PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Za {tampu priredila
Radmila Giki} Petrovi}
Za izdava~e
Akademik Zoran Kova~evi}
Bora Babi}
© AKADEMSKA KWIGA, NOVI SAD, 2014.
PREPISKA
SVETOZARA PETROVI]A
AKADEMSKA KWIGA
NOVI SAD
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
OGRANAK SANU U NOVOM SADU
Objavqivawe ove kwige pomogao je Pokrajinski sekretarijat
za nauku i tehnolo{ki razvoj.
[email protected]
^edomil Veqa~i} (1959–1965) ..................................................... 7
Mladen Leskovac (1963–1988) .................................................... 38
Ivo Tartaqa (1967–1998) ............................................................ 58
Dragi{a @ivkovi} (1963–1981)................................................ 73
Aleksandar Ti{ma (1969–1993) ............................................... 116
Miroslav Panti} (1969–1977)................................................. 123
Sreten Mari} (1970–1982)........................................................ 133
Miodrag Pavlovi} (1971–1975) ............................................... 147
Zdenko Le{i} (1975–2003)........................................................ 153
Jovan ]ulum (1975–1994)........................................................... 213
Vladeta Jeroti} (1975–1976) ..................................................... 220
Milorad Pavi} (1975–1976)..................................................... 223
Borivoje Marinkovi} (1975–1994) ......................................... 225
Predrag Palavestra (1977–1995).............................................. 240
Novica Petkovi} (1988)............................................................ 246
Vasko Popa (1990) ....................................................................... 249
^EDOMIL VELJA^I]
1
(1959–1965)
1.
Zagreb, 7. II 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,2
Prije nekoliko dana Danilo Pejovi}3 mi je rekao, da je od Vas dobio pismo, u kome ga, pored ostalog, pitate, za{to u „Na{im tema1 ^edomil Velja~i} (Zagreb, 18. jun 1915 – Kalifornija, 28. decembar 1997).
Diplomirao je filozofiju u Zagrebu 1939. Tokom ratnih godina bio je nastavnik na
Visu, a od 1946. do 1960. slu`benik Sekretarijata inostranih poslova i sekretar ambasade u Italiji i Nema~koj. Dvotomnu Filosofiju isto~nih naroda objavljenu 1958. pisao je tokom boravka u Bonu 1952–1957, a disertaciju Komparativno izu~avanje
indijske i evropske filosofije odbranio je 1962. Od 1960. do 1963. predaje filozofiju
isto~nih naroda na Univerzitetu u Zagrebu. Izme|u 1963–1965. godine kao gostuju}i nastavnik predaje filozofiju na pojedinim indijskim univerzitetima. Po~etkom
1966. odlazi na [ri Lanku, povla~i se iz nastavne aktivnosti i okre}e isklju~ivo pisanju. Trinaest godina `iveo je u okviru budisti~ke zajednice kao Bhikkhu Ñana|ivako, a poslednjih nekoliko godina samostalno. Pored navedenih knjiga objavio je:
Kalidasa: Oblak glasono{a, prevod sa sanskrta, uvod i komentar, 1971; Pisma s pustinja~kog otoka (1966–1967); Pjesme prosjaka i prosjakinja, izbor iz rane buddhisti~ke poezije, 1977; Budizam, 1977; Razme|a azijskih filozofija I–II, 1978; Indijska
i iranska etika (s Radom Ivekovi}), hrestomatija, 1980; Od Nepala do Cejlona, 1981;
Etnos spoznaje u evropskoj i indijskoj filosofiji, 1982 (pod budisti~kim imenom Bhikkhu Ñana|ivako); Dhamma-padam, Put ispravnosti, 1990; Philosophia perennis,
2003. Na engleskom, pod imenom Bhikkhu Ñana|ivako, objavio je dve knjige; sastavlja~ antologija, ud`benika i re~nika i autor preko 100 ~lanaka objavljenih u raznim doma}im i stranim publikacijama.
2 Sva pisma koja je ^. Velja~i} uputio Svetozaru Petrovi}u, i obratno, kucana
su pisa}om ma{inom.
3 Danilo Pejovi} (Ludbreg, 6. mart 1928 – Zagreb, 4. oktobar 2007), filozof. Od
1956. radio je kao asistent na Odseku za filozofiju u Zagrebu, gde je ostao do penzije 1998. Bio je jedan od osniva~a ~asopisa Praxis i njegov kourednik uz Gaju Petrovi}a, ali se ve} 1966, nakon svega dve godine, razilazi sa grupom praksikovaca i
zastupa svoj vlastiti filozofski put. Objavio je deset knjiga.
7
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
ma” nije izi{ao moj prikaz Va{e „Filozofije isto~nih naroda”.4 Danilo mi je dao i Va{u adresu, jer smo se slo`ili, da }e biti najzgodnije,
ako Vam ja o tome napi{em.
Kad se pojavila Va{a knjiga, ja sam se zaista bio dogovorio s
„Na{im temama”, da za njih napi{em o njoj prikaz. Ve} poslije prvog
listanja vidio sam, da je to ozbiljno i za nas va`no djelo, pa sam `elio, da se to i dovoljno jasno ka`e i obrazlo`i, kako bi neupu}eni ~italac mogao da ga razlikuje od brojnih knjiga o Aziji, koje danas ve}
imamo. Tra`io sam od „Na{ih tema”, zato, da mi dadu vi{e prostora, nego {to ga obi~no daju za prikaze knjiga, i oni su na to rado
pristali.
Pi{u}i, me|utim, nisam `elio da raspredam op}enite pri~e o
vrijednosti azijske filozofije i njenu zna~enju za nas. Bar to svatko umije lijepo re}i. Nisam htio ni da izla`em, {to sve Va{a knjiga
sadr`i. ^ini mi se, da je to u svakom prikazu suvi{no. Smatrao
sam, da dobra i savjesna knjiga zaslu`uje i temeljit i po{ten kriti~ki pristup, i to sam `elio ostvariti. Priroda mog interesa za Aziju,
a i to {to nisam stru~ni filozof, odredila je, naravno, karakter mog
prikaza.
Kad sam tekst ve} napisao i ponovo ga pro~itao, upitao sam se –
treba li, ipak, da ga objavim? Vi znate, kako obi~no kod nas izgledaju recenzije knjiga. Ako je recenzija povoljna i dobronamjerna, nema u njoj ozbiljnije kriti~ke primjedbe. Ako takvih primjedaba ima,
recenzija je gotovo bezizuzetno nepovoljna i maliciozna. Recenzije,
koje su dobronamjerne i nepovoljne, toliko su rijetke, da je o njima
zapravo nemogu}e izre}i tako kratku definiciju. A dobronamjerne i
povoljne ocjene, kojima je odnos ipak kriti~ki – na njih kao da nismo uop}e navikli. Mislim, da }ete i sami lako utvrditi, da je moj
prikaz Va{eg djela pisan dobronamjerno i da je ocjena, u njemu sadr`ana, povoljna, ~ak vrlo povoljna, na mjestima i pomalo odu{evljena. Ipak, njen je osnovni ton kriti~ki. Poneki ~italac, odgojen
vrstom recenzija na koju smo navikli, mogao bi, ipak, da je shvati
druk~ije. Nisam `elio rizicirati takvu mogu}nost. Meni je i odvi{e
stalo, da se o kulturi Azije kod nas pi{e savjesno i pametno, a knjige
poput Va{e jo{ uvijek rijetko dobivamo; osje}ao bih se apsurdno, da
njenom povoljnom prijemu ba{ ja, ma i ne `ele}i, na{kodim. I tako,
4 Filozofije isto~nih naroda I–II, Filozofska hrestomatija, Matica hrvatska, Zagreb, 1958.
8
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
otkazao sam prikaz „Na{im temama” i one su, mjesto njega, objavile kratku Mikecinovu5 recenziju.
Namjeravao sam Vam, ipak, pokazati taj prikaz u nekoj prilici.
Kako je ve} rije~ o njemu, {aljem Vam ga sada. @elio bih da ga primite mjesto ~estitke na lijepo obavljenom poslu, da kriti~ke primjedbe u njemu i Vi kriti~ki primite, a da Vam njegova osnovna ocjena
pru`i bar dio onog zadovoljstva, koje sam ja osjetio ve} pri prvom
listanju Va{e knjige.
Na ~emu sada radite? Bilo bi mi vrlo drago, da me potra`ite, kad
navratite u Zagreb (moj je broj telefona 33-804). Mo`da }e Vas zanimati neka od knjiga iz moje azijske zbirke.
Srda~no Vas pozdravlja
S. P.
2.
Beograd, 12. 2. 1959.
Proleterskih brigada 56
Dragi dru`e Petrovi}u,
Vrlo mi je `ao da niste objavili svoju kritiku moje knjige, jedini
stru~ni prikaz koji mogu o~ekivati. Nadam se ipak da }ete promijeniti mi{ljenje u pogledu objavljivanja, a ja bih sa svoje strane, koliko
mi je mogu}e, rado u~inio sve {to mogu za njeno plasiranje na nekoj drugoj strani. Gdje, to jo{ ne znam. Ve}i dio Va{eg prikaza sadr`i vrlo vrijedne nadopune mojih knjiga, pa bi mi u prvom redu zbog
toga bilo drago, kad bi mogao da bude objavljen u nekoj reviji od
trajnije vrijednosti, koja }e i kasnije ostati lako pristupa~na dublje
zainteresiranim ~itaocima. ^uo sam da je za glavnu reviju filozofskog i sociolo{kog udru`enja ve} napisana recenzija. Nastojat }u da
Vjekoslav Mikecin (Novigrad kraj Zadra, 21. juni 1930 – Zagreb, 28. oktobar
2009), filozof i sociolog. Profesor na Odsjeku za sociologiju Filozofskog fakulteta u
Zagrebu. Doktorirao filozofiju 1979. godine tezom: Temeljne antinomije u suvremenom marksisti~kom mi{ljenju. Objavio slede}e knjige: Suvremena talijanska filozofija, 1966; Marksisti i Marx, 1968; Socijalizam i revolucionarni subjekt, 1970; Otvoreni marksizam, 1971; Povijest i kriti~ka svijest, 1974; Ru{enje dogme, 1976; Dijalektika povijesne zbilje, 1977; Situacije i duhovna kretanja. Filozofsko-politi~ki ogledi, 1982;
Subjekti i alternative socijalizma, 1984; Situacije i duhovna kretanja 2. Filozofsko-sociolo{ki ogledi, 1987; Nema socijalizma bez demokracije, 1988; Kultura i dru{tvo, 1989;
Umjetnost i povijesni svijet, 1995, itd.
5
9
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
govorim i s prof. \uri}em6 ovdje, pa }u Vam javiti naknadno kakve
mogu}nosti bi se mogle jo{ na}i odavde.
