ekolo{ki elektronski magazin
broj 13. februar 2011.
Energetski
antagonizmi
StaklenoZvono 1
urednik:
Zorica Savi}
designедed by:
Bojan Rankovi}
saradnici:
Dr- ing. Stevan Veinovi}
Prof. dr ing. Radivoje Pe{i}
Dr Neboj{ša Lukić}
Srbiji 2011. je proglašena
godinom energetske efikasnosti.
U trinaestom broju čija je
tema “Energetski antagonizmi” pokušaćemo da
Vam predstavimo kompleksnost ove teme i nađemo
odgovore na niz pitanja koja moraju da se reše kako bi
Srbija ostala na putu održivog razvoja. Ostaje nam da
vidimo kako će naša država da se bori sa nagomilanim
problemima na ovom putu, a rezultate ćemo predstaviti
u našim sledećim brojevima.
ndustrijske revolucije su postale civilizacijski
cilj onda kada je razumni čovek (homo sapiens)
prevazišao egzistencijalne probleme. Zablude su se
rodile čim je poželeo da pobedi prirodu.
Ranije započeta diskusija o izgadnji nuklearnih
elektrana (NE) u Srbiji ili njenoj najbližoj okolini
ponovo je aktuelna. Između ostalog se u dnevnim
listovima izređalo više autora, iz zemlje i inostranstva,
sa brojnim titulama. Zbirno gledajući javila se grupa
autora sa tako bledim argumentima da su svoje
opredeljenje “za” ili “protiv” ustvari sveli na podršku
izgradnji NE i svrstali se u “nuklearni lobi”!
i
p
rocenjuje se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal
iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je očigledno
ono što je proteklih meseci naglo zainteresovalo
razne inostrane kompanije, motivisane sve glasnijim
preporukama za iskorišćenje obnovljivih izvora energije i
stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše Italijane, koji su
u tim projektima najdalje otišli. Najznačajniji resurs, kada
je reč o obnovljivim izvorima energije u Srbiji, svakako je
hidropotencijal i procenjuje se da postoji oko 900 lokacija
na kojima se mogu podići hidroelektrane snage od 100
kilovata do 10 megavata.
Srbiji, zemlji sa ekstremno jeftinom električnom
energijom, nivoom energetske efikasnosti iz
70-tih godina prošlog veka, priče o štednji i
korišćenju obnovljivih izvora energije gube svaki smisao,
sem reklamerskog za pojedine interesne i političke
grupe. Razvijene zemlje, a samim tim i mudre zemlje u
procesu strateškog planiranja energetskog razvoja, raznim
povlasticama i subvencijama stimulišu građane i privredu
da proizvode i koriste solarne sisteme. Što se tiče primene
solarnih kolektora, u tome u Evropi prednjače Nemačka,
Grčka i Austrija. Gde je tu Srbija ?
rbija je priču o održivom razvoju počela pre tri
godine kada su mnogi mislili da će ekonomska
kriza ugroziti održivi razvoj i njime treba da se
bavi bogati svet. U međuvremenu Francuska je odustala od
poreza na emisiju štetnih gasova, a predsednik SAD Barak
Obama nije uspeo da privoli Kongres da izglasa obavezujuće
zakone u vezi sa ovim pitanjem. Kada bismo hteli da
odustanemo od održivog razvoja ne bismo mogli to da
uradimo, ne samo zbog toga što postoji obaveza u procesu
evropskih integracija da se bavimo tim pitanjima, već zato
što su teme koje pokrivaju održivi razvoj veoma važne za
u
s
bolji život u Srbiji.
•
a
nalizom stručnjaka i volontera tehničkog tima
za energetsku efikasnost koji su učestvovali u
izradi Lokalnog ekološkog akcionog plana grada
Kragujevca, glavni problemi koji utiču na životnu sredinu
su niska energetska efikasnost zgrada, rad kotlova na ugalj,
niska energetska efikasnost saobraćaja i industrije kao i
nepostojanje ekonomskih preduslova za štednju energije.
Planiranim aktivnostima predviđeno je stvaranje povoljnog
ekonomskog okruženja za štednju energije.\
p
roglašavanjem 2011-te za Godinu šumadijskog
sela, Grad Kragujevac dodatno intenzivira
kontinuitet ulaganja u naša sela i ovdašnji
agrar. Odluka o godini sela vrhunac je dosadašnjih
napora da se sugrađanima u ruralnim sredinama
pokaže kako Grad nije digao ruke od njih i njihovih
problema, već naprotiv i u vrlo nepovoljnim
finansijskim uslovima ima nameru u selo da još više
ulaže. Godina Šumadijskog sela biće obeležena velikim
brojem programa i manifestacija, ali sa druge strane u
svakom od 56 sela uradiće se nešto od infrastrukturnih
projekata po prioritetima, koje su dostavili Saveti
Mesnih zajednica
dobravanjem sredstava od strane Evropske
komisije za celo područje Zapadnog Balkana,
stvoreni su preduslovi da se bolest besnila
iskoreni sa naših područja. Oralna vakcinacija divljih
životinja protiv besnila predstavlja metodu vakcinacije
ciljnih životinja pomoću vakcine koja se unosi preko
usta, putem hrane. Vakcinacijom, uključujući i
revakcinaciju planirano je da se za 6 meseci celokupna
populacija lisica i drugih divljih životinja imunizuje
i tako zaštiti od besnila. Time će se prekinuti lanac
prenošenja virusa sa divljih na domaće životinje i
isključiti rizik od obolevanja ljudi.
o
Ekolo{ki i energijski antagonizmi--------------------------------------- 4
• "Zelena struja" iz energetskih bisera----------------------------------18
• Razvoj solarnih sistema u Srbiji-----------------------------------------26
• Put odr`ivog razvoja------------------------------------------------------40
• Energetska slika Kragujevca--------------------------------------------56
• Godina {umadijskog sela-----------------------------------------------70
• Besnilo je smrtonosna bolest-------------------------------------------78
Nuklearni lobi u Srbiji
Prvi deo:
Ekolo�ki
i energijski
antagonizmi
NUKLEARNE
ELEKTRANE U SVETU
R
anije započeta diskusija o
izgadnji nuklearnih elektrana
(NE) u Srbiji ili njenoj najbližoj
okolini ponovo je aktuelna.
Između ostalog se u dnevnim listovima
izređalo više autora, iz zemlje i inostranstva,
sa brojnim titulama. Zbirno gledajući javila
se grupa autora sa tako bledim argumentima
da su svoje opredeljenje “za” ili “protiv”
ustvari sveli na podršku izgradnji NE i
svrstali se u “nuklearni lobi”!
Pognute glave bi trebalo da su ostali takvi
autori: kako zagovornici izgradnje, njihovi
politički podstrekači, a isto tako i protivnici
izgradnje NE. Izneti argumenti, i za i
protiv, su na toliko prozirnoj platformi da
njom može da manipuliše svaki ubedljiviji
autoritet.
Dr- ing. Stevan Veinovi}
Prof. dr ing. Radivoje Pe{i}
4 StaklenoZvono
Naša planeta Zemlja nema ni neograničenih
ni potpuno obnovljivih rezervi. Ona je
vasionski brod ograničenih životnih i
ekoloških sadržaja i kada se zaborave takve
činjenice dalje diskusije ostaju bez težišnih
argumenata.
Industrijske revolucije su postale
civilizacijskim ciljem onda kada je
razumni čovek (homo sapiens) prevazišao
egzistencijalne probleme. Zablude su se
rodile čim je poželeo da pobedi prirodu.
StaklenoZvono 5
Ovakvi ozbiljni kompleksi nalažu
svakodnevno održavanje i bez ikakve
poverljivosti redovnu najavu manjih i
većih otkaza. Uz ljudski faktor naročito
su izazovne teškoće pri promenama
režima rada. Ovi dijagrami su ne samo
slike eksploatacionog veka upotrebe
NE već odmah i nalog o neodložnom
usavršavanju i uvođenju novih
tehnologija. Nekritički zagovornici
nuklearnog lobija pozitivne strane
umnožavaju 2-5 puta.
Ekologija je glas razuma koji
opominje na život u skladu
sa prirodom. U ovom prilogu
analiziramo svetske i nacionalne
pristupe energetskoj budućnosti
čovečanstva, a posebno budućem
pogonu vozila. Koristimo primere
iz istorije vozila za podeljenost
izmedju ekoloških i energijskih
antagonizama. Sažimanje vrhunskih
znanja i tehnologija pokazuje kako
se i najmanje greške u globalnim
razmišljanjima lako pretapaju u
fundamentalne promašaje.
Prvo ćemo izneti detalje iz godišnjeg
izveštaja o nuklearnoj industriji u
svetu podnetom 2009. godine.
GODINE AKTIVNIH REAKTORA U SVETU
(Prosečna starost NE je 25 godina)
http://www.iaea.org/programmes
ŠKOLOVANJE KADROVA U SAD
(Planirani broj diplomiranih u 13 oblasti
nuklearnih nauka u 2008.)
Broj školovanih kadrova za ove namene
u SAD je na trećoj, a na četvrtoj slici
krizni period u Nemačkoj kada praktično
nije bilo novih kadrova u nuklearnim
naukama.
KADROVSKA KRIZA U NEMAČKOJ
(Broj diplomiranih na FH-visokim školama i
Uni/TU- tehničkim fakultetima)
Iz toga izveštaja smo za prvu sliku odabrali
godine aktivnih nuklearnih energana
(kod ukupno 435 aktivna reaktora srednja
starost je 1.avgusta 2009. bila 25 godina).
Na drugoj slici su date godine onih NE
koje su povučene iz upotrebe (na dan 1.
avgusta 2009. prosečna starost 123 ugašena
reaktora je bila 22 godine).
GODINE U MOMENTU ZATVARANJA
(Prosečna starost NE je bila 22 godine)
Na kraju, iz ove detaljne studije, uzimamo i prognozu uvođenja novih NE tokom narednih
50 godina. Velike zemlje će graditi moderne i velike termo-električne komplekse, a male
zemlje srazmerno svojim potrebama i finansijskim sredstvima neke „tipične“ NE.
Od ranije su poznate statistike po kojima se bogatstvo, standard i blagodeti života mere
angažovanom energijom po glavi stanovnika (kod srednjeg staleža od umerenih 4 do
rasipničkih 12 kW po osobi).
6 StaklenoZvono
StaklenoZvono 7
A
utomobilska industrija sveta direktno i indirektno zapošljava najviše ljudi. Naredni
i najveći potrošači električne struje će biti motorna vozila (u srednjem staležu jedno
vozilo po porodici, a u bogatim skoro jedno vozilo na dva člana porodice). Direktan elektro
pogon vozila je najomiljenija utopija jer su instalisane snage u vozni park nekoliko puta veće
od svih snaga električnih centrala. Toliko velika inertnost nije pogodna za nagle promene pa
enormno predviđanje novih izvora električne struje ne mogu sebi da priušte ni najbogatije
zemlje.
INSTALISANE SNAGE U VOZILIMA SU
VIŠESTRUKO VEĆE OD SVIH IZVORA
ELEKTRIČNE STRUJE
UKUPNI BROJEVI LJUDI NA SVETU I
VOZILA SU SVE BLIŽI
GLOBALNO
Z A G R E VA N J E
osle havarija u nuklearnim
centralama, u Harisburgu
(SAD) i Černobilju
(Ukrajina) sredinom 80-tih godina prošlog
veka, postavilo se pitanje o svrsishodnosti
daljeg korišćenja nuklearne energije.
Mada se o vozilima i njihovom pogonu sve
zna uvek se nerado pokazuju krajnje loši
stepeni korisnosti. Najkraće govoreći od
100 % sadržaja goriva vozilo na putu koristi
u proseku 15 %. Takav nizak učinak se
proverava poslednjih 100 godina na preko
800 miliona putničkih vozila (registrovanih
prošle godine).
Štednja i racionalost pri angažovanju
svih energenata je ekološka alternativa
opstanku života na Planeti zemlji. Tu
nismo, ni mi kao automobilski stručnjaci,
ravnodušni jer mislimo da se formulisanjem
i realizacijom boljih projektnih zadataka za
nova motorna vozila -po zakonima prirodemože prepoloviti potrošnju goriva budućih
serijskih vozila.
Čim se pomene ograničene količine
prirodnih izvora fosilnih goriva odmah se
javlja nuklearni lobi sa NE kao rešenjem.
Koliko je to samo problematična perspektiva
vidi se iz činjenice da današnji vozni park u
SAD ima 10-15 puta veće instalisane snage
od svih izvora električne struje u Americi.
Još treba dodati da buduća nemilosrdna
potrošnja električne struje ostavlja 20%
siromašnog stanovništva sveta bez
električnog osvetljenja (1,6 milijardi ljudi ni
danas nema priključak na električnu struju,
pa je za 2020.g. planirano smanjenje toga
broja na 1,2 milijarde).
8 StaklenoZvono
Nuklearni lobi je izvršio zamene tema pa
su počele diskusije o štetnosti konačnog
produkta sagorevanja ugljovodoničnih
goriva – ugljendioksida, CO2. Dobri đaci
su se setili švedskog fizičara Arheniusa,
koji je u 19. veku utvrdio, da ugljendioksid
spada u gasove koji izazivaju tzv. efekat
staklene bašte u zemljinoj atmosferi.
Zahvaljujući tom efektu srednja temperatura
troposfere nije minus 18°C već +15°C, što je
utemeljilo život na ovoj planeti u obliku koji
poznajemo:
Svante August Arrhenius
(19 February 1859 – 2 October 1927)
Sunčevo zračenje osvetljava Zemlju
Fotosinteza omogućuje život flore i faune
Infracrvena toplota opstaje u atmosferi
Ovi fenomeni održavaju planetu dovoljno
zagrejanom i osiguravaju normalno
odvijanje fizioloških funkcija svih živih
organizama. U svim oblastima naše
Zemlje gde vazduh nije vlažan dnevne i
noćne temperature se menjaju od izuzetno
toplih u izuzetno hladne -pustinje! Sva
organska jedinjenja sadrže ugljenik.
OKVIRNI BILANSI SUNĆEVOG UTICAJA NA TERMIČKO STANJE ZEMLJE
SA OBELEŽENOM ZONOM: “Greenhouse gas absorption -350 W/m2„
PRIRODNI EFEKTI
KOJI STVARAJU
FENOMEN
STAKLENE BAŠTE
ANTROPOGENI
DOPRINOS FENOMENU
STAKLENE BAŠTE= (0.5-1.5)%
StaklenoZvono 9
Političari preko noći usvajaju kao svetski
ekološki problem „globalno zagrevanje“
naše Planete, uz obrazloženje da to izaziva
neprestana emisija ugljendioksida (CO2)
iz svih termo energana i posebno iz vozila.
Posle bilansiranja ustanovljeno je da su
najveći antropogeni izvori CO2 emisije
termocentrale (25%), domaćinstva (23%),
industrijska postrojenja (19%), krčenje i
spaljivanje šuma (14%).
Prizemni slojevi vazduha se pune težim
gasnim i parnim jedinjenjima, a laki gasovi
kruže ili napuštaju atmosferu. Interesantno
je da se u diskusijama o antropogenom
uticaju na efekat staklene bašte vodena para
uopšte ne spominje (Kjoto protokol
pre s vi h). U globalnim razmerama
je vodena para (H2O) najvažniji gas sa
osobinama “Staklene Bašte”. Samo oko
0.5-1.5 % gasova sa ovim efektom potiče
iz svih čovekovih aktivnosti. Od toga je
približno jedna polovina CO2 a drugu
polovinu čine drugi gasovi (CxHy, NxOy, FCKW
itd.). Tipičan sastav suve atmosfere su azot
sa 78%, kiseonik sa 21%, argon oko 1%
i „gasovi u tragovima“ sa 0.037680%. Da
bi se ostvarila fiktivna uverljivost prešlo
se sa brojeva u procentima (u zemljinoj
atmosferi ima 0,038 % CO2) na jedinice
u trocifrenim vrednostima (tj. trenutno u
zemljinoj atmosferi ima 380 ppm CO2 delića na milion).
TIPIČAN SASTAV SUVE ATMOSFERE
(Azot, kiseonik, argon i gasovi u tragovima)
78.082687%
N2
AZOT - N2
O2
KISEONIK O2
20.945648%
0.933984%
GASOVI U TRAGOVIMA UKUPNO
ARGON Ar
CO2
0.037680%
UGLJEN
DIOKSID - CO2
0.034999%
Ne
H2
0.000055%
0.000114 %
Kr
10 StaklenoZvono
0.000170%
CH4
He
0.001818%
0.000524%
Mnogo je razumljivije (ne samo
političarima, PR -agentima i novinarima)
ako se iznese tvrdnja:
„da će porast količine CO2 od 380 na
500 ppm izazvati podizanje prosečne
temperature na planeti za više od 2°C
sa brojnim, uglavnom, katastrofalnim
posledicama“…
Matematičku teoriju o ponašanju nebeskih tela (studirajući pojave za više od miliona godina)
je razradio naš naučnik Milutin Milanković. Nebeska tela plove svemirom prostornim
elipsoidnim putanjama uz oscilacije oko svojih osa (precesija). Na ovoj slici su ilustrovana
dva ekstremna slučaja.
MATEMATIČKA TEORIJA MILUTINA MILANKOVIĆA O PUTANJAMA NEBESKIH TELA
Porast koncentracije ugljendioksida u
atmosferi, kao posledica sagorevanja
ugljovodoničnih goriva, utiče navodno na
pojačanje efekta staklene bašte i dovodi do
klimatskih promena. Tako se ekološke teme
prevode sa relacije u milionitim delovima (a
na vasionske posledice!) pa se usput negiraju
osnovni zakoni prirode. Dakle, tvrdi se da se
teži gasovi brže zagrevaju od lakših.
Iz fizike se zna da vodonik trenutno napušta
zemljin ambijent, a za njim slede, srazmerno
zagrevanju, ostali dvoatomni gasovi
(kiseonik i azot). Kao rezultat se prikriva
osnovna životna istina za ljudske aktivnosti:
ekološke su samo one mere koje se izvode sa
najmanjom potrošnjom kiseonika.
LAKI GASOVI KRUŽE I NAPUŠTAJU ZEMLJU
(Posle vodonika zagrejani kiseonik i azot)
Kada je Zemlja najbliža Suncu onda su sva
godišnja doba topla. Kada je Zemlja najdalja
od Sunca onda imamo hladna godišnja
doba. Pojedina područja, će zavisno od
precesije, imati različitu izloženost sunčevim
zracima. Tamo gde zraci padaju pod pravim
uglom zagrevanje je veće nego gde su zraci
pod kosim uglom.
Sudbina Zemlje je analogna sudbini
Merkura i Venere, dve Suncu bliže planete.
Merkur je ostao bez atmosfere, pregrejan
je i jedva se okreće, dan traje dve naše
godine. Na Veneri je vrtložna atmosfera
od zagušljivih i otrovnih jedinjenja sa
temperaturom površine preko 4000C.
Mesec je, sem u romantičnim doživljajima,
remetilački satelit. Sve dalji od zemlje,
a vezan za nju, pri tome oboje srljaju ka
Suncu. Mesec beži od Zemlje, a u daljoj
budućnosti će sa nje pobeći (ili nestati) ljudi
i sav živi svet. Za detaljnije razumevanje
globalnih odnosa moraju se još jednom
prostudirati radovi našeg “kosmičkog”
naučnika Milutina Milankovića.
StaklenoZvono 11
JEDINO SU U „POLITIČKOJ EKOLOGIJI“ ENERGIJE OBNOVLJIVE
(Sa svakim mandatom!)
Ne postoji “ekološki život” već
samo ekološko ponašanje. Ne
postoji “zelena energija” već samo
opravdano angažovanje uz puno
ekološki prihvatljivih postupaka, i
tako dalje.
Sa velikim razočaranjem moramo
konstatovati da u ljudskoj istoriji
nema proizvoda koji se racionalno
i opravdano mogu koristi jednog
celog ljudskog veka! Radni vek
hidrocentrala, termo ili nuklearnih
je približno isti (25-50 godina) uz
sofisticirano održavanje, inače su
posledice uvek katastrofalne, ako se
ne zatvore u pravo vreme.
Pođimo od kontra zadatka: kako da
povećamo globalno zagrevanje?
Odgovor je iznenađujuće jednostavan. Šta
god da radimo (počev od života!) sve se
završava zagrevanjem okoline. Postavljanjem
sunčanih panela direktno remetimo
prirodne odnose, zagrevamo sve oko nas,
sprečavamo refleksiju sunčevih zraka u
svemir i najdirektnije povećavamo negativne
uticaje na okolinu.
