ИБАРСКЕ
РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ
ИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ
www.ibarske.net
број 55
10. септембар 2010.
цена: 30 динара
Година II
Kraqevo ono na{e
{to nekad
beja{e
Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivredni
centar, danas ima status najnerazvijenijeg regiona u
Srbiji, koja pak takav status ima u Evropi
(Ne)podobni komunalni
policajci
Nezadovoqni kandidatima koji
su zavr{ili obuku, gradska vlastela
o tro{ku gra|ana {aqe nove qude na
obuku za komunalne policajce
[tete od poplava
predmet
politi~kih igara
Dok se pozicija i opozicija
prepucavaju ko je trebao da
izvr{i procene {teta
nastalih letwim, bli`e se
i jesewe poplave
10. septembar 2010.
U @[email protected]
Ретровизор
Tata }e se vratiti
Sedeo je na trotoaru, dr`ao je
u rukama omot od pojedene ~okolade i plakao. Polako sam mu
pri{ao, da ga ne bih upla{io, i
seo pored wega. Imao je oko {est
- sedam godina.
- De~ko, za{to sedi{ sam na trotoaru - upitao sam osmehuju}i se.
Pogledao me je svojim velikim
i kao ugarak crnim o~ima, pa je odmah nastavio da gleda niz ulicu i
}uti. ]utao sam i ja.
Pro{lo je podosta vremena, prolazili su qudi i zagledali nas!
Niko nas nije pitao za{to sedimo na trotoaru, niko nije pitao
ni za{to de~aku teku krupne suze
niz lepo lice.
- Moj tata mi je kupio ~okoladu,
poqubio me i jo{ se nije vratio
- pogledao me je svojim velikim
o~ima i spustio glavu.
Pogledao sam niz ulicu kojom je
oti{ao wegov tata koji se jo{
nije vratio.
- Tata }e se vratiti, nema sumwe, samo mi moramo prona}i tvoju ku}u i tamo sa~ekati tvog tatu!
- rekao sam mu ustaju}i.
Uhvatio me za ruku i vodio nekoliko ulica daqe, a onda smo stali ispred kapije jedne ku}ice.
Wegova majka ga je ostavila u malenom dvori{tu, da gleda preko
kapije i ~eka tatu.
- Wegov tata ne}e do}i, rekla je
spu{taju}i kafu na sto, odavno je
govorio da }e oti}i i da se vi{e
ne}e vratiti. Kada su ga otpustili iz fabrike prvo je hteo da se
ubije, potom se smirio i po ceo
dan tra`io posao. Posla nije
bilo, a moja zarada je bila nedovoqna za nas troje, zbog toga je
oti{ao!
Ose}ao sam se kao da sam u nekoj kwizi Emila Zole ili ^arlsa Dikensa. Pomilovao sam de~aka
na kapiji koji ~eka tatu koji ne}e
do}i. I dugo potom suze su mi kapale po trotoaru! D. Jovanovi}
ИБАРСКЕ
ИБАРСКЕ
10. septembar 2010.
U @[email protected]
© Rex Images Nenad \edovi}
2
Kraqevo - ono na{e
{to nekad beja{e
Nekad va`an saobra}ajni, industrijski i poqoprivredni centar,
danas ima status najnerazvijenijeg regiona u Srbiji, koja pak takav
status ima u Evropi
KRAQEVO - Kada je kraq
Milan podario kraqevski
naziv na{em gradu, nije mogao
ni da posumwa da }e za ne{to
vi{e od jednog veka region
Kraqeva imati status najnerazvijenijeg u Srbiji.
Dodu{e, to sad nazivaju podru~ja od posebnog interesa,
ali kako ga god nazivali,
Kraqevo je, narodski re~eno,
u ~abru. A za to gde je danas,
nije krivo Kraqevo ni kraq
Milan, krivi su neki vlastelini koji posledwih dvadesetak, a naro~ito posledwih desetak godina sa svojim
kamarilama stoluju ovim, za
istoriju Srbije, zna~ajnim
krajevima. Bilo je tu i tamo
nekih pojedina~nih dobrih
ideja i poku{aja, ali, znate
da „dva lo{a ubi{e Milo{a“.
za decu, pa ni za daqe potomstvo.
A mo`ete li da zamislite
grad u kome radi jedan Magnohrom sa 6000 radnika, Fabrika vagona sa 3000, pa Jasen,
Slovo, Stoteks, Trgopromet,
Papirpromet, Poqopromet,
Gvo`|ar, Kablar, Keramika,
Feroteks, Mlekara, @ivinarski centar, klanica u Ratini,
farma u Vitanovcu, Hladwa~a,
Ekonom, Kisekana. Cirka oko
15000 zaposlenih, taman koliko ih je danas na spisku nezaposlenih. Ako to pomno`imo
sa prose~no 4 ~lana doma}instva dobijemo broj stanovnika
koliko otprilike ima dana{we Kraqevo bez okoline.
Ali oni nisu samo radili,
oni su i primali pristojne
plate, sa upla}enim doprinosima i to je sve ispla}ivano na
Sve ja~a „privreda“ Kraqeva
Te{ko je u novijoj evropskoj,
pa i svetskoj istoriji na}i
grad koji je bio vrlo zna~ajan
saobra}ajni, industrijski, poqoprivredni, pre svega sto~arski i vo}arski i kulturnoistorijski centar, a da je toliko stagnirao da iz wega
`eli da ode ve}ina radno sposobnog stanovni{tva koje ne
radi u buxetskim preduze}ima
i ustanovama. @ele da odu ne
zbog toga {to ne vole Kraqevo, nego prosto {to ne vide nikakvu perspektivu ni za sebe ni
vreme. Mo`ete zamisliti radost onda{wih trgovaca i kafexija kada se deli plata u
Magnohromu ili Fabrici.
Roba se nabavqala specijalno
za te dane.
Ovo „da zamislite“ se odnosi
prvenstveno na generacije od 80
i neke pa na ovamo, oni stariji samo treba da se prisete, mislim oni koji su tada `iveli u
ovom gradu. Mla|i na `alost
mogu samo da zami{qaju takvo
Kraqevo. Danas, u ovom prelepom gradu na 3 reke, radi ne-
koliko „jakih“ firmi sa 20-ak
puta mawe radnika, i one uglavnom u ve}oj ili mawoj meri moraju biti „ulepo“ sa vladaju}om
kamarilom, i lokalnom i
dr`avnom. Neke od tih firmi
su nastale preuzimawem poslova od nekada{wih giganata,
ali ne zato {to su bili boqi
ili imali boqu tehnologiju i
ideje, ve} {to su rukovode}i kadrovi svoje firme po~etkom
90-ih registrovali na decu,
mame, tate, bra}u, strine, ujne i
ne znam na koga jo{. Te takve
firme u po~etku su lako skidale, kako se to ka`e, kajmak od
dru{tvenih, onda su po~ele da
uzimaju i sir i kajmak, da bi na
kraju, kad nije imalo vi{e
ni{ta drugo, uzeli i surutku, a
muzaru ostavili bez hrane kako
bi {to pre crkla. I pocrkale
su sve firme koje su izgradile
grad. Tu su naravno bili i raznorazni krediti, u onoj ludoj
inflaciji, pogotovu oni iz
primarne emisije, kada su stotine hiqada maraka vra}ene
sa nekoliko nula mawe. A {ta
sad imamo? Pa imamo 30-ak banaka i bezbroj kladionica i
kafi}a. Imamo pored „jakih“ i
hiqade firmica i radwi koje
su u dubiozi, a ne znaju {ta drugo da rade. Neko }e re}i „pa
nek zatvore“. A {ta onda? Gde
}e ti qudi i wihove porodice?
Da li i za wih treba da se pravi nekakav „azil“. U buxetske
firme mogu samo politi~ki podobni, a i wih ima previ{e,
lako se upodobe.
Uvek drugi krivi
Ka`u tako je moralo, tranzicija. Pa zar nije bila tranzicija i u Kru{evcu, Svilajncu, In|iji, Jagodini, Kragujevcu, ^a~ku i drugim gradovima koji su u mawoj ili ve}oj
meri prosperirali dok je Kraqevo propadalo? Pa {ta smo
mi Bogu skrivili da imamo
vlast koja nije sposobna da
napravi bilo kakav pozitivan
zna~ajan i vidqiv pomak za
grad. Uvek im je kriva neka
Od bisera prave kliker
prethodna vlast. Kobajagi oni
ne mogu tako brzo da isprave
gre{ke prethodnika. Kriv im
Ko{tunica, Milo{evi}, Tito,
mo`da i Kara|or|e {to je spalio Karanovac. Oni su, qujaju}i vagon, da mislimo kako se
vozimo, pokrenuli taj vagon,
ali unazad. Sad je ve}i problem
kako ga zaustaviti. I da li ga
neko uop{te i `eli zaustaviti? Sada{wa vlastela o~igle-
istorija, vera, kultura, tradicija, sve je to za kamarilu
neva`no u odnosu na novac. To
je wihov vrhunski idol koji
oni na najperfidnije na~ine
uzimaju od naroda. I to sve po
zakonima koje u hodu prilago|avaju svojim li~nim potrebama. Zato neodoqivo podse}amo na Srbiju s po~etka 19.
veka. Postali smo sirotiwa
raja koja globa davati ne mo`e.
3
Another brick
in the wall
U skup{tinskoj sali grada
Kraqeva, postoji jedan zid sa
slikama biv{ih predsednika,
gradona~elnika, dakle, sa slikama onih koji su, u nekom periodu, vladali gradom Kraqevom.
Ne znam da li isti obi~aj postoji i u drugim gradovima, ali
kod nas je tako: ~im neko „zglajzne“, odmah ga oka~e da visi na
onom zidu.
onih koji su ru{ili sagra|eno.
- Ima onih koji su „uzjahali“,
~im su na kraqeva~ku kaldrmu
„sjahali“,
- Ima i onih koje su silom naterani da „sja{u“.
- Ima onih sa „stani{tem“, i
onih, kojima smo bili usputna
stanica.
- Ima onih koje sre}emo svaki
dan i onih koje vi{e nikad’
sreli nismo.
I kad’ sve saberem, ima ih raznih:
- Ima onih koji su vladali dugo
i onih koji su vladali kratko.
- Ima onih koji su vladali
kratko, ne daj Bo`e da su du`e.
- Ima onih koji su vladali predugo, a svi su (osim wih) `eleli da traju {to kra}e.
- Ima onih koji su na zidu
„oka~eni“, a izbegli su da budu
„obe{eni“.
- Ima i onih koje pamtimo po
ne~emu,
- Ima ih crvenih, plavih, `utih i onih kojima svaka boja odgovara, (oni bez boje su bili jo{
i najgori).
- Ima onih koje pamtimo po
ni~emu i onih koje pamtimo po
sva~emu.
- Ima onih koje ne pamtimo.
- Ima i onih koje nemamo, po
~emu, da pamtimo.
- Ima onih koji su sami odlazili, a ima i onih koji nisu hteli da odu ni kad su ih terali.
- Ima onih koji su gradili i
- Ima onih koji su mandat gurali do kraja i onih kojima je tu
bio kraj.
- Ima onih koji su po~iwali
od po~etka, i onih koji su mislili da su ba{ oni „po~etak“ svega.
- Ima onih koji su do{li na
vlast voqom naroda, a ima i
onih koji, ne bi ni oti{li da
nije bilo „voqe naroda“.
- Nema ni jednog koji nije
po`eleo da visi na onom zidu, a
svi su „ve{awe“ hteli da odlo`e
za neka boqa vremena.
- Nema nijednog bez {kole, a
ima onih koji nemaju {kolske
drugove.
- Nema nijednog koji je bio, a
da „oka~en“ nije, a ima onih koji
nisu bili, a `eleli su da budu „ANOTHER BRICK IN THE WALL“.
Kad sve saberem, dru{tvo sa
zida je {arenoliko.
KO IH JE [email protected], NIJE
MU LAKO BILO. A I ZIDOVI SVA[TA TRPE.
Rade Erac
Od ne~ega prave ni{ta
U Kraqevu, na`alost, nije propala samo privreda. I kulturno-zabavne manifestacije su dovedene na nedopustivo nizak nivo, neke su uga{ene, a neke su ~ak poluprivatizovane.
Veseli spust je pred ga{ewem, Sabor u @i~i uga{en, Srebrni kazan (Pasuqijada) slabo organizovan, Dani preobra`ewa se organizuju za uzak krug odabranih, Sabor narodnog stvarala{tva u Ratini zavisi od raspolo`ewa vlasti. Kraqeva~ko kulturno leto i daqe postoji, ali u hrvatskom gradi}u
Kraqevici koji je veli~ine pola @i~e.
I dok drugi prakti~no niod~ega, kupusa, ~varaka, jaja, hleba, slanine, grn~arije, gusaka, uspevaju da naprave manifestaciju koja privu~e po nekoliko hiqada posetilaca, mi od
ne~ega {to je imalo desetine hiqada posetilaca, svedemo na
nivo da imamo vi{e u~esnika nego posetilaca. Ali va`no je
da se ubele`i recka da je ne{to odr`ano. Kako je to organizovano i za{ta su buxetske, ili pare od donacija, potro{ene,
bitno je samo ukoliko neko treba politi~ki da se oqaga.
Naravno, u raspodelu sredstava su ukqu~eni podobni i registrovani i neregistrovani mediji kojima se velikodu{no,
na razne na~ine, daju ne male pare gra|ana kako bi sve ostalo u krugu kamarile.
dno ne}e ili ne ume. Narod ne
reaguje. ]uti jer je ucewen. Buxetlije su ucewene privilegovanim radnim mestima, a
obi~ni smrtnici, koji nisu
uspeli da se na vreme upodobe
i dobiju buxetski posao, uceweni su nadom da }e mo`da i
oni, ili wihova deca, ukoliko
budu dovoqno ponizni jednog
dana dobiti neko buxetsko
name{tewe.
Za{to narod koji nije trpeo
ni turski, trpi zulum svoje
vlastele? Pa zato {to mu je
upravo ona toliko utukla bi}e,
uni{tila duh i ubedila ga da
je jedina prava vrednost novac.
Nacija, dr`ava, porodica,
A svi znaju {ta je onda ta raja
morala da uradi kako bi sa~uvala goli `ivot.
Na{u sada{wost najboqe odslikava Disova pesma „Na{i
dani“ koja se zavr{ava stihovoma:
Pomr~ina pritisnula na{e
dane,/Ne vidi se jadna na{a
zemqa huda;/Al’ kad po`ar poduhvati na sve strane,/Kuda
}emo od svetlosti i od suda!
Nije zgoreg da pro~itate celu
pesmu, bi}e vam jasnije u kakvoj
zemqi `ivimo. Siguran sam da
ne znate ko je autor, mislili
bi da je pesma nastala ovih
dana, a ne pre 100 godina.
Neboj{a Savi}
4
10. septembar 2010.
U @[email protected]
Hidroelektrane
i ekologija
EPS je na svom sajtu objavio vrlo
transparentno na ~iwenicama zasnovan uticaj hidroelektrana na
`ivotnu sredinu. Smatramo da i
na{i sugra|ani i ~itaoci imaju
pravo da saznaju te informacije i
preko na{ih Ibarskih.
„Izgradwom hidroenergetskih
objekata nastaju pozitivni, ali i
negativni uticaji na `ivotnu
sredinu. Karakteristike okoline,
karakter i veli~ina hidroenergetskog objekta odre|uju me|usobne uticaje `ivotne sredine na
objekat i obrnuto. Zato mogu postojati bitne razlike u karakteru
i intenzitetu uticaja pojedinih
hidroelektrana na `ivotnu sredinu.
Pozitivni uticaji se uglavnom
odnose na vodosnabdevawe, navodwavawe ili odvodwavawe, turizam i rekreaciju.
Negativni uticaji se odnose na
uticaj hidroenergetskih objekata
na kvalitet vode, priobaqe i
okolna zemqi{ta, a ubla`avaju
ili elimini{u se preduzimawem
odgovaraju}ih mera za{tite u toku
izgradwe objekata i wihove eksploatacije. Negativni uticaji na
`ivotnu sredinu su blagog intenziteta, ali su izuzetno kompleksni (aktivirawe potencijalnih klizi{ta, padavina, promena
mikroklime, izmena fizi~ko-hemijskih karakteristika voda i
dr.).
Zaga|ewe vodotokova od strane
hidroelektrana, mogu}e je i zbog
incidentnih izlivawa uqa i hemikalija.
U akumulacijama HE odvijaju se
procesi tokom kojih dolazi do
zna~ajne degradacije kvaliteta
voda i procesa eutrofikacije
vodnih sistema. Tim nepovoqnim
procesima najvi{e doprinose organske materije, nutrijenti, rastvoreni kiseonik, BPK5, rastvorene i suspendovane ~vrste
materije, rast i cvetawe algi,
sadr`aj pH, kao i otpad koji se
unosi u akumulacije sa divqih deponija uz vodotokove.
Elektroprivreda Srbije je pripremila niz programa pra}ewa
kvaliteta voda, antierozionih
radova, izrade katastra zaga|iva~a
voda s ciqem za{tite voda slivova
i podzemnih voda u priobaqu.“
www.eps.rs/ekologija/postojecestanje.htm
ИБАРСКЕ
ИБАРСКЕ
10. septembar 2010.
U @[email protected]
Kako je pisala „neslobodna
{tampa“ pre 10 godina
[tete od poplava
predmet politi~kih
igara
Dok se pozicija i opozicija prepucavaju ko je
trebao da izvr{i procene {teta nastalih
letwim, bli`e se i jesewe poplave
KRAQEVO - Qubi{a Jova{evi} izjavio je da je odgovorno lice za organizaciju
procene o{te}ewa, ali i prijem dokumentacije i re{avawe eventualnih `albi bila
Jasminka Jovanovi}, na~elnica slu`be inspekcijskih
poslova grada Kraqeva. Jova{evi} ka`e da je izjava
sada{we vlasti da su se zahtevi za procenu {tete primali bez prethodnih provera,
produkt obmane wihovih saradnika.