Va{ pregled ranijih indolo{kih studija kod nas vrijedan je i za
mene, osobito u bibliografskom pogledu. Marti}ev prijevod imam,
Jefti}ev7 prijevod Gîte sam ~itao prije rata, a za Budmanijeve prijevode sam samo ~uo. P. St. Bartholomeo8 me interesira od ranije, jer
sam se sada posvetio uglavnom komparativno-filozofskim studijama, pa me zanimaju svi povijesni izvori o evropskim kontaktima s
Indijom. Nisam znao da se je zvao Vezdin i bio sin hrvatskih roditelja. Za Slijep~evi}evu disertaciju me je pred nekoliko godina pitala
Buddhisti~ka enciklopedija (urednik za slavenske zemlje C. Nyäņasatta Thera, Ceylon), ali nisam mogao da mu dadem nikakve podatke. Ako imate ne{to vi{e podataka o tome, bio bih Vam zahvalan da
mi ih u tu svrhu javite. Za Tina Ujevi}a9 tako|er nisam imao ta~nijih podataka, iako me je stvar interesirala nakon njegove smrti. Ako
do|e do izdavanja cjelokupnih djela, trebalo bi ovaj dio njegove djelatnosti posebno obraditi. Ima i nekih pjesama koje spadaju ovamo,
a i pisama. Pitanje je, bi li se obrada i publikovanje njegovih stvari s
ovog podru~ja dali ostvariti u opsegu jedne knjige s uvodnom studijom i bez obzira na mogu}nosti izdavanja cjelokupnih djela. Vi bi
sigurno na{li vremena za taj posao, a bli`e ste i izvorima nego ja, i
jako bih rado i interesom pratio rad na tome.
U svakom slu~aju bilo bi danas vrlo potrebno da se objavi ne{to
o dosada{njim naporima kod nas na ovom podru~ju. Za moju knjigu to bi bila prava dragocjena nadopuna.
Milo{ \uri} (Slavonski Benkovac, 14. januar 1892 – Beograd, 5. decembar
1967) – srpski klasi~ni filolog, helenista, profesor, filozof, prevodilac, redovni ~lan
SANU, urednik ~asopisa @iva antika. Objavio je vi{e od 200 radova iz klasi~ne knji`evnosti i filozofije: Iz helenskih riznica, 1959; Istorija helenske knji`evnosti, 1951;
Istorija helenske etike, 1997; Filozofski spisi, 1997, itd.
7
Dr Pavle Jefti} objavio je, pored navedene knjige, Indija, riznica mudrosti, Beograd, 1937; Karma i reinkarnacija u hinduskoj religiji i filozofiji, Novi Sad,
1988, itd.
8 Paulino Bartolomeo (Paulino [Paulinus] St. Bartholomew), Filip Vezdin (Hof
am Leithaberge, 1748–1806), hrvatski gramati~ar i indolog. Autor je Sidharubana,
prve sanskrtske gramatike, 1790. Smatra se pionirom evropske indologije. Govorio
je deset evropskih jezika, bio je misionar u Indiji od 1776. godine, gde je nau~io sanskrt i druge indijske dijalekte. Jedan je od za~etnika komparativne filologije, i veliki istra`iva~ istorije Istoka. Uradio je uporednu englesko-portugalsko-malajsku gramatiku. U Kerali mu je 1999. podignuta spomen-plo~a. Za `ivota je objavio vi{e od
dvadeset knjiga.
9 Tin Ujevi}, Zapisi o Indiji.
6
10
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
Va{ sumarni pregled savremene kineske i indijske filozofije tako|er je neophodna dopuna mojim knjigama, koju sam i sâm trebao nastojati da {to prije napi{em. Zbog prezaposlenosti, a i zbog
pa`nje koju bih `elio da posvetim ovoj temi, po mogu}nosti u obliku posebne knjige, bio bih vrlo zadovoljan da za sada Vi objavite ovo
{to ste o tome napisali i bibliografski dokumentirali.
Moj shortcoming u tom pogledu u stvari je ve}i nego {to ste Vi
obuhvatili u svom prigovoru. S obzirom na opseg djela, koji se je u
toku obrade dva puta pove}avao, ja sam se od po~etku orijentirao
na klasi~no doba do eposa, tako da nisam imao pravog mjesta ni plana ni za dar{ane, nego sam i tu zgurao {to sam mogao u ranije poglavlje. Zato je i orijentacija u modernoj filozofiji ostala koncentrirana na djelu interpretativne prirode o klasi~noj filozofiji. Isto vrijedi
i za Kinu. Kod Rāmānugje me u filozofskom pogledu interesira sasvim druga problematika nego {to je njegovo povijesno pripadni{tvo bhakti-yogi. To je njegova kritika [ankarinog10 metafizi~kog
racionalizma. Tu eminentno filozofsku vrijednost uo~io je dobrim
dijelom R. Otto, a za tim Dasgupta.
Veliku mi satisfakciju daje Va{a primjedba da devanagari nije
red „glasova”, kako su mene prisilili da napi{em. Za mene je to bio
alfabet, kako ga nazivaju normalno svjetske gramatike. Korektor je,
me|utim, ustanovio da je alfabet isklju~ivi naziv za gr~ko pismo.
Pred tako mo}nom argumentacijom sam se zblenuo i pustio ih da
napi{u u moje ime {ta ho}e. To nije jedini slu~aj da za neke baroknosti svog stila nisam odgovoran ja sam. Ostale, koje mi prigovarate, potje~u od mene, a nesumnjivo se radi o razli~itim koncepcijama o filozofiji i o idealnim svojstvima njihovih temelja.
Va{e primjedbe o transkripciji vrlo me raduju. Bila mi je odavno `elja da se o toj temi konzultujem s nekim mjerodavnim. Ja, dodu{e, ne bih rado odustao od svojih kriterija i branio bih ih kao minimalna otstupanja od me|unarodno usvojene transkripcije (pozivom
na M. Müllera, M. Winternitza i sl.), ra|e nego da ih priznam za radikalne lomove i hibride. I u hrvatskom i srpskom pravopisu ima
danas sve vi{e kompromisnih alternativa, gdje jedinstvena pravila
nisu mogu}a. Na na{em podru~ju ja bih bio za to da dozvolimo raz.
Adi [ankara (Adi Shankara, Ādi Śan kara (788–820), indijski filozof iz dr`ave Kerala, u Indiji. Njegova u~enja se temelje na jedinstvu atmana i brahmana. [ankara je putovao Indijom kako bi propagirao svoju filozofiju kroz rasprave i debate
sa drugim misliocima. Pripisuje mu se osnivanje ~etiri mathe („manastira”), koji su
pomogli u istorijskom razvoju, obnovi i {irenju doktrine Advaita Vedanta.
10
11
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
like izme|u vi{e-manje popularne beletristi~ke literature i nau~nih
radova. U posljednjem slu~aju mislim da je potrebno insistirati i na
to~ki kao oznaci cerebrala. Isto tako se ne sla`em s odlukom koja mi
je nametnuta da pi{em „budizam” mjesto „buddhizam”, jer je time
izba~en jedan strogo fonetski determinirani glas. Nadam se da }emo
imati prilike da o pojedinostima nekada razgovaramo. Ja uvijek insistiram na tome da nisam lingvista, pa sam spreman da gubim teoretske bitke, iako prakti~no nisam uvjeren u mnoge dokaze.
Bilo bi vrlo dobro, kad biste Vi izvan okvira ovog prikaza u nekoj stru~noj reviji napisali ~lanak u kojem bi rezimirali dosada{nja
iskustva u transkripciji, a osobito u morfolo{koj adaptaciji indijskih
rije~i, sa svojim kriti~kim primjedbama. Ja, kad sam pisao knjigu, nisam imao kod sebe ni Mareti}ev11 prijevod, u kojem sada nalazim
razne interesantne pojedinosti. Meni ve} kod transkripcije imena gr~kih filozofa smeta, da ih ne upotrebljavamo u originalnom nominativu. Da je Fraunjallnerova12 knjiga iza{la godinu dana ranije, sigurno bih se poveo za njim i transkribirao indijske rije~i dosljedno u nominativu mjesto korijenski. Na to me je ve} navodio Neumannov primjer, ali mi se je ~inilo u po~etku da bi transkripcija Buddho za rije~
koja se je popularizirala kao „Buda” bila i suvi{e komplicirana i izazvala nove smetnje. Ne bih se nikad pomirio „na dobrovoljnoj bazi”
da prihvatim Mareti}evo pisanje imena bez zavr{nog vokala, jer bi to
izgledalo kao (gdjekada sigurno i nekorektno) prevo|enje na hindi.
Kako vidite, ima niz problema u Va{oj recenziji koji prelaze i
okvir mojih knjiga i moju kompetenciju, pa bih ve} zbog toga smatrao svojim indirektnim uspjehom, kad bi se oni ovim povodom pokrenuli i rezimirali.
Molim Vas, javite mi da li ste saglasni da objavite kritiku i kakve
mogu}nosti biste sada imali.
Sa srda~nim pozdravom
^edomil Velja~i}
Tomislav Mareti} (Virovitica, 13. decembar 1854 – Zagreb, 15. januar 1938),
hrvatski leksikograf. Doktorirao 1883. iz slavistike i filozofije sa temom O nekim pojavama kvantitete i akcenta u jeziku hrvatskom ili srpskom. Va`nija dela: Lekcionarij
Bernarda Splje}anina, 1885; Nov prilog za istoriju akcentuacije hrvatske ili srpske,
1885; O narodnim imenima i prezimenima u Hrvata i Srba, 1886; Slaveni u davnini,
Zagreb, 1889; Kosovski junaci i doga|aji u narodnoj epici, 1889; Slavenski nominalni
akcenat s obzirom na litavski, gr~ki i staroindijski, 1890, itd.
12 Erich Fraunjallner (28. decembar 1898 – 5. januar 1974), austrijski profesor,
pionir u oblasti budisti~kih studija. Studirao je klasi~nu filologiju i sanskrt u Be~u,
gde je potom bio i predava~, a 1955. godine osnovao je Institut za indologiju.
11
12
Zagreb, 20. II 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Vidim iz Va{eg pisma, da ste moj prikaz shvatili, kako sam `elio
da se shvati. Razmislio sam ponovo o mogu}nosti njegova objavljivanja i, kako sada stvari stoje, poku{at }u da ga objavim. Gdje – ni
sam jo{ ne znam. „Na{e teme” su objavile ve} jedan prikaz, za „Republiku” je napisao prikaz Danilo Pejovi}, „Krugovi” su trenutno u
financijskoj krizi i pitanje je, da li }e i kad }e izi}i, pa ostaje jedino
„Literatura”, mada i nju ve} dugo nisam vidio i ne znam, nije li se
ugasila. Potra`it }u idu}ih dana Pavleti}a, pa }u Vam javiti, da li }e
ga oni primiti. Pro{li tjedan nisam stigao to da u~inim. Ja sam, kao
{to mo`da znate, trenutno bez stalnog zaposlenja (javio sam se na
natjecaj za asistentsko mjesto na komparativnoj knji`evnosti ovdje
na fakultetu i sada ~ekam da trava naraste), radim honorarno i, kao
pravi sezonski radnik, ne mogu odlagati posao, kada ga ima. Usto,
pisao sam neki ~lanak (o nastavi knji`evnosti na srednjoj {koli), koji
sam `elio da stigne za idu}i broj „Knji`evnih novina” (a ipak, na kraju, izgleda ne}e sti}i), pa mi je i to oduzelo ne{to vremena.
