energija
Prof. dr. Nenad \aji}, RGF
Predsednik Komiteta Srbije Svetskog saveta za energiju
UDC: 620.9.001.6 (100)
Energija za me|uzavisni
svet
Uvod
Energetika je jedan od preduslova
razvoja celokupne materijalne
proizvodnje i potro{nje dobara, spada u
red investiciono najintenzivnijih grana
privrede, ima vi{estruko dejstvo na
ekonomske rezultate privre|ivanja i
samim tim pretstavlja jednu od
osnovnih podloga ukupnog razvoja
svake zemlje. Razvoj energetike je ne
samo jedan od bitnih uslova, ve} tako|e
i sna`an modifikator privredne strukture
i propulzivni faktor ekonomskog
razvoja. Zbog toga su i promene na
svetskom tr`i{tu energije nakon 1973.
godine bile logi~ne i doprinele da se
celo ~ove~anstvo po~ne sa du`nom
pa`njom odnositi ka energiji. To je
omogu}ilo da se intenziviraju
istra`ivanja postoje}ih i novih izvora
energije, da se unapre|uju tehnologije
kori{}enja konvencionalnih izvora
energije, da se energija {tedi i
racionalno koristi i da se nafta zameni u
mnogim sektorima energetske
potro{nje.
Sve ve}e potrebe u energiji, kao i
zna~ajne promene koje su se desile i
de{avaju na svetskom tr`i{tu energije i
sve ve}i uticaj proizvodnje i potro{nje
energije na `ivotnu sredinu, doprineli su
da se danas energetika razmatra
globalno zbog svoje me|uzavisnosti.
Pitanja energije, zbog nejednakog i
neravnomernog rasporeda energetskih
potencijala i rezervi u svetu, ve}
odavno prevazilaze dr`avne granice..
Pristupa~nost energije i sigurnost
snabdevanja je za sve dr`ave od `ivotne
va`nosti, jer je nemogu}e napraviti i
minimalni privredni i dru{tveni progres
bez energije. Energetika }e imati sve
ve}i zna~aj, jer potrebe energije stalno
rastu, kako zbog pove}anja broja
stanovnika, tako i zbog pove}anja nivoa
i standarda `ivota u svim zemljama
sveta [1].
Rezime
Poznato je da je energetika jedan od preduslova razvoja celokupne materijalne
proizvodnje i potro{nje dobara, da spada u red investiciono najintenzivnijih grana
privrede,da ima vi{estruko dejstvo na ekonomske rezultate privre|ivanja i samim
tim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje.Pitanja
energije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih potencijala i
rezervi u svetu, ve} odavno prevazilaze dr`avne granice, a problemi se moraju
re{avati u svetskim razmerama. To je posebno evidentno danas kada se smanjuje
raspolo`ivost energetskih izvora, pove}ava zaga|enost atmosfere i globalna
temperatura, a cena nafte dosti`e i 100 USD/barel i kada efikasnost kori{}enja
energije postaje imperativ za sve zemlje.
U radu se na osnovu analiza Svetskog saveta za energiju (SSE),vode}e energetske
asocijacije sveta, razmatra razvoj energetike sveta u cilju odr`ivog razvoja.
Energy for an Interdependent World
It is well known that energetics represents prerequisite for development of
production and consumption of properties, appertains in the most rating sectors of
public economy, has multiple influence on economic results and due to that it is
known as base for overall development of each country. Problems related to energy,
by reason of unequal and uneven distribution of energy potentials and resources in
the world, surpass countries borders, so problems must be sold in the world’s domain.
That fact is specially evident nowadays, when availability of energy resources
decreases, while atmospheric pollution and global temperature rise, oil prices reach
100$/barrel, and energy efficiency becomes strategic goal for the each country.
In this paper, development of the energetisc of the world is considered, based on
analyses of World Energy Council (WEC), the leading energy organisation.
Slika 1 Globalna potro{nja primarne energije
[007]
energija
Tabela 1 Osnovni podaci o rezervama, resursima i proizvodnji energetskih izvora
Potro{nja energije je u periodu od kraja
XIX veka rasla po relativno visokim
stopama rasta. Tako je u periodu od
1870. do 1970. godine potro{nja
energije pove}ana za 32 puta sa
prose~nom stopom rasta od 3,5% pri
~emu se mora imati u vidu da je
istovremeno stopa rasta stanovni{tva
bila oko 1,35%, da su bila dva svetska
rata i velika ekonomska kriza (sl.1.).
Ukoliko bi se ti periodi izuzeli iz
razmatranja, stopa rasta bi bila znatno
ve}a (oko 4,5%), {to je dovelo do brzog
iscrpljivanja prona|enih energetskih
izvora, odnosno zahtevalo intenzivno
istra`ivanje i eksploataciju novih
le`i{ta.
"Energetska kriza" 1973. godine je
doprinela da se znatno smanji ukupna
stopa rasta godi{nje potro{nje energije,
posebno u razvijenim zemljama.U
periodu od 1975. do danas potro{nja
primarne energije u svetu se pove}ala
sa prose~nom stopom rasta ni`om od
2%, uz zna~ajne strukturne promene.
To je i doprinos "energetske krize" jer
je omogu}ila intenzivan razvoj politike
racionalnog kori{}enja i {tednje
energije, prestruktuiranje potro{nje, uz
[008]
zna~ajan razvoj istra`ivanja i
ulaganja u energetsku privredu
u mnogim zemljama sveta.
Danas je situacija sli~na
osamdesetim godinama
pro{log veka,jer je cena nafte
tokom 2007.godine zna~ajno
porasla dosti`u}i i 100
USD/barel, cenu koja je samo
pre nekoliko godina bila
nezamisliva. Sumorna
predvi|anja o njenom daljem
pove}anju, postoje}a
ekonomska recesija u
najrazvijenijim zemljama,
pretnje ratom u podru~jima
velikih proizvo|a~a naftom i
ostala globalna kretanja
doprinose da se sve zemlje,
posebno velike uvoznice
nafte,trude da sebi obezbede
neophodne koli~ine energije
po prihvatljivim cenama.
Svetski savet za energiju
(SSE-WEC), organizacija koja
okuplja preko 100 zemalja,
najve}ih proizvo|a~a i
potro{a~a energije u svetu, ve}
vi{e godina razmatra i
predvi|a razvoj energetike
sveta. Pro{le godine u
novmebru odr`an je jubilarni
XX Kongres energetike sveta
u Rimu na kojem je posebna
pa`nja posve}ena aktuelnom
stanju i predvi|njima daljeg
razvoja energetike imaju}i u
vidu me|uzavisnost svih
zemalja na planeti,o ~emu se u
radu diskutuje.
Energetski potencijali
sveta
Globalni razme{taj energetskih
izvora na{e planete treba
shvatiti kao trenutno stanje,
podlo`no brzim promenama,
usled sve obimnijih i sve
detaljnijih geolo{kih,
geofizi~kih, geohemijskih i
ekonomsko-geolo{kih
istra`ivanja. Ova ispitivanja
omogu}uju svrstavanje u
bilans energetskog bogatstva
novih, do sada nepoznatih
le`i{ta, kao i onih koja su bila
nedovoljno prou~ena. Tako
neravnomeran i nepravilan geografski
razme{taj energetskih izvora ukazuje na
neravnomernu polaznu osnovu
prirodnog razvoja pojedinih zemalja i
regiona sveta u odnosu na ovaj zna~ajan
kompleks prirodnih izvora.
Sada je ve} op{te prihva}en stav da u
prvoj polovini XXI veka, a mo`da i
du`e, svet raspola`e dovoljnim
koli~inama konvencionalnih goriva,ali
po znatno vi{im cenama. Intenzivnim
istra`ivanjem energetskih potencijala i
razvojem novih tehnologija kori{}enja
ubla`ena su strahovanja o skoroj
energija
Slika 2 Trend cena energetskih goriva u periodu 1987-2005.
Slika 3 Distribucija rezervi,resursa i ukupno proizvedene sirove nafte po
regionima u 2005.
Slika 4 Distribucija rezervi u 1012m3 i procentualnog udela prirodnog gasa
po regionima u 2005.
iscrpivosti konvencionalnih energetskih
goriva, jer je jo{ uvek ve}i prirast novo
prona|enih rezervi, nego {to je rast
potro{nje (tabela 1) [2].
Vidi se da su dokazane svetske rezerve
u pore|enju sa godi{njom potro{njom
ve}e nego ikad dosada, jer je poznato
da nije ekonomi~no (s obzirom na
potrebne investicije za njihov dokaz)
imati dokazane rezerve za vi{e od 10 do
15 godina budu}e o~ekivane
proizvodnje. Ako se tome dodaju
[009]
vrednosti procenjenih resursa fosilnih
goriva, koje su nekoliko puta ve}e od
dokazanih rezervi, ali pri danas
neekonomskim cenama,jasno je da svet
raspola`e jo{ uvek dovoljnim
koli~inama konvencionalnih goriva, ali
sigurno pri znatno vi{im cenama.
Zbog toga je i logi~no da se trend
intenzivnog pove}anja cena svih
fosilinih goriva javio u ovom veku
(slika 2), jer zahtevi za novim
koli~inama nafte i prirodnog
gasa,posebno u zemljama u razvoju kao
{to su Kina i Indija, zahtevaju
intenzivna istra`ivanja, a zato su
neophodna velika sredstva [2].
Stati~ki vek trajanja rezervi nafte od
oko 40 godina, prirodnog gasa od oko
60 godina i uglja 150-200 godina stvara
la`nu sliku energetskog izobilja, jer
istovremeno prikriva da su najve}i
potro{a~i nafte i prirodnog gasa u svetu,
zemlje OECD, posebno u Evropi, sa
minimalnim sopstvenim potencijalima.
To se jasno vidi na slikama 3 i 4 gde su
prikazani regioni sveta sa rezervama
sirove nafte i prirodnog gasa [2].
Razvijene zemlje sveta, u osnovi zemlje
OECD, su u pogledu energetskih
rezervi i potencijala deficitarne, jer su
ve} detaljno istra`eni i najve}im delom
iskori{}eni. To se jasno vidi iz podataka
tabele 2. gde je dat pregled postoje}ih
rezervi i stati~kog veka trajanja foslinih
goriva u zemljama OECD [1].
Ve} iz ovih podataka, koji nisu kona~ni,
jer se i dalje pronalaze nova
komercijalna le`i{ta, odnosno resursi
prevode u rezerve, jasno je da razvijene
zemlje raspola`u nedovoljnim
energetskim rezervama za sopstveni
ekonomski razvoj, te su prinu|ene da
uvoze najve}i deo potrebne energije, a
to dovodi do nestabilnosti na svetskom
tr`i{tu energije, da su transportni putevi
njihovog snabdevanja sve du`i i
ranjiviji, da su neophodna sve ve}a
finansijska sredstva za izgradnju
kapaciteta i obezbe|enje dugoro~nih
ugovora o snabdevanju, da se politi~ka
situacija u regionima sa najve}im
energetskim potencijalima nafte i gasa
(Bliski i Srednji Istok i biv{e zemlje
SSSR-a, sem Rusije) mo`e veoma lako
promeniti i da uloga SAD u tim
podru~jima mo`e da dovede do novih
ratnih sukoba.
Zbog toga imaju}i u vidu sve ve}e
zahteve za energijom realno je o~ekivati
da }e se odre|eni nedostatak
kvalitetnijih oblika energije, posebno
naftom(slika 5) [2], javiti ve} za 30 do
50 godina, {to ve} danas treba
nadome{tavati br`im uvo|enjem i
kori{}enjem novih obnovljivih izvora
energije (sun~eva, vetar, geotermalna,
savremena biomasa, energija mora i
male hidroelektrane), koje danas u
op{tem energetskom bilansu sveta
u~estvuju sa oko 2%. Zbog toga se u
energija
Tabela 2 Rezerve energije i stati~ki vek trajanja u zemljama OECD
Slika 5 Trend proizvodnje sirove nafte u svetu do 2050.
preporukama Svetskog saveta za
energiju isti~e da bi energetska
zajednica trebala da usmeri svoje
napore na “smanjenju kapitalnih
tro{kova obnovljivih izvora energije”,
odnosno da razvije “pozitivne programe
za podsticanje razvoja obnovljivih
izvora energije, uz svest o njihovim
sopstvenim ograni~enjima i negativnim
uticajima na lokalnu `ivotnu sredinu”.
Slika 6
Energija za me|uzavisni svet
Danas su se izdvojila tri globalna
uticaja koja naru{avaju odr`anje
postoje}eg svetskog razvoja: (1)
populaciona eksplozija, (2) nedovoljna
energetska efikasnost i (3) ekolo{ke
posledice zaga|enja [1].
Osnovni polazni element za definisanje
daljeg razvoja energetike je broj
stanovnika. Prema procenama UN u
periodu od 1990. do 2020. godine
prira{taj stanovnika }e biti oko 2,5
milijardi ljudi od ~ega oko 90% u
zemljama u razvoju, {to je skoro 500
miliona vi{e nego prira{taj u periodu od
1960. do 1990. godine. Dugoro~nije
procene pokazuju da }e 2050. godine u
svetu `iveti oko 10 milijardi ljudi, a
2100. oko 12 milijardi ljudi. Zbog toga
postoje}e vizije razvoja u XXI veku po
pravilu se koncentri{u na nekoliko
bitnih pitanja koje uokviruju odr`ivost
rasta. Najpre, to su pitanja
demografskog rasta i izrazite
nesrazmere u postoje}oj strukturi
ekonomske razvijenosti i energetske
potro{nje izme|u pojedinih zemalja
me|uzavisnog sveta, {to je prikazano
na slici 6 [2].
Porast svetskog stanovni{tva bi}e
dominantnim delom ostvaren u
zemljama u razvoju. Ekonomski rast
ovih zemalja je nu`nost, a on zahteva
znatna pove}anja potro{nje energije.To
se jasno vidi iz ~injenice da je porast
potro{nje energije u Kini u periodu od
2002 do 2005. godine ekvivalentan
dana{njoj godi{njoj potro{nji Japana,
odnosno da }e posle 2010. godine Kina
biti posle SAD najve}i potro{a~
energije, a Indija tre}a u svetu posle
2015. godine. Prema predvi|anjima
Internacionalne agencije za energiju
potro{nja 2030. godine }e biti za preko
50 % ve}a od dana{nje pri ~emu }e
zemlje u razvoju u~estvovati u tom
porastu sa preko 74 %,pri ~emu samo
Kina i Indija preko 45 % [3].
Postoje}e stanje u svetu, koje
karakteri{e da je preko 800 miliona
Energija po stanovniku karakteristi~nih zemalja kao funkcija ukupnog stanovni{tva
[010]
energija
ljudi neuhranjeno, preko 1,2 milijarde
nema sigurno vodosnabdevanje i da
preko 2 milijardi ljudi nema pristupa
elektri~noj energiji, zahteva da se u
ovom veku ulo`e ogromna sredstva da
se to stanje pobolj{a. Procena je da }e u
periodu do 2030. godine biti neophodno
22000 milijardi USD investirati u
razvoj energetike [3]. Me|utim zahtevi
za energijom, hranom i vodom {irom
sveta su ve}i od mogu}nosti
proizvodnje i snabdevanja, posebno u
zemljama u razvoju, {to }e pretstavljati
veliki problem u budu}nosti.
Zbog toga se smatra da }e naspram
porasta efikasnosti kori{}enja energije
stajati porast stanovni{tva i rast per
capita potro{nje u nerazvijenim
zemljama. Veliki porast svetskih
energetskih potreba, sa druge strane,
su~eljava}e se sa bitnim pitanjima
globalne raspolo`ivosti energetskih
izvora i globalnog naru{avanja prirodne
sredine, {to dovodi do promene
klimatskih uslova na planeti. U tom
smislu su scenariji sa znatno pove}anim
energetskim efikasnostima postali
nezaobilazni deo svake vizije svetskog
razvoja energetike. Pove}anje
energetske efikasnosti zna~ajnijeg
obima, sa svoje strane, zahteva razvoj
nauke i tehnologije, koja su i op{te
upori{te za svaki odr`ivi rast u
narednim decenijama. Tehnologije koje
}e se koristiti u ovom veku, mora}e bez
obzira na energent ili energiju koju
koriste, da zadovoljavaju visoke
ekolo{ke zahteve, a to zna~i i visok
stepen konverzije u finalnu energiju.
Vidi se da tri cilja koja se `ele posti}i i
koja su usmerena na bolji `ivot
stanovni{tva:
z ekonomski rast,
z raspolo`ivost energetskih izvora,
z za{tita `ivotne sredine,
mogu biti kriti~na za dalji razvoj
energetike, jer su naj~e{}e me|usobno
suprostavljeni. Br`i ekonomski rast,
posebno u zemljama u razvoju zbog
pove}anja njihovog stanovni{tva,
zahteva sve ve}u potro{nju energije, a
to dovodi do sve ve}ih ekolo{kih
problema. Sa druge strane, ukoliko se
ne ostvari kontinualan ekonomski rast u
tim zemljama do}i }e do velikih
socijalnih i politi~kih problema {irom
sveta. ^ak i izrazito pove}anje
efikasnosti kori{}enja energije u
narednom periodu bi}e umanjeno sve
ve}im pove}anjem stanovni{tva i
pove}anjem specifi~ne potro{nje
energije u zemljama u razvoju [1].
Drugim re~ima su{tinsko pitanje daljeg
razvoja energetike sveta je kako
ostvariti odr`ivi rast ~ove~anstva, a da
ne do|e do globalnog zagrevanja i
ve}ih zaga|enja atmosfere. Zbog toga
je i bitno da se ~ove~anstvo usmeri na
tra`enje ekolo{ki povoljnijih izvora i
tehnologija kako bi se ostvario dalji rast
standarda stanovni{tva u svim
zemaljama sveta bez ve}ih problema
`ivotne sredine.
Svetski savet za energiju(SSE),kao
najve}a asocijacija energeti~ara sveta
koja okuplja preko 100 zemalja sveta,
odnosno reprezentuje preko 95 %
svetske proizvodnje i potro{nje
energije,ve} od pre dve decenije
analizira dalji razvoj energetike sveta u
cilju njegovog odr`ivog razvoja.Pro{le
godine od 10-15.novembra u Rimu
odr`an je jubilarni XX Kongres
Svetskog saveta za energiju na kome je
prezentirana studija SSE na kojoj je
ra|eno tri godine(2005-2007):
«Odlu~iti budu}nost: Scenariji
energetske politike»/4/.Ona je nastavak
dosada{njih studija SSE o odr`ivom
razvoju energetike sveta : «Energija za
sutra{nji svet» (1993.god.) [5],
«Globalne energetske perspektive»
(!998 god.) [6], «Energija za sutra{nji
svet-dejstvujmo sad» (2000 god.) [7] i
«Pokreta~i energetske scene» (2003.
god) [8].
Kao prvu analizu SSE je uradio od
1989 do 1993. godine Studiju
"ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVET"
[5] koja je obuhvatila vremenski
horizont od 1990 do 2020. godine.
Svetsko stanovni{tvo, prema toj studiji,
}e porasti do 2020. godine na oko 8
milijardi stanovnika, dok }e ukupan
ekonomski razvoj se kretati u periodu
1990-2020. godina na nivou od 1,6 do
2,4% godi{nje. Scenariji razvoja
ura|eni u okviru te Studije pokazuju
porast energetskih potreba od 65 do
95% u 2020. godini, a to zna~i:
Da }e u 2020. godini potro{nja nafte
iznositi vi{e od 90 miliona barela
dnevno, odnosno za oko 27 miliona
barela vi{e nego u 1990. godini ili
tada{nju ukupnu proizvodnju zemalja
OPEC-a;
z Da }e se potro{nja uglja duplirati
na oko 7 milijardi tona, dvostruko
vi{e nego {to su danas rezerve
Kanade i Velike Britanije;
z Da }e se potro{nja gasa vi{e nego
duplirati, dosti`u}i oko 4000
milijardi m3, odnosno koliko danas
iznose ukupne rezerve SAD;
z Da }e se u periodu do 2020. godine
izgraditi vi{e elektroenergetskih
kapaciteta nego {to je to izgra|eno
u 20. veku;
z Da }e vi{e od 90% pove}anja
potreba energije ostvariti se u
zemljama u razvoju, posebno u
Aziji i Ju`noj Americi;
z Da }e zemlje u razvoju koje danas
tro{e oko 40% tro{iti oko 50% u
2020. godini i verovatno oko 70% u
2100. godini;
z Da }e zemlje u razvoju 2020.
godine emitovati vi{e CO2
[011]
sagorevanjem fosilnih goriva nego
sve razvijene zemlje u 1990.
godini;
z Da }e se u 2020. godini 73%
svetskih rezervi nafte i 72% rezervi
prirodnog gasa nalaziti na podru~ju
Srednjeg istoka i u biv{im
zemljama SSSR-a.
Imaju}i u vidu da je tokom devedesetih
do{lo do promena energetskih prilika u
svetu i da je energetski sistem veoma
konzervativan i trom, neophodno je bilo
sagledati razvoj energetike na {to du`i
rok, kako bi se predupredili mogu}i
energetski, a samim tim i dru{tveni
problemi u svetu. To je i razlog za{to se
tokom devedesetih godina u Svetskom
savetu za energiju pre{lo na globalno
razmatranje energetike sveta u XXI
veku, do 2100. godine. U saradnji sa
Internacionalnom agencijom za
sistemske analize u Laksenburgu
(Austrija) Svetski savet za energiju je
1998. godine uradio Studiju
"ENERGIJA ZA SUTRA{NJI SVETDEJSTVUJMO SADA!"/6/ koja je
analizirala razvoj energetike sveta do
2100. godine. Vizija razvoja energetike
sveta do 2100. godine je bila
neophodna iz slede}ih razloga:
z sve }e biti ve}i problemi sa
za{titom `ivotne okoline, posebno
sa aspekta globalnog zagrevanja
zemlje;
z neophodno je definisati dugoro~nu
istra`iva~ku i razvojnu strategiju;
z odluke koje se budu danas donele u
velikoj meri }e opredeliti i dalji
razvoj ~ove~anstva u ovom veku,
imaju}i u vidu pre svega sada{nje
nepovoljne tendencije u pogledu
postizanja "odr`ivog" razvoja sveta.
Razra|ene su tri varijante i vi{e
scenarija budu}ih energetskih potreba
do 2100. godine (tabela 3) [5]:
z Varijanta br`eg ekonomskog
razvoja (A): Ova varijanta
podrazumeva br`i ekonomski
razvoj zemalja u razvoju, 1%
godi{nje ve}a stopa rasta od
referentne varijante (3 scenarija);
A1-ve}e kori{}enje nafte; A2-ve}e
kori{}enje uglja; A3-ve}e
kori{}enje OIE
z Referentna varijanta (B): Ona
pretstavlja varijantu umerenog
razvoja (1 scenario);
z Ekolo{ka varijanta (C): Ova
varijanta podrazumeva pobolj{anje
energetske efikasnosti i ve}u
primenu nefosilnih goriva, posebno
novih i obnovljivih energija (2
scenarija) C1-br`i razvoj OIE; C2ve}i razvoj NE
Vizija svetskog razvoja energetike u
ovom stole}u po pravilu polaze od
razli~itih scenarija potro{nje energije.
Scenariji nisu predvi|anja onoga {to }e
se verovatno dogoditi, ve} projekcije
energija
Tabela 3 Globalne projekcije razvoja sveta [6]
stanja koje je mogu}e posti}i na bazi
polaznih pretpostavki.
Na slici 7. dat je grafi~ki prikaz
istorijskog razvoja potro{nje energije od
1850. godine i njen predvi|eni razvoj
po varijantama do 2100. godine, pri
~emu je radi upore|enja dat rast
stanovni{tva u svetu [6]. Vidi se da su
razlike u varijantama posledice
razli~itih uslova razvoja sistema u
okru`enju energetskog sistema
(demografski, ekonomski, finansijski i
ekolo{ki sistem).
Posebna pa`nja je posve}ena periodu do
2050.godine sa ciljem da se taj period
bli`e defini{e (tabela 4) [6]. Sada{nja
svetska potro{nja energije iznosi oko 10
Gten. Svetske potrebe u 2050. godini u
Slika 7 Istorijski razvoj potro{nje energije i stanovni{tva i projekcije
razvoja po varijantama
[012]
minimalnim varijantama naj~e{}e se
procenjuju po~ev od oko 14 Gten i
podrazumevaju ve}u energetsku
efikasnost, smanjenje per capita
potro{nje u razvijenim zemljama i samo
udvostru~enje sada{nje per capita
potro{nje u zemljama u razvoju.
Varijanta u kojoj se ekstrapoliraju
sada{nje tendencije potro{nje,
uklju~uju}i i tendencije efikasnosti, daje
energetske potrebe od oko 20 Gten.
Varijanta sa brzim razvojem dovodi do
nivoa od 25 Gten pri ~emu je ona i
najmanje verovatna, jer je pra}ena
velikom emisijom ugljendioksida i
ve}im problemima za{tite `ivotne
sredine.
Nekoliko op{tih zaklju~aka mogu se
izvesti iz podataka tabele 4:
z Komercijalna fosilna goriva }e i u
narednom periodu dominirati u
zadovoljavanju tra`nje za
energijom.Ukoliko se posmatra
u~e{}e fosilnih goriva prema
ukupnoj tra`nji vidi se da njegova
vrednost koja je 1960. iznosila
82%, a 1990. godine 77%, pada na
66 do 73% u varijanti A, na 64% u
B varijanti i od 51 do 57% u C
varijanti.U apsolutnim iznosima
dolazi do pove}anja potro{nje
fosilnih goriva sa 2,65 Gten u 1960.
godini, odnosno 6,9 Gten u 1990.
godini, na 16,5 do 18,25 Gten u
2020. godini u A varijanti, na 12,8
Gten u varijanti B, dok se samo u
varijanti C malo menja, na 7,1 do 8
Gten. Pri tome se ra~una i sa
znatnim smanjenjem energetske
intenzivnosti u narednom periodu,
koja }e omogu}iti zna~ajno
smanjenje ukupne potro{nje
energije.
z Ugalj }e smanjivati svoje u~e{}e
(sem u varijanti A2), bez obzira {to
su njegove iskoristive rezerve
dovoljne za nekoliko stotina
godina, pa ~ak pod uslovom
zna~ajnijeg pove}anja potro{nje u
narednom periodu. Zbog toga je i
te`nja da se udeo uglja u ukupnoj
potro{nji energije pove}a, ali pod
uslovom da se re{e problemi za{tite
`ivotne sredine. Za ugalj }e zahtevi
za manje zaga|enje `ivotne sredine
biti presudni u njegovom
intenzivnijem kori{}enju. U tom
pogledu nove energetske
tehnologije kori{}enja uglja,
ekolo{ki povoljnije, koje }e dosti}i
punu komercijalizaciju u prvoj
dekadi XXI veka koristi}e se do
sredine XXI veka i dalje. To su
kombinovani gasno-parni sistemi sa
ili bez gasifikacije uglja, sistemi sa
sagorevanjem uglja u
fluidizovanom sloju i sistemi sa
kombinovanom proizvodnjom
elektri~ne i toplotne energije.
energija
Tabela 4 Karakteristike tri scenarija za svet u 2050. upore|uju}i je sa 1990.
*gas,daljinsko grejanje,obnovljivi izvori
Nafta }e nastaviti da bude osnovni
energetski izvor u prvoj polovini
XXI veka. Slobodno tr`i{te,
me|unarodna trgovina, kao i tr`i{ne
cene, omogu}i}e to bez obzira {to
OPEC dr`i 77% dokazanih rezervi,
odnosno ekvivalenat proizvodnji od
97 godina, dok postoje}e rezerve
izvan OPEC-a predstavljaju samo
dvadesetak godina proizvodnje.
Nove tehnologije }e omogu}iti da
se nafta po prihvatljivim cenama
dobija iz uljnih {kriljaca,
bituminoznih peskova, vrlo te{kih
nafti, pa ~ak i iz uglja i to u
regionima gde se ne raspola`e
ve}im rezervama konvencionalne
nafte, {to }e pove}ati raspolo`ivost
i sigurnost snabdevanja naftom.
Budu}nost kori{}enja nafte u XXI
veku }e u zna~ajnoj meri zavisiti i
od inovacija kod krajnjih korisnika:
smanjenja potro{nje goriva u
automobilskoj industriji;
sposobnosti naftne industrije da
proizvedu ~istija goriva; primeni
elektromobila; razvoja novih
tehnologija baziranih na
elektrohemijskoj konverziji kao {to
su baterije i gorive }elije pogonjene
vodonikom.
z Prirodni gas je, imaju}i u vidu
raspolo`ive rezerve i mogu}u
proizvodnju, "energetski izvor XXI
veka", {to se vidi i iz podataka u
tabeli 2. gde se u svim scenarijima
pove}ava njegovo u~e{}e. Cena,
raspolo`ivost i sigurnost
snabdevanja, kao i ekolo{ke
z
povoljnosti, su klju~ni faktori
supstitucije nafte prirodnim gasom.
Njegov zna~aj }e jo{ vi{e porasti
kada se re{e tehnoekonomski
problemi iskori{}enja
nekonvencionalnih rezervi
prirodnog gasa (~vrsti gasni
hidrati), koje su po nekim
procenama znatno ve}e nego
konvencionalnog prirodnog gasa, i
proizvodnje vodonika. Transport
gasa generalno zahteva ve}a
ulaganja u odnosu na naftu {to je
nedostatak ovog izvora. Isto tako na
cenu gasa uti~e i udaljenost velikih
izvora od centara potra`nje.
z Udeo nuklearne energije se
pretpostavlja da raste, pod uslovom
da se re{e problemi tehni~ke
sigurnosti u radu, efikasne
me|unarodne kontrole i sigurnog
dugoro~nog odlaganja
radioaktivnog otpada;
z Udeo novih obnovljivih izvora }e
najvi{e porasti. Zbog toga se
insistira na ve}em ulaganju u
istra`ivanje i razvoj tih
izvora u narednim dekadama
kako bi omogu}ili dugoro~nu
sigurnost snabdevanja i
diverzifikaciju energetskih
izvora. Problem je {to ti
izvori zahtevaju za ve}e
energetsko kori{}enje velika
po~etna ulaganja, za {ta
me|unarodni kapital jo{ uvek
nije zainteresovan, ali se
situacija svakim danom
menja. Iz podataka tabele 2.
vidi se da se najve}e promene
u strukturi primarne energije
vezuju za u~e{}e novih
obnovljivih izvora energije,
jer se u svim varijantama
predvi|a njihov veoma
intenzivan razvoj, uz
smanjenje u~e{}a uglja (i
nafte) kao zna~ajnih
zaga|iva~a `ivotne sredine
produktima sagorevanja.
Imaju}i u vidu tendenciju od
1973. godine do danas
prakti~no minimalnog
pove}anja specifi~ne
potro{nje u razvijenim,
OECD, zemljama, koja je
posledica zasi}enja zahteva i
velikog pove}anja efikasnosti
kori{}enja energije, pretpostavlja se da
}e se to nastaviti i u prvoj polovini XXI
veka. Tako|e tome trendu }e se
priklju~iti i zemlje u tranziciji
uklju~uju}i i Rusiju, koje }e veoma
brzo biti prinu|ene da smanje
neracionalnu energetsku potro{nju, tako
da se predvi|a da }e nakon sada{njeg
rasta specifi~ne potro{nje, merama
ekonomske i energetske politike
specifi~na potro{nja smanjivati
(tabela 5) [6]. Najve}e potrebe za
energijom, zbog pove}anja broja
stanovni{tva, ima}e zemlje u razvoju
(ZUR). Prilikom pore|enja performansi
energetskih parametara pojedinih
zemalja, treba imati u vidu sli~nosti i
razlike u energetskoj strukturi i
uslovima razvoja energetike, prirodnim
uslovima, odnosno raspolo`ivim
energetskim potencijalima, specifi~nim
interesima dr`ava, uslovima i
mogu}nosti nabavke uvoznih goriva itd.
Svetski savet za energiju je,da bi se
ostvarili navedene kvantitativne
Tabela 5 Struktura predvi|ene potro{nje energije u 2050., Gten
[013]
energija
projekcije razvoja energetike, po~etkom
2000 godine u svojim studijama,
«Energija za sutra{nji svet-dejstvujmo
sad» (2000 god.)/7/ i «Pokreta~i
energetske scene» (2003.god) [8].
definisao osnovne kvalitativne ciljeve
daljeg razvoja energetike za sve zemlje
sveta u obliku tri kriterija( PRP ) :
pristupa~nost, raspolo`ivost i
prihvatljivost energije.
z Pristupa~nost energije
podrazumeva da energija mora biti
dostupna po cenama koje su
prihvatljive za siroma{ne ljude i
njenu odr`ivost u smislu cene koja
omogu}ava proizvodnju energije,
njenu transformaciju i distribuciju i
koja daje osnovu za dalji razvoj i
odr`avanje energetskih sistema.
z Raspolo`ivost je povezana sa
kontinualnim snabdevanjem
energijom u dugom vremenskom
periodu, kao i kvalitetom usluga,
posebno elektri~ne energije, u
kratkom vremenskom intervalu.
Nedostatak u elektri~noj energiji i
njenom kvalitetu bitno remeti
ekonomski razvoj. Neravnomeran
raspored energetskih rezarvi i
potencijala u svetskim razmerama
ne predstavlja prepreku ve} mo}
stvaranja energetskog tr`i{ta koje
ne}e biti kontrolisano i koje }e
omogu}iti povoljnu strukturu
doma}ih i uvoznih energetskih
izvora za snabdevanje potro{a~a
potrebnom energijom.
z Prihvatljivost u smislu
uskla|enosti dru{tvenih ciljeva i
ciljeva za{tite `ivotne sredine koji
moraju da zadovolje tradicionalni i
novi energetski izvori. Ovaj uslov
pokriva probleme vezane za
nestajanje {uma, degradaciju
zemlji{ta, pove}anje kiselosti na
regionalnom nivou, zaga|enja
nastala kao posledica sagorevanja
konvencionalnih energetskih izvora,
efekat gasova staklene ba{te i
promene klime izazvane njima,
nuklearnu bezbednost, upravljanje
otpadom i njegovim razno{enjem.
Pristupa~nost energije, njena
raspolo`ivost i prihvatljivost
predstavljaju koncepte koji se
me|usobno pro`imaju. I na lokalnom i
na globalnom nivou, samo
istovremenim ispunjavanjem sva tri
zahteva energetski izvori mogu da
obezbede koncept odr`ivog razvoja
sveta.
Na Kongresu SSE u Sidneju
2004.godine konstatovano je da su se
desile mnoge promene u energetici
sveta, razli~ite od predvi|anja u
ranijim scenarijima:do{lo je do promena
u projekcijama rasta stanovni{tva, cena
nafte i gasa, klimatskim promenama i
razvoju novih izvora i tehnologija.
Zbog toga je bio i logi~an zahtev
Kongresa, imaju}i u vidu
me|uzavisnost regiona sveta u
energetici, za izradu nove studije :
«Odlu~iti budu}nost: Scenariji
energetske politike» [4] koja je ra|ena
tri godine i prezentirana 2007. godine
na Kongresu SSE u Rimu.U njoj je
ostvaren novi pristup scenarijima
razvoja, ne vi{e striktno statisti~ko i
matemati~ko modelovanje,ve}
kvalitativno sagledavanje preko
regionalnih pristupa razvoju energetike
fokusiranim da obezbede energetsku
odr`ivost.
Preko serije od 20 radionica u pet
globalnih regiona sveta (Afrika, Azija,
Evropa, Ju`na Amerika i Karibi i
Severna Amerika) i uz prisustvo preko
400 energetskih eksperata tra`en je
odgovor kako zadovoljiti energetske
potrebe koje }e biti pristupa~ne,
raspolo`ive i prihvatljive u 2020, 2035 i
2050 godini. Pored toga WEC je
formirao sedam specijalisti~kih
komisija koje su razmatrale probleme
klimatskih promena, proizvodnje i
potro{nje elektri~ne energije, cene
energije, saobra}aja,finansija i
investicija [4].
Koriste}i metafore od ~etiri
karakteristi~ne `ivotinje, napravljeni su
~etiri pristupa koja treba da omogu}e
donosiocima odluke da obezbede budu}u
energiju na odr`iv i siguran na~in.To }e
varirati od dr`ave do dr`ave i od regiona
do regiona. Ta ~etiri pristupa su
predstavljeni preko (slika 8) [4]:
Lava, koji pretstavlja jak anga`man
dr`ave zajedno sa bliskom saradnjom
javnog i privatnog sektora,doma}im i
me|unarodnim.
@irafe, koja pretstavlja jaku tr`i{nu
aktivnost sa minimalnim anga`manom
dr`ave i sa visokim stepenom
kooperacije i integracije javnog i
privatnog sektora,doma}eg i
me|unarodnog.
Slona, koji pretstavlja zna~ajno
anga`ovanje dr`ave, ali sa malom
saradnjom izme|u dr`ava ili
integracijom u javne i privatne sfere
Leoparda, koji pretstavlja malo
anga`ovanje dr`ave i sa malom
saradnjom i integracijom u javnom i
privatnom sektoru.
Po{to svaki od pet navedenih regiona
ima razli~ite prioritete za razvoj
energetike,u zavisnosti od svojih
potencijala,ekonomskog i dru{tvenog
razvoja i mogu}nosti me|unarodne
saradnje,osnovni zaklju~ak svih SSE
scenarija je da ne mo`e da postoji ista
energetska politika u svim regionima.
Afrika, najnerazvijeniji region, je
zainteresovana za pove}ano kori{}enje
energije.Nasuprot tome Evropa, sa
veoma razvijenom privredom, pola`e
ve}u pa`nju na energetsku prihvatljivost
u odre|ivanju svoje politike. Za manje
razvijene regione,kao {to su Azija,
Afrika i Latinska Amerika, analize
Svetskog saveta za energiju pokazuju
da ve}e saradnja i integracija
omogu}ava najbolji put za ostvarivanje
principa PRP u tim regionima.
Slika 8 Karakteristi~ni pristupi u daljem razvoju energetike sveta
[014]
energija
Oslanjanje na me|unarodne sporazume
i zakone ne}e biti dovoljni da se ostvare
ti ciljevi.To tako|e zna~i da ve}a
saradnja sa razvijenim zemljama u cilju
transfera tehnologija i znanja bi}e
kriti~na za ostvarenje pravog balansa
energetskih prioriteta. Tako|e ve}e
uklju~enje dr`ave pomo}i }e razvoj
odr`ive energetike, ali ima}e manji
uticaj, mada u zemljama u razvoju
vladina pomo} }e imati ve}i zna~aj, jer
su u tim zemljama male mogu}nosti
privatnog sektora za investiranje.
Bez obzira na scenario koji je
primenjen, za podsticanje br`eg razvoja
~iste i sigurne energije u svim
regionima, SSE je predlo`io sedam
principa za br`i razvoj energetike u
svim regionima sveta. Svaki region
sveta treba da ih ima u vidu kada
defini{e svoju strategiju odr`ivog
energetskog razvoja [4]:
z Podsticanje energetske efikasnosti
z Podizanje interesa javnosti za
razvoj energetike i za{titu `ivotne
sredine
z Definisanje globalne cene za
emisiju ugljenika
z ^vr{}a integracija energetskih
tr`i{ta
z Stvaranje novog me|unarodnog
poretka za transfer tehnologija
z Globalni dialog o sigurnosti
snabdevanja i kori{}enju
z Oporezivanje, pravne i
komercijalne mere u energetici.
Svetski savet za energiju veruje da svet
mo`e zadovoljiti svoje energetske
potrebe, koje }e 2050 godine biti
dvostruko ve}e u odnosu na dana{nje,
ukoliko se pridr`ava predvi|enih
principa razvoja.
z
ekonomski razvoj, sa pove}anim
kori{}enjem izvora energije i
za{titom prirodne sredine, {to se
nekad smatralo nepomirljivom
suprotno{}u, ne predstavljaju sukob
dobra i zla. Oni predstavljaju dve
strane iste medalje koja se naziva
"odr`ivi svet".
Literatura
[1] N. \aji}, Energija za odr`ivi svet,
monografija, RGF, Beograd, 2003
[2] Survey of Energy Potentials, World
Energy Council, London, 2007
[3] World Energy Outlook, International
Energy Agency,2007
[4] Deciding the Future: Energy Policy
Scenarios to 2050, World Energy
Council, London, 2007
[5] Energy for Tomorrow’s World,
World Energy Council, London, 1993.
[6] Global Energy Perspectives, World
Energy Council,London, 1998.
[7] Energy for Tomorrow’s World:
Acting Now, World Energy Council
Statement 2000, London.
[8] Drivers of the Energy Scene, Study
Report, World Energy Council,
London, 2004.
Zaklju~ak
Na osnovu prethodnih razmatranja
daljeg razvoja energetike sveta mogu se
izvu}i neki op{ti zaklju~ci:
z ne predstoji nedostatak fosilnih
goriva u prvoj polovini 21. veka, ali
}e do}i do smanjenja raspolo`ivosti
prvo nafte, a zatim i prirodnog gasa
u pojedinim delovima sveta,
posebno zemljama OECD, usled
neravnomerne raspodele
energetskih potencijala. Ta
~injenica ukazuje na pove}anu
zavisnost razvijenih zemalja od
uvoza, produ`avanja trasa isporuka
energenata, a time i na pove}anje
cene i raspolo`ivosti, {to mo`e
izazvati globalne probleme sveta;
z radi odr`ivog ekonomskog razvoja
neophodne su dovoljne koli~ine
energije, a pove}ano kori{}enje
izvora energije je neizbe`no, iako
}e mnogi regioni sveta, posebno
OECD zemalja, imati mali ili ne}e
imati uop{te porast potro{nje
energije.
[015]
energija
Dr Branislav Radnovi}
NIS-Petrol, Novi Sad
Branislava Radnovi}, dipl.ing.
Srbijagas, Novi Sad
UDC: 620.9.001.18/.6 : 061 EU (470)
Energetska i ukupna
evropska bezbednost u
kontekstu odnosa Rusije i
Evropske Unije
1. Uvod
U savremenim me|unarodnim
odnosima prakti~no nema spora oko
toga da je energetska bezbednost jedna
od klju~nih tema koja pokre}e
spoljnopoliti~ke poteze i aktivnosti,
taktike i strategije. Vi{e ili manje
otvoreno svi akteri se sla`u da je
nastupilo vreme energetske diplomatije.
Nacionalne spoljne politike mnogih
dr`ava postavile su ovu tematiku u sam
vrh prioriteta. Energetska bezbednost se
razli~ito defini{e na dve strane
energetskog lanca. Za proizvo|a~e izvoznike, pod energetskom
bezbedno{}u se podrazumeva pouzdana
tra`nja, dugoro~ne projekcije i ugovori
koji obezbe|uju nesmetani rast privreda
dr`ava izvoznica. Za korisnike uvoznike energetska bezbednost
predstavlja stabilno snabdevanje po
prihvatljivim cenama, bez ometanja i
negativnih uticaja na razvoj dr`ava
uvoznika. Zapravo u slu~aju energetske
bezbednosti radi se o me|uzavisnosti u
kojoj danas jo{ uvek ~esto prevladava
takmi~enje, na ra~un saradnje, ali u
budu}nosti tako ne sme biti zarad
o~uvanja energetske i ukupne
bezbednosti. Ukupna evropska
bezbednost zavisi pre svega od
evropske energetske stabilnosti i
bezbednosti. S druge strane, energetska
evropska bezbednost, bez obzira koliko
to neki energetski stru~njaci ne rado
priznaju, zavisi prevashodno od
kvalitetnih i stabilnih odnosa Evropske
unije i Rusije. Stabilni i kvalitetni
energetski odnosi su u obostanom
interesu, kako Rusije - snadbeva~a u
pogledu stabilnosti isporuka, tako i
Evropske unije - kupca u pogledu
redovnosti isporuka, koli~ina i cena.
Evropi je za dalji privredni i op{te
dru{tveni razvoj neophodan mir, a mir
se mo`e posti}i jedino ispravnom i
ispred svega racionalnom politikom.
Rezime
Velika svetska `ari{ta, kao {to su kontinuirana napetost na Bliskom istoku i
Persijskom zalivu dovela su do enormnog rasta cene energenata na svetskom
nivou, {to je izme|u ostalog pogodilo i Evropsku Uniju. Tako|e, u situaciji gde
postoji permanentna tenzija izme|u Rusije i biv{ih sovjetskih dr`ava, kao i
egzistiraju}e otvoreno pitanje Kosova, a gde u isto vreme Evropska Unija zavisi od
uvoza energenata iz Rusije, otvara se pitanje energetske i ukupne evropske
bezbednosti u kontekstu odnosa Rusije i Evropske Unije. U Evropskoj Uniji se u
poslednje vreme sve vi{e postavlja pitanje o (ne)stabilnosti isporuke energenata iz
Rusije. Pitanje vezano za kvalitativnu i kvantitativnu stabilnost isporuke
energenata iz Rusije dominira u mno{tvu drugih pitanja, koja uti~u na odnose
izme|u Rusije i Evropske Unije, a koja su me|usobno naslonjena na ovo pitanje. U
tom kontekstu neophodno je i analizirati karakteristike oba entiteta, njihove
energetske i privredne strategije, kao i njihove politi~ko - dru{tvene odnose,
gledano kroz prizmu o~uvanja, odnosno postizanja evropske energetske i ukupne
bezbednosti i stabilnosti.
Klju~ne re~i: energetska bezbednost, energetska stabilnost, energetska strategija,
snabdevanje energentimna, Rusija, Evropska Unija.
Energetic and total European security in context relationship
between Russia nad European Union
A large global troublespots as continous tension on Near East and Persian Gulf
put an enormous grow of energy price on global market. This situation hit
European market, too. In situation where exist permanent tension between Russia
and Formal Soviet Union States, where exist open problem of Kosovo and when
European Union depend of import energy from Russia, question of power and
global security in regard between relationship Russia nad European Union. In
European Union at last time many put a question about stability of energy delivery
from Russia. Question correlated to quantity and quality stability of energy
delivery from Russia is a dominate in many other questions which react on
relationship between Russia nad Europen Union and which stand by this question.
In that context is necessary make an analisys of characteristics between both
entities, their’s energetic and economic strategies, their’s political and social
relationship, watch through preservation and reanimate European energetic and
total security and stability.
Key words: energetic security, energetic stability, energetic strategy, delivery
energy, Russia, European Union
Takva politika usmerava Evropsku
uniju na izgradnju ~vrstih i sigurnih
energetskih veza sa Rusijom. Tako|e, i
Rusiji je ne samo `elja, ve} i potreba
saradnje sa Evropskom unijom na svim
poljima, a pre sve na energetskom.
Me|utim, i pored o~igledne svesnosti
[016]
oba entiteta da je dugoro~na saradnja
jedina opravdana investicija, i dalje
postoje odre|ene trzavice i nestabilnosti
koje ~ine da odnosi izme|u Evropske
unije i Rusije ne funkcioni{u uvek na
najvi{em nivou, {to uti~e na pote{ko}e
u dostizanju obostano `eljene ukupne
energija
energetske bezbednosti, kako ova dva
entiteta, tako i velike ve}ine manjih
zemalja, tu se misli i na Srbiju, koje se
geografski, kulturno, privredno…
oslanjaju na Evropsku uniju i Rusiju, a
kojima je primarni cilj mir i stabilnost,
odnosno stvaranje uslova za ubrzan
privredni razvoj. Ubrzan privredni
razvoj ovih tranzicionih zemalja je
gotovo nemogu} bez izgradnje stabilnih
i ~vrstih odnosa Evropske unije i
Rusije, odnosno bez postizanja
energetske i ukupne evropske
bezbednosti.
2. Energetska politika
Evropske Unije
Evropska unija kao zajednica 27
dr`ava, sa oko 490 miliona stanovnika i
doprinosom od 1/4 svetskog bruto
nacionalnog proizvoda neminovo je
globalni ~inilac od zna~aja za
energetsku i ukupnu globalnu
bezbednost. Evropska unija polako
postaje svesna svoje te`ine, te pored
ja~anja ekonomije spoznaje da je
potrebno da ja~a politi~ke i
bezbednosne integracije dr`ava ~lanica.
Ja~anjem politi~ke i bezbednosne
integracije dr`ava ~lanica Evropske
unije posti`e se konsenzus svih ~lanica
oko svih va`nijih pitanja, koja se
odnose na o~uvanje i razvoj, kako
svake ~lanice pojedina~no, tako i na
ukupni razvoj Evropske unije. Tako|e,
rezultat ovakve politike je i formiranje
zajedni~ke spoljne bezbednosne
politike, kao i stvaranje mno{tva
sporazuma, tu spadaju i energetski
sporazumi, izme|u Evropske unije i
ostalih zemalja van nje, kao i Evropske
unije i Rusije. Sporazum o partnerstvu i
saradnji (Partnership and Cooperation
Agreement), koji je zaklju~en 1997.
godine pominje se kao, uslovno re~eno
zvani~an, po~etak saradnje izme|u
Evropske unije i Rusije. Osnovni cilj
ovog sporazuma je bio stvaranje
strate{kog partnerstva u okviru
bilateralne i multilateralne saradnje,
koje se zasniva na me|usobnim
vrednostima i interesima. Ovim
sporazumom je predvi|eno oja~avanje
politi~ke i ekonomske evropske
stabilnosti, a samim tim i postizanje
energetske bezbednosti, jer dugotrajna
politi~ka i ekonomska stabilnost su
nemogu}e bez postizanja energetske
bezbednosti. Oja~avanje ekonomskih i
politi~kih odnosa, kao i postizanje
energetske bezbednosti nije se razvijalo
do dana dana{njeg onim tempom i
razvojem kako je to bilo predvi|eno pre
desetak godina. Naime, Evropska unija
je pod sna`nim uticajem SAD-a i
NATO pakta i unutar nje same
postojala su i danas postoje razli~ita
gledi{ta o budu}oj zajedni~koj
energetskoj i ukupnoj politici Evropske
unije. Projekat "Nabuko" kojim se
Evropi obe}ava alternativni gasovod je
iniciran jo{ 11.oktobra 2002. godine i u
njemu su u~estvovale Austrija,
Ma|arska, Rumunija, Bugarska i
Turska, a nedavno mu se priklju~ila i
Nema~ka. Taj projekat je bio i jeste
neka vrsta alternative snabdevanju
Evropske unije gasom iz Rusije. Tim
projektom je planirana izgradnja
gasovoda iz Kaspijskog mora, sa
Bliskog i Dalekog istoka, preko Turske,
Bugarske, Rumunije, Austrije do
Nema~ke i ostalih zemalja Zapadne
Evrope. Projekat izgradnje pomunutog
gasovoda bi bio ''te`ak'' 5 milijardi evra,
kapacitet istog bi bio oko 31 milijarda
kubnih metara gasa godi{nje, a gasovod
duga~ak oko 3.300 km i ~iji bi radovi
po~eli 2009. godine, bio bi zavr{en do
2012. godine. Me|utim, neaktivnost ili
nedovoljna aktivnost od 2002. godine
na tom projektu i nedavno potpisani
sporazumi izme|u Rusije i Bugarske i
Rusije i Srbije na izgradnji gasovoda
''Ju`ni tok'' zadali su ogroman udarac
projektu ''Nabuko'', iako se mnogi
ekonomski i energetski stru~njaci sla`u
da zbog budu}ih potreba Evropske unije
za gasom za oba gasovoda }e biti
potrebe, jer procene govore da }e u
Evropskoj uniji do 2030. godine
potreba za ovim zna~ajnim energentom
dosti}i ~ak 800.000 metara kubnih gasa
godi{nje. Ina~e, ~injenica je da je cela
Evropska unija zavisna od ruskog gasa.
Potro{nja gasa predstavlja 34% ukupne
potro{nje svih energenata u Evropskoj
uniji. Pri tome Evropska unija je i pored
nedefinisane zajdeni~ke energetske
politike najzna~ajniji kupac Rusije,
budu}i da ruski gas pokriva 25 % njene
ukupne potro{nje. S obzirom da u
okviru same Evropske unije nije
postojalo (a i danas ne postoji) saglasje
o jedinstvenoj energetskoj politici
Rusija vodi potpuno pragmati~nu
politiku i prelazi sa izgra|ivanja
multilateralnih odnosa sa Evropskom
unijom na uspostavljanje bilateralnih
odnosa sa zemljama ~lanicama iste. U
fokusu Rusije su se na{le pre svega
velike sile Evropske unije, poput
Nema~ke, Francuske i Velike Britanije,
sa kojima je izgra|ivanje kvalitetnih
odnosa Rusiji od vi{estukog zna~aja.
Naime, sa Nema~kom je postignut
sporazum o gradnji severno-evropskog
gasovoda "Severni tok" izme|u Rusije i
Nema~ke ispod Balti~kog mora, dugog
oko 1200 kilometara, kapaciteta 70
milijardi kubika gasa godi{nje, koji bi
trebao da bude zavr{en do 2012.
godine, a za ~iju izgradnju je
predvi|eno 5 milijardi dolara. Ovaj
gasovod upravo treba da simbolizuje
potrebu za ve}im oslanjanjem Evropske
unije na Rusiju, kada je u pitanju
zadovoljavanje energetskih potreba i
postizanje evropske energetske
bezbednosti. Ujedno ovde treba
[017]
napomenuti da je Nema~ka o~igledno
prva shvatila i zna~aj diverzifikacije
izvora snabdevanja, jer je "aktivno
uklju~ena" u oba projekta gasovoda.
Tako|e, i Italija prihvata inicijativu
Rusije za u~e{}e u izgradnji gasovoda
''Ju`ni tok'', koji }e omogu}iti
snabdevanje gasom iz Rusije, preko
Balkana, do Italije i ostalih zemalja
zapadne Evrope. Primer Nema~ke i
Italije ukazuje da velike sile Evropske
unije imaju `elju, dodu{e jo{ uvek
skrivenu, pre svega zbog njihovog
pomalo ''krutog ~lanstva''u evroatlanskim integracijama (NATO), da
uspostave dugoro~no kvalitetnu
energetsku saradnju sa Rusijom, jer i
oni shvataju da je Rusija prvi
proizvo|a~ gasa i drugi po redu svetski
proizvo|a~ nafte u svetu, a i geografski
i u mnogim drugim pogledima
Evropskoj uniji je najbli`a. Ve}ina
energetskih teoreti~ara, zastupnika
zajedni~kih evropskih sistema
vrednosti, smatra da bi Evropskoj uniji
u prevazila`enju energetskih problema i
postizanju dugoro~ne energetske
bezbednosti izuzetno zna~ila
jedinstvena energetska politika, a ne
pojedina~na, nacionalisti~ka,
protekcionisti~ka…, jer racionalno
gledaju}i s aspekta jedinstvenog tr`i{ta
Evropske unije koje je cilj sam po sebi i
kojem se te`i, apsurdno je imati 27
razli~itih pojedina~nih energetskih
politika u okviru jedinstvene Evropske
unije. Me|utim, Evropska unija
predstavlja skup razli~itosti i jako je
te{ko u spornim situacijama na}i
jedinstveno mi{ljenje koje }e u
potpunosti zadovoljiti sve zemlje
~lanice Evropske unije, pogotovo zbog
njihovih nacionalnih specifi~nosti.
Me|utim, gotovo je sigurno bolje,
gledaju}i sa aspekta Evropske unije,
kako za opstanak cele Evropske unije,
tako i za pojedina~an razvoj svake
zemlje ~lanice iste, koncipiranje i
implementiranje jedinstvene energetske
politike i to u pravcu ostvarivanja
sigurnije isporuke energenata, redovnije
isporuke energenata, ni`ih cena,
povoljnijih ukupnih uslova…, podizanja
nivoa ukupne evropske energetske
bezbednosti.
3. Energetska politika Rusije
Rusija ima 145 miliona stanovnika,
posle niza godina preko potrebno
dr`avno jedinstvo i veliko energetsko
bogatstvo (vi{e od 1/3 ukupnih svetskih
rezervi gasa). Tako|e, Rusija ima jasan
cilj, saglasni su gotovo svi energetski
teoreti~ari i prakti~ari, a to je gra|enje
ekonomske i politi~ke budu}nosti
Rusije na prirodnim resursima i
postizanje dominantne energetske
pozicije u evropskim i svetskim
razmerama. Rusija `eli da razvije sebe
u izuzetno va`an energetski izvor izvan
energija
OPEC-a. U prilog iznetoj konstataciji
govori mnogo preduzetih aktivnosti s
ruske strane, naro~ito u poslednjih
nekoliko godina, koje jasno ukazuju da
je Rusija ~vrsto re{ila da postigne
privredni razvoj i ostvari jednu od
zna~ajnih uloga u koncipiranju
evropskih i svetskih ekonomskopoliti~kih tokova. Naime, nedavno
Rusija i Kina su postigli sporazum o
ulaganjima u energetske sektore,
izvori{ta nafte i gasa i energetske
potencijale jedne zemlje u drugu, {to }e
po mi{ljenju energetskih analiti~ara
pomo}i u oja~avanju azijsko-pacifi~ke
energetske bezbednosti. Planiranim
gasovodom od Rusije do Kine ~ija bi
potpuna aktivacija trebala da bude u
narednih pet godina, isporu~iva}e se iz
ruskih izvori{ta gasa (isto~nog i
zapadnog Sibira) do 80 milijardi kubnih
metara gasa godi{nje. Kina tako|e `eli i
rusku naftu, koja bi se dopremala
naftovodom i to oko 30 miliona tona
godi{nje (600.000 barela dnevno).
Izgradnja sibirsko-tihookeanskog
naftovoda (pominje se du`ina od oko
4.100 kilometara) bila bi izuzetno
zna~ajna za naprednu kinesku privredu.
Ruska strana jo{ uvek koncipira politiku
oko naftovoda prema Kini, svom
najve}em kupcu nafte. Naravno, da
Rusija svoj ekonomski i svaki drugi
razvoj bazira da velikom prirodnom
bogatstvu, u prvom redu na gasu i nafti.
Rusija je svesna da njeno uredno
energetsko snabdevanje Azije preko
Kine je samo jedna strana dugoro~nog
privrednog i svakog drugog napretka i
razvoja. Za Rusiju je od izuzetne
va`nosti i uredno snabdevanje Evropske
unije, za postizanje potpunog uspeha.
Tako|e, predvi|anja govore da }e
potro{nja ruskog gasa u Evropskoj uniji
sa sada{njih 25% do samo 2020. godine
pove}ati na ~ak 70%. Istovremeno
Rusije u Evropsku uniju izvozi preko
50% svog ukupnog izvoza nafte i gasa.
Ova me|uzavisnost Rusije i Evropske
unije rezultat je vi{edecenijskih odnosa,
nastalih usled strate{kog opredeljenja
Evropske unije da koristi gas, kao
energent koji najmanje ugro`ava
`ivotnu sredinu. Iz tih razloga Rusija je
svesna da je za njen dalji privredni i
dru{tveni razvoj odnos sa Evropskom
unijom izuzetno zna~ajan i da je gotovo
nemogu} dalji ekonomski napredak
Rusije bez postizanja evropske
energetske i ukupne bezbednosti. U
prilog toj ~injenici govori i stav Rusije
na samitu grupe G-8, a koji proizilazi iz
analiza energetskih stru~njaka, a odnosi
se na potrebu uspostavljanja stabilnosti
isporuke i snabdevanja Evropske unije
energentima. Rusija `eli saradnju sa
Evropskom unijom i to je ono {to nije
nimalo sporno. Rusija `eli da poka`e da
mo`e da bude stabilni energetski
partner od poverenja i da je energetski
faktor na koga Evropska unija mo`e u
svakom trenutku da se osloni. Rusija
poziva Evropsku uniju na dijalog i
postizanje obostano prihvatljivog
re{enja, ~ija bi posledica bila dugoro~no
partnerstvo Evropske unije sa Rusijom.
4. Energetska politika Srbije
Nedavno su u Moskvi Srbija i Rusija
potpisale energetski sporazum kojim je
predvi|eno da ruski Gasprom kupi 51%
NIS-a za 400 miliona evra i da investira
u NIS najmanje 500 miliona evra do
2012. godine, s tim da formalno-pravna
realizacija prodaje bude sprovedena do
kraja 2008. godine. U delu sporazuma
koji se odnosi na gasovod dogovoreno
je da }e najmanja propusna mo} istog
}e biti 10 milijardi kubnih metara gasa
godi{nje. To bi u stvari bio gasovod
"Ju`ni tok", koji bi se dalje granao ka
ostalim zemljama Balkana i potom i{ao
ka Italiji i zapadnoj Evropi. Dakle,
potpisani sporazum o saradnji gasne i
naftne privrede predvi|a izgradnju
magistralnog gasovoda kroz Srbiju,
izgradju podzemnog skladi{ta gasa u
Banatskom Dvoru i protokol o prodaji
NIS-a Gaspromu. Ukupna vrednost
sporazuma nije precizirana, ali
energetski analiti~ari procenjuju isti na
2 milijarde evra. Sporazum je sklopjen
na 30 godina, sa mogu}no{}u
produ`avanja, a izmene su mogu}e uz
obostranu saglasnost. Odmah po
potpisivanju istog u Srbiji, ali i van nje,
mogli su se ~uti razli~iti komentari,
uglavnom kori{}eni za dnevno-politi~ke
potrebe. Sigurno je da ovaj kao i svaki
drugi aran`man otvara razli~ita pitanja,
te mo`e se posmatrati iz vi{e uglova i
sa razli~itih aspekata. ^esto pritom u
analizi istog prevagne subjektivan stav,
naro~ito kod ograni~enog, kratkoro~nog
posmatranja i uskog sagledavanja
isklju~ivo kvantitativnog pokazatelja
(cene), koji sa aspekta prodavca,
ekonomska praksa je bezbroj puta
dokazala, mo`e biti uvek ve}i.
Me|utim, objektivno sagledavaju}i sve
parametre, pre svega ekonomske, mo`e
se konstatovati da i jedna i druga strana
imaju razloga za zadovoljstvo.
Sporazum je su{tinski zna~ajan za
stvaranje strate{kog partnerstva u
energetskoj sferi izme|u dveju zemalja.
Srbija mo`e i treba da bude zadovoljna,
jer je dobila najve}eg svetskog
snabdeva~a gasnom energijom sa
ogromnim prirodnim rezervama i na taj
na~in stekla izuzetne uslove za
postizanje energetske bezbednosti na
du`i rok. Energetska bezbednost Srbije
je osnovni preduslov daljeg privrednog
i dru{tvenog razvoja. Gra|ani bi trebalo
da imaju uredno snabdevanje
energentima, a srpske kompanije
idealnu bazu za prevazila`enje
tranzicionih problema i nesmetan
razvoj. Srbija na ovaj na~in sem
[018]
oja~avanja ekonomske pozicije sti~e i
zna~ajnu geostrate{ku poziciju,
gledaju}i u budu}nost, po pitanju br`eg
uklju~ivanja u evropske i svetske
integracije. Ruski interes je tako|e
vi{estruko zadovoljen. A isti se ogleda
pre svega u ~injenici da Rusija ulazi na
izuzetno geopoliti~ko va`no polje,
poznato kao Balkan. Rusija je ve} pre
postizanja dogovora sa Srbijom postigla
dogovor sa Bugarskom i tako polako,
ali sigurno u~vr{}ava svoje pozicije na
uvek zna~ajnom i va`nom Balkanu, a
time sti~e i dobre {anse da ostane glavni
snabdeva~ gasom i naftom ~itave
Evropske unije. Srbija je ~ini se stekla
{ansu da postane tranzitno ~vori{te u
energetskom smislu i jedan zna~ajan
{raf u odr`avanju energetske
bezbednosti Balkana, a preko njega
gledaju}u u {irem smislu i Evropske
unije, {to joj u budu}nosti donosi va`an
geopoliti~ki i geoekonomski zna~aj.
Tako|e, ovde valja ista}i da je i za
Srbiju izuzetno va`an dugoro~no
kvalitetan energetski dogovor izme|u
Rusije i Evropske unije.
5. Zaklju~ak
Kao {to je pomenuto energenti, u
prvom redu gas i nafta predstavljaju
temelj saradnje Evropske unije i Rusije.
Energetski stru~njaci Evropske unije
procenjuju da }e do 2020. godine
gasa kojim }e se snabdevati Evropska
unija biti iz uvoza. Pretpostavlja se da
}e najve}i deo do}i iz Rusije, koja ima
najve}e rezerve gasa na svetu (reserve u
isto~nom Sibiru su procenjene na 6,6
bilijardi kubnih metara gasa), a do tada
}e unaprediti postoje}u i izgraditi takvu
mre`u gasovoda koja }e joj omogu}iti
da u isto vreme snabdeva i Aziju i
Evropu. Ukoliko i alternativni gasovod
ruskom gasovodu za dopremanja gasa
do Evropske unije iz Kaspijskog mora,
sa Dalekog i Bliskog istoka za`ivi,
Evropska unija }e imati diverzifikaciju
izvora snabdevanja. Evropska unija tada
mo`e biti samo u jo{ povoljnijem
polo`aju, isto kao {to }e biti i Rusija u
slu~aju diverzifikovanja svojih pravaca
snabdevanja, s tim da novi izvori,
odnosno pravci ne smeju potpuno
isklju~iti stare. Tako|e, treba re}i da i
ukoliko se sve te diverzifikacije u skoro
vreme i dese, i Evropska unija i Rusija
moraju biti svesne da dugoro~ne
evropske energetske i ukupne
bezbednosti nema bez njihovih ~vrstih i
kvalitetnih energetskih veza. Evropska
unija, odnosno njene ~lanice, ne smeju
da podlegnu uticajima u cilju
naru{avanja sopstvenih interesa, kao i
da robuju la`noj dilemi ''ili, ili'', ve} da
shvate da je odlu~an i ~vrst stav ''i, i''
jedina ispravna odluka Evropske unije
sa dugoro~nim pozitivnim efektima. U
sli~noj je poziciji i Srbija, jer hteli to
neki da priznaju ili ne, Srbija jeste i
energija
bi}e uvek deo Evrope. Ali, Srbija treba
i mora da ~uva i neguje istorijsko dobre
veze sa Rusijom, naro~ito ako ima i
interesa za to. Srbija ima interesa i treba
da poku{a da neke budu}e doga|aje
pravovremeno i analiti~ki ispravno
sagleda, kao i da sve konsekvence
donetih odluka predvidi. U tom smislu,
Srbija treba i mora da bude glavna
poluga razvoja Balkana, jer je ona to
oduvek i bila, ali i da iskoristi
eventualno mogu}u ulogu ''mosta''
izme|u Rusije i Evropske unije. [ansa
Srbije je da postane energetsko
tranzitno ~vori{te za zemlje Balkana i
da svoju dobru geostrate{ku poziciju
iskoristi za uspostavljanje kvalitetnih
odnosa sa Evropskom unijom, s jedne i
Rusijom, s druge strane. Evropska unija
ne sme da bude pretnja Rusiji, i obrnuto
Rusija ne sme imati lo{e namere prema
Evropskoj uniji. Situacija u kojoj ve}a
energetska bezbednost jedne strane, bilo
Rusije bilo Evropske unije, ne povla~i
sa sobom ve}u energetsku bezbednost
druge strane, nije odr`iva i stvara
neravnote`u sa nesagledivim
negativnim posledicama po evropsku
energetsku i ukupnu bezbednost. Rusija
i Evropska unija moraju da budu lojalni
i pouzdani partneri, jer jedino tako
mo`e da se postigne dugoro~na
evropska energetska i ukupna
bezbednost, koja bi u pogledu
privrednog razvoja zna~ila, kako obema
stranama, tako i evropskim tranzicionim
zemljama, koje su jo{ van Evropske
unije, poput Srbije.
Literatura
[1] Gorst, I. „Russian Pipeline
strategies: Business versus Politics“,
Institute of Public Policy of Rice
University, 2004.
[2] Lavrov, S. „Russia’s foreign policy
independance-implicit imperative“, RIA
Novosti, 2007.
[3] Simonia, N. „The West's Energy
Security and the Role of Russia“,
Russia in Global Affairs 2, 2004. pp.
101-117.
[4] Spanjer, A. „Russian gas price
reform and EU-Russia gas relationship:
incentives, consequences and European
security of Supply“, Energy Policy 35,
2007. pp. 2889-2898.
[019]
energija
Silvana Ili}, Dejan Bogdanovi}
Fakultet za menad`ment u Zaje~aru
UDC: 620.92 : 339.13.025.88 (497.11)
Privatizacija i
restruktuiranje energetskog
sektora u Srbiji
Uvod
Reforme koje se sprovode u Srbiji
obavljaju se br`e i efikasnije nego {to
je to u dr`avama u regionu koje nisu
imale period zaostatka od desetak
godina kao {to je to slu~aj sa na{om
zemljom.
Privatizacija odre|enih delova EPS i NIS
je neophodna ali tek nakon kompletnog
zavr{etka restrukturiranja ovih
kompanija. Prethodno treba okon~ati
izdvajanje takozvanih sekundarnih
delatnosti i smanjiti broj zaposlenih
osnovnoj delatnosti, zatim sledi
uskla|ivanje cena sa cenama na
svetskom tr`i{tu i dostizanje
konkurentnosti energetskom sektoru.
Elektroprivreda Srbije nastavlja sa
reformama i reorganizacijama,
primenjuju}i, u saradnji sa
Ministarstvom rudarstva i energetike,
sve preporuke i direktive Evropske unije,
vode}i pri tom ra~una o kompanijskim,
nacionalnim a posebno interesima
dr`ave u procesu integracije u EU.
Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja
energetike u kontekstu {ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije, a posebno
u kontekstu nasle|enog privrednoekonomskog stanja, osnovni zadatak u
energetskom sektoru jeste podizanje
efikasnosti proizvodnje i efektivnosti
upotrebe energije. Energetski sektor u
Srbiji ima nekoliko bitnih ograni~enja,
koja je u narednom periodu potrebno
prevazi}i. Pre svega, radi se o
privredno-ekonomskim ograni~enjima,
izazvanim usporenim oporavkom
privrede. U takvim uslovima, umereni
porast dru{tvenog proizvoda i standarda
gra|ana, prati br`i rast potro{nje
energije, zbog odsustva ekonomskih
motiva i finasijskih mehanizama za
programe {tednje energije, kako kod
privrede tako i kod gra|ana, kao i zbog
velikog u~e{}a zastarelih tehnologija u
idustriji i saobra}aju. U izvesnoj meri
Rezime
Privatizacija odre|enih delova EPS i NIS je neophodna ali tek nakon kompletnog
zavr{etka restrukturiranja ovih kompanija. Prethodno treba okon~ati izdvajanje
takozvanih sekundarnih delatnosti i smanjiti broj zaposlenih u osnovnoj
delatnosti, zatim sledi uskla|ivanje cena sa cenama na svetskom tr`i{tu i dostizanje
konkurentnosti u energetskom sektoru.
NIS je prvi krenuo u organizaciono restrukturiranje, u skladu sa zahtevima
doma}e i evropske regulative i priprema se za otvaranje nacionalnog i
regionalnog tr`i{ta.
Imaju}i u vidu mogu}nosti razvoja energetike u kontekstu {ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasle|enog privrednoekonomskog stanja, osnovni zadatak energetskog sektora je podizanje efikasnosti
proizvodnje i efektivnosti upotrebe energije.
Prema oceni stru~njaka Evropske unije energetski sektor u Srbiji je glomazan i
neefikasan. Ukoliko `ele da se pribli`e standardima Evropske unije i Svetske
trgovinske organizacije dr`avne institucije u Srbiji mora}e da formiraju otvoreno
energetsko tr`i{te, da razdvoje tro{kove u proizvodnji, ali i da komercijalizuju
postoje}e, vertikalno integrisane, delove EPS-a, NIS-a.
Usvajanje Strategije razvoja energetike do 2015. izuzetno je bitno za dalju reformu
energetskog sektora u Srbiji i stvaranje uslova konkurentnosti na regionalnom i
evropskom tr`i{tu. Srbija mora da sa~uva energetiku kao nacionalni interes.
Klju~ne re~i: Restrukturiranje, energetika, privatizacija
Privatization and Restructuration of Energetic Sector in Serbia
Privatization of some parts of EPS and NIS is needful, but after completed
restructuration of those companys. First, assignment of so-called secundar parts must
be done as well as reduction of labour force in basic part, then prices a|ustment with
world market prices and attain competivity in energetic sector.
NIS started first with organizational restructuration in accordance with domestic and
international regulatives and it prepares for opening of national and regional market.
In accordance with possibility of development of energetic sector in Serbia, the
basic task is rising of the production efficiency and effectiveness of using of energy.
Serbian energetic sector is cumbersome and ineffective by EU expertise. State
institutions must form the open energetic market, to separate operation costs and
to commecial available vertical integrated parts of EPS and NIS in order to meet
EU and WTO standards.
Appreciate of Strategy of energy development by 2015 is very important for further
reform of energetic sector in Serbia and making of conditions for competitiveness
on regional and Europian market. Serbia must preserve energy as national behalf.
Key words: Restructuration, energy, privatization
postoje i ekonomsko-energetska
ograni~enja, koja su uslovljena
neadekvatnim cenama elektri~ne i
toplotne energije, pa je prisutan i
[020]
nedostatak sredstava za investiranje u
odr`avanje i modernizaciju energetskih
izvora koja su u proseku starosti iznad
25 godina.
energija
Energetska politika koju sprovodi
Ministarstvo rudarstva i energetike
usmerena je pre svega na pove}anje
sigurnog, kvalitetnog i pouzdanog
snabdevanja energijom i energentima,
obezbe|ivanje razvoja energetske
infrastrukture i uvo|enja savremenih
tehnologija, obezbe|ivanje uslova za
unapre|enje energetske efikasnosti,
stvaranje uslova za stimulisanje
kori{}enja obnovljivih izvora energije i unapre|enje za{tite `ivotne sredine.
Evropska unija i restruktuiranje
energetskog sektora
EPS je krenuo u organizaciono
restrukturiranje, u skladu sa zahtevima
doma}e i evropske regulative i priprema
se za otvaranje nacionalnog i
regionalnog tr`i{ta. Prema oceni
stru~njaka Evropske unije energetski
sektor u Srbiji je glomazan i neefikasan
i ukoliko srpska privreda zeli da se
pribli`i standardima Evropske unije i
Svetske trgovinske organizacije,
mora}e da se formira otvoreno
energetsko tr`i{te, da se razdvoje
tro{kovi u proizvodnji, ali i da se
komercijalizuju postoje}i, vertikalno
integrisani, delovi EPS-a, NIS-a. Osim
privla~enja novih investicija veoma je
va`no ostvariti {to ve}u energetsku
efikasnost, pre svega, kroz upotrebu
obnovljivih izvora energije.
Evropska unija Srbiji ne name}e
modele organizovanja energetskog
sektora, niti ima zahteve za njegovu
ubrzanu privatizaciju. Svaka zemlja ima
pravo na svoj put, ali reforme moraju
da budu u skladu sa direktivama EU.
EPS ide tim putem, uz primenu
evropskih direktiva, ubrzano, ali
pametno, kako neki ishitren potez kao
{to je podela EPS-a na proizvodnju i
distribucije, ne bi doveo do velikih
problema u snabdevanju elektri~nom
energijom. Na to nas obavezuje i Zakon
o energetici u kome jasno pi{e da su
proizvodnja i distribucije jedna celina.
Stru~njaci EU procenjuju da }e do kraja
2008.godine svi kvalifikovani potro{a~i
mo}i slobodno da biraju svog
dobavlja~a elektri~ne energije, nafte ili
gasa. Time bi proces otvaranja
energetskog tr`i{ta bio zavr{en. Prvi
korak ka ostvarivanju ovih ciljeva bi}e
razdvajanje tro{kova, restruktuiranje
preduze}a-monopolista na na{em tr`i{tu
i stvaranje ekonomski odr`ivih celina
koje }e ostvarivati ve}u produktivnost u
poslovanju. Gotovo 95 % elektri~ne
energije u Srbiji proizvodi EPS i ova
kompanija upravlja prakti~no celim
sistemom proizvodnje, prenosa i
distribucije struje. Svi ovi segmenti
EPS, me|utim, trebalo bi da prerastu u
nezavisna preduze}a koja bi bila
konkurentna ostalim preduze}ima u toj
oblasti i to bi trebalo regulisati novim
Zakonom o energetici.
EPS zahteva velika ulaganja a
neophodna sredstva te{ko je na}i kako
na doma}em tako i na me|unarodnom
finansijskom tr`i{tu pre svega zato {to
je re~ o preduze}u koje nerentabilno
posluje, pa je rizik ulaganja veliki.
Sli~na je situacija i u Naftnoj industriji
Srbije.
Energetska politika EU zasnovana je na
~injenici da }e zemlje ~lanice EU uvek
zavisiti od uvoza nafte i gasa pa je,
stoga, potrebna ve}a {tednja energije i
kori{}enje obnovljivih izvora energije.
Klju~nu ulogu na tom planu imala bi
Agencija za energetsku efikasnost.
Tako|e, prema Nacrtu novog zakona o
energetici, proizvo|a~i energije koji
koriste obnovljive izvore dobili bi
privilegovani pristup tr`i{tu. Zna~ajno
mesto u ovom procesu ima i razvoj
programa za za{titu `ivotne sredine.
Prioritet }e imati ulaganje u
proizvodnju struje od lignita kao i
investicije u sektore za preradu nafte.
U proteklih petnaestak godina, nije bilo
zna~ajnih ulaganja u gradnju novih
kapitalno-intenzivnih objekata, poput
novih povr{inskih kopova lignita,
termo- i hidroelektrana, transportnih i
distributivnih sistema prirodnog gasa
(sa skladi{tima), sistema distribucije
elektri~ne i toplotne energije,
uklju~uju}i i rehabilitaciju i
modernizaciju industrijskih energana.
Ovom spisku ograni~enja pridru`uju se
i ona sektorsko-ekolo{ke prirode, koja
podrazumevaju potrebu da se {to pre
organizuje nephodna logistika za
pouzdano merenje i pra}enje svih
emisija iz energetskih objekata, i
planski zapo~ne uvo|enje tehni~kih i
organizacionih mera na objektima
energetskih izvora, s ciljem smanjenja
{tetnih emisija sa visokim stepenom
ugro`avanja `ivotne sredine. Najzad,
tehnolo{ko-razvojna ograni~enja ti~u se
nau~no-tehnolo{kog zaostajanja, a
posebno tehnolo{kog zaostajanja
doma}e ma{inogradnje, da zna~ajnije
participira u proizvodnji dela vitalne
energetske opreme i energetskih
objekata.
Odluke o privatizaciji javnih preduze}a
su svuda u svetu proizvod kombinacije
politi~kih i ekonomskih odluka. Svaka
zemlja nastoji da ih {to du`e zadr`i u
nacionalnom vlasni{tvu, iako se pre ili
kasnije poka`e da je privatno vlasni{tvo
efikasnije od dr`avnog. Tako je u
Japanu tek pre dve godine privatizovana
po{ta, ali u mnogim razvijenim
zemljama sva javna preduze}a jo{ uvek
nisu privatizovana. Zato pitanje
privatizacije javnih preduze}a u Srbiji
treba posmatrati i re{avati slu~aja po
slu~aj.
U javnim preduze}ima ima nepotizma,
korupcije, java{luka, politizacije
kadrova i “ugra|ivanja”, ona po
[021]
produktivnosti i korporativnom
upravljanju nisu na prihvatljivom nivou,
ali to nije razlog da ih smesta i u
potpunosti prodamo.
Jedno od aktuelnih dominantnih pitanja,
od nacionalnog zna~aja, posebno u
pogledu daljeg strate{kog razvoja
energetskog sektora u Srbiji, jeste
privatizacija EPS-a i NIS-a, ta~nije, na
koji na~in i u kom roku. Ne}e biti
klasi~ne privatizacije postoje}ih
osnovnih delatnosti Elektroprivrede
Srbije, ali }e biti omogu}en izvestan
priliv privatnog kapitala kroz strate{ko
partnerstvo za izgradnju novih
elektroenergetskih kapaciteta. {to se ti~e
privatizacije NIS-a, postoji strategija
koju je usvojila prethodna vlada, koja
predvi|a da strate{ki partner kupi 25%
vlasni{tva, a da ima obavezu da
investicijama podigne svoj udeo do
37,5 %, tj. da u prvom i drugom koraku
ve}inski paket ostane dr`avi.
^injenica je da je u Srbiji u oblasti
energetske efikasnosti, u poslednjih
deset, petnaest, pa i dvadeset godina,
najve}i nedostatak nepostojanje
sistematskog pra}enja i analize
potro{nje energije. Nekada su postojali
timovi koji su to pratili. A danas, u
svetu, ovaj sistem je modifikovan,
modernizovan. U Agenciji za
energetsku efikasnost, trudili su se da
kroz te obuke u doma}im firmama
pru`e pomo} u izboru modela
organizacije, delokruga rada, i {ta bi sve
trebalo da se prati, kako da se analizira,
uzimaju}i u obzir ne samo golu
potro{nju, nego i energetsku efikasnost.
Za{to je to bitno? Da bi na{a industrija
bila konkurentna, potrebno je smanjiti
tro{kove proizvodnje. Najve}i prostor
jeste smanjenjem tro{kova energije, koji
se u na{oj zemlji, prema nekim
razli~itim istra`ivanjima kre}u izme|u
10 i 15%, a kod nekih preduze}a i
~itavih 20%. {to je relativno mnogo. To
zna~i, ako bismo smanjili za 10%
potro{nju energije, izme|u 1 i 1,5% bi
se smanjili ukupni tro{kovi proizvodnje,
{to nije zanemarljivo.
I dalje je Srbija energetski neefikasna u
oblasti industrije, {to zna~i da je
potrebno tri puta vi{e energije za
proizvodnju jednog dolara BDP-a, u
odnosu na svetski prosek. Isto tako,
doma}a industrija je neefikasnija u
pore|enju sa drugim zemljama. S druge
strane, ne treba zaboraviti da je
industrijski rast usko povezan i sa
potro{njom energije. Stoji i ona
definicija industrijskog razvoja,
posebno kod nas da je energetika ki~ma
razvoja doma}e industrije. Stoga, nije
svejedno ako se i dalje razmi{lja na
na~in da energije ima kod nas, ako ne u
izobilju, onda u dovoljnoj koli~ini.
energija
Privatizacija i investicije
Za kupovinu NIS-a su zainteresovani
OMV, MOL, Helenik petroleum, ,
Motor Oil, Petrol, kao i ruski Lukoil.
Vlada bi na tenderu ponudila 34 %
NIS-a, a biv{i i sada{nji radnici NIS-a
stekli bi prava na ukupno 8 % kapitala.
U slede}e tri godine strate{ki partner
mo}i da otkupi najvi{e 49 % NIS-a, uz
obavezu dokapitalizacije. Nakon toga
mo`e da postane i ve}inski vlasnik. To
bi omogu}ilo upravljanje kompanijom,
ali }e dr`ava i dalje zadr`ati zlatnu
akciju, odnosno pravo veta.
Pore|enja radi, od 10 naftnih kompanija
u regionu, sem rumunske, devet je
privatizovano tako {to je dr`ava
strate{kom partneru najpre prodala
manjinski paket, da bi posle tri do 10
godina postao ve}inski vlasnik. Dr`ava
je jedino jo{ ve}inski vlasnik u
hrvatskoj kompaniji INA, ~ija je
privatizacije po~ela 2003. godine.
Niko nije za{ti}ena vrsta, sva moraju da
pove}aju produktivnost, neka kao
Rafinerija Pan~evo da obezbede i
kapitalne investicije, a Srbiji su
potrebni i novi kapaciteti za
proizvodnju struje. Da bi se sa~uvao
poslovni kredibilitet Srbije, neke
zapo~ete procese treba dovr{iti, {to va`i
i za prvu tran{u privatizacije NIS-a. U
Telekomu dr`ava mo`e da proda deo
kapitala, ali ne obavezno strate{kom
partneru, ve} mo`e i finansijskom kroz
IPO. Kod EPS-a se mora odvojiti
proizvodnja od distribucije, a posle
delimi~no mo`e da se privatizuje.
Danas na tr`i{tu kapitala MOL vredi 13
milijardi, OMV 25 milijardi. Kada je
pre 10 godina krenula u opreznu i
postepenu privatizaciju MOL-a,
Ma|arska nije bila bogatija od dana{nje
Srbije, pa se postavlja pitanje ko }e
imati korist od toga {to }e u narednom
periodu rasti vrednost NIS-a sa 2-3 na
10-15 milijardi dolara. {to se ti~e EPSa, treba znati da je ~e{ki ^EZ, u kojem
65 % kapitala kontroli{e njihovo
Ministarstvo finansija, najpre po
dobronamernim savetima sa Zapada
podeljen, a posle se reintegrisao. Uz to,
bez obzira {to je u EU, ^e{ka je
prekr{ila tender za privatizaciju nekih
rudnika da bi ^EZ-u obezbedila
dovoljno inputa za proizvodnju. ^EZ
danas na berzi vredi 26 milijardi dolara,
neuporedivo vi{e nego pre 10-15
godina.
Nije isto ve}inski privatizovati javna
preduze}a na sada{njem nivou razvoja
Srbije sa 3.500 dolara po glavi
stanovnika ili to uraditi postepeno, u
roku od 5 do 10 godina. To nije samo
pitanje para, iako je i to veoma bitno,
naro~ito ako se ima u vidu i serija
dividendi, koja se u tom periodu mo`e
iskoristiti. Na nadle`nim ministarstvima
je da poku{aju da naprave regionalnog
lidera bar u nekom strate{kom sektoru,
kao {to su telekomunikacije i
energetika, svejedno da li se radi o
struji, nafti ili gasu. To ne zna~i da ni{ta
ne treba da se radi. Naprotiv. Kona~no,
OMV, MOL i ^EZ su bili ki~ma
razvoja finansijskih tr`i{ta u mati~nim
zemljama. Samo akcije takvih
kompanija mogu stabilizovati tr`i{te
kapitala i otvoriti prostor da i druga
preduze}a na taj na~in na|u izvor
finansiranja.
Danas investitori u Srbiji nemaju u {ta
da ula`u osim u nekretnine i dosta
riskantne akcije. Deo odgovora mo`e da
bude inicijalna ponuda (IPO) 10-20 %
akcija velikih javnih preduze}a. Na taj
na~in mo`e da se obezbedi novac i za
njihovu modernizaciju, a akcionari }e
pritiskati menad`ment da pove}ava
profit i ukine korupciju kao i politi~ko
me{etarenje.
Poslednjih godina postali smo svedoci
poku{aja investiranja u energetski
sektor.To najbolje znaju oni koji su
poku{ali svih ovih godina da izgrade ili
bar do|u do dozvola za izgradnju malih
HE. Privatni investitori su bili ne samo
spre~eni, ve} jasno opstruirani u
procesima realizacije svojih zahteva.
Razloge ne treba tra`iti u nesposobnosti
i birokratizaciji aparata, ve} u
nespremnosti onih koji vode, da se u
energetski sektor Srbije uvede
konkurencija, podigne efikasnost,
smanji uvozna zavisnost i negativni
uticaji na okolinu, razvije doma}a
industrija, i podstakne zapo{ljavanje
lokalnog stanovni{tva. Tihi bojkot
resorno zadu`enih, i na taj na~in
onemogu}avanje investitorima da
u~estvuju u upotrebi i proizvodnji
energije iz malih HE, direktno dovode
do naru{avanja sigurnosti klimave
energetske ponude zemlje.
Razlog je monopolski polo`aj svega {to
spada u elektroenergetski sektor Srbije bilo da je pitanju monopol u
proizvodnji elektri~ne energije, njenom
prenosu, distribuciji, bilo monopol
politi~ke stranke nad energetskim
sektorom. Svaki monopol ko{ta, a cenu
ne pla}aju ni politi~ke stranke, niti
izmi{ljene kreditne organizacije, ve}
gra|ani Srbije, kroz ra~une za utro{enu
elektri~nu energiju.
Iako postoje razne studije, najvi{e se
barata sa podacima da u Srbiji postoji
pribli`no 860 pogodnih lokacija za
izgradnju malih HE (manjih od
10MW), {to bi omogu}ilo instalisani
kapacitet snage 455MW, odnosno
godi{nju proizvodnju 1,6 milijardi kWh
elektri~ne energije. Srbija dnevno baca
4,4 miliona kWh elektri~ne energije,
koja bi se mogla proizvesti iz malih
[022]
HE. Izra~unato prema ceni kWh od pet
evrocenti, Srbija baca 220 hiljada evra
dnevno, odnosno 80 miliona evra
godi{nje!
Pored evidentne pogodnosti koju
„neko“ ostvaruje stalnim uvozom
elektri~ne energije, dozvoljava se jo{
jedan „nonsens“ – zaustavljeno je
investiranje u proizvodnju energije iz
malih HE, ta~nije onemogu}en je
„investicioni bum“ koji u srpskim
uslovima nije vi{e pitanje izbora, ve}
razvoja. Dozvoljeno je da jedan
monopol bez sumnje nisko
transparentan probere lokacije, i na taj
na~in stavi „{apu“ na odre|ene
vodotokove. Kada se tome dodaju
nerealne „naduvane“ investicione
vrednosti, jasno je da nije u pitanju
delatnost od op{teg interesa. Pogubnost
monopola EPS-a odavno je jasna. Ali
dodatni problem jeste {to takav status,
iz kojeg proizlazi njegova
nekonkurentnost, neefikasnost i
neprofitabilnost ru{ila~ki deluje na
ostale delove energetskog sektora.
Po jasno donetim i kompletnim
propisima, neophodno je obaviti
licitaciju za dodelu koncesija za
izgradnju malih HE, uz obaveznost (a
ne preporuku) da uslovi budu
podsticajni za budu}e investitore, bilo
kroz razne subvencije i olak{ice, bilo
kroz mehanizam „povla{}enih cena
elektri~ne energije iz OIE“ (feed-intariff).
Srbija je tako|e opredeljana svim ovim
ciljevima, proklamovanim kao
nacionalnim, i zbog toga mora otkloniti
prepreke za investiranje. Potpuna
regulativa mora postojati ne radi drugih,
ve} radi nas samih. Odre|ena prema
svakoj vrsti obnovljivog izvora, treba
da je podsticajna za investitore, jer oni
moraju imati poverenje u budu}i
zakonodavni okvir.
Nedopustivo je da se bez ikakvih
pravila, dr`avnom preduze}u dopu{ta
izbor lokacija, a da se to brani svim
ostalim investitorima u praksi. Nema
razloga da se ne dozvole privatne
investicije u izgradnji i iskori{}enju
potencijala malih HE. Srbija tako mo`e
da postane konkurentnija i efikasnija, a
na{ energetski sektor kvalitetniji i
jeftiniji.
Evropska komisija nikada nije Srbiji
uputila zahtev da se privatizuje
energetski sektor, ve} je na{a `elja
usmerena samo ka ispunjavanju
direktiva Evropske unije kako bi se
srpski energetski sektor reformisao na
zadovoljavaju}i na~in. Srbija treba da
iskoristi prednost svog geografskog
polo`aja i tehni~ke koncipiranosti
elektroenergetskog sistema i da u
regionu bude klju~ni faktor za
postizanje stabilnosti.
energija
Srbija – strate{ka ta~ka
povezivanja Rusije i Evropske
unije
Energetski sporazum Rusije i Srbije,
pre svega strate{ki sporazum dve
zemlje, u potpunosti je ekonomski i
politi~ki opravdan. Sporazum je u
interesu energetske stabilnosti Srbije
kojom se obezbe|uje budu}nost Srbiji,
ne samo u daljim odnosima dve zemlje,
ve} i stabilnom snabdevanju na{e
zemlje gasom u narednih 30 godina.
Najvi{i funkcioneri Rusije i Srbije
ukazali su na veliki zna~aj potpisanog
sporazuma u oblasti energetike za
ja~enje strate{kog partnerstva dve
zemlje. Potpisani sporazuma o
strate{kom partnerstvu u oblasti
energetike odnosi se i na definisanje
planiranih investicija i dalje
ekonomsko poslovanje "Gaspromnjefta"
u oblasti naftne, a ne samo gasne
privrede. Ovaj sporazum ima ogroman
strate{ki zna~aj jer }e gas preko Srbije
i}i u zemlje Evropske unije.
Prema Sporazumu o saradnji u oblasti
naftne i gasne privrede sa Rusijom,
Srbija dobija magistralni gasovod
propusne mo}i od "najmanje 10
milijardi kubnih metara gasa godi{nje",
uz mogu}nost pove}anja obima
isporuka prirodnog gasa iz Rusije.
Ruski "Gasprom" ili njegova k}erka kompanija }e sa Javnim preduze}em
"Srbijagas" osnivati zajedni~ku
kompaniju za izgradnju magistralnog
gasovoda i prate}e infrastrukture, pri
~emu }e ruska strana imati "najmanje
51 odsto udela u osniva~kom kapitalu",
a srpska strana "najvi{e 49 odsto".
Kako je navedeno u konacnoj verziji
teksta Sporazuma, imovina zajedni~ke
kompanije ne mo`e biti eksproprisana,
niti nacionalizovana ili podvrgnuta
drugim merama koje bi za posledicu
imala oduzimanje imovine. Podzemno
skladi{te gasa u Banatskom Dvoru
ima}e kapacitet od najmanje 300
miliona kubnih metara gasa, a kapacitet
protoka skladi{a gasa treba da bude
najmanje 1,6 miliona kubnih metara
gasa dnevno. Ugovorne strane se
obavezuju da gasovod kroz Srbiju
dobije status transevropske enregetske
mre`e.
U tekstu Sporazuma precizirani su
uslovi izgradnje magistralnog gasovoda
kroz Srbiju, izgradnje podzemnog
skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru.
Vlada Srbije obavezala se da proda 51
odsto udela Akcionarskog dru{tva
"Naftna industrija Srbije", Otvorenom
akcionarskom dru{tvu "Gasprom",
odnosno njegovoj kompaniji-k}erki
"Gasprom njeftu" za 400 miliona evra i
to najkasnije do 31. decembra 2008.
"Gasprom njeft" se obavezao da u
periodu od 2008. do 2012. godine u
modernizaciju NIS-a ulo`i najmanje
500 miliona evra, a Vlada Srbije
obezbedi}e za{titu tr`i{ta plasmana
naftnih derivata, koje proizvodi NIS, u
periodu od najmanje dve godine.
Srpska strana se obavezala da za
realizaciju projekata gasovoda i drugih
objekata energetike dodeli zemlji{ne
parcele koje zadovoljavaju ciljeve i
uslove za nesmetanu realizaciju
projekata, sigurno i stabilno energetsko
obezbe|enje i dodelu povoljnog
carinskog i poreskog re`ima. Tako|e,
srpska strana se obvezala da zadr`i
va`e}e zahteve u pogledu kvaliteta
produkata od prerade nafte koji se
proizvode, do zavr{etka rekonstrukcije i
modernizacije tehnolo{kog kompleksa
NIS-a.
Srpska strana }e razmotriti mogu}nost
da se materijali, usluge i radovi
neophodni za realizaciju projekata
izgradnje gasovoda, skladi{ta gasa u
Banatskom Dvoru i modernizacije NISa "oslobode poreza na dodatu vrednost"
do dostizanja isplativosti izgra|enih
obejkata.
Sporazum stupa na snagu nakon {to {to
se obavi ratifikacija unutar svake dr`ave
i kada diplomatskim putem se razmene
poslednja pismena obave{tenje o tome
da su ugovrne strane obavile procedure
unutar dr`ave.
Dogovori Moskve i Beograda o saradnji
u oblasti gasa simbolizuju i dostizanje
strate{kog partnerstva dve zemlje, jer
Srbija postaje jedan od centralnih
~vorova u sistemu isporuke ruskih
energenata u ju`nu Evropu koji se
formira, {to }e pove}ati energetsku
stabilnost Srbije i celog regiona.
Zaklju~ak
U globalnom svetu doga|a se ozbiljna
energetska revolucija koja u velikoj
meri menja globalne ekonomske i
politi~ke odnose u svetu. Shodno tome
reformi energetskog sektora u Srbiji se
mora dati zna~aj najvi{eg nacionalnog
interesa.
Restruktuiranje energetskog sektora u
narednom periodu ima za cilj da uka`e
na ogroman zna~aj predstoje}e reforme
energetskih kompanija, kako za razvoj
privrede, tako i za `ivot gra|ana u
Srbiji. Poseban osvrt se daje na
optimalne pravce strategije
privatizacije najve}ih dr`avnih
energetskih kompanija EPS i NIS.
Transparentnost procesa restrukturiranja
i privatizacije NIS i EPS i smanjenje
mogu}nosti korupcije su va`ni faktori
uspe{nosti reforme energetskog
sektora.
Potpisivanjem sporazuma izme|u
Rusije i Srbije na{a zemlja je postala
jedan od klju~nih tranzitnih ~vori{ta za
isporuku ruskog gasa na jug Evrope.
[023]
Potpisani dokumenti, imaju
principijelan zna~aj za dalje
produbljivanje ekonomske saradnje i
prakti~no se radi o pravnom
formulisanju strate{kog partnerstva
dveju zemalja u energetskoj oblasti.
Ovim sporazumom su Srbija i Balkan
re{ili na dugoro~an na~in pitanje
snabdevanjem energentima, {to }e
zna~ajno pobolj{ati klimu za nova
ulaganja, pogotovo u proizvodne
kapacitete.
Razvoj i privatizacija sistema u pravo
vreme i uz pravu cenu je idealan izbor
To ne zna~i zaustavljanje stranih
investicija, kako neki ka`u. Razvojni
projekti energetike Srbije, pod
posebnom pa`njom Evropske unije,
mogu dovesti Srbiju do energetskog
lidera u regionu.
Literatura
http://www.tanjug.co.yu/Dogadjaji/
http://www.bem.co.yu/media/industrija/
industrija11/u_fokusu11.html
energija
Nikola Bo{kovi}
UDC: 620.9 : 338.246 (497.11)
Polo`aj energetskog
sektora Srbije u odnosu na
okru`enje
Uvod
Energetski resursi predstavljaju
najzna~ajniji prirodni resurs, bez koga
je nemogu}e zamisliti funkcionisanje
bilo koje aktivnosti savremenog
dru{tva. Svaka zemlja, bila ona
razvijena ili nerazvijena, je prinu|ena
da koristi energetske resurse.
Kori{}enjem energetskih resursa podi`e
se proizvodna i ekonomska efikasnost,
racionalnost procesa proizvodnje i rast
produktivnosti rada. Tako|e, podsti~e
se i ve}a efikasnost primene dostignu}a
nauke i tehnologije, kao i ve}i efekat
kori{}enja ulo`enog kapitala i drugih
proizvodnih resursa. Na taj na~in,
posti`e se rast visokoproduktivne
materijalne proizvodnje, kao i
proizvodnje u svakoj grani i sektoru
privrede. Pored uticaja na privrednu
efikasnost, energetski resursi su
zna~ajni i za funkcionisanje svakog
savremenog doma}instva (danas bi
`ivot bio nezamisliv bez kori{}enja
raznih vidova energetskih resursa).
U XX veku je do{lo do zna~ajnih
kolebanja u svetskoj privredi, koje su
prevashodno bile rezultat energetskih
problema. U prvoj polovini XX veka
najve}i deo energetskih potreba je
zadovoljavan iz uglja, koga je bilo u
izobilju i tada{nja tehnolo{ka re{enja su
uglavnom bila usmerena na pove}anje
efikasnosti eksploatacije uglja.
Me|utim, ve} od polovine XX veka,
nafta preuzima primat, pre svega,
zahvaljuju}i njenoj velikoj
raspolo`ivosti i relativno niskoj ceni.
Na osnovu toga razvile su se mnoge
grane privrede, {to je uslovilo
pove}anje `ivotnog standarda.
Eksponencijalni rast potro{nje nafte
ubrzo je izazvao dva potresa na
svetskom tr`i{tu, {to je direktno
signaliziralo ograni~enost rezervi nafte i
specifi~nosti tr`i{ta nafte (pre svega
Rezime
Dostignuti nivo i projekcija energetskog razvoja Srbije umnogome opredeljuju
ukupan budu}i privredni rast i razvoj. Diversifikovanost ponude energetskih
resursa i sigurnost u pogledu snabdevanja privrede i stanovni{tva energijom, po
prihvatljivoj ceni, osnovni su faktori budu}eg privrednog rasta i razvoja na{e
zemlje.
Energetski sektor Srbije nemogu}e je posmatrati izolovano, bez komparacije sa
dostignutim nivoom razvoja energetskog sektora zemalja u okru`enju. Proces
pridru`ivanja i harmonizacije odnosa sa zemljama EU je najdalje oti{ao upravo u
sektoru energetike. O tome govori formiranje regionalne energetske zajednice
zemalja jugoisto~ne Evrope, koje je formalno uspostavljeno 2006. godine, ~ime je
prakti~no nastalo jedinstveno energetsko tr`i{te na prostoru navedene regije.
Polo`aj Srbije, kao centralne zemlje posmatrane regije, je vrlo povoljan i u
narednom periodu bi energetski sektor mogao da bude okosnica sveukupnog
privrednog rasta i razvoja i privla~enja stranih investicija.
U radu }e biti prikazana struktura raspolo`ivih energetskih resursa Srbije i date
odre|ene preporuke kako te potencijale najefikasnije valorizovati. Evidentna je
neophodnost uvoza pojedinih oblika energije kojima Srbija ne raspola`e i u
narednom periodu, pre svega nafte i prirodnog gasa. Pove}anje energetske
efikasnosti se name}e kao klju~ni faktor budu}eg energetskog razvoja Srbije.
Klju~ne re~i: energetika, energetski resursi, privredni razvoj, Srbija, okru`enje.
monopolskog pona{anja zemalja
izvoznica nafte), kao i permanentnu
borbu oko prevlasti nad njenim
rezervama. Sve je to rezultiralo u
povratku na kori{}enje uglja kao
dominantnog energetskog resursa, ali i
sve ve}oj upotrebi prirodnog gasa.
Nakon velike ekonomske krize, koja je
tokom 70 – ih godina pro{log veka
pogodila svetsku privredu, a koja je bila
rezultat poreme}aja na energetskom
tr`i{tu, dolazi do velikog zaokreta u
razvoju energetike i druga~ijem
pristupu posmatranju ove problematike.
Uo~ava se da dolazi do ograni~enosti
neobnovljivih energetskih resursa.
Mnoge zemlje, institucionalno, stavljaju
akcenat na intenzivnijem kori{}enju
obnovljivih energetskih resursa
(energija vodnih resursa, vetra, sunca,
geotermalna, energija talasa, biomasa,
itd.). Za njihovo zna~ajnije kori{}enje
neophodna je uloga dr`ave, koja svojim
[024]
merama ekonomske politike mora da
u~ini obnovljive energetske resurse
konkurentnijim konvencionalnim
izvorima.
Ukoliko posmatramo poziciju Srbije u
kontekstu raspolo`ivosti energetskim
resursima, u odnosu na okru`enje,
mo`emo konstatovati da je njena
pozicija dosta lo{a. Rezerve energetskih
resursa i po kvalitetu i kvantitetu ne
odgovaraju potrebama, ni stanovni{tva
ni privrede, pa je Srbija primorana da
ve}i deo svojih energetskih potreba
uvozi, {to negativno uti~e na
spoljnotrgovinski bilans zemlje.
Raspolo`ivi energetski resursi
potencijal Srbije i mogu}nosti
ve}eg kori{}enja obnovljivih
energetskih resursa
Srbija raspola`e relativno skromnim
rezervama konvencionalnih izvora
energija
potro{nje. Potro{nja Vrlo bitni pokazatelji kretanja potro{nje
energije je potro{nja energije po
elektri~ne energije
}e bele`iti zna~ajne stanovniku i kretanje energetske
intenzivnosti. Ukoliko posmatramo
stope rasta, od 10
kretanje potro{nje po stanovniku,
do 15% po
vidimo da, u periodu 1990. – 1995.
pojedinim
godina, dolazi do zna~ajnog pada od
periodima, {to }e
oko 30%, kao posledica celokupnog
uz i dalje
privrednog kraha po~etkom 90 – ih, da
neekonomsku cenu
bi po~etkom ovog veka bele`io
stimulisati
konstantan rast i svrstao Srbiju u
neracionalnu
kategoriju srednje razvijenih zemalja.
potro{nju i jo{ vi{e
uticati na celokupan Energetska intenzivnost predstavlja
odnos izme|u porasta tra`nje za
pad vrednosti
energetskim resursima (ΔDe) i porasta
energetskih
bruto doma}eg dru{tvenog proizvoda
kompanija u Srbiji.
(ΔGDP), tj.:
Ukupna potro{nja
energije je 2007.
ΔDe
Energetska intenzivnost =
godine dostigla
ΔGDP
nivo iz 1990. – te
Razvijene
zemlje
nakon
energetskih
godine, pri ~emu je
kriza, karakteri{e pad energetske
vi{a doma}a
intenzivnosti, {to zna~i da tra`nja za
proizvodnja od
energetskim resursima raste po ni`oj
uvoza u odnosu na
stopi od rasta dru{tvenog bruto
1990. godinu, kao
posledica pove}ane proizvoda. Situacija u Srbiji pokazuje
Izvor: Strategija razvoja energetike Srbije do 2020, sa vizijom do 2050., Beograd, 1997.
suprotne tendencije, tako da u prvoj
eksploatacije
polovini prve dekade posmatranog
lignita
u
kolubarskom
basenu.
Tako|e,
energije. Najve}i zna~aj imaju
perioda dolazi do porasta energetske
treba ista}i da podaci nakon 1999.
niskokalori~ni lignit, ~ije je u~e{}e u
intezivnosti od 15%, kao posledica vi{e
godine ne uklju~uju teritoriju Kosova i
ukupnim rezervama fosilnih goriva
stope pada dru{tvenog bruto proizvoda
Metohije,
{to
predstavlja
oko
15%
preko 99%, i hidropotencijal. Zbog sve
tr`i{ta. Do 2020. godine potro{nja }e se od pada stope potro{nje energetskih
intenzivnijeg porasta potro{nje energije
uve}ati za oko 50%. Tako|e, u Srbiji je resursa. U narednim periodima dolazi
(prema usvojenoj Strategiji razvoja
do blagog pada ovog pokazatelja, za
energetike do 2020.godine, sa sada{njih potro{nja energije po jedinici
oko 8% u posmatranim petogodi{njim
dru{tvenog proizvoda dvostruko ve}a
18 Mt oe1 na preko 26,6 Mt oe,
intervalima, sa sli~nim projekcijama do
nego
u
zemljama
~lanicama
EU.
Taj
2020.godine), Srbija, da bi smanjila
2020. godine. Ono {to ve} vi{e od 3
negativan odnos je naro~ito ostvaren u
visoku zavisnost od uvoza energetskih
decenije karakteri{e razvijene zemlje,
periodu posle energetske krize
resursa, mora da intenzivnije koristi
postaje realnost i u Srbiji. Energetski
po~etkom
sedamdesetih
godina
pro{log
alternativne energetske resurse.
resursi postaju skupi i potrebno je voditi
veka, kada je u Srbiji do{lo do br`eg
Me|utim, pomenuta Strategija razvoja
racionalnu politiku njihovog kori{}enja.
rasta
potro{nje
energije
nego
rasta
ne pridaje neki ve}i zna~aj
Dakle, projektovana stopa rasta
drutvenog proizvoda. U zemljama EU
alternativnim energetskim resursima.
potro{nje energetskih resursa u
do{lo je do suprotnih kretanja: porast
Naime, smatra se da }e do 2020.godine
dru{tvenog
proizvoda
je
ukupna proizvodnja energije iz
[ema I Ukupna potro{nja energetskih resursa
bio br`i od porasta
alternativnih resursa u Srbiji biti svega
u Srbiji, u periodu 1990. – 2005, sa
potro{nje energije, kao
0,5 Mt oe ili ne{to ispod 2% ukupne
projekcijom do 2020, u Mt oe
posledica pove}anja
potro{nje, odnosno 2,8% ukupne
energetske efikasnosti.
proizvodnje energije.
Iz tabele 1 jasno se vidi da }e potro{nja Mo`emo re}i da se
privredni razvoj u Srbiji
nafte i prirodnog gasa u periodu do
oslanjao na intenzivno
2020. godine biti uve}ana po stopama
od 15 (nafta) pa i do 30% (prirodni gas) kori{}enje energetskih
resursa, {to je, uz
za posmatrane petogodi{nje periode.
Imaju}i u vidu da Srbija svoju potro{nju kontrolisano formiranje
cena energetskih resursa,
ovih energenata podmiruje najve}im
dovelo do stvaranja velikih
delom iz uvoza, to podrazumeva
dispariteta cena. To je i
zna~ajna finansijska sredstva i
uslovilo zna~ajan porast
produbljivanje deficita u sektoru
potro{nje, tako da u
energetike. Kori{}enje hidropotencijala
periodu od 1960. – 1990.
i novih i obnovljivih izvora energije }e
godine dolazi do porasta
biti simboli~no i u narednom periodu
potro{nje energije za 4,2 puta, po
narednom periodu }e biti ni`a od
ne}e pre}i 8, odnosno 3% ukupne
prose~noj godi{njoj stopi rasta od 4,8%. projektovane stope rasta dru{tvenog
U isto vreme, dru{tveni proizvod je
bruto proizvoda. Zanimljivo je da u
uve}an za 3,4 puta, po prose~noj
~itavom posmatranom periodu, kao i u
godi{njoj stopi rasta od 4,3%2.
projekcijama do 2020. godine potro{nja
1 Mt oe – miliona tona ekvivalentne nafte. Da
elektri~ne po stanovniku bele`i porast.
bi se ostvarila uporedivost podataka za razli~ite
To je rezultat postojanja neracionalnih
energetske resurse, svi podaci o koli~inima se
2 Ili}, M., Ekonomija industrije, Ekonomski
cenovnih dispariteta energetskih
konvertuju u me|usobnu uporedivu veli~inu –
resursa, koji za posledicu ima relativno
tona ekvivalentne nafte.
fakultet, Kragujevac, 2001., str.209.