[tete koje su nastale izlivawem reka i potoka, ali i klizi{tem, u martu i aprilu ove
godine na teritoriji Kraqeva,
u 32 mesne zajednice procewene su na 215 miliona dinara. U
ovom talasu poplava najgore je
pro{lo selo Obrva, gde je ~ak
36 doma}instava bilo poplavqeno, dok je u Kara|or|evoj
ulici kod @eneve, klizi{te
odnelo jo{ jedan deo obale,
tako da sada pojedine ku}e bukvalno vise iznad Ibra. Iako
su pro{logodi{we {tete na-
Vo}wak posle grada
Burazersko zapo{qavawe
KRAQEVO - Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke
u utorak je odr`ao konferenciju za novinare sa temom nezabele`enog progona koji se u
javnim preduze}ima i ustanovama sprovodi prema ~lanovima ove stranke i drugih opozicionih stranaka u Kraqevu.
Predstavnici ove stranke
istakli su da je pro{lonedeqna povika na nekim lokalnim medijima bila samo priprema za, dosada u na{em gradu nevi|enu, kampawu osvete i
progona koja se sprovodi prema ~lanovima opozicionih
stranaka zaposlenih u preduze}ima i ustanovama koja su pod
ingerencijom gradske uprave.
- Sednica lokalne Skup{tine, kako saznajemo, ne mo`e da
se odr`i ve} skoro dva meseca
jer prebezi iz na{e i drugih
stranaka koji su silom vra}eni
na odborni~ka mesta tra`e od
koalicije Simovi} - [qivi}
- Kaplarevi} da se ispune
obe}awa data u vezi zapo{qavawa ~lanova wihovih porodica. Podse}amo da su ve} zet
Slavoquba Nikoli}a i Nenad
Mir~eti} zaposleni u Vodovodu, }erka Dragi}a Brku{anina na Carini, sin Dragana
Vasiqevi}a na Pijaci, suprug
Sne`ane Pqaki} u Putevima,
a ona bi trebalo da bude primqena u ^isto}u. Tako|e napomiwemo da je suprug Vesne Vu-
stale od poplava na teritoriji Kraqeva procewene na oko
200 miliona dinara, poplave su
samo u aprilu na~inile ve}u
{tetu, a o~ekuje se da one budu
i duplo ve}e, jer {tete nastale poplavama i klizi{tem u
junu jo{ uvek nisu procewene.
Procena {tete nastale od poplava bio je povod za me|usobne
optu`be na relaciji vladaju}a
koalicija i Qubi{e Jova{evi}a iz PULS-a.
- Odgovorno lice za organizaciju procene o{te}ewa, ali
i prijem dokumentacije i
re{avawe eventualnih `albi
bila je Jasminka Jovanovi},
~lan gradskog odbora Demokratske stranke i na~elnica
slu`be inspekcijskih poslova
grada Kraqeva. Zbog a`urnosti
i prekovremenog rada ona je nagra|ena pove}awem li~nog dohotka. Svi anga`ovani radnici gradske uprave i gradskih
javnih komunalnih preduze}a i
ustanova, svakog trenutka su
radi uvida u nastale {tete
posle elementarnih nepogoda
imali na raspolagawu voza~a i
vozilo - rekao je Qubi{a
Jova{evi}.
Jasminka Jovanovi} ka`e da
weno odeqewe ne u~estvuje u
kajlovi} izabran za ~lana UO
Fonda za solidarnu stambenu
izgradwu gde se za dnevnicu
pla}a po 15.000 dinara, suprug
Mire Popadi} postavqen je za
direktora Istorijskog arhiva,
dok je sin Svetozara Vujovi}a
zaposlen u Domu kulture u Ribnici - istakli su predstavnici SRS.
Oni su daqe rekli da su ve} deset godina u na{em gradu sva
zapo{qavawa u javnim preduze}ima i ustanovama bila po politi~koj liniji, ali kako su rekli, oni kada su dolazili na
vlast nisu otpustali qude koje
su wihovi prethodnici primali.
- Svima je poznato da je na
silu postavqeni gradona~elnik Simovi} svoju sestru zaposlio u Arhiv, Sreten Jovanovi} suprugu u ^isto}u, a
5
Jedna od prole}nih poplava
procenama {teta nastalih od
poplava ili klizi{ta.
- U poslovima odbrane od poplava i klizi{ta smo u~estvovali Dragan Jovanovi} {ef
gra|evinske inspekcije i ja,
ali kao pomo}nici komandanta {taba za vanredne situacije, i to su poslovi koje mi radimo godinama u Kraqevu. Naravno, sve to se radi bez ikakve
nadoknade, a tako|e nikakvo
pove}awe plate zbog toga nisam
imala. Ta~no je da je Jova{evi}
predlo`io na~elnici gradske
uprave da zarad na{eg enormnog anga`ovawa razmotri
mogu}nost pla}awa prekovremenog rada u jednom mesecu ka`e na~elnica inspekcijskih
poslova.
Ona ka`e da joj nije jasno
kako to da Qubi{a Jova{evi}
ne zna {ta je u nadle`nosti
Odeqewe inspekcijskih poslova, a {ta u nadle`nosti komisija koje je grad formirao.
- Ukoliko je ta~no da je gradska uprava obmanuta od strane
Jasminke Jovanovi} i wenih
saradnika, tj. da oni nisu obavqali procene vrednosti na-
stalih {teta izlaskom na teren
ve} su, kako navodi gradona~elnik Qubi{a Simovi},
primali bez provere, zahteve
A gde su {tete od grada?!
Grad koji je o{tetio preko
400 hektara obradivog poqoprivrednog zemqi{ta je napravio ogromne {tete u vi{e
sela kraqeva~kog kraja. Najvi{e su stradale povr{ine
pod zasadima vo}a na podru~ju
Ro}evi}a, Bukovice, Dedevaca,
Vrdila, Samaila i u Lascu.
Komisiji za procenu {tete od
elementarnih nepogoda se
obratilo 309 doma}instava,
tako da su za wih potrebna
sredstva u iznosu od 236 miliona dinara. U ovom trenutku to su sredstva koja gradski buxet nema.
gra|ana za nadoknadu {tete,
onda pozivamo nadle`ne organe da zbog prevare i zloupotrebe, a posle saslu{awa
Qubi{e Simovi}a, preduzmu
odgovaraju}e mere protiv Jasminke Jovanovi} - izjavio je
Jova{evi}.
Nenad Bo`ovi}
Radikali Kosti} i Dmitrovi}
sina na Pijacu, Milun Jovanovi} sina na Pijacu, Vukman
Rako~evi} suprugu u OSU,
[qivi} zeta u bolnicu... Za posledwih nekoliko godina ni
~ista~ica nije primqena u javno preduze}e ili javnu ustanovu bez urgencije [qivi}a,
Simovi}a, sada Jovanovi}a naglasili su Radikali. E.I.
Zbog ~ega na{e kolege novina- talo`e i ~estice od 0,4 mikrona,
ri ne posve}uju pa`wu istini i i to sa visokim sadr`ajem organsmatraju da je }utawe zlato. Ako se skih materija i toksi~nih suppodsetimo samo {ta je bio stav stanci koje prave darmar u ekostruke pre deset godina, mo`emo lo{kom balansu reke. Podaci kose zapitati {ta je ura|eno do da- lega iz Ma|arske o kvalitetu sunas i koliko smo „napredovali“? spendovanih materija saglasni
„Od Golupca do |erdapske bra- su sa na{im podacima o sastavu
ne, za tri decenije natalo`ilo se sedimenata u |erdapskoj akumulaoko 500 MILIONA TONA (!!!) ciji. Ali, {ta to vredi uglavnom evropskog muqa sa vi- obja{wava Peri{i}.
sokim sadr`ajem toksi~nih i
{tetnih materija koje su ve} pro- Hemijska vremenska bomba
drle i u podzemne vode dunavskog
Mo`e se re}i da u |erdapskoj
priobaqa. Ove podzemne vode akumulaciji ve} imamo hemijsku
slu`e za vodosnabdevawe oko tri vremensku bombu. [ta je to?
miliona stanovnika Srbije. Sli- Muq u |erdapskoj akumulacikovito re~eno, od Golupca do |er- ji sadr`i visok procenat organdapske brane rasuta je, po kubatu- skih planktonskih materija i tori, ~itava Avala u ~ijem sastavu su ksi~nih materija a dramati~an mai najotrovnije supstance.
wak rastvorenog kiseonika. RuMileta Peri{i}, nau~ni sa- munski nau~nici su, pri visovetnik beogradskog „eoinstituta“, kim letwim vodama, kada je do{lo
u monografiji „\erdapska aku- do „podizawa“ sedimenata, konmulacija, istina i zablude“ do- statovali ekstremno niske
kazuje da Dunav u toku do na{e zem- sadr`aje rastvorenog kiseonika.
qe prihvata zaga|ewe od 40 mi- To je jedna od manifestacija heliona tzv. ekvivalentnih stano- mijske vremenske bombe. Niko ne
vnika Evrope. Na{
u~inak u zaga|ewu Dunava iznosi oko 20 odsto,
{to nije malo. Ali, zahvaquju}i akumulirawu u
|erdapskoj brani koja
pre~i{}ava reku, Dunav
je na izlazu iz na{e zemqe ~istiji nego na ulazu u jugoslovensku teritoriju.
- ]utawe nije interes
gra|ana i onih generacija koje dolaze. Jer, mi Hidroelektrana \erdap
im ostavqamo najve}i
ekolo{ki problem u Evropi. Oni mo`e ta~no da predvidi {ta sve
koji uporno dokazuju da je glavni mo`e da se desi ako se ove tozaga|iva~ Dunava na{a zemqa, a ne ksi~ne materije, u odre|enim uslona{i uzvodni susedi, sputavali su vima, naglo oslobode. [ta se sve
sve aktivnosti da se do|e do de{ava sa `ivim svetom u Dunavu,
nau~no validnih podataka koji ne znamo jer na{a sredstva za
bi inicirali potrebu u~e{}a uz- istra`ivawa su nikakva i ~esto
vodnih, dakle evropskih kori- ih, na primer, vr{imo u obi~nom
snika voda Dunava u za{titi - gumenom ~amcu. Vi{e znamo {ta
`ivotne sredine |erdapskog si- se de{ava sa `ivim svetom u Crstema i regiona - ka`e Peri{i}. nom moru kod u{}a Dunava. A u
Zna~i li to da je servilna nau- Crnom moru do{lo je do smena vrka od samog po~etka, jo{ od iz- sta algi i cvetawa vode {to nagradwe |erdapske brane, radila staje zbog izostanka silikatnih
protiv dr`ave i naroda?
algi. Sve u svemu, mo`e nam se de- Apsurdno je, ali je tako. siti da, u slu~aju ve}eg zaga|ewa
Po{to se prilikom gradwe brane Crnog mora, budemo optu`eni mi,
nije vodilo ra~una, recimo, o a ne Evropa, te da jo{ jednom
kvalitetu povr{inskih voda Du- ispadnemo iskqu~ivi krivci za
nava, u~iweno je niz projektant- ne{to u ~emu nismo u~estvovali
skih i gra|evinarskih gre{aka. sami. Tim pre {to Evropa sve
Pogre{ilo se, na primer, u pred- vi{e po~iwe da brine za za{titu
vi|awu veli~ine ~estica koje }e Crnog mora, a ne Dunava. Za Evse talo`iti u akumulaciji. ropu je va`no da Dunav posle |erRa~unalo se da }e se talo`iti dapske brane - bude pre~i{}en! I
~estice ve}e od 50 mikrona, {to da takav mora da u|e u Crno more
se pokazalo neta~nim. Na{a - ka`e Peri{i}.
istra`ivawa pokazala su da se
NIN 24. avgust 2000.godine
6
10. septembar 2010.
U FOKUSU
Vandali odneli deo ograde sa
velikog novopazarskog grobqa
Ni mrtvima ne
daju mira
NOVI PAZAR - Jo{ uvek nepoznati vandali polomili su i odneli deo metalne ograde na novopazarskom velikom grobqu. Spomenici su ostali neza{ti}eni, a
u grobqe koje se nalazi pored veoma prometnog puta mo`e da u|e ko
god `eli i da u wemu radi {ta god
ho}e. Novopazarci zameraju nadle`nima {to ne poprave ogradu,
kako bi mrtvi po~ivali u miru.
- Ve} dve godine grobqe nam je
razgra|eno i neuredno, ali niko
od nadle`nih ne reaguje da se
re{i ovaj problem, a potrebno je
samo nekoliko {ipki da se zavari na razgra|enoj metalnoj ogradi. Sramota je da turisti koji putuju prema Pe{teru i Sopo}anima vide ovakav prizor koji predstavqa ru`nu sliku grada, a jo{ je
gore {to nam ni mrtvi ne mogu
po~ivati u miru - ka`e Hido Muratovi}, poznati humanista iz
Novog Pazara.
N. G.
U Novom Pazaru kre}e sa radom
„[kola fotografije“
Promocija grada
na razglednicama
NOVI PAZAR - Kancelarija za
mlade u Novom Pazaru, uz finansijsku podr{ku Ministarstva
omladine i sporta Republike
Srbije, organizuje „[kolu fotografije“, u kojoj }e se 16 mladih kadrova obu~iti kako da
fotografijom na najkreativniji na~in predstave svoj grad i
wegova kulturno-istorijska bogatstva.
Za „[kolu fotografije“ ve}
vlada veliko interesovawe mladih u ovom gradu, a obuka u
{koli }e trajati tri meseca.
Grupa koja pro|e obuku radi}e na
idejnim re{ewima za razglednice koje }e biti {tampane u
ciqu promocije grada Novog
Pazara i wegove okoline. N. G.
ИБАРСКЕ
(Ne)podobni
komunalni
policajci
Nezadovoqni kandidatima koji su zavr{ili obuku, gradska vlastela
o tro{ku gra|ana {aqe nove qude na obuku za komunalne policajce
Zavr{ili obuku - {ta sad?
KRAQEVO - Skup{tina Kraqeva }e ubrzo raspisati konkurs za novu grupu komunalnih policajaca koja }e biti
upu}ena u Kulu. Tako }e obuku
ukupno pro}i oko 45 kandidata, a Kraqevo po zakonu
mo`e da zaposli 25 komunalnih policajaca. Kraqevo }e
po svemu sude}i, biti jedini
grad u Srbiji koji }e imati
duplo vi{e obu~enih komunalnih policajaca nego {to
po zakonu treba da ih uposli,
a pritom }e obuku tih qudi iz
svog xepa platiti poreski
obveznici.
Ispred zgrade Gradske uprave organizovan je protest 23
kandidata koje je prethodna
vlast poslala na obuku u Kulu.
Oni sada tra`e da im se omogu}i polagawe stru~nih ispita.
- Na{a obuka ne vredi ako
nam grad ne obezbedi i polagawe stru~nih ispita posle
kojih }emo dobiti sertifikate da smo uspe{no zavr{ili
obuku - ka`e jedan polaznik
kursa.
Obuka jednog komunalnog policajca buxet grada, odnosno
gra|ane koji ga pune, ko{ta
ne{to vi{e od 170.000 dinara
i to bez lekarskih pregleda i
stru~nih ispita. Tako }e Kraqevo iz buxeta na obuku komunalnih policajaca potro{iti
izme|u sedam i osam miliona
dinara, umesto ne{to vi{e od
~etiri miliona.
- U ugovorima koje smo potpisali sa biv{im gradona~elnikom Qubi{om Jova{evi}em stoji da }emo biti
primqeni u radni odnos. Ja
sam zbog ove obuke i izvesnog
sigurnog posla napustila
Subvencije za prevoz putnika
VRWA^KA BAWA - ^lanovi op{tinskog ve}a su na posledwoj
odr`anoj sednici dali saglasnost na
predlog Ugovora o subvencijama, u
gradskom i prigradskom saobra}aju
na osnovu dogovora op{tine Vrwa~ka Bawa i „Autoprevoz“ ^a~ak koji
je preuzeo na osnovu potpisanog ugovora obavqawe prevoza putnika na
podru~ju ove op{tine. Portparol
za informisawe u op{tini Vrwa~ka
Bawa Violeta Trifunovi} nam je
tim povodom rekla da subvencionalno pravo imaju penzioneri stariji
od 65 godina, slepa, gluva i nagluva
ИБАРСКЕ
10. septembar 2010.
U FOKUSU
7
Kamenoresci na grobqu
samo u radno vreme
KRAQEVO - Uprava grobqa u
Kraqevu odlu~ila je da se rigorozno suprotstavi nemarnim
kamenorescima koji su svoje poslove na gradskim grobqima
obavqali u popodnevnim satima
i vikendom. Sankcije za nepo{tovawe ovakve odluke, pored
nov~anih, bi}e i zabrana obavqawa delatnosti na jedan period.
pre|a{we zaposlewe. To je
bila jedina plata u mojoj porodici jer mi ni suprug ne
radi. Ovo je stra{an {ok za
mene. Ja sam bila hraniteq
porodice jer je suprug izgubio
posao. Ovde ima dosta mladih
`ena sa malom decom, skoro polovina je napustila ranije poslove nadaju}i se novom uposlewu - ka`e Vesna Vukovi}, jedna od kandidatkiwa.
Spor oko obuke komunalnih
policajaca izbio je pre tri
sedmice, kada su gradske vlasti
nalo`ile da se iz Kule povu~e
grupa koju je tamo poslala prethodna vladaju}a koalicija Pokret za Kraqevo, DSS-NS i
SRS uz obrazlo`ewe da je grupa napravqena po ro|a~ko-partijskim vezama. Tvrdwe da je
grupa napravqena po ro|a~kim
i partijskim vezama svi polaznici su demantovali, tvrde}i da su javni poziv na TV-u
~uli od aktuelnog predsednika
Skup{tine, a potom dokumenta
predavali nadle`nim slu`bama.