Kada se samo osvrnemo na planetarnu eru,
u kojoj je čovek spoznao ograničenost sveta
u kome živi, onda mu je prva želja bila da
proširi svoja staništa. Već su napravljene
medjunarodne svemirske stanice za koje je
više puta utvrdjeno da im najveća opasnost
preti od ljudskih otpadaka: oko naše Planete
lete oblaci raspadnutih raketa i satelita,
plus nebrojeni lutajući kosmički komadi.
Klimatske promene stvaraju po severnim
morima lutajuće ledene bregove koji su
nekada uništili brod “Titanik”, a sada prete
naftim platformama.
Ljudske akivnosti ostavljaju trajne
posledice na Planetu i njenu okolinu!
Šta je onda naša obaveza na temu
globalnog zagrevanja? Jedan od autora
“Politikine” serije o NE je to sažeto
iskazao ekološkom zapovešću: NIŠTA
SUVIŠNO!
snovna podela na prirodne
i veštačke energente ili
izvore energije spada u
krupne ekološke zablude. Sve što čovek
aktivira prelazi u parazitsko opterećenje
okoline. Na primeru energije to ovako
izgleda. Energija ostvaruje neki rad, i
delom propratne fenomene, pa posle u
punom iznosu opterećuje okolinu. Kada
su u pitanju vozila onda pod pojmom
“učinka” podrazumevamo promenu mesta
i savladjivanje otpora, prevoz ljudi i roba.
Naredno objašnjenje je vezano za sadržinu
termina “otpori”. To su vrata Pondorine
kutije i opterećivanje okoline. Softverski
cilj svih prirodnih nauka je proizvod koji
minimalno opterećuje okolinu. Zaključak
se sam nameće i verovatno zato redovno
zaboravlja: nema ni čistih oblika energije ni
proizvoda koji ne opterećuju svoju okolinu.
Ne samo autori pomenuti tokom ove
diskusije već brojni u pisanim, TV, radio i
drugim masovnim medijumima direktno
zloupotrebljavaju atribute “ekološki” ili
“evropski”. Po pravilu se ne poštuju zvanični
stavovi ili se ne navode izvori za svoje
proizvoljne tvrdnje.
Zemlja je svemirska letilica organičenih
materijalnih i energijskih resursa. Na
zvaničnom EU portal se direktno govori o
trajnosti postojećih rezervi (www.energy.eu).
Prema proračunima koje su obavili stručnjaci
portala, na osnovu sada poznatih rezervi
i trenutne potrošnje, rezerve pojedinih
fosilnih goriva biće potrošene vrlo brzo.
Prvo će, procenjuje se, nestati nafte - već
kroz manje od četiri decenije, 2047.g.
Sledeći u redu “ugroženih energenata” je
prirodni gas, čije bi rezerve trebalo da budu
potrošene 12. novembra 2068. godine u
9.25 ujutru; dok će wuglja biti do 19. maja
2140. u 20.05; urana do 23:12 novembra
28, 2144.g. U saopštenju se naglašava da
su ovako precizne “satnice” date da bi se
javnosti što dramatičnije predstavilo stanje
na sektoru ne-obnovljivih izvora energije i
ukazalo na potrebu što hitnijeg prelaska na
štednju i racionalno aktiviranje sirovina.
NESTANAK PRIRODNIH GORIVA I SIROVINA
(http://www.energy.eu/#headlines)
DE
LIM
OB
IZV IČN
NO
NA
OR O O
FT
A• VL
I E BN
JI
PR
NE
O
IRO VI I
RG VLJ
ZV
DN
OR
IJE IVI
IG
AS
I
•
UG EN
E
AL
J• RG
IJE
NE
NE
Stanje rezervi u 2010.g kao 100%
SVAKA AKTIVNOST OPTEREĆUJE OKOLINU
(solarnim- , termo-, nuklearnim-, geo-, hidro-,
vetro-, bio- potencijalima i slično)
EVROPSKE
SIROVINSKE
ODREDNICE
0
2010
2047
2068
2148
Godine nestanka sa današnjim tempom potrošnje
12 StaklenoZvono
StaklenoZvono 13
Radi veće ubedljivosti navodi se godina, mesec, dan i čas kada će biti potrošene rezerve
svih vrsta goriva, “retkih zemalja” i svake vrste sirovina. Naprimer, Kina je objavila da
prestaje sa izvozom litijuma jer će ga koristiti samo za svoje potrebe. A on sa grupom
“retkih zemalja” učestvuje sa 16 kg u svakom hibridnom vozilu.
REZERVE I POTROŠNJA KOBALTA I LITIJUMA U SVETU
Reserves of
Cobalt and Lithium
in kt
Figure 3 : Global reserves of lithium and cobalt (Source : OEKO 2009).
R are Earth > Scandium, Yttrium, Europium, Lanthanum, Cerium, Neodymium,
Gadolinium, Praseodymium, Samarium, Promethium, Ytterbium, Terbium, Dysprosium,
Holmium, Erbium, Thulium, Lutetium, Uranium, Plutonium, Thorium, Neptunium
Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) “From this year, Toyota alone will produce annually one
million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare
earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold.”
Praseodymium PIDC: Great prices at all volumes! US-based Chinese rare earth.
“praseodymium.” Encyclopædia Britannica. 2010. Encyclopædia Britannica Online. 19 Feb. 2010
<http://www.britannica.com/EBchecked/topic/473987/praseodymium>.
Saturday, 2 January 2010 at 12:14 am (UTC) “From this year, Toyota alone will produce annually one
million of its hybrid Prius cars, each of which contains 16kg of rare earths. By 2014, global demand for rare
earths is predicted to reach 200,000 tonnes a year as the green revolution takes hold.”
14 StaklenoZvono
Z AKONI PRIRODE
ao najčešću stratešku grešku
navodimo zanemarivanje
zakona prirode koji se
uče tokom fundmentalnog obrazovanja.
Baza svih nivoa školovanja počiva na
zakonima prirode po kojima čoveku nije
dato ni da stvara ni da uništava, već samo
da transformiše, materiju i energente. Na
Zemlji nema ništa povrativo. Ljudska knjiga
života je tokom istorije civilizacije utvrdila
da je genetski kod nasledan i zavistan od
ambijenta. Života ima samo tamo gde ima
zelenila. Ljudi, životinje i biljke traže čistu
atmosferu i vodu. Biljke opstaju jedino na
plodnom zemljištu, sa dosta mineral i vode.
UGLJENDIOKSID
CO2
STOMATA
VODA
i
MINERALI
6[CO2 + H2O]
SUNČEVA SVETLOST
HLOROFIL
KISEONIK O2
GLIKOZA C6H12O6
C6H12O6 + 6O2
Najjednostavniji dokaz da je neka tvrdnja
u skladu sa zakonima prirode je očigledna
ponovljivost. Evo primera koji svako od nas
može da testira, a da nikada nije ni čuo za
termodinamiku niti porast entropije. Ako
nam je jedna ruka topla, a druga hladna
onda će se njihove temperature izjednačiti
kad ih spojimo. Nikada toplija ruka neće
biti toplija niti hladna ruka hladnija
(iako teorijski možemo da tako nešto
predpostavimo, naročito kada se radi o
emocijama).
StaklenoZvono 15
LITERATURA
(1) M.M. Janković: Razvoj ekološke misli u Srbiji, s.146, EKO
Centar, Beograd 1995. ISBN-81529-09-9
(2) Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of t
he Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of
biofuels or other renewable fuels for transport.
(3) Eurostat, 2004: NewCronos database (europa.eu.int/ newcronos/)
and EurObserv’ER, 2004: energies-renouvelables. org/observ-er/
stat_baro/ eufores/baro161.pdf.
(4) European Biodiesel Board: http://www.ebb-eu.org/
(5) COM(97) 599 fi nal: White Paper: Energy for the future
— renewable sources of energy.
(6) Directive 2001/77/EC of the European Parliament and
the Council on the promotion of electricity produced from
renewable energy sources in the internal electricity market. (6)
World agriculture: Towards 2015/2030 — An FAO Perspective.
Ed. Jelle Bruinsma. Earthscan May 2003, London.
(7) Peder Jensen (2003) Scenario Analysis of Consequence
of Renewable Energy Policies for Land Area Requirements
for Biomass production — study for DG JRC/ IPTS.
(8) Well-to-wheels analysis of future automotive fuels and
powertrains in the European context, JRC, Concawe,
Eucar 2004 http://ies.jrc.cec.eu.int/ Download/eh/31
(9) High nature value farmland: Characteristics, trends and
policy challenges, UNEP and EEA, EEA Report No 1/2004.
(10) Internet References
http://www.iaea.org/programmes
http://www.nrc.gov/reading-rm/doc-collections/fact-sheets/3mile-isle.
html
http://www.fahrzeugleichtbau.de/verbundpartner.html
http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_
brennstoffzellen_09-03-13.pdf
http://www.bmvbs.de/Anlage/original_1092861/ModellregionStuttgart.pdf
http://www.inkoop.iao.fraunhofer.de/innovationsnetzwerke/
innovationsnetzwerk-fucar/
http://63.84.90.50/res/shared/pdf/ Auto2020.pdf
http://www.energie.ch/themen/industrie/antriebe/
http://www.hybrid-autos.info
http://www.electricmotornews.eu/cars/index.html
http://www.bzabw.de/files/wertschoepfungskette_
brennstoffzellen_09-03-13.pdf
http://www.zsw-bw.de/topics/batteries.html
http://www.bmbf.de/de/11828.php
http://www.materialsgate.de/mnews/4571/Batterien
+f%C3%BCr+die+Elektroautos+von+morgen.html
16 StaklenoZvono
Ni bio-sirovine kao hrana ni bio-goriva
nisu ekološki “čista”. Takva goriva su
po sastavu kombinacije ugljovodonika
i kiseonika: CxHyOz. Sirovine za
dobijanje bio-goriva su celuloza kao
“vezivna masa” u kojoj su vrlo važni
minerali. Skupljanjem i preradom biosirovina, a zatim preradom na nekom
drugom mestu, u goriva, mi siromašimo
mineralnu bazu plodnog zemljišta pa ono
vremenom postaje neplodno.
Hemijske formule:
POLITIČKA EKOLOGIJA
listi raznih tumačenja
ekologije (pojam i reč u
širokoj primeni od 1867.g.)
najčudnija je “politička ekologija”. To je
manir omiljen kod svetskih političara. On
otprilike glasi ovako:
Drugi primer, u Kjoto Protokolu je glavni
problem jedino emisija CO₂, a najveći
aktivisti na izradi toga protokola, ujedno
najveći emiteri su SAD i Australija (u ime
dva kontinenta!), koji nikada nisu potpisali
taj dokument. Nije prihvaćen ni Kjoto
nastavak, nekoliko godina burno najavljivan,
na ekološkom skupu u Kopenhagenu
2009.g.
“Ekološke teme su globalne i političari
će rešiti ekološke zadatke na globalnom
nivo
Peticije 18.000 geo-naučnika i protesti
automobilskih inženjera su jedva
reigistrovani u političkim krugovima.
… –u narednom izbornom mandatu
(ako nam date jednodimenzioni put)”…
Kada bi hteli da vređamo političare onda
bismo im otkrili nekoliko jednostavnih
hemijskih formula za smanjivanje količina
ugljendioksida putem njegovog razlaganja:
Za drvo C₁₀H₁₅O₇
Za etil alcohol CH₃CH₂OH
Za metil alcohol CH₃OH
Za biodizel, C₁₅H₃₁CO₂CH₃ i td.
Sagorevanjem bio-goriva dobijamo
produkte potpunog sagorevanja: CO₂ i
H₂O. Jedino trošimo manje kiseonika
iz vazduha, za onoliko koliko ga ima
u samom bio-gorivu. To je osnovna
prednost biogoriva – manja potrošnja
kiseonika iz vazduha. Ako baš navijamo
onda možemo reći da su bio-goriva
delimično obnovljiva i samo delimično
ekološki bolja od nafte, ali i da su oba
takva atributa problematična ako pravimo
bilanse od početka!
Još ubedljivija iskustvena spoznaja je
da svaka naša aktivnost, pri svakom
angažovanju energije (fosilnih goriva,
sunca, vetra, vode, geotermalne, biogoriva i iz bilo kakvog vasionskog ili
zemaljskog izvora) završava grejanjem
okoline.
Sledi neporeciva tvrdnja: ne postoji
“čista energija”, ni “čisto gorivo”, ni
bilo koja “čista” ljudska aktivnost. Njih
možemo svrstati samo po subjektivnim
merilima od “ korisne”, u različitim
gradacija, do “nekorisne”.
Prvo su američki kandidati za predsednike
“otkrili” CO₂ kao rešenje za globalne
ekološke probleme, a onda se taj (politički)
uzor-virus proširio svetom. Poređenjem
prirodne i antropogene emisije CO₂
dobijamo odnose približno 1:1000.
Delimičnu redukciju antropogene emisije
političari tumače kao rešenje globalnih
tema. To je ravno tvrdnji kako jedna
zapaljena sveća u sobi podiže temperaturu za
jedan stepen!
U predsedničkoj trci SAD, na primeru
vozila, je ekološka “dovitljivost” rešena
zakonom. Novoizabrani predsednik,
u saradnji sa EPA, je promenio test za
ispitivanje ekoloških karakteristika vozila.
Sa novim mandatom stupa na snagu i novi
vozni test po kome su sva vozila 10-15%
ekonomičnija (i sa toliko nižom emisijom
CO₂ po pređenoj milji, a da se pri tome na
vozilima ništa ne menja!).
CO₂ + CO₂ = 2C (gorivo) + 2O₂ (oksidator)
ili =2CO (gorivo) + O₂ (oksidator)
ili =… u kojima ništa nije nelogično sem da
su hemijske, a ne političke!
Ne postoji korisna i nekorisna energija.
Zemlja je vasionski brod odredjenih
materijalnih i energijskih kapaciteta.
Ljudska obaveza je da obuzda sve svoje
aktivnosti na racionalan i ekološki
prihvatljiv obim, na zakone prirode u
jednom zatvorenom sistemu. Jednom
aktivirana energija u punom iznosu prelazi u
toplotno opterećenje okoline. To je otvaranje
Pandorine kutije. Sve ljudske aktivnosti
imaju doprinos globalnom zagrevanju.
Održanje života inteligentnim ponašanjem
je nada i spas za buduće generacije.
StaklenoZvono 17
H I D RO P OT E N C I J A L
U SRBIJI
Dragan Obradović}
“Zelena struja”
iz energetskih bisera
18 StaklenoZvono
P
rocenjuje se da je u Srbiji
postojeći hidropotencijal
iskorišćen sa svega 60 odsto, i to
je posle uvođenja stimulacija za
tako proizvedenu struju naglo zainteresovalo
inostrane kompanije.
Statistički posmatrano, dve trećine
ekonomski isplativog hidropotencijala u
svetu još je neiskorišćeno, ali se oko 90 odsto
tih lokacija nalazi u zemljama u razvoju.
Ima, dakle, tu još dosta prostora za gradnju
novih hidroelektrana, ali kada je reč, na
primer, o razvijenim evropskim zemljama
tog prostora praktično više i nema. Jer, u
mnogim od tih zemalja hidropotencijali
su već gotovo u celosti iskorišćeni. Kod
nas stvari stoje malo drugačije. Procenjuje
se da je u Srbiji postojeći hidropotencijal
iskorišćen sa svega 60 odsto, i to je
očigledno ono što je proteklih meseci naglo
zainteresovalo razne inostrane kompanije,
motivisane sve glasnijim preporukama za
iskorišćenje obnovljivih izvora energije i
stimulativnim cenama. Reklo bi se najviše
Italijane, koji su s nama u tim projektima
najdalje i otišli.
Ali, prvu malu hidroelektranu već su
napravili i pustili u rad Austrijanci, u
saradnji sa Slovencima. Već sada sasvim
je izvesno da će se narednih godina u
Srbiji veoma brzo razgranati gradnja ne
samo ovako malih HE, koje ne narušavaju
nego oplemenjuju životnu sredinu - već i
onih većih znatno snažnijih, naročito u
saradnji sa drinskim komšilukom . Dodatni
razlog za to jeste to što će tako dobijena
električna energija (iz obnovljivog izvora)
imati stimulativnu cenu i donosićevlasniku
dodatne prihode. Ili, konkretnije rečeno,
te investicije vraćaće se već za šest-sedam
godina, a ostalo je gotovo čist profit.
StaklenoZvono 19
Hidroenergija
u
godišnjoj
proizvodnji električne energije u
Srbiji prosečno učestvuje sa oko 32
odsto. Sada bi to moglo da bude
malo više zbog velikih voda ove
godine. Kod nas su do sada izgrađene
63 velike brane, sa ukupnom
zapreminom i akumulacijom od
6,33 kubnih kilometara. Nasutih
brana ima 45, betonskih 13, a pet
brana je izgrađeno od različitog
materijala . Ukupna instalisana
snaga HE u Srbiji iznosi 2.835
megavata (od ukupno instalisane
snage svih elektrana EPS-a od 8.359
megavata).
NIČU MALE "HE"
osle dvodecenijske pauze,
ako se izuzme popravka i
ponovno puštanje u rad
nekih malih HE, moglo bi se reći da je prva
„malo veća“ HE napravljena u novije vreme
nedavno puštena na rečici Ploštici u opšti
ni Vlasotince. Tu je slovenačka kompanija
“Inter energo”, koja posluje u okviru
austrijske kompanije “Kelag inter energo”,
pustila u rad HE snage 600 kilovata, koja
je, kako je tom prilikom rečeno, dovoljna
za snabdevanje električnom energijom 500
domaćinstava. Tako proizvedena električna
energija će biti integrisana u sistem EPS-a,
a elektranu je pustio u rad lično ministar
rudarstva i energetike Petar Škundrić.
U ovu mini HE uloženo je 700.000 evra,
a ista firma namerava da napravi još četiri
takve uglavnom u južnoj Srbiji. Još manjih
hidroelektrana od ove - od desetak do
stotinu kilovata – već je napravljeno na
desetine po Srbiji.
Mini-elektrana porodice Veljković jedna je
od čak petnaest izgrađenih na brzim rekama
na Staroj planini u opštini Knjaževac.
Aleksandar Veljković pregradio je
Aldinačku reku na svom imanju i izgradio
mini-elektranu još pre 16 godina i ona je
sada stabilan izvor prihoda. Uz turističku
delatnost, ta elektrana mu sada donosi
mesečni prihod od 60.000 do 95.000
dinara. Struja se prodaje PD “Jugoistok”.
Do sada je Elektroprivreda Srbije potpisala
osam ugovora sa povlašćenim proizvođačima
električne energije iz obnovljivih izvora,
a reč je o malim HE. Od 1. avgusta na
osnovu ovih podsticaja vlasnici malih HE
za svaki kilovat-čas dobijaju 9.7 evrocenti,
što je skoro tri puta više nego do sada.
Primena podsticajnih mera Vlade Srbije za
proizvodnju struje iz ovih osam malih HE
sprovodi se od jula ove godine.
20 StaklenoZvono
Dragan Rapajić, direktor tehničkog
sistema “Elektrotimoka” u Zaječaru,
nada se da će uz pomoć EPS-a i države biti
više investitora i da će se tako iskoristiti sva
mesta pogodna za proizvodnju električne
energije iz obnovljivih izvora u ovom kraju.
Razume se, takvih mogućnosti ima i u
ostalom delu Srbije.
PLAN ZA KORIŠĆENJE
HIDROPOTENCIJALA
ajznačajniji resurs, kada je
reč o obnovljivim izvorima
energije u Srbiji, svakako je
hidropotencijal i procenjuje se da postoji
Radoje Radojković iz Raške već osam
oko 900 lokacija na kojima se mogu podići
godina prodaje EPS-u struju iz svoje dve
hidroelektrane snage od 100 kilovata do
male hidroelektrane i za proizvedeni kilovat- 10 megavata. Istini za volju, stanje tih
čas ranije je dobijao 3,25 dinara, a od
lokacija ne može precizno da se sagleda.
avgusta će inkasirati čak oko tri puta više,
Kako nam je nedavno rečeno u Institutu
odnosno 9.7 evrocenti.
za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, nekada
smo imali sistem hidroelektrana koji je bio
- Ugovor sam potpisao na 12 godina, među naprednijim u Evropi. A onda su
zadovoljan sam! U naredna dva meseca
usledile sankcije Kanjon (utjeske: uskoro će
planiram da počnem gradnju još jedne
i ova reka “dobiti” hidroelektranu - Srednja
male HE, snage 900 kilovata u Jošaničkoj
Drina je, takođe, i dugogodišnja devastacija
Banji - kaže Radojković, koji je vlasnik prve celog sistema . Sada još mnogo šta mora da
privatne legalne male hidroelektrane u Srbiji, se uradi da se ponovo taj sistem podigne u
snage 45 kilovata .
pogledu integralnog upravljanja vodama,
koje, pored oblasti energetike, obuhvata i
oblast vodosnabdevanja, zaštitu voda, zaštitu
od poplava i irigaciono-drenažne sisteme...