Tabela 1 Bilans potro{nje energije za period
1990. – 2005, sa projekcijom do 2020.
(u milionima tona ekvivalentne nafte)
[025]
energija
niske cene elektri~ne energije.
Na budu}i razvoj energetike Srbije
uti~u brojne barijere, od kojih su
najzna~ajnije:
1. tr`i{ne barijere, koje se odnose na
nedostatak kvalitetnih vrsta ugljeva
(u~e{}e niskokalori~nog lignita je
preko 99%, koji se u ve}ini
razvijenih zemalja gotovo i ne
koristi), kao i na nedostatak
savremenih energetskih tehnologija
za efikasnije kori{}enje
niskokalori~nog uglja za potrebe
sektora industrije i doma}instva, {to
dodatno uti~e na porast tro{kova i
nekonkurentnost cene, pre svega,
elektri~ne energije na energetskom
tr`i{tu;
2. ekonomske barijere, pre svega,
neekonomske cene energetskih
resursa (koje se u poslednje vreme
pribli`avaju ekonomskim, ali taj
proces nije ni lak ni jednostavan),
netr`i{ni uslovi poslovanja
(postojanje monopolskih kompanija),
~injenica da nisko u~e{}e tro{kova
energije u ukupnim tro{kovima
poslovanja ne motivi{e subjekte na
smanjenje potro{nje energije i
uvo|enje mera za pove}anje
efikasnosti njenog kori{}enja;
3. tehni~ko – tehnolo{ke barijere, jer
Srbija ne raspola`e doma}om
energetski efikasnom opremom, {to
dodatno uti~e na porast tro{kova;
4. finansijske barijere, kao posledica
nepostojanja fondova za podsticanje
razvoja, proizvodnje i ugradnje novih
energetskih tehnologija; i
5. organizacione i institucionalne
barijere, kao rezultat nepostojanja
odgovaraju}ih zakona i propisa u
svim oblastima energetike3.
Sve ove barijere bitno ograni~avaju
dalji rast energetike i potrebno je u~initi
dosta “nepopularnih mera”, da bi
energetika dobila onu ulogu u
privrednom razvoju koja joj pripada.
Srbija ima zna~ajan resursni potencijal
ve}ine alternativnih izvora energije.
Pod dejstvom povoljnih klimatskih
faktora, na{a zemlja raspola`e dobrim
potencijalom sun~eve i energije vetra,
kao grupe trajnih alternativnih izvora
energije, kao i biomase i geotermalne
energije. Srbija iz obnovljivih izvora
energije mo`e zadovoljiti ~etvrtinu
energetskih potreba, {to je iznad nivoa
proseka zemalja EU i daleko iznad
proseka zemalja iz okru`enja.
Energetski potencijal obnovljivih izvora
energije u Srbiji odgovara potencijalu
Energetska zajednica
Jugoisto~ne Evrope i polo`aj
Srbije u okviru nje
Srbija je 2001. godine zapo~ela reformu
energetskog sektora u cilju uskla|ivanja
sa propisima EU. Ovi ciljevi su
operacionalizovani potpisivanjem
Ugovora o formiranju energetske
zajednice zemalja jugoisto~ne Evrope,
kao jednog vrlo bitnog regionalnog
energetskog tr`i{ta. Sve zemlje ~lanice
su se obavezale da }e prihvatiti u
predvi|enim rokovima zakonodavstvo
EU u oblasti energetike. Zajednica je
formalno po~ela da funkcioni{e od
1.juna 2006. godine, kada su
institucionalizovane dotada{nje veze i
me|usobna saradnja zemalja
jugoisto~ne Evrope u pogledu
energetske saradnje, ali i postignuta
saglasnost o zajedni~kim projektima u
ulaganje u energetsku infrastrukutru i
pove}anje energetske efikasnosti.
Osnovni zadaci energetske zajednice su:
1. stvaranje stabilnog regulatornog i
tr`i{nog okvira sposobnog da privu~e
brojne investitore u gasnu mre`u,
proizvodnju elektri~ne energije,
prenosnu i distributivnu mre`u, kako
3 Nikoli}, M. i Mihajlovi}, Z., Razvoj i
posrtanje energetike Srbije, Tranzicija i
privredni razvoj – kratkoro~ni i dugoro~ni
aspekti, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998.,
str. 274.
4 Sredinom februara 2008. godine cena nafte na
svetskom tr`i{tu je prema{ila rekordnu cenu od
100 USD za barel, sa jo{ pesimisti~nijim
projekcijama, koje se kre}u do 200 USD za
barel u predstoje}em periodu
3,2 miliona tona nafte. Najve}i
potencijal predstavlja biomasa, od koje
se mo`e dobiti 2,6 miliona tona
ekvivalenata nafte, iz geotermalnih
izvora mo`e se dobiti oko 180.000 tona,
od energije vetra 200.000 tona
ekvivalenata nafte. Osnovni problem
zna~ajnijeg kori{}enja alternativnih
izvora nije njihova raspolo`ivost, ve}
potrebna investiciona ulaganja u proces
transformacije primarne energije iz ovih
izvora u korisnu energiju. Kori{}enjem
obnovljivih energetskih izvora zna~ajno
bi se smanjila uvozna zavisnost, pre
svega nafte, proizvodnjom biodizela,
najpre za poljoprivredne svrhe, a
kasnije i za javni gradski prevoz. Danas
funkcioni{e samo jedna fabrika za
komercijalnu proizvodnju biodizela, u
[idu, i, u narednom periodu, zbog sve
ve}eg porasta i budu}ih projekcija
kretanja cena nafte na svetskom
tr`i{tu4, treba o~ekivati ekspanziju
proizvodnje poljoprivrednih kultura,
kao sirovina za dobijanje biodizela.
Tako|e, intenzivnije kori{}enje
hidropotencijala (danas se u Srbiji
koristi oko 60% hidropotencijala),
naro~ito izgradnje malih hidrocentrala
instalisane snage do 50MW, zna~ajno
bi se pove}ala proizvodnja elektri~ne
energije.
[026]
bi sve zemlje ~lanice imale pristup
stabilnoj i neprekidnoj isporuci
energije, koje je neophodna za
nesmetani privredni razvoj;
2. stvaranje jedinstvenog tr`i{ta za
slobodnu trgovinu elektri~nom
energijom i prirodnim gasom;
3. pove}anje sigurnosti snabdevanja,
obezbe|ivanjem stabilnog ambijenta
za investicije, u kojem se mogu
razvijati veze sa kaspijskim,
severnoafri~kim i bliskoisto~nim
rezervama gasa i eksploatisati
doma}i izvori energije, poput
prirodnog gasa, nafte i hidroenergije;
4. pobolj{anje situacije u pogledu
za{tite `ivotne sredine u vezi sa
energetikom, kao i energetsku
efikasnost, pove}anje kori{}enja
obnovljive energije, i stvoriti uslove
za trgovinu energijom u okviru
jednog jedinstvenog tr`i{ta, i
5. razvijanje tr`i{ne konkurencije me|u
proizvo|a~ima energije i iskoristi
prednosti zajedni~kog nastupa na
spoljnom tr`i{tu5.
Tabela II Raspolo`ive rezerve
nafte i prirodnog gasa
zemalja Jugoisto~ne
Evrope
Izvor: Energetska politika Evropske Unije i
Srbije, Putokaz, Asocijacija za evropske
integracije, Beograd, novembar 2006.,
str. 21.
Energetska zajednica jugoisto~ne
Evrope je postala zna~ajno energetsko
tr`i{te sa preko 55 miliona stanovnika i
sa povr{inom od 612.418 km2, koje
predstavlja vezu izme|u EU i Rusije,
jednog od najve}ih i, za EU svakako,
najzna~ajnijih izvora energetskih
resursa, pre svega prirodnog gasa. Iako
su Rumunija i Bugarska 2007. godine
postale ~lanice EU, one su i dalje
zadr`ale ~lanstvo u ovoj integraciji.
Iz gore prezentiranih podataka vidimo
da su posmatrane zemlje dosta
5 Energetska politika Evropske Unije i Srbije,
Putokaz, Asocijacija za evropske integracije,
Beograd, novembar 2006., str. 22.
energija
energije je nizak
nivo cena
elektri~ne
energije, koji je
pod direktnim
uticajem Vlade.
Cena je vi{e
socijalna, nego
ekonomska
kategorija, jer
sada{nja cena od
oko 5 evrocenti
za 1KWh ne
pokriva ni
tro{kove
proizvodnje, a
kamoli da
omogu}ava
investicije. O
Izvor: Energetska politika Evropske Unije i Srbije, Putokaz, Asocijacija za
tome govori
evropske integracije, Beograd, novembar 2006., str. 21.
podatak da od
1989. godine do
danas nije izgra|ena nijedna
siroma{ne rezervama nafte i prirodnog
hidroelektrana niti termoelektrana, a i
gasa, kao danas najzna~ajnijih izvora
postoje}e nisu adekvatno odr`avane.
energije. To se naro~ito odnosi na male
U eri ubrzanog tehni~ko –
zemlje. Jedino Rumunija ima zna~ajnije
tehnolo{kog razvoja, period od 20
rezerve nafte i prirodnog gasa, koje su
godina je dosta dug. Sve zemlje su
skoncentrisane u banatskom basenu.
modernizovale svoje energetske
Kapaciteti za dobijanje elektri~ne
infrastukturne objekte nekoliko puta
energije su uglavnom termoelektrane i
za poslednjih 20 godina. To je sve
hidroelektrane, zbog relativne
uticalo da se smanji energetska
rasprostranjenosti uglja i brojnih
efikasnost i pove}a kori{}enje
vodotokova. Nuklearne elektrane su
energije po jedinici dru{tvenog
jedino zna~ajne u Bugarskoj, koja oko
proizvoda. Niska cena elektri~ne
25% svojih potreba za elektri~nom
energije naro~ito deluje
energijom dobija iz ovg izvora.
destimulativno za kori{}enje
Pozicija Srbije u ovoj energetskoj
obnovljivih energetskih resursa, pre
integraciji je zna~ajna. Srbija je
svega malih hidroelektrana,
centralna zemlja ove regije i ima vrlo
geotermalne energije i biomase,
bitan integrativni faktor. Pristupanjem
kojima Srbija raspola`e u zna~ajnoj
ovoj integraciji, Srbija se obavezala da
meri. U situaciji nepostojanja sistema
}e svoju energetsku politiku u
garantovanih cena i naro~ito sistema
potpunosti harmonizovati sa propisima
kvota, kao naj~e{}e kori{}enih
EU. Pristupanje Srbije ovoj integraciji
podsticajnih mera u razvijenim
je bilo po inerciji, vi{e politi~ka, nego
energetskim zemljama, prisutna je
ekonomska i energetska odluka, pa se
op{ta nezainteresovanost i
postavlja pitanje da li mo`emo da
ekonomska nemotivisanost za
ispunimo preuzete obeveze i kakav }e
kori{}enje obnovljivih resursa;
njihov efekat biti po stanovni{tvo i
3. u sektoru prirodnog gasa, pomaci
privredu zemlje. Trenutno stanje u
su ne{to ve}i. U institucionalnom
Srbiji po pitanju realizacije prihva}enih
pogledu, formirano je preduze}e
koraka je slede}e:
Srbijagas, ~ime je prirodno razdvojen
sektor gasa i nafte. Problem je jo{
1. u pogledu institucionalnog okvira
uvek preveliki uticaj dr`ave na sektor
za poslove energetike, `ivotne
gasa, kao i nepostojanje, u pravom
sredine i konkurencije, postoje brojne
smislu, tr`i{ta prirodnog gasa. S
agencije i komisije koje se bave ovm
obzirom da su rezerve dosta niske,
problematikom. Treba naro~ito ista}i
ve}ina potreba se obezbe|uje iz
Agenciju za energetiku, Komisiju za
uvoza, a tu je jo{ uvek zna~ajan
za{titu konkurencije i Agenciju za
monopol dr`ave, kako u pogledu
energetsku efikasnost;
koli~ina, tako i u pogledu cena.
2. {to se ti~e oblasti elektri~ne
Predstoje}i energetski aran`man sa
energije, tu su jo{ uvek spori
Rusijom zna~ajno }e pobolj{ati
pomaci. Donet je 2004. godine zakon
energetsku poziciju Srbije prirodnog
o energetici koji je liberalizovao ovaj
gasa;
sektor, ali jo{ uvek nisu doneta
4. {to se ti~e konkurencije u oblasti
podzakonska akta koja bi omogu}ila
energetike, Srbija je jo{ uvek na
operacio-nalizaciju ovih mera.
po~etku. Iako je donet zakon o za{titi
Najve}a prepreka za slobodno
konkurencije (u septembru 2005.
funkcionisanje tr`i{ta elektri~ne
Tabela III Instalisani kapaciteti za proizvodnju
elektri~ne energije zemalja Jugoisto~ne
Evrope
[027]
godine) i formirana Agencija za
za{titu konkurencije, dalje se nije
napravio nijedan korak;
4. nije u~injen nikakav pomak u
pogledu intenzivnijeg kori{}enja
obnovljivih energetskih resursa. Ne
postoji obaveza minimalnog u~e{}a
energije iz obnovljivih izvora, kao ni
stimulacija za male proizvo|a~e ovih
resursa. Jedino su oni prepu{teni
tr`i{noj utakmici, a tu su im {anse za
uspeh gotovo nikakve, i
6. sve ve}i zna~aj dobija regulativa iz
oblasti za{tite `ivotne sredine.
Usvojeni su neki od propisa koji se
ti~u uticaja zaga|enja vazduha i
vode, kao i strategija odr`ivog
razvoja, koja sveobuhvatno re{ava
problem zaga|enja `ivotne sredine, u
~emu je zna~aj energetskog sektora
najve}i. Svaki novi energetski
kapacitet mora da bude u skladu sa
ekolo{kim principima sadr`anim u
strategiji odr`ivog razvoja, a koji je
saglasan sa regulativom EU.
Zaklju~ak
Regionalna saradnja je neophodna,
naro~ito kada se radi o zemljama na
sli~nom nivou razvoja. Po~etkom ovog
veka integracija zemalja jugoisto~ne
Evrope je bila zami{ljena ne samo kao
energetska, ve} {ire, ekonomska, i bila
je mo`da dobar poku{aj harmonizacije
regiona. Zemlje ~lanice ove regije, iako
su me|usobno dosta heterogene, kako u
pogledu dostignutog ukupnog
privrednog rasta i razvoja, tako i u
pogledu energetske razvijenosti,
prona{le su ekonomskog interesa za
formiranje energetske integracije.
Regija obuhvata jedan zna~ajan
ekonomski prostor, na kome `ivi preko
55 miliona stanovnika i koji je u
perspektivi najprofitabilnije podru~je za
investiranje u Evropi. Glavni cilj
formiranja integracije je prihvatanje
evropskih standarda u sektoru
energetike i lak{eg uklju~enja pojedinih
zemalja u jedinstveno evropsko
energetsko tr`i{te.
Me|utim, iz dana{nje perspektive, ovaj
region je dosta heterogen. Izuzimaju}i
politi~ke razlike, koje su, mora se ista}i,
dosta velike, proces pristupanja EU je u
pojedinim zemljama potpuno zavr{en
(Bugarska, Rumunija), neke zemlje su
pri samo kraju (Hrvatska), a neke tek na
po~etku (Srbija). U takvim uslovima,
kao i u uslovima dosta velikih razlika u
dru{tvenom bruto proizvodu po
stanovniku (od 680 evra u Hrvatskoj do
150 u Albaniji), kao i razli~itim
aspiracijama zemlja ~lanica prema ovoj
integraciji, te{ko je o~ekivati da }e se
posti}i neki zna~ajniji rezultati. Srbija
mora da iskoristi svoju strate{ku
poziciju dokle god ova integracija
postoji, ali i da poku{a da bude jedan
od lidera u energetskom sektoru,
naro~ito u insistiranju u izgradnji
hidroelektrana na Dunavu i Drini, i da
postane jedan od glavnih izvoznika
energija
elektri~ne energije. Ve} pomenuti
energetski aran`man sa Rusijom bi
mogao da bude od velike koristi za
sveukupan privredni razvoj Srbije.
Pored zna~ajnih sredstava od tranzitnih
taksi, izgradnjom gasovoda kroz Srbiju
bi se obezbedila sigurnost u
snabdevanju i daleko ni`e cene
prirodnog gasa. Tako bi Srbija u
narednim godinama mogla da, uz
zemlju jeftine radne snage, postane i
zemlja jeftine i uvek dostupne energije.
Budu}a energetska strategija Srbije
treba da se zasniva na slede}im
strate{kim opredeljenjima:
„ fleksibilnosti u pogledu energetskih
izvora (smanjenje udela te~nih goriva,
postepeno smanjenje ~vrstih goriva iz
uvoza i postupno smanjenje upotrebe
elektri~ne energije, pre svega, u
doma}instvima i pove}anje udela
novih i obnovljivih izvora energije);
„ {to ve}em oslanjanjanju na doma}e
energetske izvore, uz pobolj{anje
postoje}ih i uvo|enje novih
tehnologija;
„ ekonomski opravdan uvoz
energetskih resursa, koji treba da se
ogleda u pore|enju sa svim direktnim
tro{kovima opcije doma}e
proizvodnje, gde takva mogu}nost
postoji;
„ racionalno gazdovanje energetskim
resursima i energijom i pove}anje
energetske efikasnosti;
„ br`e uvo|enje ekonomski
prihvatljivih novih i obnovljivih
izvora energije, koji }e zna~ajno
uticati na pove}anje energetske
samodovoljnosti zemlje i smanjenje
negativnih ekolo{kih efekata;
„ realno mogu}a za{tita `ivotne sredine,
s obzirom da potrebe za{tite `ivotne
sredine zahtevaju izuzetno velika
sredstva i nu`no dolaze u sukob sa
niskom ekonomskom mo}i zemlje, i
„ uvo|enje principa tr`i{ne ekonomije u
oblast energetike gde }e energetska
preduze}a raditi i poslovati po
ekonomskim principima.
Literatura
1. Energetska politika Evropske Unije i
Srbije, Putokaz, Asocijacija za evropske
integracije, Beograd, novembar 2006.
2. Ili}, M., Ekonomija industrije,
Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2001.
3. Milenkovi}, S., Resursi u ekonomiji,
Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2000.
4. Nikoli}, M. i Mihajlovi}, Z., Razvoj i
posrtanje energetike Srbije, Tranzicija i
privredni razvoj – kratkoro~ni i
dugoro~ni aspekti, Ekonomski fakultet,
Beograd, 1998.
5. Tietenberg, T., Environmental &
Natural Resource Economics, Pearson,
Boston, 2006.
6. Tri scenarija za 2030., Ekonomska
politika br. 2798, Beograd, decembar
2005.
Dobrica Filipovi}
NIS-NAFTAGAS, Direkcija za in`enjering, Novi Sad
Ozren Oci}
NIS Petrol, Rafinerija nafte Pan~evo, Pan~evo
Branislav Perkovi}
Acta, Novi Sad
UDC: 620.9 : 334.722 (497.113)
Energetika Srbije pred
izazovima privatizacije
Rezime
Uklju~enje u regionalno i tr`i{te energije EU, koje nam predstoji, uti~e na promenu
sveukupnih odnosa u energetici zemlje. U tom smislu donet je Zakon o energetici,
usvojena je Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine, a potpisan je i
ugovor o formiranju Energetske zajednice JIE.
Svi ovi dokumenti uti~u , pre svega, na orijentaciju energetskog sistema zemlje na
tr`i{no, profitabilno i konkurentno poslovanje. U tom smislu pristupilo se postupku
restruktuiranja i privatizacije energetskog sektora. Kada je re~ o restruktuiranju i
privatizaciji misli se pre svega na NIS i EPS, a ne i na brojne druge energetske
subjekte u industriji i komunalnoj privredi. Iz dosada{njeg toka priprema za
privatizaciju mo`e se izvesti ocena da se privatizaciji pristupa pojednostavljeno, bez
ozbiljnih analiza uticaja na energetski sistem i ocenu obima posledica na celokupan
privredni sistem zemlje tj. na `ivotni standard, politi~ku i ekonomsku stabilnost
zemlje.
Radi prevazila`enja ove situacije, a u cilju definisanja privatizacionog modela,
u~injen je dobar korak izborom privatizacionog savetnika za NIS i raspisom tendera
za izbor finansijskog savetznika za EPS. Ali, to je nedovoljno kada se ima u vidu da
uspe{nost tranzicije u velikoj meri zavisi od privatizacije u industrijskoj i
komunalnoj energetici.
Da li su svi na{i energetski dokumenti imali u vidu predstoje}u privatizaciju
energetskog sektora i da li su ispitali osetljivost energetskog sistema na ovako velike
promene u vlasni~kom pravu ? Koji deo energetskog sektora privatizovati, u kom
obimu i kakvi se energetski, ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju?
Sve su to kompleksna pitanja koja tra`e odgovor, naro~ito kada se ima u vidu da
eventualne gre{ke na globalnom planu mogu dovesti do te{kih posledica koje je
kasnije te{ko ispraviti.
Klju~ne re~i: Energetika, privatizacija, tr`i{te energije
Energetics in Serbia in the Face of Privatization Challenges
Future involvement in the regional and EU Energetics market is going to effect
altogether relations in the country's Energetics. Towards a solution to the
forthcoming, the Legislation on Energetics was proclaimed, as well as The Strategy
of Developement of Energetics in Serbia till the year of 2015, and The Convention
on founding the Joint Energetics (JIE).
All stated documents influence, first of all, an orientation of the system of Energetics
in the country, on marketing, profitability and concurrency. In this sense,
restructuring and privatization within Energetics have been undertaken. First of all,
restructuring and privatization concerns the NIS and EPS companies, and not the
rest of energetic subjects involved in industry and municipal economy. Regarding
the preparations for privatization so far, it could be assumed that an approach to
privatization is too simplified, without serious analyses of its influence on the
Energetics System and evaluation of a volume of consequences on the Economical
System of the country, influencing a standard of living, political and economical
stability of the country.
To overcome this situation, and in order to define a privatization model, a good
choice was the ellection of the Privatization councillor for NIS and launching a
tender for the Financial councillor for EPS. However, this would be far insufficient,
having in mind that a successful transition would greatly depend on efficiency of
privatization in industrial and municipal energetics.
It should be questioned: whether or not the Documents in Energetics were based on
true insight in forthcoming privatization in the sector of Energetics, and what would
be an infuence of such a crucial change of ownership claims on the Energetics
System? Also, should be questioned: which part of the Energetics Sector is to be
privatized; to what extent, and what could be expected energetical, ecological and
economical effects?
All those complex questions need answer, especially having in mind that possible
mistakes in a global plane may leed to severe consequences that would be hard to
correct later on.
Key words: Energetics, privatiztion, Energetics market.
[028]
energija
1. Uvod
Iz dosada{njeg toka priprema za
privatizaciju mo`e se izvesti ocena da
se privatizaciji pristupa
pojednostavljeno, bez ozbiljnih analiza
uticaja na energetski sistem i ocenu
obima posledica na celokupan privredni
sistem zemlje tj. na `ivotni standard,
politi~ku i ekonomsku stabilnost
zemlje. Pri tome, kada je re~ o
restruktuiranju i privatizaciji misli se
pre svega na NIS i EPS, a ne i na
brojne druge energetske subjekte u
industriji i komunalnoj delatnosti.
Jasno je da restruktuiranje i
privatizacija treba da uspostave potpuno
nove odnose konkurencije i tr`i{ne
orijentacije celokupnog energetskog
sistema zemlje. Za ovako ozbiljne i
delikatne promene u energetici zemlje
neophodno je osposobiti sve segmente
energetike uklju~iv{i i novo
organizovanje celokupnog energetskog
sektora. Istovremeno, treba dodati, da
nam predstoji novi investiconi ciklus i
da je to prilika da se uspostavi
moderan, racionalan i efikasan
energetski sistem. Naravno, da sve to
treba imati u vidu kod definisanja
predloga privatizacionog modela.
Shodno tome postavlja se pitanje da li
su svi na{i energetski dokumenti imali u
vidu predstoje}u privatizaciju
energetskog sektora i da li su ispitali
osetljivost energetskog sistema na
ovako velike promene u pogledu tr`i{ne
orijentacije i vlasni~kog prava? Koji
deo energetskog sektora privatizovati, u
kom obimu i kakvi se energetski,
ekolo{ki i ekonomski efekti o~ekuju?
Sve su to kompleksna pitanja koja tra`e
odgovor. Bez pretenzija da se da
odgovor na sva pitanja ovde }e se
izlo`iti neke dileme i klju~ni problemi
koji optere}uju postoje}i energetski
sistem, i uti~u na tok privatizacije.
2. Zakonska regulativa
U proteklom periodu izvr{ene su
osnovne pretpostavke za novo uredjenje
odnosa u energetskom sektoru. U tom
smislu donet je Zakon o energetci,
usvojena je Strategija razvoja
energetike Srbije do 2015. godine, a
potpisan je i ugovor o formiranju
Energetske zajednice JIE, ustanovljena
je i formirana Agencija za energetiku
Republike Srbije (AERS). Svi ovi
dokumenti odnose se na uspostavljanje
doma}eg i uklju~ivanje Srbije na
regionalno i tr`i{te energije EU.
Dakle, definisani su pravni okviri. Na
`alost, ne u celosti.
AERS, koja ima status regulatornog
organa razvoja tr`i{ta energije, donela
je brojna podzakonska akta kojim se
uspastavlja tr`i{ni mehanizam
delovanja energetskog sistema. Na
`alost i pored toga nije uspostavljno
dejstvo tr`i{ta energijom. Naime, vr{i se
selektivna primena pravnih odredbi.
Strategija razvoja energetike Srbije
izradjena je a da nije imala za osnovu
mogu}i privatizacioni model, kao ni
procenu njegovog uticaja na
obezbedjenje eneregtskog bilansa
zemlje. Dakle, radjena je tako kao da se
u vlasni~kom pravu ni{ta ne menje bez
uticaja budu}e autonomnosti u
dono{enju odluka o poslovanju i
razvoju privatizovanih energetskih
subjekata.
Izostanak ovakvog pristupa zahteva
inoviranje Strategije u zavisnosti od
postavljenog privatizacionog modela.
S obzirom da doma}e tr`i{te energije
nije uredjeno, ne postoje pretpostavke
ni za uklju~enje na regionalno tr`i{te
energetske zajednice JIE tj ispunjenje
ugovora.
3. Tr`i{te energenata i energije
Iako je ustanovljena pravna regulativa
koja defini{e konkurentnost na
doma}em tr`i{tu, nema pomaka ka
stvarnom delovanja tr`i{nih
mehanizama. Ostalo je monopolsko
dejstvo EPS, NIS i komunalnih javnih
preduze}a tj. toplana, kao i transporta i
disribucije prirodnog gasa. Doma}i
privatni i strani prometnici derivata
nafte, koji bi trebalo da ~ine
konkurenciju NIS, se uklapaju u
monopolisti~ki princip delovanja
energetskog sistema.
Vlada RS jo{ uvek upravlja osnovnim
mehanizmom tr`i{ta energije i
energenata, a to su cene i paritet cena
energenata i energije. Kontrola cena
komunalne energetike prepu{tena je
lokalnoj gradskoj samoupravi.
Svima je dobro poznat problem
dispariteta cena energenata i energije.
Cene derivata nafte su slobodne i u
funkciji promene cene sirove nefte na
svetskom tr`i{tu. Cena prirodnog gasa,
pri tome, se formira na osnovu cene
nafte i promene kursa USD. Cene
elektri~ne energije su pod direktnom
upravom Vlade RS i nema tr`i{nu cenu
tj. depresirane su. Ovakav odnos cena
energenata i energije ne obezbedjuje
dovoljno sredstava za finansiranje
investicionih energetskih projekata.
Iz tog razloga, nedostatka finansijskih
sredstava, upu}eni smo na pribavljanje
investicionog kapitala iz inostranstva. S
druge strane strani privatizacioni kapital
zahteva jasna vlasni~ka prava i
autonomnost u poslovanju. Dakle, da bi
se pribavila sredstava za investiranje
neminovno je prethodno izvesti
postupak privatizacije. Samim
prenosom vlasni~kih prava obezbedi}e
se i izvori finansiranja investicija i
opredeliti stepen i nivo privatizacije
[029]
energetskog sektora. To, drugim re~ima
zna~i, da }e se dr`ava delimi~no
osloboditi investicionih optere}enja za
razvoj energetskog sistema. Pri tome,
neuredjeno doma}e tr`i{te doprinosi
smanjenom ulaganju u energetiku.
4. Postoje}e stanje u energetskom
sistemu zemlje
Postoje}i energetski sistem zemlje
optere}en je nizom problema koji
uslovlajvaju smanjenu konkurentnost na
tr`i{tu energije. Pri tome, odlu~uju}i
uticaj na konkurentnost i profitabilno
poslovanje imaju osnovni parametri
efikasnost energetskog sitema. To se
odnosi na efikasnost proizvodnje
elektri~ne energije, a pre svega TEugalj, ~iji je udeo u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije veliki (67%), a
efikasnost mala 28 – 29 %.
Posledica toga je neracionalno
kori{}enje doma}eg resursa uglja (gubi
se 40-50% primarne energije –uglja).
Dakle, nepovratno se baca energija oko
3.2 Mten/god, {to odgovara godi{njem
uvozu nafte. Ili iskazano vrednosno 1,9
milijardi USD/god. Tome svakako treba
dodati visoke gubitke u prenosu i
distribuciji elektri~ne energije oko 1820 %, ili oko 5500 GWh/god, {to
odgovara proizvodnji TE od 850 MWe.
U vrednosnom iskazu gubi se oko
250.000.000 USD/god
Visokoefikasni kapaciteti HE, sa
udelom oko 30 % u ukupno
instalisanom elektrokapacitetu,
pobolj{avaju energetsku efikasnost
energetskog sistema i omogu}avaju
proizvodnju elektri~ne energije sa
najni`im cenama.
Istovremeno, energetski efikasne TETO (proizvodnja elektri~ne i toplotne
energije, ηu = 0.6 – 0.85) su
zanemarene i u~estvuju u proizvodnji
elektri~ne energije sa samo oko 2 % ( u
1990 god sa 3, 7 %). Ovakav odnos
prema TE-TO proisti~e iz dispariteta
cena energenata i energije, ali i iz stava
da je cena elektri~ne energije ve}a od
cena iz TE-ugalj. Iz tog razloga EPS
pogonske kapacitete Panonskih
elektrana smatra havarijskom rezervom
i zato samo povremeno ulaze u pogon.
Naprotiv, cena elektri~ne energije je
konkurentna jer se u tom slu~aju prihod
ostvaruje od plasmana dva oblika
energije elektri~ni i toplotni.
Istovremeno ustanovljen je i nedostatak
elektroenergetskih kapaciteta od oko
800 MWe.
S druge strane, evidentna je visoka
uvozna zavisnost od nafte i gasa, koja
iznosi preko 2,5 milijardi USD
godi{nje, a da pri tome NIS nije
osposobljen za realizaciju deviznog
priliva radi pokrivanja dela tro{kova
uvoza nafte i gasa. Dodatni limitiraju}i
faktor je nepovoljna struktura prerade
energija
nafte u doma}im rafinerijama (udeo
mazuta preko 30 %), koja direktno uti~e
na potrebane koli~ine uvoza nafte.
Tome treba dodati da NIS za
izvodjenje samo tehnolo{ko-energetskih
operacija i gubitke godi{nje potro{i
energije ~iji ekvivalent iznosi oko 60 –
70 % doma}e proizvodnje nafte (oko
400-450.000 t/god). Posebno treba
ista}i da sada{nji kvalitet derivata nafte
samo delimi~no zadovoljava evropske
standarde, {to zahteva tehnolo{ki razvoj
rafinerijskih kapaciteta tj. promenu
tehnolo{ke konfiguracije rafinerija nafte.
Svakako treba imati u vidu da dalji tok
gasifikacije neumoljivo uti~e na
supstituciju potro{nje mazuta {to
uslovljava pojavu zaliha mazuta.
Istovremeno sezonska neravnomernost
potro{nje prirodnog gasa uslovljava
izgradnju PSG1 i uti~e na pove}anje
kapaciteta PSG. To su krupni strukturni
problemi energetskog sistema. Pri
ovome ne treba zaboraviti da
komunalna (toplifikacija 6000 MWt) i
industrijska energetika predstavljaju
velike energetske potro{a~e i imaju
duplo ve}u instalisanu snagu (oko
14000 MWt) od elektroproizvodnih
kapaciteta.
Radi rezre{enje brojnih energetskih i
strukturnih problema neophodno je
pokrenuti novi investicioni ciklus u
energetskom sektoru.
U proteklom periodu, iako je bilo
najava, nije pokrenut novi investicioni
ciklus. Problem je jer ova dr`ava nema
novca. Nije investiran niti pokrenut
nijedan ozbiljan ve}i energetski projekt,
kao osnova za pokretanje privrednog
mehanizma i pove}anja zaposlenosti.
Nije neva`no re}i da NIS-rafinerija sada
rade u statusu uslu`ne prerade nafte tj.
bez ve}eg udela u formiranju i raspodeli
profita ~ime se ograni~ava obezbedjenje
sredstava za modernizaciju.
5. Privatizacija energetske
delatnosti
Prvo i osnovno pitanje je za{to se
privatizacija energetskog sektora uop{te
izvodi? Privatizacija energetskog
sektora izvodi se, pre svega, zbog
preraspodele kapitala i profita. Drugi
va`an razlog je taj {to dr`ava nema
potrebnih sredstava za revitalizaciju i
modernizaciju i izgradnju energetskotehnolo{kih kapaciteta. I tre}e, ne manje
va`no, promenom strukture vlasni{tva
umanjuje se uticaj politike na
poslovanje kompanije. Privatizacija se
opravdava, naravno, i pove}anjem
tr`i{ne konkurencije.
Kada je u pitanju privatizacija
energetskog sektora mora se imati u
1 PSG - Podzemno skladi{te gasa
vidu direktna medjuzavisnost dva velika
energetska sistema NIS i EPS i njihov
dominantan uticaj na energetsku
efikasnost celokupnog sistema. To se
naro~ito odra`ava na energetski bilans
zemlje koji se zasniva na uskladjenom
bilansu mazuta, gasa, elektri~ne i
toplotne energije.
Treba napomenuti da ovde nije u
pitanju samo privatizacija kupovinom i
prenosom vlasni~kih prva, ve} se radi i
o ponudi i prodaji razvojnoinvesticionih energetskih projekata i
dela tr`i{ta energije. Pri tome, klju~no
je pitanje kako }e se privatizacija
odraziti na cene energije i energenata u
pogledu pouzdanog i kvalitetnog
snbdevanja energijom i u kom stepenu
}e doprineti razre{enju glavnih
globalnih problema energetskog sistema
ili u kojoj meri }e uspeti dosti}i
globalne energetske ciljeve zemlje.
5.1 Privatizacija NIS
U proteklom periodu Vlada RS tj.
nadle`no ministarstvo i NIS ostvarili su
niz kontakata sa potencijalnim
privatizacionim kupcima. Mnoge
svetske kompanije ispoljile su interes da
u~estvuju u postupku privatizacije, ali
su nepoznati uslovi i predmet iskazanih
namera. Pri tome, nije izvedena, ili
javno nije dostupna, analiza namera
stranih kompanija kao va`ne
komponente za postavku pravilnog
koncepta modela privatizacije NIS. I
mora se otvoreno re}i da je
obezbedjenje potrebnih investicionih
sredstava za modernizaciju rafinerija
uslovljeno zahtevom privatizacije NIS.
Zato treba da smo svesni realnosti
neminovne privatizacije NIS.
Razumevaju}i realnost neminovne
privatizacije treba usmeriti napore ka
definisanju modela privatizacije koji bi
doveo do «uspe{ne» privatizacije NIS.
Po~etni uslov, pri tome, je da ova
zemlja mora da ima kapacitete za
rafinerijsku preradu nezavisno od toga
ko }e biti vlasnik.
Modernizacija NIS rafinerija je osnovni
uslov opstanka NIS i neizbe`an
postupak za odr`anje energetskog
sistema zemlje. Modernizacijom
rafinerija se popravlja struktura prerade,
pobolj{ava kvalitet proizvoda, smanjuje
uvoz sirove nafte, smanjuju tro{kovi
sopstvene potro{nje i tehnolo{ki gubici.
Na taj na~in stvaraju se uslovi za
konkurentnost na tr`i{tu i profitabilno
poslovanje rafinerija. Pri tome, period
isplativosti ulaganja u rafinerije je
relativno kratak oko 4-5 godina. Ovako
relativno kratak period ispaltivosti i
jeste povod atraktivnosti ulaganja i
osnova za privatizaciju rafinerija.
Najzad ne sme se zaboraviti da se
rafinerijskom preradom sirove nafte
ostvaruje 2.5- 3 puta ve}a vrednost
[030]
derivata nafte (tr`i{te vrednosti oko 6,5
milijardi USD), ~ime se direktno uti~e
na popunjenost bud`eta RS.
Svakako treba imati u vidu i razvoj
projekta Panevropskog naftovoda
CPOT ( trasa prolazi kroz Srbiju ),
kojim se dodatno pobolj{ava pozicija
NIS rafinerija. Konkurentska
ugro`enost na{ih rafinerija od
kapaciteta u okru`enju nije tako velika
da bi ugrozila opstanak na{ih rafinrija.
U okru`enju, naime, ne postoji vi{ak
kapaciteta iz jednog izvora za
obezbedjenje uvoza potrebnih koli~ina i
strukturu potro{nje derivata nafte. Zbog
nepostojanja izgradjenih produktovoda,
morao bi se orgazovati sistem
transporta derivata nafte iz vi{e izvora u
okru`enju. Na taj na~in uslo`ava se
mehanizam manipulacije i transporta
derivata nafte sa razli~itim transportnim
putevima i transportnim sredstvima
(re~ni, `eljezni~ki i drumski transport).
Shodno tome treba kalkulisati dodatne
investicije za osposobljavanje
postoje}ih i nabavku novih transportnih
sredstava i uklju~iti dopunske
eksploatacione tro{kove (tro{ak
manipulacije, transport, skladi{tenje itd)
{to dodatno optre}uje cenu derivata
nafte. Dakle, prema preliminarnim
kalkulacijama potrebno je ulo`iti oko
400 miliona USD (ili oko 60% od
peocenjenog ulaganja u
revitalizacijaciju i modernizaciju
rafinerija - oko 700 miliona USD) uz
dodatne pove}ane tro{kove transporta i
manipulacije.
Iz svega ovoga proisti~e da je pri~u o
zatvaranju rafinerija nakon
privatizacije, a i uop{te, potrebno
zaboraviti. Niko razuman ne}e ulagati
400 mil USD u razvoj sistema za
transport derivata nafte kada za taj
novac uz dodatna ulaganja od oko 300
miliona USD mo`e da modernizuje
rafinerije i time redukuje tro{kove
nastale na nepouzdanom i
komplikovanom uvozu derivata nafte, a
i sa pove}anim ekolo{kim rizikom.
Zatvaranje rafinerijskih kapaciteta
devastiralo bi postoje}i energetski
sistem {to bi dovelo do ugro`avanja
ekonomsko-privrednog sistema zemlje.
Kakve se posledice mogu o~ekivati
zatvaranjem rafinerija i kako bi se to
odrazilo na energetski sistem zemlje?
Pre svega treba o~ekivati otpu{tanje
radnika, tj. pove}anje nezaposlenosti i
stvaranje dodatnih socijalnih problema.
Dodatno ugro`ava se doma}a
proizvodnja nafte. Do}i }e se do
paradoksa da je doma}u naftu potrebno
izvoziti radi prerade u rafinerijskim
postrojenjima, a zatim uvoziti znatno
skuplje derivate nafte.
HIP- Petrohemija bi se morala
preorijentisati na kompletan uvoz
primarnog benzina (tehnolo{ka
energija
sirovina). U energetskom bilansu
izosta}e mazut i TNG, {to zahteva
kompenzaciju nedostatka dodatnim
uvozom prirodnog gasa. Supstitucija
mazuta prirodnim gasom, pri tome,
uslovljava dodatno investiranje razvoj
gasovodne mre`e i pro{irenje kapaciteta
PSG. Istovremeno EPS }e biti prinudjen
da se orijenti{e na uvoz mazuta za
pogon TE i TE-TO, a isto o~ekuje i
gradske TO. Sve to dovodi do
smanjenja pouzdanosti energetskog
sistema zemlje i uslovljava pove}anje
deviznog odliva sredstava, a i zahteva
dodatna investiciona sredstva, {to se
negativno odra`ava na devizni bilans
zemlje.
Radi funkcionisanja energetskog
sistema bez rafinerijske prerade
neophodno je obezbediti nove izvore
snabdevanja dervatima nafte,
energentima i tehnolo{kom sirovinom
oko 4-5 mil t/god. Pri tome, potrebne
koli~ine i strukturu derivata nafte nije
mogu}e je obezbediti iz jednog izvora. I
da u okru`enju postoji vi{ak potrebnog
kapaciteta , snabdevanjem iz jednog
izvora dr`avni monopol zamenili bismo
drugim. Dakle, krajnje posledice bi se
verovatno svele na scenario koji smo
ve} videli u doba sankcija kada je
cvetalo divlje tr`i{te derivata nafta sa
katastrofalnim kvalitetom, nepouzdanim
snabdevanjem i enormno visokim
cenama, sa bezbroj uvoznika pouzdanih
ili manje pouzdanih.
Pri svemu ovome treba imati u vidu da
sve ozbiljne zemlje imaju rafinerijske
kapacitete iako nemaju sopstvenu
proizvodnju nafte.
U postupku privatizacije NIS treba
imati u vidu da se obe rafinerije
razlikuju po tehnolo{koj slo`enosti,
kapacitetu i strukturi prerade nafte, a i
nalaze se u razli~itom tehnolo{koenergetskom okru`enju {to opredejuje i
vrednosnu poziciju.
Uspe{nost privatizacije NIS, prema
tome, zavisi od na{ih pregovara~kih
sposobnosti i realne vrednosne pozicije
tj. od planiranih razvojno-investicionih
projekata NIS i projekcije razvoja
tr`i{ta derivata nafte i gasa.
U tom smislu polovinom 2006. god.
privatizacioni savetnik je predlo`io, a
Vlada RS prihvatila model privatizacije
NIS sa idejom partnerstva-Vlada strate{ki partner tako da obe strane
imaju jednaka prava i za{titna sredstva.
Istovremeno . privatizacioni savetnik je
izradio tender za izbor strate{kog
partnera za privatizaciju NIS sa
odredbom da je sprovede u razumnom
roku.
Medjutim, krajem 2007. god. iznenada i
veoma brzo Vlada RS potpisuje
Sporazum sa Vladom ruske federacije o
saradnji u oblasti naftno-gasne privrede,
kao i Protokol o osnovnim uslovima
kupovine od strane OAO
«Gazpromnjeft» akcija kompanije NIS
A.D. Novi Sad, koje ~ine 51 %
osniva~kog ulaganja. Dakle, odstupilo
se od ranije usvojenog modela
tenderske privatizacije NIS i pristupa
strate{kom partnerstvu .
{iroj i stru~noj javnosti uskra}eni su
brojni relevantni podaci za oba modela
privatizacije pa tako nije mogu}e izneti
ni releventno mi{ljenje i stav. Pod
velom tajnosti su dalji pregovori
zainteresovanih strana. Pri tome,
nepoznato je da li su zatra`ene usluge
za ocenu najavljenog modela
privatizacije NIS tj. konsultacije i
pribavljanje mi{ljenja od kompetentne i
stru~ne organizacije (doma}e i strane).
Naime, predlo`eni model privatizacije
NIS od strane strate{kog partnera
zahteva detaljne i opse`ne analize s
obzirom na dalekose`eni uticaj i
posledice na dalji razvoj energetskog
sistema zemlje.
5.2 Privatizacija EPS
Privatizacija EPS je kompleksna ,
delikatna, kao i NIS, ali ne manje
atraktivna, iako je trenutno u drugom
planu. S tim u vezi ne treba ponavljati
gre{eke zemalja koje su pro{le
tranzicioni ciklus. Dakle, postoje brojni
primeri gde dr`avna elektroprivredna
preduze}a efikasno i profitabilno
posluju. U na{im uslovima treba imati u
vidu ograni~enja u pogledu pouzdanosti
snabdevanja elektri~nom energijom,
nedostatka novca za izgradnju
elektroproizvodnih kapaciteta, kao i
za{tite uglja kao resursa za budu}e
generacije. Ustupanjem izgradnje ili
kupovinom TE od strane
privatizacionog kupcu morali bi da
prodajemo ugalj po ceni koja se odnosi
na EPS, dakle niskoj, a privatizacioni
kupac bi mogao da ostvari plasman
elektri~ne energije na zapadno tr`i{te
gde je cena daleko ve}a. I ba{ ga briga
za na{e resurse uglja koji se
neracionalno har~e.
Nije sporna potreba privatizacije EPS
nego obim i predmet privatizacije. Iz
navedenih ograni~enja predmet
privatizacije EPS ne bi trebalo da ~ine
postoje}e TE-ugalj i HE, izuzev
Panonskih elektrana TE-TO. Razlog za
ovakav pristup le`i u havarijskom
stausu TE-TO u EPS, tako da se ovi
kapaciteti relativno malo koriste.
Nasuprot tome TE-TO su izgradjene
kao bazni izvori toplotne energije za
gradove {to omogu}ava rad postrojenja
u zimskom periodu, a zadr`ava status
havarijske rezerve u letnjem periodu.
Dakle, kapacitete TE-TO treba staviti u
privatizacioni tok. To ne mora da zna~i
klasi~nu privatizaciju ve} uslove za
sticanje koncesionih prava. Naravno,
[031]
prethodno je potrebno re{ti vlasni~ka
prava. Na ovaj na~in uvela bi se
konkurentnost na dva tr`i{ta elektri~ne i
toplotne energije za gradove. To bi bili
i prvi koraci na uspostavljanju
konkurencije u sistemu toplifikacije
gradova. Zna~i u konkurenciji bi bile
postoje}e TO i TE-TO. Istovremeno
plasmanom elektri~ne energije
uspostavila bi se i delimi~na
konkurencija EPS. Dakle, izvela bi se
demonopoloizacija na dva tr`i{ta
elektri~ne i toplotne energije.
Isto tako EPS bi trebalo da preispita
ideju o potrebi izgradnje
elektrokapaciteta 800 MWe za
proizvodnju samo elektri~ne energije
(TE) ,sa pogonom na doma}i ugalj.
Time se ne bi re{ili klju~ni problemi
energetike imaju}i u vidu ograni~enja u
pogledu investiciong zadu`ivanja i
za{titu resursa doma}eg uglja. Naime,
zadr`ala bi se niska efikasnost
proizvodnje elektri~ne energije u TE
(28-29 %). Ne bi se smanjili gubici u
prenosu i distribuciji, skratio period
izgradnje objekta (oko 10 godina) ,
smanjila visoka investicija (oko 1
milijarde USD) , kao ni redukovali
ekolo{ki uticaji i degradacija 40-50 %
primarne energije-ugalj. Ovakava
uzaludna degradacija ~ini nepovratni
gubitaka energije, {to je suprotno
deklarisanom stavu o potrebi o~uvanja
doma}eg resursa za budu}e pokoljenja.
I onda, postavlja se pitanje za{to bi EPS
investirao u neracionalno energetsko
postrojenje? Pri tome, ne vidim ni
razlog koji bi naveo nezavisne
proizvodja~e energije (2NPE) – doma}e
i strane da investiraju u ovakav
projekat
Iz tog razloga potrebno je izvesti
dodatne analize mogu}nosti primene
modela decentralizovanih energetskih
sistema (3DES). To zna~i izvesti ocenu
mogu}nosti izgradnje ve}eg broja
manjih TE-TO lociranih u blizini
gradova i naselja (gde se i ostvaruje
najve}a potro{nja energije) iste ukupne
snage kao TE – ugalj 800 MWe. Brojne
su prednosti ovakvog DES. Naime,
kori{}enjem visokoefikasnih pogonskih
ma{ina za TE-TO (dizel motori, gasni
motori i gasne turbine) mogu}e je
ostvariti produkciju elektri~ne energije
sa daleko ve}im stepenom korisnosti 45
– 50%. Uz istovremenu produkciju i
toplotne energije TE-TO posti`e ukupni
stepen korisnosti oko 80-85 %. Pri
tome, ukupne investicije od oko 500
miliona USD su duplo ni`e od cena za
izgradnju TE-ugalj snage 800 MWe sa
daleko kra}im periodom izgradnje 2-2.5
godina. Ovome treba dodati zna~ajne
mogu}e efekte, koje je potrebno
2 NPE - Nezavisni proizvodja~i energije
3 DES - Decentralizovani energetski sistem
energija
posebno kvantifikovati, a to su
smanjenje gubitaka u prenosu i
distribuciji elektri~ne energije i
supstitucija potro{nje elektri~ne
energije za grejanje objekata.
Za razliku od TE-ugalj ovakvi projekti
kogeneracije (TE-TO) su atraktivni za
NPE jer je kori{}enjem ovog modela
mogu}e ostvariti plasman energije na
dva tr`i{ta: elektri~ne i toplotne
energije, {to i jeste cilj profitnog
poslovanja. Za realizaciju ovakvih
projekata NPE }e sigurno povesti
pregovore sa NIS radi garancija za
obezbedjenja goriva (mazut i gas). S
tim u vezi postavlja se ozbiljno pitanje
za{to NIS ne bi u{ao u koncesione
odnose ili zajedni~ka ulaganja sa NPE u
cilju razvoja nove profitabilne
delatnosti: proizvodnja i plasman
elektri~ne i toplotne energije?
Vi{estruki su razlozi za ovakav pristup,
ali to zahteva posebno elaboriranje. Na
ovaj na~in investicioni tro{ak i tro{ak
nabavke goriva bi nosili NPE (u{teda
dr`ave-EPS), a ostvarila bi se i
konkurencija EPS i NPE na tr`i{tu
elektri~ne energije. Dodatno,
proizvodnjom u TE-TO i plasmanom
toplotne energije NPE ostvarili bi se i
uslovi konkurencije u toplifikacionim
sistemima gradova.
Najave EPS u pogledu uvodjenja novog
goriva – prirodni gas za produkciju
elektri~ne energije, u gasno-parnom
cilkusu treba svestrano analizirati. To se
naro~ito odnosi na pove}ani bilans
potro{nja gasa, tj. dodatni uvoz gasa za
pogon TE, koji je u direktnoj korelaciji
sa proizvodnjom mazuta. Naime,
nesklad bilansa mazut-gas uti~e na
pove}anje dodatnih tro{kova za
izgradnju i kori{}enje PSG (podzemno
skladi{te gasa), ili pojavu zaliha mazuta
(posledica potro{nje zima/leto). I mora
se dodati da su nepoznati razlozi za{to
nije izvr{ena analiza mogu}nosti
kori{}enja mazuta kao pogonskog
goriva za proizvodnju elektri~ne i
toplotne energije. U tim uslovima
mogu}e je da se desi da dodatni uvoz
gasa (oko 1 milijarda m3/god) za pogon
TE i izgradnju PSG poni{te efekte
privatizacije rafinerija nafte. Naime,
mo`e se desiti da dodatni tro{kovi za
uvoz i skladi{tenje gasa zna~ajno
umanje efekte izostanka kupovine nafte.
U tim uslovima dogodi}e se neuspe{na
privatizacija energetskog sektora
zemlje.
6. Upravljanje i organizacija
energetskog sistema
U sada{njim uslovima, kao {to je
poznato, sve poluge upravljanja
energetskim sistemom i energetskom
politikom nalaze se u posedu Vlade i
nadle`nog resornog ministarstva, a i
novoformirane AERS. To se odnosi na
energetsku zakonsku regulativu,
principe i odluke o restruktuiranju,
model i proces privatizacije, energetski
bilans, cene energenata i energije,
tarifne stavove, investicionu politiku,
organizaciju energetskog sistema itd.
Dakle, za sve pita i odlu~uje na nivou
Vlade. Na ovaj na~in ukinuta je
autonomnost odlu~ivanja i preuzimanja
poslovnog rizika od strane dr`avnih
preduze}a.
Energetski sistem je centralisti~ki i
hijerarhijski organizovan {to ograni~ava
liberalizaciju tr`i{ta energije koja je,
dodu{e, zakonskom regulativom
propisana. Pod direktnim nadzorom
Dr`ave je, pre svega, proizvodnja
energije tj. delatnost NIS i EPS. Izvan
dejstva, kontrole i dominantnog uticaja
Dr`ave je potro{nje energije koja se
prevashodno odvija u potro{a~kim
centrima tj. gradovima. To zna~i da je
komunalna energetika (toplifikacija i
gasifikacija) prepu{tena gradskim
upravama. Ni u ovoj oblasti komunalne
energetike nema konkurencije.
Su~eljavaju se interesi proizvodnje i
potro{nje energije bez dejstva tr`i{ta {to
ide na {tetu kupaca energije jer se sve
neracionalnosti energetskog sistema
prevaljuju na cene tj. kupce energije.
Ovako organizovan energetski sistem
ne dopu{ta formiranje tr`i{ta energije.
Formiranje tr`i{ta pod centralnom
upravom je nemogu}e.
Zato je potrebno pristupiti izgradnji
nove organizacije poslovanja
celokupnog energetskog sistema.
Priliku za to nam pru`a predstoje}i
proces privatizacije energetskog
sektora.
Stim u vezi treba ispitati mogu}nost
decentralizacije upravljanja energetskim
sistemom kori{}enjem modela za
decentralizovanu lokalnu proizvodnju
elektri~ne i toplotne energije(DES) u
urbanim sredinama. To zna~i da se pri
rekonstrukciji postoje}ih i izgradnji
gradskih toplana stimuli{e gradnja DES
uz primenu visokoefikasne energetske
tehnologije kogeneracionih postrojenja
sa kori{}enjem mazuta i prirodnog gasa
kao pogonskog goriva.
Decentralizacija energetskog sistema u
tim uslovima zna~i da EPS prestane sa
gradnjom novih TE-ugalj, tj. pomeri
termin izgradnje za kasnije, kada se
osvoji komercijalna primena
visokoefikasnih parnoturbinskih
postrojenja sa ?e = 50-60 %. Umesto
toga mogu}e je staviti Panonske TE-TO
u privatizacioni tok i stimulisati
izgradnja DES u gradovima. Koriste}i
ovaj model mogu}e je formirati “mali“
energetski sistem koji ~ini nadgradnju
„velikog“ centralizovanog energetskog
sistema.
Primenom ovog modela pobolj{ava se
efikasnost energetskog sitema, bez
[032]
optere}enja dr`ave tro{kovima
investicija i nabavke goriva, vr{i se
za{tita doma}eg resursa uglja, umanjuju
se ekolo{ki uticaji i uspostavlja
konkurentnost na tr`i{tu komunalne
energetike.
Kori{}enje ovog modela uslovi}e
ozbiljne promene u organizaciji
energetskog sistema zemlje. Naime,
veliki deo tereta za obezbedjenje
eneregtskog bilansa grada i vodjenje
investicione energetske politike preveo
bi se na lokalne gradske uprave. Dakle,
u novom energetskom konceptu
gradovi, kao najve}i potro{a~i energije
(kupci), dobijaju veliki zna~aj u
energetskoj organizaciji i energetskom
sistemu zemlje. Realizacija ovog
koncepta ne zahteva velika pojedina~na
finansijska sredstva, tako da je u
poslove investiranja mogu}e uklju~iti
doma}e i strane ulaga~e i iz privatnog
sektora poslovanja.
Usvajaju}i ovaj koncept razvoja
energetike mogu}e je postaviti novi
moderan i efikasan energetski sistem
zemlje, konkurentan na tr`i{tu energije
regiona i EU, {to i jeste kona~an cilj
privatizacije energetskog sektora
zemlje.
7. Zaklju~na razmatranja
Iz dosada{njeg pristupa privatizaciji
enrgetskog sektora mo`e se konstatovati
da se separatno razmatraju
privatizacioni modeli NIS i EPS. {to je
u redu, ali je izostalo integralno
razmatranje uticaja privatizacije na
celokupan energetski sistem zemlje uz
uva`avanje medjuzavisnosti ova dva
velika sistema koji odlu~uju}e uti~u na
efikasnost celokupnog energetskog
sistema. Privatizacija NIS nije mogu}a ,
a da se ne odrazi na EPS i obrnuto.
Jedino uskladjivanjem privatizacionih
modela NIS i EPS mogu}e je sprovesti
uspe{nu privatizaciju.
Usvojena Strategija razvoja energetike
Srbije je razmatrala globalne energetske
probleme zemlje, ali nije imala u vidu
predstoje}i privatizacioni uticaj. Iz tog
razloga na osnovu predlo`enog modela
privatizacije neophodno je strategiju
inovirati.
Nedvosmisleno je jasno da je
pokretanje novog razvojnoinvesticionog ciklusa u energetskom
sektoru ~ini imperativ imaju}i u vidu
{ire dru{tveno-ekonomske ciljeve u
pogledu zapo{ljavanja proizvodnih
kapaciteta i ljudi.
Novi razvojno-investicioni ciklus nije
mogu} bez obezbedjenja finansijskih
sredstava. Uslov za obezbedjenje
sve`eg nedostaju}eg investicionog
kapitala ograni~en je zahtevom za
privatizaciju energetskog sektora tj.
uspostavljanjem tr`i{nog delovanja. Pri
energija
tome, privatizacija i novi razvojnoinvesticioni ciklus treba da doprinesu
stvaranju uslova za delovanje doma}eg
tr`i{ta energije, kao preduslov za
priklju~enje na regionalno i tr`i{te
energije EU. S tim u vezi privatizacija
mora da doprinese re{avanju brojnih
strukturnih globalnih energetskih
problema. Istovremeno, svakako, treba
re}i da se u energetskom sektoru ove
zemlje ve} dugo ne misli globalno i
strate{ki, a i ne deluje racionalno. Ovo
se isti~e kao veliki problem kada se ima
u vidu da gre{ke na globalnom planu
dovode do te{kih posledica koje je
kasnije te{ko ispraviti.
Dakle, na ovom planu privatizacije
energetskog sektora i pokretanja
razvojno-investicionog ciklusa ne smeju
se dozvoliti gre{ke tj. rizik svesti na
najmanju meru. Ovo je naro~ito
zna~ajno kada se zna da je energetika
skupa, slo`ena i multidisciplinarna
delatnost koja ne trpi improvizacije i
parcijalna re{enja i koja direktno i
dugoro~no uti~e na `ivotni standard
stanovni{tva i stabilnost ekonomskih i
politi~kih odnosa u dr`avi.
8. Preporuke
Na osnovu svega izlo`enog mogu se
dati i odredjene preporuke:
- Izvr{iti analizu predloga
privatizacionih modela
- Inovirati Strategiju razvoja energetike
– ustanoviti uticaj predloga
privatizaciong modela na celokupan
energetski sistem
- Radi pokretanja investicionog ciklusa
inovirati i predlo`iti atraktivne
energetske projekte DES
- Prihod od privatizacije usmeriti u
posebno formiran energetski fond
namenjen za dalji razvoj energetike
- Formirati Centar za strate{ke
energetske studije – izvr{io bi
inoviranje Strategije kao globalnog
energetskog dokumenta
- Formirati ogranak AERS u AP
Vojvodina radi ubrzanja
uspostavljanja delovanja doma}eg
tr`i{ta energenata i energije
- Formirati kompetentne energetske
slu`be u gradovima radi upravljanja i
postavke modela privatizacije
komunalne energetike i investicionih
projekata
[3] Ugovor o formiranju energetske
zajednice Jugisto~ne Evrope
[4] D.Filipovi}, O.Oci}: Mogu}nost
racionalnog kori{}enja energije u
naftno-gasnoj privredi. Nau~no-stru~no
savetovanje ENYU 99, Zlatibor 1999.
[5] D.Filipovi}, O.Oci}: Uticaj strukture
rafinerijske prerade na bilans potro{nje
derivata nafte i prirodnog gasa.
Savetovanje ENYU 2000, Vrnja~ka
Banja 2000.
[6] D.Filipovi}: Mogu}nost plasmana
lo` ulja iz NIS-RNS za pogon TE-TO
Novi Sad. Savetovanje sa
medjunarodnim u~e{}em YUNG 2000,
Vrnja~ka Banja 2000.
[7] D.Filipovi}, M. Bukurov:
Rafinerijski gorivi gas u integralnom
sistemu NIS-RNS. Savetovanje sa
medunarodnim u~e{}em GAS 2000.,
Vrnja~ka Banja, 2000.
[8] D. Filipovi}, A. Nedu~in :
Liberalizacija tr`i{ta energije-osnova za
kori{}enje kogeneracionih postrojenja u
decentralizovanim energetskim
sistemima, South-East European Gas
Conference, Sarajevo, 2001.
[9] D. Filipovi}, B. Prvanov, B.
Perkovi}: Pririodni gas- osnova za
korienje kogeneracionih postrojenja u
decentralizovanim energetskim
sistemima, Savetovanje GAS 2002,
Vrnja
[10] D. Filipovi}, B. Perkovi}:
Dogradnja postoje}e TE-TO Novi Sad Integrisani rad NIS-RNS, TE-TO Novi
Sad i Novosadske toplane,
Medjunardna konferencija GAS 2004.,
Beograd, 2004.
[11] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, K.{tajner:
Mogu}nost "Repowering" tehnologije
za postoje}u TE-TO Novi
Sad,Simpozijum ELEKTRANE 2004.
sa medjunarodnim u~e{}em, Vrnja~ka
Banja,2004.
[12] D.Filipovi}, Dj. Ba{i}, B.Perkovi}:
Strategija razvoja energetike i novi
energetski izazovi, Medjunarodno
savetovanje energeti~ara, Zlatibor,
2005.
Literatura
[1] Zakona o energetici
[2] Strategija razvoja Republike Srbije
do 2015. godine
[033]
energija
Dr Gordana Kokeza, redovni profesor
Tehnolo{ko- metalur{ki fakultet Beograd
UDC: 620.9.001/.004 : 338.2 (497.11)
Energetski sektor u Srbiji
- stanje i perspektive
Uvod
Energetika predstavlja oprivrednu granu
~iji stepen razvijenosti determini{e u
znatnoj meri razvoj privrede kao celine.
Usled toga, razvoju energetike trebalo
bi posvetiti odgovaraju}u pa`nju, kako
sa stanovi{ta sagledavanja njenog mesta
i uloge u teku}em privednom razvoju ,
tako i sa stanovi{ta definisanja i
realizacije adekvatne strategije njenog
budu}eg razvoja. U tom smislu,
neophodno je sagledati energetske
potencijale jedne privrede, probleme
njene energetske efikasnosti kao i jasno
definisati pravce njene strategije
razvoja. U ovom radu prou~avaju se
stanje i perspective energetskog sektora
u Srbiji, sa posebnim osvrtom na
probleme energetske efikasnosti kao i
na budu}e pravce strategije razvoja
energetike u narednom periodu.
1. Uloga i zna~aj energetike u
privredno razvoju Srbije
Posmatrano sa stanovi{ta energetskih
resursa, podru~je Srbije je vrlo
siroma{no. Tome doprinosi i ~injenica
da uvoz energije iz zemalja u
okru`enju, na osnovu njihovih
potencijala i na osnovu potreba
privrednog razvoja Srbije, ne bi bio
dovoljan da date potrebe pokrije. Hidro
potencijal je u najve}oj meri iskori{}en
ili se sadr`i u rekama koje Srbija deli sa
susedima. Rezerve uglja niskog
kvaliteta kojima Srbija raspola`e nisu
jednostavne za kori{}enje. Kopanje,
transport i spaljivanje uglja radi
proizvodnje elektri~ne energije ili
toplote uz tolerantne negativne efekte
po `ivotnu sredinu zahteva veliku
dru{tvenu i organizacionu sposobnost.
Energetika predstavlja jednu od
privrednih grana ~iji razvoj determini{e
stepen razvijenosti cele privrede. Srbija
raspola`e oskudnim prirodnim
Rezime
Energetski sektor jeste jedna od bazi~nih oblasti privrednog razvoja svake zemlje.
U privredi Srbije energetika igra posebno zna~ajnu ulogu sa stanovi{ta
o`ivljavanja i razvoja privrednih tokova. Ovo je posebno zna~ajno u periodu
tranzicije srpske privrede na tr`i{ne uslove privre|ivanja, kada energetika treba da
odigra posebno zna~ajnu ulogu, ne samo sa stanovi{ta definisanja titulara svojine
ve} i sa stanovi{ta njene su{tinske podr{ke privrednom oporavku. U ovom radu
izvr{i}e se analiza stanja sektora energetike prema strukturi i zastupljenosti
pojedinih izvora, s jedne strane, kao i prema nivou njihove razvijenosti i mestu i
ulozi u privrednim tokovima, s druge strane. Cilj rada jeste da se uka`e na
prednosti i nedostatke stanja energetskog sektora kao i da se uka`e na mogu}e
strategijske opcije njegovog razvoja.
Klju~ne re~i: energetika, privredni razvoj, stopa rasta, tranzicija, privatizacija.
Abstact
Energy sector is one of the most important areas in the economic development. In
the Serbian economy, Energy play very important role in the economy
resuscitation and development. In the transition period of Serbian economy we
must finish to define titular owner in this area, and to define Energy place and
role in the economic development. In this paper, analysis of the energy structure
will be done, and analysis of its development level , will be done, too. The main
goal of this paper is to point at the main defects and devotion of the Serbian
energy sector, and to suggest possible strategic option of its development.
Key words: energy, economy development, rate growth, transition, privatization.
energetskim rezervama, {to se, pre
svega, odnosi na naftu i gas. S druge
strane, rezerve uglja koje su najve}e,
ve} su anga`ovane i bi}e potro{ene u
toku radnog veka postoje}ih
termoelektrana. Tako|e treba
napomenuti da se pomenute energetske
rezerve mogu koristiti jedino u
postrojenjima male i srednje snage u
industriji i daljinskom grejanju, tj. za
distribuiranu proizvodnju energije.
Usled toga,u bli`oj budu}nosti
pove}anje raspolo`ive energije mo`e se
realizovati preko:
z Pove}anja energetske efikasnosti
z Kori{}enja biomase kao izvora
energije
z Podzemnom eksploatacijom uglja
malih rudnika
[034]
Kori{}enjem hidro potencijala malih
vodotokova
z Kori{}enjem geotermalne energije.
U strukturi energetskih izvora ugalj ~ini
najve}i deo svih geolo{kih rezervi
energetskih izvora u Srbiji - 83%, od
~ega su najve}e rezerve lignita - 85%.
Geolo{ke rezerve nafte i gasa ~ine samo
5,6%, i najve}im delom su iskori{}ene.
Hidro potencijal ~ini narednih 4,7%, a
uljni {kriljci 4,1%. Daljim
istra`ivanjima ove rezerve mogu se
pove}ati za oko 20%. Skoro celokupne
rezerve lignita i hidro potencijala u
velikim vodotokovima su ve}
anga`ovane za elektrane koje su u
pogonu. To zna~i da, prema sada{njem
stanju, u bli`oj budu}nosti nije mogu}e
graditi nove velike termoelektrane, ve}
z
energija
Slika 1 Grafi~ki prikaz instalisane snage elektri~ne energije 1970-2001.
Slika 2 Grafi~ki prikaz kretanja starosti opreme u hidroelektrana i
termoelektrana u Srbiji u periodu 1970-2000.
se treba orijentisati na druge energetske
potencijale.
Op{ta karakteristika sada{njeg stanja
energetskog sistema Srbije jeste da
zemlja raspola`e oskudnim energetskim
izvorima i rezervama, pri ~emu su
glavne rezerve povr{inski kopovi
lignita. Analiza strukture potro{nje
energije u Srbiji ukazuje da se oko 50%
finalne potro{nje energije u Srbiji
obezbedjuje uvozom nafte i gasa,
uprkos ~injenici da se oko 95%
[035]
elektri~ne energije proizvodi
kori{}enjem doma}ih energetskih izvora
- lignita 70% i hidro potencijala 30%.
Ne uzimaju}i u obzir potro{nju energije
u saobra}aju, proizvodnja energije u
industriji i daljinskom grejanju
zasnovana je uglavnom na uvozvim
te~nim i gasovitim gorivima. Samo oko
20% potrebne nafte i gasa se
obezbedjuje iz doma}ih izvora.
Raspolo`ivost energije predstavlja
osnovni uslov dru{tveno-ekonomskog
opstanka i razvoja. Jedan od
najsoftificiranijih oblika enegije jeste
elektri~na energija. Razlog za to je i
~injenica da se elektri~na energija mo`e
relativno lako transformisati u druge
vidove energije. Me|utim, s druge
strane, jedna od mana ovog vida
energije jeste to {to se elektri~na
energija mora potro{iti istog trenutka
kada se proizvede pa se ne mo`e
lagerovati i tro{iti u trenutku kada su
potrebe pove}ane.
Elektro privreda Srbije raspola`e
kapacitetima za proizvodnju elektri~ne
energije ukupne snage od 8.355 MW na
pragu elektrana (neto snaga). U
termelektrane na lignit instalirano
je171 MW, u termoelektrane i toplane
na mazut i prirodni gas instalirano je
427 MW, dok je neto snaga
hidroelektrana 2.831 MW.
Elektroprivreda Srbije upravlja i radom
tri elektrane ukupne neto snage 461
MW, koje nisu u njenom vlasni{tvu. Na
slici 1 dat je prikaz promene instalisane
snage u periodu 1970-2001.
Poseban problem sa kojim se susre}u
proizvo|a~i elektri~ne energije jeste
zastarelost opreme, koja je zastupljena
kako u termo tako i u hidro energetskim
kapacitetima. O tome svedo~i podatak
da se, na primer, preko 70% snage iz
hidroelektrana dobija iz hidroelektrana
~ija je oprema stara prose~no 35
godina. Na slici 2 prikazana je prose~na
starost opreme u hidroelektranama i
termoelektranama u periodu od 1970.
do 2000. godine. Iz navedenog
grafi~kog prikaza mo`e se sagledati da
je situacija nepovoljnija u
hidroenergetskim postrojenjima, mada
se ni termoelektrane ne mogu pohvaliti
adekvatnom staro{}u opreme.
Na osnovu iznesenog mo`e se zaklju~iti
slede}e:
z I u budu}nosti Srbija }e biti nu`no
upu}ena na uvoz znatne koli~ine
energije i goriva
z Tehni~ko-tehnolo{ka opremljenost
energetskih kapaciteta za proizvodnju
i kori{}enje energije veoma je
nepovoljna, budu}i da neke
tehnologije poti~u jo{ iz po~etka 80tih godina pro{log veka
z Energetski sektor Srbije karakteri{e
energetska neracionalnost, kako u
energija
oblasti proizvodnje elektri~ne
energije, u proizvodnji energije u
industriji i daljinskom grejanju, u
oblasti prenosa i distribucije
elektri~ne energije, tako i u finalnoj
potro{nji energije
z Zastarelost postoje}ih kapaciteta za
proizvodnju, distribuciju i potro{nju
energije u Srbiji u znatnoj meri
uslovljena je nedostatkom
investicionih ulaganja u ovoj oblasti u
poslednjih 10-15 godina
z Energetski sektor Srbije posebno je
optere}en izra`enim ekolo{kim
problemima koji postoje kako u
okolini termoelektrana tako i u
okolini energetskih postrojenja u
industriji i daljinskom grejanju, a koje
bi trebalo hitno sanirati u skladu sa
evropskim standardima
z Jedan od izra`enih problema jeste i
cenovni paritet pojedinih oblika
energije i razli~itih goriva, koji je
potpuno nerealan, budu}i da prodajne
cene pojedinih oblika energije ne
pokrivaju ni njihovu cenu ko{tanja
z Posebno je izra`ena te{ka situacija u
proizvodnji energije u industriji i
daljinskom grejanju i u
doma}instvima a koja je nepovoljnija
nego situacija u velikim
termoelektranama.
2. Problemi energetske
efikasnosti u Srbiji
Pove}anje energetske racionalizacije
predstavlja jedan od osnovnih zahteva
savremenog poslovanja i u znatnoj meri
doprinosi pove}anju efikasnosti
kori{}enja svih elementata proizvodnje.
Racionalnost kori{}enja enegije bitno
uti~e na formiranje cena finalnih
proizvoda, posebno u energetski
intenzivnim granama. Privredu Srbije
karakteri{e veliki raskorak izme|u
proizvodnje i potro{nje energije, i to u
korist potro{nje, {to je bitno uticalo na
pove}anje stepena energetske
zavisnosti, (u smislu u~e{}a neto
uvezene energije u ukupnoj bruto
potro{nji energije).
Energetska efikasnost u Srbiji nije na
odgovaraju}em nivou, o ~emu svedo~e i
slede}e ~injenice:
z Nivo razvijenosti doma}e privrede
konstantno je opadao o ~emu govori i
drasti~an pad bruto doma}eg
proizvoda u periodu od 1989. do
danas
z Prema nivou godi{nje potro{nje
elektri~ne energije po glavi
stanovnika od 3400 kWh/per capita
Srbija je na nivou srednje razvijenih
zemalja Evrope
z Potro{nja elektri~ne energije na
1000$ BDP , 1700kWh/000$ u Srbiji
je najve}a u Evropi
Prema ukupnoj potro{nji energije po
glavi stanovnika Srbija je me|u
poslednjima u Evropi
z Gubici u prenosu i distribuciji
elektri~ne energije, koji iznose 19%,
spadaju me|u najve}e u Evropi
z Cene elektri~ne energije su nekoliko
puta ni`e nego u Evropi
z Potro{nja elektri~ne energije u
doma}instvima je porasla od 35% na
55%, a u industriji se smanjila od
37% na 31%, {to je svakako posledica
i stagnacije i opadanja privredne
aktivnosti kao i odgovaraju}eg
dispariteta cena pojedinih oblika
energije.
Mo`e se zaklju~iti da energetski sektor
Srbije karakteri{e veoma visoki stepen
energetske neefikasnosti. Budu}i da se
doma}a privreda ne mo`e pohvaliti
bogatim energetskim izvorima,
racionalno kori{}enje doma}ih
ograni~enih resursa u cilji njihovog {to
efikasnijeg kori{}enja predsatavlja
jedan od osnovnih zadataka energetike i
u budu}nosti.
Kao osnovni princiopi koji se moraju
po{tovati da bi se postigao dati cilj u
budu}nosti, mogu se navesti slede}i:
z Unapre|enje energetske efikasnosti u
svim sektorima energetskog sistema,
po~ev{i od proizvodnje toplotne i
elektri~ne energije do potro{nje
finalne energije u industriji,
daljinskom grejanju i saobra}aju
z Pod energetskom efikasno{}u
podrazumevati racionalno i efikasno
kori{}enje prirodnih izvora, zamenu
uvoznih goriva doma}im energetskim
izvorima i kori{}enje obnovljivih i
alternativnih izvora energije, kao i
energetsku efikasnost u proizvodnji i
finalnoj potro{nji energije
z Po{tovanje principa za{tite `ivotne
sredine prilikom planiranja i primene
svih mera za unapre|enje energetske
efikasnosti.
z
3. Glavni pravci strategijskog
razvoja energetike u Srbiji
Strategija razvoja energetike treba da
bude integralni deo strategije
dugoro~nog privrednog razvoja. Da bi
energetski sektor doprineo realizaciji i
ubrzanju privrednog razvoja neohodno
je insistirati na racionalnom kori{}enju
prirodnih energetskih izvora kojima
privreda Srbije raspola`e.
Stragegija razvoja energetike Srbije
trebalo bi da se fokusira na:
- Zna~aj pove}anja efikasnost u sferi
proizvodnje, prenosa i distribucije
energije kao i u kori{}enju energije u
finalnoj potro{nji.
- Uvodjenje i stimulisanje distribuirane
proizvodnje energije, kori{}enjem
[036]
lokalnih goriva i obnovljivih izvora
energije jeste veoma bitan strategijski
pravac razvoja energetike
- Neophodnost kori{}enja doma}ih
goriva i energetskih resursa na
ekonomski opravdan na~in i uz
po{tovanje svih neophodnih
ekolo{kih kriterijuma za{tite `ivotne
sredine.
- Maksimalno, ekonomski opravdano
kori{}enje obnovljivih izvora energije
- biomase, energije malih vodotokova,
geotermalne i solarne energije,
pove}anje udela obnovljivih i
alternativnih izvora energije u
proizvodnji energije (od dana{njih 1%
do 5% u periodu do 2010)
- Neophodnost uvodjenja modernih,
~istih i efikasnih energetskih
tehnologija u toku revitalizacije
energetskog sistema
- Neophodnost dono{enja adekvatnih,
stro`ijih, propisa o za{titi `ivotne
sredine
- Neophodnost anga`ovanja i
objedinjavanja aktivnosti nau~nih
institucija, univerziteta i industrije radi
pove}anja energetske efikasnosti
- Energetska efikasnost podrazumeva
racionalizaciju kori{}enja energetskih
izvora,, racionalizaciju kori{}enja
opreme i primenu odgovaraju}ih
metoda u oblasti eksploatacije,
kori{}enja, prenosa, transformacije i
finalne potro{nje energije
- Sve aktivnosti treba da budu
regulisane i propra}ene odgovaraju}im
zakonskim propisima, standardima i
zakonima koji reguli{u oblast
energetike.
Strategija razvoja energetskog sektora u
Srbiji mora uva`avati ~injenicu
ograni~enih postoje}ih energetskih
izvora, ali, biti i otvorena za kori{}enje
do sada nedovoljno kori{}enih izvora.
Obnovljivi izvori elektri~ne energije
mogu biti re{enje posebno kada se misli
na region Balkana. Mnogi autori
smatraju da velike {anse le`e u
izgradnji mini i mikro hidroelektrana, u
kori{}enju energije preradom biomase,
u kori{}enju energije vetra kao i u
eksploataciji solarne energije.
Me|utim, da bi se realizovali projekti
kori{}enja navedenih izvora energije,
potreban je dugoro~ni, strategijski
pristup razvoju energetike u celini, koji
podrazumeva i adekvatno anga`ovanje
potrebnih finansijskih, materijalnih i
ljudskih resursa. Realizacija date
strategije, me|utim, mogu}a je samo
ukoliko se privreda kao celina anga`uje,
podrazumevaju}i i odgovaraju}u, za
ovaj sektor veoma zna~ajnu, podr{ku
dr`ave kao celine.
energija
Zaklju~ak
Mo`e se zaklju~iti da je sa stanovi{ta
energetskih resursa, podru~je Srbije je
vrlo siroma{no, budu}i da Srbija
raspola`e vrlo oskudnim prirodnim
energetskim rezervama. Osim toga,
veliki problem energetskog sektora u
Srbije jeste i ~injenica da privredu
Srbije karakteri{e veliki raskorak
izme|u proizvodnje i potro{nje
energije, i to u korist potro{nje, {to je
bitno uticalo na pove}anje stepena
energetske zavisnosti, kao i to {to
energetska efikasnost u Srbiji nije na
odgovaraju}em nivou. Ovakvom stanju
svakako je su doprineli procesi
politi~kih i ratnih previranja na
podru~ju na{e zemlje i okru`enja, koja
su dovela do velike privredne stagnacije
i zaostajanjaa, {to se, opet, nu`no
odrazilo i na podru~je energetike. U
ovom radu prou~avani su stanje i
perspektive energetskog sektora u Srbiji
i to sa stanovi{ta uloge i zna~aja
energetike u privrednom razvoju, i to sa
stanovi{ta problema energetske
efikasnosti, kao i sa stanovi{ta glavnih
pravaca strategije budu}eg razvoja
energetike. Mo`e se zaklju~iti da
strategija razvoja energetike treba da
bude integralni deo strategije
dugoro~nog privrednog razvoja, kao i
da strategija razvoja energetskog
sektora u Srbiji mora uva`avati
~injenicu ograni~enih postoje}ih
energetskih izvora, ali, biti i otvorena za
kori{}enje do sada nedovoljno
kori{}enih izvora. Predla`e se
kori{}enje obnovljivih izvora elektri~ne
energije, kao i izgradnja mini i mikro
hidroelektrana, kori{}enje energije
preradom biomase, kori{}enje energije
vetra kao i u eksploatacija solarne
energije. U radu se posebno nagla{ava
da realizacija projekata kori{}enja
navedenih izvora energije,
podrazumeva dugoro~ni, strategijski
pristup razvoju energetike u celini, tj.
adekvatno ulaganje potrebnih
finansijskih, materijalnih i ljudskih
resursa. Realizacija date strategije,
me|utim, mogu}a je samo ukoliko se
privreda kao celina anga`uje,
podrazumevaju}i i odgovaraju}u, za
ovaj sektor veoma zna~ajnu, podr{ku
dr`ave kao celine.
Nikoli}, M., Milanovi}, Z., Mandal, [.,
Ekonomika energetike, Ekonomski
fakultet, Beograd, 2003.
Stavri}, B., Kokeza, G., Upravljanje
poslovnim sistemom, TMF, Beograd,
2002.
UN, Stuck in the Past Energy Environment and Poverty in Serbia and
Montenegro», 2007.
Vu~enovi},V., i dr. Uticaj cena
elektri~ne energije na potro{nju i
tro{kove potro{a~a kategorije „{iroka
potro{nja“ u Srbiji, Ekonomski
fakultret, Beograd, 2003.
Literatura
Andersen, D., Energy and Development
Technical and Economc Possibilities,
Finance &Development, Paris, july
1996.
[037]
energija
Polka Todovi}
RB Kolubara DP Povr{inski kopovi Baro{evac
UDC: 622.013 : 338.2 (497.11)
Nacionalna strategija
odr`ivog razvoja
rudarskog sistema u Srbiji
Uvod
Strategiju razvoja Republike Srbije do
2015. god. usvojila je Narodna
skup{tina u maju 2005. god. Ovom
strategijom ure|eni su osnovni prioriteti
razvoja energetike i to: tehnolo{ka
modernizacija energetskih
izvora/objekata, racionalna upotreba
kvalitetnih energenata , kori{}enje
obnovljivih izvora energije i novih
energetskih tehnologija, kao i izgradnja
novih energetskih izvora/objekata.
Program ostvarivanja u okviru strategije
odnose se na sl.: rudnike sa
povr{inskom i podzemnom
eksploatacijom uglja, na naftnu, gasnu
privredu, sektor elektroenergetike
(hidroelektrane, termoelektrane,
toplane), obnovljive izvore energije,
za{titu `ivotne sredine. Strategijom se
utvr|uje privredni razvoj do 2012. god.
dugoro~nim i srednjoro~nim planovima
rada, kao i godi{njim planovima.
Nacionalna strategija i prirodni
potencijal Srbije
Na{a zemlja te`i da bude u evropskim i
svetskim integracijama, ceo ovaj
projekat baziran je na privrednom,
ekonomskom i dru{tvenom razvoju na{e
zemlje koji se oslanja na raspolo`ive
prirodne resurse R. Srbije. RS po
bogastvu prirodnih resursa pripada
srednje bogatim zemljama, pa samim
tim i njihovo kori{}enje u privredni i
ekonomski razvoj mora biti racionalan
jer sa takvim pristupom prema na{im
potencijalima mo`emo da pomognemo
budu}im generecijama, da se nena|u u
bezna|u, dok se u doglednom vremenu
ne budu sagledali i alternativni izvori sa
datim re{enjima za njihovu isplativu
primenu, kao i kroz pobolj{anje
tehnologije pripreme i prerade za
pove}ano iskori{}enje siroma{nih ruda,
vanbilansnih rezervi metali~nih
Rezime
Nacionalna strategija je plan, esencialno menad`ersko sredstvo za dugoro~no
upravljanje razvojem i rekonstrukcijom rudarskog sistema. Funkcionisanje
preduze}a na procesnim osnovama, zahteva inovativni i preduzetni~ki menad`ment
totalnim kvalitetom u svim poslovima, procesima i funkcijama, a radi du`eg
opstajanja, {irenja i razvoja delatnosti preduze}a u tr`i{noj privredi. Procesni
pristup je dinami~nija komponenta od funkcionalne organizacije proizvodnje, jer
favorizuje brza i efektnija re{enja.
National Strategy of Sustanable Development the Mining Sistem in
Serbia
National strategy is strategic plan, a essential tool for long term managing of
development process and reconstruction mining sistem. Functioning of the
company on the process base demands inovative and enterprising management of
the total quality in all segments of business, process and functioning, and for the
longer survival, expanding and development of the activities in the compani in the
market economy. The processapproach is more dynamic component than
functional organizasion of the production, because it favorises quick and more
effective solutions.
nemetali~nih i energetskih mineralnih
sirovina, jer na takvom tretiranju i
sagledavanju mi dajemo pristup izradi
nacionalne strategije odr`ivog
kori{}enja prirodnih resursa Srbije. Za
izradu ove strategije je u va`e}oj
doma}oj zakonskoj regulativi Zakon o
za{titi `ivotne sredine, prema ~lanu 12.
ovog Zakona u okviru Strategije
prostornog razvoja Republike i
Nacionalne strategije odr`ivog
kori{}enja prirodnih resursa i dobara, za
period od 10 god. Nacionalna strategija
odr`ivog kori{}enja pnrodnih resursa i
dobara treba da sadr`i :
- na~ela odr`ivog razvoja u nacionalnoj
politici upravljanja prirodnim
resursima i dobrima
- analizu stanja i dosada{njeg stepena
istra`enosti prirodnih resursa i dobara,
(po kvalitetu, obimu i raznovrsnosti)
- bilansne kategoriie sa predvi|enim
promenama stanja,
- plansko-razvojnu i socio-ekonomsku
analizu strate{kog prioriteta
[038]
istra`ivanja i kori{}enja prirodnih
resursa
- ekolo{ko faktore
- uslove za postepenu supstituciju
prirodnih resursa
- kao i uslove za dalja istra`ivanja
pojedina~nih prirodnih dobara kroz
dono{enje planova i programa koje
donosi Vlada Republike Srbije, a o
svemu ovom ista jedanput u dve god
podnosi izve{taj o radu Narodnoj
skup{tini o realizaciji definisane
Nacionalne strategije.
Ukoliko se na zahtev datog ministarstva
ili nekog dr. do|e do zaklju~ka o
ugro`enosti ekosistema Vlada
Republike Srbije mo`e da ograni~i ili
ospori rad na kori{}enju iste i sve ovo
mora da se sprovodi po principima
evropske regulative.
Imamo par zna~ajnih na~ela u kojima je
sadr`ajno iskustvo ste~eno i obra|eno u
zakonskoj reguli a to su:
energija
- Eksploatacija obnovljivih resursa ne
sme pre}i stopu njihovog obnavljanja
- regeneracije
- Kori{}enje neobnovljivih resursa ne
sme pre}i stopu razvijanja zamene
resursa( zamena se odnosi na
funkcionalno ekvivalentno
obnovljivim resursimili mogu}i stepen
kompezovanja potro{nje pove}anjem
produktivnosti obnovljivih ili
neobnovljivih resursa.
- Koli~ina zaga|ena ispu{tena u `ivotnu
sredinu ne sme da pre|e apsorcioni
kapacitet ~inilaca `ivotne sredine.
Programski paket odr`ivog
kori{}enja mineralnih resursa
Ovaj program obuhvata : Ekonomiju,
dru{tveni razvoj, `ivotnu sredinu,
menadzment.
Ekonomiju
- makroekonomski razvoj
- konkurentnost
- ekonomska stopa rasta
- inovativnost kroz industriski razvoj.
Dru{tveni razvoj
- nezaposlenost
- dru{tvena kohezija
- lokalni razvoj i dr. bogastva
@ivotnu sredinu
- kvalitet vode vazduha, klimatske
promenene
- bio i geodiverzitet
Menad`ment
- sistem upravljanja i obuhvatanja tj
integrisano sve u jednu celinu.
PRIRODNE RESURSE delimo na:
- obnovljive/neiscrpivi: dispergovani
(solar,vetar,padavine, talase) i
akumuluraju}i (vazduh, okeani)
- obnovljive/iscrpive: biolo{ki ({ume,
biomasa), akumuliraju}i (zemlji{te,
izdani, bazeni)
- neobnovljivi/neiscrpivi: resursi koji
se mogu reciklirati (metali, mineralizemlji{te)
- neobnovljivi/iscrpljivi: neobnovljivi i
nemogu se reciklirati (fosilna goriva,
nafta, gas, ugalj).
MINERALNI RESURSI
- metali~ne
- nemitali~ne min.
- Sirovine fosilnih goriva.
Sve navedene podele daju slo`enost
jednog projekta sa aspekta
rudarsko-geolo{kog, tehnolo{kog,
ekonomskog i ekolo{kog aspekta.
Na `alost kod nas nije ura|ena na
zadovoljavaju}em nivou energetska
strategija koja obuhvata ugalj, naftu
gas, uljne {kriljce. Kao ni to {to nema
jasno definisanog odnosa prema
rudnom blagu Srbije, kao i definisanje
mena|menta mineralnim resursima.
U strate{kom sagledavanju na~ina
kori{}enja mineralnih resursa Srbije
,neophodno je dati procenu geolo{ke
rezerve, bilansne rezerve, vanbilansne,
kvalitet itd. ^ak i po ovom
sagledavanju nemamo detaljnije
procene i analize, koje su jako
neophodne u uslovima tranzicije tj
promenjivih dru{tveno-politi~kih i
tr`i{no-privrednih uslova, {to
predstavlja veoma va`an polazni
analiti~ki osnov, ne samo za koncesije
ve} i za razvojne planove, kao i
postavljanje menad`menta koji }e
objektivnije sa nacionalno-strate{kog
nivoa da sagledava i da u tom pravcu sa
svih aspekata uz kompletnu analizu da
razvija i {titi, a ujedno da primenjuje
koncept odr`ivog razvoja Nacionalne
strategije.
Prema podacima iz Bilansa rezervi iz
2005. god. Vi{e od 76% ukupnih
reserves uglja u RS nalazi se u
Kosovsko-Metohiskom basenu. U
Kolubarskom basenu nalazi se 14%
rezervi uglja , a u Kostola~kom 3,3%
uglja. Sjeni~ki i Kovinski basen sadr`e
samo 2,7% ukupne koli~ine uglja. Iz
date tabele mo`emo videti da lignitski
ugalj u strukturi bilansnih rezervi
u~estvuje sa oko 93%. Najzna~ajnije
reserve lignite van pokrajina nalaze se u
Kolubarskom i Kostola~kom basenu
kao i Kovinskom koji predstavlja
nastavak Kostola~kog basena.
U RB Kolubara zamenski kapaciteti su :
Umesto povr{inskog kopa Tamnava Isto~no polje koje je zavr{ilo
eksploataciju zamenski kapacitet za
ovaj kop je PK Veliki Crljeni gde je
izrada Glavnog rudarskog projekta
zavr{ena, to je i prihva}ena, zatim
zavr{ena je studija opravdanosti
otvaranja povr{inskog kopa Polje E to
je zamenski kapacitet za povr{inski kop
Polja D, kako bi se preostale reserve
otkopale potrebno je investirati u
preseljenje groblja i naselja Vreoci. U
okviru razmatranja mogu}ih kapaciteta
za snabdevanje ugljem budu}e TE
Kolubara B u planu su Tamnava
Ju`no-polje i polje Radljevo. Dostizanje
kapaciteta od 12 mil. tona na
povr{inskog kopa Tamnava - Zapadno
polje. Polje B je u fazi pro{irenja tj
prelazak u Polje C, u planu je i
zavr{etak TE kolubara B .
Svi ovi projekti iziskuju velike
investicije od strane dr`ave da bi se
ostvario kontinualni priliv sirovine TE
Nikola Tesla i TE Kolubara A .
U RB Kostolac prema predlo`enim
re{enjima bi}e obustavljena
ekspoatacija na PK Klenovnik i
]irikovac, a razmatra se mogu}nost
pove}anje kapaciteta PK Drmno sa sada
planiranih 9 na 12 miliona tona uglja
godi{nje nakon 2012. god.
Tabela 1 Ukupne geolo{ke i eksploatacione reserve lignite u aktivnim i neaktivnim le`. RS bez podataka sa
teritorija autonomnih pokrajina (u tonama t)
[039]
energija
Tabela 2 Rezerve uglja iz perspektivnih le`i{ta
Imaju}i u obzir nelikvidnost i
nerentabilnost poslovanja rudnika sa
podzemnom eksploatacijom uglja u
Srbiji Ministarstvo privrede RS je
pokrenuo postupak privatizacije JP
PEU. Perspektive rudnika sa
podzemnom eksploatacijom uglja
ogleda se u izgradnji termoenergetskih
objekata u njihovom okru`enju, u
okolini rudnika [tavalj, i u okolini
rudnika Lubnica, a u blizini rudnika
Rembas egzistira TE Morava. Slede}a
tabela daje prikaz
Zaklju~ak
S obzirom na svetske tokove razvoja
energetike kao i na~ina pristupa
prirodnim resursima, kao energentskom
potencijalu, na{a zemlja je du`na da u
novim zakonodavnim, institucionalnim,
strukturno-organizacionim okvirima,
uklju~uju}i ,regionalne,panevropske
integracije energetskih sektora Srbije
razvija nacionalnu strategiju. Pri tome
treba po}i od ~injenice da je Srbija
zemlja sa ograni~enim rezervama
primarne energije (osim rezervi lignita
lociranih na podru~ju Kosova i
Metohije).Takvim statusom budu}i
razvoj mora biti skoncentrisan na
stru~no utemeljenim i finansijski
podrzanim programima za racionalnu
upotrbu kvalitetnih energenata i
postupno pove}anje efikasnosti
kori{}enja energije, uklju~uju}i i
selektivno kori{}enje novih obnovljivih
izvora energije. Energetski resursi
predstavljaju osnov planiranja i
ostvarivanja energetske strategije na{e
dr`ave.koja se u dugoro~nom planu
odnosi na proizvodnju elektri~ne
energije u termoelektranama.
Zbog nastale situacije na me|unarodnoj
politi~koj sceni , pitanje teritorijalnog
integriteta i suvereniteta na{e zemlje
nad pokrajinom Kosova i Metohijom,
dovodi u pitanje dugoro~nog problema
vezanog izme|u ostalih i pristupu
prirodnim resursima lignite koji
obuhvata 76% od ukupnih rezervi uglja
u RS.
Literatura
Dugoro~ni program razvoja
eksploatacije u Kolubarskom ugljenom
basenu . Rudarski institute, Bergrad,
mart 2003.
EAR, Lausitzer Braunkohle AG : Hitan
investicioni program u rudarstvu.
Studija ekonomske opravdanosti,
Beograd, 2002.
Program ostvarivanja strategije razvoja
energetike RS do 2015,za period od
2007-2012, Slu`beni glasnik RS br.
17/07, Beograd.
[040]
energija
Prof. dr Lazar Petrovi}, dipl. el. in`.
Kriminalisti~ko – policijska akademija
UDC: 316.774 : 316.776.004.58
Modeli informacione
bezbednosti u
funkcionalnim sistemima
Uvod
Primat u teoriji i praksi informacione
bezbednosti pripada SAD. Kao osnovno
polazi{te u definisanju pojmova
poslu`ila je teorija informacionog
ratovanja2.
Istorijski posmatrano, informaciona
bezbednost je definisana kao za{tita
informacionih sistema protiv
neautorizovanog pristupa ili
modifikacija informacija bilo u ~uvanju
(skladi{tenju), obradi ili prenosu i
protiv li{avanja usluga autorizovanih
korisnika, uklju~uju}i neophodne mere
detekcije, dokumentovanja i otklanjanja
takvih pretnji [2].
Napredak u kompjuterskoj tehnici i
pojava mre`a (LAN i WAN i, pre
svega, INTERNET - a), pro{iruje listu
svojstava informacija, pred koje se
postavljaju bezbednosti zahtevi. To su:
autenti~nost (authentication) i
neporicljivost (non - repudiation). Na
osnovama navednih svojstava
informacija (ili bezbednosnih servisa
informacija i informacionih sistema),
formulisan je, 90 – ih godina, pojam
informacione garancije3. Va`no je
uo~iti da razlika nije samo terminolo{ke
prirode, ve} da je re~ o su{tinskim
promenama. Pored navedenih
bezbednosnih servisa, informaciona
garancija ima jo{ jednu va`nu
karakteristiku a to je operativnost4 i
osetljivost na vreme5. Ovu
1 Pod pojmom Informaciona bezbednost ne
treba podrazumevati informati~ku
(kompjutersku) bezbednost jer je ovaj pojam
daleko {iri od pojma bezbednosti ra~unara i
ra~unarskih mre`a a obuvata bezbednost i
za{titu svih vrsta informacija i ~ini jednu va`nu
komponentu nacionalne bezbednosti.
2 IW - information warfare
3 IA - information assurance. Mogu} je prevod:
informaciona garancija, informaciona sigurnost,
informaciono osiguranje ili, u ne{to slobodnijem
kontekstu, informaciono obezbe|enje.
4 operational in nature
5 time – sensitive
Rezime
U poslednje vreme o informacionoj bezbednosti1, u raznim varijantama, mogu}e je
pro~itati gotovo u svim svetskim ~asopisima. Da li je to posledica modnog trenda
ili realna potreba?
Jedan od osnovnih motiva delatnosti ~oveka i dru{tva posmatran kroz istoriju, ali i
jedan od globalnih problema savremene epohe je bezbednost. Sve donedavno
problem bezbednosti je podrazumevao razmatranje, pre svega, vojne bezbednosti.
Savremeno, interdisciplinarno i integrativno shvatanje pojama bezbednosti
podrazumeva sve vidove bezbednosti: ekonomsku, vojnu, geopoliti~ku, politi~ku,
informacionu, socijalnu, demografsku, ekolo{ku, geneti~ku i druge.
Da je za{tita informacija, jedan od oblika ispoljavanja informacione bezbednosti,
predmet interesovanja dr`avnih i vojnih struktura, poznato je od ranije. Me|utim,
danas i svim ostalim oblastima ljudske delatnosti, pa samim tim i sve kompanije
koje se bave energetskom problematikom u jednoj zemlji, smatraju da je i njihova
informaciona bezbednost jedan od najva`nijih prioriteta kako u vo|enju biznisa
tako i u ostalim oblastima njihove delatnosti, i kao takva je predmet interesovanja
samog top - manad`menta. Zna~i, interesovanje i pa`nja koja se u svetu posve}uje
informacionoj bezbednosti nisu odraz pomodarskog trenda, ve} realnosti
nadolaze}eg informacionog dru{tva.
Informaciona bezbednost, kao jedan od novijih pravaca istra`ivanja u sferi
bezbednosti, posledica je tehnolo{kog razvoja i novog pogleda na svetska zbivanja.
Ona se javlja ne samo kao jedan od oblika bezbednosti, ve} i kao presek svih
drugih vidova bezbednosti u kojima informacione tehnologije zauzimaju va`no
mesto. O zna~aju informacione bezbednosti govori i ~injenica da je ona postala
jedna od osnovnih komponenata nacionalne bezbednosti.
Problematika informacione bezbednosti kod nas nije dovoljno razmatrana. Pod
terminima «za{tita informacija», «bezbednost i za{tita informacija» ili «za{tita
podataka» tretirani su samo neki od njenih aspekata.
U radu se razmatra savremeno shva}en pojam informacione bezbednosti kroz
prikaz aktuelnih modela. Modeli informacione bezbednosti su aproksimativni
okviri koji, na o~igledan na~in, kvalitativno i kvantitativno predstavljaju
razmatranu problematiku.
Klju~ne re~i: informaciona bezbednost, informaciona garancija, za{tita
informacija, modeli informacione bezbednosti
informacionog ratovanja - odbrambenih
informacionih operacija7 [1,3].
karakteristiku izra`avaju termini
detekcija i reakcija6. Re~ je o
defanzivnim operativnim
mogu}nostima koje se, zajedno sa
tradicionalnim aktivnostima
informacione garancije, od kasnih 90 –
ih godina opisuju terminom teorije
Kona~no 2002. godine direktivom
Ministarstva odbrane SAD (DoDD
Number 8500.1 Information assurance,
octobar 24, 2002) zvani~no je uveden
6 Re~ je o za{titnim mogu}nostima
7 DIO - defensive information operations. Za
informacionih sistema da detektuju napad i da u
slu~aju uspe{nog napada obnove osnovne
funkcije.
razumevanje problema informacione
bezbednosti u teoriji i praksi SAD, neophodno
je poznavati teoriju informacionog ratovanja.
[041]
energija
pojam informacina garancija.
Informaciona garancija je definisana
kao ''informaciona operacija za{tite i
o~uvanja informacija i informacionih
sistema obezbe|uju}i njihovu
raspolo`ivost, integritet, autenti~nost,
poverljivost i neporicljivost. Ovo
podrazumeva restauraciju
informacionih sistema inkorporiranim
mogu}nostima za{tite, detekcije i
reakcije''8.
Kada je re~ o informacionoj
bezbednosti, u SAD, postoji tesna
saradnja dr`avnog i privatnog sektora
{to je definisano i u svim doktrinarnim
dokumentima.
Evropske zemlje, u svom shvatanju
pojma informacione bezbednosti, sa
nagla{enijim pragmati~nim pristupom,9
prate poglede SAD [4].
Razmatranje pojma informacione
bezbednosti (informacionnoÔ
bezopasnostÍ) u Ruskoj federaciji je
novijeg datuma (od 90 - ih godina).
Prema nekim autorima [5], biv{i SSSR
je izgubio hladni rat zbog
zanemarivanja bezbednosti u
informacionoj sferi dru{tva.
Informaciona bezbednost je, u
doktrinarnim dokumentima Ruske
federacije, definisana kao stanje
za{ti}enosti `ivotno va`nih interesa
li~nosti, dru{tva i dr`ave u
informacionoj sferi od spolja{njih i
unutra{njih opasnosti (rizika) [6]
odnosno kao stanje za{ti}enosti
informacione sredine dru{tva koje
omogu}ava njeno formiranje,
kori{}enje i razvoj u interesu gra|ana,
organizacija, dr`ave10. Kao polazno
stanovi{te pri definisanju pojma uzet je
interdisciplinarni pristup - op{ta nauka
o bezbednosti.
Uo~ava se, da se u ''Doktrini
informacione bezbednosti Ruske
federacije'' termin informaciona
bezbednost koristi u {irem smislu, dok
je u zapadnim shvatanjima re~ o u`em
smislu pojma jer se odnosi samo na
informacije i informacione sisteme.
U Srbiji, problematika informacione
bezbednosti nije, kao takva, dovoljno
razmatrana. Pod terminima ''za{tita
informacija'', ''bezbednost i za{tita
informacija'' ili ''za{tita podataka''
8 Na isti na~in informaciona garancija je
definisana i u re~niku NSTISSC, zajedni~koj
doktrini informacionih operacija (JP 3-13,
1998:1-9) i u pravilu KoV-a FM 3-13, 2003. god.
9 ISO/IEC 17799 Information security
management - Code of Practice Information
Security Management, BS 7799 Code of
Practice Information Security Management,
German Information Security Agency: IT
Baseline Protection Manuel - Standard security
safeguards, 2000.
10 Zakon Ruske federacije ''Ob u~astii v
me`dunarodnom informacionom obmene''
tretirani su neki od aspekata
informacione bezbednosti,
uglavnom sa istorijski
prevazi|enih stanovi{ta.
^injenica da je, prema
savremenim shvatanjima pojma
nacionalne bezbednosti,
informaciona bezbednost jedna
od njenih osnovnih komponenti,
problematiku informacione
bezbednosti ~ini krajnje
aktuelnom [7]. U radu se koristi
termin informaciona bezbednost,
kao preovla|uju}i u stru~noj
literaturi.
Slika 1 Originalni McCumber INFOSEC
model [7]
Modeli informacione
bezbednosti
Modeli informacione bezbednosti su
aproksimativni okviri koji, na o~igledan
na~in, kvalitativno i kvantitativno
predstavljaju problematiku
informacione bezbednosti. U tekstu koji
sledi analizirani su samo neki od
aktuelnih kvalitativnih modela
informacione bezbednosti.
a. Integralni model informacione
bezbednosti (McCumber INFOSEC
model, slika 1) je prvi put publikovan
1991. godine. Re~ je o modelu
zasnovanom na integralnom prilazu
svim aspektima informacione
bezbednosti [8]. U skladu, sa tada
va`e}om definicijom informacione
bezbednosti, definisane kao ''za{tita
informacionih sistema protiv
neautorizovanog pristupa ili
modifikacija informacija bilo u
skladi{tenju, obradi ili prenosu i
protiv li{avanja usluga autorizovanih
korisnika, uklju~uju}i neophodne
mere detekcije, dokumentovanja i
otklanjanja takvih pretnji'', ovaj
model informacione bezbednosti
tretira tri aspekta:
z stanje u kome se nalaze
informacije, tj. da li se informacije
nalaze u fazi prenosa, ~uvanja ili
obrade,
z bezbednosne usluge koje
podrazumevaju analizu
raspolo`ivosti, integriteta i
poverljivosti, i
z bezbednosne protivmere koje se
provode u oblasti tehnologija,
procedura i obuke.
Ovako definisan integralni model je
u najmanju ruku trodimenzionalan,
jer obuhvata sva tri navedena
aspekta, i grafi~ki je prikazan na
slici 1.
Na osnovu ovako definisanog
integralnog modela informacione
bezbednosti napisan je kanadski
kriterijum za procenu informacione
bezbednosti CTCPEC11 [7].
b.Model integralne za{tite
informacija je zasnovan na konceptu
integralne bezbednosti12. Osnovni
smisao pojma integralne bezbednosti
se sastoji u neophodnosti obezbe|enja
takvog stanja, uslova funkcionisanja
~oveka, objekata i informacija, u
kom su oni pouzadno za{ti}eni od
svih realnih vidova pretnji, u toku
neprekidnog proizvodnog procesa i
svih `ivotnih delatnosti [8]. Naime, u
svakodnevnom `ivotu ljudi se susre}u
sa razli~itim vrstama rizika, opasnosti
i adekvatnim merama bezbednosti: od
po`ara, li~ne, finansijske, ekolo{ke i
druge prirode. Naravno, ovakva
podela je uslovna.
Efikasna za{tita informacija je
mogu}a samo u slu~aju ako je
bezbednost, od svih vrsti pretnji,
garantovana ne samo obra|ivanim ili
preno{enim podacima, ve} i
ure|ajima u kojima se oni obra|uju i
~uvaju, kao i licima13 koji rade sa tim
podacima [8].
Kona~an cilj integralne za{tite
informacija je stvaranje takvih uslova
pri kojima je nemogu}e presretanje
(izvi|anje), falsifikovanje i
uni{tavanje informacija. Dejstvo
ovakve za{tite mora biti neprekidno u
vremenu i prostoru [8].
Jedan od osnovnih zahteva u
savremenim sistemima za{tite
informacija je sistemski prilaz. Takav
integralni prilaz informacionoj
bezbednosti podrazumeva otklanjanje
svih mogu}ih opasnosti, uklju~uju}i i
sve kanale oticanja informacija ili
njihovo blokiranje, koriste}i se
savremenim nau~nim dostignu}ima i
integracionom tehnologijama (slika
2). Realizacija takvog prilaza zahteva
objedinjavanje razli~itih podsistema
bezbednosti u jedinstven sistem koji
sadr`i tehni~ka sredstva, kanale za
12 Prema D.V. Barsukov - integralna
11 CTCPEC: The Canadian Trusted Computer
Product Evaluation Criteria, Canadion Systems
Security Centre, Draft Version 3.0e, april 1992.
[042]
zaçita informacii
13 Osoblje je podlo`no razli~itim vrstama
informaciono - psiholo{kih delovanja.
energija
Slika 2 Integralna za{tita informacija
komunikaciju, programsku podr{ku,
baze podataka i obu~eno osoblje.
Prednost navedenog modela je u
~injenici da pored kompjuterske
bezbednosti obuhvata i za{titu
govornih i video informacija, {to je
aktuelno u kontekstu industrijske
{pijuna`e i poslovnog izvi|anja.
Nedostatak je {to se previ{e insistira
na tehni~kim aspektima za{tite
informacija, ne potenciraju}i dovoljno
pravne, organizacione, sociolo{ke i
psiholo{ke aspekte.
c. Model informacione garanacije
predstavlja novi, multidisciplinarni i
multidimenzionalni pogled na va`ne
elemente McCumber - ov modela.
Informaciona garancija je (prema
NSTISSC, zajedni~koj doktrini
informacionih operacija JP 3 -13,
1998:1 - 9 i pravilu KoV - a FM 3 13, 2003. god.) definisana kao:
''Informacione operacije za{tite i
bezbednosti informacija i
informacionih sistema, obezbe|uju}i
Slika 3 Odnos izme|u
njihovu raspolo`ivost, integritet,
informacione bezbednosti
autenti~nost, poverljivost i
i informacione garancije
neporicljivost. Ovo podrazumeva
restauraciju informacionih sistema sa
inkorporiranim mogu}nostima
za{tite, detekcije i reakcije''.
Za razliku od informacione
bezbednosti, informaciona garancija
je definisana kao informaciona
operacija sa skupom svih
odbrambenih i proaktivnih
komponeti, {to njihovu razliku ~ini
su{tinskom, a ne samo semanti~kom.