„Nesu|eni“ komunalni policajci su se u Kraqevo vratili pro{log petka i wihov
prvi poku{aj da stupe u kontakt
lica i wihovi pratioci, ratni
i mirnodopski vojni invalidi,
dobrovoqni davaoci krvi.
U~enici koji poha|aju osnovnu
{kolu i ona pred{kolskog
uzrasta imaju sto odsto popust
na besplatnu vo`wu. U~enici
koji poha|aju sredwe {kole
pla}aju 40 odsto od cene karte,
20 odsto pla}a op{tina, a to se
samo odnosi na mese~ne karte.
Isto va`i i za zaposlene u
pred{kolskoj ustanovi, u
osnovnoj i sredwoj {koli na
podru~ju vrwa~ke op{tine. Pomenuti popusti va`e samo za
roditeqe odnosno decu koja
imaju prebivali{te u ovoj
op{tini. Dragan Ivanovi}
sa budu}im poslodavcima
zavr{io se mawe-vi{e neuspe{nim razgovorom sa na~elnicom Gradske uprave, te su se
odlu~ili da svi zajedno pred
Gradskom skup{tinom sa~ekaju gradona~elnika.
- Grad }e platiti polagawe
stru~nog ispita za ovu grupu
kandidata, ali }e biti raspisan novi konkurs, nakon koga
}e biti izabrani najboqi kandidati koji }e biti poslati na
obuku - ka`e Qubi{a Simovi},
gradona~elnik Kraqeva.
On je rekao da se prvo do kraja godine mora na}i vi{e od 25
miliona dinara za formirawe
odeqewa komunalne policije.
Na pitawe {ta }e biti sa kandidatima koji su ve} zavr{ili
obuku, Simovi} ka`e da }e ravnopravno mo}i da konkuri{u
na mesta komunalnih policajaca.
Kandidati za komunalne policajce ka`u da }e nastaviti sa
protestima i obilaskom funkcionera, jer su uvereni da im
ugovor koji su potpisali sa
gradom, bez obzira na to ko je
tada bio na vlasti, daje pravo
na polagawe ispita i zaposlewe.
Nenad Bo`ovi}
Vasiqevi} napomiwe i apeluje gra|ane da oni nemaju tu obavezu pla}awa taksi za izvo|ewe
radova, jer je to obaveza kamenorezaca.
Vra}aju}i film unatrag saznali smo da ovakva odluka postoji
ve} osamnaest godina, ali da se
we niko do sada nije pridr`avao!
Uprava grobqa u Kraqevu je da bi
spre~ila razne malverzacije kao
{to su nepla}awe takse za
izvo|ewe radova ili naru{avawe
ograde grobqa zbog uno{ewa spomenika, izdvojila onu kategoriju qudi koji pripadaju poreskim
obveznicima od onih koji „kamenoreza~ki” posao obavqaju na
crno.
- Tra`ili smo od svih kamenorezaca da nam dostave izvode iz
registra svoje delatnosti i to }e
biti jedina kategorija koja }e
imati pristup gradskim grobqima i izvo|ewu radova na wima
u toku radnog vremena. U opisu
posla kamenorezaca je postavqawe spomenika i oblagawe okvira koje ina~e radi gra|evinska
slu`ba JKP „^isto}a“, pod ~ijom
ingerencijom je i Uprava grobqa.
Oni su du`ni da za takve radove,
koje ina~e napla}uju od gra|ana,
uplate taksu za uno{ewe i postavqawe spomenika. Kamenoresci su skloni da taj deo tro{kova
prenesu na gra|ane i da im objasne da su oni u obavezi da te
tro{kove plate, i na taj na~in
gra|ani dolaze u zabludu - ka`e
Gordan Vasiqevi} upravnik
grobqa u Kraqevu.
- Ako neko prekr{i ovakvu
odluku bi}e izlo`en kaznenim
merama u nov~anom smislu, a u
slu~ajevima te`eg prekr{aja i
oduzimawem dozvole za rad na
neko vreme. Ovih dana }e na
grobqima biti i vidno postavqane table o tome ~ega se sve kamenoresci moraju pridr`avati, a
ne kao {to se to recimo pre
de{avalo da se dok traje opelo,
~uju kamenoreza~ke ma{ine koje
u neposrednoj blizini ne{to
rade - napomiwe upravnik grobqa u Kraqevu.
Ovakva odluka se trenutno odnosi samo na gradska grobqa,
dok za seoska grobqa moraju same
mesne zajednice inicirati da se
kamenorescima zabrani da rade
van radnog vremena i vikendom.
Uprava gradskog grobqa ima
ekskluzivna prava nad svim radovima, odnosno okvira koji se
izvode na grobqu, dok kamenoreza~ke poslove obavqaju radionice za izradu. Korisnik mo`e da
ostavi i grobno mesto bez ikakvih okvira, ali takvih slu~ajeva skoro i da nema na kraqeva~kom grobqu.
Nenad Bo`ovi}
dana sajma redvi|en je celodnevni program u okviru kojeg }e
u~estvovati de~ji pisci, kulturno-umetni~ka dru{tva, plesne {kole, de~ji horovi, pozori{te i sportski klubovi, a
bi}e odr`ane i modne revije.
O~ekuje se u~e{}e preko 800
mali{ana iz Kragujevca, Beograda, Ni{a, ^a~ka i Kraqeva.
U ve~erwim satima posetioce
}e zabavqati poznati bendovi
i zvezde doma}e pop scene me|u
kojima }e biti Jelena Toma{evi}, @eqko Vasi} i drugi.
E.I.
Nema rada na grobqu
popodne i vikendom
„Dete u srcu“
KRAQEVO - Narednog vikenda, 18. i 19. septembra, u
parku kod Duhovnog centra u
Potražite nas na
SBB-u: C-68, Telemarku: S-10
organizaciji Agencije „Stars“
bi}e odr`an de~ji sajam pod
nazivom „Dete u srcu“. Oba
8
10. septembar 2010.
DRU[TVO
ИБАРСКЕ
ИБАРСКЕ
10. septembar 2010.
Mnogi poqoprivrednici uzeli kredite nadaju}i se normalnom poslovawu, a sada jedva
pre`ivqavaju kako bi otpla}ivali rate
~eka! Mnogo toga se od tada promenilo. Cene u otkupu su drasti~no pale, cene imputa proizvodwe sko~ile. Kredite u koje
smo u{li moramo da vra}amo,
druge nema! Ne mogu da se pomirim sa ~iwenicom, kao i ve}ina
mojih kolega da je ova proizvodwa toliko obezvre|ena - ka`e
Milomir Vasiqevi}, proizvo|a~
mleka.
Vasiqevi}i su starosedeoci u
ku}i tri
generacije
i zahvaquju}i tome
organizovani su po
principu
p o r o di~nog posla u kome
svako ima
s v o j e
zadu`ewe
pa i najmla|i zbog
kojih su
svojevremeno planirali da
ovaj posao
Na farmi mnogo posla, ali se krediti te{ko vra}aju
pro{ire.
Sada{wa poqoprivreda kojom No kako u ovoj dr`avi ni{ta
se bavi sve mawe stanovni{tva, nije sigurno, tako su i temeqi
ne mo`e se smatrati odr`ivom, nove farme polako zarasli u
budu}i da su socijalni aspekti korov.
- Sve mi se ne{to ~ini, da }e
odr`ivosti u potpunosti iskqu~eni. Mnoga istra`ivawa su jo{ podu`e da budu u korovu. Od
pokazala da u poqoprivredi ~ega. Plan je bio da predajem oko
ostaje samo onoliko radne sna- 250 hiqada litara. Holt{ajnke
ge, koliko ostale privredne de- su davale i po 45 litara. Moglo
latnosti ne mogu da private ili to da se organizuje. Vizija je
qudi nemaju izbora no da ostanu bila i da po~nemo sa nekom prena selu. Farma Vasiqevi} u radom. Rastu sinovi, imao bi ko
Sir~i je kao modernija za`ive- da nasledi i radi. Slaba vajda,
la pre par godina iz ~iste ra- ~eka}emo, ali svake godine ~ekadoznalosti, a vremenom radoz- mo i nikako da do|e to boqe.
nalost je neophodno potkrepiti Ne{to sam grla prodao. Sve poznawem, ulagawem i ogromnom lako ide, ali na dole - ogor~eno
energijom. Rad u trgovini na{ }e Milomir.
Kao i ve}ina proizvo|a~a
doma}in zamenio je farmerstvom. \ina i Milomir tvrde da mleka ovih dana su suo~eni sa cenom mleka sa kojom je te{ko
je sve te`e opstati.
- Kada sam po~eo pre par go- odr`ati rentabilnu proizvodina nisam ni slutio {ta me dwu, posebno ako nemate vi{e
obradive zemqe u posedu kao
{to je slu~aj na ovoj farmi jer 7
hektara zemqe ne mo`e podmiriti potrebe za hranom ovolikog
broja grla. Vasiqevi}i su jedni
od prvih koji su uvezli hol{tajn.
Milomir ka`e da su davale i po
40 litara dnevno, no wihov vek
mle~nosti je ograni~en, pa je
farmu upotpunio austrijskom
rasom. Sve {to je zna~ilo neki
obrt morali su da vra}aju kredite pa se daqe mora hteli ili
ne. Bez sitnije stoke i teladi 20
jakih mle~nih krava treba opslu`iti.
- Slu{aj, tavorimo, da nije da
svi radimo, ovi moji mi jo{ ne
najavquju {trajk, te{ko. Ne{to
uradimo dole na Adi i to rodi!
Nije ovde ni zemqa ba{ za obradu. Hranu za stoku kad kupuje{
gotov si. Sve nam poskupelo, napla}uju i rezance, nekad to davali xaba! Ova na{a deca, kako
stoje stvari ne verujem da }e
ostati, a iskreno da vam ka`em
nemam nameru na silu ni da ih
teram. Belaj veliki sve ovo sa poqoprivredom. Mada ni mi
sto~ari nismo ni udru`eni ni
slo`ni. Ovi gore na severu se
ne{to i bore, nas ovde sve mawe
i sve slabiji - ka`e
Milomir.
- Iako mali imamo
krava za celu Sir~u dodaje pomalo u {ali
supruga \ina.
Imputi proizvodwe mleka neprestano rastu, da sami ne
obra|uje zemqu, spremaju sila`u i sena`u, ka`u slaba vajda.
Ove godine je zasejao
i prili~no deteline, da bi ubla`io
tro{kove. Da nije
sve {to prati ovu
proizvodwu poskupelo i kredita, bilo bi znatno lak{e. Sinovi Vlado i Pero se ne libe
ovog posla. Kako ka`u {ta se
mora nije te{ko. Ipak obojica su
konstatovali da rade jer moraju,
radili bi i kod gazde od ne~ega
mora da se `ivi. Mada se Vlado
glasno pita i sutra kada zavr{e
fakultet ako se ni{ta ne promeni, pitawe je da li }e i kada
dobiti posao.
- Ovo kod tate, je ipak sigurno!
Ali da ostanemo ovde, ma gledam
kad }u da odem. Ovoliko rada za
ovako malo para.
Pitam ih, da su oni ti koji
odlu~uju u ime seqaka {ta bi, na
{ta }e Pero mudro:
-Mislim da su povoqniji krediti ili beskamatni ono {to
mo`e da pomogne. Direktni obrt
sa odlo`enim pla}awem. To {to
pomiwu bespovratno, jedne godine mo`e, jedne ne mo`e. Drugo, dugoro~nije cena, ako ne{to
proizvodimo, vaqda moramo unapred da znamo da li nam se to
isplati.
Vidim bi}e on budu}i doma}in,
opire se - ne}e da se bavi ovim
poslom, ali smo upoznali sve
mogu}e sitne i krupne `ivotiwe
na ovoj farmi, ~iwenice govore
da bra}a vole svoje stanare na
farmi.
- Da je sre}e i da postoji strategija po kojoj bi mogli da planiraju svoju budu}nost ovako…
Kod tate - siguran posao!
sve je neizvesno - pri~a Milomir.
Sve dok je litar mleka mawe
pla}en od litra kisele vode,
kreditne linije koje se nude
proizvo|a~ima ne budu povoq-
9
Nova mehanizacija,
za boqe prinose
Nova {tala u
korovu, do daqweg!
KRAQEVO/SIR^A - Vasiqevi}i iz Sir~e, su su{ta suprotnost onih koji moraju da
ostanu na selu jer nisu imali
kud, po~eli da se bave poqoprivredom iz ~ista mira i radoznalosti, jer je u to vreme
mleko bilo na ceni, a Srbija
pila beli napitak. Danas ne bi
ni u ludilu odabrali ovo da
rade, ali dok ne otplate kredite i da`bine, mora se.
DRU[TVO
Milomir Vasiqevi}
nije, a radne snage bude ne{to
vi{e, ne mo`emo se ne~emu
nadati. Vrata gde se nalazi
laktofriz, Vasiqevi}i stalno
pro{irivali, no sada se pitaju ~emu kvalitet i kvantitet.
Ni jednog trenutka nisu `eleli da predaju ni{ta drugo no
kvalitet, ne slute}i i da }e
proizvodni pogoni Imlek-a
sada zarastati ba{ kao i wihovi sto~ari u korove. Sa druge strane imamo i onih malih
sitnih proizvo|a~a sa dve-tri
krave, koji kantice za otkup
ostavqaju pored puta. Istina
Srbiji trebaju i oni mali i
ovi ve}i proizvo|a~i. Ne zbog
sramote {to zemqa seqaka,
treba da zavisi od belosvetske
gospode, ve} {to }emo i ono
malo kategorije stanovni{tva
koje su mogle da `ive od sela
svrstati u socijalu. Istina je
i to, da ulagawa u „skalamerije“ ( kako mi nedavno re~e jedan
deka Miloje) misle}i na mlekovod i laktofriz nije isto
{to ne ulagati i samo ostaviti kantice kraj puta. Somatske
}elije su vaqda isto kategorisane za sve. Sa porodicom
Vasiqevi} osta}emo na vezi,
ako ni{ta drugo zbog najmla|ih
uku}ana. Qubav prema `ivotiwama, mo`da ipak presudi da
nastave tradiciju.
Ovome treba dodati da za jedno sto~no grlo treba obezbediti jedan hektar, obradivih
povr{ina. U kraqeva~koj regiji ima 133.000 hektara, a broj
grla je 19 hiqada, {to je ujedno
i najboqi pokazateq stawa
na{eg sto~arstva i mle~ne industrije. Pre samo 4 godine
ovaj broj grla je bio dvadeset
~etiri hiqade! Da li }e nam
mleko u prahu trebati samo za
konditorsku industriju?
Sowa Cvetkovi}
KRAQEVO - Nova mehanizacija je neophodna Srbiji.
Dr`ava ~ini sve napore da
kroz subvencionisane povra}aje
olak{a kupovinu ovih ma{ina
poqoprivrednicima i zadrugama. Tr`i{te `ivotnim namirnicama je stabilizovano,
a protiv onih koji dr`e kartele bi}e sprovedene kaznene
mere. Udru`ivawe imperativ
opstanka malih gazdinstava,
pri ~emu }e i lokalna samouprava doprineti re{avawu
problema otkupa i plasmana,
zakqu~ak je posete ministra
Dragina selu Stubal.
Selo Stubal mahom sto~arski
kraj. Odavde `ivaq nije odlazio u onoj meri kakav trend
bele`e ostala podru~ja. Ulagawa u proizvodwu su ipak shodno mogu}nostima, tako da ni
rezultai ~esto ne mogu biti reprezent. Ono {to je deficit
na selu jeste i mehanizacija,
~iji je vek trajawa davno
pro{ao. Ako imate novu mehanizaciju, onda vam je tehnolo{ki postupak daleko jeftiniji, a agrotehnika koju radite je daleko isplativija, istakao je Dragin i napomenuo da
se u posledwih {est godina poqoprivredna mehanizacija u
Srbiji „zna~ajno podmladila“,
Svetlana Radovac u svom novom traktoru
bavku poqoprivredne mehanizacije i prvi put dajemo bespovratna sredstva i za traktore - podsetio je Dragin u razgovarao sa Svetlanom Radovac, korisnicom bespovratnih
sredstava za kupovinu traktora.
On je ukazao da se zna~ajno
ve}a sredstva daju za kupovinu
traktora doma}ih proizvo|a~a,
kao i da ta sredstva mogu da se
kombinuju sa onima koje daje
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u iste namene.
- Fakti~ki, ukoliko kupite
jedan IMT-ov traktor, dr`ava
Ministar Dragin u razgovoru sa ~elnicima Kraqeva
jer je wena prose~na starost
pre toga iznosila 30 godina.
- Ministarstvo poqoprivrede ove godine je, sa dodatnim
sredstvima koje smo dobili iz
buxeta, pokrenulo liniju bespovratnih sredstava za na-
}e vam preko Ministarstva
poqoprivrede, odnosno Ministarstva ekonomije, vratiti
~ak 55 odsto ulo`enih sredstava - kazao je Dragin.
- Koristili smo sva sredstva
koja su nam dostupna iz mini-
starstva. Sigurno da je kupovina ovog traktora najve}a
pomo} koju smo dobili, jer
te{ko da bi samostalno uspeli da obezbedimo ovoliki novac - rekla je Svetlana istovremeno zahvaquju}i se Poqoprivrednoj stru~noj slu`bi
Ibar na pomo}i da konkuri{e
za ova sredstva.
Va`no je ista}i ja~awe kapaciteta Srbije u prihvatawu
fondova EU i konkursa koji
nas o~ekuju u budu}em periodu.
Problem zadruga, pa ~ak i onih
koje su rentabilne je prevashodno u zakonodavstvu. Da nije
tako i na{i kooperanti bi
imali mogu}nost da poput onih
u Danskoj ili Italiji imaju
sve mogu}nosti benefita koji
ovaj vid udru`ivawa pru`a.
