List Saveza energeti~ara
Broj 1-2 / Godina X / Mart 2006.
UDC 620.9
ISSN br. 0354-8651
„ ekonomija „ ekologija
Zlatibor 28. 03. - 31. 03. 2006.
SAVEZ ENERGETI^ARA
organizuje
ME\UNARODNO SAVETOVANJE
ENERGETIKA 2006
pod pokroviteljstvom
Ministarstva rudarstva i energetike
Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine
Privredne komore Srbije
JP Elektroprivrede Srbije
Naftne industrije Srbije a.d.
JP EMS
Generalni sponzori
ABS Holding
Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne resurse
Banca Intesa, a.d.
EFT
JP PEU
Glavni sponzori
Agencija za energetiku
PD Termoelektrane “Nikola Tesla”, d.o.o.
JP Transnafta
NIS, a.d., NIS Petrol, Rafinerija nafte Pan~evo
PD Hidroelektrane “\erdap”, d.o.o.
NIS, a.d., NIS Naftagas, Novi Sad
PD Elektrodistribucija Beograd, d.o.o.
PD RB Kolubara, d.o.o.
NIS, a.d., Rafinerija nafte Novi Sad
JP Srbijagas
PD “Elektrosrbija”, d.o.o.
PD Jugoistok-Ni{
PD Centar-Kragujevac
PD Elektrovojvodina-Novi Sad
Holding Energoprojekt
RUDNAP
Sponzori
Agencija za energetsku efikasnost
AMIGA, d.o.o.
FASO
„ ekonomija „ ekologija
energija
Energija/Ekonomija/Ekologija
Broj 1-2, mart 2006.
Osniva~ i izdava~
Savez energeti~ara
Predsednik SE
Prof. dr Nikola Rajakovi}
Sekretar SE
Nada Negovanovi}
Glavni i odgovorni urednik
Prof. dr Nenad \aji}
Adresa Redakcije
Savez energeti~ara
11000 Beograd
Knez Mihailova 33
tel. 011/183-315, faks 011/639-368
E-mail:[email protected]
www.savezenergeticara.org.yu
Kompjuterski prelom
Dragoslav Je{i}
[tampa
„Akademska izdanja“,
Beograd
Godi{nja pretplata
- 6.000,00 dinara
- za inostranstvo 12.000,00 dinara
Teku}i ra~un SE
broj 355-1006850-61
Re{enjem Ministarstva za
informisanje Republike Srbije
^asopis je upisan u Registar
sredstava javnog informisanja
pod brojem 2154.
Prema mi{ljenju Ministarstva za
nauku i za{titu `ivotne sredine
Republike Srbije ^asopis je
publikacija od posebnog
interesa za nauku.
Sva prava zadr`ana. Radovi su
{tampani u izvornom obliku uz
neophodnu tehni~ku obradu.
Autori odgovaraju za svoje
stavove i saop{tene podatke u
radovima. Nijedan deo ove
publikacije ne mo`e biti
reprodukovan, presnimavan ili
preno{en bez prethodne
saglasnosti Izdava~a.
IZDAVA^KI SAVET
REDAKCIONI ODBOR
Radomir Naumov, ministar
rudarstva i energetike
Dr Aleksandar Popovi}, ministar
za nauku i za{titu `ivotne sredine
Dr Slobodan Milosavljevi},
predsednik PKS
Jeroslav @ivani}, predsednik UO
JP EPS
@eljko Popovi}, predsednik UO
NIS, a.d.
Dr Vladimir \or|evi}, gen. dir.
JP EPS
Du{an Pavlovi}, gen. dir. NIS, a.d.
Ljubo Ma}i}, dir. Agencije za
energetiku
Dragan Vignjevi}, dir. JP
Elektromre`a
Milo{ Tomi}, JP Srbijagas
Dejan Popovi}, dir. JP PEU
Bo{ko Buha, dir. PD TE “Nikola
Tesla”, d.o.o.
Mr Nenad Pavlovi}, dir. Agencije
za energetsku efikasnost
Dr Radomir Milovi}, EP CG, a.d.
Drago Davidovi}, predsednik SE
R. Srpske
Pantelija Daki}, gen. dir. EP
R. Srpske
Milutin Prodanovi},
pom. ministra rudarstva i energetike
Neboj{a Lemaji}, dir. JP
Transnafta
Sr|an Bo{njakovi}, NIS, a.d.,
dir. NIS TNG
Igor Kora}, NIS, a.d., dir. NIS
Naftagas
Dragan Stankovi}, dir. PD HE
\erdap, d.o.o.
Nikola Gari}, NIS, a.d., NIS
Petrol, dir. RNP
Dr Tomislav Simovi}, gen. dir.
Montinvest
Vladan Markovi}, dir. JKP
Beogradske elektrane
Svetozar Maleti}, dir. JKP
Novosadska toplana
Prof. dr \or|e Ba{i}, Tehni~ki
fakultet Novi Sad
Milorad Markovi}, predsednik HK
Minel
Marko Pejovi}, potpredednik SE
Mr Goran Jak{i}, Rafinerija nafte
Beograd
Vitomir Kravaru{i}, dir. PD
Panonske elektrane, d.o.o.
Branislav \or|evi}, dir. PD
Elektrovojvodina, d.o.o.
Dragojlo Ba`alac, zam. dir. JP
EPS
Zoran Manasijevi}, zam. dir. JP
EPS
Dr Dragan Kova~evi}, dir. Instituta
"Nikola Tesla"
Dr Rade Filipovi}, Lukoil
Rodoljub Markovi}, dir. PD
Elektrosrbija, d.o.o.
Dr Vladan Batanovi}, gen. dir.
Institut “Mihajlo Pupin”
Prof. dr Branko Kova~evi},
dekan Elektrotehni~kog fakulteta
Prof. dr Milo} Nedeljkovi},
dekan Ma{inskog fakulteta
Dr Zlatko Rako~evi}, dir. Insituta
Vin~a
Prof. dr Milun Babi}, Ma{inski
fakultet
Vladan Pirivatri}, gen. dir. HK
Energoprojekt
Mr Dobrosav Vasili}, Galenika, a.d.
Dr Vladimir @ivanovi}, SE
Vladimir Mo~nik, SE
Dr Nemanja Popovi}, SE
Dr Miroslav Ignjatovi},
potpredsednik SE
Dr Aca Markovi}, zam. dir. Agencije
za energetiku
Dr Ozren Oci}, NIS a.d, Petrol-RNP
Dragomir Markovi}, JP EPS,
dir. Direkcije za strategiju i investicije
Dragan Nedeljkovi}, novinar
Dr Vojislav Vuleti}, gen. sekretar
Udr`enja za gas
Prof. dr Branislav Toma{evi}, zam.
dir. JP Elektromre`e
Branislav Ignjatovi}, zam. dir.
PD HE “\erdap”, d.o.o.
Neboj{a ]eran, PD TENT, d.o.o.
Savo Mitrovi}, Sever Subotica
Prof. dr Petar \uki}, TMF
Prof. dr Ne{o Miju{kovi}, JP EMS
Dr Branislava Lepoti}, pom. dir.
JP Transnafta
Radi{a Kosti}, JP EMS
Dr Danilo [ukovi}, dir. Instituta za
dru{tvene nauke
Dr Maja \urovi}, Ministarstvo nauke
i za{tite `ivotne sredine
Dr Du{an Nestorovi}, NIS RNP
Dr Predrag Stefanovi}, Institut Vin~a
Ivica Ristovi}, JP PEU
Dr Du{an Unkovi}, NIS, a.d.
Miroslav Sofroni}, PD TENT, d.o.o.
Mile Danilovi}, dir. Termoelektro “ENEL”
Prof. dr Ilija Vujo{evi}, ETF Podgorica
Prof. dr Milo{ Gruji}, RGF
Miodrag Le~i}, Udru`enje toplana
Srbije
Roman Muli}, SE
Dobrica Filipovi}, NIS In`enjering
Mr Neboj{a Radovanovi}, dir. Direkcije
EDB
Vera Ra`natovi}, PKS
Miroslav Nada{ki, pom. direktora
JKP Novosadska Toplana
Zoran Jovanovi}, dir. “Zastava
Energetika”
Mr Mi{ko Markovi}, EP CG
Tomislav Mi}ovi}, NIS dir. za
odnose sa javno{}u
„ ekonomija „ ekologija
energija
ENERGETIKA 2006
Po~asni odbor
Nikola Rajakovi}, predsednik Saveza energeti~ara
Ljubo Ma}i}, direktor Agencije za energetiku
Slobodan Milosavljevi}, predsednik Privredne komore Srbije
Jeroslav @ivani}, predsednik UO JP EPS
@eljko Popovi}, predsednik UO NIS, A.D.
Vladimir \or|evi}, generalni direktor JP EPS
Du{an Pavlovi}, generalni direktor NIS A.D.
Dragan Vignjevi}, generalni direktor JP EMS
Dragan Surdu~ki,
Nenad Pavlovi}, direktor Agencije za energetsku efikasnost
Milo{ Tomi}, JP Srbijagas
Neboj{a Lemaji}, JP Transnafta
Dejan Popovi}, direktor JP PEU
Nenad Popovi}, ABS Holding
Vladimir @ivanovi}, SE
Organizacioni odbor
Predsednik: Milun Babi}
Sekretar: Nada Negovanovi}
^lanovi: Miroslav Ignjatovi}, Marko Pejovi}, Tomislav Simovi},
\or|e Ba{i}, Aca Markovi}, Radi{a Kosti}, Milorad Markovi},
Rodoljub Rai~evi}, Vladan Markovi}, Milorad Mora~i}, Zoran
Jovanovi}, Dragan Arsenijevi}, Svetozar Maleti}, Gradimir Ili},
Sijka Pi{tolova, Miroslav Crn~evi}, Mom~ilo Cebalovi}, Tomislav
Mi}ovi}, Dragana Tasi}, Aca ]esarevi}, Dragan Nedeljkovi}
„ ekonomija „ ekologija
energija
Sadr`aj
[007] I. Jakovljevi}, Lj. Petrovi}
Energetski potencijal i mogu}nosti daljeg razvoja
elektroenergetskog sektora na Kosovu i Metohiji
[012] D. Markovi}, R. Kosti}, B. Kova~evi}, N. Aleksi}
Elektri~na mre`a i potro{nja elektri~ne energije na Kosovu i
Metohiji, sa posebnim osvrtom na srpska podru~ja
[017] M. Vujakovi}, D. Markovi}, M. Mora~i}
Proces liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije sa posebnim
akcentom na aktuelni trenutak na teritotiji Kosova i Metohije
[030] M. Lon~arevi}
Razvoj naftne privrede u susednim zemljama
[036] M. Lon~arevi}
Stanje naftne privrede u Srbiji sa predlogom mogu}eg razvoja
[042] M. Ivkovi}, D. \ukanovi}, J. Milenkovi}
Ste~ena iskustva u restrukturiranju podzemnih rudnika uglja u
Srbiji i neophodnost izmene postoje}eg modela
[045] B. ]ur~i}, S. Todorova
Razvoj tr`i{ta prirodnog gasa zemalja u razvoju, kroz model
formiranja zajedni~kog regionalnog tr`i{ta
[049] R. Krneta, J. @ivani}, D. Sretenovi}
Rekonstrukcija osvetljenja u O[ “Filip Filipovi}” u ^a~ku
[053] A. Markovi}
Prikaz uloge i rada termoelektrane-toplane pre, sada i ubudu}e u
energetici
[059] I. Sreji}, M. Milankovi}, S. Igi}
Koncept benchmarking-a elektrodistributivnih kompanija u
zemljama EU
[062] J. Tatalovi}, N. Stevanovi}, S. Damnjanovi}
Pove}anje enrgetske efikasnosti primenom savremenih
energetskih pretvara~a i drugih mera u sistemu daljinskog
grejanja Lazarevca
[065] G. \uki}, P. @ivkovi}, G. Ivanovi}
Analiza u{tede elektri~ne energije u objektu MAXI diskonta
kori{}enjem ure|aja powerboos - ekonomski aspekti
[069] G. \uki}, P. @ivkovi}, G. Ivanovi}
Analiza u{tede elektri~ne energije u objektu MAXI diskonta
kori{}enjem ure|aja powerboos - tehni~ki aspekt
[073] D. Mili}evi}, S. Simi}
Prednosti automatske regulacije pri dovo|enju vazduha kod
biolo{ke obrade otpadnih voda
[078] @. Mitrovi}, M. Jovi~i}, B. Radovanovi}
Energetski potencijal rafinerijskih otpadnih gasova - Iskori{}enje
energije otpadnog gasa sa kataliti~kog krekinga (FCC)
[081] I. G.Molnar
CCP (Climat Change Programme) kompanije SGS (Societe General
de Surveillance) njegove prednosti i primena u na{im uslovima
[085] A. Milosavljevi}, R. Proki} Cvetkovi}, R. Pljaki}, K. Kova~evi}, M.
Mrki}, J. Manasijevi}, R. Dimitrijevi}
Uloga i zna~aj sredstava za boriranje sa aspekta ekonomi~nosti i
za{tite `ivotne sredine
[089] M. Gavrilovi}, V. Pavi}evi}, N. Jerini}
Problemi za{tite `ivotne sredine kod malih hidroelektrana u Srbiji
[094] V. Rai~evi}, S. Anti}-Mladenovi}, B. Lalevi}, Z. Goli}, Lj. Jovanovi} D.
Kikovi}
Mikrobiolo{ka aktivnost nerekultivisanih povr{ina povr{inskih
kopova "Kolubara"
„ ekonomija „ ekologija
energija
[097] S. Poli}-Radovanovi}, A. Milosavljevi}, M. Sre}kovi}, M. Kora}, R. Drobnjak
Ekolo{ki aspekt uticaja eksploatacije energetskih izvora na otvorena
arheolo{ka nalazi{ta i primena lasera u za{titi
[101] @. Risti}, J. Doganji}
Transport opasnih materija u drumskom saobra}aju i osiguranje
odgovornosti
[104] B. Suslov
Primena standarda ISO 14000 u elektrosnabdevanju
[109] M. Gruji}
Racionalizacija grani~nih du`ina prilikom primene transportnih traka u
rudnicima uglja
[113] D. \ukanovi}, D. Milinkovi}, M. Ignjatovi}
Emisija gasova “staklene ba{te” iz rudnika sa podzemnom
eksploatacijom uglja u Republici Srbiji
[116] B. Kolonja, D. Ignjatovi}, D. Kne`evi}
Koristi od homogenizacije uglja na primeru sistema povr{inski kopovi
“Tamnava” - Termoelektrana “Nikola Tesla-B”
[120] D. \ukanovi}, @. Langovi}, D. Bukumirovi}
Sjeni~ko-{tavaljski ugljeni basen - ju~e, danas, sutra
[124] M. Ivkovi}, D. \ukanovi}, J. Milenkovi}
Mogu}nost kori{}enja uljnih {kriljaca Aleksina~kog podru~ja
[128] D. Milinkovi}, D. \ukanovi}, M. Ignjatovi}
Mogu}nost eksploatacije metana sa aspekta metanoobilnosti jame RMU
“Soko”, Sokobanja
[130] D. Arsenijevi}, V. Rankovi}, S. Milovanovi}
Rekonstrukcija utovarnog mesta uglja u vagone za proizvodnju
3 000 000 t na povr{inskom kopu "Polje B"
[134] M. Kati}, D. Tomi}
@ivotna sredina i razvojni programi u okviru Kolubarskog basena
[139] M. Gruji}
Mogu}nosti za kombinovanu proizvodnju elektri~ne i toplotne energije u
Beogradu
[143] M. Savi}evi}, M. Nikoli}, B. Papi}, M. Crn~evi}
Modernizacija sistema za nadzor i upravljanje bloka TE "Nikola Tesla"
A2 - 210MW
[146] Lj. Rajakovi}, D. ^i~kari}, V. [[email protected]~i}, G. Baki}, V. Rajakovi}, M. \uki}
Korozija u ciklusu voda-para u termoenergetskim postrojenjima
[151] T. Milanov, B. Krajinovi}
Perspektiva mre`e 35kV na sremskom delu prigradskog konzuma JP
EDB
[156] @. \uri{i}, M. \uri}, Z. Ke{eljevi}
Analiza faktora snage klima ure|aja
[161] D. Ristivojevi}, M. Sari}, Z. Milosavljevi}
Vrednost potencijala nultog voda u TNC sistemu za{tite, pri nastanku
kvara u niskonaponskoj mre`i
[165] T. Milanov, J. Aleksi}, N. [kraba
Odnos maksimalnih i minimalnih konzuma TS 220/110 kV na
potro{a~kom podru~ju JP EDB i dimenzionisanje perspektivne
TS 400/110 kV Beograd II
[168] M. Gologlavi} Kolb, Z. Timotijevi}
Granski standardi u oblasti maziva, industrijskih ulja i srodnih proizvoda
[175] @. \uri{i}, N. Rajakovi}
Ekolo{ki i ekonomski motivi proizvodnje elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora
[179] D. Ivezi}, N. \aji}
Mehanizmi podr{ke kori{}enju obnovljivih izvora energije
[182] O. Oci}, M. An|eli}, G. Petkovi}, D. Jak{i}, L. Kur}ubi}
Izgradnja postrojenja za proizvodnju vodonika u Rafineriji nafte Pan~evo
[185] M. \urovi}-Petrovi}, @. Stevanovi}
Energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji - mogu}nosti i
prepreke za kori{}enje
„ ekonomija „ ekologija
energija
[192] D. Miki~i}, B. Radi~evi}
Aktuelno stanje vetroenergetike u Evropi po~etkom 2006. i budu}i
trendovi
[199] M. Nenkovi}, M. Pucar
U~e{}e javnosti u implementaciji programa uvo|enja obnovljivih izvora
energije u Srbiji
[206] P. Milanovi}, J. Stefanovi}, D. Dodi}, V. Tomi}
Kori{}enje energije tla za grejanje i hla|enje objekta
[209] P. Gbur~ik, V. Gbur~ik, S. Mastilovi}
Uticaj mikroklimatskih uslova na profile energije sunca i vetra
[213] V. Pavi}evi}, G. Tani}
Koliki je stvarni energetski potencijal malih hidroelektrana?
[225] B. Ignjatovi}, S. \urovi}, S. Bulatovi}, P. Aprcovi}, R. Albijani}, S. Bogdanovi}
Pristup revitalizaciji i pove}anju snage hidroagregata HE “Piva”
[230] B. \or|evi}, D. Stankovi}, M. Sretenovi}
Vrednovanje hidroenergetskog kori{}enja voda kao jedinog
koncentrisanog obnovljivog izvora energije
[234] V. Pavi}evi}, M. Luki}
Male hidroelektrane-regulatorni okvir
[246] G. \uki}, Z. Stojanovi}
Modernizacija sistema za{tite i upravljanja hidroelektrane “\erdap 1” na
nivou elektrane
[251] G. \uki}, L. Petrovi}, D. @ivkov
Smernice za automatizaciju rada hidroelektrane
[258] G. \uki}, Z. Stojanovi}
Modernizacija sistema za{tite i upravljanja hidroelektrane “\erdap 1” na
nivou agregata i transformatora bloka
[263] G. \uki}, Z. Stojanovi}, D. @ivkov
Specifi~nosti automatizacije hidroelektrana
[269] Lj. N. Vajda
Hidroelektrana “Obre`” na Savi - vi{enamensko re{enje
[277] R. Muli}
Optimizacija procesa proizvodnje biodizela, nuzproizvoda i derivata
[281] P. Rakin, Z. Bebi}, D. Rakin
Nacionalni program razvoja proizvodnje alkohola iz kukuruza u Srbiji sa
globalno energetskog stanovi{ta zamene fosilnih goriva
[284] J. Mitrovi}, V. Jankovi}, S. Predin, T. Furman
Biodizel - ekolo{ki zna~ajan i energetski obnovljiv izvor energije
[288] M. Brki}, T. Jani}, S. Igi}
Efikasnost i emisija gasova termi~kih postrojenja na biomasu
[293] L. A. Branko, K. Mari~i} D. Vesna, P. M. Ljubica
Mogu}a supstitucija fosilnih goriva bioproduktima
[297] J. Garche, P. Rakin, D. ^ikara
Regenerativna goriva i vodonik
[302] Z. Krtini}
Savremeni pristupi obuci i razvoju menad`era - osvajanje menad`erske
piramide
[310] A. \uri}
E-learning - savremena metoda u~enja u preduze}ima
[314] R. Markovi}, D. Kecman
Od Udru`enja malih akcionara do privatizaciono investicionih fondova
EPS-a i NIS-a
[317] \. ]iri}, S. Stani}, S. Kurkanovi}
Nove tehnologije i savremeni prilazi u obuci kadrova u NIS A.D.
Naftagas Geofizi~kom institutu
energija
Ivica Jakovljevi}, Ljubi{a Petrovi}
Direkcija EPS-a za JP sa Kosova i Metohije
UDC: 621.311.15/.16.001.81 : 553(497.115)=861
Energetski potencijal i
mogu}nosti daljeg razvoja
elektroenergetskog sektora
na Kosovu i Metohiji
1. Energetski resursi na
prostoru Kosova i Metohije
Na Kosovu i Metohiji postoje znatne
rezerve ruda olova i cinka,
feronikla,hroma, boksita, magnezita,
bentonita, kaolina i drugih mineralnih
sirovina. Najzna~ajnije mesto u strukturi
mineralnih sirovina Kosova i Metohije
zauzima ugalj vrste lignita, ~ije geolo{ke
rezerve iznose 14,7 milijardi tona, koje
su po svom zna~aju rangirane kao pete u
svetu.
1.1. Kosovski ugljeni basen
Produktivna serija Kosovskog lignitskog
basena obuhvata povr{inu od oko 250
km2 i nalazi se u blago zatalasanoj
kotlini koja ima pravac pru`anja SSZJJI, od Kosovske Mitrovice na severu do
Ka~anika na jugu. U najve}em delu
basena razvijen je isklju~ivo jedan
ugljeni sloj velike mo}nosti. Zavisno od
tektonike basena, ugalj se javlja na
razli~itim dubinama. Prose~na mo}nost
ugljenog sloja je 41 m, a maksimalna
dosti`e vrednost do 110 m. Ugalj
Rezime
Na Kosovu i Metohiji nalaze se izuzetno velike rezerve uglja. Od preko 14 milijardi
t geolo{kih rezervi bilansne su preko 10,7 milijarde t lignita. To je, i u Evropskim
razmerama, izuzetno zna~ajan energetski resurs koji predstavlja osnov za razvoj
energetike u na{oj zemlji, pri ~emu su ulaganja ekonomski izuzetno opravdana.
Pove}anje proizvodnih termo-energetskih kapaciteta sa sada{njih 1519 MW na
8500 MW instalisane snage, po umerenoj varijanti razvoja, omogu}uje
eksploataciju u narednih 170 godina.
Energy Potentional and Possibilites of Further Development
Electric Power Sectors on Kosovo and Metohia
Large extent capacious coal reserves are placed on Kosovo and Metohia. Of over
14 billions geological coal reserves more than 10,7 billions coal are balanced. Even
on European way of progress it is most important energetic fountain, which is base
for energetic development in our country with justified economic investments.
Thermo-energetic capacity increase from now 1519 MW to 8500 MW build in
power and with reasonable variant of development make possible following 170
years exploitation.
pripada grupi tipi~nih lignita. Ugalj u
centralnom delu basena je kvalitetniji u
odnosu na periferne delove. Odlikuje se
visokim sadr`ajem vlage ( do 45% ) i
niskim procentom sumpora ( do 0,8 % ).
Donja toplotna mo} se kre}e od 5.440
Tabela 1 Najzna~ajniji ugljeni baseni u Srbiji
Ugljeni
basen
Geolo{ke Eksploatac.
%u
DTE
rezerve
rezerve
ukupnim
( GJ/t )
(109 t)
(109 t)
ekspl. rez.
Vrednost (1,2 GJ/evra)
GJ
109evra
Kosovski
11.4
8.8
71
7.10
749.76
899.712
Metohijski
Kolubarski
2.8
3.0
1.4
1.8
11
14
7.40
7.70
124.32
166.32
149.184
199.584
Kostola~ki
2.0
0.26
2
9.70
30.264
36.3168
Kovinski
0.6
0.22
2
7.40
19.536
23.4432
Σ
19.3
12.48
100
7.28
1090.2
1308.24
[007]
kJ/kg do 9.210 kJ/kg, (prose~na 7.200
kJ/kg).
Podru~je Kosovskog lignitskog basena
neujedna~ene je istra`enosti u
geolo{kom smislu. Na osnovu
dosada{njih istra`ivanja utvr|ene su
geolo{ke rezerve od 11,5 milijardi tona,
od kojih su eksploatacione 8,8 milijarde
tona.
1.2. Metohijski ugljeni basen
U jugozapadnom delu Srbije nalazi se
Metohijski basen lignita, povr{ine oko
69,4 km2. Povr{ina terena ovog le`i{ta je
relativno ravna, male nadmorske visine.
Okonturenje sada{njeg Metohijskog
basena izvr{eno je na osnovu
istra`ivanja u podru~ju \onaja, Kline –
Tu~epa i \urakovca, kao i samog grada
Pe}i. Le`i{te je potrebno dalje istra`ivati
na podru~ju Orahovca i {ire.
Prose~na mo}nost ugljenog sloja je oko
energija
32 m, pri ~emu mo}nost opada idu}i ka
perifernim delovima basena.Raspolo`ivi
podaci o kvalitetu uglja ukazuju na
sli~nost sa lignitom iz Kosovskog
basena. Toplotna vrednost se kre}e od
5130 kJ/kg do 8420 kJ/kg, vlaga u uglju
42 do 48%, sadr`aj pepela 16-23% i
sumpora do 0,8%. Ukupne geolo{ke
rezerve lignita su procenjene na oko 2,7
milijardi tona, od kojih su
eksploatacione oko 1,5 milijarde tona.
1.3. Dreni~ki ugljeni basen
Na lokaciji Drenice konstatovane su
pojave lignita koja zahtevaju dalja
istra`ivanja. Na nivou raspolo`ivih
podataka, rezerve lignita u
eksploatacionim poljima ovog basena se
mogu grubo proceniti na oko 500
miliona tona, promenljive mo}nosti
od 7-27m.
2. Postoje}i energetski objekti
Eksploatacija lignita u Kosovskom
basenu odvija se na dva povr{inska
kopa: PK"Dobro Selo" i PK"Bela}evac".
Povr{inski kop "Dobro Selo"otvoren je
1956.god. sa po~etnim kapacitetom od
1x106 tona godi{nje proizvodnje. Kop se
fazno razvijao i pro{irivao do
projektovanog kapaciteta od 8,6x106
t/god. uglja i 14x106 m3/god. otkrivke.
Primenjena je kontinualna tehnologija
otkopavanja uglja i otkrivke sa tri BTS
sistema na uglju i ~etiri BTO sistema na
otkrivci.Osnovnu otkopnu mehanizaciju
~ine rotorni bageri Nema~ke proizvodnje
starosti od 15. do 40 god. Odlagali{nu
opremu ~ine konzolni odlaga~i istih
proizvo|a~a, dok se transport obavlja
gumenim tra~nim transporterima {irine
od V=1200 mm do V=1800 mm
doma}ih, Poljskih i Nema~kih
proizvo|a~a. Povr{inski kop "Dobro
Selo" snabdeva TE "Kosovo A" i delom
TE "Kosovo B" zatim Su{aru a
podmiruje i deo potreba industrije i
{iroke potro{nje.
Na bazi Kosovskog lignita po~inje i
izgradnja termoenergetskih objekata.
Prvi kilovat ~asovi elektri~ne energije
proizvedeni su agregatom bloka A1
snage 65 MW, koji je pu{ten u rad
20.10.1962. god. Blok A1 u toku 1963. i
1964.god. postavlja rekorde u
proizvodnji sa godi{njim iskori{}enjem
od 7.450 ~asova pune snage. Paralelno
sa proizvodnjom bloka A1, zavr{ava se
monta`a bloka A2 snage 125 MW,koji
ulazi u probni pogon 27.02.1964.god. U
aprilu 1970.god. pu{tena je u rad i tre}a
faza, odnosno blok A3 snage 200 MW.
U maju 1971.god. pu{ta se u pogon i
~etvrta faza, odnosno blok A4 snage 200
MW, istih tehni~kih karakteristika kao
blok A3. Po~etkom 1975.god. instalisana
snaga u TE "Kosovo" je 590 MW,i u to
vreme je najve}a jugoslovenska TE.
Blok A5 instalisane snage 210 MW ulazi
probni pogon 08.07.1975.god.
Zavr{etkom ovoga bloka zaokru`ena je
prva etapa izgradnje termoelektrana na
bazi kosovskog lignita. Ukupna
instalisana snaga prve etape je 800 MW.
Oprema za prva dva bloka isporu~ena je
prete`no iz zapadnih zemalja (Nema~ka
i SAD), dok je glavna oprema za ostale
tri jedinice isporu~ena iz isto~no
evropskih zemalja (Rusija, Poljska i
Ukrajina). TE se snabdeva vodom iz
reke Lab, pri ~emu se dodatna koli~ina
vode (letnji period) obezbe|uje se iz
akumlacije "Batlava" odnosno iz sistema
"Ibar-Lepenac" koji je povezan sa
akumulacijom "Gazivode". Pepeo i
{ljaka, nastali kao produkt sagorevanja
lignita u TE,otpremaju se na dva
nezavisna odlagali{ta koja se nalaze u
neposrednoj bliziniTE.Na jedno od tih
odlagali{ta pepeo i {ljaka iz blokova A1
i A2 dopremaju se hidrauli~kim putem,
dok iz blokova A3,A4 iA5 putem
transportnih traka.
Toplana Kosovo izgra|ena je da bi
snabdevala tehnolo{kom parom i
elektri~nom energijom objekte
energetike i hemije ( Su{aru lignita,
Gasifikaciju i Azotaru).Za te svrhe
izgra|ena su i pu{tena u pogon 1970 dva
kotla sa nominalnom produkcijom pare
od 140 t/h, jedna protivpritisna turbina
snage 16 MW, jedna kondenzaciona
turbina snage 25 MW. u drugoj fazi
izgradnje ugra|en je jo{ jedan kotao
nominalne produkcije pare 160 t/h. Tre}i
kotao je u{ao u pogon 1983 godine.
Kao osnovno gorivo za toplanu koristi se
ugalj sa deponije TE "Kosovo A" i
su{eni ugalj-pra{ina iz Su{are.
Na lokaciji udaljenoj 3 km severno od
TE "Kosovo A"1977god. zapo~ela je
izgradnja druge etape termoelektrana,
~ija }e sirovinska baza za rad biti tako|e
lignit Kosovskog basena. U prvoj fazi
izgradnje blok B1snage 339 MW ulazi u
EES Srbije 1983 godine a samo godinu
dana kasnije 1984, po~inje sa probnim
pogonom i blok B2 iste snage.
Snabdevanje sirovom vodom je iz
akumulacije "Gazivode" sistemom "IbarLepenac".Otprema pepela i {ljake vr{i se
na odlagali{te u neposrednoj blizini
TE.Unutra{nji transport pepela je
pneumatski dok je spolja{nji hidrauli~ki.
Glavna oprema za oba bloka,koja je
potpuno identi~na,isporu~ena je iz
zapadno evropskih zemalja ( Francuska i
Nema~ka).
Nakon zavr{etka bloka B2-1984 godine
ukupna instalisana snaga iznosi 1519 MW.
3. Pregled ostvarene proizvodnje
Pregled ostvarene proizvodnje prikazan
je na slikama 1, 2, 3, 4 kao i na tabeli 1.
Slika 1 Grafi~ki prikaz ostvarene proizvodnje na povr{inskim kopovima
za period od 1956-2000.
Povr{inski kop "Bela}evac" je otvoren
1965 godine i ima projektovani kapacitet
od 8,2x106 t/god. uglja i 14x106 m3/god.
otkrivke.Tako|e je primenjena
kontinualna tehnologija otkopavanja sa
2. BTD sistema na uglju i 3. BTO
sistema na otkrivci.Otkopnu i
odlagali{nu opremu ~ine rotorni bageri i
konzolni odlaga~i, ~iji je proizvo|a~
nema~ka firma TAKRAFF.Transport
uglja i otkrivke obavlja se gumenim
tra~nim transporterima {irine od V=1400
mm do V=1800 mm.Kop snabdeva
ugljem TE"Kosovo B".
[008]
energija
Slika 2 Tabelarni i grafi~ki prikaz ostvarene proizvodnje na povr{inskim
kopovima za period od 1999-2004.
1999*-do Juna; 1999**- do Juna
Slika 3 Grafi~ki prikaz ostvarene proizvodnje elektri~ne energije u
termoelektranama na KiM za period od 1962-2005.
Tabela 2
GODINA
Ostvarena proizvodnja u periodu 1999-2005.
TE "KOSOVO A" TE "KOSOVO B"
MWh
MWh
UKUPNO
MWh
1999
915.952
549.504
1.465.456
2000
664.790
1.266.905
1.931.695
2001
1.122.515
1.481.099
2.603.614
2002
1.232.885
1.988.410
3.221.295
2003
1.690.130
1.638.550
3.328.680
975.000
2. 585. 000
3.560.000
671.120
2. 924. 100
3.595.120
2004
2005
4. Mogu}nosti i pravci daljeg
razvoja elektroe-nergetskog sektora
Sobzirom da je Kosovski ugljeni basen
najperspektivniji basen u Srbiji u kome
je dosada{njom eksploatacijom otkopano
tek oko 2% od eksploatacionih rezervi
basena, da eksploatacija Metohijskog
basena nije ni zapo~eta, a da se usvojena
osnovna strate{ka opredeljenja za
zadovoljenje prognoziranog rasta
[009]
potro{nje elektri~ne energije baziraju na
sopstvenim resursima primarne energije,
postoje velike mogu}nosti daljeg razvoja
povr{inske eksploatacije i izgradnje
novih termoenergetskih objekata na bazi
Kosovsko-Metohijskog lignita.
Sa aspekta razmatranja do sada ura|enih
investicionih projekata prihva}eno je
opredeljenje nastavka eksploatacije
lignita u zoni postoje}ih lokacija
povr{inskih kopova. Ovakva orijentacija
pru`a mnoge prednosti kao {to su:
kori{}enje postoje}e opreme, instalacija i
pogona, obezbe|enje kontinuiteta u
snabdevanju termoelektrana i drugih
potro{a~a ugljem, eksploati{e se
najbogatije le`i{te pod najpovoljnijim
uslovima, otvaraju se mogu}nosti za
efikasno re{avanje rekultivacije
o{te}enog zemlji{ta itd.
U zoni eksploatacionih polja aktivnih
povr{inskih kopova ( Dobro Selo i
Bela}evac ) preostale rezarve iznose oko
85 miliona tona i zavr{etak eksploatacije
se o~ekuje oko 2010 godine.
U zoni severnog dela Kosovskog basena
planirano je otvaranje novog
povr{inskog kopa "Sibovac" sa
godi{njim kapacitetom od 17 do 21
miliona tona uglja. Sa ovog kopa, nakon
zatvaranja aktivnih povr{inskih kopova,
snabdevali bi se postoje}i revitalizovani
blokovi termoelektrane "Kosovo A" i
"Kosovo B", dva novoizgra|ena bloka
snage 2 x 339 MW na lokaciji
termoelektrane "Kosovo B", kao i
pove}ane potrebe za ugljem na
objektima Toplane ( kao osnovnog
izvora toplote za daljinsko grejanje
grada Pri{tine) i Su{are.Uslovi za
po~etak izgradnje "Kosovo B" druga
faza bili su najpovoljniji,zbog toga {to je
u sklopu prve faze izgra|ena
infrastruktura,obezbe|ena voda,prostor
za deponiju uglja a kapacitet hemiske
pripreme vode zadovoljio bi i drugu fazu
izgradnje.Tokom 1986-87.god.ura|ena
je Predinvesticiona studija u saradnji sa
isporu~iocima opreme ALSTHOM i
M.A.N. Druga faza izgradnje na lokaciji
TE"Kosovo B" u{la je u planove
dugoro~nog razvoja EPS-a.
U ju`noj zoni Kosovskog basena
planirano je otvaranje povr{inskog kopa
"Ju`no Kosovo"sa godi{njim
kapacitetom do 24 miliona tona uglja.
Kop bi po"Projektu 2100 MW"
snabdevao ugljem {est novo izgra|enih
blokova snage 350 MW na lokaciji TE
"Kosovo C ".
Posle 2020 godine perspektive razvoja
idu u pravcu gradnje kapaciteta i za
potrebe izvoza, i to putem koncesija i po
BOT ( Build, Operate, Transfer ) modelu
energija
Slika 4 Grafi~ki prikaz ostvarene proizvodnje u TE u periodu 1999-2005.
projektnog finansiranja na lokacijama
ju`no od Lipljana, projekat Oto Gold, ili
severozapadno od Kline (Metohijski
basen) sa mogu}no{}u izgradnje blokova
ukupne snage od 2000-3000 MW
(Kosovo D ).
Program razvoja energetskog kompleksa
do 2020 godine obuhvata slede}e etape:
1. revitalizaciju TE "Kosovo A"
Prema rezultatima sprovedenih analiza
definisani su slede}i ciljevi investicinog
poduhvata:
„ uspostavljanje projektnih / nominalnih
radnih parametara bloka (snaga bloka
200MW)
„ produ`enje radnog veka bloka za
najmanje 15 godina
„ ostvarenje vrednosti rasplo`ivosti,
pouzdanosti i ekonomi~nosti rada
bloka na nivou prose~nih
termoelektrana na ugalj sistema EPS-a
„ produ`enje radnog veka pomo}nih
sistema termoelektrane ~iji se
pripadaju}i deo odnosi na blok 3.
„ Razmatranje mogu}nosti prevo|enja
bloka na kombinovani re`im rada
„ Pobolj{anje uslva za{tite okoline, u
skladu sa zakonskim normativima
blokova prve faze, predvi|en je i
ostavljen prostor za izgradnju novih
blokova druge i tre}e faze u nastavku
prve faze, kao i ura|eni neki objekti,
postrojenja i infrastruktura, koji
delimi~no ili u potpunosti zadovoljavaju
potrebe druge faze.
3. izgradnju TE "Kosovo C"
Izgradnja novog termoenergetskog
objekta,TE Kosovo C, ukupne snage
2100 MW,na osnovu Studije izbora
lokacije TE Kosovo 2100
MW,predvi|eno je izme|u sela Novi
Poklek,Stari Poklek i Gornja Koratica na
rastojanju 20 km od Pri{tine.
Na bazi iskazanih potreba
elektroprivreda Slovenije, Hrvatske,
Makedonije i sopstvenih potreba
elektroprivrede Srbije, sredinom
1987.god. zap~ete su aktivnosti na izradi
potrebne investiciono-tehni~ke
dokumentacije.
U~e{}e partnera:
EP Hrvatske 600 MW ili
28,57%
EP Makedoije 400 MW ili
19,05%
EP Slovenije 300 MW ili
14,28%
EP Srbije
800 MW ili
38,10%
Bilans sredstava do trenutka odustajanja
EP biv{ih republika je slede}i:
hiljade $
EP Hrvatske
1.016,4
EP Makedonije
764,1
EP Slovenije
340,6
EP Srbije
1.604,0
UKUPNO
3.725,1
Stanje krajem 1992.
hiljade $
EP Hrvatske
1.016,4
EP Makedonije
968,4
EP Slovenije
340,6
EP Srbije
2.813,6
UKUPNO
4.813,6
U vezi programa 2100 MW mo`e se
konstatovati slede}e:
„ da je Program predhodnih radova u
zavr{noj fazi realizacije
„ da je sistem finansiranja u skladu sa
Sporazumom funkcionisao do kraja
1989.god.
„ da su EP Hrvatske i Slovenije istupile
iz sistema finansiranja
„ da je EP Makedonije istupila iz
sistema finansiranja po~etkom
1991.god.
„ u 1991. i 1992.god. i do kraja
zavr{etka radova finasiranje je
obezbedila EP Srbije
„ da se u ovom aran`manu radi o
odnosu privrednih partnera tako tako
da ovo pitanje ne ulazi u deobu
imovine biv{e SFRJ.
4. izgradnju TE Kosovo D
Na bazi rezervi u Metohijskom basenu
planirana je izgradnja blokova ukupne
snage od 2000 do 2500 MW. Za
Slika 5 Planirani razme{taj objekata EES na Kosovu i Metohiji
2. izgradnju objekata kontinuiteta na
lokaciji TE "Kosovo B"(2 x 339 MW)
Uzimaju}i u obzir protekli vremenski
period od poslednjih radova vezanih a
izgradnju TE kosovo B (II faza), kao i
uva`avaju}i iskustva ste~ena na
eksploataciji blokova TE Kosvo B (I
faza),na istoj lokaciji, u narednom
periodu je predvi|eno da se uradi niz
prethodnih radova i investiciono
tehni~ka dokumentacija, koja }e dati
potrebne odgovore veane za mogu}nosti
igradnje nvih blokova na lokaciji TE
Kosovo B.U tom smislu tokom izgradnje
[010]
energija
Slika 6 Dugoro~ni program iskori{}avanja resursa (lignita)
elektroenergetskog potencijala Kosova i Metohije
stanovi{ta morala posebno da se
razmotri .
Sve varijante predstavljaju, zbog dugog
vremenskog perioda i verovatnog
tehnolo{kog napretka, mogu}nost
kori{}enja lignita datih karakteristika.
5. Razvojni projekti predlo`eni
od strane Kosovske energetske
kompanije
Slika 7 Varijante dugoro~nog razvoja elektroenergetskog sektora
Kosova i Metohije
Kosovska energetska kompanija (KEK)
koja, zajedno sa UNMIK
administracijom trenutno upravlja
elektro-energetskim sektorom na Kosovu
i Metohiji, predlo`ila je Kosovskom
fondu za privrednu rekonstrukciju i
razvoj slede}e projekte:
„ Pro{irenje termoelektrane Kosovo B sa
2x2x339 MW
„ Povr{inski kop Sibovac 21x106 t/god
„ Program 2100 MW
„ Projekat za revitalizaciju,
rekonstrukciju i modernizaciju
blokova u termoelektrani Kosovo A
„ Projekat "OTO-GOLD" 4200-4800 MW
„ Projekat zagrevanja Pri{tine iz
postoje}ih blokova TE Kosovo B
„ Hidroelektrana @ur sa instalisanom
snagom od 248 MW
6. Zaklju~ak
realizaciju ovog projekta potrebno je
uraditi doistra`ivanje Metohijskog
basena, kao i dodatne studije i projekte
za izgradnju povr{inskih kopova i
termoelektrana
5. povezivanje elektroenergetskog
sistema sa gasovodom prirodnog gasa iz
Rusije,iz pravca Bugarske.
Razvoj elektroenergetskog sistema posle
2020 godine zavisi}e u prvom redu, od
energetskih potreba zemlje, odnosno
strategije razvoja energetike . Simulacija
grani~nih mogu}nosti razvoja TE
ura|ena u studiju "Optimizacija razvoja
energetsko –industrijskog kompleksa
"razmatra tri varijante razvoja:
minimalna varijanta razvoja, sa
izgradnjom objekata instalisane snage
oko 6.500 MW i vremenom
iskori{}enja resursa do oko 2220
godine ( ve}i deo investicionih
projekata ve} ura|en );
„ umerena varijanta razvoja, sa
izgradnjom objekata instalisane snage
oko 8.500 MW i vremenom
iskori{}enja resursa do oko 2170
godine;
„ maksimalna varijanta razvoja, sa
izgradnjom objekata instalisane snage
oko 10.000 MW i vremenom
iskori{}enja resursa do oko 2160
godine, koja bi sa ekonomskog
„
[011]
Geolo{ke rezerve uglja na Kosovu i
Metohiji od oko 15 milijardi t
predstavljaju jedan od najzna~ajnih
energetskih resursa u Evropi. Kosovskometohijski basen u ukupnim bilansnim
rezervama uglja Srbije u~estvuje sa
76%. Dosada{njom eksploatacijom u
kosovskom basenu otkopano je manje od
2%. Sve ovo ukazuje od kolikog su
zna~aja za dalji razvoj energetike Srbije.
Mnogobrojne studije i projekti kao i
ura|eni prostorni plan podru~ja
eksploatacije Kosovsko-metohijskog
lignitskog basena pokazuju da se mogu
izgraditi termo elektrane instalisane
snage od 6500 – 10000 MW, u
zavisnosti od usvojene varijante razvoja,
i vekom eksploatacije resursa u narednih
200 godina. Ulaganja pri tome po
ekonomskim efektima nemaju premca u
Srbiji pa i u Evropi.
Javna preduze}a Elektroprivrede Srbije
sa Kosova i Metohije, JP Povr{inski
kopovi “Kosovo” – Obili}, JP
Termoelektrane “Kosovo” – Obili}, i JP
“Elektrokosmet” – Pri{tina, do juna
1999 godine ostvarivala su stabilnu
proizvodnju i uredno snabdevale
potro{a~e elektri~nom energijom.
Proizvodnja elektri~ne energije iz
kosovskih termoelektrana iznosilo je oko
17% ukupne proizvodnje elektri~ne
energija
energije EPS-a. Ta koli~ina energije ne
samo da je bila dovoljna za podmirenje
konzuma Kosova i Metohije ve} su se u
letnjim mesecima znatne koli~ine
energije izvozile.
Od juna 1999 godine, kada su KFOR i
UNMIK preuzele upravljanje u javnim
preduze}ima a zatim i formirali KEK
(Kosovsku Energetsku Kompaniju).
Proterano je oko 7900 srba, crnogoraca i
nealbanaca sa svojih radnih mesta,
veoma stru~ne radne snage. U KEK je
od 1999 do 2005 godine ulo`eno preko
500 miliona evra ali se nivo ostvarene
proizvodnje kre}e tek oko 60%
proizvodnje koja je ostvarena 1998
godine. To se odra`ava svakodnevnim
restrikcijama u snabdevanju elektri~nom
energijom na prostoru Kosova i
Metohije.
Poku{aji nelegalne i diskriminatorske
privatizacije preduze}a sa prostora
Kosova i Metohije jo{ jedno je
upozorenje da dr`ava Srbija mora da
preduzme sve neophodne mere u cilju
za{tite svoje imovine, stvaranju uslova
za povratak prognanih sa prostora
Kosova i Metohije u svoje domove i na
svoja radna mesta, tehni~ko iskori{}enje
energetskih objekata vrati u
projektovane vrednosti i nastavi sa
realizacijom razvojnih planova
energetike u Srbiji. Taj razvoj bez za{tite
i kori{}enja energetskih resursa na
Kosovu i Metohiji je veoma ote`an i
te{ko se mo`e zamisliti.
Literatura
Razvojno-planska dokumentacija EPS-a
Investiciono-projektna dokumentacija
RI-a Beograd
Prostorni plan podru~ja eksploatacije
Kosovsko-metohijskog lignitskog basena
Dokumentacija direkcije EPS-a za JP sa
KiM
Dragutin Markovi}, dipl. el.in`.
EPS, Direkcija za JP sa Kosova i Metohije
Radi{a Kosti}, dipl.el.in`., Bo`idar Kova~evi}, dipl.el.in`.
EMS Beograd
Neboj{a Aleksi}, dipl.el.in`.
EPS, JP "Elektrokosmet" - Kosovska Mitrovica
UDC: 621.311.1.003.1/.2 9497.115)=861
Elektri~na mre`a i potro{nja
elektri~ne energije na Kosovu
i Metohiji, sa posebnim
osvrtom na srpska podru~ja
Rezime
Ovim radom – saop{tenjem, `eleli smo da uka`emo na de{avanja u potro{nji
el.energije na Kosovu i Metohiji, kao i stanju el.mre`e sa posebnim osvrtom na
podru~ja gde `ive Srbi i drugi nealbanci, i na potrebna delovanja da se pobolj{a
snabdevanje el.energijom tih podru~ja.
1. Uvod
Elektroenergetski sistem (EES) Kosova i
Metohije, kao integralni deo EES-a
Srbije i Crne Gore ~ine objekti
proizvodnje, prenosa (trafostanice i
dalekovodi napona 400, 220 i 110 kV) i
distribucije el.energije. EES Kosova i
Metohije je povezan sa ostalim delom
sistema Srbije dalekovodima 400 kV za
Ni{, 220 kV za Kru{evac i
dalekovodima 110 kV za Novi Pazar i
Bujanovac, sa sistemom Crne Gore
dalekovodom 400 kV, dok je sa EES-om
Makedonije povezan dalekovodom 400
kV i jednim dalekovodom 220 kV za
Skoplje. Stara veza dalekovodom 110
kV za Skoplje je ukinuta. EES Kosova i
Metohije je povezan i sa EES-om
Albanije preko dalekovoda 220 kV. U
sklopu EES-a Republike Srbije povezan
je u evropski EES. EES Kosova i
Metohije karakteri{u slede}i elementi:
Proizvodni kapaciteti:
TE "Kosovo A i B"
HE Gazivode
MW
1478 MW
34
Objekti prenosa el.energije:
TS 400/220 kV "Kosovo B" 1200 MVA
TS 220/110 kV
1000 MVA
TS 110/H kV
1600MVA
Dalekovodi 400 kV
179,6 km
Dalekovodi 220 kV
287,1 km
Dalekovodi 110 kV
618,0 km
[012]
Objekti distribucije el.energije
(dalekovodi i trafostanice napona 35 i 10
kV i NN mre`a);preko 1700 MVA
instalisane snage i preko 15500 km
dalekovoda i nn mre`e.
Tokom predhodne tri godine izgra|ene
su dve nove TS 110/20(10) kV u
Kosovskoj Kamenici i Pri{tini i
priklju~ni dalekovodi 110 kV za ove TS,
du`ine oko 15 km, kao i transformacija
220/35 kV Podujevo, koja je priklju~ena
na dalekovod 220 kV Obili} – Kru{evac,
a zapo~eto je i uvo|enje napona 20 kV
izgradnjom 117 TS 20/0,4 kV instalisane
snage 66,43 MWA.
Razvoj EES-a Kosova i Metohije mo`e
se podeliti u tri karakteristi~na perioda:
„ do 1990 godine,
„ 1990 – 1999 godine,
„ posle 1999 godine.
Period razvoja do 1990 godine je bio
intezivan i i{ao je u skladu sa
pove}anjem proizvodnje i potro{nje
el.energije koja je bila diktirana
razvojem privrede, ali i {iroke potro{nje.
Elektronergetska struktura izgra|ena u
ovom periodu na naponskim nivoima
400 i 220 kV, nije se menjala tokom
predhodnih 15 godina, dok je na
naponskom nivou 110 kV bilo promena.
Svi elektroenergetski objekti su gra|eni
uglavnom iz me|unarodnih kredita, dok
su neki objekti 110 kV i
elektrodistribucije gra|eni iz fondova za
nerazvijena podru~ja onda{nje SFRJ.
energija
Tokom perioda od 1990 –
Tabela 1 Potro{nja elektri~ne energije, maksimalnih optere}enja i stope rasta
1998 godine zastao je
Potr.
ED Elektrokosmet
Trep~a
Feronikl
UKUPNO
razvoj EES-a. Osnovni
St.rasta Maks.snaga St.rasta
uzroci su destabilizacija
GWh
GWh
GWh
GWh
God.
potr. %
MW
opt. %
stanja na celom prostoru
1971
401
85.5
175
576
SFRJ, politi~ko-teritorijalne
1972
457
90.9
177
634
deobe tada{njih republika,
11.6
1973
512
109.4
201
713
ratni sukobi, pad privrednih
13.6
1974
604
126.4
221.1
825
aktivnosti i nacionalnog
1975
668
132.4
233.3
901
dohotka, me|unarodna
1976
766
156.5
233.3
999
izolacija SRJ i pogor{anje
1977
827
175.8
251.3
1078
ekonomskog polo`aja
dr`ave. Tokom ovog
11.4
11.1
1978
896
177.2
241.3
1137
perioda izgra|eno je
1979
976
205.9
255.2
1231
nekoliko objekata za prenos
1980
1144
224.5
216.6
1361
i distribuciju el.energije na
1981
1230
243.8
221.4
1451
naponskom nivou 110 kV
1982
1317
258.2
220
1537
sa ciljem da se otklone
6.5
6.5
1983
1348
265.5
229.5
1578
o~ekivani problemi u
1984
1443
276.7
230
72.9
1746
snabdevanju potro{a~a
1985
1566
307.0
235.7
227.8
2030
el.energijom.
1986
1706
335.0
238.4
235.7
2180
Tokom ratnih sukoba na
1987
1828
358.0
358.3
283.8
2470
prostoru Kosova i Metohije
4.5
7.2
1988
1873
367.0
376.2
445.5
2695
(1998-1999 godine) u
1989
1964
385.0
367.5
517.9
2849
potpunosti su zastale
1990
1949
434.5
312.5
450
2712
planirane razvojne
1991
1956
404.3
235.3
423.5
2615
aktivnosti definisane
1992
1903
413.1
111.7
237.7
2252
studijom dugoro~nog
1993
2136
465.2
77.2
85.5
2299
razvoja EPS-a iz 1997
4.1
2.9
1994
2292
486.6
55.5
83.7
2431
godine. Na`alost, posle
1995
2465
510.0
108.8
97.9
2672
juna 1999 godine i nasilnog
1996
2656
540.0
228.2
254.6
3139
proterivanja srpskog naroda
1997
2712
540.0
212.8
249.4
3174
pa samim tim i zaposlenih
u elektroprivrednim
1998
2609
530.0
149.8
81.1
2840
preduze}ima EPS-a na
1999
Kosovu i Metohiji, razvoj
2000
~650.0*
3120
EES-a je poprimio nove
2001
~700.0*
3344
nepredvi|ene pravce. Dok
2002
~750.0*
3546
se na prostorima gde su
2003
~800.0*
3746
ostali i do{li da `ive
2004
>900.0*
4118
Albanci pospe{ivao razvoj,
2005
>1000.0*
4360
dotle se na prostorima gde
*Odnosi se na bruto potro{nju celog Kosova i Metohije
`ive Srbi uglavnom radilo
na eventualnom saniranju
postoje}eg stanja, a jaz izme|u tih
"Trep~e" kao direktog potro{a~a, dok je
Po~etak politi~ke krize i ratovi na
prostora se sve vi{e produbljivao.
na teritoriji cele republike Srbije bila
prostoru biv{e SFRJ prvo su se odrazili
10.4 %. Od 1975. godine stopa rasta je
tokom perioda 1991-1994. godina na
2. Potro{nja elektri~ne energije i bila u opadanju, ali je uvek za oko
potro{nju elektri~ne energije velikih
prognoza potro{nje za naredni
(direktnih) potro{a~a kao {to su "Trep~a"
2.2 – 3.1 procentnih poena bila ve}a u
i "Feronikl", a {to se odrazilo i na
period
odnosu na celu teritoriju republike
sveukupni pad potro{nje, ali i na
Srbije. Za ceo posmatrani period na
Potro{nja elektri~ne energije razvrstava
promenu strukture potro{nje elektri~ne
Kosovu i Metohiji je prose~na stopa
se u tzv. {iroku potro{nju (tarifni
energije. Na promenu strukture potro{nje
rasta iznosila 7.9 %, a na celoj teritoriji
potro{a~i) industrijsku i potro{nju
u korist {iroke potro{nje, znatno je
republike Srbije 5.6 %. U ovom periodu
direktnih potro{a~a (kvalifikovani
uticala i "stimulativna" cena elektri~ne
koji je obele`en poja~anim
potro{a~i). Potro{nja zavisi od
energije, tako da je elektri~ne energija
ekonomskog razvoja podru~ja i
separatizmom albanske narodnosti na
kao energent za grejanje stanova i
demografije na tom podru~ju. U tabeli 1
Kosovu i Metohiji i koji je kulminirao
poslovnog prostora postala najjeftiniji i
dat je prikaz potro{nje elektri~ne
eskalacijom nasilja separatista i terorista
najisplativiji energent. U ovom periodu
energije na Kosovu i Metohiji za period
1998. i 1999. godine, sva doga|anja
opadala je potro{nja idustrijskih
od 1971-1998., odnosno 2005. godine.
posle 1981. godine, direktno su se u
potro{a~a, ali i mnogo br`e rasla
periodima poreme}enog bezbednosnog
Iz tabele se jasno vidi da je stopa rasta
potro{nja doma}instava. Tako je
potro{nje elektri~ne energije na Kosovu i stanja odra`avala na funkcionisanje
nekada{nji odnos potro{nje industrijskih
Metohiji po~etkom posmatranog perioda privrednih subjekata, pa samim tim i na
potro{a~a i doma}instava od 55 % : 45
(1971-1975) dostizala 13.6 % bez u~e{}a potro{nju elektri~ne energije.
[013]
energija
Tabela 2
Struktura i broj potro{a~a na kraju 2004.
1
Industrija
Priklju~eni na
napon (kV)
110
2
Industrija
35
13
3
Privreda
10
221
4
Privreda I kategorija
0,4
744
5
Privreda II kategorija (jednotarifna brojila)
0,4
20624
6
Privreda II kategorija (dvotarifna brojila)
0,4
20266
7
Javno osvetljenje
0,4
349
8
Doma}instva (dvotarifna brojila)
0,4
206824
9
Doma}instva (jednotarifna brojila)
0,4
59614
Doma}instva (Pau{alne tarife)
0,4
10015
Vrsta potro{a~a
10
Ukupno
% promenjen u odnos 25 % : 75 %, a
tokom 1998. godine jo{ vi{e pogor{an na
odnos 18 % : 82 %.
Broj
potro{a~a
3
318670
1999.godine vrlo slo`eni i perspektivno
za srpski narod neizvesni, to je
prognoziranje potro{nje elektri~ne
energije prava avantura. Isto tako, s
obzirom na to da su Srbima i drugim
nealbancima uskra}ena osnovna ljudska
prava na `ivot i rad tamo gde im je
imovina, to se jo{ vi{e oslo`njava
pravljenje prognoza potrebne elektri~ne
energije. Zbog sporog odvijanja procesa
povratka Srba u metohijski deo
Kosmeta, nemogu}e je prognozirati
potro{nju ovog dela sa aspekta interesa
srpskog naroda. Pri prognoziranju
potro{nje elektri~ne energije uzeta je u
obzir ~injenica da je specifi~na godi{nja
potro{nja elektri~ne energije po
doma}instvu krajem protekle decenije na
Kosovu i Metohiji dostigla iznos od
Slika 1
Za perod posle rata 1999. godine,
neraspola`e se kvalitetnim podacima o
potro{nji elektri~ne energije, ali se zna
da je do{lo do velikog skoka potro{nje
koji je znatno prema{io bruto godi{nju
potro{nju od 3000 GWh, sa tendencijom
da ve} u 2006.godini prema{i 4600
GWh, uz maksimalno optere}enje ve}e
od 1200 MVA.
Potro{nja elektri~ne energije tokom
prethodnog perioda rasla je za oko 8,5%
godi{nje, mada je i taj podatak
nedovoljno ta~an jer su zbog hroni~nog
nedostatka elektri~ne energije i lo{ih
naponskih prilika kod krajnjih potro{a~a
na snazi bila stalna ograni~enja
potro{nje, pa se prakti~no i ne zna kolika
bi stvarna potro{nja bila ako bi
potro{a~ima elektri~ne energija bila
dostupna sa odgovaraju}im kvalitetom.
Slika 2
Gubici elektri~ne energije (tehni~ki i
komercijalni) su zastra{uju}i i dosti`u
iznos od 46%. U~e{}e komercijalnih
gubitaka u ovom iznosu je reda 55 – 60%.
Na visok rast potro{nje elektri~ne
energije, pored komercijalnih gubitaka
znatno je uticao i uti~e nizak stepen
naplate elektri~ne energije (ispod 50%
fakturisane energije).
U tabeli 2 data je struktura i broj
potro{a~a na kraju 2004.
Na slici 1 dat je dijagram koji prikazuje
proizvodnju elektri~ne energije TE
KOSOVO i HE GAZIVODE i potro{nju
elektri~ne energije potro{a~kog konzuma
Kosova i Metohije u 2004.godini, a na
slici 2 dat je prikaz ostvarene potro{nje
elektri~ne energije preko TS 35/10 kV
Kosovska Mitrovica 1 koja napaja
severnu Kosovsku Mitrovicu.
Prognoziranje potreba za elektri~ne
energijom i njenom snagom je uvek
slo`en i kompleksan zadatak, pa ~ak i u
uslovima stabilnog razvoja dru{tva i
privrede. S obzirom na uslove koji su na
Kosovu i Metohiji od po~etka
1998.godine, a naro~ito posle juna
[014]
blizu 5000 kWh, ali i da je posle rata
elektri~ne energija bila i ostala glavni
energent te da je ovaj statisti~ki podatak
znatno prema{en, ali se ne raspola`e
preciznom informacijom.
Kako je fluktuacija stanovni{tva u
posmatranim podru~jima Kosova i
energija
Metohije stalno prisutna, kao i
nesaglediv privredni razvoj tih podru~ja,
to se ne mo`e kvalitetno planirati razvoj
potro{nje. Empirijskim putem i na
osnovu relativno ta~nih podataka o broju
stanovnika i doma}instava u tim
podru~jima, procenjuju se godi{nje
potrebe za elektri~ne energijom i njenom
snagom, a u tabeli 2 dat je prikaz
prognozirane potro{nje elektri~ne
energije na Kosovu i Metohiji prema
Studiji EPS-a iz 1997.godine.
Br.
potro{a~a
Severni
Kosmet
Centralni
Kosmet
Ju`ni
Kosmet
Kosovsko
Pomora.
Ostala
naselja
Energ.
(GWh)
Snaga
(MW)
oko 18500
200
60
oko 7800
90
25
oko 3850
40
11
oko 8222
100
25
oko 400
4
uklju~ivanja novih proizvodnih pogona
termo i hidroelektrana, ga{enje starih TE
i razvoj poro{nje elektri~ne energije
proistekli zaklju~ci oko potreba gradnje
novih elektroenergetskih objekata
prenosa elektri~ne energije, uklju~uju}i i
prostor Kosova i Metohije. Po ovoj
Studiji kao i prethodnoj iz 1990.godine,
proistekla je potreba za gradnju slede}ih
objekata na Kosovu i Metohiji:
Do 1995.godine:
„ Dalekovod 110 kV od TE "Kosovo A"
do Podujeva i aktiviranje ranije
izgra|ene TS 110/x kV Podujevo
„ Dalekovod 110 kV od TE "Kosovo A"
do Kosovske Mitrovice(Trep~a) ili
dalekovod od Podujeva do Kosovske
Mitrovice
„ Dalekovod 110 kV od Kline do Pe}i
„ Dalekovod 110 kV od Prizrena do
Orahovca i TS 110/x kV Orahovac
„ Dalekovod 110 kV od Orahovca do
\akovice
Tabela 2 Prognoza potro{nje elektri~ne energije do 2020.
Prognozirane vrednosti potro{nje GWh
Varijante
1995*
1995
2000
2005
2010
2015
2020
2456
2899
3341
3783
4226
4660
2361
2776
3191
3606
4021
4436
1981-1990
2481
2934
3386
3838
4290
4742
1985-1994
2256
2563
2871
3179
3486
3794
1971-1990
1975-1994
2465
*Ostvarena potro{nja
3. Elektri~na mre`a
Iako je potro{nja elektri~ne energije
do`ivela ekspanziju i dostigla nivo
prognozirane za period 2015.2020.godina, razvoj elektri~ne mre`e, i
to pre svega transformacija 400/110 kV
i dalekovoda 110 kV nije pratio ovaj
trend, pa je zbog toga veoma ugro`eno
snabdevanje potro{a~a na gotovo celom
prostoru Kosova i
Metohije."Zahvaljuju}i" hroni~nom
nedostatku elektri~ne energije i
problemima u elektri~ne distributivnoj
mre`i, ubla`eni su problemi u prenosu
elektri~ne energije. Me|utim, svako
novo pobolj{anje u elektri~no
distributivnoj mre`i direktno se
odra`ava na pove}anje optere}enja
objekata prenosa elektri~ne energije.
Elektrotehni~ki institut "Nikola Tesla"
je za potrebe EPS-a 1997.godine uradio
Studiju dugoro~nog razvoja prenosne
mre`e 400,220 i 110 kV na podru~ju
Republike Srbije za period do 2020.
godine. Ovom Studijom su kroz analizu
„
TS 110/x kV Kosovo Polje i
dalekovodi 110 kV za Pri{tinu
odnosno u alternativnoj varijanti za
Crkvenu Vodicu
Do 2000.godine:
„
TS 110/x kV Kosovska Kamenica i
priklju~ni dalekovodi 110 kV
„
TS 110/10 kV Pe} 2 i priklju~ni
dalekovodi 110 kV
„
TS 110/35 kV [timlje(Uro{evac 2) i
priklju~ni dalekovodi 110 kV, ~ime bi
se zatvorio prsten 110 kV i omogu}ilo
dvostrano napajanje Lipljana
Do 2005.godine:
„
TS 400/110 kV Pe} 3 ili Kosovska
Mitrovica i priklju~ni dalekovodi 400
i 110 kV
„
TS 110/h kV Pri{tina 5(ju`ni deo
grada) i priklju~ni dalekovodi 110 kV
„
TS 110/h kV Badovac(kod Gra~anice)
i priklju~ni dalekovodi 110 kV
„
TS 110/h kV Srbica i priklju~ni
dalekovodi 110 kV
[015]
Do 2020.godine:
Studijom je sagledavana potreba razvoja
mre`e 400 i 220 kV, pre svega sa
aspekta gradnje i pu{tanja u pogon novih
proizvodnih kapaciteta i ga{enja starih.
U ovom periodu je bilo planirano da se
izgrade 4 nova bloka u TE "Kosovo B"
snage po 350 MW i 6 novih blokova TE
"Kosovo C" ukupne snage 2100MW,
kao i da se ugasi svih 5 blokova TE
"Kosovo A".
Za ovaj period nije razra|ivan razvoj
mre`e 110 kV.
3.1. Sada{nje stanje napajanja
potro{a~a u srpskim podru~jima
Napajanje potro{a~a elektri~nom
energijom u svim navedenim srpskim
podru~jima kao i izolovanim
naseljeljima poput Gora`devca, Velike
Ho~e, Orahovca i sli~nih je iz EES-a
Kosova i Metohije. Po podru~jima to
izgleda ovako:
Severni Kosmet
Potro{a~i elektri~ne energije u
severnom delu Kosova i Metohije,tj. na
teritoriji Op{tina Kosovska Mitrovica,
Zve~an, Zubin Potok i Leposavi}
napajaju se elektri~nom energijom iz
slede}ih ta~aka (izvora):
„ Iz TS 110/35 kV Vala~, instalisane
snage 91,5 MVA koja je uklju~ena na
elektroenergetski sistem UNMIK-a –
KEK-a sa mogu}no{}u povezivanja
na TS 110/35 kV u Novom Pazaru
preko DV 110 kV,
„ Iz TS 110/35 kV Gazivode, instalisane
snage 10 MVA koja je uklju~ena
preko DV 110 kV U TS Vala~
„ Iz TS 35/6,3/3,3 kV "Trep~a" –
Energetika koja je priklju~ena u TS
110/35 kV [upkovac (ju`ni deo
Kosovske Mitrovice) na
elektroenergetski sistem UNMIK-a KEK-a
„ Iz TS 110/35 kV Ra{ka, preko TS
35/10 kV Rudnica i Le{ak (iz mre`e
Elektrosrbije Kraljevo)
TS 110/35 kV Vala~ slu`i i za
napajanje potro{a~a u ju`nom delu
Kosovske Mitrovice preko TS 35/10 kV
Kosovska Mitrovica II snage 24 MVA i
izvoda 10 kV snagom oko 6 MVA {to
ukupno iznosi oko 30 MVA, odnosno
oko 30 % instalisane snage Vala~a. Do
4. novembra TS Vala~ je imala snagu
51,5 MVA, a nakon zamene
transformatora 20 MVA sa
transformatorom snage 60 MVA, snaga
je pove}ana. U ovoj trafostanici od
2003.godine u pogonu je i
novoizgra|ena transformacija 35/10 kV
instalisane snage 8 MVA. TS 110/35 kV
Gazivode napaja prostor Ibarskog
energija
Kola{ina i jedan mali deo konzuma u
blizini Ribari}a (ED Novi Pazar ), a
optere}ena je snagom do 10 MVA.
Trafostanica 110/35 kV Gazivode je
izgra|ena i pu{tena u rad 1995. godine.
Transformator snage 10 MVA je do
ugradnje u ovu trafostanicu radio u TS
Vala~ ( od 1953. do 1988. godine).
Preko TS 35/6,3/3,3 "Trep~a" –
Energetika napajaju se pogoni "Trep~e"
u Zve~anu i deo naselja Zve~an snagom
do 8 MVA. Trafostanica 35/6,3/3,3 kV
"Trep~a"-Energetika u Zve~anu je
izuzetno star objekat (postrojenje 3,3 kV
je jo{ iz perioda pre drugog svetskog
rata kada su Englezi eksploatisali
rudnik). U trafostanici je ugra|eno 2
transformatora snage po 16 MVA
napona 35/6,3 kV i tri transformatora
snage 2+3+2 MVA napona 35/3,3 kV.
Iz TS 110/35 kV Ra{ka preko DV 35 kV
iz Rudnice (na administrativnoj granici)
napaja se podru~je Le{ka snagom do
maksimalno 4 MVA. TS 35/10 kV
Le{ak instalisane snage 1x4 MVA
vlasni{tvo je JP "Elektrosrbija" – ED
Ra{ka
TS 35/10 kV Kosovska Mitrovica 1 je
novoizgra|ena TS instalisane snage 3x8
MVA, a u pogonu je od 2003.godine i
priklju~ena je na TS 110/35 kV Vala~.
Stara TS 35/10 kV Kosovska Mitrovica
1 je demontirana.
TS 35/10 kV Leposavi} i So~anica su
priklju~ene na TS 110/35 kV Vala~. TS
35/10 kV Leposavi} je snage 1x8 MVA,
a TS 35/10 kV So~anica je instalisane
snage 1x2,5 MVA.
TS 35/10 kV Zubin Potok je priklju~ena
na TS 110/35 kV Gazivode, kapaciteta
2,5+4 MVA.
Centralni Kosmet
Podru~je centralnog Kosmeta(Gra~anica
i Lipljan sa okolinom) napajaju se iz
trafostanica 110/35 kV Pri{tina 1 snage
63 MVA i Lipljan snage 63 MVA, preko
TS 35/10 kV Pri{tina, Badovac, Lipljan i
Kosovo Polje. Svi navedeni objekti su
starije gradnje izuzev TS 110 kV
Lipljan. Svi objekti u zimskom re`imu
rada su preoptere}eni.
Severni deo centralnog Kosmeta
(Prilu`je sa okolnim selima) napaja se
elektri~nom energijom preko TS 35/10
kV Mazgit kod Obili}a iz TS 110 kV
Pri{tina 1 ili TE "Kosovo A".
Ju`ni Kosmet
Podru~je [ar-planine, odnosno teritorija
op{tine [trpce uklju~uju}i i turisti~ki
centar "Brezovica", napaja se
elektri~nom energijom preko TS 35/10
kV instalisane snage 8 MVA [trpce i
jednog dalekovoda 35 kV iz TS 110/35
kV Uro{evac. Maksimalno optere}enje
zimi znatno prevazilazi instalisanu snagu
TS [trpce. Od ispravnosti dalekovoda
koja zavisi i od drugih okolnosti osim
odr`avanja, kao i stanja optere}enosti
prenosnih dalekovoda i TS 110 kV
Uro{evac, zavisi napajanje celog
podru~ja. Podru~je [ar-planine u Gori
(Draga{ i okolina) napaja se elektri~nom
energijom iz TS 110/35 kV Prizren
preko jednog dalekovoda 35 kV i TS
35/10 kV Draga{, na koju je priklju~ena
i jedna od najstarijih malih
hidroelektrana Dikance.
Kosovsko Pomoravlje
Podru~je Kosovskog Pomoravlja sa oko
8000 srpskih potro{a~a elektri~ne
energije napaja se iz TS 110/35/10 kV
Gnjilane i Vitina i nove TS 110/20(10)
kV Kosovska Kamenica, preko TS 35/10
kV Gnjilane 1,2 i 3, Novo Brdo, Klokot,
Berivojce i Vladovo.
3.2. Izgra|eni i rekonstruisani
elektro energetski objekti u srpskim
podru~jima
Tokom prethodnog perioda, od
1999.godine, izgra|eni su ili
rekonstruisani slede}i objekti:
„ Zamenjen je transformator snage 20
MVA sa transformatorom 60 MVA u
TS 110/35 kV Vala~,
„ Izgra|ena je nova TS 35/10 kV
Kosovska Mitrovica 1 snage 3h8
MVA, umesto stare i Vala~ 1h8 MVA,
„ Izvr{ena je delimi~na rekonstrukcija
TS 35/10 kV Leposavi}, So~anica,
Zubin Potok i [trpce, uz zamenu 2
transformatora sa transformatorima
ve}e snage i ugradnjom jednog novog,
„ Izgra|eno je 41 km vodova 10 kV, od
~ega je neznatna koli~ina kablovski
vodovi,
„ Izgra|eno je 25 km niskonaponske
mre`e,
„ Izgra|eno je 86 TS 10/0,4 kV snage
100 – 1260 kVA, ukupne instalisane
snage 28,5 MVA,
„ Izvr{ena je rekonstrukcija NN mre`e i
zamena transformatora 10 kV u
postoje}im TS 10/0,4 kV u
neophodnom obimu.
3.3. Potrebe i razvoj elektri~ne
mre`e na naponskom nivou 110 i 35
kV sa aspekta interesa srpskih
podru~ja
Etni~ka pomeranja, progon i razme{taj
srpskog stanovni{tva u ~etiri podru~ja
Kosova i Metohije dovelo je do promene
broja stanovnika tih podru~ja posle juna
1999. godine. Kao {to je ve} re~eno to
se direktno odrazilo i na potro{nju
[016]
elektri~ne energije, pa samim tim i na
potrebu razvoja elektrodistributivne
mre`e srednjeg i niskog napona.
Preduzete rekonstrukcije i izgradnja
nove elektri~ne mre`e uticale su na
pobolj{anje uslova i kvalitet napajanja
potro{a~a, ali se odrazilo i na pove}anje
potro{nje, odnosno optere}enja
energetskih objekata odnosno TS 110/h
kV i priklju~nih dalekovoda 110 kV.
Problem sigurnog i kvalitetnog napajanja
je time pomeren prema prenosnoj
elektroenergetskoj mre`i. S obzirom na
to da su problemi u prenosnoj mre`i
{ireg zna~aja, to je potrebno tako i pri}i
njihovom re{avanju.
Na osnovu ostvarene potro{nje i
optere}enja, kao i prognozirane
potro{nje elektri~ne energije, proisti~u
potrebe za gradnjom slede}ih objekata:
„ Severni Kosmet: TS 110/35 kV
Gazivode (pove}anje snage za 10
MVA) i dalekovod 110 kV Vala~ Ra{ka oblast
„ Centralni Kosmet: TS 110/35 kV ili
TS 110/10 kV Gra~anica i priklju~ni
dalekovodi 110 kV
„ Ju`ni Kosmet: TS 110/35 kV [trpce
sa priklju~nim dalekovodima 110 kV
„ Kosovsko Pomoravlje: dalekovodi
110 kV u cilju re{avanja zagu{enja
postoje}ih vodova
„ TS 35/10 kV i priklju~ni dalekovodi
za re{avanje problema Zve~ana i
K.Mitrovice - Sever
„ TS 35/10 kV Gra~anica, u varijanti
gradnje TS 110/35 kV Gra~anica
„ TS 35/10 kV Gornje Kusce (kod
Gnjilana)
„ Pove}anje snage TS 35/10 kV Zubin
Potok ili Simpo
„ Pove}anje snage TS 35/10 kV
Leposavi}
„ Pove}anje snage TS 35/10 kV [trpce
Potreba za izgradnjom TS 110/35 kV
Gra~anica poklapa se sa zaklju~cima iz
Studije EPS-a koja je predvidela gradnju
TS 110 kV Badovac, ali i TS Pri{tina 5
u ju`nom delu grada. Izgradnjom ove
trafostanice instalisane snage 2h31,5
MVA u potpunosti bi bio re{en problem
napajanja elektri~nom energijom celog
prostora centralnog Kosmeta ju`no od
Pri{tine (Gra~anica sa okolinom, okolina
Lipljana i Novog Brda i okoline).
TS 110/35 (20) kV [trpce ili pak u
varijanti 220/35 kV instalisane snage
2h31,5 (40) MVA(u prvoj fazi sa jednim
transformatorom) u potpunosti bi re{ila
napajanje celog prostora Sirini}ke ali i
Sreda~ke `upe, kao i turisti~kog centra
"Brezovica" na [ar planini. Radijalno
energija
napajanje jednim dalekovodom 35 kV iz
Uro{evca preko preoptere}enih
dalekovoda 110 kV iz Pri{tine je najve}i
problem ve} du`e vremena. Ukoliko bi
se pristupilo varijanti sa izgradnjom TS
220/35 kV (kao u Podujevu), to bi imalo
pozitivne efekte i na smanjivanje
optere}enja TS 110/35 kV Uro{evac,
kao i dalekovoda 110 kV Pri{tina –
Uro{evac.
4. Literatura
Studija dugoro~nog razvoja prenosne
mre`e 400, 220 i 110 kV na podru~ju
Republike Srbije za period do
2020.godine; Elektrotehni~ki institut
"Nikola Tesla", Beograd, 1997.
Pogonska dokumentacija
elektroenergetskih objekata
Informatori EPS-a i KEK-a
Godi{nji izve{taj za 2004.godinu,
Regulatornog ureda za energetiku
Kosova i Metohije
Milan Vujakovi}, dipl. pravnik
Dragutin Markovi}, dipl. el. in`.
Milorad Mora~i}, dipl. in`.
UDC: 621.311.1 : 339.13.025.5 (497.115)=861
Proces liberalizacije tr`i{ta
elektri~ne energije sa
posebnim akcentom na
aktuelni trenutak na
teritotiji Kosova i Metohije
Proces liberalizacije i
deregulacija tr`i{ta elektri~ne
energije
Neuravnote`enost u regionalnom
snabdevanju i potra`nji za elektri~nom
energijom, jeste op{teprihva}ena
konstatacija, kada je u pitanju tr`i{te
elektri~ne energije, kao i da se ta
neuravnote`enost i re{avanje nacionalnih
energetskih problema nemo`e re{avati
na izolovanim energetskim tr`i{tima .
U celom svetu odvijaju se promene na
tr`i{tu elektri~ne energije.
Elektroenergetski sektor prolazi kroz
proces transformacije, u cilju pove}anja
efikasnosti rada sistema uz smanjenje
tro{kova proizvodnje, pove}anja
sigurnosti napajanja potro{a~a
elektri~nom energijom i ru{enje
stvorenih monopola.
Pritisci da se izvr{e promene mogu se
definisati kao politi~ki, finansijski,
tehni~ki, socijalni i potreba za{tite
`ivotne sredine.
Ukoliko po|emo od op{tih strate{kih
opredeljenja na{e dr`avne zajednice,
opredeljene da se pribli`i i u perspektivi
integri{e u Evropsku uniju, moramo
prihvatiti ~injenicu da proces
podrazumeva uskla|ivanja i u sektoru
energetike.
Finansijski pritisci se pre svega ogledaju
u ~injenici da finansijski krugovi te`e
osiguranju uslova za sigurnost investicija
i ne retko kreditiranje uslovljavaju
ekonomskom deregulacijom i
elektroenergetskog sektora.
Nove tehnologije proizvodnje, pre svega
razvoj gasnih elektrana sa
kombinovanim ciklusom, doveo je do
smanjenja optimalnih veli~ina
[017]
generatorskih jedinica ( manje od 300
MW), a vreme izgradnje se mo`e
smanjiti na 1-2 godine pa su i investicije
po instalisanom kW znatno manje.
Prema tome, i novodolaze}a tehnologija
uslovljava pove}ane pritiske za
restrukturisanje elektroenergetskog
sistema.
Socijalne pritiske treba sagledavati pre
svega u svetlu te`nje da potro{a~ bude
pouzdano i uredno snabdeven
elektri~nom energijom po,{to je mogu}e,
ni`oj ceni.
Op{ti trend u svetu, nakon naftne krize
sedamdesetih godina, usmeren je na
favorizovanje proizvodnje elektri~ne
energije iz obnovljivih izvora uz
respektovanje za{tite `ivotne sredine
(Kyoto Protokol).
Proces liberalizacije tr`i{ta elektri~ne
energije i deregulacije
elektroenergetskog sektora zapo~eo je u
^ileu 1982.
Kada se posmatraju ukupni procesi, pa i
liberalizacija tr`i{ta elektri~ne energije u
regionu, svakako treba imati u vidu da je
Dr`avna zajednica, SCG, svrstana u
region jugoisto~ne Evrope odnosno
zapadnog Balkana. Pored na{e dr`avne
zajednice u region su svrstane i
Republika Albanija, Bosna i
Hercegovina, Republika Bugarska,
Republika Hrvatska, Republika
Rumunija, Republika Turska, Biv{a
Jugoslovenska Republika Makedonija i
teritorija Kosova i Metohije, koju zbog
privremeno suspendovanog suvereniteta
Republike Srbije i dr`avne
zajednice,uvedene Rezolucijom 1244
Saveta bezbednosti UN, od 10 juna
1999, predstavlja Privremena misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu.
energija
REGULATIVA
Evropska Unija-„Acquis
communautaire“
Direktiva Evropske unije 96/92/EC, a
potom Direktiva br. 2003/54/ES
Evropskog Parlamenta i Saveta od
26.juna 2003. koja se odnosi na
zajedni~ka pravila za unutra{nje tr`i{te
elektri~ne energije, Direktiva br.
2003/55/ES Evropskog Parlamenta i
Saveta od 26. juna 2003. godine koja se
odnosi na zajedni~ka pravila za
unutra{nje tr`i{te prirodnog gasa i
Uredba br. 1228/2003/ES Evropskog
Parlamenta i Saveta od 26.juna 2003.
godine o uslovima za pristup mre`i radi
prekograni~ne razmene elektri~ne
energije, osnovni su normativi koji
defini{u oblast energetike u EU.
Direktiva 96/92/EC odre|ivala je op{te
norme na podru~ju proizvodnje, prenosa
i distribucije elektri~ne energije. Ona je
sadr`ala osnove za liberalizaciju tr`i{ta
elektri~nom energijom i stvaranje
jedinstvenog evropskog tr`i{ta. Pri tome
svakako treba imati u vidu da direktive
ne name}u strogi model, ve} se svaka
zemlja mo`e prilagoditi prema svom
modelu tr`i{ta.
Direktiva broj 2003/54/ES Evropskog
Parlamenta i Saveta je preuzela i
potvrdile zahteve iz direktiva iz 1996. ali
ih je pro{irile u oblastima razdvajanja
privrede, otvaranja tr`i{ta, pristupa
mre`i, osnivanja nezavisnog
regulatornog tela i investicionih
ovla{}enja.
Razdvajanje privrede.Operatori prenosa
(tako|e distribucije i operatori sistema)
moraju biti nezavisni u «pravnom,
organizacionom i obliku odlu~ivanja».
Odvajanje vlasni{tva nad imovinom nije
zahtevano, ali su postavljeni relativno
strogi kriterijumi, navedeni kao podr{ka
efikasnijoj nezavisnosti i spre~avanju
pristrasnog pona{anja (u korist
proizvodnih postrojenja koje poseduje
ista kompanija).
Kriterijumi odvojenog ra~unovodstva
izme|u poslovanja vezanih za energiju
su zna~ajno poja~ani.
Otvaranje tr`i{ta. Dr`ave ~lanice EU u
obavezi su da obezbede da svi
kvalifikovani potro{a~i mogu da odaberu
svog isporu~ioca elektri~ne energije iz
bilo kog dela Evropske Unije. Ista prava
za kategoriju doma}instva predvi|ena su
od jula 2007. godine.
Pristup mre`i.Omogu}avanje pristupa
tre}e strane na elektroenergetsku mre`u
je obavezuju}e pod jednakim
uslovima.Tarife za kori{}enje mre`e
moraju biti objektivne, primenjive na
sve potro{a~e i
nepristrasne.Metodologija za obra~un
mora unapred biti odobrena i objavljena
od strane regulatornih organa.
Nezavisna regulacija. Sve dr`ave ~lanice
su u obavezi da odrede regulatorno telo,
ili tela, koje je «u potpunosti nezavisno
od interesa privrede vezane za
el.energiju» . Regulatornom telu su date
obaveze oko obezbe|enja uslova za
efikasnu konkurenciju, uklju~uju}i i
regulaciju pristupnih cena.
Nabavka novih proizvodnih kapaciteta.
Za razliku od direktiva iz 1996. koja je
omogu}ila proceduru licitacije kao i
autorizacije kod nabavke novih
proizvodnih kapaciteta, novom
direktivom se zahteva procedura
obavezne autorizacije na osnovu
objavljenih procedura i
kriterijuma.Procedure licitacije su
dozvoljene samo ako se procedurama
autorizacije ne postigne obezbe|enje
dovoljnih kapaciteta ili efikasnih
investicionih ulaganja.U principu,
licitacija se mora sprovesti preko
regulatornog tela.
U liberalizaciji tr`i{ta elektri~nom
energijom do sada su najdalje stigli
Velika Britanija, Nema~ka, [vedska,
Norve{ka i Finska(100%), dok su zemlje
sa vertikalno integrisanim kompanijama
elektri~ne energije sprovele obavezni
minimum uslova i to : Francuska, Gr~ka,
Irska, Italija, Portugalija (30%) . Kao
primer interesantno je navesti i slede}e
zemlje: Austrija (31%), Holandija
(32%), Belgija (33%), Luksemburg
(39%), [panija (52%), Danska (92%).
Region Jugoisto~ne EvropeZapadnog Balkana
Potpisivanjem Deklaracije o namerama o
osnivanju konkurentnog regulatornog
tr`i{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj
Evropi i Memoranduma o razumevanju
o osnivanju konkurentnog regionalnog
tr`i{ta elektri~ne energije u jugoisto~noj
Evropi, 23.maja 2001. godine SR
Jugoslavija je postala punopravni ~lan u
procesu.
Ministri energetike vlada devet zemalja
jugoisto~ne Evrope, potpisali su
novembra 2002. («Atinski
Memorandum»).Memorandum su
potpisale: Albanija, Bosna i
Hercegovina, Bugarska, Gr~ka,
Hrvatska, Makedonija, Rumunija,
Turska i Srbija i Crna Gora,dok se za
teritoriju Kosova i Metohije kao
potpisnik pojavljuje Privremena misija
Ujedinjenih nacija na Kosovu
[018]
(UNMIK)saglasno Rezoluciji 1244
Saveta bezbednosti. Status posmatra~a
su imale Austrija, Italija, Ma|arska,
Moldavija i Slovenija. Inicijativom su
upravljali Pakt za stabilnost i Komisija
Evropske unije.
Memorandum je postavio ambiciozne
zadatke i osnove za proces osnivanja
integrisanog regionalnog tr`i{ta
elektri~ne energije u jugoisto~noj Evropi
do 2005. i omogu}avanje njegove
integracije u interno tr`i{te elektri~ne
energije Evropske unije. U cilju
ostvarivanja postavljenog zadatka zemlje
potpisnice su izjavile da }e nastojati da
osnuju:
„ nacionalne regulatorne agencije do
2003, koje }e biti potpuno nezavisne
od interesa energetskih subjekata
„ nacionalne operatore sistema za prenos
do 2003, koji }e biti potpuno
nezavisni u pogledu pravne forme,
organizacije i dono{enja odluka po
pitanju bilo koje delatnosti koja se
odnosi na prenos elektri~ne nergije.
Proklamovani ciljevi budu}eg tr`i{ta
elektri~ne energije jesu :
„ pove}anje pouzdanosti isporuke
elektri~ne energije,
„ stvaranje mogu}nosti za privatne
investicije u elektroenergetskom
sektroru
„ smanjenje proizvodnih tro{kova i time
omogu}avanje ni`e cene za potro{a~e,
„ smanjenje potrebe za dodatnim
investicijama
Atinski Memorandum 2003 potpisan je
8.decembra 2003. godine. Treba ista}i
da Memorandum predstavlja politi~ku
nameru i da u prezentovanoj formi ne
stvara zakonske obaveze za u~esnike ali
treba da da podsticaj za pripremu
me|unarodno obavezuju}eg ugovora.
Predvi|eno je da odredbe
Memoranduma, tokom 2004. postanu
obavezuju}e i da se time osigura
bezbednost investitora, donatora i sli~nih
finansijskih institucija.
U pogledu tr`i{ta elektri~ne energije,
u~esnici se obavezuju da uspostave
zajedni~ka pravila za proizvodnju,
prenos i distribuciju elektri~ne energije i
usvoje pravila koja se odnose na
organizaciju i funkcionisanje tr`i{ta
elektri~ne nergije, pristup mre`ama i
rad sistema. Tr`i{te }e se bazirati na
na~elima postavljenim u Direktivi za
elektri~nu energiju (2003/54/EC)
Direktivama o internom tr`i{tu gasa
(2003/55/ES) i drugom zakonodavstvu
koje se odnosi na rad internog
energetskog tr`i{ta Evropske unije,
energija
uklju~uju}i i normative o za{titi `ivotne
sredine.
Radi uspostavljanja i funkcionisanja
regionalnog energetskog tr`i{ta u~esnici
su se obavezali da uspostave i slede}e
institucije:
Energetski regulatorni komitet
jugoisto~ne Evrope. On }e biti
sastavljen od rukovodilaca energetskih
regulatora u~esnika ili njihovih
predstavnika. Funkcija Regulatornog
komiteta je da obezbedi ravnopravne
uslove na regionalnom energetskom
ter`i{tu.
Ministarski savet, sastavljen od
ministara energetike zemalja u~esnika
koje nisu ~lanice Evropske unije i
predstavnika Evropske Zajednice,
odnosno predstavnika iz Evropske
komisije i ministara energetike onih
~lanica Evropske Unije koje pripadaju
regionalnom tr`i{tu.Savetom predsedava
Evropska komisija i Predsedavaju}i.
Stalna grupa na visokom nivou,
sastavljena od predstavnika ministara
zadu`enih za energetiku dr`ava koje nisu
~lanice Evropske unije i od predstavnika
Evropske zajednice, odnosno
predstavnika Evropske komisije i
ministara zadu`enih za energetiku
~lanica Evropske unije koje su u~esnici
na regionalnom tr`i{tu.Stalna grupa na
visokom nivou priprema zasedanja
Ministarskog saveta osigurava
sprovo|enje njegovih odluka i
obezbe|uje nadzor u pogledu pitanja
sigurnosti snabdevanja.
Regulatorni energetski forum
jugoisto~ne Evrope obuhvata
predstavnike Evropske komisije,
Regulatorni komitet energetskog tr`i{ta
jugoisto~ne Evrope, vlade, regulatore i
operatore prenosnog sistema za tr`i{te
elektri~ne energije i gasa u~esnika...
predstavnike reprezentativnih
organizacija poput Saveta evropskih
energetskih regulatora, Evropskih
operatora prenosnog sisitema, Gasnog
prenosa za Evropu, Unije za
koordinaciju prenosa elektri~ne energije
(UCTE), elektroenergetskih kompanija,
gasne industrije, predstavnici
donatorskih dr`ava te predstavnika
potro{a~a. Forumom predsedava
Evropska komisija uz pomo}
predsedavaju}eg Ministarskog
saveta.Forum prati napredak u pogledu
postizanja ciljeva u stvaranju
regionalnog energetskog tr`i{ta i
odobrava dodeljivanje zadataka raznim
telima. Kada je potrebno daje preporuke
Stalnoj grupi na visokom nivou.
Sekretarijat Evropske Komisije . Za
sva navedena tela Evropska komisija
deluje kao sekretarijat, odnosno mo`e
formirati drugu instituciju ili telo da
obavlja tu ulogu.
U Memorandumu su sadr`ane i
odredbe, da ukoliko u~esnik zaklju~i da
neka obaveza ne sledi `eljeni cilj, on
obave{tava Komisiju, Stalnu grupu na
visokom nivou i Regulatorni komitet o
namerama da ne primeni relevantnu
obavezu.Tako|e je predvi|eno da
u~esnici koji nisu ~lanovi Evropske
unije, najkasnije do 1.jula 2005, usklade
zakone, propise i administativne odredbe
sa Memorandumom.
Ugovor o osnivanju Zajednice za
energetiku, potpisali su resorni ministri
zemalja Jugoisto~ne Evrope, Evropske
zajednice i vi{e zemalja ~lanica EU
25.oktobra 2005. godine u Atini.
Ugovorne strane su Evropska Zajednica,
s jedne strane i Republika Albanija,
Republika Bugarska, Bosna i
Hercegovina, Republika Hrvatska, Biv{a
Jugoslovenska Republika Makedonija,
Republika Crna Gora, Republika Srbija,
Rumunija, RepublikaTurska i
Privremena Misija Ujedinjenih nacija na
Kosovu, saglasno Rezoluciji 1244
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Naslov I nosi naziv – Na~ela.
U ~lanu 1 predvi|eno je da Ugovorom
strane osnivaju Zajednicu za energetiku.
Zadatak zajednice je da uredi odnose
izme|u Strana i da stvori pravni i
ekonomski okvir u pogledu mre`ne
energije, da bi se:
„
stvorio stabilan regulatorni i tr`i{ni
okvir sposoban da privu~e investicije u
gasne mre`e, kapacitete za
proizvodnju elektri~ne energije i
prenosne i distributivne mre`e, tako da
sve strane imaju pristup stabilnom i
neprekidnom snabdevanju energijom,
koje je od su{tinske va`nosti za
ekonomski razvoj i dru{tvenu
stabilnost,
„
stvorio jedinstven regulatorni prostor
za trgovinu mre`nom energijom koji je
neophodan da bi se njime obuhvatila
geografska rasprostranjenost doti~nih
robnih tr`i{ta,
„
uve}ala sigurnost snabdevanja
jedinstvenog regulatornog prostora
kroz obezbe|ivanje stabilne
investicione klime u kojoj bi mogle da
se razviju veze sa kaspisjskim,
severnoafri~kim i bliskoisto~nim
rezervama gasa i da se eksploati{u
doma}e rezerve prirodnog gasa, uglja i
hidroenergetski potencijal,
[019]
unapredila ekolo{ka situacija u
pogledu mre`ne energije i sa njom
povezanom energetskom efikasno{}u,
podsticalo kori{}enje obnovljivih
izvora energije i utvrdili uslovi za
trgovinu energijom na jedinstvenom
regulatornom prostoru,
„ razvila konkurencija {irokih razmera
na tr`i{tu mre`ne energije i iskoristile
ekonomije obima.
U ~lanu 3. ugovora predvi|eno je da
aktivnosti Zajednice za energetiki
obuhvataju:
„ implementaciju relevantnog acquis
communautaire o energetici.za{titi
`ivotne sredine, konkurenciji i
obnovljivim izvorima od strane
Ugovornih Strana, kako je to
propisano u naslovu II Ugovora,
prilago|enog kako prema
institucijalnom okviru Zajednice za
energetiku, tako i prema specifi~noj
situaciji svake Ugovorne Strane
„ uspostavljanje posebnog regulatornog
okvira koji }e omogu}iti efikasno
funkcionisanje tr`i{ta mre`ne energije
{irom teritorije Ugovornih Strana i
delom teritorije Evropske Zajednice,
uklju~uju}i i stvaranje jedinstvenog
mehanizma prekograni~nog prenosa ili
transporta mre`ne energije i
nadgledanje jedinstvenih mera za{tite,
„ stvaranje tr`i{ta mre`ne energije bez
unutra{njih granica za sve strane,
uklju~uju}i koordinaciju uzajamne
ispomo}i u slu~aju ozbiljnih
poreme}aja, a koje mo`e obuhvatiti i
stvaranje zajedni~ke spoljne
trgovinske politike u energetici
Naslov II - Pro{irenje Acquis
communautaire, sadr`i poglavlja:I
Geografska rasprostranjenost,II Asquis o
energetici, III Asquis o za{titi `ivotne
sredine, IV Acquis o
konkurenciji,VAcquis o obnovljivim
izvorima energije, VI Usagla{enost sa
op{te primenjivim standardima Evropske
Zajednice VII Prilago|avanje i razvoj
Acquis-a.
Naslov III - Mehanizam za
funkcionisanje tr`i{ta mre`ne energije,
sadr`i poglavlja:I Geografska
rasprostranjenost,II Mehanizam za
prenos mre`ne energije na velike
udaljenosti, III Sigurnost snabdevanja,
IVSnabdevenost gra|ana energijom, V
harmonizacija, VI Obnovljivi izvori
energije i energetska efikasnost, VII
Mere za{tite.
Naslov IV - Stvaranje jedinstvenog
tr`i{ta,sadr`i poglavlja: I Geografska
rasprostranjenost, II Unutra{nje tr`i{te
energije, III Energetska
„
energija
spoljnotrgovinska politika, IV
Me|usobna ispomo} u slu~aju
poreme}aja.
Naslov V- Institucije Zajednice za
energetiku,sadr`i poglavlja:I Ministarski
savet, II Stalna grupa na visokom nivou,
III regulatorni odbor, IV Forumi,V
Sekretarijat,VI Bud`et.
Naslov VI - Postupak dono{enja odluka,
sadr`i poglavlja:I Op{te odredbe, II mere
na osnovu naslova dva, III Mere na
osnovunaslova tri,IV Mere na osnovu
naslova ~etiri.
Naslov VIII - Tuma~enje.
Naslov IX - U~esnici i posmatra~i.
Naslov X - Rok va`enja.
Naslov XI - Izmene i pristupanja.
Naslov XII - Prelazne i zavr{ne odredbe.
U ~lanu 105 predvi|eno je da }e strane
odobriti ovaj Ugovor u skladu sa svojim
unutra{njim pravilima postupka, a da
ugovor stupa na snagu prvog meseca u
mesecu koji sledi nakon dana kada
Evropska Zajednica i {est ugovornih
strana izvr{i notifikaciju o tome da su
okon~ani postupci neophodni za tu
svrhu. Notifikacija se podnosi
Generalnom sekretaru Saveta Evropske
unije, koji je depozitar Ugovora.
U Aneksu jedan Ugovora predvi|eni su
rokovi za implementaciju Direktiva
Evropske Zajednice br.2003/54 i
2003/55 i Uredbe br. 1228/2003
Evropske Zajednice od 26.juna 2003.
Ugovorne strane su se obavezale da
kvalifikovane kupce ~ine:
„
od 1.januara 2008. svi kupci izuzev
doma}instva;
„
od 1.januara 2015. svi kupci.
U Aneksu dva predvi|eni su rokovi za
implementaciju Asquis-a, o za{titi
`ivotne sredine.
Veoma je bitno ista}i da je Ugovor
pravno obavezuju}i akt, koji sadr`i
rokove za izvr{enje preuzetih obaveza,
kao i da se za razliku od dokumenata
koji su predhodili Ugovoru, kao
potpisnice javljaju posebno Republika
Srbija a posebno Republika Crna Gora.
Republika Srbija
Skup{tina Srbije usvojila je Zakon o
energetici, koji je stupio na snagu
1.08.2004. godine.(„Sl.glasnik RS“br.
84/2004). Zakon sadr`i re{enja i podloge
za strate{ka opredeljenja, koja su
usmerena u pravcu uskla|ivanja sa
Direktivama EU i priprema za
uklju~ivanje u Regionalno ter`i{te
elektri~ne energije zemalja jugoisto~ne
Evrope . Zakon uvodi brojne nove
institute i odre|ene procedure, koje
dosada nisu postojale.
Energetske delatnosti, prema Zakonu
jesu:
1) Proizvodnja elektri~ne energije,
prenos elektri~ne energije, upravljanje
prenosnim sistemom, organizovanje
tr`i{ta elektri~ne energije, distribucija
elektri~ne energije, upravljanje
distributivnim sistemom za elektri~nu
energiju,trgovina elektri~nom
energijom;
2) Proizvodnja derivata nafte, transport
nafte naftovodima, transport derivata
nafte produktovodima, transport nafte
i derivata nafte drugim oblicima
transporta, skladi{tenje nafte i
derivata nafte, trgovina naftom i
derivatima nafte;
3) Transport prirodnog gasa, upravljanje
transportnim sistemom za prirodni
gas,skladi{tenje prirodnog gasa,
upravljanje skladi{tem prirodnog
gasa, distribucija prirodnog gasa,
upravljanje distributivnim sistemom
za prirodni gas, trgovina prirodnim
gasom;
4) Proizvodnja toplotne energije,
distribucija toplotne energije,
upravljanje distributivnim sistemom
za toplotnu energiju, snabdevanje
toplotnom energijom tarifnih kupaca.
Zakon predvi|a da strategiju razvoja
energetike donosi Skup{tina Republike
Srbije na predlog Vlade Republike
Srbije za period od najmanje deset
godina, dok Vlada Republike Srbije
donosi program ostvarivanja Strategije
razvoja .Program se donosi za period od
{est godina i uskla|uje prema realnim
potrebama za energijom i energentima
najmanje svake druge
godine.Energetskim bilansom Republike
Srbije, koji donosi Vlada Republike
Srbije, najkasnije do kraja oktobra za
narednu godinu, utvr|uju se godi{nje
potrebe za energijom odnosno
energentima koje je neophodno
obezbediti radi urednog snabdevanja
potro{a~a.
Agencija za energetiku, koja je
osnovana, zakonom je definisana kao
regulatorno telo za obavljanje poslova na
unapre|ivanju i usmeravanju razvoja
tr`i{ta energije na principima
nediskriminacije i efikasne konkurencije,
pra}enju primene propisa i pravila za rad
energetskih sistema, uskla|ivanju
aktivnosti energetskih subjekata na
obezbe|ivanju redovnog snabdevanja
kupaca energijom i uslugama i njihovu
za{titu i ravnopravan polo`aj . Ona je
samostalni pravni subjekt, koji vr{i javna
[020]
ovla{}enja u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu zakona i
funkcionalno je nazavisna od bilo kog
dr`avnog organa, energetskih subjekata i
korisnika njegovih proizvoda i usluga,
kao i od svih drugih pravnih i fizi~kih
lica.Agencija obavlja slede}e poslove:
„ donosi tarifne sisteme za obra~un
elektri~ne energije i prirodnog gasa za
tarifne kupce, kao i tarifne sisteme za
pristup i kori{}enje sistema za prenos,
transport, odnosno distribuciju
energije i objekata za skladi{tenje
prirodnog gasa i druge usluge;
„ utvr|uje metodologiju za odre|ivanje
tarifnih elemenata za obra~un cena
elektri~ne energije i prirodnog gasa za
tarifne kupce uklju~uju}i i cene
proizvedene elektri~ne energije,
odnosno prirodnog gasa za tarifne
kupce, kao i metodologiju za
odre|ivanje obra~una cene toplotne
nergije koja se proizvodi u
elektranama –toplanama (kombinovani
proces) i isporu~uje energetskim
subjektima za snabdevanje toplotnom
energijom tarifnih kupaca;
„ utvr|uje kriterijume i na~in
odre|ivanja tro{kova priklju~ka na
sistem za prenos, transport i
distribuciju energije;
„ izdaje licence za obavljanje
energetskih delatnosti i donosi akta o
oduzimanju licence, pod uslovima
utvr|enim ovim zakonom, osim za
delatnosti distribucije i proizvodnje
toplotne energije u toplanama i vodi
registre izdatih i oduzetih licenci;
„ daje saglasnost na pravila o radu
sistema, na pravila o radu tr`i{ta
energije i na pravila o radu sistema za
skladi{tenje prirodnog gasa;
„ odlu~uje o `albi na akt operatora
prenosnog, transportnog, odnosno
distributivnog sistema o odbijanju
pristupa, kao i po `albi na akt o
odbijanju pristupa energetskog
subjekta za skladi{tenje prirodnog
gasa;
„ utvr|uje minimalnu godi{nju potro{nju
energije kojom se sti~e status
kvalifikovanog kupca, utvr|uje
ispunjenost uslova za sticanje statusa
kvalifikovanog kupca i vodi registar
kvalifikovanog kupca.
Agencija tako|e prati primenu tarifnih
sistema, prikuplja i obra|uje podatke o
energetskim subjektima u vezi sa
obavljanjem energetskih delatnosti, prati
na~in postupanja energetskih subjekata u
pogledu razdvajanja ra~una i za{tite
kupaca i obavlja i druge poslove u
skladu sa zakonom.
energija
Agencijom upravlja Savet Agencije, koji
ima predsednika i ~etiri ~lana.
Predsednika i ~lanove bira Narodna
skup{tina Republike Srbije na predlog
Vlade Republike Srbije.
Energetska dozvola, koju izdaje ministar
nadle`an za poslove energetike,
pribavlja se za izgradnju objekata za
proizvodnju elektri~ne nergije snage
preko 1 MW; objekata za proizvodnju
derivata nafte, kao i direktnih
dalekovoda, naftovoda, produktovoda,
gasovoda i toplovoda. Izgradnja
energetskih objekata kojim se
obezbe|uje sigurno i redovno
snabdevanje energijom mo`e da se
odobri i po sprovedenom postupku
javnog tendera.O raspisivanju tendera
odlu~uje Vlada Republike Srbije na
predlog Ministarstva energetike.
Razdvajanje ra~una .Uvedena je
obaveza za sve energetske subjekte koji
obavljaju dve ili vi{e energetskih
delatnosti da za svaku od energetskih
delatnosti koje obavlja vodi zasebne
ra~une u svojim internim obra~unima,
kao i konsolidovane ra~une za druge
delatnosti, i da izradi bilans sa
pregledom prihoda, rashoda i rezultata
poslovanja za svaku delatnost
pojedina~no.
Cene energije i usluga su slobodne za
kvalifikovane kupce i utvr|uju se
ugovorom koji zaklju~uje kvalifikovani
kupac i snabdeva~, dok su za {iroku
potro{nju regulisane i odre|uju se
primenom tarifnih stavova i
odgovaraju}e profitne stope za tarifne
kupce.(Pod kvalifikovanim kupcem se
podrazumeva kupac koji minimalno
godi{nje potro{i 25 GWh elektri~ne
energije)
Operator prenosnog sistema vr{i
delatnost upravljanja prenosnim
sistemom.i du`an je da odr`ava prenosni
sistem i interkonektivne vodove sa
drugim sistemima u ispravnom stanju.
On obavlja i delatnost prenosa elektri~ne
energije. U obavljanju delatnosti
upravljanja sistemom u smislu
organizacije i samostalnosti u dono{enju
odluka koje se odnose na aktivnosti
vezane za obavljanje delatnosti prenosa
elektri~ne energije, je samostalan.
Operator mo`e da obavlja i delatnost
trgovine elektri~nom energijom koja je
neophodna za vr{enje sistemskih usluga
radi sigurnog, pouzdanog i stabilnog
funkcionisanja sistema.
Operator tr`i{ta elektri~ne energije vr{i
organizovanje tr`i{ta elektri~ne energije
na kome u~estvuju proizvo|a~i
elektri~ne nergije, energetski subjekat za
snabdevanje elektri~nom energijom
tarifnih kupaca, trgovci elektri~nom
energijom i kvalifikovani kupci
elektri~ne energije.Energetski subjekti su
du`ni da operatoru tr`i{ta elektri~ne
energije prijave sve ugovore prodaje,
uvoza, izvoza i tarnzita elektri~ne
energije zaklju~ene direktno izme|u
ugovornih strana pre po~etka njegove
primene.Organizaciju i rad operatora
tr`i{ta elektri~ne energije ure|uje Vlada
Republike Srbije.
Distributer elektri~ne energije je du`an
da isporu~i elektri~nu energiju svim
kupcima na podru~ju na kome obavlja tu
delatnost na principu javnosti i
nediskriminacije.Distributer obavlja i
delatnost upravljanja distributivnim
sistemom preko operatora distributivnog
sistema i delatnost trgovine na malo
elektri~nom energijom za potrebe
kupaca na podru~ju koje snabdeva
elektri~nom energijom.
Agencija za energetsku efikasnost, ima
za cilj unapre|enje uslova i mera za
racionalnu upotrebu i {tednju energenata
kao i pove}anje efikasnosti kori{}enja
energije u svim sektorima potro{nje
energije.Organi Agencije su Upravni
odbor, direktor i Nadzorni odbor koje
imenuje Vlada Republike Srbije.
Zna~ajnu novinu predstavljaju svakako i
kaznene odredbe posebno kada se ima u
vidu da je za samovlasno priklju~enje na
distributivnu mre`u predvi|ena kazna
zatvora do tri godine a za kori{}enje
elektri~ne enrgije mimo mernih ure|aja
kazna zatvora do jedne godine.U
predhodnom zakonu navedena dela su
bila tretirana kao prekr{aji.
U prelaznim i zavr{nim odredbama
predvi|eno je da }e Vlada Republike
Srbije utvrditi na~in organizovanja
energetskih subjekata za obavljanje
energetske delatnosti, koji su do dana
stupanja na snagu ovog zakona obavljala
javna preduze}a osnovana zakonom
odnosno javna preduze}a koja su ta
javna preduze}a osnovala za obavljanje
pojedinih energetskih delatnosti i doneti
akta o osnivanju energetskih subjekata
za njihovo obavljanje u roku od {est
meseci od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
U skladu sa odredbama Zakona o
energetici, Narodna Skup{tina Republike
Srbije na predlog Vlade Republike
Srbije donela je Odluku o utvr|ivanju
Strategije razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine. Odluka je doneta
27.05.2005. godine ( Sl. Glasniku RS
broj 44/2005.)
[021]
U poglavlju 1 Stanje u Energetici Srbije
krajem 2002. godine, deo poglavlja pod
1.5 naslovljen je kao Dokument
Strategija i status energetskih rezervi i
elektroenergetske infrastrukture na
teritoriji Kosova i Metohije. Navedeno
je da delovi locirani na teritoriji Kosova
i Metohije nisu uvr{teni zbog postoje}eg
prelaznog statusa Autonomne Pokrajine
Kosova i Metohije i nemogu}nosti uvida
u stanje energetike na toj teritoriji.
Tako|e je izneta ocena da teku}i status
prelazne uprave na teritoriji Kosova i
Metohije i danas ugro`ava pouzdan i
efektivan rad celine elektroenergetskog
sistema Srbije a posebno poku{aji
energetskih subjekata da uz podr{ku
UNMIK-a osnuje posebni Operator
prenosnog sistema za teritoriju Kosova i
Metohije,~ime bi se ne samo ograni~ile
razvojne i poslovne mogu}nosti
elektroprivrede Srbije na regionalnom i
panevropskom tr`i{tu elektri~ne energije
ve} bi bila ugro`ena i pouzdanost rada
energetskog sistema Srbije zbog
ograni~enja dela sistema na toj teritoriji
da prihvati tehni~ki delikatnu i sa
stanovi{ta sigurnosti rada
elektroenergetskog sistema na
regionalnom i panevropskom tr`i{tu.U
dokumentu je ocenjeno da dugoro~an
razvoj energetike Republike Srbije nije
prihvatljiv sa stanovi{ta dr`avne,
ekonomske i energetske politike bez
uklju~enja rezervi lignita lociranog na
teritorije Kosova i Metohije u kategoriju
raspolo`ivih i energetskom sektoru
dostupnih rezervi. Ukoliko slobodan
pristup kori{}enju lignita ne bude mogu}
dugoro~an razvoj energetike Srbije,
polovinom ovog veka po~ivao bi
prete`no na uvoznoj primarnoj
energiji.Na kraju se iznosi potreba da bi
trebalo utvrditi dr`avnu politiku prema
prelaznoj upravi po pitanjima rada,
poslovanja i razvoja energetike na
~itavoj teritoriji Republike Srbije.
U skladu sa odredbama zakona o
energetici Vlada Republike Srbije donela
je Odluku o osnivanju Javnog preduze}a
za prenos elektri~ne energije i
upravljanje prenosnim sistemom
„Elektromre`a Srbije“(Sl.Glasnik RS br.
58/2005. od 8.07.2005. na snazi od
9.07.2005.) i Odluku o osnivanju Javnog
preduze}a za proizvodnju, distribuciju i
trgovinu elektri~ne energije
„Elektroprivreda Srbije“(Sl. Glasnik RS
br.12/2005 na snazi od 1.07.2005.)
U ~lanu 33. Odluke o osnivanju Javnog
preduze}a“Elektroprivreda Srbije
predvi|eno je da je Javno preduze}e
du`no da organizaciju, rad i poslovanje
preduze}a u kojima preuzima osniva~ka
energija
prava uskladi sa propisima kojima se
ure|uje pravni polo`aj privrednih
dru{tava i propisima kojima se ure|uju
uslovi i na~in obavljanja energetskih
delatnosti od op{teg interesa u roku od
{est meseci od dana po~etka rada, a
zavisna preduze}a sa sedi{tem na
teritoriji Kosova i Metohije u roku od tri
meseca od dana kada se steknu uslovi za
uskla|ivanje njihove organizacije, rada i
poslovanja sa propisima kojima se
ure|uje pravni polo`aj privrednih
dru{tava i propisima kojima se ure|uju
uslovi i na~in obavljanja energetskih
delatnosti od op{teg interesa.
Teritorija Kosova i Metohije
Rezolucijom 1244 Saveta Bezbednosti
Ujedinjenih Nacija (10.06.1999),
privremeno je ograni~en suverenitet SRJ
na teritoriji Kosova i Metohije, a
UNMIK-u je povereno privremeno
upravljanje Kosmetom.
Iz Rezolucije pored ostalog proisti~e da
javna vlast ima karakter privremenoprelazne uprave do kona~nog re{enja
su{tinske autonomije u sastavu SR
Jugoslavije (ta~ka 10 i 11), kao i da
civilna misija ima ovla{}enja da obavlja
osnovne civilno-upravne funkcije tamo
gde je i koliko to potrebno
(ta~ka 11. pod b.)
Uredbom broj 1999/1 od 25.07.1999
godine O ovla{}enjima privremene
uprave na Kosovu, koju je doneo
Specijalni predstavnik Generalnog
sekretara UN, u poglavlju Zakon koji se
primenjuje na Kosovu,u ~lanu tri,
predvi|eno je da Zakoni koji su bili na
snazi na teritoriji Kosova pre 24.03.
1999 godine nastavljaju da se
primenjuju, ukoliko nisu u suprotnosti sa
me|unarodno priznatim standardima o
ljudskim pravima i ukoliko ne vr{i
diskriminaciju po bilo kojoj osnovi,
odnosno da nisu u suprotnosti sa bilo
kojom uredbom koju je doneo UNMIK.
Ovom Uredbom predvi|eno je da }e
UNMIK upravljati pokretnom i
nepokretnom imovinom SRJ i Repubike
Srbije, koja se nalazi na teritoriji
Kosova. Uredba se primenjuje
retroaktivno od 10.06.1999 godine, na
dan usvajanja Rezolucije 1244 Saveta
Bezbednosti UN.
Uredbom broj 1999/24 od 12.12.1999
godine O Zakonu koji se primenjuje na
Kosovu, u poglavlju Zakon koji se
primenjuje na Kosovu, u ~lanu 1,
predvi|eno je slede}a pravna hijerarhija
zakona:
I. Uredbe koje objavljuje Specijalni
predstavnik Generalnog sekretara UN,
kao osnovni uz dopunske
II. Zakon koji je bio na snazi na Kosovu
na dan 22.03.1989.
U slu~aju spora, uredbe i dopunski
pravni instrumenti imaju prednost.
Ukoliko u postupku odlu~ivanja nadle`ni
sud ili organ ili pravno lice utvrde da
pravni osnov nije ure|en zakonima koji
su gore opisani, ali je ure|en nekim
drugim zakonom koji je na snazi na
Kosovu posle 22.03.1989 godine, sud,
organ ili pravno lice primeni}e propise
koji su na snazi posle tog datuma.
Uredba se primenjuje retroaktivno od
10.06.1999.
Uredbom broj 1999/25 od 12.12.1999
godine Amandman uredbi UNMIK-a
broj 1999/1 O Upravi Privremene
Administracije na Kosovu,u ~lanu 1
stavljen je van snage ~lan 3. Uredbe
UNMIK-a broj 1999/1 od 25.07.1999
godine.
Uredba se tako|e primenjuje
retroaktivno od 10.06.1999.
Uredbom broj 2000/54 od 27.09.2000
godine. Amandmani na Uredbu broj
1999/1 O Ovla{}enjima Privremene
uprave na Kosovu sa izmenama i
dopunama, u poglavlju Upravljanje
imovinom u ~lanu 6. ponovljena je
odredba da UNMIK upravlja pokretnom
i nepokretnom imovinom SRJ i
Republike Srbije, na teritoriji Kosova i
dodat je ~lan 6.2. u kojem je predvi|eno
da je upravljanje UNMIK-a imovinom
bez uticaja na prava bilo kojeg fizi~kog
ili pravnog lica da dokazuje vlasni{tvo
ili ostala prava nad imovinom pred
nadle`nim sudom na Kosovu, ili
pravosudnim mehanizmom koji treba da
bude ustanovljen uredbom.
Uredba se primenjuje retroaktivno od
10.06.1999.
Uredbom broj 2000/59 od 27.10.2000
godine Dopuna Uredbe UNMIK-a broj
1999/24 O Zakonu u primeni na
Kosovu, u poglavlju Va`e}i zakoni
ponovljene su odredbe o zakonima koji
su u primeni na Kosovu.
Na Kosovu su dakle u primeni propisi
po slede}oj hijerarhiji:
„
Uredbe koje objavljuje Specijalni
predstavnik Generalnog sekretara UN,
(SPGS SB UN progla{ava i zakone
koje donese Skup{tina Kosova) kao
osnovni uz dopunske
„
Zakon koji je bio na snazi na Kosovu
na dan 22.03.1989 godine
U slu~aju spora, uredbe i dopunski
pravni instrumenti imaju prednost.
Ukoliko u postupku odlu~ivanja nadle`ni
sud ili organ ili pravno lice utvrde da
[022]
pravni osnov nije ure|en zakonima koji
su gore opisani, ali je ure|en nekim
drugim zakonom koji je na snazi na
Kosovu posle 22.03.1989 godine, sud,
organ ili pravno lice primeni}e propi se
kojisu na snazi posle tog datuma.
Uredbom broj 2000/49 od 19.avgusta
2000.O Osnivanju Upravnog Odeljenja
za komunalne usluge,osnovano je
Administrativno odeljenje za komunalne
usluge, koje je odgovorno za nadzor nad
upravljanjem i regulisanjem pravne
materije u vezi sa komunalnim uslugama
na Kosovu.U nadle`nost odeljenja
uklju~eno je i elektri~no osvetljenje i
elektri~na energija.U uredbi su navedene
funkcije koje odeljenje obavlja.Uredba
je stupila na snagu 19. avgusta 2000.
Ustavnim okvirima za privremenu
samoupravu, objavljenim pod brojem
2001/9 od 15.maja 2001.godine, u
Poglavlju 8.Ovla{}enja i du`nost
rezervisani za Specijalnog predstavnika
Generalnog sekretara UN, pod ta~kom
8.1(q) predvi|ena su ovla{}enja za
upravljanje javnim dobrima, dr`avnom i
dru{tvenom imovinom u skladu sa
va`e}om regulativom, UNMIK-vim
zakondavstvom u saradnji sa
Privremenim institucijama samouprave a
pod ta~kom 8.1.(r)Regulisanje preduze}a
u javnom i dru{tvenom vlasni{tvu nakon
konsultacija sa ve}em za ekonomska i
fiskalna pitanja i Privremenim
institucijama samouprave.
Uredbom broj 2002/12 od 13.juna 2002,
koriste}i ovla{}enja rezervisana za
Specijalnog predstavnik Generalnog
sekretara UN, sadr`ana u Ustavnim
okvirima za Privremenu samoupravu,
Specijalni pedstavnik ustanovljava
Kosovsku poverila~ku agenciju.Agencija
je ustanovljena kao nezavisno telo, ima
svojstvo potpunog pravnog lica i
posebno mogu}nost da sklapa ugovore,
sti~e, dr`i i raspola`e imovinom i ima
sva podrazumevana ovla{}enja za
potpuno obavljanje zadataka ovla{}enja
koja su joj u vezi sa time dodeljena, kao
i da pod svojim imenom tu`i i bude
tu`ena.
Agencija je ovla{}ena da upravlja
javnim i dru{tvenim preduze}ima i
njihovom pripadaju}om imovinom,koja
su registrovana ili posluju na teritoriji
Kosova. Pod javnim preduze}em
podrazmeva se preduze}e koje je
stvoreno kao javno peduze}e Pokrajine
Kosovo,Republike Srbije i savezne
Republike Jugoslavije.Tako|e je
predvi|eno da transformacija preduze}a
posle 22.marta 1989. uti~e na njegov
statusu samo ako je preregistracija ili
itegracija obavljena u skladu sa va`e}im
energija
zakonima i na nediskriminatorski
na~in.U ~lanu 6, poglavlje
Administrativna ovla{}enja Agencije nad
preduze}em izme|u ostalog predvi|eno
je i (n) davanje koncesija ili zakupa u
odnosu na preduze}e, (r) transformacija
preduze}a u akcionarsko dru{tvo,(q)
prestrukturisanje preduze}a u nekoliko
preduze}a ili akcionarska du{tva.
U ~lanu 29,poglavlje Prava Agencije u
pravnim postupcima protiv preduze}a,
predvi|eno je da se nijedan pravni
postupak protiv preduze}a ne vodi pred
sudom dok podnosilac zahteva za
potra`ivanje ne obezbedi dokaz da je
pisano obave{tenje o nameri da se
povede postupak podneto Agenciji.
Posebnom uredbom osnovano je
posebna komora Vrhovnog suda
Kosova, koja ima ekskluzivnu
nadle`nost za sve procese protiv
Agencije.
U ~lanu 3.Poglavlje definicije, navedeno
je da se pod Zakonom o preduze}ima
podrazumeva Zakon o preduze}ima
Socijalisti~ke Federativne Republike
Jugoslavije.
Krajem 2003, Specijalni predstavnik
Generalnog sekretara Ujedinjenih
Nacija, preneo je ovla{}enja vezana za
elektroenergetski sektor, koja su prema
Ustavnim okvirima za privremenu
samoupravu, spadala u njegovu
isklju~ivu nadle`nost na privremene
institucije samouprave. Koriste}i
navedena, preneta, ovla{}enja Skup{tina
Kosova je 2004. godine donela Zakon o
regulatornom organu za energetiku,
Zakon o energetici i Zakon o
elektri~noj energiji.
U periodu pre progla{enja navedenih
zakona upozoravali smo Upravni odbor
JP „Elektroprivreda Srbije“,
Koordinacioni centar za KiM i
Ministarstvo rudarstva i energetike
Republike Srbije da zakoni po na{em
mi{ljenju izlaze iz okvira rezolucije
1244 SB UN i da }e ukoliko stupe na
snagu u velikoj meri zaokru`iti
samostalnost energetskog sektora na
teritoriji Kososva i Metohije i pre
po~etka razgovora o kona~nom statusu
Kosova i Metohije. Na`alost stvari su se
odvijale drugim tokom.
Uredbom broj 2004/20, O progla{enju
Zakona regulatornom organu za
energetiku, od 30.juna 2004. godine,
Uredbom broj 2004/21 O progla{enju
Zakona o energetici od 30. juna 2004.
godine i Uredbom broj 2004/22 O
progla{enju Zakona o elektri~noj
energiji, progla{eni su i stupili na snagu
zakoni iz oblasti energetike koje je
donela skup{tina Kosova. Uredbe je
potpisao ^arls Brej{o, vr{ilac du`nosti
Specijalnog predstavnika Generalnog
sekretara SB UN.
ODREDBE ZAKONA IZ OBLASTI
ENERGETIKE KOJE SU BRISANE ILI
IZMENJENE UREDBAMA VR{IOCA
DU`NOSTI
SPGS KOJIM SU
PROGLA{ENI
Zakon o regulativi energije
Ured, kako je predvi|eno zakonom,
obavlja zadatke na osnovu ovog zakona,
drugih zakona, me|unarodnih
sporazuma i dogovora u kojima je
Kosovo ~lan ili je pridru`eni ~lan (~lan
4.alineja 4.2.),(Uredbom SPGS o
progla{enju zakona ovaj ~lan je
brisan).
U ~lanu 6. predvi|eno je da izuzev
predsedavaju}eg, imenovanog za po~etni
period, svi ~lanovi Odbora, moraju imati
stalno boravi{te na Kosovu.)(izraz imati
stalno boravi{te na Kosovu, zamenjen
je izrazom „stalni stanovnici Kosova“)
Uredbom broj 2004/20, o progla{enju
zakona, odlu~eno je da:“odredbe
zakona ne prejudiciraju ovla{}enja
Specijalnog predstavnika Generalnog
sekretrara s obzirom na njegova
rezervisana ovla{}enja i odgovornost
na osnovu Ustavnog okvira za
Privremenu samoupravu;
Zakon o energiji
Promovisanje integracije Kosova u
oblastima Evropske ekonomije radi
budu}eg prijema u Evropsku Uniju i
kao prav faza kroz uklju~enje Kosova
kao punopravnog u~esnika na
energetskom tr`i{tu Jugoisto~ne
Evrope:)(Uredbom broj.2004/21 o
progla{enju zakona ova odredba je
promenjena i glasi “promovi{e
integraciju Kosova u privredni
prostor Evrope i uklju~ivanje
energetskog tr`i{ta Kosova u
energetsko tr`i{te jugoisto~ne
Evrope.“
Uredbom broj 2004/21, o progla{enju
zakona, odlu~eno je da:“odredbe
zakona ne prejudiciraju ovla{}enja
Specijalnog predstavnika Generalnog
sekretrara s obzirom na njegova
rezervisana ovla{}enja i odgovornost
na osnovu Ustavnog okvira za
Privremenu samoupravu;
Zakon o elektri~noj energiji
Poglavlje 4. nosi naziv Prenos elekti~ne
nergije.
U ~lanu 12 predvi|eno je da }e Vlada
Kosova u roku od 60 dana nakon
[023]
objavljivanja ovog zakona imenovati
pravno lice kao kandidata za operatora
mre`e prenosa za obavljanje prenosa
elektri~ne energije.Kandidat }e zatra`iti
licencu od regulatornog ureda za
energiju u roku od 90 dana od
imenovanja.
(rok od 90 dana zamenjen je re~ima :od
dana kad regulatorna kancelarija za
energetiku izda relevantna pravila
shodno zakonu o regulatornom
organu za energetiku“.)
Poglavlje 5. nosi naziva Distribucija
elektri~ne energije.
U~lanu 17.stav 1. predvi|eno je da }e u
roku od 60 dana nakon objavljivanja
ovog zakona Vlada Kosova postaviti
pravno lice da bude kandidat za
operatora sistema distribucije.Kandidat
je du`an da se prijavi za licencu
Regulatornom eredu za energiju u roku
od 90 dana od njegovog postavljenja .
(rok od 90 dana zamenjen je re~ima
:od dan kad regulatorna kancelarija
za energetiku izda relevantna pravila
shodno zakonu o regulatornom
organu za energetiku.)
U ~lanu 22. stav1. predvi|eno je da }e
snabdevanje vremenom biti konkurentna
delatnost i sva kvalifikovana preduze}a
mesna ili strana mogu podneti i dobiti
licencu za snabdevanje radi pru`anja
usluga potro{a~ima u skladu sa
utvr|enim kriterijumima od
Regulatornog ureda za energiju.(re~i
„preduze}e lokalno ili strano“ biva
uredbom o progla{enju zakona
zamenjeno re~ima „preduze}e
ustanovljeno na Kosovu ili van
Kosova“)
Poglavlje 8. nosi naziv Organizovano
tr`i{te.
Predvi|eno je da }e Vlada Kosova u
roku od 60 dana od objavljivanja zakona
izabrati pravno lice kao kandidata za
operatera tr`i{ta, kao i da to lice mo`e
biti i operator mre`e.(verovatno operator
prenosa)(Re~i u roku od 90 dana
zamenjene su uredbom o progla{enju
zakona re~ima „od dana kad
regulatorna kancelarija za energetiku
izda relevantna pravila shodno
zakonu o regulatornom organu za
energetiku.)
U stavu 38.6 predvi|eno je da }e EKK
podneti zahtev za licencu za svoje
proizvodne aktivnosti i javnog
snabdevanja u roku od 90 dana od
progla{enja ovog zakona. )(Re~i u roku
od 90 dana zamenjene su uredbom o
progla{enju zakona re~ima „od dana
kad regulatorna kancelarija za
energetiku izda relevantna pravila
energija
shodno zakonu o regulatornom
organu za energetiku.)
Uredbom broj 2004/22,o progla{enju
zakona, odlu~eno je da:“odredbe
zakona ne prejudiciraju ovla{}enja
Specijalnog predstavnika Generalnog
sekretrara s obzirom na njegova
rezervisana ovla{}enja i odgovornost
na osnovu Ustavnog okvira za
Privremenu samoupravu;
ODREDBE NAVEDENIH ZAKONA
KOJE NISU PROMENJENE A PO
NA{EM MI{LJENJU IZLAZE IZ
OKVIRA
REZOLUCIJE 1244 SB UN
Osnovno pravno pitanje koje se name}e
je da li neko mo`e da prenese na drugog
vi{e prava nego {to ih sam
ima.Navedeno posebno dobija na
zna~aju kada se imaju u vidu ovla{}enja
iz Rezolucije 1244 s jedne strane i
ovla{}enja Regulatornog
Ureda,predvi|ena zakonom,da prema
odredbam ovog zakona raspola`e
imovinom, u odre|enim slu~ajevima.
Usvajanje zakona u ovakvom tekstu i
progla{enje, bez vra}anja na doradu
pojedinih odredbi, od strane SPGS SB
UN, prejudicira kona~no re{enje statusa
Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 SB
UN, ne sadr`i, po na{em mi{ljenju,
ovla{}enja za dono{enje zakona u
usvojenom tekstu .Navedena
konstatacija se posebno odnosi na
slede}e odredbe:
Zakon o regulatornom organu,
U ~lanu 15.3., u delu u kome se ka`e da
}e regulatorni Ured»-davati saglasnost
za raspolaganje nekretninama koje su
kori{}ene za obavljanje licenciranih
aktivnosti u slu~ajevima koji vode ili
mogu voditi spre~avanju pouzdanog
snabdevanja energijom zbog dugovanja
preduze}a za energiju.»
U ~lanu 30. predvi|eno je da se licenca
izdaje svakom energetskom preduze}u
koje pored ostalog»ima pravo svojine ili
zakonsko pravo na kori{}enje nad
energetskom opremom s kojom se
obavlja aktivnost»
Pa`nju svakako zavre|uju odredbe
zakona koje se odnose na vreme trajanja
licence, koja se za delatnosti proizvodnje
elektri~ne energije, prenos,
distribuciju,akumulaciju prirodnog gasa i
bilo kojeg operatera za prenos ili
distribuciju, ~lan 31. zakona, mo`e izdati
za period do 30. godina.
Odredbe su posebno interesantna kada se
uzme u obzir eksploatacioni vek
energetskih postrojenja za prozvodnju
elektri~ne energije kao i aktivnih
nalazi{ta uglja. Prakti~no to mo`e zna~iti
da i u slu~aju da do|e do odre|enih
promena, energetski subjekti koji su
dobili licence za navedene delatnosti a
na njih je preneto i pravo upravljanja na
objektima i postrojenjima, zadr`avaju
ste~eno pravo do vremenskog isteka
va`enja licence.Navedeno mo`e
upu}ivati na nameru da se sva
kandidovana pitanja, istaknuta u
me|usobnim kontaktima, pre svega
pitanje imovine Republike Srbije, ino
kredita kojima su objekti i postrojenja
podignuti a koje servisira Republika
Srbija, pitanje zaposlenih do 1999.
godine i druga pitanja, smatraju
tro{kovima ranijih investicija i tako
odlo`e za neka budu}a vremena.
U ~lanu 52.stav2 predvi|eno je»Ako
nijedan od postoje}ih korisnika licence
nije boljan da preuzme obaveze od
korisnika koji je pod likvidacijom ili pod
ste~ajem, Ured ima ovla{}enja da
prenese njegovu imovinu na novog
korisnika licence po tr`i{nim cenama»
Zakon o energiji
U uvodnom delu koji govori o ciljevima
zakona navedeno je «promovi{e
postepeno pribli`avanje energetskog
zakonodavstva Kosova, energetskom
zakonodavstvu Evropske Unije i u~e{}e
Kosova u svim zna~ajnijim
me|unarodnim ugovorima i dogovorima
u kojim aje Kosovo stranka ili mo`e da
se priklju~i»
Zakon o elektri~noj energiji
U ~lanu 4.2.navedeno je»sistem
elektri~ne energije na Kosovu deluje
paralelno sa sistemima elektri~ne
energije Albanije i drugih zemalja na
regionalnom tr`i{tu elektri~ne energije,
~iji sistemi elektri~ne energije ipunjavaju
bezbedne kriterijume priznate od
Evropske Unije»
U ~lanu 28.stav1. navedeno je «da u
cilju odr`avanja ravnote`e na
organizovanom tr`i{tu proizvo|a~i,
trgovci, javni snabdeva~i i kvalifikovani
potro{a~i mogu da zaklju~e ugovore za
prodaju elektri~ne energije sa:-lokalnim
licima u zemljama ~lanicama EU,
- registrovanim licima jednog mesta sa
kojima je Kosovo zaklju~ilo sporazum
na osnovu snage me|unarodnog
sporazuma za uzajamnu primenu
zakonodavstva EU»
Poglavlje 11. nosi naziv «Pograni~ni
prenos elektri~ne energije»
U zakonu je promovisano novo
preduze}e EKK (Elektoenergetska
[024]
Korporacija Kosova ), do sada je naziv
glasio KEK (Kosovska Energetska
Kompanija). Bez obzira {to na prvi
pogled navedeno mo`e delovati kao
formalna stvar smatram da je su{tinska.
Naime i pored ulo`enih napora do sada
nismo uspeli da do|emo do informacije
ko je osnovao KEK. Ukoliko po{tuju
Uredbe, koje donose,organizacija
elektroprivrede bi trebalo da je vra}ena
na stanje pre 22.marta1989. godine, kada
je bila organizovana kao SOUR
“Elektroprivreda Kosovo“-Pri{tina .
Obzirom da bi na teritoriji Kosova i
Metohije, ukoliko po{tuju donete
propise, trebalo da je u primeni Zakon o
preduze}ima, koji je bio na snazi pre
22.marta 1989. godine, moralo bi da se
navede ko je osniva~ i od kojih
organizacionih delova se nova
organizacija formira kao i pitanje
pravnog sledbeni{tva, posebno kada se
ima u vidi da objekti i postrojenja na
teritoriji Kosmeta nisu podignuti posle
1999. godine.
Dilema,koja se sama posebi name}e je,
da li bi se podno{enjem zahteva za
registraciju drugog
distributera,distributivnog operatera i
snabdeva~a elektri~nom energijom, za
po~etak za sredine u kojima su se
zadr`ali predstavnici srpske
zajednice,Regulatornom uredu za
energiju ustanovljenim ovim zakonom,
legalizovalo sve navedeno.
Ukoliko ve} i sada nije kasno, ovo je
poslednji trenutak da se na navedeno
reaguje i prizna fakti~ko stanje
postojanja ED Elektrokosmet, obzirom
da je prakti~no prenos ovla{}enja na
privremene institucije samouprave u
toku, ali je, zadr`an deo kontrole SPGS
SB UN, u oblasti energetike. Kada budu
doneti predvi|eni prate}i propisi, ideja o
distribuciji, distributivnom operateru i
snabdeva~u elektri~ne energije za
sredine u kojima se zadr`alo prete`no ali
ne i isklju~ivo srpsko stanovni{tvo, bi}e
prakti~no nemogu}a.
U slu~aju da i u budu}e vlasnik imovine,
u ovom slu~aju Republika Srbije, ne
bude pokrenula mehanizme za za{titu
imovine i svojih interesa, iluzorno je
o~ekivati da }e o tome voditi ra~una
predstavnici me|unarodne zajednice.
Kontinuitet sa Odredbama rezolucije
1244 SB UN, u praksi na Kosmetu,
prisutan je jedino u ~injenici se ne
sprovodi u ta~kama koje idu u prilog
predstavnika srske zajednice, dok je u
svim ostalim segmentima
„prekora~ena“.
Treba posebno ista}i da je me|unarodnoj
sceni prisutna veoma agresivna politika
energija
KEK-a i svih njegovih predstavnika.
Kao primeri se posebno mogu navesti
zahtevi, u vi{e navrata upu}eni,
Me|unarodnoj Federacija Sindikata
energetike, rudarstva i hemije (ICEM) za
prijemom u ~lanstvo federacije, zatim
zahtevi upu}eni Uniji za kordinaciju
prenosa elektri~ne nergije UCTE, za
prijem u ~lanstvo. Zahvaljuju}i prisustvu
i reakciji na{ih predstavnika koji su
istakli da KEK nije ispuni nijedan od
uslova a posebno u pogledu ljudskih
prava prognanih, na ~emu je insistirao
sindikat EPS-a, zahtevi za u~lanjenje u
navedene institucije nisu usvojen ali nisu
ni derfinitivno odbijen pa se lako mo`e
o~ekivati da u perspektivi mogu biti
pozitivno re{eni. Mogu}i prijem bi se
svakako u krugovima KEK-a a i na
celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije
smatrao kao va`an korak ka nezavisnoj
dr`avi.
Kao karakteristi~an nastup treba izdvojiti
izlaganje predstavnika KEK-a na
Internacionalnom seminaru za obuku
menad`era odr`anom u [vedskoj u
periodu od marta do maja 2004. Iako je
tema nosila naziv «Akcioni plan za
smanjenje gubitaka» ni ovom prilikom
nije pripu{tena prilika da se Kosovo i
Metohija prika`e kao dr`ava. Veoma je
interesantan podatak da su po pitanju
gubitaka istaknuta dva goru}a problema
i to socijalne kategorije i «manjine».Pod
manjinama podrazumevaju severni
Kosmet i srpske eneklave u centralnom,
ju`nom i severnom Kosmetu. Na
navedenom savetovanju nije bilo
zvani~nih predstavnika na{e dr`ave i
EPS-a.
SPGS.
„Funkcionalna komisija“(komisija za
privredu, industriju, energetiku, transport
i telekomunikacije) pokrenula je
inicijativu i izradila Nacrt Zakona o
postupku davanja koncesija, koji je
u{ao u skup{tinsku proceduru.
U obrazlo`enju nacrta navedeno je da
predmet koncesione delatnosti mogu
biti prirodna bogatstva, dobra u op{toj
upotrebi i delatnosti od op{teg interesa, a
da je cilj „stvaranje zakonskog osnova
koji favorizuje privatne investicije u
javnoj infrastrukturi i da ovla{}enim
institucijama pru`a mogu}nost davanja
koncesijama u skladu sa sa ovim
proceduralnim – zakonskim aktom, ~iji
je cilj finansiranje projekata u javnoj
infrastrukturi u funkciji javnih
slu`bi“.Tako|e je navedeno da je za
izradu nacrta kori{}en model
UNCITRAL-a (Komisija Ujedinjenih
nacija za me|unarodno trgovinsko
pravo) a da je uzeto u obzir
odgovaraju}e evropsko i regionalno
zakonodavstvo.
Tekst nacrta zakona
struktura nacrta zakona
„
U uvodnom delu date su definicije
upotrebljene u zakonu, obja{njen je
odnos izme|u Zakona o koncesiji i
Zakona o javnoj nabavci i sadr`i
odredbu da ugovor o koncesiji, koji je
sklopljen u suprotnosti sa Zakonom o
koncesijama ni{tav.
„
U drugom delu utvr|ena je procedura
selekcionisanja koncesionara,
uklju~uju}i i fazu predselekcionisanja
na osnovu zahteva javnog nadle`nog
organa .Sadr`ane su i odredbe o
davanju koncesijama sa ubrzanom
procedurom kao i pravila kako treba
postupiti kada se privatno lice obrati
javnom organom sa predlogom –
projektom.
„
U tre}em delu su sadr`ane odredbe
koje reguli{u sadr`aj ugovora o
koncesiji, kao i pitanja povezanosti na
primer vlasni{tvo, sredstva za
osiguranje i prenos ugovora.
„
^etvrti deo reguli{e vremensko
trajanje ugovora o koncesiji, kao i
odredbe koje reguli{u odnose
ugovara~a nakon raskida ugovora o
koncesiji.
NACRT ZAKONA O KONCESIJAMA
SA KOMENTAROM
Skup{tina Kosova, usvojila je Zakon o
Koncesijama, 28.07.2004. godine, pod
brojem 2004/27.
Specijalni predstavnik Generalnog
sekretara, navedeni zakon nije proglasio
ve} ga je vratio uz dopis 30.septembra
2004. godine sa primedbama da „ zakon
nije u saglasnosti sa Ustavnim okvirom,
jer ugro`ava rezervisane nadle`nosti i
odgovornosti SPGS i sadr`i
mnogobrojne manjkavosti i
mnogobrojne su{tinske propuste uz
preporuku da se zakon na sadr`ajan
na~in izmeni“.
Na osnovu navedenog Predsedni{tvo
Skup{tine Kosova, Odlukom broj 02215, od 22.02.2005. godine, preporu~ilo
je „Funkcionalnoj Komisiji“da pokrene
postupak razmatranja Zakona o
koncesijama u skladu sa primedbama
U petom delu date su odredbe koje
reguli{u na~in re{avanja sporova
izme|u ugovora~a i koncesionara kao i
sporove koji se odnose na potro{a~e ili
korisnike infrastrukture.
„ U {estom delu predvi|eno je da
Regulatorna komisija za javnu
„
[025]
nabavku obezbe|uje primenu zakona
.U istom poglavlju komisiji je dato
pravo da izradi i usvaja pravila i
podzakonska akta za primenu zakona.
(Uredbom broj 2004/3 od 9. februara
2004. godine SPGS UN progla{en je i
stupio na snagu Zakon o javnim
nabavkama, koji je usvojila Skup{tina
Kosova. U poglavlju V zakon
ustanovljava Regulatornu komisiju za
javne nabavke. Komisiju na predlog
Vlade imenuje Skup{tina Kosova. Isti
zakon sadr`i poglavlje Dodatna
pravila za Ugovore o koncesionim
radovima)
„ U sedmom delu zavr{ne odredbe
predvi|eno je da ovaj zakon i
podzakonska akta imaju prednost nad
predhodnim zakonodavstvom za
davanje ugovora o koncesiji na
Kosovu, kao i da zakon stupa snagu 30
dana od dana progla{enja.
Deo Zakona o Javnim nabavkama –„
Dodatna pravila za ugovore o
koncesionim radovima“
^lanovima od 75 do 80 regulisana su
pravila za dodelu ugovora o radovima
sa koncesijama
Poglavlje 1 reguli{e Pravila za dodelu
ugovora o radovima sa koncesijama od
strane „autoriteta za ugovaranje“
U ~lanu 75. predvi|eno je da se odredbe
zakona primenjuju bez ograni~enja i za
sprovo|enje aktivnosti koje imaju za cilj
dodelu ugovora o radu sa koncesijama,
pod uslovom da „autoritet za
ugovaranje“pripremi i dostavi Agenciji
za javne nabavke, koju tako|e
ustanovljava ovaj zakon, najavu o
radovima sa koncesijama u skladu sa
propisanim obrascem.
U ~lanu 76. propisano je da se u dosijeu
tendera mo`e u najavi ugovora o
radovima sa koncesijama od velike
vrednosti predvideti da ponu|a~i navedu
preocenat,ako ga ima, ukupne vrednosti
predmetnog ugovora o radovima.
^lan 77. predvi|a obavezan sporazum.
Poglavlje 2 sadr`i pravila o ugovorima
koji su dodeljeni od strane koncesionara.
^lan 78. predvi|a da u slu~aju da je
koncesionar radova autoritet za
ugovaranje, aktivnosti se sprovode u
skladu sa odredbama navedenog zakona.
^lan 79. predvi|a da ukoliko
koncesionar radova nije „autoritet za
ugovaranje“ a radi se o koncesionom
ugovoru koji prema{uje iznos od
100.000 Eura, tako|e postoji obaveza da
se postupak sprovede prema odredbama
ovog zakona.
^lan 80. podnaslov Ugovori sa srodnim
preduze}ima, predvi|a da se srodno
energija
preduze}e ne}e smatrati „tre}im
preduze}em“, ukoliko je koncesionar
obavestio autoritet za ugovaranje o
postojanju srodnog preduze}a.
U istom ~lanu predvi|eno je da ukoliko
se ugovor o radu sa koncesijama dodeli
grupi ekonomskih operatera, nijedan
~lan grupe ne}e smatrati tre}om stranom
~ak i ako formalno nisu obavestiliu
autoritet za ugovaranje o postojanju
takvog srodnog preduze}a.
U uvodno delu zakona gde su poja{njeni
pojmovi data je slede}a definicija
:„autoriteta za ugovaranje“ podrazumeva
javni autoritet, operatera javnih usluga,
javno preduze}e, i /ili lice ili preduze}e
koje vr{i aktivnosti javne nabavke u ime
ili za ra~un javnog autoriteta ili
operatera javnih usluga ili javno
preduze}e.
KOMENTAR
Obzirom da je Zakon o koncesijama,
usvojen 28.07.2004. godine, pod brojem
2004/27 na sednici Skup{tine Kosova,
vra}en od strane SPGS uz primedbu da
„nije u saglasnosti sa Ustavnim okvirom
za privremenu samoupravu, jer ugro`ava
rezervisane nadle`nosti i odgovornost
SPGS i sadr`i mnogobrojne manjkavosti
i mnogobrojne su{tinske propuste, uz
preporuku da se zakon na sadr`ajan
na~in izmeni od samog po~etka“., nacrt
Zakona o proceduri davanja koncesija,
predstavlja o~iglednu nameru da se
postavljena prepreka izigra i da se sada
raspravlja o procedri, kao da je zakon,
koji ustanovljava i daje pravo na dodelu
koncesija ve} donet odnosno progla{en.
Uz brojne pravne nedostatke koji Nacrt
zakona o proceduru davanja koncesija
sadr`i i uz predpostavku da }e nacrt
pretrpeti i odre|ene izmene smatram da
treba ukazati, pored o~igledne namere,
na ~injenicu da Nacrt zakona „daje
pravo“, Regulatornoj Komisiji za javne
nabavke, ustanovljene Zakonom o
javnim nabavkama, pravo da donosi i
usvaja pravila i podzakonske akte za
sprovo|enje ovog zakona.
Sama re~ koncesija je latinskog
porekla,a concessio je pro{losti imao
nekoliko zna~enja: ustupanje zemlje,
dozvola, odobrenje, priznanje u
postupku, povlastice. U romanistici se
ideja „koncesije“vezuje za ustupanje
javnih isklju~ivih prava privatnim
licima.
Poreklo koncesije se vezuje za
srednjovekovne regalije.Naime
srednjovekovni vladar(kralj), bio je
nosilac imperijuma i mogao je da
otu|uje u potpunosti ili delimi~no ili da
svoj imperijum za slu~aj smrti prenese
na drugo lice.Vladaru kao nosiocu
vrhovne vlasti i suvereniteta, bilo je
dopu{teno da sam koristi rudnike, reke,
{ume i druga dobra ili da ta dobra ustupa
putem regalnog prava drugim licima i uz
naknadu.
U kapitalizmu su regalna prva prerasla u
dr`avni monopol, koji je predstavljao
isklju~ivo pravo dr`ave na eksploataciji
javnog dobra ili odre|ene delatnosti radi
sticanja prihoda za javne potrebe.
U naj{irem smislu, koncesija zna~i
dozvolu koju javna vlast izdaje fizi~kom
ili pravnom licu (doma}em ili stranom)
radi eksploatacije nekog javnog dobra ili
obavljanje neke delatnosti od javnog
interesa.
Kod koncesije re~ je o odnosu dr`ave
kao davaoca koncesije, kojom se daje
dozvola zavr{enje odre|ene delatnosti.
(dr.Ljubi{a Dabi} iz ud`benika Pravo
energetike).
Bez obzira na nesavr{enost tretiranih
odredbi i pravnu teoriju, ukoliko se od
strane nadle`nih dr`avnih organa ne
pokrene inicijativa da se spre~i
dono{enje navedenog zakona, odnosno
njegovo progla{enje od strane SPGS UN
a time i stupanje na snagu, odnosno
ukoliko do|e do progla{enja ovog
zakona, u navedenm ili ne{to druga~ijem
tekstu, dalje aktivnost na za{titi interesa
Republike Srbije, odnosno Dr`avne
zajednice Srbije i Crne Gore, ~iji je
izgleda samo prema Rezoluciji 1244 SB
UN, Kosovo i Metohija sastavni deo,
bi}e drasti~no ote`ane i u znatnoj meri
onemogu}ene.
U Skup{tinsku proceduru u{ao je i Nacrt
Zakona o stranim investicijama..
HE Ko`njar
HE „Ko`njar“ je izgra|ena i pu{tena u
pogon 1957. godine, na reci De~anska
Bistrica kod De~ana.Akumulacioni
bazen iz koga se cevovodom dovodi
voda u glavni pogonski objekat HE, puni
se vodom iz pritoka De~anske
Bistrice.Snaga HE je 2 X 4 MV, a HE je
priklju~ena dalekovodom 35 KV na
elektrodistributivnu mre`u.Godi{nja
proizvodnja zavisi od hidrologije a u
proseku se kre}e od 17 do 25 GWh.
Hidroelektrana je objekat
JP“Elektrokosmet“- Pri{tina, deo
preduze}a ED Pe} i radila je do 09.maja
1998. godine, kada je zbog teroristi~kih
dejstava i nebezbednosti osoblja HE koje
je opslu`ivalo glavni pogonski objekat i
akumulaciju, zaustavljena i osoblje
povu~eno.Naime 06. maja 1998. godine,
nakon obavljene smene, po povratku sa
[026]
posla, na prostoru izme|u HE Ko`njar i
De~ana, napadnuto je vozilo u kome je
prevo`ena grupa radnika sa posla i tom
prilikom je ubijen radnik Vehbi Mustafa
a ranjeni su radnici Bo{ko Vlahovi},
Mi{o Mijovi}, Muminovi} Erhad i jedan
radnik JP“Srbija{ume“.Smensko osoblje
koje je tog dana ostalo u HE, radilo je
neprekidno 3 dana, i isto je nakon
konsultacija ssa nadle`nim vojnim i
policijskim organima uz pomo} VJ
evakuisano sa objekta.Objekat nije vi{e
bio pod nadzorom radnika
JP“Elektrokosmet“, niti je pokretana
proizvodnja do kraja rata 1999. godine,
tako da se nije imao uvid u stanje HE i
prate}ih objekata.
U mese~nom izve{taju kosovskog
Regulatornog ureda za energiju, za maj
mesec,( ustanovljenog Zakonom o
regulativi energije progla{enog od strane
Specijalnog izaslanika Generalnog
sekretar UN Uredbom broj 2004/22 od
30. juna 2004. godine) kao vest
navedena je poseta investitora
Hidroelektrani Ko`njar, kao i da postoje
2 ugovora zaklju~ena izme|u investitora
s jedne strane i Kosovske energetske
kompanije/Kosovske poverila~ke
Agencije o zakupu i to ugovor o zakupu
i ugovor o kupovini energije. U izve{taju
je navedeno da su ugovori predmet
kontrole od strane regulatornog ureda u
smislu davanja saglasnosti a na osnovu
ovla{}enja iz Zakona o elektri~noj
energiji progla{enog Uredbom broj
2004/20 od 30.juna 2004. godine, koje je
doneo Specijalni predstavnik Generalnog
sekretar UN .
U godi{njem izve{taju za 2004.
godinu, objavljenom aprila 2005.
godine izdatom od strane Uprave za
regulisanje energetike(Regulatornog
ureda za energetiku), pod ta~kom 3.12
Postoje}a proizvodnja Hidroelektrana
u drugom pasusu navedeno je da
trenutno na Kosovu postoji samo
jedna HE ove vrste ~iji }e rad
verovatno po~eti krajem 2005. godine
nakon zavr{etka teku}e obnove. U
daljem tekstu je navedeno da je na
osnovu inicijative „jednog“ privatnog
investitora iz kosovske dijaspore
potpisan dugoro~ni ugovor sa
Kosovskom energetskom
kompanijom/Kosovskom
poverila~kom Agencijom o zakupu
hidroelektrane(20 godina)i
petogodi{nji ugovor o isporuci
elektri~ne energije.
Nacrt Zakon o postupku davanja
koncesija i Nacrt Zakona o stranim
ulaganjima nalazi se u proceduri u
Skup{tini Kosova i jo{ uvek nisu
energija
usvojeni i progla{eni od strane
Specijalnog izaslanika Generalnog
sekretara UN, o ~emu smo vas ve}
informisali. Eventualna saglasnost
kosovskog Regulatornog ureda (u ~iji
ishod netreba sumljati) ne mo`e, po
na{em mi{ljenju, naknadno legalizovati
navedeni pravni posao.
Obzirom da po na{em mi{ljenju u
ovom trenutku ne postoje pravne
podloge za davanje koncesija i strana
ulaganja,smatrali smo da treba
pokrenuti kod nadle`nih organa
inicijativu da ukoliko ocene
opravdanom preduzmu mere iz svoje
nadle`nosti i uka`ete na
nedopustivost ovakvog i sli~nog
postupanja sa imovinom preduze}a
Elektroprivrede Srbije.
SADA{NJE STANJE
Elektrodistribucija Kosovska Mitrovica
je deo Javnog preduze}a za distribuciju
elektri~ne energije «Elektrokosmet»Pri{tina.U sada{njim uslovima obavlja
delimi~no delatnost za koju je osnovana
na podru~ju op{tina Kosovska Mitrovica
(severni deo), Zve~an, Leposavi}, Zubin
Potok.
Inicijative su upu}ivane prema KEK-u i
regionalnim administratorima UNMIK-a
koji su ih cenjivali kao pozitivne ali se
dalje od toga nije stiglo.
Na sastanku sa predstavnicima lokalne
samouprave,odr`anog dana 17.11.2003.
u Kosovskoj Mitrovici, na kojem su
prisustvovali predstavnici op{tine Zubin
Potok i Kosovska Mitrovica, kao i i
na~elnik Okruga Kosovska Mitrovica,
predlo`eno je da se na op{tinskim
skup{tinama Zubin Potok, Zve~an i
Leposavi} i savetodavnom Odboru
Kosovska Mitrovica usvoji Inicijativa o
formiranju preduze}a( nikako Odluka,
obzirom da nemaju tu nadle`nost kao i
na okolnost da bi lokalni administratori
UNMIK-a, dono{enje takve odluke
spre~ili) i da se uputi specijalnom
izaslaniku generalnog sekretara UN, u
~ijoj su isklju~ivoj nadle`nosti tada bila
javna preduze}a.
Na satanku Grupe za direktni dijalog za
oblast energetike, odr`anom u Pri{tini
04.marta 2004, na kojoj je trebalo da se
predstave teme za razgovor za kasnije
susrete delegacija,u sklopu dijaloga
Beograd-Pri{tina, na{a delegacija je
kandidovala slede}e teme:
„
Pobolj{anje snabdevanja potro{a~a
koja izme|u ostalog obuhvata:lo{ rad
elektrana,smanjenje gubitaka,
pobolj{anje naplate i sl.;u tom smislu
je pomenuta i mogu}nost formiranja
jo{ jednog isporu~ioca e. Energije u
srpskim sredinama, re{avanje
dugovanja potro{a~a i organizacija
naplate;
„
Kosovska energetska kompanija (KEK)
Elektrodistribuciju Kosovska Mitrovica
(severni deo) smatra svojim
organizacionim delom i u pismenim
op{tenjima je naziva «Severna
distribucija».
Problem 7 500 EPS-ovih radnika iz
kosmetskih preduze}a koji su izgubili
pravo na rad(njihovo zapo{ljavanje,
socijalni program i sl.);
„
Za{tita `ivotne okoline(pojava fenola u
Ibru i sl.);
„
JP »Elektrokosmet» -Pri{tina obavlja
funkciju odr`avanja mre`e i u ostalim
srpskim enklavama (Gra~anica sa
okolinom, srpska sela u okolini Obili}a,
[trpce i pomoravski deo). Procenjeno je
da opslu`uje skoro 40.000 potro{a~a.
Ispitivanje mogu}nosti da na{a
preduze}a u~estvuju u radovima na
elektroenergetskim objektima na
Kosovu i Metohiji;
„
Dugoro~ni razvoj elektroenergetike
(izgradnja novih TE na ugalj);
„
Planovi u vezi privatizacije
elektroenergetskog sektora i stim u
vezi pitanje vlasni{tva;
„
Dugovi kosmetskih preduze}a iz
teku}eg poslovanja i dodatno i na
osnovu inostranihkredita (osnovni dug
300 miliona ameri~kih dolara plus oko
150 miliona dolara kamata)
Deo ptro{a~a(oko dve hiljade), u
Zve~anu se snabdeva elektri~nom
energijom preko Trep~e (Energetika),
dok se deo potro{a~a na podru~ju Le{ka
snabdeva preko RJ Ra{ka, koja egzistira
kao organizacioni deo JP
»Elektrosrbija» -Kraljevo.
Potro{a~i ne pla}aju utro{enu elektri~nu
energiju, niti se od 1999. fakturi{e
utro{ena elektri~na energiju.
U dosada{njem periodu pokretane su
brojne inicijative za priznavanje i
legalizovanje ED Kosovska Mitrovica
(severni deo), kao posebnog energetskog
subjekta, koji nebi bio pod KEK-om, ve}
njegov partner.U inicijativama su
isticane prednosti koje bi se time
ostvarile, na prvom mestu uredno
snabdevanje elektri~nom energijom
potro{a~a {to se navodi kao preduslov
po~etka naplate utro{ene energije.
Ni na narednim odr`anim sastancima
nije do{lo do napretka zbog odbijanja
druge strane da razgovara o predlo`enim
pitanjima. Interesovanje druge strane
[027]
bilo je vezano isklju~ivo za pitanje
regionalnog gasovoda iz pravca Ni{a.
Do sada su odr`ana ~etiri sastanka na
kojima nije postignut dogovor ni oko
dnevnog reda. Na poslednjem sastanku
dogovoreno je da se celovito sagleda
energetska situacija u sredinama
nastanjenim prete`no srpskim
stanovni{tvom a januara 2006. formirane
su i podgrupe za oblast energetike, koje
se do sada nisu sastale.
Pitanje imovine i sukob nadle`nosti
Pitanje imovine Republike Srbije,
posebno je aktuelno kada se ima u vidu
slede}e:
„ Teritorija Kosova i Metohije je
sastavni deo SRJ, odnosno u sada{njim
uslovima pravnog sledbenika Dr`avne
Zajednice Srbije i Crne Gore, iz ~ega
proisti~e da ta teritorija nema pravni
subjektivitet, a time ni suverenu
zakonodavnu vlast.
„ Garant za kredite, kojim su energetski
kapaciteti izgra|eni bila je Savezna
dr`ava i Republika Srbija, nikada
pokrajina.
„ Ovla{}enja UNMIK-a u vr{enju javne
vlasti na teritoriji Kosmeta su
izvedena, odnosno privremena i
prelazna, ne i suverena. Ta ovla{}enja
su ograni~ena na funkciju obavljanja
osnovnih civilno upravnih funkcija
“tamo gde je i koliko to potrebno“
Ovla{}enja UNMIK-a da upravlja
imovinom SRJ i republike Srbije na
teritoriji Kosmeta mogu biti samo
javnopravnog karaktera. Ta ovla{}enja
su prema Rezoluciji 1244 SB UN,
ogarni~ena na meru neophodnih civilnoupravnih funkcija u ovom sektoru, kao
ni UNMIK, prema ovla{}enjima
rezolucije, nema vlasni~ka ovla{}enja na
imovini se kojom se poverene funkcije
izvr{avaju, vlasni~ka ovla{}enja nema ni
KEK, kao subjekt kome su:
„ Poverena odre|ena ovla{}enja od
zna~aja za poslove snabdevanja
elektri~nom energijom na teritoriji
Kosmeta
„ U izostanku vlasni~kih ovla{}enja na
imovini koju koristi, KEK nemo`e
imati pun pravni subjektivitet
„ Kao subjekt pod nadzorom UNMIK-a,
KEK nema ni poslovni subjektivitet
HE „GAZIVODE“
UPIS I PROMENE REGISTROVANE
U PRIVREDNOM (TRGOVINSKOM)
SUDU – PRI[TINA
„ 10.02.1980. godine, pod brojem fi
612/78, u sudski registar upisana RO
energija
za izgradnju i iskori{}avanje
hidrosistema „Ibar-Lepenac“ u
osnivanju, adresa Pri{tina ulica
Lenjinova broj 13. (osniva~ki akt
objavljen u u Sl.Listu SAPK broj
11/76)
„ 01.07.1986. godine, pod brojem fi
220/86, u sudski registar upisano
Kostituisanje RO „Ibar-Lepenac“ sa
P.O., adresa Pri{tina, ulica Lenjinova
broj 13.