Informaciona garancija obuhvata
i ulogu informacione
Slika 4 Model informacione garancije
bezbednosti (slika 3, [8]).
Informaciona garancija je
pro{irila ranije datu listu
bezbednosnih zahteva
(poverljivost, raspolo`ivost i
integritet) i na svojstva
informacija kao {to su
autenti~nost (authentication) i
neporicljivost (non repudiation). Pored navedenih
bezbednosnih servisa,
informacionu garanciju (IA)
karakteri{u i operativnost
(operational in nature) i
osetljivost na vreme (time –
sensitive).
[043]
Formalno posmatrano bezbednosni
servisi su samo pro{ireni sa
elementima autenti~nosti i
neporicljivostiu. Me|utim, detaljnim
posmatranje mo`e se shvatiti da su te
promene velike i su{tinske.
Model je ~etvorodimenzionalan i
obuhvata: stanje informacija,
bezbednosne servise (usluge),
bezbednosne protivmere i vreme
(slika 4). Pomo}u ovakvog modela
mogu su predstaviti svi za{titni
elementi odbrambenih informacionih
operacija (DIO)14.
Za razliku od konvencionalnog modela,
ovaj model obuhvata i mere za{tite
sistema, kao {to su detekcija i reakcija,
a tako|e i rezidentne informacije u
takvom sistemu (restauracija). Sinonim
ovih osobina informacionih sistema je
sposobnost njihovog pre`ivljavanja
(survivability). Otpornost na napade,
odnosno `ilavost informacionih sistema
je u literaturi razmatrana i ranije kao
sposobnost opstanka - pre`ivljavanja.
Sposobnost pre`ivljavanja je definisana
kao ''sposobnost sistema da izvr{ava
misije na pogodan na~in, uprkos
napadima, otkazima ili nepredvi|enim
doga|ajima'' [9]. Klju~na osobina
sposobnosti pre`ivljavanja mre`nih
sistema15 je njihova sposobnost da
odr`e osnovne servise koji su definisani
nivoom integriteta i poverljivosti, kao i
o~uvanje njihovih performansi i drugih
kvalitativnih svojstava, tokom napada
kao i u vreme pada sistema ili neke
druge anomalije.
Zaklju~ak
Informaciona bezbednost, kao jedan od
vidova bezbednosti, neodvojivi je deo
informacionog dru{tva. Sa istorijskim
shvatanjem njenog zna~aja menjao se i
pristup pitanju informacione
bezbednosti. Prema najnovijim
shvatanjima, informaciona bezbednost
predstavlja jednu od osnovnih
komponenti nacionalne bezbednosti.
Analizom datih modela uo~ava se sva
slo`enost i kompleksnost pojma
informacione bezbednosti kao i
mogu}nost razli~itih pristupa. Svima
njima je zajedni~ko da podrazumevaju
kompleksan, sistemski i integralni
prilaz.
14 DIO - Defense Information Operations
15 Mre`ni sistemi su ra~unarske mre`e koje
povezuju razli~ite korisnike pove}avaju}i
efikasnost organizacije na ra~un integracije
(pra}ene povi{enim nivom rizika) {to
ra~unarske mre`e ~ini kriti~nim elemenatom
modernog dru{tva.
energija
Literatura
[1] Daniel G. Wolf, Statement before
the House Select Committee on
Homeland Security Subcommittee on
Cybersecurity, Science and Research &
Development, Nacional Security
Agency US, Juli 22, 2003.
[2] Nacional Security Agency, Nacional
Information Systems secutity Glossary,
NSTISSI No 4009, Fort Meade, MD
sept 2000.
[3] Field manuel No. 3 - 13, FM 3 - 13
(FM 100 - 6) Information operations:
Doctrine, Tactics, Technigues, and
Procedures, Department of the Army,
Washington, DC, nov 2003.
[4] Luiijf E., Information Assurance and
the Information Society, EICAR
Proceedings 1999.
[5] Panarin I., N., ProblemR
obespe~eniÔ informacionnoŸ
bezopasnosti v savremennRh
usloviÔh, http://kiev-security.org.ua,
1997.
[6] Doktrina informacionnoŸ
bezopasnosti RossiŸsoŸ
Federacii, Prezident, 09. 09.
2000, Pr - 1895.
[7] Maconachy V., Schou C., Ragsdale
D., Welch D., A model for Information
assurance: an integrated approach,
Proceedings of the 2001 IEEE,
Workshop on Information Assurance
and Security, United States Military
Academy, West Point, 2001.
[8] Barsukov D., IntegralSnaÔ
zaPita informacii,
"Õlektronika. Nauka, tehnologiÔ,
biznes" No 3 - 4,1998. g.
Mr Goran Arizanovi} dip.in.menad`er
Telekom Srbija, RJ Kru{evac
UDC: 65.011.46 : 005.44
Uticaj globalizacije na
savremeni proces
menad`menta
Rezime
U vreme nau~no-tehni~ke, elektronske i tehnolo{ke revolucije, kada se ljudska
znanja umno`avaju geometrijskom progresijom, menad`eri trebaju odoleti ne samo
vremenu u kom se nalaze, ve} trebaju i}i ispred njega. Era globalizacije,
automatizacije, robotizacije i kompjuterizacije podrazumeva fleksibilne, otvorene i
kreativne menad`ere, posebno u telekomunikacijama.
Klju~ne re~i: Menad`ment, globalizacija, konkurentnost, multinacionalno
preduze}e.
Influence of Globalization on Actual Process of Management
In time of science-technical, electronic and tehnological revolution, when men’s
knowledge is copying in geometrical progression, managers have not to accept the
curent time, they have to go infront of him. Era of globalization, automatization,
robotization and computerization are flexy, open and creative managers.
Key words: management, globalization, concurrency, multinational corporation.
Uvod
Kako je do{lo do smrti Princeze
Dajane?
Odgovor: Engleska princeza sa
ljubavnikom iz Egipta imala je
saobra}ajni udes u francuskom tunelu,
voze}i se u nema~kom automobilu sa
holandskim motorom. Vozio ih je
Belgijanac koji je pio {kotski viski, dok
su ga u stopu pratili italijanski
paparaci, na japanskim motorciklima.
Nakon udesa pomo} im je ukazao
ameri~ki doktor, koriste}i lekove iz
Brazila...
To je po svemu sude}i GLOBALIZACIJA
Fenomen globalizacije sastoji se od tri
me|usobno povezana faktora: blizine,
lokacije i stava, koji tako zajedno
nagla{avaju kompleksnost pojma
globalizacije.
Globalizacija menad`menta je `ivotna
~injenica1.
1 \or|evi} B.,Stojanovi} M. : Posebne teme
menad`menta, Ekonomika-Ni{, 2004, str. 241
[044]
Nije neobi~no da velika kompanija sa
sedi{tem u Sjedinjenim dr`avama
nadgleda proizvodne operacije na vi{e
kontinenata, da prodaje svoje proizvode
tako|e na vi{e kontinenata i da se tu
susre}e sa konkurentima iz celog Sveta.
Blizina je prvi faktor globalizacije.
Razvoj tehnologija i telekomunikacija
je dostigao tako veliki nivo da
menad`eri rade br`e i bli`e vi{e nego
ikada. Informacije vezane za
konkurente, mu{terije, dobavlja~e i
ostale interesne grupe i pojedince mogu
se dobiti za svega par minuta, bilo da su
usmene, pisane ili multimedijalne.
Kilometarska razdaljina nije vi{e bitna
za poslovni uspeh, pa treba tretirati sve
svoje poslovne partnere kao podjednako
udaljene.
Lokacija je drugi faktor globalizacije,
kao integracija operacija neke
organizacije preko vi{e me|unarodnih
granica.
Stav je tre}i bitan faktor globalizacije.
Stav je kombinacija radoznalosti o
svetu van nacionalnih granica i `elje da
se razviju mogu}nosti za u~estvovanje u
globalnoj ekonomiji. Stavovi su
energija
podlo`ni promenama tokom vremena.
Na po~etku dvadesetog veka Henri
Ford, Frederik Tejlor i njihovi
savremenici su zastupali ideju masovne
produkcije, nagla{avaju}i efikasnost, a
danas Ohme, Bartlet, Go{al i mnogi
drugi tvrde da je globalizacija postala
Glavni okvir za rad menad`era.
Uloga multinacionalnog
preduze}a
Postoje dva na~ina na koje kompanije i
pojedinci mogu biti vlasnici strane
aktive: me|unarodne portfolijo
investicije i direktno ulaganje. Prvi
na~in tj. me|unarodne portfollio
investicije daju kompanijama i
pojedincima pravo na profit, ali ne i
pravo da u~estvuju u upravljanju.
Drugi na~in – direktno ulaganje, tj,
kupovina i upravljanje stranom
aktivom, ide korak dalje od izvoza,
licenci, fran{ize (a to su putevi ka
globalizaciji). Karakteristika direktnog
ulaganja je aktivno u~e{}e u upravljanju
stranim investicijama naj~e{}e kroz
multinacionalno preduze}e (MNP).
Multinacionalno preduze}e je, u stvari
velika korporacija sa pogonima i
odeljenjima u vi{e zemalja, ali koje
kontroli{e centralna uprava.2
Da bi menad`eri u MNP doneli
investicione odluke potrebno je da
sagledaju nekoliko faktora:
Prvi faktor su privrede razli~itih
zemalja.
Drugi faktor je politi~ki rizik.
Tre}i faktor je odnos tehnologije i
kulture neke dr`ave, odnosno nekog
naroda.
MNP nisu dobrodo{li kao u~esnici u
nacionalnim ekonomijama u svetu, tako
da se menad`eri na globalnom nivou
moraju nositi i ovom konstatacijom u
procesu dono{enja odluka. Da li }e se
odre|ene potencijalne prednosti, koje
donosi MNP ostvariti zavisi i od
konteksta, gde se nalazi i od samog
MNPa.
Globalizacija i konkurentnost
Konkurentnost se mo`e definisati kao
relativan polo`aj jednog konkurenta
naspram drugih. To je vrlo ~esta tema
razgovora me|u menad`erima, kao i u
sredstvima informisanja. U prilici smo i
u svakodnevnom `ivotu da se
susre}emo sa ovim terminom bilo da je
u pitanju sport, poslovne vesti, berza ili
industrija.
Sedamdesetih godina pro{log veka Svet
se podelio na tri ekonomska bloka koji
se takmi~e me|u sobom. Prvi blok je
zasnovan na jenu i ima Japan u svom
2 Arizanovi} G.: Kreativnost i menad`ment,
Arizan, Aleksandrovac, 2007.
centru. Drugi veliki konkurent je
Evropa, kojom dominira Nema~ka, i sa
novom valutom evro. Tre}im blokom
dominiraju Sjedinjene dr`ave i ameri~ki
dolar. Multinacionalne kompanije su
primorane da ostanu konkurentne u
globalnoj ekonomiji, ili }e jednostano
nestati. One moraju stalno raditi na
pove}anju svojih sposobnosti da
isporu~uju kvalitetne proizvode i
usluge. „GE Medikal Sistem Grups“ je
razvila program Globalnog vo|stva,
koji menad`erima pru`a globalnu
perspektivu. To je vi{egodi{nji proces
koji spaja menad`ere iz Amerike, Azije
i Evrope, da rade zajedno na
specifi~nim poslovnim projektima
unutar visokoorganizovanog sistemskog
okvira. Rezultati ovih projekata donose
organizaciji stvaran napredak i progres.
Poznati ekspert iz oblasti konkurencije
Majkl Porter je zapazio da ljudi nemaju
iste kriterijume kada je konkurentnost u
pitanju. Postoje dva zna~ajna
kriterijuma za razumevanje
konkurentnosti. Prvi se onosi na
spremnost nacije za budu}e
konkurentne interakcije. Biti
konkurentan u ovom smislu zna~i imati
pobedu nad budu}im takmi~enjima.
Drugi kriterijum konkurentnosti mo`e
se opisati kao reper za u~inak u
pro{losti. Biti konkurentan u ovom
smislu zna~i da je neko uspeo da
postigne odre|eni povoljan
nivo.Najednostavnije merilo ovog
kriterijuma je deo globalnog tr`i{ta koje
neka nacija zauzima.
Slu`benici dr`avnih aparata velikih
zemalja ula`u velike napore da se
prilagode globalnom poslovanju.
Sjedinjene dr`ave, koje posle Drugog
svetskog rata nisu imale pravog
konkurenta sada imaju Japan kao
najkonkurentniju naciju i Evropsku
uniju.
Veoma je va`no da menad`eri vide sebe
kao u~esnike u odnosima sa dr`avnim
slu`benicima u svojim zemljama, i sve
~e{}e u celom svetu. Potrebno je ista}i
novi stepen intenziteta odnosa izme|u
menad`menta i vlasti. Ulog je, za obe
strane ve}i nego ikada pre.
Globalizacija i menad`eri
U globalnom menad`mentu vreme ima
dve va`ne uloge. Radi se o strpljenju i
ose}aju za istoriju. Menad`eri ne mogu
preko no}i da transformi{u svoje
organizacije u u~esnike na globalnom
planu. Za to je potrebno dobro
promi{ljanje. Globalizacija poslovanja
imala je za rezultat odnose izme|u
menad`era, ~ije se kulturne tradicije ne
samo razlikuju, ve} su se razvijale
razli~itim putevima vi{e hiljada godina.
Da bi premostile kulturne razlike
nerazdvojive od globalne ekonomije
mnoge velike kompanije su razvile
[045]
posebne programe obuke o kvalitetu,
kako bi za sebe obezbedile snabdevanje
globalnim talentom. Na `alost to za nas
zna~i jo{ ve}i odliv intelegentnih i
talentovanih mladih ljudi.
Kada organizacija preraste okvire
nacionalnih granica menad`eri se
susre}u sa mogu}no{}u da osnuju
zvani~ne, ugovorne odnose sa
menad`erima drugih zemalja. Oni mogu
da koriste licence, a mogu da prodaju
fran{ize ( kao Mekdonalds). Licence i
fran{ize otvaraju organizacijama put do
inostranih prihoda, ali je njihova uloga
u menad`mentu ograni~ena. Da bi
dobile ve}i prostor na polju
menad`menta kompanije moraju da se
okrenu direktnom ulaganju. Jedna od
takvih opcija je i zajedni~ko ulaganje,
koje kao takvo mo`e biti jedini put da
se u|e u odre|ene zemlje radi zakonske
regulative.
U radu sa zaposlenima iz drugih
zemalja menad`eri se ~esto suo~avaju
sa svojim predube|enjima. Tako imamo
etnocentri~ne menad`ere koji smatraju
da su strane zemlje i njihovi stanovnici
inferiorni u odnosu na njihovu
domovinu, policentri~ne menad`ere,
koji smatraju da su sve zemlje razli~ite i
podjednako te{ke za razumevanje (
obi~no ostavljaju lokalnim
menad`erima probleme veruju}i da }e
bolje razumeti probleme svojih
sunarodnika) i geocentri~ne menad`ere,
koji nalaze sli~nosti i razlike izme|u
raznih zemalja, i koji poku{avaju da
koriste najefektniju tehniku i praksu,
bez obzira odakle poti~u.
Zaklju~ak
Globalizacija predstavlja jednu od
najva`nijih promena u spolja{njem
okru`enju ve}ine kompanija. Ona se
odnosi na novu perspektivu ili stav o
odnosima sa drugim ljudima
(preduze}ima) iz drugih zemalja.
Globalizacija se odnosi na raspon,
oblik, broj i kompleksnost bez
presedana u poslovnim odnosima, koji
se odvijaju preko me|unarodnih
granica.
Proces internacionalizacije po~eo je da
se ubrzava posle Drugog svetskog rata,
kada su jaka ekonomija Sjedinjenih
dr`ava i napredovanje na polju
komunikacija i transporta omogu}avali
kupovinu i upravljanje stranom
aktivom. Ve} {esdesetih godina pro{log
veka, ekonomski rast u Evropi i Japanu
izrodio je konkurenciju ameri~kim
preduze}ima. Ta konkurencija se danas
samo pro{iruje na Kanadu i Meksiko sa
jedne strane i ~etiri tigra – Honkong,
Singapur, Ju`nu Koreju i Tajvan sa
druge strane.
Konkurentnost, relativan polo`aj jednog
konkurenta u odnosu na druge, mo`e se
odnositi na organizaciju ili naciju.
energija
Globalizacija je pove}ala ulogu vlasti u
uticanju na konkurentnost putem
ekonomske klime, institucija i politike.
Na globalne odnose uti~e mno{tvo
ekonomskih, politi~kih i tehnolo{kih
uslova koji se razlikuju od zemlje do
zemlje. Iznad svega, globalni menad`er
ima razloga da bude strpljiv u evoluciji
globalnih poslovnih odnosa. Ovo
proisti~e zato {to je globalizacija spojila
ljude ~ije su se kulture vekovima
razlikovale.
Odr`avanje privilegovanog polo`aja u
sve turbulentnijem dru{tvu, centralni je
problem alijanse najbogatijih zemalja.
Odgovor militantne frakcije globalne
elite mo}i najava je represivnije faze
politi~ke globalizacije. Jedan njen
simptom nalazimo u sklonostima ka
novom planetarnom vojnom
intervencionizmu, formiranju d`inovske
vojne ma{inerije Zapada, potpuno
osamostaljene od OUN. Sve niti analize
vode zaklju~ku koji se nalazi u centru
sociolo{ke teorije: savremeni svet
zadobio je formu „svetskog dru{tva
rizika“.
Literatura
[1] Arizanovi} G. : Kreativnost i
menad`ment, Arizan, Aleksandrovac,
2007.
[2] \or|evi} B. : Psihologija
menad`menta , Filozofski fakultetBlace,2001.
[3] \or|evi} B.,Stojanovi} M. :
Posebne teme menad`menta,
Ekonomika-Ni{,2004,
[4] Pe~ulji} M. : Dva lica globalizacije,
Politika,Beograd,2001.
[5] Internet linkovi:
www.evropskiforum.net, www.iro.org,
www.rumford.org.uk
Zdravko N. Milovanovi}, dipl.ma{.in`.
Univerzitet u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet Banja Luka
UDC: 621.311.17.004.15
Mogu}i rizici tokom
projektovanja, izgradnje i
eksploatacije
termoenergetskih
postrojenja
Rezime
Osnovne pretpostavke od kojih se polazi u istra`ivanjima slo`enih
termoenergetskih tehni~kih sistema su da se stanje njihove radne sposobnosti sa
stabilnim bezotkaznim radom, a koje zbog stati~ke strukture i dinami~kog uticaja
velikog broja faktora iz operativnog i {ireg okru`enja ~esto prelazi u nestabilno
stanje u otkazu, nau~nim prilazom konkurentnog in`enjerstva (in`enjerstvo
`ivotnog ciklusa) mo`e dr`ati pod kontrolom. Dosada{nja istra`ivanja pokazala su
da nau~ni prilaz (nau~na preventiva kroz projektovanje, nau~no prepoznavanje i
nau~nu primjenu) mo`e na najpovoljniji na~in, kroz upravljanje pouzdano{}u,
dovesti do optimalnog nivoa pouzdanosti prema kriterijumu tro{kova `ivotnog
ciklusa, odnosno do prognoze trenutka neophodnog sprovo|enja rein`enjeringa.
To se prije svega odnosi na dobro projektovanje, dobar izbor komponenti, dobru
monta`u i kasnije pravilno vo|enje pogona bloka prvo u probnoj pa kasnije i u
kontinuiranoj eksploataciji, sa krajnjim ciljem postizanja maksimalno mogu}e
pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka. Krajnji cilj je stvaranje uslova za ostvarenje
maksimalne proizvodnje elektri~ne energije.
Klju~ne rije~i: termoenergetsko postrojenje, rizik, pouzdanost, odr`avanje
Possible Risks in the Course of Designing, Construction and
Exploitation of Thermal Power Plants
The basic starting presumptions in research of complex thermal power technical
systems, are the following: the condition of their working capabilities with stabile
work without failure, and which often transfer to unstable condition in failure, due
to static structure and dynamic impact of many factors from operational and wide
vicinity, can be kept under control by scientific approach of competition
engineering (engineering of living cycle). The previous researches showed that
scientific approach (scientific prevention through designing, scientific recognition
and scientific application) can in the most favourable way, through reliability
management, lead to the optimal level of reliability toward criteria of living cycle
expenses, i.e. prognosis of the moment requiring re-engineering. This mostly refers
to proper designing, good component selection, good assembly and, in later stage,
proper run of the plant block, first in test exploitation and later in continuous
exploitation, with the final aim to achieve the maximum possible reliability and
availability of the block. The final aim is to create the conditions for maximal
production of electric power.
Key words: thermal power plant, risk, reliability, maintenance
1. Uvod
Proces izgradnje termoenergetskog
objekta obuhvata niz aktivnosti, po~ev{i
od faze pripremnih i istra`nih radova
vezanih za lokaciju, analize uslova na
lokaciji, rezervi i kvalitet uglja itd. pa
do faze projektovanja, izgradnje i
monta`e, pu{tanja u rad i komercijalne
[046]
eksploatacije. U svim ovim fazama
postoje odre|eni rizici koji mogu imati
negativni uticaj na izgradnju odnosno
budu}i rad termoelektrane. Poznavanje
mogu}ih rizika omogu}ava da se
blagovremeno preduzmu aktivnosti koje
vode njihovom minimizovanju. To se
pre svega odnosi na dobro
energija
projektovanje, dobar izbor komponenti,
dobru monta`u i kasnije pravilno
vodjenje pogona bloka u eksploataciji,
sa krajnjim ciljem postizanja
maksimalno mogu}e pouzdanosti i
raspolo`ivosti bloka a sve u cilju
ostvarenja maksimalne proizvodnje
elektri~ne energije.
Osnovne pretpostavke od kojih se
polazi u istra`ivanjima slo`enih
termoenergetskih tehni~kih sistema su
da se stanje njihove radne sposobnosti
sa stabilnim bezotkaznim radom, a koje
zbog stati~ke strukture i dinami~kog
uticaja velikog broja faktora iz
operativnog i {ireg okru`enja ~esto
prelazi u nestabilno stanje u otkazu,
nau~nim prilazom konkurentnog
in`enjerstva (in`enjerstvo `ivotnog
ciklusa) mo`e dr`ati pod kontrolom.
Dosada{nja istra`ivanja pokazala su da
nau~ni prilaz (nau~na preventiva kroz
projektovanje, nau~no prepoznavanje i
nau~nu primjenu) mo`e na najpovoljniji
na~in, kroz upravljanje pouzdano{}u,
dovesti do optimalnog nivoa
pouzdanosti prema kriterijumu tro{kova
`ivotnog ciklusa, odnosno do prognoze
trenutka neophodnog sprovo|enja
rein`enjeringa. To se prije svega odnosi
na dobro projektovanje, dobar izbor
komponenti, dobru monta`u i kasnije
pravilno vo|enje pogona bloka prvo u
probnoj pa kasnije i u kontinuiranoj
eksploataciji, sa krajnjim ciljem
postizanja maksimalno mogu}e
pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka.
Krajnji cilj je stvaranje uslova za
ostvarenje maksimalne proizvodnje
elektri~ne energije.
2. In`enjerstvo `ivotnog ciklusa i
mogu}i rizici TEP
Pouzdanost, kao vjerovatno}a da }e
slo`eni tehni~ki sistem ispuniti
zahtijevanu funkciju u odre|enim
vremenskom periodu i pod odre|enim
uslovima, ima svoja ~etiri bitna faktora:
vjerovatno}u, zahtijevanu funkciju,
vremenske periode i radne uslove. Kako
u pojedinim oblastima tehnike (posebno
u energetici i procesnoj industriji) jo{
uvijek nije formulisan i detaljno
obra|en cjelokupan sistem zadataka i
direktnih puteva za postizanje
optimalne pouzdanosti odre|enog
postrojenja, u praksi se naj~e{}e koristi
tzv. princip posljedica kroz uklanjanje
ili pobolj{anje performansi “slabih
mjesta” na svim etapama `ivotnog
vijeka samog objekta. Pri tome se kao
osnova koriste rezultati dobijeni na bazi
kvalitativne i kvantitativne analize,
odnosno iskustava ste~enih u postizanju
pouzdanosti na svim etapama `ivotnog
vijeka tehni~kog (naj~e{}e energetskog
ili procesnog) postrojenja.
Poznavaju}i osnovne karakteristike
pouzdanosti, na bazi kojih se stalno u
vremenu predvi|a pojava
Slika 1 [ema prelaza termoelektrane kao
otkaza, ujedno se vr{e i
slo`enog tehni~kog sistema iz stanja u
prognoze budu}ih stanja
radu u stanja zaustavljanja
sistema, na ~ijoj bazi se
donose odluke o
neophodnim postupcima
preventivnog odr`avanja i
vremenskim momentima
njihovog sprovo|enja, a u
cilju spre~avanja
akumuliranja o{te}enja i
iznenadne pojave otkaza,
odnosno neplaniranih
zastoja, dodatnih tro{kova
ili ve}ih havarija.
Osnovni ciljevi koje je
neophodno ostvariti
procesom odr`avanja su smanjenje
operativnih zahtjeva, posebnu pa`nju
tro{kova (zbog zastoja u radu izazvanih treba posvetiti definisanju analiti~kih
otkazima, pove}anja njihove du`ine
izraza i numeri~kih vrijednosti
trajanja, pojave {karta, zajedni~ko
parametara pouzdanosti. Za realizaciju
organizovanije upravljanje procesom
ovog zadatka neophodno je formirati
proizvodnje i nov~anim tokovima,
odgovaraju}u bazu podataka, vezanu ne
smanjenje zaliha rezervnih dijelova),
pobolj{anje tehni~ko-tehnolo{kog stanja samo za sistem kao cjelinu, nego i za
komponente sistema, kao osnovnih
opreme i postrojenja (proces
karika u lancu pouzdanosti. Intenzitet
zastarijevanja opreme i postrojenja,
otkaza neke od komponenti sistema
pove}anje sigurnosti za okolinu,
zavise od mnogih faktora (mehani~ko i
postizanje bolje kvalitete krajnjeg
termi~ko preoptere}enje, uticaj okoline,
proizvoda, upravljanje kvalitetom,
uslovi eksploatacije, na~in popravke
organizovanije anga`ovanje po osnovu
odnosno zamjene, uticaj ljudskog
definisanih slabih ili kriti~nih mjesta
faktora i sl.). Pri tome se procjena
kako u procesu proizvodnje tako i u
pouzdanosti, u zavisnosti od svrhe i
okviru pojedinih jedinica ili
faze `ivotnog ciklusa termoelektrane, u
komponenti slo`enijih sistema), kao i
principu realizuje na tri osnovna na~ina:
vrednovanje socijalnog aspekta
(pove}anja motiviranosti za rad u
procjena pouzdanosti na principu
odr`avanju i za rad kao poslu`ioca
sli~nosti opreme, na bazi njene
postrojenja, slabljenje psiholo{kog
tipizacije ili retrospektivne analogne
pritiska na samog radnika i sl.).
informacije, uz korekciju za nove
prognozne projektne uslove; procjena
Termoenergetsko postrojenje (TEP) se
pouzdanosti metodom nabrajanja
smatra nesposobnim za rad i
komponenti, ili tzv. "grubi" prora~un
eksploataciju ako je njegovo stanje
takvo da vrijednost nekog od zadanih
pouzdanosti, uz formiranje
parametara koji karakteri{u sposobnost
odgovaraju}ih statisti~kih metoda i
izvo|enja odgovaraju}e funkcije ne
logi~ko-vjerovatnosnih modela, kao i
odgovara vrijednostima koje su
ocjene pri nepotpunoj odre|enosti
definisane normativno-tehni~kom
informacije i procjene pouzdanosti
dokumentacijom. Mo`e se re}i da otkaz metodom analize naprezanja, ili tzv.
nastaje u trenutku kada je vrijednost
"fini" prora~un pouzdanosti
kontrolisanog parametra dostigla jednu
(karakteristike mogu}ih odnosa radnih
od dozvoljenih granica (gornje ili
parametara i optere}enja), procjena
donje) ili ako je iza{la izvan njih. [ema vjerovatno}e parametara izdr`ljivosti i
prelaza termoelektrane kao slo`enog
mogu}ih odstupanja konstruktivnih
tehni~kog sistema iz stanja u radu u
elemenata, ekspertne korekcije
stanja zaustavljanja data je na slici 1.
karakteristika trajnosti i resursa detalja
Ranije su osnovne metode analize
uz u~e{}e {tetnih uticaja.
pouzdanosti kao komponente {ireg
Intenzivan razvoj vjerovatnosnih
pojma sigurnosti, bile zasnovane na
metoda analize sigurnosti rezultovali su
konzervativnoj koncepciji “apsolutne
formulisanjem skupa vjerovatnosnih
sigurnosti”, {to nije adekvatno
metoda analize sigurnosti tehni~kih
vjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza i
sistema (tabela 1). Pri tome postoje
poreme}aja eksploatacije,
razli~iti na~ini realizacije navedenih
prouzrokovanih naj~e{}e promjenom
metoda, koji se pri posmatranju sistema
uslova eksploatacije.
kao slo`ene cjeline, mogu svrstati u
slijede}e:
S druge strane, radi izbjegavanja
nastanka uobi~ajnih razlika izme|u
- Kori{}enje i svo|enje na model
postavljenih zahtjeva za pouzdano{}u i
vjerovatno}e ispada, u~estanosti i
njihove zavisnosti od ispunjenja
njihovog trajanja, a koji odgovara
[047]
energija
zakonitostima "prekida~ke" Boole-ove
algebre sa dva osnovna stanja:
potpuna radna sposobnost ili potpuni
otkaz.
- Metode zasnovane na kori{tenju
Markovskih ili Polumarkovskih
modela sigurnosti, koje se odlikuju sa
vi{e stanja (uklju~uju}i i stanje
rezerve) i funkcijom vremenske
zavisnosti vjerovatno}e stanja.
- Kori{}enje Weibull-ove raspodjele,
kako za elemente, tako i za
podsisteme i sam sistem u cjelini i
njeno testiranje.
2.1. Rizici tokom faza projektovanja
i izgradnje TEP
Prikaz `ivotnog ciklusa, odnosno novi
prilaz razmatranju filozofije tehni~kih
sistema predstavlja odgovor na pojavu
te{kih havarija i katastrofa u nuklearnim
elektranama, naftnoj i hemijskoj
industriji, havarija u transportu i sli~no,
a s ciljem obezbje|enja sigurnosti
tehni~kih sistema. U zadnje vrijeme na
ovo se tro{e zna~ajna sredstva, [2].
Va`an korak u okviru analize
sigurnosti, a samim tim i pouzdanosti
tehni~kih sistema, predstavlja samo
normiranje sigurnosti, odnosno
formulisanje zahtjeva za sigurno{}u
sistema. Pri tome problem formiranja
minimalno dovoljnog skupa
pokazatelja, koji karakteri{u razmatrano
svojstvo konkretnog sistema, jo{ uvijek
nije u potpunosti rije{en. U zavisnosti
od razmatranog sistema, sigurnost,
odnosno pouzdanost kao njena
komponenta, predstavlja rezultat
superpozicije drugih vi{e “elementarnih
svojstava”, kao {to su mehani~ka
~vrsto}a, stabilnost, vatrostalnost,
elasti~nost i dr.
Postojanje potencijalnih izvora
opasnosti i na taj na~in i gustine
hipoteti~kih havarija, mo`e poslu`iti
kao univerzalna kvantitativna
karakteristika sigurnosti, odnosno
pouzdanosti svih tehni~kih sistema, [2].
Time se preko ovog pokazatelja
omogu}uje me|usobno pore|enje
tehni~kih podsistema razli~ite namjene i
principa rada, tj. “mjerenje” prema skali
havarije razli~itih izvora opasnosti. Ovo
predstavlja rizik, koji karakteri{e
u~estanost pojave ne`eljenih doga|aja u
jedinici vremena. U rije~niku evropske
organizacije za kvalitet (EOQ), u
sklopu termina koji se koriste za oblast
op{teg upravljanja kvalitetom, rizik se
defini{e kao “zajedni~ki faktor
vjerovatno}e pojave ne`eljenog
doga|aja i njihovih posledica”, [3].
Ranije su osnovne metode analize
pouzdanosti kao komponente {ireg
pojma sigurnosti, bile zasnovane na
konzervativnoj koncepciji “apsolutne
sigurnosti”, {to nije adekvatno
vjerovatnosnoj prirodi pojave otkaza i
poreme}aja eksploatacije,
prouzrokovanih naj~e{}e promjenom
uslova eksploatacije.
S druge strane, radi izbjegavanja
nastanka uobi~ajnih razlika izme|u
postavljenih zahtjeva za pouzdano{}u i
njihove zavisnosti od ispunjenja
operativnih zahtjeva, posebnu pa`nju
treba posvetiti definisanju analiti~kih
izraza i numeri~kih vrijednosti
parametara pouzdanosti. Za realizaciju
ovog zadatka neophodno je formirati
odgovaraju}u bazu podataka, vezanu ne
samo za sistem kao cjelinu, nego i za
komponente sistema, kao osnovnih
karika u lancu pouzdanosti. Intenzitet
otkaza neke od komponenti sistema
zavise od mnogih faktora (mehani~ko i
Tabela 1 Pregled metoda koje se koriste u analizi sigurnosti [2]
[048]
termi~ko preoptere}enje, uticaj okoline,
uslovi eksploatacije, na~in popravke
odnosno zamjene, uticaj ljudskog
faktora i sl.). Pri tome se procjena
pouzdanosti, u zavisnosti od svrhe i
faze `ivotnog ciklusa termoelektrane, u
principu realizuje na tri osnovna na~ina:
z procjena pouzdanosti na principu
sli~nosti opreme, na bazi njene
tipizacije ili retrospektivne analogne
informacije, uz korekciju za nove
prognozne projektne uslove;
z procjena pouzdanosti metodom
nabrajanja komponenti, ili tzv.
"grubi" prora~un pouzdanosti, uz
formiranje odgovaraju}ih statisti~kih
metoda i logi~ko-vjerovatnosnih
modela, kao i ocjene pri nepotpunoj
odre|enosti informacije i procjene
pouzdanosti metodom analize
naprezanja, ili tzv. "fini" prora~un
pouzdanosti (karakteristike mogu}ih
odnosa radnih parametara i
optere}enja),
z procjena vjerovatno}e parametara
izdr`ljivosti i mogu}ih odstupanja
konstruktivnih elemenata, ekspertne
korekcije karakteristika trajnosti i
resursa detalja uz u~e{}e {tetnih
uticaja.
Na~ini prora~una koji odstupaju od
klasi~nih usmjerenja u teoriji
pouzdanosti, gdje se raspodjela otkaza
ne daje eksplicitno, nego se nalaze iz
njihove zavisnosti od sistema planskih
remonta, nakon kojih se vr{i procjena
postoje}eg stanja i mogu}nosti
eksploatacije za naredni period. Dalji
napredak u pobolj{anju procjene
pouzdanosti, osim u prilago|avanjima
klasi~nih metoda specifi~nostima datog
slo`enog tehni~kog kompleksa, le`i u
potrebi skra}ivanja vremena ispitivanja
jednog ili vi{e faktora kroz izbor
optimalnog plana
skra}enih ispitivanja
automatizacijom "on
line" postupaka
ocjene pouzdanosti i
njeno optimiziranje
na bazi izabranih
kriterijuma (naj~e{}e
ekonomskog
kriterijuma). Tako|e
je potrebno,
uzimaju}i u obzir
samu strukturu
tehnolo{kog sistema
i karakteristike
pouzdanosti
pojedinih elemenata,
dati mjeru va`nosti i
rangiranje po njoj
elemenata sa aspekta
racionalne raspodjele
resursa pri povi{enju
same pouzdanosti
svakog od njih. Kao
rezultat rje{avanja
energija
problema utvr|uje se lista kriti~nosti
krajnjih posledica (efekata) otkaza.
Uslovi koje je neophodno posjedovati,
da bi se do liste do{lo, su poznavanje
uslova rada sistema, njegove strukture i
posjedovanje baze podataka o otkazima
elemenata, [4].
Treba ista}i i ~injenicu da je
metodologija procjene pouzdanosti
veoma mnogo napredovala na polju
elektronike, dok u slu~aju pogonskih
sistema, gdje su zastupljene raznorodne
tehnologije (ma{instvo, elektronika,
energetika i sl.), zahtjeva dalje
prou~avanje u smislu uvo|enja drugih
pretpostavki (uspostavljanje redovnih
procesa odr`avanja sa uvo|enjem
dijagnostike, organizovanje i
prikupljanje podataka o otkazima, uz
kori{tenje postoje}ih statisti~kih
analiza). Ciljevi predvi|anja
pouzdanosti, odnosno procesa
utvr|ivanja numeri~kih vrijednosti za
sposobnost konstrukcije u
zadovoljavanju postavljenih zahtjeva
pouzdanosti, su: procjena izvodljivosti,
pore|enje mogu}ih rje{enja,
identifikacija mogu}ih problema,
planiranje snabdijevanja i odr`avanja,
utvr|ivanje nedostataka podataka,
usagla{avanje u slu~ajevima me|usobne
zavisnosti parametara, alokacija
pouzdanosti i mjerenje napretka u
dostizanju postavljene pouzdanosti.
Analiza slo`enog tehni~kog sistema i
njihovih postrojenja (kakvi su
energetsko-procesni objekti) sa aspekta
o~ekivane pouzdanosti i preventivnog
in`enjeringa treba da obezbijedi
slijede}e:
- ocjenu pouzdanosti i rezerve
optere}enja kako elemenata tako i
samog tehni~kog sistema u cjelini u
zavisnosti od samog tehnolo{kog
procesa i eksploatacije;
- analizu tehni~kog rje{enja, uz
otkrivanje tzv. “uskih grla” vezanih za
pouzdanost, odre|ivanje re`ima rada i
mjesta tehni~kog sistema u okviru
vi{eg hijerarhijskog nivoa;
- poseban naglasak dat je na proces
razrade i projektovanja, gdje postoje
velike mogu}nosti za obezbje|enje
optimalnog nivoa pouzdanosti kroz
optimalno pove}anje pouzdanosti rada
svih elemenata u strukturnoj {emi
tehni~kog sistema, izbor plana
preventivnih remonta, uz minimalno
svedene tro{kove;
- prikaz pokazatelja pouzdanosti
kompleksa tehni~kog sistema u
funkciji od tehnolo{ke {eme i njenog
kidanja, uz minimalne svedene
tro{kove;
- prikaz i rangiranje pokazatelja
pouzdanosti najkriti~nijih sklopova,
odnosno elemenata u zavisnosti od
njihovih parametara i karakteristika,
uz minimalne svedene tro{kove;
- stvaranje jedinstvenih polaznih
podataka za dalja istra`ivanja i
stohasti~ke analize i modeliranje;
- definisanje, kroz algoritam, osnovnog
na~ina utvr|ivanja ili potvrde nivoa
pouzdanosti kompleksnog tehni~kog
sistema;
- ubrzavanje ispitivanja za ocjenu
pouzdanosti kroz pove}anje
efektivnosti predlo`enog modela (plan
skra}enih ispitivanja za ocjenu
pouzdanosti kako elemenata tako i
sistema u cjelini) prilago|enog
slo`enom tehni~kom sistemu;
- definisanje neophodnih aktivnosti za
pobolj{anje i/ili optimizaciju
pouzdanosti slo`enog tehni~kog
sistema, kao i
- razvoj op{teg modifikovanog
matemati~kog modela za postizanje
optimalne pouzdanosti, razvoj procesa
rein`enjeringa i definisanja nivoa
pouzdanosti i tokova odr`avanja sa
osnovnim konturama ekspertnog
sistema.
Formiranje baze podataka i grupisanje
nau~no-stru~nih metoda za ocjenu
pouzdanosti, uz kriti~ku analizu
naj~e{}e primjenjivanih i njihovo
prilago|avanje specifi~nostima
Slika 2 Model i lokacija TE Stanari sange 430 MW, [8]
[049]
kompleksnog slo`enog tehni~kog
sistema, poslu`ili su za formiranje vi{e
modifikovanih metode, koje kao
rezultat ima vremensku zavisnost
pouzdanosti rada i vjerovatno}e ispada
odnosno otkaza tehni~kog sistema. Pri
tome je izvr{eno izdvajanje i rangiranje
najuticajnijih elemenata u okviru
slo`enog tehni~kog sistema po njihovoj
va`nosti u smislu povi{enja nivoa
pouzdanosti.
Optimalno upravljanje slo`enim
tehni~kim sistemima uglavnom je
zasnovano na koli~inskoj ocjeni i
kompleksnoj optimizaciji pouzdanosti u
zavisnosti od na~ina njegovog
obezbje|enja na razli~itim me|u
etapama i nivoima postrojenja kao
slo`enog tehni~kog sistema, [5]. Treba
ista}i da proces optimizacije predstavlja
samo jednu kariku za dugoro~no
optimalno upravljanje vi{im
hijerarhijskim sistemom, koje se
ostvaruje na ni`im hijerarhijskim
nivoima. Sam zadatak optimizacije
pouzdanosti za nova postrojenja svodi
se na zajedni~ki izbor samih pokazatelja
pouzdanosti i definisanje puteva
njihovog obezbje|enja. U daljem tekstu
dat je primjer ocjene mogu}ih rizika
prilikom razrade idejnog rj{enja za TE
Stanari instalisane snage 420 MW.
2.1.1. Uticaj kvaliteta i karakteristika
uglja na smanjenje rizika
Uspje{nost u projektovanju i kasnije u
eksploataciji i odr`avanju kotlovskog
postrojenja i pomo}nih sistema u
mnogome zavise od dobrog poznavanja
karakteristika goriva i granica njihove
promjene. Sa porastom ta~nosti ulaznih
podataka, posebno kod postrojenja koja
sagorijevaju niskokalori~na goriva,
raste i jednostavnost i kompaktnost
projektovanih rje{enja, smanjuju se
problemi u eksploataciji, manje su
oscilacije radnih parametara, ve}a
efikasnost, raspolo`ivost i
ekonomi~nost rada razmatranog TEP-a.
U tom smislu, smanjuju se i rizici
energija
Slika 3 Toplotna {ema TE Stanari 430 MW, [8]
vezani za ta~nost projektovanja,
investicione tro{kove za opremu,
tro{kove te~nog goriva, stabilnost i
efikasnost rada bloka, za{titu `ivotne
sredine od {tetnih uticaja, itd. Iz tih
razloga, neophodno je obaviti detaljnu
analizu, a kasnije i verifikaciju
podataka o fizi~ko hemijskim
karakteristikama i kvalitetu uglja sa
ciljem dodatne minimizacije pojave
mogu}ih rizika. Po utvr|ivanju
karakteristika goriva, vr{i se
optimizacija izbora re`ima rada, uz
prate}i izbor najbolje opreme i
kotlovskog postrojenja u cjelini (npr.
sagorijevanje uglja u spra{enom stanju
ili sagorijevanje u fluidizobanom sloju,
slika 3).
2.1.2. Raspolo`ive koli~ine vode
U prethodnim istra`nim radovima
razmatrani su mogu}e varijante
zahvatanja vode za potrebe TE Stanari i
to direktna zahvatanja povr{inskih voda
iz okolnih vodotokova, akumulisanje
voda na tim vodotocima, kao i
kori{}enje podzemnih voda. Analize
vodnog potencijala povr{inskih voda iz
okolnih vodotokova, pokazuju da
protok ovih vodotokova u minimumu
drasti~no opada u odnosu na prosjek,
tako da potrebne koli~ine vode za TE
Stanari skoro dosti`u ukupnu
raspolo`ivu koli~inu vode u ovim
vodotokovima u periodu malih voda. S
druge strane, kvalitet vode od
odvodnjavanja kopova je takav da
njihova priprema u postrojenju HPV
termoelektrane ne bi imala ni tehni~ko
ni ekonomsko opravdanje. Raspolo`ive
koli~ine vode su na osnovu
hidrogeolo{ke analize le`i{ta
nedovoljne za zadovoljnje potreba
termoelektrane jer su zavisne od
padavina i u periodima dugih
malovo|a jako se smanjuju. Na osnovu
izvr{enih preliminarnih istra`nih radova
na podru~ju lokacije zahtijevane
koli~ine vode se mogu obezbijediti iz
podzemnih bunara. Analiza izda{nosti
jednog eksploatacionog bunara (30
m3/h, prema istra`ivanjima) pokazuje
da se skoro polovina potrebne koli~ine
vode mo`e obezbijediti iz tog bunara.
Pretpostavlja se da se na samoj lokaciji
TE ili u neposrednoj okolini mo`e
formirati vi{e bunara. U cilju
prikupljanja podataka o raspolo`ivim
koli~inama podzemne vode, mogu}em
broju i kapacitetu pojedinih bunara i
rastojanjem izme|u bunara, potrebno je
sprovesti dodatna istra`ivanja.
pri izradi projekta za TE “Stanari”
predvi|ena tehni~ka rje{enja obuhvatila
su sve neophodne mjere za{tite, koje
obezbje|uju da ovaj objekat bude
prihvatljiv sa ekolo{kog stanovi{ta.
Energetski objekti uvek imaju odre|eni
nivo {tetnih uticaja na kvalitet `ivotne
sredine u svojoj okolini. Zbog toga je u
cilju izbora najpovoljnijeg rje{enja,
jedan od zna~ajnih koraka utvr|ivanje
uslova za analizu i ocjenu uticaja
objekta na okolinu, odnosno iznala`enje
projektnih re{enja koja }e eliminisati
uticaj na okolinu do ispod zakonom
predvidjenih vrednosti. Ovo je posebno
bitno kada se radi o objektu koji bi se
nalazio u podru~ju koje je za sada
ekolo{ki o~uvano, {to je neophodno
zadr`ati u toj istoj mjeri kao i poslije
izgradnje i tokom rada objekta.
Ispunjenje svih propisanih uslova
za{tite `ivotne sredine kao i prihvatanje
od strane javnosti i svih zainteresovanih
gradjana predstavlja osnovni preduslov
za po~etak realizacije projekta.
Dobijanje ekolo{ke saglasnosti uti~e na
rokove izgradnje i predupredjuje kasnije
eventualne probleme.
2.1.3. Zaga|enje okoline i primjena
~istih tehnologija
Imaju}i u vidu savremene propise o
za{titi `ivotne sredine, koji su dio
postoje}e regulative Republike Srpske,
2.1.4. Ograni~enje CO2 emisije
Emisija green house gases, GHG, je
slo`en i internacionalizovani problem,
koji je na neki na~in definisan Kjotskim
protokolom. U procesu pribli`avanja
[050]
energija
Evropskoj uniji, BiH }e morati prihvatiti i ratifikovati Kjotski protokol.
Bosna i Hercegovina je prihvatila
Okvirnu konvenciju UN o promjeni
klime, koja je krajem 2000. godine
stupila na snagu za BiH. Kao zemlji u
razvoju, mogu}e je da Bosni i
Hercegovini, ne}e biti postavljen
zahtjev za smanjenje emisija GHG u
odnosu na 1990. godinu, ali }e
vjerovatno biti problemati~no
prekora~enje emisija GHG ostvarenih
1990. godine na nivou BiH kao dr`ave.
U BiH nije izvr{ena inventarizacija
gasova GHG za protekli period
vremena, tako da ne postoje zvani~ni
podaci o emisiji GHG za 1990. i druge
godine. Na osnovu preliminarnih
prora~una u okviru prethodne studije
opravdanosti (po metodologiji IPCC),
ra~unaju}i i pretpostavljeno pove}anje
proizvodnje postoje}ih TE u BiH,
preostaje "pozitivna" razlika emisije
CO2 od 2038 kt CO2 , odnosno 4173 kt
CO2 ukoliko postoje}e TE ne pove}aju
proizvodnju. Br`i investicioni proces
izgradnje TE "Stanari" mogao bi
djelimi~no "izbje}i" slo`enu proceduru
udovoljavanja zahtjevima Kjotskog protokola.
2.2. Rizici tokom eksploatacije
termoelektrane
Sistemskim postupcima za utvr|ivanje
uzroka, vrste i posljedice otkaza koji
mogu nastupiti, neophodno je definisati
i specificirati aktivnosti za minimizaciju
katastrofalnih posljedica otkaza,
naro~ito onih koji se odnose na samo
sredstvo i okolinu (preventivni
in`enjering). Upravljanje preostalim
radnim vijekom termoelektrane, uz
neizbje`nu analizu i specifikaciju njenih
“slabih mjesta”, danas je
multidisciplinaran zadatak tima
stru~njaka, za ~iju realizaciju su
potrebne nove metode i koncepti, kao i
odgovaraju}i algoritmi za metode rada.
Glavna te`nja u razvoju tih metoda jesu
efikasnost, brzina i cijena, odnosno
dobijanje odre|enih broj~anih
vrijednosti na osnovu kojih se mo`e
do}i do odgovaraju}e i pravovremene
odluke u procesu odr`avanja
(optimizacija odlu~ivanja).
Osim procjenom, do podataka za
odre|ivanje pouzdanosti forsirano se
mo`e do}i prora~unom i verifikacijom
ili prirodnim putem (neforsirano), kroz
iskustva korisnika, vlastita proizvodna i
druga iskustva i kroz podatke
odgovaraju}ih servisnih organizacija
anga`ovanih na poslovima odr`avanja.
Ukoliko je posmatrani objekat slo`en
(npr. sistem termoelektrane), tada je
problem odre|ivanja pouzdanosti
rije{en ako se znaju pouzdanosti
sastavnih komponenti ili bar njihovih
"najkriti~nijih" dijelova, njihova
me|usobna veza (struktura) i radni
uslovi (ograni~enja i uslovi okoline).
Treba ista}i ~injenicu da se verifikacija
pouzdanosti, odnosno testiranje
hipoteze u praksi obavlja u svim
`ivotnim fazama razvoja, projektovanja,
gradnje i eksploatacije objekta, a
uglavnom je vezana za nekoliko
osnovnih ograni~avaju}ih faktora novac i vrijeme, odnosno uslove
okoline i druga tehni~ka ograni~enja.
Samu verifikaciju pouzdanosti prati i
odgovaraju}i matemati~ki aparat, sa
odre|enim nivoem povjerenja u
ispitivane parametre. Neodgovaraju}i
nivo pouzdanosti u toku eksploatacije
samog tehni~kog slo`enog sistema,
postojanje neracionalnih ulaganja na
bazi rada otklanjanjem posledica a ne
uzroka, jasno ukazuju na neophodnost
uskla|ivanja postoje}ih metoda za
postizanje optimalne pouzdanosti i
njihovog prilago|avanja sistemu, uz
prethodno definisanje i razradu
odgovaraju}eg algoritma.
U stohasti~nim pona{anjima slo`enih
tehni~kih sistema sa velikim brojem
sklopova, podsklopova i njihovih
komponenti, stanje u budu}nosti nije
odre|eno samo po~etnim stanjem i
na~inom upravljanja, zbog ~ega metode
za procjenu optimalne pouzdanosti na
bazi ekonomskog kriterijuma, dobijaju
svoju ulogu u procesima projektovanja i
planiranja izrade, kori{tenja i
odr`avanja sistema, kao i njegovih
dijelova. Tako|e primjena metoda
teorije vjerovatno}e i statistike na bazi
istorije podataka o otkazima, veoma je
zna~ajna za dono{enje dugotrajnih
odluka u sistemu odr`avanja, {to daje
mogu}nost pravovremenih djelovanja
uz adekvatno sni`avanje tro{kova
odr`avanja, [1].
2.2.1. Snabdijevanje ugljem
Obezbje|enje potrebnih koli~ina uglja
za TE Stanari u cilju smanjenja
mogu}ih rizika neophodno je realizovati
mjerama koje se sprovode u okviru
procesa proizvodnje na rudniku a i na
termoelektrani, pri ~emu mjere na
rudniku podrazumijevaju odre|ena
uskla|ivanja proizvodnje uglja sa
potro{njom termoelektrane, uz uzimanje
u obzir primijenjene tehnologije
okopavanja, blagovremenog otkrivanja
uglja i obezbe|enja potrebnih koli~ina
uglja bez obzira na uticaj spolja{njih i
ostalih faktora (vremenski uslovi,
kvarovi mehanizacije, problemi
transporta, itd). Dobra organizacija i
koordinacija rudnika i rada elektrane,
priprema skladi{ta uglja za kriti~ne
periode, posebno u zimskim uslovima i
uslovima planskih remonta na rudniku,
zna~ajno }e umanjiti rizike nedostatka
uglja koji se mogu odraziti na
smanjenje proizvodnje elektri~ne
energije.
[051]
2.2.2. Gubitak proizvodnje
elektri~ne energije
Proizvodnje elektri~ne energije TEP u
direktnoj je vezi sa raspolo`ivosti tog
bloka odnosno sa stopom prinudnih
zastoja. U cilju odr`avanja proizvodnje
na zahtijevanom nivou i smanjenja
stope prinudnih zastoja neophodno je
preduzeti niz mjera od kojih su neke
uslovljene karakterom opreme i
spolja{njim uticajima, dok su druge
~isto organizacione. Smanjenje stope
prinudnih zastoja a time i smanjenje
rizika za gubitkom proizvodnje
elektri~ne energije, rje{ava se inicijalno
projektno izborom odgovaraju}ih
kvalitetnih materijala za dijelove pod
pritiskom, ~iji otkaz predstavlja naj~e{}i
uzrok zastoja termoelektrane. Pored
ovog, organizacione mjere u smislu
redovnog preventivnog odr`avanja,
dobro planiranih redovnih godi{njih
remonta, kao i dobro obu~eno pogonsko
osoblje, obezbijedi}e uslove za pouzdan
rad bloka. Organizacionim i tehni~kim
merama potrebno je uo~iti i otkloniti
tehni~ke probleme opreme vezane za
o~uvanje `ivotne sredine a time i
spre~iti redukciju snage elektrane ili
njeno eventualno isklju~enje usled
prekora~enja dozvoljenih ekolo{kioh
uslova.
2.2.3. Plasman elektri~ne energije
Uspostavljanjem tr`i{ta elektri~ne
energije u jugoisto~noj Evropi,
povezanog sa tr`i{tem Evropske Unije,
kao i potpuna liberalizacija tr`i{ta,
znatno se mijenja pristup energetskim
analizama i valorizaciji opravdanosti
izgradnje nekog novog energetskog
objekta. Prilikom analiza mogu}nosti
plasmana proizvedene energije,
elektri~na energijia je posmatrana kao
tr`i{ni i izvozni proizvod i razmatrane
su potrebe potro{nje elektri~ne energije
u Republici Srpskoj, Bosni i
Hercegovini i u jugoisto~noj Evropi. Na
osnovu trenutnog stanja Republika
Srpska i BiH imaju vi{ak izgra|enih
kapaciteta koji mogu davati ve}u
proizvodnju od potrebne potro{nje
elektri~ne energije.
Formiranjem zajedni~kog tr`i{ta
elektri~ne energije u jugoisto~noj
Evropi, otvara se mogu}nost plasmana
svih vi{kova elektri~ne energije, pod
uslovom da izdr`e tehni~ko-ekonomsku
i ekolo{ku konkurenciju. Analizom
energetskih prilika i u ostalim zemljama
jugoisto~ne Evrope mo`e se
konstatovati da samo Bugarska i
Rumunija imaju vi{kove elektri~ne
energije iznad aktuelnog potro{a~kog
konzuma, dok ostale zemlje imaju
evidentne manjkove, pa se plasman
energije iz TE Stanari mo`e tra`iti u
okviru zemalja jugoisto~ne Evrope.
energija
2.2.4. Rizik prenosa elektri~ne
energije
Uklapanje TE Stanari u
elektroenergetski sistem, mogu}e je
ostvariti na 400 kV mre`u, presecanjem
i povezivanjem na 400 kV dalekovod
Banja Luka -Tuzla. Iz sprovedene
analize optimizacije vezivanja ovog
objekta na bazi alternativnih rje{enja na
110 i 400 kV prenosnu mre`u, odabrana
je veza sa 400 kV mre`om. Daljom
analizom utvr|eno je da nema ni
naponskih ni strujnih ograni~enja usljed
anga`ovanja TE Stanari, sem u slu~aju
kada su oba 400 kV dalekovoda
(Stanari – Banja Luka i Stanari –
Tuzla) van pogona, {to zna~i da je
zadovoljen kriterijum stabilnosti (n-1).
monitoringa vazduha u TE "Stanari"
predvi|eno je kontinualno pra}enje
emisija sumpornih i azotnih oksida i
~estica lete}eg pepela. Za nova
postrojenja provjera emisije se vr{i i u
toku probnog rada i uslov je za davanje
upotrebne dozvole. Pored ovih mjerenja
u okviru TE "Stanari" planira se i
mjerenje nivoa buke i vibracija na
granici lokacije TE.
4. Ekonomski rizici
Ekonomski rizici se mogu javiti u svim
fazama izgradnje termoelektrane. Oni
se mogu kvantifikovati i analizirati u
okviru ekonomskih analiza kroz analizu
osetljivosti. Osnovni rizici ~iji se uticaj
mo`e analizirati su: promena
investicionih ulaganja, promena cene
elektri~ne energije, promena cene uglja,
gubitak proizvodnje usled uslova na
lokaciji a u skladu sa izabranim
tehni~kim re{enjima (pogor{anje
vakuma povezano sa izabranim
rashladnim sistemom i visokim
spoljnim temperaturama).
istovremeno naslanjanje na savremene
metode deterministi~kih projektnokonstruktivnih prora~una elemenata,
podsistema i sistema termoelektrane
(~vrsto}a, toplotni, hidrauli~ki,
aerodinami~ki i drugi prora~uni), [6].
Optimizacijske metode upravljanja se
okvirno mogu svrstati u tri podgrupe,
[7]: dinami~ko programiranje, kao
numeri~ka metoda matemati~kog
programiranja (neophodna podr{ka
ra~unara), kombinovano programiranje
u oblasti upravljanja sistemima i
mre`no programiranje, koje upravlja~ke
probleme rje{ava primjenom teorije
grafova.
6. Zaklju~ak
Metodologija procjene pouzdanosti
veoma je mnogo napredovala na polju
3. Ekolo{ki rizici
elektronike, dok u slu~aju pogonskih
Ekolo{ki operacioni rizici razmatrani su
sistema, gdje su zastupljene raznorodne
kroz analizu uticaja u akcidentu, {to
tehnologije (ma{instvo, elektronika,
podrazumijeva nekontrolisano
energetika i sl.), zahtijeva dalje
ispu{tanje opasnih materija u `ivotnu
prou~avanje u smislu uvo|enja drugih
sredinu, a koje mo`e izazvati
pretpostavki (uspostavljanje redovnih
prekomjerno zaga|enje pojedinih
procesa odr`avanja sa uvo|enjem
segmenata `ivotne sredine i
5.
Metodolo{ke
osnove
procjene
dijagnostike, organizovanje i
ugro`avanje zdravlja ljudi. Projektom
prikupljanje podataka o otkazima, uz
pouzdanosti
TEP
pojedinih sistema TE predvi|ene su
kori{tenje postoje}ih statisti~kih
odgovaraju}e mjere za smanjenje
U teoriji pouzdanosti za najranije etape
vjerovatno}e nastanka akcidenta, kao i
razvoja, razrade i projektovanja sistema analiza). U teoriji pouzdanosti za
najranije etape razvoja, razrade i
mjere za smanjenje posljedica ukoliko
termoelektrane razvijeni su statisti~ki i
projektovanja sistema termoelektrane
se isti i pojavi (ovo je hipoteti~ko
logi~ko vjerovatnosni modeli za
razvijeni su statisti~ki i logi~ko
stanje, razmatrano zbog zakonske
procjenu promjene pokazatelja
obaveze). U cilju spre~avanja pojave
pouzdanosti slo`enih tehni~kih sistema, vjerovatnosni modeli za procjenu
promjene pokazatelja pouzdanosti
zaga|enja okoline, kao i
kakav je objekat termoelektrane. Na
slo`enih tehni~kih sistema.
blagovremenog otklanjanja posljedica
slici 4 dat je grafi~ki prikaz navedenih
U svim ovim fazama `ivotnog ciklusa
eventualnih zaga|enja, definisan je
postupaka, sa najzna~ajnijim modelima
TEP postoje odre|eni rizici koji mogu
na~in pra}enja emisije, odnosno
i metodama. Metode koje se danas
imati negativni uticaj na izgradnju
usvojen Plan pra}enja okolinskog
primjenjuju u prognozi i procjeni
odnosno budu}i njihov rad. Poznavanje
uticaja (monitoring) kvaliteta pojedinih
pouzdanosti slo`enih postrojenja kakve
mogu}ih rizika omogu}ava da se
segmenata `ivotne sredine, kao obaveza su npr. termoelektrane, zasnivaju se na
blagovremeno preduzmu aktivnosti koje
zaga|iva~a. Za TEP toplotne snage
op{tim metodama ocjene elementarne
vode njihovom minimizovanju. To se
ve}e od 200 MW zahtijeva se
pouzdanosti, razvijenih u okviru teorije
prije svega odnosi na dobro
neprekidno pra}enje emisije. U cilju
pouzdanosti na bazi vjerovatnosnih
projektovanje, dobar izbor komponenti,
ispunjenja zahtijevanih uslova, u okviru prora~una na ~vrsto}u, uz njihovo
dobru monta`u i kasnije pravilno
vo|enje pogona bloka u
eksploataciji, sa krajnjim ciljem
Slika 4 Metodolo{ke osnove procjene pouzdanosti za tipske detalje, podsisteme
postizanja maksimalno mogu}e
i sisteme na etapi razrade i projektovanja i izrade prototipa (analoga)
pouzdanosti i raspolo`ivosti bloka,
a sve u cilju ostvarenja maksimalne
proizvodnje elektri~ne energije.
Literatura
[1] Bulatovi} M.: Matemati~ka
verovatno}a u funkciji dijagnostike
stanja sistema, Zbornik radova sa
3.DQM konferencije “Upravljanje
odr`avanjem 2000”, Vrnja~ka
Banja, 2000., str. 30-35
[2] Papi} Lj., Aronov J., GolenkoGinzburg D.: Uticaj pogodnosti
odr`avanja na sigurnost tehni~kih
sistema, Zbornik radova sa 3.DQM
konferencije “Upravljanje
odr`avanjem 2000”, Vrnja~ka
Banja, 2000., str. 47-54
[052]
energija
[3] Aronov J., Aleksandrovskaja L.,
Papi} Lj., Robajac O.: Verovatnosnostatisti~ke metode analize sigurnosti
tehni~kih sistema, DQM, ^a~ak, 1999.,
36 str.
[4] Milovanovi} Z.: Optimizacija
pouzdanosti termoelektrana, Univerzitet
u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet, Banja
Luka, 2003. god., 300 str.
[5] Milovanovi} Z.: Modifikovana
metoda za procjenu optimalne
pouzdanosti kopndenzacione
termoelektrane, Doktorska disertacija,
Ma{inski fakultet U Banjoj Luci, Banja
Luka, 2000, 229 str.
[6] Vavilon A.N., Berlinskij J.N.,
Nosov B.N. i dr.: Ob vlijanii sistemi
recirkulacii sredi na rabotu kotla
TGMP-324, Elektri~eskie stancii, No 9,
Moskva, 1974.
[7] [e{i} B.: Osnovi metodologije
dru{tvenih nauka, Nau~na knjiga,
Beograd, 1974.
[8] Milovanovi} Z. i drugi: Prethodna
studija o ekonomskoj opravdanosti
izgradnje TE Stanari, Institut za
gra|evinarstvo „IG“ Banja Luka, Banja
Luka, 2007.
Zdravko N. Milovanovi}, dipl.ma{.in`.
Univerzitet u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet Banja Luka
UDC: 621.311.22.004 (497.11)
Optimizacija re`ima rada
TE-TO Doboj
Rezime
TE-TO Doboj }e biti smje{tena izme|u postoje}e toplane i rijeke Bosne. Blok }e se
prostirati paralelno sa internim industrijskim kolosekom i rijekom. Dimnjak }e biti
na zapadu lokacije, a transformator i razvodno postrojenje na istoku. Vodozahvat
sa pumpnom stanicom rashladne vode bi}e nizvodno od starog `eljezni~kog mosta,
a vodoispust nizvodno ka Doboju. Na osnovu sprovedene analize godi{njeg
anga`ovanja baznog i vr{no-rezervnog toplotnog izvora izvr{eno je sagledavanje
proizvodnje energije u periodu 2011-2030. godina. Paralelno sa prikazom
o~ekivane proizvodnje toplotne energije iz baznog i vr{no-rezervnog izvora dat je i
prikaz proizvodnje neto elektri~ne energije ukupno godi{nje (u kombinovanom
re`imu rada i kondenzacionom) a tako|e i potro{nja uglja u novom bloku TE-TO
Doboj, u postoje}oj toplani i ukupno u zbiru. Godi{nje anga`ovanje bloka predvi|a
se 8000 h rada sa ekvivalentnim radom na 100% optere}enju od 6500 h/god. Za
ove uslove odre|en je bilans i izvr{ena optimizacija proizvodnje toplotne i
elektri~ne energije i potro{nje goriva.
Klju~ne rije~i: re`imi rada, optimizacija, toplana, termoelektrana-toplana
Optimization of Doboj TPP-HP Working Regime
TPP-HP Doboj will be located between the existing heating plant and Bosna
River. The block will be spread parallel with the internal industrial railway tacks
and the river. The chimney will be situated on the location west, and transformer
and distribution plant on the east. Water intake with cooling water pump station
will be located downstream from the old railway bridge and water outlet
downstream toward Doboj. Based on the carried out analysis of annual
engagement of base and peak-reserve heating source, the production energy
perception for the period of 2011 – 2030 was carried out. Parallel with
presentation of the expected heat energy production from base and peak-reserve
source, we presented the production of the net electric energy total per year (both
in combined working regime and condensation), as well as coal consumption in
the new block of TPP-HP Doboj, both in the existing heating plant and total
together. The foreseen annual engagement of the block is 8000h of work with
equivalent work at 100% loading of 6500h/year. The balance was determined and
optimization was carried out for heating and electric energy production as well as
fuel consumption for these kinds of conditions.
Key words: working regimes, optimization, heating plant, thermal power plant –
heating plant
1. Uvod
Termoenergetski potencijal baziran na
uglju, kao neobnovljivom izvoru
energije predstavlja konstantan izvor
energije tokom cijele godine i ne zavisi
od hidrolo{kih prilika, a malo zavisi od
meteorolo{kih uslova. Na kori{}enje
ovog potencijala, pored elektroprivrede,
[053]
pola`u pravo i drugi va`ni subjekti
dru{tva kao {to su industrija i
doma}instva, uklju~uju}i i toplifikaciju
gradova na doma}em energetskom
gorivu nezavisnom od uvoznih
problema. Dosad sprovedene analize
mogu}nosti kori{}enja potencijala uglja
polaze od pretpostavke da }e se najve}i
energija
dio uglja iskoristiti za proizvodnju
Lokacija toplane je sa jugoisto~ne
Hidrolo{ki parametri rijeke Bosne na
strane ograni~ena putem Doboj-Maglaj
elektri~ne energije u TE i TE-TO, a na
vodozahvatu su slijede}i: maksimalna
i `eljezni~kom prugom Doboj-Sarajevo. kota (Q1% velike vode) je H1% =
osnovu raspolo`ivih bilansnih, a
Sa jugozapadne strane lokacija je
duguro~no i na osnovu potencijalnih
142,42 m.n.m., srednja kota iznosi
ograni~ena potokom Velika Rijeka koji
rezervi uglja, ra~unaju}i sa radom ovih
HSR = 137,26 m.n.m., zatim apsolutno
se uliva u rijeku Bosnu, a sa sjeverne
objekata u trajanju od 40 godina.
zabilje`ena minimalna kota Hmin =
strane izgra|enim industrijskim
136,37 m.n.m., uz maksimalni proticaj
TE-TO Doboj je determinisano kao
`eljezni~kim
kolosjekom
za
potrebe
(Q1%) od Q1% = 3.055 m3/s i
postrojenje za kombinovanu
snabdijevanja toplane ugljem. Izme|u
prosje~ni proticaj od QSR = 1.520 m3/s.
proizvodnju elektri~ne (za plasman na
industrijskog
kolosjeka
i
rijeke
Bosne
je
Projektna
temperatura rashladne vode je
slobodno tr`i{te) i toplotne energije (za
slobodan prostor {irine od 120 do 180
12ºC, a prosje~na ljetnja temperatura
snabdijevanje sistema daljinskog
m, koji se trenutno koristi kao
iznosi 22ºC.
grejanja Doboja, u daljem tekstu: SDG
poljoprivredno zemlji{te. Na ovom
Doboja). Imaju}i u vidu planirani
prostoru predvi|ena je izgradnja budu}e 2.2. Kvalitet sirove vode
razvoj rudnika Stanari, gdje se, prema
TE-TO Doboj sa pripadaju}im
potvr|enim rezervama uglja, planira
Predvi|eno je da }e se TE-TO Doboj
objektima. Funkcija samog
pove}anje kapaciteta rudnika na 3,2
snabdijevati sirovom vodom iz bu{enih
optimiziranog novog termoenergetskog
miliona tona uglja godi{nje, kao i samu
cjevastih bunara u kojima }e biti
postrojenja TE-TO Doboj definisana je
lokacija grada Doboja sa izgra|enim
kroz pokrivanje baznog dijela dijagrama ugraditi uronjene bunarske pumpe.
sistemom daljinskog grijanja i
Trenutno je na lokaciji izgra|en jedan
trajanja toplotnog optere}enja sistema
postoje}om toplanom, realno je u
bunar kapaciteta 10 l/s, ~iji je kapacitet
daljinskog grijanja grada Doboja i
narednom periodu o~ekivati i njeno
sasvim dovoljan za podmirenje potreba
plasmana elektri~ne energije na
pro{irenje. S obzirom na dosada{nji rad jedinstveno tr`i{te elektri~ne energije.
TE-TO za sirovom vodom.
postrojenja u sastavu toplane u Doboju i Postoje}i vrelovodni kotlovi toplane
potrebe za odre|enim zahvatima na
2.3. Kvalitet uglja
Doboj }e nakon potrebnih
njihovoj rekonstrukciji i reviztalizaciji,
revitalizacionih zahvata biti u pogonu i
O~ekivane karakteristike projektnog,
definisana je mogu}nost pro{irenja
koristi}e se za pokrivanje vr{nog dela
kao i najboljeg i najlo{ijeg uglja koji }e
postoje}e gradske TO u TE-TO, kao
dijagrama trajanja toplotnog
se koristiti za sagorijevanje u TE-TO
prioritetna lokacija za dalje analize
optere}enja sistema daljinskog grijanja
Doboj date su u u okviru Tabele 3.
mogu}eg dugoro~nog plasmana uglja iz Doboja i kao rezervni izvor u slu~aju
rudnika Stanari. S obzirom da je za
ispada novog bloka.
2.4. Seizmi~ki uslovi
potrebe TE Stanari, ukupne instalisane
Prema seizmi~koj mikroregionalizaciji,
snage oko 420MW, predvi|ena ukupna
2.1. Uslovi na lokaciji
lokacija TE-TO Doboj se nalazi u zoni
godi{nja potro{nja uglja od oko
Polaze}i
od
nadmorske
visine
(kota
VII stepena MCS skale, dok je tlo u
2.800.000 t/god., od preostalih 400.000
±0,00 bloka), koja iznosi 147,50
seizmi~kom smislu ocijenjeno kao
t/god. oko 300.000 tona bi se moglo
m.n.m., u pogledu re`ima vetra uo~ava
srednje. U skladu sa ovim, neophodno
plasirati u budu}u TE-TO Doboj.
se dominantan uticaj lokalnih
je sprovesti odre|ene geolo{ke istra`ne
U cilju obezbje|enja potrebnih podloga
ortografskih prepreka na pravac i na
radove, kao i eventualna nova
za dono{enje investicione odluke,
intenzitet vjetra. U Doboju su skoro
seizmi~ka istra`ivanja s ciljem stvaranja
odnosno analize opravdanosti ulaganja,
ravnomjerno zastupljeni vjetrovi iz svih neophodnih preduslova za dalje
ura|ena je Prethodna studija
pravaca, uz neznatno u~estalija strujanja projektovanje.
opravdanosti izgradnje TE-TO Doboj,
iz pravca sjeverozapada i jugoistoka,
[1]. Imaju}i u vidu planirani razvoj
zbog kanalisanog strujanja. Najve}e
2.5. O~ekivani optimizirani izlazni
prosje~ne brzine vjetra ne prate uvijek
rudnika Stanari, lokacija grada Doboja
parametri
u~estalost pravaca vetrova i kre}u se
sa izgra|enim sistemom daljinskog
Na osnovu sprovedene analize
oko 2,4 m/s. Srednji godi{nji broj dana
grijanja i postoje}om toplanom, se
godi{njeg anga`ovanja baznog i vr{nosa jakim vjetrom (ja~ina iznad 12,3
nametnula kao prioritetna lokacija za
rezervnog toplotnog izvora izvr{eno je
m/s)
je
osam.
Osnovni
podaci
o
dalje analize mogu}eg dugoro~nog
sagledavanje proizvodnje energije u
temperaturama
vazduha
na
lokaciji
dati
plasmana uglja. Na osnovu ovih
periodu 2011-2030. godine. Paralelno
su u okviru tabele 1, a o padavinama u
procijenjenih koli~ina uglja, na bazi
sa prikazom o~ekivane proizvodnje
tabeli
2.
sprovedenih analiza odabrana je
elektri~na snaga novog bloka
TE-TO Doboj od 34,8 MWe
Tabela 1 Srednje mjese~ne i godi{nje minimalne i maksimalne temperature
bruto, dok je toplotna snaga
vazduha za period 1951-2004. godina, [1]
[ºC]
bloka od 40 MWt odabrana
prema zahtjevima toplotnog
konzuma, odnosno ukupnog
stvarnog toplotnog
optere}enja SDG Doboja. Sa
navedenom toplotnom snagom
ostvaruje se najpovoljnije
uklapanje ovog baznog
toplotnog izvora u ukupni
dijagram toplotnog
optere}enja.
2. Projektni uslovi
Postoje}a TO Doboj izgra|ena
je na desnoj obali rijeke
Bosne na lokaciji Pridjel.
[054]
energija
Tabela 2 Padavine i broj dana sa padavinama za period 1951-2004. godine, [1]
Tabela 3 Karakteristike projektnog, najboljeg i najlo{ijeg uglja, [2]
toplotne energije iz baznog i vr{norezervnog izvora dat je i prikaz ukupne
proizvodnje neto elektri~ne energije
godi{nje (u kombinovanom re`imu rada
i kondenzacionom), a tako|e i potro{nja
uglja u novom bloku TE-TO Doboj, u
postoje}oj toplani i ukupno u zbiru.
Pretpostavljeno godi{nje anga`ovanje
bloka je 8000 h rada sa ekvivalentnim
radom na 100% optere}enju od 6500
h/god., za koje je i odre|en bilans
proizvodnje toplotne i elektri~ne
energije i potro{nje goriva i dat u
tabelama 4 i 5.
Osnovni kriterijumi kod izbora
karakteristika bloka bili su sa jedne
strane raspolo`ive koli~ine stanarskog
lignita i te`nja da se ostvari maksimalna
produkcija elektri~ne energije, a sa
druge strane karakteristike raspolo`ivog
toplotnog konzuma SDG Doboj. U
prvim godinama eksploatacije kada je
udio baznog izvora u ukupno
maksimalnoj potrebnoj snazi sistema
grijanja ~ak 0,8 (Qb/Qu=40/50)
planiran je rad sa snagom baznog izvora
i ne{to ispod 40 MWt, do one snage
koja omogu}uje temperatursko
uklapanje baznog izvora u
temperaturski grafik rada po kliznom
dijagramu 125/65ºC (maksimalno
zagrijevanje u baznom izvoru do
102,5ºC).
Sa odabranom maksimalnom toplotnom
snagom od 40 MWt, u okviru grejnog
perioda se ostvaruje prosje~no
anga`ovanje u cijelom periodu od 30,8
MWt, uz neto proizvodnju od 27,6
MWe elektri~ne snage, tako da je
ukupan neto stepen korisnosti u
kombinovanom re`imu rada oko 56%
(3.036 grejnih sati). Na godi{njem
[055]
nivou posmatrano rad u
kondenzacionom re`imu u
no}nim satima grejnog, kao i
u satima rada u van grejnom
periodu, sni`ava ukupan
godi{nji stepen korisnosti
iskori{}enja goriva na 41%.
S druge starne, pove}anje
snage baznog izvora iznad 40
MWt bi samo neznatno
pove}alo ukupan stepen
korisnosti, pri radu po
sagledanoj dinamici promjene
dijagrama trajanja toplotnog
optere}enja. Zna~ajnije
pove}anje ukupnog stepena
iskori{}enja goriva bi bilo
mogu}e ostvariti, pa i
povojnije ekonomske efekte,
samo u dva slu~aja,
pove}anjem toplotnog
konzuma {to smatramo
nerealnim, ili pak smanjenjem
elektri~ne snage bloka, jer sa
manjom snagom bloka bilo bi
mogu}e oduzeti tako|e
predvi|enih 40MWt, uz
smanjenje proizvodnje
elektri~ne energije, koa i
godi{nje potro{nje uglja ispod
planiranih cca 300 hiljada
tona godi{nje.
U periodima kada je bazna
toplotna snaga nedovoljna da
pokrije ukupne toplotne
potrebe SDG Doboj, uklju~uje
se u rad vr{ni toplotni izvor,
jedan od kotlova TO Doboj iz
koje se vr{i dodatno
zagrijevanje mre`ne vode do
potrebne temperature polazne
vode. Sam sistem grejanja je
inertan, pa stoga porast
potreba SDG za 4-5 MW
iznad raspolo`ivih 40 MWt
baznog izvora ne zna~i
automatsko i potrebu
uklju~enja vrelovodnog kotla.
Uklju~enje vrelovodnog kotla se vr{i
onda kada postoji tendencija opadanja
spoljne temperature odnosno daljeg
porasta toplotnog optere}enja. Kako
sam vrelovodni kotao ima svoj tehni~ki
minimum kod minimalnih potreba za
dodatnom vr{nom snagom bi}e
potrebno redukovati baznu toplotnu
snagu dok vr{ni izvor ne pre|e svoj
minimum. Saglasno gore navedenom,
uz prate}u analizu dijagrama trajanja
toplotnog optere}enja datih za
karakteristi~ne godine eksploatacije, za
vr{ne potrebe u toku grejne sezone
anga`ovanje kotla toplane Doboj
kreta}e se izme|u 50 sati (2011.
godina) pa do oko 700 godi{nje ( 2030.
godina), sa optere}enjima ni`im od
kapaciteta jednog kotla. To zna~i da za
vr{ne potrebe nikada u cijelom periodu
ne}e biti potrebno anga`ovati oba
energija
drugog dijela turbine
oduzima}e se para za
sopstvene potrebe
bloka. Kondenzator }e
biti dvodjelni radi
lak{eg ~i{}enja tokom
rada bloka.
Hla|enje pare u
kondenzatoru }e se
vr{iti vodom iz rijeke
Bosne (otvoreni
sistem hla|enja), a
tehni~ka hla|enja
omek{anom vodom u
zatvorenom sistemu,
koja se hladi rije~nom
vodom. Predvi|ene su
dvije pumpe rashladne
sirove vode, koje
zajedno obezbje|uju
100% potrebnih
hla|enja. U
toplifikacionom
re`imu radi}e samo
jedna pumpa. Vakuum
u kondenzatoru }e se
regulisati
recirkulacijom
povratne rashladne
vode iz kondenzatora
Tabela 5 Bilans prosje~ne proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva na
u usisnu komoru
bazi 20 godina eksploatacije, [1]
ispred pumpi u crpnoj
stanici rashladne vode.
Kotao sa
cirkulacionim
fluidizovanim slojem
}e se sastojati iz:
lo`i{ta sa ekranskim
povr{inama ispariva~a,
separatora ~vrstih
~estica, povratne grane
iz separatora sa
zaptivnim sifonom,
konvektivnog kanala
sa grejnim
povr{inama, kao i
Napomena: Potro{nja uglja uve}ana za 1 % zbog zaprljanja i meteorolo{kih uslova
izmjenjiva~a toplote
za hla|enje pepela
postoje}a kotla. Za potrebe rezervnog
sistema TE-TO na navedenoj lokaciji.
separatora pre njegovog odvo|enja.
snabdijevanja, u slu~ajevima ispada
Blok TE-TO Doboj }e se sastojati od
Pored uglja, kotao }e bez ve}ih
bloka TE iz rada, procijenjeno
kondenzacione turbine sa jednim
tehni~kih izmena mo}i da sagorijeva i
vremensko anga`ovanje iznosi
regulisanim oduzimanjem za
biomasu. Za startovanje kotla predvi|en
maksimalnih cca 270 sati godi{nje (pri
snabdijevanje toplifikacionog zagreja~a, je sistem za inicijalno doziranje
8% neraspolo`ivosti bloka), od ~ega }e
jednog kotla za sagorijevanje goriva u
inertnog materijala. Kao i kod kotlova
tek mo`da 150 sati biti potrebno
cirkulacionom fluidizovanom sloju i
sa sagorijevanjem ugljenog praha u
uklju~enje oba postoje}a kotla.
toplifikacionog zagreja~a.
letu, postoji sistem za doziranje
osnovnog goriva, sistem za
Predvi|ena je turbina koja }e se
3. Osnovne karakteristike TE-TO
snabdijevanje vazduhom za
sastojati od cilindra visokog pritiska i
Doboj
sagorijevanje, sistem dimnog gasa,
cilindara srednjeg i niskog pritiska.
sistem za otpepeljivanje i sistem
Regulacija temperature polazne vode,
3.1. Tehni~ki parametri
startnog goriva. Sistem za doziranje
odnosno pritiska pare na mjestu
kre~njaka bi se naknadno ugradio u
oduzimanja za toplifikacioni zagrija~
Osnovni karakteristi~ni parametri TEslu~aju eventualnog poo{travanja
TO Doboj dati su u okviru tabele 6.
ostvariva}e se bilo pomo}u
propisa o dozvoljenom sadr`aju sumpor
regulacionog ventila na parovodu
3.2. Tehni~ko-tehnolo{ka koncepcija izme|u srednjepritisnog i niskopritisnog dioksida u dimnim gasovima. Za
potpalu uglja i eventualnu podr{ku
objekta TE-TO Doboj
dijela turbine, bilo pomo}u regulacione
plamena pri sni`enom optere}enju u
dijafragme
iza
oduzimanja
pare
za
Nakon razmatranja ulaznih i izlaznih
lo`i{tu kotla predvi|eno je lako lo` ulje
parametara, kao i izvr{ene optimizacije, toplifikcioni zagreja~. Sa parovoda
(dizel gorivo). Nije potrebna pomo}na
izme|u cilindra visokog pritiska i
definisan je konceptualni pristup
Tabela 4 Bilans proizvodnje toplotne i elektri~ne energije i potro{nje goriva, u periodu
2012-2031. [1]
[056]
energija
Tabela 6 Osnovni tehni~ki podaci TE-TO Doboj, [1]
regulacionom
posudom u koju se
sliva kondenzat.
Regulacionim
ventilom na potisu
pumpi se reguli{e nivo
i kontinualno
odvo|enje
kondenzata.
Nova TE-TO i
postoje}a toplana }e
biti povezane na red.
Povratna voda iz SDG
Doboja }e se sa
potisnog kolektora
cirkulacionih pumpi
povezati sa
toplifikacionim
zagrija~em nove TETO. Postoje}i zasuni
na potisnim
cjevovodima }e biti
zatvoreni, a zasun ka
novom bloku otvoren.
Ugalj }e se dovoziti
Slika 1 Situacija TE-TO Doboj, [1]
para za startovanje kotla i do
obezbje|enja pare za zaptivanje turbine
i ejektor kondenzatora para iz kotla se
odvodi u atmosferu. Za startovanje
turbo postrojenja i bloka u cjelini
predvi|ene su redukciono rashladne
stanice. Jedna, svje`u pare {alje ka
deaeratoru, parnom zagrija~u vazduha
kotla, ejektoru, zaptivnom sistemu
turbine i potro{a~ima sa kolektora
sopstvene potro{nje, a druga, odvodi
paru u kondenzator po formiranju
vakuuma. Za zagrijevanje mre`ne vode
predvi|en je izmjenjiva~ para-voda sa
[057]
prete`no `eljeznicom, a dijelom i
kamionima. Istovar uglja iz vagona
vr{i}e se u istovarnoj stanici. Do
nadbunkerskog dela GPO-a, ugalj }e se
dopremati sistemom trakastih
transportera preko dva kosa mosta i
prelazne zgrade. Pepeo }e se prikupljati
energija
pneumatski i skladi{titi u silosu, a
nakon vla`enja transportovati u rudnik
kamionima i deponovati zajedno sa
pepelom i {ljakom iz budu}e TE Stanari
na posebno za to pripremljenoj
vodonepropusnoj deponiji.
Toplifikacioni dio bloka }e se sastojati
od jednog parnog zagrija~a povratne
vode, mjernoregulacione posude i
slivnih pumpi.
Generator }e biti priklju~en blokovski
na 110 kV mre`u, a sopstvena potro{nja
}e se napajati iz generatora ili iz mre`e.
U krugu elektrane neposredno uz glavni
pogonski objekat (GPO) predvi|eno je
razvodno postrojenje 110 kV. Tako je
elektrana dobila na nezavisnosti od
manipulacija u udaljenim razvodnim
postrojenjima i izba~ene su duge
komandno signalne veze. Predvi|ena su
dva transformatora sopstvene potro{nje,
koji su dimenzionisani na cjelokupno
maksimalno optere}enje potro{a~a.
Jedan od transformatora sopstvene
potro{nje predvi|en je za napajanje
cjelokupne sopstvene potro{nje u
slu~aju otkaza na glavnom napajanju iz
generatora. Za potro{a~e od posebne
va`nosti za rad TE-TO, predvi|eni su
slijede}i pomo}ni izvori energije: dizel
agregat, akumulatorske baterije 220 V i
24 V, kao i odgovaraju}i ispravlja~i,
invertori i izolacioni transformatori.
Upravlja~ki sistem bi}e formiran kao
lokalna ra~unarska mre`a (LAN) sa
operatorskim stanicama i ostalom
centralnom opremom lociranom u
prostoru Centralne komande,
odre|enom kao mjesto sa koga se vr{i
operativno upravljanje i nadzor.
Upravlja~ki sistem Kompleksa TE-TO
je konfigurisan kao hijerarhijski.
Najvi{i operativni upravlja~ki nivo
kompleksa TE-TO, namijenjen je, prije
svega, za izvr{avanje zadataka
neposrednog operativnog i ispitnog
upravljanja i nadzora nad svim
tehnolo{kim sistemima TE-TO i
razmjeni informacija izme|u pojedinih
upravlja~kih sistema hijerarhijski ni`eg
nivoa, kao i razmjeni informacija
izme|u kompleksa TE-TO sa
nadre|enim daljinskim centrima
upravljanja.
3.3. Re`imi rada
Optimizirani bilansni dijagrami bloka
dati radi ilustracije za re`ime rada:
kondenzacioni re`im 100% optere}enja
(slika 1) i toplifikacioni sa
maksimalnim oduzimanjem toplote od
40 MJ/s (slika 2).
4. Analiza uticaja na `ivotnu
sredinu
Osnovni zadatak i cilj analiza vezanih
za za{titu `ivotne sredine bilo je
prikazivanje svih potencijalnih uticaja
planiranog objekta na okolinu, uz
predvi|anje potrebnih mjera za{tite koje
}e obezbijediti da efekti rada
termoelektrane na kvalitet `ivotne
sredine budu u dozvoljenim granicama.
TE-TO Doboj }e biti projektovana i
izgra|ena u skladu sa va`e}om
zakonskom regulativom Republike
Srpske i Bosne i Hercegovine koja se
odnosi na za{titu `ivotne sredin, [3] i
[4]. U cilju o~uvanja kvaliteta vazduha
definisane su grani~ne vrijednosti
emisija zaga|uju}ih materija u vazduh,
tabela 7.
Navedene grani~ne vrijednosti emisija
bi}e ostvarene primjenom savremenih
tehni~kih rje{enja. Stanarski lignit se
karakteri{e niskim sadr`ajem sumpora,
a u zavisnosti od trenutnog kvaliteta
uglja koji se sagorijeva, emisije sumpor
dioksida iz TE-TO Doboj }e biti u
rasponu 700÷1300 mg/m3. Usvojeno
tehni~ko rje{enje sa sagorijevanjem
uglja u cirkulacionom fluidizovanom
sloju obezbje|uje i dodatno smanjenje
emisije sumpor dioksida, dodavanjem
kre~njaka u lo`i{te. Sistem za doziranje
kre~njaka bi se naknadno ugradio u
slu~aju eventualnog poo{travanja
propisa o dozvoljenom sadr`aju sumpor
dioksida u dimnim gasovima.
Konstrukcija lo`i{ta kotla obezbijedi}e
da emisije azotnih oksida budu ispod
dozvoljenih vrijednosti, a ugradnjom
elektrofiltarskog postrojenja
obezbijedi}e se sadr`aj ~estica u
dimnom gasu ispod grani~nih zakonom
propisanih vrijednosti.
Otpadne vode bi}e selektivno
prikupljane. U zavisnosti od njihovog
kvaliteta vr{i}e se odgovaraju}i
tretman. Dio voda koji svojim
kvalitetom zadovoljava propisane
normative, prikuplja}e se u sistem ki{ne
kanalizacije i ispu{tati u rijeku Bosnu
(vode od drena`a i tehni~kih hla|enja i
prikupljena voda od atmosferskih
padavina, koje se mogu ispustiti u
prirodni recipijent bez dodatnog
tretmana). Dio otpadnih voda }e se
prikupljati i koristiti za vla`enje pepela,
a potom ostati trajno vezane sa pepelom
na vodonepropusnoj deponiji, dok }e se
zauljene otpadne vode posebno
prikupljati i odvoziti na dalji tretman
van lokacije TE-TO Doboj. Obi~an
~vrsti otpad i sli~an industrijski otpad
bi}e sakupljani u odgovaraju}e
kontejnere. Sakupljanje otpada vr{i}e
lokalno licencirano komunalno
preduze}e u Doboju. Specijalni ili
opasni otpad poput mazivnog ulja bi}e
preuziman i obra|ivan od strane
licenciranog preduze}a koje se bavi
odlaganjem ove vrste otpada. Sve
hemikalije }e biti skladi{tene iznad
prihvatnih bazena unutar odvojenih
ventilisanih objekata, [5].
Pored navedenog, nakon izgradnje i
pu{tanja u pogon objekta, predvi|ene su
i druge tehni~ke i organizacione mere
za za{titu `ivotne sredine. Sa aspekta
za{tite `ivotne sredine izgradnja novog
industrijskog objekta zahtijeva i analizu
ekolo{ke osjetljivosti razmatranog
prostora u smislu definisanja ve}
iskori{}enog dijela njegovog ekolo{kog
kapaciteta i mogu}nosti da primi novi
objekat koji je potencijalni zaga|iva~
`ivotne sredine. U tom kontekstu treba
uzeti u obzir slijede}e aspekte: op{te
karakteristike prirodne i stvorene
sredine posmatranog podru~ja;
postoje}e stanje kvaliteta `ivotne
sredine; prisustvo za{ti}enih prirodnih
dobara u okolini {ire lokacije, kao i
prisustvo za{ti}enih kulturnih i
materijalnih dobara u okolini {ire
lokacije.
U cilju sagledavanja nultog stanja
`ivotne sredine na mikrolokaciji TE-TO
Doboj, u toku izrade studije izvr{ena su
i odgovaraju}a mjerenja kvaliteta
vazduha, vode i zemlji{ta, ali i nivoa
buke i vibracija. Pored navedenog, na
raspolaganju su bili i preliminarni
rezultati mjerenja u sklopu kompleksnih
merenja u cilju utvr|ivanja tzv. "nultog,
postoje}eg, stanja kvaliteta `ivotne
sredine" na podru~ju u okolini lokacije
budu}e termoelektrane "Stanari", ~ija je
realizacija otpo~ela aprila 2006. godine
i trajala do 31.03.2007. godine. Na
osnovu analize rezultata sprovedenih
mjerenja, mo`e se zaklju~iti da je
postoje}i nivo zaga|enosti
zaga|iva~ima koji su karakteristi~ni za
termoenergetske objekte u okviru
grani~nih imisionih vrijednosti, kao i
ciljanih vrijednosti. U tom smislu
posmatrano podru~je ima iskori{}en
jedan dio ukupnog ekolo{kog
kapaciteta, pa se lociranje novog
Tabela 7 Grani~ne vrijednosti emisije za nova lo`i{ta na ~vrsto gorivo, za
TE-TO Doboj toplotne snage 100 MWth [mg/m3]
Napomena: *- Vrijednost dobijena linearnom interpolacijom dozvoljenih emisija za lo`i{ta 50 MWth
(2000 mg/m3) i 300 MWth (400 mg/m3)
[058]
energija
[059]
energija
[060]
energija
objekta u ovoj sredini mo`e realizovati
ukoliko se obezbijede mjere za{tite
primjenom najboljih dostupnih
tehnologija. Primijenjena tehnolo{ka
rje{enja treba da obezbijede emisije
zaga|uju}ih materija iz TE-TO u
okolinu maksimalno na nivou grani~nih
vrednosti emisija koje su definisane
zakonskim propisima. Pored toga
neophodno je sprovesti i odgovaraju}i
sistem monitoringa i upravljanja
za{titom `ivotne sredine u okviru
integrisanog sistema upravljanja.
Na osnovu do sada sprovedenih analiza
i u ovom trenutku raspolo`ivih
pretpostavki mo}e se zaklju~iti da su
o~ekivani nivoi doprinosa TE-TO
prakti~no na nivou postoje}eg fona
zaga|enosti i da izgradnja i budu}i rad
objekta ne}e prouzrokovati bitne
promjene kvaliteta `ivotne sredine.
5. Zaklju~ak
Na osnovu sprovedenih svih analiza,
mo`e se konstatovati da sa tehni~ke
strane ne postoje ograni~enja za
realizaciju projekta TE-TO Doboj.
Sirovinska baza stanarskog ugljenog
basena raspola`e dovoljnim koli~inama
uglja za TE Stanari i TE-TO Doboj,
odnosno da se omogu}i rad
razmatranog bloka do kraja njegovog
produ`enog radnog vijeka. U periodu
eventualnog pu{tanja u rad TE-TO
Doboj postoja}e zna~ajna konkurencija
za plasman elektri~ne energije na
slobodno elektroenergetsko tr`i{te
jugoisto~ne Evrope. Kako bi se
omogu}io sigurni plasman elektri~ne
energije iz TE-TO Doboj, proizvodna
cijena elektri~ne energije bi morala biti
konkurentna starijim termoelektranama
u {irem okru`enju, kao {to su Ugljevik,
Gacko, Obrenovac i druge, ali i
savremenim budu}im termoelektrana (
TE Stanari, TE Gacko 2, TE Ugljevik 2
i druge).
S druge strane, postoje nesporne
potrebe sistema daljinskog grijanja
Doboja za proizvodnjom toplotne
energije, tako da ne postoji problem
plasmana toplotne energije. Izgradnja i
budu}i rad TE-TO Doboj u skladu sa
va`e}om regulativom Bosne i
Hercegovine i Republike Srpske
vezanoj za ekolo{ke zahtjeve, ne}e
prouzrokovati promjene kvaliteta
`ivotne sredine. Dobijeni rezultati
ekonomsko-finansijske analize,
dopunjeni analizom osjetljivosti,
ukazuju na neospornu opravdanost
ulaganja uz relativno visoku stopu
interne stope rentabilnosti. Gotovinski
tok projekta je pokazao da projekat nije
likvidan u celom periodu (u periodu
otplate kredita) {to je pre svega
posledica uslova finansiranja. O~ekivani
ukupni neto priliv nov~anih sredstava
iznosi preko trideset miliona EUR.
Pored navedenog, va`no je napomenuti
i izuzetan zna~aj koji bi realizacija
projekta izgradnje TE-TO Doboj imala
na razvoj kompletne Dobojske regije i
stanovni{tvo grada Doboja i okoline.
Osim obezbje|enja novih radnih mjesta,
kako tokom izgradnje, tako i nakon
pu{tanja u pogon i otvaranje
mogu}nosti ubrzanog razvoja prije
svega u oblasti uslu`nih djelatnosti,
postoji niz drugih pozitivnih efekata
realizacije ovog projekta. Sistem
daljinskog grijanja Doboja dobija
savremeni toplotni izvor, koji
dugoro~no obezbje|uje pouzdanu
isporuku toplotne energije, uz bolje
iskori{}enje prirodnih resursa (uglja), a
samim tim i jeftinije grejanje za
stanovni{tvo i privredu grada Doboja. S
druge strane, pove}ava se stabilnost
funkcionisanja elektroenergetskog
sistema i sigurnost snabdijevanja
potro{a~a elektri~nom energijom
Dobojske regije i cijele Republike
Srpske, [5]. Tako|e, novi toplotni izvor
omogu}uje br`e {irenje toplovodne
mre`e i daje mogu}nost priklju~enja
dodatnog, kako stambenog, tako i
poslovnog i javnog prostora, dok
op{tina Doboj obezbje|uje dodatni
izvor prihoda od taksi i naknada.
Literatura
[1] Milovanovi} N. Z. i drugi:
Prethodna studija opravdanosti
izgradnje TE-TO Doboj, Institut za
gra|evinarstvo "IG", Banja Luka, Juni
2007., 129 str.;
[2] * * *: Elaborat o klasifikaciji,
kategorizaciji i prora~unu rezervi uglja
stanarskog ugljenog basena - sa stanjem
31. 12. 2004. godine, Republi~ki zavod
za geolo{ka istra`ivanja ''Geozavod''
Zvornik, Zvornik, 2005.;
[3] * * *: Uredba o projektima za koje
se sprovodi procjena uticaja na `ivotnu
sredinu i kriterijumima za odlu~ivanje o
obavezi sprovo|enja i obimu procjene
uticaja na `ivotnu sredinu, Slu`beni
glasnik RS, broj 7/06, 2006.;
[4] * * *: Pravilnik o monitoringu
emisija zaga|uju~ih materija u vazduhu,
Slu`beni glasnik Republike Srpske br.
70/02, 2002.;
[5] Milovanovi} N. Z.: Optimizacija
pouzdanosti termoelektrana, Univerzitet
u Banjoj Luci, Ma{inski fakultet, Banja
Luka, 2003., 300 str.
[061]
energija
Aleksa Markovi}, dipl. el. in`.
EPS, PD “Panonske TE-TO” d.o.o. Novi Sad, TE-TO Zrenjanin
UDC: 621.311.15/.22.004
Analiza rada TE-TO
Zrenjanin u prethodnom
periodu-osvrt i
perspektive
1. Opis objekata TE-TO
Za podmirenje potreba EPS-a, industrije
i grada Zrenjanina energetskim fluidima
izgra|ena je TE–TO Zrenjanin, kao
energetski izvor za kombinovanu
proizvodnju toplotne i elektri~ne
energije. TE–TO Zrenjanin ima 2
bloka. Blok A1 je lociran u
industrijskoj zoni grada, a blok A2 u
okru`enju biv{eg IPK "Servo Mihalj''.
Blok A1 i A2 su vodeno i parno
povezani odgovaraju}im cevovodima,
kao i potro{a~ima toplotne energije.
Blok A1 je elektri~no povezan sa
mre`om EMS-a, na naponu 110kV i
spada u grupu objekata I kategorije.
Opis objekta je vrlo kratak, jer je
poznat i dostupan, da bi se u radu
posvetila pa`nja proizvodnim
rezultatima, analizi istih i perspektivi
ovakvih objekata.
1.1. Blok A1
Blok A1, izgra|en je i pu{ten u pogon
1989. godine. Osnovno gorivo je
prirodni gas i mazut, koji je u
dana{njim okolnostima dobio ulogu
primarnog goriva , jer 75% od ukupnog
broja sati rada godi{nje TE-TO tro{i
samo mazut, 10% samo gas, a 15%
kombinovano gas/mazut.
Postrojenje za kombinovanu
proizvodnju toplotne (vodena para i
topla voda) i elektri~ne energije bloka
~ine: jedna parna dvocilindri~na
toplifikaciona turbina sa 7 oduzimanja
pare; dva parna kotla kapaciteta 330 t/h;
reducirno–rashladne stanice (kao
elementi rezervnog snabdevanja
toplotnom energijom), ~iji broj i
kapacitet odgovara maksimalnim
potrebama potro{a~a vodene pare i
grejanja grada.
Turbinsko-generatorsko postrojenje,
kondenzaciono-oduzimnog tipa,
projektovano je da svojim kapacitetom
Rezime
Rad opisuje ulogu odre|ene, konkretne Termoelektrane-toplane (u daljnjem tekstu
TE-TO), tj. TE-TO Zrenjanin, iz aspekta proizvodnje toplotne i elektri~ne energije
za lokalni i {iri region.
U radu }e biti prikazani projektovani parametri, kao i ostvareni rezultati u 19godi{njem radu pogona.
Poseban osvrt bi}e dat za ulogu TE-TO u zimskom periodu i posebnim osvrtom na
zadnjih 5 sezona rada, od 2003 do 2008 godine.
Bi}e prikazana i va`na uloga TE-TO za odr`avanje naponskih prilika u regionu,
kao i uloga vr{ne elektrane u sistemu EPS-a i uticaj na ekologiju.
Sagledava se i obra|uje, uloga ovakvog objekta u toku i posle tranzicije i
transformacije privrede Republike Srbije i perspektiva.
Za izradu rada kori{}eni su idejni i glavni projekti, pogonske knjige, dnevnici
radova i evidencije o ostvarenoj proizvodnji TE-TO.
Klju~ne re~i: termoelektrana, toplana, energija, analiza, perspektive.
Analysis of Operation of TE-TO Zrenjanin in the Previous PeriodConsidering and Prospectives
The paper describes the role the specific power plant, „Termoelektrana – Toplana
Zrenjanin“ (referred to as TE-TO in the following text), e.g., TE-TO Zrenjanin,
from the aspects of generating heating energy and electric energy for the local
district and broader region.
Projected parameters and results achieved in the 19 years of operation will be
presented in this paper.
The role of TE-TO operating in winter period will be emphasized, with particular
data of the previous five seasons of operation, 2003-2008 years.
The work will show the importance TE-TO in maintaining the voltage in the region
and the role of the peak plant in the EPS.
The paper also deals with the importance of such plant after the changes in the
economy of the Republic of Serbia and the future prospective of the plant.
General designs and master projects, operational books and data on achieved
production of the TE-TO were used in completing this work.
Key words: thermo energetic plant, heating station, energy, analysis, prospective
omogu}uje prizvodnju 120MW aktivne
elektri~ne snage, 90MVAr reaktivne
snage, 140MWt toplotne snage i 310 t/h
vodene pare za industriju.
1.2. Blok A2
Blok A2, izgra|en je i pu{ten u pogon
1952. godine. Prvo vreme je kao gorivo
kori{}en ugalj, ali su oko 1975. godine
stari kotlovi zamenjeni novim
kotlovima za kombinovano sagorevanje
[062]
ili posebno sagorevanje prirodnog gasa
odnosno mazuta. U bloku A2 postoji 5
kotlova, koji su i sada u proizvodnoj
eksploataciji, a njihove nazivne
produkcije su: 2 od 80t/h i po jedan od
70t/h, 18t/h i 15t/h vodene pare
razli~itih parametara (ukupno 253t/h).
Anga`ovanje pojedinih kotlova zavisi
od potreba i potro{nje toplotne energije
i potro{a~a iste.
Pored kotlovskog postrojenja postoje i 4
turbogeneratorska postrojenja. Postoje
energija
Tabela 1 Vreme rada bloka A1 na elektri~noj energetskoj mre`i
Tabela 2 Broj pokretanja bloka A1 na elektri~nu energetsku mre`u
dve protupritisne turbine ~iji su
generatori od 10MVA odn. 4,165MVA
i dve kondenzacione turbine ~iji su
generatori od 10MVA odn. 8MVA.
Osim protupritisne turbine sa
generatorom od 10MVA, ostale nisu u
pogonskoj spremnosti.
2. Proizvodni rezultati
Od kako je pre 19 godina blok A1
pu{ten u pogon, naizmeni~no su u
pogonu ili blok A1 ili blok A2, a vrlo
retko oba istovremeno. Naime u letnjem
periodu u pogonu je blok A2, a u
zimskom periodu, obi~no je u radu blok
A1. U prelaznim godi{njim dobima
jesen/prole}e, prema ukazanim
potrebama mogu biti u pogonu ili jedan
ili drugi blok. Zbog potrebe
snabdevanja industrije vodenom parom
TE-TO Zrenjanin je u pogonu svih 365
dana u toku godine.
U periodu 14 godina od 1989. do 2003.
godine blok A1, bio je u radu 8 godina
(ili bolje re~eno grejnih sezona) pri
~emu je na elektroenergetskoj mre`i bio
15.515 sati (646 dana i 11 sati). Pri
ovom radu bilo je 173 pokretanja
/zaustavljanja, od toga 44 pokretanja iz
hladnog stanja. Prose~no godi{nje
anga`ovanje bloka A1 je 1.940
sati/godi{nje (80 dana i 20 sati). Od
1992. godine do 1997. godine blok A1
nije bio u pogonu zbog ekonomskih
sankcija i embarga na uvoz gasa i nafte,
pa je bio u pogonu samo blok A2.
Poslednje 5 grejne sezone blok A1 bio
je u pogonu prema zahtevima dispe~era
ranije EPS-a i sada dispe~era EMS-a,
kako je prikazano u tabeli 1.
Iz tabele 1 je vidljivo da se
anga`ovanje bloka A1 TE-TO
Zrenjanin tokom prethodne 5 grejne
sezone smanjilo sa 4 na 1 mesec u toku
grejne sezone. Razlozi ovome su
vi{estruki, ali smatram da su primarni:
- nesklad u ceni primarnih energenata
(gas i mazut) u odnosu na elektri~nu
energiju,
[063]
- stabilan elektroenergetski sistem EPSa i EMS-a.
U grejnim sezonama 2005-2008.
godine, blok A1 je ulazio u pogon po
nalozima dispe~era EMS-a i EPS-a u
vreme samo jako hladnih dana,
nesta{ice elekti~ne energije ili nesta{ice
prirodnog gasa radi grejanja grada
Zrenjanina na mazut.
U tabeli 2 prikazan je broj pokretanja,
zaustavljanja i ispada bloka A1 sa
elektro energetske mre`e.
3. Karakteristi~ni re`imi rada
Prikazi razli~itih dnevnih re`ima rada
bloka A1, dati su na dijagramima 1 do
8. Odabrani su pojedini karakteristi~ni
dani rada, koji najslikovitije prikazuju
proizvodnju elektri~ne i toplotne
energije i vodene pare. U nastavku se
daje kratak opis pojedini re`ima rada.
Re`im rada sa dijagrama 1, prikazuje
stabilan rad elektroenergetskog sistema,
a brzi i nagli skok proizvodnje toplotne
energije, na dan Svetog Nikole, kada je
elektroenergetski sistem najoptere}eniji
Re`im rada sa dijagrama 2, prikazuje
stabilan rad elektroenergetskog sistema,
a zna~ajnu potrebu za proizvodnju
vodene pare za industriju.
Re`im rada sa dijagrama 3, prikazuje
stabilan rad toplotnog sistema grejanja,
a odslikava potrebu za hitnom
proizvodnjom reaktivne elektri~ne
energije, radi odr`avanja naponskih
prilika u mre`i regiona.
Re`imi rada sa dijagrama 4, 5 i 6,
prikazuju stabilan rad
elektroenergetskog i toplotnog sistema
u karakteristi~ne prazni~ne dane
2007/2008 godine, dan Nove 2007 i
2008 godine i Badnje ve~e
pravoslavnog Bo`i}a 2007. godine).
Re`im rada sa dijagrama 7, prikazuje
letnji re`im rada TE-TO, kada se
proizvodi samo elektri~na energija, a
toplotna ne.
Re`im rada sa dijagrama 8, prikazuje
re`im rada TE-TO, kada se proizvodi
minimalna koli~ina reaktivne elektri~ne
energije, jer zbog dobrih naponskih
prilika ista nije potrebna.
Prikazani dijagrami proizvodnje
elektri~ne i toplotne energije i vodene
pare, daju sliku raspolo`ivosti i brzog
odziva za potrebnim i zahtevanim
proizvodima TE-TO.
Koli~ina, obim i raspored proizvodnje
energija ne zavisi od TE-TO, nego
dispe~era distributera energije (EMS,
EPS, Grejanje grada i potro{a~i vodene
pare).
4. Energetska efikasnost i
ekonomi~nost rada
Da bi se postigla {to bolja energetska
efikasnost odre|enog bloka TE-TO,
energija
Dijagram 1 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 19.12.2007. godine
Dijagram 2
Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 19.11.2005. godine
Dijagram 3
Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 08.02.2006. godine
Dijagram 4
Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 01.01.2007. godine
[064]
potreban je kontinualan
rad istog na du`i period, a
ne pokretanja na kratke
vremenske intervale.
Pored toga
najekonomi~niji re`im
posti`e se pri proizvodnji
svih oblika energije i to u
{to ve}em obimu. Radi
sagledavanja energetske
efikasnosti bloka A1
uze}e se u analizu sezone
rada u zadnjih 5 grejnih
sezona, kao i pojedini
karakteristi~ni dani iz
sagledavanog perioda.