O na{im kontaktima sa Indijom (prete`no knji`evnim) pisao
sam ne{to ve} prije nekoliko godina. Mislim da niste primijetili taj
~lanak, pa Vam ga ovdje {aljem. Naravno, za Vas }e tu biti malo {to
novo ili posebno zanimljivo. Pisao sam ga na samom po~etku svog
boravka u Indiji, do neke mjere radi lak{eg vlastitog snala`enja u
podru~ju, u koje sam tek ulazio. Kad sam taj ~lanak pisao (u oktobru 1954), nisam jo{ znao za druga dva prikaza sli~ne vrste, koji su
u me|uvremenu napisani: Svetozara Radoj~i}a (India in Our Ancient Literature, Review of International Affairs, Beograd, 15. 1.
1955) i [efkije @uljevi}a13 (Klasi~na indiska literatura na srpskohrvatskom jeziku, Pregled 1954, str. 342–345; u istom je broju i prikaz nove historije indijske filozofije u redakciji Radhakrsnana), pa nisam
mogao iskoristiti nekoliko zanimljivih podataka (osobito o Indiji u
na{im srednjovjekovnim freskama), koji se u njima spominju. O porijeklu Vezdina-Paulinusa pi{e Mareti} u pogovoru Pesme o kralju
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
3.
13 [efkija @uljevi}, objavio je, pored ostalih, slede}e knjige: Ateizam novijeg vremena, 1958; Anti~ki i srednjovekovni ateizam, 1958; Ateizam kroz vekove, 1959; U
ime savjesti i razuma, 1960; ^ovek i Bog, 1962.
13
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Nalu, a op{irnije sam o njemu na{ao kod E. Windischa (Geschichte
der Sanskrit-Philologie und Indischen Altertumskunde, I, str. – ako
me moje bilje{ke ne varaju – 16–17, 20–22, 203). On uzima biografske podatke iz ~lanka u be~kom Zeitschrift f. d. K; a. M. II (1888).
Sje}am se, da sam u bombajskoj sveu~ili{noj knji`nici14 imao u rukama jedno djelo Paulinus-Vezdina na talijanskom, neku vrstu putopisa. Dva-tri mjesta, koja sam zagledao, ~inila su mi se vrlo zanimljiva, no nisam stigao provjeravati, je li to mo`da neka obrada
njegova glavnog latinskog djela ili posebno djelo, koje se ne spominje
u literaturi, koju ja poznajem. Slijep~evi}eva je disertacija Buddhismus in der deutschen Literatur, Wien 1920. Postoji u zagreba~koj
sveu~ili{noj knji`nici pa, ako mi javite {to Vas o njoj zanima, mogu
pogledati i javiti Vam.
Tin i Indija svakako je zanimljiva tema. Vrijedilo bi i na to misliti jednom u budu}nosti. Zasada ja u to ne bih mogao ulaziti – godinu dana, a mo`da i vi{e, glavni }e mi posao biti rad na disertaciji,
a on me odvodi u prili~noj mjeri na drugu stranu, u pitanja stiha i
teorije knji`evnosti, i to s na{om knji`evno{}u u vezi.
Sla`em se da bi trebalo, najzad, da do|emo do nekog jugoslavenskog standarda u pogledu transkripcije indijskih imena. ^ini mi
se, da se u tome i ne razlikujemo, koliko bi u prvi ~as moglo izgledati. Sla`em se da bi valjalo dozvoliti dva tipa transkripcije, da bi trebalo to~kom ozna~avati cerebrale u nau~nim radnjama, a posebno i
s pisanjem „buddhizam”. Kako }ete vidjeti, ja sam tako pisao i u
~lanku u „Republici”, a i u nekim drugim ~lancima. U jednom prikazu u „Krugovima” to sam pisanje ukratko i obrazlo`io, me|utim,
samo nekoliko mjeseci kasnije iza{la je jedna knjiga prijevoda15 s hindija, koju sam ja uredio i dopunio predgovorom i bilje{kama, i u njoj
– lektorskom intervencijom, za koju ja nisam znao, a izdava~ mi obe}ao da je ne}e biti – na{ao sam svagdje taj oblik zamijenjen oblikom
„budizam”. Kad sam vidio takvo pisanje i u Va{oj knjizi, pomalo sam
i rezignirao. Pitanje pravopisa sada je aktualno, pa ne bi bilo lo{e,
ako bismo razmislili o mogu}nosti nekog „dogovora” i zajedni~kog
O tome pi{e u knjizi: Dnevnik iz Indije, Akademska kwiga, Novi Sad,
2012, str. 208.
15 Savremena indiska proza, Sarajevo, 1957 (urednik Muris Idrizovi}); Svetozar
Petrovi} je izabrao pripovetke i uredio knjigu, preveo s hindija pripovetke na str.
69–88 i 97–199, napisao sve napomene o piscima, te Predgovor (str. 5–11) i istorijski prikaz o Novoj hindi knji`evnosti (str. 204–214). Ostale pri~e preveo je Josip
Frani}.
14
14
4.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
rje{enja, koje bi se moglo nametnuti. Ne znam, ima li kod nas jo{
netko, tko se Indijom ozbiljnije bavi i ~ije bi mi{ljenje valjalo uzeti u
obzir (u Zagrebu ima jedan asistent na klasi~koj filologiji, Radoslav
Kati~i},16 koji vodi i seminar sanskrita, no mislim da on o tome nema izgra|enih posebnih pogleda). Vjerujem, da bi zagreba~ki „Jezik” objavio takav rad.
[Sveto]
Beograd, 11. 3. 1959.
Proleterskih brigada 56
Dragi dru`e Petrovi}u,
Nisam Vam se javio du`e vremena, jer sam tra`io i kona~no prona{ao broj „Republike” s Va{im ~lankom me|u knjigama koje su
posljednjih godina bile negdje spakovane, tako da ih nisam mogao
koristiti. Tu sam na{ao i Mareti}ev prijevod Nala i malo ga prelistao,
no o tome sam Vam, mislim ve} pisao. Va{ ~lanak sadr`i svakako
mnogo interesantnih podataka za mene, jer se pobli`e s ovim pitanjem nisam bavio, pogotovo dok sam bio u inozemstvu. Vra}am
Vam Va{ primjerak i zahvaljujem Vam da ste me na ~lanak upozorili.
Bilo bi vrlo vrijedno, kad biste Vi kao filolog potegli pitanje
transkripcije u vezi s novim pravopisom. Kad sam se ja borio zbog
transkripcije „buddhizma” s prof. Babi}em, mojim korektorom,
onda mi je na koncu poslao ceduljicu na kojoj je prof. Jonke li~no
napisao da se kod nas pi{e „budizam” i da tako treba i da ostane.
Za{to tako mora da bude i {ta u mojim argumentima ne valja, to,
valjda nije imao vremena (ili papira) da obrazla`e. Prof. Babi} mi je
pisao da je on napisao u „Jeziku”17 ~lanak o transkripciji egzoti~nih
rije~i, pa je taj svoj egzotizam strogo primijenio i na mene.
16 Radoslav Kati~i} (Zagreb, 3. juli 1930), hrvatski lingvista, istori~ar i kulturolog. Doktorirao na temu: Pitanje jedinstva indoeuropske glagolske fleksije. Od 1958.
godine radio je na Katedri za indoevropsku uporednu gramatiku. Jedan je od osniva~a studija op{te lingvistike i indologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od
1977. je u penziji, u Be~u. Va`nije knjige: Osnovni pojmovi suvremene lingvisti~ke
teorije, Zagreb, 1967; Jezikoslovni ogledi, Zagreb, 1971; Stara indijska knji`evnost, Zagreb, 1973; Na kroatisti~kim raskri`jima, 1999; Tragovima svetih pjesama na{e pretkr{}anske starine, 2011, itd.
17 Stjepan Babi}, Jezik – {kolski leksikon, objavljen u 6 izdanja, l963–1968.
15
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Nadam se da mi mo`ete ostaviti kopiju Va{eg prikaza moje knjige, barem dok ne bude {tampan, jer `elim da ga imam zbog dokumentacije. Sigurno ste vidjeli da je Pejovi}eva kritika objavljena u
„Narodnom Listu” na vrlo sve~an na~in, {to mi svakako stvara zadovoljstvo. „Republika” mu je odbila, jer se je usudio da i sam u vezi s tim ne{to filozofira, {to mu ja ni u kojem slu~aju ne zamjeram i
ne smatram {tetnim za sebe. Razlog je vjerojatno bolest druga [najdera. Sada je „Republika” bez recenzije, samo sumnjam da bi Va{u
drug Don~evi} prihvatio zbog opsega. Ovdje imam jo{ jedan simpati~no napisan kratak prikaz druga Piv~evi}a, pa ako ga ne uspijem plasirati u Beogradu, poslat }u ga Don~evi}u. Drago bi mi bilo,
da mi prethodno javite, ho}ete li Vi poku{ati razgovarati s „Republikom”. „Literatura” je ovih dana ponovo iza{la, ali ako bude i dalje izlazila godi{nje jedanput, ne znam {ta biste mogli od nje o~ekivati.
Ina~e sam i ja okupiran nizom nuzgrednih poslova, pa ne dospijevam da se koncentriram na svoj glavni filozofski posao. S prof. \uri}em jo{ nisam dospio da govorim o ~lanku koji sam dovr{io event.
za [email protected] antiku” u Skoplju. Mo`da bi to bilo mjesto i za Va{ ~lanak,
iako je u njemu te`i{te vi{e moderni nego anti~ki aspekt teme.
Sa srda~nim pozdravima, Va{
^edo Velja~i}
5.
Zagreb, 14. III 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Jutros sam dobio Va{e pismo. Kako idu}ih dana ne}u sti}i da
Vam pi{em op{irnije, ho}u da Vam samo ukratko napi{em nekoliko re~enica.
O ~lanku. Dao sam ga Vlatku Pavleti}u18 i trebalo bi da izi|e u
16. broju „Literature”. Broj 14 je izi{ao, broj 15 je prire|en u {tampu, a broj 16 trebalo bi da izi|e u maju. „Literatura” jo{ nije dobila
subvencije za ovu godinu, ali nije ju jo{ dobio ni jedan drugi ~asopis
Vlatko Pavleti} (Zagreb, 2. decembar 1930 – Zagreb, 19. septembar 2007),
teoreti~ar knji`evnosti, esejista, kriti~ar. U vreme kada se pominje u prepisci (1958–
1960), bio je urednik u Vjesniku i direktor Drame Hrvatskog narodnog kazali{ta, a
radio je i kao urednik u Krugovima, Republici, Literaturi, Kritici (1949–1971).
18
16
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
ovdje, pa je u tom pogledu sa svima situacija ista. Ipak, prili~no je
sigurno, da }e je „Literatura” dobiti bar za prvih nekoliko brojeva pa
}e, mislim, ~lanak u njoj i izi}i. Kopiju, koja je kod Vas, mo`ete, naravno, zadr`ati.
