1992 1993 1994
j
1995 1996
1997
o
br
1998 1999 2000
2001 2002 2003
2004 2005 2006
2007 2008 2009
godina
2010
2011 2012
broj 200 / 2012
200
20
K W I @ E V N I
broj 200
^ A S O P I S
2012
Prvi broj ~asopisa Savremenik iza{ao je januara 1955.
Seriju Savremenik plus objavquje Apostrof od novembra 1992.
POEZIJA//PROZA
Ra{a Peri}
NITNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Qubi{a \idi}
[EST PESAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Slobodanka Lukovi}
KAMENA PTICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Henri Hauard, Kristofer Marlo, Vilijam Kolins,
Tomas ^aterton, Rupert Bruk, Vilfred Oven
ENGLESKI UKLETI PESNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Dimitrije Nikolajevi}
IPAK, VREDELO JE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Obren Risti}
SPIS PO SPIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Dobrilo Nenadi}
GREHOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Andrija Radulovi}
VIDARICE MOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Dejan Vuki}evi}
TRI PRI^E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Zahar Prilepin
PATOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Adam Pusloji}
UKRATKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Sla|ana Risti}
KAO KU]A U PLANINI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Vladimir Kone~ni
[email protected] SUMWA HTEWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Ana Gorenko
U SERAFIMA [EST KRILA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Dejan Bogojevi}
LUDI KRUGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Vi{wa Krstaji} Stojanovi}
DAR OD BOGOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Slavica Lali}
DUNI AN\ELIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Srba \or|evi}
POTERA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Rade \okanovi}
U ^ASU ZASLEPQUJU]EG BLESKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Nenad Dimitrijevi}
SA LICA MESTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Branislav Veqkovi}
MU^NINA PROLAZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Svetislav N. Brkovi}
[TO OSTAJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Dragoqub Firulovi}
NAU^IO SAM LEKCIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Stani{a Stankovi}
SA PUTOVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Goran Vu~kovi}
DVE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Milomir \ukanovi}
CRNI ORAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Ugqe{a Raj~evi}
SMRT KAO MOGU]E RE[EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
INTERVJU
Sa Du{anom Stojkovi}em razgovara Du{an Vidakovi}
KAD JE @IVOT VE]I PAKAO NEGO SMRT . . . . . . . . . . . 101
TUMA^EWA
Branko Stojanovi}
NEOVLA[]ENI TUMA^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Miroslav Radovanovi}
SUPTILNA IGRA SU[TINE I PRIVIDA . . . . . . . . . . . . 108
@arko \urovi}
MOTIV IDEALA I NI[TAVILA U ROMANU
“\AVOQI TROUGAO„ MIODRAGA ]UPI]A . . . . . . . . . . 111
Gojko [anti}
BDEO JE NAD SVAKIM KADROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
PLUS
Srba Igwatovi}
JASNO I NEJASNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Milka ^abrilo
SE]AWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
KRITIKA
An|elko Erdeqanin
AUTENTI^AN PROZNI PISAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Milijan Despotovi}
STAPAWE MUZIKE I POEZIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Miroslav Todorovi}
BA[TINIK SVETLOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
An|elko Erdeqanin
MAGNETNI POLOVI SRBA I HRVATA . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Danko Stoji}
BITNI MOTIVI VIZUELNOG ROMANA . . . . . . . . . . . . . . 135
Srebrenka Gluhi}-Ili}
PUTEVIMA PESNIKA I MISLILACA . . . . . . . . . . . . . . 137
Milica Jeftimijevi} Lili}
ZRELO DOBA PUNO ISKU[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Radomir Putnik
SVET JE POZORI[TE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Goran Labudovi} [arlo
ZVUK SE SVAKOG TRENA MEWAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Miodrag D. Igwatovi}
SUSRETI NA MOSTOVIMA KULTURA . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Danko Stoji}
LITERATURA KAO JEGUQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Radomir Putnik
NEZAMENQIVA GLUMICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Voja Marjanovi}
HUMORISTI^KI ROMAN O BLIZANCIMA . . . . . . . . . . 151
Aleksandar B. Lakovi}
POEZIJA SE @IVI, A NE U^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
Slobodan [kerovi}
POIGRAVAWE @ANROM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
PLUS
Milo{ Jankovi}
LUNARNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
(sonetni venac)
Na korici: Gavran, fotografija; Gregor ([}e}in, Poqska)
POEZIJA//PROZA
Ra{a Peri}
NITNA
^eki}a te znak pitawa
a nakovaw podme}e
da ne smogne{ be`aniju
iz prvotne Kova~nice
I uskli~nik iz potaje
iz zagrada i on pita
otkud Du{i `ivi da{ak
otkud Srcu kora~nica
Obdan-obno} ti u`aren
pocupkuje{ pod Nebninom
jer je `ivot ~udo ^uda
jer je samrt tajna Tajne
Kud bi, i gde, no u Pesmu
{to ti zimi zemunica
{to ti leti letwikovac
a ti svet bi pod trepavke
Oko tebe `i{ke slovne
kao p~ele zuzukaju
i roj tajni um zaziva
da usklikne iskon-Pevom
Pesnik jesi ka`e{, ka`e{
po azbuci xara{ strasno
s jezika ti `i`ak svetli
dok Sudbinu pro~itava{
Budi nitna, Kova~ vi~e
spajaj, spajaj, Majstorijo
Zem za Nebo ve`i zrakom
sjaj i tamu vari, {tepuj
Pridr`avaj, podupiri
da se Iskon ne rasu~e
5
pripomogni malo Tvorcu
pripomogni, pa Pesnik si
Miqenik si wemu, ka`e{
{ta }e{ vi{e, mrvo mrve
ve} ispuni Sudbe zahtev
i uvedi dan u slovo
Zar je Tvorcu bilo lako
da izumi Kova~nicu
pa i ~eki} i nakovaw
pa i tebe nitnu izme|’
Sve ti dade na Tablici
samo umno ~itaj {are
da po`ivi{, da potraje{
da suvi{no ~edo nisi
Izabranik ako jesi
ne gordi se, o sujeto
pra-Tajanstvo izmi~e ti
al na putu k wemu budi
Prizva}e te Svetionik
nevidimo da dovidi{
i nemu{tom da{ progovor
do me|aja dopustivog
Qudac ti si, samo qudac
ne prkosi pra-Sazdancu
ispod tebe telu levak
iznad tebe du{i zvono
A odasvud tajna, tajna
Nevid-poqe i Nepo~in
{to ti mame klik i jauk
od ro|aja do ukopa
Jesi l ~uo zvon nakovwa
i ~eki}a pretwu stra{nu
pa tuma~i zemne znake
i Zvezdano poqe sudno
Ako ne{to s wih doumi{
i to ka`e{ Tajnovicu
i on }e ti um vazneti
ako re~ ti svetlotra`na
Beri svetlost, ej Zemni~e
i raduj se vaskrs-Zori
6
vaskrs-Suncem ozari se
i nagni se ka kladencu
Ogledni se: iz Qubavi
na pra-Oca lik ti stvoren
iz `ene ti klica raste
a senka ti pratilica
Jesi nitna, i to budi
nek te gusne gorwa vatra
nek te kali dowa suza
izme| Srca i Nebesa
Qubi{a \idi}
[EST PESAMA
JELENA BAL[I] BE[KOJ NA SKADRU
Lutaju}i belim svetom, o mila,
ne videh takvu kamenu gromadu,
kakva se to srxba u ovo ostrvo skrila,
ta so magme, taj kiklop u komadu.
[ta si na woj tra`ila, o mila,
gde ti je Kru{evac, gde Srbija,
da l si ne`nost stopala u vode Skadra slila,
ko te je qubio ovde. Da l ti bol povija
onaj {to nebesnik tvoje `udwe be{e,
od kojeg zaiska duhovnog mleka lek,
gospodarice Zete, skadarskog kamena i vode,
kosovski gavran i ovde labu|u pesmu ple{e,
ti s crkvom u sebi u kamen Be{ke ode,
dok se s tobom sru~ivao petnaesti vek.
7. 4. 2005.
PRENOS ^ESTICE JELENE BAL[I]
OCU U KRU[EVAC
Kad zablista na dlanu Amfilohija jeraja
biserjem {koqke Jelenina kost,
mi ojelenismo dugu zlatnog sjaja
od Be{ke do Kru{evca u `ivi most.
7
Koliko orkana u ~estici ko {koqki,
ko da istuma~i molitvu za k}er,
koliko istorije u samo jednoj boqki,
kad dato nam doba ve} li~i na zver.
O gde si k}eri da ti vidim lice,
van o~eve ruke mnogo je zala,
ni svetu pred nama ni{ta dobro nije,
dok otac govori na pragu Lazarice,
od qubavi ne vidi, to nije ona mala,
ve} neko sa borom iz same istorije.
7. 4. 2006.
JA USHTEH TVOJU SVETOST VIDETI
Az Nikon Jerusalimski pisa
re~i koje moje nisu
u kwigu svetog zapisa
na jednom kamnom zetskom visu
U tragawu za tim kamenom
istorija nikom verovala nije
jer Bal{i} Jelena davnim znamenom
u wemu jo{ jedno srce krije
Az Nikon monah kako ve} jest,
iz srca mog a srcem wenim glas
otkrih, i stadoh za sve ridati
da svaki brat na{ na ~ast i ~est
iskrom iz kamena na|e spas:
ushte li Tvoju svetost videti.
2010.
MORAVSKI @DRAL U VRAWINI
Da li te je Gospod nad vodama
o Vrawino ovde skrio samu,
kad se selim s moravskim rodama
osvetqava{ mi nad Skadrom tamu.
Videh kad te Nikon pohodio
i patio za svojom Jelenom
i u lovu nebeskom lovio
lek za du{u za wenim melemom.
8
O Vrawina Zeti na uviru,
~uvarku}o zetske zemqe svete,
tu gde videh pretke da umiru,
vaskrsni me i baci na `al,
sa melemom srpske gline klete,
dok jo{ kri~im ko moravski `dral.
7. 4. 2008.
KONDIR KOSOVKE DEVOJKE
Ko }e sad do}i u ovo drugo poqe
gde kopite su druge, drugi ma~,
gde druga rana, a ista krv,
gde drugo sve je, a isti pla~!
Ko }e sad u ovo novo poqe,
gde drugog Zelenka vri{ti rv,
neko nas drugi sestro koqe,
gde drugo sve je, a ista krv.
I ko sam ja da u lepoti rane
sa~uvam toliko istorije
makar da je izabrala moje krvi slap,
na boji{tu jo{ le`im, nikako da svane,
mene vekovima niko izvidao nije,
jo{ ~ekam `edan tvog kondira kap.
2010.
PRENOS MO[TIJU SVETE PETKE
U KRU[EVAC
Kad Sveta Petka u Kru{evac do|e
ratnicima be{e ojadio rat,
sebri hte{e {enice belice rod,
o~evima ojadio na brata brat.
Sve sestre i sve udovice
dok Srbija jo{ vida rane
od Milice hte{e lice svetice
da i na winim licima svane.
Kad knegiwa otkri svete mo{ti
tamo gde be{e grudni ko{
neka je crvena plavet rudila,
9
me| belim kostima u svemilosti
`ivo joj srce kuca{e jo{,
i to je sve {to je ponudila.
2011.
Slobodanka Lukovi}
KAMENA PTICA
PESMA ZA STARIJE OD STO GODINA
On grca sad u snu od neke patwe
Nepojamne. I bunca.
Du{an Mati}
Kaza: – Sa ovoga sveta ~edo mi je odvedeno
Po|oh za wim – ne – nije ta~no re~eno
Na ovom svetu za ratom rat – ~edo mi je satrveno
Du{a traga za wim – ne – nije ta~no re~eno
Kaza: – Pesni~e – mani se te ubistvene pesme
U taj bezdan ni moja misao da za|e ne sme
^as za ~asom: pada ~edo od `ivota otka~eno
Padam za wim – ne – nije ta~no re~eno
Kaza: – @ivi{ Smrt a grobi{te za tebe zaka~eno
Ne zna{ ti – misli su ti zalutnice – ONO nere~eno
@ive su sene – u mrtvaji mrtvo je vreme
Mrtvo je i seme – mani se ove teme
Kaza: – Ne gleda{ a vidi{ ga – srce ti je pose~eno
Zaspi{ a vidi{ ga – ne – nije ta~no re~eno
U ~vori{tu neke “nepojamne„ re~i – u tebi je~i
I kad titra blagdan ranu ti ne le~i
Tad pesnik kaza: “On grca sad u snu od neke patwe
Nepojamne. I bunca„ re~i jo{ nesatkane
Kaza: – Ovo grobi{te – ova Tuga kao dina
Ovo je pesma za starije od sto godina
ISTINA JE NEZAUSTAVIVA
Kavga u kavzi sveta
Na ple}ima ti teret sveta po~iva
Du{an Mati}
Pesnik kaza: – Ne}u da }utim o onome {to znam
Grak}e Istina nada mnom – moram da priznam
10
Grak}e Kavga nad svetom kao vrana nad `itom
A Ti }uti{ i drhti{ – podanik pred svitom
La` je sve mo}nija – jo{ nije kasno
Da biva ta~no ono {to je jasno
Sad pusti krik “sutra }e biti kasno„ – STRA[NO
Nad Zemqom mojom se~ivo je pozama{no
Ti si onaj KLAS ga`en u POQU pusto{enom
Ti si onaj GLAS sti{an u domu sru{enom
A Ti }uti{ – sebe vara{ jer se boji{
Svezan ]UTWOM nove strahove roji{
Sna`i{ one koji nasr}u na tu|e zemqe
Koji osvajaju Vreme i umno`avaju `eqe
Zar sve Tvoje iz tebe da rasele
A Ti usitwen – ~eka{ da rane zacele
Tako oni koje zovemo nedu`nima – stradaju
Tako oni koje zovemo mu~enicima – padaju
Stradalnik kaza: – Sve je surovije vreme
U mojoj ]UTWI zapretano je istinito seme
U ~asu s Krsta od Raspetoga ~u se:
Sram – sram da se zbude – najpre u se
Istina je nezaustaviva – nezaustaviva TO ZNA SE
Krvave suze – raseobine poznaju se
Krik razlomi Vaseqenu – leti Istina `iva
A krvava svadba nasred sveta biva
POHVALA JEFIMIJI
Jefimijo – hvaqena budi – Blagovest je Tvoj Vez
Pesma nije pesma kad je ~uva kavez
Ti re~itom }utwom ureza vreme da pamti ~ovek
Za Lazara posle Lazara – za dug vek
Za veru u Pohvalu Trajalicu koja nema cene
Za svetle}u putawu od Zemqe do Vaseqene
Iz Tvog Stihorijuma se`e ~udesan Glas
Iz Tvog Mora do mog Mora pristi`e talas
Bilo je i biva: Sila lomi a Nesila odoleva
Car na cara – narod na narod a pesnik peva
Bilo je i biva: ni{tewe – golgota i odbrana
Strati{te – neprebol i ruka za gavrana
Jefimijo – Struno Zemqe – ikonozna~an je Tvoj Vez
Na|oh u Tvom rezbarijumu za moju pesmu narez
Semerasnice iz Qubostiwe – tihuje{ a u Tebi Sev
Vu~e tankoniti koje bele`e Nebeski spev
Vu~e Patwu da oglasi se kroz zlatast Vez
Vu~e re~i da slo`e se u Zvon: izlij bol u navez
Pogledaj u Nebo – otvara se kroz srpoliki prorez
Osloba|aju se ~vori{ta – razvezuje zavez
11
Tek silaze odgovori za Zemqin koloplet i Istinu
Tad shvata{ sebe – trag kroz nizinu i gled u vrhovinu
Jefimijo – Suzo Srca – i ja stihujem zbog k}eri i sinova
Zbog zatira mnogih uro{a i milica – iznova
KAMENA PTICA
Sutra je novo more {to se staro
Ponavqa
Du{an Mati}
To je taj dan: Kamena ptica a nema mene
Vrve pometwe i o~aji u tri smene
To je ono More koje nove vode prima
Novi Nepesnik peva: i{~ilela rima
Nove previre za opojne pesme u novi svet
Al u svemu: otac – mati i jezika splet
To je onaj Melod `ivota i miris hleba
[to prati Pesnik koji “vidi„ poqa iza neba
To je ta Du{a {to vu~e nove re~i iz daqine
Skida tajne s vrhova i vadi ih iz dubine
To je taj novi dan {to sti`e iz patwe stare
Na novom putu novi o~aji kao kopriva `are
To je ono Vreme {to ne biva bez straha
Bez ne~ijeg pada – ne~ijeg jada ili kraha
A u wemu: “Sutra je novo more
[to se staro – Ponavqa„ kao zore
[to nad starim viri kao oblakoderi
[to se Mr`wom hrani kao krvqu zveri
[to nad Tajnom bdi kao mit stoletni
[to na Zemqu sru~e krila{i lakoletni
To je ono Vreme {to sutra je novo
[to stvori Kamenu pticu i stari ponovo
U KRIVINAMA DRINE
U krivinama Drine krivo teku i pitawa
U odgovorima se vrtlo`e gre{nosti i sumwawa
Ko da zna za razdelbe – za morawa i gawawa
Za zloume – za tajne re~i i rubqewa
Ko da zna za mrakoumqa i po danu i po no}i
Za uliv Zle Vode u tokove po naredbi Mo}i
Ko da uredi podivqale razgovore i nerazbore
Silinu pometwe dok besovi Zla zbore
Ko da zna za pripadnost Zapadu ili Istoku
Za prebroj plutaju}ih imena u krivudavom toku
12
Srce mi kaza: – Naknadno ~itaj kafene kwige
Slivaj staro u novo da prepozna{ brige
Gospode: pusti Jasnost da izbrusi seni
Da okoreni ^edoqubqe u mu{karcu i `eni
Grozomora “nepojamno„ mori a ~ovek sve nemqi
Raspoznaje |avoqi hir na Bo`joj zemqi
Strahuje od vladavine niskoumnih `eqa
Svakim danom u Strepwi a huji nova nedeqa
Za nedeqom nedeqa – za prolomom prolom
Patniku {okiraju srce za nevidqivi slom
Ko zna kako je u krivinama Drine
Ko u lavirintu vidi put – ko brine
Henri Hauard, Kristofer Marlo, Vilijam Kolins,
Tomas ^aterton, Rupert Bruk, Vilfred Oven
ENGLESKI UKLETI PESNICI
Henri Hauard
[email protected] DOBA
Ne`no doba nosi cvat pupoqka {to izbija,
Zelenilom odeva brda i doline,
U novom perju slavuj pesmom svojom sija,
Korwa~a uz druga svog u pri~u se vine.
Leto je stiglo i grana svaka klija,
Jelen stare rogove na ogradu skine,
Mu`jak u gusti{u zimski kaput svija,
Obnovqenim skladom jato riba sine,
U ko{uqu novu presvla~i se zmija,
Uposlena p~ela oko meda brine,
Lastavica hitra male muve vija,
Osloba|a se cvet zimske, uvele o{trine.
Bujnost svake stvari mome oku prija,
I rasta~e se briga, al’ mi `alost klija.
QUBAV KOJA MI[QU MOJOM CARUJE
I ZRIJE
Qubav koja mi{qu mojom caruje i zrije,
[to je tronom svojim grudi moje splela,
Na oru`je ustaje sa mnom da se bije,
I barjake spu{ta preko moga ~ela,
Al’ me u~i kako voli se i pati.
13
Moja `udwa vrela, neodlu~nost nada,
Pokuwenog lika u senu se vrati,
Wena milost vedra za~as u bes pada.
Kukavi~ka qubav tad `ustro se slije
U srce, pa se pritaji i zasedu stvori,
I svrhu gubi, dok lice svoje krije.
Zbog greha gazde mog, bezgre{nu me patwa mori,
Al’ moje bi}e od wega ustuknuti ne}e,
Slatka li je smrt u koju s qubavqu se kre}e.
Henri Hauard (1516/1517–1547), ro|en je kao najstariji sin
Tomasa Hauarda Tre}eg, vojvode od Norfolka, i Ledi Elizabet
Staford. Upravo je on, uz pesnika Tomasa Vajata, prevode}i Petrarku uveo u englesku kwi`evnost blank vers, petostopni jamb sa
posledwom praznom stopom, stih koji }e kasnije proslaviti Marlo i [ekspir. Pod neosnovanom sumwom Henrija VIII da planira
preuzimawe prestola zato~en je, a potom pogubqen. Dela: Selected
poems.
Kristofer Marlo
O LIKU [TO POVEDE
BEZBROJ BRODOVA
Jel to be{e lik {to povede bezbroj brodova
I spali do tla kule Iliuma*
Helena draga, besmrtnost poqupcem mi da,
Usnama ispija du{u moju, vidim je gde minu,
O, Heleno, do|i i vrati je nazad,
Ja }u sviti dom u Raju na usnama tim,
Sve je bezvredno osim we,
Paris }u biti za qubav tvoju,
Mesto Troje, Vitemberg }e pusto{iti,
Potu}i }u Menelaja slabog
I bojama }u tvojim perjanicu da krasim,
Ahila rani}u u petu,
Pa }u poqubac dobiti Helenin,
O, lep{a si od ve~erweg ruja,
Ogrnuta lepotom hiqadu zvezda,
Svetlija od plama Jupitera
Kad kro~i pred skru{enu Simelu,
Divnija od cara nebeskog
U besnom zagrqaju Aretuze,
Samo ti }e{ biti qubav moja.
* prim. prev. Ilium, stari naziv za Troju
14
IMATI MORAM PESNIKE RAZUZDANE
Imati moram pesnike razuzdane, razboritost vedru,
Muzi~are, da dodirom struna
Ganu kraqa podlo`nog, ~ijem hodu uga|am,
Zanose wega pesma i muzika,
Italijansku }u masku no}as navu}i preko lika,
Govori fini, {ale i ugodne scene,
A po danu kad korakom krene,
Ogrnu}e se strofe moje kao {umske nimfe,
Moji qudi ko satiri kad na pa{wak jure,
Papcima }e ples povesti kroz anti~ke doline,
Katkad de~ak bajni u obliku Dajane,
S kosom koja sjajem pliva niz vodu {to se sliva,
Biserima krasi svoja naga bedra,
A u gipkoj ruci maslinu nosi
Da sakrije mesta koja zanos bude,
Na izvoru se kupa, pa onda s mukom jedan
K’o Akteon proviruje iz luga,
Dok ga bogiwa besna ne premetne u drugo,
Trkom divqeg jelena
Sa krikom se sjuri, k’o da u smrt ide,
Takve slike gode wegovom veli~anstvu.
Kristofer Marlo (1564–1593), ro|en u Kanterberiju, gde je
i studirao, najpre muziku, religiju, latinski i kwi`evnost a potom filozofiju i istoriju na Kembrixu. Po zavr{etku studija postaje poverenik britanske vlade, ne{to poput tajnog agenta, iako
nema sa~uvanih dokumenata koji bi pokazali {ta je bio wegov posao. Me|utim, ubrzo biva optu`en od strane crkve za blasfemiju,
subverzivnost i ateizam, optu`be koje su u to vreme, gotovo uvek,
zna~ile smrtnu presudu. Izgleda da ga je pod pritiskom mu~ewa denuncirao dramski pisac Tomas Kid, i da su ga najverovatnije zatvora spasile wegove politi~ke veze. Marloova smrt ovijena je velom
misterije, te se pri~alo da je ~ak izla`irao svoje skon~awe. Po
zvani~noj verziji poginuo je u tu~i u jednoj kr~mi u Deptfordu od
udarca no`em u oko. Ne zna se ta~no gde mu je grob, ali na zidu crkvenog dvori{ta gde je sahrawen stoji spomen plo~a. Op{te je mesto svetske kwi`evnosti da je Marlo svojim dramama utro put
[ekspiru i da su pojedini likovi wegovih dela poslu`ili kao direktna inspiracija wegovom velikom nasledniku. Tako|e je pisao
veoma uspele lirske pesme. Dela: Tamerlan, Faust, Edvard II.
Vilijam Kolins
KAKO HRABRI SPAVAJU
Kako hrabri spavaju, dok u san plove,
Uz krajeva wihovih sve blagoslove!
Kad prole}e ledne, vla`ne prste splete,
15
I vrati se da zemqe prekrije svete,
U lep{e }e ruho wih da opto~i,
No korak ma{te, {to ikad ovde kro~i.
Posmrtna zvona vuku ruke vila,
Tajna su ih bi}a pesmom o`alila,
To ~ast, hodo~asnik sedi, gazi,
Da vres blagosiqa {to im zemqu pazi,
A sloboda }e do}i, da sve`inom svom,
Osve`i suznog pustiwaka dom.
Vilijam Kolins (1721–1759), ro|en u ^i~esteru, Saseks.
Studirao na Oksfordu. Posle smrti ujaka zapao u finansijske te{ko}e izazvane i wegovim rasipni{tvom. U to vreme pojavquju se
prvi znaci psihi~ke bolesti koja se kasnije razvila u potpuno
mentalno rastrojstvo i oduzetost tela. Umro je pomra~enog uma, u
te{koj bedi. Uz Tomasa Greja Kolins je najzna~ajniji lirik epohe.
Wegove Ode pisane su vrlo sna`nom lirskom ekspresijom, ve{tom
versifikacijom i plemenitim ose}ajnim jezikom. Neke od wih ni
danas nisu izgubile na vrednosti. Dela: Persijske ekloge, Ode.
Tomas ^aterton
KOPERNIKOV SISTEM
Oko svoje ose Sunce stalno hoda,
I vatrom silnom plamti sa svoda,
Gone ga sile besne, dok zemqe mo} bez kraja
S planetama kru`i oko svetlog sjaja.
Najpre, Merkur navr{i prolazne godine hod,
Sjajan, blistav, uz `arkog odsjaja rod,
Potom }e svetla Venera {irim lukom pro}i,
Taj vesnik rani svih dana i no}i,
Daqe na vidiku, zemqa okret pravi,
Niti dahom ledi, nit se jarom javi,
Oko wenog kruga mese~ev sjajni zrak,
Sjaj srebrne slave provla~i kroz mrak,
Du` zemqine staze razni znaci stoje,
Kud sunce navr{i sjaj godine svoje,
Uz svetlog Ovna zrak postane ja~i,
Pa u vla`nom blesku kroz Bika zakora~i,
Na Blizance zaqubqive blagi sjaj se to~i,
Dok plamenim tragom preko Raka kro~i,
Dok Lav snosi mo} sun~eve jare
Devica posr}e ispod ki{ne pare,
Ravnote`u sila tada Vaga pravi,
Al’ [korpija u muqu od jare se davi,
Mrki Strelac skriva lik i u oblak roni,
16
Dok Jarac oluje na put wegov goni,
Najzad, Voda prima sun~eve zrake bedne,
I godine krug zatvori{e Ribe ledne.
S druge strane zemqe Mars prepun sve`ine
Sna`nim odrazom drevnih zraka sine,
Jupiter opasuje dalek sjaj {to blista
Tek razbistren zrakom svetla ~ista,
Sa ~etiri raspu{tene svetlosne lo`e
Uzvi{enim hodom sve visine pro`e,
A daqe, ve} tromi Saturn hodi,
I pet lu~a u svojoj pratwi vodi,
Dok dvostrukim prstenom tka stazu svog hoda
On kru`i kroz beskraj nebeskog svoda,
Kroz ta tkawa ~udesna buja Bo`ije vrelo,
Nije vredno divqewa umu jasno delo.
[email protected]]NA HIMNA
Svemo}ni Tvor~e neba {to rudi
Pobo`nost na{a neka se budi,
K’o tamjan kad oku tvom se preda,
U nedoku~ivoj seni zrije
Tkawe {to du{e nam krije,
Dok voqa tvoja svetlost mu ne da,
Sunce slave zri od zraka
Da izrubi dan iz mraka,
Tera magle oblak gusti,
Qubavqu {to ve~no sija,
Da nebeske tmine vija,
Iz dvorca se svoga spusti.
Kako dan ovaj da se slavi,
Kad Bog se u glini zemaqskoj javi
K’o svetovnog prezira lik,
Kad an|eli nebeskog reda tog
Ku{aju hvale Spasiteqa svog,
I u slavu jutra di`u svoj klik.
Smerno Lice Bo`anstvo ima,
Jad i patwu na sebe prima,
I ne zna za rasko{ne boje,
I mada qudskim hodom gazi,
Ipak je Bog u svemo}noj snazi
I sjaju slave svoje.
Patwu i prezir snosi, i brine
O mukama svim pla~ne doline,
I nikad se osveti on ne preda,
17
Dok posmatra sve stvorene du{e
Kako ga kunu, mir wegov ru{e,
O~ima punim milosr|a gleda.
Kako da wega slavimo s plamom,
Kad `ivot ovaj rop}e pod sramom,
Savladan jadom bola svog,
U zanosu, du{a istinu shvati,
[to svako bi}e mora je znati,
Za ve~na vremena umro je Bog.
Uz snagu tvoju du{a mi se svila,
Pa se klawa sjaju an|eoskih krila
I slavom kli~e danu,
Bog stvarawem {iri vrelo svoje,
I budi re~i zahvalnosti moje,
Dok ne stanem i ja na an|eosku stranu.
GOULEROV REKVIJEM
Prkos moj se gasi, tone sjaj vidika,
Ne}e zlatni `ig u mom oku zriti,
Nit }e finog srebra blistaju}a slika
Blagoglasne re~i uz ruke mi sviti,
Nikad vi{e moji vi ne}ete biti,
O, za{to moram krenuti sada?
Odgovor nemam, u bezdan }u se sliti,
Da se od vas odvojim uz patwu svog jada,
Nestati moram, al’ gde, ne smem re}i!
O, teretu moj, u pakao }u pre}i!
^im jutro iznedri sunca rumen plod,
Udarima svetla buknu sena tkana,
Kroz pola puno nebo, sunce pusti hod,
U srcu buknu vreva iz susedstva znana.
O smrti brzoj, lakoj, sawah svakog dana,
Zbog tebe sam, zlato, zakon ilu|iv’o ~esto,
Otimah se no`em i lukavstvom plana,
Svih mojih radosti ti zauze mesto,
Zadovoqstvo vi{e ne pru`a mi mo}i,
A {ta drugo mogu, |avolu }u po}i!
Tomas ^aterton (1752–1770), ro|en u Bristolu. Otac mu je
bio peva~ duhovnih pesama, {to je svakako uticalo na razvoj mladog pesnika. Od tihog, introvertnog deteta pretvorio se u strasnog ~ita~a. Rano se zaqubio u drevne mitove i legende i pri~e o
ratnoj slavi, vite{tvu i juna{tvu. Jedno vreme je radio kao pomo}nik izvesnog advokata, no ubrzo je napustio ovaj posao. Strahuju}i
od dogmatske kritike, s nedovoqno samopouzdawa, odlu~io je da
18
svoje pesme objavi pod tu|im imenom i da `rtvuje pesni~ku slavu
zarad poezije. Kazao je da pesme pripadaju drevnom, mitskom monahu Tomasu Rouliju i da ih je na{ao u podrumu jedne ku}e. Pesme su
bile pisane na izmi{qenom staroengleskom jeziku. Kritika nije
uo~ila vrednost wegove poezije, te je optu`en za kwi`evni falsifikat. Siroma{an i nesre}an, izvr{io je samoubistvo otrovav{i
se arsenikom. Wegovo grobno mesto ni do danas nije poznato. ^atertonova poezija sadr`i i romanti~arske crte, i to u najpozitivnijem obliku, i satiri~no epske tonove. Pisana je iznena|uju}e
zrelom versifikacijom u skladnoj ravnote`i oblika i zna~ewa.
^aterton je kultni pesnik engleskih romanti~ara. [eli mu je posvetio delo Endimion. Ru|ero Leonkavalo komponovao je operu
^aterton.
Dela: Spev Ela, Metamorfoze, ^atertonov testament,
Hejstin{ka bitka.
Rupert Bruk
MIR
Slava nek je Bogu {to nas ~asom svojim pazi,
[to nas iz sna budi, mladost na{u rabi,
Bistrog oka, ~vrstih ruku i u o{troj snazi
Savijamo k’o pliva~ kad ~istotom grabi,
Ostavismo rado svet {to hladi se i stari,
Sumor, poluqude i prqave pesme wine,
Mu~na srca koja ~ast nikad ne ozari,
I sve ni{tavne qubavne praznine.
Oh! Mi {to sram upoznasmo, na{li smo mir u sebi,
Gde san nas krepi i nema mu~nine ni jada,
I tela {to di{u bez ciqa ni{ta ne slama,
Gde mir vedrog srca niko naru{io ne bi,
Tu samo agonija na umoru vlada,
A smrt je najve}i neprijateq nama.
MRTVI
Radosti qudske i brige ta srca su tkale,
Divnom tugom sprana, sa sre}om bi da se spoje,
Godine dale im blagost. Zore su wima sjale,
Sutoni svi i sve zemaqske boje,
Videla su kretawa, s muzikom znala
Qubav, bdewe, dreme`, kroz gordost zbratimqenu,
Osetila vrevu ~uda, u samo}u pala,
Dodirnula krzno, lica, cvet. Al’ sve uvenu.
Promenqiv vetar preme}e vode u vedrinu
I bujnim nebesima celog dana sinu.
19
A posle mraz pokretom igru vala ste`e,
I qupkost {to vrluda. Ostavqa beline
Neoskrvwene slave, zdru`en sjaj ve`e,
Prostranstva i mir sjajni ispod no}ne tmine.
VOJNIK
Pomisli samo ovo, ako ve} moram mreti:
Da }u u nekom kutku tu|eg poqa biti,
Tamo je Engleska zauvek. Tu }e me odneti
Bujna zemqa, jo{ bujnija pra{ina skriti,
Wu Engleska rodi, udahnu svest u prah,
Staze joj zavede, qubavi pru`i cvetove wene,
I telo Engleske, {to di{e engleskog vazduha dah,
Rekama je sprano, pod rodnim suncem vene.
Pomisli, uz to srce, zla su rasejana,
Ko puls {to u ve~nom duhu bije,
Misli {to Engleska pru`i, negde nazad daje,
Zvuke, vidike i snove sre}ne poput wenog dana,
Smeh prijateqstva i ne`nost, nazad slije,
U samo srce mira, pod engleskim nebom {to traje.
MRTVI
Nek zvuci roga nad mrtvacima bujnim zaje~e,
Niko tu samotan nije, niti ga starost ru`i,
Dragocenost, re|u od zlata, umirawe nam pru`i.
Ono nam odnese svet i proli da iste~e
Ne`no vino mladosti, od dana smo odustali,
Da budu radni sre}ni, i u o~ajnoj vedrini
[to qudi staro{}u zovu, i wima, {to bi wini
Sinovi trebali biti, besmrtnost svoju su dali.
Trubite, rogovi! Done{e bede vlast,
I nas pred `u|enu svetlost, qubav i bol se zbra{e.
Ko kraq svojoj zemqi, vra}a nam se ~ast,
Da podanicima svojim carsku platu deli,
Da plemenitost opet, niz staze hoda na{e,
Mi, nasle|e svoje ponovo smo sreli.
Rupert Bruk (1887–1915), ro|en u Ragbiju. Putovao po Evropi i u tom periodu napisao rad na temu elizabetanske drame koja
mu je obezbedila stipendiju na Kembrixu. Za vreme studija pripadao je pesni~kom kru`oku Bloomsbury group gde je plenio svojom harizmom i fizi~kim izgledom. Jejts ga je nazvao “najzgodnijim mladi}em u Engleskoj„. Godine 1915. objavquje nekoliko soneta, me|u
kojima su “Mrtvi„ i “Vojnik„ koji }e ga u~initi slavnim. Mobili20
san je po~etkom rata u mornaricu, a 1915. za vreme plovidbe umire
od trovawa krvi koje je najverovatnije izazvano ubodom komarca.
Bruk je pesnik ~iju vrednost treba tra`iti u pojedina~nim
pesmama. Iako u pogledu shvatawa poezije i jezika nije naro~ito
inovirao englesko pesni{tvo, uspeo je da u najboqe pesme unese
mnogo lirske snage i satiri~nu tragiku rata. Wegova pesma “Prelaz preko kanala„, atmosferom bliske smrti i wenom fizi~kom
manifestacijom, spada u najsna`nije pesme napisane na engleskom
jeziku. Dela: Five sonnets, 1914 and other poems.
Vilfred Oven
SVESNOST
Prsti mu bdiju, uz krevet drhtaj prave,
O~i mu otvara trzaj voqe ja~i,
Uz pomo} `utog, majskog cve}a, pored glave,
Preko prozora se slepo u`e provla~i,
Kako je pod gladak i sirov je jako!
I ko pri~a, ne vidim ga u pogledu?
[ta je u tom bokalu, {to se smeju tako?
“Sestro, doktore!„ “Da, u redu, u redu.„
Odjednom, vazduh pomete sutonska tama,
Ko da nema vremena da zatra`i vode,
Sestre su daleke. Sve gori od plamsawa
Muzike i ru`a {to stvore jarka klawa,
Hladno mu je, hladno, a ipak je vreo,
Nema svetla da vidi glasove kraj sebe,
Nit sawa, nit pita, i ne zna {ta bi hteo.
HIMNA PROKLETE MLADOSTI
[ta pronose zvona za one {to ginu ko stoka?
Samo u`asni gnev {to sipa oru`ja rika,
I {tektavih pu{aka grcava paqba duboka,
Izre}i mogu `udwu wihovih vidika.
Ni poruke, ni molitve, ni zvono da se za~u,
Ni `alobnog glasa da o`ali gomilu ovu,
Horove bezumnih qu{tura {to pla~u,
A zvuci roga ih iz krajeva tu`nih zovu.
Kojih }e sve}a bdewe da hitrost im pru`i sada?
U o~ima winim, ne kroz ruke de~aka,
Zasija}e sveti treptaj rastanka,
Bledilo `enskih ve|a je pokrov po wima {to pada,
A cve}e wino je ne`nost strpqivih du{a,
I sada se na svaku navla~i slepih bregova tmu{a.
21
KRAJ
Kad bleskom muwe na istoku planu,
I zamah oblaka bu~nih Voza~ev tron zaspe,
Kad se bubwevi vremena zavr{e i stanu,
I bronzanim zapadom dugi uzmak raspe,
Ho}e li istinom `ivot snagu telima dati,
Da ukine smrt i suze na{e zgasi?
Il’ }e u prazne vene mladost da se vrati,
I besmrtna voda opet da ih skvasi.
A kad pitam belo doba, druga~ije veli:
“Na moju je glavu navaqen sneg beli„,
Kad saslu{am zemqu, od we tad se ~uje:
[email protected] mi se srce gr~i, to smrt tu je,
Ne}e moje drevne rane proslavqene biti,
Niti }e se more bujnih suza sasu{iti„.
1914.
Rat grunu. Svetska zima sve bli`e ste`e,
Silnom tamom propasti {to mlavi,
Gadan se tornado u Berlinu pravi,
I {irom Evrope vrtloge prote`e,
Kida jedra napretka, savija il’ re`e,
Znamewa umetnosti. Jeca pesma i plavi
Beda misli i oseta. Mru vina qubavi.
Trula zrna jeseni qudske ba~ena le`e.
Kad procveta stara Gr~ka od prole}nog ruja,
I produ`i leto blesak wene slave s Rimom,
Ne`no pade jesen, gde je `etve dom,
Polako, doba veliko, {to se vi{e buja.
Al’ sad tra`i od nas divqa zima ova,
Krv za seme i setvu za prole}a nova.
Vilfred Oven (Ouen), ro|en u Osvestriju (1893–1918). Jo{
kao dete intenzivno ~ita i pi{e prve pesme. Pod uticajem religiozne majke i Biblije rano se kod wega oblikovala verska svest i
sna`no religiozno ose}awe. Jedno vreme je vanredno studirao u
Londonu a potom u Ridingu. Kratko je radio kao u~iteq, da bi po~etkom rata bio mobilisan i poslat na front. Jo{ u prvim danima
rata do`iveo je psihi~ku traumu od topovske paqbe te je poslat na
oporavak. Tada je i upoznao Zigfrida Sasuna koji mu postaje prijateq i duhovni mentor. Na Ovenov jezik i rime najvi{e su uticali Xon Kits i engleski romanti~ari, ali je pod uticajem Sasuna
jezik postao direktniji, konkretniji, blizak kolokvijalnom izrazu. Ratnu traumu, umirawe rawenih, halucinacije i slutwe bliske
smrti pretvorio je u pesni{tvo visokog dometa. Oven je majstor
22
versifikacije, sa ve{tom upotrebom asonance i disonance ({to
pojedine pesme ~ini jako te{kim za prevo|ewe), sjajnim ritmom i
dubokim psiholo{kim opservacijama ~oveka u ratu. Poginuo je
svega nekoliko dana pre svr{etka rata, 1918. Dela: Collected poems,
Collected letters.
Preveo sa engleskog Bojan Beli}
Dimitrije Nikolajevi}
IPAK, VREDELO JE
TAKO, OD PAMTIVEKA
List {to se otkide i na zemqu pade,
^ula je jedino ravnodu{na ti{ina.
Ni drvo u hodu k nebu ne zastade,
Ni zadrhta nesvesno neumitnog ~ina.
Ali ptica koja je smak opazila,
Zate~ena u cvrkutu u}uta za tren
Tek u lelujavom padu je naslutila
[ta }e sobom odneti dolaze}a jesen.
A za wom mo`e u neko jutro belo
I ona sle|ena s grane pasti ne~ujno,
Pa peva re|e i mawe uzavrelo
[to kro{wa vi{e stresa nekad lisje bujno.
Tek s prole}a, ako pre`ivi peva}e
Jo{ glasnije i umilnije s drveta
Koje }e novo, mlado li{}e da zame}e,
A wim }e prodisati {arenica sveta.
[TO IMA SRE]U DA [email protected]
Sve {to ima sre}u da za`ivi
I potraje koliko mu su|eno,
Ve} samim tim je nagra|eno
Ko suncem i ki{om seme na wivi.
A moglo je ostati nepostoje}e
[to nikome i ni~emu ne slu`i,
Ono ~ega nema dok svet kru`i
Iz kruga u krug i sebe nadle}e –
23
U kome se u~estvuje, stvara
I pronalaze svrha i smisao.
Ko je bar jednom prodisao
Zna da od toga nema ve}eg dara.
Ne postojati i ni{ta nemati
Nije drugo do te{ka klet i kazna,
To je nigdina promajna, prazna,
A biti – zna~i sebe imati,
Ma bio zver, ptica bez i~ega,
Riba, gmizavac il leptir {to vek
Jedan dan mu traje, a ti ^ovek,
Onaj posle Boga, iznad svega!
EVO, OPET RAZGOVARAM SA SOBOM
Evo, opet razgovaram sam sa sobom
Iako mi mnogo toga biva uzalud,
Zbog ~ega se sporim i sa svojim dobom
Od kojega me sveg pro`ima svetska stud.
A meni vi{e od tople qudske re~i
I ne treba, ali samo ma}ehinske
U kojima la` ko prazna limenka zve~i,
Susti`u me umesto qubavi istinske.
Mr`wom me ko ~avlima zakivaju za krst
Kako bi svako u prolazu na mene
Bez razloga uperio svoj prete}i prst
Pre nego {to mi pakosno le|a okrene –
Postojanstvom mojim da se ne oku`i,
A onoga {to krivdu pravom glasi svuda
Vozdi`e, wega za {teto~instvo ne tu`i,
Al je prvi na listi Stra{nogo suda!
Tako, razgovaraju}i sam sa sobom,
Mawe boli zmijom za{ivena rana
Koja mi poma`e da se sa svojim dobom
Sporim, jer ona mi uzdawe i odbrana.
VREDELO JE
Za tebe nema ko da se zauzme
Ni kod kr{tenog ni onog rogatog,
A svako bi da ti po ne{to uzme.
24
Ako si i{ta i stig’o da uprosi{
Od mo}nika il’ bogatuna {krtog,
Na le|ima }e{ dovek da ih nosi{.
Ispada da si nedu`an u dugu
I u krivici za tu|e nedelo,
A nadao se ste}i sudbu drugu.
Ali te nijedna boqa ne htede,
Pa ipak je sve u svemu vredelo –
Bar si bio makar i bez po{tede.
Obren Risti}
SPIS PO SPIS
SUTRA[WI VARVARI
Ako bih grad zidao dvore i kule kamene
Ovde bih drevne doveo majstore
One u vekovima minulim zaboravqene
One koji jedini su vi~ni da moje namere
Tek naslute I pravu meru Ta~an ugao
Izlaska i zalaska sunca i meseca spram
Beskona~nosti u peni, zrak po zrak, kam
Na kamenu. Wima }e se samo kazati ko
I kako }e budu}e naseobine, te ku}e
Nebeske naseliti. I nevesta ~ija }e
Bezdanim temeqima svoje devi~anstvo dati
Jer samo }e oni, iz vekova davnih neimari
Vetrove divqe mo}i pot~initi i prizvati
Novi sun~ev zrak. Ti sutra{wi varvari.
JUTRO
Jutro. I sunce se rasprostire lagano na
Ne`ne talase morske, kosti izmorene svoje
Predajem tom trenutku u uvali iz praistorije
Razvla~e me po {ipra`ju kamewu i {piqama
Koje su nekad ovde domile marqive vojake
A sad samo oko razroko u kr{u i `buwu prenu
25
Se iako usnulo davno je. U ovom trenu
To kosti ove rasturene ne ose}aju, ve} znake
Istorije koja se na wih natalo`ila
Spis po spis zrno po zrno prah
U kamen, stih i kwiga o vremenu Dah
Je i krvotok `ivota – vodena sila
Sve {to rukom htedoh, uma~e i oku
I samo je eho minulog u budu}em toku.
POSLEDWI DAN
Slovo Crte` u pesku u talasima zvuk
Iz galaksije daleke, iz tajanstva i mira
U jedno pismo pro{lo i budu}e sabira
A kome }e povest biti poverena za nauk
Spoznaja ili slutwa, tek ~ulima se ote
Kakav je bio posledwi dan, bez strasti
Svedo~i}e zavi~aj moj koji iz ove krasote
Blista na horizontu i sa wim }e srasti
Da li }e ~as taj imati snagu i lepotu vulkana
Iz utrobe, silinu vode iz tamnih dubina
Ili }e ne`no sunce ovoga umilnog dana
Ka svom zalasku objaviti ve~nost Oca i Sina
Mo`da nam kamen ostro{ki svetlo{}u u zametku
Blagovesti. Ili }e re~ samo kao na po~etku.
Dobrilo Nenadi}
GREHOVI
7.
Zvao nas Dmitar iz Vi{weva da se okupimo u ku}i Jova Maslara. Obe}o nam svima po iqadu dinara za dangubu. Zauvar da ~oek neki dinar otkine, para nikad dosta. Ionako je snijeg ov|e u
Sjeverovu jo{ golem, samo je pone|e meno pro{aro, ne mo{ nikud,
nema pojma da neki poso zapo~ne{, zima se odu`ila.
Odemo kod Milinka ^voga, ja, Drka, Prda}, ]oro, Trtqo i
Prtqo da nas Milinko ko pametan ~oek sjetuje {ta da ~inimo i da
se zdogovorimo ko qudi da li da sqegnemo doqe u dolove do Dmitra.
Posjedamo ti mi za astal, iznese Milinko glavicu kiselog
kupusa, vla{u qute i tri, ~etiri kri{ke sira te mi uz onu qutu i
onaj kupus i sir zapo|enusmo pri~u.
26
– Ozovni se kad te neko zovne, drugi put more biti ne}e –
u~ini Milinko ^vogo.
– Zavisi ko zove.
To Qube Prtqo kev}e, nema ko drugi. Da mu usta zave`e{ na
guzicu bi progovorio. Vazda ti je taj protivan.
– Ama ne zna{ dok se ne ozovne{ – drnu se ^vogo.
Prtqo mu je izjedna uz nos i{o i ustranu ko crvorog ovni}ak upiro. Krivo mu je {to qudi Milinka cijene a od wega bje`e
ko |avo od kandila, niko se ne osvr}e na ono {to on re~e, pri~o
ili pr|o isto mu je. R|a zavidna, ukoqica, ni da po}era{ ni da povede{, a nikako da ga otpu~i{, priono uz nas ko kila uz drvo, napast jedna nevi|ena.
– Zna se ko zove. Dmitar, a nad Dmitrom goreg nema. ^im
Dmitar zove znaj da je spremio da ti zakrka do bal~aka. Nema toga
koga nije zajebo. Jebo je je`a u le|a ko s wim posla ima.
Tako Qube. ]era ono svoje.
– Pa ti Qube ne mora{ ako ne}e{, niko te silom ne }era.
Slobodan si ~oek pa ~ini {to ti je voqa. Ja }u bogami traktorom
da odem, da vidim {to Dmitar zove. Kad pla}a iqadarku da mu se
do|e, mora da je ne{to va`no. Ako o}e neko sa mnom, mo`e, drage
voqe. Prika~i}u korpu na kipu. Po}ero bi i dva praseta i tri koko{i, poru~ivo mi \uro pekar. Ka`e kad mogne{ do}eraj. Mo`e u
korpu ~etvorica da stanu a sa mnom u kabinu jo{ jedan.
Tako se i mi ostali, sem Quba Prtqa, tu slo`ismo da odemo
Dmitru.
Prtqa zamolismo da nam pripazi stoku dok se od Dmitra ne
vrnemo kad ve} ne}e s nama. Pristade. O}e on da ti u~ini kad ga lijepo zamoli{. A kako i ne bi. Ov|e, u ovim brdima, iksanu samom
bez pomo}i, opstanka nema.
Potrpasmo u vre}e prasad i koko{i, pa se ja, Prda}, ]oro i
Trtqo razmjestismo u korpi, |e ~eqad nije bjesna ku}a im nije tjesna kako ka`e pripovetka, nekako }emo da se pritrpimo, nije ni
Vi{wevo preko svijeta. Drka sjede u kabinu sa ^vogom pa haj, haj,
polako, prvom, sre}om bili smo poweli lopate, pa smo nekoliko
puta silazili da pro~istimo snijeg s puta, toliko je bilo navijalo.
Lijepo nas Dmitar do~eko, sa svakim se triputa u obraz
i`qubio ko sa najro|enijim.
Vje{t ~ovjek kad ti ja ka`em, umije, bre, s qudma, svaka mu
vaqa. Ne bi on onoliku imovinu steko tek onako na ~arne o~i.
Pri~a narod da ovi {to su se obogatili da su lopovi i prevaranti.
Ma jok. Kakvi. Lopu`u brzo za pjevalo zdom~aju, prevarant skon~a
ili u apsu ili u jendeku kraj puta rascopane glave. Sti~u more oni
koji imaju pameti, koji se u pare razumeju i koji imaju `ivaca da ih
sa~uvaju kad ih steknu.
Kad re~e Milinko ^vogo da je dogno prasad i koko{i \uru
Pekaru, Dmitar posko~i, ba{ dobro, veli, taman sam mi{qo da te
pitam ima{ li prasadi i koko{iju, nu`no mi je odma. Platio bi,
veli, dvaes dinara po kilu vi{e no {to ti iko ov|e bude platio i
to odma u evrima.
I tako se bogme ^vogo ovajdi, izbroja mu na dlan Dmitar
evre i po~e mu zahvaqivati bog zna kako {to mu je u~iwo. Neka ga
malo nek misli da smo mi seqaci glupi pa da ba{ ni{ta ne znamo
i da svakome verujemo sve {to nam se re~e.
Tune zabacismo po neku qutu pa nas Dmitar povede Jovovoj
ku}i. Tamo nas, ka`e, ~eka ru~ak. Produvo nas ladan vjetar na
27
traktoru, mora da smo ozebli. Da se malo ugrijemo i okrjepimo, pa
posle }emo koju i o poslu prozboriti.
Bog te vi|o do~eko nas ko da smo svatovi.
Jovo Maslar, visok ~oek, mr{av ko grana, kost i ko`a a prav
ko pu{ka. Kosa mu do ramena, brada pedu duga. Na wemu neka stara
izdrcana kaputina, ko da je prosjak bo`e me prosti. Pri~a se da je
on od sviju u op{tini Mokri Do najpismeniji a eto unakaradio se
ko da je besku}nik i skitnica. Vele da je odskora posto bogomoqac
da cijele godine posti na vodi, da ne oku{a ni meso ni ribu, samo
ra`ani qeb jede. ^uveni gazda, onoliko i nako imawe a posti.
[kolci. Ko }e wima uvatiti kraja, vrletne su to glave.
Zatekosmo on|e kod Jovove ku}e i Vasilija Trepta. Radio
Trepto u zadruzi, bio in`iwer i upravnik ekonomije a kad je zadruga propala osto bez posla pa je ne{to petqo, i{o po selu s prole}a i rezo vo}e, uzimo krdisane vo}wake u napolicu, snalazio se
kako je znao i umqo sve dok ga Dmitar nije zaposlio.
A tu zatekosmo jednu mlogo lijepu `ensku. Ja je da pravo re~em qep{e u `ivotu vi|o nisam, ko upisana, iz usta bi joj vodu pio.
Re~e neko da je zovu Mika~a a da joj je pravo ime Milkana.
Posjedasmo za postavqenu sovru, na sredini astala pr`un sa
pe~enim prasetom tek izva|enim iz vrune, puni tawiri svakakvih
|akonija, {ta ti du{a po`eli, vino, pivo, quta. Mika~a svakoga do
ramena dovati i nutka, o}e{ li ovo, uzmi ono.
Pri~o Dmitar. Pri~o Vaso Trepto. Jovo {u}o, {u}ela
Milkana, {u}eli mi seqaci. ^ekali smo da umesto nas progovori
na{ Milinko ^vogo. Jok on. Klimo glavom ko da sve razumije o ~emu ona dvojica govore a da li je zaista i razumijevo, boga ti pitaj.