Stvari su se, dakle, dosta promenile.
- Investitoru je teško da sam izuči sliv
neke reke, dođe do hidroloških informacija,
informacija o stanju na terenu i uoči sve
probleme, koji tu postoje, da bi na kraju
došao do zaključka da na određenom mestu
nije pametno graditi hidroelektranu! Mi se
već dugo zalažemo za to da država izradi
master plan za iskorišćenje preostalog
hidroenergetskog potencijala, da se vidi
koje su lokacije i vodotokovi neosporni
sa aspekta davanja koncesije, ili dozvole
da se tu podigne hidroelektrana - rekao
nam je nedavno dr Dejan Divac, direktor
Zavoda za brane i hidroenergetiku, rudnike
i saobraćajnice Instituta za vodoprivredu
“Jaroslav Černi”.
StaklenoZvono 21
D R I N A U P RV O M
PLANU
Drina interesantna svima:
ovde će se graditi HE "Buk-Bijela"
- Zato se i dogodilo da dugo niko
nije pristupao gradnji neke značajnije
hidroelektrane, iako zakon to već nekoliko
godina do pušta. Nadležnosti su sada
podeljene na nekoliko ministarstava
i postoji očigledna potreba za nekim
koordinacionim telom da svi učestvuju u
određivanju lokacija, koje će se potom dati
na tender. Na tom polju smo poslednji u
regionu. Doduše, postoji jedan katastar,
koji je rađen za račun elektroprivrede pre
tri decenije i svi se na njega pozivaju i
sada kada nešto traže oko hidroelektrana.
To je, međutim, sasvim zastarela i od
nekih 800 do hiljadu lokacija za gradnju
malih HE, o kojima se ranije govorilo, ne
znamo koliko sada može da se iskoristi,
dobro je ako bi to bila i trećina. Drinski
sliv je sasvim sigurno najinteresantniji
neiskorišćeni hidropotencijal, ali ga Srbija
ne poseduje samostalno. Mada to ne
spada direktno u hidropotencijal Srbije,
mora se reći da je trenutno najatraktivnija
gornja Drina, na teritoriji Republike
Srpske. Tender za izbor strateškog partnera
Elektroprivrede Republike Srpske, koja je
formirala zajedničko preduzeće sa EPSom - za izgradnju “Hidroenergetskog
sistema gornja Drina”, trebalo bi da bude
raspisan do kraja leta. Kako je izjavio
Slobodan Puhalac, ministar industrije,
energetike i rudarstva Republike Srpske,
ovaj hidroenergetski projekat procenjene
investicione vrednosti od 423 miliona evra
podrazumeva izgradnju četiri HE na
gornjem toku Drine, ukupne instalisane
snage 238 megavata.
22 StaklenoZvono
Reč je o gradnji HE “BukBijela”, okvirne
instalisane snage od 114,6 megavata, HE
“Foča” od 51,7 megavata, HE Launci”
od 36,6 megavata i HE “Sutjeska” od 35
megavata. Ukupna godišnja proizvodnja
električne energije u tim elektranama
iznosila bi oko 800 miliona kilovat-časova,
što je oko 15 odsto ukupne postojeće
godišnje proizvodnje električne energije u
Republici Srpskoj.
Njihava gradnja, prema gruboj proceni,
stajala bi oko 650 miliona evra. Posle
a Drini je, kako kažu
srednje, donja Drina bi, takođe, mogla da
stručnjaci Instituta “Jaroslav
bude zanimljiva, ali treba imati u vidu da
Černi”, najisplativije i
je to ravničarski predeo i bilo bi problema
najlakše graditi i ne bi bilo problema sa
eksproprijacijom. Pored, recimo, niske “Buk- sa podzemnim vodama, kao i drugim
nepovoljnostima, koje se javljaju u ravnici.
Bijele” i navedenih HE, tu bi mogle da se
grade i HE “Ćehotina” 40 do 50 megavata, Bilo bi to značajno, ako bi se spregnulo u
megaprojekat: energetika, navodnjavanje
a na Limu (na ovom delu toka) mogla bi
i visoka eksploatacija šljunka. Ima, ipak,
da se gradi i HE “Mrsovo”, snage oko 50
lakših stvari, koje pre treba raditi, naročito
megavata.
u Republici Srpskoj gde ima i drugih dobrih
mogućnosti i zanimljivih hidroenergetskih
- Srednja Drina je, takođe, vrlo
investicija, ali posle Drine. Na primer, sliv
isplativa, ali je reč o graničnom vodotoku;
pravna procedura je mnogo komplikovanija, Drine ima dvostruko i protok nego sliv
a ima i dosta problema sa eksproprijacijom. Morave, iako je ovaj drugi duplo veći. Može
da se kaže da je Drina četiri puta vodnija
Tu bi, međutim, mogle da se grade tri
snažnije hidroelektrane “Rogačica”, ,Jegare” i nalazi se na planinskom području, dok u
i “Dubrave”, koje bi zajedno mogle da imaju slivu Morave ima naselja, industrije i znatna
su zagađenja, tako da tu imamo dosta velika
snagu od oko 365 megavata, sa ukupnom
ograničenja kada je gradnja u pitanju –
godišnjom proizvodnjom od oko 1,2
izjavio je nedavno dr Divac za list “kWh”.
milijarde kilovat-časova.
StaklenoZvono 23
AT R A K T I V N I
I O S TA L I
VODOTOKOVI
rema rečima dr Dejana
Divca, i na ostalim većim
rekama u Srbiji (Ibar, Nišava,
Lim, moravske i drinske pritoke... ) postoje
potencijali za gradnju hidroelektrana, ali to
nisu i objekti ranga onih koji se mogu podići
na Drini . Tu su i mini hidroelektrane do 10
megavata. Najveće interesovanje za izgradnju
novih elektrana na gornjem slivu Drine
prethodnih meseci pokazale su nemačka
kompanija RWE i ruska kompanija “Inter
Rao”. Ove kompanije, praktično, već
najmanje dve godine ispoljavaju otvoreno
interesovanje i prikupljaju potrebne podatke
za donošenje odluka o učešću u gradnji
hidroelektrana na Drini .
Kanjon Sutjeske:
uskoro će i ova reka "dobiti" hidroelektranu
Željko Ratković , direktor Direkcije za
investicije u ERS izjavio je da je projekat
“Gornja Drina” izuzetno značajan za to
preduzeće i Republiku Srpsku, navodeći da
se, u pripremi projektne dokumentacije, koja
se radi zajedno sa EPS-om, najdalje otišlo
kod hidroelektrana „Buk-Bijela“ i „Foča“.
Posle izbora strateškog partnera osnovaće
se koncesiono preduzeće, čiji će većinski
vlasnik biti izabrana inostrana kompanija ,
a manjinski partneri Elektroprivreda Srbije
i Elektroprivreda Republike Srpske (EPS i
ERS). Poznavaoci energetskih prilika najveće
šanse daju nemačkom RWE i ruskom „Inter
Rao“. Zanimljivo je i što je u novembru
prošle godine EPS potpisao memorandum sa
nemačkim RWE o gradnji hidrokapaciteta
vrednih čak pet milijardi evra, a među njima
su i hidroelektrane na gornjoj Drini .
- Šteta je što je Crna Gora izašla iz
projekta “Gornja Drina” i zbog toga se
snaga HE “Buk-Bijela” morala smanjiti sa
450 na nepunih 115 megavata , a godišnja
proizvodnja velike “Buk-Bijele” iznosila bi
oko 1.15 milijardi kWh. Sada je proizvodnja
niske “Buk-Bijele” svedena na svega 370
miliona kilovatsati godišnje - rekao je dr
Divac.
24 StaklenoZvono
Elektroprivreda Srbije i italijanska
kompanija SECI Energia S.p.A. potpisale
su 3. jula ugovor o osnivanju Privrednog
društva “Ibarske hidroelektrane” d. o. o.,
Kraljevo, koje će izgraditi 10 hidroelektrana
na Ibru, ukupne snage 103 megavata.
Osnivanje zajedničke firme predstavlja
početak realizacije Protokola o saradnji u
oblasti energetike, koji su 9. marta 2009.
godine zaključile Srbija i Italija.
EKOLOŠKA
PROTIVLJENJA
više. Opština Ljubovija i beogradski “Ekoenergoinženjering” potpisali su krajem
juna ugovor o poslovnoj saradnji, kojim
je predviđena izgradnja 43 mini HE na
ovom području ukupne snage 12 megavata.
Investicija je vredna oko 25 miliona
evra, a kada budu završene ove elektrane
proizvodiće godišnje oko 50 miliona kilovatčasova, s tim što će opštini pripasti tri odsto
vrednosti ove proizvodnje. U ovoj godini
biće završene prve dve na reci Ljuboviđi .
I pored protesta dela javnosti, Kanađani
punom parom pripremaju gradnju dve
hidroelektrane na reci Lim, kod Brodareva,
i za dve godine već su uložili pet miliona
dolara u pripremu i izveli više od 40
vim dokumentom JP
odsto neophodnih poslova, od projektne
Elektroprivreda Srbije i SECI dokumentacije do saglasnosti, a tokom
Energia S.p.A. viđeni su
zime zatražiće se i građevinska dozvola.
kao strateški partneri u realizaciji projekata Kanađani su dobili energetsku saglasnost
za proizvodnju električne energije, a jedan
Ministarstva energetike Srbije za dve HE
od njih je korišćenje hidropotencijala
ukupne snage 55,2 megavata. Prve procene
sliva reke Ibar. Vrednost ove investicije
pokazuju da će gradnja koštati 120 miliona
iznosi 285 miliona evra. Ukupna vrednost
evra, a radovi će trajati tri godine. Najava
hidroelektrana na Ibru je 20 odsto od
gradnje međutim, podelila je limsku dolinu
onoga što bi trebalo da se realizuje u okviru - meštane, političke stranke, „lobiste“ ...
programa saradnje dve države u oblasti
U prvom taboru kažu da će ove, kao i
energetike. Sporazum Srbije i Italije predviđa manje, kaskadne hidroelektrane, koje treba
gradnju hidroelektrana ukupnog kapaciteta nizvodno da grade Italijani, biti posao veka.
600 megavata i vetroparkova snage od
Na drugoj pak, ekolozi, splavari i ljubitelji
oko 500 megavata. Podsticajna cena ,za
Lima strepe od potopa najužeg i najlepšeg
hidroenergiju u Italiji je čak 18 evrocenti
dela kanjona, ali i posledica po klimu i
zdravlje. U poslednje vreme, sudeći po
za kilovat-čas, nezavisno od instalisanog
onome što se zbiva u Kraljevu, Prijepolju i
kapaciteta. Znači, ne samo za kapacitete u
Brodarevu, izgleda da su i hidroelektrane
hidroelektranama do 10 megavata, već to
može da bude i isporuka iz kapaciteta snage postale “ekološki nepodobne”. To će,
i do 300 megavata, što je za naše učesnike u svakako, ubuduće biti najveći kamen
spoticanja njihove gradnje, a ne država, kao
realizaciji tog posla, kako je rekao nedavno
do sada, zbog loših propisa.
dr Petar Škundrić, ministar rudarstva
i energetike, posebno za EPS vrlo
interesantno. To je četiri do pet puta više u
odnosu na komercijalnu cenu struje u Srbiji,
a u odnosu na srpske feed-in tarife dva puta
Dragan Obradović}
StaklenoZvono 25
S O L A R N A E N E RG I J A
E
Dr Nebojša Lukić}
Razvoj
solarnih sistema
u Srbiji
26 StaklenoZvono
nergija sunca predstavlja jedan od
najznačajnijih obnovljivih izvora
energije, onih čija se produkcija
energije može odvijati istom
brzinom kojom se troši. U grupu obnovljivih
izvora energije svrstavaju se: energija Sunca,
vetra, biomase, malih hidroelektrana,
geotermalna energija. Postoje još neki
vidovi obnovljivih izvora energije ali su oni
za sada daleko od ekonomske isplativosti
(energija plime i oseke, energija talasa, ...).
Kada se kaže energija Sunca misli se pre
svega na direktno iskorišćavanje energije
elektromagnetnih talasa koje ono zrači.
Ukoliko se energija Sunca drugačije
posmatra, može se reći da praktično svi
izvori energije na Zemlji (obnovljivi i
neobnovljivi), osim nuklearne, geotermalne
i energije plime i oseke, su stvoreni ili se
stvaraju zračenjem sa Sunca.
Sunce je Zemlji najbliža zvezda i
zahvaljujući njegovoj gravitaciji, naša planeta
po eliptičnoj putanji kruži oko njega. Naša
zvezda se oko svoje ose okrene za 25 dana
(ekvator), odnosno za 33 dana na polovima,
što ukazuje na njeno fluidno stanje (zapravo
stanje plazme). Sunce je užarena lopta,
mase od 1,99·10³kg, srednje gustine od 1410
kg/m³ i prečnika 1.391.980 km (fotosfera),
koja u spoljašnjem sloju sadrži oko 75%
vodonika, koji se u njegovoj unutrašnjosti
pod visokim pritiskom i temperaturom koja
dostiže desetine miliona Kelvina (procena je
13.600.000 Kelvina), pretvara u helijum, u
procesu termonuklearne fuzije. Proizvodi se
ogromna količina energije koja se izračuje u
kosmos. Sunčeva luminiscencija (isijavanje)
iznosi 3,83·10³³ erg/sek ili 3,83·10²⁰ MW.
Srednja temperatura površine Sunca
(daleko od termonuklearnog reaktora u
unutrašnjosti) iznosi 5800 K. Posle brzinom
svetlosti pređenog puta od 149.597.892 km
(srednje udaljenje Zemlje od Sunca),
Sunčevo zračenje stiže do Zemlje. Od
ukupne Sunčeve energije, na gornju granicu
Zemljine atmosfere stigne 174,3·109 MW,
što predstavlja njen 4,55·10¯¹⁰ deo.
StaklenoZvono 27
Veliki broj istraživačkih satelita
(NOAA-9, NOAA-10, NIMBUS-7,
ERBS, UARS, SMM) prikuplja podatke o
Sunčevom zračenju na površini Zemljine
atmosfere. Srednji toplotni fluks Sunčevog
zračenja na površine Zemljine atmosfere
(ekstraterestrijalno zračenje) naziva se
solarnom konstantom i iznosi Is = 1367 W/m².
Kada Sunčevo zračenje dospe na Zemljinu
površinu (terestrijalno zračenje) zbog
prisustva troatomnih gasova u atmosferi,
aerosola, kao i efekata rasipanja svetlosti**),
dolazi do smanjenja energije zračenja, kao
i do nedostataka pojedinih talasnih dužina
(karakteristika apsorpcije zračenja u gasnim
sredinama).
Na donjoj slici je prikazan Sunčev spektar
na nivou mora (terestrijalno zračenje).
Osnovni troatomni gasovi koji apsorbuju
pojedine talasne dužine Sunčevog spektra
su O₃, H₂O i CO₂. Posebno je značajna
aktivnost ozona u oblasti apsorpcije
ultravioletnog spektra (kiseonika takođe).
Maksimum terestrijalnog zračenja pripada
talasnim dužinama oko 0,5 mikrometara.
Preko 90% ukupno dozračene energije sa
Sunca na površini Zemlje pripada talasnim
dužinama od 0,3 do 1,5 mikrometara.
Od solarne konstante koliko iznosi
ekstraterestrijalno zračenje (1367 W/m²) do
Zemlje u idealnom slučaju stiže 1120 W/
m2 (direktno + difuzno Sunčevo zračenje),
realno i znatno manje.
Fliks zračenja (W/m²nm)
Slika 1 Terestrijalni Sunčev spektar (WMO – World Metrological Organization)
Rayleigh-ovo rasipanje
Aerosoli
O3
O2
H2O
Direktno
zračenje
na nivou mora
Količina Sunčevog zračenja na Zemljinoj
površini zavisi od mnogo faktora: geografske
širine mesta, godišnjeg doba, doba dana,
čistoće atmosfere, oblačnosti, orijentacije i
nagiba površine.
Ovaj podatak je veoma bitan jer se preko
njega vrši proračun isplativosti uređaja koji
koriste Sunčevo zračenje. Prosečno sunčevo
zračenje, na godišnjem nivou na jediničnu
horizontalnu površinu, naziva se godišnja
insolacija (ili samo insolacija) i veoma je
važan meteorološki podatak za posmatranu
lokaciju na Zemlji.
Prosečna godišnja insolacija u Evropi iznosi
1096 kWh/m². Zemlje smeštene na jugu
Evrope imaju najviše insolacije.
U Srbiji (u okviru bivše SFRJ) je u okviru
SHMZ do 1987. godine radio Republički
centar za Sunčevu radijaciju (počev od
1957.). Kako posle njegovog ukidanja, u
Srbiji ne postoje pouzdani, sistematski
sređeni podaci o insolaciji, merodavni
podaci su oni mereni do 1987. Posle analize
tih podataka, može se zaključiti da se
prosečna godišnja insolacija u Srbiji kreće
oko 1400 kWh/m2, a prosečna dnevna oko
3,8 kWh/m2.
Ekstraterestrjalni
spektar
H2O
H2O, CO2
H2O
Talasna dužina zraka (nm)
28 StaklenoZvono
StaklenoZvono 29
KORIŠĆENJE
S U N Č EV E E N E RG I J E
(K ratka istorija korišćenja Sunčeve
energije)
ostoje pisani podaci (grčki
istoričar Plutarh, 46-120
god. posle Hrista) o slučaju
paljenja broda rimske flote na domaku
grčke obale (212 god. pre Hrista) od strane
Arhimeda, koji je poznavajući optiku
upotrebio mnoštvo poliranih grčkih štitova
da napravi konkavno ogledalo i da usmeri
koncentrisani Sunčev zrak u rimski brod.
Arhimed je posle toga navodno napisao
knjigu o gorećim ogledalima ali nema
opipljivog traga o tome.
Mnogo vekova kasnije Athanasius Kircher
(1601-1680) je realizovao niz eksperimenata
da upali piljevinu sa daljine poput Arhimeda
ali nema sačuvanih pisanih tragova o
njegovim rezultatima.
Tokom 18-tog veka u Evropi i na Srednjem
Istoku se grade solarne peći sastavljene od
koncentrisanih kolektora (polirani metal,
sočiva i ogledala), koje su mogle da tope
metal (gvožđe, bakar, ...). U istom veku
francuski naučnik Lavoazije kombinacijom
primarnog i sekundarnog sočiva, koristeći
Sunčeve zrake dostiže temperaturu od
1750⁰C.
U devetnaestom veku kreću pokušaji
da se pokrenu parne turbine koristeći
koncentrisano Sunčevo zračenje. Problemi
nastaju kada se takvi projekti ispostavljaju
kao vrlo neisplativi. Zanimljivo je da
su ti prvi pokušaji razmatrali sisteme
koncentrisanog Sunčevog zračenja, što je
znatno komplikovanije od nekoncentrujućih
sistema.
30 StaklenoZvono
Godine 1912 Shuman i B.C.Boys započinju
gradnju najvećeg solarnog pumpnog
postrojenja u Meadi (Egipat). Projekat
je uspešno realizovan 1913., radilo se o
1200m² paraboličnih cilindara (svaki 62 m
dužine) fokusiranih u prateće apsorpcione
cevi. Ova solarna mašina je svakog dana u
trajanju od 5 časova davala snagu od 3745 kW. Prestala je sa radom 1915., a jeftina
fosilna goriva su bila sigurno i veći razlog od
početka Prvog svetskog rata.
Godine 1839. Bekerel otkriva fotonaponski
(FN) efekat u selenijumu. Nove silicijumske
FN ćelije, proizvedene 1958. su imale
efikasnost od 11% ali i cenu od 1000 dolara
po instaliranom vatu električne snage.
Tokom dvatedetog veka uglavnom dva
principa se koriste za koncentraciju
Sunčevog zračenja, sa centralnim i
distribuiranim prijemnicima. Sistemi
postižu od 100 pa sve do 1500⁰S. O ovim
sistemima će više biti reči u daljem tekstu.
Ideja da se Sunčeva energija koristi za
zagrevanje niskotemperaturske vode koja
se koristi u domaćinstivma, javlja se 30-ih
godina prošlog veka (ravni solarni kolektori).
Industrijska proizvodnja solarnih vodenih
grejača započinje ranih 60-ih godina
prošlog veka i u stalnom je usponu. Prvo
su se razvili jeftini termosifonski sistemi
sa rezervoarom iznad kolektora. Međutim,
sistemi sa prinudnom cirkulacijom, iako
skuplji, preuzimaju primat pre svega zbog
arhitektonskih i estetskih zahteva.