„
18.01.1990. godine, pod brojem fi
735/89, Preduze}e za iskori{}avanje
i odr`avanje hidrosistema „IbarLepenac“ sa P.O.-Pri{tina, izvr{ilo
usagla{avanje normativnih akata sa
Zakonom o preduze}ima.
„
16.09.1991. godine, pod brojem fi
1867/91, upisana u sudski registar
Odluka Skup{tine SRS o
preduzimanju mera za dru{tvenu
za{titu samoupravnih prava i
dru{tvene svojine prema prema
Dru{tvenom preduze}u za
iskori{}avanje i odr`avanje
hidrosistema „Ibar-Lepenac“Pri{tina.
„
„
25.12.1992. godine, pod brojem fi
7810/92, upisano organizovanje u
deoni~arsko dru{tvo sa promenom
naziva i dopunom
delatnosti.Deoni~arsko dru{tvo
„Ibar-Lepenac“u me{ovitoj svojini
sa potpunom odgovorno{}u,Pri{tina
ulica Kralja Petra I Oslobodioca broj
13.Broj osniva~kog akta Odluka o
organizovanju deoni~arskog dru{tva
broj 01-2253 od 26.11 1992.
godine.Osniva~ Fond za razvoj
Republike Srbije, 49% vrednosti
dru{tvenog kapitala, nakon procene od
ovla{}ene agencije DP „IbarLepenac“,51% vrednosti dru{tvenog
kapitala Fond za razvoj Republike
Srbije.
19.10.1993. godine, pod brojem fi
9244/93 izvr{en upis direktora
deoni~arskog dru{tva (Bajo
[}epanovi}).
„
21.10.1993. godine, pod brojem fi
10332/93 izvr{en upis pripajanja DP
Zavod za vodoprivredu u Pri{tini u
D.D.“Ibar-Lepenac“
„
15.03.1994. godine, pod brojem fi
974/94 izvr{en upis pro{irenja
delatnosti D.D.“Ibar-Lepenac“ u
me{ovitoj svojini sa P.O.,Pri{tina.
„
08.07.1999. godine, pod brojem fi 1-2K/99 upisana promena sedi{ta.Sedi{te
preduze}a Zubin Potok.
„
26.07.2000. godine, pod brojem fi
49/2000 brisan dosada{nji
direktor(Bajo [}epanovi}) i imenovan
v.d.direktor(Vulovi} Sr|an).
„
10.10.2001. godine, pod brojem fi
209/01 stavljeno van snage re{enje fi
49/2000 od 26.07.2000. godine o upisu
v.d.direktora (Vulovi} Sr|ana) i
brisanje direktora(Bajo [}epanovi}) a
ostalo na snazi re{enje suda.
„
24.04.2002. godine, pod brojem fi
93/02, na osnovu Odluke Vlade
Republike Srbije broj 023-3420/2002002 od 15.marta 2002. godine, izvr{en
upis Javnog preduze}a za
vodosnabdevanje i za proizvodnju i
distribuciju elektri~ne energije
„Ibar“ Zubin Potok. Za vr{ioca
du`nosti direktora imenovan
Neboj{a Mini}.
„
Privremena civilna uprava UN-a, na
osnovu uslova za privremenu
registraciju privrednog subjekta.dana
15.05.2000. godine izdala je Potvrdu,
da je ovla{}eno lice (Ba{kim Kaba{i)
podnelo kompletnu dokumentaciju za
privremenu registraciju privrednog
subjekta i registrovala preduze}e
kao“Javno preduze}e za iskori{}avanje
i odr`avanje Hidrosistema „IbarLepenac“-Pri{tina.Na osnovu dostupne
dokumentacije nije mogu}e utvrditi ko
je i kojim aktom organizovao
preduze}e kao javno. Ukoliko po{tuju
Uredbu o va`enju pravnih propisa i
stavljanju van snage svih propisa
donetih posle 22.marta 1989. godine
„Ibar-Lepenac“bi morao biti
registrovan kao Dru{tveno a ne Javno
preduze}e.
Zaposleni
Deoni~arsko dru{tvo«Ibar-Lepenac»Pri{tina, upo{ljavalo je 1999.godine 96
radnika nealbanca, od tog broja 38
radnika je nastavilo da radi u
HE»Gazivode», dok je 58 radnika ostalo
bez posla i time i bez prihoda.
Radnici, koji su ostali u HE»Gazivode»,
primali su povremenu nadoknadu od
UNMIK-a i Javnog preduze}a za
iskori{}avanje i odr`avanje Hidrosistema
«Ibar-Lepenac»-Pri{tina, kako ovu
organizaciju, registrovanu u Pri{tini od
strane UNMIK administracije, zvani~no
nazivaju. Radnicima HE»Gazivode»,
navedena organizacija je ponudila
ugovore o radu 01.08.2002. godine.
Tro{kove odr`avanja snosi «IbarLepenac»-Pri{tina, koji i ubira prihode
od proizvedene elektri~ne energije.
Danas HE»Gazivode» upo{ljava 54
radnika.Od 2003.godine (po~etkom),
zarade su primali preko Koordinacionog
Centra za Kosovo i Metohiju, do
[028]
dono{enja Zaklju~ka 05 broj:024586/2003-0, Vlade Republike Srbije
od 17.jula 2003.godine, kojom je
prihva}ena Informacija u pogledu
statusa odre|enih organa, organizacija i
slu`bi sa podru~ja AP Kosova i
Metohije, kada nastaju i problemi vezani
za isplatu zarada zaposlenima. U ovom
trenutku zaposleni i dalje primaju
odre|enu nadoknadu od UNMIK-a,
odnosno JP»Ibar-Lepenac»-Pri{tina.
Ostali radnici, koji nisu primali nikakvu
nadoknadu od 1999.godine, evidentirani
su i prijavljeni u Koordinacionom
Centru i trebalo je da od septembra
2003.godine primaju nadoknadu
zarade,po navedenim zaklju~cima Vlade
Republike Srbije.
Odlukom o osnivanju Javnog preduze}a
za vodosnabdevanje i za proizvodnju i
distribuciju elektri~ne energije na
podru~ju op{tine Zubin Potok, koju je
donela Vlada Republike Srbije 15.marta
2002.godine, pod brojem 05:0233420/2002-002 (Slu`beni Glasnik RS
broj 25/2002), zaposleni su postali
radnici JP»Ibar»- Zubin Potok.
Navedena Odluka, u praksi nije za`ivela.
Po~ev od 01. septembra 2004. godine
zaposleni se ispla}uju kao radnici
JP“Elektrokosmet“-Pri{tina,ED
Kosovska Mitrovica. Ugovore o radu na
odre|eno vreme potpisalo je 54 radnika.
Dosada{nje inicijative
Na sastanku sa predstavnicima lokalne
samouprave,odr`anog dana 17.11.2003.
u Kosovskoj Mitrovici, na kojem su
prisustvovali predstavnici op{tine Zubin
Potok i Kosovska Mitrovica, kao i i
na~elnik Okruga Kosovska Mitrovica,
predlo`eno je da se na op{tinskim
skup{tinama Zubin Potok, Zve~an i
Leposavi} i savetodavnom Odboru
Kosovska Mitrovica usvoji Inicijativa o
formiranju preduze}a( nikako Odluka,
obzirom da nemaju tu nadle`nost kao i
na okolnost da bi lokalni administratori
UNMIK-a, dono{enje takve odluke
spre~ili) i da se uputi specijalnom
izaslaniku generalnog sekretara UN, u
~ijoj su isklju~ivoj nadle`nosti tada bila
javna preduze}a.
PREDLOG
U predstoje}im razgovorima BeogradPri{tina, insistirati na inicijativi za
formiranje novog preduze}a, koje bi
obuhvatalo vodozahvat Gazivode i
hidrocentralu Gazivode, sa sedi{tem u
Zubinom Potoku, a da drugim delom
sistema od Ko{utova i dalje gazduje
sada{nje preduze}e u Pri{tini. Da bi
inicijativa za`ivela potrebno je da je
energija
prihvati Specijalni izaslanik Generalnog
sekretara UN.
Argumenti za :
„ Vodozahvat (jezero), se nalazi i na
teritoriji u`e Srbije, ne samo na
teritoriji Kosova i Metohije.
„
Za obaveze po inostranim kreditima
garant je uvek bila federacija i
republika a nikad pokrajina, pa se za
neotpla}ene ino-kredite du`i
Republika Srbija.
„
HE Gazivode i najve}im delom
vodozahvat se nalazi na podru~ju
op{tine Zubin Potok, pa nije logi~no
da sredstva od proizvedene energije i
vode ubira formalni Ibar Lepenac u
Pri{tini.
„
Eksproprijacijom koja je predhodila
izgradnji vodozahvata raseljeno je
srpsko stanovni{tvo Ibarskog
Kola{ina, promenjena je mikroklima a
preostalo stanovni{tvo najmanje koristi
navedeni resurs.(Primera radi JP“IbarLepenac“ ima 202 radnika od kojih
svega 43 u Zubinom Potoku na
poslovima vezanim za vodozahvat i
HE Gazivode).
„
Od 1999. godine nije ulo`eno ni{ta na
o~uvanju `ivotne sredine.
„
Formiralo bi se zdravo, ekonomski
odr`ivo preduze}e, koje bi moglo da
`ivi od svog rada.(proizvodnja
elektri~ne energije i isporuka vode)
Literatura
(1) IPA Energy Consulting »Razvojni
program za menad`ere budu}nosti«
(2) Directive 96/92 EC on Internal
Electricity Market,1996.
(3) Zbornik radova Pravo energetike
(4) prof.dr Ilija Vujo{evi} i mr Ervin
Spahi}“Neki aspekti i iskustva u
restruktuiranju i privatizaciji
elektroprivrednih preduze}a sa posebnim
osvrtom na distribuciju“-JUKO CIRED
2002
I pored op{irnosti ovog rada, uslovljenog
pre svega materijom koja se obra|uje i
posebno aktuelnim politi~kim trenutkom
u kome se nalazimo na kraju ne}u dati
zaklju~ke ve} samo navesti pitanja koja
se name}u:
OTVORENA PITANjA
„
KOJIM PUTEM SE UKLOPITI U
PROCES LIBERALIZACIJE KOJI
SE ODVIJA UBRZANO
„
DA LI SU UREDBE SPGS UN
OSPORENE NA SEDNICAMA SB
UN PRILIKOM USVAJANjA
PERIODI^NIH IZVE[TAJA
„
KAKO ZA[TITITI RESURSE I
IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE NA
TERITORIJI KOSOVA I METOHIJE
„
KAKO ZA[TITITI PRAVA
PROTERANIH RADNIKA KOJIMA
NISU DOSTUPNA PRAVNA
SREDSTVA A NEMOGU
KORISTITI ZA[TITU SUDA ZA
LjUDSKA PRAVA U STRAZBURU
[029]
energija
Milan Lon~arevi}, dipl. in`. geol.
NIS-Naftagas, Novi Sad
UDC: 622.323.001.6(47)=861
Razvoj naftne privrede
u susednim zemljama
naliza rada dr`avnih organa i
subjekata naftne privrede je
ura|ena za Ma|arsku,
Rumuniju, Hrvatsku i Austriju.
Bugarska, Makedonija i Bosna i
Hercegovina nisu uzete u razmatranje jer
je naftna privreda razvijena samo u
pojedinim segmentima. U Bugarskoj su
privatizovane rafinerije i prodajna mre`a
derivata i gasa, dok su magistralni
transportni cevovodi ostali u dr`avnom
vlasni{tvu. U Makedoniji je rafinerija i
prodajna mre`a tako|e privatizavana, a u
Bosni i Hercegovini su rafinerija i
prodajna mre`a za derivate i gas u
po~etnoj fazi restrukturiranja.
Austrija, Ma|arska,Hrvatska i Rumunija
su za vreme po~etaka razvoja naftne
privrede bile u jednoj dr`avi te je i
razvojni put bio veoma sli~an. Mala
privatna preduze}a vr{e istra`ivanje i
eksploataciju nafte. Grade se i prve
rafinerije skromnog kapaciteta (Rijeka
1883.godine)
Nakon I svetskog rata stvaraju se nove
dr`ave ali je naftna privreda i dalje u
privatnim rukama i do`ivljava razvoj u
skladu sa tra`njom na tr`i{tu. De{avaju
se nova otkri}a le`i{ta nafte i gasa u
svim pomenutim zemljama. Prema
potrebama pove}avaju se preradni i
prodajni kapaciteti.
Tek nakon II svetskog rata naftne
privrede u pomenitim zemljama
do`ivljavaju razli~iti razvoj.
A
Razvoj naftne privrede u
Ma|arskoj
Istra`ivanje i proizvodnja nafte,
izgradnja rafinerija, rafinacija sirove
nafte i prodaja derivata u Ma|arskoj
po~inje u drugoj polovini 19 veka. Tim
poslom se bavi vi{e privatnih kompanija.
Rezime
U `i`i kako politi~ke, tako i ekonomske a sa tim povezano i socijalne kao i
svakodnevne pa`nje je proces rada, reorganizacije, restrukturiranja i pripreme za
privatizaciju javnog energetskog sektora u Srbiji, pa samim tim i naftnogasne grane
energetskog sektora.
Radi boljeg razumevanja ovog kompleksnog procesa i mogu}nosti u~enja na tu|im
iskustvima prikazani su na~in rada i na~in sprovo|enja ovog procesa u nama
najbli`em okru`enju, odnosno u susednim dr`avama: Ma|arskoj, Rumuniji i
Hrvatskoj. Tako|e je dat i razvoj naftne privrede u Austriji, odnosno preduze}a
OMV koje nosi ovaj razvoj, a danas je lider ove delatnosti u Jugoisto~noj Evropi.
U radu su prikazani procesi stvaranje naftne privrede u pomenutim zemljama,
prolaz kroz razli~ite vrste vlasni~ke i organizacione strukture, danas dostignuti
kapaciteti u svim segmentima delatnosti (istra`ivanje, proizvodnja nafte i gasa,
rafinerijska prerada, prodaja, gasna linija, investicije i ostvarena dobit), strate{ki
ciljevi ovih privreda, odnosno preduze}a koja nose ovaj razvoj do 2010. godine, sa
procenjenim sredstvima koja su potrebna za ostvarenje postavljenih ciljeva i
na~inom njihovog obezbe|enja. Dotaknuto je i stvaranje dr`avno-pravnog
ambijenta za promene vlasni~ke i organizacione strukture.
Nakon I svetskog rata ova delatnost se i
dalje razvija uz u~e{}e i stranih
kompanija iz Sjedinjenih Dr`ava
(Standard oil), Velike Britanije ([el), a
pred II svetski rat i u toku njega iz Italije
i Nema~ke. Bilo je izgra|eno 6
rafinerija, a istra`ivanje i proizvodnja su
obavljani prevashodno u zapadnom delu
zemlje (Transdunavski region) koji je
tada smatran perspektivnijim. Tek pred
sam II svetski rat istra`ivanje po~inje i u
isto~nom delu Ma|arske(Velika
ma|arska ravnica). Obzirom da je u
Ma|arskoj radilo vi{e privatnih
kompanija i nakon njihove
nacionalizacije nakon II svetskog rata
oni su ostali samostalni privredni
subjekti sve do 1957. godine kada su
objedinjeni u jedinstvenu naftnu
kompaniju. Ovoj kompaniji je 1960.
godine pripojena i gasna linija tako da je
stvoren OKGT – dr`avno preduze}e za
[030]
istra`ivanje, proizvodnju, preradu i
promet nafte, gasa i njihovih proizvoda.
Ovom preduze}u 1965. godine se pripaja
i petrohemijski kompleks tako da je
stvoreno jedinstveno preduze}e u oblasti
nafte, gasa i petrohemije sa strogo
centralizovanim na~inom upravljanju u
sklopu planske privrede. Maksimalna
proizvodnja OKGT sredinom 80-tih
godina je iznosila preko 4 miliona tona
nafte.
Ve} 1991. godine, samo godinu dana
nakon promene privrednog sistema u
dr`avi, OKGT se reorganizuje
razdvajanjem petrohemijskog i uslovno
re~eno naftnog kompleksa.
Petrohemijski kompleks danas
prevashodno predstavlja kompanija
TVK, a naftni kompanija MOL. Pored
ovih glavnih delova izdvojeno je i vi{e
manjih servisnih kompanija. Nova
preduze}a se formiraju kao otvorena
energija
Slika 1 MOL – Vlasni~ka struktura
koji je u isto vreme i predsednik Borda
akcionarska dru{tva. Me|utim, zna~ajno
je podvu}i da MOL kao sukcesor OKGT direktora, izvr{ni direktor Grupe MOL,
u startu sti~e proporcionalan broj akcija
direktor za strate{ki razvoj Grupe MOL i
u izdvojenim preduze}ima, a na osnovu
direktor finansija Grupe MOL. Izvr{nom
unutra{nje finansijske konsolidacije i
bordu u operativnom upravljanju
osniva~kog uloga pri po~etnom
poma`e Stariji menad`ment tim od 5
osnivanju tih preduze}a. Nakon
~lanova, a to su direktori divizija za ~iji
stvaranja akcionarski dru{tava izvr{ena
su rad i ogovorni. Rad Borda direktora u
je i njhova privatizacija tako da je danas
ime akcionara nadzire Nadzorni odbor
struktura vlasni{tva u MOL-u slede}a:
od 9 ~lanova me|u kojima su 2
Ma|arska dr`ava je vlasnik samo 12%
predstavnici zaposlenih
akcija, indirektno Slova~ka je vlasnik
Ma|arska je u cilju {to br`eg
7%, a Austrijska kompanija OMV ima
pridru`ivanaja i pristupanja Evropskoj
10% akcija MOL-a. Ostale akcije
uniji (EU) prilago|avala i svoje
poseduju inostrane investicione
zakonodavstvo zakonodavstvu EU,
institucije i doma}i akcionari (slika 1).
odnosno liberalizaciji tr`i{ta. Tako su,
Po na~inu organizovanja MOL je
uporedo sa reorganizacijom i
vertikalno integrisana naftna kompanija
restrukturiranjem privrednih subjekata,
sa glavnim delatnostima: istra`ivanje i
done{eni ~itavi setovi zakona (fiskalni,
proizvodnja nafte, gasa i geotermalne
investicioni, berzanski, energetski,
energije, transport, prerada i promet
koncesioni...) koji su stvorili ambijent za
nafte i naftnih derivata, proizvodnja i
tr`i{no poslovanje reorganizovanih i
prodaja ulja i maziva, transport,
vlasni~ki promenjenih privrednih
skladi{tenje, i distribucija gasa kao i
subjekata. Na osnovu zakona o
proizvodnja i prodaja petrohemijskh
koncesijama istra`ni prostor Ma|arske je
proizvoda. Glavne delatnosti su
izdeljen na koncesione blokove za
organizovane u divizije, a divizije u
istra{ivanje i proizvodnju mineralnih
operativne zatvorene kompanije. Pored
sirovina (slika 2) i ponu|en
zatvorenih postoji i ve}i broj otvorenih
kompanija gde MOL i ma razli~it udeo u me|unarodnom tr`i{tu uz povoljne
finansijske i poreske uslove, ali uz
vlasni{tvu: INA (Hrvatska naftna
ograni~enje da nijedna strana kompanija
kompanija) 25% plus jedna akcija,
ne mo`e biti vlasnik vi{e od 8
Slovnaft (Slova~ka naftana kompanija)
koncesionih blokova radi spre~avanja
98,4 % akcija i TVK (Ma|arska
hemijska kompanija)
52,3% akcija
Slika 2 Ma|arski istra`ni blokovi za naftu i gas
Kompanijom
upravlja Bord
direktora od 11
~lanova, iz struke i
delatnosti, kao
najvi{e upravlja~ko
telo i kao takvo ima
kolektivnu i li~nu
odgovornost za sve
poslove kompanije.
Radi operativnosti
Bord direktora
imenuje Izvr{ni bord
od 4 ~lana koji
priprema i predla`e
odluke Bordu
direktora. Izvr{ni
bord ~ine generalni
direktor kompanije
[031]
monopolskog polo`aja. Jedini izuzetak
je MOL koji ima 33 bloka zbog
istorijskog nasle|a.
Nakon promena, kako u organizacionim
tako i vlasni~kim odnosima, MOL je
intenzivno krenuo u osvajanje liderske
pozicije u regionu. U skladu sa
interesima vlasnika, a ve}inski vlasnik
su institucije koje su u bliskim
poslovnim odnosima sa vlasnicima
kompanije Jukos, te oslanjaju}i se na
siguran izvor sirovina (sirova nafta) i
obezbe|en transport te sirovine (Jukos
ima udeo vlasni{tva i u magistralnim
naftovodima kroz Slova~ku), MOL
te`i{te svojih aktivnosti prebacuje na
rafinerijsku delatnost i prodaju derivata,
gde je u prethodnom periodu bilo
ulo`eno vi{e od 40% kapitalnih
investicija. MOL u Ma|arskoj poseduje
4 rafinerije, od kojih je jedna uljna. U
rafineriji Duna u Sahalambatu kapaciteta
8,1 miliona tona godi{nje (mn t/g) vr{i
se destilacija nafte, dok je u ostalim taj
proces obustavljen i slu`e za druge
namene (Tisa, koja je imala kapacitet od
3 mn t/g, za desulfuraciju sirove nafte i
doradu benzina, Zala za proizvodnju
bitumena). Kupljeno je 98,6% akcija
Slovnafte, odnosno slova~ke rafinerije u
Bratislavi, kapaciteta 5,7 mn t/g.
Ukupno MOL poseduje preradni
kapacitet od 13,8 mn t/g. koji je
modernizovan 2003. godine i doveden
na najvi{i evropski nivo - proizvode
gorivo kvaliteta EVRO 3 i EVRO 4.
Instalisani kapacitet se koristi 100% u
Bratislavi, a u Duni sa 80%, odnosno
prera|eno je u 2004. godini 11,2 mn t/g.
Proizvodi su prodavani na doma}em i
inostranom tr`i{tu u odnosu 50:50%.
Poseduju maloprodajnu mre`u od 819
benzinskih stanica u Ma|arskoj,
Slova~koj, Rumuniji, ^e{koj, Austriji i
energija
Sloveniji. Ovde nisu ura~unati kapaciteti
INE gda MOL ima vlasni{tvo u
vrednosti 25% akcija jer }e biti prikazani
na drugom mestu.
U istra`ivanju i proizvodnji, pored
doma}eg istra`nog prostora, imaju 5
koncesionih blokova u inostranstvu
(Kazahstan, Pakistan, Jemen i Rusija)
gde vr{e intenzivna istra`ivanja. U
Rusiji, zajedno sa Jukosom, poseduju
licencni blok iz koga ostvaruju
proizvodnju nafte i zahvaljuju}i ~emu je
proizvodnja sa oko 1,3 miliona tona u
2001. godini porasla na skoro 2,6
miliona tona u 2004. godini. U
septembru 2005. godine je Jukos prodao
svojih 50% vlasni{tva u ovom bloku
ruskoj kompaniji RusNeft. Ostali
licencni blokovi su u fazi istra`ivanja. U
Pakistanu su ostvarili komercijalno
otkri}e i blok ulazi u fazu pripreme za
proizvodnju.
Proizvodnja gasa koja se odvija samo u
Ma|arskoj iznosi oko 2,9 milijardi m3.
Za poslednje 3 godine, zahvaljuju}i
rezultatima istra`ivanja u Rusiji,
Pakistanu i u Ma|arskoj gde su tako|e
imali 3 otkri}a, ostvarili su prvi zadatak
svake naftne kompanije – balans izme|u
proizvedenih i novootkrivenih koli~ina,
odnosno 100% pokrivenost proizvedenih
koli~ina novootkrivenim rezervama {to
govori o uspe{nosti poslovanja ovog
segmenta.
U gasnom segmentu pored proizvodnje
imaju i 5 podzemnih skladi{ta gasa sa
izgra|enom infrastrukturom. Usluge
transporta i skladi{tenja pored ostalih
evropskih zemalja koristi i Srbija. MOL
je prodao 75% vlasni{tva u skladi{tenju
i prodaji gasa nema~koj kompaniji E.ON
i preuzimanje treba da se zavr{i do kraja
marta 2006. godine. MOL planira i da
preostalih 25% proda kompaniji E.ON
ako se sa tim saglasi Antimonopolska
komisija Evropske Unije.
Kapitalna ulaganja u poslednje 3 godine
u pojedine segmente su slede}a:
rafinerije i prodaja -42%, istra`ivanje i
proizvodnja – 25%, petrohemija – 25% i
gasna linija -8%. Ukupno u dolarima
kapitalna ulaganja iznose oko 2
milijarde.
Najbolji odnos ulaganja i dobiti ostvaren
je u petroheniji pa u gasnom sektoru,
rafinerijama i prometu i na kraju
istra`ivanju i proizvodnji. Najve}i profiti
su ostvareni u rafinerijama i prometu,
gasnom segmentu, istra`ivanju i
proizvodnji i na kraju u petrohemiji.
Visok profit u rafinerijama je ostvaren
zahvaljuju}i preradi sumporne nafte u
visokokvalitetna goriva (EURO 4) gde je
rafinerijska mar`a i{la i preko 6 $ po
barelu nafte.
Zbog poznatih problema sa kompanijom
Jukos, strate{ko te`i{te do 2010. godine
se prebacuje na obezbe|enje {to
sigurnije i jeftinije sirovine, odnosno na
istra`ivanje i proizvodnju nafte i gasa.
Zbog modernizacije INA rafinerija jo{
uvek su visoka ulaganja i u ovaj segment
delatnosti. MOL planira da za 5 godina
investira ukupno 5,4 milijarde dolara, a
raspored investicija je prikazan na slici 3.
Razvoj naftne privrede u
Rumuniji
Na teritoriji dana{nje Rumunije
aktvnosti vezane sa naftom su po~ele jo{
je organizovan kao vertikalno
integrisana naftna kompanija. Ima 5
glavnih delatnost: Istra`ivanje i
proizvodnja, Rafinerije i petrohemija,
Komercijala, Internacionalni poslovi i
Ekonomika. Pored ovih glavnih
delatnosti u holdingu postoje i prate}i
sektori (strate{ko planiranje i razvoj,
kadrovski, pravni poslovi ...) .
Kompanijom upravlja Upravni odbor od
7 ~lanova u ime akcionara i Izvr{ni bord
direktora od 9 ~lanova. Pored ovih tela
postoji i Nadzorni odbor koji ima ulogu
interne finansijske kontrole.
Kao i Ma|arska, Rumunija u `elji {to
Slika 3 Kapitalna ulaganja MOL-a za period 2006-2010
sredinom 19 veka. Do II svetskog rata
konstitiusano je vi{e privatnih
preduze}a za poslove istra`ivanja,
proizvodnje, prerade i prodaje nafte,
naftnih derivata i gasa i izgra|eno vi{e
rafinerija. U procesu su u~estvovale
kompanije iz Sjedinjenih Dr`ava i
Velike Britanije. Posle II svetskog rata
svi subjekti u naftnoj privredi su
nacionalizovani. Formirano je
jedinstveno dr`avno preduze}e za
istra`ivanje, priozvodnju, preradu i
promet nafte, gasa i njihovih derivata.
Nastavljen je rad u starim rafinerijama,
a izgra|ene su i nove kao i
petrohemijski kompleks.
Nakon promena privrednog i politi~kog
sistema 1989. godine do{lo je i do
promena u naftnoj privredi . Jedinstvena
naftna kompanija je rasformirana.
Razdvojena su gasna i naftna linija tako
da su formirana dr`avna preduze}a za
poslovanje sa gasom (ROMGAS) i
naftom (PETROM). U Rumuniji je bilo
izgra|eno 10 rafinerija. Polovina je
privatizovana, a ostale su sa
kompletnom prodajnom mre`om pripale
PETROM-u. Privatizovane su i neke
servisno kao i sporedne delatnosti.
1997. godine PETROM je restrukturiran
u akcionarsko dru{tvo. Tom prilikom
zaposlenima je pripalo 6,9 % akcija,
dok je u dr`avnom vlasni{tvu ostala
93,1% akcija. Kupovinom hemijske
fabrike u Krajovi 1999. godine pro{irije
se delatnost i na petrohemiju. PETROM
[032]
br`eg pribli`avanja Evropskoj uniji je
prilago|avala i svoje zakonodavstvo
zakonodavstvu EU, odnosno
liberalizaciji tr`i{ta. Tako su doneti
~itavi setovi zakona (fiskalni,
investicioni, berzanski, energetski,
koncesioni...) koji su stvorili ambijent
za tr`i{no poslovanje reorganizovanih i
vlasni~ki promenjenih privrednih
subjekata. Formirana je nacionalna
agencija za mineralne resurse, koja je na
osnovu donetog naftnog zakona istra`ni
prostor Rumunije, na kopnu i moru,
izdelila na koncesione blokove za
istra{ivanje i proizvodnju nafte i gasa i
ponudila me|unarodnom tr`i{tu uz
povoljne finansijske i poreske uslove.
Vi{e stranih kompanija je uklju~en u
istra`ivanje kako na kopnu tako i na
rumunskom delu Crnog mora (slika 4).
PETROM se istra`ivanjem i
proizvodnjom bavi u Rumuniji i
Kazahstanu gde imaju 6 koncesionih
blokova. Proizvodnja se zadnjih godina
kre}e oko 6 miliona tona nafte i oko 6
milijardi m3 gasa godi{nje. Ovde je
bitno ista}i da je zadnjih godina
godi{nja proizvodnja pokrivena sa
samo 15% novootkrivenim rezervama
{to zna~i da se tro{i postoje}a imovona.
Ova delatnost posluje pozitivno, ali
gledana sa stanovi{ta rezervi ipak sa
gubitkom.
Kompanija raspola`e sa 14 miliona tona
rafinerijskih kapaciteta na godi{njem
nivou, ali je aktivno samo 8 miliona
energija
Slika 4 Rumunski istra`ni blokovi za naftu i gas
tona {to ~ini 34% aktivnih kapaciteta
rafinerija Rumunije. Poslednjih godina
se u Arpehimu (3,5 mn t/g) i
Petrobraziju (4,5 mn/g) preradi 5,5-6,6
miliona tona sirove nafte. Iskori{}enje
kapaciteta u Arpehimu je oko 85%, a u
Petrobrziju oko 70%. Rafinerije su
tehnolo{ki zastarele i konstantno posluju
sa gubicima. Prodaju derivata vr{i u
Rumuniji na oko 600 benzinskih stanica
i u Moldaviji na 35 benzinskih stanica.
Petrom je u 2003. godini poslovao sa
pozitivnim rezultatom jer je proizvodnja
nafte i gasa pokrila gubitke ostalih
delatnosti. U 2004. godini je iskazan
gubitak za ~itavu kompaniju.
Zbog nefunkcionalne organizacije i
haoti~nog upravljanja, {to ima za
posledicu slabe poslovne rezultate, a
dugoro~no bi dovelo do ga{enja
delatnost i jo{ ve}eg produbljenja
socijalnih tenzija zbog gubitaka radnih
mesta velikog broja broja zaposlenih (60
000), kao i zarobljenog dr`avnog
kapitala u neprofitabilnom preduze}u,
Rumunska vlada odlu~uje 2003. godine
da proda ve}inski paket akcija.
Austrijsko akcionarsko dru{tvo, odnosna
naftna kompanija OMV kupuje za 1,5
milijardi dolara ve}inski paket akcija sa
tim da oko 50% ove sume ide dr`avi kao
vlasniku akcija, drugih 50% u razvoj
PETROMA. Od 11.01. 2005. godine
kada je ovaj posao zavr{en vlasni~ka
struktura u PETROM-u je slede}a: OMV
ima 51%, dr`ava – 40,74%, Evropaka
banka za razvoj – 2,03% i 6,23% akcija
zaposleni, odnosno nalaze se na tr`i{tu
(slika 5).
Nakon preuzimanja ve}inskog paketa
akcija OMV prilago|ava upravlja~ku
strukturu svojim potrebama, a u datim
mogu}nostima (ograni~enje je Rumunski
zakon koji je propisao upravnu
strukturu) tako {to u Upravni odbor od 7
~lanova imenuje svoj Izvr{ni bord
direktora od 4 ~lana, odnosno svoje prve
ljude. Ostali su predstavnici Rumunske
vlade (2) i Evropske banke za obnovu i
razvoj. Izvr{ni bord direktora je smanjen
sa 9 na 6 ~lanova i preimenovan u
Izvr{ni komitet, a raspored je takav da
su 4 ~lana iz OMV-a, 2 iz PETROM-a.
Ono {to je bitno naglasiti da u Upravni
odbor, kao i Izvr{ni kimitet ulaze ljudi iz
delatnosti, a ne voluntaristi iz politike.
Rezultat je usledio ve} u prvih 6 meseci
jer je iskazan dobitak naro~ito u
istra`ivanju i proizvodnji. Rafinerije i
prodaja su tako|e iskazali minimalni
dobitak, koji je zna~ajan jer je ostvaren
nakon vi{egodi{njih gubitaka.
Strate{ki ciljevi do 2010. godine su
slede}i: transfer poslovnog pona{anja i
znanja iz OMV u Petrom, uvo|enje
adekvatne organizacije i kontrole
procesa, smanjenje tro{kova proizvodnje
i transporta, moderniizacija rafinerija i
prodajne mre`e, dostizanje 70%
nadome{taja proizvedenih rezervi
novootkrivenim, pove}anjem ulaganja u
istra`ivanje do 10 puta, desetorostruko
uve}anje proizvodnje iz Kaspijskog
regiona (sa 3 000 na 30 000 beo/d),
razvoj proizvodnje i maloprodaje gasa.
Slika 5 Vlasni~ka struktura
PETROM-a
[033]
Razvoj naftne privrede u
Hrvatskoj
Istra`ivanje, proizvodnaja i prerada
sirove nafte kao i prodaja derivata
po~inje u Hrvatskoj u drugij polovini 19
veka. Prva rafinerija je izgra|ena u
Rijeci krajem 19 veka. Ovim poslom se
bave privatne firme, {to se nastavlja i
nakon I svetskog rata. Tako je [el 1927.
godine izgradio jo{ jednu rafineriju
(Sisak), a istra`ivanje i proizvodnja se
nastavljaju u Pomurju i Podravini.
I u Hrvatskoj je nakon II svetskog rata
izvr{ena nacionalizacija privrednih
subjekata iz delatnosti nafte i gasa. Od
postoje}ih proizvodnih pogona i servisa
za istra`ivanje i odr`avanje 1952. godine
je stvoren Naftaplin da bi 1964. godine
bio formiran kombinat INA spajanjem
Naftaplina, rafinerija u Rijeci i Sisku,
kao i trgova~kih preduze}a. 1974.
godine kombinat je promenio
organizacioni oblik u SOUR INA kao
vrstu holding organizacije, odnosno
vertikalno organizovane kompanije u
kojoj je bio ~itav lanac naftne privrede:
istra`ivanje, proizvodnja, prerada,
promet i petrohemija.
SOUR INA je 1990. godine rasformiran
i stvara se INA kao javno (dr`avno)
preduze}e, a Petrohemija postaje
akcionarsko dru{tvo. Ve} 1993. godine
javno preduze}e se transformi{e u INA
ad, odnosno akcionarsko dru{tvo, ali
100% u vlasni{tvu dr`ave.
Upravlja~ka struktura se sastoji od
Nadzornog odbora od 6 ~lanova koji
predstavlja vlasnika akcija i Uprave,
odnosno Borda direktora od 7 ~lanova
kao najvi{e upravno-stru~no telo koji
~ine direktori segmenata delatnosti i
prate}ih funkcija. Organizovani su kao
holding, odnosno vertikalno integrisana
naftna kompanija od segmenata glavnih
delatnosti: 1.istra`ivanje i proizvodnja
nafte i plina, 2. dobava i prerada nafte i
veleprodaja naftnih derivata, 3. trgovina
na malo i poslovnih funkcija: 1.
korporativni procesi, 2. finansije, 3,
korporativni servisi, 4. strate{ko
planiranje, kadrovski i pravni poslovi.
2001. godine Hrvatska dr`ava, u nameri
{to br`eg pribli`avanja Evropskoj uniji i
usagla{avanja sa zakonodavstvom EU,
donosi set energetskih zakona kojima
ure|uje na~in pona{anja subjekata u ovoj
delatnosti. Na osnovu ovih zakona su
odvojeni od delatnosti INE magistralni
transporti nafte i gasa jer su to prirodni
monopoli, odnosno javna usluga. Pre
toga je done{en i zakon o koncesijama
{to je omogu}ilo rad stranih kompanija
na hrvatskom delu Jadranskog mora.
2002. godine je donet zakon o
privatizaciji INE gde je propisan na~in i
energija
vreme pojedinih koraka u privatizaciji.
Tim zakonom je odlu~eno da se 7%
akcija besplatno podeli hrvatskim
braniteljima i ~lanovima njihovih
porodica, 7% da se proda zaposlenima i
penzionerima INE pod posebnim
uslovima i da se 25% + jedna akcija
proda strate{kom partneru. Tako|e je
propisan na~in i postupci prodaje ostalih
akcija u vlasni{tvu dr`ave, sve do zlatne
akcije koju zadr`ava vlada Hrvatske.
2003. godine je prodato 25%+1 akcija
MOL-u kao strate{kom partneru za 530
miliona dolara tako da vlasni~ka
struktura INE izgleda na slede}i na~in:
7% ratni veterani, 7% zaposleni, 25%
MOL i 61% hrvatska dr`ava (slika 6).
Nakon prodaje, 2 mesta u Nadzornom
odboru pripadaju MOL-u, kao i 2 mesta
u Upravi-Bordu direktora. Ono {to je
bitno naglasiti je da su u Upravi-Bordu
direktora profesionalci iz delatnosti.
Istra`ivanje i proizvodnja se rade u
zemlji i inostranstvu. Na kopnu Hrvatske
vr{i se samo proizvodnja iz starih
le`i{ta, dok je istra`ivanje privremeno
obustavljeno zbog visokog rizika. Na
moru se radi istra`ivanje i proizvodnja
na principu ugovora o podeli
Slika 6
Vlasni~ka struktura INA
(zemlja i inostranstvo) se kre}e na nivou
oko 1,2 miliona tona nafte i oko 1,8
milijardi m3 gasa. Do radova u
inostranstvu pokrivenost proizvedenih
koli~ina novootkrivenim rezervama je
bila neznatna, ali je sa radovima u
inostranstvu ostvareno potpuno pokri}e.
Prerada nafte se vr{i u rafinerijama u
Rijeci (kapaciteta 4,5 mn t/g) i Sisku
(4,0 mn t/g) {to ~ini ukupno 8,5 miliona
tona godi{nje. Poslednjih godina prerade
5-5,5 mn t/g tako da se kapacitet u
Rijeci koristi sa 75%, a u Sisku 40-45%.
Tehnolo{ki proces je zastareo i procena
je da treba izme|u 700-900 miliona
dolara za modernizaciju. Rafinerije
konstantno posluju sa gubicima koji se
pokrivaju iz proizvodnje.
Gasna linija snabdeva potro{a~e gasom
iz doma}e proizvodnje i uvoza. Za
regulisanje vr{nih pikova potro{nje
poseduju skladi{te gasa od 560 miliona
m3 skladi{nog prostora nedaleko od
Zagreba. U planu je njegovo pro{irenje.
Do 2001. godine kompanija je poslovala
sa gubicima, a od momenta kada je
po~ela priprema za privatizaciju izvr{ena
je konsolidacija dugova i racionalizacija
poslovanja {to je rezultiralo pozitivnim
rezultatom. Taj trend je nastavljen do
danas.
Strate{kim planom do 2010. godine je
predvi|en intenzivan nastavak radova na
istra`ivanju i proizvodnji u inostranstvu
(slika 7), modernizacija rafinerija koja je
ve} po~ela, izgradnja gasovoda od
morskih polja do Pule i dalje do
potro{a~a, kao i dalji razvoj
maloprodajne mre`e.
Razvoj naftne privrede u Austriji
proizvodnje sa stranim partnerima gde
je uspe{no otkriveno i privedeno
proizvodnji vi{e gasnih polja
(zajedni~ka preduze}a sa kompanijama
AGIP i Edison iz Italije). U inostranstvu
su na principu koncesionih ulaganja
izvo|eni radovi u Rusiji, Albaniji,
Namibiji, Siriji i Egiptu. U Rusiji su
imali veliko otkri}e (Bele no}i) koje je
prodano. U Albaniji kao i Namibiji nije
bilo otkri}a, a radovi se nastavljaju u
Namibiji dok su obustavljeni u Albaniji.
U Siriji gde rade samostalno imaju 2
koncesiona bloka. Na jednom bloku
imaju vi{e otkri}a, a sa jednog otkri}e
ove godine po~inje proizvodnja, dok su
na drugom bloku istra`ni radovi tek
po~eli. U Egiptu nastupaju sa
partnerima i imaju radove na 5
koncesionih blokova, a sa jednog se
ostvaruje proizvodnja. Pored Egipta
ostvaruju proizvodnju i u Angoli gde
tako|e nastupaju sa partnerima. Zadnjih
par godina ukupna godi{nja proizvodnja
Istra`ivanje i proizvodnja nafte na
teritoriji dana{nje Austrije je po~ela
tako|e jo{ sredinom 19 veka. Do II
svetskog rata tim poslom se bavilo vi{e
privatnih kompanija koje su delimi~no
nacionalizovane posle rata. Odmah po
Slika 7
[034]
re{enju austrijskog dr`avnog pitanja
1956. godine i definisanja statusa
dr`ave, ista preuzima dr`avna pitanja u
svoje ruke. Pored ostalih pitanja re{ava
se i pitanje naftne privrede osnivanjem
Austrijskog akcionarskog dru{tva za
gazdovanje ugljovodonicima – OMV.
Ovo preduze}e ostaje u dr`avnom
vlasni{tvu do 1987. godine kada po~inje
privatizacija tako da je vlasni~ka
struktura 2005 godine slede}a:
Austrijska dr`ava ima 31,5% akcija,
Internacionalna naftna investiciona
kompanija iz Abu Dabija ima 17,6%
akcija, dok se 50,9% akcija nalazi u
vlasni{tvu institucija i gra|ana iz
Austrije, Velike Britanije, Sjedinjenih
Dr`ava i ostalog dela Evrope (slika 8).
Kompanijom upravlja Izvr{ni bord
direktora od 4 ~lana, koje imenuje
Nadzorni odbor od 12 ~lanova. Nadzorni
odbor imenuje Skup{tina akcionara
shodno broju glasaju}ih akcija. Izvr{ni
bord direktora je kolektivno odgovoran
za rad kompanije, a me|u njima svaki
ima i svoje pojedina~no polje rada:
predsednik Izvr{nog borda (generalni
direktor) je zadu`en za gasnu i hemijsku
diviziju, zamenik predsednika je
zadu`en za rafinerije, promet i
petrohemiju, a ostala dva ~lana za
finansije i diviziju istra`ivanje i
proizvodnja.
Kompanija je organizovana kao
vertikalno integrisani holding sa
kompletnom delatno{}u od istra`ivanja
do petrohemije. Organizacija je
razvijena u M-formi, odnosno
multidivizijski, a ova organizacija
pretpostavlja `estoko razdvajanje
unutarnjih ovla{}enja na operativno
upravljanje, u rukama "k}erki" i
strategijsko, u rukama centralne
kompanije. OMV poseduje preko 50
firmi-k}erki ili zajedni~kih kompanija sa
drugim firmama (slika 9).
Planovi za zajedni~ki razvoj istra`ivanja i proizvodnje MOL-INA
energija
poseduju i hemijske fabrike u Austriji,
Nema~koj i Australiji.Prodajna mre`a im
se sastoji od oko 1800 benzinskoh
stanica u Austriji, Nema{koj, Italiji,
Sloveniji, Htvatskoj, Srbiji, Ma|arskoj i
^e{koj.
Pored proizvodnje gasa, kompanija vr{i i
njegov uvoz, transport, i prodaju u
Austriji. Godi{nje prodaju oko 8,4
milijardi m3 gasa.
Od formiranja posluju sa pozitivnim
finansijskim rezultatom. Tako su u 2004.
Slika 8 Vlasni~ka struktura OMV
Slika 9 Organizacija OMV Grupe
Istra`ivanjem i proizvodnjom kompanija
se bavi u zemlji i inostranstvu. Imaju}i u
vidu ograni~eni istra`ni prostor u
Austriji, jo{ 1985. godine su po~eli sa
ovom delatno{}u u Libiji. Trenutno
istra`ivanje i proizvodnju obavljaju na
licencnim blokovima u Severnom moru,
Nema~koj, Albaniji, Venecueli,
Ekvadoru, Australiji, Novom Zelandu,
Libiji, Tunisu, Jemenu, Iranu, Pakistanu,
a preko Petroma i u Kazahstanu u
kojima ima razli~it procenat vlasni{tva.
Godi{nja proizvodnja je oko 3,75
miliona tona nafte od ~ega se u Austriji
proizvede oko 0,91 miliona tona i oko
2,9 milijardi m3 gasa od ~ega u Austriju
oko 45%. Pokrivenost proizvedenih
koli~ina novootkrivenim rezervama je
preko 100%.
OMV raspola`e sa 2 rafinerije u Austriji,
[vehat sa kapacitetom od 9,6 miliona
tona/godi{nje i Burghausen sa
kapacitetom od 3,4 mnt/g, i jednom u
Nema~koj sa kapacitetom od 5,4 mnt/g
{to ~ini ukupno 18,4 mnt/g. Kapaciteti se
koriste sa 95%. Pored rafinerija
Slika 10 Tr`i{ne zone uticaja kompanija
godini ostvarili ~istu dobit od 642
miliona evra.
Kapitalna ulaganja u zadnjih nekoliko
godina(prose~no 1,3 milijarde evra
godi{nje) su bila sa blagim te`i{tem na
delatnost Istra`ivanja i proizvodnje, dok
se za period do 2010. godine (prose~no
1,7 milijardi evra godi{nje) planira
pomeranje te`i{ta na delatnost rafinerija
i prodaje zbog modernizacije
Petromovih rafinerija. Tako|e se
planiraju i zna~ajnija ulaganja u gasni
sektor zbog izgradnje transportnog
sistema NABOKO koji treba da
omogu}i snabdevanje gasom Austrije i
Zapadne Evrope gasom sa Bliskog
Istoka i regiona Kaspija. Ovaj gasovod
ide iz Irana preko Turske, Bugarske,
Rumunije i Ma|arske do Austrije.
Glavni ciljevi su daljnji razvoj svih
zapo~etih poslova, osvajanje novih
prostora za istra`ivanje (Rusija),
inkorporiranje svih ste~enih aktiva
(Petrom, Istrabenc, Aral u ^e{koj...) u
sistem i dovo|enje na nivo efektivnosti
OMV. Cilj je da 2010. godine godi{nja
proizvodnja bude oko 25 miliona tona
nafte, koliko treba da budu preradni i
prodajni kapaciteti.
[035]
energija
Zaklju~ak
1. Mati~ne dr`ave gde su glavna sedi{ta
nabrojenih kopanija, zahvaljuju}i
njihovom stabilnom i dohodovnom
radu, imaju sigurno snabdevanje
energentima, zadovoljno okru`enje i
zaposlene. U zavisnosti od kvaliteta,
odnosno fleksibilnosti, poreske
politike i dru{tvenih odnosa svaka
dr`ava kao i lokalna samouprava
mo`e na zadovoljavaju}i na~in
re{avati socijalnu i ostalu `ivotnu
problematiku.
2. Sve kompanije su vertikalno
integrisane sa kompletnim
delatnostima od istra`ivanja do
prodaje finalnog proizvoda. Najve}a
kapitalna ulaganja su u delatnost
istra`ivanja i proizvodnje, odnosno
rafinerija i prodaje, a {to zavisi od
trenutne tr`i{ne konjukture i strate{kih
opredelenja svake pojedine
kompanije. Ulaganja se vr{e na
osnovu detaljnih prou~avanja i
simuliranja tamo gde je rizik ulaganja
najmanji. Tako se ulaganja u
istra`ivanje, a samim tim i
proizvodnju, vr{i tamo gde je rezultat
izgledniji ~ime se u startu re{ava
dilema da li istra`ivati u zemlji ili
inostranstvu.
3. Organizacija, upravljanje i kadrovi su
podre|eni tr`i{nim zahtevima,
odnosno cilju koji glasi: uve}ati
kapital i pove}ati vrednost akcije na
tr`i{tu. Treba napomenuti, sa
izuzetkom OMV, da je ovo postignuto
tek kad su po~ele pripreme za
privatizaciju ili po njenom
sprovo|enju.
4. Primeri analiziranih kompanija
afirmativno ukazuju da i biv{a
dr`avna preduze}a u tranzicionim
zemljama (MOL, INA, PETROM)
mogu postati veoma uspe{ni akteri na
tr`i{tu pod uslovom da se na pravi
na~in re{i problem vlasni{tva
(strate{ki partner ili sposoban
investitor) jer }e vlasnik postaviti
prave ciljeve (dobit) {to }e odrediti
organizaciju i menad`ment koji }e
ostvariti te ciljeve.
5. Investicije su planirane na osnovu
sopstvene dobiti i kredita koji su
bazirani na realnim mogu}nostima
njihovog servisiranja.
Literatura
1. Kompanijski javno publikovani
materijali, godi{nji izve{taji o radu i
finansijskim rezultatima rada
2. Statisti~ki godi{njaci pomenutih
dr`ava
Milan Lon~arevi}, dipl. in`. geol.
NIS-Naftagas, Novi Sad
UDC: 622.323.001.81(497.11)=861
Stanje naftne privrede u
Srbiji sa predlogom
mogu}eg razvoja
“Bez svetlosti nauke i sa naftom bi}e mrak”
(D.Mendeljejev)
Rezime
U radu je prikazan proces razvoja naftne privrede u Srbiji od njenih po~etaka pa do
2006. godine sa osvrtom na privredno-pravni ambijent, na~ine organizovanja i
ostvarene rezultate. Tako|e je dato dana{nje stanje sa raspolo`ivim kapacitetima u
svim segmentima delatnosti: istra`ni kapaciteti, proizvodnja nafte i gasa, mogu}nost
za dalje istra`ivanje, rafinerijski kapaciteti i ostvarena prerada, prodaja derivata
nafte i gasna linija.
Na osnovu istorijskog iskustva, sada{njeg stanja, stanja u okru`enju i svetskog
trenda razvoja naftnogasne grane proizilaze predlozi za mogu}i dalji razvoj
delatnosti, promene njene organizacione i vlasni~ke strukture, kao i ograni~enja
koja name}e sada{nja zakonska regulativa i Strategija razvoja energetike u Srbiji.
Istorijat stvaranja naftne
industrije u Srbiji i aktuelni
kapaciteti
Za vreme II svetskog rata, 1942. godine,
po~eli su prvi radovi na istra`ivanju
nafte i gasa na prostoru dana{nje Srbije.
Nema~ka firma iz Hanovera je
isprojektovala i uradila gravimetrijska
merenja u Banatu i na osnovu dobijenih
rezultata i geolo{kog prou~avanja
pripremila bu{enje prve istra`ne
bu{otine u ju`nom delu Banata.
Nepovoljan razvoj doga|aja po
Nema~ku i Nemce obustavilo je sve
radove.
Nakon rata formirana je stru~na grupa
da utvrdi {ta se to tamo radilo. Na
osnovu izve{taja stru~ne grupe, 1949.
godine, osnovano je dr`avno privredno
preduze}e za istra`ivanje i proizvodnju
nafte i gasa na teritoriji Srbije, sa
sedi{tem u Zrenjaninu. Delatnost
preduze}a se finansira iz dr`avnih
fondova. Ve} te iste godine otkriveno je
le`i{te gasa u Velikoj Gredi.
Organizacija preduze}a je bila prosta,
podeljena na upravu odakle se vr{ilo
poslovno i tehni~ko-tehnolo{ko
[036]
rukovo|enje i radili{ta gde su se
operativno izvodili poslovi na
terenu. Privo|enjem proizvodnji
otkrivenih le`i{ta gasa (Velika Greda) i
nafte (Jermenovci) formiraju se prvi
pogoni, a u upravi, koja je u
me|uvremenu preseljena u Novi Sad, da
bi se odgovorilo na sve ve}e stru~ne
izazove, formiraju se stru~ne slu`be
(Slu`ba istra`ivanja, Slu`ba
proizvodnje, Slu`ba bu{enja).
Uz finansiranje iz dr`avnih fondova,
1958. godine po~inje i finansiranje
istra`ivanja i proizvodnje iz sopstvenih
izvora, odnosno iz teku}e proizvodnje
formiranjem fonda “rudno blago”. Ovaj
vid finansiranja traje do 1964. godine
kada naftna delatnost prelazi na potpuno
samofinansiranje.
Iste godine je formiran Kombinat
Naftagas, od preduze}a Naftagas,
Rafinerije nafte Pan~evo u osnivanju i
Hemijske industrije Pan~evo. Sam
Naftagas (istra`ivanje i proizvodnja) se
organizuje u samostalne pogone:
Proizvodnja i Bu{enje u Novom Sadu i
Ma{inska radionica, Gra|evinski i
monta`ni radovi i Remont i servisi u
Zrenjaninu. Svi pogoni imaju status
energija
pravnog lica. Sa razvojem
specijalisti~kih procesa u svetu isti se
uvode i kod nas i organizaciono ure|uju
stvaranjem odelenja unutar Slu`bi;
geofizike, dubinske geologije,
stratigrafije, geologije le`i{ta, razrade
le`i{ta, proizvodnje, remonta…
Ve}1965. godine Hemijska industrija
Pan~evo izlazi iz Kombinata, a ovaj
postaje preduze}e Naftna industrija
Naftagas. Tom prilikom su uga{eni
samostalni pogoni, a glavna delatnost
postaje izgradnja Rafinerija u Pan~evu i
Novom Sadu, ~ija je izgradnja zavr{ena
1968. godine.
U preduze}u Naftna industrija Naftagas,
1969. godine, stvaraju se zajednice
radnih jedinica (ZRJ) i to: ZRJ
istra`ivanja i proizvodnje, ZRJ
rafinerijske prerade i ZRJ prate}ih
delatnosti. U ZRJ istra`ivanje i
proizvodnje formira se samostalna
jedinica za Transport i preradu gasa iz
koje }e se kasnije razviti kompletna
gasna delatnost. Sve ZRJ 1971. godine i
samostalne jedinice postaju pravna lica.
U preduze}e NI Naftagas, 1973. godine,
se integri{u prometne organizacije
(Jugopetrol-Beograd i Jugopetrol-Novi
Sad ) i ponovo se formira Kombinat
Naftagas u kome dotada{nje ZRJ postaju
samostalna preduze}a. 1978. godine NI
Naftagas menja organizacioni oblik
formiranjem SOUR Naftagas od Radnih
organizacija naftne privrede unutar kojih
deluju OOUR i RZ kao smostalni pravni
subjekti (97 obra~unskih mesta ili
subjekata sa sopstvenim ra~unima i
odgovorno{}u). Istra`ivanje i
proizvodnja kao glavna i vode}a
delatnost u SOUR Naftagas 1980.
godine izlazi na svetsko tr`i{te i
zapo~inje poslove istra`ivanja u Angoli i
Al`iru.
Radne organizacije iz SOUR Naftagas
1991. godine se progla{avaju
Dru{tvenim preduze}ima, da bi
po~etkom 1992. godine bila izvr{ena
nacionalizacija postoje}e dru{tvene
imovine. Nakon nacionalizacije
formira se NIS - Naftna
Slika 2
industrija Srbije kao
jedinstveno javno preduze}e,
100% u vlasni{tvu dr`ave,
odnosno kao jedan pravni
subjekat.
Sredinom 2005. godine naftnu
industriju Srbije ~ini:
z godi{nja proizvodnja od oko
950 hiljada uslovnih tona
nafte (nafta i gas)
z jedna koncesija u
inostranstvu (Angola, od
1980. godine), po ugovoru o podeli
proizvodnje, koja u~estvuje sa oko 9%
u ukupnoj proizvodnji
z relativno gusto istra`en doma}i prostor
z oprema za istra`ivanje, proizvodnju i
odr`avanje prete`no iz 90-tih godina
pro{log veka, dok manji deo ~ini
savremena oprema
z rafinerijski kapacitet od 6,6 miliona
tona (4,8 u Pan~evu i 1,8 u Novom
Sadu) prerade sirove nafte koji se
zadnjih godina koriste sa oko 60%
z dve uljne rafinerije (Kru{evac i
Beograd) i uljni kapacitet u rafineriji
Novi Sad
z 487 benzinskih stanica, odnosno oko
40% ukupnog broja benzinskih stanica
u Srbiji i kompletna infrastruktura za
njihovo snabdevanje
z deo naftovoda od granice sa
Hrvatskom do Pan~eva (deo
Jadranskog naftovoda)
z magistralni gasovod, od Ma|arske
granice do granice sa Bosnom i
Hercegovinom
z rafinerija gasa u Elemiru
z deo distributivne mre`e u naseljima
Srbije
z ugostiteljski kapaciteti (hoteli, moteli,
odmarali{ta)
Nakon 14 godina, krajem 2005. godine,
NIS se transformi{e u 3 subjekta:
Transnafta za magistralni transport nafte
i Srbijagas za transport, sladi{tenje i
distribuciju gasa, kao javna preduze}a i
NIS za istra`ivanje, proizvodnju, preradu
i promet nafte i istra`ivanje i
proizvodnju gasa, kao akcionarsko
dru{tvo.
Analiza postignutog
Sa pozitivnim rezultatima poslovanja
rasla je i razvijala se organizacija i na~in
upravljanja. Od strogo centralizovanog
upravljanja, na po~etku, prelazi se na
decentralizovani 70-tih/80-tih godina
pro{log veka, uporedo sa sli~nim
razvojem u zemljama tr`i{ne ekonomije,
odnosno razvija se multidivizijska forma
organizacije gde se svo operativno
upravljanje spu{ta na decentralizovane
delove-samostalne pogone ili OOUR.
Strate{ki razvoj i finansijska kontrola,
koji su sadr`ani u srednjero~nim i
kratkoro~nim programima razvoja, bili
su u ingerenciji centralne kompanije.
Bio je blago zadovoljen i uslov
vertikalne integracije stvaranjem SOUR
gde su obavljane korporativne aktivnosti
na nivou ~itave grane. Zakonski je bilo
regulisano o~uvanje delatnosti,
Slika 1 Intenzitet otkrivnja rezervi naft i gasa
Istorijat proizvodnje nafte i gasa
[037]
energija
formiranjem fondova za razvoj. U
Naftagasu je to bio fond popularno zvan
«rudno blago» u koji su svi subjekti
proporcionalno svom doprinosu u
poslovanju ulagali sredstva za dalji
razvoj – istra`ivanje (slika 1).
Od ekstra dohodka, koga je bilo
zahvaljuju}i monopolskom polo`aju na
tr`i{tu i blagodarnosti majke prirode,
razvijana je privreda, zdravstvo, {kolstvo
i ostali vidovi dru{tvenih potreba
lokalnih zajednica kao i ~itave dr`ave.
Pratili su se i na vreme uo~avali svetski
trendovi u naftnoj delatnosti te se
nabavljala najsavremenija oprema za
sopstvene potrebe. U zenitu proizvodnje,
po~etkom 80-tih godina (slika 2), koja je
bila oko 2 miliona tona uslovne nafte
(nafta i gas), izla{lo se na svetsko tr`i{te
u cilju otkrivanja novih rezervi i
pove}anja proizvodnje(Angola, Al`ir,
Irak, Jordan...).
Projekat "Podzemno skladi{te gasa
Banatski Dvor" je bio zavr{en 1989.
godine i revidovan od strane kompanije
"Gas de Frans" i Svetske banke, a 1990.
godine je bila zatvorena finansijska
konstrukcija i po~ela izgradnja: locirane
bu{otine i po~elo bu{enje.
I onda, 90-tih godina, dolaze retrogradne
pojave u ~itavom dru{tvu i privredi, a
posebno u naftnoj grani zbog njene
visoke profitabilnosti. Dolazi do
promene u organizaciji rada i na~ina
upravljanja. Ura|ena je totalna
centralizacija. 97 samostalnih, ili
preduze}a sa ograni~enom
odgovorno{}u, se pretvara u jedno
preduze}e sa oko 20 000 radnika, sa
obrazlo`enjem da bi se prevazi{li
parcijalni interesi i haos u upravljanju.
Me|utim cilj je bio prost: rigidna
kontrola finansijskih tokova i odliv
nov~anih sredstava. Ukinuti su fondovi
za odr`ivi razvoj i nastupila finansijska
nedisciplina. 1993. godine je bio
nagove{ten poku{aj promene ovog stanja
pretvaranjem javnog preduze}a NIS u
akcionarsko dru{tvo (Stanko
Radmilovi}), ali je taj poku{aj propao
pod uticajem demago{ke politike.
Za 14 godina takvog nedoma}inskog
rada i pona{anja rezultat je:
1. Najmane 18 miliona tona uslovne
nafte, koja je proizvedena u to vreme
nije valorizovano. Sa srednjom cenom
od 200 USD po toni daje vrednost od
preko 3,5 milijardi USD koje su
odlivene ili nisu na adekvatan na~in
upotrebljene za budu}nost delatnosti
2. Proizvedene koli~ine ugljovodonika
su zamenjene novim rezervama sa
manje od 5% (prema podacima
dostupnim iz javnih medija)
3. Zastarela je, istro{ena ili uni{tena
oprema
4. Zastarela je tehnologija u svim
delovima delatnosti
5. Formiran apati~ni i destimulisani
stru~ni korpus zaposlenih
6. Stvoren je vi{ak zaposlenih, naro~ito
u neproizvodnim delovima
7. Hibridni organizacioni oblici gde su
procesi izmi{ljeni ili duplirani (razvoj,
projektovanje i {efovanje jednom ili
dvojici zaposlenih ...) bujaju
8. Odgovornost relativizirana, kadrovska
politika potpuno obesmi{ljena
Mogu}i putevi za izlazak iz
stanja degradacije delatnosti
Preduslovi - dr`avna odgovornost
Za odr`ivi socio-ekonomski razvoj
zemlje dr`ava, pored ostalog, mora
obezbediti:
1. sigurno snabdevanje potrebnim
energentima
2. za{titu `ivotne sredine, u skladu sa
zakonskom regulativom
Da bi obezbedila sigurno snabdevanje
naftom i gasom dr`ava mora da precizno
odredi na koji na~in }e to uraditi: preko
sopstvene naftne privrede, uz pomo}
strate{kog partnera ili }e to prepustiti
slu~aju. Verujem da je tre}a varijanta
isklju~ena. Sigurno snabdevanje preko
sopstvene naftne privrede ili u saradnji
sa strate{kim partnerom zahteva
razvijenu naftnogasnu delatnost u celini
ili samo njene pojedine delove. Celinu
ili delove, u cilju ispunjenja zadatka,
dr`ava mora dovesti na odr`ivi nivo
razvoja. Da bi je dovela na odr`ivi nivo
razvoja, moraju se promovisati nosioci
razvoja kojima su precizno definisana i
preneta prava i odgovornost, odnosno
dr`ava mora da:
z Stvori pravni i regulatorni okvir
(ambijent) koji uklju~uje naftno pravo,
(regulativu, modele ugovora), fiskalnu
i poresku politiku.
z Stvori kompetentno telo (Agencija za
energetiku) sa mandatom da
implementira dr`avnu politiku, koje je
kvalifikovano da bude dr`avni
reprezent u pregovaranju, razradi
ugovora, regulisanja, osmatranja i
administriranja dr`avne politike i
usagla{avanja sa tehni~kim zahtevima.
Zadatak ovog tela je da uspe{no
upravlja naftnom i celokupnom
energetskom industrijom kroz izradu
strategije razvoja i pra}enje njenog
ostvarenja da bi se dugoro~no ostvarila
dobit za dr`avu. Njegov rad na
upravljanju i razvoju naftne privrede
[038]
mora da se bazira na: predvi|anje i
pra}enju ekonomskih tokova u zemlji i
svetu, najboljoj praksi i tehnologiji,
najboljim zakonskim iskustavima u
svetu, uvek atraktivnoj komercijalnoj
inicijativi, uravnote`enju potreba i
mogu}nosti za{tite `ivotne sredine i
ostvarenju pogodnosti za gra|ane.
z Restrukturira naftni sektor, da bi se
postigla efikasna organizacija i
adekvatno upravljanje organizacionom
strukturom zbog njegovog zna~aja za
ukupnu dr`avnu ekonomiju.
z Pripremi, izdeli na koncesione blokove
slobodni istra`ni prostor i ponudi ga
naftnom tr`i{tu.
Slede}i korak je da odabere konkretan
put za oporavak pojedinih delatnosti, a
time i naftne grane u celini. Opredeljenje
zavisi od zaklju~aka dobijenih na osnovu
ukr{tanja aktuelnog stanja, mogu}nosti
privredne grane i dr`ave i o~ekivanog
rezultata na kraju puta. Alternative mogu
biti:
a) Sopstvenim snagama
Ako prihvatimo za relevantnu staru
izreku da je istorija u~iteljica `ivota
treba po}i od istih onih zaklju~aka koji
su doneti 1948/9. godine kada su
odre|eni strate{ki prioriteti za razvoj ove
delatnosti i postavljenii realni ciljevi.
Prednost je {to danas postoji ve}e
znanje, iskustvo, oprema i sopstvena
sredstva, a nedostaci su oko{tala
birokratizovana organizaciona i upravna
struktura.
Strate{ki prioritet je istra`ivanje i
pove}anje proizvodnje sirove nafte i
prirodnog gasa. Ostale delatnosti
odr`avati (iskustvo kompanija OMV i
INA)
Kompaniju treba organizovati u
multidivizijskoj formi gde bi se centralni
menad`ment fokusirao na strategiju i
kontrolu, a operativni menad`ment na
optimizaciju procesa i svo|enje tro{kova
na razumnu meru. Dalju organizaciju
kompanije treba prilagoditi potrebama i
postavljenim ciljevima, a to zna~i
maksimalno uprostiti i skratiti vreme
odlu~ivanja. Stvoriti linijsku i
fleksibilniju organizaciju koja
omogu}ava jednostavno izve{tavanje i
br`e dono{enje odluka. Lanac
odlu~ivanja svesti na 2-3 nivoa i svakom
rukovodiocu dati puna prava i
odgovornost ~ime se elemini{u
degradacija odgovornosti i zamagljivanje
kompetencija (slika 3).
Obzirom na nedostatak internacionalnog
znanja i iskustva, naro~ito u domenu
«naftnog» prava, finansija i komercijale,
treba anga`ovati konsultante «od imena»
energija
Slika 3 Primer postoje}e i vizija efikasne organizacije
iz inostranstva, a u hodu obu~avati svoje
kadrove.
Nagra|ivanje anga`ovanih na ovim
poslovima mora biti shodno rezultatima
rada (radi u{tede nov~anih sredstava,
deo zarade mo`e biti ispla}ivan i u
akcijama, {to je praksa nekih uspe{nih
kompanija – MOL, Lukoil...)
Istra`ivanje se mora vr{iti u inostranstvu
jer su {anse za uspeh mnogo ve}e nego
na doma}em terenu. Na doma}em
podru~ju su ostala neotkrivena le`i{ta u
takozvanim «skrivenim zamkama» koje
su skupe i veoma rizi~ne za istra`ivanje.
Ova potencijalna le`i{ta treba istra`ivati
sa poslovnim partnerima radi smanjenja
rizika ulaganja sredstava. Tako|e, tr`i{tu
treba ponuditi i otkrivena le`i{ta sa
«te{kopridobivom naftom iz gustih
kolektora», na bazi ugovora o podeli
proizvodnje ili neke druge vrste
ugovora. Na taj na~in bi doma}i kadrovi
sticali neophodno iskustvo, a vlasnik bi
dobio deo proizvedene nafte kao i porez
od novostvorene vrednosti.
Na osnovu analize svetske ponude za
istra`ivanje i priozvodnju procenjivati
tehnolo{ke, politi~ke i finansijske rizike
za ulaganje i odrediti geografsko
podru~je mogu}eg delovanja, odnosno
podru~ja gde je potencijalnost za otkri}e
dobra, politi~ka situacija relativno
stabilna, a uslovi za investiranje {to
bolji. Kandidati su zemlje biv{eg SSSR,
Bliskog Istoka i Afrike. U pomenutim
zemljama se barel nafte mo`e otkriti za
manje od 2,5 USD (prose~na svetska
cena otkri}a barela nafte). Cena
otkrivenih, a nerazra|enih rezervi je do
4 USD po barelu, a otkrivenih
razra|enih rezervi je do 10 USD po
barelu (OMV je u Rumuniji razra|ene
rezerve platio prose~no 2,6 evra po
barelu).
Cena takozvanog minimalnog programa
istra`nih radova, u zavisnosti od vrste
ugovora, poreske politike doti~ne zemlje
i potencijalnosti prostora se kre}e od 1540 miliona USD za trogodi{nji ili
~etverogodi{nji period. Radi smanjenja
rizika i pove}anja {ansi za uspeh, praksa
svetskih kompanija je da se udru`uju i
za istu koli~inu para u~estvuju u
istra`ivanju na vi{e lokaliteta.
Proces istra`ivanja ugljovodonika je
dugotrajan i treba da bude permanentan.
Prvi finansijski rezultati se mogu
o~ekivati kod ~istog istra`ivanja
najranije nakon 4 godine (obi~no je to 67 godina), a kod pribavljenih ve}
otkrivenih rezervi ve} nakom 1-2
godine. Ostvarena finansijska sredstva iz
proizvodnje bi pomogla pri razvoju
lanca ostalih delatnosti u integrisanoj
kompaniji.
Izvor finansiranja su sredstva ostvarena
sopstvenom proizvodnjom, prodajom
aktive koja ne spada u osnovnu delatnost
(hoteli, moteli, du`ni~ka preduze}a...) i
kredita nakon dobijenog pozitivnog
rezultata - otkri}a komercijalnog le`i{ta
ugljovodonika. U zavisnosti od `elje i
postavljenog cilja vlasnika, deo
sredstava se mo`e pribaviti i
zahvatanjem odre|enih sredstava iz
svake prodate litre goriva, {to bi na neki
na~in bio povra}aj odlivenih sredstava, a
{to bi omogu}ilo i br`i oporavak ostalih
delova sistema.
Na ovaj na~in dr`ava dobija:
z Sigurno snabdevanje energentima koje
je za 10-20% jeftinije nego kad se radi
o uvozu,
z Smanjenje uvoza nafte, gasa i derivata,
z Uposlenost sopstvenih kapaciteta,
zadovoljne zaposlene i okolinu u kojoj
ti zaposleni `ive i rade,
z Sigurne poreze od novostvorenih
vrednosti {to uz sigurno snabdevanje
daje pretpostavku za razvoj ~itave
privrede i dru{tva u celini.
b) Uz pomo} strate{kog/strate{kih
partnera
To zna~i privatizaciju naftne privrede.
Kao i kod prve mogu}nosti moraju se
postaviti realno ostvarivi ciljevi,
odnosno {ta se `eli posti}i u sferi naftne
privrede. Da bi privatizacija bila uspe{no
izvedena mora se ta~no odrediti redosled
[039]
– {ta se privatizuje, koliko procenata se
privatizuje i vreme do kada to treba da
bude ura|eno, odjednom ili u etapama.
Privatizaciju bi trebalo realizovati prema
svetskim iskustvima, na slede}i na~in:
z u potpunom dr`avnom vlasni{tvu, u
prvoj fazi (do ulaska u Evropsku
uniju), zadr`ati prirodne monopole –
postoje}e magistralne transporte nafte
i gasa Nove graditi prema
mogu}nostima - sopstvenim
sredstvima ili sa strate{kim partnerima
z sve ostale delove privatizovati
Kod odre|ivanja delova ili celina koje se
privatizuju voditi ra~una o trenutnom
stanju tih celina, odnosno njihovoj
kurentnosti na tr`i{tu. Zainteresovanost
mogu}ih kupaca, kao i rezultat koji bi se
mogao posti}i prodajom (cena i opstanak
delatnosti) trebalo bi da budu odlu~uju}i
parametri za:
z vertikalnu privatizaciju, odnosno
prodaju odre|enog procenta u svim
delatnostima, ili
z horizontalnu privatizaciju, odnosno
prodaju odre|enog procenta u
pojedinim delatnostima (rafinerije,
tr`i{te, usluge...)
Uslov koji treba postaviti bilo pri
vertikalnoj ili horizontalnoj privatizaciji
je da kupac mora biti kvalifikovana
kompanija, odnosno kompanija koja se
vi{e godina uspe{no bavi delatno{}u
kompanije koju kupuje jer }e samo takva
kompanija, kao strate{ki partner,
obezbediti razvoj i {irenje delatnosti
kroz nova ulaganja, transfer novih
tehnologija i znanja, uspostavljanja
najvi{ih standarda upravljanja i
komercijalnosti. Samo na ovaj na~in se
mo`e ostvariti najvi{i kvalitet usluge
potro{a~ima na tr`i{tu i profit.
Investicioni fondovi, banke i sli~ne
finansijske institucije moraju biti
isklju~ene u prvoj fazi privatizacije
uslovom u tenderu.
U slu~aju horizontalne, odnosno
privatizacije jednog dela, deo dobijenih
sredstava od prodaje mora biti ulo`en u
odr`ivi razvoj delova koji ostaju u
dr`avnom vlasni{tvu jer }e se u
protivnom ti delovi ugasiti (primeri RTB
Bor, Zastava iz Kragujevca...)
Kod odre|ivanja u~e{}a ili procenata
delova ili celina koje se privatizuju mora
se voditi ra~una o tome da je u~e{}e u
obnavljanju, odnosno razvoju delatnosti
i dovo|enju na nivo kurentnosti na
tr`i{tu proporcionalno delu vlasni{tva.
Zna~i da dr`ava kao vlasnik mora
ra~unati na ozbiljne investicije u strogo
definisanom periodu kao i odsustvo
dividendi u prvim godinama razvoja.
energija
Ovo navodi na zaklju~ak da se dobro
moraju izbalansirati mogu}nosti i
o~ekivani rezultat, odnosno da li je
mo`da isplativije ve}inski deo prepustiti
kupcu, odnosno strate{kom partneru.
Organizacionu i upravnu strukturu
kompanije }e novi vlasnik izgraditi
prema usvojenim strate{kim,
operativnim i poslovnim ciljevima, a u
skladu sa svojim iskustvima. Obuka,
treninzi zaposlenih i transfer novih
tehnologija }e biti ura|eni u {to kra}em
roku da bi se {to pre smanjili rizici
ulaganja, tro{kovi poslovanja, odnosno
postigli pozitivni rezultati.
Na ovaj na~in dr`ava kao suvlasnik
dobija:
z Sigurno snabdevanje energentima
z Uposlenost sopstvenih kapaciteta
z Transfer i porast aktive modernih
tehnologija
z Pobolj{anje institucionalno
upravlja~kog kapaciteta
z Sigurne poreze od novostvorenih
vrednosti
z Sredstva od prodaje vlasni{tva koja se
kao kratkoro~ne ke{ injekcije mogu
upotrebiti za razvoj ostale privrede.
Objektivne slabosti za
prevazila`enje stanja
degradacije delatnosti
Od 2000. godine doneti su Zakon o
energetici, Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine,
Zakon o koncesijama, Zakon o
privrednim dru{tvima, Zakon o javnim
preduze}ima i obavljanju delatnosti od
op{teg interesa, vi{e poreskih zakona, i
vi{e Uredbi, od kojih su najva`nije: o
uvozu sirove nafte i zabrani uvoza
derivata nafte. Ukinut je Zakon o
osnivanju NIS.
Zakonom o energetici se pravno ure|uju
odnosi u ovoj grani privrede. Propisuje
se na~in osnivanja regulatornog telaAgencije za energetiku sa zna~ajnim
zadacima i ciljevima, ali bez onih
glavnih – upravljanje razvojem i
kolektivnom i personalnom
odgovorno{}u za razvoj energetike
Srbije. U skladu sa Zakonom o
energetici ura|ena je i Strategija razvoja
energetike Republike Srbije do 2015.
godine. Strategiju je usvojila Vlada
(skup razli~itih delatnosti i profesija), na
osnovu predloga Ministarstva za
rudarstvo i energetiku (??? - svi
zaposleni) i predlo`ila zakonodavnom
telu, Skup{tini (skup razli~itih
obrazovanja i profesija), na usvajanje.
Na osnovu demokratskih pravila
skup{tinska ve}ina je predlo`enu
Strategiju usvojila. Strategiju u ime
struke niko nije potpisao niti branio, te
logi~no niko i ne odgovara za njene lo{e
posledice, sem ministra i Vlade, koji
mogu pasti iz sijaset drugih razloga koji
nisu uop{te vezani za energetiku.
Svetska praksa ukazuje da Strategiju
razvoja rade eminentni instituti i
pojedinci sa stru~nim referencama
(imenom i prezimenom) iz zemlje i
inostranstva (primer Rusije, SAD,
Hrvatske...). Tako se i moglo desiti da u
Strategiji, o reorganizovanju i razvoju
naftne i gasne privrede, pi{e da }e "biti
kako }e biti", odnosno nisu date
smernice i ciljevi. Tako|e je navedeno i
da se ostvaruje dobit, bez obrazlganja da
je ta dobit ostvarena na ra~un tro{enja
supstance, odnosno rezultata od pre
1990. godine. Sli~na situacija se de{ava i
sa bilansom u Strategiji, za koji opet
niko nije zadu`en pa ni odgovoran, da
doma}a proizvodnja gasa bude u 2006.
godini proma{ena za 100%, a usvojena
je krajem 2005. godine.
Zakoni o geolo{kim istra`ivanjima i
Zakon rudarstvu nisu ni menjani,
odnosno nisi prilago|eni tr`i{noj
privredi i svetskim standardima. Nisu
regulisani na~ini stvaranja
mineralnosirovinske baze (finansiranje),
uslovi komercijalnog kori{}enja
mineralnosirovinske baze, potrebna
dokumentacija kao ni baza podataka.
U Zakonu o koncesijama su tako|e
obaveze i odgovornost zamagljene
(Ministarstvo, Pokrajinski sekretarijat...)
tako da, na primer, ni{ta nije ura|eno na
izdvajanju koncesionih blokova za naftu
i gas na istra`nom prostoru Srbije,
potrebne dokumentacije, modelima
ugovora i pripremi javne ponude.
Nakon ukidanju Zakona o osnivanju
javnog preduze}a NIS, a u skladu sa
va`e}om zakonskom regulativom,
Odlukama Vlade reorganizovano je JP
NIS tako {te su osnovana dva javna
preduze}a (Transnafta i Srbijagas) i
jedno akcionarsko dru{tvo (NIS ad).
Me|utim vizija razvoja i program dalje
reorganizacije i restrukturiranja tih
preduze}a nije ura|en.
Vreme dobijeno Uredbom kojom je
regulisan uvoz sirove nafte, odnosno
za{titila JP NIS i stvorila uslove za
ozbiljan pristup stvaranju strategije,
reorganizacije i restrukturiranja
preduze}a, nije iskori{teno.
Za{to? Zato {to je vlasnik bio lo{
doma}in. Razlog lo{eg doma}instva se
dobije razlaganjem vlasnika na proste
~inioce: vlasnik je dr`ava, dr`ava je
[040]
vlada, vlada su stranke, stranke su
pojedinci, pojedinci su nedovoljnog
kapaciteta, u tranzicionim zemljama, za
poslove koje obavljaju. Tako Vlada
imenuje organ upravljanja kompanijom Upravni odbor u koji ulaze ~lanovi
vladaju}ih stranaka i predstavnici
zaposlenih. Zadovoljeni su stranke i
pojedinci, ali gazdovanje kompanijom
zbog nestru~nosti tih pojedinaca nema
velikih izgleda da bude perspektivno.
Upravni odbor je organ koji je, po
Zakonu o privrednim dru{tvima,
zadu`en za upravljanje u javnim
preduze}ima i holding kompanijama.
Me|utim, taj organ u na{oj praksi je bez
odgovornosti (~lanovi tog tela nisu jo{
bili predmet sudskog procesuiranja kad
odvedu kompaniju u propast). To je
posledica namere grupe koja vlada
dr`avom da omogu}i odliv para preko
organa upravljanja (te «nije fer» da taj
organ za to odgovara).
Tako je zakonodavac praksu iz zapadnih
tr`i{nih formi upravljanja kompanijama
pome{ao i od dva organa sa precizno
odre|enim du`nostima i odgovornostima
spojio u jedan. Ta dva organa u
ure|enim dru{tvima i prosperitetnim
kompanijama su:
1. Nadzorni odbor (Supervisory Bord),
koji u ime akcionara (vlasnika i
zaposlenih) nadzire i kontroli{e rad
Upravnog odbora, i
2. Upravni odbor (bord direktora,
menad`ment tim), koji je sastavljen
od znalaca iz struke i delatnosti, kao
najvi{e upravlja~ko telo, koje kao
takvo ima kolektivnu i li~nu
odgovornost za sve poslove, odnosno
o~uvanje kapitala i uve}anje vrednosti
kompanije.
Na logi~no pitnje kako je to mogla vlada
iz 1948/49. sledi prost odgovor: znala je
da }e dugo trajati, {to joj je davalo
odgovornost, a samim tim i
kapacitivnost.
Nau~ne ustanove, instituti i stru~ne
organizacije iz domena energetike su
tako|e zahva}eni retrogradnim
pojavama. Naginju}i dnevnopoliti~kim
interesima izgubili su nau~nu i stru~nu
te`inu i nisu, sem ~asnih pojedinaca,
relevantan ~inilac na energetskoj sceni
Srbije.
Pretnje procesu revitalizacije
delatnosti
Finansijskom nedisciplinom, ponovnim
rastom internih dugovanja,
neadekvatnom cenovnom politikom,
investiranjem u sporedne delatnosti i
nabavkom opreme koja se ne
energija
revalorizuje nastavlja se daljnje
ruiniranje delatnosti. Promovisani cilj od
strane rukovodstva JP NIS i NIS ad o
«lideru u regionu» je najbla`e re~eno
neozbiljan jer se maloprodaja derivata
smanjila na 40% tr`i{ta Srbije, uvoz
sirove nafte je monopolski zahvaljuju}i
Uredbi, rafinerije proizvode derivate koji
odgovaraju standardu EURO 2, a
kompanije OMV, MOL, Helenik
petroleum i Lukoil su se ve}
pozicionirale ili se brzo pozicioniraju u
regionu i na na{em tr`i{tu. Promovi{e se
modernizacija pre privatizacije ({ta se do
sada ~ekalo?), licitira se procentom za
privatizaciju (do 10 %, 10-15%, 1525%...) i sklapaju netransparentni
ugovori/sporazumi. Sve to ide samo na
{tetu kompanije i sistema u celini. Bez
jasno definisanih strate{kih ciljeva, a
imaju}i u vidu prestanak va`enja Uredbe
o uvozu sirove nafte u toku godine,
te{ko }e se nacionalna kompanija mo}i
odupreti oja~aloj konkurenciji na
slobodnom tr`i{tu.
Gde je izlaz? U prihvatanju pomo}i,
pravila i zahteva me|unarodnih
institucija, a naro~ito Evropske unije u
{to kra}em roku, koja preko svojih
Direktiva name}e pravila igre i
odgovornost svojim ~lanicama i
aspirantima za ~lanstvo u svim sferama
`ivota, naro~ito u sferi energetike. Samo
uz pomo} kvalifikovanog
strate{kog/strate{kih partnera, uz
prethodno precizno definisane strate{ke
ciljeve, mo`e se obezbedit nastavak rada
osnovnih delatnosti (istra`ivanje,
proizvodnja, rafinerijska prerada,
prodaja derivata, petrohemija i prodaja
gasa) na dobrobit suvlasnika, okru`enja i
zaposlenih. Najbolji primer za to je
rumunska naftna kompanija Petrom koja
je tek uz pomo} strate{kog partnera
(OMV) po~ela da savla|uje sve slabosti
iz tranzicionog perioda, posti`e zavidne
rezultate i sa svojim strate{kim
partnerom kandiduje se za lidera u
regionu.
Zaklju~ak
Naftna privreda se od svog osnivanja
1948/9 godine skladno razvijala. Sa
rastom otkri}a rezervi nafte i gasa rasla
je i proizvodnja {to je stvorilo sredstva
za izgradnju i razvoj rafinerijske prerade
nafte i gasa, transporta i prodaje gasa i
naftnih derivata.
njihovo obezbe|ivanje i kroz
koncesiona ulaganja u istra`ivanje i
proizvodnju u inostranstvu, odnosno
projektovanje i izgradnju podzemnog
skladi{ta gasa u zemlji.
Ovaj razvoj prekidaju retrogradne pojave
u dru{tvu i zemlji krajem 80-tih godina
pro{log veka kada dolazi do odliva
finansijskih sredstava iz delatnosti. Ovaj
proces nedovoljnog ulaganja i odliva
sredstava traje i danas.
Postoji vi{e puteva za prevazila`enje
ovog stanja, ali se grubo mogu svesti na
dve mogu}nosti: sopstvenim snagama ili
uz pomo} strate{kog partnera. Oba puta
zahtevaju potpunu odgovornost dr`ave
za stvaranje vizije razvoja i ambijenta za
razvoj naftne privrede, odnosno sigurnog
snabdevanja industrije i stanovni{tva
potrebnim energentima.
Me|utim, u tranzicionim zemljama
odgovornost dr`ave je na niskom nivou
zbog male kapacitivnosti pojedinaca koji
reprezentuju tu dr`avu. Da bi se otklonio
ovaj nedostatak mora se prihvatiti
pomo} me|unarodnih institucija i
Evropske unije koja veoma uspe{no
upravlja i razvija energetiku u dr`avama
~lanicama i dr`avama koje su aspiratori
za ~lanstvo (Ma|arska, Poljska, ^e{ka,
Slova~ka, Rumunija, Bugarska,
Hrvatska...)
Sve {to nije mogu}e uraditi samostalno
treba uraditi uz pomo} strate{kog
partnera jer }e samo na taj na~in
delatnost biti sa~uvana i imati
mogu}nost za odr`ivi razvoj na korist
vlasnika, zaposlenih i dru{tva u celini.
Literatura
1. Monografije RO Nafta-gas, SOUR
Naftagas, NIS, NIS-Naftagas
2. Slu`beni glasnici Republike Srbije
3. Publikovani materijali kompanija
OMV, MOL, PETROM, INA, Helenik
Petroleum
4. Direktive EU
5. Izjave i podaci objavljeni u javnim
medijima
Sa razvojem procesa razvijale su se i
organizacione forme, rastao je nivo
znanja, {to je sa uvo|enjem svetskih
tehnologija i opreme omogu}ilo izlazak i
na svetsko tr`i{te. Bilansirane su potrebe
zemlje za gasom i naftom i krenulo u
[041]
energija
Dr Mirko Ivkovi}, dipl. in`. rud.
Dr Du{ko \ukanovi}, dipl. in`. rud.,
Jelena Milenkovi}, dipl. in`. geol.
JP za PEU, Biro za projektovanje Beograd
UDC: 622.33.016.001.73 : 339.13.025.88(497.11)=861
Ste~ena iskustva
u restrukturiranju
podzemnih rudnika uglja
u Srbiji i neophodnost
izmene postoje}eg modela
ugoro~ne prognoze tehnolo{kog
razvoja u raznim oblastima
delatnosti i proma{aji imaju
razli~ite reperkusije na dru{tvo. U
oblasti energetike zaokreti koji se ne
predvide ili lo{e predvide imaju
dalekose`ne posledice. Mnogobrojni i
zna~ajni efekti energetike na ukupan
raznoj upu}uju na pove}ani interes u
oblasti energetike. Svaka zemlja u
odre|enoj meri sprovodi dr`avnu
strategiju i politiku energetskog sektora
u cilju efikasnog zadovoljenja
energetskih potreba.
D
^injenica je da je u svetu ugalj pre`iveo
dominaciju nafte i pritisak gasa i
nuklearne energije i da sada zauzima
vode}e mesto u strukturi izvora epergije.
U poslednjih 40-tak godina ugalj je bio
glavno, primarno gorivo za proizvodnju
elektri~ne energije u svetu. U zemljama
ECE regiona i u svetu ugalj se koristi i
bi}e i u budu}e najvi{e kori{}en u
termoelektranama. Velike rezerve uglja
u svetu rasprostranjene u preko 80
zemalja koje se procenjuju za oko pet
puta ve}e od rezevi nafte i gasa, kao i
sigurnost njihove dobave utica}e da }e
ugalj jo{ dugi niz godina biti zna~ajan
izvor za proizvodnju elektri~ne energije
u svetu. Kod nas se otkopavanje le`i{ta
uglja obavlja savremenim
visokomehanizovanim sistemima kod
povr{inske eksploatacije i relativno slabo
mehanizovanim sistemima podzemne
eksploatacije. Oba postupka
eksploatacije uglja obezbedila su
osnovne pretpotstavke industrijske
proizvodnje koje karakteri{u
posedovanje sirovinske baze i izgra|eni
objekti eksploatacije. Me|utim, dok je
sistem povr{inske eksploatacije mahom
baziran na savremenim dostignu}ima
Rezime
U op{tem delu daje se prikaz ste~enih iskustava u procesu restrukturiranja
podzemnih rudnika uglja u Srbiji u periodu od 2000-2005. godine, sa posebnim
akcentom na ispoljene slabosti, dok je centralno mesto dato argumentaciji potrebne
izmene postoje}eg modela. Posebna pa`nja data je ulozi organizacije rudnika,
osavremenjavanja tehnolo{kog procesa, finansijskom polo`aju i menad`mentu.
Klju~ne re~i: Rudnik uglja, organizacija, radna snaga.
Abstract
In general part gived survey of until now experiences in proceeding reorganization
underground coal mines in Serbia in period since 2000 to 2005 year, with
aspecially accent on weakness, while is central place gived argumentation
necesseryty exchange existing model.
Special attention gived role organization of mines, modernization tehnological
process, finances position and managment.
Key words: Coal mine, organization, workforce.
nauke, tehnike, tehnologije i organizacije
rada i osnosobljen za sopstvenu
reprodukciju, sistem podzemne
eksploatacije je zaostao u razvoju,
odnosno ostao nasavremen i nedovoljno
mehanizovan i bez realnih izgleda za
reitabilan i bezbedan rad u takvim
uslovima.
Energetska pozicija uglja kao osnovnog
doma}eg resursa i ote`ani uslovi
obezbe|enja uvoznih, te~nih i gasovitih
energenata, zahtevi tr`i{ta, raspolo`ive
rezerve i rudarska tradicija upu}uju na
potrebu br`eg razvoja rudnika sa
podzemnom eksploatacijom u aktivnim
le`i{tima i etapnog otvaranja novih
rudnika.
Dosada{nja praksa zadr`avanja
tehnolo{kog procesa podzemne
eksploatacije uglja na niskom stepenu
mehanizovanosti uz visoko u~e{}e
te{kog fizi~kog rada, izostanak
investiranja i materijalna destimulacija
[042]
podzemnog rudarskog rada, doveli su
podzemne rudnike uglja pred likvidaciju,
sa svim negativnim posledicama koje iz
toga mogu proiste}i.
Da bi se omogu}io opstanak i razvoj
rudnika sa podzemnom eksploatacijom
nu`na je intervencija Vlade Republike
Srbije i samih rudnika u pravcu
obezbe|enja finansijske podr{ke za
nastavak investicionih aktivnosti po
Programima prestrukturiranja i dosledno
sprovo|enje optimizacije osnovnih
elemenata tehni~ko-tehnolo{kih sistema i
racionalizacije poslovanja rudnika.
Rudnicima uglja pripada sav sirovinski
potencijal Republike Srbije koji je
predisponiran sistemu podzemne
eksploatacije. Pri tome treba razlikovati
sirovinski potencijal u aktivnim
le`i{tima uglja koji su u fazi
eksploatacije, potencijalna le`i{ta u
kojima nije vr{ena eksploatacija i
sirovinska baza le`i{ta u kojima su ranije
energija
obustavljeni radovi eksploatacije.
Kod razmatranja raspolo`ivih rezervi
uglja za podzemnu eksploataciju javlja
se mogu}nost otkopavanja zaostalih
rezervi uglja na aktivnim povr{inskim
kopovima, a koji se ne mogu efikasno
zahvatiti sistemom povr{inske
eksploatacije.
Op{te napomene o podzemnim
rudnicima
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom
koji su u sastavu JP za PEU egzistiraju
ve} dugi niz godina. NJihov vek
dosada{nje eksploatacije kre}e se
izme|u 80 i 150 godina.
Proizvodnja se trenutno obavlja u 8
rudnika. Jedan rudnik je prestao sa
proizvodnjom i bavi se pru`anjem
usluga otvaranja podzemnih prostorija u
ostalim rudnicima. Godi{nje se
proizvodi ne{to iznad 1/2 miliona tona
uglja, a ukupan broj zaposlenih je oko
4300. Za razliku od rudnika sa
povr{inskim kopovima, u kojima se
proizvodi samo lignit, u ovim rudnicima
koji su locirani na teritoriji 10 op{tina
proizvode se razli~ite vrste uglja.
Na doma}em tr`i{tu, navedeni rudnici su
naj~e{}e jedini proizvo|a~i ovih vrsta
ugljeva. Sada{nji kapacitet aktivnih
rudnika u normalnim prilikama sa
postoje}im otvorima je 600-700.000
tona/god., uz uslov obezbe|ivanja
finansijskih sredstava za nabavku
opreme i repromaterijala za podr{ku
teku}oj proizvodnji i paralelno
ulaganjima u nove otkopne revire.
Glavni potro{a~i uglja rudnika sa
podzemnom eksploatacijom su
industrija, zatim toplane, doma}instva i
javne ustanove. Velike koli~ine uglja se
prodaju trgovinskim preduze}ima, koja
snadbevaju doma}instva, industrijske i
ostale potro{a~e u lokalnim podru~jima.
[to se ti~e prodaje uglja elektranama,
glavni kupac je Termoelektrana Morava.
Ovo je elektrana, izgra|ena 1969.
godine, sa proizvodnim kapacitetom od
108 MWh. Godine 2002.
Termoelektrana Morava je proizvela 476
GWh elektri~ne energije, pri ~emu je
utro{eno 770.000 tona uglja, od ~ega 87
% ~ini ugalj iz rudarskog basena
Kolubara, Trenutno se sav ugalj
transportuje `eleznicom, s obzirom da
nema uelova za isporuku uglja koji se
transportuje kamionima.
Tr`i{te uglja Republike Srbije je
deficitarno sa kvalitetnim vrstama uglja
jer im se konzumna baza kre}e i do dva
miliona tona godi{nje. ^ak i u
sada{njim, atipi~nim vremenima, kada je
znatno opala industrijska i privredna
aktivnost prisutan je zna~ajan nedostatak
kvalitetnog uglja na tr`i{tu.
Podzemna eksploatacija uglja predstavlja
specifi~nu privrednu delatnost koju
karakteri{e stalno ulaganje za otvaranje i
pripremu proizvodnih kapaciteta.
Sinhronizacija procesa otvaranja i
pripreme sa jedne strane i otkopavanja
sa druge strane predstavlja osnovni
preduslov za kontinuitet proizvodnje.
Organizaciona pozicija
podzemnih rudnika uglja
Do 1989. godine podzemni rudnici uglja
nisu imali me|usobnu organizacionu
povezanost, da bi te godine dr`ava sve
rudnike integrisala prvo u JP EP Beograd a po~etkom 1992. godine u JP
EPS. Uklju~ivanjem ovih rudnika u
jedan mo}an privredni sistem kakav je
EPS imalo je cilj da se rudnici
ekonomski za{tite i {to je posebno
zna~ajno da se uspostavi ~vrsta veza
potro{a~a i proizvo|a~a uglja.
Sve analize, studije i programi koji su
ra|eni sa ciljem da se defini{u razvojni
pravci podzemne eksploatacije uglja u
Srbiji, dolazile su na osnovu objektivnog
stanja i uslova koji karakteri{u stanje
rudnika, do zaklju~aka da bez krupnih
mera na sektoru investiranja u razvojne
programe nema uspe{nog nastavka rada.
Me|utim, bila je op{ta ocena da usled
dugogodi{njeg nagomilanja proizvodnoposlovnih problema i njihove
cementacije zbog iscrpljenosti svih
rudni~kih resursa, rudnici nisu u stanju
da u svojoj re`iji realizuju takav
poduhvat koji bi podrazumevao op{te
tehni~ko-tehnolo{ke, organizaciono i
ekonomsko-poslovno prestuktuiranje
rudnika.
Po ulasku podzemnih rudnika uglja u
sastav EPS preduzete su planske mere i
aktivnosti usmerene ka definisanju
osnovnih tehni~ko-ekonomskih
parametara i zapo~injanja novog ciklusa
investiranja u ovom delu energetike
Srbije, kako bi se produ`io vek i
obezbedio dalji razvoj rudnika sa
podzemnom eksploatacijom uglja.
Me|utim taj period od 1992. do 2002-te
god. iz poznatih razloga (privredna
recesija u svetu, sukcesija SFRJ,
embargo SRJ od strane UN, ratna
zbivanja na Kosovu) uticalo je na JP
EPS tako da tako da se zbog gubitaka
reprodukcione sposobnosti i sam morao
boriti za goli opstanak. U takvim
okolnostima nije se mogla o~ekivati
ve}a efikasnost pomo}i JP EPS
podzemnim rudnicima, iako je ona za
[043]
ove rudnike zna~ila dalji opstanak u tom
vremenu. Od kraja 2000-te god. zapo~eo
je proces tranzicije privrede Srbije, {toje
u mnogome zao{trilo uslove poslovanja.
Ovo je uticalo da se tokom 2002. god.
izrade odgovaraju}i dokumenti, a
sredinom 2003. godine izvr{iti
izdvajanje podzemnih rudnika iz sistema
EPS. Dalje poslovanje rudnika do danas
omogu}eno je zahvaljuju}i pomo}i i
subvencijama dr`ave. Me|utim, ostaje
~injenica da je pravni status preduze}a,
ostao sporan a nere{eni su u ve}oj meri i
odnosi EPS i JP PEU a posebno u
oblasti deobenog bilansa.
Finansijska sredstva potrebna
za razvoj podzemnih rudnika
uglja
Podzemna eksploatacija uglja predstavlja
specifi~nu privrednu delatnost koju
karakteri{e stalno ulaganje za otvaranje i
pripremu proizvodnih kapaciteta.
Sinhronizacija procesa otvaranja i
pripreme sa jedne strane i otkopavanja
sa druge strane, predstavlja osnovni
preduslov za kontinuitet proizvodnje.
Tako|e je bitno naglasiti da se rad u
rudnicima izvodi u uslovima gde se krije
niz mogu}ih potencijalnih opasnosti,
tako da se pre svega mora voditi ra~una
o sigurnosti rada, {to zahteva
obezbe|enje potrebne opreme za
kontrolu, repromaterijala, opreme i
delova odgovaraju}eg kvaliteta koji se
primenjuju za razli~ite poslove koji se
obavljaju u jami.
Poslovanje rudnika uglja dugi niz godina
optere}eno je hroni~nim nedostatkom
obrtnih sredstava za normalno teku}e
poslovanje, izostankom u potrebnom
obimu sredstava za razvoj i obezbe|enje
novih otkopnih kapaciteta, nere{eno
pitanje brojnih sporednih i uslu`nih
delatnosti, kao i re`im kontrolisanih
cena uglja.
Izvori finansijskih sredstava za
investiranje u razvoj rudnika
Svaka dr`ava u odre|enoj meri sprovodi
dr`avnu strategiju i politiku energetskog
sektora u cilju efikasnijeg
zadovoljavanja energetskih potreba. Iz
tog razloga razvoj rudnika uglja i u
razvijenim zemljama se na razli~ite
na~ine subvencionira.
U Srbiji su dopunski izvori za
finansiranje razvoja rudnika sa
podzemnom eksploatacijom do sada
obezebe|ivani na slede}e na~ine:
„ 70-tih i 80-tih godina vr{eno je
kreditiranje rudnika pod posebnim
uslovima, osloba|anje od niza
energija
dad`bina i poreza, kao i putem
dohodovnog povezivanja sa
potro{a~ima,
„
do 1990. godine, po Zakonu o
kori{}enju dela sredstava osnovnog
poreza na promet derivata nafte za
rudnike uglja,
„
od 1990 - 1994. godine, posluju}i kao
deo EPS finansiraju se iz prihoda od
elektri~ne energije,
„
od 1994 - 1996. godine, finansiranje
investicionih aktivnosti vr{i se iz dela
cene elektri~ne energije,
„
od 1997 - 2002. finansiranje rudnika
se vr{i iz prihoda od elektri~ne
energije i bud`etskih sredstava
Republike Srbije,
„
od 2003. godine finansiranje se vr{i
isklju~ivo iz bud`etskih sredstava
Republike Srbije.
Program konsolidacije rudnika JP PEU
predvi|en je da se subvencioniranje
proizvodnje uglja vr{i iz bud`etskih
sredstava, a da se kao izvor sredstava za
finansiranje investiranje koriste sredstva
od privatizacije dru{tvenog i dr`avnog
kapitala preko Fonda za razvoj
Republike Srbije i delom od
komercijalnih bankarskih kredita.
Ovakva predvi|anja su realno te{ko
ostvariva, kako po visini finasnijskih
sredstava, dinamici priliva i uslovima za
dodelu sredstava iz Fonda odnosno
bankarskih kredita. Oslanjaju}i se na
data re{enja ugrozit }e se ne samo
opstanak novih preduze}a koja }e se
formirati izdvajanjem iz JP PEU, nego i
samih rudnika. Iz tog razloga dr`ava
mora obezbediti siguran izvor sredstava
za razvoj rudnika.
ekonomsko stanje rudnika sa
podzemnom eksploatacijom uglja. Treba
ista}i da je dr`ava, kao vlasnik i
upravlja~, u procesu restrukturiranja u
poslednjih pet godina, donela niz mera
koje su na ekonomskom planu
poslovanje rudnika dovele do
finansijskog kolapsa. Sa jedne strane
cene uglja su pod kontrolom, a
istovremeno se znatno smanjuje obim
subvencija, a gotovo u potpunosti
izostavlja ulaganja u razvoj proizvodnih
kapaciteta. Prakti~no rudnici se dovode
u situaciju „samozatvaranja“.
Strategija enegetskog razvoja Srbije je
jasno precizirala ulogu uglja iz
podzemne eksploatacije, predvi|aju}i
zna~ajan porast proizvodnje. Bez
ulaganja u rudnike, ciljevi iz strategije
}e ostati samo `elja. Rudnici nisu
vlasni{tvo jedne vlasti ili jedne partije i
koalicije, ve} su op{tenacionalno dobro i
zaslu`uju znatno bolji tretman.
Literatura
“Program strate{ke konsolidacije JP
PEU-Javnog preduze}a za podzemnu
eksploataciju uglja”. Konsultantsko
preduze}e “FACTIS” Beograd 2004
godine.
I. Ristovi}, D. Popovi}, D. \ukanovi}:
„Specifi~nosti strate{ke konsolidacije
rudnika uglja sa podzemnom
eksploatacijom u Republici Srbiji“Zbornik radova Energetika 2005, str.
241-244, Zlatibor 2005. god.
Zaklju~ak
Ma koliko bila nepopularna podzemna
eksploatacija, }e trajno ostati kao pojam
rudarstva uop{te, jer je nemogu}e pratiti
potrebe u energetskim i drugim
mineralnim sirovinama, stalno ili
isklju~ivo metodama povr{inske
eksploatacije. Poznavaocima le`i{ta
mineralnih sirovina i rudarenja uop{te je
jasan zna~aj podzemne eksploatacije i u
prvi plan stavlja potrebu izu~avanja svih
tehnolo{kih elemenata, koji mogu
pobolj{ati ekonomske efekte i uslove
podzemne eksploatacije.
Dotrajalost osnovnih sredstava i opreme,
zbog njihove neodgovaraju}e i
neblagovremene zamene, kao i potpuni
izostanak osavremenjavanja proizvodnih
procesa, uz materijalnu destimulaciju
podzemnog-proizvodnog rada imali su
zna~ajan uticaj na sada{nje proizvodno i
[044]
energija
Biljana ]ur~i}, dipl. in`.
JP Srbijagas,
Snezhana Todorova, dipl. in`.
Agencija za energetsku efikasnost Republike Bugarske
UDC: 622.324 : 339.56.057.7(100)=861
Razvoj tr`i{ta prirodnog
gasa zemalja u razvoju,
kroz model formiranja
zajedni~kog regionalnog
tr`i{ta
Rezime
Zemlje Jugoisto~ne Evrope, a posebno Zapadnog Balkana imaju relativno mala nacionalna tr`i{ta prirodnog gasa i ograni~ene
prirodne resurse. Usmerene su na uvoz prirodnog gasa uglavnom iz Ruske Federacije sa neujedna~eno razvijenom
infrastrukturom mre`a gasovoda, u najve}oj meri sa neusagla{enom legislativom i tehni~kom regulativom sa Direktivama EU i
nezavr{enim,,unbundling” procesom, te prepoznatom potrebom za formiranjem zajedni~kog regionalnog tr`i{ta energije,
odnosno prirodnog gasa i elektri~ne energije.
Dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore i Republika Bugarska, su dve zemlje potpisnice multilateralnog sporazuma za osnivanje
Zajedni~kog tr`i{ta energije Jugoisto~ne Evrope. Glavni cilj formiranja Zajedni~kog tr`i{ta Jugoisto~ne Evrope, je da se kroz
uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira i razvoj tr`i{ta prirodnog gasa i elektri~ne energije do 2015 godine, dostigne
potpuna liberalizacija i stvore uslovi za spajanje ovog Zajedni~kog tr`i{ta u jedinstveno Evropsko.
Uspostavljanje i razvoj zajedni~kog regionalnog tr`i{ta, posebno za zemlje koje su u razvoju i nalaze se u procesu tranzicije,
predstavlja na~in da se pre svega kroz harmonizaciju i implementaciju legislative i regulative uspostave ista pravila
funkcionisanja tr`i{ta kao u EU i tako stvore uslovi za pristup jedinstvenom evropskom tr`i{tu prirodnog gasa.
Na taj na~in, bi se osim direktnog razvoja zajedni~kog regionalnog tr`i{ta prirodnog gasa, stvaranja preduslova za ve}e
investiranje u {irenje infrastrukturne mre`e gasovoda posebno me|u dr`avnih interkonekcija, postigla ve}a energetska
efikasnost, ekonomske prednosti i politi~ka sigurnost regiona. Istovremeno bi i na globalnom planu do{lo do uspostavljanja i
razvoja novih pravaca za prenos gasa iz zemalja bliskog istoka ka zapadnoj i srednjoj Evropi, kao i ukupnog pove}anja stepena
sigurnosti snabdevanja zapadno evropskog tr`i{ta gasom i ukupnog odr`ivog razvoja.
Klju~ne re~i: Tr`i{te gasa, zemlje u razvoju, zajedni~ko tr`i{te, prirodni gas.
Improvement of Gas Markets in Developing Countries Through Together Regional Market Model
East European countries, especially in the region of West Balkans, dispose of relatively small national natural gas markets and
limited natural deposits. Therefore they are oriented to import gas from Russian Federation, under conditions of unequally
extensive infrastructure of gas pipeline networks, mostly with legislation and technical regulatory rules not harmonized with the
EU Directives, uncompleted unbundling process and expressed necessity of a together regional energy market, i.e. regional
natural gas and electricity market.
Serbia and Montenegro and republic of Bulgaria are two of the East European countries, prospective signatory country of the
multilateral treaty on founding the regional energy market. The main goal of founding the regional energy market would be to
enable complete liberalization and create preconditions for merging this regional market with the unitary European energy
market, through the setup of integral legal framework and natural gas market development up to year 2015.
Creating and developing of the regional gas market, especially for the developing transition countries, represents the way to
establish the same rules of market operating, as it is in Europe - foremost throughout harmonization and implementation of
legislation and regulatory rules - and to satisfy preconditions to accede the unitary European natural gas market.
In addition to the direct regional gas market development, fulfilling prerequisites for large-scale investments in infrastructure
gas pipeline networks (especially cross border interconnectors, better political stability of the region would be reached. It
would also simultaneously improve global development of the new gas transmission routs from the Near East to the West and
Central Europe, higher safety level of gas supply in the West European market as well as global sustainable development.
Key words: Gas market, Developing countries, Regional market, Natural gas.
[045]
energija
roces kreiranja zajedni~kog tr`i{ta
energije zemalja Jugoisto~ne
Evrope i to pre svega elektri~ne
energije i prirodnog gasa, zapo~et je na
inicijativu Evropske Ekonomske
Komisije na Regionalnom ministarskom
zasedanju odr`anom decembra
2002.godine u Atini. tkz. Atinski
proces, u po~etku definisan polaznim
stavovima samo za oblast elektri~ne
energije kroz potpisani Memorandum o
razumevanju iz 2002. [1], a zatim i
Atinskim Memorandumom iz 2003. [2],
koji je analogno zapo~etom procesu iz
prethodne godine, obuhvatio i pitanja
formiranja regionalnog tr`i{ta prirodnog
gasa.
P
Posle procesa usagla{avanja i postizanja
koncenzusa izme|u svih zainteresovanih
strana, 25. oktobra 2005. godine u Atini
potpisan je prvi multilateralni Ugovor u
Jugoisto~noj Evropi. Potpisivanje
Sporazuma o osnivanju Energetske
zajednice, pored devet zemalja
potpisnica iz regiona,1 potpisale su i
pojedine zemlje Evropske Unije2 sa
mogu}no{}u daljeg pro{irivanja strana
koje bi kasnije pristupile Sporazumu.
Evropska Komisija je posle potpisivanja
Atinskog sporazuma na konferenciji za
{tampu u Briselu izrazila svoje veliko
zadovoljstvo potpisanim Sporazumom,
procenjuju}i da je to najsigurniji na~in
za stvaranje preduslova za kreiranje
zajedni~kog regulatornog okvira na
integrisanom tr`i{tu. Tim povodom
Predsednik Evropske Ekonomske
Komisije, Jose Manuel Barroso ocenio
je da je Sporazum:,,Glavno dostignu}e
za mir i stabilnost u Evropi”, dok je
Komesar za energiju Andris Piebalgs
koji je i isti potpisao u ime EU, izjavio
da }e:,, Ugovor o Energetskoj Zajednici
pove}ati sigurnost snabdevanja tr`i{ta i
strate{ku vitalnost sektora energetike” [3].
Sporazum energetske zajednice
Evropska Komisija je koncept ovog
Sporazuma osmislila i izgradila na
modelu Ugovora koji je svojevremeno
sklopljen izme|u zajednice rudnika uglja
i Evropskih ~eli~ana, i koji je bio prete~a
Evropske Unije. Sporazum je ocenjen
kao istorijski s obzirom na prethodni
period dezintegracija u regionu, koje su
imale izme|u ostalog i te{ke ekonomske
posledice uklju~uju}i i destabilizaciju
energetske privrede [4].
1
Albanija, Bugarska, BiH, BYR Makedonija,
Hrvatska, Srbija, Rumunija, Crna Gora i UNMIK u
ime Kosova
2
Austrija, Italija, Gr~ka, Slovenija, Ma|arska
Cilj Energetske zajednice je da
organizuje odnose izme|u strana i kreira
ekonomski okvir vezano za
funkcionisanje energetskog tr`i{ta i to
tako {to }e:
z
kreirati stabilan regulatorni i tr`i{ni
okvir sposoban da privu~e investicije u
svim oblastima gasa, tako da sve
strane imaju stabilno i kontinuirano
snabdevanje, neophodno za intezivniji
ekonomski i dru{tveni razvoj;
z
kreirati jedinstven regulatorni okvir za
trgovinu, neophodan za {irenje mre`e
gasovodnih sistema;
z
pove}ati sigurnost snabdevanja tr`i{ta
na jedinstvenom regulatornom
prostoru uvode}i stabilnu atmosferu za
investicije vezano i za region gde se
nalaze nalazi{ta gasa (Kaspijsko more,
Srednji istok);
pobolj{ati odnos prema `ivotnoj
sredini {irenjem sistema gasovodnih
mre`a, a u korelaciji sa porastom
energetske efikasnosti [5].
Sa strate{ke ta~ke gledi{ta i
ostvarivanjem osnovnih ciljeva,
Sporazum otvara i ve}e mogu~nosti za
kreiranje potencijalnih ruta za transport
prirodnog gasa iz regije Bliskog istoka i
Kaspijskog regiona preko ~vori{ta u
Turskoj, Balkanskog poluostrva i dalje
preko ~vori{ta u Austriji za tr`i{te
Zapadne Evrope. Procesom
diversifikacije izvora i puteva
snabdevanja tr`i{ta gasa, pove}ala bi se
konkurencija kako u regionu tako i u
sredi{tu Evropskog gasnog tr`i{ta, te bi
se na taj na~in smanjila zavisnost od
jednog izvora snabdevanja [6].
Resursi primarnih izvora energije
uklju~uju}i i prirodni gas u regionu
Jugoisto~ne Evrope su veoma
ograni~eni, te prema podacima i
kriterijumima Evropske Komisije DG
TREN-a, samo Republike Hrvatska i
Rumunija imaju manju proizvodnju
prirodnog gasa, ali i to je nedovoljno za
podmirenje potreba i samih nacionalnih
tr`i{ta, te je posmatraju}i ceo region isti
visoko zavistan od uvoza prirodnog gasa
[7]. Zna~i da, perspektivno bilo koje
pove}anje potreba tr`i{ta za prirodnim
gasom bi}e uslovljeno pove}anjem
uvoza, {to }e sa druge strane biti u
direktnoj zavisnosti od postoje}ih
kapaciteta i stepena {irenja
interkonekcije gasovodnih sistema na
regionalnom nivou. Ukupno
posmatraju}i, regionalno tr`i{te
prirodnog gasa Jugoisto~ne Evrope u
pore|enju sa Evropskim je prema oceni
Evropske Komisije relativno
nerazvijeno. Postoje delovi regiona koji
z
[046]
uop{te nisu gasifikovani ili je samo
zapo~et razvoj mre`e gasovoda visokog
pritiska za transport gasa, a nije
razvijena distributivna mre`a i
mogu}nost za snabdevanje krajnjih
potro{a~a. Pore|enjem sa drugim
oblicima primarne energije na
nacionalnim tr`i{tima unutar regiona,
prirodni gas do sada nije imao neki
zna~ajniji uticaj i njegov udeo u ukupnoj
potro{nji u odnosu na druge vidove se
kre}e od 1,7% u Albaniji do 20% u
Rumuniji. Neki delovi regiona kao npr.
Crna Gora i Kosovo uop{te nemaju
gasnu infrastrukturu i mogu}nost
upotrebe prirodnog gasa, dok se
Rumunija i Bugarska mogu
okarakterisati kao znatno razvijenija
tr`i{ta u odnosu na ostale zemlje regiona
[8]. U pogledu prirodnog gasa, tr`i{te
Jugoisto~ne Evrope se procenjuje kao
relativno malo, pogotovo kada je u
pitanju potencijalna isporuka gasa iz
Kaspijskog regiona. Procena je, da }e
cene isporu~enog gasa iz ovog izvora
snabdevanja biti konkurentne.
Zbog navedenih karakteristika
nacionalnih tr`i{ta regiona kao i faktora
politi~ke i ukupne stabilnosti,
potencijalno se pojavljuje vi{e idejnih
projekata i lobiranja za razli~ite pravce
kao mogu}nosti za izgradnju novih
gasovoda, koji imaju za cilj da dovedu
prirodni gas iz regiona Kaspijskog mora
u sredi{te Evropskog tr`i{ta, kao i da se
pove}a ukupna potro{nja gasa u regionu
Jugoisto~ne Evrope. Svetska banka i
Evropska banka za rekonstrukciju i
razvoj su planirale 1mlrd dolara za
finansijsku podr{ku razvoja gasne
infrastrukture u regionu Jugoisto~ne
Evrope [9].
Osnovno opredelenje svih strana u
regionu, bi trebalo da bude da se
nacionalni interesi prepoznaju i razvijaju
u regionalnim interesima, da bi imali
podr{ku navedenih finansijskih
institucija.
Zna~aj Sporazuma za region
Uva`avaju}i prve ocene visokih
zvani~nika Evropske Unije i zemalja
regiona nakon potpisivanja Sporazuma, isti
bi potencijalno trebalo da doprinese pre
svega efikasnijem procesu usagla{avanja i
implementacije osnovne Direktive
2003/55/EC za gas, koja defini{e i reguli{e
okvir u kome treba da funkcioni{e tr`i{te
prirodnog gasa [10], [11].
Pojedina~na, mala nacionalna tr`i{ta
gasa koja imaju relativno neusagla{ene
pravno regulatorne okvire, stvaranjem
zajedni~kog tr`i{ta gasa }e u odre|enoj
dinamici usaglasiti me|usobno i pravnu
energija
i tehni~ku regulativu kao neophodni
preduslov za dalji razvoj i liberalizaciju
tr`i{ta. Iskazana potreba za
usagla{avanjem legislative i tehni~ke
regulative me|usobno izme|u pojedinih
zemalja regiona postojala je i pre
potpisivanja Sporazuma, te kao primer
takvih aktivnosti mo`e se navesti
uspostavljanje i razvoj regionalnog
Projekta,,Harmonizacija legislative i
tehni~ke regulative zemalja Jugoisto~ne
Evrope” u kome u~estvuju BiH, Srbija,
Hrvatska i Makedonija.
Osim usagla{avanja pravnog i
regulatornog okvira, pobolj{anje
ravnote`e u ponudi i potra`nji generalno
energije, a posebno kada je u pitanju
prirodni gas, jedan je od zna~ajnih
faktora u te`nji za pobolj{anjem
odr`ivog ekonomskog razvoja u regionu
Jugoisto~ne Evrope.
Zatim ~injenica da kada je u pitanju
prirodni gas, ~iji su prirodni resursi i
izvori{ta uglavnom veoma udaljeni od
samih tr`i{ta i mesta potro{nje i koji se
zbog toga po pravilu transportuju na
velikim razdaljinama i kroz ve}i broj
tranzitnih zemalja, stvara jedan
specifi~an odnos u pogledu razmatranja
aspekta sigurnosti snabdevanja tr`i{ta i
zahteva stalno usavr{avanje mehanizama
na koji na~in da se ta sigurnost
snabdevanja pobolj{a.
Prema podacima Me|unarodne agencije
za energiju kada je u pitanju
proizvodnja prirodnog gasa u odnosu na
ukupnu svetsku proizvodnju, u
2004.godini iznosila je: u Ruskoj
Federaciji 22,2%, u USA 19%, zatim
6,5% u Kanadi, 3,6% Engleskoj, 3,2% u
Al`iru, 3,1% u Holandiji, po 2,9 % u
Norve{koj i Iranu, 2,8% Indoneziji,
2,3% Saudijskoj Arabiji i 31,5% u
ostalom delu u sveta. U skladu sa
resursima i realizovanom proizvodnjom,
najve}i izvoznik gasa u istoj godini bila
je Ruska Federacija sa oko 194,8 mlrd
m3 [12].
Bolja ravnote`a ponude i potra`nje se
obezbe|uje upravo usagla{enim
regulatornim okvirom, koji treba da
omogu}i pobolj{anje kori{}enja
postoje}ih kapaciteta, kao i da bude
dobar podsticaj za razli~ite oblike
integracije, {to bi globalno trebalo da
rezultira ekonomskim rastom,
pove}anjem ino kapitala u oblasti
investicija, stabilno{}u i kvalitetnijim
garancijama za finansiranje u ovoj
oblasti. Aspekt sigurnosti snabdevanja
tr`i{ta je od posebnog zna~aja kada se
ima u vidu procena iste Agencije da }e
potreba za prirodnim gasom da raste,
posebno u razvijenim zemljama.
Obezbe|enje bolje sigurnosti
snabdevanja tr`i{ta EU prirodnim gasom
se zasniva osim na harmonizovanom
pravnom i regulatornom okviru tr`i{ta
gasa i na diversifikaciji sistema
snabdevanja [13]. Stvaranjem
zajedni~kog tr`i{ta energije sa aspekta
prirodnog gasa podrazumeva i ubrzani
razvoj infrastrukturni razvoj gasovoda.
Stvaraju se bolji uslovi za br`i razvoj
ukupne infrastrukture mre`e
transportnog sistema. Ovakve promene
podrazumevaju i intezivan razvoj u
delatnosti distribucije te pove}anja
ukupnog konzuma potro{nje. Aktuelna
situacija je takva da su u pogledu
stepena razvijenosti mre`e visokog
pritiska razli~ite situacije u zemljama
pojedina~no, odnosno infrastrukture
gasovoda za transport prirodnog gasa u
Rumuniji i Bugarskoj su najrazvijenije u
regionu, dok je u Hrvatskoj, Srbiji i BiH
infrastruktura delimi~no razvijena, u
Makedoniji i Albaniji slabo, a na
Kosovu i Crnoj Gori nepostoji
gasovodna mre`a.
Strate{ki posmatraju}i, spajanjem
regiona Jugoisto~ne Evrope perspektivno
sa ujedinjenim Evropskim tr`i{tem
prirodnog gasa, stvara}e se uslovi za
ve}i stepen sigurnosti snabdevanja
tr`i{ta gasa EU.
Ovaj Sporazum }e pre svega obezbediti
uslove, da se:
z
Primene tarifne reforme
z
Prihvate i primenjuju svi neophodni
tehni~ki standardi i propisi
z
Implementiraju Direktive EU za gas
z
Implementira efektivan pristup tre}e
strane infrastrukturi
z
Stvori nacionalna regulatorna vlast i
sistem operatori transportnog sistema
z
Razviju lokalna re{enja za socijalnu
politiku kada je u pitanju cenovna
politika i snabdevanje prirodnim
gasom [14].
Zaklju~ak
Nakon analize, na pitanje “[ta Sporazum
o osnivanju Zajedni~kog tr`i{ta
energijom donosi zemljama zajednice u
pogledu tr`i{ta prirodnim gasom” ?,
mo`e se okvirno zaklju~iti ili
pretpostaviti slede}e:
z
Kao rezultat Sporazuma o osnivanju
Energetske zajednice Jugoisto~ne
Evrope kroz prihvatanje jedinstvene
regulative u oblasti energetike, `ivotne
sredine i konkurencije pretpostavlja se
stvaranje jedinstvenog tr`i{ta energije
odnosno elektri~ne energije i
prirodnog gasa u celom regionu.
[047]
Na taj na~in }e se pove}ati mogu}nosti
za efikasnije otvaranje tr`i{ta,
postizanje ve~e sigurnosti snabdevanja
tr`i{ta, povoljnijih uslova i ve}ih
garancija za investiranje, kao i
odgovaraju}a regulatorna kontrola
tr`i{ta energije.
z Sa aspekta prirodnog gasa, Sporazum
o osnivanju zajedni~kog tr`i{te
energije bi trebalo pre svega da pove}a
upotrebu prirodnog gasa, pove}a
za{titu `ivotne sredine i pove}a
konkurentnost na regionalnom tr`i{tu,
te da doprinese razvoju infrastrukture
gasovodnih sistema.
z Sporazum }e podstaknuti jo{
intezivnije zajedni~ke inicijative kako
od strane nadle`nih dr`avnih
institucija, nacionalnih regulatornih
agencija, preko gasnih kompanija,
operatora sistema, strukovnih
asocijacija i drugih.
z I kona~no, u daljem procesu razvoja
Zajedni~kog energetskog tr`i{ta,
Sporazum bi trebalo da uspostavi
regionalne mehanizme za pro{irenje
tr`i{ta u EU.
z
Literatura
[1] European Commission DG TREN,
Memorandum of Understanding on the
Regional Energy Market in South East
Europe and its Integration into the
European CommunityInternal Energy
Market, Atina, 2002
[2] European Commission DG TREN,
Memorandum of Understanding on the
Regional Energy Market in South East
Europe and its Integration into the
European CommunityInternal Energy
Market, Atina, 2003
[3] EU Press Release, The EU and South
East Europe sign a historic treaty to
boost energy integration, IP/05/1346,
Brisel, 2005
[4] UNDP Project, Stuck in the Past,
Beograd, 200
European Commission DG TREN,
Treaty establishing the Energy
Community, Brisel, 2005
[5] B. ]ur~i}, Regionalno tr`i{te gasaPrednosti i/ili pote{ko}e, YUNG 2005,
Novi Sad, 2005
[6] European Commission DG TREN,
”Energy Policy in South East Europe“,
Brisel, 2003
[7] European Commission DG TREN,
The Energy Community-Discussion and
energija
Consultation Note Gas Transition
Strategy, Brisel,2005
[8] European Commission DG TREN,
Conclusions of the 1st Regional Gas
Infrastructure Financing Working
Group, Belgrade, 2005
[10] Bilten Udru`enja za gas BiH,
Evropska unija i Jugoisto~na Evropa
potpisuju historijski ugovor u cilju
poticanja energetske integracije,Broj 11,
Sarajevo, 2005
[11] Official Journal of the European
Union, Directive 2003/55/EC of the
European Parliament and of the Council,
Brisel, 2003
[12] IEA, Key 2005, Pariz, 2005
[13] B. ]ur~i}, Efikasna harmonizacija
tehni~ke regulative kao va`an uslov
formiranja regionalnog tr`i{ta gasa, GAS
2005, Vrnja~ka Banja, 2005
[14] B. ]ur~i}, Harmonizacija regulative
u oblasti gasa sa Direktivama EUNeophodan uslov za regionalno tr`i{te
gasa, Centar za kvalitet Ma{inskog
fakulteta u Podgorici, 2005
[048]
energija
Dr Krneta Radojka, dr @ivani} Jeroslav,
Sretenovi} Du{ko, dipl. in`. el.
Tehni~ki fakultet, ^a~ak
UDC: 628.977.2.001.73(497.11)=861
Rekonstrukcija osvetljenja
u O[ “Filip Filipovi}”
u ^a~ku
Postoje}e stanje elektri~nih
instalacija i potro{nja elektri~ne
energije u O. [. "Filip Filipovi}"
O[ "Filip Filipovi}" je izgra|ena 1979.
godine. Broj u~enika koji poha|aju
nastavu u dve smene je 670. Ukupna
povr{ina zgrade je 3818m2. Broj
spratova bez prizemlja je 2. Prose~na
visina sprata je 3m.
Elektri~ne instalacije u {koli nisu
menjane od godine izgradnje 1979 a
ra|ene su po svim tada{njim
standardima. U principu ne dolazi do
pojava kvarova i kratkih spojeva na
vodovima u instalacijama. Glavni
razvodni ormar (limeni) nalazi se u
prizemlju, izveden je sa klasi~nim
osigura~ima, po 3 osigura~a za svaku od
prostorija (po jedan osigura~ za svaku
fazu). Merni ure|aji unutar glavnog
razvodnog ormara su:
z ton frekventni prijemnik (Uf=0.35%,
fs=167-2100Hz),
z
merni transformator (pokazuje vreme
isklju~ivanja 0-40s),
z
trofazno transformatorsko brojilo
reaktivne energije (3x220/380V, 5(36)A, 600ob/KWh).
Razvodni ormari na spratovima su
limeni, zaklju~avaju se, jer su u njih pre
deset godina postavljeni prekida~i za
uklju~ivanje i isklju~ivanje osvetljenja u
svim u~ionicama i hodnicima na
prizemlju i na prvom spratu. Pre deset
godina su uklonjeni prekida~i za
uklju~ivanje i isklju~ivanje osvetljenja u
svim u~ionicama i hodnicima na
prizemlju i prvom spratu jer su ih
u~enici neprekidno lomili. Re{enje ovog
problema je neodgovaraju}e jer po jedan
prekida~ uklju~uje i isklju~uje
osvetljenje istovremeno u vi{e u~ionica
Rezime
U radu je dat prikaz postoje}eg stanja elektri~nih instalacija i potro{nje elektri~ne
energije u osnovnoj {koli „Filip Filipovi}“ u ^a~ku, kao i predlog rekonstrukcije
elektri~nih instalacija, pre svega sa stanovi{ta rekonstrukcije osvetljenja. Analizirano
je pove}anje energetske efikasnosti elektro instalacija po osnovu predlo`ene
rekonstrukcije. Za predlo`enu rekonstrukciju elektri~nog osvetljenja ura|en je okvirni
investicioni plan i analizirana ekonomska opravdanost.
Abstract
The review of current stage of electrical installation and electrical energy
consumption in primary school Filip Filipovic in Cacak as well as the proposal of
electrical installation reconstruction foremost relamping given in the paper. The
increasing of energy efficiency of electrical installation on the basis of suggested
reconstruction is analised. For suggested reconstruction of electrical installation
global investment plan is carried out and economic adequacy is analised.
bez obzira da li se u njima odvija
nastava, ili ne. Na taj na~in je faktor
jednovremenosti rada osvetljenja srednja dnevna jednovremenost rada
osvetljenja, pove}an i iznosi oko 0.9, {to
direktno proporcionalno pove}ava
potro{nju elektri~ne energije koja se
tro{i za rad osvetljenja.
Automatski osigura~i su postavljeni
samo u u~ionici za informatiku. U
ormari}ima postoji sabirnica za za{titne
vodove u instalacijama i sabirnica za
uzemljenje. Gromobranska instalacija je
izvedena sa zasebnim uzemljenjem koje
se ne koristi kao zajedni~ko uzemljenje,
niti za potrebe za{tite od dodirnog
napona. U nekim u~ionicama su
i{~upane uti~nice ili polomljene za{tite
na uti~nicama, pa preti opasnost od
strujnog udara.
Najve}i broj potro{a~a sa~injavaju
svetiljke. Ukupna snaga svih svetiljki
iznosi 49,325 KW. Od toga ukupna
snaga fluorescentnih svetiljki iznosi
39,8KW, a ukupna snaga
inkadescentnih svetiljki iznosi
049
9,525KW. Ukupan broj fluorescentnih
svetiljki je 393, a fluorescentnih
sijalica 1360. Ukupan broj
inkadescentnih svetiljki(sijalica) je 122.
U~ionice su naj~e{}e osvetljene pomo}u
12 fluorescentnih svetiljki sa po 4
fluorescentne sijalice snage po 25 W (18
W + 7 W). Iznad table se nalazi dodatna
svetiljka sa dve fluorescentne sijalice
snage po 50 W (36 W + 14 W). U
pomo}nim prostorijama u~ionica je
osvetljenje sa tri fluorescentne svetiljke
sa po 4 fluorescentne sijalice snage po
25 W (18 W + 7 W).
Osvetljenje nije menjano od godine
izgradnje, 26 godina, tako da su jako
~esti kvarovi svetiljki. Iz pomo}nih
prostorija se preme{taju svetiljke i
postavljaju u u~ionice gde do|e do kvara
svetiljke, tako da su pomo}ne prostorije
gotovo bez osvetljenja. Plasti~ni za{titni
poklopci na nekim svetiljkama u
u~ionicama su ispali iz le`i{ta i postoji
opasnost da se otka~e i povrede nekog
od u~enika. U 5 u~ionica je zamenjeno
osvetljenje 2002. (bez pomo}nih
energija
prostorija). Stari tipovi fluorescentnih
svetiljki zamenjeni su novim tipovima
fluorescentnih svetiljki sa sjajnim "V"
rasterom, u svakoj od 5 u~ionica po 6
svetiljki sa po dve fluorescentne sijalice
snage po (36 W + 14 W). Me|utim,
ovih 5 u~ionica predstavlja svega 7,5%
od ukupne povr{ine zgrade tako da vi{e
od 92% prostora i dalje ima stare tipove
svetiljki.
Grafikon 1
2002.
Hodnici du`ine 25 m izme|u u~ionica su
bez prozora (u~ionice su jedna naspram
druge) i osvetljeni su sa ukupno 6
inkadescentnih sijalica koje su uvu~ene
unutar plafona tako da je nivo
osvetljenosti daleko ispod propisanog.
U kupatilima osvetljenje ~ine
inkadescentne sijalice. Na nekim
mestima su grla slomljena ili po~upana.
U kuhinji, svla~ionicama i manjim
postorijama osvetljenje ~ine tako|e
inkadescentne sijalice.
Pored osvetljenja najve}i potro{a~i
elektri~ne energije su:
Tabela 1
I
Aktivna
z
unutar kuhinje 4 aparata snage u
proseku po 20 KW (pe}nice, kazan...),
z
10 bojlera za zagrevanje sanitarne
vode, svaki zapremine po 80 l i snage
po 2,5 KW
z
motorni pogon za ventilaciju prostorija
u {koli snage 11 KW,
z
motorni pogon za ventilaciju sportske
sale snage 5,5 KW i jo{ jedan snage
5,5 KW za rekuperaciju,
z
za sistem grejanja 13 pumpi prose~ne
snage 1,5 KW (0,4-2,2 KW).
II
III
IV
V
VI
VII VIII
IX
X
XI
XII
9800 10080 8960 7800 5400 3160 1160 2120 4520 9840 9800 12200
Reaktivna 8140 8480 7360 6200 3800 1430 540 1500 3080 9220 9200 11580
Grafikon 2
2003.
Na osnovu ra~una za elekti~nu energiju
za period od januara.2002. do juna 2005.
grafi~ki je prikazana potro{ena aktivna i
reaktivna elekti~na energija (grafikon 1,
tabela 1; grafikon 2, tabela 2; grafikon
3, tabela 3; grafikon 4, tabela 4:
Brojilo potro{nje elektri~ne energije je
dvotarifno. Meri se potro{nja i aktivne i
reaktivne energije. Najve}a ostvarena
mese~na potro{nja aktivne elektri~ne
energije je procenjena na 13,85 KWh, a
reaktivne 11,52 KWh. Prose~ni faktor
snage varira izme|u 0,55 i 0,85. U
zimskim mesecima kada je potro{nja
elektri~ne energije najve}a, faktor snage
se kre}e oko 0,55.
Tabela 2
I
Aktivna
Tip svetiljke
fluorescentna
Ukupan broj fluorescentnih
svetiljki/sijalica:
ukupno
Ukupan broj inkadescentnih
svetiljki/sijalica:
39800 W
122
IV
V
VI
VII VIII
IX
X
XI
XII
Tabela 5
inkadescentna
Ukupna snaga fluorescentnih
svetiljki:
III
Reaktivna 5520 5800 9320 6120 4400 2040 440 520 3200 8560 7720 10840
Prikaz stanja osvetljenja u O.[.
“Filip Filipovi}” (tabela 5)
393 / 1360
II
6960 8080 11840 7560 5720 3760 1440 1520 4920 10440 9240 13320
Prizemlje
112 / 424
11200W
47
4050 W
15250 W
1.sprat
120 / 432
12000W
30
1425 W
13425 W
Ukupna snaga inkadescentnih
svetiljki:
9525 W
Ukupna snaga svih sijalica:
49325W
050]
2.sprat
98 / 368
9800 W
24
1950 W
11750 W
sportska sala
60 / 122
6100 W
15
1500 W
7600 W
Ambulanta
3 / 14
700 W
6
600 W
1300 W
Predlog novog osvetljenja u
O.[. “Filip Filipovi}” (tabela 6)
Ukupan broj fluorescentnih
svetiljki/sijalica:
274 / 535
energija
Ukupna snaga fluokompakt
svetiljki:
Ukupna snaga svih sijalica:
Grafikon 3
2432 W
26907 W
2004.
Pove}anje energetske
efikasnosti elektro-instalacija
Tabela 3
I
Aktivna
II
III
IV
V
VI
VII VIII
IX
X
XI
XII
11040 11560 15600 7480 6120 4520 1120 2080 5320 9400 13160 13840
Reaktivna 8600 8800 11640 5320 2840 2280 200 600 3080 6360 10640 11520
Grafikon 4
2005.
Tabela 4
Aktivna
Reaktivna
I
II
III
IV
V
VI
11880
9760
8320
6960
12200
9000
9080
6280
5360
2440
3280
1480
Tabela 6
Tip svetiljke
fluorescentna
fluokompakt
Prizemlje
85 / 169
6745 W
28
956 W
1.sprat
95 / 190
7806W
20
650 W
2.sprat
67 / 134
5226 W
14
448 W
7701 W
8456 W
5674 W
metalhalogena
ukupno
Ukupna snaga fluorescentnih
svetiljki:
21415 W
Ukupan broj metalhalogenih
svetiljki/sijalica:
18
sportska sala
18 / 26
1014 W
7
294 W
18
3060
4368 W
Ambulanta
9 / 16
624 W
2
84W
Ukupna snaga metalhalogenih
svetiljki:
Ukupan broj fluokompakt
svetiljki/sijalica:
051]
708 W
3060 W
71
Stanje osvetljenja u {koli zahteva hitnu
zamenu starih, dotrajalih fluorescentnih
svetiljki. Tako|e, inkadescentne sijalice
u~estvuju sa preko 20% u ukupnoj
potro{nji elektrti~ne energije za
osvetljenje. Zamenom postoje}ih
inkadescentnih svetiljki fluorescentnim i
komapaktnim fluorescentnim
svetiljkama posti`e se u{teda u potro{nji
elektri~ne energije jer inkadescentne
sijalice daju osvetljaj od 10 do 14Luxa
za 1W utro{ene elektri~ne energije, a
fluorescentne izme|u 50 i 90Luxa za 1W.
Zamenom starih fluorescentnih svetiljki
novim tipovima fluorescentnih svetiljki
kod kojih manji deo elektri~ne energije
odlazi na balaste nego {to je to slu~aj sa
starim tipovima, uz primenu savremenih
sijalica koje daju ve}i nivo osvetljenosti
za istu snagu, kao i nala`enjem
optimalnog rasporeda svetiljki mo`e se
posti}i u{teda u potro{enoj elektri~noj
energiji na osvetljenje od oko 50%. Zato
je planirana trajna i potpuna zamena
starih fluorescentnih svetiljki novim
tipovima fluorescentnih svetiljki koje
pru`aju do 50% ja~u osvetljenost od
starih. Na ovaj na~in smanjuju se i
tro{kovi odr`avanja jer se stare svetiljke
~esto kvare, a pobolj{ava se osvetljenost
prostorija.
Trenutni tro{kovi odr`avanja obuhvataju
na godi{njem nivou zamenu u proseku
300 inkadescentnih sijalica, 150
fluorescentnih sijalica i oko 15%
kompletnih svetiljki od ukupnog broja
svetiljki.
Unutar sportske sale planirana je zamena
starih fluorescentnih svetiljki novim
metalhalogenim reflektorima sa
asimetri~nom karakteristikom. Na taj
na~in bi se samo u sportskoj sali
potro{nja el. energije smanjila sa 5000W
na 3060W.
Pored kompletne zamene svetiljki unutar
prostorija koje zauzimaju povr{inu od
pribli`no 3530m2 (oko 92% svih
prostorija) potrebno je izvesti i neke
dodatne radove. Na glavnom ormari}u je
potrebno ugraditi kondezatore za
kompenzaciju prekomerno preuzete
reaktivne energije da bi se faktor snage
pribli`io jedinici. Postavljanjem
prekida~a u hodnike i u~ionice faktor
jednovremenosti rada osvetljenja }e pasti
sa vrednosti 0,9 na vrednost ni`u od 0,8
{to direktno proporcionalno uti~e na
energija
smanjenje potro{nje elektri~ne energije
koja se tro{i na osvetljenje.
U okviru mera sigurnosti treba zameniti
polomljene i i{~upane uti~nice. Opasnost
koja preti od pada izvitoperene za{titne
plastike na starim fluorescentnim
svetiljkama re{ava se prilikom zamene
tih svetiljki novim tipovima svetiljki. U
okviru ovih mera treba proveriti i da li
gromobranska za{tita zadovoljava
propisane standarde.
Investicioni plan i ekonomska
opravdanost
Na osnovu detaljne analize sada{njeg
stanja kompletnog osvetljenja u O[
"Filip Filipovi}" utvr|eno je da ukupna
snaga svih svetiljki predvi|enih za
zamenu u {koli iznosi 46225W od
ukupne snage koja se tro{i na
osvetljenje-49325W. Prose~an broj sati
rada osvetljenja dnevno je procenjen na
6,5 sati, a faktor jednovremenosti rada
osvetljenja procenjen je na 0,9. Broj sati
rada osvetljenja godi{nje procenjen je na
1982,5 sati. Na osnovu ovih podataka
utvr|eno je da se na godi{njem nivou za
elektri~nu energiju za potrebe osvetljenja
potro{i oko 88 MWh. Ako se za cenu
1KWh uzme cena od 0,04 eura dobija se
da se za osvetljenje {kole godi{nje
izdvoji oko 3520 eura.
Procenjeni tro{kovi za zamenu
osvetljenja u cilju pove}anja energetske
efikasnosti iznose 20000 eura i
obuhvataju tro{kove nabavke svetiljki i
materijala za ugradnju, tro{kove
transporta, ugradnje i tro{kove radne
snage. U prora~un ukupnih tro{kova
uklju~eni su i tro{kovi manjih
intervencija, npr. postavljanje novih
prekida~a u u~ionicama i hodnicima.
Na osnovu procenjenog broja sati rada
osvetljenja godi{nje, nove srednje
dnevne jednovremenosti i nove ukupne
snage osvetljenja procenjena je nova
ukupna snaga svetiljki i ona iznosi 26,9
KW. Maksimalna nova vrednost faktora
jednovremenosti rada osvetljenja iznosi
0,8. Nova potro{nja na godi{njem nivou
elektri~ne energije za osvetljenje
procenjena je na 43,2MWh. Odavde
sledi da je procenjeno smanjenje
potro{nje energenata 44,8MWh, odnosno
1792 eura/god. Na ovu sumu treba
dodati trenutne tro{kove odr`avanja
osvetljenja(500-750 eura), a oduzeti
budu}e tro{kove odr`avanja
(do 350 eura). S obzirom na gore
navedene podatke i na ~injenicu da su
sada{nji tro{kovi odr`avanja znatno ve}i
u odnosu na tro{kove budu}eg
odr`avanja gruba procena za vreme
povra}aja investicije jeste 9 godina.
Osnovne pretpostavke na kojima se
temelji ekonomska analiza opravdanosti
projekta su:
z zamenom inkadescentnih svetiljki
kompakt fluorescentnim ili
fluorescentnim mo`e se posti}i u{teda
do 80% u potro{enoj elektri~noj
energiji za osvetljenje;
z zamenom starih fluorescentnih
svetiljki novim tipovima
fluorescentnih svetiljki mo`e se posti}i
u{teda od oko 50% u potro{enoj
elektri~noj energiji za osvetljenje;
z generalno je u {koli lo{e stanje
osvetljenja, stare svetiljke se veoma
~esto kvare;
z u hodnicima, kupatilima i pomo}nim
prostorijama nedostaju svetiljke u
ve}em broju tako da je nivo
osvetljenosti nedovoljan;
z tro{kovi zamene sijalica na godi{njem
nivou su veliki;
z novi tipovi svetiljki imaju vek trajanja
ve}i za vi{e od 6 do 15 puta u odnosu
na inkadescentne;
z regulisanjem problema sa prekida~ima
faktor jednovremenosti bitno se
smanjuje.
Zaklju~ak
Ekonomski je opravdano i dru{tveno
prihvatljivo ulagati u projekat zamene
osvetljenja u {koli “Filip Filipovi}” u
^a~ku, jer ulaganje sredstava u ovaj
projekat dru{tvenoj zajednici osigurava
u{tedu elektri~ne energije i za{titu
{kolske dece od eventualnih nezgoda
koje dotrajale elektri~ne instalacije mogu
izazvati, a ujedno se modernizacijom
osvetljenja kroz pove}anje nivoa i
kvaliteta osvetljenosti prostorija |a~koj
deci pru`aju bolji uslovi za boravak u
{koli.
Literatura
[1] @ivani} Jeroslav, Krneta Radojka,
Predlog mera za smanjenje potro{nje
elektri~ne energije u O[ "Filip
Filipovi}" u ^a~ku, Elaborat za projekat
Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne
sredine Republike Srbije "Primena
vi{eparametarskih simulacionih modela
radi analize energetske efikasnosti
tipskih {kolskih zgrada" u okviru
Nacionalnog programa Energetske
052]
efikasnosti, organizacija realizator
Tehni~ki fakultet ^a~ak
[2] M. B. Kosti}, Teorija i praksa
projektovanja elektri~nih instalacija,
Akademska misao, Beograd, 2005
energija
Aleksa Markovi}, dipl. el. in`.
EPS, PD ,,Panonske TE-TO,, d.o.o. Novi Sad, TE-TO Zrenjanin
UDC: 620.91/.92.001.6/.7 : 621.311.22=861
Prikaz uloge i rada
termoelektrane-toplane
pre, sada i ubudu}e
u energetici
1. Uvod
Rad opisuje ulogu odre|ene, konkretne
Termoelektrane-toplane ( u daljnjem
tekstu TE-TO ), tj. TE-TO Zrenjanin, iz
aspekta proizvodnje toplotne i elektri~ne
energije za lokalni i {iri region.
U radu }e biti prikazani projektovani
parametri, kao i ostvareni rezultati u 16godi{njem radu pogona.
Poseban osvrt bi}e dat za ulogu TE-TO
u zimskom periodu i posebnim osvrtom
na zadnje 3 sezone rada.
Bi}e prikazana i va`na uloga TE-TO za
odr`avanje naponskih prilika u regionu,
kao i uloga vr{ne elektrane u sistemu
EPS-a i uticaj na ekologiju.
Za izradu rada kori{}eni su idejni i
glavni projekti, pogonske knjige,
dnevnici radova i evidencije o ostvarenoj
proizvodnji TE-TO.
2. Opis objekata TE-TO
Za podmirenje potreba EPS-a, industrije
i grada Zrenjanina energetskim fluidima
izgra|ena je TE-TO Zrenjanin, kao
energetski izvor za kombinovanu
proizvodnju toplotne i elektri~ne
energije. TE-TO Zrenjanin, blok A1 je
locirana u industrijskoj zoni grada, a
blok A2 u okru`enju biv{eg IPK "Servo
Mihalj''. Blok A1 i A2 su vodeno i parno
povezani odgovaraju}im cevovodima,
kao i potro{a~ima toplotne energije.
Blok A1 je elektri~no povezan sa
mre`om EMS-a, na naponu 110kV i
spada u grupu objekata I kategorije.
Opis objekta bi}e vrlo kratak, jer je
poznat i dostupan, da bi se u radu
posvetila pa`nja proizvodnim
rezultatima, energetskoj efikasnosti i
perspektivi ovakvih objekata.
Rezime
Termoelektrana-toplana (u daljnjem tekstu TE-TO) Zrenjanin je energetski objekat
za kombinovanu proizvodnju: elektri~ne energije, toplotne energije i vodene pare, a
u sastavu je Elektroprivrede Srbije i Privrednog dru{tva ,,Panonske TE-TO,, d.o.o.
Novi Sad. Sme{tena je u jugoisto~nom delu grada Zrenjanina, izme|u puteva
Zrenjanin-E~ka i Zrenjanin-Beograd. U okviru TE-TO Zrenjanin u pogonu je blok
A1, instalisane snage 120/80MW za proizvodnju elektri~ne energije, 310t/h vodene
pare za industrijske potro{a~e i 140MWt toplotne snage za grejanje grada
Zrenjanina. Blok A1 je pu{ten u pogon 1989 godine. Pored ovog objekta postoji i
eksploati{e se i tzv. ,,Stara,, TE-TO, blok A2, koja sa svojim kapacitetima podmiruje
potrebe potro{a~a u prelaznim i letnjim re`imima, koji su u du`em vremenskom
intervalu.
TE-TO je projektovana kao energetski objekat za goriva prirodni gas kao osnovno
i mazut kao alternativno gorivo.
TE-TO ne spada u velike zaga|iva~e okoline.
U radu se prikazuju osnovni podaci o objektu, proizvodni efekti u grejnim sezonama
2003/2004, 2004/2005 i 2005/2006. godinu, kao i energetska efikasnost objekta i
uticaj na ekologiju i naponske prilike elektroenergetskog sistema EMS-a i EPS-a u
okolnom regionu.
Na kraju rada bi}e izlo`ene i odre|ene dileme autora i teme za razmi{ljanja o
na~inu restruktuiranja i budu}nosti objekata sli~nih TE-TO Zrenjanin.
Klju~ne re~i: termoelektrana, toplana, energija, efikasnost, perspektive.
Presentation of Role and Operation of a Thermoenergetic Plant-Heating
Station in Energetics Before, Today and in the Future
The paper describes the role the specific power plant, "Termoelektrana - Toplana
Zrenjanin" (referred to as TE-TO in the following text), e.g., TE-TO Zrenjanin, from
the aspects of generating heating energy and electric energy for the local district
and for wider region. Projected parameters and results achieved in the 16 years of
operation will be presented in this paper. The role of TE-TO in winter period will
be emphasized with regard to the last three seasons of operation.
The work will show the important role of TE-TO in maintaining the voltage
circumstances in the region and the role of the peak plant in the EPS and the
influence on the environment as well.
General designs and master projects, operational books and data on achieved
production of the TE-TO were used in completing this work.
Key words: thermoenergetic plant, heating station, energy, efficiency, prospectives
2.1. Blok A1
Blok A1, izgra|en je i pu{ten u pogon
1989. godine. Osnovno gorivo je
prirodni gas i mazut, koji je u dana{njim
053
okolnostima dobio ulogu primarnog
goriva , jer 75% od ukupnog broja sati
rada godi{nje TE-TO tro{i samo mazut,
10% samo gas, a 15% kombinovano
gas/mazut.
energija
Postrojenje za kombinovanu proizvodnju
toplotne (vodena para i topla voda) i
elektri~ne energije bloka ~ine: jedna
parna dvocilindri~na toplifikaciona
turbina sa 7 oduzimanja pare; dva parna
kotla kapaciteta 330 t/h; reducirno-rashladne stanice, kao elementi
rezervnog snabdevanja toplotnom
energijom ~iji broj i kapacitet odgovara
maksimalnim potrebama potro{a~a
vodene pare i grejanja grada.
Turbinsko-generatorsko postrojenje,
kondenzaciono-oduzimnog tipa,
projektovano je da svojim kapacitetom
omogu}uje prizvodnju 120MW aktivne
elektri~ne snage, 90MVAr reaktivne
snage, 140MWt toplotne snage i 310 t/h
vodene pare za industriju.
U periodu 13 godina od 1989. do 2003.
godine blok A1, bi u je u radu 8 godina
(ili bolje re~eno grejnih sezona) pri
~emu je na elektroenergetskoj mre`i bio
15.515 sati. Pri ovom radu bilo je 173
pokretanja/zaustavljanja, od toga 44
pokretanja iz hladnog stanja. Prose~no
godi{nje anga`ovanje bloka A1 je 1.940
sati. Od 1992. godine do 1997. godine
blok A1 nije bio u pogonu zbog
Tabela 1 Vreme rada bloka A1 na elektro-energetskoj mre`i
Trajanje pogona
Grejna sezona
2.2. Blok A2
Blok A2, izgra|en je i pu{ten u pogon
1952. godine. Prvo vreme je kao gorivo
kori{}en ugalj, ali su oko 1975. godine
stari kotlovi zamenjeni novim kotlovima
za kombinovano sagorevanje ili posebno
sagorevanje prirodnog gasa odn. mazuta.
U bloku A2 postoji 5 kotlova, koji su i
sada u proizvodnoj eksploataciji, a
njihove nazivne produkcije su: 2 od
80t/h i po jedan od 70t/h, 18t/h i 15t/h
vodene pare razli~itih parametara.
Anga`ovanje pojedinih kotlova zavisi od
potreba i potro{nje toplotne energije i
potro{a~a iste.
Pored kotlovskog postrojenja postoje i 4
turbogeneratorska postrojenja. Postoje
dve protupritisne turbine ~iji su
generatori od 10MVA odn. 4,165MVA i
dve kondenzacione turbine ~iji su
generatori od 10MVA odn. 8MVA.
Osim protupritisne turbine sa
generatorom od 10MVA, ostale nisu u
pogonskoj spremnosti.
Trajanje ispada
Dana
Sati
Minuta
Dana
Sati
Minuta
119
20
18
1
4
54
2.876
18
28
54
2003/2004
172.578
1.734
% [email protected]:
93
2004/2005
13
21
2.245
21
0
99,01
21
19
21
19
134.721
1.279
% [email protected]:
30
2005/2006
3
45
723
45
0
99,06
7
19
7
19
43.425
439
% [email protected]:
99,00
Tabela 2 Broj pokretanja bloka A1 na elektro-energetsku mre`u
Broj
Grejna sezona
3. Proizvodni rezultati
Od kako je pre 16 godina blok A1
pu{ten u pogon, naizmeni~no su u
pogonu bili ili blok A1 ili blok A2, a
vrlo retko oba istovremeno. Naime u
letnjem periodu, kada su smanjene
potrebe za elektri~nom energijom i
vodenem parom za industriju u pogonu
je blok A2. U zimskom periodu, zbog
grejenja grada Zrenjanina, potrebom za
elektri~nom nergijom i potro{a~a vodene
pare obi~no je u radu blok A1. U
prelaznim godi{njim dobima
jesen/prole}e, prema ukazanim
potrebama mogu biti u pogonu ili jedan
ili drugi blok. Zbog potrebe snabdevanja
industrije vodenom parom TE-TO
Zrenjanin je u pogonu svih 365 dana u
toku godine.
ekonomskih sankcija i embarga na uvoz
gasa i nafte, pa je bio u pogonu samo
blok A2. Dana 31.03.2003.godine, do{lo
je usled loma lopatica rotora generatora,
do havarije i o{te}enja generatora, koje
je sanirano do po~etka grejne sezone
2003/2004. godine.
Poslednje 3 grejne sezone blok A1 bio je
u pogonu prema zahtevima dispe~era
ranije EPS-a i sada dispe~era EMS-a,
kako je prikazano u tabeli 1.
Iz tabele 1 je vidljivo da se anga`ovanje
bloka A1 TE-TO Zrenjanin tokom
prethodne 3 grejne sezone smanjilo sa 4
Radi bolje analize objekta bloka A1,
16-godi{nji period bi}e podeljen u dva
segmenta. Prvih 13 godina i zadnjih 3
godine.
Startova
Zaustavljanja
Ispada
2003/2004
16
3
13
2004/2005
6
1
5
2005/2006
6
3
3
Dijagram 1 Proizvedena toplotna energija u sezoni 2003/2004.
054]
energija
Dijagram 2 Isporu~ena elektri~na energija u sezoni 2003/2004.
Dijagram 3 Proizvedena vodena para u sezoni 2003/2004.
Dijagram 4 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 27.01.2005.
Dijagram 5 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 27.01.2006.
055]
na 1 mesec u toku grejne sezone.
Razlozi ovome su vi{estruki, ali
smatram da su primarni:
z nesklad u ceni primarnih energenata
(gas i mazut) u odnosu na elektri~nu
energiju,
z stabilan elektroenergetski sistem EPSa i EMS-a.
U grejnoj sezoni 2005/2006. godinu,
blok A1 je ulazio u pogon po nalozima
dispe~era EMS-a u vreme jako hladnih
dana, ili nesta{ice prirodnog gasa radi
grejanja grada Zreenjanina na mazut, u
tri navrata i to u periodu 16.11. do
29.11.2005, 24.01. do 30. 01. 2006. i
05.02. do 16.02.2006.
U tabeli 2 prikazan je broj pokretanja,
zaustavljanja i ispada bloka A1 sa
elektro energetske mre`e.
Va`no je uo~iti iz podataka u tabelama
1 i 2 da je raspolo`ivost bloka A1 vrlo
visoka 99% i da se tokom godina broj
ispada vi{estruko smanjio. Ove ~injenice
i ako se radi o komplikovanom
tehnolo{kom objektu, daju zna~aj u
pogledu pouzdanosti bloka A1 u TE-TO
Zrenjanin.
Prikaz proizvodnih rezultata u odnosu na
plan u grejnoj sezini 2003/2004. godine
dat je na dijagramima broj 1, 2 i 3. Plan
proizvodnje elektri~ne energije ostvaren
je sa 101%, toplotne energije sa 105%, a
vodene pare sa svega 44%. Do
podba~aja u proizvodnji vodene pare
do{lo je zbog toga {to najve}i potro{a~
[e}erana-Zrenjanin nije bila u pogonu, a
i ostala industrija je radila sa smanjenim
kapacitetima. U grejnoj sezoni
2004/2005. proizvodni rezultati su sli~ni
kao i u 2003/2004, dok su u sezoni
2005/2006. proizvodni rezultati rada
bloka A1, daleko ispod planiranih, zbog
malog broja sati rada.
Proizvodni rezultati i ostvarenje planova
proizvodnje jedne TE-TO ne zavise
samo od nje, nego na prvom mestu od
potreba za energijom i zahteva dispe~era
EMS-a, distributera toplotne energije,
klimatskih uslova i industrije koja je
potro{a~ vodene pare.
Prikaz dnevnih re`ima rada bloka A1,
dat je na dijagramima 4, 5. i 6. Odabrani
su pojedini dani rada, koji najslikovitije
prikazuju proizvodnju elektri~ne i
toplotne energije i vodene pare.
Sa dijagrama broj 4, vidljiv je stabilan
rad bloka i sistema EPS-a i fleksibilnost
u prizvodnji toplotne energije. Dijagrami
broj 5. i 6. prikazuju proizvodnju u
2006. godini, a iz njih se da primetiti da
elektroenergetskom sistemu nije bila
potrebna aktivna elektri~na energija, ali
energija
Dijagram 6 Proizvodnja bloka A1 TE-TO Zrenjanin 08.02.2006.
da se po nalozima dispe~era EMS-a
zahtevala proizvodnja reaktivne energije.
Upravo je proizvodnja reaktivne energije
TE-TO vrlo zna~ajna za
elektroenergetski sistem, zbog
odr`avanja naponskih prilika u regionu i
smanjenja gubitaka u prenosnoj mre`i.
4. Energetska efikasnost
Dijagramu 7 Specifi~na potro{nja gasa za 1MWh el. energije
Dijagram 8 Linearna analiza proizvodnje elektri~ne energije
Dijagram 9 Linearna analiza proizvodnje toplotne energije
056]
Da bi se postigla {to bolja energetska
efikasnost odre|enog bloka TE-TO,
potreban je kontinualan rad istog na du`i
period, a ne pokretanja na kratke
vremenske intervale. Radi sagledavanja
energetske efikasnosti bloka A1 uze}e se
u analizu sezone rada za 2003/2004. i
2004/2005. godinu, kada je ostvaren
kontinualni rad od 4 odnosno 3 meseca.
U tabeli 3 dati su podaci za proizvedenu
elektri~nu i toplotnu energiju, i vodenu
paru za industriju, kao i o utro{enom
gorivu, tj. prirodnom gasu i mazutu za
vremenske periode koji su navedeni u
tabeli. Radi svo|enja razli~itih vrsta
kori{}enih goriva izvr{eno je
prera~unavanje na jednu vrstu goriva,
odnosno prirodni gas, koriste}i
uobi~ajene kalorijske vrednosti goriva.
Treba imati u vidu da se kalorijske
vrednosti prirodnog gasa menjaju tokom
vremena, a mazuta od isporuke do
isporuke, pa prikaz podataka nije u
potpunosti egzaktan, ali daje odre|enu
sliku o energetskoj efikasnosti TE-TO.
Obzirom da se istovremeno prizvode 3
oblika energije (elektri~na, toplotna i
vodena para) izvr{eno je prera~unavanje
i svo|enje svih oblika energije na
ekvivalentnu elektri~nu, prema
ustaljenim korelacijama, kako bi se
dobili odgovaraju}i podaci, sagledavanja
i dijagrami. U procesu proizvvodnje
koriste se i odre|ene hemikalije (HCl,
NaOH i sl.) za hemijsku pripremu vode i
odre|ena koli~ina elektri~ne energije iz
sistema, ali u ovom kratkom radu nisu
obra|ene, jer su od manjeg uticaja na
energetsku efikasnost TE-TO. Za
kompletno sagledavanje energetske
efikasnosti bilo bi potrebno izraditi
mnogo detaljniju analizu, takore}i
studiju.
Ako se podaci iz tabele broj 3. prika`u
dijagranski specifi~na potro{nja
prirodnmog gasa za proizvedeni MWh
elektri~ne energije za pojedine periode
data je na dijagramu 7.