Ja brate, pravo da re~em nisam ni{ta razumqo. E, vidi{.
rije~i sam znao, svaku gotovo, osim poneke. I sad ja nikako ne mogu
da svatim kako to da rije~ po rije~ razumijem a da jopet ne znam
{ta oni pri~aju. [kola! To je. Ne bi mi ni bili seqaci, grqe{i
kako nas oni zovu, kad bi umjeli nako da pri~amo. I `iveli bi brate serbez u boga, a ne bi se zlopatili i mu~ili ko pa{~ad, ne bi
nas svako jebavo kako mu se napne, ne bi kilavili i teglili, ne bi
nam pucali damari i ki~ma se pod teretom ugibala, ne bi nam ove
jadne {ake pucale ko rastova kora no bi nam dlanovi bili meki pa
bi i mi mogli da milkimo `enskiwe a ne da im od na{ih {aketina
ko`a prokrvari |e ih dovatimo. Imali bi gla|ahna i podgojena lica a jok ovaka izborana i isperutana. Pa potqe kukamo {to od nas
`enskiwe bje`i, da {ta }e nego da bje`i, {to daqe samo da im nismo pred o~ima.
Mo`e biti da je ^vogo razumqo pa }e on to nama potqe sve
qepo opri~ati i objasniti ako i on ne bude po~o da mrsi muda ko
ona dvojica. Ma ja, brate, mislim da oni to namerno tako rade, da
pri~aju a da ne ka`u ni{ta. Jedno vrijeme sam se i ja upiwo ne bi
li {ta svatio, bleno sam u onu dvojicu ko tele, pa kad vi|ek da od
tog posla nema ni{ta, privatih se ja onog jela i pi}a a po koji bi
put, da po{teno re~em, i na Milkanu poglednuo onako kri{om.
Milkana se ponajvi{e oko Jova trudila, birkala je za wega
najqep{a par~ad prasetine, odvajala mu je rebarca, nudila mu ono
najsla|e uvencad i repi}, a on nam}or jedan samo je ra`ani qeb
~imko po mrvu i ni{ta drugo nije {}eo ni da okusi. Ej da se ona
oko mene upola toliko trudila, ja bi se zbog we i pred vladikom na
veliki petak omrsio pa makar me potqe sveti Ilija zgromio, a on
ni{ta, ko da inat }era.
28
A opet velim mlogo sam se tune lijepo proveo, ne pamtim da
mi je ig|e zgodnije bilo. Vala Dmitru |e ~uo i ne~uo {to nas je
zvao. Ne znam {ta }e rije{iti Milinko i ostali a ja bik vala najvi{e voqo da se mi lijepo ko qudi zdogovorimo sa Dmitrom. Pu{ti more {ta Prtqo trtqa i prtqa.
Nismo se mi tu ni{ta zdogovorili ali smo se lijepo, ne mo`e qep{e proveli. A za zdogovor ima vremena. Da vidimo i da se
presaberemo pa kad dobro promislimo da mu javimo {ta smo rje{ili, o}emo li ili ne}emo.
I tako omrkosmo u Jovovoj ku}i, vrijeme neosjetno pro|e.
Taman {to re{ismo da krenemo kad Dmitar sko~i, ne}ete nikud
no}as, da je okopnilo pa |ene |ene, a vako po mraku da lomite vrat
ne dolazi u obzir. Imate ov|e |e da no}ite, ovolika ku}a ima jedanes soba, mo`e da zano}i ~eta vojnika a nekmoli vas petorica.
Pametno i ka`e. Ostadosmo da preno}imo a sjutri dan ~im
se razdani krenusmo za Sjeverovo.
Sjedosmo jopet kod Milinka da vidimo {ta }emo i kako }emo. Objasni nam Milinko sve potanko {ta nam Dmitar nudi. Nudi
nam poso i uz poso besplatan sme{taj u Jovovoj ku}i, oba{ka ranu,
tri kuvana ili pr`ena jela dnevno i po tri piva, paklo cigara ko
pu{i i {to je najva`nije dva evra po satu. Milinko re~e da je bilo povuci potegni oko ta dva evra, nudio Dmitar jedan i sedamdeset, ali Milinko zatego ne}e ni da ~uje ispod dva. I tako mu je to
izvuko ko da mu je zdrav zub i{~upo bez nekcije. More vaqa nama
Milinko, jebe{ ti to.
Ima tu dosta posla, da se iskr~i Jovovo imawe, zaraslo na~isto u kupin~inu i {ibqak. @ali bo`e nake zemqe, vaqa jedan ar
doqe u onoj dolini, no ektar ove na{e prqu{e i bujadwa~e ov|e u
ovom dandalovcu. [ta vredi kad se tako namjestilo, ko bi je radio
on je nema, ko je ima ne}e da je radi. Niko je nije obra|ivo desetak
godina pa je preuzela {uma. Ako ne u|e{ u wivu godinu dana ima da
se okozi{ dok je dovede{ u red a kamoli kad deset godina ne ulazi{. Ima tu posla preko glave, ej bre brate, dvaes ektara treba da
se o~isti.
Pogodio je Dmitar da mu i bager radi, jer ima golemog drve}a pa bi tu bez ma{ine mogo samo da pla~e{, jer da radi{ samo budakom i sjekirom trebalo bi ti stotine qudi da godinama kr~e a
wemu treba odma, {to prije, bio bi rad da ovog proqe}a posadi malinu da ne gubi badava godinu.
Mi bi uz ma{inu motorkama raskresivali drve}e. Sjekli bi
i slagali ono {to se mo`e prodati a kr~ili bi kupiwake i sitno
{ibqe jer tu ve} ma{ina ne poma`e, tu samo mi sa budacima mo`emo ne{to da po~inimo. Nema jo{te zamene za qudsku {aku, mogu
oni da pri~aju {ta o}e, jebo ti wih i wiovu tekniku.
Rekosmo Milinku da je sve to i lijepo i zgodno samo ne znamo {ta }emo mi sa na{om malinom da radimo. Svi je imamo, najmawi je Trtqo sa deset ari. Ima tu posla da se oteli{. Treba da se
~isti od suvih izdanaka, pa onda da se dotegne `ica i da se stubovi
u~vrste ako se koji rasklimo, pa onda da se malina pove`e, pa da se
prekrati. To ako ne uradi{ kako vaqa boqe da nisi ni po~iwo jer
ako to pretavrqa{ nadvoje natroje ni{ta od toga ne}e ispasti.
Ili radi kako vaqa ili se mani }orava posla. Dok se izgrabuqa,
dok se sav onaj rqug iznese i zapali da izgori, pa dok se okopa i na|ubri, iha ima tu da se zapne i to kako. Zato i jeste malina tako
skupa, najskupqe vo}e na svijetu. Da nije tako zametno svako bi je
29
gajio. Pogotovo je zajebano kad je ~oek sam ko {to smo svi mi sami
i inokosni pa nema nig|e nikog da nam pomogne da nam, makar, ako
ni{ta, skuva kavu i da nam pru`i ~a{u vode kad o`ednimo. Nema
~ovek kad ni da pi{a a kamoli da sam sebi prigotovi kakvo jelo, da
zavati ka{ikom.
Milinko veli da je on sve to Dmitru obja{wavo i da ga je
ovaj ube|ivo da }e se sve sti}i jer u brdima pupoqak maline deset
dana kasnije kre}e nego u dolini. Zauvar je ka`e da zaradimo koji
dinar prije no {to gore krene.
Pa ko ka`e da nije zauvar, ja{ta je, ali da ne ispadne da smo uzeli po dvesta evra kod Dmitra a da nam je propalo po iqadu jer u svome
nismo na vrijeme uradili poso kako bog miluje, onda jebo }ar vajdu.
Dmitar more navija za sebe ko i svaki pametan ~oek, gleda
najpre svoju ku}u i svoju kesu.
Tu|a ruka svrab ne ~e{e, pa ne}e ni Dmitrova, nego mi pamet
u glavu pa da dobro promislimo prije no {to se u kolo uvatimo.
Andrija Radulovi}
VIDARICE MOJA
KQU^
Na zidu
na{e stare ku}e
u vu~joj ko`i
visi kqu~
kovan suzom i zrakom
na tabqi od sebra
stapa snove i svanu}a
Kqu~ moga grada
Htio bi on
da otkqu~a ne{to
izme|u mene i tebe
izme|u dva svijeta
Kao da je rije~
zlatno runo
ili struna
A jesen sti`e
preko rijeke
ku}e i planine
preko poezije
13. 6. 2010.
30
CRNA MA^KA
^esto mi prelazi put
poskitana zla sre}a
Volio bih da mi sjedne u krilo
kao Aqehinu
kad vu~em
neki va`an potez
u `ivotu
Ili da prespava zimu
u mom krevetu
kao sestra
Samo da mi ne zagrebe
po snovima
TAROT
Dan u znaku
Crno bijele fotografije
Tako te~e moja rijeka
Moj `ivot
Mama tvoja
Sla`e tarot
[ta }e {kqocalu
Crno krilo moje
SUZA ^ARDAKLIJA
Hej ~ardaka
u ~ardaku suza
u suzi draga
kropi vinom
du{u moju
Kowi krilati rasedlani
jezde nebom
i potkovica od nesna
kao kruna
pada na krov na{
i pla{i rodu
31
Iz pepela ustajem
i u pepelu grlim
pticu i vuka
Ona pred ikonom kle~i
3. 7. 2009.
NEBO MISLI NA NAS
Nikada i ni{ta ne}e
biti u redu
to i ptice znaju
^etiri laste u na{oj ku}i
bez krova
u na{oj zvjezdarnici
pjevaju tu|im glasom
Mjesec iz pu{karnice viri
kroz list divqe loze pi{e
i ki{a kao one no}i lije
I ti ka`e{
slu{aj muziku u svjetlosti
koja `ivi
I to je poezija
22/23. 5. 2009.
PISMO
I opet
I opet ti ka`em
No} je na{a ba{ta
gdje orasima rastu o~waci
srebrni
zeleni
A mjesec
naduven propali plemi}
pamti tvoje darove
djevoj~ice transilvanska
I opet
I opet ti ka`em
32
Otkrij korice
razvij jedra
sawaj
2. 9. 2010.
DJELO
Aleksandru Sekuli}u
Na mokroj cesti
u nigdini
Gospo|u neku primih
^itavo vrijeme
brbqala je
podsmijavala se mojoj
u~tivosti
nudila jabuke crvene
brkata
`alila se na vrijeme
kostoboqu
zagledala
kikotala
imala primjedbe
na predjele vo`wu
muziku moj `ivot
I prije grada
i{~ezla je
PISMO VAN GOGA
Rodili vrapci
na snije`nom grawu
drhte ko tvoje ruke
i pomjera se sjenka
saborne crkve
I sve tone u san zimski
a brodovi moji snovi
moja crna rijeko
moje rane i{tu plamen
A ti pomiwe{
jedno ogromno oko `uto
jedno uho u pismu
iz kojeg kapqe crveno mastilo
33
Jednog ludaka
koji u no}i vratolomnoj
predade slova
plavim vjetrovima
PJESMA
Javqa{ se
lepr{avo
azurno
doziva{
tajne virove
ti{inu
ti{inu
ukletu dubinu
Vidarice moja
STARO GVO@\E
]irili~na remingtonka
jo{ uvijek na snazi
vreme{na slu{a
moju ruku moj duh
Wena traka je kardiogram
iz hiqadu devet stotina prve
kad bih mogao da ga pro~itam
A ka`u mi
jo{ uvijek kuca{
na to staro gvo`|e
ne znaju}i za rije~
i testament
RAZGOVOR SA NA\OM
Ho}e{ li da ti nabavim
ovakvog psa
pokazujem na malog
{arenog engleskog vrtirepa
a potom na jednog
mladog koker{panijela
pitam trogodi{wu k}erku
u parku Kraqa Nikole
34
prepunom kestena
djece kerova i ptica
Ne}u ni ovakvog ni onakvog
ho}u onog velikog nasmijanog
zna{ onog `utog
{to nosi
sunce u zubima
da ga dr`im za rep
kad idem u more
27. 5. 2008.
TRAVKA
Pomiwe{ rukopis vatre
povequ plave krvi
dijamant na visokoj kuli
suzu wenog veli~anstva
ve~eru za xelata
dok ~ita{
a kao da ne zna{
da }e iz srca jednom
udariti trava
zelena trava kao oko tvoje
u kojoj }e neki maq~ik
qubiti rumenu zoru
sa kapqicom vina na ruba{ki
i krilima suzama
zalivati travku
krik gavrana
biografiju biqa
~ude}i se iznova
izgubqenom kompasu
leptiru u mre`i
galebu u talasima
tigru u kavezu
zvijezdi {to grca
u vinogradu
1. 9. 2010.
BIOGRAFIJA
Bistriti poeziju
igrati {ah
piti vina
35
sjeckati duvan
za duga~ke lule
kuvati ~orbu od korwa~a
i trava znanih i neznanih
voqeti one tigrice
pored rijeke
crtati luke i oblake
trgove jarbole i galebove
i to je previ{e
za jedan `ivot
kr{ten suzom
napijen muwama
nastawen zvjeriwem dragim
pod ~empresima
jo{ u za~etku
dok sam grlio onu `enu
{to miri{e na rum
kafu i El Greka
koja govori bojama
kao proqe}e
ili zaboraviti sve
i oti}i daleko
daleko
daleko
Dejan Vuki}evi}
TRI PRI^E
EKG OLIVETIJA
O, kako gr~evito prebira{ po tastaturi, tok-tok-tok, pogrbqen, ko kobac, tok-tok-tok, samo se ~uje tok-tok-tok, i ni{ta vi{e, tok-tok-tok, ma{ina radi, tok-tok-tok, stvara{ dosad nevi|eno, tok-tok-tok, ne{to jedinstveno, tok-tok-tok, tok-tok-tok, katkad dum-dum-dum, ali uglavnom tok-tok-tok, to {to radi{ i nije cerebralno, tok-tok-tok, pre je instinkt, vi{e je u tebi, tok-tok-tok,
a nezavisno od tebe, tok-tok-tok, nagon koji vlada tobom, ne mo`e a
da ne kuca, tok-tok-tok, i neprestano tok-tok-tok, dok jede{, toktok-tok, dok se prazni{, tok-tok-tok, ne prestaje{, tok-tok-tok, da
kuca{, tok-tok-tok, kao mi{i} u gr~u, tok-tok-tok, ~as gore ~as dole, tok-tok-tok, kao tkaqa nad tkanicom, tok-tok-tok, samo da ne
stane{, tok-tok-tok, da prebira{ po tastaturi, tok-tok-tok, da udara{, tok-tok-tok, bez {uma, tok-tok-tok, bez mana, tegoba, tok-toktok, bez ijedne gre{ke, tok-tok-tok, tu i tamo tok-pa ni{ta-tok, ali
36
uglavnom tok-tok-tok, samo da ne stane{, tok-tok-tok, da pumpa{,
da radi{, tok-tok-tok, da kuca{, da kuca{, tok-tok-tok, to `ivotno
delo, tok-tok-tok, to `ivotno telo, tok-tok-tok, jer ako stane{,
tok-tok-tok, presta}e i ono da kuca, tok-tok-tok, jer ako stane{,
tok-tok-tok, presta}e i on da kuca, tok-tok-tok...
BLISKOST
Navr{ila se godina kako je zakora~ila u moj `ivot.
U tu ~ast stavio sam crvenu ru`u u plavu vazu na kuhiwskom
stolu.
Kao da je bilo ju~e. U{la je sporo kora~aju}i, sa koferom u
svakoj ruci, spustila ih i sela za kuhiwski sto. Dugo se, tako, nije
micala.
Dva dana potom stigla je i harfa. Jo{ jedan dan kasnije amalini su teglili wen pijanino.
Godinu dana pratim svaku wenu kretwu. Kako klizi iz sobe
u sobu, iz sobe u kupatilo, kako posluje po kuhiwi. Slu{am weno
razgibavawe prstiju na klaviru, potom prebirawe po `icama na
harfi.
Nikada nisam oti{ao na koncert. Za{to bih kada sam ovde
wena jedina, verna publika ja. O, kakve zlatne ruke ima{, `eno!
Bez tebe moje postojawe ne bi imalo nikakvog smisla. Ti zna~ajnim ~ini{ moj `ivot!
Ponekad je iznenadim. Pokupim ra~une iz sandu~eta, odnesem u banku i namirim ih. Katkad ispred vrata, na otira~, spustim
ru`u.
Nave~e, kad sve utihne i kad se zavu~emo u posteqe, opet zami{qam weno lice, wenu put, wena stopala i tanke tanke prste.
Preko ~itavog dana ne ostavqam je ni trenutak na miru.
Pratim je iz koraka u korak. Ona u kuhiwu, ja u kuhiwu, ona u dnevnu sobu, ja za wom. U suton stojimo uokvireni prozorom i snatrimo
posmatraju}i grane usamqenog stabla preko puta kako se wi{u na
vetru.
Kada nije u stanu, sedim i ~ekam da se vrati s akademije. ^im
se za~uje brava na vratima, ustreptim. Jedna brava, druga brava, cilikawe vrata. Te brave razmi~u mi grudi, ubrzano di{em, otvoren
sam, kao na operacionom stolu.
Skida mantil, odla`e torbu, spu{ta kqu~eve na {ank, za
trenutak se osvr}e, hodom umorne gracije odlazi pod tu{.
Dok slu{am razbijawe kapi vode o zidove kade ma{tam kako
le`imo sami na pesku nekog plavo plavog dalekog mora. Mora kojeg nema ni na jednoj karti.
Da mi je da sam pe{kir koji upija kapi s tvog tela. Da mi je
da sam no}na krema koju utrqava{ u svilu kojom si obmotana. Da
sam prekriva~ ispod kojeg se podvla~i{.
Niko osim tebe nije mi potreban. Nikog osim tebe nemam.
Niko osim tebe ne vidi te debele niti koje nas ve`u.
Jednoga dana.
Jednoga dana, siguran sam, pogleda}u te u o~i, prsti kojima
prebira{ po harfi preple{}e se s mojima i... I sve }e ti biti jasno.
Zna}e{ ko sam i za{to sam se iz svog popeo do tvog stana.
37
MONSTRUM
Po{ao sam u susret }erki koja se vra}ala iz posete svojoj
drugarici. To je u kom{iluku, susedna zgrada, ali izme|u nas je veliki ogra|eni plac na kojem je trebalo da se izgradi jo{ jedna
zgrada koje, sva je prilika, ne}e biti. Ima svakojakog rastiwa, poneko samoniklo drvo, par zaboravqenih radni~kih kontejnera i
komad ograde gradili{ta. Okupqa se tu lokalna banda xukela i ponekad u kontejnerima prespava pokoji besku}nik. Dawu sve izgleda
bezazleno ali no}u nimalo nije prijatno nekome ko vi{e nije dete, ali jo{ nije ni `ena.
Pre nego {to sam krenuo bacio sam pogled kroz prozor na
to zapu{teno nesu|eno gradili{te i u~inilo mi se da je, tamo kod
ograde koja ga besmisleno preseca na pola, ne{to prominulo. Prominulo, kaogod {to mi je telom prostrujala neka blaga jeza.
Kro~iv{i na gradili{te potr~ao sam, onako iz dokonosti,
da mi br`e pro|e vreme. A mo`da i zato jer sam malo okasnio.
]erka je trebalo da po|e koji minut posle mene kako bih je presreo ~im iza|e iz zgrade.
Potr~ao sam i istovremeno ugledao priliku koja je stajala
iza ograde kako se okre}e i tr~i na suprotnu stranu.
Pomislio sam na kobnih pet minuta zaka{wewa. Ako je krenula ranije, mo`da i koji vi{e. Pomislio sam {ta je sve mogao da
joj uradi za sedam-osam minuta, {ta joj je uradio za to vreme koje se
u mojoj glavi sve vi{e umno`avalo, mogao je da po~ini {to god po`eli.
Potr~ao sam za wim, u tom somnambulnom stawu ne pomisliv{i da krenem iza ograde i vidim {ta je s wom, mojim jedinim
detetom. Tr~ao sam kao sumanut, on je, videlo se, bio mlad i naviknut na brzo kretawe, ali meni kao da su od besa narasla krila, sve
vi{e sam se pribli`avao.
Primicao se ogradi sa suprotne strane iza koje se nalazilo
autobusko stajali{te na prometnoj ulici. Ako stigne do wega, mislio sam, bi}e uzaludna sva ova jurwava. Dovoqno je da stane kao da
~eka neki prevoz i ja ga ne}u prepoznati. Ili samo mirno da nastavi hod ulicom.
Trudio sam se da zapamtim {ta nosi na sebi, bilo {ta prepoznatqivo, ali on je, naravno, bio obu~en u crno, s patikama na
nogama, u nekakvoj spitfajer jakni. Takav je svaki drugi mladi} ve~eras na beogradskim ulicama.
Zato sam, nato~iv{i bes umesto kerozina, poleteo jo{ br`e
i sustigao ga. Bacio sam se hvataju}i ga za noge. Uspeo sam da se pre
wega pridignem, uhvatio ga levom rukom za jaknu ispod grkqana i
stao da udaram desnom po nosu, po oku, po vratu, uvetu, gde god sam
stigao vi~u}i:
– Gde je?! [ta si joj uradio, monstrume?! ^uje{ {ta te pitam, govori?!?!?! – Udarao sam i laktovima i kolenom. – Gde mi je
dete, kretenu?!?
Krv je pqu{tala na sve strane, iz wegovog nosa, usta, posekotina. Namah sam shvatio da i ako bi hteo ne{to da ka`e te{ko
da bi mogao to i da u~ini, pa sam se zaustavio.
I tek tada ugledah }erku kako me iza le|a vu~e za rukav i
najednom ~uh kako ko zna od kada histeri~no vi~e:
– Tata! Tata! [ta to radi{!!! Nemoj, molim te!!! Prestani!!!
38
Pogledah u wu, pa u wega, pa opet u wu. Na zgradi iz koje je
ona upravo iza{la stala su da se pale svetla. Ni{ta mi nije bilo
jasno. Bila je preda mnom a ne tamo, u nekom `buwu.
– Ti... – obratio sam mu se. – Ko si ti?
Samo je zakrkqao.
A onda sam shvatio sve.
U wemu sam video sebe kada sam sa {esnaest, sedamnaest godina obilazio ku}e s mladim devojkama i posmatrao ih kroz prozor
kako se doteruju, svla~e, kupaju.
– Za{to si... Ali, za{to si potr~ao kad si me ugledao?
– Pa, prvo si ti to uradio... Kh, kh! Mislio sam da sam provaqen i da... – nije vi{e mogao da govori od krvi i polomqenih zuba u ustima.
Okrenuo sam se prema }erki i zagrlio je. Na woj nije bilo
nikakvih tragova nasiqa. Nasiqa koje je u najrazli~itijim oblicima pro{lo kroz moju glavu u posledwih nekoliko minuta.
– Kretenu! Zar ne vidi{... kh, kh, kh! Zar ne vidi{ gde je
monstrum...
Zahar Prilepin
PATOLOGIJE
Roman
Pogovor
Kad prelazim preko mosta, ~esto me mu~i jedna ista vizija.
...Sveti Spas se nalazi na dve obale. Na jednoj strani reke je
na{a ku}a. Svake subote odlazimo na drugu stranu da proluwamo
izme|u hrpa starih kwiga izlo`enih u parku na obali.
Iza uli~nih tezgi stoje namrgo|eni penzioneri koji jeftino prodaju klasiku surovog izgleda i skupo “makulaturu„ u odvratnim koricama.
Palcem leve ruke pridi`em korice kwiga izlo`enih na
uli~noj tezgi. Moju desnu ruku dr`i moj divni prvenac, trogodi{wi gospodin sa crvenim ka~ketom i kopa~kama koje su obilno rasule bele bujne pertle. On zna nekoliko zna~ajnih re~i, ume da
trep}e o~ima, mimika mu je bogata i po{tena, jedan drugog odu{evqavamo, mada on to nikako ne iskazuje. Poznajemo se ve} godinu i
po dana, i on je siguran da sam ja wegov otac.
Sedimo na obali, jedemo sladoled i gledamo u vodu. Ona te~e.
– Kada }e ona ute}i? – pita me de~ak.
“Kada ona ute~e, umre}emo„ – mislim i jo{ ne strahuju}i da
}u ga upla{iti izgovaram naglas svoju misao. On prihvata moje re~i kao odgovor.
– A to je skoro? – interesuje ga, o~igledno, kojom brzinom
}e ute}i voda.
– Ma ne, ne}e vrlo skoro – odgovaram, pre nego {to sam u sebi odredio o ~emu govorim – o smrti ili o kretawu reke.
39
Dovr{avamo sladoled. On otvara usta da bi se domogao slasti posledweg zalogaja otkravqenog sladoleda koji curi iz stisnutog fi{eka od vafla. Izlomqen i zgwe~en fi{ek u belim kapima
jedem ja.
– Kusno – konstatuje mali{an.
Maramicom mu bri{em lepqive {a~ice i obraze koji su
zbog ne~eg u lepqivim tragovima sladoleda, pa ustajem da po|emo.
– Hajde da jo{ sa~ekamo – predla`e on.
– [ta?
– Da sa~ekamo dok ute~e.
– Pa, hajde.
On usredsre|eno gleda u vodu. Ona stalno te~e.
Zatim sedamo u minibus, mali autobus za dvadeset osoba,
plus voza~ koji virtuozno vozi i istovremeno prodaje karte putnicima. U ustima mu se dimi cigareta, ali pepeo mu nikad ne pada na
pantalone – ~im dostigne kriti~nu ta~ku padawa, otrese ga kroz
prozor koji je oborio vetar.
Ponekad sumwam u voza~evu ve{tinu. Kada nas dvojica o~aravaju}ih mu{karca, prvenac i ja putujemo gradom, sumwam u sve.
Sumwam u to da saksije cve}a ne padaju sa balkona, a psi ne kidi{u
na qude, sumwam u to da nema struje u `icama sa telegrafskog stuba pokidanim pro{log meseca, a kanalizacione {ahte ne pucaju
otkrivaju}i uzburkani mrak. ^uvamo se svega. De~ak mi veruje, zar
imam pravo da ga izneverim?
Izme|u ostalog, sumwam i u ve{tinu voza~a minibusa. Ali,
malo je re}i da sumwam. U`as, sli~an ose}ajima koji najavquju povra}awe, ste`e moje neobrijane jagodice, i moje ruke privijaju trogodi{we telo pile}ih ko{~ica, a moji prsti dodiruju wegove ruke, resice u{iju, ~elo, proveravam: sa mnom je on, ovde, na mom krilu, topli, ro|eni moj, jedini, neponovqivi, sme{ni, strogi, ali on
nezadovoqno sklawa moju ruku – smetam mu da gleda kako te~e –
prelazimo most.
I mene mu~i vizija. Voza~ protura kroz prozor ruku sa cigaretom krunisanom pepelom, letimi~no pogleda u retrovizor poku{avaju}i da proceni ko mu jo{ nije platio prevoz... Desna noga
mu mahinalno pritiska gas zato {to su, pre jednog stotog deli}a
sekunde, wegove o~i ve} prenele mozgu informaciju o tome da je na
najbli`ih sto metara prazan put – sva laka vozila su oti{la napred. On protura ruku s cigaretom, pritiska gas, gleda u retrovizor i ne zna da }e wegov autobus za tili ~as izleteti na ivi~wak.
Mo`da je autobus skrenuo zato {to je to~ak upao u xombu koja je iskrsla bogzna odakle, mo`da je pas istr~ao na put a voza~ je pogre{no odreagovao – ne znam.
Vrisak `ene vra}a voza~eve o~i na put koji odlazi, oti{ao
je naglo udesno, i voza~ vi{e ne ~uje viku putnika, on vidi nebo, zato {to se minibus propiwe i, kako nam se ~ini... la-ga-no... a zapravo muwevito – po{to je trbuhom odvratno zveknuo, kao kapijom pakla, o gvo`|e ograde, ili se prevr}e preko we ili samo obara tu
ogradu.
Voda te~e. Do we je trideset metara.
Video sam sve i pre nego {to je `ena vrisnula. Sedeo sam
pored voza~a, desno od wega, na tom mestu bi trebalo da sedi kondukter da vozni park nije {tedeo na wegovom poslu. Uvek sedam na
40
mesto odsutnog konduktera, ako sam sa mali{anom. Kada sam sâm,
sedam gde stignem zato {to mi se nikad ni{ta ne}e desiti.
U tom trenutku, kada je voza~ izgubio kontrolu, obuhvatio
sam de~aka, podvukao sam desnu ruku ispod wegovih grudi i prstima ~vrsto {~epao teksas svoje jakne. Istovremeno levom rukom sam
uhvatio onaj dr`a~ za koji se hvataju putnici koji izlaze, stisnuo
sam ga izme|u {ake i bicepsa. U slede}em trenutku, kada se autobus, kako nam je izgledalo, lagano propeo, viknuo sam voza~u koji
je marqivo ispravqao volan i preneo nogu sa gasa na ko~nicu:
– Otvori vrata!
On ih je otvorio dok je autobus ve} padao dole. Nije nas izneverio. Mada ih je, mo`da, otvorio slu~ajno, kad je po inerciji
pao grudima na volan i u`asnuto se upirao rukama u ure|aje i dugmad. Bez obzira na buku koja se dugla unutra – vikali su ~ak i mu{karci, jedino je moj prvenac }utao – bez obzira na to {to su qudi
sa zadwih sedi{ta nagrnuli, poput pe~uraka iz korpe, na {ofer{ajbnu, a neko od putnika je glavom probio staklo, dakle, bez obzira na graju, ja sam ~uo zvuk otvarawa vrata – prethodilo mu je {i{tawe koje se zavr{ilo kucawem o dr`a~ a izgledao je kao zamah
gvozdene mi{ice. Nisam ~ak ni okrenuo glavu na taj zvuk.
Autobus je napravio prvi kolut napred, i video sam kako je
penzionerka, koja se pre dve stanice dugo `alila na pla}awe prevoza, kao lutka napravila kolut u vazduhu, po{to je zamahnula masnim stara~kim nogama i udarila glavom o... mislio sam da je to tavanica, ali ve} je bio pod.
Mi, de~ak i ja smo skliznuli gore uz dr`a~, sagnuo sam glavu,
potiqkom i le|ima do~ekao sam udar o tavanicu, jasno ose}aju}i kako mi se de~je temence upire u obraz, i istog trena tresnuo sam zadwicom o sedi{te, stropo{tao se na bok, pa na drugi i, najzad, umalo nisam otkinuo svoju levu ruku kada je autobus pao u reku.
Ledena voda je odasvud navirala istovremeno. Jedan mu{karac, izbrazdanog i crvenog lica, posutog staklenom pra{inom kao
{e}erom, pohrlio je na otvorena vrata i voda ga je za tren oka odnela na kraj autobusa, do te mere hladna da je izgledalo – ona kqu~a.
Ja sam disao, i disao, i disao, do vrtoglavice. Gledao sam u
naspramni prozor~i} kroz koji je provla~ila glavu pohlepna voda
kao ve{tica. Jo{ pamtim kako me je jedan putnik, mu{karac koji se
koprcao po podu na slede}em, ve} podvodnom obrtu autobusa, ~vrsto {~epao za noge, pomamno se zario u meko}u mojih listova tra`e}i oslonac. Za`murio sam zato {to je iznad i bo~no od mene
{ikqala voda, i nasumice ga udario nogom u lice. Ovde sam shvatio da vi{e nema vazduha u autobusu pa sam no`nim prstima, trzaju}i se i `ure}i, izuvao svoje cipele.
Autobus je pove}avao brzinu. Otvorio sam o~i. Autobus je
i{ao na dno, wu{kom nadole. Naslutio sam to. Unutra je bila mutna tama. Desno od mene, na {ofer{ajbni, le`alo je nekoliko – pet
ili {est, ili ~ak i vi{e – putnika. Osetio sam da se oni trzaju, da
se kre}u. Neko je le`ao na podu i tako|e se mrdao, ja sam digao noge uvis i na osnovu wihove relativne nepokretqivosti shvatio da
voda vi{e ne prodire u autobus zato {to je pun.
De~ak mi je u naru~ju bio nepomi~an, kao da spava.
Okrenuo sam glavu nalevo i video da su vrata otvorena, odgurnuo sam se o nekog ispod nogu, okrenu se na dr`a~u, levom rukom
zgrabio vrata za metalni dovratnik, pa za jo{ ne{to, o~igledno tu
41
negde sam na~isto otkinuo nokat sredweg prsta dok sam se ve} iz
sve snage, ~ini mi se posledwe snage, bacakaju}i se nogama, ponekad
uprazno, ponekad udaraju}i u ne{to, kretao nekuda i neo~ekivano
shvatio da je autobus, poput podvodnog meteorita, oti{ao na dno, a
mali{an i ja smo ostali u ledenoj vodi, na sredini reke, izgubqeni u svetu.
Pomr~ina je bila talasasta i odvratnog ukusa, tek posle sam
shvatio da sam koprcaju}i se u autobusu progrizao obraz i komad
tkiva mi landara u ustima gde se moj `ivi, rumeni jezik, poput ludog Atlanta, upirao u nepca kao da je poku{avao da me podigne naporom svog jedinog mi{i}a.
Da sam mogao, zavri{tao bih. Da sam se zamislio za sekundu
– poludeo bih.
^im sam podigao glavu, video sam svetlost. Verovatno sunce
ne izgleda toliko daleko nikom kao utopqeniku koji jo{ nije izgubio nadu da }e izroniti.
Kako smo, kao klinci, moji prisni pegavi drugari i ja lako
nosili jedan drugog na rukama dok smo bazali u vodi do grla, u na{em mutnom seoskom ribwaku. ^inilo se da nam voda oduzima svaku te`inu.
Kakva glupost!
Grozni~avo se koprcaju}i nogama i slobodnom rukom, brane}i se bezizlazno i beznade`no od ogromne ubita~ne vode kao da se
branim od kosmosa, osetio sam kako nisam u stawu da isplivam na
povr{inu, kako ne mogu da teglim na sebi svoje zalepqene farmerke, svoju jaknu, svoju majicu, rasko{nu ode}u mog deteta koje mi visi na ruci.
Nije imalo smisla da `alim {to }u izgubiti nekoliko desetina sekundi na skidawe barem jakne. Da je nisam svukao, za tren
oka bismo sustigli autobus sa putnicima u agoniji.
Ne prestaju}i da mlataram nogama, ali di`u}i se u `u|enu
visinu, mislim, ne vi{e od pet centimetara u sekundi, levom rukom sam dr`ao de~aka za stomak i poku{avao da slobodnu desnu ruku izvu~em iz rukava. Uzalud...
Levom rukom, ~ijim sam prstima namrtvo {~epao svog prvenca, dotakao sam desnu. Palcem leve ruke zaka~io sam desni, usukani rukav jakne, napravio sam nekoliko nervoznih pokreta desnom rukom kako bih je oslobodio i ponovo shvatio da je to badava.
Ne mogu da skinem jaknu.
I tada mi je sinula misao. Levom rukom sam dosegao do lica
i uhvatio de~aka zubima za okovratnik.
...Posle tri sekunde skinuta jakna je, klate}i se, po~ela da
tone.
Kakva je sre}a imati dve slobodne ruke! Obema rukama sam
napravio nekoliko trzajnih zamaha i ponovo, za sekundu, prestao
da plivam kako bih izuo rasko{ne kopa~ke moga de~aka. Nisam video kako su one poletele da sustignu moju jaknu ali sam osetio kako i sam lagano tonem, i vi{e nisam ponavqao poku{aje da razgoli}ujem sebe i ~edo.
...udarao sam o vodu, kidao je na komade, veslao sam, i veslao,
i veslao.
U jednom trenutku shvatio sam da mi je glava izvrnuta naopako. Kao sa strane gledao sam je izvrnutu, kao gumenu loptu – par~ence omek{anih kostiju, ukra{enih hladnom mrqom mozga,
42
u{nim {koqkama, plavim, glupim jezikom... i vilicama koje su stezale par~e teksas-platna.
Izvijao sam se u vodi, kao pijavica, kam~io sam od we krajeve, nema te sile koja bi me naterala da razdvojim zube.
Nikada nisam slutio da je voda do te mere tvrda. Svaki zamah ruku me je boleo, cepao mi kapilare, kidao mi{i}e, lomio mi
je zglobove.
Potiqak me je pekao od te`ine i usta su mi obilato krvavila. Srce mi je pucalo pri svakom zamahu ruku.
Zadihan, vi{e nisam pravio {iroke, potpune pokrete rukama i nogama – koprcao sam se svim udovima. Vi{e nisam plivao:
bio sam u agoniji.
Ne pamtim kako sam se obreo na povr{ini vode. Posledwe
trenutke kretao sam se u mrklom mraku, a oko mene nije bila te~nost nego – meso, krvavo, toplo, so~no, tako prijatno, koje mi je
stezalo glavu i lomilo kosti moje nerazvijene, klizave lobawe...
^uo se neprekidan vrisak porodiqe.
^im sam isplivao, ja sam, kajem se, zinuo – zinuo i udahnuo,
moja dva ra{irena plu}na krila mogla su da prime u sebe svu atmosferu. Ali, sve je odmah nestalo – ponovo sam krenuo na dno.
Tek posle sam shvatio za{to se to dogodilo: ~im sam zinuo,
ispustio sam dete; moje ruke, koje su postojale same po sebi, sa mi{icama obave{tenim o smrti, zgrabile su ga odmah, ali moje telo
nije imao ko da odr`i na povr{ini osim wih zato {to su mi noge
visile kao dve crknute ribe obijenih iznutrica.
Ne znam ~ak ni ~ime sam se ovoga puta mrdao, trzao, bacakao,
kojim to udovima – da li repom, perajama, krilima, ali ~im sam
ugledao sunce, vi{e nisam mogao da ga opet izgubim.
I ono mi je javilo.
Udahnuo sam jo{ jednom. Udahnuo sam jo{ nekoliko puta i
usnama dodirnuo teme svog deteta – bilo je mokro i hladno.
Legao sam na le|a i obuhvatio mu grudi. Levom rukom sam
uhvatio svoje farmerke. Kai{, dugme, {lic... Jedno bedro, drugo...
To mi je uzelo nekoliko minuta. Farmerke su mi zapele na kolenima, mlatarao sam nogama i shvatao da opet tonem, da ne mogu vi{e,
i po licu su mi neprestano tekle suze.
Opet smo po{li pod vodu, ali ovde se to doga|alo ve} u stawu koje se izdaleka mo`e nazvati sve{}u. Uspeo sam da se nagutam
vazduha i pod vodom sam ponovo uzeo de~aka u zube. Obema rukama
svukao sam farmerke, kako se ispostavilo, ujedno sa dowim ve{om,
i ponovo sam grozni~avo isplivao na povr{inu. Gore se ni{ta nije promenilo.
Na obali su stajali qudi. Na balkonima ku}a pored reke tako|e su stajali qudi. I na mostu su stajali qudi koji su iza{li iz
vozila. Du` ograde na mostu, laju}i, jurio je klempavi avlijaner.
Neko je povikao:
-... dete!
Neko je ve} ~amcem plovio prema nama. Ali ja ni{ta nisam
video ni ~uo.
Nas je nosila matica, i po~eo sam da svla~im svoje dete te{ko kao smrtni greh. Jaknica, plava, sa odli~nim zelenim mi{em
na le|ima. Plave farmerice, okrpqene hulahopke. Xemperi} u
svim bojama sre}e – naranxaste, i roze, i `ute, od mohera, ostavio
sam, nisam bio u stawu da iza|em na kraj sa wim.
43
Ubrzo su me potka~ile ne~ije ruke i izvukle su nas u ~amac.
– Dajte dete! – naredila mi je `ena u belom mantilu. ^amxija mi je bez po muke razdvojio ruke.
Jecaju}i i{ao sam za `enom. Ona je iznova davala `ivot detetu. Posle nekoliko minuta po{la mu je voda iz usta i iz nosa.
Prevela s ruskog Radmila Me~anin
Adam Pusloji}
UKRATKO
KO?
Bilo ko odavno
da je sad
na mom mestu.
Isto bi `iveo
i umirao.
SADA ]EMO
Dosta je bilo
pevawa u {irinu,
i u dubinu,
i u visinu...
sad }emo tu mi
samo disati
OVDE
Jeziva neka ti{ina.
Svetlost u kwigama
jo{ tiwa.
SAN
Cela ideja
Felix Romuliane:
Isus se
budi
iz sna
44
GENEZA
Boravim
ve} dugo u Kosmosu.
Izmi{qam
vazduh.
]ELE KULA DANAS
Ovde je sve mawe
mesta
za nove lobawe!
NA MEDIJANI
Od ove godine
ovde upisujemo
nove Konstantine
za dve godine
majka Jelena
rodi}e i krst!
2011.
BELA PESMA
Ova se besmrtna
pesma
ima smatrati
odasvud belom.
ZAPIS
posledwa
moja re~i
seti me se i ti
po svetlosti
u sebi
45
Sla|ana Risti}
KAO KU]A U PLANINI
PRAMAJKA
Ko to u podno`ju
Rtwa kora~a ?
Pramajka
^ija su ona ulegnu}a u du{eku
uglavqenom u gvozdeni krevet?
Pramajkina
Nema u toj posteqi
odavno
mu{karca s brkovima
samo mali puhovi
tr~e u mraku i grickaju
~ipku wene ko{uqe
Ba{ mi je toplo
u zlatnobelom ramu
od dvadeset pet ovaca
koje ~uva
ova posledwa kolibarka
ovo posavijeno devoj~e
{to svojih devedeset i {est qutih leta
u maramicu sakriva, u nedrima
Kao devedeset i {est divqih kupina
za hajduk Veqka
Izme|u dve bradavice
U QU[TURI
O Gospode koja me je nevoqa spopala
ne jedem danima zeleno vo}e
ne udi{em smeh sa ulice
ne okre}em se za brdima koja drhte
za korwa~ama koje pola`u jaja
na Zakintosu
Gospode, kao da sam telo
okovala u gvo`|e
zveke}e i otima se
46
U qu{turi sam
Moja su deca kao loptice
zaronila u more
i sakrila se u ribu-{koqku
Vidi{ me – ne vidi{ me! – pevaju
Pesma wihova
ne}e napuniti moja usta
nesavr{enost je sada
u mre`u uhva}ena
]UTI[ KAO KU]A U PLANINI
Postoji li na~in
da jednom slobodno di{e{
na betonskim terasama
koje se mrve
Gde su se sakrile tvoje obale
na kojima krhki postaju hrabri
a devoj~ice mese~are
Budi otvoren za igru
bez straha da }e{ biti prisvojen
kao p~eliwi vosak samleven
izme|u dva staklena grada
No}i ti oti~u tramvajskim {inama
sam si trojanskog kowa napravio
– misle}i da je to
ozbiqan na~in za sakrivawe
Sada te guta gu`va metropole
kao kiklop te usisava
iznutra i odasvud
Neko koga i ne poznaje{
ubi}e te kao psa
o tebi }e pevati stare device
i ptica iz maj~inog dvori{ta
Osta}e samo tvoja senka
kao opomena za iznenadno bekstvo
u ukletu veliku varo{
47
Sada si razapet kao jagwe
}uti{ posti|en {to si u~inio prequbu
sa nekim tu|im `ivotom
]uti{ kao ku}a u planini
HLEB SAM
Meqi me meqi vodenico
na mostove prenesi
na sudbonosnu godinu
izme|u orlova i grlica
raspr{i
hleb sam
kao nikada do sada
pregore}u na vatri
pristajem
da me na ulici gaze
oni {to pesme pevaju
{to hu~e kao divqa reka
pomiwu me
danas sutra ju~e
kako sam lepa re~
plod i meka vernost
kako sam qubav i gospodar i sluga
lome moje du{u ne znaju}i
da miri{em i }utim
podme}em svoje rame
da ga sitne zubima
oni imaju qut zalogaj
hvataju se za grla i mrve me
po ~istom astalu
sve sam mislio ne}e boleti
od qudske ruke posta}u suvenir
u kome sam ja neko i niko
qutito dete {to o~eve izgladwuje
doga|a mi se tako da samo lutam
sve dok me neki qubiteq poezije
ne privije i uvu~e u svoj du{nik
i gospodski me udavi
48
tako sam zavr{io u sekundi
sa jednom poetesom
slivao sam se uz wu kao fusnota
Vladimir Kone~ni
[email protected] SUMWA HTEWE
DWESTAR
Crna zemqa bogata, bogata.
Data qudima od Boga samoga.
Nebo nad crnicom
u to letwe podne
ispijeno plavo –
kakvo je teklo
`ilama Romanova.
Pust pustijat vagon,
otvorena okna.
Pra{wave zavese
lepr{aju, vitlaju
ko mali stvorovi
u gr~u i ropcu.
Velika zunzara
treperi i zunza,
zunza sebi samoj.
Voz klopara. @ega.
Kroz sparnu izmaglicu,
qubi~astu, treptavu –
blista {iroka traka
tromog prastarog Dwestra.
Na drvenoj klupi
mlada krasavica:
lice k wemu, o~i
spu{tene na skut.
S ove mo}ne reke je,
vidi se, no sukwica
i bluza su iz grada.
Preplanula kolena
gola, noge vitke
prekr{tene. Cipele
49
iz Benderi grada –
nove al pra{wave.
Tik su uz wegove.
Kad je tiho pita,
ka`e mu – vra}a se
s festivala bajki.
Opet spu{ta o~i,
nastavqa da ~ita,
pa prevr}e stranu,
susre}e mu pogled –
o~i s festivala.
Kad raskrsti noge,
blesne belina, negde
visoko. Prekrsti ih
ponovo, nastavqa
da ~ita: kwiga stara,
iskrzana, dobro je.
Ne poznaju se. A on –
kao da je izdaleka.
Da promeni klupu?
Ni jedno ne ustaje,
ne napu{ta drugo.
A ve} su dugo sami.
[ta to zna~i, pita se.
Naglo kopa po rancu
da je ponudi ne~im.
No odgovora nema
u kesici slatki{a,
pa ni u fla{i kvasa,
niti me|u oblacima,
dalekim, preko reke.
Re{ewe tra`i i ona,
no saveta nema u
o~evoj kwizi. Oboje
znaju da ni{ta nije
novo nad Dwestrom,
pod bo`anskim svodom.
Neka da je tako... ipak
kraj sebe i u sebi
ose}aju drhtaj bila –
tu|eg, svojeg, novog.
13-14. februara 2012.
50
FUNKCIONI[EM
Koliko znam, funcioni{em.
Koliko znam, kao nekad.
Eto, {to je va`no, mokrim...
i ostalo. A mo`e se re}i i
da mislim. Hvala Ti, dragi Bo`e.
Koliko su mi rekli, funcioni{em.
I to dobro. [to zna~i da sam
tu, muvam se i {etam. A dajem i savete.
Piskaram. Ve`bam violinu,
a bogami i ~itawe. [ta }e{, mora se.
Kako mi je rekao ~ukun-unuk
(eh da ga imam!), danas funkcioni{em
boqe nego ju~e. A prekju~e
sam pobedio Noleta kad smo
bili na treningu u Pri{tini.
Kako su mi rekli, vodim politiku.
Kad mi dozvole, pi{em za MPSN.
Ali mi onaj B. vi{e ne dozvoqava.
Krcat je: NVO-USAID-AVNOJ.
[to dokazuje da mislim. E, Bo`e,
seti ga se. Ako ba{ mora{.
A da, zaboravio sam, ju~e ili danas
sam se pobunio protiv gravitacije
tako {to sam na vreme odsko~io
u liftu pre Srbinog sprata.
Funkcioni{u}i – i to dobro.
Kako je to sve fino: ~ujem da pevam.
Prekju~e sam pobedio Alchajmera.
U sprintu. Nakju~e sam zvao Srbu.
Ali sam dobio sekretaricu. E, brate!
Me|utim, ju~e sam funkcionisao.
Ne se}am se za{to i kako sam po~eo.
A mrzi me, kao i uvek, da ~itam po~etak.
Ali kraj pesme nazirem. Jedva. Mada
ina~e funkcioni{em dobro. Moglo
bi se re}i, sasvim dobro.
Nekako ~itam napisano. I slu{am.
Slu{am svet. Slu{am talase.
Slu{am svoje sinove. Slu{am.
51
Slu{am boqe nego ikad – Bo`e,
oprosti mi, sad mi se desio Tanhojzer.
19. februara 2012. godine
gledaju}i s terase u Tihi okean
GADNA PESMA
Davawe, o dragi Bo`e gadno je to.
Milosr|e, sa`aqewe, {irokogrudost.
Ohola, kakva da je. Prosjaku – ili onom la`nom.
Zamislite, dragi qudi, zamisli, Bo`e,
dragi Bo`e, ideju la`nog prosjaka.
Tu je ~ovek. A glumi onog bez vida?
^ovek suvi{e mlad da gro{ potro{i
na i{ta sem `ene, ~a{e i drogice.
Tu mu se muvaju milosrdni i sa`aqivi,
pijano {irokogrudi, oni {to bi da zadive
prostitutke skupqe ravni, s televizije.
Ipak la`em: ukoliko taj gluvonemi grubo
prekine dovoqno odsutnih, onih zami{qenih
o vi|ewu qubqene – {ta onda? [amarati ga?
Da li la`em? Mo`da je odsutnost misli neminovna
kad se voli, uz milosr|e i {irokogrudost –
idu}i hodnicima propalosti i smrznutosti,
u svetu gladi i ko{mara? Ide taj prosjak,
ide, ide pa ide, jer milosr|a nema – pojedeno je,
sa`aqewa nema – prezreno je, oholosti nema
– zabraweno je zakonima novih la`i.
NISAM PTICA
Ne bojim se da uletim u mra~an prozor.
Ali vi, e pti~ice moje, samo da znate
{ta se sve krije u toj tami. Glupave moje
ptice, budite vesele {to ne znate sobe
pune mirisa i smrada qudskog.
52
Ana Gorenko (1972–1999)
U SERAFIMA [EST KRILA
***
U ~izmama spava}u u raju
u ~izmama i toplim ~arapama
pod desni obraz ta{nu svoju
levom
podmetnuv{i i sa kwigom u ruci
i ne}u morati vi{e da prosim
od Boga dom i postequ.
***
Re~i lavovske medve|i ugao
Lavovsku re~ drobi ~vorak
U znojnom zelenilu i plavom
Iz krtine krvi i mesa
Jurodivi je vajao dvorac
Hranio poqa nasilnom slavom
Hranio i to je zvao dr`avom
***
Tvoja usta meka su krivca tra`ila, a nalazila
Dlaku sa prepona ili su pevawe ptica lovila
I u grlu je zastajalo, i za svagda
Tuklo o glasne `ice tu|e visoko da
Davio si se ~esto: snom ili sredinom hleba
Lik, jesewe hvoje jelke –
I re~ moja si postao (neka {to stewawe ~ujem)
Ti ve} ne pati{ vi{e. Prijem...
o hiro{imo nica je blago laskawe!
Tebi se pomalo snuje sve apokalipti~ko stawe:
[ipovi potporwa krv – krv asfalt dijabaz
– Hrast vlakno od like orah Isus koji ~uva nas
oba Sun~ana mese~eva svetlost
Zbijena – ne razlikujem je u tami
Podi`e se zavesa i parket na kost
Se razmi~e. To izlazimo mi
Wima je dvadeset prvi vek? Nek nas ne vuku za nos!
Smrt je to,
53
Da se gledaju nare|ujemo
Na{i sni
(Ne prekidaju}i ne`nost)
***
Na tihoj oskudici al je siroma{tvo rasko{no
tra`im da se zaborave obele`ena poqa
neka: ja le`im, a vazduh i zemqa
kao dve stranice slepqene pogre{no
Ima krovova gde su visoke ograde svake
Kod nekih re~i ima uzvika i pqeskawa –
Nad nama ptice `alostivo – lake
I zbog toga su im o{tra kretawa.
***
Telo je za mnom telo je hodilo
Jelo je makovi med u slast
A sada je dosta, sve mi je dosadilo
Druge brige imaju nada mnom vlast
U zubima ste`em kraj crvene niti
Za wu su privezana nebesa
Sve vi{e, vi{e `elim ploviti
Ja ho}u da ostanem sam
Giqotine sveta nada mnom stoje
A meni su va`ni samo nas dvoje
Nek su u rastavi, u bedi zanavek
I mostovi i reke ja sam danas i uvek
Vatra sam i dimwak, voda i belilo
A {ta ti ho}e{, samo da je tebi milo
Ja Arijadna na steni {piqa gladna
U zubima mi kon~i}, u ustima deo monete
Ja sam Tezej i Lot i Arijadna
Ja sam golubica, drago dete
***
Nalazio sam ~udne re~i,
Zakrivqene drvene to~kove
Ja sam vu~ji cvrkut putem trave
presecao ne jednom, ali ne sada –
kada sam bio mlad i sve`, me|u dvorcima
54
me|u mrvicama ~voraka
nebesa prikladno svetlih
A bejah ja estetski poverqiv
i dobrovoqno sam Sartra otvarao
Jo{ od malena sva~ega se bojim
od strasti sam be`ao u tramvaj novoro|eni
od tog vremena volim da spavam pod pamu~nim pokriva~em
la`i i heroin, i seks preko telefona
***
Ovde nitkov o tvoru pi{e stihove od muke
Gde da tra`im utehu, ako ne sa tobom
Malopristojno drago dete iz tre}e ruke
Vrelo nepce le|a sa sedmim nebom
U divqoj dr`avi izme|u ~etiri prestonice
Ti mi se javqa{ u blesku ~eli~nih trepavica.
Radovska Bogorodica ikonica bo`ija
(................ovi ona..................)
***
Strast
sti`u}i do usta
gu{i
`ive
re~i
Varo{ sramotno pusta,
nigde sa tobom
le}i...
***
Svud {iriti celim Bo`ijim nebom
I kao gusar an|eoski luna
Pa zapevaj mi devojko sa akcentom
Zapali kresivo sna
Ja }u epolete i vence oviti
Oko tvoga nemoga tela
Samo kad bi ti pevati htela
A nebom }e pukovi ploviti.
Dok peva{ i tone{ iz prikrajka
Kakve su to suze mi u grlu i oku?
Cela no} je samo tvoja hajka
I miris kowa u skoku.
55
***
Vidi{ li sunca crveni nokte nemirne
Na ju~era{wim nebesima?
Daj mu da lice ti dodirne
Kroz otvore na o~ima.