Kasnije (1960.) se otkrivaju i drugi
materijali sa sličnim karakteristikama poput
galijum arsenida. Do kraja 2002. u svetu
je instalirano oko 2 GWp (Wp- snaga
koja se dobija pri maksimalno povoljnim
uslovima Sunčevog zračenja) i taj trend
eksponencijalno raste, uz pad cene ovakvog
načina proizvodnje električne energije.
StaklenoZvono 31
Topla voda iz kolektora se uz pomoć
gravitacije penje u rezervoar, odakle se troši.
Kontrolisani prekid strujanja kolektor-bojler
u situacijama kada je temperatura vode u
bojleru viša od one u kolektoru (prestanak
Sunčevog zračenja) je nepotreban, jer se
bojler kod termosifonskog sistema, koji se
često naziva i pasivnim sistemom, nalazi
uvek nalazi iznad solarnog kolektora. Kome
ne smeta estetika ovakvog sistema, može
priuštiti jeftin solarni sistem za grejanje
vode.
PODELA SISTEMA
ZA KORIŠĆENJE
S U N Č EV E E N E RG I J E
Podela solarnih sistema
noštvo je mogućnosti za
podelu sistema za korišćenje
Sunčeve energije. Potrebno
je prvo razlikovati solarne sisteme od
prijemnika Sunčeve energije. Solarni sistemi
predstavljaju zaokružene instalacije za
definisani vid korišćenja solarne energije.
Razlikuju se:
pasivni i aktivni solarni sistemi.
Pasivni solarni sistemi praktično
predstavljaju sastavni deo nekog sklopa,
koji nije prioritetno namenjen iskorišćenju
solarne energije. Dobar primer pasivnog
solarnog sistema predstavlja Trombeov zid.
On nije ništa drugo nego deo građevinske
strukture objekta, specijalno prilagođen
da koristi i akumulira Sunčevu energiju.
Najčešće sam prijemnik zračenja (zid)
predstavlja i akumulator toplotne energije.
Različite su konstrukcije i varijacije
Trombeovog zida ali je princip isti. Ovaj
rad nije zamišljen tako da se detaljno bavi
problemima pasivnih solarnih sistema.
Topla voda
Izlazni Fluid
(voda)
Ravni solarni kolektor
Cevni difuzor
Ulazni fluid
(voda)
Solarni
bojler
Baj-pas
kontroler
Ekspanzioni sud
Pumpa
Hladna voda
Solarni sistem za pripremu tople vode u
domaćinstvu
Pored solarnog prijemnika (i transformatora
energije zračenja), koji je u ovom slučaju
klasični ravni solarni kolektor, sastavni
delovi ovog sistema su solarni bojler,
cirkulaciona pumpa, ekspanzioni sud,
cevni sistem, ventili i jedinica za praćenje i
kontrolu funkcionisanja sistema.
Solarni bojler pored kolektora, predstavlja
centralni deo ovakvog sistema. Zadatak
mu je pre svega akumuliranje proizvedene
toplotne energije i stavljanje na raspolaganje
iste u željenom trenutku. Različite su
konstrukcije solarnog bojlera. Na slici je
prikazan najjednostavniji sa samo jednim,
primarnim fluidom (vodom) u opticaju.
Aktivni solarni sistemi imaju prevashodnu Topla voda iz kolektora se uvodi preko
ulogu korišćenja solarne energije. Obavezan difuzora (ili bez njega) u bojler i dalje se
deo ovih sistema je prijemnik i ujedno
troši u domaćinstvu. Ovakvi jednostavni (i
transformator energije Sunčevog zračenja,
jeftini) solarni sistemi se mogu koristiti gde
a ostali delovi sistema zavise od njegove
ne postoji mogućnost zamrzavanja vode u
namene. Česta primena solarnog sistema je
sistemu (jug Evrope, Grčka, Kipar, Malta).
za zagrevanje vode u domaćinstvima. Na
Sistem se može dalje uprostiti (i pojeftiniti)
slici je prikazan jednostavni solarni sistem za tako što se koristi termosifonski efekat u
pripremu tople vode u domaćinstvu.
sistemu bez pumpe i automatske regulacije.
32 StaklenoZvono
Kako u pojedinim periodima godine solarna
energija nije dovoljna da zadovolji potrebe
(u ovom slučaju) domaćinstva, solarnom
bojleru se najčešće dodaju grejači pokretani
nekom drugom vrstom energije (fosilna
goriva, električna energija).
Ukoliko je prijemnik, solarnog sistema
fotonaponska ćelija, radi se o solarnim
fotonaponskim sistemima za proizvodnju
(direktnim pretvaranjem) i akumulaciju
električne energije.
(što je prikazano na donjoj slici)
U krajevima gde su zimske temperature
često mogu biti ispod tačke mržnjenja
vode, koriste se solarni sistemi sa dva
fluida (primarnim i sekundarnim). Kroz
solarni kolektor struji nesmrzavajuća
tečnost (voda sa odgovarajućim dodatnim
komponentama), koja svoju toplotnu
energiju predaje u (najčešće) zmijastom
cevnom razmenjivaču smeštenom u
solarnom bojleru (umesto difuzora na
predhodnoj slici). U bojleru se sekundarna
potrošna voda u toku ove razmene zagreva i
čuva za trenutak njene potrošnje.
Sastavne delove ovog sistema čine:
A – solarni prijemnik, fotonaponske ćelije,
B – regulator punjenja,
C – akumulator 12 V,
D – inverter 12 V DC – 220 V AC 50 Hz,
E – potrošači jednosmerne struje od 12 V,
F – potrošači naizmenične struje 200 V.
Solarni, fotonaponski sistem za priozvodnju i akumulaciju električne energije
A
B
D
C
E
F
StaklenoZvono 33
R AV N I , V O D E N I ,
ZASTAKLJENI SOLARNI
KOLEKTORI
Po načinu ugradnje solarni fotonaponski
sistemi mogu biti:
Prema osnovnoj konstrukciji solarni
kolektori se mogu podeliti na:
• samostalni, izdvojeni od objekta,
• kao deo solarne arhitekture,
integirsani u objekat,
• kao sistemi za ugradnju na objekat.
• ravne solarne kolektore i
• koncentrišuće solarne kolektore.
Samostalni sistemi se nalaze proizvoljno
daleko od objekata i obično se koriste za
napajanje signalizacije, telekomunikacione
opreme ili su to ustvari kompletne solarne
elektrane.
Solarna arhitektura je termin novijeg
datuma i podrazumeva osmišljeni
arhitektonski izgled zgrade uz integrisane
fotonaponske ćelije, kao deo njene fasade.
To je estetski oblikovana i pre svega korisna
fasada.
Podela prijemnika solarne energije
Podela prijemnika solarne energije se
pre svega, može izvršiti prema načinu
transformacije iste na:
Prema pokretljivosti panela solarni
kolektori se dele na kolektore:
• sa nepokretnim panelom i
• pokretnim panelom, preteći prividno
kretanje Sunca.
Solarni kolektori sa pokretnim panelom
mogu biti poretni oko jedne ili dve ose.
Osnovne vrste ravnih, vodenih solarnih
kolektora čine:
1. Nezastakljeni solarni kolektori
2. Zastakljeni solarni kolektori
3. Bojlerski solarni kolektori
4. Vakumski solarni kolektori
• vodene,
• vazdušne,
• koji koriste druge tečne fluide
(termička ulja).
34 StaklenoZvono
Princip funkcionisanja je jednostavan.
Sunčevo zračenje koje pada na kolektor,
prolazi svojim navećim delom kroz staklenu
ploču i apsorbuje se svojim najvećim delom
na površini apsorbera. Provođenjem kroz
apsorber i konvekcijom u integrisanim
cevima (ili kanalima) voda preuzima
toplotnu energiju, na odgovarajućem
temperaturskom nivou. Što je radna
temperatura viša, viši su i toplotni gubici u
okolinu što se delimično umanjuje dobrom
izolacijom koja se nalazi u kutiji kolektora
iza apsorberske ploče. Izolacija ne naleže sa
donje strane na ploču apsorbera, već postoji
dodatni izolacioni vazdušni sloj između
njih. Prirodnom ili prinudnom cirkulacijom
voda odnosi apsorbovanu količinu toplote
i održava radnu temperaturu kolektora,
naravno u uslovima stacionarnog zračenja.
Ravan vodeni solarni kolektor
• Solarne kolektore
• Hibridne solarne kolektore
• Fotonaponske ćelije
Solarni kolektori predstavljaju prijemnike
solarne energije koji zračenje Sunca
transformišu u toplotnu energiju,
unutrašnnju energiju radnog fluida. Po vrsti
radnog fluida kojeg koriste solarni kolektori
se dele na:
vaj tip kolektora bi se mogao
nazvati klasičnim. Sastoji
se (donja slika) od steklene
ploče, apsorbera, izolacije i kutije kolektora.
Cevni sistem je integrisan (spojen) sa telom
apsorbera na različite konstruktivne načine.
Staklena ploča
Izlaz fluida
Kutija kolektora
Apsorber
Cevi u apsorberu
Ulaz fluida
Izolacija
StaklenoZvono 35
Osnovni princip funkcionisanja
fotonaponske ćelije
Ravni solarni kolektori (FPC) su najkorišćenija vrsta kolektora, takođe najprisutnija na
tržištu. Uobičajene radne temperature kod ovih kolektora idu do 100⁰C. Kod naprednih i
specijalnih konstrukcija radne temperature mogu ići i do 200⁰C ali o tome će biti više reči
kasnije.
Karakteristike tipičnih ravnih vodenih solarnih kolektora
(jednostavnog i naprednog) su date u tabeli
K arakteristika
Spajanje cevi i ploče apsorbera
Jednostavni FPC
Napredni FPC
Korišćenjem dodatnog
materijala (lemljenje)
Ultrasoničnim
zavarivanjem
Crna mat boja
Hromna selektivna
prevlaka
Staklo sa niskim
sadržajem Fe
Staklo sa niskim
sadržajem Fe
Prevlaka apsorbera
Zastakljenje
Specifični maseni protok fluida u
test uslovima(kg/s·m2)
0,015
Optička efikasnost (-)
0,79
0,80
Koeficijent Kg1 (W/m2K) prema
jednačini (1.37)
6,67
4,78
Geografska širina
+ 5 do 10⁰
Geografska širina
+ 5 do 10⁰
Optimalni nagib kolektora
Fotonaponske ćelije
Fotonaponski efekat i fotonaponske ćelije
i sistemi pripadaju znatno više naučnim
oblastima kao što je elektrotehnika,
tehnologija materijala, nanotehnologije,
nego termodinamika i prenos toplote i
mase ali kao nezaobilazni vid korišćenja
Sunčeve energije ovde će biti obrađene u
informativnom obliku.
36 StaklenoZvono
0,015
Kao što je već rečeno fotonaponski efekat
(efekat pojave napona u materijalu pod
dejstvom svetlosti ili nekog drugog dela
spektra elektromagnetnog zračenja) je
otkrio Bekerel 1836. godine, a suštinski
razvoj fotonaponske tehnologije počinje
od 1954. godine kada Belova laboratorija
pravi eksperimente sa modifikovanim
silicijumskim materijalom, veoma osetljivim
na svetlost.
Silicijum je najpoznatiji poluprovodnički
element, drugi hemijski element po
rasprostranjenosti u prirodi. Atom Si sadrži
14 elektrona smeštenih u tri orbite. Prve
dve su popunjene, dok se u trećoj nalazi 4
elektrona, umesto osam koji bi je potpuno
popunile. Na taj način silicijum formira
kristalnu strukturu u kojoj su susedni
atomi spojeni zajedničkim elektronima u
trećoj orbiti. Ukoliko se u ovu strukturu
ubaci element koji u poslednjoj orbiti
ima na primer pet elektrona (silicijum se
“dopinguje”), kao što je fosfor (P), jedan
elektron će ostati van čvrste međuatomske
veze, vezan slabim vezama za sopstveno
jezgro. Ovaj elektron se lako oslobađa te
veze delovanjem dodatne energije, kakva
je energija fotona elektromagnetnog
zračenja (svetlosti pre svega) i na taj način
postaje slobodan. Ovde se radi o n-tipu
poluprovodnika.
Sa druge strane ukoliko se silicijum
dopinguje elementima koji imaju tri
elektrona u poslednjoj orbiti, kao što je
bor na primer (B), veze između atoma
će imati “šupljine”, mesta nepopunjena
elektronima. Na ovaj način se dobija p-tip
poluprovodnika. Kombinacijom ova dva
tipa poluprovodničkog materijala, dobija
se praktično i dalje električno neutralan
materijal, jer slobodni elektroni nalaze svoje
mesto u slobodnim šupljinama. Međutim,
ukoliko se između n i p sloja postavi
neutralan razdvajajući sloj (p-n sloj), što
je šematski prikazano na slici, pojaviće se
razlika napona na spoljnim površinama ovog
poluprovodničkog “sendviča”.
Sloj poluprovodnika n tipa je izložen dejstvu
svetlosti koja proizvodi slobodne elektrone
u sloju i time stvara razliku potencijala,
gornjeg i donjeg sloja poluprovodničkog
materijala.
Poluprovodnički n i p slojevi, razdvojeni p-n slojem
Kontaktna površina
n-sloj
Višak
elektrona
n-p sloj
Višak
šupljina
Kontaktna površina
p-sloj
StaklenoZvono 37
Ovo je osnovni princip funkcionisanja fotonaponskih ćelija (fn).
Na slici je prikazana principska šema jedne fn ćelije.
Debljina solarne ćelije oko 0,3 mm
Debljina n-sloja poluprovodnika oko 0,002 mm
Antirefleksni sloj
U tabeli
Prednji metalni kontakt
Potrošač
Materijal
n-poluprovodnički sloj
p-n poluprovodnički sloj
p-poluprovodnički sloj
Zadnji metalni kontakt
Pored definisanih n, p i p-n
poluprovodničkih slojeva, klasična
fotonaponska ćelija na vrhu poseduje
antirefleksni transparentni sloj, zatim
metalni kontakt (kontaktnu mrežu) na n
sloju, slede tri opisana poluprovodnička
sloja i refleksivna metalna ploča-kontakt sa
zadnje strane ćelije. FN ćelija se priključuje
na odgovarajući potrošač i električno kolo je
zatvoreno.
Zanimljivo je istaći da prosečna debljina
klasične silicijumske fn ćelije iznosi samo
300 μm, a negativni n sloj samo 2 μm.
Jedna klasična silicijumska fn ćelija ima
dimenzije 10 x10 cm (veoma retko veća).
Kako se njen uobičajeni radni napon kreće
oko 0,5 V, pribegava se povezivanju ovih
ćelija u solarne fn module i veće panele,
gde su fn ćelije spojene redno kako bi se
dobije uobičajeni napon od 12 V (dalje je
moguće paralelno povezivanje u panelu), što
je prikazano na slici 2.56. U suštini moguće
se sve kombinacije serijskog i paralelnog
povezivanja ćelija. FN ćelija priključena na
potrošača daje jednosmernu struju (DC).
Kao što je rečeno u odeljku o solarnim
sistemima ona se dalje inverterom može
prevesti u naizmeničnu struju odgovarajućih
karakteristika (AC).
38 StaklenoZvono
su date prosečne vrednosti efikasnosti
najčešće korišćenih fn ćelija.
Efikasnost u laboratorijskim uslovima (%)
Efikasnost u eksploataciji (%)
Monokristalni Si
24
14-17
Polikristalni Si
18
13-15
Amorfni Si
13
5-7
Kadmijumtelurid CdTe
16
6-8
Bakarindijumdiselenid CuInSe2
18
6-8
Troškovi proizvodnje električne energije korišćenjem savremenih fn ćelija se danas kreću
između 0,50 €/kWh i 0,25 €/kWh, što je u poređenju sa cenama električne energije proizvedene
na klasičan način i dalje visoka cena. Evropske cene električne energije se kreću u rasponu od
0,04-0,09 €/kWh.
UMESTO ZAKLJUČKA
rema sadašnjim cenama
energije iz fosilnih goriva, kao
i električne energije, većina
obnovljivih izvora energije, uključujući tu i
solarnu energiju je ekonomski neisplativa.
Međutim, razvijene zemlje, a samim
tim i mudre zemlje u procesu strateškog
planiranja energetskog razvoja, raznim
povlasticama i subvencijama stimulišu
građane i privredu da proizvode i koriste
solarne sisteme. Što se tiče primene solarnih
kolektora, u tome u Evropi prednjače
Nemačka, Grčka i Austrija. Na korišćenje
obnovljivih izvora energije zemlje Evropske
unije se obavezuju zajedničkim direktivama
(na primer: Directive 2001/77/ES), koje
definišu opšte ali i pojedinačne ciljeve za
svaku članicu ponaosob.
U Srbiji, zemlji sa ekstremno
jeftinom električnom energijom,
nivoom energetske efikasnosti iz
70-tih godina prošlog veka, priče o
štednji i korišćenju obnovljivih izvora
energije gube svaki smisao, sem
reklamerskog za pojedine interesne
i političke grupe. Solarni kolektori
i paneli na stambenim objektima u
Srbiji predstavljaju čistu egzotiku.
Zemlja koja je zapala u energetski
kolaps, posle samo nekoliko dana
gasne krize, ne predstavlja pogodnu
sredinu za razvoj solarnih sistema.
Oni su vezani za dugoročnu
energetsku strategiju zemlje, koju
mi nemamo.
StaklenoZvono 39
K A
ZAJEDNO
O D R Ž I VO M
RAZVOJU
U
vodno predavanje na
dvodnevnom seminaru
’’Zajedno ka održivom
razvoju’’ u Banji Koviljači,
održao je potpredsednik Vlade Srbije za
evropske integracije Božidar Đelić, a bilo
je namenjeno urednicima naših medija.
Skup je okupio glavne i odgovorne urednike
nacionalnih i lokalnih elektronskih i
štampanih medija, u pokušaju da ih
motivišu kako bi na sistematičniji način
uvrstili teme vezane za održivi razvoj u
svoje programe. Prvog dana održana su
dva predavanja tokom kojih su se učesnici
upoznali sa pojmom održivi razvoj,
tendencijama u svetu i stanjem u Srbiji, a
novinari su mogli da se aktivno uključe kroz
diskusiju.
Put odr�ivog razvoja
40 StaklenoZvono
Srbija je priču o održivom razvoju počela
pre tri godine kada su mnogi mislili da će
ekonomska kriza ugroziti održivi razvoj
i njime treba da se bavi bogati svet. U
međuvremenu Francuska je odustala
od poreza na emisiju štetnih gasova, a
predsednik SAD Barak Obama nije uspeo
da privoli Kongres da izglasa obavezujuće
zakone u vezi sa ovim pitanjem. Ni
prošlogodišnji Samit u Kopenhagenu nije
doneo zadovoljavajuće rezultate. Možda
bismo zbog svega što se dešava u razvijenim
zemljama mogli da kažemo da bi trebalo
sačekati da one nešto učine u vezi sa
održivim razvojem, pa tek onda države u
razvoju poput Srbije.
StaklenoZvono 41
ODRŽIVI RAZVOJ U SRCU STRATEGIJE EU 2020
Strategija definiše tri prioriteta i sedam inicijativa:
PAMETAN RAST
ODRŽIVI RAST
INKLUZIVNI RAST
INOVACIJE
KLIMATSKE PROMENE,
OBRAZOVANJE
ENERGIJA I MOBILNOST
INFORMACIONO DRUŠTVO
KONKURENTNOST
Globalno
Nacionalno Politike
Lokalno
Ekonomski
Rast
Nezavisni faktori:
Mir i bezbednost
Kulturne vrednosti
- Dobra uprava
- Institucije
---
OR
SMANJENJE SIROMAŠTVA
42 StaklenoZvono
Životna sredina
i prirodni resursi
EU 2020
12
16
Građani uzrasta 30-34
sa univerzitetskom diplomom,
(%)
40
Energetska efikasnost
(toe/1000$ GDP)
10
15
0.17
0.21
Upotreba energije iz
obnovljivih izvora,
u odnosu na ukupnu potrošnju (%)
Investicije u R&D, (%BDP)
20
16
3
1.9
Procenat zaposlenosti,
starosti 20-64 (%)
Kada bismo hteli da odustanemo od
održivog razvoja ne bismo mogli to da
uradimo, ne samo zbog toga što postoji
obaveza u procesu evropskih integracija da
se bavimo tim pitanjima, već zato što su
teme koje pokrivaju održivi razvoj veoma
važne za bolji život u Srbiji.