Specifi~na potro{nja goriva za
proizvodnju samo elektri~ne energije je
jako visoka i izniosi 403stm3/MWh,
odnosno 13.449kJ/kWh, za period rada
2003. do 2005. godine. Razlog tome su
rad sa oko 50% elektri~ne snage, 40%
toplotne snage i svega 10% proizvodnje
057]
11
12
13
14
15
16-17.03.
13-31.12.
01-31.01.
01-28.02.
01-17.03.
UKUPNO
SVE
UKUPNO
10
01-15.03.
2004/2005
9
16-29.02.
UKUPNO
8
01-15.02.
2003/2004
2004/2005
7
16-31.01.
5
16-31.12.
6
4
01-15.12.
01-15.01.
3
2
01-15.11.
16-30.11.
1
3
broj
15-31.10.
2
datumski
Period
6.550
0
8.935,0
5.793,5
6.662,5
7.012,5
67.448,0
163.493,5
248.573
96.045,5
10.761,0
22.733,0
21.023,0
12.931,0
560,0
10.236,0
10.226,0
10.374,0
13.516,0
11.954,0
10.776,0
5
MWht
Topl. energija
110.908
137.665
18.922
34.389
38.456
19.141
1.667
16.805
17.988
16.990
18.622
17.744
19.437
8.644
13.218
4
MWh
El. energija
6
t
60.639
22.719
37.920
2.894
5.677
7.879
6.269
665
4.201
2.414
5.010
5.035
3.364
5.730
3.045
2.781
2.509
3.166
Tehnol. para
P R O I Z VO D NJ A
7
8.928
84
313.255
139.365
173.890
23.116
43.715
47.830
24.704
1.987
21.042
21.416
21.265
24.233
22.454
24.877
11.948
15.657
MWh
Ekv. el. energ.
Proizvodnja energije i potro{nja goriva za grejne sezone 2003/2004 i 2004/2005.
2003/2004
1
Tabela 3
40.042.660
10.196.295
29.846.365
2.794.887
2.622.714
3.028.516
1.750.178
217.907
2.142.222
5.342.277
6.068.248
3.151.665
2.387.617
2.605.698
2.031.021
3.468.062
828.996
1.602.652
8
stm3
Gas
0,0
72.864,1
36.081,1
36.783,0
5.264,0
11.242,0
12.391,0
7.184,1
596,0
5.471,0
3.507,0
2.700,0
5.476,0
5.380,0
5.486,0
2.686,0
2.689,0
2.792,0
9
t
Mazut
127.479.580
53.493.615
73.985.965
9.111.687
16.113.114
17.897.716
10.371.098
933.107
8.707.422
9.550.677
9.308.248
9.722.865
8.843.617
9.188.898
5.254.221
6.694.862
4.179.396
1.602.652
10
stm3
UKUPNO
UTRO[AK GORIVA
403
384
419
394
369
374
420
470
414
446
438
401
394
369
440
428
468
#DIV/0!
11
stm3/MWh
spec.potr.
13.449
12.793
13.978
13.141
12.288
12.475
13.996
15.655
13.795
14.867
14.593
13.376
13.130
12.314
14.661
14.255
15.607
#DIV/0!
12
kJ/kWh
spec.potr.
energija
energija
Dijagram 10 Linearna analiza proizvodnje vodene pare
Dijagram 11 Linearna analiza proizvodnje ekvivalentne elektri~ne energije
najbolje kod proizvodnje elektri~ne
energije i ekvivalentne elektri~ne
energije. Fiksni deo prave linije (za x=0)
najbolji je kod proizvodnje toplotne
energije.
CUSUM dijagram, dat na dijagramu 12,
pokazuje kumulativnu razliku potro{nje
goriva u odnosu na idealnu pravu liniju,
od perioda do perioda. Sa dijagrama se
vidi da su periodi broj 1 do 6 i 11 u
sezoni rada 2003/2004. godine imali
trend smanjenja potro{nje goriva.
Veoma veliki trend rasta potro{nje
goriva imali su periodi broj 7 do 10.
Cela sezona rada 2004/2005. godine u
svim brojevima perioda rada ima trend
smanjenja potro{nje goriva.
TE-TO je projektovana kao energetski
objekat na prirodni gas kao osnovno
gorivo i/ili mazut. Poznato je da
energetski objekti, koji kao gorivo
koriste ugalj, predstavljaju velike
zaga|iva~e okoline, vazduha, vode i
zemlji{ta. Iz navedenog razloga se
odmah vidi da TE-TO ne spada u velike
zaga|iva~e, vazduha, vodotokova i
zemlji{ta, pa je i zbog toga podoban za
eksploataciju. U vezi ovoga treba imati u
vidu i Kjoto protokol, o zaga|enju
okoline, i skora{nje za`ivljavanje tr`i{ta
emisijom i imisijom {tetnih materija, {to
mo`e uticati na efikasnost objekta.
5. Mogu}a perspektiva TE-TO
Dijagram 12
Prikaz kumulativne potro{nje goriva u periodu 2003. do 2005.
vodene pare u odnosu na projektovano.
Linearnom analizom proizvodnje
pojedinih energenata da se uo~iti da je
najekonomi~niji re`im proizvodnje u
TE-TO kombinovana proizvodnja sva 3
oblika energije ( najmanji nagib prave
linije kod dijagrama 11). Dosta je dobar
nagib prave linije kod proizvodnje samo
elektri~ne energije (dijagram 8).
Najlo{iji oblik prave linije je kod
proizvodnje vodene pare (dijagram 10),
{to je i logi~no zbog male proizvedene
koli~ine. Rasipanje R2 stvarne potro{nje
goriva od idealne po pravoj liniji je
058]
Sagledavaju}i, dosada{nji rad TE-TO,
~ak i period iz vremena projektovanja i
gradnje bloka A1, autor je slobodan da
iznese svoja sagledavanja mogu}eg
anga`ovanja i uloge bloka A1 TE-TO
Zrenjanin u budu}nosti:
z Prerada NP dela turbine, radi
pove}anja elektri~ne snage u
kondenzacionom re`imu rada turbine.
z Blok A1, koristiti u fazi rada fabrike
,,[e}erana AD,, Zrenjanin, koja u tom
periodu tro{i oko 100 tona vodene
pare,
z Izbegavati kratkotrajna pokretanja
bloka A1, jer su nerentabilna,
z Sa~ekati pre dono{enja kona~ne
odluke o objektu, uskla|ivanje cene
goriva (prirodni gas i mazut) sa cenom
elektri~ne energije,
z Razmotriti mogu}nost iznajmljivanja
objekta strate{kom partneru, radi
proizvodnje elektri~ne energije za
izvoz sa prirodnim gasom i/ili
mazutom kao pogonskim gorivom, na
du`i period tokom godine.
z Sagledati mogu}nosti anga`ovanja
objekta, shodno Kjoto protokolu i
skora{njem tr`i{tu emisijom {tetnih
gasova.
energija
Na vi{em i dr`avnom nivou sagledati
ulogu ovakvih objekata iz aspekata
Kjoto protokola i Energetske zajednice
jugoisto~ne Evrope, ~ije je
potpisivanje obavljeno i sa strane na{e
dr`ave.
z Razre{avanje i definisanje odnosa
lokalne samouprave i republi~kih
organa u oblasti grejanja grada
Zrenjanina, obezbe|enja energenata,
pa mo`da ~ak i vlasni{tva bloka A2.
z Utvr|ivanje cene reaktivne elektri~ne
energije proizvo|a~ima, proizvedene i
inputirane u sistem EMS-a, jer je blok
A1 TE-TO u mogu}nosti da, po
karakteristikama generatora i pri svega
5 MW aktivne snage, isporu~i 90
MVAr reaktivne snage,
z I drugi ne sagledani aspekti autora
rada u pogledu perspektive, ovakvih
objekata.
z
6. Zaklju~ak
Iz napred izlo`enog da se zaklju~iti da je
TE-TO Zrenjanin, moderan i savremen
objekat za proizvodnju termo-elektri~ne
energije. Postoje}i kapaciteti, daleko
nadma{uju potrebe za proizvodnjom svih
vrsta energije.
Zbog dispariteta cene goriva i elektri~ne
energije nije rentabilna proizvodnja
elektri~ne energije, osim u vr{nim
situacijama i u vreme jakih zima uz
kombinovani re`im sa toplotnom
energijom.
Sagledavaju}i pouzdanost rada vidi se da
je pouzdanost veoma visoka, a broj
ispada iz pogona veoma mali.
Stabilnost energetske efikasnosti objekta
A1, je vrlo dobra naro~ito u
kombinovanom re`imu proizvodnje, ali i
u proizvodnji elektri~ne energije.
[teta je da ovakav objekat postoji, a da
se ne koristi adekvatno i {to vi{e.
Ina~e do kona~ne odluke o kori{}enju
ovakvih objekata treba nastaviti sa
kvalitetnim odr`avanjem i negom istih.
Kao autor rada molim i predla`em da se,
posebno na savetovanju
,,ENERGETIKA 2006. godine,, razmotri
i prodiskutuje poglavlje 5, ovog referata,
koje se odnosi na perspektivu, pa ~ak i
pro{iri {irim sagledavanjima ostalih
u~esnika.
Mr Igor Sreji}, dipl. in`.
EPS, Elektrovojvodina, ED "Subotica", Subotica
Dr Milo{ Milankovi}, dipl. in`.
Vi{a Elektrotehni~ka {kola, Beograd
Mr Sa{a Igi}, dipl. in`.
EPS, Panonske elektrane, Novi Sad
UDC: 621.311.1 : 339.56.053 : 659.235(4EU)=861
Koncept benchmarking-a
elektrodistributivnih
kompanija u zemljama EU
Rezime
Benchmarking doslovce zna~i pore|enje svojih performansi sa najboljima u klasi, a
sve sa ciljem da se dobiju strate{ki pravci daljeg pobolj{anja svojih karakteristika.
Benchmarking je postao jedan od strategijskih pravaca analize za sve
elektrodistributivne kompanije u Evropi. Ve}inu analiza benchmarking-a su
sponzorisali regulatori i nadzorni organi pojedinih institucija u ve}ini zemalja EU
kao i nekoliko dr`ava SAD-a. Jedan od naj~e{}e primenjivanih modela je
neparametrijski model (DEA model) razvijen od strane Charnes, Cooper-a i Rhodes
jo{ 1978.
1. Uvod
2. Koncept benchmarking-a
Jedan od savremenih aspekta
mena~menta za veliki broj delatnosti i
znatan broj organizacija pretstavlja i
benchmarking. Benchmarking doslovce
zna~i pore|enje svojih performansi sa
najboljima u klasi, a sve sa ciljem da se
dobiju strate{ki pravci daljeg pobolj{anja
svojih karakteristika. Jedan od naj~e{}e
primenjivanih modela je DEA model
razvijen od stane Charnes, Cooper-a i
Rhodes jo{ 1978.god. DEA model se
koristi za procenu efikasnosti razli~itih
tipova jedinica za dono{enje odluka
(DMU) kao npr. {kole, zdravstvene
ustanove, distributivne kompanije,
bankarski centri, itd... Originalni model
je CCR model i postoje nekoliko
varijacija tog modela u proteklih 20
godina. Tokom 80-tih godina se DEA
model retko promenjivao, a ekspanzija
je po~ela od 1990-tih godina. U po~etku
se smatralo da se DEA mo`e primeniti
samo na neprofitne organizacije, a
kasnije je primena pro{irena i uklju~ila
je {irok spektar aktivnosti. Ve}inu
analiza benchmarking-a su sponzorisali
regulatori i nadzorni organi pojedinih
institucija u skoro svim zemaljama EU
kao i nekoliko dr`ava SAD-a.
Benchmarking je postao jedan od
strate{kih pravaca analize za sve
elektrodistributivne kompanije u Evropi.
Nacionalni regulator te`i da kreira put ka
efikasnosti u svim segmentima
elektroenergetskog sistema, i obi~no
koristi testiranje (pore|enje) kao jedan
od mogu}ih alata za smanjivanje
tro{kova. Norve{ki regulator je bio prvi
koji je uveo ovakav na~in pristupa. Posle
dugog perioda povra}aja Rate of Return
regulacije u Norve{koj je nacionalni
regulator (NVE) implementirao novi
(kombinovani) pristup od 1997. godine.
Na `alost, benchmarking model kori{}en
za regulacione namere ne govori kako
neefikasne kompanije da pobolj{aju
svoju efikasnost ve} samo govore o
informaciji da je potrebno da smanje
svoje tro{kove, i apostrofiraju
potencijalne slabosti svake kompanije.
Trenutno se primenjuje nekoliko
benchmarking pristupa, svaki sa svojim
specifi~nostima u odnosu na model i cilj:
z Pan-Evropski benchmarking
z Skandinavski benchmarking
z Norve{ki benchmarking
z Benchmarking izme|u regionalnih
kompanija u Norve{koj.
059]
energija
Norve{ki regulator koristi benchmarking
da koriguje svakoj kompaniji prihod
zasnovan na iskazanoj efikasnosti.
Zavisnost od ovakvog tretmana, svakoj
distributivnoj kompaniji se mo`e
korigovati prihod od 1.5% (na
godi{njem nivou) do pove}anja od 6%
za vrlo efikasne distributivne kompanije.
Tehni~ka i ekonomska efikasnost
distributivnih kompanija se ~esto meri
tako {ta se odabere najeefikasnija
kompanija i potom se sve ostale porede
sa njom.
dovesti do delimi~no i razli~itih
rezultata. Prose~no se najve}a efikasnost
pojedine kompanije pokazuje pri primeni
DEA analize. Do primene
internacionalnog benchmarking-a }e
pro}i jo{ izvesno vreme, sve dok
pojedini standardi ne budu na
harmonizovani. Va`no je da sve zemlje
imaju iste ra~unovodstvene standarde, i
da se relevantni podaci koriste najmanje
par godina. Kvalitet ekonomskih i
tehni~kih podataka je postao znatno bolji
posle primene deregulacionih procesa.
3. Pore|enje benchmarking
modela
4. Osnovni postulati DEA
modela
Sve benchmarking modele primenjivanih
grani~nih analiza mo`emo podeliti na
tzv. parametri~ne metode i
neparametri~ne gde spada DEA model.
U parametri~ne metode se ubraja
effometar, grid volume i tzv. Statakraft
metod.
Glavne razlike u modelima su u pristupu
i na~inu na kome ra~unaju i porede
efikasnost distributivnih kompanija.
Na slici 2 prikazan je grafik efikasnosti
gde su odabrane 5 distributivne
kompanije (odgovaraju}e ta~ke).
Apsicom tj. x osom predstavljeni su
kapitalni tro{kovi na godi{njem nivou i
ordinatom tj. y osu koja predstavljeni su
operativni tro{kovi na godi{njem nivou,
{to je inpute za DEA model. Autput za
model je pretpostavka je da je godi{nja
prodaja elektri~ne energije ista za sve
Slika 1 Klasifikacija benchmarking metoda
regulator
parametrijski model
neparametrijski model
DEA
"Grid volume"
Effometar
Generalni problem svih benchmarking
studija su ne dovoljni ili oskudni podaci
o distributivnim kompanijama. U
parametrijskim metodima je
amortizacija (smanjenje vrednosti) je
isklju~en iz benchmarking-a.
Veliki broj pote{ko}a u benchmarking
proizilazi kada se kompanije porede sa:
z kompanija razlititih zemalja
z razli~itosti u ra~unovodsvenim
standardima, i zakonodavnom sistemu
z razli~itostima izme|u aktivnosti na
distributivnoj mre`i
z razli~itostima u kvalitetu prikupljenih
podataka
z istorijskih uslova zemlje datog
regiona
z prisutnih zahteva za kvalitetnom
elektri~nom energijom
Evropski benchmarking pokazuje {iroki
dijapazon izme|u vi{e efikasnih i manje
efikasnih kompanija, i na~elno govori o
vidljivim problemima internacionalnog
benchmarking-a. Naime, DEA je
najpogodniji model analize, i primena
razli~itih modela benchmarking-a mo`e
Statkraft
distribucije. Logi~an zaklju~ak je da je
kompanija koja prodaje istu koli~inu
elektri~ne energije efikasnija u odnosu
na druge ako ima manje tro~kove. Na
grafiku je data linija proizvodnih
granica, tako da ako je kompanija na
proizvodnoj granici smanjenje jednog
inputa mo`e rezultovati pove}anjem
drugih tro{kova. S druge strane firme
koje nisu na ovoj granici mogu postati
efikasne ako smanje jedan ili oba inputa
i njihova operativna ta~ka padne na
proizvodnu granicu. Grafi~ka
interpretacija je prili~no jednostavna,
naime po{to je E" na proizvodnoj
granici ako se ta~ka E pomeri ka E" ona
de facto postaje efikasna. Sli~no je i sa
A" i A samo {to A ako pre|e ka A" ona
tada ne postaje efikasna, a razlika
izme|u A" i B se naziva slabost
kompanije ili vi{ak inputa. Sve
distributivne kompanije koje defini{u
front imaju 100% efikasnost.
DEA model je dobar na~in da se
izra~una slabost kod vi{estukih podataka
inputa i autputa. Efikasne distributivne
kompanije koje su blizu neefikasnih ili
drugim re~ima one koje diktiraju
projektovane inpute nazivaju se
"premcem" neefikasnih firmi. Stoga su B
i C premci za E, i B je premac za A.
Mera efikasnosti se ra~una iz
jednostavne formule odnosa zbira
autputa pomno`enih te`inskim faktorima
i zbira inputa tako|e pomno`enih
te`inskim faktorima.
Tehni~ka efikasnost meri sposobnost
firme da inpute svede na minimum kako
bi proizvela dati nivo autputa. U svakom
slu~aju DEA modeli mogu biti
orjentisani na inpute ili autpute, naime
model koji je orjentisan na autpute
maksimiziraju autput u skladu sa datom
koli~inom inputa, dok modeli koji su
orjentisani na inpute minimiziraju
faktore inputa potrebne za dati nivo
autputa. Generalno se za distributivne
firme koristi model orjentisan na inpute.
5. Izbor podataka inputa i
autputa DEA modela
Slika 2 Ilustracija granice efikasnosti
060]
Procena
uspe{nosti svake
kompanije jako
zavisi od
relevantnih
podataka inputa i
autputa.
Promenjive koje
se primenjuju u
proceni mogu biti
sredstva (npr.
du`ina
distributivne
mre`e, ukupan
broj
transformatorskih
stanica, itd...),
tro{kovi (npr.
redovnog
odr`avanja,
energija
investicionog odr`avanja, itd...), glavni
pokazatelji ( npr. nivo ukupnih gubitaka,
u~estalost prekida napajanja, itd...),
potom indikatori kapaciteta (npr. ukupan
broj potro{a~a, vr{na snaga, ukupna
prodata elektri~na energija, itd...). Pri
samoj proceni najbitnije je samo
najzna~ajnije faktore uklju~iti u analizu,
jer suvi{e podataka je mo`e ote`ati i
dovesti do polovi~nih rezultata.
Generalno pravilo glasi: promenjive koje
imaju {to ni`e vrednosti treba da budu
inputi, a promenjive koje imaju {to ve}e
vrednosti trebaju biti autputi za model.
Inputi mogu biti: ukupni gubici
elektri~ne energije, tro{kovi redovnog
odr`avanja, tro{kovi osnovnih sredstva,
ukupan broj distributivni
transformatorskih stanica, du`ina
distributivne mre`e.
Autputi mogu biti: vr{no optere}enje,
vrednost predate elektri~ne energije u
maloprodaji, ukupan broj potro{a~a u
maloprodaji.
Ako se `eli samo delimi~na tj.
finansijska efikasnost tada se posmatra
kao input tro{kovi redovnog odr`avanja i
tro{kovi osnovnih sredstva, a kao autputi
ukupan broj potro{a~a i prodata
elektri~na energija.
Prou~avanja su pokazala da analiza sa
smanjenom grupom promenjivih }e ili
sniziti nivo efikasnosti ili }e ga zadr`ati
na istoj vrednosti, a nikada ne}e
pove}ati. S druge strane ako se uvrsti
vi{e podataka tada se mo`e pove}ati
efikasnost neefikasnih distribucija, {to
zna~i da veliki broj promenjivih mo`e
obesmisliti analizu, pa je osnovno
pravilo da je ukupan broj kompanija
ve}i od tri puta zbira inputa i autputa.
Redosled kategorizacije je slede}i,
razlikujemo izuzetno neefikasne
kompanije, zatim zna~ajno neefikasne pa
marginalno efikasne i marginalno
neefikasne distributivne kompanije.
Tako|e je bitno napomenuti da
marginalno efikasne kompanije su jako
osetljive na promene neke promenjive i
mogu vrlo brzo postati neefikasne sa
njihovom promenom, dok marginalno
neefikasne mogu postati efikasne samo
na osnovu dugoro~nog plana pobolj{anja
svojih performansi.
Poseban predmet analiza trebaju biti
komapnije koje u nekim slu~ajevima
imaju malu vrednost inputa i veliku
vrednost autputa neke {to mo`e da
maskira njenu stvarnu efikasnost i u~ini
je da izgleda kao efikasna.
Zbog ovakvih razloga se izvr{i i je
analiza osetljivosti tako {to se ukloni
neki parametar inputa ili autputa, i
posmatraju tada{nji rezultati. Generalno
nakon uklanjanja promenjivih efikasnost
kompanije se po pravilu nikada ne mo`e
pove}ati.
6. Zaklju~ak
Benchmarking je postao jedan od
strate{kih pravaca analize za sve
elektrodistributivne kompanije u Evropi.
Najpodesniji model benchmarking
analize je neparametrijski DEA model.
Pri analizi benchmarking-a procena
uspe{nosti zavisi od relevantnih
podataka inputa i autputa svake
distributivne kompanije. Liberalizacija
tr`i{ta elektri~ne energije vodi ka novom
pristupu i vrednovanju uspe{nosti
kompanija u deregulisanim uslovima.U
interpretaciji jedinstvenog
internacionalnog benchmarking-a moraju
biti uniformni parametri, odgovaraju}a
zakonodavna regulativa i
ra~unovodstveni standardi.
7. Literatura
I. Wegensteen, B. O. Uthus, M. Rogen,
J. Kellberg, "Regulation of Norwegian
grid companies", CIRED 2001, Nica.
Eurelectric, "Pan-European
benchmarking of electricity distribution
companies", July 2002.
J. Lassila, S. Viljainen, S. Honkapuro, J.
Partanen, "Data envelopment analysis in
the benchmarking of electricity
distribution companies", CIRED 2003,
Barcelona.
E. Lakervi, E. Holmes, "Electricity
distribution network desing", IEE Power
Engineering Series, 1998.
061]
energija
Jovica Tatalovi}, dipl. in`. el.
Nenad Stevanovi}, dipl. in`. el.
Slobodan Damnjanovi}, in`. el.
EPS JP RB “Kolubara”, DP “Kolubara Povr{inski kopovi”, Lazarevac
UDC: 697.444.001.73(497.11)=861
Pove}anje energetske efikasnosti primenom
savremenih energetskih pretvara~a i drugih
mera u sistemu daljinskog grejanja
Lazarevca
1. Uvod
Rezime
Sistem daljinskog grejanja (SDG
Lazarevac) ogleda se u zna~ajnoj
udaljenosti (oko 6,5 km) Toplane (izvora
toplote u Vreocima) od gradskog
podru~ja pokrivenog sistemom grejanja.
Toplovod je izgra|en 1981. godine kao
magistralni vrelovod NV 400 (du`ina
6500m) nadzemno vo|en na betonskim
stubovima, sa izolacijom poliuretan sa
aluminijumskom oblogom. Oko 93%
instalisane snage sada{njih potro{a~a
nalazi se na podru~ju grada, a 7%
raspore|eno je du` trake magistralnog
vrelovoda. U tabeli 1 dati su toplotni
gubici priklju~enih potro{a~a TS
Lazarevac u 2004.godini, a u tabeli 2
procenjeni toplotni gubici svih mogu}ih
potro{a~a TS Lazarevac u 2024 godini.
Iz tabele 1 i 2 procenjene su vrednosti
toplotnog konzuma za 2004.godinu 65
MJ-s i 2024 godinu 122 MJ/s.
U ovom radu prikazana su eksploataciona iskustva u primeni frekventnih
regulatora za pokretanje i napajanje pogonskih kaveznih niskonaponskih
asinhronih motora u pumpnom postrojenju Sistema daljinskog grejanja Lazarevca.
Tematika rada se jednim delom odnosi na prednosti koje donosi prmena
savremenih energetskih pretvara~a u procesu automatizacije i osavremenjavanja
upravljanja elektromotornim pogonima i tehnolo{kim procesima, kao i njihov uticaj
na pove}anje energetske efikasnosti. U drugom delu bile bi prikazane i ostale mere
preduzete prilikom rekonstrukcije pomenutog sistema, a u cilju pobolj{anja
energetske efikasnosti i postizanja smanjenja tro{kova eksploatacije i odr`avanja.
Rezulati tih pobolj{anja su i ilustrativno potkrepljeni termovizijskim snimcima
magistralnog vrelovoda.
Klju~ne re~i: energetski pretvara~i-efikasnost-reaktivna energija-faktor snage
Iz navedene analize vidi se potreba za
prenosom ve}e snage, pa je u toku
2005.godine ura|en vrelovod NV 600. U
konstrukciji cevi ugra|ena je detekcija
curenja cevi, kako je prikazano na
slikama 1 i 2.
Pored zamene magistralnog vrelovoda
pristupilo se rekonstrukciji upravlja~kog
sistema. U toku 2001 i 2002.godine
izvr{ena je rekonstrukcija kotlova, dok
}e se rekonstrukcija toplote podstanice
izvr{iti u toku 2006.godine. Ura|en je
Idejni projekat daljinske kontrole i
nadzora podstanica u gradu, kao i
Projekat nadzornog upravlja~kog
sistema.
U toku 2004. godine u ulaznoj
podstanici u gradu (tzv. „[O“
Lazarevac) ugra|ene su dve pumpe sa
pognskim ~etvoropolniom
Abstract
The exploitation experiences in applying frequency regulators for start up and
supply of drive low voltage asynchronous cage motors in the pump plant of the
remote heating of the city of Lazarevac, have been shown in this study.The subject
matter of the study refers partly to advantages which appliance of the
contemporary energy converters brings in the automatization process and
modernization of the electric drives and technological processes control ,as well
as their influence to energy efficiency increase.The other part of the study would
show other measures taken during reconstruction of mentioned system ,which goal
is to improve energy efficiency and to achieve exploitation and maintenance cost
reducing. Results of the improvements are supported by thermo visional photos of
the main steam line.
niskonaponskim asinhronim elektro
motorima snage 200kW svaka, koji se
pokre}u i napajaju preko frekventnih
regulatora. Svaki pogonski motor napaja
se iz svog regulatora posebno.
Iznos snage koju zahteva pumpa
izra~unava se prema slede}em obrascu:
gde su:
P - snaga pumpe u kW
Q - protok m3/h
γ - gustina fluida kg/dm3
062
g - ubrzanje Zemljine te`e (9,81 m/s2)
η - stepen korisnog dejstva
Posmatraju}i Q-H karakteristike, tj.
zavisnost potisne visine H od protoka Q
date pumpe (npr. za brzinu 1500min-1 i
1000min-1) lako se vidi da u re`imu
kontrole protoka smanjenjem brzine,
snaga je vi{e od dva puta manja od one
koja se posti`e prigu{enjem.
Pri tome generalno govore}i (potvr|eno
merenjima) koriste}i frekventni regulator
obezbe|uje se prakti~no skoro cosϕ=1
{to zna~i da se tro{kovi reaktivne
energije svode na nulu. Pored
eliminacije tro{kova za potro{nju
energija
Tabela 1
Toplotni gubici priklju~enih potro{a~a TS Lazarevca u 2004.
reaktivne energije, upotrebom
savremenih energetskih pretvara~a
smanjeni su tro{kovi za maksimalno
anga`ovanu snagu, koji u velikim
sistemima sa ve}im pogonskim
jedinicama ima veoma zna~ajan udeo u
ra~unu za uto{enu elektri~nu energiju.
Obzirom da su upotrebom pomenutih
pretvara~a izbegnute velike polazne
struje, koje za asinhrone kavezne
elektromotore primenjene snage mogu
iznositi i do sedmostruke nominalne
vrednosti [4]. Ovo opet donosi zna~ajnu
u{tedu u investicionim tro{kovima
obzirom da se mogu primeniti kablovi
manjeg popre~nog preseka (op{tepoznata
je stvar sa cenom bakra, a time i kablova
i provodnika). Pored ovoga, upotreba
ovih ure|aja, omogu}ava veoma {iroku
za{titu elektromotora, jer oni u sebi
sadr`e ~itavu lepezu za{tita tipa
savremenih mikroprocesorskih za{tita
koje ne tretiraju samo veli~ine elektro
prirode ve} prihvataju i nelektri~ne
veli~ine kao {to je npr. temperatura ({to
mo`e biti zna~ajno za kontrolu stanja
kotrljaju}ih le`ajeva obzirom da veliki
broj motora strada zbog problema na
njima). Displeji i izlazi na ovakvim
ure|ajima omogu}avaju pra}enje raznih
parametara rada elektromotora i dalju
automatizaciju procesa
Obzirom da elktromotor napajan preko
frekventnog regulatora ubrzava/usporava
po pode{enoj rampi, uz ne promenjeni
prevalni momenat (U/f≈Un/fn) u odnosu
na nominalni, to su i mehani~ki delovi
sistema odnosno sama pumpa za{ti}eni
od mehani~kih udara prilikom polaska,
~ime je njihov `ivotni vek zna~ajno
produ`en.
Slika 1 Konstrukcija cevi sa izolacijom [3]
063]
Slika 2
2. Eksploataciona iskustva i
postignuti efekti
Posle godinu dana rada sumirani su
rezultati rada obe pumpe izgledaju ovako:
pumpa 1
„ efektivni broj radnih sati
1106 h
„ utro{ena aktivna
elektri~na energija
47336 KWh
„ broj uklju~enja
(sa pu{tanjem u rad)
41
pumpa 2
„ efektivni broj radnih sati
2414 h
„ utro{ena aktivna
elektri~na energija
105 302 KWh
„ broj uklju~enja
(sa pu{tanjem u rad)
36
Prose~na snaga pumpe (samo je jedna u
radu)
[to iznosi oko 21,6 % nominalne snage
Standardno merenje na deonicama [3]
Tabela 2
Toplotni gubici svih mogu}ih potro{a~a TS Lazarevca u 2024.
energija
Slika 3
Termovizijski snimak vrelovoda (kod jednog betonskog nosa~a)
Slika 4
Termovizijski snimak vrelovoda (pogled na vi{ebetonskih nosa~a)
motora (imaju}i u vidu da pumpe ne rade
jednovremeno obe). Pri tome pumpa je
radila sa brzinom od 65-70% nn.
Ubacivanje pumpi i izgradnjom cevovoda
protok na ulasku u grad pove}ava se sa
oko 400 m3/h na 650 m3/h {to se
neposredno meri na ulasku u grad.
Ugra|eni su mera~i protoka za obe
gradske magistrale (severna i centralna),
merenje, temperature, pritiska i energije
koja se preda u gradu na svakoj deonici.
Ove godine planira se u sistemu
odr`avanja pritiska u Toplani da se na
dve diktir pumpe ugrade frekventni
regulatori, a dve diktir pumpe bi bile sa
fiksnim brojem obrtaja.
Na slikama 3 i 4 prikazan je
termovizijski snimak vrelovoda,
na~injen pri spoljnoj temperaturi -50C i
temperaturi vode 950C u sistemu. Ovi
snimci pokazuju da je generalno dobra
tplotna izolovanost vrelovoda uz
minimalnu povr{inu oblasti sa ne{to
064]
malo pove}anim zagrevanjem tj.
nekorisnim toplotnim gubicima. Na te
oblasti bi}e obra}ena posebna paznja
kao i na tendenciju njihovih pro{irenja i
porasta zagrejanosti. Upotreba termovizije
omogu}ava laku i pouzdanu kontrolu.
Upotreba frekventnih regulatora za
pokretanje i napajanje pogonskih
motora pumpi, pored u{tede u potro{nji
elektri~ne energije i mogu}nosti
regulisanja brzine, u mnogome je
doprinela sigurnosti i pouzdanosti rada
ovakvog jednog sistema, koji je od
posebnog op{tedru{tvenog zna~aja.
Njihovom primenom su tro{kovi
odr`avanja i servisiranja svedeni na
nulu jer skoro i da ih nema.
Literatura
[1] Zbornik radova sa 36.-tog
me|unarodnog kongresa o klimatizaciji
i grejanju
[2] Prospekti "Danffoss"-a
[3] Prospekti "Siemens"-a
[4] Prospekti raznih proizvo|a~a
elektromotora
energija
Goran \uki}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
Predrag @ivkovi}
Delyug, Beograd
Goran Ivanovi}
Saturn Electric, Beograd
UDC: 621.316.172 : 339.372(497.11‡20)=861
Analiza u{tede elektri~ne
energije u objektu
MAXI diskonta kori{}enjem
ure|aja powerboos
-ekonomski aspekti1. Polazne pretpostavke
Rezime
Polazne pretpostavke analize
ekonomskih efekata i mogu}ih
finansijskih u{teda u MAXI diskontu
103 ostvarenih primenom ure|aja
Powerboss na svim jednofaznim i
trofaznim motorima u okviru
predmetnog objekta su:
Cena elektri~ne energije u Srbiji, u sada{njem trenutku, gotovo da je dva puta
manja od najni`e cene elektri~ne energije u zemljama okru`enja. To je svakako
jedan od glavnih razloga za neracionalno kori{}enje elektri~ne energije kod nas,
kako u industriji i uslu`nim delatnostima tako i u kategoriji doma}instava. S druge
strane, svetska iskustva po pitanju u{tede elektri~ne energije su takva da se
zna~ajna sredstva u svim uspe{nim kompanijama izdvajaju za namene racionalnog
kori{}enja elektri~ne energije, jer se naprosto uveliko shvata da je ulaganje u ovaj
segment isto {to i ostvarivanje ~istog profita kroz pove}anje obima proizvodnje.
U ovom radu bi}e prezentovani ostvareni rezultati u smanjivanju potro{nje
elektri~ne energije na primeru jednog objekta kakav je MAXI diskont. Rezultati se
odnose na one elemente u okviru kojih su glavni potro{a~i elektri~ne energije
asinhroni motori (monofazni ili trofazni). Bi}e prezentovani uporedni rezultati koji
se na jednofaznim i trofaznim motorima imaju kada su ti motori napajani direktno i
kada su napajani preko optimizatora rada asinhronih motora tipa Powerboss.
Tako|e, pored rezultata tehni~ke analize bi}e dati i sumarni rezultati ekonomske
analize u smislu finansijskih efekata jednog ovakvog projekta i procene perioda
ekonomskog povra}aja investicija ulo`enih u jedan ovakav projekat.
kao podloga za analizu kori{}eni su
ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju
za mesece avgust, septembar, oktobar i
novembar 2005.god.;
„ instalacija ure|aja Powerboss zapo~eta
je u septembru mesecu 2005.godine, a
zavr{ena krajem oktobra 2005.godine;
„ vremenski intervali o~itavanja
elektri~ne energije nisu ekvidistantni,
tako da se u analizi aktivne i reaktivne
energije moraju koristiti faktori
normalizacije dati u tabeli 1;
„ tokom rada ure|aja do{lo je do
nekoliko isklju~ivanja ure|aja
Powerboss koji su imali negativan
efekat na u{tedu elektri~ne energije;
„ na osnovu potro{nje reaktivne energije
i njenog odnosa sa utro{enom
aktivnom energijom mo`e se zaklju~iti
da je u posmatranom objektu izvr{ena
centralna kompenzacija reaktivne
energije.
„
2. Analiza u{tede elektri~ne
energije
2.1. Anga`ovana snaga
Na slici 1 dat je dijagram kretanja
anga`ovane snage po analiziranim
mesecima.
Na osnovu rezultata prikazanih na slici
1, mogu}e je izvesti slede}e zaklju~ke:
„
smanjenje anga`ovane snage u
mesecima septembar, oktobar i
Klju~ne re~i: Tarifni sistem, tro{kovi elektri~ne energije, tehno-ekonomska analiza,
ekonomski rok otplate.
Analysis of Electric Energy Saving in “MAXI” Store Using the Powerboos
Device - Economical Aspects
The price of electric power in Serbia today is almost two times lower than the
lowest price of electric power in neighboring countries. This is definitely one of the
main reasons for irrational usage of electric power in Serbia, in both industry and
service sector as well as in domestic households sector. On the other hand,
worldwide experiences regarding electric power savings show that significant
resources in successful companies are spent for this matter, because it is common
knowledge that investing in electric power savings is the same as making the pure
profit through increasing the size of production.
This paper will present the achieved results in reducing the electric power
consumption in one “MAXI” store facility. Results are related to those elements
with induction motors as main consumers (single-phase and three-phase).
Comparative results on single-phase and three-phase motors will be presented for
cases of direct power supply and power supply over Powerboss induction motor
optimizer device. Beside results of technical analysis, the summary results of
economic analysis in terms of financial effects for one project of this type and
evaluation of economic return of invested resources will be also presented.
Key words: rate system, electric power costs, techno-economical analysis,
economic refund duration.
065
energija
Tabela 1 Vremenski intervali o~itavanja elektri~ne energije i faktori normalizacije
R.br.
Datum prethodnog
~itanja
Datum slede}eg
~itanja
Broj dana
Faktor
normalizacije
1.
2.
3.
4.
25.07.2005.
23.08.2005.
28.09.2005.
21.10.2005.
23.08.2005.
28.09.2005.
21.10.2005.
21.11.2005.
29
36
23
31
1.000
0.805
1.261
0.935
Slika 1 Dijagram anga`ovane snage za analizirane mesece
tarifnom stavu po analiziranim
mesecima.
Na osnovu rezultata prikazanih na slici
2, mogu}e je izvesti slede}e zaklju~ke:
kada se upotrebe faktori normalizacije,
definisani u tabeli 1, dolazi se do
slede}e vrednosti u{tede u aktivnoj
energiji za vi{i i ni`i tarifni stav,
respektivno:
VT: (37.364+45.191*0.805)/2
(25.447*1.261 +33.636*0.935)
/2=5103 kWh ili 14%,
NT: (14.495+16.495*0.805)/2(9.701*1.261+12.934*0.935)/2=17
24 kWh ili 12%.
2.3. Reaktivna energija
Slika 2 Dijagram aktivne energije za analizirane mesece
novembar posledica je instalacije
Powerboss ure|aja i potpuno je u
skladu sa njihovom dinamikom
instaliranja kako je navedeno u
polaznim razmatranjima ove analize;
„ na osnovu svega zaklju~uje se da je
usled instalacije ure|aja Powerboss
do{lo do smanjenja anga`ovane snage
u posmatranom periodu za oko 24.84
kW ili 21.6 %;
„
ovaj rezultat mo`e se projektovati na
~itavu godinu sa faktorom sigurnosti
na strani rezultata u{tede, a posebno
ako se ima u vidu period u kome se
koristi centralna klimatizacija, kada se
u{tede pove}avaju (jun, jul, avgust,...).
2.2. Aktivna energija
Na slici 2 dat je dijagram kretanja
aktivne energije u vi{em i ni`em
066]
Na slici 3 dat je dijagram kretanja
reaktivne energije u vi{em i ni`em
tarifnom stavu po analiziranim
mesecima.
Na osnovu rezultata prikazanih na slici 3,
mogu}e je izvesti slede}e zaklju~ke:
„ imaju}i u vidu da jednofazni asinhroni
motori ~ine oko 30% ukupnog
optere}enja asinhronih motora u
analiziranom objektu MAXI diskonta
a da trofazni asinhroni motori ~ine oko
70% ukupnog optere}enja asinhronih
motora, shodno rezultatima
realizovanih merenja, o~ekivana
u{teda u reaktivnoj energiji je 18.53%;
„ kada se upotrebe faktori normalizacije
definisani u tabeli 1, odnosno kada se
sprovede analiza samo na osnovu
ra~una za elektri~nu energiju, dolazi se
do slede}ih vrednosti u{tede u
reaktivnoj energiji za vi{i i ni`i tarifni
stav, respektivno:
VT: (5469+6.859*0.805)/2(4.157*1.261+5.233*0.935)/2=454
kvarh ili 9%,
NT: (2354+2.669*0.805)/2(1.737*1.261+2.185*0.935)/2=135
kvarh ili 6%;
„ prethodne dve procene u{tede
reaktivne energije se razlikuju zbog
postojanja centralne kompenzacije
reaktivne energije a merenja su
realizovana direktno na motorima; i
pored ~injnice da postoji centralna
kompenzacija reaktivnih snaga
instalacijom ure|aja Powerboss
postignuto je dodatno smanjenje u
potro{nji reaktivne energije, odnosno
time je zna~ajno rastere}en anga`ovani
kapacitet ovih baterija za
kompenzaciju koji se u budu}nosti
mo`e iskoristiti za priklju~enje
eventualno dodatnih asinhronih
motora. No, imaju}i u vidu da
reaktivna energija u tarifnom stavu
energija
Slika 3 Dijagram reaktivne energije za analizirane mesece
Tabela 2 Procena mese~ne u{tede na bazi sada{njih cena elektri~ne energije
R.br.
Vrsta potro{nje
Cena
Mogu}a u{teda
Ukupno, din.
1.
2.
3.
4.
5.
kW
kWh VT
kWh NT
kvarh VT
kvarh NT
393.00
2.09
0.70
0.60
0.60
24.84
5103
1724
908
908
9.762,12
10.665,27
1.206,80
544,80
544,80
UKUPNO:
22.823,79
Tabela 3 Procena mese~ne u{tede na bazi cena elektri~ne energije koje se
o~ekuju u narednom periodu od dva meseca
R.br.
Vrsta potro{nje
Cena
Mogu}a u{teda
Ukupno, din.
1.
2.
3.
4.
5.
kW
kWh VT
kWh NT
kvarh VT
kvarh NT
471.60
2.508
0.84
0.72
0.72
24.84
5103
1724
908
908
11.714,54
12.798,32
1.448,16
653,76
653,76
UKUPNO:
27.268.54
Tabela 4 Procena mese~ne u{tede na bazi najni`e cene elektri~ne energije
u na{em okru`enju
R.br.
Vrsta potro{nje
Cena
Mogu}a u{teda
Ukupno, din.
1.
2.
3.
4.
5.
kW
kWh VT
kWh NT
kvarh VT
kvarh NT
774.60
4.12
1.38
1.18
1.18
24.84
5103
1724
908
908
19.241,06
21.024,36
2.379,12
1.071,44
1.071,44
UKUPNO:
44.787,42
ima najmanju jedini~nu cenu usvojeni
procenat u{tede reaktivne energije ne
uti~e bitno na krajnju procenu po
pitanju estimacije roka ekonomske
evaluacije ovog projekta.
3. Ekonomska evaulacija projekta
Na osnovu prethodnih analiza, u
sada{njem trenutku, mogu}e je
o~ekivati slede}i nivo mese~ne u{tede
067]
elektri~ne energije u MAXI diskontu
br.103, (tabela 2).
Svakako treba imati u vidu i neizbe`an
rast cene elektri~ne energije na na{em
tr`i{tu, odnosno u narednih mesec-dva
dana je najavljeno pove}anje cene
elektri~ne energije od oko 20%. Procena
mese~ne u{tede koja bi se imala kroz
instalisane ure|aje Powerboss za slu~aj
ovakvih, uskoro o~ekivanih cena
elektri~ne energije data je u tabeli 3.
Povezivanjem u zapadnoevropsku
elektroenergetsku interkonekciju UCTE,
krajem oktobra 2004. godine, na{a
zemlja je preuzela obavezu da u roku od
dve do tri godine, a to zna~i najkasnije u
novembru 2006., odnosno 2007. godine,
dostigne najni`u cenu elektri~ne energije
koja se ima u zemljama u okru`enju. Te
cene su u ovom trenutku ve}e od
sada{njih cena elektri~ne energije u
Srbiji za: 1.971 puta u Bugarskoj, 2.058
puta u Rumuniji, 2.377 puta u Hrvatskoj,
2.792 puta u Sloveniji, 2.876 puta u
Ma|arskoj i 1.985 puta u Gr~koj. To
zna~i da je po ovom pitanju relevantna
cena elektri~ne energije u Bugarskoj,
budu}i da je u ovom trenutku njena cena
elektri~ne energije u na{em okru`enju
najni`a. Imaju}i ovo u vidu, procena
mese~ne u{tede koja bi se imala na bazi
instaliranih ure|aja Powerboss je data u
tabeli 4.
Formiranjem jedinstvenog evropskog
tr`i{ta elektri~ne energije, sve zemlje
koje imaju nameru da budu u ovom
sistemu, predvi|eno je da cena
elektri~ne energije do 2010. godine bude
ona koja se sada ima u zemljama
Evropske Unije a ta prose~na sada{nja
cena je za 3.983 puta ve}a od sada{nje
cene elektri~ne energije u Srbiji. Shodno
ovoj ~injenici procena mese~ne u{tede
koja bi se imala na bazi instaliranih
ure|aja Powerboss je data u tabeli 5.
Kada se sagledaju svi rezultati prikazani
u Tabelama 2-5 mo`e se zaklju~iti da se
ulaganje u ure|aje Powerboss isplati u
periodu od: 11 meseci (shodno
rezultatima u tabeli 5), 20 meseci
(shodno rezultatima u tabeli 4), 33
meseca (shodno rezultatima u tabeli 3) i
40 meseci (shodno rezultatima u tabeli 2).
Najrealnija procena, od ~etiri estimirane
vrednosti ekonomskog roka otplate
sredstava ulo`enih u ure|aje Powerboss
u konkretnom slu~aju MAXI diskonta
103, je ona bazirana na najni`oj ceni
elektri~ne energije u okru`enju (rezultati
dati u tabeli 4).
4. Zaklju~ci
U radu su prezentovani rezultati
vi{emese~nih aktivnosti koje su imale za
energija
Tabela 5 Procena mese~ne u{tede na bazi sada{nje prose~ne cene elektri~ne
energije u zemljama Evropske Unije
R.br.
Vrsta potro{nje
Cena
Mogu}a u{teda
Ukupno, din.
1.
2.
3.
4.
5.
kW
kWh VT
kWh NT
kvarh VT
kvarh NT
1565.32
8.32
2.79
2.39
2.39
24.84
5103
1724
908
908
38.882,55
42.456,96
4.809,96
2.170,12
2.170,12
UKUPNO:
90.489,71
cilj da uka`u na zna~ajnu mogu}nost u
u{tedi elektri~ne energije na primeru
jednog realnog objekta kakav je MAXI
diskont. Iako se na prvi pogled mo`e
pogre{no zaklju~iti da jedan ovakav
pilot-projekat, s obzirom na malu
instalisanu snagu objekta, mo`da i nije
interesantan sa aspekta u{tede elektri~ne
energije, prezentovani rezultati to
potpuno demantuju. Naime pokazano je
da i te kako ima smisla primeniti mere i
aktivnosti koje su preduzete na
predmetnom objektu i na svim ostalim
objektima u lancu supermarketa MAXI.
Konkretni rezultati ostvarenih u{teda po
pitanju elektri~ne energije u najkra}em
se mogu svesti na slede}e: vr{no
optere}enje objekta je smanjeno za oko
20-tak procenata, utro{ena aktivna
energija je smanjena za oko 12% u
periodu ni`eg tarifnog stava i oko 14% u
periodu vi{eg tarifnog stava, utro{ena
reaktivna energija je smanjena za oko
9% u periodu vi{eg tarifnog stava i oko
6% u periodu ni`eg tarifnog stava
(osnovni razlog za ovakvu situaciju po
pitanju reaktivne energije le`i u ~injenici
da je na objektu primenjena centralna
kompenzacija). Finansijski posmatrano,
ekonomski rok evaluacije jednog
ovakvog objekta iznosi: 11 meseci
ukoliko se posmatra sada{nja srednja
vrednost cene elektri~ne energije u
Evropskoj Uniji, 20 meseci ukoliko se
posmatra najni`a cena elektri~ne
energije u okru`enju, 33 meseca ako se
posmatraju sada{nje cene elektri~ne
energije u Srbiji uve}ane za o~ekivani
procenat poskupljenja elektri~ne energije
za oko 20%, 40 meseci ako se
posmatraju sada~nje va`e}e cene
elektri~ne energije. Zaklju~eno je da
ipak najvi~e smisla ima kona~an
zaklju~ak formirati po pitanju najni`e
cene elektri~ne energije u okru`enju.
5. Literatura
[1] G. \uki}, P. @ivkovi}, @. \uri{i}, B.
Bukorovi}, Analiza jedne klase ure|aja
za u{tedu elektri~ne energije u
neregulisanim elektromotornim
pogonima sa asinhronim motorima,
Savetovanje JUKO CIGRE, Banja
Vru}ica, maj 2003.
[2] G. \uki}, P. @ivkovi}, B.
Dimitrijevi}, U{teda elektri~ne energije
u industrijskim pogonima sa
neregulisanim asinhronim motorima,
Electra III, Herceg Novi, 0711.06.2004., str.167-174.
[3] Uputstvo za instalaciju ure|aja
Powerboss PBC Compact
[4] Uputstvo za kori{}enje mernog
sistema CIRCUTOR AR5
068]
energija
Goran \uki}
Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
Predrag @ivkovi}
Delyug, Beograd
Goran Ivanovi}
Saturn Electric, Beograd
UDC: 621.316.172.003.1(497.11‡20)=861
Analiza u{tede elektri~ne
energije u objektu
MAXI diskonta kori{}enjem
ure|aja powerboos
-tehni~ki aspekt1. Polazne pretpostavke
Predmet analize ovog rada je Maxi
diskont br. 103 u ulici D`ona Kenedija
10/a na Novom Beogradu. Ideja
realizovanog pilot projekta, koji bi
mogao da prika`e realnu vrednost u{teda
elektri~ne energije u pomenutom
diskontu, bila je da se na sve zna~ajne
potro{a~e elektri~ne energije koji u sebi
sadr`e asinhrone motore izvr{i
instalacija ure|aja Powerboss. Na
osnovu analize strukture potro{a~a
elektri~ne energije u Maxi diskontu 103
do{lo se do zaklju~ka da potro{a~i koji u
sebi sadr`e asinhrone motore pogodne za
instalaciju Powerboss ~ine oko 80%
ukupne potro{nje elektri~ne energije
predmetnog objekta. Dakle, rezultati koji
}e biti predstavljeni u nastavku rada
mogu se uzeti sa veoma visokom
verovatno}om obzirom na ovu ~injenicu.
Struktura potro{a~a elektri~ne energije
na kojima je izvr{ena instalacija ure|aja
Powerboss je slede}a:
grupa od tri trofazna asinhrona motora
(kompresorska) 5.5 kW za plus
komore, lokacija-ma{inska sala,
„ grupa od tri trofazna asinhrona motora
(kompresorska) 7.5 kW za minus
komore, lokacija ma{inska sala,
„ jedan trofazni asinhroni motor
(kompresorski) 2.2 kW za rashladnu
komoru za meso, lokacija-ma{inska sala,
„ dva trofazna asinhrona motora (za
kompresore centralne klimatizacije) 15
kW, lokacija-skladi{te robe,
„ jedan trofazni asinhroni motor 7.5 kW
za ventilator klima komore centralne
klimatizacije, lokacija-skladi{te robe,
„ jedan trofazni asinhroni motor 2.2 kW
(kompresor za rashladnu komoru za
meso), lokacija-skladi{te robe,
„
Rezime
Cena elektri~ne energije u Srbiji, u sada{njem trenutku, gotovo da je dva puta
manja od najni`e cene elektri~ne energije u zemljama okru`enja. To je svakako
jedan od glavnih razloga za neracionalno kori{}enje elektri~ne energije kod nas,
kako u industriji i uslu`nim delatnostima tako i u kategoriji doma}instava. S druge
strane, svetska iskustva po pitanju u{tede elektri~ne energije su takva da se
zna~ajna sredstva u svim uspe{nim kompanijama izdvajaju za namene racionalnog
kori{}enja elektri~ne energije, jer se naprosto uveliko shvata da je ulaganje u ovaj
segment isto {to i ostvarivanje ~istog profita kroz pove}anje obima proizvodnje.
U ovom radu bi}e prezentovani ostvareni rezultati u smanjivanju potro{nje
elektri~ne energije na primeru jednog objekta kakav je MAXI diskont. Rezultati se
odnose na one elemente u okviru kojih su glavni potro{a~i elektri~ne energije
asinhroni motori (monofazni ili trofazni). Bi}e prezentovani uporedni rezultati koji
se na jednofaznim i trofaznim motorima imaju kada su ti motori napajani direktno i
kada su napajani preko optimizatora rada asinhronih motora tipa Powerboss.
Takodje, pored rezultata tehni~ke analize bi}e dati i sumarni rezultati ekonomske
analize u smislu finansijskih efekata jednog ovakvog projekta i procene perioda
ekonomskog povra}aja investicija ulo`enih u jedan ovakav projekat.
Klju~ne re~i: U{teda elektri~ne energije, neregulisani pogon, asinhroni motor.
Analysis of Electric Energy Saving in “MAXI” Store Using the Powerboos
Device - Technical Aspects
The price of electric power in Serbia today is almost two times lower than the
lowest price of electric power in neighboring countries. This is definitely one of the
main reasons for irrational usage of electric power in Serbia, in both industry and
service sector as well as in domestic households sector. On the other hand,
worldwide experiences regarding electric power savings show that significant
resources in successful companies are spent for this matter, because it is common
knowledge that investing in electric power savings is the same as making the pure
profit through increasing the size of production.
This paper will present the achieved results in reducing the electric power
consumption in one “MAXI” store facility. Results are related to those elements
with induction motors as main consumers (single-phase and three-phase).
Comparative results on single-phase and three-phase motors will be presented for
cases of direct power supply and power supply over Powerboss induction motor
optimizer device. Beside results of technical analysis, the summary results of
economic analysis in terms of financial effects for one project of this type and
evaluation of economic return of invested resources will be also presented.
Key words: electric power savings, non-regulated electric drive, induction motor.
„
grupa od ~etiri jednofazna asinhrona
motora (pumpe u toplotnoj podstanici)
1.1 kW, lokacija podstanica za grejanje,
069
„
grupa od deset jednofaznih asinhronih
motora rashladnih fri`idera
pojedina~nih snaga 1.5 kW (3 motora)
energija
i 1.1 kW (7 motora), lokacija prodajni
deo diskonta,
„ grupa od dva jednofazna asinhrona
motora rashladnih fri`idera snaga 1.1
kW, lokacija skladi{ni deo diskonta.
Preostale grupe potro{a~a ~ine:
osvetljenje, termi~ki potro{a~i-grejalice,
bojleri i sl., informacionokomunikaciona oprema, motori
ventilatora ispariva~a i ostali mali
nepomenuti potro{a~i. Procenjuje se da
ovi potro{a~i u~estvuju sa oko 20% u
ukupnoj potro{nji elektri~ne energije
pomenutog diskonta.
Glavna karakteristika svih asinhronih
motora na kojima su instalirani ure|aji
Powerboss jeste da su to neregulisani
asinhroni motori sa konstantnom
brzinom obrtanja koji jedan zna~ajan
deo vremena rade podoptere}eni.
2. Ispitivanje ure|aja Powerboss
u pogonima Maxi diskonta
2.1. Ispitivanje trofaznog ure|aja
Powerboss PBC Compact 7.5, 380V
U slu~aju ispitivanja ure|aja PBC
Compact 7.5, 380V optere}enja nisu
mogla biti pode{avana na `eljene
vrednosti po{to je ispitivan jedan od tri
paralelno spregnuta asinhrona motora
koji pokre}u kompresore za rashladne
komore u diskontu. Naime ova tri
motora imaju odgovaraju}u logiku
uklju~ivanja, zavisno od potrebe, po
principu ukoliko jedan motor ne mo`e
sam da ostvari `eljenu temperaturu
preko svog kompresora uklju~uje se
drugi i tako redom. Na ovaj na~in se ima
situacija da uvek jedan motor radi u
re`imu sa zna~ajnim stepenom
podoptere}enosti. S druge strane, svi
motori u ovoj grupi su izabrani tako da
su zna~ajno predimenzionisani shodno
stvarnim zahtevima kompresora. Ovde
su realizovane dve grupe merenja, jedna
kada je motor napajan direktno iz mre`e
i druga kada je napajan preko ure|aja
PBC Compact 7.5, 380V. Osnovni
podaci o ispitivanom trofaznom
asinhronom motoru u ovom slu~aju su:
Nominalni napon:
380V; 50Hz
Nominalna struja:
10.2A
Nominalna snaga:
3.48kW
Broj pari polova:
2
Nominalna brzina
obrtanja:
1459ob/min.
Rezultati ispitivanja trofaznog
asinhronog motora u pogonu MAXIdiskonta prikazani su u tabeli 1.
Na bazi ispitivanja ure|aja PBC
Compact 7.5,380V u pogonu MAXIdiskonta mogu se izvesti zaklju~ci kako
to u nastavku sledi.
Tabela 1 Rezultati merenja za slu~aj asinhronog motora u pogonu MAXI
diskonta, ispitivani ure|aj je PBC Compact 7.5, 380V
U [V]
I [A]
P [W]
Q [Var]
cosϕ [1]
Procenat sa~uvane
aktivne energije [%]
Procenat sa~uvane
reaktivne energije [%]
Motor direktno
priklju~en na mre`u
226.50
7.50
3568.50
3787.35
0.68
Kada je u pitanju napon na koji je
asinhroni motor priklju~en, u slu~aju da
je napajan preko motor-kontrolera PBC
Compact 7.5,380V, on ima zna~ajno
manju vrednost nego u slu~aju kada
motor radi direktno na mre`u. Ovo je
naro~ito zna~ajno za onaj motor koji u
pogonu tri paralelno spregnuta motora
nosi najmanji deo optere}enja; korisno
smanjenje napona za ovaj motor je reda
45%. Me|utim treba imati u vidu
~injenicu da svi motori u ovom pogonu
ne dolaze periodi~no u poziciju najmanje
optere}enog motora (odnosno u poziciju
onoga koji radi sa optere}enjem koje je
daleko ispod nominalnog optere}enja),
tako da navedeni zaklju~ak va`i za one
motore koji su na pozivijama 2 i 3. Ovo
zna~ajno smanjenje napona na
podoptere}enim motorima za posledicu
ima smanjeno naprezanje izolacije
asinhronog motora, {to opet za posledicu
ima produ`enje radnog veka asinhronog
motora.
Strujna u{teda u slu~aju napajanja
asinhronog motora preko ure|aja PBC
Compact 7.5,380V u ovom slu~aju je
iznosila oko 15%. Ovde je neophodno
naglasiti i to da to nije i najve}a u{teda
jer ispitivani motor iz pogona nije bio i
najmanje optere}en u periodu
ispitivanja. Smanjenje struje koje se ima
u slu~aju primene PBC Compact
7.5,380V za posledicu ima smanjenje
gubitaka, odnosno smanjenje
temperature asinhronog motora. Iz
ovoga proizilazi da je rad motora
opremljenih ovakvim ure|ajima
zna~ajno pouzdaniji.
Kada je u pitanju aktivna snaga,
odnosno aktivna energija koju je
asinhroni motor preuzimao, onda se iz
Tabele 1 zaklju~uje da je registrovana
u{teda reda 7.12%, {to je jedan od
najzna~ajnijih kvaliteta ovog ure|aja. S
druge strane, zna~ajno je napomenuti da
se u{tede u aktivnoj snazi posti`u u
{irokom opsegu optere}enja asinhronog
070]
Motor priklju~en preko ure|aja
PBC Compact 7.5, 380V
224.50
6.50
3341.29
3433.68
0.70
7.12
10.30
motora, od praznog hoda pa do
nominalnog optere}enja s tim da su
u{tede ve}e na onim motorima koji su
vi{e podoptere}eni.
Kada je u pitanju reaktivna snaga,
odnosno reaktivna energija, koju je
ispitivani asinhroni motor preuzimao iz
mre`e, u slu~ajevima kada je bio
priklju~en direktno i kada je bio napajan
preko motor-kontrolera PBC Compact
7.5,380V , u{tede su najvidljivije i
iznose u proseku 10.3%. I ove u{tede su,
kao i u{tede u aktivnoj snazi, ostvarene
u celom opsegu optere}enja asinhronog
motora. Ovo je zna~ajno iz razloga da se
u elektri~nim pogonima kao {to je ovaj u
MAXI diskontu preuzeta reaktivna
energija (reaktivna snaga) napla}uje po
vi{oj, industrijskoj tarifi obra~una
elektri~ne energije.
Kada je u pitanju smanjenje aktivne i
reaktivne snage koju asinhroni motor
preuzima iz mre`e, direktna posledica je
i smanjenje anga`ovane snage koja pak
zauzima posebno mesto u svakom
tarifnom sistemu, odnosno posebno se
napla}uje. To prakti~no zna~i, da
primena ure|aja PBC Compact 7.5,380V
doprinosi ne samo smanjenju tro{kova
za ukupnu utro{enu elektri~nu energiju,
nego i smanjenju tro{kova za
anga`ovanu snagu kao zasebnu stavku
za obra~un ukupne utro{ene elektri~ne
energije.
Poslednji parametar koji je analiziran, a
koji je u direktnoj vezi sa posmatranom
aktivnom i reaktivnom snagom, jeste
faktor snage. Registrovane vrednosti
faktora snage sa i bez kori{}enja ure|aja
PBC Compact 7.5,380V su bile 0.70,
odnosno 0.68 respektivno. To prakti~no
zna~i da se primenom ovog motorkontrolera faktor snage (a samim tim i
stepen korisnog dejstva asinhronog
motora) popravlja (popravka faktora snage
u analiziranom slu~aju je za oko 3%).
Pored svih napred navedenih zaklju~aka
evidentne su i slede}e pozitivne strane
energija
koje poseduje analizirani ure|aj. Kao
prvo, on poseduje i funkcije soft-start i
soft-stop koje za posledicu imaju
smanjenje nepotrebnih habanja
prenosnih mehanizama (le`ajeva,
reduktora) jer se imaju postepene a ne
nagle promene brzine (na taj na~in se
imaju manja mehani~ka naprezanja). U
uslovima soft-starta polazna struja
asinhronog motora je vi{estruko manja
nego u uslovima direktnog priklju~ivanja
asinhronog motora na mre`ni napon, {to
za posledicu ima vi{estruko smanjenje
padova napona u napojnoj mre`i
izazvanih polaznom strujom asinhronog
motora. Ovo se pak pozitivno odra`ava
na kompatibilnost rada asinhronog
motora sa ostalim ure|ajima
priklju~enim na zajedni~ku mre`u. Ova
~injenica je naro~ito bitna za pogone u
kojima asinhroni motor ~esto vr{i
cikluse isklju~enja i uklju~enja na mre`u
(rashladni ure|aji, kompresorske stanice
i sli~no). Osim toga, manja polazna
struja zna~i i manji toplotni impuls
generisan u namotajima motora te se i
broj dozvoljenih uklju~enja asinhronog
motora za odre|eni vremenski period
pove}ava zahvaljuju}i funkciji softstarta. Tako|e, kod motora sa ote`anim
uslovima starta kontinualnim
pove}anjem napona napajanja
asinhronog motora (soft-start) se vr{i
optimalno zaletanje asinhronog motora
pa nam nisu potrebni prebaca~i zvezdatrougao. Pored ve} pomenutog
smanjenja temperature motora koji je
napajan preko ure|aja PBC Compact
7.5,380V zna~ajna su i smanjenja buke i
vibracija asinhronih motora u pogonu,
odnosno ima se njihov osetno mirniji
pogon {to pak uslovljava ve}u
pouzdanost rada nego u slu~aju
direktnog napajanja sa mre`e (primenom
ovih ure|aja smanjuju se i tro{kovi
odr`avanja analiziranog pogona). Ono
{to je jo{ potrebno naglasiti kao
pozitivnu stranu ispitivanog ure|aja jeste
i njihova izuzetno jednostavna
eksploatacija. Malih su dimenzija tako
da ne zahtevaju nikakav dodatni prostor
u ve} postoje}oj prostoriji sa elektri~nim
pogonom, zatim, ne zahtevaju nikakvo
pomo}no napajanje (napajaju se iz ve}
postoje}eg razvodnog ormara) {to
dodatno pove}ava njihovu pouzdanost.
Na kraju ovih zaklju~nih razmatranja
vezanih za merenja na trofaznom
asinhronom motoru u MAXI diskontu
zna~ajno je izneti i neke sugestije koje
su pri ovom ispitivanju evidentirane.
Kao prvo registrovana je prili~no velika
asimetrija napona napajanja ovog
elektri~nog pogona, odnosno nije
realizovano simetriranje faza, {to za
posledicu ima i asimetriju po faznim
strujama asinhronog motora koja je reda
20%. Svakako da sve ovo doprinosi
asimetri~nom optere}enju po pojedinim
fazama. Ova razmatranja va`e za slu~aj
napajanja razmatranog pogona direktno
sa mre`e. S druge strane, primenom
ure|aja PBC Compact 7.5,380V
ostvaruje se kvalitetniji rad asinhronih
motora u pogonu pre svega zbog
jednakosti faznih napona na motoru (i
njihovom smanjenju), jednakosti faznih
struja (i njihovom smanjenju) i zbog
ujedna~avanja faktora snaga po
pojedinim fazama (i njihovom
pove}anju). Zna~i pomenuti, prisutni
negativni efekti u ispitivanom pogonu,
primenom ovog motor-kontrolera se u
velikoj meri prevazilaze.
Na kraju je jo{ neophodno konstatovati i
da su sve komparativne prednosti
napajanja asinhronih motora u ovom
pogonu preko motor-kontrolera PBC
Compact 7.5,380V do{le do izra`aja i u
situacijama kada su naponske prilike u
pogonu bile lo{ije nego li u slu~aju
direktnog napajanja motora.
2.2. Ispitivanje monofaznog ure|aja
Powerboss PB6 1.1., 220V
Ovaj ure|aj je namenjen optimalnom
upravljanju jednofaznim asinhronim
motorima. Realizovano jednofazno
merenje svih karakteristi~nih veli~ina.
Testiran je jednofazni asinhroni motor
koji pokre}e kompresor na rashladnoj
vitrini. Osnovni podaci o ispitivanom
jednofaznom asinhronom motoru u
ovom slu~aju su:
Nominalni napon:
220V; 50Hz
Nominalna struja:
3A
Nominalna snaga:
520W
Rezultati ispitivanja jednofaznog
asinhronog motora prikazani su u Tabeli
2. Generalno posmatrano, zaklju~ci koji
su izvedeni u analizama za slu~aj
ispitivanja trofaznog asinhronog motora
Tabela 2
3. Zaklju~ak
U ovom radu su prikazani rezultati
ispitivanja jedne kategorije motorkontrolera koji uslovljavaju optimizovan
rad asinhronih motora (trofaznih i
jednofaznih) u neregulisanim
elektromotornim pogonima sa
konstantnom brzinom obrtanja u okviru
jednog objekta MAXI diskonta.
Ispitivanja su realizovana u dva koraka;
prvo su sva merenja realizovana na
motorima koji su direktno priklju~eni na
mre`u a zatim su isti motori
priklju~ivani preko ispitivanih motorkontrolera. U oba slu~aja uslovi rada
motora, kao i optere}enja, bili su
identi~ni.
Rezultati merenja za slu~aj asinhronog motora u pogonu MAXIdiskonta, ispitivani ure|aj je PB6 Compact 1.1, 220V
U [V]
I [A]
P [W]
Q [Var]
cosϕ[1]
Procenat sa~uvane
aktivne energije [%]
Procenat sa~uvane
reaktivne energije [%]
071]
u slu~aju realnog elektri~nog pogona u
MAXI diskontu va`e i za ispitivani
motor-kontroler namenjen jednofaznim
asinhronim motorima MAXI diskonta,
PB6 1.1, 220V.
Ukratko re~eno u ovom slu~aju
primenom ure|aja PB6 1.1, 220V
postignute su slede}e u{tede: smanjenje
struje reda 33%, smanjenje aktivne
energije potro{nje je reda 16.61% dok je
u{teda u reaktivnoj energiji u ovom
slu~aju iznosila oko 37.75%.
I ovde je bitno napomenuti da se
primenom ure|aja PB6 1.1, 220V dolazi
do smanjenja anga`ovane snage, kroz
ostvareno smanjenje aktivne i reaktivne
snage. Tako|e, primenom pomenutog
motor-kontrolera ostvarena je popravka
faktora snage u iznosu od 25.5%.
Generalno govore}i, realizovani
procentualni efekti u{tede su zna~ajniji
na jednofaznim asinhronim motorima
nego na trofaznim, no me|utim
instalisane snage su zna~ajnije na
trofaznim motorima. Op{ti zaklju~ak
koji se name}e jeste, da na svim
asinhronim motorima koji u pogonu ne
menjaju brzinu obrtanja i imaju ve}i ili
manji stepen intermitentnosti optere}enja
ima smisla primeniti motor-kontrolere
tipa Powerboss.
Motor direktno
priklju~en na mre`u
235.88
2.52
278.07
524.32
0.47
Motor priklju~en preko ure|aja
PB6 1.1, 220V
235.11
1.89
238.46
326.40
0.59
16.61
37.75
energija
Na bazi svih izvr{enih merenja i analiza
za motor-kontrolere tipa PBC Compact
7.5,380V (za trofazni asinhroni motor) i
PB6 1.1, 220V (za monofazni asinhroni
motor) mogu se sintetizovati slede}i
generalni zaklju~ci:
smanjenje napona napajanja
asinhronih motora, {to ima pozitivan
efekat na produ`en vek trajanja
izolacije i smanjenje gubitaka u
gvo`|u asinhronog motora;
„ smanjenje struje uslovljava smanjenje
gubitaka u namotajima asinhronog
motora a samim tim i smanjenje
nepotrebnog zagrejavanja asinhronog
motora u radu, odnosno smanjenje
temperature motora u uslovima
normalnog rada;
„ smanjenje aktivne energije (snage) i
reaktivne energije (snage) koju
asinhroni motor preuzima iz mre`e za
istu vrednost optere}enja na vratilu {to
za posledicu ima pove}anje stepena
iskori{}enja pogona, zatim bolje
naponske prilike u mre`i, smanjenje
gubitaka i osloba|anje kapaciteta u
napojnoj mre`i;
„ zna~ajan popravak faktora snage (i
stepena korisnog dejstva) kao i
ujedna~avanje napona i struja po
fazama u slu~aju postojanja
nesimetrije u sistemu napajanja
asinhronog motora; popravkom faktora
snage se smanjuje potreba za
kompenzacionim elementima
(baterijama kondenzatora);
„ smanjenje anga`ovane snage, koja se u
ve}ini tarifnih sistema za obra~un
elektri~ne energije (a posebno po
va`e}em tarifnom sistemu
Elektroprivrede Srbije) posebno
vrednuje i napla}uje;
„ sve napred pomenute efikasnosti
dolaze do izra`aja utoliko vi{e ukoliko
je asinhroni motor du`e vremena u
re`imu praznog hoda (ili
podoptere}en), odnosno ako je u
izra`enom intermitentnom pogonu u
kome je odnos vremena praznog hoda
(podoptere}enja) prema vremenu
optere}enja ve}i;
„ postoje}e funkcije soft-start i soft-stop,
su od zna~aja bilo da se motor u
neregulisanom elektromotornom
pogonu pokre}e rastere}en ili
optere}en ({to je naravno te`i slu~aj);
naime ovim funkcijama se elimini{u
negativni efekti slede}eg tipa:
smanjuje se optere}enje mre`e iz koje
se motor napaja po{to njihova polazna
struja dosti`e i do nekoliko puta ve}e
vrednosti od nominalnih (zavisno od
snage motora), elektri~ne komponente
„
u instalaciji asinhronog motora koje bi
se birale shodno ovako velikim
polaznim strujama bile bi zna~ajno
skuplje, vratilo motora, prenosni
mehanizam i le`ajevi bi trpeli
ekstremna optere}enja a to bi se
odrazilo na skra}enje njihovog
`ivotnog veka; zahvaljuju}i
funkcijama soft-starta i optimizacije
rada asinhronih motora u analiziranom
pogonu oslobo|eni su kapaciteti za
priklju~enje novih potro{a~a bez
dodatnih ulaganja u pove}anje
kapaciteta postoje}e transformatorske
stanice i napojnih kablova objekta;
„ smanjenje cene odr`avanja kao i
produ`enje veka trajanja motora;
velika razlika u momentima motora i
pogonjenog tereta u toku polaska i
zaustavljanja kao i tokom perioda
optere}ivanja, odnosno rastere}ivanja
motora ~ini da mehani~ke komponente
u pogonu koje su u vezi sa vratilom
motora trpe izuzetno velika mehani~ka
naprezanja i usled toga ubrzano dolazi
do zamora materijala i njegovog
propadanja (habanje le`ajeva, kidanje
prenosnih i transportnih traka, habanje
zup~anika u prenosnom sistemu
reduktora i sli~no) {to je upotrebom
analiziranih motor.kontrolera
izbegnuto;
„ smanjenje ne samo struja pri polasku
nego i u periodima kada motor radi sa
optere}enjem koje je manje od
nominalnog dovodi do smanjenja
nepotrebnog zagrejavanja asinhronog
motora ({to je veoma zna~ajno ako se
zna da pove}anje temperature motora
od 10°C u odnosu na dozvoljenu
temperaturu duplo smanjuje vek
trajanja motora);
„ smanjenje buke i vibracija u pogonu;
„ smanjenje pada napona i nepotrebnih
gubitaka u instalaciji iz koje se
asinhroni motor napaja;
„ jednostavnost instalacije ure|aja i
njihova jednostavna eksploatacija;
„ postojanje mogu}nosti tzv. “pametnog
kvara”, {to u stvari zna~i da u slu~aju
bilo kakvog kvara na samom motorkontroleru on pu{ta pun napon ka
motoru tako da pogoni u kojima su ovi
ure|aji instalirani ne}e biti ugro`eni u
smislu da se nepotrebno zaustave a pri
tome }e biti uklju~ena indikacija na
samom ure|aju (ili na nekom drugom
`eljenom mestu) koja }e signalizirati
njegov kvar;
„ postojanje mogu}nosti daljinske
kontrole i nadzora nad ovim motorkontrolerima koja se mo`e realizovati
preko standardnih programabilnih
072]
logi~kih kontrolera (PLC), {to je pak
od interesa za one pogone koji rade u
ote`anim uslovima kao i za pogone
koji su te`e pristupa~ni;
„ smanjenje brzine postoji u odnosu na
slu~aj kada se motor napaja direktno iz
mre`e, ali je ono bezna~ajno sa
aspekta neregulisanih elektri~nih
pogona;
„ postojanje vi{ih harmonika je
evidentno, ali su njihovi sadr`aji manji
od dozvoljenih grani~nih vrednosti
koje su propisane standardima koji
tretiraju ovu oblast.
Svi pobrojani zaklju~ci vode ka
konstataciji da se primenom ure|aja
ovog tipa pouzdanost pogona sa
asinhronim motorima zna~ajno
pove}ava. S druge strane njihova
ekonomi~nost (rok otplate) se realizuje
zavisno od konkretne primene.
4. Literatura
[1] G.\uki}, P.@ivkovi}, @.\uri{i},
B.Bukorovi}, Analiza jedne klase
ure|aja za u{tedu elektri~ne energije u
neregulisanim elektromotornim
pogonima sa asinhronim motorima,
Savetovanje JUKO CIGRE, Banja
Vru}ica, maj 2003.
[2] G.\uki}, P.@ivkovi}, B.Dimitrijevi},
U{teda elektri~ne energije u
industrijskim pogonima sa
neregulisanim asinhronim
motorima,Electra III, Herceg Novi, 0711.06.2004., str.167-174.
[3] Uputstvo za instalaciju ure|aja
Powerboss PBC Compact
[4] Uputstvo za kori{}enje mernog
sistema CIRCUTOR AR5
energija
Dejan Mili}evi}, dipl. in`. el. tehn.
Mr Stojan Simi}, dipl. in`. ma{.
Rafinerija ulja a.d. Modri~a, Republika Srpska, BiH
UDC: 628.166.094.3‡926.214=861
Prednosti automatske
regulacije pri dovo|enju
vazduha kod biolo{ke
obrade otpadnih voda
a aerobne biolo{ke procese
obrade otpadnih voda neophodno
je obezbijediti dovoljno kiseonika
i dovoljno efikasan kontakt kiseonika,
organskih komponenata i
mikroorganizama. U cilju odr`avanja
aerobnih uslova postoji potreba za
stalnim uno{enjem kiseonika u otpadnu
vodu. Uobi~ajeno je uno{enje kiseonika
preko vazduha mada je mogu}e i
uno{enje tehni~kog kiseonika. Operacija
kojom se vr{i uvo|enje vazduha ili
kiseonika u vodu naziva se aeracija.
Z
Aeracija je operacija u obradi voda
kojom se gasovita faza obi~no vazduh ili
kiseonik, i voda, dovode u kontakt u
cilju ostvarivanja {to intenzivnijeg
prenosa gasova. Stoga se posebna
pa`nja, naro~ito pri projektovanju
postrojenja za velike kapacitete mora
posvetiti izboru adekvatnog aeracionog
sistema.
Kao u svim tehni~kim procesima tako i u
procesu aeracije pri biolo{koj obradi
otpadnih voda automatizacija ima sve
ve}u primjenu. U ovom radu se
obja{njava koje su prednosti i kako se
automatskom regulacijom procesa aeracije
mo`e uticati na u{tedu energije pri
biolo{koj aerobnoj obradi otpadnih voda.
Upravljanje procesom aeracije
Koncentracija rastvorenog kiseonika u
aeracionom bazenu je veli~ina na osnovu
koje se upravlja procesom aeracije.
Aeratorima treba unijeti toliko vazduha
(kiseonika) u otpadnu vodu koliko je
potrebno da se odr`i `eljena
koncentracija rastvorenog kiseonika u
aeracionom bazenu.
Osnovni zadatak upravljanja procesom
aeracije je da se obezbijedi potrebna
koncentracija rastvorenog kiseonika uz
Rezime
Za odr`avanje `ivotnih aktivnosti mikroorganizama pri biolo{koj obradi otpadnih
voda neophodno je obezbijediti potrebnu koli~inu kiseonika. Operacija kojom se
vr{i uvo|enje vazduha ili kiseonika u otpadnu vodu naziva se aeracija. Postoje
razli~iti tipovi aeracije, pa shodno tome i razli~ita konstrukciona rje{enja ure|aja i
opreme za aeraciju. U savremenim aeracionim sistemima vazduh se naj~e{}e
obezbje|uje pomo}u kompresora niskog pritiska i sistemom cjevovoda dovodi do
odgovaraju}ih elemenata za distribuciju, tzv. distributera vazduha pomo}u kojih se
uvodi u otpadnu vodu.
Dovo|enje potrebne koli~ine vazduha neophodne za aeraciju mo`e se regulisati
ru~no i automatski. U ovom radu se navodi koje su prednosti i kako se automatskom
regulacijom procesa aeracije mo`e uticati na u{tedu energije pri biolo{koj obradi
otpadnih voda.
Klju~ne rije~i: otpadna voda, biolo{ka obrada, automatska regulacija, u{teda
energije.
Abstract
In wastewater treatment for microorganism biological activity is necessary provide
oxygen demand. In treatment of wastewater, an aeration is a process of air or
oxygen injection. There are a different types of aeration and therefore different
construction design of devices and equipment for aeration. In present, aeration
sysstems air was provided usually by low preasure compressor and delivered by
pipelines to elements for distribution so called ait diffusor which introduce air in
wastewater.
Supply of required oxygen demand necessary for process of aeration could be
manual or automatic regulated. In this paper one can see the incorporation of
effective automated control of the aeration process.
Key words: wastewater, biological treatment, automation control, energy saving.
minimalnu potro{nju energije za dovod
vazduha u aeracioni bazen.
Automatskim upravljanjem procesa
aeracije se reguli{e koli~ina vazduha
pomo}u ra~unara ili kontrolera da bi se
zadovoljili promjenljivi zahtjevimi za
kiseonikom i odr`ala potrebna koli~ina
rastvorenog kiseonika u vodi. Prednosti
automatskog upravljanja aeracijom su
obezbje|ivanje cjelokupnosti i
neprekidnosti procesa, pove}anje
pouzdanosti procesa i smanjenje
tro{kova obrade otpadne vode.
073
Ru~no upravljanje
Ru~no upravljanje procesom aeracije se
obi~no vr{i kada je konstantan protok
vazduha koji se dovodi u aeracioni
bazen i kada u toku biolo{kog tretmana
vode ne varira potrebna koli~ina
rastvorenog kiseonika. U sistemima za
biolo{ku obradu otpadnih voda kod kojih
se promjene de{avaju jednom ili dva
puta dnevno, odnosno sedmi~no ili
sezonski primjenjuje se ru~no
upravljanje procesom aeracije. U tom
slu~aju protok vazduha se podesi tako da
energija
su zadovoljene i
najzahtjevnije
predvi|ene potrebe za
kiseonikom u narednom
periodu. Na ovaj na~in se
nepotrebno tro{i energija
jer u ve}ini vremena se
isporu~uje vi{e kiseonika
nego {to je potrebno.
U praksi kod velikog
broja postrojenja za
tretman otpadnih voda ne
dolazi do promjene
re`ima rada pa se koristi
ru~no upravljanje
procesom aeracije. U
postrojenjima za biolo{ki
tretman otpadnih voda
kod kojih se ru~nom
regulacijom ne mo`e
odr`avati zahtijevana
koli~ina rastvorenog
kiseonika, u
odgovaraju}em
vremenskom periodu i u
odre|enim dijelovima
aeracionog bazena,
neophodna je primjena
automatske regulacije.
Slika 1
Slika 2
Automatsko
upravljanje
Automatsko upravljanje
sadr`ajem rastvorenog
kiseonika u vodi je jedini
na~in u praksi da se
zadovolje zahtjevi za
kiseonikom, a ujedno
umanji broj problema
koji nastaju pri aeraciji i
smanje tro{kovi potro{nje
energije. Koli~ina
energije potrebna za
proces aeracije iznosi 50
do 90% od ukupno
zahtijevane energije za
biolo{ki tretman vode,
tako da se primjenom
automatskog upravljanja
mo`e ostvariti znatna
u{teda energije. Kod
postrojenja za biolo{ki
tretman otpadnih voda
potreba za koli~inom
vazduha koji se uvodi u vodu nije
konstantan, ve} obi~no varira. Ru~no
regulisanje procesa aeracije mo`e da
zadovolji neka manja variranja zahtijeva
za rastvorenim kiseonikom ali u ve}ini
slu~ajeva te varijacije su veoma velike
tako da ru~na regulacija ne daje `eljene
rezultate. U odnosu na ru~nu regulaciju
automatskom regulacijom rastvorenog
kiseonika u vodi se mo`e u{tediti od 25
do 40% energije.
Zavisnost koncentracije rastvorenog
kiseonika u otpadnoj vodi od na~ina
upravljanja procesom aeracije data je na
slici 1.Pore|enje potro{nje energije pri
ru~nom i automatskom upravljanju
procesom uvo|enja vazduha u otpadnu
vodu pomo}u distributera vazduha je
prikazano na slici 2.
Prilikom pove}anja protoka vazduha
kroz otvore distributera efikasnost
074]
transporta kiseonika opada i smanjuje se
efikasnost procesa aeracije zbog porasta
pada pritiska kroz distributer vazduha.
Dakle, potrebno je postepeno smanjivati
protok vazduha da bi se zadovoljili
zahtjevi za kiseonikom, a u cilju
odr`anja maksimalne efikasnosti
transporta kiseonika u toku procesa
aeracije. Izbor set-pointa rastvorenog
kiseonika za kontroler je tako|e u vezi
energija
sa utro{enom energijom u toku procesa
aeracije. U aeracionim sistemima,
varijacija procesa aeracije se mo`e
opisati slede}im izrazom:
=α . F . kL a . (c* – c) – r
(1)
gdje su:
c, mg/l, - zapreminska masena
koncentracija rastvorenog kiseonika u
vodi,
τ, h - vrijeme,
α ,-, - relativni stepen prenosa kiseonika
u otpadnoj vodi (?-faktor),
F , - , - odnos zapreminskog koeficijenta
transporta kiseonika u otpadnoj vodi i
standardnog zapreminskog koeficijenta
transporta kiseonika u ~istoj vodi,
kLa,1/h, -zapreminski koeficijent
transporta kiseonika pri standardnim
uslovima ispitivanja (sadr`aj kiseonika u
vodi nula, ~ista voda, temperatura vode
20oC),
c*, mg/l, - ravnote`na zapreminska
masena koncentracija rastvorenog
kiseonika u vodi,
r, mgO2/l/h, - stepen zapreminske
respiracije.
Savremena strategija upravljanja
aeracijom
Stepen automatizacije - U zavisnosti od
toga koliko automatizovano postrojenje
`elimo mo`emo imati situaciju gdje su
ru~na manipulisanja veoma frekventna i
zasnivaju se na
vizuelnoj kontroli pa do
Slika 3
situacije gdje se pomo}u
odre|enog hardvera i
softvera prora~unava setpoint i na osnovu toga
vr{i aeracija. Kod novih
postrojenja za tretman
otpadne vode visoko
automatizovani sistem za
vo|enje i monitoring
procesa u~estvuje od 1 do
5% u ukupnoj cijeni
postrojenja.
Automatizacija
postoje}ih postrojenja je
ne{to zahtjevnija jer treba
da se prilagodi
postoje}em stanju.
Sistemi upravljanja Automatska kontrola
koncentracije rastvorenog
kiseonika u vodi se vr{i
na taj na~in {to se zadaje
set-point `eljene
koncentracije, a koncentracija se
pomo}u on-line instrumentacije mjeri na
odre|enom mjestu u bazenu i poredi sa
set-pointom. Razlika izme|u ova dva
signala je upravlja~ki signal.
Principi kontrole - U ve}ini slu~ajeva
kontrola rastvorenog kiseonika se vr{i
pomo}u konvencionalnih feedback ili
feedforward-feedback kontrolera.
Feedback kontrolna petlja se sastoji od
slede}ih elemenata: senzor mjeri
koncentraciju rastvorenog kiseonika i
preko komparatora se ta vrijednost
poredi sa `eljenom vrijedno{}u (setpoint) i dobijamo signal gre{ke. Signal
gre{ke se vodi na kontroler koji
prora~unom daje komandni signal koji
se vodi na izvr{ne elemente
(kompresor). Feedforward djelovanje se
dodaje kontroleru da bi se na neke
promjene u procesu moglo br`e
reagovati. U na{em slu~aju na
feedforward kontroler se dovodi signal
sa senzora koji mjeri dotok otpadne vode
u bazen. Za feedforward kontroler se
obi~no ka`e da vr{i fino pode{avanje.
[ematski prikaz petlji sa feedback i
feedforward-feedback kontrolerima je
dat na slici 3.
Kontrolne funkcije - Kontrolni signal na
izlazu iz kontinualnog kontrolera
(proporcionalno-integralnog kontrolera)
sadr`i dvije komponente, proporcionalnu
i integralnu. Proporcionalno-integralna
kontrola je obi~no adekvatna za
aeracione sisteme. Kontrolni signal ima
slede}i oblik:
075]
gdje su:
cdif- razlika izme|u set point
koncentracije rastvorenog kiseonika i
izmjerene koncentracije rastvorenog
kiseonika,
τ - vrijeme,
Kp - proporcionalno poja~anje,
Ki - integralna vremenska konstanta.
Strategije kontrole koncentracije
rastvorenog kiseonika
U aeracionim sistemima koji su
projektovani tako da se mije{anje vr{i u
cijelom bazenu zahtjev za kiseonikom je
ravnomjeran. Automatska kontrola
koncentracije rastvorenog kiseonika u
bazenu se bazira na senzoru koji mjeri
koncentraciju i nalazi se u petlji sa
povratnom spregom. Zbog pove}anja
efikasnosti koristi se vi{e senzora i vi{e
petlji. Na slici 4 je prikazan tipi~an
primjer sistema automatskog upravljanja
koncentracijom rastvorenog kiseonika za
slu~aj dubinske (difuzione) aeracije
otpadne vode.
Elementi sistema upravljanja
Instrumentacija - je najva`niji dio ovoga
sistema. Pogre{an izbor opreme bi
zna~io i nefunkcionalan sistem. Sva
instrumentacijska oprema koja se koristi
je standardna i koristi se pri upravljanju
hemijskim i industrijskim procesima.
Bez sumnje jedno od najva`nijih
mjerenja je kontinualno mjerenje
energija
Slika 4
koncentracije rastvorenog kiseonika
koje se vr{i pomo}u senzora. Nije
porebno napominjati koliko je va`no da
ovaj senzor bude precizan i pouzdan.
Senzori za mjerenje koncentracije
rastvorenog kiseonika su obi~no
elektrohemijske }elije koje su u dodiru
sa fluidom preko membrane koja
propu{ta kiseonik. Koncentracija
kiseonika u elektrolitu }elije raste i
usled hemijske reakcije dolazi do
promjene napona na elektrodama. Struja
koja protekne izme|u elektroda pretvara
se u elektri~ni signal koji je
Slika 5
076]
proporcionalan koncentraciji kiseonika u
fluidu. Oprema za mjerenje protoka
kiseonika je tako|e va`an element
sistema. Postoji vi{e principa kojima se
indirektno mo`e mjeriti protok. Naj~e{}e
se koriste mjera~i diferencijalnog
pritiska ili mjera~i masenog protoka.
Mjerenje pritiska i temperature se vr{i na
usisu i potisu kompresora.
Izvr{ni elementi - u ovom sistemu
izvr{ni elementi su kompresori i
regulacioni ventili.
Kontroler - kontroleri se mijenjaju iz
dana u dan teko da je te{ko re}i koji
ta~no koristiti. Ali u svakom slu~aju
koristi se programabilni logi~ki
kontroler.
Primjer upravljanja aeracijom
Ako se radi o promjenljivom kapacitetu
isporuke kiseonika, kompresorom se
mo`e upravljati preko pode{avanja
membrane klapne koja se nalazi na ulazu
u kompresor. Odre|eni aeracioni sistem
je projektovan tako da radi sa relativno
konstantnim pritiskom u sistemu, {to
rezultuje nelinearnom vezom izme|u
polo`aja membrane klapne na ulazu i
protokom kroz kompresor. Me|utim
struja motora kompresora i protok kroz
kompresor su skoro u linearnoj vezi,
tako da se polo`aj membrane klapne na
ulazu u kompresor mo`e iskoristiti za
energija
Slika 6
upravljanje kompresorom. Ovo je
prikazano na slici 5.
Na slici 6 je prikazana {ema
kompleksnog sistema upravljanja
aeracionim procesom gdje se u svakom
bazenu nalazi senzor koji mjeri
koncentraciju rastvorenog kiseonika.
Osim toga svaki bazen pojedina~no ima
mjerenje protoka vazduha, kontrolere i
regulacione ventile {to omogu}ava
pode{avanja `eljene koncentracije
rastvorenog kiseonika za svaki bazen.
Tako|e, treba napomenuti da je kontrola
kiseonika u svakom bazenu nezavisna od
drugih bazena. Sistem kompresora je
povezan tako da je jedan ili vi{e
kompresora upravljan preko kontrolera
da bi mogao da odgovori na
promjenljive potrebe za kiseonikom u
bazenima dok se ostali kompresori
upravljaju tako da daju konstantan izlaz
("osnovno napajanje" kiseonikom).
Zaklju~ak
Pri biolo{koj obradi otpadnih voda
automatizacija upravljanja procesom
aeracije dovodi do znatne u{tede
energije, a pri tome su u svakom
trenutku vremena i u svim dijelovima
aeracionog bazena potrebe za
kiseonikom zadovoljene.
Litertaura
[1] *** Fine Pore Aeration Systems,
U.S. Environmental Protection Agency,
Cincinnati, 1989.
[1] Ljubisavljevi}, D., \uki}, A., Babi},
B.: Pre~i{}avanje otpadnih voda,
Gra|evinski fakultet, Beograd, 1995.
U svakom bazenu se nalazi senzor koji
mjeri koncentraciju rastvorenog
kiseonika i taj signal se prosle|uje do
kontrolera koji je povezan sa
kontrolerom protoka vazduha. Kontroler
protoka vazduha dobija signal sa
mjera~a protoka vazduha i poslije obrade
signala {alje signal prema regulacionom
ventilu koji omogu}ava odre|eni protok
vazduha.
077]
energija
@ivota Mitrovi}, Mileta Jovi~i}, Branislav Radovanovi}
NIS Petrol RNP
UDC: 620.97 : 662.765=861
Energetski potencijal
rafinerijskih otpadnih
gasova
Iskori{}enje energije otpadnog gasa sa
kataliti~kog krekinga (FCC)
Opis procesa fluidnog
kataliti~kog krekinga (FCC)
Naziv postrojenja dolazi od naziva
fluidizovanog sloja ~estica katalizatora
koji cirkuli{e kroz postrojenje
omogu}avaju}i reakciju krekovanja
ugljovodonika. FCC se sastoji od dve
procesne posude. Glavna je reaktor u
kome se sirovina krekuje a druga je
regenerator u kome se katalizator
osloba|a od natalo`enog koksa koji je
tako|e produkt krekovanja. Proces
sagorevanja koksa se odvija u fluidnom
sloju katalizatora na temperaturi izme|u
650 do 7200 C.
Fluidni kataliti~ki ktreking (FCC) je
jedan od klju~nih procesa u ve}ini
rafinerija nafte. FCC pretvara manje
vredne te{ke ugljovodonike u lak{e i
vrednije proizvode. Struktura proizvoda
je data tabeli 1.
Tradicionalni dizajni postrojenja
kataliti~kog krekinga
Rafinerije koriste proces kataliti~kog
krekovanja ve} vi{e od pedeset godina.
U svom dugom veku trajanja proces je
do`iveo brojna pobolj{anja. U po~etku je
ve}ina postrojenja za kataliti~ko
krekovanje je bila sa jednostepenim
regeneratorom. Novija postrojenja su
uglavnom sa dvostepenom
regeneracijom katalizatora tj. njegovim
osloba|anjem od natalo`enog koksa koji
je tako|e proizvod hemijske reakcije
krekovanja ugljovodonika. Sagorevanje
koksa je potpuno ili nepotpuno tj do
ugljen dioksida ili do ugljen monoksida.
Regeneracija energije iz postrojenja
kataliti~kog krekinga uklju~uje energiju
dimnog ili otpadnog gasa sa pone{enim
~esticama katalizatora, energiju dobijenu
Rezime
Fluidni kataliti~ki kreking (FCC) se koristi u rafinerijskoj preradi za konverziju
te{kih ulja u benzin i druge lake produkte. FCC se sastoji od dve procesne posude.
Glavna je reaktor u kome se sirovina krekuje a druga je regenerator u kome se
katalizator osloba|a od natalo`enog koksa koji je tako|e produkt krekovanja.
Proces sagorevanja koksa se odvija u fluidnom sloju katalizatora na temperaturi
izme|u 650 do 7200 C. Nastali otpadni gas odlazi u tre}i stepen separatora gde se
uklanjaju krupne ~estice katalizatora.. Nakon toga gas se upu}uje u ekspander za
iskori{}enje energije gasa. Ekspanzijom gasa kroz ekspander njegova energija se
pretvara u mehani~ku snagu koja pokre}e kompresor koji snabdeva process
vazduhom za sagorevanje i fluidizaciju. Gas iz ekspandera, skoro na atmosferskom
pritisku i temperaturi od 600 0C, odlazi u CO (ugljen monoksid) bojler ili
izmenjiva~ toplote gde se preostala toplota koristi za proizvodnju vodene pare ili
predgrevanje sirovine. Otpadni gas zavisno od po~etnog pritiska, temperature i
masenog protoka mo`e da vrati u proces od 10,000 to 35,000 konjskih snaga. To
zna~i da ekspander proizvodi vi{e energije no {to je potrebno za kompresor. Ova
dodatna energija mo`e se prevesti u elektri~nu struju pomo}u generatora.
Klju~ne re~i: FCC, otpadni gas, ekspander, iskori{}enje energije
Refinery Off Gases Energy Potential
FCCU Off Gas Power Recovery
The fluid catalytic cracking (FCCU) process, is widely used in petroleum refining
for the conversion of oil feed stocks to gasoline and other light hydrocarbon
products. The FCC utilizes basically two processing vessels. One, the reactor, is the
main vessel where the oil feed stock is cracked and the other is the regenerator
where the carbon deposits from the cracking process are burned off the catalyst
particles. This conversion takes place over a fluidized catalyst bed at a temperature
of between 650 do 720 deg C. The resulting flue gas then flows to a third stage
separator where the large catalyst particles are removed. The gas leaves the top of
the separator and enters the power recovery expander. The flue gas is expanded
through the expander where energy is converted into mechanical power, which
drives the compressor during normal operation to supply both combustion and
fluidizing air to the process. The expander exhaust is basically atmospheric
pressure and approximately 600 deg C and goes to a CO (carbon monoxide) boiler
or heat exchanger where the remaining heat is used for generating steam or raising
the temperature of the incoming feed stock. The flue gas, depending on basic
conditions of pressure, temperature and mass flow is capable of supplying from
10,000 to 35,000 horsepower to the process.This means that the expander recovers
more energy than the power required by the compressor. This additional energy can
be converted to electricity by utilizing an electric motor/generator.
Key words: FCC, flue gas, expander, power recovery
078
energija
Tabela 1 Strukura produkata procesa kataliti~kog krekinga
hla|enjem katalizatora i energiju
dobijenu hla|enjem gasnih ulja koja su
tako|e proizvodi krekovanja.
Naziv proizvoda
% mas u odnosu na sirovinu
Lo`ivi gas
2- 5 %
Turbo ekspander
Propilen
3- 11 %
Propan
2-5%
C4-frakcija
8-15%
Laki krekovani benzin
8-12%
Te{ki krekovani benzin
38-45%
Lako cikli~no plinsko ulje
10-25%
Dekantirano ulje (proizvod dna frakcionatora)
2-10%
Koks
3-8%
Jedno od najzna~ajnijih pobolj{anja na
postrojenju kataliti~kog krekinga je
dodavanje sistema za obnovu
(regeneraciju) energije ili tzv
“energetske kompozicije” (power
recovery train) na tok otpadnog gasa iz
regeneratora u kojoj je klju~ni deo
turboekspander (slike 1 i 2).
Otpadni gas iz regeneratora, koji je
proizvod sagorelog koksa iz procesa
krekovanja, odlazi u tre}i stepen
separatora (tj ciklona) gde se uklanjaju
zaostale i najfinije ~estice katalizatora
kako bi se za{titio ekspander od erozije i
`ivotna sredina do dozvoljene granice za
emisiju pra{ine sa postrojenja. Nakon
toga se pre~i{}eni gas upu}uje u
ekspander koji pokre}e kompresor za
vazduh i/ili elektri~ni generator koji se
nalazi na istoj osovini kao {to se vidi na
slikama 1 i 2. Ekspanzijom gasa kroz
ekspander njegov pritisak se pretvara u
kineti~ku energiju preko ekspanzionih
mlaznica a zatim u preko lopatica
turbine u mehani~ku snagu koja pokre}e
kompresor koji snabdeva proces
vazduhom za sagorevanje koksa i
fluidizaciju katalizatora. Temperatura
dimnog gasa pada usled adiabatskog
{irenja saglasno Brajtonovom siklusu, i
u proseku taj pad je 110 C. Gas iz
ekspandera, skoro na atmosferskom
pritisku i temperaturi od 600 0C, odlazi
u CO bojler (u kome sagoreva ugljen
monoksid) ili izmenjiva~ toplote gde se
preostala toplota (osetna toplota) koristi
za proizvodnju vodene pare ili
predgrevanje sirovine. Otpadni gas
zavisno od po~etnog pritiska,
temperature i masenog protoka mo`e da
vrati u proces od 10,000 to 35,000
konjskih snaga. To zna~i da ekspander
proizvodi vi{e energije no {to je
potrebno za kompresor koji snabdeva
process vazduhom. Ova dodatna energija
mo`e se prevesti u elektri~nu struju
pomo}u generatora.
Slika 1 ataliti~ka sekcija postrojenja FCC sa turboekspanderom
Slika 2 Power recovery train (PRT) - energetska kompozicija u kompletu
Zaklju~ak
Fluidni kataliti~ki kreking pored
va`nosti produkata koje daje, jedno je
od retkih rafinerijskih postrojenja koje
mo`e zadovolji samo sebe u
energetskom smislu. [ta vi{e, proces
mo`e da bude i izvoznik energije.
Neophodan uslov za to je ugradnja
turboekspandera dimnog gasa i bojlera
za sagorevanje ugljen monoksida.
Ugradnjom turboekspandera ujedno se
079]
energija
re{ava i deo ekolo{kih problema koje
generi{e postrojenje kataliti~kog
krekinga, naime tre}i stepen ciklona
svodi emidiju pra{ine (~estica
katalizatora) na meru dozvoljenu
savremenim ekolo{kim standardom.
Literatura
Understand FCCU heat integration, E.
Chen, Foster Wheele, houston, HP
November 2002
Energy Efficient Process Technologies
and BestPractices, Valero Energy
Coorporation, Chemical and Refining
Industries, Texas Technology Showcase
2003
080]
energija
Imre G.Molnar
SGS Beograd
UDC: 551.583 : 303.444/.446(497.11)=86
CCP (Climat Change
Programme) kompanije
SGS (Societe General de
Surveillance) njegove
prednosti i primena u
na{im uslovima
Rezime
U zemljama potpisnicama Kyoto Protokola su, od 16.02.2005.god. stupile na snagu prve obaveze na polju evidencije, registracije i
smanjenja emisije gasova sa efektom staklene ba{te. Obaveze dr`ava su, Nacionalnim Planovima Raspodele, NAP (National Allokations
Plan), prenete na privredne subjekte koji su registrovani kao najve}i zaga|iva~i pomenutim gasovima.Te obaveze se kasnije
sankcioni{u, prvo bla`e a zatim veoma strogo, po~ev od 2008. godine. Do 2008. godine se evidentira i prati emisija CO2 i ostalih
gasova sa efektom staklene ba{te, GHG (Greenhouse Gases) a od tog datuma stupa na snagu odredba za smanjenje emisije GHG
gasova izra`eno u ekvivalnetu u odnosu na ugljen dioksid, u tCO2eq, prema uredbama EU br. 87/2003 i 156/2004.
Na{a kompanija, SGS (Societe General de Servillance) je razvila sopstveni program, po nazivu, CCP (Climate Change Programmme)
koji se bavi validacijom projekata sa aspekta ispunjenosti svih postavljenih zahteva, verifikacijom emisije radi utvr|ivanja obaveza ili
proizvoljnog izve{tavanja i certifikacijom redukcije emisije pomenutih gasova.U mnogim zemljama evropske unije SGS je akreditovana
ku}a za certifikaciju emisije i redukcije emisije gasova sa efektom staklene ba{te bez koje nije mogu}e ispuniti zahteve propisane
skupom normativa Kyoto Protokola i prate}im uredbama EU.
U na{oj zemlji u ovom momentu kada jo{ uvek nije ratifikovan Kyoto Protocol, postoji na~in da se dr`ava i privredni subjekti ipak
uklju~e uz pomo} stranih investitotra u projekte takozvanog «Mehanizam ^istog Razvoja» CDM (Clean Developmet Mechanizm) ili
«Zajedni~ka Primena» JI (Joint Implementation) u kome bi svaka strana na{la svoj interes.
Cilj CCP-a je da pomogne u oceni i sprovo|enju ovakvih projekta, indentifikaciji izvora {tetnih gasova kao i da omogu}i klijentima
kori{}enenje tzv. karbon kredita i kasnije, uklju~enje u trgovinu pravima, ETS (Emission Trading Scheme) u vezi emisije gasova sa
efektom staklene ba{te.
Rad se bavi predstavljanjem CCP programa, njegovih mogu}nosti, primene kod nas i prednostima koje donosi klijentu u postoje}im
uslovima.
Klju~ne re~i: UNFCCC (United Nation Fremwork Conventin on Climate Change), Kyoto Sporazum (Kyoto Protokol), GWP
(Global Warming Potentials), CDM (Clear Development Mechanism), DOE (Designated Operational Entities)
SGS (Societe Generale de Surveillance) Climate Change Proramme (CCP), it‘s advantages and usages in our
conditions
Since 02/16/2005 in all countries that are the members of Kyoto Protocol the mether of the law obligations are evidention, Since
02.16.2005 in all contries that aremembers of Kyoto Protokol the mether of the law obligations are evidention, registration and
decrease in greenhouse gases emission. States obligations are consigned to the economic subjects that are registrated as the biggest
contaminant with these gases by the National Allokations Plan (NAP). That obligation will be assent sllowly at first but more and more
rigirously later, started with year of 2008. By the year of 2008, the emission of all greenhouse gases GHG (Greenhouse Gases) as well
as CO2 will be continuously recorded and accessaried and than, after mentioned period, will begin appliance of regulation about
decrease emission of greenhouse gases that is expressed in equivalence refering to CO2, in tCO2eq, according to regulations EU No.
87/2003 and 156/2004.
Our company, SGS (Societe General de Servillance), has developed our own program, named CCP with initial intention to validate
projects in fraught established demand point of view, to verifie emission to determine liability or voluntary reporting and to certificate
reduction in emission of mention gases. In the most countries, members of EU, SGS is known as accreditationed company for giving
certificates related to emission and its reduction in the greenhouse gases without which isn't possible to accomplish requests that are
conventional in normative entacment of Kyoto Protocol as well as concomitant regulation of EU.
At this moment in our country Kyoto Protocol isn’t ratify yet so it is possibble for country and its economy subjects to join so called
CDM (Clean Developmet Mechanizm) or JI (Joint Implementation) project helped by foreign investors that should be productive for
both sides.
The aim of CCP is to help measuring and implementation of project like those ones, identification the sources of deterimental gases as
well as to enable the use of so called carbon credit to its clients and later inclusion in licence market referenced with emission of the
greenhouse gases.
The Paper deals with presentation of CCP, its possibility, usage in our country and priority that brings to client in existent
conditions.Basic guidelines for the preparation of a technical paper for the Second Balkan Power Conference are presented. This
document is itself an example of the desired layout (inclusive of this abstract) and can be used as a template. The document contains
information regarding desktop publishing format, type sizes, and typefaces. Style rules are provided that explain how to handle
equations, units, figures, tables, abbreviations, and acronyms. Sections are also devoted to the preparation of acknowledgments,
references, and authors' biographies. The abstract is limited to 150 words and cannot contain equations, figures, tables, or references.
It should concisely state what was done, how it was done, principal results, and their significance.
081
energija
1.Uvod
Promena klime koja je nastala kao
posledica neumerene i nedovoljno
kontrolisane industrijalizacije,vo|ene
isklju~ivo profitom, bez analize
posledica, prouzrokovala je zna~ajni
poreme}aj klime na na{oj planeti.
Nau~nici su ve} sedamdesetih godina
upozoravali na tzv. „efekat staklene
ba{te“ koji prouzrokuje globalno
zagrevanje planete, a nastaje kao
posledica emisije i nagomilavanja
gasova sa efektom staklene ba{te, GHG
(Greenhous Gases).To su tri grupe
gasova:
Kyoto Protokol, preko svojih
mehanizama, omogu}uje
~lanovima u~e{}e u kori{}enju
fondova i kredita namenjenih
energetskom sektoru.Pojekti u
energetskom sektoru, koji se
finansiraju od strane svetske
banke i ostalih fondova,
obra|uju pre svega upore|enje
Referentnog scenarija (neko
postoje}e stanje u odre|enoj
godini) sa O~ekivanim
scenarijom u funkciji
kori{}enog goriva i emisije
CO2 (po jedinici energije)
dobijene projektom
predvi|enog goriva.Oni se po odre|enoj
proceduri vrednuju, proveravaju i na
kraju certifikuju postignuti rezultati.Na{a
kompanija, SGS , je zna~ajni u~esnik u
ovoj proceduri.
Slika 2 Pokazuje ljudske, industrijske, resurse
koji su najve}i emiteri GHG gasova
svega toplotne i elektri~ne. Dalje,
zna~ajne su emisije metana kao
posledica raspadanja ljudskog otpadnog
materijala kao i tre}a grupa emitera, koja
je posledica promena koje ~ovek vr{i
na~inom kori{}enja i {irenjem obradive
povr{ine zemljine kugle gde se pre svega
misli na se~u tropskih {uma.
Na osnovu prethodnih analiza i
sistematizacija, preduzete su mere koje
Ti gasovi svojom postojano{}u i
za krajnji cilj imaju stavljanje emisije
koncentracijom u vi{im slojevima
atmosfere stvaraju omota~ koji se pona{a GHG gasova pod kontrolu kao i primenu
i davanje prednosti novim tehnologijama
kao staklena ba{ta, tj. absorbuje i
i resursima koji smanjuju ili potpuno
reemituje toplotno zra~enje koje se
emituje sa zemaljske kugle i time izaziva ukidaju emisiju predmetnih
gasova.Emisija se izra`ava u tonama
globalno zagrevanje cele planete.
CO2 ili ekvivalentu u odnosu na ugljen
Razvijene zemlje koje su, uglavnom,
dioksid (tCO2eq/g), prema koeficijentu
bile uzro~nici ovih promena, shvatile su
Potencijalnog Globalnog Zagrevanja
da spre~avanje ovih promena mora biti
(Global Warming Potentials) koji uzima
inicirano iz istih izvora koji su direktni
u obzir `ivotni vek pomenutih gasova.
uzro~nici klimatskih poreme}aja.
Iz gore navedenih ~injenica je, za nas,
Kona~no, UN su 1992 usvojili
Konvenciju o promeni klime UNFCCC i bitno uo~iti da je energetski sektor,
zatim na svojem tre}em zasedanju, 1997 najuticaniji deo promena koje ~ovek
svojim delovanjem prouzrokuje na
godine, usvojili tzv. Kyoto Sporazum,
planeti.Uticaj energetskog sektora na
kojim su razvijene zemlje, punopravni
emisiju GHG gasova se procenjuje na
~lanovi KP-a preuzele obaveze oko
73% od svih emitera.Te promene su, ve}
smanjenja i konrole emisije GHG
sada, jednim delom stavljene pod
gasova.
kontrolu i treba o~ekivati da }e u
Najve}i deo emisije nastaje kori{}enjem
narednom periodu one biti jo{ vi{e
fosilnih goriva, pre svega uglja i nafte
nadzirane i konrolisane.
kao posledica proizvodnje energije, pre
Razvoj novih tehnologija, stroga
evidencija i kontrola emisije
Slika 1 Pokazuje da gasovi iz prve grupe
sa jedne, kao i neprekidna i
~ine veliku ve}inu emisije
sve ve}a glad za energijom, sa
druge strane, anga`uje velike
sume novaca u ovom sektoru,
koje se iz raznih interesa ula`u
ili }e se ulo`it u proizvodnju
„~iste energije“.Po
predvi|anjima Svetske Banke,
razvijene zamlje }e morati
ulagati oko 100 mlrd dolara
godi{nje da bi spre~ile
pove}anje emisije GHG ,
prema prihva}enim
obavezama.
ugljen dioksid (CO2),metan (CH4),
diazot oksid (N2O)
„ industrijski gasovi, razni oblici
aerosola koji ne postoje u prirodi, pre
svega hlorofluorugljenici (CFC-i) i
sumpor heksa fluorid (SF6)
„ ozon (O3), ugljen monoksid (CO),
nemetanski ugljovodonici (NMHC-i) i
azot oksidi (NOx)
„
082
2. Uloga SGS (Societe General
de Survaillance) u sprovo|enju
mehanizama KP
SGS, je osnovan 1878 godine, sa
sedi{tem u @enevi. Kompanija, od tada
do danas, ima trend neprekidnog rasta,
tako da je ukupni prihod firme u pro{loj
godini dostigao sumu od oko 3 mlrd
svajcarskih franaka. Osnovne delatnosti
su ispitivnje, kontrola i certifikacija u
raznim oblastima kao {to su:
Poljoprivreda, industrija, za{tita `ivotne
sredine, nafta i gas, industrija minerala,
energetika, avio industrija, sertifikacija
sistema kvaliteta itd. SGS danas
zapo{ljava preko 42000 radnika, u
kancelarijama i laboratorijama {irom
sveta u preko 140 zemalja. Svetska
mre`a poslovnih jedinica sa ekspertima i
stru~njacima razli~itih profila u raznim
zemljama, omogu}uje klijentima veoma
veliki konfor u pogledu izbora mesta i
predmeta obrade. Nezavisnost i
neutralnost je firmi donela reputaciju
neprikosnovenog subjekta u ocenjivanju
kvaliteta i certifikaciji. U~e{}e SGS na
tr`i{tima Amerike, Azije i Afrike je
nejve}e u ovoj oblasti a na Evropskom
tr`i{tu zauzima drugu poziciju u odnosu
na druge kompanije sli~nog delokruga
rada. Reference firme su impozantne u
svim oblastima.
UNFCCC i Kyoto Protokol su otvorili
nove mogu}nosti i pravce
delovanja.Godine, 1998. je razvijen
Program Promene Klime (Climat
Change Program) SGS-a, koji je u
potpunosti u funkciji realizacije zahteva
mahanizama Kyoto Protokola.
Poznato je, da KP predvi|a tri na~ina
delovanja u pravcu smanjenja emisije
GHG. Preko CDM (Clean Development
energija
Pod Validacijom
se podrazumeva
nezavisna procena
delovanja projekta
with Global capability at your service!
u odnosu na
zahteve CDM-a na
Europe
osnovu projektne
422 offices
115 laboratories
dokumentacije kao
North America
i provera
100 offices
kompletnosti
105 laboratories
Asia - Pacific
212 offices
dokumentacije.
Africa
54 laboratories
Validacijom su
Middle East
137 offices
obuhva}ene,
39 laboratories
Latin America
metode izrade
98 offices
baznog scenarija
30 laboratories
kao i metodologija
nadzora i
izve{tavanja
(M&R).Od izuzetne va`nosti je procena
Mechanism) ili razvoja ~istih
„ DNA (Designated National
metodoligije baznog scenarija jer je
mehanizama, JI (Joint Implementacion)
Authorities), Ragistrovani Nacionalni
kompletan projekat u direktnoj
ili zajedni~kog ulaganja i IET
Autoritet
zavisnosti od vrednosti i parametara
(International Emission Trading) ili
„ EB (Executiv Board) Izvr{ni Odbor
iskazanih u baznom scenariju.Ako su
me|unarone trgovine emisijama
za CDM
ispunjeni svi zahtevi, projekat se
(emisionim pravima).Prva dva na~ina
registruje od strane EB-a.Sastavni deo
„ CER (Certified Emission Reduction)
deluju putem novih Projekata koji
ove dokumentacije je i Saglasnost
Sertifikovanan Redukovana Emisija
obezbe|uju smanjenu ili nultu emisiju.
Nacionalnog Autoriteta o prihvatanju
Od ova tri na~ina delovanja u na{oj
SGS UK (United Kingdom) je
projekta kao CDM.
zemlji mo`emo o~ekivati da }e se najpre akreditovana organizacija ispred
Slede}e dve faze su od presudnog
primeniti prvi ili drugi gde je predlaga~
UNFCCC, a vi{e filijala {irom Evrope i
zna~aja za projekat.To su: Nadzor &
KP-a dao neke mogu}nosti do kojih se
sveta su akreditovana tela za obavljanje
Izve{tavanje i Verifikacija delovanja
relativno lak{e dolazi, mada je strate{ko
poslova DOE. Registrovani Operativni
projekta (Monitoring&Reporting,
pitanje na dr`avnom nivou na koji }e se
Entitet tj. nezavisno operativno telo,
Verification).
na~in Srbija ili SCG priklju~iti KP-u.
DOE, mo`e da bude iz zemlje doma}ina
Pod nadzorom se podrazumeva
Koliki je zna~aj u~e{}a u ovim
projekta ili strano akreditovano telo a
skupljanje i arhiviranje relevantnih
projektima mo`e da ilustruje i ~injenica
obavlja funkcije u svim fazama
podataka za prora~un emisije GHG-a na
da je samo u prvoj godini, zvani~ne
realizacije projekta ispred i za CDM EB
bazi projektne dokumentacije.Izve{tji sa
primene KP i pokretanja trgovine
(Izvr{ni Odbor za CDM-a).
sprovednog nadzora slu`e za verifikaciju
emisionim pravima, ostvaren promet od
U prvoj fazi, kada u~esnici izra|uju
a kasnije certifikaciju redukcije emisije
preko tri milijarde evra.
gasova sa efektom staklene ba{te.
PDD (Project Design Documents),
Program CCP, SGS poma`e klijentimaprojektnu dokumentaciju, moraju da se
SGS je razvio sistem nadzora i
investitorima, bankama i ostalim
usaglase oko izbora Nezavisnog
izve{tavanja koji se zasniva na slede}im
u~esnicima u primeni i realizaciji
Opreativnog Tela (DOE) koji }e im
klju~nim principima:
mehanizama KP.
kasnije sprovoditi zahteve UNFCCC oko „ Kompletnost - uklju~iti sve procese
U projektima tipa CDM, koji su za
realizacije CDM projekta.U toj fazi
(izvore) u {emu
Srbiju, u ovom momentu
DOE - vr{i validaciju projekta i podnosi
„ Doslednost - uporedljivost u toku rada
najinteresantniji, u~estvuju zemlja
zahtev sekretarijatu Izvr{nom odboru
- metodologija se mo`e korigovati u
nosilac projekta, punopravni ~lan
(EB) za odobravanje projekta.
slu~aju nezadovoljavaju}e ta~nosti
konferencije i Kp (lista Anex I) i obi~no
„ Transparentnost zemlja doma}in projekta (non Anex I).
Slika 5 Aktivnosti i o~ekivana vremena realizacije
svaka ra~unica
Su{tina je da zemlja nosilac projekta na
projekta po fazama
trebada bude
odre|eni na~in izvr{ava svoju obavezu
ponovljiva
preuzetu u KP tj. smanjuje emisiju
„ Ta~nost - ni preko
gasova sa efektom staklene ba{te.Da bi
niti ispod istinite
jasnije videli {ta je zadatak SGS u toku
vrednosti
realizacije ovih projekata prdstavi}u u
„ Cenovno efikasan grubim crtama tok jednog CDM projekta.
ne generisati
nepotrebno velike
Dijagram toka i o~ekivano vreme
tro{kove
realizacije projekta, tipa CDM (slika 4).
„ Bez materijalnih
Gde su:
gubitaka „ PP (Project Participants) U~esnici
dozvoljeno ispod 5%
Projekta
„ Istinitost - istinita
prezentacije bez
„ DOE (Designated Operational Entities),
obzira na sadr`aj
Registrovani Operativni Entitet
Slika 4 Aktivnosti u ciklusu
realizacije CDM projekta
Slika 3 Globalne mogu}nosti SGS
083
energija
Na bazi ovih principa i prakti~nih
iskustava kreira se procedura i zatim
proverava od strane slu`be za osiguranje
i kontrole kvaliteta
(QA/QC).Sprovo|enjem propisane
procedure skupljaju se bitni podaci ~ija
se prezentacija kasnije vr{i na odre|eni
na~in.Pored toga je neophodna
periodi~na provera funkcionalnosti
postavljenog modela.
Principijelne koristi od dobro
sprovedenog procesa nadzora i
izve{tavanja se ogledaju u slede}em:
„
„
„
Verifikacija je aktivnost koja se
realno, bazira na riziku.Mogu}nost
dobro sprovedenog nadzora na licu
mesta i demonstracija funkcionalnosti
projekta, znatno smanjuje rizik
Kompletan nadzor, odra|en na vreme,
bez dodatnih izdataka i bez
neprijatnih iznena|enja
Efikasno upravljanje emisijom
gasova, ugra|eno u periodi~ni
izve{taj, tako, da se pru`i nepobitni
dokaz za kona~nu odluku o
valjanosti projekta.
Pod Verifikacijom se podrazumeva
periodi~na nezavisna provera i posle
toga determinacija nadzirane radukcije
gasova GHG.Ova radnja je u isklju~ivoj
nadle`nosti Nezavisnog Operativnog
Tela (DOE).Sprovo|enju ovog zadatka
sa velikom odgovorno{}u, SGS prilazi
sa posebnom pa`njom i radi po
principima:
„
„
„
„
„
„
Strate{ka analiza - razumevanje
aktivnosti klijenta, sistem nadzora i
izve{tavanja
Analiza rizika - uo~iti mesta gde
gre{ke ili izlu~enja mogu lako nastati
i proveriti njihov potencijalni zna~aj
Analiza procesa - definisati „ {ta se
verifikuje“ i „ kako se to verifikuje“
Pripremiti verifikacioni ispitni list
(koji treba da bude validan i u
narednom periodu)
Koristiti i ekspertizu ako je to
potrebno
Izvestiti i doneti odluku
Bitno je naglasiti da na bazi ovih
principa i jo{ mnogo detalja koji
omogu}uju potpuni pregled i uverenje da
je projekat zaista efikasan, DOE - SGS,
na kraju predla`e Izvr{nom odboru
CDM, kvalifikovanost ili
nekvalifikovanost projekta. Odgovornost
je u popunosti na Nezavisnom
Operativnom Telu kako u proceni
izmerenih rezultata tokom monitoringa
(naro~ito u pogledu matrijalnih bilansa)
tako i u pogledu kona~ne odluke.
Ako je odluka pozitivna, vr{i se
sertifikacija projekta i na zahtev
Nezavisnog Operativnog Tela, Izvr{ni
Odbor za CDM, izdaje sertifikat o
redukovanoj emisiji tzv. CERs (
Certified Emission Reductions ) sa
verifikovanim koli~inama gasova sa
efektom staklene ba{te.
3. Zaklju~ak
Do sada namerno nisam spomenuo
va`no pitanje: Ko ima pravo da
u~estvuje u ovim projektima? Naravno,
kao nosilac projekta mo`e da se pojavi
dr`ava sa liste "Anex I" koja ima
zna~ajni interes ispunjavanja obaveza
preuzetih iz KP.Zemlja doma}in
projekta mo`e da bude svaka sa liste
"non Anex I" gde spada i Republika
Srbija, pod uslovom da je ratifikovala
KP i da je postavljen DNA (
Designnated National Authorities )
Registrovani Nacionalni Autoritet.Mada,
po nekim autorima nije sasvim jasno {ta
zna~i definicija "privatni entiteti
autorizovani od oba U~esnika" koji
omogu}uje u~e{}e u projektu.
O~ekivanje da }e se 2005 ratifikovati KP
od strane Skup{tine RS se nije dogodilo
ali je, zvani~no, potpisan Sporazum o
energetskoj zajednici evropskih i
zemalja jugoisto~nog Balkana, u kome
se u III Poglavlju u zahtevima u vezi
za{tite okoline, jasno nagla{ava zna~aj
KP i sugeri{e potpisnicima da na|u
na~ina za {to br`u primenu.
Iako je u ovom trenutku, verovatno,
nemogu}e primeniti KP u Srbiji,
sigurno je do{lo vreme da se intenzivno
razmi{lja o primeni pojedinih faza.Tu,
pre svega, mislim na nadzor i
izve{tavanje o emisiji pojedinih emitera i
to naro~ito prilikom revitalizacije
energetskih objekata, pobolj{anja
energetske efikasnosti postrojenja,
izgradnje novih energetskih izvora,
izgradnje novih tehnologija za obradu
biomase, kori{}enja alternativnih izvora
energije itd.
Naime, radom na evidenciji velikih
emitera, i determinacijom gasova, po~eli
bi sa stvaranjem registra emitera koji je
svakako neophodan, a istovremeno bi se
vr{ila i edukacija privrednih subjekata sa
pravilima i mogu}nostima iz KP ~ije
prihvatanje u skoroj budu}nosti postaje
neizbe`no.
4. Literatura
[1] Global Environment Division,
"Greenhouse Gas Assessment
Handbook, september 1998, World
Bank"s Environment Department
084
[2] The UNEP Project CD4C| "LEGAL
ISSUES GUIDEBOOK TO THE CDM"
June 2004, UNEP
[3] EU "Emissions Trading Scheme" ,
14.May 2004.
[4] IETA/PCF, "Validation and
Verification Manual" Ver.3.3 march
2004
Papers from Conference Proceedings
(Published):
[5] Dragan Vukoti}, EPS Beograd, "
Kjoto protokol i njegovi mehanizmo u
funkciji odr`ivog razvoja SCG"
Energetika 2005, Izdanje Saveza
Energeti~ara.
Standards:
[6] IETA"s Guideance note trough the
CDM Project Approval Process, v.1.5,
May 2005.
[7] Ministry of the Environment, Japan,
CDM and JI in CHARTS, Ver.4.1
Oktober 2005
[8] FCCC/CP/2002/7/Add.3 " Guidance
to the Executiv Board of the CDM"
Decision 21/CP.8
energija
A.
R.
K.
J.
Milosavljevi}, R. Proki} Cvetkovi} - Ma{inski fakultet, Beograd
Pljaki}, PPT/TMO A.D., Trstenik
Kova~evi}, M. Mrki}, Institut za crnu metalurgiju, Nik{i}
Manasijevi}, R. Dimitrijevi}, Institut FKS, Jagodina
UDC: 669.018.094.55 : 504.75=861
Uloga i zna~aj sredstava
za boriranje sa aspekta
ekonomi~nosti i za{tite
`ivotne sredine
Uvod
Rezime
Razvoj savremene tehnologije
povr{inske obrade materijala uslovljen je
i ~injenicom da osnovni materijal ne
mo`e da zadovolji zahtevane
karakteristike u eksploataciji. Kada se
govori o naporima tehnolo{kog razvoja u
cilju pobolj{anja osobina materijala u
ma{instvu, ~iji je sastavni deo
energetika, neophodno je da se naglasi
da je tr`iste usluga vezano za
termohemijsku i termi~ku obradu u
stalnom porastu. ^injenica, da se
primenom savremenih termo-hemijskih
obrada mo`e da pove}a kvalitet metalnih
proizvoda vi{e puta, doprinela je novom
pristupu proizvodnje, konstrukciji i
ekploataciji metalnih delova. Pri tome je
bila neophodna primena nau~nih
saznanja, koja su imala za cilj da
objasne formiranje povr{inskih struktura
i njihovih modifikacija i na atomskom
nivou.
Ovaj rad analizira ulogu i zna~aj sredstava za boriranje sa aspekta ekonomi~nosti i
za{tite `ivotne sredine. Ispitivanja su izvedena na dve grupe ~elika u cilju dobijanja
povr{inskog sloja otpornog na habanje i koroziju. Posle primenjene termohemijske
obrade - boriranja, izvedeno je ispitivanje mikrotvrdo}e i mikrostrukture koje je
trebalo da potvrdi da li su navedene obrade pobolj{ale kvalitet materijala i da li su
postignute zahtevane vrednosti za primenu u praksi. Prikazana je analiza ekolo{kih
aspekata procesa boriranja i njihov uticaj na primenu postupka.
Klju~ne re~i: boriranje ~elika, kvalitet, mikrotvrdo}a, ekologija.
Formirane metalne hemijkse faze sa
slo`enom kristalnom re{etkom i visokom
~vrsto}om su boridi tipa Fe2B i FeB. Oni
direktno uti~u na pove}anje otpornosti
na habanje i koroziju povr{inskih slojeva
materijala.
Prednost postupka boriranja u odnosu na
ostale, ~ijom se primenom tako|e
pove}ava otpornost na habanje, sastoji
se pre svega u njegovoj ekonomi~nosti i
to kako sa aspekta tehnologije, tako i
materijala koji se izla`u boriranju.
Prakti~no, mogu da se boriraju svi
materijali na bazi `eleza, uklju~uju}i i
one koji se dobijaju metalurgijom praha.
Razvoj procesa boriranja usmeren je na
skra}ivanje vremena trajanja i
pobolj{anje kvaliteta nastalog difuzionog
sloja, pre svega putem obezbe|ivanja
The Role and Significance of the Boriding Means From the
Economic Point of View and Protetiction of Humane Atmosphere
This paper analysis the role and significance of the boriding means from the
economic point of view and protetiction of humane atmosphere. The tests were
performed on two groups of the steels samples for the purpose of obtaining a
surface layer resistant to wear and corrosion. After appliance of the thermochemical treatments - boriding, and first of all boriding, the testing of microhardness and microstructure was performed in order to confirm whether the
material quality had been improved by the quoted treatments and the required
values for application in practice obtained. It was shown analysis of ecological
aspects of boriding and their influence on applied treatment.
Key words: boriding steels, quality, microhardening, ecology.
postizanja monofazne prirode samog
boriranog sloja na bazi Fe2B i FeB
metalnih faza.
U ovom radu razmatra}e se rezultati
eksperimenta izvedenog na dva
mikrolegirana ~elika od kojih su oba
prethodno tretirana na sni`enim
temperaturama u cilju ispitivanja
`ilavosti. Tako|e, termohemijska obrada
boriranja izvedena je na jo{ dva legirana
~elika [1] imala je za cilj da se ustanovi
da li je navedena obrada uz primenu
odabranog sredstva za boriranje
pobolj{ala kvalitet materijala i da li su
postignute zahtevane vrednosti
mehani~kih i strukturnih osobina za
primenu u praksi. Od bitnog zna~aja za
izbor sredstva za boriranje su bila
085
prethodna iskustva vezana za boriranje
~elika za cementaciju i pobolj{anje. [1, 2]
Parametri procesa boriranja
Parametri procesa boriranja (sredstvo za
boriranje, temperatura i vreme boriranja)
imaju kvantitativan uticaj na pona{anje
ugljenika i ostalih legiraju}ih elemenata.
Na slici 1 dat je uticaj sadr`aja ugljenika
na energiju aktiviranja difuzije bora, a
na slici 2 ostalih legiraju}ih elemenata
~elika. Na slici 3 dat je {ematski prikaz
rasporeda Cr u boriranom sloju.
Sa slika 1 i 2 zapa`a se da sadr`aj
ugljenika i legiraju}ih elemenata u
~eliku uti~u na pove}anje energije
aktiviranja difuzije bora. Na ovo
pove}anje najvi{e uti~u Mo i W, a
najmanje Mn i Ni.
energija
Slika 1 Uticaj sadr`aja ugljenika na energiju aktiviranja difuzije bora. [3]
Rezultati ispitivanja i analiza
Rezultati ispitivanja obuhvataju
tehnolo{ki postupak termohemijske
obrade boriranja, odre|ivanje hemijskog
sastava, merenja tvrdo}e, a analizu
rezultata su pratila i posmatranja na
opti~kom i elektronskom mikroskopu.
1. Parametri postupaka boriranja
Slika 2 Uticaj sadr`aja legiraju}ih elemenata na energiju aktiviranja difuzije bora. [3]
Boriranje je izvedeno u ~vrstom sredstvu
prema slede}im parametrima:
„ temperatura boriranja 900 °C;
„ vreme boriranja 15 h;
„ sredstvo za boriranje: prethodno
upotrebljavani (dva puta) EKA BOR
2, zaostao iz procesa boriranja u PPTTMO A.D.TRSTENIK.
2. Rezultati ispitivanja hemijskog
sastava mikrolegiranih i legiranih
~elika
Ispitivanje hemijskog sastava izvedeno
je mokrim postupkom. Rezultati
ispitivanja hemijskog sastava
mikrolegiranih ~elika N1 i N2 i
legiranih ~elika ^.4172 i ^.4734 dati su
u tabeli 1 .
3. Rezultati ispitivanja postupka
boriranja
Slika 3 [ematski prikaz boriranog sloja [4]
Rezultati ispitivanja dubine boriranog
sloja, povr{inske tvrdo}e boriranog
sloja, tvrdo}e Fe2B faze i tvrdo}e jezgra
merene po Vickers-u za mikrolegirani
~elik N1 kod kojeg je prethodno
ispitivana `ilavost na -55°C /5/ dati su u
tabeli 2.
Rezultati ispitivanja dubine boriranog
sloja, povr{inske tvrdo}e boriranog
sloja, tvrdo}e Fe2B faze i tvrdo}e jezgra
merene po Vickers-u za mikrolegirani
~elik N1 kod kojeg je prethodno
ispitivana `ilavost na -40 °C dati su u
tabeli 3.
Rezultati ispitivanja dubine boriranog
sloja, povr{inske tvrdo}e boriranog sloja,
tvrdo}e Fe2B faze i tvrdo}e jezgra,
merene po Vickers-u, mikrolegiranog
ugljeni~nog ~elika N2 dati su u tabeli 4.
4. Rezultati ispitivanja
mikrostrukture
Na osnovu {ematskog prikaza koji je dat
na slici 3 zapa`a se izra`ena testerasta
struktura Fe2B koja sadr`i najvi{e Cr pri
~emu se pretpostavlja da u ovu zonu
migriraju atomi Cr iz α-prelazne zone
koja predstavlja ~vrst rastvor bora u
`elezu i nalazi se izme|u osnovne
feritno-perlitne strukture i testeraste faze
Fe2B.
Na slici 4 prikazan je uticaj temperature
na dubinu boriranog sloja.
086
Posle standardne metalografske pripreme
koja se satojala od bru{enja, poliranja i
nagrizanja u 2% nitalu, uzorci
mikrolegiranog ~elika N1 i N2 su
posmatrnai na svetlosnom mikroskopu
NEOPHOT 21. pri pove}anju od 100 do
1000 puta. Potom su izvedena merenja
ukupne dubine i snimanja
karakteristi~nih mesta.
Na slici 5 prikazana je mikrostruktura
energija
3. ~elik za kugli~ne le`aje 1% C i 1,5% Cr
4. ner|aju}i ~elik 0,4% C i 13% Cr
Zavisnost debljine boriranog sloja od temperature boriranja za 4 ~elika
1. ugljeni~ni ~elik sa 0,45% C
2. ugljeni~ni ~elik sa 1% C
Slika 4
mikrolegiranog ~elika N1, snimljena na
uzorku Z8-1, pri uve}anju X140. Na
slici 6 prikazana je mikrostruktura
izdvojene Fe2B faze, snimljana pri
uve}anju X530.
Na osnovu analize eksperimentalnih
ispitivanja [1, 2, 5] kao i na osnovu
razmatranja literaturnih podataka [3, 4,
6-9] pokazalo se da je termohemijska
obrada boriranjem veoma slo`en proces
i da efekat boriranja zavisi od vi{e
faktora, pri ~emu vrsta i kvalitet
sredstva za boriranje najvi{e uti~u na
dubinu i tvrdo}u borioranog sloja, a
samim tim i na otpornost na habanje.
Rezultati eksperimentalnih ispitivanja
pokazuju da mikrolegirani ~elik N1, ~iji
je hemijski sastav dat u tabeli 1, a
rezultati postupka boriranja dati u tabeli
2, pokazuju da je dubina boriranog sloja
svih uzoraka ujedna~ena i iznosi od
180-200 mm.Ove vrednosti
zadovoljavaju zahtevani kvalitet
boriranja.
Rezultati merenja tvrdo}e po Vickers-u,
a koji se odnose na tvrdo}u povr{ine,
pokazuju da su vrednosti od 1629 do
1701 HV1, o~ekivane. Identifikacija
Fe2B faze na dubini 0,1 mm i podaci
izmerenih vrednosti tvrdo}e po Vickersu od 1299 -1423 HV0,2, ukazuju da je
prisustvo Fe2B faze u boriranom sloju od
posebnog zna~aja za ukupnu tvrdo}u
povr{ine. Me|utim, razlike koje se
javljaju u vrednostima tvrdo}e boriranog
sloja svedo~e da je osim Fe2B faze, koja
je identifikovana na dubini od 0,1 mm, u
povr{inskom sloju prisutna i FeB faza,
koju prati i znatno ve}a vrednost tvrdo}e
u povr{inskom sloju, {to je posebno
izra`eno u uzorku Y04, gde je te`inski
udeo FeB faze najve}i. Vrednosti
tvrdo}e jezgra N1 ~elika ne pokazuju
odstupanja rezultata, {to potvr|uje da se
radi o homogenoj feritno-perlitnoj
strukturi, {to se vidi na slici 5. Osim
feritno-perlitne strukture metalografski
snimak pokazuje prisustvo i Fe2B faze
koja prema literaturi [4] se naziva
testerastom ili stubastom. Faza Fe2B
jasno se vidi na metalografskom snimku
- slika 6. Zavr{etak stubaste strukture,
prema povr{ini prati i prisustvo Fe2B
faze, koja je u povr{inskom sloju
izdvojena sa ve}im te`inskim udelom {to
potvr|uju i vrednosti tvrdo}e koje se
Tabela 1 Hemijski sastav mikrolegiranih i legiranih ~elika
Rb OZNAKA
1 N
2 N
C
0,07
0,56
Si
0,15
0,32
Mn
0,66
1,128
P
0,015
0,012
S
0,010
0,005
Cu
0,13
0,031
Al
0,092
0,049
Nb
0,077
0,045
Ni
0,03
-
Ti
0,02
V
0,054
Tabela 2 Rezultati ispitivanja dobijeni postupkom boriranja mikrolegiranog ~elika N1 (-55 °C)
Rb.
1
2
3
OZNAKA
UZORKA
Y 06
Y 08
Y 04
DUBINA
SLOJA (μm)
180÷200μm
180÷200μm
180÷200μm
POVR[INSKA
TVRDO]A (HV1 )
1529÷1581
1490÷1540
1690÷1701
TVRDO]A (HV0,2)
Fe2 B na 0,1mm
1299
1423
1418
TVRDO]A JEZGRA (HV0,2)
124
126
126
Tabela 3 Rezultati ispitivanja dobijeni postupkom boriranja mikrolegiranog ~elika N1 (-40 °C)
Rb.
OZNAKA UZORKA
1
2
3
Z 4-1
Z 6-1
Z 8-1
DUBINA
SLOJA (μm)
180÷200μm
180÷200μm
180÷200μm
POVR[INSKA
TVRDO]A (HV1 )
1451÷1493
1505÷1573
1490÷1536
TVRDO]A (HV0,2)
Fe2 B na 0,1mm
1390
1423
1326
TVRDO]A
JEZGRA (HV0,2)
125
125
125
Tabela 4 Rezultati ispitivanja dobijeni postupkom boriranja mikrolegiranog ugljeni~nog ~elika N2 (sobna temperatura)
Rb
1
2
3
OZNAKA
UZORKA
P 01-2
P 02-2
P 03-2
DUBINA
SLOJA (μm)
180÷200μm
180÷200μm
180÷200μm
POVR[INSKA
TVRDO]A (HV1 )
1591÷1683
1610÷1620
1535÷1585
087
TVRDO]A (HV0,2)
Fe2 B na 0,1mm
1410
1410÷1450
1488
TVRDO]A JEZGRA (HV0,2)
126
126
126
energija
Slika 5 Mikrostruktura ~elika N1 snimljena na uzorku
Z8-1 (osnovna struktura i borirani sloj)
Slika 6 Mikrostruktura ~elika N1 snimljena na uzorku
Z8-1 (izdvojena Fe2B faza)
u od 1410 do 1488
HV0,2 pokazuju da
je prisutvo Fe2B
faze dominantno
na dubini 0,1 mm
boriranog sloja.
Tako|e, ve}e
vrednosti tvrdo}e
Fe2B faze dobijene
za uzorke
mikrolegiranog
ugljeni~nog ~elika
date u Tabeli 4 u
odnosu na
vrednosti tvrdo}a
Fe2B faze ~elika
N1 tretiranog na
sni`enim
temperaturama
ukazuju da je ve}i
te`inski udeo FeB
faze u odnosu na
fazu Fe2B kada
nije bilo
prethodnog
podhla|enja tabela 4.
Vrednosti tvrdo}e
jezgra i kod ovog
~elika ne pokazuju
rasipanje rezultata,
{to govori o
homogenoj
feritno-perlitnoj
strukturi jezgra.
Zaklju~ak
odnose na povr{inski sloj (tabele 2. i 3).
Rezultati eksperimentalnih ispitivanja
mikrolegiranog ~elika N2, ~iji je
hemijski sastav dat u tabeli 1, a rezultati
postupka boriranja dati u tabeli 3,
ukazuju kao i kod ~elika N1 da
prethodni tretman na sni`enim
temperaturama (- 40 ºC) nema bitnog
uticaja na kvalitet boriranog sloja.
Rezultati ispitivanja postupka boriranja
mikrolegiranog ugljeniu~nog ~elika N2,
dati u Tabeli 4, tako|e pokazuju da je
dubina boriranog sloja svih uzoraka
ujedna~ena i iznosi 180-200 mm i da
zadovoljavaju zahtevani kvalitet
boriranja. Rezultati merenja tvrdo}e
povr{inskog sloja po Vickers-u, a koja
iznosi od 1535-1683 HV1, ukazuju na
o~ekivane vrednosti tvrdo}e. Prisustvo
faze Fe2B na dubini 0,1 mm i podaci
izmerenih vrednosti tvrdo}e po Vickers-
Na osnovi
razmatranja
literaturnih
podataka i analize
dobijenih eksperimentalnih rezultata
mo`e da se zaklju~i slede}e:
„ Boriranjem mikrolegiranih ~elika N1 i
N2 formiran je borirani sloj zahtevane
dubine, na kojoj je identifikovana
Fe2B faza odgovaraju}e tvrdo}e i
mikrostrukture.
„ Boriranjem mikrolegiranih ~elika N1 i
N2, u povr{inskom sloju dobijene su
tvrdo}e koje potvr|uju prisustvo i FeB
faze. Faza FeB u odnosu na Fe2B fazu
ima ve}u tvrdo}u.
„ Razmatranja termohemijskog procesa
boriranja prate razli~ite teorije koje se
odnose na mehanizam i kinetiku
formiranja Fe2B i FeB faza, a rezultati
ispitivanja transmisionom i
elektronskom mikroskopijom mogu da
daju pravi odgovor na ovo pitanje.
„ Sredstvo za boriranje - EKA BOR2
iako je prethodno upotrebljavano 2
088
puta, ostvarilo je zahtevani kvalitet
boriranog sloja {to je sa ekonomskog
aspekta opravdano.
„ Preostalo sredstvo za boriranje - EKA
BOR2 je nepovoljno sa aspekta za{tite
`ivotne sredine i zahteva neophodno
skladi{tenje. Ovo upu}uje na zna~aj i
potrebu primene savremenijih
postupaka boriranja.
Literatura
[1] R. Pljaki}, A.Milosavljevi},
R.Proki}-Cvetkovi}, Ispitivanja
boriranja u cilju odre|ivanja kvaliteta
~elika za cementaciju, V International
Scientific Conference Heavy MachineryHM'05, IIA.43 (2005).
[2] R.Pljaki}, A.Milosavljevi},
J.Manasijevi}, Aspekti kvaliteta
ekologije u postupku boriranja ~eli~nih
materijala, V International Scientific
Conference Heavy Machinery-HM'05,
IIIA.43 (2005).
[3] N.P.Ljaki{ev, Ju.Pliner, S.I.Lappo,
Borosoder`a{~ije Stali i Splavy, Nº3
(1986).
[4] L.S.Ljahovi~, E.P.Pu~kov,
L.G.Voro{in, E.N.Paltarak, Metalloved.
Term. Obrab. Met.,Nº1 (1969).
[5] R.Proki}-Cvetkovi}, A.Milosavljevi},
A.Sedmak, Z.Burzi}, Uticaj unete
koli~ine toplote na `ilavost metala {ava
mikrolegiranih ~elika, Zavarivanje i
zavarene konstrukcije, 3 (2000).
energija
Milan Gavrilovi}, Vladislav Pavi}evi}, Nenad Jerini}
UDC: 620.92 : 621.212 : 504.75(497.11)=861
Problemi za{tite `ivotne
sredine kod malih
hidroelektrana u Srbiji
1. Uvod
Rezime
Akumulisanjem vode i pravilnim
na~inom njenog ispu{tanja i kori{}enja,
uzimanjem u obzir i mogu}nosti njenog
kori{}enja i u druge svrhe sem za
proizvodnju elektri~ne energije,
obezbe|uju se uslovi optimalnog
upravljanja vodama.
Hidroelektrane imaju zna~ajnu ulogu u omogu}avanju optimalnog upravljanja vodama.
U pogledu mogu}ih uticaja na `ivotnu sredinu male hidroelektrane (MHE) imaju brojne
prednosti u odnosu na velike hidroelektrane. Zahvaljuju}i svojim konstruktivnim i
radnim karakteristikama one se lako prilago|avaju postoje}im uslovima `ivotne sredine i
infrastrukture, kao i drugim korisnicima prostora i vode.
Ipak, tokom izgradnje i eksploatacije male hidroelektrane izazivaju i brojne negativne
uticaje na `ivotnu sredinu.
Konsultantska firma South East Europe Consultants (SEEC) iz Beograda je tokom 2005.
godine uradila The Pre-feasibility Study on Small Hydro Power Plant Potential Sites in
Serbia. Izradu studije je finansiralo Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno
planiranje Italije, a razmatrano je 29 lokacije u Srbiji na kojima je mogu}e izgraditi
MHE kapaciteta izme|u 3 i 10 MW. Kao studije slu~aja posebno su obra|ene
najpovoljnije ~etiri lokacije.
U pogledu mogu}ih uticaja na `ivotnu sredinu, za svaku lokaciju, analizirani su uticaji
na okolinu i to:
„ Tokom izgradnje: zaga|enje vazduha, zaga|enje voda, pojava buke, vizuelni efekti
i socijalni i ekonomski efekti.
„ Tokom eksploatacije: mogu}e promene kvaliteta vode, fluktuacije veli~ine protoka
i nivoa voda, direktni uticaji na riblji i drugi `ivi svet u vodi, vizuelni efekti i
socijalni i ekonomski uticaji.
Za svaki od mogu}ih uticaja analizirane su mere za{tite. Za ~etiri detaljno obra|ene
MHE prikazana je procedura dobijanja dozvola za gradnju i rad.
Klju~ne re~i: male hidroelektrane, za{tita `ivotne sredine
Danas se upravljanje akumulisanim
vodama vr{i imaju}i u vidu da se
negativni uticaji na `ivotnu sredinu
mogu bitno smanjiti i kontrolisati
na~inom ispu{tanja i pravilnim
kori{}enjem voda.
Male hidroelektrane (MHE) imaju
zna~ajnu ulogu u sistemima upravljanja
kori{}enjem voda. MHE imaju brojne
prednosti u odnosu na mogu}e uticaje na
`ivotnu sredinu. Zahvaljuju}i svojim
konstruktivnim i radnim
karakteristikama one se lako
prilago|avaju postoje}im uslovima
`ivotne sredine i infrastrukture, kao i
drugim korisnicima prostora i vode.
Izgradnjom akumulacija MHE smanjuje
se rizik od plavljenja, omogu}ava
kontrola protoka i omogu}uje kori{}enje
vode za zalivanje iil za snabdevanje
stanovni{tva. Pa`ljivim projektovanjem
MHE je mogu}e vrlo dobro uklopiti u
postoje}e estetske i vizuelne vrednosti
okoline. Akumulacije MHE se mogu
koristiti za potrebe rekreacije, turizma,
sporta i ribolova, a da se njihovom
izgradnjom bitno ne uti~e na promene
geolo{kih i seizmi~kih karakteristika
terena niti na promene klime. Manje
akumulacije ne prouzrokuju zna~ajne
efekte termi~ke stratifikacije vode, a
prolaskom kroz turbine voda mo`e biti
oboga}ena pove}anim sadr`ajem
kiseonika.
Abstract
The main opportunities for better water management are related to the water storage
and how water is released and used. Small hydro power plants have many advantages
over large hydro power plants. Owing to their construction and operational
characteristics they can be easily adopted to the environment and existing infrastructure,
and other users of space and water.
In spite of above said, SHPPs have also many negative impacts on environment during
construction and operation.
Company South East Europe Consultants from Belgrade finished Pre-feasibility Study
on Small Hydro Power Plant Potential Sites in Serbia in 2005 year. The study was
financed by Italian Ministry for Environment and Territory. It was considered 29 sites
where it was possible to construct SHPPs capacities from 3 to 10 MW. For the most
favorable sites had been considered in more details.
Relating to the potential environment impacts for each site the following impacts had
been analyzed:
„ During construction period: air pollution, water pollution, noise, visual and social
and economical impacts,
„ During operational period: water quality alterations, fluctuation in water level and
flow, direct adverse effects on fish and other live population in water, visual
impacts, social and economical effects.
For each mentioned impacts the protection measures had been analyzed and proposed.
Key words: Small Hydro Power Plant, Environment Protection
089
energija
Uprkos navedenim pogodnostima MHE
mogu imati i niz nepovoljnih uticaja na
`ivotnu sredinu, posebno u pogledu
mogu}ih promen kvaliteta vode i brzih
fluktuacija protoka i nivoa vode (u
akumulaciji i nizvodno).
2. Glavni uticaji MHE na `ivotnu
sredinu
2.1. Uticaji tokom izgradnje MHE
Zaga|ivanje vazduha se doga|a
uglavnom pra{inom pri izvo|enju
gra|evinskih radova; miniranju, utovaru,
transportu i istovaru materijala i
razno{enjem pra{ine vetrom. Vazduh
mo`e biti zaga|en i gasovima (NOx, CO
i SO2) emitovanim od strane
gra|evinskih ma{ina i transportnih
sredstava.
Zaga|enje voda i tla doga|a se najvi{e
pri izvo|enju gra|evinskih radova, a
tako|e, vodotoci ili padavine mogu
sprati ~estice zemlji{ta zaga|ene uljima,
mazivima i te~nim gorivima iscurelim iz
gra|evinskim ma{ina i transportnih
sredstava ili slu~ajno prolivenim.
Buka je neizbe`na posledica izvo|enja
gra|evinskih radova i rada te{kih ma{ina
i transportnih sredstava. Najnepovoljniji
su momenti izvo|enja radova miniranja.
Buka pla{i divlje `ivotinje i ptice u
okolini tako da oni privremeno napu{taju
okolinu u neposrednoj blizini izvo|enja
radova. Posledice mogu biti vrlo
ozbiljne ako se radovi obavljaju tokom
reproduktivnog perioda. Obi~no lokacije
MHE nisu u neposrednoj blizini
naseljenih mesta, tako da su uticaji na
ljude od manjeg zna~aja.
Vizuelni uticaj tokom izgradnje MHE
mo`e biti zna~ajan, jer privremeni
objekti, samo gradili{te i gra|evinski
radovi naru{avaju bitno estetske
vrednosti okoline.
Dru{tveni i ekonomski uticaji mogu
biti pozitivni i negativni. Izgradnja MHE
je prilika za privremeno zapo{ljavanje
lokalnog stanovni{tva i za prodaju svojih
poljoprivrednih i rukom ra|enih
proizvoda. Postoji ve}i broj negativnih
uticaja, kao {to su: privremeno zauze}e i
o{te}enje zemlji{ta, ote`an saobra}aj na
putevima u neposrednoj blizini, se~a
drve}a i o{te}enja poljprivrednih kultura
i zemlji{ta za potrebe izgradnje
derivacija i dalekovoda za povezivanje
na distributivnu mre`u, pove}an rizik
intenzivnije erozije u zoni koridora
dalekovoda i na povr{inama gradili{ta,
kao i odlaganje ogromnih koli~ina
materijala. Radovi istra`ivanja i
izgradnje derivacionih kanala i
dalekovoda obavljaju se ~esto u zonama
du`ine vi{e kilometara, na kosinama,
po{umljenim terenima, poljoprivrednim
povr{inama, preko ili u neposrednoj
okolini za{ti}enih zona (turisti~kih,
rekreativnih) u blizini bolnica, {kola,
kulturnih i istorijskih spomenika,
arheolo{kih nalazi{ta i sl.
2.2. Uticaji tokom rada MHE
Dve su osnovne karakteristike uticaja
MHE na `ivotnu sredinu. Prva
karakteristika je da su uticaji po
intenzitetu blagi ali kompleksni i te{ko
se uo~avaju blagovremeno. Druga
karakteristika je da sama okolina mo`e
bitno uticati na MHE, kao na primer
talo`enje nanosa i erodiranih materijala
u akumulaciji i ispu{tanje {tetnih i
toksi~nih materijala u vode iz industrije,
doma}instava, sa poljoprivrednih
povr{ina i sl. Svi uticaji mogu biti
klasifikovani u pet grupa.
Promene kvaliteta voda: Akumulacija
bitno menja protok reke; od slobodnog
protoka do vrlo dubokog toka. Ove
promene rezultuju u promene prirodne
mutno}e i smanjenje koncentracija
rastvorenog kiseonika u vodi
akumulacije, {to dovodi do promena u
koncentraciji rastvorenog kiseonika u
vodi vodotoka nizvodno od brane i
mogu}nosti pojave termi~ke
stratifikacije u akumulaciji. Fenomen
termi~ke stratifikacije u akumulacijama
sezonskog i godi{njeg tipa, mo`e
izazvati vrlo ozbiljne posledice za `ivi
svet nizvodno ako se ispu{tanje vode ne
vr{i sa odgovaraju}om predostro`no{}u.
Voda u re~nom koritu ima ve}u brzinu,
turbulentnost i aeraciju. U akumulaciji
kretanje vode je vrlo usporeno {to je
uzrok smanjene mogu}nosti me{anja, a
zbog toga smanjen je proces aeracije,
pove}ana sedimentacija i temperatura
vode. Protok vode nizvodno od brane, sa
smanjenim sadr`ajem sedimenata,
prouzrokuje dubljenje korita i pove}anje
erozije obala. Smanjen protok rezultuje
u du`e zadr`avanje vode u akumulaciji
{to prouzrokuje promene hemijskih
karakteristika vode i koli~ine nutrijenata
i minerala u vodi. Ako nije izvr{eno, na
odgovaraju}i na~in, ras~i{}avanje
potopljenih povr{ina (kompletno
o~i{}eno od organskih materija) ostatak
organskih materija }e se raspadati i
tro{i}e preostali kiseonik i vodi. Sve ovo
mo`e ograni~iti kori{}enje vode direktno
iz akumulacije i nizvodno. Ve}i rizik po
kvalitet vode mo`e uneti neplanska i
nekontrolisana izgradnja objekata u
neposrednoj blizini akumulacije.
U slu~aju proto~nih MHE, koje imaju
samo male akumulacije-bazene,
090
promene su minimalne i manifestuju se
primarno u pove}anoj bistro}i ispu{tene
vode.
Fluktuacije nivoa i veli~ine protoka:
Rad MHE, saglasno zahtevima za
proizvodnju elektri~ne energije,
prouzrokuje neprirodne, a ~esto i
ekstremne fluktuacije nivoa u
akumulaciji i nizvodno od brane. Kod
MHE sa derivacionim kanalima vodotok
u u delu od brane do ispusta vode iz
turbine ima bitno smanjeni protok.
Fluktuacije veli~ine protoka i nivoa
mogu izazvati zna~ajno smanjenje
prisustva hrane za ribe i drugi `ivi svet
(floru i faunu) u vodi, posebno hrane
zna~ajne za rast i pre`ivljavanje.
Fluktuacije protoka nizvodno od brane
mogu dovesti do toga da polo`ena ikra
riba ili mlade `ivotinjice ostanu van
vode. Ove fluktuacije prouzrokuju i
intenziviranje erozionih procesa. Brze
fluktuacije nivoa vode u akumulacijama
~est su uzro~nik iniciranja klizi{ta.
U slu~aju proto~nih MHE svi ovi
problemi su minimizirani.
Direktni {tetni uticaji na ribe i drugi
`ivi svet u vodi: Brane onemogu}avaju
prirodno kretanje riba i drugog `ivog
sveta uzvodno i nizvodno du` vodotoka.
Ponekad ribe, poku{avaju}i da se kre}u
nizvodno, prolaze kroz turbine, gde
mogu biti usmr}ene ili do`ivljavaju
{okove.
Vizuelni uticaj: Delimi~no prazna
akumulacija ima neprijatan izgled.
Izgradnjom akumulacija ~esto se
potapaju i postaju nedostupni pogledu
vrlo interesantni delovi vodotokova.
Zna~ajan vizuelan uticaj mogu da
prouzrokuju brane, zgrade MHE,
otvoreni kanali derivacije, kao i
razvodno postrojenje. Posebno zna~ajan
vizuelni uticaj mogu imati nadzemni
dalekovodi, kojima se MHE povezuje na
postoje}u elektri~nu mre`u.
Dru{tveni i ekonomski uticaji:
Akumulacije, otvoreni kanali derivacije
vode i objekti MHE zauzimaju zna~ajne
povr{ine zemlji{ta. ^esto je neophodno
preseliti ve}i broj stambenih ku}a i
drugih gra|evina ({kola, za{ti}enih
spomenika i sl.). Za lokalno stanovni{tvo
posebno osetljiv problem predstavlja
preseljenje groblja. Lokalno
stanovni{tvo mo`e ostati bez kompletne
ili dela imovine ili biti preseljeno. To
obi~no prouzrokuje ozbiljne probleme
koji zahtevaju odgovaraju}a, ~esto vrlo
te{ka, re{enja, koja moraju biti
prihvatljiva i za investitora i za okolno
stanovni{tvo. ^esto se moraju potopiti
zna~ajni delovi postoje}e infrastrukture,
energija
posebno puteva. Izgra|eni novi putevi su
naj~e{}e, u pogledu du`ine i polo`aja,
manje povoljni za stanovni{tvo od
potopljenih. Voda ispu{tena iz
akumulacije ima manji sadr`aj
sedimenata zbog ~ega dolazi do
dubljenja korita vodotoka, intenzivnijeg
procesa erozije obala nizvodno od brane,
a ponekad dolazi do zna~ajnijih
obru{avanja obala ili ~ak do promene
re~nog korita. Smanjen protok vode
nizvodno od brane u delu vodotoka od
brane do izliva vode iz derivacije,
odnosno turbine, mo`e smanjiti
mogu}nost kori{}enja voda od strane
stanovni{tva u ovom ograni~enom delu
(u op{tem slu~aju akumulacije MHE
pru`aju ve}e mogu}nosti za dobro
kori{}enje vode).
3. Mere za{tite `ivotne sredine
kod MHE
3.1. Mere za{tite `ivotne sredine
tokom izgradnje MHE
Najzna~ajnija mera je dobra priprema
planova i organizacije radovi na
izgradnji, uz uzimanje u obzir i pitanja
za{tite `ivotne sredine. Pripreme po~inju
izborom lokacije i organizacije
gradili{ta, preporukama za izbor
gra|evinske opreme koja emituje manju
buku i koja ima manju potro{nju goriva,
a time i manji nivo emisija zaga|uju}ih
materija, planiranjem minimalnih
kretanja te{ke mehanizacije i
transportnih sredstava, organizacijom i
definisanjem mesta privremenog
odlaganja otpada, spre~avanjem ili
minimizacijom izlivanja ili
nekontrolisanog odlaganja goriva ili
drugih fluida, planiranjem radova, tako,
da se radovi, pri kojima se generi{e buka
vi{eg nivoa, obavljaju u {to ve}oj
meri van reproduktivne sezone divljeg
sveta u okolini, i zavr{avaju se
kompletnim ~i{}enjem i saniranjem
gradili{ta po zavr{etku radova.
Od posebnog je zna~aja da povr{ine,
koje }e biti poplavljene, budu pre toga u
potpunosti o~i{}ene od organskih
materija, kao {to su drve}e, rastinje i sl.
Pri obavljanju izvo|a~kih radova mora
se posvetiti pa`nja mestima
potencijalnog klizanja zemlji{ta, da se ne
stvore uslovi iniciranja klizanja zbog
radova na iskopima zemlji{ta. U cilju
smanjenja nanosa u akumulaciju, treba
preduzeti odgovaraju}e mere izgradnje
pregrada na vodotocima.
Od ve}eg zna~aja mo`e biti adekvatno
izvo|enje istra`nih i konstruktivnih
radova izgradnje nadzemnih
dalekovoda.Treba izbegavati prolaske
preko, ili u neposrednoj blizini,
za{ti}enih zona, kad god je to mogu}e.
Se~a drve}a, `bunja i sl., treba da se
obavi tako da ne do|e do intenziviranja
procesa erozije. Sli~an pristup treba
imati i pri realizaciji derivacija voda.
Izbor lokacije i konstruktivnih re{enja
privremenih objekata treba izvr{iti uz
minimalno naru{avanje postoje}ih
estetskih vrednosti okoline, uklju~uju}i i
mesta privremenog odlaganja materijala
i otpada. Obi~no ve}i deo otkopanog
materijala pri izgradnji se upotrebi za
izgradnju brane, ako je materijal
pogodan da se koristi u te svrhe.