Ne`ni i ne~ove~ni
Ukus suvog gro`|a pod jezikom
S tobom sam na `ivot ve~ni
I na besmrtnost ja privikao.
***
1
Iza {est ili sedam – ne tankih – zidova
Od mene na {est ili sedam iznova
Ba{ sa strane ba{ zdesna jednom, dvaput pojavio se metro
No}ne re~i, ili boqe, podzemni brojevi
Jo{ ne protuma~eni
Nije unapred odlu~ena pobeda
Nisu je dali okuxava stid nije nam potrebna
Nazovi svojim re~ima evo ove i one i ine
Usvoji}emo ih oni su neza{ti}eni, predivni sred svoje
praznine
( ) mrtvi name{taju heroja nas pogledaj mili
Tako i igra porcelan u zastakqenoj al pra{wavoj gomili
2
Za {est ili sedam ili osam sitih vremenom leta
Metro i bioskop su uspeli da se sliju u jedno
Raznobojna razonoda za obojene
(dvoje ili troje) – ali ih ne treba razdvajati kako re~e poeta
a pristojne rime ni iz daleka
mi razgovaramo matematikom – da bismo mogli lagati?
Robovi mraka ho}e li nam po~eti pomagati
Zdesna li, sleva ho}u li poverovati rodnom gradu juna~kom
I svetli asfalt al ja znam pokriven je pquva~kom
O~igledno meni je vreme isteklo
3
U serafima {est krila sedmo poga|aj
I{~upa}e jezik i stavi}e {ta ho}e.
Daj,
Slu{aj podvodnu kavgu trube i gvinta
56
Topot buba{vabinog bega i je~awe kita
(krike Jona nema ko da slepi. Kao metro i bioskop)
Na vrh bih ja grada! On bi se u igli smestio,
Grad se na dva broda i sa jednom iglom stvori
Pogledaj ga i o~i otvori
4
[est ili sedam poznatih od tolikih re~i
Opremqenih gestovima, neka ih uzme bilo ko
Kome su u dosadnoj no}i potrebni nada i snovi
Moj odraz pri{iven ~vrsto
Na meni lo{e stoji.
PREVOD SA EVROPSKOG
Poput Engleske Francuska kakva
Na{a dr`ava u ~asu svitawa
Ptice gube vid, cvetovi i drve}e postaju gluvi
A meni je sam Gospod danas izgovorio nepristojnost
Ili sam ja svetica
ili, bi}e pre
Gospod na{ je sli~an taksisti
On {apu}e tu re~ svakoj devici
Koja izlazi u nedeqno jutro
Da hrani vrapca mrava i hromu ma~ku
iz {arene ~inije
A u dobrim danima Gospod nam je vojskovo|a
I ~itav trg pisara, kowanika, barmena
Na stranom jeziku, nebeskom, predivnom
Izgovara takvu re~ da se ovima slepquju u{i
Gospode, daj mi ne zauvek ve} odsada
haqinu laku, naru~enu letos u Var{avi,
ima malenih poslastica, ne ulaze}i u rime
suvo gro`|e, na primer, iz xepova, i druge mrvice.
Terezien{tat, april 1943.*
BELE[KA O AUTORU
Ruska pesnikiwa. Pravo ime joj je bilo Ana Karpa. Za pseudonim je uzela pravo prezime velike ruske pesnikiwe Ane Ahmatove. Kao sedamnaestogodi{wakiwa je emigrirala iz Sankt Pe-
* Prema nekim podacima u nacisti~kom logoru uni{tewa u Terezien{tatu
stradala je starija ro|aka Ane Gorenko, sestra wene bake.
57
terburga u Izrael. @ivela je u narkomanskim komunama. Pisala na
ruskom jeziku. Napisala je samo {ezdesetak pesama koje su, nakon
wene smrti, objavqene u dvema zbirkama u Izraelu (2000) i izboru,
naslovqenom Praznik nedozrelog `ita, u Moskvi (2003). Posledwih godinu dana govorila je prijateqima da se “vra}a u Peterburg,
zauvek„. Predozirala se u Tel Avivu, gde je i sahrawena.
Preveo sa ruskog Svetislav Travica
Dejan Bogojevi}
LUDI KRUGOVI
SUSRET SA ANTIMATERIJOM
VELIKOG SPAVA^A
Galerija je puna oka~enih stripova
Sred galerije – klavir
Prostor nas greje
Ona svira
Obla~i}i iz stripova
Porozno prisutni po plafonu
Kraj belog grebena
Zaustavqen Veliki Spava~ u akciji
Scene se zgu{wavaju
Kao tela koja se odbijaju od
Mno{tvo pogleda
Scene lebdewa tra`e protivte`u
Susret sa antimaterijom
Lepet vertikalne te`ine u vodi
Nagove{tava igru
Ka~imo ponovo stripove o klin
Radoje ska~e sa merdevina
A moj prst potamneo na aprilskom suncu
Brojim strip table
Kao lokalna bo`anstva i sla`em ih u 97-mu
(To je bilo ranije
Za pozne dane sa~uvano
Kad strip juanci dobiju bore
Potopqeni u crni kre~)
Trag iskqu~uje grad
Nismo se ni pomerili
A ve} su nas pokrili (fasadama)
Sa ciqem i
Bez pitawa
58
LUDI KRUGOVI
Susret `ivotiwa na xinovskom stablu.
Wu{kawe. Wu{kawe.
Stablo je davno izvaqeno. Sa
sve korenom.
@ivotiwe ga gla~aju.
Urnebesni smeh {umom.
@ivotiwe se pare na izvaqenom stablu.
Koren je sasu{en, vretenast, sna`an.
Bez li{aja. Bez traga qudi.
Dok vetrovi li{}em zagr}u stablo
`ivotiwe se i daqe wu{kaju.
Sjakte im o~i. Na svetlu. U
tmini. Te o~i postaju ludi krugovi.
Kao u moru.
Zapisani porozno.
CRNO VREME, U PROSTORU
Izvori{te na nebu rasplinuto
To kontinenti
Od oblaka do oblaka
Osmehuju se dok gube boju
Moj glas }e se zaustaviti
U gluhom uhu
U opsadnoj pe}inskoj vrevi
Beli govor bi spojio
Povr{inu jutra
I povr{inu no}i
Otvaraju}i talase
Do izvora svetlosti
Min|u{e od voska trep}u na vrelini
Snovima dobuju zvezde
Ka nebu
Poziv delimo poput punih i praznih
Slivawa neve{te re~enice
Crno vreme
Prostor u prozoru prepun insekata
Sjajna i hladna gozba
Na ivici prole}nog {ara
Oblaci bez vode piska i sna
Kao svete {koqke
Dave vazduh
Mukotrpno grabuqaju}i mrqe svetova
Gde usnila je pena oblak
Crven oblak
Sustigao lotos
59
LIFT U CRNOM CENTRU
Iza{ao je iz lifta usporeno
Poku{ao sam da ga dozovem
A wegove konture su uronile u zid
Da li je video poqubac
Prise}a li se tela na mramornom tlu
Povla~e}i liniju u igrama
Kad se svetlost rasipala
Lift se zaustavqa na desetom spratu
Ne ulazi niko
Struna zategnuta do pucawa
@enski koraci niz stepeni{te
Svi u zgradi su zabrinuti
Ra{trkani svemir u ti{ini
Poku{avam da pomerim usne
Da ka`em za velike i male boli iz sna
Lift pada
I pada
Dok ko`a postaje nepoznata povr{ina
Koja pluta
I davi
Iz zida izrawaju wegove konture
U crnom centru
Svetu koji je izabrao
I sa kojim se pozdravqa
BOMBA[KI NAPADI NA STIHOVE
Krilima zaobilazimo nebo
Dok se kre}emo u`areno
Plahoviti poput zmajeva
Iz wene ruke sam prigrabio ve~e
Koje }u da pre}utim
Potpuno rezervisan
Prema atentatima i progonima
Bomba{kim napadima na nove stihove
Pogled
(u prvom redu)
Mora da bude u bikiniju
Sa opusto{enim zonama
Ima duha gizdavi smeh
Dok se grudi nadimaju
Kao nadmeni profili mo}nika
Dok s vremena na vreme
Kapqe hladna ki{a niz le|a
Ko`a je sluzava mese~ina
Razum u pripravnosti
Posustali trka~ na kratke staze
60
Osetqiv strelac iz vazdu{nog pi{toqa
Jo{ jednom bez mete
Koja treba jutra
U bratstva da okupi
RUMENE MOLITVE
Molitva u izmaglici
Deli predeo na ornamente
Na kojima preovla|uje
Plava boja ve~ne obale
Rasplinuto stihovi
Kao opaki strah
Vladaju linijama hladnih lica
Lica se grle
Kloniv{i se pitawa
Kao starci belog pepela
U svojim malim {akama
I{~ekuju}i ugarke
[to dogorevaju u brdovitom predelu
Na putu ka jutru
Vrtoglavo zvi`dukawe snega
Molitva u stihu
Molitva van rime
Mrki strah na zglobovima
O bedra no}i
Udaraju putnici u begu
Urasli u svoje izvezene ko{uqe
Rumene molitve vaqam
Niz nabreklo telo od sve`ih snova
[iroki odzivi
Fosfornih usana
^ekawe molitve
Te sve~ane ode`de `ivota i smrti
Vi{wa Krstaji} Stojanovi}
DAR OD BOGOVA
Reka ne te~e pravo prema moru. Ako }emo je slediti,
moramo promeniti put.
O{o
A{ram Pra{anti Nilajam (Prashanti Nilayam) u ju`noj Indiji, blizu Bangalora, posebna je oaza. Oaza opu{tenosti i mira.
Izvan a{ramske kapije je druk~ije. Tamo je vreva. Kao u bilo kom
61
naseqenom mestu. Ili malo vi{e. Naravno, ~esto odlazim izvan
oaze zvane Pra{anti Nilajam. I tumaram tamo-amo ulicama.
Stvarnim svetom. Kud me o~i vode i noge nose. Da malo boqe upoznam sveto mesto, Putaparti. Pa jo{ kad se te ulice granaju Putapartijem od centra do sokaka. Od asfalta do kamewara i pra{ine.
Tada sam zaista u dodiru sa stvarnim svetom. Obilazim prodavnice svakovrsne robe (narukvice, min|u{e, no`i}i, nano`nice, ogrlice, cve}e, vo}e, povr}e, marame...), sve su to, u stvari, korpe na
zemqi. Ili improvizovane tezgice. Naravno, fine i skupqe stvari su u buticima. @ene sa decom u krilu, prosjaci... Ponekad zaista `elim da uronim u taj stvarni svet. Da se dru`im sa wim. Jer
tada budem u finoj ravnote`i i skladu. Sa svim {to me okru`uje.
Ponekad, nekim ulicama ba{ i nema opu{tene {etwe. Zbog
“stvarnog sveta„. Jer je, zaista, prava pravcata vreva: jure automobili, kamioneti, tuk-tukovi sa tri to~ka ili taksiji, kako ih mi
zovemo, volujske zaprege, bicikli, motocikli, rik{e, kombiji pretrpani putnicima. Koji vise sa svih strana. Samo jo{ {to se nisu
popeli na krov. Prolaze sva mogu}a motorizovana i nemotorizovana vozila. I, dakako, mno{tvo pe{aka. A nigde pe{a~kog prelaza.
Ni semafora. Niti bilo kakvog saobra}ajnog znaka. Pa vam ostaje da se utrkujete sa svim tim vozilima. S tim “stvarnim svetom„.
Utrkivawe nastaje kad prelazite ulicu. ^ujete samo kako jedni
drugima trube. Ko ugrabi, taj prvi prolazi. Pe{aci vijugaju u cikcak. Ne bi li se mimoi{li sa svim tim brzim i gmi`u}im vozilima. Dok ne pro|u na drugu stranu ulice.
Najzanimqivije je {to se svi dobro snalaze u tom i takvom
mete`u. Svi uspevaju da se mimoi|u. I vozila i pe{aci. Bez ogrebotina. Ili bilo kakvog dodira.
Sve je tako dobro uigrano. Iako igra svake sekunde dobija
nova pravila.
Sve u svemu, zaista neobi~no. ^udno. Neverovatno. I {to je
najinteresantnije – ~arobno.
I tako, dok sam jednom cikcakala ne bih li pre{la sa jedne
strane ulice na drugu, vijugaju}i tamo-amo izme|u pe{aka i svakovrsnih vozila, dogodi mi se ne{to. Ne{to {to me posebno nadahnu. Ne{to {to me napoji i okrepi jednim davnim se}awem.
Naime, u trenutku kad je ba{ bilo gusto dok sam prelazila
ulicu, ote mi se: O, zemqo Indijo! – glasno uzviknuh. Onako, za sebe.
Ove re~i, koje su mi isko~ile iz usta, u hipu osvetli{e deli} mog zaboravqenog detiwstva.
O, zemqo Indijo! O, majko Indijo!
Ove re~i smo mi deca izgovarali u igri. U trenutku kad bismo se ne~emu za~udili. Samo bismo viknuli: O, zemqo Indijo! O,
majko Indijo! Ili, ako neko od nas ne bi ne{to odmah shvatio,
umesto pitawa “Kako to ne shvata{?„, samo bi se ~ulo: O, majko
Indijo!
Ove uzvike, svakako, mi deca nismo izmislili. Mo`da neki
nisu ni znali da postoji zemqa Indija. Ali: O, zemqo Indijo! I:
O, majko Indijo – svakako smo ~uli. Od nekog. A od koga drugog nego od odraslih.
Za{to su ti odrasli (ili stariji, kako ho}ete) Indiju nazivali majkom?
U kwizi Indijska pisma vladike Nikolaja Velimirovi}a,
Rama Jamun Sisodije pi{e, iz Srbije, svom bratu Arxunu u Indiju:
“...Ali ja ni za trenutak ne gubim veru u Indiju. Naprotiv, ovde u
62
Srbiji, u jednom nama sli~nom narodu, ta mi se vera poja~ava... svaki Srbin ima u sebi svesno ili polusvesno jedan deo Indije bilo u
svojim mislima ili u intuicijama ili u obi~ajima ili u sklonostima ili pak po gostoqubqu i po ukusu prema lepome...„
U istoj kwizi (Indijska pisma), dr Jevtin, indolog, ka`e:
“Mi Srbi smo jedan deo velike Indije... Sudba nas je odvojila od
Indije, jo{ pre Hristova ro|ewa i uputila preko Evrope i Azije
na Balkan. No odvojeni fizi~ki mi se nikad nismo odvojili duhovno od svoje prapostojbine Indije... Sama re~ Srb porekla je sanskrtskog i ne zna joj se ta~no zna~ewe, zna~ajno je i to da nijedan
narod u Evropi (a mo`da ni u celom svetu) nema R kao samoglasnik
izuzev Indijana i Srba...„
Od mog detiwstva pa naovamo, nikad se nisam se}ala ovih
“obra}awa„ majci Indiji, kad je u pitawu neki problem. Niti sam
je, kao u detiwstvu, dozivala da pomogne. Jer sam na “dozivawe„ majke Indije potpuno zaboravila. Ali, moja se}awa na dozivawe majke Indije iskrsnu{e. Usred saobra}ajnog mete`a. Iskrsnu{e kao
sun~ani proplanci usred {ume. Kao zrake sun~ane. Da me podsete
na ta “obra}awa„. Ova se}awa su stvarno naglo isko~ila iz mojih
skrivenih odaja. Koje su, negde u meni, ~uvale ovu zanimqivu iskru
mog detiwstva.
^udna je riznica na{ih du{a.
[ta sve tamo ima?
To samo dragi bog zna.
Mi ne.
Danilo Ga{ovi} ka`e: “Du{a se ispoqava kao duboka tajna
kojoj se stalno i postepeno pribli`avamo ali je nikad kona~no ne
mo`emo re{iti. Nesvesno ~ini reku du{evnog `ivota koja te~e
ispod svesti koju nosi na svojim talasima a sama svest ~ini samo jedan mali deo te iskonske `ivotne energije.„
Otuda i ve~na pitawa:
Ko sam ja?
Odakle sam do{ao?
Koja je svrha mog `ivota?
No, dobro.
Onda se, iz te ~arobne gu`ve, vra}am u a{ram, u Pra{anti
Nilajam. Gu`va je ~arobna i zato jer me, bar na jedno vreme, uspeva
odvojiti od one `eravice u dnu moga srca. Zaboravim na ratovawe
sa samom sobom.
Tuga katkad i umine.
Ali gnev je tvrdoglav.
Nikad pre nisam imala tako bolno ratovawe sa sobom. Nikad pre se u mene nije uvukla ovakva `eravica {to me uporno pe~e
i {to se smestila u dnu srca mog. Smestila se tamo, a misao o woj
ne izlazi mi iz glave. Kao da me uhvatila u klopku. Zbog ~ega me
~esto zapqusne talas besa.
Morate ovladati umom da budete wegov gospodar – ove re~i
mnogi ponavqaju. To je lako govoriti. I lako ponavqati. Ali
ostvariti – to je neverovatno te{ko. Naro~ito kad nije sve u umu.
Nego i u srcu. Izlaziti na kraj sa }udqivo{}u uma, ne mo`e ba{
svako. Ali izlaziti na kraj sa onim {to je i srcu retko, mo`e retko ko. Naro~ito ako se radi o gnevu koji je iznikao iz nepravde.
Kad se gnev iz srca preseli u um, mo`e da nastane oluja. I da sve
okolo zavitla. A vi onda o~ekujete bo`ji glas. Da oluju smiri. Pa
vam ostaje samo da }utite. I pona{ate se kao da se u vama ni{ta ne
63
de{ava. Pa tiho prizivate pomo} }utawem. Jer niko nije dovoqno
obrazovan dok ne nau~i da }uti.
Samo se u }utwi mo`e ~uti bo`ji glas.
Svami ka`e da je bo`ji glas ~ujan samo kad se jezik uti{a,
kada se oluja smiri a valovi se uspokoje. “[utwa je govor duhovnog
istra`ivawa„ – veli on i nastavqa: “Nema mo}nijeg za{titnika od
istine.„
Ali istina, koja mene progawa, nije moj za{titnik. Nego moj
mu~iteq. Ona `eravica sadno moga srca. Ona je istina. Ona je ONA
kobna ~iwenica koje se, jo{ uvek, ne uspevam osloboditi. ^iwenica da bi moj brat bio `iv da nije oti{ao na tu prokletu operaciju.
Kako da se izborim sa tom istinom?
Koja }utwa mo`e smiriti onu `eravicu udno moga srca a da
ne pe~e?!
@eravica nije za }utwu.
Nego za vikawe.
Iz sve snage.
Nego za vrisak.
Do neba.
Ali kao i obi~no, upli}e se prokleta nemo}.
Ose}aj nemo}i me, zapravo, satire.
Zbog toga se hvatam za svaku slamku koju vetar nanese. A koja li~i na spasewe. Tako se uhvatih za Zoranove re~i:
– Nedaleko od grada nalaze se bazeni. Mogli bismo oti}i
tamo. Lepo je.
– Bazeni?! – za~udismo se Vida, Vladimir i ja.
– Da, da – potvrdi Zoran – bazeni. Stvarno je lepo. Ima i bife. Mo`e se kafa popiti, ili osve`iti vo}nim sokom. Do tamo
mo`emo taksijem.
Ko da se ne obraduje osve`avaju}oj vodi bazena! Usred indijske vru}ine!
Nisam ni pomislila da }u mo}i plivati, ovde u Putapartiju. U Indiji, blizu Pra{anti Nilajama.
Istina, moj motiv dolaska ovde bio je: samo da se oslobodim
bola. Ili {to jo{ va`nije be{e – gneva.
– Idemo – svi se slo`ismo. I krenusmo: Zoran, Vladimir,
Vida i ja.
Bazeni! Ima ih tri. Razli~ite su veli~ine. Ali nas je, svakako, interesovao onaj najve}i. U wemu se voda plavi kao zora.
Okolo zelenilo. Cve}e. Najvi{e je naranxastog cve}a. ^udesna je
ta boja naranxasta. Tu je i poneka klupa. I poneka le`aqka. Ba{
lepo. I mirno je. Nema nikoga. Mo`da zato {to smo mi do{li rano. Tiho je. Kao pred svitawe. Iako je ve} deset pre podne.
Dok smo sedeli oko bazena i u`ivali u ti{ini indijskog jutra, svako u svojim mislima, Zoran }e: “Nigde nikog u ovoj lepoti
osim nas napa}enih Srba.„
Te Zoranove duhovite re~i kao da me pokrenu{e sa mrtve
ta~ke. Kao da prigwe~i{e onu `eravicu udno moga srca. Smejala
sam se i smejala ponavqaju}i: “Nigde nikog osim nas napa}enih Srba.„ Ponavqala bih opet i opet i svaki put prasnula u smeh. Te tako obi~ne re~i kao da done{e punu ko{aru dobrih vibracija. Prodrma{e me. I opomenu{e da treba da dam na voqu svom zdravom
smehu. [to najvi{e mogu.
Mnogo sam plakala. Ali evo, nisam zaboravila da se smejem.
Iz srca.
64
Dan koji je najvi{e izgubqen jeste onaj u kome se nismo smejali.
To be{e moj prvi smeh. Posle toliko meseci. Ma, smejala
sam se. Ili sme{kala koje~emu. Tu i tamo. Za sve one moje mu~ne
mesece. Ali ni smeh ni sme{ak nisu izlazili iz mog srca. Iza svakog mog smeha, za sve ove mnogobrojne dane, skrivala se tuga. Ni
kad sam se smejala ili sme{ila, tuga mi nije mira dala. A toga dana, dok su u lepoti boravili “samo napa}eni Srbi„, moj smeh je iza{ao iz srca. ^ist. Bez tuge. I tu, na bazenu, posle Zoranovih bezazlenih re~i i mog smeha koji je krenuo iz srca i leteo oko bazena,
shvatih – ozdravqujem. Bio je to prvi pravi udarac mojoj vi{emese~noj tuzi. A donekle i mom gnevu. Ali svakako ga je moj zdravi
smeh dobro zveknuo.
Nikad ne znate koliko sitna iskra mo`e da pokrene ne{to
{to je po~elo da zamire. Ni koliko ni kad }e iskra sinuti. Ni gde.
Ili dok ste u ku}i. Ili dok ste negde nakraj sveta. Ja sam, pored
jednog bazena, tamo negde nakraj sveta, u malom kutku ju`ne Indije, morala ~uti vrlo obi~ne re~i. Obi~ne, ali za mene, tog trenutka, behu mo}ne. Iskra je vrcnula iz mog umornog srca. Razlila se
po mom licu. I prirodno me nasmejala.
Malom iskrom mo`emo zapaliti veliku vatru – kako ka`e
Baba.
Tako nasmejana, na|oh se u plavoj vodi bazena. A posle – zapalih cigaretu. Odavno nisam zapalila. U a{ramu, u Pra{anti
Nilajamu, to bi bilo nepristojno.
Naravno, Zoran nije ni slutio da je svojim re~ima uzdrmao
tvrdoglavost moje tuge i gneva. Pojma nema koliko sam mu bila zahvalna. Za one tako obi~ne i duhovite ra~i, koje je, kao uzgred, izgovorio. Toliko su za moju du{u bile mo}ne da su se automatski
pretvorile u lek.
Na wih se nadoveza jato veselih ptica u likovima nekoliko
indijskih devojaka. Dolepr{a{e na bazen. Kao da su naglo sletele
sa palminog li{}a. Naravno, sve devojke su u sarijima. Okupi{e se
oko maweg, pli}eg bazena. I sve se, odjednom, uz razdragan smeh, kakav se samo mo`e ~uti od mladosti, sjuri{e u wega. Onako, obu~ene od glave do pete.
Nisam bila sigurna da vidim to {to vidim.
U sarijima su poskakale u bazen!!
Kikotale se i kikotale. Guraju}i jedna drugu pod vodu. Dovikivale se ne{to me|usobno. [to nisam razumela. Ali wihova razdraganost je jo{ vi{e oplemenila to sun~ano, indijsko prepodne.
Kad su se naigrale (jer one su se, zaista, igrale u bazenu), po~e{e da izlaze iz vode. Kao nimfe. Kao `enska bo`anstva. Sve jedna za drugom. Niz wih se sliva voda. Sariji im prilepqeni za tela.
Postaja{e, jo{ malo, oko bazena. Vaqda da se koliko-toliko ocede.
Pa odo{e uz onaj zdravi, grleni smeh i `agorewe. Onako mokre. Ali
{ta to mari. Pune su `ivota. Sariji }e se na wima osu{iti. Na
`arkom indijskom suncu. Pre nego {to stignu tamo gde su naumile.
– Ma je li mogu}e – pitala sam se – da se ne kupaju u kostimima?! Nego u kompletnoj ode}i?! Zar to postoji igde na svetu? U
dvadeset prvom veku!!! Postoji! I te kako. Setila sam se Egipta i
Aleksandrije. Bila sam tamo pre dve godine. Mu` i `ena do|o{e
na obalu Sredozemnog mora. Mu` u kratkim pantalonama. @ena,
sva u crnom. U burki. I lice joj je pokriveno. Zajedno u|o{e u vodu. Zagazi{e malo dubqe. A onda je mu`, svojoj dragoj, stavio ruke
65
na ramena i bukvalno je kqukao u vodu. Potopio bi je sve do vrata,
onda bi se ona podigla iz ~u~e}eg stava, a wen dragi bi je opet
kquknuo u vodu. I tako nekoliko puta. Zatim, dr`e}i se za ruke,
iza|o{e iz vode. Kora~ali su obalom polako, cede}i se. Verovatno su ~ekali da se ode}a na dami koliko-toliko osu{i. To be{e
wihov dolazak na pla`u. To be{e wihov provod, izlazak u {etwu,
osve`ewe.
Tada se malo boqe zagledah u one koji bejahu na obali. Pa
niko se, zapravo, i ne kupa. Samo nekoliko de~aka se br~ka u vodi.
A ako u vodu i u|e neki odrasli mu{karac, i on se samo kquka u vodu. Niko ne pliva. Niko, izgleda, i ne ume da pliva. Malo se raspitah o toj neobi~nosti. Qudi `ive na samoj obali mora, a niko ne
zna da pliva! Gotovo da su mi se smejali. I kroz taj smeh ispri~a{e mi da, ako bi se neka `enska pojavila u kupa}em kostimu i jo{
se {e}kala obalom, na obalu bi se sjurila cela Aleksandrija – da
vidi ~udo nevi|eno!
Pa one “moje„ Indijke, {to se kupaju u sarijima, one su, {to
bi se reklo, mila majka, pri tom “~udu nevi|enom„ u Aleksandriji.
One su, bar, sa veseqem poskakale u bazen i zabavqale se na svoj na~in. Niko ih nije “kontrolisano„ kqukao u vodu. Osim jedna drugu.
[to je li~ilo na lepu igru vila.
Kasnije do|e jo{ jedna prelepa devojka. Indijka. Tako|e obu~ena u sari. Do{li su i drugi kupa~i. Uglavnom Rusi i Ruskiwe.
Naravno, poskida{e se u kupa}e kostime. I pravo u bazen. A ona
slatka Indijka postaja malo na rubu bazena, pa i ona sko~i u vodu.
U sariju, naravno.
Gledaju}i je, pado{e mi na pamet re~i Bila Harisa: “Ako
promenite na~in razmi{qawa, uspe}ete da promenite svaku okolnost i svaki doga|aj u svom `ivotu.„
A kako se mewa na~in razmi{qawa? – pitawe je sad.
Pa, vaqda, ako mewate sadr`aj dana. I ne gacate stalno utabanom stazom koja se zove bol, ili kako mu drago jo{...
Moj um se tako lepo relaksirao ovoga dana. Nestale su sve
neugodne misli. Mo`da zbog ambijenta. Ili zbog osve`avaju}e,
grimiznoplave boje u bazenu. Ili zbog osve`avaju}eg povetarca? U
stvari, zbog svega toga. A naro~ito zbog nas “napa}enih Srba„. I
naravno, Indijki koje su u sarijima poskakale u bazen. Smeju}i se
od srca.
Sve je li~ilo na ~in obnavqawa. Negde unutar mene.
Nenadano ispuwena sadr`ajem dana, ose}ala sam se mnogo,
mnogo boqe. Kako i ne bih. Vra}ala sam se sebi sa nekih rubova, na
kojima sam samo balansirala. Pa me nije bilo ni tamo ni ovamo.
U neko doba krenusmo “ku}i„. Idemo seoskim putem. Do
glavne ceste. Zaustavi}emo taksi-rik{u (tuk-tuk). Seoski put je
{irok. Okolo palme. I neko divno, razgranato indijsko drve}e.
Kojem ne znam imena. Pored puta neki mali hramovi-svetiwe, kao
male ku}ice. Unutra, u svakom hrami}u, poneko indijsko bo`anstvo. Pored tih malih hramova sedi nekoliko Indijki.
– [ta je ovo? – pitam.
– Da vidimo – predla`e Zoran. Kad pri|osmo, Indijke poustaja{e. Osmehom nas do~eka{e. Pored wih, na zemqi, neki lonci,
{erpe, tawiri...
– Sai Ram – pozdravismo ih.
– Sai Ram – odgovori{e one, sklopiv{i ruke ispred grudi
uz lagani naklon.
66
– Ovo je – reko{e – prasada (besplatna hrana) u ~ast skorog
Svamijevog ro|endana.
Ina~e je ovih dana (~ini mi se da sam to ve} napisala, ali ne
mari) prasada u a{ramu. Traja}e deset dana. Besplatna hrana. Za
sve koji do|u. Naravno, u ~ast avatarovog ro|endana.
Indijke prostre{e neko }ebence i ponudi{e nam da sednemo. A onda nam te zanosne, vesele dame, servira{e hranu i vodu.
Sve uz osmeh i veselost.
Hrana zaista be{e ukusna. Nezamewiva ri`a sa neverovatnim za~inima. I |akonije sli~ne woj. Naravno, sve je vegetarijansko. Kao u a{ramu. Ukusno i zdravo. Ba{ nam je prijalo posle kupawa u plavom bazenu. Naro~ito nam je prijala veselost lepih indijskih gospo|a. Najqupkija i najveselija me|u wima be{e jedna,
imenom Nago|oti. Na rastanku smo se nas dve zagrlile i izqubile.
No, pre odlaska smo obi{li hramove-ku}ice bogova. Po nekom indijskom obi~aju, po tri puta treba obi}i hrami}e. [to smo
mi i u~inili. Onda krenusmo uz najsrda~nije pozdrave i zahvalnost
za topao do~ek i dobrodo{licu.
Nastavqamo istim onim {irokim seoskim putem. Odjednom,
kao iz ~ista mira, bez prethodnog }arlijawa, vetrovi naglo zaduva{e. Zawiha{e se grane na drve}u. Sa obe strane puta. Jer vetrovi tako|e do|o{e sa obe strane puta. Ukrsti{e se oko nas. Izgledalo je kao da se dva vetra sudaraju na {irokom seoskom putu kojim
mi kora~amo.
Da li nam se to samo ~ini? Da duvaju dva vetra? Jedan s leve,
drugi sa desne strane puta. I da se susre}u oko nas. Jer ne vidimo
da igde drugde duva. Kao da se ba{ samo oko nas igraju. Mo`da je to
neka wihova `murka. Pa se vetrovi jedan od drugog kriju iza na{ih
le|a. Zelene grane drve}a se savijaju. Kao da odobravaju igru vetrova. I same se ukqu~uju u “`murku„ . Ali je izgledalo da nas te
grane drve}a i pozdravqaju. Kao da su se i one igrale. Nama u ~ast.
Istina, vetrovi su podizali i malo pra{ine sa {irokog seoskog puta. I pravili malu, magli~astu oluju. [to je wihovoj igri
davalo posebnu ~ar. I tajanstvenost.
Zaista je delovalo nestvarno.
– Ovo je od bogova – re~e Zoran.
Pa i li~ilo je na dar. Na dar od bogova. Na bo`ji dar.
Dah vetra je milovao sve oko nas. Grane drve}e kao da su {aputale: Dobro do{li.
I sve okolo kao da je pevalo. Samo tako kako priroda zna da
peva.
I to ~ini ba{ zbog nas, na{e male grupe “napa}enih Srba„.
Eto, ovaj dan je prvi dan posle mnogo meseci kad sam se ose}ala normalno, kada sam uspevala da se otrgnem od nevoqe koja me
pritisla.
Ovaj dan mi je dar od bogova!
(Odlomak iz romana u rukopisu
Voda se uvek sama razbistri)
67
Slavica Lali}
DUNI AN\ELIJA
NA SRPSKOM VOJNI^KOM GROBQU
U SOLUNU
Hilandarski ~empres
dan od smole jesewi
miris tamjana i sveto mesto
s ratni~kom rukujem se seni
Iz kripte struji pitawe
ikad li Srbaq ni~ice
samo se krstim u ti{ini
zemqi priklawam lice
Mir du{ama {to zanavek
ratna spaja}e strahota
bi ~ast im odbrana ogwi{ta
ne zlo~in i ne sramota.
Solun, 1997.
ZAKQU^AK
Nekoliko ih je lak{e
na desetine te`e povre|eno
jedan je ~ovek u komi
saznah da mu je metak
pro{ao potiqak
Novinar nezavisnog lista
nije prevideo – zna
vasilica kordon i krv
igleno uho
ulaz za slobodu
dok bo`ja ne sleti p~ela
Sveti Vasilije Veliki
Onom {to pi{ti
Izbori pobedu.
Na Vasiqevdan 1997.
68
NIJE STRA[NA
Su~e se tama
kroz tunelski tesnac
gawamo se u woj
smrt i ja
pa i nije stra{na
bar je pravedna
ne {tedi nikoga
strahobna je re~
zavet neispuwen
srcu neotopiv
{to gomila led
u zoru kad cikne{
gospode {ta skrivih
da produ`i{ mi vek
na izlasku iz tunela
smrt srebrnu haqinu
savija uz skut
`iva bila
viknuh dok i{~ezava
vidimo se i drugi put!
Kotorska bolnica, jun 1997.
SAKRIJ [email protected] ]EMANE
Sakrij Bo`e }emane
Da se Daba ne skrije
I po{aqi Iliju
Neka zgromi fukaru
DUNI AN\ELIJA
Duvaj duvaj An|elija
Iznad poqa Kosova
Da odnese{ zlotvora
Duuuvaj!
LO[E UME[ENO
@ustro u Skup{tini
Predlog odluke
O dopunama odluke
69
O izmewenoj odluci
O Odluci
Protest na ulici
Slu|eni gra|ani
Promenu tra`e odluke
O dopuwenom predlogu
Za predlo`enu izmenu
Opsovah nadle`nog
@ao mi besvesnog
Lo{e ume{eno
Ne spasi tepsija
Aman!
2001.
GDE ]E PTICA
Pogleda uprtog u nebo
Pred onim {to ~eka svet
Pitam se gde }e ptica
Kad plamen spali joj gnezdo
Na zemqu nemogu}
Postane slet
[TETA
Kroz kontaminiranu travu
Vu~e svoje u{i
Wu{i
Gazda pomenu ameri~ko poreklo
Rasa Baset
Qupkog li pseta
[teta
MINISTROVO OBRA]AWE
NOVINARIMA
Znam da o~ekujete da ka`em
Ono {to `elite da ka`em
Al’ ja moram da ka`em
Da ni{ta ne mogu da ka`em
Osim onog {to sam ve} kazao
70
BRANILAC MOSTA
Ne ne pori~em da sam bila
Branilac mosta
Mrkom trbu{inom
Dok na wega obru{avao se an|eo tame
Doleteo s Atlantika
Bez najave i bez oznaka
Orlu{ina s devetnaest krila
[to suktala je vatru
Nuklearnu seju}i pra{inu
Nad skloni{tem za nejake
Branilac sam mosta
Kog je gradio humanista
Marame vezane oko vrata
Da na wemu ma{e {kolarac
Cewenog dok sa~ekuje gosta
Branilac sam mosta
Koji mera~i monopolista
Lukav {to smi{qa neobi~no stawe
U rat uvodi narode
Preventivom zove razarawe
Ne pori~em ni odbranu zemqe
Od bombe ba~ene na bolnicu
Radni~ku koloniju voz u prolazu
Odluku slobodarskog duha
Da pred silnim ne ustukne
April 2003.
PLAVA GROBNICA
Putni~e stupi{ li na Krf
Kora~aj ne~ujnim hodom
Pesnikovo traje opelo
Nad nemirnom jonskom vodom
Pomoli se i prekrsti
Na svetom Vido mestu
More razmakom ukaza}e ti
Plave grobnice cestu
Primamqen svetlo{}u dubine
Utopqenog prati{ li dah
71
U}i }e{ u carstvo bisera
[to srpski stvori ga prah
Krf, septembar 2007.
RONILA^KA PESMA
Moj brat Miroslav
Po`ive na zemqi kratko
Kao Hrist.
Poznav{i jevan|eqe
Na krilu nebeske rode
Iz jezerske vinuo se vode
Sawam poru~uje
Dna ne spasih od zlata devojku
Ali sam uzvisio sebe
O [email protected]
O Bo`e
Ne smej se na re~i
Oprosti im ne znaju {ta ~ine
Pra{tati bahatost
Na sudu tvom
Bilo bi zar
Sam sebi presuditi
Baciti qagu na svoje ime?
BIG EGG
Pri nestaju}oj svetlosti
Nadiru no}ne sve`ine
Razjapqene ~equsti
Tamnije no u mambe
U dolami od zlata
Nebom bacaka se zmija
Nadogled
Za pretwu za~eto
U mu}ak izleglo
Mat `uto
Ponosno na providnost quske
72
Lukavstvom pretka
Lebdi samouvereno
Dok ne razbije ga ki{a meteora
BIG EGG
Otrovna
Miruje pra{ina
VELIKI BRAT
Kako mu je duga~ak kqun!?
Tek nabrekao vrat
Ostrvqen na ~oveka
Kidi{e veliki brat
Mart 2011.
Srba \or|evi}
POTERA
PO^ETAK KRAJA
U po~etku stvori Bog
nebo i zemqu
A nas tu negde izme|u
Znali smo da sve {to ima po~etak
Mora imati i svoj kraj
Zato re{ismo
Dok jo{ uvek smo tu
U samoj ta~ki po~etka
Da do|emo do wegovog kraja
Hteli smo utvrditi da li
Na po~etku be{e kraj
Ili kraj be{e po~etak
Ali pitasmo se
Kojim putem ka kraju
Kada ih je bezbroj
Oko toga spore}i se
U hodu
Ne primetismo da smo
Stigli do svog kraja
A jo{ uvek Svet be{e
Na po~etku
73
POTERA
I ako smo osetili
Kako nam zavrat
Potera di{e
Plitko se zakopasmo
U svoj um.
Radi lak{eg disawa
Od{krinusmo
Prozor no}i.
Mislili smo
U tvr|avi nevidqivog
Beskraja
Bi}emo bezbedni
Sa svojim snovima.
Najednom pojavi se
Kotrqaju}a glava Sunca
Pevu{e}i glasom
Zlatne bronze
Melodiju izdaje.
Stidqivo je
Na{im goni~ima
Otkrivala
Nevidqivo u vidqivo.
I su{ne godine
I prazna usta pono}i
I velika vrata ni{tavila
I bravu koja otkqu~ava
I zakqu~ava
Svet.
Kada krenu{e na nas
Pri~ali su
Sasvim obi~nu
Pri~u
O rezawu lubenice.
CEZAR POSMATRA MOJE LICE
Da bi spasio
Demokratiju Rima
Brut ubi Cezara.
Istorija i daqe redovno
Ra|a Cezare.
Ali ne i Bruta.
74
Danas skoro svako
Ima svog Cezara.
Moj Cezar je neprikosnovena
Crvoto~ina u uzglavqu mojih snova.
Zato~io je za~etak vremena
Moje male rimske provincije
Ostavqaju}i je bez daha.
Svaki kamen dvorca o tome pri~a
Na trideset poznatih jezika.
Da bih mu zasvagda stao na put
Uzeh telefon, i okrenuh sve brojeve
Imenika, ne bih li prona{ao Bruta.
S druge strane `ice ~ula se
Samo ti{ina moje sudbine.
Onda zaista odlu~ih:
Dosta je bilo, prekinu}u tu igru
Izgovorenih zmijolikih re~i.
I re{ih,
Iskopa}u
Iz zemqe
Zar|ali no` Bruta
Ubiti Cezara
Ipak
I o svom tro{ku
Podi}i mu carski spomenik.
Rade \okanovi}
U ^ASU ZASLEPQUJU]EG
BLESKA
NO] JE [email protected]
Previ{e je seksa i nasiqa
u kasnim ve~erwim satima
na tv ekranima.
An|eli ni`ih razreda
sawaju u ~istim posteqama
i pamte no}ne polucije.
75
\avoli sredweg nara{taja
u{mrkuju prah
i grle nasme{ene anoreksije.
No}as su fina zrna u pr`ionici.
Ruka pomera ru~icu
i meqe.
Dekor je zapqusnut
burbonskim talasom.
A no} je zoqa
u taknutom gnezdu.
PROPAST SVETA
^esto je smak sveta:
pokipi mleko, zagori ~orba,
promrzline sapnu noge.
Odjedared sve se sru{i:
u mladu ranu
muva jaja polo`ila.
Niko nikome ni{ta ne o}uti:
jad se zabavqa
|avoqim poslovima.
Strah kao okretni kelner
podvla~i crtu,
najavquje fajront.
Izme|u numera vatre – intermeca vode.
Na rajske ru`e
miri{e vazduh.
Crne talase love antene
na krovovima.
Nikome do poezije nije.
SMOKVA
Na severu,
uprkos hladnim danima,
smokva cveta i ra|a.
Plod dozri kasno.
Ponekad istruli zelen
nepoho|en ni crvom ni osom.
76
Sakatio sam ovo staro drvo,
sekao ra~ve za pra}ku,
urezivao ime gule}i koru.
Jednom sam naglava~ke pao.
Grana se o~enula,
imam o`iqak za se}awe.
Pod kupolom kro{we
krio sam se od tu|ih o~iju
i dodirivao dojke koje sam voleo.
Spu{tam se strminom,
ovih dana ~e{}e no ina~e,
da pla~em sakriven li{}em.
AVGUST
Doma}im gostima smetaju strani turisti.
Vesele se i pevaju no}u.
Ne razumem wihov jezik
ni zna~ewe pesama.
Me{tanima smetaju svi
dok sezona traje.
Ujutru, sunce miluje ko`u,
stisnute vidi{ zube
kroz osmeh doma}ina.
Ako je ovo raj
otkud paklena vrelina,
otkud crne |avolice?
ZLATNI LAN^I] SA JEZERSKOG DNA
Upamtio sam laku izmaglicu,
trepet vazduha nad jezerom
i jutro kad sam zlato,
gledaju}i kroz vodu,
s muqevitog pokupio dna.
U stegnutoj {aci
dovoqno sjaja ima za sre}u.
Ko u ovom ~asu misli
77
na izgubqenu uspomenu
mo`da lije suze
ili tone u san.
Svejedno, zlatni lan~i}
zakop~avam na vratu
po meri svih svetlosnih krugova.
I treperim
poput sijalice koja }e pregoreti
u ~asu zaslepquju}eg bleska.
Nenad Dimitrijevi}
SA LICA MESTA
Bio sam mrtav ve} pet godina. Posledwi san koji sam sawao
pred smrt je da sam sa nekim dru{tvom na moru. Uglavnom su svi veseli sem mene. Ne znam za{to je to tako, samo ose}aj. Ne izbegavaju me, jednostavno se ne dru`e sa mnom. Hodam pla`om i vidim dva
tipa kako voze kajak ~as po vodi, ~as po pesku, u zavisnosti od toga
gde je mawa gu`va. Za~udim se kako to kajak mo`e po pesku. Odmah
uzmem jedan i po~nem da ga vozim bez vesala, samo mrdam kukovima.
Ide kroz pesak glatko, u po~etku se ~udim, a posle u`ivam. Odlu~im da se vratim tako gde su moji drugovi. Idem preko vode. Nadomak na{eg dela pla`e predwi deo kajaka mi upadne u vodu i ja se
batrgam. Nisam u opasnosti, jednostavno mi je neprijatno {to im
tako dolazim. Prilazi mi jedan moj drug, izvla~i kajak ispod mene
kao da je paklo cigareta i povla~i me u dubinu da plivamo. Tu su
oko mene drugari, ali ja ne}u sa wima u dubinu, lo{ sam pliva~.
Stvarno jesam, tj. stvarno sam bio. On me forsira da idem, ja se batrgam, i kada mu drugarica ka`e da me pusti, on me pu{ta. Ja odmah
zarawam i kao vidra pod vodom jurim ka obali. To je posledwi san
koji sam sawao.
Mo`da je pro{lo vi{e od pet godina. Ovde vreme ne igra
nikakvu ulogu. Vreme ovde ne postoji. Prostor postoji ili ga tako
ja do`ivqavam. Ovde dolaze svi koji su umrli. Prenatrpano je.
Isto je kao dok sam bio `iv, samo {to ne postoje bolesti,
niko ne mo`e da te ubije i svega se se}a{ iz svog `ivota, a malo
toga iz ovog sad stawa. Neki glume da su poludeli, ali toga isto nema. Sada su svi pred svojom slikom i prilikom, ono {ta jesu ili
{ta su do smrti postali. Tako bi trebalo da bude. Izgleda da nedostatak bola (nisam mo`da napomenuo, ali ne postoji ni bol) nije
dovoqan da ~ovek bude iskren, a kamoli sre}an. Uostalom, sre}a
ovde nije izgubila smisao jer svi poku{avaju da je na|u. Ne postoje egzistencijalne potrebe, ne moram da pijem, jedem ili imam krov
nad glavom. ^ulo dodira se pretvorilo samo u ~ulo neophodno za
kretawe (kao {to i ka`u jednoj te-ve emisiji da je dodir neophodan
za kretawe!). ^ulo ukusa ne postoji iako neki tvrde da su ba{ ju~e
78
osetili bla`enu slatko}u ~okolade. La`u. Vi{e niko ne pravi
~okoladu, a ~ak i da pravi, la`u da su osetili. Ne mogu da osete ni
quto (to naro~ito nekima pada te{ko), ali to je ionako “~ulo„ bola, tako da me ni ne ~udi. Miris je preminuo zajedno sa ukusom, {to
je za mene li~no velika prednost. Bar sam tako mislio u po~etku.
Za `ivota uvek sam se gadio smrada, uvek me je smrad terao na povra}awe. Sada toga nije bilo i to mi je ~inilo izvesno zadovoqstvo, kao {to rekoh, bar u po~etku. Posle se ~ovek navikne, a svaka navika ubija zadovoqstvo. Jedina ~ula koja su funkcionisala,
ili bar delimi~no, jesu ~ulo sluha i ~ulo vida. Vid se sveo na mehani~ko prepoznavawe trenutne okoline. Da ne gre{im du{u, gledati lepu `enu je i daqe stvaralo divnu emociju, mo`da po`udu,
pohotni poriv, ne{to {to bi uzdrmalo. A mo`da je to bilo samo
kod mene jer sam i za `ivota tako reagovao. Sluh je stvarao najja~e
emocije od svih ~ula, potpuno apstraktni do`ivqaj koji bi me uzburkao do sr`i. ^ak sam jedno vreme poku{avao da prona|em [opena ili Mocarta ili Vivaldija (Baha i Betovena sam se pla{io,
a ovi moderniji mi nisu padali na pamet). Nisam imao uspeha. Taj
prostor je imao svojstva izrazitih promena i vrlo ~esto se mewao
bez ikakvih zakonitosti.
Kad spomenuh zakonitosti, sud i dr`ava ne postoje. Postoje
neki poku{aji, ali su qudi uglavnom nezainteresovani da se prikqu~e. Postoje odre|eni koji `ele da oko sebe okupe druge, ali politika ovde slabo uti~e, jer wena osnovna sredstva delovawa dole
(tako zovem Zemqu, kao da smo mi gore), strah i ugodan `ivot, ovde
nemaju nikakav zna~aj. Naravno, nada jo{ uvek kuqa iz qudi i ona se
mo`e iskoristiti, ali samo do izvesnog trenutka, i onda opet moraju sve ispo~etka. Neki ba{ ne odustaju. Ako ni{ta, imaju vremena.
Zakoni, dakle, ne postoje ni qudski ni nau~ni. U stvari, nauka ne postoji. Ne postoje onakvi nau~nici kao dok sam bio `iv.
Ima qudi koji su bili nau~nici. Oni pametniji su brzo shvatili
da sva nau~na otkri}a iz kratkog `ivota ovde ne funkcioni{u,
ili je mo`da boqe re}i, ovde nemaju nikakav zna~aj. Neki su nastavili da prou~avaju, me|utim, matemati~ki aparat iako sasvim
funkcionalan u okvirima matematike nije primenqiv, na primer,
u fizici. Tako da se u izvesnom smislu mo`e re}i da oni koji su
bili talentovani matemati~ari imaju na {ta da skrenu svoju pa`wu. To samozalu|ivawe je op{teg karaktera, da ne ispadne kako
nekog izdvajam u negativnom kontekstu. Evo, ba{ ju~e sam nai{ao
na jednu grupu vernika koji su se sasvim solidno dr`ali. Uop{te
uzev{i oni su dobro pro{li jer su svi dokazali nevernicima da
postoji `ivot posle smrti. To {to ovako ne{to niko nije o~ekivao nije ih omelo ni najmawe, ba{ obrnuto, jo{ vi{e ih je u~vrstilo u veri i bili su sigurni da je ovo me|ukorak ili jedan od me|ukoraka do kona~nog spasewa ili povratka ili ne~eg tre}eg.
Setio sam se skoro jedne kwige koju sam jo{ u mladosti pro~itao od izvesnog Igwata Greja (ispostavilo se da je Amerikanac
isto~noevropskog porekla) s naslovom Svrha postojawa. To je bila jedna kratka kwiga, nau~na fantastika, u kojoj je, u relativno
bliskoj budu}nosti, bilo re{eno pitawe materijalnog. Odnosno,
svaki ~ovek je mogao da ima proizvod koji bi po`eleo a da za to nije morao da plati. Naravno, sve se to de{ava posle op{teg rata izme|u svetskih korporacija i sledbenika qudi koji su smislili tu
ma{inu. Posle nekoliko godina ratovawa i miliona poginulih,
pozitivci su pobedili i sad svi qudi mogu da imaju {ta im je voqa.
79
Sve to saznajemo na po~etku kwige. Postoje, logi~no, ograni~ewa
u tehnolo{kom smislu jer ne mo`e se imati, na primer, lek koji ne
postoji. Tu dolazi do prvog problema kada qudi prestaju da budu
zainteresovani za op{ti napredak jer, eto, imaju sve, re{ili su
svoju egzistenciju. Glavni junak je sin jednog od pronalaza~a ma{ine i on poku{ava da objasni ocu da qudi moraju da rade da bi opstali. Otac ga ne slu{a i on odlazi od ku}e i po~iwe svoje vi{egodi{we putovawe po svetu upoznaju}i mnoge qude i kulture. Ispostavqa se da, iako je ve}ina ogrezla u potpunoj lewosti, i da nemali
broj wih od dosade (ili ~ega drugog) ide okolo i mu~i druge, postoje i oni koji su se posvetili radu u mawoj ili ve}oj meri se oslawaju}i na ma{inu. Neki rade samo zbog sebe, neki zbog drugih, neki i
zbog sebe i zbog drugih. Na kraju, na{ glavni junak se vra}a da saop{ti ocu kako se su{tinski ni{ta nije promenilo i ho}e da mu
se izvini {to je bio onako plahovit, ali sti`e ba{ na dan o~eve
sahrane. Tu se kwiga zavr{ava. Mo`da je bilo nastavka ali ga nisam ~itao.
Kwiga nije bila bogzna {ta, ali je u izvesnom smislu podse}ala na ovo gde sam sada bio. Ovde su svi `iveli svoje druge `ivote koji su, iako za to nemam nikakav dokaz, bili ve~ni i gotovo niko nije radio ni{ta {to nije radio dole. Taj pritisak ve~nosti
niko nije ose}ao; svaki dan je bio isti kao onaj prethodni ili je to
mogao da bude. Mada razlike u danima nisu bile jasne. Ovde ne postoje ni no} ni dan kao dole, niti ~ovek ima potrebu za snom. Kada
sam rekao da sam pre pet godina umro, to je samo zato {to sam napravio sistem bele`ewa po kome sam odre|ivao broj dana. On se
sastojao u broju promena okoline. Svaka promena je bila jedan dan,
{to najverovatnije nije bila dobra merna jedinica. Ose}aj za vreme ne postoji ovde i to mi mnogo smeta. Ni sam ne znam za{to me to
pritiska, vaqda svaki ~ovek mora da ima makar jednu opsesiju. Evo,
na primer, ovde, iako dr`ave ne postoje, postoji administracija.
Gotovo svi {alteri i slu`be koji dole postoje, postoje i ovde. To
i ne bi bilo tako ~udno, jer kao {to sam ve} rekao, mnogi qudi su
se vratili svojim dnevnim rutinama iz pre|a{weg `ivota. Me|u
wima su pre svega bili oni koji su umrli u prvoj godini penzije.
Ono {ta me je prenerazilo je {to postoje qudi koji ~ekaju u tim
redovima i sva|aju se. Slu`benici ih teraju sa {altera na {alter,
vi~u jedni na druge, ovi iz obezbe|ewa (i wih ima) neke koji su ba{
bezobrazni stvarno izbace. Mada te zgrade posle promena mogu da
budu sasvim druga~ije, ili da im fali jedan ceo sprat ili zid. Svi
su odavno otupeli na promene i ne prime}uju ih. Mo`da ne bih ni
ja da mi nisu merna jedinica.
Ima qudi koji su, iako pri zdravoj pameti a verovatno ba{
iz tog razloga, poku{ali sebi da oduzmu `ivot. To je nemogu}e. Palili su se, odsecali sebi glave, anga`ovali druge da ih ra{~ere~e
i ni{ta. I sada postoji jedna grupa wih koji zazidaju ~oveka ili ga
zakopaju. To nije trajno re{ewe zbog promena, ali i ja sam probao.