Efikasnost proizvodnje se
prikazuje kroz specifi~nu
potro{nju, koja je odnos
utro{ene energije (mazuta
i gasa) i energije
transformisane u
elektri~nu i toplotnu
energiju i vodenu paru .
Pri ovome su toplatna
energija i koli~ina
isporu~ene vodene pare
prera~unate u
ekvivalentnu elektri~nu.
U tabeli 3 data je
specifi~na potro{nja, kao
odnos utro{ene i
proizvedene energije , za
prethodno prikazane
dnevne re`ime rada TETO.
U tabeli 4 data je
specifi~na potro{nja, kao
odnos utro{ene i
proizvedene energije , za
navedene periode rada.
Prikazani podaci za
specifi~nu potro{nju po
danima ili periodima
pokazuju {arolikost
podataka, mada se iz njih
mogu izvesti odre|eni
zaklju~ci, a to su:
Dobra energetska
efikasnost se posti`e pri
proizvodnji svih oblika
energije i pri {to ve}em
obimu proizvodnje. Ovo
je vidljivo iz perioda i
grejnih sezona rada
2004/2005. i 2007/2008.
godine.
U grejnim sezonama
2005/2006. i 2006/2007.
godine, blok A1 je bio
anga`ovan svega oko
mesec dana uz vi{e
pokretanja i zaustavljanja,
tako da je specifi~na
potro{nja znatno ve}a
nego u prethodnim
periodima, kada je
anga`ovanje bilo 3-4 puta
du`e.
energija
Dijagram 5 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 06.01.2007. godine
Dijagram 6 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 31.12.2007. godine
Dijagram 7 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 31.08.2007. godine
Dijagram 8 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 17.02.2008. godine
Pri radu bloka u leto 2007.
godine (avgusta i
septembra) isto tako
specifi~na potro{nja je
velika, jer nije bilo
proizvodnje toplotne
energije i vodene pare za
industriju.
Treba navesti i da je
priznati nomativ od strane
EPS-a za proizvodnju
elektri~ne
energije u kombinovanim
re`imima na mazut i gas
13.800 kJ/kWh.
Kalorijska vrednost 1kg
mazuta je oko 41.000
kJ/kWh. Cena mazuta je
trenutno 25,60 din/kg.
Iz prethodnih podataka
proizilazi da se cena
proizvedenog kWh
elektri~ne energije kre}e,
gledaju}i najpovoljnije i
najnepovoljnije periode,
izme|u 7,99 do 9,25 din.
(9,99 do 11,56 c).
Pri radu TE-TO na gas, a
imaju}i u vidu cenu od
19,60 din/Stm i njegovu
kalorijsku vrednost od oko
31.000 kJ/Sm cena
proizvedenog kWh
elektri~ne energije kre}e
se, gledaju}i najpovoljnije
i najnepovoljnije periode,
izme|u 6,74 do 7,81 din.
(8,43 do 9.76 c).
Navedeni iznosi u
dinarima i eurima za
proizvedeni kWh,
predstavljaju samo tro{ak
za ulo`enu energiju, a
pored toga postoje i drugi
proizvodni tro{kovi
(hemikalije, amortizacija,
remonti, li~ni dohoci i
drugo).
Prema sada{njim
odnosima cena ulo`enih
energenata (mazut i gas) i
cene kWh elektri~ne
energije proizilazi da je
proizvodnja elektri~ne
energije nerentabilna.
Me|utim, u trenucina
nedostatka elektri~ne
energije u sistemu EMS-a
i EPS-a, a ako je nema ni
u okru`enju, ona postaje
isplativa, jer se de{ava da
je jeftinija nego ona iz
uvoza.
5. Mogu}a
perspektiva TE-TO
Sagledavaju}i, dosada{nji
rad TE-TO, ~ak i period iz
[065]
energija
Tabela 3 Specifi~na potro{nja po danima rada u kJ/kWh
Tabela 4 Specifi~na potro{nja po periodima rada
vremena projektovanja i gradnje bloka
A1, autor je slobodan da iznese svoja
sagledavanja mogu}eg anga`ovanja i
uloge bloka A1 TE-TO Zrenjanin u
budu}nosti:
- Prerada NP dela turbine, radi
pove}anja elektri~ne snage u
kondenzacionom re`imu rada turbine.
- Pro{irenje kondenzatora turbine,
tako|e, radi pove}anja snage u
kondenzacionom re`imu rada turbine.
- Izbegavati kratkotrajna pokretanja
bloka A1, jer su nerentabilna,
- Sa~ekati pre dono{enja kona~ne
odluke o objektu, uskla|ivanje cene
goriva (prirodni gas i mazut) sa cenom
elektri~ne energije,
- Razmotriti mogu}nost iznajmljivanja
objekta strate{kom partneru, radi
proizvodnje elektri~ne energije za
izvoz sa prirodnim gasom i/ili
mazutom kao pogonskim gorivom, na
du`i period tokom godine.
- Sagledati mogu}nosti anga`ovanja
objekta, shodno Kjoto protokolu i
skora{njem tr`i{tu emisijom {tetnih
gasova.
- Na vi{em i dr`avnom nivou sagledati
ulogu ovakvih objekata iz aspekata
Kjoto protokola i Energetske
zajednice jugoisto~ne Evrope, ~ije je
potpisivanje obavljeno i sa strane na{e
dr`ave.
- Utvr|ivanje cene reaktivne elektri~ne
energije proizvo|a~ima, proizvedene i
inputirane u sistem EMS-a, jer je blok
A1 TE-TO u mogu}nosti da, po
karakteristikama generatora i pri svega
5 MW aktivne snage, isporu~i 90
MVAr reaktivne snage,
- I drugi ne sagledani aspekti autora
rada u pogledu perspektive, ovakvih
objekata.
proizvodnjom svih vrsta energije,
naro~ito vodene pare.
Zbog dispariteta cene goriva i elektri~ne
energije nije rentabilna proizvodnja
elektri~ne energije, osim u vr{nim
situacijama i u vreme jakih zima uz
kombinovani re`im sa toplotnom
energijom.
Sagledavaju}i pouzdanost rada vidi se
da je pouzdanost veoma visoka, a broj
ispada iz pogona veoma mali.
[teta je da ovakav objekat postoji, a da
se ne koristi adekvatno i {to vi{e.
Ina~e do kona~ne odluke o kori{}enju
ovakvih objekata treba nastaviti sa
kvalitetnim odr`avanjem i negom istih.
6. Zaklju~ak
Iz napred izlo`enog da se zaklju~iti da
je TE-TO Zrenjanin, moderan i
savremen objekat za proizvodnju termoelektri~ne energije. Postoje}i kapaciteti,
daleko nadma{uju potrebe za
[066]
energija
Biljana ]ur~i}, dipl.in`.
JP SRBIJAGAS
UDC: 662.767.001.6 : 504.064
Razvoj primene
komprimovanog
prirodnog gasa kao deo
korporativne odgovornosti
1. Uvod
Velika zavisnost od energije, jedna je
od osnovnih odlika savremene
civilizacije. Potro{nja svih oblika
primarne energije je u stalnom porastu,
uprkos ograni~enim prirodnim
resursima konvencionalnih oblika
energije sa jedne i negativnog uticaja
potro{nje i primene iste na `ivotnu
sredinu, sa druge strane. Prema
podacima Me|unarodne agencije za
energiju (IEA) u 2005 godini, odnos
potro{nje finalne energije u svetu i u
zemljama OECD-a bio je pre svega u
korist nafte, {to se mo`e videti iz tabele
1 [1].
Uprkos ograni~enim resursima, nafta se
zahvaljuju}i pre svega odnosu potro{nje
u sektoru saobra}aja i dalje tro{i
zna~ajno vi{e nego drugi oblici
primarne energije. Sektor transporta
posebno drumski, uglavnom je zavistan
od nafte, tako da se u Evropskoj Uniji
u oblasti transporta potro{i pribli`no
66% nafte od ukupne energetske
potro{nje primarne energije. Dakle
sektorski posmatrano, transport je
zaslu`an za u~e{}e od preko 30% u
finalnoj energetskoj potro{nji. Kao
posledica navedenog, u oblasti
zaga|enja vazduha imamo situaciju, da
je saobra}aj odgovoran za oko 28%
emisije CO2 u Evropskoj Uniji, {to je
va`an elemenat kada je u pitanju stepen
aero zaga|enja, imaju}i u vidu i sve
ostale {tetne materije iz emisije, {to u
kona~nom ishodu zna~ajno uti~e i na
promenu klime u globalnom smislu.
Sli~na situacija je, kako u razvijenim
zemljama tako i u privredama zemalja u
tranziciji, gde je broj motornih vozila
naglo porastao poslednjih petnaest
godina.
Direktna veza saobra}aja, a posebno
drumskog i emisije {tetnih produkata
sagorevanja sa aero zaga|enjem u
Rezime
Pojam razvoja koncepta dru{tvene odgovornosti, mo`e zna~ajno doprineti
podizanju konkurentnosti preduze}a i privredne delatnosti u celini, kroz
uspostavljanje dru{tveno odgovornog poslovanja zasnovanog na eti~kim,
ekolo{kim i socijalnim principima za druge.
Uva`avaju}i i razvijaju}i navedene pricipe, JP Srbijagas kao preduze}e ~ija je
delatnost od posebnog javnog zna~aja, izme|u ostalog radi i na razvoju i
promovisanju intezivnijeg uvo|enja komprimovanog prirodnog gasa (CNG –
Compressed Natural Gas) u primenu kao gasovitog goriva za motorna vozila.
Razvoj primene CNG-a kao gasovitog goriva za motorna vozila, ima pre svega
veliki ekolo{ki doprinos posebno u gradskim , veoma zaga|enim aero sredinama
ali i ekonomski, zbog konkurentnosti cene ko{tanja u odnosu na te~na goriva.
Doprinos smanjenju ekololo{kog zaga|enja predstavlja zna~ajan deo odgovornog
pona{anja i poslovanja ne samo u smislu lokalnog uticaja, ve} i na globalnom
nivou.
U saop{tenju je dat pregled aktuelnog stanja u Evropi, kao i aktivnosti JP
Srbijagas iz ove oblasti.
Klju~ne re~i: Komprimovani prirodni gas, dru{tvena odgovornost, etika,
ekologija, socijalni principi
Enhanced Natural Gas Usage as a Part of the Corporate
Responsibility
Promoting the social responsibility concept can significantly contribute to a higher
competitiveness of undertakings and industry as a whole by implementing the
social responsible operation based on ethical, environmental and social principles.
Obeying and developing the abovementioned principles, JP Srbijagas as an
enterprise performing activities of general interest promotes also intense
compressed natural gas usage as automotive fuel.
Such an application of this gaseous fuel improves the environmental situation,
especially in urban areas with extreme air pollution, but also makes the important
economic contribution fetching the more competitive price in relation to the liquid
fuels.
Measures taken in order to reduce the environmental pollution represent an
important aspect of the responsible behavior and operation at local and global
level.
This paper considers actual developments in Europe as well as activities of JP
Srbijagas in this field.
Key words: compressed natural gas, social responsibility, ethics, environmental
protection, social principles
urbanim sredinama je nesporna.
Pribli`no 85% emisije izduvnih gasova
se emituje iz oblasti saobra}aja, te je to
sektor koji realno najdirektnije uti~e na
aero zaga|enje, rast emisije gasova
[067]
staklene ba{te, a sa time i na ukupne
klimatske promene na globalnom nivou.
Progresivno pove}anje imisije
produkata {tetnih materija i aero
zaga|enja u direktnoj je proporciji sa
energija
Tabela 1
Potro{nja finalne energije u svetu i zemljama OECD-a
* Drugo uklju~uje geotermalnu, solarnu, vetar, itd
emisijom produkata sagorevanja iz
motornih vozila i ista zna~ajno raste sa
porastom broja vozila i pove}anjem
broja ostvarenih kilometara po vozilu
odnosnom potro{njom goriva.
Me|unarodna zajednica je pokazala
delimi~no, nivo svoje odgovornosti
sklapaju}i Kyoto sporazum o smanjenju
gasova staklene ba{te. Ovaj
me|unarodni pravni okvir pre svega
podrazumeva ugljen dioksid (CO2), ali i
druge {tetne GHG gasove : metan
(CH4), azot-suboksid (N2O), hidro
fluoro-ugljenik (HFC), per fluorougljenik (PFC) i sumpor heksa-flurid
(SF6). Definitivno najve}i nepovoljni
uticaj na `ivotnu sredinu od svih GHG
gasova ima CO2. S obzirom, na to da je
emisija CO2 direktno proporcionalna
potro{nji goriva, propisi koje su
pojedine zemlje uvele (npr Amerika i
Japan) vezano za racionalnu potro{nju
goriva, uticali su i na smanjenje emisije
CO2. U Evropi za sada nema
ograni~enja potro{nje goriva, ali su
1997 godine donesene preporuke za
srednju potro{nju do 2005 godine kod
benzinskih motora do 5 lit /100km i kod
dizel motora na 4 lit /100km, a do 2010
godine za sva vozila na 3 lit /100km.
Udru`enje evropskih konstruktora
automobila ACEA predlo`ila je da se
prose~na emisija CO2 ograni~i na 140
g/km do 2008.godine, dok je Savet
ministara EU predlagao, da bi za nova
vozila ta granica trebalo da bude jo{
2005 godine 120g/km. Ipak, najve}i
doprinosi smanjenju emisije CO2 mogu
se o~ekivati iz primene goriva
odgovaraju}eg kvaliteta [2].
2. Korporativna odgovornost
[ta je korporativna odgovornost i u
kakvoj je vezi ovakav jedan projekt sa
time?
Postoje razli~ite definicije za pojam
korporativno dru{tvene odgovornosti ali
su{tina mo`e da se defini{e kao
opredelenje za unapre|enje dobrobiti
zajednice kroz diskrecionu poslovnu
praksu i doprinosa na ra~un resursa
korporacije.
Kompanija, koja je privr`ena ideji
pru`anja pozitivnog doprinosa dru{tvu,
prvenstveno kroz partnerstva i
povezivanjem, kao i odgovornom
odnosu prema dru{tvenim obavezama.
Pod pojmom “dobro” mo`e se navesti:
korporativna dru{tvena odgovornost,
korporativno gra|anstvo, korporativna
filantropija, korporativno davanje,
dru{tveni angan`man, odnosi sa
zajednicom, delovanje u zajednici,
razvoj zajednice, globalno gra|anstvo i
korporativni dru{tveni marketing .
Tokom prethodne decenije uo~en je
trend sve ve}eg davanja korporacija,
intezivnije izve{tavanje o korporativnim
inicijativama iz domena dru{tvene
odgovornosti, uspostavljanje ~injenja
dobrog kao korporativno dru{tvene
norme i o~iglednog prelaska sa davanja
kao obaveze, na davanje kao strategiju.
Strate{ki pristup vezano za
koorporativnu odgovornost
podrazumeva njen uticaj na pitanja koja
korporacija podr`ava, kao i na~in na
koji se programi utvr|uju, sprovode i
procenjuju. Korporacije se sve vi{e
fokusiraju na manji broj strate{kih
oblasti koje odgovaraju njihovim
vrednostima. Vr{i se izbor inicijativa,
koje podr`avaju njihove poslovne
aktivnosti ili su povezane sa njihovim
osnovnim proizvodima i tr`i{tima.
Zatim, podr`avaju aktivnosti koje
pru`aju mogu}nosti za realizaciju
ciljeva kao {to su pove}anje udela na
tr`i{tu ili stvaranje `eljenog identiteta
brenda. Procenjuju zadatke na osnovu
njihovog potencijalnog pozitivnog
uticaja u kriznom periodu za
korporaciju ili uticaja za izgradnju
nacionalne politike, uklju~uju vi{e od
jednog odelenja u proces izbora
anga`mana kako bi obezbedile podr{ku
sprovo|enju programa i preuzimaju na
sebe re{avanje pitanja koja su
najva`nija za zajednicu, klijente i
zaposlene.
Postoji mi{ljenje, da razvoj i
sprovo|enje programa na osnovu
navedenog novog modela bi se mogao
definisati kao “raditi sve {to mo`e da bi
se u~inilo najbolje, a ne samo ne{to
dobro”. Smatra se, da kompanije koje
preuzimaju, eti~ke, dru{tvene i ekolo{ke
odgovornosti imaju “sve bolji pristup
kapitalu koji u protivnom, ne bi bio
dostupan” [3].
Postoje razli~ite korporativno dru{tvene
inicijative. Mi{ljenja stru~njaka o
prednostima i manama pojedinih
inicijativa kako za dru{tvo ali i za
korporaciju, mogu biti razli~ita.
Pa`nja treba da bude usmerena na
usvajanje najboljih od preporu~enih
na~ina za izbor razli~itih potencijalnih
dru{tvenih pitanja, koja bi korporacija
mogla da re{ava:izbor inicijative koja
}e biti najkorisnija i za re{avanje
odre|enog dru{tvenog pitanja i za
[068]
korporaciju, razvoj i sprovo|enje
uspe{nih programskih planova i
procenu programa koji se
sprovode. Predpostavka je, da }e
ve}ina profitnih korporacija
barem povremeno ~initi ne{to za
op{te dobro.
Pojam dru{tvene, korporativne,
profesionalne i/ili li~ne odgovornosti
prema na~inu potro{nje energije u svim
oblastima, trebalo bi da se uspostavi i
razvija u svakom segmentu dru{tva, te
bi svest o tome trebalo da evoluira, {iri
se i ja~a. Cilj je, da se sa {to manje
upotrebljene energije postigne ukupan
planirani dru{tveni i ekonomski rast.
Cilj je da, potro{nja energije bude u
okvirima odr`ivog razvoja. Osim toga
koliko tro{imo, veoma je va`no i na~in
na koji tro{imo energiju.
Energetska efikasnost, racionalna
potro{nja, ve}a primena obnovljivih
izvora energije, otvaraju razli~ite
mogu}nosti za stvaranje novih
vrednosti, kako u ekonomskim
okvirima tako i na planu za{tite `ivotne
sredine.
Delatnost energetike je dru{tvena
funkcija od posebnog zna~aja, gde pre
svega postoji odgovornost za
obezbe|enje sigurnog i pouzdanog
snabdevanja tr`i{ta i svih potro{a~a
neophodnim oblicima energije. Osim
toga, preduze}a koja obavljaju ove
funkcije imaju i odgovornost, da uvode
i razvijaju racionalne oblike potro{nje,
podsti~u rast energetske efikasnosti, da
uvode i razvijaju primenu onih oblika
energije, koji imaju manji negativan
uticaj na `ivotnu sredinu.
(%)
3. KPG projekat
KPG projekat predstavlja jedan od
primera korporativne odgovornosti.
Potreba da kompanije koje se bave
pojedinim energetskim delatnostima
imaju posebnu odgovornost da razvijaju
projekte primene energije, koji manje
uti~e u negativnom smislu na promenu
`ivotne sredine, odnosno koji je vi{e
prijateljski okrenut prema istoj. Dakle,
razvojem projekta primene
komprimovanog prirodnog gasa (KPG),
preduze}e koje je nosilac inicijative,
uklju~uju}i i druge aktere projekta,
razvija ga i uti~e na efikasnije uvo|enje
i primenu istog, povezuju}i interes u
domenu svojih poslovnih aktivnosti i
interes dru{tvene sredine i u u`em i
{irem smislu za za{titu `ivotne sredine,
pokazuju}i svoju korporativnu
odgovornost.
Komprimovani prirodni gas (KPG) je u
mnogim zemljama sveta ocenjen kao
jedan od klju~nih re{enja u cilju
smanjenja emisije {tetnih gasova. KPG
se kao gasovito gorivo za motorna
vozila uveliko koristi. Prema podacima
IANGV-a iz juna 2007 godine, oko 7
energija
Slika 1 Emisije {tetnih materija iz konvencionalnih te~nih goriva i
komrimovanog prirodnog gasa
miliona vozila u svetu ili 1 % svetskog
voznog parka koristi KPG kao gorivo,
dok je broj stanica za punjenje motornih
vozila u tom momentu iznosio 10 695.
Vode}e zemlje u svetu u ovoj oblasti su
pre svega Argentina, Brazil, Pakistan,
Italija, Indija i USA [4].
U razvoju primene ovog gasovitog
goriva u Evropi, zemlje lideri su Italija,
zatim Nema~ka, Rusija, Ukrajina i
druge. Razvojni program Evropske
Unije predvi|a da se do 2020 godine
supstitui{e ukupno 20 %
konvencionalnih sa alternativnim
gorivima, a od toga do 10% istih sa
komprimovanim prirodnim gasom.
Primenom goriva sa manjim
strukturnim u~e{}em ugljenika,
sagorevanjem u motorima SUS,
zna~ajno se smanjuje emisija ugljen
dioksida, a u dizel motorima emisija
~estica. Gasovi su dobra goriva za
konvencionalne OTO motore: sme{a je
visokog oktanskog kvaliteta, te je
sagorevanje potpuno, rad motora
ekonomi~niji, a emisija {tetnih
produkata sagorevanja manja. Prirodni
gas sagoreva veoma “~isto” i stoga
predstavlja atraktivno gorivo posebno
za primenu u vozilima javnog gradskog
saobra}aja u urbanim sredinama
Primetno je, da op{ta svest o potrebi da
se te~na goriva naftnog porekla
supstitui{u {to ve}im delom
alternativnim odnosno “^istijim
gorivima” me|u koje spada i KPG,
raste.
Na slici 1, mo`e se videti poredenje
emisije {tetnih gasova iz
komprimovanog prirodnog gasa u
odnosu na konvencionalna ili klasi~na
goriva. Tri potencijalna goriva nove
generacije ~ija je emisija najbli`a nula
emisiji su hidrogen, elektri~na energija i
biogorivo i predstavljaju opciju za neka
budu}a vremena.
Podsticajne mere za upotrebu KPG-a
pokrenula je 1998 godine Evropska
komisija kroz razvojni program NGV
Europe sa ciljem razvoja motornih
vozila na prirodni gas i kompresorskih
stanica, promociju i ispitivanja ovih
vozila posebno u pogledu emisije
izduvnih gasova. Ovaj projekat u
vrednosti 2,6 mil Evra se realizuje u 15
gradova u 7 zemalja EU i usmeren je na
gradske autobuse, dostavna, taksi i
komunalna vozila, koja se koriste u
ekolo{ki ugro`enim sredinama. Do sada
je u okviru ovog projekta razvijeno i u
eksploataciju uklju~eno vi{e stotina
vozila.
Zna~ajni ekonomski potencijali koji se
mogu realizovati u domenu potro{nje
energije u regionu Jugoisto~ne Evrope
su u oblasti energetske efikasnosti i
mogu}nosti njenog pove}anja, te se ovi
resursi od strane IEA procenjuju na ~ak
od 30 do 50% , a glavni udeo se odnosi
na oblast saobra}aja [5].
Pozitivna iskustva u svetu (Evropa,
USA i Kanada) vezano za primenu
komprimovanog prirodnog gasa kao
alternativnog goriva, u oblasti
saobra}aja posebno kada su u pitanju
vozila javnog transporta, postoje kako
sa ekolo{kog tako i sa ekonomskog
aspekta. Tr`i{te se razvija obuhvataju}i
razvoj i {irenje infrastrukture za
snabdevanje tr`i{ta i usavr{avanje
konvertovanih vozila na gas.
Supstitucijom dizel goriva sa KPG-om
posebno kada je u pitanju javni
transport u urbanim sredinama, posti`e
se pre svega zna~ajno smanjenje emisije
{tetnih produkata sagorevanja, ve}i
stepen iskori{}enja primarne energije, a
krajnji ekonomski efekti se ogledaju u
ukupno ni`im tro{kovima po
ostvarenom kilometru.
Prema aktuelnim podacima u Srbiji
krajem 2007 godine postojalo je ~etiri
javne punionice (u Beogradu, Pan~evu,
^a~ku i Kru{evcu) i jedna interna (u
Novom Sadu u krugu JP Srbijagas).
[069]
Prema statisti~kim podacima IANGV-a
u Srbiji je juna 2007 godine bilo 2
javne stanice i 89 vozila.
Program postepene supstitucije vozila
sa dizel goriva na KPG uz podr{ku
nadle`nih institucija, lokalne uprave,
kompanija u oblasti snabdevanja tr`i{ta
gasom i proizvo|a~a vozila na KPG,
predstavlja strate{ko opredelenje u
oblasti javnog transporta ~ime }e se
zna~ajno smanjiti ukupna potro{nja
te~nih goriva i emisija {tetnih produkata
sagorevanja, a pove}ati ukupna
energetska efikasnost vozila i
ekonomski efekti s obzirom da su
tro{kovi primene KPG-a u odnosu na
dizel gorivo za oko 30% , a u odnosu
na benzin i do 50% ni`i [6]. Primenom
KPG-a smanjuje se emisija izduvnih
gasova tako da se i bez njihovog
dodatnog pre~i{}avanja dosti`e norma
EURO 5.
4. Zaklju~ci
Iz navedenog , mo`e se zaklju~iti da:
Uloga gasovitih goriva u pove}anju
energetske efikasnosti motornih vozila i
u doprinosu manjeg uticaja {tetnih
materija na aero zaga|enje i uop{te
`ivotnu sredinu, bi mogla biti od
posebnog zna~aja u oblasti saobra}aja,
a posebno u sferi javnog transporta
Projekat KPG-a ilustruje koorporativnu
odgovornost odnosno pozitivan odnos
koji nosilac inicijative, a u konkretnom
slu~aju JP Srbijagas, ima prema za{titi
`ivotne sredine tj prema potrebi dru{tva
za uspostavljanjem i razvojem
aktivnosti, koje treba da doprinesu
boljem o~uvanju `ivotne sredine i
ve}em odr`ivom razvoju.
Razvojem ovakvog projekta, JP
Srbijagas uklju~uje i druge potencijalne
zainteresovane strane, poput Gradskog
sekretarijata za za{titu `ivtne sredine i
saobra}aj, prometnih preduze}a za
gasovita goriva, proizvo|a~a motornih
vozila i druge odgovaraju}e opreme,
javnih transportnih i taxi preduze}a,
institucija nadle`nih za tehni~ke propise
i standarde, Inspekcije nadle`ne za
za{titu od po`ara i drugih
zainteresovanih strana.
Institucionalne podsticajne mere iz
oblasti carinske i poreske politike su
neophodne i dale bi zna~ajan podstrek
razvoja ove oblasti.
Promovisanje primene komprimovanog
prirodnog gasa pre svega za potrebe
javnog transporta u gradovima, kako
zbog ekolo{ki najprihvatljivijeg goriva
ali isto tako i zbog stepena energetskog
iskori{}enja i ekonomskih prednosti
(jeftinije cene goriva, manjih tro{kova
odr`avanja vozila i sl.) bi trebalo da
bude stalna aktivnost svih
zaineteresovanih strana u projektu.
energija
5. Reference
[1] IEA, Key World Energy Statistics,
Paris, 2007
[2] D.Sudarevi}, A.Kozi}, Uticaj
altenativnih goriva u motorima SUS na
o~uvanje `ivotne sredine, Kragujevac,
2005
[3] www.bif.co.yu, 2007
[4] www.iangv.org/ngv-statistics.html,
June 2007
[5] IEA, Energy Efficiency In
Economies In Transition : A Policy
Priority, Paris, 2003.,
[6] J.M.Seisler, European And World
Overview Focus On Politics And
Technology, Sarajevo, 2003.
Milun Babi}, Milan Despotovi}, Du{an Gordi}, Neboj{a
Luki}, Vanja [uster{i~, Neboj{a Jovi~i}, Vinka Babi}
UDC: 620.92.001.12/.6 : 338.24 (497.11)”2007/2010”
U susret implementaciji
Strategije razvoja
energetike Republike Srbije
u periodu od 2007. do 2010.
u oblasti kori{}enja
obnovljivih izvora energije1
Rezime
U radu su izlo`ena analiza mogu}ih energetsko-ekolo{kih doprinosa koji se mogu
ostvariti kroz implementaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije u
periodu od 2007. do 2010. godine u oblasti kori{}enja obnovljivih izvora energije.
1. Uvod
Iako stru~na javnost ve} odavno
upozorava da je Srbija energetski
siroma{na zemlja, i da se privredni i
dru{tveni `ivot mora suo~iti sa tom
~injenicom, ipak su dr`avni planeri i
lokalna samouprava po~eli o tome da
intenzivnije razmi{ljaju tek od skoro, i
to, {to je pomalo paradoksalno, na
upu}ivanje i uz finansijsku podr{ku
Evropske unije (EU).
Sada naj{iroj javnosti postaje sve jasnije
da }e za Srbiju i u narednom periodu
glavni energetski oslonci ostati lignit i
hidroenergija, ali da su njihovi
potencijali nedovoljni da pokriju
razvojne potrebe nacije, s tim {to
eksploatabilne rezerve uglja van
Kosova i Metohije mogu izdr`ati
postoje}i tempo pretvaranja u elektri~nu
energiju u narednih 60 do sto godina, i
{to su postoje}i neiskori{}eni
hidroresursi relativno skromni.
Kako produ`iti vek doma}im rezervama
uglja, nafte i gasa i omogu}iti da srpsko
dru{tvo i privreda funkcioni{u i da se
razvijaju u skladu sa razvijenijim delom
sveta?
Alternativa nema mnogo, jer }e u
narednom desetogodi{njem periodu
Srbija raspolagati sa dva „alata“ za
unapre|enje svoje energetske
1 Rad je u u`em obimu izlo`en kao
"predavanje po pozivu" na 13. Simpozijumu
termi~ara odr`anom u Sokobanji od 16 do 19.
okrobra 2007. godine
[070]
svakodnevice i kreiranje izvesnije
budu}nosti, tj. sa programima
energetske efikasnosti i kori{}enja
obnovljivih izvora energije. Neki, od
mogu}ih, scenarija kori{}enja ovih
„alata“ prikazani su na slici 1.
Program energetske efikasnosti, koji se
od sedamdesetih godina primenjuje u
najrazvijenim zemljama EU, pru`a
mogu}nost otkrivanja „energetskih
ponora“, i na strani proizvodnje i na
strani potro{nje energije, koji su
posledica lo{eg gazdovanja energijom, i
kori{}enja energetski neefikasnih
tehnologija i opreme, ali i dejstvovanja
nedovoljno „energetski opismenjenih“
~inilaca na javnoj sceni. Iskustva
zemalja koje preko trideset godina
koriste ovaj „alat“ pokazuju da njegova
dosledna i pravilna primena omogu}ava
u{tede i do 30% u proizvodnji/potro{nji
energije.
Program kori{}enja obnovljivih izvora
energije (OIE), koji je i predmet ovoga
rada, predstavlja drugi va`an „alat“ u
EU-politici energetskog razvoja, ~iji je
cilj da se u energetski sistem svake
dr`ave ~lanice, EU kao celine, ali i u
kompletno okru`enje, pored postoje}ih
neobnovljivih energetskih resursa,
implementiraju i do skoro veoma
zanemareni OIE (mali vodotoci,
geotermalni izvori, biomasa, organski
komunalni otpad, vetar, solarna energije
i dr.)
Ciljevi koje je sebi postavila EU na tom
planu su veoma ambiciozni, pa Srbija,
kao dr`ava koja nastoji da postane
energija
Mogu}i scenariji realizacije programa energetske efikasnosti i programa
kori{}enja obnovljivih izvora energije
~lanica ove dr`avne asocijacije, mora u
toku procesa pridru`ivanja uskladiti
svoja dejstva. Ali i bez tog podsticaja
Srbija zbog svoje razvojne budu}nosti
mora veoma ozbiljno i posve}eno da
pristupi kreiranju, stalnom
unapre|ivanju i dugoro~nom
sprovo|enju programa energetske
efikasnosti i kori{}enja OIE.
U narednom tekstu bi}e izlo`eni polazni
elementi i mogu}i scenariji Programa
ostvarivanja Strategije razvoja
energetike u Republici Srbiji za period
2007 – 2015 u oblasti kori{}enja OIE,
koji je za potrebe Ministarstva rudarstva
i energetike uradio tim Regionalnog
evro centra za energetsku efikasnost
Ma{inskog fakulteta u Kragujevcu, i na
osnovu koga je Vlada Republike Srbije,
februara 2007. godine, donela
odgovaraju}i program.
2. Energetski potencijal OIE
u Republici Srbiji
Tehni~ki iskoristiv energetski potencijal
OIE u Srbiji iznosi preko 3.83 mtoe2
godi{nje, pri ~emu u~e{}e pojedinih
OIE u tom potencijalu iznosi:
z oko 2.4 mtoe godi{nje (tj. oko 62.7%
ukupnog potencijala) nalazi se u
iskori{}enju biomase, od ~ega oko
2 Milion tona ekvivalent nafte (Million tonnes
of oil equivalent = mtoe). Pri izradi energetskih
bilansa, praksa je da se kategorije nosioca
energije iskazuju u tonama ekvivalentne nafte,
skra}eno t.en. Jedna tona ekvivalentne nafte
iznosi 41.868 GJ, tj. 41.868 milijardi Joul-a,
odnosno Ws, ili 11.63 MWh
1.0 mtoe, ~ini potencijal drvne
biomase (se~a drveta i otpaci drvne
mase pri njenoj primarnoj i/ili
industrijskoj preradi), a vi{e od 1.4
mtoe ~ini poljoprivredna biomasa
(ostaci poljoprivrednih i ratarskih
kultura, uklju~uju}i i te~ni stajnjak);
z oko 0.4 mtoe godi{nje (tj. oko 10.4%
ukupnog potencijala) nalazi se u
malim vodotocima na kojima se
mogu graditi male hidroelektrane;
z oko 0.2 mtoe godi{nje (tj. oko 5.2%
ukupnog potencijala) nalazi se u
postoje}im geotermalnim izvorima u
Srbiji, koji su locirani na teritoriji
Vojvodine, Posavine, Ma~ve,
Podunavlja i {ireg podru~ja centralne
Srbije kao i u postoje}im banjama
(nesistemati~nost u istra`nim i
pripremnim radovima za kori{}enje
geotermalnih izvora i odsustvo
podsticaja za organizovano kori{}enje
ovog izvora energije su osnovni
razlog simboli~nog iskori{}enja
energije tople vode iz stotinak
postoje}ih bu{otina, relativno niske
temperature (retko preko 60°C),
toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako
dosada{nja istra`ivanja ukazuju da je
stvarni potencijal geotermalnih izvora
bar pet puta ve}i od ostvarenog);
z oko 0.19 mtoe godi{nje (tj. oko 5%
ukupnog potencijala) nalazi se u
energiji vetra koji duva Srbijom;
z oko 0.64 mtoe godi{nje (tj. oko
16.7% ukupnog potencijala) nalazi se
u iskori{}enju Sun~evog zra~enja, uz
plansku pretpostavku koja
podrazumeva da svaka stambena
[071]
jedinica ugradi prose~no 4 m2, {to
predstavlja prosek potreba
individualnog stambenog objekta,
odnosno ugradnju oko 10,6 miliona
m2 (iako je na ve}ini teritorije Srbije
broj sun~anih dana znatno ve}i nego
u mnogim evropskim zemljama preko 2000 ~asova, zbog visokih
tro{kova prijemnika Sun~evog
zra~enja toplote i prate}e opreme,
intenzivnije kori{}enje ovog i drugih
OIE zavisi}e prevashodno od
dru{tvenog podsticaja za zasnivanje i
sprovo|enje nacionalnog Programa
obnovljivih izvora energije).
3. Postoje}a infrastruktura u
oblasti OIE (stanje proizvodnje i
kori{}enja, komparativna analiza
i procena energetskih, tehni~kotehnolo{kih i ekolo{kih
potencijala)
Tokom istra`ivanja sprovedenih u toku
izrade POS-OIE 2006-2015.(2010.)
analizirano je stanje postoje}e
infrastrukture za svaki pojedina~ni OIE.
Ovde }e biti iznete samo op{te
napomene koje predstavljaju ovojnicu
za sve pojedina~ne OIE.
Broj izgra|enih objekata za
eksploataciju OIE u Republici Srbiji i
njihova aktuelna godi{nja produkcija
energije su zanemarljivi. Kapital koji je
ulo`en u do sada izgra|ene objekte je
male vrednosti i prete`no je doma}eg
porekla. Veoma su mali, gledano sa
nacionalnog nivoa, i finansijski rezultati
ostvareni radom do sada izgra|enih
objekata za kori{}enje OIE.
Tehni~ko-tehnolo{ke karakteristike
opreme koja je locirana u do sada
izgra|ene objekte za eksploataciju OIE
lo{ije su od karakteristika sli~ne opreme
koja se danas koristi u EU. Oprema je,
uglavnom, doma}eg/stranog porekla i
starijeg datuma proizvodnje, a nivo i
kvalitet organizovanosti su znatno ispod
onog u EU. Posebno su problemati~ni:
pouzdanost rada, sigurnost proizvodnje,
energetska efikasnost i odr`avanje ovih
objekata.
Nivo standardizacije opreme i
postupaka za eksploataciju OIE je
veoma nizak. Nedostaje znatan broj
standarda koji su u ovoj oblasti ve}
uspostavljeni u EU.
Gotovo da ne postoje jasno deklarisani
proizvo|a~i i serviseri opreme za
eksploataciju OIE. Broj zaposlenih u
sektoru eksploatacije OIE i
proizvodnje opreme za eksploataciju
OIE je zanemarljiv.
Postoje}i obim me|unarodne saradnje
u oblasti gradnje objekata i kori{}enja
OIE je veoma mali. U ovoj oblasti ne
mo`e se uo~iti po`eljan nivo i obim
transfera novih tehnologija i „green
field“ investicija, a finansijski
energija
pokazatelji te saradnje gotovo da se jo{
ne mogu ni uo~iti u ukupnom
finansijskom bilansu Republike Srbije.
Postoje}ih regulatornih i podsticajnih
mera (finansijskih i nefinansijskih)
gotovo da i nema. Postoje}e regulatorne
i podsticajne mere su samo delimi~no
usagla{ene sa postoje}im propisima EU.
Stanje istra`ivanja u oblasti OIE je
solidno utemeljeno kroz Nacionalni
program energetske efikasnosti
Ministarstva nauke. Me|utim, zaostaje
primena usvojenih tehnolo{kih znanja, a
posebno zaostaje realizacija demoprojekata. U aplikaciji novih znanja,
gradnji demo-objekata i organizaciji
edukativnih kurseva u oblasti OIE
zna~ajnu ulogu igra Agencija za
energetsku efikasnost Republike Srbije i
njenih pet regionalnih centara za
energetsku efikasnost, ali su i oni
suo~eni sa vi{e nego skromnim
izvorima finansijskih sredstava.
Uo~avaju se nove pozitivne, ali
pojedina~ne, OIE-inicijative u oblasti
transporta, proizvodnje toplote,
proizvodnje elektri~ne struje, u
zgradarstvu i u proizvodnji biogoriva.
4. Ciljevi POS-OIE u periodu
POS-OIE 2006-2015.(2010.)
Projektom [1] promovisani su slede}i
ciljevi Programa ostvarivanja strategije
za period 2006-2015.(2010.): dono{enje
potrebne legislative, dono{enje i
sprovo|enje finansijskih mera i
aktivnosti radi podsticanja kori{}enja
OIE, dono{enje i sprovo|enje
nefinansijskih mera i aktivnosti radi
podsticanja kori{}enja OIE, realizacija
investicionih projekata u oblasti
kori{}enja OIE i pra}enje i kontrola
realizacije razvojne strategije Republike
Srbije u oblasti OIE.
4.1 Cilj broj 1. - dono{enje potrebne
legislative
Detaljnom analizom postoje}eg
zakonodavstva konstatovano je da je za
ostvarivanje ovoga cilja neophodno, po
precizno definisanoj dinamici, doneti:
z Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o energetici u cilju jasnijeg
preciziranja odredbi koje se odnose
na OIE, i posebno organizaciju
njihovog kori{}enja,
z Zakon o Dr`avnom fondu za
podsticanje proizvodnje energije iz
OIE,
z Izmene i dopune niza va`e}ih zakona
[1] (Zakon o koncesijama, Zakon o
porezu na dodatu vrednost, Zakon o
porezu na promet, Zakon o
garancijskom fondu, Carinski zakon,
Zakon o porezu na dobit preduze}a,
Zakon o porezu na imovinu, Zakon o
porezu na dohodak gra|ana, Zakon o
akcizama, Zakon o javnim
nabavkama, Zakon o planiranju i
izgradnji, Zakon o gra|evinama,
Zakon o nacionalnim parkovima,
Zakon o {umarstvu, Zakon o vodama,
Zakon o poljoprivrednom zemlji{tu,
Zakon o prevozu i drumskom
saobra}aju, Zakon o dr`avnoj upravi,
Zakon o lokalnoj samoupravi),
z nove zakone (Zakon o preradi i
prometu biomase na tr`i{tu, kojim bi
se uredilo poslovanje malih
proizvo|a~a energije iz biomase;
Zakon o proizvodnji, ispitivanju i
prometu postrojenja, opreme i
ure|aja za kori{}enje OIE) i
z nepostoje}a podzakonska akta
(Uredba o povla{}enim
proizvo|a~ima elektri~ne energije;
Uredba o minimalnom udelu OIE u
proizvodnji elektri~ne/toplotne
energije u Srbiji do 2015. god.;
Uredba o minimalnom u~e{}u
elektri~ne/toplotne energije dobijene
iz OIE i biogoriva za motorna vozila
u ukupno potro{enoj energiji lokalnih
zajednica - u~e{}e elektri~ne/toplotne
energije dobijene iz OIE i biogoriva
za motorna vozila u ukupno
potro{enoj energiji u op{tinama,
gradovima i gradu Beogradu tokom
godine treba da bude 2.5%; Uredba o
obavezi pra}enja kori{}enja biomase
u poljoprivredi i {umarstvu; Uredba o
formiranju Centralnog dr`avnog tela
za koordinaciju programa
implementacije strategije kori{}enja
OIE; Pravilnik o kori{}enju OIE i
energetskih postrojenja koja imaju
status povla{}enog proizvo|a~a
elektri~ne i/ili toplotne energije;
Pravilnik o sertifikacionim i
primopredajnim ispitivanjima za
opremu koja je namenjena kori{}enju
OIE; Pravilnik o tehni~kim i drugim
uslovima i tro{kovima priklju~enja
objekata koji koriste OIE za
proizvodnju elektri~ne struje na
sistem za prenos i distribuciju
elektri~ne energije, sa tarifnim
sistemom za pristup i kori{}enje
prenosnog i distributivnog sistema;
Pravilnik o povla{}enim
proizvo|a~ima toplotne energije po{to u skladu sa Zakonom o
energetici ovaj dokument donosi
nadle`ni organ jedinice lokalne
samouprave, grada, odnosno grada
Beograda, nu`no je uraditi ugledni
primerak pravilnika i koordinirano
sprovesti postupak njegovog
dono{enja na celoj teritoriji Republike
Srbije; Tarifni sistem o garantovanim
otkupim cenama toplotne/elektri~ne
energije proizvedene iz OIE i
komunalnog otpada; Tehni~ki i
ekolo{ki standardi za proizvodnju i
monta`u postrojenja, opreme i
ure|aja za kori{}enje biomase, i
prera|enu biomasu koje imaju status
energenta).
[072]
4.2 Cilj broj 2. - dono{enje i
sprovo|enje finansijskih mera i
aktivnosti radi podsticanja
kori{}enja OIE
Po ugledu na va`e}e propise EU, sa
ciljem da se „o`ivi“ implementacija
OIE u doma}i energetski sektor, a
imaju}i u vidu realno stanje ekonomije
u Srbiji, predlo`eno je da dr`ava kroz
svoju legislativu, donese slede}e
podsticajne finansijske mere:
z uspostavljanje subvencija za
istra`ivanje i razvoj tehnologija i
konkretnih proizvoda i edukacije u
oblasti OIE (Dr`avni fond za
podsticanje proizvodnje energije iz
OIE }e svaki dinar koji neki privredni
subjekat ulo`i u istra`ivanje i razvoj
tehnologija i konkretnih proizvoda u
oblasti OIE subvencionisati sa 0.5
dinara, a porez na dobit preduze}a
bi}e umanjen za 10% sume ulo`ene u
predmetno istra`ivanje, razvoj i
edukaciju);
z uspostavljanje finansijske pomo}i za
transfer znanja i tehnologija iz
oblasti OIE koja ve} postoje u na{em
okru`enju (Garancijski fond
Republike Srbije dava}e garancije na
kreditna zadu`enja po ovom osnovu,
a porez na dobit preduze}a bi}e
umanjen za 10% sume ulo`ene u
predmetni transfer);
z uspostavljanje finansijskih olak{ica
za podsticanje razvoja doma}e
proizvodnje i razvoja opreme za
kori{}enje OIE, i podsticanje
doma}ih preduzetnika i lokalnih
zajednica za ulaganje u kori{}enje
OIE (Garancijski fond Republike
Srbije dava}e garancije na kreditna
zadu`enja po ovom osnovu, a porez
na dobit preduze}a bi}e umanjen za
10% sume ulo`ene u razvoj i
proizvodnju opreme za OIE, s tim {to
}e lokalne zajednice biti
subvencionisane iz Dr`avnog fonda
za OIE sa 10% sume ulo`ene u
izgradnju objekata za kori{}enje
OIE);
z uspostavljanje subvencija za
opremanje i akreditaciju laboratorija
i stvaranje uslova za primenu i
sprovo|enje mera kontrole (Dr`avni
fond za OIE }e svojim bud`etom
obezbe|ivati svake godine
odgovaraju}a sredstva za
subvencionisanje opremanja i
modernizacije merno-istra`iva~ke
opreme);
z uspostavljanje programa za
dugoro~no kreditiranje pod
povoljnim uslovima za organizovanje
i unapre|enje proizvodnje i gradnje
objekata za kori{}enje OIE
(Udru`enje banaka Srbije }e u
saradnji sa nadle`nim dr`avnim
organima i me|unarodnim
energija
bankarskim organizacijama opredeliti
odgovaraju}a finansijska sredstva za
dugoro~no soft-kreditiranje kori{}enja
OIE);
z uspostavljanje carinskih olak{ica za
uvoz neophodne opreme i sirovina za
objekte koji koriste energiju OIE
(carine za uvoz/izvoz ove vrste
opreme smanjiti za 20%);
z uspostavljanje dugoro~no
garantovanih proizvo|a~kih cena
energije dobijene iz OIE na tr`i{tu
(Dr`avni fond za OIE
subvencionisa}e sa po 3 €cent cenu
svakog kWh elektri~ne energije
proizvedene iz OIE i isporu~ene
potro{a~ima preko
prenosne/distributivne mre`e; Dr`avni
fond za OIE i nadle`ni organ lokalne
samouprave, grada, odnosno grada
Beograda, po principu „pola-pola“,
subvencionisa}e sa 1.6 €cent cenu
svakog kWh toplotne energije
dobijene kori{}enjem OIE i
isporu~ene potro{a~ima preko
komunalnog sistema za distribuciju
toplotne energije);
z uspostavljanje posebnih subvencija
za gradnju solarnih kolektora i
sistema (Dr`avni fond za OIE
subvencionisa}e se sa 50% cenu
svakog m2 FT kolektora, a sa 70%
cenu svakog m2 FN ili kombinovanog
FT/FN kolektora, koji se ugradi kao
deo fasade ili naknadno izgradi na
gra|evinskom objektu);
z uspostavljanje povlastica za
registraciju, putarinu, i parkiranje
motornih vozila koja koriste goriva
dobijena iz biomase (nadle`ni dr`avni
organi i organi lokalne samouprave,
gradova i grada Beograda smanji}e
cene naknada za 25% u odnosu na
one koja su definisana za vozila koja
koriste klasi~ne naftne derivate);
z uspostavljanje subvencija za
biogoriva koja koriste motorna vozila
(Dr`avni fond za OIE i nadle`ni
organ lokalne samouprave, grada,
odnosno grada Beograda, po principu
„pola-pola“, subvencionisa}e sa 9
€cent cenu svakog litra 100%-tnog
biodizela ili drugog energenta
proizvedenog iz OIE koji se preko
registrovane prodajne mre`e proda
na teritoriji lokalne samouprave;
Dr`avni fond za OIE i nadle`ni organ
lokalne samouprave, grada, odnosno
grada Beograda, po principu „polapola“, subvencionisa}e sa 9/100 €cent
svaku procentualnu koli~inu biodizela
ili drugog energenta proizvedenog iz
OIE koja se preko registrovane
prodajne mre`e proda u okviru
me{avine dizel goriva, odnosno
benzina, fosilnog porekla na teritoriji
lokalne samouprave).
4.3 Cilj broj 3. - dono{enje i
sprovo|enje nefinansijskih mera i
aktivnosti radi podsticanja
kori{}enja OIE
Sli~no finansijskim merama, neophodno
je ustanovljavanje i sprovo|enje
odgovaraju}ih nefinansijskih mera. Iz
tog segmenta mogu se izdvojiti slede}e
mere:
z formiranje Centralnog dr`avnog tela
za koordinaciju programa
implementacije strategije kori{}enja
OIE;
z formiranje baze podataka od interesa
za sektor OIE i odgovaraju}ih za
MHE, biomasu, solarnu energiju,
geotermalnu energiju i energiju vetra,
izrada internet portala za OIE i
uklju~ivanje lokacija sa realno
ostvarivim projektima iz Katastara u
prostorne planove lokalnih zajednica;
z progla{avanje i akreditovanje
centralne nacionalne institucije za
neutralno pra}enje kvaliteta u oblasti
energetskog kori{}enja OIE;
z formiranje i akreditacija mre`e
atestnih laboratorija za postrojenja iz
oblasti OIE;
z definisanje vrsta licenci, na~ina
njihovih sticanja i perioda
relicenciranja i uspostavljanje mre`e
ustanova koje su ovla{}ene za
izdavanje licenci licima koja se bave
projektovanjem i gradnjom objekata
koji koriste energiju OIE;
z uspostavljanje programa obuke za
sticanje licenci za projektovanje,
monta`u/ugradnju i odr`avanje
postrojenja i prate}e opreme za
energetsko kori{}enje OIE;
z formiranje klastera proizvo|a~a u
oblasti OIE;
z rad na harmonizaciji doma}ih
propisa koji se odnose na oblast OIE
sa propisima EU i
z stalna promocija OIE i edukacija u
{kolama, lokalnim samoupravama,
firmama...
4.4 Cilj broj 4. - realizacija
investicionih projekata u oblasti
kori{}enja OIE
Da bi se ostvario ovaj cilj, neophodno
je, minimalisti~ki gledano, sprovesti
jasan plan koji podrazumeva:
z izradu odgovaraju}eg broja studija
izvodljivosti (ove studije treba da u
svom finansijskom delu sadr`e
potpunu cost-benefit analizu kako bi
se sagledale sve koristi potencijalne
realizacije projekta, a ne samo vidljivi
tro{kovi koji nastaju gradnjom i
eksploatacijom objekata za kori{}enje
OIE; Dr`avni fond za OIE
subvencionira}e ovakve studije sa
40% njihove cene);
[073]
uspostavljanje saradnje sa doma}im i
inostranim finansijskim institucijama
i investicionim fondovima radi
stvaranja uslova za plasman njihovog
slobodnog kapitala u oblast
kori{}enja OIE;
z realizovanje odgovaraju}eg broja
demonstraciono/oglednih OIEobjekata i pilot projekata (finansije za
ovu aktivnost obezbediti iz Dr`avnog
fond za OIE, preko Agencije za
energetsku efikasnost, me|unarodnih
agencija i fondova, Svetske banke,
Ministarstva nauke i za{tite `ivotne
sredine i sl.);
z negovanje razvoja studijskih
delatnosti u oblasti OIE radi
stvaranja stru~njaka za upravljanje
projektima u ovoj oblasti;
z realizovanje investicionih projekta u
oblasti projektovanja i gradnje
objekata za kori{}enje OIE prema
utvr|enoj dinamici i indikativnim
nacionalnim ciljevima.
z
4.5 Cilj broj 5. - pra}enje i kontrola
realizacije razvojne strategije
Republike Srbije u oblasti OIE
Uspe{no ostvarivanje napred istaknutih
ciljeva podrazumeva i:
z formiranje Centralnog dr`avnog tela
za koordinaciju programa
implementacije strategije kori{}enja
OIE.
z stalnu koordinaciju svih aktivnosti
vezanih za realizaciju razvojne
strategije Republike Srbije u oblasti
kori{}enja OIE (glavnu ulogu u ovom
poslu ima Ministarstvo rudarstva i
energetike i Centralno dr`avno telo za
koordinaciju programa
implementacije strategije kori{}enja
OIE);
z periodi~no izve{tavanje Vlade
Republike Srbije i javnosti o stanju
realizacije razvojne strategije
Republike Srbije u oblasti OIE.
5. Scenariji ostvarivanja POSOIE u periodu 2007-(2015) 2010.
godina
Prilikom utvr|ivanja ciljeva, analize
mogu}ih scenarija i predlaganja mera za
sprovo|enje POS-OIE 2007-2015.
(2010.) veoma je vo|eno ra~una o:
z njihovom uticaju na ukupnu
proizvodnju i potro{nju energije
dobijene iz OIE (po OIE-izvorima i
po sektorima finalne potro{nje);
z efektima POS-OIE 2007-2015.
(2010.) na ekonomsku efikasnost
privrede, komunalnog sektora i
sektora „doma}instva“ (selo/grad) ukupno i segmentno (tr`i{ni
potencijali, mogu}a ograni~enja i
dinamika realizacije POS-OIE 20072015. (2010.);
energija
Slika 1 Mogu}nosti kori{}enja biomase za proizvodnju energije
potrebnim ulaganjima u POS-OIE
2007-2015. (2010.) i o promeni
privredne strukture radi izmene
koncepta energetike, ulaganja u
sektore finalne potro{nje i ostala
ulaganja u realizaciju POS-OIE 20072015. (2010.);
z uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.) na program
zapo{ljavanja;
z ekolo{kim rezultatima koji }e se
ostvariti u toku sprovo|enja POS-OIE
2007-2015. (2010.);
z
dinamici ostvarivanja ekonomskih,
energetskih i ekolo{kih rezultata u
toku sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.);
z uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.) na unapre|ivanje
tehni~ko-tehnolo{ke infrastrukture;
z uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.) na smanjenje uvozne
zavisnosti Srbije;
z uticaju sprovo|enja POS-OIE 20072015. (2010.) na unapre|enje
me|unarodne saradnje;
z
[074]
z
uskla|ivanju strukture republi~kih,
regionalnih i lokalnih energetskih
bilansa sa odgovaraju}im stanjem u
EU i projekcijama privrednog rasta u
Republici Srbiji.
Zbog napred navedenog, a sa `eljom da
se ubudu}e mo`e lako intervenisati
prilikom promena planske politike u
ovoj oblasti, ura|eno je vi{e EXCEL
programa koji omogu}avaju brzo
dola`enje do novih, odgovaraju}ih,
elemenata te politike.
energija
Radi {to bolje preglednosti, scenariji
sprovo|enja POS-OIE 2007-2015.
(2010.) i procena energetskih,
finansijskih, ekolo{kih i drugih efekata
sprovo|enja POS-OIE 2007-2015.
(2010.) u ovom radu su prikazani i
tabelarno i dijagramski.
5.1. Scenariji energetskog
kori{}enja biomase u periodu 20072015. (2010.)
U ovom odeljku prikazani su optimalni
scenariji energetskog kori{}enja
biomase u periodu 2007-2015. (2010.)
godina.
Na slici 1 prikazane su mogui}nosti i
tehnolo{ki postupci kori{}enja biomase
za proizvodnju energije.
5.1.1. Scenario kori{}enja ~vrste
biomase za proizvodnju toplotne
energije
U okviru ovog odeljka najpre su
prikazane {eme toka energije kod
procesa gasifikacije biomase (slici 2) i
toka energije kod kombinovanog
ciklusa integrisane gasifikacije biomase
(slici 3), a zatim izlo`ene fizi~ke i
hemijske transformacije koje se
pojavljuju tokom procesa gasifikacije
biomase pri razli~itim temperaturama
(slika 4). Osnovni tipovi gasifikatora
prikazani su na slici 5, a izgled
postrojenja srednje snage za
sagorevanje ogrevnog drveta izlo`en je
na slici 6.
U tabeli T1 iznet je scenario
implementacije POS-^VRSTA
BIOMASA 2007-2015.(2010.), a na
slikama 7, 8 i 9 grafi~ka interpretacija
nekih va`nih energetskih i finansijskih
elemenata tog scenaria.
5.1.2. Scenario proizvodnje i
kori{}enja biogasa
U okviru ovog odeljke najpre je
prikazana {ema toka energije kod
anaerobne digestije (slika
10) i definisane osnovne faze procesa
anaerobne digestije (slika 11), a zatim
je prikazana upro{}ena konstrukcija
digestora sa fiksnom krovnom
konstrukcijom (slika 12).
U tabeli T2 iznet je scenario
implementacije POS-BIOGAS 20072015.(2010.), a na
slikama 13, 14 i 15 grafi~ka
interpretacija nekih va`nih energetskih i
finansijskih elemenata tog scenaria.
5.1.3. Scenario proizvodnje i
kori{}enja te~nih biogoriva
U okviru ovog odeljka {ematski je
obja{njen postupak proizvodnje te~nih
biogoriva iz biomase (slika 16) i
pretretman sirovina sa visokom
koncentracijom slobodnih
masnih kiselina (slika 17), a
zatim prikazana {ema
tehnolo{kog postupka
proizvodnje biodizela (slika
18).
U tabeli T3 iznet je scenario
implementacije POS-TE^NO
BIOGORIVO 20072015.(2010.), a na slikama 19,
20 i 21 grafi~ka interpretacija
va`nih energetskih i
finansijskih elemenata tog
scenaria.
5.2. Scenario kori{}enja
solarne energije u periodu
2007-2015. (2010.)
Slika 2 [ematski prikaz toka energije kod
procesa gasifikacije biomase
Slika 3 [ematski prikaz toka energije kod
kombinovanog ciklusa integrisane
gasifikacije biomase
U ovom odeljku prikazan je
optimalni scenario kori{}enja
Sun~eve energije u periodu
2007-2015. (2010.) godina.
Najpre je prikazan toplotni
fluks Sun~eve energije na
povr{ini Zemljine atmosfere
(slika 22) i jedna izvedena
solarna energana
Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju tokom procesa
gasifikacije biomase pri razli~itim temperaturama
Slika 5 Osnovni tipovi gasifikatora: a) gasifikator sa fiksnim slojem i
suprotnosmernim strujanjem, b) gasifikator sa fiksnim slojem i
istosmernim strujanjem, c) gasifikator sa fiksnim slojem i unakrsnim
strujanjem, d) gasifikator sa fluidizovanim slojem
[075]
energija
Tabela T.1
[076]
energija
Slika 6 Postrojenje srednje snage za sagorevanje ogrevnog drveta;
prikaz osnovnih komponenti i sistema snabdevanja gorivom
pomo}u pokretne re{etke
Slika 7 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS-^VRSTA
BIOMASA 2007-2015(2010)
Slika 8 Finansijski pokazatelji implementacije POS-^VRSTA
BIOMASA 2007-2015(2010)
Slika 11 Osnovne faze procesa anaerobne digestije
Slika 10 [ematski prikaz toka energije kod anaerobne digestije
Slika 4 Fizi~ke i hemijske transformacije koje se pojavljuju
tokom procesa gasifikacije biomase pri razli~itim
(koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarni
kolektor) (slika 23), a zatim je data
{ema solarnog, fotonaponskog sistema
za priozvodnju i akumulaciju elektri~ne
energije (slika 23).
U tabeli T4 iznet je scenario
implementacije POS-SOLARNA
ENERGIJA 2007-2015.(2010.), a na
slikama 24, 25 i 26 data je grafi~ka
interpretacija va`nih energetskih i
finansijskih elemenata tog scenaria.
5.3. Scenario energetskog
kori{}enja malih vodotokova u
periodu 2007-2015. (2010.)
U ovom odeljku prikazan je optimalni
scenario energetskog kori{}enja malih
[077]
vodotokova u periodu 2007-2015.
(2010.) godina.
Na slici 28 data je fotografija jedna
lokacija za gradnju MHE, a na slikama
29 i 30 dve MHE doma}e proizvodnje.
U tabeli T5 iznet je scenario
implementacije POS-MALE
HIDROELEKTRANE 2007-
energija
Tabela T.2
[078]
energija
Slika 12 [ematski prikaz konstrukcije digestora sa fiksnom
krovnom konstrukcijom
Slika 13 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS- BIOGAS
2007-2015(2010)
Slika 14 Finansijski pokazatelji implementacije POS- BIOGAS
2007-2015(2010)
Slika 15 Finansijski pokazatelji implementacije POS- BIOGAS
2007-2015(2010)
Slika 16 Postupci proizvodnje te~nih biogoriva iz biomase
Slika 17 Pretretman kod sirovina sa visokom koncentracijom
slobodnih masnih kiselina
[079]
energija
Tabela T.3
Slika 18 [ematski prikaz tehnolo{kog postupka proizvodnje
biodizela
[080]
Slika 19 Proizvodnja toplote u toku implementacije POS- TE^NA
BIOGORIVA 2007-2015(2010)
energija
Slika 20 Finansijski pokazatelji implementacije POS- TE^NA
BIOGORIVA 2007-2015(2010)
Slika 21 Finansijski pokazatelji implementacije POS- TE^NA
BIOGORIVA 2007-2015(2010)
Slika 22 Toplotni fluks Sunca na povr{ini Zemljine atmosfere
Slika 23 Koncentri{u}i paraboli~ni 2D solarni kolektor
Slika 24 Solarni, fotonaponski sistem za proizvodnju i akumulaciju
elektri~ne energije
Slika 25 Proizvodnja toplote u toku implementacije POSSOLARNA ENERGIJA 2007-2015(2010)
[081]
energija
Tabela T.4
[082]
energija
Tabela T.4 (nastavak)
Slika 26 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNA
ENERGIJA 2007-2015(2010)
Slika 27 Finansijski pokazatelji implementacije POS-SOLARNA
ENERGIJA 2007-2015(2010)
Slika 28 Mali vodotok na kome }e se graditi mala hidroelektrana
Slika 29 Struktura male Banki hidroelektrane
[083]
energija
Tabela T.5
[084]
energija
Tabela T.5 (nastavak)
2015.(2010.), a na slikama 31, 32 i 33
izlo`ena je grafi~ka interpretacija
va`nih energetskih i finansijskih
elemenata tog scenaria.
5.4. Scenario g kori{}enja
geotermalne energije u periodu
2007-2015. (2010.)
U ovom odeljku prikazan je optimalni
scenario kori{}enja geotermalne
energije u periodu 2007-2015. (2010.).
Radi ilustracije energetskog raznovrsja
Zemljine „utrobe“, na slici 34 je data
fotografija „reke magme“ nastale u toku
erupcije vulkana, a na slici 35 izvor
tople vode. O jednom od postoje}ih
metoda kori{}enja geotermalne energije
govori slika 36.
U tabeli T6 iznet je scenario
implementacije POS-GEOTERMALNA
ENERGIJA 2007-2015.(2010.), a na
slikama 37, 38 i 39. data je grafi~ka
interpretacija va`nih energetskih i
finansijskih elemenata tog scenaria.
[085]
5.5. Scenario g kori{}enja
geotermalne energije u periodu
2007-2015. (2010.)
U ovom odeljku prikazan je optimalni
scenario kori{}enja energije vetra u
periodu 2007-2015. (2010.) godina.
Radi ilustracije zna~aja kori{}enja ovog
OIE, na slikama 40 i 41 prikazane su
fotografije izvedenih farmi
vetroelektrana, a na slici 42 je
prikazana 3D konstrukcija jedne
doma}e male vetroelektrane.
energija
Slika 30 Mala hidroelektrana proizvodnje Ma{inskog fakulteta u
Kragujevcu
Slika 31 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacije
POS-MALE HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)
Slika 32 Finansijski pokazatelji implementacije POS- MALE
HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)
Slika 33 Finansijski pokazatelji implementacije POS- MALE
HIDROELEKTRANE 2007-2015(2010)
Slika 34 Vulkanska lava
Slika 35 Izvor tople vode
[086]
energija
Tabela T.6
[087]
energija
Tabela T.6 (nastavak)
Slika 36 [ema postrojenja za kori{}enje geotermalne energije
[088]
Slika 37 Proizvodnja toplote u toku implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)
energija
Slika 38 Finansijski pokazatelji implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)
Slika 39 Finansijski pokazatelji implementacije POSGEOTERMALNA ENERGIJA 2007-2015(2010)
Slika 40 Farma vetroelektrana
Slika 41 Farma termoelektrana
U tabeli T7 iznet je scenario
implementacije POS-ENERGIJA
VETRA 2007-2015.(2010.), a na
slikama 43, 44 i 45. data je grafi~ka
interpretacija va`nih energetskih i
finansijskih elemenata tog scenaria.
6. Zaklju~ak
Sprovo|enjem prezentiranih scenarija
ostvarivanja POS-OIE u periodu 20072015 (2010) godina na napred opisani
na~in otvori}e se prostor za
zapo{ljavanje novih cca 24300 radnika,
i to:
z 3685 radnika na odr`avanju
novoizgra|enih postrojenja,
z 18415 radnika na projektovanju i
proizvodnji postrojenja i
z 2200 radnika u prate}im
delatnostima.
Osnovni zahtev prema svim
novozaposlenim radnicima je da
poseduju visok nivo znanja za poslove
koje }e obavljati!
Sumarne energetske posledice primene
POS-OIE u periodu 2007-2015 (2010)
godina, do 2010. godine, prikazane su u
tabeli T8.
7. Literatura
1. "Energy for the Future: renewable
sources of energy"; White Paper for a
Community Strategy and Action
Plan; COM(1997) 599.
2. "Green Paper on security of supply in
Europe", European Commission;
(COM(2000) 769 final).
3. Directive 2000/60/EC of the
European Parliament and of the
Council of 23 October 2000
establishing a framework for
Community action in the field of
water policy
4. Directive 2001/77/EC of the
European Parliament and of the
Council of 27 September 2001 on the
promotion of electricity produced
[089]
from renewable energy sources in the
internal electricity market.
5. Directive 2001/80/EC of the
European Parliament and the Council
of 23 October 2001 on the limitation
of emissions of certain pollutants into
the air from large combustion plants
6. Directive 2002/91/EC of the
European Parliament and the Council
of 16 December 2002 on the energy
performance of buildings
7. Directive 2003/30/EC of the
European Parliament and of the
Council of 8 May 2003 on the
promotion of the use of biofuels and
other renewable fuels for transport.
8. Directive 2003/54/EC of the
European Parliament and the Council
of 26 June 2003 concerning common
rules for the internal market in
electricity and repelling Directive
96/92/EC
9. Directive 2003/87/EC of the
European Parliament and of the
Council of 13 October 2003
establishing a scheme for greenhouse
gas emission allowance trading
within the Community and amending
Council Directive 96/61/EC
energija
Tabela T.7
[090]
energija
Tabela T.7 (nastavak)
Slika 42 Konstrukcija male vetroelektrane Ma{inskog fakulteta u
Kragujevcu
10. Directive 2003/96/EC of 27 October
2003 on restructuring the
Community framework for the
taxation of energy products and
electricity
11. Directive 2004/8/EC of the
European Parliament and of the
Slika 43 Proizvodnja elektri~ne energije u toku implementacije
POS-ENERGIJA VETRA 2007-2015(2010)
Council of 11 February 2004 on the
promotion of cogeneration based on
a useful heat demand in the internal
energy market and amending
Directive 92/42/EEC
12. H.J. de Vries, C.J. Roos, L.W.M.
Beurskens, A.L. Kooijman van
[091]
Dijk, M.A. Uyterlinde, Renewable
electricity policies in Europe,
Country fact sheets 2003, ECN-C03-071, October 2003
13. 2004 RES-E EU Frameworks and
prices (€/MWh), EREF - European
Renewable Energies Federation
energija
Slika 44 Finansijski pokazatelji implementacije POS- ENERGIJA
VETRA 2007-2015(2010)
Slika 45 Finansijski pokazatelji implementacije POS- ENERGIJA
VETRA 2007-2015(2010)
Tabela T.8
14. Katastar malih hidroelektrana na
teritoriji Srbije van SAP, Knjiga I,
Op{ti deo, EnergoprojektHidroin`enjering i Institut "Jaroslav
^erni" - Zavod za ure|enje vodnih
tokova, 1987
15. Glavni plan za izgradnju MHE u
Srbiji, Regionalni evro centar za
energetsku efikasnost Kragujevac Agencija za energetsku efikasnost
Republike Srbije; Kragujevac Beograd, decembar 2004
16. Osposobljavanje doma}e energetske
ma{inske i elektrogradnje za
proizvodnju hidroagregata snage do
20 MW, ~asopis Energija, broj 2,
godina IV, jun 2005.
17. Analiza mogu}ih energetskoekonomsko-ekolo{kih doprinosa
realizacije Glavnog plana za gradnju
MHE u Srbiji, ~asopis Energija, broj
2, godina IV, jun 2005.
18. Male hidroelektrane - regulatorni
okvir, ~asopis Energija, broj 1-2,
godina V, mart 2005.
19. "Osnovni tehni~ki zahtevi za
priklju~enje malih elektrana snaga
do 16 MVA na mre`u
elektrodistribucije Srbije", JP EPS
Direkcija za distribuciju elektri~ne
energije Srbije Beograd, maj 2003.
20. Energetski potencijal malih
vodotokova u Srbiji, ~asopis
Energija, broj 2, godina IV, jun 2005.
21. Zakon o energetici ("Sl. glasnik
RS", br. 84/2004)
22. Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS",
br. 54/1996)
23. Strategija razvoja energetike u
Republici Srbiji do 2015. god.
24. Zakon o energetici ("Sl. glasnik
RS", br. 84/2004)
25. Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS",
br. 54/1996)
26. Statisti~ki godi{njak Srbije 2005.,
Republi~ki zavod za statistiku,
Beograd, 2005.
27. [umarstvo u Republici Srbiji, 2004.,
Bilten 2005, Republika Srbija,
Republi~ki zavod za statistiku,
Beograd, 2005.
28. Pravna baza: Paragraf Net
[092]
29. Liber Perpetuum, Knjiga o
potencijalima obnovljivih izvora
energije u Srbiji i Crnoj Gori,
OEBS misija u Srbiji i Crnoj Gori,
Sektor za ekonomska pitanja i
politiku `ivotne sredine, 2004.
30. Odluka o Utvr|ivanju Energetskog
Bilansa Republike Srbije Za 2006.
Godinu ("Sl. glasnik RS", br.
11/2006)
31. Odluka o Utvr|ivanju Strategije
Razvoja Energetike Republike
Srbije Do 2015. Godine ("Sl.
glasnik RS", br. 44/2005)
32. Zakon o energetici ("Sl. glasnik
RS", br. 84/2004)
33. The European Parliament and the
Council, Directive 2001/77/EC of
the European Parliament and of the
Council of 27 September 2001 on
the promotion of electricity
produced from renewable energy
sources in the internal electricity
market, 2001.
34. Commission Of The European
Communities, Communication
From The Commission, Biomass
action plan, Brussels, 2005.
energija
35. Commission of the european
communities, commission staff
working document, Annex To The
Communication From The
Commission, Biomass Action Plan,
Impact Assessment, (Com(2005)
628 Final), Brussels, 2005.
36. Zakon O Prostornom Planu
Republike Srbije ("Sl. glasnik RS",
br. 13/96)
37. R. Mili}, Stanje, problemi i mere u
preradi drveta, Drvo-Tehnika
6/2005.
38. 1st National Report Regarding
Promotion of the Use of Biofuels or
Other Renewable Fuels for
Transport in Greece for Period
2005-2010, Ministry of
Development, Hellenic Republic,
Athens, 2004.
39. Nau~ni institut za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad http://www.ifvcns.co.yu/
40. R. Groschen, The Feasibility of
Biodiesel from Waste/Recycled
Greases and Animal Fats,
Minnesota Department of
Agriculture, 2002.
41. Biofuels Barometer, EurObserv'er,
Maj, 2006.
42. F. Chacón, Techno-Economic
Assessment of Biofuel Production in
the European Union, Technische
Universität Freiberg, Germany, 2004.
43. Council Regulation (EC),
Establishing Common Rules for
Direct Support Schemes Under the
common Agricultural Policy and
Establishing Certain Support
Schemes for Farmers. No
1782/2003 of 29th Sept. 2003.
44. Commission Of The European
Communities, Communication
From The Commission, An EU
Strategy for Biofuels, {SEC(2006)
142}, Brussels, 2006.
45. Studija: "Energetski potencijal i
karakteristike ostataka biomase i
tehnologije za njenu pripremu i
energetsko iskori{}enje u Srbiji",
Projekat Ministarstva za nauku,
tehnologiju i razvoj Republike
Srbije, br. NP EE611-113,
(rukovodilac studije M. Ili}),
Beograd 2003.
46. Studija: "Proizvodnja i kori{}enje
biodizela - alternativnog i
ekolo{kog goriva za dizel motore",
Projekat Ministarstva za nauku,
tehnologiju i razvoj Republike
Srbije, br. EE705-1004A,
(rukovodilac studije T. Furman),
NOVI SAD 2004.
47. Internet prezentacija Agencije za
energetsku efikasnost Republike
Srbije - http://www.seea.sr.gov.yu
48. Wood Energy Barometer,
EurObserv'er, Oktobar, 2005.
49. Biogas Barometer, EurObserv'er,
Maj, 2006.
50. T.B. Johansson, W. Turkenburg,
Policies for renewable energy in the
European Union and its member
states: an overview, Energy for
Sustainable Development, Volume
VIII No. 1, March 2004.
51. Boosting Bioenergy in Europe,
2006, www.aebiom.org
52. M. Eder, W. Schneeberger, C. Walla,
EFFORTS TO INCREASE
ENERGY FROM BIOMASS IN
AUSTRIA, Bioenergy in Agriculture.
Czech University of Agriculture Prague, S. 55-67., 2005.
53. The German Biogas Industry:
http://www.renewables-made-ingermany.com/en/biogas
54. O. Jönsson, M. Persson, Biogas as
transportation fuel, Swedish Gas
Centre, Fachtagung 2003.
55. Commission Regulation (Ec) No
810/2003, on transitional measures
under Regulation (EC) No
1774/2002 of the European
Parliament and of the Council as
regards processing standards for
category 3 material and manure
used in biogas plants, 2003.
56. Regulation (Ec) No 1774/2002 Of
The European Parliament And Of
The Council, laying down health
rules concerning animal by products
not intended for human
consumption, 2002.
57. Milun Babi}, Radoslav Vulovi},
Upravljanje ekolo{kim i
energetskim projektima,
Kragujevac, avgust 2005.
58. Zakon o koncesijama ("Sl. glasnik
RS", br. 55/2003)
59. Zakon o geolo{kim istra`ivanjima
("Slu`beni glasnik RS" br. 44/95)
60. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanju
rezervi mineralnih sirovina i
prikazivanju podataka geolo{kih
istra`ivanja, ("Slu`beni list SRJ"
12/98 I 13/98)
61. Commission of the european
communities: commission staff
working document: "The share of
renewable energy in the EU",
Overview of Renewable Energy
Sources in the Enlarged European
Union {COM (2004)366 final}
62. Zakon o geolo{kim istra`ivanjima (
"Slu`beni glasnik RS" br. 44/95)
63. Zakon o utvr|ivanju i razvrstavanju
rezervi mineralnih sirovina i
prikazivanju podataka geolo{kih
istra`ivanja, ("Slu`beni list SRJ"
12/98 I 13/98)
64. Gbur~ik P. i sar., Gustina
aeroenergetskog potencijala u SR
Srbiji, Studija, Srpska akademija
nauka i umetnosti, Beograd, 1984.
65. Putnik R., i sar., Mogu}nost
kori{}enja energije vetra za
proizvodnju elektri~ne energije,
Studija, Elektroprivreda Srbije,
Beograd, 2002.
66. Gbur~ik P., i sar., Studija
energetskog potencijala Srbije za
kori{}enje sun~evog zra~enja i
energije vetra, Centar za
[093]
multidisciplinarne studije,
Univerzitet u Beogradu, 2004.
67. Popovi} T., i sar., Ocena
mogu}nosti kori{}enja energije
vetra na teritoriji Republike Srbije,
Savezni hidrometeorolo{ki zavod,
Beograd, 1997.
68. Miki~i} D., \uri{i} @., Radi~evi} B.,
Vetrogeneratori - perspektivni izvori
elektri~ne energije, Elektroprivreda,
br. 4, Beograd, 2002.
69. Radi~evi} B., Vuki} \., \uri{i} @.,
Vetrogeneratorski potencijal i
mogu}nosti kori{}enja energije
vetra za proizvodnju elektri~ne
energije u na{oj zemlji, Traktori i
pogonske ma{ine, 8:3, p.99-104,
Novi Sad, 2003
70. \urovi}-Petrovi} M., Stevanovi} @.,
Energetski potencijal obnovljivih
izvora energije u Srbiji mogu}nosti i prepreke za
kori{}enje, Energije, str. 192-198,
Broj 1-2, Godina V, Mart 2006
71. Miki~i} D., Radi~evi} B., Aktuelno
stanje vetroenergetike u Evropi
po~etkom 2006. i budu}i trendovi,
Energija, str. 192-198, Broj 1-2,
Godina V, Mart 2006.
72. Record year for wind energy:
Global wind power market
increased by 43% in 2005, Press
Release, GWEC, www.gwec.org,
17th February 2006.
73. BWEA - British Wind Energy
Association, www.bwea.com
74. Toke D., Renewable financial
support systems and costefectiveness, Journal of Cleaner
Production, article in press,
Elsevier, 2006
75. Wind Energy: The Facts - An
analysis of wind energy in the EU25,
EWEA,http://ec.europa.eu/energy/re
s/publications/res_wind_energy/0_f
acts_summary_en.pdf
76. EREC - European renewable
Energy Council, http://www.erecrenewables.org/
77. Renewable energy target for Europe
- 20 % by 2020, EREC, 2003,
http://www.erecrenewables.org/documents/Berlin_2
004/targets/EREC_Targets_2020_de
f.pdf
78. 2004 RES-E EU Frameworks and
prices (€/MWh), EREF - European
Renewable Energies Federation,
http://www.eref-europe.org
79. Tehni~ka preporuka br.16:
"Osnovni tehni~ki zahtevi za
priklju~enje malih elektrana snaga
do 16 MVA na mre`u
elektrodistribucije Srbije", JP EPS
Direkcija za distribuciju elektri~ne
energije Srbije Beograd, maj 2003.
energija
V. Jankovi}, D. Uro{evi}
Victoria Group, Novi Sad
F. Kuli}
Fakultet Tehni~kih Nauka, Univerzitet Novi Sad, Novi Sad
D. \ukanovi}
Regionalni Centar za Energetsku Efikasnost Beograd
UDC: 662.767.2.001.6 : 504.7.064
Implementacija metodologija
mehanizma ~istog razvoja (CDM)
u kogenerativnim postrojenjima
(CHP) na biogas/prirodni gas
1. Uvod
Kraj 20. i po~etak 21. veka doneo je
velike promene u svesti politi~ara {to je
dovelo do poslovanja i investiranja uz
uva`avanje principa odr`ivog razvoja.
Odr`ivi razvoj se naj~e{}e defini{e kao
ispunjavanje potreba sada{nje
generacije bez ugro`avanja budu}ih
generacija i ima tri dimenzije socijalna
dimenzija (ljudi tj people), ekonomska
dimenzija (profit) i ekolo{ka dimenzija
(planeta).
U pojedinim dr`avama 3P princip nije
ostvariv, pa je me|unarodna zajednica
razvila razli~ite mehanizme kako bi pre
svega podstakla ekonomske dimenzije
projekata. Jedan od tih mehanizama je i
CDM koji je ovde analiziran na
konkretnom primeru fabrike
Sojaprotein.
Primenjena je razvijena metodologija
AM0014 za slu~aj kombinovane
proizvodnje toplotne i elektri~ne
energije kori{}enjem prirodnog gasa
kao goriva. Prethodno su analizirane
energetske potrebe u fabrici,
prora~unato i izabrano kogenerativno
postrojenje raspolo`ivo na tr`i{tu.
2. Potrebe za energijom u fabrici
Sojaprotein A.D. Be~ej
Akcionarsko dru{tvo za preradu soje
“Sojaprotein” iz Be~eja je najve}i
prera|iva~ soje u Republici Srbiji i
jedan od najzna~ajnijih prera|iva~a soje
u centralnoj i isto~noj Evropi. Na bazi
dnevnog kapaciteta prerade od
900 t/dan i 300 radnih dana, fabrika
ostvaruje kapacitet prerade ulaznog zrna
soje na nivou od cca. 270000t na
godi{njem nivou.
Energenti koji se koriste u fabri~kom
kompleksu “Sojaprotein” AD su
prirodni gas, mazut kao pomo}no
gorivo i elektri~na energija.
U tabeli 1 prikazana je potro{nja
energenata, prirodnog gasa i elektri~ne
Rezime
Po~etak pomeranja paradigme desio se u Kjotu. Lideri su shvatili ozbiljnost
problema, razumeli planetu kao mesto na kome smo `iveli, `ivimo i treba i da
nastavimo da egzistiramo. Re{enje je samo proisteklo iz pravilnog sagledavanja
stvari. Privredi je prvi put pru`ena mogu}nost da od ekologije napravi profit.
Vi{ak sredstava, kroz donacije ili povoljne kredite, ulagan je u za{titu okoline
direktno ili indirektno.
CDM je jedan od mehanizama za podsticanje smanjenja emisije gasova sa efektom
staklene ba{te (GHG). U ovom radu su primenjene neke od registovanih
metodologija za prora~un smanjenja GHG na primeru kombinovanog postrojenja
za proizvodnju toplotne i elektri~ne energije za potrebe fabrike sojinih proteinskih
izolata i koncentrata (SPI / SPC) u Sojaprotein a.d. Be~ej.
Klju~ne re~i: CDM, GHG, CHP, Kyoto, kogeneracija, ekologija, energetska
efikasnost, biogas
energije, na godi{njem nivou kao i
tro{kovi za te energente u postoje}oj
fabrici.
Na slici 1 prikazan je dijagram mese~ne
potro{nje aktivne/ reaktivne elektri~ne
energije, kao i vrednosti obra~unske
snage na godi{njem nivou.
Na lokaciji postoje}e fabrike, u njenom
sklopu, planirana je izgradnja nove
fabrike sojinih proteinskih izolata i
koncentrata. Energenti koji }e se
koristiti u novoj fabrici su prirodni gas,
mazut kao rezervno gorivo, elektri~na
energija i biomasa kao gorivo u novoj
kotlarnici.
Pored potreba za elektri~nom energijom
za novu fabriku je iz gore navedenih
energenata potrebno obezbediti procesnu
paru kao i toplotu za grejanje vazduha
koji se koristi za su{enje u tehnolo{kom
procesu. U tabeli 2 data je instalisana
elektri~na snaga za novu fabriku kao i
elektri~ne snaga fabrike izra~unata za
faktor istovremenosti rada 0,75.
Za tehnolo{ki proces potrebno je 10 t/h
suvozasi}ene pare pritiska 10 bara i
11,5 MWt za zagrevanje vazduha.
3. Pregled postoje}e energetske
opreme i analiza potrebe za
energijom
U postoje}oj energani nalazi se
kotlarnica u kojoj su ugra|ena dva
Tabela 1 Potro{nja energenata i tro{kovi energije na godi{njem nivou u
Sojaprotein
[094]
energija
Slika 1 Dijagram potro{nje aktivne/reaktivne energije i vrednosti
obra~unske snage
Tabela 2 Potrebe za elektri~nom energijom u novoj fabrici
identi~na kotla, proizvo|a~a „Minel”
Beograd, sa maksimalnom produkcijom
suvozasi}ene pare 14t/h svaki. Na
kotlovima su kombinovani gorionici
(prirodni gas/mazut). Iz ove kotlarnice
se obezbe|uju potrebe za tehnolo{kom
parom i grejanje u postoje}oj fabrici,
koje su prose~no od 10t/h do 14t/h, uz
potrebnu rezervu.
U najskorije vreme je planirano
pu{tanje u rad novog kotlovskog
postrojenja, proizvo|a~a „Kirka Suri”
Beograd, kapaciteta 15t/h suvozasi}ene
voedne pare na seckanu sojinu slamu.
Iz ovog kotlovskog postrojenja bi se
mogle obezbediti potrebe za
tehnolo{kom parom, 10t/h, kao i
grejanjem u novoj fabrici.
Potrebe za toplotom kojom bi se grejao
vazduh za su{enje u tehnolo{kom
procesu nove fabrike od 11,5 MWt nije
mogu}e obezbediti iz postoje}ih
energetskih kapaciteta. S obzirom da se
ne mogu obezbediti dovoljne koli~ine
biomase na {irem podru~ju fabrike, kao
ekonomski povoljnijeg goriva, ~ijim bi
se sagorevanjem u eventualno novom
kotlu obezbedila potrebna koli~ina
toplotne enrgije name}e se gas kao
primarno gorivo. Sagorevanjem gasa u
gorioniku i odvo|enjem produkata
sagorevanja u izmenjiva~ toplote vr{ilo
bi se zagrevanje vazduha. Izgradnja
novog kotlovskog kapaciteta i
proizvodnja pare, iz prirodnog gasa kao
neminovnog goriva, da bi se obezbedila
potrebna koli~ina toplotne enrgije bi
bilo ekonomski neisplativo a i
energetski neracionalno tj neefikasno.
Potrebna koli~ina prirodnog gasa za
proizvodnju toplote za grejanje vazduha
je 1342 m3/h.
Elektri~na energija u postoje}oj fabrici
se obezbe|uje snabdevanjem iz mre`e.
Potrebe za elektri~nom energijom
izgradnjom nove fabrike }e znatno
porasti a na osnovu pregleda potro{nje
elektri~ne energije na godi{njem nivou
u postoje}oj fabrici i potreba za
elektri~nom energijom u novoj fabrici,
mo`e se predvideti budu}a bazna
potro{nja elektri~ne energije izme|u
9-10,5 MWe.
Na osnovu prethodne analize mo`e se
videti da }e se izgradnjom nove fabrike
u Sojaproteinu tro{iti relativno velika
koli~ina gasa, kao skupog goriva, za
proizvodnju toplotne energije, da }e
bazna potro{nja elektri~ne energije biti
oko 10MWe i da }e se para proizvoditi
iz postoje}ih kotlarnica na gas odnosno
biomasu. Ovakva potreba odnosno
potro{nja energije i energenata name}e
kogeneraciju kao jedinstveno i
najkvalitetnije re{enje. Kogenerativno
postrojenje sa gasnom turbinom bi na
najbolji na~in tro{ilo tj koristilo prirodni
gas. Proizvodila bi se potrebna koli~ina
elektri~ne energije preko turbine i
generatora dok bi se produktima
sagorevanja, koji izlaze iz gasne turbine
na temperaturi 450-500°C, u
izmenjiva~u toplote grejao vazduh, a u
kotlu utilizatoru proizvodila para. Uz
ovo treba naglasiti i ekolo{ki aspekt
jednog ovakvog postrojenja s obirom da
prakti~no ne zaga|uje `ivotnu sredinu i
da bi „menjalo” elektri~nu energiju
preuzetu iz mre`e, a koja se uglavnom
proizvodi u termoelektranama na ugalj.
Svakako bi opse`na tehno-ekonomska
analiza dala kona~an sud o ispravnosti
gradnje ovakvog postrojenja
prvenstveno uzimaju}i u obzir nerealno
nisku cenu struje kod nas ali i
opravdanost odnosno kvalifikaciju za
CDM projekat u slu~aju njegove
nerentabilnosti.
4. Izbor i prora~un toplotne
{eme kogenerativnog
postrojenja
Na osnovu raspolo`ivih kogenerativnih
postrojenja na tr`i{tu a prema
definisanim potrebama za energijom
izabrana je industrijska gasna turbina
“Mars 100“ sa kotlom utilizatorm
proizvo|a~a „Solar“. Osnovni tehni~ki
podaci ovog postrojenja dati su u tabeli 3.
Nominalne radne karakteristike
postrojenja za 100% optere}enje i
razli~ite ulazne temperature vazduha su
prikazane u tabeli 4.
Na slici 2 prikazana je toplotna {ema
kogenerativnog postrojenja sa
prora~unatim karakteristi~nim
vrednostima na toplotnoj {emi za 100%
optere}enje i ulaznu temperaturu
vazduha 11°C i relativnu vla`nost 75%,
{to su prose~ne godi{nje vrednosti za
op{tinu Be~ej. Ukupan stepen korisnosti
ovakvog kogenerativnog postrojenja i
za ovakve prora~unske uslove je
52,83%.
Na toplotnoj {emi se mo`e videti da deo
produkata sagorevanja na izlasku iz
turbine odlazi ka izmenjiva~u toplote u
kojem predaje toplotu vazduhu koji se
koristi u procesu dok drugi deo odlazi u
kotao utilizator u kojem se njihova
otpadna toplota koristi za zagrevanje
Tabela 3 Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100”
[095]
energija
Tabela 4 Nominalne radne k-ke kogenerativnog postrojenja
napojne vode odnosno proizvodnju
tehnolo{ke pare. Na ovaj na~in su, uz
proizvodnju elektri~ne energije u
generatoru, zadovoljene potrebe za
tehnolo{kom parom, toplotnom i
elektri~nom energijom u novoj fabrici
kao i baznom potro{njom elektri~ne
energije u postoje}oj fabrici. Problem
nedostatka elektri~ne energije izazvan
razli~itim ambijetalnim uslovima i
tehnolo{kim zahtevima bio bi re{avan
preuzimanjem iz mre`e.
5. Prikaz rezultata tehnoekonomske analize opravdanosti
gradnje kogenerativnog
postrojenja „Mars 100”
Tehno-ekonomska analiza je
sprovedena tako {to je na strani
tro{kova, pored investicija i tro{kova
odr`avanja, ra~unata i dodatna koli~ina
gasa koja se sagoreva u kogenerativnom
postrojenju a u pore|enju sa varijantom
proizvodnje pare u kotlu a toplote u
gasnom gorioniku. Kao prihod ra~unata
je proizvedena elektri~na energija.
Treba naglasiti da je ovo jednostavniji
prora~un ali i dovoljno ta~an za ovaj
vid analize. U tabeli 5 prikazane su
neke osnovne vrednosti kori{}ene u
okviru sprovedene tehno-ekonomske
analize.
Kao rezultat tehno-ekonomske analize
dobijeno je da je izgradnja ovakvog
kogenerativno postrojenja trenutno
neisplativa s obzirom da je prihod od
prodaje struje proizvedene u
kogenerativnom postrojenju manji od
ukupnih tro{kova. Glavni razlog za to
je trenutna cena struje za industriju,
a koja je znatno manja od cene
elektri~ne energije u okru`enju (na
pr. u Ma|arskoj 0,1012 e/kWh,
Rumuniji 0,0894 e/kWh, Bugarskoj
0,0588 e/kWh, Hrvatskoj 0,0488 e/kWh
cene su sa uklju~enijm svim taksama za
period druge polovine 2007. godine).
6. Aktivnosti u okviru
mehanizma ~istog razvoja (CDM
projekti) i kombinovana
proizvodnja toplotne i elektri~ne
energije
Smanjenje emisije gasova staklene
ba{te se prvenstveno ostvaruje
primenom tehni~kih mera i/ili
primjenom tzv. fleksibilnih
mehanizama definisanih u okviru
UNFCCC-a koji predstavljaju
kombinaciju tehni~kih i ekonomskih
mera. Mehanizam ~istog razvoja (CDM
– Clean Development Mechanism) je
jedan od tri fleksibilna mehanizma
Kjoto protokola
Tabela 5 Ulazni podaci za tehno-ekonomsku analizu
Slika 2 Toplotna {ema kogenerativnog postrojenja „Mars 100”
[096]
energija
6.1 Tipovi projekata kombinovane
proizvodnje energije u okviru CDM
mehanizma
Primena tehnologije zasnovane na
kombinovanoj proizvodnji toplotne i
elektri~ne energije u industriji je jedan
od efikasnih na~ina za smanjenje
emisije {tetnih gasova, i u tom smislu
projekti ovakvog tipa su podesni za
primenu u okviru CDM mehanizma
Kjoto protokola.
U op{tem slu~aju, projekti u okviru
CDM mehanizma svrstani su u tri
osnovne grupe:
I. CDM projekti – obnovljivi izvori
energije
II. CDM projekti – pove}anja
energetske efikasnosti
III.Ostali CDM projekti
U najve}em broju slu~ajeva, projekti
kombinovane proizvodnje toplotne i
elektri~ne energije svrstani su u grupu I
CDM projekata. Projekti grupe I, dalje
su razvrstani u ~etiri podgrupe, s tim
da je podela napravljena u zavisnosti od
vrste energije koja se gener{e.
IA – proizvodnja elektri~ne energije
od strane korisnika
IB – proizvodnja mehani~ke energije
za korisnika
IC – proizvodnja toplotne energije za
korisnika
ID – proizvodnja elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora za
distribuciju u mre`u
U odre|enom broju slu~ajeva, projekti
kombinovane proizvodnje mogu biti
kategorizovani u Grupu II ili Grupu III.
U Grupu II projekata svrstani su svi
projekti energetske efikasnosti
(snabdevanje energijom i potro{nja
energije).
Projektni ciklus za sve CDM projekte je
veoma sli~an, dok sa druge strane, svaki
projekat ima sopstvene specifi~nosti. I
pored nesporne atraktivnosti projekata
kombinovane proizvodnje energije sa
aspekta velikog broja lokacija na
kojima bi oni mogli biti primenjeni u
na{oj zemlji, prepreke koje se mogu
pojaviti u toku realizacije same
procedure, faze planiranja, faze razvoja
i primene su brojne. Zbog toga je
neophodno sprovesti detaljnu analizu i
obezbediti detaljne informacije kako bi
projektni tim koji sprovodi izradu CDM
dokumentacije bio u stanju da izabere
odgovaraju}u metodologiju za izradu
dokumentacije.
6.2 Odobrene CDM metodologije
koje se mogu primeniti na projekte
kombinovane proizvodnje energije
Svaki od projekata razvijenih u okviru
CDM mehanizma ima za cilj ostvarenje
smanjenje emisije {tetnih gasova u
odnosu na baznu liniju emisije.
Prora~un utvr|ivanja emisije bazne
linije i ostvarene u{tede primenom
odgovaraju}eg projekta mora biti
sproveden primenom odobrene
metodologije. Svaka od odobrenih
metodologija defini{e uslove i
instrukcije za primenu tako da se na taj
na~in mo`e odrediti primenljivost
metodologije za svaki specifi~an
projekt.
U mehanizmu CDM koriste se slede}e
oznake:
AM - Odobrena metodologija za
CDM projekte
ACM - Odobrena konsolidovana
metodologija
AMS - Odobrena metodologija za
male CDM projekte1 (Small
Scale CDM projects)
U tabeli 6 je prikazan spisak odobrenih
metodologija koje se primenjuju za
realizaciju CDM projekata
(kombinovana proizvodnja toplotne i
elektri~ne energije).
7. Izbor i primena konkretne
CDM metodologije za slu~aj
kombinovane proizvodnje u
Sojaprotein A.D. Be~ej
Primenljivost prethodno navedenih
metodologija je direktno uslovljena
definisanim uslovima u svakoj
metodologiji ponaosob. Na osnovu
sprovedene analize primenljivosti
metodologija mo`e se zaklju~iti
slede}e:
z Konsolidovana metodologija
AMC0002 – primenljiva za
postrojenja za proizvodnju elektri~ne
energije iz obnovljivih izvora, koji
isporu~uju elektri~nu energiju u
mre`u i uklju~uje pove}anje
proizvodnih kapaciteta el. energije metodologija nije primenljiva u
konkretnom slu~aju.
z Konsolidovana metodologija
ACM0006 - primenljiva za razli~ite
tipove projekta za proizvodnju
elektri~ne energije odnosno za
kombinovanu proizvodnju toplotne i
elektri~ne energije iz ostataka
biomase - metodologija nije
primenljiva u konkretnom slu~aju.
z Konsolidovana metodologija
ACM0012 – primenljiva za projektne
aktivnosti u kojima se koristi otpadni
gas i/ili otpadna toplota kao
energetski izvor za proizvodnju
elektri~ne energije odnosno za
kombinovanu proizvodnju toplotne i
elektri~ne energije - metodologija nije
primenljiva u konkretnom slu~aju.
1
Small Scale Projects - definisani su kao
CDM projektne aktivnosti sa maksimalnom
izlaznom snagom do 15MW.
[097]
Metodologija AM0024 – primenljiva
za proizvodnju elektri~ne energije
odnosno kombinovane proizvodnje
toplotne i elektri~ne energije iz
otpadnog gasa dobijenog u procesu
proizvodnje cementa – metodologija
nije primenljiva u konkretnom
slu~aju.
z Metodologija za male CDM projekte:
AMS-I.D – primenljiva za
proizvodnju elektri~ne energije
odnosno za kombinovanu proizvodnju
toplotne i elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora - metodologija nije
primenljiva u konkretnom slu~aju.
z Metodologija za male CDM projekte:
AMS-II.D – primenljiva za projekte
koji za primarni cilj imaju meru
zamene goriva u industriji i rudarstvu
- metodologija nije primenljiva u
konkretnom slu~aju.
z Metodologija za male CDM projekte:
AMS-III.E – primenljiva za projekte
~ijom primenom se spre~ava
proizvodnja metana iz biomase ili
drugih organskih materija metodologija nije primenljiva u
konkretnom slu~aju.
Definisani uslovi primenljivosti
metodologije AM0014 omogu}avaju
primenu za slu~aj kombinovane
proizvodnje toplotne i elektri~ne
energije kori{}enjem prirodnog gasa
kao goriva, uz odre|ene grani~ne
uslove:
z elektri~na i toplotna energije u
industrijskom postrojenju proizvode
se u nezavisnim sistemima
(proizvodnja elektri~ne i toplotne
energije se nemo`e obavljati u
drugom sistemu za kombinovanu
proizvodnju – osnovni scenario);
z sistem za kombinovanu proizvodnju
je vlasni{tvo tre}e strane, tj. ne mo`e
biti vlasni{tvo projektnog preduze}a,
ili je sistem za kombinovanu
proizvodnju u vlastni{tvu
industrijskog korisnika (u sopstvenom
vlasni{tvu) koji tro{i toplotnu i
elektri~nu energiju iz sistema za
kombinovanu proizvodnju.
z sistem za kombinovanu proizvodnju
obezbe|uje celokupne potrebe ili deo
potreba toplotne i elektri~ne energije
u industrijskom postrojenju.
z vi{ak proizvodnje elektri~ne energije
ne mo`e biti isporu~en u mre`u i
vi{ak toplotne energije ne mo`e biti
isporu~en drugom korisniku.
z u slu~aju primene projektne aktivnosti
u kojoj se elektri~na energija
zamenjuje proizvodnjom iz fosilnih
goriva, u predlo`enoj metodologiji
prihvata se samo ostvareni deo
u{tede proizvodnje elektri~ne energije
u odnosu na osnovni scenario
(baseline scenario).
z
energija
Tabela 6
Spisak odobrenih metodologija koje se kombinovane proizvodnje toplotne i elektri~ne energije
primenjuju za realizaciju CDM projekata
U tabeli 7 prikazan je na~in
snabdevanja toplotnom i elektri~nom
energijom za slu~aj osnovnog scenarija.
U tabeli 8 prikazani su rezultati
primenjene metodologije AM0014 za
izabrano kogenerativno postrojenje u
Sojaprotein. Ostvarena u{teda
primenom ovakvog CDM projekta bi
bila 51 034,5 t CO2 eq/god. ili ≈ 360
000 €/god. za prora~unsku vrednost
1 t CO2 eq od 7 eura.
kogenerativnog postrojenja mo`e se
zaklju~iti da je usled trenutne cene
elektri~ne energije koja je nerealno
niska i zna~ajno manja od cene
Tabela 7
8. Zaklju~ak
Na osnovu sprovedene tehnoekonomske analize izabranog
[098]
elektri~ne energije dr`ava u okru`enju
neisplativa gtradnja takvog postrojenja.
U pogledu izbora CDM metodologije za
slu~aj kombinovane proizvodnje
Osnovni scenario (baseline scenario) – snabdevanje toplotnom i
elektri~nom energijom
energija
Tabela 8 – Osnovni tehni~ki podaci kogenerativnog postrojenja “Mars 100”
toplotne i elektri~ne energije
sprovedena je samo analiza odobrenih
metoda (mogu}a je primena
kombinacije dve ili vi{e metoda, ali
samo uz dodatnu verifikaciju tako
formirane nove metode). Tako|e, u
radu je prikazana samo tehni~ka analiza
sa aspekta primene CDM projekta, bez
detaljne finansijske analize, kao i bez
analize “dodatnosti” samog projekta
(tehnolo{ke prepreke, institucionalne
prepreke, institucionalne prepreke za
industrijske korisnike). Prvu prepreku
za realizaciju CDM projekta predstavlja
nepostojanje Naimenovanog
nacionalnog tela (DNA - Designated
National Authorities) neophodnog za
realizaciju CDM projekata u Republici
Srbiji. Funkcija DNA je definisanje
osnovnih smernica, nacionalnih
procedura i kriterijuma za realizaciju
CDM projekata, kao i konkretno
odobravanje CDM projekata od strane
dr`ave.
U slu~aju primene CDM projektne
komponente treba imati u vidu i slede}a
ograni~enja:
z finansijska vidljivost predlo`enih
projekta,
z slo`enost samog CDM ciklusa (koraci
u okviru ciklusa: planiranje aktivnosti
na projektu, priprema projektne
dokumentacije, odobrenje svih strana
u projektu, validacija, monitoring
CDM aktivnosti, verifikacija i
sertifikacija, izdavanje CER2,
distribucija CER),
z Projektni CDM rizici
- me|unarodni rizici (trajanje druge
faze Kjoto protokola);
- drugi politi~ki rizici (privatne
kompanije u mnogim zemljama
nemaju fiksnu obavezu za
smanjenje sopstvene CO2 emisije)
- rizici u zemlji u kojoj se realizuje
CDM projekat
- rizik tr`i{ta CER akcija (tr`i{te
akcijama jo{ uvek zavisi u
mnogome od politi~kih odluka, nije
mogu}e sa predvideti {ta }e se
de{avati sa tr`i{tem emisija u
budu}nosti)
z vreme potrebno za realizaciju
projektnog ciklusa (1-2 godine),
z tro{kova vezanih za realizaciju CDM
ciklusa (iznos koji se mora investirati
u toku ciklusa za velike CDM
projekte: 28 000 ÷ 610 000 USD u
fazi planiranja, odnosno za male
CDM projekte: 16 000 ÷ 131 000
USD i u oba slu~aja min 2% od
vrednosti izdatih CERs + 5 000
US$D u operativnoj fazi).
Uz uslov ispunjenja institucionalnih
okvira, me|unarodne preporuke
pokazuju da su mali CDM projekti
mogu biti atraktivni za investitore
ukoliko su ispunjeni slede}i uslovi:
z IRR (uklju~uju}i i me|unarodne
tro{kove transakcija novca) > 15%.
z Odgovaraju}a godi{nja u{teda
(produkcija) CER: najmanje 5 t CO2
eq smanjenja emisije {tetnih gasova
na sumu od 1000 US$ investicija.
z Prihvatljivi specifi~ni projektni rizici.
2
CERs - Certified Emission Reductions verifikovana emisija smanjenja, 1 CER = 1 t
CO2 eq.
[099]
Reference
[1] Petrovi}, M.,
\ukanovi}, D.,
Uro{evi}, D.,
Energetski bilans
fabrike "Sojaprotein"
A.D. Be~ej, Ma{inski
fakultet, Beograd,
2007.
[2] Mizuno, Y.:
CDM in Charts. -IGES–Climate
Change Policy
Division, Ministry of
the Environment,
Kamiyamaguchi,
Hayama, Kanagawa,
Japan, 2007.
[3] Regionalni centar
za energetsku
efikasnost: The
Clean Development
Mechanism – A
User’s Guide. -- UNDP Energy &
Environment Group – Bureau for
Development Policy. – New York
2003.
[4] Regionalni centar za energetsku
efikasnost: Approved baseline
methodology AM0014 - “Natural gasbased package cogeneration”. -Version 04 - UNFCCC/CCNUCC.
energija
Rastislav Kragi}, savetnik za NOIE
Republika Srbija, Agencija za energetsku efikasnost
Tomislav Peruni~i}, samostalni in`enjer za OIE
Elektroprivreda Srbije, Direkcija za strategiju i investicije
UDC: 620.92 : 551.55.001/.004
Ispitivanje potencijala
vetra u ko{avskom
podru~ju sa tri
meteorolo{ka stuba
Uvod
Stalno tinjaju}a energetska kriza i
problemi globalnog zagrevanja sve vi{e
prete da ozbiljno ugroze odr`ivi razvoj
~ove~anstva i dovedu do veoma
ozbiljnih problema, kako po pitanju
ekologije, tako i po pitanju dru{tvenoekonomskih odnosa u svetu. Negativni
efekti procesa globalnog zagrevanja,
uzrokovani visokom emisijom gasova
sa efektom staklene ba{te u atmosferu
[1], nisu zaustavljeni ~ak ni vrlo
rigoroznim merama koje imaju za cilj
efikasnije kori{}enje energije i {iru
primenu obnovljivih izvora energije.
Me|utim, ova inicijativa dala je
pozitivne rezultate koji uzimaju sve
zna~ajnije mesto ne samo po pitanju
energetike, ve} i razvoja jedne potpuno
nove industrijske oblasti. U 2005.
godini, udeo obnovljivih izvora energije
(bez hidroelektrana) u ukupnoj svetskoj
proizvodnji energije iznosio je oko
0.5%, {to se na prvi pogled ~ini malo,
ali to je oko 5 puta vi{e nego pre
tridesetak godina, iako je za isto vreme
potreba za energijom pribli`no
udvostru~ena, slika 1, [2].
U poslednjih nekoliko godina
najva`niju ulogu u razvoju kapaciteta
obnovljivih izvora energije imaju
vetroelektrane. U 2007. godini udeo
proizvedene elektri~ne energije iz
energije vetra na svetskom nivou je
prema{io 1%, [3]. Sa slike 2. vidi se da
ukupni instalisani kapaciteti
vetroelektrana u svetu prema{uju
93.000MW, sa rastom od preko 25% na
godi{njem nivou. Zna~ajno je uo~iti i
da su u poslednjih 10 godina instalisani
kapaciteti uve}ani za preko 12 puta.
Danas, u Srbiji nema instalisanih
velikih vetroelektrana (snage preko
100kW). Osnovni razlozi le`e u niskoj
ceni elektri~ne energije i nedostatku
mera za subvencionisanje proizvo|a~a
Rezime
Rad opisuje deo aktivnosti na projektu pod nazivom „Ja~anje centra za obnovljive
izvore energije u okviru Agencije za energetsku efikasnost“ koji finansira [panska
agencija za me|unarodnu saradnju. Primalac donacije je Agencija za energetsku
efikasnost Republike Srbije. U okviru projekta postavljena su tri meteorolo{ka
stuba visine 50m za merenje parametara vetra, u op{tinama Titel, Veliko Gradi{te
i Negotin. Kampanja merenja je otpo~ela u avgustu 2007. i traja}e godinu dana.
Rad prikazuje prve rezultate i pokazatelje do kojih se do{lo u po~etnom periodu
merenja.
Klju~ne re~i: brzina vetra, energija vetra, lokacija, meteorolo{ki stub
Wind Potential Research in Kosava’s Area With Three Meteorogical
Mast
The paper describes part of activities on the Project named “Strengthening of the
Renewable Energy Department of Serbian Energy Efficiency Agency”, which is
financed by Spanish Agency for International Cooperation. The beneficiary is
Serbian Energy Efficiency Agency. Three meteorological towers 50 m high were
installed for wind parameter measurement within the project, in municipalities of
Titel, Veliko Gradiste and Negotin. Measurement campaign was started in August
2007 and it will last for about a year.
The paper shows the first results and indicators obtained in the initial
measurement period.
Key words: wind speed, wind energy, site, meteorological tower
elektri~ne energije iz obnovljivih
izvora, tako da investitori trenutno ne
mogu da prona|u interes za ulaganje u
ovu oblast. Ono {to je sigurno, jeste da
}e relativno brzo do}i vreme kada }e i u
Srbiji biti atraktivno ulagati u farme
vetroelektrana, s obzirom da se
intenzivno radi u tom pravcu. Iz tog
razloga veliki broj potencijalnih
investitora ve} gotovo celu prethodnu
deceniju traga za vetrovitim
lokalitetima u Srbiji. Prema
nezvani~nim saznanjima na vi{e od
deset potencijalno pogodnih lokacija
ve} su obavljena precizna merenja i
studije opravdanosti za izgradnju farmi
vetroelektrana. Sva ova istra`ivanja su
finansirana privatnim kapitalom, tako
da zvani~nih informacija o njihovom
broju i rezultatima nema.
[100]
Ono {to je zvani~no realizovano u cilju
odre|ivanja energetskog potencijala
vetra, a odnosi se na teritoriju cele
Republike Srbije, jesu Studija EPS-a iz
2002. [4] i Studija Ministarstva nauke i
za{tite `ivotne sredine iz 2005. godine
[5]. U analizama su kori{}eni dostupni
vi{egodi{nji podaci, uglavnom sa
meteorolo{kih stanica {irom Srbije, dok
svaka od studija koristi sopstveni
matemati~ki metod za modelovanje
topografije i hrapavosti terena. U
proceni ukupnih potencijala energije
vetra i prikazu oblasti sa vi{im
potencijalom vetra, rezultati obe studije
se, uglavnom preklapaju.