Zadruga Stubal postoji od
1955. godine i centralna je
otkupna stanica kraqeva~kog
sira i kajmaka. Da se radi o ozbiqnom poslu i kvalitetu ovih
proizvoda govori podatak da se
ve}ina velemarketa u Beogradu
snabdeva upravo iz stubalske
zadruge. Milosav Marki}evi}
direktor ove zadruge, ka`e da
je u okolini Kraqeva bilo
dvadeset velikih zadruga, a danas funkcioni{u dve-tri.
Ministar Drgagin je na kraju posete obe}ao Stubalcima da
}e u~initi sve da pomogne u
realizaciji postoje}ih problema, te da }e rebalans buxeta u ovom resoru biti usmeren
na direktnu pomo} poqoprivrednicima.
Sowa Cvetkovi}
ИБАРСКЕ
10 UZ PRVU JUTARWU...
Ure|uje
i pi{e
Mirjana
An|i}
Astrologija
[ta `ene ~ini
privla~nim ( 2 )
Vaga
@ena ovog znaka raspola`e
~itavim arsenalom zavodni~kih
taktika. Naj~e{}e je zapa`ena
po negovanoj kosi i skladnoj figuri. Ve{tim {minkawem i odabranom garderobom uvek privla~i
pa`wu.
[korpija
Zodijakova zavodnica broj 1. ^ak
i kada nije doterana, osvaja fatalnim {armom. Duboki pogled,
seksi glas i neobi~na kombinacija vatre i leda dobitna su kombinacija koja obara s nogu.
Strelac
[arm divqe srne poseduje `ena
ovog znaka. Sklonija je sportskom stilu, ali koketira uz pomo}
nakita. Samosvesna, divnog osmeha, privla~ne figure.
Jarac
Osvaja hladno}om. Ostavqa utisak `ene na polo`aju, pa time
privla~i mi{karce sklone dominantnim `enama. Nagla{ene jagodice i lepa figura koja nije
sklona gojaznosti.
Vodolija
Ne razmi{qa previ{e o utisku
koji ostavqa na mu{karce, ali to
je ~ini jo{ atraktivnijom. Moderna, ima hrabrosti da odstupi
od kli{ea. Ima lepu liniju nogu,
sportski stas i prirodan izgled.
Riba
Snenim o~ima lako uhvati
mu{karca u mre`u svojih ~ari
kojima se ~esto pridru`uju i
ne`na kosa i sitna, graciozna
stopala. Ribe su tipom ni`eg rasta, deluju poput lutkica koje bez
milosti koriste svoju `enstvenost i izgled devoj~ice - `ene.
UZ PRVU JUTARWU... 11
10. septembar 2010.
Spremnost dece za polazak u {kolu
Po~ela je nova {kolska godina a sa wom, mawe ili
vi{e, roditeqske i |a~ke radosti, ali i glavoboqe.
U ciqu {to lak{eg prilago|avawa novim obavezama, razgovarali smo sa psihologom iz Osnovne {kole „Dimitrije Tucovi}“, Jelenom Radosavqevi}.
[ta sve predstavqa procenu de~je zrelosti za polazak u {kolu?
Deca se pre polaska u {kolu testiraju kod pedagoga
ili psihologa gde se procewuje wihova spremnost i zrelost za polazak u {kolu. Va`no je proceniti ne samo intelektualnu sposobnost, ve} i socijalnu, emotivnu i govornu zrelost. Spremnost za polazak u {kolu se odnosi na razli~ite aspekte de~jeg razvoja. Ove godine Ministarstvo prosvete je vr{ilo pritisak da sva deca koja
imaju {est i po godina krenu u {kolu, bez obzira na zrelost, pa se ~ak insistiralo da krenu u {kolu bez obzira da li su poha|ala pred{kolsko obrazovawe, koje je izuzetno dobra priprema za {to boqe prilago|avawe na
{kolu.
Roditeqi ~esto insistiraju da dete nau~i da ~ita i
pi{e pre polaska u {kolu. Da li je to ispravno?
Roditeqi brinu kako }e se deca naviknuti na {kolu,
{kolske obaveze, da li }e biti uspe{na, da li je bitno
savladati ~itawe i pisawe pre polaska u {kolu. Odgovor na pitawe da li je potrebno da u~e ~itawe i pisawe pre polaska u {kolu je
da deca ne moraju znati ~itawe i pisawe, jer }e u~iti da
~itaju i pi{u u {koli. Decu
koja sama pokazuju interesovawe za ~itawe i pisawe
ne treba sputavati, ve} im
dozvoliti da zadovoqe svoja interesovawa. Vr{ewe
pritiska i insistirawe da
se ove ve{tine savladaju
pre {kole, mo`e stvoriti
odbojnost i naneti vi{e
{tete nego koristi.
Kako roditeqi mogu
olak{ati proces prilago|avawa na {kolu?
Roditeqi }e olak{ati
proces prilago|avawa na
{kolu tako {to }e kod svog deteta razvijati samostalnost. De{ava se da su roditeqi okupirani savladavawem ~itawa ili u~e dete ra~unskim operacijama, a da
dete ne ume samostalno da jede ili da se obu~e, {to je
vrlo zna~ajno za wegovo snala`ewe u novoj sredini. Kod onda savladavawe gradiva. Kada ocewivawe po~ne u drudeteta }ete razviti pravilan pristup {koli ako ga ne gom razredu, ocene ne treba uvek gledati kao merilo znapla{ite {kolom ili nekim sopstvenim negativnim wa, ve} kao informaciju {ta dete nije savladalo i kako
iskustvima.
da mu pomognemo da ocene budu boqe. [kolski uspeh nije
merilo vrednosti deteta. Nau~ite dete da se nosi sa neRoditeqska pomo} pri u~ewu?
^esto pitawe koje roditeqi postavqaju je koliko da uspehom tako {to }ete mu re}i da je ocena relativna
poma`u svojoj deci u u~ewu i doma}im zadacima. stvar i da se mo`e ispraviti. I kada je neuspe{no, dePodr{ka i pomo} su po- tetu je potrebno ohrabrewe i podr{ka, a pre svega uvetrebni sa ciqem da se {to rewe da ga volite uprkos neuspehu. Izbegavajte kritivi{e osamostale, ali to ne ke i kazne, jer one samo produbquju ose}aj neuspeha i nezna~i preuzimawe wihovih sigurnosti.
obaveza. Deca se razlikuju,
pa i vrsta i stepen pomo}i
koja je potrebna. Pridavawe
zna~aja {kolskim obavezama od strane roditeqa i interesovawe za doga|aje u
{koli doprinose razvijawu
pravilnog odnosa prema
obavezama. Va`no je uspostaviti dobru komunikaciju sa u~iteqem ili u~iteqicom i zajedno raditi na
tome da se dete {to boqe
prilagodi.
[ta bi bili op{ti preduslovi detetove uspe{nosti?
Dete koje ima dobre preduslove za uspeh u {koli je dete
koje ima dovoqno samopouzdawa, a to }e ste}i ako je prihva}eno, ceweno, voqeno i sigurno. U {koli se prvi put
sre}e sa odgovorno{}u, obavezama, kritikama...{to
zna~i da je potrebno da mo`e da podnese i neuspeh. Dete
Polazak u {kolu ne zna~i da je vreme igre pro{lo.
formira nove odnose, pa je potrebno da ume da sara|uje Ostavite dovoqno vremena za igru, jer se u igri najlak{e
sa drugima, deli, konstruktivno re{ava sukobe, vodi u~i, kroz igru se dete opu{ta, zabavqa, razvija motoriku,
ra~una o svojim i tu|im potrebama. U na{im {kolama koncentraciju, razvija sposobnost komunikacije i
se jo{ uvek neguje takmi~arski duh, ali nadam se da }e ose}a se dobro.
uvo|ewem inkluzije prevladati neki humaniji odnosi
i me|u decom. Svako treba da se trudi da bude boqi
u odnosu na sebe, a ne da se poredi sa drugima. Deca
ne moraju i ne mogu biti po|ednako uspe{na u svim
oblastima. [kola bi trebalo da pru`i informaciju za {ta je dete sposobno, talentovano i u komZape~ene paprike
pravcu ga treba usmeravati.
sa krompirom
Nedeqni recept
Potrebno za 2 osobe:
4 paprike babure
2 mawa krompira
~a{a pavlake
jaje
dimqena slanina
mawa glavica crnog luka
aleva paprika, biber, so,
vegeta
sve`i listovi celera
Za zapr{ku:
malo uqa
½ ka{ike bra{na
ka{i~ica aleve paprike
Priprema:
Paprike oprati i ise}i vrh,
da se dobije otvor. Staviti ih
u podma{}en sud za pe~ewe.
Va{ savet roditeqima
Krompir oqu{titi i izrenU prvom razredu nema ocewivawa, tako sedati, luk o~istiti i {to sitpru`a {ansa da se deca prilagode i primat ima-nije iseckati, kao i delove
ju socijalno i emocionalno prilago|avawe, a tekodse~ene paprike. Dodati li-
stove celera i pr`iti. Posoliti po ukusu i kada krompir
omek{a dodati jaje i za~ine.
Skloniti sa vatre i puniti
paprike. Na svaku napuwenu papriku staviti po par~e tanko
se~ene slanine i naliti malo
vode. Posudu prekriti aluminijumskom folijom i pe}i oko
20 minuta na 200º. Napraviti
zapr{ku i preliti preko paprika, vratiti u rernu da se zapeku jo{ 15-tak minuta (bez folije).
Jelo slu`iti sa kiselom pavlakom.
Qubazno{}u doktora stomatolo{ke ordinacije „Dr Stankovi}“ i
saradnika iz zubno-protetske laboratorije „Ili}“, u narednim brojevima Ibarskih ima}ete priliku da ~itate o prevenciji i le~ewu,
prvenstveno zuba, ali i usne dupqe, kao i o najnovijim dostignu}ima
u oblasti zubne protetike.
Prelom zuba se deli
na 4 klase:
I klasa - prelomi gle|i, naj~e{}e
su
odlomqeni
uglovi i se~ivne ivice
gorwih sekudr Olivera
ti}a. PacijenStankovi}, spec. ti se obi~no
ortopedije vilica `ale samo na
o{tre ivice polomqene gle|i
koje povre|uju usne i jezik.
Terapija: mle~ni zubi - o{tre
ivice se zaoble i impregniraju rastvorom fluorida
stalni zubi - uradi se
nadogradwa polomqenog dela krunice kompozitnim materijalima.
II klasa - prelom gle|i i dentina
- linija preloma je obi~no kosa,
povreda mo`e biti prate}a luksacijama.
Terapija: - mle~ni zubi - u prvoj
poseti se uradi nadogradwa estetskim materijalima, ako je mogu}e
uspostaviti saradwu sa malim pacijentom.
- stalni zubi - nadogradwa odlomqenih delova krunice zuba
estetskim materijalima radi se
ve} u prvoj poseti. Ukoliko pacijent donese polomqene delove
krunice zuba, mogu}e je uraditi i
lepqewe tih fragmenata zuba.
III klasa - Prelom gle|i i dentina sa povredom pulpe. Linija preloma je kosa ili horizontalna,
pri ~emu je odlomqen ve}i deo
krunice zuba. ^esto su udru`eni
sa luksacijom zuba.
Terapija: - mle~ni zubi, zbriwavawe zavisi od uzrasta deteta, tj.
od stepena resorpcije korena zuba,
za {ta je neophodan Rtg snimak.
- stalni zubi, na~in zbriwavawa prevashodno zavisi od stepena
razvitka korena, tj. da li je povre|eni zub sa nezavr{enim ili
zavr{enim razvitkom korena, od
{irine otvora pulpe, od proteklom vremena od momenta povrede
do dolaska u ordinaciju, od
veli~ine odlomqenog dela krunice, itd.
IV klasa - prelomi korena. Povre|eni zub mo`e biti ne{to
du`i u odnosu na nepovre|ene
zube, odlomqeni kru`ni deo se
obi~no znatnije luksira. Linija
preloma korena mo`e biti lokalizovana u predelu vrha korena, zatim u sredwoj tre}ini i u gingivalnoj tre}ini korena (deo korena blizu desni). Za ta~nu dijagnozu
potreban je Rtg sinak.
Terapija: kod mle~nih zuba u uzrastu 2-4 god. va|ewe zuba se odla`e,
ali su obavezne jednomese~ne kontrole. U slu~aju pojave otoka, fistula ili ako se kru`ni deo prelomqenog zuba luksira ili je
dislociran odmah nakon povrede
treblo bi obavezno izvaditi pomenuti deo zuba. Vrh mle~nog zuba
se ne vadi jer }e se on resorbovati.
- stalni zubi - kod nezavr{enog
rasta korena obi~no dolazi do naprsnu}a korena te je dovoqno
izvr{iti imobilizaciju povre|enog zuba (2-3 meseca).
- kod zavr{enog rasta korena osnovni princip u terapiji je
repozicija i imobilizacija. Najve}e {anse za srastawe imaju prelomi u blizini vrha korena. U
slu~aju komplikacije i infekcije kod pomenute lokalizacije
vrh se hiru{ki odstrawuje. Kod
dece se ~ak i u slu~aju preloma u
sredwoj i gingivalnoj tre}ini korena, svakako preduzimaju sve terapijske mere kako bi se povre|eni zub du`e sa~uvao u zubnom
nizu tj. do uzrasta kada se sti~u
uslovi za definitivno zbriwavawe povrede.
ИБАРСКЕ
РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ
ИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ
www.ibarske.net
10. септембар 2010.
Prodajem {arplanince
vrhunskih karakteristika
064 000-4839
II
10. septembar 2010.
OGLASI
ИБАРСКЕ
ИБАРСКЕ
10. septembar 2010.
MALI OGLASI
Va`ni telefoni
SUP
92
Vatrgasci
93
Hitna pomo}
94
Medicinski centar
301-988
Telefonske smetwe
977
Telegr. i me|un. razgovori 96
Informacije
988
Bu|ewe
9811
Centar za obave{t. i uzbuw. 985
Auto-moto dru{tvo
314-254
AMS - pomo} na putu
987
@elezni~ka stanica
313-555
Autobuska stanica
313-444
Elektrodist. dispe~er
322-892
Vodovod - dispe~er
234-455
Toplana - dispe~er
334-027
ИБАРСКЕ
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ
ИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ
www.ibarske.net
Male, poslovne oglase i ~ituqe mo`ete predati u redakciji
IBARSKIH, ulica Milana Toplice 1 (prvi sprat iznad PARIZA, kancelarija broj 15), svakog radnog dana od 9 do 14
~asova, mailom: [email protected]
telefonom: 036 327-555, mob. 063 744-62-53
BESPLATAN MALI OGLAS
Tekst oglasa (najvi{e 120 slovnih mesta):
^isto}a - centrala
362-202
Dom zdravqa Ribnica 372-070
Dom zdravqa @eneva 323-797
Muzej
315-350
Narodna biblioteka 321-377
Kraqeva~ko pozori{te 311-211
KUD „Abra{evi}“
231-746
Dom kulture Ribnica 375-757
Turist. org. Kraqeva 316-000
Crveni krst
234-770
Crkvena op{tina
314-033
Hala sportova
323-181
Veterinarska stanica 324-295
Apoteke:
Crveni krst
315-640
Zdravqe
315-630
Centar
315-650
Pogr. oprema. „Venac“ 063633-791
• Prodajem dobro o~uvan tobogan sa kulom od punog drveta.
Visina 2,3 metra, du`ina 3m.
063/601833
• Prodajem stolarsku ma{inu,
cirkular-abrihter, sa livenim
postoqem, du`ina no`eva 510
mm, motor 5,5 Kw. Tel:
036/356134, 064/6387399
• Kupujem ordewe i stari
novac. Telefon: 063605171
• Prodajem polovnu elektri~nu
{iva}u ma{inu-glava „Veritas“. Cena po dogovoru. Tel:
375/487
• ^uvala bih starije osobe ili
decu. Tel: 0644738477
•
Prodajem
regal.
Tel:
036443255
• Prodajem profesionalni
cirkular za strugawe drva. Tel:
0638699208
• Viola, na prodaju, nova u
ko`noj fotroli, sa rez. delovima. Uvoz iz ^e{ke. Tel:
0631861414
• Kupujem o~uvan komplet kwiga za prvi razred Ma{insko
tehni~ke {kole, za smer Kompjutersko konstruisawe. Kontakt telefon: 036/313-523,
066/909-88-45
• Povoqno prodajem pi{toq
Zbrojovku 6,35. Tel: 036361534
• Povoqno prodajem de~ja kolica iz Austrije na rasklapawe
i
de~ji
krevetac.
Tel:
036361534
• Otkupqujem polovne kvalitetne sobne bicikle i orbitek
trena`ere (nordijsko tr~awe).
Tel: 064/18-37-064 i 069/655-675
• Prodajem spiralni tobogan i
opremu za de~ju igraonicu. Tel:
0646625870
• Prodajem novoo{te}eni i
malo kori{}eni name{taj.
Tel: 036/322 728, 064/94 14 549
• Prodajem velika de~ja kolica, ki{obran kolica, dasku
za povijawe, quqa{ku, stolicu
za auto i ogradicu. Tel:
060/0817579
• Prodajem polovnu elektri~nu
{iva}u ma{inu - glava „Slavica“. Tel: 036/865-186
• Prodajem {poret Alfa - 7 i
pe} Kraqica - 3 (naftaricu
Preporod poklawam). Tel:
036/233-773
• Kupujem o~uvan komplet kwiga za prvi razred Ma{insko
tehni~ke {kole, za smer Kompjutersko konstruisawe. Kontakt telefon: 036/313-523,
066/909-88-45
POSLOVNI OGLASI
• Prodajem metalnu rotiraju}u
policu za registratore
pre~nika 80cm, staje 75 registratora. Cena 200 eur. Telefon: 063/8622848
__________________________________________________________
__________________________________________________________
Tel. broj:
Vrsta oglasa (zaokru`iti):
_______________________
mali nekretnine auto oglas
_________________________________________________________________
Uz ovaj kupon, Va{ besplatan mali oglas mo`ete predati do srede u
14 ~asova u redakciji Ibarskih, Milana Toplice 1/15 ili u kiosku
Sofist ispred Doma dru{tvenih organizacija
• Izdajem sobe u Sutomoru,
Crna Gora. Ratkovi} Du{ko
tel:
064/113-81-95
i
0038230373486
• Sve vrste bravarskih usluga i
obrade na strugu. \or|e, Telefon: 063/8699208
OGLASI
• Prodajem mernu klupu sa pokretnim kowi}ima za kontrolu
pravilnog obrtawa osovine.