O transkripciji „buddhizma” i sl. ^ini mi se, da smo zakasnili,
da nekim obrazlo`enim istupom sprije~imo „Budu”, „budizam” i
sli~ne primitivizme u novom pravopisu. On je gotov i ti su oblici,
kako sam ~uo, u njega u{li. Razgovarao sam ovih dana s jednom grupom na{ih mla|ih lingvista ovdje na fakultetu o takvim transkripcijama, i oni osje}aju njihovu nedosljednost i arbitrarnost, me|utim
– oni imaju malo utjecaja na te stvari. Oni, koji takvog utjecaja imaju, nemaju uha za razlo`na rje{avanja. Na{i se pravopisi oduvijek sastavljaju naga|anjem ljudi razli~itih ukusa (ne razli~itih mi{ljenja).
Ukratko, vrijedilo bi, mislim, sa~ekati, da nov pravopis izi|e, pa se
onda kategori~ki i drsko ograditi od besmislica, kojih u njemu bude.
[ta pi{ete? Ho}ete li skoro u Zagreb?
[Sveto]
6.
Beograd, 8. 5. 1959.
Dragi dru`e Petrovi}u,
Srda~no Vam zahvaljujem za lijepi prikaz u „Tribuni”. Prilike u
zagreba~kim ~asopisima poznate su mi vrlo dobro. Momentalno u
„Republici” ~eka sre}u jedan moj kra}i ~lanak o pjesni{tvu Tibeta,
koji uz nekoliko osnovnih povijesnih podataka sadr`i uglavnom prijevode do kojih mi je dosta stalo, iako nisu izvorni. Za Va{ veliki prikaz na `alost ni ja vi{e ne znam kamo bih mogao da se obratim. U
Beogradu izlazi dosta ~asopisa op{irnijeg formata, ali sam mogao
konstatovati da su op}enito Beogra|ani nezadovoljni navodnim stavom Zagreba prema uzajamnoj saradnji, a to mogu dobrim dijelom
i da shvatim. Uprkos tome mene su vrlo dobro primili u „Politici” i
`ele moju saradnju, pa bih u vezi s time rado omogu}io saradnju i
Vama na na{em podru~ju, ako imate interesa za to. Sada se radi o
jednom kampanjskom radu za koji se nadam da bih mogao anga`irati i „Borbu”, a i zagreba~ki „Narodni list” preko ovda{njeg dopisnika. To bi bilo povodom posjete Pretsjednika Indijske Republike i
cejlonske vlade, koji se o~ekuju ove godine, mo`da u toku ljeta. U
obzir dolaze kratke informacije za „Da li znate?” (ja sam u posljed17
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
nje vrijeme tu obradio Tibet), te prijevodi i ~lanci, osobito iz kulturne povijesti. (Prijevodi kratkih savremenih pri~a (s engleskog) daju
se lako plasirati u novine)19. Ja sam se obezbijedio gra|om za Cejlon, a u pogledu Indije pomi{ljam da prevedem pojedine strofe iz
„Meghadûte”, samo {to nemam original. Nastojat }u da ga dobijem
iz Londona {to prije. Da ga slu~ajno Vi nemate? Prevodio sam (kao
seminarski rad) prva poglavlja „Raghuvam
˙ śe” pa }u mo`da i odatle
ne{to izvu}i. Mislim da bi se mogla iskoristiti ova prilika da se objavi i koji manji integralni prijevod u obliku knjige, recimo „Meghadûta”, samo {to ja nemam vremena sada za ve}e poslove te vrste.
Imate li Vi {togod spremljeno, s ~ime bi se mogla iskoristiti ova
konjuktura? Javite mi {ta mislite o svemu ovome, pa }emo se dalje
dogovarati.
Va{
^edo Velja~i}
7.
Zagreb, 15. V 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Va{e sam pismo dobio prije nekoliko dana. Zanimljivo: Na{ao
sam Va{e pismo tog dana kod ku}e, kad sam se vratio s fakulteta, a
prije toga ~itav sat razgovarao sam o prevo|enju indijskih djela s
profesorom Vojislavom \uri}em, koji je tu gostovao s nekoliko predavanja, i u tom razgovoru on se naro~ito `alio {to nemamo prijevoda „Meghadûte”, interesiraju}i se tko bi taj prijevod mogao napraviti, a Kati~i}evi su interesi uglavnom filolo{ki – {teta bi bila da
„Meghadûtu” prevodi filolog; tako smo do{li na to, da biste jedino
Vi taj prijevod mogli obaviti. Pa da nema telepatskog preno{enja
misli!
Ne bi, dakle, bilo lo{e da do|ete nekako u dodir s profesorom
\uri}em. On je {ef katedre za svjetsku knji`evnost (i trenutno dekan fakulteta) u Beogradu. Za indijsku knji`evnost ima mnogo interesa i dosta o njoj zna, mada ne poznaje originalnih jezika. Usto, ako
prevedete „Meghadûtu”, mislim da bi on mogao osigurati objavljivanje – izdanja SKZ u prili~noj mjeri ovise o njemu, a i ina~e ima
19
18
Dopisano rukom.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
utjecaja na izdava~ku politiku u Beogradu. Ne manje va`no, vrlo je
prijatan ~ovjek i voli ohrabriti i pomo}i ljude koji vrijede.
Originala „Meghadûte” ja nemam, ali ga ima Kati~i} u svom seminaru; ako ga jo{ niste dobavili, on }e Vam ga rado posuditi.
Moji su trenutni planovi za Indiju veoma skromni. Ugovorio
sam knji`icu lirike (srednjovjekovni mistici: Kabiyr itd.) s „Lykosom”;
bli`i mi se rok predaje rukopisa, a nisam jo{ ni po~eo. Po~eo sam raditi na fakultetu, treba da radim na tezi, a ~eka me jo{ sva sila drugih poslova.
Moj prikaz „FIN-a” (kako Vam se svi|a kratica?) izi}i }e vjerojatno u prvom broju novog ~asopisa („Krugovi” + „Literatura”), i
to – opet vjerojatno – u junu. No nema meteorolo{kog ureda, koji
bi to~no prorekao izla`enje zagreba~kih ~asopisa.
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
8.
Beograd, 19. 5. 1959.
Prolet. brigada 56
Dragi dru`e Petrovi}u,
Primio sam Va{e pismo ju~er, upravo pred sastanak s prof. Filipovi}em, pa sam i s njim razgovarao o istoj temi. On me je najavio
ovda{njem dekanu prof. \uri}u, tako da }u ovih dana oti}i da ga
posjetim. Sigurno bi mi njegova moralna pomo} mogla dosta koristiti.
Veseli me da drug Kati~i} u svom seminaru ima Meghadûtu. Bit
}u Vam zahvalan, ako mi je mo`ete {to kra}im putem posuditi. Iz
Londona }u je te{ko dobiti u roku od nekoliko mjeseci s obzirom na
kompliciranost carinskih procedura za tako kriti~ne materijale kao
{to je knjiga. Drug Kati~i} sigurno zna za mene ve} po svome ocu, s
kojim sam dobro poznat. (Javio mi se upravo ju~er telefonom na
prolazu kroz Beograd, ali mu nisam spomenuo knjigu.) Drago mi je
da ste Vi sredili Va{ polo`aj na Sveu~ili{tu na povoljan na~in i da se
mo`ete posvetiti sistematskom radu. Ja jo{ ne mogu ni da pomi{ljam
na sre|en rad.
Kona~no imam jednu malu molbu za Va{eg brata. Mislim da on
vodi brigu o ~lanstvu Filozofskog dru{tva, pa bih mu bio zahvalan
19
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
kad bi u registru izvr{io izmjenu moje adrese, jer mi po{ta Dru{tva
dolazi jo{ uvijek u Zemun.
Bit }e mi drago, ako i Va{ veliki prikaz „FIN-a” ugleda svjetlost
dana. (Kratica me potsje}a na DIF ili DUF, jedan moderni naziv, koji
se mo`da odnosi na neki predmet koji moja k}i20 u~i u {koli.)
Sa srda~nim pozdravima drugu Gaji i Vama
Va{
^edo Velja~i}
9.
Zagreb, 22. V 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,
[aljem Vam Meghadûtu, koju mi je za Vas posudio Radoslav Kati~i}. Koliko se meni, laiku, ~ini, izdanje je dobro. Usput, ne znam
da li ste vidjeli nedavno rusko izdanje Kalidase u prijevodu: Izbronnoe, Moskva 1956. Sadr`i prijevode triju drama i Meghadûte. Knjigu je uredio, predgovor i komentare napisao I. S. Rabinovi}, a prijevod Meghadûte je stari Riterov. Prednost mu je za nas {to je na slavenskom jeziku, pa mo`e tu i tamo pomo}i u tra`enju prave rije~i.
Bratu sam rekao za Va{u promjenu adrese, i on je obe}ao da }e
to provesti gdje treba.
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
10.
Beograd, 17. 7. 1959.
Dragi dru`e Petrovi}u,
Hvala Vam da ste mi poslali primjerak „Knji`evnika”.21 Kad sam
pro~itao da je iza{ao, po~eo ga ovdje tra`iti, ali ga nisam na{ao, jer u
Beograd stvari iz „unutra{njosti” slabo i polagano sti`u.
Uprkos zaka{njenju i okolnosti da nismo zaslu`ili da u|emo u
sadr`aj na koricama (a na to sam ja ve} naviknut, osobito kao prevo20
21
20
Snje`ana Velja~i} Akpinar.
Prikaz je objavljen u Knji`evniku, br. 1, god. I, juli 1959, str. 106–116.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
dilac, a mo`da i Vi), ipak je Va{ prikaz, jedini mjerodavan, izi{ao u
dosta dobar ~as, pa Vam se ponovo zahvaljujem, da ga niste batalili.
Po{to sam vidio da ste sa~uvali i jezuitske bro{ure koje ste dobili
u Indiji za spas du{e, {aljem Vam i nekoliko autenti~nih cejlonskih
propagandnih izdanja. Ljudi koji na tome rade prili~no su interesantni i kompetentni stru~njaci sa raznih strana svijeta, koje je tako
okupio pred 50 g. pokojni Nyanatiloka Mahathera22. U seriji „The
Wheel” {tampali su i v. Glasenappa i sl.
@ao mi je da sam zaboravio ponijeti hindi knji`icu, kad sam bio
kod Vas. Nadam se da }u je na}i drugom zgodom, kad budem u manjoj `urbi i umoru. Za sada obnavljanje hindi studija za mene nije
aktuelno, jer je mjesto na koje sam reflektirao u Indiji definitivno
dodijeljeno drugom. Sad }u po~eti marljivije da radim na disertaciji
i nastojati da dobijem neku dobru stipendiju za Cejlon. U me|uvremenu napreduje moj prijevod „Meghadûte”, iako mislim da ne}e
biti {tampan onako brzo kako sam u po~etku `elio.
Kako Va{i studiji soneta? Jeste li preveli jo{ {togod iz hindi
poezije?
Ljetos vjerojatno ostajem u Beogradu u nadi da }u na}i malo mira za rad, pa se ne nadam skoro do}i u Zagreb.
Sa srda~nim pozdravima Va{em bratu i Vama
Va{
^edo Velja~i}
Ninatiloka Mahatera (Visbaden, 19. februara 1878 – Kolombo, 28. maj 1957).