Aktivnosti Agencije za
energetsku efikasnost
U Agenciji za energetsku efikasnost (u
daljem tekstu AEE) postoji bogata baza
energija
Slika 1 Udeo pojedinih energenata u ukupnoj proizvodnji energije u svetu
(u Mtoe - miliona tonaekvivalenta nafte) od 1971./73. do 2007. [2].
Slika 2 Ukupno instalisani kapaciteti vetroelektrana (u MW) od 1997. do 2007. [3].
podataka potencijala obnovljivih izvora
energije Republike Srbije, teritorijalno
koncipirana. Me|utim, podaci o
energetskom potencijalu vetra nisu do
sada dovoljno precizno analizirani,
kako bi se stekla detaljna slika o
lokalitetima pogodnim za izgradnju
farmi vetroelektrana i njihovim
pojedina~nim kapacitetima. Iz tog
razloga, uz saradnju sa Ministarstvom
rudarstva i energetike, pokrenut je
projekat pod nazivom „Ja~anje centra
za obnovljive izvore energije u okviru
Agencije za energetsku efikasnost“. Sa
Kraljevinom [panijom potpisan je
sporazum o saradnji na ovom projektu i
ugovorene su slede}e aktivnosti:
[101]
- izbor konsultanta na projektu, (uslov
je bio da bude kompanija iz [panije),
- nabavka tri meteorolo{ka stuba za
merenje potencijala vetra, visine 50m,
- izbor tri povoljne lokacije u Srbiji i
instalacija merne opreme,
- merenje (prikupljanje podataka) u
trajanju od godinu dana,
- studijska poseta [paniji tima AEE,
- nabavka licenci za softverske pakete
WaSP i WindFarmer,
- stru~no usavr{avanje i obuka tima
AEE za rad na softveru,
- periodi~na analiza prikupljenih
podataka i izrada studije opravdanosti
sa predlogom re{enja za izradu farme
vetroelektrana za najpovoljniju od ove
tri lokacije,
- saradnja izabrane konsultantske
kompanije iz [panije sa AEE po
pitanju predloga na unapre|enju
zakonske regulative Srbije u oblasti
kori{}enja energije vetra, na osnovu
iskustava [panije i drugih zemalja
Evrope i
- zavr{na prezentacija rezultata
projekta.
Radi efikasnije realizacije projektnih
aktivnosti i ja~anja ranije uspostavljenih
dobrih odnosa, AEE i Elektroprivreda
Srbije – Direkcija za strategiju i
investicije, dogovorili su saradnju i na
ovom projektu. Na tenderu koji je
sprovela [panska agencija za
me|unarodnu saradnju, izabrana je
firma NIP S.A. iz Madrida, koja je za
potrebe svoje logistike na terenu,
ugovorila saradnju sa firmom Elektra iz
Petrovaradina.
Nabavljena su tri kompleta merne
opreme, proizvo|a~a NRG:
- meteorolo{ki stub visine 50m sa
neophodnom prate}om opremom,
- elektronski ure|aj za prikupljanje
podataka (data-logger), (jedan po
stubu),
- mera~i brzine vetra (anemometri), za
visine 10m, 30m, i 50m (po svakom
stubu),
- mera~i pravca vetra, za visine 30m i
50m (po svakom stubu) i
- termosenzor (jedan po stubu).
Na startu projekta, izabrano je {est
lokaliteta za koje se pretpostavljalo, (na
osnovu ranijih saznanja i analiza, [4] i
[5]) da predstavljaju mesta sa
zadovoljavaju}im potencijalom vetra.
To su Cer, Titel, Vr{ac, Veliko
Gradi{te, Deli Jovan i Vlasina.
Uspostavljena je saradnja sa organima
lokalne samouprave za ozna~ene
teritorije i pristupilo se daljem izboru
konkretnih lokaliteta za monta`u merne
opreme. Kori{}ena je metodologija
bazirana na slede}im principima:
energija
Slika 3 Merni stub
- potencijal energije vetra na samom
lokalitetu (na osnovu dostupnih
podataka),
- topografija terena,
- prisustvo vegetacije,
- prisustvo zaklona (objekata, planina itd),
- geodetska struktura tla,
- blizina i raspolo`ivi kapacitet
prenosne elektromre`e,
- prilaznost putevima,
- udaljenost od naseljenih mesta,
- urbanisti~ki planovi,
- lasni~ki odnosi,
- slaba istra`enost energetskog
potencijala vetra na lokalitetu,
- potencijalna korist od prikupljenih
podataka sa gledi{ta kasnijih globalnih
analiza.
Izabrane su lokacije u op{tinama Titel,
Veliko Gradi{te i Negotin. Ono {to
povezuje ove tri lokacije sa gledi{ta
{ireg interesa jeste:
- {iroka raspore|enost u Podunavskoj
oblasti, odnosno oblasti Ko{ave,
- preklapanje sa zonom sna`ne
industrije i koncentracije
elektroenergetskih objekata i
- povoljnost po svim ostalim pitanjima
ustanovljene metodologije.
Oprema je instalisana na sva tri
lokaliteta i od po~etka avgusta 2007.
otpo~ela je kampanja merenja. Merenja
se vr{e sa dvosekundnom rezolucijom.
Za svaki merni kanal (instrument) se, u
desetominutnom re`imu, memori{u
prikupljeni podaci i to srednja,
minimalna, maksimalna vrednost i
standardna devijacija. Prikupljeni
podaci se jednom dnevno automatski
prosle|uju putem mre`e mobilne
telefonije na odgovaraju}e e-mail
adrese.
Tabela 1 Intezitet turbulencije na
50m visine za sve tri lokacije
Preliminarni rezultati i analize
nakon {est meseci merenja
Nakon 6 meseci merenja mo`e se sa
pouzdanom sigurno{}u re}i da je
lokalitet u op{tini Negotin najpovoljniji
Na osnovu {estomese~nih podataka o
sa stanovi{ta srednje brzine vetra a i sa
brzinama i pravcu vetra ura|ena je
stanovi{ta, koje je mnogo merodavnije,
procena proizvodnje elektri~ne energije,
a to je potencijalna proizvodnja
odnosno stepen iskori{}enja
elektri~ne energije, odnosno stepen
vetroelektrana na razli~itim visinama i
iskori{}enja potencijalnih
vetroelektrana. Kako je tim AEE bio na sa razli~itim pre~nikom elisa. Za ove
procene je kori{}ena ekstrapolacija, ali
obuci u [paniji i tom prilikom bio gost
samo do visina od oko 70 metara, jer se
kompanije za proizvodnju
na osnovu 50 metarskih merenja mo`e
vetroelektrana GAMESA, koja je ina~e
sa dovoljnom pouzdano{}u vr{iti
po broju instaliranih vetrogeneratora u
svetu u 2007. godini, na drugom mestu, ekstrapolacija do tih visina. U svrhu
ekstrapolacije, na osnovu detaljnog
odmah iza danskog VESTAS-a, za
pregleda terena i na osnovu konsultacija
preliminarnu analizu podataka,
sa ekspertima iz {panske konsultatske
kori{}ene su vetroelektrane iz
GAMESINE game
proizvoda.
Tabela 2 Stepen korisnog dejstva za lokalitet u
op{tini Negotin u funkciji modela i
Sve lokacije su birane
visine vetroelektrane
tako da u blizini ne
postoje nikakve prepreke
koje bi dovele do
poreme}aja strujanja
vazduha.
Intenzitet turbulencije (I)
na visini 50m, na
lokacijama u op{tinama
Titel i Negotin je u
granicama intenziteta
turbulencija, koje su na
kopnu i u visini centra
elise vetroelektrana, u
opsegu 10 ÷ 15 %, dok je
na lokaciji u op{tini
Veliko Gradi{te ne{to
povi{en, {to je prikazano
u tabeli 1.
[102]
energija
ku}e NIP S.A. i ekspertima iz
kompanije Garrad Hassan Group,
odre|eni su koeficijenti hrapavosti za
svaku lokaciju. Kako je period merenja
obuhvatio i ve}i deo letnjih dana, mo`e
se re}i da ovaj {estomese~ni uzorak
podataka mo`e da u zna~ajnoj meri,
odslika celu godinu.
U tabeli 2 je pokazan stepen
iskori{}enja samo za lokaciju na op{tini
Negotin.
Kao {to se mo`e primetiti, najve}i
stepeni iskori{}enja se mogu posti}i za
model Gamesa G58 850 kW na
visinama od 65, odnosno 71 metar i
modelom Gamesa G90 2.0 MW na
visini 67 metara, {to se u svetskim
razmerama, mo`e smatrati izuzetno
dobrim stepenom korisnosti. Naravno
za deteljniju analizu potrebno je
obuhvatiti period od najmanje jedne
godine merenja.
Zaklju~ak
Na osnovu prvih rezultata i raspolo`ivih
podataka, mo`e se zaklju~iti da
Ko{avska oblast na pojedinim mestima
raspola`e povoljnim terenima za
izgradnju farmi vetroelektrana. Tako|e,
veoma je zna~ajno uo~iti da nisu sve
oblasti ovog podru~ja povoljne i da
atraktivnost lokaliteta u mnogome
zavisi od topografije samog terena i
raznih drugih uticaja lokalnog
karaktera. Ovde prikazani rezultati su
preliminarnog tipa, a nakon pune
godine ispitivanja, iscrpna analiza }e
dati potpuniju sliku o potencijalima
vetra u ovoj oblasti.
Literatura
[1] CONFRONTING CLIMATE
CHANGE - REPORT, United Nation
Foundation, 2007.
[2] KEY WORLD ENERGY
STATISTICS, International Energy
Agency, 2007.
[3] World Wind Energy Association,
www.wwindea.org
[4] R. Putnik, MOGU]NOST
KORI[]ENJA ENERGIJE VETRA
ZA PROIZVODNJU ELEKTRI^NE
ENERGIJE, EPS 2002.
[5] P. Gbur~ik, STUDIJA
ENERGETSKOG POTENCIJALA
SRBIJE ZA KORI[]ENJE
SUN^EVOG ZRA^ENJA I
ENERGIJE VETRA, Ministarstvo
nauke i za{tite `ivotne sredine 2005.
Roman Muli}, Branko \uki}, Milica Toma{evi}
Nada Jev|evi}, Vitomir Negovanovi}
UDC: 662.756.3.001/.004 (497.113)
Mogu}nost proizvodnje i
kori{}enja biodizela
u AP Vojvodini
Rezime
Na inicijativu rano preminulog prof. dr \o|a Ba{i}a, u okrilju Instituta za
energetiku u Novom Sadu, a uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog sekreterijata za
energetiku, umestoneophodne Strategije razvoja bioenergetike u Srbiji, ura|ena je
studija, poznati prikaz potreba za dizel gorivom, kao i mogu}nost za proizvodnju
uljarica, biljnih ulja, biodizela i nusproizvoda u Vojvodini.
Ura|en je pravni okvir marketin{kih mera, kao pretpostavke za uspeh modernog
programa. Tre}ina prostora posve}ena je manje ili vi{e korisnim prilozima.
Klju~ne re~i: biodizel, glicerin, energetika, proizvodnja, marketing.
Possibility for Production and use of Biodiesel in Vojvodina
Upon an initiative of early departed prof. dr. Djordje Basic, from the Institute of
Energetics at Novi sad, and with the financial support of the secretariat for
Energetics of Vojvodina, instead of the necessitz of a strategy for development
Bioenergetics in Serbia, a review was made on the need for diesel fuel, as well as
the possibility for the production of oil oils, vegetable oils, biodiesel and byproducts in Vojvodina.
The legislation frame was made for marketing, as a support for the successive
modern program. A third of the volume presented more or less useful supplements.
Key words: biodiesel, glycerin, Energetics, production,marketing.
Kriti~ki prikaz
I
Na savetovanju energeti~ara, Zlatibor
2007, prof. dr. \or|e Ba{i} je podr`ao
predlog Jugoslovenskog dru{tva za
biodizel. Obezbedio je pretpostavke za
izradu dugoo~ekivanog dokumenta o
razvoja proizvodnje i potro{nje
biodizela u Srbiji. Zahvaljuju}i njemu,
definisan je projektni zadatak, utvr|en
je sadr`aj, imenovani su izvr{ioci,
odre|eni rokovi...
Za samo tri meseca, trebalo je da se
izradi literarno koncizna, stru~no
precizna, nau~no nesporna, marketin{ki
realna Strategija razvoja proizvodnje i
potro{nje biodizela, glicerola i derivata
u Vojvodini, odnosno Srbiji, u kojoj bi
bili definisani konkretni, obavezuju}i
zadaci svih u~esnika u zajedni~kom
projektu (ratarstvo, oleoindustrija,
energetika, sto~arstvo... investitori,
bankari, dr`ava).
[103]
Na veliku `alost, te{ka bolest je spre~ila
ovog velikog pregaoca u realizaciji
svog poslednjeg projekta, a saradnici su
ga izneverili. Umesto dogovorene,
neophodne Strategije, ponu|ena je
studija: «Mogu}nost proizvodnje i
kori{}enja biodizela u AP Vojvodini».
II
Na stotinak strana osnovnog teksta i
{ezdesetak strana priloga dat je prikaz
radova brojnih istra`iva~a iz Vojvodine
i Sveta, posebno studije «Proizvodnja i
kori{}enje biodizela – alternativnog i
ekolo{kog goriva za dizel motore» i
magistarske teze «Ocene ekonomske
opravdanosti proizvodnje biodizel
goriva od uljarica u Srbiji». [1]
Po ne znano koji put prepisani su
tekstovi o standardnim karakteristikama
biodizela i fosilnog dizela, o metodama
ispitivanja analiti~kih pokazatelja
kvaliteta goriva i izduvnih gasova; o
tra`nji i potro{nji dizel goriva u zemlji;
o zemlji{tu i plodoredu u Vojvodini, o
energija
oleohemijskoj posebno uljarskoj
industriji...
Nema rezultata trinaestogodi{njih
napora hemijske industrije, oleohemije i
poljoprivrede u osvajanju
diskontinualnih i kontinualni
tehnologija za dobijanje biodizela i
glicerola, u izgradnji desetine malih, u
rekonstrukciji i dogradnji pet velikih
fabrika biodizela u Srbiji. Ne pominju
se konkretni podaci o kvalitetu
proizvodnje i primene doma}eg
biodizela...
Potezom pera, sve se to bri{e. Kao
«pravi po~etak proizvodnje biodizela u
Srbiji smatra se 2007. godina, kada je
fabrika biodizela Viktorija ojl u [idu
proizvela prve koli~ine biodizela.»
Tom prilikom, firma «Viktorija group
obezbedila oko 13.000 litara biodizela
uvezenog iz Nema~ke, a proizvedenog
u firmi Lurgi» da bi u Gradskom
saobra}ajnom preduze}u u Beogradu
bio «sproveden test». [2]
Rezultati su «sjajni». Dodu{e, nisu
navedeni. Nisu ni mogli biti navedeni,
po{to tehno - ekolo{kih istra`ivanja
primene biodizela i nije bilo. A o
marketin{kim pokazateljima se mo`e
suditi.
Sa supstitucijom «samo deset procenata
fosilnog sa biodizelom GSP Beograd
}e godi{nje u{tedeti 468.000 evra. A
ostali kupci }e imati biodizel 0,15 evra
po litru jeftiniji od mineralnog dizela».
(Str. 11 Studije).
Pominju se i «zaklju~ci» o kori{}enji
biodizela u Hrvatskoj, koja je sa
desetkom godina zaka{njenja (u odnosu
na Evropu, i Srbiju) stupila na biodizel
scenu...
Ne pominje se Poljoprivredni kombinat
Beograd u kojem je potro{eno vi{e od
milion litara doma}eg biodizela
tokom 1994/1995. godine. Tada je
obavljena ratarska sezona u uglednom
kombinatu uz pomo} doma}eg
biodizela, bez havarija i o{te}enja
poljoprivrednih ma{ina.
Nema ni pomena brojnih traktora,
kombajna, kamiona... automobila, koji
vi{e od deset godina tro{e doma}i
biodizel, tako|e, bez reklamacija.
III
Navedena je proizvodnja biodizela u
zemljama Evropske unije (tabela 10) za
period 1996 – 2004. godina (sic!), kao i
kapaciteti i proizvodnja biodizela u
Srbiji za period 1994-2004. godina,
(tabela 11). Obe tabele su krnje, bajate.
Da li je to slu~ajno?
Izvori originalnih podataka se ne
navode. Nema proizvodnje biodizela u
Evropskoj uniji tokom 1986 . -1996,
kao i u periodu 2005. – 2007. godina.
[3]
Nije istaknuto mesto Srbije u razvoju
tehnologije biodizela. Ne pominje se
projekat ALKAMIN, oleohemijski
kombinat u izgradnji (Novi Be~ej)
tokom 1975. – 1990. godine, sa
planiranom proizvodnjom metilestera
masnih kiselina od 3000 tona.
Zaboravlja se na uspe{na istra`ivanja
proizvodnje i primene biodizela u
HINS-u, u istom periodu, koje je obavio
dr. Svetolik Ilij}... karikira se
pregala~ki period istra`ivanja,
proizvodnje i primene biodizela u 1994.
i 1995. godini.
O svemu tome u Studiji je zabele`eno:
«Planirana proizvodnja za 1994. i 1995.
od po 50.000 tona biodizela, je samo u
maloj meri ostvarena (oko 15 %, RM).
Prema Furmanu (2004) uzroke treba
tra`iti uglavnom u nenamenskoj
potro{nji biljnih ulja i metanola.
Me|utim, osnovni razlog je {to do
2007. nije postojao, ni u najavama,
odnos dr`ave prema kori{}enju
obnovljivih biogoriva. Tek su januara
2007. najavljene mere koje bi trebalo da
va`e od polovine 2008, a kojima se
dr`ava jasno opredelila da podsti~e i
poma`e uvo|enje i kori{}enje
obnovljivih goriva. U Srbiji 2005. nije
postojao funkcionalan pogon ve}eg
kapaciteta za proizvodnju kvalitetnog
biodizela.» . [4]
U krivu je. Odnos Jugoslavije, Srbije,
posebno Vojvodine prema
bioenergentima, tokom od 1975. – do
1995. godine je bio programski i
planski, normativno i finansijski dobro
definisan. Bio je razvojno i
investiciono, tehni~ki i poslovno dosta
uspe{no realizovan. Agresivnim
marketingom, samo u Pokrajini
izgradjeno je tada desetak postrojenja
za proizvodnju biogasa – toplotne i
elektri~ne energije; jo{ vi{e briketana
slame, sto~ne hrane, piljevine...
nekoliko kafilerija i oleohemijskih
postrojenja; rekonstruisano je,
dogra|eno i izgra|eno pet velikih
fabrika i desetak manjih pogona za
dobijanje biodizela. U funkciji je bilo
desetak fabrika bioetanola...
Sa tranzicijom, svi ti pogoni na{li su se
u krizi... No i tada (1994/95), dr`ava je
definisala svoj odnos prema biodizelu.
Usvojeni su propisi o ukudanju poreza
na proizvodnju i potro{nju biodizela.
Formiran je Konzorcijum za biodizel
koji je trebao da omogu}i realizaciju, u
energetskom bilansu zacrtane
proizvodnje biodizela. Zakonski je
utvr|ena obavezuju}a potro{nja
120.000 tona biljnih ulja i odgovaraju}a
koli~ina metanola za dobijanje biodizel
goriva... Mafija{kom (po Autoru
«nenamenskom») distribucijom biljnog
ulja za pogon dizel ma{ina miniran je
ovaj mega projekat.
[104]
I vi{e od toga. Nanete su ogromne {tete
poljoprivredi. Zamenom teza, skrivaju
se «biodizel» tajkuni! Poistove}uje se
distribucija kvalitetnog biodizela sa
la`no etiketiranim biljnim uljem: «Za
«biodizel» proizveden u Srbiji do
2005. godine kori{}ene su razne
sirovine, razna postrojenja, razni
postupci, razne stepeni finalizacije, te
nisu postojali ni sertifikati o
kvalitetu...»
Namerno ili ne, svejedno, potcenjuju se
vrsni stru~njaci u svetu poznatih,
modernih firmi, proizvo|a~a
omek{iva~a (Briksol, Vr{ac), aldehidnih
smola (Hempro, [id), petrohemije...
poliestarskih smola (HINS, Novi Sad),
bazne hemije... (Prva iskra, Bari~).
Poistove}uju se sa aboliranim,
kriminalnim distributerima biljnog ulja
pod imenom «biodizela».
«O {tetama proizi{lim zbog upotrebe
takvog «biodizela» u Vojvodini, nakon
vi{egodi{njeg uzdr`avanja izvestio je
Furman, navode}i da je «sredinom
devedesetih godina XX veka u kratkom
vremenskom intervalu samo u
Vojvodini bilo havarisano
preko 500 motora u poljoprivredi, a o
posledicama kori{}enja takvog goriva u
transportnim sredstvima nema
pouzdanih podataka.»
Ta~no. Havarisano je mnogo vi{e dizel
motora. A nema broja o{te}enih dizel
ma{ina. Hiljade, pa desetine hiljada su u
pitanju. Me|utim, nema ni jednog
jedinog primera da je neki dizel motor
o{te}en primenom biodizela iz
pomenutih fabrika, niti iz ostalih
pogona biodizela. (Ina~e, za tada{nju
proizvodnju i promet biodizela postoji i
objavljena je atestna dokumentacija
referentnih institucija.)
Citirani Autor (kao i drugi eksperti za
motoristiku) je u velikom problemu.
Dok su stru~njaci Jugoslovenskog
dru{tva za biodizel vodili bitku protiv
«biodizel» tajkuna i njihovih
pokrovitelja, on je }utao. Po{to je,
nakon deset godina, progovorio treba da
objasni za{to se uzdr`avao da saop{ti
poznatu istinu o krimunalnoj
zloupotrebi biljnog ulja, o prodaji
nekvalitetnih goriva. Profesionalno,
pravno i moralno bio je u obavezi da
upozori svoje studente, eminentne agro
stru~njake na opasnosti koje se se
nadvile nad oja|enom poljoprivredom!
Morao je ukazati vlastima i javnosti na
nevi|enu plja~ku i prevaru. A nije.
Servilno se uzdr`avao. Nije mu smetala
«stru~na» publicistika, «nau~na»
literatura o biljnom ulju kao dizel
gorivu. Nije hteo da se zamera
Slobinim mo}nicima, «biodizel»
tajkunima.
energija
IV
Primarni sadr`aj strategije za razvoj
biodizel programa trebalo je da bude
nau~no i stru~no nesporan sintetski
prikaz marketinga, proizvodnje i
primene proizvoda i nusproizvoda
pro{irene reprodukcije biodizela, tj.
procesa bioenergetske reprodukcije u
poljoprivredi. U izra|enoj studiji ovaj
zadatak je izneveren.
Mada je prvoj fazi reprodukcije,
sirovinama za proizvodnju biodizela
posve}eno previ{e prostora, gotovo
ni{ta novo i originalno nije napisano,
{to bi bilo od zna~aja za razmatranu
temu. Ono malo {to je novo i orginalno
tehnolo{ki nije opravdano, ekonomski
nije prihvatljivo. Zapravo, ni to nije
novo, nego zaboravljeno staro. Citat
Rudolfa Dizela , «upotreba biljnih ulja
kao goriva za motore» danas zvu~i
ironi~no. Veliki vizionar je mafija{ki
zloupotrebljen u Srbiji pritisnutoj
velikom nesre}om.
Autor «obja{njava» katastrofalno
uni{tavanje poljoprivredne motorne
tehnike nedostatkom propisa o kvalitetu
biodizel goriva. Politikantski prikriva
istinu, svima znanu tajkunsku rabotu
bez priziva i sankcija. Neve{to, ta~nije,
nestru~no pi{e: «u me|uvremenu
razra|ene su metode za eliminaciju
problema vezanih za kori{}enje
biljnih ulja kao goriva. Me|u njima je
najzna~ajnija metoda za
transesterifikaciju biljnih ulja ni`im
alkoholima.»
Kori{}enje biljnih ulja u postoje}im
dizel motorima nedozvoljivo je.
Opasno je. Transesterifikacijom se ne
elimini{e problem. Stvara se novo,
pogodno gorivo za savremene dizel
motore. Umesto biljnog ulja, u procesu
alkoholize, dobijaju se nova jedinjenja,
metilesteri masnih kiselina – biodizel,
sa tri puta manjom molekulskom
te`inom (cca 300), sa drugoja~ijim
fizi~ko – hemijskim svijstvima.
I pored izlo`enog, Autor se
deklarativno zala`e za apsolutnu,
obavezuju}u specifikaciju biodizela
kvaliteta..
U stvarnosti, njegova pri~a je
prepoznatljiva. Mo`e se ilustrovati
re~ima: postoje}a mre`a malih, srednjih
i velikih pogona za proizvodnji
biodizela treba da nestane. U slu`bi
«prve», «prave», usitinu najve}e i
najmodernije fabrike biodizela treba du
bude mre`a «mini uljara».
Me|utim, «osnivanje tkz. mini uljara»,
izvan sistema bioenergetske
reprodukcije (biodizela) u poljoprivredi,
radi dobijanja «sirovi – presovanih
ulja», «sirovi nerafinisanih ulja», koja
«ne zahtevaju posebnu rafinaciju, ve}
se direktno mogu koristiti za
proizvodnju biodizela» predstavlja
besmislenu hipotezu.
Po evropskom i nacionalnom standardu
EN 114214, sadr`aj fosfora u biljnom
ulju mora biti ispod 10 mg/kg. Ovo
ograni~enje ima apsolutno
tehnoekolo{ko opravdanje. Fosfor se u
biljnom ulju nalazi u obliku fosfolipida,
visokokvalitetnog bioemulgatora. Kao
takav ometa alkoholizu, sputava
separaciju metilestera masnih kiselina
od sirovog glicerola, odnosno
onemogu}ava kvalitetno odvajanje
glicerinske vode od masnih kiselina. Na
ovaj na~in, uru{ava se kvalitet dobijenih
proizvoda, smanjuje se randman, tj.
pogor{ava se ekonomija proizvodnje.
Uistinu ironi~an je polo`aj Autora, koji
se svugde i na svakom mestu zala`e za
apsolutno po{tovanje evrostandarda,
jedino izuzima nedegumirano, hladno
ce|eno sirovo biljno ulje iz «mini
uljara», sirovine sa visokim sadr`ajem
fosfolipida i proteina od koje se ne
mo`e dobiti kvalitetna proizvodnja
biodizela i nusproizvoda.
V
Duga je tradicija proizvodnja uljarica u
AP Vojvodini. Ostvaren je gotovo
biolo{ki maksimum plodoreda – 20 %
zemlji{ta pod uljaricama. Naime, pre
pet godina, u~e{}e uljanih kultura u
setvenoj strukturi vojvo|anskih oranica
bilo je 19,77 %. To zna~i da vi{e nema
slobodnih povr{ina za setvu uljarica
namenjenih proizvodnji biodizela.
Istovremeno, to je optimum proizvodnje
uljarica za dobijanje hrane.
«Prva», «prava» «rafinerija
biodizela u Srbiji» nije obezbedila i
nije mogla obezbediti sirovinu,
uljarice u Vojvodini. Zaustavila je
svoja postrojenja usled previsokih
cena biljnih ulja.
Blagovremena upozorenja na nu`nost
po{tovanja komparativnih prednosti
fabrike Viktorija ojl (oplemenjivanje
slobodnih orani~nih povr{ina ju`no od
Save i Dunava uljanom repicom,
kori{}enje re~nog prevoza...), nisu
prihvatana. U me|uvremenu, donet je
ekspertski «logi~an « zaklju~ak. AP
Vojvodina mora ostati «fokusirana na
proizvodnju hrane (na{a {ansa je GMOfree soja, {to se mora odbraniti), a
industrijsko/tehni~ke kulture da se
uzgajaju u ostalim podru~jima.»
«Ovo zna~i da se u Vojvodini ne mo`e
o~ekivati zna~ajnije pove}anje povr{ina
pod uljaricama, odnosno, da se najve}i
deo (oko 90%) potencijalnih povr{ina
za gajenje sirovina za biodizel nalazi u
Centralnoj Srbiji»!
Studija je vojvo|anska. Ona ne nudi
marketing analizu obradivih
povr{ina potencijalno usmerenih na
proizvodnju uljarica u «ostalim
podru~jima», tj. u «Centralnoj
Srbiji». Ona ne sagledava bio[105]
industrijske potencijale Srbije u
celini. Zna~i, potrebna je Strategeija
razvoja bioenergetike (i biodizela) u
Srbiji. Za radikalno pove}anje setvenih
povr{ina pod uljaricama (posebno
perspektivne uljane repice) ju`no od
Save i Dunava potrbno je vreme.
Neophodna su mnogo ve}a finansijska
sredstva za pokrivanje dodatnih
tro{kova radi afirmisanja, organizovanja
proizvodnje i prikupljanja uljarica i u
udaljenim regionima, kao i za njihovo
lagerovanje i transport do fabrike
biodizela u [idu, koja je i `i`i pa`nje
vojvo|anske studije. Pri tome, ne smeju
se gubiti iz vida mogu}nosti aktiviranja
proizvodnih kapaciteta za proizvodnju
biodizela u Vr{cu, Bari~u, Gradi{tu,
Kru{evcu...
VI
Tre}i mega poku{aj industrijske
proizvodnje biodizela u Srbiji je
prekinut! Najmodernija fabrika
biodizela Viktorija ojl u Srbiji uspe{no
je izgra|ena. Stoji!
Dokazana «konkurentnost biodizela na
doma}em tr`i{tu te~nih goriva»,
utopijska pri~a o pozitivnom «uticaju
proizvodnje i kori{}enja biodizela na
socio-ekonomske pokazatelje»... ad hoc
prora~un ekstra profitabilnosti potro{nje
biodizela u GSP Beograd padaju u
nepovrat. Izgovor za obustavljanje
proizvodnje biodizela zbog visokih cena
biljnih ulja, u vreme svetske ekspanzije
proizvodnje i potro{nje biodizela ne
stoji. [5]
Da bi se predupredila dru{tvena {teta od
dugoro~nog prekida biodizel
proizvodnje, eksperti moraju ustupiti
mesto stru~njacima za proizvodnju
uljarica i ulja, za proizvodnju i primenu
biodizela i nusproizvoda, mladim koji
ne}e biti birokratski oblikovani na
kursevima, u la`nim studijama i internet
preklapanjima, koji }e se neodlo`no i
trajno usavr{avati u programima
nau~nih istra`ivanja, u procesu
stvarala~ke proizvodnje i primene. [6]
Dugo godina planirana, Strategija
razvoja proizvodnje i primene biodizela
i glicerola u ~itavoj Srbiji, kona~no,
treba da ugleda svetlo dana. Treba da
otvori teorijski, marketing i in`enjering
prostor za valorizaciju prirodnih i
radom stvorenih potencijala. A
nesporna je ~injenica da u zemlji postoji
cca 350.000 hektara bogom danih za
proizvodnju uljarica, posebno uljane
repice, neophodnih za dobijanje
biodizela i glicerola, goriva i sto~ne
hrane...
U prvi plan mora do}i moderni
menad`ment, bioenergentima prikladan
marketing – afirmacija kvalitetne
proizvodnje i primene biodizela i
glicerola u okvirima poljoprivrednih
gazdinstava, u procesu pro{irene
energija
bioenergetske reprodukcije u
poljoprivredi.
Birokratska blokada rada malih i
srednjih postrojenja za dobijanje
biodizela mora biti skinuta. U njima se,
pored ostalog, mo`e odr`ati
kontuinuitet proizvodnje, neophodan za
sve intenzivnija marketing,
tehnoekolo{ka istra`ivanja i
unapre|ivanja biotehnologija
oleohemijske industrije, za sticanje
esencijalnih proizvodnih iskustava.
Ako se `eli uspeh, stimulativnim,
pravnim, tehno-ekolo{kim, finansijskoekonomskim propisima vlasti moraju
obezbediti efikasnu politiku razvoja
biotehnologija, za{tititi proizvodnju i
primenu bioenergenata od
monopolisti~ki stega i monopolskih
uzurpacija.
VII
Obezbe|enje sirovina, proizvodnja i
primena biodizela jesu dijalekti~ki
jedinstven proces, tri primarne faze
bioenergetske reprodukcije u
poljoprivredi. U dana{njim uslovi
naglasak se mora stavljati na
profitabilnu proizvodnju biodizela i
glicerola, kao i nusproizvoda. Prvo,
Srbija ima potencijale za takvu
proizvodnju. Drugo, Srbija ima
komparativne prednosti za takvu
proizvodnju u odnosu na okru`enje i
svet. Tre}e, potrebe zemlje za gorivom i
sto~nom hranom su nezasi}ene.
U Studiji je ponu|eno poglavlje koje
treba da pokriva ovu najva`niju fazu ,
pod nazivom Savremene tehnologije
proizvodnje biodizela. Na jednoj
stranici (sic!) lai~ki neta~no je
predstavljena «Transesterifikacija
katalizovana alkalijama.», koja je danas
najvi{e zastupljena tehnologija za
dobijanje biodizela u zemlji i svetu.
Promovi{e se zastereli vla`ni postupak
koji pretpostavlja vi{estruko ubacivanje
vode u metilestre masnih kiselina («radi
pove}anja separacije glicerola», «pranja
sa vodom»...), {to je kontraproduktivno.
Pored vi{e doma}ih, dobro poznatih,
proverenih tehnologija (npr. Lurgi, [id;
PIB Namenska, Bari~...), Autor koristi
tehnolo{ku {emu J.V. Gerpena. [7]
Pritom, obja{njava: «U prvoj fazi,
alkohol, katalizator i ulje se pome{aju u
reaktoru i zagreju na 60 stepeni C, u
toku jednog ~asa.» Svi parametri
reakcije su pogre{no navedeni. Alkohol,
katalizator i ulje se ne me{aju u
reaktoru. U egzotermnoj reakciji lu`ina,
(Na ili K) i alkohol (metanol) reaguju,
stvaraju}i Natrijummetoksid (jaka
baza). Dobijen Na ili Kmetoksid se
ubacuje pod pritiskom kroz perforiranu
cev u zagrejano biljno ulje (cca 65
stepeni C). Reakcija se pod normalnim
uslovima odvija 15 – 20 minuta.
Posle odstojavanja od cca 60 minuta,
ispu{ta se prvo te`a faza, sirovi glicerol,
a potom i metilesteri masnih kiselina.
U vla`nim tehnolo{kim postupcima,
metanol se, po pravilu odvaja posle
pranja, u fazi su{enja. «Voda za pranje»
(demi voda) se ubacuje u posudu za
neutralizaciju i pranje, a otpadna,
zaga|ena voda se izbacuje, a ne obrnuto
kako je navedeno u {emi.
Ina~e, u {emi je napravljena prava
pojmovna zbrka. Kao glicerol (50 %)
ozna~en je nusproizvod, sme{a
glicerola, sapuna, biodizela, ulja i
metanola. Pre a ne posle kiselinskog
tretmana iz sirovog glicerola odvaja se
metanol. Posle kiselog tretmana,
razdvajaju masne kiseline od
glicerinske vode (50-60% glicerola).
Uparavanjem glicerinske vode dobija se
tehni~ki glicerol (80-88 %).
Po potrebi, metanol se izdvaja iz
odvojenih metilestra masnih kiselina,
kao i iz glicerinske vode.
Tri puta vi{e prostora (tri strane)
posve}ene su teorijski mogu}im,
marketin{ki prevazi|enim
tehnologijama: transesterifikacija
katalizovana kiselinama, encimatska
transesterifikacija lipazama,
transesterifikacija natkriti~nim
alkoholom...
Autor ne poznaje tehnolo{ku
terminologiju. Nestru~no pravi
kompilaciju uporednog prikaza
razli~itih tehnolo{kih postupaka za
dobijanje biodizela koju je sa~inio prof.
dr Dejan Skala sa sar. Umesto
«alkoholize katalizovane encimima»
(kiselinama, alkalijama), on pi{e o
«enzimatskoj transesterifikacija
lipazama». Umeste «natkriti~ne
alkoholize» - reakcije koja se odvija u
ekstremno o{trim uslovima pritiska
(8,09 MPA) i temperature (239 stepeni
C), on pi{e o «transesterifikaciji
nadkriti~nim alkoholom». Pritom,
pretenduje na telegrafski neprikosnoven
sud o tehnologijama koje prakti~no i
nisu obuhva}ene projektnim zadatkom.
[8]
Kao zajedni~ki imenitelj novih (starih)
tehnologija za dobijanje biodizela od
sirovina standardnog kvaliteta mo`e se
navesti mnogo ve}a investiciona i
eksploataciona ulaganja od standardne
bazno katalizovane alkoholize.
Salto mortale Autora je teza: kori{}enje
uljarica, biljnih ulja «za proizvodnju
biodizela prve generacije, ({to) se mo`e
smatratiti neracionalnim sa stanovi{ta
ishrane ~ove~anstva i sa stanovi{ta
ishrane sto~nog fonda.»
Nudi «tehnologije biodizela druge
generacije». Kao sirovina za dobijanje
upotrebljavao bi se otpad iz
poljoprivrede i {umarstva.
Gasifikacijom biomase dobio bi se
[106]
biogas, {to je racionalno, ekolo{ki
po`eljno, ekonomski isplativo.
Pretvaranje biogasa u te~na biogoriva
marketin{ki je sporno.
Otpadna biomasa delom pripada
bioenergetskoj reprodukciji u
poljoprivredi i {umarstvu kao ekolo{ko,
organsko |ubrivo, delom se usmerava
na proizvodnju sto~ne hrane i prostirke,
delom se koristi u industriji. Naravno
zna~ajan deo otpadne biomase koristi se
kao bioenrgent, i to: u proizvodnji
biodizela iz masno}a, bioetanola iz
biootpada koji sadr`i skrob i {e}er;
biogasa iz stajnjaka, deponija piljevine i
{umskog otpada, iz komunalnog otpada,
koji se pretvara u toplotnu i elektri~nu
energiju...
Proizvodnja sinteznog gasa, CO i H2 iz
biomase iz kojeg bi se dobio biodezel je
mogu}a. No, takva proizvodnja u mega
razmerama nije racionalna, tehnoekonomski opravdana usled rasutosti,
male koncentracije otpadne biomase,
odnosno usled visokih investicionih i
eksploatacionih tro{kova.
Povezivanje SGL (~vrsto-gasno-te~no) i
SL (~vrsto-te~no) procesa sa
biotehnologijama , sa proizvodnjom
«biogoriva druge generacije», sa
obnovljivim biogorivima je marketin{ki
apsurd, tehnolo{ka utopija.
Na proizvodnji sinteznog gasa (CO +
H2) putem reforminga, krekinga
fosilnih goriva (uglja, nafinih derivata,
gasa) zasniva se visokoprofitonosna
petrohemija. Teorijski je mogu}a,
prakti~no proverena proizvodnja
benzina i dizela od sinteznog gasa. U
vreme Drugog svetskog rata industrijski
su operacionalizovane tehnologije za
dobijanje benzina i dizela. Danas nisu
primenjive u prvom redu iz ekonomskih
razloga.
VIII
Nakon stravi~nog antimarketinga
biodizela 1994/95, u `i`i stru~ne i javne
pa`nje mora biti potro{nja, besprekorna
primena garantovano kvalitetnog
biodizela u konkurentnim uslovima. To
zna~i da distribuciju biodizela mora
pratiti propisana marketin{ka
(finansijska, ekolo{ka, analiti~ka...)
dokumentacija, kontrolisana primena.
Dodu{e, po~etak proizvodnje i primene
biodizela u Srbiji bio je stru~no
pripremljen. Posle kratkog perioda
intenzivnih in`enjering priprema,
zapo~eta je proizvodnja biodizela u vi{e
firmi. Najve}a koli~ina je proizvedena u
Prvoj Iskri iz Bari~a. Ona je
profesionalno vo|ena. U referentnim
laboratorijama (VTI, «Vin~a», Institut
za ratarstvo i povrtarstvo, Tehnolo{ki
fakultet, Ma{inski fakultet,
Poljop{rivredni fakultet) ura|eni su,
tokom 1993. 1994. i 1995. godine,
energija
atesti kvaliteta: Komparativni pregled
fizi~ko-hemijskih, energetskih i
strukturnih svojstava biodizela,
materijalni i energetski bilansi biodizela
i nusproizvoda... Posebna pa`nja
poseve}ena je utvr|ivanju uporednih
funkcionalnih karakteristika motora pri
kori{}enju biodizela, fosilnog dizela i
me{avina obi~nog i biodizela.
Pra}enjem rada motora izme|u nultog i
vremenskog servisa, na stolu i u
procesu rada na terenu dobijeni su
dragoceni rezultati.
O kvalitetu in`enjering aktivnosti na
promociji, proizvodnji i primeni
biodizela tokom 1994 – 1995. godine
re~ito govore referati sa prvog
tematskog savetovanja: Biodizel i
poljoprivreda, pod motom «Sigurnija i
zdravija budu}nost». Zapa`eni su tada,
a zna~ajni su i sada radovi o uljanoj
repici, o energetskom bilansu
reprodukcionog procesa proizvodnje
uljane repice – biodizela, o marketingu,
tehnologiji i analitici biodizela,
nusproizvoda i derivata. Posebna pa`nja
posve}ena je kontroli kvaliteta primene
biodizela. U Institutu Industrije motora
Rakovica, na ma{inskim i
poljoprivrednim fakultetima Srbije
sistematski je istra`en uticaj biodizela
na na motorne skolopove i ure|aje, kao
i na `ivotnu sredinu. [9]
Na`alost, u razmatranoj studiji nema
podataka o sli~nim istra`ivanjima.
Najve}u godi{nju proizvodnju i
potro{nju biodizela, u strate{koj studiji,
ne prati analiza primene , nesumnjivo
kvalitetnog biogoriva! Re~ autora
Studije, univerzitetskih propfesora za
poljoprivrednu mehanizaciju i
motoristiku nedostaje!
IX
Sve u svemu, ne`eljeni predah u mega
proizvodnji biodizela mora biti
iskori{}en za stru~na, marketin{ka
preispitivanja. Skupim imrovizacijama
se mora stati na put. Poslednji je
trenutak da se komparativne prednosti
Srbije u proizvodnji uljarica i biljnih
ulja; biodizela, tehni~kog glicerola i
masnih kiselina; sto~ne hrane i
oleohemikalija, posebno tenzida,
emulgatora... antifriza iskoriste.
Najkra}i put za ostvarenje ovog cilja je
neodlo`na izrada i realizacija
projektovane Strategije razvoja
proizvodnje i potro{nje biogoriva,
posebno biodizela.
pedesetak fus nota. Me|u njima je
mnogo besmislenih. na primer, za op{te
poznatu, u literaturi mnogo puta
ponovljenu definiciju pojma biodizela,
Autor se poziva na ~etiri strana
autoriteta. I pored toga, na desetak
redova teksta sa~injeno je vi{e gre{aka.
Grupa autora, Proizvodnja i kori{}enje
biodizela – alternativnog i ekolo{kog
goriva za dizel motore, Ministarstvo za
nauku, tehnologiju i razvoj Republike
Srbije, 2004.
[2] Grupa Autora, Mogu}nost
proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP
Vojvodini, Univerzitet u Novom Sadu,
2007, str. 10
[3] Isto, str. 23, 24: Autor previ|a
institut autorstva. Na primer, na strani
24 razmatrane studije tri puta se poziva
na: «37) 38) 39) Furman, T. i sar.:
Proizvodnja i kori{}enje biodizela –
alternativnog i ekolo{kog goriva za
dizel motore, Ministarstvo za nauku,
tehnologiju i razvoj republike Srbije,
2004. str. 193.» Tom prilikom ne
navodi autore pojedina~no, niti Grupu
autora. Pominje svoje ime, pored
ostalog, i kao autora tabele 11 itd.!
[4] Navodi Autora su tendenciozni...
Njegovo je pravo da kritikuje dr`avu
kako ho}e. Me|utim, u zvani~nom
materijalu renomiranih nau~nih
institucija, ~iju izradu je finansirala
Pokrajina, li~ne i neprofesionalne ocene
ne bi smele da se pi{u..
[5] Ferenc Ki{, Ocena ekonomske
opravdanosti proizvodnje biodizel
goriva od uljarica u Srbiji, Magistarska
teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,
2006.
[6] Grupa autora, Isto, str.78: «U
Vojvodini za to treba osposobiti bar 140
ljudi sa fakultetskom diplomom...»
(Gde i na ~iji ra~un?)
[7] Gerpen, J.V. Biodiesel and
production, Fuel, Processing
Technology 86, 2005.
[8] Dejan Skala, Grupa autora,
Proizvodnja i kori{}enje biodizela...
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i
razvoj Republike Srbije, 2004
[9] Grupa autora, Biodizel i
poljoprivreda, Poljotehnika, vanredni
broj, 1994
[10] Grupa autora, Zbornik Biomasa,
Beograd, 2005.
Napomene
[1] Grupa autora, Studija: Mogu}nost
proizvodnje i kori{}enja biodizela u AP
Vojvodini, decembar 2007, str. 3: U
osnovnom tekstu Studije navedeno je
[107]
energija
Roman Muli}
Jugoslovensko dru{tvo za biodizel
Milica Toma{evi}, Nada Jev|evi}, Jo`e Jeri~
Institut za fiziku
UDC: 661.188.1 : 662.75] : 663.085/.087.2
Mogu}nosti kori{}enja
glicerola za proizvodnju
sto}ne hrane
Glicerol kao nusproizvod u
proizvodnji biodizela
U istoriji hemije glicerol je imao
strate{ki zna~aj. Kao sirovina,
nezamenljiv je i danas kako u
hemijskoj, farmaceutskoj, kozmeti~koj,
prehrambenoj ma{inskoj industriji, tako
i u proizvodnji lekova i eksploziva,
cigareta i mastila, emulgatora i papira,
fotografskih emulzija i plast masa,
sredstava za bojenje i {tampanje
tekstila, hidrauli~nih fluida i `vaka}ih
guma, maziva i paste za zube, tenzida...
Referenc lista direktne primene
glicerola u gotovo svim oblastima
potro{nje prelazi broj 1000.
Dugogodi{nja pregrejana tra`nja imala
je za posledicu visoke cene svih tipova
glicerola, poja~anu investicionu
aktivnost. Po{to oleohemijska
proizvodnja nije mogla da udovolji
tra`nji za prirodnim, biogenim
glicerolom, favorizovana je produkcija
sinteti~kog glicerola. Devedesetih
godina pro{log veka proizvodnja
sinteti~kog glicerola dostigla je 60 %
ukupne potro{nje glicerola.
Sa galopiraju}im porastom proizvodnje
metilestera masnih kiselina, biodizela
do{lo je i do hiperprodukcije
nusproizvoda, sirovog glicerola, do
poreme}aja na tr`i{tu glicerola (slika 1).
Mada je sirovi glicerol, najbolja
sirovina za dobijanje svih tipova
glicerola, predstavlja ekolo{ki balast.
Njegova neplanirano velika proizvodnja
(16-20 % u odnosu na biodizel) dovela
je do drasti~nog pada cena tehni~kog i
~istog glicerola u Evropi (slika 2).
^itavih deset godina posle, monopolska
politika multinacionalnih kompanija,
koje kontroli{u proizvodnju i potro{nju
prirodnog i sinteti~kog glicerola, ne
Rezime
Sirovi glicerol je nusproizvod u proizvodnji biodizela. Nagli porast proizvodnje
biodizela ima za posledicu hiperprodukciju glicerola, {to dovodi do drasti~nih
poreme}aja na tr`i{tu glicerola i derivata.
Mada je sirovi glicerol dragocena, najbolja sirovina (ne sadr`i vodu) za dobijanje
svih vrsta glicerola, predstavlja ekolo{ki i tehnolo{ki balast. Poskupljuje, umesto
da pojeftinjuje proizvodnju biodizela.
Re{enje je u jeftinijoj preradi sirovog glicerola, u proizvodnji tehni~kog glicerola
namenjenog novoj, masovnoj potro{nji. U prvom redu, to bi mogla biti primena u
proizvodnji sto~ne hrane. Pored odli~nih nutricionih svojstava, glicerol je i lek
protiv ketoza pree`ivara.
U radu se razmatraju tehnolo{ke mogu}nosti za preradu sirovog glicerola, za
proizvodnju i pre~i{}avanje glicerinske vode i masnih kiselina i njihovu primenu u
industriji sto~ne hrane
Possibility for the use of glycerol in cattle feed production
The raw glycerol is a by-product obtained from the biodiesel production. An
upswing in the biodiesel production also resulits in glycerol hyperproduction,
causing drastic disturbances in the market with glycerol and derivatives.
Though raw glycerol is a precious, the best raw material (without water content)
for getting all kinds of glycerol, it also present an ecological and technological
ballast. Therefore, biodiesel production become costly, instead of depreciation.
A solution may be sought for either in a cheaper raw glycerol processing, or in a
tchnical glycerol production for the purpose of new mass consumption. First of all,
it could be applied in the cattle feed production. Besides high nutritional qualities,
glycerol also seems to be a remedy for a ketosis condition in ruminants.
The aim of this work is to consider some technological possibilities for the raw
glycerol processing, for the glycerol/water and the fatty acids purification
regarding their application in the cattle feed industry.
dopu{ta mogu}nost konsolidovanja
tr`i{ta glicerola. @rtve su male, ili
manje razvijene zemlje. U njima je
dovedena u pitanje ne samo rentabilna
proizvodnja ~istog glicerola, ve} i
biodizela.
Racionalan, tehni~ko-tehnolo{ki i
ekolo{ko-ekonomski izlaz postoji.
Nalazi se u masovnoj potro{nji
tehni~kog glicerola, relativno jeftine
glicerinske vode.
Glicerinska voda se dobija kiselinskim
tretmanom sirovog glicerola.
Osloba|aju se masne kiseline i
[108]
gravitaciono se odvajaju od glicerinske
faze. Prethodno se vakuum destilacijom
uklanja metanol. Filtracijom se
uklanjaju ~vrste materije.
Baznim tretmanom, filtracijom i
rafinacijom dobija se ~ista glicerinska
voda, pogodna za primenu u
proizvodnji sto~ne hrane. (Tabela 1)
Sa dobijanjem masnih kiselina i
glicerinske vode re{en je problem
prerade sirovog glicerola. Masne
kiseline su merkantilna roba. Mogu se
povoljno plasirati u poizvodnji sto~ne
hrane, sapuna, goriva. Problem je sa
energija
Slika 1
Slika 2
glicerinskom vodom. Njena {iroka
primena je, tako|e, mogu}a za
dobijanje sto~ne hrane. Kao takva, ona
je marketin{ki nov proizvod i zahteva
agresivnu promociju, stru~nu primenu.
Koncentracije kadmijuma, `ive i arsena
bile su ispod praga detekcije.
Glicerol kao potencijalni
sastojak sto~ne hrane
Hemijska, energetska, ekolo{ka,
farmakolo{ka svojstva glicerola
predodre|uju ovu hemikaliji za
oplemenjivanje, oboga}ivanje sto~ne
hrane. Radi se o biogenoj, netoksi~noj,
obnovljivoj materiji, bez boje i mirisa,
slatkog ukusa. U hemijskom pogledu,
glicerol predstavlja trohidroksilni
alkohol (1, 2, 3 propan triol; 1, 2, 3 triol
ili trihidroksipropan).
U Evropskoj Uniji, glicerol je
registrovan kao dodatak sto~noj hrani
pod {ifrom E 422, koji ima lekovita i
hranljiva svojstva. Dosada{nja
istra`ivanja ukazuju na velike
mogu}nosti kori{}enja glicerola u
produkciji koncentrata za `ivinu, a
posebno za pre`ivare,
visokoproduktivne krave, koze i ovce.
Glicerol sadr`i visoku koncentraciju,
relativno lako prenosive energije – 9,5
neto gustine energije (MJ) po lucenom
kilogramu mleka. Kao takav, doprinosi
prevenciji, spre~avanju keto-acidoza
(acetonemija, nedostatak alkalnosti u
krvi i tkivu) kod krava, toksemije kod
ovaca.
Glicerol je neophodan za prevenciju
keto-acidoza, za adekvatnu ishranu, za
obezbe|enje zaliha prekursora glukoze.
Prevashodno je va`no spre~avanje
pojava ketoze. Me|utim, u uslovima
kad je 30-50 % svih krava za mu`u
bolesno, neophodno je urgentno le~enje,
dodatak glukoze sto~noj hrani, {to se
posti`e tretmanom sa glicerolom, u
akutnim slu~ajevima i intravenozno.
Posebno je va`no le~enje steonih grla.
Ina~e, ketoze se uo~avaju za vreme,
naj~e{}e posle teljenja.
Ova i ovakva svojstva glicerola kao
leka i hrane za pre`ivare utvr|ena je
1960. godine. Visoka cena onemogu}ila
je njegovu {iroku primenu. Kori{}en je
uglavnom kao lek. Danas je stanje
promenjeno. Vi{ak glicerola doveo je
do pada cena svih tipova glicerola,
posebno tehni~kog glicerola i
glicerinske vode. Mogu}nosti za
primenu glicerinske vode u proizvodnji
sto~ne hrane ne mogu biti povoljnije.
Energetska koncentracija glicerola u
sto~noj hrani odre|ena je in vitro i in
vivo, sa razli~itim tipovima koncentrata,
tj, sa visokim i niskim sadr`ajem
skroba. Iznosi do 10 % suve materije.
Istra`uju se pozitivni i negativni efekti;
zdravstvene, energetske i ekonomske
prednosti primene glicerola u sto~noj
hrani. Dokazano je pobolj{anje
reproduktivne sposobnosti, smanjenje
rizika oboljenja od ketoza, bolja
kondicija stoke. Utvr|ena je ve}a
totalna produkcija mleka, vi{i sadr`aj
proteina u njemu. Ovo je naro~ito
va`no pre i u vreme teljenja krava.
Tada je najve}a mobilnost organizma u
proizvodnji mleka. No, to nije dovoljne.
Tabela 1 Hemijski sastav glicerola razli~ite ~isto}e
[109]
energija
Za ostvarenje maksimalne produkcije
mleka neophodna je odgovaraju}a
koli~ina i kvalitet sto~ne hrane, {to
obi~no nije slu~aj. Potreban je
energetski dodatak – glicerol kao
po`eljni generator glukoze kod krava, a
i radi pravilnog razvoja teladi. Ne manji
zna~aj ima glicerol kao dodatak zobi za
tovljenje junadi. Kod tovnih grla, sa
dodadtkom glicerola hrani pove}ava se
prirast, ali i kvalietet mesa. Smanjuje se
cena mesa.
Tokom istra`ivanja, posebna pa`nja je
posve}ena kvalitetu glicerola, ukupnom
sadr`aju sto~ne hrane, posebno odnosu
glicerola i skroba. Tehni~ki glicerol,
odnosno glicerinska voda standardnog
kvaliteta mo`e se dodavati sto~noj hrani
do 10 % od suve materije. U ishrani sa
niskom sadr`ajem skroba, mo`e biti i
ve}i sadr`aj glicerola, i do 20 %, bez
negativnog uticaja na svarljivost hrane.
U protivnom, u ishrani sa visokim
sadr`ajem skroba, glicerol se ne sme
dodavati vi{e od 10 % u odnosu na
ukupnu suvu materiju, kako ne bi lo{e
uticao na svarljivost hrane.
Generalno, koli~ina i kvalitet dodatog
glicerola odre|uje se tako da optimalno
uti~e na svarljivost i apsorpciju hrane,
da {titi burag pre`ivara, unapre|uje
zdravlje `ivotinja, da supsitui{e
propilenglikol jer je manje otrovan od
njega, odnosno potpuno je neotrovan.
neotrovan, podobniji je od
propilenglikola.
Ekonomski interes oleohemijske
industrije za {iru primenu glicerola u
proizvodnji sto~ne hrane ima esencijalni
zna~aj.
Literatura
Roman Muli} i sar., Zbornik Energetika
2007.
Zaklju~ak
Glicerol je nusprodukt u produkciji
biodizela, karika u bioenergetskoj
reprodukciji u poljoprivredi. Prerada
sirovog glicerola u zemlji, omogu}uje
kvalitetnu proizvodnju glicerinske vode,
neophodne komponente u ishrani
pre`ivara.
Neto energetska vrednost glicerola
(1,03-1,05 mega kalorija po funti suve
materije) kao hrane za pre`ivare je
jednaka ili ve}a u odnosu na kukuruz.
Sa dodavanjem glicerola sto~noj hrani
pobolj{ava se kvalitet ishrane, pove}ava
se efikasnost i smanjuje koli~ina unete
hrane.
Glicerinska voda se mo`e koristiti u
ishrani pre`ivara u koncentracijama do
10% suve materije, kao zamena za lako
varljive izvore skroba, bez negativnih
uticaja na zdravlje stoke, na protok
hranljivih materija i na stepen
apsorpcije hranljivih materija u celom
traktu.
Metaboli~ki u~inak je primaran. Pored
pobolj{anja efikasnosti ishrane, glicerol
preventivno deluje protiv ketoza.
Naravno, koristi se i kao lek u tretmanu
krava obelelih od ketoza. Kao
[110]
energija
V.M.Aleksi}, Z.R. Petrovi},
Tehnolo{ki fakultet Zvornik Univerziteta u Isto~nom Sarajevu
K.P. Mijanovi}
Agromediteranski fakultet Univerziteta „D`emal Bijedi}“u Mostaru
UDC: 662.756.3 : [631.365 : 634.22
Ispitivanje mogu}nosti
upotrebe biomase u
postupku su{enja sirove
{ljive
Uvod
Da bi se zadovoljile savremene
ogromne potrebe za elektri~nom
energijom, grijanjem i hla|enjem,
industrijskom proizvodnjom i
transportom najve}im dijelom koriste se
fosilna goriva. Prekomjerno i
neefikasno sagorijevanje fosilnih goriva
(ugalj, nafta, zemni gas) dovodi do
pove}anja koncentracije gasova koji
proizvode efekat staklene ba{te u
atmosferi. Pove}ana koncentracija
gasova, prije svega ugljen-dioksida
dovodi do globalnog otopljavanja.
Prema prognozama velikog broja
nau~nika koji se bave istra`ivanjem
ovih problema, ovakve aktivnosti }e
dovesti do ekstremnih vremenskih
pojava, kao {to su poplave i toplotni
talasi, a zatim s tim povezano i do
ekonomskih, socijalnih i ekolo{kih
katastrofa {irokih razmjera. Pored toga
intenzivna poljoprivreda i sje~a {uma
direktno uti~u na ispu{tanje ogromne
koli~ine metana u atmosferu. Globalna
prosje~na temperatura u dvadesetom
vijeku porasla je gotovo za cio stepen.
Kao rezultat ljudskih aktivnosti na
zemlji, prema istra`ivanjima nau~nih
institucija koje se bave prou~avanjem
klimatskih promjena do 2010 godine,
prosje~na temperatura bi mogla porasti
~ak za 6°C.
Energetska, ekolo{ka i ekonomska kriza
dovele su do prihvatanja koncepta o
ograni~enosti resursa i ograni~enosti
kapaciteta `ivotne sredine na globalnom
i lokalnom nivou. Koncept odr`ivog
razvoja zala`e se za pove}anje
energetske efikasnosti i upotrebe
obnovljivih izvora energije. Uobi~ajen i
~esto kori{ten izraz za energiju dobijenu
iz obnovljivih izvora je „zelena
energija“. Pored toga {to je obnovljiva
ova energija je i odr`iva, a njena
proizvodnja i potro{nja ne ugro`ava
Rezime
U radu je istra`ivana mogu}nost kori{}enja energije biomase u procesu su{enja
suve {ljive. U vidu industrijskih ispitivanja obavljeno je ispitivanje na~ina
doziranja normativa svakog od do sada kori{}enih energenata, kao i ko{tice suve
{ljive, otpadaka i ostataka drveta. Dato je principijelno tehni~ko rje{enje
prakti~nog doziranja u kotao na ~vrsto gorivo. Izu~ene su i istaknute brojne
prednosti kori{}enja energije biomase u odnosu na energiju iz neobnovljivih
energenata.
Klju~ne rije~i: {ljiva, biomasa, energija, izvori, obnovljiva.
Investigation the possible of using biomass in the drying pocess of
plum
In this work was invesigated possibleof using energy of biomass in process
dryingprune. The investigated of adding normative, each of used energents to now,
as prune, waste and vest of tree in form of industrial investigation. Principial
technical solution of practicala adding in boiler which work by solid fuel is given.
Many preference using energy of biomass toward energy from nonvestore
energents was hoisted and studed.
Key words: plum, biomass, energy, sources, renewable.
`ivotnu sredinu. Bitna zajedni~ka
karakteristika obnovljivih izvora
energije je da su to „~isti“ izvori
energije, koji zna~ajno doprinose
smanjenju zaga|ivanja vazduha, vode i
zemlji{ta. U obnovljive izvore energije,
pored ostalog, spada i energija biomase.
Biomasu ~ine brojni, najraznovrsniji
proizvodi biljnog i `ivotinjskog
porijekla, kao {to su: grane, kore drveta
i piljevine iz {umarstva i drvne
industrije, slama, kukuruzovina,
stabljike suncokreta, ostaci pri
orezivanju vinove loze i vo}a, ko{tice
nekih vrsta ko{ti~avog vo}a, `ivotinjski
izmet i ostaci sto~arstva, komunalni i
industrijski otpad. Glavna prednost
biomase u odnosu na fosilna goriva je
neuporedivo manja emisija {tetnih
gasova i otpadaka. Smatra se da je
optere}enje atmosfere sa ugljendioksidom pri kori{}enju biomase kao
goriva gotovo zanemarljiva, s obzirom
na to da je koli~ina emitovanog ugljendioksida prilikom sagorijevanja, gotovo
[111]
jednaka koli~ini apsorbovanog ugljendioksida u toku vremena rasta biljke.
Pretpostavka je da }e biomasa
predstavljati jedan od glavnih
obnovljivih izvora energije u
budu}nosti, zbog velikog potencijala,
ekonomi~nosti i pozitivnog uticaja na
okolinu. Neka istra`ivanja predvi|aju
da }e do kraja 2050 godine biomasa
podmirivati 38% potreba za
energetskim gorivom i oko 17% potreba
za elektri~nom energijom, {to je vrlo
vjerovatno s obzirom na raspolo`ivost,
odnosno ograni~enost fosilnih izvora
energije. U ovom radu analizirana je
eksperimentalno istra`ivana mogu}nost
kori{}enja ko{tica iz suvih {ljiva, kao i
{umske biomase i drvnog ostatka iz
drvne industrije, kao energenta (izvora
toplotne energije) u procesu su{enja i
prerade suve {ljive.
Teoretski dio
Nauka o ishrani je dokazala da je za
pravilno funkcionisanje organizma
energija
neophodno da namirnice imaju ne samo
energetska nego i druga svojstva. Hrana
sa izrazitim energetskim
karakteristikama potiskuje se tra`enjem
namirnica ~ija su glavna obilje`ja
za{tita organizma i odr`avanje tjelesne
gra|e. Suva {ljiva prakti~no sadr`i
gotovo sve materije koje se smatraju
neophodnim za normalno
funkcionisanje organizma, {to potvr|uje
da ovaj proizvod treba da bude zna~ajan
faktor u ishrani ljudi3. Suva {ljiva je
proizvod koji se dobija su{enjem –
dehidratacijom zrelih plodova sirove
{ljive. Su{enje je ina~e najstariji na~in
konzervisanja vo}a, koji su
primjenjivali Egip}ani prije nekoliko
hiljada godina tako {to su plodove
raznog vo}a izlagali suncu. [ljive su se
kao i ostale vrste vo}a su{ile na suncu.
Potom je su{enje {ljive izvo|eno u
primitivnim su{arama sa drvenim
ljesama od pru}a, a kao energent je
kori{teno zdravo drvo u vidu oblica.
Proces se odvijao diskontinualno uz
velike gubitke toplote. Polovinom
pro{log vijeka usavr{en je postupak
su{enja, kao i oprema za su{enje sa
te~nim gorivom kao energentom. I ovaj
postupak se odvijao diskontinualno uz
primjenu direktnog na~ina su{enja.
Nedostatak direktnog na~ina su{enja,
bez obzira na vrstu goriva, je {to
plodovi {ljive tokom su{enja dolaze u
direktan dodir sa produktima
sagorijevanja goriva {to uti~e na
kvalitet osu{enih plodova (osje}aj dima,
prisustvo pepela i sl.). Najzna~ajniji
napredak je u~injen uvo|enjem
indirektnog na~ina su{enja {ljive. Sama
rije~ govori da se radi o postupku
su{enja gdje produkti sagorijevanja bilo
~vrstog, te~nog ili gasovitog goriva se
izbacuju u atmosferu a oslobo|ena
toplotna energija vodenom parom ili
termi~kim uljem prenosi do
izmjenjiva~a toplote preko kojeg se
uduvava svje` vazduh koji protivstrujno
prenosi toplotu na plodove sirove {ljive
i zasi}en izlazi na suprotnom najni`em
dijelu su{are. Te~no gorivo (dizel-ulje) i
gasovito, te~ni naftni gas (TNG)
uvedeni su u industrijske su{are zbog
lak{eg vo|enja procesa su{enja –
mogu}nosti automatske regulacije.
Hemijski sastav plodova {ljive pokazuje
da oni sadr`e veliku koli~inu vode
(74,50 – 86,85 % zavisno od sorte,
klimatskih uslova i sl.) u kojoj su
rastvoreni razni hranljivi, organolepti~ki
i dijetetski sastojci, a koja im
omogu}ava trajnost u svje`em stanju i
pru`a mogu}nost izazivanja raznih
biohemijskih procesa. Prisustvo vode je
jedan od bitnih ~inilaca za razvoj
biohemijskih procesa i
mikroorganizama, te metoda su{enja
(dehidratacije) ima za cilj njeno
odstranjivanje iz svje`ih plodova, bez
bitne izmjene drugih sastojaka, {to opet
ima za posljedicu uvo|enje proizvoda u
Slika 1 Tehnolo{ka blok {ema procesa
1. Kotao za proizvodnju toplotne energije; 2. Cirkulaciona pumpa za transport grejnog fluida (voda,
termo ulje i sl.); 3.Izmjenjiva~ toplote; 4.Tunelska su{ara
trajno stanje koje ne podlije`e kvarenju.
Dakle, su{enje {ljive ima za cilj
odstranjivanje vode iz svje`ih plodova,
odnosno stvaranje nepodesnih uslova za
razvoj raznih mikroorganizama koji
izazivaju kvarenje osu{enog proizvoda.
Isparena voda prelazi u vazduh koji
okru`uje plodove i u isto vrijeme
pove}ava sadr`aj vlage u vazduhu.
Su{enjem se ne mo`e odstraniti sva
voda iz plodova pa se zavr{etak su{enja
posti`e ravnote`nim stanjem koje se
odre|uje pomo}u sorpcionih izotermi, a
{to zna~i isparavanjem potrebnih
koli~ina ukupne vode iz plodova.
Odre|ivanje zavr{etka su{enja je bitno
iz dva razloga. Prvo {to produ`etak
su{enja uti~e na pogor{anje kvaliteta i
osu{eni plodovi gube mo} apsorpcije, a
drugo {to }e nastati nepotrebni utro{ci
energije za odstranjivanje ve}e koli~ine
vezane vode. Vrijeme su{enja zavisi od
stepena zrelosti {ljiva, uslova su{enja,
konstrukcije su{are i drugih ve}
poznatih faktora. Obi~no se vrijeme
su{enja kre}e 20 – 30 h pri po~etnoj
temperaturi od 74 – 78°C, a pri krajnjoj
temperaturi 50 - 60°C i prosje~noj
vla`nosti od 35 – 60%. Na slici 1.
prikazana je tehnolo{ka blok {ema
procesa proizvodnje suve {ljive
indirektnim zagrevanjem sa nekoliko
vrsta energenata.
Eksperimentalni dio
Eksperimentalna ispitivanja izvedena su
u vidu industrijskog eksperimenta u
pogonu u kome se obavlja su{enje,
skladi{tenje i prerada (finalizacija) suve
{ljive. Pogon posjeduje tunelsku
modularnu su{aru slede}ih
karakteristika:
[112]
- du`ina tunela 13,6 m;
- {irina tunela 1,87 m;
- visina donjeg (radnog) tunela 1,43 m;
- instalisana elektri~na snaga 18,5 kW;
- toplotni kapacitet izmjenjiva~a 465 kW;
- tunelska su{ara je zidana
gra|evinskom opekom, a njen
kapacitet je 7500 kg suve {ljive.
Od ostale opreme pogon posjeduje:
- kotao za proizvodnju toplotne
energije na ~vrstom gorivu i dizel ulju;
- kotao za proizvodnju toplotne
energije na TNG;
- ure|aj za kalibraciju (kalibrator);
- ure|aj za rehidraciju (rehidrator);
- ure|aj za izbijanje (va|enje) ko{tice
iz suve {ljive.
Izbor ovog pogona za eksperimentalno
ispitivanje izvr{en je iz slede}ih
razloga:
- pogon je u radu punih 18 godina i
kao energente koristi drvo, dizel-ulje
i TNG, tako da postoje normativi iz
prakse, kao i mogu}nost izvo|enja
ispitivanja sa svim planiranim
energentima;
- preduze}e posjeduje i pogon za
pilansku preradu drveta i izradu
parketa, kao i drobilicu za drobljenje
(usitnjavanje) ostataka drveta
(granje) i sl.
Industrijski eksperiment je zami{ljen
tako da je vr{eno su{enje sirove {ljive iz
istog vo}njaka, pribli`no istog stepena
zrelosti sa prosje~nim sadr`ajem vode
od 82,5% na sadr`aj vode u suvoj {ljivi
od 19,5% sa {est kori{tenih energenata
u cilju utvr|ivanja potro{nje svakog
energenta:
energija
Tabela 1 Donje toplotne vrijednosti kori{}enih energenata, kJ/kg
Tabela 2 Potro{nja pojedinih energenata sa cijenom dobijene energije
- sirovo bukovo drvo;
- dizel – ulje;
- TNG;
- ko{tice suve {ljive;
- biomasa iz ostataka drveta;
- biomasa nastala pri preradi drveta u
parket.
Za svaki eksperiment je upotrijebljena
ista koli~ina sirove {ljive od 7500 kg,
od koje je dobijeno prosje~no oko 2210
kg suve {ljive.
Rezultati sa diskusijom
Toplotne vrijednosti navedenih
energenata eksperimentalno su
odre|ene i dati u tabeli 1., a potro{nja
potro{nja pojedinih energenata, kao i
cijena energije potrebne za dobijanje
kilograma suve {ljive prikazana je u
tabeli 2.
Sadr`aj ko{tice u suvoj {ljivi sa
prosje~nom vla`no{}u suve {ljive od
19,5 % je eksperimentalno utvr|en i
njena prosje~na vrijednost je 27,2 %,
tj. iz 100 kg suve {ljive dobijeno je
prosje~no 27,2 kg ko{tica. Potrebno je
napomenuti da se ko{tice suve {ljive ne
koriste tako da trenutno nemaju
komercijalnu vrijednost. Tako|e, otpad
iz biomase drveta (piljevina, granje) i
biomasa nastala pri preradi drveta u
parket se ne koriste, ve} predstavljaju
~vrsti otpad. Za izvo|enje eksperimenta
na kotao za ~vrsto gorivo instaliran je
metalni ko{ sa dozatorom i
termoregulatorom, u koji je ru~no
doziran otpadni materijal. Dozator sa
lopaticama sa promjenljivim brojem
obrtaja povezan je sa termoregulatorom
smje{tenim u izmjenjiva~u toplote, ~ija
je uloga da odr`ava zadati temperaturni
re`im tokom cijelog perioda su{enja.
Iz navedenih podataka se vidi da
najve}u cijenu toplotne energije za
su{enje {ljive ima energija dobijena
sagorjevanjem dizel ulja. Upotreba
dizel ulja za su{enje {ljive pored visoke
cijene dobijene toplotne energije ima
jo{ i nedostatke kao {to su:
- dizel ulje sadr`i i do 5% sumpora pa
njegova upotreba zahtijeva isklju~ivo
indirektni postupak su{enja;
- dizel ulje, kao vrsta fosilnog goriva,
je - neobnovljiv izvor energije;
- upotreba dizel ulja, kao energenta,
remeti ravnote`u u ekosistemu {to se
negativno odra`ava na `ivi svijet.
Toplotna energija dobijena
sagorijevanjem TNG, ima ne{to ni`u,
ali ipak visoku cijenu, u odnosu na
energiju dobijenu iz dizel ulja.
Prednosti ovog energenta u primjeni za
su{enje {ljive su:
- TNG je smjesa 65% butana i 3,5%
propana uz minimalni sadr`aj
inertnih gasova (do 0,2%) i sumpora
(do 0,05%) pa se mo`e koristiti za
direktno su{enje suve {ljive, gdje je
iskori{tenje energije bolje;
- primjena TNG kao energenta
isklju~uje potrebu za gradnju
izmjenjiva~a toplote i dimnjaka;
- manje zaga|ivanje `ivotne sredine u
odnosu na dizel ulje.
Ko{tice iz prerade suve {ljive imaju
dobru toplotnu mo} i kao energent
mo`e se uspje{no koristiti za su{enje
sirove {ljive. Iz dobijenih rezultata se
vidi da 2,3 kg ko{tica iz suve {ljive pri
proizvodnji toplotne energije mo`e da
zameni oko 1 kg dizel ulja ili 1 kg
[113]
TNG. Pored toga kori{}enje ko{tica iz
suve {ljive kao energenta ima slede}e
prednosti u odnosu na preostale
kori{}ene energente:
- pri sagorevanju osloba|aju znatno
ve}u koli~inu toplotne energije u
odnosu na dva preostala ispitivana
energenta biomase;
- upotreba ko{tica kao energenta ne
zahteva nikakvu pripremu (utro{ka
energije i dodatog rada),
tj. dodatnih tro{kova pre
upotrebe;
- upotreba ko{tica
zahteva minimalna
ulaganja u dodatnu
opremu (dozator sa
ko{em i
termoregulatorom);
- kori{}enjem ko{tice
suve {ljive izbjegava se
zaga|enje `ivotne
sredine ~vrstim
otpadom, a ostvaruju se
zna~ajni ekonomski
efekti;
U kori{}enju ko{tica iz
suve {ljive kao energenta
uo~ili smo jedan prakti~ni problem koji
se ispoljava u nedostatku dovoljne
koli~ine ko{tica za kontinualan rad.
Analizom uo~enog problema do{li smo
do zaklju~ka da se on mo`e re{iti na
nekoliko na~ina i to:
- stvaranjem zaliha ko{tica iz suve
{ljive i njihova upotreba u
kontinuitetu u nekom periodu, a
zatim prelazak na neki od ispitivanih
energenata;
- serijskom vezom kori{}enja kotla na
~vrsto gorivo i gasnog kotla i
istovremenim kori{}enjem ko{tica,
biomase i TNG {to je lako
izvodljivo;
- izradom homogene me{avine ko{tica
i preostala dva energenta biomase
(prethodno samljevena na odre|enu
granulaciju).
Kori{}enjem ispitivanih energenata na
bazi otpadaka i ostataka drveta uo~ili
smo (pored povoljnih ekonomskih i
ekolo{kih prednosti) i odre|ene
nepogodnosti za primenu, kao {to su:
- manipulacioni i ekonomski problemi
sa sakupljanjem, mljevenjem,
klasiranjem, pakovanjem i
skladi{tenjem biomase;
- periodi~nost nastanka biomase;
- nepovoljan oblik i visoka vla`nost
biomase.
Zaklju~ci
Na osnovu provedenih ispitivanja mogu
se izvesti slede}i zaklju~ci:
1. Energija biomase, kao jedan od
obnovljivih izvora energije, mo`e se
uspe{no koristiti za proizvodnju suve
{ljive. Pored toga {to je obnovljiva
energija
ova energija je i odr`iva, a njena
proizvodnja i potro{nja ne
ugro`avaju `ivotnu sredinu.
2. Tehni~ko re{enje za pripremu i
kori{}enje biomase u oblik pogodan
za lo`enje sa regulacijom
temperature je jednostavno, lako se
nadogra|uje na postoje}u opremu i
isplati se u veoma kratkom periodu
eksploatacije.
3. Od sva tri ispitivana obnovljiva
izvora energije biomase ekonomski
je najpovoljnije kori{}enje ko{tica iz
suve {ljive uz odre|ena ograni~enja
za koja su predlo`ena principijelna
re{enja.
4. Ukupno posmatrano mo`e se
zaklju~iti da je potrebno koristiti
biomasu za su{enje {ljive na svim
lokalitetima gde za to postoje uslovi.
Posebna prednost ispitivanih
energenata biomase je u tome {to su
to proizvodi koji mogu svojim
kvalitetom, energetskim i ekolo{kim
svojstvima zamene neobnovljive
izvore energije.
Literatura
1. G. Gaudiosi: Energy and
Enviroment, Renewable Energy, 16
(1999)
2. G. Hanreich: Sustanable and Secure,
Towards a European strategy for energy
supply, James&James, (2001)
3. V. Milenkovi}: Suva {ljiva, Institut
za istra`ivanje u poljoprivredi Srbije,
Beograd, 1995.
4. B. @ivkovi}, Z. Staj~i}: Mali
termotehni~ki priru~nik, SMETTS,
Beograd, 2003.
dr Mila Pucar, vi{i nau~ni savetnik
mr Marina Nenkovi}-Rizni}, istra`iva~-saradnik
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd
UDC: 620.92 : 621.311.24.001.6 (497.11)
Mogu}nost primene
solarne, geotermalne i
energije iz komunalnog
~vrstog otpada u Srbiji
Rezime
Imperativ kvaliteta `ivota dana{njeg dru{tva, izme|u ostalog, predstavlja i ekonomi~no
kori{}enje i {tednja energetskih resursa, ~ime se obezbe|uje za{tita `ivotne sredine i odr`ivi
razvoj. Na teritorijama visoke gustine naseljenosti, zbog pove}anog kori{}enja
tradicionalnih energetskih resursa (ugalj, nafta, drvo), vrlo ~esto mogu se javiti
nedozvoljene koncentracije zaga|uju}ih materija u vazduhu. Upravo zbog toga, kao i zbog
ograni~enih resursa dobijenih iz fosilnih goriva, poslednjih godina u naseljima razvijenih
zemalja, javio se trend upotrebe lokalnih obnovljivih energetskih izvora.
Republika Srbija se, usvojiv{i Strategiju razvoja energetike do 2015. godine obavezala da
defini{e mogu}nosti upotrebe geotermalne energije (koje u na{oj zemlji ima u izobilju,
naro~ito u banjskim podru~jima), solarne energije (visokog potencijala gotovo na celoj
svojoj teritoriji, posebno u planinskim podru~jima) i energije iz ~vrstog komunalnog otpada.
U budu}nosti je, u skladu sa odredbama ove Strategije mogu}e o~ekivati da se izvr{i
zna~ajna supstitucija tradicionalnih energetskih izvora i time unapredi kvalitet svih
parametara `ivotne sredine.
Po{tuju}i evropske direktive: direktivu 2001/77/EC o promociji elektri~ne energije
proizvedene iz obnovljivih energetskih izvora, direktivu 2002/91/EC o energetskim
performansama zgrada kao i direktive Saveta 75/442/EES o otpadu (okvirna direktiva) i
direktivu 96/61/EES o integralnoj prevenciji i kontroli zaga|enja, mogu}e je definisati
moduse primene energije iz obnovljivih izvora (sun~eve, geotermalne i energije dobijene iz
~vrstog komunalnog otpada) i formirati strate{ke planove za implementaciju ovakvih
programa u Srbiji.
Tema ovog rada bi}e analiza stanja, potencijala i mogu}nost primene navedenih obnovljih
izvora, kao i mogu}nosti harmonizacije pomenutih evropskih direktiva sa legislativom u
Srbiji i Strategijom razvoja energetike do 2015. godine.
Klju~ne re~i: geotermalna energija, energija sunca, energija iz ~vrstog komunalnog otpada,
evropske direktive
Possibilities of Solar, Geothermal and Solid Waste Energy Application in
Serbia
Economical consumption and energy savings are among the imperatives of today societies’
and means of environmental protection and sustainable development. High population
density territories could, because of traditional energy sources consumption (coal, oil,
wood), have inappropriate levels of polluting air born particles. Because of those reasons,
and because of the limits of fossil fuel reserves, a trend of application of local renewable
energy sources emerged in urban regions of developed countries.
With it’s Strategy of energy development for 2015., Republic of Serbia committed itself to
define possibilities of geothermal (which are in abundance in Serbia, most commonly in spa
regions), solar (which has a potential in the overall territory of Serbia) and solid waste
energy consumption. It is to be expected that, in future, many traditional energy sources
could be substituted and thus improving the quality of environmental parameters.
With respect to the European directive: directive 2002/91/EC on building energy
performances, Council’s directive 75/442/EES on waste (framework directive) and directive
96/61/EES on integral prevention and pollution control, it is possible to define modes of
application of renewable energy sources (solar, geothermal and solid waste) and forms
strategic plans for implementation of such programs in Serbia.
Subject of this paper will be the state, potential and possibilities of application of mentioned
renewable sources analysis, and possibilities of European directives and Serbian legislative
and Strategy of energy development harmonization.
Key words: geothermal energy, solar energy, solid waste energy, European directives
[114]
energija
1.0. Uvodna razmatranja
Klimatske promene na Zemlji i
ekolo{ka kriza su nastale kao posledica
nekontrolisanog industrijskog razvoja,
neefikasnih tehnologija i prekomernog
kori{}enja fosilnih goriva. U prvoj
deceniji novog milenijuma, ove
promene predstavljaju i klju~ne
globalne. Zaga|enje atmosfere
gasovima koji prouzrokuju tzv. "efekat
staklene ba{te", uni{tavanje ozonskog
omota~a koji {titi `ivi svet na zemlji od
prekomerne radijacije, globalno
otopljavanje, su problemi koji
ugro`avaju dana{nje generacije, a ako
se ovakav trend nastavi, ugro`ava}e i
budu}e [1].
Jedan od ve}ih globalnih problema jeste
i energetska kriza, nastala 1970-tih
godina, kao posledica poreme}aja na
tr`i{tu nafte. Rezerve fosilnih goriva
(otkrivene i pretpostavljene) su
ograni~ene i prema prognozama,
zavisno od vrste energenata i potro{nje,
mogu}e je da }e ve}ina nestati do
sredine ovoga veka, kada bi mogla da
nastupi slede}a energetska kriza.
Energetska kriza je zajedno sa
ekolo{kom krizom na lokalnom i
globalnom nivou dovela do ~injenice da
dosada{nji stepen i na~in eksploatacije
resursa, kao i na~in njihove potro{nje
postaju neodr`ivi. Ovakav zaklju~ak
jasno proizlazi iz podataka o zaga|enju
vode i vazduha, o promeni hemijskog
sastava atmosfere, pojavi ozonskih
rupa, degradaciji tla, nestanaku biljnih i
`ivotinjskih vrsta, smanjenju povr{ina
pod {umama itd. [2].
Sa oko 6% svetske populacije, zemlje
Evropske unije koriste oko 14-15%
svetskih energetskih izvora. Tokom
1998. godine, oko 49% tih izvora je
moralo biti uvezeno iz drugih dr`ava.
Smatra se da }e taj procenat rapidno
rasti do 2030. godine, kada }e iznositi
~ak oko 71% [3].
Ono {to se postavlja kao imperativ u
re{avanju energetske krize je odgovor
na dva potpuno suprotna pitanja: kako
obezbediti dovoljnu koli~inu energije u
budu}nosti i kako smanjiti negativne
uticaje na `ivotnu sredinu, koji nastaju
kori{}enjem klasi~nih izvora energije.
Energetska, ekolo{ka i ekonomska kriza
dovele su do prihvatanja koncepta o
ograni~enosti resursa i ograni~enosti
kapaciteta `ivotne sredine na globalnom
i lokalnom nivou [4].
Upravo zbog navedenih ~injenica, sve
zemlje sveta su se obavezale razli~itim
konvencijama i deklaracijama da }e
tradicionalne energetske izvore
supstituisati obnovljivim (energija
sunca, vetra, geotermalna energija,
energija nastala iz bio mase, energija
maih hidroelektrana, energija talasa i dr.).
Na teritorijama visoke gustine
naseljenosti, zbog pove}anog kori{}enja
tradicionalnih energetskih resursa
(ugalj, nafta, drvo), vrlo ~esto mogu se
javiti nedozvoljene koncentracije
zaga|uju}ih materija u vazduhu.
Upravo zbog toga, kao i zbog
ograni~enih resursa dobijenih iz fosilnih
goriva, poslednjih godina u naseljima
razvijenih zemalja, javio se trend
upotrebe lokalnih obnovljivih
energetskih izvora. Preovla|uju}i
obnovljivi energetski izvor na nekom
podru~ju ima}e i najve}e u~e{}e u
ukupnoj proizvodnji energije.
U Republici Srbiji postoje potencijali u
obnovljivim izvorima energije, kao {to
su geotermalna energija (posebno u
nekim podru~jima), solarna energija
(visokog potencijala gotovo na celoj
svojoj teritoriji, posebno u planinskim
podru~jima), kao i energija dobijena iz
komunalnog otpada1.
Strategijom razvoja energetike do 2015.
godine, Srbija je postavila na~ela u
definisanju mogu}nosti upotrebe upravo
navedenih obnovljivih energetskih
izvora. Stoga je, u budu}nosti u skladu
sa odredbama ove Strategije mogu}e
o~ekivati da se izvr{i zna~ajna
supstitucija tradicionalnih energetskih
izvora i time unapredi kvalitet svih
parametara `ivotne sredine.
Me|utim, da bi se neka na~ela
Strategije u potpunosti realizovala
neophodna je i harmonizacija lokalne
legislative sa direktivama Evropske
unije u domenu iskori{}enja ovih tipova
obnovljivih izvora.
2.0. Evropska legislativa u
oblasti primene obnovljivih
izvora energije
Da bi se stanje u Republici Srbiji
pokrenulo od prakti~no nulte ta~ke u
institucionalizovanoj primeni
obnovljivih izvora energije (OIE),
neophodna je harmonizacija lokalne
legislative (strategija, zakona i
pravilnika) u oblasti energetike sa
evropskim direktivama. Tu se
prevashodno misli na: direktivu
2001/77/EC o promociji elektri~ne
energije proizvedene iz obnovljivih
izvora energije, direktivu 2002/91/EC o
energetskim performansama zgrada kao
i direktive Saveta 75/442/EES o otpadu
(okvirna direktiva) i direktivu
96/61/EES o integralnoj prevenciji i
kontroli zaga|enja. Na taj na~in je
mogu}e definisati moduse primene
energije iz obnovljivih izvora (sun~eve,
geotermalne i energije dobijene iz
~vrstog komunalnog otpada) i formirati
strate{ke planove za implementaciju
ovakvih programa u Srbiji.
Jo{ 1996. godine, Evropska komisija je
usvojila Zelenu knjigu o energetskoj
efikasnosti (»ili kako posti}i vi{e
koriste}i manje energije«), koja je
identifikovala potrebu za usvajanjem
specifi~nih mera za pobolj{anje
energetske efikasnosti na svim nivoima
(nacionalni, regionalni i lokalni). Iz
ovog dokumenta su se kasnije razvijale
specifi~ne direktive o kojima }e biti re~i
u ovom radu.
2.1. Direktiva 2001/77/EC o promociji
elektri~ne energije proizvedene iz
obnovljivih izvora energije
Direktiva za promociju proizvodnje
elektri~ne energije iz obnovljivih izvora
energije predstavljena je Savetu i
Parlamentu EU u prole}e 2000. god.
Cilj Dugoro~ne strategije iz ovog
predloga je bio da se stvori okvir za
zna~ajan srednjero~ni rast elektri~ne
energije, zasnovan na obnovljivim
izvorima, da se olak{a pristup internom
tr`i{tu elektri~ne energije i doprinese
za{titi klime. Predlog je nudio pravnu
sigurnost, istovremeno po{tuju}i princip
samostalnosti, tako da dozvoljava
svakoj zemlji ~lanici, da razmatra svoje
specifi~ne nacionalne okolnosti.
Indikativni ciljevi su postavljeni
zemljama ~lanicama. Predlo`eno je da
se udvostru~i primena "zelene" energije
u primarnoj energiji sa 6% na 12% [5].
Predlog je predstavljao prvu konkretnu
akciju EU u njenoj strategiji da prihvati
obaveze o redukciji emisije CO2 prema
Kjoto Protokolu.
Dono{enjem ove Direktive trebalo je da
se zaustavi negativnan trend, ~iji je
primarni cilj bio da nametne princip
ekonomske efikasnosti i konkurentnosti
na tr`i{tu OIE, kroz eliminisanje
postoje}ih sistema podr{ke. To je bilo u
o~iglednom sukobu sa evropskim
opredeljenjem da se podr`i razvoj OIE,
kako je bilo deklarisano u Belom
Papiru2 o obnovljivim izvorima iz
1997. god [6].
Predlog Komisije koja je izradila Nacrt
Direktive se zasnivao na {est glavnih
elemenata:
- preporuke ciljeva za svaku zemlju
~lanicu EU;
- definicija OIE;
- petogodi{nji period u kome je trebalo
da se sagledaju kvaliteti operativnih
sistemskih podr{ki;
1
Ova energija se uglavnom ne koristi,
budu}i da Republika Srbija nema adekvatnu
zakonsku regulativu koja bi determinisala
na~ine i mehanizme upotrebe bio otpada, kao ni
odgovaraju}a postrojenja za preradu otpada.
[115]
2
the 1997 White Paper on Renewables
energija
- sertifikati o zelenoj elektri~noj
energiji;
- dinami~no planiranje procedura i lak{i
pristup mre`i.
Nacrtom se tra`ilo od zemalja ~lanica
da se ciljevi za potro{nju obnovljive
elektri~ne energije postave tako da se
udeo do 2010. udvostru~i, da se, prema
Kjoto Protokolu, smanje GSB i da se to
po{tuje. U jednom Aneksu, predlog je
sadr`ao "indikativne" ciljeve prema
kojima se je predvi|eno da se u Velikoj
Britaniji i Belgiji udeo elektri~ne
energije zasnovane na obnovljivim
izvorima pove}a za pet puta, u
Holandiji i Irskoj za tri puta, a da se u
Nema~koj i Gr~koj vi{e nego
udvostru~i. Zadatak Komisije je bio da
svake godine izve{tava o nacionalnim
ciljevima, s tim da mo`e da predlo`i
mandatne ciljeve, ako nacionalni ciljevi
nisu u skladu sa ciljevima EU.
Na samom po~etku bilo je jasno, da }e
samo mandatni ciljevi podsta}i razvoj
OIE u Evropi. Neobavezuju}i ciljevi bi
imali efekat obi~ne prepuruke, tj. mali
uticaj. Ono sa ~im su se slo`ili svi na
nivou EU je, da ne mo`e da se odr`i
status quo, jer bi se na taj na~in
minirale obaveze iz Kjoto Protokola i
ugrozila odr`ivost evropskog sektora
energije. Dalje, bez obavezuju}ih
ciljeva bi bilo tra`nje za zelenom
energijom, {to je preduslov za
funkcionisanje sistema trgovine sa
zelenim sertifikatima. I kona~no,
trebalo je da vlade objasne za{to su se
suprotstavljale pregovorima koje su
podr`avale u svojim zemljama.
Predlo`eni ciljevi i direktive o
pove}anju u~e{}a OIE, prihva}eni su na
nacionalnom nivou zemalja ~lanica EU.
Na primer, vlada Velike Britanije je
objavila nacionalni cilj o u~e{}u OIE
10% do 2010.god. Sli~no tome,
Francuska vlada je tra`ila da se
dostigne u~e{}e od 20% obnovljivih
izvora u ukupnoj doma}oj potro{nji
energije do 2010. godine, {to je
neznatno manje od cilja Komisije od 21
do 22%.
Kona~an tekst Direktive 2001/77/EC,
koja je usvojena u Parlamentu i Savetu
EU 2001. god. defini{e nacionalne
ciljeve za supstituciju ukupnih tro{kova
elektri~ne energije kori{}enjem
obnovljivih izvora do 2010. godine,
determini{e neke od principa i sistema
podr{ke zemljama potpisnicama
direktive i daje odrednice za re{avanje
administrativnih i legislastivnih
prepreka koje mogu nastati usvajanjem
direktive.
Direktiva tako|e defini{e obnovljive
izvore kao „enegetske izvore koje
nemaju fosilno poreklo i to energiju
vetra, sunca, geotermalnu, energiju
talasa, plime, hidroenergiju, energiju
biomase, energiju dobijenu od gasova
sa deponija, i gasova iz postrojenja za
preradu otpadnih voda i biogasova“.
Osnovni ciljevi ove direktive su:
- ustanovljavanje okvira za pove}anje
upotrebe zelene energije za dobijanje
elektri~ne energije sa 14 na 22% od
ukupno iskori{}ene elektri~ne energije
do 2010. godine;
- pove}anje kori{}enja obnovljivih
izvora energije, odnosno supstitucija
tradicionalnih energetskih izvora
obnovljivim sa 6 na12% u odnosu na
ukupnu potro{nju energije u EU;
- postizanje daljih saglasnosti dr`ava a
principima datim Kjoto protokolom
koji je u ve}ini zemalja ratifikovan jo{
1997. godine, a koje se ti~u smanjenja
emitovanja gasova staklene ba{te.
Direktiva tako|e navodi da se,
zahvaljuju}i tehni~ko-tehnolo{kom
progresu i legislativnim merama,
kori{}enje energije vetra pove}alo za
oko 2000% od 1989. do 1998. godine.
Me|utim, u tom istom periodu,
produkcija obnovljivih izvora koristila
se samo sa oko 32% u proizvodnji
primarne i oko 29% u proizvodnji
elektri~ne energije.
Osnovni principi direktive su:
- utvr|ivanje procenta supstitucije
tradicionalnih energetskih izvora
obnovljivim, za potrebe proizvodnje
elektri~ne energije;
- sistemi podr{ke odlu~ivanju na
nacionalnom nivou, i ukoliko je
potrebno harmonizacija legislative;
- garantovani pristup distribuciji i
isporu~ivanju elektri~ne energije
dobijene iz obnovljivih izvora.
2.2. Direktiva 2002/91/EC o
energetskim performansama zgrada
Na prvi pogled, ova Direktiva nije u
direktnoj vezi sa primenom obnovljivih
izvora energije. Direktiva 2002/91/EC
se odnosi pre svega na smanjenje
kori{}enja energije u zgradarstvu.
Budu}i da u zemljama Evropske Unije,
utro{ak energije raste iz godine u
godinu, time se pove}ava i potro{nja
fosilnih goriva. Prema uputstvima datim
Kjoto protokolom, radi smanjenja
gasova staklene ba{te u atmosferi
neophodno je smanjenje upotrebe
neobnovljivih energenata za 8%.
(http://www.managenergy.net/products/
R210.htm). Programi i akcioni planovi
kojima se obezbe|uje pov}anje
energetske efikasnosti postali su va`an
deo mnogobrojnih dokumenata, politika
i mera za usagla{avanje sa Kjoto Protokolom i pojavljuju se u svim
relevantnim dokumentima kao deo
daljih obaveza. Mere za pobolj{anje
energetskih performansi zgrada uzimaju
u obzir klimatske i lokalne uslove, kao i
uslove unutra{nje klime i efekte
ko{tanja.
[116]
Iako transport i industrija predstavljaju
izuzetno velike potro{a~e fosilnih
goriva i samim tim velike zaga|iva~e,
stambeni i tercijarni sektor, u kome su
glavni deo zgrade, tro{i vi{e od 40%
finalne energetske potro{nje u zemljama
EU. Potrebe za osvetljenjem, grejanjem
i hla|enjem, kao i teku}om toplom
vodom u stanovima i radnom prostoru
doprineli su ~injenici da sektor
zgradarstva tro{i vi{e energije i od
transporta i od industrije. S druge strane
to pove}anje je ograni~eno, isto kao i
emisija ugljen dioksida.
^ak dve tre}ine energije koja se koristi
u zgradama odlazi na takozvanu
energiju za doma}instva, a taj procenat
se pove}ava sa unapre|enjem `ivotnog
standarda (naro~ito u domenu
klimatizacije objekata). Poslednjih
godina prime}eno je pove}anje broja sistema za hla|enje u zemljama Ju`ne
Evrope. Ovo stvara izvesne probleme u
vremenu vr{ne potro{nje, pove}ava
cenu elektri~ne energije i dovodi do
poreme}aja energetskog bilansa zemlje.
Zato bi prioritete trebalo usmeriti ka
strategijama koje pobolj{avaju
energetske performanse zgrada u letnjem periodu. To zna~i da bi trebalo
razvijati pasivne tehnike hla|enja, pre
svega one koji pobolj{avaju unutra{nje
uslove komfora i mikroklimu oko
objekta.
U okviru Direktive govori se o primeni
sistema za alternativno snabdevanje
energijom, koji se ne mogu ispitivati
generalno za ceo tehni~ki, ekolo{ki i
ekonomski potencijal. Zato se predla`e
izrada studija izvodljivosti alternativnih
energetskih sistema.
Za nove zgrade ~ija ukupna korisna
povr{ina prelazi 1 000 m2 ~lanice EU
obezbe|uju tehni~ke i ekonomske
pogodnosti, kao i pogodnosti za
primenu alternativnih sistema, kao {to
su centralizovani sistemi za
snabdevanje eneregijom koji se baziraju
na obnovljivim izvorima. EU podr`ava
mere koje se odnose na rekonstrukciju
zgrada ~ija ukupna korisna povr{ina
prelazi 1000 m2.
Zemlje potpisnice navedene Direktive
su se obavezale da inkorporiraju sva
na~ela direktive u svoje nacionalne
zakone. Time su determinisani
standardi u izgradnji objekata i dat je
veliki akcenat na minimizaciju
kori{}enja energije u zgradarstvu, bez
smanjenja komfora u samim objektima.
Ove mere, koje se ti~u svih potro{a~a
energije su vitalna komponenta
strategije za smanjenje gasova staklene
ba{te date Kjoto protokolom.
Uvo|enje navedene Direktive
podrazumeva implementaciju
metodologije za prora~un energetskih
performansi zgrada (uzimaju}i u obzir
lokalne klimatske uslove), uvo|enje
energija
minimuma standarda za energetske
performanse objekata, uvo|enje sistema
sertifikacije zgrada, koji }e potro{nju
energije u objektima u~initi
transparentnijim kako vlasnicima, tako i
stanovni{tvu.
Istra`ivanja pokazuju da bi
implementacijom ove direktive do
2010. godine bilo sa~uvano vi{e od
jedne petine utro{ene energije (ukoliko
se direktiva primenjuje na nove i
rekonstruisane objekte), bez drastri~ne
promene na~ina `ivota stanovnika u
objektima.
2.3. Direktiva Saveta 75/442/EES o
otpadu (okvirna direktiva)
Direktiva 75/442/EES ustanovljava okvir
za upravljanje otpadom u EU i
hijerarhiju otpada (prevenciju ili
smanjenje proizvodnje otpada i njegove
{tetnosti, iskori{}enje otpada, uklju~uju}i
recikla`u, ponovno kori{}enje ili
kori{}enje otpada kao goriva).
Osnovu navedene direktive predstavlja
Strategija EU o otpadu. Zemlje ~lanice
se pritom obavezuju na ustanovljavanje
integralne i adekvatne mre`e
postrojenja za preradu, uzimaju}i u
obzir najbolje raspolo`ive tehnologije
koje ne uklju~uju prevelike tro{kove u
skladu sa specifi~nim ciljevima, kao {to
je princip blizine i samo-dovoljnosti u
odlaganju otpada [7].
Upravo na principu samodovoljnosti
bazira se i intencija zemalja EU za
zasnivanjem i planiranjem manjih
recikla`nih postrojenja na teritorijama
stambenih naselja radi smanjenja
transportnih tro{kova nastalih usled
prevoza otpada ka udaljenim
deponijama.
Nadalje, zemlje ~lanice treba da izrade
planove za upravljanje koji pokrivaju
posebno vrste, koli~ine i poreklo otpada
koji treba tretirati ili odlo`iti, op{te
tehni~ke zahteve i odgovaraju}e
lokacije postrojenja za preradu
komunalnog otpada.
U konkretnom slu~aju, kompanije koje
tretiraju otpad moraju obezbediti
ovla{}enje od nadle`nih organa, koje se
odnosi na vrste i koli~ine otpada koji }e
biti tretiran, op{te tehni~ke zahteve i
predostro`nosti koje treba da budu
preduzete.
Posebno je neophodno naglasiti da se
ovom direktivom propisuju standardi za
iskori{}enje otpada u energetske svrhe,
dakle, za dobijanje bio gasa i bio
goriva. Zemlje potpisnice su se
obavezale da }e u adekvatnim
postrojenjima vr{iti preradu bio otpada
u visokovredni bio gas.
2.4. Direktiva 96/61/EEC o
integralnoj prevenciji i kontroli
zaga|enja
Direktiva 96/61/EEC o integralnoj
prevenciji i kontroli zaga|enja, odnosno
Integrated Pollution Prevention and
Control - IPPC primenjuje se na
industrijska i druga postrojenja i
aktivnosti koje su klasifikovane prema
nivou zaga|ivanja i riziku koji te
aktivnosti mogu imati po zdravlje ljudi i
`ivotnu sredinu.
U oblasti upravljanja otpadom to su,
pored ostalih i postrojenja namenjena za
ponovno iskori{}enje otpada, naro~ito
ona postrojenja koja vr{e preradu
biolo{ke komponente otpada, jer vrlo
~esto prilikom kori{}enja ovog
obnovljivog izvora, bez adekvatnog
monitoringa mo`e do}i do ekolo{kih
hazarda.
Obaveze koje proizilaze iz ove
Direktive odnose se na na~ine
funkcionisanja postrojenja na takav
na~in da se:
- prethodno preduzmu sve za{titne mere
protiv zaga|enja;
- ne prouzrokuju bilo kakvo zaga|enje
koje bi kao posledicu imalo ekolo{ke
hazarde;
- energija koristi efikasno;
- preduzmu mere za spre~avanje
hazarda i njegovih posledica;
- posle prestanka aktivnosti preduzmu
mere za vra}anje lokacije u
zadovoljavaju}e stanje `ivotne
sredine.
3.0. Legislativa u Srbiji
Evropske direktive jo{ uvek nisu na{le
direktnu primenu u na{oj legislativi.
Obnovljivi izvori energije na{li su svoje
mesto u Strategiji razvoja energetike do
2015. godine i u Zakonu o energetici.
3.1. Strategija razvoja energetike
Srbije do 2015.godine
Narodna skup{tina Republike Srbije je
na sednici od 23. maja 2005.godine
utvrdila Strategiju razvoja energetike
Srbije do 2015.godine, koju je izradilo
Ministarstvo rudarstva i energetike
Republike Srbije. Strategija razvoja
energetike do 2015. godine predstavlja
viziju puta na{e energetike. Njome je
predvi|eno da se u narednih desetak i
vi{e godina uspostavi kvalitativno
potpuno novo stanje za obavljanje
energetskih delatnosti, uz istovremeni
razvoj energetskih subjekata. Njome su
predvi|eni i novi zakonodavni,
institucionalni, strukturno-organizacioni
i ekonomsko poslovni okviri i vizije o
uklju~enju na{e energetike u regionalne
i panevropske integracije.
Osnovne premise Strategije su izvedene
na bazi procene trenda
socioekonomskog razvoja Srbije do
2015. godine, pri ~emu su uva`ene na{e
trenutne privredne mogu}nosti i
trendovi privrednog rasta i razvoja.
U okviru nove kategorije Obnovljivi
izvori energije, u koje se, pored ostalih
[117]
ubrajaju biomasa, geotermalna energija
i energije sun~evog zra~enja, treba
ista}i da u Srbiji postoje posebne
pogodnosti i potrebe za njihovo
organizovano kori{}enje u tzv.
decentralizovanoj proizvodnji toplotne
(sagorevanjem biomase, direktnim
kori{}enjem geotermalnih izvora i
sakupljanjem sun~evog zra~enja)
energije za zadovoljenje potreba
lokalnih potro{a~a.
Strategijom razvoja energetike Srbije do
2015. godine predvi|ene su podsticajne
mere za ulaganja u energetske objekte u
kojima }e se koristiti obnovljivi izvori
energije, dok se mogu}nosti kori{}enja
ovih izvora utvr|uju Programom
ostvarivanja strategije razvoja
energetike. Re{enja i osnovni elementi
Strategije razvoja energetike do 2015.
predstavljaju dobru osnovu za izradu
Nacionalnog programa za stimulaciju
kori{}enja obnovljivih izvora energije.
3.2. Zakon o energetici
Zakon o energetici ("Sl. Glasnik RS",
br. 84/2004): (U poglavlju: "Energetska
politika") obuhvata dugoro~ne ciljeve
od kojih je jedan: obezbe|ivanje uslova
za unapre|enje energetske efikasnosti.
U poglavlju: "Strategija razvoja
energetike" odre|uju se dugoro~ni
ciljevi razvoja i podsticajne mere za
pove}anje energetske efikasnosti.
Osnovni ciljevi energetske politike
Srbije:
- pouzdana doma}a proizvodnja i
osigurano snabdevanje potro{a~a
energentima iz postoje}ih energetskih
izvora sa pobolj{anim tehnolo{kim i
operativnim karakteristikama;
- uskla|ivanje rada i razvoja celine
energetskog sistema sa energetskim
potrebama sektora potro{nje, i
razvojem relevantnih sektora privrede;
- efikasna proizvodnja i racionalna,
ekonomski-efektivna i energetskiefikasna upotreba energenata sa ciljem
uticaja na obim i strukturu potro{nje
kvalitetnih energenata i efikasniju
za{titu `ivotne sredine;
- uspostavljanje novih zakonodavnih i
institucionalnih okvira za rad i
poslovanje energetskih kompanija i
drugih subjekata itd.
Zakon o energetici prvi je zvani~an
dokument u Srbiji kojim se promovi{u
obnovljivi izvori energije. Njime se
ukidaju ograni~enja iz nekada{nje
regulative i predvi|a se povla{}en status
za sve obnovljive izvore energije. Pored
ostalog, Zakon o energetici zasnovan je i
na na~elu prioritetnog kori{}enja
obnovljivih izvora i uvodi zna~ajne
novine koje }e doprineti stimulisanju
investiranja u obnovljive izvore energije.
U Zakonu o energetici spominju se
obnovljivi izvori energije, ali
energija
podzakonska akta, kao ni podsticajne
mere za njihovu eksploataciju, nisu
razvijene ni skoro ~etiri godine posle
dono{enja ovog dokumenta.
3.3. Kjoto protokol u Srbiji
Projekti koji obuhvataju energetsku
efikasnost i obnovljivu energiju
dobijaju sve vi{e na zna~aju, a njihovi
rezultati bi trebalo da dovedu do
zna~ajnog smanjenja emisija gasova
staklene ba{te nakon slede}ih decenija.
Kjoto Protokol defini{e da se ove
emisija do 2012. smanje u proseku za
5,2 % ispod nivoa koji je bio u 1990.
godini. U Narodnoj skup{tini Republike
Srbije je 24. septembra 2007. donet
„Zakon o potvr|ivanju Kjoto Protokola
uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih
nacija o promeni klime“, koji je
objavljen u Slu`benom listu 88/07.
Kjoto protokola, koji omogu}uje,
izme|u ostalog, transfer ~istih
tehnologija iz razvijenih u manje
razvijene zemlje {to bi moglo da bude
od zna~aja za modernizaciju Srbije.
Iako se navedena strategija i zakon u
nekim svojim ~lanovima baziraju na
evropskim direktivama, ipak je
potrebna detaljnija harmonizacija
navedenih dokumenata. Jedino na taj
na~in }e primena obnovljivih izvora
energije i promocija energetske
efikasnosti u sektoru zgradasrtva imati
pravu zakonsku podru{ku, ~ime }e biti
zagarantovana implementacija
programa njihove primene.
4.0. Analiza stanja, potencijala i
mogu}nost primene
geotermalnih izvora, energije
sun~evog zra~enja i energije iz
komunalnog otpada u Srbiji
Potencijal obnovljivih izvora energije
kojima Srbija raspola`e nije dovoljno
veliki da bi se eliminisali sada{nji
problemi snabdevanja. Me|utim, to je
potencijal koji bi, ako se stavi u
funkciju, mogao da ubla`i uvoznu
zavisnost na{e zemlje. Energetski
potencijal navedenih obnovljivih izvora
energije je u Srbiji iznosi preko 3 M
t.en. godi{nje. Oko 80 % ukupnog
potencijala nalazi se u iskori{}enju
biomase. Intenzivnije kori{}enje
obnovljivih izvora energije zavisi}e
prevashodno od dru{tvenog podsticaja
za zasnivanje i sprovo|enje nacionalnog
Programa obnovljivih izvora energije.
Dalji razvoj novih tehnologija, koje
koriste lokalne izvore energije dao je
pozitivne rezultate koji se, pre svega,
odnose na niskotemperaturne
energetske potrebe [8].