Tel. 061/114-68-34
• Otkupqujem europalete.
Isplata odmah. Tel: 065/4533792
• Prodajem veliku ma{inu za
bru{ewe teraco podova. Tel:
064/97-45-436
• Prodajem dentalni RO aparat
Philips-oralix (dens-o.mat) digitalni. Tel: 036/231-230 od 9-17h
• [kola za strane jezike „Beatovi}“ Kara|or|eva 53, vr{i
upis na kurseve engleskog jezika za decu i odrasle. Tel:
036/312 800, 062/824 70 80
NEKRETNINE
• Prodajem plac na Beranovcu,
ku}u u Kamenici i gara`u u
Kraqevu. Telefon: 063646648
• Prodajem ku}u u @i~i.
telefon: 064/6406791
• Prodajem parcelu od 40 ari u
centru @i~e. Voda, struja i asfalt pored placa. Telefon:
060/4275942
• Izdajem prazan stan 70m2 Higijenski
zavod.
Tel:
064/3833181
• Izdajem stan 50m2 kod Vodovoda i name{tenu sobu, CG, sa
upotrebom kuhiwe i kupatila,
Ulica Heroja Mari~i}a 107.
Telefon:
036/324-560
i
064/2775952.
• Prodajem livadu u Kova~ima
90 ari u blizini „~esme“. Tel:
373-084 i 063/7783221
• Izdajem dvoiposoban stan u
centru Beograda, CG, lift,
klima, kablovska. Cena 380
evra. Telefon: 0641190622
• Prodajem placeve od 1Ha i od
40 ari na obilaznici kod autocentra Miliki}. Telefon:
0641190622
• Izdajem jednosoban stan za
samca, u Zelenoj Gori, cg, telefon, kablovska. Telefon:
0641666850
• Prodajem dvosoban stan 65m2
u centru Ra{ke. Tel: 036737259
• Prodajem plac 2 ara na u{}u
Ibra i Morave. Cena 6.000
evra. Tel: 063633791
• Izdajem stan 65m2, poluname{ten u {irem centru, kablovska. Telefon: 036393234
posle 15 ~asova
• Izdajem name{tenu garsoweru u ku}i, ulica Mirka Belobrka 17/4. Tel. 036/234 988
• Prodajem ku}u u Kraqevu,
200m2 na 2 ara placa. Legalizovana, ukwi`ena. Cena 60.000
eura. Tel.0642372226
• Povoqno prodajem garsoweru
u Vrwa~koj Bawi 24m2, prizemqe. Tel: 0644153624
• Izdajem jednosoban stan. Telefon: 036/392-304
• U Sir~i kod {kole prodajem
livadu povr{ine 33,53 ari sa
nedovr{enom vikendicom. Tel:
036/391-779
• Povoqno prodajem plac
povr{ine 4,49 ari u ulici
^ibukova~kih partizana u Kraqevu. Voda, struja i kanalizacija
dovedeni
na
plac.
Telefon: 036/356-098, 063/2686-56
• Prodajem ku}u u Dowem
Gra~acu 3,17 ari placa, pored
puta, ukwi`ena. Cena po dogovoru. Tel: 065/6331741
• Prodajem stan u Vrwa~koj
Bawi i ku}u na Kopaoniku.
Tel: 036/318-018, 063/7771631
• Izdajem dvosoban nename{ten
stan u centru Kraqeva, 60m2,
Cara Lazara 50/4, CG. Tel:
011/3130797 i mob: 065/2520079
• Izdajem stan dvosoban 50 m2 u
novogradwi u Ulici Heroja
Mari~i}a. Stan je poluname{ten ili nename{ten. Telefon: 0643772208
• Prodajem plac 18 ari, 7 km od
grada na autobuskoj stanici u
Popovi}ima, povoqno. Tel:
392-802.
• Prodajem plac u Vrbi sa
ku}om i pomo}nim prostorijama, kompletna infrastruktura, kanalizacija, uli~na
rasveta, asfalt i telefon. Tel:
036/865-005 i 064/882 11 05
• Prodajem stambeno poslovni
objekat pored glavnog puta u
@i~i pogodan za sve delatnosti. Tel: 063/621-531
• Prodajem-izdajem stan od
40m2, novogradwa, cg, klima,
po~etak Kara|or|eve ulice.
Tel: 064/847 81 47
• Prodajem ku}u 70m2 ul. Heroja Mari~i}a i plac 6 ari ulica
\or|a Radi}a (preko puta Ratarskog imawa) sva infrastruktura. Tel: 064/89 121 57
• Izdajem dvosoban name-{ten
stan u centru grada, cg, kablovska, klima, nadzor, internet.
Tel: 036/355 664, 064/156 65 46
• Izdajem stan i ku}u 70m2, zaseban ulaz i dvori{te.
Kara|or|eva ulica, prazan ili
poluname{ten. Tel: 036/352-879
• Povoqno izdajem ili prodajem
lokal na keju i prodajem stan u
Dositejevoj 60m2. Tel: 065/547 28
96
• Prodajem etno ku}u - brvnaru,
50m 2. Cena 900 evra. Tel:
063/7253 394.
AUTO OGLASI
• Prodajem Mercedes 190E,
plin, aluminijumske felne,
1984, Folksvagen Xeta dizel,
1987, skuter pia|o 180ccm. Cena
po dogovoru. Tel: 062/306166
• Zastava 101, 1984, registrovana do 15. decembra, telefon:
064/6406791
• Prodajem fiat stilo-karavan. 1.9JTD, 2004, ful oprema, u
odli~nom stawu, nehavarisan.
Milana Toplice 7 stan br.8.
(iza Kraqeva~kog pozori{ta).
• Prodajem rusku auto-prikolicu. Tel: 036235188
• Prodajem Moskvi~ Aleko ‘90
godi{te, ugra|en plin. Tel:
036/234-988
• Na prodaju lavqa kanxa. Tel:
0641613044 (Sr|an)
• Prodajem fiat Tipo,'90
godi{te, benzinac. Telefon:
063610868
• Na prodaju FAP 1314 kiper,
tehni~ki
ispravan.
Tel:
036/732-169
• Prodajem skuter APRILIA SR
50ccm,
1.000
evra.
Tel:
0644283150
III
• Prodajem gepek za kombi.
Cena 100e Tel: 063633791
• Prodajem Yugo IN 1.1. 2008. u
odli~nom stawu. Tel: 063/84-89664
• Prodajem fiat punto 1.9 JTD
2003. godi{te, 2.900 evra, nije
fiksno. Tel: 066/383 313
• BMW R1100RT, 1998, 64000km,
ABS, 6500E, 036372558
• Pe`o 307, 2.0 HDI, 2003,
170000 km, ful bez ko`e, 5500E,
0638268956
• Varburg, 1.3, 1990, 1000E,
0642032617
• Prodajem Reno 21, ‘88
godi{te hitno i povoqno. Tel:
064/6625870
• Audi, 2.5 TDI, 2002, 170000
km, ful bez ko`e, 6600E,
063683422
• Mercedes C180 Esprint, 1.8,
230000 km, ful bez ko`e, stranac, 2500E, +38651335246
• Yamaha Drag Star, 650 kub.cm,
16000 miqa, na ime, 3600E,
0641249805
• VW G-2, 1.6 TD, 1987, 275000
km, zamena, 2000E, 0641152400
• Mercedes 8.14 70000km, nosivost 3.5t, nov motor 7800E,
0655051879
• Honda Pantheon, 150 kub.cm,
2000,24500km, nove gume, servis,
1150E, 062456717
• Opel Omega, 2.5 TDS, 1997,
230000 km, ful bez ko`e, tek
registrovan, dogovor, 3000E,
0649990013
• Mercedes 307, 2.3D, 111000km,
teretni 1.1t, 4800 evra, 064/2632156
• Opel Korsa, 1.1, 157000km,
3300E, 0600249941
VW G-2 Inter cooler, 1.6D,
180000km, alarm, c.b, muzika,
dogovor 2300E, 014243133
• Suzuki 600 kub.cm, 30000km,
ocariwen, 1900E, 036393281
• BMW 523i, 2.5, 1997, 115500km,
sportska verzija, sek. plin at,
ful bez ko`e, 6000E, 062456717
• Pezo Vivasity,100 kub.cm, 1999,
3500km, puno dodatne opreme,
850E, 062456717
• Aprilija Leonardo,250 kub.
cm, 2001, 18000km, vlasnik,
1900E, 036372558
• Citroen Jumpy, 2.0HDI, 2002,
ABS, c.b, servo, termo-izolacija, 5500E, 0643091179
• Volvo 340DL 1.6D, 1987,
163500km, 1500E, 0646644053
• Fiat Fiorino 1.4, 1997,
190000km, muzika, sek. plin,
kod.kqu~, 1700E, 0638131425
• VW G-3 karavan 1.8, 200000km,
1993, ful bez ko`e, plin at,
3000E, 06374769634
• Honda VFR 750 RC24, 47000km,
1986, 1600E, 0653631678
• Mercedes 311, 2.2TD, 2001,
240000km, uvoz iz GB, B kat,
3600E, 0628912900
• Citroen C3, 1.4HDI, 2003,
160000km, ful bez ko`e, 5850E,
062320111
• Opel Senator 3.0i, 1990,
klima, servo, plin, 2800E,
063622327
• Opel Vektra 1.8, 160000km,
2002, fabri~ki plin, na ime,
3400E, 0637013878
• Opel Astra, 1.8, 1998
,149000km,
ABS,
AIRBAG,
klima, servo, c.b, 3900E,
063660005
IV
OGLASI
10. septembar 2010.
ИБАРСКЕ
12 DRU[TVO
10. septembar 2010.
ИБАРСКЕ
Dimitrije Jovanovi}: NEMAWI]I (9)
STEFAN PRVOVEN^ANI (1196-1228)
Dimitrije Jovanovi}: NEMAWI]I (9)
Stefan Prvoven~ani (1196-1228)
U ime oca i sina i svetoga
Duha ja, veliki `upan Stefan,
sa svojom decom, kunem se knezu
dubrova~kom @anu Dandolu i
svoj op{tini grada Dubrovnika
u Boga i Svetu Bogorodicu i u
~asni i `ivotvore}i krst Gospodwi, i u sveta jevan|eqa i u
svetih dvanaest apostola i u
svetih ~etrdeset mu~enika i u
318 svetih otaca. Kunem vam se
bez ikakve obmane da sam vam
prijateq ja i moja deca, dok
ste iskreni.
I ako neki va{ neprijateq
prebegne u moju zemqu, da vam ga
dam ako }e vam {to napakostiti iz moje zemqe.
I da idu va{i qudi po mojoj
zemqi sa robom bez ikakve bojazni, i da im ne bude nikakvog nasiqa, nego da prodaju i kupuju slobodno, a ono {to je po zakonu trgova~kom u mojoj zemqi da mi
daju.
I da ne goni Srbin Vlaha bez
suda, nego ako se u~ini nepravda
izme|u Grada i moje zemqe, da se
sastaju sudije gde je po zakonu i
da presu|uju a da ne bude nasilnog
oduzimawa imovine.
Neprocewiva je zasluga Stefana Nemawi}a {to je rodona~elnika dinastije, tada ve}
svetiteqa Simeona, prikazao
me|u svecima na nebu kao glavnog
za{titnika srpske dr`ave i wenih vladara. Na taj na~in se, u
duhu vremena, srpski narod pribli`io ostalim hri{}anskim
narodima i izjedna~io se s wima
u zaslugama za crkvu. Bio je to
presudan elemenat u doktrini o
suverenitetu srpske dr`ave.
Kona~no je imala sve: sopstvenu
teritoriju, jednoimeni narod,
kraqeve iz svetorodne dinastije, crkvu i svetiteqe.
Oko 1216. godine Stefan je
pripojio Srbiji i Hum, u kome je
do tada vladao Nemawin brat
Miroslav. U tom vremenu, kada je
jo{ postojala opasnost od Bugara, koja je otklowena zajedni~kim naporima bra}e Save i
Stefana, Stefan je po~eo da
poboqeva. Kada je oko 1228. Predosetio skoru smrt pozove svoga
brata Savu, koji ga zatekne ve}
mrtvog:
Kada on ~u ovaj gorki glas, u
tom ~asu si{av{i sa kowa, pade
na zemqu, ispuniv{i o~i svoje suzama i ridawem, i uzdigav{i
ruke svoje gore ka vi{wemu koji
sedi na heruvivima, koji umrtv-
Manastir Studenica
Ako li ovo prestupim, da mi
Bog sudi i Sveta Bogorodica.
Stefan Prvoven~ani, Poveqa
o prijateqstvu i trgovini sa
Dubrovnikom.
Najva`nija kwi`evna sredi{ta bila su u Hilandaru, Studenici, @i~i, Mile{evi i
Pe}i. Tu su stvorena najboqa
dela `itija i slu`be, glavni
rodovi kwi`evnosti toga doba.
Tu je izvr{eno i normirawe
ra{ke ortografije i pismenosti.
qava i o`ivqava, po~e se moliti. (Domentijan)
Kako pi{e Teodosije daqe se
dogodilo slede}e ~udo Savino:
Onaj koji je umro i bez du{e se
uko~io i sasu{io, i koji je za pogreb spremqen, da se preda materi zemqi, molitvama Svetoga opet dobija du{u i ubrzo
o`ivquje. Posle toga sveti arhiepiskop ga ukrasi svetim i
an|elskim obrazom ino~astva,
nazvav{i ga Simon monah, umesto Stefan.
Prvoven~ani kraq Stefan sahrawen je u manastiru Studenici, ali wegove mo{ti su ~esto
preno{ene.
Posle predstavqawa blago~astivoga Stefana i prvoga
kraqa, sveti arhiepiskop ven~a
kraqevstvom najstarijeg sina
wegova Radoslava u velikoj crkvi,
u pomenutoj @i~i, utvrdiv{i ga
molitvama i blagoslovom, predade mu da samodr`avno upravqa ota~askim i srpskim skiptrom. (Teodosije)
Kraq Stefan je imao tri `ene:
prva, vizantijska princeza Jevdokija, koju je oterao oko 1201.
godine; o drugoj istorija nema
podataka; tre}a je bila unuka venecijanskog du`da Enrika Dandola. Iz sva tri braka Stefan je
imao decu: Radoslava, najstarijeg sina i tri mla|a Vladislava,
Predislava i Uro{a i }erku
koja se zvala Komnina. Svi sinovi Stefanovi, osim Predislava, bili su na srpskom prestolu.
„Da se ime „Stefan“ moglo dovoditi u vezu sa `upanskom i veliko`upanskom krunom posredno
pokazuju i nazivi Stefana Prvoven~anog u izvorima 13. i 14.
veka. Tu se on dosledno zove prvoven~anim kraqem, a ne prvoven~anim vladaocem uop{te; naime, termin `prvoven~ani` uvek
se u izvorima vezuje za imenicu
kraq, a ne za ime Stefan. Druga~ije re~eno, naziv „prvoven~ani kraq“ ne pokazuje da je
Stefan Nemawi} prvi od srpskih vladara nosio venac nego
da je wemu prvom dat kraqevski
venac, „sveta kruna“ kako je zove
Domentijan. Mi{qewa smo, zatim, da je on, kao i wegov otac i
stri~evi, titularno ime Stefan dobio tek prilikom obreda
investiture. Sam Sava pripoveda u `itiju svoga oca kako je Nemawa izabrao za naslednika
„plemenitog i i dragog sina
Stefana Nemawu“. Ne{to
kasnije, kada opisuje nerede
koji su u ota~astvu izbili
posle Nemawine smrti,
ka`e da je preminuli vladar
ostavio kao naslednika
(„Bogom izabranog i bla`enim ocem Simeonom blagovesnog“) sina „Stefana
Nemawu“. Jo{ jedanput u
svome biografskom delu
Sava naziva brata „Stefanom Nemawom“. U `ivotopisu Svetog Simeona od Domentijana, Nemawa je nazvan Nemawom Prvim, {to
implicitno potrv|uje zakqu~ak, izveden iz Savinih
re~i, da je budu}i Stefan
Prvoven~ani na ro|ewu dobio ime Nemawa. Sva je prilika
da je Nemawa (2.) ime Stefan dobio u ~asu kada ga je otac postavio za velikog `upana. Zbog velikog ideolo{ko-politi~kog
zna~aja wegovog kasnijeg krunisawa na kraqevstvo, to ime koje je ujedno simbolisalo i
krunu -zasenilo je kraqevo narodno ime Nemawa.
Sude}i prema razli~itim indicijama, reklo bi se da je tokom
vlade velikog `upana Nemawe
(1.) do{lo do promena u odnosu
prema dinasti~kom imenu Stefan; ta promena je verovatno stajala u vezi sa Nemawinim
op{tim nastojawima da centralizuje dr`avu i reguli{e praksu
nasle|ivawa prestola. Primetno
je, naime, da se druga dva Nemawina sina Vukan i Rastko, iako
udeoni gospodari, ne navode sa
dvostrukim imenom. To je posebno upadqivo za Vukana, koji se
ni kao dukqanski kraq ne tituli{e imenom Stefan Vukan. S
druge strane, ime Stefan se javqa i u funkciji li~nog imena;
ta upotreba ostavila je traga i u
samoj vladarskoj porodici (na
primer, nosi ga Vukanov sin,
knez Stefan). Name}e se pretpostavka da je veliki `upan Nemawa, u svome reformatorskom
naponu, uveo obi~aj da jedino vrhovni vladar (od vremena wegovog velikog `upanstva, o~evidno
je samo jedan ~ovek u dr`avi
bio „samodr`ac“) ima pravo na
ime Stefan kao titularno ime.