Bilo je jezivo u po~etku. @iv zakopan, jedan od mojih najve}ih
strahova dok sam bio dole. Hteo sam da probam jer sam smatrao da
}u tako mo}i ba{ da se posvetim sebi u potpunosti. Trebalo mi je
dosta vremena (mada nisam imao tada uvid u broj promena) da prevazi|em strah, da mogu normalno da mislim. Mrak je bio najmawi
problem, tako|e, s obzirom da bol nije postojao mogao sam neograni~eno da budem u istom polo`aju, ali teskoba, teskoba je bila najte`a. Ose}aj apsolutne nemo}i je bio toliko sveobuhvatan da me je
80
davio. ^ak sam mislio da se gu{im iako sam pouzdano znao da nemam potrebu za kiseonikom. Sad kad razmislim, glupo je {to sam
gore rekao da sam umro pre pet godina, kako li sam samo do{ao do
tog broja? U svakom slu~aju, nekako sam prevazi{ao teskobu tako
{to sam meditirao o svom prvom `ivotu. Tada sam shvatio da mogu
svega da se setim, ba{ i trenutaka sa roditeqima kada sam imao samo tri meseca, ~ak i dok sam bio u stomaku. Preplavila su me razna
ose}awa. Kako sam prolazio kroz godine svog `ivota i sve ponovo
pre`ivqavao iz tre}eg lica, sebe sam dosta sa`aqevao. Sada mi se
~ini (ube|ujem sebe da mi nije `ao) da su mnogi moji potezi i odluke pre svega bili tupavi, ne toliko {to su bili nerazumni, nego
{to su bili ne`ivotni. Stalno sam bio napet. Bio sam napet i onda kada sam mislio da nisam. A taj pritisak koji mi je o~igledno
bio nametnut spoqa nije bio ni{ta u odnosu na onaj koji sam sâm
stvorio iznutra. Da li sam mogao to nekako da spre~im? U nekim
trenucima sam delovao kao moralna stena, a u nekim kao qigavi
crv. Op{ti utisak koji sam o sebi stekao, kada sam veoma detaqno
razmotrio svoj `ivot, jeste da sam se promigoqio. Nikada nisam
imao potrebu da ostavim neki trag iza sebe. Uvek sam bio zadovoqan time {to }e iza mene ostati moja deca, da su ona moja zaostav{tina. To je, razume se, ogromna glupost, ali {ta bih drugo mogao
da ka`em kad zaista nisam `eleo da me ~ove~anstvo zapamti. Tu
sam `equ pokopao brzo, jo{ kao mali, kada sam shvatio za kakve
zlo~ine je ~ovek sposoban, i da }e mu nagrada za to biti ve~naja pamjat u krhkoj qudskoj istoriji. Gorostasi koji su samo dobro doneli ~ove~anstvu bili su marginalizovani kao da se to podrazumevalo. Wih niko nije spomiwao u svetlu promena iako su oni bili su{tinski preokreta~i. Tako sam odmah odlu~io da mene istorija ne
`eli, izabrav{i taj sluzavi put neutralnosti. Izdvojio sam se tako {to sam od nevoqa be`ao. Od onih spoqa bilo je lako. Od onih
iznutra nikada nisam pobegao, ali sam se sa wima pomirio, prihvatio ih i pohranio duboko koliko god sam mogao. Nikada nije bilo
dovoqno duboko i one su se vra}ale jo{ ja~e {to su dubqe bile. Po
koju bih i re{io. Tada sam bio jako ponosan na sebe. To su bili najlep{i dani mog `ivota.
Kada sam iza{ao iz svog sarkofaga, posle prve promene koja je sklonila poklopac, potra`io sam `enu. Kako mi to ranije nije palo na pamet? Ranije ili kasnije, semantika, ali druga~ije ne
umem da se izra`avam. Pomislio bi neko da kada nastupi ve~nost
~ovek nije optere}en vremenom, ali ja jesam, za druge ne znam.
@enu sam na{ao kako sedi na jednom platou na kome smo se ~esto
nalazili. Samo je sedela. Prvo sam je posmatrao da vidim da li }e
se i{ta desiti ali se ona gotovo nije pomerala. Pri{ao sam joj.
Isprva me nije prepoznala. Sa promenama su dolazile i promene u
izgledu, li~nom opisu. Svaka promena bi donosila jedan period
pre|a{weg `ivota u fizi~kom smislu. Ona je imala oko ~etrdesetak godina (u toj promeni), a ja sam imao bar deset godina mawe u
odnosu na vreme kad smo se upoznali (tako mi je rekla po{to me je
prepoznala), dakle oko dvadeset. Malo smo pri~ali o nekim nebitnim stvarima mada je ovde bilo te{ko re}i {ta je to bitno a {ta
ne. Ubrzo smo se prepustili strasti i vodili qubav na licu mesta
iako je bilo drugih oko nas. Ni{ta neuobi~ajeno isto kao i razo~arewe koje je posle toga usledilo. Oboje smo to znali unapred, a
opet smo nastavili u nadi da }e se ipak desiti ne{to vanredno.
Mo`da smo bili i zadovoqni, hteli smo da budemo, a mo`da smo se
81
samo pretvarali zbog ovog drugog. Tako su verovatno i nastajale
la`i o ve} pomenutoj ~okoladi. Dahtala je ona, dahtao sam i ja i
bilo je tu nekoliko trenutaka ili, ispravnije re~eno, mesta kada
sam bio uzbu|en, ali vrhunac nismo dostigli. Pitao sam je kada je
preminula i rekla je godinu dana posle mene. Nasmejao sam se. [to
se smeje{, pitala je, zadovoqan sam na neki perverzan na~in {to
nisi mogla dugo bez mene, odgovorih. Woj je bilo simpati~no i nastavili smo razgovor u drugom smeru. Kasnije sam shvatio da je
umrla od raka za koji je saznala neposredno pred moju smrt i za koji mi nije rekla da me ne bi opteretila. Bio sam joj zahvalan. Oboje smo se pla{ili da potra`imo roditeqe i decu. Za{to, pitao
sam je. Ne znam, rekla je, trebalo bi da ne bude te{ko po{to su ovde ose}awa dosta maglovita. Bila je u pravu. Oboje smo bili svesni
da nismo u onakvoj emotivnoj zavisnosti kao nekad dole. Nagovorio sam je da ipak potra`imo decu. Kada smo ih prona{li, do{li
smo do malopre|a{weg zakqu~ka. Nije trebalo da ih tra`imo, rekao sam joj, nije trebalo da ru{imo iluziju.
Jo{ neko vreme (mesto) smo bili zajedno i onda smo se razi{li. Mo`da je to bilo pre mog sarkofaga. Zato i ka`em da je ba{
glupo bilo {to sam rekao da sam umro pre pet godina. Prestajem da
brojim promene.
Branislav Veqkovi}
MU^NINA PROLAZA
1.
Umiva zrelo lice na ovom
brodolomni~kom mestu, na ovom
vijugavom drumu, u ovoj
istinskoj stazi vrta.
Provla~i se kroz deli}
slatkog prolaza.
Mo`da }e neka tajna vrata
odlaze}i da otvori.
Neka odaja (u woj) da zamiri{e
prisustvom mog trajawa.
Ne{to – svaki ~as ulazi
ne otvaraju}i vrata
Ne{to – sa svakim ulaskom
mra~nije nego {to je bilo.
@ubor glasova u plodovima
jedini je zajedni~ki krik
– u vratima
ove tajnovite no}i.
82
2.
Prispeo. U `arku prazninu glave.
Govorim malo, kratkim postojawima.
Borave u providnostima praznine,
u woj skoro da sam wu prepoznao.
Le`i izme|u brazdi dok ih se~e
sjaj opsena biqaka.
Mo`da je ona samo senka opsene
koju dr`i u naru~ju.
Ili neka druga senka,
u nekoj je drugoj senci pre{la
preko obasjanog praga horizonta.
Sawam da nestajem i tra`im.
Tra`im i nestajem. Fiju~em.
Raznosim je na sve strane dok ste`e
novi dan u naru~ju deteta.
U danu mali beskraj bezose}aja.
Bezose}aj, jo{ nije osvanuo.
3.
Vrata. Tu`no mesto u naslaganim mislima.
Smrt ulazi da sawa.
I, stepenice u vratima, samo za uspiwawe u san.
I, lagana pro{lost, stepenicama se pewe.
Na policama iznad, pore|ane ti{ine.
Wena oka~ena haqina, ti{inu svla~i i obla~i.
Sprema se za uspiwawe bez mog lica.
U wemu ra|aju}i, odlo`ila je san i smrt.
Debelim zidom znoja u dugim re~enicama,
otvara ili (ve}) zatvorila je vrata.
U sobi iznad stepenica, jedna jo{ soba.
U woj ogledalo.
U ogledalu jo{ jedno ogledalo.
U wihovim ti{inama ogledam lice.
Weno lice na mom licu.
Lica zgwe~enog ploda.
4.
I daqe nosim istu mutnu ranu,
od istog mutnog bode`a,
u mamurnom bu|ewu.
Iz dugog sna, nisam u dugo jutro u{ao.
83
Ve} sutra{wi san, nije ni ju~e, ni danas.
Nije ni neki drugi dan,
ni neka druga uspomena.
Neki drugi vrhunac golog lica zemqe,
potreban je u na{im razgovorima.
U samotnim `ilama, ne umem grubim re~ima
samo}u da udi{em.
Oslu{kujem {aputava ~ekawa,
penu vrewa u `eqi da u svom postojawu
voqewe samo}e ne zaboravim.
5.
S tajanstvenim smislom za postojawe,
oblika nagodqivog: nagodba sa oblacima,
dodiruje jednom polovinom tela
drugu polovinu obra|enog poqa.
Mu~ninom prolaza, drugom polovinom tela
u izvrnutoj zemqi bledi – sawa,
dnevnost u o~ima.
Istu metu vremena ne mewa u kretawu ne~eg
{to prolazi kroz ne{to, bez vazduha.
U wenom svetlom mestu,
kao razlomqeni hleb,
ni{ta vi{e ne `elim osim se}awa,
jedne i druge polovine tela,
na jednu i drugu polovinu tela.
6.
Blagost oblaka je otvara.
Be`i iz nabujalih dojki ozarena zrewem
tamne te~nosti. Po obroncima obna`ena,
mnogobrojne boje poqa presvla~i.
Iz dnevnog bola visine, plavi miris
preko snova pola`e.
U nespokoj bezdani baca spokoj bezdani.
Va`nost ma{te u dubokom pupku
da se prerano ne odve`e.
Mene, va`nost ra|awa da ne umno`i.
Tamni krug svetlosti okru`uje
svetlim krugom tame.
Premalo za oblake na temenu.
Svetle i tamne krugove (spokojno)
u visinama kose sla`u.
84
7.
Za nespremnost spremnog me zati~e.
Du`a od se}awa, u nespremnost oti~e.
Spremna za mene (ple{e) daje smisao
neprijatnim doga|awima.
U neprijatnostima dovoqno smo zajedno.
Nismo dovoqno u zadovoqstvu znoja,
u dodirima koje je odabrala dodiri da budu.
Nismo dovoqno ne{to drugo u danima koji
teku u nekim drugim danima, u podne
ili bilo kojem drugom minutu.
Vezala je toplim mlazevima damare;
toplotom od vreline ih {titi;
doprla, do svakog novog znoja
korena bez zemqe.
Ne nosi u sebi ponavqawa.
U mojim ponavqawima,
ispod neba raspolu}enog zvezdama,
u re~i neponovqivoj,
sprema se da `ivi.
8.
Sti`e do govora svake mrtve stvari.
Da razbudi glavu neplodnog tla.
Opru`a se na ramenima zore,
u zorama pogrbqenih `ena.
Zatamwuje pretwe ozarenog ni{tavila.
Nevidqiva u otkucajima visokih `eqa,
iz samo}e korena izlazi.
Sitna prole}na ispisivawa iz prole}a iznosi.
Bude se potamneli oblaci u precima i `rtvama.
Sme{taju se naslagani kao pesak u snovima.
Makar i u snu tabani tragove ruku,
u tu`nom mestu pesme, da ostave.
Zaokru`en senkom belog psa,
u hodnicima zavijaju}ih pasa, }utim.
U senci re~i, li~i na belo pitawe:
“[ta je re~, a {ta }utawe?„
Zatvorena u mojoj glavi,
ostaje du`e od se}awa.
9.
Odlazi izme|u vode i mahovine
u stvarnost li{}a.
85
U oku laka i lepa, tihim strujawem
otvara vrata.
Razgoli}ena srca izlazi iz wihovog
prikrivenog zatvarawa.
Snovima treperi. U vazduhu otkriva
lice od li{}a.
Reka lagano oti~e u wene snove.
Sti{ana pro{lost vode ostaje tamo
gde prqavo je se}awe praznine.
U woj ni~e ne{to {to nije u danu.
Odjednom, dolazi ono, {to pla{i.
Ne vidi kada se sa wom mimoilazi.
Ve~eras vidim, izme|u vode i mahovine.
Previ{e sam spavao da bih sawao.
Snovima punim wena usta.
10.
Iz prisustva leta iskora~ila
(iznova) neodgonetqiva.
Kroz `ivot brzo je provukla sebe
i stavila znak jednakosti izme|u
wenih i mojih `eqa.
U kru`nim snovima nema ni~eg
{to nije u wenom izrazu lica.
Izmewali smo na{e navike;
dogovarali se u nekoliko
nedovr{enih re~enica; razumeli
kao da nas i daqe greju krivine
beskraja nestalog leta.
Prihvatam sudbinu svakodnevice
– tihu vezu izme|u udobnosti
i gustih ponora, gde vatre pomeraju
u razme{tenim `udwama.
Nismo govorili kada je trebalo.
Ne govorimo ni sada (na{im)
raspolu}enim ustima.
11.
Malim licima posejana u veliko lice ravnice.
Ne miruje. U dojkama, krilati dodiri
po~ivaju u uzbu|enoj nesmirenosti.
Upu}uje nesmirenost prema pticama.
Ptice okre}u zemqu oko wenog straha.
86
Okre}u zemqu oko sebe.
Okre}u nebo u sebi.
Sebe okre}u oko sebe.
Ne vidim ptice wenih dojki.
Podeqeni smo plodnom veridbom sa zemqom
koja ni~iju senku ne ~eka.
U neispuwenim belinama bradavica: }uti,
ostavqa, zami{qa, zri, svla~i, ~uva,
veruje, vijuga, miri{e, umiva, nalazi,
~eka, zeleni, dr`i, oti~e, {aqe, vreba,
otvara, treperi, raste, prepoznaje,
raspaquje – pokrenuta prima
vrele mlazeve.
Odvezuje kraj budu}eg,
mog – belog sna.
Svetislav N. Brkovi}
[TO OSTAJE
... tutaw i buka
urlik – klik
i krik
pucaw (sa barikade!)
tmu{a: Bijeli i Crveni –
Crni!
i
polu-mrak (Svjetlost!)/ polu-svjetlost (Mrak!)
mûk – utihnula svjetla/svijeta
[u{tawe pergamenta (od ko`e lista!)
na ko`i {u{tawe svile
s raména- do lista (varni~ewe trewa!)
na kori lipe – slika
slu`ewe/slu{awe:
skladno smjewivawe
crnih i bijelih dirki
(crvene udaraqke!)
o n o {to dolazi
otuda
87
{to sti`e o v d j e
i sada
je sve/Sve je
{to je ostalo / uz mene stalo
(koji sam nadni-~ar
– od zanata pjesni~kog!)
Za Katedralu Rije~i
*
Avaj!
samo {to se z-bilo stislo
u prevodima
ona buka uli~na (Ulica!)
(zamorila zamrla!)
... opet
Dragoqub Firulovi}
NAU^IO SAM LEKCIJU
PLIVAM
Plivam,
Ne toliko ve{to
Koliko pani~no.
Obala je daleko
Dno duboko
Nebo visoko
Nada mi je jedina
U tvom oku
Koje mi {aqe slamku
I osmeh
Bi}e{ spa{en
Re~e mi galeb
I slete na moju glavu.
Vrebaju}i zlatnu ribicu
Koja mi stade na put
Zavr{i s tim – odgovorih mu.
Ponestaje mi dah,
Ptico
88
LET
Gladan sam,
Da, prili~no sam gladan
Jestive zvezde
Nigde na vidiku
Moram da se poslu`im
Ovim nepoznatim
O wima ni{ta ne znam
Tako su svetlucave
[ta ako otrovne jesu
Ne, ne}u rizikovati
Promeni}u jelovnik
Je{}u svetlost i tminu
Da mogu nastaviti an|eoski let
I divno jutro
Na terasi hotela
“\erdap„ u Kladovu
LEKCIJA
Ro|en sam na zemqi
Posle mnogo godina
Nisam razo~aran
Lepo je ovde
Ima vazduha, vode,
I raznih plodova
Uklopio sam se nekako
Ima tu i svesnih bi}a
Bubamara, recimo.
Dobro, dobro je ovde
Nau~io sam lekciju
LEKA NEMA
Na zemqi
Mnogi ne vide svoja krila
Nekako su boja`qivi,
Pla{qivi
A gordi
U bolesti veruju
Zato {to su ih
Oni smislili.
Nepoverqivi su
Prema leku
Leka nema, ka`u
Eh, da mogu da vide
Svoja krila
Ili bar da ih osete.
89
Stani{a Stankovi}
SA PUTOVAWA
*
Monsunski sumrak
Od tamnog zlata
Potopi se u Jamuni
*
[ta pri~aju
Qubavnici iz Elore
Obuzeti sobom u kamenu
*
Rujnim ko~ijama
Ve~e vodi
Oblake na po~inak
*
Indijsko ve~e.
Zaqubqeni u kamenu.
Toplina vekova.
*
Iz pra{uma Himalaja
Sporo te~e Gang
Bo`anstvo `ivota
*
Bezimene ulice
Neizbe`no
Vode do Ganga.
*
Na obali
Isprepletane grane
U i{~ekivawu nepoznatog
*
Pored Ganga
Slu{am pogrebne
Formule vernika.
90
Goran Vu~kovi}
DVE PESME
PEVAWE I NEMQE
Kako nem da pevam, magla mi u oku,
nesanica moja zore zavarava.
U tvom pogledu jo{ tra`im pritoku,
lobawa mi stoji gde je bila glava.
Pesma koju ~uje{ iz grla slavuja
to je moja tuga, moj muk, moje nemqe,
{to na mene laje kao besna kuja
i iznova ni~e iz jalove zemqe ...
Ove tople ki{e {to nam suton kvase
to su moje suze, rosa moga pla~a;
umesto da sjaje, one zvezde gase,
da mi zatru senku {to s tobom kora~a.
HORIZONT
Ako si tu, ispred mene,
i moje te oko opa`a i meri,
za{to te nikako ne mogu sti}i
linijo beskrajna?
Da li je korak suvi{e kratak
ili je sasvim krhka moja snaga
koja me ka tebi pokre}e?
Do tebe jedino mogu sti}i
putem koji mi misao iscrtava.
Milomir \ukanovi}
CRNI ORAO
Jednog oktobarskog popodneva, kad je sunce s te{ko}om pre{lo preko strmog krova hotela Podriwe ostavqaju}i wegovu terasu u opomiwu}oj jesewoj hladovini, Profesor se, pokriven vunenim hotelskim }ebetom, sklup~ao u platnenom ligen{tulu i, milovan prohladnim planinskim vetrom koji se spu{tao niz ~etinarske strmine Gu~eva, zaspao. Beja{e posledwi dan wegovog bo91
ravka u Bawi Koviqa~i, kofer je ve} stajao spakovan pored vrata.
Za pohabanu ta{nu, koju nikad nije ispu{tao iz ruku, ostalo je jo{
nekoliko sitnica: ~e{aq, ~etkica za prawe zuba, pasta, pribor za
brijawe, losion o{trog mirisa i nekoliko kwiga Hermana Hesea.
Da li pod pretwom strmog gu~evskog visa, koji }e ga kao grob
– kad sunce za|e iza prvih bosanskih planina – prekriti te{kom i
hladnom senkom ili pod nagove{tajem duge nadolaze}e zime, usni
`elezni~ku stanicu u Cirihu prepunu mladih i bu~nih qudi.
Pred {alterom, u dugom redu za karte, stoji wegov prijateq.
U nameri, kako sam ka`e, da prekine dugu, dosadnu zimu, udahne malo kulture, pogleda neku izlo`bu slika i poslu{a koncerte Betovena, Mocarta i Huga Volfa, svratio je u Cirih gde se dru`io s
umetnicima, posmatrao lepe `ene i pio svoje omiqeno vino. Profesor sluti da se iza tih ve{to smi{qenih izgovora krije pravi
razlog wegovog boravka u ovom hladnom gradu i da }e ga wegov prijateq brzo otkriti. Tako i biva. Pri kraju nedeqe, me|utim, pojavi{e se prvi znaci zasi}ewa i on po`eli da ponovo spava u svom
krevetu i da ponovo misli na posao. Na putu prema stanici – to je
to! – u wemu se “sna`no probudi pesma... o crnom orlu i o zimskoj
no}i u visokim planinama„.
Sada je vreme da se otkrije (mada neki wegovo ime ve} naslu}uju) kako je ~ovek u redu za karte zapravo Herman Hese. Krznena kapa sa toplim nau{nicima koje pokrivaju gorwi deo lica, {al preko
brade, zimska oprema i gama{ne za sneg ne sakrivaju Profesorovog
prijateqa. U trenutku kada je wegov identitet otkriven, Profesoru bi moglo da se zameri {to ovog kwi`evnog velikana koristi za
jeftinu balkansku familijarizaciju, pa, istine radi, vaqa re}i i
to da Profesor, kada govori studentima (i u svakoj drugoj prilici
kada govori javno), Hesea naziva “najve}im svetskim piscem„ a kada,
opet, o wemu razmi{qa ili, kao sada, sawa, pomiwe ga kao svog prijateqa. Obja{wewe je prili~no jednostavno: Profesor je, naime,
skoro ceo svoj `ivot proveo uz wegove romane, pripovetke i zapise,
delio wegove najintimnije misli, `udwe i teskobe i poistove}ivao
se sa wegovim patwama i radostima. Ponekad mu se ~ini da o wemu
zna vi{e nego o samom sebi. Evo i u ovom ~asu, kada wegovog prijateqa obuzima nepojamna `udwa za crnim orlom, prise}a se wegove ispovesti. Iako je ~esto boravio u planinama, Hese je, ka`e, samo ~etiri puta video orla. Kada je, jo{ kao de~ak, “visoko u srebrnom vazduhu ugledao siguran, lep lu~ni let velike ptice... srce je po~elo
da mu udara„. “...U kraqevskom leta~u sam„, zapisuje, “video pesmu i
simbol; pratio sam ga `udnim pogledom i zapamtio zauvek. Od tada
sam uvek, kad god bih i{ao u planine, pri`eqkivao da ga ponovo vidim i stotinu puta sam u polunadi podizao o~i u visine. Ta nada se
retko kada ispunila, ali je nesmawena ostala da `ivi u meni.„ Hese
daqe pi{e: “Ima stvari i `eqa za koje vezujem svu neprestanu `ivotnu radost i predstavu ~e`wive zemaqske miline; u wih, pre svih
drugih, spadaju tri – zvezdana zimska no} u visokim planinama, ve~erwa vo`wa barkom po laguni ispred Venecije i gledawe orla iznad planina„. Premda sumwa da wegov prijateq pribegava poetici
zavaravawa i da, pomiwu}i zvezdanu zimsku no} i vo`wu barkom u
Veneciji, odvra}a pa`wu sa svoje pritajene `udwe i opsesije – gledawe orla iznad planina. Profesor se nikada nije zapitao zbog ~ega to wegov prijateq ~ini. Kopawe po skrivenim namislima svog
prijateqa, razgrtawe najdubqih slojeva wegove intime, Profesor
smatra skrnavqewem tog prijateqstva. Pa, ipak, ovde, u mete`u ci92
ri{ke `elezni~ke stanice, dok zuri u zabrinuto pi{~evo lice, on
s naporom odoleva `eqi da na ~asak zaviri u wegove misli i otkrije skrivenu simboliku velike alpske ptice. Samo lepo, veliko prijateqstvo i razumqiva odanost prema ~oveku koji mu godinama, sa
svakom ispisanom re~enicom donosi radost, spre~avaju ga da to ~ini. Pristojnost, svejedno, ne smawuje obavezu da se prijatequ pomogne i smisli na~in da se wegova `udwa ispuni.
Zabavqen ovim mislima Profesor iz prikrajka, zaklowen
grupom turista, posmatra kako wegov prijateq kupuje kartu i, nabaciv{i ruksak preko ramena, kre}e prema izlazu. U vagonu gothardske `eleznice, u koji se wegov prijateq be{e smestio, sva mesta su zauzeta sem jednog u dnu. Sa tog sedi{ta Profesor vidi kako wegov prijateq zuri u rasplinutu maglu kraj pruge. Prolaze zale|eno jezero Cuger, zavejan Artu, smrznuti Brunen i Flielen. U
Ertsfeldu ih zati~e podne, tu`no i maglovito kao i na po~etku
puta. Oblaci koji obavijaju voz ne mogu da sakriju tugu u o~ima
Profesorovog prijateqa; obuzima ga misao o uzaludnom putovawu
li{enom sunca i prelepih alpskih pejza`a. Orlovi, zna, lete samo
plavim sun~anim visinama koje mu sada izgledaju nedoku~ive.
Ustaje sa sedi{ta i primi~e se prozoru. Kao da }e taj korak razbistriti maglu koja se vu~e uz prugu. Uzalud! Zavijen maglom promi~e Am{teg, za wim Gurtnelen. I Profesor je nezadovoqan. Iako
je, zahvaquju}i sjajnim opisima svog prijateqa, stotinama puta
pro{ao ovim predelom, voleo bi da vidi “vratolomne„ mostove na
Rojsu i ~udesni alpski vrh na kojem `ive crni orlovi. Lete}i simboli (Profesor je potpuno uveren da je u pitawu simbolika) nekog
potisnutog straha, skarednih slika ili, ne daj Bo`e, incestuoznih
`eqa, ostaju nedostupni. Gothard se, na`alost, ne pojavquje.
Pro{av{i kroz magloviti Vasen wegov prijateq gubi nadu.
Vra}a se na sedi{te i zami{qeno zuri. Tada se doga|a ~udo. Iz zavojnog tunela iznad Vasena voz ulazi u svetlost. Maglena krpa se
cepa o o{tri planinski {iqak, sun~eva plavet nadire kroz prozor. Presre}an, Profesorov prijateq ska~e sa svog sedi{ta, skupqa stvari i u Ge{engenu iska~e u “plavu krasotu„. Diskretno, da
ga prijateq ne opazi, za wim izlazi i Profesor.
Obojica u`ivaju u neobi~noj slici: “Svi grebeni i vrhovi
stajali su tako ~udno jasni i bliski... sa dugim qubi~astim senkama i ble{tavim sne`nim poqima„. Profesor sada razume ushi}ewe svog prijateqa i wegov naum da se otisne u planinu. Na {kripomet, da ga ne izda zvuk uga`enog snega, kora~a za wim i othukuje.
Hladna para zgu{wava se iznad wegovih usta i Profesor, upla{en
da bi se taj zgusnuti komad wegovog daha mogao pretvoriti u oblak
iznad doline, razbija ga pokretom ruke i stavqa {aku preko usta.
Da nije zaokupqen lepotom nesvakida{wih prizora on bi
obratio pa`wu na nazive zavejanih sela, opise vodopada i zatvorenih hotela. I ponovo bi, bar na trenutak, po`eleo da u|e u du{u
svog prijateqa i iz we odstrani senku kamufliranu pri~om o crnom orlu. Lepota, me|utim, zasewuje. Profesorov prijateq ne prime}uje kako prolazi vreme. U Kroneu ulazi u kafanu i poru~uje kafu. S prvim gutqajem, kad se prijatna vrelina sjuri niz wegov jedwak, razbudi}e se `udwa za crnim orlom i on }e, potisnuv{i plavetne alpske slike, zaroniti u samog sebe. Tuga bri{e predstavu o
vremenu. Zaklowen zidom Profesor duva u promrzle {ake. Bli`i
se ve~e. Na brda }e se spustiti tamni zastor. I da zbiqa postoje na
Gotfridu, velike ptice po tami ne}e napustiti gnezda.
93
Tada Profesor donosi odluku: pretvara se u crnog orla i
kru`i nad Alpima. Wegov prijateq stavqa nadlanicu iznad o~iju
i za~u|eno gleda uvis. Negde duboko, u podsvesti, on zna da ovo nije
mogu}e. Ptica je iluzija, izgovor za ne{to ~ega se pla{i. Ona odla`e ili, ako bude imao sre}e, potiskuje tamnu senku wegove du{e.
Ta mogu}nost, ta iznenadna slamka za koju se hvata, ohrabruje ga.
Iluzija se pretvara u ispuwewe davna{we `udwe koje na lice izmami osmeh. Odozgo, iz visine, osmehuje se i Profesor. I on, poput
svog nasme{enog – i skoro bi se reklo sre}nog – prijateqa prepoznaje iluziju. Malu, nevino smi{qenu prevaru ~iji je jedini ciq da
na licu wegovog prijateqa otkrije osmeh. O smislu takvog `ivota
u kojem ciq, makar i tako nevin kao {to je obi~an osmeh, opravdava svako sredstvo prevare, zapita}e se onaj koji vu~e ove kwi`evne
konce i, na u`as kwi`evnih kriti~ara, zakqu~iti kako je i sam `ivot jedna mala obi~na iluzija. Povladi}e mu, za divno ~udo, i usnuli Profesor svestan da takav zakqu~ak predstavqa op{te mesto i
stidqivi iskorak ka onom ~itaocu koji na bawskoj klupi, s kwigom
u ruci, izme|u sladuwavih opisa romanti~ne izmaglice i zanosnih
~ari `ene sa edinbur{kim {e{irom merka opustelu bawsku promenadu ne bi li na woj – o, gospode! – ugledao `enu svog `ivota.
Na ovom mestu bi se, zarad ubrzavawa pri~e i wenog kakvogtakvog poentirawa, sada kraj kafane mogao pojaviti neo~ekivani
alpski lovac dr`e}i u ruci usjajeni karabin marke “remington„, a
na zasen~enoj terasi, samo nekoliko minuta posle pucwa, bawski
lekar sa neizbe`nom crnom torbom. U smrtovnici, kao verovatni
uzrok smrti, doktor bi mogao navesti sr~ani udar, a u fusnoti, jedva ~itqivoj i zamrqanoj tamnim mastilom, dopisati kako je preminuli “uprkos jakom bolu zadr`ao osmeh kao da se smrt poslu`ila prevarom, premetnuv{i svoje lice u lice dragog prijateqa„.
Ipak, umesto toga, pusti}emo pri~u da se mirno zavr{i.
Ostavi}emo Profesora da dosawa svoj san i da se probudi na zahladneloj bawskoj terasi upla{en te{kom planinskom senkom koja se
sprema da zano}i na wegovim grudima. A kwi`evne perfekcioniste
koji veruju da se svaki karakter u pri~i mora zaokru`iti i ustvr|uju, kao i posle prethodne pri~e, da o Profesoru opet nisu ni{ta saznali, upu}ujemo na izreku Radoja Simi}a, milinskog u~iteqa koji
je u slobodnom vremenu, kao pasuq u karlici, prebirao snove. Razdvajao zdrave od bolesnih i, kad god je umeo, tuma~io ih. On je kazao:
“Ako ho}e{ dobro da upozna{ nekog ~oveka, upoznaj wegov san„.
Uprkos tome {to se Milina i Bawa Koviqa~a nalaze veoma
blizu, ovaj podatak za pri~u nema zna~aja.
Ugqe{a Raj~evi}
SAMOUBISTVO KAO
MOGU]E RE[EWE
@ivorad, @iva [urwaja kako ga jo{ od vojni~kih dana zovu
drugari, nadimak je dobio tako {to je kao i svi pravi Srbi voleo da
psuje, ali nikada Boga, nikada ni~iju majku, sestru... Uvek i samo:
94
“Bem ti {urwaju„. I dan-danas, 2012. godine, `ivi u Beogradu kao
penzioner. @ivi sa penzijom od 200 evra, pretvorenih u dinare, pa
`ivi, ako je to `ivot, tako: {to za stan od {ezdeset kvadrata pla}a mese~no Infostanu 6.600 dinara (stan sa centralnim grejawem),
telefon 1.500, struju 1.700, dnevne novine Politiku 920 (prokleta
navika, ~ita te novine od svoje desete godine, kakve su da su, iz wih
i dan danas otkrije, sazna da jo{ uvek `iv, da jo{ uvek batrga – {to
je za onu nekada{wu rubriku Verovali ili ne). Kad sve sabere i
oduzme to je 10.720 RSD. Blago wemu, ostane mu za `ivot (hranu i
pi}e, porezu dr`avi za stan, ode}u, obu}u, lekove, prevoz, kulturne
potrebe...) mese~no jo{ toliko – dinar mawe, dinar vi{e ({to zavisi od kursa evra u odnosu na dinar). Sve u svemu, ostane mu oko 300
dinara dnevno, iliti 2,50 evra. E, sada kada tu lovurinu treba rasporedi na ceo mesec, tu je @iva maher nad maherima. Prvo {to je
uradio, odlu~io se da zajebe dr`avu. Porez ne pla}a od 2000. godine,
kada su na vlast do{le demokrate (to mu polazi za rukom jer vrata
od stana ne otvara, godinama, nikome, pa ni sudskim popisiva~ima
imovine); posledwe farmerke, dve-tri majice i jedan xemper kupio
je jo{ devedesetih godina pro{log veka, u vreme Slobe slobode; jedne vojni~ke cokule, one visoke i na {nirawe (kada su se vojnici,
posle slavne pobede, povukli sa Kosova); i prodali mu ih na buvqaku; sandale za leto (plasti~ne) prona{ao je pred kraj pro{log leta ispred kontejnera (ba{ su dobre, ba{ mu odgovaraju); za lekove
izdvoji mese~no samo onoliko koliko tra`i apotekarica za tri leka koja mu daju na teret socijalnog (kada ga zaboli glava ili zub ode
kod kom{ije i zamoli za aspirin ili kafetin – nikada ga nisu odbili). U prevozu se {vercovao sve dok nije dobio onu stara~ku povlasticu, a pred kontrolorima, ako ga ukebaju, poku{a da se opravda svojim godinama (nakupilo ih se osamdeset dve); kulturne potrebe zadovoqava ~itawem Kulturne rubrike wegovih novina, wegove
Politike, a slu{a i muziku, onu glasnu koju do pono}i pu{taju
kom{ijina deca (sin im slu{a hevimetal, k}erka doma}i folk – nema @iva primedbi, odgovara mu gemi{t).
Tako @iva, iako ima sijaset ozbiqnih problema u `ivotu,
najozbiqniji problem mu je da na|e re{ewe {ta, kako, dnevno da pojede i popije za 300 dinara, iliti 2,50 evra. Zdrav je, je{an je, a kako
god okrene: ako doru~kuje, onda nema za ru~ak – pa samo ne{to smandrqa za ve~eru, a kada prespava doru~ak na}i }e se ne{to za ru~ak,
pa i neki zalogaj~i} za ve~eru. [ta, koliko ~ega!? Takva pitawa u
Srbiji nije pristojno postavqati, pogotovo ako se zna da danas, juna
2012, kilogram sviwskog mesa ko{ta 550 dinara, kajmak 750, beli sir
350 dinara, paprike 250 dinara, paradajz 200, jabuke 170 dinara... ali
je zato hleb oko 40, a ni kupus nije vi{e skup 40-50, pa kad mogu ze~evi kupusom da se slade – za{to bismo mi bili gori od wih!?
Ima @iva i drugih, tako|e te{ko re{ivih `ivotnih problema, od problema kako pre`iveti sa pi{qivih 100 evra u Srbiji u kojoj je hrana, pa i sve ostalo skupqe nego u Evropi, ali poku{ava da ih prevazi|e. Rekli smo da `ivi sam, ali nismo da je, davno, bio u braku koji je razveden wegovom krivicom. @ena ga je vi{e puta, za dve godine braka, uhvatila u neverstvu, prevari, jednom
i sa svojom najboqom prijateqicom. To nije mogla da mu oprosti,
pa su se, sporazumno, razveli. Kada mu neko, i dan-danas, pomene i
uka`e na neku lepu `eni, on uzdrhti i promrmqa zroz zube: “Nije
ova jo{ probala pravoga„, uveren da je on taj, od Boga nadareni za
one stvari. Oduvek je tvrdio, bio i uveren da govori istinu: “Mu95
{karac je od prirode dat lovac, a `ena i nije ni{ta drugo nego dobra lovina„. Donedavno je u taj lov i{ao redovno, a kako je u{ao u
tu “prokletu„ devetu deceniju kao da mu je oru`je zar|alo, municija ovla`ila, pa ga nema u lovi{tu, na poligonu zastrtom u{tirkanim ~ar{avom. Da ima koji dinar za onu vijagru ili cijalis, ako se
tako zovu one tablete koje reklamiraju, mo`da bi neku vrtirepku
jo{ i mogao da namami u stan... pa i da ne omane.
Politika ga, kao i sve ostale Srbe, i daqe interesuje iako
je verovao da je 2000. godine do~ekao ono za {ta se borio, ali se i
tu prevario. Razo~arali ga OVI ni{ta mawe od ONIH (Jo{kinih
i Slobinih), ali }uti, trpi, jo{ se ne~emu nada. Na |ur|evdanske
izbore, na prvi krug, nije izlazio, ali kada je video ko ulazi u drugi krug, ko bi mogao da nam bude novi predsednik, odlu~i da iza|e
i obavi svoju gra|ansku du`nost. Uveren da je novi ~ovek uvek boqi od starog, glas je dao za Tomu – napredwaka. Pa i samo ime
stranke mu ka`e: idemo NAPRED. Ne zna za{to ali se nada da Toma, srpski doma}in, ne}e omanuti, da ne}e belosvetskim alama dopustiti da nam rade to {to su naumili. Pre svega ne}e nas uvaliti
u taj NATO koji nas je, kukavi~ki, ubijao bombama iz neba. Onda,
iako ni sam nikada nije preterano verovao ni Rusima, o~ekuje da
nas Tomica izvu~e iz zagrqaja Amera (onih {to za kratko vreme
ubi{e Sadama Huseina, pukovnika Gadafija, Bin Ladena... rade
{ta ho}e po Avganistanu, a prete Severnoj Koreji i Iranu...), pa
da Srbijicu, ne ba{ kao rusku guberniju, ve`e uz Putina.
Obradovao se @iva kada je, jo{ iste ve~eri, 6. maja, ~uo da je
pobedio napredwak. Radovao se nekoliko dana jer je to prvi politi~ar kome je on poklonio svoj glas, pa ovaj pobedio. Radovao se, ali
ne zadugo. Nije pro{lo ni deset dana, jo{ novi predsednik nije bio
ni inaugurisan u Borisovog naslednika, a doma}a i svetska javnost,
prozvani i neprozvani politi~ari, krenu da ga optu`uju: “Za samo
nekoliko dana Nikoli} je dao niz skandaloznih izjava – izuzetno
{tetnih za Srbiju i wen ugled u svetu„. Kada je @iva to preveo na
svoj jezik, to je moglo da glasi, po onoj narodnoj: “Nalupetao se, pa
ostao `iv!„. Ipak, ne}e biti da je tako! – mudruje @iva.
Mnogo toga {to se doga|a u dr`avi, oko wega, @ivi nije po
voqi. Da ikako mo`e sve bi sam promenio, ali ne mo`e, pa }uti,
trpi... mada ne zna koliko }e jo{ za sve to imati snage, mo}i.
Izgleda da u `ivotu obi~nih qudi uvak tako biva pa @ivu,
onomad, jedna banalna sitnica iznervira vi{e od svega napred pomenutog. Po{ao on na pijac, u{ao u autobus (iako do pijace ima samo dve stanice), gleda gde bi mogao da sedne, ima li slobodnog mesta (onu povlasticu BUS PLUS, karticu, jo{ ne vadi, ra~una da
prvo sedne), kad neka popi{uqa stade pred wega i ka`e:
– Kartu na pregled, deda!
– Jebla te karta, mada bi to mogao i “deda„.
Okolni putnici, autobus bio pun, zacenili se od smeha.
– Molim, {ta ste rekli!?
– To {to su ~ula, pa ako si voqna....
Kontrolorka, glasno i preko svih putnika, pozove kolegu
koji je krenuo da kontroli{e putnike sa drugog kraja autobusa.
Kako se, kad br`e probio, ne zna se – tek tu je. Iako nije znao
koji je konflikt nastao izme|u wegove koleginice i putnika krene
da se izdire na @ivu koji je od wega stariji makar pedeset godina:
– Na{ao, matori prdowa, da se i`ivqava nad detetom, devoj~icom. Ajd, meni ponovi to {to si joj rekao, ako sme{!
96
– Smem, al ne radim te stvari u guzicu, u smrdqivu....
Kontrolora povredilo, vaqda, to {to se @ivi, po wegovom
piskavom glasu, u~inilo da je jedan od onih,pa zamane rukom, pesnicom, da udari @ivu. Mo`da bi to i uradio da mu jedan od mla|ih
putnika iz autobusa nije uvrnuo ruku na le|a. [ofer zaustavio autobus, otvorio vrata, ne zna se ko koga gura, ko se na koga izdire.
Kontrolor uspeo da oslobodi ruku pa niz stepenice vu~e @ivu dok
ga u le|a, sa obe ruke, udara kontrolorka. Sa wima iza{lo i ~etvoro putnika, tri mu{karca i jedna starija `ena. Troje brane @ivu,
jedan ga napada, preti: “Ovakve prostake treba proterati iz Beograda, bilo gde, u Pr}ilovicu...„
Ubrzo se tu na{ao i policajac sa linije. @iva odbija da poka`e li~nu kartu. Uskoro sti`e marica i jedva sve uspeju da uguraju u onaj deo vozila gde }e, usput, mo}i i da ih pendre~e ne bi li ih
sve zajedno primirili.
U stanici, onoj u Ulici Majke Jevrosime, de`urni islednik
smandrqa saslu{awe preko one stvari ali ustanovi @ivoradov
identitet i adresu stanovawa, uz napisanu i potpisanu izjavu oba
kontrolora i iskaze dva svedoka (jednog koji je svedo~io protiv
@ive, i drugog koji ga je branio – dosta neuverqivo). Uz upozorewe da }e prijava biti podneta sudiji za prekr{aje sve ih otpuste,
takore}i najure na ulicu.
***
Tri dana i tri no}i @iva ne mo`e da se smiri, da zaboravi
{ta mu se dogodilo u autobusu – i, {to je najgore, {ta ga sve jo{
mo`e sna}i. Prise}a se i toga da je islednik u zapisnik uneo i wegovu, @ivinu, opasku da }e “gej paradu, u oktobru 2012. godine,
predvoditi i jedan od gradskih ~elnika, peder~ina kao i svi oni
koje predvodi, jer }e se, na taj na~in, uvu}i u guzicu onima iz EZ –
potvrditi kao perspektivan politi~ar na listi `utih„.
Nakupilo se @ivi mnogo toga u glavi, na du{i, pa krene da
razmi{qa i o tome: “Ima li smisla sa svim tim nesre}ama, batrgawima u govnima, uop{te i `iveti – `iveti kada si ve} pregurao
osamdeset neku, primakao se devedesetoj!?„ Jo{ nema odgovor, ali
}e ga brzo imati.
Rano je legao, ugasio svetlo, pustio preko radija koncert za
violinu i orkestar, Vivaldijeva ^etiri godi{wa doba i krenuo
sa pitawima: ima li smisla, ovako nikako, i daqe `iveti, ili...
Pitawa je postavqao sam sebi, po nekom wemu va`nom redosledu
Prvo: Ima li smisla `iveti u dru{tvu, dr`avi koja je, mo`da, zami{qena kao zemqa u kojoj }e se `iveti po meri ~oveka –
ali se samo `ivotari, ~ak ni pribli`no onako kako `ive qudi u
Evropi, svetu kome, navodno, te`imo!?
Drugo: Novac, za pristojnu penziju u starosti, izdvajao je punih 40 godina koliko je trajao wegov radni vek. Danas, na`alost,
prima ne{to poput socijalne pomo}i od koje ne mo`e da `ivi onako kako je mislio da }e `iveti, kako ima pravo jer je godinama izdvajao od plate u dr`avnu kasu – namewenu penzijama. Novac, izgleda, pojela maca!?
Tre}e: Ima li izgleda da dr`avna vlast zaustavi rast cena,
da omogu}i ~oveku da u jednom danu makar doru~kuje i ve~era, ako
ve} ne mo`e da priu{ti sebi sva tri obroka!?
97
^etvrto: Kada }e se, i da li }e se na srpskoj politi~koj sceni ikada vi{e pojaviti autonomne, odgovorne i sposobne li~nosti
kojima }e narod smeti, mo}i da dâ kormilo zemqe u ruke, a ne strahuje da }e biti izdat, prodat, prevaren, opqa~kan...
Peto: Ozbiqno poboqevam, iako je qudski vek (navodno zahvaquju}i nauci – medicini) u proseku znatno produ`en. Imam li
pravo da tra`im, pa i da o~ekujem da }u sti}i na operaciju (bilo
kakvu, bilo ~ega) u nekom razumnom roku – danas kada se kod nas na
lekarsku intervenciju, operaciju, ~eka i po dve godine?
[esto: Mogu li, smem li da se nadam da, osim deklarativno,
bilo ko u ovoj zemqi brine o mojim gra|anskim pravima i slobodi!?
Sedmo: Mogu li ja (znao je da stvar banalizuje jer ima toliko bitnijih stvari, pitawa, ali...), kada sam ve} stekao to pravo,
posle sedamdesete godine `ivota da u|em u autobus i iskoristim
besplatnu vo`wu, mo`da posledwu, mo`da onu do grobqa na Le{}u!?
Osmo:...
[to je pitao, pitao je, a odgovoru se nije mogao ni nadati, pa
mu pade na um pomisao: “Ubij se, @ivo, ubij, nesre}o, ne}e{ biti
ni prvi, ali ni posledwi„.
***
U parku pored Narodne skup{tine, dok je }askao sa dvojicom dokonih penzionera, @iva poku{a da sazna {ta oni, wih dvojica matorih kao i on, misle o samoubistvu – suicidu.
– Ako ~ita{ novine, pri~e o tome }e{ na}i skoro svaki dan.
Ubijaju se te{ki bolesnici, razo~arani qubavnici, qudi zapali u
bezizlazne `ivotne situacije... – obja{wava jedan a drugi nastavqa
pri~u.
– Pro~itao sam, nedavno, kako se neki, mislim da nije ovda{wi, ubio na spektakularan na~in. Iz kola nato~io dva fla{e
benzina, popeo se u svoj stan na devetom spratu, iza{ao na terasu i
krenuo da se ubije.
– Kako to misli{: “krenuo„?
– Lepo. I samoubistvo treba organizovati. Iza{ao na terasu, na ogradu stavio fla{e sa benzinom i upaqa~, pa se polio benzinom iz jedne, drugu uzeo u ruku i prigrlio je uz grudi. Slobodnom
kresnuo upaqa~ i zapalio se. Sko~io je bez dvoumqewa, premi{qawa. Bila je no}, oko 22 ~asa, padao je kao buktiwa koja obasjava
spratove, prozore i terase na putu do zemqe. Zavr{io je izme|u dva
parkirana automobila. Kada se ona fla{a razbila, benzin se razlio i zapalio, plamen je zahvatio i jedna od dvoja parkiranih kola.
Dok su stigli vatrogasci, a trebalo im je dvadesetak minuta, buktao
je nezapam}en plamen koji se zamalo nije preneo i na okolne zgrade.
– Praviti od sopstvene smrti spektakl nije po mom ukusu.
Ubij se, ako si ve} re{io, kao ~ovek u svom stanu. Na raspolagawu
su ti pi{toq, otrov, konopac... pa biraj – konstatuje @iva uveren
da je u pravu.
Iste ve~eri (nije propustio da pogleda Dnevnik Javnog servisa koji je vrveo od crnih vesti iz zemqe Srbije, vesti koje su ga
ohrabrivale u suicidnoj nameri) krene @iva, potencijalni samoubica, da razmi{qa kako sebi da oduzme `ivot. “Pi{toq nemam, a
98
mrzim ga jo{ od ranih dana kada sam ga prvi put video, bilo je to za
vreme nema~ke okupacije, o opasa~ima namr{tenih im oficira na
ulicama poru{enog i porobqenog Beograda. Ni{ta mi pi{toq nije bio dra`i ni kada su ga za pojasom nosili narodni milicajci, danas policajci... a definitivno mi se zgadio kada sam, nedavno, u porodi~noj zaostav{tini video fotografiju jednog mog pretka, Crnogorca, koji je za pojasom imao livor (onaj sa burencetom napuwenim mecima) i tako se uslikao.„
“Me|u farmaceutima, apotekarkama i apotekarima nemam
poznanika, jo{ mawe prijateqa koji bi mi prodao efikasne pilule za spavawe, iliti neki medikament koji, kada ga uzme{ u ve}oj
koli~ini, ubija. O salcgajsu ili mi{omoru ne}u ni da razmi{qam.
Ho}u da umrem, ali ne}u da se mu~im.„
“Mo`da bi konopac bio neko re{ewe, ali znam i za onu da
ako se osu|eniku tokom ve{awa, kada mu izmaknu ispod nogu stolicu, prekine konopac... wega osloba|aju smrtne presude. Kakav sam
maler, moglo bi i to da mi se dogodi pa da moram sam sebi da ukinem presudu„.
Razmi{qa @iva {ta }e i kako }e, a re{ewa nema na vidiku.
Ipak, seti se da je jedan od one dvojice penzionera sa klupe u parku, kada su razgovarali o samoubistvima u gradu, pomenuo nekog
Smrtka (to mu nije bilo ime nego nadimak), ali nije zapamtio {ta
ta individua ~ini, kako poma`e onima koji se odlu~e da okon~aju
muke – a sigurno zna da pomogne.
Imao je broj telefona onoga koji je pomenuo Smrtka, pa ga
pozove. Brzo su se sporazumeli. Smrtko je jedan iz sveta vra~ara,
vidovwaka, onih koji skidaju crnu i belu magiju... Onih koje sada{wa, demokratska i napredna vlast, poku{ava da istrebi. ON, koriste}i neku svoju telesnu energiju (kada je u dogovoru sa samoubicom usmeri na toga kome je `ivot dozlogrdio), uspeva da u sekundi
okon~a `ivot svojoj mu{teriji, i to bez bola. Usluga mu nije jeftina, ali {ta je nekoliko stotina evri}a kad ima{ garanta da }e{
oti}i sa ove usrane planete brzo, lako i bez bolova. Pare jeste sakupqao za sopstvenu sahranu ali, {to se wega ti~e, kada umre (tako je tada mislio) mogu i u Dunav da ga bace, briga ga.
Obja{weno mu je i kako }e do}i do “spasiteqa„. Treba objaviti oglas u dnevnim novinama koje on ~ita, a on, kada oglas pro~ita, javi}e se na telefon dat u oglasu.
Ve} sutradan @ivin oglas je iza{ao u novinama:
Molim uva`enog gospodina Smrtka da se javi na telefon
3234–727 radi va`nog dogovora.
Ujutru je kupio novine, pro~itao svoj oglas, a ve} oko deset
prepodne javio se tra`eni. Dogovorili su se da ga poseti u wegovom stanu negde posle sedamnaest ~asova.
Razgovor, ugovarawe i intervencija trajali su ne du`e od
deset minuta.
– Re{ili ste, bespogovorno, da odete u onostrano?
– Ne znam ni za{to sam i do sada to odlagao!
– Mo`ete umreti u posteqi, ili udobno uvaqen u fotequ. Ja
vam pri|em, postavim vam dva svoja ka`iprsta na slepoo~nice i, kada mi date znak o~ima – trepnete, ukqu~i}u svoju energiju i vi }ete, u deli}u sekunde i bez bolova, zauvek zaspati snom pravednika.
– To, to... A koliko to zadovoqstvo ko{ta?
– Za vas, jer ste mi simpati~ni, svega 1.000 evra...
99
– Pa to je vi{e nego {to su mi rekli...
– Sve poskupquje, moj gospodine. Ako ste, recimo ju~e, bili
na pijaci, kilo tre{awa se prodaje po ceni od 350-400 dinara. A
tre{we, one, na{e, gro~anske, dobre su ali ni{ta posebno...
– Va`i, va`i...
– Pla}awe je unapred. Kada obavim posao napusti}u va{
stan i ostaviti za sobom otkqu~ana vrata. Tako je boqe, pre }e vas
prona}i... Nema razloga da trunete u sobi nepokopani.
Posledwe {to je osetio, misli da je osetio, bili su hladni
Smrtkovi ka`iprsti na wegovim slepoo~nicama. Misli @iva, pa
je i uveren da je prestao da di{e a nije ~uo ni lupu ulaznih vrata
koja bi se, da je `iv, morala ~uti za odlaze}im Smrtkom.
Ne ~udi ga to {to i posle trenutne smrti jo{ mo`e da razmi{qa. ^itao je on u nekim kwigama o umirawu i smrti – ve~nim
temama – da pokojnik ~uje, vidi sve {to se de{ava oko wega dok je
na samrtni~koj posteqi. Vidi i ~uje o`alo{}ene (pored wega nije
bilo nikoga jer je `iveo sam) ali ne mo`e da im se javi... I to tako
traje neko vreme.
Ne pomera se, i ne poku{ava da otvori o~i ali, ne lezi vra`e
(imao je probleme sa prostatom) u nekom trenutku, a uverewe da je
mrtav potrajalo je, oseti @iva potrebu da isprazni be{iku. Ipak,
nije mu jasno: KAKO TO DA JE MRTAV A HO]E DA MOKRI!?
Nije on voqno, ruka mu se pokrenula sama, spustila prema
{licu. Ako ne ustane, bi}e belaja...Jo{ mu samo to treba. Protrese se, otvori o~i...pa ~ilo otr~i do toaleta i...