Preostali deo treba odlo`iti na
odgovaraju}i na~in. Povr{inski deo
zemlji{ta (humusni sloj) treba sa~uvati
za potrebe revitalizacije povr{ina
o{te}enih tokom izgradnje. Posle
kompletiranja radova na izgradnji MHE
neophodno je ukloniti sve privremene
objekte a o{te}ene povr{ine trajno
rekultivisati.
3.2. Mere za{tite `ivotne sredine
tokom rada MHE
U cilju smanjenja uticaja na kvalitet
vode u akumulaciji mogu se primeniti
brojne mere. Saglasno propisima i
rezultatima analiza rizika da do|e do
zna~ajnog zaga|enja vode, mora se
spre~iti, ili ograni~iti, izgradnja
stambenih zgrada i drugih objekata u
blizini akumulacije, kao i ograni~iti
delatnosti zbog kojih mo`e do}i do
zna~ajnog zaga|enja vode, kao na
primer, upotreba pesticida i drugih
sredstva koja se primenjuju u
poljoprivredi, a koja mogu zagaditi
vodu. Neophodno je redovno odr`avanje
u funkciji prepreka za nanos. Radi
smanjenja {tetnih efekata ispu{tanjem
vode iz akumulacija primenjuju se mere
za{tite, kao {to su, na primer:
„ Postupak poznat pod nazivim
«ventilacija turbine» kojim se
omogu}uje zahvatanja vazduha vodom
tokom prolaska kroz turbinu,
„ Izgradnja aeracionih bazena nizvodno
u kojima se voda oboga}uje
kiseonikom
„ Ispu{tanje kontrolisanih koli~ina vode
iz akumulacije kroz temeljne ispuste u
vreme visokih, udarnih protoka.
Neophodno je izvr{iti merenje kvaliteta
vode vodotoka pre prvog punjenja
akumulacije, a zatim merenja ponavljati
periodi~no i analizirati promene.
Ako u akumulaciji dolazi do
nagomilavanja otpadnih materijala ist
treba odmah utklanjati.
Za smanjenje uticaja fluktuacije nivoa
i protoka vode moraju se propisati i
ispunjavati striktna pravila ispu{tanja
vode (maksimalna brzina promene
091
protoka nizvodno od brane i maksimalna
brzina promene nivoa u akumulaciji).
Mora se spre~iti pojava da, zbog brzih
promena nivoa i protoka, odlo`ena riblja
ikra i mla| `ivog sveta u vodi ostanu
van vode akumulacije ili nizvodnog
vodotoka. U vreme mresta najzna~ajnijih
vrsta riba, koje `ive u akumulaciji ili u
nizvodnom delu toka, moraju se
ograni~iti fluktuacije i brzina promene
nivoa vode. Od izuzetnog je zna~aja
odre|ivanje {to korektnije vrednosti
minimalnog protoka vode, koji ne
ugro`ava (ili ~ak pobolj{ava) uslove za
`ivot flore i faune u vodi i koji
istovremeno predstavlja najbolji
kompromis u pogledu proizvodnje
elektri~ne energije.
Primenom ovakvih mera mogu}e je
pobolj{ati uslove za `ivot flore i faune u
vodi u kriti~nim periodima protoka
(minimalni protoci u su{noj sezoni) u
odnosu na uslove koji su postojali pre
izgradnje brane.
Direktni nepovoljni uticaji na riblji i
drugi `ivi svet u vodi: U slu~aju
proto~nih MHE postoji mogu}nost
jednostavnog re{avanja pitanja kretanja
riba du` vodotoka izgradnjom ribljih
staza, lestvica ili liftova. Kod MHE sa
akumulacijama sa branama manjih
visina ~asto je mogu}e primeniti ista
re{enja i potrebno je razmotriti tehni~ku
i ekonomsku opravdanost primene
takvih re{enja.
Vizuelni uticaj: Svi konstrukcije MHE i
dalekovoda moraju se dobro odr`avati
uklju~uju}i blagovremeno farbanje.
Mora se, koliko god je opravdano,
izbegavati pojava situacija da
akumulacija bude delimi~no prazna i
odr`avati revitalizovane povr{ine
zemlji{ta itd.
Dru{tveni i ekonomski uticaji:
Operator mora:
„ Primenjivati i odr`avati sve predlo`ene
mere za{tite kvaliteta vode,
„ Primenjivati i odr`avati mera odbrane
od intenzifikovanja procesa erozije i
klizanja zemlji{ta,
„ Osigurati odgovaraju}i protok i
kvalitet vode za druge korisnike,
„ Omogu}i odr`avanje projektom
planiranih turisti~kih i rekreativnih
aktivnosti.
4. Ocene uticaja i mere za{tite
`ivotne sredine kod razmatranih
MHE
Za uspe{no kori{}enje MHE moraju se
razvijati specifi~na re{enja koja
istovremeno zadovoljavaju zahteve za
efikasnu i pouzdanu proizvodnju
elektri~ne energije, kao i zahteve u
pogledu za{tite `ivotne sredine.
energija
Pokazalo se jasno da MHE ne mogu biti
projektovane kao geometrijsko
umanjenje velikih hidroelektrana, ve} se
njihovo projektovanje mora zasnivati na
slo`enom iskustvu ste~enom u
projektovanju velikih hidroelektrana.
Iz analiza mogu}ih uticaja i mera za{tite
`ivotne sredine mo`e se jasno sagledati
slo`enost me|usobnih uticaja MHE i
`ivotne sredine u okolini MHE.
U Prethodnoj studiji opravdanosti
potencijala lokacija malih hidroelektrana
u Srbiji (The Pre-feasibility Study on
Small Hydro Power Plants Potential
Sites in Serbia) (L.1), razmatrano je 29
odabranih lokacija MHE, snaga izme|u
3 i 10 MW, u Srbiji. U cilju ocene
mogu}ih uticaja i mera za{tite `ivotne
sredine za svaku MHE analizirani su
slede}i parametri:
Tehni~ki podaci o MHE:
„ Tip MHE (proto~na sa derivacijom,
proto~na pribranska, akumulaciona sa
derivacijom i akumulaciona
pribranska),
„ Kapacitet MHE,
„ Godi{nja proizvodnja elektri~ne
energije,
„ Tip turbine (Peltonova, Kaplanova i
Francisova),
„ Instalisani protok vode,
„ Tip derivacije (otvoren kanal, zakopan
cevovod ili tunel),
„ Du`ina derivacije,
„ Karakteristike zahvata vode.
Karakteristike akumulacije/bazena:
„ Tip akumulacije (godi{nja, sezonska,
sedmi~na, tirolski tip zahvata, bazen
manjeg kapaciteta),
„ Kapacitet/zapremina akumulacije
(ukupan i koristan),
„ Kori{}enje vode (samo za proizvodnju
elektri~ne energije i vi{enamensko
kori{}enje voda - za proizvodnju
elektri~ne energije, snabdevanje
vodom, natapanje i zalivanje, kontrolu
plavljenja i sl.),
„ Veli~ina potopljene povr{ine,
uklju~uju}i i sve objekte koji su
potopljeni, kao i na~in kori{}enja
zemlji{ta pre oformljenja akumulacije
(poljoprivredno zemlji{te, {ume,
povr{ine posebne namene i sl.),
„ Obim neophodnog ras~i{}avanja i
odlaganja ili prodaje otpadnih
materijala, kao {to su pose~eno drve}e,
druge organaske materije i sl.,
„ Tip i visina brane,
„ Gornji i donji nivo vode.
Obim i vrsta gra|evinskih radova:
Koli~ine iskopa zemljanih i/ili stenskih
materijala,
„ Koli~ine materijala koje mogu biti
iskori{}ene ili odlo`ene.
„
Podaci o hidrologiji:
Kriva trajanja protoka na mestu
pregrade,
„ Srednjogodi{nji protok i
„ Ukupni godi{nji dotok.
Saobra}ajna infrastruktura:
„
Pristupni putevi i njihova du`ina;
postoje}i, novi, koje treba izgraditi ili
postoje}i, koje treba rekonstruisati,
Stanovni{tvo i ekonomija op{tine (-a)
na kojoj (-im) se gradi MHE:
„ Broj stanovnika, po naseljima, koji
`ive u okolini objekata MHE (zgrade
MHE, akumulacije, derivacije vode,
dalekovoda),
„ Osnovni podaci o ekonomiji op{tine (-a).
„
Priklju~enje na postoje}u elektri~nu
distributivnu mre`u:
Du`ina i {irina koridora dalekovoda,
Povr{ina i kori{}enje zemlji{ta
(poljoprivreda, {ume, drugo rastinje,
za{ti}ene zone, planine ili brda,
erozivan teren ili teren sa klizi{tima) u
zoni koridora dalekovoda.
„ Povr{ine zauzete stubovima
dalekovoda i koli~ine iskopa
zemlji{nog i/ili stenskog materijala,
„ Postojanje za{ti}enih vrsta flore i
faune ili za{ti}enih kulturnih ili
dru{tvenih gra|evina u zoni koridora.
Svi napred navedeni podaci bili su
osnova za ocenu potencijalnih uticaja na
`ivotnu sredinu i za planiranje mera
za{tite `ivotne sredine u periodima
izgradnje i rada i odr`avanja razmatranih
MHE. Najzna~ajniji, napred izneti
podaci, sa stanovi{ta ocene mogu}ih
uticaja na `ivotnu sredinu i na planiranje
mera za{tite `ivotne sredine, dati su u
tabeli 1. Imaju}i u vidu date podatke,
informacije prikupljene pri obilasku
lokacija i razgovora vo|enih sa
odgovornim predstavnicima lokalnih
op{tinskih organa i elektrodistribucija i
na osnovu raspolo`ive dokumentacije,
ocenjen je redosled povoljnosti
razmatranih MHE sa stanovi{ta za{tite
`ivotne sredine, koji je dat u poslednjoj
koloni prilo`ene tabele 1.
„
„
Osnovni razlog {to je MHE Sokolovica
ocenjena kao najpovoljnija je {to ona
ve} postoji i bi}e revitalizovana uz
ograni~eni obim dogradnje (izgradnja
pristupnog puta i pove}anje nivoa
zatvara~a, ~ime }e se pove}ati nivo vode
u akumulaciji za 0,5 m i veli~ina
potopljene povr{ine za oko 30 %). Na taj
na~in neuporedivo su smanjeni mogu}i
dodatni uticaji na `ivotnu sredinu u
pore|enju sa izgradnjom potpuno nove
MHE.
MHE ]elije i Bovan imaju izgra|ene
brane i oformljene akumulacije, tako da
092
}e dodatni uticaji na `ivotnu sredinu biti
samo zbog izgradnje i rada same MHE i
dalekovoda za povezivanje na elektri~nu
distributivnu mre`u, izgradnju
odgovaraju}ih pristupnih puteva i, u
slu~aju MHE ]elije, izgradnje
derivacionog tunela.
MHE Rejo{nica ima niz povoljnosti u
pogledu mogu}ih uticaja na `ivotnu
sredinu. MHE }e obuhvatiti samo tri
tirolska zahvata, {to ne}e prouzrokovati
zna~ajne promene u kvaliteteu
akumulisane vode, a potopi}e se
minimalna povr{ina zemlji{ta. Tirolski
zahvati omogu}avaju izgradnju ribljih
staza, {to }e omogu}iti nesmetano
kretanje ribljeg i drugog `ivog sveta u
vodi du` vodotoka.
Izme|u 16 MHE, koje su ocenjene kao
najpodobnije u okviru Pethodne studije
opravdanosti (L. 1), samo 3 nisu u istom
rangu povoljnosti sa stanovi{ta
potencijalnih uticaja na `ivotnu sredinu.
To su MHE Crveni Breg, koja je
rangirana na 24. mestu, uglavnom, zbog
vrlo velike povr{ine koja se potapa
akumulacijom (154,4 ha), zatim MHE
Krona, rangirana na 20. mestu, jer se
plavi zna~ajna povr{ina (108,18 ha), ima
visoku branu (50 m) pa prankti~no nije
mogu}e re{iti, na tehni~ki i ekonomski
prihvatljiv na~in, pitanje kretanja riba i
drugog `ivog sveta u du` vodotoka,
koridor dalekovoda zahvata veliku
povr{inu i i zahteva oko 1,5 km
rekonstrukcije puta. MHE Uvac
rangirana je na 19. mestu jer ima visoku
branu (60 m), relativno veliku povr{inu
plavljenja i zahteve rekonstrukciju oko
5 km puta.
Uop{te, kao zaklju~ak se name}e da su
proto~ne i pribranske MHE povoljniji
tipovi MHE sa stanovi{ta za{tite `ivotne
sredine.
4. Literatura
The Pre-feasibility Study on Small Hydro
Power Plant Potential Sites in Serbia.
SEEC, Beograd, 2005.
E.M.Wilson: Assesment Methods for
Small-hydro Projects, IEA. April, 2000
RETScreen International, Small Hydro
Project2004
Finish CDM/JI Pilot Programme, Zacapa
Mini Hydro Station Tegucigalpa,
Honduras. June, 23004.
SHPP and Environment, Guide, Studio
Frosio, 2000
Glavni pokazatelji MHE u pogledu mogu}ih uticaja na `ivotnu sredinu
Legenda: GA - godi{nja akumulacija; NA - sedmi~na akumulacija; SA - sezonska akumulacija; DT - derivaciona sa tunelom ili cevovodom; DO -derivaciona sa otvorenim kanalom;
PB - pribranska; PR - proto~na; PP - pravo pristupa; asfalt- asfaltni put; l-lokalni put; Stubovi - povr{ina zauzeta stubovima; u/i - u izgradnji
1 - MHE postoji i bi}e revitalizovana; 2 - Akumulacija postoji
Tabela 1
energija
093
energija
Vera Rai~evi}, Svetlana Anti}-Mladenovi}, B. Lalevi},
Zorica Goli}
Poljoprivredni fakultet, Zemun
Lj. Jovanovi}
Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu
D. Kikovi}
Poljoprivredni fakultet Le{ak
UDC: 622.33’17 : 504.75.054 : 614.76(497.11)=861
Mikrobiolo{ka aktivnost
nerekultivisanih povr{ina
povr{inskih kopova
»Kolubara«
Uvod
Rezime
Eksploatacija uglja u Kolubarskom
regionu dovela je do degradiranja i
naru{avanja ekosistema uz drasti~ne
promene fizi~kih, hemijskih i biolo{kih
karakteristika zemlji{ta. Uklanjanjem i
razbijanjem mati~nog substrata dolazi do
izlaganja geolo{kog substrata
povr{inskim uslovima koji u tim
uslovima nije stabilan. Promene u
ovom materijalu uti~u i na hemijske
karakteristike `ivotne sredine. Ovim
putem je nastalo jedno sasvim novo,
antropogeno zemlji{te ili nov substrat,
bez sli~nosti sa prvobitnim zemlji{tem.
Eksploatacijom uglja u Kolubarskom regionu, kao i njegovim sagorevanjem u
termoelektranama dolazi, izme|u ostalog, do degradiranja i naru{avanja ekosistema
uz drasti~ne promene fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika zemlji{ta. Ovim
putem je nastalo jedno sasvim novo, antropogeno zemlji{te ili nov substrat, bez
sli~nosti sa prvobitnim zemlji{tem. Brojnost pojedinih sistematskih i fiziolo{kih
grupa mikroorganizama i njihova aktivnost daju korelativnu informaciju o biolo{koj
aktivnosti zemlji{ta. Mala brojnost i niska dehidrogenazna aktivnost ukazuje na
nisku biolo{ku aktivnost nerekultivisanih povr{ina. Biomasa gljiva i bakterija u
rizosferi biljaka je ve}a u odnosu na nerekultivisane povr{ine. Mikroorganizmi
predstavljaju zna~ajnu kariku u sistemu zemlji{te - biljka i doprinose pobolj{anju
plodnosti zemlji{ta.
Klju~ne re~i: nerekultivisane povr{ine, rizosfera, biljke, mikroorganizmi
Mikroorganizmi su zna~ajna
komponenta svake biocenoze i imaju
primarnu kataboliti~ku ulogu u `ivotnoj
sredini doprinose}i globalnom kru`enju
ugljenika, azota, sumpora, fosfora i
drugih elemenata razgra|uju}i
`ivotinjske i biljne ostatake. Od
zemlji{nih mikroorganizama, bakterije
su najmnogobrojnije u zemlji{tu i kre}u
se od 106 do 1014 po gramu zemlji{ta.
Bakterije intenzivno u~estvuju u svim
vitalnim organskim transformacijama
zna~ajnim za odr`anje vi{ih oblika
organizama i zauzimaju zna~ajnu ulogu
u globalnom kru`enju nutritijenata
(Pandey i Singh, 2004). Plodnost
zemlji{ta predstavlja kombinaciju
mineralo{kih i biolo{kih svojstava
zemlji{ta u ~ijem stvaranju i odr`avanju
zna~ajnu ulogu imaju mikroorganizmi.
Upravo zbog toga brojnost pojedinih
sistematskih i fiziolo{kih grupa
mikroorganizama i njihova aktivnost
daju korelativnu informaciju o biolo{koj
aktivnosti zemlji{ta (Tabatabai, 1982).
Karakteristike deposola na rudarskim
kopovima su niska pH, nizak sadr`aj
Microbial activity in non recultivated mine soils of »Kolubara«
The coal exploatation in coal mining region of Kolubara, as well as its
inscineration in coal plants, results in environmental disturbance and degradation
with drastic physical, chemical and biological changes in soil properties. During
these processes a totaly new antropogenic soil or new substrate is being developed,
without any similarities with former soil. The number of some systematic and
physiological groups of microorganisms and microbial activity is in coorelation
with soil biological activity. Small number of microbs and low dehydrogenase
activity indicates low biological activity of non recultivated areas. Fungi and
bacterial biomass in plant rhizosphere is bigger comparing to non recultivated
soils. Microorganisms present very important link in soil – plant system and have a
great contribution in soil fertility increase.
Key words: non recultivated areas, rhizosphere, plants, microorganisms
hranljivih elemenata i organskog
ugljenika kao i lo{a stabilnost
strukturnih agregata {to ograni~ava
mogu}nost popravke ekosistema. Ako je
popravka spora, ova zemlji{ta mogu
brzo da degradiraju ostali deo
ekosistema putem erozije i kiselinske
destrukcije. Sveukupni cilj popravke
ovih zemlji{ta je uspostavljanje
permanentne stabilnosti i restauracije
okoline da bi ona ponovo funkcionisala
kao jedinstven ekosistem (Sengputa,
1993).
094
U substratima sa drasti~no izmenjenim
fizi~ko-hemijskim svojstvima smanjenja
je brojnost i raznovrsnost
mikroorganizama, {to ukazuje na
procese degradacije. Istra`ivanja ovih
promena ukazuju da mikroorganizmi
mogu biti pokazatelji «bolesnog stanja«
odre|enog ekolo{kog sistema.
U cilju odre|ivanja biolo{ke aktivnosti
nerekultivisanih povr{ina odre|eno je
prisustvo fiziolo{kih i sistematskih grupa
mikroorganizama, dehidrogenazna
aktivnost kao i biomasa gljiva i
bakterija.
energija
Materijal i metod
Uzorci za ova istra`ivanja uzeti su sa
parcela javnog preduze}a «Kolubare
Usluge» sa dubine do 10cm.
Uzorci zemlji{ta su uzeti sa vi{e lokacija
koje nisu rekultivisane. Pored uzoraka
zemlji{ta analizirana je rizosfera
samoniklih biljaka i p{enice koja se
nalazila u fazi nicanja.
Sadr`aj humusa, ukupnog azota kao i pH
u vodi i KCl odre|eni su standardnim
hemijskim metodama.
Brojnost fiziolo{kih i sistematskih grupa
mikroorganizama odre|ena je metodom
razre|enja na standardnim hranljivim
podlogama. Ukupan broj bakterija
odre|en je na 10x razbla`enom Tripton
Sojinom agaru, a brojnost gljiva
odre|ena na rose bengal-streptomycin
agaru (Peper i sar., 1995). Brojnost
Azotobacter sp. odre|ena je metodom
kapi na Fjodorovoj bezazotnoj podlozi.
Brojnost mikroorganizama prera~unata
je na g apsolutno suvog uzorka.
Biomasa bakterija bazirana na
mikrobnom broju prera~unata je prema
obrascu (Stevenson, 1986) i izra`ena je
u mg/kg zemlji{ta a biomasa gljiva je
izra~unata prema prora~unu Alexander,
(1991) i Paul i Clark, (1996) a izra`ena
u g/kg zemlji{ta.
Dehidrogenazna aktivnost je odre|ena
spektrofotometrijski, posle 24h
inkubacije na 30ºC, merenjem
koncentracije triphenilformazana (TPF),
(Casida i sar. 1964). Aktivnost je
izra`ena u μmol TPF g-1min-1.
Rezultati i diskusija
Tabela 1 Hemijske karakteristike nerekultivisanih povr{ina
Ukupan N
No
pH (H2O)
pH (KCl)
Humus
(%)
2
6.84
6.77
0.25
0.011
3
6.14
5.84
0.13
0.013
4
6.28
5.96
0.75
0.073
5
6.67
5.99
0.15
0.027
6
7.33
6.85
0.49
0.039
7
7.61
7.18
0.37
0.035
9
7.26
6.78
0.67
0.040
Tabela 2 Mikrobiolo{ke karakteristike nerekultivisanih povr{ina
No
2
3
4
5
6
7
9
Broj amonifikatora
Ukupan
Spore
(103/g-1)
(103/g-1)
19.6
0.7
5.2
5.9
24
11.4
9.5
2.6
16.3
2.7
24.6
4.3
19,6
7.14
Aminoautotrofi
(104/g-1)
47.6
8.7
14.2
18.1
13.3
5.6
7.3
sa~uvaju visok nivo populacione gustine
u postoje}im uslovima.
Manji broj amonifikatora u ovim
uzorcima ukazuje na male koli~ine
organskog azota. Aktinomicete su dobro
zastupljene (tabela 2) i njihov broj varira
od 51.1 x 103/g do 18.5 x 103 /g, a
zahvaljuju}i njihovim izuzetno jakim
enzimskim sistemima mogu u~estvovati
u razli~itim procesima transformacije u
zemlji{tu.
Na tako izmenjenim i devestiranim
stani{tima dolazi do spontane
rekolonizacije i naseljavanja vi{ih
biljaka zahvaljuju}i njihovoj prirodnoj
te`nji za {irenjem i ekspanzijom u
prostoru, koja je zasnovana na
populacionoj snazi biljnih vrsta
(\or|evi}-Miloradovi}, 1991). Biljke
stimuli{u razvoj mikrobnih populacija u
rizosferi lu~enjem supstanci kao {to su
ugljeni hidrati, amino kiseline ali i
putem korenovih }elija i odbacivanjem
korenskih epidermalnih }elija. ]elije
korenove kape se mogu izgubiti u
zemlji{tu u koli~ini od 10 000 }elija po
biljci dnevno. Pored toga, }elije korena
izlu~uju mucilago, `elatinoznu supstancu
koja slu`i za podmazivanje korena pri
njegovoj penetraciji kroz zemlji{te u
Oligonitrofili
( 104/g-1)
Azotobact
er (102/g-1)
Aktinomicete
(103 /g-1)
71.6
18.2
28.4
21.6
25.4
30.3
28.1
11.3
0
9.2
9.6
234.6
103.6
39
37.5
18.5
37.5
27.2
44.1
51.1
29.4
toku rasta (Dandurand i sar., 1997;
Holden i Firestone, 1997). U ovom gelu
se nalaze visoke koncentracije korenskih
eksudata. U rastvorljive egzudate
spadaju alifati~ni i aromati~ni
ugljovodonici, amino kiseline i {e}eri.
]elije korenove kape i egsudati daju
va`ne nutritijente mikroorganizmima u
rizosferi. Ve}e mikrobne populacije
mogu da postoje u rizosferi pre nego u
okolnom zemlji{tu, i kao takve su
sposobne da pove}aju razgradnju
organskih jedinjenja (Molina i sar.,
2000; Steer i Harris, 2000).
U rizosferi p{enice, ali i samoniklih
biljaka, uo~ena je ve}a brojnost
amonifikatora {to ukazuje na ve}u
koli~inu organske materije u rizosferi
ovih biljka koja je stimulisala rast
mikroorganizama (tabela 3).
Dehidrogenaza je enzim koji u procesu
disanja prenosi vodonik od donora do
akceptora, a u zemlji{tu je najve}im
delom mikrobiolo{kog porekla. Zbog
toga ve}a aktivnost dehidrogenaze
ukazuje na ve}i intenzitet disanja,
odnosno na intezivniju mineralizaciju
sve`e organske materije i humusa.
Dehidrogenazna aktivnost je ni`a u
nerekultivisanim povr{inama u odnosu
Osnovna karakteristika nerekultivisanih
povr{ina je izuzetna heterogenost
fizi~kih i hemijskim osobina (Rai~evi},
2005), {to zna~ajno uti~e na brojnost
mikroorganizama ali i na njihovu
aktivnost.
Pored heterogenosti u hemijskim
svojstvima, ovi substrati se odlikuju
niskim sadr`ajem humusa u ukupnog
azota, kao i neutralnom reakcijom
sredine (tabela 1). Heterogenost u
fizi~ko hemijskim karakteristikama
uslovljava i heterogenost u brojnosti
fiziolo{kih i sistematskih grupa (tabela 2).
Dominantna bakterijska populacija u
ispitivanim uzorcima su
Tabela 3 Mikrobiolo{ke karakteristike u rizosferi biljaka na nerekultivisanim povr{inama
oligonitrofili i
aminoautotrofi (tabela 2),
Broj amonifikatora
Aminoa- Oligonitrofili Azotobacter Aktinomicete
odnosno oni organizmi
(102/g-1)
autotrofi
( 104/g-1)
(103 /g-1)
Rizosfera
Ukupan
Ukupan
4 -1
koji koriste mineralni azot
(10 /g )
(103/g-1)
(103/g-1)
i zadovoljavaju se
skromnim zalihama
P{enica
61.9
31
23.8
75.4
17
32.2
hranljivih elemenata. Ove Samonikle1
40.0
31.7
15.3
52.8
22.2
48.1
populacije te`e da
Samonikla2
25.8
69.8
14.9
42.0
15
35.0
095
energija
Tabela 4 Dehidrogenazna aktivnost nerekultivisanih povr{ina i rizosfere
(x10-5 μmol TPF g-1min-1)
Dehidrogenazna aktivnost
Oznaka uzorka
(μmol TPF g-1min-1)
2
6.40E-05
3
5.30E-05
4
8.25E-06
5
4.26E-05
6
5.20E-05
7
7.10E-06
9
7.00E-06
Prosek
2.9E-05
Rizosfera p{enice
3.11 E-05
Rizosfera samonikle biljke 1
1.9 E-05
Rizosfera samonikle biljke 2
7.1 E-05
Prosek
4.0 E-05
na zemlji{te u rizosferi (tabela 4) {to
ukazuje na stimulativan uticaj razli~itih
biljnih eksudata na rast
mikroorganizama u rizosferi biljaka.
Gljive ~ine veliki deo mikrobne biomase
i sposobne su da u~estvuju u
dekompostiranju organskih ostataka.
One su efikasnije od bakterija, jer
transformi{u ve}u koli~inu raspadnutih
biljnih ostataka u raspolo`ive
nutritijente. Plodnost zemlji{ta zna~ajno
zavisi od gljiva, jer one nastavljaju sa
razgradnjom slo`ene organske materije,
~ak i kad bakterije i Actinomycete
prestanu da funkcioni{u (Brady, 1990.)
U ispitivanim uzorcima biomasa gljiva
je ve}a u rizosferi u odnosu na
nerekultivisane povr{ine na kojima nema
biljaka (tabela 5). Zna~ajna
karakteristika bakterijske biomase
nerekultivisanih povr{ina je heterogenost
i kre}e se u rasponu od 20.8 do 2.5
mg/kg-1. Pore|enjem prose~nih vrednosti
bakterijske biomase na nerekultivisanim
povr{inama (9.83) i u rizosferi biljaka
(13.66 mg/kg-1) uo~avaju se zna~ajne
razlike. Pove}ana mikrobiolo{ka
biomasa u rizosferi biljaka doprine}e
pove}anoj produktivnosti organske
materije u zemlji{tu {to }e se povoljno
odraziti na plodnost zemlji{ta Mikrobna
biomasa i aktivnost mikroorganizama u
regionu eksploatacije mrkog uglja,
dugoro~no su doprinela razvoju zemlji{nog
ekosistema i pove}anja organske materije
(Schumacher i sar. 1993).
Ve}a brojnost i biomasa gljiva i bakterija
kao i nivo dehidrogenazne aktivnosti u
rizosferi biljaka (tabela 3, 4, 5) ukazuje
da prisustvo biljaka na nerekultivisanim
povr{inama doprinosi pove}anju
organske materije {to }e dalje doprineti
pove}anju brojnosti i aktivnosti
mikroorganizama.
Brzo uspostavljanje aktivne zajednice
mikroorganizama u zemlji{tu, koja je u
vezi sa balansom humusa i nutritijenata,
je od velike va`nosti za funkcionisanje
ekosistema u zemlji{tima rudnika.
Tabela 5 Biomasa gljiva i bakterija na nerekultivisanim povr{inama i u
rizosferi biljaka
Biomasa gljiva
Bakterijska
Oznaka uzorka
(g/kg)
biomasa
(mg/kg)
2
0.48
20.8
3
0.121
2.5
4
0.61
8.1
5
0.268
6.7
6
0.72
9.5
7
0.31
13.3
9
0.37
5.5
Prose~na
0.428
9.83
Rizosfera p{enice
0.34
17.2
Rizosfera samonikle biljke 1
0.75
12.8
Rizosfera samonikle biljke 2
4.77
11
Prosek
1.95
13.66
096
Organski otpad kao {to su organski mulj,
kompostirani organski mulj, ugljeni mulj
imaju sposobnost da stimuli{u i pove}aju
mikrobnu biomasu i aktivnost kao i
enzimatske aktivnosti u zemlji{tu
(Emmerling i sar. 1996; Perucci, 1990,
1992). Uno{enje razli~itih organskih
materijala i nutritijenata za ishranu
mikroorganizama (Rai~evi}, 2005), kao
i inokulacija mikroorganizmima,
odnosno primena mikrobiolo{kih
|ubriva, mo`e stimulativno uticati na
pove}anje plodnosti ovih povr{ina.
Shodno tome, primena mineralnih
|ubriva u procesima rekultivacije mo`e
biti redukovana i zamenjena upotrebom
organskih otpadnih materija.
Pojedini zakonski akti u svetu propisuju
da se rudni kopovi vrate u stanje sli~ne
topografije i iste ili ve}e biljne
proizvodnje u odnosu na prvobitno
stanje zemlji{ta (Wells i Potter 1986,
Roberts i sar. 1988). Po{to su ova
zemlji{ta izuzetno osetljiva na eroziju,
brzo uspostavljanje vegetacije
potpoma`e stabilizaciju zemlji{ta {to
onda ~ini korak ka uspostavljanju stanja
koje je sli~no onome pre eksploatacije.
Literatura
Alexander S. (1991): Introduction to
Soil Microbiology. Kriger Publishing
Co.,FL
Brady, N.C. (1990) The Nature and
Properties of Soils, 10th ed. Macmillan,
New York.
Casida, L.E., Klein, D.A. and Santoro
(1964): Soil dehydrogenase activity. Soil
Science 98: 371-376.
Dandurand, L.M., Schotzko, D.J.,
Knudsen, G.R., (1997): Spatial patterns
of Rhizoplane populations of
Pseudomonas fluorescens. Appl.
Environ. Microbiol. 63, 3211–3217.
\or|evi}-Miloradovi}. (1991):
Spontano obrastanje pepela TA i
jalovina s povr{inskih kopova uglja u
Kostola~kom basenu. Savetovanje:
Ekonomske, Ekolo{ke i druge posledice
izgradnje energetskih kapaciteta na
podru~ju po`arevca. Kostolac. Knjiga II:
97-102.
Emmerling C, Embacher A, HauboldRosar Mand Schröder D (1996):
Initierung und Förderung der
mikrobiellen Biomasse und mikrobieller
Aktivitäten in jungen Kippsubstraten
durch organische Reststoffe. VDLUFASchriftenr. 44, 579–582.
energija
Holden, P.A., Firestone, M.K. (1997):
Soil microorganisms in soil cleanup:
How can we improve our
understanding? J. Environ. Qual. 26,
32–40.
Molina, L., Ramos, C., Duque, E.,
Ronchel, M.C., Garci a, J.M., Wyke,
L., Ramos, J.L., (2000): Survival of
Pseudomonas putida KT2440 in soil and
in the rhizosphere of plants under
greenhouse and environmental conditions.
Soil Biol.Biochem. 32, 316–321.
Pandey, S., Dileep K. Singh (2004):
Total bacterial and fungal population
after chlorpyrifos and quinalphos
treatments in groundnut (Arachis
hypogaea L.) soil, Chemosphere 55,
197–205.
Paul E.A., Clark F.E (1996): Soil
Microbiology and Biochemistry.
Academic Press, CA.
Peper, I.L., Gerba, C.P., Brendencke,
J.W. (1995): Environmental Microbiology.
Acad. Press, San Diego. p 11-33.
Perucci, P. (1990): Effect of addition of
municipal solid-waste compost on
microbial biomass and enzyme activities
in soil. Biol. Fertil. Soils 10, 221–226.
Perucci, P. (1992): Enzyme activity and
microbial biomass in a field soil
amended with municipal refuse. Biol.
Fertil. Soils 14, 54–60.
Rai~evi}, V., Lalevi}, B., Li~ina, V.,
Vasi}, G., Anti}-Mladenovi}., S.
(2005): Microbiological activity of
barley rhizosphere grown on deposol.
"Savremena poljoprivreda", vol. 54, 3-4,
487-491.
Roberts, J.A., W.L. Daniels, J.C. Bell,
and Burger, J.A. (1988): Early stages
of mine soil genesis in a southwest
Virginia spoil lithosequence. Soil Sci.
Soc. Am J. 52: 716-723.
Schumacher B, Kutsch H and
Schrömder, D. (1993):
Huminstoffsysteme in
Rekultivierungsböden der Rheinischen
Braunkohlenreviers bei der Erstnutzung
als Acker, Grünland oder Wald. Mitt.
Deutsche Bodenk. Gesellsch. 71, 97–100.
Sengupta, M. (1993) : Environmental
impacts of mining: monitoring,
restoration, and control. Lewis
Publishers, London
Steer, J., Harris, J.A., (2000): Shifts in
the microbial community in rhizosphere
and non-rhizosphere soils during the
growth of Agrostis stolonifera. Soil Biol.
Biochem. 32, 869–878.
Suzana Poli}-Radovanovi}, YUBIN, Beograd
An|elka Milosavljevi}, Ma{inski fakultet, Beograd
Milesa Sre}kovi}, Elektrotehni~ki fakultet, Beograd
Miomir Kora}, Arheolo{ki institut SANU, Beograd
Radmila Drobnjak, Vi{a tehni~ka {kola, U`ice
UDC: 622.32/.33 : 502.8=861
Ekolo{ki aspekt uticaja
eksploatacije energetskih
izvora na otvorena
arheolo{ka nalazi{ta i
primena lasera u za{titi
Rezime
Eksploatacija velikih energetskih izvora u blizini otvorenih arheolo{kih nalazi{ta
iziskuje analizu konkretnih i latentnih problema za{tite ugro`ene prirodne i
kulturne ba{tine. Primenom laserske tehnologije, problem odr`ivosti arheolo{kih
nalazi{ta mogu}e je re{avati od domena strukturalnog, imanentno materijalnog, do
domena primarne artikulacije.
Klju~ne re~i: energetski izvori, laseri, ekologija, arheolo{ka nalazi{ta.
Ecological Aspects of Impact of Energy Source Operation on Open
Archeological Sites and Implementation of Laser for Protection
Purposes
Exploitation of major power sources close to the archeological sites requires an
analysis of actual and latent problems of protecting the endangered natural and
cultural heritage. The problem of archeological sites sustenance, from the domain
of structural, immanent material to the domain of primary articulation, can be solve
by implementation of laser technology.
1. Energetski izvori i
neuniformna dezintegracija
povr{ina
Arheolo{ka nalazi{ta (slika 1) zavisno od
mikro i makro okru`enja, izlo`ena su
kompleksnim dejstvima. Najva`niji
uticaji nastaju usled delovanje vode (u
svim agregatnim stanjima), promene
temperature, zagrevanja Sun~evim
zra~enjem, delovanja UV zra~enja,
hla|enja prouzrokovanog vetrom,
prljanja talo`enjem pra{ine i ~a|i,
delovanja zvu~nih efekata, vibracija
uzrokovanih saobra}ajem vozila,
delovanja agresivnih supstanci iz
atmosfere.
Posebno dejstvo nastaje usled
industrijskih i drugih aktivnosti urbanih
sredina, gde se produkuje u atmosferu
niz gasova koji ina~e ne pripadaju
atmosferi. Me|u njima posebno se
izdvajaju SO2, SO3, CO2, hloridi i oksidi
azota iz kojih uz pomo} atmosferske
097
vlage nastaju vrlo agresivne kiseline za
povr{inu arheolo{kih objekata, kao {to
su sulfidna, sulfatna, hloridna kiselina i
druge. U ekstremnim slu~ajevima
agresivnih kiselina u atmosferi mo`e biti
toliko, da ki{nicu ~ine vrlo korozivnom
(kisele ki{e).
Osim ovog spolja{njeg dejstva,
arheolo{ki objekti su svojom vezom za
Slika 1 Viminacium, glavni grad
Gornje Mezije - arheolo{ki lokalitet
u blizini TE Kostolac [1]
energija
Slika 2 Arheolo{ko nalazi{te Viminacium: a - @rtvenik, III vek
b-Prokoneski sarkofag sa girlandama, kraj II-po~etak II veka [2]
podlogu izlo`eni dodatnim uticajima:
vlage u podlozi, alkalnosti podloge,
naprezanja u podlozi zbog delovanja
toplote i vode, pra{ine na podlozi, topive
soli na/u podlozi i naprezanja
prouzrokovanih kristalizacijom, odnosno
prekristalizacijom soli.
Sistem ovih uticaja razli~itog, i
uglavnom nepoznatog temporalnog
kontinuiteta, ~ini nesimetri~an kompleks
regija mikro i makro razaranja povr{ina
arheolo{kih objekata i reljefa (slika 2 a, b).
Arheolo{ko nalazi{te Viminacium,
neposredno je situirano uz veliki
energetski kompleks – TE Kostolac, u
kojem se mese~no iskopa preko pola
miliona tona uglja. Na deponijama se
nalaze rezerve uglja spremnog za
transport u termoelektrane, a godi{nje
se otkopa 25,6 miliona tona kubika
jalovine. [1]
Neosporno je da atmosferski aerosoli,
prirodno nastali i oni antropogenog
porekla, stvaraju areali~ne kontaminacije
povr{ina arheolo{kih objekata, u skladu
sa prirodom porekla. Biogeni aerosoli,
~estice poreklom sa tla, ~estice nastale
{umskim po`arima i sl., u me{anju sa
aerosolima antropogenog porekla kao {to
su lete}i pepeo i ~a| iz razli~itih tipova
lo`i{ta, ~estice nastale procesima u
metaloprera|iva~koj industriji,
saobra}aju, poljoprivredi i mnogim
drugim urbanim i industrijskim
aktivnostima, stvaraju prelazne areali~ne
regije povr{ina arheolo{kih objekata.
2. Grani~ni uslovi dezintegracije
povr{ina objekata
Ukoliko povr{inu arheolo{kog objekta
posmatramo kao multikomponentni skup
kompatibilnih, me|usobno
komutiraju}ih i nezavisnih veli~ina
{A, B,................}
tada ~istu povr{inu predstavljenu jednim
vektorom stanja | ψ, t | mo`emo tretirati
i kao koherentnu superpoziciju (linearnu
kombinaciju) svojstvenih stanja.
Za razliku od ~istog stanja,
kontaminirano stanje povr{ine ne mo`e
biti opisano jedinstvenim vektorom
stanja, ve} istovremeno sa vi{e njih
| ψk , t | ,
(k=1, 2,……)
u kojima se sistem mo`e na}i sa
odgovaraju}om verovatno}om ωk . Re~
je o nekohernetnoj superpoziciji | ψk , t |.
S obzirom da arheolo{ki objekat u
slobodnom prostoru nikada ne mo`e biti
potpuno izolovan od okoline, on je u
manjoj ili ve}oj meri uvek u
kontaminiranom stanju. Dezintegracija
stanja povr{ine ovog objekta tako se
odvija u jednom pravcu: prelaz iz
funkcije relativno ~istog stanja u
funkciju kontaminiranog stanja:
ρ1 → ρ2
U tom smislu funkcija dezintegracije
povr{ine arheolo{kog objekta
ρ (t) = q1ρ1(t) + q2 ρ2(t)
opisuje probabilisti~ku situaciju u kojoj
se ~isto stanje povr{ine opisano sa ρ1(t)
javlja sa vrovatno}om q1, a
kontaminirano stanje ρ2(t) sa
verovatno}om q2 .
2.1. Kontaminacija u kontekstu
hrapavosti
Ve}ina arheolo{kih objekata, bilo da je
re~ o makro ili o mikro objektima, ima
povr{ine koje u opti~kom opsegu
talasnih du`ina treba posmatrati kao
hrapave. U odre|enim, arheolo{ki
relativno poznatim procesima tehnolo{ke
obrade dolazilo je do razli~itih slu~ajnih
efekata, pa se za hipoteti~ki isti materijal
i neizmenjenu tehnologiju obrade nikada
ne mogu otkriti istovetne povr{ine, iako
bi one hipoteti~ki mogle raspolagati
jednakim statisti~kim svojstvima.
Posledica su makro i mikroneravnine.
Intencije tehnolo{ke deskripcije putem
formulisanja relacija kojima bi se moglo
adekvatno uzeti u obzir stanje i osobine
povr{i materijala, odnosno razdvojne
povr{i, kao {to su ne~isto}a (na primer
kontaminacija slojem gare`i), oksidacija
i sli~no, podrazumevale bi usvajanje
098
niza pretpostavki i aproksimacija, {to bi
dovelo u pitanje njihovu prakti~nu
primenljivost. Konstituenti kao
performanse pojedinih materijala u
smislu analiti~kih relacija kojima se
uzima u obzir hrapavost povr{i,
o~igledno, ne mogu se izvoditi bez
u~e{}a empirijskih relacija. Ovakve
relacije, na primer u razmatranju
karaktristika emisivnosti, daju op{te
trendove zavisnosti i pru`aju mogu}nost
ekstrapolacije u drugi opseg kada se
raspola`e sa ograni~enim brojem
eksperimentalnih podataka u jednom
opsegu (tabela 2).
Obi~no se pri opisivanju hrapavosti u
istra`ivanjima ograni~avamo na
aproksimaciju fluktuacije hrapavosti
nekim normalno distribuiranim
slu~ajnim procesom, ~iji se parametri
odre|uju na osnovu analize uticaja datog
na~ina tehnolo{ke obrade na statisti~ke
hrapavosti.Ova aproksimacija potpuno
zadovoljava kao posledica slo`enog i
aditivnog uticaja ve}eg broja me|usobno
nezavisnih faktora na `eljeni proces
obrade.
Kada je re~ o arheolo{kim metalnim
predmetima, hrapavost posmatrana sa
aspekta kvaliteta i ta~nosti obrade prema
osnovnom parametru obrade razvrstava
se u dvanaest klasa u rasponu od 0,006
do 50 μm, propisanih tehni~kim
standardima [6]. Tako je mogu}e pratiti
korelaciju izme|u klasa hrapavosti i
tolerancije, korelaciju izme|u klasa
hrapavosti i metoda obrade, a modeli
formiranja teorijske hrapavosti svedeni
su na ~etiri osnovne mogu}nosti (tabela 3).
3. Laseri i interregnumi
opservabilnosti funkcije povr{inske
dezintegracije
Problem dekontaminacije povr{ina
arheolo{kih objekata samo je delimi~nio
tehnolo{ki problem. I kada bi postojala
mogu}nost preciznog formulisanja
relacija kojima bi se moglo adekvatno
uzeti u obzir stanje i osobine
kontaminirane povr{i materijala, ostaje
osnovno pitanje harmonizovanja sa
konceptom koji je materijalizovan
graditeljsko-umetni~kom realizacijom.
Put opservacije tako varira od domena
strukturalnog, imanentno materijalnog,
do domena primarne, artisti~ke
artikulacije.
Neophodno je da laserska
dekontaminacija povr{ina [7, 8]
arheolo{kih objekata bude konsonantno
programirana u okviru harmonske
strukture konceptualno-materijalnog
poretka. Budu}i da se vaporizacija
~estica tamnog sloja javlja na znatno
energija
Tabela 1 Nesimetri~nost kompleksa uzro~no-posledi~nih manifestacija
Tabela 2 Modusi tehnolo{ke deskripcije stanja materije
deaktivacije povr{ine
~estica, te gubitka njihove
reakcione sposobnosti.
Metode simulacije
raspodela ~estica aerosola
bazirane su na numeri~koj
simulaciji., bilo da se
razvijaju u pravcu
integralne ili diferencijalne
funkcije raspodele, polaze
od uslova da je
R(0) = 1 i R(δ→∝) = 0
Ove jednakosti ~ine drugi
grani~ni uslov za problem
dekontaminacije povr{ina
arheolo{kih objekata usled
dejstva aerosola: ~estica ne
mo`e imati parametar koji
je jednak nuli i ne postoji
~estica sa beskona~nim
parametrom.
Imaju}i u vidu difrakcione
efekte laserske svetlosti
pod malim uglovima, kao i
~injenicu da je ukupni
intenzitet svetlosti
difragovan sa oblaka
~estica suma izmerenih
intenziteta koji odgovaraju
svakoj ~estici skupa,
aproksimacionom Rosin
Rammler raspodelom
R(δ) = exp (-b δ nR )
na osnovu eksperimentalnih
podataka, radi inverzije –
odre|ivanja funkcije
raspodele, potrebno je
odrediti dva njena
parametra identifikacije
krive b i nR [11].
manjoj energetskoj gustini nego
vaporizacija osnovnog materijala,
primenom lasera pouzdano se mogu
izbe}i efekti degradacije materijala
kakve daju primene abrazivnih
sredstava. Na relativno niskim
energetskim gustinama slojevi
kontaminacije uklanjaju se visoko
selektivnim mehanizmima, a na najni`oj
mogu}oj gustini energije posti`e se
o~uvanje patine [9].
Po{to je mikrostruktura povr{ina
slu~ajna, to je i odre|ivanje difrakcije
talasa sa tih povr{ina tipi~no statisti~ki
zadatak. Re{enje tog zadatka mora
utvrditi ne samo vezu izme|u upadnog i
difragovanog svetlosnog zra~enja, nego,
tako|e, mora odrediti statisti~ke
karakteristike difragovanog zra~enja i
ustanoviti njihovu vezu sa statisti~kim
karakteristikama povr{ine.
Mali broj aerosola za vreme njihove
egzistencije u atmosferi ostaje hemijski i
fizi~ki neizmenjen. Oni u~estvuju u nizu
heterogenih procesa, koji dovode do
izmene njihovog hemijskog i
morfolo{kog oblika. ^estice bogate
ugljenikom imaju veliku adsorpcionu
mo} prema organskim i neorganskim
gasovima, a istovremeno zbog svojih
katalizatorskih osobina mogu
predstavljati i neku vrstu reakcionih
centara. Istovremeno se pokazalo [3], da
zbog brze reakcije (adsorpcije)
neorganskih gasova (NO2 i sli~ni gasovi)
na ~esticama ~a|i dolazi do brze
099
Imaju}i u vidu standarde
klasa hrapavosti za
najfinije obrade od 0,0060,8 μm (tabela 3), kao i
one frakcije aerosola koje su manje od
10μm do 0.1 μm {to odgovara
uve}anjima na SEM (Scaning Electron
Microscopy) / ESEM (Enviromental
Scaning Electron Microscopy) od 500 do
10 000 puta, mogu}e je izvr{iti
identifikaciju korelacije povr{inske
morfologije arheolo{kog objekta sa
~esticama aerosola. Koriste}i
disperzivnu semikvantitativnu
rendgensku analizu uspostavlja se jasna
slika sastava i porekla ~estica koje
kontaminiraju povr{ine arheolo{kih
objekata u prostoru, {to je veoma va`no
za prou~avanje razli~itih interakcija sa
{irokom grupom materijala koje se mogu
na}i u prostoru arheolo{kih lokaliteta.
energija
Tabela 3 Modalitetiiteti pristupa hrapavosti povr{ina arheolo{kih objekata
fizikohemi~ara Srbije i
Fakultet za fizi~ku
hemiju, Beograd 2001.
[4] S.Pokorni,
Predikcija emisivnosti
materijala, Zbornik
radova XLIV
Konferencija ETRAN,
Sokobanja , 2000.
[5] R.F.de Farias, An
investigation of the
chemical composition
and acid corrosion of
pedra sabão (soapstone),
Journal of the Serbian
Chemical Society,Vol
70, No 2, Belgrade,
2005.
[6] M. Kalajd`i}, et al,
Tehnologija obrade
rezanjem, Ma{inski
fakultet UB, Beograd,
1998.
[7] M.Sre}kovi}, et
al,Guide of laser
damages on the
surface of some
modern materials,
Tehni~ki fakultet,
^a~ak, 2003
[8] M.Sre}kovi}, et al,:
Laser aplication in
procesing, tehnology,
conservation and
experience of artwork
based on light metals,
Metalurgija-Journal of
metalurgy, br.3,
vol.10, Beograd 2004.
[9] Cooper, M.I. Laser
cleaning of stone
sculpture. PhD Thesis,
Loughborough
University,1994.
Zaklju~ak
Eksploatacija velikih energetskih
kompleksa ima ekolo{ki aspekt u za{titi
i o~uvanju prirodne i kulturne ba{tine na
otvorenim arheolo{kim lokalitetima.
Funkcija dezintegracije povr{ina
arheolo{kih objekata koje su u
slobodnom prostoru izlo`ene dejstvu
aerosola, ima opservabilne parametre u
domenu korelacije hrapavosti i
parametara ~estica aerosola. U analizi,
za{titi i o~uvanju arheolo{kih objekata,
laser predstavlja sredstvo kojim je
mogu}e harmonizovati konceptualnomaterijalni poredak.
Literatura
[1] www.kostolac.co.yu
[2] D. Spasi}-\uri}, Viminacijum glavni
grad rimske provincije Gornje Mezije,
Narodni muzej Po`arevac, Po`arevac 2002.
[3] M. Mi}i}, D. Markovi},
A.Stamatovi}, N. Vukeli}, R. Leblanc,
Karakterizacija aerosolnih ~estica u
troposferi Beograda, nastalih u
procesima sagorevanja, Profesoru
Draganu Veselinovi}u, Dru{tvo
100
[10] M. V. Tomi}, Lj.
J. Pavlovi}, M. G.
Pavlovi} , Uticaj
prevlake nikla na
ukupnu hrapavost povr{ine, Knjiga
radova XIX simpozijum o koroziji i
za{titi materijala, Savez in`enjera i
tehni~ara Srbije, Tara 2004.
[11] S. Ostoji}, et al, Generalizacija
analize prahova od interesa u
biomedicini i ekologiji,Zbornik radova
XLVIII Konferencija ETRAN, ^a~ak,
2004.
energija
@ivorad Risti}, dipl. in`. saobr.
Evropa osiguranje u likvidaciji
Jelena Doganji}, dipl.ecc.
Narodna banka Srbije
UDC: 656.833.3.045.2 : 504.75.054 : 614.632=861
Transport opasnih
materija u drumskom
saobra}aju i osiguranje
odgovornosti
Uvod
Rezime
Intenzivan rast privrednih delatnosti
neraskidivo je povezan sa negativnim
delovanjem na `ivotnu sredinu. U ovom
kontekstu posebno mesto zauzima
transport opasnih materija, koje kada su
ispu{tene u odre|enim koli~inama ili
odre|enom obliku imaju neumeren rizik
po zdravlje ljudi, uni{tenje objekata i
zaga|ivanje `ivotne sredine.
Zbog velikog broja pogodnosti koje
pru`a drumski transport u odnosu na
druge vidove transporta, sve ve}i broj
tereta se prevozi putevima, a vidno
mesto u tom transportu zauzima prevoz
opasnih materija. Promera radi
nave{}emo da samo kroz Pan~evo
dnevno u proseku pro|e preko 270
vozila koja prevoze opasne materije.
Akcidenti pri prevozu opasnih materija u
na{oj zemlji de{avaju se ~esto, ali na
sre}u bez ve}ih gubitaka ljudskih `ivota.
Poznati primer prevrtanja cisterne sa 2,5
tone amonijaka u Krnja~i 1998. godine
prouzrokovao je trovanje 143 osobe,
jedna je preminula na licu mesta, a
druga nakon sedam dana. Mnogo te`e
stvari se de{avaju u svetu. Na primer
1996. godine u Albertonu (SAD) teretni
voz je iskliznuo iz {ina i u vazduh je
ispu{teno 59.000 kg hlora a u zemlji{te
64.000 kg rastvora kalijum hidroksida. U
bolnicu je preba~eno 300 ljudi, jedna
osoba je odmah preminula, a evakuisano
je 1.000 stanovnika i kontaminirano je
1.000 m3 zemlje.
Prema proceni stru~njaka (prof. dr. sc.
med. D. Joksovi}) sli~na ili te`a
katastrofa mogla je zadesiti Beograd
2003. godine kada je u stanici Beograddonji grad do{lo do prevrtanja tri vagon
cisterne sa vinil hloridom. Prava je sre}a
pa nije do{lo do curenja i eksplozije, a
procene su, da je zahvaljuju}i sre}nim
okolnostima i brzom intrevencijom
Drumski transport je zbog svojih pogodnosti nezamenljiv u prevozu opasnih
materija. Akcidenti koji se javljaju pri prevozu mogu imati nesagledive posledice, po
`ivot ljudi i okolinu. Kako bi se posledice sanirale neophodo je da postoji
osiguranje odgovornosti pri tom prevozu, kao i propisana strategija delovanja u
takvim okolnostima.
Klju~ne re~i: Transport, opasne materije, osiguranje odgovornosti.
Abstract
Road transport, due to its advantages, is irreplaceable in transport of hazardous
material. Accidents that occur during the transportation could have tremendous
consequences to human life and environment. In order to repair consequences, it is
necessary to posses liability transportation insurance, as well as regulated action
strategy in such circumstances.
Key words: Transportation, hazardous materials, liability insurance.
izbegnuta prava katastrofa u centru
grada, gde bi da je do{lo do izlivanja
vinil hlorida i eksplozije u krugu od
6 km bila uni{tena sva `iva bi}a.
Manji akcidenti: bure sa 200 litara
izuzetno otrovnih jedinjenja (benzola,
fenola, krezola...) u Le{tanima, izlivanje
85% amonija~ne kiseline na Dor}olu i
td. su samo pukom sre}om pro{li bez
ve}ih posledica.
[tete koje nastanu u ovakvim
slu~ajevima (smrt, smanjenje `ivotne i
radne sposobnosti, o{te}enje stvari i
imovine tre}ih lica, kao i zaga|enje
`ivotne sredine), neko mora nadoknaditi.
Name}e se logi~an zaklju~ak da su za to
zadu`ene osiguravaju}e organizacije.
Sada{nje stanje u svetu i kod nas
U Zemljama EU, Severnoj Americi i
Kanadi ovoj problematici pridaje se
izuzetno veliki zna~aj u cilju smanjenja
rizika pri transportu i smanjenju
potencijalnih `rtava, materijalnih {teta i
posledica po `ivotnu sredinu. Kroz
stalnu dopunu regulative i dopunu
me|unarodnih standarda o transportu
opasnih materija, pre svega kroz ADR,
101
RID i ADN propise postavljaju se novi,
sve o{triji standardi i tako uti~e na
smanjenje rizika. Pored toga razvijene
zemlje donose posebne zakone kada
procene da me|unarodni propisi za
njihove uslove nisu dovoljno restriktivni.
Tako na primer, u zemljama EU
transport te~nog etilena u drumskom
saobra}aju nije dozvoljen, a povod za
uvo|enje te restrikcije bio je akcident iz
1978. godine kada je u [paniji, u blizini
turisti~kog kampa, usled po`ara na
cisterni napunjenoj etilenom, stradalo
oko 100 ljudi.
Pored me|unarodnih propisa,
prvenstveno ADR-a (Evropski sporazum
o me|unarodnom drumskom prevozu
opasnih materija), koji je kod nas
ratifikovan, ova materija je regulisana i
Saveznim Zakonom o prevozu opasnih
materija,1 koji u praksi nije primenjivan.
U~estale nezgode u drumskom i
`elezni~kom saobra}aju 2001. i 2002.
godine, inicirale su Vladu Republike
Srbije da donese Uredbu o prevozu
opasnih materija u drumskom i
`elezni~kom saobra}aju,2 kojom se bli`e
odre|uju ovla{}enja, prava i obaveze
pojedinih ministarstava u oblasti prevoza
opasnih materija.
energija
Uredbu Vlade Republike Srbije
osigurava~i su nespremno do~ekali, bez
uslova i tarifa za osiguranje
odgovornosti pri prevozu opasnih
materija. Naime do skoro je bio osiguran
samo teret koji se prevozi a ne i oni koji
su pretrpeli {tetu. Dakle, ovo osiguranje
je imalo karakter "neobaveznoobaveznog" osiguranja. Poja~ana
kontrola policije i uslovljavanje
dobijanja dozvole za prevoz opasnih
materija od strane Ministarstva za
kapitalne investicije dovodi do prakti~ne
primene Uredbe u delu osiguranja. Retka
su osiguranja koja su napravila kakve
takve uslove i tarife, dok su druga da bi
zadovoljila svoje klijente izdavala polise
koje nemaju nikakvog smisla niti
pru`aju bilo kakvu za{titu o{te}enima, a
ovo je sve prolazilo kod Ministarstva i
prevoznici su dobijali dozvolu za prevoz
opasnih materija. Jedan primer takve
polise nam pokazuje da je osiguravaju}e
pokri}e po jednom {tetnom doga|aju
100.000 dinara.
Problem se javio je {to zakonodavac
nije predvideo osiguravaju}e pokri}e po
jednom {tetnom doga|aju tako da to
dovodi do toga da osigurava~i rade ovu
vrstu osiguranja sporadi~no i samo da bi
zadovoljili formu, dok je su{tina
postojanja osiguranja zanemarena.
Su{tina postojanja potrebe za
osiguranjem - gra|anska
odgovornost
[tete koje mogu nastati pri prevozu
opasnih materija mogu biti:
„ Sopstvene ili vlastite {tete i
„ Tu|e ili {tete tre}ih lica.
Za osiguranje odgovornosti pri prevozu
opasnih materija prvenstveno su va`ne
ove druge {tete, odnosno {tete pri~injene
tre}im licima.
Kod osiguranja od odgovornosti za {tete
nastale pri prevozu opasnih materija
javlja se pravni odnos izme|u tri
subjekta i to:
„ osiguravaju}e organizacije, koja
prikupljanjem premije preuzima
imovinske posledice {tetnog doga|aja,
„ osiguranika (vlasnika opasne materije)
koji se osloba|a gra|anske
odgovornosti i
„ tre}eg (o{te}enog) lica kome se
naknadom od strane osiguranja vr{i
obe{te}enje.
Ovim vidom osiguranja pru`a se
dvostruka za{tita :
„ Osiguraniku (vlasniku opasne
materije), koji se {titi gra|anske
odgovornosti i prisile da sam
nadoknadi {tetu i
1
2
Slu`beni list SFRJ br. 27/1990
Slu`beni glasnik R.S. br. 53/2002
„
O{te}enom (tre}em licu), kome je
obezbe|ena sigurna naknada {tete.
Premija osiguranja
Da bi osigurava~i mogli pravilno da
odrede premiju pri osiguranju od
odgovornosti neophodno je da raspola`u
odgovaraju}im statisti~kim podacima iz
predhodnog perioda, te da na osnovu
odgovaraju}ih matemati~kih modela do|u
do premije koja mo`e nositi rizik kod
ovakvih {teta. Iz tih razloga glavni zadaci
in`injera i stru~njaka za za{titu `ivotne
sredine u oblasti osiguranja bio bi:
„ rekonstrukcija i analiza {teta,
„ istra`ivanje prevencija {teta i
„ podr{ka pri prora~unu premija
osiguranja.
Zasnivaju}i se na datim saznanjima
osiguravaju}e organizacije treba da
utvrde mogu}i obim {tete, a zatim ostale
tro{kove sprovo|enja osiguranja kako bi
se odredila odgovaraju}a premija.
Radi odre|ivanja premije i odgovaraju}eg
delovanja na prevenciji {teta pri prevozu
102
opasnih materija {tete kod ovakvih
prevoza mogu se podeliti na:
„ Primarne (koje su posledica
saobra}ajnih nezgoda) i
„ Sekundarne (koje su posledica dejstva
opasnih materija).
Ovde naravno treba posvetiti posebnu
pa`nju ekscesnim (enormno velikim)
{tetama, koje mogu nastati pri prevozu
opasnih materija.
Ekscesne {tete
[tete velikog obima se retko javljaju ali,
i pored toga za odre|ivanje obima ovih
(ekscesnih) {teta postoje razli~ite
statisti~ke metode koje omogu}avaju da
se sagleda i proceni njihova u{estalost i
obim. Tako na primer Poreto model daje
mogu}nost da se na osnovu poznavanja
u~estalosti i obima {teta ni`eg ranga
procene {tete velikog obima, odnosno
u~estalost i visina ekscesnih {teta. Tu se
jo{, da bi se odredila premija koja uzima
u obzir i ekscesne {tete, koriste i principi
varijacije, standardnog odstupanja, kao i
energija
ostali izvori koji mogu dati saznanja o
u{estalosti i obimu ovih {teta.
Strana istra`ivanja na {tetama iz
pro{losti kod autocisterni ukazuju da
posebno veliki potencijal opasnosti preti
usled prostiranja opasnih materija kroz
atmosferu pri ~emu dolazi do:
„ osloba|anja toplote zbog zra~enja i
konvekcije (po`ar),
„ {irenja udarnih talasa (eksplozija)
„ nastajanja i {irenja eksplozivnogtoksi~nog gasa.
Iz navedenih razloga osiguravaju}e
organizacije moraju ubudu}e da vode
preciznu statistiku o {tetama koje su
nastale pri prevozu opasnih materija
kako bi se kasnije mogli korigovati i
dora|ivati uslovi i tarife, kao i faktori
preventivnog delovanja. Sada{nje stanje
zahteva od nas-osigurava~a da se
baziramo na stranim iskustvima i
saznanjima, dok ne stvorimo uslove da
istra`ivanja sa stanovi{ta osiguranja
mo`emo da radimo sami. Primera radi
navodimo jedno istra`ivanje {teta na
autocisternama za transport pogonskog
goriva i lake nafte koje je sproveo DVBVinterthur u Nema~koj za period od
1992. do 1996. godine.
Ukupan je analizirano 209 {teta, za koje
je izdatak bio 938.000 DEM.
Prilikom analize ustanovljeno je da je
kod 47 {teta (~22,5%) uzrok bio isticanje
opasnih materija i da je izdatak za nih
iznosio 392.000 DEM (~42%).
Uzroci koji su doveli do isticanja
te~nosti prikazani su u tabeli 1.
U posmatranom uzorku od 47 {teta koje
su nastale pri isticanju opasnih materija
dominantan je ljudski faktor (55.3%),
ma da se i tehni~ki nedostaci mogu
svrstati u ljudske faktore na koje se na
odgovaraju}e na~ine mo`e uticati.
Prilikom isticanja goriva u posmatranih
47 {teta nanete su {tete na dobrima
prema slede}oj tabeli 2.
U posmatranih 47 {teta o{te}enje dobara
su se pojavila u 53 slu~aja, i to u
najve}oj meri je do{lo do kontaminacije
zemlji{ta, a potom do o{te}enja zgrada.
Predlog mera
Neefikasnost, nezainteresovanost i
neodgovornost osiguranja omogu}uje
dr`ava, jer ga ne sankcioni{e na
odgovaraju}i na~in. U ovakvom
okru`enju osiguranja uop{te nisu
zainteresovana za pove}anje nivoa
bezbednosti saobra}aja, odnosno
smanjenje broja i posledica saobra}ajnih
nezgoda, pa samim tim ni nezgoda u
kojima u~estvuju vozila koja vr{e prevoz
opasnih materija.
Kao jake finansijske centre mo}i
osiguranja bi dr`ava svojim
mehanizmima, posebno efikasnim
sudstvom, morala da natera da vr{e
svoju osnovnu funkciju, odnosno brzu i
Tabela 1
UZROCI [TETE
BROJ [TETA
Otkazi ljudi (prete`no)
Nepa`nja pri utovaru-istovaru (npr.nepa`nja pri namotavanju
creva, poklopac rezervoara nije zatvoren..)
26
Tehni~ki nedostaci (prete`no)
-crevo probu{eno
5
-dava~ pogonskog mehanizma uzemljenja rezervoara o{te}en
7
-o{te}en navoj za punjenje ili izgubljen cevni priklju~ak za
punjenje
3
-slomljen odvodni pi{tolj
1
-ostalo (nije ta~no utvrdjeno)
5
Zbir tehni~kih uzroka
21
ZBIR UZROKA [TETA
47
adekvatnu isplatu {teta, po unapred
odre|enim kriterijumima. Ovo bi
neminovno nateralo osiguravaju}e
organizacije da u~estvuju u organizaciji i
finansiranju strate{kih mera za
spre~avanje nastajanja i minimiziranje
posledica pri nastanku akcidenata sa
opasnim materijama. Tu se pre svega
misli na:
1. Minimiziranje rizika za nastanak
akcidenta (izrada karte rizika,
propisivanje puta i vremena kretanja
vozilima koja prevoze opasne materije,
procena mogu}nosti nastanka akcidenta
sa opasnim materijama, snimanje
lokalnih snaga i sredstava koje mogu
u~estvovati u odgovoru i sanaciji,
dono{enje operativnog plana o
anga`ovanju svih u~esnika na
otklanjanju posledica....)
2. Brzi odgovor u slu~aju akcidentazbrinjavanje, a kao potencijalni
u~esnici su: zdravstvo, ekologija,
industrija, saobra}aj, komunalne slu`be,
hidrometereolo{ka slu`ba, vojska,
informativne ku}e....preko svojih
ministarstava.
3. Efikasna rehabilitacija ugro`enog
prostora (rehabilitaciona sanacija).
Brzi odgovor u slu~aju nastanka {tetnog
doga|aja sa opasnim materijama
podrazumeva brzo i sinhronizovano
u~e{}e vi{e slu`bi, institucija i
Tabela 2
O[TE]ENA DOBRA
BROJ
Kontaminirano zemlji{te
20
O{te}ene zgrade (zidovi, fasade, podovi, stakla...)
18
O{te}en/zagadjen name{taj, ode}a, ormari..
8
Zagadjena povr{inska voda
1
Ostalo npr. {tete na mot. vozilima, umanjenje
zakupa..
6
UKUPNO
53
103
energija
pojedinaca, pre svih zdravstvene slu`be,
policije, vatrogasnih brigada,
komunalnih i gra|evinskih preduze}a,
vojske, hidrometereolo{ke slu`be,
sredstava javnog informisanja...
Jedino razra|enim postupkom
organizacije zbrinjavanja, gde se
unapred zna svaki zadatak i ko ga
izvr{ava, mogu}e je spre~iti paniku, koja
je osnovni pratilac ovakvih de{avanja i
koja mo`e dosta uticati na pogor{anje
situacije.
Svaka preventivna akcija koja ima
zadatak smanjenje broja i posledica
ovakvih nezgoda je za osiguranje
isplativija nego naknada {tete, {to bi
osiguranja vrlo brzo uvidela.
Osim navedenog uo~en je odre|eni
nesklad doma}ih i me|unarodnih propisa
koji reguli{u prevoz opasnih materija,
tako da je potrbno izvr{iti harmonizaciju
na{ih propisa sa propisima zemalja EU,
odnosno pristupiti izradi novog Zakona
o prevozu opasnih materija koji mora
precizno definisati:
„ Nadle`ni organ za dono{enje,
sprovo|enje i pra}enje propisa iz ove
oblasti,
„ Inspekcijski nadzor pri prevozu
opasnih materija i
„ Plan za{tite u slu~aju nastanka
nezgode sa opasnim materijama.
Literatura
Zakon o prevozu opasnih materija,
Sl.List SFRJ 27/90
Uredba o prevozu opasnih materija u
drumskom i `elezni~kom saobra}aju,
SL.glasnik R.S. 53/2002
Risti}, @. J. Stajkovi}: Uticaj osiguranja
na pove}anje nivoa bezbednosti
saobra}aja, VI simpozijum "Prevencija
saobra}ajnih nezgoda na putevima
2002", N.Sad, 2002.
Risti}, @. K. Lipovac: Opasnosti pri
prevozu opasnih materija i osiguranje
odgovornosti pri prevozu, Seminar
Motorna vozila- inovacije, bezbednost i
osiguranje, Aran|elovac, 2003.
[uleji}, P.Pravo osiguranja, Beograd,
1997.
Joksovi}, D.: organizacija zbrinjavanja u
hemijskim akcidentima i katastrofama,
Opasne materije, proizvodnja,
skladi{tenje, transport i upotreba –
Bezbednost i osiguranje -, Aran|elovac,
2003.
Kantar, S.:Akcidenti pri transportu
opasnih materija – primeri iz prakse i
pouke, Opasne materije, proizvodnja,
skladi{tenje, transport i upotreba –
Bezbednost i osiguranje -, Aran|elovac,
2003.
Biljana Suslov, dipl. el. in`.
„HIP-Petrohemija“, Pan~evo
UDC: 621.311.1 : 006.3(ISO14000)=861
Primena standarda
ISO 14000
u elektrosnabdevanju
Rezime
Sistem upravljanja za{titom `ivotne sredine (EMS) prema seriji standarda JUS ISO
14000, u elektrosnabdevanju i elektroodr`avanju u HIP-Petrohemiji Pan~evo,
posti`e se kroz planiranje i obezbe|enje ciljeva sistema kvaliteta:
- kontinualno snabdevanje korisnika elektri~nom energijom propisanog kvaliteta
- bezbedan i pouzdan rad elektri~nih ure|aja i instalacija
- maksimalna raspolo`ivost opreme za proizvodnju, uz minimalne tro{kove
odr`avanja
- stalna te`nja ka smanjenju - optimalnoj potro{nji elektri~ne i svih drugih vidova
energije
- stalna te`nja ka smanjenju generisanja otpada u procesu elektroodr`avanja, kao i
njegovo zbrinjavanje i odno{enje u skladu sa zakonskim propisima
- pove}avanje svesti svih zaposlenih o kvalitetu i za{titi `ivotne sredine, kroz obuku,
motivaciju za rad i pobolj{avanje uslova rada i `ivotnog standarda
- unapre|enje komunikacije i saradnje sa korisnicima, radi pobolj{avanja kvaliteta i
za`tite `ivotne sredine
- neprekidno sprovo|enje, odr`avanje i unapre|enje sistema upravljanja kvalitetom
i za{titom `ivotne sredine.
Klju~ne re~i: `ivotna sredina; kvalitet; elektrosnabdevanje; propisi; pobolj{anje.
The Application of Standard ISO 14000 in the Electric Supply
The environmental management system in the electric suppy and electrical
maintenance in according to JUS ISO 14000, are achieved through planning and
providing goals of quality system functioning:
- continuing supply of the users with the electric energy of the regulated quality
- safe and reliable performance of the electric equipment and installations
- maximum availability of the manufacturing equipment and minimum maintenance cost
- constant efforts towards energy reduction - the optimum consumption of the
electric and other forms of energy
- constant efforts towards reducing the generation of the waste materials in the
electric maintenance process, as well as its transportation according to regulations
- strengthening the awareness of all the employees about the importance of the
quality and environmental system, through education,motivation for work and by
improving the working conditions and standard of living
- developing better communication and cooperation with the consumers, in order to
receiving better quality and environment
- permanent conducting, maintaining and improving of the quality and
environmental management system.
Key words: Environment; Quality; Electric supply; Regulations; Improvement
104
energija
Uvod
„HIP-Petrohemija“, Pan~evo, sa
fabrikama u Pan~evu, Elemiru i Crepaji,
je tokom ovih 28 godina rada izrastla u
vode}eg proizvo|a~a petrohemikalija na
ovim prostorima. Godi{nje proizvede
oko 650.000 tona petrohemijskih
proizvoda najvi{eg kvaliteta, uz
po{tovanje svih normi pouzdanog i
bezbednog rada. Petrohemijski kompleks
je do 1999.god. proizvodio preko 1
milion tona petrohemijskih proizvoda, a
sada su kapaciteti smanjeni zbog
uni{tenja i prestanka rada dve na{e
fabrike. Jedini je proizvo|a~ polietilena i
sinteti~kog kau~uka u Srbiji i Crnoj Gori
i predstavlja zna~ajnog snabdeva~a
doma}eg i stranog tr`i{ta. Najve}i je
izvoznik u Vojvodini a drugi u SCG.
Pored ve} osvojene, pouzdane
tehnologije, najve}a vrednost HIPPetrohemije su njeni ljudski resursi od
oko 2500 zaposlenih, a od toga 306
fakultetski obrazovanih stru~njaka sa 9
magistara i 3 doktora nauka. Povoljna
kvalifikaciona struktura. Timovi
eksperata, usavr{enih u prethodnom
periodu, svoje znanje i entuzijazam
svakodnevno potvr|uju u praksi i
doprinose ostvarenju na{ih osnovnih
ciljeva i politike kompanije:
„ visoko kvalitetni proizvodi
„ pouzdanost i bezebdnost uz o~uvanje
`ivotne sredine
„ tr`i{na orijentisanost uz zadovoljenje
kupca
„ pozicija lidera na tr`i{tu
„ razvoj kompanije.
Upravljanje kvalitetom i za{titom
`ivotne sredine
u HIP-Petrohemija, a.d.
Kvalitet zauzima klju~no mesto u
realizaciji poslovne politike. O~uvanje
dostignutog nivoa, stalno pra}enje i
kontrola kvaliteta proizvoda i usluga
dugoro~no je opredelenje bez ~ije se
realizacije ne mo`e ni zamisliti rad
„HIP-Petrohemije“ i zaista zadivljuju}i
rezultati plasmana. „HIP-Petrohemija” je
svoj kvalitet verifikovala uvo|enjem
Sistema kvaliteta u skladu sa serijom
standarda ISO 9000. 1998. god. uveden
je Sistem kvaliteta prema standardu JUS
ISO 9002:1996, a zatim je resertifikovan
2001.god., u skladu sa JUS ISO
9001:2001. Od tada se upravljanje
kvalitetom uspe{no potvr|uje kroz
godi{nje nadzore kvaliteta od strane
oceniva~ke ku}e OQS/ IQNet iz
Austrije. Krajem maja 2005. Petrohemija
je implementirala i sertifikovala Sistem
upravljanja za{titom `ivotne sredine, u
skladu sa JUS ISO 14001:2004.
Radna jedinica
„Elektrosnabdevanje“
Radna Jednica „Elektrosnabdevanje“ je
organizaciona celina u okviru HIPPetrohemije zadu`ena za distribuciju
elektri~ne energije potro{a~ima i
odr`avanje elektroopreme. Snabdevanje
elektri~nom energijom i ispravna,
pouzdana elektrooprema, neophodna je
procesima proizvodnje kontinualno, 24h
dnevno. Predmet odr`avanja je mno{tvo
energetske elektroopreme, kao i ure|aja
industrijske elektronike.
Elektroodr`avanje i elektrosnabdevanje
su, u okviru procesnog modela sistema
kvaliteta u Petrohemiji, procesi podr{ke,
i kao takvi deo integrisanog sistema
upravljanja kvalitetom (QMS) i sistema
upravljanja za{titom `ivotne sredine
(EMS). Kvalitet se ugra|uje u proizvod
u svim fazama proizvodnje, od razvoja
do plasmana na tr`i{te.Unapre|enja i
pobolj{anja kvaliteta proizvoda direktno
su uslovljena pobolj{anjem kvaliteta
opreme i njihovim dobrim odr`avanjem.
Snabdevanje elektri~nom energijom bez
otkaza u ovakvom kompleksu, gde je
kontinualnost procesa proizvodnje jedna
od najbitnijih faktora uspeha, su va`ni
procesi podr{ke i ravnopravno se
uklju~uju u funkcijama obezbe|enja i
unapre|enja kvaliteta i za{tite `ivotne
sredine.
Standardi ISO 14000
Cilj standarda ISO 14001 - Sistem
upravljanja za{titom `ivotne sredine, je
pru`anje pomo}i organizacijama i
privredi u o~uvanju `ivotne sredine. On
ne defini{e nivo u~inka u za{titi `ivotne
sredine, ve} uspostavlja zahteve za
sistem upravljanja njome. „Insistira na
opredeljenosti organizacije (izra`enoj u
politici za{tite `ivotne sredine) u pogledu
po{tovanja relevantnih zakona i propisa, i
uvo|enja stalnih pobolj{anja.“ (JUS ISO
14001). Organizacije moraju da:
„ primene, odr`avaju i unapre|uju EMS
„ osiguraju usagla{enost sa svojom
politikom za{tite `ivotne sredine
„ demonstriraju tu usagla{enost drugima
„ sertifikuju svoj sistem preko tre}e
strane
„ proveravaju svoju usagla{enost i daju
izjavu o usagla{enosti sa zakonskim
propisima.
Na taj na~in, osnovni cilj standarda ISO
14000 je smanjenje zaga|enja, pri ~emu
standard ne propisuje nivo tog
smanjenja, ve} je to propisano
nacionalnom zakonskom regulativom.
EMS u elektrosnabdevanju
Funkcija upravljanja i odgovornosti
rukovodstva u oblasti odr`avanja i
105
za{tite `ivotne sredine sastoji se u tome
da planiranjem, sprovo|enjem,
kontrolom sprovo|enja i preispitivanjem
stvori uslove za postizanje postavljenih
ciljeva kvaliteta i zastite zivotne sredine.
Kroz preispitivanje i analizu stanja
opreme i okru`enja, ima se stalna
tendencija unapre|enja, kako bi se
pove}ao kvalitet obavljanja osnovne
funkcije. Time se posti`e ciklus sa
povratnom spregom (PDCA), a samim
tim i neprekidno pobolj{avanje kvaliteta
elektroodr`avanja, funkcionalne
ispravnosti i pouzdanosti elektroopreme.
Rad prikazuje primenu i obezbe|enje
sistema upravljanja za{titom `ivotne
sredine u elektrosnabdevanju kroz
dokumenta i aktivnosti.
5.1 Procesni pristup
Kroz mapiranje procesa se prikazuju
ulazi, izlazi i me|usobne veze procesa,
odn. njeno mesto u preduze}u. Kako
funkcija elektrosnabdevanja jeste
sastavni deo organizacije i jedan od
procesa, ona je neumitno u vezi sa
mnogim drugim funkcijama, kao {to su upravljanje, proizvodnja, upravljanje
kvalitetom, nabavka, za{tita itd. Prikaz
modela je na slici 1.
5.2 Politika kvaliteta RJ
„Elektrosnabdevanje“
Ciljevi sistema kvaliteta
elektroodr`avanja i za{tite `ivotne
sredine su:
1. Kontinualno snabdevanje korisnika
u HIP-Petrohemiji i indirektnih
potro{a~a elektri~nom energijom
propisanog kvaliteta,
2. Bezbedan i pouzdan rad elektri~nih
ure|aja i instalacija,
3. Maksimalna raspolo`ivost opreme
za proizvodnju, uz minimalne
tro{kove odr`avanja,
4. Stalna te`nja ka smanjenju optimalnoj potro{nji elektri~ne i svih
drugih vidova energije,
5. Stalna te`nja ka smanjenju
generisanja otpada u procesu
elektroodr`avanja, kao i njegovo
zbrinjavanje i odno{enje u skladu sa
zakonskim propisima,
6. Pove}avanje svesti svih zaposlenih o
kvalitetu i za{titi `ivotne sredine, kroz
obuku, motivaciju za rad i
pobolj{avanje uslova rada i `ivotnog
standarda,
7. Unapre|enje komunikacije i saradnje
sa korisnicima na{ih usluga u
preduze}u i van njega, radi
pobolj{avanja kvaliteta i za{tite
`ivotne sredine,
8. Neprekidno sprovo|enje, odr`avanje i
unapre|enje sistema upravljanja
kvalitetom i za{titom `ivotne sredine.
energija
Slika 1 Procesni model elektrosnabdevanja
5.3. Planiranje kvaliteta i zastite
zivotne sredine
5.4. Upravljanje za{titom `ivotne
sredine u elektrosnabdevanju
Na osnovu ciljeva i politike kvaliteta
HIP-Petrohemije, izra|uje se godi{nji
Program kvaliteta i za{tite `ivotne
sredine za elektrosnabdevanje. Njega
~ini, pre svega Plan ciljeva kvaliteta i
za{tite `ivotne sredine i Plan akcija,
slika 2.
Realizacija ciljeva kvaliteta i [email protected] se
prati kroz periodi~ne Izve{taje, gde se
prate indeksi realizacije i trendovi u
odnosu na prethodni period.
Na osnovu po~etnog preispitivanja u
elektrosnabdevanju, izra|en je Upitnik
za identifikaciju aspekata zivotne
sredine, gde se u elektrosnabdevanju
identifikovane aktivnosti i aspekti na
`ivotnu sredinu, slika 3.
Na osnovu upitnika, i izve{taja o analizi
aspekata `ivotne sredine, ura|eni su
Registri zna~ajnih uticaja na `ivotnu
sedinu, oni koji podlezu zakonskim
propisima, ili im je klasa rizika preko II.
Na slici 4 je prikazan registar
kontrolisanih zna~ajnih uticaja na
`ivotnu sredinu.
Kontrolisani uticaji na `ivotnu sredinu
obuhvataju aspekte koji se pojavljuju u
normalnom radu i koji se mogu
kontrolisati i meriti. Potencijalni uticaji
na `ivotnu sredinu obuhvataju uticaje
koji nisu deo redovnog tehnolo{kog
procesa i/ili se na njih ne mo`e uticati, i
kao takvi mogu izazvati udes. U na{em
slu~aju, moguci udes je - Izlivanje trafoulja PCB iz TS 6/0,4 kV.
Na osnovu ovakvog identifikovanog
potencijalnog uticaja, radi se Izve{taj o
proceni rizika od potencijalnog udesa
(FMEA analiza), gde se procenjuje rizik
i predla`u mere za smanjenje uticaja. U
slucaju udesa, potrebno je da postoje
Planovi zastite od - nekontrolisanog
izlivanja trafo ulja i kontaminacije. U
planovima za{tite su date konkretne
akcije i mere prilikom ovakvih
akcidenata.
Sledi Plan kontrole operacija i Plan
merenja, gde se navode - monitoring
aspekata, odgovarajuca uputstva,
referentni zakonski propisi i
odgovornosti. Na osnovu registra
zakonskih propisa, izra|uje se i prati
Lista usagla{enosti sa zakonskim
propisima.
Nakon odgovaraju}eg perioda (redovno
godi{nje) izra|uje se Parcijalni izve{taj o
u~inku na `ivotnu sredinu. Tu se
analizira u~inak na `ivotnu sredinu kao
Slika 2 Plan ciljeva kvaliteta i [email protected] za 2006.
1
Klju~ni faktor uspeha
Obim proizvodnje
2
Tro{kovi
Op{ti cilj
iskori{}enost tehni~kog kapaciteta
Tro{kovi odr`avanja - min 95% po
programu poslovanja za 2006.
Potro{nja energenata
3
Za{tita `ivotne sredine
Potencijalni uticaji - bez udesa,
smanjiti klasu potencijalnih rizika do III
klase rizika
Poseban cilj
- Rad bez zastoja usled kvara elektroopreme
Rez.delovi - 294.285 eur
Usluge 100.000 eur
- elektri~na energija
219.769.946 kWh
- Bez udesa
- Zameniti 6 piralenskih TS 6/0,4kV novom
opremom i zbrinjavanje piralenskog otpada
Slika 3 Upitnik o identifikaciji aspekata na @S
Proces u kojem nastaje ~vrst otpad
Proces u kojem nastaje opasan otpad
Proces u kojem nastaje ostale vrste otpada
Proces u kojem dolazi do zagadjenja zemlji{ta
Kontrolisano ispu{tanje otpadnih voda u kanalizaciju
Proces pri kome se koristi resurs - voda
Proces pri kome se koristi resurs - elektri~na energija
106
Pucval, krpe, ambala`a, sitan ma{inski materijal, papirna i plasti~na
ambala`a, komunalni otpad
Odr`avanje TS 6/0,4 kV, koji kao izolacioni fluid koriste PCB jedinjenje na bazi polihlorbifenila (komercijalni naziv AskarelPiroclor 5 ili Piralen)
Rashodovana elektrooprema koja nije u funkciji
PCB trafo ulje,izaziva propadanje trafo sudova i curenje ulja na
njima, oticanje trafo ulja iz trafoa na metalnu podlogu, a sa nje u
zemlju
Ispu{tanje sanitarne i fekalne kanalizacije
Sanitarna i komunalna voda
Potro{a~i u Petrohemiji koriste elektri~nu energiju napona 6kV,
0,69kV i 0,4 kV. Instalisana snaga u Petrohemiji, lok.Pancevo je 100
MVA, preko TS HIP II, u mrezi El.privr.
energija
Slika 4 Registar zna~ajnih uticaja-kontrolisani
Aspekt
Uticaj na @S
Koli~ina
Klasa rizika
1
Odr`avanje opreme u radu,
transformacija el.energije u
TS 6/0,4 kV
Zaga|enje tla
Uticaj na ~oveka
TS TS 6/0,4 kV,
18 kom
IV
2
Transformatori,
TS 6/0,4kV van pogona (5 kom)
Zaga|enje tla
Uticaj na ~oveka
22 t
IV
3
Trafo-ulje na bazi PCB-a
Zaga|enje tla
Uticaj na ~oveka
1680 kg
IV
4
Odr`avanje opreme
Komunalni otpad
50 kg/mes
I
5
Kori{}enje elektri~ne energije
Tro{enje resursa
162.432.731 kWh
II
bazi Polihlorovanih bifenila, C12 H10-n Cln
(PCB). Koristi se u energetskim
transformatorima 6/0,4kV, proizvodnje
Minel, koji su ugra|ivani 70-tih godina
u nasoj zemlji, a za izolaciono trafo ulje
su koristili piralen. To je trafo ulje koje
ima izuzetno dobre izolacione
karakteristike, i ~esto se koristio u
posledica elektrosnabdevanja - potrosnja
resursa - elektri~ne energije, generisanje
opasnog otpada i sekundarnih sirovina,
slika 5.
5.5. Opasan otpad
Svakako, kod nas je najve}i problem
postojanje piralenskog trafo ulje, ulja na
proizvodnji trafoa i ostale energetske
opreme. U me|uvremenu je zabranjeno
njegovo kori`}enje u Evropi i svetu,
zbog svojih svojstava opasnih materija.
Kako se svakodnevno radi na odr`avanju
ove opreme, neminovno je da radnik
dolazi u dodir sa parama ili
kontaminiranim delovima opreme.
Slika 5 Izve{taj o ucinku na `ivotnu sredinu
Proizvo|a~
Proizvedeno ( t )
ETILEN
ELEKTROLIZA
PEVG
PENG
FSK
Petroplast
Panonijaplast
Ukupno u Petrohemiji
382.279
17.952
68.520
52.398
77.305
14.555
10.749
198.706.116 kWh
El.energija ( MJ )
4.839.119
6.212.058
8.525.574
11.596.057
8.025.994
541.226
1.537.860
El.energija/ proizv.
( MJ / t )
12.66
346.04
124.42
221.31
103.82
37.18
143,07
55.196.143 MJ
-Generisana i ukupna koli~ina OPASNOG OTPADA
(opasan otpad - otpad na bazi Polihlorovanih bifenila, C12 H10-n Cln )
SKLADI[TE
PRIVREMENO
SKLADI[TE
TS HIP II
TS 6/0,4 kV
(Elektroliza,PVC
SOKUP,VCM)
VRSTA OPASNIH
OTPADAKA
Po~etna koli~ina (
t ) -2004-
Prazne posude
-burad i kanistri
1,150
^vrst otpad
Trafo-ulje
(piralen)
Oprema
- transformatori,
- ~vrst otpad
Trafo-ulje iz trafoa
(piralen)
Promene(t)
2005-
Stanje (t)
31.12.2005
Procenat
+ 0,200
0,210
-
0,286
+ 0,122
0,040
-
1,680
+ 1,050
0,400
-
16,340
+ 13,480
0
-
2,800
+ 4,640
0
-
Zbrinjavanje opasnog otpada
- eksport i uni{tavanje, 2005.god.
-
- 40
-Generisana i ukupna koli~ina otpada za recikla`u - sekundarne sirovine
VRSTA
OPASNIH
OTPADAKA
Plastika
Metal
Kablovi
Drvo
Aku-baterija
Koli~ina (kg)
280
5500
380
170
3980
107
energija
Tako|e, i pored najvece moguce za{tite i
prevencije, postoji mogucnost udesa.
Dokazano je da izaziva mutagene
promene na genima, ima kancerogena
svojstva, pare su otrovne, u dodiru sa
ko`om dolazi do prodiranja i
nagomilavanja u masnim tkivima itd.
Obaveza je da se izbaci iz upotrebe i
ekolo{ki zbrine, do 31.12.1999. u
Evropskoj zajednici, a do 31.12.2015. u
zemljama u tranziciji. Potrebno je
planirati i blagovremeno pripremiti
akcije na zbrinjavanju i uklanjanju PCB
otpada. Transport, ~uvanje i zbrinjavanje
piralenskog otpada podle`e najstro`ijim
zakonskim propisima kod nas i u svetu.
5.6 Mogu}a pobolj{anja
I tako mi sada imamo ogroman teret, pre
svega zamene opreme novom, a zatim i
re{avanjem problema skladi{tenja,
transporta i odno{enja opasnog otpada
do neke zemlje i pogona koja to mo`e
uraditi. Pored svega {to ovi poslovi
zahtevaju, bitan faktor koji uti~e na ove
operacije je novac.
Evo sta smo do sada uradili na ovom
polju, a najvi{e u sklopu obezbedjenja
EMS-a. Na{ cilj je minimizacija,
pravilan tretman, i naravno zbrinjavanje
piralenskog otpada i opreme sa PCB-em:
„
Redovan remont svih trafo stanica
6/0,4kV, uz nabavku potrebnih
rezervnih delova, sanacija trafo
sudova, konzervatora, zamena rebara
za hla|enje,
„
Zamena postoje}ih transformatora
novim, kao i pripadaju}om opremom,
„
Re{avanje problema skladi{tenja PCB
otpada
„
Parcijalna dekontaminacija tla i
uklanjanje i zbrinjavanje
kontaminirane opreme
U saradnji sa UNOPS-om je u toku
2002.god. izvr{eno odno{enje
odr.koli~ine te~nog i ~vrstog otpada, oko
3,5t. U 2005.god, “HIP-Petrohemija” je
sopstvenim sredstvima pokrenula i
realizovala zbrinjavanje opasnog otpada,
jo{ 40 t. Vrednost posla je oko 100.000
eura. Evo toka aktivnosti:
„
„
U toku 2004/2005 je pravilno
skladi{ten opasan otpad - na
privremenom skladi{tu opasnog otpada
u TS HIP II, pokriveno, ogra|eno,
zaklju~ano, obele`eno, sa prihvatnom
jamom u slu~aju akcidenata.
Ugovorena je usluga firme, ovla{}ene
za preuzimanje, transport i odno{enje
piralenskog otpada, u zemlju gde je
dozvoljeno uni{tavanje ovakvog
otpada
„
Ove godine je izvr{ena u toku remonta
fabrika, demonta`a ~etiri PCB
transformatora i zamenjena novom
opremom,
„
U 2006. -toj se planira zamena jos 6
transformatora i zbrinjavanje nastalog
otpada
„
U toku narednih godina ostaje da se
zameni preostala oprema, a opasan
otpad eksportuje i uni{ti (oko 80t).
Umesto zaklju~ka
Danas na zemlji `ivi oko 5,6 milijardi
ljudi a procenjuje se da }e ovaj broj
iznositi 12 do 15 milijardi za 100
godina. Zbog ovakve prenaseljenosti,
~ovek mora da razmi{lja o o~uvanju
resursa i smanjenju zaga|enja. Postoji
jedna lepa poruka indijanskog poglavice
Sietla, jo{ od 1845.godine, koju je ovaj
uputio ameri~kom predsedniku u
Va{ington, a prilikom njegove `elje da
kupi indijanska podru~ja zemlje a njih
uputi u rezervat. Evo izvoda iz nje:
“Kako mo`ete kupiti ili prodati nebo,
toplinu zemlje?...Mi smo deo zemlje i
ona je deo nas. Mirisavo cve}e na{e su
sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su
na{a bra}a. Stenoviti vrhunci, so~ni
pa{njaci, tela ponija i ~ovek - svi
pripadaju istoj porodici.....Morate nau~iti
decu da je tlo pod njihovim nogama
pepeo njihovih dedova... zemlja je s
nama u srodstvu. [ta god sna|e zemlju,
sna}i }e i sinove zemlje. ^ovek ne tka
tkivo `ivota - on je samo struk u tome.
[to god ~ini tkanju, ~ini i sebi samom.”
Literatura
„Sistemi upravljanja za{titom `ivotne
sredine - Specifikacija sa uputstvom za
primenu“, JUS ISO 14001, Savezni
zavod za standardizaciju, Beograd, 1997.
''Sistemi menad`menta kvalitetom Zahtevi'', JUS ISO 9001:2001,Savezni
zavod za standardizaciju, Beograd, 2001
„Razvoj sistema upravljanja za{titom
`ivotne sredine“, Dr Nikola
M.A}amovi}, Novi Sad 2000.
Izve{taj o u~inku u za{titi `ivotne
sredine HIP-Petrohemija, 2005.
108
energija
Prof. dr Milo{ Gruji}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC: 622.647.2.001.76=861
Racionalizacija grani~nih
du`ina prilikom primene
transportnih traka u
rudnicima uglja
rudnicima uglja Srbije transport
se u najve}em broju slu~ajeva
vr{i transporterima sa trakom.
Prednosti transportera sa trakom dovele
su do toga da se lokomotivski transport
sve vi{e potiskuje. To je naro~ito
karakteristi~no za rudnike sa malom i
srednjom proizvodnjom, gde se i izvoz
na povr{inu sve vi{e, umesto izvoznim
postrojenjima, vr{i trakama kroz kose
rudni~ke prostorije.
Rezime
U na{im rudnicima uglja, koji spadaju u
male rudnike, transportni sistemi se
odlikuju velikim brojem transportera ~ije
du`ine se kre}u od nekoliko desetina do
vi{e stotina metara. Prose~an broj
presipnih mesta za 8 rudnika uglja iznosi
11, {to veoma negativno uti~e na kvalitet
uglja, pove}ava prisustvo ugljene
pra{ine, anga`uje vi{e radne snage.
Ovako veliki broj transportera ~esto je
posledica neprilago|enosti prostorija, ali
u velikom broju slu~ajeva i nepravilnog
odre|ivanja maksimalne du`ine
transportera.
Belt conveying system most frequently consist of a series connected conveyors. A
number of conveying units reduces the reliability of the system, has a negative effect
on the quality of transported materials, increases the number of employees, the
investments, etc. There is, therefore, the tendency for one conveyor to have the
greatest possible length. This paper deals with the question of determining limit
lengths in the belt conveyors in coal mines.
Key words: belt conveyors, limit lengths, coal mine.
U
Cilj ovog rada je da uka`e na potrebu
pravilnog odre|ivanja grani~ne du`ine
transportnih traka, kao i da prika`e neke
postupke istra`ivanja maksimalnih
du`ina transportera u srpskim rudnicima
uglja. Pri tome se daju podaci samo za
trake sa tekstilnim ulo{cima koje se
uglavnom i primenjuju u ovim
rudnicima.
Metode za odre|ivanje
maksimalnih du`ina transportera
sa trakom
Svaki elemenat transportnog sistema
definisan je u tehnolo{kom pogledu
svojim kapacitetom ili proizvodno{}u,
koja podrazumeva transportovanu
Transportni sistemi sa trakama se sastoje naj~e{}e od niza serijski povezanih
transportera. Vi{e transportnih jedinica smanjuje pouzdanost sistema, negativno
uti~e na kvalitet materijala koji se transportuje, pove}ava broj zaposlenih, uve}ava
ulaganja itd. Zbog toga je te`nja da jedan transporter ima {to je mogu}e ve}u
du`inu. U ovom radu se razmatra pitanje odre|ivanja grani~nih du`ina primene
gumenih transportnih traka sa tekstilnim olo{cima u rudnicima uglja.
Klju~ne re~i: transportne trake, grani~ne du`ine, rudnici uglja.
Rationalization of Limit Lengths in the Aplication of Belt conveyors
in Coal Mines
koli~inu materijala u jedinici vremena
pri neprekidnom radu. Proizvod
kapaciteta i verovatno}e da se taj
kapacitet ostvari u nekom operativnom
vremenu defini{e se kao propusna mo}.
Veliki broj transportera, koji su serijski,
negativno uti~e na pouzdanost
transportnog sistema, a samim tim i na
propusnu mo}.
Sa ekonomskog aspekta mogu se posti}i
znatne u{tede, ukoliko se ve}i broj
transportera n zameni manjim brojem n1.
Iznos najva`nijih u{teda se mo`e
odrediti uz pomo} slede}eg izraza:
U = (n - n1)(A + nrCr + To) - Tt . ΔL (1)
gde su:
A - godi{nji iznos amortizacije za
pogonske stanice;
nr - broj radnika zaposlenih na presipnim
mestima;
Cr - godi{nji bruto iznos plata radnika
na presipnim mestima;
109
To - godi{nji iznosi tro{kova odr`avanja;
Tt - godi{nji tro{kovi razlike u kvalitetu
trake ve}e du`ine od prethodne trake;
ΔL - razlika izme|u du`ih i kra}ih
transportera.
Stvarni iznos u{teda zavisi najvi{e od
~lana Tt ΔL, odnosno od toga da li je
apsolutna vrednost ovog dela izraza
manja od ostalog dela. Pored navedenih
faktora koji uti~u na veli~inu u{teda,
postoji jo{ niz ~inilaca koji nisu
obuhva}eni prethodnim izrazom i manje
ili vi{e uti~u na odluku o smanjenju
broja transportera u sistemu.
Imaju}i u vidu ~injenicu da se prilikom
projektovanja i ugradnje transportera sa
trakom u ve}ini slu~ajeva izvr{i
odre|eno predimenzionirznje, to se
znatne rezerve mogu posti}i
produ`avanjem transportera sa
postoje}im trakama. Zbog toga je
potrebno utvrditi postupak za
energija
odre|ivanje maksimalne (grani~ne)
du`ine pojedinih tipova gumenih
transportnih traka.
Slika 1
Zavisnost grani~nih du`ina trake od ~vrsto}e na kidanje
Slika 2
Promena du`ine trake u zavisnosti od ugla nagiba
Odre|ivanje maksimalne du`ine
transportera je jedno od pitanja koje
zahteva posebnu pa`nju i analizu svih
uticajnih faktira. Ovim problemom se
bavio veliki broj istra`iva~a i postoji
znatan broj formula koje, sa vi{e ili manje
aproksimacija, predla`u postupak za
odre|ivanje du`ine transportera sa trakom.
U op{tem slu~aju se mo`e re}i da du`ina
transportera sa trakom zavisi od slede}ih
faktora:
„ ~vrsto}e na kidanje trake σkt=n.σk;
„ {irine i brzine trake B, v;
„ koli~ine i vrste materijala kojeg treba
transportovati u jedinici vremena Q;
„ obuhvatnog ugla trake na pogonskim
bubnjevima α
„ koeficijenta trenja trake na bubnjevima μ;
„ koeficijenta otpora kretanju trake w;
sopstvene mase trake qt;
„ redukovane mase rotiraju}ih delova
nose}ih valjaka qo i qp;
„ konfiguracije trake;
„ nagiba trake β i dr.
Ruski istra`iva~i za orijentacione
prora~une koriste slede}i obrazac:
(2)
Prema ovom obrascu na RGF je izvr{en
prora~un za trake {irine 800, 1000 i
1200 mm, brzine 1.31 i 1.68 m/s, broja
ulo`aka od 3 do 6, sa ~vrsto}om na
kidanje jednog ulo{ka 1600, 2000, 2500,
3150 i 4000 N/cm. Prora~un je ura|en
za nagibe od 0, 5, 10, 15 i 18°, a
uzimane su maksimalne vrednosti Qh
koje jedna traka navedenih du`ina i
{irina mo`e imati. Na slici 1 je dat
dijagram du`ina traka u zavisnosti od σk
i broja ulo`aka za {irine 800 i 1000 mm,
brzine 1.31 m/s i nagib od 0°.
Veliki uticaj na maksimalne du`ine traka
ima ugao nagiba transportne putanje. Na
slici 2 je dat dijagram promene du`ine
trake u zavisnosti od ugla nagiba pri
vu~i tereta navi{e, za ~vrsto}u na kidanje
1600 i 4000 N/cm i {irinu trake od 800
mm, a za brzinu od 1.31 m/s.
U prethodnim prora~unima uzimani su
transporteri sa jednim pogonom, pa je u
slu~aju primene dva pogona potrebno
vr{iti korekciju kao i u slu~aju razli~itih
kapaciteta preko korekcionih faktora:
(3)
Znatno precizniji rezultati se dobijaju primenom obrasca iz poljske literature [1] koji
obuhvata vi{e parametara:
(4)
gde su: Nm - snaga motora; nm - broj
motora transportera; h - stepen korisnog
dejstva motora; kr - koeficijent rezerve
usled neravnomernog rada motora; kn koeficijent rezerve usled neobuhva}enih
parametara pri odre|ivanju snage; Kk koeficijent koncentracije otpora; qo i qp redukovane mase obrtnih delova nose}ih
valjaka; qt - sopstvena masa trake; qk masa korisnog tereta na traci.
Na Rudarsko-geolo{kom fakultetu u
Beogradu razvijen je obrazac koji uvodi
i koeficijent sigurnosti Ks i koeficijent
rezerve da ne do|e do proklizavanja na
110
pogonskom bubnju Kt:
(5)
gde su:
(6)
Tabela 1
energija
111
energija
Pored ovih obrazaca postoji jo{ ~itav niz
postupaka za odre|ivanje grani~ne
du`ine primene transportnih traka. Svaki
od njih ima odre|ene nedostatke jer ne
obuhvata sve parametre koji defini{u
du`inu trake. Zbog toga se pribeglo
primeni tzv. indirektne metode, koja
polaze}i od odre|enih du`ina
transportera, defini{e ostale elemente, a
kao merodavan parametar uzima stepen
sigurnosti trake. Menjaju}i du`ine
transportera dolazi se do nekih
zavisnosti koje odre|uju postupak
prora~una grani~nih du`ina. Ova metoda
zahteva veliki broj prora~una {to je
nemogu}e uraditi u nekom racionalnom
vremenu bez primene ra~unara.
Na Rudarsko-geolo{kom fakultetu,
Katedri za transport i izvoz ovim
postupkom je izvr{en prora~un
maksimalnih du`ina transportera sa
trakom za prevoz uglja. Analizirane su
trake istih karakteristika i u istim
uslovima kao i prilikom primene obrasca
(2). U tabeli 1 date su vrednosti
grani~nih du`ina u m dobijenih
indirektnom metodom Lo i vrednosti
du`ina L1 preko obrasca (2) za
horizontalne transportne putanje. Pri
tome je {irina B data u mm, σk u N/cm i
brzina u m/s.
Iz prikazane tabele se mo`e videti da
postoje znatne razlike izme|u navedena
dva postupka, {to je i logi~no s obzirom
da indirektna metoda obuhvata vi{e
parametara. I u jednom i u drugom
slu~aju se radi o maksimalnom
kapacitetu traka. U slu~aju da treba
transportovati manje koli~ine uglja Qh,
onda treba izvr{iti korekciju du`ina
preko slede}eg obrasca:
(7)
Ukoliko se primenjuje transporter sa vi{e
pogona ~iji su ukupni obuhvatni uglovi
trake oko pogonskih bubnjeva α1
korigovana du`ina transportera }e onda
biti:
odre|ivanje du`ina transportera sa
trakom.
Zaklju~ak
Slo`enost uslova transporta u rudnicima
uglja uslovljava veliki broj serijski
povezanih transportera sa trakom, {to
ima niz nedostataka. Zbog toga je
potrebno da transporteri, gde god to
prilike dozvoljavaju, imaju maksimalnu
mogu}u du`inu. Svaki od poznatih
obrazaca za odre|ivanje maksimalnih
(grani~nih) du`ina ima neki nedostatak,
{to je posledica nemogu}nosti
obuhvatanja svih parametara koji uti~u
na du`inu. Najprecizniji rezultati se
posti`u indirektnom metodom koja
zahteva veliki broj prora~una kako bi se
do{lo do `eljenih podataka. Ovaj
nedostatak se otklanja primenom
odgovaraju}ih programa za ra~unar ~ime
se omogu}uje brzo dobijanje potrebnih
rezultata.
Literatura
[1] J. Antoniak: PORADNIK
[email protected] TASM
TRANSPORTEROWYCH. WolbromGliwice, 1995.
[2] M. Gruji}: IZBOR
TRANSPORTNIH SISTEMA U
RUDNICIMA UGLJA. RGF Beograd,
1992.
[3] M. Gruji}, R. Nedeljkovi}, M.
Gruji}: DETERMINATION OF LIMIT
LENGTHS FOR THE USE OF
TEXTILE CONVEYOR BELTS.
Proceedings of Slovak Rubber
Conference 97, Puchov 1997.
[4] V. A. Ponomarenko: SISTEMY
PODZEMNOGO TRANSPORTA NA
UGOL’NYH [AHTAH. Nedra, Moskva,
1975.
(8)
Na ovaj na~in, indirektnom metodom,
dobijene su vrednosti grani~nih du`ina i
za transportere pod nagibom. Odre|ene
su zakonitosti promene i utvr|eni
analiti~ki izrazi za dobijanje
maksimalnih du`ina za trake postavljene
u kosim rudni~kim prostorijama. Tako|e
su izra|eni i odgovaraju}i dijagrami koji
mogu poslu`iti za orijentaciono
112
energija
Dr Du{ko \ukanovi}, dipl. in`. rud.
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
Drago Milinkovi}, dipl.in`.rud.
JP za PEU, RMU „Soko“ Sokobanja
Dr Miroslav Ignjatovi}, dipl. in`. rud.
Privredna komora Srbije, Beograd
UDC: 622.33.016 : 622.411.3(497.11)=861
Emisija gasova “staklene
ba{te” iz rudnika sa
podzemnom eksploatacijom
uglja u Republici Srbiji
Uvod
Rezime
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom
po prirodi stvari se provetravaju tzv.
prinudnim putem - ventilatorima. Za
provetravanje se koriste depresioni
ventilatori koji "isisavaju" vazduh iz
jama i na taj na~in omogu}avaju preko
razlika u potencijalima ulazak sve`eg
vazduha iz atmosfere u jamu. Ovakav
na~in provetravanja ima kao stalnu
pojavu izdvajanje velikih koli~ina
jamskih gasova u atmosferu. U
rudnicima uglja to su pre svega CO2 i
CH4. Prema najnovijim istra`ivanjima
atmosfera oko na{e planete bitno je
ugro`ena ba{ ovim gasovima koji su u
ekologiji dobili naziv "gasovi staklene
ba{te".
Pri eksploataciji, transportu, skladi{tenju i kori{}enju fosilnih goriva (ugalj, nafta,
prirodni gas), dolazi do emisije razil~itih gasova: ugljen-monoksida, ugljendioksida,metana, ugljovodonika, oksida azota i sumpora. Navedeni gasovi proizvode
efekat “staklene ba{te”.
Eksploataciju uglja, pre svega podzemnu karakteri{e emisija ugljendioksida i
naj~e{}e metana. Smatra se da od globalne emisije metana u svetu koja se
procenjuje na 22 miliona tona godi{nje (Mt/god.) na rudnike otpada oko 13 % uz
nemalu koli~inu od 300 Mt/god. ugljen dioksida.
U okviru rada dat je prikaz emisije gasova “ staklene ba{te“ iz rudnika sa
podzemnom eksplaotacijom uglja u Republici Srbiji.
Klju~ne rije~i: ugalj, eksploatacija, gasovi staklene ba{te, smanjenje emisije.
U okviru rada dat je prikaz emisije
gasova staklene ba{te (CO2 i CH4) iz
rudnika sa podzemnom eksplaotacijom
uglja u Republici Srbiji (iz podzemnih
proizvodnih sistema (PPS) tj. jama
rudnika koji posluju u sastavu JPPEU
Resavica).
Abstract
During production, transmission, storage and combustion process fossil fuels (coal,
petroleum, natural gas) emit different gases: carbon monoxide, carbon dioxide,
methan, hydrocarbon gases, nitrogen and sulphur oxides. These gases production
greenhouse effect.
Exploatation coal, above all underground, characterize emission carbon dioxid and
most ofen methane, His estimated that global world emission of methaneis 22
million tons per year (Mt/year). The participation of calliers is 13 %. Should be
added 300 MT/year of carbon dioxide.
In this paper gived list emssion of gases of greenhouse effect, from mines with
underground exploatation of coal in Republic of Serbia.
Key words: coal, exploatation, greenhouse gases, emission decrease.
Gasovi efekta staklene ba{te
Mada se Zemljina atmosfera sastoji
uglavnom od kiseonika i azota nijedan
od ovih gasova nema zna~ajnu ulogu u
pove}anju efekta staklene ba{te zato {to
su oba u su{tini transparentni za
radijaciju sa Zemlje. Efekat staklene
ba{te je prvenstveno funkcija
koncentracije vodene pare,
ugljendioksida, i drugih malih koli~ina
gasova u atmosferi koji apsorbuju
radijaciju koja odlazi sa povr{ine
Zemlje. Promene u atmosferskoj
koncentraciji ovih gasova mogu izmeniti
ravnote`u prenosa energije izme|u
atmosfere, vasione, kopna i okeana.
Veli~ina ovih promena se naziva
energetski uticaj {to je jednostavno mera
promene u energiji dostupnoj sistemu
Zemljine atmosfere. Zadr`avaju}i sve
ostalo konstantno, pove}anje
koncentracije gasova staklene ba{te u
atmosferi }e proizvesti pozitivni
energetski uticaj (tj. pove}anje u
apsorpciji energije od strane Zemlje).
Klimatske promene mogu biti izazvane
promenama atmosferske koncentracije
brojnih energetski aktivnih gasova i
aerosola uz evidenciju da ljudska
aktivnost uti~e na koncentraciju,
distribuciju i `ivotni ciklus ovih gasova.
113
Gasovi efekta staklene ba{te koji se
prirodno pojavljuju su ugljen-dioksid
(CO2), metan (CH4), azotsuboksid (N2O)
i ozon (O3). Nekoliko klasa
halogenizovanih supstanci koji sadr`e
fluor, hlor ili brom su tako|e gasovi
efekta staklene ba{te, ali su oni ve}im
delom isklju~ivo proizvod industrijskih
aktivnosti. Neke halogenizovane
supstance koje sadr`e fluor kao (HFC),
(PFC) i sumporheksafluorid (SF6) ne
uni{tavaju stratosferski ozon ali su
sna`ni gasovi efekta staklene ba{te.
Hlorfluorugljenici (CFC) i (HCFC)
energija
sadr`e hlor i oni koji sadr`e brom
bromfluorugljenici (tj. haloni) su
supstance koje uni{tavaju stratosferski
ozon. Postoji i nekoliko gasova, mada
nema op{teg slaganja o njihovom
direktnom energetskom efektu, koji
uti~u na globalno stanje radijacije. Ovi
troposferski gasovi -spominju se kao
polutanti vazduha-uklju~uju ugljenmonoksid (CO), azot-dioksid (NO2),
sumpor-dioksid (SO2) i troposferski
ozon (O3). Ugljen-dioksid, metan i azotsuboksid se kontinualno emituju u
atmosferu i odstranjuju iz nje prirodnim
procesima na Zemlji. Antropogene
aktivnosti, me|utim, mogu
prouzrokovati dodatne koli~ine ovih i
drugih gasovi efekta staklene ba{te ili
umanjenje, {to izaziva promene njihove
globalne prose~ne atmosferske
koncentracije. Prirodne aktivnosti kao
{to su disanje biljaka ili `ivotinja i
sezonske ciklusi rasta biljaka ili
raspadanja su primeri procesa kru`enja
ugljenika ili azota izme|u atmosfere i
organske biomase. Takvi procesi, osim
direktnog ili indirektnog poreme}aja
ravnote`e antropogenih aktivnosti,
uop{teno ne menjaju prose~nu
koncentraciju gasova efekta staklene
ba{te u atmosferi tokom decenija.
Klimatske promene koje su izazvane
antropogenim aktivnostima me|utim
imaju efekat pozitivne ili negativne
povratne veze (uzro~no-posledi~ni
mehanizam) na ove prirodne sisteme.
Ugljen-dioksid
Koncentracija ugljendioksida u atmosferi
je porasla od pribli`no 280 ppm u
preindustrijsko doba do 367 ppm u
1999, {to je pove}anje od 31%. Ova
koncentracija nije bila ve}a poslednjih
420.000 godina a verovatno ni tokom
poslednjih 20 miliona godina. Brzina
pove}anja tokom pro{log veka je bez
presedana u poslednjih 20000 god. i
sada{nje pove}anje koncentracije CO2 u
atmosferi je izazvano antropogenom
emisijom ovog gasa.
U svojoj drugoj proceni IPCC tako|e
navodi “pove}anje iznosa ugljendioksida
u atmosferi vodi klimatskim promenama
i proizve{}e globalno zagrevanje
Zemljine povr{ine zbog svog izra`enog
efekta staklene ba{te-mada veli~ina i
zna~aj efekta nije potpuno definisan”.
Sagorevanje fosilnih goriva je uzro~nik
za vi{e od 80 % CO2 emisije. Ovaj gas
traje u atmosferi do 200 godina i posle
vodene pare to je drugi po koli~ini
apsorbent toplote.
Ugljendioksid u jami nastaje usled
disanja ljudi, gorenja benzinskih
sigurnosnih svetiljki, trulenja jamske
gra|e, lagane oksidacije uglja, kod
jamskih po`ara i eksplozija, a mo`e ga
biti i u prirodnom stanju.
Metan
Metan (CH4), kao jedan od antropogenih
gasova efekta staklene ba{te, je drugi po
uticaju na globalno zagrevanje posle
ugljendioksida. Procenjuje se da je 20-30
puta efikasniji u zadr`avanju toplote u
atmosferi od ugljen-dioksida. Tokom
poslednjih 200 god. koncentracija metana
u atmosferi je pove}ana za 150 % i
nastavlja da raste. Metan se emituje iz
prirodnih i glavnih antropogenih izvora
koji uklju~uju deponije za otpad,
energetiku i sektor poljoprivrede. U 2000.
ova tri izvora su bila odgovorna za preko
75 % ukupne emisije metana u razvijenim
zemljama. Emisija metana nastaje tokom
prozvodnje i distribucije prirodnog gasa i
nafte, osloba|a se kao nusprodukt
proizvodnje uglja i nepotpunim
sagorevanjem fosilnih goriva.
Uticaj metana na globalno zagrevanje
iznosi oko 20 %. Metan iz atmosfere se
razla`e reakcijom sa hidroksilnom
grupom (OH) i na kraju pretvara u CO2.
Prirodno-geolo{ki uslovi
podzemne eksploatacije u
aktivnim le`i{tima uglja u Srbiji
Rudnici sa podzemnom ekspolatacijom
uglja u Srbiji trenutno predstavljaju
proizvodne pogone sa malom
proizvodnjom. Celokupna proizvodnja
rudnika uglja sa podzemnom
eksploatacijom obavlja se u 8 rudnika sa
11 jama. Ugalj spada u kvalitetnije vrste
i koristi se za {iroku i industrijsku
potro{nju. Rudnici daju godi{nju
proizvodnju uglja od oko 550.000 tona.
Prirodno-geolo{ki uslovi koji
determini{u uslove eksploatacije u
aktivnim le`i{tima uglja karakteri{u se
slede}im:
„
Tektonski uslovi u svim le`i{tima su
slo`eni sa izra`enim tektonskim
deformacijama ~ije su posledice
nepravilni oblici ograni~enih
eksploatacionih podru~ja, sa relativno
kratkim du`inama otkopnih polja i
~estim promenama pravca pru`anja i
uglova pada slojeva;
„
Ugljeni slojevi su debljine 1 - 40 m, sa
padom 0 - 40°, re|e i preko 40°, dok u
prate}im stenama dominiraju stene sa
nagla{enim u~e{}em glinovitih
komponenti i nepovoljnim fizi~ko mehani~kim svojstvima;
„
Prema dubini zaleganja ugljenih
114
slojeva, ve}ina le`i{ta pripada grupi
rudnika sa srednjom dubinom
eksploatacije (do 400 m);
„ Hidrogeolo{ki uslovi su promenljivi i
radi se o malim prilivima vode u
podzemne objekte, kod ~ega je
izuzetak le`i{te rudnika "[tavalj" sa
ve}im prilivom vode (preko 3 m3/min);
„ Sva le`i{ta, izuzev le`i{ta "Vr{ka
^uka" karakteri{e opasna ugljena
pra{ina i izra`ena sklonost uglja ka
samozapaljivanju, tako da su u
jamama ~esti endogeni oksidacioni
procesi i jamski po`ari;
„ Aktivna le`i{ta nisu izra`eni nosioci
metana. Ne{to ve}a metanoobilnost je
u rudnicima "Soko", "Vr{ka ^uka" i
"Jarando";
„ Prema utvr|enim pojavama metana
jame-PPS "Soko", "Avramica",
"Jarando", "Stara jama - Lubnica" i
"Jelovac" razvrstane su u metanske
jame. Kod PPS "Senjski Rudnik"
registrovana je pojava metana, a po
izvr{enoj kategorizaciji po metanu
predlo`ena je za razvrstavanje u
nemetanske jame, ali uzimaju}i u
obzir izra`ena eksplozivna svojstva
ugljene pra{ine, u svim PPS rudnika
"Rembas" izvo|enje radova se vr{i u
metanskom re`imu rada. PPS
"Jasenovac", "[tavalj", "Tadenje",
"Osojno-jug" i "Isto~no polje" su
progla{ene nemetanskim.
Aktivni rudnici otvoreni su razli~itim
kombinovanim sistemima otvaranja, pri
~emu dominiraju kose i horizontalne
prostorije. Izrada rudarskih prostorija
vr{i se polumehanizovano,
primenom bu{a~ko-minerske
tehnologije za izbijanje, ru~nim
utovarom iskopine u grabuljaste
transportere i podgra|ivanjem sa
drvenom, odnosno ~eli~nom podgradom.
Raznolikost geolo{kih i drugih uslova u
le`i{tima uglja Republike Srbije uslovila
je da se, kao osnovni sistem
otkopavanja, koriste stubno-komorne
metode sa primenom tehnologije
miniranja. Ove metode pripadaju
nemehanizovanim metoda otkopavanja,
pri ~emu je mehanizovan samo odvoz
uglja iz otkopa. Kod ovih metoda
miniranje se vr{i prete`no sigurnosnim
eksplozivnim sredstvima.
Glavno provetravanje jama se vr{i
ve{ta~ki, depresiono pomo}u ventilatora
ugra|enog na izlazu iz ventilacionog
kanala. Sistem razvo|enja vazduha u
jamama je prete`no dijagonalan, sa
jednom ulaznom i jednom izlaznom
vazdu{nom strujom. U jamama se
obavlja separatno provetravanje sa
energija
odgovarju}im ventilatorima i
cevovodom.
Kontrola gasno-ventilacionih parametara
vr{i se operativno i automatski.
Operativna kontrola gasno-ventilacionih
parametara, obavlja se sa ru~nim
instrumentima od strane zadu`enih
lica, o ~emu se vodi propisana
evidencija u Knjizi vetrenja.
Automatska kontrola obavlja se pomo}u
sistema ADK, pri ~emu se podaci
merenja registruju u dispe~erskom
centru. Sistemi ADK su instalirani u:
RMU „Rembas“-Resavica, RMU
„Soko“-Sokobanja i Ibarskim rudnicima
kamenog uglja-Baljevac.
U jamama sa metanom i drugim
opasnim gasovima, pored redovnog
ispitivanja gasova u jamskom vazduhu,
vr{e se i hemijske analize glavne izlazne
vazdu{ne struje, jednom mese~no, a
pojedinih vetrenih odeljenja - jednom
tromese~no. Analizom vazduha utvr|uje
se sadr`aj kiseonika, metana, ugljenmonoksida, ugljendioksida, a po potrebi
i drugih opasnih gasova u vazduhu.
Rezultati hemijske analize vazduha se
upisuju u Knjigu vetrenja jame, a
originalni rezultati se ~uvaju posebno.
Koli~ine gasova CO2 i CH4, koje
se iz PPS emituju u atmosferu
Na osnovu podataka o hemijskom
sastavu izlazne vazdu{ne struje iz Knjiga
vetrenja izva|ene su prose~ne vrednosti
sadr`aja gasova O2, CO2 i CH4, u 2004
godini za sve PPS u JPPEU, osim za
PPS „Vr{ka ^uka“, koji navedene
godine nije radio na proizvodnji pa su za
isti navedeni podaci za 2001 godinu.
Podaci koji su navedeni u tabeli 1
poslu`ili su nam za odre|ivanje koli~ina
gasova CO2 i CH4 koje se emituju u
atmosferu. Na osnovu podataka
navedenih u tabeli 1. izvr{en je prora~un
koli~ina gasova CO2 i CH4, izra`en u
(m3) i (t), koji se iz PPS emituje u
atmosferu u toku godine, a rezultati
prora~una prikazani su u tabeli 2.
Emisije ugljendioksida i metana
prora~unate su na osnovu njihovog
procentualnog u~e{}a u izlaznoj
vazdu{noj struji PPS i koli~ine vazduha
u izlaznoj vazdu{noj struji.
Na osnovu podataka navedenih u tabeli
2 vidi se da ukupne koli~ine CO2 koje
rudnici sa podzemnom eksploatacijom
emituju u atmosferu u toku jedne godine
iznose 8.086.647,05 t, a da ukupne
koli~ine CH4 iznose 1.546.688,7 t/god.
Tabela 1 Hemijski sastav izlazne vazdu{ne struje i koli~ina vazduha po
PPS u JPPEU
Naziv PPS
“Vr{ka ^uka”
“Jarando”
“Tadenje”
“Senjski Rudnik”
“Jelovac”
“Strmosten”
“Bogovina”
“Soko”
“Jasenovac”
“Lubnica”
“[tavalj”
Tabela 2
Q (m3/s)
11,50
18,20
9,80
15,60
26,48
25,60
18,50
42,16
10,7
14,15
20,40
O2 (%)
20,6
20,8
20,6
20,8
20,9
20,7
19,8
20,6
20,5
20,5
19,5
CO2 (%)
0,00
0,05
0,00
0,00
0,00
0,00
0,25
0,10
0,13
0,17
0,20
CH4 (%)
0,10
0,10
0,00
0,00
0,00
0,00
0,00
0,167
0,00
0,00
0,00
Koli~ine gasova CO2 i CH4, u (m3) i (t), koji se iz PPS emituje u
atmosferu u toku godine
Naziv PPS
“Vr{ka ^uka”
“Jarando”
“Tadenje”
“Senjski Rudnik”
“Jelovac”
“Strmosten”
“Bogovina”
“Soko”
“Jasenovac”
“Lubnica”
“[tavalj”
Ukupno:
CO2
(m3/god)
0,0
286.977,6
0,0
0,0
0,0
0,0
1.458.540,0
1.090.556,4
438.665,8
758.598,5
1.286.668,8
5.320.007,1
CO2
(t/god)
0,0
436.205,95
0,0
0,0
0,0
0,0
2.216.980,8
1.657.882,0
666.772,0
1.153.069,7
1.955.736,6
8.086.647,05
CH4
(m3/god)
362.664,0
573.955,2
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
1.835.107,0
0,0
0,0
0,0
2.771.726,2
CH4
(t/god)
202.366,5
320.267,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
1.024.055,2
0,0
0,0
0,0
1.546.688,7
Zaklju~ak
Obzirom da je strate{ki cilj Srbije da
postane ~lanica Evropske unije i time
prihvati njenu zakonsku regulativu, pa i
odredbe Kjoto protokola. Prakti~no to
zna~i da je potebno da se izra~una
koli~ina emitovanog ugljen dioksida i
metana iz sih PPS u JPPEU po~ev{i od
1990 godine, a u skladu sa propisanom
metodologijom IPCC.
Ono {to JPPEU mo`e da u~ini je da
pobolj{a sistem provetravanja PPS, da
prilikom odlu~ivanja o rekultivaciji
degradiranih povr{ina, odnosno o
odabiru biljnog materijala koji }e se
koristiti obavezno uzme u obzir
sposobnost biljaka da apsorbuju ugljen
dioksid, kao i da prati dostignu}a u
sagledavanju mogu}nosti kori{}enja
gasova CO2 i CH4, prvenstveno CH4, kao
izvora energije.
Tako|e u cilju smanjenja {tetnih gasova
na izlazu iz jama (Ventilaciona
postrojenja) mogu}e je postaviti tzv.
Kataliti~ke Proto~ne Povratne
Generatore ~ime bi se totalno zaustavila
{tetna emisija kako metana (CH4) tako i
oko 88-90 % ugljen dioksida (CO2).
115
Literatura
N. Vidanovi}, N. Ili}, M. Jak{i}:
„Ekolo{ko sagorevanje uglja i metana u
termoelektranama ograni~enog
kapaciteta“, Podzemni radovi 12 str. 2327, RGF-Beograd 2003.
LJ. Popovi}, B. Lekovi}: „Klimatske
promene kao posledica upotrebe nafte i
prirodnog gasa“-Zbornik radova
Energetika 2005, str. 44-48, Zlatibor
2005.
energija
Bo`o Kolonja, Dragan Ignjatovi}, Dinko Kne`evi}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC: 622.332.791 : 661.66.063(497.11)=861
Koristi od homogenizacije
uglja na primeru sistema
povr{inski kopovi “Tamnava”
- Termoelektrana “Nikola
Tesla-B”
1. Uvod
Rezime
Osnovni zadatak povr{inskih kopova
lignita je da obezbede dovoljne koli~ine
uglja, potrebnog kvaliteta i uz
minimalne tro{kove eksploatacije. Kako
se uslovi eksploatacije pogor{avaju, a
zahtevi elektrana i ekologa postaju sve
stro`i razmatra se uvo|enje sistema
upravljanja kvalitetom uglja koji
omogu}ava planiranje i nadzor tokom
procesa eksploatacije uz odr`avanje
kvaliteta lignita u zadanim (potrebnim)
granicama.
Razlozi za uvo|enje procesa homogenizacije su mnogostruki, a koristi koje se
ostvaruju uvo|enjem ovog procesa mogu se podeliti na one koje se nalaze na strani
proizvo|a~a uglja (povr{inskih kopova), na strani prera|iva~a (termoelektrana),
kao i na strani op{te dru{tvene zajednice iskazani kao povoljnosti u odnosu na
`ivotnu sredinu. U odnosu na kopove koristi od homegenizacije su ograni~avanje
velike varijacije kvaliteta i maksimalno iskori{}enje le`i{ta. U odnosu na
termoelektrane koristi su: efikasniji i regularniji rad termoelektrane, pove}anje
stepena korisnosti kotlovskog postrojenja, smanjena potro{nja mazuta, odnosno
potpuno kori{}enje te~nih goriva za podr{ku vatre, smanjena sopstvena potro{nja
elektri~ne energije jer se isklju~uje potreba uklju~ivanja rezervnih sistema
usitnjavanja pove}anih koli~ina uglja, smanjenje broja kvarova i jeftinije i
efikasnije odr`avanje opreme za transport, doziranje, usitnjavanje i sagorevanje itd.
U odnosu na okru`enje homogenizacijom i upravljanjem kvalitetom uglja ostvaruje
se optimalna preraspodela emisija i imisija zaga|enja. Generalno, najve}i dobitnik
je dr`ava jer se ovim procesom omogu}ava ve}e iskori{}enje le`i{ta, jeftinija
proizvodnja elektri~ne energije uz pove}anu za{titu `ivotne sredine. U radu }e se
pojedina~no razmotriti svaka od navedenih koristi za sistem povr{inski kopovi
“Tamnava” - TE“Nikola Tesla-B”.
Klju~ne re~i: povr{inski kopovi “Tamnava”, termoelektrana „Nikola Tesla“,
homogenizacija uglja, dobiti.
Zbog redovne pojave da se kod le`i{ta
lignita u ugljenoj seriji nalazi veliki broj
proslojaka jalovine male mo}nosti i
razli~itog polo`aja i primene krupnih
ma{ina kontinuiranog dejstva za
masovnu proizvodnju (uglavnom
rotornih bagera sa velikim pre~nicima
radnog to~ka) homogenizacija uglja tj.
me{anje uglja boljeg i lo{ijeg kvaliteta
predstavlja naj~e{}e kori{}enu opciju za
usagla{avanje interesa kopova i
termoelektrana.
Procesom homogenizacije te`i se
dobijanju supstance potrebnih, odnosno
unapred zadatih karakteristika {to
predstavlja novi kvalitet koji se fizi~ki
mo`e ostvariti me{anjem dve supstance.
Ovde se uglavnom radi, ne o jednoj
fiksnoj brojnoj vrednosti koja karakteri{e
novi kvalitet, ve} ~esto o dijapazonu
mogu}ih kvaliteta koji zadovoljavaju
odre|eni proces zbog kojeg se i vr{i
homogenizacija. Nekad je potrebno
procesom me{anja ugljeva ostvariti
zahtevani donji toplotni efekat (DTE),
odre|eni sadr`aj sumpora i/ili odre|eni
sadr`aj pepela. Koji parametar }e slu`iti
kao vode}i u procesu homogenizacije
odre|uje se u svakom slu~aju ponaosob.
Coal Homogenization Benefits - Example on Open Pit Mine
“Tamnava” - Thermal Power Plant “Nikola Tesla-B” System
There are many reasons for implementation of homogenization process. Possible
benefits can be divided into benefits of the coal producers (open pits) and benefits of
coal consumers (power plants), as well as benefits of public community particularly
related to environmental issues. Benefits of open pits are limitations of high
variations in quality and maximizing of deposit utilization. Benefits of power plants
are more efficient and more even operation, increased utilization of boilers, reduced
consumption of liquid fuel for combustion support, reduced own consumption of
electricity since there is no demand for additional crushing of larger amounts of
coal, smaller number of malfunctions, cheaper and more efficient maintenance of
equipment for haulage, batching, crushing and combustion. Benefits regarding
environment, achieved with implementation of homogenization and coal quality
management, are redistribution of emissions and imissions of pollutants. Generally,
State is a biggest beneficiary since this process enables better deposit utilization,
cheaper production of electricity with better environment protection. Each of
mentioned benefits shall be described in this paper on the example of open pit
"Tamnava" - Thermal power plant "Nikola Tesla B".
Key words: open pit mines “Tamnava”, thermal power plant “Nikola Tesla”, coal
homogenization, benefits.
116
energija
2. Razlozi za uvo|enje procesa
homogenizacije na povr{inskim
kopovima lignita Srbije
Slika 1 Histogram raspodele donje toplotne mo}i uglja koji je isporu~en
TE „Nikola Tesla-B“
Razlozi za uvo|enje procesa
homogenizacije su mnogostruki, a dobiti
koje se ostvaruju uvo|enjem ovog
procesa mogu se podeliti na one koje se
nalaze na strani proizvo|a~a uglja
(povr{inskih kopova), na strani
prera|iva~a (termoelektrana), kao i na
strani op{te dru{tvene zajednice iskazani
kao povoljnosti u odnosu na `ivotnu
sredinu.
2.1. Dobiti na strani kopova
Osnovni problem koji se javlja kod na{ih
rudnika je velika varijacija kvaliteta, i to
kako po vertikali otkopnog bloka, tako i
du` eta`a. Kvalitet uglja na povr{inskom
kopu “Tamnava” varira od 1.000 kJ/kg
pa do 9.700 kJ/kg. U rudarskom basenu
“Kolubara” pod kategoriju “bilansni
ugalj” posmatrana je supstanca kod koje
je donji toplotni efekat (DTE) bio iznad
5.230 kJ/kg. Saglasno tome je razra|ena
i ugovorena relativna cena uglja. Po tom
dokumentu rudniku uglja se “ne isplati”
da termoelektrani isporu~uje ugalj koji
ima DTE ispod 5.230 kJ/kg (ne pla}a
se!), odnosno iznad 8.000 kJ/kg (ne
premira se!). Upravljanjem kvalitetom
homogenizacijom uglja mogu}e je
pomeriti granicu koja defini{e bilansne
rezerve uglja u le`i{tu i time aktivnim
kopovima produ`iti vek i pove}ati
ekonomske efekte. Primenom sistema
upravljanja kvalitetom uglja, odnosno
me{anjem uglja lo{ijeg kvaliteta sa
ugljem boljeg kvaliteta pomeri}e se
granica izme|u bilansnog i vanbilansnog
uglja.
Ako se uzme u obzir da sa ugalj na
povr{inskim kopovima “Tamnava”
(isto~no i zapadno polje) otkopava sa tri
bagera na razli~itim pozicijama du`
otkopnih eta`a (dakle trenutno u veoma
razli~itim kvalitetima) neophodno je
sinhronizovati njihov rad (varijacijom
kapaciteta i mesta otkopavanja) kako bi
se kao rezultat uvek dobio ugalj
potrebnog kvaliteta.
Kako bi se izbegle velike varijacije u
kvalitetu na na{im kopovima partije
uglja sa kvalitetom ispod 5000 kJ/kg
sada se naj~e{}e prebaciju u otkopani
prostor (kao {to je slu~aj sa prvom
podeta`om na povr{inskim kopovima
“Tamnava”) ili se ostavljaju neotkopane.
Tokom 2004. godine na povr{inskom
kopu „Tamnava-Isto~no polje“ odlo`eno
je oko 100.000 m3 masa iz prve podeta`e
mimo redovnih proslojaka. U okviru
ovih masa oko 50% je ugalj prose~nog
kvaliteta oko 4.000 kJ/kg. Na
povr{inskom kopu „Tamnava-Zapadno
polje“ odlo`eno je pribli`no 70.000 m3
uglja kvaliteta sli~nog kao i na P.K.
„Tamnava-Isto~no polje“. Ako bi se taj
ugalj homogenizovao sa ugljem veoma
dobrog kvaliteta mogla bi se dobiti
me{avina kvaliteta oko 6.700 kJ/kg.
Da je me{anjem realno mogu}e dobiti
ugalj ugovorenog kvaliteta vidi se sa
dijagrama datog na slici 1. Prema
podacima prikazanim na tom dijagramu
u dijapazonu DTE od 6.200 do 7.400
kJ/kg ({to bi, prakti~no bio cilj
homogenizacije) isporu~eno je 40-42%
uglja. Uglja kvaliteta ispod 6.200 kJ/kg
bilo je ispod 9 %, dok je uglja sa DTE
iznad 7.400 kJ/kg isporu~eno gotovo
50%. Dakle, da je primenjena
homogenizacija uglja termoelektrani se
ne bi isporu~ivao ugalj ispod 6.200
kJ/kg niti iznad 7.400 kJ/kg {to bi
Rudniku omogu}ilo da i odlo`ene
proslojke otkopa i isporu~i kao ugalj, a
da ne poremeti rad termoelektrane.
Posebno je za kopove zna~ajno da se
uvo|enjem procesa homogenizacije
smanjuje potreba za selektivnim radom.
Naravno, upravljanje kvalitetom u
odre|enim intervalima zahteva
redukovanje kapaciteta odre|enih
bagera, ali se smanjivanjem potrebe za
selektivnim radom taj gubitak
kompenzuje.
2.2. Dobit u termoelektranama
Presudan uticaj na pouzdan i
ekonomi~an rad svakog parnog bloka u
termoelektranama ima kvalitet goriva
koje se koristi. U dosada{njoj praksi
postoje periodi oscilacija toplotne mo}i i
ostalih karakteristika kolubarskog
lignita. Statisti~ki gledano, ti periodi ne
traju dugo, pa je prose~an ugalj koji u
du`em periodu dolazi u blokove
117
termoelektrana dobar i uglavnom bolji
od garantovanog (6.700 kJ/kg) za koji su
postrojenja projektovana (slike 1). Po
pravilu pojava lignita izuzetno
pogor{anog kvaliteta se de{ava ba{ u
periodima kada su potrebe za toplotnom
i elektri~nom energijom najve}e. Ovo
dodatno komplikuje situaciju i izaziva
negativne efekte i posledice Uz to, ta
pojava unosi nesigurnost, nervozu i
me|usobna nepoverenja izme|u
u~esnika u jedinstvenom tehnolo{kom
procesu proizvodnje elektri~ne energije
iz lignita.
U odnosu na gorivo regularnost procesa
sagorevanja bazirana je na striktnom
po{tovanju parametara kvaliteta uglja i
njihovom odr`avanju u projektovanim
granicama. Svako iskakanje iz
projektovanih granica remeti proces
sagorevanja i uti~e na efikasnost rada
termoelektrane. Osnovni poreme}aji u
procesu sagorevanja i radu
termoelektrane izazvani promenom
parametara goriva i negativni efekti dati
su tabeli 1. [Bhattacharya, 2001,
Pavloudakis, Agioutantis, 1999]
Iz pregleda datog u tabeli 1 vidi se da
sagorevanje uglja ~iji kvalitet ne
odgovara projektovanom kvalitetu ima
vi{estruke negativne efekte, i tehni~ke i
ekonomske. Pri tome se samo kod
toplotnog efekta negativne posledice
pojavljuju kada se sagoreva ugalj boljeg
i lo{ijeg kvaliteta od projektovanog, dok
kod ostalih parametra negativne
posledice izaziva samo poreme}aj
iskazan u smislu pove}anja (krupno}a,
vlaga, pepeo), odnosno smanjenja
(volatili, Hardgrove indeks, po~etna
temperatura topljenja) projektovane
vrednosti.
Jedan od tehnolo{ki najnegativnijih
uticaja pogor{anog kvaliteta uglja na rad
energija
Tabela 1 Poreme}aji u procesu sagorevanja i radu termoelektrane izazvani
promenama kvaliteta uglja i negativni efekti
Parametar
Devijacija
Efekat
Suvi{e
Pregrevanje i o{te}enje gorionika
visoka
Pove}ano za{ljakivanje
Toplotna vrednost
Pove}ana potro{nja uglja
Suvi{e niska Pove}ani transportni tro{kovi
Mo`e usloviti ispad termoelektrane
Pove}ano u~e{}e sitne`i u proizvodu mlevenja
Suvi{e
Pove}ana erozija delova mlina, cevi i gorionika
U~e{}e pepela
visoko
Pove}ano za{ljakivanje
Pove}ana emisija ~vrstih ~estica
Suvi{e niski Nestabilan plamen
Volatili
Pove}ana potro{nja te~nih goriva
(<10%)
Te~enje uglja postaje problemati~no
Suvi{e
U~e{}e vlage
Meljivost uglja mo`e biti slabija
visoko
Smanjenje efikasnosti sagorevanja
Pove}ano
Promene karakteristika elektrofiltera
U~e{}e sumpora
Smanjeno
Promene rezistentnosti i karakteristika pepela
Suvi{e
Uti~e na kapacitet mlevenja
Hardgrove indeks
nizak
Po~etne
Suvi{e niska Pove}ano za{ljakivanje
temperatura
topljenja
Krupno}a uglja
Suvi{e visoka Smanjena efiksanost sagorevanja
(>150 mm)
termoelektrane odnosi se na proces
pripreme uglja za sagorevanje. Sem
problema sa zaglavljivanjem presipnih
mesta i traka dolazi do ote`anog
isticanja iz kotlovskih bunkera,
preoptere}enja dozatora i dodava~a,
kidanja lanaca transportera i sl.
nemogu}nost odr`avanja nominalne
snage blokova ~esto posledica rada sa
pogor{anim kvalitetom uglja. Na TE
“Nikola Tesla B”, kori{}enje uglja
pogor{anog kvaliteta uslovljava
smanjenje snage za preko 10%.
Mlinovi koji su u radu u trenutku
nailaska "lo{eg" uglja nisu u stanju da
zadr`e zahtevani kapacitet zbog potrebe
za pove}anjem koli~ine ugljenog praha,
smanjenja kapaciteta mlinova i
pogor{anje fino}e mlevenja zbog
neodgovaraju}ih uslova su{enja u
mlinskom postrojenju i promenjenih
osobina uglja.
Zbog toga dolazi do
neophodnosti uklju~ivanja slede}eg
mlina, ukoliko u tom trenutku za to ima
mogu}nosti.
Na slici 2 data je potro{nja mazuta za
podr{ku vatre na TE «Nikola Tesla»
Direktna posledica kori{}enja lignita
pogor{anog kvaliteta u odnosu na
projektni je neophodnost kori{}enja
te~nog goriva za stabilizaciju procesa
sagorevanja u lo`i{tu.
tokom 2004. zbog kori{}enja uglja lo{eg
kvaliteta.
Godi{nje se u TENT-u za podr{ku vatri
zbog lo{eg kvaliteta uglja potro{i 1529.000 tona mazuta.
Jedna od izra`enih negativnih posledica
kori{}enja uglja pogor{anog kvaliteta je
sni`enje stepena korisnosti kotlovskog
postrojenja. Naime, projektanti,
konstruktori i proizvo|a~i koncipiraju i
izvode kotlovsko postrojenje tako da
radi sa optimalnim stepenom korisnosti
pri radu na nominalnoj produkciji pare
(snazi bloka) i sa ugljem garantovanog
kvaliteta. Primera radi, za kotlovska
postrojenja koja koriste na{e lignite
prema garancijama proizvo|a~a pri
sni`enju toplotne mo}i za oko 1.000
kJ/kg dolazi do sni`enja stepena
korisnosti za oko 2%. U svakodnevnoj
praksi te promene su jo{ ve}e jer se
uslovi pogona u standardnim uslovima
eksploatacije znatno razlikuju od uslova
koji vladaju u toku garancijskih
ispitivanja.
Kori{}enje uglja pogor{anog kvaliteta
znatno doprinosi pove}anju broja
kvarova i zastoja glavne i pomo}ne
opreme kotlovskog postrojenja. Uz
ranije navedene probleme pri radu u tim
uslovima dolazi do preoptere}enja
sistema za dopremu i pripremu goriva,
kotlovskog lo`i{ta i ostalih grejnih
povr{ina, sistema za otpremu {ljake i
pepela, kao i ventilatora dimnih gasova.
Pri tome, zbog pove}ane potro{nje uglja
i pove}anog sadr`aja pepela u njemu
dolazi do pove}anja brzina ugljenog
praha i produkata sagorevanja, a ovo
dovodi do pove}anja habanja i erozije
du` celog kotlovskog trakta. To dovodi
Slika 2 Potro{nja mazuta za podr{ku vatre zbog lo{eg kvaliteta uglja
u TENT A i B
Sem poreme}aja u sistemu automatskog
vo|enja bloka i prelaska na ru~no
vo|enje, to dovodi do poreme}aja
stabilnosti sagorevanja, pada toplotnog
optere}enja kotlovskog lo`i{ta, potrebe
uklju~ivanja gorionika te~nog goriva u
cilju stabilizacije sagorevanja i
spre~avanja ga{enja vatre, odnosno
ispada bloka.
Osim navedenih tehnolo{kih problema
uklju~ivanje dodatnog mlina dovodi do
znatnog pove}anja sopstvene potro{nje
elektri~ne energije (procenjuje se za oko
10%), ~ime se direktno smanjuje
koli~ina elektri~ne energije koja se
isporu~uje elektro-energetskom sistemu.
Mo`e se bez dvoumljenja zaklju~iti da je
118
energija
do pove}anog tro{enja metala, do ~e{}ih
zastoja i do produ`enja vremena za
sanaciju navedenih problema. Ne mo`e
se jednozna~no re}i za koliko se zbog
toga pove}avaju tro{kovi odr`avanja.
Do pove}anja koli~ine {ljake i pepela pri
radu bloka sa pogor{anim kvalitetom
uglja dolazi kako zbog pove}ane mase
utro{enog uglja, tako i zbog pove}anog
sadr`aja pepela u njemu. Koli~ine uglja i
pepela se dodatno uve}avaju i zbog rada
kotla sa sni`enim stepenom korisnosti.
Pove}anjem koli~ine {ljake i pepela
dodatno se optere}uje sistem za njihovu
otpremu, {to pove}ava tro{kove i
skra}uje aktivni radni vek deponije.
2.3. Doprinos za{titi `ivotne sredine
Uticaj eksploatacije i prerade uglja na
`ivotnu sredinu iskazuje se ne samo u
fazi otkopavanja i transporta na
povr{inskom kopu ve} i u fazi
deponovanja, na kopu i termoelektrani,
fazi sagorevanja i fazi deponovanja
nusproizvoda sagorevanja. Pri svim tim
fazama uticaj je negativan, a parametar
koji te probleme implicira se menja u
zavisnosti od faze prerade.
U odnosu na okru`enje
homogenizacijom i upravljanjem
kvalitetom uglja ostvaruje se optimalna
preraspodela emisija i imisija zaga|enja.
Ova ujedna~ena i ravnomerna emisija
zaga|enja mo`e imati veoma pozitivan
efekat na stanovni{tvo u okru`enju jer
doprinosi ekolo{ki povoljnijoj situaciji i
omogu}ava ispunjavanje zakonom
propisanih i dozvoljenih normi
zaga|enja. Ovo se naro~ito odnosi na
ravnomernije u~e{}e sumpora u uglju
koji se sagoreva. Jedan od efekata ~iji
zna~aj se ne mo`e zanemariti proisti~e iz
bolje organizovanosti i nu`nosti
uspostavljanja bolje kontrole {to samo
po sebi nosi pozitivne efekte i na neke
parametre zaga|enja. Ovo se posebno
odnosi na probleme samozapaljenja
uglja na deponijama i izdvajanje pra{ine
sa deponija.
3. Zaklju~ak
Saglasno iskustvima sa povr{inskih
kopova iz okru`enja i na na{im
kopovima je mogu}e implementirati
sistem upravljanja kvalitetom uglja koji
zapo~inje na le`i{tu, potom se nastavlja
u fazama otkopavanja, transporta,
deponovanja i izuzimanja uglja sa
deponija. Uspostavljanjem ovako
kompleksnog sistema mogu}e je ispuniti
zahteve termoelektrana u pogledu
kontinualnog obezbe|enja uglja
ugovorenih i garantovanih parametara.
Tim postupkom bi se, s rudarskog
aspekta, obezbedile zna~ajne prednosti
iskazane kroz ve}u iskoristivost
raspolo`ivih rezervi uglja u le`i{tu i
tehni~ki povoljnije uslove eksploatacije.
Sa aspekta termotehni~ara snabdevanje
ugljem ustaljenog i unapred poznatog
kvaliteta bitno bi doprinelo regularnosti i
stabilnosti procesa sagorevanja, smanjila
bi se sopstvena potro{nja elektri~ne
energije na bloku, smanjilo habanje
opreme i tro{kovi odr`avanja, dok bi se
aspekta {ire dru{tvene zajednice
pozitivni efekti osetili u smanjenju i
preraspodeli zaga|enja u okru`enju
termoelektrane. Posebno zna~ajni
ekolo{ki i finansijski efekti bi se postigli
u prestanku kori{}enja te~nih goriva radi
podr{ke sagorevanju u
termoelektranama. Posmatrano sa {ireg
aspekta najve}i interes da se insistira na
uvo|enju sistema homogenizacije uglja
na povr{inskim kopovima ima dr`ava jer
obezbe|uje efikasnije energetsko
kori{}enje raspolo`ivog mineralnog
potencijala.
quality and homogenization", workshop,
Athens,
Perkovi}, 2005, konsultacije sa dr.
Borislavom Perkovi}em
RGF, 2004/05, Upravljanje procesom
homogenizacije uglja u cilju pove}anja
iskori{}enja niskokvalitetnih ugljeva i
u{tede mazuta u termoelektranama,
RGF, Projekat EE101-189 B, finansiran
od strane MNT R. Srbije, Rudarskogeolo{ki fakultet, Beograd
RGF, 2005, Uspostavljanje
kontinuiranog merenja, pra}enja i
upravljanja kvalitetom uglja na
povr{inskim kopovima Elektroprivrede
Srbije, Rudarsko-geolo{ki fakultet,
Beograd
Schofield G.C., 1980,
Homogenization/blending systems
design and control for mineral
processing, Trans tech publication,
Clausthal-Yellerfeld, Gulf publising
company, Houston
TTP, 2000, Stacking, blending,
reclaiming, Trans Tech Publications,
Clausthal
4. Literatura
Bhattacharya J., 2001, Quality control
and management: methods and practice
in the mineral industry, Allied publishers
limited, New Delhi
Carpenter M.A., 1995, Coal blending for
power stations, IEA Coal Research,
London
Carpenter M.A., 1999, Management of
coal stockpiles, IEA Coal Research,
London
Kavourides K., Pavloudakis F., 1999,
Determination of Ptolemais (Greece)
lignite quality variations - supportive
fuels and homogenization methods to
improve lignite quality for power
generation purposes, "New technologies
for coal quality and homogenization",
workshop, Athens,
Kirchner A., Maude C., 1994, On-line
analysis of coal - symposium review,
IEA Coal Research, London
Kolonja B. et al, 2004, Primena procesa
homogenizacije u cilju iskori{}enja
niskokalori~nih lignite, Zbornik radova
nau~nog skupa Electra III, Herceg Novi,
pp.
Pavloudakis F., Agioutantis Z., 1999,
“Computer aided coal quality control
and homogenization - A state-of-the-artreview”, "New technologies for coal
119
Wall T. et al., 2001, A review of the
state-of-the-art in coal blending for
power generation final report,
Cooperative research centre for black
coal utilisation, Callaghan
energija
Dr Du{ko \ukanovi}, dipl. in`. rud.
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
@eljko Langovi}, dipl. in`. rud.
JP za PEU, Rudnik „[tavalj“, Sjenica
Dragomir Bukumirovi}, dipl. in`. geol.
JP za PEU, Rudnik „[tavalj“, Sjenica
UDC: 622.332.013(497.11)=861
Sjeni~ko-{tavaljski ugljeni
basen - ju~e, danas, sutra
Uvod
Rezime
Geolo{ko-rudarskim istra`ivanjem {ireg
podru~ja Sjeni~ko-{tavaljskog basena
utvr|ene su velike rezerve kvalitetnog
mrkolignitskog uglja. Utvr|ene rezerve
uglja u Sjeni~ko-{tavaljskom basenu,
predstavljaju zna~ajan energetski
potencijal i sirovinsku bazu za izgradnju
rudnika sa jamskom eksploatacijom,
basen svrtstavaju u najperspektivnije u
pogledu koli~ina i kvaliteta u Srbiji.
Od svih aktivnih eksploatacionih ugljenih basena za jamsku eksploataciju u
Republici Srbiji Sjeni~ko-{tavaljski basen raspola`e sa najvi{e geolo{kih i
komercijalnih rezervi veoma kvalitetnog tvrdog mrko-lignitskog uglja. Ukupno do
sada istra`ene geolo{ke rezerve uglja na svega 20 % istra`enog prostora iznose
oko 240.000.000 tona uglja.
Mogu}nost i uslove razvoja proizvodnje uglja u Sjeni~ko-{tavaljskom ugljenom
basenu, odnosno mogu}nosti izgradenje novih proizvodnih kapaciteta, treba
posmatrati ne samo na osnovu mogu}nosti i uslova le`i{ta i aktuelne energetske
situacije i energetske politike zemlje, ve} i sa aspekta geografskog polo`aja le`i{ta i
specifi~nih klimatskih uslova, koji vladaju na Sjeni~koj visoravni.
Klju~ne re~i: Sirovinska osnova, regionalni razvoj, energetska situacija.
U okviru ovog rada dat je kra}i prikaz
utvr|enih geolo{kih rezervi uglja,
postoje}ih proizvodnih kapaciteta, kao i
mogu}e proizvodnje uglja iz le`i{ta.
Geografski polo`aj,
morfolo{ko-hidrolo{ke i
klimatske karakteristike basena
Sjeni~ko-{tavaljski ugljononosni basen,
nalazi se na jugozapadu Srbije. Prema
teritorijalno-administrativnoj podeli
pripada ju`nom delu zlatiborskog okruga
i op{tini Sjenica. Sjeni~ki kraj je u
geografko-morfolo{kom smislu dosta
izolovan (slika 1). Sa severa i severoistoka okru`en je visokim planinama
Javorom i Golijom, sa istoka Ninajom,
Homarom i Suharom, sa juga
Kru{~icom, Humom, @ilindarom,
Jarutom i sa zapada Giljevom planinom,
Jadovnikom i Zlatarom.
Prirodni uslovi za ostvarivanje
saobra}ajnih veza su ote`ani, pa ovaj
kraj „zaobilaze“ glavne saobra}ajnice.
Sjeni~ko-{tavaljski ugljonosni basen nalazi izme|u dve `elezni~ke pruge
(Beograd-Bar i Beograd-KraljevoSkoplje) i dva drumska koridora (Ibarska
magistrala i Beograd-U`ice-Crnogorsko
primorje). Najzna~ajnija saobra}ajnica je
regionalni put Ra{ka-Novi Pazar-
Abstract
Off all active exploitation basines with underground eyploatation in Republic of
Serbia, the Sjenica-{tavaljs basin has with biggest geological and commercial
reseivs of the hard brown coal of the best quality. totally until now is reserched
geological reseivs of coal of aproximately 20 % of coal field and they are
240.000.000 t.
Possibillity and conditions of development the coal production in Sjenica-{tavaljs
basin, respec-tively the capabillity of bilding the new production facilities, ought to
be considered noz only on base of capabillity but also from the aspect of geographic
position of deposits and specific climate conditions, which exists on Sjenicas
highland.
Key words: Mineral base, regional delopment, energetic situations.
Sjenica-Prijepolje, jer povezuje ovaj kraj
sa `elezni~kim prugama i magistralnim
drumskim saobra}ajnicama.
Sjeni~ko-{tavaljski ugljonosni basen u
tektonskom pogledu prestavlja popre~nu
potolinu spu{tenu i duboko use~enu u
stariji paleoreljef koji je izgra|en od
paleozojskih stena, trijaskih karbonatnih
naslaga i tvorevina dijabaz-ro`na~ke
formacije.
Sjeni~ko podru~je obiluje brojnim
potocima i rekama koji obrazuju mre`u
povr{inskih tokova. Hidrografska mre`a
u celini pripada slivu reke Vape povr{ine
oko 500 km2.
120
Prema geografskom polo`aju Sjeni~ko{tavaljski basen pripada pojasu umereno
kontinentalne klime. Zbog zna~ajne
nadmorske visine vazduh je hladniji i
klima zadobija obele`ja „subplaninskog
klimata“.
U sjeni~koj kotlini dolazi do
temperaturne inverzije usled
nagomilavanja i zadr`avanja hladnog
vazduha koji se spu{ta sa okolnih
planina. Ovaj vazduh, jako rashla|en,
zadr`ava se na dnu kotline, dok su na
ve}im visinama, odnosno na obodnim
planinama, temperature vazduha vi{e.
energija
postignut visok stepen,
sa obra~unatim
ugljenim rezervama
A+B+C1 kategorije,
dok je u drugim
delovima nizak, u
kome su ugljene
rezerve mogu
razvrstavati u
kategoriju C2. Na bazi
do sada sprovedenih
geolo{kih istra`ivanja i
dobijenih pozitivnih
rezultata konstatovano
je da je sredi{nji deo
basena produktivan, pa
se u okviru potvr|enog
jedinstvenog
ugljonosnog prostora
mogu izdvojiti 4
ugljonosna polja od
posebne ekonomske
vrednosti
Zapadno ugljonosno polje zahvata
najve}i prostor u Sjeni~ko-{tavaljskom
basenu, izme|u sela [tavalj na istoku i
doline reke Vape na zapadu na povr{ini
od oko 13 km . Istra`eno je isklju~ivo
istra`nim bu{enjem u kome je utvr|eno
postojanje ugljene serije sa ugljenim
slojem promenljive debljine 5,0 do 24,0
m, dok je debljina ~istog uglja u proseku
oko 9,0 m. U donjem delu sloj je
delimi~no protkan jalovim proslojcima,
dok je u gornjem delu ~ist i kompaktan
ugalj. Cela ugljena serija blago zale`e
pod uglom 5-20°. Na osnovu strukturnotektonskih odnosa ovo polje je izdeljeno
u tri velika samostalna bloka ozna~ena
kao severni, srednji i ju`ni blok .
Severni blok zahvata povr{inu oko 5,0
km2. Stepen istra`enosti je takav da se
mo`e pristupiti izradi
investiciono-tehni~ke dokumentacije, a i
rudarskim putem razra|ivati i pripremati
za eksploataciju. Geolo{ke rezerve uglja
u ovom bloku iznose oko 55.000.000
tona.
Srednji i ju`ni blok, na povr{ini od oko
8 km2 ima potvr|enih oko 94.000.000
tona rezervi uglja.
Centralno (eksploataciono) polje zahvata
centralni deo basena, izdvojeno na
prostoru od 1,3 km2, istra`eno
dubinskim istra`nim bu{enjem, a
otvoreno rudarskim jamskim radovima i
povr{inskim kopom. U centralnom polju
se vr{i aktivna eksploatacija a rezerve
uglja iznose oko 11.500.000 tona.
Isto~no polje izdvojeno je u isto~nom
delu basena. Zahvata povr{inu od oko
5 km2, u predelu zaseoka Radsuli}i i
Koko{i}a na zapadu, sela Stupa i
Slika 1 Geografski polo`aj sjeni~ko-{tavaljskog
ugljonosnog basena (polo`j le`i{ta ozna~en
`utim kvadratom)
Geolo{ke karakteristike
Sjeni~ko-{tavaljskog basena
Ugeolo{koj gra|i Sjeni~ko-{tavaljskog
basena u~estvuju slede}i litostratigrafski
~lanovi predstavljeni po vremenu
stvaranja stenama razli~ite starosti:
Mla|i paleozoik (donji i gornji karbon),
Mezozoik (donji, srednji, gornji trijas i
srednja i gornja jura) i Tercijar (srednji i
gornji miocen, donji pliocen).
Istra`ivanja {ire okoline basena ukazuje
da on le`i na preseku regionalnog
razloma reke Vape na zapadu i Ljutske
reke na istoku. Razlom reke Vape ~ine
dva me|usobno paralelna gravitaciona
raseda du` kojih je do{lo do tonjenja i
formiranja {iroke doline reke Vape, tako
da ovaj blok u strukturnom smislu
predstavlja tektonski rov. Glavne
tektonske strukture prate dolinu Ljutske
reke i doline reka Vape i reke Jablanice,
{to ukazuje na stepeni~asto spu{tanje
tektonskih blokova od severoistoka
prema jugozapadu.
Stvaranje tektonskih rovova i potolina
vezano je za fazu “alpske orogeneze“,
koja je na na{im terenima imala bitnog
uticaja pri formiranju tercijarnih basena
sa prete`no mrko-lignitskim ugljevima.
Svim dosada{njim izvedenim istra`nim
radovima, geolo{kim kartiranjem,
istra`nim bu{enjem i rudarskim
radovima utvr|ena je produktivna
ugljonosna serija na prostoru od oko 30
km2. U sredi{njem delu basena na bazi
do sada sprovedenih geolo{kih
istra`ivanja, od reke Vape do sela
Brnjice, utvr|ene ugljene rezerve iznose
oko 190.000.000 tona. Stepen
istra`enosti basena je dosta neujedna~en,
tako da je u pojedinim delovima
121
Raspogan~a na severu, Brnjice i
Brnji~ke reke na istoku i Veskova kle~a
na jugu sa rezervama oko 28.000.000
tona. Prose~na debljina ugljenog sloja
kre}e se oko 7,5 m.
Ju`no ugljonosno polje izdvojeno je u
ju`nom delu basena JZ od reke Vape u
predelu Kr}e-Medare na povr{ini od oko
10 km2. Ju`no polje nije detaljnije
istra`ivano pa se rezerve uglja
procenjuju na oko 50.000.000 tona.
Ugljeni sloj je veoma slo`ene strukture,
raslojen u vi{e manjih slojeva,
naizmeni~no smenjivih sa ugljevitim
laporcem, re|e ugljevitom glinom.