Ova pretpostavqena Nemawina
odluka do`ive}e promene u daqem toku nemawi}ke istorije“.
(Smiqa Marjanovi} - Du{ani})
ИБАРСКЕ
OGLASI/^ITUQE 13
10. septembar 2010.
Na osnovu ~lana 5. Odluke o finansijskoj podr{ci poqoprivrednim proizvo|a~ima („Slu`beni list op{tine Kraqevo“, broj 8/05)
i Programa kori{}ewa sredstava za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2010. godinu („Slu`beni list grada Kraqeva“,
broj 16/10), Komisija za poqoprivredu i razvoj sela Skup{tine
grada Kraqeva, raspisuje
KONKURS
ZA DODELU FINANSIJSKIH SREDSTAVA
ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE ZA 2010. GODINU
1. Ovim konkursom vr{i se raspodela podsticajnih sredstava
individualnim poqoprivrednim proizvo|a~ima u visini do 50%
vrednosti projekta, a najvi{e u iznosu do 1.250.000,00 dinara po
projektu u skladu sa Odlukom o finansijskoj podr{ci
poqoprivrednim proizvo|a~ima i Programom kori{}ewa sredstava
za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2010. godinu.
2. Pravo u~e{}a na konkursu imaju:
- poqoprivrednici - fizi~ka lica sa prebivali{tem na
teritoriji grada Kraqeva upisani u registar poqoprivrednih
gazdinstava kao nosioci poqoprivrednog gazdinstva po osnovu
prava svojine odnosno zakupa poqoprivrednog zemqi{ta koje se
nalazi na teritoriji grada Kraqeva i na kojem obavqaju
poqoprivrednu proizvodwu;
- fizi~ka lica - nosioci poqoprivrednog gazdinstva osigurani
u svojstvu osiguranika - poqoprivrednika u skladu sa zakonom, kojim
se ure|uje penzijsko i invalidsko osigurawe;
- fizi~ka lica - poqoprivrednici koji su koristili finansijska
sredstva po Programu iz prethodnog perioda pod uslovom da su
izmirili sve obaveze u celosti po prethodnoj finansijskoj
podr{ci.
3. Uz prijavu na konkurs, prilo`iti slede}e dokaze:
- projekat za koji se tra`i finansijska podr{ka;
- potvrda o aktivnom statusu u registru poqoprivrednih
gazdinstava, izdata od Uprave za trezor - original ili overena
fotokopija;
- dokaz da je osiguranik Fonda penzionog i invalidskog
osigurawa poqoprivrednika - original ili overena fotokopija.
4. Dobijena finansijska sredstva, korisnik finansijske podr{ke
- poqoprivredni proizvo|a~ je u obavezi da vrati u realnom iznosu
u roku od 36 meseci, s tim {to rokovi povra}aja sredstava teku nakon
12 meseci od po~etka kori{}ewa sredstava programa.
5. Sredstva za podsticawe razvoja poqoprivrede realizova}e se kroz
finansijsku podr{ku projektima iz oblasti primarne
poqoprivredne proizvodwe, i to:
- uzgoja `ivotiwa,
- povrtarstvo, ratarstvo,
- vo}arstvo i
- za poqoprivrednu mehanizaciju i opremu koja je u funkciji
primarne poqoprivredne proizvodwe poqoprivrednih gazdinstava.
6. Prijavu na konkurs, sa potrebnim dokumentima dostaviti na pisarnicu grada Kraqeva ili preporu~eno po{tom na adresu: Trg Jovana Sari}a broj 1, za Komisiju za poqoprivredu i razvoj sela, sa
naznakom: „Konkurs za dodelu finansijskih sredstava“, u roku od 15
dana od dana objavqivawa, zakqu~no sa 27.09.2010. godine.
7. Odluku o visini i broju dodeqenih finansijskih sredstava za
razvoj poqoprivrede po ovom konkursu, done}e Komisija za poqoprivredu i razvoj sela Skup{tine grada Kraqeva u roku od 30 dana
od dana zavr{etka konkursa, u skladu sa Odlukom o finansijskoj
podr{ci poqoprivrednim proizvo|a~ima i Programom kori{}ewa
sredstava za podsticawe razvoja poqoprivredne proizvodwe za 2010.
godinu.
8. Poqoprivrednici koji su podneli prijavu sa potrebnom propisanom dokumentacijom na poni{teni Konkurs za dodelu finansijskih sredstava za razvoj poqoprivrede za 2010. godinu od 29.06.2010.
godine, du`ni su da na ovaj Konkurs podnesu samo novu prijavu, uz
ve} podnetu potpunu propisanu dokumentaciju nadle`noj slu`bi
Gradske uprave grada Kraqeva. U suprotnom smatra se da su odustali
od podnete prijave za dodelu podsticajnih sredstava za projekat iz
poqoprivrede.
9. Neblagovremene i nepotpune prijave bi}e odba~ene.
10. Za sva dopunska obja{wewa u~esnici konkursa, mogu se obratiti
Odeqewu za privredu i finansije Gradske uprave grada Kraqeva,
kancelarija 226, II sprat, telefon 306-041.
KOMISIJA ZA POQOPRIVREDU I
SKUP[TINE GRADA KRAQEVA, Broj
08.09.2010. godine
RAZVOJ SELA
06-243-1/10-V, od
Se}awe
11.09.2010. god. navr{ava se
godina dana od smrti na{e voqene
11. septembra navr{avaju se dve bolne
godine od kako nas je napustila na{a
draga supruga i majka
Leposave
Pojke Terzi}
dr Nada
[arac
1933 - 2009.
Ne postoji vreme koje mo`e izbrisati
na{u qubav i se}awe na tebe.
Tvoja dobrota, qubav i plemenitost ostaju
u trajnoj uspomeni. S qubavqu i ve~nom tugom
nosi}emo te u na{im srcima.
Tvoji najmiliji
Suprug Rodoqub i deca Olivera i \or|e
Se}awe na kolege
Zvonko
Ili}
Milorad
Bak{unovi}
Vesna
Luki}
Marina
Miliki}
Kolektiv centrale i obezbe|ewa ZC Studenica
Qiqana
Petkovi}
14 KAFANA JE MOJA SUDBINA ✌
Srpske narodne
kafanske izreke
B
10. septembar 2010.
ИБАРСКЕ
Ogledalo pono}i (odlomak)
Potpisivawe peticije
Blago kafani koja ima lo{ih
konobara, i gostiju bez para!
Sva ta svetina {to se quqa
Blago majci {to ga rodi - u kafanu oko svetla i oko mene,
oko pono}i, i tek u zoru
stalno hodi!
isprazni kafanska ogledala,
Blago meni, dok mi je kafane!
ne}e me na}i u tamnom kutu
s o~ima ve}im od dubine,
Blago meni, evo moga kuma,
jer sva ta svetina {to se quqa
bi}e makar za ~a{icu ruma!
mora ve} jednom da po~ine.
Blago kelneru kad je lo{ iz ra~una. Ja volim malu `enu tame,
koja se katkad blago sme{i,
O `ene tame, sve haqine
A
N
i ako ona pije, gre{i
D
O
va{e proste dra`e su i mame
E
D
J
i
mnogo
~ega
ludog
re{i,
mnogo sla|e nego svile
A
D
L
EC
ona je moja pono} svetla,
PO
I
na kojima su i ciklame
ona se kao sunce sme{i.
i ru`e i druge burne {are.
Policijska patrola
O `ene tame, za va{u mladost
zaustavqa pijanog voPa kad skupqam cve}e iz vaza i za sve va{e dane stare
za~a.
i ru{im bokale i gledam plave ja di`em ~a{u pre svanu}a!
- Kolega, daj balon sve glave mirne kada minu
re~e jedan policajac.
@ene bez kruha i bez ku}a!
A pijani voza~ ga uhpored kafane... u svom vinu
@ene bez le`aja i bez streha!
vati za ruku i ka`e:
ja na|em mali otok du{e,
Na vetru vi ste i na mrazu...
- Burazeru, hik, nemoj
a
oko
mene
`ene
tame
Na suncu vi ste i u tami,
molim te balon, sipaj
pevaju,
piju,
pla~u,
pu{e.
u ogledalu i u zidu...
mi, hik, u ~a{icu.
SE]AWA JEDNOG
KONOBARA 15
Od kada postoje kafane,
postoje i qudi koji su na
neki na~in gradili imix
kafane, a i svoj. Kelneri su
uvek bili poznati, pogotovo
u mawim sredinama. Prepoznatqivi po svojim osobinama, neko po “o{troj
olovci”, neko po
vredno}i i qubaznosti, kulturi, pona{awu, eleganciji, prilazu gostima, na~inu
poslu`ivawa, poznavawu ugostiteqstva...
Jedan od onih koji je
posedovao sve osobine
potrebne za jednog
kelnera je svakako
Zoran Zoki Stan~i}.
Omiqen me|u kolegama, a pogotovo me|u
gostima, ma gde radio.
A radio je u najboqim
restoranima Kraqeva.
Beogradski |ak, me|u
prvima je u Ugostiteqsko preduze}e “Srbija” doneo diplomu
vi{e {kole. Znawe je
prenosio na mla|e
kolege, koji su ga zbog toga
voleli. Zoki je bio uzor za
sve. @eleo je da “Srbija”
postane primer uspe{nog
preduze}a. Ali, oktobarske
promene koje su omogu}ile
da bravari kupuju frizerske
salone, zidari hotele i
transportna preduze}a, a tajkuni celu Srbiju, blokirale
su Zokijeve zamisli i `ivotne `eqe. @iveo je Zoki
svoj `ivot, koji ga ba{ i
nije mazio. Niti boqeg ~oveka, niti te`eg `ivota.
O~evidac sam mnogih problema koje je imao. Ipak, nije
☞ TU [email protected] KVAKA 15
10. septembar 2010.
Uli~na prodaja
Slobodan Markovi}
se predavao. Uvek postoji
na~in da se sve prevazi|e,
govorio je. Evo jednog primera za potvrdu navedenog,
iako spada u “sitnije” probleme.
U “Ibar ba{ti”, gde je
Zoki bio {ef sale, zvoni
telefon. Javqam se. Glas sa
druge strane `ice saop{tava da se hitno javi Zoran
Stan~i}. Te~e razgovor Zokija i telefonskog sabesednika – dosta pravdawa,
ube|ivawa … I razgovor se
zavr{i Zokijevim “u redu,
sna}i }u se”. Saznajem da je
poziv iz Investbanke (za
nas, prose~ne qude, proklete
organizacije). Zoki u{ao u
veliki minus, kao i ve}ina
tada{wih radnika “Srbije”,
i dobar deo gra|ana ove
{ire Srbije. Ali, wemu je
nare|eno da do 12 sati sve
pokrije, ili “kaput”.
Gleda Zoki po kamin sali,
a tamo sve gospoda, piju, jedu
i smeju se, `ive svoj gospodski `ivot. Bila su to vremena kada je u Kraqevu bilo
posla, kada se radilo i
`ivelo mnogo boqe nego
sada. @utica je opaka
bolest, evo ve} skoro
deceniju kako kosi gra|ane
Kraqeva, nema milosti, a
tada je milosti bilo. Da ne
du`im, gleda Zoki po kamin
sali, pa ka`e: “Gogi, zovi
indiskretno toga i toga”
(ne pomiwem imena, ~ovek je
i sada od velikog imena i
ИБАРСКЕ
po{tovawa), “zovi ga da se
javi, kao, na telefon”. Pozovem ~oveka, on do|e, pa sa
Zokijem bla-bla. I re{i
~ovek da pomogne. Na|e
na~ina da prepolovi Zokijev
dug. Zna on ko je Zoki. A
bila su i sre}na vremena.
Nije bilo `utice, opake
bolesti, koja ~oveku za~as
naru{i imunitet, i dovede
ga u beznade`no stawe.
Ponovi Zoki sve ovo sa
drugim ~ovekom, tako|e direktorom jedne i sada dobrostoje}e i neprodate firme (izgleda da u Kraqevu
jedino ona nije prodata, ili
poklowena, svejedno). Dok
dlanom o dlan – Zoki dobi
bitku sa Invest bankom! A
bila su sre}na vremena,
znalo se da dobrom ~oveku
treba da se pomogne.
Dobio je Zoki bitku tada.
Danas, on vodi najte`u
bitku, posle mnogih dobijenih. Ostao je o`iqak na
wegovom krhkom srcu, zbog
~ega se danas svi molimo za
wega. Zoki, molimo te,
izdr`i, dobij i ovu bitku,
mo`e{ ti to, znamo. Jeste
bolest jaka, ali jak si i ti.
“Via de la maris” i “arivederci,
Roma” izgovarao si po desetak puta dnevno. Slu{a}emo
mi i daqe od tebe ove re~i,
budi siguran. Jo{ }emo nas
dvojica piti stomakliju u
Ba{ti, Turistu, Parizu,
ovde ili tamo, svejedno!
Goran Bo{kovi}
Qudi su ~udo! Nagledao sam se svega
od kada ovako uli~arim, pro~itao pre
toga brdo kwiga iz oblasti psihologije, i opet se ~esto zaprepastim. Prijatequ moj, do|e mi da pobegnem u neku
zabit, samo da ne gledam ove `alosne
primerke qudske vrste! (Odmahuje glavom, i huk}e) Nego, zate}i }u tamo nekog
svog pobratima-pobeguqu, koji }e da me
udavi pri~om koliko su qudi
ni{tavni, bedni i vredni prezira.
Zamisli, molim
te (pri~a ti{e, u poverewu), ve} tri dana pohode me neki
u`urbani i usplahireni tipovi, i
tra`e da im se
potpi{em na nekakvom listu papira. Prvi kad je
do{ao, slo`io mi
pri~u kako pravi
peticiju za smenu
vlade. Zaigra u
meni srce juna~ko
i vazda opoziciono! Gordo, dostojanstvenim pokretom ruke, spre~ih
bujicu re~i koje je
tip nameravao da
prospe ne bi li me
ubedio da stavim
svoj potpis. Glasom koji je podrhtavao od uzbu|ewa,
rekoh mu: “Ne treba, brate, ni{ta da
mi pri~a{! Samo mi daj tu hartiju!” A
tip uslu`an – sam popuwava ostale potrebne podatke iz moje li~ne karte, pa
mi tutnu list i olovku. Potrudih se da
mi potpis bude onako “doktorski”, ali
ispade ne{to budibogsnama, ra{~evrqeno, nezgrapno i jadno. Tip zadovoqan. Kezi zube. Nije mi jasna ta
veselost, jer videh da su iznad mene
potpisana samo trojica. Nema veze,
tuma~im – milo ~oveku {to je
prona{ao istomi{qenika.
Ne pro|e dugo, eto ga drugi. Uwkavim
glasom pita ho}u li da svojim potpisom podr`im nastanak posebne
op{tine Glibnica. ^uj: da li ho}u? Pa
ja sam ti Glibni~anin od glave do
pete! Malo mi ~udno {to me na|e ovde,
na ulici, a ne u glibni~kom domu, ali
mi odu{evqewe oduze mo} rasu|ivawa.
Koliko puta smo mi Glibni~ani, bilo
da nas je dvojica-trojica, bilo na
nekom saboru, u razgovoru prizivali
posebnu op{tinu! Da budemo svoji na
svome, a ne da blagosiqamo svaki
isprosja~eni dinar od ovog ma}ehinskog grada! Normalno – potpisah, a sve
mi `ao {to nisam kao onaj agent iz
Matriksa, pa da se multiplikujem i
potpisima ispunim celu stranu! Tihim
glasom, da ne ~uje zlo uvo, posavetovah
~oveka da na vrhu lista ipak ispi{e
neki naslov, kao “Glibnica – moja
op{tina”, a ne ovako, “bez glave”. Tip
zahvali, i ode.
Kad – ne lezi vra`e – eto ga tre}i,
pa ~etvrti, pa peti... Svaki skupqa potpise za neku jaku i hvale vrednu stvar.
Od kad nam se narod ovako prosvetio i
prosvetlio, pitam se ja, onako u sebi,
da ne ureknem. I potpisujem, potpisujem... Qudi mi zahvaquju, ~estitaju na
hrabrosti i pameti, tap{u po ramenu.
Za ova tri dana ne znam ni sam kome
sam sve i za {ta potpisao. Znam samo
da sam bio ponosan, kao da potpisujem
peticiju za Sokratovu odbranu. Tek,
pre otprilike dva sata, ugledam onog
prvog tipa, ru{iteqa vlade. Prilazi,
tra`i “marlboro”, a pod mi{kom mu
sve`aw papira. Prebira po xepovima,
oni papiri mu ispado{e, razlete{e se
po trotoaru. Poma`em ja da ih skupi,
bacih slu~ajno pogled, kad ono, na jed-
nom papiru, velikim slovima pi{e
“Spisak bira~a koji podr`avaju izbornu listu”. Ispod toga naziv
stranke – oli~ewe re`ima! Kosnu me
ne{to sa leve strane, po~eh grozni~avo
da prevr}em papire, kad na jednom – moj
potpis! Tip mi istr`e papire, promumla ne{to kao “hvala”, i odmagli,
zaboraviv{i “marlboro”.
Pu~e mi pred o~ima! E, moj Mitre,
gluperdo naivna! Koga li si sve podr`ao, kukala ti majka? (Sve vi{e pada u
vatru) Jooooooj, samo dok ugledam onog
pregaoca za glibni~ku stvar! Ga|a}u ga
upaqa~ima, `vakama, paklicama, baterijama, ma svime {to sa tezge dograbim!!! Mamicu li mu hoh{taplersku!!!