“Ja `iv, `iv `ivcat @iva!„
Vrata otkqu~ana, la`qivi Smrtko otperjao, od wega ni
traga ni glasa.
“Neka su mu opro{teni oni evri}i, a skupqao sam ih godinama za sopstvenu sahranu. Sada }u morati opet sve ispo~etka, svakog
meseca evri} po evri}, pa koliko potraje – mogu se i na`iveti (nije pomislio mogu se nau`ivati) dok to bude trajalo i potrajalo...
“Nego, koliko mi, da sakupim hiqadarku (toliko koliko, danas, ko{ta skromnija sahrana) treba ako od penzije, svakog meseca,
izdvajam po deseticu? Ra~unica prosta: 10 E h 12 meseci = 120. 120
h 8 (godina) = 960...Ne}u da brinem. Pomo}i }e meni moja dr`ava,
sponzorisa}e me sa 40 evra – nisam joj ja pastor~e.„
Sutradan, na vratima stana @ive [urwaje, osvanuo je karton ispisan crnim flomasterom s porukom:
SMRT SE [email protected], IZ LI^NIH RAZLOGA, DO 2020.
100
INTERVJU
Sa Du{anom Stojkovi}em razgovara
Du{an Vidakovi}
KAD JE @IVOT VE]I PAKAO
NEGO SMRT
Jedan od na{ih najprisutnijih kwi`evnih kriti~ara, urednik ugledne manifestacije “[umadijske metafore„ i ~lan Upravnog odbora Udru`ewa kwi`evnika Srbije mr Du{an Stojkovi}
(1948) prethodnih godina vezao je za sebe pa`wu prire|ivawem niza sasvim osobenih antologija, me|u kojima su se naro~ito izdvojile one posve}ene fenomenu samoubistva.
Recite, pre svega, ~ime ste se rukovodili kada ste odlu~ili
da ovim Va{im antologijama dodelite prili~no neobi~an
prefiks – }o{kaste.
Jo{ pre desetak godina zamislio sam jedan opse`an projekat
koji sam nazvao – zbog neobi~nosti i, ube|en sam, provokativnosti
tema – }o{kastim antologijama. Trebalo je da on sadr`i antologije koje bi “pokrivale„ srpsku erotsku poeziju, poeziju pesnika samoubica, alkoholi~ara, narkomana, politi~kih zatvorenika, pesnika koji su umrli pre svoje tridesete godine, kao i antologije
epitafa, pesama o `ivotiwama, posebno ma~kama, poezije pisaca,
umetnika i filosofa kojima poezija nije bila osnovno kwi`evno
“zanimawe„, poeziju literarnih parova kao {to su, na primer, Ingeborg Bahman i Paul Celan, Ana Ahmatova i Nikolaj Gumiqov,
Silvija Plat i Ted Hjuz, Zlata Koci} i Ivan Rastegorac... Do sada sam realizovao: Antologiju srpske erotske poezije “Telo u telu„ objavqenu 2003. godine, pred izlaskom iz {tampe je Antologija pesnika koji su umrli pre tridesete godine “Mlaci„ i radim na
“Gramatici smrti„. U prvi mah posledwa je trebalo da bude trodelna kwiga ~iji bi prvi deo doneo pesme pesnika samoubica, drugi antologijski izbor pesama o samoubistvu i samoubicama, a tre}i – tanatolo{ki re~nik, zbornik misli o smrti i samoubistvu.
Ubrzo sam uvideo da je jedna kwiga – ma koliko obimna bila – nedovoqna za to i wihov broj je po~eo da se umno`ava.
Tako je “Gramatika smrti„, u ovom trenutku, ve} dostigla
{est tomova i ne prestaje da raste.
Jeste, do sada je objavqeno {est “Gramatika smrti„: “Imenice„, Antologija pesama pesnika samoubica (2006), “Priroci„, Antologija pesama o samoubistvu i samoubicama (2007), Tanatolo{ki
re~nik (2008), “Proza–Ida„, proza pisaca samoubica (2009), “Proza – Idem, Tu|ozemci„, Antologija svetske proze sa motivom samo101
ubistva (2010), “Proza – Idem, Na{ijenci„, Antologija srpske
proze sa motivom samoubistva (2011). Ukupno: 3714 stranica. Preostalo je da se pojavi jo{ sedam tomova: prvi bi doneo odlomke drama sa motivom samoubistva, drugi eseje pisaca samoubica, tre}i bi
bio antologija novootkrivenih i u ranijim kwigama nepredstavqenih pesnika samoubica. Potom bi usledilo zavr{no ~etvorokwi`je koje bi podrazumevalo i naslawalo se na do tada {tampano:
kona~ne antologije pesama pesnika samoubica i pesama posve}enih
temi samoubistva, bitno pro{ireno izdawe Tanatolo{kog re~nika i zavr{nu studiju pod naslovom “Gramatika smrti, Glagoli, motiv samoubistva u kwi`evnosti„. Ove godine izlazi “P(r)ozorje,
motiv samoubistva u dramskoj kwi`evnosti„. Za 2013. planiram
“(P)oglede„, eseje pisaca samoubica i “DodAkt„, a 2014. bi trebalo da bude godina kada }e se pojaviti ~etiri posledwa toma, pri
~emu bi prva tri od wih samo trebalo pomalo doterati i snabdeti
uvodnim studijama; oni se ve} nalaze u rukopisu.
Kako ste re{ili da izaberete upravo samoubistvo, koje ume
izazvati prili~nu nelagodu, za predmet Va{eg izuzetno temeqnog prou~avawa?
Samoubistvo u literaturi tema je kao i svaka druga. Onog
trena kada sam joj se pribli`io – a ne `ele}i da posao ostavim u
traqama – ona me je osvojila tako {to mi je omogu}ila da kwi`evnost sagledavam iz ugla koji se ~esto zaobilazio i pre}utkivao.
Danas – bi}u po{ten te priznati da ni ranije nije bilo mnogo drugoja~ije – prvi, i osnovni problem je na~initi spisak pisaca samoubica. Veoma veliki broj samoubistava, posebno zna~ajnih pisaca
poput Rusoa, Xeka Londona, Jesewina, Majakovskog, Miqkovi}a...
danas se stavqa pod lupu. Sasvim je jasno da antologija koja fenomen samoubistva prati ne mo`e ta problemati~na ili “problemati~na„ samoubistva nipo{to da zanemari. Znao sam – i uverio sam
se u to – da }u o samom fenomenu dobrovoqne smrti znati gotovo
sve {to se znalo i {to se moglo znati, ali da na pitawe za{to se
neki ~ovek, neki pisac ubija ne}u mo}i da ponudim jednozna~ni odgovor. Moj zadatak i nije bio da ne{to nau~im, ve} da ne{to poka`em i tako osvetlim koliko je to mogu}e.
Da li se, mo`da, neka nacionalna kwi`evnost isti~e po tome
{to se weni autori ~e{}e bave temom samoubistva?
Samoubistvo se obra|uje u svim kwi`evnostima. Ne bih mogao da tvrdim da postoji neka literatura u kojoj ono kao tema dominira. Ako bih, ipak, morao da biram, verovatno bih – na osnovu dosada{wih saznawa; ali ja i{~itavam, ipak, samo zna~ajna i uticajna dela – prednost dao ruskoj i japanskoj. Postoje pisci – [ekspir,
Dostojevski, Bernhard – koji joj se opsesivno vra}aju. U srpskoj
kwi`evnosti takvi bi bili Andri}, Crwanski, Rastko Petrovi},
Veqko Petrovi}...
A jesu li, pak, pisci-samoubice posebno karakteristi~ni za
odre|eno podnebqe?
Za portugalsku kwi`evnost se tvrdi da ona samoubicama vrvi. Isto se pi{e i za ma|arsku. Obratimo li pa`wu na vrednost
102
ostvarenog, posebno kada je o pesni{tvu re~, onda ruska kwi`evnost nema premca. Tu su: Qermontov, Aleksej K. Tolstoj, Cvetajeva, Majakovski, Jesewin, Poplavski, Ri`ij. Zatim i Nemci: Trakl,
Volfen{tajn, Tuholski, Celan. Tako|e i lista na{ih pisaca samoubica je veoma duga~ka: Damjan Pavlovi}, Milutin Uskokovi},
Anica Savi} Rebac, Nenad Mitrov, Mirko Bawevi}, Marko Vrawe{evi}, Branko ]opi}, Branko Miqkovi}, Gordana Sto{i}...
Sti~e se utisak da u pojedinim istorijskim razdobqima samoubistva dobijaju na zamahu, dok su u drugim periodima potisnuta.
U sredwem veku i renesansi samoubistava pisaca, tobo`e,
kao i da nema. Sasvim je izvesno da je re~ o prikrivawu istog, po{to se samoubistvo tretiralo kao neoprostivi greh i zlo~in, telo samoubice ~etvorilo a wegovi naslednici ostajali bez nasledstva. Najvi{e samoubistava pisaca bilo je u periodu od 1900. do
1914. godine.
Do kakvog ste zakqu~ka do{li, zbog ~ega pisci, srazmerno ~esto, pose`u za samoubistvom kao razre{ewem nekih dramatur{kih ~vori{ta u tekstu?
Samoubistvo kwi`evnih junaka ~esto je deus ex machina. Takva nas, kao name{tena, ne interesuju. Pogledamo li najzna~ajnija
dela svetske literature uop{te, lako se da zakqu~iti da je onih sa
tragi~nim krajem daleko vi{e nego onih koja se hepiendom okon~avaju. Samoubistvo je to koje tom tragi~nom vi|ewu `ivota koje
dominira svekolikom kwi`evno{}u posebnu aromu daruje.
Mo`e li se u delima pisaca-samoubica naslutiti nagove{taj
da }e u budu}nosti i sami biti spremni na jedan takav ~in?
Nesumwivo mo`e. Posebno kada se o pesnicima radi. Postoji, na primer, ~itava pregr{t pesama Jesewina, Miqkovi}a, Silvije Plat, En Sekston, Paula Celana sa suicidalnom tematikom.
Istini za voqu, i nekoliki pisci, kao Majakovski kada je o Jesewinu, ili Kavabata kada je o Mi{imi bila re~, osu|ivali su samoubistva drugih pesnika i smatrali to bekstvom od problema i iz
`ivota, da bi kasnije i sami u~inili isto. I prozaici, Ruso, Potocki, London, Cvajg, Akutagava, Kavabata, Mi{ima, Lauri, Klaus Man, Jozef Rot, Paveze, i dramski pisci Terencije, Klajst,
Monterlan, Vitkjevi~, Adamov, Sara Kejn.
Koji uzroci preovla|uju kada su u pitawu samoubistva kwi`evnika?
Samoubistvo je posledica te{kog alkoholizma, gotovo svi
veliki alkoholi~ari – Po, Dilen Tomas, Lauri... – su prikrivene
samoubice, zatim adolescentna kriza kod ^atertona, Munija, Kwazeva..., pa droga; dovoqno je prisetiti se Joti T’ Hofta koji se
overdozira u dvadeset prvoj ili Erosa Alezija koji to ~ini u 20.
godini, kao i ~itave serije rok peva~a poput Kurta Kobejna, Xenis
Xoplin ili Ximija Hendriksa. Naravno, me|u razlozima za samoubistvo “visoko se kotira„ nesre}na qubav Gaspara Stampa, Karo103
line fon Ginderrode, Damjana Pavlovi}a, Peja Javorova, ^ezara
Pavezea..., dvoboji (Qermontov), ali i starost i wene tegobe, pa se
tako Huan Laera ubija u 85, Bruno Betelhajm u 88, a [andor Marai
u 89. godini `ivota. ^ast je op{te mesto mnogih samoubistava Japanaca, belina hartije, i ne samo ona, “ubila„ je Hemingveja i Stiga Dagermana, na primer.
I kwi`evne likove su sli~ne neda}e navodile da dignu ruku na
sebe.
Ono {to va`i za pisce, to va`i i za kwi`evne junake. Ipak,
kada je o drugima re~, neuzvra}ena ili presahla qubav daleko nadma{uje sve druge uzroke.
Ima li, onda, prostora za utvr|ivawe ne~ega {to bi moglo
biti zajedni~ko svim piscima-samoubicama?
Ne postoji nikakav gen samoubistva. Samoubistvo nije bolest. Svako samoubistvo je li~an ~in i te{ko bi se moglo porediti sa nekim drugim. Odlu~uju nijanse, razli~ito sklopqena kombinacija. Zajedni~ko piscima samoubicama – moramo pritom imati
na umu da i oni ponekad, i ne tako retko, upu}uju apel za pomo} – je
to {to im je `ivot ve}i pakao nego smrt sama. Vi{e (za)vole ni{tavilo od `ivota. Sklawaju se u wega kao u san, kao da se u u maj~inu utrobu vra}aju.
Pojedini prou~avaoci samoubistva prave distinkciju izme|u
tog pojma shva}enog u filozofskom i u kwi`evnom smislu.
Te razlike zapravo i nema. Kada u “Mitu o Sizifu„ o samoubistvu pi{e, Alber Kami to ~ini kao pisac. Nimalo slu~ajno,
filosofi koji su o samoubistvu govorili jesu pisci isto onoliko
koliko filosofi jesu, ili su, barem, najvi{e pisci me|u filosofima: Empedokle, Lukrecije, Seneka, [amfor, Ruso, Vajninger,
Vejl, Jankelevi~, Delez.... Nekoliki pisci, posebno Dostojevski,
kada o samoubistvu, i posredstvom svojih kwi`evnih likova i li~no u dnevnicima prozbore koju, ~ine to kao da filosofi jesu. Nimalo slu~ajno, zna~ajni filosofi – Ni~e, Kami, Sioran – kada o
samoubistvu razmi{qaju neprestano wegove stavove dr`e pred
o~ima.
Va{e antologije o samoubistvu su zainteresovale stru~nu
javnosti i okupirale Va{e stvarala~ke planove, me|utim bilo bi zanimqivo ~uti za{to biste Vi, iz pozicije “profesionalnog ~itaoca„, odvojili vreme za upoznavawa sa ovim Va{im kwigama.
Posao jo{ nije okon~an. Bi}e. Samoubistvo me nije inficiralo. “Gramatike smrti„ mogu se ~itati na ka{i~icu, ali ih treba
~itati. Neki od najboqih svetskih pesnika, prozaista, esejista i
dramskih pisaca su u wima. Treba pogledati u o~i i ono ~ega se
pla{imo. Samoubistvo je, na `alost, mogu}e i sastavni je deo `ivota. Nikome se ne mogu ponuditi saveti. Svako treba da odluku
donese sam. Frojd, koji se podvrgao trideset trima bolnim operacijama vilice, i koji je nosio u ustima monstr-protezu, zatra`io
104
je od li~nog lekara da ga usmrti i tako se pridru`io legiji samoubica. Pomo} je zatra`io od svoga lekara, Roberta Klop{toka, i
Franc Kafka, ali je nije dobio.
Rade}i sa impresivnom predano{}u i precizno{}u ovaj obiman
posao mo`da ste do{li do nekih novih uvida o aktu uni{tewa sopstvenog `ivota.
Nema novih saznawa. Samoubistvo postoji otkako je ~ovek
na Zemqi. Oduvek je ono bilo pobuna protiv Boga, izme|u ostalog.
Ku{awe slobode. Poku{aj da se da izjedna~uju}i gol: ako ne biramo trenutak kada }emo, i da li }emo se roditi, mo`emo izabrati
trenutak kada }emo si}i sa `ivotne pozornice. Ni~e je samoubistvo nazvao pametnom smr}u. Sioran je dokazao da neprestano razmi{qawe o samoubistvu ~oveka mo`e da na~ini potpunim melanholikom, ali i da ono omogu}ava potencijalnom samoubici da u
krevetu, kada pristigne ona, mirno ili nemirno umre.
105
TUMA^EWA
Branko Stojanovi}
NEOVLA[]ENI TUMA^
Kad god sam prolazio pored kancelarija na kojima pi{e
Ovla{}eni sudski tuma~1 uvek sam, ne znam za{to, poluosmehnut,
zastajkivao u ~udu i divio se misle}i koliko je birokratija svemo}na, i kako je, u svojoj nemu{tosti, nadmo}an i wen jezik i kurijalni stil tako da sam, automatski, pomi{qao kako su – prema
ovim ovla{}enima – jadni, kako su nikakvi i svakog sa`aqewa
dostojni diplomirani, ama neovla{}eni tuma~i/prevodioci. Sad
svejedno – sudski ili bilo koji drugi tuma~i. Na primer, tuma~i
kwi`evnoumetni~kih dela, nazovimo ih, najo{trije – kwi`evni
kriti~ari (kwi`evni kriti~ari i teoreti~ari i pridru`imo
im sve one ~iji je predmet prou~avawa nauka o kwi`evnosti).
Sudski tuma~i su zapravo prevodioci. Za razliku od sudskog,
svaki kwi`evni prevod je jedno od najdubqih, stvarala~kih tuma~ewa nekog dela, a i kriti~ar je vrsta prevodioca2, budu}i da i
on svoj do`ivqaj kwi`evnoumetni~kog dela “prevodi„ na metajezik kwi`evne kritike, korite}i se iskustvima nekog od brojnih
metoda izu~avawa ili tuma~ewa kwi`evnog teksta. Za (ovla{}enog) sudskog tuma~a ideal je da mu prevod bude pravno verodostojan, {to verniji, ako ve} ne i istovetan sa originalom, {to se
overava pe~atom stalnog sudskog tuma~a za neki jezik, a tuma~ je,
opet, postavqen re{ewem ministarstva pravde. Mawe je va`no
da li je prevod, pri tome, gramati~ki i ortografski ispravan i
stilski doteran.
Kakve god formalne kvalifikacije da imaju, makar bili
magistri ili doktori kwi`evnoistorijskih nauka, kwi`evni tuma~i/tuma~i kwi`evnosti su za posao kojim se (decenijama) bave –
neovla{}eni, jer nema tog suda ni fakulteta na svetu koji bi vam
stavio pe~at ({tambiq, muhur) na va{e samozvano uplitawe u kwi`evne poslove. Fakultetska diploma, diploma magistra/doktora
kwi`evnoistorijskih nauka samo omogu}uje obavqawe nastavni~-
1 Istine radi, na nekim od tih kancelarija pi{e i: Stalni sudski tuma~, {to
je prirodnije i, s obzirom na atribut (stalni) koji podrazumeva neograni~eni rok trajawa, bli`e odre|ewu kriti~ara koji se dokazuje sve dok mo`e da
razmi{qa i pi{e o kwi`evnosti.
2 U kwizi posve}enoj iskustvu prevo|ewa Kazati gotovo istu stvar (preveli Mirela Radosavqevi} i Aleksandar Levi, Beograd, Paideja, 2011) Umberto Eko pi{e: “[ta zapravo zna~i prevoditi? Prvi i gotovo ute{an odgovor
bio bi: kazati gotovo istu stvar na stranom jeziku. To bi moglo i da se prihvati kad ne bismo morali da utvrdimo {ta zna~i re}i istu stvar, a to nije
nimalo lako odrediti kod raznih parafraza, definicija, tuma~ewa, preformulacija, da ne spomiwem takozvane sinonimske zamene„.
106
kog/profesorskog zanimawa; wome se – ne bar izri~ito – ne potvr|uje da ste ovla{}eni tuma~ (savremene) kwi`evnosti, pogotovo
one aktuelne – koliko god se to (donekle) podrazumevalo, ali to,
crno na belo, nigde ne pi{e. I upravo zbog te aporije, neovla{}eni se ~itavog `ivota, iz teksta u tekst, iz kwige u kwigu, trudi da
mu kulturna i kwi`evna javnost prizna status ovla{}enog tuma~a.
Paradoksalno, Neovla{}eni je tu u prednosti nad Ovla{}enim,
jer Ovla{}eni – po{to je jednom stekao laskavo priznawe – vi{e
i ne mora da se trudi i da se uvek iznova dokazuje – za razliku od
Neovla{}enog, koji se dokazuje dok je `iv, {to zna~i da je u prilici da stalno u~i i usavr{ava jedan non finito posao, koji je podlo`an vajkada{wim sumwi~ewima i svakojakim (proizvoqnim ili
mawe-vi{e argumentovanim) kritikama.
Za razliku od onih sudskih, ovla{}enih tuma~a, svaki tuma~
kwi`evnoumetni~kih dela u neku je ruku samozvan(ac)3, ali nije
(ili ne bi trebalo da bude) varalica, hoh{tapler koji se la`no
predstavqa. (Niti je wego{evski la`ni car [}epan Mali.) Mo`e
li ijedan `ivi tuma~ kwi`evnosti da se predstavqa na na~in
ovla{}enih sudskih tuma~a? Ne mo`e, jer on do toga i ne dr`i znaju}i da takve insignije u svetu umetnosti i duha ne zna~e vi{e od
zablude da takav autoritet overava neka ustanova, jer biti Neovla{}en a toliko posve}en tu|em tekstu, to mogu samo oni entuzijasti koji ~itavog `ivota navode vodu na tu|e mlinove, ostaju}i u
senci pisca i dela. I jo{ ne{to, va`no: kako mu niko drugi nije
izdao uverewe za Ovla{}enoga, osim {to on sam nastoji da to postane, niko mu ga ne mo`e ni oduzeti, jer on je, istovremeno, i subjekt koji, sam sebi, potpisuje svoju majstorsku diplomu. On je overa~, avalist(a) te trajne hipotekarne menice i du`nik, i samo on,
uz sud kvalifikovane ve}ine (kulturne javnosti), odlu~uje o sudbini te menice. Dok o tome ne bude odlu~ivalo vreme kao majstorsko
re{eto.
Neovla{}en, ne tra`im pomilovawe za Neovla{}enoga, nego samo toliko razumevawa koliko ga je on – pri ~itawu i tuma~ewu kwi`evnosti – pokazivao prema drugima. Ni mawe ni vi{e.
Uprkos raznolikim tuma~ewima, ponekad izra`enim u naslovima dela pojedinih stvaralaca (pisaca-kriti~ara ili “~istih„ kriti~ara), Gospodin Neovla{}eni nije nikakvo ovaplo}ewe one teorijske (idealnotipske) konstrukcije nazvane idealni
~italac, budu}i da je, kako ka`e Xems Xojs, za takvu vrstu ~itawa
potreban “idealni ~italac koji pati od idealne nesanice„. Pre je
on obi~ni ~italac kako ga je, u istoimenoj kwizi (The Common Reader, 1925) ozna~ila Virxinija Vulf. Neobi~no je, me|utim, {to
taj obi~ni ~italac ima jedno neobi~no svojstvo: da, kao profesionalni (Ser` Dubrovski bi dodao: obave{ten i inteligentan) ~italac, javno saop{tava svoje impresije, analize i sinteze, za {ta
mu, osim svih onih “sitnica„ koje kritiku i tuma~ewe kwi`evnog
dela defini{u kao kreativnu duhovnu aktivnost i “estetiku u po-
3 U Re~niku srpskohrvatskoga kwi`evnog jezika (1967, kwiga 5, P-S, str. 626)
pi{e da je samozvanac onaj koji je samovoqno prisvojio tu|e znawe, koji izdaje sebe za drugog ~oveka, prisvojiv{i wegovo ime i zvawe dok uz pridev samozvani, –a, –o, ~itamo koji se sam nazvao ili proglasio onim {to zna~i
imenica uz koju ova re~ stoji, u na{em primeru – samozvani kwi`evni kriti~ar, tuma~ (kwi`evnog dela).
107
kretu„, nije potrebno ni~ije ovla{}ewe, jer se ono ne daje, nego
sti~e, osvaja i brani dugotrajnom kwi`evnokriti~kom praksom. I
darom, jer bez wega nema ni kwi`evnosti o kwi`evnosti.
(Uvodni tekst za rukopisnu kwigu eseja i kritika
Neovla{}eni tuma~)
Miroslav Radovanovi}
SUPTILNA IGRA
SU[TINE I PRIVIDA
O pri~i “Smrt u Sinanovoj tekiji„ Ive Andri}a
U pri~i Smrt u Sinanovoj tekiji realnost je samo jedan od
oblika `ivota, a na{e imaginarne predstave i kratkotrajni prizori mogu biti nostalgi~no privi|ewe i deo smisla koji opseda svest.
Ova pri~a pokazuje da bi}e u vremenu nije samo ~ovek u istoriji, niti wegovu qudsku sudbinu oblikuju samo istorijske uslovnosti. Tiha
drama odvija se zapravo ispod povr{ine bi}a, a suptilna igra su{tine i privida doga|a se daleko od potresnih lomova istorije i tragi~nih dru{tvenih prevrata. Ova pri~a ocrtava lik razapet izme|u autenti~nog `ivota i wegovog unutra{weg ponora, izme|u sveta istinskih odnosa i unutra{wih potresa. Andri} svetlo sa istorijskih i
dru{tvenih zbivawa prenosi na unutra{we prostore ~ovekovog intimnog sveta. Psiholo{ka ravan iskustava postaje primarna, lucidna svest i povezivawe suptilnih stvari i doga|aja izbacuju u prvi
plan oblike ~ulne i do`ivqajne stvarnosti. @ivotno iskustvo i se}awe su u slu`bi unutra{weg elana koji prekriva realnost; bitne
osnove ru{e dogmu tragaju}i za afektivnom i erotskom supstancom
koja naxivqava vreme i ~ini istinsku istoriju bi}a:
“Se}ao se `ivo i brzo. Svega dvaput u `ivotu zbunila ga je
pojava `ene; i to su bili oni nevidqivi doga|aji, bez zna~ewa i va`nosti, koji se odigraju tajno, ostanu nevi|eni i nepoznati celom
svetu i, najzad, budu zaboravqeni i od nas samih. I sad, od celog wegovog dugog i radnog veka, samo ta dva doga|aja – dve sitne i besmislene muke koje su ispunile nekoliko dana wegovog detiwstva i
wegove mladosti – stajali su pred wim, avetiwski izdvojeni i porasli, bri{u}i sve ostalo, wegov `ivot, telo i misao, i stapaju}i
se u jedno jedino ose}awe bola, koje ga je svega ispuwavalo„.1
Pri~a Smrt u Sinanovoj tekiji lirsko senzualnu temu se}awa razvija u pri~u, razgra|uje u emotivno-refleksivnu prozu.
Sinteza emocije i refleksije pro`eta jezom straha i sku~enosti
postaje dominantna. Mo}ni poriv senzibilnosti, unutra{wi pokreti, preobra`aji objektivizacije na planu se}awa i nadgradwe
li~ne ispovesti potiskivali su sku~enost sveta~ke i religiozne
u~malosti. Se}awe na dva susreta sa `enama izbija u prvi plan i
1 Ivo Andri}: Prokleta avlija i izabrane pripovetke, Svjetlost, Sarajevo,
1990, str.155.
108
tvori lirsku refleksiju, pomera te`i{te ka subjektivnom stawu
glavnog junaka. Ostvarena je vizuelno-simboli~na refleksija, intelektualni nemir, filozofsko-antropolo{ki pogled koji ugro`ava dogmu i zasniva afektivnu reakciju ugro`ene egzistencije.
Andri} je u ovoj pri~i oslobo|en religiozne fikcije o spasewu, svestan opasnosti koja nam preti od istine bez iluzija, ali u
takvom ozra~ju pronalazi osnov za ~ovekov misaoni aktivizam koji do~arava qudske napore predstavqaju}i ih u svetlu qudske intime. Pisac naspram istorije, dogme, dru{tvene stvarnosti postavqa svet misaonih i duhovnih pregnu}a koja su u slu`bi najzagonetnije tajne koja je smisao, mera qudskosti. Individualna sudbina
nastaje iz prisnog dodira sa tokovima vlastitog iskustva u kojima
je eros primaran i zaokupqa misaonu praksu. Istorijska pozornica oslobo|ena je idola, religiozne zaslepqenosti, a u prvi plan je
postavqen ~ovek kao svedo~anstvo iracionalnih snaga i predstava koje ga opsedaju i ~ine osnovu wegovog bi}a:
“U de~aku je raslo se}awe na le{ koji je video i pretvaralo
se u neku nejasnu krivicu koja ga je mu~ila i nagonila da sve odmah
ispri~a majci, da se ispla~e, da tra`i obja{wewa. Ali je u isto
vreme ose}ao kako mu je nemogu}no da {ta o tome ka`e. Prilazio
je nekoliko puta majci, tra`io wen pogled, ali ona nije ni{ta
prime}ivala na de~aku, a on nije nalazio snage da otpo~ne razgovor. Najzad je legao. Tek tada je otpo~ela igra de~je ma{te i `ivaca u pravoj nesanici„.2
^ovekova vitalna vezanost je erotsko i `ena, a autenti~na
svest izdvaja Alidedea iz bezimene hronike `ivota; na kraju `ivotnog puta ostaju samo oni elementi koji ~ine nivo ~ulnih saznawa. Vrednost postojawa do~arana je oblicima smisla u kojima se
ru{i dvostruki niz ograni~ewa – vawskih i unutra{wih – pod ~ijim pritiskom je strah bio mehanizam koji je sve regulisao. Ako je
Alidede `iveo pod snagom determinizma i totalne podjarmqenosti, unutra{wa subjektivna vizija izgradila je otklon, oslobo|eni eros, dah nekog druga~ijeg plotskog `ivota, `enskog tela koje
ga je na trenutak okrznulo i neizbrisivo se urezalo u wegovu svest.
Alidede je “stajao kao nedosti`an primer savr{enstva svake vrste. Izgleda da su mu nemir i qudska potreba za nemirom bili
potpuno nepoznati. Ka`u da nije znao {ta je `ensko telo ni plotsko u`ivawe uop{te„.3 Ipak u wegovoj svesti neporo~nog ~oveka,
religioznog mislioca, dominantno egzistiraju dva se}awa, dve misli, dva susreta sa `enama i wihovim poluobna`enim telima koja u
trenucima opra{tawa od `ivota postaju dominante. Prividnu religioznu harmoniju verskog sklada i neporo~nosti ove unutra{we
vizije uzdrmavaju ~udnim nespokojstvom, nemogu}no{}u qudske svesti da se odupre hukovima `ivota i erotske dominante. Prizor le{a polunage utopqenice i razgoli}ene progowene `ene je krucijalni smisao, jedini mogu}i vid `ivota koji je svesno potiskivan da
bi do`iveo sudbinu gejzira. Snaga plotskog potiskuje religioznu
mo} i bo`iju snagu. Idealizovani delovi Alidedeove li~nosti raspadaju se pred senkom zemaqskog `ivota koji zavladava wegovim ~ulima. ^iwenice `ivota okrwile su se i dovele u pitawe savr{enstvo bo`ijega dela. Religiozna svest neporo~nog Alededea nije ap-
2 Prokleta avlija i izabrane pripovetke, str. 157.
3 Isto, str. 153.
109
solutna, weno pomra~ewe je intenzivno ~iwenicom isku{ewa, ~iwenicom samrtnog ropca u kome se pomaqa putena `ena kao simbol
~e`we i `eqe. Izme|u sjaja i vere, sveta~kog `ivota, ispre~ila se
`ena kao sudbinski preokret, ovozemaqska ~iwenica neutoqive
~e`we. Linija ~ulnog i telesnog bri{e sveta~ko i neporo~no, razgoli}uje ~oveka boje}i ga vrelim bojama nagona:
“I to nije bilo tako samo prvo ve~e. Danima i danima se mu~io. Nije vi{e ni pomi{qao otkud mu to, kad je po~elo, ni za{to ni
kako je do{lo, ni ima li stvarnog razloga za to; znao je samo da nosi
jednu tajnu i mra~nu stvar u sebi. Jo{ mnogu no} se budio od kucawa
alke, koje je samo on mogao da ~uje, i bdeo sa ose}awem da je uz kapiju
ispod wegovog prozora prisloweno telo onesve{}ene `ene„.4
U Alidedeovoj viziji i imaginaciji stvoreno je poqe unutra{we slobode u kome se mislilac re{ava sudbinske kobi zato~ewa. Alidedeova unutra{wa vizija je pobuna protiv prihva}enog i
pro`ivqenog, najvi{a mo} voqe da se dosegne ono {to je izmaklo.
U samrtnom ~asu Alidede odbacuje Boga i sveta~ki `ivot i suo~ava se sa stvarnim `ivotom, sa mo}nom ~iwenicom erotike kojoj dozvolimo da u|e u stvarnost i na{e snove. Biraju}i religioznog delatnika za glavnog junaka Andri} je problematizovao religioznu
svest i u prvi plan izveo ~iwenicu dinamike biolo{kog `ivota
koju ni{ta ne mo`e naru{iti. Zid prema stvarnom `ivotu koji je
gradio “uzvi{en bo`iji ~ovek„ bio je zapravo privid koji prska u
samrtnom ~asu: “A ovo sada, ovo je bio wegov posledwi minut, i u
tom minutu ovo se}awe, kao posledwi blesak wegove svesti„.5
I religiozni, isposni~ki oblik `ivqewa prekriven je u
snu ~iwenicom senzualno-~ulnog kao dominantom. Izme|u asketskog i ~ulnog prevagu je odnelo ~ulno koje se pojavquje u vidu spiritualnog do`ivqaja: “rame je virilo jasno iz taloga, a malo ni`e
protezao se beo kuk, koleno je bilo prekriveno muqem„.6 Alidede
je kao i veliki broj Andri}evih junaka ~ovek potisnutih impulsa
i nagona, predan samo}i. Problem krivice i odgovornosti prekriven je ose}awem straha koji ga izoluje. Nose}i u sebi nedostatak
spremnosti za anga`ovawe Alidede se brani i pravda strahom i
“nerazumqivom krivicom„. Ne~iwewe i strah koji parali{e ne
remete `ivot i skladnu sveta~ku ti{inu ali ulaze u podsvest i ra|aju komplikacije u psihi~koj i dru{tvenoj zbiqi:
“Celog toga prole}a de~ak se mu~io svojom tajnom. Svakog
dana po nekoliko puta mu se vra}ala misao da bar sada kad je svega
nestalo, ispri~a ceo doga|aj majci. Ose}ao je da bi mu bilo lak{e
od toga, ali nikada nije nalazio hrabrosti da po~ne, ni re~i da se
izrazi„.7
Odgovornost prema `ivotu odnosi prevagu i nagriza vid neuprqanosti `ivotom pobo`nog starca. Alidede svojim se}awem
nagriza sku~enost svog sveta~kog `ivota, wegova ome|enost ru{i
se pred ~iwenicom krugova koji se {ire i uvla~e `enu kao centar,
kao erotsku ~iwenicu koju je nemogu}e prenebregnuti: “`ena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta„.8
4 Prokleta avlija i izabrane pripovetke, str. 161.
5 Isto, str. 156.
6 Isto, str. 156.
7 Isto, str. 158.
8 Isto, str. 162.
110
Vidovitost izoluje ~oveka, potvr|uje wegovu paradoksalnu
situaciju i ve~nu samo}u. Zato se Alidedeov unutra{wi pogled
okre}e u sebe, prema vlastitim zra~ewima, ka tragu vlastite istine. Wegov sudbinski izazov i wegovo qudsko prokletstvo ne pripadaju svetu u kome traje i kojim je obele`en. U samrtnom ~asu on
otkriva svoj poriv i svoje opredeqewe i okre}e se svetu detiwstva
i mladosti koji zra~i erotikom, `enskim telom a ne obrascima
asketizma i posve}enosti religiji.
U svojim naporima da izgradi vrline, mudrost, stekne
ogromno znawe Aledede je postigao maksimum, ali nije mogao izmeniti prirodu, karakter, erotski poriv, plotsko htewe. Postao je
samo svesniji sebe i svojih uzaludnih nastojawa. Izme|u ~oveka,
~lana odre|ene dru{tvene grupe, sloja, i biolo{kog ~oveka sazdanog od nasle|a predaka i roditeqa odvijala se borba, a prevagu je
odneo biolo{ki ~ovek duboko ispuwen ose}awem snage i zra~ewa
erotike, `enskog tela, {to sebi priznaje makar u samrtnom ~asu.
@arko \urovi}
MOTIV IDEALA I
NI[TAVILA U ROMANU
“\AVOQI TROUGAO„
MIODRAGA ]UPI]A
Smisao literature treba tra`iti u razotkrivawu zla. A kako je zlo slo`ene strukture veoma ga je te{ko objasniti. Tek {to
se ot{krinu jedna od wegovih vrata, otvore se i wih bezbroj. Tako
svaki iskaz ima svoje vrste i podvrste – psiholo{ke, sociolo{ke,
fizikalne i druge. Neki oblici zla dobili su svojstvo mitologeme i slu`e kao obrazac mjerewa ~ovjekovog pada u ni{tavilo.
Svaka epoha ima svoje sjeme zla i svoje sija~e. Ima svakako
i svoje prepoznavaoce i fiksatore – od Sokrata, Ovidija, Dantea
do Kafke i Kamija. Sliku svijeta mogu}e je determinisati ako se
zlo predmetira kao neizbje`na sastavnica egzistencije. Pred wome je ~esto i konstruktivan duh nemo}an. Zato je stvaraocu predodre|eno da ih optikuje putem nazna~enih vidova. Literaturi pripada poseban i rekao bih najcjelovitiji udio u tome.
Me|u literarnim vrstama izdvojila se temom a i postupkom
oblikovawa tzv. “logorska literatura„ koja bezmalo decenijama
lepezira u`as i zlo na mnogim ta~kama Zemqinog {ara. Od Au{vica, Kolime, do Jasenovca, Golog otoka i drugih nevoqnih destinacija.
Paradoksalno je ali ta~no da je velikom prirastu zla doprinijela ideolo{ka komponenta koja se uvrzla u sve pore `ivota,
odre|uju}i {ta je jeres a {ta nije. Sve {to iska~e iz krutog ideolo{kog sklopa zagovaraju}i pravo na razli~itost, podvrgava se represiji, najve}ma irealnoj i pogubnoj.
Jedan od nevi|enih modela represije predo~io nam je Miodrag ]upi} u romanu \avoqi trougao. Svoje likove anali{e pu111
tem diskurzivnog dijaloga, dijaloga izme|u uprave logora i logora{a. Tako|e i izme|u samih logora{a koji su, uz velike fizi~ke
i psiholo{ke prisile, postali i sebi tu|i. To je ono stawe kad se
te{ko vlada sopstvenom svije{}u. Tortura ju je izbacila iz ranijeg le`i{ta, postav{i mehanizam tu|e voqe. Neka vrsta robotike!
Pisac ih je sagledavao kroz tu prizmu. Prizmu apsolutnog
otu|ewa. I suri kameni ambijent doprinio je pusto{ewu du{a. Po
vrsti Gogoqeve recepture, gdje subjekt i objekt dobijaju svojstvo
pakleni~kog srastawa. Neko se mo`e zapitati da li je dovo|ewe
logora{a u takvo stawe wihov poraz. Ja bih rekao da je to poraz
onih koji su re`irali dramu wihovog du{evnog pusto{ewa.
Motivaciju autora da se uhvati u ko{tac sa golooto~kom temom treba tra`iti u vi{e ravni. Najvi{e u onoj koja se ti~e wega
kao li~nosti koja je trpjela mnoge dru{tvene neugodnosti, pa i
krivi~no gowewe zbog tzv. verbalnog delikta. Osim toga, treba re}i da je jedan od wegove bra}e stradao kao `rtva politi~kog progona u vrijeme informbirovske kampawe.
Pored mnogih tema koje je ]upi} kwi`evno oblikovao nalazi se i ova sa ka`weni~kim storijama. Obra|ivao ih je po sistemu kruga koji se, bar u domenu proze, pokazao kao efektniji od drugih oblika pri~e i pri~awa. I kad je rije~ o likovima, i kad je rije~ o atmosferi. Pomiwu}i krug pritom mislimo na dovr{ivost
dobro rezbarenih psiholo{kih dispozicija o samom ambijentu i
akterima. Autor je {irio opseg iskazanog kruga kada se osje}ala
potreba za tim. To je ~inio i kada je paradoks koristio kao sredstvo oblikovnog postupka. Ima obiqe takvih scena u romanu.
Samim naslovom \avoqi trougao pisac je najavio kakva je
predmetnost teme. Trebalo je u ~in pri~awa uvesti mnoge dramati~ne sekvence, a da se pritom o~uva dubina sloja i prirodnost naracije. Uspostavqena je sinhronizacija izme|u navedenih fenomena, iz prostog razloga {to se dobra naracija ne mo`e zamisliti
bez navedenog dubqeg sloja. ]upi}u u tome nije smetala dokumentaristi~ka nota, budu}i da ju je pisac “presvla~io„ fluidom alegorijskih opazica. One kazuju kolike su i kakve su mjere nasilnog ka`weni~kog prevaspitawa. Ovdje spektriranog putem `ive dijalo{ke optike. Ako odre|eni lik nije psiholo{ki dobro detektovan,
izosta}e wegova uvjerqivost. To se u romanu postiglo u kra}im
fragmentima dijaboli~nog sklopa. Mu~iteq se poigrava sudbinom
`rtve. Prekorjeva wegovu krhkost u adskoj sredini?!
Mnoge enigme iz golooto~kog mizanscena te{ko je raspresti.
Vaqda zato {to je patwa wihov pravi imeniteq. A patwa ima bezbroj tajnovitih poqa. Najtragi~nije je ono o samolomu koji u kamenoj golooto~koj mi{olovci predstavqa opskurni dijagram qudskog
pasjaluka. Izgnanstvo je podno{qivo ako ne vu~e moralnom padu.
Tamo su upregnute sve sile da se u bi}e ~ovjeka, uz nepojamnu torturu, utisne `ig pada, a ne utvrdi stepen krivice. We u stvari nema. Ona je izli{na na popri{tu golgote. Golooto~ka je kulminaciona. Zato {to je sadisti~ki preobrazila ideal u ni{tavilo. Narugala mu se poni{tewem svake vrline.
Pisac je, iako nije bio tamo, na |avoqem putu, osjetio svu
dubinu fatuma koju ideolo{ko sqepilo name}e ukorewenoj tradicijskoj normi koja dr`i do obzira i mjere. U kakvu su aporiju nedu`ni zapali vidi se iz opaske jednog ]upi}evog junaka koji }e, zahva}en o~ajem, izre}i revoltnu misao: Onaj ko je sazdao ~ovjeka, |ubre je ve}e nego on.
112
Autor \avoqeg trougla nije posezao za bilo kakvom humanizacijom, jer je ona u golooto~kom ambijentu nemogu}a. Tamo svako svakoga goni, ra~unaju}i da }e tim gowewem odr`ati golost `ivota. I odr`avala se, uz te{ku naplatu sru{enog ponosa. Heroj sa
rati{ta postaje pohodnik smetli{ta, ne bi li na wemu na{ao listak odba~enog kupusa ili okraj~i} hqeba. To je `ivot ispod svake crte. Rekao bih da je to ne`ivot.
Zbog toga nije ravnopravan razgovor dva pisca, Stefana,
ina~e nekada{weg komesara armije, i Dobri~i}a, koji je do{ao na
Goli otok kao pravovjernik da mjeri dubine ka`weni~kih grehova.
]upi}evo pripovijedawe usredsre|eno je na takve i sli~ne detaqe gdje je posve izgubqen identitet `rtve. Neko }e re}i
da se u mno`ini gubi identitet pojedinca. To je ta~no, ali je i
ta~no da kada se mno`ina rascjepka, kad se svede na jedinku, nema
ga ni tada. Imali su ga zato~enici dok im nijesu lisice stavqene
na ruke i bili izlo`eni {ikanacijama najgore vrste. Dolaskom
na Otok u wima je uga{en svaki fitiq nade. Umjesto qudi kora~ale su sjenke!
Kako se i koliko se pisac sna{ao u zbrkanom `ivotu ka`wenika? Dar i bogat duh omogu}ili su mu da na|e odgovaraju}u
formulu slikawa ovog udesnog mjesta. Roman se grana u vi{e tokova, sa mno{tvom dramati~nih scena. Unutra{wu dramatiku pri~e
niveliraju dobro oslikani fragmenti koje je autor vje{to udjevao
u mozaik romana.
Malo je u nas romana koji su ponijeli u sebi tolika isku{ewa likova. To je indikativno samo za Lali}eve romane, posebno
one koji ~ine trilogiju Zlo proqe}e, Hajka i Lelejska gora. Neki
likovi iz wih su produ`ili `ivot u \avoqem trouglu. Ulogu hajkarewa preuzeli su doju~era{wi ideolo{ki istomi{qenici!
Ako bismo odre|ivali bli`u tipologiju romana, ne}emo pogrije{iti ako ga svrstamo u mozai~ki. On je to po na~inu oblikovawa, gdje se u jednom dinami~nom postupku oblikovawa uzastopno
smjewuju fragmenti trpeni~kog naboja. Dobra strana romana ogleda se i u pouzdanom kretawu misli. Wima je intuicija otvorila
put u samo jezgro drame: stradawe bez razloga.
Pisac u romanu uglavnom markira dva ~ovjekova ozna~ja:
tijelo i du{u. I jedno i drugo izlo`eni su prinudi. Iscrpquju}a
u svemu. Nemogu}e je stvoriti korelate za bilo kakav primir. U
du{i nema mjesta za slutwu i san. Kao u svakoj nigdini!
Za razliku od drugih logora Goli otok i wemu sli~ni logori – Gradi{ka, Bile}a, imaju svoj specifikum. Nekada{wi drugovi postali su razdvojenici i mrziteqi. Istovjetni zakrvqenoj
bra}i. Da stvar bude poraznija me|u ka`wenicima razdor je ve}i.
Prerastao u bolest! ]upi} oblike te bolesti izla`e svojevrsnoj
dijagnostici. Uvi|a da je to slijepi pristanak na psihi~ko samouni{tewe. Tako i sama tortura u logoru sti~e neku vrstu oprirodwewa, {to je neshvatqivo.
Iako se ]upi}ev roman ve`e za odre|eno vrijeme, wegova
problematika golooto~kog zato~eni{tva nadilazi nazna~eni vremenski okvir. To je temom i vje{tom obradom uslovqeno. Rije~ je
o temi trajnijeg zna~ewa. Dakle, vje~noj temi, koja zagovara poro~nost ideologijskog duha. U wemu nalazimo pritajenu ironiju i sarkazam, pa se po tome pribli`ava lektiri satiri~nog `anra. I neka druga svojstva su uo~qiva. Autor se bavi slikawem moralnih i
drugih naznaka. Wih ovdje ne treba tra`iti jer su represijom po113
ni{tene. Ono je glavna radwa romana. Sazdana je od najtamnijih
storija de{avawa. Naj~e{}e rije~i u opticaju su banda i ubij!
Zanimqivost ovog romana le`i i u svojevrsnom bojewu pojedina~nih i skupnih trauma, uslovqenih okrutno{}u mu~iteqa, tako da je svaki prizor – iz barake, kamenoloma, sa zbornog okupqawa – poprimio tragi~an karakter. Kao da se ne `ivi u `ivotu, nego u nekoj letargiji, kojoj se ne zna po~etak i kraj. Matica radwe,
iako je izgledom lebdje}a, oja~ana je supremacijom dijalo{kih refleksija koje `ivot, wegovu egzistentnu datost, emituju kao pokazateq apsurda.
Izjedna~en je logora{ i wegov kameni okru`aj. Upravo se
na toj osnovi gradi metafizika romana, pokre}u}i pitawe zla kao
vje~ne enigme `ivota. Wu jedino mo`e smrt da razrije{i. Nije
otuda ~udno {to je mnogi likovi ]upi}evog romana pri`eqkuju.
Golooto~ki ambijent nije ni{ta drugo do no} bez adrese.
Kad nema adrese suvi{an je i po{tono{a!
Gojko [anti}
BDEO JE NAD SVAKIM KADROM
Voleo sam filmove Zdravka Velimirovi}a Lelejska gora i
Dervi{ i smrt. Do`iveo sam ih kao sna`ne metafore qudske patwe u raqama zla i destrukcije. “Strasno sam obra|ivao teme gde se
protagonisti bore za qudskost i dostojanstvo. Lepota i dobrota za
mene su neodvojivo jedinstvo„ – govorio je Zdravko o svojoj umetni~koj i qudskoj poetici.
Kada mi je ponudio naslovnu ulogu u svom novom filmu Dorotej, po motivima istoimenog romana Dobrila Nenadi}a, pitao sam
se da li }u uspeti da proniknem u prirodu tog plemenitog monaha.
Zdravko je odgledao sve moje predstave u Jugoslovenskom
dramskom pozori{tu. Govorili smo o onim scenama u mojim ulogama koje po svojoj svedenosti, po uzdr`anosti u trpqewu i gluma~koj radwi postaju bliske gluma~kim sredstvima koja Zdravko o~ekuje od mene u Doroteju. Dobrilo Nenadi} je wihovu zajedni~ku `equ da ja budem protagonista Doroteja obrazlo`io u novinama: “^itaoci, verovatno, zami{qaju Doroteja kao ne`nog, plavog momka,
a sad, odjednom [anti}, mu{karac koji kipti od snage, ali koji
ima jedan neo~ekivan unutra{wi mir. Ho}u da ka`em da je sasvim
normalno kada jedan slaba{ni, ne`an, gracilan ~ovek }uti i podnosi ono {to mu se de{ava, ali ako se to de{ava jednom sna`nom
~oveku, onda postoji dubqi, unutra{wi motiv za to„.
“Film koji re`iram„ – poverio se Zdravko u jednom od na{ih razgovora – “rekonstruisa}e sredwi vek i Milutinovo doba,
ali }e, pre svega, govoriti o na{em vremenu. Ma kako se trudio da
uz pomo} na{e sredwovekovne umetnosti odbranim tu epohu i prika`em sve {to baca dramati~nu senku na wu, ono {to mi je najva`nije u ovom filmu je snaga gluma~ke asocijativnosti koja mora da
o`ivi duh i ideju svevremenosti u Nenadi}evom delu„.
Na probnom snimawu, koje smo Gorica Popovi} i ja imali
na Fakultetu dramskih umetnosti, Zdravko je u toku snimawa ula114
SA SNIMAWA FILMA “DOROTEJ„ 1980.
ZDRAVKO VELIMIROVI], GOJKO [ANTI] I
BATA @IVOJINOVI]
zio u kadar, govorio o meko}i, ispuwenosti i ~ulnosti izme|u Doroteja i Jelene, ali ~ulnosti koja se ne igra, koja se samo nagove{tava i naslu}uje. Bio je otvoren za svaki gluma~ki predlog. Odslu{ao bi ga, promislio i po obi~aju odgovorio: “Probaj pa da vidimo„. Nije insistirao na gluma~kom podtekstu. On ga je podrazumevao. Vi{e je brinuo o ritmu i atmosferi cele scene, o su{tini
koja proisti~e iz poetike i emocije celog filma: dobrota i dostojanstvo koje se bore sa tamnim i destruktivnim u ~oveku. Govorio
mi je da kao glumac moram da verujem da ne postoji uzaludnost u Dorotejevoj vidarskoj misiji:
115
“Dorotejeva vera se nikad ne sporazumeva sa uzaludno{}u. Ma
kako bila smirena i neprimetna u svojim {irokim i dostojanstvenim zamasima, wegova vera neumoqivo pronalazi svoj put i otkriva
snagu svog dejstva. Dorotej zna da je sve to negde zabele`eno. Da je
sve to neko video. I kada postoje nedoumice, one ga ne sputavaju„.
I pre i posle re~i koje mi je govorio u poluglasu, gotovo
{apatom, nudio je neku vrstu impostacije celoj sceni. “U mojoj
prirodi je te`wa ka harmoniji – otuda, vaqda, i muzikalnost mojih
vizuelno-akusti~nih formi – i ja, rade}i filmove, podsvesno bivam skladateq.„
Na zanimqiv i potpuno neo~ekivan na~in osmislio je prelomnu scenu u potrazi za slobodom, kada se Dorotej sa Matijom i
Dimitrijem, svojom mona{kom sabra}om, posle proterivawa iz manastira dokopa Sabori{ta. Tra`io je da se osloba|amo kroz razuzdan smeh. Tra`io je eksploziju smeha:
“Smejte se! Zna~ewa scena na filmu ne zavr{avaju se
striktnim narativnim motivima romana. Izme|u kazati u kwizi
i prikazati na filmu razlika je kao u pore|ewu sa neuporedivom
brzinom svetlosti. Stati~ka i dinami~ka snaga slike nije isto
{to i re~. Prikazano je rawivije i direktnije od pro~itanog. To
je su{tina filma i su{tina gluma~ke umetnosti na filmu. Zgusnuta i metafori~na atmosfera na Sabori{tu mora da podsti~e na
punokrvan `ivot. Bez obzira na muke kroz koje se pro{lo. Smejte
se punim plu}ima!„ – podsticao nas je iz punih plu}a Zdravko.
Na snimawu me iz dana u dan podse}ao na gluma~ku askezu, na
ga{ewe ekspresije u krupnim planovima, na Dorotejev bolni i sau~esni~ki pogled koji upija i neutrali{e pohlepu, mr`wu i vlastoqubqe u svome okru`ewu:
“Gojko, to su kadrovi u kojima treba samo nagove{tavati.
Bez pobune. Bez ekspresije. Kada ti sude {to si Brzanovim rawenim razbojnicima pru`ao svoju vidarsku pomo}, u tvom pogledu mora da postoji jedno pa {ta i jedno ako i jedno pa neka. Jednostavnost u dobroti i qubavi. Vrlina se, {to je svojevrsni paradoks, ni~im ne brani. Treba je posedovati i u woj sveta~ki istrajavati. U
woj treba biti. Izbegavaj bilo kakvu zapitanost. Samo povremeni
nagove{taj. Nagove{taj onog {to bi tvoj ~ovekoqubivi monah u
nekoj drugoj prilici mogao da iznedri. U tom odolevawu mora{
i}i do krajweg isku{ewa i rizika. Tvoja snaga je u tvojoj askezi. U
tvojoj ~ulnoj skrivenosti. Gledaj i istrajavaj. I tvoj pogled je vidarski pogled. Veruj u svoju vidarsku auru. Slobodno. Ja }u te strpqivo pratiti„.