4.1. Solarna energija:
4.1.1.Potencijal
Osnovni problem u primeni sun~eve
energije je to {to ona ima dnevno-
sezonsku i geografsku zavisnost, tj. ne
mo`e se smatrati kontinualnim izvorom
energije. Me|utim, taj nedostatak je
lokalnog karaktera. Na globalnom
nivou, raspored dan/no}, leto/zima,
jug/sever je prirodno uskla|en i
omogu}ava da sun~eve energije bude
svakog trenutka dovoljno za
zadovoljenje najve}eg dela energetskih
potreba. Raznolikost tehnologija kojima
se danas raspola`e, omogu}ava efikasno
kori{}enje sun~eve energije u njenim
razli~itim oblicima. Solarna energija je
verovatno najvi{e prou~avan vid
obnovljive energije i njena tehnologija
se brzo razvija.
Srbija spada u evropski veoma povoljna
podru~ja za kori{}enje solarne energije.
Iako je na ve}ini teritorije Srbije broj
sun~anih dana znatno ve}i nego u
mnogim evropskim zemljama (izme|u
1500 i 2200 ~asova godi{nje), zbog
visokih tro{kova prijemnika sun~evog
zra~enja i prate}e opreme, primena
ovog izvora energije gotovo je
zanemarljiva. To se i postavlja kao
osnovni problem, jer ova energija ostaje
neiskori{}ena.
Naselja u Srbiji su mahom male
gustine, objekti su u ve}ini slu~ajeva
slobodnostoje}i, bez ve}ih prepreka
pristupu sun~evim zracima, {to
omogu}ava kori{}enje solarne energije
za grejanje i proizvodnju tople vode,
~ime se mo`e smanjiti potro{nja
klasi~nih izvora energije. Grejanje na
bazi solarne energije mora biti
povezano i sa regulativnim i
podsticajnim merama za sprovo|enje
programa pobolj{ane toplotne izolacije
zgrada, koje trenutno u Srbiji ne
postoje. Kada bi samo 300.000
doma}instava u Srbiji imalo bar 5 m2
solarnih kolektora za grejanje sanitarne
potro{nje vode ili vazduha u{tedelo bi
se 1.500 GWh godi{nje, {to odgovara
instalisanom proizvodnom kapacitetu
od oko 400 MW. Takva investicija bi se
isplatila za dve godine bez ikakve
potro{nje energenata. Nivo potrebnih
ulaganja u solarne instalacije za
doma}instva za grejanje sanitarne vode
se kre}e od 15 - 25 EUR/ m2.
Kori{}enje solarne energije za grejanje
vode u doma}instvima u Srbiji gotovo
da ne postoji, ali bi se usvajanjem
odgovaraju}e zakonske regulative, kao i
utvr|ivanjem subvencija za gra|ane
koji odlu~e da investiraju u solarne
instalacije znatno pove}ao broj
korisnika.
4.1.2. Prostorni uslovi
Preduslov prilikom kori{}enja solarne
energije je stepen insolacije i pravilna
orijentacija objekta. Iskori{}enje ovog
vida energije je mogu}e u svim
tipovima objekata, pri ~emu se insistira
na apsorpciji {to ve}e koli~ine sun~eve
energije u hladnim vremenskim
[118]
periodima, njenoj akumulaciji i
svo|enje njenog rasipanja na najmanju
meru. S druge strane, vrlo je zna~ajna
za{tita od preteranog zagrevanja u
letnjem periodu.
Osim toga, kao zna~ajan element
sistema prijema sun~eve energije,
odnosno pona{anja zgrada kao
energetski efikasnog objekata, uzimaju
se u obzir prirodni faktori okru`ja. To
zna~i da takva ku}a zahteva ne samo
poseban na~in projektovanja, ve} na
njenu efikasnost uti~e i niz faktora kao
{to su: klima, konfiguracija terena,
orijentacija, vetar, vegetacija,
me|usobni odnosi zgrada itd.
Obezbe|ivanje solarnog dobitka je
jedan od bitnih uslova planiranja
objekata. U ovom kontekstu je
neophodno izvr{iti urbanisti~ko
zoniranje i toplotno zoniranje objekata,
doneti propise o visini, gustini izgradnje
i rastojanju izme|u zgrada.
Zna~ajna prednost kori{}enja solarne
energije u stambenim naseljima je da je
naro~ito pogodno za slobodnostoje}e
individualne stambene zgrade {to mo`e
da doprinese smanjenju potro{nje
klasi~nih izvora energije u naseljima
malih gustina. Planovi za uvo|enje
nisko-temperaturnog daljinskog
grejanja na bazi solarne energije treba
da budu povezani sa regulativnim i
podsticajnim merama za sprovo|enje
programa pobolj{ane toplotne izolacije
zgrada.
Sve navedene mere je mogu}e sprovesti
tek sa usvajanjem odgovaraju}e
legislative, i kao u prethodnom slu~aju i
uspostavljanjem sistema
subvencioniranja ulaganja u OIE.
4.2. Geotermalna energija
4.2.1. Potencijal
Geotermalna energija se koristi ve}
du`e vreme u zemljama u kojima za
ovo postoje povoljni prirodni uslovi, a i
u na{oj zemlji istra`ivanja u ovoj
oblasti su u poodmakloj fazi.
Srbija se nalazi u tektonskom centru
Balkanskog poluostrva, na mestu
razvitka tri glavna tektonska sistema:
Dinarida na zapadu, Rodopa u
centralnom delu i KarpatskoBalkanskog masiva na krajnjem istoku i
jugoistoku zemlje. Panonski basen na
severu ima najve}i toplotni potencijal
geotermalnih izvora i lokacije svih
nalazi{ta termalnih izvora u njemu se
nalaze u neposrednoj blizini zona
istra`ivanja i kori{}enja nafte i gasa.
Postoje bu{otine koje imaju geotermski
gradijent ve}i od
5°C/100m.Geotermalne karakteristike u
Srbiji su vrlo specifi~ne. Naime,
debljina zemljine kore se na ovoj
teritoriji pove}ava u pravcu juga, dok je
energija
na teritoriji Panonskog basena ona
ujedna~ena i iznosi izme|u 25 i 29
kilometara [9]. Najtopliji izvori nalaze
se u Vranjskoj banji (96oC), Jo{ani~koj
banji (78oC), Sijarinskoj banji (72oC),
Kur{umlijskoj banji (68oC) i
Novopazarskoj banji (54oC) [9]. Na
teritoriji Srbije, van Panonskog basena
nalazi se ~ak 160 prirodnih izvora
termalnih voda sa temperaturom ve}om
od 15oC. Ukupna izda{nost svih
prirodnih izvora je oko 4000 kg/s. U
planinskom delu Centralne Srbije nalazi
se izuzetno veliki broj lokaliteta
mineralnih i termalnih voda-~ak 2413.
Ukupan broj prirodnih termalnih izvora
na ovim lokacijama je 1080. Od
ukupnog broja lokaliteta, istra`ivanja su
ra|ena na 129, a zavr{ena su na 89
lokaliteta.
Izda{nost 62 ve{ta~ka geotermalna
izvora, tj. geotermalne bu{otine, na
podru~ju Vojvodine je oko 550 l/s, a
toplotna snaga oko 50 MW, a na
ostalom delu Srbije iz 48 bu{otina 108
MW. Prema istra`ivanjima koja su UN
objavile 1994. godine, ukupna
instalisana snaga u Srbiji je 7430 MW,
a uklju~uju}i i Kosovo i Vojvodinu ova
vrednost izvosi 9560 MW.
Sa relativno malim investicionim
ulaganjima, u odnosu na ulaganja u
klasi~ne ekolo{ki nepovoljne uvozne i
doma}e energente (nafta, gas, ugalj),
~ija eksploatacija i kori{}enje stvara
ogromne skrivene tro{kove,
geotermalna energija mo`e za desetak
godina, tj. do 2015-te godine da pokrije
10% toplotne potro{nje.
Intenzivnim razvojem bi se u Srbiji do
2015. godine moglo geotermalnim
izvorima zameniti 500.000 t te~nih
goriva godi{nje.
4.2.2. Prostorni uslovi
Proizvodnja geotermalne energije se
ograni~ava na odgovaraju}e lokacije i
zahteva koncentrisanje aktivnosti, tako
da bi mogla da se vi{e primenjuje u
staklenicima/plastenicima u
poljoprivredi, stambenim i turisti~kim
objektima kao i sportskim centrima.
Prose~na temperatura svih geotermalnih
izvora u Srbiji je 47,9oC. Najve}im
toplotnim potencijalom u Srbiji
odlikuju se geotermalni izvori u
Vranjskoj banji (92oC). Ve}ina
geotermalnih izvora na kojima su vr{eni
istra`ni radovi imaju direktnu primenu
u balneolo{ke, sportsko-rekreativne
svrhe, uzgoju flore i faune, u grejanju
objekata, ili u zagrevanju staklenih ba{ti
3
od toga 90 % su prirodni izvori, a 8,8 % su
izvori nastali bu{enjem
i plastenika. Kori{}enje ovih resursa u
zagrevanju je primena koja je kod nas u
povoju i s tim u vezi toplotni kapaciteti
pojedinih lokaliteta nisu iskori{}eni u
potpunosti [10].
4.3. Energija dobijena iz
komunalnog otpada
Pored toga {to Republika Srbija
raspola`e sa evidentnim potencijalima u
geotermalnim resursima i solarnim
resursima, neiskori{}enim resursom
smatra se i energija dobijena iz
komunalnog otpada (bio otpada).
4.3.1. Potencijal
Kori{}enje otpadne toplote za grejanje
je veoma efikasno jer se koristi toplotna
energija koja se ina~e ispu{ta u
atmosferu.
Otpadna toplota iz industrijskih procesa
i energija dobijena iz otpadnih resursa
kao {to su sme}e i proizvodi koji se
recikliraju su jedni od najisplativijih
alternativnih energetskih izvora. U
ovom momentu kada se te{ko nalaze
lokacije za deponije sme}a ne samo iz
ekolo{kih razloga ve} i sa aspekta
prostora, sve ve}i broj zemalja razvija
uspe{ne sisteme za energiju koja se
proizvodi sagorevanjem sme}a.
Lociranje postrojenja za sagorevanje
treba da omogu}i ekonomi~no
sakupljanje otpada, da svede na
minimum negativne uticaje na `ivotnu
sredinu i da omogu}i optimalnu
distribuciju i kori{}enje energetskog
proizvoda.
Kombinovano kori{}enje solarne
energije i otpadne toplote u svetu je
dalo veoma dobre rezultate, zbog toga
{to je solarna energija najefikasnija leti,
dok je kori{}enje otpadne toplote
najefikasnije pri hladnom obla~nom
vremenu.
Toplotni kapacitet ovog vida energije u
Srbiji je izuzetno veliki, naro~ito ako se
uzme u obzir da je prose~na koli~ina
stvorenog komunalnog otpada u okviru
doma}instva oko 1.360 gr (podatak EU
iz 2001. godine) od ~ega je ~ak 40%
biootpada. Pored toga, treba imati u
vidu da se ovaj vid energije u na{oj
republici uop{te ne iskori{}ava, tako da
energija dobijena iz komunalnog otpada
predstavlja neistra`eni potencijal, ~iji se
kapaciteti trenutno ne mogu ni
predvideti.
4.3.2. Prostorni uslovi
Proizvodnja, tj. dobijanje toplote iz
otpadnih materija i komunalnog otpada
u svetu nije novijeg datuma. Postrojenja
za preradu komunalnog otpada i bio
otpada, kao njegove najvrednije
komponente se uglavnom sme{taju u
neposrednu blizinu toplana, radi lak{e
distribucije bio gasa, koji nastaje kao
[119]
produkt sagorevanje. Ovakav vid
dobijanja energije mo`e da ima
izuzetno veliku primenu naro~ito u
gusto naseljenim stambenim gradskim
podru~jima, u kojima se stvara velika
koli~ina komunalnog otpada, a potrebe
za energentima su velike. Stoga bi
planiranje prostornog rasporeda
postrojenja trebalo da se zasniva na
principu blizine ve}im toplotnodistributivnim sistemima (toplanama).
5.0. Strate{ke postavke u
kori{}enju obnovljivih izvora
energije u Srbiji
Sistemi snabdevanja energijom velikih
razmera, sa odgovaraju}om prenosnom
i transportnom mre`om, uticali su na
koncentraciju stanovni{tva, pre svega u
velikim urbanim centrima. Posledice
ovakvog razvoja imale su i druge
negativne efekte, kao {to su pove}anje
ekonomskih dispariteta, negativne
ekolo{ke efekte itd. Jedan od
najva`nijih aspekata sa stanovi{ta
prostornog i regionalnog planiranja je
stvaranje uslova za decentralizovanu
proizvodnju toplotne energije.
Energetski sistemi, koji bi trebalo da se
zasnivaju na obnovljivim lokalnim
energetskim izvorima, moraju imati
decentralizovanu organizacionu
strukturu. Proizvodnja, distribucija i
kori{}enje industrijskih i
poljoprivrednih otpadnih materijala,
koji se ne mogu transportovati na velika
rastojanja (a da ulaganja ne prevazilaze
dobitak) moraju usled toga da budu
organizovani na regionalnoj osnovi [8].
Sprovo|enje navedene politike }e
podsta}i kori{}enje lokalnih energetskih
izvora i inicijativa, izgradnju
odgovaraju}e tehni~ke i socijalne
infrastrukture, ujedna~eniji razvoj
zemlje i uvo|enje integralnog
planiranja.
Koncepcija planiranja gradova na
osnovu energetskih principa
podrazumeva energetski racionalnije i
efikasnije gradove od onih u kojima
danas `ivimo. Ova koncepcija ujedno
sadr`i humanu i ekolo{ku dimenziju,
koju malo gradova danas ima.
Planiranje, bez obzira o kom nivou se
radi (prostorni, regionalni, generalni
planovi ili urbanisti~ki projekti) mora
da sadr`i energetku i ekolo{ku
komponentu. Na`alost, to se ~esto svodi
na puku formalnost kao {to je to ~esto
slu~aj i sa za{titom `ivotne sredine i
svemu onome {to se podrazumeva pod
pojmom “odr`ivi razvoj”.
Tehnoekonomske performanse sistema
za primenu obnovljivih izvora energije
u velikoj meri zavise od lokacije.
Tehni~ki parametri su ~esto u koliziji sa
ekonomskim ili tr`i{nim. Mo`e se re}i
da su, ipak, najzna~ajniji socioekonomski parametri. Posebnu pa`nju
energija
treba posvetiti raspolo`ivosti prirodnih
resursa na odre|enoj lokaciji, naro~ito
sunca, vetra i geotermalne energije, na
~ijem kori{}enju treba insistirati.
U slu~ajevima kada je na objektima u
gradskoj sredini nemogu}e sprovesti
principe energetske efikasnosti (zbog
ekonomskih ili arhitektonskih
prepreka), radi u{tede energije mogu se
koristiti lokalni obnovljivi energetski
izvori i to prevasodno energija dobijena
iz pasivnih i aktivnih solarnih sistema
ili energija dobijena preradom
komunalnog bio-otpada. U gradovima
Evrope ova dva tipa obnovljivih izvora
energije su ujedno i najrasprostranjenija
jer je njihova upotreba jednostavna i ne
zahteva prethodna detaljna istra`ivanja,
niti velika materijalna ulaganja.
6.0. Zaklju~na razmatranja
Primena obnovljivih izvora energije u
Srbiji je jo{ uvek na nezavidnom nivou.
Energenti (tradicionalni izvori) se
uglavnom uvoze, tako da je Srbiju
mogu}e okarakterisati i kao zavisnu od
inostranog uvoza. Stoga bi, u
budu}nosti, trebalo pokloniti vi{e
pa`nje racionalnom kori{}enju energije
i primeni obnovljivih energetskih
izvora, kojih ima u izobilju.
Obnovljiva energija ubudu}e }e biti
povezana s ekolo{kim i privrednim
razvojem Evrope. Pritom se
jugoisto~noj Evropi pru`aju naro~ito
dobri izgledi u proizvodnji
bioenergetskih sirovina, jer }e se
poljoprivredi regiona otvoriti sasvim
nove perspektive.
Obnovljivi izvori }e igrati sve va`niju
ulogu u energetskoj politici Evrope,
kako bi se smanjila zavisnost od uvoza
- na primer ruskog gasa. Zato ja~e nego
dosad treba podsticati nau~na
istra`ivanja u razvoj i primenu OIE.
Od izuzetnog je zna~aja da se
Republika Srbija hitno uklju~i u razvoj i
primenu OIE, jer je potrebno puno
godina, dok inovacije s podru~ja
energetike po~nu da se primenjuju u
praksi. Potrebno je ustanoviti te`i{ta za
sistematsko istra`ivanje i demonstraciju
primene obnovljivih izvora energije.
Zatim bi trebalo obezbediti prakti~nu,
interdisciplinarnu obuku kadrova na
visokom nau~no-tehni~kom nivou.
Obnovljivi izvori energije igraju
zna~ajnu ulogu u planovima i
strategijama za spre~avanje klimatskih
promena, s obzirom na ~injenicu da oni
gotovo uop{te ne emituju gasove
staklene ba{te (zavisno od toga koji
izvor se koristi i kako se energija
proizvodi) i stoga se njihova primena
podsti~e razli~itim na~inima podsticaja i
intervencija, ~ime se pobolj{ava njihova
konkurentnost [6].
Da bi se uop{te pokrenula bilo kakva
inicijativa na lokalnom nivou, potrebno
je da iza svega stoji dr`ava, sa svojom
op{tom strategijom razvoja, i
strategijom razvoja energetike,
zakonima, poreskom politikom,
administrativnim i finansijskim
olak{icama, kao i tehni~kom podr{kom,
kojima bi se stimulisale inicijative za
primenu programa energetske
efikasnosti i lokalnih i obnovljivih
izvora energije. Pored toga nu`na je i
harmonizacija postoje}ih zakona sa
direktivama Evropske unije, {to bi na{u
zemlju zna~ajno pribli`ilo standardima
u pogledu upotrebe onobvljivih
energetskih izvora koji vladaju u
zemljama Evrope.
Tehnologije koje omogu}avaju
kori{}enje lokalne, zelene energije
mogu da doprinesu uspostavljanju
odr`ivog razvoja, odr`ivog lanca
ishrane i pobolj{anju standarda `ivota,
posebno u manje razvijenim oblastima
pojedinih regiona [11].
Pored toga, zna~ajno je napomenuti da
upotreba obnovljivih ivzora energije ne
sme da se zadr`i samo u gradskim
sredinama, ve} se ozbiljniji programi
moraju razvijati i za ruralne sredine,
naro~ito za banjska podru~ja koja imaju
geotermalne izvore energije.
Jedina zamerka prilikom kori{}enja
obnovljivih energetskih izvora je
~injenica da oni ne mogu u potpunosti
kompenzovati ranije kori{}ene
energetske izvore (na primer fosilna
goriva i sl), ve} se uglavnom
upotrebljavaju zajedno sa nekim
lokalnim izvorom (u slu~aju banjskih
podru~ja na primer ergijom biomase,
energijom iz bio otpada ili, ukoliko to
klimatski uslovi dopu{taju-solarnom
energijom) favorizuju}i eksploataciju
lokalnih obnovljivih izvora i potpunu
energetsku nezavisnost od velikih
elektroenergetskih sistema.
Kori{}enje obnovljivih energetskih
izvora (naro~ito geotermalnih, solarnih i
energije dobijene iz komunalnog
otpada) u du`em vremenskom roku bi u
Srbiji svakako imalo jako rentabilne
ukupne ekonomske efekte, ali je za
takve implikacije nu`an kooperativni
odnos izme|u javnih organa (dr`ave,
nadle`nih institucija) i inostranih ili
doma}ih investitora. Jedino bi se na
ovakav na~in postigli pozitivni
ekonomski i ekolo{ki efekti, koji su
ujedno i imperativi odr`ivog razvoja.
7.0. Literatura
[1] M. Pucar: Odr`ivo planiranje
gradova i uticaj potro{nje energije u
zgradama na promenu klime, Poglavlje
u Monografiji IAUSa: Odr`ivi
prostorni razvoj grada (2005), str.71.
[120]
[2] A "grant night out" for sustainable
energy, Energy Globe Awards 2000,
Renewable Energy World, (REW),
James &James May-June (2000) Vol 3,
No 3, str.24.
[3] W. Lauber, The EU Directive on
Electricity from renewable energy
sources, Institut fur Politikwissenschaft
–University of Salzburg, (2000), str.1.
[4] G. Gaudiosi, Energy and
Environment, Renewable Energy, 16
(1999), p.830.
[5] Volpi, G.: Taking the road to
renewables? Strengths and weaknesses
of the draft European Renewables
Directive, REW, Nov-Dec. 2000.
str.91-97.
[6] M. Pucar: Svetska i doma}a iskustva
u planiranju i primeni obnovljivih
izvora energije, Poglavlje u
monografiji: Prilog unapre|enju teorije
i prakse planiranja i implementacije,
izdanje: IAUS, (2002), str.209-225.
[7] M.Ili}, H.Stevanovi}-^arapina, et al,
Regionalni plan upravljanja
komunalnim otpadom, Regionalna
ekolo{ka kancelarija, Beograd, (2004),
str.21.
[8] M. Pucar, M. Nenkovi}: Investiranje
u obnovljive izvore energije u srbiji put
ka odr`ivom razvoju - strate{ki,
legislativni i prostorni aspekti, Letnja
{kola urnbanizma: Investitori-investicije
mesto i zna~aj u izradi strategije
prostornog i urbanog razvoja Srbije,
Monografija, (2007), str. 223-241.
[9] M. Nenkovi}, Prostorni raspored
geotermalnih izvora i mogu}nosti
njihove primene u banjskim podru~jima
Srbije, rad u Monografiji «STRATE[KI
OKVIR ZA [email protected] RAZVOJ
SRBIJE», Institut za arhitekturu i
urbanizam Srbije, Beograd, (2004), str.
223-225
[10] M.Nenkovi}, M. Pucar, Prostorno
funkcionalna integracija banjskoklimatskih mesta kao osnova za razvoj
integrativnog turizma-primer banja
Panonske nizije, Nau~ni ~asopis
nacionalnog zna~aja ECOLOGICA
PRIRODNI RESURSI-OSNOVA
TURIZMA, br.11, godina XIII,
Beograd, (2006), str.164-167
[11] M. Pucar: Pristup planiranju i
upravljanju energijom u planinskim
podru~jima Srbije-put ka odr`ivom
razvoju, Monografija: Strate{ki okvir za
odr`ivi razvoj Srbije, 2004, IAUS, str.
303-312.
energija
Predrag Popovski, Zoran Markov
Milena Tomic - Trpkovska
Department of Hydraulic Engineering and Automation
Faculty of Mechanical Engineering, University “Ss. Cyril and Methodius”Skopje, R. Macedonia
UDC: 621.311.21.001.6 (497.17)
Development of Small
Hydropower Plants in
Republic of Macedonia Experience and Dilemmas
1. Hydro Potential and Site
Investigation
The existing hydro potential of
Macedonia, including the small
watersheds which can be used for
construction of mini hydropower plants
was investigated thoroughly and
presented in several separate studies:
Master Plan of Water Resources for the
Republic of Macedonia; announced by
the National Assembly of R.
Macedonia, establishing the basic and
global values of the hydro potential;
The Study for integral development of
the river Vardar; announced by the
Government of R. Macedonia,
including the energy potential of the
main rivers and their tributaries;
The Study of small reservoirs in
Macedonia; which gives an overview of
the possibilities for energy production.
In the early 80's, the Government of the
R. of Macedonia ordered a Feasibility
Study for Development of Mini Hydro
Potential. All aspects as hydrology, site
investigation, design conditions,
financial, legal and environmental
parameters were investigated. As a
result of this research project, more
than 400 mini and small hydro power
plants in range of 50 kW to 5000 kW
are specified with the basic technical
and economical parameters [1]. All
these locations are situated on small
rivers, which are not included in the
General waterworks plans of the
Republic of Macedonia and represent
additional technically feasible hydro
potential.
During the 1990s, a Study - Programme
for small hydropower plants [2] was
created, using a donation by the
Austrian Government, provided through
the World Bank and with the
participation of the Austrian consultant
Abstract
The strategy and program for development of small hydro power plants (SHPP) in
R. Macedonia begins from the middle of 1980s, when the first General prefeasibility study for site location and possibilities of construction of SHPP was
performed. During the 1990s, there has been continuity in the development and
construction of SHPP supported by financial grant from World Bank and GEF.
Furthermore, as a result of this World Bank supported project, a partial financing
for construction of five SHPP was realized and these facilities are already in
operation for several years.
As a result of the strategy for continuous development of SHPP in R. Macedonia,
an international tender for concession for construction of 40 SHPP is completed.
Also, the second international tender for construction of 28 SHPP is in progress.
Key words: Mini hydro, sustainable development, small hydropower plants, feedin tariffs.
company KWI. Seventy small and mini
hydropower plants were investigated
with the total rated power of 183 MW
and total annual electricity production
of approximately 700 GWh. The most
recent research made by the Ministry of
Economy showed that there is some
form of documentation existing for
approximately 40 mini hydropower
plants with total rated power of 70 MW
and total annual electricity production
of approximately 210 GWh.
The Department for Development and
Investments at the Electric Power
Company of Macedonia (ELEM) has
already prepared a list with
approximately 30 mini hydropower
plants with finished initial technical
design documentation. The basic
technical parameters such are: rated
power, discharge, net head, turbine type,
electricity production and estimated
investment value are calculated for each
of these power plants.
2. Legislative for SHPP
Development
Several groups of potential investors for
SHPP can be identified and classified in
one of these categories:
[121]
Small water supply and irrigation
companies who invested, for
example, in steel pipes etc. a few
years ago and can immediately build
power houses with available
mechanical and electrical equipment
at low investment costs
z Medium and large water supply
irrigation companies who have
identified investment programs for
the next few years and where the use
of the main pipes and penstocks for
mini hydro power plants is foreseen.
The realization can be done in
accordance to the time schedule for
the whole water supply or irrigation
project
z Public and private industrial
companies or municipalities who
wish to build mini hydro power plants
solely for electricity production
z Domestic and foreign companies
interested for electricity production
business (IPP).
One of the recommendations in the
World Bank Report was that the
Government should create an economic
and legal environment conductive to the
development of independent power
z
energija
producers (IPP), which in turn should
lead to additional generating capacity.
During 1997, the Government has
published several new laws concerning
the energy sector. These laws (Energy
Law, Law on Concession, etc.) state
that private and public Macedonian and
foreign companies can legally produce
and sell electricity to the public grid.
The public grid is owned by MEPSO
(Macedonian Electricity Transmission
System Operator). MEPSO is obliged to
accept all electricity produced by
independent power producers provided
individual IPP fulfil the technical and
organizational regulations outlined in
the Energy Law.
Energy Law
The Energy Law represents a
fundamental legal framework for the
energy sector. This law regulates
methods and conditions for carrying out
activities in the energy sector
(production, transmission and
distribution). According to this law, all
activities may be performed by
Macedonian of foreign legal and
naturalized persons under the conditions
outlined by this law and the regulations
past in pursuance of the law. The
Energy Law provides foreign, native
and naturalized individuals or
organizations legal right to carry out
any activity in the energy sector upon
obtaining government issued licenses,
including constructing of privately
owned electric power plants. MEPSO is
obliged upon agreement to purchase the
electricity generated in such private
companies.
Law on Concession
The Law on Concession allows for the
guaranteed use of goods and resources
of general interest (e.g. water) by means
of government-granted concession.
Concessions will be guaranteed by the
Government of the Republic of
Macedonia following open
competitions or invitations to tender
under equal conditions for foreigners,
national and naturalized citizens.
Law of Waters
This law regulates the use of water,
rivers and lakes, as resources of public
interest to the Republic of Macedonia.
It also outlines regulation concerning
water use for energy production. In
chapter VI of this law the procedure of
concession of water use is described. A
limited time concession can be granted
to the foreigners, nationals or
naturalized citizens if the conditions
outlined in this law and the Law of
Concessions are fulfilled.
3. Electrity Market and Feed-in
Tariffs
Electricity Market
According to the World Bank (Report
15313-MK, IBRD, 1996), future
electricity demand in Macedonia will be
influenced by the economic growth,
energy efficiency programs and the
extent to which gas use develops in
large cities. The report states that the
MEPSO estimation of electricity
consumption growth rates may be too
optimistic. Nevertheless, it clearly
indicates that in the future existing
thermal capacities lignite-fired in base
load, combined lignite and crude oilfired in intermediate load and crude oilfired and hydro power plants at peak
load. The future role of independent
power producers with small and mini
hydro power plants will be very
important. Due to the assumption that
no additional production capacities will
be needed during the next years,
investment in mini hydro power plants
will not avoid other capacity investment
costs, but will avoid fuel (lignite) costs
only.
Feed-in Tariffs for SHPP
The World Bank sponsored project that
NERA Economic Consulting has been
commissioned to carry out on the
facilitation of private investments in
mini-hydropower plants and the
development of feed-in tariffs [3]. The
original work scope for the project has
been extended during the execution of
the project, to include a study to
estimate the costs of development of
SHPP sites in R. Macedonia [4].
Many countries in the EU and
elsewhere now adopt the feed-in tariff
approach for small hydro plants and for
other forms of renewable generation.
Under schemes of this sort, set prices
are specified at which any quantity of
renewable energy will be purchased by
the network operator or distributor.
The prices offered by these other feedin tariff schemes are generally set for a
period of at least several years, often
much longer, and where there are extra
costs over and above the market price,
these are recovered from consumers
through a supplement on the retail
electricity price.
Based on the analysis of the legal and
regulatory framework, the following
elements of the policy are accepted:
1. For all hydro sites with an
estimated capacity of less than
5MW, their development as SHPP
would be on the basis of a feed-in
tariff arrangement to be established
and monitored by the Regulatory
Commission for Energy (RCE);
[122]
2. The allocation of the water rights at
sites eligible for the feed-in tariff
would continue to be the
responsibility of the Government,
through the Ministry of Agriculture
and Waterworks, and it is expected
that these would be allocated in a
simplified and transparent basis.
Developers will need to obtain the
rights from the Ministry before
becoming eligible to receive the
feed-in tariff;
3. When a particular hydro plant is
confirmed by the RCE as qualifying
under the feed-in tariff
arrangements, all its energy
production will be sold to the
Market Operator, MEPSO, at the
specified tariff;
The methodology for the tariffs is set
out under the following three main
headings:
1. The scope of the tariff, in terms of
the size category of plants to which
it applies, its duration, its
application to new and existing
plants.
2. The determination of the structure
and level of the feed-in tariff, so as
to provide appropriate incentives to
the developers; and
3. The procedures to be followed, to
ensure straightforward processes
that will incentives the necessary
investment.
The Study of typical costs for SHPP in
R. Macedonia was carried out [4]. The
primary objective of this Study is to
produce estimates of the investment and
operational costs of a selection of small
hydro power plants (SHPP), across a
range of sizes, in order to inform
decisions about a feed-in tariff for
SHPP. It looks at the full range of
factors, from basic hydrological
conditions and the technical
characteristics of SHPP sites. It
produces estimates of the costs of
infrastructure works and mechanical
and electrical equipment as well as the
estimated capacity and energy
production potential. This detailed
work then derives estimates of the costs
of energy production from SHPP over
the typical lives of plants. These vary
quite widely, to a large extent to do
with the capacity of the plant. The
average energy cost for SHPP in the
range up to 1,000 kW is approximately
10.5 eurocents, compared to 6.5
eurocents for SHPP in the range 1,000
to 5,000 kW rated output. In this range,
the site characteristics have a
particularly important influence on
costs. The influence of site conditions
on the average energy cost is estimated
to be in the range of ± 3 eurocents for
SHPP up-to 1,000 kW and ± 2
energija
eurocents for SHPP over 1,000 kW
rated output. So it appears that the site
conditions can affect energy production
costs by as much as ± 30 percent.
4. Existing Small Hydropower
Plants
Several small hydropower plants were
constructed in the Republic of
Macedonia in period before and after
the World War II. Seven of them are
still in operation.
The total rated output of these small
hydropower plants is 4.6 percent of the
rated output of the large hydropower
plants in Macedonia and they provide
for 4.7 percent of the total yearly
production of energy of all large
hydropower plants. At the moment,
these hydropower plants are in the
process of rehabilitation, which will
provide significant increase in their
rated power and electricity production,
as well as modernization of the basic
equipment and control.
The new incentive for construction of
mini hydropower plants in Macedonia
was given in the last two decades, with
their construction on the existing water
supply systems. In the period of 1990 to
1995, six mini hydropower plants were
built in Macedonia: Popova Sapka I, II,
II and IV in Tetovo with total rated
output of 5.12 MW and energy
production of approximately 20 GWh,
Strezevo in Bitola with total rated
output of 5.5 MW and energy
production of approximately 5.5 GWh
and finally Bogomila in Veles with total
rated output of 0.7 MW and energy
production of approximately 2.3 GWh.
Today, there are 27 mini hydropower
plants in the Republic of Macedonia
with total rated power which represents
8.8 percent of the total rated power of
all hydropower plants in the country.
On the other hand, their electricity
production represents 13.6 percent of
the total electricity production of all
hydropower plants in the country.
5. Awarded Projects
To stimulate the independent power
producers, the Government of
Macedonia has established policy for
granting mini hydropower projects. As
pilot projects, the Government, with the
assistance of the World Bank, during
1999 has awarded several projects
providing partial financing through
Global Energy Fund (GEF). Based on
the existing register of possible mini
and small hydro power plants with the
basic technical parameters, detailed
selection and ranking, taking into
account the World Bank requirements
was performed.
For the selected four projects Debar,
Kavadarci, Struga and Bitola the
Table 1
Basic technical data
calculation of the internal rate of return
(IRR) with and without GEF-grant and
an incremental analysis was performed.
Based on this analysis and GEF criteria
application, the project for financing of
four SHPP in Kavadarci (Lukar) and
one SHPP in Debar is selected.
The Project realisation began in the
year 2001 under the co-ordination of
the Ministry of Economy and the
Ministry of Environment and Urban
Planning. The commissioning of the
Lukar hydropower plants took place
during the last months of 2002, and the
commissioning of the Debar HPP
happened in June of 2003. The basic
technical characteristics of these SHPPs
are as follows (Table 1).
The project was prepared and
implemented by the Independent Power
Producers (IPPs) i.e. Water supply
companies. A Project Implementation
Unit (PIU) was created which reported
to the Steering Committee and State
Counsellor for Energy in the Ministry
of Economy. All Bank Energy Missions
to Macedonia met with the PIU and in
many cases they also went to Kavadarci
and Debar (when the security situation
permitted) to review construction.
The project was selected by the World
Bank for special recognition at the
Johannesburg Summit on Sustainable
Development in 2002 [5].
In the beginning of 2007, the
Government of the Republic of
Macedonia announced a tender for
water concession and development of
SHPP for 60 sites under DBOT (Design
Build Operate and Transfer) conditions.
Over twenty foreign and domestic
companies applied for concession
rights. After the tender procedure
completion, 41 sites were selected for
contracting. The procedure for contract
signing is in the final stage. In
September 2007, the second tender for
28 sites was launched. The selection of
the bidders is completed and
contracting procedure is in progress.
6. Summary of Lessons
Learned and Dilemmas
The main lessons learned are given
below:
z All the research data show that R.
Macedonia have a significant amount
[123]
of unused hydro potential, especially
in the area of mini hydropower
plants;
z There is a great interest of foreign
and domestic institutions and
investors for development and
construction of mini hydropower
plants, especially in the role of new
independent producers.
z The project has shown mini hydro to
be technically and economically
viable, and there would seem to be
scope for replication in similar
circumstances. It became clear during
the project that local financial
institutions where not geared towards
supporting replication through
projects with private sponsors. In
order for private projects to proceed,
there would typically be a need to
work with local financial institutions,
possibly providing technical
assistance and financial support.
z There is a need to develop an
institutional framework for project
implementation. In the case being
considered, the institutional
framework focused on a Power
Purchase Agreement between the
mini hydro plants and the integrated
national power utility. This model
would be appropriate in other
contexts where the national power
utility remains integrated.
z It is necessary to further simplify the
legal procedures for construction of
mini hydropower plants through
introduction of "one-window system"
with short period of issuing the
necessary permits and licences;
Several questions are still open in
further steps of development of SHPP,
particularly in application of tender
procedures under DBOT conditions,
such as:
z Lack of full set of hydrology data for
particular SHPP sites;
z Land register data for the sites and
ownership of the land (in terms of
private or state owned);
z Tendering of the sites as one
independent project for each site or
creating packages of several SHPPs
based on accepted criteria;
z The cost of development of access
roads and distribution grids;
energija
Fixed rate or indexation of the feed-in
tariffs and
z Investigations in purpose to determine
optimal site's parameters.
z
References
[1] Popovski P. et al. Study for
Development of Mini and Small
Hydropower Plants in R. Macedonia,
Ministry of Economy of R. Macedonia,
Skopje, 1982.
[2] Kapusta F. et al. Mini Hydropower
Project in Macedonia, World Bank
Project PZ2940, Washington D.C.,
1998.
[3] Colennut D., Linton E.: Feed-in
Tariffs for Small Hydro Power Plants in
R. Macedonia, NERA, London, UK,
2006.
[4] Popovski P. et al. Cost Study for
Energy Production of SHPP sites in R.
Macedonia, NERA-London, Skopje,
2006.
[5] … Grant for Mini Hydropower
Project-Completion Report, World
Bank, Washington D.C., 2004.
mr. Marina Jovi}evi} Simin
NIS a.d. Novi Sad, Ogranak NIS-PETROL, o.d. Naftagas promet
UDC: 662.756.3 : 347.77.028.3
Za{tita intelektualne
svojine biodizela kao
obnovljivog izvora
energije
Rezime
Biodizel je te~no biogorivo, proizvedeno od poljoprivrednih kultura kao obnovljivih
resursa. Biodizel se dobija iz biljnih ulja (soje, uljane repice, suncokreta i sl.). Ova
vrsta biogoriva mo`e u potpunosti da zameni fosilno gorivo u motorima sa
unutra{njim sagorevanjem i znatno pove}a ekonomske efekte dru{tva.
Prednosti primene biodizela dolazi do izra`aja sa aspekta za{tite `ivotne sredine,
energetike, ekonomskog rasta i za{tite intelektualne svojine. Sa makro ekonomskog
stanovi{ta, razvoj proizvodnje biodizela zna~ajno uti~e na pove}anje zaposlenosti,
pove}anje industrijske proizvodnje, dodatno prelivanje sredstava ka poljoprivredi,
doprinos ekonomskom razvoju ruralnih sredina, smanjenje zavisnosti od uvoznih
fosilnih goriva, pove}anje deviznih rezervi, etc
U periodu od 1991. do 2007. godine, registrovano je ukupno 245 patenata u svetu
koji se odnose na oblast postupka i postrojenja za dobijanje biodizela. Prvi u svetu
po istra`ivanjima u ovoj oblasti su: Amerika,Japan i Brazil na koje otpada vi{e od
polovine – 138 patenata, a slede ih Nema~ka, Kanada, etc.
Pored ekonomskih efekata primene biodizela u radu se razmatraju mogu}nosti
za{tite svih vidova intelektualne svojine u procesu proizvodnje i primene
obnovljivih izvora energije.
Intelectual Property Protection for Biodiesel as a renewable Energy
Source
Biodiesel is a liquid biofuel, produced from agricultural crops as renewable
sources. Biodiesel is produced from vegetable oils (soya, rape oil, sunflower etc.).
This type of biofuel may completely replace fossil fuels in internal combustion
engines and significantly increase the gain and profit.
The advantage of biodiesel consupmption are reflected from the aspect of:
environmental protection, power source ,economic and intellectual property
protection. Regarding macro economical level, the development of production of
biodiesel would have great influence on: the growth of employment, the growth of
industrial production, additional investment in agriculture, contribution to
economic development of country areas, the reduction of dependence on import of
fossil fuels, the growth of foreign currency resource, etc.
In the period from 1991 to 2007, 245 patents were registered worldwide related to
biodiesel processing, plants and procedures. In this field USA, Japan and Brazil
are in the first position – 138 patents, more than half of total number, following
Germany, Canada, etc.
Besides the economic effects of the use of biodiesel, this paper work considers the
possibilities for protection of all types of intellectual property in the process of
production and application of renewable energy sources, as well.
Uvodna razmatranja
Veliko interesovanje koje u svetu vlada
za upotrebom biodizela mo`e se
objasniti pre svega ekonomskim
prednostima kao {to su: smanjuje
[124]
zavisnost zemlje od uvoza naftnih
derivata, pove}anje deviznih rezervi,
ubrzan ekonomski razvoju ruralnih
sredina, dodatno prelivanje sredstava ka
poljoprivredi kao i pove}anje
energija
zaposlenosti. Sa aspekta za{tite `ivotne
sredine upotrebom biodizela smanjuje
se efekat staklene ba{te, koji je osnovni
uzrok globalnog zagrevanja kao i
emisija drugih materija {tetnih za
zdravlje ~oveka.
Ekolo{ka studija Evropske komisije od
juna 2001. godine nametnula je dve
glavne teme. Jedna od njih je, da }e
Evropska unija postajati sve vi{e
zavisna od spoljnih izvora energije. Na
osnovu predvi|anja, zavisnost od uvoza
fosilnih goriva }e dosti}i 70% u 2030.
godini u pore|enju sa 50% koliko
iznosi danas. Drugo, emisija {tetnih
gasova koji su odgovorni za efekat
staklene ba{te je u porastu, pa je sve
te`e reagovati na promene klime kao i
ispuniti obaveze po osnovu Kjoto
protokola iz 1997 godine, koji defini{e
svetski rasprostranjenu strategiju za
borbu protiv globalnog zagrevanja.
Suo~ene sa ovim problemom, razvijene
zemlje Evropske unije, posebno
Nema~ka, Francuska, Italija i Austrija,
jo{ su 90-tih godina pro{log veka uspele
da razviju komercijalnu industriju
biodizela. Javni sektor u Evropskoj
uniji je razvio kombinaciju finansijskih
stimulacija i obaveznih kvota u~e{}a
biodizela u cilju pokretanja kako
proizvodnje tako i potro{nje ovog
proizvoda.
U skladu sa zahtevima Evropske unije i
Srbija radi na strategiji razvoja
obnovljivih izvora energije radi
smanjenja zavisnosti od uvoza nafte.
Strategija energetskog razvoja Srbije
svrstava obnovljive izvore energije
me|u prioritete u pravcu pove}anja
konkurentnosti na{e privrede, defini{e
potencijale, lokacije, finansijski obim
sredstava i planove realizacije za ve}e
kori{}enje ovih izvora.
Svetski trendovi u proizvodnji
bioenergije
Dobro je poznato da transport skoro
potpuno zavisi od fosilnih goriva. Dok
brojne tehnologije i izvori energije
mogu da se upotrebe u stacionarnim
fabrikama, mogu}nosti za transportni
sektor su prili~no ograni~ene upotrebom
motora sa unutra{njim sagorevanjem. U
ovom kontekstu, te~na bio-goriva su
jedini obnovljivi izvor energije koji se
mo`e koristiti, a da se ne menja
sada{nja tehnologija proizvodnje vozila.
Naime, u okviru sektora koji koriste
kona~ni oblik energije transportni
sektor je najva`niji, prvenstveno zbog
svog udela u kona~noj potro{nji preko
30% ukupne potro{nje energije, a zatim
zbog svoje skoro potpune zavisnosti od
te~nih fosilnih goriva. Politika
transporta je zbog toga prioritetna
oblast u pobolj{anju energetske
efikasnosti. Drumski saobra}aj je od
posebnog zna~aja obzirom da je
odgovoran za 84% ukupne emisije
ugljen-dioksida iz transportnog sektora.
Evropska strategija je da udeo potro{nje
bio goriva raste po stopi od 0,75%
godi{nje. Direktiva Evropske unije
2003/30/EC o nu`noj zameni 0,75%
fosilnih goriva biogorivima obavezuje
zemlje ~lanice Evropske unije da
5,75% ukupne potro{nje goriva zamene
biogorivom do kraja 2010, a 20% do
kraja 2020.godine.
Prve koli~ine komercijalno
napravljenog biodizela pojavile su se u
Evropskoj uniji po~etkom 1990-tih
godina. Pokreta~i zna~ajnog
investiranja u pove}anje proizvodnih
kapaciteta bioenergije u Evropskoj uniji
su pre svega u Nema~koj i oni su uticali
na razvoj tr`i{ta biodizela u Evropskoj
uniji. Nije slu~ajno {to su vode}e
zemlje u svetu u oblasti razvoja,
proizvodnje i potro{nje biodizela kao
Amerika, Brazil, Nema~ka, upravo
zemlje sa najve}im brojem patenata u
ovoj oblasti.
Potencijal tr`i{ta biodizela se mo`e
definisati veli~inom postoje}eg tr`i{ta
fosilnog dizela. U zemljama u kojima
se proizvode zna~ajne koli~ine
biodizela, poljoprivrednici se podsti~u
da proizvode uljanu repicu, ~ije ulje
prete`no predstavlja sirovinsku bazu u
Evropskoj uniji.U Americi, biodizel se
proizvodi uglavnom od sojinog ulja.
Danas je tehnologija znatno
modernizovana, a velike naftne
kompanije kao {to je British Petroleum
(BP), spremne su da ulo`e 500 miliona
ameri~kih dolara u narednih 10 godina
u posebne vrste biogoriva. [el je sa
svojim partnerima ve} komercijalno na
tr`i{te izbacio "eco-ethanol", "sunfuel" i
"syngas".
Vrlo su zna~ajni, po obimu ne veliki, ali
po efektima veoma bitni, postupci
dobijanja biodizela od recikliranog, ve}
kori{tenog jestivog ulja. Ovde se pored
poznatih ekolo{kih, ekonomskih i
energetskih efekata biogoriva, zna~ajno
smanjuje prodor otpadnog ulja u
vodotokove, a poznata je ~injenica da
jedan litar otpadnog ulja zagadi milion
litara vode za pi}e.
Republika Srbija je potpisala Ugovor o
osnivanju Energetske Zajednice
Jugoisto~ne Evrope i Evropske unije,
2005. godeine, ~ijom je ratifikacijom
prihvatila obavezu primene direktiva
2001/77/EC i 2003/30/EC, vezanih za
kori{}enje obnovljivih izvora
U Srbiji se godi{nje preradi oko ~etiri
miliona tona nafte, od ~ega je oko 700
hiljade tona doma}a proizvodnja. Prema
pravilima Evropske unije, Srbija bi ve}
sada trebala da proizvodi 160 hiljada
tona biogoriva, {to bi iznosilo oko 3,5%
od ukupne potro{nje. Pretpostavka je da
}e potro{nja rasti oko 4% na godi{njem
[125]
nivou, s tim {to }e se struktura
promeniti u korist evro-dizela i
bezolovnih benzina, a paralelno raste i
obaveza kori{tenja biogoriva. Uspe{ne
investicije u postrojenja rafinerija NIS
a.d. smanji}e potrebu za uvozom
visoko-kvalitetnih goriva. Struktura se
definitivno menja ka ekolo{kim
gorivima, tako da je gotovo izvesno da
}e u jednom momentu dr`ava podr`ati
supstituciju fosilnih goriva biogorivima,
u prvom redu biodizelom.
Za{tita intelektualne svojine i
obnovljivi izvori energije
Za{tita intelektualne svojine u oblasti
obnovljivih izvora energije
podrazumeva pre svega za{titu
industrijske svojine u koju ubrajamo
pravnu za{titu pronalazaka, za{titu
dizajna, i za{titu robnih marki (robnih
`igova) u ovoj oblasti.
Za{tita pronalazaka iz ove oblasti, pre
svega se odnose na pronalaske
postupaka za proizvodnju biodizela kao
i ure|aja i postrojenja za proizvodnju
istih. Istra`ivanje u svrhu ovog rada
prikazano je sa`eto u prezentiranoj
tabeli u prilogu.
Istra`ivanje u tabeli na kraju rada je
vr{eno u svetskoj bazi patenata
(Worldwide database, Espacenet EPO)
prema klju~noj re~i Biodiesel (in the
title or abstract) i u klasi C 10 L prema
IPC (International Patent Clasification).
Na osnovu istra`ivanja evidentno je da
je u svetu za poslednjih 16 godina
patentirano 245 pronalazaka iz oblasti
postupaka i postrojenja za dobijanje
biodizela.
U prilo`enoj tabeli prikazani su podaci
o patentima iz oblasti postupaka i
postrojenja za dobijanje biodizela po
zemljama porekla i po godinama
prijavljivanja. Analizom se mo`e uo~iti
da od 2001. godine rapidno raste broj
prijava pronalazaka iz ove oblasti kao i
da su vode}e zemlje u svetu u ovoj
oblasti razvoja Amerika (US), Japan
(JP), Brazil (BR) i Kanada (CN), a od
Evropskih zemalja Nema~ka (DE),
Ma|arska (HU), Velika Britanija (GB),
Belgija (BE), Italija (IT), ^e{ka
Republika (CZ) i Francuska (FR).
Kodovi zemalja su prema WIPO
standardu St. 3.
Prema istra`ivanjima proizvodnje i
primene biodizela posmatranim kroz
broj pronalazaka u ovoj oblasti mo`e se
zaklju~iti da su prva ozbiljnija
istra`ivanja vr{ena u poslednjoj deceniji
pro{log veka. Prvi patent u ovoj oblasti
prijavljen je 1991. godine, a od 1991 do
2000-te godine patentirano je svega 15
pronalazaka.
U periodu od 1991. do 2007. godine
patentirano je u svetu ukupno 245
patenata koji se odnose na oblast
energija
postupaka i postrojenja za dobijanje
biodizela. Iz ove mini analize
prezentirane u radu slede slede}i
zaklju~ci:
- Mo`e se sagledati da su u svetu po
itra`ivanjima u ovoj oblasti na prvom
mestu Amerika (US), Japan (JP) i
Brazil (BR) na koje otpada vi{e od
polovine (ukupno 138 patenata)
pronalazaka iz oblasti biodizela i da su
u ovim zemljama veoma ozbiljno
shvatili prednosti primene biodizela u
ekonomskom i ekolo{kom smislu;
- Slede}e dve zemlje koje su prema
ovom tr`i{tu kriterijumu interesantne
su Nema~ka (DE) i Kanada (CN) u
kojima i drugi pokazatelji govore da
se pridaje veliki zna~aj supstituciji
fosilnog dizela biodizelom.
- U vezi istra`ivanja i primene
postupaka i postrojenja za proizvodnju
biodizela najzna~ajnije Evropske
zemlje su Nema~ka (DE), Ma|arska
(HU), Velika Britanija (GB), Belgija
(BE), Italija (IT), ^e{ka Republika
(CZ) i Francuska (FR), u kojima se
znatna sredstva izdvajaju za razvoj
biogoriva.
- Kada je re~ o evropskim zemljama
istra`ivanja i broj pronalazaka
poklapaju se sa ulaganjima u razvoj i
primenu biodizela u kojima su prema
podacima Evropske unije vode}e
zemlje u proizvodnji biodizela u
periodu 1993 – 2004 godine,
Nema~ka (DE), Francuska (FR) i
Italija (IT), na koje otpada preko 1,6
miliona tona (83%) od ukupno 1,93
miliona tona proizvedenog biodizela u
Evropskoj uniji u tom periodu.
Ostali vidovi za{tite industrijske svojine
u oblasti proizvodnje i prometa
biodizela, pre svega za{tita robnih
marki, nisu jo{ uvek dovoljno
zastupljeni. Obzirom da je tek od 2005.
godine po~ela ekspanzija razvoja ove
oblasti treba o~ekivati u naredenim
godinama nagli porast za{tite robnih
marki u klasi 4 Ni~anske klasifikacije
roba i usluga, koja se odnosi na
biogorivo.
Uticaj za{tite intelektualne
svojine na razvoj novih
proizvoda - biodozel
Biodoizel se koristi uglavnom kao
me{avina biogoriva i fosilnog dizela, u
razli~itim koncentracijama. Koli~ina
biodizela u name{anom gorivu kre}e se
u opsegu 1-30%. U Evropskoj uniji,
naj~e{}e zastupljena koncentracija
biodizela iznosi 5%. U Americi i jo{
nekim zemljama biodizel se po pravilu,
koristi kao aditiv, kao napr.
jednoprocentni (B1), dvoprocentni
(B2), troprocentni (B3) i tako redom do
dvadesetprocentnog (B20), kao dodatak
fosilnom dizelu.
Kada je re~ o sirovini za proizvodnju
biogoriva u prvom redu
poljoprivrednim kulturama kao {to su
soja, uljana repica, suncokret i drugo,
Zakon o patentima (Slu`beni list SCG
br.32 od 02.07.2004.) u svom ~lanu 5.
defini{e slede}e:
„Predmet pronalaska koji se {titi
patentom mo`e biti proizvod (kao npr.
ure|aj, supstanca, kompozicija, biolo{ki
materijal) ili postupak.
Predmet pronalaska koji se {titi
patentom mo`e se odnositi na:
1) proizvod koji se sastoji od biolo{kog
materijala ili koji sadr`i biolo{ki
materijal;
2) postupak kojim je biolo{ki materijal
proizveden, obra|en ili kori{}en;
3) biolo{ki materijal koji je izolovan iz
prirodne sredine ili je proizveden
tehni~kim postupkom, ~ak iako je
prethodno postojao u prirodi.
U smislu ovog zakona, biolo{ki
materijal je materijal koji sadr`i
genetsku informaciju i koji je sposoban
da se sam reprodukuje ili da bude
reprodukovan u biolo{kom sistemu
(npr. mikroorganizam, biljna ili
`ivotinjska }elijska kultura, sekvenca
gena)...“
Dalje u ~lanu 53 ovog zakona ka`e se:
„Ako se patent odnosi na biolo{ki
materijal koji ima specifi~na svojstva,
koja su rezultat biotehnolo{kog
pronalaska, prava iz ~lana 52. stav 2.
ovog zakona (proizvodnja i promet
pronalaska, op. aut.) odnose se na bilo
koji biolo{ki materijal dobijen od tog
biolo{kog materijala razmno`avanjem
ili umno`avanjem, u istom ili
izmenjenom obliku, i koji ima ta ista
svojstva...
Ako se patent odnosi na postupak koji
omogu}ava proizvodnju biolo{kog
materijala koji ima specifi~na svojstva
kao rezultat biotehnolo{kog pronalaska,
prava iz ~lana 52. stav 2. ovog zakona
odnose se i na biolo{ki materijal
neposredno dobijen tim postupkom, kao
i na svaki drugi biolo{ki materijal
dobijen u istom ili izmenjenom obliku,
razmno`avanjem ili umno`avanjem
neposredno dobijenog biolo{kog
materijala, i koji ima ta ista svojstva.
U smislu ovog zakona, biotehnolo{ki
pronalasci su pronalasci koji se odnose
na proizvod koji se sastoji ili koji sadr`i
biolo{ki materijal ili na postupak
pomo}u kojeg je biolo{ki materijal
proizveden, obra|en ili kori{}en.“
Naime, po{to je sirovina za dobijanje
biogoriva biolo{kog porekla treba
o~ekivati u budu}nosti kako za{titu
novih postupaka za dobijanje novog
biolo{kog materijala, tako i zna~ajniju
za{titu intelektualne svojine u oblasti
biotehnologije.
[126]
Zaklju~ak
Iz navedenog mo`e se zaklju~iti da
za{tita patenata, robnih marki i ostalih
vidova intelektualne svojine u oblasti
razvoja i proizvodnje biodizela, kao i
po{tovanje standarda kvaliteta
proizvoda, za{tita `ivotne sredine i
zdravstvena bezbednost predstavljaju
imperative savremenog poslovanja.
Treba jo{ jednom naglasiti da upravo
najrazvijenije zemlje u svetu kao
Amerika, Japan, Nema~ka, Austrija,
Francuska, Italija i dr., koje su ujedno i
vode}e zemlje u svetu u oblasti razvoja,
proizvodnje i potro{nje biodizela,
imaju najve}i broje patenata u ovoj
oblasti.
Delotvorna i osmi{ljena strategija
razvoja i za{tite intelektualne svojine
biodizela, kao vode}eg u oblasti
obnovljivih izvora energije kod nas, je
mo}no sredstvo ekonomskog razvoja
koje bi Srbiji moglo strate{ki koristiti za
prevazila`enje nasle|enog neznanja,
transfera tehnologije, industrijalizacije,
investiranja i slobodne trgovine.
Literatura
[1] Furman T.: Biodizel alternativno i
ekolo{ko te~no gorivo,Monografija,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,2005.
[2] Simin Jovi}evi} M.:Politika razvoja
i za{tite robnih marki poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u SCG, 2005,
Magistarski rad, Fakultet politi~kih
nauka, Beograd
[3] Zakon o patentima, Slu`beni list
SCG, br.32, 02.07.2004.
[4] Biodizel Victoria Group,
www.biodizel.co.yu
[5] Directive 2003/30/EC of the
European parlament and of the
Councile, May 2003.
[6] EPO espacenet database –
Worldwide, www.espacenet.com
[7] WIPO, World Intellectual Property
Organization, General Information,
2006., www.wipo.int
Napomena: Tabelaide kao prilog
teksta na kraju.
energija
[127]
energija
Jovan Stev~i}, dipl. in`.
JP EPS, PD HE \erdap, HE Pirot, Pirot
Bo`ica Sandi}, dipl. in`.
JP EPS, Direkcija za strategiju i investicije, Beograd
Olga Zdravi}, dipl. ek., Ivana Spasojevi}, dipl. ing.
Energoprojekt - Hidroin`enjering, Beograd
UDC: 621.311.21.004 (497.11)
Ekolo{ki, energetski i
ekonomski aspekti
izgradnje MHE „Zavoj”
Uvod
Hidroelektrana „Pirot“ je
akumulaciono-derivaciono postrojenje
koje koristi vode reke Viso~ice za
proizvodnju vr{ne hidroenergije.
Akumulacija „Zavoj“ je vi{enamenska
akumulacija. Vodoprivrednom osnovom
Srbije predvi|ena je za
vodosnabdevanje stanovni{tva i
industrije (Ni{avski podsistem), u
okviru Donje-ju`nomoravskog
regionalnog sistema vodosnabdevanja.
Osim za dugoro~no vodosnabdevanje i
proizvodnju vr{ne hidroenergije, veoma
zna~ajna uloga sistema HE „Pirot“ je
oplemenjavanje malih voda nizvodno
od izgra|enih objekata, odnosno
kvalitetno upravljanje vodama slivnog
podru~ja reka Viso~ice i Toplodolske
Re{enjem o izdavanju vodoprivredne
saglasnosti br. 325-74/82-07 od 22. 6.
1982. god. Uprave za vodoprivredu
Republi~kog komiteta za poljoprivredu,
{umarstvo i vodoprivredu na Projekat
izgradnje HE „Zavoj“ (sada HE
„Pirot“), predvi|ena je obaveza
ispu{tanja stalnog vodoprivrednog
garantovanog protoka od Qgar = 600 L/s
nizvodno od brane. Tako|e, Re{enjem o
izdavanju vodoprivredne saglasnosti br.
325-04-528/95-07 od 25. 8. 1995. god.
Resora za vodoprivredu Ministarstva
poljoprivrede, {umarstva i
vodoprivrede, na Projekat prevo|enja
voda Toplodolske reke u akumulaciju
„Zavoj“, pored protoka na brani,
propisan je i garantovani protok u
naselju Temska od 1.120 L/s.
Problemi oko zadovoljenja
vodoprivrednih uslova nizvodno od
brane „Zavoj“ i ranije su uslovljavali
studiranje na~ina sigurnog i efikasnog
ispu{tanja vode kroz temeljni ispust.
Problem je zao{tren kada je, osim
zadovoljenja vodoprivrednih uslova
neposredno nizvodno od brane, bilo
Rezime
U radu je dat kratak prikaz tehni~kog re{enja MHE „Zavoj“ na temeljnom ispustu
postoje}e brane. Izgradnjom MHE obezbedilo bi se napu{tanje dosada{njeg
nesigurnog na~ina propu{tanja vodoprivrednog protoka i omogu}ilo stabilno
ispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka, u skladu sa strogim vodoprivrednim
uslovima, kako neposredno nizvodno od brane (600 L/s), tako i na lokaciji naselja
Temska (1.120 L/s). U MHE „Zavoj“ bi se prera|ivale vode garantovanog protoka
koje akumulacija „Zavoj“ ispu{ta nizvodno od brane (od 600 L/s do 900 L/s).
Realizacijom projekta MHE „Zavoj“, uz ostvarenje energetskih efekata
(instalisana snaga 0,5 MW i prose~na proizvodnja cca 3 GWh/god.) po ekonomski
atraktivnim cenama, iz obnovljivog izvora - hidroenergije, bez uticaja na do sada
evidentiran negativan trend klimatskih promena na Zemlji, obezbedilo bi se
sigurno i kontinualno ispu{tanje garantovanog ekolo{kog protoka iz brane
„Zavoj“, upravljanje vodama nizvodno od brane u cilju zadovoljenja
vodoprivrednih uslova du` toka Viso~ice i Tem{tice, {to je do sada bio problem.
Na taj na~in bi se omogu}io nastavak radova na realizaciji projekta prevo|enja
voda Toplodolske reke u akumulaciju „Zavoj“ i pove}anje energetske proizvodnje
u HE „Pirot“ preko 25 procenata.
Abstract
The paper presents a summary of the technical solution for the Small-scale Hydro
Power Plant “Zavoj”, at the bottom outlet of the existing dam. Construction of this
Small-scale Hydro Power Plant would replace the insecure mode of passing the
water management flow which was present up to now, with the new solution which
would enable the stable discharging of the guaranteed ecological discharge, in
accordance with the strict water management conditions - immediately
downstream from the dam (600 L/s), as well as at the Temska location (1,120 L/s).
The waters of guaranteed discharge, which the “Zavoj” reservoir discharges
downstream from the dam (600 L/s), would be used for the energy generation.
Implementation of the Small-scale Hydro Power Plant “Zavoj”, with fulfillment of
the power effects (installed capacity of 0.5 MW and an average power generation
of approx 3 GWh/year), at the economically attractive prices, from the renewable
resource (hydro power) and without influence on so far registered negative trend
of climate changes in the Earth, would provide safe and continuous discharging of
the guaranteed ecological discharge from the “Zavoj” dam and managing of the
waters downstream from the dam, for the purpose of fulfillment of water
management conditions along the courses of the Viso~ica river and the Tem{tica
river, which used to be the problem up to now. This would enable continuation of
the works related to implementation of the Project of transferring of the water
from the Toplodolska river, into the “Zavoj” reservoir”, as well as increasing of
the power generation at “Pirot” Hydro Power Plant for up to 25 percents.
neophodno obezbediti vodoprivredne
uslove i u naselju Temska.
Kako se branom „Zavoj“, po zavr{etku
Toplodolskog zahvata i tunela,
[128]
kontroli{u reke Toplodolska i Viso~ica,
a uzvodno od naselja Temska egzistira
vodotok Zaskova~ka i drugi manji
potoci, to se od evakuacionog objekta
energija
Slika 1 Skica sistema HE „Pirot“
na mestu temeljnog ispusta brane
„Zavoj“ zahteva soficistirana regulacija
protoka. O ovome se posebno mora
voditi ra~una imaju}i u vidu ~injenicu
da protok od 1 m3/s vode iz
akumulacije „Zavoj“ u HE „Pirot“ na
padu od oko 240 m, proizvede za 1 sat
2.000 kWh vr{ne energije.
prostoru izme|u revizionog i
pogonskog zatvara~a. Re{enje
zahvatanja vode za malu hidroelektranu
je takvo da ne kompromituje rad
temeljnog ispusta. Ovakvo tehni~ko
re{enje smanjuje kapacitet temeljnog
ispusta, {to kao posledicu ima produ`eno
vreme pra`njenja akumulacije.
Dovod za malu hidroelektranu je ~eli~ni
cevovod pre~nika 0,60 m ubetoniran uz
Slika 2 Lokacija ma{inske zgrade MHE “Zavoj”
Opis tehni~kog re{enja MHE
„Zavoj”
Makrolokacija MHE „Zavoj“ je
temeljni ispust. Potreba i neophodnost
izrade ove dokumentacije i posledi~no
izgradnje ovog objekta je prioritet, s
obzirom na obaveze o ispu{tanju
garantovanog protoka nizvodno od
brane, aktivnosti na realizaciji
prevo|enja dela voda Toplodolske reke
u akumulaciju „Zavoj“ i stroge
vodoprivredne uslove u naselju
Temska. Tako|e je va`no ista}i da na
osnovu postoje}eg tehni~kog re{enja u
zatvara~nici temeljnog ispusta nije
mogu}e precizno i u svim uslovima
ispu{tati zahtevani proticaj usled
problema na opremi (pojava kavitacije).
Zahvatna gra|evina za MHE
predvi|ena je u okviru {ahtne
zatvara~nice na temeljnom ispustu, u
[129]
energija
desni bok tunela. [irina podno`nog
svoda tunela je 0,88 m i omogu}ena je
komunikacija kad temeljni ispust ne
radi. Tako|e }e biti mogu}a
komunikacija i po cevovodu, jer je
predvi|ena {irina tog dela betonske
obloge 0,79 m, ali sa smanjenom
visinom koja iznosi cca 130 cm.
Ukupna du`ina tunela temeljnog ispusta
je 591 m. Du`ina od zatvara~nice do
izlaza iznosi 522,5 m. Pre~nik svetlog
otvora tunela je 2,3 m. Naknadno je
izveden podno`ni svod {irine 1,3 m i sa
strelom od 20 cm.
Ma{inska zgrada MHE „Zavoj“
predvi|ena je na levoj obali Viso~ice,
neposredno uzvodno od izlaza iz
temeljnog ispusta. Gabariti ma{inske
zgrade su 12,60 m x 6,40 m. U njoj je
sme{tena jedna turbina tipa Francis sa
horizontalnim vratilom, instalisanog
proticaja 600 l/s i maksimalnim
protokom od 900 l/s, sa pripadaju}om
hidromehani~kom i elektroma{inskom
opremom. Turbina je izabrana tako da
radi u opsegu neto padova od 79,52 m
do 32,50 m za instalisani proticaj i u
opsegu neto padova od 66,0 m od 75,0
m za maksimalni proticaj. Instalisana
snaga agregata iznosi 575 kW.
Kota platoa ma{inske zgrade 534,10
mnm je odabrana tako da korito
Viso~ice u podru~ju ma{inske zgrade
mo`e da propusti proticaj od 350 m3/s,
{to je 10%-na velika voda reke Viso~ice
na profilu brane „Zavoj“. Kako
akumulacija „Zavoj“ sa svojom
korisnom zapreminom od 140 miliona
m3 obezbe|uje vi{egodi{nje izravnanje
voda reke Viso~ice, a veli~ina izgradnje
HE „Pirot“ (Qi/Qsr) iznosi preko 5, to je
pojava prelivanja vode iz akumulacije
„Zavoj“ svedena na minimum.
Kapacitet temeljnog ispusta nakon
izgradnje MHE „Zavoj“ iznosi 39,40
m3/s, za kotu u akumulaciji 606,00
mnm, {to je smanjenje oko 25% u
odnosu na postoje}e stanje.
Ekolo{ki efekti MHE Zavoj
Projektom je predvi|eno da se u MHE
„Zavoj“ energetski prera|uju one vode
koje je neophodno ispu{tati iz
akumulacije „Zavoj“ nizvodno od brane
zbog obezbe|enja vodoprivrednih
uslova koje ovaj hidroenergetski siste
(HE „Pirot“) mora da ispo{tuje. Dakle,
vodoprivredni uslovi u profilu Temska
su osnovni i prioritetni kriterijum rada
MHE „Zavoj“.
MHE Zavoj ima izuzetne pozitivne
efekte na `ivotnu sredinu nizvodno od
brane „Zavoj“ do u{}a Tem{tice u
Ni{avu, jer se sistemom HE „Pirot“, ~iji
je MHE „Zavoj“ deo, kontroli{e 85%
slivnog podru~ja Tem{tice u profilu
naselja Temska. Naime, tehni~kim
re{enjem MHE „Zavoj“ se bezbedno i
kontinualno omogu}ava ispu{tanje
proticaja do 900 L/s vode iz
akumulacije, koja svojom zapreminom
garantuje 100% -nu obezbe|enost i
znatno ve}ih proticaja od sada{njih
vodoprivrednih zahteva. Pozitivni efekti
realizacije projekta MHE „Zavoj“ su i
proizvodnja elektri~ne energije iz
obnovljivog izvora – hidroenergije, bez
uticaja na dosada evidentiran negativan
trend klimatskih promena na Zemlji, a
evidentan je lokalni i regionalni
ekonomski zna~aj. Tokom izgradnje
MHE „Zavoj“ potencijalno su mogu}a
naru{avanja `ivotne sredine, ali samo
privremenog karaktera (buka, pra{ina,
privremeno gradili{te). Zna~aj
nabrojanih pozitivnih efekata izgradnje
male hidroelektrane na celokupno
dru{tvo daleko prema{uje privremene
negativne uticaje objekta na `ivotnu
sredinu.
Energetski efekti MHE Zavoj
Za prora~un mogu}e energetske
proizvodnje kori{}eni su podaci o
srednjemese~nim proticajima kroz
temeljni ispust za 47-godi{nji istorijski
niz i osnovni tehni~ki parametri opreme
predvi|ene u MHE „Zavoj“.
Obezbe|enost garantovanog minimuma
je 100%, {to zna~i da MHE „Zavoj“ u
toku godine ostvaruje garantovanu
snagu od 336,5 kW. Kako je proticaj
obezbe|en, snaga isklju~ivo zavisi od
pada elektrane, odnosno kote vode u
akumulaciji.
Prose~na godi{nja proizvodnja u MHE
„Zavoj“ iznosi 2,95 GWh. Struktura
energetske proizvodnje je 2/3 u vi{em
dnevnom tarifnom stavu i 1/3 u ni`em
tarifnom stavu (0,98 GWh).
Ekonomski efekti MHE Zavoj
Za realizaciju MHE „Zavoj” potrebno
je obezbediti oko 1 milion evra. U
strukturi investicija najve}i deo se
odnosi na opremu i to: 41% na
ma{insku opremu, 26% na elektro
opremu, dok se na gra|evinske radove
odnosi 23%, a 10% su osniva~ka
ulaganja.
Pri navedenim investicijama i prose~noj
godi{njoj proizvodnju od 2,95 GWh,
prose~na proizvodna cena 1 kWh bi se
kretala u intervalu od 0,02 do 0,05
EUR, u zavisnosti od primenjene
diskontne stope (od 0% do 10%).
Ukupna proizvodnja iz ove
hidroelektrane plasira}e se u 10 kV
mre`u ED „Jugoistok”. Danas se
elektri~na energija iz sli~nih malih
elektrana plasira po ceni od 3 din/kWh
(0,0375EUR/kWh). O~ekuje se da ova
cena u budu}nosti bude vi{a.
Ukoliko bi se proizvedena elektri~na
energija plasirala po ceni od 3 din/kWh,
tada bi se ostvarila interna finansijska
[130]
stopa efektivnoati od 6,6%, a ulo`ena
sredstva u izgradnju bi se vratila u 13oj, odnosno 24-oj godini, u zavisnosti
od izbora diskontne stope (od 0% do
6%). Pri vi{oj ceni elektri~ne energije
od 4 i 5 din/kWh ostvarile bi se interne
stope finansijske efektivnosti u
intervalu od 10% do 14%.
Rezultati sprovedene ekonomske
analize pokazuju da je realizacija
projekta MHE „Zavoj” ekonomski
opravdana i atraktivna za Investitora.
Realizacijom ovog projekta obezbe|uje
se proizvodnja elektri~ne energije iz
doma}ih, obnovljivih izvora energije,
uz po{tovanje visokih ekolo{kih
standarda.
Pored energetskih efekata, realizacijim
ovog projekta se stvaraju uslovi za
razvoj turizma, s obzirom da se MHE
„Zavoj”, odnosno sistem HE „Pirot”
nalazi u Parku prirode Stara planina.
Zaklju~ak
Izgradnjom MHE „Zavoj“ obezbe|uje
se sigurno, kontinualno ispu{tanje
garantovanog minimuma iz akumulacije
„Zavoj“ i upravljanje vodama nizvodno
od brane radi zadovoljenja
vodoprivrednih uslova du` tokova
Viso~ice i Tem{tice, {to je do sada bio
problem.
Na taj na~in je omogu}en nastavak
radova na realizaciji projekta
prevo|enja Toplodolske reke u
akumulaciju Zavoj, ~ime se posti`e
pove}anje energetske proizvodnje u HE
„Pirot“ preko 25 procenata.
Treba ista}i da se sistemom HE „Pirot“
pri kona~noj izgradnji kontroli{e oko
85% slivnog podru~ja reke Tem{tice u
profilu Temska, ~ime se omogu}ava
integralno upravljanje vodama reke
Tem{tice i njenih pritoka.
Literatura
[1] MHE „Zavoj“, Idejni projekat i
studija opravdanosti, Energoprojekt –
Hidroin`enjering, Beograd, 2007. god.
[2] Prevo|enje Toplodolske reke u
akumulaciju Zavoj, Energoprojekt –
Hidroin`enjering, Beograd, 1991. god.
energija
Miroslav Beni{ek, Branislav Ignjatovi}, Milo{
Nedeljkovi}, \or|e ^antrak, Dejan Ili}, Ivan Bo`i}
Ma{inski fakultet, Univerzitet u Beogradu
UDC: 621.311.21.001.6 (497.11)
Prezentacija rezultata
istra`ivanja, razvoja i
osvajanja malih
hidroelektrana sa Banki
turbinama
1. Uvod
Istra`ivanje malih hidrolektrana sa
razli~itim tipovima hidrauli~nih turbina
imaju dugogodi{nju nau~nu tradiciju u
okvirima Katedre za hidrauli~ne ma{ine
i energetske sisteme Ma{inskog
fakulteta u Beogradu. Intenzivan nau~ni
i stru~ni razvoj u oblasti hidrauli~nih
ma{ina su zapo~eli akademik Nikola
Obradovi} i Prof.Dr.-Ing. Ivo Vu{kovi}.
Istra`ivanja i razvoj razli~itih tipova
turbina se obavljaju i danas.
U okviru projekta koje je finansiralo
Ministarstvo nauke Republike Srbije
razvije pod nazivom “Male
hidroelektrane sa Banki turbinama za
proizvodnju elektri~ne energije i
direktne veze sa pumpnim sistemima”,
broj EE 718-1019B u periodu 20032006. god. je uobli~en razvoj
odgovaraju}e hidraulike proto~nog
trakta, njenog optimiziranja, izrade
prototipa celog agregata, projektovanje
i izrada ispitnog {tanda, kao i samo
ispitivanje modela Banki turbine i
odre|ivanje univerzlanih karakteristika.
U ovom radu bi}e prikazane glavne
aktivnosti i rezultati postignuti u okviru
ovog projekta. Na ovaj na~in se
pokazalo da su doma}a nauka i
industrija sposobni da zaokru`e ovakav
jedan tehnolo{ki proces. Ovo je utoliko
va`nije, kako raste upotreba ekolo{kih
izvora energije u na{oj zemlji.
Glavna osobina Banki turbine je
relativno dobar stepen korisnosti u
{irokom opsegu 20-100% od
instalisanog protoka, {to odgovara
malim vodotokovima sa velikom
promenom protoka tokom godine u
Srbiji. Imaju}i na umu i jednostavnost
konstrukcije izra|ena su tehni~ka
re{enja turbinskih agregata, namenjenih
za energetsko kori{}enje malih
vodotokova.
Rezime
U okviru ovog rada se sa`eto prikazuju rezultati vi{egodi{njeg istra`ivanja,
razvoja i osvajanja malih hidroelektrana (MHE) sa Banki turbinama. Banki
turbina zadr`ava visok stepen korisnosti u {irokom intervalu protoka, {to je od
zna~aja za male vodotokove u Republici Srbiji, gde je velika promena protoka
tokom godine. Banki turbina tipa BT 300.90 je razvijena po svim strogim
principima hidroenergetske struke: istra`ivanje strujanja, geometrijsko-energetsko
oblikovanje proto~nog trakta, modelska ispitivanja, dobijanje univerzalnih
karakteristika turbine, formiranje MHE i merenje karakteristika agregata. Ukazuje
se da se, tek na ovaj na~in projektovana i ispitana hidrauli~na turbina, mo`e
pouzdano ugra|ivati u MHE. Na bazi istra`ivanja je sa~injen katalog tipiziranih
turbinskih agregata sa Banki turbinom, u rasponu snaga od 1 do 315 kW, protoka
od 2 do 2,6 . 104 l/s i padova od 3 do 50 m.
Klju~ne re~i: MHE, Banki turbina, istra`ivanje, razvoj, osvajanje.
Presentation of the Research Development and Realization Results
of the Small Hydropower Plants with Banki Turbines
In this paper are briefly presented results of the investigation, development and
realization of the small hydropower plants (SHP) with Banki turbines. Banki
turbine holds high efficiency in a great discharge interval. This is of interest for
small rivers with great flow fluctuations. Banki turbine of type BT 300.90 is
developed under strict hydropower engineering principles: fluid flow investigation,
geometrical and energetic shaping of the fluid flow geometry, model testing,
obtaining turbine universal characteristics, forming SHP and measuring unit
characteristics. It is shown that only in this way projected and tested hydraulic
turbine could be successfully built in SHP. Catalogue of turbine units with Banki
turbine in the interval of power of 1 to 315 kW, discharge of 2 to 26 m3/s and head
of 3 to 50 m is obtained on the basis of the investigations.
Keywords: SHP, Banki turbine, investigation, development, realization.
2. Istra`ivanje i osvajanje
optimalnog oblika proto~nog
trakta Banki turbine
Istra`ivanje i osvajanje optimalnog
oblika proto~nog trakta Banki turbine je
zasnovano na postoje}im i novo
razvijenim metodama. U okviru ove
faze istra`ivanja su definsani oblik
sprovodnog aparata, obrtnog kola i
optimalni oblik uvodne komore.
Definisanje granica strujnog prostora u
cilju otklanjanja ne`eljenih strujnih
efekata je veoma ~est problem u
[131]
in`enjerskoj praksi, posebno
hidroenergetici i hidrotehnici. Strujanje
u krivolinijskim kanalima razli~itog
popre~nog preseka je veoma
komplikovano i poprili~no neistra`eno.
Pravilnim oblikovanjem optimalnog
oblika hidrauli~kog prostora se
obezbe|uje stabilno strujanje, bez
odlepljivanja struje, nastajanja
sekundarnih strujanja i nestacionarnih
pojava. Kako bi se izbeglo dugotrajno
eksperimentisanje koje ponekad ne
dovodi do optimalnog re{enja, za
definisanje strujne geometrije je
energija
akcijske turbine je,
iskori{}avanje
kineti~ke energije
vode koja se dovodi
pomo}u uvodne
komore radnom
kolu, koji je veoma
va`an deo turbine.
Njena uloga je da
svojim usmernim
povr{inama dovede
vodu u radno kolo
pod odre|enim
uglom sa {to
manjim gubicima
energije. U uvodnu
komoru se sme{ta
sprovodni organ
(sprovodna
lopatica), koji slu`i
za regulaciju
protoka. Pored
mlaznika, sa
hidrauli~kog
Slika 2 Hidrauli~ki oblik proto~nog trakta Banki
stanovi{ta,
o
turbine sa obuhvatnim uglom ϕ=90
najpogodnije je da
sprovodni organ
bude hidrauli~ki
oblikovana lopatica,
konzolno oslonjena,
koja se zavr{ava
evolventnim
zaobljenjem (slika 1).
Problem oblikovanja
optimalne
geometrije strujnog
prostora, koja }e
obezbediti stabilno
strujanje sa
minimumom
nepo`eljnih pojava
prou~avano je od
strane Strscheletzky
-og [1,2] i u okviru
radova navedenih u
literaturi [4-7].
Definisanje integrala
dejstva i
odgovaraju}eg
uslova ravnote`e je
u~injeno u okviru
radova Beni{ek i
kori{}ena metoda kineti~ke ravnote`e
sar. [4-7], sa teorijskim osnovama
prikazanim u [10]. Metoda kinematske
kao teorijski prilaz optimalnog re{enja
ravnote`e je primenjena u slu~aju
oblika strujnog prostora. Kori{}en je
odre|ivanja optimalnog oblika uvodne
Lagran`ev princip virtuelnog rada
komore Banki turbine. Primenom
primenjen za odre|ivanje
odre|enog prora~unskog postupka na
najpovoljnijeg oblika strujnog prostora,
varijantne geometrije uvodne komore
bez pojava nastajanja zona “mrtve
Banki turbine izra~unate su vrednosti
vode”, koje se stvaraju kada fluid ne
mo`e da prati granice strujnog prostora. integrala dejstva za svako re{enje.
Jedan od uzroka nastajanja “mrtve
Prema primenjenoj teoriji, odabrano je
vode” je i tzv. inercijsko odlepljivanje
varijantno re{enje oblika uvodne
koje se ne mo`e spre~iti isisavanjem
komore Banki turbine sa minimalnom
grani~nog sloja.
vredno{}u integrala dejstva (slika 2).
Proto~ni trakt Banki turbine se sastoji iz Obuhvatni uglovi Banki turbine mogu
imati razli~ite vrednosti. U ovom radu
tri osnovna dela: uvodna komora sa
je prikazana konstrukcija za usvojeni
sprovodnom lopaticom, radno kolo i
ugao od 90°. Usvojena je i konstrukcija
sifon. Princip rada, kao i za sve ostale
Slika 1 Konstruktivni crte` sprovodne lopatice koja
odgovara pre~niku radnog kola D1=300mm
[132]
za obuhvatni ugao od 120º. Prikazani
metod kineti~ke ravnote`e zasnovan na
Lagran`evom principu virtuelnog rada
primenjenom na strujanje fluida je
koristan alat za analiti~ko odre|ivanje
optimalnog oblika granica strujnog
prostora, ali zbog uticaja viskoznosti
definitivni oblik strujnog prostora se
ipak mora proveriti eksperimentalnim
ispitivanjima, {to je i u~injeno.
3. Projektovanje i izrada
potrebne dokumentacije modela
BT I turbinskog regulatora
U okviru ovih aktivnosti je izra|en
sklopni crte` Banki turbine BT.90.K
(slika 3). Projektovana su dva
originalna konstruktivna re{enja
turbinskih agregata sa:
z konzolnom Banki turbinom (slika 4),
primenljivom na malovodnim
vodotocima gde se mogu ostvariti
ve}i padovi i
z otvorenom Banki turbinom, za
kori{}enje na vodotocima sa malim
padovima i relativno velikim
proticajima.
3.1 Konzolna Banki turbina
Banki turbina je upro{}ene konstrukcije
bez sopstvenog vratila i le`aja. Obrtno
kolo se postavlja na vratilo generatora,
a oklop turbine se vezuje sa
prirubnicom na ku}i{tu generatora.
Oklop turbine i generator su postavljeni
na zajedni~ko postolje. Na kraju
slobodnog kraja vratila generatora
postavljen je zamajac radi ostvarenja
ravnomerne brzine agregata potrebne za
izolovani pogon. Kod prikazanog
tehni~kog re{enja ugra|en je i dodatni
zamajac sa svojim ule`i{tenjem, tako|e
postavljen na zajedni~ki ram.
Obrtno kolo je izra|eno od ner|aju}eg,
a ostali delovi turbine od
konstrukcijskih ~elika. Oklop turbine je
trodelan, a zaptivanje je izvedeno
gumenim gajtanom okruglog preseka.
Zaptivanje obrtnog dela sa strane vratila
izvedeno je V-prstenom od perbunana.
Regulacija protoka se ostvaruje
zakretanjem sprovodne lopatice tipa
“klapna”, sa osovinom na kraju.
Geometrijski parametri lopatice su dati
na slici 1. Lopatica je ule`i{tena
~aurama od samomaznog materijala na
osnovi teflona i poliestera, a zaptivanje
rukavaca lopatice je izvedeno sa
man`etnama od perbunana sa
unutra{njom zaptivnom usnom. Bo~no
zaptivanje lopatice je sa okruglom
gumom u `lebovima. [6]
S obzirom na padove sa kojima turbina
radi, za regulaciju je izabran hidrauli~ki
pogon sa vodom iz proto~nog trakta [6].
Servomotor je dvostrukog dejstva,
izra|en od ner|alu}eg ~elika.
energija
Slika 3 Sklopni crte` Banki turbine BT.90.K.
Slika 4 3D kompjuterski model konzolne Banki turbine BT.90.K [8].
Zaptivanje klipa i klipnja~e izvr{eno je
man`etnama od perbunana, a njihovo
vo|enje prstenovima na bazi teflona.
Zglobne veze polo`aja sa
servomotorom i tegom izvedene su sa
samomaznim zglobnim le`ajima.
Komandovanje servomotora se obavlja
preko elektromagnetnih ventila.
3.2 Otvorena Banki turbina - vodeni
to~ak [6]
Kako je otvorena Banki turbina (vodeni
to~ak) namenjena za kori{}enje na
najmanjim padovima, dovod vode u
turbinu je sa donje strane obrtnog kola,
kroz usmeriva~ vode. S obzirom na
male padove na kojima turbina radi,
dolazi do niske u~estanosti obrtanja
turbine, {to zahteva primenu
dvostepenog kai{nog multiplikatora kod
kori{}enja standardnih generatora sa
sinhronom u~estanosti obrtanja od 1500
min-1.
Dvostepeni multiplikator je ostvaren
preko me|uvratila, uz primenu
zup~astih kai{eva. Vratilo turbine i
[133]
me|uvratilo ule`i{teni
su sa samopodesivim
kotrljajnim le`ajima
podmazanim ma{}u, a
zaptivanje ku}i{ta
le`aja je sa Vprstenovima. Ku}i{ta
le`aja turbinskog
vratila prema vodi su,
tako|e, zaptivena
pomo}u V-prstenova.
Kai{ni prenosi se
nalaze u bo~nim
komorama ku}i{ta
turbine, ~iji su
poklopci zaptiveni
pomo}u gumenih
gajtana okruglog
preseka.
Regulacija protoka se
ostvaruje spu{tanjem
sprovodne lopatice u
obliku tablastog
zatvara~a. Zaptivanje
sprovodne lopatice
izvedeno je primenom
ravnih gumenih
zaptiva~a. Sprovodna
lopatica je to~kovima,
ule`i{tenim sa samomaznim ~aurama, a
zaptivenim prema vodi sa V-prstenom.
Za regulaciju turbine mo`e se koristiti
elektromotorni i uljno-hidrauli~ni
pogon. Sa uzvodne strane ku}i{ta
turbine postavljen je usmeriva~ vode,
koji se ugra|uje u beton brane ili
zaustavnog zida. Na ku}i{tu turbine
postavljen je generator sa zamajcem.
Kompletan turbinski agregat se
ugra|uje na otvorenom prostoru na telu
brane ili zaustavnog zida, pa je potpuno
oklopljen [6]
4. Energetska ispitivanja modela
Banki turbine
Istra`ivanja su obavljena na
projektovanom i realizovanom modelu
Banki turbine, pre~nika obrtnog kola
D1=300mm (slika 5). Ugra|en je u
opitno postrojenje, na kome su izvr{ena
obimna laboratorijska ispitivanja sa dva
obuhvatna ugla uvodnog organa i to
ϕ=90o i ϕ=120o.
Izvr{ena je adaptacija opitnog
postrojenja za energetska ispitivanja
sistemom ko~enja turbine
elektromotornom ko~nicom. Instalacija
za ispitivanje je prikazana na slici 6.
Na osnovu sprovedenih opse`nih
eksperimentalnih ispitivanja dobijeni su
topografski dijagrami za dva razli~ita
obuhvatna ugla (slike 7 i 8).
Modelskim ispitivanjima utvr|eni su
optimalni hidrauli~ki oblici proto~nog
trakta klasi~ne Banki turbine. Pri ovim
ispitivanjima dobijen je optimalni
obuhvatni ugao spirale sprovodnog
aparata ϕ = 90°, pa je ova serija Banki
turbine ozna~ena sa BT.90.
energija
Slika 5 Ispitivani model Banki turbine sa obuhvatnim uglom ϕ=90o
Slika 6 Instalacija za ispitivanje modela Banki turbine BT.300 sa pumpom
6. Rezultati ispitivanja modela
BT.300.90 I BT.300.120 [3]
Hidrauli~ke karakteristike turbinskih
agregata odre|ene su na bazi rezultata
modelskih ispitivanja Banki turbina,
izvr{enih u Laboratoriji Centra za
hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme
Ma{inskog fakulteta u Beogradu [3].
Kao krajnji rezultat ispitivanja modela
Banki turbine je nastala i tipizacija
turbinskih agregata sa Banki turbinom
serije BT.90. Definisane su oblasti
primene konzolne Banki turbine, Banki
turbine bez multiplikatora, sa kai{nim
multiplikatorom i sa zup~astim
multiplikatorom. Izra|en je katalog
raznih varijantnih konstruktivnih
re{enja Banki turbina sa definisanim
merama. Odre|eni su optimalni
hidrauli~ki parametri Banki turbina za
razli~ite pre~nike obrtnog kola
Na slici 9 je dat dijagram za izbor
tipiziranih, konzolnih Banki turbina
prema raspolo`ivim padovima i
protocima.
Svaki tip konzolne Banki turbine
odre|en je pre~nikom obrtnog kola D1
[mm], relativnom {irinom sprovodnog
[134]
aparata B/D1 i u~estano{}u obrtanja nT
[min-1].
Tipizirana su tri pre~nika obrtnog kola
D1 = 140, 180 i 225 mm, kao i tri
relativne {irine sprovodnog aparata
B/D1 = 0,25; 0,355 i 0,5. Ura|en je i
dijagram tipiziranih parametara
otvorene Banki turbine, {to je prikazano
u okviru rada Ignjatovi} i sar. [6].
U tabeli 1 u [6] date su ukupne i
pojedina~ne vrednosti prenosnog
odnosa kai{nog multiplikatora za
tipizirane u~estanosti obrtanja turbine,
pri sinhronoj u~estanosti obrtanja
generatora od 1500 min-1. Oba tipa
Banki turbine mogu da se eksploati{u i
u {iroj radnoj oblasti od one date na
dijagramima sa slike 9. [6].
Potpuna tipizacija turbinskih agregata
sa Banki turbinom serije BT.90. je data
na dijagramu na slici 10.
Ura|en je i katalog Banki turbna tipa
BT.90 [9].
Na slici 11 je data eksploataciona
proto~na karakteristika Banki turbine sa
relativnim padovima H/H∧ i relativnim
protocima Q/Q∧, primenljiva za svaku
tipiziranu jedinicu.
Optimalne pogonske ta~ke tipiziranih
turbina preko H∧ i Q∧ i karakteristike
pobega Banki turbine serije BT.90, i to
zavisnost relativne u~estanosti obrtanja
u pobegu nP/nT i relativnog otvora
sprovodnog aparata od relativnog
protoka u pobegu QP /Q∧ za tri pada je
dato u Ignjatovi} i sar. [6].
Kod konzolne Banki turbine sa
hidrauli~nim pogonom sprovodne
lopatice, za{tita od pobega se ostvaruje
zatvaranjem sprovodne lopatice pod
delovanjem tega u beznaponskom
stanju elektromagnetnih ventila za
komandovanje.
Pri elektromotornom pogonu sprovodne
lopatice, kod otvorene Banki turbine,
za{tita turbinskog agregata od pobega
se ostvaruje spu{tanjem sprovodne
lopatice sa napajanjem elektromotora iz
akumulatorske baterije.
Delovanje upravlja~kih ure|aja
turbinskog agregata je definisano u
okviru Ignjatovi} i sar. [6].
4. Prototip Banki turbine
BT.140.90 i adaptacija
laboratorijskog postrojenja za
ispitivanje
Na osnovu ura|enog projekta, je
realizovano tehni~ko re{enje konzolne
Banki turbine pre~nika D1R=140mm
(slika 12).
Projektovana je i izra|ena potrebna
dokumentacija za adaptaciju
laboratorijskog postrojenja za
ispitivanje prototipa Banki turbine i to u
nekoliko varijantnih re{enja. Ovde }e
biti prikazana jedna od varijantnih
instalacija (slika 15).
energija
Slika 7 Topografski dijagram za turbinu BT.300.90
Slika 8 Topografski dijagram za turbinu BT.300.120
Slika 9 Dijagram za izbor tipiziranih, konzolnih Banki turbina prema
raspolo`ivim padovima i protocima.
[135]
Kao prvo, ona ima mogu}nost
kalibracije zapreminskog protokomera
tipa venturi, zapreminskom metodom
do 100 l/s, koji ~ini jedan od glavnih
elemenata za ispitivanje prototipa Banki
turbine (slika 13).
Hidrauli~ka instalacija prikazana na
prethodnoj slici se sastoji od reparirane
i ispitane potopne pumpe, tipa Flygt,
ispitivanog protokomera, ba`darnog
rezervoara (slika 15), divertera sa
pneumatskim sistemom za regulaciju
polo`aja (slika 14) i sistema
prohromskih i fleksibilnih creva sa
jednim usisnim u ujedno potisnim
rezervoarom. Cela instalacija se nalazi
u laboratoriji Centra za hidrauli~ne
ma{ine i energetske sisteme, Ma{inskog
fakulteta u Beogradu.
U okviru realizacije pojedinih
tehnolo{kih celina modela Banki
energija
8. Primer primena
MHE sa Banki
turbinom
Na potoku mesta
Pa{tri} blizu Valjeva je
izgra|ena mala
hidroelektrana u zgradi
postoje}e vodenice. U
malu hidroelektranu je
ugra|ena propelerna
cevna turbina. MHE u
oblasti manjih protoka
nije mogla, zbog
naglog pada stepena
korisnosti, da ostvari
potrebnu snagu. To je
posledica karakteristike
propelerne cevne
turbine da ima dobar
stepen korisnosti u
uskom intervalu
protoka.
Ugradnjom adekvatne
Banki turbine u MHE,
koja ima mnogo {ire
podru~je rada, mo`e se
posti}i znatno bolje
iskori{}enje vodotoka.
Idejno re{enje ugradnje Banki turbine je
dato na slici 18.
Slika 10 Tipizacija turbinskih agregata-turbinski agregati sa Banki turbinom serije BT.90.
Slika 11 Eksploataciona proto~na karakteristika Banki turbine
turbine su izra|eni svi elementi
postrojenja za ba`darenje protokomera
zapreminskom metodom (slika 13) i svi
delovi opitnog postrojenja (slika 16).
Na ovaj na~in je zavr{ena adaptacija
postoje}eg opitnog postrojenja.
Zavr{ene su tehni~ke specifikacije za
realizaciju turbinskog regulatora Banki
turbine, kao i izbor generatora prototipa
Banki turbine usagla{enog sa
mogu}nostima opitne instalacije. U
narednom periodu se o~ekuje
laboratorijsko ispitivanje prototipa
BT.140.90.
Definisanim postupkom prera~unavanja
sa modela na prototip pre~nika
D1R=140mm je dobijena proto~na
eksploataciona karakteristika konzolne
Banki turbine BT90, K-11/5-1000
(slika 17).
Provera je vr{ena za nazna~ene ta~ke na
dijagramu na slici 17. Odabir turbine je
izvr{en za lokaciju jednog ribnjaka.
[136]
9. Zaklju~ak
Na osnovu vi{egodi{njeg iskustva u
problematici malih hidroelektrana i
njihovom primenom na malim
vodotocima sa {irokim opsegom
protoka, pokazalo se da Banki turbina
pri padovima od 1-50m ima, uop{teno
re~eno, nesumljivu prednost u odnosu
nad mnogim drugim tipovima turbina.
Konstrukcije konzolne i otvorene Banki
turbine zavisno od veli~ine pada su
proistekle iz zahteva da male
hidroelektrane moraju biti {to
jednostavnije i ujedno bez posade. U
okviru ovog rada su ukratko prikazana
obimna obavljena eksperimentalna
ispitivanja u cilju osvajanja
najpogodnijih hidrauli~kih oblika i
odre|ivanja univerzalnih karakteristika
Banki turbina u laboratoriji Centra za
hidrauli~ne ma{ine i energetske sisteme
Ma{inskog fakulteta u Beogradu.
Posebna va`nost u primeni Banki
turbina razmatranih u okviru ovog
rada se sastoji u posedovanju
univerzalnih hidrauli~kih
karakteristika i svodnih dijagrama.
Energetski pokazatelji
Na osnovu dobijenih i obra|enih
eksperimentalnih podataka na modelu
MHE sa Banki turbinom se do{lo do
zaklju~ka da je stepen korisnosti Banki
turbine BT.90.K 81%. Kako Banki
turbina, za razliku od recimo Fransisove
i propelerne turbine, zadr`ava prili~no
visok stepen korisnosti u {irokom
intervalu protoka, to se ona pokazuje
pogodnom za male vodotokove sa
energija
Slika 12 Prototip Banki turbine BT.140.90, pre~nika D1R=140mm
Slika 13 Kalibracija protokomera zapreminskom metodom za instalaciju
za ispitivanje karakteristika prototipa Banki turbina
Ekonomski pokazatelji
Svi ekonomski pokazatelji, koji su
definisani u okviru odgovaraju}ih
studija, ukazaju na opravdanost
investicija u ovoj oblasti. Jednostavnost
izrade Banki turbine obezbe|uje 30%
manju cenu od alternativnih turbina
(drugi tipovi).
Tehnolo{ke mogu}nosti
Na osnovu svega prikazanog, mo`e se
zaklju~iti da je mogu}e proizvesti
doma}u MHE sa Banki turbinom sa
odli~nim karakteristikama. Na ovaj
na~in se ukazuje na mogu}nost
investiranja u ovu privrednu granu,
kako bi se smanjio deficit u trgovini sa
inostranstvom. Na ovaj na~in, se jo{
jednom, podvla~i da bi trebalo prilikom
uvoza baciti akcenat samo na visoke
tehnologije.
Zahvalnost
velikim oscilacijama u protoku tokom
godine. Ostali tipovi turbina jedini~ne
regulacije (jeftinije opcije) imaju veliki
stepen korisnosti van optimalne radne
oblasti.
Ekolo{ki pokazatelji
Ekolo{ka istra`ivanja su pokazala i da
hidroenergija poseduje daleko manjlje
negativnih eko bodova ~ak i od
vetrogeneratora.
[137]
Autori duguju zahvalnost Ministarstvu
za nauku i za{titu `ivotne sredine koje
je finansiralo projekat EE 719-1019B,
kao i Ministarstvu nauke Republike
Srbije koje finansira projekat -012960/2006-85.
energija
Slika 14 Diverter ugra|en na ba`dranom
rezervoaru sa pneumatskim sistemom
Slika 15 Ba`darni rezervoar zapreminske metode
merenja protoka
[3] Beni{ek M.,
Ignjatovi} B.,
Nedeljkovi} M.,
Ili} D., ^antrak \,
Bo`i} I.:
Energetska
ispitivanja Banki
turbine
BT.300.120
obuhvatnog ugla
uvodnog ugla
uvodnog organa j
=120° i
modifikovane
Banki turbine
BT.300.90
obuhvatnog ugla
uvodnog ugla
uvodnog organa j
=90° u Centru za
hidrauli~ne ma{ine
i energetske
ma{ine Ma{inskog
1- potopna pumpa FLYGT 2151.011; 2- fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP; 3- Priklju~ni konus-ulazni; 4fakulteta u
prohromska cev L=4000m; 5- Venturimetar; 6- prohromska cev L=2000mm; 7- priklju~ni konus-izlazni; 8- prirubnica;
Beogradu,
9- ba`drani rezervoar pre~nika 1m, visine 3m; 10- fleksibilna cev od PVC-a tip texoflex-UP; 11- ispitivana Banki turbina;
Ma{inski fakultet,
12- generator; 13- usisni rezervoar 9980x1780mm.
Beograd 2005.
[4] Beni{ek, M., ^antrak, S., Ignjatovi},
B., Pokrajac, D.: Application of the
Method of Kinetic Balance for Flow
Voith Forschung und Konstruktion,
Passage Forming, Hydraulic
Heft 2, Aufstatz 1, 1957.
Machinery and Cavitation, Kluwer
Literatura
[2] Strscheletzky, M.: Kinetisches
Academic Publishers,
Gleichgewicht
der
Innerströmungen
[1] Strscheletzky, M.: Ein Betrag zur
Dordrecht/Boston/London, pp. 455inkompressibler Flussigkeiten, VDITheoreme des hydrodinamic
464, 1996.
Z
Reihe
7,
Nr.
21,
Berlin,
1969.
Gleichgewichts von Strömungen,
Slika 16 Shematski prikaz instalacije za ispitivanje prototipa MHE sa Banki turbinom BT 140.90
[138]
energija
Slika 17 Proto~na eksploataciona karakteristika konzolne Banki turbine
BT90, K-11/5-1000
Slika 18 MHE Stepanovi}a mlin
[5] Beni{ek M., ^antrak S., Nedeljkovi}
M., Ili} D., Bo`i} I., ^antrak \.:
Defining the Optimum Shape of the
Cross-flow Turbine Semi-spiral
Case by the Lagrange’s Principle of
Virtual work, FME Transactions,
[139]
University of Belgrade, Faculty of
Mechanical engineering, Belgrade,
New Series, Vol.33, Number 3, pp.
141-144., 2005.
http://www.mas.bg.ac.yu/transaction
s/Vol_33_No3.html
[6] Ignjatovi} B., Beni{ek M.,
Nedeljkovi} M., Ili} D., ^antrak \.,
Bo`i} I. (2005): Banki turbina –
pogodan tip male hidroturbine za
iskori{}enje potencijala malih reka
(tokova), 12 Simpozijum termi~ara
SCG, Zbornik na CD-u (ISSN 8680587-51-6), Sokobanja 1821.10.2005., Dru{tvo termi~ara SCG
i Ma{inski fakultet u Ni{u.
[7] Beni{ek M.H., ^antrak S.M.,
Nedeljkovi} M.S., ^antrak Dj.S.,
Ili} D.B., Bo`i} I.O. (2006): Fluid
boundaries shaping using the
method of kinetic balance, Thermal
Science, Vol.10, No. 4, Issue 15, pp.
153-162., UDC: 532.559/.556, ISSN
0354-9836., http://thermalscience.
vin.bg.ac.yu/pdfs /2006-4/13Benisek.pdf
[8] Beni{ek M i sar.: Prezentacija zavr{ni i godi{nji izve{taj za 2006.
god., Projekat EE 718-1019B: "Male
hidroelektrane sa Banki turbinama
za proizvodnju elektri~ne energije i
direktne veze sa pumpnim
sistemima", Ma{inski fakultet,
Beograd. (rukovodilac prof. dr
Miroslav Beni{ek)
[9] Beni{ek M. I sar. (2006): Katalog
Banki turbina tipa BT.90, Ma{inski
fakultet, Beograd.
[10] ^antrak S. (2005): Hidrodinamika,
4. izdanje, Ma{inski fakultet,
Beograd.
energija
Iva Babi}, @eljko \uri{i}
Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu
UDC: 662.756.3.001/.004 (497.11)
Tehno-ekonomski i
ekolo{ki motivi
proizvodnje biodizela u
Srbiji
1. Uvod
Obnovljivi izvori energije (biomasa,
energija malih vodotokova, vetra,
geotermalna energija) su energetski
resursi na kojima }e se bazirati dalji
razvoje energetike u svetu. Jedan od
goru}ih problema u oblasti energetike
predstavlja permanentni porast
potro{nje nafte, dok sa druge strane
sirove nafte je sve manje. Ukupna
svetska potro{nja nafte danas dosti`e
skoro 4 milijarde tona godi{nje, a
ukupne rezve su procenjene na oko 120
milijardi do 160 milijardi tona. Prerada
nafte }e dosti}i vrhunac izme|u 2010. i
2012. godine, a uzimaju}i u obzir
ograni~enost zaliha, neophodno je da se
na|u novi izori energije. Jedna od
mogu}nosti zadovoljavanja ljudskih
potreba su obnovljivi izvori energije.
Prirodni i tehni~ki potencijal
obnovljivih izvora energije na dnevnom
nivou je oko 20.000 puta ve}i od
dnevne potro{njene nuklearnih i fosilnih
goriva. Sagorevanje fosilnih goriva, a
posebno onih baziranih na nafti i uglju,
predstavlja najverovatnije uzrok
globalnom zagrevanju, tj. stvaranju
efekta staklene ba{te. Iscrpljenost
rezervi sirove nafte i ekolo{ki problemi
vezani za njenu preradu i kori{}enje su
osnovni razlozi za{to se treba okrenuti
bioizvorima koje pretvaramo u biodizel
i bioetanol.
Biodizel je motorno gorivo koje se
dobija transformacijom biljnih ulja
repice, soje ili drugih biljnih ulja u
metilestre masnih kiselina reakcijom
esterifikacije sa metanolom.
Karakteristike biodizela su vrlo sli~ne
sa karakteristikama dizel gorina
dobijenog iz mineralnog ulja. Iz tog
razloga, u razvijenom svetu, biodizel se
sve vise koristi kao zamena mineralnom
dizel gorivu ili u odgovaraju}oj sme{i
sa njim. To ima prvenstveno veliki
Rezime
U radu je dat kratak pregled tehnologije proizvodnje biodizela sa osvrtom na
primarne sirovine za njegovu proizvodnju. Prikazane su osnovne karakteristike sa
posebnim osvrtom na ekolo{ke prednosti biodizela u odnosu na mineralna goriva.
Analizirane su mogu}nosti i obim proizvodnje biodizela u Srbiji sa aspekta
resursa, odnosno agrotehni~kih uslova za gajenje uljane repice koja, kao primarna
sirovina, pokazuje najboju ekonomsku isplativost za organizovanu i kontinuiranu
proizvodnju biodizela.
Klju~ne re~i: obnovljivi izvori energije, biodizel, ekologija
Technical, Economical and Environmental Reasons for Biodiesel
Production in Serbia
In this paper, a short review of main technological process of bio-diesel
production with primary raw materials retrospection in bio-diesel production has
been given. Main characteristics with retrospection of ecological advantages of
bio-diesel with respect to mineral fuels are been showen. Possibilities and quatum
of output of bio-diesel in Serbia are been analyzed from the aspect of resources.
Agritechnical conditions, wich are necessary for rape oil raising, are showing the
best economic payable reasons for organized and continued bio-diesel production.
Key words: Renewable energy sources, bio-diesel, ecology
ekolo{ki zna~aj. Ekolo{ki standardi
razvijenog sveta su sve stro`i i
izra`eniji u pogledu smanjenja emisije
ugljendioksida, tako da biodizel i u tom
pogledu predstavlja gorivo budu}nosti.
U razvijenom svetu biodizel se
uglavnom koristi kao zamena
mineralnog dizela jer se primenom
~istog biodizela smanjuje emisija
{tetnih gaova (NOx, CO2, SO2) i ~vrstih
~estica jer biodizel ne sadr`i sumpor.
Trend proizvodnje ovog goriva je u
stalnom porastu. Njegova proizvodnja u
2005. god. prelazi vi{e miliona tona.
Evropska unija je za 2010. godinu je
udeo biogoriva u ukupnoj potro{nji od
5,75 %, a to zna~i proizvodnja 13,5
miliona tona biogoriva. O~ekuje se da
do 2020. godine u~e{}e biogoriva u EU
bude 10 %. Austrija `eli da ovaj
procenat dostigne ve} 2010. godine,
dok je Nema~ka ve} prevazi{la ciljeve u
proizvodnji.
[140]
Na{a dr`ava, koja se uklju~uje svakim
danom sve vi{e u razvijeni svet, mora
preduzeti odgovaraju}e mere u cilju
posticanja proizvodnje ovog ekolo{kog
i obnovljivog goriva. Takve mere bi
obezbedile intenzivniji razvoj
poljoprivrede, pobolj{anje za{tite
`ivotne sredine, smanjenje uvoza sirove
nafte, otvaranje novih radnih mesta... .
S druge strane ovakve mere postaju i
obaveza jer su sve ~lanice EU,
srazmerno procenjenim resursima,
obavezane da uve}aju proizvodnju
biogoriva. S obzirom da na{a zemlja
poseduje zna~ajne potencijale za
uzgajanje biljnih kultura za proizvodnju
biodizela o~ekuje se da }e u
predstoje}em periodu intenzivno se
razvijati doma}a industrija biodizela.
2. Tehnologija proizvodnje
biodizela
Na tr`i{tu postoje razli~ite tehnologije
proizvodnje biodizela. Za fabriku za
energija
proizvodnju biodizela bitni su mesto i
logistika. U EU proizvodnja biodizela
podle`e odgovaraju}im standardima
(EN 14214 je Evropski standard za
proizvodnju biodizela).
Biodizel se defini{e kao monoalkalni
estar masnih kiselina dobijen od biljnih
ulja ili `ivotinjskih masti. Biodizel se
dobija kada biljno ulje ili `ivotinjske
masti hemijski reaguju sa alkoholom
proizvode}i novu supatancu, koja je
poznata kao alkalni estar masnih
kiselina (fatty acid methyl ester –
FAME). Ova reakcija zahteva prisustvo
katalizatora, a kao nusproizvod se
dobija glicerol. Primera radi, od 100 kg
biljnog ulja i 10 kg metanola dobijamo
100 kg biodizela i 10 kg glicerola.
Osnovne osobine sirovina (biljnih ulja i
`ivotinjskih masti) proisti~u iz ~injenice
da su uglavnom sastavljeni od
specijalnih organskih jedinjena
nazvanih trigliceridi. Molekuli
triglicerida su izgra|eni od tri jedinice
masnih kiselina pri~vr{}ene trostrukom
ugljeni~nom ki~mom. Trigliceridi se
pretvaraju u digliceride, koji se potom
pretvaraju u monogliceride, a oni zatim
u glicerol. Svaki stepen pretvaranja
proizvodi po jedan molekul metil estra,
odnosno molekul biodizela.