Zoran Tucakovi}
a novca
u srbiji se dost
posebnim
sa
e
izdvaja za osob
tovo
go
po
a.
am
eb
potr
ike.
an
sl
po
za narodne
Igwat
Prirodna bogatstva zapadw
poklawamo iz samilosti.acima
i
su iscrpeli sve svoje resuOn
rse.
Na{a Vlada je ostvarila velike rezultate u borbi protiv korupcije.
Oni se po uspe{nosti mogu porediti samo sa rezultatima na{eg
pravnog tima pred Me|unarodnim
sudom pravde.
Na{a dr`ava ima nekoliko “antikorupcijskih” zakona. Ostali propisi podsti~u korupciju.
Svaki savesni gra|anin bi trebalo
da prijavi wemu poznate slu~ajeve
korupcije. Na{e tr`i{te hartije,
na `alost, nije u stawu da pokrije
pisawe tolikih prijava.
Ima kod nas policajaca koji i svojim sinovima iz sentimentalnih
razloga daju ime - Mito.
Korupcija u na{em {kolstvu se
javqa na svim nivoima obrazovawa
– od pred{kolskog do postdiplomskog. Velikom broju gra|ana, dakle,
“{kolovawe” od po~etka do kraja
nije besplatno.
Po broju korumpiranih lekara
jasno je da je zdravqe najve}e bogatstvo. Na{im medicinskim radnicima bolnice su “druga ku}a”. A
nije red do}i u tu|u ku}u praznih
{aka. Skupa `estoka alkoholna pi}a ~esto su sredstvo podmi}ivawa.
O~ajni gra|ani ih daju ~ak i hirurzima pred slo`ene operacije.
Kada je re~ o mitu, on mo`e da se
daje i “u naturi”. Za `ene je
neobi~no to {to one koje ga “daju”
u naturi, naj~e{}e ga, u stvari,
“primaju”.
Poseban vid korupcije kod nas su
“pokloni za de~icu” korumpiranog.
Primaju ih ~ak i oni koji nemaju
dece. Nikad se ne zna...
Znamo da para vrti gde burgija
ne}e, samo {to prose~an gra|anin
Srbije nema ni za burgiju.
V. Igwatovi}
U KRAQEVU
U Kraqevu prilike su tak’e –
`uti venac oko petokrake.
U Kraqevu cveta trgovina,
onomad je otac prod’o sina.
Bunar
kako se
Najboqi primersu - lopovi!
mo`e `iveti je
Jovan Mit
na[i ko[arka
[i misle
da je faul u na
padu
najboqa odbran
a!
Tuzor
KORUPCIJA
U Kraqevu proizvodwa kre}e,
pogrebno se {iri preduze}e.
U Kraqevu svi se dobro hrane
bananama sa {qivove grane.
U Kraqevu som brkove masti,
sve zbog na{e nadnarodne vlasti.
R. Marjanovi}
16 QUDI
10. septembar 2010.
ИБАРСКЕ
ИБАРСКЕ
SPORT 17
10. septembar 2010.
Mihajlo Miki Vukovi} veliki ko{arka{ki mag postao penzioner
Kraqva~ki Superliga{ dobio novog prima~a
Svuda pro|i ku}i do|i
Nikolov zatvorio konkurs Istakli se
Veliko
ko{arka{ko
ime
Kraqev~anin Mihajlo Miki
Vukovi} oti{ao je u zaslu`enu
penziju. Posle dvadeset godina
rada u [paniji do{ao je i taj
dan – rastanak od igre pod
ko{evima. Da li je ba{ tako.
Ko{arka{ku karijeru zapo~eo je u svom
rodnom Kraqevu u Slogi, naravno. Kasnije put je vodio u Tuzlu gde je nastavio u
Slobodi. Brzo je spoznao sve tajne ovog
dinami~nog sporta pa je `eleo da se
oproba kao trener.
- Preuzeo sam `ensku ekipu, tim Jedinstva koji je u to vreme osamdesetih bio
strah i trepet za sve klubove u Jugoslaviji. Zaista dugo nismo imali premca.
Kasnije sam postao trener reprezentacije, pa selektor, a iz tog vremena
najve}i uspesi bili su 1990. srebrna
medaqa u Maleziji na Svetskom prvenstvu, srebrna sa olimpijade u Seulu i sa
Univerzijade u Kobeu - ka`e Vukovi}.
Ipak ko{arka{ka idila je morala da
bude prekinuta. Kada je do{lo do
politi~kih previrawa u Jugoslaviji
razmi{qao je o odlasku jer kakav bi to, i
kome, bio selektor kada nema Jugoslavije.
Napustio je selektorsku poziciju i
oti{ao u neizvesnost.
- Po~eo sam da radim u Valensiji. Bilo
je zaista velike neizvesnosti. Ali ve} na
prvom koraku pobrao sam simpatije. Vlasnici su tra`ili da odaberem vilu gde }u
`iveti. Vila ogromna sa bazenom, vrtom,
pet - {est soba isto toliko kupatila.
Pitali su me da li sam zadovoqan, a ja
sam rekao da nisam. Oni u ~udu pa ponude
jo{ boqe uslove uz komentar da mogu da
odaberu jo{ ve}i luksuz. Ja sam rekao da
meni samo treba soba u hali sportova gde
mogu na miru da radim. Tako sam im dao
do znawa zbog ~ega sam do{ao.
Valensija je od tada bila uvek prva, a
pored titula u [paniji dva puta je bila
prva Evrope, a jednom i Evrope i sveta
istovremeno. Najdra`e je bilo ipak, kada
ekipa u sezoni nije
imala nijedan poraz,
Mi imamo
to je rekord koji
neko
niko nije imao ni
nepisano
pre ni posle. A osvojeno je prvenstvo,
pravilo
Kup [panije, i
da nekoga
liga. To je ujedno
ko stremi
bila i perfekcija
j e d n o g
ka vrhu
dugogodi{weg rada. da ga spustimo
Vi{e
za
ovog
dole, a moja
stru~waka nije bilo
ambicija u `enskoj
maksima je
ko{arci.
da ko se
- Onda sam definvine da mu
itivno pre{ao u
pomognemo
mu{ku
ko{arku
preuzev{i Pamesu. da ide jo{ daqe
Ba{ te godine ovaj
klub je ispao iz prve
Naravno, sada je u centru pa`we na{a
mu{ka reprezentacija koja bije bitke na
Svetskom prvenstvu u Turskoj.
- Svi smo ukqu~eni u to, pratimo. Ja
imam, ogromno poverewe u ove momke i
Dudu Ivkovi}a. To se sada vidi kada na
najboqi na~in na{i momci igraju i ja se
nadam medaqi.
Sloga je nekako na prvom mestu,
naro~ito sada kada je ~ini se najte`a
situacija u posledwih nekoliko godina.
Sa igra~ima nema problema, ali infrastruktura je svima trn u oku.
- Ne mogu da verujem da gradske struktiure u gradu nogu biti tako slepe kada
je sport u pitawu. Kako mogu da ne vide
{ta treba za mlade, ali i za qubiteqe
sporta. Ko{arka je popularna to je jedna
izuzetno duga i uspe{na tradicija u ovoj
kvalitetnoj grani sporta.
I zaista prvi igra~i u NBA ligi iz Jugoslavije bili su Kraqev~ani. To su
Milo{ Babi}, Vlade Divac i Dejan
Krsti} koji je sada jedini NBA igra~ u
reprezentaciji.
- Ja sam u penziji mawe }u biti u
[paniji, a vi{e ovde. Mla|i sin je
ko{arka{ki trener i ve} je na domak
profesionalne lige. Osvojio je i ligu i
kup. Obe}ao sam mu da }u se ukqu~iti u
rad wegove ekipe, moram da budem i
lige i mi smo morali da krenemo iz
po~etka. Naime, do{lo je do promene
plana i po~eli smo sa mladim igra~ima
da pravimo ekipu na du`e staze. Svi
igra~i bili su iz kluba golobradi momci
od 18 do 21 godine strosti, niko sa
strane.
Ideja je bila da
^udo nevi|eno
Vukovi} sa wima radi
dve - tri godine pa tek U Kraqevu je ~udna stvar. Dok se u drugim gradovima
onda da se planira pohod kod nas pa i u svetu {ire dvorane kod nas se pove}ava
teren, a smawuje broj mesta za posetioce.
u sami vrh u toj ligi.
- Prihvatio sam taj izazov u Drugoj ligi, ali mi smo se na op{te pomo}ni trener, takva je situacija. Stariznena|ewe iste godine vratili u pr- iji sin je dobro igrao tenis, sada je
voliga{ko dru{tvo. Ve} slede}e sezone trener u belom sportu, daje ~asove. Radio
osvajamo kup i ekipa po prvi put izlazi u je i u jednoj gra|evinskoj firmi dok nije
Evropu. Igrali smo kup koji se zvao Uleb zapala u krizu.
kasnije kup Saporte. Igrali smo ~ak fiKraqevo je uvek bilo u srcu.
nale u Saragosi, a slu~aj je hteo da to
- Ja }u sada vi{e vremena provoditi u
bude sa Benetonom koji je vodio @eqko Kraqevu koje sam uvek, a i sada nosim u
Obradovi}, a igrao je i Rebra~a. Jaka srcu. Uostalom tu sam ro|en, i{ao u
ekipa i izgubili smo tri razlike.
{kolu i po~eo ko{arka{ku karijeru. I
To je bio uspon ekipe koja se godinama svuda gde sam radio ili ma gde bio uvek
borila za opstanak u [panskoj ligi koji sam sa ponosom govorio i isticao da sam
traje i danas. Naime, i u ovoj sezoni Kraqev~anin.
usledilo je igrawe po Evropi sa najpozTekst i snimci:
natijim klubovima.
S. Petkovi}
Turnir u \enovi
KRAQEVO - Ribnica polako sklapa odbojka{ki mozaik kroz pripreme koje se
ne{to vi{e od mesec dana
odvijaju u Krawevu. Presek
stawa u dosada{wem toku
treninga i po koje utakmice
dao je predsednik kluba Milisav Kolarevi}.
- Ribnica se pre tri dana
vratila sa priprema na
Go~u. Tamo se radilo pet
dana i mi u klubu zadovoqni smo onim {to je tamo
uraq|eno. U me|uvremenu
stavili smo ta~ku na mesto
sredweg blokera. Naime, u
Uspe{ne pripreme - sa me~a Ribnica - Radni~ki
klub je stigao Risto NikoKolarevi}.
lov ~lan mlade reprezentacije Makedonije.
Vladan \or|evi} koji je u pretpro{loj seSada nam je malo lak{e, ali i daqe smo na
zoni nosio dres Ribnice, a u pro{loj Partizana tako|e je na listi `eqa. Trenutno je na
probi u Dubaiu. Wemu su, u slu~aju da ne
pro|e vrata {irom otvorena, ka`u u klubu.
Dobili smo finale Balkanskog kupa
- Prva alternativa \or|evi}u je Vladimir
koje treba da se odr`i 25. do 27. septemUsiqanin,
dete kluba koji je u pro{loj sebra. Mi smo doma}ini a u~estvova}e ekipe
zoni igrao u inostranstvu. Dakle, za tu poziiz Turske, Rumunije i pobednik bara`a
ciju ne treba brinuti. Ina~e odigrali smo
BiH - Albanija.
utakmicu u Kragujevcu sa Radni~kim, bilo je
tesno, ali smo pora`eni sa 3:1. Usledio je
revan{ gde smo uzvratili istom merom - dodaje Kolarevi}, uz opasaku da Ribnica ne
Sa CIP-om je nastavqena saradwa oko
igra u kompletnom sastavu jer u sastavu nema
sponzorstva i sa nekoliko firmi na
sredwaka Sre}ka Lisinca koji je sa omlamese~nom nivou zavr{avaju se ugovori o
dinskom reprezentacijom u Belorusiji. Sa
sponzorstvu kluba, pripremqene su i
wim }e svakako biti druga pri~a.
godi{we pretplatne karte ~ija je cena
Na programu je i odlazak u Br~ko gde }e
1.000 dinara.
biti pored ekipe doma}ina ekipe iz Hrvatske i Slovenije.
Tekst i foto:
dobrom putu da imamo jo{ jednog vrsnog
S. Petkovi}
igra~a na poziciji prima~a servisa - ka`e
Balkanski kup
Godi{we karte
Biciklizam Liga Srbije
Metalcu dve titule prvaka
KRAQEVO - Biciklisti
kraqeva~kog
Metalca nastavqaju sa
dobrim rezultatima u
ligi Srbije. U Subotici je Stefan Jovanovi| pobedio u trci
mla|ih kadeta dok je
Darko Devexi} bio
tre}i.
Kod
kadeta
Uro{ @ivkovi} je bio
drugi, Marko Polumirac ~etvrti,
a
Milo{ Borosvqevi}
peti.
U juniorskoj
konkurenciji Milo{
Stojanovi} je osvojio Sa jedne od trka u ovoj sezoni:
~etvrto, a Lazar Eri} Borisavqevi} u prvom planu
deveto mesto. U kteformi pred Svetsko prgoriji voza~a do 23 go- venstvo u Australiji.
dine Marko Stankovi} je Metlac je u ekipnoj
pro{av{i prvi kroz ciq konkurenciji prvak Srnajavio da je u dobroj bije u ukategoriji kadeta
,,snajperisti”
Glav~i} i Drecun
KRAQEVO - Fudbalska {kola Bubamara
bila je u~esnik tradicionalnog turnira
u Italiji ~iji je doma}in bio FK
\enova. U~estvovali su mladi fudbaleri
ro|eni 1997. godine. Istakli su se
Marko Glav~i} sa ~etiri postignuta pogotka i Wego{ Drecun sa dva pogotka
mawe. Ina~e, u~estvovalo je 16 ekipa, a
turnir je trajao ~etiri dana, od 1. do 5.
septembra.
- Jo{ jednom je Bubamara odu{evila
igrom poklonike fudbala u ovom delu
Italije. Tom prilikom ostvareni su po
jedna pobeda i remi uz dva poraza. Sve je
bilo na najvi{em nivou kada su organizacija i gostoprimstvo u pitawu.
Omogu}ili su nam da se ose}amo kao kod
svoje ku}e. Mali{ani su pored kvalifikacionih utakmica stigli i da se okupaju
na pla`i u ovom ekskluzivnom mestu na
Mediteranu. Tamo{wi fudbalski klub
uru~io je blanko poziv Bubamari za sve
budu}e turnire {to je prinawe koje se
retko ukazuje stranim ekipama - ka`e
Slobodan Suvo~esmakovi}, zadu`en za odnose sa javno{}u u Bubamari.
U povratku de~aci su obi{li stadion
Milana popularni San Siro ~ime su posebno bili odu{evqeni.
S. P.
UKRATKO
Odbojka - Gimnazijalac
Poraz
od {ampiona
Odbojka{ice
Gimnazijalca
pora`ene su od biv{ih, vi{strukih,
{ampionki dr`ave Jedinstva iz
U`ica sa 3:1. Posle probnih slede
i zvni~ni me~evi za novog prvoliga{a. Narednog vikend je na
programu
kup
utakmica
sa
Trstenikom, a prvenstvena sezona
po~iwe 9. oktobra.
Fudbal
Pribakovi}
na meti klubova
i mla|ih kadeta, drugi je
bio u juniorksoj, a tre}i u
u kategoriji voza~a do 23
godine.
S. Petkovi}
@ivadin Pribakovi} doskora{wi trener Kraqevo Hajduka ve}
danima prebira po ponudama. Otkako
je slobodan strelac za wegove usluge
interesuje se nekoliko klubova
Okru`ne i MF lige koji bi ovog
stru~waka `eleli da vide u svojim
sredinama.
S. P.
18 SPORT
10. septembar 2010.
ИБАРСКЕ
Realan ishod, svakome po poluvreme
kovi}a. Sloga je prva do{la u
vo|stvo. Posle neopisive
gu`ve
u
{esnaestercu
doma}ina lopta je najzad
do{la do Desnice, a ovaj je
plasirao u desni dowi ugao.
U nastacvku Sloboda je poravnala rezultat. Sudija je
prestrogo ocenio jedan skok
dvojice protivni~kih igra~a
i pritom dosudio slobodan
udarac sa 18 metara. Ovakav
poklon Filipovi} nije propustio i iznenadio golmana
Divca. Bilo je to izjedna~ewe
i signal za jo{ `e{}e napade
sa obe strane.
U narednom kolu Sloga
igra na svom stadionu gde }e
protivnik biti Radni~ki
Stobeks. U ^a~ku Sloga je
igrala u slede}em sastavu.
Divac, Mileti}, Gojkovi},
Desnica
(Vasiqevi}),
Vla{i}, Babi}, Memedovi}
(Antonijevi}), Gobeqi}, Radovi} (\or|evi}), Jani}ijevi}, Rov~anin.
S. P.
Kvalitetne lige Srbije - mla|e kategorije
Fudbal - Pionirska liga Srbije
Sloga - Smederevo 2:1
-), Kosti} 6,5 (Jovanovi} -), Trajkovi}
6,5 (Lepovi}-), Mladenovi} 7, Smiqkovi} 7,5, Peri} 7,
Simi} 7,5 (Ani~i} -),
Rankovi} 6,5, Batinica
6,5), [iqi} 6,5 (Petkovi} -), Mi{i} 6,5
(Kr~marevi} -)
Igra~
utakmice:
Go~anin (Sloga)
Pobednik je odlu~en u
posledwim sekundama
susreta koji je obilovao
lepim akcijama posle
kojih je propu{teno nekoliko izglednih prilika
za
pogodak.