Jo{ kao dete `eleo je da postane hri{}anski misionar u Africi a kao adolescent, pobegao je od ku}e u manastir Marija-Laach, ali se ubrzo vratio. Sa sedamnaest godina
postao je vegetarijanac. Studirao je Platona, Dekarta, Kanta i posebno [openhauera. Zainteresovao se za budizam. Godine 1902, sa namerom da postane budisti~ki
monah, odlazi u Indiju, svira violinu u Bombaju, putuje na [ri Lanku, i 1903. postaje budisti~ki monah. U Burmi je rukopolo`en za budisti~kog po~etnika i kasnije postao monah pod imenom Ninatiloka. Jedno vreme je zajedno sa indijskim monahom Kosambi Dhammanandom, u pe}ini, na planinama Sagaing. Zajedno su
praktikovali koncentraciju i meditaciju. Zatim, 1905. godine, odlazi na [ri Lanku,
a u leto 1906. Ninatiloka se vratio u Nema~ku u posetu roditeljima. Krajem 1906.
Ninatiloka se vratio u Burmu, gde je nastavio da radi na prevo|enju Anguttara Nikaia. Godine 1906. objavio je prvi budisti~ki rad na nema~kom. Po povratku u
Nema~ku, planirao je da osnuje budisti~ki manastir u ju`nom delu [vajcarske. Me|utim, patio je od bronhitisa zbog hladnog vremena (kao i od neuhranjenosti). Ubrzo nakon toga, odlazi ponovo na [ri Lanku, gde se preselio sa svojim drugovima.
Drugi svetski rat provodi na [ri Lanki i u Indiju. Godine 1948. bilo mu je dozvoljeno da se vrati na [ri Lanku. Umro je u Kolombu, i sahranjen je uz dr`avnu po~ast.
Ninatiloka je prevodio sa pali jezika tradicionalne theravada tekstove na nema~ki.
22
21
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
22
11.
Zagreb, 25. VII 1959.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Hvala Vam na bro{urama, koje ste mi poslali. Iako se bojim, da
iz mene nikad ne}e biti pravog buddhiste, pro~itat }u ih prvom prilikom.
Ne smije Vas sekirati, {to smo filozofija Istoka, Vi i ja izostali
s korica „Knji`evnika”; nije tako odlu~io ni urednik ~asopisa ni
tehni~ki urednik (njih obojica u „~asu odluke” nije bilo na „licu
mjesta”), nego slagar, koji je kolonu sadr`aja morao izjedna~iti s
kolonom broja (a kli{e te druge izra|en je poslije kli{ea prve itd.).
Nije tu po srijedi bilo bagateliziranja nas trojice – kona~no, preselio sam taj prikaz iz umrle „Literature” u „Knji`evnik” kad je ve}
skica prvog broja bila gotova i, da bi on ipak u{ao, izostao je iz
broja prilog jednog na{eg vrlo uglednog, starog i od polo`aja knji`evnika.
Pomi{ljao sam poslednjih dana nekoliko puta na Vas. Naime,
ovih je dana Sabor prihvatio statut na{eg Filozofskog fakulteta, koji
– pored ostalog – predvi|a i katedru za orijentalistiku. Idu}e godine
valjalo bi da se po~ne gurati stvaranje te katedre. Razgovarao sam o
tome s nekolicinom ljudi i imam utisak, da }e se za to lako dobiti potrebna podr{ka, pa i materijalna sredstva. Znam i nekoliko mla|ih
ljudi, koji bi s vremenom mogli do}i u obzir za rad na takvoj katedri; usto, stipendija u Indiji mo`e biti stalan izvor za nove. Jedino
{to nedostaje jest li~nost sa stru~nim i formalnim kvalifikacijama da
tu katedru nosi. Imate li Vi kakvih ideja?
Jedino realno rje{enje, koje ja vidim, jest, da to budete Vi.
Znam, da je Va{ interes ograni~en prete`no na filozofiju Istoka i
da se za Vas predvi|a odgovaraju}e mjesto na katedri za filozofiju
(tako mi je kazao i prof. Filipovi}, kad sam mu jednom spomenuo tu mogu}nost), ali mo`da bi se to ipak moglo kombinirati,
pogotovo ako orijentalistika bude ovdje zami{ljena kao kompleksan (dakle ne isklju~ivo filolo{ki) studij. Naravno, sve }e to jo{
po~ekati koju godinu, ali bih volio, da mi napi{ete o tome svoje
mi{ljenje. Asistentska sirotinja ima, naravno, malo utjecaja pri
rje{avanju takvih stvari, ali mo`e bar podsjetiti da ne{to treba rije{iti. Statut predvi|a orijentalistiku u istoj nau~noj grupi s kompa-
12.
Beograd, 11. 8. 1959.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
rativnom knji`evno{}u, pa bi, mislim, vrijedelo animirati za to i
prof. Herge{i}a.23
Sa srda~nim pozdravima
[Sveto]
Dragi dru`e Petrovi}u,
Nisam Vam du`e vremena odgovorio na Va{e interesantno pismo, jer sam malo bio odsutan, a zatim sam razmi{ljao o pitanju orijentalisti~ke katedre. Vrlo me raduje da je do{lo do njenog uspostavljanja i rado bih u~inio sve da pospje{im realizaciju tog plana.
Mislim da bi najprije trebalo i u Zagrebu na}i „jednog hod`u”
za arapski, ve} s obzirom na tradiciju te struke u Sarajevu i Beogradu, a i zato jer je to vjerojatno najlak{e ostvariti. Sa sarajevskim orijentalistima na `alost nemam veze, a ovdje se nadam da }u uskoro
sresti jednog vrlo sposobnog asistenta prof. Barjaktarevi}a24, druga
Kale{a (iz Kosmeta) i malo se s njime posavjetovati iz li~nog interesa. – Moja k}i }e ove godine upisati ovdje orijentalistiku.
Drago mi je da se predvi|a povezivanje orijentalistike i sa svjetskom knji`evno{}u. Time se stvara mogu}nost da se i Vi, ne mijenjaju}i sada{nju struku, anga`irate donekle kod orijentalista, ali u
prvom redu to je dobar znak da se u Zagrebu plan katedre ne}e valjda formirati na tako zastarjelim principima kao {to je sada u Beogradu. Ovdje se pod orijentalistikom studira arapski, perzijski i
turski, sva tri predmeta u principu obavezno, a time je isklju~eno i
povezivanje orijentalnih studija sa drugim grupama, osim onih sporednih predmeta koji su op}enito predvi|eni svuda. U stvari, nastavnika za perzijski nemaju, nego se sada jedan kandidat osposobljava
u inostranstvu, a turskome se, ~ini mi se ne daje prevelika va`nost.
Teoretski, grupa ima i alternativu s hebrejskim, ali se arabistika ve}
23 Ivo Herge{i} (1904–1977), hrvatski istori~ar knji`evnosti i kriti~ar; jedan od
osniva~a studija komparativne knji`evnosti na Sveu~ili{tu u Zagrebu. Va`nije knjige: Europski romantizam; Poredbena ili komparativna knji`evnost; Knji`evni portreti, I–III.
24 Prof. dr Mirko Barjaktarevi}, objavio, pored ostalih knjiga: Osnovi op{te etnologije, Beograd 1977.
23
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
odavno ne predaje. O~ito je da je ta struktura grupe bila odre|ena
predratnim potrebama dviju vjerskih zajednica, tursko-muslimanske i jevrejske. Danas se u stvari u~i uglavnom samo arapski. Prof.
Barjaktarevi} je stari autoritet na tom podru~ju, ali ne zna arapski
govorni jezik (tako dobro kao literarni pismeni)25, za koji je ovdje
glavni stu~njak, izgleda, Kale{e.
Strukturu sarajevske orijent. grupe ne poznam, ali znam da je
prof. [a}ir Sikiri}26 dobar i vrlo aktivan stru~njak, (za perzijski)27, pa
bi se sigurno od njega mogao dobiti koji kandidat djelomi~no kvalificiran, koji bi se kroz par godina mogao osposobiti u Teheranu.
Stipendije ne bi bilo te{ko dobiti, a ja bih dok sam jo{ ovdje, rado
mogao koristiti svoje veze da to pospje{im.
Prije nego {to Vam iznesem svoj teoretski plan, mislim da bi bilo najva`nije hitno preduzeti slijede}e prakti~ne mjere: Savjet za
prosvjetu i kulturu NRH trebao bi da zvani~no tra`i od Komisije za
kulturne veze u Beogradu da najkasnije za 1960. g. obezbijedi tri stipendije, i to: jednu za arapski, po mogu}nosti u Kairu, drugu za perzijski u Teheranu i tre}u za sanskrt u Indiji. Prvog stipendistu trebalo bi poslati bez obzira da li se ve} sada mo`e na}i pomo}u Sarajeva
ili Beograda stru~njak koji bi mogao po~eti predavanje i prije toga
roka (za arapski). Drugog bi kao i prvoga trebalo {to prije konkretno odabrati i imenovati, a trebao bi da ima barem osnovna po~etna
znanja iz sarajevske {kole (za perzijski). Tre}i, za sanskrt, bio bi drug
Kati~i}, koji mi je pisao da bi se toga prihvatio. Stipendije se mogu
dobiti ili od vlada tih zemalja ili pomo}u UNESCO. Pesimisti~ki
odgovori Komisije ne bi trebali odmah da nas zapla{e. Ja imam mogu}nosti da li~no stvar urgiram i u Komisiji kad bude postavljena
konkretno, a mogu i po direktnim vezama da pospje{im s druge strane, jer su zemlje koje bi dale stipendije zainteresovane za unapre|enje te struke. – Dakle, tu sam spreman da pomognem i `eleo bih da
to {to prije mogu u~initi. Potreban je samo prvi korak preko Savjeta za kult. i prosvjetu u Zagrebu, a tamo bi po mogu}nosti trebalo
ve} dati i imena kandidata. U tu bi svrhu svakako trebalo prethodno konzultovanje sa Sarajevom (prof. Korkut i Sikiri}) i even. Beogradom (Barjaktarevi}).
U zagradi, dodato olovkom.
Dr [a}ir Sikiri}, Muhamed Pa{i} i Mehmed Hand`i} objavili su gramatiku
arapskog jezika za ni`e razrede i srednje {kole, 1936. godine.
27 U zagradi, dodato olovkom.
25
26
24
28
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
[to se ti~e sistematizacije katedre, ja bih predlo`io da se predvidi perspektivni razvoj jednog univerzitetskog instituta sa tri ili ~etiri
odjeljenja:
Prvo bi i sistematski i vremenski bilo odjeljenje za arapski i perzijski,
Drugo za indijsku filolologiju (klasi~nu i modernu),
Tre}e za kineski i japanski (vjerojatno tek u daljoj budu}nosti),
^etvrto bi moglo biti odjeljenje za kulturnu povijest isto~nih
naroda.