EU 2010
31
Rano napuštanje škole, (%)
- Kada je reč o klimatskim promenama
za poslednjih 20 godina mi već sada
imamo 8 najtoplijih godina koje su se
ikada desile, i ozbiljne probleme da naše
sorte rode, a sa druge strane svake godine
imamo erozije, poplave i sušu. Održivi
- Ova tema je važna za budućnost naše razvoj- to je briga o klimatskim promenama,
zemlje, a zasniva se na tri stuba razvoja –
energetskoj efikasnosti, mobilnosti i
prema rečima potpredsednika Vlade Srbije
konkurentnosti, ali ne samo to, inkluzivni
za evropske integracije Božidara Đelića, to
rast, zaposlenost, znanje i smanjenje
su ekološki koji podrazumeva da razvijamo
siromaštvasu takođe su imperativ – objašnjava
ekonomiju, a ne ugrožavamo životnu sredinu. Đelić. Klimatske promene, na primer, utiču
Socijalni - koji iziskuje da ne dozvolimo velika na našu poljoprivredu. U poslednje vreme nije
socijalna raslojavanja među našim građanima prošla nijedna godina, a da nisu pogodile i
i ekonomski čije ostvarivanje se zasniva na
suše i poplave. To je samo jedan od pokazatelja
znanju, tim pre što mi nemamo mnogo
zašto moramo da se bavimo održivim
prirodnih resursa poput nafte, gasa ili metala. razvojem- dodaje on.
Razvoj društva
Relativna stopa siromaštva,
(60% prosečne zarade)
ZAPOSLENOST I VEŠTINE
Nacionalna strategija održivog
razvoja Srbije, koja je usvojena
pre dve godine, u skladu je sa
Strategijom Evrope 20-20. Ona se
bazira na tri stuba: ekonomskom
rastu, razvoju društva i životnoj
sredini. Rast bi trebalo da bude
takozvani „pametni rast“ koji
se oslanja na ekonomiju znanja,
nešto što ne može da se izraubuje
: razvoj inovacija, obrazovanja,
inovativnog društva. Rast mora
biti i održiv, što znači da se vodi
računa o klimatskim promenama,
energetskoj efikasnosti, stabilnosti i
konkurentnosti.
NACIONALNA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE U SKLADU SA “EU 2020 ”
“EU 2020”
Cilj održivog razvoja jeste i smanjenje
siromaštva koje je usled ekonomske krize
u Srbiji, u poslednje dve godine povećano,
Uprkos, lošim pokazateljima u toj oblasti i
uvreženom mišljenju da je ovdašnje društvo
visoko raslojeno, statistički gledano to nije
tačno – raslojenost stanovništva u Srbiji je
mnogo manje nego, na primer, u razvijenim
zemljama zapadne Evrope.
Problem nezaposlenosti u Srbiji je veliki,
a i kod onih koji rade postoji strah da će
izgubiti posao. Pad standarda se može videti
i kroz naplatu struje. Postoje mesta u kojima
žive tradicionalno dobre platiše i ona u
kojima ljudi ne plaćaju struju. Dešava se,
međutim, da oni koji su redovno izmirivali
obaveze to više ne rade. Najveća briga Vlade
jeste da se smanji nezaposlenost. U društvu
gde je nezaposlenost veća od 20 odsto teško
je pričati o drugim stvarima pa i o održivom
razvoju.
75
69
NACIONALNA
STRATEGIJA
ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE
Nacionalna strategija održivog razvoja
Srbije usvojena je 2008. Cilj je da se
do 2017, kako piše u tom dokumentu,
privreda zasnuje na znanju i da zemlja
bude bogata obrazovanim ljudima.
Prirodne resurse bi trebalo efikasno
koristiti, a ujedno očuvati životnu
sredinu. Prioriteti zemlje su članstvo u
Evropskoj uniji, konkurentna tržišna
privreda, smanjenje nezaposlenosti,
kao i unapređenje infrastrukture
i ravnomeran regionalni razvoj.
Održivi razvoj definisan je u Strategiji
kao proces koji utiče na sve aspekte
života, kulturni, socijalni, ekonomski,
ekološki i institucionalni.
StaklenoZvono 43
Ulaganje u nauku i tehnološki razvoj put ka održivom razvoju
Cilj Evrope do 2020. Godine
3,0
2,5
2,0
1,9
1,7
1,5
1,5
0,9
1,0
0,6
0,5
0,5
Cilj Srbije
do 2014. Godine
0,3
U poslednje dve decenije mnogo
visokoobrazovanih napustilo je zemlju.
Taj rast se usporava, ali njih je toliko
malo da je odlazak jednog nenadoknadiv
gubitak. Pored toga, u Srbiji postoji
demografski problem. Svake godine
gubimo 36.000 ljudi godišnje, toliko ih
više umre nego što se rodi.
Izvor: EUROSTAT, Republički zavod za statistiku
Napomena: % BDP, 2009. godina
ija
Sr
b
H
rv
at
sk
a
ija
Sl
ov
en
ja
un
i
Ru
m
Če
šk
a
rs
ka
Bu
ga
EU
27
0,0
Problem Srbije, kada se govori o ekonomiji
znanja, jeste mali broj obrazovanih ljudi.
Fakultetsku diplomu ima tek sedam odsto
građana, dok je u Južnoj Koreji čak 70 odsto
visokoobrazovanih, a u Americi 40 odsto.
U Evropi 30 odsto građana starosti od 30
do 34 godine ima fakultetsko obrazovanje.
Dakle, zemlje EU isto kaskaju. U toj
zajednici 15 odsto dece ne završi osnovnu
školu, u Srbiji 17 procenata.
- Ulaganja u nauku i tehnološki razvoj
je put ka održivom razvoju. Investicije Srbije
u tu oblast samo su 0,3 odsto bruto domaćeg
proizvoda. Veoma smo daleko od onoga koliko
bi u te svrhe trebalo izdvojiti novca. Često me
je bilo sramota kada bi me neki ministar iz
evropske zemlje pitao koliko ulažemo u nauku
i istraživanje, zato što znam da za celu godinu
na to potrošimo koliko oni na jedan projekat
– ističe Đelić. Prosečna zemlje EU ulažu 1,9
odsto BDP-a, Slovenija blizu tog proseka,
1,7 odsto BDP-a, a Hrvatska 0,9.Postoje
međutim, pomaci i u Srbiji. U Američkoj
akademiji nauka pokazali su mi Thomson
Reuters koji svakog meseca meri naučno –
tehnološki rast. Srbija se mesecima nalazi na
prvom mestu kao zemlja koja najviše u svetu
napreduje. Mislio sam da je u pitanju greška.
Zapravo objašnjenje je da polazimo od niskih
grana. Tražili smo od američke administracije
10 miliona dolara godišnje da bismo nastavili
tim tempom – objašnjava on.
44 StaklenoZvono
- Na novi poziv za naučne projekte prijavilo
se 1.700 istraživača, što je dobro. U ovom
momentu Siemens pregovara sa jednom
softverskom firmom u Novom Sadu da je
kupi, a ona vredi oko 100 miliona evra.
Namera je da se tu napravi kampus za softver
koji upravlja pametnim mrežama električne
energije. U Nišu postoji 29 softverskih firmi
koje rade za Silikonsku dolinu, a desetak firmi
iz Beograda i Novog Sada radi za partnere iz
Nemačke – ističe Đelić. Ali to nije dovoljno.
Svojevrsno sam se susreo sa dve grupe mladih
ljudi, jedni prave lekove od svinjske krvi,
drugi se bave inovativnim načinom za ranu
detekciju melanoma. Na moje pitanje kako
se finansiraju odgovorili su ‘’nikako’’ – jedna
ekipa je otiša u Švajcarsku, druga u Ameriku.
Zbog ovakvih slučajeva osnovaćemo Fond za
inovacionu delatnost – dodaje on.
Nije tačno da u Srbiji ništa ne postoji,
ali je istina da se malo ulaže u ljude i
infrastrukturu. Zato kako kaže Đelić
ulagaćemo u projekte profesora Stojkovića,
jer je u poslednjih nekoliko godina među
deset najboljih u domenu matičnih ćelija.
U oblasti ekonomije znanja ukazao je na
istraživačku stanicu ’’Petnica’’ kod Valjeva, u
koju će biti izdvojeno 6 miliona evra.
- Nizom mera biće podstican povratak
naših naučnika iz rasejanja, poput profesora
Miodraga Stojkovića, koji će dobiti podršku
od 9 miliona evra za Centar za matične
ćelije u Kragujevcu, i drugih koji mogu biti
baza budućnosti Srbije – rekao je Đelić.
Ekonomska kriza je razlog više da afirmišemo
održivi razvoj u našoj zemlji, jer ne smemo da
dozvolimo da dođe do velike razlike između
bogatih i siromašinih kao ni da postanemo
samo zemlja jeftine radne snage, već da
upotrebimo znanje – istakao je on.
Mladi Poljaci koji su emigrirali vratili su se u
svoju domovinu, a u inostranstvu su naučili
mnogo toga. Kompanija Dell je zatvorila svoju
firmu u Irskoj i preselila je u Poljsku zbog
obrazovanih Poljaka koji su radili u njoj.
Srbija bi trebalo da sledi te primere, zato će
država deo novca uložiti u FIAT je r želja
nam je da uđemo u njihov razvojni program.
Panasonic dolazi u Svilajnac, i sa tom firmom
bi trebalo napraviti saradnju - objašnjava
Đelić.
StaklenoZvono 45
Niska energetska efikasnost prepreka na putu
ka održivom razvoju
1,4
1,2
1,2
1,1
1
0,8
0,7
0,72
0,78
0,6
0,36
0,4
0,27
0,18
0,2
0
EU 27
Slovenija
Hrvatska Rumunija Makedonija
BiH
Bugarska
Srbija
Izvor: EUROSTAT 2008
Napomena: toe/1000$ BDP, Srbija 2009
Ubedljivo smo najgori u pogledu energetske
efikasnosti i u toj oblasti nismo ništa uradili
u poslednjih deset godina. Lošiji smo od
Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine,
Hrvatske. Srbija je, zapravo siromašni
rasipnik u pogledu energetske efikasnosti.
Zemlja je bogatija ukoliko je energetski
efikasnija, a mi utrošimo šest puta više
energije u odnosu na 27 zemalja EU. Najveći
uzročnik našeg spoljnotrgovinskog deficita
je uvoz nafte i gasa. Pored toga, manje
bismo zagađivali okolinu, a konkurentnost
preduzeća takođe bi bila veća jer bismo
smanjili potrošnju energije.
- U Srbiji pola kuća nema urađenu
fasadu i dobru izolaciju, a takvi objekti
potroše 60 odsto više energije. Postoji mnogo
načina da se uštedi energija, na primer
da se koriste štedljive sijalice. One jesu
skuplje od običnih, pa zato nije pogrešno ni
subvencionisati njihovu kupovinu. Još bi bilo
bolje kada bi se one proizvodile u Srbiji, a ne
uvozile – objašnjava Đelić.
46 StaklenoZvono
U Srbiji je 80 odsto ukupne energetike
bazirano na uglju. Posedujemo lignite za
narednih 60 godina, ali on nije toliko
kvalitetan. Tolika potrošnja uglja mogla
bi, da bude veliki problem u evropskim
integracijama i zbog toga bismo mogli da
platimo penale. Poljska je ušla u EU pre
nego što je Evropa počela da se bavi ovim
pitanjima i zbog toga će dobiti mnogo novca
da smanji emisiju CO₂. Ovo poglavlje je
najskuplje u procesu pregovaranja sa EU.
Govoreći o energetskoj efikasnosti kao
jednom od pravaca delovanja u našoj
nacionalnoj strategiji održivog razvoja Đelić
je naveo kao primer izgradnju postrojenja
za biomasu i korišćenje štedljivih sijalica u
svakodnevnoj upotrebi.
- Među najgorima smo u Evropi kada
je reč o energetskoj efikasnosti – objašnjava
Đelić, može se reći da je upotreba energije iz
obnovljivih izvora slabo iskorišćena, nemamo
skoro ništa osim hidrokapaciteta koje je
bivša Jugoslavija eksploatisala, a
u poslednjih 30 godina ništa novo
nismo stvorili. Ovde na Drini ima
dodatnih projekata, u Zvorniku
je potpisan ugovor sa Nemcima
vredan 70 miliona evra, kako bi
se što više proizvodila energija sa
novom tehnologijom, a slično će se
uraditi i na Đerdapu kada se krene
u zajednički projekat sa Rusijom.
Naša budućnost je u biomasi, dve
trećine mogućnosti obnovljivih
izvora potiče iz biomase. Dogovorili
smo izgradnju prve energane na bazi
biomase u Subotici. Sledeće godine
biće završena i jedna u kompaniji
PKB. Polovina hidropotencijala je
iskorišćena, ali sve što postoji je iz
perioda SFRJ. Postoji mogućnost
proizvodnje solarne, termalne i
energije iz vetra, ali u manjoj meri.
U naučno-tehnološkom smislu
dobra vest je da napredujemo. Pored
toga, za razliku od solarne energije,
gde su Amerika, Nemačka i Kina
kartelizovale proizvodnju solarnih
ćelija, tržište biomase je daleko
otvorenije.
Otpad je takođe ozbiljan problem
Srbije. Kada proizvodimo
izbacujemo mnogo otpada i tu smo
takođe u vrhu Evrope.
-Srpska industrija proizvede
138 kilograma otpada na hiljadu
dolara bruto domaćeg proizvoda.
Šest puta smo lošiji u energetici i
četiri puta u količini otpada koji
nastane prilikom proizvodnje.
Piroćanci, na primer, imaju
distributivnu mrežu za gume, mogu
da ih otkupe, ali nemaju gde da
ih skladište. Trenutno se radi na
izgradnji skladišta – objašnjava
Đelić.
Srbija se previše oslanja na upotrebu fosilnih goriva
Gas
Nafta 2$
7%
Električna
energija
0%
Obnovljivi
izvori
11%
Ugalj
80%
Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008.
Napomena: Struktura energenata u proizvodnji primarne energije u 2008.
Srbija mora da poveća udeo korišđenja obnovljivih izvora energije
Srbija
11
Švedska
44.4
Finska
30.5
Slovenija
Rumunija
20.4
24
2020
14
3.2
Mađarska
2008
13
6.6
Danska
30
18.8
Bugarska
9.4
EU (27)
16
20
10.3
0
38
25
15.1
Holandija
49
10
20
30
40
50
60
Izvor: EUROSTAT, Republički zavod za statistiku
Napomena: Procenat učešća obnovljivih izvora energije u bruto potrošnji energije
Od 4,3 miliona toe godišnje Srbija, za sada, koristi samo
30 % godišnjeg potencijala
Energija
vetra
5%
Hidro
potencijal
14%
Solarna
energija
14%
Geotermalna
energija
4%
Biomasa
63%
Izvor: Energetski bilans Srbije, 2008
Napomena: Procenjeni potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji
Vlada Srbije je nacionalnu strategiju održivog razvoja donela 9. maja 2008.
godine, a Đelić je naveo da ne možemo dozvoliti da se obustavi napredak
u očuvanju životne sredine, jer na mnogim mestima u Srbiji imamo
probleme zbog manjka pažnje u toj oblasti.
StaklenoZvono 47
Based on 2006 data:
• Available per person – 1.8 ha
• Average use per person – 2.6 ha
• EU average per person – 4.9 ha
Ecological Footprint
MEĐUNARODNA
ISKUSTVA U OBLASTI
ODRŽIVOG RAZVOJA
česnicima su predočena
međunarodna iskustva u
oblasti održivog razvoja, a o
tome je govorio Robert Baks, menadžer
projekta i savetnik u oblasti održivog
razvoja. Jedna trećina svih propisa koje će
Srbija morati da transportuje i primenjuje
ako želi da se pridruži EU odnosiće se na
zaštitu životne sredine. To je vrlo složeno
pitanje, naročito ako se uzme u obzir da
5 odsto zaposlenih u javnoj administraciji
radi na jednoj trećini pravnih tekovina.
Usvojena je Strategija održivog razvoja,
zatim u Nacionalnom planu integracije
Srbije u EU životna sredina se takođe uzima
u obzir. Sledeći korak je izrada Strategije
približavanja EU u oblasti životne sredine,
projekat koji bi trebalo da bude završen do
februara.
Ecological Footprint
ctive
rodu
Biop
y
rg
nd
La
and
Biodiversity
d
Lan
e
En
tL
48 StaklenoZvono
Sea
ve
i
uct
rod
p
Bio
Bu
il
- U procesu približavanja EU ne radi
se više samo o donošenju novih propisa, već i
o njihovoj primeni. Organi vlasti pokušavaju
da zadrže postojeće institucije i da kroz njih
provuku nove propise. To, međutim, nije
moguće jer se ne može početi proces donošenja
ekoloških evropskih zakona na osnovu srpskog
zakonodavstva, već se mora krenuti iz
perspektive EU ako se želi postati njen član.
Drugi element – dodaje Baks, jeste primena
zakona koja će mnogo koštati jer će sektoru
zaštite životne sredine biti potrebno mnogo
investicija (postrojenja za tretman otpadnih
voda, deponije, odnosno sanitarne deponije,
postrojenja za spaljivanje otpada).
Otpad, voda i azotovi oksidi bitna su
polja za investicije. Novac se mora uložiti
od donatora ili iz bankarskih kredita pod
uslovom da zemlja može da održava tu
infrastrukturu, što znači da će zemlja
sama po sebi nositi teret održavanja cele
infrastrukture, što se trenutno može dovesti
pod veliki znak pitanja.
- Srbija ima vrlo ambiciozne
investicione planove za period od 2012 do
2014. što neće funkcionisati jer vlast neće
moći niti da održi projekte niti da upravlja
njima, jer - kako kaže Baks, finansijska
sredstva neće moći da se stave na raspolaganje
za održavanje, tako da se sve investicije
moraju raspodeliti na duži niz godina. Srpski
zvaničnici bi stoga trebalo da pregovaraju
sa Evropskom komisijom oko vremena koje
je potrebno za primenu direktiva. Važno je
napraviti realističan plan koji je baziran na
preciznim ekonomskim pokazateljima i koji
nije previše ambiciozan.
Evropska i srpska preduzeća koja žele da
posluju ekološki treba da prate pravila
EMAS, dobrovoljnog sistema kontrole i
upravljanja životnom sredinom. Evropsko
sektorsko zakonodavstvo kreće se ka tome
da propisi budu integrisani jer postoje
međusobne veze ekologije sa ostalim
privrednim sektorima, bar u Srbiji ima
mnogo prostora za koordinaciju u tom
smeru.
U evropskoj Strategiji održivog razvoja
upravljanje materijalnim resursima je
ključno pitanje. Korišćenje prirodnih resursa
igra važnu ulogu, ali i oblasti kao što su ekoinovacije i eko-dizajn proizvoda. Evropska
unija želi da unapredi efikasnost kada je
reč o resursima i energiji, ali neophodno je
i stimulisati tražnju za tim proizvodima.
Učesnike na tržištu potrebno je podsticati
da kupuju bolje proizvode i treba da se stave
ekološke etikete na njih.
Najjednostavniji deo pomenutog evropskog
procesa jeste promena zakona. Delotvorna
primena pravila najteži je deo, jer
podrazumeva jasan način na koji će biti
trošen novac iz evropskih fondova.
- Danas u EU postoje integrisani procesi
kada je reč o životnoj sredini. Svi aspekti
životne sredine u uzajamnom su odnosu i svi
se rešavaju. Dobrovoljni ugovori i sporazumi
doveli su do toga da neke kompanije odu dalje
od onoga što je propisano. Holandska vlada je,
primera radi, poslala poruku kompanijama
da ako im ne odgovara uspostavljanje
strogih kriterijuma neka same „urade nešto“
i pokažu nadležnima kakav odnos imaju
prema održivom razvoju. To je bilo pitanje
pregovora, tako da su mnogi industrijski
sektori sklopili ugovore sa vladom pa se ona
suzdržala od uvoženja novih propisa –
objašnjava Baks.
StaklenoZvono 49
Neodrživost
Dakle, jedan način za regulisanje aktivnosti U Holandiji postoji više nevladinih
koje se tiču održivog razvoja u zemlji
organizacija koje zaista predstavljaju
jeste direktna regulacija propisa, a drugi
građane. One imaju članove koji plaćaju
je indirektan. Primer: vlast može izdavati
članarinu i gotovo čitav vek aktivan je klub
dozvole, što bi bio direktan propis, a može
za zaštitu životne sredine, koji je u prvi
deliti subvencije za kompanije koje uvode
mah bio društvo sa uzvišenim namerama,
nove tehnologije, što
ali se vremenom
Održivi razvoj ispunjava mogućnosti i potrebe
bi bio indirektan.
pretvorio u širi
sadašnjih
generacija,
ne
ugrožavajući
mogućnosti
Jedan od načina je
javni pokret.
i
potrebe
budućih
generacija.
i samoregulacija,
Članarina je od
odnosno da same
20 do 100 evra
ustainable
development
meets
the
possibility
S
kompanije rade bez
godišnje, pri
and needs of present generations njithout enpritiska sa strane.