Slu{ao sam i sa pa`wom upijao Zdravkove suptilne i odmerene indikacije. Doticala me je ta preciznost i smirenost umetnika i pedagoga. Na~in na koji je ulazio u tkivo i sklad gluma~ke
umetnosti. Bdeo je nad svakim kadrom. Posle snimqenog kadra bi
nastala duga i ispuwena ti{ina. Zdravko je gledao netremice u
o~i protagonistu kao da o~ekuje neku povratnu energiju. Oslu{kivao je odjek snimqene scene. Na kraju bi klimnuo glavom ili, u posebno uspe{nom dublu, podigao palac u znak odobravawa. Ose}ao
sam da smo se polako udaqavali od literarnog predlo{ka a, istovremeno, srastali sa Nenadi}evom poetikom.
Dan uo~i snimawa na{e zavr{ne scene u filmu stigli smo
iz manastira Poganovo, kawonom reke Jerme, do mesta snimawa.
Zdravko je dugo posmatrao taj bajkoliki pejza`, obilazio ga i merio iz svih vizura:
116
“Na ovom sprudu }emo sutra snimati scenu ’obo`ene’ smrti.
Snima}emo smrt kao spasewe od nasiqa, ne~ove{tva, mr`we i zavisti. Doroteja i Jelenu }e na tom mestu, posle kupawa, u qubavnom zagrqaju probosti svojim kopqem ~elnik Dadara. Jerma }e u
na{em filmu postati biblijska reka. Reka o~i{}ewa. Nenadi} je
u svome romanu napisao da su Dorotej i Jelena umrli u trenu ’poput kakve zvezde koja mine nebeskim svodom i ugasi se u dubinama
crnog prostranstva’. Ja bih `eleo da umesto te zvezde padalice
DOBRILO NENADI], “DOROTEJ„
GOJKO [ANTI] (DOROTEJ), GORICA POPOVI] (JELENA)
[email protected]: ZDRAVKO VELIMIROVI], 1981. GODINA
publika do`ivi uznesewe. Gor~inu i cenu slobode u tom katarzi~nom finalu na{eg filma publika mora da ponese sa sobom uz odjavnu {picu. Ne smemo joj dozvoliti da se povrati do izlaska iz
sale. Sve {to nas doti~e dotaklo nas je naknadno. Samo da nas sutra poslu`i vreme.„
Posle pretpremijere, koju je Avala film organizovala u bioskopu Balkan, da bismo i pre Pule osetili dah publike, dobio
sam od Dobrila Nenadi}a pismo koje mi je mnogo zna~ilo. Posle
wega sam shvatio da su i Nenadi} pi{u}i svoga Doroteja i Velimirovi} re`iraju}i svoga Doroteja svojom umetno{}u podstakli
moga Doroteja. Deo tog pisma sam, uz Nenadi}evu dozvolu, citirao
u intervjuu koji sam dao Reporteru:
“Tvoj Dorotej je `iv, od krvi i mesa. Jasan i razgovetan.
Ovaplo}ewe ~oveka punog milosti i beskrajne neke tuge. Osetio
si ono {to nije niko i hvala ti zbog toga. Dorotej je ~ovek ispuwen
bolom. I tu je sva pri~a. Ni{ta izvan toga. Bol, trajno i najuzvi{enije qudsko stawe. Pamtim tvoje krupne kadrove, gde nemo, bez
re~i proprati{ onaj mete` koji se oko tebe zbiva. Poruka je savr{eno jasna: Dorotej se ne i{~u|ava, ne postavqa nikakva pitawa,
on samo ne`no i melanholi~no, milostivo i sau~esni~ki prisustvuje svojoj i tu`nim sudbinama oko sebe. Hvala ti„.
117
Pismo sam pro~itao pred Zdravkom. I podvukao u wemu ona
mesta koja se i u najsitnijim detaqima podudaraju sa rediteqskim
indikacijama. Zdravko me je mirno saslu{ao i, uz osmeh, prijateqski, rekao: “Dorotej je tvoja uloga. Tvoja kreacija. Bio sam uz tebe
samo da podsetim na ono {to je oduvek bilo u tebi, i {to si sredstvima moderne filmske glume savr{eno izrazio„.
To je bila Zdravkova mera. To je bio umetnik, pedagog i gospodin Zdravko Velimirovi}.
118
PLUS
Srba Igwatovi}
JASNO I NEJASNO
ZAMR[ENO MUQAWE
Za razliku od tzv. “analiti~ara„ koji su se, sve je jasnije, ne
bih rekao mahom obrukali, jer bi u tom slu~aju bila re~ o moralu,
toj danas o~ito veoma potro{noj “robi„, nego iskazali kao vulgarni i ne naro~ito umni navija~i, srpski glasa~i su na nedavnim op{tim i predsedni~kim izborima poku{ali da se pona{aju racionalno. Naravno, oni koji su na glasawe uop{te iza{li, dok je posmatra~ko-apstinentska masa delom bila svesna da u fasadnoj demokratiji ima vi{e na~ina da se wihov glas izigra i svaki rezultat preina~i. Stoga je zna~ajan deo gra|ana, o~ito podosta zblanut
ili i zga|en, odustao od svakog poku{aja “demokratske igre„.
Racionalno pona{awe u ovoj zgodi zna~i da je dobar broj
iza{lih na izbore rasporedio glasove po sistemu da se sva jaja ne
stavqaju u istu korpu. To }e re}i: malo tamo, malo ovamo, malo
onamo. Ishod te mudrolije je poznat.
Kohabitacije, te re~i obno} u modi, sada su puna usta. To va`i i za one koji, s gadqivo{}u i prezrewem, odbijaju svaku mogu}nost odgovaraju}e politi~ke prakse.
Da bi se obrisi kompleksne, {ire situacije nazreli ~ini se
da nije naodmet obratiti se istoriji, zapravo istorijskoj analogiji, ili onom pam}ewu koje nama, Srbima, nikako nije ja~a strana.
To bi zna~ilo da se vaqa setiti Jalte, ta~nije sporazuma ^er~il –
Staqin koji je u tom odmarali{tu projektovan pod kraj Drugog
svetskog rata, onda kada se krojila nova karta Evrope.
Poznato je da je tom prilikom Vinston ^er~il ponudio
Staqinu ceduqicu na kojoj je bila ispisana re~ “Jugoslovakia„. U
duhu te iste imperijalno-kolonijalne britanske kombinatorike
ispod tog nemu{tog pojma bio je, brojkama, ispisan odnos 50:50 kao
oznaka podele sfera uticaja. Fifti-fifti, re~eno engleskom
frazom, pola-pola.
U znak pristanka Staqin je ceduqu parafirao crvenom
olovkom i potom je, preko stola, vratio ^er~ilu.
Danas znamo kako su taj “xentlmenski sporazum„ tretirali
Staqin i Tito, a kasnije Tito.
Pola-pola je najpre postalo sto posto sovjetskog uticaja da
bi, posle famozne 1948, pogotovu u decenijama {to su usledile, sve
bilo stvar zamr{enog i naizmeni~nog “muqawa„, od danas do sutra,
izme|u blokova, plus poku{aj socijalizma s qudskim likom, plus
samoupravqawe, plus nesvrstanost.
^emu ovo podse}awe?
Raspad druge Jugoslavije, potom i tre}e, izokola je, i u nedoslovnom smislu aktuelizovao Jaltu, ali sada u obratnom smeru.
119
Ako su~elimo Srbiju i “srpsko pitawe„ sa kompletnim okru`ewem dana{we Srbije, ne zaboravqaju}i ni {iri vodokrug, i posegnemo za kqu~evima poput “Jalte„ i “Anti-Jalte„, jasno je ko sada
`eli da “zaokru`i stvar„ i ubere sve, svih sto procenata uticaja, ostvaruju}i potpunu politi~ku, ekonomsko-posedni~ku i svaku
drugu dominaciju, vlast nad svim “resursima„, od qudstva do obradive zemqe i pitke vode.
Bez obzira na razbacivawe praznih re~i poput “ideologije„,
programa, koncepta, predstoje}ih re{ewa i sli~nog jasno je i ko je
sve ovde zdu{no spreman da u realizaciji tog ciqa pripomogne, i
to imaju}i pogotovu na umu li~ni i kleptokratski interes. Nejasno je, jedino, kako }e se spram toga postaviti oni druga~iji, mawi
i ve}i ~inioci, i kakve ih bure, zajedno s nama, gra|anima, u tom
slu~aju o~ekuju. Najzad, zanimqivo je i to ko je i ~ime u ovome ~asu na “politi~koj sceni„ zadovoqan i kakve i kome namewene poruke sa strane pristi`u bez obzira na to da li li~e na tvrdi diktat
ili meku kurtoaziju. Ko god od politi~kih prvaka bio wihov primalac, jasno je da su, posledi~no, svima nama namewene.
(Objavqeno u posledwem broju Pravde, tik pred ga{ewe
lista, 1. juna 2012.)
DO SOLUNA S FRTAQ SOMUNA
Nedavno odr`ani sajam kwiga u Solunu bio je prilika da se u
susednoj – bliskoj i prijateqskoj Gr~koj, kako bi rekli vlasnici ove{talih fraza, na{i politi~ari – ~uje koja re~ vi{e o savremenoj
srpskoj kwi`evnosti. I ~ula se. Naravno, notorna je stvar da se “reprezentacije„ koje je u`ivo predstavqaju ve} godinama prave u politi~kom kqu~u, po kriterijumu podobnosti, tj. “politi~ke korektnosti„. Ova praksa, uve`bana u Nema~koj, na sajmovima u Frankfurtu
i Lajpcigu, a i na drugim stranama, nije mimoi{la ni Solun.
Bitno je, me|utim, da smo bili prisutni – kwigama klasika
i savremenika, najposle i predo~enim `ivu}im i aktivnim autorima. Svaka “reprezentacija„, ba{ kao i antologija, stvar je ukusa i
subjektiviteta, da ne ka`em estetike. Na{ je problem, me|utim,
krajwe jednostavan: estetiku je, u dobroj meri, sa`vakala i progutala teku}a, problemati~na politika.
Ali da su, izme|u ostalog, predstavqene zna~ajne i dobre
kwige, kao i pojedina~ni dana{wi autori uz koje idu ove odrednice, bitnije je od svakog, pa i kwi`evnog i parakwi`evnog stran~arewa. Ipak vaqa primetiti da u prilikama kakav je bio solunski
sajam po~esto znamo da zadamo sebi i koji autogol, ili pripomognemo, na razli~ite na~ine, da nam ih “zabije„ i neko od ina~e dobronamernih doma}ina.
Takva uloga pripala je, ovoga puta, “uglednoj kriti~arki i
profesoru Atinskog univerziteta„ Titiki Dimitruqi koja se, povodom srpskog kwi`evnog nastupa u Solunu, oglasila u najtira`nijem gr~kom nedeqniku. Evo {ta je ona, u svom brzom, sa`etom i
nu`no kusom “pregledu„ srpske kwi`evnosti ustvrdila. Najpre da
je “s raspadom Jugoslavije, hrvatskog porekla Andri}, zajedno s
Crwanskim„, postao “nacionalni srpski pisac„. Svakome iole
obave{tenom odmah }e biti jasno da je posredi pravi nonsens ili
jezi~ka trapavost, i da pripadnost Andri}a i Crwanskog srpskom
120
kwi`evnom i kulturnom korpusu ni na koji na~in nije uslovqena
raspadom Jugoslavije. Pojednostavqewe optike daje ovaj grub i neta~an ishod. Naravno, druga je stvar {to se kod nas na{lo neovla{}enih a pretencioznih zvani~nika sklonih da u sli~nom apsurdnom tonu, velikodu{no, “bratski„, poku{aju da “iskr~me„ i raspodele upravo Andri}a kao da im je on babovina.
Upu}eni ~italac, me|utim, mora da se suo~i i s nastavkom
re~enice uva`ene profesorke Dimitruqe. Tu ona, ni mawe ni vi{e, nego progla{ava Me{u Selimovi}a “ocem bosanske kwi`evnosti„! Name}e se neodoqiv utisak da je ova tvrdwa plod u su{tini me{etarskog delovawa “ambasadora„ na{e kulture i neodgovornih pau{alija kojima su, u svojim nastupima, na gostovawima u svetu i raznim prezentacijama, i te kako skloni.
Slede faktografske neta~nosti poput one da se Milorad
Pavi} pojavquje “zajedno sa Danilom Ki{om„. Ovo je, zaista, tipi~na neobave{tenost i koje{tarija! Ki{, ro|en 1935, debitovao
je krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina minulog veka a
Pavi} kao pisac tek 1973, do~im je pre toga bio ugledni prevodilac s ruskog i, pride, profesor i istori~ar kwi`evnosti, kao i
urednik u “Prosveti„.
Nasuprot ovim oma{ajima komplimenti koje je profesorka
Dimitruqa podarila savremenoj srpskoj kwi`evnosti i pojedinim
wenim tvorcima, insistiraju}i da je u tom domenu o~ita “izrazita
uzlaznica„, mogu samo da raduju, bez obzira na to {to je u spomenutoj uzlaznici prisutno i ne{to “silaznica„. Sve bi zvu~alo jo{
boqe da su gosti doma}inima skrenuli pa`wu na {to {iri krug
na{ih dela u minulim decenijama prevedenih u Gr~koj.
Uskost ovakvih selekcija ipak je pre svega “zasluga„ gostiju no posledica nehaja doma}ina. To potvr|uju i spomenuta, ranija
predstavqawa na{e kwi`evnosti i kulture na drugim stranama.
Ne mo`e se izbe}i utisak da je “selektorima„ takvih na{ih reprezentacija ~esto vi{e stalo da sve izvan li~nog i negativno ostra{}enog vidokruga previde i zanemare, pa tako i autore koji su svojim delima, li~nom zaslugom i neoficijelnim trudom, prokr~ili
put do drugih sredina i kultura. Iza toga se krije “lukavstvo„ koristoqubivog uma – {to mawe mesta za druge, to vi{e prostora za
mene – i sledbenike, trabante, jakako.
PISMO QIQANI BINI]ANIN
PAVLOVI]
Po{tovana gospo|o Qiqana,
Nikada nisam bio “kwi{ki moqac„ ali dr`im da sam odani
~italac. Ono “ni dana bez retka„ u mom slu~aju bi glasilo “ni dana bez ~itawa„.
Oprostite {to ovako, na po~etku pisma, raspredam o sebi.
^inim to da bih pojasnio ono {to sam Vam (telefonom) rekao – da
me je va{a kwiga @ivot je opasan po zdravqe (urednik i izdava~
Slobodan Ma{i}, 2007) “upropastila„. Jeste, ali u dobrom smislu:
~im sam je dobio i otvorio, desilo se da sam osvanuo ~itaju}i je.
Da odmah krenem s utiscima: iako je objavqena 2007. Va{a
kwiga se nije ubajatila. Minulo vreme joj nije naudilo. Ona je, u
dubqem smislu re~i, aktuelna, i takva }e i ostati. ^ak se usu|ujem
da tvrdim kako }e, s vremenom, samo dobijati na zna~aju i “te`i121
ni„. Jer Vi ste upe~atqivo isprepleli se}awe (svedo~ewe) o detiwstvu u ratnim godinama 1941–1945. s onim {to se nazivalo NATO agresijom (u trajawu od 79 dana 1999), a fakti~ki je bilo deo
“serije„ spoqa potpomognutih ratova izme|u nekad jugoslovenskih
naroda. U stvari brutalni “kre{endo„, smi{qena i, da se poslu`im kovanicom Va{eg supruga koju ste i sami upotrebili, opaka,
amoralna, nezakonita, varvarska, nasilni~ka – re~i su preslabe da
to opi{u i kvalifikuju – “akcija„ oru`anog NATOciqavawa (danas traju}e NATOizacije) Srbije.
U telefonskom razgovoru podsetio sam Vas na zna~ajnu,
faktografski pedantnu kwigu pokojnog Mileta Nedeqkovi}a u
kojoj je to nasiqe, dan po dan, zabele`eno, a Vi ste mi rekli da ste
je i sami koristili, po svoj prilici kao proveru, dopunu i korektiv pam}ewa koje, ~ak i kada je dnevni~ki fiksirano, ne mora da
bude posve pouzdano.
Za{to, me|utim, Va{u kwigu smatram dragocenijom od svakog faktografskog {tiva?
Jednostavno zato {to je istorija – upravo ona {to se pokatkad pi{e i s velikim I, u ovom slu~aju `alosna istorija raskrajawa, poni{tavawa svih civilizacijskih normi, o~ita u mnogim sve`im primerima, ne samo u na{em – u Va{oj kwizi data iz hotimi~no “subjektivnog„, “privatnog„, a upravo to smatram dragocenim,
li~no-porodi~nog ugla, do`ivqajnog i neposrednog. Tu nema mesta
nikakvoj fikciji i “lepoj la`i„ kako je proklamovao, nekada, “socijalisti~ki estetizam„ (samo vi, drugovi, mirno izmi{qajte, lomite jezik, eksperimenti{ite, imaginirajte do besvesti – ali ne
dirajte u na{ zabran, u dru{tvenu realnost). Zanimqivo je da je ta
“instrukcija„, prepakovana, danas ponovo aktuelna. We se pridr`avaju mnogi mladi i ne{to stariji “lavovi„ na srpskoj kwi`evnoj sceni “oboga}uju}i„ je tek uzusima “politi~ke korektnosti„,
priznawem sveop{te srpske krivice, na prvom mestu. Oficijelna
politika (anti-politika?) naoko ih pri tome nije “funkcionalizovala„, ali im je, svejedno, dala jasan i isplativ “signal„.
Nasuprot tome Va{u li~nu istinu i “istoriju„ ne mogu da preoblikuju, premese i preozna~e nikakvi silnici. Ona je i dokumentsvedo~anstvo, i dramati~no istinoqubiva kwi`evnost, u isti mah.
Nije mawe zna~ajno ni to {to dr`im da }e – kroz meni nepoznat broj godina, a mogu}e je da to ni Vi, ni ja ne}emo do`iveti –
Va{u kwigu s otkrivala~kim iznena|ewem ~itati otre`weni novi qudi budu}ih nara{taja. To je razlog i zalog zbog kojeg verujem
da }e ona, s vremenom, samo dobijati, kako sam ve} ustvrdio. I nije
ona, dakle, zna~ajna samo zbog toga {to pripadamo narodu sklonom
zaista lakom i brzom zaboravu – jer da je druga~ije ne bismo bili
oni kojima se isto, ili gotovo isto doga|a dva puta (ili mo`da i
vi{e puta?) u jednom te istom veku – narodu po mnogo ~emu razmetnom, sklonom da rasipa, odbacuje, zaboravqa i samoponi{tava svoje (kompleks velikog malog naroda, kako je to formulisao pokojni
profesor S. Stojanovi}, dok sam ja, nekako u isto vreme, spomiwao
ina~e suprotstavqene komplekse veli~ine, megalomanije, superiornosti i inferiornosti/ inhibicije). Da nije te bolne, ~esto
tragi~ne klackalice – mada ne treba zaboraviti ni onu neslivenost, tj. da nas ima od vi{e fela, kako ka`e akademik Ekme~i} –
ne bismo se tako i toliko delili, drobili i usitwavali, sve do nekog neizvesnog, fizi~ki tek oporavqenim natalitetom otklowivog ishoda...
122
I naspram ove na{e op{te mane Va{a kwiga iskazuje zna~ajnu dozu lekovitosti, kao {to je u woj nenametqivo sadr`ana i
moralna vertikala razli~ita od pragmati~ne “sentence„ kojoj je
danas sklon deo “srpske raje„ kao i weni ~elnici: Ve`i kowa gde
ti gazda ka`e!
Svejedno verujem, nadam se, naslu}ujem, obaziru}i se na makar ostrvca o~uvanog duha nemirewa i nepristajawa (ne}u da ka`em
otpora budu}i da je taj pojam zloupotrebqen i pogubno izbla}en),
da ta crta hipoteti~nog “nacionalnog karaktera„ nije posve poni{tena. Tiwa, ali ipak opstaje svest “da je svaka sila za vremena„.
Ima u Va{oj kwizi, naravno, i doza privatnosti, logi~na u
svedo~ewu iz doma}eg, porodi~nog i li~nog ugla. Meni ni ona ne
smeta, pogotovu kad doprinosi iskrenosti, ubedqivosti i autenti~nosti. Jedino je lektura, tu i tamo, mogla da bude stro`a. Kada to
pridodam, ne mislim na ina~e izvrsni govorni jezik i stil, na kovanice i obrte, na verbalne igralice i pogotovu narodni (“narodski„) govor koji ste umeli da vanredno oslu{nete i pribele`ite.
Naprotiv, sve je to so~no, duhovito, plasti~no i korisno, tim pre
{to je u toku proces “nagrizawa„ srpskog jezika, obezli~ewa i otu|ewa, ~ak i medijski nametnute, a i svim drugim sredstvima, nasilne “promene„. Firme u Knez Mihailovoj i diqem grada i Srbije koje Vi spomiwete samo su spoqni element te perfidne operacije.
To je jedan od razloga da s Vama podelim i skepsu spram
“elektronske kulture„ {to sve ravna i meqe kao parni vaqak {oder. Nisam protivnik tehnolo{kog napretka ali je ~iwenica da je
– osta}u samo pri tom primeru – finansijsko-ekonomska globalizacija, po posledicama zama{no porobqavawe sveta, ukqu~uju}i
elektronske transakcije i mahinacije, s jedne strane podjarila
ideju beskona~nog rasta profita a, s druge, omogu}ila kancerozne
mahinacije planetarnih razmera. O naturenim, tehnolo{ki novostvorenim prekim “potrebama„ i zavisni{tvima, o novim “industrijama„ ne}u ni govoriti. Sve smo to, ~esto radosno, progutali
kao onaj famozni som, somina iz bajke.
Naveo sam Vam onu, mislim jevrejsku mudrost da je dovoqan
jedan jedini pravednik pa da iskupi sva zla i opravda svekoliki
svet, sav teret {to, na{om op{tom zaslugom, po~iva na wegovim
ple}ima.
Va{a kwiga je prava i, uz pozdrav, najiskrenije Vam zahvaqujem {to sam iamo priliku da je pro~itam.
Srda~no
Srba Igwatovi}
Milka ^abrilo
SE]AWE
Gospodina profesora sam upoznala davne 1973. godine u prole}e. Na jednoj porodi~noj ve~eri doma}ica me je predstavila profesoru ~ije sam radove po slu`benoj du`nosti upu}ivala u svet.
On je bio afirmisan u svetskoj nauci i neprekidno je radio na novim izumima i svoja znawa je prenosio saradnicima i studentima.
123
Sara|ivao je sa zapadnim zemqama kao i sa isto~nim blokom i nesvrstanima. ^esto je putovao u sve krajeva sveta. Bio je dru{tveno
anga`ovan, patriota i prvoborac. Kao student Beogradskog univerziteta ukqu~io se aktivno u Pokret otpora i branio zemqu od
fa{izma.
Zavr{io je studije posle Drugog svetskog rata, afirmisao
se brzo i ostvario uspe{nu univerzitetsku karijeru. Bio je vrhunski istra`iva~, popularni profesor, tvorac teorije sistema, primene robota u industriji i medicini, uveo je informacione tehnologije u administraciju, wegova ve{ta~ka {aka se primewuje u industriji i vasionskim istra`ivawima. Wegova istra`ivawa u
oblasti telemedicine i biomedicine doprinela su daqem razvoju
tih grana medicine.
Voleo je sport, bavio se aktivno veslawem, igrao je tenis,
imao odli~nu kondiciju koja mu je pomagala da izdr`i brz `ivotni i radni tempo. Voleo je dru{tvo, izlazio je ~esto, pratio de{avawa u kulturnom `ivotu grada, mnogo ~itao, i{ao na koncerte,
svirao klavir u slobodnom vremenu. Bio je zanimqiv sagovornik i
pona{ao se xentlmenski prema `enskom svetu. U razgovoru sam otkrila da imamo zajedni~ke prijateqe i isto hercegova~ko poreklo.
Profesor je voleo `ivotiwe, imao je pse i ma~ke. Jo{ jedan
razlog vi{e da ga cenim. Oduvek sam veoma volela `ivotiwe i u
na{oj ku}i je bilo maca, papagaja, korwa~a. Majka je volela ptice
i pu{tala ih je iz kaveza. Pre ili kasnije odletale su na slobodu
u Kara|or|ev park.
Sa profesorom sam ubrzo uspostavila korektnu poslovnu
vezu. Uskoro smo se i sprijateqili, pose}ivali, izlazili na ve~ere, koncerte i u pozori{te. Imali smo sli~no mi{qewe o mnogim
`ivotnim temama, voleli iste pisce i slikare, istu klasi~nu muziku. Profesor me je u~io da ni{ta nije samo crno i belo, da postoji alternativa i da ~ovek mora da se bori za svoje ideje i slobodu dok je `iv. Mora da neguje svoj integritet ali i da po{tuje tu|.
Nau~io me je da sve relativiziram. To je bilo potrebno da bih lak{e mogla da podnesem neminovne `ivotne tegobe i izazove. A `ivot me nije mazio. Re|ale su se te{ke nesre}e, smrtonosne bolesti
u porodici, gubici najbli`ih. Ratovi su mi uni{tili familiju,
imawa, pobili i prognali prijateqe. Patwe su bile svakodnevica
i ja sam strepela od svakog sutra. Profesor je poku{avao da me
hrabri, da mi skrene pa`wu na druge sadr`aje, visoke domete nauke i lepe kwige. Pri~ao je zanimqive pri~e sa svojih putovawa,
prenosio mi vesti iz svetske nauke, terao da se bavim sportom i
pazim na liniju.
Godine su prolazile brzo, suvi{e brzo. @ivela sam zbog drugih i za druge. Druga~ije nisam umela ni htela. Bila sam posve}ena
svom poslu. Prijalo mi je {to dobijam pohvale i {to se rezultati
mog rada vrednuju i u zemqi i u svetu. Kad bih imala slobodnog vremena sela bih za kompjuter i pisala. Pisala sam o sebi, svojima, o
sre}i, nesre}i, qubavi, smrti, prijateqstvu, izdaji, mr`wi. Pisala sam o `ivotiwama, o lepoti prirode koju du{manski uni{tavamo. Profesoru nisam govorila o svom radu. Rado sam govorila o
kwigama koje sam ~itala, izlo`bama koje sam videla, koncertima
koji su me o~arali. Ponekad bih prevela sa engleskog ili italijanskog kakav kwi`evni tekst ili tekst iz istorije umetnosti. Moji
radovi su objavqivani u kwi`evnim ~asopisima. Profesor je oti{ao u penziju ali je nastavio da vodi postdoktorske studije i bavi
124
se istra`iva~kim radom. Bio je gostuju}i profesor na Univerzitetu u Los An|elesu i dr`ao je predavawa i na evropskim univerzitetima. Izgledao je kao da mu godine ne mogu ni{ta. Uvek u dobroj
kondiciji preplanuo od bavqewa sportom na vazduhu i suncu, svuda
je stizao i u`ivao u `ivotu svakog trenutka. Brige i probleme je
re{avao smireno i brzo, uvek optimista, dobro raspolo`en i elegantno sportski obu~en. Saradnici su ga voleli, kolege i prijateqi po{tovali i cenili. Kao pedagog bio je strog ali objektivan i
uvek je davao studentima dovoqno {anse da poprave ocenu.
Ja sam od wega mnogo nau~ila o realizaciji mog posla. On je
bio jedan od osniva~a me|unarodne nau~ne saradwe sa Amerikom.
Govorio je o `ivotu kao borbi i radosti koja mora da se ugradi u
delatnost svakog ~oveka. O voqi koja nikada ne sme da oslabi i o
hedonizmu koji ulep{ava `ivot i ~ini nas bogatijim. Nau~ila sam
jo{ mnogo korisnih i prakti~nih stvari neophodnih za dnevnu
operativu. I, {to je najbitnije, nau~io me je da na `ivot ne gledam
crno-belo ve} kao na spektar boja i nijansi koje se mewaju, dopuwavaju, nestaju i vra}aju. ^esto smo vodili rasprave o uticaju nauke
i umetnosti na `ivot. Ja sam, razume se, davala uvek prednost umetnosti imaju}i u vidu zloupotrebu nauke i fatalne posledice koje
nakon toga nastaju. Umetnost mo`e da se zloupotrebi ali ni tada
ona ne ukida `ivot. Ona nam `ivot ~ini boqim, potpunijim, smislenijim. Profesor je imao svoje neoborive nau~ne argumente. Nauka mo`e da ugrozi `ivot ali ga ona bitno unapre|uje i oboga}uje.
Oko toga se nikad nismo slo`ili, a kada smo do`iveli bombardovawe laserima, ponovila sam da mrzim kompjutera i da zavidim piscima koji pi{u grafitnom olovkom.
Jednog majskog jutra pozvala me je sekretarica sa wegovog
fakulteta i, po{to smo razmenile poslovne informacije, pitala
me je da li znam da je profesor u bolnici. Odgovorila sam da znam
da treba da putuje u SAD.
Na`alost, nije otputovao. Stawe mu se pogor{alo i umro je
za nekoliko dana.
Ja sam ga upoznala u prole}e i ispratila na posledwi put u
prole}e. Na Novom grobqu je sijalo blago majsko sunce, kosovi su
pevali svoje prole}ne sevdalinke a ja sam bila tu`na i o~ajna {to
smrt ne zaobilazi ni velike qude. Oni, odabrani, nedostaju trajno
porodici, dru{tvu, nauci, prijateqima. Sre}om, ostaje wihovo delo koje slu`i ~ove~anstvu i blistavo se}awe koje ne bledi.
Navr{ilo se deset godina od profesorovog odlaska. Wegove kolege su tim povodom objavile u Politici dostojanstven i
emotivan memento. Hvala im.
125
KRITIKA
An|elko Erdeqanin
AUTENTI^AN PROZNI PISAC
Ratomir Damjanovi}: Romani Nikole Milo{evi}a,
Zadu`bina Milo{a Crwanskog, Beograd, 2011.
Nikola Milo{evi} je jedan od onih na{ih umnih qudi koji
je poznat i mnogima koji od wega ni{ta nisu pro~itali. Ime mu je
~esto pomiwano u “medijima„ izvan filozofskog i kwi`evnog
konteksta, naro~ito u periodu od uvo|ewa vi{estrana~kog politi~kog sistema. Uglavnom, svi znaju za wegovo filozofsko zvawe.
Ali i me|u “znalcima„ malo je onih koji su upoznati s wegovim autenti~nim kwi`evnim ostvarewima, a to su romani Nit mihoqskog leta (1999), Kutija od orahovog drveta (2003) i Senke minulih qubavi (2005). A neki izbegavaju da pomiwu romane. Ratomir
Damjanovi} (1945, Dowi Tovarnik, Srem) svojom novom kwigom postavqa sve stvari na svoje mesto.
Damjanovi}eva kwiga Romani Nikole Milo{evi}a ima podnaslov Trilogija o melanholiji. Melanholija je osnovna tema sva
tri romana, ona ih, dakle, spaja u jedinstvenu kwi`evnu celinu,
ali i odr`ava ravnote`u s Milo{evi}evim filozofskim delom.
U prvom (ve}em) poglavqu kwige Damjanovi} analiti~ki pi{e o
zajedni~kim svojstvima ovih romana, zatim razmatra svaki roman
posebno, a zavr{na razmatrawa iznosi u poglavqu pod naslovom
Tragawe za smislom.
Ratomir Damjanovi} je veliki poznavalac i po{tovalac celokupnog dela Nikole Milo{evi}a za koga, izme|u ostalog, ka`e da
je “na{ najugledniji teoreti~ar i tuma~ kwi`evnosti„ koji je u pristupu kwi`evnom delu ukqu~ivao “nova sredstva analize koja su se
temeqila na humanisti~kim disciplinama i osobitoj psiholo{koj
intuiciji„. A sami Milo{evi}evi romani su na granici filozofije i literature, kao “svojevrsni ogled iz antropologije, koji otkriva qudska svojstva„. Milo{evi} je “autenti~an prozni pisac„ koji
je “u romanesknom tkivu duboko i suptilno ukr{tao kwi`evno sa
esejisti~kim i filozofskim„. U jedinstvenoj “mre`i„ melanholije
svaki od ovih romana ima svoje posebnosti. Magistralna linija u
romanu Nit mihoqskog leta je tragawe za licem beskona~nosti, u
Kutiji od orahovog drveta – razotkrivawe tamne strane ~ovekove
du{e, u romanu Senke minulih qubavi – pitawe ~ovekove slobode.
Junaci romana su sli~nog psiholo{kog profila, pa se mo`e re}i da
je u pitawu jedan junak u tri razli~ite pri~e. Romane tako|e povezuju erotska linija, parapsiholo{ki fenomeni (prekognicija, san,
fantastika) i mestimi~no ideolo{ki i politi~ki elementi.
Damjanovi} studiozno analizira Milo{evi}eve romane
(koje na jednom mestu defini{e kao “metafizi~ke romane s tezom„), u {irokom (i dubinskom) komparativnom zahvatu nalaze}i
126
veze, srodnosti i izvori{ta u delima mnogih srpskih i svetskih
pisaca (posebno se zadr`avaju}i na delima Edgara Alana Poa). Takvo osvetqavawe ovim romanima daje novu kvalitetnu dimenziju
kojom se Milo{evi} uzdi`e u red kwi`evne elite.
Prvo poglavqe Damjanovi}eve kwige naslovqeno je Filozof i wegov alter ego. To je pi{~eva po~etna teza koja se tokom
svestrane analize mewa. Na kraju dolazi do zakqu~ka da je preovladalo Milo{evi}evo romansijersko bi}e, da je zapravo filozof bio alter ego pisca. Wegov junak (u tri razli~ita obli~ja) je
“posrednik izme|u pisca i filozofa„, ali Milo{evi} romansijer
nadvladava Milo{evi}a filozofa!
Ratomir Rale Damjanovi} je poznat kao recitator, rapsod
koji je kazivawe poezije usavr{io kao prvorazrednu umetnost, i
kreator radijskih programa (u Radio Beogradu). U posledwe dve decenije zapa`en je i wegov kwi`evni rad: kwige proze (sjajni roman
San~ova verzija!), esejistike i teorije i dr. Ovom kwigom, kao
kompetentan tuma~ slojevitog dela Nikole Milo{evi}a, potvrdio
je ugled zna~ajnog kwi`evnog stvaraoca.
Milijan Despotovi}
STAPAWE MUZIKE I POEZIJE
Ra{a Peri}: Svirala (muzi~ki instrumenti
u srpskom pesni{tvu), Narodna biblioteka
\ura Jak{i}, Petrovac na Mlavi, 2011.
Svevi{wi je ~oveka darivao muzikom i darom da je prepozna
u sebi i izvan sebe, da osim svog grla1 stvara i druge muzi~ke instrumente na kojima }e se ogla{avati. Ni{ta se na ovom zemnom
{aru nije zbilo bez muzike. Poezija je muziku prepoznala kao
treptaj duha koji do nas dopire u ovo vreme produ`ecima minulog.
Muzika nas tako vodi kroz svevremqe i wena antropologija otvara obrise grandiozne sinteze vremena i prostora. Iz tih obrisa
antologi~ar Ra{a Peri}2 priredio je antologiju Svirala (muzi~ki instrumenti u srpskom pesni{tvu).
Ovu retku tematsku antologiju otvara izdvojena pesma Jovana Jovanovi}a Zmaja Majski dan (u ciklusu Po~etnica) kojom pesnik otkriva svirku jednog “bo`ijeg an|el~i}a/ sa diplama„. Tom
pesmom antologi~ar Peri} kao da je `eleo da podseti na Zmajevo
uzdarje Svevi{wem.
Kroz Narodno lirsko pesni{tvo (drugi ciklus) Peri} nas je
vratio blagu jezika koji imamo “bez mnogo paralela u pesni~koj
usmenoj tradiciji drugih naroda (sa izuzetkom nekoliko narodnih
1 “Kada se prvi put iz ~ovekovih usta ~uo zvi`duk – oglasilo se grlo kao
iskonski muzi~ki instrument„, zapisao je Ra{a Peri} u pogovoru svojoj antologiji Svirala.
2 Ra{a Peri} (Garevo, kod Velikog Gradi{ta, 1938), na{ antologi~ar, pi{e
poeziju i prozu. Objavio 70 kwiga. @ivi u Petrovcu na Mlavi.
127
litvanskih pesama) i ove na{e narodne pesme naizgled (...) jednostavne, zahtevaju veoma pa`qivo ~itawe i za wihovo razumevawe
mnogo napora i pomo}i s raznih strana, a onda i prava lepota, tek se
tada otkrivaju„. Ovde su na{a svirala bila motiv tvorevinama lirske umetnosti koje i muzi~ko i jezi~ko miqe isti~u kroz slikovnost instrumenata: Vezeno sviraq~e, Zlatom bi mu `iqe oblivao,
Zlatna arfa, Samo jedna sr~ali tambura, ^ivije o~i djevoja~ke.
U okviru narodnog lirskog pesni{tva su be}arci (ba~ki,
banatski, sremski) ali i ojka~a, stara srpska muzi~ka forma
(“Mu}ni malo, moja tamburice/ ne bi li te ~ule udovice„).
U ciklusu Narodno epsko pesni{tvo objavqena je samo epska pesma Zlatna sviraqka u kojoj narodni peva~ opeva Miliju koga je sviraqka spasila od turskih ve{ala.
Najvi{e prostora u ovoj kwizi zauzima ciklus Umetni~ko
stvarala{tvo koje otvara pesma Gusle moje Branka Radi~evi}a
(1824–1853) a zatvara pesma Harmonika Petra Miloradovi}a (1970).
Kako pi{e Ra{a Peri}: “U srpskoj lirici najprisutnija je frula,
jer je laka i svagdan je svira~u o pojasu. A u epici – gusle. Gusle koje su, uglavnom, pripoveda~ na{e ratne pro{losti i na{eg ~ojstva i
juna{tva gde je trebalo biti i na stra{nom mestu postojati„.
Pesnici koji su za temu imali svirala na{eg podnebqa opevali su
ne samo muziku sa instrumenta ve} i muziku koju razvija “`ubor hitrih poto~i}a„, pa “li{}e dok {u{te}„ govori a “jasike trepere„...
Muzika ima svoje dostojanstvo, zapisao je Mika Anti}, jer
“prona}i meru }utawa/ – to je samo po~etak muzike„. Srpska muzika, svedena u poetiku koja ima svoje vreme i svoj prostor, uvek se
trudila da zaustavi sada{wost u kojoj se ostvarila i tako je, na
svoj na~in, doprinela posada{wewu pro{losti. I skoro da nema
perioda u rasponu koji smo pomenuli da nije neki muzi~ki instrument opevan, da nije u svom glasu izgovorio poeti~ki opis {to ga
pesnici zabele`i{e. Prire|iva~ kao da je birao upravo takve pesme koje su se, nekako, same sobom ispisivale.
Srpska muzika je “ve~itog doba„, kako je pevao Laza Kosti}
u pesmi Korneliju Stankovi}u koji je i sam du{u muzike ispisao
i ostavio pokolewima koja treba da je obnove i osete kada nas pro|u sve antimuzi~ke tendencije. Treba svoju du{u stopiti sa “tambur-du{om„ jer:
Ta tambura bije,
ta tambura seva: –
ko peva za srpstvo,
srpstvo mu otpeva.
Ovi stihovi iz 1860. godine (Laza Kosti}) kao da nam amanetno odgovaraju za{to treba ~uvati svoje muzi~ke vrednosti i kako instrumenti, pre svega gusle, jesu pamtilice kroz koje proti~e
na{a krv. I antropologija i biologija zapisane su u tom zvuku koji ume da otvori na{a osetila. Vaqa ih prepoznati. Sve to se stapa sa zvukom zvona kojima nas Svevi{wi priziva pod “Bo`ji skut„.
I samo tu jo{ ~uje se muzika odonud gde “po~iva Tiosav sarawen sa
sviralom„. Pesnici nisu krili ni dileme, poput Slobodana Rakiti}a koji se “dvoumi„ da li se to glasi truba ili “cvr~ak zate`e
strune/ iznad sazrele ra`i„. Jedno je sigurno imao na umu prire|iva~ ove retke kwige: to su sve svirala koja slu{amo i koja popuwavaju svaku prazninu u na{em prostoru percepcije.
128
Ako je muzika od Tvorca, onda uvek na umu treba imati wenu
duhovnu estetiku koja jasno vr{i na{e usmeravawe na odre|ene instrumente ili odre|ena svirala. Vaqa imati na umu da su i ona porekla umetnog i prirodnog. I ovde se, u ovom izboru poezije, potvrdilo da je priroda stvaralac muzike. Ona je ispisala prve melodije, umetnik je samo wih zapisao, a onda po~eo da gradi instrumente
na kojima bi dobio sli~ne glasove kakve je u prirodi ~uo. I uspeo
je, zato imamo brojne instrumente koji su ovde opevani: svirala, gajde, harfa, tambura, bubwevi, {argija, gusle, truba, violina, mandolina, fanfare, prim, rog, viola, klavir, cimbalo, harmonika...
Ra{a Peri} je prire|iva~ koji se odu`io muzici i poeziji,
jednako, ovom kwigom. Te dve umetni~ke forme su mu zahvalne. One
se ovde na najboqi na~in stapaju. ^itaju}i poeziju iz kwige Svirala dobijate utisak da svaka pesma ima tihu muzi~ku podvlaku ~iji
je zvuk “samo nestalna me|a koja prolazno i nepotpuno deli dva
beskrajna carstva ti{ine„ (Ivo Andri}).
Pitam se, {ta bi bilo da nije muzike? U prostoru ti{ine
sve bi bilo nepo`eqno.
Miroslav Todorovi}
BA[TINIK SVETLOSTI
Adam Pusloji}: Vazdu{na linija smrti
(slike i crte`i Milo{a [obaji}a), Prosveta,
Beograd, 2011.
Bele{ka o nastanku zbirke Vazdu{na linija smrti (“... rukopisno je cela ispisana na belinama romana Voda koja pamti
Vlastimira Stanisavqevi}a [arkamenca, to jest na maketi tu|e
kwige, pa je unekoliko i svojevrsni palimpsest„) uputna je zamka
za ~itaoca – tuma~a ove poezije. Za{to ova bele{ka? I naziv makete kwige tu|eg dela Voda koja pamti? Odgovor je u poeziji ove
promi{qeno komponovane i istan~ano iznijansirane zbirke. Ali
da li se mo`e tuma~ewem, sada “va`e}im normama„ ~itawa, u}i u
tajanstvo Pusloji}evog pevawa? Pesnik Miqkovi} je `eleo da wegova poezija “bude oslobo|ena svake interpretacije, koje uvek pesmu osiroma{e i suvi{e je ekspliciraju„, ali i sam Miqkovi}, u
eseju Hermeti~na pesma, ka`e: “sve je u samoj pesmi, ali tako da nije samim pesnikom postavqeno. Ni{ta, me|utim, u woj ne}e na}i
onaj ko ne ume da zaroni„. Jer “nema poezije koja se kriti~ki, najstro`e kriti~ki mo`e razmatrati izvan we same, wenih “pro`imaju}ih delova i wene zaokru`ene celine„.
Za pronicawe Pusloji}eve poezije vaqa imati na umu ove
re~i. Jer kako je te{ko (zasad jo{ nesaznatqivo) proniknuti u tajnu stvarawa, tako nema pouzdanih merila vrednovawa kwi`evnih
dela. Pusloji}eva poezija se ne mo`e otkriti samo ~itawem i recepcijom kroz ve} “ustaqene matrice i kriti~arsko tuma~ewe„ koje “otvara i obja{wava„ poeziju. U ovu zbirku treba zaroniti, putovati sa pesnikom, biti onaj kome se on obra}a sa verni ~itao~e.
Oslu{kivati i motriti, na pesnikov na~in do`iveti pesmu, kroz
129
akt ~itawa upoznati wen sadr`aj, imati na umu da se: “~itawe jedne pesme nikad ne zavr{ava. Nastavqa se svaki put kada s wom do|emo u tajni dodir, i jo{ vi{e. Nastavqa se kad pesma spava u nama, kao neprekidna bremenitost, koja se prekida u trenutku dono{ewa ploda, u trenutku tajnog dodira„ (Vajena). Pusloji}eva poezija se otkriva samo strpqivom ~itaocu i poznavaocu tema koje su
ovog pesnika nadahnule da o wima pesni~ki kazuje.
I biti u (sa) stihovima koje je pesnik u/disao, sobom ispisivao na belinama su|enim tu|em delu. Vazdu{na linija smrti je
ostvarena u etapama: Prvi deo (Zovem se voda), Drugi deo (Zovem se
pepeo), Dodatni deo (Leonardova sen), Tre}i deo (Vra}am se zemqi), ^etvrti deo (Jabuka dolazi s neba), Peta planina (Ni{tavna usta). Na vratima drugog pesni~kog kruga stoji Drugi predeo.
Re~ je koliko o mogu}oj {tamparskoj gre{ci, toliko i pesnikovoj
inventivnosti da ozna~eno i imenovano mo`emo shvatiti kao pesni~ko imenovawe, kao deo, i kao predeo, odvojeno od svakodnevnog
govora. To su sre}ni trenuci pesni~kog jezika kada su i pesnik i
pesma u wegovoj vlasti, kada jezik sadr`aju da i potpunije zna~ewe.
U pogovornom tekstu Disajna poezija, presabirawe i princip nade Srba Igwatovi}, znalac pesni{tva i stvarala~kog postupka A. Pusloji}a, konstatuje da ova kwiga “nije samo pisana
ve}, u neku ruku, i vo|ena.
Vo|ena onako kako se vodi dnevnik.
I zaista, mnogo pre nego {to padne sama ta re~ (“Ovaj moj
dnevnik nevoqni..., pesma Sve je spremno) ~italac shvata da je suo~en s pravim lirskim dnevnikom bele`enim gotovo iz dana u dan.
Vazdu{na linija smrti, dakle, nije zbirka, izbor, samo kwiga pesama...odnosno ma {ta {to se uobi~ajeno ka`e, kako se odre|uje, ili
jeste i sve to ali je na prvom mestu, prevashodno, pesni~ki dnevnik.
Pusloji}ev snevnik i budnik, bele`ewe unutarweg protoka,
iz dana u dan. Svojevrsni pandan toliko kori{}enom toku svesti,
postupku i tehnici koja je svojevremeno u proznom domenu u svetu,
a bogme i kod nas, ozna~ila ~itavu revoluciju (pisawa i istovremenu ~itawa)...„.
Pesnik stihom povla~i sudbinsku liniju, i sve je u ovoj
zbirci u ritmu (pesnikovog) `ivota – putovawa – posmatrawa –
promi{qawa – zapisivawa. Stvarnog i imaginarnog. Putuju}i i
motre}i, kadkad lamentiraju}i i pevaju}i, dr`e}i se “pravila ni
dana bez retka„, pesnik je, idu}i zemaqskim {arom, hodio i ka sebi, motrio “nastajawe i nestajawe svega„, `urno dopisivao, u stihove duhovne biografije stapao i sklapao slike, zbitija, pevao o
svojim uzorima, pitao (i Ahtisarija), u tim pitawima ostavqao
`i{ke za nove vatre pevawa kao u ovoj plamenoj pesmi: “I toliki
Bog gde je / I gde jeste mu istina / ~ujem svoje srce kuca / iz vode, vatre i sa Kosova„, pesni~kim okom video je (i ~uo) Mojsijev hram,
dr`e}i se ~iwenica, b(d)io Uz Boga, spoznao Dah po se}awu, slu{ao ~ist zvuk u uvu lista, obavqao @ivotni obred, `iveo unapred, nosio Kameni oreol, obra}ao ki{i i vetru,motrio i slu{ao
Kineski mir, prihvatio sudbe znak i napisao: Bio sam pesnik, kazao: Zovem se pepeo, zborio sa Leonardom, povezivao mitove u stihove novog palimpsesta, u Ku~evu do`iveo trepet sliku koju je preto~io u pesmu (Dana{wa ponuda mita...), u Kobi{ni~ki splet `ivotnih okolnosti vazdu{nom linijom smrti opasao ^etvrti
vrt. U tom vaseqenskom krugu pesme on je spoznao u ~asu pesni~kog
prosvetqewa skrovito/ svijeno zna~ewe/ pitko ozna~avawe/ pro130
stog vremena tek / u prostoru/ du{e... Asocijacije prizivaju onaj
prvotni vrt u kojem su Adam, jabuka i Eva `ivotom zasnovali pri~u ovoga sveta u ~ije tkawe se, kroz vremena, spli}u niti videla
`ivota i trajawa iza kojih Re~ ove poezije pribira i sublimira do
~iste svetlosti, vazdu{nu liniju smrti.
Ovaj pesnik, sin krajinskog tla i neba, otvara Nove sfere,
jezikom stiha ukazuje na vi{e kategorije smisla kojima je wegova
poezija protkana i u ~ijem tkawu damara nasle|e krajinskog tla
kao i dah karpatskih svetlosti. Pesnik ka`e: uzdam se u umne ta~ke / i linije na dlanu mi, / kao u nove bo`anske sfere / u ovim na{im krajevima ~ime predo~ava poeti~ku ukorewenost u zavi~ajno
tle isti~u}i puno}u i univerzalnost tog sudbinskog znaka ~ija linija na dlanu kazuje u-sudwe puteve.
[ta je pesma? Ona je je u biti / ~udesna tvorevina/ u zlatnim ustima, ispevava Adam Pusloji} i u lapidarnu tercinu sublimira odgovor koji je i pitawe u zlatnim ustima iz kojih se o~ekuju re~i da razasjaju su{t sintagme ~udesna tvorevina. Pesma u letu, Izgledi, Sva slova, Qudske re~i, Kvadratni koren bi}a... Felix Romuliana (vi{eusta pesma u kojoj su Galerije, Trajan, svetost
i svetlost, oli~ewe istorije ovaplo}ene u stihovima sa duhom
pro{losti i tla koju pesnik pretvara u stihove – znake univerzalnog diskursa. On povezuju arhetipsko i ovovremeno: magijsko i `ivot/no su u dosluhu, krvnom i duhovnom srodstvu, sve se spli}e, sve
opasuje vazdu{na linija smrti. U pesmi je arheolog Dragoslav
Srejovi}. On je za zemaqskog `ivota listao naslage vekova, silazio u lagume pro{lih vremena, zborio sa Galerijem, wemu se ukazala Magura, otkrila Apoteoza. Felix Romuliana je mo}na pesma,
harmoni~na sinteza nesumwive dubine i prostornosti ponad koje
svetli krajinsko nebo, iz koje se ~uje pro{lost, u ~ijem zvuku je
eho Eliotovih stihova o pro{losti, dok univerzalni “{um vremena„ boji vidike ovih stihova. Felix Romuliana, pored antologijskih
mera, ima zna~ewe svojevrsne metafore i simbola. A simbol je, po
Geteu sve ono {to je pro{lo...
Promi{qeno ovaj pesnik gradi “hram od re~i„ koje pamte,
iz `ive ti{ine istorije ovaplo}uje imena i zbitija, ~ime svojem
pevawu obezbe|uje posebnu dimenziju pesni~kog poimawa istorije.
Pesnik stihovima sugeri{e da je sve uslovqeno, kao {to je za ro|ewe wegovog lirskog junaka slikara koji “~uje ono {to vidi„, bilo potrebno da “se steknu biblijski i / sudbinski uslovi„. Ti uslovi su doveli do objave, na ovom svetu, i wega kao pesnika da o~aran
krajinskom kwigom trajawa ispeva poeziju autenti~nih ~iwenica
sa univerzalnom metafizikom plavetnila ponad rodne Kobi{nice. On dopevava vi|eno “posredstvom raznih iskustava„, stvara pesmu, re~ju wegovom kazano, “po meri moga / romorewa i ushita„. To
{to misli i ose}a izra`ava jezikom i raznolikim iskustvima `ivotnim, stvarala~kim, i onim unutra{wim sa nasle|em preda~ke
prirode koja iz najdubqih slojeva du{e poma`e da uspostavi vezu
sa temama svoje poezije, kao i sa samim sobom. Da sobom u apsolutnoj funkciji svog pesni~kog jezika i slika ozna~i i ozra~i druge
(Posveta drugima). Otuda pesma Setim se Leonarda u su{tanstvenosti lirskog tkawa, i sudbinskog naboja, otvara nove svetove poetskog bezmerja u kojem se Bog bavi su{tinom / svemira i wega samog. Suptilno i sveobuhvatno, “samo pomo}u svetlosti, / vodom pogleda, otvorenim o~ima„, u apsolutnoj funkciji svog pesni~kog jezika ovaj pesnik slu{a eho minulih vremena, palimpsestno ispisu131
je stihove koji komuniciraju sa mitskim i izasjavaju nove sadr`aje ~ije duhovne vertikale povezuju zemaqske i nebeske (ve~ne) teme {to univerzalizuju pesmu.
Brojni likovi (lirski junaci) Adamovih pevawa od mitskih, istorijskih do pesnikovih savremenika su svojevrsni linkovi ovog pesni{tva sa civilizacijskim nasle|em u kojem je impuls,
duhovni kod, inicirao pevawe koje pamti. Pesnik Branislav Petrovi} peva “Poezija je tek se}awe na svet koji / Nikada nije ni postojao, ili / Ta~nije, pepeo se}awa, se}awa na / Pepeo„
Adam pesni~kim duhom ovidqava i osmi{qava, priziva u
svoje re~i one koji su preci wegovih re~i. O tome stihovi: Ba{tinik sam neke / tu|e svetlosti // samo je krv moja odista / i moja je
senka sasvim // meni najdra`e re~i / od drugih jesu date // dopu{tam mogu}nost / da ima i mojih opet // onih dodu{e koje tek / u
drugim ustima stoje // i znam da postoji vreme / kad se re~i oneme.
Pesnik je sa`eo u re~i-teme poeziju pro{losti sa reminiscentnim notama sopstvenog iskustva i do`ivqaja tradicije. On je
taj koji povezuje i eone vremena ~uje u poeziji koju ispisuje. Pesnik Rai~kovi} }e iskazati tu sudbinsku vezu sa drugima stihovima : Jednom nas tu, gde nas ima, / Ne}e biti / Mi smo niti / Koje
ve`u nero|ene sa mrtvima // Nema kraja / prislonimo na zrak uva: /
Kroz {upqine izme|u nas vetar duva / [to vremena po dva spaja.