Ukoliko bih predlo`io ovo ~etvrto odjeljenje, to bih u~inio ra~unaju}i u prvom redu na mogu}nost i eventualnost moje saradnje
s tom katedrom. Objektivno mislim da bi postojanje takvog odjeljenja bilo vrlo korisno i u {irem smislu, a pogotovu u po~etku, a to
zna~i kroz nekoliko prvih decenija, i iz pedago{kih razloga: organizacija seminarske biblioteke, popunjenje praznina na nekim podru~jima, a prije svega pobu|ivanje op}eg interesa za orijentalne studije u na{oj sredini.
Gledaju}i iz te perspektive, mislim da bi trebalo planom omogu}iti da studenti, osim pojedinih grupa kao cjelina (izuzev posljednju) dakle za sada arapsko-perzijske i indolo{ke – mogu studirati
po jedan orijentalni jezik u kombinaciji sa dosada{njim grupama (a)
klasi~ne ili moderne filologije i (b) grupa za svjetsku knji`evnost,
op}u povijest, arheologiju, povijest umjetnosti i filozofiju. – Moje bi
se „4. odjeljenje” odnosilo prvenstveno na interes za orijentalistiku
u vezi sa grupama pod (b), a ne bi ni u kojem slu~aju (osim mo`da
kao ispomo}) trebalo da odvoji studij knji`evnosti od studija jezika,
a (pogotovo ne studij kulturne u {irem smislu od barem jednoga
osnovnog jezika).28
Ako bi stvar postala aktualna, o tome bi se moglo detaljnije govoriti. [to se mene li~no ti~e, meni bi docentura, koju predla`e prof.
Filipovi} u okviru svoje katedre, bila kao skrojena, ali je i to sve jo{
na vrbi svirala s obzirom na moje momentalne te{ke okolnosti, koje mi jedva omogu}avaju da se bavim nau~nim radom. Ja bih sada
vrlo rado prihvatio neko povoljnije rje{enje, koje bi mi omogu}ilo
da se vi{e bavim svojom strukom, samo mi nije jasno kakvo bi to
rje{enje u datoj situaciji moglo biti.
Na kraju mi se ~ini da bi bila od bitne va`nosti jo{ jedna sugestija: Predvidjeti da po mogu}nosti istodobno, ili barem u roku od goTekst u zagradi dopisan je rukom.
25
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
dinu dana od po~etka rada pojedinih stru~nih nastavnika, grupa dobije i lektora iz doti~nih zemalja. Ti bi lektori trebali da budu {to
svestranije kvalificirani i u klasi~noj, a ne samo modernoj filologiji
svoga jezika.
Imam namjeru da o ovim problemima govorim malo s prof. Filipovi}em na jesen, ~im mi se pru`i prilika, tako|er i kao s prodekanom, jer }e vjerojatno Dekanat Fil. fakulteta morati da se dalje bavi
ovim pitanjem. Bilo bi mi drago da i od vas ~ujem kako stvari napreduju, ili barem tko je nadle`an da vodi brigu i kakove neposredne namjere ima, a u prvom redu {ta Vi mislite o ovim mojim fantazijama.
Kako vidite usprkos vru}ine i Hajle Selasija29 uspio sam da Vam
u nekoliko dana otkucam prili~no op{irno pismo. Ra~unao sam da
}ete i Vi oti}i malo nekuda van Zagreba. Ja sam jednu nedelju dana
dopusta iskoristio za rad u Univ. biblioteci, a ostatak }u iskoristiti
vjerojatno na isti na~in, mo`da po~etkom septembra.
Molim Vas da pozdravite Va{eg brata i ostale drugove iz tog kruga, ako ih vi|ate.
Va{
^edo Velja~i}
P. S. Vra}am Vam i kopiju Va{eg ~lanka, jer sam zadnji put zaboravio da ga prilo`im.30
13.
Zahvaljujem Vam na ~estitkama i dobrim vijestima, pa Vama i
Dr Gaji `elim sve najbolje u Novoj godini.
Va{ ^edo Velja~i}31
14.
Zagreb, 20. VI 1960.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Desilo se da smo poslednjih mjeseci izgubili kontakt – obojica
smo vjerojatno bili prezaposleni. Dosta se toga, me|utim, dogodilo,
Hajle Selasije (Ejersa Goro, 23. juli 1892 – 27. avgust 1975), „Kralj svih kraljeva”, poslednji vladar Etiopije.
30 Tekst u zagradi napisan je rukom.
31 Novogodi{nja ~estitka pisana rukom.
29
26
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
o ~emu sam Vam `elio pisati. Danas je to postalo akutno, i sada Vam
pi{em na brzinu, pa se bojim da Vam opet ne}u sve zanimljivo javiti.
Najva`nije je i najhitnije, evo, ovo. Kao {to znate, na{ Fakultet
donio je odluku da stvori indolo{ku katedru unutar Odsjeka za op}u
lingvistiku i komparativnu knji`evnost. Ra~unalo se pritom, da }e
na katedri do}i profesor Indijac (nastavnik za hindi i sanskrt), a kako je dogovoreno da ta katedra ne bude usko filolo{ka, ve} da obuhvati i povijest indijske kulture i filozofije, pa ~ak i politiku i socijalnu povijest Indije, ra~unalo se da }ete je Vi u perspektivi preuzeti.
Predvi|eno je, tako|er, da }emo katedri neku pomo} davati i Kati~i} i ja, mada na nju ne bismo prelazili. Zaklju~eno je, najzad, da treba ubrzati pripremanje drugih mla|ih i isklju~ivo indolo{kih kadrova, pa u tom smislu ve} ra~unamo s koleginicom V. Pacheiner,32
jednom talentiranom mla|om Slovenkom, koja se sada nalazi u Banarasu i koja }e, mo`da, za dvije godine u Indiji i doktorirati.
Za ~itavu su se stvar, kako znate, vrlo pozitivno zainteresirali i
Indijci, a i na{i odgovorni faktori, pa sada mo`emo ra~unati, da }e
ujesen katedra po~eti rad – dodu{e, veoma skromno, s predavanjima Indijca, koga o~ekujemo u septembru. U nekoliko se navrata raspravljalo i o mogu}nosti da Vi {to prije do|ete na katedru.
Danas je ~itava stvar dobila jednu novu boju. Razgovarao sam,
naime, s drugom M. @ankom (koji je nedavno predvodio na{u kulturnu delegaciju u Indiji i ~itavu stvar veoma energi~no podr`ava), i
pojavio se pritom jedan nov problem. Kao zamjenu Indijcu, koji dolazi u Zagreb, na{a zemlja treba da uputi u Indiju jednog na{eg nastavnika, koji bi tamo zasnovao slavistiku (ili bolje: jugoslavisti~ke
studije), na sveu~ili{tu u Pooni33. Njegov bi odlazak morao biti iminentan (trebao je krenuti ve} 1. jula, ali to nije bilo mogu}e, te je
dogovoreno da on krene ~im bude izabran i od Indijaca potvr|en).
Smatrali smo, da taj ~ovjek treba biti iz Zagreba (sa zagreba~kog fakulteta ili izme|u ljudi koji prema tome fakultetu gravitiraju), jer bi
bilo veoma korisno da se spona Zagreb–Poona stvori kao ~vrsta i stal32 Vlasta Pacheiner-Klander (Ljubljana, 1932). Na predlog profesora Antona
Ocvirka, oti{la je u Indiju 1960. godine na specijalizaciju, gde je studirala sanskrt i
staroindijsku kulturnu istoriju na Hinduisti~kom univerzitetu u Benaresu i zavr{ila studije polaganjem ispita. Od 1980. godine radi u Institutu za slovena~ku literaturu i knji`evne nauke pri Nau~no-istra`iva~kom centru Slovena~ke akademije nauka i umetnosti. Objavila slede}e knjige: Kalidasa, [akuntala, 1966; Bhagavadgita –
Pesma Gospoda, 1970; Kao biljke, kao iskre, izbor sanskrtske lirike, 1973; Kalidasa,
Opis godi{njih doba, Oblak glasono{a, 1974; Staroindijska poetika, 1982, itd.
33 Puna je osmi najve}i grad u Indiji i drugi po veli~ini u dr`avi Mahara{tra.
27
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
na veza, koja bi olak{ala ne samo razmjenu literature, ve} bi omogu}ila da na{i budu}i indolozi imaju trajno jednu to~ku u Indiji, na koju bi mogli s vremena na vrijeme svra}ati radi dopune znanja ili specijalnog studija (ka`imo: na godinu-dvije svakih desetak godina).
Drugim rije~ima, slo`ili smo se, da ne bi moralo biti neophodno, da
na{ nastavnik u Pooni bude po struci slavista (utoliko vi{e {to se ni
tamo{nja slavistika ne zami{lja kao uzak filolo{ki studij, ve} kao studij koji uz znanje jezika treba da uputi u poznavanje i razumijevanje
zemlje i njene kulture); {tovi{e, da on treba biti osoba koja }e na neki na~in biti vezana s na{om indolo{kom katedrom. Naravno, prva
osoba na koju smo tada pomislili, bili ste Vi; @anko je veoma sklon
takvom rje{enju i, kako je rje{enje ~itave stvari prepu{teno njemu,
mogli bismo tu stvar smatrati rije{enom, ako Vi dadete svoj pristanak.
Odmah poslije razgovora sa @ankom razgovarao sam s profesorom V. Gortanom,34 sada{njim prodekanom, koji je – kao budu}i,
ve} izabrani dekan – tu najmjerodavniji, on tako|er smatra da je to
rje{enje za fakultet najpovoljnije. On, me|utim, smatra da bi bilo
potrebno, da se Vi – ako prihvatite ovu ideju, a prije odlaska u Indiju – na neki na~in za fakultet ve`ete. On danas nije bio siguran kakav bi se modalitet tu mogao zamisliti – mo`da bi se mogao provesti izbor za predava~a, kako to predvi|a novi zakon o sveu~ili{tima,
s tim da se to modificira kad Vi doktorirate – ali vjeruje da se ne{to
mo`e na}i; za sutra je predvi|en jedan sastanak na kome bi se to raspravilo. Smisao je `elje prof. Gortana, mislim, u tome da se budu}i
nastavnik u Pooni unaprijed ve`e za na{ fakultet, a ujedno da se od
po~etka uvede praksa, da nastavni~ko mjesto u Pooni zauzimaju ljudi sa zagreba~kog filozofskog fakulteta (odnosno s njegove indolo{ke katedre). U svakom slu~aju, mislim da bi i Vama takvo rje{enje
odgovaralo.
Ukratko, bio bi nam hitno potreban Va{ odgovor. Znajuj}i Va{u `elju da do|ete u Indiju, ra~unamo da }e on biti pozitivan. Nastavni~ko mjesto je mnogo sretnije rje{enje nego posao u diplomaciji, a pogotovu nastavni~ko mjesto u Pooni. Ra~una se da biste Vi
tamo ostali dvije godine, ali to bi se – ovisno o Va{oj `elji – moglo
vjerojatno i produ`iti, pa i skratiti. Ne znam kakvi su materijalni
uvjeti, ali pretpostavljam da }e biti povoljni (indijski ambasador mi
je, ~ini mi se, spominjao 800 do 1000 rupija, uz besplatan stan; to je
34 Veljko Gortan (Preko kod Zadra, 4. maj 1907 – Zagreb, 23. maj 1985), klasi~ni filolog, prevodilac, dekan Filozofskog fakulteta u Zagrebu od 1950. do 1952.