Tehnolo{ki proces proizvodnje
biodizela odvija karakteri{u slede}e
faze:
1. Skladi{tenje sirovina
2. Rafinacija sirovog ulja i priprema
katalizatora
3. Transesterifikacija rafinisanog ulja
4. Vakuum uparavanje
5. Ekstrakcija sapuna
6. Separacija i su{enje
7. Filtracija, aditiviranje i skladi{tenje
biodizela
3. Ekonomi~nost i tro{kovi
proizvodnje biodizela
Analiziraju}i potencijale i cilj od 5,75
% u~e{}a u 2010. godini, vidimo da
vi{e od polovine potrebnih sirovina za
proizvodnju biodizela, EU mora da
uveze. U na{oj zemlji situacija je ne{to
druga~ija. Podaci govore da je pro{le
godine proizvedeno oko 196.208 tona
ulja, i ako uzmemo u obzir potro{nja
ulja od 12 litara po stanovniku,
mo`emo da zaklju~imo da oko 100.000
litara ulja ode u prehrambenu industriju.
Sve ostalo mo`e biti raspolo`ivo za
biodizel. Srbiji je za proizvodnju
uljarica raspolo`ivo preko 600.000
hektara oranica. U planu setve za ovu
godinu o~ekuje se i vi{e od 200.000
tona ulja. Dodaju}i na ovo i ve}
kori{}ena ulja i `ivotinjske masti, Srbija
definitvno ima potencijal za
proizvodnju biodizela na nivou 200.000
tona godi{nje. Sa aspekta potro{nje
nafte Srbija ima sasvim dovoljno
Slika 1 Prednost kori{}enja energije iz biomase u odnosu na kori{}enje
energije iz fosilnih goriva sa stanovi{ta stabilnosti koli~ine
ugljenika u amosferi
potencijala da ostvari 5,75 % koji se
najavljuje u EU.
Prednost kori{}enja biodizela se ogleda
i u tome {to potro{a~ mo`e da dobije
pouzdano i kvalitetno gorivo po ni`oj
ceni. Razlika cena dizela i biodizela na
benzinskim pumpama u EU je oko 10
evrocenti, s tim {to oscilira u zavisnosti
od cena ulja i nafte na svetskom tr`i{tu.
Trend rasta cene sirove nafte je znatno
ve}i nego kod jestivih ulja tako da
mo`emo o~ekivati da }e u budu}nosti
biodizel biti jo{ konkurentniji.
Obnovljiva goriva smanjuju zavisnost
od uvoza fosilnih goriva. To
istovremeno uti~e na izvoz, a {to se ti~e
Srbije mogu}e je deo proizvodnje
biodizela izvoziti na najbli`e tr`i{te EU.
Da bi biodizel bio isplativ, stru~njaci su
procenili da on mora da ima oko 8 %
ni`u cenu od fosolnih goriva. Pri tome,
pet odsto je pokazatelj ni`e energetske
efikasnosti ovog goriva, a tri odsto je
procenjeni potreban nivo da bi se
privukli potro{a~i.
[141]
4. Ekolo{ki motivi proizvodnje
biodizela
U poslednje vreme, u cilju za{tite
`ivotne sredine, postavlja se zahtev da
mineralno gorivo mora da sadr`i {to
manje sumpora, elementa koji mu je
odre|ivao veli~inu mazivnosti.
Dokazano je da biodizel ne o{te}uje
dizel motor, ~ak naprotiv njegova
karakteristika pove}ane mazivnosti u
odnosu na mineralni dizel omogu}uje
smanjenje habanja vitalnih delova
motora. Me{avina biodizela i
mineralnih dizela smanjuje emisiju
{tetnih gasova, a maksimalna mazivost
se posti`e pri 10 % ume{anog
biodizela.
Uprkos stalnom razvoju tehnologija za
smanjenje emisije koli~ine razli~itih
{tetnih materijala, zaga|ivanje se stalno
pove}ava. Najve}i problemi vezani za
zaga|ivanje vazduha su slede}i:
1. Stvaranje kiselih jedinjenja kao
posledica emisije sumpordioksida
energija
Slika 2 Srednje godi{nje temperature u razli~itim
regionima Srbije
(SO2), azotnih oksida (NOx) i
amonijaka (NH3) sa {tetnim
delovanjem na vegetaciju,
materijalna dobra i ekosisteme
povr{inskih voda.
2. Prizemni ozon koji nastaje slo`enim
hemijskim reakcijama u atmosferi
azotnih oksida, i u prisustvu
sun~evog zra~enja {tetno deluje na
zdravlje ljudi, vegetaciju i
materijalna dobra.
3. Kvalitet vazduha, vezan za niz
{tetnih gasova i ~estica u prete`no
gusto naseljenim podru~jima i
gradovima.
4. Emisija gasova „staklene ba{te“ sa
delovanjem na globalnu promenu
klime.
Na slici 1 su prikazani tokovi energije i
ugljenika, gde se mo`e uo~iti prednost
kori{}enja energije iz biomase u odnosu
na kori{}enje energije iz fosilnih goriva
sa stanovi{ta stabilnosti koli~ine
ugljenika u amosferi .
Istra`ivanja u razvijenim zemljama su
pokazala da najvi{e `ivotnu sredinu
zaga|uju motorna vozila (vi{e od 50
%), zatim termoelektrane i industrijska
postrojenja na klasi~an pogon.
Sagorevanjem goriva u saobra}aju
emituju se u atmosferu olovo,
neorganska jedinjena hlora i broma,
ugljovodonici, azotni oksidi i oksidi
sumpora. Iz ovih razloga me|unarodna
zajednica donosi i poo{trava propise
Slika 3 Prose~ne godi{nje padavine u razli~itim
regionima Srbije
kojima se utvr|uje kvalitet te~nih
naftnih goriva, koji je prihvatljiv za
`ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, i sve
vi{e stimuli{e kori{}enje goriva biljnog
porekla, ~ijom primenom se naveden
{tetne emisije znatno smanjuju.
Kako u Srbiji biodizel nije jo{ u {iroj
upotrebi, to }emo za primer dati neke
rezultate o ispitivanju zaga|enosti
kori{}enjem ovih goriva, koji su
objavljeni u SAD i Nema~koj.
1. Izve{taj je dat za autobus jednog
gradskog prevoznika i analizira se
ukupna emisija. Dodatno se
upore|uje ukupne emisije ~istog
biodizela (B100) i 20% me{avine
biodizela (B20) i klasi~nog
mineralnog dizel goriva :
1.1 - Kori{}enjem (B100) smanjuje
se emisija (NOx) za 13,35% , dok je
pri kori{}enju (B20) ukupna emisija
(NOx) smanjena za 2,67%.
1.2 - Kori{}enjem (B100) smanjuje
se emisija ~vrstih ~estica za 32% ,
ugljendioksida za 35% i oksida
sumpora za 8%.
1.3 - Ukoliko se posmatra samo
emisija ispu{tenih gasova iz vozila ,
pri kori{}enju (B100) nema emisije
oksida sumpora (SOx), emisija
ugljovodonika (HC) je manja za
37%.
2. Nema~ka udru`enja za za{titu
`ivotne sredine navode podatke
[142]
uporednog testiranje sprovedenog na
54 razli~ita dizel motora:
2.1- da je emisija (NO2) manja za od
10 % do 12 %
2.2- da je emisija (HC) manja za od
10 % do 35 %
2.3- da je emisija ~vrstih ~estica
manja za od 24 % do 36 %
2.4- da je emisija ~a|i manja za od
50 % do 52 %
Rezultati navedenih istra`ivanja
pokazuju da je biodizel ekolo{ki znatno
prihvatljiviji, bilo kao ~isto gorivo
(B100) ili kao me{avina sa mineralnim
dizelom (B20), u odnosu na mineralno
gorivo.
4. Perspektive proizvodnje
biodizela u Srbiji
Biodizel je na Balkanu postao
interesantno gorivo pre dvedesetak
godina, posebno za vreme sankcija
prema Srbiji i Crnoj Gori. Taj period
karakteri{e primitivna proizvodnja, jako
malog kapaciteta. Za organizovanu
proizvodnju ve}ih koli~ina biodizela
potrebno je pre svega sagledati uslove,
odnosno resurse sirovina za njegovu
proizvodnju.
Najzna~ajnije uljarice koje se proizvode
u Srbiji su: suncokret, soja i uljana
repica. Kod nas se najvi{e uzgaja
suncokret na oko 220.000 hektara na
godi{njem nivou, dok je proizvodnja
energija
uljane repice oko 22.000 tona godi{nje.
Po{to je uljana repica najzna~ajnija
sirovina u Evropi za proizvodnju
bionafte mo`e se smatrati da je i kod
nas ekonomski najopravdanije da se
orjenti{emo na ovu bolju kulturu.
Uljana repica se u Srbiji isklju~ivo
koristi za dobijanje konzumnog ulja i
sa~me. Njeno seme sadr`i od 40% do
44% sirovog ulja i od 18% do 25%
belan~evina. U poslednje vreme u
svetu, zahvaljuju}i istra`iva~om radu,
su stvorene nove biljne kulture uljane
repice, koje imaju pobolj{ani kvalitet
ulja i sa~me. Za klijanje semena uljane
repice potrebna je minimalna
temperatura od 2C do 3C. Optimalan
rok setve na na{em podru~ju je od 25.
avgusta do 5. septembra tokom jedne
godine. Najni`a temperatura koju ova
biljka podnosi je -15C, a pod sne`nim
pokriva~em i do -25C. Transpiracijski
koeficijent uljane repice iznosi 650-750
litara vode po kilogramu suve zemlji{ne
materije u toku jednogodi{njeg
uzgajanja. Na slikama 2 i 3 prikazani su
regioni koji su sa aspekta agrote
U Srbiji postoji veliki deo obradivih
povr{ina za koje su ispunjeni svi
agritehni~ki uslovi za gajenje uljane
repice kao osnovne kulture za
proizvodnju biodizela {to, sa aspekta
resursa, daje potrebne uslove da Srbija
postane zna~ajni evropski proizvo|a~
biodizela. Me|utim, za razvoj industrije
biodizela potrebno je pre svega na
dr`avnom nivou doneti mere podr{ke za
investicije u ovaj sektor energetike.
njegovoj ta~ki paljenja (flash point) i
njegovoj mazivnosti (lubrisity) .
U Srbiji postoji veliki deo obradivih
povr{ina za koje su ispunjeni svi
agritehni~ki uslovi za gajenje uljane
repice kao osnovne kulture za
proizvodnju biodizela. Ovi resursi bi
omogu}ili godi{nju proizvodnju od 200
000 tona ovog ekolo{ki prihvatljivog
goriva.
Literatura
[1] Tehnologies Project DELTA 2001 ,
„ ORTEZA „ – Martin , „ LUBOCONS
CHEMICALS „ – Bratislava, 2001.
[2] EN 14214 : Automotive fuels- Fatty
acid methyl esters ( FAME ) for diesel
engines – Requirements and test
methods, 2004.
[3] Jon Van Gerpen,, Business
Management for Biodiesel Producers,
Iowa State University , Ames , Iowa,
2004.
[4] U.S. Department of Energy,
Biodiesel Handling and Use Guidelines,
2004.
[5] Schlamadiger B. Towards a
Standard Methodology for greenhouse
gas Balances of Bioenergy systems in
comparison with Fossil Energy systems,
Biomass and Bioenergy, 1997.
[6] Ekonomist, 2007.
Zaklju~ak
Biodizel je obnovljivo, netoksi~no i
biorazgradljivo gorivo. Dakle,
biodizel je definitivno obnovljiv, to je
~injenica koja dodu{e ne mo`e da re{i
velike probleme koji nastaju
nedostajanjem neobnovljivih mineralnih
goriva , ali mo`e da ih ubla`i .
Netoksi~nost i biorazgradljivost su
korisne karakteristike , ali one su
zna~ajne samo ako se gorivo koristi u
~istom stanju (B100), kao u Nema~koj i
Austriji. Za 20 % i ni`i sastav
ume{anosti sa mineralnim dizelom , kao
u SAD-u, nivo ume{avanja odre|uje
nivo netoksi~nosti i biorazgradljivosti
„blendovanog“ goriva.
Biodizel obezbe|uje smanjenje „CO2
emisije“! Iako je koli~ina ( CO2 )
emitovana kroz izduvnu cev motora ,
po kilovatu snage motora , u osnovi ista
kao i pri kori{}enju mineralnog dizel
goriva , ugljenik ( C ) , koji je bio uzet
iz atmosfere od strane biljke , je ponovo
vra}en u atmosferu .
U pogledu tehni~kih karakteristika
osnovna prednost biodizela le`i u
njegovom efektu cetanskog broja
(cetane number) , emisiji (emissions) , u
[143]
energija
Ivica Nen~i}, Nikola Rajakovi}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC: 621.311.243 (497.11)
Tehni~ko-ekonomska
analiza upotrebe solarnih
termalnih panela u Srbiji
1. Uvod
Energiju Sunca mo`emo da koristimo
za grejanje i hla|enje (solarni termalni
paneli/kolektori) i za proizvodnju
elektri~ne energije (fotonaponski
sistemi i koncentrisani solarni termalni
sistemi). Solarni termali sistemi ~ine
oko 90% od ukupnog broja sistema za
iskori{}enje energije Sunca koji su
trenutno instalisani u svetu. Ovaj na~in
iskori{}enja solarne energije predstavlja
najisplatljiviji oblik i poseduje zna~ajan
potencijal za dalji razvoj. Princip rada
solarnih termalnih sistema je baziran na
svima poznatom principu da Sunce
zagreva radni fluid koji se nalazi u
tamnom sudu, koji se kasnije koristi za
razne svrhe. Tehnologija solarnih
termalnih panela je dostigla svoju punu
zrelost. Naravno, daljim smanjenjem
tro{kova izrade, a samim tim i cene
tehnologija se uti~e na ekomoniju
veli~ine i tr`i{ne aspekte. Grejanje vode
pomo}u solarnih termalnih panela je
jeftinije u pore|enju sa klasi~nom
upotrebom elektri~nih bojlera, {to je
naro~ito izra`eno u ju`nijim delovima
Evrope. Vizuelni uticaj solarnih
termalnih kolektora se smanjuje
konstantnim pobolj{anjem njihovog
dizajna. 1995 godine, u EU je bilo
instalisano oko 6,5 miliona m2 solarnih
termalnih kolektora [1]. Na sici 1 je
prikazano pore|enje trenda rasta
solarnog termalnog sektora i cilja
definisanog Belim Papirom. Zbog
zapostavljanja ovog sektora obnovljivih
izvora energije cilj se ne}e ostvariti.
Zbog toga se treba postaviti jo{
ambiciozniji cilj za razvoj ovog sektora
u Evropi do 2020. godine, koji
aproksimativno iznosi oko 1m2
instalisanih panela po stanovniku, ili
oko 320 GWth instalisane snage.
Danas, industrija solarnih termalnih
sistema nudi re{enja u funkciji
odr`ivosti grejanja i hla|enja. Sistemi
Rezime
U ovom radu je obra|eno stanje tehnologija solarnih termalnih sistema i
sagledane mogu}nosti njihove upotrebe za razne aplikacije, sa posebnim
naglaskom za grejanje vode u zavisnosti od geografske lokacije i klimatolo{kih
parametara. Ura|ena je jedna tehno-ekonomska analiza softverskim paketom
RETScreen na primeru hotela koji koristi solarni termalni sistem za grejanje vode i
prikazani su dobijeni rezultati.
Abstract
In this paper, we’ve discussed current solar thermal technologies. The possibilities
for their usage in various applications, with special emphasis on solar hot water
systems in correlation with geographic location and climatologicall parameters.
Analysis of one such system (mountain hotel) was conducted with RETScreen
software, and the results are shown.
za grejanje vode za ku}nu upotrebu,
kao i kombinovani sistemi koji delom
pokrivaju i grejanje prostorija su veoma
rasprostranjeni u Evropi. Drugi sektor
predstavljaju sistemi za hla|enje i
dobijanje procesne pare, koji trenutno
igraju veoma va`nu ulogu u
energetskom snabdevanju i bilansu. Za
nekoliko decenija, nafta i gas }e biti
preskupi da bi se koristili u
niskotemperaturnim i
srednjetemperaturnim aplikacijama. Jasni
i nepogre{ivi znaci globalnog zagrevanja
jasno potenciraju potrebu za smanjenjem
emisije gasova staklene ba{te.
2. Podru~ja primene
Solarni termali sistemi se primenjuju u
doma}instvima za grejanje vode, kao i
Slika 1 Pore|enje trenda rasta solarnog termalnog sektora i cilja
definisanog Belim Papirom (White Paper)
Izvor: EurObserv ’ER 2006
[144]
energija
Slika 2 Odnos potra`nje i snabdevanja toplom
vodom za grejanje i hla|enje
Izvor: ESTIF 2007
za grejanje prostorija, za hla|enje, za
dobijanje procesne pare i za grejanje
vode u bazenima. Na slici 2 je prikazan
odnos potra`nje i snabdevanja toplom
vodom za grejanje i hla|enje.
Sa slike 2 se vidi da je potra`nja za
toplom vodom skoro konstantna tokom
cele godine. Potra`nja za grejanjem i
hla|enjem zavisi od godi{njeg doba, tj.
da li je leto ili zima. Solarnim
termalnim kolektorima se gotovo
pokriva celokupna potra`nja za toplom
vodom i za hla|enjem prostorija.
Grejanje prostorija je najpotrebnije zimi
kada ima najmanje sun~anih sati, te je
uglavnom potreban dodatni izvor
energije za dogrevanje prostorija.
2.1 Grejanje vode u doma}instvima
Energija se u doma}instvima uglavnom
tro{i na grejanje vode i prostorija zimi.
Za ovo su potrebne relativno niske
temperature od 40-60°C, koje se mogu
dobiti solarnim termalnim sistemima
izbegavaju}i nepotrebno tro{enje gasa,
nafte ili elektri~ne energije. Ovakvim
sistemima se mo`e obezbediti skoro
100% potreba za toplom vodom i
zna~ajan deo potreba za grejanjem
prostorija. Sistemi sa prirodnim
protokom fluida (neforsirani) rade bez
dodatnih pumpi. Oni su {iroko
rasprostranjeni u ju`nom delu Evrope.
Sistemi sa forsiranom cirkulacijom su
kompleksniji i nazivaju se kombinovani
solarni sistemi. Oni su {iroko
rasprostranjeni u centralnoj i severnoj
Evropi. Na slici 3 su prikazana ova dva
sistema.
2.2 Solarna energija
za hla|enje
Sistemi za hla|enje
koriste termalnu
energiju Sunca. Kada
se kao pomo}ni
sistem koriste kotlovi
na biomasu, mogu}e
je posti}i pribli`no
100% hla|enje
obnovljivim izvorima
energije (Sun~eva
energija i biomasa).
Ovakvi sistemi su jo{
uvek veoma skupi, ali
se u narednim godinama o~ekuje
zna~ajno smanjenje cena uz dalji razvoj
tehnologija i ekonomije veli~ine. Ovi
sistemi tako|e mogu da obezbede
energiju potrebnu za grejanje vode i
prostorija u doma}instvima. Prednost
ovakvog sistema je {to poseduje
pomo}ni izvor energije, bojler na
biomasu, koji omogu}ava grejanje
prostorija i vode tokom cele godine
kada sun~evo zra~enje nije dovoljno da
se odgovori na potra`nju, pogotovu
zimi. Potra`nja za hla|enjem je
pove}ana leti, kada je sun~evo zra~enje
najve}e i njime se mo`e pokriti i do
50% potreba za hla|enjem. Ovakvi
sistemi }e sigurno imati veoma
zna~ajnu ulogu u budu}nosti u sektoru
grejanja i hla|enja.
2.3 Industrijska procesna para
Solarni termalni sistemi su u stanju da
obezbede i toplotu koja je potrebna i
dovoljna za neke industrijske procese.
Solarni kolektori niske temperature
obezbe|uju temperaturu vode izme|u
60-100°C koja je odgovaraju}a za
mnoge industrijske procese, kao {to su
procesi u industriji prehrambenih
proizvoda, desalinizacije vode,
industrijsko pranje i dr. Pogodnija
temperatura za industrijske procese
iznosi 80-240°C [4], Ovakvi sistemi su
veoma retki, ali postoji veoma veliki
potencijal za razvoj ovakvih sistema u
industrijskim granama.
2.4 Grejanje vode u bazenima
Za ovakve aplikacije su idealni i
uglavnom se koriste najjeftiniji
Slika 3. a) Sistem sa prirodnom cirkulacijom
b) Sistem sa forsiranom cirkulacijom
Izvor: ESTIF 2007
3. Solarni termalni sistemi
U ovom radu smo se opredelili za
solarne termalne sisteme koji se koriste
za grejanje vode i prostorija, po{to oni
imaju naj{iru primenu u svetu i kod nas.
Ovi {iroko rasprostranjeni sistemi se
koriste za grejanje vode u
doma}instvima, stambeninim zgradama,
restoranima, hotelima, motelima,
bolnicama, sportskim objektima i ~ak
ponekad i u industrijskim objektima kao
na primer perionicama automobila,
perionicama ve{a i ribnjacima. Ovakvi
sistemi tako|e mogu da se
upotrebljavaju i za grejanje plastenika.
Tipi~an primer solarnog termalnog
sistema sa svim komponentama je
prikazan na slici 4.
Komponenete sistema pod brojevima 1,
2 i 3 predstavljaju solarne termalne
panele, fotonaponske panele (koji se ne
koriste u svim sistemima) i razmenjiva~
toplote, respektivno. Solarni termalni
paneli apsorbuju solarnu energiju ~ime
se zagreva radni fluid koji obi~no
sa~injava me{avina vode i glikola koji
dozvoljava da sistem bude operativan i
tokom zime kada se niske temperature.
Ispod kolektora se nalazi razmenjiva~
toplote koji toplotu radnog fluida
prenosi na vodu. Ova zgrejana voda se
skladi{ti u bojleru za predgrevanje
(ozna~en brojem 4) u kojem se mo`e
~uvati i po nekoliko dana kada nai|e
period bez Sunca. Solarni termalni
sistemi koji nisu projektovani da
zadovolje celokupnu potrebu za toplom
vodom tokom cele godine, poseduju i
dodatne greja~e za vodu koji koriste
elektri~nu energiju ili gas. Brojevima 5,
6, 7, 8, 9 i 10 su prikazani pumpa
radnog fluida koje se napaja
elektri~nom energijom iz fotonaponskih
panela (ili iz distributivne mre`e),
regulator protoka radnog fluida, ventil
Slika 4 Solarni termalni sistem za grejanje vode
Izvor: RETScreen, 2008
[145]
elementi termalnih sistema, tj.
nezastakljeni termalni kolektori kojima
se produ`ava sezona kupanja bez
upotrebe nekog drugog vida energije za
dogrevanje vode. Upotrebom
zastakljenih kolektora tako|e se
produ`ava sezona kupanja, ali se i deo
solarne energije mo`e iskoristiti za
grejanje prostorija i vode.
energija
za izbacivanje sedimenta iz bojlera,
ulaz hladne vode, bojler sa toplom
vodom i izlaz tople vode prema
potro{a~u, respektivno.
Glavne komponenete solarnih termalnih
sistema predstavljaju solarni termalni
kolektori. Postoji vi{e tipova kolektora,
ali se mogu grubo podeliti u tri grupe:
z Prvu grupu (slika 5a) predstavljaju
nezastakljeni kolektori (Solar
Unglazed Collectors). Fleksibilan
taman plasti~an panel/kolektor sadr`i
veliki broj cevi/kanala kojima se voda
dovodi i odvodi od panela. Sun~eva
svetlost se brzo apsorbuje tamnim
plasti~nim panelom koji zagreva vodu
koja prolazi dovodnim i odvodnim
kanalima, ali se tako|e veoma brzo i
gubi. Njih karakteri{e niska cena,
niska radna temperatura i nizak radni
pritisak fluida (vode). Oni se integri{u
u lagane i veoma pouzdane sisteme
koji se uglavnom koriste za grejanje
vode u bazenima. Po{to su
neza{ti}eni od hladno}e i vetra,
gubici usled konvekcije i radijacije
toplote se ne mogu spre~iti. Zbog
ovog razloga se ovi kolektori koriste
gde je potrebna voda srednje
temperature. @ivotni, a sam tim i
radni vek ovih kolektora iznosi preko
15 godina.
z Drugu grupu (slika 5b) predstavljaju
zastakljeni kolektori (Glazed Flat
Plate Solar Collectors). Izolacijom se
smanjuju gubici toplote, dopu{taju}i
visok stepen efikasnosti rada
kolektora sa vi{im radnim
temperaturama i pritiscima. Zbog
svojih karakteristika ovi kolektori se
mogu veoma uspe{no koristiti i u
hladnijim podnebljima. Ove prednosti
imaju i svoju cenu. Jedini~na cena
ovih kolektora je 2-3 puta ve}a nego
cena nezastakljenih kolektora. Oni su
zna~ajno te`i i zbog zastakljenosti
lomljiviji {to ~ini njihovu instalaciju
komplikovanijom.
z Tre}u grupu (slika 5c) predstavljaju
vakuumske (evakuisane) tube
(Evacuated Tube Collectors). Kod
njih je minimiziran gubitak toplote
time {to se kolektori sme{taju u
staklene vakuumske tube. Dok ima
dostupne solarne energije kolektori
generi{u vrelu vodu, temperatura i do
80°C, ~ak i u uslovima kada je
spolja{nja temperatura ispod 0°C.
Absorber predstavlja usku traku koja
je povezana sa toplovodom koji sar`i
fluid (razmenjiva~ toplote) koji
isparava kada se zagreva. Nakon toga
se kao gas prenosi na drugi kraj cevi
koja je povezana sa sistemom za
prenos vode. Gas prenosi svoju
toplotu na vodu, nakon ~ega se
kondenzuje i te~e prema drugom
kraju tube gde ciklus ponovo
zapo~inje. Jedna traka absorbera ne
Slika 5 a) Nezastakljeni kolektor; b) Zastakljeni kolektor; c) Vakuumske tube
Izvor: RETScreen, 2008
mo`e da sakupi
Slika 6 Srednje dnevno globalno horizontalno
mnogo solarne
zra~enje tokom godine [kWh/m2]
energija, te se zbog
toga vi{e vakuumskih
tuba vezuju u grupe
(panele)
predstavljaju}i tako
jedan veliki kolektor.
Vakuumske tube su
veoma osetljive,
lomljive, veoma te{ke
i zbog toga
komplikovane za
instaliranje.
Vakuumske tube
predstavljaju
najskuplju
tehnologiju solarnih
termalnih kolektora,
{to ne zna~i da one
Izvor: PVGIS, Commission of the European Communities;
predstavljaju i
Directorate General Science, Research and Development, 2008
najefikasnije re{enje
zna~ajni resursi sun~eve energije u obe
za sve aplikacije.
oblasti tokom cele godine. Godi{nja
prose~na dnevna koli~ina globalnog
3.1 Klimatski uticaji na solarne
sun~evog zra~enja na horizontalnu
termalne sisteme za grejanje vode
povr{inu u Srbiji iznosi 13,5 MJ/m2
Koli~ina tople vode koja se dobija
(3,8
kWh/m2). Na slici 6 je prikazano
kori{}enjem solarnog termalnog sistema
srednje
dnevno globalno horizontalno
tokom cele godine ne zavisi samo od
zra~enje
tokom godine. Svi ovi
dostupnosti solarne energije na
parametri
[5] pokazuju da Srbija ima
konkretnoj mikrolokaciji. Ona zavisi od
zna~ajniji potencijal od velikog broja
spolja{nje temperature i `eljene
zemalja Evrope u pogledu iskori{}enja
temperature vode zbog toplotnih
solarne energije upotrebom solarnih
gubitaka kolektora. Izvesna koli~ina
termalnih sistema.
tople vode se generi{e kad ve} postoji
dovoljna koli~ina tople vode ~ime se
4. Primer tehno-ekonomske
prema{uje dnevna potra`nja. Koli~ina
analize solarnih termalnih
prekomerno generisane tople vode se
odre|uje varijacijama solarnog resursa i sistema
karakteristika termalnog sistema, tj.
Ekonomske analize solarnih sistema se
njegovog kapaciteta. Iz svega
sprovode sa ciljem da se odrede
navedenog, klimatske karakteristike
najefikasniji modeli u smislu cene koji
igraju veoma kompleksnu ulogu u
}e odgovoriti na potrebe za energijom
izboru elemenata solarnih termalnih
uzimaju}i u obzir razne izvore energije
sistema.
[4]. Solarne aplikacije karakteri{u visoki
Srbija se nalazi na geografski povoljnoj inicijalni tro{kovi i niska cena
poziciji za iskori{}enje solarne energije. odr`avanja. Stoga, osnovni ekonomski
problem je uporediti poznatu inicijalnu
Procenjeni potencijal solarne energije
vrednost ulo`enog kapitala sa
~ini oko 17% od ukupno iskoristivog
procenjenom vredno{}u odr`avanja i
potencijala obnovljivih izvora energije
upotrebe sistema.
u Srbiji. Osnovne karakteristike
sun~evog zra~enja u Srbiji je da je
Projekat RETScreen se izvodi i
insolacija ve}a u Panonskoj oblasti
finansira pod rukovo|stvom Natural
nego u planinskim oblastima. To se
Resources Canada's (NRCan)
mo`e objasniti ve}om obla~no{}u u
CANMET Energy Technology Centre letnjem periodu u planinskoj oblasti. Na Varennes (CETC-Varennes).
osnovu dosada{njih hidrometeorolo{kih RETScreen predstavlja jedinstven
merenja mo`e se zaklju~iti da postoji
softver koji slu`i kao alat ekspertima u
[146]
energija
oblasti obnovljivih izvora energije da bi
se donele odluke na nivou pre izrade
studije izvodljivosi, odnosno na nivou
studije izvodljivosti. Softver je
besplatan i mo`e se preuzeti sa internet
adrese http://www.retscreen.net/. Ovaj
softverski paket u sebi sadr`i bazu
podataka o proizvo|a~ima opreme i
klimatolo{ke podatke za ceo svet.
Interfejs je lokalizovan na vi{e jezika.
Slika 7 Po~etna strana RETScreen 4
4.1 RETScreen model za prora~un
solarnog termalnog sistema za
grejanje vode
Model prora~una solarnog termalnog
sistema za grejanje vode mo`e biti
veoma koristan za preliminarna
istra`ivanja izvodljivosti projekta u
tehni~kom i finansijskom smislu, te
rezultate dobijene ovom analizom
moramo uzeti saglasno sa slikom 11.
Model nam obezbe|uje analizu
proizvodnje energije, cenu tokom
`ivotnog veka sistema i emisiju gasova
staklene ba{te. Zbog velike baze
podataka koju model sadr`i, u
mogu}nosti smo da izaberemo tip
solarnih kolektora za konkretan sistem.
Za sprovo|enje analize je potrebno
geografski odrediti mikrolokaciju gde bi
sistem bio postavljen. Baza podataka
nam obezbe|uje podatke o prose~noj
temperaturi vazduha, prose~nom
dnevnom solarnom zra~enju na
horizontalnu povr{inu, prose~noj
temperaturi i podatke o vetru.
Na po~etnoj strani (slika 7) se nalaze
osnovni podaci o projektu, kao {toje
naziv i lokacija, tip (grejanje / hla|enje
/ proizvodnja elektri~ne energije itd.) i
klimatolo{ki podaci o samoj lokaciji.
Na slede}oj strani (slika 8) se nalaze
osnovni podaci o sistemu, kao {to su
veli~ina sistema (koli~ina tople vode
koja je potrebna), osnovne
karakteristike potro{a~a, ugao i azimut
postavljanja solarnih termalnih
kolektora.
Na slici 9 se nalaze karakteristike
solarnih termalnih kolektora (koje se
dobijaju iz baze podataka, ili se mogu
ru~no uneti), karakteristike samog
sistema, kao {to je veli~ina rezervoara
tople vode, postojanje razmenjiva~a
toplote i pumpe. U nastavku se
paralelno prikazuju trenutno stanje
(uzeto je da se voda grejala kori{}enjem
elektri~ne energije) i predlo`eno stanje
(vidi se da se potro{nja elektri~ne
energije smanjila za preko 30%). Iako
ovi potro{a~i koriste elektri~nu energiju
prema [6], uzeto je da je cena elektri~ne
energije 0,05 c€/kWh iz razloga kako bi
se pokazala tehnoekonomska
izvodljivost jednog ovakvog projekta.
Slika 10 sadr`i dva odeljka. Prvi
predstavlja analizu emisije gasova
staklene ba{te. U Srbiji jo{ uvek nema
„penala“ koji bi se pla}ali za svaku tonu
Slika 8 Model (I deo)
Slika 9 Model (II deo)
[147]
energija
Slika 10 Model (III deo)
Slika 11 Ta~nost procene po fazama projekta
Slika 12 Me|unarodni aerodrom u Vankuveru
automobila za
jednu godinu.
Drugi odeljak
predstavlja
finansijsku analizu
sistema. Sa grafika
toka novca vidi se
da je prost period
otplate oko 5
godina. Uzimaju}i
u obzir sliku 11,
mo`emo na stranu
sigurnosti re}i da je
taj period 7,5-8
godina. Uzimaju}i
u obzir da je
`ivotni vek ovakvih
sistema 20-25
godina i dati period
otplate sigurno se
mo`e o~ekivati
masovnija upotreba
ovakvih sistema.
4.2 Primeri
solarnih
termalnih sistema
za grejanje vode
u svetu
Finansijski aspekti
i benefiti povezani
sa solarnim
termalnim
sistemima zavise
od njihovih
Izvor: Larry Goldstein, Vancouver, International Airport Authority
karakteristika i
namene, geografske lokacije i
proizvedenog CO2 i ispu{tenog u
kompetitivnosti sa konvencionalnim
atmosferu. Kao {to se sa slike vidi,
izvorima energije. Cena solarnih
ovim sistemom se vr{i redukcija od oko termalnih kolektora (glazirani) u Ju`noj
25 tona CO2 na godi{njem nivou, {to je
Americi (La Paz, Bolivia– prikazan
jednako koli~ini CO2 koju ispusti 5
plavom linijom na slici 13) iznosi oko
[148]
400$/m2, i njima se generi{e pribli`no
2,2 GJ/m2. Drugi primer predstavlja
upotreba vakuumskih tuba u Danskoj
(Kopenhagen– prikazan crvenom
linijom na slici 13). Sistem generi{e
pribli`no 1,8 GJ/m2 uz cenu od oko
1000$/m2. Tre}i primer predstavlja
sistem za grejanje vode u bazenima u
Kanadi (Montreal – prikazan crnom
linijom na slici 13). Sistem generi{e
pribli`no 1,5 GJ/m2 uz cenu od oko
150$/m2. Slede}i primer (slika 12)
predstavlja izveden projekat na lokaciji
me|unarodnog aerodroma u Vankuveru
(Kanada), koji sadr`i 100 solarnih
termalnih panela. Preliminarna
istra`ivanja i predlaganje tehnologije su
izvr{eni kori{}enjem RETScreen
softverskog paketa.
Vrednost proizvedene tople vode na
godi{njem nivou je predstavljena na
slici 13, kao funkcija tro{kova energije.
Tri linije (plava, crvena i crna) nam
pokazuju da godi{nja u{teda povezana
sa solarnim termalnim sistemima raste
sa porastom cene konvencionalnih
goriva. Zelene isprekidane linije
predstavljaju opseg u kome cena
prirodnog gasa varira izme|u 0,15
$¢/m3 i 50 $¢/m3. Narand`astom
isprekidanom linijom je ozna~en opseg
cene energije povezan sa cenom
elektri~ne energije izme|u 5 $¢/kWh i
15 $¢/kWh. Uprkos niskoj ceni i
mogu}nosti rada u povoljnim
klimatskim uslovima godi{nje u{tede
povezane sa neglaziranim kolektorima
su ne{to manje nego u{tede koje se
obezbe|uju skupljim glaziranim
kolektorima i vakuumskim tubama.
Grafik na slici 13 isti~e va`nost cene
konvencionalnih izvora energije u
odre|ivanju ekonomske efikasnosti
solarnih termalnih sistema.
5. Zaklju~ak
Sunce predstavlja neiscrpan izvor
energije. Upotrebom solarne energije
smanjuje se zavisnost od uvoza
energenata, redukuje se emisija CO2 i
drugih gasova staklene ba{te i stimuli{e
lokalna ekonomija i otvaranje novih
radnih mesta. Tehnologije solarnih
termalnih sistema su dokazane i veoma
pouzdane. Solarni termalni sistemi za
grejanje vode se mogu koristiti u svim
klimatskim uslovima. Nezastakljeni
(neglazirani) kolektori su najefikasniji
za grejanje vode u bazenima, gde nije
potrebna visoka temperatura vode.
Zastakljeni (glazirani) kolektori, iako su
malo skuplji mogu da obezbede vodu
srednje temperature u hladnijim
podnebljim zahvaljuju}i izolaciji, dok
vakuumskim tubama mo`emo dobijati
veoma toplu vodu tokom cele godine i
u ekstremnijim klimatskim uslovima.
Iako je na ve}ini teritorije Srbije broj
sun~anih dana znatno ve}i nego u
energija
Slika 13 Cena energije i u{teda
mnogim evropskim zemljama (preko
2000 ~asova), zbog relativno visokih
tro{kova solarnih termalnih kolektora i
prate}e opreme, intenzivnije kori{}enje
ovog i drugih obnovljivih izvora
energije zavisi}e prevashodno od
dru{tvenog podsticaja za sprovo|enje
nacionalnog Programa obnovljivih
izvora energije [7].
RETScreen predstavlja sve popularniji
softverski alat. Danas se u investicije u
oblasti obnovljivih izvora energije ulazi
posle detaljnih i temeljnih analiza svih
aspekata, ekonomskih, tehnolo{kih i
ekolo{kih. Zbog toga RETScreen dobija
na zna~aju, po{to mo`e zna~ajno da
u{tedi na vremenu za dono{enje odluke.
6. Literatura
[1] White Paper on Renewables, 1997
[2] Solar Thermal Action Plan for
Europe, European Solar Thermal
Industry Federation, 2007
[3] RETScreen, www.retscreen.net,
2008
[4] Soteris A. Kalogirou "Solar thermal
collectors and applications", Progress in
Energy and Combustion Science, 30
(2004) 231-295
[5] http://re.jrc.ec.europa.eu/pvgis/,
2008
[6] Tarifni sistem za prodaju elektri~ne
energije, http://www.eps.co.yu/, mart
2008.
[7] Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine.
[149]
energija
Nikola Rajakovi}, @eljko \uri{i}, Ivica Nen~i}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
UDC: 521.311.15.003 (497.11)
Analiza eksternih tro{kova
u konvencionalnim
elektroenergetskim
kapacitetima u Srbiji
1. Uvod
Elektroenergetski sistem (EES)
Republike Srbije u tehnolo{kom smislu
~ine proizvodni kapaciteti (elektrane) za
proizvodnju elektri~ne energije, mre`a
za prenos i mre`a za distribuciju
elektri~ne energije do potro{a~a. U
op{tem slu~aju elektroenergetski sistem
se opisuje kao slo`eni, dinami~ki sistem
~ija je funkcija da sigurno, pouzdano i
ekonomi~no snabdeva potro{a~e
dovoljnim koli~inama kvalitetne
elektri~ne energije. Funkcionalno
elektroenergetski sistem se mo`e
podeliti na ~etiri podsistema:
proizvodnju, prenos, distribuciju i
potro{nju. Na slici 1 prikazan je blokdijagram i karakteristi~an izgled
pojedinih delova EES.
EES je objektivno jedan od
najslo`enijih tehnolo{kih sistema. Ovi
sistemi sa rastom me|usobnih veza
prelaze granice pojedinih dr`ava i
prerastaju u mo}ne kontinentalne
sisteme. EES se dimenzioni{e prema
potrebama u energiji i prema potrebama
u snazi. Proizvodnja elektri~ne energije
obuhvata proizvodnju u
hidroelektranama, termoelektranama,
elektranama-toplanama i elektranama
na obnovljive izvore energije ili otpad.
Rezime
U radu su analizirani uticaji proizvodnje elektri~ne energije na `ivotnu sredinu.
Ukazano je na potrebu uklju~ivanja ekologije u tro{kove proizvodnje elektri~ne
energije kroz tzv. externe tro{kove, kao nov~ane mere ovih uticaja. Uvo|enjem
eksternih tro{kova bili bi penalisani veliki zaga|iva~i i na taj na~in bi se stvorila
“zdrava atmosfera” koja bi doprinela gradnji novih obnovljivih izvora energije,
ali i ekonomski motivisala vlasnike konvencionalnih elektrana da unapre|uju
tehnolo{ki proces i opremu u cilju smanjnja zaga|enja `ivotne sredine, odnosno
smanjenja eksternih tro{kova.
Klju~ne re~i: elektroenergetski sistem, za{tita `ivotne sredine, eksterni tro{kovi.
Abstract
Environmental impact from power production are analysed in this paper. An
emerging need for incorporation of ecology factors in electricity production costs
through external costs, as monetary value of damage to environment is pointed at.
Large power utilities should be penalised for environmental pollution so the
„healthy atmosphere“ could contribute to renewable energy sector and motivate
owners of conventional power plants to further improve and develop technology
and technological processes with a view to environmental protection and reduction
of external costs.
Key words: power system, environmental protection, external costs.
Svaka privredna delatnost mora da bude
uskla|ena sa aktivnostima koje su deo
misije ~oveka u za{titi prirode. Posebno
zna~ajna privredna delatnost u svakom
razvijenom dru{tvu je energetika. Iako
je osnovni cilj elektroenergetskog
Slika 1 Funkcionalna veza podsistema u EES
[150]
sistema da sigurno, pouzdano i
ekonomi~no snabdeva potro{a~e
dovoljnim koli~inama kvalitetne
elektri~ne energije, taj cilj mora biti
ostvaren uz maksimalnu za{titu `ivotne
sredine ([email protected]). Svaki deo slo`enog
energija
elektroenergetskog sistema
za zaga|ivanje svakog zaga|iva~a koji
zemlji taj udeo je varirao da bi se
(proizvodnja, prenos, distribucija i
poslednjih godina ustalio na oko 30%.
ulo`i sredstva u smanjenje zaga|enje i
potro{nja elektri~ne energije) mora
Optimalnim razvojem energetskog
za{titu `ivotne sredine. Uticaj objekata
funkcionisati uz uva`avanje osnovnih
sektora taj udeo treba da se odr`ava na
EPS-a na `ivotnu sredinu se manifestuje
principa [email protected] Ciklus od proizvodnje do nivou primerenom energetskim
kroz uticaj na vazduh, vodu i zemlji{te.
potro{nje elektri~ne energije uzrokuje
bogatstvima i potrebama, uz
2.1 Za{tita vazduha
{tetna dejstva na {irok spektar receptora respektovanje energetske efikasnosti i
u koje spadaju zdravlje ljudi, prirodni
realnog razvoja privrede.
Regulativa o kvalitetu vazduha defini{e
ekosistemi i naseljena mesta. Ta {tetna
maksimalne dozvoljene vrednosti
Do 1973. godine, svet je `iveo u
dejstva predstavljaju eksterne tro{kove
uverenju o jeftinoj energiji, pa i o
najva`nijih neorganskih materija
po{to se direktno ne reflektuju na
jeftinoj elektri~noj energiji. Po izbijanju (tabela 1), u skladu sa regulativom o
tr`i{nu cenu elektri~ne energije. Ovi
naftne krize menja se odnos prema
kvalitetu vazduha i mernim metodama
eksterni tro{kovi su tradicionalno bili
energiji u razvijenom svetu. Nova,
(Sl.glasnik RS 54/92). Grani~na
zanemarivani. Uprkos tome, postoji sve va`na oblast u okviru energetike je
vrednost imisije je najvi{i dozvoljeni
ve}i interes da se ovi eksterni tro{kovi
za{tita `ivotne sredine i procesi
nivo koncentracije zaga|uju}ih materija
internacionalizuju u smislu lak{eg
racionalizacije.
u odre|enoj zapremini vazduha.
uklju~ivanja u regulatorne, pravne i
Prema istom propisu obavezna su
finansijske okvire, kako na nivou
2. Trenutno stanje za{tite
sistematska merenja neorganskih
dr`ave tako i na nivou Evrope.
`ivotne sredine u Srbiji
supstanci (Cl, HCl, amonijak,
Elektroprivreda Srbije (EPS) u svojim
Preduze}a koja obavljaju delatnosti za
hidrosulfid), te{kih metala (Cd, Mn,Pb i
delatnostima, po~ev od eksploatacije
koje je propisana obavezna izrada
Hg), organskih materijala (C2S, stiren,
prirodnih resursa, pa preko proizvodnje,
procene uticaja na [email protected] du`na su da
tetra-hlor-etilen, toluen, formaldehid,
prenosa do distribucije elektri~ne
obezbede obavljanje poslova [email protected] na
di-hlor-etan i akrolien) i kancerogenih
energije u znatnoj meri uti~e na
svakoj relevantnoj lokaciji.
materija (akrilonitril, arsenik, benzol,
prirodno stanje `ivotne sredine. Objekti
Cr, Ni, policikli~ni aromati~ni
Poslovi
za{tite
se
mogu
prema
[3]
EPS-a su prili~no stari i bez obzira {to
ugljovodonici, vinil-hlorid i azbest).
podeliti na:
su gra|eni u skladu sa sa tada
postoje}om zakonskom regulativom,
z Staranje o primeni propisa o [email protected] i
3. Uticaj proizvodnje elektri~ne
danas ne zadovoljavaju u potpunosti sve
sprovo|enje utvr|enih mera za{tite
energije u Srbiji na zaga|enje
stro`ije zakonske odredbe i standarde u
z Preduzimanje mera prevencije i/ili
`ivotne sredine
oblasti [email protected] U skladu sa tim, shodno
otklanjanja posledica ugro`avanje
[1], prioritet u izdavanju energetskih
Proizvodnja elektri~ne energije u Srbiji
`ivotne sredine
saglasnosti za proizvodnju elektri~ne
se dominantno bazira na sagorevanju
z Pra}enje i sakupljanje podataka o
energije se upravo daje iskori{}enju
fosilnih goriva i to pre svega
uticaju
na
`ivotnu
sredinu
obnovljivih izvora energije
niskokalori~nog uglja (lignita). U toku
z Kontrola aktivnosti i rad postrojenja
(hidroenergija, solarna energije,
2006. godine, od ukupno proizvedene
koja mogu prouzrokovati zna~ajne
energije vetra, geotermalna energije,...).
elektri~ne energije u EPS-u, 71% je
{tete/posledice po `ivotnu sredinu i
Radi boljeg razumevanja su{tine EES-a,
proizvedeno u termoelektranama,
zdravlje ljudi
pa onda i problematike [email protected] povezane
odnosno 61% bez uglja sa Kosova i
Za zaga|ivanje odnosno ugro`vananje
sa EES-om, mogu se izdvojiti dva
Metohije. Geografsko pozicioniranje
`ivotne sredine i prirodnih vrednosti
principa koji zna~ajno uti~u na
termoelektrana je uslovljeno blizinom
zaga|iva~ prema [4], pla}a naknadu za
funkcionisanje EES-a. To su principi
resursa primarnog goriva (uglja) i
zaga|ivanje `ivotne sredine kada
bazi~nosti (koji treba sagledavati kroz
blizinom reke. Na slici 2 je prikazana
svojim aktivnostima prouzrokuje ili
stalno rastu}e potrebe za energijom) i
karta proizvodnih kapaciteta
mo`e prouzrokovati optere}enje `ivotne elektroenergetskog sistema EPS-a [5].
princip savremenosti (kroz stalne
sredine, odnosno ako proizvodi, koristi
potrebe za unapre|enjem tehnologija i
U tabeli 2 prikazana je struktura
ili stavlja u promet sirovinu,
za{titu `ivotne sredine) [2].
proizvodnje i potro{nje elektri~ne
poluproizvod ili proizvod koji sadr`i
Komplementarnom primenom ovih
energije u EES-u Srbije
{tetne materije po `ivotnu sredinu.
principa uspe{no se mo`e re{avati
Zaga|iva~, u skladu sa propisima, snosi Ugro`avanje `ivotne sredine prisutno je
osnovni zadatak koji EES-a mora da
u svim fazama u procesu proizvodnje
ukupne tro{kove mera za spre~avanje i
ispuni, a to je snabdevanje dovoljnim
elektri~ne energije u termoelektranama
smanjivanje zaga|ivanja koji uklju~uju
koli~inama elektri~ne energije u skladu
(iskopavanje uglja, priprema i transport,
tro{kove rizika po `ivotnu sredinu i
sa odr`ivim razvojem.
sagorevanje i odlaganje pepela). Lignit
tro{kove
uklanjanja
{tete
nanete
Elektri~na energija u~estvuje u
`ivotnoj sredini. Ministar mo`e umanjiti koji se proizvodi povr{inskom
zna~ajnoj meri u podmirenju ukupnih
eksploatacijom u Kolubarskom,
energetskih potreba razvijenih dru{tava. ili osloboditi obaveze pla}anja naknade
Ovo u~e{}e varira u zavisnosti od
strukture energetskih resursa, i
Tabela 1 Grani~ne vrednosti imisije za neorganske materije
kre}e se do 1/3 ukupnih
potreba. Ovako visok udeo
potro{nje zastupljen je u
zemljama koje koriste elektri~nu
energiju za grejanje (primeri
Norve{ke i [vedske). Kod
zemalja koje su u energetskom
smislu oslonjene na gas i naftu
udeo elektri~ne energije u
podmirenju ukupnih energetskih
x – godi{nji prosek
potreba je ispod 10%. U na{oj
C – 98% svih dnevnih prose~nih vrednosti u godini
98
[151]
energija
Slika 2 Karta elektroenergetskog sistema EPS-a
Tabela 2 Osnovni podaci o EPS
Kostola~kom i Kosovskom
ugljonosnom basenu koristi se kao
pogonsko gorivo za termoenergetske
kapacitete EPS-a. Proizvodnja i prerada
uglja organizovana je u dva privredna
dru{tva - PD RB Kolubara i PD TE-KO
Kostolac. Godi{nja proizvodnja u ova
dva basena iznosi vi{e od 36 miliona
tona. Termoelektrane tro{e godi{nje
vi{e od 33,6 miliona tona lignita, dok se
ostale koli~ine proizvedenog uglja
koriste u industriji i {irokoj potro{nji. U
2006. godini, proizvodnja uglja za
potrebe elektrana kojima upravlja EPS,
odvijala se na povr{inskim kopovima
rudarskih basena Kolubara i Kostolac.
Povr{inski kopovi
Kolubarskog basena
proizveli su 81 odsto
lignita u Srbiji (bez
kopova u kosovskom
basenu). Aktivna su
~etiri kopa: Polje B,
Polje D, TamnavaIstok i TamnavaZapad, koji
snabdevaju TE
Kolubara, TE Nikola
Tesla A i B i TE
Morava. U
Kostola~kom basenu
aktivna su tri
povr{inska kopa:
Drmno, ]irikovac i
Klenovnik, koji su
proizveli 19 odsto
lignita u Srbiji i
snabdevaju TE
Kostolac A i B. Lignit
sa povr{inskih kopova
je niskokalori~no
gorivo sa prose~no
ostvarenom toplotom,
u 2006. godini, ve}om
od 7 900 KJ/kg.
hidroagregata je 2.831 MW, {to ~ini
skoro 34% ukupnog elektroenergetskog
potencijala EPS-a. Proizvodni kapaciteti
"Hidroelektrane \erdap", d.o.o.
Kladovo su HE \erdap I, HE \erdap
II, HE Pirot i HE Vlasina. Proizvodni
kapaciteti "Drinsko - Limske
hidroelektrane", d.o.o. Bajina Ba{ta su
HE Bajina Ba{ta, RHE Bajina Ba{ta,
Limske HE, HE Zvornik i HE
Elektromorava.
3.1 Uticaj povr{inskih kopova na
zaga|enje `ivotne sredine
Pri otkopavanju, transportu i pretovaru
uglja i jalovine dolazi do znatnog
zaga|enja vazduha u okolini kopova.
Posebno su zna~ajni zaga|iva~i
odlagali{ta jalovine ako sadr`e ve}e
koli~ine peska i druge rastresite
materije, naro~ito kada duvaju jaki
vetrovi. Emitovana pra{ina zna~ajno
uti~e na zdravlje radnika, kao i na
zdravlje stranovnika naselja koje se
nalaze relativno blizu kopova. U tabeli
3 je prikazan nastanak emisije pra{ine u
vazduh u zavisnosti od aktivnosti.
3.2 Uticaj termo-elektrana (TE) na
zaga|enje `ivotne sredine
S obzirom da se na razdaljini od 625km od kolubarskih kopova nalaze TE
„Nikola Tesla A“, „Nikola Tesla B“ i
TE-TO „Kolubara A“, prakti~no je
nemogu}e odrediti precizno samo uticaj
termoelektrana na kvalitet vazduha.
Lete}i pepeo nastaje kao produkt
sagorevanja uglja u termoelektranama.
Maksimalna koncentracija pra{ine se
javlja na odre|enom rastojanju od
izvora i u funkciji je visine izvora,
konfiguracije terena i kategorije
stabilnosti atmosfere. [tetni efekti po
zdravlje zaposlenih su vi{estruki. Na
slici 3 je prikazan ciklus uticaja emisije
{tetnih gasova iz termoelektrana. Od
izuzetnog zna~aja su deponije pepela i
{ljake, koje su obi~no locirane du`
re~nih tokova. One imaju veoma slo`en
uticaj kao {to je zauzimanje prostora
(zemlji{ta), izmena ekosistema,
izme{tanje naselja, zaga|ivanje
zemlji{ta, voda, vazduha itd..
Starost aktivnih povr{inskih kopova kre}e U tabeli 4 su prikazane vrednosti
se od 12 do 54 godina. Neki od postoje}ih emisija ~estica pre i posle
rekonstrukcije elektrofiltera u TE
povr{inskih kopova (Tamnava-Istok,
„Nikola Tesla A“ i TE „Kostolac A“.
Klenovnik i ]irikovac) su pri kraju
eksploatacije.
3.3 Uticaj hidro-elektrana (HE) na
Ugro`avanje `ivotne sredine u procesu
zaga|enje `ivotne sredine
proizvodnje elektri~ne energije u
hidroelektranama je druga~ijeg karaktera u Najve}i uticaj na `ivotnu sredinu HE
odnosu na termoelektrane koje se smatraju imaju u fazama konstrukcije i
neuporedivo ve}im i opasnijim globalnim eksploatacije koji predstavljaju izvore
velikog broja kratkoro~nih i dugoro~nih
zaga|iva~em, ali je svakako potrebno
analizirati i lokalni uticaj hidroelektrana uticaja. Glavne faze u ciklusu
proizvodnje HE su prikazani na slici 4.
pre svega na promenu mikroklime,
plavljenje plodnog zemlji{ta i ugro`avanje Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana na
sistema podzemnih voda. Ukupna snaga `ivotnu sredinu prema [6] su ukratko
devet hidroelektrana sa pedeset
predstavljeni u tabeli 5.
[152]
energija
tro{kova vezanih
za ekologiju i
za{titu zdravlja
ljudi. Jedna od
metodologija
predla`e
oporezivanje
„prljavih“ goriva
i tehnologija, {to
bi rezultovalo
zna~ajnim
pove}anjem cena
elektri~ne
energije. Druga
Tabela 3 Izvori emisije u vazduh
Slika 3 Ciklus uticaja emisije {tetnih gasova iz
termoelektrana
Tabela 4 Emisija ~estica pre i posle rekonstrukcije
Slika 4 Ciklus proizvodnje HE
4. Koncept eksternih tro{kova
@ivotni ciklusi elektrana (termolektrana,
hidroelektrana...) prouzrokuju dosta
razli~itih uticaja na `ivotnu sredinu koji
se nazivaju eksternalije i direktno
povezane eksterne tro{kove koji
predstavljeju nov~anu kvantifikaciju tih
uticaja. Eksterni tro{kovi su relativno
skoro predstavljeni u energetskom
sektoru kao hipoteti~ka nov~ana
vrednost negativnog uticaja na `ivotnu
sredinu [7], koji je prouzrokovan u toku
proizvodnje, prenosa ili distribucije
elektri~ne energije.
U EU se ve} du`i niz godina razmatra
mogu}nost i na~in uklju~ivanja
eksternalija koji nastaju tokom
celokupnog `ivotnog ciklusa
proizvodnih kapaciteta elektri~ne
energije u ra~une za elektri~nu energiju.
metodologija predla`e podsticaj razvoja
Velika istra`iva~ka
studija pod nazivom
i upotrebe ~istih tehnologija obnovljivih
ExternE ra|ena tokom
izvora energije [1] ~ime bi se zna~ajno
zadnje decenije
smanjili a u nekim slu~ajevima i izbegli
dvadesetog veka
eksterni tro{kovi. U tabeli 6 su date
predvidela je da }e
vrednosti eksternih tro{kova u
tro{kovi proizvodnje
zavisnosti od goriva po zemljama koje
elektri~ne energije vi{estruko porasti,
su u~estvovale u ovom projektu u
{to je i po~elo da postaje realnost.
€c/kWh proizvedene elektri~ne enrgije.
Tada{nje procene su bile da eksternalije
Preliminarne analize primenjene na
iznose vi{e od 1-2% ukupnog
dru{tvenog proizvoda EU, ne ra~unaju}i na{e dve velike termoelektrane su
pokazale da se eksterni tro{kovi u
tro{kove globalnog zagrevanja. Za
na{im uslovima nalaze u opsegu od 3
dobijanje celokupne slike o ceni
do 7 €c/kWh.
proizvedene elektri~ne energije moraju
se ura~unati i takozvani
Tabela 5 Najzna~ajniji uticaji hidroelektrana na
eksterni tro{kovi.
`ivotnu sredinu
Projekat ExternE je
bio predvi|en da
kvantifikuje
dru{tveno-ekolo{ke
tro{kove u ciklusima
proizvodnje elektri~ne
energije. Prema
projektu, predlo`eme
su razne metodologije
za prora~un eksternih
[153]
energija
Tabela 6 Eksterni tro{kovi [€c/kWh]
5. Zaklju~ak
Za{tita i unapre|enje za{tite `ivotne
sredine na po~etku novog veka se nalazi
u samom vrhu univerzalnih svetskih
problema. Sveprisutno je pravo svakog
~oveka na zdravu `ivotnu sredinu {to
predstavlja civilizacijski imperativ,
takozvano „ekolo{ko pravo“. Zakonska
regulativa Evropske Unije sadr`i veliki
broj regulativa povezanih sa kvalitetom
i za{titom `ivotne sredine, i ona
predstavlja osnovu za analizu eksternih
tro{kova u zavisnosti od modela
`ivotnog ciklusa goriva. Globalni
ekolo{ki problemi i problemi
energetskog deficita se danas u svetu
posmatraju kao jedinstven problem
dobijanja ~iste energije. Izgradnja
objekata za generisanje zelene
energije postaje ne samo potreba ve} i
obaveza. Evropska Unija je obavezala
sve ~lanice, u formi direktive (Directive
2001/77/EC), da u precizno definisanoj
meri, srazmernoj prirodnim resursima,
pove}aju u~e{}e obnovljivih izvora u
nacionalnoj proizvodnji elektri~ne
energije.
Proizvodnja elektri~ne energije u Srbiji
se dominantno bazira na sagorevanju
niskokalori~nog uglja u
termoelektranama i u svim fazama, od
pripreme uglja do odlaganja pepela, se
u manjoj ili ve}oj meri ugro`ava
`ivotna sredina i zdravlje ljudi. Da bi se
ovakvo stanje promenilo neophodno je
uklju~iti u cenu elektri~ne energije
uticaj proizvodnje elektri~ne energije na
`ivotnu sredinu. Na ovaj na~in bi se
dala {ansa novim ~istim tehnologijama
proizvodnje elektri~ne energije, ali i
ekonomski motiv unapre|enja opreme
za za{titu `ivotne sredine u
termoelektranama.
Kvantifikacija uticaja proizvodnje
elektri~ne energije na `ivotnu sredinu,
odnosno formiranje eksternih tro{kova,
je kompleksan proces koji se mora
sprovoditi za svaku elektranu posebno
jer mora obuhvatiti niz relevantnih
parametara: karkteristike goriva (uglja),
stanje opreme, blizinu stambenih
podru~ja, kvalitet i zemlji{ta i voda,
meteorolo{ke uslove, sistem podzemnih
voda ...
Literatura
[1] Zakon o energetici Republike Srbije
(Sl.glasnik RS 84/2004).
[2] Nikola Rajakovi}, Predrag Stefanov,
Neboj{a Arsenijevi}, Ivica Nen~i},
Du{an Nikoli}, Predrag Tepav~evi},
Vladana Rajakovi}-Ognjanovi}, Nata{a
Starovi}, Elaborat „Problematika
za{tite `ivotne sredine u PD
Elektrodistribucija Beograd“, Beograd,
mart 2007
[3] Sla|ana Pandurovi} „Uticaj
ekolo{kog faktora na cenu elektri~ne
enrgije“, diplomski rad, Elektrotehni~ki
fakultet, Beograd, 2002.
[4] Zakon o za{titi `ivotne sredine
Republike Srbije (Sl.glasnik RS
135/04).
[5] Godi{nji izve{taj EPS za 2006.
godinu.
[6] External Costs of Electricity
Generation in Greece, Laboratory of
Industrial & Energy Economics and
National Technical University of
Athens, Research funded by European
Commission in the framework of the
Non Nuclear Energy Programme
JOULE III, December 1997.
[7] Tea Kova~evi}, Danilo Fereti},
@eljko Tom{i} "Environmental impacts
of coal thermal power plants", Energija
i okoli{, svezak I - Hrvatsko udru`enje
za sun~evu energiju, pp 419-426, 1996.
[154]
energija
Prof. dr Nikolaj Ostrovski
HIPOL a.d., Od`aci, Srbija
UDC: 620.9 : 665.7
Problemi u{tede energije u
procesnoj industriji na
primeru HIPOL-a
Uvod
Procesna industrija je veliki potro{a~
energije. Na primer, u rafinerijama
nafte vi{e od 5 % sirove nafte se tro{i
na samu preradu [1]. To zna~i, da ~e u
toku prerade 20 tona nafte jedna tona
biti potro{ena na proizvodnju energije
za preradu. Jo{ vi{e energije (po toni
produkata) se tro{i u hemijskim i
petrohemijskim procesima, u
proizvodnji plasti~nih masa, ve{ta~kih
|ubriva, cementa i sl. Na primer, za
proizvodnju 10 tona polipropilena tro{i
se toplotna energija u koli~ini od skoro
10 tona vodene pare, proizvedene
spalivanjem vi{e od 2 tone mazuta.
Zbog toga je u{teda energije u takvim
postrojenima veoma zna~ajna za
pove}anje njihove efikasnosti. Postoje
tri mogu}nosti smanjenja potro{nje
energije:
1 – prelaz na jeftiniji izvor energije;
2 – pove}anje efikasnosti u procesima
proizvodnje energije (pe~i, kotlovi i sl.);
3 – pove}anje energetske efikasnosti
samih tehnolo{kih procesa.
U ovom saop{tenju }emo prikazati
probleme i rezultate koje se javljaju na
tre}em putu smanjenja potro{nje
energije u pogonu proizvodnje
polipropilena. Taj put zahteva veoma
detaljnu termodinami~ku analizu
sistema, kao i analizu procesa prenosa
mase i toplote.
Destilacija propilena
Procesi destilacije uvek su bili najve}i
potro{a~i energije u hemijskoj
tehnologiji. Energija se tro{i, prvo – za
isparavanje sme{e komponenata ili
frakcija ({to je neophodno za njihovo
razdvajanje), a drugo – za hla|enje ({to
je neophodno za kondenzaciju frakcija i
docnije njihovo kori{}enje u te~nom
stanju). Najve}a koli~ina energije se
Rezime
U procesnoj industriji (hemija, petrohemija, prerada nafte i sl.) energija se tro{i za
grejanje sirovine do temperature reakcije; hla|enje produkata; transport i
komprimiranje fluida:
* – Vodena para, kao sekundarni energent, obi~no se proizvodi na samim postrojenjima
Specifi~nost je procesne industrije daje u{teda svih vrsta energenata mogu}a samo
promenom tehnolo{kih re`ima proizvodnje. U saop{tenju su prikazani na~in i
rezultati smanjenja potro{nje energije u tri sekcije proizvodnog pogona:
1. U pre~i{}avanju propilena putem promene pritiska i temperature u koloni za
rektifikaciju.
2. U polimerizaciji propilena putem uvo|enja visokoaktivnog katalizatora.
3. U su{enju polipropilenskog praha putem izmene temperaturnog re`ima su{nice.
Problems of Energy Saving in Chemical Industry HIPOL as an Example
In chemical process industry (chemistry, petrochemistry, refinery etc.) the energy
is consumed for heating of feeds to the reaction temperature and cooling of
products; and for transportation and compressing of fluids:
* – Water steam, as a secondary energy carrier, is usually produced by chemical plant itself
The peculiarity of chemical industry is that, the energy saving is possible only by
optimization of technological processes in production plant.
In this report, three methods and results in reducing of energy consuption in three
technological sections are presented:
In section of propylene purification: by changing of pressure and temperature in
rectification column.
2. In section of propylene polymerization: by implementation of high active
catalyst.
In section of polymer powder drying: by changing of thermal regime in fluidized
bed dryer.
[155]
energija
Slika 1 Principijelna shema sekcije destilacije
tro{i za isparavanje sme{e, pogotovu
ako se za to koristi vodena para.
Razdvajanje sme{e propilen-propan u
proizvodnji polipropilena je tipi~an primer
energetski neefikasnog procesa. Sme{a
obi~no sadr`i 93–96 % propilena koji
treba ispariti, jer je njegova temperatura
klju~anja pri P = 1 bar (–48 oC) manja
od temperature klju~anja propana
(–42 oC). Latentna toplota isparavanja
propilena iznosi 210 MJ/t, a
temperature klju~anja su bliske. Zbog
toga specifi~na potro{nja vodene pare
za grejanje rebojlera dosti`e 1.2–1.3
tone po toni prera|enog propilena.
Razdvajanje sme{e (destilacija,
rektifikacija) se vr{i u destilacionoj
koloni. Zbog bliskih temperatura
klju~anja propana i propilena kolona je
visoka: sastoji se iz dva dela, visine 60
m svaki, pre~nika 2 m (slika 1). Ukupan
broj podova je 242.
Parametri re`ima kolone su slede}i:
Napoj (sme{a)
4–6 t/h
Pritisak u kondenzatoru
16–17 bar
Refluks
40–50 t/h
Temperatura u
kondenzatoru
18–20 oC
Produkt (propilen)
4.5–5.5 t/h
Neophodna ~isto}a
propilena
99.3 %
Izvod sa dna (ostatak)
∼200 kg/h
Potro{nja toplote
15–18 GJ/h
Izvod sa vrha (gas)
17–25 kg/h
Potro{nja vodene pare
6–8 t/h
Za destilaciju je karakteristi~no da ve}a
~isto}a produkta zahteva ve}i refluks.
Navedeni parametri pokazuju da je za
razdvajanje 4–6 t/h sme{e potrebno
pokazala da je, sa ta~ke gledi{ta fazne
ravnote`e, mogu}e smanjenje pritiska (a
zna~i i temperature) u koloni (slika 2).
Za svaki od mogu}ih pritisaka prona|en
je minimalni refluks, koji obezbe|uje
tra`enu ~isto}u i minimalnu potro{nju
toplote (slika 3).
Re`im rada kolone sa smanjenim
pritiskom bio je ispitan u praksi pri
istom napoju 5.5 t/h, {to je omogu}ilo
smanjenje temperature na vrhu kolone
(tabela 1). Po{to je novi re`im
omogu}io smanjenje refluksa, potro{nja
vodene pare za grejanje kolone je
smanjena za 15-17 %. Osim smanjenja
potro{nje energije, novi re`im je
omogu}io da se smanji gubitak
propilena koji se odvodi sa propanom
sa dna kolone za 3 do 4 puta.
Osim toga, matemati~ko modeliranje je
pokazalo da kapacitet kolone mo`e biti
pove}an ~ak za 50 %. Samim tim
obrazlo`ena je mogu}nost razvoja
(pove}anja kapaciteta) ukupnog
postrojenja proizvodnje polipropilena u
A.D. HIPOL.
isparavati 40–50 t/h te iste sme{e.
Polimerizacija propilena
Drugim re~ima, sme{u je potrebno
8–10 puta ispariti i kondenzovati.
Reakcija polimerizacije je egzotermna,
tako da je sama izvor energije. Prilikom
Jasno da potro{nja energije u najve}oj
stvaranja 1 kg polipropilena osloba|a se
meri zavisi od refluksa, a njegovo
480 kcal toplote. U prera~unu na
smanjenje vodi ka u{tedi toplotne
kapacitet postrojenja u Hipol-u to iznosi
energije. Me|utim, smanjenje refluksa
2.2 MW toplotne snage. Me|utim,
ote`ava razdvajanje sme{e i samim tim
iskoristiti tu toplotu nije lako, jer je ona
smanjuje ~isto}u propilena. Minimalan
iznos refluksa (koji bi obezbe|ivao
niskog potencijala. Reakcija se odvija
~isto}u 99.3 %) zavisi od raspodele
pri temperaturi oko 70 oC, a voda koja
temperature i pritiska po visini kolone i
se koristi za hla|enje reaktora zagreva
koeficijenta efikasnosti podova.
se od 20 do 50 oC. Kvalitetno
Kolona je projektovana sredinom 70-tih kori{}enje toplote toliko niskog
potencijala mogu}e je samo sezonski ili
godina i sigurno je predimenzionisana.
primenom toplotne pumpe, {to se u
Ali koliko? To mo`e pokazati samo
Hipol-u tek planira.
eksperiment, {to je vrlo rizi~no i ne
preporu~uje se, ili precizni prora~un
Me|utim proces polimerizacije
(simulacija) rada kolone.
uklju~uje ne samo reakciju, nego i
prate}e operacije, kao {to su izdvajanje
Broj podova je 242, i za svaki pod je
ostataka katalizatora iz polimera i
potrebno napisati jedna~ine masenog i
pre~i{}avanje rastvara~a (heptana).
toplotnog bilansa za
svaku od 9
Slika 2 Uticaj pritiska na faznu ravnote`u sme{e
komponente sme{e i
propan-propilen [2]
to u te~noj i gasnoj
fazi, a tako|e i
jedna~ine fazne
ravnote`e. Ukupno
matemati~ki model
kolone sadr`i 4617
diferencijalnih i
algebarskih
jedna~ina, koje treba
re{avati istovremeno
[2]. Modeliranje
toliko slo`enih
sistema, naravno,
nije mogu}e bez
ozbiljnih
kompjuterskih
programa.
Ki – konstante ravnote`e (K1 - propilen, K2 - propan), T = 25 oC.
Optimizacija je
[156]
energija
Slika 3 Uticaj refluksa na efektivnost kolone [2]
Napoj = 5.5 t/h, P = 14 bar, Tvrh = 31.3 oC
izaziva njegovu
razgradnju i
koroziju opreme u
preradi polimera.
Deaktivacija
katalizatora
pomo}u alkohola
(butanol) i
izdvajanje
butanola iz
rastvara~a
zahtevaju
zna~ajne dodatne
tro{kove energije.
Smanjenje, pa ~ak
i potpunu
eliminaciju, tih
tro{kova pru`a
visokoaktivni
katalizator na bazi
TiCl4 i Al(C2H5)3.
Zbog visoke
aktivnosti,
koli~ina takvog
katalizatora koja
ostaje u polimeru
je mnogo manja,
tako da njegova
deaktivacija vi{e
nije potrebna. Na
Tabela 1 Pokazatelji procesa destilacije propilena
Gasoviti propilen se rastvara u heptanu
i na ~esticama ~vrstog katalizatora se
pretvara u polipropilen. Polimer, u
stvari, raste na katalizatoru sli~no plodu
nara (slika 4), samo {to su makro~estice
polimernog praha mnogo manje
(300–500 mikrona).
Katalizator (TiCl3+Al(C2H5)2Cl/MgCl2)
ostaje «zarobljen» u polimeru, {to
ukupni kapacitet pogona to ne uti~e, jer
je on limitiran dimenzijom reaktora i
odvo|enjem toplote preko zida
reaktora. Katalizator je skuplji, tako da
se ukupni tro{kovi na katalizator isto ne
menjaju. Zbog toga je prednost novog
katalizatora samo u smanjenju potro{nje
energije i isklju~enju iz upotrebe
nekoliko aparata namenjenih za
Slika 4 Shematski prikaz rasta ~estica polimera
[157]
deaktivaciju katalizatora i pre~i{}avanje
rastvara~a.
Me|utim, primena visokoaktivnog
katalizatora opet zahteva detaljnu
analizu i optimizaciju procesa, u ovom
slu~aju analizu procesa polimerizacije u
reaktoru. Pove}anje aktivnosti
katalizatora ozna~ava pove}anje brzine
reakcije i brzine osloba|anja toplote
reakcije. To mo`e izazvati pregrevanje
~estica polimera ili centralne zone
reaktora sa me{alicom, {to je
nedopustivo za kvalitet polimera i
bezbednost procesa.
Jasno da je eksperimentalna provera
takvih komplikacija skupa i opasna.
Re{enje je mogu}e opet primenom
matemati~kog modeliranja i simulacije
procesa koji se odvijaju u ~esticama i u
reaktoru [3-5]. Odgovaraju}i
matemati~ki model treba da uklju~uje
jedna~ine za:
- brzinu hemijske reakcije,
- difuziju propilena u porama ~estica
polimera,
- dinamiku rasta ~estica,
- prenos mase i toplote izme|u ~estica i
rastvora,
- hidrodinamiku u reaktoru i
rashladnom pla{tu.
Modeliranje je pokazalo kako
mogu}nosti, tako i uslove eksploatacije
novog katalizatora u Hipol-ovom
reaktoru [3-5].
Na slici 5 je prikazana dinamika izmene
brzina reakcije, difuzije i prenosa mase
u procesu polimerizacije. Vidi se da je
najsporiji stadijum unutra{nja difuzija u
~estici polimera, ali ona limitira ukupnu
brzinu samo na po~etku procesa (10-20
s). Dalje brzina reakcije u odnosu na
zapreminu ~estice (WV, g/cm3 h) postaje
skoro jednaka brzini difuzije. Naglo
smanjenje WV prouzrokovano je rastom
~estice. Za 20 s pre~nik ~estice poraste
7-8 puta, a njena zapremina 350-500
puta. Isto toliko se smanjuje odnos
zapremina katalizatora i polimera u
~estici i izaziva smanjenje WV. WC (g/g
h) prikazuje aktivnost
katalizatora u odnosu na
njegovu masu.
Ova analiza pokazuje
da je pregrevanje
~estica mogu}e samo na
po~etku procesa, a da bi
se to izbeglo potrebno
je smanjiti brzinu
reakcije ba{ u prvim
trenucima susreta
katalizatora sa
propilenom. To je
mogu}e primenom
takozvane
«pretpolimerizacije» u
posebnoj posudi pri
temperaturi 10-15 oC,
energija
odnosno njegovu
interakciju sa
kokatalizatorom (
Al(C2H5)3 ), bila je
sagra|ena specijalna
sekcija u kojoj se,
zbog pirofornosti
katalizatora, sve
operacije odvijaju u
atmosferi azota [6].
Uvo|enje
visokoaktivnog
katalizatora
omogu}ilo je
isklju~ivanje
nekoliko operacija
iz sheme
proizvodnje, {to je
prikazano na slici 6
(obele`eno bojom).
Rezultati
pobolj{anja
energetske
efikasnosti pogona
su navedeni u tabeli 2. Potro{nja
mazuta za proizvodnju vodene pare je
smanjena za 22 %, a potro{nja
struje za 8 %.
Slika 5 Dinamika procesa polimerizacije na po~etku
reakcije [3].
koja je mnogo manja od temperature u
reaktoru (70 oC).
Za pretpolimerizaciju, a tako|e i za
pripremu katalizatora ( TiCl4/MgCl2 ),
Slika 6 Shema proizvodnje polipropilena
Tabela 2 Pokazatelji procesa polimerizacije propilena [6].
[158]
Su{enje polipropilena
Po zavr{etku reakcije polimerizacije,
~vrste porozne ~estice polimera treba
odvojiti od te~nog rastvara~a. Za
odvajanje se koriste centrifugiranje i
su{enje. Posle cetrifugiranja polimerni
prah (50-500 mm) u svojim porama
sadr`i 15-20 % heptana. Za su{enje
takvog praha se koristi fluidizovani sloj.
On omogu}uje pove}anje povr{ine
kontakta izme|u fluida za su{enje (azot)
i ~estica materijala. Protok fluida
obezbe|uje skoro potpuno me{anje
~estica ~vrste faze, ~ime se spre~avaju
lokalna pregrevanja ili hla|enja,
stvaranje grudvi itd. (slika 7).
Toplota se dovodi u su{nicu na dva
na~ina – grejanjem azota u
izmenjiva~ima pomo}u vodene pare
srednjeg pritiska (PSP, 11 bar) i
direktnim grejanjem fluidizovanog sloja
pomo}u vodene pare niskog pritiska
(PNP, 2 bar) u radijatorima.
Struktura potro{nje toplotne energije
(vodene pare) je prikazana na slici 8 u
zavisnosti od ulazne vla`nosti
polipropilenskog praha. Najvi{e toplote
se tro{i za grejanje azota nezavisno od
vla`nosti praha, {to je
predvi|eno baznim
dizajnom pogona od
1979. godine.
U{teda energije
omogu}ena je
uvo|enjem katalizatora
nove generacije, koji je
smanio prinos
ne`eljenog atakti~kog
polipropilena (APP).
APP je lepljivi polimer
niske molekulske mase,
koji se lako rastvara u
heptanu, pove}ava
njegovu viskoznost,
smanjuje efektivnost
centrifugiranja i
zna~ajno usporava
difuziju rastvara~a [8] u
porama praha.
Koncentracija APP u
heptanu se smanjila
uvo|enjem novog
katalizatora sa 15-20 do
3-4 g/L. To je smanjilo
preostalu vla`nost praha
posle centrifuge sa
25-30 do 16-20 % i
otvorilo je mogu}nost
optimizacije su{nice
(slika 8).
Me|utim, slika 8 prikazuje samo
koli~inu projektovane potro{nje
toplote. Njena u{teda, na primer
smanjenje temperature ulaznog azota,
izaziva tako|e i promenu kinetike
su{enja, koja uti~e na kona~nu vla`nost
praha, a koja ne sme biti ve}a
od 0.1 %.
energija
niskog pritiska, iskori{}enje toplote
suvog praha za grejanje azota i sl. U
toku su eksperimentalna ispitivanja
novih re`ima rada su{nice.
Slika 7 Principijelna shema su{nice
(PNP – para niskog pritiska, 2 bar); (PSP – para srednjeg pritiska, 11 bar)
- strujanje gasa kroz
fluidizovani sloj.
Analiza ukupnog
delovanja ovih
procesa zahteva
re{avanje sistema
diferencijalnih
jedna~ina
hidrodinamike,
difuzije, razmene
toplote i raspodele
vremena
zadr`avanja ~estica
u sloju [7]. Rezultati
modeliranja su
pokazali da u
slu~aju relativno
krupnih ~estica (vi{e
od 200 μm) proces
kontroli{e difuzija
o
(T oAzot = 120 oC; T Su{enja = 105-110 oC; T Prah = 60 oC)
vlage u porama. U
sitnim ~esticama
Slika 9 Raspodela pre~nika ~estica polipropilena
(manje od 50 μm)
proces kontroli{e
prenos mase preko
povr{ine mehuri}a u
obliku kojih gas
prolazi kroz sloj. U
prelaznoj zoni
(50÷200 mm) bitan
je uticaj jednog i
drugog procesa [7].
Zbog me{anja
~estica u sloju, na
izlazu uvek ima
potpuno suvih i
potpuno vla`nih
~estica. Raspodela
~estica po vla`nosti
zavisi od
hidrodinamike sloja
i raspodele pre~nika
~estica, koja se menja u zavisnosti od
Kinetiku su{enja odre|uju brzine
katalizatora i uslova u reaktoru (slika 9).
slede}ih procesa:
- prenos mase i toplote izme|u ~estica i Simulacija rada su{nice otvorila je
nekoliko mogu}ih na~ina smanjenja
gasa,
potro{nje energije. To su: smanjenje
- difuzija rastvara~a u porama ~estica,
ulazne temperature azota, zamena
- intenzitet me{anja ~estica u
vodene pare srednjeg pritiska parom
fluidizovanom sloju,
Slika 8 Specifi~na potro{nja vodene pare za su{enje [7]
[159]
Zaklju~ak
Pobolj{anje energetske efikasnosti u
procesima hemijske industrije zahteva,
u ve}ini slu~ajeva, detaljnu analizu i
optimizaciju samih tehnolo{kih procesa.
Zbog njihove slo`enosti i nelinearnosti
hemijskih reakcija, optimizacija mora
da se bazira na rigoroznim
matemati~kim modelima elementarnih
fizi~ko-hemijskih procesa (reakcija,
difuzija, prenos mase i toplote,
hidrodinamika heterofaznih sistema).
Gore navedeni primeri potvr|uju
efikasnost takvog pristupa, a {iroka
kompjuterizacija privrede omogu}uje
njegovu primenu u ve}ini tehnolo{kih
procesa. Jedini uslov je spremnost
diplomiranih in`enjera da se bave
in`enjernim poslovima.
Literatura
[1] B. Peri{i}, O. Oci} – Efektivnost i
efikasnost prerade nafte – Znamen,
Beograd, 2002.
[2] N. Ostrovski, P. Stamenkovi}, F.
Kenig, S. Mauhar, B. Barjaktarovi} Hemijska industrija, 2005, 59, br. 5-6,
125-131.
[3] N. Ostrovski - Svet Polimera, 2004,
7, br. 5, 230-238.
[4] N. Ostrovski, F. Kenig - XII
Me|unarodna konferencija "Polimeri
2003", Beograd, Sep. 2003, X-1-13.
[5] N. Ostrovski, F. Kenig - Chemical
Engineering Journal, 2005, 107, No. 13, 73-77.
[6] P. Stamenkovi}, B. Marku{ - III
Kongres in`enjera plasti~ara i gumara,
Ni{ka Banja, Maj 2004, s. 74-83.
[7] N. Ostrovski - IV Kongres in`enjera
plasti~ara i gumara, Vr{ac, Jun 2006, s.
13-16.
[8] N.C. Billingham, P.D. Calvert, A.
Uzuner - Polymer, 1990, 31, p. 258264.
energija
Miroljub Jovanovi}, dipl.in`.
Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd
UDC: 621.313.5.001/.004 (497.11)
Prvo doma}e
kogeneratorsko pilot
postrojenje
Uvodne napomene
Objektivno mali broj stru~njaka zna da
je doma}a vazduhoplovna industrija, do
pre 18 godina, serijski proizvodila dva
razli~ita tipa gasoturbinskih motora
(turbomlazni i turbovratilni).
Proizvodnja se odvijala po licencama
poznatih svetskih firmi ROLLSROYCE (Velika Britanija) i
TURBOMECA (Francuska).
Kvalitet i pouzdanost, ne samo ovih,
vazduhoplovnih gasorurbinskih motora
(GTM), je potvr|en kroz decenije rada
u te{kim uslovima eksploatacije, te to
danas predstavlja jedan od najva`nijih
razloga njihove upotrebe izvan
vazduhoplovstva, uz neophodna
konstruktivna prilago|avanja i
modifikacije.
Jasno je da }e i u narednim decenijama
osnovu za proizvodnju energije
predstavljati fosilna goriva, koja }e sve
vi{e zamenjivati prirodni gas, kao
jeftino i ekolo{ko gorivo. U tom
periodu nemonovno je sve stru~ne
potencijale fokusirati na iznala`enje
na~ina minimiziranja tro{kova
proizvednje jedinice energije, ali uz
istovremenu maksimalnu za{titu
prirodne sredine.
U takvoj situaciji osnovni ekonomski
zadatak dr`ave je da obezbediti
neophodne uslove u osvajanju `eljenog
razvoja i unapre|enja energetske
efikasnosti, u cilju obezbe|enja
neophodnog ekonomskog i tehnolo{kog
napretka dru{tva. Na `alost ne postoji
“~arobni {tapi~” nego samo
promi{ljenost, dobra organizacija i
finasijska podr{ka koja }e obezbediti
Iskori{}enje akumuliranih raznorodnih
tehnolo{kih znanja.
Zbog toga sve tehnolo{ki razvijene
dr`ave intenzivno rade na sopstvenom
razvoju konverzije vazduhoplovnih
GTM, za zazli~ite industrijske potrebe.
Rezime
Ovim radom je predstavljena mogu}nost samostalne doma}e proizvodnje
kogeneratora sa pogonom vazduhoplovnim gasoturbinskim motorima (GTM).
Jedno od najpogodnijih univerzalnih re{enja za razli~ite primene, od sportskih
hala, urgentnih i bolni~kih centara, naftnih bu{otina, specijalnih proizvodnih
postrojenja, pa sve do ski centara, luka i aerodroma gde bi se na licu mesta
proizvodila neophodna elektri~na i toplotna energija predstavlja prvi doma}i
Mobilni Ekolo{ki Kogenerator (MEK).
Osvajanjem proizvodnje MEK postigla bi se:
- Niska cena izrade i odr`avanja, zbog kori{}enja vazduhoplovnih GTM sa isteklim
rokom rada
- Kratak rok vra}anja ulo`enih sredstava,
- Mala masa i gabariti (varijanta mobilnog postrojenja ili jeftini monta`ni objekti),
- Upotreba gasa, kao ekolo{kog i najjeftinijeg goriva,
- Potpuno doma}e odr`avanje i remont (kadrovi, rezervni delovi, alati, ispitni
ure|aji...).
Realnost izrade MEK zasnovana je na iskustvima od 20 godina rada autora sa
svetskim proizvo|a~ima vazduhoplovnih motora (ROLLS-ROYCE i
TURBOMECA) na zna~ajno slo`enijim projektima. Osvajanje proizvodnje MEK
otvara i realne mogu}nosti izvoza, u kome najve}i deo zarade donose doma}a
tehnolo{ka znanja i iskori{}enje postoje}ih slobodnih kapaciteta vazduhoplovne
industrije Srbije.
Klju~ne re~i: Kogeneracija, vazduhoplovne gasne turbine, ekologija, efikasna
proizvodnja energije.
Domestic Cogenerators in Serbia
Aircraft gas turbine engines (GTE) are main subject in research and development
in up-to-date cogenerators. GTE are getting wide applications in different
industrial branches. After fulfilling its life on aircraft GTE can be modify for
different purposes. Mobile Ecological Cogenerator (MEC) is good solution for “on
site” energy production on any facilities. This paper is dealing with original
solution for building mobile electricity and heat production system, which can be
used on distant places far from electricity wire connection. Design and production
are possible because of possession of adequate GTE, equipment, spare parts,
special tools and experienced experts and specialists.
Ovim se promi{ljeno, podi`e op{ti
tehnolo{ki nivo, sti~u nova znanja i
podi`e stopa zaposlenosti i efikasnost
privrede. Pozitivne posledice su stalni
rast proizvodnje i uve}anje fondova za
stalno unapre|enje daljeg razvoja novih
tehnolo{kih re{enja u energetici,
industriji pa i u samom
vazduhoplovstvu.
[160]
Sagledavaju}i efekte efikasnosti
ovakvog pristupa, i ~injenicu da su
klju~ni kapaciteti vazduhoplovne
industrije Srbije locirani na {irem
podru~ju Beograda, jasno se name}e
ideja o neophodnosti iskori{}enja
postoje}ih intelektualnih, tehni~kih i
ostalih pogodnosti, dok jo{ nisu uni{teni
u ovom periodu katastrofalne
energija
degradacije. Njihovo povezivanje i
uklju~ivanje omogu}i}e efikasan razvoj
uz minimalna ulaganja. Formiranje
stru~nih timova, od dokazanih
stru~njaka, uz iskori{}avanje potencijala
nezaposlenih tehnolo{kih kapaciteta
obezbe|uje veoma isplatiljive razvojne
projekte “sa malim obimom ulaganja”.
Takav pristup obezbe|uje povra}aj
ulo`enog kapitala u kratkom
vremenskom periodu.
Ekonomski izuzetno isplatljiva ideja o
iskori{}enju postoje}ih helikopterskih
GTM TV2-117A, sa isteklim letnim
rokom rada (resursom), zasnovana je na
vi{edecenijskim iskustvima autora iz
proizvodnje, odr`avanja i remonta
vazduhoplovnih GTM.
Srbija danas poseduje odgovaraju}e
GTM, u koli~inama koje potpuno
zadovoljavaju potencijalnu serijsku
proizvodnju, a koji bi se nakon
konverzije i remonta, iskoristili kao
pogon prvog doma}eg Mobilnog
Ekolo{kog Kogeneratora (MEK).
Konstruktivnom modifikacijom bi se
omogu}ila upotrebu gasa, kao
pogonskog goriva, ~ime bi se dobilo
prvo doma}e kogeneratorsko
postrojenje, za proizvodnju oko 1 MW
elektri~ne energije, i iskori{}enje jo{
skoro dvostruko vi{e toplotne energije.
Da je ideja samostalnog razvoja
isplatljiva pokazuje i podatak da je
krajem 2004. u EU pokrenut program
razvoja sli~nog postrojenja, na bazi
modifikacije zapadnog vazduhoplovnog
GTM. Organizacija realizacije se
sprovodi povezivanjem u~esnika –
eksperata u jedinstveni Stru~ni Tim,
koji je po sopstvenom izboru anga`ovao
raznorodne proizvodne kapacitete, dok
je EU finansiranje obezbedila iz
bud`eta za razvoj.
Imaju}i u vidu urgentne potrebe za
unapre|enjem energetske efikasnosti
dru{tva, kroz {iroko uvo|enje
kogeneratorskih postrojenja, uz
~injenicu da se ova ideja u potpunosti
uklapa u Strategiju razvoja energetike
republike srbije do 2015. (pripada u
prvi i drugi pripritetni program – strana
16 ta~ka 2.2) autor smatra da se, bez
obzira na nedovoljno preciziran prostor
u Nacionalnom Investicionom Planu
(NIP), mora izna}i odgovaraju}i
modalitet finansiranja ovog programa.
Obezbe|enjem sredstava za izradu pilot
postrojenja MEK u Srbiji bi se u
proizvodnji energije, obezbedilo
po{tovanje 6 osnovnih principa:
1. Ekologija – prozvodnja energije ne
ugro`ava prirodnu sredinu ,
2. Efikasnost – vi{e malih proizvodnih
jedinica obezbe|uje ve}i ukupni
stepen korisnosti,
3. Ekonomi~nost – ni`e investicije u
proizvodnji energije kroz razvoj
“malih” postrojenja.
4. Proizvodnja – obezbe|enje energije
na licu mesta (nema ulaganja u
razvodna postrojenja),
5. Produktivnost –"izvla~enje"
maksimalnog stepena korisnosti iz
pogonskog goriva (~ak do 90%),
6. Pouzdanost – duga, kvalitetna i
pouzdana eksploatacija postrojenja bez otkaza,
Zvani~ne proklamacije o neophodnosti
ulaganja u unapre|enje energetske
efikasnosti, su potpuno deplasirane, jer
nisu u praksi realizovane, kroz
pokretanje ekonomi~nih programa sa
brzom realizacijom. Poslednji je
trenutak da se i kod nas pokrenu
konkretni programi, efikasno pove`u
finansijeri, korisnici i dokazani eksperti,
koji bi uspe{no uposlili neiskori{}ene, a
vrlo zna~ajne, kapacitete. Raznorodne
su mogu}nosti povezivanja i saradnje,
finasijera i korisnika, po~ev{i od
energetskog kompleksa i industrije
nafte, pa do luka, aerodroma, ski
centara, klini~kih centara .., gde su
objektivne potrebe za pouzdanom,
jeftinom i ekolo{kom proizvodnjom
energije u stalnom porastu. Idealan
koncept bi predstavljalo po~etno
bud`etsko finansiranje uz procentualno
u~e{}e ostalih zainteresovanih
korisnika.
2. “Glad” za energijom je sve
ve}a
Stalno pove}anje energetskih potreba,
nosi sa sobom i neminovna ograni~enja,
kao {to su:
z Investicioni udar, koji zahteva
enorma sredstva za izgradnju
proizvodnih postrojenja
z neophodno vreme za njihovu
izgradnju (uz danas samo delimi~no
u~e{}e doma}ih preduze}a),
z prostor koji energetska postrojenja
zauzimaju (uz uticaj na ekologiju),
z cena proizvodnje jedinice energije
(efikasnost u eksploataciji)
Danas se vrlo agresivno name}u strani
“ponu|a~i re{enja” koji su u prednosti
kao vlasnici specifi~nih tehnolo{kih
znanja, koja koriste za unapre|enje
efikasnosti postoje}ih i izgradnju novih
proizvodnih postrojenja. Sre}om, jo{
uvek i u na{oj sredini postoje sli~ni
potencijali, ali dosada{njim
ignorisanjem doma}ih tehnolo{kih
znanja i stru~njaka, uz neverovatno
nepoznavanje postoje}ih zna~ajnih
tehnolo{kih potencijala sasvim je
sigurno da }emo upropastiti i ovaj
najzna~ajniji segment.
Savremeni kogeneratori, zahvaljuju}i
primeni tehnolo{kih dostignu}a,
posebno iz vazduhoplovstva,
omogu}avaju da se efikasno iskoristi
potencijal pogonskog goriva ~ak i do
[161]
80%. Kori{}enje vazduhoplovnih
tehnologija, upotreba postoje}ih GTM,
uz pravilan izbor vrste gasovitog goriva
i adekvatno lociranje kogeneratorskog
postrojenja omogu}uju autonomnost u
istovremenoj proizvodnji elektri~ne i
toplotne energije. Ovakvim pristupom
finansijerima }e se omogu}iti brzi
povra}aj ulo`enih sredstava a u procesu
proizvodnje energije zna~ajno }e se
smanjiti emisija CO2, ~ime }e se
obezbediti po{tovanje ekolo{kih
standarda.
3. Vazduhoplovni gasoturbinski
motori u alternativnoj primeni
Ogromna ulaganja u razvoj
vazduhoplovnih GTM zahtevaju stalno
pove}anje prihoda, {to se obezbe|uje
pove}anjem obima proizvodnje. Kako
tako skupu i slo`enu konstrukciju
prodati na tr`i{tu?
Zbog toga su proizvo|a~i
vazduhoplovnih GTM osmislili razli~ite
mogu}nosti njihove alternativne
primene, nakon namenskih konverzija.
Zahvaljuju}i tome danas je njihova
primena omasovljena, naro}ito u
energetici i industriji.
Razvijene dr`ave, ve} du`e uspe{no,
koriste konvertovane vazduhoplovne
GTM za:
- Kogeneratorska postrojenja na
razli~itim mestima (udaljenim od
mre`e) ili u postrojenjima koja
zahtevaju neprekidni tok snabdevanja
energijom (naftne bu{otine na kopnu i
moru, aerodromi, luke, sportski
objekti, specijalni proizvodni sistemi,
klini~ki ili ski centri, specijalni
proizvodni sistemi …)
- Generatore elektri~ne energije, za
stalno ili havarijsko snabdevanje
va`nih objekata
- Turbokompresore velikog kapaciteta
(`elezare, petrohemija, naftna
industrija…)
- Pumpna postrojenja za transport nafte
i zemnog gasa,
- Obezbe|enje stalnog napajanja
elektri~nom i tolotnom energijiom
velikih poslovnih zgrada, sportskih
centara, tr`nih centara, specijalnih
skladi{ta i luka
- Razli~ita postrojenja u agro
kompleksu (veliki sistemi za
zamrzavanje, navodnjavanje,
su{are…)
- Agregate i pomo}ne sisteme na
brodovima i ~amcima u mornarici,
- Pogone savremenih `eleznica (vozovi
velikih brzina),
3.1 Tehno ekonomske prednosti
alternativne upotrebe
vazduhoplovnih GTM
Veliki izbor razli~itih tipova
vazduhoplovnih GTM omogu}ava
energija
njihovu primenu za raznorodne
industrijske potrebe uz unapre|enje
postoje}ih pogonskih postrojenja, a
najva`nije prednosti su:
a) Izuzetno niska cena vazduhoplovih
GTM nakon utro{enog letnog roka
rada (prodaja „na kilo“),
b) Niska cena starijih generacija GTM
(zbog njihove ve}e specifi~ne mase u
savremene konstrukcije
vazduhoplova se ugra|uju nove,
zna~ajno skuplje, konstrukcije),
c) Kompaktna i pouzdana konstrukcija
(dokazana u slo`enim uslovima
eksploatacije)
d) GTM imaju visoku agregatnu snagu
uz malu specifi~nu masu (u
pore|enju sa SUS motorima)
e) Konstruktivna pogodnost za
modifikacije u cilju upotrebe
razli~itih vrsta goriva (gas…),
f) Niski tro{kovi izgradnje savremenih
energetskih postrojenja i njihovog
kasnijeg odr`avanja,
g) Mogu}nost ispunjavanja raznih
specifi~nih zahteva naru~ioca uz
br`u izgradnju postrojenja,
h) Pouzdana i jednostavna daljinska
kontrola startovanja i pra}enja rada
u eksploataciji,
i) Pouzdani sistem automatske
regulacije rada i upravljanja
(potvr|en kroz dugu eksploataciju),
j) Pouzdana eksploatacija u razli~itim
klimatskim uslovima (okolina
od -50 ºC do +50 ºC),
k) Primena koncepta odr`avanja prema
stanju upotrebom savremenih
dijagnosti~kih metoda
4. Karakteristike konstrukcije
vazduhoplovnih GTM
Vazduhoplovna industrija Srbije, u
sada{njem vremenu, raspola`e sa vi{e
razli~itih tipova turbovratilnih GTM.
Zahvaljuju}i dostignutom tehnolo{kom
nivou u remontu, posedovanju
specijalne opreme i iskustvu autora njih
je mogu}e konvertovati za pogon
visokoefikasnog doma}eg kogeneratora.
Dva najpogodnija GTM, od vi{e
razli~itih tipova, nalaze se u
eksploataciji na slede}im letelicama :
1) Transportni helikopter Mi-8,
snaga na vratilu oko 1 MW, tip
GTM TV2-117A,
2) Laki helikopter GAZELLE,
snaga na vratilu oko 0,5 MW, tip
GTM ASTAZOU XIVM
Navedeni GTM mogu biti iskori{}eni
odmah, ili nakon utro{ka svog letnog
roka rada, ali je logi~no da nakon
utro{ka svog letnog resursa imaju
ekstremno nisku tr`i{nu vrednost.
Za alternativnu primenu, neophodno je
na novim ili starim GTM, izvr{iti
slede}e:
a) Konstruktivnu modifikaciju koja }e
omogu}iti upotrebu gasovitog
pogonskog goriva
b) Generalni remont kompletnog GTM
c) Regulisanje performansi, sa novim
gorivom, na postoje}im ispitnim
postrojenjima
d) Propisivanje i sprovo|enje
verifikacionih ispitivanja
konstruktivno konvertovanog GTM
Va`no je naglasiti ~injenicu da GTM
nakon generalnog remonta dobijaju iste
performanse kao i novo proizvedeni, a
da vazduhoplovna industrija Srbije
poseduje potrebnu logistiku za
odr`avanje, remont, ispitivanje,
kadrove, dokumentaciju, opremu,
tehnologije i znanja za izvo|enje
ovakve konverzije.
vi{e jedinica, dobijaju se potrebne
velike snage. Odr`anje projektovane
efikasnosti,u periodima smanjenja
potrebe za konzumom toplotne energije,
posti`e se jednostavnim isklju~ivanjem
odgovaraju}eg broja proizvodnih
jedinica. Na taj na~in ve}i broj manjih
kogeneratoskih postrojenja obezbe|uje
izuzetnu `ilavost u eksploataciji (ne
postoji mogu}nosti havarije kompletnog
proizvodnog potencijala – kao kod
„velikih“ sistema), a jo{ zna~ajnije je
smanjenje investicionih ulaganja – jer
ne postoji potreba za gra|evinskim
objektom postrojenja. Zato se danas
intenzivno radi na razvoju ovakve
„nove“ koncepcije proizvodnje energije,
koja se zasniva na me|usobnom
povezivanju kogeneratora manjih snaga.
6 GTM koji su na raspolaganju
5. Savremeni kogeneratori su
u doma}em vazduhoplovstvu
izuzetno efikasna postrojenja
Helikopter Mi-8, ve} skoro tri decenije,
je u ekspoataciji u doma}em
Danas zna~ajni konzumenti energije
nisu samo industrijska postrojenja, ve} i vazduhoplovstvu, a njegovu pogonsku
drugi «neproizvodni sistemi» kao {to su grupu ~ine 2 motora tipa TV2-117A.
Autor smatra da ovaj GTM (prikazan na
velike poslovne zgrade, trgovinski
slikama 1, 3 i 4) predstavlja
centri, velika skladi{ta, hladnja~e,
najpogodnije re{enje za pogon prvog
postrojenja posebne namene, hoteli,
doma}eg kogeneratorskog postrojenja.
sportske hale, zatvoreni bazeni... Svi
predstavljaju idealne
korisnike energije
Slika 1 Izgled GTM TV2-117A na Ispitnoj stanici
proizvedene u
(ISOTOV, snaga na izlaznom vratilu oko 1,0 MW)
kogeneratorima, a osnovni
razlog je njihova
istovremena potreba za
elektri~nom i toplotnom
energijom (zimi) a leti
energijom za
rashla|ivanje.
Najkra}e re~eno
kogeneratori
omogu}avaju efikasnu
istovremenu proizvodnju
elektri~ne i toplotne
energije, u jednom
postrojenju od istog
goriva.
Mada kogeneratori imaju
skoro idealne
karakteristike ipak sa
Slika 2 Izgled GTM STAZOU XIV M na
sobom nose i odre|ene
Ispitnoj stanici (TURBOMECA, snaga na
nedostatke, koji su vezani
izlaznom vratilu oko 0,5 MW)
za neophodnost potro{nje
sve proizvedene toplotne
energije. Vi{kovi
proizvedene elektri~ne
energije lako se mogu
«prodati» postoje}oj
elektro mre`i (u dr`avama
koje su to zakonski
regulisale), dok je
problem skladi{tenja
vi{kova toplotne energije
neekonomi~an. Zbog toga
se svesno projektuju
kogeneratori «manjih»
snaga, a njihovim
uparivanjem u sisteme sa
[162]
energija
Dokaz njegove pouzdanosti i `ilavosti u
eksploataciji je podatak da je
proizveden u vi{e od 25.000 primeraka.
Njegova konstrukcija predstavlja
"klasi~no" konstruktivno re{enje, koje
veoma robusno i pouzdano, ~ak u
odre|enom domenu i
predimenzionisano. Ovaj GTM pripada
starijoj generaciji vazduhoplovnih
konstrukcija, pa se, zbog svoje ve}e
«specifi~ne mase», vi{e ne ugra|uje u
nove tipove helikoptera.
Izbor najpogodnijeg GTM za pogon
doma}eg kogeneratora zavisi od vi{e
faktora, od kojih su najva`niji:
- cena kompletnog GTM (nakon
generalnog remonta i konverzije zbog
pogona na gas),
- raspolo`ivost kadrova, rezervnih
delova, specijalnih alata i opreme u
vazduhoplovnoj industriji Srbije,
- pouzdanost i `ilavost , dokazani kroz
eksploataciu u protekle tri decenije,
- posedovanje kompletne logistike za
odr`avanje i remont i ukupno
proizvedene koli~ine odabranog GTM.
Na osnovu dosada{njih iskustava i
poznavanja razli~itih GTM u doma}em
vazduhoplovstvu, autor smatra da je
ekonomski isplatljivo pokrenuti
izgradnju Mobilnog Ekolo{kog
Kogeneratora (MEK) a za pogon
upotrebiti tehnolo{ki najpogodniji
vazduhoplovni GTM TV2-117A.
Razlog za{to kogeneratorsko
postrojenje treba da bude mobilno je
prakti~ne prirode.
Ovakav pogon je zna~ajno lak{i i
gabaritno manji (u odnosu na druge
tipove motora), ~ime je obezbe|en lak
transport kompletnog energetskog
postrojenja na mesto gde za njim
postoji eventualna urgentna potreba.
Upotreba MEK je univerzalna kako kod
snabdevanja energijom udaljenih, a
zna~ajnih, privremenih naselja ili
specijalnih postrojenja tako i u slu~aju
problema nastalih nakon velikih
elementarnih nepogoda. Klasi~an
primer udaljenih, a zna~ajnih,
privremenih naselja, su naftne bu{otine.
U takvom slu~aju je mogu}e iskoristi
gas iz same bu{otine za pogonsko
gorivo, i obezbediti „besplatnu“
energiju kompletnom postrojenju
bu{otine.
7. Pilot postrojenje MEK - prvi
doma}i kogenerator
Osnovnu prednost MEK }e predstavljati
njegova kompaktna konstrukcija,
relativno velika snaga pogonske
jedinice(oko 1MW samo elektri~ne
snage), mala ukupna masa i potvr|ena
pouzdanost. Za efikasnu eksploataciju
je od esencijalne tehno-ekonomske
va`nosti posedovanje doma}e logisti~ke
podr{ke u odr`avanju i remontu GTM
TV2-117A (slike 3 i 4).
Slika 3 GTM TV2-117A u procesu sastavljanja
Osnovna koncepcija
Mobilnog Ekolo{kog
Kogeneratora (MEK) se
sastoji u slede}em:
a) Kompletna oprema
MEK postrojenja bi
bila ugra|ena u
specijalno izra|eni
kontejner.
b) Kontejner bi bio
konstruktivno
predvi|en za lako
postavljanje i
fundiranje, a gabariti i
priklju~ne ta~ke
kontejnera bi
odgovarali postoje}im
standardima za
kamionski transport.
Slika 4 Sastavljeni GTM TV2-117A na
c) MEK omogu}ava
tehnolo{kom nosa~u
jednostavno pove}anje
na 2 i vi{e MW,
povezivanjem sa
potrebnim brojem
drugih MEK jedinica
d) MEK konfiguracija
omogu}ava
istovremenu ekolo{ku
proizvodnju toplotne i
elektri~ne energije, a
o~ekivani ukupni
stepen iskori{}enja
gasovitog pogonskog
goriva bi bio oko 80%.
Toplotna energija,
proizvedena u MEK,
mogla bi da se koristi za
razli~ite potrebe, od zagrevanja
definitivno isklju~enje iz dalje
prostorija pa sve do iskori{}enja za
eksploatacije, u vazduhoplovstvu. Ovo
tehnolo{ke procese su{enja, {to najvi{e
zavisi od zahteva potencijalnih
stvara idealnu priliku za doma}i razvoj
korisnika. Pogon MEK (GTM TV2MEK jer se ovi GTM mogu otkupiti
117A) na izlazu iz turbine daje vrele
vrlo povoljno („na kilo“) i time
gasove oko 720 K (447 °C) {to
omogu}iti:
omogu}ava preuzimanje oko 10 miliona 1) Izradu pouzdanog i kvalitetnog
KJ/h toplotne energije.
mobilnog kogeneratorskog
Ova koli~ina toplotne energije je
postrojenja za sopstvene potrebe, uz
dovoljna za proizvodnju 520 kg/h
otvaranje potencijanih mogu}nosti
vodene pare (ili toplog vazduha), na
izvoza,
temperaturi od 100 °C.
2) Sticanje zna~ajnih tehnolo{kih
saznanja kroz samostalnu
Spolja{nji izgled MEK postrojenja, ~iji
eksploataciju kogeneratora i transfer
bi se transport vr{io standardnim
ste~enih saznanja u druge doma}e
teglja~em, prikazan je na slici 5, a
energetske kapacitete,
zajedno sa svojim kontejnerom, ne bi
te`io vi{e od 15 t.
3) Upo{ljavanje doma}ih stru~njaka, uz
transfer vazduhoplovnih tehnologija
u industriju, i {iroko uklju~ivanje
8. Pozitivni efekti doma}eg
potencijala univerziteta uz
razvoja MEK
upo{ljavanje nezaposlenih
Nije sporno da na svetskom tr`i{tu ima
proizvodnih kapaciteta.
savremenijih (ali vi{estruko skupljih)
4) Sticanje zna~ajnih tehni~kih
GTM, nego {to je odabrani GTM TV2saznanja, u ovoj specifi~noj oblasti
117A, koji bi tako|e mogli da se
proizvodnje energije. Ste~ena
upotrebe za izgradnju MEK. Razlog
iskustva }e biti veoma zna~ajna za
ovakvog izbora GTM je ~injenica da
podizanje energetske efikasnosti
Srbija ve} danas raspola`e sa najmanje
dr`ave.
30 navedenih motora. Po{to im je letni
5) Otvaranje ekonomske i tehni~ke
resurs istekao, njihova perspektiva je
saradnje sa inostranim naru~iocima,
[163]
energija
koji raspola`u sa ovim tipom GTM,
pa ~ak i eventualno zajedni~ko
u~e{}e u razvoju MEK.