čemu organizacije
dangering needs of future generations
dobijaju i
- U Holandiji
subvencije, ali
energetske kompanije nisu voljne da mnogo
nemaju nikakve obaveze prema vladi, jer bi
ulažu, ali postoje pravila koja ih na to teraju. time postale samo produžena ruka izvršne
U suprotnom, one bi imale političke probleme. vlasti, što nije dobro.
Energetika i politika su povezane i oni su
osetljivi na politiku. Energetske kompanije su
U svetu su prisutni neodrživi obrasci
bile pod upravom regionalnih organa vlasti,
proizvodnje i potrošnje. Većina proizvoda
pa su posle toga bile prodavane privatnim
ne odražava troškove uticaja na životnu
investitorima. Svi tržišni akteri gotovo uvek
sredinu, odnosno u njihovu cenu nije
pokušavaju da odlože investicije koje su
uključen dodatni novac koji je potreban za
neophodne. U anglosaksonskom svetu, posebno odlaganje otpada, za ekološku proizvodnju.
u SAD, postoji tendencija da se svi resursi i
Privreda i preduzeća u tim ekonomijama
oprema iskoriste dok se ne raspadnu – ističe
pokušavaju da proizvode uz najniže moguće
Baks.
troškove, što je sasvim smisleno, jer im je
stalo da ostvare što je moguće veći profit.
U Evropi se koriste najbolje raspoložive
tehnike, samim tim niži su proizvodni
Međutim, ne uzimaju u obzir stvari
troškovi jer se koristi manje sirovina.
koje mogu da dobiju besplatno, poput
Proizvodi su pri tom boljeg kvaliteta, tako
vazduha. Nekada su i voda, kao i odlaganje
da je privreda konkurentnija. Na tom
otpada, bili besplatni, a sada imaju svoju
konceptu u Evropi se radi već 15 godina i on cenu. Zanimljivo je da je u zapadnom
će biti primenjen i u Srbiji.
delu Atlantskog okeana otkrivena velika
deponija, veličine američke države Teksas,
Radi što efikasnijeg sprovođenja programa
koja je pod vodom jer, nošen strujom, sav
održivog razvoja potrebno je ojačati državnu otpad koji bi se našao u okeanu na kraju bi
administraciju, a organizacije civilnog
se sakupio na tom mestu.
društva osposobiti da utiču na sprovođenje
političkih odluka.
50 StaklenoZvono
Ni korišćenje energije u prošlosti nije bilo
toliko skupo. U Srbiji su računi za struju
niži nego u Holandiji u kojoj je električna
energija mnogo skuplja. Očigledno u Srbiji
neki troškovi nisu uračunati u taj račun, ali
oni postoje, a to su troškovi unapređivanja
elektroprivrednih preduzeća i njihovih
tehnologija kako ne bi mnogo zagađivali
sredinu.
ANALIZ A STANJA NA
MEDIJSKOJ SCENI
SRBIJE
krugli sto bio je posvećen
Analizi stanja na medijskoj
sceni Srbije u oblasti
održivog razvoja, a uvodno izlaganje imao
je Vojislav Stevanović, zamenik glavnog
i odgovornog urednika Ekonomist
Magazina. Učesnici skupa su diskutovali
o tome koliko su teme vezane za održivi
razvoj prisutne na srpskoj medijskoj sceni.
Analizirajući dnevne novine, nedeljnike i
najposećenije web portale, čitajući tekstove
vezane za cenu struje i tretiranje opasnog
otpada, došlo se do zaključka da se o ovim
temama pisalo, ali veoma šturo.
- Kada je reč o poskupljenju struje
uvek se govorilo da je ova mera potrebna zbog
investicija u EPS- u i tu se priča završavala –
prema rečima Stevanovića, ali nije bilo daljih
analiza - zašto su neophodna poskupljenja i
investicije?. Ne razmišlja se šire o temi i ne
dovodi se cena struje u vezi sa dugoročnom
održivošću sistema. Cena struje je više
tretirana kao socijalna, a ne kao ekonomska
kategorija, i tu dolazimo do problema da
naši političari vrlo često manipulišu ovom
temom kada je potrebno da se smanji socijalno
nezadovoljstvo.
StaklenoZvono 51
Energetska efikasnost u Srbiji jedna je od
najnižih u Evropi, jer je potrošnja energije
veoma neracionalna. Uz izuzetno nisku
energetsku efikasnost u svim sektorima
potrošnje, karakteristično je i veliko
korišćenje električne energije za grejanje,
zaključak je sa ovog skupa.
Dvodnevni seminar koji je održan u
turističkom kompleksu ’’Sunčana reka’’,
organizovao je Kabinet za evropske
integracije potpredsednika Vlade Božidara
Đelića, a okupio je oko 40 glavnih i
odgovornih urednika domaćih medija.
Učesnici su mogli da vide i izložbu
fotografija ’’Naš izbor’’.
H R O N O L O G I J A VA Ž N I H D O G A Đ A J A
ZA ODRŽIVI RAZVOJ
inicirala osnivanje Programa za životnu
sredinu Ujedinjenih nacija.
1987 - Svetska komisija za životnu sredinu
i razvoj (takozvana Bruntland komisija)
koja je u međuvremenu osnovana podnela
je izveštaj publikovan pod nazivom „Naša
zajednička budućnost“. Izveštaj naglašava
društvene i ekonomske dimenzije održivosti,
ukazujući na veze između, na primer,
siromaštva i zagađenja, odnosno degradacije
životne sredine. Izveštaj predstavlja
prekretnicu u međunarodnom dijalogu o
održivom razvoju.
1992 - Konferencija Ujedinjenih nacija
o životnoj sredini i razvoju u Rio de
Žaneiru poznata kao Svetski samit. To je
bio prvi sastanak Ujedinjenih nacija na
vrhu posvećen pitanjima životne sredine na
kojem je bila usvojena Agenda 21, svojevrsni
akcioni plan s poglavljima posvećenim
ekonomskom rastu, društvenom razvoju i
životnoj sredini.
2000 - Generalna skupština UN na
specijalnom zasedanju šefova država i vlada
usvaja Milenijumske ciljeve razvoja.
2001 - Konferencija u Montereju postigla
je konsenzus o finansijskim resursima
neophodnim za dostizanje kriterijuma
godinu dana ranije postavljenih ciljeva.
2002 - Održava se Svetski samit o
održivom razvoju u Johanesburgu. Na
ovom sastanku, na kojem je prisustvovalo
više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških
organizacija, predstavnika velikih svetskih
kompanija i više od 170 lidera, potvrđeno
je da održivi razvoj podrazumeva borbu
protiv siromaštva i zaštitu životne sredine.
Istaknuto je da taj pojam ukazuje i na
veze između siromaštva, životne sredine i
korišćenja prirodnih resursa.
2005 - Predstavnici 191 zemlje sastaju se
u Njujorku u sedištu UN i taj samit bio je
neka vrsta nastavka Milenijumskog samita iz
2000.
Održavanje seminara su pomogli Nezavisno
udruženje novinara Srbije, Fondacija
Rokfeler, Švedska agencija za međunarodnu
saradnju SIDA i Balkanski fond za lokalnu
inicijativu
1972 - Konferencija Ujedinjenih nacija
o životnoj sredini u Stokholmu koja je
52 StaklenoZvono
Zorica Savi}
StaklenoZvono 53
E N E R G E T S K A
EFIKASNOST
Uvod
Stru~njaci i volonteri tehnni~kog tima za energetsku efikasnost
koji su u~estvovali u izradi lokalnog ekolo{kog akcionog plana
grada Kragujevca
prof. dr Nebojša Luki}ć, Maš{inski fakultet Kragujevac
prof. dr Radivoje Peš{i}ć, Ma{šinski fakultet Kragujevac
Radovan Todorovi}ć, Regionalna privredna komora Kragujevac
•Andreja Stefanović}, JP "Direkcija za urbanizam" Kragujevac
•Ljiljana Popović}, "Zastava automobili"
•Ana Vitković}, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika "Zastava" Kragujevac
•Ana Mijatović}, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac
•Ivana Zindovi}ć, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac
•Ana Milenkovi}ć, volonterka Ekološ{kog centra Kragujevac
•Milo{š Markovi}ć, volonter Ekološkog centra Kragujevac
Energetska slika
Kragujevca
54 StaklenoZvono
K
ada je čovek zapalio prvu vatru,
počeo je da iskorišćava fosilna
goriva u cilju podizanja kvaliteta
sopstvenog življenja. U drugoj
polovini dvadesetog veka, najodgovorniji deo
ovečanstva se zabrinuo da brzorastuća kriva
potrošnje energije u svetu ne naruši stanje životne
sredine i to u više aspekata. Globalno zagrevanje,
odnosno emisija gasova staklene bašte, zagađenje
vazduha, vode i zemljišta, nekontrolisana seča
šuma, svi ovi negativni uticaji na životnu sredinu
su direktno ili posredno, vezani za sagorevanje
fosilnih goriva, za proizvodnju električne i toplotne
energije, za pokretanje transportnih sredstava.
Sveobuhvatni i najdelotvorniji način kontrole i
smanjenja zagađenja, smanjenja emisije gasova
staklene bašte (ugljen-dioksid, sumpor-dioksid,
fluorohlorovodonici, metan, ostali tro i višeatomni
gasovi) je povećanje efikasnosti korišćenja energije
fosilnih goriva, ali i korišćenja obnovljivih izvora
energije.
Nekontrolisanom potrošnjom fosilnih goriva, uz
nedovoljnu efikasnost korišćenja dobijene energije,
čovečanstvo je dovelo do opasnosti da potpuno
izobliči planetu Zemlju. Iako se deo čovečanstva
trudio da do toga ne dođe, onaj drugi, veći deo,
je neprestano činio da dođemo do ivice održivosti
čoveka na planeti. Po najnovijim predviđanjima
američkih stručnjaka, iznetim na Svetskom samitu
o globalnom zagrevanju u Kopenhagenu, decembra
2009, potpuno topljenje leda na Artiku se očekuje
već 2015. godine.
StaklenoZvono 55
ISTORIJA PROBLEMA
eško je proceniti preostalo
vreme trajanja fosilnih goriva,
pre svega nafte i prirodnog gasa
na Zemlji. Sa jedne strane ne postoji sigurna
procena preostalih rezervi, a sa druge strane, još je
nesigurnija procena svetske potrošnje ovih goriva,
naročito u zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija
i Kina). Prema procenama kompanije BP (British
Petroleum) krajem 2005, rezerve nafte će trajati još
33 godine.
Emisija ugljen-dioksida je u direktnoj vezi sa
sagorevanjem ugljenika sadržanog u fosilnim
gorivima, pre svega uglju, nafti, prirodnom gasu,
drvetu, ... Prema izveštaju OECD-a (Organisation
for Economic Co-operation and Development) za
2008.g. (OECD Environmental Outlook to 2030)
emisija gasova staklene bašte, svedenih na emisiju
CO2eq će u svetu značajno rasti.
Da bi se uspostavila kontrola emisije CO2 i njegov
sadržaj u atmosferi, koji sada iznosi prosečno 379
ppm (ppm – milioniti deo celog), ova vrednost u
narednim godinama trebalo bi da bude zadržana
na maksimalno 450 ppm, što bi zahtevalo
smanjenje emisije CO2 2050. godine, u odnosu na
Jedna od najuticajnijih posledica potrošnje energije 2000. godinu, od 39% (donja slika). S obzirom da
fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida u atmosferu je Kyoto - protokol (1997.) od zemalja potpisnica
je globalno povećanje srednje temperature zemlje i zahtevao smanjenje imisije gasova staklene bašte od
samim tim masovno otopljavanje ledenih površina, 5,2% do 2012. godine, ovaj zadatak se čini veoma
smanjenje zemljinog albeda (koeficijent refleksije
ozbiljnim. Pokušaj da se najveći emiteri CO2,
zemlje, koji sada iznosi 0,3), nesagledive promene
(na primer SAD) privole na pristupanje Kyoto klime, proširenje pustinjskih površina.
protokolu ili njegovom nastavku u Kopenhagenu za
sada je bez rezultata.
Potrebna redukcija svetske emisije CO2 do 2050. godine (BRIC-Brazil, Rusija, Indija, Kina; ROWostale zemlje; OECD-najrazvijenije zemlje sveta) [OECD Environmental Outlook to 2030]
GtCO2eq
Stabilizovanje sadržaja CO2 na 450 ppm
ROW
BRIC
OECD
56 StaklenoZvono
GHG redukcija
od 39% 2050.
u poređenju sa 2000.
Emisija gasova staklene bašte, kojoj se u ovom
pregledu daje veći značaj od ostalih štetnih efekata
sagorevanja fosilnih goriva, treba da stvori osećaj
značaja energetske efikasnosti kao najsnažnijeg
faktora uticaja na smanjenje svih ovih neželjenih
efekata. U zavisnosti od korišćenog goriva (ugalj,
nafta i njeni derivati, prirodni gas, drvo, ...)
donekle su i različiti štetni uticaji na životnu
sredinu. U svakom slučaju najnepovoljniji uticaj
ima sagorevanje uglja, a naročito uglja niske
toplotne moći i velikog sadržaja pepela, kakav je
ugalj koji se, uglavnom, sagoreva u Srbiji (pretežno
u termoelektranama), ali i u gradovima, za potrebe
centralnog grejanja, od kojih je najveći grad
Kragujevac.
Trenutna podela po vrstama korišćenih energenata
u Evropskoj uniji je sledeća: ugalj - 18%, nafta 37%, prirodni gas - 24%, nuklearna energija - 13%
i obnovljivi izvori energije -8%. Podaci za Srbiju, za
2000. godinu: ugalj - 53%, nafta - 25%, prirodni
gas - 11%, hidroenergija - 11%. Primećuje se velika
potrošnja (nekvalitetnog) uglja, što je sa aspekta
zaštite životne sredine, najlošiji izbor.
Za proizvodnju energije je najvažnija maksimalna
energetsku efikasnost, kako bi svi neželjeni efekti
bili svedeni na minimum. Međutim, važno je
podizati i efikasnost potrošnje svih vidova energije.
Na primer, analize potrošnje energije u Nemačkoj
su pokazale da se oko 44% primarne energije
troši u zgradama (32% samo za grejanje i hlađenje
+ 5% za toplu vodu), pa se zato velika pažnja
posvećuje povećanju energetske efikasnosti zgrada
u svim vidovima (grejanje, hlađenje, topla voda,
osvetljenje, električni uređaji, ...). Dalje, u EU
potrošnja finalne energije u transportu iznosi 31%,
pa je povećanje efikasnosti transportnih sredstava
takođe imperativ.
Izvesno je da povećanje energetske efikasnosti u
zgradarstvu može proizvesti najvidljivije efekte
u smanjenju potrošnje energije i smanjenju svih
štetnih uticaja na životnu sredinu. Zbog velike
razlike u klimatskim uslovima (srednja temperatura
u januaru u Helsinkiju je -6 0C, dok je u istom
periodu u Atini +10 oC), standardizovani kvalitet
termičke izolacije varira od zemlje do zemlje,
tako da se utrošena toplotna energija po kvadratu
površine u toku godine približava po vrednostima
u većini evropskih zemalja.
StaklenoZvono 57
Prosečna potrošnja energije u različitim
Nemačkoj [media.wiley.com]
Energetska potrošnja (kWh/m²god)
tipovima zgrada u
Standardi za količinu utrošene energije potrebne za
grejanje objekata se u Evropi stalno pooštravaju. Na
primer, po važećem standardu EN 832 oni iznose
50 kWh/m2 godišnje. Standardi tzv. pasivnih
kuća (kuće veoma niske energetske potrošnje)
ograničavaju potrošnju energije za grejanje ispod 20
kWh/m2.
el. struja
topla voda
grejanje
Stare
zgrade
Nove
zgrade
Energetski
efikasne
zgrade
Pasivne
zgrade
Potrošnja primarne energije po jedinici bruto
nacionalnog dohotka za 2005. godinu [eia.
doe.gov]
Država
Potrošnja energije TPES/GDP
(ktoe/000$US)
Albanija
0,143
Austrija
0,123
Bugarska
0,287
Grčka
0,12
Danska
0,107
Nemačka
0,142
Hrvatska
0,154
Srbija
0,38
Maksimalne vrednosti stepena korisnosti
klipnih motora SUS [*].
58 StaklenoZvono
Za objekte umerene potrošnje energije za grejanje
(prosečne termičke izolacije) može se reći da troše
između 80 i 120 kWh/m2. Na gornjoj slici levo su
prikazane potrošnje energije (grejanje, topla voda,
električna struja) u različitim tipovima zgrada u
Nemačkoj.
U Srbiji nema pouzdanih podataka o potrošnji
energije za grejanje u zgradama, ali dostupni
podaci govore da je u starijim zgradama (građenim
pre 1990.) potrošnja toplotne energije iznad 300
kWh/m2. Jednostavnim upoređivanjem dolazi se
do zaključka da se intervencijama na zgradama
mogu u Srbiji uštedeti fantastični iznosi energije
i značajno smanjiti svekoliko zagađenje životne
sredine. U tabeli su dati podaci za potrošnju
primarne energije po jedinici bruto nacionalnog
dohotka (ktoe/1000$; toe=41868 GJ) za neke
odabrane zemlje.
Statistika je, svakako poražavajuća, ukazuje,
pre svega, na veliki prostor za uštedu, povećanje
energetske efikasnosti i smanjenje štetnog uticaja
na životnu sredinu, koji je direktno povezan za
potrošnjom energije. Što se tiče transportnih
sredstava, od samog nastanka motora SUS, teži se
povećanju njihove energetske efikasnosti, sa svakim
novim modelom, stepen korisnosti je veći (slika
dole levo)
Od 1970. kada se pojačao javni interes za ukupan
kvalitet vozila i tehničke standarde tokom njihovog
životnog ciklusa, dolazi do bitnih promena.
Emisija iz svakog vozila je smanjena, radikalnim
tehnološkim zahvatima emituje se manje otrovnih
komponenata za 98%. U poređenju sa vremenom
od pre 30 godina, buka je redukovana za 80%.
Novi modeli imaju nižu potrošnju goriva za 45% u
poređenju sa modelima iz 1980.
PRIKAZ SADAŠNJEG
S TA N J A
Energetska efikasnost i zakonski
akti u R epublici Srbiji
trategijom razvoja energetike
Republike Srbije (“Sl. glasnik
Republike Srbije”, br. 44/05),
energetska efikasnost predstavlja jedan od
pet osnovnih prioriteta razvoja. Programom
ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike
Srbije (“Sl. glasnik Republike Srbije”, br. 17/07),
definisano je sprovođenje energetske politike na
lokalnom nivou, kroz izradu energetskih planova
razvoja opština i uspostavljanja energetskog
menadžmenta u opštinama.
Strategija održivog razvoja Republike Srbije do
2017. godine (usvojena 09.05.2008.), stavlja
energetsku efikasnost na listu najznačajnijih
prioriteta (povećanje energetske efikasnosti,
primena međunarodnih ugovora koji se odnose na
zagađenje vazduha, klimatske promene, podsticanje
korišćenja obnovljivih izvora energije …).
Sistem centralnog grejanja,
efikasnost kotlova
Daleko najveći, pojedinačni potrošač fosilnih
goriva u Kragujevcu je Energetika d.o.o., nekada
najveća industrijska energana na Balkanu,
koja je imala prevashodni zadatak da snabdeva
energijom grupu fabrika “Zastava”, a sada
praktično komunalno preduzeće čija je osnovna
delatnost obezbeđenje sistema centralnog grejanja
za Grad . U sledećoj tabeli su prikazane osnovne
karakteristike kotlova Energetike Kragujevac.
Osnovne karakteristike kotlova Energetike d.o.o.
Oznaka i vrsta
kotla
Nominalna snaga
(MW)
Gorivo
K1 – parni 3
31,65
gas
5, mat.lokacija
K2 – parni 3
31,65
gas
5, mat.lokacija
K3 – parni 2
63,3
ugalj
mazut
8, mat.lokacija
K4 – parni
61,5
ugalj
mazut
23, mat.lokacija
115,18
ugalj
mazut
8, mat.lokacija
K1b-vrelovodni
6,6
gas/mazut
19, KBC
K2b-vrelovodni
6,6
gas/mazut
20, KBC
K3b-vrelovodni
7,3
gas
20, KBC
K4b-parni
2,6
gas
27, KBC
K5b-vrelovodni
7,0
mazut
17, KBC
K1e-vrelovodni
16,2
gas/mazut
1, Erdoglija
K2e-vrelovodni
7,0
gas/mazut
19, Erdoglija
K5 – parni 1
Gorivo za start
kotla
Starost kotla (god.)
i lokacija
StaklenoZvono 59
U donjoj tabeli prezentovani su izmereni podaci o radnim režimima ovih kotlova i proračunata
energetska efikasnost kotlova Energetike i preporučene vrednosti istih (ηkopt).