Doma}ini su poveli
golom Belakovi}a koji
se najboqe sna{ao pred
golom
Smederevaca
po{to je golman Marinkovi} u dva navrata odGlav~i} (desno) u duelu sa Kr~marevi}em (Smedrevo)
bijao jake udarce najpre
Glav~i}a, a potom i @era|anina. IzIgrali{te FK Hajduk. Gledalaca 100.
jedna~ili su gosti, a sve je sam uradio
Sudija: Du{an Jakovqevi} (^a~ak) 7,5.
Simi} koji je najpre prevariom svog
@uti karton: [iqi} (Smederevo)
~uvara i sa desetak metara pogodio
Sloga: Grbovi} 7,5, Obradovi} 6,5,
gorwi levi ugao. Odluka je pala kada
Vu~i} 6,5 (@upawac 7), Glav~i} 7,5,
je centrirao Glav~i}, a Go~anin glaRadovi} 6,5, Go~anin 7,5, @era|anin
vom loptu sproveo u mre`u i doneo
6,5, Komatovi} 6,5 (Stojkovi} -), Belanevi|enu radost svojoj ekipi.
kovi} 7 (Jovi} -), \ori} 6,5, Nikoli}
Tekst i foto:
7 (Rai~i} -)
S. Petkovi}
Smederevo: Marinkovi} 6,5 (Trtica
JAR^UJAK - Strelci: 1:0 Belakovi}
u 39. 1:1 Simi} u 46. 2:1 Go~anin u 80.
Bodovi pravac Belo{evac
Mladost (O) - Pobeda 1:3
Kada se ne iskoriste {anse i bod premija
Go~anin doneo
radost u nadoknadi
SPORT 19
10. septembar 2010.
Fudbal - Zona Morava
Fudbal - Srpska liga, grupa Zapad, Sloboda (^) - Sloga 1:1 (0:1)
^A^AK - Fudbaleri Sloge
vratili su se iz ^a~ka nepora`eni. Jedan osvojeni bod
na gostuju}em terenu puno
zna~i, ali ovoga puta gosti iz
grada na Ibru imaju puno razloga da `ale. Naime u samom
fini{u susreta najboqu priliku na utakmici nije realizovao novajlija Vasiqevi}
koji je u igru u{ao umesto
Desnice strelca na ovom
me~u. Igrao se posledwi
minut nadoknade kada se ovaj
fudbnaler na{ao o~i u o~i
sa golmanom Slobode, ali je
lopta udarila u stativu. Samo
sekund kasnije iz iste akcije
isti igra~ sa pet metara
{utira glavom, ali lopta
odlazi u naru~je vratara Mar-
ИБАРСКЕ
Omladinci i kadeti gostovali kod BSK
Od {est mogu}ih
samo jedan bod
BATAJNICA/KRAQEVO - Omladinski pogon i
kadetska ekipa kraqeva~kog srspkoliga{a gostovali su u nedequ u Batajnici gde su odmerili
snage sa svojim vr{wacina FK BSK.
Od mogu}ih {est bodova u dve utakmice zabele`ili su samo jedan, a osvojili su ga Slogini
kadeti.
Omladinci su pora`eni sa 1:0, a strelac jedinog pogotka bio je Vijoglavin. Sloga je na ovoj
utakmici igrala u slede}em sastavu:
Mirjani}, Erac, Kilibarda, Prijovi},
Maru{i}, Stevanovi} (Bo`inovski), Vuli},
Spasi}, Tripkovi}, Guwi}, Radovi}, Milosavqevi}).
Kadeti su sa ekipom BSK uspeli da remiziraju.
Posle uspavquju}eg prvog poluvremena gledaoci,
wih oko stotinak, videli i po koje uzbu|ewe u
drugom delu susreta. Poveli su doma}ini golom
Nikoli}a u 53, a izjedna~io je Jablanovi} u 71.
minutu.
Sloga je igrala u slede}em sastavu: Ko{anin,
Dabi`qevi}, Parezanovi}, Jani}ijevi}, Panti},
Jovi}, Obrovi} (Jablanovi}), Daci}, ]ukovi},
Cmiqanovi} (Jankovi}), Kruni} (Jovanovi}).
S. P.
Gosti na tri strane
U narednom kolu sve tri selekcije Sloge
igraju van Kraqeva. Omladinci idu u Novi
Beograd kod Radni~kog, kadete u Zaje~aru
~eka Timok, a pionirima }e doma}in biti
Zemun.
OPLANI]I - Strelci: 0:1 Markovi} u 10. 1:1 D. Gra~anac u 54. 1:2
Radoji~i} u 59. 1:3 Risti} u 72.
Igrali{te FK Mladost. Gledalaca 250. Sudija: Nikola Jovanovi}
(Atenica) 7,5. @uti kartoni: D.
Gra~anac, Milanovi} (Mladost),
Sretkovi}, Vasovi} (Pobeda)
novi} 7 (Vasovi} 7), Tomovi}
7,5, Sretkovi} 7, Bubawa 7, Radoji~i} 7 (B. Stefanovi}),
Risti} 7 (Raki}-), Mateji} 8,
Markovi} 7,5
Igra~ utakmice: Mateji}
(Pobeda)
Fudbaleri iz Belo{evca
ostvarili su sigurnu pobedu i
zaslu`eno osvojili bodove.
Uspe{no su se tokom me~a
branili, a od pet prilika za
pogodak tri su realizovali.
Prvi gol delo je Markovi}a
koji je posle solo prodora matirao Ponorca. Izjedna~io je
po~etkom drugog poluvremena
Dragan Gra~anac kada je
Sa utakmice Mladost - Pobeda
o{tro {utirao iskosa sa leve
strane. Drugi pogodak postiMladost (O): Ponorac 6, B.
Gra~anac 6, Ne{ovi} 6 (Mila- gao je Radoji~i}. Bio je najprinovi} 6), Marki}evi} 6,5, Riba} sebniji posle kornera sa desne
6,5, D. Gra~anac 7, Ota{evi} 6,5, strane, a Risti} je stavio ta~ku
Markovi} 6, Igwatovi} 6 (Bi`i} nakon besprekornog kontra napada.
6), Mili} 6, ^ejovi} 6
Tekst i foto:
Pobeda: \or|evi} 7,5, StojiS. Petkovi}
lovi} 7, Pej~inovi} 6,5, Vukoma-
Fudbal - Zona Morava
Rezerve donele preokret
Metalac - Orlovac 3:1
KRAQEVO - Strelci: 0:1 Popovi} u 2. 1:1 Belopavlovi}
u
74.
2:1
Barjaktarevi}
(jedanaesterac u 78. 3:1 Sazdov u 90. Stadion
kod Lo`ionice. Gledalaca 150. Sudija: Marko
@ivkovi} (Kragujevac) 7,5. @uti kartoni:
Avramovi}, Pavlovi} (Metalac), Crveni karton: ^ekanovi} (Orlovac)
Metalac: Vujanac 7, Obrenovi} 6,5,
Avramovi} 7, Adamovi} 7, Sazdov 7, S.
Dra{kovi} 7, Radovan~evi} 6,5 (Belopavlovi}
7,5), A. Dra{kovi} 8, Barjaktarevi} 7,
Markovi} 6,5 (Pavlovi} 7), Krsti} 6,5
(Ivanovi} -)
Orlovac: Nikoli} 6, Mijatovi} 6,5
(Jovi~i} -) M. Milo{evi} 6, [i{ovi} 6,5, D.
Milo{evi} 6, [uluburi} 7 (Da~ovi}),
\okovi} 6 (Jevtovi} 6), Petrovi} 6,5 Popovi}
7, Vasili} 6
Igra~ utakmice: Al. Dra{kovi} (Metalac)
Gosti su na samom po~etku susreta iznenadili svoje doma}ine. Napre je Petrovi}
pogodio stativu, a na odbijenu loptu natr~ao
je Popovi} koji trese mre`u Metalca.
Trener Metalca napravio odli~an potez
kada je u vatru ubacio Beolopavlovi}a i
Pavlovi}a. Tek tada je u drugoj polovini nastavka Metalac uspeo da izjedna~i.
Asistent je bio A. Dra{kovi}, a egzekutor
Branko Belopavlovi}.
Belopavlovi} je ~etiri minuta kasnije nepropisno zaustavqen u {esnaestercu, a siguran sa bele ta~ke bio je Barjaktarevi}.
Kona~an rezultat: kreatori su bili A.
Dra{kovi} i Pavlovi} koji nesebi~no
upo{qava Sazdova, a ovaj poga|a mre`u
Nikoli}a.
S. Petkovi}
Zona Morava
Rezultati 4. kola: Slavija - Tutin 0:2, Mladost (O) - Pobeda 1:3, Polet (T) - [umadija
1:4, Omladinac - Bane 0:0, Metalac - Orlovac
3:1, Jo{anica - Partizan 2:0, Takovo Vodoja`a 2:1, Mokra Gora - Trep~a 2:0.
Tabela: Mokra Gora 12, Pobeda 9, Vodoja`a,
Omladinac, [umadija, Tutin 7...
Parovi 5. kola: Parovi 5. kola: Trep~a Slavija, Vodoja`a - Mokra Gora, Partizan Takovo, Orlovac - Jo{anioca, Bane - Metalac, [umadija - Omladinac, Pobeda - Polet,
Tutin - Mladost
Fudbalski
vikend
Okru`na liga
Vode Radnik i Go~
Rezultati TRE]EG kola: Radnik Bra}a Vukovi} 0:2, Budu}nost Rudar 0:0, Kara|or|e - Radni~ki 3:3,
Ibar - Morava5:3, Proleter Lasta Grdica (prekid u 60.), Go~ - Borac
(A) 3:2, KV. Hajduk - Mataruge 0:3,
Magnohrom - Borac (V) 1:1
Rezultati 4. kola (SREDA): Br. Vukovi} - Borac (V)1:0, Mataruge - Magnohrom 2:1, Borac (A) - Kv. Hajduk
2:1, Grdica - Go~ 3:0, Morava - Proleter Lasta 3:1, Radni~ki - Ibar
2:2, Rudar - Kara|or|e 0:1, Radnik Budu}nost 0:2
Tabela: Borac (A), Mataruge,
Bra}a Vukovi} 9, Budu}nost i
Kara|or|e 8, Grdica 7...
Parovi 5. kola: Budu}nost - Br. Vukovi}, Kara|or|e - Radnik, Ibar Rudar, Proleter Lasta - Radni~ki,
Go~ - Morava, Kv. Hajduk Grdica,
Magnohrom - Borac (A), Borac (V) Mataruge
Me|uop{tinska liga
Ribnica usamqena
Rezultati TRE]EG kola: Olimpik Vrwci 3:1, Polet - ^ibukovac 2:1,
[umadija - Lazac 0:1, Jedinstvo (G) Napredak 1:0, Mladost - Gru`a 2:1,
@i~a - Granit 4:1, Jedinstvo (D) Mlada krila 1:1, Morava (M) - Ribnica 1:2
Tabela: Ribnica 9, Gru`a, Mlada
krila, Olimpik, Polet 7, Jedinstvo
(D) 6...
Parovi 4. kola: Vrwci - Ribnica, Ml.
krila - Morava, Granit - Jedinstvo
(D), Gru`a - @i~a, Napredak - Mladost, Lazac - Jedinstvo (G), ^ibukovac
- [umadija, Olimpik - Polet
Op{tinska liga
Partizanova meta
Rezultati TRE]EG kola: Omladinac Budu}nost 4:1, Stubal - Milo~ajac 2:0,
Kablar - Partizan 0:3, Tavnik Zgoda~ica 3:1, Stara ~ar{ija - Jovo
Kursula 2:1, Progorelica - Bog. Bawa
3:1, Musina Reka - Zvezda 3:3. Slobodni Popovi}i
Tabela: Partizan 9, Progorelica 7,
Tavnik i Stubal 6...
Utakmioce 4. kola odigrane su ju~e.
Parovi 5. kola: Stubal - Budu}nost,
Kablar - Omladinac, Tavnik Milo~ajac, St. ~ar{ija - Partizan,
Progorelica - Zgoda~ica, Musina
Reka - Bog. Bawa, Zvezda - Popovi}i.
S. P.
„IBARSKE” - nedeqne novine, izdava~: „Leksem“ d.o.o. Kraqevo, @i~a 174 V, direktor i glavni i odgovorni urednik Neboj{a Savi}.
Kompjuterska obrada „Sirijus A”. Adresa redakcije: Milana Toplice 1/15 36000 Kraqevo, tel. 036/327 555, faks 036/327 556
web site: www.ibarske.net email: [email protected] Marketing i prodaja „Sirijus A” [email protected] tel. 063/744-62-53
[tampa: Politika [tamparija d.o.o. Beograd, Generalni distributer: „Sofist”, @i~ka 10, list izlazi petkom, rukopisi se ne vra}aju.
Ibarske su registrovane u Registru javnih glasila pod brojem NV000173. UDK broj 32+659(497.11). ISSN broj 1821-2468 i COBISS broj 169199628.
Dozvolu izdala Narodna biblioteka Srbije.
ИБАРСКЕ
РЕГИОНАЛНЕ НОВИНЕ
ИЗЛАЗЕ ПЕТКОМ
www.ibarske.net
10. септембар 2010.
Miki Vukovi}
Svuda pro|i
ku}i do|i Str. 16.
Fudbal - Metalac
Rezerve donele
rezultatski preokret
Str. 19.
Sa sedam golova Nemawa Glav~i} prvi strelac pionirske lige Srbije
Beli bombarder iz Bogutovca
zalagawa na terenu. Neko posle takvog pristupa igri treba to i da realizuje. Do sada sam to bio ja, na nekoj
od narednih utakmica bi}e to neko
drugi. Va`no je da ostvarujemo rezultate koji nas vode u sami gorwi dom
tabele - dodaje Nemawa.
Rezultati su svakako zadovoqavaju}i. Jer posle neprijatnog poraza
od Rada, Sloga igra kao preporo|ena
i sada se nalazi na ~etvrtoj poziciji.
Pionirska liga je sastavqena od solidnih klubova.
- To je najja~a liga u na{em
godi{tu i na{ ciq je da ostvaKada neko zaigra poput Nemawe odmah za- rimo {to boqi plasman u
pada za oko velikim klubovima. Top~ider- dru{tvu kvalitetnih klubova.
sko brdo je jako privla~no.
To je dobro i za nas igra~e, ali
- Jo{ ne razmi{qam o tome. Mnogo je i klub {to zna~i da se radi na
rano, a u Slogi mi je ba{ dobro - ka`e prvi visokom nivou. Mi znamo da je
strelac lige.
najva`nije da budemo boqi od
timova nama ravnim Borac, Napredak, OFK Kru{evac..., ali ne}emo
taj trud i gotovo svakodnevi put od triposustati ni pred kvalitetnijim sadesetak kilometara isplatio - ka`e Nestavima kao {to su Partizan, Crvena
mawa.
Zvezda, OFK Beograd i Rad U ovoj sezoni po~eo je da iskazuje svoj
nagla{ava Nemawa Glav~i}, momak
rasko{ni talenat. Wegova igra sve vi{e
koji `eli da se posveti fudbalu.
pleni poklonike fudbala koji u prepodNaravno, {kola se ne sme zapostanevnim satima dolaze na utakmice pioviti. I na nastavi u osmogodi{woj
nirske lige. Igra u vezi, ali wegova
{koli u wegovom Bogutovcu je u svom elespecijalnost su golovi.
mentu. Istina, ne posti`e golove, ali
- Sve je to plod na{e zajedni~ke igre i
KRAQEVO - Nemawa Glav~i}, 13 godina, prvi je snajperista u Kvalitetnoj
pionirskoj ligi Srbije. Kada neko na
~etiri prvenstvene utakmice postigne
sedam golova onda to svakako zavre|uje
pa`wu poklonika najva`nije sporedne
stvari na svetu. Fudbal je po~eo da igra
kada je imao pet godina.
- Prve korake napravio sam u fudbalskoj {koli Bambi u Kraqevu. Od tada
slede moja putovawa iz rodnog Bogutovca.
Bio sam uporan i sada sam sre}an jer se
Rano je
voli matematiku. Sedam (pogodaka) podeqeno sa ~etiri (kola) pribli`no dva
gola po utakmici.
Tekst i foto: S. Petkovi}
Odbojka: Prijateqska utakmica
Revan{ pravom merom
Ribnica - Radni~ki (KG) 3:1
(25:20, 25:18, 18:25, 25:23)
KRAQEVO - Hala sportova. Gledalaca 50. Sudije: Popovi} i
Zeelenovi} (Kraqevo)
Ribnica: Bi}anin, Borovwak, Bo`i}, Usiqanin, Kolarevi},
Aleksi}, Nikolov, Jovi}, Zekavica, Veqovi}, Pejovi}
Radni~ki: Ili}, Jovanovi}, M. Stevanovi}, Ivovi}, Maksimovi}, Haxifejzovi}, ]irovi}, Proti}, Perovi}, N. Stevanovi}, Blagojevi}
Odbojka{i Ribnice istom merom su se revan{irali
Radni~kom za poraz od pre ~etiri dana u Kragujevcu. Prva dva
seta Bi}anin i drugovi odigrali su veoma dobro. Sve je
funkcionisalo na najboqi na~in: prijem, organizacija napada
i realizacija. Posebno je iznenadio novajlija, sredwi bloker,
mladi juniorski reprezentativac Makedonije Nikolov. On }e
svakako biti pravo poja~awe na ovoj poziciji.
Tre}i set pripada Kragujev~anima. Naime, ulazak kapitena
Ili}a sve je promenio naboqe. Ipak, u ~etvrtom delu utakmice
Ribnica boqa u drugom delu seta i zaslu`eno je slavila iako je
fini{ pripao ~eti trenera Kova~a u kojoj su se istakli Ivovi}
i Stevanovi}.
Tekst i foto: S. Petkovi}
,,Osveta” za poraz u Kragujevcu:
sa me~a u Kraqevu
Download

10 - Kraljevo