Veliki svetski proizvo|a~i
vazduhoplovnih GTM imaju zna~ajnu
prednost, jer se ovim projektima bave
du`e od jedne decenije, dok mi jo{ uvek
nismo ni po~eli. Pred nama su tri
va`ana strate{ka pitanja:
Da li postoji objekitan razlog upornog
spre~avanja samostalnog doma}eg
razvoja, proizvodnje i eksploatacije
novih energetskih kapaciteta, koji bi u
eksploataciji ostvariti izuzetno zna~ajne
u{tede? Da li je to na{a `elja da
inostranim proizvo|a~ima slo`enih
tehni~kih sistema, kroz ukupne tro{kove
kupovine obezbe|ujemo sredstva za
budu}i razvoj?
Zar nije znatno korisnije ta sredstva
ulo`iti u sopstveni razvoj i formirati
kvalitetne kadrove, uposliti postoje}e
proizvodne kapacitete i zna~ajno
u{tedeti u budu}oj eksploataciji
predlo`enog re{enja?
U narednim redovima autor }e poku{ati
da najkra}e obrazlo`i razloge
neophodnog doma}eg razvoja.
9. Menad`ment znanja – danas
veoma popularni termin
Najvredniji resurs XX veka
predstavljala je sofisticirana proizvodna
oprema i slo`eni tehni~ki sistemi, ali
izgleda da smo stali i prevideli taj vek
je pro{ao.
Najvredniji resursi XXI veka su ljudi obrazovani kadrovi, svih nivoa,
sposobni da vladaju {irokim spektrom
znanja, sposobni da neprekidno u~e i da
svojim znanjem uti~u na pove}anje
produktivnosti!
Vi{e nego ikada, savremena ekonomija
se vodi znanjem. Sposobnost da se
nau~i novo, sposobnost da se nova
znanja kombinuju sa postoje}im i
sposobnost da se sve to primeni i stvori
novi priozvod, predstavljaju osnovu bez
koje se ne mo`e ostvariti uspe{na
ekonomija.
Oni koji mogu da to prate - opsta}e, oni
koji to ne mogu - nesta}e! Moramo o
tome voditi ra~una
Pre dve decenije doma}a
vazduhoplovna industrija je bila na
svom tehnolo{kom vrhuncu i zapo~ela
je projekt nadzvu~nog aviona, a danas,
zbog konstantnog zanemarivanja ostala
je bez klju~nog resursa - obrazovanih
kadrova. Danas oni vode razvoj u istim
tim zemaljama koje nam nude prodaju
slo`enih tehni~kih sistema. To je i
logi~no jer su oni svojim odlaskom
odneli i ogroman deo zanja, {to je ~inilo
intelektualni kapital cele dr`ave, kada
ovde nije bilo mogu}nosti da realizuju
sopstvena znanja.
- Da li smo mi
Slika 5 Spolja{nji izgled MEK postrojenja u svom
svesni
kontejneru
neophodnosti
o~uvanja
onoga {to
nam je jo{
ostalo?
- Da li je
nekome od
odgovornih
uop{te
poznato da
raspola`emo
jedinstvenom
Univerzalnom
Ispitnom
Staniciom za
ispitivanje
svih tipova
GTM, koji
mogu biti od
interesa za na{e potrebe?
z Nabavkom iz uvoza, slo`enog
- Da li sagledavamo da je to klju~ni deo
postrojenja, sli~nog MEK-u, zbog
ulaganja u razvoj slo`enih sistema kao
visoke kompleksnosti njegovog
{to je MEK?
odr`avanja, korisnik mora da ima u
- Mi to posedujemo, imamo potrebne
vidu neminovno nastavljajnje rasta
GTM, znanja, kadrove, alate.... ali ih
tro{kova eksploatacije. Bi}e
ne koristimo. Za{to?
neophodno, (obi~no kod proizvo|a~a)
izvr{iti obuku doma}ih specijalista za
Ogromne investicije i intelektualni
eksploataciju i odr`avanje, {to se
napori u vazduhoplovnoj industriji, su u
mora posebno platiti – jer nije bilo
proteklim decenijama ekstremno
predvi|eno ugovorom.
unapredili dr`avne tehnolo{ke
potencijale, ali to nije poznato {iroj
z Ako i jeste, uobi~ajeno je da
tehni~koj javnosti, jer je dr`ano u
proizvo|a~ nudi obuku samo za prvi
“okvirima namenske proizvodnje”.
nivo odr`avanja, dok }e ostali nivoi
Du`nost nas, koji smo jo{ preostali, iz
biti predlo`eni kroz «dugogodi{nju
te industrije, je da ne dozvolimo njeno
garanciju» proizvo|a~a. Takav vid
ga{enje i gubitak potencijala formiran
„saradnje“ predstavlja potpunu
generacijama. Mora se imati u vidu da
ekonomsku zavisnost korisnika od
je menad`ment znanja u stvari
isporu~ioca, po{to krajnji korisnik
menad`ment intelektualnog kapitala – a
nije u stanju da sveobuhvatno sagleda
mi ga se svesno odri~emo. Zato svi koji
sve funkcije sistema. Uobi~ajeno je
ovaj termin koriste moraju da vode
da se u ugovoru nagla{ava
ra~una i o njegovoj stvarnoj primeni u
samostalnih intervencija korisnika na
praksi.
postrojenju, jer se time ugra`ava
Ovaj lament nad doma}om
garancija.
vazduhoplovnom industrijom direktno
z
Normalno je o~ekivati probleme i sa
je vezan za mogu}nost razvoja MEK i
tehni~kom dokumentacijom, vezane
autor nije mogao a da ga ne ugradi u
za jezi~ku barijeru, kao i probleme sa
ovaj rad.
promptnom nabavkom i kori{}enjem
specijalnih alata, formiranjem stoka
10. Odr`avanje slo`enih
naj~e{}e potrebnih rezervnih delova...
tehni~kih sistema iz uvoza i
z Tokom eksploatacije sve }e biti ~e{}e
tehno-ekonomske zamke
neophodna stru~na pomo}
Samo dugogodi{nje iskustvo u
proizvo|a~a i intervencije njegovih
eksploataciji, slo`enih tehni~kih sistema
specijalista zbog manjih
iz uvoza, omogu}ava pravilno
neispravnosti, a posebne probleme }e
sagledavanje ozbiljnih ekonomskih
izazvati ozbiljniji kvarovi. To }e sve
nedostataka kupovine – posebno ako
morati da se posebno pla}a, tako da je
ve} postoji mogu}nost proizvodnje u
isporu~ilac sebi obezbedio stalne
zemlji. To va`i i za slu~aj uvoza i
devizne prihode od redovonog
kvalitetnijeg postrojenja nego {to je
odr`avanja, bez mogu}nosti uticaja
MEK (naravno po zna~ajno vi{oj ceni).
korisnika na njihovo redukovanje.
Nabavku takvih sistema moraju da vode
z Autor je, sa svojim kolegama iz
iskusni stru~njaci kako ne bi krajnjeg
namenske industrije, ve} uspe{no
korisnika doveli u nezavidan polo`aj
primenio razli~ite metode savremene
kod ugovaranja.
tehni~ke dijagnostike (endoskopska,
Iz tih razloga posebno treba imati u
vibraciona, parametarska, uz
vidu slede}e ~injenice:
[164]
energija
spektralnu analizu ulja) u odr`avanju
prema stanju svih vazduhoplovnih
GTM u eksploartaciji, kao i na
drugim tipovima motora u upotrebi u
doma}em vazduhoplovstvu. Ova
metodologija je univerzalnog
karaktera i mo`e se primeniti i na
svim ostalim sistemima slo`enih
industrijskih postrojenja.
z Interesantno je da ovakav efikasan
sistem odr`avanja prema stanju se jo{
uvek ne nudi od strane isporu~ilaca
slo`enih postrojenja, jer se time
korisniku dodatno uve}avaju tro{kovi
odr`avanja.
z Gruba procena autora, o vrednosti
ukupnih ulaganja u razvoj i izradu
pilot postrojenja MEK, je da }e ona
biti veoma bliska nivou tro{kova
nabavke, instaliranja i obuke kadrova
korisnika za eksploataciju
kogeneratorskog postrojenja, sli~nih
performansi, sa svetskog tr`i{ta.
z Sam proces organizacije projekta
MEK, finansiranje njegove izgradnje,
sagledavanje svih pozitivnih
finansijskih i tehnolo{kih doprinosa,
trebalo bi precizno definisati kroz
izradu PROGRAMA
REALIZACIJE (FEASIBILITY
STUDY). Autor je su do sada, u
doma}em vazduhoplovstvu, uradio
vi{e desetina znatno slo`enijih
Programa, Studija i Projekata koje je
uspe{no organizaciono i tehnolo{ki
vodio do okon~anja osvajanja i ulaska
u serijsku proizvodnju. Posebna
potvrda kvaliteta je dobijena kroz
pouzdanu eksploatacijiu i efikasno
odr`avanje.
11. Zaklju~ak
1. Rokovi za pokretanje razvoja
doma}eg MEK postrojenja nalaze se
na isteku, ne zbog nere{enog pristupa
finansiranju ve} zbog zanemarivanja
tehnolo{kih potencijala koji
neminovno propadaju, a kadrovi se
rasipaju i ozbiljno ugro`avaju osnovu
razvoja.
2. Tehnolo{ka pogodnost izabranog
gasoturbinskog motora TV2-117A za
pogon MEK, zasnovana je na tri
glavna razloga:
a) Ekonomski
- Izuzetno niska cena vazduhoplovnih
GTM sa isteklim letnim resursom,
- Niski tro{kovi odr`avanja uz primenu
savremenih dijagnosti~kih metoda
(endoskopska, vibraciona,
parametarska uz spektralnu analizu
ulja), {to doma}a vazduhoplovna
industrija ve} poseduje,
- Kogenerativna proizvodnja elektri~ne
i toplotne energije, pogonom na zemni
gas,
- Upo{ljavanje postoje}ih
neiskori{}enih vazduhoplovnih
kapaciteta na izradi MEK
- Dobijanje znatno vi{e vrednosti GTM
TV2-117A, nakon remonta i
konverzije za potrebe MEK.
- Realna mogu}nost izvoza MEK
(naplata doma}eg «know-how» uz
upo{ljavanje kapaciteta)
- Otvaranje mogu}nosti saradnje na
zajedni~kom razvoju sa inostranim
partnerima, zbog raspolaganja
specifi~nom skupocenom
infrastrukturom i multidisciplinarnim
kadrovima.
d) Pokrenuti informisanje stru~ne
javnosti (n.pr. Ministarstvo za nauku
i za{titu `ivotne sredine Srbije), u
cilju iznala`enja potencijalno
zainteresovanih za ulaganja u ovaj
profiitabilni program
e) Po izlo`enom modelu mogu se
iskoristiti i drugi vazduhoplovni
GTM malih snaga (do 100 kW),
kojih tako|e ima u dovoljnom broju.
b) Tehni~ki
Literatura
[1] Jankovi} S. (1992.) ”Modeliranje
Univerzalne Ispitne Stanice za
ispitivanje vazduhoplovnih gasnih
turbina”, Ma{inski Fakultet, Beograd,
doktorska disertacija
[2] Jovanovi} M., Jankovi} S. (2004,)
”Razvoj kogeneratora od modifikovanih
vazduhoplovnih gasoturbinskih motora
za mobilno ili stacionarno snabdevanje
energijom sistema KGH”, Savetovanje
KGH 2004, Beograd
- Pouzdani kogenerativni izvor energije,
izuzetne mobilnosti, za postavljanje na
`eljena mesta,
- Obezbe|ene doma}eg pouzdanog
najsavremenijeg sistema odr`avanja
prema stanju
- Obezbe|enje remonta od strane
doma}e industrije, uz otvorenu
mogu}nost dalje nadgradnje,
- Visoka pouzdanost GTM, koja je
potvr|ena u dugogodi{njoj
eksploataciji na vazduhoplovima,
- Du`i rok rada u eksploataciji, u
odnosu na SUS motore, i visoka
pouzdanost u eksploataciji,
- Relativno jednostavna konstrukcija
GTM uz kompletnu doma}u logisti~ku
podr{ku,
- Mogu}nost pouzdanog daljinskog
upravljanja
c)
Ekolo{ki
- Zna~ajno smanjenje emisije {tetnih
gasova u atmosferu i po{tovanje
ekolo{kih standarda,
-Upotreba zemnog gasa, kao
najjeftinijeg ekolo{kog goriva, koji }e
biti dostupan u Srbij.
3. Mere koje treba preduzeti za izradu
pilot postrojenja MEK
a) Formirati akcionarsko dru{tvo od
zainteresovanih korisnika ili
finansijera za izradu "Feasibility
Studije MEK postrojenja", koja bi
obezbedila precizne tehni~ke i
ekonomske pokazatelje za ulazak u
projekat i izradu pilot postrojenja,
b) Ovako formirani Proizvo|a~ je u
stanju da obezbediti autonomnost u
odr`avanju, opravci i budu}oj
nadgradnji MEK, i to prema
specifi~nim zahtevima naru~ioca ({to
nije slu~aj ni sa jednim uvoznim
postrojenjem sli~ne namene).
c) Pokretanjem rada na projektu MEK
Proizvo|a~ bi pored finasijskih
efekata uspe{no obrazovao sopstvene
kadrove i obezbedio kvalitetnu
osnovu za budu}e radove na razvoju
i drugih slo`enih sistema.
[165]
energija
Aleksandar Nikoli}, @arko Janda
Elektrotehni~ki institut "Nikola Tesla", Beograd
UDC: 621.313.333/.316.003
Potencijali za u{tedu
elektri~ne energije u
srednjenaponskim
elektromotornim
pogonima
1. Uvod
Poslednjih godina u svetu se sve vi{e
uo~avaju izuzetne prednosti regulisanih
srednjenaponskih elektromotornih
pogona sa aspekta pobolj{anja
upravljanja tehnolo{kim procesima,
pove}ane efikasnosti i energetskih
u{teda. Srednjenaponski frekventni
regulator do sada nije bio atraktivan
zbog visoke cene, veli~ine, kao i
zahteva za dodatnim in`enjeringom i
velikim tro{kovima instalacije. Danas je
situacija na tr`i{tu druga~ija, obzirom
da sve vi{e proizvo|a~a frekventnih
regulatora ima u svom proizvodnom
programu srednjenaponske regulatore
[1]-[7]. Napredak u ovoj oblasti je
omogu}en zahvaljuju}i razvoju novih
poluprovodni~kih komponenti (HV
IGBT, IGCT, SGCT) [2],[8]-[11] koje
su omogu}ile smanjenje veli~ine
pogona, pove}anje pouzdanosti i
sni`enje ukupne cene pogona. Tako|e,
jedna od zna~ajnijih stavki je
standardizacija pogona za najve}i broj
primena, dok je ranije izrada svakog
pojedina~nog srednjenaponskog
regulatora zahtevala poseban razvoj u
trajanju od {est meseci i vi{e. U
pogonima velikih snaga
srednjenaponski regulatori postaju
kona~no alternativa za niskonaponska
re{enja, naro~ito u primenama kod
kojih se odluka o izboru odgovaraju}eg
regulatora donosi na osnovu vi{e
kriterijuma, a ne samo inicijalne cene
pogona [12].
2. Postoje}a re{enja
Re{enja pogonskih sistema upravljanja
koja su danas kod nas u upotrebi u
elektromotornim pogonima sa
motorima srednjeg naponskog nivoa (do
6,6kV) su [13]:
- Direktno priklju~enje na mre`u ili
start pri nominalnom naponu
Rezime
U radu }e biti predstavljeni potencijali za u{tedu elektri~ne energije unapre|enjem
elektromotornih pogona srednjeg naponskog nivoa uvo|enjem frekventnih
regulatora. Pri tome se prvenstveno misli na asinhrone motore snage ve}e od
400kW i naponskog nivoa 3,3kV i 6kV. Osnovni motiv unapre|enja je
modernizacija procesa u kojima se koriste elektromotori srednjeg napona,
pove}anje pouzdanosti i smanjenje potro{nje elektri~ne energije.
Abstract
Energy savings potentials in medium voltage drives by application of frequency
converters will be presented in the paper. For this purpose medium voltage drives
are caracterized as those rated 400kW and up, operating at 3,3kV and 6kV voltage
level. The main motif of improvement is renewal of processes that uses medium
voltage drives, increase of reliability and reducing energy consumption.
Predstavlja ekonomi~no re{enje, ali
ima brojnih ograni~enja:
z padovi napona,
z smanjeni moment,
z znatna mehani~ka optere}enja pri
startu pogona,
z lo{a raspodela optere}enja izme|u
pogonskih motora.
Ovo re{enje se uglavnom koristi kod
motora sa kaveznim rotorom, a radi
ubla`avanja mehani~kih udara pri startu
pogona se koristi hidrodinami~ka
spojnica.
- Primena hidrodinami~kih spojnica
Predstavlja dobar izbor za start
pogona sa punim momentom, ali se
javljaju znatni problemi u pouzdanosti
rada i odr`avanju zbog
komplikovanog mehani~kog re{enja.
U hidrodinami~koj spojnici na
primarnom delu (pumpni deo) se
mehani~ka energija pretvara u strujnu
energiju radnog fluida, dok se na
sekundarnom delu ponovo vr{i
transformacija u mehani~ku energiju.
Gubici energije u spojnici u radu su
proporcinalni klizanju i iznose tipi~no
3%-5%.
[166]
- Primena rotorskih upu{ta~a
Kod motora sa namotanim rotorom
bitna karakteristika je mali polazni
moment, pa se ovi motori startuju sa
dodatim otporom u kolu rotora.
Promena brzine se posti`e otpornicima
u kolu rotora koji se segmentno
isklju~uju pomo}u odgovaraju}e
relejne automatike. Pri odgovaraju}oj
vrednosti otpora dobija se maksimalno
mogu}a vrednost polaznog momenta
jednaka prevalnom momentu motora.
[to je ve}a vrednost dodatog otpora
uklju~ena u kolo rotora, polazna struja
motora je manja. Prednosti pogona sa
rotorskim upu{ta~ima su ve}i polazni
moment i mogu}nost varijacije brzine
izme|u motora radi kompenzovanja
raspodeljenog optere}enja {to se
posti`e neistovremenim
prekra}ivanjem otpornika i uobi~ajeno
se koristi kod vi{emotornih pogona.
Problemi u eksploataciji i odr`avanju
kod motora sa namotanim rotorom se
javljaju zbog prisustva ~etkica,
otpornika kao i kontaktora za
uklju~enje/islju~enje pojedinih
segmenata sa otpornicima.
- Start motora sa sni`enim naponom
Osnovna metoda koja se zasniva na
energija
ovom principu je pokretanje pomo}u
prebaca~a zvezda-trougao. Pri
ovakvom pokretanju polazni napon po
fazi je za 1,73 puta manji od napona u
normalnom radu. U istoj srazmeri se
smanjuje i polazna struja, ali se zato
polazni moment smanjuje za tri puta
{to ovaj na~in pokretanja ~ini
nepogodnim za pokretanje pogona u
te{kim uslovima polaska {to npr.
odgovara pogonima trakastih
transportera.
3. Savremena re{enja
Savremena re{enja u elektromotornim
pogonima srednjeg napona obuhvataju
primenu modifikovanih i upravlja~kom
smislu unapre|enih pogona sa
rotorskim upu{ta~ima, zatim primenu
srednjenaponskih soft-startera i
srednjenaponskih frekventnih
regulatora.
Postoje modernizovana re{enja
rotorskih upu{ta~a kod kojih su
primenjeni tiristori u paralelnoj sprezi
sa otpornicima u rotoru i programabilni
automat (PLC). Ovakav sistem je
slo`eniji, ali i bolje upravljan pomo}u
PLC-a koji stalno meri struju statora
motora, i prema njoj vr{i kratko
spajanje prva ~etiri otpornika dok traje
start. Pri tome se prvo pale
odgovaraju}i antiparalelni tiristori, a
zatim se zatvara odgovaraju}i kontakt.
Iako je se ovo re{enje uspe{no koristi u
nekim industrijama, ostaju osnovni
nedostaci, a to je veliki broj elemenata i
lo{ije iskori{}enje elektri~ne energije
[13].
Savremena metoda pokretanja pogona
koja bazira na principu pokretanja sa
sni`enim naponom je primena tzv. softstartera. Soft-starteri su ure|aji koji
koriste poluprovodni~ke komponente
(uglavnom tiristore, za manje snage i
trijake) kako bi obezbedili «meki» start
motora. Princip rada se zasniva na
delimi~nom «propu{tanju» dela poluperiode napona napajanja prema
motoru, pode{avanjem odgovaraju}eg
ugla paljenja tiristora. Promenom ugla
paljenja tiristora u soft-starteru mo`e se
kontinualno menjati efektivna vrednost
napona na motoru i tako posti}i
kontinualno pove}anje momenta
motora. Me|utim, zbog izobli~enja
talasnog oblika napona dolazi i do
izobli~enja struje. To je razlog pojave
vi{ih harmonika koji pove}avaju
gubitke u motoru i {to je jo{ va`nije
stvaraju pulsiraju}i moment motora koji
pove}ava naprezanja mehani~kih
sklopova pogona. Iako soft-starter
smanjuje efektivnu vrednost polazne
struje, zagrevanje bakra statora raste, jer
raste apsorbovani toplotni impuls u toku
starta. Kada se ugao paljenja tiristora
smanji na pribli`no 90°, amplituda
napona odgovara maksimalnoj trenutnoj
vrednosti, tako da i maksimalna
vrednost trenutne struje postaje
pribli`no jednaka maksimumu koji bi se
imao bez soft-startera.
Ograni~enja polazne struje, pa samim
tim i polaznog momenta dovodi do
zaklju~ka da se startovanje pogona sa
sni`enim naponom, prvenstveno
upotrebom soft-startera mo`e koristiti
samo u slede}im slu~ajevima:
- pogoni bez te{kih uslova polaska,
- pogoni kod kojih ne postoji zahtev za
pode{avanjem brzine u toku rada,
- pogoni kod kojih se koriste motori sa
pove}anim polaznim momentom
(kavezni motori sa dubokim ili
dvostrukim `lebovima).
Tipi~na mesta primene soft-startera su
pumpna i ventilatorska postrojenja.
Kona~no re{enje predstavljaju
srednjenaponski frekventni regulatori
koji pokrivaju opseg snaga od 0,4MW
do 40MW pri naponima od 2,3kV do
13,8kV [2]. Snaga se mo`e pove}ati i
do 100MW u pogonima sa sinhronim
motorima i invertorima sa komutacijom
na strani optere}enja. Me|utim, ve}ina
instaliranih srednjenaponskih pogona se
nalazi u opsegu od 1-4MW sa
naponima od 3,3kV do 6,6kV. Ovi
pogoni su na{li primenu u industriji
naro~ito za pumpe naftovoda u
petrohemiji, ventilatore u cementarama,
pumpama u crpnim stanicama
vodosnabdevanja, kod transporta
materijala (npr. transportne trake na
povr{inskim kopovima), valjaonicama u
metalnoj industriji i dr [4], [5], [14]-[17].
U radu nije pomenuta primena
niskonaposkih frekventnih regulatora
(napona obi~no 690V) za pogone
srednjeg napona koji predstavljaju {ire
rasprostranjene ure|aje u industriji [17],
ali zahtevaju ugradnju transformatora
6/0,7kV, zamenu srednjenaponskog
motora niskonaponskim sa poja~anom
izolacijom i izolovanim le`ajem i
zamenu SN kablova kablovima znatno
ve}eg popre~nog preseka. Ukoliko se
sve ovo uzme u obzir, a ne cena samo
frekventnog regulatora, u dosta
aplikacija je ekonomski isplativije
re{enje primena srednjenaponskih
frekventnih regulatora, dok ima
slu~ajeva gde je zbog npr.
nemogu}nosti zamene kablova
isklju~ivo mogu}e primeniti
srednjenaponski regulator sa strujnim
invertorom [12].
4. Srednjenaponski frekventni
regulatori
Po~etkom 21-og veka je nekoliko
hiljada srednjenaposkih pogona
isporu~eno {irom sveta. Istra`ivanja
tr`i{ta pokazuju da je oko 85% ukupno
instaliranih srednjenaposkih regulatora
primenjeno u pogonima pumpi,
[167]
ventilatora, kompresora i trakastih
transportera, gde pogonski sistem ne
zahteva visoke dinami~ke performanse,
dok je samo 15% nestandardnih pogona
[2].
Poslednjih godina se u pogonima
srednjeg napona sve vi{e javljaju
re{enja sa frekventnim regulatorima,
naro~ito za napone reda 2,3kV, 3,3kV
do 4,2kV. Danas, zahvaljuju}i razvoju
sna`nih poluprovodnika, omogu}ena je
primena standardnih frekventnih
regulatora i za napone 6kV (do 6900V),
dok se za ve}e napone reda 10kV i
dalje primenjuju re{enja sa sna`nim
tiristorima ili GTO.
U svim primenama kod kojih se zahteva
ili je pogodniji rad sa promenljivom
brzinom, frekventni regulatori
omogu}avaju zna~ajne u{tede energije
(naro~ito kod pogona pumpi i
ventilatora), kao i produ`en vek
procesne opreme.
Pri startovanju sna`nih motora
napojenih iz slabih mre`a, pomo}u
frekventnih regulatora se mo`e smanjiti
polazna struja motora i izbe}i pojava
naponskih flikera uz ve}i polazni
moment nego pri startu sa sni`enim
naponom. Ova varijanta se naziva i
frekventni starter i ~esto se koristi kod
aplikacija gde se zahteva ve}i moment
pri startu, uz mogu}nost prebacivanja
motora na mre`no napajanje nakon
dostizanja nominalne brzine [18].
Danas je na tr`i{tu prisutan ve}i broj
srednjenaponskih frekventnih regulatora
sa razli~itim topologijama primenjenih
energetskih pretvara~a i upravlja~kih
{ema [2], [5]-[7], [16], [19]-[21]. Svako
od re{enja nudi neku jedinstvenu
prednost, ali tako|e ima i ograni~enja.
Na slede}im slikama su prikazani
primeri industrijskih srednjenaponskih
pogona.
Na slici 1 je prikazan ABB-ov
srednjenaponski frekventni regulator
napona 4,16kV i snage 1,2MW [5].
Pogon se sastoji od 12-to pulsnog
diodnog ispravlja~a na ulazu i invertora
u tri nivoa sa zajedni~kom neultralnom
ta~kom i GTC poluprovodnicima.
Digitalni regulator je instaliran u levom
ormanu, dok se u srednjem delu nalazi
diodni ispravlja~ i rashladni sistem.
Invertor i izlazni filtri su montirani u
desnom ormanu, dok se po pravilu
transformator pomera~ faze za
ispravlja~ instalira van ormana pogona.
Slika 2 prikazuje ASI Robicon pogon
[20] napona 4.16kV i snage 7.5MW, sa
kaskadnim H-mostnim invertorom.
Invertor je sastavljen od 15 identi~nih
}elija sa IGBT poluprovovodnicima
koje mogu da se izvuku radi brze
opravke ili zamene. Talasni oblik
linijskog napona invertora je sa~injen u
21 nivoa tako da je blizak sinusnom
energija
Slika 1 Izled srednjenaponskog frekventnog
regulatora ABB ACS 1000 sa GTC
poluprovodnicima
Slika 2 Srednjenaponski frekventni regulator ASI
Robicon sa IGBT poluprovodnicima
Slika 3 Srednjenaponski frekventni regulator Rockwell
Powerflex sa SGCT poluprovodnicima
talasnom obliku bez upotrebe LC
filtera. U pogonu se nalazi i 30-to
pulsni diodni ispravlja~ napojen preko
transformatora pomera~a faze sa 15
sekundarnih namotaja. Transformator je
instalira u levom delu ormana kako bi
se smanjili tro{kovi instalacije kablova
kojima se povezuju sekundarni namotaji
sa }elijama invertora.
Na prethodne dve slike
su prikazana dva
re{enja sa pogonima sa
naponskim invertorom.
Rockwell-ov pogon
PowerFlex 7000 [21]
sa strujnim invertorom
i SGCT
poluprovodnicima za
snage od 2,3MW do
7MW je prikazan na
slici 3. Oba pretvara~a
(i ispravlja~ i invertor)
su identni~ni PWM
strujni pretvara~i i
instalirani su u drugom
ormanu sa leva.
Jednosmerna
prigu{nica potrebna za
rad strujnog invertora
je montirana u
~etvrtom ormanu. Peti
orman (krajnje desno)
sadr`i rashladni sistem
sa vodom.
Kori{}enjem specijalne
integrisane prigu{nice
u jednosmernom kolu
koja ima i me|usobne i
zajedni~ke
induktivnosti, pogon
ne zahteva izolacioni
transformator na ulazu
{to zna~ajno smanjuje
tro{kove. Dodatna
prednost pogona je
mogu}nost kori{}enja
postoje}ih motora bez
zahteva za poja~anom
izolacijom namotaja i
kori{}enjem
izolacionih le`ajeva,
dok je maksimalna
du`ina kabla izme|u
pogona i motora do
15km.
5. Primeri u{tede
elektri~ne energije
u srednje u
srednjenaponskim
pogonima
Glavno tr`i{te za
srednjenaponske
frekventne regulatore
su pogoni kod kojih se
vr{i rekonstrukcija.
Prema istra`ivanjima
prikazanim u [2],
gotovo 97% motora srednjeg napona
radi sa fiksnom brzinom, dok je tek 3%
njih sa regulisanim elektromotornim
pogonima. Kada se ventilatori ili pumpe
pogone sa fiksnom brzinom, kontrola
protoka vazduha ili te~nosti se obi~no
posti`e konvencionalnim mehani~kim
metodama kao {to su prigu{ni ventili,
uvodne prigu{nice, regulacioni ventili,
{to dovodi do zna~ajnih gubitaka
[168]
energije. Instalacija srednjenaponskog
frekventnog regulatora u ovakvim
slu~ajevima mo`e da dovede do
zna~ajnih u{teda energije. U [21] je
pokazano kako primena
srednjenaponskog pogona sa
promenljivom brzinom mo`e da dovede
do povra}aja investicije u roku od jedne
do dve i po godine.
Upotreba srednjenaponskih pogona kod
nekih aplikacija mo`e da dovede do
pove}anja obima proizvodnje. Jedan
takav slu~aj je iz industrije cementa [2]
gde je za pogon ventilatora upotrebljen
srednjenaponski frekventni regulator.
Cementna pra{ina koja se skuplja na
lopaticama ventilatora pri radu sa
fiksnom brzinom mora da se redovno
~isti, {to dovodi do zna~ajnih zastoja
tokom godine zbog odr`avanja. Sa
promenljivom brzinom obrtanja, lopatice
je trebalo ~istiti samo jednom godi{nje
pri zaustavljanju proizvodnje. Pove}anje
produktivnosti zajedno sa u{tedom
energije je rezultovalo u povra}aju
investicije u roku od {est meseci.
Zna~ajne u{tede su registrovane u
petrohemiji pri upravljanju pumpi za
transport nafte. Ameri~ka kompanija
Conoco Phillips Petroleum (tre}a po
veli~ini u Americi) je 2001. godine
rekonstruisala svoje postrojenje u
Montani primenom srednjenaponskog
frekventnog regulatora firme Rockwell
snage 750kW za pogon dva motora
snaga 750kW i 500kW metodom
sinhronog starta (slika 4).
Naime, ovde se jedan regulator koristi
za pogon oba motora tako {to se
sekvencijalno startuje prvi sve do
dostizanja nominalne brzine nakon ~ega
se pomo}u odgovaraju}ih prekida~a
motor prebacuje na mre`no napajanje, a
frekventni regulator pogoni slede}i
motor. Operacija se obavlja sinhrono i
upravljana je iz PLC-a koji se nalazi u
okviru pogona. Na ovaj na~in je
postignuta vi{estruka u{teda. Kao prvo,
inicijalni kapitalni tro{kovi su smanjeni
za 33% primenom ovakvog sistema sa
dva motora umesto standardnog
vi{emotornog pogona pumpi sa fiksnom
brzinom. Smanjeni su i udari pri startu
pumpi i naprezanja mehani~ke opreme,
{to dovodi do smanjenja tro{kova
odr`avanja i produ`avanja radnog veka
motora i pripadaju}e opreme. Pomo}u
sinhronog starta je frekventni regulator
iskori{}en za zaletanje motora koji radi
u nominalnom re`imu na mre`i, tako da
je smanjen i udeo za vr{no optere}enje.
Ukupna u{teda se ogleda u povra}aju
investicije u roku od 9 meseci, a jasno
je da je re~ o kapitalnoj investiciji
obzirom da su izbegnuti tro{kovi
nabavke jo{ dva ili tri dodatne pumpe i
motora (100.000 USD po motoru i
100.000 USD po pumpi, plus dodatni
ventili, oprema i tro{kovi instalacije).
Poslednjih godina u razvijenim
zemljama rudarstva sve ve}i broj
transportera sa gumenom trakom je
opremljen pogonima sa promenljivom
energija
Slika 4 [ema pogona sa
frekventnim regulatorom u
re`imu sinhronog starta
Slika 5 Zavisnost potro{nje
elektri~ne energije tra~nog
transportera od stepena
ispunjenosti trake pri
razli~itim brzinama
brzinom, baziranim na primeni
frekventnih regulatora. U pore|enju sa
standardnim motorima sa konstantnim
naponom i konstantnom frekvencijom,
ovi pogoni omogu}avaju zna~ajno
smanjenje potro{nje energije i habanja
mehani~kih delova i trake. Prema
nekim izvorima (Siemens – [4])
postignuta u{teda elektri~ne energije
mo`e iznositi i do 20% na godi{njoj
bazi. Na slici 5 data je zavisnost
potro{nje elektri~ne energije tra~nog
transportera od stepena ispunjenosti
trake pri ~emu je parametar koji se
menja brzina kretanja.
Vode}a kineska kompanija koja se bavi
proizvodnjom elektri~ne energije
Shandong Huangdao Power Plant i
napaja jednu od najja~ih industrijskih
regija u Kini, izvr{ila je rekonstrukciju
postrojenja na ~etiri kotla i turbine, pri
~emu je povra}aj investicije realizovan
za ne{to manje od 2 godine [12].
Postoje}i ventilacioni sistem je ~inilo
osam motora snaga po 800kW koji su
radili sa fiksnom brzinom bez obzira na
potrebno optere}enje. Tako|e, koli~ina
plamena u gorionicima je kontrolisana
ru~no otvaranjem i zatvaranjem
prigu{nih ventila za dovod vazduha
montiranih na kotlu. Primenom
frekventnih regulatora napona 6kV
motori i ventilatori na kotlovima rade
samo po potrebi i pri brzini neophodnoj
da se obezbedi najefikasnije
sagorevanje uglja. Na ovaj na~in su
rezerve uglja preciznije tro{ene, {to je
dovelo i do smanjenja otpadne {ljake.
Prigu{ni ventili za vazduh su uklonjeni,
po{to vi{e nisu neophodni za regulaciju
protoka vazduha ~ime je
pojednostavljeno i pojeftinjeno
odr`avanje sistema. Pokretanje i
zaustavljanje se vr{i sa smanjenom
polaznom strujom i prenaponima {to
produ`ava radni vek opreme.
Rezultuju}e godi{nje u{tede su dostigle
1,2 miliona USD eliminisanjem preko
30 miliona kWh neophodnih za rad
starog sistema.
6. Zaklju~ak
U radu je dat pregled industrijskih
primena elektromotornih pogona
srednjeg napona sa nazna~enim
karakteristikama pojedinih re{enja.
Tako|e su prikazane mogu}nosti i nivoi
energetskih u{teda ukoliko se primene
ovakvi pogoni. Svetska iskustva govore
da su potencijali za {iru primenu
srednjenaponskih frekventnih regulatora
veliki i da }e u budu}nosti sigurno sve
ve}i broj motora napona do 10kV biti
sa regulisanom brzinom obrtanja.
Reference
[1] R. Hanna, S.Prabhu, “MediumVoltage Adjustable-Speed Drives
Users’ and Manufacturers’ Experiences”,
IEEE Transactions on Industry
Applications, Vol. 33, No. 6, November
/December 1997, pp. 1407-1415
[2] B.Wu, “High-Power Converters and AC
Drives”, Wiley-IEEE Press, USA, 2005
[3] Ph.Lataire, “White Paper on the
New ABB Medium Voltage Drive
System, Using IGCT Power
Semiconductors and Direct Torque
Control”, EPE Journal, Vol. 7 - No 3/4,
Dec. 1998, pp. 40–45
[4] Siemens Industrial Solutions and
Services, “Raw Coal Loading and Belt
Conveyer System at the Nochten
Opencast Mine”, Trans Tech
Publication No. 2, Clausthal –
Zellerfeld, Germany, March/April 1998
[5] ABB Switzerland Ltd, “Medium
Voltage AC Drives for Speed and Torque
Control of 315–5000kW Motors”,
Technical publication 3BHT 490 400
R0001 Rev. C, Switzerland, 2005
[6] Mitsubishi Electric, “Energy-saving
Type Mitsubishi High-voltage
Inverter”, Technical publication, Japan,
March 2002
[7] F.Wang, “Multilevel PWM VSIs”,
IEEE Industry Applications Magazine,
[169]
July/August 2004, pp. 51-58
[8] A.Weber, S.Eicher, “10kV Power
Semiconductors: A Breakthrough for
6.9 kV Medium Voltage Drives”, 2002
IEEE International Symposium on
Power Semiconductor Devices and ICs
(ISPSD), Santa Fe USA, 2002
[9] T.Wikstrom, M.Rahimo, E.Carroll,
“High-Power Technology (HPT) IGCTs with outstanding current
handling capability”, Bodo´s Power
Systems Magazine, UK, December 2006
[10] N.R.Zargari, S.C.Rizzo, Y.Xiao,
H.Iwamoto, K.Satoh, J.F.Donlon, “A
New Current-Source Converter Using a
Symmetric Gate-Commutated Thyristor
(SGCT)”, IEEE Transactions on
Industry Applications, Vol. 37, No. 3,
May/June 2001, pp. 896-903
[11] D.Eaton, J.Rama, P.Hammond,
“Neutral shift: Five Years of
Continuous Operation with Adjustable
Frequency Drives”, IEEE Industry
Applications Magazine, December
2003, pp. 58-65
[12] Rockwell Automation, “Making
the Choice Between Low Voltage and
Medium Voltage Drives”, Technical
article LVMV-AR001B-EN-E, Canada,
November 2005
[13] A.Nikoli}, @.Janda, “Uvo|enje
frekventne regulacije za elektromotorne
pogone naponskog nivoa 6kV”, Idejni
projekat za Rudarski basen “Kolubara
povr{inski kopovi”, Avgust 2006
[14] Rockwell Automation, “Ball and
Sag Mill Solutions”, Application
profile, Canada, October 2000
[15] Rockwell Automation, “Conveyor
Belt Solutions”, Application profile,
Canada, September 2000
[16] Yaskawa Electric America, “Conveyor
Applications Using Variable Frequency
Drives”, Technical publication, USA, 2002
[17] @.Janda, B.Jefteni},
“Tehnoekonomska analiza uvo|enja
frekventne regulacije pogona mlinova
na bloku A4 TENT-A”, Studija za TE
"Nikola Tesla A", Januar 2007.
[18] J.G.Seggewiss, R.G.Kottwitz,
D.Mcintosh, “In Sync: The Process and
Economic Benefits of Synchronizing
Applications with Medium-Voltage
Drives”, IEEE Industry Applications
Magazine, July/August 2003, pp. 58-65
[19] Siemens, “Sinamics SM 150
0,8MVA – 8MVA”, katalog, 2006
[20] Robicon, “Perfect Harmony – Medium
Voltage AC Drives”, katalog, 2005
[21] Rockwell Automation, “PowerFlex
7000 Medium Voltage AC Drive”,
technical data guide, November 2004
[22] B. P. Schmitt and R. Sommer,
“Retrofit of Fixed Speed Induction
Motors with Medium Voltage Drive
Converters Using NPC Three-Level
Inverter High-Voltage IGBT Based
Topology”, IEEE International
Symposium on Industrial Electronics,
pp. 746–751, 2001.
energija
Dr Dimitrije Lili}; Mr Bojan Kova~i},
Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, Beograd
UDC: 621.316.17 : 371.62].003
Potro{nja energije i CO2
emisije pre i posle primene
mera za pove}anje
energetske efikasnosti na dva
demonstraciona projekta {kolske zgrade
Uvod
U okviru vi{egodi{njeg programa
“Energetska efikasnost u zgradarstvu”,
koji treba da doprinese pove}anju
energetske efikasnosti i smanjenju
potro{nje energije u stambenom i
tercijarnom sektoru, Agencija za
energetsku efikasnost Republike Srbije
je u 2005. i 2006. godini realizovala
projekat “ENERGETSKA
EFIKASNOST U JAVNIM
ZGRADAMA – DEMONSTRACIONI
PROJEKTI” [1-4].
Aktivnosti ovog Projekta sprovodene se
uz finansijsku podr{ku EU, preko
Evropske agencije za rekonstrukciju
(EAR).
U radu su prikazani rezultati ocene
realizovanih mera za pove}anje
energetske efikasnosti na dva uspe{no
realizovana demonstraciona projekta {kolske zgrade: {kole za decu sa
posebnim potrebama “Radivoj
Popovic” u Sremskoj Mitrovici (slika u
tabeli 2 – leva kolona) i osnovne {kole
“Jovan Popovi}” u ^oki (slika u tabeli
2 – desna kolona).
Na~in ocene rezultata
primenjenih mera EE
Ocena efekata primene mera za
pove}anje energetske efikasnosti na
{kolskim zgradama je izvr{ena
pore|enjem potro{nje energije, tro{kova
za energiju i CO2 emisije u dve grejne
sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj
sezoni posle primene mera.
Po{to su grejne sezone koje su
upore|ivane bile meteorolo{ki razli~ite,
u cilju ta~nijeg obra~una i realnije
ocene rezultata primenjenih mera EE,
stvarni broj grejnih stepen dana za
posmatrane grejne sezone je izra~unat i
ugra|en u evaluacioni model.
Rezime
U okviru vi{egodi{njeg programa “Energetska efikasnost u zgradarstvu”, koji
treba da doprinese pove}anju energetske efikasnosti i smanjenju potro{nje energije
u stambenom i tercijarnom sektoru, Agencija za energetsku efikasnost Republike
Srbije je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat “Energetska efikasnost u
javnim zgradama – Demonstracioni projekti”. Aktivnosti ovog projekta
sprovodene se uz finansijsku podr{ku Evropske unije, preko Evropske agencije za
rekonstrukciju (EAR). Rad prikazuje rezultate ocene pove}anja energetske
efikasnosti na dva uspe{no realizovana demonstraciona projekta - {kolske zgrade.
Ocena rezultata je izvr{ena pore|enjem potro{nje energije i CO2 emisije u dve
grejne sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj sezoni posle primene mera za
pove}anje energetske efikasnosti na {kolskim zgradama.
Klju~ne re~i: energetska efikasnost, {kola, potro{nja energije, CO2 emisija, grejni
stepen dani
The Energy Consuption and CO2 Emission Before and After
Implementation of EE Measures in Two Demonstration ProjectsSchool Buildings
Abstract
Within multi annual program “Energy Efficiency in the Building Stock” aimed to
reduction of energy consumption in residential and tertiary buildings, Energy
Efficiency Agency of the Republic of Serbia, implemented in 2005/2006, the project
“Energy Efficiency it the Public Buildings – Demonstration Projects”. The project
was implemented with the financial support of the EU, through the European
Agency for Reconstruction (EAR). The paper presents the evaluation results on the
examples of the two successfully realized demonstration projects of the energy
efficiency improvement - in two school buildings. Evaluation of the results was
performed by comparison of the energy consumption and CO2 emission in two
heating seasons: in the heating season before and the heating season after
implementation of EE measures in the school buildings.
Key words: energy efficiency, school, energy consumption, CO2 emission, heating
degree days
Broj grejnih stepen dana izra~unat je
prema klimatolo{kim podacima
dostavljenim od Republi~kog
hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ)
Srbije. Za {kole je obra~unat za srednju
vrednost temperatura svih grejanih
prostorija od 18oC, za grejanje pet dana
sedmi~no (ponedeljak – petak) i za
period od 01.10. do 30.04. naredne
godine.
[170]
Grejni stepen dani (SD) ra~unati su
prema izrazu [5, 6]:
(1)
gde su:
Z - broj dana grejnog perioda,
tu - unutra{nja temperatura merodavna
za izra~unavanje SD
energija
Ag- grejana povr{ina objekta
SDpre(posle)- broj grejnih stepen dana za
grejnu sezonu pre (posle) primenjenih
mera EE
SDm - prose~an godi{nji broj grejnih
stepen dana za du`i vremenski period
(10 godina i du`e), za navedeno mesto i
za odgovaraju}i na~in kori{}enja
objekta.
Po{to se ne raspola`e podacima za
prose~an broj grejnih stepen dana za
du`i vremenski period (10 godina i
du`e), za navedena mesta i za
odgovaraju}i na~in kori{}enja objekta,
prose~an godi{nji broj stepen dana SDm
obra~unat je na osnovu raspolo`ivih
podataka kao prosek za poslednje tri
grejne sezone.
Izvor podataka za tabelu 1 su od
korisnika dostavljeni a`urirani podaci,
ra~uni za nabavljeno i utro{eno gorivo i
ra~uni za potro{enu elektri~nu energiju
u toku tri grejne sezone, za 7
kalendarskih meseci, od oktobra teku}e
zaklju~no sa aprilom naredne godine, u
radu tretirani kao godi{nja potro{nja
energije u grejnoj sezoni.
i efekata primenjenih mera na potro{nju
energije, tro{kova za utro{enu energiju,
CO2 emisije i promenu vrednosti
energetskog indikatora za dve {kole.
Realizacija projekta u {koli “Radivoj
Popovi}” u Sremskoj Mitrovici [7-9],
(2)
gde je ukupna vrednosti radova iznosila
58,780€, obavljena je u jesen 2005.
Energetski Indikatori predstavljaju
godine, odnosno u vreme grejne sezone
pokazatelje ukupne potro{nje energije
2005/2006. Sagledavanje efekata
po jedinici bruto povr{ine objekta na
realizovanih mera EE vr{eno je
godi{njem nivou, ili za period koji
pore|enjem pokazatelja u grejnim
defini{e korisnik. Korisnik mo`e
sezonama 2004/05 i 2006/07.
definisati vi{e korisni~ki pogodnih
Godi{nja potro{nja energije po m2
indikatora.
grejane povr{ine se sa 130.5
Tako u radu, Energetski Indikator EIG,
kWh/(m2god), u grejnoj sezoni
predstavlja pokazatelj ukupne potro{nje
2004/05, smanjila na 46.2 kWh/(m2god)
energije objekta u grejnom periodu po
u grejnoj sezoni 2006/07 (smanjenje za
jedinici grejane povr{ine objekta,
64,6%), dok se potro{nja energije po
izra~unat kor{}enjem stvarnog broja
stepen danu za objekat sa 185 kWh/SD
grejnih stepen dana u posmatranim
u grejnoj sezoni 2004/05, smanjila na
sezonama:
85 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07
(smanjenje za 54%) (slika u tabeli 2 –
leva kolona).
(3)
Tro{kovi za utro{enu energiju po m2
grejne povr{ine su se sa 281
gde su:
din/(m2god), u grejnoj sezoni 2004/05,
QG,pre(posle)- Ukupno potro{ena energija
Ocena efekata primenjenih mera EE smanjili na 166 din/(m2god) u grejnoj
sezoni 2006/07. Pore|enjem tro{kova
u grejnoj sezoni pre (posle) primenjenih U tabeli 2 dat je uporedni pregled
za utro{enu energiju u grejnim
mera EE
realizovanih mera za pove}anje EE kao
sezonama 2004/05 i 2006/07 smanjenje
iznosi oko 41% (slika u tabeli 2 – leva
Slika 1 Broj grejnih stepen dana (SD) za navedena mesta, za grejne
kolona).
sezone 2004/05, 2005/06 i 2006/07
Ukupna godi{nja emisija CO2 je sa
143.8 tCO2/g u grejnoj sezoni 2004/05,
smanjena na 55.5 tCO2/god u grejnoj
sezoni 2006/07. Pore|enjem emisija
CO2 u grejnim sezonama
2004/05(tCO2/god) i
2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi
61.4%. Pore|enjem emisija CO2 po
stepen danu, u grejnim sezonama
2004/05 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD)
smanjenje nakon primenjenih mera EE
iznosi 50% (slika u tabeli 2 – leva
kolona).
Vrednost Energetskog Indikatora, EIG
(3), je smanjena sa 120 kWh/(m2god)
na 55 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 –
leva kolona).
Realizacija projekta u {koli “Jovan
Popovi}” u ^oki, gde je ukupna
vrednosti radova iznosila 43,945€,
obavljena je
po~etkom 2006.
Tabela 1 Ukupna potro{nja energije i emisija CO2 u {koli “Radivoj Popovi}”u Sremskoj
godine, odnosno u
Mitrovici i u {koli “Jovan Popovi}” u ^oki
vreme grejne
sezone 2005/2006,
kada je za
zagrevanje
objekta i dalje
kori{}en stari
kotao i mazut.
Sagledavanje
efekata
realizovanih mera
EE vr{eno je
pore|enjem
pokazatelja u
tsr,n - srednja dnevna temperatura. Na
osnovu tri o~itavanja u 7, 14 i 21
~asova izra~unava se prema empirijskoj
formuli:
[171]
energija
Tabela 2 Uporedni pregled realizovanih mera EE i njihovih efekata za dve {kole
[172]
energija
grejnim sezonama 2005/06 i 2006/07.
Godi{nja potro{nja energije po m2
grejane povr{ine je u grejnoj sezoni
2005/06 iznosila 153.1 kWh/(m2god) a
u grejnoj sezoni 2006/07 je iznosila
99.7 kWh/(m2god) (smanjenje za
34,9%), dok se potro{nja energije po
stepen danu za objekat sa 259 kWh/SD
u grejnoj sezoni 2005/06, smanjila na
217 kWh/SD u grejnoj sezoni 2006/07
(smanjenje za 16.25%) (slika u tabeli 2
– desna kolona).
Realno smanjenje ukupne potro{nje
energije za grejanje objekta, nakon
primenjenih mera EE, iznosi 16.25%.
Smanjenje ukupne potro{nje energije za
grejanje objekta je postignuto i
pobolj{anom regulacijom sistema
grejanja, odnosno regulacijom rada
novih kotlova prema spoljnoj
temperaturi.
Tro{kovi za utro{enu energiju po m2
grejne povr{ine su se sa 567
din/(m2god), u grejnoj sezoni 2005/06,
smanjili na 343 din/(m2god) u grejnoj
sezoni 2006/07. Pore|enjem tro{kova
za utro{enu energiju u grejnim
sezonama 2005/06 i 2006/07 smanjenje
iznosi oko 39.4% (slika u tabeli 2 –
desna kolona).
Ukupna godi{nja emisija CO2 je u
grejnoj sezoni 2005/06 je iznosila 240.6
tCO2/god a u grejnoj sezoni 2006/07 je
iznosila 107.2 tCO2/god. Pore|enjem
emisija CO2 u grejnim sezonama
2005/06(tCO2/god) i
2006/07(tCO2/god) smanjenje iznosi
55.4%. Pore|enjem emisija CO2 po
stepen danu, u grejnim sezonama
2005/06 (tCO2/SD) i 2006/07(tCO2/SD)
smanjenje nakon primenjenih mera EE
iznosi 42.7% (slika u tabeli 2 – desna
kolona).
Vrednost Energetskog Indikatora, EIG
(3), je smanjena sa 143 kWh/(m2god)
na 120 kWh/(m2god) (slika u tabeli 2 –
desna kolona).
Radi daljeg pove}anja energetske
efikasnosti na objektu {kole “Jovan
Popovi}” u ^oki preporu~uju se mere u
cilju pobolj{anja termi~kih osobina
omota~a objekta i sledstveno tome i
regulacije sistema grejanja (ugradnja
termostatskih radijatorskih ventila i dr.).
Zaklju~ak
Agencija za energetsku efikasnost
Republike Srbije je u 2005. i 2006.
godini realizovala projekat “Energetska
efikasnost u javnim zgradama –
Demonstracioni projekti”. Cilj projekta
je da se demonstriraju jednostavne,
dobro poznate i {iroko kor{}ene,
tro{kovno efektivne mere za pove}ane
energetske efikasnosti na postoje}im
javnim zgradama.
Ocena efekata primene mera za
pove}anje energetske efikasnosti na
{kolskim zgradama je izvr{ena
pore|enjem potro{nje energije, tro{kova
za energiju i CO2 emisije u dve grejne
sezone: u grejnoj sezoni pre i grejnoj
sezoni posle primene mera.
U cilju korektnije ocene efekata
realizovanih mera, po{to su godine po
kojima upore|ujemo postignute u{tede
po pravilu klimatolo{ki razli~ite, stvarni
broj grejnih stepen dana za posmatrane
grejne sezone je izra~unat i ugra|en u
evaluacioni model.
Ako se uticaj meteorolo{kih podataka
zanemari, u slu~aju meteorolo{ki
zna~ajno razli~itih godina (u ovim
slu~ajevima je razlika u broju SD oko
23 %) rezultati mogu da odstupaju
zna~ajno.
Na primer: za {kolu “Radivoj Popovi}”
u Sremskoj Mitrovici, razlike izme|u
rezultata dobijenih sa i bez upotrebe SD
su oko 16% u oceni godi{njeg
smanjenja potro{nje energije po m2
povr{ine, i oko 18% u odnosu na
smanjenje godi{nje CO2 emisije.
Tokom realizacije projekata, usled
nepostojanja podataka o grejnim stepen
danima, prethodno se moralo pribe}i
pribavljanju i obradi postoje}ih
klimatolo{kih podataka i izra~unavanju
broja relevantnih SD. Postojanje
a`uriranih i korisnicima dostupnih
podataka o stepen danima u mnogome
bi olak{alo ocene efekata mera za
pove}anje EE na sli~nim, realizovanim
projektima poslednjih godina u Srbiji,
kao i mnogim ~ija je realizacija u toku.
Realizovane mere za pove}anje
energetske efikasnosti jasno prikazuju
ostvarenje ciljeva ovog projekta
(transfer primenjenih tehni~kih mera),
daju primer kako se mo`e vr{iti ocena
primenjenih mera energetske efikasnosti
u smislu ostvarenih u{teda (energetskih,
ekonomskih, ekolo{kih, i dr.), ukazuju
na mogu}e raspodele i pravce
usmeravanja finansijskih efekata,
pospe{uju stalno uve}avanje svesti
korisnika, uprave i slu`bi odr`avanja o
potrebi za {tednjom energije i njenom
racionalnom upotrebom, {to i jesu
primarni ciljevi ovog projekta.
Literatura
[1] Lili}, D., Energetska efikasnost u
zgradarstvu – Pristup Agencije za
energetsku efikasnost, Okrugli sto
‘Unapre|enje energetske efikasnosti u
Srbiji’, ENERGETIKA 2005,
Beogradski sajam, Beograd, 4 - 7.
oktobar 2005.
[173]
[2] Pavlovi}, N., Savi}, R., Durkovi},
A., Lili}, D., Iskustva Agencije za
energetsku efikasnost u pobolj{anju
efikasnosti javnih zgrada”, 36. kongres
o grejanju, hla|enju i klimatizaciji”,
Beograd, 2005.
[3] Lili}, D., Program energetske
efikasnosti u zgradarstvu, Nacionalna
konferencija o energetskoj efikasnosti i
obnovljivim izvorima energije ‘Srbija
2006’, Beograd, 3 - 5. oktobar 2006.
[4] Lili}, D., Energetska efikasnost u
zgradama - Prikaz trenutne situacije u
Srbiji i uloga Agencije, Seminar
‘Energetska efikasnost zgrada u svetlu
EU direktive 2002/91/EC’, Beograd, 6.
oktobar 2006.
[5] www.epa-ed.org, Energy
Performance Assessment – Existing
Dwellings, Calculation scheme,
September 2004.
[6] Todorovi}, B., Projektovanje
postrojenja za centralno grejanje,
Univerzitet u Beogradu - Ma{inski
fakultet, Beograd.
[7] Lili}, D., Kova~i}, B., Durkovi}, A.,
Energetska efikasnost u javnim
zgradama - Demonstracioni projekti,
"KGH", broj 3, str. 53-59, Beograd,
2007.
[8] Lili}, D., Kova~i}, B., Unapre|enje
energetska efikasnosti u javnim
zgradama - Demonstracioni projekti,
Peti nau~ni skup "Alternativni izvori
energije i budu}nost njihove primene",
Budva, 4. i 5. oktobar 2007.
[9] Lili}, D., Kova~i}, B., Ocena
efekata primenjenih mera EE u zgradi
{kole "Radivoj Popovi}" u Sremskoj
Mitrovici, 13. simpozijum termi~ara
Srbije i Crne Gore, Sokobanja, 16. do
19. oktobar 2007.
energija
Du{an Gordi}, Milun Babi}, Davor Kon~alovi},
Dubravka Jeli}
Ma{inski Fakultet Kragujevac, Kragujevac
UDC: 621.316.17 : 621.51].001.573/.003
U{teda energije u
industrijskim sistemima
komprimovanog vazduha
kroz saniranje curenja
1. Uvod
Komprimovani vazduh ima vrlo {iroku
primenu u industriji. Skoro svako
industrijsko postrojenje, od malih
zanatskih radionica do velikih
industrijskih postrojenja, ima neki tip
sistema za komprimovan vazduh. U
mnogim slu~ajevima, sistem za
komprimovani vazduh je vitalno va`an,
toliko da postrojenje ne bi moglo da
funkcioni{e bez njegovog anga`ovanja.
Snaga kompresorskog postrojenja mo`e
da varira od 3 kW pa i do preko 30.000
kW [1], [2].
U mnogim industrijskim postrojenjima
kompresori tro{e vi{e energije nego bilo
koji drugi deo opreme.
Zbog toga, neefikasnost kod ovih
sistema treba svesti na najmanju
mogu}u meru. Unapre|ivanjem rada
opreme kod sistema komprimovanog
vazduha, mo`e se u{tedeti od 20 – 50%
elektri~ne energije [3]. Za mnoga
postrojenja to je ekvivalentno hiljadama
ili ~ak stotinama hiljada € godi{nje
u{tede. Zavisno od upotrebe, pravilno
upravljanje sistemom komprimovanog
vazduha mo`e u{tedeti energiju,
redukovati tro{kove, smanjiti vreme
zastoja, pove}ati produktivnost i
pobolj{ati kvalitet proizvoda.
2. Curenje kod sistema sa
komprimovanim vazduhom
Isticanje vazduha kroz pukotine mo`e
predstavljati zna~ajan gubitak energije,
nekad i do 30% od koli~ine vazduha
koja iza|e iz kompresora. Kod tipi~nog
pogona koji nije pravilno odr`avan
curenje vazduha je reda 20% od ukupne
proizvedene koli~ine vazduha.
Pravilnim preduzimanjem preventivnih
mera, detekcijom i popravkom mesta
curenja, ovu vrstu gubitka mo`emo
svesti na manje od 10% od ukupne
proizvodnje [4].
Rezime
Isticanje vazduha kroz pukotine (curenje) mo`e predstavljati zna~ajan gubitak
energije, nekad i do 30% od koli~ine vazduha koju kompresor {alje u sistem.
Curenje izaziva pad pritiska u sistemu, a pad pritiska mo`e smanjiti efikasnost
opreme koja koristi komprimovani vazduh. Tako|e, zbog rada na ni`em pritisku,
produ`ava se rad opreme, pa curenje smanjuje radni vek i samog kompresora.
Pove}anje vremena rada pove}ava potrebe za odr`avanjem i neplanirane zastoje.
Na kraju, curenje dovodi do nepotrebnog pove}anja kapaciteta kompresora.
Pravilnim preduzimanjem preventivnih mera, detekcijom i popravkom curenja ovu
vrstu gubitka mo`emo svesti na manje od 10% od ukupne koli~ine proizvedenog
vazduha. Sistematska implementacija jednostavnih mera prikazanih u ovom radu,
kroz program sanacije i prevencije curenja, neminovno vodi do pove}anja
efikasnosti preduze}a kao celine.
Klju~ne re~i: komprimovani vazduh, curenje, energetska efikasnost.
Energy Savings in Industrial Compressed Air Systems through
Leakage Reduction
Key words: Compressed air, leakage, energy efficiency.
Curenje predstavlja gubitak energije, ali
tako|e mo`e prouzrokovati ostale
gubitke. Izaziva pad pritiska, a pad
pritiska mo`e smanjiti efikasnost
ure|aja koji koriste komprimovani
vazduh. Tako|e, zbog rada na ni`em
pritisku oprema mora raditi du`e, pa
curenje smanjuje radni vek skoro sve
opreme uklju~uju}i i sam kompresor.
Pove}anje vremena rada opreme
pove}ava potrebe za odr`avanjem i
neplanirane zastoje. Na kraju, isticanje
dovodi do nepotrebnog pove}anja
kapaciteta anga`ovanog kompresora.
Curenje se pojavljuje kod bilo kog dela
opreme, naj~e{}e na:
z spojevima, crevima, cevima i
priklju~cima,
z regulatorima pritiska,
z otvorenim odvaja~ima kondenzata i
isklju~nim ventilima,
z spojevima cevi, zaptiva~ima,
spojevima opreme i cevi, pukotinama
i rupama.
[174]
Za procenu koli~ine vazduha koja curi
iz sistema mogu se, u osnovi, koristiti
dva metoda:
1) odre|ivanje ukupne koli~ine vazduha
koja curi iz sistema
2) odre|ivanje koli~ine vazduha koja
curi kroz uo~ene pukotine, na osnovu
kojih se ocenjuje ukupno curenje
sistema.
Za kompresore koji imaju start – stop
upravlja~ku strategiju mo`e se koristiti
prvi na~in za procenu koli~ine vazduha
koji isti~e. U trenutku kad je sva
oprema isklju~ena (kada nema
potro{nje), potrebno je pokrenuti
kompresor. Isticanje vazduha izaziva
pad pritiska u sistemu, pa }e se zato
kompresor uklju~ivati i isklju~ivati.
Ukupno curenje izra`eno u procentima
kapaciteta kompresora Qm rel [%], mo`e
se izra~unati kao:
[%],
gde su:
energija
Slika 1 Sistem komprimovanog vazduha
tr [min] – vreme rada kompresora,
ts [min] – vreme zastoja kompresora.
Za drugi metod, potrebno je odrediti
koli~inu vazduha koja curi kroz uo~ene
otvore. Koli~ina vazduha u jedinici
vremena (maseni protok Qm [kg/s]) koja
iscuri kroz otvor, mo`e se ra~unati iz
slede}eg izraza [5], [6]:
,
gde su:
A [m2] – povr{ina otvora,
α [-] – koeficijent protoka (zavisi od
oblika otvora i re`ima strujanja
vazduha, a mo`e se pribli`no odrediti
kao α=0,64 za pukotine o{trih ivica, tj.
α=0,97 za otvore ili pukotine zaobljenih
ivica),
p1 [Pa] – apsolutni pritisak u instalaciji
na mestu isticanja,
pa [Pa] – apsolutni atmosferski pritisak,
ρ1 [kg/m3] – gustina vazduha u
instalaciji na mestu isticanja,
χ =1,41 – eksponent izentrope za
vazduh.
U slu~aju da je pritisak u sistemu ve}i
od 1,894 bar (za atmosferski pritisak od
1 bar), tj. kada je odnos pritisaka p1/pa
manji od kriti~nog odnosa 0,528, za
protok vazduha koristi se slede}i izraz:
Na osnovu ovako odre|enog masenog
protoka vazduha, godi{nji tro{kovi zbog
curenja komprimovanog vazduha kroz
otvor Tkos [€] mogu se izra~unati
kori{}enjem slede}eg izraza:
gde su:
Psp [kW/m3/h] – specifi~na potro{nja
elektri~ne energije za komprimovanje
vazduha,
t [h/god] – godi{nje anga`ovanje
sistema komprimovanog vazduha,
Ce [€/kWh] – (osrednjena) cena
elektri~ne energije.
U slu~aju kada radni pritisak u sistemu
(koji radi proseku 6000 h/god) iznosi 7
bar, specifi~na poro{nja elektri~ne
energije 0,11 kW/m3/h, procenjeni
godi{nji tro{kovi zbog curenja vazduha
kroz otvore kru`nog popre~nog preseka
[175]
u funkciji od cene elektri~ne energije i
pre~nika otvora, prikazani su na slici 2.
O~igledan je zna~ajan porast tro{kova
sa pove}anjem pre~nika otvora iz kojeg
isti~e komprimovani vazduh. Mo`e se
zapaziti da su godi{nji tro{kovi curenja
kroz otvore zna~ajni i pri trenutnoj
relativno niskoj prose~noj ceni
elektri~ne energije u industriji Srbije
(0,035 €/kWh). Ne treba zaboraviti da u
velikom broju na{ih industrijskih
preduze}a, zbog dugogodi{njeg
neadekvatnog odr`avanja, ima na
desetine lokacija kod kojih se javlja
curenje vazduha (kao {to je prikazano
na slici 3).
3. Detektovanje i popravka
mesta curenja
Curenje vazduha je skoro nemogu}e
vizuelno uo~iti, pa postoje druge
metode za njegovo lociranje.
Ultrazvu~no detektovanje curenja je
najrasprostranjeniji na~in detektovanja
curenja. Ultrazvu~ni detektor se sastoji
od usmerenog mikrofona, poja~ala,
audio filtera i obi~no vizuelnog
indikatora ili slu{alica za detektovanje
curenja (slika 4). Ultrazvu~ni senzor
detektora je fokusiran na ultrazvu~ni
deo opsega frekvencije zvuka, koji se
generi{e pri turbulentnom strujanju
energija
Slika 2 Godi{nji tro{kovi zbog curenja vazduha kroz otvore u funkciji
cene elektri~ne energije i pre~nika otvora kru`nog popre~nog
preseka
Slika 3 Primeri neadekvatnog odr`avanja instalacija komprimovanog
vazduha u jednom doma}em industrijskom preduze}u [7]
a) neispravan ventil-slavina, b) otvor pre~nika 3,5 mm na pripremnoj grupi
Slika 4 Ultrazvu~ni detektor curenja
vazduha kroz otvor. Po{to je ultrazvuk
kratkotalasni signal, nivo zvuka je
najvi{i na mestu curenja i intenzitet
brzo opada kako se udaljenost od izvora
pove}ava. Pozadinski zvukovi u ~ujnom
opsegu u principu ne uti~u na rad
ultrazvu~nih detektora, po{to se ti
signali filtriraju.
Ovim detektorima se mogu otkriti
mesta “srednjih” i “velikih” curenja.
Prednost ultrazvu~nog detektovanja
curenja je svestrana primena, brzina,
lako}a upotrebe, mogu}nost ispitivanja
opreme u radu i sl. Obuka operatora je
minimalna, pa je ve} nakon 15 minuta
osposobljen za rad. Zbog svoje prirode,
ultrazvuk je najja~i na svom izvoru.
Skeniranjem oblasti, mogu}e je vrlo
lako i brzo odrediti ta~no mesto
curenja. Iz tih razloga, ultrazvu~no
detektovanje je ne samo brzo, ve} i vrlo
pouzdano.
Jednostavniji metod detekcije curenja je
nano{enje ~etkom me{avine vode i
sapuna na mesta kod kojih o~ekujemo
curenje. Iako pouzdan, ovaj metod
zahteva vi{e vremena.
Curenja se naj~e{}e pojavljuju na
spojevima i vezama. ^esto se mo`e
lako i jednostavno zaustaviti
u~vr{}ivanjem spojeva a nekad
[176]
slo`enijim radovima kao {to je zamena
neispravnih delova (cevi, filtera,
su{a~a...). U mnogim slu~ajevima
curenje je izazvano neo~i{}enim
navojima na spojevima, ili lo{im i
nepravilnim postavljanjem zaptiva~a.
Treba odabrati visoko kvalitetnu
opremu, cevi, i pravilno izvr{iti
monta`u sa prikladnim zaptiva~ima.
Oprema koja se ne koristi tako|e mo`e
biti izvor curenja. Takvu opremu treba
(ukoliko se ne koristi du`i period)
izolovati ventilom od ostatka sistema.
Drugi na~in da se smanji curenje je
smanjenje pritiska u sistemu.
Odr`avanje pritiska sistema na
najni`em primenljivom pritisku }e
minimizirati curenje iz sistema.
Jednom kad su curenja popravljena,
potrebno je ponovo proceniti
mogu}nosti u{tede, analiziranjem
upravlja~kog sistema kompresora.
4. Uspostavljanje programa za
prevenciju curenja
Postoje dva osnovna tipa ovih
programa: program „ozna~i curenje“ i
program „prona|i i popravi“. „Prona|i i
popravi“ je najjednostavniji, treba
jednostavno locirati pukotinu i odmah
je sanirati. Kod drugog programa
potrebno je najpre ozna~iti sva mesta
curenja pa vr{iti popravku u narednom
periodu. On se naj~e{}e sprovodi u dve
etape: u prvoj se ozna~ava mesto
curenja, a u drugoj etapi aktivnosti se
anga`uje sektor odr`avanja, pri ~emu se
identifikuje lokacija i veli~ina i daje
opis mesta curenja koje treba popraviti.
Najbolji pristup zavisi od tipa, veli~ine i
radnih obi~aja postrojenja. Naj~e{}e je
najbolje kombinovati oba programa. U
oba slu~aja imamo nekoliko klju~nih
elemenata za uspe{no izvr{enje
programa:
z utvr|ivanje postoje}eg stanja
potro{nje komprimovanog
vazduha,
z procena gubitaka vazduha usled
curenja;
z odre|ivanje tro{kova (cene)
vazduha koji curi (ova cena je jedan
od najva`nijih aspekata ovog
programa);
z odre|ivanje mesta curenja;
z dokumentovanje curenja
(dokumentovanje lokacije, veli~ine,
tipa i procenjenih tro{kova curenja)
Sva dokumentacija mora biti
usagla{ena sa fabri~kom
dokumentacijom o odr`avanju i svaka
popravka mora biti dokumentovana,
tako da mo`e da se prati broj i
efektivnost popravki;
z odre|ivanje prioriteta za popravku
(najva`nije je najpre popraviti najve}e
kvarove);
energija
prilago|avanje upravlja~kog
sistema (jednom kad su popravke
zavr{ene potrebno je prilagoditi
upravlja~ki sistem kompresora);
z dokumentovanje popravki
(prikazom popravljenih mesta curenja
i u{teda koje su nastale, pokazuje
korisnost programa odr`avanja, i
obezbe|uje mu ja~u podr{ku od
strane menad`menta.
Dokumentovanjem popravki i tipa
curenja, tako|e se mo`e identifikovati
oprema kod koje se problem iznova
javlja. Kad se to desi, treba otkriti
uzrok u procesu i prona}i trajno
re{enje, da bi se spre~io ponovni
nastanak curenja.);
z pore|enje pre i posle (potrebno je
porediti stanje u sistemu pre i posle
primenjenih mera i odrediti u{tedu.
Tada program treba prikazati
menad`mentu kao i ciljeve koji su
dostignuti. Ovo je veoma bitno, zbog
toga {to prikaz u{tede mo`e dati
podr{ku za nastavak programa.);
z krenuti sve iz po~etka (curenje
vazduha }e se pojavljivati opet i opet,
pa je ovaj program u stvari jedan
stalan proces).
z
5. Primeri dobre prakse
Odr`avanje sistema komprimovanog
vazduha predstavlja izazov zbog
nagla{eno kratkih perioda otplate,
posebno karakteristi~nih za mala
ulaganja i redovne sanacije. Od preko
1000 primera primene pomenutih mera
u automobilskoj industriji, kod kojih je
prose~ni period isplativosti bio je oko 5
meseci, u narednom delu teksta bi}e
prikazani najupe~atljiviji [8].
Odeljak "Metal Casting Operations" iz
Michigan-a firme "General Motors
Powertrain Group" smanjio je potro{nju
energije za vi{e od 21 milion kWh
godi{nje smanjenjem isticanja
komprimovanog vazduha. "Ford" je u
svoje projekte procene uklju~io i
program saniranja mesta curenja.
Procenitelji identifikuju isticanja
komprimovanog vazduha kori{}enjem
ultrazvu~ne opreme i uo~avaju
problemati~ne oblasti kori{}enjem
etiketa za pukotine. Nakon popravke
pukotina, kompresorima se dodaju
upravlja~ke jedinice da bi se iskoristio
dodatni kapacitet dobijen popravkom.
Na primer, izvan SAD, fabrika "Ford
Stamping Plant" iz Geelong-a, Victoria
(Australija), koristila je ultrazvu~nu
opremu za pregled pri detektovanju
isticanja vazduha. Nakon popravke
pukotina, u{tedela je preko 83.200 $
godi{nje. Periodi isplativosti bili su
manji od 1 meseca. Osim toga, fabrika
"Visteon Monroe", Michigan,
(prethodno u sastavu "Ford Motor
Company"), primenila je program
sanacije isticanja vazduha 1989. godine.
Program je uklju~io podr{ku
rukovodstva kao i radnika na traci i
kvalifikovanih radnika. Smanjenje
tro{kova usled smanjenja potro{nje
elektri~ne energije iznosilo je 560.000$
godi{nje, {to je jednako smanjenju
potro{nje elektri~ne energije od 11,5%
(8,9 miliona kWh godi{nje). Tako|e,
do{lo je do smanjenja habanja svih
komponenti sistema (kompresora,
isu{iva~a, cevi, filtera, krajnjih
korisnika) usled ni`eg radnog pritiska.
Kod velikih isticanja, "Toyota" koristi
jednostavnu metodu - test sa kesom, da
bi se odredilo da li se isplati popravljati
mesto curenja. Pri ovom testu, plasti~na
kesa se stavi na mesto isticanja i
nadgleda brzina kojom vazduh puni
kesu. U op{tem slu~aju, njihova politika
je da, ako isticanje nije ~ujno, ne isplati
se popravka. Tipi~ni tro{kovi opravke
pukotine iznose 400 $. U jednoj fabrici
u Japanu, identifikovane su i
popravljene sve pukotine. Postignuto je
smanjenje utro{ka energije
komprimovanog vazduha od 15 %, iako
je popravka manjih isticanja bila manje
profitabilna.
6. Zaklju~ak
Sistemi komprimovanog vazduha su
usko vezani za pojam industrijske
proizvodnje i vrlo ~esto su najve}i
potro{a~i elektri~ne energije u
postrojenju. Racionalno gazdovanje i
odr`avanje ovih sistema predstavlja
izazov zbog nagla{eno kratkih perioda
otplate, posebno karakteristi~nih za
mala ulaganja i redovne sanacije.
Dobar program za spre~avanje curenja
komprimovanog vazduha je veoma
va`an za pobolj{anje efikasnosti,
pouzdanosti, stabilnosti i cene ko{tanja
bilo kog sistema sa komprimovanim
vazduhom.
Literatura
[1] Royce N. Brown, Compressor:
Selecting & Sizing, Butterworth Heinemann, 1997.
[2] Babi} Milun, Stojkovi} Svetislav,
Turboma{ine, Ma{inski fakultet
Kragujevac, 1989.
[3] Beals Chris, Ghislian Joseph, Kemp
Henry i drugi, Improving Compressed
Air System Performance, U.S.
Department of Energy, Washington
D.C., 2004.
[4] Beals Chris, Ghislian Joseph, Kemp
Henry i drugi, Energy Tips Compressed Air (1 - 14), U.S.
Department of Energy, Washington
D.C., 2004.
[177]
[5] MEEI - Mre`a za energetsku
efikasnost u industriji Srbije,
Mogu}nosti pove}anja enegretske
efikasnosti kod sistema za
komprimovani vazduh, Best Practice
Booklet no 3.
[6] Frank Yeaple, Fluid power design
handbook, Marcel Deckker inc., New
york 1996.
[7] Du{an Gordi}, Milun Babi}, et. al.,
Analiza stanja i definisanje mera za
bolje gazdovanje potro{njom
komprimovanog vazduha u "Zastava
automobili" a.d., Studija projekta
NPEE 232007 Programi u{tede energije
i racionalnog gazdovanja energijom u
grupi Zastava vozila, 2007
[8] Du{an Gordi}, Milun Babi}, et. al.,
Pove}anje energetske efikasnosti i
mogu}nost smanjenja tro{kova u
automobilskoj industriji, Studija
projekta NPEE 232007 Programi u{tede
energije i racionalnog gazdovanja
energijom u grupi Zastava vozila, 2007
energija
dr Predrag Milanovi}
IHTM Beograd
Sr|an Nikodijevi}, dipl.in`.
Beogradske elektrane
Milenko Vi}entijevi} dipl.in`.
JKP „Izvor“ Petrovac na Mlavi
Milan Ninkovi}, dipl.in`.
ETX d.o.o. Beograd
UDC: 697.514.001.6/.003 (497.11)
Rekonstrukcija sistema
daljinskog grejanja u
Petrovcu
1. Opis postoje}eg stanja
Sistem daljinskog grejanja u Petrovcu
je trenutno optere}ena sa potro{a~ima
ukupne toplotne snage 8130 kW.
Nominalna snaga ugra|enih kotlova
iznosi 9240 kW, tako da je u ovom
trenutku kapacitet kotlarnice
zadovoljavaju}i. Cirkulacija vode kroz
cevnu mre`u se ostvaruje pomo}u dve
cirkulacione pumpe sa frekventnom
regulacijom., koje omogu}avaju da ceo
sistem radi sa promenljivim protokom.
Nedostatak postoje}eg sistema
daljinskog grejanja (DG) je
nepostojanje sekundarne mre`e tako da
se topla voda iz kotlova transportuje
toplovodom do podstanica-predajnih
stanica ( PS) koje su direktnog tipa, a
odatle ka potro{a~ima. Trenutno ima 28
aktivnih podstanica.
Predvi|eno je da predajne stanice rade
u re`imu 90/70oS, me|utim u pojedinim
radnim re`imima ( u ve}em delu grejne
sezone ) temperatura povratne vode
iznosi svega 40 do 45oS. Ovako niska
temperatura povratne vode izaziva u
kotlovima kondenzaciju vodene pare iz
dimnih gasova i stvaranje sumporne
kiseline koja prouzrokuje takozvanu
niskotemperatursku koroziju grejnih
povr{ina, {to vi{estruko skra}uje radni
vek pre svega dimnih cevi. Pregledom
je ustanovljeno postojanje vi{e vrsta
podstanica, od kojih nijedna nije u
projektovanom radnom re`imu,
odnosno podstanice nisu sistematski
ra|ene ve} je svaka ra|ena na poseban
na~in. Pored toga, oprema u ve}ini
podstanica je zastarela i zahteva
zamenu.
Tako|e treba napomenuti da su zadnjih
godina prime}eni veliki gubici tople
vode u mre`i, {to u pojedinim
periodima eksploatacije nije moglo da
se nadokanadi iz rezervoara tehnolo{ki
Rezime
U radu je prikazana analiza rada sistema daljinskog grejanja u Petrovcu.
Konstatovan je niz nedostataka , {to ima za posledicu nezadovoljavaju}i kvalitet
grejanja i pove}anu potro{nju goriva. Kao re{enje se predle`e rekonstrukcija svih
podstanica, odnosno zanena postoje}eg direktnog sa indirektanim sistemom
grejanja. Ova rekonstrukcija bi pored pove}ane energetske efikasnosti i boljeg
kvaliteta grejanja omogu}ila i pro{irenje toplovodne mre`e. U radu su prikazani i
tro{kovi ove rekonstrukcije.
Klju~ne re~i: Daljinsko grejanje, Energetska efikasnost, Pekonstrukcija
Reconstruction of the Distrist Heating System in Petrovac
The paper presents analyses of the district heating system in Petrovac. Number of
failures was submitted, witch implicates unsatisfactory heating of the objects and
increased fuel consumption. Suggestion for improvement is reconstruction all of
the existing heating substations, i.e. substitution of the existing direct heating
system with indirect one. This reconstruction enables increase of energy
efficiency of the system as well as better heating of the objects and upgrade of the
existing pipeline system. The paper also presents cost analyses of the suggested
reconstruction.
Key words: District heating, Energy efficiency, Reconstruction
pripremljene vode (zapremina
rezervoara je 10 m3). Ubacivanjem
nepripremljene vode u kotao, dolazi do
kiseoni~ke korozije sa vodene strane,
{to mo`e biti pogubno za ispravan rad
kotla.
Posledica ovako ne regulisanog sistema
DG je ~injenica da pojedini potro{a~i
koji su udaljeni od kotlarnice-toplane ne
dobijaju dovoljnu koli~inu toplote.
Tako na primer u Medicinskom centru
temperatura u pojedinim bolesni~kim
sobama je ispod propisane, pa da su
pacijenti primorani da koriste elektri~ne
grejalice za dogrevanje. Ovi problemi
se trenutno re{avaju ugradnjom
cirkulacionih pumpi ve}eg kapaciteta u
podstanice u objektima u kojima je
lo{ije grejanje kako bi se sa ve}om
koli~inom tople vode pobolj{ao kvalitet
grejanja. Me|utim na ovaj na~in ostali
potro{a~i ostaju bez dovoljne koli~ine
[178]
tople vode, zbog ~ega sistem DG nije
regulisan.
2. Rekonstrukcija sistema
daljinskog grejanja
S obzirom da je rekonstrukcija
predajnih stanica u Petrovcu
neophodna, predla`e se prelazak sa
direktnog na indirektni na~in
snabdevanja potro{a~a toplotnom
energijom. Ovaj sistem ima niz
prednosti, kao {to su: bolja kontrola
rada celokupnog sistema tj. isporuke
energije u zavisnosti od spoljne
temperature, bolja kontrola curenja u
sistemu, bolja regulacija kvaliteta vode i
pritiska u sistemu, mogu}nost priklju~enja
novih potro{a~a, bolja mogu}nost
pra}enja potro{nje toplote potro{a~a kao i
naplate utro{ene toplote itd.
Sa {emom prikazanom na slici 1 data je
konstrukcija jedne tipske podstanice,
energija
Slika 1 [ema indirektne podstanice
snage oko 300 kW koja bi mogla da se
koristi u sistemu DG u Petrovcu.
Ovakve predajne stanice mogu da se
nabave i kao "paketne" (slika 2), tj. sa
Slika 2 Paketna podstanica
svim elementima koji su fabri~ki ve}
povezani u jednu celinu.
Budu}i da nove cirkulacione pumpe u
kotlarnici imaju ugra|ene frekventne
regulatore, to je
mogu}e da ceo sistem
DG radi sa
promenljivim
protokom , kao {to radi
ve}ina sistemi
daljinskog grejanja u
zemljama EU, ~ime se
dodatno pove}ava
energetska efikasnost,
odnosno pravilnije
raspore|uje energija
potro{a~ima i
omogu}ava lak
prelazak na moderno i
komforno grejanje
potro{a~a.
3. Predra~un tro{kova
rekonstrukcije
Na osnovu analize potro{nje toplote
sada{njih i potencijalnih potro{a~a koji
bi mogli da se priklju~e na postoje}i
sistem DG u Petrovcu, (kada se zavr{i
rekonstrukcija sistema), dolazi se do
konzuma od blizu 12 MW. S obzirom
na stanje postoje}ih kotlova potrebno je
izvr{iti rekonstrukciju jednog
postoje}eg i ugraditi jo{ jedan nov
kotao snage 3.500 kW. Pored kotla
potrebno je izgraditi i dimnjak za ovaj
kotao
Rekonstrukcija bi obuhvatila 28
postoje}ih predajnih stanica, kao i 10
novih zbog pro{irenja topovodne
mre`e, tako da je njihov ukupan broj
oko 40 pa za toplotni konzum od12
MW sledi da je prose~na snaga jedne
PS oko 300kW.
Tabela 1
1.
2.
3.
[179]
Oprema
Nabavka/Rekonstrukcija 40 PS
Rekonstrukcija delova toplovoda
u okviru PS-pau{alno
Nepredvi|eni tro{kovi
Ukupno:
Cene (€)
332.000,00
20.000,00
20.000,00
372.000,00
energija
Na osnovu ovoga tro{kovi
rekonstrukcije iznose:
1. Rekonstrukcija podstanica: (tabela 1)
2. Rekonstrukcija Kotla:
7500 €
3. Nabavka novog
Kotla 3,5 MW:
60 000 €
Du{an Gordi}, Milun Babi}, Dubravka Jeli}, Davor
Kon~alovi}
Ma{inski Fakultet Kragujevac, Kragujevac
UDC: 621.316.17 : 629.3.08].003.1
[to ukupno iznosi: 1 + 2 + 3 =
372 000 + 7500 + 60 000 = 439 500 €
Zaklju~ak
Na osnovu analize rada sistema
daljinskog grejanja u Petrovcu
konstatovan je niz nedostataka, {to ima
za posledicu nedovoljno grejanje
pojedinih potro{a~a, tj. nisku enegretsku
efikasnost sistema DG.
U cilju sanacije postoje}eg stanja
predla`e se rekonstrukcija postoje}ih
podstanica, tj. sistema DG tako da se
umesto sada{njeg direktnog koristi
indirektan sistem grejanja, koji je danas
najvi{e u upotrebi u zemljama EU. Sa
ovom rekonstrukcijom ostvarila bi se
bolja regulacija sistema DG, a samim
tim i pobolj{ala energetska efikasnost.
Pored toga, ovaj sisistem omogu}ava
nesmetano pro{irenje toplovodne mre`e
i priklju~enje novih potro{a~a , {to sa
postoje}im direktnim sistemom nije
mogu}e.
Predra~unska vrednost ove
rekonstrukcije, koja obuhvata
40 podstanica indirektnog tipa, kao i
rekonstrukciju jednog postoje}eg i
nabavku jednog novog kotla kapaciteta
3,5MW iznosi oko 440 000 €.
Kada je re~ o pove}anju ukupne
energetske efikasnosti sistema DG
va`no je ista}i da je od primarne
va`nosti da pored efikasnog sistema DG
i objekti koji se greju imaju
odgovaraju}u termoizolaciju. Samo na
ovaj na~in, tj. pobolj{anjem ukupne
efikasnosti celokupnog sistema
grejanja, po~ev od toplane pa sve do
krajnjeg potro{a~a, mogu}e.
U{tede elektri~ne energije
u sistemima rasvete
industrijskog osvetljenja
Rezime
Danas industrijska postrojenja predstavljaju zna~ajne potro{a~e elektri~ne
energije. Iako se najve}i deo elektri~ne energije koristi za obavljanje industrijskih
procesa, zna~ajan deo tro{kova elektri~ne energije vezan je i za sisteme rasvete
industrijskog osvetljenja. Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih sijalica i prate}e
opreme koja ide uz njih, i uz dodatne mere predlo`ene u ovom radu, potro{nja
elektri~ne energije koja se koristi za osvetljenje se mo`e smanjiti za 40% - 65%. U
ovom radu su prikazani na~ini u{tede energije, programi za odr`avanje, kontrolu i
inspekciju sistema rasvete u sistemima rasvete industrijskog osvetljenja i
analizirana je efikasnost sistema osvetljenja fabrike „Zastava automobili“.
Klju~ne re~i: energetska efikasnost, industrijsko osvetljenje.
Energy savings in an industrial lighting system
Key words: energy efficiency, industrial lighting.
Uvod
U dana{njoj ekonomiji, okrenutoj
tr`i{tu sa sve ja~om konkurencijom, svi
se bore da pre|u na tehnologije ili
primenjuju mere koje }e rezultirati
smanjenjem tro{kova i pozitivnim
uticajem na `ivotnu sredinu. Jedan od
pokreta~kih procesa za uspostavljanje
kontrole nad tokovima energije u
nekom objektu je naravno smanjenje
energetskih tro{kova.
S obzirom da svi objekti koriste
ve{ta~ko osvetljenje mogu}nosti za
u{tede u sistemu osvetljenja su veoma
~este a period povra}aja po~etne
investicije relativno mali. Ono {to
sisteme rasvete ~ini pogodnim za
energetsko bilansiranje je {to se
uvo|enjem modifikacija smanjuju
energetski i finansijski tro{kovi ali se sa
druge strane, zahvaljuju}i napretku u
izradi komponenata sistema rasvete, u
mnogome pove}avaju osvetljenost
radnog prostora i produktivnost
zaposlenih. Jo{ jedna prednost uvo|enja
izmena je ta {to one naj~e{}e ne
izazivaju skoro nikakve probleme pri
izvo|enju odnosno montiranju. Kada je
re~ o komercijalnim objektima ovakve
[180]
izmene su dodatno opravdane s obzirom
da je kod njih udeo sistema rasvete u
ra~unu za elektri~nu energiju od 30%
pa i do 70%. Kod industrijskih objekata
taj procenat je ne{to manji i iznosi od
5% do 25% ali je tako|e opravdana
mera u{tede energije i novca a naro~ito
ako se ima u vidu jednostavnost
uno{enja izmena [1].
Ukoliko se mere u{tede u sistemima
rasvete postave kao po~etna ta~ka u
energetskoj reviziji, one mogu da
privuku pa`nju i u~e{}e poslodavca,
odnosno menad`menta, po{to svako
ima mi{ljenje o nivou osvetljenja
prostorije. Izmene u sistemu rasvete
mogu da predstavljaju „win-win“
situaciju za vlasnike i zaposlene po{to
bolja osvetljenost radnog prostora uti~e
na pobolj{anje radnog morala,
bezbednost i produktivnost pri ~emu }e
tro{kovi biti zna~ajno smanjeni.
Industrijsko osvetljenje
Da bi prikazali stvarnu ocenu sistema
elektri~nog osvetljenja, energetski
revizori moraju da sakupe slede}e
podatke: kakva je potreba za
osvetljenjem odnosno namena objekta,
energija
Tabela 1 Preporu~ene vrednosti osvetljenja u fabrikama i kancelarijama
Tabela 2 Pregled efikasnosti osnovnih tipova sijalica
~asovi/dani kada se osvetljenje zahteva,
nivoe osvetljenja, tipove elektri~nih
sijalica, starost elektri~nih sijalica,
starost elektri~ne instalacije, okolni
radni uslovi (na primer, izlaganje
pra{ini, temperatura vazduha, itd.),
karakteristike povr{ina prostorija, vrste
balasta, stanje ostalih komponenti
sistema rasvete (difuzori, lampe,
prekida~i, itd.) i mogu}nost zamene
sijalica. Nakon prikupljanja ovih
podataka slede}i korak je analiza
postoje}eg sistema rasvete i predlaganje
mera u cilju njegove optimizacije i
pove}anja energetske efikasnosti.
Da bi se ovo prikupljanje podataka
sistematizovalo predlo`ena su slede}a
tri koraka u racionalnom gazdovanju
svetlosnom energijom [2]:
1. odrediti neophodnu koli~inu i kvalitet
osvetljenja da bi ispunili potrebnu
vidljivost,
2. pove}ati efikasnost svetlosnih izvora i
3. optimizovati kontrolu osvetljenja.
Pri projektovanju odnosno uno{enju
izmena u sistemima rasvete treba voditi
ra~una o: (1) potrebnoj koli~ini svetlosti
koja zavisi od ja~ine svetlosnog izvora i
osvetljenosti povr{ine i (2) kvalitetu
svetlosti, koji se ogleda u boji svetlosti,
odsutnosti ili prisutnosti refleksije koja
gledanje ~ine nejasnijim, ravnomernoj
raspodeli svetla i koli~inom blje{tanja
svetlosnog izvora u okviru njegovog
uticaja.
Odre|ivanje potrebne koli~ine svetlosti
za odre|eni proces je prvi korak pri
modifikaciji osvetljenja. ^esto se on
previdi zato {to menad`eri zadu`eni za
pitanja energije poku{avaju da imitiraju
osvetljenje postoje}ih sistema, iako je
ono prekomerno. Godinama sistemi
rasvete su projektovani sa uverenjem da
nijedan prostor ne mo`e biti
prekomerno osvetljen. Me|utim ako je
na primer, osvetljenje okolnog prostora
prekomerno (1500 lux) ljudsko oko }e
se prilagoditi tome i prihvatiti ga kao
normalno, ali kada radnik `eli da se
fokusira na neki predmet zahteva}e
dopunsko osvetljenja (2000 lux).
Izme|u 1972. i 1987. godine, nivoi
osvetljenosti su smanjeni za 15% u
bolnicama, 17% u {kolama, 21% u
kancelarijama, 34% u prodavnicama [1].
Rekonstrukcijom sistema rasvete
ostvaruju se zna~ajne u{tede, a ujedno
se dobija i odgovaraju}i nivo
osvetljenja (tabela 1) kao i mogu}nost
pobolj{anja kvaliteta osvetljenja jer
prekomerno osvetljenje nije samo
rasipanje energije, ve} smanjuje i
vizuelnu udobnost okru`enja i sni`ava
produktivnost zaposlenog.
Razgovori sa menad`erima i radnicima
poma`u energetskim revizorima da
procene kad treba izvr{iti zamenu
elektri~nih sijalica i kako odr`avati
sisteme elektri~nog osvetljenja, odrediti
probleme koji se javljaju pri
elektri~nom osvetljenju, utvrditi
odgovaraju}e nivoe osvetljenja koji
najvi{e odgovaraju zaposlenima,
odrediti kada je to osvetljenje potrebno
i izra~unati mogu}e u{tede u ceni. Prvo
[181]
pitanje koje se postavlja je – Da li ste
zadovoljni sa va{im osvetljenjem?
Glavne modifikacije kao {to su zamena
elektri~nih sijalica i promena boje
osvetljenja (kvaliteta osvetljenja) uti~u
na svakog u radnom okru`enju, tako
da mi{ljenja svih u~esnika treba uzeti u
obzir.
Pove}anje efikasnosti svetlosnog
izvora sistema rasvete podrazumeva
zamenu sijalica, balasta i svetiljki,
odnosno dobijanje vi{e lumena po vatu
(tabela 2). Na primer, pove}anje
efikasnosti se posti`e postavljanjem T8
fluorescentne cevi sa elektronskim
balastom, umesto T12 fluo cevi sa
magnetnim balastom. Drugo
pobolj{anje koje bi pove}alo
efikasnost svetlosnog izvora, bilo bi
pobolj{anje efikasnosti svetiljke
ugradnjom reflektora i efikasnijih
so~iva. Ova pobolj{anja pove}a}e
odnos lm/W, zato {to se uz pomo}
reflektora i boljih so~iva dobija ve}a
osvetljenost, dok potro{nja ostaje
pribli`no konstantna.
Radno osvetljenje podrazumeva sistem
rasvete koji }e obezbediti
odgovaraju}e osvetljenje za svaki
radni proces. Pobolj{anje radnog
osvetljenje obuhvata pobolj{anje
efikasnosti osvetljenja u radnom
prostoru zamenom ili preme{tanjem
ranije spomenutih komponenti sistema
rasvete. Obi~no, ovo rezultira
smanjenjem osvetljenja celog prostora,
dok se odr`ava ili pove}ava nivo
osvetljenja na konkretnom delu prostora
gde se radni proces odvija.
Tre}i korak u racionalnom gazdovanju
svetlosnom energijom je optimizacija
kontrole sistemima rasvete. Kao {to je
navedeno, pove}anjem efikasnosti
sistema rasvete mo`e se u{tedeti
izvesna koli~ina elektri~ne energije tj.
smanjiti njena potro{nja za vreme
funkcionisanja sistema. Me|utim,
sofisticirane upravlja~ke jedinice mogu
isklju~iti ceo ili deo sistema rasvete kad
on nije potreban i na taj na~in ostvariti
velike u{tede energije. Institut za
istra`ivanja elektri~ne energije (EPRI)
je izneo podatke da su prose~ne
kancelarije zauzete samo 60% do 75%
vremena iako su svetla uklju~ena
naj~e{}e puno radno vreme [4].
Svetlosne upravlja~ke jedinice sadr`e
prekida~e, satne mehanizme, senzore
(pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|aje
uz pomo} kojih se reguli{u sistemi
rasvete.
Analiza stanja u fabrici „Zastava
automobili“
Po{tuju}i predlo`enu metodologiju,
izvr{ena je inspekcija sistema rasvete i
merenje osvetljnosti luksmetrom (slika
1) u sektoru Termi~ke obrade (TERKO)
fabrike „Zastava automobili“.
energija
- dnevno osvetljenje se
koristi upotrebom
svetlarnika na tavanici
i visoko na zidovima
(slika 3)
- za elektri~no
osvetljenje koriste se
`ivine (HID) sijalice i
fluo cevi (slika 4)
- kontrola i odr`avanje
sistema rasvete je na
niskom nivou
- regulacija sistema
rasvete ne postoji
Brojna istra`ivanja u
oblasti osvetljenja
pokazala su da ve{ta~ko
kao i prirodno
osvetljenje imaju veliki
uticaj na ljudski organizam i mentalno
stanje ispitanika. Neosporno je da je
raspolo`enje bolje kod visokih
vrednosti osvetljenosti, a zaposleni su
aktivniji, osetljiviji na spoljne uticaje i
pa`ljiviji u poslu, nego u uslovima
lo{eg osvetljenja kao {to je slu~aj u
sektoru Termi~ke obrade (TERKO). Na
osnovu prikupljenih podataka (tabela
3), razgovora sa zaposlenima ali i
merenjima koja su obavljena (slika 4)
mo`e da se izvede zaklju~ak da je radno
osvetljenje neadekvatno i nedovoljno.
[to se ti~e dnevnog osvetljenja i
upotrebe svetlarnika treba ukazati na
slede}e ~injenice:
- dnevna svetlost ima bolji odnos
svetlosti i proizvedene toplote od bilo
koje sijalice;
- pravilna upotreba svetlarnika mo`e da
zadovolji potrebe osvetljenja a da ne
uti~e na pove}anje potro{nje energije
Slika 1 Merenje osvetljenosti na radnom mestu u
pogonu TERKO
Slika 2 Luksmetar model EA30
Luksmetar kojim je izvr{eno merenje je
Extech Instruments Easy View Digital
Light Meter model EA30 (slika 2).
Model EA30 ima opseg merenja od 40
lux do 400 klux.
Posete energetskih revizora fabrici i
razgovori sa zaposlenima pokazali su
slede}e:
- korisnici su nezadovoljni nivoom
osvetljenja
za grejanje zimi, odnosno hla|enje
leti.
Svetlost na otvorenom po vedrom i
sun~anom danu iznosi oko 60000 lux.
Ako uzmemo da je potreba za
osvetljenjem industrijskih prostorija
oko 500 lux i ako ura~unamo gubitke
svetlosti zbog refleksije i difuzije oko
40% svetlosti koja pro|e kroz
svetlarnike dospe u prostoriju, {to zna~i
da je dovoljno da oko 2% tavanice bude
u svetlarnicima. Ako se ura~unaju i svi
ostali faktori kao {to su: ugao sun~evog
zra~enja, prljavi svetlarnici, obla~ni
dani, itd dobija se da je dovoljno da
izme|u 10% i 15% tavanice bude u
svetlarnicima.
Ono {to je uo~eno u Zastavi su primeri
lo{eg odr`avanja svetlarnika (slika 6)
kao i potreba kori{}enja difuzora zbog
bolje raspodele svetlosti (slika 7).
Glavna uloga difuzora je da ukloni
lokalizovana svetla polja na pojedinim
mestima jer korisnici uklju~uju
elektri~no osvetljenje da bi to
kompenzovali (slika 8).
Kada je u pitanju elektri~no osvetljenje
zastupljene su dve vrste sijalica: fluo
cevi i `ivine sijalice visokog pritiska
du` cele hale (slika 4) i fluo cevi kao
dopunsko osvetljenje u delovima hale
gde se odvija pregled i monta`a (slika
9), odnosno gde je poja~ana potreba za
osvetljenjem. Tako|e, na pojedinim
radnim ma{inama se nalaze takozvane
„brodske lampe“ (slika 10).
Dva naj~e{}a razloga za{to se elektri~na
energija prekomerno tro{i su: ukupni
prekomerni nivo osvetljenja i neuspeli
poku{aj da se prona|e odgovaraju}i
oblik rasvete u odre|enim uslovima.
Ovaj drugi razlog prekomerne potro{nje
Tabela 3 Vrste i snage instalisanih svetlosnih izvora u Termi~koj obradi
Slika 3 Kori{}enje dnevnog svetla kroz
svetlarnike u sektoru TERKO
[182]
Slika 4 Prikaz `ivinih sijalica i fluo cevi u sistemu
rasvete sektora TERKO
energija
Slika 5 [ematski prikaz mernih mesta u pogonu TERKO
Slika 6 Primer lo{eg odr`avanja – o{te}en svetlarnik
Slika 7 Pojava lokalizovanih svetlih polja
Tabela 4 Opis mernih mesta u Termi~koj obradi
struje je slu~aj sa kojim smo se mi
susreli. Ono {to je uo~eno analizom
rezultata merenja datih u tabeli 4 je
nedovoljna i neravnomerna raspodela
osvetljenosti u celoj hali. Posebno je
bitno ista}i da su radna mesta
nedovoljno i neravnomerno osvetljena.
Fluo cevi su najrasprostranjeniji izvor
svetlosti s obzirom da se 70 %
celokupnog ve{ta~kog osvetljenja na
svetu posti`e pomo}u njih. Za to je pre
svega zaslu`an njihov dug radni vek od
oko 12000 sati i njihova velika
ekonomi~nost. Glavna problem sa fluo
cevima koje se koriste kao osnovno
osvetljenje u pogonu TERKO je taj {to
su postavljene previsoko.
@ivine sijalice imaju ni`u efikasnost u
odnosu na ostale tipove sijalica na
pra`njenje, i u mnogim industrijskim
[183]
postrojenjima izlaze iz upotrebe. One
obezbe|uju snage od 40 W do 1000 W,
a tipi~na efikasnost ovih sijalica je od
30 lm/W do 63 lm/W [5].
Pa`ljivim izborom odgovaraju}ih HID
sijalica i prate}e opreme koja ide uz
njih mo`e se smanjiti potro{nja
elektri~ne energije za 40% - 65%.
Modifikacija sistema rasvete sa
sijalicama na pra`njenje velike
efikasnosti je ekonomi~nija u
slu~ajevima gde mo`e da se zamene
`ivine sijalice metalhalogenim ili
natrijumskim sijalicama.
Za svaki tip i svaku veli~inu sijalica na
pra`njenje potreban je razli~it balast.
Zamena `ivinih sijalica natrijumskim
sijalicama visokog pritiska i
metalhalogenim sijalicama je veoma
skupa. Da bi se ovo re{ilo, razvijeni su
neki modeli metalhalogenih i
natrijumskih sijalica, koji mogu
zameniti `ivine sijalice bez promene
balasta. Ove sijalice imaju ve}u
efikasnost od `ivinih sijalica, ali ne i od
standardnih metalhalogenih i
natrijumskih sijalica visokog pritiska.
Generalno, ova zamena nije
ekonomi~na ako se zasniva samo na
u{tedi elektri~ne energije jer se
zamenom `ivinih sijalica novim HID
sijalicama, u stvari uglavnom ostvaruje
ve}i svetlosni izlaz za istu ulaznu snagu
a re|e se zamena radi tako da nova
sijalica bude manje ulazne snage, pa je
maksimalna u{teda od 5% do 20% od
energija
Slika 8 Upotreba ve{ta~kog osvetljenja da bi se
kompenzovala pojava lokalizovanih
svetlih polja kroz svetlarnike
Slika 10 „Brodska lampa“ koja se koristi kao
dodatno osvetljenje na samoj radnoj
ma{ini
Slika 11 Primer lo{eg odr`avanja fluo cevi u
Termi~koj obradi
[184]
Slika 9 Prikaz radnog mesta u TERK-u na kome
se fluo cevi koriste kao dopunsko
osvetljenje
elektri~ne energije koja
se koristi za osvetljenje
[1].
U novijim slu~ajevima,
zamena sijalica na
pra`njenje fluo cevima
mo`e rezultovati ve}om
efikasno{}u nego
upotreba sijalica na
pra`njenje pobolj{anog
kvaliteta.
Slede}e situacije ~esto
favorizuju osvetljenje
fluo cevima, koje
istovremeno proizvode i
dovoljnu u{tedu
elektri~ne energije:
z Prostor, ili delovi
prostora koji se
neredovno koriste.
Sijalicama na
pra`njenje treba vi{e
vremena za zagrevanje
u hladnijim
prostorijama, ili
prilikom restartovanja
kada su vru}e, {to zna~i
da nisu predvi|ene za
~este prekide u radu.
z Kvalitet osvetljenja je
va`an. Iako se sijalice
na pra`njenje sve vi{e
pribli`avaju fluo
cevima {to se ti~e
kvaliteta osvetljenja,
fluo cevi su i dalje
znatno efikasnije i imaju bolji kvalitet
osvetljenja.
z Sijalice na pra`njenje daju preveliki
svetlosni izlaz kada treba da ostvare
efikasniju distribuciju svetlosti. Sijalice na
pra`njenje osvetljavaju ve}e prostorije.
Jedna HID sijalica odgovaraju}e snage
osvetljava prostor od pribli`no 20 m2 dok
fluo sijalica efikasno osvetljava prostor
od pribli`no 1 m2.
Efikasnost sistema rasvete zavisi od
pravilnog izbora svetlosnih izvora,
balasta (prigu{nica) i svetiljki, ali i od
na~ina odr`avanja tog sistema.
Odr`avanje sistema elektri~nog
osvetljenja obuhvata i ~i{}enje i
pravovremenu zamenu sijalica i balasta
(slika 11).
U~inak so~iva, difuzora, i reflektora kao
i svetlarnika zavisi od okolnih faktora
kao {to su nagomilana prljav{tina,
oksidacija, vandalizam i degradacija
usled izlo`enosti ultraljubi~astom
svetlosnom zra~enju. Sijalice,
instalacije, reflektori, so~iva i difuzori
skupljaju pra{inu i insekte. Skupljanje
pra{ine na ure|ajima za osvetljenje i na
povr{inama koje su u njihovoj blizini
smanjuju iskori{}enje osvetljenja za oko
40% i pove}ava proizvodnju toplote [3].
Povremeno ~i{}enje svetlosnih
instalacija ima za rezultat njihovo
o~uvanje i ravnomerniju raspodelu
nivoa osvetljenja.
Opadanje vrednosti svetlosnog fluksa
elektri~ne sijalice javlja se zbog toga,
energija
{to se sa starenjem njene sposobnosti
smanjuju. Na primer, ako se sistem
rasvete sa fluorescentnim sijalicama
uklju~uje i isklju~uje svakog minuta,
sijalica i balast ne}e raditi dugo.
Gubitak svetlosti, izazvan opadanjem
vrednosti ja~ine svetlosnog fluksa
sijalice mo`e se povratiti zamenom
sijalice.
Jo{ jedna od mera koja se predla`e je
bojenje u belo zidova i tavanica. Ovo je
mera koja sama po sebi ne donosi
u{tedu energije ali ako se smanji snaga
postoje}ih elektri~nih izvora ili se neki
potpuno isklju~e onda ova mera mo`e
da donesi i od 30% do 50% u{tede
elektri~ne struje koja se koristi za
osvetljenje. Mada, treba napomenuti da
u~inak ove mere mnogo zavisi od toga
kakve su bile boje povr{ine ranije. S
obzirom da su se ranije industrijski
objekti svrstavali u objekte koji se lako
i brzo prljaju nisu se koristile svetle
boje za zidove i tavanice, pa je to slu~aj
i u hali koja je bila predmet
razmatranja. Savremene tendencije su
da se kre~enje u belo uvede u program
redovnog odr`avanja u cilju sto bolje
iskori{}enosti svetlosnih izvora, pa se
preporu~uju i svetli podovi od novih
materijala pogodnih za redovno i lako
~i{}enje.
Industrial Engineering and
Management Oklahoma State
University, THE FAIRMONT PRESS,
INC. Libum, Georgia, MARCEL
DEKKER, INC. New York and Basel,
2005.
[3] Wood Damon, Lighting Upgrades, A
Guide for Facility Managers, THE
FAIRMONT PRESS, INC. Libum,
Georgia, MARCEL DEKKER, INC.
New York and Basel, 2004.
[4] Gutes Licht (FGL)
Fördergemeinschaft, Information on
Lighting Applications, Lighting with
Artificial Light
[5] Thumann Albert, Plant Engineers
and Managers Guide to Energy
Conservation, THE FAIRMONT
PRESS, INC. Libum, Georgia,
MARCEL DEKKER, INC. New York
and Basel, 2002.
Zaklju~ak
Nakon razmatranja dobijenih rezultata
merenja i nezadovoljstva korisnika
kvalitetom osvetljenja a s obzirom na
veli~inu objekta na{a preporuka je
zamena `ivinih sijalica metalhalogenim
odnosno natrijumskim sijalicama na
pra`njenje. [to se ti~e fluo cevi
preporuka je spu{tanje fluo cevi sa
tavanice, bolje odr`avanje i planska
zamena sijalica.
S obzirom na ranije pobrojane i
predlo`ene mere, u okviru redovnog
odr`avanja, predla`emo redovno
~i{}enje svetlosnih instalacija, bojenje
zidova i tavanice u belo i njihovo
redovno odr`avanje i ~i{}enje.
Posebno se preporu~uje postavljanje
upravlja~kih jedinice koje sadr`e
prekida~e, satne mehanizme, senzore
(pokaziva~e) prisutnosti i druge ure|aje
uz pomo} kojih se reguli{u sistemi
rasvete.
Literatura
[1] Wulfinghoff R. Donald, Energy
Efficiency Manual, ENERGY
INSTITUTE PRESS Wheaton, Maryland
U:S:A., 1999.
[2] Turner C. Wayne, Energy
Management Handbook, School of
[185]
Download

prelom 2008.qxp