Debljina ugljenog sloja u proseku iznosi
oko 4,5 m. Ovaj prostor predstavlja
perspektivu za istra`ivanje i utvr|ivanje
novih ugljenih rezervi.
Posmatraju}i Sjeni~ko-{tavaljski basen u
celini, dosada{njim istra`ivanjima i na
osnovu njih izvr{enh prora~una,
potvr|ene su rezerve uglja ~ije su
ukupne koli~ine prikazane u tabeli 1.
Tabela 1 Ukupne rezerve uglja u
Sjeni~ko-{tavaljskom basenu utvr|ene
dosada{njim istra`ivanjima
KATEGORIJA
A
B
C1
A+B +C1
C2
UKUPNO
REZERVE (t)
2.569.690
105.719.920
82.121.020
190.400.630
50. 000. 000
240.400.630
Pregled dosada{nje proizvodnje
Najstariji podaci o eksploataciji uglja u
ovom basenu datiraju iz 1936. godine,
kada su i zapo~eta istra`ivanja, da bi se
intenzivirala posle Drugog svetskog
rata. Organizovana i sistematska
istra`ivanja uglja dubinskim bu{enjem
zapo~ela su 1953. godine koja, sa
prekidima traju do danas.
Ova istra`ivanja omogu}ila su otvaranje
rudnika na lokaciji Stupsko polje u selu
Stup 1955. godine. Po~etna proizvodnja
od 3.750 tona 1955 godine porasla je
1965. godine na 50.000 tona
komercijalnog uglja. Jama „Stupsko
polje“ napu{tena je 1967. godine, iste
godine otvorena je nova jama „Nada“ u
selu [tavalj.
Eksploatacija uglja u jami „Nada” se
vr{ila sve do 1976. godine, kada je jama
prinudno zatvorena zbog jamskog
po`ara. Te godine je otvorena nova
jama „[tavalj” gde se i danas vr{i
eksploatacija.
U tabeli 2 prikazana je ostvarena
proizvodnja po godinama od po~etka
aktivne eksploatacije do danas.
energija
Tabela 2. Pregled proizvodnje uglja
Rudnik
STUP
UKUPNO
[TAVALJ
godina
proizvodnja
(t)
1950
x
1954
1955
1956
1957
1958
1959
1960
1961
1962
1963
1964
1965
1966
1967
x
x
otvoren
3.750
4.100
7.900
8.700
9.000
14.000
16.000
22.000
40.000
50.000
52.400
40.200
37.100
zatvore
n
1968
1955 –
1967
1968
1969
1970
1971
1972
1973
1974
1975
1976
Rudnik
[TAVALJ
305.150
42.300
40.500
42.000
31.600
38.200
42.200
42.600
53.200
39.190
1977
46.045
1978
42.532
Trenutna proizvodnja koju rudnik
„[tavalj“, ostvaruje iznosi izme|u 60-70
hiljada tona komercijalnog uglja
godi{nje. U jami se paralelno sa
otkopavanjem, vr{e i pripreme za dalji
nastavak otkopavanja i otvaranja novih
otkopnih polja.
Perspektive razvoja
Mogu}nosti i uslovi proizvodnje uglja u
Sjeni~ko-{tavaljskom basenu, treba
posmatrati prvo u smislu postoje}ih
prirodnih i tehni~ko-tehnolo{kih uslova
eksploatacije i drugo u smislu
mogu}nosti izgradnje novih proizvodnih
kapaciteta.
proizvodnja
(t)
1979
1980
1981
1982
1983
1984
1985
1986
1987
1988
1989
1990
1991
1992
1993
1994
54.979
56.958
36.000
73.764
73.976
83.310
100.036
80.933
83.362
83.685
74.063
59.230
61.896
73.380
86.230
60.025
1995
46.435
1996
1997
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
1968 2005
1950 2005
45.595
65.085
88.111
72.080
87.319
57.727
50.406
56.190
60.737
67.394
2.299.273
2.604.423
biti ne samo nosilac sopstvenog razvoja
ve} i podzemne eksploatacije uglja u
Srbiji. Rezerve uglja u Centralnom
eksploatacionom polju od 11.441.000
tona koje se eksploati{u u postoje}oj
jami, realno obezbe}uju kontinuirani
proizvodni kapacitet od minimum
130.000 tona godi{nje u narednih 30
godina eksploatacije.
Proizvodno-tehni~ke mogu}nosti
Rudnika karakteri{e slede}e:
„
Proizvodno-razvojne mogu}nosti u
postoje}im uslovima rudnika
“[tavalj“
Rudnik “[tavalj” ima najve}i sirovinski
potencijal od svih rudnika sa
podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Sa
stanovi{ta sirovinske baze (6.099.450 t. bilansnih rezervi) rudnik “[tavalj” mo`e
godina
„
Relativno mala razu|enost jame sa
skoro pravolinijskom komunikacionom
povezano{}u osnovnih prostorija
otvaranja i pripreme sa proizvodnim
revirima, kao i njihova propustna mo}
odgovaraju kapacitetu godi{nje
proizvodnje i preko 130.000 tona
komercijalnog uglja.
Dekoncentracija proizvodnje, koja je
bila osnovna karakteristika dosada{nje
eksploatacije, umanjuje produktivnost
i uve}ava tro{kove pri istim uslovima
eksploatacije.
122
„
Istra`ni i pripremni radovi moraju se
izvoditi sa prioritetom i dinamikom
koja obezbe|uje kontinuitet
otkopavanja.
„
Primenjena metoda i tehnologija
otkopavanja su neracionalni sa
stanovi{ta iskori{}enja eksploatacionih
rezervi uglja i brzine izvo|enja
priprema novih otkopnih polja. Zato se
mora pre}i na produktivniju metodu i
tehnologiju otkopavanja. Istra`ne i
osnovne pripreme u jami izvoditi
mehanizovanim postupkom uz
primenu ma{ina za izradu rudarskih
prostorija.
„
Neohodna je edukacija radne snage,
svih kvalifikacionih struktura.
„
Rudnik je pustio 2000. godine mokru
separaciju koja ~isti ugalj na principu
autogene suspenzije, ista se mora
maksimalno koristiti jer njeni
kapaciteti prema{uju projektovane
proizvodne kapacitete.
„
Glavni limitiraju}i faktor sigurne i
ekonomski opravdane proizvodnje u
rudniku „[tavalj“, a i u celom basenu
predstavljaju veoma slo`eni
hidrogeolo{ki uslovi le`i{ta. Izvori
ovodnjenosti su podzemne vode iz
pukotinskokarsne i
pukotinskorazlomne sredine i
povr{inske vode mesne hidrografske
mre`e, prognozirani dotoci su oko
200-300 m3/h re|e 700-800 m3/h.
Koeficijent vodoobilnosti se kre}e
izme|u 20-30. Sa tog aspekta kada se
govori o perspektivama daljeg razvoja
rudarstva u basenu mora se dati
prioritetan zna~aj hidrogeolo{kim
istra`ivanjima kako u fazi istra`ivanja
za izradu investiciono-tehni~ke
dokumentacije, tako i u fazi
eksploatacije uglja.
Navedene ~injenice i njihovo tehni~kotehnolo{ko razre{enje, ~ine osnovu
budu}e koncepcije razvoja jame i
Rudnika. Sa ovog stanovi{ta postoje
razlozi daljeg razvoja Rudnika ali u
granici limita koga objektivno
postavljaju lokacija Rudnika i klimatski
uslovi, tr`i{te, ekolo{ki uslovi i drugo.
Razvoj le`i{ta u celini
Mogu}nosti i uslovi razvoja proizvodnje
uglja u Sjeni~ko-{tavaljskom
ugljonosnom basenu, odnosno
mogu}nosti izgradnje novih proizvodnih
kapaciteta, treba posmatrati ne samo na
osnovu mogu}nosti i uslova le`{ta i
aktuelne energetske situacije i
energetske politike zemlje, ve} i sa
aspekta okolnosti koje realno
ograni~avaju iskori{}enje, bez sumnje
energija
velikog proizvodnog potencijala ovog
ugljonosnog basena. Kao uticajni
elementi, koji nasuprot sirovinskom
bogastvu i relativno povoljnim
eksploatacionim uslovima,
ograni~avaju}e deluju na planu njegovog
iskori{}avanja, navode se slede}i:
„ Op{ti klimatski uslovi u du`em
vremenskom periodu (od novembra do
aprila), zna~ajno reduciraju transportni
kapacitet do potro{a~a i to u periodu
kada je ugalj najpotrebniji.
„
„
„
„
Geografski polo`aj sa drumskokamionskom povezano{}u sa
potro{a~kim centrima, u velikoj meri
uti~e na dostavni kapacitet do
potro{a~a kao i na visinu transportnih
tro{kova.
Svi zna~ajniji potro{a~i uglja, nalaze
se izvan radijusa udaljenosti od 80 km,
gde tro{kovi transporta (prevoza)
znatno uti~u na konkurentsku
sposobnost rudni~kog proizvoda.
Nedostatak velkog ili ve}eg potro{a~a
uglja u gravitacionom podru~ju le`i{ta,
umanjuje profitabilnost poslovanja u
celini.
Blokovska makro i mikro struktura
le`i{ta, zahteva za masovniju
proizvodnju uglja velika ulaganja i to
uz pove}ane tro{kove eksploatacije.
Konfrotiraju}i neke o~igledne
komparativne prednosti Rudnika i le`i{ta
(sirovinska osnova, radna snaga,
relativno povoljni eksploatacioni uslovi
itd.) sa tako|e nekim o~igledno
nepovoljnijim okolnostima po Rudnik i
le`i{te (mala trenutna proizvodnja, slaba
konkurentska sposobnost na tr`i{tu,
klimatski uslovi nepovoljni, relativna
udaljenost od potro{a~a i drugo), onda se
kao imperativ name}e dalja optimizacija
razvoja le`i{ta u celini.
Ovde treba ista}i da se negativne
okolnosti drumskog transporta mogu
prevazi}i kori{}enjem `elezni~ke stanice
u gradu Ra{ki (stanica Rudnica)
udaljenoj oko 60 km od Rudnika.
Na osnovu analize rudarsko-geolo{kih
uslova eksploatacije i stanja ugljenih
rezervi, ~injenice da se na ovom
podru~ju i sada vr{i eksploatacija, kao i
svih komparativnih prednosti mo`e se
zaklju~iti da postoje realne tehni~ke
mogu}nosti za izgradnju rudnika sa
velikim proizvodnim kapacitetima.
Polaze}i od uslova eksploatacije i
raspolo`ivih rezervi, aktuelne energetske
situacije u zemlji, zatim kvaliteta uglja a
time i mogu}nosti plasmana mogu se
razmatrati slede}e varijante proizvodnog
kapaciteta i to: “ Zapadna varijanta“ sa
300.000 t/god. komercijalnog uglja i “
Isto~na varijanta“ sa 150.000 t/god.
komercijalnog uglja.
I u zapadnoj i u isto~noj varijanti
izgradili bi se moderni proizvodni
kapaciteti isklju~ivo jamske
eksploatacije. Sa prizvodnjom iz
postoje}e jame rudnika “[tavalj” ukupna
prizvodnja iz celog basena iznosila bi
oko 600.000 t/god. komercijalnog uglja.
Ove koli~ine uglja predstavljale bi ve}u
proizvodnju od celokupne sada{nje
proizvodnje JPPEU “Resavica“. Time
bi se celokupna Zapadna i centralna
Srbija podmirili ovom vrstom energenta.
Izgradnja proizvodnog kapaciteta po
“Zapadnoj varijanti“ vr{ila bi se u
Severnom bloku zapadnog polja gde su
rezerve uglja oko 55.000.000 tona.
Mikrolokacija jame bi se nalazila u
Mravin polju. Postoje}a infrastruktura
Rudnika “[tavalj” bi u potpunosti
zadovoljavala potrebe jame “Mravin
polje”.
Za potrebe proizvodnje po Isto~noj
varijanti izgradio bi se moderni Rudnik
na mikrolokaciji Vilujak nekih 600 m od
asfaltnog puta ka selu Stup. Iz ove jame
zahvatale bi se rezerve uglja Isto~nog
polja isto~no prema selu Veskovi}ima i
zapadno prema jami rudnika “[tavalj”.
Infrastruktura postoje}eg Rudnika
“[tavalj” opet bi koristila kao baza za
preradu i klasiranje uglja i dalje otpremu
prema potro{a~ima.
Izvesno je da bi se morala izgraditi
mokra separacija kopaciteta oko 500.000
tona godi{nje. ^itav proces eksploatacije
po obe varijante zasniva se na primeni
kompleksne mehanizacije i
automatizacije svih tehnolo{kih faza
rada. Sada{nje poznavanje sirovinske
baze pokazuje velike mogu}nosti
izgradnje proizvodnih kapaciteta koje bi
trebalo graditi etapno.
Posebno se, u vezu koncepta
perspektivnih mogu}nosti eksploatacije
uglja, isti~e potreba i zna~aj istra`ivanja
i iznala`enja posebnog oplemenjivanja
ina~e kvalitetnog rovnog uglja iz
Sjeni~ko-{tavaljskog basena kao i
izu~avanje mogu}nosti eksploatacije i
drugih mineralnih sirovina koje su
indicirane. Naime Sjeni~ka visoravan sa
velikim rezervama uglja mo`e
predstavljati podru~je gde je tehni~ki i
ekonomski opravdana eksploatacija ne
samo uglja nego i drugih prirodnih
resursa.
123
Literatura
Ble~i} N. i Gagi} D. i dr., 2002: Rudnik
uglja [tavalj, le`i{te Centralno polje
studija: Geolo{ki uslovi za bezbedno i
rentabilno podzemno otlkopavanje uglja
u Srbiji, s. 91-106, Beograd, 152 s, 32
graf. priloga.
Grupa autora, 1994: Elaborat o
rezervama le`i{ta Centralno polje
Rudnik „[tavalj“, stanje 31.12.1994,
Preduze}e Tekon-Tehnokonsalting,
Beograd.
Investicioni program daljeg razvoja
Rudnika „[tavalj“ Sjenica, 1994. Sektor
za razvoj i unapre|enje proizvodnje JP
za PEU, Beograd.
Izve{taj o geolo{kim istra`ivanjima uglja
u Sjeni~kom basenu u periodu 1993-1999.
Fond rudnika „[tavalj“.
Izve{taj o geolo{kim istra`ivanjima uglja
1999-2004. godinu. Fond rudnika
„[tavalj“.
energija
Dr Mirko Ivkovi}, dipl. in`. rud.
Dr Du{ko \ukanovi}, dipl. in`. rud.
Jelena Milenkovi}, dipl. in`. geol.
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
UDC: 622.337.013(497.11)=861
Mogu}nost kori{}enja
uljnih {kriljaca
Aleksina~kog podru~ja
Uvod
Rezime
Po svom sastavu uljni {kriljci u osnovi
predstavljaju specifi~nu energetsku
sirovinu, koja bi u odre|enim uslovima
mogla da postane adekvatan ialternativan izvor za dobijanje te~nih goriva i
drugih sirovina ili supstitut za neke
njihove derivate. Njihov organski sastav
je u osnovi veoma pome{an sa ,
neorganskim, koga po pravilu ~ine gline,
pesak5 kre~njak, kvar.cne tvorevine ili
njihove me{avine. Organski deo ~ini niz
organskih komponenata sa razli~itim
sadr`ajem ugljeni ka (C), vodonika (H2),
azota (N), sumpora (S) i kiseonika (02).
Edukativno je da se istakne da se u svetu
ukupne rezerve kerogena (iz
bituminoznih peskova i {kriljaca)
procenjuju na oko 500 milijardi tona, a
rezerve i resursi ostalih energetskih
goriva prikazane su na slici 1.
Poreme}aji na svetskom tr`i{tu energenata i posebno visoke cene te~nih energenata
name}u potrebu svestranog sagledavanja tehni~kih i ekonomskih parametara
dobijanja sinteti~ke nafte iz uljnih {kriljaca.
Radovi istra`ivanja mogu}nosti kori{}enja uljnih {kriljaca kao energetske sirovine,
sa {irom lepezom upotrebe kod nas je do sada uglavnom vr{ena u Aleksina~kom
podru~ju. Koriste}i rezultate ovih istra`ivanja, autori ovim radom isti~u potrebu
intenziviranja aktivnosti usmerenih ka eksploataciji i kori{}enju uljnih {kriljaca.
Klju~ne re~i: Uljni {kriljci, istra`ivanje, eksploatacija.
Abstract
Disturbance on world market source of energy and aspecially high prices of liquid
source of energy, force on need many-sided perceives of tehnical and economics
parameters production synthetics oil from oil shale.
Works on research possibility useing oil shale as sources of energy, with wide range
usage, in our country until now mainly worked in Aleksinacs area. Useing results
this research, authors this paper underline need to intensify activity direct at
exploitation and use oil shale.
Key words: Oil shale, research, exploitation.
Slika 1 Svetske rezerve i resursi energetskih goriva (109 tce;
Federal Institute for Geosciences and Natural Resources, 1998)
Ina~e, rezerve sirovina bituminoznih
materija ({kriljac i pesak) u svetu su
zna~ajne i vi{estruko ve}e od poznatih
rezervi prirodne nafte, od koje se isti~u
neke zna~ajnije, kao na primer:
Sibirska platforma Rusije sa oko 110
milijardi tona sa sadr`ajem sagorljivih
sastojaka sa oko 120 it./tona;
„ Estonija i Pri bal ti k sa oko 25
milijardi tona sa 26-32 lit./tona,
organske mase;
„ Kanada, Utah, Vajoming, Montana,
Aljaska i druge u SAD sa 12% do
15% organskih tvorevina i rezervama
od preko 350 milijardi tona;
„ U Brazilu i jo{ nekim zemljama Ju`ne
Amerike, rezerve se cene na oko 130
mlrd tona; U Azijskim zemljama oko
5.800 mlrd tona (od ~ega Kina oko
80%);
„ Evropske zemlje oko 7 mlrd tona;
„
124
energija
„
Australija oko 40 i Afrika oko 16
milijardi tona ({to o~ito upu}uje na
nizak stepen istra`enosti, ...).
U na{oj republici, rezerve su nedovoljno
istra`ene, a i dosta su skromne. Poznatija
nalazi{ta su u Isto~noj, Srednjoj i
Zapadnoj Srbiji, od kojih se isti~u le`i{ta
Aleksinac, Mionica i ^itluk.
Interesovanje za kori{}enje uljnih
{kriljaca u svetu je postalo tradicionalno
ve} od po~etka XX veka, kada su te~na
i gasovita goriva po~ela sve vi{e da
dobijaju na zna~aju. Prva kori{}enja
uljnih {kriljaca vezana su za njihovo
sagorevanje u industrijskim toplanama,
potoni u saobra}aju (parne lokomotive) i
jo{ uvek se u nekim zemljama sada
koristi i za sagorevanje u kotlovskim
postrojenjima termoelektrana. Sa
razvojem nauke i tehnologije i sa sni`avanjem preostaju}ih rezervi prirodne
nafte i gasa (~ak i uz uvo|enje novih
sekundarnih metoda, za pove}anje
iskori{}enja ovih rezervi) interes za
racionalno kori{}enje bituminoznih
tvorevina u budu}nosti sve vi{e raste, {to
ima uticaja i na postoje}a istra`ivanja i
ulaganja zna~ajnih sredstava u te svrhe.
Smatra se da je najni`i i
najkonzervativniji pristup kori{}enju
ovih sirovina za direktno sagorevanje,
{to se u delu {ire javnosti i sada
zagovara da bi makar na bilo koji na~in
otpo~elo njihovo kori{}enje. Detaljno je
ovo pitanje kod nas prou~eno i dokazano
je da nije ekonomski i ekolo{ki
opravdano njihovo sagorevanje za
proizvodnju elektri~ne energije.
Tek u relativno skoroj budu}nosti, uz
dalji razvoj i primenu nauke i tehnologije, kada se uspe{nije re{e problemi
eksploatacije ovih sirovina (podzemna i
povr{inska) eksploatacije kerogena i
drugih korisnih organskih pa i
neorganskih sastojaka, zatim problemi
vezani za ekologiju, korektnu i zadovoljavaju}u za{titu `ivotne sredine, i kada
iz vi{e razloga cene prirodne nafte (i
gasa) budu trajno na vi{em nivou, mo`e
se ra~unati sa ekonomski opravdanim
kori{}enjem uljnih {kriljaca u svetu.
Do tada svakako oni kod nas za to treba
obezbediti jo{ neke pretpostavke, od
kojih se isti~u:
da su le`i{ta u dovoljnoj meri i
svestrano istra`ena (geolo{ki, rudarski,
tehnolo{ki i dr.);
„ da su uspe{no i zadovoljavaju}e re{ena
sva glavna pitanja vezana za za{titu
`ivotne sredine;
„ da su le`i{ta dovoljna za razvoj
srazmerno ve}ih kapaciteta.
„
Tehnolo{ka ispitivanja uljnih
{kriljaca
Odre|enim postupkom na odgovaraju}oj
temperaturi iz uljnih {kriljaca se dobija
ulje i gas. Sirovina ulja mo`e se
neposredno koristiti kao gorivo za
sagorijevanje u kotlovima ili se daljom
preradom dobija „sintetska nafta“, koja
je identi~na prirodnoj nafti, i iz koje se
mogu dobiti svi derivati kojim se
zadovoljavaju isti zahtevi, kao i kod
onih dobijenih preradom prirodne nafte
(benzin, petroleum, dizel gorivo, ulja za
podmazivanje, petrolkoks, parafini,
sumpor i amonijak).
Dobijanje ulja i gasa iz {kriljaca mo`e se
vr{iti zagrevanjem u specijalnim pe}imaretortama, na povr{ini kada je
neophodno vaditi {kriljac iz le`i{ta
klasi~nim metodama rudarenja, ili se
retorte formiraju u samom le`i{tu uljnih
{kriljaca, gde se odvija proces izdvajanja
ulja i gasa koji se odvode na povr{inu.
Kod povr{inskog retortovanja postoji u
svetu vi{e tehnologija, ali je kod svih
zajedni}ko da se iskopani {kriljac
izdrobi i zagreva u retortama, pri ~emu
se izdvajaju ugljovodonici u te~nom i
gasovitom stanju i odvode na dalji
teretman, a prera|eni {kriljac-{ljaka
odvozi u deponije na jalovi{te.
Aleksina~ki uljni {kriljac je u cilju
istra`ivanja mogu}nosti povr{inskog
retortovanja ispitivan, osim na opitnom
poligonu u Pan~evu, u [vedskoj,
Nema~koj i dva puta u biv{em SSSR-u.
Na Tehnolo{kom fakultetu u Beogradu u
razvoju je doma}a tehnologija dobijanja
ulja i gasa metodom retortovanja u
fluidiziranom sloju, izra|eno je ve}e
laboratorijsko postojenje i otpo~eli opiti.
Dobijanje ulja i gasa metodom
retortovanja „in-situ“ je nova
tehnologija, gde se u le`i{tu sistemom
rudarskih prostorija formiraju podzemne
retorte u sloju uljnog {kriljca, u kojima
se inicira paljenje predhodno usitnjenog
uljnog {kriljca, pri ~emu se u procesu
dobija ulje i gas, koji se odvode na
povr{inu, a {ljaka ostaje u samom
le`i{tu.
Pregled istra`ivanja tehnolo{kih
svojstava uljnih {kriljaca
Aleksina~kog le`i{ta
Aleksina~ko le`i{te uljnih {kriljaca bilo
je predmet interesovanja i prou~avanja
jo{ od sredine pro{log i po~etkom ovog
veka. Ova istra`ivanja aleksina~kih
{kriljaca svodila su se na istra`ivanje
sadr`aja ulja pojedinih uzoraka uzimanih
na dohvat ili po izboru. Analize su
125
vr{ene u Nema~koj, Estoniji, Engleskoj,
biv{em SSSR-u i kod nas. Sadr`aj ulja
prema ovim analizama bio je razli~it i
iznosio je 7-30%.
Tehnolo{ka istra`ivanja za proizvodnju
ulja (nafte), otpo~ela su pred II svetski
rat. U predelu nekada{njeg IV i V okna,
kod sela Subotinca, zapo~eli su prvi
rudarsko-geolo{ki istra`ni radovi na
uljnim {kriljcima jo{ 1937. godine. I
kasnije radovi usmereni na uljne {kriljce
najvi{e su vezani za ovaj lokalitet.
U sklopu priprema za probnu
eksploataciju i preradu uljnih {kriljaca
od 1946. -1948. godine izra|eno je oko
2.000 m rudarskih prostorija u
povlatnom delu serije uljnih {kriljaca.
Utvr|ena je debljina serije povlatnih
uljnih {kriljaca od 70-100 m. Godine
1948. osnovano je preduze}e za
eksploataciju i preradu uljnih {kriljaca
koje je radilo do 1952. godine.
U periodu 1952-1962. godine vr{ena su
paralelno obimna rudarsko-geolo{ka
istra`ivanja i tehnolo{ka ispitivanja
prerade na opitnom postrojenju u
Pan~evu. Iz rudarskih prostorija vr{eno
je uzimanje uzoraka za {velne analize na
svaki metar u du`ini od oko 2.500 m.
Najve}i broj ovih analiza odnose se na
uzorke uzete iz prostorija centralnog i
severnog dela jame „Morava“.
U periodu 1960-1962. godine pri
istra`ivanju uglja u centralnom i
zapadnom delu jame „Morava“ i jame
„Logori{te“ izbu{eno je {est bu{otina,
izvr{eno je uzimanje uzoraka i vr{eno je
ispitivanje sadr`aja ulja.
Na bazi istra`ivanja izvr{enih do 1962.
godine procenjeno je da ukupne
geolo{ke rezerve uljnih {kriljaca iznose
oko dve milijarde tona, sa srednjim
sadr`ajem ulja oko 10 %. U tom periodu
intenzivnih geolo{kih istra`ivanja vr{ena
su i tehnolo{ka ispitivanja u
poluindustrijskim razmerama u Pan~evu,
na retorti tipa „GAS CONBUSTION“
ameri~kog Burean of Mines, kapaciteta
3,5 tona rovnog uljnog {kriljca na dan.
Na osnovu istra`ivanja do{lo se do
rezultata da se iz jedne tone
aleksina~kog {kriljca mo`e dobiti:
„ gasno ulje (dizel gorivo) 66,6 %
„ benzin 6,6 %
„ petrol koks 12,2 %
„ ulje za lo`enje 5,2 %
„ rafinerijski gas 6,4%
Sli~ni rezultati dobijeni su i
industrijskim ispitivanjima obavljenim u
[vedskoj. Sa prestankom rada opitnog
postrojenja u Pan~evu 1962. godine
prestaju aktivnosti na istra`ivanju uljnih
{kriljaca do 1978. godine. Tokom 1978.
energija
godine na lokalitetu jame „Dubrava“
izbu{eno je pet istra`nih bu{otina, a na
lokalitetu jame „Morava“ dve bu{otine i
izra|en je pre~ni hodnik na k+330 m u
severnom reviru u du`ini od 40 m. Iz
ovog hodnika uzet je uzorak od 10 t
uljnog {kriljca na kome su izvr{ena
hemijska i tehnolo{ka ispitivanja
dobijanja ulja po metodi „Kiviter“ u
Estoniji.
Slika 2 Litolo{ki profil Aleksina~kog
le`i{ta uglja i uljnih {kriljaca
U cilju organizovanja svih aktivnosti
vezanih za istra`ivanje uljnih {kriljaca i
obezbe|enje materijalnih uslova 1980.
godine osnovana je Poslovna zajednica
za istra`ivanje, eksploataciju i kori{}enje
uljnih {kriljaca sa sedi{tem u Beogradu.
Tokom 1984. godine izvr{ena su
ispitivanja aleksina~kog uljnog {kriljca u
SSSR-u po postupku „Galoter“.
U periodu 1980-1982. godina izbu{eno
je trinaest bu{otina na podru~ju ju`nog
revira jame „Morava“, a istra`ivanja
sprovedena u periodu 1987.-1990.
godine (tri bu{otine) potvrdila su
postojanje slojeva uljnih {kriljaca i van
eksploatacionog podru~ja.
Na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu u
Beogradu ura|eno je ve}e laboratorijsko
postrojenje za ispitivanje dobijanja ulja
iz uljnog {kriljca u fluidiziranom sloju sa
kompijuterskim softverom za
automatsku aktivizaciju postupka,
simulaciju procesa i kontrolu pojedinih
funkcija.
Geolo{ka gra|a aleksina~kog
podru~ja-produktivna serija
Aleksina~ka produktivna serija sa mrkim
ugljem i uljanim {kriljcima, stvarana je u
okviru prostranog Aleksina~kog
podru~ja u kome obod i podlogu basena
~ine kristalasti {kriljci. Najve}e
rasprostranjenje i debljinu aleksina~ka
serija ima u prostoru Aleksina~kih
rudnika, od Aleksinca do Mozgova.
Ukupna debljina procenjuje se na 9001000 m. Preko nje le`e transgresivno i
diskordantno sedimenti mla|eg miocena
predstavljeni crvenim, mrkim i `utim
konglomeratima i aglomeratima u
smenjivanju sa glinovito-peskovitim
sedimentima i proslojcima tufogenog
materijala. U gornjem delu preovla|uju
laporovite gline, glinci i laporci. Ukupna
debljina iznosi i do 900 m. Prema
osnovnim litolo{kim karakteristikama i
superpoziciji slojeva aleksina~ka
produktivna serija mo`e se podeliti na
(slika 2):
bazalni kompleks;
„ pe{~arsko-glinoviti kompleks (podina
ugljenog sloja);
„ ugljeni sloj;
„
„
glinovito-laporoviti kompleks (povlata
ugljenog sloja).
Bazalnim kompleksom zapo~inje
miocenski ciklus sedimentacije, ~ija se
debljina kre}e od 50-300 m. Preko ovog
kompleksa le`i pe{~arsko-glinoviti
kompleks u ~iji sastav ulaze: pe{~ari,
liskunoviti i glinoviti, peskoviti glinci,
glinci, bituminozni {kriljci, rede laporci i
proslojci uglja. U podinskom kompleksu
izdvojena su dva horizonta: donji
horizont (duboka podina) i gornji
horizont (visoka podina). U dubljoj
podini proslojci uglja nisu konstatovani i
vezani su samo za gornji horizont.
Uljni {kriljci duboke podine su tanko
slojeviti i vi{e lisnasti i u ~estom
smanjivanju sa laporcima i
laporovitim glincima, dok su
{kriljci u vi{im nivoima masivniji,
kompaktniji, ve}e tvrdine i
bogatiji kerogenom.
Uljni {kriljci pe{~arsko-glinovitog
kompleksa nazvani "podinskim
uljnim {kriljcima"
interstratifikovani su u glinovitolaporovitim i liskunovitim
pe{~arima i glincima. Utvr|eno je
da se podinski {kriljci javljaju u
slojevima ili grupama slojeva
(paketima) debljine od 30-40 m,
na i razli~itoj udaljenosti od
ugljenog sloja i povlatnih uljnih
{kriljaca. Primarne promene i
debljine podinskih uljnih {kriljaca,
kako u vertikalnom pravcu, tako i
bo~no, naro~ito su i izra`ene u
centralnom delu le`i{ta. Ukupna
debljina podinskog kompleksa
iznosi oko 300 m.
Ugljeni sloj je slo`enog litolo{kog
sastava i sastoji se najve}im delom od
tvrdog mrkog uglja, polusjajnog i
trakastog, od gasnog uglja koji je mat i
crno-mrke boje i od jalovih proslojaka
~iji broj i debljina variraju. Debljina
ugljenog sloja varira od 2-6 m.
Glinovito-laporoviti kompleks, koji ~ini
povlatu ugljenog sloja podeljen je na dva
horizonta:
„ donji, u ~iji sastav ulaze uljni {kriljci
iz direktne krovine ugljenog sloja
(horizont povlatnih uljnih {kriljaca);
„ gornii, predstavljen laporcima, manje
ili vi{e biturranoznim, sa proslojcima
{kriljaca, glinaca, pe{~ara i tufova.
Njime se zavr{ava aleksina~ka
produktivna serija.
Tabela 1 Rezerve uljnih {kriljaca polja „Morava“ i „Logori{te“
Kategorija
Geolo{ke rezerve (t)
Poreme}ene
Neporeme}ene
Povlatni uljni {kriljci
B
161.599.920
C1
196.880.530
B+C1
358.480.450
C2
82.065.000
B+C1+C2
440.545.450
Podinski uljni {kriljci
B
C1
B+C1
C2
B+C1+C2
Povlatni i podinski uljni {kriljci
B
161.599.920
C1
196.880.530
B+C1
358.480.450
C2
82.065.000
B+C1+C2
440.545.450
126
Ukupne
148.116.640
97.680.210
245.796.850
420.042.000
665.838.850
309.716.560
294.560.740
604.277.300
502.107.000
1.106.384.300
19.760.980
51.312.710
71.073.690
218.880.000
289.953.690
19.760.980
51.312.710
71.073.690
218.880.000
289.953.690
167.877.620
148.992.920
316.870.540
638.922.000
955.792.540
329.477.540
345.873.450
675.350.990
720.987.000
1.396.337.990
energija
Tabela 2 Kvalitet uljnih {kriljaca (srednje vrednosti) polja „Morava“ i „Logori{te“
Parametri
Sadr`aj organske supstance
Sadr`aj pepela
Sadr`aj sumpora (ukupni)
Gornja toplotna vrednost
Sadr`aj sirovog ulja
Zapreminska masa
Tabela 3
Povlatni
uljni {kriljci
18,94 %
72,0 %
2,23 %
6.900 kJ/kg
9,7 %
1,85 t/m3
Rezerve uljnih {kriljaca polja „Dubrava“
Kategorija
Geolo{ke rezerve (t)
Poreme}ene
Neporeme}ene
Povlatni uljni {kriljci
A
54.912.600
B
86.744.020
A+B
141.656.620
C1
32.186.200
A+B+C1
173.842.820
C2
A+B+C1+C2
173.842.820
Podinski uljni {kriljci
B
C1
B+C1
C2
A+ B+C1+C2
Povlatni i podinski uljni {kriljci
A
54.912.600
B
86.744.020
A+B
141.656.620
C1
32.186.200
A+B+C1
173.842.820
C2
A+B+C1+C2
173.842.820
Tabela 4
Ukupne
10.486.570
19.802.950
30.289.520
80.745.430
111.034.950
18.600.000
129.634.950
65.399.170
106.546.140
171.946.140
112.931.140
284.877.770
18.600.000
303.477.770
29.527.920
64.474.000
94.001.920
11.400.000
105.401.920
29.527.920
64.474.000
94.001.920
11.400.000
105.401.920
10.486.570
49.330.870
59.817.440
145.219.430
205.036.870
30.000.000
235.036.870
65.399.170
136.074.890
201.474.060
177.405.630
378.879.690
30.000.000
408.879.690
Kvalitet uljnih {kriljaca (srednje vrednosti) polja „Dubrava“
Parametri
Sadr`aj organske supstance
Sadr`aj pepela
Gornja toplotna vrednost
Sadr`aj sirovog ulja
Zapreminska masa
Tabela 5
Podinski
uljni {kriljci
21,0 %
72,0 %
3,85 %
6.540 kJ/kg
9,5 %
1,92 t/m3
Povlatni
uljni {kriljci
16,6 %
73,0 %
6.050 kJ/kg
9,9 %
1,85 t/m3
Podinski
uljni {kriljci
18,0 %
73,0 %
7.000 kJ/kg
12,5 %
1,96 t/m3
Rezerve bitumenoznih laporaca
Lokalnost
Polje „Dubrava“
Polje „Morava“ i „Logori{te“
Le`i{te ukupno:
Kategorija
C2
C2
C2
Rezerve (t)
579.244.000
3.356.378.000
3.935.522.000
Tabela 6 Kvalitet bitumenoznih laporaca
Parametri
Sadr`aj organske supstance
Sadr`aj pepela
Gornja toplotna vrednost
Sadr`aj sirovog ulja
„Dubrava“
7,90 %
78,80 %
2.420 kJ/kg
3,7 %
127
„Morava“
7,55 %
78,50 %
2.540 kJ/kg
4,15 %
Rezerve uljnih {kriljaca
Na osnovu rezultata izvedenih istra`nih
radova do 1986. godine u aleksina~kom
le`i{tu odre|ena je pripadnost le`i{ta
odgovaraju}oj grupi i podgrupi i
izvr{eno je ograni~enje rezervi i njihovo
razvrstavanje u kategorije.
Prema strukturnoj gra|i i podeljenosti
le`i{ta rasedima u vi{e ve}ih samostalnih
blokova, sa slojevima nagnutim preko
20°, le`i{te je svrstano u drugu grupu.
Prema postojanosti debljine i kvaliteta
povlatnih uljnih {kriljaca na ve}em
prostranstvu sa srednjim sadr`ajem ulja
preko 6 %, i toplotnim efektom preko
6.000 kJ/kg, le`i{te je svrstano u I
podgrupu.
Zbog izmenljivosti debljine podinskih
{kriljaca, koja odgovara srednje do
znatno izmenljlvim debljinama, i pored
toga {to srednji sadr`aj sirovog ulja
prelazi 6 %, (srednji sadr`aj 9,5 %) a
toplotna vrednost ~istog uljnog {kriljca
iznosi oko 6.500 kJ/kg, le`i{te podinskih
{kriljaca je svrstano u drugu podgrupu.
Na osnovu ovakve pripadnosti le`i{ta,
drugoj grupi i prvoj podgrupi (povlatni
{kriljci), odnosno drugoj grupi i drugoj
podgrupi (podinski {kriljci), izvr{ena je
kategorizacija rezervi i njihovo
ograni~enje uz primenu ekstrapolacije.
Rezerve povratnih uljnih {kriljaca
dokazane su rudarskim radovima i
bu{otinama, dok su rezerve podinskih
{kriljaca istra`ene uglavnom bu{enjem.
Zbog nedefinisanosti kvaliteta uljnih
{kriljaca u ve}em broju bu{otina, ove
bu{otine nisu uzete u obzir kod
razvrstavanja rezervi vi{ih kategorija.
Stoga proizilazi da je u ve}em delu
le`i{ta stepen istra`enosti ni`i, nego {to
bi prema gustini (rastojanju) istra`nih
radova to stvarno bilo.
S druge strane postoje}a mre`a bu{otina
ukoliko udovoljava propisanoj gustini
radova za utvr|ivanje kategorije B,
odnosno C, povlatnih uljnih {kriljaca, ne
odgovara adekvatnoj kategorizaciji
podinskih {kriljaca zbog njihove
pripadnosti drugoj podgrupi, a pogotovu
{to je izvestan broj istra`nih bu{otina
zavr{en pre vremena, a da nije presekao
podinske {kriljce.
Rezerve kategorije B baziraju se samo
na onim istra`nim radovima u kojima je
izvr{eno oprobavanje uljnih {kriljaca i
njihovo ispitivanje u smislu sadr`aja
sirovog ulja, a rastojanja izme|u ovih
radova nalaze se u granicama propisanih
rastojanja za odgovaraju}u grupu i
podgrupu le`i{ta.
Uzimaju}i u obzir blokovsku gra|u
energija
le`i{ta, zatim karakter izmenljivosti
kvalitativnih parametara, kao i vrstu i
raspored istra`nih radova,
prora~unavanje rezervi izvr{eno je
primenom dve metode i to: metodom
geolo{kih blokova i metodom vertikalnih
profila. Rezerve uljnih {kriljaca i njihov
prose~ni kvalitet date su sa stanjem
istra`nih radova na dan 31.12.1985.
(tabele 1, 2, 3 i 4), dok su rezerve i
kvalitet bituminoznih laporaca prikazane
u tabelama 5 i 6.
Zaklju~ak
Le`i{te uljnih {kriljaca Aleksina~kog
podru~ja bilo je predmet interesovanja i
prou~avanja jo{ od kraja pro{log i
po~etkom ovog veka. Ova istra`ivanja
aleksina~kih {kriljaca svodila su se na
istra`ivanje sadr`aja ulja pojedina~nih
uzoraka. Analize su vr{ene u Nema~koj,
Estoniji, Engleskoj, Rusiji i u na{oj
zemlji. Sadr`aj ulja prema ovim
analizama bio je veoma razli~it i kretao
se od 7-30 %.
Prema sagledavanju Instituta za
ekonomiku i industriju Tehnolo{kometalur{kog fakulteta Beograd u saradnji
sa Institutom za istra`ivanje nafte biv{e
SR Nema~ke, kada svetska cena
prirodne nafte pre|e 26 USD/barel,
mo`e se sa ekonomskog gledi{ta
razmatrati prerada aleksina~kog uljnog
{kriljca, uz uslov kori{}enja ulja za
petro-hemijske proizvode.
Prema dosada{njim saznanjima, kao i
predvi|anjima cena energenata u
poslednjem periodu, bilo bi opravdano
tehni~ki i ekonomski pristupiti daljim
istra`ivanjima mogu}nosti upotrebe
uljnog {kriljca za dobijanje sirovog ulja i
u gra|evinskoj industriji.
Literatura
Elaborat o rezervama uljnih {kriljaca
Aleksina~kog le`i{ta-polje Morava i
Logori{te, Ugaljprojekt Beograd, 1985.
Ivkovi} M., LJubojev M., Mladenovi}
A., Geolo{ke karakteristike le`i{ta uljnih
{kriljaca Aleksina~kog podru~ja,
Rudarski radovi 02/2001, str. 32-38,
Komitet za podzemnu eksploataciju
mineralnih sirovina, Bor, 2001.
Drago Milinkovi}, dipl.in`.rud.
JP za PEU, RMU „Soko“ Sokobanja
Dr Du{ko \ukanovi}, dipl. in`. rud.
JP za PEU, Biro za projektovanje, Beograd
Dr Miroslav Ignjatovi}, dipl. in`. rud.
Privredna komora Srbije, Beograd
UDC: 622.324.812.016 : 622.761.1(497.11)=861
Mogu}nost eksploatacije
metana sa aspekta
metanoobilnosti jame
RMU “Soko”, Sokobanja
Rezime
Pri podzemnoj eksploatciji uglja u atmosferu se izdvajaju velike koli~ine jamskih
gasova i to naj~e{}e ugljendioksida i metana. Navedeni gasovi proizvode efekat
“staklene ba{te”.
Aktivna le`i{ta u rudnicima uglja koji posluju u sastavu JPPEU-Resavica, nisu
izra`eni nosioci metana. Ne{to ve}a metanoobilnost je u rudnicima "Soko", "Vr{ka
^uka" i "Jarando".
U okviru ovog rada razmatrena je mogu}nost eksploatacije metana iz jame RMU
„Soko“-Sokobanja, sa aspekta njene metanoobilnosti.
Klju~e re~i: Metan, metanoobilnost, eksploatacija, jama.
Abstract
During underground coal exploatation to atmosphere are delivery of large
quantifies of mining gases, most ofen methane and carbon dioxid. These gases
production greenhouse effect.
Activity deposits in mines of coal, which working in composition JPPEU-Resavica,
there aren¢t distinct carries of methane. Mines "Soko", "Vr{ka ^uka" and
"Jarando" are some more rich in methane.
In this paper discussed possibility of exploatation methane from shaft RMU “Soko”Sokobanja, from aspect its rich in methane.
Key words: methane, rich in methane, exploatation, shaft.
Uvod
Rudnici sa podzemnom eksploatacijom
po prirodi stvari se provetravaju tzv.
prinudnim putem - ventilatorima. Za
provetravanje se koriste depresioni
ventilatori koji "isisavaju" vazduh iz
jama i na taj na~in omogu}avaju preko
razlika u potencijalima ulazak sve`eg
vazduha iz atmosfere u jamu. Ovakav
na~in provetravanja ima kao stalnu
pojavu izdvajanje velikih koli~ina
jamskih gasova u atmosferu. U
rudnicima uglja to su pre svega CO2 i
naj~e{}e CH4.
Aktivna le`i{ta u rudnicima uglja koji
posluju u sastavu JPPEU-Resavica, nisu
izra`eni nosioci metana. Ne{to ve}a
metanoobilnost je u rudnicima "Soko",
"Vr{ka ^uka" i "Jarando".
128
U okviru ovog rada razmatrena je
mogu}nost eksploatacije metana iz jame
RMU „Soko“-Sokobanja, sa aspekta
njene metanoobilnosti.
Prirodno-geolo{ki uslovi
eksploatacije uglja u jami RMU
“Soko”
Le`i{te mrkog uglja “Soko” pripada
severo-isto~nom delu sokobanjskog
tercijernog basena.
Ugalj spada u kvalitetnije vrste i koristi
se za {iroku i industrijsku potro{nju.
RMU „Soko“ daje godi{nju proizvodnju
uglja od oko 100.000 tona. Prirodnogeolo{ki uslovi koji determini{u uslove
eksploatacije u le`i{tu mrkog uglja
„Soko“ su:
„ Tektonski uslovi u le`i{tu su slo`eni sa
izra`enim tektonskim deformacijama
energija
~ije su posledice nepravilni oblici
ograni~enih eksploatacionih podru~ja,
sa relativno kratkim du`inama
otkopnih polja i ~estim promenama
pravca pru`anja i uglova pada slojeva;
„ Ugljeni sloj je debljine od 20-30 m, sa
padom prema severu od 25°-40°, u
prate}im stenama dominiraju stene sa
nagla{enim u~e{}em glinovitih
komponenti i nepovoljnim fizi~komehani~kim svojstvima;
„ Prema dubini zaleganja ugljenog sloj,
le`i{te pripada grupi rudnika sa
velikom dubinom eksploatacije (preko
400 m);
„ Hidrogeolo{ki uslovi su promenljivi i
radi se o malim prilivima vode u
podzemne objekte;
„ Le`i{te karakteri{e opasna ugljena
pra{ina i izra`ena sklonost uglja ka
samozapaljivanju, tako da se u jami
mogu desiti endogeni oksidacioni
procesi i jamski po`ari;
„ Le`i{te je nosioc metana., sa
izra`enom metanoobilno{}u, pa je
prema utvr|enim pojavama metana
jama-PPS "Soko", razvrstana u
metanske jame.
Rudnik je otvoren sistemom vertikalnih
prostorija, koje sa~injavaju izvozno i
ventilaciono okno. Izrada rudarskih
prostorija vr{i se polumehanizovano,
primenom bu{a~ko-minerske
tehnologije za izbijanje, ru~nim
utovarom iskopine u grabuljaste
transportere i podgra|ivanjem sa
drvenom, odnosno ~eli~nom podgradom.
Ggeolo{ki uslovi u le`i{tu uglja „Soko“
uslovilli su da se, kao osnovni sistem
otkopavanja, koristi stubno-komorna
metode sa primenom tehnologije
miniranja. Ova metoda pripada
nemehanizovanim metoda otkopavanja,
pri ~emu je mehanizovan samo odvoz
uglja iz otkopa. Kod ove metoda
eminiranje se vr{i sigurnosnim
eksplozivnim sredstvima.
Jama se provetrava, depresiono pomo}u
ventilatora ugra|enog na izlazu iz
ventilacionog kanala, ventilacionog
okna. Sistem razvo|enja vazduha u jami
je dijagonalan, sa jednom ulaznom i
jednom izlaznom vazdu{nom strujom. U
jami se obavlja separatno provetravanje
sa odgovarju}im ventilatorima i
cevovodom.
ADK, pri ~emu se podaci merenja
registruju u dispe~erskom centru.
U jami se, pored redovnog ispitivanja
gasova u jamskom vazduhu, vr{e i
hemijske analize glavne izlazne
vazdu{ne struje, jednom mese~no, a
pojedinih vetrenih odeljenja - jednom
tromese~no. Analizom vazduha utvr|uje
se sadr`aj kiseonika, metana, ugljenmonoksida, ugljendioksida, a po potrebi
i drugih opasnih gasova u vazduhu.
Rezultati hemijske analize vazduha se
upisuju u Knjigu vetrenja jame, a
originalni rezultati se ~uvaju posebno.
Koli~ine metana sa aspekta
apsolutne i relativne
metanoobilnosti
u periodu 2000-2005.
Koli~ine metana sa aspekta apsolutne i
relativne metanoobilnosti u periodu
2000-2005. uzete su iz elaborata o
bilansu metana u jami RMU ”Soko”. Za
dobijanje ovih podatka kori{}en je deo
sistema ADK (automatska daljinska
kontrola) gasno ventilacionih
parametara.
U okviru ADK sistema pored mernih
ure|aja za kontrolu ostalih gasno
ventilacionih parametara postavljeni su i
merni ure|aji za kontinualno pra}enje
koncetracije metana na karakteristi~nim
mestima u jami. Jedan od mernih
ure|aja je postavljen na putu ukupne
glavne izlazne vazdu{ne struje u PH-170
(mera~ CH4 -1). U tabeli 1 dat je prikaz
apsolutne i relativne metanoobilnosti za
posmatrani period.
Analiziraju}i gore navedene vrednosti
dolazi se do podatka da se prose~no iz
jame RMU ”Soko” za godinu dana
izdvoji cca 2.142.845 m3 metana, ako se
izuzme prvih {est meseci 2005. U starim
radovima jame nakon eksploatacije
ostanu odre|ene koli~ine metana {to
pokazuju analize jamskih gasova iza
stalnih izolacionih pregrada. U tabeli 2
su prikazane analize jamskih gasova iza
stalnih izolacionih pregrada.
Iz tabele 2 se jasno vidi da se u starim
radovima nalaze velike koli~ine metana.
Obzirom da se radi o velikim koli~inama
metana u starim radovima, iste bi se
pomo}u posebnih cevovoda mogle
odvoditi u odgovaraju}i sistem.
I ako su koli~ine metana znatne u
dosada{njoj praksi rudnika izdvajanje
metana u RMU” Soko” nije vr{eno
namenski, sem redovnim putem
odvo|enja metana sa radili{ta,
provetravanjem u cilju stvaranja
normalnih uslova za rad, gde je
koncentracija metana smanjivana u
dozvoljene granice. U ovom slu~aju
metan se odvodi prostorijama izlazne
Tabela 1 Prikaz apsolutne i relativne metanoobilnosti za period 2000-2005.
Vremenski period
(god.)
2000
2001
2002
2003
2004
2005(I-VI)
Srednja vrednost
Apsolutna
metanoobilnost
(m3CH4/min.)
5,16
3,69
4,39
4,20
3,60
2,76
3,97
Relativna
metanoobilnost
(m3CH4/t.)
21,306
20,423
24,320
20,600
23,613
15,539
20,966
Koli~ina CH4
m3CH4/god.
2.634.870
1.859.963
2.237.440
2.146.849
1.835.107
719.331
1.905.593
Tabela 2 Analize jamskih gasova za stalnih izolacionih pregrada
Mesto uzorkovanja
EH-(-50)z
EH-(-23)z
EH-(-32)z
Kontrola gasno-ventilacionih parametara
vr{i se operativno i automatski.
EH-(-41)z
Operativna kontrola gasnoventilacionih parametara, obavlja se sa
ru~nim instrumentima od strane
zadu`enih lica, o ~emu se vodi propisana
evidencija u Knjizi vetrenja. Automatska
kontrola obavlja se pomo}u sistema
PH-26
IN-1
PH-53
PH-71
129
O2
(%)
N2
(%)
CH4
(%)
CO
(%)
CO2
(%)
15,702
13,401
13,761
0,680
1,307
7,218
1,619
1,821
10,750
5,679
1,657
5,755
70,596
66,510
67,148
9,172
28,051
63,906
39,813
36,598
70,065
69,758
62,588
75,855
11,429
16,618
15,749
80,616
59,547
20,658
45,137
48,143
10,119
13,377
11,276
3,505
-
2,273
3,471
3,342
9,532
11,095
8,218
13,431
13,438
9,066
11,186
24,482
14,855
energija
vazdu{ne struje, preko vetrenog okna
napolje. Svojevremeno je u jami bio
razveden i cevovod za degazaciju koji se
priklju~ivao na bu{otine koje su bu{ene
iz jame u cilju informativnog bu{enja,
kako bi se odvodio gas koji je dolazio iz
kolektora (prikrovinske naslage). U
dosada{njem radu rudnika nije bilo niti
poku{aja da se vr{i na neki na~in
eksploatacija metana. U par navrata
proizvo|a~i gasa iz Rusije su pokazali
interesovanje za eventualnu
eksploataciju metana iz jame
RMU”Soko.
Zaklju~ak
Posmatraju}i le`i{te RMU ”Soko” sa
aspekta metanoobilnosti mo`e se
zaklju~iti da se radi o visoko
gasonosnom le`i{tu s obzirom da
relativna metanoobilnost prelazi 10
m3CH4 /toni proizvedenog uglja.
Koli~ine metana koje se izdvajaju
redovnim putem usled provetravanja
jame prelaze cca 2.000.000 m3 CH4 na
godi{njem nivou, a usled eventualnog
kontrolisanog na~ina odvo|enja metana
sa otkopa i starih radova ova koli~ina bi
bila dvostruko ve}a. Nakon analize
ekonomske isplatljivosti eksploatacije
metana i kori{}enja istog kao energenta
koji po svojoj energetskoj vrednosti
mo`e da zameni prirodni gas, mo`e se
dati i kona~an zaklju~ak o mogu}nosti
eksploatacije metana iz jame
RMU”Soko”.
Literatura
N. Vidanovi}, N. Ili}, M. Jak{i}:
„Ekolo{ko sagorevanje uglja i metana u
termoelektranama ograni~enog
kapaciteta“, Podzemni radovi 12
str. 23-27, RGF-Beograd 2003.
Dragan Arsenijevi}, dipl.rud. in`.
Vesna Rankovi}, dipl.rud. in`.
Sla|ana Milovanovi}, dipl.rud. in`.
UDC: 622.332.612.016.001.76(497.11)=861
Rekonstrukcija utovarnog
mesta uglja u vagone za
proizvodnju 3 000 000 t
na povr{inskom kopu
"Polje B"
Rezime
Na trenutno najstarijem aktivnom povr{inskom kopu uglja Kolubarskog ugljenog
basena sada{nja proizvodnja uglja je 1.0 x 106 tRu godi{nje. Dugoro~nim program
razvoja Kolubarskog ugljenog basena predvi|ena, a Glavnim rudarskim projektom
projektovana je proizvodnja od 3.0 x 106 tRu godi{nje, pa samim tim neophodna je
rekonstrukcija utovarnog mesta sa diskortinualnog na kontinualni utovar vagona.
Ovom rekonstrukcijom obezbe|uje se pove}anje proizvodnje uglja, sigurnije
snabdevanje termokapaciteta i stvaraju se bitni preduslovi za otvaranje p.k.,,Polje
C”, zamenskog kapaciteta za p.k.,,Polje D”.
Klju~ne re~i: povr{inski kop , ugalj , rekonstrukcija , utovar , kapacitet
Rekonstruction of Coal Loading Point Into Wagons for Production
of 3 000 000 Tons at Open Pit "Polje B"
At the oldest active open pit of Kolubara coal basin current production is 1.000.000
tong per year. As the Long range program of development for Kolubara basin
predict , and Main mining project has projected production of 3.000.000 tons per
year, it is necessary to make reconstruction of loading point and to transformer
that point from discontinue to continue regarding wagons loading.
This reconstruction provide increase of coal production, provision for thermo
capacity and making of prerequisite for opening open pit “Polje C”, which is
foresaw as substitute for open pit “Polje D”.
Key words: Open pit, coal, reconstruction, loading, capacity.
Uvod
Kolubarski ugljeni basen se nalazi u
centralnom delu Srbije i obuhvata
prostor zapadne [umadije, izme|u
naseljenih mesta Rudovca na istoku,
Koceljeva na zapadu, Lajkovca na jugu i
Stepojevca na severu.
,,Polje B”, povr{ine oko 4,3 km2 ,zahvata
deo isto~nog dela basena, izme|u ,,Polja
A” i ,,Polja C” (ve{ta~ke granice) i reke
Pe{tan i Turije (prirodne granice).
Ju`nim obodom ,,Polja B”, prolazi
asfaltni put Lazarevac - Aran|elovac a
zapadni put Baro{evac - Strmovo.
Povr{inski kop ,,Polje B” je povezan
industrijskom prugom sa objektima za
preradu uglja u Vreocima (slika 1).
130
Ugalj u podru~ju ,,Polja B” je zastupljen
sa dva sloja zna~ajnije debljine i vi{e
tanjih proslojaka u podini. Pripada grupi
lignita ksilitnog tipa, sa proslojcima
debljine od 2 m. Donji (glavni) ugljeni
sloj, ima kontinualno prostiranje, dosti`e
debljinu do 20 - 25 m. Gornji ugljeni
sloj se prostire u zapadnom i srednjem
delu ,,Polja B” i ima manju debljinu
ugljenog sloja od 5 - 10 m.
Glavni ugljeni sloj se prostire
kontinualno sa blagim padom 5 -7
prema zapadu, sem u severoisto~nom
delu ,,Polja B” gde naglo povija i izdi`e
se pod uglom od 35 - 40
U oba ugljena sloja javljaju se proslojci
sive, masne ugljevite gline. Debljina
proslojka je manja u glavnom ugljenom
energija
Slika 1
sloju (0,3 - 0,5 m). Izme|u glinovitog i
gornjeg ugljenog sloja le`e gline:
ugljevite, sivoplave i sivozelene,
dijatomejska zemlja ( u neposrednoj
podini gornjeg ugljenog sloja prose~na
debljina njenog sloja iznosi 1,5 m).
Rezerve uglja i srednje vrednosti
rezultata tehni~ke analize za oba ugljena
sloja date su u tabelama 1 i 2 .
Vanbilansne rezerve se nalaze na
zapadnoj granici okonturenja P.K."Polja
B/C" ,ispod spolja{nje "Isto~ne kipe"
P.K."Polja D". Trenutno se radi Studija
u cilju utvr|ivanja tehno-ekonomskih
Tabela 1
Bilansne rezerve (t)
Kategorija
RR
Povlatni
sloj
A
1.730.651
9.476.146
B
2.666.647
10.226.580
Glavni
sloj
Ukupno A
11.206.797
Ukupno B
12.893.227
Ukupno
A+B
24.100.024
Tabela 2
Vlaga, %
Pepeo, %
56.08
Isparljive
materije,
%
20,70
9.80
Sagorljljiv
e materije,
%
34,16
Sumpor
ukupni, %
0,60
GTS
MJ/kg
8,869
Od po~etka eksploatacije, otkop je radio
sa klasi~nom mehanizacijom pode{enom
za diskontinualni odvoz i na uglju i na
otkrivci.
Obavljenom rekonstrukcijom iz 1974. je
u~injen napor da se postoje}om
mehanizacijom na otkopavanju i
odlaganju, da tehni~ko re{enje
modernizacije povr{inskog otkopa
,,Polja B”. Izvr{ena je zamena dotrajalih
sredstava diskontinualnog transporta
masa otkrivke kontinualnim sredstvima
transporta i uvedena nova tehnologija
otkopavanja. Umesto postoje}ih
koloseka od bagera vedri~ara na otkrivci
montirani su transporteri sa gumenom
trakom kako na eta`i tako i na
odlagali{tu.
Zamena parne vu~e na uglju elektro
lokomotivama obavljena je postepeno.
Godine 1966. uvodi se kombinovan
odvoz i to na ugljenoj eta`i parna vu~a,
uslova za otkopavanje zna~ajnih rezervi, a od eta`e do ran`irne stanice elektro
kojima bi se obezbedilo kontinuirano
vu~a. Odvoz parnom vu~om na ugljenoj
snabdevanje ugljem odgovaraju}ih
eta`i zadr`ao se sve do 1974. godine
instalisanih termoenergetskih kapaciteta, kada se uvo|enjem sistema transportera
kao i bezbednije otvaranje " P.K."Polja
sa trakom na odvozu otkrivke, oslobodio
C"-zamenskog kapaciteta "P.K."Polja D". veliki broj elektro lokomotiva.
Za odvoz uglja od 1974. godine do
Opis dosada{njeg na~ina
danas koriste se elektro lokomotive tipa
transporta uglja na povr{inskom
,,BBC” i ,,VEB” i vagoni K - 50 do
kopu ,,Polje B”
pogona Prerade.
Radovi na otvaranju povr{inskog kopa
Proizvodnja uglja do 1960. godine bila
,,Polja B” su po~eli 1952, a prve tone
je ispod 1,0 miliona tRu; da bi se dalje
uglja su dobijene 1956. Osnovna
kretala od 1964 - 1968. godine preko 2,5
mehanizacija i oprema je nabavljena u
miliona tRu; od 1969 - 1983. godine
periodu 1952 - 1956.
izme|u 0,8- 2,5 miliona
tRu; a od 1984. godine sa
postepenim padom do
1993. godine na 1,1 milion
Vanbilansne rezerve (t)
Geolo{ke rezerve (t)
tRu i dalje drasti~no pada
da bi u 2000. godini
Povlatni
Glavni
Povlatni
Glavni
iznosila 305.444 tRu, a u
sloj
sloj
sloj
sloj
2001. godini 374.995 tRu
(slika 2).
/
1.901.814
1.730.651 11.377.960
Slika 2
Dosada{njom realizacijom
6.995.009
36.920.858
9.661.656 47.147.438
proizvodnje otkopano je
1.901.814
13.108.611
164.328.363 m3 otkrivke i
72.014.750 t uglja sa
43.915.867
56.809.094
srednjim koeficijentom
otkrivke od 2,28 m3/t , {to
45.817.681
69.917.705
ukazuje na drasti~no
odstupanje u odnosu na
projektovani koeficijent
otkrivke od 1,5 m3/t. Na
Sumpor
Sumpor u
p.k "Polje B" u aprilu
sagorljiv,
Koks, %
C-fix, %
pepelu, %
2003. godine bila je
%
zaustavljena i skromna
0,50
0,37
20,33
13,45
prizvodnja uglja.
DTE
Ugljenik,
Vodonik,
Azot+kiseoni Transport uglja na
MG/kg
%
%
k,%
povr{inskom kopu ,,Polje
B”, do 1 juna 2002 godine,
7,245
22,43
2,10
9,24
131
energija
obavljao se elektro vu~om od utovara
pod bagerom dreglajnom E[ - 6/45 do
ran`irne stanice ,,Ceroviti potok”.
Od tada, ugalj sa ugljenog eta`nog
transportera 2.1 , gde se otkopavanje vr{i
E[-6/45 i utovara u drobilicu, se izvozi
sa dva transportera B.26 i 2.4. Pogonski
deo transportera 2.4 ujedno je i utovarni
uredjaj uglja u vagone. Koloseci su
definisani za kompozicije manje od 10
vagona, kompozicije sa vagonima
postavljaju se u odnosu na „S” krivinu
isto~no (razmena vozova) i zapadno
(utovar) (slika 3).
Slika 2
Rekonstrukcija utovarnog mesta
Dugoro~nim program razvoja
Kolubarskog ugljenog basena,
predvi|eno je sukcesivno pove}anje
proizvodnje uglja p.k."Polje B" na 3.0 x
106 tRu godi{nje.
Sada{nja proizvodnja uglja je 1.0 x 106
tRu godi{nje, a Glavnim rudarskim
projektom, projektovana je proizvodnja
od 3.0 x 106 tRu godi{nje, pa samim tim
je neophodna rekonstrukcija utovarnog
mesta.
Do{lo se na ideju da se iskoristi kao
izvozni trasporter " Kosi most", koji je
stajao na placu du`e vreme,
neupotrebljen. "Kosi most" bi se
postavio na odre|enu visinu i omogu}io
monta`u utovarnog ure|aja iznad
koloseka, na utovarnom mestu i na taj
na~in obezbedio kontinualni utovar,
odnosno rad ugljenog sistema (slika 4).
Ovaj uredjaj sastoji se od tri glavna
sklopa (slika 5):
„ utovarne sipke
„ utovarnog levka
„ hidrauli~ne instalacije
Transporter je pod uglom od 12°, du`ine
L = 200 m, niveleta isipnog bubnja 136
m ,a povratne stanice 95 m,dok je du`ina
" Kosog mosta" 73.8 m. Da bi se
postigla tra`ena visina projektovan je
betoski oslonac 13.7 x 6.6 m, visine 3.0
m . Za ugradnju utovarnog ure|aja
projektovana je metalna konstrukcija 7.5
x 6.5, visine 7.0 m (slika 6).
Novo utovarno mesto izme{ta se u
odnosu na sada{nje prema zapadu, a
koloseci su definisani za kompozicije od
15 vagona.
Neposredan utovar vagona, vr{i se
pomo}u hidrauli~nog pokretnog
dvokrakog levka obe{enog o
konstrukciju. Konstrukcija levka
omogu}ava premo{}enje rastojanja
izmedju vagona. Rukovanje levkom
poverava se rukovaocu utovara, koji se
nalazi u kabini sme{tenoj sa ju`ne strane
utovarnog mesta, u neposrednoj blizini
Slika 3
Slika 4
Slika 5
132
energija
Slika 6
Slika 7
,zbog potrebe dobre preglednosti .
Predvi|eno je da komandu pokretanja
kompozicije pod utovarom, rukovaoc
daje sam, preko ure|aja za kontrolu
brzine kompozicije ili preko
signalizacijom preko semafora
rukovaocu lokomotive.
Rekonstrukcijom utovarnog mesta
omogu}ava se (slika 7):
kontinualan utovar uglja i
mogu}nost postizanja proizvodnje od
3.0 x 106 tRu godi{nje
„
selektivan rad na otkopavanju
uglja iz gornjeg ugljenog sloja i na
taj na~in bolje iskori{}enje le`i{ta
,kao i pouzdaniji utovar uglja
,odnosno proizvodnju
„
Literatura
Dugoro~ni program razvoja
eksploatacije u kolubarskom ugljenom
basenu - mart 2003. godine
Glavni Rudarski Projekat I faze
(1.000.000 tRu pro{irenja povr{inskog
kopa ,,Polje B” na 3.000.000 tRu,
godi{nje - Lazarevac, septembar- 2004.
Hitan investicioni program u rudarstvu
(Srbije), Evropska Agencija za
rekonstrukciju 2002. - Beograd
monta`a novog veznog
transportera za tre}i eta`ni nivo BTO
sistema kod donjeg oslonca kosog
mosta po monta`i zaokretnog
transportera
„
premo{}avanje veznim
transporterom B.16
„
put pored transportera B.16 sa
dubinske strane
„
put na nivou veznog transportera
tre}eg eta`nog nivoa
„
133
energija
Mr Miladin Kati}, dipl.in`.rud.
Dragan Tomi}, dipl.in`.rud.
UDC: 622.332.016.001.18 : 504.75(497.11)=861
@ivotna sredina i razvojni
programi u okviru
Kolubarskog basena
I
Odr`ivi razvoj je onaj nivo i tempo
ekonomskog razvoja koji ne}e ugroziti
razvoj budu}ih generacija. Sposobnost
unapre|enja kvaliteta `ivota danas i
njegovo odr`avanje za budu}e generacije
proisti~u iz tri osnovna ~inioca: `ivotne
sredine, ekonomije i socijalne sredine. U
tom smislu dokument Ujedinjenih nacija
„Agenda 21“ predstavlja plan akcija u
svim podru~jima relevantnim za odr`ivi
razvoj. Ona odra`ava visok stepen
politi~ke saglasnosti zemalja ~lanica UN
o zavisnosti izme|u ukupnog razvoja i
za{tite `ivotne sredine. Za njeno
ostvarivanje su od prioritetnog zna~aja
nacionalne strategije, politike, planovi i
programi. Su{tina Agende je da uka`e i
uputi sve nivoe i aktere delovanja na
ciljeve i aktivnosti na putu odr`ivog
razvoja od UN, regionalnih asocijacija i
vlada pojedinih organa, do lokalnih
organa gradova i naselja, preduze}a i
drugih organizacija, nevladinih
udru`enja i grupa, odnosno celokupnu
javnost.
Lokalna zajednica treba da se usmeri na
re{avanje i otklanjanje specifi~nih
barijera na modelu odr`ivog razvoja, kao
{to su: problemi siroma{tva, socijalni
konflikt, nehigijenski i nezdravi uslovi
`ivotne sredine, posledice prirodnih,
industrijskih i ratnih katastrofa,
ekonomska kriza.
Za re{avanje navedenih problema
neophodno je na nivou lokalne
samouprave napraviti „Lokalne ekolo{ke
akcione planove“ (LEAP), preko kojih
lokalne vlasti direktno kontroli{u mnoge
aktivnosti koje neposredno doprinose
velikim emisijama zaga|enja vazduha,
zemlji{ta i vode. To se, pre svega,
odnosi na: kontrole uslova gra|enja i
na~ina grejanja, zatim na kontrole
upravljanja urbanim zelenilom, zelenim
pojasevima.
Poseban i veoma va`an koncept
odr`ivog razvoja priprada ekonomskom
razvoju i izradi strategije razvoja za
dugoro~ni period i planiranje kori{}enja
energetskih resursa, zemlji{ta, vodenih
resursa i sveobuhvatno planiranje svih
transformacija koje su uklju~ene u
izgradnju urbane infrastrukture.
Budu}i privredni razvoj op{tine
Lazarevac zavisi od uticaja razli~itih
faktora. U pitanju su slede}i faktori:
[iri politi~ki kontekst,
Lokalni institucionalni okvir,
z Menad`erska sposobnost u okviru
lokalnih preduze}a i
z Stimulisanje preduzetni~ke inicijative
z
z
Koncept odr`ivog razvoja treba da
omogu}i intenzivan privredni rast i
razvoj lazareva~ke op{tine kroz razvoj:
rudarstva u zoni kolubarsko-lignitskog
basena, a prema re{enjima prostornog
plana kolubarskog lignitskog basena,
uz posebne mere organizovanog i
socijalno odr`ivog preme{tanja
stanovnika, kao i obavezne mere
rekultivacije,
z energetike koja kod proizvodnje
elektri~ne energije mora da dostigne
mnogo ve}i stepen tehni~ke,
ekonomske i ekolo{ke efikasnosti uz
primenu strogih mera za{tite,
z industrije koja, uz strogu kontrolu,
treba da se rekonstrui{e i razvija, uz
primenu mera za{tite `ivotne sredine,
z gra|evinarstva, koriste}i prednosti
materijala koji prate rudarskoenergetski sistem,
z zanatstva (proizvodnog, umetni~kog,
uslu`nog) koje ima tradiciju i koje
z
134
mo`e da se razvije u pravcu pru`anja
proizvodnih usluga industriji,
z poljoprivrede u delovima koji imaju
geografske i ekolo{ke predispozicije
uz mogu}nost organizovanja
proizvodnje zdrave hrane
z sporta i posebnih vidova rekreacije u
op{tini, i
z turizma u onoj meri u kojoj je mogu}e
anga`ovati prirodnu i kulturnu ba{tinu
kao i ugostiteljsko-trgovinske
kapacitete specifi~nog tipa za ovaj kraj.
II
Kolubarski basen raspola`e veoma
zna~ajnim rezrevama uglja u koli~inama
koje obezbe|uju normalan rad postoje}ih
termoelektrana i izgradnju novih, zatim
postrojenja za preradu i oplemenjivanje
uglja za dugi niz godina. Prostorni
razme{taj i koncentracija uglja po
istra`nim i istra`no eksploatacionim
poljima je takav da se mo`e pored
postoje}ih planirati i organizovati
proizvodnja uglja povr{inskim
otkopavanjem na vi{e polja kolubarskog
ugljenog basena . Postoje}e rezreve
mineralno sirovinske baze uglja i
potencijalni resursi uglja moraju se
maksimalno i racionalno koristiti za
dobijanje svih vrsta energije i proizvoda:
sagorevanjem u termoelektranama,
su{enjem, briketiranjem, dobijanjem
polukoksa, za gasifikaciju i hemijsku
industriju. Neophodno je kompleksno
tretiranje ovog slo`enog le`i{ta kako pri
daljem istra`ivanju, tako i pri daljem
iskori{}avanju mineralnih sirovina:
ugalj, nemetali~ne mineralne sirovine,
gra|evinski materijali i podzemne vode
koje se mogu koristiti za
vodosnabdevanje naselja, industrijskih
objekata, navodnjavanje i drugo. Odli~an
energija
geografski polo`aj gotovo svih le`i{ta
nemetali~nih sirovina, obimne rezerve,
povoljan kvalitet i {irok spektar primene
navedenih sirovina pru`a mogu}nost
njihove dugogodi{nje kontinualne
proizvodnje. Imaju}i sve ovo u vidu,
okosnica daljeg razvoja privrede treba i
dalje da bude RB „Kolubara“, koja je
osnov stabilnosti lokalne ali i srpske
privrede, i kao takva ostaje i dalje glavni
nosilac ukupnog razvoja Lazarevca, pa i
okoline, ali sa neophodnim
prestrukturiranjem. Predstoji veliki
posao razvoja ostalih grana industrije
koje se mogu zasnovati prvenstveno na
uglju, ali i na novim propulzivnim i
profitabilnim industrijama.
finalizaciji poljoproizvoda zbog blizine
Beograda kao velikog tr`i{ta i velike
poljoprivredne povr{ine, Lazarevac
razviti kao distributivni i prera|iva~ki
centar prehrambenih proizvoda seoske
privredne ponude iz op{tine i okru`enja.
Kako su mineralne sirovine ograni~en
resurs, neophodni su i neki drugi pravci
razvoja ~iji osnovni generator mo`e da
bude industrijska proizvodnja vezana za
proizvodnju, transport i preradu lignita.
Zna~ajnu pretpostavku ~ini kompleks
metalske industrije sa instalisanim
kapacitetima, kao i povezanost ovog
dela sistema sa velikim evropskim i
svetskim proizvo|a~ima.
Ovaj region s obzirom na veliku
koncentraciju energetskih objekata,
potencijalno mo`e biti veoma ugro`en sa
aspekta uticaja na `ivotnu sredinu preko
emisije zaga|uju}ih materija iz
tehnolo{kog procesa eksploatacije,
prerade i sagorevanja uglja koje uti~u na
kvalitet vazduha, vode i zemlji{ta.
Zbog polo`aja same op{tine sa jako
razvijenim saobra}ajnim pravcima i
blizinom Beograda, pru`a se velika
{ansa razvoju srednjih i malih
preduze}a. Za ova preduze}a je
karakteristi~an povoljan odnos ulaganja i
profita. Generator razvoja ovakvih
preduze}a u prvom redu bi trebalo da
bude basen „Kolubara“ ~ije bi potrebe za
rezervnim i potro{nim materijalom
mogle da se zadovoljavaju sa
proizvodnjom upravo ovakvih pogona.
Sa druge strane ovi pogoni imaju
prednost, jer je poznato da se mala i
srednja preduze}a lak{e preorijenti{u na
sli~ne i druge proizvode nakon zavr{etka
eksploatacionog veka lignita u basenu.
Imaju}i u vidu zna~aj malih i srednjih
preduze}a za budu}i privredni razvoj
Lazarevca, potrebno je stvoriti uslove za
prestruktuiranje privrede forsiranjem
srednjih i malih adaptibilnih preduze}a
sa profitabilnom proizvodnjom
najpropulzivnijih industrijskih grana.
Poljoprivreda je izuzetno nagla{ena
privredna oblast, ali samo uz kvalitetnu
finalizaciju poljoproizvoda, posebno
vrhunske hrane sa mogu}nostima izvoza
posebno na evropsko tr`i{te koje sve
vi{e tra`i kvalitet i finalizovanu hranu.
Na ovom planu mogu}nosti Srbije i
Lazarevca su izuzetne prvenstveno usled
kvaliteta zemlji{ta i pogodne klime na
bazi kojih se dobija vrhunski kvalitet
prehrambenih proizvoda. Stoga je
potrebno obezbediti razvoj agroprivrede,
posebno vode}i ra~una o kvalitetnoj
Vrlo raznovrsna i profitabilna oblast
usluga koja odgovara postindustrijskoj
fazi razvoja i napretka je slede}a nose}a
oblast koju bi postepeno trebalo
afirmisati sa diverzifikacijom ukupne
privrede, kako bi Lazarevac zaokru`io
svoje razvojne potencijale. Potrebno je
dakle stvoriti uslove za razvoj tercijalnih
delatnosti, posebno trgovine, turizma,
ugostiteljstva, aktiviranje finansijskih
usluga i sl.
U cilju smanjenja negativnog uticaja
energertskih objekata na `ivotnu sredinu
sme{tenim u ovom regionu primenjene
su mere za{tite i kontrole pri
projektovanju i izgradnji i primenjuju se
mere u toku eksploatacije i revitalizacije
postoje}ih objekata, a u skladu sa
zahtevima doma}e i regulative EU.
Osnovni dugoro~ni cilj za{tite `ivotne
sredine jeste da se obezbede kontrolisani
uslovi eksploatacije le`i{ta lignita i
proizvodnje elektri~ne energije, kao i
drugih privrednih aktivnosti, tako da se
spre~i ili umanji trajna degradacija
prostora i zaga|ivanja `ivotne sredine.
Posebna na~ela i ciljevi za{tite
obuhvataju slede}e:
obezbe|enje uslova za o~uvanje i
racionalno kori{}enje prirodnih
resursa, naro~ito rezervi uglja i voda,
z podsticanje kori{}enja solarne energije
kroz stimulisanje izgradnje solarnih
ku}a,
z spre~avanje transfera prljavih
tehnologija i ekolo{ki neefikasnih
postrojenja,
z smanjenje emisije sumpor dioksida,
azotnih oksida, pepela i drugih
toksi~nih materijala u atmosferu
preduzimanjem slede}ih mera:
- dovo|enje tehnolo{kih procesa u
projektovano stanje i podizanje nivoa
kvaliteta,
- ugradnja sistema za pre~i{}avanje
otpadnih para i gasova iz procesa
su{enja uglja, revitalizacija
elektrofilterskih postrojenja,
- nabavka neophodne opreme za
z
135
rekultivaciju i odr`avanje deponije
pepela, podizanje zelenog pojasa oko
proizvodnih pogona i najva`nijih
magistralnih puteva i pruga,
z saniranje postoje}ih smetli{ta koja
predstavljaju najve}i rizik po `ivotnu
sredinu,
z smanjenje koli~ine otpada i pove}anje
stepena ponovnog kori{}enja, prerade i
recikliranja otpada.
z uvo|enje odvojenog sakupljanja i
recikla`e opasnog otpada, ulja itd.,
z spre~avanje nekontrolisanog ispu{tanja
zaga|uju}ih materija i dalje
degradacije `ivotne sredine,
z saniranje zaga|enih delova `ivotne
sredine i degradiranih prostora,
z rekultivacija degradiranih povr{ina,
z obezbe|ivanje uslova da se interesi
koji proizilaze iz koncepta odr`ivog
razvoja i za{tite `ivotne sredine
analiziraju i uva`avaju prilikom
dono{enja investicionih
odluka,odnosno razvijanje konkretnih
koncepata razvijenosti u svim
osnovnim aspektima (ekolo{koprostornom, socijalnom, ekonomskom,
politi~kom i dr.),
z optimalan razme{taj stanovni{tva,
privrednih i drugih aktivnosti, u skladu
sa potrebama uskla|enog prostornog
razvoja, razvoja energetike i drugih
privrednih aktivnosti i za{tite `ivotne
sredine, odnosno u skladu sa ekolo{koprostornim kapacitetima i kona~nim
pragovima,
z uvo|enje u praksu stimulativnih i
destimulativnih mera ekonomske
politike za upravljanje `ivotnom
sredinom,
z evidentno je neodgovaraju}e
upravljanje saobra}ajem, {to zahteva
izgradnju vi{e obilaznih puteva
odre|ene {irine i konstrukcije,
izme{tanje autobuske stanice iz centra
grada, pravilan raspored zelenila, bolja
regulacija saobra}aja i druge mere,
z preduzimanje sistematskih, obuhvatnih
i trajnih mera za{tite stanovni{tva koje
je ugro`eno pogor{anjem stanja
`ivotne sredine.
III
Lokalni ekonomski razvoj je
konvencionalna tema koja je direktno
povezana sa ciljevima ugodnost
investiranja i ugodnost rada. Ekonomski
razvoj lokalne zajednice sve vi{e zavisi
od povezivanja njene privrede na
lokalnom, nacionalnom i na globalnom
nivou. Lokalna zajednica ima
odgovornost za obezbe|ivanje
neophodne infrastrukture za pru`anje
celokupne podr{ke razvoju privrednih
energija
subjekata na njenoj teritoriji. Uticaj
lokalnih vlasti na lokalni privredni
razvoj je veoma zna~ajan. Lokalne vlasti
mogu uspostaviti neposredniji odnos sa
gra|anima, lak{e ih motivisati i
pokrenuti kreiranje privatno javnih
aran`mana i partnerstava, te tako stvarati
okru`enje atraktivno za nove investicije.
Lokalni socijalni razvoj je
konvencionalna tema kojom se
obuhvataju klju~na pitanja razvoja
stanovnika jedne lokalne zajednice
vezana za kulturu i obrazovanje. Na
lokalnoj samoupravi je odgovornost da
svojim inicijativama kreira povoljno
okru`enje za unapre|enje kulture, ali i
da uti~e na anatomiju obrazovnih
institucija koja direktno podr`ava
ostvarenje ciljeva lokalne zajednice.
Za{tita `ivotne sredine je
konvencionalna tema koja danas, u
vremenu znatnog pove}anja raznih
oblika zaga|enja dobija na zna~aju.
Obzirom da je dru{tveno-ekonomski
razvoj proces kojim ljudi nastoje da
stvore i uve}aju bogatstvo iz prirodnih i
ljudskih resursa, sledi da upravo okolina
odre|uje granice u kojima je razvojni
proces uop{te mogu}. Sledi da
zaustavljanje dalje degradacije i
ubla`avanje negativnih uticaja
dosada{njeg razvoja na `ivotnu sredinu i
sanacija postoje}ih izvora zaga|enja
vode, vazduha i zemlji{ta, predstavlja
jedan od osnovnih ciljeva privrednog i
dru{tvenog razvoja.
Novo zapo{ljavanje je konvencionalna
tema kojom se direktno uti~e na
ostvarenje ciljeva ugodnost rada i
ugodnost `ivota. Pretpostavka budu}eg
privrednog razvoja vezana je za
smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje
i komercijalizaciju preduzetni~kih
inicijativa. U tom smislu ovde treba
ukloniti nih barijera za proliferaciju
preduzetni~kih ideja. Neke od njih
odnose se na urbanisti~ko ure|enje
grada, stvaranje baze podataka
preduzetnika, ali i podizanje obrazovanja
preduzetnika u brojnim oblastima (biznis
planiranje, istra`ivanje tr`i{ta,
kompjutersko opismenjavanje i dr.)
Prelazak na tr`i{ni na~in privre|ivanja
obuhvata svojinsku transformaciju
preduze}a, deregulaciju i liberalizaciju
doma}eg tr`i{ta i spoljnotrgovinskog
re`ima.
Imaju}i ovo u vidu treba o~ekivati
razvijanje klastera u okviru kolubarskog
regiona.
Pokazalo se da preduze}a u regionima
gde se formiraju klasteri i koncentri{u
me|usobno povezani biznisi, mogu da
nadma{e druge regione koji to nisu
uradili.
Prve prednosti poti~u od koncentracije
resursa neophodnih za poslovanje. To
omogu}ava stvaranje kapitala,
poverenja, planirane saradnje i
umre`avanja.
Najva`nija prednost je njihov pristup
inovacijama, znanju, prakti~noj primeni
znanja i obu~enoj radnoj snazi, {to su
sve pokreta~i uspe{nog poslovanja u
novoj ekonomiji. Firme iz klastera mogu
da biraju ve}i broj prilago|enih usluga,
bolje poznaju svoju privrednu granu i
imaju bolje veze sa drugim preduze}ima.
Njihova sposobnost za inovacije je na
vi{em nivou od preduze}a koja nisu u
klasteru, tj.one znanje prenose na nove
procese proizvodnje usluga. Imaju
sposobnost da na osnovu novih
informacija deluju, iskoriste ne{to staro
na nov na~in ili primene nov na~in
razmi{ljanja i nove procese od same
zamisli do realizacije na veoma efikasan
na~in.
Adekvatnom eksplotacijom i preradom
mineralnih sirovina, kori{}enjem voda i
industrijskog otpada u znatnoj meri bi se
`ivotna sredina u mnogim aspektima
re{avala i pobolj{avala.
Potencijalni i postoje}i preduzetnici }e
ovde prona}i interesantne programe iz
podru~ja proizvodnih i uslu`nih
delatnosti, koje mogu prilagoditi
sopstvenim lokacijskim, prostornim,
organizacionim, finansijskim i drugim
raspolo`ivim resursima.
Tako|e je va`no ista}i da su biznis
programi prilago|eni uslovima
aktivnosti u tranziciji, tako da se o~ekuje
postizanje zavidnih rezultata u toku rada,
kao i sticanje novih znanja radi stalnog
unapre|ivanja poslovanja.
IV
Op{tina Lazarevac poseduje obilje
mineralnog bogatstva. Ono se ogleda u
raznovrsnosti, tako da su prisutne
organske i nemetali~ne mineralne
sirovine, mineralne vode, kao i sirovine
koje nastaju iz pojedinih faza i operacija
tehnolo{kog procesa. Tako|e je prisutan
i industrijski otpad u velikoj meri.
Glavna mineralna sirovina je ugalj koji i
predstavlja vi{e decenija nosioca
privrednog razvoja op{tine i {ire
dru{tvene zajednice.
Tako|e su prisutne prate}e mineralne
sirovine, nemetali~nih osobina kao {to
su kvarcni pesak, {ljunak, alevrit,
dijatomejska zemlja, dacit itd. Pored
nemetali~nih mineralnih sirovina
136
prisutne su i zna~ajne koli~ine termalnih
i termomineralnih voda.
Relativno visok nivo kapitalnih
investicija ulaganja u rudarstvo i njegova
koncentracija na relativno uskom
prostoru dovodi do ne`eljenih posledica,
a {to se ogleda u jednostrukoj strukturi
privrednog razvoja, neravnomernog
razvoja teritorije i investicione izgradnje
na malom lokalitetu.
Produkti koji nastaju u okviru
tehnolo{kog procesa eksploatacije i
prerade kolubarskog lignita obi~no
predstavljaju zaga|iva~e biosfere i
njenih ekosistema.
Imaju}i u vidu dana{nje mogu}nosti
nauke i tehnike ove sirovine se mogu od
{tetnih pretvoriti u one koje nisu {tetne,
nekorisne u korisne, tj. valorizovati kroz
nove tehnolo{ke procese.
RB “Kolubara“ je od prvih dana
eksploatacije i prerade uglja do danas
proizveo ogromne koli~ine tehnogenih
mineralnih sirovina koje treba korisno
upotrebiti za stvaranje profita i
pove}anje li~nog i dru{tvenog standarda.
Intencija dana{njeg dru{tva je da se
ovakav proces {to pre desi kako bi s
druge strane bilo mogu}no valorizovati
na pravi na~in ove sirovine.
Na osnovu detaljnih analiza mo`e se
utvrditi da ovi programi predstavljaju
zdrave privredne jedinice koje imaju
tr`i{nu perspektivu, pa je potrebno
obezbediti podr{ku za njihov razvoj.
V
Tako|e se sagledava mogu}nost
proizvodnje na delovima kao {to su
rekultivisani prostori posle procesa
eksploatacije uglja, novoformirani
akvati~ni sistemi za sport i rekreaciju,
ribolov, turizam i sl.
Na prethodno ure|enim rekultivisanim
povr{inama i onima koje }e se
rekultivirati a njih je oko 6.000 ha,
potrebno je organizovati intenzivnu
poljoprivrednu proizvodnju.
RB «Kolubara» je pristupila
rekultivaciji odlagali{ta, pa je potrebno
sagledati postoje}e stanje povr{ina,
predlo`iti mere za njihovu popravku,
kako bi se osposobile za ekonomski
opravdanu poljoprivrednu proizvodnju.
Na odre|enim regultivisanim
povr{inama su ve} zasnovani
eksperimentalni zasad vo}a i vinove loze
sa vi{e vo}nih vrsta i sa vi{e sorti i vi{e
sorti vinove loze – 5,40 ha i zasad
jabuke na 12 ha.
Isto tako podignuta su i dva {umska
rasadnika u Baro{evcu u povr{ini od 16
energija
ha i Cvetovcu (Isto~no polje Tamnava)
od 3 ha sa vi{e vrsta li{}ara, ~etinara i
ukrasnog {iblja.
Na odre|enim povr{inama, kosinama
platoa – vr{eno je po{umnjavanje sa
javorom, hrastom, bagremom i sa vi{e
vrsta ~etinara (ar{in, smr~a, u nekim
ni`im delovima ima samoniklih vrba i
bagrema i dr.)
Sobzirom da se radi o novoformiranom
zemlji{tu koje je nastalo kao rezultat
otkopavanja i eksploatacije uglja,
neophodna je primena odgovaraju}ih
grupa pedomeliorativnih i agrotehni~kih
mera u cilju njegovog ponovnog
osposobljavanja za biljnu proizvodnju.
Vi{egodi{njim eksperimentisanjem sa
razli~itim ratarskim kulturama, vo}nim i
{umskim zasadima, zasadima vinove
loze i agrotehni~kim merama do{lo se do
polaznih osnova za rekultivaciju ovog
zemlji{ta – zvanog deposoli.
Na toj osnovi neophodno je planiranim
merama rekultivacije prilagoditi i
setvenu strukturu kao {to su setva biljaka
koje }e se koristiti kao zeleni{no |ubrivo
(sto~ni gra{ak, grahorica, lupina, soja i
dr.), kori{}enje stajnjaka, setva lucerke i
zaoravanje zadnjeg otkosa. Tu su i druge
mere kao {to su ravnanje terena,
popunjavanje mikrodepresija orani~nim
slojem zemlji{ta – aluvijumom ili
humusom kao i odgovaraju}e
agrotehni~ke mere.
Mere biolo{ke rekultivacije se ostvaruju
i u tom periodu planira se i projekcija
prinosa ratarskih kultura i vo}no loznih
zasada pri ~emu se u prvim godinama
posti`u ni`i prinosi koji }e uz
odgovaraju}i trend rasta i}i ka desetoj
godini i dosti}i maksimum koji }e se
o~ekivati u tim uslovima zemlji{ta i
klime.
Za sve kulture i proizvodnje koje se
planiraju gajiti na predmetnom podru~ju,
predlo`i}e se tehnologija proizvodnje,
koja }e obuhvatiti sve agrotehni~ke mere
od plodoreda do berbe i `etve.
Podizanjem vo}nih zasada raznovrsnih
vo}nih vrsta, zasada vinove loze prema
zahtevima i potrebama potro{a~a –
odnosno tr`i{ta zadovoljile bi se potrebe
i po strukturi i kvalitetu vo}a i gro`|a.
Tako|e, sve kosine pri formiranju terasa
i platoa pri tehni~koj rekultivaciji, bi}e
po{umljene listopadnim i ~etinarskim
vrstama drve}a.
Na osnovu planirane proizvodnje i
tehnologije proizvodnje i gajenja
predlo`i}e se i potrebna sredstva
mehanizacije, kojima }e mo}i uspe{no
da se obave sve agrotehni~ke mere i
radovi.
U skladu sa navedenim bi}e predlo`ena
potrebna radna snaga i kadrovi, koji su
neophodni za uspe{no sprovo|enje
agrotehni~kih i organizacionih mera u
biljnoj proizvodnji a da}e se i potrebe u
repromaterijalu koje }e proiste}i iz
setvene strukture i tehnologije
proizvodnje.
Prilikom eksplatacije uglja i odlaganja
zemlji{ta formirana su u ve}em broju i
jezera, presecanjem odre|enih
vodotokova re~ica i poto~i}a koje ih i
danas pune vodom, a i akumuliranjem
vode odre|enih depresija i raseda koje
su formirane na odlagali{tima zemlje.
Akumulirana voda u jezerima u letnjem
periodu mo`e veoma uspe{no da se
iskoristi za navodnjavanje kultura koje
}e se proizvoditi na tehni~ki
rekultivisanim povr{inama.
Ova jezera }e se pored navodnjavanja
koristiti i za proizvodnju ribe i riblje
mla|i sa ukupnim ure|enjem i
okru`enjem, saobra}ajnica i drugih
sadr`aja, koristiti za lovno, sportsko
rekreativne aktivnosti, usmerenih ka
ekonomski opravdanim ulaganjima i
uve}anom dohotku.
VI
Mogu}nost proizvodnje i primene
sirovina i materijala u gra|evinarstvu (u
suvom ili te~nom stanju) je prisutna uz
iskori{}enje sekundarnih sirovina.
Za njih je karakteristi~no:
mala ulaganja
mali prostor
z visoka akumulativnost
z obezbe|eno tr`i{te
z lako pro{irenje asortimana i kapaciteta
z kori{}enje doma}ih sirovina
z vrlo zna~ajan ekolo{ki aspekt.
z
z
Drugim re~ima to zna~i da se na bazi
dugogodi{njih istra`ivanja i pra}enja
doma}ih i inostranih dostignu}a
razvijena {iroka paleta pra{kastih
proizvoda za zavr{ne i specijalne radove
u gra|evinarstvu (beton za sanacije,
malteri za zidanje, bavalit, valit, masa za
{panski zid, lepkovi i sl.).
Tako|e treba re}i i o iskori{}enju
gra|evinskog otpada. Ove velike
koli~ine predstavljaju vrlo interesantan
materijal za recikla`u. Na taj na~in sa
produ`ava vek trajanja prirodnih resursa.
VII
Imaju}i sve ovo u vidu mo`e se
o~ekivati da }e razvojni programi imati
upotrebnu vrednost i stvoriti
137
zadovoljstvo kod mnogih lica koja `ele
da zapo~nu sopstveni biznis.
Pri formiranju teksta ulo`en je trud da se
pru`i {to ta~nija informacija,
konsultovanjem literature i nau~nostru~ne dokumentacije iz ove oblasti.
Na taj na~in se mo`e ostvariti cilj, a to je
uspe{an po~etak ulaska novih investitora
u biznis koji mogu imati zna~ajne dobiti,
kako u materijalnom pogledu tako i
zapo{ljavanju novih kadrova.
Tako|e }e se i `ivotna sredina u okviru
kolubarskog basena pobolj{ati u mnogim
aspektima.
Literatura
Kati} M., i dr. Razvojni programi,
Lazarevac, 2005.
Vaji} I., i dr. Preduzetni~ki menad`ment,
Beograd , 2005.
Tehni~ka dokumentacija RB
„Kolubara“ d.o.o.
energija
138
energija
Miodrag Gruji}, dipl. in`. ma{.
Skup{tina grada Beograda - Uprava za energetiku
UDC: 621.311.22(497.11‡ 20)=861
Mogu}nosti za
kombinovanu proizvodnju
elektri~ne i toplotne
energije u Beogradu
1. Uvod
Rezime
Potro{nja energije se pove}ava, sa
razli~itim stopama rasta, u celom svetu.
Osnovni razlozi za to le`e u pove}anim
potrebama stanovni{tva usled rasta
standarda, kao i u permanentnom porastu
broja ljudi na planeti. Sa druge strane,
rezerve konvencionalnih izvora energije
se konstantno iscrpljuju, pa se sve ve}i
akcenat stavlja na kori{}enje obnovljivih
izvora. Ipak, s obzirom na ~injenicu da }e
i u narednom, relativno dugom periodu,
konvencionalni izvori nastaviti da budu
dominantni, racionalno kori{}enje
energije postalo je imperativ ne samo
stru~njacima koji se bave energetikom,
nego i vladama svih zemalja.
Srbija se, pri izlasku iz duboke ekonomske krize, susre}e sa izazovima vezanim za
zadovoljenje sve ve}ih energetskih potreba stanovni{tva i industrije koja tek treba
da se razvija. Neophodno je planiranje novih energetskih izvora. Kogeneracija je u
na{oj zemlji jo{ uvek zapostavljena. Njene nesumnjive prednosti, kao visok stepen
korisnosti, ekolo{ka povoljnost, u{teda energije i druge, preporu~uju je i nadle`nim
nosiocima energetske politike. U ovom radu su predstavljene neke mogu}nosti za
izgradnju kogenerativnog postrojenja u Beogradu, ciljevi koje ono treba da
zadovolji, globalna energetska dobit od toga, a opisano je i stanje sada{njeg
postrojenja koje ne radi. Tako|e, u radu su opisane i neke aktivnosti koje se u ovom
trenutku sprovode na ispitivanju opravdanosti izgradnje jednog ovakvog
postrojenja.
Ekolo{ka situacija na Zemlji je postala
izuzetno osetljiva, zbog ~ega se ula`u
veliki napori da bi se obezbedila za{tita
`ivotne sredine, pri ~emu se posebna
pa`nja obra}a na efekat staklene ba{te.
Osnovne prednosti kombinovane
proizvodnje toplotne i elektri~ne energije
se ogledaju u zna~ajnom smanjenju
potro{nje goriva, tro{kova proizvodnje i
emisije ugljen-dioksida i drugih gasova.
Imaju}i u vidu ~injenicu da i u Srbiji
potro{nja raste, gotovo je izvesno da }e
za nekoliko godina u Srbiji postojati
manjak kapaciteta elektri~ne energije.
Tako|e, dalja priklju~enja potro{a~a u
Beogradu na daljinsko grejanje su
limitirana kapacitetima toplotnih izvora.
Odustajanje od povezivanja
termoelektrane u Obrenovcu sa
sistemom «Beogradskih elektrana»
uzrokuje potrebu da se razmi{lja i o
novim izvorima toplotne energije.
Na Novom Beogradu, u sistemu
«Beogradskih elektrana», postoji
postrojenje za kombinovanu proizvodnju
Abstract
After leaving a deep economical crisis, Serbia meets challenges related to satisfying
enlarged energy demands of population and industry which should be much more
developed in the following period. It is necessary to plan some new sources of
energy. Cogeneration is still postponed in our country. Its doubtless advantages,
like a high efficiency, environmental protection, energy savings and others,
recommend it to the authorities of energy policy. In this paper there are some
possibilities for building a cogenerating installment in Belgrade, the aims which
should be achieved in this way, global energy benefit, and here is also described the
statement of existing installment in New Belgrade which does not work. Also, here
are mentioned some activities which are being executed in order to examine the
reasonableness of building an installment like this one in the capitol of Serbia.
elektri~ne i toplotne energije, koje je
pu{teno u rad 1965. godine, ali u svom
radnom veku nije dalo o~ekivane
rezultate. To je ujedno i jedino ovakvo
postrojenje u Srbiji koje koristi gasne
turbine. U ovom trenutku, prakti~no,
nijedna od tri gasne turbine ne radi i
odustalo se od njihove revitalizacije. U
toku je izrada studije koja treba da oceni
opravdanost izgradnje novog postrojenja
za kombinovanu proizvodnju toplotne i
elektri~ne energije na Novom Beogradu.
Novo postrojenje bi koristilo prirodni
gas kao pogonsko gorivo, umesto
skupog sirovog benzina koji je kori{}en
u starom postrojenju. Rezultat ove
[139]
studije, tako|e, treba da bude i re{avanje
pitanja snabdevanja novog postrojenja
gasom visokog pritiska.
2. Efekti kombinovane
proizvodnje elektri~ne i toplotne
energije u savremenoj energetici
Racionalizacija potro{nje goriva i
smanjenje tro{kova proizvodnje energije
postali su sastavni deo strategija razvoja
energetike u svim ozbiljnijim zemljama
sveta. Aktuelizovanjem ekolo{kih
problema u svetu, {to se najvi{e odnosi
na efekat staklene ba{te, kogeneracija
sve vi{e dobija na zna~aju.
energija
Ako se odabere odgovaraju}e gorivo i
smanji njegova potro{nja,
kombinovanom proizvodnjom elektri~ne
i toplotne energije se mo`e sniziti
emisija ugljen-dioksida za 75 % u
odnosu na odvojenu. Ovo su osnovni
razlozi {to konstantno raste udeo
kogeneracije u ukupnoj proizvodnji
energije. Ovim na~inom proizvodnje
mogu}e je dobiti ukupni stepen
iskori{}enja goriva i do 80 %, {to je oko
2 puta vi{e nego kod obi~ne
kondenzacione termoelektrane. U
pore|enju sa odvojenom proizvodnjom
elektri~ne i toplotne energije,
kogeneracija daje mogu}nosti za
smanjenje potro{nje primarne energije i
do 35 %, a tro{kova proizvodnje do 30
%. Smanjenjem potro{nje goriva
mogu}e je smanjiti i uvoznu zavisnost
od pojedinih vrsta goriva.
Ipak, treba voditi ra~una i o ~injenici da
se toplota te{ko transportuje na daljinu.
Po{to se, naj~e{}e, dobijena toplotna
energija koristi za toplifikaciju
odre|enog mesta, a elektri~na energija
za uklju~enje u elektroenergetski sistem,
ekonomi~nost kogenerativnog
postrojenja se procenjuje u odnosu na
oba ova sistema. Da bi postojanje jednog
ovakvog postrojenja imalo smisla,
neophodno je da procenjene u{tede
otplate investiciona ulaganja za
izgradnju postrojenja i sistema
daljinskog grejanja. Na osnovu procene,
uzimaju}i u obzir i potrebu za za{titom
`ivotne sredine, donose se strate{ke
odluke o opravdanosti kogeneracije.
S obzirom na velike mogu}nosti u{teda
energije i smanjenje zaga|enja,
Evropska unija je po~ela intenzivno da
forsira ovaj vid proizvodnje energije. U
cilju ispunjenja obaveza iz Kjoto
protokola, EU namerava da do 2010.
godine u~e{}e kogeneracije u ukupnoj
proizvodnji u~estvuje sa oko 30 %.
Najdalje je, do sada, u tom pravcu oti{la
Danska, gde se preko 50 % elektri~ne
energije proizvodi u postrojenjima za
kogeneraciju. Zatim slede Holandija,
Finska, Austrija itd.
Tako|e, iz ekolo{kih, ali ~esto i
ekonomskih razloga, vr{i se zamena
strukture goriva za kogeneraciju, tako
{to se vr{i intenzivni prelazak na
prirodni gas. Posebno se u isto~noj
Evropi vr{i prevo|enje na gas kod
postoje}ih postrojenja ili izgradnja
novih, tako|e na gas. Ovde je, ipak,
potrebno pa`ljivo analizirati najnoviju
situaciju oko snabdevanja gasom
evropskih zemalja iz Rusije, {to za
posledicu mo`e da ima i nestabilnost
cene ovog energenta.
Treba pomenuti i da kogeneracija, na
svojoj uzlaznoj razvojnoj liniji, nailazi
na prepreke uslovljene liberalizacijom
tr`i{ta elektri~ne energije i
monopolizmom, {to uslovljava
usporavanje porasta njenog udela u
ukupnoj proizvodnje energije. Sa druge
strane, liberalizacija uzrokuje smanjenje
tro{kova proizvodnje, {to dovodi do
racionalizacije i pove}anja stepena
korisnosti. Time kogeneracija, kao
efikasna i ekolo{ki prihvatljiva
tehnologija, treba ponovo da dobije na
zna~aju.
3. Postoje}e kogenerativno
postrojenje na Novom Beogradu
Sredinom {ezdesetih godina, na Novom
Beogradu, pu{teno je u rad postrojenje
sa 3 gasne turbine 3x35 MWe, marke
FIAT TG 3000. Ono je bilo namenjeno
za snabdevanje nacionalne mre`e
elektri~nom energijom i glavnog grada
toplotnom energijom. Me|utim, po{to je
bilo predvi|eno da gasne turbine koriste
skupo lako te~no gorivo, uskoro se
primena postrojenja ograni~ila samo na
proizvodnju elektri~ne energije, bez
kori{}enja toplote dimnih gasova iz
turbina za proizvodnju toplotne energije.
Zbog toga postrojenje nije ispunjavalo
svoju predvi|enu svrhu, pa su gasne
turbine kori{}ene samo u slu~ajevima
kada je hitno potrebno popuniti deficit
elektri~ne energije. U me|uvremenu,
promenjeno je pogonsko gorivo tako {to
je uveden sirovi benzin, ali ni to nije
donelo `eljeni efekat. Prakti~no,
polovina radnog veka gasnih turbina je
ostala neiskori{}ena, i ne mo`e se
iskoristiti zbog velikog broja startova,
{to je karakteristi~no za rad u vr{nom
re`imu. Sli~na je situacija i sa kotlovima
utilizatorima, maksimalne toplotne snage
3x116 MJ/s, predvi|enim da koriste
toplotu dimnih gasova. Za njihovo
ponovno kori{}enje bila bi neophodna
zamena mnogih elemenata, ili generalni
remont.
U svom radu, postrojenje je 90 %
elektri~ne energije proizvelo izme|u
1965. i 1980. godine, a samo 10 % u
periodu posle 1980. Ukupno je
proizvedeno oko 1650 GWh elektri~ne
energije, a kori{}enjem dimnih gasova iz
gasnoturbinskog postrojenja, ne{to
manje od 2000 GWh toplotne energije.
Poslednji remonti vr{eni su 1989.
godine. Va`no je napomenuti da, ve}
nekoliko godina, nema proizvodnje
elektri~ne i toplotne energije u ovom
postrojenju.
Za potrebe «Beogradskih elektrana» i
Skup{tine grada Beograda do sada je
ura|eno nekoliko studija opravdanosti
ulaganja u TE-TO Novi Beograd.
[140]
Razmatrano je vi{e mogu}nosti, od
kompletne revitalizacije radi
obezbe|enja rada u du`em vremenskom
periodu do potpunog odustajanja od
postoje}eg postrojenja. Studija firme
Energoprojekt-Entel iz 2002. godine
razmatrala je nekoliko varijanti, od
revitalizacije svih postoje}ih turbina i
kotlova za rad od 6-8 godina, preko
delimi~ne revitalizacije, do kompletne
zamene postoje}ih postrojenja novim.
Tehni~ki kriterijumi, uzeti u obzir pri
ovoj analizi, su radni vek, potro{nja
goriva, stepen korisnosti, odr`avanje,
potreban prostor, vreme itd. Po pitanju
stepena korisnosti, varijanta sa potpuno
novim postrojenjem ima najve}e
prednosti jer, kod nje, ukupni stepen
korisnosti mo`e dosti}i i 83 %, {to je
dosta ve}e od alternativnih re{enja gde
iznosi oko 50 %. Radni vek je, tako|e,
prednost novih postrojenja gde se
procenjuje na oko 20 godina. Potrebno
vreme i prostor su prednosti varijanti sa
revitalizacijom.
[vedska studija “Status Assessment and
Assessment of Feasibility of Gas
Conversion and Rehabilitation of
Existing CHP Units at TE-TO Novi
Beograd” je, tako|e, dala ocenu da su
sve tri turbine i kotlovi u lo{em stanju,
sa zastarelim instrumentima. Iako
najjevtinija, varijanta sa potpunom
revitalizacijom ne mo`e biti prihvatljiva
ni zbog svoje niske efikasnosti. Zbog
potrebe za postizanjem visoke
efikasnosti, kao i zbog mogu}eg rasta
cena energije, dugoro~no gledano,
varijanta sa novim postrojenjem se
pokazuje i kao ekonomski najisplativija.
Prema tome, sagledavanjima stanja
opreme, mogu}nosti njenog daljeg
kori{}enja i analizama isplativosti,
kona~no se do{lo do zaklju~ka da ne
postoji opravdan razlog za dalja ulaganja
u postoje}e postrojenje. Tako|e,
pristupilo se izradi Studije izvodljivosti
izgradnje kombinovanog postrojenja za
proizvodnju elektri~ne i toplotne
energije na gas u Novom Beogradu. Ovu
studiju treba da izradi ameri~ka
kompanija Parsons Energy, a njen
rezultat treba da bude i analiza razli~itih
varijanti, kao i preporuka izbora. O
aktivnostima koje se preduzimaju na ovu
temu bi}e re~i kasnije.
4. Mogu}nosti kori{}enja gasa
za kogeneraciju u Beogradu
4.1. Energetska situacija u
Beogradu s osvrtom na gas
Struktura potro{nje energije u Beogradu
je tokom devedesetih godina, do`ivela
zna~ajne promene. Zbog smanjenog
energija
uvoza nafte i gasa, pove}ano je
oslanjanje na neopravdano jeftinu
elektri~nu energiju koja se, u velikoj
meri, koristi i za grejanje u
doma}instvima. Poslednjih pet godina,
kako se na{a zemlja otvara prema svetu,
zapo~eo je proces dostizanja
ekonomskih cena energenata.
Potro{nja energije u Beogradu, kao i u
celoj zemlji, se odlikuje velikom
neracionalno{}u. Za{tita `ivotne sredine
u glavnom gradu je, tako|e, dugo godina
veoma zapostavljana. Tako, jo{ uvek
postoje aktivne kotlarnice na ugalj u
centru grada, a oko 17 % toplotne
energije proizvedene u sistemu JKP
Beogradske elektrane se dobija iz
mazuta.
Re{enje nekih energetskih i ekolo{kih
problema mogao bi da predstavlja gas.
Njegova raspolo`ivost i bitne ekolo{ke
prednosti ga preporu~uju i na{em
glavnom gradu. Oko 80 % procenata
toplotne energije u Beogradu se dobija u
toplanama koje rade na gas, {to je
dovoljan podatak da defini{e njegov
zna~aj. [to se ti~e {iroke potro{nje, mali
broj doma}instava je priklju~eno na gas,
ali se o~ekuje intenzivan razvoj gasne
mre`e i drasti~no pove}anje broja
priklju~enih objekata.
Ipak, kao deo svake ozbiljne analize,
neophodno je sagledati i probleme
vezane za njegov transport i skladi{tenje.
Na{oj zemlji je neophodna dalja
izgradnja gasovodne infrastrukture, kao
{to je novi magistralni gasovod preko
Dimitrovgrada iz Bugarske, kao i
zavr{etak izgradnje podzemnog skladi{ta
u Banatskom Dvoru.
4.2. Izgra|enost gasne mre`e i
budu}e aktivnosti na gasifikaciji
Beograda
U maju 2005. godine, Skup{tina grada
Beograda je usvojila Program za izradu
plana generalne regulacije za izgradnju
gasne mre`e i objekata u Beogradu.
Time su otvorena vrata za izradu samog
plana, {to }e omogu}iti intenzivniju
gasifikaciju Beograda, kako za {iroku
potro{nju, tako i za komercijalne i druge
svrhe.
U ovom trenutku u Beogradu je
izgra|eno oko 62,5 km magistralnog
gasovoda, sa radnim pritiskom do 50
bara, i oko 68 km razvodnog gasovoda.
Tako|e, postoji i oko 25 km gradskog
gasovoda na 12 bara i ne{to manje od
100 km na 6 bara, kao i oko 100 km
distributivnog na 4 bara. Sve ovo
ukupno ~ini oko 350 km izgra|ene gasne
mre`e u glavnom gradu. U sistemu je i
75 merno-regulacionih stanica. S
obzirom na ~injenicu da je stepen
iskori{}enosti glavnih mernoregulacionih stanica (GMRS) oko 40 %,
postoje velike rezerve, pa je mogu}e
znatno pove}ati potro{nju u sektorima
industrije, saobra}aja i {iroke potro{nje.
Deo gradskog gasovoda na 6 bara
mogu}e je prekvalifikovati na 12 bara.
Od gasnog razdelnog ~vora u Batajnici
jedan magistralni pravac ide ka Pan~evu,
a drugi ka Ostru`nici, Belom Potoku i
Mladenovcu, od koga se odvajaju
ogranci koji snabdevaju gasom potro{a~e
u Beogradu.
Na gasovod su, do sada, priklju~ene
skoro sve toplane u sistemu
«Beogradskih elektrana», {to ~ini oko
80 % toplotnog kapaciteta Beograda,
zatim vi{e industrijskih potro{a~a, i oko
5.000 doma}instava.
Predmet gasifikacije, koja }e se narednih
godina, zasigurno, intenzivirati, bi}e
priklju~enje novih potro{a~a u industriji,
u privrednim i komercijalnim zonama,
naro~ito u {irokoj potro{nji, a ne treba
zaboraviti ni kompresorske gasne
stanice. Tehni~ke mogu}nosti za {irenje
gasovodne mre`e i priklju~enje novih
potro{a~a su izuzetno velike, ali }e
presudnu ulogu imati energetska politika
i uskla|ivanje podru~ja gasifikacije i
toplifikacije.
4.3. Mogu}nosti snabdevanja gasom
budu}e TE-TO na Novom Beogradu
Ve} je pomenuto da jedan krak
magistralnog gasovoda, pritiska 50 bara,
ide ka Ostru`nici, Mladenovcu itd. Od
njega se, kod GMRS Sur~in, odvaja
razvodni gasovod, tako|e pritiska 50
bara, do GRS Be`anija. Po{to u
naseljenom mestu maksimalan
dozvoljeni pritisak gasa iznosi 12-16
bara, odavde se gasovod, pod ovim
pritiskom, dovodi do toplane Novi
Beograd za proizvodnju toplote. Ve} je
pomenuto da je stepen iskori{}enosti
GMRS oko 40 %, {to zna~i da u sistemu
postoji zna~ajna rezerva u kapacitetu. Za
pogon eventualnih budu}ih gasnih
turbina, koje bi bile izgra|ene u krugu
toplane na Novom Beogradu, potreban
je gas znatno ve}eg pritiska, ta~nije oko
30 bara. S obzirom na zabranu prolaska
gasa visokog pritiska na manje od 30
metara od stambenih objekata, ozbiljno
se razmatra izgradnja gasovoda ve}eg
pritiska, od GRS Be`anija do TE-TO
Novi Beograd, kroz nenaseljeni deo, tj. u
pojasu oko reke Save, ta~nije njenog
nasipa.
Ova analiza treba, tako|e, da bude
sastavni deo studije ~ija izrada je u toku.
Ukoliko bi se, ~ak, pokazala
[141]
neizvodljivom izgradnja novog
gasovoda, potrebnog za napajanje
budu}e TE-TO Novi Beograd, na red bi
do{lo razmatranje nove lokacije budu}eg
postrojenja, koja bi bila van naselja, u
relativnoj blizini GRS Be`anija.
Me|utim, u slu~aju ove lokacije,
problem bi predstavljalo nepostojanje
neophodne infrastrukture koja postoji u
krugu toplane Novi Beograd, kao i
neophodnost velikih ulaganja u izgradnju
toplovoda za budu}e potro{a~e.
4.4. Planirani efekti kori{}enja gasa
za kogeneraciju na Novom
Beogradu
Prednosti prirodnog gasa, kao goriva, su
poznate. Najva`nije su, sigurno, kvalitet
prirodnog gasa, potpunost sagorevanja i
smanjenje zaga|enja. Zatim treba dodati
automatizovanost procesa proizvodnje i
mogu}nost kori{}enja za vi{e namena.
Faktor koji, i pored svih ovih prednosti,
ima presudnu ulogu u opredeljivanju za
odre|eni vid goriva je, svakako, njegova
cena. Upravo veliki tro{kovi, koje je
postoje}e postrojenje na Novom
Beogradu imalo za potrebe sirovog
benzina, bili su faktor neisplativosti rada
postrojenja. Studija izvodljivosti bi
trebalo da poka`e i ekonomske efekte
kori{}enja gasa za kogenerativno
postrojenje na Novom Beogradu. Iako se
ovo razmatranje prvenstveno odnosi na
cenu goriva, ono mora da obuhvati i
prate}e investicione tro{kove,
raspolo`ivost goriva, sigurnost
snabdevanja itd. Poznat je problem
snabdevanja gasom u «{picevima», a
zna~ajan faktor je i rast cena nafte i gasa
na tr`i{tu u poslednje vreme. Ovde treba
razmotriti i mogu}nost uvo|enja letnje
cene gasa za proizvodnju elektri~ne
energije. Ipak, da bi i ova tema bila
zaokru`ena, treba imati u vidu da JKP
Beogradske elektrane planiraju u
skorijem periodu prelazak na 24-~asovni
re`im rada, a razmatra se i pove}anje
broja potro{a~a potro{ne tople vode.
Pored cene i svih drugih efekata koji
proizilaze iz navedenih prednosti
prirodnog gasa, kori{}enje gasa za ovo
postrojenje treba da postigne i izuzetno
pozitivne ekolo{ke efekte, u smislu
smanjenja zaga|enja. Pri sagorevanju
sirovog benzina, na koji je postrojenje
radilo do sada, javljaju se i sumpordioksid i nesagorele ~estice, tj. ~a|, ~ega
nema kod gasa. Tako|e, prirodni gas
emituje i oko 1,7 puta manje azotnih
oksida NOx nego te~na goriva u istom
lo`i{tu, a tome treba dodati i smanjenje
emitovanja ove {tetne materije i zbog
ve}eg stepena korisnosti turbina pri
kori{}enju gasa.
energija
5. Aktivnosti koje se sprovode
po pitanju kogeneracije u
Beogradu
Ukoliko do|e do njegove izgradnje,
budu}e kogenerativno postrojenje }e
toplotu koristiti za potrebe glavnog
grada, a elektri~nom energijom }e
snabdevati nacionalnu elektroenergetsku
mre`u.
S obzirom na ~injenicu da je od 1980.
godine postrojenje za kombinovanu
proizvodnju na Novom Beogradu radilo
minimalnim kapacitetom, i to uglavnom
samo za proizvodnju elektri~ne energije,
ukazala se potreba da se preispita
opravdanost njegovog budu}eg rada.
Op{ta je ocena da bi revitalizacija gasnih
turbina i vodogrejnih kotlova omogu}ila
kori{}enje postrojenja u periodu izme|u
4 i 8 godina. Me|utim, uzimaju}i u obzir
cenu sirovog benzina i mali stepen
iskori{}enja i stanje ionako ve} starog
postrojenja, prakti~no se odustalo od
daljih ulaganja u njegovu revitalizaciju.
Prilikom planiranja izgradnje
kogenerativnog postrojenja neophodno
je sagledati energetsku situaciju i
potrebe Beograda, iz ~ega bi proiza{li
predlozi razli~itih varijanti kori{}enja
ovog postrojenja. U svakom slu~aju,
odnos proizvedene toplotne i elektri~ne
energije treba da bude pribli`no jednak,
kako bi se postigla optimalna isplativost,
a i da bi se zadovoljili uslovi za
dobijanje statusa povla{}enog
proizvo|a~a. Gruba, preliminarna,
procena ka`e da bi izgradnja ovog
kogenerativnog postrojenja ko{tala
izme|u 150 i 400 miliona evra.
Instalisani kapacitet toplotne energije u
sistemu JKP Beogradske elektrane iznosi
2454 MW. Od toga, samo na Novom
Beogradu kapacitet iznosi 780 MW.
Ukoliko bi se kapacitet za proizvodnju
toplotne energije u novom postrojenju
kretao izme|u 300 i 400 MW, to bi
zna~ilo pove}anje ukupnog konzuma za
oko 15%. Ovo zna~ajno pove}anje bi,
ako bi se dobijena toplota koristila samo
za grejanje, omogu}ilo priklju~enje oko
30 hiljada novih stanova na daljinsko
grejanje.
Veoma je interesantno razmotriti
mogu}nosti za kori{}enje ovog
postrojenja za proizvodnju i distribuciju
potro{ne tople vode. Trenutno, u
Beogradu, tek ne{to preko 30 hiljada
stanova koristi PTV iz sistema JKP
Beogradske elektrane, {to predstavlja
oko 12% ukupnog broja stanova
priklju~enih na daljinsko grejanje.
Najve}i deo stanova koji poseduju ovaj
sistem nalazi se na Banjici i Ceraku. S
obzirom na to da bi budu}e
kogenerativno postrojenje bilo locirano
na teritoriji Novog Beograda, bilo bi
korisno i razmotriti mogu}nosti i efekte
kori{}enja postrojenja za snabdevanje
ovog podru~ja toplom vodom. Poseban
zna~aj ovoga bi bio u tome {to bi
postrojenje i preko leta, pored elektri~ne,
proizvodilo i toplotnu energiju, {to
pove}ava stepen korisnosti. U nekim
zemljama postoje zimske i letnje tarife.
Za razliku od zimske, kojom se
ostvaruje profit, letnja je ni`a i dovoljna
je samo da se pokriju tro{kovi
proizvodnje, {to predstavlja na~in za
stimulisanje potro{a~a. Na Novom
Beogradu je oko 79 hiljada stanova
priklju~eno na daljinsko grejanje. Ako se
uzme da u svakom stanu postoji bojler
kapaciteta 2 KW, dobija se podatak da
bi prelazak na toplu vodu, samo u ovoj
op{tini, mogao smanjiti potreban
instalisani kapacitet elektri~ne energije i
do 160 MW. Ukoliko je za zagrevanje
vode u bojleru potrebno 3 sata, i ako se
to doga|a u gotovo svim stanovima
svakog dana, onda bi u{teda elektri~ne
energije mogla iznositi i 150 GWh
godi{nje.
S obzirom na udaljenost od mesta
budu}eg postrojenja, interesantna bi bila
i podru~ja toplana Dunav, Zemun,
Vo`dovac i drugi. [irenje sistema PTV
bi moglo zna~ajno popraviti
elektroenergetsku sliku Srbije. Ipak, da
bi do{lo do realizacije ovoga, neophodan
je aktivan anga`man Elektroprivrede
Srbije, kao zainteresovane strane. Ova
tema, svakako, ima smisla, ukoliko JKP
Beogradske elektrane pre|u na 24~asovni rad, {to i jeste u planu za
narednih par godina.
Tehnolo{ka para bila je, u nekim
opcijama, predvi|ana kao proizvod iz
budu}eg postrojenja. Me|utim, objekti
hemijske industrije, kojima je ona
potrebna, ne nalaze se u blizini ili nisu
dovoljno zna~ajni. Za najve}e industrijske
objekte sa sremske strane Beograda, kao
«Ikarbus», «Zmaj», «IMT», ve}i zna~aj
ima komprimovani vazduh. Primer
«Rekorda» iz Rakovice, kao preduze}a
koje koristi paru iz sopstvene kotlarnice u
svom proizvodnom procesu, mogao bi da
odslika stanje po ovom pitanju.
Ekonomsko stanje ovog preduze}a je
takvo da se ne mo`e sa sigurno{}u
planirati njegova budu}nost. Tehnolo{ka
para je jo{ potrebna preduze}ima
hemijske industrije, kao npr. «Duga»,
klanicama itd. Iako bi proizvodnja
tehnolo{ke pare iz kogenerativnog
postrojenja omogu}ila njegov rad i u
letnjem periodu, za sada nije u prvom
planu.
[142]
Mo`da bi bilo dobro samo napomenuti i
hla|enje koje bi, u nekom relativno
du`em periodu, moglo da postane
sastavni deo rada JKP Beogradske
elektrane. Ipak, pitanje je da li bi
kogeneracija bila adekvatna za to.
Ministarstvo rudarstva i energetike
Republike Srbije je, nakon tendera,
potpisalo ugovor sa Parsons Energy and
Chemicals Group Inc iz SAD, o izradi
Studije izvodljivosti izgradnje
kombinovanog postrojenja za
proizvodnju elektri~ne i toplotne
energije na gas u Novom Beogradu, i
ona ove godine treba da bude okon~ana.
6. Uticaj kogenerativnog postrojenja
na Novom Beogradu na `ivotnu
sredinu
Kombinovanom proizvodnjom elektri~ne
i toplotne energije se emisija ugljendioksida i ostalih {tetnih produkata
sagorevanja mo`e drasti~no smanjiti. U
pore|enju sa klasi~nom termoelektranom,
to smanjenje mo`e iznositi i do 30 %, {to
postaje posebno zna~ajno uzimaju}i u
obzir te`nju celog sveta za smanjenje
efekta «staklene ba{te».
Prirodni gas predstavlja ekolo{ki
najpovoljnije konvencionalno gorivo.
Sumpor se odstranjuje pre transporta,
tako da do toplana ili termoelektrana
sti`e gas oslobo|en ovog {tetnog
sastojka. Time se spre~ava stvaranje
sumpor-dioksida i njegov odlazak u
atmosferu. Ovo predstavlja va`nu
prednost gasa, kao energenta, u odnosu
na mazut i ugalj, zbog ~ega i u Beogradu
ve} oko 80 % kapaciteta «Beogradskih
elektrana» radi na gas.
Ukoliko pomenuta Studija izvodljivosti
poka`e opravdanim izgradnju novog
postrojenja, ono }e morati da zadovolji
odre|ene ekolo{ke zahteve. Emisija
ugljen-dioksida, sumpor-dioksida,
azotnih oksida i ~vrstih ~estica mora}e
da bude ispod grani~nih vrednosti.
Ispu{tanje otpadnih voda mora}e da
bude tako|e strogo kontrolisano, a bi}e
preduzete i mere za ubla`avanje
negativnih uticaja na povr{inske i
podzemne vode. Bi}e preduzete i mere
za ubla`avanje buke. U svakom slu~aju,
eventualnoj izgradnji budu}eg
postrojenja predstoja}e ozbiljna procena
uticaja na `ivotnu sredinu, {to je i
zakonska obaveza. Ona je neophodna
tim pre {to se kao lokacija naj~e{}e
pominje krug toplane na Novom
Beogradu, koja se, prakti~no, nalazi u
samom gradu, u blizini naselja,
rekreativnog centra «Ada Ciganlija» i
same reke Save.
energija
7. Zaklju~ak
Posle odustajanja od nastavka izgradnje
toplovoda iz Obrenovca za grejanje
Beograda, potrebno je proceniti budu}e
energetske potrebe, prema pojedinim
vidovima energije i, saglasno
ekonomskoj opravdanosti i ekolo{kim
zahtevima projektovati budu}e izvore.
O~igledno je da postoje}e kogenerativno
postrojenje na Novom Beogradu nije
opravdalo sva o~ekivanja, a ni u
budu}nosti se na njega ne mo`e ra~unati.
Studija koja se izra|uje analizira}e
znatno ve}i kapacitet izvora od
postoje}eg, ~ime se pove}ava i njen
zna~aj. O~i energetske javnosti su uprte
u rezultat ove studije, jer bi, ako bude
kvalitetno ura|ena, njen ishod mogao
su{tinski da uti~e, ne samo na konkretno
pove}anje kapaciteta, ve} i na pravac
budu}eg razvoja energetike u zemlji.
Va`no mesto ima prirodni gas jer bi
zadovoljio zahteve za kvalitetom i
za{titom `ivotne sredine. U toku je
intenziviranje budu}e gasifikacije
Beograda. Ipak, za kori{}enje gasa je
potrebno osmisliti trasu i izgraditi
gasovod pritiska od najmanje 30 bara za
pogon postrojenja. Pri tome treba voditi
ra~una i o blizini gasovoda naseljenim
delovima grada.
U svakom slu~aju, o~ekuje nas
interesantan period u energetskom
razvoju Beograda, koji mo`e doneti i
bitne promene. One moraju da zadovolje
potrebe zemlje i grada, a da istovremeno
budu ekonomski isplative, uz adekvatnu
za{titu `ivotne sredine.
8. Literatura
\aji} N., Zeli} N., Petrovi} M., Potrebe
i mogu}nosti uklju~enja TE-TO «Novi
Beograd» u budu}i toplifikacioni i
gasifikacioni sistem Beograda,
Klimatizacija grejanje hla|enje,
Beograd, 2/1996.
Mesarovi} M., \aji} N., Strategija
privrednog razvoja Republike Srbije do
2010. godine, Ministarstvo za nauku,
tehnologije i razvoj, Beograd, 2002.
Petrovi} M., Gasne turbine i
turbokompresori
Program za izradu plana generalne
regulacije za izgradnju gasne mre`e i
objekata u Beogradu, Urbanisti~ki zavod
Beograda, Beograd, 2005.
Revitalizacija TE-TO Novi Beograd,
Energoprojekt-Entel, Beograd, 2002.
Tehni~ka dokumentacija «Energogasa».
Milutin Savi}evi}, dipl. in`., Mihailo Nikoli}, dipl. in`.
JP TENT-Obrenovac,
Bojan Papi}, dipl. in`., Miroslav Crn~evi}, dipl. in`.
Institut "Mihajlo Pupin", Beograd
UDC: 621.311.22.026.45.001.76.004.53 “TENT”(497.11)=861
Modernizacija sistema
za nadzor i upravljanje
bloka TE "Nikola Tesla"
A2 - 210MW
Rezime
Prikazani su osnovni rezultati modernizacije, obim izvedenih radova i isporu~ene
opreme sistema za nadzor i upravljanje VIEW T/POWER , koju je realizovao
Institut „Mihajlo Pupin“ - Automatika, Beograd u periodu obavljenih adaptacija
elektrofiltera i kapitalnog remonta bloka TENT A2 snage 210 MW.
Abstract
The paper describes modernization, with details on design solutions, the scope of
delivered equipment and executed works on reconstruction of measurement and
control system of block A2 in thermal power plant „Nikola Tesla“, with installed
power of 210 MW, which was done by Institute „Mihajlo Pupin“ during the capital
reconstruction of the power plant.
Uvod
Razlozi za modernizaciju
U okviru projektovane i planirane
rehabilitacije i modernizacije postrojenja
Javnog preduze}a Termoelektrane
"Nikola Tesla" - Obrenovac, u pro{loj
2005. godini, u periodu od 06. juna do
06. novembra, vrlo uspe{no su obavljeni
adaptacija elektrofiltera , kojom se
emisija ~vrstih ~estica lete}eg pepela
svodi na evropski standard od ispod 50
miligrama po kubnom metru dimnih
gasova, obavljeni su radovi kapitalnog
remonta i radovi modernizacije sistema
nadzora i upravljanja radom bloka A2.
Sistemi za regulaciju i upravljanje radom
blokova A1 i A2 u TENT - Obrenovac
projektovani su i ugra|eni pre vi{e od 30
godina, odnosno jo{ prilikom gradnje
ovih blokova. Poznato je da se glavna
oprema elektrana projektuje i ugra|uje
za maksimalni radni vek od 300.000
radnih sati, odnosno za oko 40 godina
rada, a da opreme merenja, regulacije i
upravljanja zastarevaju posle 15 godina.
Posle 15 godina rada i kori{}enja
opreme MRU nabavka nephodnih
rezervnih delova postaje kriti~na prakti~no nemogu}a. Taj problem se
pojavljivao i u TE "Nikola Tesla", pa su
pojedini ure|aji opreme MRU
isklju~ivani ili zamenjivani novim i
savremenim ure|ajima.
Planirano vreme zastoja u radu ovog
bloka, potrebno za obavljanje radova na
adaptaciji elektrofiltera i kapitalnog
remonta i stanje opreme MRU ovog
bloka bili su osnovni razlozi za ugradnju
nove savremene opreme.
Savremeni ra~unarski sistemi nadzora i
upravljanja termoblokovima imaju
zna~ajne i vi{estruke prednosti u odnosu
Posle veoma uspe{ne zamene starog,
prvobitno ugra|enog sistema za
regulaciju i upravljanje radom sistema
bloka 125 MW u TE „Morava“ u
Svilajncu, specijalisti preduze}a „IMP Automatika“ - Instituta „Mihajlo Pupin“
iz Beograda, u saradnji sa stru~njacima
Termoelektrane „Nikola Tesla“ iz
Obrenovca, vrlo uspe{no su izvr{ili jo{
jednu rekonstrukciju postoje}eg i
ugradnju novog kompjuterskog sistema
DCS (Digital Control System) VIEW
T/POWER za nadzor i upravljanje na
bloku A2 u TENT - Obrenovac.
[143]
energija
na klasi~ne sisteme, gra|ene
sedamdesetih godina pro{log veka.
Savremena oprema DCS omogu}uje
pouzdanija merenja, pobolj{anu
regulaciju i ve}u automatizaciju
upravljanja blokom. Pored toga
obezbe|uje se ve}a sigurnost i
pouzdanost u radu, optimizacija procesa,
pove}ana efikasnost i fleksibilnost u
radu, kra}e vreme startovanja i
zaustavljanja, br`e lociranje, kao i lak{e
i br`e otklanjanje kvarova. Ove
prednosti smanjuju operativne pogonske
tro{kove, ~ime se pove}ava ukupna
ekonomi~nost bloka, a potrebna
investiciona ulaganja u modernizaciju
~ine potpuno opravdanim.
Kompjutersko pra}enje i arhiviranje svih
pogonskih podataka i njihov lak,
numeri~ki i dijagramski prikaz trenda
promena u odre|enom vremenskom
periodu, predstavljaju pouzdanu podlogu
za prora~un i odre|ivanje preostalog
radnog veka vitalnih, visoko optere}enih,
komponenti glavne opreme bloka.
Ovi podaci o stanju vitalnih komponenti
opreme omogu}avaju prilago|avanje re`ima
rada i pogonskih parametara optere}enja
bloka i odre|ivanje obima remontnih radova
i tro{kova odr`avanja, ~ime se pove}ava
ukupna bezbednost u pogonu.
To su sve uobi~ajeni razlozi za pristupanje
modernizaciji projektnih re{enja i ugradnji
savremene i pouzdane opreme i na bloku
TENT-A2 snage 210 MW.
Projektna re{enja
Na osnovu detaljnog pregleda postoje}e
projektne i pogonske dokumentacije
izvr{eno je sagledavanje i data ocena
postoje}eg stanja opreme. Na osnovu
toga ura|eni su:
z Projekat adaptacije i modernizacije
sistema merenja i regulacije;
z Projekat upravljanja i regulacije po
funkcionalnim grupama;
z Ra~unarski regulacioni i upravlja~ki
program (VIEW T/POWER)
Prema izra|enim i, sa stru~njacima TE
„Nikola Tesla“ usagla{enim i
prihva}enim projektnim re{enjima,
proiza{la je blok {ema mernoregulacionog i upravlja~kog sistema
bloka A2 u TENT-u (slika 1).
Projektovano je tako|e da se
novoprojektovani i izvedeni sistem
nadzora i upravljanja blokom A2 pove`e
sa postoje}im data loger sistemom cele
TENT-A i da se daljinski sistem
upravljanja sopstvenom potro{njom
blokova A1 i A2 tako|e pove`e sa
novim sistemom nadzora i upravljanja
blokom A2.
Izvedeni radovi
U okviru projektovane modernizacije
izvedeni su slede}i radovi:
z Snimanje postoje}eg stanja i analiza
postoje}e dokumentacije
z Izrada Elektro-projekta adaptacije
merenja i regulacije
Slika 1 Blok {ema merno-regulacionog i upravlja~kog sistema u TENT A2
[144]
Izrada projekta upravljanja i regulacije
po funkcionalnim grupama
z Izrada regulacionog i upravlja~kog
softvera
z Izrada hardvera DCS-a (ATLAS MAX
programabilni kontroleri)
z Zamena postoje}eg regulacionog i
upravlja~kog sistema novim,
ra~unarski baziranim mernoregulacionim sistemom (DCS)
SCADA VIEW T/POWER
z Zamena upravljanja hidrauli~kim
turbinskim regulatorom i uklju~enje
regulatora u regulaciju brzine, pritiska
ispred turbine i snage turboagregata
z Zamena o{te}enih signalnih i
komandnih kablova i postavljanje
novih kablova po novim, bezbednijim
kablovskim trasama
z Dodavanje novih pretvara~a i pogona
u cilju podizanja pouzdanosti i
raspolo`ivosti sistema i pove}anja
stepena automatizacije bloka
z Uvo|enje daljinskog sistema
upravljanja na sopstvenoj potro{nji
bloka A2 i bloka A1 i uklju~enje u
DCS
z Optimizacija svih regulacionih krugova
z Izrada kona~ne tehni~ke dokumentacije
z Obuka
z
Ugra|ena oprema
Proizvedeno je i ugra|eno 16
programabilnih kontrolera ATLAS MAX, mre`a od 9 ra~unara (2 servera:
radni i rezervni, 6 radnih stanica
energija
namenjenih rukovaocima i jedna
in`enjerska stanica sistem in`enjera.
Prezentacija podataka osim na
monitorima se obavlja i preko 4 velika
zidna TFT monitora dijagonale 50 in~a.
Izvr{ena je zamena o{te}enih signalnih i
komandnih kablova i postavljanje novih
kablova po novim, bezbednijim,
kablovskim trasama ukupne du`ine od
oko 120 kilometara.
Ugra|enom opremom i novopostavljenom
ra~unarskom mre`om obezbe|uje se
prijem i obrada:
3190
digitalnih ulaznih signala
1520
digitalnih izlaznih signala
1180
analognih ulaznih signala
13
analognih izlaznih signala
Na instaliranim procesnim kontrolerima
izvr{ava se aplikativni softver koji
upravlja celokupnom opremom bloka,
grupisanom u oko 30 funkcionalnih
grupa. U sistemu postoji oko 130
regulacionih izvr{nih elemenata i isto
toliko regulacionih petlji. Instalirani
sistem upravljanja i regulacije
obezbe|uje automatsko startovanje svih
funkcionalnih celina i automatski rad
podsistema bloka, kao i bloka u celini.
Nakon pu{tanja u pogon,
sinhronizacijom na mre`u EES-a, rad
bloka A2 - 210 MW u Obrenovcu odvija
se normalno i pouzdano od 06.11.2005.
godine.
Ugra|ena upravlja~ka oprema
programirana je da omogu}i realizaciju
mnogih vrlo zna~ajnih funkcija.
Obezbe|uje pra}enje u realnom vremenu
svih pogonskih podataka, njihovo
arhiviranje i, na jednostavan zahtev,
njihov numeri~ki i dijagramski prikaz
trenda promena u odre|enom
vremenskom intervalu. Ovi podaci
predstavljaju vrlo pouzdanu podlogu za
prora~un i odre|ivanje preostalog radnog
veka vitalnih delova opreme bloka.
Ugra|enim sistemom nadzora i
upravljanja predvi|eno je dupliranje
kriti~nih signala iz procesa. Svi ra~unari
u sistemu povezani su u redundantnu
ra~unarsku mre`u. Ovim ugra|enim
sistemom pove}ana je mogu}nost brzog
otkrivanja kvarova primarne - osnovne
opreme i ure|aja bloka, pove}ana je
bezbednost rada, a vrlo kvalitetna
regulacija omogu}ava rad bloka
prakti~no projektovanim parametrima,
~ime se pobolj{ava energetska efikasnost
i pove}ava ekonomi~nost rada bloka.
Posebno je zna~ajno ista}i da je, u
nedostatku finansijskih sredstava,
izostala ugradnja turbinskog regulatora
nekog od vode}ih svetskih proizvo|a~a.
Umesto toga, Institut „Mihajlo Pupin“ je
prvi put dobio i iskoristio {ansu da u
sistem uklju~i i upravljanje turbinom. Za
Slika 2 Prethodni izgled komande bloka
Slika 3 Novi izgled komande bloka
te potrebe je instaliran poseban PLC u
potpuno redundantnoj konfiguraciji koji,
preko postoje}eg hidrauli~kog sistema
upravljanja, turbinu vodi u potpuno
automatskom re`imu. Primenjena
oprema i algoritam obezbe|uje da blok
radi u svim re`imima:
z u re`imu odr`anja brzine, dok je blok
van mre`e,
z u re`imu odr`anja konstantnog pritiska
ispred turbine (turbina prati kotao),
z u re`imu odr`anja konstantne snage
(kotao prati turbinu).
[145]
Realizacija sistema upravljanja turbinom
je otvorila novi pravac i omogu}ila da
Institut napravi prodor u do sada ne
diranu oblast specijalizovanih sistema za
upravljanje turbinama, kako u oblasti
turboagregata tako i u oblasti
hidroagregata.
Zaklju~ak
Novi DCS sistem obavlja procesne i
nadzorne operacije, a rezultati
akviziranih i arhiviranih podataka se
koriste u funkcijama procesnog
energija
menad`menta (analiza, planiranje i sl).
Implementirani DCS sistem obezbe|uje
pravovremenu preventivnu analizu
funkcionisanja glavne tehnolo{ke
opreme u cilju spre~avanja iznenadnih
te`ih kvarova. Lakom i brzom
detekcijom uzroka neregularnog rada
ubrzava se detekcija nastalih kvarova na
opremi, {to za posledicu ima
ekonomi~nije odr`avanje bloka.
Mogu}nostima nadogradnje novog
sistema obezbe|uje se pro{irivost
funkcija na druge podsistema i pogone,
koji sada nisu u re`imu daljinskog i
automatskog upravljanja i regulacije.
Nove tehnologije upravljanja i regulacije
obezbe|uju mogu}nost uklju~enja bloka
u sistem dispe~erskog upravljanja i
primarne i sekundarne regulacije.
Tako|e, novi sistem obezbe|uje
integraciju u tehni~ki informacioni
sistem TENT-a kao i u tehni~ki
informacioni sistem EPS-a.
Stru~njaci i specijalisti preduze}a IMP Automatika i JP Termoelektrane „Nikola
Tesla,“ realizacijom ovog projekta, jo{
jednom su dokazali da udru`eno doma}e
znanje i tehnologija mogu uspe{no da
re{avaju najslo`enije tehni~ke zadatke i
da se ravnopravno uklju~e u
me|unarodno tr`i{te te uspe{no
konkuri{u poznatim svetskim firmama u
ovoj oblasti. Doma}a energetika i
industrija dobili su u Institutu „Mihajlo
Pupin“- Automatika iz Beograda
pouzdanog, sada ve} referentnog
partnera za budu}u modernizaciju svojih
postrojenja i kompjutersko vo|enje
slo`enih energetskih i industrijskih
procesa.
Dr Ljubinka Rajakovi}, mr Dragana ^i~kari}
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Beograd
Dr Vera [[email protected]~i}, mr Gordana Baki}
Ma{inski fakultet, Beograd
Mr Vladana Rajakovi}, mr Milo{ \uki}
Gra|evinski fakultet , Beograd
UDC: 621.311.22 : 620.193.5=861
Korozija u ciklusu
voda-para u termoenergetskim
postrojenjima
Rezime
U ovom radu su razmotreni procesi pripreme vode i re`imi rada u ciklusu vodapara termoenergetskih postrojenja. Stvaranje taloga na kriti~nim mestima sistema
voda-para sni`ava ekonomi~nost rada TE, a pri ve}im naslagama dolazi do
o{te}enja i opasnih havarija. Radi spre~avanja procesa korozije neophodno je,
pored ugradnje materijala visokog kvaliteta, proizvesti i odr`avati visok kvalitet
radnog medijuma: vode i pare.
Corrosion in the water-steam cycle in thermal-power plants
The deposit formation on critical points of water-steam cycle reduces the
economical aspect of TPP operation whereas in occasion of greater deposits
damages and endangers outages (breakdowns) occur. For the corrosion reduction
beside the implementation of high-quality material, the production and the
maintenance of the high-quality of the working media: water and steam, is
necessary.
Uvod
Niska cena struje predstavlja osnovni cilj
u proizvodnji energije, a da bi to bilo i
ostvareno neophodno je, izme|u ostalog,
obezbediti i niske tro{kove odr`avanja.
Pojava incidentnih zastoja na
termoelektranama, usled kompleksnosti
sistema, uti~e na tro{kove odr`avanja.
Iskustvo pokazuje da su otkazi usled
problema sa korozijom, veoma zna~ajni,
a statistika na svetskom nivou pra}enih
incidentnih zastoja ukazuje da su
o{te}enja usled korozije zastupljena ~ak
sa 33%. Prema nepotpunim statisti~kim
podacima, kod nas je to stanje daleko
akutnije i incidentni zastoji usled
korozije prevazilaze cifru od 50 %.
Pri razmatranju procesa korozije u svim
komponentama termoenergetskih
postrojenja treba imati u vidu da su
postrojenja konstrukciono razli~ito
re{ena i da se sistem sastoji od velikog
broja razli~itih komponenti, da se u
komponentama nalaze razli~iti radni
medijumi (gasovi, para, voda), da se
[146]
vodeni re`im odr`ava na razli~ite na~ine,
da su komponente izlo`ene dejstvu
razli~itih eksploatacionih parametara, da
su delovi sistema izra|eni od razli~itih
materijala u zavisnosti od konstrukcionih
zahteva i da se na~ini monta`e sistema
razlikuju. Veliki uticaj na pojavu i
brzinu odvijanja korozionih procesa
imaju konstrukcija i hidrodinamika
ispariva~kog sistema, re`im klju~anja,
kao i odr`avanje vodenog re`ima.
Korozija, Klasifikacija korozije
Pod korozijom metala podrazumeva se
razaranje metala usled hemijskog ili
elektrohemijskog dejstva spolja{nje
sredine, pri ~emu metal/komponenta
legure prelazi u oksidno (jonsko) stanje.
Kao rezultat odvijanja ovog procesa
dolazi do postepenog, a ~esto i naglog
gubitka osnovne funkcije elemenata
sistema ili sistema u celini.
Korozija ima vi{e pojavnih oblika, a u
literaturi se sre}u razli~ite klasifikacije.
Iako se u literaturi mo`e na}i podela na
nisko i visokotemperaturnu koroziju,
energija
Slika 1 ^inioci koji uti~u na pojavu korozije
hemijsku (koja se poslednjih godina
naziva i oksidaciona) i elektrohemijsku
koroziju, vla`nu i suvu koroziju,
erozionu koroziju, freting koroziju i
radijacionu koroziju, {to predstavlja
klasifikaciju po mehanizmu i uslovima
odvijanja, ipak je dominantniji pristup u
klasifikaciji prema rasprostranjenosti i
pojavnom obliku o{te}enja (vrstama
o{te}enja) metala, tako da se pre svega
razlikuju op{ta i lokalna korozija, a
zatim piting korozija, naponska korozija
(koroziono rasprskavanje) i selektivna
korozija.
Navedene mogu}e klasifikacije
korozionih procesa u zavisnosti od
uzroka pojave korozije i oblika o{te}enja
su nepotpune i nedovoljno precizne, {to
se u nau~noj literaturi obja{njava
odsustvom jedinstvene klasifikacije i
nomenklature korozionih procesa.
Naime, nekada naziv korozionog
procesa odra`ava uzrok njegove pojave
(npr. kausti~na krtost), a nekada rezultat
njegovog odvijanja (npr. interkristalna
naponska korozija), s tim {to treba ista}i
da se u navedenim primerima radi o
jednom istom korozionom procesu.
Slika 2 [ematski prikaz ~inilaca koji uti~u na izbor
odgovaraju}eg konstrukcionog materijala
su stvoreni uslovi, zavisno od u~estalosti
promena optere}enja, za pojavu
naponske korozije i korozionog zamora.
Otpornost na koroziju nekog materijala
zavisi od mnogo ~inilaca i predstavlja
jedan od obaveznih ulaznih podataka pri
izboru odgovaraju}eg konstrukcionog
materijala, {to je {ematski prikazano na
slici 2.
Razli~iti pojavni oblici korozionih
o{te}enja, nezavisno od uzroka i mesta
nastanka, prikazani su na slici 3.
Slika 3
U zavisnosti od korozionog agensa i
uslova u kojima se korozija odigrava,
korozija mo`e da bude: korozija u
neelektrolitima (korozija u gasovima i
parama pri visokoj temperaturi) i
korozija u elektrolitima (atmosferska u
gasovima i pari, kao i u rastvorima soli,
kiselina, zemlji{tu). Korozija u
neelektrolitima predstavlja hemijsku
vrstu korozije, a korozija u elektrolitima
je elektrohemijska korozija. Gasna
korozija metala i legura se odigrava pri
povi{enim temperaturama pod dejstvom
Razli~iti pojavni oblici korozionih o{te}enja
^inioci koji uti~u na pojavu
korozije
^inioci koji uti~u na pojavu korozije kod
komponenti termoenergetskih postrojenja
su {ematski prikazani na slici 1. To su:
z sastav, kvalitet radnog medijuma i
uslovi rada (pritisak, temperatura,
brzina protoka),
z ugra|eni materijal, kvalitet i struktura, i
z termomehani~ki naponi kojima je
materijal izlo`en.
Nepovoljne kombinacije dva navedena
~inioca, materijal - radna sredina,
izazivaju pojavu i odvijanje korozionih
procesa. Ukoliko pri tome u sistemu
deluju i termomehani~ki naponi, ve}i od
predvi|enih, odnosno dozvoljenih, onda
a - ravnomerna korozija; b - neravnomerna korozija; c - selektivna korozija; d - kraterska korozija; e jami~asta korozija; f - ta~kasta korozija; g - prodorna korozija; h - u vidu o{trice; i - u vidu prslina; j interkristalna korozija; k - potpovr{inska korozija, l - slojevita korozija.
[147]
energija
tipovima naj~e{}ih
korozionih procesa.
Tok radnog fluida obuhvata
PO MEHANIZMIMA I USLOVIMA ODVIJANJA
cevni sistem kotla i
KOROZIJA USLOVLJENA
ELEKTROHEMIJSKA
HEMIJSKA KOROZIJA
turbinsko postrojenje sa
MEHANI^KIM
KOROZIJA (EH)
(H)
poveznim cevovodima, s
DEJSTVOM
tim {to se po toku menjaju
Rezultat stvaranja i delovanja
Rezultat hemijske
z EROZIONA KOROZIJA
parametri (pritisak,
mikrogalvanskih (korozionih)
reakcije izme|u metala i
kao rezultat erozionog
elemenata na granici metal –radna radne sredine, kada
dejstva korozione sredine
temperatura i vla`nost pare).
z FRETING KOROZIJA
sredina, kada je radna sredina
radna sredina nije
Agresivnost radnog fluida
Kao rezultat me|usobnog
elektrolit.
elektrolit.
zavisi od kvaliteta napojne i
„tarenja” dve metalne
• KISEONI^NA
kotlovske vode. Na kvalitet
povr{ine u prisustvu radne
• HLORIDNA
vode se mo`e uticati pa se
sredine
• KAUSTI^NA
taj problem uspe{no re{ava.
z KAVITACIONA
Uz uslov da je hemijska
• AMONIJA^NA
KOROZIJA
priprema vode
UZ SADEJSTVO
kao rezultat pojave
zadovoljavaju}a, kao izvor i
TERMOMEHANI^KIH
lokalnog udubljivanja
mesto najizlo`enije koroziji
NAPONA, (PROMENLJIVIH /
metala usled proticanja
je kondenzator. U
ZATEZNIH)
radnog fluida i delovanja
kondenzatoru mogu da budu
• KOROZIONI ZAMOR
korozionih agenasa
prisutne ~estice ~vrste faze,
• NAPONSKA KOROZIJA
kao i voda sa pove}anim
ISTOVREMENO ODVIJANJE EH I EH/H KOROZIJE SA
sadr`ajem soli i kiseonika.
U^E[]EM ATOMSKOG VODONOKA
^estice ~vrste faze izazivaju
• VODONI^NA KOROZIJA
eroziju kondenzatorskih
PO STEPENU RASPROSTRANJENOSTI
cevi usled ~ega se kroz
OP[TA KOROZIJA (EH / H)
LOKALNA KOROZIJA
sistem, strujnim tokom
• PAROVODENA, SA RAVNOMERNIM
• PAROVODENA, PITING
radnog fluida, sa rastvornim
STANJENJEM ZIDA CEVI
• KISELINSKA, PITING
solima raznose i ~estice
• BAZNA (FOSFATNI [email protected])
• KOROZIJA U ZAZORIMA
bakra i cinka. Dodatnu
• KISELINSKA (SLABO BAZNI [email protected]) • INTERKRISTALNA /
opasnost predstavljaju i
• OP[TA KOROZIJA NAPREGNUTOG
TRANSKRISTALNA KOROZIJA
situacije kada u
METALA
(RAZLI^ITIH UZROKA)
kondenzatorski sistem, zbog
• U ZAZORIMA
curenja cevi, dospevaju
PO POJAVNOM OBLIKU
kiseli sastojci, naj~e{}e sa
PITING KOROZIJA
INTERKRISTALNA
strane rashladne vode, koji
SELEKTIVNA KOROZIJA
(EH/H)
KOROZIJA
se tako|e raznose po celom
U vidu rupica, jamica i
U vidu prslina koje se prostiru
Razli~iti pojavni oblici
traktu. Na ovaj na~in su
kratera.
interkristalno, a koje su
zbog:
stvoreni uslovi za pojavu
posledica:
• KISEONI^NA
• RASTVARANJA
korozije i u delovima
• KAUSTI^NE KRTOSTI
STRUKTURNE
• HLORIDNA
parnog trakta.
KOMPONENTE
• VODONI^NE KRTOSTI
• KISEONI^NA POD
Na slici 5 prikazan je
METALA KOJA JE
NASLAGAMA
• NAPONSKE KOROZIJE
karakteristi~an
izgled
MANJE
•
KOROZIONOG ZAMORA
unutra{nje povr{ine uzorka
TERMODINAMI^KI
• SENZITIZACIJE
izlazne zone pregreja~a pare
STABILNA.
PP1-2 (donja polovina cevi
PO VREMENU ODVIJANJA
- strana okrenuta direktnom
TOKOM EKSPLOATACIJE
U ZASTOJU
dejstvu dimnih gasova)
Svi navedeni oblici
• KISEONI^NA, KRATERSKA
Posebno je va`no ista}i da
• FEROJONSKA, KRATERSKA
se pri odre|enim uslovima
rada
mogu
da
stvore naslage na
kiseonika, hlora, hlorovodonika,
korozionih procesa i pojava, u tabeli 1
unutra{njim
povr{inama
cevi, posebno
sumpor-dioksida. Gasna korozija je
dat je kondenzovan prikaz.
kod
ispariva~kog
sistema
kotlova sa
izra`ena u industrijskim postrojenjima,
Korozioni
procesi
i
pojave
u
prinudnom
i
prirodnom
cirkulacijom
kakva su termoenergetska postrojenja,
termoenergetskim postrojenjima
podkriti~nih parametara.
koja rade na povi{enim temperaturama i
Faktori koji uti~u na pojavu naslaga na
Osnovne komponente termoenergetskog
pritiscima.
unutra{njoj povr{ini za razmenu toplote
postrojenja su: 1) Zagreja~i vode niskog
Neophodni ~inioci za odvijanje procesa
~ije je prisustvo neophodno da bi do{lo
i
visokog
pritiska,
2)
Rezervoari
napojne
korozije su materijal i radna sredina.
do korozionog dejstva, su:
vode
(me{ni
zagreja~),
3)
Napojne
Radna sredina, karakteristi~na za
pumpe,
4)
Cevni
sistem
kotla,
5)
z rastvorene ~vrste primese i soli
termoenergetska postrojenja je razli~ita u
Hladnjaci, 6) Turbina i 7) Kondenzatori.
prisutne u kotlovskoj vodi,
glavnim strujnim tokovima, kao {to su
U tabeli 2 i na slici 4 su prikazane
z korozioni produkti nastali u
tok dimnih gasova, tok radnog fluida i
osnovne komponente postrojenja sa tri
vankotlovskom delu postrojenja koji
tok rashladne vode.
su dospeli u napojnu vodu,
glavna strujna toka i sa nazna~enim
Zbog velike raznolikosti u klasifikaciji
Tabela 1 Klasifikacija korozionih procesa i pojava
[148]
energija
Tabela 2 Osnovni vidovi korozionih razaranja glavnih komponenti sistema
Komponenta TE sistema
Vrsta korozionog dejstva
•
•
Naponska korozija
Piting korozija cevnog
sistema
Rezervoari napojne vode
(me{ni zagreja~)
•
•
•
Naponska korozija
Niskocikli~ni korozioni zamor zavarenih spojeva
Kiseoni~na korozija
Napojne pumpe
•
Korozioni zamor vratila
•
•
•
•
Piting korozija
Naponska korozija
Eroziona korozija
Zaustavna korozija
Zagreja~i vode niskog i
visokog pritiska
Cevni sistem kotla
Hladnjaci
Turbina
Kondenzatori
•
•
Eroziona korozija
Kiseoni~na korozija
•
•
•
•
•
•
•
Kraterska korozija
Kausti~na korozija
Kiselinska korozija
Korozija pod
naslagama
Vodoni~na korozija, primarno kod ispariva~kog dela
Galvanska korozija, primarno kod ispariva~kog dela
Visokotemperaturska korozija sa gasne strane
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Hemijska korozija
Naponska korozija
Eroziona korozija
Erozija i eroziona korozija, primarno kod lopatica TNP
Niskocikli~ni korozioni zamor, primarno kod lopatica TNP
Naponska korozija u zoni oja~avanja lopatica
Piting korozija i prsline diskova
Piting korozija i niskocikli~ni zamor rotora
Naponska korozija generatorskog prstena
Kausti~na korozija
•
•
•
Naponska korozija
Eroziona korozija
Amonija~na korozija
•
•
•
Korozioni zamor
Piting korozija
Op{ta korozija
ne~isto}e koje dospevaju u
cevni sistem kotla sa
povratnim kondenzatom i
z ne~isto}e u kotlovskoj
vodi usled curenja
kondenzatorskih cevi.
Na lokalni porast naslaga na
unutra{njim povr{inama
kotlovskih cevi, sa aspekta
konstrukcionih karakteristika
i toplotnog optere}enja,
uti~u slede}i faktori:
z zone sa izrazitim
toplotnim optere}enjem,
z zone u kojima se javlja
kriza klju~anja i
z cevi sa smanjenim
protokom.
Kod elektrana na ~vrsto
gorivo koncentracija
ne~isto}a u radnom fluidu se
odr`ava ispod odre|ene
granice, da bi se spre~ilo
pove}ano talo`enje prirodnih
ne~isto}a iz vode odnosno
talo`enje korozionih
produkata.
Koncentracija soli u
grani~nom sloju uz povr{inu
metala bi}e utoliko ve}a
ukoliko je ve}i toplotni fluks
i ukoliko je manja latentna
toplota isparavanja tj. {to je
ve}i pritisak pare.
Oboga}ivanje grani~nog
z
Slika 4 [ematski prikaz osnovnih komponenti TE postrojenja sa nazna~enim tipovima naj~e{}ih korozionih procesa
[149]
energija
Slika 5 Izgled unutra{nje povr{ine uzorka izlazne zone
pregreja~a pare PP1-2 (donja polovina cevi-strana
okrenuta direktnom dejstvu dimnih gasova)
smanjuje
proizvodne
kapacitete,
zna~ajno
poskupljuje
njeno
odr`avanje,
uzrokuje
zastoje u radu,
havarije i
nesre}e. Vrlo
~esto su {tete
od korozije
nesagledive,
ne samo sa
aspekta
pouzdanosti i
efikasnosti
nekog postrojenja, ve} i sa ekonomskog
aspekta. Nesagledivost veli~ine {tete sa
ekonomskog aspekta proizilazi iz
~injenice da se naj~e{}e odre|uju samo,
i to pribli`no, direktne {tete od korozije,
{to je samo jedna strana gubitaka.
Elementi vi{ka tro{kova nastalih usled
korozije, na nivou ekonomije jedne
zemlje su prikazani u tabeli 3, odakle
proizilazi da direktne {tete od korozije
~ine samo manji deo od ukupnih
tro{kova nastalih usled korozionog
propadanja i gubitaka funkcije
metala/postrojenja/opreme.
Tabela 3 Podela tro{kovnih vi{kova
(tro{ak iznad optimalnog rada ure|aja)
nastalih usled korozije
Korozija, kao vid razaranja materijala, i
danas, bez obzira na stepen razvoja
nauke i tehnike, predstavlja zna~ajan
industrijski problem. Da bi se ovaj
problem re{io neophodno je poznavanje
velikog broja razli~itih nau~nih
disciplina, a to u su{tini zna~i timski rad
velikog broja nau~nika i stru~njaka - od
hemi~ara, fizikohemi~ara, stru~njaka
razli~itih tehni~kih profila do
konstruktora. Kao i kod svih
konstrukcija, korozija je prisutna,
prakti~no, i kod svih komponenti
termoenergetskih postrojenja, i to u
zna~ajnom stepenu, a u funkciji je
njihovih specifi~nih eksploatacionih
parametara, uz uslov da su ostali
mogu}i ~inioci (materijal, izrada,
optere}enje…) pravilno izabrani.
Korozija je nepovratan proces koji ne
predstavlja samo veliki ekonomski
problem ve} mo`e da ima i katastrofalne
posledice. Neophodno je ostvariti
ozbiljan pristup u sagledavanju stepena
korozije, neophodno je pra}enje bitnih
parametara radne sredine i stalna
kontrola, {to mo`e da doprinese
ubla`avanju efekata korozije. ^injenica
je da se racionalnom primenom
savremenih za{titnih metoda na svaki
ulo`eni dinar za saniranje korozije {tedi
tri do {est dinara [1-3].