Spaja i Pesnik Pusloji}, obasjava energijom jezika i poezije “iz sfere vlastitog `ivota„: vazdu{na linija smrti ispisuje i
opasuje. Deo svoje biografije ovaj pesnik nalazi i u `itijima onih
koji su u wegovim pesmama kao Re~, kao znak, od Ozirisa, Mojsija,
Hrista, Homera, Odiseja do svojih savremenika, a posebice pesnika na ~ijoj maketi ispisuje Vazdu{nu liniju smrti imaju}i na umu
“wegovu„ temu o Leonardu.
Bitna odlika Pusloji}evog pesni{tva je sposobnost da kroz
li~nu ostvari univerzalnu komunikaciju svekolikog pesni{tva i
svog dela. Pusloji} je princi-palan pesnik vidqivog i do`ivqenog, iz wegove poezije progovara vreme, kroz ovog pesnika u pokretu se vide mesta i predeli preto~eni u stihove sa metafizi~kim
bojama ovozemaqskih slika. One su u krvotoku pesni~ke biografije pesme koje su svojevrsni prasak svetlosti. Ona obasjava wegove
`ivotne “slivove i tokove„ i objava je pevawa “Nove sfere„.
Te bo`anske sfere Pusloji} je transponovao u poeziju asocijativne razgranatosti, tematsko-motivske prostornosti u kosmogoniji pevawa sina Tamne himne.
O Pusloji}u je, jo{ u minulom veku, Branko V. Radi~evi}
ispevao: “On je energija, ~udo / pretvara se u poeziju i gest...„. I peva sobom, iz sebe, introspektivno ispisuje (..,znak poznawa (+) / saznawe je krsta / i osnova hrama / hranim se re~ima). Motiv hrama je
slika ozarewa koja se ukazuje u “stvarala~koj igri„ sa pesmom, jer:
Uputite moj um / tamo gde treba. //Ako se vratim, / izgradim
hram / ako se vratim, / izgradim hram. // Ovaj, ovde. Je li hram pesma u koju se pesnik posle svega vratio pitaju}i se A {ta }u ja/ sa
sobom?// Zasad, mali je ovaj / moj grob. Zasad, dakle, slede i druge
objave sudbinske zapitanosti koje prizivaju i otvaraju nove stranice pesnikove `ivotne odiseje.
U Bio sam pesnik ispisuje Pusloji} pesmu/ “prasak svetlosti„ u kojoj se sublimi{u iskustvo i dubinski na~in sagledavawa
pesni~kog jastva, jer Trag moj treba da bude / ~ist, dugouzlazni,
da / potraje u svom izboru. Bio sam pesnik / i u ~asu kada je vrhunio
132
/o~aj, budu}i na udaru/ svih vidova vetra ponad / ove zemqe snene,
zami{qene / do praskawa damara bi}a/ koja tu oduvek `ive, a / da
to, pokatkad, zaborave / ili se sete u posledwi ~as. / Dobro, i
tad kasno nije / i tok se ne dovodi vi{e / u pitawe, a sliv je bli`i/ i postojaniji od vode. // I sebe uvodimo u deltu!
Auto(bio)poeti~ki pasa`i inkorporirani u sadr`ajne slivove pevawa svedo~e, uz sve ostale polifonijske razu|enosti, o autenti~noj osnovi ove poezije. Bogat je katalog tema koje je pesnik
nalazio (sticao) na svom putu, u susretima i vi|ewima, zavetnima
poslanicama-uputima-objavama-pohvalama, kao u jednoj iz niza vr{nih pesama, pesmi Uputi za Mariju (“...ako u hijeroglifima / pretra`uje{ jedna~inu / ako se doseti{ Stihova / onog Ozirisa, uzmi
ih / i stavi, neopazice, / uz moje uzglavqe...„. Autopoeti~ki stihovi
isti~u biografski kod ove `ive poezije sna`ne ekspresivnosti i
istinske vere u re~ : Zbivam se, ~im svane./ Ogrnem se re~ima mi /za
du{u, da omek{am / moj kamen i osmehe..., dok se u pesmi koja je objava duhovne svetlosti zvuk iskonski usagla{ava sa pesnikovom vizijom eshatolo{kih sfera pred su{tinama same egzistencije (ovaj
`ivot) sve do objave u stihovima: ...svet se pretvorio / u svoju mudru senku / i putawu uvis (uzvisimo sebe u zemqi) stvorimo naj~istije / seme velikog uzdaha / (ali u ~ijim ustima to) treba opipati ~iwenice / i u mraku mrakova / i ~im nestane{ // seme si.
Kroz kosmogoniju sopstvene poezije pesnik otkriva su{tanstvene tokove ideja potvr|uju}i da se ~ovek kroz poeziju najvi{e
pribli`ava Bogu i istini.
Putawu uvis i (uzvisimo sebe u zemqi) povezuje iskonska
zagledanost uvis i sudbinska odre|enost da seme si, ~ime nas pesnik suo~ava sa biblijskim spoznajama sveta iz kojih i putawu
uvis poimamo kao univerzalnu simboliku civilizacijskog puta i
~ovekove svekolike strepwe o postojawu.
“Da li je kasno da i sam / izumem neko pismo / koje }e, neko
drugi / nazivati svitkom.„ Ovi kqu~/ni stihovi pesme Nazovi svitak ukazuju na osoben pesni~ki postupak “~itawa„ svitka “koji su
pisali drugi„. Sve o ~emu pesnik razmi{qa izra`ava stihom koji
ostaje za studioznija pronicawa jer “do`ivqaj jedne pesme ne zavr{ava se kad se ona pro~ita„. U pesmi Moj `ivot pesnik harmonizuje misli i re~i u stihove ~ija se semanti~ka vizura spli}e izme|u li~nog i kosmi~kog, sa odrazima pesnikovog `ivota i putovawa
~iji belezi su prisutni u nizu pesama ove zbirke. On se izra`ava
pesmom, motri na na~in pesme, znala~ki pulsacije `ivota i vremna izra`ava re~ima sa slojevima vremena, re~ima u kojima je i zvuk
krajinskih predawa, i pev rusalki ~iji smisao samo pesniku mo`e
biti shvatqiv. Pesnik ka`e: mislim tu i na Boga, / mislim i na
qubav, / jer mi se i bez wih / i kosmos mawe mili // a moj `ivot pogotovo. Po ushitnoj meri pesnik u kosmos svoje pesme uvodi pesnike ~ija imena prizivaju poeziju karpatskog tla, a koju on nosi u
svom bi}u, ~ije zlato i }utawe di{e i u kroz svoje stihove.
Kosmos kao re~ – tema je sve prisutnija kako se bli`i kraj
kwige. Tako u pesmi Poqubac na slepo sintagma kosmi~ko ~uvawe
sugeri{e nove semanti~ke linije i otvara eshatolo{ke horizonte
poezije. Zavr{na pesma Tristia je stihovana, slojevita sinteza slika-kwiga iz istorije Krajine. Uspostavqen je luk {to povezuje pesnika Ovidija sa tvorcem pesme, p/r/ovu~ena linija kroz vremena,
ispisani stihovi za nova pevawa, elipti~ni i sumarni, jer ispod
wihovog zna~ewa su majdani sadr`ajni podsticajni za studioznija
133
razlistavawa, ~itawa i do~itavawa. Na tom prostoru od miqa nazvanog Krajina pesnik ogla{ava tu sam se nekako/ za~udo... / i ja
jednom rodio! Slikar je jezikom linija, u dosluhu sa poetikom vazdu{nih linija, predstavio crte`om pesnika u klupku linija. Iz
tog klupka linija, ponad jasnog crte`a pesnikovog lika, ostvaren
je i drugi crte`, otvoren za druga do~itavawa poezije imenovane
kao Vazdu{na linija smrti krajinskog besednika Re~/i i stihova
zemaqskih iz sredine galaksije.
An|elko Erdeqanin
MAGNETNI POLOVI
SRBA I HRVATA
Mirko Demi}: Trezvewaci na pijanoj la|i,
Agora, Zrewanin, 2010.
Mirko Demi} je izbeglica iz Hrvatske. Ro|en je 1964. u Gorwem Klasni}u kod Gline a od 1995. `ivi u Kragujevcu. Objavio je
vi{e kwiga proze, me|u kojima je i zapa`eni roman Trezvewaci na
pijanoj la|i. U podnaslovu stoji “srpsko-hrvatski roman„. Tema je,
dakle, od samog starta jasna, a koliko je komplikovana i te{ka razume}e dobronamerni i strpqivi ~itaoci. Uostalom, ve} je mnogo
kwiga o tome napisano...
Junak romana je, kao i pisac, izbeglica, a radi kao profesor
(h)istorije u jednoj beogradskoj {koli. On putuje, vozom (“vlakovozom„), iz Beograda u Zagreb, da se sretne s bratom od strica, i to na
sudu, radi podele nasle|ene ku}e u zavi~aju. Brat se, u gra|anskom
ratu, opredelio za hrvatsku stranu, i `ivi tamo, gde je stekao ime
kao nekakav pisac. Bra}a imaju biblijska imena: Petar (pisac) i
Pavle (profesor istorije), a uz wihova imena pomiwu se i druga
biblijska, naro~ito Kain i Aveq, kadikad u stopqenom obliku:
Kaveq. To bi trebalo da bude wihov prvi susret posle tragi~nih
doga|aja o kojima nikad ni na koji na~in nisu ni re~ progovorili.
A sve je to samo povod za razmi{qawe o srpsko-hrvatskim odnosima u pro{losti i sada{wosti.
Kompozicija romana je jednostavna, kao kompozicija voza
Beograd-Zagreb, a poglavqa ~ine nazivi `elezni~kih stanica: Novi Beograd, Zemun Poqe, Batajnica, Nova Pazova, Stara Pazova,
In|ija, Ruma, Sremska Mitrovica, [id, Tovarnik, itd.
Za nas, Sremce, ova kwiga je i zbog toga interesantna, ali
ne samo zbog toga. Puno je tu zanimqivih opservacija romanopisca
(odnosno wegovog junaka) o Sremu, ali i o nekim zna~ajnijim imenima uz ime Srem kao {to su Milo{ Crwanski (koji je Srem izabrao za svoj zavi~aj) i Sava [umanovi} (koji je poku{ao da se otme
od zavi~aja). Na jednom mestu ~itamo: “Mo`da postoji lep{i Srem
od onog u kwigama Crwanskog i onog sa [umanovi}evih platna,
ali mi on malo zna~i i jo{ me mawe doti~e„. Razmi{qa Pavle i o
Fru{koj: “Fru{ka gora je bila i ostala spasonosni sprud za koji
se hvataju brodolomnici i prebezi iz `ivota u smrt i iz smrti u
134
`ivot. Ve} vekovima po woj gami`e qudski konglomerat spasenih
i udavqenih brodolomnika, senke i svakojaki prividi, utvare bez
stanka i spokoja. Na wemu se jednako pla{e i gonioci i goweni„.
On se pita nije li Crwanski ustoli~io Srem za svoj zavi~aj zbog
“majke jednog kroja~a„ iz Kukujevaca koja ga je, u vreme Prvog svetskog rata, te{ko bolesnog, iznurenog i odba~enog austrougarskog
vojnika, “primila u svoju ku}u i vratila me|u `ive„. O Savi [umanovi}u ka`e: “[id je ludovao u wemu bez prestanka, kako to ve}
ume svaki zavi~aj„. A o Savinom tragi~nom kraju: “Sava... nije dovoqno gajio Srbina u sebi, ali je usta{ama bio dovoqno velik Srbin da bi ga mogli, ba{ kao takvog, poniziti – ubijawem„.
Crwanski i [umanovi} nisu pomiwani samo u “sremskim„
epizodama ovog putovawa, wihova dela i imena su u samoj idejnoj
okosnici romana. Istori~ar Pavle govori: “Zagreb i Beograd, Crwanskog i Krle`u, Latinovi}a i [umanovi}a – do`ivqavam kao
magnetne polove. Uzajamno me privla~e i odbijaju„. Taj Latinovi}
je Krle`in Filip Latinovi} (sa latini~nom verzijom prezimena,
sa CZ na kraju), a Pavle pravi paralelu ovog literarnog junaka (slikara) sa stvarnim [umanovi}em. U tim “magnetnim polovima„ mnogo je prostora za razmatrawe srpsko-hrvatskih razlika, sli~nosti i
istovetnosti, starih i novih krivica, mr`we, granica i ponora.
Mirko Demi} u ovom romanu hrabro i po{teno imenuje sve
ono o ~emu bi mnogi (i s jedne i s druge strane) radije }utali, postavqa mnoga pitawa, ponekad sugeri{u}i odgovore i provociraju}i rasprave, a putovawe svog kwi`evnog junaka ne smatra okon~anim (do formalnog susreta ratom rastavqene bra}e, u kwizi, nije
ni do{lo). Katkad, me|utim (a to me|utim je jedna od kqu~nih re~i u romanu!), razmi{qawa pisca (i kwi`evnog lika) zalutaju u
lagodnost aktuelne “politi~ke korektnosti„, {to se ogleda u maniru istorijskih simetrija koje samo produbquju nesporazume. To
me je zapa`awe podsetilo na roman Frawe Petrinovi}a (Sremca
iz Novog Slankamena) Posledwi tuma~ simetrije (koji, tematski,
nema veze s romanom M. Demi}a). Izgleda da je taj Frawin tuma~
simetrije ipak bio – pretposledwi.
Danko Stoji}
BITNI MOTIVI
VIZUELNOG ROMANA
Milivoj An|elkovi}: Naseqavawe Vizantije,
vizuelni elektronski roman, Tardis, Beograd, 2012.
Kwi`evnik Milivoj An|elkovi} (1940) autor je prvog srpskog internet-romana Savr{eni zlo~in (1999). Saradnik Miroquba Todorovi}a, osniva~a signalizma, An|elkovi} neumorno eksperimenti{e na na~in neoavangarde. Svojim novim romanom, kojim
se bavimo, ovaj pisac dokazuje svoju duhovnu mladost i vitalnost.
Ovaj gospodin u svom `ivotnom dobu raduje se internetu i fotografijama, te stvara prvi srpski vizuelni roman. Novinar po vo135
kaciji, vi~an prelomu, An|elkovi} na oko 150 strana romana raspore|uje nekih 350 fotografija. Istovremeno se ~ita tekst i gledaju fotografije, odnosno reprodukcije koje su tesno povezane s
tekstom, direktno ili indirektno.
Kao moto romana An|elkovi} daje re~i Martina Hajdegera:
“Najbitniji postupak modernog vremena jeste da savlada svet slika„.
Moderno doba je to dokazalo ve} od 19. veka – fotografija, film,
strip, televizija, kompjuter, razvoj {tampe, internet, itd. Pojavili su se semioti~ari, istra`iva~i medija masovne komunikacije
(Makluan), istra`iva~i koji su “otkrili„ zna~aj neverbalne komunikacije, simbolizma u svakodnevnom `ivotu i govora tela...
Kao umetni~ko delo Naseqavawe Vizantije M. An|elkovi}a savr{eno se uklapa u ova strujawa iako jednim delom pripada
verbalnom romanu. Me|utim, u ovoj kwizi verbalno i neverbalno
tako su isprepletani da se jedno ne mo`e zamisliti bez drugoga.
Analiziraju}i ovaj roman, koji je u su{tini delo koje se oslawa na
kompoziciju klasi~nog romana (jeste vizuelni roman, ali nije anti-roman), zanimalo nas je koji se vizuelni elementi naj~e{}e pojavquju u kwizi, tj. koji su bitni i dominantni motivi koji “pumpaju„ roman. Invencijom kwi`evnika koji je ujedno donekle filmski
scenarista, rediteq i kreator stripa, An|elkovi} je naglasio
zna~aj `enskog seksepila, mo}i oli~ene u novcu, skupim automobilima i impresivnim oblakoderima, u hazarderstvu; daju}i im protivte`u u liku ~oveka iz Lepenskog vira, starim Slovenima i reprodukcijama motiva iz vizantijske tradicije. Pri tom pisac
stalno nagla{ava zna~aj netaknute prirode jer wegovi junaci prolaze kroz Dunav. Tu je i slo`ena simbolika reke i vode uop{te, u
ovom kontekstu kao ~i{}ewe od svih zala moderne civilizacije,
pre svega od vladavine novca koja kroz hazarderske postupke politi~ara vu~e u rat. Ili je to bar jedno od mogu}ih tuma~ewa. @enski seksepil (koji ide uz mo}) svakako je jedan od najlep{ih poklona koje je autor vizuelnog romana darovao ~itaocu. An|elkovi} je
plasirao nage lepotice bujnih i so~nih dojki, koje se po nekom ritmu, kao u muzi~koj kompoziciji, motivski malo-pomalo pojavquju
tokom romana i daju mu na zna~aju. Osim wih An|elkovi} daje i
rasko{no karminisana `enska usta s pravilnim proteti~arskim
zubima, {to je u ovom kontekstu nedvosmisleno vaginalni simbol,
ali i poziv na felacio.
An|elkovi} daje i jednu seksepilnu kaubojku, ali feminizam
ga zaista ne zanima. Pisac na dva mesta daje skulpturu koja li~i na
Frojda, ali se ne bavi psihoanalizom. Ina~e, psihoanalize ima najvi{e u opsednutosti Dunavom, {to mo`e biti i koitalna simbolika, simbolika ra|awa, obnavqawa, ~i{}ewa, novog `ivota...
Oti{li bismo isuvi{e daleko ukoliko bismo analizirali
svaki odse~ak vizuelnog romana. To nije ni mogu}e niti je potrebno, niti je autor racionalno dekodirao svaki svoj ~in tokom kreirawa kwige, a kao umetnik ne bi ni mogao.
Zato pozdravimo Naseqavawe Vizantije kao vrlo uspeli
signalisti~ki eksperiment koji donosi ne{to bitno novo u srpsku
kwi`evnost. Ciq ovog zapisa je da zainteresuje inteligentne, radoznale i domi{qate ~itaoce, pisce naro~ito, da nabave ovaj roman, da mu se raduju, da mu pri|u istra`iva~ki i da pro{ire svoj
~itala~ki ili spisateqski radijus. Osim toga stalo nam je da ovim
radom zagrejemo javnost za eksperimentalno, ma{tarsko i vizionarsko stvarala{tvo Milivoja An|elkovi}a.
136
Srebrenka Gluhi}-Ili}
PUTEVIMA PESNIKA
I MISLILACA
Vladimir Kone~ni: Autobiografija – kwi`evni
i likovni eksperimenti 1986–2011, Licej,
Beograd, 2011.
Uprkos naslovu re~ je o kwizi koja nudi ~itaocu mnogo vi{e
od ispovesti pojedinca, kwizi koja uzbu|uje, pokre}e emocije i otvara nove horizonte razmi{qawa. Neko bi mo`da o~ekivao memoarsku pri~u o poreklu, odrastawu, sazrevawu i opredeqewima svih vrsta. No ne}e to na}i u susretu sa jednom po svemu izuzetnom i originalnom autobiografijom Vladimira Kone~nog. Autor se opredequje, {to isti~e u podnaslovu ove kwige, za kwi`evni i likovni eksperiment koji obuhvata period od ~etvrt veka, od 1986. do 2011. godine. Sre}emo se sa multi`anrovskim i multimedijalnim pristupom
jednoj zna~ajnoj etapi pi{~evog `ivota kroz razli~ite forme umetni~kog izra`avawa – poeziju, eksperimentalnu dramu i performanse, faksimile kwi`evnih bele{ki, kratku prozu... Svemu tome Kone~ni daje upe~atqiv vizuelni okvir svojom apstraktnom umetni~kom fotografijom. Ovo je kwiga koju je napisao pesnik, pa je treba
~itati kao putovawe kroz poetska i filozofska vi|ewa.
Umesto formalnog predgovora Vladimir Kone~ni na najkra}i
mogu}i na~in, sa tri kratka citata (dva od pisaca iz 17. veka), uvodi
~itaoca u svoj filozofski i estetski svet, i time u srce i nameru svoje kwi`evne autobiografije. Prvo navodi re~i japanskog pesnika Ba{oa: “U poqu kow, a blizu wega ~ovek koji kosi. Pitao sam ga kojim
putem da idem. U~tiv ~ovek razmi{qao je: `Mnogo je puteva. Lako je
izgubiti se. Najboqe je da uzja{ete ovog starog kowa. Kad on stane, sja{ite. On }e se sam vratiti.` Kad sam stigao u jedno selo, kow je stao.
Privezao sam mali poklon na sedlo i kow se okrenuo svom domu„.
Zatim se okre}e @anu Rasinu i stihovima iz Fedre:
Ne `elim da sebe laskavo predstavqam,
ali ako mi je Bog dodelio ikakve vrline,
verujem da je jedna od wih mr`wa
prema gresima koje mi pripisuju.
(Oba citata, sa japanskog i francuskog, u prevodu autora.)
Umesto predgovora se zavr{ava stihovima Du{ka Radovi}a:
Otkinite jedan list i pogledajte ga dobro.
Sa wegovog dlana pro~ita}ete svoju sudbinu.
(Beograde, dobro jutro)
Autobiografija je objavqena u likovno i tehni~ki izuzetno opremqenom bibliofilskom izdawu. Kwiga se sastoji od ukupno 14 radova. Oni su organizovani, u poretku koji je va`an, u ~etiri dela naslovqena re~ima koje izra`avaju osnovne qudske emoci137
je –Tuga, Bes, Strah, Sre}a – u sonetskom obliku sa 4+4+3+3 priloga. Oko polovinu radova je u originalu autor napisao na srpskom,
a ostale je napisao i objavio na nekoliko stranih jezika, pa ih kasnije preveo na srpski. Svi su pro{li recenzije i prethodno objavqeni u uglednim svetskim i na{im kwi`evnim ~asopisima.
“Tuga je u sr`i najprisnijih odnosa `ene, ~oveka i Boga„ – pi{e autor u lakonskoj naznaci ovog odeqka. Jasno nam je da to nije samo tuga za tragi~no izgubqenom suprugom ve} “op{te„ egzistencijalno ose}awe `alosti za izgubqenim i neostvarivim. U jednom veoma
smelom teatarskom eksperimentu, nekonvencionalne estetike, u kome su ~etiri “lica„ autorova supruga i majka, kao i Semjuel Beket i
wegova supruga (koje je autor dobro poznavao), a koji su svi nestali
sa ovog sveta u periodu od {est meseci 1989. godine, prodiremo do su{tine bola, smrti, nepovrata. Gubitak izo{trava potrebu za udubqivawem u tragi~ne, elementarne probleme i Vladimir Kone~ni,
i kada pi{e pesmu, i kada ispisuje stranice scenskog dijaloga, i kada zadire u teme gra|anskih ratova, terora svakojake vrste, ugro`avawa prirode, politi~kog licemerja, ne zaboravqa bol i saose}awe.
Kroz ~etiri priloga u odeqku Bes izra`en je protest protiv nasiqa i stradawa nevinih, protiv izopa~ewa i la`nog u savremenom svetu – ali i kritika pomodnog i “politi~ki korektnog„
tretmana ovih problema. Tako u dokumentarnoj jedno~inki Bumerang, ~ije je premijerno izvo|ewe bilo na engleskom i nema~kom
jeziku 1991. godine u Bremenu (tekst prvi put objavqen u beogradskom Savremeniku), glumci u jednom segmentu nose transparente i
uzvikuju anga`ovane politi~ke i ekolo{ke poruke, ali se na nekim od istih transparenata ismejava politi~ka i privatna dvoli~nost Bertolta Brehta, tvorca “epskog„ teatra.
^itav uvod u Strah se sastoji od ovih re~i: “Biti sam je
strah. Od najte`e optu`be, najgore kazne. Biti sam je strah od ludila i pakla„. Potom je ~italac konfrontiran sa tri teatarski i
egzistencijalno frapantna igrokaza: Tasol – to je sve, ^amac i
@ivot i vremena Xefa Maske (ovaj posledwi sa podnaslovom
“ameri~ka tragedija u jednom ~inu„). Svi ovi dramski tekstovi su
sofisticirana tragawa za novim izrazom: tu su teskoba, nemir,
bezizlaz, pobuna – ali na sve` na~in. Izvo|eni su na raznim inostranim scenama i publikovani u stranim i na{im ~asopisima.
Cela kwiga se do`ivqava kao katarza. Na po~etku posledweg odeqka, Sre}a, ~itamo stihove:
Ludilo sre}e.
Qubav `ene i deteta.
Mahom bojazno,
ali ponekad razdragano,
u planinama i morima,
posezawe za tajnama i mirom
i svojim jedinim Bogom.
^italac }e u ovom poglavqu upoznati tananog posmatra~a i
svetskog putnika. Tu je putovawe kroz Mongoliju (Ulan Bator, pustiwa Gobi) i Sibir – ostvarewe de~jeg sna da se crtaju bele breze
oko Bajkalskog jezera. Tu je pri~a Erlijan, u kojoj, na granici Kine
i Mongolije, autor upoznaje svoju budu}u francusko-nema~ku suprugu – a pa`qivi ~italac ju je ve} na tragi~an na~in sreo na samom
138
po~etku kwige u dramskom eksperimentu u odeqku Tuga, koji na sceni zapo~iwe samo jednim trenom posle wene pogibije. Ali pri~a
Erlijan je povratak sre}i kojom se kwiga zavr{ava. Jer, to je bilo
mesto susreta sa tom mladom `enom, koja je putovala istim vozom
posle svojevrsnog hodo~a{}a u Kini u 19. godini `ivota. Pri~a je
poetsko-dramsko-dokumentarni zapis koji ima zna~aj epifanije.
U jednom drugom prilogu pri kraju kwige, Na kineskim svetim gorama, u susretima sa monasima i obi~nim qudima, gorostasnim pejza`ima, hramovima, divqinom, neizmernom lepotom, Kone~ni se se}a planinarewa sa majkom u detiwstvu i ispisuje {ta je
tada nau~io: “Planina je za mene postala mesto za razmi{qawe, ne
za razgovor, za bele{ke umesto za {ale, za samostalne odluke i
spontanost...„. Du{a kineske planine za Kone~nog je i du{a tog velikog naroda, wegove duge kulture i tradicije, {to potvr|uju nesvakida{wi susreti na hiqadama kilometara dugim putevima kojima se kre}e uporni i hrabri istra`iva~, kroz tajfun i vedrinu,
kroz crnu no}, ususret veli~anstvenom ra|awu Sunca: na svetom
Taj [anu, kao i daleko odatle, drugom prilikom, na svetom Sinaju.
Autobiografija je upotpuwena asketski malim brojem umetni~kih fotografija za koje ~italac shvata da nisu ilustracije ve}
aluzije na temu i do`ivqaj. Za neke od wih (na primer, plavo-crnu
siluetu ruine smederevske tvr|ave kojom zapo~iwe odeqak Tuga) je
jasno da aluziju mo`e razumeti samo neko ko poznaje srpsku istoriju.
“Ako sam imao jedan glavni ciq – re~i su autora u razgovoru sa potpisnicom ovog teksta – onda je to suptilna poetska obrada krajwe li~nog, da bi se od intimnog i individualnog pristupilo dubokim i vanvremenskim filozofskim temama kojima su se bavili, na primer, stoici, a tokom pro{log veka Semjuel Beket„.
Vladimir Kone~ni, redovni profesor eksperimentalne
psihologije od 1982. na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, redovni profesor metodologije psiholo{kih istra`ivawa od
1994. na Univerzitetu u Beogradu, dobitnik ameri~ke Gugenhajmove nagrade za istra`iva~ki rad u Australiji, Brazilu i Papui Novoj Gvineji, u svojoj Autobiografiji delikatno, s merom, ali nikad ne odustaju}i, izra`ava svoje duboko pravoslavqe i odanost
srpskom narodu. Navedimo samo jednu od sublimirane ^etiri srpske pesmice pod naslovom Uskrs 2004. i asimetrija duha:
Uskrs.
Ne bombarduju.
Mora da je (i) wihov
Autobiografija Vladimira Kone~nog objavqena je u 99
primeraka i primqena je u fondove najzna~ajnijih srpskih i mnogih stranih institucija (nacionalnih biblioteka i nau~nih akademija). Originalna ideja autora je da kwigu daje iskqu~ivo “na
ruke„ institucijama i pojedincima koje uva`ava: kwige nema u prodaji. Me|itim, u skladu sa 21. vekom, oni koji `ele da je ~itaju i
razgledaju mogu dopreti do we svojim ra~unarom besplatno na:
http://vladimirkonecni.net/pdf/autobiografija.pdf
Ovaj autor dobitnik je mnogih me|unarodnih nagrada za
umetni~ku fotografiju; do sada je imao osam samostalnih izlo`bi
u Evropi i Severnoj Americi. U Beogradu je jula meseca 2011. imao
izlo`bu od trideset radova na metalu, papiru i platnu u galeriji
Magacin Doma omladine Beograda.
139
Milica Jeftimijevi} Lili}
ZRELO DOBA
PUNO ISKU[EWA
Milanka Mamula: E.&O.E. Gre{ke i oma{ke se
izuzimaju, Prometej, Novi Sad, 2011.
Milanka Mamula je u na{u kwi`evnost uvela jedno nedovoqno prisutno tematsko podru~je iz savremenog `ivota: biznis,
tu tako aktuelnu sivu zonu, dovode}i ga u vezu sa qubavqu i pokazuju}i da kwi`evnost stalno otkriva nova lica stvarnosti oboga}uju}i se. Pojedini autori nastoje da sveukupna de{avawa kroz koja
svet prolazi u~ine literarno potentnim uvode}i ih u literarni
okvir svojih dela, te i takozvanu tranziciju koja pru`a obiqe tema i dobra je prilika da se poka`e kako dru{tvene promene uti~u
na pojedinca i porodicu, i to uglavnom negativno. Autorka u tekst
ugra|uje Aristotelovu misao da su za sre}u ~oveku potrebne i povoqne okolnosti i to dosledno potvr|uje razvojem radwe i pojedina~nih likova.
Milanka Mamula prevashodno slika sredine iz inostranstva koje su uvek povezane sa Srbijom preko likova i radwe. Tako
je i u wenom novom romanu. Radwa se jednim delom odvija u Milanu
a drugim u Beogradu i obuhvata dug vremenski period posredstvom
retrospektivnog vra}awa likova, iako je u sredi{tu sasvim blisko vreme. Roman E.&O.E. Gre{ke i oma{ke se izuzimaju slojevita
je struktura kojoj prethode kratki lirski pasa`i, ne{to kao moto
poglavqa koje sledi, a u kojima se daje lirski uvod u radwu koja se
nagove{tava. To su naj~e{}e tuma~ewa vremena u doslovnom i u metafizi~kom smislu, gde se zapravo razmi{qa o prolaznosti `ivota. To su minijature koje bi mogle i same posebno opstati po zna~ewu i imaju misaonu dubinu i konciznost a izraz su poimawa `ivota i vremena koje je s wim u vezi. ^itavo delo zapravo pokazuje
vremenitost qudske sudbine koja se tro{i, prazni, ali se svi trude da to prevazi|u. Ponekom od likova i uspeva, qubav je jedna od
iluzija te vrste, svi streme ka woj, neko uspe{nije, neko sa vi{e
proma{aja, uz poslovne aran`mane koji su tako|e jako upori{te za
neke od wih.
Glavna junakiwa Nina Geri} je dinami~na atraktivna `ena
koja se u Milanu ukorenila u jednoj firmi (A3) gde je pomo}nik direktora a sa kojom je sara|ivao wen suprug Zoran. U prvom planu je
kriza `ene sredwih godina (45) koja je svesna svoje lepote i snage,
ali i wihove kona~nosti. @ivot jednog stabilnog i sre}nog para koji poku{ava da u inostranstvu prona|e re{ewe za tranzicijske promene biva ozbiqno uzdrman promenama koje donosi mewawe sredine,
ve}e mogu}nosti za druga~iji do`ivqaj `ivota, {to ovu kwigu ~ini
veoma aktuelnom. Sna`na erotska privla~nost koja je wihov odnos
~inila stabilnim (opisi erotskih do`ivqaja ovog para su veoma nadahnuti, sa finom erotikom i istan~anim smislom za do`ivqaj), ispuwenim, ostvarenim, biva potisnuta roditeqskim neslagawem oko
sina, wegovih potreba, druga~ije seksualne orijentacije. I ova kwiga pokazuje da je brak kao institucija u savremenom dobu u ozbiqnoj
krizi i da mnogo toga uti~e na razbijawe tog posledweg uto~i{ta
140
za{tite pojedinca, porodice, a da je literatura pouzdan tuma~ vremena u kojem nastaje iako i ~uvar potvr|enih i neprevazi|enih
vrednosti. Autorka je u nizu aktuelnih tema odabrala i ovu kao veoma bitnu karakteristiku vremena u kojem se radwa romana odvija.
Ona pokazuje dva pristupa toj pojavi: odbacivawe onoga {to nije
tradicionalnim poimawem pojma seksualnosti odre|eno kao normalno, i poku{aj razumevawa istopolne qubavi koji dolazi od majke {to staje iza svog deteta ma kakvo ono bilo. Autorka pokazuje da
u Filipovom izboru partnera, ili sudbinskoj naklonosti osobi istog pola, stoji istovetnost sklonosti ka umetnosti {to ih povezuje
i spaja, ali i odsustvo prave bliskosti sa ocem. Nedostatak otvorenosti i razumevawa izme|u wih dvojice bi}e povod stalnih frustracija i u odnosu supru`nika, {to }e uni{titi jedan u osnovi skladan
i sre}an brak. Suprug }e, uzdrman sukobima, potra`iti izlaz u prolaznim avanturama koje radwu romana dinamizuju ali pokazuju i iluziju likova da se stupawem u nove odnose stari mogu popraviti. U
romanu se daje i druga~iji pristup braku. Jedan od likova, rukovodilac firme @ika, o braku ima svoje mi{qewe. I lo{ brak ima prednosti jer se onda nadoknada nalazi sa strane, {to je, po wegovom uverewu, prilika za novi `ivotni kvalitet. Iz takvog stava ni}i }e i
upornost da osvoji Vesnu, izuzetno lepu `enu (wemu je lepota upravo mawkala), i da bude spreman da joj sve podredi. Me|utim, u ovom
slu~aju }e finansijska mo} ostati bez efekta pred mo}i qubavi koju Vesna pronalazi u zgodnom Italijanu sa kojim }e zasnovati brak.
Autorka slika vi{e porodica iako su u `i`i dve, Ninina i
wenog supruga, koje su razli~ito pro{le u prethodnom periodu,
pre takozvane tranzicije {to potpuno mewa wihove `ivote. Ninina majka, Stanka partizanka, kao mlada je pri{la komunistima.
^itavog `ivota radi kod “zverke„, zna~ajnog funkcionera koji joj
poma`e, ~iju porodicu voli, a u osnovi ostaje privr`ena Bogu i su{tinski nepromewena. Porodica joj je najve}i ideal i ideologija.
Zoranov otac Du{an svoju privr`enost Rusima trajno okajava sa
svim posledicama koje su ve} opisane u na{oj literaturi. Beograd
se tako|e pomno analizira. Onaj doju~era{wi, izronio iz komunisti~kog poretka, koji je na povr{inu izbacio anonimni svet zaslu`an za pobedu partizanske ideologije. Uokolo ostaju pripadnici
gra|anskog sloja sa svojim aristokratskim manirima, potisnuti na
marginu. Period tranzicije svom silinom uzburkava dotada{wi
`ivot grada i ponovo u prvi plan dolazi isti svet. Beskompromisan, nasilan, bez kulture i obzira zauzima pozicije u gradu a prekono} ni~e nova ekonomska elita.
Savremeno doba u Italiji se tako|e slika obele`eno turbulentnim promenama {to mewaju doju~era{wi svet. Italijani su
prikazani kao otvoreni qudi. Oni rado primaju do{qake, naro~ito lepe strankiwe iz Srbije s kojima sklapaju i porodi~ne veze,
mada se i tu prikazuje duboka otu|enost koja vlada u zapadwa~kom
dru{tvu.
Ipak, drama u romanu pripada li~noj drami glavne junakiwe
koja, rastrzana izme|u posla i porodice, polako zalazi u dramati~ne sredwe godine kada se pomalo gubi vera u sebe, u samopouzdawe
koje je davao lep izgled, dopadawe, qubav prema suprugu koja se potvr|ivala u strasnim predavawima. Ono {to je stalno pretilo toj
prisnosti je odnos prema wihovom sinu. Otac i sin, koji je u ranoj
mladosti, u stalnoj su koliziji a ona mora da balansira izme|u wih.
Konflikt }e se samo produbqivati vuku}i i brak ka provaliji.
141
Sin je predstavnik novog doba, bavi se umetno{}u, dakle
druga~iji je, a otac, pragmati~nog duha, to ne shvata. Druga~iji je i
u seksualnom opredeqewu, {to }e biti izvor nepomirqivih sukoba i definitivnog razlaza. Majka nastoji da ostane uz sina u svakoj
situaciji.
Radomir Putnik
SVET JE POZORI[TE
Boro Dra{kovi}: Krug maslinom, Pozori{ni
muzej Vojvodine, Novi Sad, 2011.
Najnovija kwiga Bore Dra{kovi}a Krug maslinom predstavqa prirodan nastavak wegove pre|a{we kwige Ravnote`a (Kwi`evna op{tina Vr{ac, 2007). U toj kwizi autor je objavio ~etrdesetak napisa u kojima je – pi{u}i o pojedinim predstavama kao i o delima istaknutih svetskih dramati~ara – posredno govorio i o svojoj umetni~koj poetici. Jer Boro Dra{kovi} nije samo rediteq ve}
je i pisac i multimedijalni stvaralac koji podjednako temeqi svoj
rad na iskustvima novih umetni~kih teorija kao i na saznawima koje donosi tradicija. Za radoznali duh Bore Dra{kovi}a svaka pojava, svaki dramski dijalog, svaka re~enica ili svaki realni prostor
u kome se obreo mo`e istog trenutka da se preobrazi u niz kreativnih pitawa, u lanac slo`enih asocijacija, odnosno u scenski prostor idealan za igrawe odre|ene drame. Kod ovog autora ne odbacuje se nijedna mogu}nost teatarskog predstavqawa igre; on znati`eqno traga za {irokim registrom zna~ewa koja se mogu otkriti u samo
jednom detaqu scenske igre da bi na osnovu zbira pojedinosti koje
vezuje stvarao~eva duhovnost izgradio umetni~ku tvorevinu {to
pleni lepotom a uzbu|uje ~istotom ideja. Druga~ije re~eno, Boro
Dra{kovi} neprekidno ispituje i preispituje pozori{te kao bazi~nu umetnost, a zatim i druge umetnosti koje su izvedene iz dramske – kwi`evnost, film, slikarstvo... Smisao ovog ispitivawa je,
razume se, usmeren ka ostvarivawu humanisti~kih pretpostavki koje unapre|uju ~ovekovu egzistenciju i – kako bi rekao Sartr ~ije je
delo Dra{kovi} bez ostatka prou~io – ~ovekovu esenciju.
U kwizi Krug maslinom, dakle, objavqeno je tridesetak
ogleda, naoko tematski i smisleno raznorodnih, a u su{tini posve}enih filozofiji teatarske igre. ^ini se da je u sredi{tu Dra{kovi}evog istra`ivawa teatra organski, antropolo{ki definisana ~ovekova potreba da se izrazi igrom. Pisac se s lako}om kre}e kroz sva svetska podnebqa od Istoka do Zapada, uvek istrajno ispituju}i zna~ewe igre specifi~ne za to geografsko podru~je, od
wene tragi~ke inicijacije do karnevalske uzburkanosti, konstatuju}i da je smisao obreda uvek u saglasju sa socijalnim i psiholo{kim karakteristikama dru{tva, ali da se poruka rituala svakad
oslawa na arhetipsku, {to }e re}i univerzalnu qudsku osnovu. Tako posmatrana teatarska igra koju ispituje Boro Dra{kovi}, pa i
~itavo svetsko pozori{te kakvo poznajemo, proistekli su iz mediteranskog prostora, iz Sredozemqa, inicirani dionizijskim sve~a142
nostima a locirani u krugu masline. To je, eto, poruka koju nam naslovom kwige {aqe Boro Dra{kovi} obja{wavaju}i da je “istorija Mediterana popis ratova i uzastopnih ideologija, ali prava wegova biografija je i u oblicima stvarala{tva, u predstavama koje
su uzbu|ivale, u kwigama koje ne poznaju granice, u moru vezanom za
wegovu arhitekturu, u muzi~kim instrumentima, wegova mapa mo`e
biti izvedena rasporedom pozornica...„ a zatim Dra{kovi} veli:
“Vavilonska kula je mediteranska ma{tarija kao i globalno selo.
Mediteran je zapravo, pre svega, na~in `ivota i mi{qewa, stvarawe celine od delova kojima sli~nost nije glavni uslov„.
Kako se vidi iz zakqu~nih re~enica Dra{kovi}eve kwige
filozofija pozori{ne igre proisti~e iz ~ovekove potrebe da se
odredi prema svetu u kome `ivi. Taj svet je na~iwen od jedinstva suprotnosti, a wegova teatarska prapostojbina, kolevka scenske umetnosti, nastala je gde i mitska biqka – maslina – u prostoru starih
civilizacija. I kao {to je maslina biqka dugog veka i osobenog
ploda, tako je i pozori{no stvarala{tvo qudska delatnost koja po~iva u iskonskoj pro{losti. Boro Dra{kovi} nam sugeri{e da je teatarska igra sublimat svih iskustava kojima je okru`en ~ovek.
Kao pisac Boro Dra{kovi} je ubedqiv, uvek nalazi prave
re~i da izrazi vi{ezna~nost svake teme kojoj posve}uje ogled. Bilo da pi{e o teorijskim spisima Joce Savi}a, bilo da razmatra
prolegomenu za sasvim osobenu rediteqsku poetiku Jovana Putnika, bilo da pi{e o pronicqivim esejima Jana Kota kojima je ovaj
poqski pozori{ni mislilac postavio nove modele tuma~ewa [ekspirovih tragedija Boro Dra{kovi} je uvek sklon da podr`i inovacije i da ih tuma~i kao istra`iva~ki put kojim }e se docnije
kretati i pozori{na praksa i, razume se, teorija. U wihovom sadejstvu, zakqu~uje Boro Dra{kovi}, rodi}e se, nalik maslini, dragoceni plodovi teatarske umetnosti.
Goran Labudovi} [arlo
ZVUK SE SVAKOG TRENA
MEWAO
Petar Miloradovi}: Posledwa ve~era, Narodna
biblioteka Stefan Prvoven~ani, Kraqevo, 2010.
Petar Miloradovi}, ro|en 1970. godine u Gorwem Milanovcu, autor kwiga poezije Sredozemqa, Porto, Slajdovi, Kolonija,
dobitnik je vi{e nagrada za poeziju od kojih ovom prilikom podse}amo na Brankovu nagradu 1998. za najboqu prvu kwigu. Po~etak
ovog prikaza ima za ciq da qubiteqe poezije podseti na stvarala{tvo Petra Miloradovi}a i na zna~ajan pesni~ki uzlet zapo~et
prvom kwigom Sredozemqa.
Miloradovi} je konstantno prisutan u srpskoj poeziji sa jasnom i temeqnom poetikom zasnovanom na li~nom iskustvu i do`ivqaju mikro sveta koji ga okru`uje i koji svojim tananim nitima
pro`ima makro svet, golemo okru`ewe. U ovoj kwizi pesnikovo
143
okru`ewe je blizina manastira, mikro svet okru`en bo`anskim i
qudskim silama, slikama putovawa, razgovora, se}awa, slikama posledwe ve~ere po kojoj se i zove kwiga Petra Miloradovi}a. Posledwa ve~era, filozofski posmatrano, podesnija je kao naziv iako nije data religijski, u kontekstu wene tajnosti. Preciznije re~eno “posledwa ve~era„ uistinu je posledwa, a ne tajna, s obzirom
da su se varvarski Rimqani pojavili i odveli Hrista sa sobom. Pesnik se opredelio za termin “posledwa„ a ne, kao {to uvre`eno
znamo, “tajna„. Zato u pesmi po kojoj se i kwiga zove prime}ujemo:
Te ve~eri sedeo sam sa ocem.
Hladan hleb je kao breg stajao na stolu
I mirisao na ne{to, davno zaboravqeno...
... U tankim, staklenim ~a{ama
Bledo zelenkasto vino, prozirno i jasno.
U staklo urezane konture li{}a,
^ipkaste {are;
U vino svetlost koju pijemo;
Lepota.
Kwiga Posledwa ve~era ima tok mirne reke koja zna svoj put.
Tako se re|aju slike, opisi i sadr`aji. Ve{ta ruka Petra Miloradovi}a ~itaoca uvodi u galeriju pokretnih slika u kojoj se nikada
ne zna {ta je slede}e, i kako se pesma zavr{ava. To uzbu|ewe trenutka, to i{~ekivawe samo potvr|uje majstorstvo Petra Miloradovi}a, tim pre {to svaki stih za sebe ima ja~inu cele pesme, {to
ve}ina stihova sadr`i u sebi i pevawe i naslov a da pritom pesnik
nije brusio pesme do ta~ke ravne, glatke povr{ine, ~emu se jedno
vreme te`ilo u na{oj poeziji, i o ~emu smo svedo~ili naj~e{}e dosetkama: kako se nema bog-zna-{ta pro~itati. Odsjaj hartije u tom
smislu je pre tabula raza nego zapitanost pesnika pred belinom.
Miloradovi} nema belina u smislu da su beline nu`nost kako bi ostao nedore~en ili nedore~en po svaku cenu. Re~ je o pesniku mla|e generacije koja ima unutra{wu snagu i dovoqno asketske
usamqenosti da nam tok svoje mirne ali neumoqive reke predstavi u kwizi Posledwa ve~era. ^italac ima priliku da u`iva i razmi{qa u isto vreme, da se prepusti kwizi na na~in kako to odavno
nije ~inio, ili kako se nekad ~itala poezija. Vreme poezije se opet
vra}a. Zahvaquju}i pesnicima mla|e generacije Branislavu Zubovi}u, Ivanu Lalovi}u, Milici Bakra~ i drugim i u poeziji Petra
Miloradovi}a ~itaoci imaju sabesednika. Generacija koja je kwi`evno stasavala u vremenu rata, sankcija, bombi, tranzicije jo{
vaqda nevi|ene, ima {ta da ka`e. Pomenute “teme `ivqewa„ nisu,
iako se o~ekivalo, teme wihove poezije. Poezija ~itavog novog talasa srpske kwi`evnosti koji su otkrivali u svoje vreme Radomir
Andri}, Srba Igwatovi}, Du{an Stojkovi}, Pero Zubac, \or|o
Sladoje... nadrasta prizeman ton “op{teg pove~erja„ i ovim neda}ama daje druga~ije tuma~ewe. O qubavi, umetnosti, saznawu, zemqi, religiji, ota~astvu da ne govorimo. Savremene teme nisu date u nali~ju ili u stawu pokondirenosti, ~emu se jedno vreme poklawala pa`wa i o~ekivali aplauzi, a nekad i delile glasovite
nagrade. Ali {ta je prednost Petra Miloradovi}a i wegovih kolega? Prednost je to {to imaju ~itaoce. To je nekada vi{e od nagrade za kwigu ili rukopis.
144
Kwiga Posledwa ve~era donosi nam stihove, naslove pesama,
pisce, kwige i narodne mudrosti koje uklopqene u samu poeziju deluju uverqivo. Tu im je mesto. Ba{ tu, re}i }e ~italac. Imamo dakle
jasnu komunikaciju pesnika i ~itaoca: “zmija me ugrize, napih se„,
“Waiting for the sun„, “Savet biblijskih dru{tava Wujork-London„,
“Sweetheart needle book„, “srce alkoholi~ara je `uto a srce zdravog
~oveka je crveno„. Od brojnih mozaika koje sunce ili pono}ni ~asi
umeju da osvetle ili potamne Petar Miloradovi} sklapa kompoziciju. Imamo muziku u kwizi ~iji se ton mewa, zvuk koji tek naslu}ujemo i atmosferu koncerta. Muzika koja prati poetiku dodiruje nas
podjednako svojom crvenom i plavom amplitudom. Nekada, poput zvuka starog radio aparata, taj signal ode a potom se vrati nazad kao
sredwi talas nekada{wih radiostanica na{eg detiwstva.
U pesmama Drvose~a, @ivoti, An|eo, Gosti, Country vanserijski doma{aji Petra Miloradovi}a tvore antologijske vrednosti. U to nas uveravaju stihovi: “Svako je svakog u snu o~ekivao. Luk
je zeleneo u ba{tama; mra~ilo se; lale se zatvarale„. “Moj prijateq, putnik, kada se na{ao u San Francisku kupio je za mene ikonicu svetog Jovana [angajskog koji je slu`bovao i u [angaju a, ina~e,
kao besku}nik i izbeglica, bosonog, prodavao list Politika u
Knez Mihailovoj u Beogradu„. “Obukao sam ko{uqu ozna~enu markom, izvezenim natpisom Northwest blue. Bila je karirana, kao kantri moda. Zami{qao sam tu boju, poga|ao kakva bi mogla da bude„.
Na jakim manastirskim temeqima po~iva misao Petra Miloradovi}a. Blizina i mir manastira i svakodnevni `ivot qudi
oko svetiwe, tajni i diskretni doga|aji, se}awa na qude i stvari,
na putnike namernike i one koji su svili svoje gnezdo u nekom kutku planete i `ive i daqe zahvaquju}i na{em se}awu na wih i wihove dolaske i odlaske, imenovawe predmeta, opis wihove upotrebne i filozofske ili sentimentalne vrednosti dodatno oja~avaju
stihotvorstvo Petra Miloradovi}a. Zavr{ili bismo ovu plovidbu po beskona~noj, mirnoj reci Posledwe ve~ere zavr{nim pesmama iz kwige, ali ovog puta bi}e to stihovi iz pesme kojom se kwiga otvara, Manastir:
... automobil boje vi{we odlazio je u daqinu;
i zvuk se svakog trena mewao.
Miodrag D. Igwatovi}
SUSRETI NA
MOSTOVIMA KULTURA
Danica Dikovi}-]urguz: Pisma iz [vedske,
Ars Libri – Besjeda, Beograd, 2010.
Ako “iznutra„ otvorimo ovu neveliku, naizgled jednostavnu
ali slojevito bogatu kwigu ove umne spisateqica zakqu~i}emo da
ona status supruge diplomate nije “stra}ila„ na glamur ve} tihi, ali
uporni kao vodena seizmika rad, prvo na u~ewu jezika, a zatim poni145
rawu u duhovne sedimente ne samo {vedskog nego i jo{ ponekih naroda u ~ijim zemqama je godinama boravila. Tako je, naravno, i sama sagradila impozantne, naizgled nenametqive vijadukte, na primer izme|u zemaqa indijskog potkontinenta (Pakistan), pa sve do [vedske,
zemqe izme|u morskih beskraja i borealne severne svetlosti.
Kroz ova, eto nazovimo ih, “pisma„ Danica je uprili~ila neposredne susrete s ~itavom plejadom znamenitih [ve|ana i [ve|anki (Astrid Lindgren, Katarina Frostenson, Kristina Falkenland, Rolf Agestam, Alfred Jensen, August Strindberg, Ingmar
Bergman, Selma Lagerlef i dr.) a, {to je najva`nije, najmawe u tri
rakursa: wihov zna~aj za nacionalnu, pa i svetsku kulturu, wihove
duhovne i umetni~ke veze sa Srbijom, a zatim, ~ak vrlo provokativno, “po ~itaoce„, o wima kao “privatnim li~nostima„. Naizgled “pri~ica„, na primer, o `enama Ingmara Bergmana, pa i detaq ~iste duhovnosti: da i posle godina braka duhovna veza ne prestaje, ~ak i kada brak prestane, mogu}na je samo iz pera vrsnog pripoveda~a – kakva je na{a spisateqica ina~e! (To dokazuju, pre svega, weni visoko oceweni romani, a i spajawe “privatnog„ sa bogatim fonom brojnih kultura, religija, filozofskih gibawa, pa ~ak
i “nasiqa„ politike...).
[vedsko-srpske kulturno-kwi`evne veze va`an su “sastojak„ ove dragocene kwige, tim pre {to nisu sterilisane kwi`evnonau~nom aparaturom i {to, u stvari, izviru iz `ivog dijaloga
koliko sa [ve|anima, toliko i sa [ve|ankama. Tu su, naravno, i
na{i qudi: od ~etiri miliona Srba u rasejawu desetine hiqada su
“doplovile„ i do dalekog Severa, pod borealnu svetlost gde su – i
to ugra|uje na{a spisateqica – ~ak i svoje kosti ostavili na{i
“Norve`ani„, `rtve fa{isti~ke Nema~ke.
Rano je pod borealnom svetlo{}u zasijao ingeniozni na{
Wego{. Alfred Jensen koji je govorio “prakti~no sve slovenske
jezike„ jo{ 1913. godine objavio je u Stokholmu prevod Gorskog vijenca za koji pouzdano informisana na{a spisateqica ka`e da je
“aktuelan do dana dana{weg„. Alfred Jensen, kao gost srpskog
konzula u “turskoj Pri{tini„ Milana Raki}a razumeo je Me{trovi}evu zamisao spomenika kosovskim junacima (da bi “spomenik„
taj trebalo da svedo~i {ta je ovo “istorijski srpsko tle„ bilo i
{ta mora biti za srpski narod: kolevka i grob, iz koga }e nastupiti wegovo veliko uskrsnu}e). A pesnik-konzul jeca pred svojom caricom, kojoj je na fresci – “du{man izboo o~i„.
Jon Milo{, autor antologije savremene srpske poezije, pre
toga jugoslovenske, “stigao„ je do Pope, Pavi}a, Adama Pusloji}a...
Za wegovu antologiju srpske poezije Izme|u sna i jave Ivan V. Lali} je zapisao: “Pred nama je jedna impresivna antologija srpske
poezije„. A sam Jon Milo{ ka`e – navodi, pored ostalog, Danica –
da su sve nacionalne kulture ograni~ene, i da “prema tome, {to vi{e kultura poseduje{, bogatiji biva{ kao ~ovek„!