Objavio je preko 150 nau~nih radova i recenzija.
28
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
– po slu`benom kursu – ekvivalenat na{ih 60.000 din; moja stipendija u Indiji bila je 200 rupija; naravno, ne mogu garantirati da sam
one brojke to~no upamtio, ali to bi se ve} dalo ispitati).
Nama bi Va{ odgovor trebao {to prije, svakako prije nego {to
ovamo do|e indijski ministar Kabir35 (on se, mislim, o~ekuje u ~etvrtak). Molim Vas, da ~itavu stvar (i samu ideju i detalje) zadr`ite
u diskreciji, zasada.
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
15.
Beograd, 21. VI 1960.
Saglasan sa va{im predlozima. ^edo Velja~i}.36
16.
Beograd, 21. 6. 1960.
Dragi dru`e Petrovi}u,
Va{e mi je pismo bilo vrlo ugodno iznena|enje. Sigurno ste primili moj telegrafski odgovor. Za mene je danas osnovno `ivotno pitanje da se oslobodim sada{njih uvjeta rada i da se mogu poslu`iti
barem nekim razboritim slobodnim vremenom, godi{njim odmorom i sl. za svoj nau~ni rad. Ovdje mi je sve to onemogu}eno. I sedamsatni intelektualni rad bi prema ovome ovdje bio za mene oslobo|enje. Zato bih mjesto predava~a na Sveu~ili{tu prihvatio odmah
i bez obzira na kombinacije s Indijom. U Indiju bih, naravno, pod
ovakvim okolnostima rado i{ao na par godina. Pote{ko}e, ~ije uklanjanje ne zavisi od moje volje, jesu ove:
1. Nisam slavista. Predavanje na engleskom ne bi mi predstavljalo nikakvu pote{ko}u, a i elementarno znanje indijske filologije moHumajun Kabir (Bengal, 1906), ministar za kulturu i nau~na istra`ivanja,
profesor i filozof. Studirao je u Kalkuti i na Oksfordu. Posle 1947. Kabir je jedna od
vode}ih li~nosti indijskog politi~kog i kulturnog `ivota. U bengalskoj knji`evnosti
jedan je od najzna~ajnijih pisaca muslimanskog knji`evnog preporoda. Pisao je
sonete i poeme (Padma, D`ahan Ara), romane (Ljudi i reka), pripovetke, kritike
(Poezija, Monade i dru{tvo).
36 Telegram.
35
29
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
gao bih dobro koristiti, ako bih dobio mjesto lektora u Pooni. Lingvistikom sam se kao nestru~njak bavio silom prilika cijelog `ivota.
2. Problem stana je osnovno pitanje smje{taja moje porodice.
Upravo o~ekujem rje{enje za stan (nakon 3 godine), u koji bih se
morao useliti po~etkom septembra. Ako bih prije toga moja ustanova doznala da odlazim, propalo bi sve u vodu, a obitelj bi mi ostala
na ulici. I kasnije razmjena stana, koji bih tako dobio, sa Zagrebom
bila bi te`ak problem, ali me to vi{e ne bi spre~avalo da pre|em
odmah u Zagreb, a obitelj da ostavim ovdje. Ako bi se stvar postavila kao hitna, moj bi jedini uvjet bio da mi se na|e hitno trosobni stan
u Zagrebu za obitelj, koja bi kasnije event. do{la za mnom u Indiju,
s time da sa~uvamo stan.
Druga bi li~na pitanja bila manje va`na.
Odgovaram Vam ovako na brzinu, ali sam potpuno svijestan da
su to sve samo lijepi planovi i inicijative za koje sam Vam vrlo zahvalan b e z o b z i r a na uspjeh. U svakom slu~aju, `elio bih da
ponovim da sam bez obzira na sve ostalo vrlo zainteresiran za mjesto predava~a ili kakvog nau~nog saradnika i da bih ga odmah uzeo
uz minimalne ograde, tj. ~im ovog ljeta/jeseni rije{im svoje stambeno pitanje. (Diskrecija je, kako vidite, i za mene vrlo va`na.
Jo{ Vam jedanput srda~no zahvaljujem na prijateljskoj potpori.
Va{ ^edoVelja~i}).37
P. S. Ministra Kabira sam upoznao ve~eras na prijemu kod
ambasadora. On zna tko sam, jer je ambasada primijetila moju eliminaciju iz predvi|enih kontakta sa predstavnicima kult. `ivota i
otvoreno se interesirala za razloge. (Izgleda da mi time za sada nisu
na{kodili nego prije postigli povoljan efekt.)38
17.
Beograd, 5. 7. 1960.
Dragi dru`e Petrovi}u,
Pro{le sam nedelje bio izvan Beograda i imao mnogo posla, pa
se sada to~no ne sje}am da li sam Vam pisao nakon razgovora s prof.
Filipovi}em ovdje. U me|uvremenu moja se je situacija popravila
37
38
30
Navedeni deo u zagradi pisan je rukom.
I ovaj navedeni deo u zagradi dopisan je rukom.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
utoliko {to sam dobio rje{enje za stan u koji }u se useliti ve} prije 15.
jula, tako da }u i s te strane biti za{ti}en i obezbije|en. Ipak bih iz
raznih obzira volio da moja kandidatura za Zagreb ostane i dalje u
diskreciji. Molim Vas jedino da mi javite kad konkurs bude objavljen, da podnesem molbu, jer ovdje ne ~itam redovno zagreba~ke
novine, a moglo bi mi proma}i i u beogradskim. Vi }ete sigurno o
tome biti najprije obavije{teni.
Nadao sam se da }u mo}i navratiti u Zagreb, tim vi{e {to nisam
mogao ovdje da se javim drugu @anku, jer sam morao slu`beno
otputovati prije njegova dolaska. Sad sam ponovo mnogo zauzet, a
izgleda za dopust nemam. Smatrate li da bi trebalo da se njemu ili
kome drugome javim pismeno, ili da nastojim ipak zbog obilazaka
ove vrste do}i u Zagreb polovinom jula? To bi mi naravno bilo prili~no te{ko izvedivo, ali, ako je va`no, nekako bih se gledao sna}i.
Glavno je da s moje strane sada vi{e nema nikakve prepreke za dolazak u Zagreb, a {to bi prije bila donesena odluka, to bi za mene bilo bolje, jer bih dobio vi{e vremena za otkaz i likvidiranje poslova
ovdje. No, prema onome {to mi je rekao prof. Filipovi}, to bi trebalo da bude u septembru, tako da za sada ra~unam s oktobrom kao
najranijim terminom za odlazak odavde.
Odlazite li i Vi skoro na ljetovanje?
Sa srda~nim pozdravima,
Va{
^edo Velja~i}
18.
Beograd, 23. 7 1960.
Ju`ni bulevar 26, stan br. 7
Dragi dru`e Petrovi}u,
Va{e je pismo stiglo ba{ nakon mog odlaska na put. U me|uvremenu moja se je obitelj preselila, pa sam nakon povratka morao dva
dana da tragam za prispjelom po{tom. Drago mi je da ste ipak jo{ u
Zagrebu. Danas sam pisao i @anku i izrazio svoju spremnost da pre|em u Zagreb ~im mi se to omogu}i, a i da li~no do|em tamo po
potrebi u prvoj polovici augusta.
Sada s moje strane nema vi{e nikakve prepreke. Jedino mi preostaje da strpljivo ~ekam rok. Jedino u pogledu Poone ne bih `elio da
31
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
oti|em prije nego sredim svoj status u Zagrebu, zbog obezbe|enja
obitelji. U posljednje vrijeme u Komisiji za kulturne veze ovdje postoji prema meni pozitivniji stav, pa bi se mo`da mogla posti}i s
njima u pogledu Poone principijelna saglasnost s autoritativnog mjesta u Zagrebu. O tome @anku nisam pisao, ali sam mu u pismu spomenuo i Poonu i svoju spremnost da idem tamo, ako bude mogu}e.
I prof. Filipovi} mi je pisao sa Silbe o roku natje~aja.
Ne znam da li }emo se ovog ljeta jo{ vidjeti u Zagrebu, pa Vam
`elim ugodan odmor. Ja }u mo`da u augustu ipak dobiti nekoliko
dana dopusta i to koristiti za rad, ako ne bude potrebno da idem u
Zagreb.
Va{
^edo Velja~i}
19.
Beograd, 5. 10. 1960.
Ju`ni bulevar 22
Dragi dru`e Petrovi}u,
Dozvolite da Vam najprije ~estitam i za`elim sre}u povodom Va{e `enidbe. Tu sam vijest doznao sa ne{to zaka{njenja, mislim od
Mi{re. Nadam se da ste se ve} vratili u Zagreb na redovni posao i da
}emo se tamo uskoro vidjeti.
Neki dan je bio kod mene prof. Filipovi} i rekao mi da je donijeta odluka da se za mene raspi{e natje~aj. Tako momentalno o~ekujem da to bude objavljeno, pa da podnesem molbu. Do danas sam
bio na dopustu, pa sam imao namjeru do}i i u Zagreb, ali sam ponovno morao dopust prekinuti zbog ve}eg broja sultana koji nam
dolaze ovog mjeseca u posjete.
Danas sam tra`io Slu`beni list Nr. Hrvatske ali ga nisam mogao
na}i u prodavnici. To je artikl koji se ovdje mo`e dobiti samo u sasvim specijalnim bibliotekama. Zato sam prisiljen da se opet obratim Vama za pomo}. Vi ste bli`e izvoru i znat }ete kad natje~aj bude {tampan (po mojim informacijama moralo bi to da bude ovih
dana). Molim Vas da mi oglas hitno po{aljete.
Nisam siguran da li sam Vam ve} javio svoju novu adresu: Ju`ni
bulevar 22.
Sa srda~nim pozdravima Va{em bratu i Vama Va{
^edo Velja~i}
32
Beograd, 19. XI 1960.
Ju`ni bulevar 22
Dragi dru`e Petrovi}u,39
Ju~er sam primio Va{u kartu, pa sam jutros poslao Dekanatu
svoju molbu s prilozima kao preporu~eni paketi}. Moj brat je tako|er tra`io oglas, ali ga je proma{io u broju od 9. XI i javio mi da ga
nema. Tako ste me Vi i ovog puta spasili.
Bio bih Vam vrlo zahvalan, kad biste pogledali u Dekanatu da li
je sve u redu stiglo. Taksirao sam molbu 50 dina. Uvjerenje o saglasnosti ustanove nadam se poslati naknadno ovih dana, a jednu implicitnu potvrdu ve} sam prilo`io. Pi{em danas i prof. Filipovi}u.
Ja }u biti odsutan iz Beograda slijede}e dvije sedmice, a po~etkom decembra kanim do}i u Zagreb.
Jo{ Vam jedanput srda~no zahvaljujem na svemu.
Va{ ^edo Velja~i}
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
20.
21.
Beograd, 19. I 1961.