Zaklju~ak
Primaran zadatak u analizi korozije u
termoenergetskim objektima je detaljno
sloja solima i drugim, u vodi,
upoznavanje sa fenomenom korozije u
rastvorenim primesama prouzrokuje da
cilju sistemati~nog nau~nog i stru~nog
se neke od ovih supstanci istalo`e na
pristupa. U radu je dat pregled
povr{ini za razmenu toplote. Zbog toga
korozionih procesa i pojava u
u oblastima cevnog sistema u kojima je
termoenergetskim postrojenjima,
pove}ana koncentracija soli na granici
prikazane su osnovne komponente
metal - voda, dolazi do intenzivnog
postrojenja sa tri glavna strujna toka
stvaranja naslaga na unutra{njim
radnih fluida sa nazna~enim tipovima
povr{inama. Istalo`ene naslage mogu
naj~e{}ih korozionih procesa. Analiza
zna~ajno da povise temperaturu metala
korozionih procesa u ovom i sli~nim
cevi, ali i da uti~u na hidrodinami~ke
radovima, studijama i projektima trebalo
karakteristike cevovoda. U cevima u
bi da uti~u na pove}anje proizvodnje
kojima je iz bilo kog razloga do{lo do
elektri~ne energije pobolj{anjem
smanjenja protoka, usled porasta
tehnolo{kih procesa i unapre|enjem
temperature zida cevi intenzivira se
mera za spre~avanje ili smanjenje
izdvajanje naslaga.
korozije. To se mo`e posti}i pre svega
Tok rashladne vode se pru`a od izvora
izborom kvalitetnog materijala osnovnih
vode do kondenzatora i hladnjaka
komponenti termoenergetskih
generatora. Po{to se rashladna voda
postrojenja, otpornih na koroziju,
hemijski ne priprema, u slu~aju
kontrolom i odr`avanjem visokog
dospevanja u cevni sistem kondenzatora
kvaliteta radnog medijuma i
izaziva koroziju.
odr`avanjem uslova pri kojima su
Ekonomski zna~aj korozije
korozioni procesi minimalno izra`eni.
Ovaj rad deo je projekta iz oblasti
Imaju}i u vidu kompleksnost procesa i
tehnolo{kog razvoja: „Mere i postupci za
mogu}e posledice, jasno je da je
pra}enje i smanjenje korozione
preduslov za pravilnu akciju u smislu
aktivnosti metala u ciklusu voda-para u
odr`avanja i dugotrajne eksploatacije
termoenergetskim postrojenjima”, TR
postrojenja, izme|u ostalog i redovna i
6634, koji je finansiran od strane
sveobuhvatna kontrola korozije, i to ne
Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne
samo sa aspekta postrojenja kao celine i
sredine, EPS-a i TMF-a. Pored
njegove raspolo`ivosti, ve} i sa
izu~avanja procesa korozije u okviru
ekonomskog aspekta.
projekta izu~avaju se tehnolo{ka re{enja
Korozija skra}uje vek trajanja opreme,
za smanjenje korozije u
sistemu voda-para u
Tabela 2 Osnovni vidovi korozionih razaranja glavnih komponenti sistema
termoelektranama (TE) i
Tro{kovni vi{kovi
Tro{kovni vi{kovi
Tro{kovni vi{kovi
termoelektranamausled primarne korozije
usled sekundarne korozije
za za{titu od korozije
toplanama (TETO) EPS-a,
koja bi trebalo da budu
• cena materijala za aktivnu
ugra|ena u preporuke za
• cena konstrukcionog
• smanjena proizvodnja
i pasivnu za{titu
primenu novih tehnologija
materijala, ure|aja
• zastoji u kontinualnoj
• generalne popravke posle
obrade vode.
• cena popravke ure|aja, i
proizvodnji, i
pogonskog zastoja
• cena mera preduzetih u
• reklamacije nekvalitetnih
• cena ure|aja za korozionu
cilju spre~avanja nesre}e
produkata
za{titu, i
• cena radova
[150]
energija
Literatura
[1] Lj. V. Rajakovi}, V. [[email protected]~i},
P. Stefanovi}, Korozija termoenergetskih
postrojenja, Knjiga 1, Codex, Beograd
(2002) ISBN 86-83871-02-9
[2] Lj. V. Rajakovi}, V. [[email protected]~i},
P. Stefanovi}, Korozioni potencijal
vode, Knjiga 2, Codex, Beograd (2002)
ISBN 86-83871-03-7
[3] S. Mladenovi}, Korozija materijala,
TMF, Beograd (1990)
[4] Z. Naunovi}, Diplomski rad, TMF
(2000)
[5] L. Engel, H. Klingele, An Atlas of
Metal Damage, C.H.Verlag, Bon (1981)
[6] R. B. Dooley, W. P. McNaughton,
Boiler Tube Failures: Theory and
Practice, Electric Power Research
Institute, Palo Alto, CA (1997)
[7] V. [ija~ki @erav~i}, M. Radovi}, Z.
Stameni}, D. Milanovi}, G. Baki}, M.
\uki}, M. Mati}: Tipovi korozionih
o{te}enja na komponentama izlo`enim
korozionom ataku kod doma}ih
korozionih postrojenja, Zbornik radova,
Savetovanje Energetika Jugoslavije
1999., Zlatibor, 232-235 (1999)
[8] V. [ija~ki @erav~i}, J. Jovi},
Lj. Gradi{ar, J. ^u~kovi}, Tipovi
korozionih o{te}enja u sistemu vodapara doma}ih TE postrojenja, Tehnika,
75-80 (2000)
[9] V. [ija~ki @erav~i}, M. Radovi},
Z. Stameni}, G. Baki}, M. \uki},
Studija o stanju metala delova
postrojenja TE Kostolac-A, bloka 1,
100MW, kotla 6, sa mi{ljenjem o daljoj
upotrebi komponenti, Ma{inski fakultet,
Beograd (1997)
[10] V. N. Rajakovi}, Lj. V. Rajakovi},
Sprega konvencionalnih i savremenih
metoda za obradu vode od ultra ~istih
do otpadnih, Hem.Ind., 7-8 (2003) 307317
[11] Lj. V. Rajakovi}, J. Kere~ki, Razvoj
analiti~ke kontrole u sistemu voda-para
u termoenergetskijm postrojenjima
sprega, Hem.Ind., 7-8, 318-325 (2003)
[12] D. ^i~kari}, J. ^u~kovi}, Lj.
V.Rajakovi}, Analiza tragova anjona u
sistemu voda-para u termoenergerskim
postrojenjima, Hem. Ind. 59 (1-2) 19-27
(2005)
Tomislav Milanov
Branko Krajinovi}
JP Elektrodistribucija, Beograd
UDC: 621.316.17.025.027.5.001.12(497.11‡20)=861
Perspektiva mre`e 35kV
na sremskom delu
prigradskog konzuma
JP EDB
Rezime
Radom se iznosi rasplet mre`e 35 kV na sremskom delu prigradskog konzuma
javnog preduze}a »Elektrodistribucija-Beograd« (u daljem tekstu JP EDB). Rasplet
je u skladu sa dugoro~nom planskom dokumentacijom iz 1995. godine i predvi|a
najpre izgradnju novih vodova 110 kV koji }e prvih 10 godina biti pod naponom 35
kV; prikazuju se »li~ne karte« naselja sa ciljem da afirmi{u dalju izgradnju TS
35/10 kV i 110/35 kV.
Rad mo`e da bude koristan mladim planerima i energeti~arima kod izrade
dugoro~nih i srednjoro~nih planskih programa za izgradnju elektrodistributivne
mre`e na principu sigurnosti »n-1« i »n-2« (rezervisanje jednostrukih i dvostrukih
incidenata). Ukoliko doprinese dalju izgradnju i dogradnju mre`e 35 kV u
elektrodistributivnim preduze}ima Srbije - dobi}e puni smisao.
Klju~ne re~i: nadzemna mre`a 10 i 35 kV, dugoro~na planska dokumentacija.
Perspective of 35kV Network on One Part of Rural Consumer Area
of EDB
Paper shows 35 kV network solution on one part of rural consumer area of
Belgrade Utility (in further text EDB). This solution is in accordance with long term
planning documents from 1995: building new overhead 110 kV lines which are
going to work under 35 kV voltage first 10 years. Also, paper shows «identity
cards» of villages with purpose to encourage further buliding of substations 35/10
kV and 110/35 kV.
Paper can be useful to young planners and engineers for making long term and
middle term planning documentation for distribution network buliding, taking into
account secure principle «n-1» and «n-2» (reservation of single and double
incidents). It'll have full meaning if it helps further building of 35 kV network in
power companies of Serbia.
Key words: overhead 10 kV and 35 kV network, long term planning documentation.
Uvod
Konzum javnog preduze}a
»Elektrodistribucije Beograd« (u daljem
tekstu JP EDB) prostire se na povr{ini
od cca 2800 km2, sa svojim
{umadijskim, sremskim i banatskim
delom. Na konzumu se danas nalazi vi{e
od 600.000 potro{a~a, sa u~e{}em
potro{a~a u klasi »doma}instva« preko
95%.
Ovim radom bi}e izne{ene
karakteristike elektrodistributivne mre`e
[151]
samo na sremskom delu konzuma - u
op{tinama Novi Beograd i Zemun.
Naime, potro{a~e na op{tini Novi
Beograd, JP EDB napaja elektri~nom
energijom prete`no putem direktne
transformacije 110/10 kV, a potro{a~e
na op{tini Zemun isklju~ivo putem
mre`e 35 kV i TS 110/35 kV i 35/10
kV. Treba napomenuti da se op{tina
Zemun sastoji iz gradskog, prigradskog i
vangradskog dela, sa kablovskom
mre`om 35 kV na gradskom, a
energija
Slika 1 Procentualni padovi napona i Joule-ovi gubici u mre`i sa TS
110/10kV
Slika 2 Procentualni padovi napona i Joule-ovi gubici u gradskoj mre`i sa
TS 110/35 kV i 35/10 kV
Slika 3 Procentualni padovi napona i Joule-ovi gubici u nadzemnoj mre`i
35kV i 10 kV
nadzemnom mre`om 35 kV na
prigradskom i vangradskom delu.
Karakteristike ovakvog napajanja
prikazane su na slici 1 i 2 za gradske
potro{a~e napajanje direktnom
transformacijom 110/10 kV i gradske
potro{a~e napajanje kablovskom
mre`om 35 kV. O~igledno je da su
ukupni procentualni padovi napona i
procentualni Joule-ovi gubici u svim
mre`ama bezmalo identi~ni u ova dva
modela mre`a u uslovima istog
precentualanog optere}ivanja
transformatora. Ovi modeli mre`a su
»ciljni modeli mre`a« i za prigradske i
vangradske potro{a~e u naseljima u
kojima se nalaze TS 110/10 kV ili 35/10
kV. Za naselja napajana nadzemnim
jednosistemskim vodovima 35 kV
du`ine do 5 km ili napajanim
nadzemnim dvosistemskim vodovima 35
kV du`ine do 10 km., ciljne
karakteristike napajanja prikazane su na
slici 3. O~igledno je da nadzemna mre`a
35 kV u uslovima optimalnog tere}enja
stvara procentualne padove napona i
procentualne Joule-ove gubitke do 3%,
{to se mora prihvatiti kao zna~ajna
pogodnost. Mre`a 35 kV se mo`e
optere}ivati i zna~ajnije, a i du`ine
vodova 35 kV mogu biti i ve}e, ali tada
procentualni padovi napona i
procentualni gubici u njoj ne bi trebalo
da budu ve}i od 5%.
I, na kraju ovih uvodnih razmatranja,
treba napomenuti da su simetri~ne
tropolne struje kratkih spojeva u mre`i
10 kV bezmalo dvostruko ve}e u
modelima sa direktnom transformacijom
nego u modelima sa transformacijom
110/35 kV i 35/10 kV. Ovo ne mora da
bude zna~ajna prednost na~ina napajanja
putem mre`e 35 kV, jer struje kratkih
spojeva reda 5 kA i 10 kA stvaraju
po|ednako razorne efekte na elementima
mre`a u slu~aju tropolnog kratkog spoja.
Sada su struje tropolnog kratkog spoja u
mre`i 0,4 kV reda 20 kA i ve}e su nego
u mre`ama 110 kV, 220 kV i 400 kV u
beogradskom elektroenergetskom ~voru.
Zato se dimenzionisanju
elektrodistributivnih mre`a svih napona
u JP poklanja izuzetno velika i du`na
pa`nja.
2. Osnovne performanse
elektrodistributivne mre`e na
sremskom delu prigradskog i
vangradskog konzuma JP EDB
Elektrodistributivne mre`e 110 kV, 35 i
10 kV na sremskom delu prigradskog i
vangradskog konzuma JP EDB napajaju
desetak naselja za koja su u prilo`enoj
tabeli I prikazani statisti~ki pokazatelji o
[152]
[153]
56
8
20
Jakovo
Petrov~i}
Be~men
Dobanovci
20
Batajnica
60
44
Naselje
Boljevci
Povr{ina
katastarske
op{tine
( km2)
1955
1955
1929
1929
1930
1929
Godina
elektrifikacije
OP[TINA ZEMUN
Tabela I
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
2
-
3
890
256
12
3.123
831
5
6.717
1.858
3
4.011
1.090
26
1.357
372
14.567
4.077
1970/71
2
-
7
-
15
-
9
-
4
.-
27
-
1975/76
3
1.130
9
3.175
950
273
21
9.910
4.647
1.256
11
2.290
7.547
2.167
4
1.530
3.974
1.176
18.387
5.239
5.238
47
19.930
2.464
704
1980/81
3
1.130
13
4.815
32
10.660
15
4.670
6
2.410
80
40.680
1985/86
22.962
6.461
6.410
84
40.950
2.975
817
883
10
2.910
4.114
1.225
1.362
17
5.390
7.669
2.181
2.294
37
12.110
5.370
1.424
1.506
17
7.805
1.076
312
337
3
1.130
1990/91
3
1.130
23
11.625
38
15.485
20
6.640
12
3.130
90
48.710
1995/96
29.508
8.672
8.435
94
55.420
3.545
1.046
1098
15
4.190
4.222
1.259
1.398
22
7.130
8.326
2.377
2.415
39
15.525
6.082
1.709
1.709
23
11.625
1.407
416
469
4
1.130
2000/01
Ukupno stanovnika, doma}instava, stanova i TS 10/0,4 kV u godinama popisa
4
1760
25
12.515
40
16.315
22
7.130
15
4.190
99
58.680
2005/06
energija
36
13.960
66
38.050
7
2.660
17
5.780
22
11.210
3.292
899
6
1.570
15
.-
6
-
8
2.450
5
1.690
12.304
3.587
3
-
15
2.258
609
1929
50
Ugrinovci
Sur~in
1929
61
Progar
1930
39
Naselje
Godina
elektrifikacije
Povr{ina
katastarske
op{tine
( km2)
Tabela I
OP[TINA ZEMUN
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
Stanovnika
Doma}instava
Stanova
TS 10/0,4 kV (kom.)
TS 10/0,4 kV (kVA)
1.239
361
2
10.654
3.020
5
-
1.368
416
5
1.690
28
14.720
1.331
406
498
6
2.320
11.698
3.305
3.504
30
17.860
3.923
1.097
1.129
10
4.390
6
2.410
44
22.580
1.532
453
570
7
2.660
14.965
4.381
4.702
46
24.920
7.395
2.140
2.012
20
6.940
1995/96
1990/91
1985/86
1980/81
1975/76
1970/71
Ukupno stanovnika, doma}instava, stanova i TS 10/0,4 kV u godinama popisa
2000/01
2005/06
energija
[154]
ukupnom broju
stanovnika,
doma}instava i
stanova u njima, kao
i kapaciteti u TS
10/0,4 kV. O~igledan
je stalan razvoj
kapaciteta u TS
10/0,4 kV, {to
name}e dostignut
nivo elektrifikacije u
ovim naseljima.
Tako|e, o~igledno je
da JP EDB u
prigradskim i
vangradskim
naseljima izgra|uje
ve}i broj TS 10/0,4
kV ali snage 250
kVA - ~ime je
zna~ajno skra}ena
mre`a 0,4 kV i
redukovani padovi
napona u njoj. Ovaj
stil igradnje TS
10/0,4 kV i mre`e
0,4 kV je jo{
zna~ajnije izra`en na
{umadijskom delu
vangradskog
konzuma JP EDB.
Naselja na sremskom
delu prigradskog i
vangradskog
konzuma JP EDB
napajaju elektri~nom
energijom 7 TS
35/10 kV u njima,
pri ~emu svaka TS
ima pored jednog
napojnog voda 35
kV jo{ jedan ili ~ak i
dva rezervna voda 35
kV. Na taj na~in je
rezerviran tzv.
jednostruki kvar u
mre`i 35 kV a kod 3
TS 35/10 kV ~ak i
dvostruki. Sve TS
35/10 kV imaju dva
energetska
transformatora
nazivne snage 8
MVA ili 12,5 mvA;
izuzetak su tri TS
35/10 kV kod kojih
se, posle izgradnje
TS 110/35 kV
Sur~in, o~ekuje
dogradnja i drugog
energetskog
transformatora 35/10
kV. Vodovi 35 kV su du`ina od 5-7 km
izuzev za jednu TS koja se napaja
putem dva jednosistemska voda 35 kV
du`ine preko 20 km. Sa izgadnjom
perspektivne TS 110/35 kV Sur~in bi}e
zna~ajno redukovane du`ine vodova 35
kV i najudaljenija TS 35/10 kV }e biti
napajana putem dva dalekovoda 35 kV
du`ine do 10 km.
3. Perspektivne mre`e na
sremskom delu prigradskog i
vangradskog dela konzuma JP
EDB
Ve} je napomenuto da se na sremskom
delu vangradskog konzuma JP EDB
o~ekuje izgrdnja TS 110/35 kV Sur~in;
tako|e, perspektivni objekti su i TS
35/10 kV Jakovo i Be~men. Osnovne
karakteristike dosada{njeg i
perspektivnog konzuma ovih TS su
prikazane u tabelama II, III i IV.
Ovi objekti su predvi|eni za izgradnju
do 2010. godine eventualno do 2015.
Me|utim, analiza mre`e 35 kV i 10 kV
na ovom delu konzuma JP EDB putem
programskog paketa francuske
elektroprivrede - PRAO, otvorena je
mogu}nost da se perspektivni
dvosistemski vod 110 kV uvede u te`i{te
potro{nje do naselja Sur~in, i da jo{
barem 10 godina bude pod naponom 35
kV. Na taj na~in bi se “odlo`ila
izgradnja” TS 110/35 kV Sur~in, a ne{to
ve}i Joule-ovi gubici i tro{kovi usled
neisporu~ene elektri~ne energije
potro{a~ima u slu~aju jednostrukog
kvara nisu jo{ uvek relevantni da
zahtevaju brzu izgradnju TS 110/35 kV
Sur~in. Na taj na~in “dobilo bi se u
vremenu” potrebnom za hitnu izgradnju
nekoliko TS 110/10 kV i 110/35 kV na
drugim mikroreonima konzuma JP EDB.
Na ovaj na~in bi bio rezervisan u svim
mogu}im slu~ajevima jednostruki kvar
u mre`i 35 kV, pa ~ak i dvostruki kvar u
mre`i35 kV kod TS 35/10 kV sa ukupno
tri napojna i rezervna voda 35 kV.
Perspektivna TS 110/35 kV Sur~in
Optimalan konzum perspektivne TS
110/35 kV Sur~in ~ine TS 35/10 kV
Sur~in, postoje}e 35/10 kV Dobanovci i
Boljevci kao i perspektivne TS 35/10
kV Jakovo i Be~men.
Ukupno stanovnika na konzumu,
ukupan broj TS 10/0,4 kV i ukupna
instalisana snaga, vr{no optere}enje
konuzuma kao i specifi~no optere}enje
po stanovniku prikazani su prilo`enom
tabelom II.
energija
Tabela II
Godina
1970.
1975.
1980.
1985.
1990.
1995.
2000.
2005.
2010.
Perspektivna TS 110/35 kV Sur~in
Ukupno
stanovnika
na podru~ju
27.991
33.281
34.233
35.006
(35.915)
(36.532)
Ukupno TS 10/0,4 kV
na podru~ju
kom.
kVA
42
57
85
121
145
190
200
34.935
50.745
66.465
81.350
86.380
Vr{no
optere}enje
podru~ja
MW
Sepecifi~no
optere}enje po
stanovniku W/st.
2,85
6,6
12.8
19,5
29,2
36,5
38
(46,9)
(51,4)
102
384
853
1.085
(1.306)
(1.406)
Tabela III Perspektivna TS 35/10 kV Jakovo
Godina
Ukupno
stanovnika
na podru~ju
Ukupno TS 10/0,4 kV
na podru~ju
kom.
kVA
Vr{no
optere}enje
podru~ja
MW
Sepecifi~no
optere}enje po
stanovniku W/st.
Ukupno stanovnka u naselju,
ukupno broj TS 10/0,4 kV i
ukupna njihova instalisana
snaga, vr{no optere}enje naselja
kao i specifi~no optere}enje po
stanovniku prikazani su
prilo`enom tabelom IV.
Dugoro~nim planskim
progrramom nije predvi|ena
izgradnja TS 35/10 kV Jakovo
do 2010. godine.
Prognozirani parametri su
stavljeni u zagrade.
4. Ukupni finansijski
tro{kovi vezani za
izgradnju perspektivne
mre`e 35 kV i TS 110/35
kV i 35/10 kV na ruralnim
podru~jima
Osnovna karakteristika
dugoro~nog programa za
1970.
3.123
3
0,25
80
izgradnju perspektivne mre`e na
1975.
7
0,7
sremskom delu prigradskog i
1980.
4.674
9
3.175
1,0
206
vangradskog konzuma JP EDB
1985.
13
4.815
2
je oslanjanje na ve} izgra|ene
1990.
5.370
17
7.805
3,4
637
objekte mre`e. Sa jednom
1995.
23
11.625
3,9
novom TS 110/35 kV (Sur~in) i
2000.
6.082
23
11.625
4
658
dve nove TS 35/10 kV u
2005.
(5.636)
(5,3)
(940)
naseljima sa vi{e od 3000
2010.
(5.739)
(5,9)
(1.020)
stanovnika (Jakovo i Be~men)
ostvaruju se finansijski tro{kovi
Tabela IV Perspektivna TS 35/10 kV Be~men
koji su zna~ajno manji od
Ukupno TS 10/0,4 kV
radikalnih zaokreta u izgradnji
Vr{no
Ukupno
Sepecifi~no
na podru~ju
mre`e - npr. promenom
optere}enje
Godina
stanovnika
optere}enje po
naponskih nivoa mre`a. Pri tome
podru~ja
na podru~ju
stanovniku W/st.
kom.
kVA
treba napomenuti da je tu
MW
itekako relevantna pouzdanost
1970.
2.247
5
0,2
80
napajanja potro{a~a elektri~nom
1975.
6
0,4
energijom, jer }e se novim TS
1980.
3.414
7
2.660
0,6
170
35/10 kV napajati i vi{e od 20
1985.
9
3.540
1,5
TS 10/0,4 kV {to isklju~uje
1990.
4.051
13
4.040
2,0
505
izgradnju mre`e 20 kV sa TS
1995.
15
4.260
2,8
20/0,4 kV ili mre`e 35 kV sa TS
2000.
4.952
19
5.950
3
605
35/0,4 kV. Dispe~erska slu`ba
2005.
(4.250)
(3,5)
(815)
JP EDB je kategori~na u stavu
2010.
(4.323)
(4,0)
(920)
da se odr`i ovakav na~in
napajanja
elektri~nom energijom, jer na
Dugoro~nim planskim programom
instalisana snaga, vr{no optere}enje
drugim
mikroregionima
konzuma JP
naselja kao i specifi~no optere}enje po
predvi|ena je izgradnja TS 110/10 kV
EDB sa vodovima 10 kV koji napajaju
stanovniku
prikazani
su
prilo`enom
Sur~in u periodu od 2000. do 2005.
oko 20 TS 10/0,4 kV ima itekako puno
tabelom III.
godine,
problema pri incidentima u mre`i 10
Dugoro~nim planskim progrramom nije
Prognozirani parametri su stavljeni u
kV; Ovakva podru~ja su sa izuzetno
predvi|ena izgradnja TS 35/10 kV
zagrade.
visokom u~estalo{}u prekida u
Jakovo do 2010. godine.
napajanju elektri~nom energijom, a i
Prognozirani parametri su stavljeni u
Perspektivna TS 35/10 kV Jakovo
procesi lokalizacije kvarova su
zagrade.
Optimalan konzum perspektivne TS
ekstremno dugotrajni. Sada je u toku
35/10 kV Jakovo ~ini naselje Jakovo
uvo|enje daljinski upravljanih linijskih
Perspektivna TS 35/10 kV Be~men
koje se danas napaja preko dva izvoda
sklopki u mre`i 10 kV na konzumu JP
Konzum perspektivne TS 35/10 kV
10 kV iz TS 35/10 kV Sur~in i jednog
EDB, ali su dispe~erske slu`be jo{ uvek,
Be~men ~ine naselja Be~men i
izvoda 10 kV iz TS Boljevci (3x4 km).
i posle prvih iskustava sa njima, i dalje
Petrov~i} koja se danas napajaju preko
sa stavom da naselja sa vi{e od 3000
2 izvoda 10 kV iz TS 35/10 kV Sur~in i
Ukupno stanovnka u naselju, ukupno
stanovnika moraju da imaju izvor x/10
Dobanovci
(
6
km.).
broj TS 10/0,4 kV i ukupna njihova
[155]
energija
kV (ili 35/10 kV, ili 110/10 kV ili
110/35/10 kV).
Prema tome, grube procene govore da su
tro{kovi investicija za izgradnju novih
TS 110/20 kV ili 110/10 kV manjih
snaga zna~ajno ve}i nego tro{kovi
vezani za izgradnju TS 110/35 i 35/10
kV (mo`da ~ak za 50% ve}i).
@eljko \uri{i}, Milenko \uri}, Zorana Ke{eljevi}
Elektrotehni~ki fakulte u Beogradu
UDC: 621.575 : 697.97=861
5. Zaklju~ak
Radom je izne{en aktuelan trenutak o
raznim varijantnim analizama na~ina
napajanja prigradskih i vangradskih
potro{a~a na konzumu JP DB.
Favorizuje se dalja izgradnja mre`e 35
kV sa TS 35/10 kV i napojnim TS
110/35 kV ili 110/35/10 kV.
Ukoliko ovaj rad doprinese daljoj
izgradnji mre`e 35 kV i drugim
elektrodistributivnim preduze}ima u
Srbiji - dobi}e puni smisao.
6. Literatura
JP EDB, ETI »Nikola Tesla«
Dugoro~ni planski programi za izgradnju
mre`a 110 kV i 35 kV
na konzumu JP EDB do 2010. godine
Studije, Beograd 1995.
Uputstva za upotrebu programskog
paketa PRAO za tehnoekonomsko
vrednovanje varijanti perspektivnih
mre`a
Statisti~ki podaci Republi~kog zavoda za
statistiku i informatiku u godinama
popisa stanovnika, doma}instava,
stanova i zaposlenosti.
Analiza faktora snage
klima ure|aja
Rezime
U radu su analizirane karkteristike elektri~nog napajanja jedne klase klima ure|aja
koja je najzastupljenija u stambenim i kancelarijskim objektima u Srbiji. Izvr{ena su
merenja aktivne i neaktivne snage klima ure|aja kao i odgovaraju}eg faktora snage.
Izvr{eno je merenje na ukupno sedam modela klima ure|aja razli~itih proizvo|a~a.
U radu je dat uporedni tabelarni pregled osnovnih karakteristika elektri~nog
napajanja za svaki od testiranih modela. Klima ure|aje generalno karakteri{e visok
faktor ukupnog harmonijskog izobli~enja struje (THDi) {to uslovljava relativno
veliku neaktivnu snagu sadr`anu u vi{im harmonicima. U pogledu neaktivne
(reaktivne) snaga osnovnog harmonika struje i napona kod ve}ine testiranih modela
je postignut visok stepen kompenzacije.
Klju~ne re~i: klima ure|aj, vi{i harmonici, faktor snage.
Air Conditioner Power Factor Analysis
In this paper, the power factors of several models of air conditioners to be more
widely installed in urban distribution networks of Serbia have been analyzed. Seven
various split type air conditioners of similar thermal rated power have been tested.
The power factor has been processed from voltage and current data, which are
obtained by using the original measuring system. The comparison shows the power
factor values of tested air conditioners. The non-active power caused by basic
harmonic is almost compensated but there is the significant amount of non-active
power caused by higher current harmonics.
Key words: air conditioner, higher harmonics, power factor.
1. Uvod
U poslednjoj deceniji u distributivnim
sistemima u Srbiji se nekontrolisano vr{i
priklju~enje sve ve}eg broja klima
ure|aja razli~itih proizvo|a~a i razli~itih
snaga. Jak trend porasta broja
instalisanih klima ure|aja je izra`en u
urbanim sredinama u Srbiji, gde
preovladavaju kablovske distributivne
mre`e. Instaliraju se uglavnom u
stambenim i kancelarijskim objektima.
Tipi~no se koriste klima ure|aji
jedini~ne nazivne toplotne snage
12000BTU/h (BTU – British Thermal
Unit, 1000BTU/h ≈ 0,293kW), koji u
elektri~nom pogledu optere}uju
distributivni sistem sa oko (1÷1,3)kW.
[156]
Klima ure|aji se uglavnom koriste za
rashla|ivanje prostorija, ali i za grejanje
prostorija u tzv. prelaznom grejnom
periodu (jesen i prole}e). U
elektrodistributivnom sistemu Beograda,
u poslednjih nekoliko godina, osetan je
permanentan porast potro{nje elektri~ne
energije u letnjim mesecima i uglavnom
je posledica sve ve}eg broja priklju~enih
klima ure|aja. Klima ure|aji
predstavljaju vrlo neugodan potro{a~ za
elektroenergetski sistem (EES). Ovi
ure|aji imaju visok stepen
jednovremenosti rada koji se javlja u
periodima dana kada je distributivni
sistem najoptere}eniji. Anga`ovanje
klima ure|aja zavisi od vremenskih
uslova. Faktor jednovremenosti rada je
energija
Slika 1
Principska {ema veza mre`nog analizatora talasnog oblika struja i
napona klima ure|aja
maksimalan u najtoplijim danima, {to
nije pogodno za EES jer je tada ote`ano
hla|enje elemenata u distributivnoj i
prenosnoj mre`i. Osim toga, ljetnji
meseci su predvi|eni za planske remonte
razli~itih elemenata u EES-u, pa
permanentni porast ljetnjeg vrha
potro{nje ~esto mora biti nadokna|en iz
uvoza.
Klima ure|aji koriste jednofazne asinhrone
motore koji zahtevaju i odre|enu reaktivnu
energiju. U ovom radu analiziran je faktor
snage klima ure|aja u cilju sagledavanja u
kojoj meri klima ure|aji uti~u na sve ve}e
zahteve za reaktivnom snagom u
distributivnom sistemu.
2. Metodologija merenja
Merenja aktivne i neaktivne snage klima
ure|aja vr{eno je digitalnim
procesiranjem napona i struje na
priklju~noj uti~nici klima ure|aja.
Principska {ema merenja je prikazana na
slici 1.
Oznake na slici 1 imaju slede}e zna~enje:
NT – naponski merni transformator
ST – obuhvatni strujni merni
transformator sa otpornikom
Merenja su vr{ena originalnim merno
akvizicionim sistemom za kontrolu
kvaliteta elektri~ne energije na bazi
personalnog ra~unara koji je razvijen na
Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu
[1,2]. Sva merenja su vr{ena u realnim
uslovima na razli~itim modelima klima
ure|ajima instalisanim na razli~itim
lokacijama (stambenim i kancelarijskim
objektima) u Beogradu i Novom Sadu.
Procesiranje merenih veli~ina (napona i
struje) je vr{eno u skladu sa standardima
[3]. Merenja su uglavnom sprovo|ena u
letnjim mesecima tokom 2005. kada su
klima ure|aji radili u re`imu hla|enja.
3. Analiza talasnog oblika struje i
napona napajanja klima ure|aja
Sa stanovi{ta elektri~nog napajanja
klima ure|aj predstavlja jedan
Slika 2 Vremenski oblik napona i struje u priklju~nim provodnicima klima
ure|aja za vreme starta njegovog kompresora
[157]
intermitentan kompresorski pogonom sa
monofaznim indukcionim motorom.
Uklju~enje asinhronog motora je
kontrolisano i mo`e biti direktno ili
preko pretvara~a koji ima ulogu i soft
startera. Kod najve}eg broja klima
ure|aja koji su instalirani u Srbiji
priklju~enje je direktno, pa su i sva
merenja, ~iji su rezultati prikazani u
ovom radu, sprovedena na klima
ure|ajima iz ove klase.
Na slici 2 prikazan je vremenski tok
struje i napona na priklju~nom mestu
(uti~nici) klima-ure|aja za vreme
uklju~enja pogona kompresora. Merenja
su vr{ena prema {emi na slici 1.
Pre uklju~enja kompresora u pogonu je
bio samo motor ventilatora unutra{nje
jedinice i njegova snaga je ralativno
mala (40 ÷70)W pa ovaj re`im rada nije
od interesa za analizu. Pri uklju~enju
kompresora javlja se relativno jak strujni
udar, slika 2, koji je posledica zaletanja
monofaznog asinhronog motora koji
pogoni kompresor
U stacionarnom radnom stanju u
talasnom obliku struje izra`ena je
necelobrojna harmonijska komponenta
[4] koja se manifestuje kao
niskofrekventno pulsiranje talasnog
oblika struje. Niskofrekventno pulsiranje
struje je posledica nesimetri~nog
pulsiraju}eg optere}enja kompresora koji
se obr}e asinhronom brzinom. Pri
svakom punom obrtaju kompresor
napravi dva takta – usisavanje i sabijanje
gasa. U taktu usisavanja gasa motor je
relativno slabo optere}en, dok je u taktu
sabijanja gasa asinhroni motor
vi{estruko vi{e optere}en, pa je i aktivna
komponenta struje proporcionalno ve}a
u toku trajanja ovog takta. Vreme za
koje kompresor napravi pun obrtaj (dva
takta) je du`e od osnovne periode
napona napajanja zbog klizanja. To
zna~i da }e, zbog asinhronog obrtanja
rotora motora, takt sabijanja zapo~injati
pri razli~itim fazama struje. Promena te
faze u toku vremena odgovara
u~estanosti klizanja asinhronog motora.
Na osnovu ove analize mo`e se
zaklju~iti da u~estanost niskofrekventne
pulsacije odgovara u~estanosti klizanja
asinhronog motora koji pogoni
kompresor. Za primer na slici 2 klizanje
u ustaljenom radnom stanju je oko 2,3
Hz, odnosno oko 4,6%.
Talasni oblik struje napajanja klima
ure|aja pri nominalnom radu karakteri{e
jako prisustvo vi{ih harmonika i to pre
svega 2, 3, 5 i 7. Na slici 3 i 4 prikazan
je nivo pojedinih vi{ih harmonika struje
i napona na priklju~cima testriranog
klima ure|aja u toku njegovog
nominalnog rada.
energija
Slika 3 Procentualni nivo vi{ih harmonika struje u priklju~nim
provodnicima jednog klima ure|aja
izobli~enje. S obzirom da se radi o
slo`enoperiodi~noj struji i naponu,
aktivna elektri~na snaga napajanja klima
ure|aja (P) je ra~unata kao srednja
vrednost trenutne snage p(t) na du`ini
odgovaraju}e periode T:
(1)
Neaktivna snaga N je ra~unata prema
slede}oj relaciji:
(2)
gde su Ueff i Ieff efektivne vrednosti
slo`enoperiodi~nog napona i struje
napajanja klima ure|aja, estimirani
prema relacijama:
Slika 4 Procentualni nivo vi{ih harmonika napon na priklju~nom mestu
testiranog klima ure|aja
(3)
(4)
Na slici 5 prikazani su rezultati merenja
aktivne i neaktivne snage klima ure|aja
u toku itermitentnog radnog ciklusa
klima ure|aja.
Na osnovu merenja odgovaraju}ih snaga
prikazanih na slici 5 izvr{en je prora~un
faktora snage kp klima ure|aja prema
relaciji:
(5)
Dijagrami na slikama 3 i 4 su dobijeni
paralelnim procesiranjem talasnih oblika
struja i napona na priklju~nim krajevima
klima ure|aja sa uklju~enim
kompresorom. Merenja su sprovo|ena
na intervalu 10min.
3. Analiza elektri~ne snage
napajanja klima ure|aja
Faktor snage analiziranog klima ure|aja
(u toku rada kompresora) je oko kp=0,93.
Prethodna analiza je pokazala da je
struja napajanja klima ure|aja jako
zaga|ena vi{im harmonicima, a tako|e i
u naponu mre`e postoji harmonijsko
Zbog relativno velikog harmonijskog
izobli~enja struje u toku rada
kompresora klima ure|aja uticaj vi{ih
harmonika struje na neaktivnu snagu je
relativno veliki. Interesantno je
analizirati aktivnu i reaktivnu snagu
klima ure|aja ako se posmatraju samo
osnovni harmonici struja i napona. U
slede}oj analizi aktivna P’ i reaktivna Q
snaga klima ure|aja su ra~unate prema
slede}im relacijama:
Slika 5 Aktivna P i neaktivna N snaga napajanja klima ure|aja u toku
jednog intermitentnog radnog ciklusa trajanja 40min
(6)
(7)
gde su U1 i I1 efektivne vrednosti
osnovnih harmonika napona i struje, a j1
ugao izme|u fazora osnovnih harmonika
struje i napona napajanja klima ure|aja.
Odgovaraju}i faktor snage (jednak je
faktoru snage kp ako su napon i struja
prostoperiodi~ni) je:
[158]
energija
(8)
Na slici 6 prikazana je promena aktivne i
reaktivne snage klima ure|aja koje su
ra~unate prema relacijama (7) i (8).
Upore|uju}i slike 5 i 6 mo`e se
zaklju~iti da vi{i harmonici struje bitno
uti~u na nivo neaktivne snage, dok se
aktivna snaga prakti~no ne razlikuje,
odnosno ona je sadr`ana u osnovnim
harmonicima napona i struje. Faktor
snage ra~unat prema relaciji 8 u toku
rada kompresora iznosi k’p=0,955.
Intermitentnost rada kompresora klima
ure|aja pre svega zavisi od veli~ine i
termi~ke izolovanosti prostorije koja se
rashla|uje (greje), kao i razlike izme|u
zadate i ambijentalne temperature u
prostoriji. Na slici 7 prikazani su
rezultati merenja aktivne i neaktivne
snage i odgovaraju}eg faktora snage kp
napajanja jednog modela klima ure|aja
kada je zadata temperatura u prostoriji
znatno ni`a od ambijentalne.
Slika 6 Aktivna P’ i reaktivna Q snaga napajanja klima ure|aja u toku
analiziranog radnog ciklusa
5. Pore|enje karakteristika
razli~itih modela klima ure|aja
U cilju dono{enja op{tih zaklju~aka o
faktoru snage analizirane klase klima
ure|aja potrebno je u analizu uklju~iti
vi{e modela klima ure|aja. Za ovu
analizu izvr{ena su merenja na ukupno
sedam modela klima ure|aja razli~itih
proizvo|a~a. Merenja su vr{ena u relnim
uslovima, odnosno na klima ure|ajima
koji su ugra|eni u stambenim i
poslovnim objektima. Svi klima ure|aji
testirani su u radnom modu hla|enja pri
sli~nim ambijentalnim uslovima. U
tabeli 1 prikazani su rezultati merenja
aktivne i neaktivne snage, kao i
odgovaraju}ih faktora snage pri
nominalnom re`imu rada. U cilju
sagledavanja naponskih uslova pod
kojima su vr{ena merenja dati su podaci
o izmerenim srednjim efektivnim
vrednostima napona i njihovom
ukupnom harmonijskom izobli~enju
(THDu). Za struju u priklju~nim
provodnicima klima ure|aja dati su
podaci o izmerenim srednjim efektivnim
vrednostima struje i ukupnom
harmonijskom izobli~enju struje (THDi).
Ukupna harmonijska izobli~enja napona
i struja su ra~unata prema slede}im
relacijama:
(9)
Slika 7 Aktivna i neaktivna snaga i odgovaraju}i faktor snage mereni na
priklju~cima jednog modela klima ure|aja u toku kontinualnog
vi{e~asovnog rada u re`imu hla|enja
(10)
U tabeli 1 je dat i podatak o izmerenim
vrednostima maksimalne trenutne
vrednosti struje u priklju~nom
provodniku klima ure|aja (Impol) koja se
javlja u fazi zaletanja (uklju~enja)
kompresora klima ure|aja. Ovaj podatak
je bitan za sagledavanje naponskih
propada u niskonaponskoj instalaciji pri
uklju~enju kompresora klima ure|aja.
6. Zaklju~ak
Na osnovu sprovedenih merenja i
analiza na vi{e modela klima ure|aja
razli~itih proizvo|a~a mo`e se zaklju~iti:
Klima ure|aje, iz testirane klase,
karakteri{e veliko harmonijsko
izobli~enje struje. Dominantni su 2, 3, 5
i 7 harmonik. Ukupno harmonijsko
izobli~enje je kod ve}ine testiranih
modela oko 20%, ali ima i modela kod
kojih je THDi>25%.
Za analiziranu klasu klima ure|aja
aktivna elektri~na snaga napajanja u
modu hla|enja pri nominalnom re`imu
rada kompresora je oko 1kW. Ovaj
[159]
energija
Model
Tabela 1 Uporedni pregled osnovnih karakteristika elektri~nog napajanja razli~itih tipova
klima ure|aja koji se naj~e{}e koriste u stambenim i kancelarijskim objektima u Srbiji
Nazivna Napon i struja na priklju~nom mestu
toplotna
snaga U
Ieff
THDu Impol
THDi
eff
[BTU/h] [V]
[%]
[A]
[A]
[%]
Snaga i faktor snage na
priklju~nim krajevima
P
[kW]
N
[kVA]
kp
k’p
1
12000
216,5
3,30
43
5,56
20,90
1,16
0,33
0,961
0,984
2
12000
213
3,39
34
4,35
20,13
0,91
0,19
0,979
1
3
12000
221,5
3,05
35
4,98
18,55
1,07
0,23
0,976
0,994
4
12000
228
4,08
53
4,51
23,83
0,98
0,32
0,954
0,983
5
12000
220,5
3,80
40
4,50
22,70
0,93
0,35
0,936
0,962
6
12000
224
3,97
24
4,42
27,30
0,95
0,30
0,955
0,999
7
12000
217
3,18
36
4,78
20,01
1,02
0,22
0,976
0,996
Model: 1 – Eurocool; 2 – Elinlux; 3 – Funai; 4 – Hausel; 5-Fujicu; 6-LG; 7-MQuay
podatak treba uzeti uslovno jer snaga
klima ure|aja zavisi i od stanja pritiska
gasa u sistemu i mo`e za isti model biti
razli~ita.
Zbog velikog harmonijskog izobli~enja
struje neaktivna snaga koja poti~e od
vi{ih harmonika (snaga distorzije) je
znatna i bitno uti~e na faktor snage.
Ukupan faktor snage klima ure|aja je
visok i za sve testirane modele, izuzev
modela 5, pri nominalnom radu
kompresora je kp>0,95.
Deo neaktivne snage (reaktivna snaga)
koji poti~e od osnovnog harmonika
napona i struje je kod gotovo svih
testiranih modela prakti~no u potpunosti
kompenzovana sa kondenzatorima koji
su ugra|eni od strane proizvo|a~a. Dalje
pobolj{anje faktora snage mo`e se
posti}i jedino ugradnjom filtara vi{ih
harmonika struje.
Zahvalnica
Ovaj rad je finansijski potpomognut od
strane Ministarstvo za nauku i za{titu
`ivotne sredine Republike Srbije u
okviru projekta 252001.
Literatura
@. \uri{i}, M. \uri}, Opis mernoakvizicionog sistema za kontrolu
kvaliteta elektri~ne energije u
distributivnom sistemu, Zbornik radova
– sveska III, 27 savetovanja CIGRE,
Zlatibor, 2005.
M. \uri}, @. \uri{i}, Primena mernoakvizicionog sistema za kontrolu
kvaliteta elektri~ne energije u
distributivnom sistemu, Zbornik radova
– sveska III, 27 savetovanja CIGRE,
Zlatibor, 2005.
IEEE recommended practices and
requirements for harmonic control in
electrical power systems, IEEE Std 5191992, 12 April 1993.
C. Li, W. Xu, T. Tayjasanant,
Interharmonics: basic concepts and
techniques for their detection and
measurement, Electric Power Systems
Research 66 (2003) 39 – 48.
[160]
energija
Dragan Ristivojevi}, dipl. el. in`.
Sari} Milovan, el. in`.
Milosavljevi} Zoran, el. tehn.
UDC: 21.3.027.23.053=861
Vrednost potencijala
nultog voda u TNC
sistemu za{tite, pri
nastanku kvara u
niskonaponskoj mre`i
TNC sistem je dosta pogodan sistem
za{tite u niskonaponskoj mre`i. Uz
ispunjenje uslova za{tite daleko je
izvodljiviji u odnosu na TT sistem, tzv.
sistem za{titnog uzemljenja.
TNC sistem skoro da ne zahteva bilo
kakvo odr`avanje, u odnosu na npr.
za{titnu naponsku i strujnu sklopku, a
pogodan je zbog mogu}nosti primene
prijemnika daleko ve}ih struja od 10A,
koliko je ograni~enje pri upotrebi TT
sistema.
Ipak, strogo se mora voditi ra~una da
budu zadovoljeni uslovi za{tite, jer mo`e
do}i do te`ih posledica ( nego pri
primeni bilo kog drugog sistema za{tite
) pri pojavi vi{e vrednosti od
dozvoljene, napona dodira ( i koraka )
na nultom provodniku. Ovo va`i za celo
transformatorsko podru~je u kojem je
primenjen TNC sistem za{tite.
Kriti~ne situacije su:
1. Kada je struja gre{ke manja od struje
trenutnog isklju~enja osigura~a ( Igr <
kInos ).Tada osigura~ ne reaguje ( ili
ne trenutno ), pa dolazi do podizanja
potencijala na nultom vodu, ~ime
mogu biti ugro`eni `ivoti mnogih,
naro~ito u gradskom podru~ju.
2. Kada je previsoka vrednost otpora
uzemljenja zvezdi{ta transformatora,
na njemu se pojavljuje previsok napon
dodira, koji je trajan pri ( Igr < kInos ).
Abstract
The value of the alowed electric potential on the nule-line is in function to the
action-time of electric fuses.
The electric potential is direct proportionate to value of the earth fault current. That
current is dependent on the electric resistance of the earthing and installed power of
the transformer.
The danger of the high voltage prevents by separating operating earthing and
protect earthing or by ground of nule – line and using protected circuit-breakers.
do velikog prelaznog otpora na mestu
spoja.
5. Pri nedovoljnom preseku nultog voda
u odnosu na fazne provodnike.
Ik=
gde je: =
Slu~aj prekida nultog voda iza
poslednjeg uzemljiva~a
Od mesta kvara K do kraja voda, nulti
provodnik dolazi pod puni napon 220 V.
Dakle, ugro`eni su svi, preko prijemnika
el. energije.
Ovde nema uticaja otpor uzemljenja Rpz
( pogonski uzemljiva~ ) kao ni Rpz’ (
tzv. oja~anje nultog voda ). Opasnost je
ista, makar vrednosti otpora bile idealne
( naravno za ovu vrstu kvara ).
Rekv =
Pri prekidu :
Ik =
; Zf = 0
Kada nema prekida:
Slika 1
3. Prilikom prekida nultog voda, od
kojih je najopasniji prekid iza
poslednjeg uzemljiva~a, kada dolazi
do direktnog spoja faze sa masom
objekata. Pojava prekida je u~estalija
pri primeni vazdu{nog voda, dok je u
kablovskoj mre`i prava retkost.
4. Pri postojanju nesigurnih nastavaka na
nultom vodu, dolazi ili, do prekida, ili
[161]
Slika 2 Ekvivalentna {ema
kola gre{ke
energija
Primer :
Analiza potencijala nultog voda
Rp = 20 Ω
Pri pojavi kvara u niskonaponskoj mre`i
( spoj faznog provodnika sa nultim),
formira se potencijalna razlika nultog
provodnika u odnosu na zemlju.
Rc = 1500 Ω
Ik =
>>50mA
Dakle, opasnost je ogromna.
Potrebno je da vrednost ovog potencijala
bude ni`a od maksimalno dozvoljene, ili
pak, da osigura~ trenutno prekine
napajanje kola gre{ke. Vrednost
previsokog napona dodira, defini{e se na
slede}i na~in:
Slika 3 Jednofazni kratki spoj
Ud = 1000V za t < 0.153 sec
Ud = 75V za t < 1.0 sec
Ud = 65V za t < 1.153 sec
Preostale vrednosti napona proizilaze iz
odnosa Ud =
i predstavljaju
pouzdaniji pokazatelj u odnosu na ranije
primenjivane krive s kojih je veoma
te{ko pravilno pro~itati adekvatne
vrednosti.
Radi spre~avanja pojave previsokog
napona dodira u objektima, usled
uno{enja potencijala, potrebno je
sprovesti mere izjedna~enja potencijala,
~ija efikasnost se proverava merenjem.
Struja kvara odre|ena je izrazom:
uz zanemarivanje
induktivnog otpora.
Rpzekv = Rpz+Rpz’
i Rn = Rn’+Rn’’
uz:
Slika 4
Ekvivalentna {ema kola kvara
Vrednost ekvivalentnog otpora iznosi:
+
R=
Struja kvara je:
Slika 5 Dijagram napona nultog voda pri jednopolnom kratkom spoju
Sledi prora~un pojedinih padova napona
i struja gere{ke u granama date {eme.
Dobijamo najve}i ( maksimalni ) napon
nultog voda prema zemlji na mestu
kvara, i jednak je:
Unmax = Un’ – Upz
Slika 6 Prikaz svo|enja otpora na ukupnu vrednost otpora nultog voda
Naponi na nultom vodu izgledaju kao na
slici 5.
[162]
energija
Kako u niskonaponskoj mre`i ima vi{e
izvoda iz jedne T.S. -10/0.4 kV,
vrednost Rpz’je veoma slo`ena i
funkcija je vi{e uzemljiva~a vezanih u
paralelnu spregu.
b.) 2Sf = Sn ( Sf < Sn )
Preseci nultog i faznog voda su u
razli~itim odnosima, tako da je Sf > Sn,
a daleko re|e i skoro nikada Sn > Sf.
Sa slike 6 se vidi da je :
Rn’= x Rn
poluautomatske osigura~e je reda
veli~ine od 3 – 20 u zavisnosti da li je
tip osigura~a B,C,D,E,H,J,M,........
Dakle kada nema pojave direktnog
spoja, zbog ~ega bi trenutno pregoreli
osigura~i, odnosno postoji prelazni
otpor, jako je te{ko utvrditi ove
vrednosti u praksi, pa se kao bitan
element usvaja pad napona na
elektri~nom luku. (gore definisan).
Rn’’ = ( 1- x ) Rn
Rezime
Kada je Sf = Sn, va`i odnos R’= Rn’ i
dobijamo:
Previsoki napon nultog voda je uvek u
funkciji predugog vremena delovanja
osigura~a pri neodgovaruju}oj du`ini
voda. Potencijal je tim ve}i {to je {to je
ve}a vrednost struje kvara Ik.
Dakle, na osnovu prikazanog primera,
sledi da je situacija {to se visine
potencijala nultog voda ti~e,utoliko
povoljnija, {to je ve}i odnos Sn/Sf, ~emu
i treba te`iti, bez obzira na simetri~nost,
odnosno nesimetri~nost optere}enja.
Ukoliko je 2Rn’ = R’,
odnosno
(dvostruko ve}i presek nultog voda u
odnosu na fazni )
Tako|e treba te`iti ka manjim
vrednostima otpora uzemljenja u
zvezdi{tu transformatora ( tzv. Pogonsko
uzemljenje ), i du` nultog voda, a
pogotovu na kraju istog.
Naravno uz svu ovu analizu, potrebno je
ispuniti osnovne uslove TNC sistema
za{tite.
Imenilac je u ovom slu~aju ve}e
vrednosti u odnosu na slu~aj (Sf = Sn),
tako da zaklju~ujemo da sa pove}anjem
preseka nultog u odnosu na fazni vod
dolazi do smanjenja potencijala na masi
potro{a~a u TNC sistemu.
odnosno uz uva`avanje oscilacija
vrednosti faznog napona od 10%, i pada
napona na elektri~nom luku u
niskonaponskoj mre`i va`i slede}e :
Rn = 0.4Ω
Rpz’ = 8Ω
Rpzekv = 10Ω ( Rpz = 2Ω)
Kvar je na sredini deonice,
odnosno X = 0.5
a.) Sf = Sn, Uf = 220V
Pri prevelikoj du`ini voda l ≥ lkr osigura~
ne}e trenutno reagovati, a vreme prorade
mo`e biti veoma dugo, ~ak do sat
vremena.
U toku tog vremena napon na nultom
vodu mo`e biti znatno ve}i od
dozvoljenog.
TNC sistem kao mera za{tite mo`e biti
nepovoljan:
a) Kod nadzemne 0,4 kV-tne mre`e,
koja je lo{e dimenzionisana, i
uzemljenog nultog voda na
nedovoljnom broju mesta.
b) Pri nepovoljnom odnosu otpora
uzemljenja, kao i njihovim velikim
vrednostima.
c) Pri malim presecima faznih i nultog
voda.
Ako je Sf > Sn, sledi pove}anje
potencijala nultog voda pri kvaru na istoj
deonici.
Posmatrajmo slu~aj kvara pri slede}im
vrednostima parametara :
Struja kvara je ve}a {to je manja
vrednost otpora rasprostiranja
uzemljiva~a i ve}a instalisana snaga
transformatora.
gde je 0.9*Uf = 0.9*220 = 198V
Ul = 40V+10*l (V) (Ul – napon na elektri~nom luku)
l – du`ina luka
Za niskonaponsku mre`u, smatra se da
je pad napona na elektri~nom luku 60V.
Kolebanje napona u el. mre`i smatra se
da je do 10% .
Inos - nominalna struja osigura~a
k – faktor trenutnog reagovanja
osigura~a i iznosi za topljive osigura~e
(2.5 – 3.5 ), a za trome 3.5 (za In ≤50A),
5 za In ≤ 160A, 6za In ≥ 200A. Za
[163]
Potrebno je , tako|e preduzeti
odgovaraju}e mere za spre~avanje
opasnosti od previsokog napona dodira
nultog voda:
1) Razdvajanjem pogonskog i za{titnog
uzemljiva~a T.S. 10/ 0.4 kV.Time se
izbegava uno{enje potencijala sa vi{e
naponske strane u niskonaponsku
mre`u.
2) Uzemljavanjem nultog voda 0.4 kV ne mre`e na {to vi{e mesta ( l
200m ), kao i izjedna~avanjem
potencijala u objektima.
3) Primenom strujne ( FID ) sklopke i
redje za{titne naponske. U
kombinaciji sa strujnom za{titnom
sklopkom mo`e se koristiti ne TNC
ve} TNC-S sistem, odnosno slu~aj
prelaska ~etvoro`i~nog u peto`i~ni
sistem.
energija
Slika 7 Kombinacija TNC-S sistema i za{titne strujne sklopke
Slika 8
Pogre{na kombinacija TNC-S sistema i za{titne strujne sklopke
Slika 9
Kombinacija TNC - S i TT sistema za{tite
Tako|e, mora se voditi ra~una o
izbegavanju kombinacije TNC i TT
sistema u istom konzumu 0.4kV. Dolazi
do ugro`enosti potro{a~a u TNC sistemu
pri zemljospoju ( kvaru ) u TT sistemu
pri kojem iz bilo kog razloga ne dolazi
do reagovanja osigura~a. Na slici 9 je
prikazan primer ove neugodne
kombinacije, koja je dozvoljena samo u
izuzetnim prilikama.
[164]
energija
Tomislav Milanov
Josip Aleksi}
Ninoslav [kraba
JP Elektrodistribucija-Beograd
UDC: 621.311.426.027.8.001.6(497.11‡20)=861
Odnos maksimalnih i
minimalnih konzuma TS
220/110 kV na potro{a~kom
podru~ju JP EDB i
dimenzionisanje perspektivne
TS 400/110 kV Beograd II
Rezime
1. Uvod
Beogradski elektroenergetski ~vor je
prakti~no oformljen 1953. godine sa
prvom TS 110/35 kV – Beograd II
(2x20 MVA) i nizom TS 35/6 kV. Ve}
oko 1960. godine u pogonu je prva TS
220/110 kV Beograd III (2x150 MVA),
a 1970. godine i prva TS 400/220 kV –
Beograd VIII (2x400 MVA). Na prvuTS
400/110 kV se ~eka jo{ od 1980. godine
i verovatno }e biti stavljena u pogon do
2010. godine.
Mre`e 400 kV, 220 kV i 110 kV u ovom
periodu su u petljastom pogonu, a
vodovi {ti}eni distantnom (nadzemni
vodovi) i diferencijalnom za{titom
(kablovski vodovi). Na taj na~in su
postignuti najvi{i nivoi pouzdanosti
napajanja potro{a~a elektri~nom
energijom. Retki incidenti u ovim
mre`ama nisu imali za posledicu prekide
u napajanju potro{a~a elektri~nom
energijom.
Petljast, u~voren, pogon mre`e 110 kV
nametao je izvesne uslove pri pogonu
izvornih TS 220/110 kV u smislu
odr`avanja optere}enja prema zahtevima
regulacije napona. Naime, u~vorena
mre`a 110 kV zahteva takav nivo rezervi
u TS 220/110 kV koji je »dovoljno
osetljiv« na promene napona i veli~ine
konzuma svakog izvora. Me|utim,
poslednjih godina prva TS 220/110 kV
Beograd III ima veoma veliki
maksimalan konzum u odnosu na
optimalan, tako da se regulacijom
napona itekako vodilo ra~una o
optere}enosti transformacije 220/110
kV. Novom TS 400/110 kV Beograd
XX redukova}e se maksimalan konzum
Radom se iznose odnosi maksimalnih i minimalnih konzuma svih TS 220/110 kV na
potro{a~kom podru~ju javnog preduze}a »Elektrodistribucija-Beograd« (u daljem
tekstu JP EDB) u 2004.godini. Na ovaj na~in mogu}e je dugoro~no dimenzionisati
TS 220/110 kV s obzirom na na~in regulacije napona u petljastoj mre`i 110 kV.
Na primeru perspektivne TS 400/110 kV Beograd II, predvi|ene za izgradnju
dugoro~nim planskim programima do 2010. godine, prikazuju se neki elementi bitni
za dimenzionisanje ove TS 400/110 kV.
Klju~ne re~i: dugoro~na planska dokumentacija, TS 400/110 kV.
Relation Between Maximal and Minimal Consumer Area of S/S
220/110 kV in EDB and Dimensioning of Future S/S 400/110 kV
Belgrade II
This paper shows relations between minimal and maximal consumer areas of all
substations 220/110 kV in Belgrade Utility (in further text EDB) for the year of
2004. This way, dimensioning of substations 220/110 kV is possible on long time
horizon, considering voltage regulation in looped network 110 kV.
Example with future substation 400/110 kV Belgrade II, which is planned in long
term programs until 2010, gives some relevant elements for dimensioning of this
substation 400/110 kV.
Key words: long term planning documents, substations 400/110 kV.
ove TS 220/110 kV za oko 200 MVA,
ali }e i dalje njen maksimalan konzum
biti ve}i od ukupne nazivne snage
transformatora – i to zna~ajno ve}i. Zato
je neophodno odmah pristupiti
prikupljanju planske i projektantske
dokumentacije za prvu narednu TS
400/110 kV u blizini TS Beograd II.
Ova nova TS 400/110 kV je predvi|ena
za izgradnju do 2010. godine
dugoro~nom planskom dokumentacijom
iz 1995. godine.
2. Karakteristike optimalnog
konzuma perspektivne TS
400/110 kV Beograd II
Perspektivna TS 400/110 kV Beograd II
ima optimalan potencijalan konzum na
[165]
op{tinama Savski venac i ^ukarica koji
se danas napaja iz veoma udaljenih
izvora 220/110 kV – TS Beograd V.
Deo ovih op{tina napaja se iz TS
220/110 kV Beograd III. Svakako da pri
tome treba uzeti u obzir i maksimalan
domet TS 400/110 kV Beograd II koji
~ine i susedne op{tine Rakovica i
Barajevo.
U prilo`enim tabelama I i II prikazani su
neki elementi dosada{njeg razvoja raznih
parametara na op{tinama Savski venac i
^ukarica sa prognozom razvoja vr{nog
optere}enja do 2020. godine.
Uvo|enjem gasifikacije na op{tini
Savski venac o~ekuje se izvestan pad
optere}enja na ovoj op{tini, ali zato
op{tina ^ukarica ima itekako izglednu
energija
Tabela I - Ostvareni parametri sa prognoziranom vr{nom snagom za op{tinu ^ukarica – gradski deo
Red.
broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11.
12
13
14
15
16
Parametri
Ukupno stanovnika
Ukupno doma}in.
Stanovi sa cent.gr.
Stanovi bez c.g
Gasifikovani stan.
Veliki virmanski
potro{a~i (MW)
Veliki virmanski
potro{a~i (MWh)
Zaposlenost u svim
oblicima svojine
Vr{no optere}enje
(MW)
Specifi~no
optere}enje
(w/stanovnika)
Povr{ina konzuma
(km2)
Povr{inska gustina
optere}enja
(MW/km2)
Ukupno TS 10/0,4
kV (kom)
Ukupno TS 10/0,4
kV (MVA)
Od toga privatne
TS 10/0,4 kV
(kom.)
Od toga privatne
TS 10/0,4 kV
(MVA)
1971.
85.560
27.630
22.728
-
Ostvareno
1981.
1991.
102.146 120.910
33.661
39.014
3.950
13.340
25.778
25.749
-
2001/02.
136.248
48.940
19.188
30.617
-
Prognoza
2010.
2020.
139.000
159.000
52.500
60.000
22.000
28.000
33.500
36.000
-
Red.br.
1
2
3
4
5
-
-
25,9
31,2
37
45
6
-
-
95.500
103.000
140.000
250.000
7
-
46-868
54.268
50.565
55.000
60.000
8
32,4
51
74,8
106,1
128,7
160,8
9
380
500
620
780
925
1012
10
40
40
40
40
40
40
11
0,81
1,3
1,87
2,7
12
76
155
207
286
13
-
108,5
145,84
228,68
14
-
-
41
59
15
-
-
36,64
46,74
16
TS 110/10 kV
@arkovo (80),
TS 35/10 Kv
Bele vode (32)
Banovo brdo (41)
@eleznik I i II (24)
@eleznik II.R.
(12)
Nove TS
110/10 kV
@eleznik (80)
Tabela II - Ostvareni parametri sa prognoziranom vr{nom snagom za op{tinu Savski venac
R.
br.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Parametri
Ukupno stanovnika
Ukupno doma}in.
Stanovi sa cent.gr.
Stanovi bez c.g
Gasifikovani stan.
Veliki virmanski
potro{a~i (MW)
Veliki virmanski
potro{a~i (MWh)
Zaposlenost u svim
oblicima svojine
Vr{no optere}enje
(MW)
Specifi~no optere}enje
(w/stanovnika)
Povr{ina konzuma
( km2)
Povr{inska gustina
optere}enja (MW/km2)
Ukupno TS 10/0,4 kV
(kom)
Ukupno TS 10/0,4 kV
(MVA)
Od toga privatne TS
10/0,4 kV (kom.)
Od toga privatne TS
10/0,4 kV (MVA)
1971.
63.531
23.274
-
Ostvareno
1981.
1991.
52.215
46.483
1.870
17.311
100
500
17.590
17.070
-
2001/02
46.366
17.446
500
18.656
-
Prognoza
2010.
2020.
46.000
45.000
17.500
17.600
500
500
13.670
9.000
5.000
10.000
R.br.
1
2
3
4
5
-
-
50
40
50
60
6
-
-
130.000
120.000
130.000
150.000
7
66.793
73.857
74.560
71.919
72.000
73.000
8
37,5
87
96
147,5
92
68
9
590
1.665
2.065
3.180
2.000
1.500
10
14
14
14
14
14
14
11
2,7
6,2
6,86
10,5
6,6
4,8
12
241
271
304
348
13
-
181,6
201,96
237,36
14
-
-
105
112
15
-
-
106,3
109,55
16
[166]
Napajanje:
deo TS 35/10 kV
Z.venac(50)
S.venac (41)
deo TS 110/10 kV
Slavija(80)
TS 35/10
Dobro polje(25)
Top~idersko
brdo(25)
Nova TS 110/10
kV
Autokomanda
(80)
Senjak(80)
energija
Tabela III
Veli~ine maksimalnog i minimalnog konzuma TS 220/110 kV u
Beogradskom elektroenergetskom ~voru u 2004.
Naziv TS 220/110 kV
TS Beograd III
TS Beograd V
TS Beograd XVII
TS Pan~evo
TE Kolubara
TE Kostolac
Veli~ina maksimalnog
konzuma MVA
520
475
485
90
170
28
perspektivu za dalji rast vr{ne snage.
U tabeli III prikazane su veli~ine
maksimalnog i minimalnog konzuma
svih TS 220/110 kV sa potro{a~ima
samo na konzumu JP EDB koje govore
da je perspektiva nove TS 400/110 kV
Beograd II, veoma izledna za izgradnju.
Prema tome, sa izgradnjom TS 400/110
kV Beograd XX bi}e redukovan konzum
TS 220/110 kV Beograd III i Beograd
XVII, ali je itekako potrebno dalje
redukovanje konzuma TS 220/110 kV
Beograd III i novom TS 400/110kV
Beogrd II
3. Dimenzionisanje perspektivne
TS 400/110 kV Beograd II
Nova TS 400/110 kV Beograd II ima}e
optimalan konzum na op{tinama Savski
venac i ^ukarica. O~ekivano vr{no
optere}enje ovih op{tina oko
2020.godine iznosi}e oko 220 MVA.
Me|utim, ova TS 400/110 kV }e biti u
naponskim re`imima da prihvata
napajanje i op{tine Rakovica i Barajevo.
Ovaj konzum iznosi oko 100 MVA u
2020. godini; Tako|e, mogu}e }e biti
napojiti elektri~nom energijom i
perspektivnu TS 110/10 kV Galovica
(2x40 MVA) na levoj obali reke Save, a
njeno optere}ivanje bi}e itekako zavisno
od industrijskog kompleksa koji danas
napaja TS 110/10 FOB.
Prema tome, maksimalni konzum
perspektivne TS 400/110 kV Beograd II
u 2020 godini bi}e svakako ve}i od 300
MVA te bi u prvoj godini pogona
trebalo da bude izgra|ena sa dva
energetska autotransformatora od 300
MVA. Pri tome }e optimalan konzum
postoje}e TS 220/110 kV Beograd III
~initi TS 110/10 kV Filmski grad, nove
TS 110/10 kV u Rakovici,TS110/35/10
kV Srem~ica i Ralja, TS 110/10 kV
Kalu|erica i Jajinci, TS 110/35 Beograd
XI. O~ekivano vr{no optere}enje ovih
TS 110/x kV u 2020. godini kreta}e se
od 250-300 MVA.
Veli~ina minimalnog
konzuma MVA
185
365
355
60
120
0
Beograd XX i TS Beograd II. Na taj
na~in }e biti omogu}ena kvalitetna
regulacija napona u u~vorenoj, petljastoj,
mre`i 110 kV. Ova regulacija napona
mora biti saglasna optere}enjima
pripadaju}ih TS 110/x kV, tj. treba
odr`avati vi{i napon pri ve}im
optere}enjima konzuma, a manje
vrednosti napona 110 kV pri manjim
optere}enjima konzuma.
Predla`e se da perspektivna TS 400/110
kV Beograd II poseduje dva energetska
autotransformatora snage 300 MVA.
Na taj na~in omogu}i}e se optimalan
pogon izvora u u~vorenoj mre`i 110 kV.
5. Literatura
JP EDB, ETI »Nikola Tesla«,
Dugoro~ni planski program za izgradnju
mre`a 110 kV i 35 kV na podru~ju
Beograda do 2010. godine, Studija,
Beograd, 1995.
Tomislav Milanov, dipl.el.ing., Du{an
Milanov, programer, Rasplet
visokonaponske mre`e 110 kV na
konzumu perspektivne TS 400/110 kV
Beograd II, Juko Cigre, 26. savetovanje,
Tesli}, 2003. godine
Grupa autora, Snabdevanje gradova
elektri~nom energijom, Juko Cigre,
okrugli sto u Sarajevu, 1987.
M.]alovi}, Regulacija
elektroenergetskih sistema, Knjiga, tom
1 i tom 2, Beograd, 1997.
4. Zaklju~ak
Radom se iznosi aktuelna energetska
situacija na konzumu JP EDB vezana za
ve} danas potrebne TS 400/110 kV
[167]
energija
Mirjana Gologlavi} Kolb, dipl. fiz. hem.
Rafinerija nafte, Beograd
Zoran Timotijevi}, dipl. in`. ma{.
Fabrika maziva FAM
UDC: 665.2/.6 : 006.3=861
Granski standardi
u oblasti maziva,
industrijskih ulja
i srodnih proizvoda
1. Uvod
Objavljivanje Zbirke granskih standarda
"MAZIVA, INDUSTRIJSKA ULJA I
SRODNI PROIZVODI" (izdava~:
YUNG - Asocijacija za naftu i gas Srbije
i Crne Gore, Beograd 2003.) je doga|aj
koji je zna~ajan iz dva razloga. Prvo,
neophodnost dono{enja ovih standarda
bila je jedan od prioriteta i za naftnu
privredu i za dr`avnu upravu u celini.
Drugo, dono{enje standarda realizovala
je nacionalna asocijacija za naftu i gas
YUNG, po modelu koji se primenjuje u
svetu, a koji podrazumeva da strukovne
organizacije donose standarde iz oblasti
svoga anga`ovanja.
Dugi niz godina, tr`i{te maziva u Srbiji i
Crnoj Gori karakteri{e odsustvo
osnovnih standarda i specifikacija koje
defini{u nivo kvaliteta maziva, po~ev{i
od motornih i menja~kih ulja, do {irokog
spektra industrijskih ulja i srodnih
proizvoda. Da bi se ova oblast regulisala
i uskladila sa aktuelnim standardima u
svetu, Asocijacija za naftu i gas - YUNG
je uspe{no realizovala projekat
dono{enja serije granskih standarda, koji
se odnose na ovu osetljivu oblast naftne
privrede. Objavljeno je 29 standarda iz
oblasti maziva, koji su zasnovani na
najsavremenijim svetskim standardima,
a istovremeno su prilago|eni naftnoj
privredi Srbije i Crne Gore i stanju u
kome se ona trenutno nalazi.
Svi YUNG stanadardi su zasnovani su
ISO ili JUS standardima standardima,
ukoliko ti standardi postoje. Ako ti
standardi nisu done{eni, onda se YUNG
standardi oslanjaju na standarde
me|unarodnih strukovnih organizacija:
ACEA, API, AITEL, CEC, SAE, DIN,
itd... Zbirka YUNG granskih standarda
obuhvata dve grupe standarda, i to:
Grupu standarda M1, koja obuhvata sve
klasifikacije, odnosno podelu maziva u
familije prema razli~itim kriterijumima,
dok grupa standarda M2 obuhvata
specifikacije maziva (fizi~ko-hemijske
karakteristike) kojima se defini{e nivo
kvalitet maziva.
2. Pregled standarda
Me|unarodna organizacija za
standardizaciju ISO definisala je
klasifikaciju svih naftnih proizvoda na
pet ve}ih grupa, koje se nazivaju
KLASE NAFTNIH PROIZVIDA, i to:
Klasa F - goriva
Klasa S - solventi i bazne sirovine za
hemijsku industriju
Klasa L - maziva, industrijska ulja i
srdni proizvodi
Klasa W - voskovi i parafini
Klasa B - bitumeni
JUNG standardi se odnose na klasu L maziva, industrijska ulja i srodni
proizvodi. Op{ta klasifikacija klase L se
vr{i prema mestu primene i prema
viskoznosti. Klasifikacija prema mestu
primene data je standardom YUNG
M1.000, koja se zasniva na
me|unarodnom standardu ISO 6743-99 :
2002 godine. Ova podela obuhvata 18
familija proizvoda, odre|enih u
zavisnosti od mesta primene i to:
Familija A (Proto~no podmazivanje)
Familija F (Le`aji vretena, le`aji i
priklju~ne spojnice)
Familija D (Kompresori )
Familija H (Hidrauli~ki sistemi)
Familija T (Turbine)
Familija C (Zup~asti prenosnici)
Familija M (Obrada metala)
[168]
Familija R (Privremena za{tita od
korozije )
Familija X (Masti)
Familija Y (Razno)
Familija P (Pneumatski alati)
Familija Q (Fluidi za prenos toplote)
Familija G (Klizne vo|ice)
Familija U (Termi~ka obrada)
Familija E (Motori sa unutr.
sagorevanjem)
U okviru svake familije vr{i se detaljnija
klasifikacija na kategorije, odnosno
podela maziva, bilo prema konkretnom
mestu primene, ili radnom re`imu, ili
klimatskim uslovima, ili prema
hemijskom sastavu. Pri ozna~avanju
maziva, prva slovna oznaka je
skra}enica me|unarodne organizacije za
standardizaciju ISO, druga slovna
oznaka L predstavlja klasu maziva, a
tre}a slovna oznaka ozna~ava familiju
proizvoda (T). Ovakav na~in
ozna~avanja zadr`ali su svi YUNG
standardi.
Standardom YUNG M1.001 utvr|uje se
sistem klasifikacije te~nih industrijskih
maziva prema viskoznosti. Standard se
zasniva na me|unarodnom standardu ISO
3448. Klasifikacija obuhvata 20 gradacija
viskoznosti u opsegu od 2 mm2/s, do
3200 mm2/s, na 40 oC (2, 3, 5, 7, 10, 22,
32, 46, ...). Svaka gradacija je ozna~ena
celim brojem, a dozvoljena odstupanja su
± 10% od nominalne standardne
vrednosti. Gradacije viskoznosti u
saglasnosti sa ovim standardom
ozna~avaju se "viskoznost ISO VG 32".
Pored ISO klasifikacije maziva prema
viskoznosti, koja se odnosi na industrijska
ulja, postoji i SAE klasifikacija maziva
prema viskoznosti koja se odnosi na
motorna i menja~ka ulja.
energija
2.1. Fluidi za hidrauli~ne sisteme
Fluidi za hidrauli~ne sisteme (Familija
H) predstvaljaju najrasprostranjeniju
familiju industrijskih ulja, s obzirom na
{iroki spektar primene u razli~itim
tehni~kim oblastima. Namenjeni su
prevashodno za prenos snage i
upravljanja u postrojenjima kod kojih se
energija prenosi pomo}u radnog fluida.
Ostale funkcionalne karaketristike
odnose se na podmazivanje, za{titu od
korozije, odvo|enje toplote iz dinami~ki
optere}enih sklopova, ispiranje
ma{inskih elemenata, itd. U odnosu na
radne uslove, fluidi za hidrauli~ne
sisteme mogu da budu izlo`eni
ekstrenmo visokim dinami~kim
optere}enjima (radni pritisak iznad 400
bar), velikim brzinama strujanja i
visokim smicajnim optere}enjima
(hidrodinami~ke spojnice). U odnosu na
klimatske uslove hidrauli~ni sistemi
mogu da rade na ekstremnim
temperaturama (stajni trapovi i zakrilaca
kod aviona), u uslovima slane vode
(brodska krmila), na otvorenom prostoru
(gra|evinske ma{ine, rudarska oprema,
poljoprivredna mehanizacija), u
zatvorenom prostoru (alatne ma{ine,
industrijske tehnolo{ke linije).
Najosetljiviji delovi hirauli~nog sitema u
odnosu na kvalitet radnog fluida su
servo-razvodnici, pumpe, hidromotori,
hidro-cilindri, amortizeri i
hidrodinami~ke spojnice.
[irok opseg primene i raznovrsnost
tehni~kih zahteva doveli su do razvoja
~itavog niza strukturno i kvalitetno
razli~itih kategorija fluida za hidauli~ne
sisteme. Detaljna klasifikacija fluida za
hidrauli~ne sisteme (YUNG M1.040)
obuhvata njihovu podelu na nekoliko
kategorija u zavisnosti od specifi~nosti
primene, odnosno od hemijskog sastava
ulja, po~ev{i od hidrauli~nih ulja za
op{tu primenu, preko ekolo{ko
prihvatljivih fluida, pa do specijalni
nezapaljivih radnih fluida. Posebnu
grupu ~ine hidrauli~na ulja tipa HG, sa
izra`enim svojstvima protiv
podrhtavanja pri klizanju, odnosno ulja
protiv stick/slip efekta. Prema ovom
sistemu klasifikacije hidrauli~na ulja se
ozna~avaju na slede}i na~in:
Hidrauli~no ulje ISO L HV 46
Kvalitet hidrauli~nog ulja definisan je
njegovim funkcionalnim
karakteristikama, koje su date u obliku
tehni~kih specifikacija (YUNG M2.040).
Specifikacije obuhvataju 15 najva`nijih
fizi~ko-hemijskih svojstava ulja koje
defini{u kvalitet radnog fluida u trenutku
isporuke - viskoznost, gustina, korozija,
TAN, penu{anje, Za svaku karakteristiku
definisana je standardizovana metoda po
kojoj se vr{i ispitivanje i nominalna
vrednost ispitivane karakteristike, koja
obezbe|uje zahtevani nivo kvaliteta. Sve
ove parametre standard daje u
tabelarnom obliku, za gradacije
viskoznosti od VG 10 do VG 150.
2.2. Ulja za turbine
Turbinska ulja (Familija T) predstavljaju
posebnu vrstu cirkulacionih ulja,
namenjenih za podmazivanje le`ajeva
turbina, odvo|enje toplote iz dinami~ki
optere}enih zona i prenos snage u
sistemima automatskog upravljanja
turbinom. Osnovne karakteristike
turbinskih ulja su pouzdanost
podmazivanja i izvanredna
antioksidaciona stabilnost. Ove dve
karakteristike proisti~u iz
termodinami~kih karakteristika
turbinskih postrojenja i produ`enom
vremenu eksploatacije. Pri tome se
srednja temperatura ulja u zoni le`ajeva
turbine kre}e oko 70 oC, dok se lokalni
pikovi kre}u i do 100 oC, a u
ekstremnim slu~ajevima i do 120 oC.
Zbog izuzetno visokih zahteva
pouzdanosti turbinskih podstrojenja,
turbinska ulja su vrhunskog kvaliteta,
izra|ena od parafinskih baznih ulja,
izrazito visokog indeksa viskoznosti.
Turbinska ulja se pre~i{}avaju, filtriraju
i osve`avaju, pa vreme trajanja jednog
uljnog punjenja iznosi oko 20 godina.
Klasifikacija tubinskih ulja (YUNG
M1.050) izvr{ena je prema mestu
primene, odnosno prema konstrukciji
turbine, na dve kategorije i to:
kategorija TS, koja se odnosi na
turbinska ulja za parne turbine
„ kategorija TG, koja se odnosi na
turbinska ulja za gasne turbine
„
Svaka od ovih kategorija deli se na
podkategorije u zavisnosti od radnih
uslova, po~ev{i od slovne ozanke A,
koja se odnosi na normalne radne
uslove, pa do slovne oznake E, koja se
odnosi na povi{ena radna opetre}enja.
Prema ovom sistemu klasifikacije,
turbinska ulja se ozna~avaju na slede}i
na~in:
Turbinsko ulje ISO L TGA 46
Kvalitet turbinskih ulja u trenutku
isporuke, proverava se laboratorijskim
ispitivanjima fizi~ko-hemijskih svojstava
ulja, po standardizovanim metodama
(YUNG M2.050). Standard obuhvata
oko 15 karakteristika ulja koje u
potpunosti defini{u kvalitet ulja, po~ev{i
od kinemtske viskoznosti, pa do korozije
na bakru. Za svaku karakteristiku
[169]
definisana je standardizovana metoda
ispitivanja i njena nominalana vrednost
koja obezbe|uje zahtevani nivo
kvaliteta. Sve ove parametre standard
daje u tabelarnom obliku, za gradacije
viskoznosti od VG 22 do VG 150. Za
turbinska ulja od posebne va`nosti su
svojstva koja odra`avaju oksidacinu
stabilnost ulja. Ona se proveravaju
pomo}u tri metode, pri ~emu se prve dve
metode zasnivaju na pra}enju ukupnog
kiselinskog broja (TAN), prema ISO
standardima, dok se tre}a zasniva na
ASTM standardu, kojim se procenjuje
vreme eksploatacije turbinskog ulja,
izra`eno u ~asovima rada.
2.3. Ulja za zup~aste prenosnike
Zup~asti prenosnici (Familija C)
predstavljaju klasi~an konstruktivni
elemenat, za ~ije funkcionisnje presudan
uticaj imaju ulja za podmazivanje. Ova
ulja su namenjena za podmazivanje
zup~anika, u razli~itim konstruktivnim
re{enjima, kod slo`enih dinami~kih
opter}enja i ekstrmnih uslova radne
sredine. Ulja za zup~aste prenosnike
vr{e prenos snage i obrtanja, smanjenje
trenja i habanja, odvo|enje toplote iz
zone kontakta ma{inskih elemenata,
antikorozionu za{titu ma{inskih
elemenata, zaptivanje, itd. Zup~asti
prenosnici mogu da rade u izuzetno
te{kim radnim uslovima, koji se
manifestuju preko povi{enih optere}enja
na bokovima zuba, velikih brzina
klizanja u ta~ki dodira i o{trih
temperaturnih promena. Pri tome,
optere}enja zup~astih prenosnika mogu
biti stati~ka, dinami~ka, oscilatorna, sa
udarima,...
Klasifikacija ulja za zup~aste prenosnike
(YUNG M1.060) izvr{ena je na osnovu
konstruktivnog re{enja zup~astog
prenosnika i dve grupe radnih
parametara. Prva grupa parametara
uzima u obzir uticaj radne temperature,
dok druga grupa parametara uzima u
obzir stepen optere}enja na bokovima
zuba zup~astog prenosnika. Obe grupe
radnih parametara YUNG standard
egzaktno defini{e preko grani~nih
vrednosti. Ukupan temperaturski opseg
podeljen je na nekoliko segmenata,
odre|enih grani~nim temperaturama,
dok je opetre}enje na bokovima zuba
definisno kao "lako optere}enje", ako je
povr{inski protisak ispod 500 Mpa,
odnosno kao "veliko optere}enje", sa
kontaktnim pritiskom iznad 500 Mpa. U
zavisnosti od konstruktivnog re{enja
reduktora, definisane su dve kategorije
ulja za zup~aste prenosnike - ulja za
zatvorene zup~aste prenosnike i ulja za
energija
otvorene zupa~aste prenosnike. Obe ove
kategorije ra{~lanjavju se na vi{e
podkategorija, po~ev{i od podkategorije
CKB, koja se odnosi na laka
optere}enja, pa do podkategorije CKT,
koja se odnosi na visoke temperature i
velika kontaktna optere}enja. Pored
toga, ovaj standard za svaku kategoriju
ulja daje odgovaraju}i na~in
podmazivanja - neprekidno
podmazivanje, bu}kanjem, ru~no,
cirkulacijom ili brizganjem. Prema ovom
sistemu klasifikacije ulja za zup~aste
prenosnike se ozna~avaju na slede}i
na~in:
Reduktorsko ulje ISO L CKB 46
Kvalitet reduktorskih ulja u trenutku
isporuke, proverava se laboratorijskim
ispitivanjima osnovnih fizi~ko-hemijskih
svostava ulja, po standardizovanim
metodama. (YUNG M2.061). Za svaki
tip ulja definisano je 10 fizi~kohemijskih karakteristika, koje u
potpunosti defini{u kvalitet ulja, po~ev{i
od indeksa viskoznosti, koji se ispituje
po ISO standardu, pa do FZG Testa, koji
je obuhva}en DIN standardima. Za
svaku karakteristiku data je metoda po
kojoj se vr{i ispitivanje i nominalna
vrednost ispitivane karakteristike, koja
obezbe|uje zahtevani nivo kvaliteta ulja.
Sve ove parametre standard daje u
tabelarnom obliku, za gradacije
viskoznosti od VG 32 do VG 1500 .
2.4. Ulja za kompresore
Kompresorska ulja (Familjija D)
predstavljaju {iroko rasprostranjenu
familiju industrijskih ulja, namenjenih za
podmazivanje kompresora. Veliki broj
razli~itih kategorija ovih ulja nastao je
usled raznolikih tehni~kih zahteva, koji
zavise od tipa kompresora, vrste radnog
medijuma, nivoa radnih pritisaka i
radnih temperatura. Sa pove}anjem
temperature i radnih pritisaka, zahtevi za
kompresorska ulja postaju stro`iji, pre
svega oni koji se odnose na termi~ku i
oksidacionu stabilnost. Zbog
potencijalnog kontakta sa radnim
medijumom, kompresorska ulja moraju
da imaju dobre osobine deemulzivnosti,
penu{anja i izdvajanja vode.
Klasifikacija kompresorskih ulja (YUNG
M1.030) izvr{ena je na osnovu vrste
radnog medijuma i nivoa radnih
pritisaka, sa ciljem da se, koliko god je
mogu}e, smanji rizik od po`ara i
eksplozije. U zavisnosti od vrste radnog
medijuma, izvr{ena je podela na ulja za
vazdu{ne kompresore, ulja za procesne
gasove i ulja za rashladne kompresore.
U odnosu na radne pritiske,
kompresorska ulja dele se na ulja za
vakum pumpe (ISO L DV …) i ulja za
kompresore (ISO L DA …). U okviru
svake ove kategorije, izvr{ena je dalja
podela ulja prema tipu kompresora
(klipni, rotacioni) i prema radnom
re`imu (te`ak, normalan, …). Na sli~an
na~in izvr{ena je detaljna klasifikacija
ulja za procesne gasove i ulja za
rashladne kompresore. Prema ovom
sistemu klasifikacije kompresorska ulja
se ozna~avaju na slede}i na~in:
Kompresorsko ulje ISO L DAB 46
Kvalitet kompresorskih ulja u trenutku
isporuke, proverava se laboratorijskim
ispitivanjima fizi~ko-hemijskih svostava
ulja, po standardizovanim metodama
(YUNG M2.031, YUNG M2.032,
YUNG M2.033). Standard obuhvata oko
15 karakteristika ulja koje u potpunosti
defini{u kvalitet ulja, po~ev{i od
kinemtske viskoznosti, pa do korozije na
bakru. Za svaku karakteristiku
definisana je metoda ispitivanja i njena
nominalana vrednost, koja obezbe|uje
zahtevani nivo kvaliteta. Sve ove
parametre standard daje u tabelarnom
obliku, za gradacije viskoznosti od VG
22 do VG 150.
2.5. Maziva za privremenu za{titu
od korozije
Maziva za privremenu za{titu od
korozije (Familija R) su proizvodi ~ija je
uloga da osiguraju privremenu za{titu od
korozije metalnih delova, ma{inskih
sklopova i gotovih ure|aja. Termin
“privremena” se ne odnosi na vremenski
ograni~en period efikasnosti proizvoda,
ve} na mogu}nost uklanjanja proizvoda
posle odre|enog vremena. Detaljna
klasifikacija ovih ulja (JUNG M1.080)
zasniva se na definisanju kategorija u
zavisnosti od uslova primene i vrste
za{titnog filma. Definisane su ~etiri
kategofije: ~ista ulja (kategorija ISO L RA ...), proizvodi bazirani na
rastvara~ima (kategorija ISO L - RM ...),
proizvodi koji se mogu me{ati sa vodom
(kategorija ISO L - RB ...) i plasti~ni
kompaundi (kategorija ISO L - RT ...).
Standard daje i napomene vezane za
uklanjanje za{titnog filma. Prema ovom
sistemu klasifikacije fluidi za
privremenu za{titu od korozije se
ozna~avaju na slede}i na~in:
Ulje za privremenu za{titu od korozije
ISO L RE 150
Za razliku od ostalih tipova ulja,
specifikacije maziva na privremenu
za{titu od korozije nisu date u kona~nom
obliku, jer takav standard jo{ nije donet.
Umesto toga, dat je postupak za
uspostavljanje specifikacija za maziva za
privremenu za{titu od korozije (YUNG
[170]
M2.080). Standard je dat u tabelernom
obliku, gde je navedena karakteristika
koju treba uklju~iti u specifikaciju i
metoda po kojoj se vr{i ispitivanje.
Konkretne vrednosti svake karakteristike
ugovaraju se neposredno izme|u
korisnika i isporu~ioca maziva.
2.6. Fluidi za prenos toplote
Fluidi za prenos toplote (Familija Q)
imaju ulogu radnog medjuma za prenos
toplote u sistemima za grejanje,
ure|ajima za kaljenje ili u procesnoj
industriji. Kvalitativne prednosti
industrijskih ulja kao radnog fluida za
prenos toplote, u odnosu na ostale radne
medijume (voda, vodena para), ogledaju
se u izvanrednoj antikorozionoj za{titi
ma{inskih elemenata i velikoj ta~nosti
regulisanja temperature. Primenjuju se,
kako u otvorenim sistemima za prenos
toplote (kade za kaljenje), tako i u
zatvorenim sistemima za prenos toplote
(sistemi za grejanje), sa ili bez prinudne
cirkulacije. Zbog visoke temperature i
prisustva kiseonika, moraju da imaju
visoku oksidacionu stabilnost i otpornost
na koksovanje.
Klasifikacija ulja za prenos toplote
(JUNG M1.120) izvr{ena je na osnovu
uslova primene, koji uzimju u obzir
konstruktivno re{enje ure|aja i nivoe
radnih temperatura. Na osnovu ovih
radnih parametara definisane su ~etiri
kategorije ulja za prenos toplote, po~ev{i
od kategorije QA koja se odnosi na
otvorene sisteme bez prinudne
cirkulacije radnog fluida i radne
temperature do 250 oC, pa do kategorije
QD koja se odnosi na zatvorene sisteme
sa prinudnom cirkulacijom i temperature
iznad 320 oC. Standard sadr`i i
napomene koje se odnose na
potencijalnu opasnost od po`ara, kako
sistema u celini tako i radnog medijuma.
Prema ovom sistemu klasifikacije ulja za
prenos toplote se ozna~avaju na slede}i
na~in:
Ulje za prenos tolpote ISO L QA 68
Za razliku od ve}ine YUNG standarda
za industrijska ulja koji se oslanjaju na
ISO standarde, standard koji defini{e
kvalitet ulja za prenos toplote (JUNG
M2.120) se zasniva na DIN standardu.
Standard obuhvata specifikacije kvaliteta
za tri kategorije ulja za prenos toplote –
QA, QB, i QC. Za svaku kategoriju ulja
za prenos toplote definisano je 15
fizi~ko-hemijskih karakteristika ulja koje
u potpunosti defini{u kvalitet ulja,
po~ev{i od izgleda ulja i gustine, pa do
termi~ke stabilnosti na 200 oC. Posebno
se proveravaju ta~ka paljenja u
zatvorenom sudu prema metodi Penski-
energija
Martens, sadr`aj sulfatnog pepela i
sadr`aj koksa. Za svaku karakteristiku
ulja definisana je njena nominalana
vrednost i standardizovana metoda po
kojoj se vr{i ispitivanje.
2.7. Fluidi za obradu metala
Fluidi za obradu metala (Familija M)
imaju za cilj da obezbede hla|enje i
podmazivanje radnih predmeta i alata u
procesima ma{inske obrade, bilo da se
radi o operacijama sa ili bez skidanja
strugotine. Osnovna klasifikacija fluida
za hla|enje i podmazivanje (JUNG
M1.070) izvr{ena je u zavisnosti od
vrste radnih operacija. SHP su
podeljenja na dve grupe:
na fluide koji su rastvorljivi u vodi ili
se me{aju sa vodom (emulziona ulja)
„ na fluide koji se prvenstveno
primenjuju za podmazivanje (~ista
rezna ulja)
^ista rezna ulja se dalje dele na vi{e
grupa u zavisnosti od te`ine obrade,
po~ev{i od grupe MHA koja se odnosi
lake radne opracije, pa do grupe MHH
koja se odnosi na izuzetno te{ke radne
operacije. Na sli~an na~in se vr{i
detaljna klasifikacija vodorastvornih
fluida, u zavisnosti od te`ine radne
opracije, po~ev{i od grupe MAA koja se
odnosi na emulzije za lake operacije, pa
grupe MAH, koja se odnosi na emulzije
sa visokim sadr`ajem EP aditiva. Prema
ovom sistemu klasifikacije fluidi za
obradu metala se ozna~avaju na slede}i
na~in:
„
Ulje za obradu metala ISO L MHD 22
Za razliku od ostalih tipova ulja,
specifikacije fluida za obradu metala
nisu date u kona~nom obliku, jer takav
standard jo{ nije donet. Umesto toga, dat
je postupak za uspostavljanje
specifikacija za sredstva za hla|enje i
podmazivanje (JUNG M2.070). Drugim
re~ima, standard ne defini{e konkretne
vrednosti pojedinih svojstava SHP, ve}
daje preporuke koje treba uzeti u obzir
da bi se uspostavile tehni~ke
specifikacije izme|u krajnjeg korisnika i
isporu~ioca proizvoda. Istovremeno su
navedene metode prema kojima treba
vr{iti proveru karakteristika.
2.8. Mazive masti
Mazive masti (Familija X) su ~vrsta ili
polu~vrsta maziva, koja predstavljaju
disperziju ugu{}ival~a u mazivom ulju,
sa dodatkom odre|enih paketa aditiva.
Za razliku od ulja, mazive masti mogu
da zadr`e svoju poziciju unutar
ma{inskog sklopa i mogu da vr{e
zaptivanje. Sa druge strane, za razliku od
ulja, ne mogu da odvode ne~isto}e i
produkte habanja iz zone podmazivanja.
Podela mazivih masti je tako|e
specifi~na. Mazive masti se klasifikuju
prema radnim uslovima, a ne prema
mestu primene (JUNG M1.090). Radni
uslovi na osnovu kojih se vr{i
klasifikacija su minimalna i maksimalna
temperatura primene, nivo za{tite od
korozije u prisustvu vlage i vode i
povr{inski pritisak na bokovima zuba. U
skladu sa navedenim radnim uslovima
vr{i se i ozna~avanje mazivih masti, npr.
Maziva mast ISO L XCDFB 2
U oznaci pojedina~ne kategorije mazive
masti, posle oznake ISO L - X ..., prva i
druga slovna oznaka (CD) odre|uju
minimalnu i maksimalnu dozvoljenu
radnu temeraturu, sledstveno, dok tre}a
slovna oznaka (F) odre|uje svojstva
masti u odnosu na prisustvo vode u zoni
podmazivanja. ^etvrta slovna oznaka
(B) odre|uje podobnost mazive masti za
podno{enje povr{inskih pritisaka, pri
~emu se oznaka B odnosi na masti sa EP
aditivima. Broj~ana vrednost na kraju
oznake predstavlja koegzistentnost
mazivie masti, u skladu sa NLGI
klasifikacijom.
2.9 Motorna ulja
Savremeni transport, saobra}aj,
poljoprivreda, rudarstvo i gra|evinarstvo
su direktno zavisni od sigurnog i
ekonomi~nog rada motornih vozila.
Prema nameni, motorna vozila se dele
na putni~ka, teretna, specijalna i sportska
vozila. Vitalni, funkcionalni deo svakog
vozila je motor, a njegov krvotok je
motorno ulje. Zahtevani kvalitet
motornih ulja zavisi od konstrukcije,
snage i radnih performansi motora,
uslova rada, vrste i kvaliteta goriva i
njega defini{u proizvo|a~i motora ili
ovla{}ene ustanove u specifikacijama ili
standardima. Sa razvojem motora
menjaju se i poo{travaju se uslovi
eksploatacije, {to dovodi do ~estih
promena zahteva u specifikacijama.
Izbor motornih ulja vr{i se prema
preporuci proizvo|a~a motora ili
opreme. Pored kvalitetnih nivoa
performansi na izbor ulja uti~u i
viskoznost i oblast primene.
Osnovna podela je izvr{ena prema
konstrukciji motora, te se motorna ulja
dele na ulja za dvotaktne i ~etvorotaktne
motore. U okviru ove osnovne podele,
gore navedeni kriterijumimi su uzeti
kao osnov za klasifikaciju i
standardizaciju motornih ulja.
2.9.1 Dvotaktni benzinski motori sa
unutra{njim sagorevanjem
Dvotaktni benzinski motori se
podmazuju dovo|enjem ulja u motor
[171]
zajedno sa gorivom. Me{avina goriva i
ulja iz karburatora ulazi u prostor za
sagorevanje. Na svom putu podmazuje
le`aje kolenastog vratila, klip i
cilindar.Podmazivanje je jednokratno jer
ulje sagoreva zajedno sa gorivom. Na
razvoj ulja za dvotaktne motore veliki
uticaj imaju sve o{triji zahtevi za{tite
`ivotne sredine i ograni~enje emisije
izduvnih gasova. Na osnovu ovih
kriterijuma, kao i njihove primene
ura|ena je klasifikacija ulja za benzinske
dvotaktne motore YUNG M1.150, a
nivo zahtevanih performansi dat je
specifikacijom YUNG M2.150.
Klasifikacija YUNG M1.150 za osnovu
ima klasifikaciju prema standardu ISO
6743-15. Ona utvr|uje detaljnu
klasifikaciju ulja za podmazivanje, koja
se koriste u benzinskim dvotaktnim
motorima sa paljenjem varnicom koji
imaju sistem ispiranja kroz ku}i{te
motora, a koriste se u transportu i za
ostale primene kao npr. za motocikle,
motorne sanke i lan~ane testere.
Klasifikacija performansi motornih ulja
za dvotaktne benzinske motore izvr{ena
je na osnovu fizi~kih i hemijskih
karakteristika i indeksa performansi koji
su dobijeni za pet zna~ajnih parametara:
sposobnost podmazivanja, inicijalni
obrtni momenat, mo} pranja, izduvni
dim i blokiranje izduvnog sistema.
Standard YUNG M2.150 je
specifikacija, kojom se utvr|uju fizi~ke
i hemijske karakteristike ulja za
benzinske dvotaktne motore koje su
odabrane tako da svode na najmanju
meru unutra{nje curenje u pumpama sa
ubrizgavanjem ulja i da na taj na~in
smanje tendenciju ranijeg paljenja zbog
nastalih naslaga pepela u komori za
sagorevanje.
2.9.2 . Motorna ulja za ~etvorotaktne
motore sa unutra{njim sagorevanjem
Sa novim saznanjima o nepovoljnom
uticaju razli~itih hemikalija na zdravlje
ljudi i `ivotnu sredinu i pove}anom
brigom oko njihove za{tite, krajem
osamdesetih godina do{lo je do
zna~ajnih izmena u formulacijama
maziva, goriva i konstrukcijama motora.
Sve je to dovelo do njihovog ubrzanog
razvoja koji je bio pra}en ~estom
izmenom standarda. Poseban uticaj
imalo je ograni~enje emisije azotovih
oksida i ~estica u izduvnim gasovima
motora SUS. Dok su ovako o{tre granice
dobre za `ivotnu sredinu one
predstavljaju pravi izazov za
proizvo|a~e motora, maziva i goriva.
Sve to zajedno, sa razvojem novih
EURO motora, dovelo je do razvoja
novih motornih ulja ~ije su zahtevi dati u
energija
specifikacijama evropske asocijacije
proizvo|a~a motornih vozila (ACEA) i
Udru`enja in`injera automobilske
industrije Amerike (SAE) kao i
pojedina~nim specifikacijama
proizvo|a~a motora Daimler Chrysler,
MAN, VOLVO, … Kvalitet i
upotrebljivost motornog ulja odre|ena je
kroz njegove reolo{ke, fizi~kohemijske i
performansne karakteristike. Motorna
ulja su klasifikovana prema: tipu goriva
koji motor koristi (benzin i dizel), prema
konstrukciji vozila i upotrebi (putni~ka i
komercijalna vozila). Klasifikacija
motornih ulja za ~etvorotaktne motore sa
unutra{njim sagorevanjem izvr{ena je na
osnovu :
se razvija u toku pokretanja motora, na
niskim temperaturama. Pumpabilnost je
mera sposobnosti motornog ulja da te~e
prema pumpi i da obezbedi adekvatan
pritisak ulja u toku po~etnih faza rada.
„
Kinemati~ka viskoznost na 100 °C se
redovno koristi pri specificiranju ulja
koja su namenjena za automobilske
motore Viskoznost pri velikom smicanju
od 106 s-1, izmerena na 150 °C je {iroko
prihva}ena kao reolo{ki parametar koji
je relevantan za performanse motora na
visokim temperaturama. Ona ukazuje na
efektivnu viskoznost ulja u onim
delovima motora sa unutra{njim
sagorevanjem (npr. unutar kliznih
le`ajeva i izme|u klipnih prstenova i
zida cilindra) u kojima dolazi do visokog
smicanja u o{trim radnim uslovima.
Monogradna ulja gradacije viskoznosti
sa slovom W defini{u se maksimalnom
viskozno{}u na niskoj temperaturi,
grani~nom temperaturom pumpabilnosti
i najmanjom kinematskom viskozno{}u
na 100 °C. Gradacije koje pored broja
ne sadr`e slovo W se defini{u
minimalnom i maksimalnom
kinemati~kom viskozno{}u na 100 °C, i
minimalnom viskozno{}u nakon
visokog smicanja 106 s-1 na 150 °C.
Multigradna, vi{esezonska ulja,
defini{u se preko kinematske
viskoznosti na 100 °C, prividne
viskoznosti na niskoj temperaturi i
viskoznosti nakon visokog smicanja na
visokoj temperaturi.
Pri izboru ulja u zimskom periodu, zbog
startovanja motora na niskim
temperaturama, mora se uzeti u obzir
viskoznost na najni`oj o~ekivanoj
temperaturi. Zbog toga je bitna
karakteristika viskoznost-pokretljivost
na niskoj temperaturi i ona je u
korelaciji sa brojem obrtaja motora koja
Naj{iru primenu imaju multigradna
motorna ulja, koja pokazuju ve}u
stabilnost viskoznosti sa promenom
temperature. Ovo svojstvo omogu}ava
im dodatak polimernih materijala –
impruvera viskoznosti. Ulja koja sadr`e
polimerne aditive u zna~ajnoj meri su
osetljiva na smicanje, pri ~emu njihova
viskoznost opada sa porastom brzine
smicanja.
Da bi osigurali da viskoznost ulja koja
sadr`i polimerne aditive ne padne ispod
specificiranih granica se za svaku od
gradacija ”bez slova W” navodi
minimalna vrednost viskoznosti posle
smicanja. Standardi YUNG M2.151,
YUNG M2.152 i YUNG M2.153 imaju
za osnovu specifikacije evropske
asocijacije proizvo|a~a motornih vozila
ACEA., koje propisuju osnovni kvalitet
motornih ulja (ACEA DLD, ACEA
DHD 1). One obuhvataju 3 klase ulja:
za benzinske motore, za dizel motore u
putni~kim i dostavnim vozilima i za
dizel motore u teretnim vozilima.
Unutar svake od ovih klasa nalaze se
kategorije ulja sa razli~itim
performansama i to: 4 kategorije ulja za
benzinske motore (A1, A2, A3 i A5) 5
kategorija ulja za dizel motore u
viskoznosti
oblasti primene
Standard YUNG M1.151, koji za osnov
ima internacionalni standard SAE J 300,
predstavlja Klasifikaciju motornih ulja
prema viskoznosti. Njime se klasifikuju
motorna ulja prema reolo{kim
osobinama. Viskoznost ulja izra`ava se
preko SAE viskoznih gradacija.
Standardom su definisane dve serije
viskoznih gradacija: (a) one koje sadr`e
slovo W (zimska ) i (b) one bez slova
W(letnja).
„
[172]
putni~kim i dostavnim vozilima (B1, B2,
B3, B4, B5) i 4 kategorije ulja za dizel
motore u teretnim vozilima (E2, E3, E4 i
E5).
ACEA specifikacije propisuju zahtevane
fizi~ko-hemijske i performansne
karakteristike (motorni testovi) kojima
se procenjuju performanse ulja u odnosu
na: habanje vitalnih delova motora,
oksidaciju i stepen ugu{}enja ulja usled
obrazovanih produkata oksidacije,
za{titu od korozije, ugla~avanja,
podno{enja ~a|i, depozita na klipovima,
obrazovanja mulja, u{tede energije i kod
novijih komapatibilnosti sa pomo}nim
ure|ajima za smanjenje emisije NOx i
~esti~ne emisije.
Pored op{te specifikacije YUNG
M2.151, kvalitet motornih ulja koja se
koriste za podmazivanje ~etvorotaktnih
dizel motora putni~kih i dostavnih
vozila, starijih konstrukcija, motora
koji ispunjavaju konstrukcione zahteve
iz 2000 godine, kao i novijim motorima
koji odgovaraju zahtevima standarda
za izduvnu emisiju dat je specifikacijom
YUNG M2.152, koja ima za osnovu
specifikaciju ACEA DLD 1, 2 i 3.
Motorna ulja koja ispunjavaju minimum
zahteva performansi iz ove
specifikacije imaju {iroku primenu i
mogu se koristiti i pri nepovoljnim
uslovima, pri ~emu obezbe|uju kontrolu
habanja i obrazovanja taloga, kao i
stabilnost na visokim temperaturama,
za{titu od ugu{}ivanja usled oksidacije i
ugu{}ivanja usled prisustva nerastvornih
materija, od aeracije kao i za{titu od
ve}eg gubitka viskoznosti koja poti~e
od smicanja. Pri tom se DLD-1
propisuje osnovni nivo performansi i
posebno osobine kao {to je otpornost
na koroziju, koje ovakva ulja ~ine
pogodnim za tr`i{ta na kojima se koristi
dizel gorivo sa visokim sadr`ajem
sumpora, koje pribli`no odgovara
svetskoj kategoriji goriva 1, DLD-2
vi{i nivo performansi, kao i zahteve za
efikasno kori{}enja goriva, DLD-3
najvi{i nivo performansi ~ime su su
pogodna za tr`i{ta sa gorivima koja se
pribli`avaju propisanim gorivima
svetske kategorije 2.
energija
Najzastupljenije fizi~ko hemijske karakteristike i performansne
karateristike putni~kih benzinskih, dizel vozila i komercijalnih vozila
Fizi~ko hemijske osobine
Performansna svojstva-motorni testovi
Viskoznost na 100 oC
Habanje
HTHS
Ugla~avanje
Stabilnost na smicanje
Podno{enje ~a|i
Gubitak isparavanjem po Noak-u
Talozi na klipu
Sulfatni pepeo
Ugu{}enje ulja usled oksidacije
Sklonost ka penu{anju I,II,III sekvenca
o
Korozija
Sklonost ka penu{anju na 150 C
Kompatibilnost sa pomo}nim
ure|ajima za kontrolu emisije
Kompatibilnost sa zaptivnim materijalima
U{teda goriva i td
Elementarna analiza : S,P, Ca, Mg, Zn ....
Standard YUNG M2.153 defini{e
performanse dizel motornih ulja koja se
koriste u ~etvorotaktnim, dizel motorima
za teretna vozila, koji su konstruisani
tako da zadovoljavaju zahteve standarda
za izduvnu emisiju iz 1998 godine, kao i
novije zahteve. Osnovu standarda ~ini
evropska specifikacija ACEA DHD1.Motorna ulja prema ovoj specifikaciji
su namenjena za upotrebu u dizel
motorima u teretnim vozilima, sa masom
od 3900 kg i vi{e ~ak i pri te{kim
radnim uslovima pri ~emu osiguravaju
dobru kontrolu habanja, dobro
funkcionisanje motora u prisustvu ve}e
koli~ine ~a|i i stabilnost ulja na visokoj
temperaturi. Klasifikacija motornih ulja
za ~etvorotaktne motore sa unutra{njim
sagorevanjem prema podru~ju primene
ima za osnovu primensku specifikaciju
udru`enja: Ameri~kog instituta za naftu
API, Ameri~kog udru`enje za ispitivanje
materijala ASTM i Udru`enja in`injera
automobilske industrije SAE ( SAD )
SAE J 181.
Benzinski motor
Dizel motor
SF (motori iz 1980)
CD ( 1959)
SG (1989).
SH (1994)
CE ( 1983)
CF-4 ( 1990)
SJ ( 1997)
CF ( 1994)
SL ( 2001)
SM (
motornih ulja prema performansama i
oblasti primene. Ulja po ovoj
klasifikaciji su podeljena u dve glavne
kategorije ”S”(benzinski motor) i ”C”
(dizel motor). Ona obuhvataju set
zahteva performansi na motornim
testovima kao i reolo{ke osobine prema
YUNG M1.151.U nekim slu~ajevima
proizvo|a~ motora mo`e zahtevati
motorno ulje koje zadovoljava vi{e od
jedne primenske kategorije, kao {to su
kategorije SG/CD. Ulja koja
zadovoljavaju vi{e od jedne primenske
kategorije moraju biti tako i ozna~ena.
2.10. Zup~asti prenosnici motornih
vozila
Prenos snage od motora do to~kova
vozila vr{i se preko zup~astih
prenosnika, menja~a i diferencijala.
Zbog toga ulje za zup~aste prenosnike
mora da osigura prenos snage i
smanjenje trenja, da pru`i za{titu od
korozije i svede na najmanju meru
mehani~ko tro{enje i o{te}enje elementa
sklopova i osigura efikasno odvo|ene
toplote generisane trenjem. U poslednjoj
deceniji postignut je veliki napredak u
konstrukciji menja~a {to je dovelo do
primene ulja razli~ite viskoznosti i
performansi. Radi pravilnog izbora i
primene, ulja za zup~aste prenosnike
vozila su klasifikovana prema
viskoznosti YUNG M1.063 (SAE J 306)
i oblasti primene YUNG M1.062 (SAE J
308).
YUNG M1.063- Klasifikacija maziva za
podmazivanje manuelnih menja~a i
vratila prema viskoznosti se zasniva na
me|unarodnom standardu SAE J 306.
Standard defini{e zahteve i preporuke
maziva za pomazivanje manuelnih
menja~a i osovina u skladu sa
viskozno{}u.Viskoznost je jedan od
osnovnih ~inilaca koje osigurava siguran
rad zup~astih prenosnika. Gradacije
viskoznosti koje, pored broja sadr`e
slovo W moraju istovremeno
zadovoljavati zahtevane vrednosti
viskoznosti na propisanoj niskoj
temperaturi i minimalne viskoznosti na
temperaturi od 100 oC. Pri izboru
viskozne gradacije maziva za menja~e
odnosno vratila, treba uzeti u obzir
najni`u i najvi{u radnu temperaturu.
Menja~ka ulja mogu biti monogradna ili
multigradna.
Klasifikacija ulja prema viskoznosti
odre|uje samo reolo{ke osobine maziva.
Ona ne defini{e dovoljno primenu ulja
jer ne uzima u obzir tip pogona, vrstu
zup~anika, prirodu optere}enja i radne
temperature sklopa. Zbog toga je
ameri~ko udru`enje in`injera i
konstruktora uradilo “servisnu
klasifikaciju “ koja je data standardom
YUNG M1.062.
Standard se zasniva na me|unarodnom
standardu SAE J 308 - Maziva za
podmazivanje vratila i manuelnih
menja~a. Standard ima za cilj da
pomogne korisnicima vozila pri izboru
Klasifikacija maziva za zup~aste prenosnike motornih vozila prema primeni
ASTMD 471
Odre|ivanje promena osobina elastomernih
vulkanizata kao posledica potapanja u te~nosti
CG-4 ( 1994 )
sa niskim
sadr`ajem
sumpora
u gorivu
SAE J 308-89
Maziva za podmazivanje osovina i manuelnih menja~a
CRC L-33
CH-4 ( 1998)
sa niskim
sadr`ajem
sumpora
u gorivu
CRC L-37
Ocenjivanje sklonosti maziva za podmazivanje
zup~astih prenosnika motornih vozila ka izazivanju
korozije u prisustvu vlage
Ocenjivanje sposobnosti podno{enja optere}enja maziva za
podmazivanje zup~astih prenosnika motornih vozila u uslovima
male brzine i velikog obrtnog momenta)
CRC L-42
Ocenjivanje sposobnosti podno{enja optere}enja maziva za
podmazivanje zup~astih prenosnika motornih vozila u uslovima
velike brzine i udarnog optere}enja
CRC L-60-1
Ocenjivanje termi~ke oksidacione stabilnosti maziva za
podmazivanje zup~astih prenosnika motornih vozila
CI-4 ( 2002)
Namena ovog standarda je da spoji
zahteve standarda u cilju klasifikacije
[173]
energija
maziva za menja~e i vratila u
eksploatacionim uslovima. (Vratila u
ovom standardu su definisane kao
pogonska vratila koja uklju~uju
reduktore i/ili diferencijale). Paralelno sa
servisnom specifikacijom M1.062 za
preciznije definisanje ulja za zup~aste
prenosnike koriste se i specifikacije
ameri~ke vojske (MIL standardi) i
specifikacije proizvo|a~a transmisije i
vozila.
Ovom klasifikacijom obuhva}ena su
funkcionalna svojstva: viskoznost na 100
o
C i na niskim temperaturama,
prigu{ivanje, tendencije penu{anja,
kompatibilnost sa elastomerima, za{tita
od r|e, oksidaciona stabilnost i frikcione
karakteristike. Vrednosti zahtevanih
karateristika date su specifikacijama
proizvo|a~a opreme - Allison, Ford, …
2.11. Fluidi za automatsku transmisiju
teretnih i specijalnih vozila (ATF)
z
Ulja za automatsku transmisiju
predstavlja poseban tip
multifunkcionalnih fluida za zup~aste
prenosnike kod kojih se stepen prenosa
menja automatski sa pove}anjem ili
smanjenjem broja obrtaja motora. Zbog
velikog broja razli~itih konstrukcija,
kvalitet fluida za automatske menja~e je
definisan zahtevima proizvo|a~a opreme
ili vozila.
Fluidi koji se koriste u transmisijama
te{ko optere}enih kamiona, autobusa,
buldo`era, brodskim transmisijama ili
spojnicama moraju vr{iti slede}e
funkcije: prenositi hidrodinami~ku
energiju u konvertorima momenta,
prenositi hidrostati~ku energiju u
hidrauli~nim kolima, podmazivati le`aje,
~aure, zup~anike i pokretne delove,
obezbediti odgovaraju}e frikcione
karakteristike u podmazivanim
spojnicama i trakama, biti medijum za
prenos toplote u vazdu{no hla|enim
sistemima ili sistemima hla|enim
pomo}u
3. Zaklju~ak
Brze promene tehni~kih zahteva za
maziva zahtevaju i permanentno
pra}enje i unapre|enje granskih
standarda
z Cilj radne grupe za standardizaciju
YUNG-a je da vremenom ovi
standardi prerastu u nacionalne
standarde SCG. Trenutno, je ve} jedan
broj standarda koji za osnovu ima
me|unarodne ISO standarde usvojen u
obliku JUS ISO standarda
z Standardi koji pokrivaju motorna i
menja~ka ulja (koji za osnovu imaju
me|unarodne granske standarde
udru`enja in`injera automobilske
industrije SAE, udru`enja evropskih
konstruktora automobila ACEA), za
sada moraju ostati granski YUNG
standardi
z Zbirka YUNG standarda za maziva,
industrijska ulja i srodne proizvode je
prvi korak grupe autora i asocijacije za
naftu i gas na uvo|enju i regulisanju
kvaliteta maziva na doma}em tr`i{tu .
z Paralelno sa YUNG standardima, JUS
komisija za maziva je uradila veliki
broj metoda , koje za osnovu imaju
ISO standarde, koje su prihvatile sve
akreditovane laboratorije. U toku 2005
o~ekuje se izlazak revizije standarda
za antifrize 8JUS H.Z2.0119, koji je
usagla{en sa ve}inom evropskih
nacionalnih standarda i sa zahtevima
evropskih proizvo|a~a vozila.
te~nosti, kako bi se odr`ao odgovaraju}i
opseg radne temperature. Zbog tako
kompleksnog zadataka ne postoje op{te
prihva}ene, internacionalne
specifikacije, ve} naj{iru primenu
nalaze specifikacije proizvo|a~a
General Motorsa (Dexron) i Forda. Iz
tog razloga standard YUNG M1.063 se
zasniva na standardu SAE J 1285 Klasifikacija fluida za automatsku
transmisiju teretnih i specijalnih vozila,
a obuhvata i specifikaciju ulja za
automatsku transmisiju –ATF.
[174]
energija
@eljko \uri{i}, Nikola Rajakovi}
Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu
UDC: 620.97 : 621.311.24.004.8 : 332.36=861
Ekolo{ki i ekonomski
motivi proizvodnje
elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora
1. UVOD
Rezime
U svetu je prisutno permanentno
pove}anje potreba za energijom. Trend
je naro~ito izra`en u oblasti
elektroenergetike. Sa druge strane,
trenutna struktura primarnih izvora
elektri~ne energije ne mo`e na
globalnom nivou obezbediti takav trend
pove}anja proizvodnje elektri~ne
energije. Sa globalnom energetskom
krizom usko su vezani i globalni
ekolo{ki problemi. Zapravo, ova dva
problema se danas u svetu tretiraju kao
jedan problem i to problem dobijanja
ekolo{ki ~iste energije (''green energy'').
Ekolo{ki problem i problem iscrpljenosti
fosilnih goriva sa jedne strane i sve ve}i
zahtevi za energijom sa druge, naterali
su visokorazvijene zemlje da ula`u
ogroman kapital i anga`uju veliki broj
stru~njaka u razvoj tehnologija
obnovljivih izvora elektri~ne energije
(vetroelektrane, male hidroelektrane,
fotonaponski moduli, gorivne }elije, ...),
[1]. Ekolo{ke prednosti proizvodnje
elektri~ne energije iz obnovljivih izvora
i razvoj tehnologija u ovoj oblasti u sve
ve}oj meri omogu}avaju da male
elektrane postaju konkurentne na tr`i{tu
elektri~ne energije. U ovom radu
analizirani su osnovni ekolo{ki i
ekonomski motivi proizvodnje elektri~ne
energije iz razli~itih obnovljivih izvora.
Male elektrane (male hidroelektrane, vetroelektrane, solarne elektrane, ...) imaju
sve ubrzaniji trend razvoja i sve ve}e procentualno u~e{}e u proizvodnji elektri~ne
energije na globalnom nivou. U radu su ukratko analizirani osnovni ekonomski i
ekolo{ki motivi ovakvog trenda razvoja. Analiziran je uticaj razli~itih izvora
elektri~ne energije na emisiju ugljen-dioksida. Kroz eksterne tro{kove proizvodnje
elektri~ne energije definisan je uticaj o~uvanja `ivotne sredine na cenu elektri~ne
energije. Pokazano je da su u su{tini motivi o~uvanja `ivotne sredine osnovni
pokreta~ razvoja obnovljivih izvora energije. Dalji razvoj tehnologija distribuirane
proizvodnje, nasuprot iscrpljivanju fosilnih goriva, obezbe|uje permanentni porast
instalisanih kapaciteta obnovljivih izvora i njihovu konkurentnosti na tr`i{tu
elektri~ne energije.
Klju~ne re~i: obnovljivi izvori energije, ekologija, eksterni tro{kovi, cena elektri~ne
energije.
2. Uticaj proizvodnje elektri~ne
energije na globalno zagrevanje
U svetu je prisutan permanentni porast
potreba za elektri~nom energijom.
Postoje}i nivo potro{nja elektri~ne
energije na globalnom nivou je oko
16500 TWh/god [2]. Godi{nja stopa
porasta potro{nje elektri~ne energije je
oko 2,8%.
Environmental and Economical Motivation for Electric Energy
Production From Renewable Energy Sources
Renewable energy sources (small hydro, wind and solar generators, ...) with faster
development participate more and more in total energy production worldwide. In
this paper environmental and economical motivations for the noticed accelerated
devolopment have been anlysed. Conventional and renewable sources have been
considered in the context of CO2 emissions. The impact of environmental protection
on electricity prices has been assesed through external costs. It has been shown that
environmental protection is the key driving force for accelerated development of
renewable energy sources. New technological advancements provides more room
for permanent increase in renewable capacities and their competitivness on energy
market.
Key words: renewable energy sources, environmental protection, external costs,
electricity prices.
Proizvodnja elektri~ne energije na
globalnom nivou se bazira na fosilnim
primarnim gorivima (ugalj, nafta i gas).
Na slici 1 prikazana je struktura
primarnih energenata u proizvodnji
elektri~ne energije u svetu i Srbiji.
Sagorevanje fosilnih goriva ima za
posledicu niz globalnih i lokalnih
ekolo{kih problema. Jedan od glavnih
problema jeste emisija gasova staklene
ba{te, pre svega ugljen dioksida (CO2).
[175]
Samo u periodu od 1990. do 1999.
godine emisija CO2 je pove}ana za oko
10% [3], pri ~emu je najve}i trend
pove}anja u Americi i Evropi.
U tabeli 1 dat je uporedni pregled
emisije CO2 pri proizvodnji elektri~ne
energije iz razli~itih konvencionalnih i
obnovljivih izvora [4]. U obzir je uzeta i
emisija CO2 pri konstrukciji elektrana i
pripremi primarnog goriva.
energija
Slika 1 Struktura primarnih energenata u proizvodnji elektri~ne energije u
svetu i Srbiji
Tabela 1 Emisija CO2 pri proizvodnji elektri~ne energije iz razli~itih
primarnih izvora
Emisija CO2 [tona/GWh]
Tehnologija
Ugalj
Nafta
Gas
Nuklearna
Hidro (velike)
Hidro (male)
Vetar
Solarna (PV)
Geotermalna
Biomasa (drvo)
Konstrukcija
1
1
1
4
3
7
5
1
3
Analiziraju}i podatke iz tabele 1 mo`e
se zaklju~iti da su obnovljivi izvori
energije u pore|enju sa fosilnim
gorivima neuporedivo prihvatljiviji sa
aspekta za{tite `ivotne sredine. Imaju}i u
vidu postoje}u strukturu proizvodnje
elektri~ne energije (slika 1) i trenutni
nivo potro{nje, mo`e se zaklju~iti da se
svake godine u atmosferu oslobodi oko
109 tona CO2 kao direktna posledica
proizvodnje elektri~ne energije. U Srbiji
u procesu proizvodnje elektri~ne
energije oslobodi se svake godine oko
24.106 tona CO2.
Osim emisije CO2 postoji jo{ niz
negativnih efekata proizvodnje
elektri~ne energije na `ivotnu sredinu.
Za sagledavanje uticaja pojedinih izvora
energije na `ivotnu sredinu potrebno je
posmatrati i ostale negativne uticaje. Oni
su specifi~ni, kako u pogledu
tehnologije, tako i u pogledu lokacije
elektrane i kvaliteta primarnog goriva,
pa je za svaki pojedina~an izvor
potrebna detaljna analiza. U ve}ini
zemalja Evropske Unije se uticaj
proizvodnje elektri~ne energije na
`ivotnu sredinu uzima u obzir kroz
uve}anje tro{kova proizvodnje za
takozvane eksterne tro{kove.
Priprema
goriva
1
1
2
<1
-1509
Konverzija
Ukupno
962
961
726
5
56
1346
964
963
726
8
4
3
7
5
57
-160
Me|unarodni protokoli i obaveze o
smanjenju emisije CO2 (Kyoto protokol)
i lokalni ekolo{ki problemi primorali su
Vlade mnogih zemalja da razli~itim
subvencijama podsti~u izgradnju
ekolo{ki ~istih elektrana koje koriste
obnovljive izvore. Projekti obnovljivih
ekolo{ki ~istih izvora imaju karakter
CDM (Clean Development Mechanism)
projekata, koji se kreditiraju pod
posebno povoljnim uslovima. Na ovaj
na~in se, ekonomskim mehanizmima,
podsti~e izgradnja izvora elektri~ne
energije za odr`ivi razvoj ~ove~anstva.
Ovi podsticajni mehanizmi za gradnju
obnovljivih malih elektrana naro~ito
dolaze do izra`aja u deregulisanom
okru`enju, pa je to jedan od razloga {to
procesi deregulacije, odnosno
liberalizacije tr`i{ta elektri~ne energije, i
razvoja distribuirane proizvodnje teku
uporedo [5,6].
3. Tro{kovi proizvodnje
elektri~ne energije iz razli~itih
izvora
U tabeli 2 prikazan su tro{kovi
proizvodnje elektri~ne energije iz
razli~itih konvencionalnih i obnovljivih
izvora energije bez uva`avanja eksternih
tro{kova. Prikazano je sada{nje stanje i
o~ekivani tro{kovi u 2020.
[176]
Tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije
iz vetroelektrana koji su nazna~eni u
tabeli 2 se odnose na vetroelektrane sa
najboljim performansama, odnosno
elektranama izgra|enim na lokacijama
sa najboljom klasom vetrova. Za
prose~ni instalisani vetrogenerator ovi
tro{kovi su za oko 25% ve}i. Tako|e
treba imati u vidu da su vetroelektrane i
solarne elektrane izvori elektri~ne
energije sa stohasti~kom prirodom.
Ovakve elektrane nemaju mogu}nost
uskla|ivanja proizvodnje sa dnevnim
varijacijama cene elektri~ne energije na
liberalizovanom tr`i{tu, {to znatno uti~e
na njihovu ekonomi~nost.
Uzimaju}i sve ~injenice u obzir mo`e se
zaklju~iti da obnovljivi izvori jo{ uvek
imaju ve}e tro{kove proizvodnje od
konvencionalnih elektrana. Me|utim,
prisutan je trend pove}anja tro{kova
proizvodnje iz fosilnih goriva i pada
cene proizvodnje iz obnovljivih izvora.
U bliskoj budu}nosti o~ekuje se da }e
tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora biti u potpunosti
konkurentni konvencionalnim
elektranama.
U prethodnoj analizi nije uzet u obzir
uticaj proizvodnje elektri~ne energije na
`ivotnu sredinu (eksterni tro{kovi). Ako
se u tro{kove proizvodnje uklju~i i ovaj
faktor onda ve} na postoje}em nivou
obnovljivi izvori mogu biti u potpunosti
konkurentni termoelektranama i
nuklearnim elektranama.Uva`avanje
uticaja proizvodnje elektri~ne energije na
`ivotnu sredinu obuhvata sve direktne
posledice koje ugro`avaju `ivotnu sredinu
(emisija {tetnih gasova i ~a|i, odlaganje
pepela, toplotno zaga|enje, buka,
vizuelno uklapanje, i td.). Ovi uticaji, za
istu vrstu primarnog energenta zavise od
lokacije elektrane. U tabeli 3 dat je opseg
eksternih tro{kova proizvodnje elektri~ne
energije iz razli~itih izvora za neke
evropske zemlje [4].
Analiziraju}i tabelu 3 mo`e se zaklju~iti
da eksterni tro{kovi proizvodnje
elektri~ne energije su vi{estruko manji
kod obnovljivih izvora nego kod
elektrana na fosilna goriva. Na slici 2
prikazan je dijagram srednjih
minimalnih vrednosti eksternih tro{kova
proizvodnje elektri~ne energije iz
razli~itih izvora.
Analiziraju}i sliku 2 i porede}i date
vrednosti eksternih tro{kova sa
odgovaraju}im tro{kovima proizvodnje
prikazanim u tabeli 2 mo`e se zaklju~iti
da eksterni tro{kovi pove}avaju tro{kove
proizvodnje kod termoelektrana i vi{e od
100%. Kod obnovljivih izvora u~e{}e
energija
eksternih tro{kova u
ukupnim tro{kovima
proizvodnje se kre}e od
Tro{kovi
Tro{kovi
oko 3% za vetroelektrane
Primarni
proizvodnje proizvodnje do oko 10% za elektrane
Tehnologija
izvor
postoje}e
o~ekivano stanje
na biomasu.
stanje
u 2020.
4. Uklapanje obnovljivih
Bez kori{}enja toplotne energije
3-5
Zavisi od cene goriva
Ugalj
izvora u elektroenergetski
CHP
2-4
Gas
sistem
4-6
3-5
Nuklearna
Proizvodne jedinice koje
Velike
2-8
2-8
Hidro
koriste obnovljive izvore
Male
4-10
3-10
su relativno malih snaga
3-5
2-3
Na moru
Vetar
(nekoliko kW do nekoliko
6-10
2-5
Na kopnu
desetina MW) pa se obi~no
Solarne - termalne elektrane
12-18
4-10
vezuju na niskonaponsku i
(godi{nja insolacija 2500kWh/m2)
srednjenaponsku
PV povezane na mre`u
50-80
∼8
distributivnu mre`u.
(godi{nja insolacija 1000kWh/m2)
Solarna
Ovakvi izvori su ra{trkani
PV povezane na mre`u
30-50
∼5
u distributivnom sistemu
(godi{nja insolacija 1500kWh/m2)
prema pogodnim
PV povezane na mre`u
20-40
∼4
lokacijama njihove
(godi{nja insolacija 2000kWh/m2)
izgradnje i nazivaju se
Elektrane
2-10
1-8
Geotermalne
distribuirani ili
Toplane
0,5-5
0,5-5
disperzovani obnovljivi
Elektrane
5-15
4-10
Biomasa
izvori elektri~ne energije
Toplane
1-5
1-5
[2].
Tabela 3 Eksterni tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije iz razli~itih izvora izra`eni u
Distribuirana proizvodnja
Euro-cent/kWh
ima niz pozitivnih efekta
Primarni izvor elektri~ne energije
na EES i potro{a~e.
Zemlja
Ugalj
Distribuirani izvori
Nafta
Gas
Nuklearna Biomasa Hidro PV
Vetar
(lignit)
omogu}avaju izvesnu
autonomnost
Austrija
1-3
2-3
0,1
distributivnog sistema i
Belgija
4-15
1-2
0,5
ve}i komfor u lokalnom
Nema~ka
3-6
5-8
1-2
0,2
3
0,6
0,05
upravljanju naponskim
Danska
4-7
2-3
1
0,1
prilikama u distributivnoj
[panija
5-8
1-2
3-5
0,2
mre`i. Osim toga,
Finska
2-4
1
distribuirana proizvodnja
Francuska
7-10
8-11
2-4
0,3
1
1
obezbe|uje ve}u sigurnost
Gr~ka
5-8
3-5
1
0-0,8
1
0,25
u napajanju potro{a~a,
Irska
6-8
smanjuje gubitke aktivne
Italija
3-6
2-3
0,3
snage i rastere}uje
Holandija
3-4
1-2
0,7
0,5
prenosnu mre`u.
Norve{ka
1-2
0,2
0,2
0-0,25
Portugal
4-7
1-2
1-2
0,03
Akumulacione male
[vedska
2-4
0,3
0-0,7
hidroelektrane
Engleska
4-7
3-5
1-2
0,25
1
0,15
omogu}avaju pokrivanje
EU
2-15
3-11
1-4
0,2-0,7
0-5
0-1
0,6
0-0,25
vr{nih optere}enja u
distributivnom sistemu i
Slika 2 Prose~ni minimalni eksterni tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije plasman elektri~ne energije na tr`i{te
elektri~ne energije pod najpovoljnijim
iz razli~itih konvencionalnih i obnovljivih izvora elektri~ne energije
uslovima (najve}oj ceni). Fotonaponski
sistemi integrisani u fasade zgrada su
tipi~ni distribuirani izvori koji mogu
pokrivati pikove potro{nje pri kori{}enju
sistema za klimatizaciju, koji su ina~e
vrlo neugodni potro{a~i za EES.
Ovakvom lokalnom (distribuiranom)
proizvodnjom se vr{i rastere}enje
distributivnih i prenosnih transformatora
i ostalih elemenata EES-a u uslovima
kada oni imaju vrlo nepovoljne uslove
rada (preoptere}enje uz lo{e uslove
hla|enja). Vetroelektrane ~esto imaju
karakter vr{nih elektrana jer vetra, i na
Tabela 2 Tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije [Euro – cent/kWh] iz razli~itih
konvencionalnih i obnovljivih izvora energije bez uva`avanja eksternih tro{kova
[177]
energija
godi{njem i na dnevnom nivou, u
proseku najvi{e ima kada je potro{nja
elektri~ne energije najve}a. Ove
karakteristike omogu}avaju vlasniku
distributivne mre`e ve}u sigurnost i
fleksibilnost na tr`i{tu elektri~ne
energije.
Sa druge strane, razvoj distribuirane
proizvodnje name}e nove tehni~ke
zahteve u pogledu projektovanja i za{tite
elemenata u distributivnom sistemu, jer
distributivna mre`a, sa priklju~ivanjem
malih elektrana postaje aktivna. Osim
toga, u EES-u sa zna~ajnim udelom
distribuirane proizvodnje name}e se
potreba uklju~ivanja ovih izvora u
jedinstveni sistem upravljanja (SCADA
sistem). Stohasti~nost proizvodnje
pojedinih obnovljivih distribuiranih
izvora (npr. vetroelektrana), u EES-u u
kojima takvi izvori imaju veliki stepen
penetracije, name}e potrebu posebne
organizacije regulacione rezerve, kako bi
se o~uvala stabilnost rada celokupnog
sistema. Ispunjenje ovih tehni~ki zahteva
iziskuje dodatne tro{kove proizvodnje
elektri~ne energije u malim elektranama
[6].
5. Zaklju~ak
Trenutna struktura proizvodnje
elektri~ne energije u svetu i u Srbiji se
bazira na fosilnim gorivima iz kojih se
dobija oko 2/3 elektri~ne energije.
Sagorevanje fosilnih goriva ima niz
negativnih uticaja na `ivotnu sredinu.
Emisija ugljen-dioksida predstavlja
jedan od najve}ih globalnih problema.
Sagorevanjem fosilnih goriva u
elektranama se godi{nje oslobodi oko
109 tona CO2. Me|unarodni protokoli i
obaveze o smanjenju emisije CO2 (Kyoto
protokol) i lokalni ekolo{ki problemi
primorali su Vlade mnogih zemalja da
razli~itim subvencijama podsti~u
izgradnju ekolo{ki ~istih elektrana koje
koriste obnovljive izvore.
vetroelektrane) ve} na postoje}em nivou
postaju vrlo konkurentni na tr`i{tu
elektri~ne energije.
6. Acknowledgements
This work was supported by European
Commission, Directorate General on
Research and Technology Development
and International Co-operation Activities
(INCO) under contract no FP6-509161
(RISE Project – www.rise05.net).
7. Literatura
[1] @. \uri{i}, N. Rajakovi},
Perspektivne tehnologije distribuirane
proizvodnje elektri~ne energije,
Energetika, br. 2, pp. 151 – 158, jun
2005.
[2] N. Rajakovi}, @. \uri{i},
Distribuirana proizvodnja elektri~ne
energije – definicije i podele,
Energetika, br. 2, pp. 140 – 143, jun
2005.
[3] A. S. Dagoumas, G. K. Papagiannis,
P. S. Dokopoulos, An economic
assessment of the Kyoto Protocol
application, Energy Policy Vol. 34, pp.
26–39, 2006.
[4] A. D. Owen, Renewable energy:
Externality costs as market barriers,
Energy Policy Vol. 35, pp. 632-642,
March 2006.
[5] International Energy Asociation
(IEA), Distributed Generation in
Liberalised Electricity Markets, Paris, p.
128, 2002.
[6] @. \uri{i}, D. Miki~i}, M.
Bubnjevi}, Integracija malih elektrane u
elektroenergetski sistem, Zbornik
radova, Alternativni izvori energije i
njihova primena u zemlji -IV nau~ni
skup, Budva 2005.
Tro{kovi proizvodnje elektri~ne energije
iz obnovljivih izvora su u proseku i dalje
ve}i u odnosu na konvencionalne
elektrane. Me|utim, prisutan je trend
smanjenja tro{kova proizvodnje
elektri~ne energije iz obnovljivih izvora
i porast tro{kova proizvodnje u
konvencionalnim elektranama.
Uklju~ivanje eksternih tro{kova u
tro{kove proizvodnje vi{estruko
pove}ava cenu elektri~ne energije
dobijenu iz fosilnih goriva a relativno
malo uti~e na cenu elektri~ne energije iz
obnovljivih izvora. U ovakvim uslovima
formiranja cena elektri~ne energije neki
obnovljivi izvori (male hidroelektrane i
[178]
energija
Doc. dr Dejan Ivezi}, prof. dr Nenad \aji}
Rudarsko-geolo{ki fakultet, Beograd
UDC: 620.97.001.82=861
Mehanizmi podr{ke
kori{}enju obnovljivih
izvora energije
1. Uvod
Rezime
Tro{kovi kori{}enja obnovljivih izvora
energije (OIE) su generalno iznad
tro{kova primene tradicionalnih, fosilnih
goriva {to ~ini tehnologije OIE
nekonkurentnim na tr`i{tu proizvodnje i
prodaje elektri~ne energije. Svakako da
je jedan od razloga za ovakvo stanje i
ogromna nesrazmera u nivou ulaganja u
isra`ivanje i razvoj OIE u pore|enju sa
ulaganjem u fosilna goriva ili nuklearnu
energiju Mada je zadnjih godina
ostvaren dramati~an napredak u nekim
tehnologijama kori{}enja OIE, pre svega
kori{}enju energije vetra, sada{nji
stadijum njihovog razvoja je takav da,
izuzev velikoh hidro potencijala, ne
mogu da ra~unaju na zna~ajnije
komercijalno {irenje bez razli~itih mera
podr{ke. Opravdanje za ovakvu
intervenciju na tr`i{tu se pravda
~injenicom da tr`i{na cena elektri~ne
energije dobijene iz fosilnih goriva ne
obuhvata punu ekonomsku cenu njene
proizvodnje. Ono {to je posebno bitnio
je da cena ne uklju~ije eksterni tro{ak,
negativan uticaj na `ivotnu okoliu i
njenu degradaciju. Ovaj tro{ak ne postoji
pri dobijanju elektri~ne energije iz OIE.
Poslednjih godina EU je finansirala
brojne razvojne projekte koji su za cilj
imali smanjenje ili zamenu
neobnovljivih izvora energije,
prvenstveno nafte, a u svetlu smanjenja
zaga|enja i uticaja periodi~nih
nekontrolisanih skokova cena energije,
nastalih kao posledica geopoliti~kih
tenzija ili uticaja monopola kartela, ali
svakako bez opravdanja u stvarnim
proizvodnim tro{kovima. Danas je
imperativ koji se postavlja pred svaku
odgovornu Vladu razvoj institucionalnih
instrumenata za primenu OIE, te
programa za sigurno snabdevanje,
o~uvanje i efikasno kori{}enje energije,
Razli~ite podsticajne mere za kori{}enje obnovljivih izvora energije su dobro
poznate u zemljama Evtropske unije. Ove mere se pre svega ti~u kori{}enja
obnovljivih izvora energije za proizvodnju elektri~ne energije, ali i za proizvodnju
toplote i biogoriva za transport, i mogu se sprovoditi na nacionalnom, regionalnom
i lokalnom nivou. Mehanizmi podr{ke obuhvataju pre svega razli~ite ekonomske
mere, ali i tehni~ke i administrativne propise koji promovi{u kori{}enje obnovljivih
izvora energije. U radu je dat pregled podsticajnih mera u zemljama EU i
implikacije njihove primene. Ukratko je dat prikaz trenutnog kori{}enja obnovljivih
izvora energije u Srbiji i prepreke za nihovu {iru primenu.
Support Mechanizms for Renewable Energy Sources Utilisation
A variety of incentives for the renewable energy production are available well
known throughout the European Union. Incentives are basically connected to
renewable energy utilization for electricity production, but also for production of
heat and biofuels for transport. The support measure implementation can be
achieved on national, regional and local level. Support mechanisms include mostly
different economic measure, but also address administrative and technical issues for
promotion of renewable energy sources. Summary of support measures and
implication of their implementation in EU member countries is presented. Short
review of renewable energy sources utilization in Serbia is given and some barriers
for wider application are discussed.
a sve uz po{tovanje strogih ekolo{kih
standarda.
U radu je dat pregled podsticajnih mera i
mehanizama podr{ke OIE u Evropskoj
uniji, kao implikacije njihove primene.
Ukratko je dat prikaz trenutnog
kori{}enja obnovljivih izvora energije u
Srbiji i prepreke za nihovu {iru primenu.
Razmotrena je mogu}nost kori{}enja
nekih od mehanizama podr{ke u
doma}im uslovima i mogu}i efekti
njihove primene.
2. Mehanizmi podr{ke kori{}enju
obnovljivih izvora energije u EU
Kada se govori o mehanizmima podr{ke
kori{}enju OIE u EU se pre svega misli
na podr{ku pri kori{}enju za dobijanje
elektri~ne energije. U tom smislu
Direktiva o promociji elektri~ne energije
[179]
iz OIE [1] je dala osnove za
kvantifikaciju nacionalnih ciljeva
kori{}enja elektri~ne energije
proizvedene iz OIE i formiranje
odgovaraju}ih mehanizama podr{ke radi
njihove realizacije. Dakle, najmanje
srednjoro~no gledano, politika podr{ke u
zemljama ~lanicama EU }e biti
krucijalno bitna za prodor OIE na tr`i{te
elektri~ne energije. Radi ostvarenja te
politike u zemljama ~lanicama EU danas
se primenjuje ili se razmi{lja o primeni
~itavog niza konkretnih instrumenata
podr{ke koji obuhvataju cenovne
mehanizme, mehanizme pomo}i i
subvencija, poreske olak{ice i izuze}a,
garancije prodaje elektri~ne energije,
zelene sertifikate, merenje i ozna~avanje
“zelene elektri~ne energije” i sl. Dr`ave
~lanice, tako|e donose razne
administrativne i tehni~ke propise, poput
energija
pravila planiranja i ugovaranja pristupa
elektri~noj mre`i i sprovode kampanje
promovisanja OIE.
U literaturi [2-6] je mogu}e na}i razli~ite
na~ine klasifikacije mera podr{ke OIE,
prema tome da li je akcenat na izgradnji
novih kapaciteta ili pove}anoj
proizvodnji, odnosno da li je stimulacija
na strani proizvodnje ili potro{nje
elektri~ne energije iz OIE. Bez obzira
na raznolikost instrumenata podr{ke i
brojne nacionalne specifi~nosti tri
osnovna tipa podr{ke su promotivna
(feed-in) tarifa, obavezne kvote u
kombinaciji sa zelenim sertifikatima i
sistem javnih nabavki/ponuda. Kao
pomo}ni mehanizmi se pojavljuju
investicione olak{ice i subvencije i
odgovaraju}e mere fiskalne politike.
Podsticajne tarife
Podsticajne tarife su vrlo rasprostranjen
mehanizam promocije OIE u EU i
predstavljaju regulisane, garantovane
minimalne cene, odnosno dodatne
premije na tr`i{nu cenu koja se pla}aju
proizvo|a~u elektri~ne energije.
Odgovaraju}a regulativa koja prati ovaj
mehanizam uvodi obavezu javnog
servisa da proizvo|a~u plati cenu koju je
Vlada definisala i zbog toga politika
tarifa mora biti pra}ena odgovaraju}om
dr`avnom finansijskom podr{kom.
Visina tarifa je obi~no definisana za
odre|eni vremenski period da bi
investitorima garantovala siguran prihod
u znatnom delu `ivotnog ciklusa
projekta. Ovaj sistem se pokazao kao
veoma efikasan u nekim zemljama i
donosi veoma brzo pove}anje koli~ine
energije proizvedene iz OIE. Me|utim
ovaj sistem ne uzma u obzir efikasnost
proizvodnje energije.
Obavezne kvote/zeleni sertifikat
Obavezne kvote se uvode da defini{u
minimalni deo proizvodnje ili potro{nje
elektri~ne energije iz OIE. Vlada
postavlja okvire u kojima tr`i{te mora
proizvoditi, podati ili distribuirati
odre|ene koli~ine elektri~ne energije iz
OIE. Obaveza se mo`e uvesti bilo na
stranu potro{nje, bilo na stranu
proizvodnje. Da bi sistem kvota za`iveo
neophodno je uvo|enje zelenih
serifikata, specifi~nih potvrda o “~istom”
poreklu elektri~ne energije. U slu~aju
kvota na strani proizvodnje, proizvo|a~i
elektri~ne energije iz tradicionalnih
izvora su u obavezi da nadoknade {tetu
koju pri~injavaju `ivotnoj sredini
kupuju}i unapred propisanu koli~inu
zelenih sertifikata od proizvo|a~a
“neutralnih “ sa stanovi{ta zaga|enja.
Dakle, ovaj mehanizam stvara
sekundarno tr`i{te zelenih sertifikata,
koje obezbezbe|uje prihod
proizvo|a~ima OIE. U smislu efekta,
ovaj mehanizam je sli~an oporezivanju
zaga|iva~a i stimulaciji “~istih”
proizvo|a~a, ali za razliku od njih
sekondarno tr`i{te defini{e cenu
zaga|ivanja.
Sistem ponuda
Sistem ponuda se koristi radi izbora
korisnika investicionih ili proizvodnih
subvencija (sli~nih podsticajnim
tarifama) ili nekih drugih prava, lokacije
za vetrogeneratore, male hidro elektrane
i sl. Potencijalni investitori ili
proizvo|a~i se takmi~e putem procedura
javnih ponuda sa unapred poznatim
kriterijumima za njihovo vrednovanje.
Ponu|a~i sa najpovoljnijim tehni~kim i
komercijalnim uslovima imaju
garantovanu prodaju nacionalnoj mre`i u
unapred definisanom periodu.
Takmi~arska priroda ovog sistema deluje
na obaranje direktnih tro{kova
proizvodnje elektri~ne energije iz OIE,
odnosno obezbe|uje njegovu ekonomsku
efikasnost.
Investicione subvencije
Ovim mehanizmom se prevazilazi
problem visokih inicijalnih investicija za
instalaciju kapaciteta OIE. Nivo
subvencija se obi~no kre}e u opsegu od
20 do 50% od investicionih tro{kova.
Modifikacija ovog mehanizma je
podr{ka putem kredita sa niskim
kamatnim stopama, odnosno politika
poreskih olak{ica za investicije u OIE
koja ima za cilj da pove}a raspolo`ivost
komercijalnog kapitala za ulaganje u OIE.
Fiskalne mere
Preske olek{ice pri investiranju su samo
neke od fiskalnih mera koje zemlje
Evropske unije koriste radi podr{ke OIE.
Neke zemlje su uvele porez na
kori{}enje fosilnih goriva ne bi li tako
kvantifikovale negativne eksterne uticaje
koje to kori{}enje ima, a koje nije
uklju~eno u tr`i{nu cenu proizvedene
elektri~ne energije. Energija dobijena iz
OIE je izuzeta iz ovog poreza, pa se tako
posti`e relativna kompetitivnost. Pored
ove, prisutne su i druge fiskalne mere
kao ni`a stopa PDV-a, poreske olak{ice,
pa ~ak i osloba|anje od poreza za
“zelene” fondove, poreski atraktivne
amortizacione {eme i sl.
Sistem zelenih cena
Ovaj sistem je baziran na volji nekih
potro{a~a da plate vi{e za elektri~nu
energiju proizvedenu iz OIE.
Potro{a~ima se daje pravo da izaberu
procenat od potro{ene elektri~ne energije
za koji su spremni da plate uve}anu
cenu, a snabdeva~ - distributer je u
obavezi da preuzme za svaku jedinicu
energije pla}enu po premiranoj ceni,
jedinicu energije proizvedenu iz OIE.
Ovaj sistem je pogodan kao inicijalni za
formiranje tr`i{ta elektri~ne energije iz
OIE, ali je su{tinski u suprotnosti sa
principom „zaga|iva~ pla}a“.
Procena je [5], Tabela 1, da }e nivo
direktne podr{ke snabdevanju
elektri~nom energijom iz OIE u
Evropskoj uniji, ukoliko se zadr`e
sada{nji podsticajni mehanizmi i
trendovi njihove primene, narasti na 11,7
milijardi evra 2010. godine, od ~ega bi
7,4 milijardi evra bilo plasirano kroz
podsticajne tarife. Po istoj proceni,
subvencije svedene na proizvedeni kWh
iz OIE bi se kretale od 0.4 c/kWh u
Finskoj do 6.6 c/kWh u Nema~koj.
Bez obzira na na zna~ajan udeo
kori{}enja primarne energije za
zadovoljenje toplotnih potreba, na nivou
Evropske unije nije usvojena zajedni~ka
podsticajna politika kori{}enju OIE za
zadovoljenje toplotnih potreba, ve} se ta
Tabela 1 Subvencije proizvodnji elektri~ne energije iz OIE u 2001.
i projekcija za 2010.
Dr`ava
Subvencija
miliona evra/godi{nje
Subvencija
evro centa / kWh
2001
2010
2001
2010
Austrija*
122
702
2.49
4.11
Belgija
27
55
2.7
2.70
Danska*
273
499
4.19
3.87
Francuska*
112
814
3.13
3.13
Nema~ka*
1047
3326
6.21
6.58
Italija
1067
2493
6.31
5.88
Holandija
59
679
1.98
5.69
[panija*
323
1537
2.78
2.65
[vedska
100
220
1.89
1.28
Velika Britanija
96
547
1.73
1.45
*koristi podsticajnu tarifu
[180]
energija
politika vodi na nivou dr`ava ~lanica u
zavisnosti od lokalno raspolo`ivih
potencijala.. Jedini dokument na nivou
EU koji se ti~e ove problematike je
Direktiva o energetskim
karakteristikama zgrada [7] koja daje
mogu}nost za promociju OIE za potrebe
grejanja. Na nivou dr`ava ~lanica
podsticajne mere u ovoj oblasti su
uglavnom razne vrste poreskih olak{ica i
subvencija pri izgradnji kapaciteta i
osloba|anju od izvesnih poreskih
davanja i vrlo ~esto su vezane za
konkretne privredne projekte.
Proizvodnja i kori{}enje biogoriva za
potrebe transporta su formalnu podr{ku
EU dobili Direktive o promociji
biogoriva [8], koja za cilj ima pove}anje
udela njegovog kori{}enja na 5,75% u
2010. godini. Evropska Komisija je
usvojila i odgovaraju}u regulativu koja
daje mogu}nost potpunog osloba|anja
od boreza za biogoriva. Nekoliko dr`ava
~lanica je iskoristilo ovu mogu}nost za
zna~ajno smanjenje poreza za biodizel i
bioetanol, {to ih je u~inilo
konkurentnijim konvencionalnim
gorivima i dovelo do porasta njihovog
kori{}enja. Me|utim, na nivou EU jo{
uvek nema zajedni~kog pristupa
promotivnoj politici i bez obzira na
podsticaj i definisane ciljeve Direktive u
dosta zemalja je vrlo malo ura|eno na
njenoj primeni.
3. Mogu}nosti i prepreke za
kori{}enje OIE u Srbiji
Potencijali obnovljivih izvora energije u
Srbiji su zna~ajni, tako da je primaran
cilj njihovo ve}e kori{}enje za
autonomne i lokalne svrhe, za potrebe
"male energetike", radi zadovoljenja u
prvom redu niskotemperaturnih toplotnih
potreba.To bi stvorilo neophodne
preduslove za njihovo ve}e kori{}enje i
za visokotemperaturne procese
(proizvodnja elektri~ne energije,
procesna toplota, itd.). Njihovo
istra`ivanje i kori{}enje je u na{oj zemlji
zapo~eto u periodu sedamdesetih, nakon
„energetske krize“ da bi najve}i razvoj
dostiglo krajem osamdesetih godina
pro{log veka. Medjutim nepovoljni
tokovi tokom devedesetih godina
doprineli su zna~jnom zastoju u razvoju
OIE, jer su mnoge nau~ne institucije i
proizvodja~i opreme pre{li na druge
programe.
Tek zadnjih godina, OIE ponovo
dobijaju u zna~aju ~emu je u velikoj
meri doprineo i Nacionalni program
energetske efikasnost sa svojim
Programom „Kori{}enje alternativnih i
obnovljivih izvora energije“ [9].
Realizacija tog programa treba da
omogu}i, pored ostalog, slede}e ciljeve:
z smanjenja potro{nje fosilnih izvora
energije i o~uvanju neobnovljivih
doma}ih resursa energije uz pove}anje
nacionalne sigurnosti smanjenjem
zavisnosti od uvoza goriva i energije, i
pove}anje pouzdanosti snabdevanja
potro{a~a energijom;
z smanjenje emisije CO2 i za{titi okoline
od zaga|enja smanjenjem emisije
gasova efekta staklene ba{te, ali i
emisija drugih {tetnih materija, ~ime
se unapre|uje kvalitet lokalnih sredina
posebno urbanih sredina i vr{i
pribli`avanje standardima razvijenih
zemalja u za{titi okoline, energetici,
industriji i zdravlju;
z pove}anju efikasnosti i optimizaciji
kori{}enja doma}ih resursa i sirovina
za razvoj novih proizvoda, porastu
indikatora odr`ivosti tehnolo{kog
razvoja smanjenjem specifi~nog
utro{ka neobnovljivih resursa po
jedinici proizvoda i pove}anju
konkurentnosti privrede na
slobodnom tr`i{tu.
Dosada{nji rezultati studija i projekata u
zna~ajnoj meri podsti~u razvoj
istra`ivanja i kori{}enja obnovljivih
izvora u Srbiji, ali to jo{ uvek nije u
skladu sa mogu}nostima. S obzirom na
raspolo`ivost OIE, ekonomsku situaciju
i dosada{nje iskustvo mo`e se o~ekivati
da }e u Srbiji u bliskoj budu}nosti
kori{}enje obnovljivih izvora energije
najve}im delom biti za zadovoljenje
toplotnih potreba. Neki od projekata koji
bi mogli da budu prioriteti su:
z Primena tehnologija i opreme za
sagorevanje (briketiranje, fluidizovani
sloj i sl.) i gasifikaciju ~vrste biomase iz
poljoprivredne proizvodnje i drvne
industrije za dobijanje toplote ili za CHP;
z Individualne farme sa zatvorenim
ciklusom materije i energije putem
biogasa;
z Male hidro elektrane (< 10 MW)
postavljene na potocima i malim
rekama, akumulacijama za
vodosnabdevanje i sistemima za
navodnjavanje.
z Projekti kori{}enja solarne energije za
grejanje i proizvodnju tople vode;
z Projekti kori{}enja geotermalne
energije u sistemima daljinskog
grejanja, snabdevanja toplom vodom i
za poljoprivrednu proizvodnju;
z Projekti kori{}enja vetra za
proizvodnju elektri~ne energije.
Za ostvarenje nekih od gore pomenutih
projekata neophodna je sna`na podr{ka
kako dr`avnih organa tako i lokalnih
samouprava. Tretiranje OIE u
usvojenom Zakonu o energetici i
Strategiji razvoja energetike Republike
Srbije je deklarativno afirmativno, jer su
dobili za proizvodnju elektri~ne energije
povla{}eni status, ali bez donetih
podzakonskih akata koji }e to bli`e
[181]
definisati u pogledu cene, tarifa,
tehni~ke regulative i sl., to je jo{ uvek
“mrtvo slovo na papiru“.
Za {iru primenu OIE neophodno je na
nivou Republike jasno definisanje cilja,
procentualnog pove}anja u~e{}a OIE u
ukupnoj potro{nji energije i modaliteta
za njegovo ostvarenje. To bi se najlak{e
ostvarilo kada bi se definisala i u
Skup{tini Srbije usvojila „Strategija
razvoja obnovljivih izvora energije".
Za ostvarenje ve}eg kori{}enja OIE i
njihovog uklju~ivanja u energetski bilans
Republike potrebno je usvajanje i
prihvatanje Direktiva Evropske
zajednice (jedan od uslova za
priklju~enje EU), me|unarodnih
standarda i metodologije za odre|ivanje
potencijala OIE, ali i razvoj adekvatnog
informacionog sustema i statistike OIE.
Uvo|enje garantovane minimalne
podsticajne tarife za energiju
proizvedene iz OIE i osloba|anje ili
umanjenje poreza, carina i drugih
da`bina pri izgradnji kapaciteta i
proizvodnje energije iz OIE bi mogli da
budu prvi konkretni koraci u stvaranju
atraktivnog ambijenta za njihovo
intenzivnije kori{}enje. Posebno je bitno
formiranje povoljnih finansijskih izvora
(beskamatni ili drugi povoljni kreditni
aran`mani) kroz kvalitetnu saradnju
dr`avnih finansijskih institucija i
privatnog kapitala. S obzirom na
trenutnu finansijsku situaciju u zemlji,
za formiranje izvora finansiranja,
neophodno je i privla~enje stranog
kapitala.
Pored direktne finansijske pomo}i
izgradnji i eksploataciji kapaciteta OIE,
brojne druge zajedni~ke aktivnosti
razli~itih dr`avnih institucija iz sektora
energetike, poljoprivrede, gra|evine,
obrazovanja, nauke i dr., su po`eljne za
izgradnju neophodne organizacione i
kadrovske infrastrukture. U tom smislu
su od velikog zna~aja i kvalitetna obuka
i obrazovanje pojedinih ciljnih grupa
(arhitekte, gra|evinci, poljoprivrednici,
preduzetnici i dr.) i uspostavljanje
odgovaraju}e pravne i tehni~ke
regulative (standardi, propisi i dr.).
Zbog svoje decentralizovane prirode,
mnoge tehnologije OIE su znatno bli`e
krajnjim korisnicima od konvencionalnih
energetskih tehnologija. Zbog toga
promocija OIE mo`e biti vrlo efikasna
na regionalnom i lokalnom nivou. U
Srbiji je ova ~injenica dodatno bitna s
obzirom da su sistemi daljinskog
grejanja pod jurisdikcijom lokalne vlasti.
Podr{ka lokalnih institucija je
neophodna za razvoj pilot projekata
kori{}enja OIE.
energija
4. Zaklju~ak
[iri razvoj kori{}enja OIE na sada{njem
nivou razvoja tehnologija za njihovo
kori{}enje, generalno nije mogu} bez
odgovaraju}e institucionalne podr{ke.
Pregled podsticajnih mera i instrumenata
razvijenih u EU, a koji su dati u ovom
radu treba razumeti kao deo {ire
promotivne politike koja za cilj kako
brigu o `ivotnoj sredini tako i sigurnije
snabdevanje potro{a~a energijom. Lo{a
ekonomska situcaija u Srbiji i
neodgovaraju}a visina i odnosi cena
energenata su uslovili da i one
tehnologije kori{}enja OIE koje su u
svetu ekonomski racionalne kod nas
nemaju svoje finansijsko opravdanje i
odgovaraju}a institucionalna pomo} je
neophodna za njihovu primenu. U radu
je razmorena mogu}nost primene nekih
od instrumenata i mehanizama
podsticaja OIE u Srbiji.
Literatura
[1] Directive 2001/77/EC of the
European Parliament and of the Council
of 27 September 2001 on the promotion
of electricity produced of electricity
produced from renewable energy sources
in the internal electricity market
[2] Energy Research Centre of the
Netherlands (ECN), Renewable Energy
Fact Sheets EU Countries, [on-line] website: http://www.renewable-energypolicy.info/relec/
[3] Grupa autora, Analysis of the
renewable energy sources evolution up
to 2020, EC, Energy and Transport DG,
2005.
[4] Grupa autora, Final report of the
project Green-X, EC, Research DG, 2004.
[5] Energy Subsidies and External Costs,
UIC Nuclear Issues Briefing Paper 71,
2005, [on-line] web-site: www.worldnuclear.org/info/inf68.htm
[6] Renewable energy Co-ordinated
Development in the Western Balkan
Region, Sixth Framework Programe of the
EC, INCO, contract no. 012066, 2005.
[7] Directive 2002/91/EC of the
European Parliament and of the Council
of 16 December 2002 on the energy
performance of buildings.
[8] Directive 2003/30/EC of the
European Parliament and of the Council
of 8 May 2003 on the promotion of the
use of biofuels or other renewable fuels
for transport
[9] Nacionalni program energetske
efikasnosti - Program 7: Kori{}enje
alternativnih i obnovljivih izvora
energije, Beograd, 2002
Dr Ozren Oci}, dipl. in`. tehn., Milan An|eli}, dipl. in`.
tehn., Galina Petkovi}, dipl. in`. tehn., Dragana Jak{i},
dipl. ecc., Larisa Kur}ubi}, dipl. in`. org. rada
Rafinerija nafte Pan~evo
UDC: 661.96 : 665.71(497.11)=861
Izgradnja postrojenja za
proizvodnju vodonika u
Rafineriji nafte Pan~evo
Rezime
Tra`nja za dizel gorivom na doma}em tr`i{tu je u stalnom usponu i takav trend je realno
o~ekivati i u budu}nosti. Postrojenje za blago hidrokrekovanje vakuum gasnih ulja i
hirodesulfurizaciju gasnih ulja i kerozina (MHC/DHT) je klju~no postrojenje za postizanje
onog kvaliteta dizel goriva koji se predvi|a da }e va`iti u Evropskoj uniji nakon 2010.
godine. Evropski kvalitet dizel goriva predstavlja neophodnu i realnu osnovu kako za izlazak
na ino tr`i{te tako i za opstanak na doma}em tr`i{tu, jer je realno o~ekivati da }e se doma}i
standardi u budu}nosti izjedna~iti sa evropskim.