Koliko energije troše zgrade u Kragujevcu i kolika je njihova energetska efikasnost, može se približno
izračunati uz pomoć dostupnih podataka u Energetici d.o.o. U sledećoj tabeli je prikazana potrošnja
energenata u kotlovima Energetike, za period od 1995. do 2000. godine.
Radni režimi kotlova Energetike u sezoni 2002/2003. [izveštaj projekta NPEE403-109A]
Oznaka kotla i
gorivo
Toplotna
snaga
(MW)
Opterećenje
(%)
Tps(oC)
Analizom podataka iz predhodne tabele se može
zaključiti da zbog starih kotlova, neodgovarajućih
ventilatorskih sistema (K1 i K2), lošeg kvaliteta
goriva, stepeni efikasnosti kod kotlova najvećeg
kapaciteta su niži i za više od 10% u odnosu na
optimalne vrednosti. Sagorevanje uglja, niske
toplotne moći, veliki procenat pepela, osim veoma
negativnog uticaja na životnu sredinu, prati i nizak
stepen energetske efikasnosti.
Potrošnja energije u zgradama u
K ragujevcu
Osnovna pogonska sila za postizanje veće
energetske efikasnosti zgrada je svakako postojanje
tržišnih uslova za isplativost investicija usmerenih
u tom pravcu, kao i odgovarajući zakonski akti.
U Srbiji i Kragujevcu takvi uslovi ne postoje, čini
se naprotiv. Cena struje je jedna od najjeftinijih u
Evropi (prosečno 0,04 €/kWh), a usluga daljinskog
centralnog grejanja se naplaćuje paušalno po
kvadratnom metru grejne površine (50-70 din/m2),
60 StaklenoZvono
O2(%)
λ(-)
g4 (%)
ηk (%)
Potrošnja energenata u Energetici u periodu 1995.-2000.
ηkopt
(%)
pa je ova cena potpuno nezavisna od energetske
potrošnje objekta. U većini zemalja Evropske unije,
najskuplje grejanje je električnom energijom i
ogrevnim drvetom, dok je u Srbiji to najjeftinije.
U Srbiji, kao i u Kragujevcu, ne postoje precizni
i dovoljno pouzdani podaci o prosečnoj potrošnji
energije u zgradama. Kako je već rečeno, potrošnja
finalne energije u evropskim zgradama prelazi
vrednost od 40% ukupne potrošnje, pa i u
Kragujevcu treba posvetiti posebnu pažnju na
ovaj podatak, jer je potrošnja toplotne energije u
zgradama priključenim na daljinsko grejanja, u
direktnoj vezi sa zagađenjem, pre svega vazduha iz
pogona Energetike.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore
o potrošnji toplotne energije u opštinskim
administrativnim zgradama od 319 kWh/m2
godišnje, a u školama 192 kWh/m2. Ovi podaci
se mogu uzeti sa rezervom, jer nema informacija
o postignutim uslovima termičkog komfora u
grejanim prostorijama (temperature vazduha i
obuhvatnih zidova, relativna vlažnost...).
Energent
Godina
Sprovedenom analizom, uz poznavanje
tehnoloških procesa u Energetici, došlo se do udela
u ukupnoj potrošnji energenata za grejanje Grada
za 1997. i to uu=80% potrošnje uglja, um=95%
potrošnje mazuta i ug=52% potrošnje prirodnog
gasa.
Usvojena donja toplotna moć energenata (Hd) je
sledeća: ugalj-13000 kJ/kg, mazut-42000 kJ/kg,
prirodni gas-34000 kJ/m3. Usvojena toplotna moć
uglja odgovara uglju srednjeg i lošijeg kvaliteta,
kakav se, uglavnom, sagoreva. Procenjena
efikasnost kotlova je sledeća: na ugalj, ηu=0,8; na
mazut, ηm=0,9; na gas, ηg=0,9. Ukupno utrošena
toplotna energija za grejanje Grada, 1997. godine,
u kotlovima Energetike,
Qu iznosi:
Qu=mu·uu·ηu·Hdu+ mu·uu·ηu·Hdu+ mu·uu·ηu·Hdu (1)
Qu=130000·103·0,8·0,8·13000+2860·103·0,95·0,9·42000+34414000·0,52·0,9·34000 = 1731900 GJ
Toplotna energija, koja je stizala do potrošača,
mora se umanjiti za iznos gubitaka u transportu,
koji su u Kragujevcu veliki i procenjeni na 5%
[izveštaj projekta NPEE403-109A]:
Qun=Qu-Q gub=1731900·0,95=1645305 GJ (2)
StaklenoZvono 61
Sa druge strane, prema podacima Energetike, raspolaže se podacima o dimenzijama grejanih objekata,
koji su predstavljeni u sledećoj tabeli.
Površina i zapremina priključenih potrošača na sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu
(podaci Energetike za 2002. godinu)
Potrošači priključeni na pravac Centar-Lepenica (matična lokacija)
Kako je površina zgrada, priključenih na sistem
daljinskog grejanja 1997. bila nešto manja od
2002. godine, tako je i specifična potrošnja
toplotne energije zgrada u Kragujevcu prosečno,
viša od vrednosti 334 kWh/m2 god.. Ovako velika
potrošnje toplotne energije u kragujevačkim
zgradama, nije samo samo posledica loše izoloacije
u zgradama, već i pregrevanja znatnog broja
objekata, naročito na pravcu Centar-Lepenica.
Može se zaključiti da zgrade u Kragujevcu troše
i do 7 puta više toplotne energije za grejanje od
zgrada u EU (prva slika na strani 58). Još jednom
treba ponoviti da razlog ne leži samo u lošim
termičkim omotačima zgrada, već i u pregrevanju,
čiji je osnovni razlog tarifni sistem daljinskog
grejanja u Kragujevcu i Srbiji.
Potrošači priključeni na pravac Erdoglija (matična lokacija)
Za grejni prostor od 100 m2, koji je prosečno
izolovan i koji troši 100 kWh/m2, jednostavno je
napraviti računicu koliko košta utrošeni MWh
toplotne energije. Posmatrani prostor troši godišnje:
100 m2·100 kWh/m2god = 10 MWh. Cena usluge
daljinskog grejanja u Evropskoj uniji se naplaćuje
po utrošku i te cene se kreću od 50 do 70 €/MWh,
uz određene izuzetke. U predhodnoj tabeli su date
cene grejanja, koje se za posmatrani prostor plaćaju
u Kragujevcu, u zavisnosti od kategorije.
Cena daljinskog grejanja godišnje u Kragujevcu, za
objekat od 100 m2 sa toplotnim zahtevima od 100
kWh/m2god
Kategorija
potrošača
Ukoliko bi strategijom države i grada, politikom
cena, potrošnja toplotne energije zgrada bila
Stambeni prostor
svedena na prosečnih 100 kWh/m2god, emisija
CO, CO2, SO2, NOx i pepela iz kotlova Energetike Društveni prostor
bi bila redukovana za fantastičnih 3,34 puta.
Poslovni prostor
Istureni potrošači , priključeni na ostalo,potrošači priključeni na manje kotlarnice
Ukupna površina objekata, koji su na sistem
daljinskog grejanja bili priključeni 2002. godine,
prema tabeli br. 53. iznosi, Au=1367641 m2.
Prema predstavljenim podacima, potrošnja
toplotne energije, po kvadratnom metru grejnog
prostora u Kragujevcu, odnosno specifična
potrošnja energije za grejanje u zgradama u
Kragujevcu, na godišnjem nivou, Qzspec (kWh/
m2 god.) iznosi:
Qzspec =Qun/Au=1645305 GJ/1367641 m =1,203 GJ/m = 334 kWh/m god. (3)
62 StaklenoZvono
(din)
Cena
godišnja
(€)
Cena po
€/MWh
60 888
621
62,1
94 452
964
96,4
155 472
1 586
158,6
Cene energenata i tarifni sistemi
Potrošači priključeni na kotlarnicu KBC
2
Cena
godišnja
2
Prema gornjoj tabeli vlasnik stambenog prostora
Osnovna pogonska sila za štednju energije
od 100 m2, koji je uložio značajna sredstva u
predstavlja svakako ekonomski interes. Da bi
izolovanje objekta (potrošnja od 100 kWh/m2god)
ovi uslovi bili ostvareni, u razvijenim evropskim
u Kragujevcu plaća za usluge daljinskog grejanja,
državama se velika pažnja posvećuje odnosima
prosečnu cenu grejanja u EU, korisnik društvenog
cena, kako bi se što snažnije stimulisao interes
prostora plaća cenu električne energije u Nemačkoj,
ka štednji energije. Nažalost, u Srbiji ekonomsko
a vlasnik poslovnog prostora fantastičnu cenu
okruženje, tj. odnosi cena energenata potpuno
od 158,6 €/MWh. Naravno vlasniku opisanog
destimulišu svaku štednju energije. Cena električne poslovnog prostora stoji na raspolaganju i
energije u Srbiji za domaćinstva iznosi prosečno
grejanje strujom po ceni od 40 €/MWh, što je u
0,04 €/kWh (u Nemačkoj 0,1 €/kWh). U donjoj
Kragujevcu, 4 puta jeftinije. Rezerve prirodnog
tabeli je prikazan fiksni tarifni sistem za naplatu
gasa u Srbiji podmiruju jedva 10% potrošnje, pa
usluge daljinskog grejanja u Kragujevcu (naplata 12 gas u našoj zemlji ima približno svetsku cenu, koja
meseci u godini, izvor Energetika).
ga u okruženju jeftine električne energije, čini
skupim energentom. Dakle, odnos cena energenata
u Srbiji i Kragujevcu je takav da je najčistije
Fiksni tarifni sistem Energetike za naplatu toplotne
fosilno gorivo, sa aspekta zaštite životne sredine,
energije u Kragujevcu
najskuplje.
Kategorija
potrošača
Cena
po m3
Cena
po m2
Cena po m3
sa PDV-om
Stambeni prostor
18,07
46,98
50,74
Društveni prostor
28,03
72,88
78,71
Poslovni prostor
46,14
119,96
129,56
2
StaklenoZvono 63
E N E R G E T S K A
E F I K A S N O S T
TRANSPORTNIH
UREĐAJA
Od ukupnog voznog parka 35% vozila je starije
od 15 godina (energetska efikasnost 35% slabija od
današnjih modela), 90% je starije od 10 godina, a
manje od 1% su nova vozila (stanje 2006. godine
prema podacima MUP-a). Takva starosna struktura
govori o nepovoljnoj energetskoj efikasnosti
u transportu koja je uslovljena tehnološkim i
sledećoj tabeli prikazan je
konstruktivnim rešenjima starim nekoliko decenija.
broj registrovanih vozila po
Socijalna i ekonomska situacija se preslikava i u
kategorijama za period
nepotpuno održavanje postojećeg voznog parka,
2003.- 2007. god.
što daje dopunski doprinos pogoršanju energetske
efikasnosti. Ako se uzme u obzir saobraćaj u
Obim saobraćaja ima uzlazni trend po prosečnoj
uskim ulicama koje su često, zbog evidentnog
godišnjoj stopi. Generalno gledano, za period
problema parkiranja, zakrčene nepravilno
posmatranja za koji postoje uporedni podaci (2003- zaustavljenim i parkiranim vozilima, situacija je
2008.) zabeležen je porast obima saobraćaja od
još gora. Tada se vozila koriste u režimima rada sa
0,9%. Osnovna karakteristika saobraćajnih tokova velikom potrošnjom goriva – niskom energetskom
u ovom periodu je dominantno učešće putničkih
efikasnošću.
automobila u ukupnoj strukturi od 84 do 93%.
Radna vozila
Priključna
vozila
Specijalna
vozila
Vučna vozila
Kamioni
Autobusi
Putnička
vozila
Godina
Motocikli
Broj registrovanih motornih vozila po kategorijama (podaci Gradske uprave)
Ukupno
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
Takvom saobraćaju svoj doprinos daju i magistralni putevi M-1.11 (Batočina--Kragujevac) i M-23
(Mladenovac - Ravni Gaj) koji prolaze obodnim ivicama šireg centra Grada i kao takvi, bez obilaznica,
prihvataju izrazitu frekvenciju saobraćaja.
64 StaklenoZvono
Procena stanja rizika
Smanjena energetska efikasnost zgrada utiče na
ljudsko zdravlje, opšti kvalitet života i ekosisteme
na više direktnih i indirektnih načina:
1. Loše izolovani objekti u zimskom periodu,
odlikuju se niskom temperaturom obuhvatnih
spoljnih zidova. Dostizanjem tačke rose, na ovim
zidovima se stvara kondenzacija, što izaziva pojavu
buđi na zidovima i u vazduhu.
2. Niska temperatura zidova u objektu,
stvara sredinu povišene relativne vlažnosti,
neodgovarajuće sredine za boravak ljudi.
Preporučena relativna vlažnost u prostorijama treba
da iznosi od 45 do 55%.
3. Uvećani toplotni gubici, narušavaju termički
komfor. Čovek u takvom prostoru gubi veću
količinu toplote što remeti imuni sistem i opšte
zdravstveno stanje.
4. Pojačana infiltracija stvara intenzivno
strujanje vazduha (iznad 0,3 m/s), što značajno
remeti termički komfor.
5. Zgrade loše energetske efikasnosti zahtevaju
veću količinu toplote za njihovo zagrevanje, pa
se time, kao u slučaju Kragujevca, višestruko
povećava zagađenje vazduha, vode i zemljišta.
6. Specifičan problem Kragujevca je
funkcionisanje sistema daljinskog grejanja, velikim
delom sagorevanjem niskokvalitetnog uglja, što uz
lošu energetsku efikasnost objekata stvara jedan od
ključnih ekoloških problema grada: veliku emisiju
praškastih materija (pepela) i stvaranje pogodnih
uslova za nastajanje respiratornih oboljenja kod
ljudi, naročito dece.
Individualne kotlarnice na čvrsto gorivo
su generalno niske energetske efikasnosti i sa
povećanom emisijom zagađujućih materija.
Uopšte, loša energetska efikasnost utiče na
svekoliko zagađenje velikih teritorija, uvećanom
proizvodnjom toplotne i električne energije u
energanama i termoelektranama (slučaj Srbije).
Smanjena energetska efikasnost u saobraćaju i
industriji, utiče na ljudsko zdravlje, opšti kvalitet
života i ekosisteme takođe, na više direktnih i
indirektnih načina.
1. Povećana potrošnja goriva, stvara povećanje
vrednosti imisije, naročito u sredinama sa
pojačanim saobraćajem, kao što su rasksrnice i
prometne ulice.
2. Povećana potrošnja goriva, generalno utiče na
opšti kvalitet života.
3. Niska energetska efikasnost u industriji osim
povećanog zagađenja, čini da novca uvek nedostaje,
a najčešće ga nedostaje za rešavanje problema
zagađenja životne sredine.
Kako smo suočeni sa nedostatkom informacija
o uticaju loše energetske efikasnosti na zdravlje
građana Kragujevca (i ne samo energetske
efikasnosti), procena uticaja na zdravlje je izvršena
na osnovu ovde prezentovanih podataka i iskustva
Tima (rangiranje uticaja od 1-najslabiji do 4-najjači
uticaj).
Od uticajnih faktora iz oblasti energetske
efikasnosti, definisani su sledeći:
1. Energetska efikasnost zgrada
2. Energetska efikasnost kotlova na ugalj
3. Energetska efikasnost saobraćaja
4. Energetska efikasnost industrije
StaklenoZvono 65
U gornjoj tabeli data je procena uticaja energetske efikasnosti na definisane oblasti u Kragujevcu, prema
uticajnim faktorima.
Prikaz glavnih problema
Procena uticaja energetske efikasnosti (EE) na zdravlje, ekosisteme i kvalitet života u
Kragujevcu
Uticaj na
zdravlje
Uticaj na
ekosisteme
Uticaj na
kvalitet života
Ukupno
EE zgrada
4*
4!
4*
12
EE kotlova na ugalj
4
3
4
11
EE saobraćaja
3
3
3
10
EE industrije
2
2
2
6
Planiranim aktivnostima je pre svega, predviđeno stvaranje povoljnog ekonomskog okruženja za
štednju energije. Predstoje aktivnosti na stimulisanju raznih vidova štednje energije u objektima
i saobraćaju.
K ratak rezime cilja
Aktivnost
Kratak opis
Prema svemu izloženom u ovoj analizi, mogu se definisati glavni problemi,
koji utiču na životnu sredinu u Kragujevcu:
1. Niska energetska efikasnost zgrada (generalno veliki problem u Srbiji).
2. Rad kotlova na ugalj velikih kapaciteta.
3. Nepostojanje ekonomskih preduslova za štednju energije.
4. Niska energetska efikasnost saobraćaja.
5. Niska energetska efikasnost industrije.
Očekivani rezultat
Nadležna institucija
Rok implementacije
Procena budžeta (€)
Ugradnja merača potrošnje
toplotne energije svim korisnicima
sistema daljinskog grejanja
Ugradnja merača u svaku podstanicu
sistema daljinskog grejanja
Stvaranje realnog okruženja za štednju
energije
Grad Kragujevac,
Energetika d.o.o.
2011 - 2013.
300 000
(merači su već nabavljeni,
navedeni su troškovi
ugradnje)
Formiranje jedinstvenog tarifnog
sistema naplate toplotne energije
po utrošku
Usvajanje stimulativnog sistema
naplate energije po utrošku
Stvaranje realnog okruženja za štednju
energije
Grad Kragujevac,
Energetika d.o.o
kraj 2011.
Grad Kragujevac
Izvor finansiranja
Grad Kragujevac
Energetika d.o.o.,
Potrošači
Uvođenje više vidova stimulacija
vlasnicima objekata sa niskom
potrošnjom energije za grejanje.
Subvencije, smanjenje poreza,
pogodnosti u dobijanju dozvola …
Jačanje svesti o štednji energije,
ostvarenje ušteda, smanjenje imisije
Grad Kragujevac
kraj 2012.
2 000 000
Grad Kragujevac
Međunarodne finansijske
institucije i
donatori
Uvođenje više vidova stimulacija
vlasnicima objekata sa korišćenjem
obnovljivih vidova energije
Subvencije, smanjenje
poreza, pogodnosti u dobijanju
dozvola, …
Jačanje svesti o štednji energije,
ostvarenje ušteda, smanjenje
imisije
Grad Kragujevac
kraj 2012.
2 000 000
Grad Kragujevac
Međunarodne finansijske
institucije i donatori
Edukacija građanstva
o potrebi štednje
energije
Nastupi u medijima,
predavanja, akcije
Jačanje svesti o štednji energije
Grad Kragujevac
2010 - 2014.
200 000
Grad Kragujevac
Pilot projekti Grada o korišćenju
obnovljivih izvora energije,
toplotnih pumpi, štedljivih sijalica
Razni projekti (izgradnja objekta
sa nultom potrošnjom energije, na
primer)
Jačanje svesti o štednji energije,
ostvarenje ušteda, smanjenje
imisije
Grad Kragujevac
kraj 2012.
1 000 000
Grad Kragujevac
Sprovođenje javnih nabavki Grada
u skladu sa principima štednje
energije
Nabavka energetski efikasne opreme i
vozila
Strateško povećanje
energetske efikasnosti,
smanjenje imisije
Grad Kragujevac
2010. - 2014.
1 500 000
Grad Kragujevac i
prihodi preduzeća pod
upravom Grada
66 StaklenoZvono
StaklenoZvono 67
Staklena
68 StaklenoZvono
StaklenoZvono 69
POLJOPRIVREDNI
POTENCIJAL ŠUMADIJE
P
Godina
�umadijskog sela
70 StaklenoZvono
oljoprivreda je budućnost
ekonomije Šumadije jer na
ovom području postoje uslovi za
razvoj raznovrsne poljoprivredne
proizvodnje. Pod obradivom površinom
nalazi se 50.000 hektara, oranice i
bašte zastupljene su na prostoru 34.000
hektara, pod voćnjacima je preko 6.000,
vinogradima 400, a livade zauzimaju 7.000
hektara. To ukazuje na veliki poljoprivredni
potencijal koji je na žalost suočen sa dosta
problema, usitnjen posed, svaštarenje u
proizvodnji, zastarela mehanizacija, niski
prinosi, staračka domaćinstva, nedovoljna
strukovna organizovanost proizvođača.
Ljudi su orijentisani na proizvodnju za
sopstvene potrebe pa nema dovoljno
velikih robnih proizvođača. Zbog toga je
lokalna samouprava započela sa značajnim
izdvajanje iz budžeta i ulaganjima u razvoj
poljoprivrede sa ciljem da poveća obim
proizvodnje.