Pisma iz [vedske, ali i veliki deo opusa, posebno na javnoj
sceni prisutne srpske spisateqica i pravog konzula internacionalne kulturne misije Danice Dikovi}-]urguz tek su prvi, {irem
~itala{tvu okrenuti lukovi tog tako neophodnog mosta koji, u
konkretnom “slu~aju„ ove kwige, spaja daleki Sever i duhovnost
[vedske pod borealnom svetlo{}u i “tvrdi„ Balkan kog vekovima
gaze ~izme ru{iteqa.
Nacionalno vredan posao “odradila„ je i ovom smireno-dubokom kwigom na{a spisateqica koja se suvereno kre}e od kwi146
`evnosti, jezika, pozori{ta, prevodila{tva, pravde i nepravde do
Nobelove zadu`bine i sl. To ~ini kao alhemi~ar – spajaju}i pouzdanost nau~nog svedo~ewa sa elegantnom lako}om vrsnog novinara koji zna da u sve to “uvu~e„ ~itaoca.
Da bi se uvidela prava vrednost ne samo ovih “pisama„ ve} i
gotovo svih kwiga Danice Dikovi}-]urguz mora se ~italac gotovo
kosmopolitski ose}ati – bar tako `eleti – da se sa Danicom dopisuje. Jer, da ponovimo: ovakve kwige su za duhovne “sladokusce„, a onaj ko im ne male “poslastice„ servira vrsna je intelektualka a, uz
to, i briqantni, tihi, nenametqivi narator i – pre svega – esejista
multikulturalnog spektra. Na{a autorka zaista ume da mudrom lako}om otkriva ~itave svetove. Kontroverze, recimo, o Nobelovoj
nagradi koja, vo|ena politikom, zaobilazi one najboqe, pa se ~ak u
[vedskoj prikupi novac i Strindbergu dodeli “antinobelovska„ nagrada, ili tu nagradu drugi moralni slavodobitnik sam odbije. Pi{e i o “majurima„ ili ostrvima od kojih su velikani, `ive}i tamo,
u~inili svetionike za gotovo sve meridijane, do diskretnih “natuknica„ o `ensko-`enskoj qubavi ili refleksima genocidnih nasiqa
velikih nad malim, pa sve do zemqe [vedske ili karaktera severnih
“}utologa„ maestralno “blicnutih„ kao filmskim rezovima. Sve su
to ozbiqne vrline za ovako nepretenciozno naslovqenu kwigu bogate informativnosti, {irine i dubine. Kwigu oqu|enu ne pismima ve} konkretnim qudima na mostu borealne svetlosti koja iz
pravca malene Srbije se`e do zemqe 100.000 jezera. I qudi personifikovanih okeanima koji, na `alost, narode i duhovnost jo{ razdvajaju... Dragocena kwiga, sa svim preporukama za ~itawe.
Danko Stoji}
LITERATURA KAO JEGUQA
Vitold Gombrovi~: Pornografija, prevod s
poqskog Milica Marki}, Paideja, Beograd, 2011.
“Ne migoqim se ja, nego literatura. [ta bi se
desilo s jeguqom kad biste je uhvatili? Pojeli
biste je. Literatura i jeguqa `ive dotle dok su
kadre da se izmigoqe„.
Vitold Gombrovi~
Poqski kwi`evnik Vitold Gombrovi~ (1904–1969) jedan je
od velikih avangardnih stvaralaca proteklog veka. Wegov roman
Pornografija (1960) poseduje sva bitna obele`ja prozne avangarde
tog doba na samo sebi svojstven na~in.
Nova stremqewa u umetnostima 20. veka unela su ne{to su{tinski novo, a radi se pre svega o radikalnom odstupawu od realnosti i realizma, kao i o uno{ewu smelih stilskih i sadr`ajnih novina. Ovo nije nau~ni rad, ovo je kra}i esej i stoga ne}emo i}i u detaqe.
Gombrovi~ev roman svojom krajwe neobi~nom formom predstavqa izazov za qubiteqa i prou~avaoca kwi`evnosti. Jedno ~itawe nije dovoqno: kwizi se moramo stalno vra}ati uz poku{aje da po147
hvatamo logiku ovog dela koje se kao jeguqa migoqi gladnom ~oveku.
Otkuda naslov Pornografija? Poku{a}emo da to odgonetnemo i proniknemo u su{tinu, ukoliko je kod Gombrovi~a to uop{te mogu}e.
Radwa romana se odigrava za vreme Drugog svetskog rata negde na selu i u dubokoj provinciji. Labava, nejasna i zamagqena naracija koja, me|utim, ima svoju logiku (umetni~ko delo, pa i ovakvo, mora imati neku logiku) prati zbivawa grupice qudi ~ija karakterizacija je krajwe neodre|ena.
Su{tina je u tome {to se Vitold i Friderik, gospoda uveliko za{la u ~etrdesete godine `ivota, nasla|uju seksualnom tenzijom koja postoji izme|u {esnaestogodi{wih Karola i Hewe, {to
ima homoseksualni karakter. Tako|e postoji seksualna sklonost
prema staricama.
Gombrovi~ ka`e: “Kretali smo se u sumraku – Friderik, ja,
Hewa, Karol – kao nekakva ~udna erotska kombinacija, ~udnovati
i ~ulni kvartet„.
Jedna od nezaboravnih i kasnije ~esto evociranih scena
ovog romana predstavqa krajwe iracionalni i te`ak za motivaciju prizor kad maloletni Karol javno, u po bela dana, pred svima,
prilazi odvratnoj starici i zadi`e joj haqinu pokazuju}i kompletnu wenu golotiwu. Zbog ovog prizora, zbog kompletnog seksualnog isijavawa prema staroj gospo|i Ameliji – ne zaboravimo da
se radwa de{ava 1943. godine, te ratna psihoza deformi{e motivaciju psihoseksualnog delawa qudi – roman je dobio svoj naslov.
Pornografija je drasti~an roman i nije neobi~no {to se
okon~ava krvoproli}em. Svi tabui su sru{eni, sve moralne ko~nice popustile.
Na Vitoldovo (pripoveda~ko) pitawe: “Upu{ta{ se s babama?„ Karol odgovara: “Kakve ima veze da li je stara ili mlada?„
Gombrovi~ se tek tu i tamo izrazitije homoseksualno izja{wava nezavisno od konteksta situacije. Na primer: “Op{tewe
mu{karca sa de~akom odvija se uglavnom u domenu tehni~kih pitawa, brige, saradwe, ali kada postane direktno, onda ono otkriva
svoju ne~uvenu neotesanost. Osetio sam da to bi}e ho}e da me pridobije mlado{}u i izgledalo je kao da sam ja, odrasla osoba, podlegao neizbe`noj kompromitaciji„.
Karol je direktan: “Ja bih to radije s gospo|om Marijom (nego s vr{wakiwom Hewom). Gospo|a Marija u romanu jedva da ima
ikakvu karakterizaciju, ali iz konteksta bi se moglo zakqu~iti da
se radi o `eni ~etrdesetih godina, {to je ipak prihvatqiva seksualna `eqa jednog pubescenta za razliku od incidenta s babom.
Motiv ovog romana su i Bog, katolicizam i ateizam. Na primer, Vitold pita Karola veruje li u Boga. Vitold je hteo da ga pita
odlazi li u crkvu, ali umesto toga ga je pitao: “Odlazi{ li `enama?„
Gombrovi~ obra|uje odnos sredove~nog Friderika prema
staroj gospo|i Ameliji: “Uhvatio sam, najzad, wegov pogled kojim
je Ameliju razodevao kao Don @uan devoj~icu, pogled koji je vidno
razmi{qao o tome kako li ona mo`e izgledati gola...„
Nazna~ena je i Karlova seksualna sklonost prema Ameliji
koja gine nasilnom smr}u. Seksualnost je u tako vanrednoj prilici kao {to je rat izopa~ena, sve moralne norme su poquqane, pona{awe li~nosti postaje poreme}eno, abnormalno i drasti~no, svaka cenzura je neefikasna i otuda romanu naziv Pornografija.
[to se ti~e Gombrovi~evog umetni~kog na~ina mi{qewa,
on ka`e: “Slu`im se klasi~nim formama jer su najsavr{enije i jer
148
se ~italac na wih navikao. Ali molim da ne zaboravqate ono {to
je va`no – da je kod mene forma uvek parodija forme. Slu`im se
wome ali se sme{tam izvan we„.
Zahvaquju}i ovakvom pristupu radoznali ~italac mo`e da
prihvati poqskog kwi`evnika i, uz prili~no kwi`evno iskustvo,
do`ivi Pornografiju koja je, ipak, ~itqiv a danas mo`da ve} i
klasi~an roman. Motivisani ~italac mo`e od korica do korica da
pro~ita Xojsov Uliks ili Kafkin Zamak, pa za{to ne bi i Gombrovi~ev roman kojim se bavimo!? U ovaj tekst uveli bismo jo{
jednog avangardnog kwi`evnika, Vladimira Nabokova, da bismo
dokazali koliko su korifeji tada moderne kwi`evnosti posedovali zaobilazan, indirektan, nejasan i ne lako prohodan put u svojim
delima. Me|utim, iskusan ~italac mo`e da na|e mnogo u`ivawa u
Nabukovqevoj noveli Vol{ebnik, s tim {to je adaptacija neophodna i neminovna.
Vol{ebnik po~iwe ovako: “Kako da iza|em na kraj sa samim
sobom, razmi{qao je, onda kada bi uop{te po~iwao da razmi{qa„.
Treba pro~itati nekoliko strana da bi se na diskretan na~in shvatilo da je re~ o sredove~nom pedofilu zaqubqenom u dvanaestogodi{wu devoj~icu. Nabokov ka`e: “Tako su, mawe ili vi{e,
vrludale wegove misli„. Rusko-ameri~ki klasik ide jako daleko u
registrovawu najtananijih vibracija toka svesti i unutra{weg
monologa wegovog junaka.
Posle Xojsa, Kafke, Virxinije Vulf, Foknera, Nabokova,
Rob-Grijea, Gombrovi~a i drugih velikih prevratnika i novatora
kwi`evnosti pro{log veka do{li su brojni novi kwi`evnici koji
su nastavili da razra|uju i razgra|uju ono {to su novatori doneli.
Radomir Putnik
NEZAMENQIVA GLUMICA
Mira Stupica: [aka soli, Narodno pozori{te,
KIZ Altera, Beograd, 2012.
Autobiografski zapisi glumice Mire Stupice do`iveli su
dvanaesto izdawe; ovaj podatak dovoqno govori o velikom interesovawu koje postoji za upoznavawe wenih uspomena. Prvo izdawe
[aka soli pojavilo se 2000. godine i {tampano je u tira`u od 2.000
primeraka. Sama autorka veli u predgovoru ovom izdawu da je kwiga ubrzo rasprodata, te da su se potom pojavqivala wena regularna
ali i piratska izdawa. Interesovawe za kwigu postoji i daqe u
Srbiji, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i
Hrvatskoj. “^itaju}i [aku soli mladi qudi upoznaju ne samo `ivotopis i umetni~ki rad jedne glumice ve} i vreme, kao i qude koji su posle Drugog svetskog rata, uz velike napore i te{ko}e, obnavqali pozori{ni `ivot i stvarali nova pozori{ta. Ova kwiga
o`ivqava se}awa na velikana ju`noslovenskog teatarskog `ivota
– Bojana Stupicu, koji je utemeqio Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu, uspe{no re`irao u Slovenskom narodnom gledali{~u u Qubqani i Hrvatskom narodnom kazali{tu u Zagrebu,
149
u~estvovao u stvarawu Ateqea 212 u Beogradu, i pritom gradio pozori{ne zgrade i pripremao mlade za ovaj mukotrpni ali za darovite qude nezamenqivo sjajan posao„, zakqu~uje Mira Stupica.
Autorka je, nema sumwe, u pravu kada veli da ova kwiga pru`a specifi~an portret pozori{nog stvaraoca Bojana Stupice; do
sada objavqen zbornik o Bojanu Stupici i teatrolo{ki eseji posve}eni istra`ivawu wegovog rada i stvarala{tva {tampani u periodici osvetqavaju deo Stupi~inog rada, ali zapisi Mire Stupice tek upotpuwuju i uceliwuju sliku Bojana Stupice kao ~oveka
koji ima svoje trenutke izvanrednog nadahnu}a, koji ima divovsku
energiju da naume sprovede u delo, koji projektuje i zida nova pozori{ta, koji nesebi~no rasipa teatarsko znawe i talenat na sva pozori{ta u kojima se pojavquje ali, u isti mah, zapisi Mire Stupice otkrivaju Bojanovu osetqivost, rawivost, trenutke kolebawa,
sumwe i poti{tenosti kada se povla~i iz javnosti i u osamqenosti
preispituje svoje i tu|e propuste i gre{ke. Mira Stupica ispisuje stranice odanosti Bojanu Stupici pru`aju}i ~itaocu niz novih
i dragocenih saznawa o ovome teatarskom magu. Mira Stupica poseduje ose}awe za meru i weno bele`ewe o svojstvima prirode Bojana Stupice, ma koliko pokatkad bilo iskreno i bespo{tedno, i
ma koliko bilo bolno u ispoqavawu li~nih emocija, uvek ima granice preko kojih ne prelazi. Ta skrupuloznost posebno se odnosi
na li~nosti koje su oterale Bojana Stupicu iz Jugoslovenskog
dramskog pozori{ta; iako poimence spomiwe te uglednike, Mira
Stupica ne zagovara revan{izam niti pak umawuje zna~aj i doprinos tih osoba razvoju Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.
Nekako u drugom planu te~e pripovedawe Mire Stupice o
gluma~kom razvoju i potowem putu Mire Todorovi}, devojke koju je
pozori{te op~inilo toliko da je zapostavila {kolu i prioritet
dala teatru. Po~etni uspesi u Umetni~kom pozori{tu, prve ve}e
uloge i saradwa sa zna~ajnim rediteqima i docnije poznatim glumcima uverili su Miru Todorovi} da je wen izbor pravi i najboqi.
Slede ratne godine, gluma~ko sazrevawe u [apcu, pa u Ni{u, da bi
se kona~no vratila u Beograd, gde je wen talenat prepoznao Bojan
Stupica. Tek u saradwi s wim razvio se do neslu}enih mogu}nosti
gluma~ki dar Mire Todorovi}, da bi se ubrzo ujedinio s Bojanovom
teatarskom harizmom i stvorio porodi~nu teatarsku laboratoriju u kojoj su osmi{qene i ostvarene brojne predstave.
U tome obiqu zna~ajnih gluma~kih ostvarewa izdvajaju se,
po re~ima teatrologa Petra Marjanovi}a, Puk (San letwe no}i
[ekspira), Petruwela (Dundo Maroje Dr`i}a), Lucijeta (Ribarske sva|e Goldonija), Lavrencija (Fuente ovehuna Lope de Vege),
Sa{a Wegina (Talenti i obo`avaoci Ostrovskog), Danica (Qubav Milana \okovi}a), Gru{a Vahandze (Kavkaski krug kredom
Brehta), Mirandolina (Mirandolina Goldonija), Gru{ewka (Bra}a Karamazovi Dostojevskog), Viola (Bogojavqenska no} [ekspira), Nastasja Filipovna (Idiot Dostojevskog), Ana Karewina
(Ana Karewina Tolstoja), Madam [email protected] (Madam [email protected] Sardua), Altana (Tetovirane du{e Stefanovskog), @ivka Nedi} (General Nedi} Sini{e Kova~evi}a) i druge. Ve} sam impresivan ali
nepotpun spisak pozorinih uloga za koje je dobila sva stru~na i dr`avna odli~ja svedo~i o ostvarenim najvi{im dometima u umetnosti glume do kojih je Mira Stupica dospela ogromnim radom, voqom i posve}eno{}u. O nekim od tih uloga Mira Stupica pi{e s
qubavqu, se}aju}i se ne samo sopstvene gluma~ke strasti i odano150
sti teatru, ve} s po{tovawem govori i o svojim gluma~kim partnerima, o piscima i rediteqima s kojima je sara|ivala. Weni zapisi
o glumcima nisu ni nalik na teatrolo{ke studije ve} su ponajpre
pronicqivo bele`ewe o glumcu, wegovom daru kao i o qudskim
slabostima – ako ih je bilo. Na svega nekoliko stranica Mira
Stupica dala je portrete Divne i Milana \okovi}a, Marije Crnobori, Qube Tadi}a, Branka Ple{e, Jovana Mili}evi}a, Milana
Ajvaza, Rahele Ferari, Zorana Ristanovi}a, Bele i Miroslava Krle`e, @ivorada Stojkovi}a, Miroslava Anti}a, Mire Trailovi}
i Qubomira Dra{ki}a. Pokatkad je dovoqna jedna re~enica da
pru`i najpotpuniji uvid u karakter li~nosti, a takvu re~enicu
Mira Stupica mogla je da napi{e zato {to je imala nesumwivu
sposobnost posmatrawa qudi. Re~ je, dakle, o pravim malim studijama pomenutih umetnika kojima Mira Stupica odaje zahvalnost i
zaslu`eno priznawe.
Posebne stranice Mira Stupica posve}uje svome bratu,
glumcu Bori Todorovi}u. Ovde nije re~ samo o onoj u srpskoj etnologiji poznatoj sestrinskoj qubavi prema bratu ve} o uzajamnoj
odanosti i po{tovawu koje je u porodici Todorovi} bilo oduvek
prisutno.
Uvek iskrena, kriti~ki raspolo`ena prema sebi pa tek onda prema drugima, Mira Stupica zauvek je prihvatila sugestiju
svoje majke da uvek sve treba prihvatiti sa {akom soli koja }e
omogu}iti da se ~ovek u dobru ne ponese a u zlu ne ponizi.
Zapisi, po nekolikim anketama, najzna~ajnije srpske glumice HH veka Mire Stupice ostvarili su zadatak: ~itaoca su upoznali sa slo`enim prirodama pozori{nih stvaralaca, Mire i Bojana
Stupice, kao i sa dru{tvenim i teatarskim prilikama u periodu
du`em od {est decenija. O svim tim promenama Mira Stupica govori i kao u~esnik i kao svedok, uvek iskreno i nenametqivo, {to
kod ~itaoca stvara utisak da je osvajawe najvi{ih umetni~kih i
qudskih vrlina jednostavno. A ~italac, razume se, zna da se do jednostavnosti dospeva poznavawem sebe, svojih mogu}nosti i po{tovawem osnovnih eti~kih na~ela.
Voja Marjanovi}
HUMORISTI^KI ROMAN
O BLIZANCIMA
Milutin \uri~kovi}: Kako su rasli blizanci,
Bookland, Beograd, 2011.
Romaneskna proza pru`a vi{estruke mogu}nosti da se u woj
`ivotni podatak iska`e na vi{e na~ina. Bilo da je re~ o istorijskoj, porodi~noj, autobiografskoj, psiholo{koj ili humoristi~koj vrsti, ona trpi {iroki dijapazon kazivawa i opservacija, kako
materijalne, tako i duhovne istine stvarnosti.
Plodni kriti~ar, pesnik, pripoveda~, antologi~ar, autor i
prire|iva~ brojnih kwiga (ukupno 40), Milutin \uri~kovi} ne151
davno je objavio svoj prvi roman za decu Kako su rasli blizanci i,
za divno ~udo, jednoglasno dobio nagradu Rade Obrenovi} Zmajevih
de~jih igara u Novom Sadu za najboqi roman za decu i mlade u 2011.
godini. Izme|u nekoliko zanimqivih romana `iri je odabrao \uri~kovi}evu jedinstvenu humoristi~ku povest o `ivotu i odrastawu dva brata blizanca u skromnoj porodici, gde je `ivot “tiha reka„ kojom se qudi kre}u zadovoqni onim {to imaju i nemaju, “jer
{to nemaju – to im ne treba„ (I. Sekuli}).
Roman Kako su rasli blizanci jeste autobiografska pri~a
o dva brata koji u razmaku od deset minuta dolaze na svet da usre}e
roditeqe, baku, tetku, ujaka i sve dobre qude koji ih vole. U trideset sedam naslovqenih poglavqa povezanih ~istom i nepretencioznom kompozicijom autor je ispisao “sre}an i zadovoqan `ivot
bra}e blizanaca Milutina i Milana„ nastoje}i da bez mnogo fantazmagori~nih dodataka razvije radwu romana i da je plasti~no reqefira kao istinu i samo kao istinu.
Od poglavqa u kome se govori o poreklu i ro|ewu dva mali{ana, preko polaska u vrti}, qubavi najbli`ih, polaska u {kolu i
de~jih avantura u gradu i prirodnom okoli{u, pa do dru`ewa sa
drugovima i susedima, putovawima kod ujaka u inostranstvo ili se}awima na dedu, zatim tetku i neobi~ne prijateqe koji de~ake obo`avaju jer su lepo vaspitani, pa prvih qubavi i o~evog qubimca,
ve} dotrajalog folksvagena, “bube {klopocije„ koja je o~eva velika qubav, autor se bez epizodi~nih udaqavawa oslawao na ~istu i
jednostavnu fabulu koju mo`e da ponudi ~itaocu samo pisac lucidne jasnosti i konkretne jednostavnosti.
Iz poglavqa u poglavqe \uri~kovi} prenosi autobiografsku pri~u o bratu i sebi neposredno, bez mnogo domi{qawa i bilo
koje iluzorne dosetke, dokazuju}i da se i savremeni roman za decu
i mlade mo`e pisati stilom, fabulom i jezikom li{enim modernih teorija o romanu za mlade u koje neki autori sve vi{e ugra|uju savremenu tehnologiju i ma{tovitost koja je neprimerena, pa time i daleka od `ivota kojim, ma kako `iveli u globalisti~kom
dru{tvu, nismo izuzetno zadovoqni. Ipak, ta jasnost \uri~kovi}evog romansijerskog diskursa, u stvari, deo je wegove sada ve}
obelodawene istine. Naime, literatura za mlade ne trpi visokoparnost meditacija i `ivotnih zbivawa ve} se oslawa na de~ji naivisti~ki svet, jo{ uvek u domenu sna i `ivotnog neiskustva.
Odrediv{i `anr svog romana o blizancima, koji su u porodici pa`eni i ma`eni od strane uvek bri`nih uku}ana, o de~acima du{evno-duhovne predispozicije da budu dobri |aci, da vole muziku, da se interesuju za nau~na dostignu}a, ali i da nose u sebi patrijarhalnu vaspitanost i uva`avawe znawa i iskustva odraslih,
autor romana glavni akcenat stavqa na `ivotni humor i komi~nost iz kojih, kao svetlo `ivota, zra~e humanost, dobrota, qubav i
odanost porodici.
De~aci \uri~kovi}evog romana su kao blizanci sli~ni jedan drugome “kao jaje jajetu„; oni su malog rasta, `ute kose, brzih
pokreta, radoznalih ~ula i uqudni prema svima bez obzira da li su
wihova svojta ili neko drugi. Svode}i sve peripetije romana na
humoristi~ku osnovu autor se tako postavio i kada je re~ o deci,
drugarima samih blizanaca, a tako i prema odraslima koji su im
predani svim bi}em. Posebni humoristi~ki kola`i su pri~e o babi i dedi kao stubovima patrijarhalne porodice koji se vole, slu{aju i po{tuju, ali na ~iji ra~un se istovremeno prave dosetqive
152
aluzije, razne improvizacije povodom wihovih stara~kih osobina
i podela saveta koje de~aci, ina~e lepo vaspitani, treba da usvoje.
Pri~e o dedi koji hr~e dok spava pa ne da mira susedima, ujakova inertnost dok `ivi u inostranstvu ~ekaju}i da mu po{aqu
novac iz zavi~aja, o~eve dogodov{tine koje de~aci slu{aju iako
znaju da su izmi{qotine, ili babino tutorstvo u ku}i koje nije
agresivno ni diktatorsko ve} vitalno i smireno (jer ona posle dedine smrti `eli da se uda za “mlado`ewu od osamdeset godina„) i
drugi do`ivqaji govore o \uri~kovi}evom smislu da `ivot stavi
u kovitlac smeha a ne gor~ine, tuge, straha ili bezna|a. Neke sintagme u romanu su pravi biseri jezi~kih konstrukcija: otac predla`e sinu da studira “Vi{u uzaludnu {kolu„; baba je “glavnokomanduju}i dirigent„; deda je do`ivotni “zgradona~elnik„, a tetka,
zvana “Terminator„, koja je pravi napasnik pri~e, kada do|e u posetu ro|acima “ne ume da se ugasi„ ve} je na to opomiwu uku}ani.
Roman Milutina \uri~kovi}a demantuje teze nekih dana{wih esteti~ara i kriti~ara literature za mlade da de~ji recipijent ne `eli vi{e da slu{a pri~e autobiografske provenijencije ili o detiwstvu koje je davno pro{lo. Ta teza se ne mo`e prihvatiti jer detiwstvo ima ~ar dugove~nosti; ono se transformi{e
na vi{e na~ina pa je uvek sve`e i zanimqivo. Detiwstvo je ishodi{te `ivota ~iji su sadr`aji uvek intrigantni i zanimqivi. “Ono
je ~ar bez presedana„ (S. Egziperi).
Stilisti~ko-jezi~ka retorika \uri~kovi}evog romana Kako su rasli blizanci govori da je re~ o autoru koji po{tuje leksi~ku i izra`ajnu pro~i{}enost u svakom pogledu. Ovaj roman se ~ita pomalo kao feqtonisti~ka proza, mada sadr`i sve elemente dela koje pripada i tradicionalnoj i savremenoj literaturi. Otuda
je ovaj roman pravo osve`ewe percepcije dana{wih ~italaca “bombardovanih„ Hari Poterom i Tolkinom. Glas iz “ve~nog i ~istog
`ivota„ u ovom romanu je vi{e nego o~igledan. Zato ~lanovi `irija za nagradu Rade Obrenovi} nisu bili u dilemi ko }e biti jo{
jedan privr`enik poetike Zmajevih de~jih igara.
Aleksandar B. Lakovi}
POEZIJA SE @IVI, A NE U^I
Bal{a Raj~evi}: Uzdignu}a u samo}i, Vedes,
Beograd, 2011.
Multimedijska li~nost kakva je Bal{a Raj~evi} (vajar, slikar, pesnik, prozaist, likovni i kwi`evni kriti~ar i esejista)
dvadeset godina ostaje privr`en pesni~koj re~i, od svoje prve
zbirke pesama Molitva vajareva objavqene 1992. godine, {to dovoqno svedo~i i zavidan broj od petnaest pesni~kih kwiga u me|uvremenu od{tampanih, kao i wegova najnovija zajednica stihova
transparentnog naslova Uzdignu}a u samo}i.
^itaoci iz samog naslova mogu pretpostaviti da se u tematskom sredi{tu pomenute Raj~evi}eve kwige upravo nalaze pesma, poezija i pesnik. Potvrdu za to, o~ito je, sti~emo ve} u prvom wenom
153
ciklusu Pesnik i pesma. I naslovi pesama (Pesnik, Pesmom izabran,
Rob re~i, Pesma, Re~ pesnika) idu u prilog navedenim o~ekivawima.
Ali, treba ve} sada prepoznati neke osobitosti Raj~evi}evog pevawa. Pre svega pesnik ispisuje svoju kwigu kao osobenu i emotivnu
ispovest pred ~itaocima. Zatim, u pitawu je dominiraju}a iskrenost pesnika odnosno umetnika Raj~evi}a. Ina~e, ovakvu iskrenost
~itaoci mogu zapaziti i u drugim, pre svega kriti~kim radovima
Bal{e Raj~evi}a, {to sve ukazuje da izme|u li~nosti Bal{e Raj~evi}a i wegovih umetni~kih odraza nema razlike. Postoji samo znak
jednakosti izme|u svih wih, odnosno u okviru wega jednoga.
Re~ je ovom prilikom o svojevrsnom kwi`evnom (uslovno i
umetni~kom) manifestu Bal{e Raj~evi}a u kome se odre|uju definicija i zna~aj, ali i zadatak pesnika (“Zaqubqen u re~/ Papir postojano o`ivqava„... “Mada mu se du{a/ uvukla u ruku„). Iz ovih i
drugih Raj~evi}evih stihova naziru se slika i su{tina stvarala{tva. Naime, za Bal{u Raj~evi}a vajati (pesma Pomiriteqka), pisati pesme (pesma Pesmom izabran), kao i prenositi na papir svoje impresije povodom vajarskih, slikarskih i kwi`evnih radova
nije nimalo lagodan posao koji mu omogu}avaju nadmo} zavidne erudicije i intelekta, ve} je to neobi~an postupak u kome stvaralac
otkida delove svog tela i bi}a, lomi delove sopstva i formira ih
u odre|ene umetni~ke vrste. Bilo koji umetni~ki jezik da koristi
Bal{a Raj~evi} govori o sebi. On i pi{e, i vaja i slika sebe, pre
svega. Pi{e o sebi i u esejisti~kim tekstovima. Umetnik se javqa
publici i ~itaocima iz sebe, iz dubine svog bi}a, “iz najsitnijih
alveola„. I to ~ini na neo~ekivano iskren i odgovoran na~in, kao
da se ispoveda pred sobom, pred ~itaocima i ko zna pred kim sve ne.
Nakon ovakvog do`ivqaja pesni~kog i umetni~kog dela Bal{e Raj~evi}a name}e se zakqu~ak kakav danas ne uo~avamo tako ~esto da, parafrazira}u samog autora, poezija se ne u~i, kao ni vajarstvo i slikarstvo, ve} se oni duboko u sebi ose}aju i `ive. To je
osnovni preduslov za bavqewe umetno{}u.
Raj~evi} opravdano kritikuje i izvesne pojave u kwi`evnim, verovatno prisutne i u slikarskim i drugim umetni~kim krugovima (“de`urnim kroja~ima istorije poezije„), kao {to su sujeta, zavist, a u najnovijem vremenu i koketirawe i povla|ivawe ~itaocima i neupu}enim novinarima koji prate umetnost (pomenuta
pesma Re~ pesnika), zarad slave i popularnosti, a nau{trb izneveravawa pesni~kih normativa i obaveza, ~emu se pesnik posebno
protivi (“samo pi{em kako ho}u,/ kako mogu i moram„).
I u tre}em i ~etvrtom ciklusu (Od prolaznosti do rezignacije; Izme|u bunta i ironije) pesnik Raj~evi} se javqa iz konkretne pozicioniranosti wegovog i na{eg okru`ewa, iz i usred
motiva i uzroka pesme, kao i iz opravdane mnogo {ire meditativne promi{qenosti i zabrinutosti, ali ne izuzimaju}i status pesnika od nesna|enosti i izgubqenosti i pojedinca i kolektiva.
Pesnik se, naime, pita – “Da li je postojalo drugo vreme,/ stvarne
pri~e i doga|aji„, {to je blisko zakqu~ku @aka @uva (“Mi jesmo
gde nismo, mi nismo gde smo„) koji pre`ivqava svaka generacija,
dodu{e neka suptilnije, neka drasti~nije, kao {to to bolno i de{perantno pre`ivqava pesnikovo i na{e okru`ewe. Kao kontrast
prisutna je pesma Neispuwiva `eqa koja je istovremeno i op{teprihva}eni moto i san simbolista, i svih umetnika, uop{te.
Svojim naslovom drugi ciklus Qubav i nada/ svetle vizije
pesnik Raj~evi}, koji jo{ uvek pravilno razlu~uje istinu od ponu154
|ene stvarnosti i veruje u istinu, a ne u privid stvarnosti (Lakan), nametnutom okru`ewu suprotstavqa qubav kao jedini i
iskonski otpor i znak neprihvatawa stvarnosti koja to nije. Upravo u takvom virtuelnom okru`ewu, u jezi ti{ine i zime osamqenosti i odba~enosti, u gorkoj spoznaji li~ne bezna~ajnosti, pesnik
Raj~evi} zagovara da je jedino qubav u stawu da odoli vremenu i nevremenu ({to je bilo i Geteovo ube|ewe). Da jedino qubav, iako i
sestra smrti, mo`e biti potencijalna i uteha i tra~ak izbavqewa
u bezute{nosti i bezna|u. Da je jedino qubav ravna zaboravu i ignoraciji svega drugog nepo`eqnog i suvi{nog, kako su tvrdili
brojni stvaraoci, a me|u wima i Viktor Igo. Da je qubav danas
preostali i krucijalni dokaz da jo{ uvek nije sve nepovratno izgubqeno. Da qubav ozna~ava “nadu„ i nasu{ne “vizije„.
Iako Bal{a Raj~evi} zna da je motiv qubavi ne samo naj~e{}i povod stihova ve} i osnovni promoter i pokreta~ svih civilizacijskih tokova i epoha, kao i sudbina naroda, i kolektivno,
ali i ponaosob (“u tvojim o~ima ... podsticaji„), u kwizi pred nama
qubav nije imperativno predstavqena, niti je na fonu pojedina~ne i autenti~ne eroti~nosti. Pesnik i umetnik nas sve podse}a
svojim stihovima da takvu ulogu poseduju ne samo qubav uzvra}ena,
strasna, eruptivna i nesti{qiva, neobja{wiva, divqa, (bez)gre{na, ve} i neuzvra}ena i uzalud ~ekana (“U tvojim o~ima/ Prikriven prole}ni poziv„). Kao i ona u dru{tvenim korektivnim datostima neostvarena (“^ulna ruka izrasla/ iz glave velike zabrane„)
ili svesno potiskivana, neretko pretvorena u samoobmanu, privid
i bolest (Me{a Selimovi}). I ona qubav koja i daqe traje samo u
snovi|ewima i snoprivi|ewima i dugim no}ima. I ona qubav u
strepwu i ~e`wu pretvorena i jedino u fitiqu vo{tanice i osame treptavo odr`iva. Svakako i u stihovima kakvi su stihovi Bal{e Raj~evi}a, uprkos nanosima patetike i izvesne naivnosti, ili
otklona od zakona versa koji su u ovakvim prigodama o~ekivani i
oprostivi.
Me|u odlikama Raj~evi}evog pevawa bitno mesto zauzimaju
i igre re~ima i u~estale tautolo{ke stilske figure kao i ironi~an diskurs prikladan vremenu i prostoru pesnikovog i na{eg odre|ewa.
Slobodan [kerovi}
POIGRAVAWE @ANROM
Adrijan Sarajlija: Manufaktura G, Tardis,
Beograd, 2010.
Zbirka pri~a Adrijana Sarajlije Manufaktura G, koja je
sada ve} iza nas, pro~itana u jednom dahu, svedo~i pre svega o talentu koji je iznenada blesnuo, preska~u}i onu obaveznu fazu “de~jih bolesti„ – ali ovo ne treba nikoga da ~udi – na{ ceweni autor
je doktor medicine, specijalista pedijatrije!
Svojim pri~ama, objavqenim u antologijama Paladinove
edicije Fraktali, Hronovizijom, i veoma zapa`enom Abrakada155
brom, kao i pri~om Wasserkrabbe, brzo je na sebe privukao pa`wu i
~itala~ke publike i izdava~a.
Ovaj mladi beogradski pisac ve} svojim kwi`evnim prvencima daje nemali doprinos vazda previru}oj i neumrloj `anrovskoj (koja to vi{e i nije) kwi`evnoj produkciji srpskog govornog podru~ja.
Adrijan Sarajlija – pisac ima svoje najsna`nije upori{te i
polazi{te u {irokom obrazovawu i rasponu interesovawa, sklonosti ka `anru “horora„ u kojoj su ga sigurno podstakle studije medicine (jedna od prvih horor/SF kwiga je upravo ona o doktoru
Franken{tajnu!) ali i sposobnosti da brzo asimiluje, i to kroz
sopstvenu praksu, druge `anrovske tokove – nau~nu fantastiku a
naro~ito onaj istinski kwi`evni eksperiment, koji je u moderno
doba dao najboqe rezultate – spekulativnu fikciju.
Da ne bi bilo zabune, u pri~ama iz ove zbirke prime}uje se
kolebawe izme|u po{tovawa strogih `anrovskih zahteva i potrebe da se obuhvatnije zahvati u teme koje zanimaju na{eg autora.
Ovo kolebawe nije znak slabosti ve} vi{e kao da ima funkciju
hvatawa zaleta ili inicijalne kapisle. Pristup temi i naro~ito
obradi likova ozbiqno{}u i temeqno{}u nadilazi povr{ne odrednice `anra i ~italac, kao i kriti~ar, vi{e bivaju izlo`eni
utisku stila i umetni~kog nadahnu}a, same ve{tine pisawa, koji iz
pri~e u pri~u postaju sve boqi – ekspresivniji i sa`etiji, a time
i sna`niji.
Asimilacija `anra u umetnost o~igledna je ve} u po~etnom
opusu Adrijana Sarajlije. Ovo je primetno i kod drugih pisaca doma}e scene, onih malo starijih i ve} priznatih – Ilije Baki}a, Gorana Skrobowe, Bobana Kne`evi}a, ali i kod onih iz generacije
sedamdesetih, Adrijanovih parwaka i sudeonika iz posledwih
grupnih antologija i samostalnih prvenaca – Jovana Risti}a, Darka Tu{evqakovi}a ili Pavla Zeli}a (da pomenem samo neke). Uloga `anra bila je podsticajna, i na tome mu hvala – ali `ivotno iskustvo koje pisac `eli i treba da iska`e prevla|uje i dodaje
istinski kvalitet `anrovskoj kwi`evnosti.
Zbirku Manufaktura G otvara pri~a Viva la Revolucion!,
spekulativna fikcija koja za temu ima alternativnu istoriju sagledanu iz veoma neobi~nog rakursa – autorove zaqubqenosti u
fudbal! Na ovu popularnu igru nai}i }emo i u jo{ nekim pri~ama
iz ove zbirke – fudbal }e se igrati i u podzemnim atomskim skloni{tima (Sve {to raste) i u postapokalipti~kim dvori{tima
(Manufaktura G). U ovoj pri~i javqaju se poznate istorijske li~nosti – Tito, ^e Gevara, Franko, ali vi{e kao parazitski dekor
koji nastavqa svoje postojawe jedino zahvaquju}i tome {to obi~ni
qudi svoje `ivote i strast vi{e vole da poklone “najva`nijoj sporednoj stvari na svetu„. Ova pri~a sastavqena je od tri nezavisna
dela sklopqena u zajedni~ki istorijski okvir.
Sve {to raste je mo`da i najambicioznija od svih pri~a.
Sastoji se od ~etiri dela (koji su tako|e sami po sebi nezavisne
pri~e) u kojima se pripovedawe odvija hronolo{ki – unazad. Utisak je da bi samo prvi deo pri~e mogao lako da preraste u novelu
ili ~ak roman, svojom slo`eno{}u i brojem zapa`enih likova, ali
i temom koja je ~esto obra|ivana u skorijoj pro{losti – {ta ~initi kada stvari izmaknu kontroli i kada sudbina ~ove~anstva i ~itave planete visi o tankoj niti?
Abrakadabra je ve} svima poznata pri~a. Sobom je ponela i
`ig prijatnog iznena|ewa svojom neobi~nom konstrukcijom (tako156
|e sastavqena iz nekoliko delova) i konzistentnim na~inom pripovedawa. U ovoj pri~i najvi{e do izra`aja dolazi stil, kompleksna, impresionisti~ka re~enica koja svoj utisak na ~itaoca odr`ava i dugo nakon zavr{etka ~itawa.
Per aspera je dinami~na, `anrovska egzibicija koja nas na duhovit na~in vodi iz jedne striktno specijalisti~ke situacije u,
tako|e izrazito otklowenu, rubnu stvarnost, me{avinu rodrigezovskog satiri~nog horora i doma}ih legendi o vampirima.
Fenomen – jo{ jedna egzibicija u kojoj autor uve`bava apsurd i nemogu}nost uigranih protokola da mu se suprotstave.
Hronovizija je tipi~na, razigrana SF parodija koja svojom
tematikom odska~e od drugih pri~a iz ove zbirke.
Manufaktura G je jo{ jedna pri~a u kojoj ima vi{e elemenata alternativno-istorijskog SF-a. Odluka da se po woj nazove
zbirka zasnovana je na anticipaciji i apercepciji daqeg razvoja
Adrijanovog kwi`evnog eksperimenta. I ovde postoji zapaqiva
sme{a medicine, biologije, nanotehnologije i politi~ko-geografske para-stvarnosti. Tako|e i nekoliko zanimqivih i ekspresionisti~ki `estoko uobli~enih karaktera.
Wasserkrabbe je pri~a pisana za konkurs “steam-punk i space
opera„ SFere iz Zagreba. Igrom slu~aja objavqena i u zbirci
Fan(tom) u izdawu Zeni~ke SF konvencije. I ovde specifi~ni
stil prevla|uje nad samom pri~om, ali ne `alimo se – naprotiv.
Na po~etku 21. veka sve je vi{e uo~qiva tendencija da se pri~a
razbije u kaleidoskopske deli}e od kojih svaki ima svoju pri~u, a
pogled na celinu odre|uje kretawe i trenutna pozicija fokusa.
Western je posledwa pri~a u zbirci, ali ovaj redosled nikako nema za ciq da vrednuje nego je za kona~ni ugo|aj ostavqena
upravo ova apotekarska krema sastavqena od elemenata jednog od
najomiqenijih `anrova posledwa dva veka – vesterna, i onog kojeg
je u najve}oj meri oblikovala filmska industrija, uvo|ewem zgra`avaju}ih efekata – horora. @iveti ili umreti – vi{e i nije pitawe, po{to je lekar u jednom zaba~enom gradi}u iz Arizone prona{ao pravo re{ewe...
157
PLUS
Milo{ Jankovi}
LUNARNIK
(sonetni venac)
I
Nadiru odasvud rime i stihovi
u glavu punu nepotrebnih misli.
Za wima pristi`u i tvorci wihovi,
krotiteqi o~aja – labudovi pokisli.
Pristi`u bra}a po sujeti i inatu,
razuzdana gomila samozvanih vidara.
Dolaze, jurodivi, ve{tiji u zanatu
{to na mestu stare novu ranu otvara.
^asovi puni doma{ivih `eqa,
trenuci kada sve izgleda mogu}e,
omama sazdana od pijanog veseqa
koje }e nestati u mamurno svanu}e
i la`na nada, za pri~u opskurnu,
uz ukus gorak, od kog usne trnu.
158
II
Uz ukus gorak, od kog usne trnu
i pogled prazniji od prazne sobe,
~ekam da mi re~i du{u zaogrnu
ili je, kona~no, u par~ad zdrobe.
Nema vi{e `eqa, tek malo dosade,
sve sam svoje, sobom, davno porekao.
Ne strepim odavno, ~uda mi se gade,
ono {to sam `eleo – to sam do~ekao.
Sutra je samo dana{wa veresija,
umiven mrtvac u staja}em odelu,
jedna fla{a vi{e, beleg na ~elu,
zlo}udni tumor {to potajno klija,
sutra je brod {to besciqno plovi;
mrak me, slepog, po tami lovi.
III
Mrak me, slepog, po tami lovi,
studeni prsti za grlo ste`u.
U nevidno sapet, dok o~aj me tovi,
zalud u sebi tra`im ravnote`u.
Zrim kao r|a na skr{enom plugu,
dovoqan sâm sebi i svojoj obesti;
tri grama ~e`we i polovnu tugu
mewam za `eqe iz tu|e podsvesti.
Zvone tu|e rime hodnicima du{e
i tu|i se jed venama razliva.
Popu{taju ustave, obzide se ru{e,
kad bezna|e krene stravu da saliva.
To {to nalikujem jalovom zrnu
du{u mi pretvara u ka{u crnu.
159
IV
Du{u mi pretvara u ka{u crnu
moje okasnelo i razroko kajawe;
sebe ~ere~im, kao rawenu srnu,
na ono – lo{ije, i gore, trajawe.
Sve {to je bilo, jeste – i bi}e.
I ja sam isti, isto kratkovek.
Svejedno je, dakle, da li svi}e,
kad to {to se budi nije ~ovek.
[to mawe re~i – to ve}a buka,
{to du`i `ivot – to vi{e jauka
i sve je samo tek lopata gara.
Dok sumwa, jedina, uporno traje,
a voqa se poroku bestidno podaje,
jezdi kroz tminu rutava utvara.
V
Jezdi kroz tminu rutava utvara
u ko`nom mantilu, s bi~em u ruci.
Prate je gu{teri, gavrani i pauci,
a nebo, pred wom, sva vrata zatvara.
Sve lu|i i lu|i, o lu|em ma{tam
i slu{am kako mi lele~u kosti
tra`e}i nekog ko mo`e da oprosti
ovo {to sebi ne smem da pra{tam.
Cvile {arke na nebeskim vratima
o koja udaram ~elom i gwatima,
`eqan da nateram demona da kle~i
i du{u, na tren, stida oslobodim,
ali ne umem da se, mrtav, rodim:
ropac u grlu sablasno je~i.
160
VI
Ropac u grlu sablasno je~i,
inatom podnosim i nepretrpqivo;
ono {to ka`em – prazninom zve~i,
stihovi mi li~e na meso crvqivo.
Sve se raspada, kruni i trune,
prebrzo zrim jer predugo patim;
sve {to sam voleo – sada me kune,
rano da odem, kasno da se vratim.
Dvojnik i ja – licem u lice,
obojica su`wi iste nesanice,
obojica divqi i istog gladni,
jednako ru`ni, jednako dosadni,
jednaki po snazi sujete i dara,
to {to me tvori – to me i razara.
VII
To {to me tvori – to me i razara,
sve posnije mislim, sve gor~e }utim,
pre|a se `ivota ubrzano para,
sve mawe sumwam, sve re|e slutim.
Umesto lica – kvrgava freska,
posmrtna maska ~upavih obrva;
vredim koliko i kubik peska
{to u sebi krije koloniju crva.
Ne poma`e ni{ta, caruje mu~nina,
presit sam sebe i svih svojih vina,
mada ih, po navici, jo{ u sebe lijem
sve tra`e}i nekog ko ume da spre~i
ono {to ve} dugo sâm od sebe krijem:
ubi}e me sutra {to me danas le~i.
161
VIII
Ubi}e me sutra {to me danas le~i,
ju~e je ve} mrtvo, postalo je prah.
Sve svoje pesme rastavqam na re~i,
od kojih je samo jedna ve~na – strah.
Iako ne priznajem da sam propadqiv,
znam da ve~nost, ipak, meni ne sleduje,
vaqda sam zbog toga i postao gadqiv
na to {to u`ivam u svemu {to truje.
Gadim se sebe i svojih slabosti,
svega {to sam ikada `eqno ~ekao,
gadim se nade u budu}e radosti,
suze {to je oko kri{om prolije
i stidim se svega {to sam stekao
tvrde}i da jeste i ono {to nije.
IX
Tvrde}i da jeste i ono {to nije,
sâm sebi unapred pi{em ~ituqu,
svestan da }e to du{u da mi sabije
pod koru ~ira, izniklog na `uqu.
Za{to da brinem, ~emu trud i napor,
ono {to }e biti – bi}e i bez mene;
`ivotu prebrz, za smrt sam prespor,
sve {to procveta mora i da uvene.
Svojevoqno bivam izbledela slika,
neko ko je, ve}, od zaborava ti{i,
onaj {to ni uzdahom ne}e da podseti
da se vreme svakom, na kraju, osveti,
spreman da budem i padom vi{i,
ube|en u snagu svog posledweg krika.
162
X
Ube|en u snagu svog posledweg krika,
skovan od legure memle i ~elika,
`ivim svoju opsenu, li`em svoje rane
i spajam u jedan sve pijane dane.
Postao sam troglav, postao sam stonog,
ve`em dno za nebo, `va}em sirov glog,
mogu i da letim, da pod vodom di{em,
smem i `ivog sebe u mrtve da upi{em.
Sva su znawa mala i sve tuge ni{ta,
kada gnoj si crni iz crnoga pri{ta,
kad si sablast {to se uz se~ivo vere,
sposobna da `ivi gde `ivota nema;
ne brinu me kazaqke koje vreme mere,
uzdam se u korist biv{ih dilema.
XI
Uzdam se u korist biv{ih dilema,
onih ~iji upitnik u du{u poga|a,
jer dok wih je bilo – bilo je i tema
kadrih da me prenu iz moga bezna|a.
Uva`avam sva~ije `eqe i potrebe,
svaki ~ovek Bog je i ukras svemira;
upravo sam stoga ra{~ove~io sebe –
da postanem dostojan utehe i mira.
Verujem da jo{ se, bar na onom svetu,
uva`ava pravo pesnika na krila
i da ima mesta, makar za zapetu,
u kwizi qubavi, ~uda i ludila.
Piju}i, uporno – i kad mi se ne pije,
branim pravo la`i da istinu sakrije.
163
XII
Branim pravo la`i da istinu sakrije
~ak i kad se time pravda poni{tava,
branim pravo la`i da istinu ubije
ako neka du{a tom la`i vaskrsava.
^emu slu`i istina nekome bez du{e
osim da sâm sebe, gorde}i se, te{i.
^esto ru{en ne mari kad ga opet ru{e,
niti gre{an veruje da neko ne gre{i.
Kome treba svest o sopstvenoj bedi
ako mu sve ostalo jedva ne~em vredi,
i kad nas, ro|ewem, razli~itih ima,
{ta }e nam prava, podjednaka svima,
naro~ito nastala iz lo{ih navika –
pravo pesme da se odrekne pesnika.
XIII
Pravo pesme da se odrekne pesnika
va`i od trenutka kad postane velika,
pa nije pesma, nego transkript krika,
dovoqan da ute{i svakog gubitnika.
Saglasan sam da me stihovi izdaju,
da po svome `ive, svakom se podaju,
jer {ta }u im ja – nedorastao sjaju,
nevi~an ve~nosti, ogrezao u o~aju.
Spreman za crve, prodinstan u vinu,
dok sâm sebi krojim ukopnu crninu,
podjednako verujem u la` i u istinu –
da je pesnik samo ko opesmi ti{inu.
@ivim kako smem, van svih teorema,
svedo~im da jesam – i kada me nema.
164
XIV
Svedo~im da jesam – i kada me nema,
zato~en u kavezu livenom od stida,
u kojem, sem vina, i nekih privida,
jo{ i moja nada, besposlena, drema.
Postojim u inat – i sebi, i drugima,
kao mera te{ke, neizle~ive bolesti
i jedini naslednik bajatih po~asti,
~iji popis ~uvam u trulim nedrima.
Dovoqno sam bio i {to nisam hteo,
vreme je da du{u la`ima okrepim,
a kad nemam celo – neka imam deo
u kome }e celi biti makar snovi,
jer nastupa ~as od kojeg strepim:
nadiru odasvud rime i stihovi.
XV
Nadiru odasvud rime i stihovi
uz ukus gorak od kog usne trnu.
Mrak me, slepog, po tami lovi,
du{u mi pretvara u ka{u crnu.
Jezdi kroz tminu rutava utvara,
ropac u grlu sablasno je~i.
To {to me tvori – to me i razara,
ubi}e me sutra {to me danas le~i.
Tvrde}i da jeste i ono {to nije,
ube|en u snagu svog posledweg krika,
uzdam se u korist biv{ih dilema,
branim pravo la`i da istinu sakrije,
pravo pesme da se odrekne pesnika,
svedo~im da jesam – i kada me nema.
Beograd, 2012.
165
[tampawe ovog broja pomoglo je
Ministarstvo kulture Srbije
Izdaje
Beograd, Francuska 7
tel: 2626-081
@iro ra~un:
355-1008311-43
Glavni i odgovorni urednik
Srba Igwatovi}
Ure|uje redakcijski kolegijum
Korektura i lektura
Miwa Radowi}
Danijela Igwatovi}
Kompjuterski prelom
Zoran Spahi}
Likovno-grafi~ko re{ewe logotipa
Rade Markovi}
[tampa
MEGRAF, Beograd
Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije
u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.
Broj je {tampan jula 2012.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
SAVREMENIK plus : kwi`evni ~asopis /
glavni i odgovorni urednik Srba Igwatovi}. –
1992, br. 1 –. – Beograd : Apostrof’, 1992–. – 24 cm
Raniji naslov:
Savremenik (Beograd) = ISSN 0036-519X. –
Dvomese~no i tromese~no
ISSN 0354-3021 = Savremenik plus
COBISS.SR–ID 16300556
RA[A PERI] QUBI[A \IDI]
SLOBODANKA LUKOVI] HENRI HAUARD
KRISTOFER MARLO VILIJAM KOLINS
TOMAS ^ATERTON RUPERT BRUK VILFRED
OVEN DIMITRIJE NIKOLAJEVI] OBREN
RISTI] DOBRILO NENADI] ANDRIJA
RADULOVI] DEJAN VUKI]EVI] ZAHAR
PRILEPIN ADAM PUSLOJI] SLA\ANA
RISTI] VLADIMIR KONE^NI ANA
GORENKO DEJAN BOGOJEVI] VI[WA
KRSTAJI] STOJANOVI] SLAVICA LALI]
SRBA \OR\EVI] RADE \OKANOVI]
NENAD DIMITRIJEVI] BRANISLAV
VEQKOVI] SVETISLAV N. BRKOVI]
DRAGOQUB FIRULOVI] STANI[A
STANKOVI] GORAN VU^KOVI] MILOMIR
\UKANOVI] UGQE[A RAJ^EVI] DU[AN
STOJKOVI] DU[AN VIDAKOVI] BRANKO
STOJANOVI] MIROSLAV RADOVANOVI]
@ARKO \UROVI] GOJKO [ANTI] SRBA
IGWATOVI] MILKA ^ABRILO AN\ELKO
ERDEQANIN MILIJAN DESPOTOVI]
MIROSLAV TODOROVI] DANKO STOJI]
SREBRENKA GLUHI] ILI] MILICA
JEFTIMIJEVI] LILI] RADOMIR
PUTNIK GORAN LABUDOVI] [ARLO
MIODRAG D. IGWATOVI] VOJA
MARJANOVI] ALEKSANDAR B. LAKOVI]
SLOBODAN [KEROVI] MILO[ JANKOVI]
Download

PDF