Za funkcionisanje postrojenja MHC/DHT neophodan je vodonik, koji se dobija na postrojenju
za proizvodnju vodonika (HGU) u ~ijem sklopu se nalazi i postrojenje za pre~i{}avanje
vodonika (PSA).
Projekat izgradnje postrojenja HGU/off-gas PSA je deo Programa tehnolo{kog razvoja NIS-RNP.
Na postrojenju za proizvodnju vodonika (HGU/off-gas PSA) odvija se kataliti~ki postupak
reformiranja metana iz prirodnog gasa vodenom parom. Proces se izvodi u cevima
reformera sa katalizatorom na bazi nikla.
Planirani tehnolo{ki vek ovog postrojenja iznosi 15 godina.
Visina investicije za ovaj projekat je 36,1 milion evra. Ulaganje }e se odvijati tokom 3 godine
nakon ~ega se planira start postrojenja. Projekat je u svim godinama redovnog rada
postrojenja likvidan i ostvaruje pozitivan finansijski rezultat.
Ekonomski tok je negativan u godinama izgradnje ({to je o~ekivano), dok je u godinama
redovnog rada pozitivan. Finansijski tok je u godinama ulaganja jednak 0 (jer je
pretpostavljeno da su obezbe|ena sredstva), dok je u ostalim godinama pozitivan.
Stati~ke i dinami~ke ocene projekta, utvr|ene ekonomsko-finansijskom analizom u slu~aju
finansiranja iz sopstvenih sredstava su opravdane.
Abstract
Demand for diesel fuel on the domestic market has been increasing, and such a trend is to be
expected in the future as well. Vacuum Gas Oil Mild Hydrocracking and Distillate
Hydrotreating Unit (MHC/DHT) is the essential unit for achieving the quality of diesel fuel
expected to be required in European Union after 2010. European quality of diesel fuel
presents a necessary and real basis both for the placement on foreign market, as well as for
survival on the domestic market, since it is realistic to expect that domestic standards shall be
equal with the European ones in the future.
Hydrogen, obtained at the Hydrogen Generation Unit (HGU) within which there is the
Pressure Swing Adsorption Untit (PSA), is necessary for the functioning of MHC/DHT Unit.
The project of constructing HGU/off-gas PSA Unit is a part of the Program of NIS-RNP
Technological Development.
On Hydrogen Generation Unit (HGU-off-gas PSA), there is a catalytic procedure of
reforming methane from the natural gas by steam. The process is performed in the reformer
pipes with the nickel-based catalyst.
The planned technological life of this unit is 15 years.
The required investment for this project is 36,1 million Euros. The investment shall take
place in the duration of 3 years, after which the start of the unit has been planned. The
project, in all years of regular unit operation, is solvent and it achieves a positive financial
result.
Economic flow is negative in the construction years (which is to be expected), while in the
years of regular operation it is positive.
Financial flow is equal to 0 in the construction years (since it is assumed that the means have
been provided), whereas it is positive in the other years.
Static and dynamic assessments of the project, determined by economic-financial analysis, in
the case of financing form own funds, are justified.
[182]
energija
Uvod
Tra`nja za dizel gorivom na doma}em
tr`i{tu je u stalnom usponu i takav trend
je realno o~ekivati i u budu}nosti.
Postrojenje za blago hidrokrekovanje
vakuum gasnih ulja i
hirodesulfurizaciju gasnih ulja i kerozina
(MHC/DHT) je klju~no postrojenje za
postizanje onog kvaliteta dizel goriva
koji se predvi|a da }e va`iti u Evropskoj
uniji nakon 2010. godine. Evropski
kvalitet dizel goriva predstavlja
neophodnu i realnu osnovu kako za
izlazak na ino tr`i{te tako i za opstanak
na doma}em tr`i{tu, jer je realno
o~ekivati da }e se doma}i standardi u
budu}nosti izjedna~iti sa evropskim.
Rafinerija nafte Pan~evo je u cilju
opstanka na doma}em i istovremeno
stvaranja mogu}nosti za izlazak na
svetsko tr`i{te po~etkom 2003. sa~inila
Biznis plan “Program tehnolo{kog
razvoja NIS-RNP”. Programom
tehnolo{kog razvoja RNP definisana su
potrebna postrojenja i visina ulaganja u
njihovu izgradnju.
Klju~no postrojenje za dostizanje EU
standarda dizel goriva EU 2010+ je
postrojenje za blago hidrokrekovanje
vakuum gasnih ulja (lako i te{ko)/
hirodesulfurizaciju gasnih ulja i kerozina
(MHC/DHT).
Za funkcionisanje postrojenja
MHC/DHT neophodan je vodonik koji
se dobija na postrojenju za proizvodnju
vodonika (HGU) u ~ijem sklopu se
nalazi i postrojenje za pre~i{}avanje
vodonika (PSA).
Osnovna funkcija postrojenja
(HGU/PSA) je da proizvode vodonik
koji je neophodan za rad postrojena za
blago hidrokrekovanje vakum gasnih
ulja (lako i te{ko)/ hirodesulfurizaciju
gasnih ulja i kerozina (MHC/DHT),
postrojenja za proizvodnju dizel goriva
po kvalitetu Euro 2010+.
Planirani tehnolo{ki vek postrojenja
HGU/PSA iznosi 15 godina. U slu~aju
adekvatnog vo|enja i odr`avanje
postrojenje mo`e da radi i mnogo du`e.
Svetska rafinerijska praksa govori da je
zbog tehnolo{ke zastarelosti kao i
sigurnosti u radu, potrebno delove
postrojenja zameniti ili rekonstruisati
nakon 15-20 godina rada.
Tehnolo{ki prikaz projekta
Projekat Izgradnja postrojenja
HGU/PSA je deo Programa tehnolo{kog
razvoja NIS-RNP. Osnovna ideja na
kojoj se zasniva ovaj program jeste da se
RNP osposobi za proizvodnju
energetskih goriva po specifikaciji Euro
2010+ .
Postrojenje za proizvodnju vodonika
~ine dve serije:
1) serija S-5000 (HGU/PSA) i
2) serija S-5100 (off-gas PSA ).
pre~i{}avaju od ostalih komponenata,
odnosno ugljovodonika.
Otpadni tokovi sa CCR-a i MHC/DHT
se na seriji S-5100 podvrgavaju
adsorpcionom procesu kroz slojeve PSA
jedinice pri ~emu se dobijaju dva toka:
a) tok vodonika koji se spaja sa tokom
vodonika sa serije S-5000
(HGU/PSA) i odlazi na postrojenje
MHC/DHT i
b) tok otpadnog gasa koji sadr`i dosta
ugljovodoni~nih komponenata pa se
{alje na seriju S-5000 gde se me{a sa
prirodnim gasom kao sirovina.
Postrojenje je dizajnirano tako da je
{tetan uticaj na okolnu sredinu sveden na
minimum, u skladu sa evropskim
standardima, iz oblasti za{tite `ivotne
sredine.
Postrojenje daje proizvode u kojima je
zna~ajno smanjen sadr`aj sumpora i
aromata.
1) Serija S-5000 (HGU/PSA)
Sirovina za seriju S-5000 je prirodni gas
i otpadni gas sa serije S-5100 (off-gas
PSA). Sme{a se komprimuje do pritiska
od 35 bara, a zatim odvodi u
hidrogenator. U hidrogenatoru se vr{i
konverzija olefina u parafine i
hidrogenuje sumpor do vodoniksulfida,
kori{}enjem kobalt-molibden
katalizatora. Hidrogenovana {ar`a se
zatim {alje u adsorber sumpora gde se
uklanja vodonik sulfid i hlorovodonik,
prolaskom {ar`e kroz slojeve cinkoksida. Tako desulfurizovana {ar`a se
me{a sa parom visokog pritiska, zatim
zagreva do 4100 C i nakon toga upu}uje
u prereformer, gde se konvertuju svi
te{ki ugljovodonici u metan. Procesna
{ar`a se dalje dogreva do 6500 C, a
Finansijska analiza
nakon toga ulazi u reformer gde se vr{i
kataliti~ko reformiranje. Proces se izvodi Visina investicije za projekat Izgradnja
HGU/PSA je 36,1 miliona eura.
u cevima reformera sa katalizatorom na
Utvr|ena je na bazi procene firme ABB
bazi nikla gde se kao proizvod dobija
Lummus od 31,5 miliona eura i uve}ana
vodonik i koli~ine CO, CO2, CH4 i H2O.
za procenjena ulaganja u gasovod,
Na izlazu iz reformera reakciona sme{a
merno-regulacionu stanicu, ugovorenu
se prolaskom kroz izmenjiva~e hladi.
vrednost za prvo punjenje katalizatora i
Tako ohla|ena sme{a odlazi u reaktor
procenu tro{kova obuke.
za {iftovanje, gde ugljenmonoksid
Prora~un potrebnih ulaganja u projekat
reaguje sa parom i prelazi u vodonik .
Izgradnja postrojenja za proizvodnju
Procesni tok se dalje hladi prolaskom
vodonika dat je u tabeli 1.
kroz izmenjiva~e.
Ohla|eni procesni tok se
usmerava na seriju HGU/PSA
Tabela 1 Prora~un potrebnih ulaganja za
jedinicu gde se cikli~nim
proizvodnju vodonika
adsorpcionim procesom
Visina investicije
uklanjaju ne~isto}e u cilju
dobijanja vodonika do 99,9%
uE
~isto}e. Tako dobijen tok
R.br. Opis
Vrednost
~istog vodonika se spaja sa
tokom ~istog vodonika sa serije 1. Gra|evinski objekat
420.000
S-5100 (off-gas PSA) i kao
1.1 Gasovod
420.000
zajedni~ki tok se upu}uje na
MHC/DHT postrojenje. Tok
35.255.020
2. Postrojenje
ne~isto}a (me{avina metana,
2.1. Bazni in`enjering
195.000
CO, CO2 i N2) koji se izdvaja
2.2. Detaljni in`enjering
7.200.000
posle pre~i{}avanja na PSA
jedinici upu}uje se na reformer 2.3. Oprema i monta`a
24.100.000
kao dopuna za gorivo, dok se
2.4. Katalizator
860.020
prirodni gas koristi kao gorivo
za reformer.
2.5. Tehni~ke usluge
2.900.000
2) Serija S-5100 (off-gas PSA)
Ulaz na seriju S-5100 su
otpadni gasovi sa postrojenja
kontinualnog kataliti~kog
reforminga (CCR) i postrojenja
MHC/DHT koji sadr`e dosta
vodonika. Da bi se dobio tok
~istog vodonika ovi tokovi se
[183]
3.
Merno-regulaciona stanica
400.000
4.
Obuka posade
5.
Svega bez kreditnog finan.
6.
Interkalarna kam. i prov. banke
7.
Rashodi perioda
30.000
8.
Ukupno (5+6) :
36.105.020
30.000
36.105.020
0
energija
Dinami~ka ocena
projekta se donosi
na osnovu
Red
ekonomskog toka
.
Opis
Ulaganje po godinama
Ukupno ulaganje
projekta kroz
br.
%
0 god.
%
1 god.
%
2 god.
vrednost
%
utvr|ivanje: Neto
sada{nje vrednosti
0,1
42.000
1,0
378.000
0
0
420.000
1,2
1. Gra|evinski objekat:
(NSV), Jedini~ne
9,2
3.325.000 52,1 18.780.000 37,6 13.550.020 35.655.020 98,8
2. Postrojenje
neto sada{nje
vrednosti (JNSV),
0
0
0
0
3. Nematerijalna ulaganja
0
0
0
0
Interne stope
9,3
3.367.000 53,1 19.158.000 37,6 13.550.020 36.075.020 100
4. Stalna imovina ukupno:
rentabilnosti (ISR)
i Perioda
Neto dobitak je razlika dobitka i poreza
Struktura ulaganja po vrsti stalne
povra}aja ulo`enih sredstava.
na dobit.
imovine, kao i dinamika ulaganja,
Po metodi NSV, projekat je prihvatljiv
Ekonomski tok projekta je negativan je u ako je njegova neto sada{nja vrednost
prikazani su u tabeli 2.
prve tri godine ulaganja, a pozitivan u
pozitivna. Po{to je neto sada{nja
Ulaganje u projekat Izgradnja HGU/PSA
svim narednim godinama veka projekta.
vrednost 100.320.924 evra, mo`e se
}e se odvijati tokom 2 godine i 9 meseci
zaklju~iti da je projekat Izgradnja
Neto
primici
iz
ekonomskog
toka
nakon ~ega se planira start postrojenja.
predstavljaju
osnov
za
izra~unavanje
HGU/PSA opravdan, sa aspekta
U nultoj godini (godina po~etka
dinami~kih kriterijuma opravdanosti
kriterijuma neto sada{nje vrednosti.
ulaganja) se finansira 10% vrednosti
investicije.
S obzirom da je jedini~na neto sada{nja
gasovoda, izrada baznog in`enjeringa i
Finansijski tok postrojenja HGU/PSA je
vrednost ovog projekta 3,03 evra po
10% vrednosti opreme. U prvoj godini
jedinici ulo`enih sredstava, projekat je
bi se finansiralo 90% vrednosti gasovoda nula u prve dve godine ulaganja, jer je
pretpostavljeno da su obezbe|ena
opravdan.
i 60% opreme. Tokom druge godine bi
sopstvena sredstva, a pozitivan je u
Projekat je prihvatljiv ako je njegova
se finansiralo 30% vrednosti opreme,
svim ostalim godinama.
interna stopa rentabilnosti jednaka ili
kompletno ulaganje u katalizatore,
ve}a od diskontne stope (u konkretnom
Stati~ka
ocena
analizira
efikasnost
tehni~ke usluge, obuku posade i mernoslu~aju od 7%). S obzirom da je interna
projekta
na
osnovu
podataka
iz
samo
regulacionu stanicu.
jedne, reprezentativne godine
stopa rentabilnosti 46,14% mo`e se
Obra~un prihoda i rashoda je ura|en
poslovanja, zbog ~ega ova ocena daje
zaklju~iti da je projekat rentabilan i da
prema uslovima privre|ivanja u vreme
grub uvid u efikasnost projekta i ta~nost
su ulaganja u izgranju HGU/PSA
izrade Biznis plana i shodno va`e}im
rezultata je manja. U slu~aju projekta
opravdana.
zakonskim propisima. Poslovni prihod je Izgradnja postrojenja za proizvodnju
Period povra}aja ulo`enih sredstava u
jednak prihodu od realizacije vodonika i
vodonika, kao reprezentativna godina
projekat Izgradnja HGU/PSA, prema
vodene pare. Poslovni rashodi
odabrana je tre}a godina u veku
dinami~kom kriterijumu je 2 godina
obuhvataju tro{kove materijala, tro{kove projekta, jer je to prva godina punog
nakon startovanja projekta.
zarada, naknada i ostalih li~nih rashoda,
iskori{}enja kapaciteta.
tro{kove amortizacije i ostale poslovne
Sa aspekta roka vra}anja, da bi projekat
Zaklju~ak
rashode.
bio opravdan, period povra}aja ulo`enih
Pored toga {to je izgradnja postrojenja
Tro{kovi materijala se odnose na
sredstava ne sme biti du`i od
HGU/PSA neophodna za proizvodnju
tro{kove sirovina i energetskih fluida.
tehnolo{kog veka projekta. S obzirom da vodonika koji se koristi u tehnolo{kom
Tro{kovi sirovina se sastoje od tro{kova
je rok vra}anja ulo`enih sredstava 1
procesu MHC/DHT, kojim se proizvodi
prirodnog gasa i CCR i MHC gasova, a
godina i 9 meseci, a da je tehnolo{ki vek
dizel prema standardima EU 2010+
tro{kovi energetskih fluida obuhvataju
projekta 15 godina, mo`e se zaklju~iti da
finansijske ocene ovog projekta su
je, sa aspekta roka vra}anja, projekat
tro{kove prirodnog gasa, elektri~ne
pozitivne. Na primer, interna stopa
opravdan.
energije i kotlovske vode.
rentabilnosti iznosi 46,14%, a period
Postoji te`nja da aktivizacioni period
Ostali poslovni rashodi uklju~uju
povra}aja ulo`enih sredstava je dve
odr`avanje, premije osiguranja, porez na bude {to kra}i, odnosno da se {to br`e
godine nakon startovanja postrojenja.
do|e do eksploatacije investicije u cilju
imovinu i obuku. Tro{kovi odr`avanja
Dakle, sve stati~ke i dinami~ke ocene
ostvarivanja o~ekivanih efekata. U
predstavljaju 2% vrednosti gra|evina,
projekta Izgradnja postrojenja za
konkretnom slu~aju aktivizacioni period
opreme i monta`e i merno-regulacione
proizvodnju vodonika su pozitivne, pa se
je 2 godine i 9 meseci.
stanice. Premije osiguranja iznose 1%
na osnovu toga mo`e zaklju~iti da
Op{ti zahtev kriterijuma ekonomi~nosti
vrednosti gra|evina, postrojenja i
postoji ekonomska opravdanost
je da on bude ve}i od jedan, tj. da
merno-regulacione stanice. Porez na
ostvareni prihodi budu ve}i od utro{enih ulaganja.
imovinu predstavlja 0,04% od vrednosti
sredstava. U reprezentativnoj godini ovaj
gra|evina.
projekat ostvaruje prihod od 1,57 eura
Poslovni rezultat je razlika poslovnog
po jedinici utro{enih sredstava.
Literatura
prihoda i poslovnog rashoda. Finansijski Iz pokazatelja rentabilnosti se vidi da se
ABBLummus Feasibility study, 2002.
prihodi i rashodi nisu planirani. Dobitak
na svaki ulo`eni evro u investiciju
godi{nje ostvaruje neto efekat (dobitak)
je razlika ukupnog prihoda i ukupnih
Front End Engineering Design, ABB
od 0,57 evra.
rashoda. Porez na dobit je obra~unat na
Lummus, 2005.
osnovicu dobitka uve}anog za
Projekat Izgradnje vodonika izra`ava
Biznis plan NIS-RNP, 2003.
obra~unatu amortizaciju po
profitabilnost od 0,36. Dakle, to je
ra~unovodstvenim propisima i umanjenu ostvareni udeo profita posle
Biznis plan Izgradnja postrojenja za
proizvodnju vodonika u RNP, jul 2005.
za amortizaciju obra~unatu po poreskim
oporezivanja u ukupnim prihodima
projekta.
propisima.
Tabela 2
Struktura i dinamika ulaganja u stalnu imovinu
[184]
energija
Dr Maja \urovi}-Petrovi} ,
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine
Dr @arko Stevanovi}
ITE-VIN^A
UDC: 620.97.001.82(497.11)=861
Energetski potencijal
obnovljivih izvora energije
u Srbiji - mogu}nosti i
prepreke za kori{}enje
rganizacija `ivota ljudi i
civilizacijski napredak uslovljen
je kori{}enjem materijalnih i
energetskih resursa.Svesni neodr`ivosti
daljeg i dominantnog kori{}enja fosilnih
goriva i degradacije ve} zna~ajno
ugro`ene `ivotne sredine, dana{nji i
budu}i na~in `ivota se mora zasnivati na
odr`ivom razvoju koji omogu}ava
ostvarivanje trenutnih potreba ljudi bez
ugro`avanja mogu}nosti da budu}ih
generacija.
Posmatrano sa energetskog stanovni{ta,
osnovni elementi odr`ivog razvoja su
pove}anje energetske efikasnosti u svim
sferama delatnosti i pove}anje kori{}enja
obnovljivih izvora energije(OIE).
Da li raspolo`iva koli~ina energije
obnovljivih izvora mo`e zadovoljiti
dana{nje potrebe? Ukupna dana{nja
potreba ~ove~anstva za koli~inom
energije reda veli~ine 1014 kWh
godi{nje, i ako se znaju globalni
parametri o koli~inama energije
obnovljivih izvora, onda se mo`e do}i
do proporcija o raspolo`ivosti
obnovljivih izvora energije. Sunce
svakog dana dostavi na Zemljinu
povr{inu 15000 puta vi{e energije nego
{to je potrebno. Oko dva procenta
Sun~eve energije se konvertuje u
energiju vetra, {to je 300 puta vi{e od
dana{njih potreba. Energija biomase,
koja je pojavom fosilnih goriva naglo
zapostavljena, 15 puta je ve}a od
ukupnih dana{njih potreba.
Hidroenergija, koja je danas
najzastupljenija kao obnovljivi izvor,
ima potencijal da pokrije samo polovinu
dana{nje potro{nje.
Obnovljivi izvori energije su postali
zna~ajni deo energetskog tr`i{ta u
Evropskoj uniji, pri ~emu }e se ovaj
udeo u budu}nosti sve vi{e pove}avati.
O
Rezime
U radu }e biti prikazan potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji sa
posebnim osvrtom na svaki od vidova OIE: energetski potencijal sunca, energetski
potencijal vetra, energetski potencijal geotermalnih izvora, energetski potencijal
malih vodotokova, energetski potencijal biomase i biodizela.
Poseban akcenat bi}e dat preprekama u ostvarivanju uslova za kori{}enje OIE .
Energy Potential of Reneweable Sources of Energy in Serbia Opportunities and Obstacles for Use
This article will be present a potential of reneweable sources of energy in Serbia
with special
attention to each type of RE: energy potential of the sun, energy potential of the
wind, energy potential of geothermal sources, energy potential in small water
streams, energy potential of biomass and biodiesel.
Special emphasis will be given to the obstacles in the realisation of the conditions
for the use of RES.
U poslednjoj dekadi, evropsko tr`i{te
energijom iz obnovljivih izvora, je
do`ivelo zna~ajne promene. Nekoliko
politi~kih odluka, preto~enih u
odgovaraju}e preporuke i direktive, bile
su osnove za unapre|enje politike
favorizovanja obnovljivih izvora
energije u Evropskoj zajednici, me|u
kojima su dve najzna~ajnije:
Bela knjiga – Energija za budu}nost [1],
gde je postavljen cilj za
udvostru~ivanjem u~e{}a obnovljivih
izvora energije u potro{nji primarne
energije sa 6% u 1997 godini na 12% u
2010 godini;
Zelena knjiga o sigurnom i stabilnom
snabdevanju Evrope energijom[2] .
Trenutno postoje}a regulativa Evropske
zajednice za stimulisanje i razvoj
evropskog energetskog tr`i{ta
obnovljivim izvorima je definisana u
nekoliko direktiva, od kojih su
najzna~ajnije;
Direktiva o promociji obnovljivih izvora
energije za proizvodnju elektri~ne
[185]
energije (RES-E) na doma}im
tr`i{tima[3], defini{u}i cilj od 21 %
u~e{}a obnovljivih izvora za proizvodnju
elektri~ne energije do 2010 godine u 25
dr`ava Evropske zajednice (EU-25) i
specificiraju}i posebne ciljeve za svaku
od 25 dr`ava ~lanica;
Direktiva o energetskim
karakteristikama zgrada [4], promovi{u}i
pored ostalih faktora energetske
efikasnosti zgrada,primenu obnovljivih
izvora energije;
Direktiva o promociji biogoriva [5],
defini{u}i u~e{}e biogoriva u ukupno
potrebnom gorivu za transport na nivo
istog procenta od 5.75% do 2010 godine
za sve ~lanice Evropske zajednice, sa
me|uciljem od 2% u 2005 godini;
Direktiva o rekonstruisanju poreske
politike Evropske zajednice o domenu
proizvodnje energetskih proizvoda i
elektri~ne energije [6].
U tabeli 1 dati su podaci za primarnu
energiju (RES) i elektri~nu energiju
energija
Tabela 1 Trenutno stanje instalisanih kapaciteta primarne energije iz obnovljivih i`vora za EU-15 do 2001.
i predvi|anja do 2010. prema definisanim ciljevima u Beloj knjizi
Vrsta energije
1. Vetar
2. Hidro
3. Solarna (PV)
4. Biomasa
5. Geotermalna
6. Solarna (T)
1995.
EUROSTAT
2.5 GW
87.1 GW
0.04 GWp
44.8 Mtoe
2.72 Mtoe
6.5 Mio m2
2001.
EUROSTAT
17.2 GW
91.7 GW
0.26 GWp
56.5 Mtoe
3.43 Mtoe
11.4 Mio m2
GSR*
1995-2001
37.9 %
0.9 %
36.6 %
3.6 %
3.9 %
9.8 %
Bela knjiga
Öè š : 2010
40 GW
100 GW
3 GW
135 Mtoe
5.2 Mtoe
100 Mio m2
Potrebna GSR
2001-2010
9.8 %
1.0 %
31.2 %
10.3 %
4.7 %
27.2 %
* Godi{nja Stopa Rasta
proizvedenu iz obnovljivih izvora (RESE) za EU-15 [7] i EU-25 [8].
1. Potencijal OIE na teritoriji
Srbije
Resursi OIE zavise od lokalnih
klimatskih uslova, te su lokalne
karakteristike klime energetsko
bogatstvo svake zemlje. Geografska
lokacija, karakteristika reljefa i
meterolo{kih uslova koji vladaju na
ovom podru~ju, svrstavaju Srbiju u
zemlje sa bogatim resursima OIE,
izuzimaju}i energiju morskih talasa,
plime i oseke.
Me|utim, stepen primenljivosti
obnovljivih izvora energije ne zavisi
samo od bogatstva resursa i od
dostignutog tehnolo{kog nivoa za
konverziju ove energije, ve} i od niza
drugih faktora od kojih su najzna~ajniji
ekonomska opravdanost, op{ta politi~ka
i dru{tvena prihvatljivost i svest,
zakonska regulativa itd.
Iako jedan odre}eni nivo
sistematizovanih podataka o resursima
obnovljivih izvora energije u Republici
Srbiji postoji, analiza trenutnog stanja je
dosta ote`ana. Sistematizovani podaci
postoje za biomasu [9] i male hidro
elektrane [10] u okviru predloga
Strategije privrednog razvoja Republike
Srbije do 2010 godine. Tako|e,
detaljnija analiza o stanju biomase u
Republici Srbiji je data u okviru
Nacionalnog programa energetske
efikasnosti [11] iz 2003.godine. Globalna
predvi|anja o u~e{}u obnovljivih izvora
energije u Republici Srbiji do 2015.
godine data usvojenoj Strategiji razvoja
energetike Republike Srbije do 2015
godin e[12]. Sistematizovani podaci za
druge oblike obnovljivih izvora energije
(solarna energija, energija vetra,
geotermalna energija) su za sada
dostupni u obliku ura|enih strate{kih
studija Nacionalnog programa
energetske efikasnosti [11], [13], [15] i
[17], ~iji }e segmenti biti prikazani u
ovom radu.
1.1.Energija sunca i vetra
Srbija po potencijalu sun~evog zra~enja
spada u gornju tre}inu zemalja
Evrope.Me|utim, u Srbiji su u
poslednjih 30 godina izuzetno retko
finansirana istra`ivanja u oblasti procne
prirodnih resursa sun~evog zra~enja i
vetra.Godine 1983. u okviru potprojekta
Toplotna primena sun~eve energije
ura|eno je poglavlje o parametrima
sun~eve energije od strane ITN-SANU
i ura|ena je studija o potencijalu vetra
u okviru projekta Novi izvori energije iz
1984.Nakon vi{e od 20 godina
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne
sredine je finansiralo Studiju
energetskog potencijala Srbije za
kori{}enje sun~evog zra~enja i energije
vetra, grupe autora pod rukovodstvom
prof.dr Petra Gbur~ika [13], u kojoj su
prou~eni potencijali energije vetra i
sunca prikupljanjem raspolo`ivih
reprezentativnih podataka merenja,
obra|eni, analizirani i prezentovani
primenom savremenih metodologija.
U okviru studije je realizovan niz novih
karata koje predstavljaju osnovu za
budu}u izradu Atlasa energije vetra
Srbije i Atlasa sun~eve energije
Srbije.Prezentovani delovi mape
relevantni su za potvrdu zakljuka da
Srbija raspola`e nadprose~nim
potencijalom energije sunca i vetra u
Evropi(prose~na ukupna godi{nja
energija globalnog sun~evog zra~enja u
Evropi iznosi oko 1100 kWh/m2, a u
Srbiji oko 1400 kWh/m2), kao i posebnu
pogodnost u komplementarnosti
vremenske raspodele sun~evog zra~enja
i vetra za eventualno pokrivanje {piceva
u op{toj potro{nji energije. Autori
pomenute studije predla`u razvijanje
tipi~ne meteorolo{ke godine(TMG) za
mesta u kojima se raspola`e kvalitetnim
podacima meteorolo{kih merenja u
periodu od najmanje 10 godina.
Ono {to u ovoj oblasti jo{ uvek
nedostaje, po tvr|enju autora, na
metodolo{ki aplikativnom nivou jeste
merenje vertikalnih profila vetra ,
komponenata sun~evog zra~enja, kao
merodavnih meteorolo{kih parametara i
za testiranje razlicitih sistema konverzije
energije sunca i vetra.Tako|e, bilo bi
neophodno mobilnim merenjima
skenirati podru~je od Negotina do
Zaje~ara, koje ima manji potencijalom
energije vetra od ko{avskog, ali
poseduje lokalitete upotrebljive za farme
vetra.
Studija ukazuje i na pravce delovanja
zakonodavne i izvr{ne vlasti koji bi
trebalo da vode ka stvaranju uslova u
oblasti kori{}enja energije sunca i vetra
omogu}avanjem investicionih kredita za
velike sisteme, lokalnih i dr`avnih
kredita za male sisteme, fondova za
instalaciju sistema konverzije ovih
vidova energije, kao i favorizovanje
izgradnje zgrada opremljenih
tehnologijama zasnovanim na OIE.
1.2. Energija malih hidroelektrana
Tehni~ki iskoristivi hidro-energetski
potencijal Srbije, procenjen je na oko
20000 GWh godi{nje. Od toga male
hidroelektrane (≤10MW) ~ine ispod
10% (oko 1900 GWh godi{nje, sa
instalisanom snagom oko 600 MW)
[10].. Kako je prikazano u tabeli 2.,
ukupan tehni~ki iskoristiv hidropotencijal do sada je aktiviran sa oko
10000 GWh godi{nje, odnosno tek ne{to
preko 50% [14].
Ukupni energetski efekti malih
vodotokova i mogu}nost izgradnje malih
hidroelektrana na njima prikazan je u
tabeli 3.
Elektroenergetski sistem Srbije ima na
raspolaganju ukupni neto instalisani
Tabela 2 Tehni~ki iskoristiv hidro-energetski potencijal Srbije, GWh /god
Tehnolo{ki iskoristiv potencijal
>10 MW <10 MW
Ukupan
Zajedni~ki
17597
1770
19447
6393
[186]
Realizovan
do sada
10133
Preostali
>10 MW
7515
energija
Tabela 3
prikazano u tabeli [14].
Ukupni energetski efekti malih hidroelektrana u Srbiji
Instalisana
snaga, kW
Kategorija malh hidroelektrana
1. Novi objekti iz katastra malih HE
Proizvodnja,
MWh/god.
442 632
1 544 985
2. Ugradnja HE u objekte vodoprivrede
23 464
114 530
• HE na ispustu za biolo{ki minimum
• HE na objektima vodosnabdevanja
• HE u sistemima navodnjavanja
• HE u sklopu sistema DTD
• HE na prebacivanju voda iz sliva u sliv
3. Obnova postoje}ih objekata
1 064
7 000
3 000
10 400
2 000
7 500
35 000
11 000
54 030
7 000
25 769
134 000
8 769
10 000
7 000
54 000
45 000
35 000
491 865
1 793 515
• Obnova postoje}ih malih HE
• Ugradnja HE u vodenice
• Revitalizacija postoje}ih HE
4. Ukupno
Tabela 4 Mogu}i potencijal malih hidroelektrana snaga od 90 kW do 8,5 MW
Region
Beogradski
Podrinjsko-Kolubarski
Podunavski
[umadijsko-Pomoravski
Zaje~arski
Kraljeva~ki
U`i~ki
Ni{ki
Ju`no-moravski
Vojvodina (uz DTD)
Ukupno
Instalisana
snaga, kW
315
23 680
12 505
15 388
48 474
96 058
93 237
75 730
77 245
10 400
453 032
Ukupna
proizvodnja
energije,
kWh/god
307 000
76 012 000
33 420 000
36 861 000
152 051 000
308 501 000
357 686 000
284 198 000
295 949 000
54 030 000
1 599 015 000
Zapremina
akumulacija m3
Broj
MHE
105 720 000
19 050 000
48 400 000
200 640 000
580 500 000
139 970 000
85 420 000
38 280 000
1 217 980 000
2
62
27
16
70
158
203
141
177
11
867
Tabela 5 Raspored broja malih hidroelektrana u katastru po jedini~noj snazi
Snaga, kW
90-300
300-500
500-1000
1000-2000
2000-8500
Broj
459
183
137
48
40
kapacitet od 8789 MW, od ~ega u
termoelektranama 5608 MW (63,8%) i u
hidroelektranama 3181 MW (36,2%).
Ukupna godi{nja proizvodnja elektri~ne
energije u 2000 godini je bila 31564,5
GWh, od ~ega 21227,2 GWh (67,3%) u
termoelektranama i 10337,3 GWh
(32,7%) u hidroelektranama [14].
Procene potencijala malih hidroelektrana
(MHE) u Srbiji, koje uklju~uju mini i
mikroelektrane na preko 1000 mogu}ih
lokacija sa instalisanom jedini~nom
snagom ispod 10 MW, ukazuju da je na
malim vodotokovima mogu}e ostvariti
ukupnu instalisanu snagu oko 500 MW,
i proizvodnju 2400 GWh/god. Od toga
se polovina (1,2 TWh/god.) nalazi
U`i~kom, Ni{kom i Kragujeva~kom
regionu, gde mo`e biti kori{}en u
brojnim malim postrojenjima sa
ukupnom instalisanom snagom oko 340
MW, raspore|enom na oko 700 lokacija.
opsegu male hidroenergetike, posebno je
izu~avan i pri tome izra|en katastar
malih hidroelektrana za jedini~ne snage
ispod 10 MW. Rezultat je iskazan u
ukupnoj instalisanoj snazi od 453 MW i
prose~noj proizvodnji 1600 GWh/god na
oko 870 lokacija. U tabeli 4. je prikazan
raspored potencijala malih vodotokova
za jedini~ne snage od 90 kW do 8500
kW, koje je mogu}e izgraditi uz
formiranje akumulacija za 1,2 milijardi
kubika i odgovaraju}u opremu [14].
Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
malih vodotokova mo`e da predstavlja
zna~ajan doprinos proizvodnji elektri~ne
energije. Tehni~ki i tehnolo{ki problemi
gradnje malih hidrorelektrana su re{ivi, a
jedina prepreka za njihovu gradnju
predstavljaju zakonska regulativa,
tehni~ki problemi vezivanja na postoje}u
visokonaponsku mre`u i cena tako
proizvedene elektri~ne energije.
Preostali neiskori{}eni hidropotencijal
Srbije, koji se zna~ajnim delom nalazi u
Preko polovine ovih MHE ima jedini~ne
snage 90 kW do 300 kW, kako je
[187]
Obuhva}eno je ukupno oko 36000 km2
slivne povr{ine u slivovima Dunava
(neposredni sliv), Timoka, Pore~ke reke,
Peka, Mlave, Velike Morave, Ju`ne
Morave, Zapadne Morave, Ibra, Lima,
Drine (neposredni sliv), Jadra, Kolubare,
Save (neposredni sliv), Dragovi{tice
(deo sliva u Srbiji) i reke P~inje (deo
sliva u Srbiji). Ovi slivovi su podeljeni
na podslivove prema Vodoprivrednoj
osnovi Jugoslavije, a u katastru
grupisani prema tada{njoj (ra|eno tokom
1985 i 1986. godine) administrativnoj
podeli na regione, odnosno
me|uop{tinske regionalne zajednice.
Zbirni pregled broja mogu}ih lokacija
malih hidroelektrana snaga od 0,1 do 8,5
MW, po slivovima, kao i njihove
akumulacije i prose~na godi{nja
proizvodnja elektri~ne energije dati su u
tabeli 6 [14].
^injenica da neiskori{}eni tehni~ki
iskoristiv hidroenergetski potencijal koji
le`i u mogu}oj izgradnji hidroelektrana
snage ve}e od 10 MW iznosi 7515
GWh/god., a da neiskori{}eni tehni~ki
hidropotencijal koji le`i u mogu}oj
gradnji (malih) hidroelektrana snage
manje od 10 MW iznosi oko 1790-2000
GWh/god., ukazuje da se 19,3% do 21%
neiskori{}enog hidroenergetskog
potencijala nalazi u mogu}oj gradnji
malih hidroelektrana.
Na mnogim vodotocima nemogu}e je
izgraditi velike hidroelektrane sa velikim
akumulacijama, jer bi one trebale da
potope veliki teren i izgra|enu
infrastrukturu, pa je mnogo povoljije
re{enje izgradnja kaskadnih malih
hidroelektrana sa cevnim turbinama za
male padove, tako da je gradnjom MHE
mogu}e koristiti hidroenergetski
potencijal takvih vodotokova, koji bi
ina~e morao ostati neiskori{}en.
Kori{}enje hidroenergetskog potencijala
predstavlja najzna~ajniju alternativu za
fosilna goriva u proizvodnji elektri~ne
energije. Na primer, ostvaruju}i u{tede
od preko 1,6 TWh elektri~ne energije, za
~iju bi proizvodnju u sistemskim
termoelektranama trebalo utro{iti preko
2,3 miliona tona lignita ili 400000 m3
prirodnog gasa iz uvoza. Polaze}i od
toga da se za pogon MHE koristi
obnovljivi izvor energije, svaka, pa i
mala hidroelektrana zamenjuje potro{nju
uglja (oko 1,4 kg po kWh proizvedene
elektri~ne energije) ili prirodnog gasa, te
je u funkciji odr`ivog razvoja ne samo u
pogledu o~uvanja postoje}ih prirodnih
resursa, ve} i u pogledu za{tite `ivotne
sredine od emisije oksida sumpora i
azota.
energija
Tabela 6 Pregled malih hidroelektrana po slivovima reka i kanala
Sliv
Kolubara
Drina i Lim
Velika Morava
Zap. Morava i Ibar
Ju`na Morava
Timok, Pek i Mlava
P~inja i Dragovi{tica
Kanali DTD
Ukupno
Broj
malih HE
28
151
17
240
279
88
53
11
867
Instalisana
snaga, kW
11 020
59 435
15 675
137 979
140 850
58 175
19 495
10 400
453 032
Na osnovu prikazane analize prakti~no
iskoristivih hidropotencijala u Srbiji,
mo`e se zaklju~iti da postoje velike
mogu}nosti za gradnju MHE, mada jo{
uvek nisu stvoreni uslovi za masovnu
gradnju ovakvih izvora energije uz
kori{}enje doma}eg znanja i doma}e
opreme, iako postoji zakonska regulativa
koja uva`ava ekonomski i dru{tveni
zna~aj dobijanja energije iz MHE. Kako
se MHE mogu graditi ekonomi~no
(posebno u sklopu vi{enamenskih
vodoprivrednih objekata ili u sklopu
integralnog ure|enja vodnih re`ima),
interes za investiranje postaje sve
zna~ajniji. U periodu do 2010. godine
ra~una se na rast potro{nje i cena
elektri~ne energije, pa time i interesa
privatnih investitora da grade nove
kapacitete za njenu proizvodnju.
1.3. Geotermalna energija
Nakon svestranih istra`ivanja i
prou~avanja tokom izrade Studija
energetskog potencijala i mogu}nost
isori{}enja geotermalne energije, grupe
autora pod rukovodstvom prof.dr \or|a
Ba{i}a [15], do{lo se do pouzdanog
zaklju~ka da teritorija Srbije ima vrlo
povoljne geolo{ke uslove za kori{}enje
geotermalne energije.Prema podacima iz
studije koju je uradio Geozavod [16]., u
periodu 1965-1992. godine na tom
podru~ju, uklju~uju}i i delove
Panonskog basesena, registrovan je 241
lokalitet sa oko 1070 pojava mineralnih i
termalnih voda. Od tih pojava 91.2% je
otkriveno na lokalnostima sa prirodnim
izvorima i bu{otinama u blizini tih
izvora, a 8.8% je otkriveno bu{enjem na
lokalitetima na kojim nije bilo prirodnih
izvora, {to ukazuje na ciljeve
istra`ivanja.
U periodu 1965.-1992. izbu{eno je oko
300 raznih istra`nih i eksploatacionih
bu{otina (vodosnabdevanje, istra`ivanje
i kori{}enje mineralnih sirovina i
termalnih voda u banjama i za fla{iranje
i dr.), vrlo plitkih, dubljih i vrlo dubokih
( 7.1-2025 [m]). Najve}i broj od 118
zna~ajnijih bu{otina ima dubinu od 500
Proizvodnja,
MWh/god.
31 953
219 249
37 642
492 088
517 859
171 618
74 576
54 030
1 599 015
Akumulacija
106m3
96,40
45,16
50,45
684,63
109,35
221,09
10,90
1 217,98
[m] (87), a svega 4 imaju vi{e od 1500
[m]. Najdublja bu{otina sa 2025 [m]
izbu{ena je u Vranjskoj banji.
Kori{}enje termalnih voda u u`oj Srbiji
se i danas vr{i na tradicionalni na~in,
odnosno najvi{e za balneolo{ke,
sportsko-rekreacione i turisti~ke svrhe.
U Srbiji ima oko 60 banja, a u 15 od
njih postoje moderni medicinskotarapeutsko-rehabilitacioni centri.
Kori{}enje termalnih voda u direktne
energetske svrhe je i danas veoma
skromno, posebo u odnosu na
raspolo`ive resurse. Prva kori{}enja za
grejanje su zapo~ela sredinom 50-tih
godina u Vranjskoj Banji, a zatim i u
ostalim banjama. Najkompletnija
primena kori{}enja se za sada vr{i u
Vranjskoj Banji. Ukupna instalisana
toplotna snaga na svim lokalnostima gde
se koristi ili se koristila termalna voda,
prema podacima iz 1995. iznosi oko 76
[MW], a zajedno sa kori{}enjem
toplotnih pumpi oko 86 [MW], od ~ega
najvi{e za balneologiju i rakreaciju (36
[MW]), a zatim za direktno kori{}enje za
zagrevanje prostorija (18.5 [MW]).
Najvi{e sistema u Vojvodini je ura|eno
u periodu 1984.-1988. (18 bu{otina), a
poslednji je izgra|en 1996. Proizvodnja i
kori{}enje termalnih voda je po~elo
1978., a sistematsko registrovanje
proizvodnje iz bu{otina od 1990.
Proizvodnja termalnih voda je sve do
1990. bila u porastu da bi zatim sa oko
1.6 [miliona m3] godi{nje stalno opadala,
uz stalno smanjivanje uklju~enih
bu{otina i broja korisnika. Do dana{njih
dana proizvedeno je oko 19 [miliona m3]
termalne vode. U 2003. godini bilo je
uklju~eno 73 proizvodnih bu{otina, koje
su proizvodile 1.07 [miliona m3]
termalne vode za 12 korisnika.
U centralnoj Srbiji postoji 44 izvori{ta,
ukupne snage 131.7 MW.Najvise udela,
oko 10.3% ukupne snage pripada
izvoristima sa 40-45 l/s protoka, i 85-90 oC
Kori{}enje geotermalne energije za sada
je ograni~eno na kori{}enje
hidrotermalne energije i to na lokalnosti
[188]
sa znatno izra`enim povoljnim
prirodnim uslovima i uz ostvarivanje
brojnih pretpostavki, prete`no
finansijskog i fiskalnog karaktera.
Faktori koji uti~u na ekonomiku primene
geotermalne energije prema tvr|enju
autora pomenute studije[16] su brojni i
slo`eni, prvenstveno zbog specifi~ne
prirode pojavljivanjm u Zemljinoj kori,
te na~ina eksploatacije iz le`i{ta i brojnih
uslova racionalne primene raspolo`ivog
energetskog potencijala.
Brojna iskustva kori{}enja geotermalne
energije pokazuju da je energetski
neracionalno, pa i preskupo, koristiti
tople vode iz jednog nalazi{ta i samo za
jednu primenu. Treba obavezno te`iti da
se primeni kompleksni kaskadni sistem,
{to ustvari omogu}uje potpunje
iskori{}avanje raspolo`ivog toplotnog
potencijala geotermanlih voda iz svojih
nalazi{ta. Potrebno je obuhvatati {to je
mogu}e ve}i broj potro{a~a, odnosno
korisnika razli~itog temperaturnog
nivoa, kako bi se omogu}ilo da se
rasplo`ivi potencijali voda maksimalno
iskoriste.
Me|utim, ukupni investicioni tro{kovi
za grejanje raznih objekata i za
proizvodnju elektri~ne energije su
mnogo ve}i kada se za stvaranje
potrebne energije istog toplotnog
kapaciteta koriste alternativni izvori,
posebno specifi~ni za geotermalnu
energiju, ako se uporede sa tro{kovima
postrojenja, koja koriste kao izvor ugalj,
mazut ili gas.
Ovakvo stanje stvari pri sada{njim
cenama tradicionalnih izvora primarne
energije predstavlja veliki hendikep
geotermane energije, {to se uglavnom, u
slu~aju vrlo povoljnih geolo{kih i
geotermi~kih uslova mo`e kompenzovati
dugoro~nim kori{}enjem, uglavnom
kaskadnim, hidrotermalnih sistema, ali
pod uslovom u~e{}a dr`ave u
investicionim tro{kovima i povoljnim
cenama dopremanja geotermalnih voda
do korisnika, jer pri sada{njim cenama
klasi~nih goriva geotermalne vode ne
mogu im biti konkurentne.
Va`no bi tako|e bilo da se donese
dr`avna energetska strategija, bazirana
na savremenim i racionalnim osnovama i
sa posebnim stavovima o alternativnim
izvorima energije.
Napred pomenuti stavovi bi svakako
trebali da na|u mesto u dr`avnoj
strategiji, sa ciljem dono{enja
odgovaraju}e politike i mera za stvaranje
uslova za {iru primenu geotermalne
energije.Odgovaraju}im merama dr`ave
bi trebalo onemogu}iti izgardnju
energija
Dopunski ekonomski
efekat proizvodnje
[umska i drvna
Vo}arstvo i
Ukupno
Poreklo
Ratarstvo
postrojenja za
biomasa
vinogradarstvo
godi{nje
kori{}enje biomase
Energetski poten cijal, TJ/god
14.500
12.800 + 3.600
57.000
87.900
od strane doma}e
Energetski ekvivalent , ten/god
345.000
305.000 + 86.000
1.357.000
2.090.000
ma{inogradnje do
Vrednosni ekvivalent, na
2010. godine dat je u
58,65
51,85 + 14,62
239,69
355,3
uvoz te~niõ goriva,10 6$/god, (170$/ten)
tabeli 8 [11].
Srbija spada u sam
Tabela 8 Ekonomski efekat proizvodnje termoenergetskih postrojenja za kori{}enje biomase
vrh evropskih zemalja
Vrednost
Vrednost
po koli~ini biomase
Vrsta postrojenja
Ukupna snaga postrojenja proiz. energ.
koja se mo`e koristiti
106 USD 106 USD /god. za proizvodnju
Sagorevanje biomase u kotlovima malih i srednjih snaga (10 MW)
500 MW
50 -150
35 - 50
energije. Srbija bez
Ko-sagorevanje biomase u postoje}im postrojenjima na ugalj
100 MW
6 - 20
7 - 12
Kosova i Metohije
Gasifikacija biomase u gasifikatorima maliõ snaga
100 MW
10 - 15
8 - 12
ima povr{inu od 77
Gasifikacija biomase i kombinovana proizvodnja el. energije
200 MW
120 - 240
15 - 25
474 km2. Od te
Proizvodnja briketa
100 MW
10 - 25
5-8
povr{ine {umom je
Ukupno
1000 MW
200 - 450
70 - 110
pokriveno oko 24 000
km2, dok je oko 45 000 km2
Procenjeno je da ukupni energetski
objekata za kori{}enje za koje nisu
poljoprivredno zemlji{te. Ovi podaci
potencijal ostataka biomase u
ura|eni solidni i provereni projekti sa
nagove{tavaju da bi Srbija trebalo da
poljoprivredi iznosi oko 65 000 TJ
geolo{kog, tehnolo{kog i ekonmskog
ima relativno veliki energetski potencijal
godi{nje. sledi da se mo`e o~ekivati jo{
stanovi{ta i nije obezbe|ena kvalitetna
u biomasi. Energija dobijena
ve}i energetski potencijal biomase u
organizacija za realizaciju projekta.
kori{}enjem ove biomase mogla bi
poljoprivredi kada se poljoprivredna
Sada{nje stanje istra`ivanja primena i
predstavljati zna~ajan deo ukupno
proizvodnja vrati na nivo od pre
kori{}enja geotermalne energije u na{oj
proizvedene energije, odnosno zna~ajan
zemlji ukazuje da osnovni stav da se ona petnaestak godina.
udeo u ukupnom energetskom bilansu
U 13 op{tina Srbije {ume pokrivaju vi{e
racionalno i dru{tveno-opravdano
Srbije.
koristi, treba da budu samo dodatna
od 45% teritorije tih op{tina. Prostornim
^esto se cena biomase pominje kao
ispitivanja ve} otkrivenih akvifera i
planom Srbije, predvi|a se pove}anje
ograni~avaju}i faktor za njeno {ire
prirodnih izvora sa zna~ajnim prilivom
povr{ina pod {umama sa sada{njih 27%
kori{}enje. Cena raznih vrsta biomase,
vode, kao i iznala`enje racionalnih
na 31.5% do 2010, odnosno na 41.4%
kao goriva, u principu se formira na
na~ina da se postoje}i raspolo`ivi
do 2050. godine, te ukupni energetski
osnovu tro{kova ubiranja, odnosno
geotermalni kapaciteti {to je mogu}e
potencijal razli~itih vidova ostataka
prikupljanja, transporta i skladi{tenja. U
vi{e i svestranije koriste. Za br`i i
{umske biomase i ogrevnog drveta
slu~aju da se biomasa posebno uzgaja sa
svestraniji razvoj kori{}enja GTV
iznosi oko 43 000 TJ godi{nje.
prvenstvenim ciljem da bude energetski
potrebno je izdvojiti potencijalne
Ukupni energetski potencijal svih
izvor, tada se obra~unavaju i tro{kovi
investicione projekte za konkretne
uzgajanja biomase, koji ~ine jedan
ostataka biomase uklju~uju}i i drva za
lokacije izvora GTV i toplotnozna~ajan udeo u ukupnoj ceni goriva. S
ogrev procenjen je na 108 000 TJ/god.
energetskog konzuma poput Vranjske
obzirom da je gustina pakovanja
Kada se od ukupnog energetskog
Banje i Be~eja, izraditi za nazna~ene
biomase relativno mala, u srednjem oko
potencijala oduzme deo koji pripada
lokalitete svestrane analize u statusu
500 kg/m3 , tro{kovi za transport i
ogrevnom drvetu, a pretpostavi se da se
Feasibility Study uz uklju~ivanje
skladi{tenje biomase se zna~ajno
ne iskoristi 2/3 ostataka biomase u
privatnog sektora u sve aspekte
pove}avaju po jedinici koli~ine
preradi drveta, 2/3 ostataka biomase u
eksploatacije GTV. Na~ini finansiranja
ratarstvu i 2/3 ostataka u vo}arstvu, onda biomase.Procene o maksimalno
investicije bi mogle biti koncesije,
ekonomski opravdanoj du`ini transporta
se dobija da energetski potencijal
zajedni~ka ulaganja ili ulaganje
biomase se kre}u od 50 km do najvi{e
biomase koji se trenutno ne koristi, a
nezavisnih proizvo|a~a energije.
100 km, a u zavisnosti od vrste goriva,
mogao bi se koristiti, iznosi oko 67 000
gustine pakovanja i visine ostalih
TJ godi{nje.
1.4. Energija biomase
tro{kova pripreme goriva i proizvodnje
Energetski potencijal biomase i njena
Autori studije Energetski potencijal i
energije. Cena proizvedene toplote i/ili
vrednost izra`ena u ceni te~nih goriva
karakteristike ostatka biomase i
elektri~ne energije iz biomase zavisi od
koja se mogu zameniti data je u tabeli 7. primenjene tehnologije, to jest od
tehnologije za njenu pripremu i
(na osnovu statisti~kih podataka za
vrednosti investicije, veli~ine postrojenja
energetsko kori{}enje u Srbiji, (M.Ili} i
2001. godinu) [11].
i tro{kova goriva. Pored toga, na cenu
ostali) [11], pretpostavljaju je da se za
proizvedene energije iz postrojenja uti~u
Pretpostavlja se da je stvaranjem
energetske potrebe mo`e koristiti samo
tako|e i efikasnost postrojenja i faktor
povoljnih uslova za investicije u OIE i
1/3 od ovih procenjenih ukupnih biljnih
optere}enja postrojenja. Me|utim, kada
distribuiranu proizvodnju mogu}e
ostataka te sledi da je 3 miliona tona
relazovati ciljeve predvi|ene Strategijom se kao gorivo koristi otpad, sa cenom
biljnih ostataka raspolo`ivo za
pribli`no nula, tada je minimalan uticaj
privrednog razvoja Srbije do 2010.
energetske potrebe, {to uz prose~nu
stepena korisnosti rada postrojenja na
godine u sektoru energetike mogu
toplotnu mo} od oko 13 MJ/kg ova
ostvariti, tj. pove}anje u~e{}a biomase u cenu proizvedene energije.
koli~ina ostataka ratarskih kultura ima
Cena goriva mo`e imati vrlo veliki udeo
proizvodnji komercijalne energije sa
energetski potencijal od oko
u ceni proizvedene energije. Cena goriva
40 000 TJ/god.
sada{njih 1,5% na 4,5% u 2010. godini
Tabela 7 Energertski i vrednosni ekvivalent raspolo`ive otpadne biomase u Srbiji
[189]
energija
mo`e u~estvovati u tro{kovima
proizvodnje energije i do 50%, mada su
uobi~ajenije vrednosti oko 30%. Stoga je
je vrlo bitno za ekonomi~nost
proizvodnje energije iz biomase imati na
raspolaganju ostatke biomase sa vrlo
niskom cenom, jer se u tom slu~aju cena
proizvedene energije mo`e smanjiti i do
50% [11].
Na osnovu sporazumu iz Kjota, mo`e se
o~ekivati da }e Srbija u dogledno vreme
biti primorana da znatno vi{e koristi
OIE,a kori{}enje biomase za sada spada
u najjeftinije. Pove}ano kori{}enje
biomase u proizvodnji energije mo`e se
posti}i jednovremenim aktivnostima u
vi{e oblasti. Neophodno je uspostaviti
odnos cena energenata koji ne}e davati
prednost uvoznim energentima i
elektri~noj energiji u odnosu na
biomasu. U razvijenim zemljama
uvedene su kaznene takse na emisiju
ugljen-dioksida. Sli~ne kaznene takse
mogu se uvesti u Srbiji kako za one koji
emituju ugljen-dioksid, tako i sumpordioksid, a tako|e i za industrijske
potro{a~e koji koriste elektri~nu energiju
za dobijanje toplotne energije bilo za
grejanje bilo za proces. Prikupljenim
sredstvima od taksi, a eventualno i iz
nekih drugih fondova, mogu se uvesti
podsticajne mere za individualne
potro{a~e da koriste biomasu i kupuju
ure|aje koji efikasno koriste biomasu
kao gorivo i tako|e proizvo|a~e opreme
za biomasu kao energent.
Podsticanjem povezivanja doma}e
industrije sa stranim proizvo|a~ima
opreme omogu}i}e se doma}im
proizvo|a~ima da se lak{e uklju~e u
proizvodnju konkurentne robe, to jest
opreme za kori{}enje biomase. U Srbiji,
osim za ogrevno drvo, ne postoji tr`i{te
biomase kao goriva.Potrebno je otvoriti i
pitanje promene strukture poljoprivredne
proizvodnje u procesu prilago|avanja
uslovima u Evropskoj zajednici, koja se
mo`e orijentisati i na proizvodnju brzo
rastu}ih biljaka pogodnih za kori{}enje u
proizvodnji energije.Sve zna~ajnije
indicije da se u Evropi formira tr`i{te
biomase za energetske potrebe i da }e
mnoge razvijene zemlje verovatno
uvoziti biomasu radi proizvodnje
energije.
1.5. Energija bodizela
Opredeljenje za kori{}enje OIE (12% do
2010. godine) konkretizovano je i kroz
direktivu Evropske komisije (98/70/EC)
o nu`nosti zamene 0,75% fosilnih goriva
biogorivima, svake godine. Odnosno, u
ukupnoj potro{nji transportnih goriva
sadr`aj biogoriva treba da bude 2% do
kraja 2005., 5,75% do kraja 2010., a
20% do 2020. godine.
Tabela 9 Potrebne koli~ine biodizel goriva u periodu 2005-2010.
Vojvodina
U`a Srbija
Ukupno
2005.
2%
2006.
2,75 %
2007.
3,5 %
2008.
4,25 %
2009.
5%
2010.
6%
26000
52000
78000
32000
65000
97000
38000
78000
116000
44000
91000
135000
50000
105000
155000
58000
122000
180000
Sagledavaju}i budu}e potrebe za
dizelom i direktive Evropske komisije,
grupa autora pod rukovodstvom prof. Dr
T. Furmana u Studiji proizvodnje i
kori{}enja biodizela-alternativnog i
ekolo{kog goriva za dizel motore[17],
isti~e da budu}e potrebe i obaveze u
proizvodnji biogoriva nisu zanemarljive,
naravno, ako ho}emo da se prilagodimo
propisima Evropske unije. Naime, 2005.
godine neophodno bi bilo proizvesti oko
30.000 tona, a 2010. godine oko 100.000
tona biogoriva.
Za realizaciju predvi|ene proizvodnje
biodizel goriva u periodu 2005-2010.
godine potrebno je obezbediti izvor
dovoljne koli~ine sirovina. U tu svrhu
mogu se koristiti razli~ite uljne kulture.
U svetu najzastupljenija uljna kultura je
soja a zatim uljana repica.
U na{oj zemlji najzastupljenije uljane
kulture su soja i suncokret. Za
proizvodnju biodizel goriva u na{im
uslovima mogu}e je gajiti i uljanu
repicu. Prose~ni prinosi uljane repice u
na{im uslovima (2,1 t/ha) su ni`i od
prose~nih prinosa u svetu (3-5 t/ha).
Me|utim, visok sadr`aj ulja u semenu
uljane repice od oko 38 %, niski zahtevi
prema zemlji{nim uslovima (mogu}nost
gajenja na zaki{eljenim zemlji{tima)
svrstavaju ovu kulturu me|u najva`nije
u proizvodnji biodizel goriva.
Me|utim, {irenju uljane repice u na{oj
zemlji je posve}eno najmanje pa`nje.
Zna~ajnije povr{ine od preko 1000 ha su
tek posle 1977. godine, od tada one rastu
do 1985, godine kada je bilo
maksimalno oko 30000 ha (period
smanjenja povr{ina pod suncokretom) sa
prinosom od 2,2-2,5 tha-1. U 25.
godi{njem periodu na`alost i povr{ine i
prinosi, a time i proizvodnja imaju trend
opadanja, godi{nje za 330 ha, 0,022 tha-1
i 875 t. Autori studije smatraju da su
najve}e rezerve za pove}anje povr{ina i
proizvodnje uljanih biljka upravo kod
uljane repice i to u centralnoj Srbiji, na
nivou od oko 150000 ha [17].
U periodu 1998-2002. godina gajeno je
oko 270000 ha, a Srbija ima potencijala
za 600000 ha. Uljanoj repici se mora
posvetiti vi{e pa`nje, jer se gaji na svega
oko 3000 ha a mogla bi kao suncokret i
soja da se gaji na oko 200000 ha. Repica
adekvatnom tehnologijom gajenja mo`e
[190]
da rodi vi{e od suncokreta, a u prednosti
je kao ozimi uskoredi usev.
Po{tuju}i odredbe sadr`ane u drektivi
EU kao strate{kog partnera privredi
Republike Srbije neophodno je napraviti
strategiju uvo|enja biodizel goriva.
Obzirom na izuzetno veliku koli~inu
dizel goriva koji se koristi u privredi
Republike Srbije potrebne koli~ine
biodizel goriva u 2010. godini kreta}e se
ukupno 179.978 t/godi{nje (tab. 9.), na
teritoriji u`e Srbije 122.377 t/god. a u
Vojvodini 57.599 t/god.
Prema direktivi EU predvi|eno je da sve
~lanice do 2010. godine izvr{e
supstituciju ukupnih potreba za dizel
gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel
goriva. Pri tome je utvr|ena potrebna
dinamika uvo|enja biodizel goriva u
periodu od 2005 do 2010. godine
U tabeli 9. date su potrebne koli~ine
biodizel goriva u periodu od 2005 do
2010. godine prema utvr|enoj dinamici
sadr`anoj u direktivama EU[17] .
Proizvodnja biodizela uz stopu
akumulacije od 10%, mogu}e proizvesti
biodizel po ni`oj ceni samo uz primenu
odgovaraju}ih dr`avnih stimulacija i
dotacija (premije za one proizvo|a~e
koji gaje uljarice, premije za
proizvedeno biodizel gorivo, uvo|enje
ekolo{kih poreza na fosilne energente
kojima }e se stimulisati kori{}enje
biodizela, davanje povoljnih kredita i
bezpovratnih sredstava u~esnicima u
lancu proizvodnje biodizela i dr.).
Na`alost, od svih navedenih mera kod
nas samo funkcioni{u isplate premija
proizvo|a~ima suncokreta dok za
proizvo|a~e uljane repice one nisu
obezbe|ene. Za razliku od na{e zemlje,
u nekim zemljama Zapadne Evrope
proizvo|a~i uljane repice ostvaruju
znatno ve}e premije (od 300 do 400
evra/ha), {to im omogu}ava da
proizvedu ulazne sirovine po ni`im
cenama.
Mogu}nost upo{ljavanja postoje}ih
proizvodnih kapaciteta u uljarama i
hemijskoj industriji je evidentna.
Kona~no potra`nja za biodizelom i
sirovinama za proizvodnju biodizela je
na evropskom i svetskom tr`i{tu
izuzetno velika i u stalnom porastu.
Potrebno je poku{ti na}i ekonomski
interes sa doma}im fabrikama ulja i
sojarom u cilju kooperativne proizvodnje
energija
biodizela, jer postoji izvestan deo
nedovoljno iskori{}ene opreme u
uljarama. Slobodni kapaciteti uljara za
ce|enje ulja iz semena iznose 30 do 40
%, a za preradu ulja 35 do 45 %.
Radi obezbe|enja podsticaja proizvodnje
biodizela autori studije [17] smatraju da
je neophodno u~initi nekoliko stvari:
merama ekonomske politike omogu}iti
da cena biodizela u primeni bude za 5 –
10 % ni`a od cene fosilnog dizela,dati
podsticajna sredstva za proizvodnju
biodizela za izradu projektne i tehni~ke
dokumentacije za postrojenja za
proizvodnju biodizela, dati povoljne
uslove kreditiranja izgradnje postrojenja
za proizvodnju biodizela, podsticati
istra`ivanja na {irenju palete sirovina za
proizvodnju biodizela i unapre|enja
tehnologije proizvodnje i primene
biodizela, uredbama Vlade Republike
Srbije definisati na~in prikupljanja i
tro{enja podsticajnih sredstava za
proizvodnju i kori{}enje biodizela, u
okviru Strategije razvoja poljoprivrede
Republike Srbije uklju~iti deo posve}en
strategiji proizvodnje i kori{}enja
biodizela.
Na osnovu rezultata pomenute studije
Kolegijum direktora NPEE jje u svojim
zaklju~cima konstatovao i sledece:
postoje svi uslovi da se organizuje
potpuni lanac proizvodnje od gajenja
uljanih kultura do proizvodnje biodizela
i njegovog me{anja sa fosilnim dizel
gorivom, koji proizvode na{e
rafinerije,sve je ve}i broj stranih i
doma}ih investitora koji `ele da
investiraju u proizvodnju biodizela i da
ga proizvode na osnovu uvoza
polusirovine i kasnijeg izvoza biodizela
u zemlje Evropske unije veliki broj
uljara, rafinerija i drugih fabrika
hemijske i namenske industrije razmatra
mogu}nosti otpo~injanja proizvodnje
biodizela javljaju se poljoprivrednici
zainteresovani da otpo~nu proizvodnju
uljanih kultura, ukoliko se stvore
povoljni uslovi.Dakle, postoje svi uslovi
da se organizuje potpuni lanac
proizvodnje od gajenja uljanih kultura
do proizvodnje biodizela i njegovog
me{anja sa fosilnim dizel gorivom, koji
proizvode na{e rafinerije.
2. Zaklju~ak
Zakonom o energetici na~injen je
zakonski okvir za pove}anje energetske
efikasnosti, kori{}enje obnovljivih i
alternativnih izvora energije, kori{}enje
lokalnih energetskih izvora, nezavisne
proizvo|a~e energije, primenu novih
energetski efikasnih i ekolo{ki
prihvatljivih tehnologija.
Ali, nema podzakonskih akata, potrebnih
propisa, standarda, fiskalinh mera i
drugih na~ina podsticaja.Postoje jake
barijere za ove aktivnosti, pogotovo {to
su cene elektri~ne energije nerealne, a
tako|e i pariteti cena energije i goriva.
Osim u okviru Nacionalnog programa
energetske efikasnosti, u kome je
na~injena posebna strategija za
pove}anje kori{}enja obnovljivih i
alternativnih izvora energije, ali samo za
istra`iva~ke i razvojne aktivnosti i
demonstracione projekte, jo{ nije
sa~injena Nacionalna strategija za
pove}anje kori{}enja obnovljivih izvora
energije i racionalno kori{}enje energije,
koja bi objedinila sve aktivnosti koje se
sada vr{e u ovim oblastima, postavila
ostvarljive ciljeve i na~ine i sredstva za
njihovu realizaciju.
Iz ugla izvedenih zaklju~aka strate{kih
studija Nacionalnog programa
energetske efikasnosti Ministarstva
nauke i za{tite `ivotne sredine najve}i
obnovljivi energetski potencijali Srbije
je u kori{}enju biomase, malih vodenih
tokova i geotermalnoj energiji, ali i i
kori{}enju biodizela i bioetanola u
saobra}aju.
Me|utim, cene elektri~ne energije i
pariteti cena goriva ne stimuli{u
energetsku efikasnost, kori{}enje
obnovljivih i lokalnih izvora energije
,racionalno energetsko pona{anje
pojedinaca i kompanija, kori{}enje
energetski efikasnih i ekolo{ki
prihvatljivih tehnolgij
tehnolgija i kao posledicu imaju
neracionalnu potro{nju elektri~ne
enerigije za zagrevanje.
Takodje, nedostaju prate}a dokumenta
Zakona o energiji i Strategije razvoje
energetike u oblasti podsticanja
energetski efikasnog pona{anja
pojedinaca i kompanija,stimulacije
kori{}enja obnovljivih izvora energije,
stimulacije kori{}enja lokalnih izvora
energije, stimulacije uvo|enja novih,
efikasnih i ekolo{ki prihvatljivih
tehnologija.
Literatura
[1] EC(1997) Energy for the future:
renewable sources of energy. White
Paper for a Community Strategy and
Action Plan.COM(1997) 599 final
(26/11/1997)
[2] European Commission, 29 November
2000. COM (2000) 769 final.
[3] EC (2001a) Ddirective 2001/77/EC
of The European Parlament and of the
Council of 27 September 2001 on the
promotion of electricity produced from
renewable energy sources in the internal
electricity market.
[191]
[4] Directive proposal on the energy
performance of buildings. COM (2001)
226 final.
[5] Directive 2003/30/EC of the
European Parlament and of the Council
of 8 May 2003 on the promotion of the
use of biofuels and other renewable fuels
for transport.
[6] Directive 2003/96/EC of 27 October
2003 on restructing the Community
frame work for the taxation of energy
products and electricity.
[7] Izvor: European Renewable Energy
Council: Renewable energy target for
Europe - 20% by 2020 (2004).
[8] Izvor: Fraunhofer-ISI (Germany),
Final report of FORRES 2020 EU
project: Analyses of the EU renewable
energy sources evaluation up to 2020,
2005.
[9] Strategija privrednog razvoja
Republike Srbije do 2010. godine,
Program 44: Kori{}enje biomase za
proizvodnju toplotne i elektri~ne
energije, 2002.
[10] Strategija privrednog razvoja
Republike Srbije do 2010 godine,
Program 46: Kori{}enje potencijala
malih vodotokova za proizvodnju
elektri~ne energije, 2002.
[11] Vlada RS, Ministarstvo za nauku,
tehonologije i razvoj,M.Ili} i ostali,
Energetski potencijal i karakteristike
ostatka biomase i tehnologije za njenu
pripremu i energetsko kori{}enje u
Srbiji, 2003.
[12] Vlada RS, Ministarstvo energetike i
rudarstva, Strategija razvoja energetike
Republike Srbije do 2015. godine, 2005.
[13] Vlada RS, Ministarstvo nauke i
za{tite `ivotne sredine,P.Gbur~ik i
ostali,Studija energetskog potencijala
Srbije za kori{}enje sun~evog zra~enja i
energije vetra , 2005.
[14] M.Beni{ek, M.Mesarovi},
Energetski potencijal malih vodotokova
u Srbiji,Eee,broj 2, 2005.
[15] Vlada RS, Ministarstvo nauke i
za{tite `ivotne sredine,\.Ba{i} i ostali,
Studija energetskog potencijala i
mogu}nost isori{}enja geotermalne
energije, 2005.
[16] Geozavod, Ocena geotermalnih
resursa na teritoriji Srbije ju`no od Save
i Dunava s posebnim akcentom na
najperspektivnije lokalnosti, 1992.
[17] Vlada RS, Ministarstvo nauke i
za{tite `ivotne sredine,T.Furman i
ostali,Studija proizvodnje i kori{}enja
biodizela-alternativnog i ekolo{kog
goriva za dizel motore, 2004.
energija
Prof. dr Du{an Miki~i}
Elektrotehni~ki fakultet Beograd
Asist. mr. Branko Radi~evi}, dipl. in`. el.
Poljoprivredni fakultet Beograd
UDC: 620.93 : 551.5(4)=861
Aktuelno stanje
vetroenergetike u Evropi
po~etkom 2006. i budu}i
trendovi
1. Uvod
Rezime
Svet se danas suo~ava sa energetskom
krizom koja je posledica sa jedne strane
stalnog porasta potreba za energijom, a
sa druge smanjenjem rezervi
konvencionalnih goriva. Iako su krajem
2005. godine cene nafte, prirodnog gasa
i uglja dostigle rekordne nivoe, potro{nja
svih vrsta konvencionalnih goriva rasla
je po stopi ve}oj od desetogodi{njeg
proseka. Jedan od glavnih problema je u
tome {to nalazi{ta gasa i nafte, a to }e
biti dominantna goriva i u narednom
periodu, nisu locirana u regionima sa
najve}om potro{njom. Razvijene zemlje
sveta, u osnovi zemlje OECD-a, su u
pogledu energetskih rezervi i potencijala
deficitarne, jer su ve} detaljno istra`eni i
najve}im delom iskori{}eni. S obzirom
da ne raspola`u sa dovoljnim
energetskim rezervama za sopstveni
ekonomski razvoj, prinu|ene su da
uvoze najve}i deo potrebne energije, a to
dovodi do nestabilnosti na svetskom
tr`i{tu energije. Zavisnost od uvoza
konvencionalnih izvora energije u
razvijenim zemljama je sve ve}a (do
2015. godine Evropa }e uvoziti oko 80 %
svojih potreba za naftom i gasom), [2].
Vek trajanja rezervi nafte od oko 50
godina, prirodnog gasa od oko 70 godina
i uglja 200-300 godina stvara la`nu sliku
energetskog izobilja, jer istovremeno
prikriva da su najve}i potro{a~i nafte i
prirodnog gasa u svetu, zemlje OECD-a,
posebno u Evropi, sa minimalnim
sopstvenim potencijalima, da su
transportni putevi njihovog snabdevanja
sve duzi i ranjiviji, da su neophodna sve
ve}a finansijska sredstva za izgradnju
kapaciteta i obezbe|enje dugoro~nih
ugovora o snabdevanju, da se politi~ka
situacija u regionima sa najve}im
Vetroenergetika danas predstavlja modernu, tehni~ki i tehnolo{ki visokorazvijenu
industriju sa najve}im trendom razvoja u poslednjoj deceniji (oko 32 %) u kojoj je
izvr{en sna`an razvoj novih kompozitnih materijala, elektri~nih ma{ina, energetske
elektronike, uz nova znanja i konstrukcije u oblasti aeromehanike. Krajem 2005.
godine u zemljama EU zabele`en je porast od 18 % ukupno instalisanih
vetroenergetskih kapaciteta (40504 MW) u odnosu na 2004. godinu (34372 MW).
Samo u 2005. godini u zemljama EU je instalisano 6183 MW novih vetroenergetskih
kapaciteta, pri ~emu je ukupno ulo`eno preko 6 milijardi evra. Evropski rekord u
instalisanoj snazi od preko 6 GW u vetrogeneratorima u 2005. godini pokazuje da
su prevazi|eni planovi za period 2000 - 2010 procenjeni od strane Evropske
komisije za obnovljive izvore energije na 40000 MW na kraju 2010. godine, ~ak pet
godina ranije. U 2005. godini snaga novoinstalisanih vetrogeneratora u zemljama
EU porasla je za 6 % (6183 MW) u odnosu na 2004. godinu (5838 MW). Ukupna
instalisana snaga od preko 40000 MW u vetrogeneratorima u zemljama EU
po~etkom 2006. godine, }e u prose~no vetrovitoj godini, proizvesti preko 83
TWh/god. elektri~ne energije, {to je u 2004. godini predstavljalo 2,8 % ukupne
potro{nje elektri~ne energije u ovim zemljama. Ciljevi Evropske asocijacije za
vetroenergetiku (EWEA) su: 75 GW vetroenergetskih kapaciteta do 2010. godine,
180 GW do 2020. godine i 300 GW do kraja 2030. godine u zemljama EU.
Klju~ne re~i: energetski potencijali vetra, vetrogeneratori, elektri~na energija,
potro{nja, ekologija
Abstract
Today, wind energetics is a modern, technically and technologically highly
developed industry, with the biggest trend of development in the last decade (about
32%); it is an industry which experienced a powerful development of new composite
materials, electric machines and power supply electronics, along with a new
knowledge being acquired and constructions made in the field of aeromechanics.
Industry statistics released today for the EU wind energy market show that
cumulative wind power capacity increased by 18% to 40504 MW (megawatt) at the
end of 2005, up from 34372 MW at the end of 2004. 6183 MW of wind power
capacity were installed in 2005, representing a wind turbine manufacturing
turnover of some 6 billion EUR. With the installation of a record 6183 MW in 2005,
wind energy has achieved the European Commission’s 40000 MW target for 2010,
five years ahead of time. In 2005, the European market grew by 6%, to 6183 MW
(from 5838 MW in 2004). The 40504 MW installed in the EU by the end of 2005
will, in an average wind year, produce some 83 TWh/year of electricity, equal to
2.8% of EU electricity consumption in 2004. Wind power targets for Europe – 75
GW by 2010, 180 GW by 2020 and 300 GW by 2030 (EWEA).
Key words: wind energy potential, wind generators, electric energy, consumption,
ecology
[192]
energija
Tabela 1 U~e{}e OIE u potro{nji ukupne energije u svetu do 2040. godine u
Mtoe, konvencionalni (realni scenario), EREC (European
Renewable Energy Council)
Godina
Ukupna potrošnja u Mtoe
Biomasa
Veliki hidro kapaciteti
Mali hidro kapaciteti
Energija od vetra
Fotonaponska konverzija
Sunèeva energija za toplotne potrebe
Sunèeva energija za proizvodnju el. energije
Geotermalna energija
Energija talasa, plime i oseke
Ukupno OIE
Uèešæe OIE u ukupnoj potrošnji
2001.
10038,3
1080
222,7
9,5
4,7
0,2
4,1
0,1
43,2
0,05
1364,5
2010.
11752
1291
255
16
35
1
11
0,4
73
0,1
1682,5
2020.
13553
1653
281
34
167
15
41
2
131
0,4
2324,4
2030.
15547
2221
296
62
395
110
127
9
194
2
3416
2040.
17690
2843
308
91
584
445
274
29
261
9
4844
13,6 %
14,3 %
17,1 %
22,0 %
27,4 %
energetskim potencijalima nafte i gasa
(Bliski i Srednji Istok i biv{e zemlje
SSSR-a, sem Rusije) mo`e veoma lako
promeniti i da mo`e do}i do novih ratnih
sukoba, [4].
Upravo zbog toga visokorazvijene
zemlje ula`u ogroman kapital i anga`uju
veliki broj stru~njaka za razvoj
obnovljivih izvora energije - OIE (vetar,
male hidroelektrane, biomasa, solarni
kolektori, fotonaponski moduli). Danas
je u velikoj meri osvojena tehnologija i
razvijena industrija za ekonomski
isplativu konverziju nekih primarnih
obnovljivih izvora, a pre svega energije
vetra u elektri~nu. Potencijal izvora
obnovljive energije vi{e je nego
dovoljan da zadovolji potrebe za
ukupnom energijom u svetu (elektri~ne
energije i energije dobijene
sagorevanjem svih fosilnih goriva). Na
osnovu detaljnih analiza koje je uradio
EREC (European Renewable Energy
Council) u~e{}e OIE u potro{nji ukupne
energije (elektri~na + toplotna) u svetu
}e 2040. godine dosti}i ∼28% (tabela 1).
Ciljevi za zemlje EU-25 su jo{
ambiciozniji: 12% ukupne energije (22%
elektri~ne energije) od OIE do 2010. i
20% ukupne energije (33% elektri~ne
energije) od OIE do 2020.
2. Razvoj tehnologije u izradi
vetroenergetskih postrojenja
Izve{taj komisije Ujedinjenih Nacija
(UN) o uticaju globalnog zagrevanja na
klimatske promene iz 2005. godine
predvi|a promene vremena koje }e
uticati na podizanje nivoa mora,
promenu uobi~ajenih rasporeda i obima
padavina i pove}anje temperature na
globalnom nivou, a posledica }e biti
smanjena poljoprivredna proizvodnja,
te{ke su{e i obilne ki{e u mnogim
regionima i jo{ ve}i problemi sa ina~e
oskudnim vodenim resursima.
Koncentracija ugljen-dioksida u
atmosferi, najprisutnijeg od svih
takozvanih „gasova staklene ba{te",
pove}ala se za 31 % od 1750. godine i
velika je verovatno}a da nikada nije bila
ve}a u poslednjih 20 miliona godina. 75
% emisija ugljen-dioksida poti~e od
sagorevanja fosilnih goriva, a ostatak od
uni{tavanja {uma. Globalna temperatura
na Zemlji je u pro{lom veku porasla od
0,2 do 0,7 stepeni Celzijusa, a
procenjuje se da bi u narednih 100
godina mogla da poraste izme|u 1,4 i
5,8 stepeni, podi`u}i nivo mora izme|u
0,09 i 0,88 metara (visine mora su se
tokom poslednjih 100 godina pove}ale
od 10 do 20 cm, pri ~emu porast iznosi
ne{to vi{e od 2 mm godi{nje). Ako se
otope lednici na Grenlandu, nivo mora
povisi}e se za 6 do 7 metara, a ako se
otopi Antarktik, nivo mora }e biti vi{i za
110 metara, [2].
Proizvodnja energije od vetra je jedna od
alternativa za ubla`avanje ovih
problema. Vetar predstavlja neiscrpan
ekolo{ki izvor energije ~iji globalni
potencijal vi{estruko prevazilazi svetske
potrebe za elektri~nom energijom, [3].
Me|utim, pouzdana i ekonomski
prihvatljiva konverzija mehani~ke
energije vetra u elektri~nu energiju je
pra}ena nizom pote{ko}a koje su
posledica stohasti~nosti vetra i njegove
male gustine (fluksa) snage. U
poslednjoj deceniji, razvojem energetske
elektronike, primenom novih
konstrukcija elektri~nih ma{ina,
upotrebom novih kompozitnih
materijala, pobolj{anjem aeromehani~kih
konstrukcija i kori{}enjem modernog
specijalizovanog softvera mnogi
problemi su tehni~ki re{eni, pa je
vetroenergetika postala oblast energetike
sa najve}im trendom razvoja.
Konstrukcija vetrogeneratora, poslednjih
godina se toliko usavr{ila, da su oni
dostigli standardne jedini~ne nominalne
snage iznad 1500 kW (na kopnu) i iznad
2000 kW (na moru), {to ih pod
odre|enim podsticajnim merama, uz
zadovoljavaju}i nivo pouzdanosti i
ekonomi~nosti u radu, uz zadovoljenje
svih IEC tehni~kih propisa rada, isti~e
kao konkurentne izvore za masovnu
proizvodnju elektri~ne energije, u okviru
savremenih elektroenergetskih sistema
(EES) – slika 1. Poseban podsticaj
kori{}enju vetroenergije je u zemljama
koje su siroma{ne u klasi~nim
energetskim resursima, sa dugim
morskim granicama (Danska, Nema~ka,
Holandija, [panija itd.) u kojima je, u
pore|enju sa kontinentalnim zemljama,
ve}i broj vetrovitih dana u godini, sa
iskoristivim brzinama vetra.
Krila (elise) savremenih vetrogeneratora
sli~na su sa elisama aviona. Na taj na~in
koristi se struja vazduha za stvaranje sile
uzgona na elisi turbine koja stvara
mehani~ki momenat na kraku elise
turbine. Na ovaj na~in se kineti~ka
energija vetra pretvara u kineti~ku
energiju obrtnih masa koja se dalje
elektri~nim generatorom pretvara u
elektri~nu energiju kao pogodan oblik za
prenos na udaljena mesta potro{nje, [1].
Stohasti~nost vetra i te`nja ka
maksimumu iskori{}enja njegove
energije zahtevaju rad vetroturbine sa
promenljivom brzinom. Takav rad
ote`ava zadovoljenje tehni~kih
kriterijuma rada vetrogeneratora koji je
priklju~en na krutu elektri~nu mre`u.
Osnovni problem koji se javlja pri
Slika 1 Porast instalisanih snaga i pre~nika rotora vetroturbina
[193]
energija
koje koriste obnovljive
izvore su relativno
malih snaga (nekoliko
kW do nekoliko
desetina MW) pa se
obi~no vezuju na
niskonaponsku i
srednjenaponsku
distributivnu mre`u.
Ovakvi izvori su
ra{trkani u
distributivnom sistemu
prema pogodnim
lokacijama njihove
izgradnje i nazivaju se distribuirani ili
disperzovani obnovljivi izvori elektri~ne
energije, [5]. Postoje}i trend razvoja
distribuiranih obnovljivih izvora u sve
ve}oj meri pove}ava procentualno
u~e{}e malih elektrana u globalnom
EES-u. Ovakav trend i perspektive
daljeg razvoja distribuiranih izvora u sve
ve}oj meri dovode do decentralizacije
EES-a. Iz ovih razloga je me|unarodna
komisija za prenosne mre`e (CIGRE)
predo~ila me{oviti koncept kao
verovatan scenario razvoja EES-a do
2020. godine u kome vetroelektrane
imaju zna~ajno mesto (slika 2).
Distribuirana proizvodnja ima niz
pozitivnih efekta na EES i potro{a~e.
Distribuirani izvori omogu}avaju
izvesnu autonomnost distributivnog
sistema i ve}i komfor u lokalnom
upravljanju naponskim prilikama u
distributivnoj mre`i. Osim toga,
distribuirana proizvodnja obezbe|uje
ve}u sigurnost u napajanju potro{a~a,
smanjuje gubitke aktivne snage i
rastere}uje prenosnu mre`u.
Vetroelektrane ~esto imaju karakter
vr{nih elektrana, jer vetra i na godi{njem
i na dnevnom nivou u proseku najvi{e
ima kada je potro{nja elektri~ne energije
najve}a.
Me|unarodni protokoli i obaveze o
smanjenju emisije CO2(Kjoto protokol) i
lokalni ekolo{ki problemi primorali su
Vlade mnogih zemalja da razli~itim
subvencijama podsti~u izgradnju
ekolo{ki ~istih elektrana koje koriste
obnovljive izvore. Projekti obnovljivih
ekolo{ki ~istih izvora imaju karakter
CDM (Clean Development Mechanism)
projekata, koji se kreditiraju pod
posebno povoljnim uslovima. Zapravo
danas se ekolo{ki i energetski problemi
posmatraju kao jedinstven problem
obezbe|enja ekolo{ki ~iste energije.
Uklju~ivanjem ekologije u proizvodne
tro{kove elektri~ne energije daje {ansu
obnovljivim izvorima da na tr`i{tu
elektri~ne energije budu konkurentniji
od komercijalnih elektrana na fosilna
Slika 2 Koncept budu}eg elektroenergetskog sistema
- me{oviti scenario
konverziji kineti~ke energije vetra u
elektri~nu je obezbe|enje pouzdanog i
efikasnog rada generatora na elektri~noj
mre`i u uslovima promenljive snage
vetra. Efikasan rad vetrogeneratora
podrazumeva prilago|avanje
vetroturbine brzini vetra tako da se
elektromehani~ka konverzija odvija sa
maksimalnim stepenom iskori{}enja. Sa
druge strane, u uslovima velike
varijacije brzine vetra, javlja se problem
zadovoljenja svih tehni~kih kriterijuma u
pogledu generisanja elektri~ne energije u
elektroenergetski sistem (varijacije
napona, nivo harmonika i sli~no).
3. Vetrogeneratori kao
distribuirani izvori elektri~ne
energije
Na samom po~etku XXI veka porast
broja stanovnika, pove}ani ekonomski
razvoj i industrijalizacija dovode do sve
ve}e potro{nje energije, {to ima za
potrebu investicije u nove kapacitete za
proizvodnju i prenos elektri~ne energije.
Trend pove}anja potreba za energijom u
oblasti elektroenergetike je oko 2,8 %
godi{nje na globalnom nivou. Sa druge
strane, trenutna struktura primarnih
izvora elektri~ne energije ne mo`e na
globalnom nivou obezbediti takav trend
pove}anja proizvodnje elektri~ne
energije. Razlog za to su aktuelni lokalni
i globalni ekolo{ki problemi, koji su
direktno uzrokovani sagorevanjem
fosilnih i nuklearnih goriva na kojima se
bazira sada{nja proizvodnja elektri~ne
energije u svetu. Tako|e, postoje}a
dinamika kojom se eksploati{u fosilna
goriva }e u bliskoj budu}nosti dovesti i
do iscrpljenosti rezervi ovih goriva.
U ovakvim opre~nim uslovima
proizvodnje i potro{nje prisutan je
permanentni rast cene elektri~ne
energije, ~ime se, ve} na sada{njem
nivou, stvara ekolo{ki i ekonomski
opravdana potreba uklju~ivanja
obnovljivih izvora u globalnu strategiju
razvoja energetike. Proizvodne jedinice
[194]
goriva. Na ovaj na~in se, ekonomskim
mehanizmima, posti~e izgradnja izvora
elektri~ne energije za odr`ivi razvoj
~ove~anstva. Ovi podsticajni mehanizmi
za gradnju obnovljivih malih elektrana
naro~ito dolaze do izra`aja u
deregulisanom okru`enju, pa je to jedan
od razloga {to procesi deregulacije,
odnosno liberalizacije tr`i{ta elektri~ne
energije, i razvoja distribuirane
proizvodnje teku uporedo, [5].
Me|utim, razvoj distribuirane
proizvodnje name}e nove tehni~ke
zahteve u pogledu projektovanja i za{tite
elemenata u distributivnom sistemu, jer
distributivna mre`a, sa priklju~ivanjem
malih elektrana postaje aktivna. Osim
toga, u EES-u sa zna~ajnim udelom
distribuirane proizvodnje name}e se
potreba uklju~ivanja ovih izvora u
jedinstveni sistem upravljanja (SCADA
sistem). Stohasti~nost proizvodnje
pojedinih obnovljivih distribuiranih
izvora (npr. vetroelektrana), u EES-u u
kome takvi izvori imaju veliki stepen
penetracije, name}e potrebu posebne
organizacije regulacione rezerve, kako bi
se o~uvala stabilnost rada celokupnog
sistema. Ispunjenje ovih tehni~kih
zahteva iziskuje dodatne tro{kove
proizvodnje elektri~ne energije u malim
elektranama.
4. Potencijali OIE u Evropi i
razvoj vetroelektrana
Po~etkom 2006. godine zemlje Evropske
ekonomske zajednice (EU-15) oko
devedeset procenata potreba za
konvencionalnom energijom pokrivaju
uvozom (slika 3), [6]. Kao jedna od
zna~ajnih mogu}nosti smanjenja
rastu}eg energetskog deficita, ali i
smanjenja emisija {tetnih gasova i
pove}anja pouzdanosti snabdevanja
energijom u EU, predstavlja izgradnja
obnovljivih izvora elektri~ne energije.
Dalji razvoj obnovljivih izvora u
mnogome zavisi od postoje}ih
potencijala kao i na~ina da se oni
iskoriste i upotrebe za proizvodnju
elektri~ne energije.
Trenutno instalisani kapaciteti
obnovljivih izvora pokrivaju oko 11 %
potreba za elektri~nom energijom u EU15. Preporuka evropskog parlamenta je
dupliranje „zelenih“ kapaciteta do 2010.
godine, odnosno dostizanje cilja od 22
% elektri~ne energije iz obnovljivih
izvora (slika 4). Udeo elektri~ne energije
dobijen iz obnovljivih izvora, u
pojedinim dr`avama EU-15, varira od
nekoliko procenata pa do 70 %.
Tehni~ki potencijal obnovljivih izvora
znatno je ve}i od trenutno realizovanog.
energija
oko 4,5 TWh solarne
energije i 7 TWh
energije plime i talasa,
[6].
Od svih obnovljivih
izvora energije
dominantnu ulogu ima
vetar, jer su njegove
prednosti vi{estruke.
Energija vetra je
obnovljiva i ~ista, ne
zaga|uje vazduh, ne
emituje
ugljen-dioksid,
Slika 4 Procentualno u~e{}e obnovljivih izvora u
ne prouzrokuje kisele
ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u
ki{e, ne zra~i, ne
zemljama EU
razara ozonski omota~
i ne zahteva
energetsku zavisnost.
U pore|enju sa drugim
izvorima
vetroenergetika
zahteva znatno manja
infrastrukturna
ulaganja, a resursi
tehni~ki iskoristivog
vetropotencijala
vi{estruko
Slika 5 U~e{}e pojedinih obnovljivih izvora energije u
prevazilaze
procentima do 2010. u zemljama EU
trenutne
globalne
potrebe za
elektri~nom
energijom u
svetu, [2].
Energija vetra
se koristi ve}
hiljadama
godina za
dobijanje
mehani~ke energije, ali
Slika 6 Godi{nje instalisani vetroenergetski
tek nastankom
kapaciteti po regionima u svetu
energetske krize dobija
u zna~aju kao mogu}i
izvor elektri~ne
energije. Oko 90 %
svetskih proizvo|a~a
vetrogeneratora je iz
Evrope, gde se nalazi i
najvi{e instalisanih
kapaciteta (slika 6), pa
je sasvim logi~no {to
se najve}i deo
elektri~ne energije od
vetra proizvodi u
zemljama EU.
Procena je da }e najve}i rast do 2010.
godine zabele`iti vetroelektrane i
5. Pregled i perspektive razvoja
energija dobijena iz biomase (Slika 5),
vetroenergetike u Evropi
gde se o~ekuje ~etiri puta ve}a koli~ina
Ograni~ene rezerve fosilnih goriva i
energije od trenutno proizvedene.
ekolo{ki problemi izazvani njihovom
Najmanji porast ostvari}e velike
eksploatacijom, uslovili su intenzivan
hidroelektrane, gde se mo`e o~ekivati
razvoj obnovljivih i distribuiranih izvora
samo 2 % vi{e proizvedene energije,
elektri~ne energije krajem XX i
nego u dosada{njem periodu. Do 2020.
po~etkom ovog veka. Vetar, kao
godine o~ekuje se godi{nja proizvodnja
Slika 3 Potro{nja i uvoz energije u zemljama EU-15
[195]
obnovljivi izvor energije bi}e uskoro
dominantan u oblasti proizvodnje
elektri~ne energije, zbog toga {to je
besplatan, dovoljno velikog kapaciteta,
ekolo{ki ~ist i vremenski neograni~en.
Energija vetra je po kapacitetu dovoljno
velika (znatno ve}a od svih fosilnih
goriva) tako da pomo}u vetra mo`emo
uspe{no zameniti fosilna goriva, koja su
ekolo{ki {tetna, a kao {to je i u uvodnom
poglavlju nagla{eno uskoro }e biti i
iscrpljena.
Trend porasta u kori{}enju energije vetra
u svetu je neverovatan. Lider na ovom
polju su zemlje Evropske Unije, jer je
samo u ovim zemljama do po~etka 2006.
godine instalisano oko 70% ukupnih
svetskih kapaciteta. Intenzivan razvoj
vetroenergetike u Evropi zapo~eo je u
poslednjih deset godina. Krajem 2005.
godine u zemljama EU je zabele`en
porast od 18 % ukupno instalisanih
vetroenergetskih kapaciteta (40504 MW)
u odnosu na 2004. godinu (34372 MW).
U svim ostalim evropskim zemljama
ukupna instalisana snaga elektrana na
vetar je ne{to manja od 400 MW.
Samo u 2005. godini u zemljama EU je
instalisano 6183 MW novih
vetroenergetskih kapaciteta, pri ~emu je
ukupno ulo`eno preko 6 milijardi evra
(slika 7). Evropski rekord u instalisanoj
snazi od preko 6 GW u
vetrogeneratorima u 2005. godini
pokazuje da su ve} po~etkom 2006.
godine prevazi|eni planovi za period
2000 - 2010 postavljeni od strane
Evropske komisije za obnovljive izvore
energije (40000 MW na kraju 2010.
godine), dakle pet godina pre planiranog
roka.
U periodu 1995 - 2005. godine prose~an
porast ukupno instalisanih
vetroenergetskih kapaciteta u Evropi
iznosio je oko 32 % godi{nje. U 2005.
godini novoinstalisana snaga
vetrogeneratora u zemljama EU porasla
je za 6 % (6183 MW) u odnosu na 2004.
godinu (5838 MW). Oko 47000
vetrogeneratora ukupno instalisane snaga
od 40504 MW u zemljama EU
po~etkom 2006. godine (slika 8), }e u
prose~no vetrovitoj godini, proizvesti
preko 83 TWh/god. elektri~ne energije,
{to je u 2004. godini predstavljalo 2,8 %
ukupne potro{nje elektri~ne energije u
zemljama EU. Do sada je u industriju
vetrogeneratora u Evropi ulo`eno oko 40
milijardi evra i ukupno je zaposleno oko
100000 ljudi. Dalji planovi u razvoju
vetroenergetike su jo{ ambicijozniji.
U prose~no vetrovitoj godini (kakva je
bila 2005.) sa instalisanom snagom
vetrogeneratora u Evropi ne{to ve}om
energija
Slika 7 Novoinstalisani vetroenergetski kapaciteti u zemljama EU u MW po
Slika 8
Ukupno instalisani vetroenergetski kapaciteti u zemljama EU u
MW u periodu 1990 - 2005.
Slika 9 Ukupno instalisani vetroenergetski kapaciteti u Evropi u MW na
kraju 2005.
od 40 GW, postignuta je godi{nja
proizvodnja elektri~ne energije od oko
83000 GWh, {to pokazuje da je prose~an
broj ~asova godi{njeg iskori{}enja
vetrogeneratora ∼2000 h, odnosno
prose~ni godi{nji faktor iskori{}enja oko
23%. Dana{nja cena elektri~ne energije
koja se dobija od vetra je tipi~no od ∼3
euro/centi/kWh (za 3600 ~asova punog
godi{njeg iskori{}enja) do ∼8
euro/centi/kWh (za 2000 ~asova punog
godi{njeg iskori{}enja).
Iako jo{ uvek, kao {to je obja{njeno u
poglavljima 2 i 3, postoje zna~ajne
barijere za intenzivniji razvoj
vetroenergetike, primetan je efekat da
sve ve}i broj zemalja izdvaja sve ve}a
sredstva u vetroenergetiku, zbog ve}
[196]
navedenih o~iglednih prednosti. Prvih 5
zemalja u Evropi kada su u pitanju
novoinstalisani vetroenergetski
kapaciteti samo u 2005. godini su:
Nema~ka (1808 MW), [panija (1764
MW), Portugal (500 MW), Italija (452
MW) i Ujedinjeno Kraljevstvo (446
MW). Na osnovu slike 9 i tabele 2 se
vidi da kada se posmatraju ukupno
instalisani vetroenergetski kapaciteti 2
zemlje EU imaju instalisano vi{e od 10
GW vetroenergetskih kapaciteta
(Nema~ka 18428 MW i [panija 10027
MW), a 7 zemalja imaju instalisano vi{e
od 1 GW vetroenergetskih kapaciteta
(Danska 3122 MW, Italija 1717 MW,
Ujedinjeno Kraljevstvo 1353 MW,
Holandija 1219 MW i Portugal 1022
MW i naravno ve} pomenute Nema~ka i
[panija).
Nema~ka je vode}i proizvo|a~
elektri~ne energije od vetra po~etkom
2006. godine, sa instalisanih oko 45%
ukupnih evropskih vetroenergetskih
kapaciteta (oko 5 % elektri~ne energije
se ukupno dobija od vetra - slika 10), a u
severnim regionima Nema~ke – npr. u
pokrajni Schleswig-Holstein i preko
30%). Cilj je da se do 2010. godine
preko 12,5 % elektri~ne energije dobije
od vetra. Da je ovo realna procena
govori i podatak da se od po~etka 2005.
godine u Nema~koj proizvodi vi{e
elektri~ne energije u vetroelektranama
nego u hidroelektranama (slika 11).
Nema~ka ima ~16000 vetrogeneratora,
od kojih je ve}ina sme{tena na severu
zemlje, blizu granice sa Danskom.
[panija je slede}a zemlja kada su u
pitanju instalisani vetroenergetski
kapaciteti, pri ~emu se u ovoj zemlji na
po~etku 2006. godine oko 6 % ukupne
elektri~ne energije dobija od vetra.
Danska je uz Nema~ku lider u
proizvodnji i kori{}enju vetrogeneratora,
sa opredeljenjem da u bli`oj budu}nosti
50 % potro{nje elektri~ne energije
zadovolji od vetra (po~etkom 2006.
godine oko 22 % elektri~ne energije se u
Danskoj dobija od vetra (slika 12) i to je
najve}i procenat u odnosu na sve druge
zemlje). Danska ima odli~an
vetroenergetski potencijal. Od vetra bi u
Danskoj teoretski moglo da se proizvede
mnogo vi{e elektri~ne energije nego {to
su realne potrebe ove zemlje danas.
Me|utim, ekonomska isplativost i
te{ko}e dodeljivanja lokacija
ograni~avaju ovaj ogroman potencijal.
Iskoristivi resursi vetra u Danskoj delom
su na kopnu, a delom na moru, u
vodama Danske. Zbog toga {to je
Danska relativno gusto naseljena zemlja,
tehni~ki iskoristivi resursi vetra koji se
energija
Tabela 2 Ukupno instalisana snaga vetroenergetskih kapaciteta na kraju
2004, na kraju 2005. i samo u 2005. u Evropi u MW
Slika 10 U Nema~koj se po~etkom
2006. oko 5 % elektri~ne
energije dobija od vetra
Slika 11 Od 2005. u Nema~koj se
proizvodi vi{e elektri~ne
energije u vetroelektranama
nego u hidroelektranama
nalaze na kopnu ograni~eni su pre svega
podelom na zone i potrebom za
odr`anjem ravnote`e izme|u razvoja
vetroenergetike i drugih aspiracija i
interesa koji se ti~u zemlji{ta.
Od sredine 80-tih godina pro{log veka
Danska je postala vode}a velesila i
epicentar {tednje energije i o~uvanja
`ivotne sredine. Stvaranje
energosamosnabdevaju}ih naselja, sela i
~itavih regiona – u zaokru`enom ciklusu
proizvodnje energije za ljudski `ivot
(struja, toplotna energija i ekolo{ka
hrana i voda) – zaslu`uje epitet mita
XXI veka. Za proteklih 20 godina Danci
su udvostru~ili bruto nacionalni dohodak
na oko 40000 dolara. Danska }e do kraja
2030. godine, bez i jedne ve}e
hidroelektrane, samo iz obnovljivih
izvora energije – razvojem solarne,
geotermalne, bioenergije, energije vetra i
spaljivanjem sme}a – obezbediti oko 50
% svojih energetskih potreba (oko 15-20
milijardi kWh godi{nje), a ve} danas je
postala zna~ajan izvoznik elektri~ne
energije. Tako|e, Irska vlada je nedavno
donela odluku da po~ne izgradnja
najve}eg parka vetrogeneratora na moru
u svetu i prave se planovi za vi{e takvih
instalacija na zapadnoj obali. I mnoge
druge zemlje u Evropi daju zna~ajan
doprinos intenzivnom razvoju
vetroenergetike.
7. Perspektive vetroenergetike u
narednom periodu
Slika 12 Po~etkom 2006. oko 22 % elektri~ne
energije se u Danskoj dobija od vetra
[197]
Prognoze daljeg razvoja
vetroenergetike su vrlo
optimisti~ne i govore u
prilog daljeg pove}avanja
trenda zastupljenosti
vetrogeneratora u ukupnoj
proizvodnji elektri~ne
energije. U tabeli 3 data je
detaljna prognoza - plan
razvoja vetrogeneratora u
svetu prema studiji
WindForce 12, koju su izradile Evropska
asocijacija za energiju vetra (EWEA) i
me|unarodna organizacija Greenpeace.
Evropska Unija je, podr`avaju}i ovaj
plan, donela niz direktiva (Directive
2001/77/EC) u kojima, uz preciziranu
dinamiku, obavezuje svoje ~lanice na
izgradnju obnovljivih izvora energije, a
pre svih vetrogeneratora, [7].
Cilj zemalja Evropske unije je da do
2010. godine bude instalisano 75 GW
vetroenergetskih kapaciteta. Ovim bi se
postiglo da elektrane na vetar 2010.
godine proizvode 5,5 % ukupne
elektri~ne energije u EU-15 (188
TWh/god), predstavljaju 28 % novih
generatorskih kapaciteta (u periodu
2001-2010. godina), umanje emisiju CO2
za 523 miliona tona (u periodu 20012010. godina), donesu u{tedu od oko 13
milijardi eura u ceni goriva (u periodu
2001-2010. godina). Do 2020. godine
predvi|a se instalacija oko 180 GW
vetroenergetskih kapaciteta u zemljama
EU (godi{nja proizvodnja elektri~ne
energije od oko 523 TWh/god.).
Projektovano stanje vetroenergetike u
zemljama EU do 2020. godine
sistematizovano je u tabeli 4. Do 2030.
godine predvi|eno je da u Evropi bude
instalisano ukupno 300 GW
vetroenergetskih kapaciteta koji bi sa
proizvedenih 965 TWh/god. elektri~ne
energije zadovoljavali oko 22,6 %
potro{nje elektri~ne energije u zemljama
EU. Dominantan trend je da se sve ve}i
broj vetrogeneratora u Evropi instalira
na moru i du` priobalnog podru~ja.
Dakle, iako u ukupnoj proizvodnji
elektri~ne energije u svetu energija vetra
po~etkom 2006. godine u~estvuje sa oko
0,6 % (u zemljama EU oko 3 %) sude}i
po sada{njim trendovima i procenama
realno se o~ekuje da ovaj procenat u
2020. godini u svetu bude oko 12 %, a
do 2040. godine i fantasti~nih 20 %
(tabela 3).
7. Zaklju~ak
Vetrogeneratori, kao izvori elektri~ne
energije u savremenim distributivnim
sistemima su, kao reakcija na globalne
ekolo{ke i energetske probleme, do`iveli
u poslednjih deset godina izuzetan
tehnolo{ki i tehni~ki napredak, sa
fantasti~nim trendom porasta instalisanih
kapaciteta u svetu, a naro~ito u
zemljama Evropske Unije. Zahvaljuju}i
takvom napretku, dalje prognoze razvoja
vetroenergetike su vrlo optimisti~ke i u
svim varijantama predstavljaju
vetrogeneratore, kao vrlo bitan izvor
elektri~ne energije u budu}nosti. Da je
energija
Tabela 3 U~e{}e vetra u proizvodnji elektri~ne energije u svetu do 2040. (EWEA)
Prose~na
Godi{nje
Ukupno
Godi{nja
Projekcija
U~e{}e vetra u
godi{nja
instalisani
instalisani
proizvodnja
svetskih zahteva
proizvodnji
stopa
novi VG
VG
elektri~ne
za elektri~nom
elektri~ne
rasta
kapaciteti
kapaciteti
energije od vetra
energijom
energije u svetu
[%]
[MW]
[MW]
[TWh]
[TWh]
[%]
2005
25
14 115
66 478
139.8
17 567
0.80
2006
25
17 644
84 122
184.2
18 035
1.02
2008
25
27 569
133 746
292.9
19 010
1.54
2010
20
39 699
206 528
452.3
20 037
2.26
2015
15
94 668
556 922
1366.0
22 639
6.03
2020
0
151 490
1 231 687
3021.1
25 578
11.81
2040
0
151 490
3 082 167
8099.9
36 585
22.14
Godina
Tabela 4 Projekcija stanja vetroenergetike u Evropi do 2020. (EREC)
Godina
Ukupno instalisani vetroenergetski kapaciteti
2010. godina
2020. godina
Na moru: 10 GW
Na moru: 70 GW
Na kopnu: 65 GW
Na kopnu: 110 GW
Ukupno: 75 GW
Ukupno: 180 GW
2001 – 2010
2010 – 2020
Godišnja stopa rasta
17,8 %
9,1 %
Godišnja proizvodnja elektriène energije od vetra
188 TWh/godini
523 TWh/godini
5,5 %
13,4 %
Uèešæe vetra u proizvodnji elektriène energije
34 miliona domaæinstava
85 miliona domaæinstava
87 miliona ljudi
217,5 miliona ljudi
2001 – 2010
2011 – 2020
2001 – 2020
55 milijardi evra
101 milijardi evra
156 milijardi evra
Investiranje u oblast vetroenergetike
Smanjenje emisije CO2
109 miliona tona godišnje
236 miliona tona godišnje
523 miliona tona 2001 - 2010
1705 miliona tona 2001 - 2020
184000
318000
Ukupan broj zaposlenih u vetroindustriji
to tako govori i podatak da je u
poslednjih nekoliko godina u svetu
instalisano vi{e novih MW u
vetroelektranama nego u nuklearnim
elektranama. Po~etkom 2006. godine
oko 75% svetskih vetrogeneratorskih
kapaciteta je instalisano u zemljama
Evropske Unije, koja iz svojih 40504
MW u vetrogeneratorima proizvodi oko
83 TWh/god. elektri~ne energije i
podmiruje oko 3 % svojih potreba za
elektri~nom energijom. Dalje
usavr{avanje tehnologije vetrogeneratora
dovodi do permanentnog pove}anja
efikasnosti vetrogeneratora i pada cene
elektri~ne energije koju oni produkuju,
nasuprot porasta cene energije iz
elektrana na fosilna goriva zbog
iscrpljenosti izvora i ekolo{kih problema
konverzije. U ekolo{kom pogledu,
savremeni vetrogeneratori spadaju u
najprihvatljivije izvore elektri~ne
energije.
Do sada su u zemljama EU najvi{e
iskori{}eni potencijali najjeftinijih
tehnologija: vetar, zemni gas i
hidroenergija. Velike hidroelektrane
trenutno daju veoma veliki doprinos u
ukupnom procentu elektri~ne energije
dobijene iz obnovljivih izvora, ali su
resursi u ve}ini zemalja iskori{}eni, pa
su samim tim i dodatni raspolo`ivi
potencijali ograni~eni. Realna je
pretpostavka da }e u predstoje}em
periodu od svih OIE dominantnu ulogu
imati vetroelektrane. Op{ti trend
prelaska sa prirodno ograni~enih resursa
na obnovljive izvore elektri~ne energije,
koji je najvi{e izra`en u EU-15,
neminovno }e se pro{iri i na druge
zemlje, pri ~emu je glavni cilj, na
osnovu Kyoto protokola, smanjenje
{tetnih gasova u atmosferi za 5,2 % u
periodu 2008 – 2012 u odnosu na
emisiju iz 1990.
8. Zahvalnost
This work was supported by European
Commission, Directorate General on
Research and Technology Development
and International Co-operation Activities
(INCO) under contract no FP6-509161
(RISE Project – www.rise05.net).
Tako|e, autori se zahvaljuju
Ministarstvu za nauku, tehnologiju i
razvoj Republike Srbije.
[198]
9. Literatura
[1] J. F. Manwell, et al, Wind Energy
Explained: Theory, Design and
Application, John Wiley and Sons Ltd,
april 2002.
[2] B. Radi~evi}, D. Miki~i}, @. \uri{i},
Energetski potencijali vetra - Svet Evropa - Srbija i Crna Gora,
Alternativni izvori energije i budu}nost
njihove primjene u zemlji, Crnogorska
Akademija nauka i umjetnosti,
Podgorica 2004., pp. 123-133
[3] D. Miki~i}, @. \uri{i}, B. Radi~evi},
Vetrogeneratori kao perspektivni izvori
elektri~ne energije, Elektroprivreda, br.
4, 2002. pp. 46-58
[4] N. \aji}, Energija za odr`ivi svet,
Rudarsko - geolo{ki fakultet, Beograd,
2002.
[5] @. \uri{i}, N. Rajakovi}, ,
Energetika, br. 2, jun 2005. pp. 151 158.
energija
Marina Nenkovi}, dr Mila Pucar
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd
UDC: 620.97 : 316.64(497.11)=861
U~e{}e javnosti u
implementaciji programa
uvo|enja obnovljivih
izvora energije u Srbiji
1. Uvodna razmatranja
Rezime
Druga polovina dvadesetog veka donela
je aktuelizaciju niza problema u oblasti
za{tite `ivotne sredine. S obzirom na sve
ve}i pritisak ekolo{kih organizacija i
drugih interesnih grupa u ovoj oblasti
neophodno je bilo institucionalizovati
navedene probleme i dati im strate{ke i
legislativne okvire, kako bi bilo
zagarantovano njihovo po{tovanje.
Dono{enje i usvajanje konvencija, kao
{to su AGENDA 21 u Rio de @aneiru
1992. godine i HABITAT 2, te
sporazum u Kjotou (KJOTO
PROTOKOL) imali su za cilj
institucionalizovanje do tada radikalnih
stavova ekolo{kih grupa, koje su
nastojale da spre~e dalju devastaciju
~ovekove okoline, nastale jednim delom
i kori{}enjem fosilnih goriva. Budu}i da
koncept odr`ivog razvoja podrazumeva
o~uvanje i revitalizaciju `ivotne sredine i
resursa za budu}e generacije, koncept
primene obnovljivih izvora energije u
skladu sa osnovnim na~elima ove ideje
postao je jedan od prioriteta svih zemalja
sveta. Usvajanje navedenih konvencija
se zna~ajno odrazilo i na planersku
praksu, upravo zbog ~injenice da je u
proces planiranja uvedena nova
dimenzija, a to je za{tita ~ovekove
okoline, koja je, konsekventno,
definisala i nove mehanizme
implementacije planova, ali i delimi~no
uklju~ila javnost u sva zna~ajnija pitanja
u oblasti planiranja i za{tite.
Aktuelizacija niza problema u oblasti `ivotne sredine u drugoj polovini 20.veka
rezultirala je i inicijativama u oblasti njene za{tite. Dono{enje i usvajanje
konvencija: AGENDE 21 u Rio de @aneiru 1992. godine i HABITATA 2, te
sporazuma u Kjotou (KJOTO PROTOKOL) imali su za cilj institucionalizovanje
stavova za spre~avanje dalje devastacije ~ovekove okoline i iniciranje kori{}enja
energenata koji }e smanjiti aerozaga|enja. Usvajanje navedenih konvencija se
zna~ajno odrazilo na planersko-projektantsku praksu i, konsekventno, uticalo na
definisanje novih mehanizama implementacije planova i projekata u gradskoj
sredini, kao i na delimi~no uklju~ivanje javnosti u sva zna~ajnija pitanja u oblasti
gradogradnje.
Me|utim, tek sa usvajanjem Konvencije o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u
dono{enju odluka i pravosu|a u oblastima koje se ti~u `ivotne sredine, donete na
^etvrtoj ministarskoj konferenciji u Arhusu (Danska) 1998. godine postugnut je
zna~ajniji napredak na polju omogu}avanja participacije gra|anstva u svim fazama
planiranja. S tim u vezi Arhuska konvencija je determinisala i aktivno u~e{}e
gra|ana u oblasti energetike, sa posebnim akcentom na edukaciji u oblasti primene
obnovljivih energetskih izvora.
Tema ovog rada bi}e identifikacija mogu}nosti i definisanje principa participacije
stanovni{tva, kao i preporuke za pribli`avanje lokalne legislative u oblasti
energetike sa osnovnim postulatima Arhuske konvencije u Republici Srbiji i to sa
aspekta kori{}enja obnovljivih izvora energije.
Klju~ne re~i: Arhuska konvencija, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost,
participacija.
Me|utim, tek sa usvajanjem Konvencije
o dostupnosti informacija, u~e{}u
javnosti u dono{enju odluka i
pravosu|a u oblastima koje se ti~u
`ivotne sredine – ARHUSKE
KONVENCIJE, donete na ^etvrtoj
ministarskoj konferenciji 1998. godine
Abstract
Participation of citizens in the case of environmental protection is institutionalized
by implementing Aarhuus convention in 1998. achieving major improvement in all
phases of urban and spatial planning and implementation of plans, which can cause
negative environmental impacts. Considering the fact that The State Union of Serbia
and Montenegro haven`t yet ratified this convention, with this paper we will
endeavor to define ways of approaching Serbian legislation to the aims of Aarhus
convention, and also to discuss the procedure of implementing renewable energy
sources in Serbian settlements . By that, we will determine practical implementation
of this convention in the Republic of Serbia.
Key words: Aarhus convention, public participation, renewable energy sources.
(zvani~no usvojena 2001. godine) u
Arhusu u Danskoj postugnut je
zna~ajniji napredak na polju
omogu}avanja participacije gra|anstva
u svim fazama planiranja i
implementacije planova, koji mogu
[199]
imati negativne ekolo{ke implikacije na
odre|enu teritoriju. Obezbe|ivanje
aktivne uloge javnosti u dru{tvenim
procesima je time postalo realnost u
razvijenim zemljama sveta, ali i trend u
tranzicionim i posttranzicionim
energija
dr`avama koje te`e regionalnim
politi~ko-ekonomskim integracijama.
S obzirom na ~injenicu da Srbija i Crna
Gora nisu ratifikovale Arhusku
konvenciju, te da se njena ratifikacija
o~ekuje u toku 2006. godine, ovaj rad }e
nastojati da defini{e mehanizme
pribli`avanja republi~ke legislative (pre
svega u oblasti energetike, odnosno
obnovljivih energetskih izvora i njihove
primene) ciljevima Arhuske konvencije,
ali i da defini{e njenu prakti~nu
primenu, kroz primer procedure u~e{}a
javnosti u implementaciji programa i
direktnoj primeni OIE i principa
bioklimatske arhitekture u naseljima
Srbije. U drugom poglavlju da}emo
pregled osnovnih pojmova i definicija
razmatrane oblasti, kao i istorijat
problema sa aspekta potreba i
participacije stanovni{tva. U tre}em
poglavlju, izvr{i}emo manju
komparativnu analizu stavova Arhuske
konvencije i obaveza datih setom
Zakona o za{titi `ivotne sredine1 iz
2004. godine, i Strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015.
godine iz 2005. godine, ali i definisati
prakti~nu primenu Arhuske konvencije u
kontekstu prava na pristup
informacijama, dok }e se u ~etvrtom
razmatrati primer procedure direktne
primene stavova Arhuske konvencije u
slu~aju implementacije programa
primene obnovljivih energetskih izvora u
naseljima, sa naglaskom na upotrebi
ankete kao sredstva identifikacije
stavova stanovni{tva u vezi sa
navedenom problematikom. Zaklju~na
razmatranja odnose se na utvr|ivanje
preporuka za efikasnije uklju~ivanja
stanovni{tva u procese odlu~ivanja u
oblasti energetike u Srbiji pre
ratifikovanja Arhuske konvencije.
2. Arhuska konvencija - istorijski
pregled, pojmovi, definicije
2.1. Istorijski pregled
Participacija stanovni{tva u procesima
odlu~ivanja o zdravijoj `ivotnoj sredini i
artikulacija interesnih grupa u procesu
planiranja starija je od ideje odr`ivog
razvoja i inicijativa definisanih
Arhuskom konvencijom. Naime,
organizovanje dru{tvenih grupa radi
ostvarivanja odre|enog cilja i nivelacija
1
Pored Zakona o za{titi `ivotne sredine
(Slu`beni glasnik RS, br 14/04), ovaj set zakona
obuhvata i Zakon o proceni uticaja na `ivotnu
sredinu, Zakon o strate{koj proceni uticaja na
`ivotnu sredinu i Zakon o integrisanom
spre~avanju i kontroli zaga|ivanja.
interesa bila je predmet ve}eg broja
teorijskih istra`ivanja jo{ u prvoj
polovini 20. veka i to kod predstavnika
^ika{ke teorijske {kole sociologije
grada, neomarksista, a naro~ito u
pluralisti~koj demokratiji, kao i u okviru
ideje odr`ivog razvoja.
U okviru pluralisti~ke demokratije
zastupa se ideja pluralizma, koja
podrazumeva pove}anje broja legitimnih
interesa u okvirima vladavine prava i
demokratskih institucija, ~ime se ukidaju
razli~iti oblici monopola i uspostavljaju
forme za neposrednu participaciju svih
aktera u prostoru. Me|utim, jedna od
glavnih karakteristika pluralizma je i
uve}anje razli~itosti, a time i
suprotstavljenosti potencijalnih
konflikata [9]. U ovakvom sistemu,
{irenje zakonski formulisanih
individualnih prava omogu}ava
postojanje tri osnovna participanta u
planerskom procesu: javnog (politi~ari,
planeri), privatnog (stanovni{tvstvo,
investitori) i tre}eg sektora (urbani
ekolo{ki i drugi pokreti). Time se
omogu}ava jednaka primena pravnih
normi na sve aktere, bez izuzetka i bez
obzira na njihovu politi~ku poziciju i
ekonomsku snagu. Ideja odr`ivog razvoja
se zasnivala upravo na postulatima
pluralisti~kog dru{tva i u pogledu
definisanja participacije interesnih grupa
u planiranju ima definisan stav da svi
interesi moraju biti upravljeni ka
pobolj{anju kvaliteta `ivota, bez
naru{avanja `ivotne sredine [9]
Svi navedeni teorijski principi jasno su
sugerisali nu`nost dono{enja sistema
pravila za omogu}avanje dostupnosti
informacija i u~e{}a javnosti u
dono{enju odluka o `ivotnoj sredini i
pobolj{anju energetske slike pojedinih
podru~ja, koji je definisan u okviru
Arhuske konvencije.
2.2. Arhuska konvencija - pojmovi,
definicije
Arhusku konvenciju, koja je pod
pokroviteljstvom Ekonomske komisije
Ujedinjenih nacija za Evropu (UN/UCE)
doneta na ^etvrtoj ministarskoj
konferenciji "@ivotna sredina za Evropu"
u junu 1998. godine, potpisalo je 35
dr`ava, a zvani~no je stupila na snagu
oktobra 2001. godine.
U odredbe Arhuske konvencije su
ugra|ena dva osnovna me|unarodna
procesa i to:
z
proces izgradnje me|unarodno pravnih
normi u oblasti `ivotne sredine
(uklju~uju}i i problem energije i
uvo|enja obnovljivih energetskih
[200]
izvora) univerzalnog karaktera i od
zna~aja za sve dr`ave sveta i
z regionalne aktivnosti, sa akcentom na
procesu "@ivotna sredina za Evropu"
[3].
Arhuska konvencija reguli{e tri osnovne
grupe pitanja i to:
a) pravo na informisanost stanovni{tva o
stanju `ivotne sredine (i probleme
energetike),
b) pravo stanovni{tva da u~estvuje u
procesu odlu~ivanja o pitanjima iz
oblasti `ivotne sredine,
c) pravo na pravnu za{titu ukoliko
postoji povreda nekog od navedenih
prava.
Primena koncepta u~e{}a javnosti
doprinosi ostvarivanju prava na zdraviju
`ivotnu sredinu, kao osnovnog i op{teg
ljudskog prava. S tim u vezi, na~in na
koji stanovni{tvo mo`e ostvariti svoja
prava nije uvek direktno razra|en
konvencijom, ve} mora zavisiti od
lokalne legislative (zakona i pravilnika
iz oblasti planiranja i za{tite `ivotne
sredine, i u ovom slu~aju u oblasti
energije), dakle mora biti nacionalno ili
republi~ki determinisan.
Prema stavovima Arhuske konvencije,
koncept "u~e{}e javnosti" podrazumeva
mogu}nost da pojedinci, grupe
stanovni{tva, nevladine organizacije ili
druge vaninstitucionalne organizacije,
kao i privredni sektor budu obave{teni i
da imaju mogu}nost da iznesu svoje
mi{ljenje o op{tim aktima ili konkretnim
odlukama koje se donose o pitanjima
koja su za njih od interesa, kao i
mogu}nost da pravnim ili vanpravnim
sredstvima izra`avaju svoje
nezadovoljstvo protiv odluka dr`avnih
organa.
U~e{}e stanovni{tva, odnosno lokalnog
stanovni{tva mo`e biti izuzetno zna~ajno
u procesu dono{enja odluka o pojedinim
aktivnostima koje mogu imati negativne
implikacije na `ivotnu sredinu, i
reflektuje se na sve aktere u procesu
odlu~ivanja (politi~ari, ekolo{ke grupe,
nevladin sektor i sl.). Predlaga~
pojedinih propisa u slu~aju primene
obnovljivih energetskih izvora, stoga
nu`no mora obezbediti u~e{}e javnosti u
procesu kako bi obezbedio legitimnost
samog predloga ili podr{ku javnog
mnjenja u ranom stadijumu odlu~ivanja.
S druge strane, ukoliko je u pitanju
investitor (naj~e{}e lokalna samouprava
ili pojedinac koordiniran od strane
lokalne samouprave), neophodno je
obezbediti ne samo saglasnost lokalnog
stanovni{tva sa implementacijom nekog
plana, ili ~ak programa na nacionalnom
energija
nivou ve} i njihovo kontinualno u~e{}e u
svim fazama usvajanja plana, kako bi se
izbegli eventualni konflikti. Radi lak{eg
i efikasnijeg ostvarivanja saradnje
izme|u svih u~esnika u procesu, a
samim tim i sprovo|enja na~ela Arhuske
konvencije, neophodna je i prethodna
edukacija i podizanje svesti javnosti o
problemima zaga|ivanja `ivotne sredine
koji u ovom slu~aju nastaju kao rezultat
upotrebe fosilnih goriva u energetske
svrhe, ali i lokalnim problemima u
prostoru izazvanim eventualnim
intervencijama. Proces podizanja svesti
se prevashodno zasniva na
omogu}avanju dostupnosti
informacijama, koje su relevantne za
dati problem, kao i upoznavanjem
lokalnog stanovni{tva sa pravnim
mehanizmima za{tite prava na zdravu
`ivotnu sredinu.
Informacije o stanju `ivotne sredine pre
svega podrazumevaju parametre stanja
elemenata `ivotne sredine (vazduh i
atmosfera, voda, zemlji{te,
biodiverzitet..), faktore (energija, emisije
gasova, buka, zra~enje), aktivnosti i
mere (planove, programe, zakone), i
ekonomske analize koje se koriste u
dono{enju odluka o nameni nekog
prostora sa aspekta za{tite `ivotne
sredine i stanje zdravlja i bezbednosti
stanovni{tva, ali i uticaj eventualnih
promena na kulturno-istorijske
spomenike, ambijentalne vrednosti i sl.
Tako|e, Arhuska konvencija
ustanovljava i listu aktivnosti za koje je
neophodno, u postupku izdavanja
dozvole ili dobijanja saglasnosti,
obezbediti uklju~ivanje javnosti u
postupak odlu~ivanja. Te odluke se
odnose na razli~ite tipove i nivoe
odlu~ivanja kao {to su urbanisti~ko
planiranje, projektovanje stambenih
objekata i objekata druge namene i
izdavanje gra|evinskih dozvola, ali i
nivoe emisija i sl. Nadalje, Arhuska
konvencija razmatra i pitanja pokretanja
programa za uvo|enje novih energetskih
izvora u pojedine sredine, kao i
omogu}avanje participacije stanovni{tva
u inicijalnim fazama programa [2].
Nakon sprovedene prethodne edukacije i
upoznavanja javnosti sa budu}om
strategijom u oblasti energetike za dati
prostor i pozitivnim ekolo{kim
posledicama koje ovi programi mogu
imati (smanjenje nadoknade za utro{enu
energiju, ili, u slu~aju bioklimatske
arhitekture, pove}anje op{teg kvaliteta
`ivota), pristupa se anketiranju
stanovni{tva o predlo`enoj aktivnosti,
kao i njihovoj volji za kompenzacijom
tradicionalnih energetskih izvora
obnovljivim. Paralelno sa ovom vrstom
ankete, sprovodi se i upit lokalnih vlasti
o njihovoj zainteresovanosti za
implementaciju ovih programa, jer se
lokalne op{tine mogu pokazati kao
zna~ajni sufinansijeri programa.
Nakon toga vr{i se i upit o predvi|enoj
proceduri i mogu}nosti participacije
stanovni{tva (preko predstavnika i dr).
Uklju~ivanje stanovni{tva u sprovo|enje
poslova iz nadle`nosti lokalne uprave
odvija se na organizovan na~in i preko
izabranog predstavnika. Primenom
ovakvog tipa decentralizacije u
organizaciji rada uprave stvaraju se
preduslovi za aktivnije u~estvovanje
predstavnika lokalnih interesnih grupa u
odlu~ivanju o pitanjima iz oblasti
energetike i zdravlja ljudi koji `ive na
odre|enoj teritoriji. Institucionalizovanje
u~e{}a stanovni{tva se, prema Arhuskoj
konvenciji, mo`e obavljati i putem
formiranja edukaciono-informativnih
centara na prostoru koji je uzet u
razmatranje.
3. Arhuska konvencija i
nacionalne strategije u oblasti
energetike
Iako Dr`avna zajednica Srbija i Crna
Gora nije zemlja potpisnica i ~lanica
Arhuske konvencije (ratifikovanje ovog
sporazuma o~ekuje se tokom 2006.
godine), i Srbija i Crna Gora su putem
nevladinih organizacija uspele da u
postoje}e i usvojene nove zakone u
oblasti za{tite `ivotne sredine delimi~no
implementiraju osnovna na~ela data
ovom konvencijom.
Potpisivanjem Protokola o strate{koj
proceni uticaja na `ivotnu sredinu na
Panevrospkoj konferenciji u Kijevu "@ivotna sredina za Evropu" kao i
dono{enjem novog Zakona o za{titi
`ivotne sredine 2004. godine (Slu`beni
glasnik Republike Srbije, broj 14/04)
intenzivirane su aktivnosti na polju
pripreme za ratifikovanje Arhuske
konvencije u Srbiji. Pored osnovnog
dokumenta – Ustavne povelje Srbije i
Crne Gore, u Srbiji postoji niz zakonskih
i podzakonskih akata (pravilnika) u
oblasti urbanisti~kog i prostornog
planiranja, kao i za{tite `ivotne sredine,
koji u ve}oj ili manjoj meri tretiraju
probleme definisane Arhuskom
konvencijom.
Zakon o planiranju i izgradnji Republike
Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije
broj 47/03) samo u ~lanu 30. i ~lanu 53,
dakle u delovima o Javnom uvidu
napominje da je neophodno "posle
izvr{ene stru~ne kontrole i postupanja po
[201]
datim primedbama, a pre podno{enja
prostornog (urbanisti~kog) plana
nadle`nom za njegovo dono{enje,
izvr{iti javni uvid" i tako|e da je
mogu}e "izra`avanje primedbi i stavova"
od strane stanovni{tva na pojedine
planove ili urbanisti~ke projekte.
S druge strane novi Zakon o za{titi
`ivotne sredine sa prate}im setom
zakona se najvi{e pribli`io usvajanju
osnovnih stavova datih Arhuskom
konvencijom. Pored uvo|enja novih
pojmova kao {to je na primer
zainteresovana javnost,2 novi Zakon o
za{titi `ivotne sredine nastoji da
obezbedi i aktivnu participaciju
stanovni{tva, "uzimanjem u obzir
mi{ljenja zainteresovanih organa i
organizacija i zainteresovane javnosti,
kao i njihovim obave{tavanjem o svim
odlukama, njihovim sadr`inama koje se
ti~u `ivote sredine , kao i o merama i
akcijama koje }e biti preduzete na
nekom prostoru (~lan 25. Zakona o
preceni uticaja na `ivotnu sredinu). U
tom smislu, nosilac projekta je du`an da
obezbedi uvid u dokument o proceni
uticaja na `ivotnu sredinu za svaki
objekat (industrijski, komunalni,
infrastrukturni i sl.) koji mo`e direktno
uticati na pogor{anja kvaliteta `ivota u
neposrednoj blizini zainteresovanog
stanovni{tva.
Me|utim, za razliku od navedenih
Zakona u oblasti planiranja i
projektovanja i za{tite `ivotne sredine,
Strategija razvoja energetike Republike
Srbije do 2015. godine ne{to manje
tretira ovaj problem. Osnovna na~ela
data prethodno navedenim zakonima, a
koja se ti~u u~estvovanja zainteresovane
javnosti u procesu odlu~ivanja, nisu
toliko detaljno data u okviru Strategije.
Naime, ovaj dokument prepoznaje samo
mere za stimulisanje i podr`avanje
investitora u oblasti uvo|enja novih
energetskih izvora i tehnologija kao i
investiranja u ure|aje i opremu za
kori{}enje OIE.
Tako|e, Strategija navodi i da, s
obzirom na ~injenicu da "u na{im
uslovima dominira tradicionalno
neracionalan odnos prema potro{nji
energije i niz pogre{nih uverenja o
na~inu njenog racionalnog kori{}enja,
novoosnovana Agencija za energetsku
2
Pod zainteresovanom javno{}u se
podrazumeva javnost na koju projekat uti~e ili
je verovatno da }e uticati, uklju~uju}i i
nevladine organizacije koje se bave za{titom
`ivotne sredine i evidentirane su kod nadle`nog
organa.
energija
efikasnost bi trebalo da odigra zna~ajnu
ulogu u informisanju naj{ire javnosti a
posebno mladih i stru~nom obrazovanju
i usavr{avanju proizvo|a~a energije za
rad na programima i projektima u oblasti
{tednje energije". Nadalje, Strategija
navodi i "neophodnost utvr|ivanja
podsticajnih mera za upoznavanje {ire i
stru~ne javnosti o mogu}nostima
kori{}enja razli~itih obnovljivih izvora i
o pogodnostima koje pru`aju
me|unarodni fondovi za realizaciju
konkretnih projekata, uklju~uju}i i
anga`ovanje lokalne samouprave o
pozitivnim efektima ovih aktivnosti na
zaposlenost i razvoj lokalne
infrastrukture."
Na osnovu svega navedenog mogu}e je
zaklju~iti da je Strategija razvoja
energetike Republike Srbije samo
delimi~no uzela u obzir probleme
u~estvovanja javnosti u oblasti
odlu~ivanja. Naime, za {to efikasniju
primenu programa neophodna je
apsolutna participacija svih aktera u
procesu, jer }e upravo stanovni{tvo u
kasnijim fazama biti spiritus movens u
sprovo|enju ovakvih tipova projekata i
bez njihove apsolutne pariticpacije bi}e
prakti~no nemogu}e izvo|enje programa
i projekata.
4. U~e{}e javnosti u dono{enju
odluka vezanih za energetiku primer u~e{}a javnosti u
uvo|enju OIE u seoskim
zajednicama
Primena obnovljivih izvora energije u
svetu je, tokom prethodnih godina,
pokazala najve}u efikasnost prilikom
sprovo|enja na lokalnom nivou, zbog
~injenice da na prostorno ve}im
povr{inama ovi izvori energije ne mogu
konkurisati tradicionalnim energetskim
sistemima. Upravo zbog toga, vlade
velikog broja evropskih zemalja su
putem lokalnih vlasti po~ele sa
sprovo|enjem programa koji su za
krajnji cilj imale upoznavanje lokalnog
seoskog stanovni{tva sa prednostima
nekonvencionalnih vidova energije [7].
Ovi programi odvijali su se na nekoliko
nivoa - kroz istra`iva~ke studije,
primenu niza manjih projekata edukacije
lokalnog stanovni{tva za rad u
proizvodnji energije iz obnovljivih
izvora i dr, ali i istra`iva~ke projekte
in–situ, na nivou ankete i kasnijeg
utvr|ivanja energetskog potencijala date
teritorije koji su nu`an preduslov za
sprovo|enje programa.
U procese je bio uklju~en i veliki broj
interesnih grupa, po~ev{i od
stanovni{tva, zatim lokalne uprave,
investitora ili organizacija za za{titu
`ivotne sredine, koje su odigrale klju~nu
ulogu u edukaciji stanovni{tva u pogledu
ove problematike. Pluralizam interesa, a
samim tim i interesnih grupa u procesu
uvo|enja obnovljivih izvora energije je
nametnuo potrebu za definisanjem
ciljeva i afiniteta upravo pripadnika
lokalne zajednice, jer bi bez njihove
aktivne saradnje bilo prakti~no
nemogu}e sprovesti inicijativu u delo.
Metodolo{ki gledano, proces aktivnog
u~estvovanja stanovni{tva odvija se u
prvim fazama planiranja, i podrazumeva
uglavnom socio-demografski pristup,
zastupljen i u Arhuskoj konvenciji.
Naime, prilikom sprovo|enja ovakvih
programa, nu`na je prethodna edukacija
stanovni{tva o prednostima koje oni za
njih mogu imati (smanjenje do tada
izdvojenih sredstava za toplifikaciju
objekata, kompenzacija kori{}enih
energetskih izvora obnovljivim,
pove}anje kvaliteta `ivota zbog
smanjenja zaga|enja `ivotne sredine i sl.)
putem sredstava javnog informisanja ili
edukacijom na nivou centra zajednice
naselja, objekata obrazovanja,
propagandnim materijalom koji bi se
distribuirao u okviru seoksih podru~ja i sl.
Poslednjih deset godina, poseban deo
programa preedukacije u evropskim
zemljama bio je namenjen
omogu}avanju aktivnog u~e{}a `enskog
stanovni{tva u programima i njihovu
obuku za rad u primeni obnovljivih
izvora energije [10]. Razlog za to treba
tra`iti u ~injenici da `enska radno
sposobna populacija uglavnom nije
radno aktivna, te je kroz ove programe
bila vi{estruko stimulisana u pogledu
zapo{ljavanja u energetici. Ceo proces
sprovodio se na lokalnom nivou i
predstavljao je deo jasno definisanih
nacionalnih strategija u pogledu
snabdevanja energijom. Osnovni cilj koji
su tim putem Evropske zemlje postavile,
a u skladu sa principima Arhuske
konvencije, bio je obezbe|ivanje
podjednakog pristupa tzv. odr`ivoj
energiji za celokupno stanovni{tvo.
Jedan od va`nih ciljeva bio je
obezbe|ivanje aktivnog u~e{}a `ena u
programima promocije i implementacije
obnovljivih izvora energije, s obzirom
na to da u seoskim podru~jima one
predstavljaju glavne korisnike (u
doma}instvima, seoskoj proizvodnji i sl).
Upoznavanje `ena sa ovakvim na~inima
dobijanja energije mo`e imati vrlo
pozitivne socijalno-kulturolo{ke
implikacije na kompletno stanovni{tvo u
pogledu usvajanja programa [10] i to
[202]
naro~ito u zemljama ~ija je ekonomska
struktura takva da preovla|uje siroma{no
stanovni{tvo.
Osim toga, na lokalno stanovni{tvo
mo`e vrlo pozitivno uticati i ~injenica da
implementacija programa ovog tipa
nu`no kreira i lokalnu zaposlenost, {to
zna~i da se otvaranjem novih radnih
mesta mo`e pobolj{ati i njihov standard.
S obzirom na to da je jedan od osnovnih
na~ina evaluacije stavova stanovni{tvaanketa, koja bi trebalo da podrazumeva
makar i minimalna prethodna znanja
stanovni{tva o datoj problematici,
neophodno je fazu edukacije sprovesti
neposredno pre anketiranja.
Rezultati koje je dana{nja praksa u EU i
evidentirala je da su stanovnici lokalnih
zajednica u inicijalnim fazama
sprovo|enja programa uglavnom
skepti~ni i nespremni za supstituciju
tradicionalnih izvora energije (drvo i
ugalj) obnovljivim, naj~e{}e zbog
~injenice da ih smatraju ekonomski
nerentabilnim. Ovakvi rezultati su
uglavnom uzrokovani nedovoljnom
prethodnom edukacijom, koja ukazuje
na komparativne prednosti ovog tipa
snabdevanja energijom u odnosu na
klasi~ni. Nadalje, s obzirom na ~injenicu
da sprovo|enje ove vrste programa
predstavlja kapitalnu investiciju, od
zna~aja ne samo za lokalnu zajednicu,
ve} i za nacionalnu energetsku sliku,
neophodno je doneti odluku o izradi
tipskih projekata uvo|enja i kori{}enja
obnovljivih energetskih izvora u seosku
zajednicu.
^lan 7. Arhuske konvencije obavezuje
vlast da omogu}i efektivno u~e{}e
javnosti u procedurama izrade
dokumenata koji imaju karakter planova,
programa i politika kakav je i ovaj
program. Pitanje participacije
stanovni{tva, ali i sukoba interesnih
grupa u procesu bi, prema Arhuskoj
konvenciji, u ovom slu~aju bilo
prevazi|eno isklju~ivo omogu}avanjem
aktivnog u~e{}a lokalnih interesnih
grupa (odnosno njihovih predstavnika) u
svim fazama izrade programa. Posebno
se nagla{ava potreba za uklju~ivanjem
nevladnih organizacija koje se bave
problemom za{tite `ivotne sredine, jer su
se u evopskim zemljama upravo ove
organizacije pokazale kao inicijatori
ovog tipa programa.
5. Istra`ivanje stavova
stanovni{tva seoskih zajednica
putem ankete
Planinske teritorije republike Srbije su
poslednjih desetak godina, zbog
nedostatka drugih, skupljih energenata
energija
(nafta, ugalj), u velikoj meri, podlegle
zna~ajnoj devastaciji i eroziji terena
zbog ~estih i krajnje neracionalnih se~a
{uma [11]. Usled tako|e neracionalnog i
nestru~nog upravljanja pojedinim
energetskim izvorima (niskokalori~nim
ugljem), pove}an je broj obolelog
stanovni{tva od pulmonalih infekcija
(naro~ito me|u mla|om i `enskom
populacijom). Tako|e, s obzirom na to
da su naselja u planinskim podru~jima
Srbije mahom «razbijenog tipa», te da
su kao takva izuzetno te{ko dostupna za
postavljanje infrastrukturne mre`e,
potrebno je okrenuti se lokalnim
energetskim izvorima, kojih u na{oj
zemlji ima u izobilju. Solarna energija,
energija vetra, energija malih
hidrocentrala i naro~ito geotermalna
energija predstavljaju energetsku
budu}nost ruralnih naselja Srbije i veliki
ekonomski potencijal koji bi re{io ne
samo probleme u vezi sa energetskom
slikom, ve} i problem zapo{ljavanja i
smanjenja izdr`avanog stanovni{tva u
selima.
S obzirom na ~injenicu da se, zbog
evidentnog nedostatka adekvatne
legislative ne mo`e sa sigurno{}u
utvrditi niti evidentirati "zrelost"
stanovni{tva Srbije za participaciju u
pitanjima koja se ti~u za{tite `ivotne
sredine, u slede}em poglavlju }emo
nastojati da utvrdimo obrazac ankete
kojima se mogu identifikovati stavovi
lokalnih zajednica u pogledu njihove
spremnosti za u~estvovanje u
programima sprovo|enja OIE. Prema
preporukama Arhuske konvencije, ne
smeju se formirati jedinstveni obrasci
ankete za svako podru~je, ve} je, na
osnovu lokalnih uslova (prirodnih,
socio-ekonomskih) potrebno
determinisati posebne vrste anketa i na
osnovu njih, kao inicijalnog inputa,
formirati preliminarne programe
sprovo|enja u pojedinim podru~jima.
Op{ti deo ankete bi nu`no morao da se
odnosi na poznavanje problematike (pre
sprovedene edukacije) na teritoriji sela i
to pre svega na njihovo poznavanje
komparativnih prednosti ovog na~ina
snabdevanja energijom u odnosu na do
tada kori{}ene izvore i na tipove
obnovljivih izvora koje poznaju. Time bi
se utvdio nivo poznavanja problematike,
kao i spremnost stanovni{tva za
promenu dotada{njih navika u pogledu
energetske slike. Nerealno je o~ekivati
da programi mogu biti kontinualno
sprovo|eni ukoliko ne postoji
zainteresovanost stanovni{tva. U tom
slu~aju, investicije uvo|enja obnovljivih
izvora u okviru doma}instava ne bi bile
isplative, niti bi se mogle povratiti u
definisanom roku, budu}i da bi se
stanovni{tvo vra}alo klasi~nim
energetskim izvorima. Na ovaj na~in bi
se mogla utvrditi svest stanovni{tva o
ovom problemu, njihovo predznanje, a
na osnovu kojih bi se utvrdio pristup u
edukaciji i samim tim adekvatnije
sprovo|enje ranije navedenih principa
Arhuske konvencije. Izuzetno je bitno
determinisati i polnu i starosnu stukturu
ispitanika radi utvr|ivanja stanovni{tva
koje bi moglo biti anga`ovano na polju
uvo|enja obnovljivih energetskih izvora.
Drugi deo ankete odnosio bi se na
utvr|ivanje afiniteta stanovni{tva u
pogledu pojedinih energetskih izvora,
odnosno determinisanja do tada
kori{}enih energenata. Na ovaj na~in je
mogu}e utvrditi preferencije
stanovni{tva, ~ime se mo`e definisati i
njihov stepen anga`ovanja u
snabdevanju energijom. Pored
navedenih, bitan parametar postoje}eg
stanja predstavlja i procenat pulmonalnih
infekcija kod stanovni{tva, ~iji je
direktan uzrok primena neobnovljivih
energetskih izvora. Rezultati EU
pokazuju da ~ak 35% stanovni{tva
evropskih sela boluje od neke vrste
pulmonalnih bolesti izazvanih
kori{}enjem neadekvatnih energenata
koji zaga|uju `ivotnu sredinu. Nakon
sprovedene prve faze ankete, u drugoj
fazi stanovni{tvo bi se izja{njavalo o
svom anga`ovanju na polju uvo|enja
OIE u sopstvena doma}instva, kao i o
svojim preferencijama u pogledu
energetskih izvora. Prethodno bi im bili
predstavljeni oni izvori koje je mogu}e
koristiti na teritoriji njihovog sela, kao i
realne individualne investicije (ali i
adekvatno subvencioniranje) potrebne za
implementaciju u okviru doma}instava
(u su{arama, za mu`u krava,
toplifikaciju i elektrifikaciju i sl).
Tako|e je bitno napomenuti da anketom
treba utvrditi i procentualno u~e{}e
pojedinih poljoprivrednih grana u
ukupnoj privredi sela, da bi se definisali
primarni na~ini kori{}enja obnovljive
energije.
Pored navedenih parametara, anketa
mora posedovati i ekonomski segment
kojim bi se utvrdila dosada{nja potro{nja
stanovni{tva u oblasti energetike, kao i
osnovni problemi u dosada{njem
snabdevanju energijom. Tre}i deo ankete
nu`no bi morao sadr`ati i pitanja koja se
ti~u spremnosti stanovnika (i u kom
procentu) da supstitui{u dosada{nje
energetske izvore, kao i njihove stavove
u pogledu pove}anja kvaliteta `ivota
uvo|enjem obnovljivih energetskih
[203]
izvora. Tek obradom rezultata ankete
ovog tipa mogu}e je utvrditi op{te
stavove stanovni{tva sela u pogledu
implementacije programa OIE.
Anketa ovog tipa mo`e se dati kao
preporuka za budu}a opse`nija
istra`ivanja na teritoriji Republike
Srbije, nezavisno od teritorije na kojoj se
istra`ivanje vr{i (anketa je podlo`na
promeni u zavisnosti od tipa naselja,
procentualnog u~e{}a pojedinih
poljoprivrednih grana u ukupnom
dohotku sela i sl). S tim u vezi,
neophodno je sprovesti i obimniju
prethodnu edukaciju na podru~ju koje se
uzima u razmatranje, i tek nakon toga
sprovesti {ire istra`ivanje ne samo putem
ankete, ve} i putem razgovora sa
lokalnim stanovni{tvom.
6. Zaklju~na razmatranja
Dr`avna zajednica Srbija i Crna Gora
ratifikova}e Arhusku konvenciju tokom
2006. godine. Na osnovu toga mo`e se
o~ekivati nastavak usagla{avanja
zakonske regulative u oblasti energetike
i za{tite `ivotne sredine, koje je zapo~eto
dono{enjem novih zakona u oblasti
za{tite `ivotne sredine, i delimi~no
Strategije razvoja energetike do 2015.
godine. Time bi se stvorio institucionalni
okvir za sprovo|enje Konvencije,
materijalno-tehni~ko opremanje
institucija, obuka kadrova i dalji rad
nevladinih organizacija koje se bave
pitanjima za{tite `ivotne sredine u
podizanju svesti o zna~aju Arhuske
konvencije.
Koristi od uklju~ivanja javnosti u
odlu~ivanje o pitanjima za{tite i
o~uvanja `ivotne sredine mogu se
sumirati u op{ti zaklju~ak da se na taj
na~in stvara mogu}nost aktivnog
u~estvovanja stanovni{tva u odlu~ivanju
i stvara njihov doprinos u dono{enju
ispravne odluke. Na taj na~in daje se
legitimitet odlukama koje donose
nadle`ni organi, ~ime lokalne vlasti
podi`u otvorenost u svome radu i,
samim tim, sti~u poverenje lokalnog
stanovni{tva. Nadalje, ovaj proces
omogu}ava postizanje op{teg
konsenzusa o problemu koji je uzet u
razmatranje.
Primerom ankete koja bi se mogla
sprovesti u cilji uvo|enja obnovljivih
energetskih izvora na nekom seoskom
podru~ju pokazali smo i prakti~nu
primenu Arhuske konvencije na
konkretnom problemu. On mo`e
poslu`iti kao model za implementaciju
stavova Konvencije i na drugim, manje
energija
PRILOG 1.
ANKETA O U^ESTVOVANJU U PROGRAMIMA IMPLEMENTACIJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Selo:
Ulica:
Ku}ni broj:
1. Starosna grupa
a) 10-20 b) 20-30 c) 30-50 d) 50-75 e) preko 75
2. Pol
a) mu{ki b) `enski
3. Stepen poznavanja prednosti kori{}enja obnovljivih izvora energije
a) vrlo slabo b) slabo c) srednje d) dobro e) odli~no
4. Na~in grejanja
a) sopstveno b) daljinski sistem grejanja c) ostalo
5. Na~in snabdevanja strujom
a) elektrodistributivna mre`a b) ostalo
6. Koju vrstu energenata naj~e{}e koristite
a) ugalj b) drvo c) naftu d) gas e) ostalo
7. Koliko ~lanova Va{e u`e i {ire porodice na teritoriji naselja ima hroni~nih ili akutnih pulmonalnih zdravstvenih
problema
a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 i vi{e e) ne znam
8. Poljoprivedna grana u okviru koje ostvarujete dohodak
a) ratarstvo b) povrtarstvo c) sto~arstvo d) uzgoj p~ela i dr. e) ostalo
9. Aproksimirajte novac utro{en za snabdevanje elektri~nom i toplotnom energijom u toku godinu dana
a) do 300 evra b) do 500 evra c) do 1000 evra d) preko 100 evra
10. Da li Vam je poznato da zemlje Evropske unije poseduju mehanizme subvencionisanja drugih beneficija stanovni{tva
koje koristi obnovljive energetske izvore
a) da b) ne c) ne znam
11. Koji su najve}i problemi u snabdevanju toplotnom energijom
a) cena b) transport energenata c) ~uvanje energenata d) zaga|en vazduh e) nedovoljna koli~ina toplote u okviru
objekta f) ostalo
12. Da li biste bili spremni i u kom procentu da supstitui{ete do sada kori{}ene energetske izvore obnovljivim
a) ne b) da – 20% c) da – 20-50% d) da - 50-70% e) preko 70%
13. Koju vrstu obnovljivih energetskih izvora biste `eleli da koristite
a) solarnu energiju b) energiju vetra c) energiju malih hidroelektrana
d) geotermalnu energiju e) ostalo
14. Da li smatrate da bi javnost putem sredstava javnog informisanja i/ili preko lokalnih predstavnika vlasti trebalo da
bude obave{tena o prednostima obnovljivih izvora energije
a) da b) ne c) ne znam
15. Da li smatrate da bi kori{}enje obnovljivih energetskih izvora u Va{em selu pobolj{alo op{te parametre kvaliteta
Va{eg `ivota
a) da b) ne c) nisam siguran
[204]
energija
ili vi{e kompleksnim intervencijama u
prostoru koje mogu pozitivno delovati
na `ivotnu sredinu.
Primena uputstava datih ovom
konvencijom mo`e imati izuzetno
pozitivne socio-ekonomsko-ekolo{ke
implikacije, pre svega zbog
omogu}avanja u~e{}a svake pojedina~ne
dru{tvene grupe u planerskom procesu i
mo`e biti od vitalnog zna~aja za
efikasnost ostvarivanja ciljeva na nekoj
teritoriji, kako bi se izbegli eventualni
konflikti ve}ih razmera i obezbedio ve}i
kvalitet `ivljenja i rada za sve
participante u procesu.
7. Literatura
[1] AGENDA 21, Konferencija
Ujedinjenih nacija o `ivotnoj sredini i
razvoju (UNCED), Rio de @aneiro,
1992.
www.unep.org/documents/default.asp?d
ocumentID=78&articleID=1163
[2] Dura}, M., Todi}, D.:
Demokratizacija politike `ivotne sredine
– priru~nik za primenu Arhuske
konvencije za predstavnike javne uprave,
Regionalni centar za `ivotnu sredinu za
Centralnu i Isto~nu Evropu-REC,
Beograd, 2003.
[3] \or|evi}, S., Kati}, M.: Vodi~ kroz
prakti~nu primenu Arhuske konvencije,
Regionalni centar za `ivotnu sredinu za
Centralnu i Isto~nu Evropu-REC,
Beograd, 2003.
[4] Garret, E. : Interest group and
public interested regulation, Florida
State University Law Review, Vol.28,
www.law.fsu.edu/journals/lawreview/
downloads/281/Garrett2.pdf
[5] Healey, P: Colaborative planning,
Macmillian press, London, 1997
[6] Kadi} M., Kosti}, M. et al. :
Priru~nik za u~e{}e javnosti u
odlu~ivanju o `ivotnoj sredini,
Regionalni centar za `ivotnu sredinu za
Centralnu i Isto~nu Evropu-REC,
Beograd, 2000
[7] Kohler, Thomas « Mountains of the
world : Mountains, Energy and
Transport», Annual Conference of UN
Commission on Sustainable
development, Berne, 2001, p.p. 2-18
[8] Kosti}-Mandi}, M.: Priru~nik za
primenu Arhuske konvencije za
predstavnike javne vlasti, Regionalni
centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i
Isto~nu Evropu-REC, Beograd 2003.
[9] Mega, V.: The participatory cityInovations in the European union, Social
Sciences Selection, Vol.2 num.11, 1999,
www.unesco.org/most/vmega.htm
[10] Nenkovi} M., Pucar M.: Primena
koncepta u~e{}a `enskog stanovni{tva u
programima implementacije
alternativnih izvora energije (na
primerima planinskih podru~ja Srbije –
Zbornik radova “Selo u novim
razvojnim uslovima”, Udru`enje
urbanista Srbije, Ba~, 2003
[11] Pucar M., Nenkovi} M.: Aktivnosti
lokalnog stanovni{tva ruralnih zajednica
usmerene ka zelenoj energiji-svetska
iskustva– Zbornik radova “Selo u novim
razvojnim uslovima”, Udru`enje
urbanista Srbije, Ba~, 2003
[12] Support developing strategies for
implementation of the Aarhus
convention, Regional Environmental
center, Szentendre, 2000.
[13] Todi}, D., Vukasovi}, V.: Pravo na
adekvatnu `ivotnu sredinu – pravo na
dostupnost informacija, u~e{}e javnosti
u dono{enju odluka i dostupnost
pravosu|a prema Arhuskoj konvenciji i
jugoslovenskim propisima, Regionalni
centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i
Isto~nu Evropu-REC, Beograd, 2001.
[14] Vodi~ za dobro upravljanje u
oblasti `ivotne sredine, UNDP RBEC,
Beograd, 2003.
[15] Vujovi}, S. : Sociologija gradasociolo{ka hrestomatija, Zavod za
ud`benike i nastavna sredstva, Beograd,
1988. godine
[16] Williams, C.: Greater London
authority- city solutions scenario, The
Global Olivine approach-waste strategy,
Cambridgeshire, 2003.
Konvencije
Aarhus convention: The Implementation
guide, 2000. http://www.unece.org-envpp-acig.htm
Zakoni
Zakon o za{titi `ivotne sredine (Slu`beni
glasnik RS, br 14/04)
Zakon o planiranju i izgradnji RS
(Slu`beni glasnik RS br 47/03)
Zakon o proceni uticaja na `ivotnu
sredinu (Slu`beni glasnik RS, br 14/04)
Zakon o strate{koj proceni uticaja na
`ivotnu sredinu (Slu`beni glasnik RS, br
14/04)
Zakon o integrisanom spre~avanju i
kontroli zaga|ivanja `ivotne sredine
(Slu`beni glasnik RS, br 14/04)
[205]
energija
Dr Predrag Milanovi}, Jovan Stefanovi}, dipl.in`.,
Danijela Dodi}, dipl.in`.
IHTM Beograd
Prof.dr Vojislav Tomi}
Rudarsko geolo{ki fakultet Beograd
UDC: 620.97 : 332.362(497.11)=861
Kori{}enje energije tla za
grejanje i hla|enje objekta
Uvod
Rezime
Grejanje i/ili hla|enje objekata
energijom tla se vr{i pomo}u sistema sa
toplotnom pumpom. Primena ovih
sistema je danas veoma popularna u
SAD, kao i u zemljama zapadne Evrope
posebno u [vedskoj, [vajcarskoj,
Nema~koj i Francuskoj, a u poslednje
vreme Turskoj i Gr~koj. U eksploataciji
ovi sistemi su vrlo ekonomi~ni jer je
potro{nja elektri~ne energije za 3– 4
puta manja od toplotnog konzuma
objekta koji se greje. Me|utim
investicioni tro{kovi mogu da budu
pove}ani zbog izrade bu{otine i
izmenjiva~a toplote koji se sme{ta u
bu{otinu, tako da ovi ure|aji zahtevaju
pa`ljivo projektovanje i monta`u.
U radu su prikazani sistemi sa toplotnom pumpom koji koriste energiju tla za
grejanje i /ili hla|enje objekta. Analizirana je energetska efikasnost ovih ure|aja,
kao i parametri neophodni za njihovo projektovanje. Dat je i prikaz kori{}enja ovih
ure|aja u svetu.
Sistemi za kori{}enje energije tla
Za grejanje i/ili hla|enje objekta pomo}u
energije tla danas se uglavnom koriste
dva sistema sa toplotnom pumpom. U
prvom slu~aju radi se o tzv. indirektnim
ili zatvorenim sistemima kod kojih se
razmena toplote izme|u tla i ispariva~a
toplotne pumpe vr{i pomo}u
cirkulacionog fluida ( obi~no je to
me{avina vode i antifriza). Kroz
razmenjiva~ toplote, a to je obi~no cev
koja je ukopana u zemlju, proti~e
cirkulacioni fluid koji od tla oduzima
toplotu (temperatura tla na dubinama
ispod 10 m je prakti~no konstantana i za
na{e podru~je iznosi oko 140C) i
predaje je radnom fluidu u ispariva~u
toplotne pumpe. Iz ispariva~a se pomo}u
radnog fluida toplota prenosi do
kompresora gde se pove}ava njegov
toplotni potencijal, a zatim se uvodi u
kondenzator gde radni fluid predaje
toplotu sekundarnom fluidu koji zagreva
grejna tela u objektu koji se greje. U
Abstract
The paper presents ground heat pump systems for heating and/or cooling of the
objects. Energy efficiency of these systems is analyzed and necessary design
parameters. The application of these systems in the world is presented.
drugom slu~aju, kod tzv. otvrenih
sistema, kao izvor toplote se koriste
niskotemperaturska geotermalna voda,
temperature ispod 500C, koja se direktno
uvodi u ispariva~ toplotne pumpe i posle
kori{}enja ispu{ta u okru`enje ili se kroz
drugu bu{otinu vra}a u zemlju.
U okviru ova dva sistema razvijeni su
razli~iti tipovi instalacija u zavisnosti od
konstrukcije: sa vertikalnim,
horizontalnim ili spiralnim
izmenjiva~em toplote, odnosno otvoreni
sistem sa jednom ili dve bu{otine.
Na narednim slikama prikazano je
nekoliko karakteristi~nih primera
sistema za kori{}enje energije tla.
Na slici 1 levo je prikazana instalacija sa
vertikalnim razmenjiva~em toplote. U
ovom slu~aju postoje tri vertikalna
razmenjiva~a, a svaki razmenjiva~ se
sastoji od dve U cevi. Na slici 1 desno
prikazan je popre~ni presek
razmenjiva~a sa U cevima. Ovi sistemi
koriste zemlju kao toplotni izvor kada
rade u re`imu grejanja. U re`imu
hla|enja, koriste zemlju kao toplotni
ponor. Za svaki kWh za grejanje ili
Slika 1 Instalacija sa vertikalnim razmenjiva~em toplote- popre~ni presek
razmenjiva~a
[206]
energija
Slika 2 Instalacija sa horizontalnim razmenjiva~em toplote
su sve komponente sistema visokog
kvaliteta, mogu}e je dosti}e vrednost
εg = 4.0. U ovim slu~ajevima nije
mogu}e ostvariti i zagrevanje potro{ne
tople vode sa toplotnom pumpom.
Standard ASHRAE 90.1 (2001), koji se
primenjuje u SAD propisana je
minimalna vrednosti koeficijenta
grejanja za toplotne pumpe koje koriste
enegiju tla od 3,1 za grejanje i 3.9 za
hla|enje.
Slika 3 Sistem reinjekcije sa dve bu{otine
niskotemperaturska voda crpi
iz jedne bu{otine, a
iskori{}ena voda se kroz
drugu bu{otinu vra}a u istu
podzemnu izdan.
Energetska efikasnost
ure|aja - Koeficijent
grejanja
hla|enje, toplotna pumpa tro{i 0.22-0.35
kWh elektri~ne energije za pogon, {to je
30-50% manje od potro{nje tzv. vazduhvazduh toplotnih pumpi koje koriste
atmosferski vazduh kao toplotni
izvor/ponor.
Na dubinama ispod 10m temperatura tla
je prakti~no konstantna tokom godine
dok je na manjim dubinama uticaj
spoljne temparature ve}i. Iz ovih razloga
vertikalni razmenjiva~i posti`u ve}e
vrednosti koeficijenta grejanja od
horizontalnih. Me|utim, izgradnja
vertikalnih bu{otina zahteva ve}a
investiciona ulaganja, pa se u
slu~ajevima kada je to opravdano koriste
horizontalni razmenjiva~i toplote.