Grad Kragujevac je učestvovao na Drugoj
nacionalnoj konferenciji o agraru u Srbiji
i dobio priznanje kao lokalna samouprava
koja punih 6 godina ima najveći Agrarni
budžet u Srbiji. To je samo još jedan dokaz
da briga o selu i poljoprivredi kao velikoj
razvojnoj šansi nije samo priča, jer od
2005. godine Grad Kragujevac obezbeđuje
neophodna sredstva za realizaciju tih
planova.
StaklenoZvono 71
- Proglašavanjem 2011-te za Godinu
šumadijskog sela, Grad Kragujevac samo
dodatno intenzivira kontinuitet ulaganja
u naša sela i ovdašnji agrar. Odluka
o godini sela vrhunac je dosadašnjih
napora da se sugrađanima u ruralnim
sredinama pokaže kako Grad nije
digao ruke od njih i njihovih problema,
već naprotiv i u vrlo nepovoljnim
finansijskim uslovima ima nameru u selo
da još više ulaže. Godina Šumadijskog
sela biće obeležena velikim brojem
programa i manifestacija, ali sa druge
strane u svakom od 56 sela uradiće se
nešto od infrastrukturnih projekata po
prioritetima, koje su dostavili Saveti
Mesnih zajednica – objašnjava Snežana
Živanović, pomoćnica gradonačelnika za
poljoprivredu.
Agrarni budžet za razvoj seoskih
domaćinstava
Iz gradske kase preko Robnih rezervi
i Agrarnog budžeta, u poslednjih šest
godina, u razvoj seoskih domaćinstava i
seoskih zajednica, tačnije poljoprivrede
uloženo je oko 687 miliona dinara. U
infrastrukturne objekte (asfaltiranje lokalnih
i nekategorisanih puteva, nasipanje,
izgradnju, rekonstrukciju i održavanje
elektro mreže ...) Grad je izdvojio oko 990
miliona dinara, u školske objekte na selu
89.604.441 dinara. Gradska uprava za
zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu
brigu o deci, za adaptaciju i opremanje
seoskih ambulanti, za pomoć seoskom
stanovništvu u stanju socijalne potrebe, za
prevoz, pomoć u kući i drugo, uložila je oko
86 miliona dinara. Grad Kragujevac je u
prethodnih šest godina za selo izdvojio oko
1.853.000.000 dinara.
Kragujevac je Grad sa 56 sela, smeštenih
u kotlini planina Rudnik i Crni vrh u srcu
Šumadije. Na seoskom području živi blizu
30.000 stanovnika, što čini 16,7 odsto od
ukupnog broja žitelja grada Kragujevca, a od
9.555 seoskih domaćinstava 7.110 poseduje
- Od planiranih 92.527.000 dinara
poljoprivredno gazdinstvo. Poljoprivredom
realizovano je 75.814.644 dinara,
se bavi oko 8.500 žitelja sela (oko 5 odsto).
što je 81.94 odsto. U agrar je uloženo
21.006.870 dinara preko Gradske
direkcije za robne rezerve, što ukupno
čini 96.821.514 dinara. Od 2008.
godine pored ulaganja u individualna
domaćinstva Grad Kragujevac je započeo
sa dugoročnim ulaganjem u programe
namenjene poboljšanju kvaliteta
života na selu, pre svega u rešavanje
vodosnabdevanja na selu – ističe Snežana
Živanović.
72 StaklenoZvono
R ešavanje vodosnabdevanja na selu
Za vodosnabdevanje utrošeno je 32.289.120
dinara. Iskopano je 17 arterskih bunara
i to u Ramaći, Lužnicama, Resniku,
Desimirovcu, Adžinim Livadama, Malim
Vrbicama, Velikom Šenju, Kamenicama,
Velikim Pčelicama, Drenovcu, Čumiću.
Inače, do sada je iskopano 61 arterski bunar.
korisnici urade sekundarnu mrežu. Cilj je da
se do kraja ove godine, pored 32 postojeća,
još 20 novih seoskih vodovoda bude pušteno
u rad. Za vodosnabdevanje je planirano
38.000.000 dinara.
U prošloj godini urađeno je 24 projekata
vodovodnih mreža i idejnih projekata
bunara, i to za Gornje i Donje Grbice,
Pajazitovo, Cerovac, Desimirovac, Ramaću,
Kamenicu, Resnik, Adžine Livade, Novi
Milanovac, Lužnice, Šljivovac. Inače do sada
je za 51 arterski bunar urađena projektna
dokumentacija, a u toku je izrada za još 10.
- Isporučeni su rezervoari za 18 seoskih
vodovoda, ugrađene pumpe i primarna
mreža u ukupnoj dužini 4.867 metara,
a isporučivaće se kako korisnici
budu završavali radove na izgradnji
sekundarne mreže. Do sada je kompletno
urađeno 32 seoska vodovoda, na koji je
priključeno 1.620 domaćinstava, a Grad
je od 2008. do 2010. godine u sve ovo
uložio oko 76 miliona dinara – rekla je
Snežana Živanović.
Rešavanje vodosnabdevanja na selu će biti
kapitalni program u 2011. godini. U planu
je da se uradi 20 novih bušotina, i uporedo
pripremi projektna dokumentacija i isporuče
rezervoari i pumpe za one bunare gde
StaklenoZvono 73
Podsticajne mere
Značajna sredstva su uložena u revitalizaciju
atarskih puteva, sufinansiranje hladnjača,
kupovinu stočnih vaga. Uređeni su
arterski putevi u selima Čumić, Lužnice,
Cvetojevac, Jovanovac, Poskurice, Baljkovac,
Ždraljica, Erdeč, Kutlovo, Dobrača i
Pajazitovo. Odobreno je 78 beskamatnih
kredita sa grejs periodom od 12 meseci,
za kupovinu poljoprivredne mehanizacije,
u ukupnom iznosu od 7.191.072 dinara.
Oko 26 poljoprivrednih proizvođača
dobilo je pozajmicu od 25.000 dinara, koji
su u obavezi da vrate u dve rate. Stotinak
domaćinstava je dobilo subvenciju od 1.500
dinara po grlu za osemenjavanje krava, a
realizovano je 196 subvencija u iznosu od
294.000 dinara.
- Ukupno 102 domaćistva su dobila ovaj
podsticaj a za te namene je uplaćeno
5.315.258 dinara. Subvenciju od 20
do 40 odsto od vrednosti investicije za
osiguranje useva, životinja i plodova,
za prerađivačke kapacitete, opremu
u stočarstvu, za kupovinu plastenika,
muzilice i laktofrizu dobilo je 109
domaćinstava, zašta je izdvojeno
2.294.233 dinara, a visina bespovratnih
davanja je iznosila od 500 dinara
za osiguranje do 250.000 dinara za
hladnjače – kaže Snežana Živanović.
Za podsticaj poljoprivrednim udruženjima
izdvojeno je 1.215.000 dinara i to
Udruženju odgajivača svinja iz Desimirovca
za kupovinu priplodnih nazimica, Društvu
pčelara za kupovinu selekcionih matica,
Udruženju ‘’Seljak’’ iz Cvetojevca za
kupovinu poljoprivredne mehanizacije,
Uniji poljoprivrednih udruženja. Sva ova
udruženja u obavezi su da 50 odsto od
dobijenih sredstava vrate u robi.
Organizovane su i brojne manifestacije kao
što su Šumadijski sajam poljoprivrede, Sajam
šljiva u Stragarima, a Grad Kragujevac bio
je pokrovitelj i prvog sajma ‘’Žene u agraru’’.
Tu su i izložbe u stočarstvu, brojne stručne
tribine i predavanja, Šumadijske zimske igre.
..
Grad Kragujevac iz Agrarnog budžeta
plaća i troškove kamate za kredite uzete za
kupovinu traktora u 2009. godini, kao i za
kredite uzete za kupovinu junica i kredite
odobrene od strane Ministarstva 2006.
godine.
74 StaklenoZvono
StaklenoZvono 75
U agrar uložena značajna
sredstva
Svake godine u agrar se ulaže značajna
sredstva preko Gradske direkcije za robne
rezerve za kupovinu repromaterijala.
Poljoprivrednici dobijaju mineralna đubriva
za prihranu i jesenju setvu, a u pojedinim
godinama i semensku pšenicu, kukuruz...
Dobijeni repromaterijal se otplaćuje
merkantilnom pšenicom, nakon žetve kroz
dve godine.
- U periodu od 2005 do 2010. godine
realizovano je 7.435 takvih ugovora.
Preko Gradske Direkcije za robne rezerve
kupljeno je 515,3 tona mineralnog
đubriva KAN, za prihranu koje je
poljoprivrednicima distribiurano po
paritetima, 1kg. mineralnog đubriva
za 2 kg. merkantilne pšenice roda
2011. Za to je izdvojeno 11.954.960
dinara, i to za 372 poljoprivrednika.
Takođe je kupljeno 175 tona mineralnog
đubriva NPK za jesenju setvu, gde je
124 poljoprivrednih proizvođača dobilo
đubrivo po paritetima 1kg. mineralnog
đubriva za 2kg. Merkantilne pšenice
roda 2011. godine – objašnjava Snežana
Živanović. Vrednost nabavke je 9.051.910
dinara. Tako je 21.006.870 dinara
uloženo u nabavku đubriva, a 496
domaćinstava je dobilo repromaterijal.
Oko 50 domaćinstava je u ovoj godini
dobilo jagnjad i junice iz robnih rezervi
na uzgoj i čuvanje – dodaje ona.
76 StaklenoZvono
Grad će nastaviti i u ovoj godini da
subvencioniše poljoprivrednu proizvodnju
i to za osiguranje useva, životinja i plodova
sa 30 odsto od vrednosti polise osiguranja,
kupovinu opreme za stočarstvo sa 20
odsto od vrednosti investicije, plastenike
i sisteme za navodnjavanje sa 20 odsto
od vrednosti investicije, prerađivačke
kapacitete sa 20 odsto od vrednosti
investicije i subvencionisanje veštačkog
osemenjavanja sa 1500 dinara po grlu.
Iako su pojedini delovi Srbije, a time
i Šumadije predodređeni za određene
vidove proizvodnje kod nas još uvek nije
izvršena reorganizacija. U Šumadiji se
poljoprivrednici najviše bave svaštarenjem,
ali sve više je onih koji se opredeljuju
za određeni vid proizvodnje – pre svega
stočarstvo i voćarstvo. Međutim sve veći
je broj i velikih proizvođača povrća, cveća.
Što se tiče ekološke proizvodnje, mislim da
je to još uvek u začetku i da su sporadični
primeri onih koji počinju da se time bave.
StaklenoZvono 77
B
esnilo je virusno oboljenje centralnog nervnog sistema
životinja i ljudi. Primarno, to je bolest divljih i domaćih
životinja koja se na čoveka prenosi direktnim kontaktom
sa zaraženom životinjom (najčešće ujedom).
Bolest je uvek smrtonosna. Svakog dana u svetu od besnila
umre više od 150 zaraženih ljudi, među kojima je najviše dece,
a godišnje više od 50.000.
Na teritoriji Srbije u poslednjih 5 godina, godišnje se registruje
oko 200 slučajeva besnila kod životinja. Najveći broj bolesnih
životinja čine divlje životinje (preko 85%) i to lisice, koje su
zastupljene sa preko 95% od ukupnog broja obolelih divljih
životinja.
SRBIJA PROTIV
BESNILA
K ampanja oralne vakcinacije
divljih životinja protiv besnila
O
Besnilo je
smrtonosna bolest
78 StaklenoZvono
dobravanjem sredstava od
strane Evropske komisije
za celo područje Zapadnog
Balkana, stvoreni su
preduslovi da se bolest iskoreni sa naših
područja. Oralna vakcinacija divljih
životinja protiv besnila predstavlja metodu
vakcinacije ciljnih životinja pomoću vakcine
koja se unosi preko usta, putem hrane.
Vakcinacijom, uključujući i revakcinaciju
za 6 meseci, planira se da se celokupna
populacija lisica i drugih divljih životinja
imunizuje i tako zaštiti od besnila. Time
će se prekinuti lanac prenošenja virusa sa
divljih na domaće životinje i isključiti rizik
od obolevanja ljudi.
Distribucija oralnih vakcina vrši se ručno
ili iz vazduha (avionima ili helikopterima).
Ručna distribucija se radi na malim
područjima i nije izvodljiva za naše uslove.
Male letilice su najbolje i najjeftinije
sredstvo. Iz njih se, iz specijalnih aparata koji
poseduju GPS sistem i posebno dizajniran
softver, izbacuje jedna po jedna vakcina i
to na svakih oko 100 m, u zavisnosti od
gustine populacije lisica. Vakcina se ne
izbacuje iznad naseljenih mesta ili vodenih
površina, gde se i ne očekuje prisustvo lisica
i vukova.
StaklenoZvono 79
www.staklenozvono.rs
Prva kampanja peroralne vakcinacije
sprovodi se tokom novembra i decembra
2010. godine distribucijom 1 400 000 doza.
Vakcinacija je počela 6. novembra i do sada
je završena na teritoriji Centralne Srbije, a
u periodu od 15. do 23. novembra 2010.
obavila se na teritoriji Južnog dela Srbije
u rejonu: Bajina Bašta - Užice - Čačak –
Kraljevo – Kruševac – Knjaževac – Pirot
– Surdulica – Vranje – Bujanovac - duž
administrativne linije sa AP KIM - Novi
Pazar - Sjenica – Prijepolje – Priboj - Bajina
Bašta, nakon čega će distribucija vakcine se
obaviti na teritoriji Vojvodine.
Testiranje vakcine u Srbiji vršena je u
Nacionalnoj kontrolnoj laboratoriji u
Beogradu, kao i u referentnoj laboratoriji
u EU. Kada je potvrđeno da vakcina
zadovoljava zahteve u pogledu kvaliteta,
sterilnosti, koncentracije virusa, izgleda
i konzistencije, Agencija za lekove i
medicinska sredstva Srbije je izdala Sertifikat
analize koju za svaku uvezenu seriju vakcine.
Vakcina je, u obliku rastvora, smeštena u
plastično-aluminijumsku kapsulu koja se
nalazi u središtu hranljivog mamca koji je
privlačnog mirisa i ukusa za divlje životinje i
koja izgledom podseća na biskvit. Privučene
takvim mirisima, lisice pronalaze mamce,
zagrizu ih i probiju kapsulu. Dolaskom
sluznice usta u kontakt sa rastvorom
vakcine, životinje bivaju imunizovane i u
periodu za 2-3 nedelje razviju imunitet koji
ih štiti od besnila. Mamac sadrži antibiotik
tetraciklin, koji predstavlja marker i njime
će, monitoringom biti obuhvaćene lisice
kod kojih će se, posebnim laboratorisjkim
metodama, utvrditi postojanje ovog markera
a time utvrditi i efikasnost vakcinacije.
Vakcina je bezbedna po zdravlje ljudi i
domaćih životinja ukoliko se pravilno
tretira.
80 StaklenoZvono
Srbija je prva zemlja u regionu koja sprovodi
ovakav način vakcinacije. Projekat će se
trajati više od 5 godina kako na našem
području tako i u drugim državama
Zapadnog Balkana. Cilj vakcinacije je da se
potpuno iskoreni besnilo u Srbiji, kao i da se
održi status zemlje slobodne od bolesti.
Najčešće postavljana pitanja sa
odgovorima
Šta da radim sa mamcem ukoliko
ga pronađem blizu kuće?
Odgovor: Najbolje je ne dirati mamac i
ostaviti ga na tom mestu, osim ukoliko
nije u dvorištu ili drugom mestu gde se ne
očekuje prisustvo lisica. Posebno decu treba
upozoriti da ne diraju mamce. Ukoliko ga
pomerate, stavite gumene rukavice, ubacite
u kesu i prenesite do šume ili mesta gde
može da se pojavi lisica. Nakon dodirivanja
mamca, dobro operite svoje ruke vodom i
sapunom.
Zašto moram da nosim rukavice
kada dodirujem mamac sa
vakcinom?
Odgovor: Mamac koji ima očuvanu
strukturu nije štetan za ljude ali njegov
miris može prodreti u kožu i biti veoma
neugodan. Ukoliko je mamac polomljen i
vidi se tečnost koja curi iz kapsule (vakcina),
rukavicama ga uzmite i stavite u kesu.
Najbolje je da ga spalite na vatri kako
bi se inaktivisao virus (ukoliko već nije
inaktivisan) a ostatke bacite na đubrište.
Nakon dodirivanja mamca, dobro operite
svoje ruke vodom i sapunom.
Šta ako moje dete pronađe mamac?
Smrad mamca koji se oseća je
takav da dece ne žele da se sa njim igraju
ili ih probaju. Ukoliko je dete dodirivalo
neoštećen mamak, dobro mu operite ruke
sapunom i vodom, uz tretiranje nekim
dezinficijensom. Ukoliko je dete dodirivalo
polomljeni mamac ili sadržaj vakcine,
operite mu ruke vodom i sapunom, isperite
dezinficijensom i obratite se lekaru za savet.
Šta ukoliko moj pas pojede
mamac?
Odgovor: Vakcina je testirana na psima i
mačkama i drugim životinjama, i pokazala
se kao bezbedna za njih. Ukoliko pas pojede
veliki broj mamaca, imaće privremene
stomačne tegobe ali vakcina ne dovodi do
dugotrajnih rizika za zdravlje. Ukoliko
vidite da pas grize mamac, budite obazrivi
ako želite da ga u tome sprečite da Vas ne bi
ozledio zbog uznemiravanja.
StaklenoZvono 81
Da li mogu da obolim od besnila
ukoliko sam u kontaktu sa
vakcinom?
Odgovor: Prema dosadašnjim podacima,
takva mogućnost je isključena. Ukoliko
ste bili u dodiru sa vakcinom, operite kožu
vodom i sapunom, isperite dezinficijensom i
obratite se lekaru za savet.
Kako se lisice vakcinišu ukoliko
pojedu mamce?
Odgovor: Vakcina se nalazi u plastičnoj
kapsuli unutar hranljivog mamca.
Kada lisica zagrize mamak, probija i
kapsulu čime se omogućava da tečnost sa
vakcinom dođe do sluznice usne duplje i
grla. To je dovoljno da se stimuliše imuni
odgovor i stvori zaštitni imunitet protiv
besnila.
Mogu li da vakcinišem svog psa i
mačku sa tim macima?
Odgovor: Ne, vakcina je registrovana
i odobrena samo za vakcinaciju divljih
životinja. Vašeg psa i mačku može
vakcinisati samo veterinar sa licencom i to
vakcinom koja je registrovana u Ageniciji za
lekove i medicinska sredstva Srbije i koja je
odobrena za tu namenu.
Zašto treba da brinem zbog
besnila kod divljih životinja?
Odgovor: Besnilo je teška bolest životinja
i ljudi i od velikog je značaja za javno
zdravlje jer dovodi do sigurne smrti
obolelih. Virus besnila se sa divljih
životinja prenosi na domaće a sa njih
može da se prenese i na ljude. U nekim
zemljama, virus besnila se preneo i u
urbane sredine gde su rezervoar virusa
napušteni gradski psi i mačke sa kojih se
lako prenosi na ljude (Indija, Pakistan).
Gde mogu dobiti više informacija o
besnilu i ovom projektu
Odgovor: Sve odgovore vezane za besnilo
i način kontrole te zarazne bolesti možete
dobiti kod svog veterinara. ON/ona su
ovlašćeni da vrše i vakcinaciju protiv besnila
o čemu mora da se vodi detaljna evidencija.
Informacije o ovom projektu možete naći na
sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede kao i putem e-maila projekta
tehničke podrške iskorenjivanju besnila i
klasične kuge svinja (opera.vet.project@
minpolj.gov.rs).
Tehni~čka podrš{ka za kontrolu
i iskorenjivanje klasič~ne kuge
svinja i besnila u Srbiji
Projekat finansira Evropska Unija
[email protected]
82 StaklenoZvono
StaklenoZvono 83
Izdanje trinaestog broja e-magazina pomogli su:
Republika Srbija
Ministarstvo `ivotne
sredine i prostornog
planiranja
• Resor za poljoprivredu
grada Kragujevca
Osniva~ i izdava~: Udru`enje "Stakleno Zvono"
Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac.
urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi}
saradnici:
Dr- ing. Stevan Veinovi}
Prof. dr ing. Radivoje Pe{i}
Dr Neboj{ša Lukić}
besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs
ili se prijavite na : [email protected]
`iro ra~un : 160-311981-86ж
tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297
84 StaklenoZvono
Download

(pdf) -16.3 MB - Stakleno Zvono