Na slici 2 je prikazana indirektan sistem
sa horizontalnim razmenjiva~em toplote.
U cilju re{avanja problema otpadne
geotermalne vode koriste se sistemi sa
reinjekcijom kod kojih se otpadna
geotermalna voda vra}a nazad u zemlju
kroz istu bu{otinu iz koje se voda crpi ili
u drugu bu{otinu. Na ovaj na~in se
elimini{e potreba odlaganja
geotermalnog fluida jer se on vra}a
nazad u podzemnu izdan.
Na slici 3 je dat primer grejnog sistema
sa tolotnom pumpom gde se
Koeficijent grejanja toplotne
pumpe (εg) je odnos izme|u
toplote dobijene na
kondenzatoru toplotne
pumpe i ukupno utro{ene
elekti~ne energije za rad
toplotne pumpe. Ovaj
koeficijent u najve}oj meri
zavisi od razlike temperatura
isparavanja i kondenzacije radnog fluida
toplotne pumpe, odnosno od temperature
cirkulacionog fluida koji dolazi iz
podzemnog razmenjiva~a toplote i
toplotnih potreba objekta koji se greje.
Temperatura cirkulacionog fluida u
najve}oj meri zavisi od geolo{kih uslova
(termi~kih i hidrauli~nih parametara
podzemnih slojeva zemlje, klimatskih
uslova i sl.), kao i tehni~kih parametara
razmenjiva~a toplote (du`ina i tip
podzemnog razmenjiva~a, materijal
razmenjiva~a, vrsta i kvalitet ispune,
me|usobna udaljenost razmenjiva~a
itd.). Toplotne potrebe objekta koji se
greje/hladi zavise tako|e od vi{e faktora
kao {to su: toplotni gubitci/dobitci
objekta, grejni/rashladni re`im, tipa
grejnih tela, projektne temperature u
objektu itd.
Ispitivanja koja su vr{ena u Töss-u
([vajcarska) (http://www.wpz.ch/) su
pokazala da pri temperaturi tla, odnosno
cirkulacionog fluida od 00S, vrednost
εg ima vrednost 5 pri ~emu je
temperatura na kondenzatoru 350S , a za
temperaturu kondenzatora od 500S
vrednost εg je 3,5. U eksploatacionim
uslovima koeficijent ?g ima ni`u
vrednost i iznosi oko 3.0-3.8. Kod dobro
porojetovanih i izvedenih ure|aja , gde
[207]
Izbor parametara za
projektovanje sistema
Kod izgradnje sistema za kori{}enje
energije tla pomo}u toplotne pumpe
najve}i tro{ak obi~no predstavlja
izgradnja bu{otine odnosno
razmenjiva~a toplote, pa zbog toga
njenom projektovanju treba posvetiti
posebnu pa`nju.
Toplotna snaga koju mo`e da ostvari
podzemni razmenjiva~a toplote u
najve}oj meri zavisi od dimenzija
razmenjiva~a odnosno dubine bu{otine.
Na dimenzionisanje razmenjiva~a
najve}i uticaj imaju karakteristike tla
uklju~uju}i temperaturu i vla`nost,
zatim veli~ina i oblik bu{otine. Pored
toga poseban zna~aj ima materijal ispune
sa kojim se popunjava bu{otina, lokacija
bu{otine, uticaj susednih bu{otina,
odnosno koeficijent prolaza toplote.
S obzirom da dimenzionisanje
razmenjiva~a zavisi od parametara ~ije
vrednosti mogu samo da se pretpostave,
u cilju pravilnog izbora i
dimenzionisanja vr{e se odgovaraju}a
merenja kako bi se dobili {to pouzdaniji
rezultati.
Pomo}u testa „termi~kog odziva“ [1]
mo`e da se vr{i merenje toplotnih
karakteristika tla na odre|enoj lokaciji.
Merenje se vr{i tako {to se kroz
razmenjiva~ toplote koji se postavlja u
bu{otinu propu{ta fluid koji se prethodno
greje odre|enom koli~inim toplote.
Tokom ispitivanja meri se promena
temperature cirkulacionog fluida u
razmenjiva~u. Na slici 4 je prikazana
{ema instlacije za merenje toplotnih
karakteristika tla.
Jo{ od sredine 1999, ova metodologija je
kori{}ena u centralnoj Evropi za
projektovanje ve}ih postrojenja, a i
danas se koristi u mnogim zemljama (
[vedska, Nema~ka, Turska, kao i SAD).
Za primenu ove metode razvijeni su i
odgovaraju}i softveri [2,3].
energija
Slika 4 Ure|aj za merenje toplotnih
karakteristika tla
Kori{}enje sistema sa toplotnom
pumpom u svetu
Slika 5 Broj instaliranih toplotnih pumpi u Evropskim zemljama
Slika 6 Instalisana snaga toplotnih pumpi u [vajcarskoj
Na slici 5 su prikazani podaci o broju
instaliranih toplotnih pumpi u nekim
evropskim zemljama. Najve}i broj
instaliranih toplotnih pumpi je u
[vedskoj i to tipa vazduh-vazduh
(ozna~eno svetlije), me|utim u [vedskoj
postoji i veliki broj toplotnih pumpi za
kori{}enje energije tla (ozna~eno
tamnijom bojom).
Na slici 6 je prikazan porast instalisane
snage toplotnih pumpi koje koriste
energiju tla za grejanje i hla|enjeu
[vajcarskoj u periodu 1980-2000.
godina.
Generalno se mo`e zaklju~iti da su
toplotne pumpe koje koriste energiju tla
za grejanje ili hla|enje efikasne u radu,
kao i da su ekolo{ki pogodne. Njihova
upotreba je veoma popularna u
Evropskim zemljama posebno u
[vajcarskoj, [vedskoj, Nema~koj i
Francuskoj. U SAD oko 50000 ovih
ure|aja se godi{nje instalira ~ija je
ukupna toplotna snaga oko 600 000
kWh. Cena ovih ure|aja je za sada
visoka, me|utim ubrzan tehnolo{ki
razvoj doprine}e da cena bude ni`a {to
}e omogu}iti njihovu ve}u primenu.
boreholes for heat extraction. Proceedings CALORSTOCK 94,
Espoo/Helsinki, pp. 195-202.
[3] web adresa
www.buildingphysics.com/earth1.htm
"Earth Energy Designer EED"
[4] B. Sanner, C.Karytsas, D.
Mendrinos, L. Rybach, Current status of
ground source heat pumps and
underground thermal energy storage in
Europe, Geothermics 32 (2003) 579-588
[5] Vissman, Katalog prizvo|a~a
Literatura
[6] R. Gordon Bloomquist, Geothermal
space heating, Geotermics 32 (2003)
513-526
[1] Sanner, B., Reuss, M., Mands, E.,
Muller, J., 2000. Thermal response
test. Experiences in Germany.
Proceedings Terrastock 2000, Stuttgart,
pp. 177-182.
[2] Hellstrom, G., Sanner, B., 1994.
Software for dimensioning of deep
[208]
energija
Petar Gbur~ik, Verica Gbur~ik, Sreten Mastilovi}
Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu
UDC: 620.93 : 551.584.3=861
Uticaj mikroklimatskih
uslova na profile energije
sunca i vetra
1. Uvod
Rezime
Na putu ka uvo|enju obnovljivih izvora
u upotrebu i istovremenom {irenju i
produbljavanju svesti o njihovom
zna~aju, potrebno je sprovesti i niz
stru~no nau~nih poslova kojima }e se
pripremiti podloga za jednu veliku
transformaciju u oblasti energetike. Prva
faza u tim poslovima je utvr|ivanje
koli~ina raspolo`ive energije i njena
generalna prostorna raspodela. Taj
analiti~ki posao se sprovodi izradom
atlasa sun~eve energije i energije vetra.
Druga faza je aplikativna faza i sastoji se
u detaljnijem prou~avanju karakteristika
resursa na konkretnim lokalitetima.
Procena energetskih resursa je veoma va`na faza u planiranju kori{}enja, kao i u
upravljanju sistemima za konverziju energije sunca i vetra. Procena resursa u
mezo-razmerama (na primer, analiza klimatologije sun~evog zra~enja i/ili
klimatologije vetra na regionalnom ili nacionalnom nivou – {ira teritorija) je prvi
korak u ovoj proceduri koji obezbe|uje op{tu vremensku i prostornu distribuciju
energije i identifikuje potencijalno povoljne lokacije za kori{}enje ovih vidova
energije. Me|utim, ovaj korak u proceni ne identifikuje detaljne karakteristike
profila energije sunca i vetra na mikrolokaciji, koje mogu varirati unutar iste
oblasti op{te klimatologije sunca, odnosno vetra. Dakle, neophodno je sprovesti
drugi korak u procena resursa energije na nivou mikrolokaliteta u cilju
sagledavanja uticaja lokalnih topoklimatskih uslova.
U ovom radu su prezentovani profili energije sunca i vetra na razli~itim mestima
unutar iste zone klimatologije sun~evog zra~enja odn. vetra u Srbiji. Sprovedena
analiza pokazuje signifikantne razlike u profilu energije sunca i vetra na istra`enim
lokacijama. Prikazani rezultati predstavljaju deo istra`ivanja koje finansira
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Srbije u okviru Nacionalnog programa
tehnolo{kog razvoja i Nacionalnog programa energetske efikasnosti.
2. Klimatski resursi - obnovljivi
izvori energije
Energetski i materijalni resursi. Resursi
su izvori sredstava neophodnih za
opstanak i razvoj ~ove~anstva, pa se
~esto nazivaju i prirodna bogatstva (Slika
1). U na{em svetu su prisutni materijalni
i energetski resursi. Ova podela je
relativna, jer se npr. nafta i drvo mogu
koristiti i kao energenti i kao sirovine za
proizvodnju upotrebnih predmeta.
Druga podela, koja se danas primenjuje
uglavnom na energetske resurse, mada
naravno va`i i za materijalne, razlikuje
obnovljive i neobnovljive resurse.
Neobnovljivi resursi su dati jednom i u
ograni~enim koli~inama, dok obnovljivi
resursi imaju kvantitativna ograni~enja u
kra}im periodima, ali nemaju vremensko
ograni~enje.
Za razliku od {irokog dijapazona
materijalnih resursa, kao energetski
resurs hiljadama godina je bilo prisutno
uglavnom drvo, a u manjoj meri vetar,
hidroenergija i sun~eva energija.
Influence of Microclimatic Conditions on Solar and Wind Energy Profiles
The energy resource assessment is a very important stage in the solar and wind
energy utilization planning, as well as in the management of the applied solar/wind
energy conversion systems. The resource assessment on the meso-scale level (for
example, solar or wind climatology analysis on the regional or national level broad territory) is the first step in this procedure, and it should provide the global
temporal and spatial distribution of energy, and identify locations with
commercially sound energy potentials. But this assessment step cannot elucidate
details of the solar and wind profile characteristics on a concrete micro-location
which could vary substantially within the same wind climatology region. So, on the
basis of previous analysis, it is necessary to realize the second assessment step:
resource assessment on the micro-scale level (siting) in order to recognize
microclimatic influences on energy potential.
This paper presents solar and wind energy profiles at different sites in the same
solar radiation climatology and wind climatology regions in Serbia. Consequently,
themade analysis performed has shown that the solar and wind energy profile
characteristics are significantly different. Presented results are the part of
researches in the projects funded by Ministry for Science and Environmental
Protection of Serbia.
[ta su klimatski resursi? Energetski
resursi: sun~evo zra~enje, biomasa, vetar
i hidroenergija predstavljaju razli~ite
kombinacije energije Sunca i prisustva
vode u atmosferi. Ta kombinacija
[209]
predstavlja su{tinu klime, pa se ovi
resursi smatraju klimatskim resursima.
@ivot na planeti Zemlji nastao je i
opstaje milionima godina zahvaljuju}i
upravo tim resursima, ili op{tepoznatim
re~nikom re~eno - „povoljnoj klimi“.
energija
ekspanziju. Pored
toga {to se radi o
ekolo{ki ~istim
RESURSI = PRIRODNA BOGATSTVA
energijama, bitan
faktor za zna~ajnu
ekspanziju je i
~injenica da je
KLIMATSKI
NEOBNOVLJIVI
eksploatacija izvora
(OBNOVLJIVI)
obnovljive energije
postala i
ekonomski
konkurentna.
MATERIJALNI
MATERIJALNI
ENERGETSKI
ENERGETSK I
Jo{ jedan su{tinski
elemenat klime kao
Metali
Uran
resursa danas je
Voda
Sunce
Ugalj
Ugalj
dobio prioritetni
Nafta
Nafta
zna~aj u
savremenom svetu.
Klima je sastavni
Klima
deo svake teritorije
Živi svet
i njeno kori{}enje
osloba|a od
podru~ju direktno je vezana sa klimom
Pojava neobnovljivih izvora energije.
energetske zavisnosti, a za zemlje u
tog podru~ja (Gbur~ik P&V, 2003b).
Tek u poslednja dva veka pojavila su se
razvoju to je jedini na~in da umanje
Ustvari, su{tinske karakteristike klime su svoje siroma{tvo. Poslednjih godina je u
fosilna goriva i nuklearna energija. Ova
kvantitativni pokazatelji energetskih
dva poslednja resursa su zbog visoke
~itavom svetu, a naro~ito u Evropskoj
potencijala Sun~evog zra~enja i vetra.
koncentracije energije donela veliko
uniji do{lo do naglog porasta primene
Ve} je utvr|eno da je ovaj potencijal
ubrzanje proizvodnje.
svih oblika obnovljive energije (EUC,
mnogostruko ve}i od dana{njeg utro{ka
Odr`ivi razvoj. Neodr`ivost ili
1997), (EUP, 2001), (EUP, 2003b).
energije.
nestabilnost postoji svuda gde se naru{i
neka ~esto vrlo suptilna ravnote`a.
Kakve su koli~ine energije kojima
4. Kvantifikacija obnovljivih
Svedoci smo u ovom vremenu
raspola`u klimatski resursi u odnosu na
energetskih resursa u Srbiji
naru{avanja ravnote`e ozona i
savremene potrebe ~ove~anstva?
Koli~ina sun~eve energije u Srbiji
ugljendioksida u atmosferi, {to ozbiljno
^ove~anstvo danas tro{i oko 105TWh
utvr|ena je na bazi merenja sun~evog
ugro`ava `ivot na Planeti (Gbur~ik
godi{nje. Sunce svake godine dostavi na
zra~enja, koje je vr{eno u mre`i
V&P, 2003). Simptom katastrofe se
Zemljinu povr{inu 1,5*109TWh. To je
Hidrometeorolo{ke slu`be. Koli~ine
video ve} u eksponencijalnoj funkciji
petnaest hiljada puta vi{e energije nego
ostalih vrsta obnovljive energije
porasta koli~ine ugljendioksida. To je
{to ~ove~anstvo, u ovoj dana{njoj
procenjene su na bazi normativa koji
bila prva takva pojava izmerena u
rasipni~koj fazi, uspeva da potro{i, a da
va`e za planetu kao celinu.
atmosferi. Danas se i porast temperature
se pritom ipak smrzava i gladuje.
Ukupna teritorija Srbije iznosi 88.361
u svetu odvija po liniji nazvanoj “kriva
Od sun~eve energije dva procenta (2%),
km2, odnosno 0,88*1011m2.
katastrofe” (UNEP, 2002).
odnosno 3*107 TWh, pretvara se u
Godi{nja srednja dnevna koli~ina
energiju vetra, koja je prema tome 300
sun~eve energije u Srbiji po metru
3. Kvantifikacija obnovljivih
puta ve}a od ukupne aktuelne svetske
kvadratnom horizontalne povr{ine je
resursa energije u svetskim
potro{nje energije. Energija talasa i mora 3,8kWh/m2.
razmerama
je oko 70 puta ve}a od potro{nje.
Godi{nja suma sun~eve energije po
Ako ostavimo trenutno po strani {tetan
Energija biomase ima potencijal 15 puta
kvadratnom metru je 1387kWh/m2.
uticaj kori{}enja (konverzije) odre|enih
ve}i od aktuelne potro{nje.
primarnih oblika energije (hemijskaHidroenergija, koja se od svih klimatskih Godi{nja suma sun~eve energije za celu
Srbiju iznosi:
fosilna goriva, nuklearna-uranijum), na
resursa koristi najvi{e, ipak ima
`ivotnu sredinu i klimu, najbitnija
0,88*1011*1387kWh = 1,22*1014kWh =
potencijal samo da pokrije polovinu
slabost ovih izvora energije, sa
1,22*105TWh
aktuelne svetske potro{nje
stanovi{ta daljeg razvoja, je u tome {to
(Bartelt H, 2003).
U ovom radu nije mogu}e izvr{iti
su njihove rezerve ograni~ene.
detaljnu procenu svih klimatskih resursa.
Od ~etiri klimatska resursa do sada su
Principijelno re{enje je u tome da se
Gruba procena je mogu}a kori{}enjem
najvi{e kori{}eni biomasa u obliku
izvr{i orijentacija na izvore koji nisu
ogreva i hidroenergija. Hidroenergija ima faktora konverzije koji su op{te
ograni~eni, odnosno na energije koje se
sve mane energije vetra, ima malu
prihva}eni u svetu, a dati su u
neprekidno obnavljaju.
gustinu, ima duge periode »ti{ina«,
prethodnom paragarfu. Jedno je ipak
ogromne fluktuacije intenziteta.
Energije koje se obnavljaju su Sun~eva
sigurno, energija vetra i energija
energija i vrste energije koje su u ustvari Prevazila`enje tih mana tra`ilo je velike
biomase mnogostruko (za vi{e redova
razli~ite varijante Sun~eve energije. To
investicije – izgradnju brana i rezervoara. veli~ine) prevazilaze aktuelnu potro{nju
su, energija vode, vetra i biomase.
energije. Na pr. energija vetra, uz
Kori{}enje energija vetra i Sunca
pretpostavku da predstavlja 2% od
Koli~ina obnovljive energije na nekom
do`ivljava danas u svetu veliku
Slika 1 Obnovljivi i neobnovljivi resursi
[210]
energija
Sve ovde prikazane koli~ine energije
ukazuju da se na obnovljive resurse ne
sme gledati kao na alternativne i
marginalne, ve} kao na osnovne resurse
budu}nosti.
Slika 2
SREDNJA DNEVNA ENERGIJA EKSTRATERESTRIJSKOG ZRACENJA NA
HORIZONTALNU POVRŠINU
12,00
Beograd
Zlatibor
5. Profili energije sunca i vetra
u Srbiji
10,00
8,00
kWh/m2
6,00
4,00
2,00
0,00
I
II
III
IV
V
VI
VII
MESECI
VIII
IX
X
XI
XII
Slika 3
SREDNJA DNEVNA ENERGIJA GLOBALNOG SUNCEVOG ZRACENJA
7,00
Beograd
Zlatibor
6,00
5,00
4,00
kWh/m2
3,00
2,00
1,00
0,00
I
II
III
IV
V
VI
VII
MESECI
VIII
IX
X
XI
XII
Slika 4
SREDNJE BRZINE VETRA ZA VRŠAC I BEOGRAD-Zeleno Brdo
VRŠAC
ZELENO BRDO
6,0
5,0
4,0
m/s 3,0
2,0
1,0
0,0
MART
AVGUST
prispele sun~eve energije iznosi
2,4*103TWh godi{nje za ~itavu Srbiju.
Podrazumeva se da je gustina te energije
vrlo razli~ita u raznim podru~jima i
visinama, kao i da se konkretna vrednost
na odre|enom mestu ra~una kao fluks
kroz vertikalnu povr{inu, dok su
vrednosti sun~eve energije date po
Sred. god.
jedinici horizontalne povr{ine.
Svetska produkcija biomase je danas 15
puta ve}a od aktuelne potro{nje energije.
Kod nas sigurno nije ispod svetskog
proseka. Treba imatu u vidu i
neiskori{}ene potencijale poljoprivredne
proizvodnje, kao i mogu}nosti
intenzivne produkcije biomase.
[211]
Vrednosti prirodnog energetskog
potencijala prikazane u predhodnim
poglavljima predstavljaju srednje
vrednosti za odre|ena podru~ja.
Prostorna raspodela (prostorni profil)
pokazuje zna~ajne razlike izme|u
pojedinih lokaliteta. Zbog toga je
neophodno utvrditi specifi~nosti svih
relevantnih lokaliteta. Ovo se posti`e
merenjima „in situ“ i odgovaraju}im
hidrodinami~kim i statisti~kim
modelima.
U ovom radu su prikazana dva para
lokaliteta, na kojima se analiziraju neke
karakteristike prostorne i vremenske
raspodele energije sunca i vetra u Srbiji.
Kao primer za sagledavanje prostornovremenskih profila sun~eve energije uzet
je par Beograd – Zlatibor, a kao primer
za horizontalni profil energije vetra par
Beograd – Vr{ac.
Na slici 2 prikazan je godi{nji hod
energije sun~evog zra~enja na gornjoj
granici atmosfere (ekstraterestrijsko
zra~enje). Na Zlatiboru je to zra~enje
neznatno intenzivnije, zbog ~injenice da
se Zlatibor nalazi ju`nije od Beograda.
Na slici 3 upore|eni su intenziteti
globalnog (realnog ukupnog sun~evog
zra~enja na horizontalno tlo) u Beogradu
i Zlatiboru. Zra~enje je u Beogradu u
letnjim mesecima izrazito ja~e iako se
prema solarnoj geometriji (uticaj
geografske {irine i nadmorske visine)
dobijaju ve}e vrednosti na Zlatiboru.
Ovo je posledica ve}e letnje obla~nosti
na Zlatiboru u toku leta, dakle tipi~an
mikroklimatski uticaj.
Upore|enje srednjih vrednosti brzina
vetra sa lokaliteta Beograd
(Opservatorija Zeleno brdo) i aerodroma
Vr{ac pokazuje da su srednje brzine
vetra na opservatoriji Zeleno brdo
zna~ajno ve}e nego u Vr{cu (slika 4).
Ve}e srednje brzine vetra na Zelenom
brdu mogu se pripisati ~injenici da je
stanica locirana na vrhu brda (dakle,
uticaj kompleksnog terena, ili preciznije,
Bernulijevog efekta), dok je stanica
Vr{ac u ravnici (dakle opet je u pitanju
mikroklimatski i topografski uticaj).
Zbog toga su svi smerovi vetra na
lokalitetu Zeleno brdo poja~ani, {to
doprinosi da i srednja vrednost bude
ve}a. U martu je ta razlika maksimalna,
energija
iz svih smerova. Upore|enje
sa kartom godi{njih energija
GODIŠNJA ENERGETSKA RU A VETRA (u kWh/m2)
vetra datoj u Studiji
BEOGRAD - Zeleno Brdo (na visini 10m od tla)
energetskog potencijala Srbije
(Gbur~ik et al, 2004)
N
pokazuje odli~no slaganje, jer
600
NNW
NNE
obe stanice spadaju u zonu
najpovoljnijih lokacija za
NW
NE
kori{}enje energije vetra, gde
300
WNW
su procenjene godi{nje
ENE
koli~ine energije od 1800 do
preko 2700kW/m2.
0
W
E
Slika 5
WSW
energetskog potencijala, sada se
realizuje kroz Atlas energije sunca i
vetra – finansiranje oba projekta
obezbe|uje Ministarstvo nauke i za{tite
`ivotne sredine), lokalni nivo – mikro
procena (utvr|ivanje mikroklimatskih
uticaja, kako je to pokazano u ovom
radu).
6. Zaklju~ak
ESE
Ve} dugi niz godina `ivimo
sa ~injenicom postoje dva
SW
SE
osnovna razloga za
SSW
SSE
napu{tanje fosilnih goriva kao
S
osnovnog energetskog
resursa. To su klimatske
Slika 6
promene i ograni~enost
GODIŠNJA ENERGETSKA RU A VETRA (U kWh/m2) rezervi. Velika motivacija za
zemlje koje ne raspola`u
VRŠAC (na visini 10m od tla)
fosilnim gorivima je
obezbe|ivanje energetske
N
nezavisnosti. Shva}eno je da
NNW 2000
NNE
su obnovljivi izvori energije
jedina dobra perspektiva
NW
NE
~ove~anstva i da samo oni
1000
WNW
ENE
omogu}avaju odr`ivi razvoj.
Neke nacionalne vlade
W
0
E
sprovo|enjem odgovarju}e
stategije i finansijske politike
omogu}ile su da danas neke
WSW
ESE
od tehnologija kori{}enja
SW
SE
obnovljivih resursa postanu
ekonomski isplaltive. To je
SSW
SSE
dovelo i do dalje ekspanzije u
S
razvoju tehnologija za
pa je srednja brzina u Vr{cu 3,8m/s, a na
konverziju primarnih oblika obnovljivih
Zelenom brdu 5,5m/s.
energija i njihovoj sve {iroj primeni. U
Za ove dve stanice ura|ene su i
ovome prednja~e zemlje bez fosilnih
energetske ru`e vetra (slike 5 i 6). Ako
energetskih resursa. Danas veliki deo
se uporede energetske ru`e dobijaju se
sveta, posebno Evropa i Japan, i u
slede}i odnosi ukupne godi{nje sume
planovima i u praksi ubrzano uvode
energije:
obnovljive izvore energije.
Vr{ac
2684 kWh/m2 Neophodno je u energetsku strategije
Zeleno brdo
1957 kWh/m2 Srbije na adekvatan na~in uvesti
obnovljive energije. Srbija raspola`e
Sa grafika na slikama 5 i 6 je vidljivo da
zna~ajnim prirodnim potencijalom ovh
stanica koja ima manju srednju brzinu
energija. Koli~ina sun~eve energije je za
vetra (Vr{ac), ima ve}u godi{nju
oko 30% ve}a od proseka za Evropu.
koli~inu energije. Kako nastaju ove
Kako je produkcija biomase direktno
razlike?
srazmerna sun~evoj energiji, mo`e se
Energija vetra je srazmerna tre}em
proceniti da je i ovaj resurs zna~ajan.
stepenu brzine vetra. U ovoj ~injenici
[to se ti~e energije vetra, potencijal je
le`i koren ~estih nesporazuma oko
uporediv sa potencijalom Nema~ke.
slaganja ili neslaganja koli~ina energije
U planiranju kori{}enja ovih energija
ra~unatih pomo}u srednjih vrednosti i
neophodno je osloniti se na realne
ra~unatih pomo}u skupa pojedina~nih
procene potencijala. Te procene se
vrednosti (recimo pomo}u ~asovnih, ili
sprovode na dva nivoa: nacionalni nivo
desetominutnih, vrednosti iz svih
– makro procena ({to je delimi~no
smerova). Ovde je statisti~ka analiza
u~injeno u pomenutoj Studiji
vr{ena pomo}u klasa ~asovnih vrednosti
[212]
Literatura
Gbur~ik, P, Gbur~ik, V. (2003):
Klimatski resursi i potencijali Beograda.
KGH, 3/2003, 39-45
UNEP (2002): Sustainable Energy
Programme. Division of Technology,
Industry and Economics, Paris
Bartelt H, 2003: Wind Energy – A
German success story, www.germanrenewable-energy.com
EUC (1997): Energy for the futureRenewable sources of energy. White
paper for Comm. Strategy ans Action
Plan, COM (97) 599 final
EUP (2001): Directive 2001/77/EC
EUP (2003): Programme 2003-2006
«Intelligent Energy for Europe». Decis.
1230/2003/EC of EU Parliament
Gbur~ik, P. i saradnici (2004): Studija
energetskog potencijala Srbije za
kori{}enje sun~evog zra~enja i energije
vetra. Centar za multidisciplinarne
studije Univerziteta u Beogradu,
Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne
sredine R Srbije
Gbur~ik, P. (2005) Assessment of
Climate Resources: Solar and Wind
Energy in Serbia. Proc of the
International Congress on Energy
Efficiency and Renewable Energy
Sources, Plovdiv, 306-313
energija
Mr Vladislav Pavi}evi}, dipl. in`.
Zamenik direktora u South East Europe Consultants
Dr Gordan Tani}, dipl. ecc.
Saradnik u South East Europe Consultants na projektu
UDC: 621.311.22.026.001.37 : 621.221.2=861
Koliki je stvarni
energetski potencijal
malih hidroelektrana?
Rezime
Energetski potencijal malih vodotokova u Srbiji cikli~ki dospijeva u fokus interesovanja energeti~ara. To se obi~no de{ava u
situacijama kada do|e do poreme}aja u snabdijevanju energijom, kada cijene energenata odjednom zna~ajnije porastu i u
novije vrijeme zbog pritisaka da se ograni~i emisija {tetnih gasova u atmosferu. Me|utim i tada kada je fokusu interesovanja,
stvarni potencijal malih hidroelektrana se ili precenjuje ili se potcenjuje. Eufori~an odnos prema potencijalu malih
hidroelektrana, uglavnom je baziran na tehni~kim mogu}nostima, ne uva`avaju}i u ve}oj meri ekonomske parametre kao ni
savremene procese liberalizacije elektroenergetskog tr`i{ta.
Rad je baziran na studiji „Pre-feasibility Study on Small Hydro Power Plants Potential Sites in Serbia“ koju je u 2005. godini
za potrebe italijanskog Ministarstva za za{titu okoline i prostorno planiranje uradila konsultantska firma South East Europe
Consultants. Cilj studije je bio da se na bazi opse`nih tehni~kih, ekonomskih i ekolo{kih analiza proceni stvarni energetski
potencijal lokacija koje prema „Katastru malih hidloelektrana u Srbiji van pokrajina“ imaju nominalnu snagu izme|u 3 i 10
MWe. Hidrolo{ki podaci iz Katastra su dopunjeni podacima zaklju~no sa 2004. godinom i izv{ene su uz pomo} odgovaraju}eg
softvera optimizacije tipa, broja i snage turboagregata za svaku od 29 analiziranih lokacija. Ekonomske analize su obuhvatile
procenu neto sada{nje vrijednosti (NPV), internu stopu prinosa (IRR) i vremena povra}aja investicije (PBP) na bazi
diskontovanih gotovinskih tokova za period od 30 godina. Kori{}eni su metod izbegnutih tro{kova („avoided cost
methodology“) i klasi~na investiciona analiza na bazi cene elektri~ne energije za bazno optere}enje bez podsticajnih
mehanizama i sa podsticajnim mehanizmima koji se uobi~ajeno koriste u EU za stimulisanje razvoja obnovljivih izvora energije,
uz primenu analize osetljivosti, analize rizika, simulacionih analiza (Monte Carlo) i regresionih analiza.
Dobijeni rezultati su pokazali da je, zbog komplikovne regulatorne procedure i niske cene elektri~ne energije, bez primjene
podsticajnih mehanizama atraktivan samo mali broj lokacija. Dostizanje ekonomskog nivoa cena elektri~ne energije kao i
primena podsticajnih mehanizama, i to naro~ito zelenih certifikata, vi{estruko uve}ava broj atraktivnih lokacija.
What is the Real Energy Potential of Small Hydro Power Plants?
Energy potential of small water courses in Serbia comes into focus of energy experts in cyclic turns. It usually happens whenever
energy supplies are disrupted, when there is a significant increase in energy prices, and recently due to increased pressures to
limit the emission of pollutants into the atmosphere. However, the real potential of SHPP, even when in the spotlight, is either
overestimated or underestimated. This euphoric stance towards the potentials of SHPP is mainly based on technical feasibility,
practically disregarding economic parameters or today’s liberal trends in electric energy markets.
The paper is based on the “Pre-feasibility Study on Small Hydro Power Plants Potential Sites in Serbia“, prepared for the
Italian Ministry for Environmental Protection & Spatial Planning by the South-East Europe Consultants in 2005. Based on
comprehensive technical, economic and ecologic analyses, the purpose of the Study was to give an unbiased and realistic energy
potential assessment for SHPP sites with rated power ranging from 3MW to 10 MW, according to the “Cadastre of Small Hydro
Power Plants in Serbia without the Provinces”. The Cadastre’s hydrologic data were updated to include the available data for
2004. Using the corresponding software tools, the data were optimised with reference to the type, number and power of T/G sets
for each of the twenty-nine (29) sites analysed. The economic analyses included the assessments of Net Present Value (NPV),
Internal Rate of Return (IRR), and the investment Pay-Back Period (PBP), based on discounted cash flow for a 30-year period.
The avoided cost methodology and conventional investment cost analyses were based on the price of electric power for base load,
both including and excluding the incentives commonly used in the EU for renewable sources of energy, while sensitivity analysis,
risk analysis and simulation analysis (Monte Carlo) and regression analysis were also applied.
The achieved results indicated that, due to complicated regulatory procedures and low price of electric power, without
introduction of incentives, only a small number of potential SHPP would be attractive enough for investment. Reaching the
market-level price of electric power and introducing government incentives (especially Green Certificates) would significantly
multiply the number of investment-attractive sites.
[213]
energija
Uvod
Sistematsko izu~avanje energetskog
potencijala malih vodotokova u Srbiji
zapo~inje 1987. godine sa izradom
“Katastra malih hidroelektrana na
teritoriji Srbije van SAP“ [1].
Identifikovano je oko 900 potencijalnih
lokacija na kojima se mogu izgraditi
male hidroelektrane sa snagama koje
variraju izme|u 100 kWe i 10 MWe.
Ukupna snaga koja se mo`e dobiti
izgradnjom malih hidroelektrana na svim
lokacijama je procjenjena na oko 500
MWe. Notorna je ~injenica me|utim da
najve}i broj lokacija - oko 90% - ima
kapacitet manji od 1 MWe. Oko 5,6%
lokacija ima kapacitet izme|u 1 i 2
MWe, oko 3,5% lokacija ima kapacitet
izme|u 2 i 5 MWe, a samo oko 1%
lokacija ima kapacitet izme|u 5 i 10 MWe.
Snaga se obi~no koristi kao kriterij
pomo}u kojeg se neki hidroenergetski
objekat karakteri{e kao „mala“
hidroelektrana. Uvre`eno je mi{ljenje da
je snaga od 10 MWe grani~na snaga koja
defini{e kategoriju malih hidroelektrana.
U stvari ova snaga se razlikuje od zemlje
do zemlje i zapravo ne postoji jedan
internacionalno prihva}eni konsenzus u
pogledu najve}e snage kojom se defini{e
oblast malih hidroelektrana. U novije
vrijeme Evropsko udru`enje za male
hidroelektrane (ESHA) je predlo`ilo
slede}u podelu sa ambicijom da ona
bude op{teprihva}ena u EU [2]:
„ mikro hidroelektrane do 100 kWe
„ mini hidroelektrane do 500 kWe
„ male hidroelektrane do 10 MW.
Sa tehni~kog stanovi{ta ova definicija je
jasna i prihvatljiva. Me|utim iz
ekonomsko-finansijskog ugla a posebno
sa stanovi{ta za{tite ~ovekove sredine,
izgradnja jedne hidroelektrana snage od
10 MWe ne mora uop{te da korelira sa
ovim prefiksom «mala». Takva jedna
elektrana sa branom visine od 60 ili 80
m i akumulacijom od nekoliko miliona
m3 vode, mo`e da predstavlja veoma
veliku finansijsku investiciju kao i da
proizvede zna~ajan uticaj na okolinu.
Interes za izgradnju malih hidroelektrana
u Srbiji se cikli~no pojavljivao i gubio,
koincidiraju}i sa pojavom i
prevazila`enjem onoga {to se uobi~ajeno
zvalo energetskim krizama, a ustvari se
odnosilo na nesta{ice ili skokovite
poraste cena energenata. U dana{nje
vreme, interes za izgradnju malih
hidroelektrana ponovo je u porastu.
Razlog za takav pove}ani interes
delimi~no je uslovljen sagledanim
Slika 1
Zastupljenost lokacija prema potencijalnim snagama
nesta{icama elektri~ne energije u
budu}em periodu, ali u ve}oj meri je
posledica ekolo{kih zahteva i potrebe
za{tite `ivotne sredine i spre~avanja
{tetnih emisija gasova. Pri tome se
stvarni energetski potencijal malih
hidroelektrana ili precenjuje ili
potcenjuje. To je uglavnom posledica
toga da li se on sagledava iz tehni~kog
ili ekonomskog ugla. On u velikoj meri
zavisi i od vrste i koli~ine podsticaja
kojima se stimuli{e razvoj obnovljivih
energetskih izvora. U Zakonu o
energetici jasno je deklarisana podr{ka
izgradnji malih hidroelektrana, me|utim
konkretni mehanizmi podr{ke i kao i
njihova veli~ina nisu definisani.
Razumno je o~ekivati da }e Srbija slediti
praksu EU gde su prisutna dva glavna
mehanizma podr{ke i to su GHG -Green
House Gas Emmission podsticaji i
direktni podsticaji u obliku Feed-in tarifa
ili Green Certifikata. Prvi mehanizam je
vezan za primenu protokola iz Kiota, a
drugi je manje ili vi{e specifi~nost svake
zemlje i proisti~e direktno iz usvojenog
regulatornog okvira.
Iskori{}enost hidroenergetskih resursa i
dejstvo ova dva podsticajna mehanizma
uzrok su rastu}eg interesovanja
pojedinih zemalja EU da investiraju u
razvoj obnovljivih energetskih izvora u
Srbiji. Pri tome male hidroelektrane
imaju nekoliko prednosti nad drugim
obnovljivim izvorima: visoku efikasnost,
relativno dobru prediktabilnost i
relativno poznatu tehnologiju. Ma|utim
treba ista}i da je pogre{no pristupati
projektovanju i izgradnji malih
hidroelektrana samo na osnovu pristupa i
iskustava u izgranji velikih
hidroelektrana.
Ovaj rad predstavlja izvod iz „Prefeasibility Study on Small Hydro Power
[214]
Potential Sites in Serbia“ koju je
preduze}e South East Europe
Consultants (SEEC) uradilo za The
Ministry for Environment and Territory
Republike Italije tokom 2005. godine.
Predmet izu~avanja bile su 29 lokacija iz
Katastra, ~ije su snage procjenjene na
vi{e od 3 MWe. U ovaj broj uklju~ene su
i tzv. greenfield lokacije proto~nog i
akumulacionog tipa, ali i lokacije sa
izgra|enim vodoprivrednim objektima i
lokacije starih hidroelektrana.
Izbor lokacija
Od ukupno 856 lokacija identifikovanih
u Katastru samo 87 njih poseduje
tehni~ki potencijal za izgradnju objekata
sa snagom ve}om od 1 MWe. Dijagram
na slici 1 ilustruje zastupljenost lokacija
iz Katastra prema potencijalnim
snagama.
Izbor lokacija izvr{en je primjenom tri
preferencijalna kriterija:
(1) lokacije na kojima je mogu}e
izgradititi objekte snage ve}e od 3
MWe imaju prednost u odnosu na
lokacije na kojima se mogu izgraditi
objekti manje snage
(2) lokacije na kojima ve} postoje stare
elektrane koje se mogu revitalizovati,
ili lokacije na kojima postoje
vodoprivredni objekti koji se mogu
dograditi, imaju prednost u odnosu
na „greenfield“ lokacije
(3) lokacije gdje se mogu izgraditi
proto~ne elektrane imaju prednost u
odnosu na lokacije na kojima je
mogu}e izgraditi akumulacionoe
elektrane.
Iako sami po sebi relativno precizno
definisani kriteriji se ne mogu striktno
primeniti. Npr. u Katastru postoji samo
jedna stara hidroelektrana snage ve}e od
energija
Slika 2
Mapa sa rasporedom 29 odabranih lokacija
3 MWe koja se mo`e revitalizovati i
samo jedan vodoprivredni objekat koji
se mo`e konvertovati u elektranu snage
ve}e od 3 MWe. Zatim, odre|eni vrlo
razumni tehni~ki razlozi kakvi su npr.
izgradnja hidroelektrana u nizu na
jednom vodotoku moraju biti vrednovani
i imati prioritet nad solo primenjenom
kriteriju minimalne snage. Zbog toga,
navedeni kriteriji nisu mogli biti
primenjeni kao eliminacioni, nego su
neki kompromisu nu`no u~injeni, i
umjesto eliminaciong primenjen je tzv.
princip kompenzacionog odabira. Na
osnovu opisanog postupka odabrano je
29 lokacija koje su prikazane na mapi na
slici 2.
Za dobijanje neophodnih topografskih
informacija kori{}ene su mape lokacija
razmere 1:10 000 {to je sasvim dovoljna
razmera za potrebe izrade prethodne
studije izvodljivosti. Mape iste razmere
su kori{}ene i za izradu situacionih
planova hidroelektrana.
Procena energetskih
karakteristika lokacija
Procena energetskih karakteristika
odabranih lokacija zasnovana je na
scenariju da }e svi objekti malih
hidroelektrana biti povezani na
elektroenergetski sistem i da }e sva
proizvedena energija biti absorbovana od
strane sistema. Osnove za razvoj
ovakvog scenarija na|ene su u:
„
„
dosada{njoj praksi
energetskom bilansu i procenama rasta
potro{nje elektri~ne energije
~injenici da jo{ uvek nije zapo~eta
izgradnja niti jednog novog
zna~ajnijeg elektroenergetskog objekta
„ Zakonu o energetici kojim se predvi|a
da }e male hidroelektrane imati
privilegovan polo`aj.
Razmatranje mogu}nosti izgradnje malih
hidroelektrana u Srbiji zahteva
poznavanje hidrolo{kog re`ima na nizu
tokova na ~itavoj teritoriji centralne i
ju`ne Srbije. Sa hidrolo{kog aspekta
odabrane lokacije se mogu grupisati u
dve kategorije.Jedna grupa razmatranih
potencijalnih lokacija (18 lokacija)
locirana je na ve}im vodotocima u
blizini vodomernih stanica koje
raspola`u sa dugogodi{njim nizovima
izmerenih proticaja. Za ove lokacije
karakteristike hidrolo{kog re`ima
odredjene su polaze}i od neposredno
izmerenih vrednosti na bliskim
vodomernim stanicama uz uvo|enje
popravke za uticaj me|usliva. Druga
grupa razmatranih potencijalnih lokacija
za (11 lokacija) nema bliske vodomerne
stanice s du`im nizovima izmerenih
proticaja. Te lokacije se uglavnom
nalaze na malim vodotokovima sa malim
slivovima, pa se hidrolo{ke evaluacije
zasnivaju na prostorno-regionalnim
analizama. Kako su razmatrane lokacije
rasute po teritoriji Srbije, to se za
regionalnu interpretaciju oticanja po{lo
od rasporeda godi{njih padavina datih
izohijetskom kartom. Karta je
konstruisana na bazi 47 ki{omera i 30-to
godi{njeg perioda osmatranja pa se mo`e
prihvatiti kao pouzdana podloga za
ocenu prose~nog dotoka vlage po
teritoriji. Karta je preuzeta iz
„
[215]
Vodoprivredne Osnove Srbije bez
teritorija pokrajina iz 1985. godine.
Za obradu hidrolo{kih podataka
odabranih 29 lokacija MHE na teritoriji
Srbije kori{}eni su hidrolo{ki podaci
obra|eni u periodu do 1984. godine i
podaci sa vodomernih stanica merenih
od strane Republi~kog
Hidrometeoroloskog Zavoda Srbije u
periodu od 1985. godine do 2003.
godine, koji je okarakterisan kao su{ni
period.
Na bazi podataka za vremenski period
od najmanje 40 godina (za neke lokacije
i vi{e od 40 godina) za svaku od lokacija
razvijene su krive trajanja proticaja, koje
fakti~ki predstavljaju sinteti~ke istorijske
pokazatelje proticaja.
Krive trajanja proticaja koje su utvrdjene
uz pomo} raspolo`ivih dugogodi{njih
uzoraka dnevnih proticaja na
vodomernim stanicama u profilu male
hidroelektrane ili u njenoj blizini,
obuhvataju 18 lokacija (Selova, Bovan,
Vrgudinac, Sopot, Banjica, Crveni Breg,
Mali Izvor, Uvac, Devi}i, ]elije, Drenje,
Tabakovac, Trnavac, Sokolovica, Pazar,
Gradina, Mala Bela Palanka, Tigar).
Krive trajanja koje su utvrdjene uz
pomo} konture sliva i karte prose~nog
specifi~nog oticanja obuhvataju 11
lokacija (Jeli}i, Lani{te, Svetlanovac,
]urici, Ravna Reka, Besko,
Lukari}i/Sklop, Do{i}i, Krona,
Rejo{nica, Mari}i).
Hidrolo{ki podaci do 1984. i od 1985.
do 2003. godine su korigovani i
usagla{eni me|usobno i kao takvi su
vi{e nego prihvatljivi i to ne samo za
izradu predstudije, ve} i za izradu
tehni~ke dokumentacije vi{eg nivoa (
npr. za studiju izvodljivosti).
Na dijagramu na slici 3 data je kriva
proticaja za potencijalnu lokaciju
Gradina.
I proto~ne i akumulacione male
hidroelektrane se obi~no realizuju na taj
na~in {to se uz pomo} neke pregradne
strukture tok reke skre}e iz njenog
prvobitnog korita. Izuzetak od ovog
pravila su hidroelektrane kod kojih se
ma{inska hala nalazi odmah uz branu.
Kada se tok reke skre}e, pravilo je da se
ne sme sva voda skrenuti, nego se
odre|ena koli~ina vode mora ostaviti da
te~e u prvobitnom koritu reke. Ta
koli~ina vode se defini{e kao biolo{ki
minimum, ili rezidualni protok ili
rezervisani protok. Ova koli~ina vode se
obi~no odre|uje litrima u sekundi na
metar {irine korita. Uobi~ajeni minimum
je 30 do 40 l/s/m. Pri izrade studije
rezervisan je protok u prvobitnom koritu
energija
Slika 3
Kriva trajanja proticaja za lokaciju Gradina
Slika 4
Model analize potencijalnih lokacija
u koli~ini od 5%
od prose~nog
protoka i taj protok
je kod procene
energetskih
karakteristika
oduziman od krive
trajanja proticaja.
Na dijagramu na
slici 4 prikazan je
model analize
potencijalnih
lokacija. Osnovni
alat kori{}en za
prakti~ne analize
bio je RETScreen
koji je ve}
internacionalno
prihva}en kao
standardni
analiti~ki alat za
izradu prethodnih
studija
izvodljivosti,
posebno zbog
svoje inherentne
obuhvatnosti i
sistemati~nosti u
„detailed cost
modu“. Me|utim
za neke specifi~ne
analize i
generisanje
informacija koje su
kori{}ene kao
ulazni parametri za
RETScreen,
kori{}eni su vrlo
specijalizovani
softverski alati,
npr. softverski
paketi za
[216]
najracionalniji izbor impulsnih i
reaktivnih turbina, za procenu i
uporedbu „w-to-w“ („od vode do `ice“)
investicionih tro{kova, za
dimenzionisanje i procenu ko{tanja
tanka za absorbciju hidrauli~kog udara,
za projektovanje ma{inske hale, i
kona~no softversi paket TurbnPro.
Procena proizvodnje energije ura|ena je
numeri~kom integracijom jedna~ine za
prora~un snage (uzimaju}i u obzir sve
hidrauli~ke gubitke, efikasnost turbine i
generatora, gubitke transformatora i
sopstvenu potro{nju energije) u celom
podru~ju dijagrama raspolo`ivog
protoka, uzimaju}i u obzir promenu
efikasnosti turbine sa promenom protoka
i minimalni tehni~ki protok kod kojeg
turbina jo{ proizvodi energiju, za sve
tehni~ki primjenljive tipove turbina i
njihove naj~e{}e modifikacije.
Pretpostavljeno je da mala
hidroelektrana ne}e godi{nje raditi zbog
normalnog i havarijskog odr`avanja oko
4% vremena ako je instalisan jedan
turbogeneratorski set, odnosno 2%
vremena ako su instalisana dva
turbogeneratorska seta. Te vrijednosti su
manje-vi{e uobi~ajene za ovaj nivo
analize.
Optimizacija instalisane snage
objekta
U osnovi, analizom je obuhva}eno 15
reaktivnih turbina i 13 impulsnih
turbina. Izbor je baziran na efikasnosti i
ceni. Instalisana snaga elektrane i broj
turboagregata odre|eni su na bazi
maksimiziranja neto sada{nje vrijednosti
(NPV) i interne stope rentabiliteta
projekta (IRR). Potrebno je napomenuti
da postoji jasna distinkcija u snazi
energija
Slika 5
Optimizacija snage preko maksimizacije IRR
Slika 6 Optimizacija snage preko maksimizacije NPV
dug.
Drugi fenomen koji se
uo~ava iz dijagrama je da
primena podsticajnih
mehanizma vodi ka
pove}anju instalisane snage
objekta. Obja{njenje ovog
fenomena proisti~e iz same
prirode podsticajnih
mehanizama koji se
obra~unavaju na
proizvedeni kWh elektri~ne
energije. Me|utim, obzirom
da je njihova vrijednost
ovisna od ponude i
potra`nje na odgovaraju}im
tr`i{tima, jer se njima
trguje, to uvodi novi
elemenat koji uti~e na
dimenzionisanje objekata
malih hidroelektrana tzv.
probabilisti~ki pristup
projektovanju sa
primjenom analize rizika.
Struktura
investicionih tro{kova
objekta kada se optimizacija vr{i
maksimiziraju}i neto sada{nju vrijednost
projekta i internu stopu rentabiliteta. To
se najbolje vidi na dijagramima na
slikama 5 i 6 za potencijalnu lokaciju
Rejo{nica za {iroki raspon promene
protoka i jednan i dva instalisana
turboagregata. Protok je variran u
odnosu na prose~ni protok (Qav) za
lokaciju Rejo{nice. Neto sada{nja
vrijednost i interna stopa rentabiliteta
projekta odre|eni su na bazi tzv. (a)
metoda izbjegnutih tro{kova (“avoided
cost method“) i tri slijede}a scenarija:
(b) prihoda od prodaje elektri~ne
energije po tr`i{nim cenama, (c) prihoda
generisanih od prodaje elektri~ne
energije po tr`i{nim cenama i primjene
GHG podsticajnog mehanizma i
kona~no (d) prihoda od prodaje
elektri~ne energije po tr`i{nim cenama i
primjene GHG i GC podsticajnih
mehanizama.
Ekomomska literatura daje prednost
maksimiziranju neto sada{nje vrijednosti
projekta i sugeri{e njegovu primenu kao
kriterija odlu~ivanja [2,3]. Me|utim,
dosta ~esto privatni investitori daju
prednost maksimiziranju interna stope
rentabiliteta, jer to vodi ka br`em
povra}aju investicje, iako se tako
redukuje ukupan profit u toku
eksploatacionog veka objekta, koji za
male hidroelektrane mo`e da bude dosta
[217]
Ono {to je oduvek bilo
karakteristi~no za
hidroelektrane, to je da ne
postoji tipizacija tro{kova
kao {to je to slu~aj kod
termoelektrana. Struktura
investicionih ulaganja se
razlikuje od slu~aja do
slu~aja, i ona zavisi od tipa
hidroelektrane (proto~na ili
akumulaciona), od njenog
geografskog polo`aja
(udaljenost od centara
potro{nje, puteva, trasa
dalekovoda), kao i od niza
drugih faktora koji su
specifi~ni od slu~aja do
slu~aja.
Obzirom da su navedenom
studijom obuhva}ena tri tipa malih
hidroelektrana, proto~ne, akumulacione
kao i one sa ve} izgra|enom branom, to
je i struktura njihovih investicionih
tro{kova razli~ita. Tipi~na struktura
tro{kova za svaki od ova tri slu~aja je
data je na slikama 7, 8 i 9.
Prilikom sagledavanja investicionih
tro{kova treba napomenuti da su oni
sveobuhvatno posmatrani, odnosno da su
njima obuhva}eni tro{kovi izrade studije
izvodljivosti, razvojni i projektantski
poslovi, orema, sve vrste gra|evinskih
radova, izgradnja pristupnih puteva kao i
tro{kovi priklju~ka na dalekovod, otkup
zemlji{ta, finansijski rashodi tokom
izgradnje elektrane (interkalarne kamate
i sl.). Uva`avaju}i na~elo opreznosti, a u
energija
Slika 7 Struktura investicionih tro{kova u SHPP sa postoje}om branom
Slika 8
Struktura investicionih tro{kova u proto~nim SHPP
Slika 9
Struktura investicionih tro{kova u akumulacionim SHPP
`elji da se minimiziraju rizici i {to
realnije pri|e sagledavanju investicionih
tro{kova, predvi|ena su i odre|ena
rezervisanja za neplanirane tro{kove,
koja se kre}u u rasponu od 5 – 10%
ukupnih investicionih tro{kova.
Za kalkulaciju ovih tro{kova kori{~eni
su me|unarodni standardi koji
predstavljaju sastavni deo programskog
paketa RETScreen, i koji su bazirani na
prethodnom internacionalnom iskustvu
prilikom izgradnje malih hidroelektrana.
Pri tome, uva`avane su sve lokalne
specifi~nosti , zakonski propisi,
standardi, kao i ~injenica da }e doma}a
preduze}a i radna snaga biti maksimalno
anga`ovana u svim segmentima gde je to
mogu}e, te je shodno tome i kalkulacija,
pogotovo tro{kova radne snage,
prilago|ena doma}im aktuelnim
uslovima. Obzirom da gra|evinski
radovi obuhvataju {irok spektar
aktivnosti koje se razlikuju od slu~aja do
slu~aja, to je obim ovih poslova kao i
visina pripadaju}ih tro{kova procenjena
na bazi profesionalnog znanja i
prethodnog skustva, kao i na osnovu
aktuelnih cena za izvo|enje ovakve vrste
[218]
poslova. U zavisnosti od izbora broja i
tipa turbina, kalkulisana je i vrednost
opreme, koriste}i pri tome ve} pomenute
softweske pakete koji su ujedno i nudili
najaktuelnije jedini~ne cene opreme
(podaci dobijeni iz ovih sotwerski paketa
su upore|ivani, i u slu~aju zna~ajnijih
odstupanja korigovani na osnovu
podataka i cenovnika koji su dobijeni od
ve}ih proizvo|a~a opreme) [3,4].
Primer kalkulacije investicionih tro{kova
za HE Tabakovac mo`e se videti u tabeli 1.
Treba napomenuti da za svaki od 29
posmatranih slu~ajeva, je izvr{ena
optimizacija vodotokova, izbora tipa i
broja turbina i da je shodno tome,
polaze}i od osnovnog kriterijuma
optimizacije maksimalni NPV [ 5],
izvr{en izbor pa samim tim i korekcija
svih tro{kova vezanih za gra|evinske
radove i opremu. Takav pristup se
najbolje mo`e videti na primeru
Rejo{nice koji je dat u tabeli 2.
Kao {to je ve} navedeno, prilikom
kalkulacije investicionih tro{kova po{lo
se od pretpostavke kao da se u
realizaciju ovih poslova ulazi prvi put.
Ova pretpostavka izgleda dosta
realisti~no uzimaju}i u obzir kada je
izgra|ena zadnja hidroelektrana, a
uva`avaju}i ~injenicu da na ovim
prostorima nema skoro nikakvog
iskustva u izgradnji malih
hidroelektrana. Me|utim, ukoliko se
primeni model «krive u~enja» i ukoliko
se pretpostavi da }e aktivnosti na
izgranji malih hidroelektrana u
budu}nosti biti izuzetno intenzivna, i da
}e je obavljati izvestan broj
specijalizovanih preduze}a, to se mo`e i
o~ekivati da }e po osnovu u~enja na
gre{kama i ovi investicioni tro{kovi
vremenom zna~ajno opadati.
Potencijalna redukcija investicionih
tro{kova u skladu sa modelom «krive
u~enja» je prikazan na slici 10.
Verovatno je najrealisti~nije da se
primeni kriva u~enja izme|u 80 i 90%.
To zna~i, da na primer, kod izvo|enja
radova na ~etvrtoj maloj hidroelektrani
redukcija investicionih tro{kova mo`e da
iznosi izme|u 19% i 36% u zavisnosti
od toga koja je kriva u~enja primenjena
(90% ili 80%). Ukoliko se ovaj model
primeni, procenjeni jedini~ni tro{kovi se
zna~ajno pribli`avaju jedini~nim
tro{kovima ostvarenim u zemljama EU
na sli~nim projektima, te shodno tome
postaju veoma atraktivni za potencijalne
investitore. Efekti krive u~enja postaju
izuzetno interesantni i zna~ajni ukoliko
se radi o izgradnji kaskadnih
hidroelektrana na istom slivu, te shodno
tome i njeni efekti mogu biti ve}i od
onih koji su prikazani na grafikonu.
energija
Finansijska analiza i rezultati
Osnovni cilj ekonomsko-finansijske
evaluacije posmatranih malih HE je bio
da se na osnovu odre|enih ekonomskih
pokazatelja izvr{i njihovo rangiranje,
kao i da se sagleda koja od predlo`enih
lokacija u odre|enim uslovima mo`e da
bude interesantna za budu}e investitore.
Imaju}i ovo u vidu, definisane su
polazne pretpostavke za ekopnomskofinansijsku evaluaciju, koje su bile
jedinstvene za svih 29 lokacija, kako bi
se ostvarilo njihovo rangiranje.
Kao „alat“ za ovu evaluaciju kori{}en je
ve} pomenuti softwere RETScreen
Financial Analysis u okviru koga je
ura|ena i analiza osjetljivosti i analiza
rizika za svaku od posmatranih lokacija.
Osnovne pretpostavke za izradu
finansijskih analiza:
1. Pretpostavljeno je da sopstveni
kapital u ukupnoj vrednosti
investicija iznosi 30% dok }e se 70%
investicije finansirati iz pozajmljenih
sredstava (dugoro~nih kredita) sa
kamatnom stopom od 8% i rokom
otplate od 15 godina. Ova
pretpostavka je bazirana na
dugogodi{njem iskustvu i nekoj
ustaljenoj praksi u tr`i{nim
ekonomijama da sopstvena sredstva
u~estvuju sa 30%. Uslovi kredita su
prilago|eni situaciji koja trenutno
postoji na doma}em tr`i{tu kapitala,
pa je stoga i kamatna stopa dosta
visoka i prevazilazi uslove
finansiranja koji mogu da se ostvare
na tr`i{tima kapitala u razvijenim
zemljama.
Tabela 1 Prikaz kalkulacije investicionih tro{kova i godi{njih tro{kova proizvodnje
Initial Costs (Credits)
Feasibility Study
Site investigation
Hydrologic assessment
Environmental assessment
Preliminary design
Detailed cost estimate
GHG baseline study and MP
Report preparation
Project management
Travel and accommodation
Other - Feasibility study
Credit - Feasibility study
Sub-total:
Development
PPA negotiation
Permits and approvals
Land rights
Land survey
GHG validation and registration
Project financing
Legal and accounting
Project management
Travel and accommodation
Other - Development
Credit - Development
Sub-total:
Engineering
Design and tender documents
Contracting
Construction supervision
Other - Engineering
Credit - Engineering
Unit
Quantity
p-d
p-d
p-d
p-d
p-d
project
p-d
p-d
p-trip
Cost
Credit
180.0
40.0
60.0
90.0
30.0
0
40.0
30.0
10
0
0
Unit Cost
€
€
€
€
€
200
200
200
200
200
Amount
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
200
200
300
-
€
€
€
p-yr
p-d
p-yr
Cost
Credit
kW
%
%
Cost
Credit
Sub-total:
[219]
8,000
6,000
3,000
€
40.0
80.0
1
30.0
0
40.0
25.0
0.50
20
0
0
1.00
25.0
1.00
0
0
€
€
€
€
200
200
20,000
200
7,038
10%
5%
0
0
-
€
p-d
p-d
site
p-d
project
p-d
p-d
p-yr
p-trip
Cost
Credit
-
€
€
€
€
€
97,000
8,000
16,000
20,000
6,000
€
€
€
€
€
€
€
€
€
200
200
40,000
300
50,000
200
50,000
€
€
€
€
-
€
€
€
€
€
613
4,314,342
4,314,342
-
8,000
5,000
20,000
6,000
€
€
-
€
89,000
€
€
€
Sub-total:
Energy Equipment
Turbines/generators, controls
Equipment installation
Transportation
Other - Energy equipment
Credit - Energy equipment
36,000
8,000
12,000
18,000
6,000
50,000
5,000
50,000
€
€
-
€
105,000
€
€
€
4,314,342
431,434
215,717
€
€
€
4,961,494
energija
Balance of Plant
Access road
Clearing
Earth excavation
Rock excavation
Concrete dam
Timber crib dam
Earth filled dam
Dewatering
Spillway
Canal
Intake
Tunnel
Pipeline/penstock
Powerhouse civil
Fish-way
Transmission line
Substation
Transportation
Other - Balance of plant
Credit - Balance of plant
km
ha
m³
m³
m³
m³
m³
%
m³
m³
m³
m³
kg
m³
m lift
km
project
%
Cost
Credit
2.0
12.0
43,350.0
9,350.0
10,200
0
0
5%
0
28,900
300
€
€
€
€
€
150,000
1,100
5
12
62
€
€
€
€
632,400
23
145
266,900
425
14.0
2.9
1.0
5%
0
0
€
€
€
€
€
€
€
€
4
534
7,000
40,000
174,000
3,718,544
-
Sub-total:
Miscellaneous
Special equipment
Contractor's overhead
Training
Contingencies
Interest during construction
Other - Miscellaneous
project
%
p-d
%
5.0%
Cost
0
5%
20.0
5%
12 month(s)
0
€
€
3,904,471
€
€
€
9,352,188
9,819,798
-
Sub-total:
Initial Costs - Total
Annual Costs (Credits)
O&M
Land lease
Property taxes
Water rental
Insurance premium
Transmission line maintenance
Spare parts
O&M labour
GHG monitoring and verification
Travel and accommodation
General and administrative
Unit
Quantity
project
%
kW
%
%
%
p-yr
project
p-trip
%
1
0.3%
7,038
0.40%
5.0%
0.50%
3.00
0
6
5%
Other - O&M
Cost
0
€
-
Contingencies
%
10%
€
200,838
Annual Costs - Total
2. Godi{nja inflacija je projektovana za
~itav vek projekta sa 2%. Ovakva
inflacija odgovara dugoro~nim
projekcijama inflacije u EU, obzirom
da su sve kalkulacije ra|ene u
Evrima.
3. Godi{nja stopa rasta cene elektri~ne
energije je predvi|ena sa 4% (2% u
realnim okvirima), uva`avaju}i
dugoro~na sagledavanja kretanja cene
na tr`i{tima elektri~ne energije kao i
sve ve}i uticaj ekolo{kih tro{kova na
cene elektri~ne energije.
4. Diskontna stopa je predvi|ena sa 6%.
Ovakva diskontna stopa mo`e se
smatrati kao mala, pogotovu za na{u
[220]
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
€
300,000
13,200
216,750
112,200
632,400
31,620
670,480
43,500
1,083,614
226,780
98,000
116,000
174,000
185,927
€
€
€
3,904,471
€
€
€
€
€
195,224
467,609
245,495
€
-
€
908,328
€
10,065,293
Unit Cost
€
1,000
€ 10,065,293
€
5
€ 10,065,293
€
290,000
€ 10,065,293
€
6,000
-
Amount
€
€
€
€
€
€
€
1,000
30,196
35,190
40,261
14,500
50,326
18,000
€
€
€
300
191,274
€
€
1,800
9,564
€
-
€
20,084
€
220,921
zemlju, po{to u sebi ne sadr`i sve
mogu}e rizike koji se obi~no
pridodaju risk free osnovici. Sa druge
strane, obzirom na duga~ki vek
trajanja projekta (koji je u ovom
slu~aju na zahtev investitora smanjen
sa 50 na 30 godina), nerealno je
pretpostaviti da }e u celom ovom
energija
Tabela 2
Efekti razli~itig broja i tipa turbine na finansijski rezultat
Qdes
IRR
Payback
Francis 1
NPV
+ cash flow
(B-C) ratio
1x Qav
1,5 x Qav
2 x Qav
46,61%
43,92%
37,90%
5,05
5,27
5,83
16.660.171
18.930.070
19.277.960
2,34
2,49
2,95
11,03
10,48
9,19
Qdes
IRR
Payback
Francis 2
NPV
+ cash flow
(B-C) ratio
1x Qav
1,5 x Qav
2 x Qav
41,79%
38,17%
33,63%
5,45
5,81
6,33
17.140.858
19.834.824
20.822.166
2,64
2,92
3,38
10,01
9,24
8,25
+ cash flow
(B-C) ratio
3,38
3,88
4,25
8,24
7,42
6,93
+ cash flow
(B-C) ratio
4,02
4,68
5,64
7,22
6,44
5,61
Qdes
IRR
Payback
Pelton 1
NPV
1x Qav
1,5 x Qav
2 x Qav
33,63%
29,96%
27,82%
6,33
6,84
7,19
15.407.404
17.649.999
18.908.010
Qdes
IRR
Payback
1x Qav
1,5 x Qav
2 x Qav
29,11%
25,76%
22,37%
6,97
7,57
8,32
Pelton 2
NPV
14.546.694
16.724.007
17.360.752
Slika 10 Efekti krive u~enja
periodu rizici investiranja, koji su
sada prisutni, biti prisutni i u
budu}nosti. Zato smo se opredelili za
diskontnu stopu koja se naj~e{}e
primenjuje u sli~nim projektima u
razvijenim zemljama. Obzirom da je
cilj evaluacije bio rangiranje
potencijalno isplativih malih HE, u
tom smislu izbor diskontne stope nije
imao presudan zna~aj. On bi mogao da
do|e do izra`aja u narednoj fazi, kada
se pre|e na izradu Feasibility i razvojne
studije za pojedina~an projekat.
5. Prihod od prodaje elektri~ne energije,
odnosno cena elektri~ne energije je
sagledavana u vi{e varijanti. Osnovna
[221]
varijanta je polazila od tzv. „avoided
costs“, zna~i izbegnutih tro{kova, koji
su kalkulisani na bazi marginalne
elektrane u sistemu sa svim
pripadaju}im tro{kovima prenosa i
distribucije elektri~e energije. U ovom
slu~aju „avoided cost“ je procenjena
da iznosi 7,5 c/KWh. Tako|e,
ra|ene su i varijante sa tr`i{nom
cenom koja je predvi|ena da za
proto~ne HE iznosi 3 evra/c/KWh
(base load) odnosno 4,5 evra/c/KWh
za akumulacione HE (peek load).
Simuliran je i uticaj uvo|enja
regulatornih stimulansa u obliku
Carbon pricinga (15 evra / t CO2) i
Green certificata (10,5 evrac/KWh)
6. Predvi|eno je i da u prvih pet godina
(shodno va`e}im zakonskim
propisima) se ne pla}a porez na dobit,
da u narednih 5 godina on iznosi 10%
a da do kraja posmatranog veka on
bude uskla|en sa porezima koji va`e u
zemljama EU u iznosu od 20%
(pretpostavka je da }emo u ovom
periodu izvr{iti harmonizaciju propisa
sa onim koji va`e u zemljama EU)
Nakon sprovedenih finansijskih
kalkulacija, ura|ena je i analiza osetljivosti
i rizika za svaki od 29 posmatranih
objekata. Rang posmatrane osetljivosti
interne stope prinosa u odnosu na
varijacije proizvodnje, inicijalnih tro{kova,
godi{njih tro{kova proizvodnje, kamatne
stope i u~e{}a pozajmljemih sredstava u
ukupnim investicijama, ura|en je u
rasponu +/- 20%.
Rezultati analize osetljivosti razlikuju se
od objekta do objekta, ali pokazuju
veoma dobru marginu u slu~ajevima gde
su inicijalni to{kovi po jedinici snage
mali ili umereni, {to ukazuje da ovi
objekti mogu da podnesu daleko ve}u
stopu rizika nego {to je to u analizi
pretpostavljeno.
Rang lista svih 29 evaluiranih objekata
je ura|ena u vi{e varijanti u zavisnosti
od toga koja cena elektri~ne energije je
uzeta za kalkulaciju prihoda, odnosno da
li su i koji podsticajni instrumenti
primenjeni (videti prethodne
pretpostavke za ekonomsko-finansijsku
analizu). Rang lista je data u prilogu u
tabelama 3, 4, 5, i 6.
Iz tabele 3 se mo`e videti da, ukoliko se
po|e od tzv. izbegnutih tro{kova, samo
16 od posmatranih 29 objekata je
zadovoljilo osnovni kriterijum pozitivne
neto sada{nje vrednosti. Pri tome, 6
lokacija ima povra}aj ulo`enih sredstava
manji od 10 godina a 4 se nalazi na
samoj granici. Tako|e, za 10 objekata,
interna stopa povra}aja (IRR) je ve}a od
15%, {to ukazuje da mogu da podnesu
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Rejosnica
Sokolovica
Trnavac
Celije
Tabakovac
Mala Bela Palanka
Pazar
Bovan
Tigar
Selova
Banjica
Crveni Breg
Vrgudinac
Krona
Uvac
Sopot
Mari}i
Besko
Lani{te
Mali izvor
Drenje
Do{i}i
Jeli}i
Gradina
Ravna reka
]uri}i
Lukari}i
Svetlanovac
Devi}i
[222]
Akumulaciona
Akumulaciona
Proto~na
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Akumulaciona
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Tip
elektrane
2T - 2,5Q
2T - 2,5Q
2T - 2,5Q
2T - 2Q
2T - 2,5Q
2T - 1,5Q
2T - 1,5Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 1,5Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 1,5Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
2T - 2Q
Br..Turbina
Protok vode
Francis
Kaplan
Kaplan
Francis
Kaplan
Kaplan
Kaplan
Francis
Kaplan
Francis
Kaplan
Kaplan
Kaplan
Francis
Francis
Kaplan
Pelton
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Francis
Tip
turbina
Proizv.
MWh
21.976
16.061
21.123
12.732
17.000
16.638
11.651
7.382
10.787
11.090
9.224
8.441
5.403
13.911
18.294
3.598
14.343
10.315
9.580
11.426
18.771
12.805
11.091
17.921
8.284
8.763
5.267
4.853
14.550
Capacitet
MW
8,075
6,777
8,896
2,906
7,038
4,057
2,880
1,797
3,279
2,795
2,782
2,588
1,350
2,956
4,526
0,896
3,196
2,150
1,881
3,001
4,042
2,667
1,655
3,987
1,782
1,757
1,023
0,968
2,164
Tabela 3 Rang lista analiziranih SHPP - Na bazi izbegnutih tro{kova (7,5 €c/kWh)
Ukupne
investicije
€
8.507.046
5.649.936
12.489.392
2.964.759
10.065.293
11.976.086
7.552.708
2.341.548
7.389.015
8.256.063
5.969.811
6.640.410
4.251.422
15.716.872
21.430.594
3.599.222
20.858.332
16.704.191
15.831.780
21.533.092
32.921.663
27.525.599
27.196.601
42.193.355
36.384.612
26.996.273
36.250.872
40.471.993
60.975.519
Godi{nji
tro{kovi
€
868.511
613.744
1.301.300
340.410
1.044.068
1.207.265
783.506
280.296
759.466
844.333
633.452
683.879
448.201
1.573.718
2.115.391
390.410
2.055.286
1.636.986
1.558.861
2.115.692
3.208.838
2.685.971
2.658.358
4.119.990
3.537.841
2.642.794
3.516.972
3.928.865
5.892.631
IRR
%
40,22%
44,50%
20,19%
78,84%
20,25%
15,35%
17,51%
48,66%
16,21%
14,26%
17,06%
12,88%
12,41%
6,89%
6,61%
7,36%
3,68%
2,43%
2,09%
0,58%
1,58%
-0,78%
-2,29%
-1,82%
-9,03%
#DIV/0!
#DIV/0!
#DIV/0!
-8,13%
NPV
€
24.981.023
18.435.774
17.306.168
16.659.595
13.988.574
11.161.753
8.619.081
8.418.515
7.517.890
6.839.050
6.590.737
4.605.247
2.765.564
1.382.284
1.272.078
491.722
-4.575.939
-5.497.214
-5.671.472
-10.358.655
-13.176.179
-15.975.744
-18.511.639
-27.433.617
-35.568.375
-37.135.878
-40.369.960
-46.855.690
-57.840.626
Rok
povra}aja
God.
5,77
5,37
9,58
3,46
9,55
11,74
10,67
5,04
11,30
12,46
10,92
13,49
13,95
20,82
21,23
20,71
28,72
33,23
34,84
42,87
36,94
52,39
68,39
62,54
616,78
-62,06
-230,41
-158,68
329,19
Prose~na
cena
€cent/kWh
3,95
3,82
6,16
2,67
6,14
7,26
6,72
3,80
7,04
7,61
6,87
8,10
8,30
11,31
11,56
10,85
14,33
15,87
16,27
18,52
17,09
20,98
23,97
22,99
42,71
30,16
66,77
80,96
40,50
Jedini~ni
tro{kovi
€/kW
1.054
834
1.404
1.020
1.430
2.952
2.622
1.303
2.254
2.954
2.146
2.566
3.149
5.317
4.735
4.017
6.526
7.769
8.417
7.175
8.145
10.321
16.433
10.583
20.418
15.365
35.436
41.810
28.177
energija
[223]
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
1
2
3
4
5
6
7
1
2
3
4
MWh
12,732
18,828
7,382
12,331
Proizv.
€
2,964,759
6,126,643
2,341,548
3,132,440
Ukupne
investicije
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Akumulaciona
Rejosnica
Celije
Sokolovica
Trnavac
Tabakovac
Bovan
Mala Bela Palanka
Selova
Pazar
Tigar
Uvac
Banjica
Krona
Crveni Breg
Vrgudinac
Sopot
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Proto~na
Proto~na
Rang lista analiziranih SHPP
Tip
elektrane
Celije
Rejosnica
Sokolovica
Bovan
Tabakovac
Trnavac
Selova
Godi{nji
tro{kovi
€
340,410
637,556
418,293
280,296
1,044,068
836,998
844,333
€
340,410
637,556
280,296
353,682
Godi{nji
tro{kovi
€
10,080,909
6,754,134
5,439,389
4,604,376
1,824,341
1,574,174
1,108,796
NPV
€
8,014,050
3,697,639
3,406,069
3,243,380
NPV
Tr`i{na cena (3 - 4,5 €c/kWh); Carbon price 15 evro//t CO2; Zeleni sertifikat 10,5 €c/kWh
Br..Turbina
Tip
Capacitet
Proizv.
Ukupne
Godi{nji
NPV
Protok vode
turbina
investicije
tro{kovi
MW
MWh
€
€
€
2T - 2,5Q
Francis
8,075
21,976
8,507,046
868,511 23,123,828
2T - 2Q
Francis
2,906
12,732
2,964,759
340,410 19,906,392
2T - 2,5Q
Kaplan
6,777
16,061
5,649,936
613,744 17,078,400
2T - 2,5Q
Kaplan
8,805
20,997
12,414,408
1,293,525 15,428,650
2T - 2,5Q
Kaplan
7,038
17,000
10,065,293
1,044,068 12,551,895
2T - 2Q
Francis
1,797
7,382
2,341,548
280,296 10,300,918
2T - 1,5Q
Kaplan
4.057
16,638
11,976,086
1,207,265
9,755,684
2T - 2Q
Francis
2,795
11,090
8,256,063
844,333
9,667,120
2T - 1,5Q
Kaplan
2.880
11,651
7,552,708
783,506
7,634,446
2T - 2Q
Kaplan
3.279
10,787
7,389,015
759,466
6,606,251
2T - 2Q
Francis
4.526
18,294
21,430,594
2,115,391
5,937,325
2T - 2Q
Kaplan
2,782
9,224
5,969,811
633,452
5,811,211
2T - 2Q
Francis
2,956
13,911
15,716,872
1,573,718
4,929,749
2T - 2Q
Kaplan
2,588
8,441
6,640,410
683,879
3,891,869
2T - 1,5Q
Kaplan
1.350
5,403
4,251,422
448,201
2,308,937
2T - 1,5Q
Kaplan
0.896
3,598
3,599,222
390,410
187,690
MW
2,906
4,829
1,797
4,052
Capacitet
Tabela 6
Francis
Francis
Francis
Kaplan
Tip
turbina
Tr`i{na cena (3 - 4,5 €c/kWh); Carbon price 15 €/t CO2
Br..Turbina
Tip
Capacitet
Proizv.
Ukupne
Protok vode
turbina
investicije
MW
MWh
€
2T - 2Q
Francis
2,906
12,732
2,964,759
2T - 1,5Q
Francis
4,829
18,828
6,126,643
1T - 2Q
Kaplan
5,413
13,673
3,710,407
2T - 2Q
Francis
1,797
7,382
2,341,548
1T - 2,5Q
Kaplan
7,038
17,000
10,065,293
1T - 1,5Q
Kaplan
5,266
16,094
7,931,937
2T - 2Q
Francis
2,795
11,090
8,256,063
2T - 2Q
2T - 1,5Q
2T - 2Q
1T - 1,5Q
Br..Turbina
Protok vode
Tr`i{na cena: Proto~ne - (3 €c/kWh); Akumulacione - (4,5 €c/kWh)
Tabela 5 Rang lista analiziranih SHPP
Tip
elektrane
Akumulaciona
Proto~na
Akumulaciona
Proto~na
Tip
elektrane
Rang lista analiziranih SHPP
Celije
Rejosnica
Bovan
Sokolovica
Tabela 4
%
107.60%
216.20%
119.19%
58.73%
58.77%
148.24%
42.52%
47.43%
50.45%
45.98%
14.89%
49.72%
16.46%
34.25%
33.16%
9.01%
IRR
%
61.14%
23.01%
29.87%
35.38%
9.08%
8.68%
7.65%
IRR
%
36.36%
11.97%
20.54%
16.19%
IRR
Prose~na
cena
€cent/kWh
3.95
2.67
3.82
6.16
6.14
3.80
7.26
7.61
6.72
7.04
11.56
6.87
11.31
8.10
8.30
10.85
Prose~na
cena
€cent/kWh
2.67
3.39
3.06
3.80
6.14
5.20
7.61
Prose~na
cena
€cent/kWh
2.67
3.39
3.80
2.87
Jedini~ni
tro{kovi
€/kW
1,054
1,020
834
1,410
1,430
1,303
2,952
2,954
2,622
2,254
4,735
2,146
5,317
2,566
3,149
4,017
Jedini~ni
tro{kovi
€/kW
1,020
1,269
685
1,303
1,430
1,506
2,954
Jedini~ni
tro{kovi
€/kW
1,020
1,269
1,303
773
energija
energija
visoke stope rizika, te su samim time
veoma atraktivni za budu}a ulaganja.
Ukoliko bi se pravila rang lista
uva`avaju}i tr`i{ne cene elektri~ne
energije, onda samo 4 elektrane
zadovoljavaju osnovni kriterijum, i to
prevashodno one kod kojih je ve}
izgra|ena brana. Uvo|enje podsticajnih
instrumenata u analizu ukazuje da GHG
mehanizam, odnosno nadoknada za
emisiju CO2 nije dovoljna. Tek sa
uvo|enjem Zelenih sertifikata broj
atraktivnih lokacija dosti`e onaj nivo
koji je ostvaren po osnovu izbegnutih
tro{kova.
Na osnovu dobijenih rezultata mo`e se
zaklju~iti da 13 objekata, zbog visokih
inicijalnih tro{kova, nisu ni u uslovima
prodajne cene elektri~ne energije od 7,5
c/KWh ni u uslovima uvo|enja
podsticajnih instrumenata, atraktivni za
budu}e investicije. Ovakav zaklju~ak je
validan samo ukoliko se ovi objekti
posmatraju jedino kao energetski
kapaciteti. Ukoliko bi se ugao
posmatranja pro{irio i na vodoprivredni i
irigacioni aspekt, odnosno ukoliko bi se
investicije podelile na ova tri segmenta
shodno njihovom u~e{}u i zna~aju, onda
bi i zaklju~ci mogli biti druk~iji. Tako|e,
ukoliko bi se u sagledavanje finansijskih
rezultata uklju~ili i ukupani dru{tveni
efekti (kako pozitivni tako i negativni)
koje bi izgradnja ovih objekata mogla da
proizvede, to bi i rezultati ove analize
mogli bitno da se razlikuju od
navedenih. Ali kako je predmet ove
studije bio da sagleda potencijalne
lokacije koje bi sa stanovi{ta finansijske
analize bile interesantne za privatna
ulaganja, to i ukupni dtu{tveni efekti
(ekonomska stopa povra}aja), nisu uzeti
u razmatranje i ostavljeni su za neke
budu}e studije i analize.
Zaklju~ci
Analize koje su ura|ene za 29
potencijalnih lokacija su pokazale da
tehni~ki i ekonomski parametri malih
hidroelektrana veoma zavise od same
lokacije. Jedini relativno fiksiran dio
tro{kova su investicioni tro{kovi koji se
odnose na investicije u ma{insku i
elektro opremu. Finasijski parametri
malih hidroelektrana zavise od snage,
proizvedene energije, visine
investicionih tro{kova, cijene elektri~ne
energije i postojanja podsticajnih
mehanizama, kakvi su npr. Carbon
Credits i Green Certificates. Sprovedene
nalize su bile bazirane na (a)
metodologije izbjegnutih tro{kova , (b)
ceni elektri~ne energije za bazno
optere}enje (3 c/kWh za proti~ne i 4,5
c/kWh za akumulacione male
hidroelektrane), (c) ceni elektri~ne
energije za bazno optere}enje
uklju~uju}i GHG podsticajni mehanizam
(15 /t CO2 u toku perioda od 10
godina) i (d) ceni elektri~ne energije
uklju~uju}i GHG (15 /t CO2 u toku
perioda od 10 godina) i GC (10,5
c/kWh u periodu od osam godina)
podsticajne mehanizme. Analize su
uklju~ile procjene NPV, IRR, vreme
povra}aja investicje i analize osjetljivosti
i analize rizika.
Broj lokacija koje su atraktivne za
investiranje je najmanji kada se analize
sprovedu samo na osnovu tr`i{ne cene
elektri~ne energije za bazno i vr{no
optere}enje (samo ~etiri lokacije od ~ega
samo jedna „geen field“). Ovakav
rezultat je o~ekivan i on korelira sa
nalazima ve}ine razvijenih zemalja da
tr`i{na cena elektri~ne energije nije
dovoljno podsticajna za razvoj
obnovljivih izvora. Ukoliko bi se
kalkulacija pravila na osnovu va`e}e
cene elektri~ne energije u Srbiji, onda
nijedna od posmatranih elektrana ne bi
pro{la osnovni evaluacioni kriterijum.
Kada se u analizu uklju~i GHG
podsticajni mehanizam, broj atraktivnih
lokacija se pove}ava na sedam, od ~ega
su tri „green field“ investicije. Kona~no,
kada se doda i GC podsticaj, broj
atraktivnih lokacija se pove}ava na 16,
od ~ega su 12 „green field“ investicije.
Pribli`no isti rezultat je dobijen kada se
primjeni metod izbjegnutih tro{kova.
Od 12 potencijalnih „green field“
investicija 10 su proto~ni objekti, a dva
akumulacioni objekti. Male
hidroelektrane sa relativno velikim
branama i akumulacijama, zbog velikih
inicijalnih tro{kova, se veoma sporo
otpla}uju. Me|tim, ako se takvi objekti
grade kao vi{efunkcionalni, npr. za
vodosnabdevanje, spre~avanje poplava i
navodnjavanje i proizvodnju elektri~ne
energije, uz uklju~ivanje {irih dru{tvenih
koristi u analizu, verovatno je da bi i
ukupna slika bila druga~ija. Primena
podsticajnih mehanizama veoma mnogu
uti~e na finansijske performanse malih
hidroelektrana, ali istovremeno i „gura“
instalisane snage malih hidroelektrana
od manjih ka ve}im i zahteva tzv.
probabilisti~ki pristup projektovanju.
Neophodno je tako|e ista}i da su sve
analize ra|ene za period od 30 godina.
To je period koji propisuje zakon o
koncesijama. Me|utim, eksploatacioni
vek malih hidroelektrana je mnogo du`i,
pa se u nastavku eksploatacije mogu
o~ekivati zna~ajni pozitivni finasijski
[224]
rezultati, ~ak i ako se neka sredstva
investiraju u zamenu opreme.
U analizi je svaka od lokacija
posmatrana kao slu~aj za sebi. Napor u
budu}nosti svakako treba biti usmeren
na na alalizu izgradnje i rada malih
hidroelektrana u tzv. kaskadnom sitemu.
Tada se mo`e primeniti i efekat krive
u~enja koji bi zna~ajno mogao da
redukuje investicione tro{kove.
Efekti uticaja izgradnje i ekspoloatacije
malih hidroelektrana na okolinu su
predmet drugog rada. Me|i da male
hidroelektrane nikako ne treba
projektovati kao geometrijski umanjenje
velike hidroelektrane.
Glavne prepreke izgradnji malih
hidroelektrana u Srbiji su niska cena
elektri~ne energije, nedostatak
podsticajnih mera, nerazvijena i dosta
komplikovana regulatorna procedura i
nepostojanje energetskih i prostornih
planaova na nivou lokalnih samouprava.
Literatura
[1] Katastar malih hidroelektrana na
teritoriji Srbije van SAP, Beograd, 1987.
[2] Blue Energy for Green Europe,
Strategic Study for the Development of
Small Hydropower in EU, ESHA, 2000.
[3] Estimation of Economic Parameters
of US hydropower Resources, IMEEL
and Bechtel, 2003
[4] Informacije o cijeni glavne
mehani~ke i elektro opreme dobijene od
proizvo|a~a opreme i
projektantskih i in`enjering preduze}a
[5] Kate Moran, Investment appraisal for
Non-financial managers, Pitman
Publishing, London, 1997
energija
Branislav Ignjatovi}
HE "\erdap", Beograd
Slobodan \urovi}, Svetozar Bulatovi}, Pavle Aprcovi}
JP "Elektroprivreda Crne Gore, Nik{i}
Radomir Albijani}
Lola Institut, Beograd
Slobodan Bogdanovi}
ETI "Nikola Tesla", Beograd
UDC: 621.311.22.001.76 “PIVA”(497.1)=861
Pristup revitalizaciji i
pove}anju snage
hidroagregata HE “Piva”
1. Uvod
Rezime
U hidroelektrani "PIVA" ugra|ena su tri
vertikalna hidroagregata sa Fransisovim
turbinama i ove{anim generatorima,
slede}ih tehni~kih karakteristika [1]:
„ nominalna snaga
117,6
turbine, PTn (MW)
„ brzina obrtanja, n (min-1)
250
„ pre~nik
3433
obrtnog kola, D1 (mm)
„ maksimalni
182,39
neto pad, Hmax (m)
„ ra~unski neto pad
162,00
po snazi, HrP (m)
„ ra~unski neto pad po
147,50
protoku, HrQ (m)
„ minimalni neto pad, Hmin (m) 100,42
„ instalisani protok, Qi (m3/s)
80
„ minimalni protok, Qmin (m3/s)
35
„ nominalna prividna snaga
120
generatora, PS (MVA)
„ faktor snage, cos j
0,95
„ aktivna snaga
114
generatora, PG (MW)
„ unutra{nji pre~nik statora
6000
generatora, Di (mm)
„ visina paketa statora, la (mm)
1850
„ zamajni moment obrtnih masa
600
generatora, MD2 (tm2)
Hidrauli~ne turbine proizvela je fabrika
"Litostroj", Ljubljana, a hidrogeneratore
tvornica "Rade Kon~ar", Zagreb.
Sva tri agregata pu{tena su u
eksploataciju 1976 godine. U protekloj
eksploataciji agregati su radili na mre`i
prose~no po 80.000 ~asova uz 7.300
pokretanja.
Hidroagregati HE "Piva" nalaze se ve} trideset godina u eksploataciji i u bli`em
periodu bi}e aktuelna njihova revitalizacija.
U radu se razmatra pristup problematici revitalizacije, analiza mogu}eg pove}anja
snage hidroagregata pre njihove revitalizacije kao i pri revitalizaciji sa zamenom
obrtnog kola, program kompleksnih ispitivanja pre revitalizacije i predlog
modernizacije hidrauli~nih turbina i generatora.
Klju~ne re~i: hidroagregat, Fransisova turbina, hidrogenerator, revitalizacija i
pove}anje snage, kompleksna ispitivanja.
2. Pristup problematici
revitalizacije hidroagregata
Hidroagregati HE "Piva" nalaze se u
pogonu 30 godina, i prakti~no se
pribli`avaju kraju nominalnog tehni~kog
An Approach to Refurbishment and Power Increase of Hydro Units
of HPP Piva
Hydro generating units of HPP PIVA have already been in exploitation for thirty
years and their refurbishment shall become a current issue in the near future.
The study provides an approach to the refurbishment issues, an analysis of the
possibilities to increase the capacity of hydro generating units before their
refurbishment as well as in the course of refurbishment including the replacement of
the runner, a program of complex tests before refurbishment and a proposal how to
modernize the hydraulic turbines and generators.
Key words: hydro generating units, Francis turbine, hydro generator, refurbishment
and capacity increase, complex tests.
resursa, koji prema svetskom iskustvu
iznosi 30-35 godina.
Zbog toga treba da se po~ne sa
pripremama za revitalizaciju i
modernizaciju hidroagregata. Ove
pripreme obuhvataju ispitivanja
hidrauli~nih turbina sa ciljem:
odre|ivanja gubitaka pada u dovodnim
i odvodnim organima agregata i
elektrane,
„ odre|ivanja realnih energetskih
parametara (snaga, protok i stepen
korisnosti),
„ provere vibracionih i pulsacionih
parametara turbine, koji predstavljaju
objektivan kriterijum za pouzdanost
rada i op{te stanje,
„ provere parametara regulacijskog
sistema u prelaznim re`imima,
„
[225]
provere efikasnosti upu{tanja vazduha
ispod obrtnog kola pri malim snagama
u cilju smanjenja pulsacija i vibracija,
„ odre|ivanja momentne karakteristike
usmernog aparata radi provere rezerve
kapaciteta regulacijskog sistema
turbine,
„ odre|ivanja sopstvenih frekvencija
lopatica statora turbine i sprovodnog
aparata u vazduhu i vodi radi ocene
mogu}nosti rezozantnih pojava,
„ provere mogu}nosti pove}anja
nominalne snage kroz uve}anje
instalisanog protoka,
„ prikupljanja podataka o dinami~kim
naponima, potrebnim za prora~un
utro{enog resursa, i
„ utvr|ivanja stanja metala i zaverenih
spojeva vitalnih, dinami~ki
optere}enih delova.
„
energija
Na osnovu rezultata ispitivanja turbine i
ra~unskih provera odre|uju se utro{eni i
preostali tehni~ki resurs, kao i mogu}e
pove}anje instalisane snage i protoka.
Ispitivanja na generatorima bi
obuhvatila:
merenje pojedina~nih gubitaka radi
definisanja realnih vrednosti stepena
korisnosti,
„ toplotna ispitivanja statora i rotora u
cilju provere raspodele temperaturnog
polja i procena mogu}nosti pove}anja
snage,
„ vibraciona ispitivanja ku}i{ta i paketa
statora, glava namotaja i ku}i{ta
vode}ih i nose}eg le`aja,
„ ispitivanje zagrevanja generatora pri
ogledu pove}anja snage,
„ elektri~na ispitivanja generatora, i
„ kontrola stanja metala i zaverenih
spojeva konstrukcije generatora.
„
Isto tako, na osnovu ispitivanja
generatora procenjuje se preostali
tehni~ki resurs namotaja generatora,
op{te stanje i mogu}nost pove}anja
snage.
Preostali tehni~ki resurs turbina i
generatora odre|uju optimalni rok
odpo~injanja revitalizacije i
modernizacije agregata.
Ukoliko se izvr{i revitalizacija turbina
pre isteka veka trajanja, dolazi do
zamene veoma skupih delova koji svoju
vrednost jo{ nisu izgubili, anga`ovanja
velikih sredstava i gubitaka proizvodnje
elektri~ne energije u periodu koji se
mogao odlo`iti. Sa druge strane,
zaka{njenje u po~etku revitalizacije
dovodi do eksploatacije sa pove}anim
prekidima u radu zbog ~estih remonata,
koje zahteva odr`avanje vitalnih delova,
a {to je pra}eno gubitkom proizvodnje i
pove}anim tro{kovima odr`avanja. Tako
se posle isteka tehni~kog resursa na
lopaticama obrtnog kola intenzivno
javljaju prsline, a odlaganje sanacija
mo`e dovesti do havarija.
Pri revitalizaciji treba svakako razmotriti
i pove}anje snage agregata. Kod
hidrauli~nih turbina snaga se pove}ava
uve}anjem protoka uz primenu novog
obrtnog kola ve}eg stepena korisnosti,
ve}e propusne sposobnosti i boljih
kavitacijskih karakteristika.
Kod generatora ve}a snaga se mo`e
posti}i ulaganjem {tapova statora ve}eg
popre~nog preseka bakra na ra~un
smanjenja debljine izolacije i
pove}anjem efektivnosti rashladnog
sistema.
Isto tako, prora~unom tehni~kog resursa
odre|uju se, osim obrtnog kola, i drugi
dinami~ki optere}eni delovi turbine, koje
treba zameniti pri revitalizaciji, kako bi
revitalizovane turbine odradile jo{ jedan
eksploatacioni ciklus, ne kra}i od 30
godina.
U nekim slu~ajevima mo`e se pristupiti
revitalizaciji i pove}anju snage
hidroagregata pre isteka tehni~kog
resursa, ukoliko postoji energetskoekonomsko opravdanje za to, ili je
definisan termin po~etka revitalizacije pa
se u kra}em eksploatacionom terminu
mo`e dozvoliti ve}i utro{ak tehni~kog
resursa bez naru{avanja pogonske
pouzdanosti.
3. Pove}anje snage postoje}ih
turbina u HE “Piva”
Kao podloga za razmatranje pove}anja
snage postoje}ih turbina mogu da
poslu`e modelska ispitivanja izvr{ena u
Turboinstitutu 1969-1970. godine [1].
Modelska ispitivanja izvedena su na
modelu pre~nika radnog kola D1M = 410
mm, D2M = 350 mm, neto padu HM∧ =
15,2 m ÷ 17,9 m, pri temperaturi vode tv
= 21,6 ÷ 27,8 °C. Ispitivanjima u 1969
godini dobijena je za optimum vrednost:
η∧M= 90,2%, j∧= 0,245, y∧= 2,12,
odnosno n11∧= 67,6 min-1, Q11∧= 0,43 m3/s.
Prera~unavanje stepena korisnosti
modela na prototip izvr{eno je
primenom formule Mudi koja uzima u
obzir samo odnos dimenzija modela i
prototipa, {to daje maksimalnu vrednost
stepena korisnosti od h∧P = 94,7%.
Prema novom propisu IEC 995 iz 1991.
godine, pri prera~unavanju stepena
korisnosti sa modela na prototip uzimaju
se u obzir Rejnoldsovi brojevi modela i
protitipa vezani za u~estanost obrtanja i
viskoznost vode.
Tako je u optimumu modela: D1M =
0,41m, D2M = 0,35 m, HM∧ = 15,2 m, tv =
24°C, n11∧ = 67,6 min-1, nm = 643 min-1 i
ReuM∧ = 4,52.106.
Za prototip je: tv = 10°C, νP = 1,308 .10-6,
D2P = 2,937 m, nP = 250 min-1 i
ReuP = 86,35.106.
Udeo gubitaka za Fransisove turbine koji
se prera~unavaju sa Rejnoldsovim
brojem iznosi Vref = 0.7, referentni
Rejnoldsov broj je Reuref = 7.106, a
koeficijent udela gubitaka koji se
prera~unavaju iz formule za efekat
razmere odre|uje se po relaciji:
(1)
Unutra{nji stepen korisnosti u optimumu
prototipa primenom propisa IEC 995
ima vrednost:
[226]
(2)
a {to je manje za 1,87% od stepena
korisnosti dobijenog primenom formule
Mudi.
Osim toga, na modelu je relativna visina
sprovodnog aparata iznosila
(bo/D1)M = 0,170, a kod prototipa je
(bo/D1)M = 0,167, odnosno manja, {to
mo`e da ima za posledicu manju
proto~nu sposobnost i ni`i stepen
korisnosti. Sa druge strane spirala
modela je sa manjim proto~nim
presecima, pa se kod prototipa mo`e
o~ekivati pove}anje stepena korisnosti u
odnosu na model.
Zbog toga se name}e obavezno merenje
protoka apsolutnom metodom pri
energetskim ispitivanjima, npr.
hidrometrijskim krilima ili ultrazvu~nim
merenjem, kako bi se {to ta~nije odredio
realni stepen korisnosti.
Kod Fransisovih turbina snaga se mo`e
pove}ati propu{tanjem ve}eg protoka
otvaranjem sprovodnog aparata, sve dok
ne do|e do njenog opadanja usled
smanjenja stepena korisnosti.
Prema {koljkastom dijagramu kod
postoje}ih turbina HE "Piva", na neto
padu 165 m (ψ = 2,20) protok se mo`e
pove}ati do 91 m3/s (ϕ = 0,35,
ηM = 84%), a snaga do 127,5 MW.
Ispitivanjima na turbini treba proveriti
kako pove}ani protok uti~e na:
vibraciono i pulsaciono stanje turbine,
hidrauli~ki moment na lopatice
sprovodnog aparata, dinami~ke napone
na vratilu turbine i kavitacijske pojave, a
kroz eksploataciju utvrditi obim
pove}anih kavitacijskih o{te}enja.
Isto tako treba ispitati uticaj pove}anja
protoka na prelazne re`ime pri
zbacivanju snage i opasnost od pojave
povratnog hidrauli~kog udara.
4. Pove}anje snage turbina u HE
“Piva” primenom novog obrtnog
kola
Za analizu mogu}nosti pove}anja snage
turbina HE "Piva" primenom novog
obrtnog kola mo`e da poslu`i {koljkasti
dijagram modela Fransisove turbine RO
230/833-63, slika 1, [2], koja je
primenjena na HE Sajano-[u{enjskaja na
reci Jenisej u Sibiru. Turbine su
nominalne snage 650 MW na neto padu
194 m, sa mogu}no{}u trajnog
preoptere}enja do 735 MW na neto
padovima iznad 212 m.
energija
Tabela 1
Geometrijski i strujni parametri
Nomenklatura
Model
PARAMETAR
LMZ-a
RO 230/833
pre~nik obrtnog kola D1 (mm)
630
relativni izlazni pre~nik obrtnog kola, D2/D1
Prototip
3420
0,86
0,924
0,861
1,2 - 0,05
1,159
1,20
0,16
0,171
0,17
broj lopatica sprovodnog aparata, z
20
20
20
broj lopatica obrtnog kola, z1
16
16
16 (13*)
relativni ulazni pre~nik spirale, Du/D1
0,96
0,936
relativna {irina spirale u osnovi, B/D1
3,072
3,108
342
360
relativni podeoni krug sprovodnog aparata, D0/D1
relativna visina sprovodnog aparata, b0/D1
ugao obuhvata spirale, ϕ (°)
izlazni ugao spirale, δSP (°)
31
25
relativna visina sifona, h0/D1
2,554
3,045
relativna du`ina sifona, L0/D1
4,278
9,28
relativna {irina sifona u osnovi, B1/D1
optimalna jedini~na u~estanost obrtanja, n11Ë
(min-1)
optimalni jedini~ni protok, Q11Ë (m3/s)
2,71
1,89
62-68
69
0,45-0,55
0,5
stepen korisnosti modela u optimumu, ηË M (%)
koeficijent brzohodnosti, nS (min-1)
maks. jedini~ni protok sa rezervom 5% snage,
Q11max (m3/s)
kriti~ni kavitacijski koeficijent
92,6
150-190
171
0,50-0,65
0,59
0,05-0,09
0,061
* z1 = 13 kod postoje}ih turbina
Slika 1 [koljkasti dijagram modela Fransisove turbine PO 230/833-VM-63
dobijen merenjem na padu HM = 4 m pri temperaturi vode tv = 7°C
Za optimum modela je: n11∧ = 69 min-1,
HM = 4 m, tv = 7?C, νM = 1,429.10-6,
ηM∧=92,6%, D2M = 582 mm, D1M = 630
mm, nM = 219,9 min-1, ReuM∧ = 2,72·106.
Primenom relacija (1) i (2) dobija se
vrednost stepena korisnosti prototipa u
optimumu:
U tabeli 2 prikazani su o~ekivani
parametri revitalizovanih turbina HE
"Piva" u karakteristi~nim re`imima rada,
pri postoje}oj u~estanosti obrtanja
prototipa.
Prema podacima HE "Piva" za QE = 80
m3/s, odnosno kada radi samo jedan
agregat visina sisanja postrojenja iznosi
HSP = KOK – DV = 486,5 - 489,26 = 2,76 m, pa su zadovoljeni kavitacijski
uslovi rada.
Na osnovu napred izlo`enog, primenom
savremenog obrtnog kola RO 230 iz
nomenklature LMZ-a, namenjenog za
neto padove do 230 m, mogu se dobiti
slede}i parametri revitalizovanih turbina
HE "Piva":
„ nominalna snaga
turbine, PTn (MW)
130
„ brzina obrtanja, n (min-1)
250
„ pre~nik obrtnog kola, D1 (mm) 3420
„ ra~unski neto pad
po snazi, HrP (m)
164,50
„ instalisani protok, Qi (m3/s)
90
„ dopu{tena visina sisanja:
- pri maksimalnom
- 1,45
padu, HSD (m)
- pri ra~unskom neto
- 2,30
padu, HSD (m)
5. Procena mogu}eg pove}anja
snage generatora
Za procenu mogu}eg pove}anja snage
generatora u istom gabaritu mo`e da
poslu`i koeficijent iskori{}enja aktivnih
materijala, definisan relacijom:
(3)
U tabeli 1 navedeni su geometrijski i
strujni parametri Fransisovih turbina za
padove do 230 m po nomenklaturi firme
LMZ, St. Peterburg, modela Fransisove
turbine RO 230/833-VM-63 i hidrauli~nih
turbina HE "Piva" (prototipa), za
izmnenjene geometrijske parametre koji
se mogu realizovati pri revitalizaciji i to
D1=3420 mm (umesto 3433 mm) i b0 =
580 mm (umesto 572 mm).
Iz tabele se vidi da je geometrija modela
turbine PO 230/833-63 pribli`no ista sa
geometrijom prototipa, uz ne{to ve}u
relativnu visinu sifona kod prototipa, {to
daje pove}anje stepena korisnosti protitipa,
i sa manjim proto~nim presecima spirale, a
{to ima za posledicu smanjenje stepena
korisnosti kod prototipa.
Tako za ocenu pobolj{anja parametara
pri revitalizaciji turbina mo`e da poslu`i
{koljkasti dijagram sa slike 1.
[227]
gde su: PS - nominalna prividna snaga
generatora, la - visina paketa statora, Di pre~nik otvora statora, i n - brzina
obrtanja.
Za postoje}e parametre ovaj koeficijent
ima vrednost 7,2.
Kod savremenih generatora sa
vazdu{nim hla|enjem ovaj koeficijent
ima vrednost oko CE = 8, pa se mo`e
energija
Tabela 2
Re`im
rada
Karakteristi~ni re`imi rada hidroturbina
H
(m)
n11
(minQ11 (m3/s) ηM (%)
)
1
ηP
(%)
QP (m3/s) PT (MW)
σkrM
HSD (m)
HSP (m)
Hmax, Pmax
184,0
63,0
0,597
88,0
89,9
94,6
153,3
0,06
-3,32
-2,76
Hmax, Pn
184,0
63,0
0,486
91,5
93,4
77,6
130
0,05
-1,43
-2,76
HrP
164,5
66,7
0,591
89,0
90,9
88,6
130
0,061
-2,29
-2,76
Hmin
100,4
85,3
0,560
84,0
86,0
65,6
55,6
0,078
-0,06
-7,73
dobiti nova snaga od: PS= 8 x 1,85 x
250,62 = 133,200 kVA, a {to predstavlja
pove}anje od 11%.
Ako se za nominalnu snagu turbine
usvoji vrednost od 130,000 kW, to bi
potrebna nominalna prividna snaga
generatora iznosila:
PS = PT x ηG/cos = 130,000 x 0,985/0,95
= 134,789 kW,
tako da se bez problema mo`e pove}ati
snaga generatora na potrebnu vrednost.
(uslov su prethodno obavljena
ispitivanja za odre|ivanje stepena
korisnosti generatora),
„ merenje aksijalne hidrauli~ne sile
tenzometrijskim dava~ima na gornjem
krstu generatora, i
„ merenje protoka vazduha koji se
usisava kroz vratilo pri manjim
snagama.
Odre|ivanje vibracionog i pulsacionog
stanja turbine izvr{ilo bi se na sva tri
agregata a sadr`avalo bi:
merenje pulsacionog pritiska u spirali,
ispred i iza sprovodnog aparata, na
turbinskom poklopcu, i ispod obrtnog
kola,
„ merenje vibracija ku}i{ta vode}ih
le`aja agregata u dva radijalna i
nose}eg le`aja i turbinskog poklopca u
aksijalnom pravcu,
„ merenje vibracija krivaja lopatica
sprovodnog aparata u radijalnom i
tangencijalnom pravcu,
„ merenje izba~aja vratila u vode}im
le`ajima agregata u dva upravna
pravca,
„ merenje zvu~nog pritiska u vodi ispod
obrtnog kola, i
„ merenje vibracija betona u turbinskoj
jami u tri upravna pravca.
Merenje dinami~kih napona na vitalnim
delovima turbine bi se izvr{ilo na
jednom od agregata, a obuhvatilo bi:
„
6. Program komplesnih
ispitivanja hidroagregata HE
“Piva”
Pojedine grupe ispitivanja obavljala bi
se samo na jednom a ostala merenja na
sva tri agregata.
Kontrola stanja metala i zaverenih
spojeva turbine i generatora obavile bi se
na sva tri agregata, a obuhvatila bi
kontrolu vitalnih delova turbine i
generatora metodama bez razaranja.
Dinami~ka ispitivanja na zaustavljenoj
turbini izvr{ila bi se na jednom agregatu,
a obuhvatila bi odre|ivanje sopstvenih
frekvenci lopatica statora, sprovodnog
aparata i obrtnog kola u vazduhu i vodi.
Energetska merenja na turbini i objektu
izvr{ila bi se na jednom agregatu a
obuhvatila bi:
odre|ivanje gubitaka pada u
dovodnom tunelu i kosom cevovodu
sa predturbinskim zatvara~em,
merenjem nivoa gornje vode i pritiska
na ulazu u turbinu
„ odre|ivanje gubitka pada u odvodnom
tunelu, merenjem nivoa u vodostanu i
nivoa na izlazu iz odvodnog tunela,
„ merenje protoka u dovodnom tunelu i
cevovodu primenom apsolutne
metode, npr. hidrometrijskim krilima
ili ultrazvu~nim mera~em,
„ merenje protoka na turbini metodom
Winter-Kennedy,
„ odre|ivanje neto pada,
„ merenje snage generatora i
odre|ivanje snage turbine preko
pojedina~nih gubitaka generatora
„
merenje dinami~kih napona na spirali,
merenje hidrauli~kog momenta, kao
njegovih pulsacija, na lopaticama
sprovodnog aparata tenzometrijskim
dava~ima na krivajama,
„ merenje aksijalne sile i momenta, kao i
njihovih pulsacija na vratilu turbine
tenzometrijskim dava~ima.
Odre|ivanje momentnih karakteristika
sprovodnog aparata obavilo bi se
merenjem razlike pritisaka u
servomotorima sprovodnog aparata pri
hodu na otvaranje i zatvaranje.
„
„
Ispitivanje pona{anja agregata i sistema
regulacije u prelaznim re`imima izvr{ilo
bi se na jednom agregatu, a obuhvatilo
bi merenje:
„
u~estanosti obrtanja,
[228]
pritiska na ulazu u spiralu,
pritisaka ispred i iza sprovodnog
aparata,
„ pritiska ispod obrtnog kola,
„ aksijalne sile na nose}i le`aj,
„ hoda servomotora sprovodnog aparata,
„ nivoa vode u donjem vodostanu.
Merenja bi se izvr{ila u re`imima:
pokretanja, zaustavljanja, zbacivanja
snage, brzom optere}ivanju i
rastere}ivanju od praznog hoda do
maksimalne snage, kao i u re`imima
parcijalnog zbacivanja i nabacivanja
snage u izolovanom pogonu.
Merenja vibracionog stanja generatora
na sva tri agregata bi obuhvatiula
merenje vibracija svakog sektora paketa
statora na 5 mesta, segmenta ku}i{ta
statora i fundamentnih plo~a na po tri
mesta, kao i glava {tapova u zvezdi{tu.
Merenja pojedina~nih gubitaka
generatora na jednom agregatu u cilju
odre|ivanja stepena korisnosti bi
obuhvatila:
„ odre|ivanje ventilacionih gubitaka
obrtanjem agregata u praznom hodu bez
pobude,
„ merenje mehani~kih gubitaka u
radijalnim i aksijalnom le`aju pri radu
agregata sa nominalnom snagom,
„ odre|ivanje gubitaka u gvo`|u pri
obrtanju pobu|enog agregata na
praznom hodu,
„ odre|ivanje gubitaka u bakru i
dodatnih gubitaka u statoru pri
obrtanju agregata u ustaljenom
trofaznom kratkom spoju sa
nominalnom strujom statora,
„ odre|ivanje gubitaka pobudnog
sistema.
Ispitivanje generatora na zagrevanje u
stacionarnom termi~kom stanju obavlja
se u praznom hodu sa i bez pobude,
ustaljenom trofaznom kratkom spoju, pri
snagama 60%, 75%, 90% i 100% od Pn
pri cos= 0,95 i cos=1,0, kao i u
re`imima na granici dijagrama snage.
Ispitivanje generatora na kratkotrajno
preoptere}enje po struji statora izvodi se
za vrednost struja: 1,1 In u trajanju od
120 minuta, 1,2 In u trajanju od 6
minuta, i 1,3 In u trajanju od 2,5 minuta.
„
„
energija
U sklopu elektri~nih ispitivanja
obavljaju se provere sistema izolacije i
mere se omovske otpornosti namotaja
rotora i svake faze namotaja statora,
aktivna i induktivna otpornost nultog
redosleda i sinhrone reaktanse po
podu`noj i popre~noj osi. Osim toga,
odredi}e se karakteristike praznog hoda,
V-karakteristika, regulacione
karakteristike i pobudne struje za
razli~ita optere}enja.
7. Modernizacija opreme
hidrauli~kih turbina i generatora
U cilju pobolj{anja ekolo{kih uslova
rada, pove}anja me|uremontnog perioda
i smanjenja obima remontnih radova
revitalizacija hidrauli~nih turbina treba
da obuhvati [3]:
„ ugradnju samomaznih ~aura od
materijala na bazi teflona na mestu
le`aja lopatica sprovodnog aparata,
umesto bronzanih ~aura podmazivanih
ma{}u,
„ ugradnju novih lopatica sprovodnog
aparata od ner|aju}eg ~elika na
preostale dve turbine, ili
rekonstrukciju starih uz oblaganje
rukavaca le`aja, ~eonih povr{ina, i
zona me|usobnih dodira ner|aju}im
~elikom,
„ ugradnju segmenata radne zaptiva~e
vratila iz materijala na bazi sme{e
grafita, teflona i metala, sa manjim
habanjem, u odnosu na postoje}e
grafitne segmente, podmazivane
vodom,
„ ugradnju samomaznih ~aura na bazi
teflona i ~ivija od ner|aju}eg ~elika u
kinematskom pogonskom mehanizmu
sprovodnog aparata, umesto
brzonzanih ~aura podmazivanih
ma{}u,
„ ugradnju samomaznih ~aura i kliznih
segmenata iz sme{e bronze i teflona za
visoko optere}enje delova
servomotora,
„ rekonstrukciju radijalnog le`aja
turbine ugradnjom samopodesivih
segmenata sa prevlakom na bazi
teflona armiranog bronzom, koji ne
zahtevaju odr`avanje, podmazivanih
uljem, umesto prstenastog le`aja sa
belim metalom, ili rekonstrukciju
le`aja ugradnjom segmenata sa
presvlakom na bazi teflona,
podmazivanih vodom,
„ ugradnju cevovoda od ner|aju}eg
~elika na sistemu turbinske regulacije i
pomo}nim sistemima agregata,
„ ugradnju novog savremenog
turbinskog elektrohidrauli~kog
regulatora sa modernizacijom sistema
za pripremu ulja pod pritiskom sa
postoje}im ili ve}im pritiskom.
Pri revitalizaciji treba izvr{iti i
rekonstrukciju sklopa radne i remontne
zaptiva~e vratila i sklopa poklopca
radnog kola i turbinskog poklopca u
cilju smanjenja aksijalne hidrauli~ne sile
i izbegavanja pojave havarija poklopca
obrtnog kola. U tom cilju potrebno je
obrtno kolo osloboditi poklopca, a
smanjenje zazora realizovati maskom na
turbinskom poklopcu, uz formiranje
novih otvora na glav~ini obrtnog kola za
rastere}enje, upu{tanjem vode iz zone
zaptiva~e vratila pod obrtno kolo.
U cilju pove}anja proto~ne sposobnosti
turbine pri revitalizaciji treba ramotriti i
pove}anje visine sprovodnog aparata na
ra~un smanjenja debljine obloga gornjeg
i donjeg prstena.
Pri revitalizaciji hidrogeneratora treba
izvr{iti:
zamenu paketa statora glavnog
generatora, uz sastavljanje paketa u
prsten, sa radijalnim prednaprezanjem
paketa hladnim i toplim postupkom,
radi eliminisanja slabih mesta na
spojevima sektora paketa statora,
„ zamenu namotaja statora glavnog
generatora prilago|enog pove}anju
snage,
„ zamenu namotaja polova glavnog i
pomo}nog generatora,
„ zamenu namotaja i paketa statora
pomo}nog generatora,
„ ugradnju segmenata aksijalnog i
radijalnog le`aja sa prevlakama na
bazi armiranog tefona, koji ne tra`e
odr`avanje, uz zadr`avanje
podmazivanja uljem,
„ zamenu opornih elemenata segmenata
aksijalnog i radijalnih le`aja,
„ zamenu pobudnog sistema novim,
savremenim uz integrisani sistem
elektri~nog ko~enja,
„ zamenu tahogeneratora zup~astim
to~kom i indukativnim dava~ima za
merenje u~estanosti obrtanja.
„
Modernizacija hidroagregata
podrazumeva ugradnju monitoringa
stanja, i to:
vibracionog monitoringa agregata sa
kontinualnim merenjem apsolutnih i
relativnih vibracija u le`ajima agregata
i vibracija turbinskog poklopca,
ku}i{ta i paketa statora generatora,
„ monitoringa forme statora i rotora
glavnog generatora,
„ monitoringa parcijalnih pra`njenja
namotaja statora generatora,
„ monitoringa temperature agregata, i
„
monitoringa kavitacije.
[229]
8. Zaklju~ci
1. Obzirom da su postoje}i agregati HE
"Piva" 30 godina u eksploataciji, u
narednom periodu bi}e aktuelna
njihova revitalizacija.
2. Revitalizaciji hidroagregata treba
pristupiti na promi{ljeni na~in,
koriste}i sva iskustva iz do sada
izvr{nih sli~nih poslova kod nas i u
svetu.
3. Pri revitalizaciji hidroagregata treba
pove}ati nominalnu snagu, instalisani
protok, stepen korisnosti, uz
pobolj{anje kavitacijske
karakteristike, {to se mo`e posti}i
primenom savremenih obrtnih kola
hidroturbina i savremenih materijala
kod generatora,
4. Pre revitalizacije hidroagregata treba
izvesti kompleksna ispitivanja kojima
se utvr|uje realno stanje pove}anja
nominalne snage i defini{u delovi
koje treba menjati kako bi
revitalizovani agregati odradili nov
eksploatacioni ciklus ne kra}i od 30
godina.
5. Pri revitalizaciji agregata treba
primeniti nove materijale i savremena
tehni~ka re{enja, sa kojima se posti`e
ve}a pouzdanost u eksploataciji,
pove}anje me|uremontnog perioda i
smanjenje obima remontnih radova.
6. Uvo|enjem monitoringa stanja, osim
stalnog uvida u ukupno stanje
agregata, mogu}e je pristupiti i
odr`avanju po stanju, koje je
ekonomi~nije, umesto planskog
preventivnog odr`avanja.
Literatura
[1] B.Ignjatovi}: Neki aspekti pove}anja
snage hidroagregata HE "Piva"
(Mratinje), Beograd, 2000.
[2] L.F.Abdurahmanov, B.N.Anan?in i
dr.: Gidro?oborudovanie
energija
Prof.dr Branislav \or|evi}
Gra|evinski fakultet, Beograd
Dragan Stankovi}, Mihailo Sretenovi}
Hidroelektarne \erdap, d.o.o., Kladovo
UDC: 621.311.22.002.84=861
Vrednovanje
hidroenergetskog
kori{}enja voda kao
jedinog koncentrisanog
obnovljivog izvora energije
1. Uvod
Rezime
Zao{travanje energetskih problema u
svetu, izazvano sve br`im iscrpljivanjem
neobnovljivih energetskih resursa, kao i
sve ozbiljniji globalni klimatski
problemi izazvani delovanjem GHG ''gasova staklene ba{te'' - u~inili su da se
sve ve}a pa`nja u ~itavom svetu
posve}uje obnovljivim izvorima
energije. Na to posebno upu}uju i
obaveze koje proisti~u iz Kjoto
protokola o smanjivanju emisije GHG,
{to stavlja u sasvim druga~iji ekonomski
okvir ~itav kompleks energetike,
posebno termoenergetike, koja }e znatno
ve}a sredstva nego do sada morati da
ula`e u smanjivanje emisije GHG. U
okviru obnovljivih energetskih resursa
posebno mesto zauzima hidroenergija,
kao jedini koncentrisani izvor obnovljive
energije, sa vrlo visokom ukupnom
energetskom dohodovno{}u. Zbog toga
u novije vreme sve ve}i deo tehni~ki
iskoristivog hidropotencijala prelazi u
kategoriju ekonomski iskoristivog
potencijala. Mo`e se smatrati da }e se u
doglednoj budu}nosti ukupan tehni~ki
iskoristiv hidropotencijal, onaj koji je
stavljen pod posebnu dru{tvenu za{titu
(prostornim planovima i drugim merama
~uvanja namene prostora za realizaciju
hidroelektrana) - na}i u kategoriji
ekonomski iskoristivog potencijala.
Razloga za tu tendenciju ima vi{e, pri
~emu je posebno relevantno slede}e:
(1) sa razvojem EES (elektroenergetskog
sistema) i promenama nivoa
konzuma i strukture proizvodnje,
zna~ajno se menja uloga HE u EES:
hidroelektrane preuzimaju sve
delikatniju ulogu u obezbe|ivanju
vr{ne snage i energije i ostvarivanju
zahtevane rezerve i pouzdanosti
sistema;
Prikazuje se metodika za realnije i objektivnije vrednovanje hidroenergetskih
potencijala, u okviru svih obnovljivih i neobnovljivih izvora energije. Pokazuje se da
}e se u najskorijoj budu}nosti najve}i deo tehni~ki iskoristivog hidroenergetskog
potencijala na}i u kategoriji ekonomski iskoristivog potencijala. Postoji tendencija
pove}avanja instalisane snage HE, imaju}i u vidu njihovu ulogu u pokrivanju vr{ne
snage i enegije u EES. Uvode se pokazatelji vremena vra}anja ulo`ene energije za
izgradnju i odr`avanje energetskih izvora, indeks strate{kog prioriteta izvora
energije ili mere racionalnizacije potro{nje energije. Pokazuje se neosporna
prednost hidroenergije u odnosu na sve druge obnovljive izvore, jer je to jedini
koncentrisani obnovljiv izvor energije koji omogu}ava velike koncentracije snage i
energije i veoma povoljan odnos proizvedene i ulo`ene primarne energije. Daju se
preporuke za realizaciju hidroelektrana i projektovanje hidroenergetskih sistema sa
najvi{im energetskim vrednostima.
Klju~ne re~i: hidroenergetski potencijali, HE, obnovljiva energija, vrednovanje
potencijala.
Abstract
The paper presents an new approach for valuation of hydropower potential, in the
context of all energetic renewable and nonrenewable sources. Contemporary trends
are mainly the increase of higher installed capacity of new power plants and
upgrading of existing ones, increase the part of technically usable potential that
became also economically usable. Feasibility of hydropower generation becomes:
any power plant is economically justified if it produces cheaper energy than thermal
and nuclear power plants, taking into account also the expenses for environmental
protection. The author defines relations: the time of return of energy used for
construction, maintenance and exploitation of energetic sources; index of strategic
priority of energetic sources. This relations show clear that hydropower potential is
best renewable energetic source.
Kay words: water, hidropower potential, ES, renewable energy, valuation.
(2) tendencije poskupljenja fosilnih
goriva menjaju uslove vrednovanja
HE: ekonomi~ne postaju sve HE ~ija
je cena energije manja od cene
energije najskupljih TE koje svojim
ulaskom u pogon istiskuju iz EES;
(3) kompleksno kori{}enje voda u~inilo
je ekonomi~nim mnoge energetske
objekte koji nisu bili ekonomi~ni
kada su razmatrani samo kao
hidroenergetski objekti;
[230]
(4) uvo|enjem novih HE u EES pove}ava
se ekonomska stabilnost EES;
(5) brzi razvoj tehnologije opreme za HE
(posebno za objekte na malim
padovima) zna~ajno je pro{irio opseg
ekonomi~ne eksploatacija mnogih
ranije neekonomi~nih
hidropotencijala na aluvijalnim
rekama (u na{em slu~aju - na sva tri
toka Morave, na donjem toku Drine,
na Ibru, itd.);
energija
(6) naglo je porastao interes za
realizaciju malih hidroelektrana, jer
su one postale konkurentnije po
specifi~nim pokazateljima u odnosu
na druge izvore obnovljivih energija.
I pored tih neospornih tendencija, ~esto
se u energetski lai~kim sredinama
osporava zna~aj HE. Malo upu}ena
javnost, pa ~ak i jednostrano obrazovani
eksperti za pojedine oblasti, skloni su da
sa puno optimizama, pa ~ak i sa
neodmerenom glorifikacijom, najavljuju
mogu}nosti kori{}enja pojedinih
obnovljivih izvora energije - kao zamenu
za hidroelektrane, koje se sasvim
neopravdano optu`uju ze ekolo{ku
destrukciju `ivotne sredine. Pritom se
zaboravljaju slede}e veoma va`ne
~injenice:
(a) gotovo svi obnovljivi izvori energije,
osim vodnih snaga, veoma su rasuti,
te je neophodna njihova slo`ena i
skupa koncentracija, da bi se
omogu}ilo kori{}enje;
(b) zbog velike rasutosti po prostoru,
kori{}enje takvih obnovljivih
energetskih resursa skop~ano je sa
velikim utro{kom drugih materijalnih
resursa (~elika, aluminijuma, bakra,
stakla, plastike, betona, itd.), do
kojih se dolazi utro{kom velikih
koli~ina primarnih energija, tako da
je njihova ukupna neto energetska
dohodovnost dosta mala;
(c) za neke obnovljive resurse, kao {to je
npr. bioenergija, tro{i se velika
koli~ina druge energije (nafte) za
proizvodnju i sakupljanje biomase,
kao i za nadokna|ivanje makro i
mikronutrijenata upotrebom
ve{ta~kih |ubriva (energetskih
izuzetno skupih), {to se za~u|uju}e
~esto potpuno previ|a;
(d) neki obnovljivi resursi (vetar,
energija Sunca) vremenski su vrlo
promenljivi, tako da njihovo
kori{}enje ne smanjuje potrebnu
instalisanu snagu drugih elektrana,
tako da svaki takav energetski izvor
mora da bude dubliran i sa
odgovaraju}om klasi~nom
elektranom, ~ime se samo pove}ava
pritisak na sve materijalne resurse, a
time i na primernu energiju;
(e) kori{}enje nekih obnovljivih izvora
nije prihvatljivo sa gledi{ta o~uvanja
`ivotne sredine, jer se tro{i i / ili
obezvre|uje veliki prostor, odnosno,
moraju se poja~ano koristiti prljave
tehnologije za dobijanje materijala
koji su potrebni za realizaciju ure|aja
za njihovo kori{}enje.
Zbog svega toga neophodno je da se
obnovljivi energetski resursi bri`ljivo
razmatraju upravo sa energetskog
stanovi{ta, upore|ivanjem primarnih
energija koje se utro{e za proizvodnju i
odr`avanje ure|aja za njihovo
kori{}enje, i energije koja se dobije
tokom veka tehmolo{kog i ekonomskog
veka njihove eksploatacije. Te analize su
neophodne da se ne bi na~inila strate{ka
gre{ka da se izgrade energetski malo
dohodovna postrojenja, koja su
progutala vi{e energije tokom
proizvodnje u njih ugra|enih matarijala,
nego {to }e proizvesti energije tokom
~itave svoje eksploatacije i koja su
nepovratno devastirala prostor. To su
razlozi zbog kojih se ovde razmatraju
pokazatelji energetske dohodovnosti kojima se kvantificiraju energetske
performanse pojedinih elektrana,
isklju~ivo sa stanovi{ta upore|ivanja
koli~ina energije koje se utro{e na
njihovu izgradnju i koli~ine energije
koju ona mo`e da proizvede tokom
~itave svoje eksploatacije. To je strate{ki
jedno od najzna~ajnijih pitanja, koje se,
za~u|uju}e, veoma ~esto zaboravlja pri
razmatranju mogu}nosti kori{}enja
pojedinih vidova obnovljivih energija.
Cilj te analize je da se poka`e da je od
svih obnovljivih energija jedino
hidroenergija tako koncentrisana da je
potpuno nesumniva njena veoma visoka
energetska dohodovnost.
2. Pokazatelji energetske
dohodovnosti
Jasno razgrani~enje energetske
efektivnosti i svrsishodnosti kori{}enja
pojednih obnovljivih, ali i neobnovljivih
izvora energije, kao i ocenjivanje
opravdanosti pojedinih investicionih
mera za racionalizaciju potro{nje
energije, mo`e se obaviti samo ukoliko
se uvedu objektivni pokazatelji
energetske dohodovnosti. Smisao tih
pokazatelja je da kvantificiraju odnose
ukupnih prihoda i rashoda energije tokom izrade i eksploatacije izvora
energije, ili sprovo|enja mera za {tednju
energije [6].
Bilans rashoda energije predstavlja suma
svih primarnih energija koje se moraju
utro{iti za izgradnju postrojenja /
elektrana, odnosno, za realizaciju
investicionih mera za smanjenje
potro{nje energije. Rashodi obuhvataju
ukupnu energiju koja mora da se potro{i
za proizvodnju materijala za izgradnju
elektrana i svih njenih ure|aja, za
gra|enje objekata, kao i za njihovo
odr`avanje tokom veka eksploatacije. U
slu~aju mera {tednje energije, rashode
[231]
~ini energija utro{ena za proizvodnju
materijala za termi~ku izolaciju zgrada,
dodatna energija utro{ena za realizaciju
tih mera za{tite, itd. Ako se za
energetski objekat koristi velika povr{ina
produktivnog zemlji{ta, u rashode se
moraju ura~unati i gubici energije
biomasa, koje bi se mogle proizvoditi na
tom zemlji{tu. U slu~aju kori{}enja
energije biomasa, u bilans rashoda se
mora ura~unati i energija neophodna za
sakupljanje i transport biomasa, kao i
enegrija koja je neophodna za
nadokna|ivanje makro i mikro
elemenata / nutrijenata putem ve{ta~kog
|ubriva, po{to se stalnim energetskim
kori{}enjem biomasa trajno osiroma{uje
zemlji{te, jer mu se trajno odnose
elementi koji se u normalnim
okolnostima kroz proces razgra|ivanja
nalaze u ciklusu kru`enja elemenata u
okviru ekosistema [5,6,7].
Prihode ~ini ona energija koja se dobija
iz tog energetskog izvora, odnosno, koja
se u{tedi kao rezultat primene tih
dodatnih investicionih, u su{tini energetskih ulaganja. Da bi upore|ivanje
bilo korektno, i prihodi i rashodi se
moraju svesti na iste jedinice primarne
energije. Zavisno od na~ina
upore|ivanja i interpretacije prihoda i
rashoda energije, mogu}e je definisati
vi{e pokazatelja, od kojih se ovde
navode slede}a tri.
Vreme vra}anja primarne energije
utro{ene za gra|enje. Taj pokazatelj
defini{e vreme, izra`eno u godinama, za
koje elektrana, odnosno investiciona
mera {tednje, mo`e urednom
eksploatacijom da vrati primarnu
energiju koja je utro{ena za njihovu
realizaciju. Taj pokazatelj je izvanredan
pokazatelj energetske dohodovnosti, jer
ukoliko su vrlo dugi periodi vra}anja
utro{ene energije, to jasno pokazuje da
sa dugoro~nog strate{kog energetskog
stanovi{ta nema smisla graditi takva
postrojenja. Da bi se takav pokazatelj
definisao uvode se slede}e oznake: PE primarna energija, neposredno utro{ena
za proizvodnju svih materijala koji su
neophodni za realizaciju elektrane (ugalj
utro{en za proizvodnju koksa koji se
tro{i u proizvodnji ~elika, gas, te~na
goriva utro{ena za transport rude bakra
iz povr{inskih kopova, energija utro{ena
za sve faze prerade bakra i drugih metala
do finalnih oblika u kojima se ugra|uju
u postrojenje, svi vidovi energije koji se
utro{e za proizvodnju cementa, agregata
za beton, sve do proizvodnje i
ugra|ivanja betona u objekat, energija
utro{ena za izradu raznih izolacionih i
drugih materijala, itd); EE - elektri~na
energija
energija utro{ena za realizaciju
postrojenja; ηk - koeficijent korisnog
dejstva (k.k.d.) u procesu konverzije
goriva (ugalj, gas, te~na goriva) u
elektri~nu energiju,
ηk = (T1-T0)/(T1+2730C) : hk ≈ 0,33; k =
1/ηk - koeficijent za pretvaranje
elektri~ne energije u odgovaraju}u
veli~inu primarne energije goriva: k ≈ 3;
Pe - nominalna snaga ure|aja za
konverziju obnovljive ili neobnovljive
energije u elektri~nu energiju; Ti godi{nje vreme kori{}enja snage ure|aja
(vreme / godina); hu - k.k.d. ure|aja pri
konverziji u elektri~nu energiju; ηop nominalni srednji stepen iskori{}enja
snage ure|aja za proizvodnju energije.
Ukupno utro{ena primarna enegija za
proizvodnju ure|aja (UE) tada se mo`e
definisati kao
UE = PE + EE.k [J]
(1)
Ona obuhvata sve energetske rashode u
procesu realizacije postrojenja - od
proizvodnje materijala potrebnih za
izgradnju / proizvodnju, do energije koja
se utro{i za izgradnju objekata.
Dobijena energija, koja predstavlja
godi{nji energetski prihod od ure|aja
koji obavlja konverziju primarne
energije u korisnu energiju (DEi) mo`e
se predstaviti u op{tem vidu:
DE = P .h .T . h [J/god]
(2)
i
e
op
i
u
U slu~aju da se konverzija obavlja u
elektri~nu energiju, dobijena energija
ima energetski ekvivalent u{te|ene
primarne energije DE:
[J/god]
(3)
DE = Pe . hop . Ti . hu. k
Tada se vreme vra}anja primarne
energije koja je utro{ena za izgradnju /
proizvodnju postrojenja, ili za
sprovo|enje investicionih mera
racionalizacije potro{nje, mo`e definisati
kao qv:
θv = UE / DE
[J : J/god = god] (4)
Okvirne analize pokazuju da se po ovom
pokazatelju qv najbr`e vra}a energija
utro{ena za izgradnju termoelektrana i
gasnih elektrana, kod kojih je qv oko
godinu dana. Slede hidroelektrane
racionalnih pribranskih tipova, kod kojih
je taj pokazatelj qv oko 1,5 ÷ 2 godine.
Po tom pokazatelju izrazito su
dohodovne i nuklearne elektrane, kod
koji je qv oko dve godine. Sa tog
stanovi{ta su znatno nepovoljnija neka
postrojenja za kori{}enje tzv. obnovljive
energije, kod kojih su zbog velike
rasutosti energije neizbe`ni vrlo visoki
specifi~ni utro{ci materijala po jedinici
raspolo`ive snage, odnosno, proizvedene
energije, tako da za takva postrojenja
pokazatelj qv naj~e{}e iznosi vi{e od 10
godina. Kao {to }e se kasnije pokazati,
neki vidovi konverzije tzv. obnovljive
energije toliko su ''skupi'' sa stanovi{ta
ovog pokazatelja, da tokom ~itavog veka
eksploatacije neka takva postrojenja ne
mogu da vrate primarnu energiju koja je
utro{ena za njegovu izgradnju. U tu
kategoriju spadaju sada razmatrani tipovi
solarnih elektrana, sa direktnom i
posrednom konverzijom sun~eve u
elektri~nu energiju.
Vreme vra}anja energije za izgradnju
i odr`avanje. Imaju}i u vidu ~injenicu
da se u sisteme za proizvodnju energije
stalno mora da unosi energija za
odr`avanje, koja je razli~ita za pojedine
vidove konverzije i vrste ure|aja, kao i
da se nepovratno tro{i prostor kao resurs
za proizvodnju obnovljive bioenergije,
uvodi se nov pokazatelj - vreme vra}anja
energije utro{ene za izgradnju i
odr`avanje proizvodnog postrojenja, kao
i izgubljene energije zbog zaposedanja
produktivnog prostora. U tom slu~aju se
primarna energija (UE1) utro{ena za
gra|enje i odr`avanje postrojenja, kao i
energija izgubljena zbog anga`ovanog
prostora, mo`e kvantificirati u iznosu
UE = PE + EE.k + OE.t + BE [J] (5)
1
e
gde su uvedene nove veli~ine: OE primarna energija koja se tro{i na
odr`avanje postrojenja u toku godine, te
- period eksploatacije (godina), BE ukupna energija biomasa koja se tokom
eksploatacije gubi na elektranom
zaposednutom prostoru, koji bi se
mogao da upotrebi za neki vid
proizvodnje biomasa (vodi se ra~una o
turnusima mogu}e proizvodnje biomasa,
bilo ogrevnog drveta, ili o energetskom
ekvivalentu jednogodi{njih kultura
ukoliko se upotrebe kao energent za
grejanje u neposrednoj konverziji).
Tada se pokazatelj q1 vremena vra}anja
te izgubljene energije mo`e definisati
odnosom
θ1 = UE1 / DE
(6)
Taj pokazatelj jo{ objektvnije
kvantificira energetsku svrsishodnost
kori{}enja pojedinih vrsta obnovljive
energije.
Indeks strate{kog prioriteta izvora
energije i/ili investicionih mera
{tednje. Da bi se analiti~ki definisala i
jasno razgrani~ila dugoro~na strate{ka
valjanost i prioritetnost kori{}enja
pojedinih obnovljivih i neobnovljivih
izvora energije, i/ili investicionih mera
[232]
za {tednju potro{nje (dogradnja
termi~kih izolacija zgrada, ve}a ulaganja
u tzv. solarnu arhitekturu, itd), uvodi se
indeks strate{kog prioriteta (ISP) izvora
energije ili mere {tednje [6]:
ISP = DE / [(UE/te ) + GE + OE]
(7)
Od novih oznaka, ovde je: GE potro{nja primarnih neobnovljivih
energija u procesu proizvodnje korisnih
oblika energije (potro{nja uglja, gasa,
te~nih goriva, itd), DE ima {ire
tuma~enje u odnosu na jed. (3), te
predstavlja i energetski ekvivalent
proizvedene i/ili u{te|ene energije,
primenom investicionih mera za u{tedu
potro{nje energije.
Indeks ISP je bezdimenzionalna
veli~ina, koja mo`e da bude ve}a ili
manja od 1. U slu~aju kada je ISP > 1
sasvim je o~ito da se radi o izvoru
energije ili meri racionalizacije potro{nje
koji imaju neospornu dugoro~nu
strate{ku valjanost, jer je energetski
prihod ve}i od sume svih rashoda potro{enih primarnih energija. O~ito je
da se u toj kategoriji mogu na}i samo
neki koncentrisani obnovljivi izvori
energije, i neke efikasne investicione
mere {tednje sa gledi{ta utro{enih
materijala. Jasno je da vi{i dugoro~ni
strate{ki prioritet imaju oni izvori
energije i one mere {tednje koji imaju
ve}i indeks ISP, tako da se kriterijum za
ocenu dugoro~ne strate{ke valjanosti pri
izboru izvora ili mera, u slu~aju vi{e
mogu}ih opcija, mo`e formalizovati u
obliku:
ISP → max
(8)
Vrednost indeksa ISP < 1 imaju svi
izvori neobnovljive energije, ali i neki
izvori obnovljive energije, koji zbog
velike rasutosti zahvevaju velike
specifi~ne utro{ke materijala po jedinici
proizvedene energije. Ukoliko je
ISP < 1, takav energetski izvor, ~ak i
ako je u pitanju konverzija obnovljive
energije, ne mo`e da nosi atribut
''obnovljosti'', jer se za njegovu izradu i
odr`avanje utro{i vi{e energije no {to on
mo`e da proizvede u procesu
eksploatacije. Ukoliko se analiziraju
investicione mere za racionalizaciju
potro{nje energije, ako je indeks
ISP < 1, to vrlo jasno govori da takva
mera uop{te nema energetskog smisla,
jer se vi{e primarne energije izgubi za
njeno sprovo|enje, no {to }e se energije
u{tedeti tokom ~itavog perioda
eksploatacije.
[ta su nesumnjivi strate{ki prioriteti?
Analize koje su ura|ene [6,7] pokazuju
da najvi{i rang u kategoriji strate{ki
najvrednijih energetskih izvora i mera
energija
racionalnizacije potro{nje energije, onih
koji imaju ISP > 1, ima mera {tednje
energije primenom termi~ke izolacije
zgrada. Te mere su posebno efikasne
ukoliko se izvedu odmah, tokom
gra|enja, ma da su i mere sanacije ve}
izgra|enih nedovoljno termi~ki
obezbe|enih zgrada energetski vrlo
efikasne. To }e se ilustrovati merenjima
koja pokazuju da ku}a stambene
povr{ine 100 m2, klasi~no gra|ena od
opeke, bez toplotne izolacije, koja se
greje na 200C dok je napolju 00C, pri
brzini vetra od 50 km/h, ima toplotne
gubitke ekvivalentne snazi od 12 kW.
Ukoliko se izvede toplotna izolacija
zidova, poda i tavana, gubljenje toplote
se smanjuje na samo oko 6 kW, uz
mogu}nost dodatnog smanjenja gubitaka
ukoliko se klasi~no zastakljivanje
zameni tzv. vakum-staklom, sa boljim
britvljenjem pri zatvaranju svih otvora.
Merenja u Nema~koj [6,10] pokazuju da
ako se obi~nom zidu od opeke doda
izolacija, sa vazdu{nim me|uprostorom
koji se formira zidom od fasadne opeke,
specifi~ni utro{ak za grejanje po 1 m2
smanjuje sa oko 14,8 L lo`ivog ulja na
samo oko 4,2 L. Ura~unav{i sve
energetske utro{ke za proizvodnju
izolacionih i drugih dodatnih materijala,
dobijaju se vrlo visoke vrednosti indeksa
strate{kog prioriteta ISP > 7¸10, pri
~emu je posebno relevantna ~injenica da
je kori{}enje te mere vrlo dugotrajno
(ra~unato je sa 50 godina, ali poznato je
da ku}e traju i du`e). Bez obzira na
briljantnu energetsku dohodovnost, ta
mera se jo{ uvek malo sprovodi zbog:
ve}ih po~etnih investicija, depresirano
vrednovane (jeftine) energije i - zbog
tradicionalizma. Me|utim, u novije
vreme neke zemlje (u tome posebno
prednja~i Kanada) uvele su obavezu i
normative valjanog termi~kog opremanja
zgrada, {to ve} po~inje da daje veoma
dobre efekte.
Na drugom mestu na listi strate{ki
najvaljanijih, zajedni~ki vrednovanih
energetskih izvora i mera {tednje, prema
indeksu ISP, nalaze se hidroelektrane
raznih tipova, kod kojih je indeks ISP,
po pravilu, ve}i od 5 (ISP > 5). To
hidroelektrane ubedljivo stavlja na prvo
mesto izvora energije, sa gledi{ta
dugoro~nih strate{kih prioriteta. Ta
~injenica se kod nas nedopustivo
prenebregava, ~ime se ~itav strate{ki
razvoj energetike upu}uje u pogre{nom
pravcu sa gledi{ta dugoro~ne energetske
politike. Nepovratno se forsirano tro{e
na{e dosta skromne zalihe uglja, dok se
energetski veoma vredni vodotoci ~ak ni
projektno valjano ne razmatraju.
Posebno visoku energetsku dohodovnost
imaju mere dogradnje ve} postoje}ih
hidroenergetskih sistema, kojima se uz
relativno manje gra|evinske radove, a u
nekim slu~ajevima samo uz promenu i
osavremenjavanje upravljanja, mogu
zna~ajno pobolj{ati proizvodne
performanse postoje}ih hidroelektrana.
U tom pogledu se kod nas posebno isti~u
mere revitalizacije agregata HE \erdap
I, kojima se dobija dodatna snaga od oko
90 MW. Visoku energetsku dohodovnost
imaju i mere promene re`ima rada obe
hidroelektrane - HE \erdap I i II
(prelazak na donekle korigovane re`ime
uspora). Na obe elektrane se sa
radovima na revitalizaciji opreme, uz
manje gra|evinske radove, ostvaruju
zna~ajna pobolj{anja energetskih
performansi. Sli~ne se mere planiraju i
na drugim hidroelektranama kojima
predstoji proces revitalizacije agregata,
po{to su postoje}i odavno utro{ili resurs
vremena rada (HE Zvornik, HE Bajina
Ba{ta, HE Vlasina, HE Me|uvr{je, itd.).
Tokom revitalizacije agregata na tim
objektima se mogu ostvariti zna~ajna
pobolj{avanja energetskih performansi,
sa vrlo visokim indeksima strate{kog
prioriteta (ISP > 5). U nekim
slu~ajevima je mogu}a i dogradnja novih
agregata u sistemu, kao {to je slu~aj sa
projektom za dogradnju petog agregata
na HE Bajina Ba{ta, ~ime se zna~ajno
pobolj{avaju uslovi eksploatacije tog
postrojenja, posebno imaju}i u vidu
pove}anu upravlja~ku fleksibilnost i
povoljnije uslove za obezbe|ivanje
garantovanih ekolo{kih protoka na
nizvodnom toku Drine. Kod
akumulacionih hidroelektrana racionalno
pobolj{anje energetskih performansi se
mo`e ostvariti daljom koncentracijom
protoka, dovo|enjem vode u ve}
postoje}e akumulacije. Takav je slu~aj
sa projektom dovo|enja dela voda
Toplodolske reke u Zavojsko jezero
(prevo|enje velikih voda, u periodu
topljenja snega), a jo{ nisu iscrpljene sve
mogu}nosti i oko daljeg upotpunjavanja
Vlasinskog sistema, dovo|enjem vode
prepumpavanjem sa ni`ih horizonata.
Najvi{i strate{ki prioritet ima i dogradnja
proizvodnih agregata na postoje}im
vodoprivrednim objektima, na ispustima
za garantovane protoke nizvodno od
brana (ve}i broj objekata, kao {to su
brane i akumulacije Barje na Veternici,
Bovan na Moravici, ]elije na Rasini,
Selova na Toplici, Stuborovni na
Jablanici, Vrutci na \etinji, Gru`a na
Gru`i, Prvonek na Banjskoj reci, itd.
Neki objekti su u me|uvremenu
najve}im delom izgubili svoju prvobitnu
namenu, kao {to je slu~aj sa branom
[233]
Parmenac na Zapadnoj Moravi (zna~ajno
smanjene melioracione povr{ine), te se
sa visokom energetskom i ekonomskom
dohodovno{}u taj objekta mo`e
pretvoriti u hidroenergetsko postrojenje,
dogradnjom ma{inske zgrade sa cevnim
'S' agregatima. Pritom se mo`e izvr{iti i
izvesno manje pove}anje uspora, ~ime bi
se taj objekat dosta skladno uklopio u
kaskadu postoje}ih hidroelektrana na
Zapadnoj Moravi. Cevni 'S' agregati su
veoma pogodni za racionalno, energetski
vrlo dohodovno kori{}enje tokova Ibra,
Zapadne i Ju`ne Morave, Ni{ave.
Imaju}i u vidu gore navedene ~injenice
o najvi{em energetskom prioritetu
hidroelektrana potrebno je da se {to pre
nastavi sa projektnim razradama sistema
koji su sada obra|ivani skoro samo na
nivou preliminarnih studija. Poseban
prioritet ima razrada projektnih re{enja
za slede}e sisteme: z sistem Srednje
Drine (razrada konfiguracije sistema, jer
jo{ nije jasno koja je konfiguracija
prihvatljiva - jer su u razmatranju
sistemi sa dve i tri hidroelektrane, pa i
vi{e manjih stepenica); z sistem na
donjoj Drini (najpre ra{~i{}avanje
pitanja da li }e sistem imati ~etiri
stepenice ili pet stepenica, kako je
nagove{teno u Vodoprivrednoj osnovi
Donjeg toka Drine); z HE Ribari} na
Ibru, ~ija osnovna dispozicija nije
sporna, ali gde treba i}i na vi{e nivoe
projektne dokumentacije jer se radi o
postrojenju koje spada u kategoriju
ekonomski iskoristivog potencijala;
z kaskada elektrana sa manjim
padovima na Ibru, uz tipizaciju opreme
rdai racionalizacije re{enja; z kaskada
elektrana na Zapadnoj i Ju`noj Moravi,
u okviru projekata integralnog ure|enja
tih dolina.
Elektrane koje tro{e neobnovljive
primarne resurse (ugalj, gas, te~na
goriva, itd.) imaju indeks ISP < 1.
Naravno, to uop{te ne zna~i da takve
izvore energije ne treba graditi, jer se
bez njih ne mogu zatvoriti energetski
bilansi u najve}em broju zemalja.
Me|utim, indeks ISP kvantificira jednu
logi~nu strate{ku ~injenicu da je jedina
razumna dugoro~na politika jedne
zemlje da najpre forsira kori{}enje onih
izvora energije i onih mere {tednje ~iji je
indeks ISP najve}i, kako bi se {to vi{e
usporio utro{ak neobnovljivih primarnih
energenata. Iz tog ugla treba razmatrati i
logi~an zahtev da se forsira izgradnja
hidroelektrana, onih koje nasumnjivo
spadaju u kategoriju ekonomski
iskoristivog potencijala, jer se njima
usporava tro{enje fosilnih goriva, koji su
ne samo energetski resurs ve} i
nezamenljiv sirovinski resurs koji }e bitu
energija
dragocen u budu}nosti u karbohemiji,
petrohemiji.
3. Zaklju~ci
Hidroenergija je jedini obnovljiv izvor
energije, koji, zahvaljuju}i velikom
stepenu koncentracije, omogu}ava vrlo
racionalno kori{}enje u okviru velikih
energetskih sistema.
z Ekonomski iskoristiv potencijal
pove}ava se tokom vremena i mo`e se
ra~unati da }e se u toj kategoriji na}i
sav tehni~ki iskoristiv hidro potencijal
koji je planskim merama stavljen pod
za{titu od obezvre|ivanja. Opseg
iskoristivih vodnih potencijala se
posebno pro{iruje u okviru integralnih
vi{enamenskih sistema, kod kojih je
hidroenergetika samo jedan od
parcijalnih korisnika totalnog vodnog
potencijala.
z Kori{}enje ve}ine drugih obnovljivih
izvora veoma je ote`ano zbog njihove
velike rasutosti. Zbog toga se oni
mogu koristiti najve}im delom u
okviru male energetike, za
podmirivanje potreba manjih
potro{a~a. Njihovo neposredno
kori{}enje, uz {to manji broj
konverzija, vrlo je korisno kao oblik
substitucije energije preuzete iz velikih
sistema (npr. solarno grejanje vode za
sanitarne potrebe, solarna arhitektura,
itd.).
z Najve}i energetski u~inak imaju mere
{tednje energije u procesu grejanja,
posebno kada se izvode odmah u
po~etku realizacije zgrada. Ta mera
ima najve}i strate{ki prioritet.
z Kori{}enje obnovljivih izvora energije
treba tokom planiranja analizirati sa
gledi{ta energetske dohodovnosti,
upore|ivanjem svih energetskih
rashoda, za izgradnju postrojenja, za
pogon i odr`avanje, i energetskih
prihoda - energije koja se dobija
tokom kori{}enja postrojenja. U skladu
sa tim, neophodno je da se odredi
vreme vra}anja primarne energije
utro{ene za gra|enje i odr`avanje
izvora energije, kao i da se
kvantifikuje indeks strate{kog
prioriteta izvora energije.
z
Literatura
[1] Gulliver, J.S.: Hydropower Engineering
Handbook, McGgaw-Hill, 1991.
[2] \or|evi}, B.: Vodoprivredni sistemi,
Nau~na knjiga, Beograd, 1990.
[3] \or|evic, B.: , WRP, Fort Colins,
USA, 1993.
Mr Vladislav Pavi}evi}, dpl.in`.ma{.
Mr Mirko Luki}, dipl.in`.el.
SEEC
UDC: 621.311.22.001.12/.14.003.1/.2=861
Male hidroelektraneregulatorni okvir
Rezime
Slede}i politiku razvoja energetike u svetu i posebno u EU, a imaju}i u vidu
odr`ivost razvoja energetskog sektora i mere o~uvanja `ivotne sredine, Zakon o
energetici okvirno reguli{e promociju kori{}enja obnovljivih izvora energije.
Osnovni problemi u izgradnji i kori{}enju malih hidroelektranasu su: neadekvatna
sagledanost nacionalnih resursa, nedefinisani nacionalni strate{ki ciljevi,
neregulisani podsticajni mehanizmi i velike administrativne barijere. U ovom radu
osnovni akcenat je dat na analizu dora|enosti zakonske regulative i procedura kod
izgradnje malih hidroelektrana.
Klju~ne re~i: odr`iv razvoj, obnovljivi izvori energije, male hidroelektrane,
povla{}eni proizvo|a~, administrativne barijere.
Small Hydro Power - the Regulatory Framework
In accordance with the modern World’s and EU trends and based on principle of
sustainable development of energy sector and environment protection needs, new
Serbian Energy Law gives the framework for promotion of renewable energy use.
Basic problems identified that create barriers for small hydro power plants
development are: incompletely identified national small hydro resources, absence of
an effective strategy for small hydro development, absence of incentives and
relatively complicated regulatory procedure. In this article the point is given to the
analysis of current regulation and procedures relevant for small hydro development.
Key words: sustainable development, renewable energy sources, small hydro power
plants, administrative barriers.
Uvod
Ima li se u vidu uloga energije u
ukupnom privrednom i dru{tvenom
razvoju svake zajednice, kao i ~injenica
da je Evropa, da bi zadovoljila svoje
energetske potrebe, ve} sada uvozno
zavisna sa oko 50%, a sa procenjenim
pove}anjem potro{nje energije do 2030.
godine uvozna zavisnost bi se pove}ala
na 70%, pri ~emu bi se uvozna zavisnost
kad je u pitanju nafta pove}ala ~ak i na
90%, onda postaje jasno za{to se
problemu sigurnosti snadbevanja
energijom pridaje izuzetno velika
pa`nja.
U procesu stvaranja uslova za `eljenu
sigurnost snadbevanja energijom mora
[234]
se voditi ra~una o vi{e faktora, a me|u
najzna~ajnije spadaju: geopoliti~ki,
ekonomski i ekolo{ki.
^ak i pored niza do sada preduzetih
mera na svetskom i evropskom nivou, a
vezano za odr`ivost razvoja (princip
razvoja, sa kojim zadovoljavanje
sada{njih potreba ne sme ugro`avati
mogu}nost budu}ih generacija da
zadovoljavaju svoje vlastite potrebe) i
za{titu `ivotne sredine, sada{nje stanje je
ve} alarmantno.
Svetski fond za za{titu prirode je
sredinom 2004. godine sa ozbiljnom
zabrinuto{}u predo~io:
z ve} sada se tro{i kapital prirode br`e
nego {to se on mo`e obnavljati,
energija
potro{nja prirodnih i energetskih
resursa je trenutno ve}a za 20% od
mogu}nosti Zemlje da ih obnovi,
z potro{nja fosilnih goriva porasla je od
1961. do 2001. za skoro 700%.
Doda li se napred navedenom i procena
(slika 1.) da }e potro{nja energije do
2100. godine porasti za celih 350% u
odnosu na sada{nju (u najve}oj meri u
zemljama u razvoju), onda postaje jasno
kakvi sve izazovi stoje pred stratezima
energetske politike.
z
Sve ovo dovoljno govori, da u
postizanju osnovnih strate{kih ciljeva:
odr`ivost razvoja, o~uvanje `ivotne
sredine i sigurnost snadbevanja
energijom, svaki, makar na prvi pogled i
bezna~ajno mali, doprinos ovim
ciljevima ima zna~aj vredan ozbiljne
pa`nje.
Diversifikacija izvora snadbevanja (sa
posebnim akcentom na kori{}enje
obnovljivih izvora energije), energetska
efikasnost u proizvodnji potrebne
energije i upravljanje energetskim
potrebama (racionalnost u potro{nji) su
prepoznati kao klju~ni faktori u
postizanju `eljenih ciljeva.
Uticaj energetskog sektora na `ivotnu
sredinu je izuzetno dominantan i najve}i
je zaga|iva~ i to kako na lokalnom i
prekograni~nom nivou (zaga|enje
zemlji{ta i voda, emisija sumpornih i
azotnih oksida, emisija pepela i drugih
polutanata), tako i na globalnom nivou
(emisija ugljendioksida i drugih gasova
sa efektom staklene ba{te), a {to uti~e na
o{te}enje ozonskog omota~a i globalno
zagrevanje.
Zahvaljuju}i obimnoj i sveobuhvatnoj
regulativi i nizu odgovaraju}ih mera
preduzetih za smanjenje i ograni~enje
zaga|enja na lokalnom i
prekograni~nom nivou, u ovom domenu
se ve} posti`u zna~ajni rezultati.
Problematika vezana za klimatske
promene, odnosno na ograni~enje i
redukciju emisije gasova sa efektom
staklene ba{te, je veoma kompleksna i
treba sa~ekati rezultate primene
osnovnih dokumenata (Okvirna
konvencija UN o klimatskim
promenama, Kjoto protokol), kao i druge
regulative i mera preduzetih za
postizanje zacrtanih Kjoto ciljeva i
preuzetih obaveza (slika 2).
Na osnovu napred navedenog globalnog
prikaza problematike u energetskom
sectoru, u ovom radu }e biti detaljnije
prikazana strate{ka opredeljenja,
zakonska regulativa i preduzete mere, a
sve vezano za promovisanje koro{}enja
obnovljivih izvora energije.
U prvom delu ovog rada bi}e prikazana i
analizirana strate{ka opredeljenja,
regulativa, kao i preduzete mere i
postignuti rezultati u Evropskoj Uniji
(EU), a vezano za podsticajne
mehanizme za kori{}enje obnovljivih
izvora energije.
U drugom delu rada analiziraju se uslovi
i mogu}nosti kori{}enja obnovljivih
izvota energije u Republici Srbiji, a sa
posebnim akcentom na postoje}e stanje
zakonske regulative i administrativne i
druge barijere koje dolaze do izra`aja
kod izgradnje i kori{}enja objekata za
proizvodnju energije iz obnovljivih
izvora.
Naravno, poseban akcenat u radu je dat
problematici izgradnje i kori{}enja malih
hidroelektrana (MHE), snage do 10MW,
a koje pored toga {to koriste obnovljiv
izvor energije, imaju i niz drugih
prednosti i spadaju u kategoriju
povla{}enih proizvo|a~a elektri~ne
energije, kojima pripadaju i
odgovaraju}e benefikacije.
Ovaj rad predstavlja izvod iz „Prefeasibility Study on Small Hydro Power
Potential Sites in Serbia“ koju je
preduze}e South East Europe
Consultants (SEEC) uradilo za The
Ministry for Environment and Territory
Republike Italije tokom 2005. godine.
Predmet izu~avanja bile su 29 lokacija iz
Katastra, ~ije su snage procjenjene na
vi{e od 3 MWe. U ovaj broj uklju~ene su
i tzv. greenfield lokacije proto~nog i
akumulacionog tipa, ali i lokacije sa
izgra|enim vodoprivrednim objektima i
lokacije starih hidroelektrana.
Strategija i instrumenti za
promovisanje obnovljivih izvora
energije u EU
Strate{ka opredeljenja
Uzimaju}i u obzir o~ekivano pove}anje
potro{nje energije u narednom periodu,
ukupno smanjenje proizvodnje i
pove}anje uvozne zavisnosti (slika 3.),
kao i preuzete obaveze po Kyoto
Protocol-u (slika 2), EU je donela
odgovaraju}e strate{ke dokumente
kojima je definisala strate{ke ciljeve i
instrumente za promovisanje obnovljivih
izvora energije (Renewable Energy
Sourses – RES).
Kao osnovni ciljevi politike ~iste
energije postavljeni su:
z Dostizanje Kyoto ciljeva , odnosno
realizacija preuzetih obaveza da se
ostvari redukcija emisije CO2 za 8%
(u periodu 2008.-2012.) u odnosu na
ostvarene emisije u 1990. godini;
[235]
Dupliranje u~e{}a obnovljive energije
u ukupno proizvedenoj energiji, i to sa
6% (1997.) na 12% do 2010. godine;
z Unapre|enje energetske efikasnost,
odnosno njeno pove}anje za 18% do
2010. godine u pore|enju sa istom u
1995. godini;
z Odr`avanje sigurnosti snadbevanja.
Na~in i uslovi postizanj navedenih
ciljeva su definisani u vi{e strate{kih i
regulativnih dokumenata, kao {to su:
White Paper o energetskoj politici,
White Paper o RES & Akcioni plan,
Green Paper o sigurnosti snadbevanja,
brojne direktive koje detaljnije defini~u
op{te ciljeve i okvirne mere za
postizanje istih po pojedinim oblastima,
brojni programi podr{ke za
imlementaciju i sprovo|enje zajedni~ke
regulative, odnosno dostizanja `eljenih
ciljeva.
z
Regulativa EU
Radi potpunije slike o tome koliko se
pa`nje pridaje ovoj oblasti u EU ovde se
navode samo neke od najbitnijih
direktiva:
z Direktiva o promociji elektri~ne
energije proizvedene iz RES –
2001/77/EC,
z Direktiva o promociji biodizela –
2003/30/EC,
z Direktiva o ograni~enju emisije
odre|enih polutanata u vazduh iz
velikih lo`i{ta – 2001/80/EC,
z Direktiva o uspostavljanju sistema
tr`i{ta gasova sa efektom staklene
ba{te – 2003/87/EC,
z Direktiva o taksama na energetske
proizvode i elektri~nu energiju –
2003/96/EC,
z Direktiva o zajedni~kim pravilima na
tr`i{tu elektri~ne energije –
2003/54/EC,
z Direktiva o energetskim performnsama
zgrada 2002/91/EC,
z Direktiva o promociji kogeneracije
2004/8/EC.
Na slici 4 je prikazano u{e{}e izvora
energije u EU-15 (1998.) odakle se vidi
da je u~e{}e RES bilo svega 6%, dok je
na slici 5. prikazano u~e{}e pojedinih
obnovljivih izvora energije, gde je
hidroenergija u~estvovala sa 31,1%. Ovo
u~e{}e hidroenergije se odnosi zajedno
za velike i male hidroelektrane.
Direktiva 2001/77/EC o RES
Obzirom na predmet ovog rada, ovde }e
biti detaljnije analizirana Direktiva
2001/77/EC o promovisanju elektri~ne
energije proizvedene iz obnovljivih
izvora energije na internom tr`i{tu
energija
elektri~ne energije, njena
implementacija, sistemi subvencija i do
sada postignuti rezultati, a sa posebnim
osvrtom na male hidroelektrane.
Prilikom predlaganja ove direktive od
strane Komisije, kao i njenog usvajanja
(27.09.2001.) od strane Evropskog
parlamenta i Saveta, polazilo se od
slede}eg:
- potencijal za eksploataciju obnovljivih
izvora energije je nedovoljno
iskori{}en i potvr|uje se potreba za
promovisanje obnovljivih izvore
energije kao prioritetna mera i da
njihova eksploaracija doprinosi za{titi
`ivotne sredine i odr`ivom razvoju.
Ovome tako|e treba dodati da ovo
mo`e proizvesi lokalnu zaposlenost,
imati pozitivan uticaj na socijalnu
koheziju, doprineti sigurnosti
snsdbevanja i ~ini mogu}im