Dragi kolega Petrovi}u,
Ju~er sam kona~no napustio posao u vanjskim poslovima i sada postajem gospodar svoga vremena. Jedna od posljednjih slu`benih du`nosti koju sam obavio bila je organizacija posjete indijskog
ambasadora i bahadura u Zagreb radi opro{taja pred odlazak. Telefonirao sam o tome drugarici Adi, siguran sam da Vas je na vrijeme obavijestila. Zagreba~kom protokolu sam savjetovao da na
opro{tajni ru~ak kod Bla`evi}a40 na svaki na~in pozovu @anka41 i na{eg dekana, a rektoru je Jung i sam `elio napraviti posjetu. Ne znam
Dopisnica.
Jakov Bla`evi} (Bu`im kod Gospi}a, 24. mart 1912 – 10. decembar 1996), politi~ar, pravnik.
41 U vreme kada se pominje u prepisci, Milo{ @anko je potpredsednik Sabora i
predsednik Jugoslovenske nacionalne komisije za UNESCO u Zagrebu.
39
40
33
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
kako je sve to ispalo, jer se je na dan ru~ka zagreba~ki protokolac ponovo javljao telefonom i tra`io neka razja{njenja, i pravi se To{o.
Mene na `alost nije na{ao u uredu. ^im sam najavio Jungov dolazak, molio sam da izvijeste o tome druga @anka, jer je on imao namjeru da polovinom ovog mjeseca do|e u Beograd i da razgovara s
Crvenkovskim42 i Jungom. Junga ovom prilikom nisam vidjeo, jer
se je tek vratio. Mislim da odlazi zadnjih dana januara, pa bi me zanimalo, {ta je bilo u Zagrebu, ako je i{ta bilo u vezi s na{im stvarima, ina~e mi se ne bi ~inilo oportuno u ovoj situaciji vr{iti ofanzivu
odavde.
Nedavno sam razgovarao du`e s Vu~ini}em, koji mi je rekao da
je o Mi{rinoj zamjenici Mrs. Usha Nath stekao prili~no pozitivan
utisak, jer je do{la kod njega s velikom hrpom nerije{enih stvari. Stav
prebacivanja razmjene na politi~ki kolosijek Vu~ini} je shvatio na
na~in koji je za na{u stvar vrlo povoljan i sigurno ima nekog opravdanja; naime da oni ho}e nama da do|u propovijedati neki gandhizam i soliti nam pamet na dasguptovskom nivou. Zato Komisija
ponovno insistira na univerzitetskom planu. Upoznao sam ga, odn.
posjetio na Kabirove obaveze i na corpus delicyti u Va{oj revijici iz
Indije, i na Jungova pisma koja sam vidio kod @anka. Bilo bi dobro,
ako je potrebno, da se {to vi{e toga poka`e Vu~ini}u i Crvenkovskom
i da drug @anko zbilja do|e i s njima govori. Tom bi se zgodom
moglo govoriti i o afrikanistici, koju mi je drug @anko spomenuo
zadnji put. Ja imam dobre veze s ambasadom Ghane, koja je za sada
jedina te vrste ovdje, a u Komisiji bi se moglo postaviti pitanje jedne stipendije za Englesku (mo`da London) za dobar start na tom
terenu.
Ja ra~unam da do|em u Zagreb po~etkom februara. Nadam se
da je u Dekanatu sve u redu u pogledu moje pla}e i da je drug
Vranicki poslao tajniku potrebnu potvrdu o kojoj sam mu pisao.
Bio bih Vam zahvalan, kad biste ovih dana upitali drugaricu Adu
usput da li je oti{lo pismo o kojem sam neki dan s njom telefonom
govorio.
Sa srda~nim pozdravima Vama i obitelji
Va{
^edo Velja~i}
42 Krste Crvenkovski Stevo (Prilep, 16. juli 1921 – Skoplje, 21. jul 2001), u~esnik
Narodnooslobodila~ke borbe, dru{tveno-politi~ki radnik.
34
Zagreb, 23. 1 1961.
Dragi dru`e Velja~i}u,
Drago mi je da ste se kona~no rije{ili svojih obaveza u Beogradu
i da }emo se skoro u normalnijim prilikama na}i ovdje. Ovaj put samo par rije~i uz Va{e posljednje pismo.
Indijski ambasador bio je ovdje. Ja ga nisam vidio, a i sastanak
kod rektora ispao je nesretno – ni{ta se tragi~no nije dogodilo, ali
sastanak se odr`ao prije nego {to je ma tko od nas uspio do}i u vezu
s rektorom, pa se sve svelo na izmjenu ljubaznosti. Me|utim, istog
dana sastali smo se prof. Gortan i ja sa @ankom i predali mu na{u
promemoriju. @anko se brzo sna{ao, promemoriju smo ne{to pro{irenu preveli na engleski i @anko ju je predao ambasadoru insistiraju}i osobito na zaklju~ku, da smo mi potpuno spremni za po~etak rada indologije kod nas i za slanje na{eg ~ovjeka (tj. Vas) u
Indiju, ali da je sve zapelo zbog njih, pa da to zapinjanje postaje
svakog dana sve neugodnije i mo`e lako kompromitirati ~itavu stvar
u javnosti. U istom smislu @anko je obe}ao razgovarati i u Beogradu. To je sve za sada. Kako oko ~itave stvari, ~ini se, ima dosta suptilnih i manje suptilnih natezanja, bilo bi, mislim, najsretnije da Vi
zasada ni{ta ne poduzimate u Beogradu, ni kod Indijaca ni kod na{ih. Prepustimo ~itavu stvar @anku, koji je i dosada djelova i pametno i efficiently43, jer bi na{e intervencije u ovom ~asu prije mogle
ne{to pokvariti negoli pomo}i. O svemu tome vi{e kad se vidimo u
Zagrebu.
Sli~no je i s afrikanistikom. Ambasadori su u na~elu krasni ljudi, pa vjerujem da je takav i ghanski, ali nama u na~elu odgovara vi{e neambasadorski put i bolje je da ostanemo na njemu kadgod i
drugi nije neizbje`an. Taj neambasadorski put u slu~aju afrikanistike mogao bi mo`da biti Pero Guberina. Ali i o tome potom.
Predrag tajniku nije poslao dopis o kome ste mu pisali, jer prema slu`benoj obavijesti Dekanata Vi treba da nastupite 1. februara.
Ka`e mi da Vam je i sam to javio. Adu sam pitao o pismu o kojem
ste s njom telefonom govorili, ali mi je ona kazala da se ne sje}a o
~emu se radi; vjerojatno je, ka`e, u~inila, ako Vam je to obe}ala, ali
43
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
22.
Efikasno.
35
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
se vi{e ne sje}a, jer, ka`e, svaki posao zaboravi ~im ga obavi. Ako se
radi o ne~em osobito va`nom, savjetovao bih Vam da napi{ete Adi
dopisnicu i da je podsjetite.
Do vi|enja, dakle, u Zagrebu,
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
23.
Zagreb, 8. VI 1961.
Dragi dru`e Petrovi}u,44
Ju~er sam obi{ao razne instance u Komisiji za Kult. veze, pa `elim da Vas izvijestim o novostima.
Drugarica Stanimirovi} je sazvala tom prilikom malu konferenciju svojih saradnika, Kransovicu, i jo{ neke. Na{oj ambasadi u Delhi ve} su javili sadr`aj dekanova pisma i tra`ili da insistiraju na na{im stavovima koje Komisija potpuno podr`ava. Nadaju se da }e se
stvar ipak povoljno rije{iti i da }emo dobiti ~ovjeka kakvog tra`imo.
Molio sam da ponovo naglase da na{ fakultet mora potvrditi prethodno izbor, pa su mi to obe}ali.
Vidio sam i izvje{taj ambasade povodom Bi~ani}evog boravka u
Pooni. Vrlo je dobar i pozitivan. Mislim da je njegov razgovor u
ambasadi koristio da se razjasne mnoge stvari i da ne nasjednu indijskim podvalama.
Danas sam pisao i Vesni Crnolatac da Vas ipak posjeti i event.
zamoli pomo}, jer molbu mora podnijeti u Zagrebu. Stipendiju
franc. vlade bi te{ko mogla dobiti, jer Francuzi insistiraju da te stipendije dobivaju romanisti. Drugarica Stanimirovi} misli da bi
najnormalnije bilo da je stipendira Izvr{no vije}e NRH, jer navodno postoje i na{e, jugoslavenske stipendije. Mo`da bi mogla podnijeti molbu te vrste. I ja }u se interesirati u Zagrebu za to kad se
vratim, jer stvar nije naro~ito hitna. Za sada neka vidi {ta bi se dalo
u~initi.
Sa srda~nim pozdravima Vama, Va{oj obitelji i kolegama u seminaru
Va{
^edo Velja~i}
44
36
Pismo pisano rukom.
1. 12. 1963.45
Sa jugosl. kulturnog tjedna na univerzitetu u Allahabadu srda~no Vas pozdravljamo. Jedan od predava~a se zove Sveto Petrovi}!
Mnogo pozdrava od Vesne Krmpoti}46
Pridru`ujem se pozdravima, Ra{a Petkovi}
25.
^EDOMIL VEQA^I] (1959–1965)
24.
Callcutta, 22. 9. 1963.47
Dragi kolega,
U u~enju `ivih jezika nisam ovdje toliko napredovao kao Vi, ali
zato `ivim prili~no udobno i propagiram slavensku kulturu kao profesor historije ad hoc. Javit }u Vam se op{irnije za ferijerne puja
praznike.
Sa srda~nim pozdravima Vama i Va{ima
^edo Velja~i}
26.
Callcuta, decembar 1964.
Sretnu novu godinu Vama i obitelji `eli
^edo Velja~i}
27.
Madras, 18. XII 1965.
Sretnu novu godinu Vama i obitelji `eli
^edo Velja~i}
Razglednica iz Alahabada.
Vesna Krmpoti} (Dubrovnik, 1932), boravila na dvogodi{njem studiju u Indiji
kao stipendista indijske vlade. Studirala bengalski jezik. Pi{e poeziju, drame, pripoveda~ku prozu, prevodi s engleskog i bavi se antologi~arskim radom. Objavila dvadesetak knjiga poezije i isto toliko proznih knjiga.
47 Razglednica iz Kalkute.
45
46
37
48
MLADEN LESKOVAC
(1963–1988)
1.
Grece, V 1963.
Na oblaku sam posle mora bio49
–––
i Zevsu sam se poklonio bogu
––
I Zevs je divan bog – – –
Pozdrav sa Korinta
ja i moja svita. –
48
Mladen Leskovac (Stari Sivac, 1904 – Novi Sad, 1990), istori~ar
kwi`evnosti i kulture, prevodilac, kriti~ar, pesnik. Kao suplent slu`bovao je u gimnazijama u Somboru i Novom Sadu. Septembra 1945. postavqen je
za upravnika Biblioteke Matice srpske. Za redovnog profesora na novosadskom Filozofskom fakultetu postavqen je 1954. godine, kao i za wegovog
prvog dekana. ^lan Upravnog odbora Matice srpske postaje 1945, a predsednik u periodu izme|u 1969. i 1979. godine. Za redovnog ~lana SANU primqen
je 1970. godine.
Mladen Leskovac u~estvovao je i u radu Sterijinog pozorja, Srpske kwi`evne zadruge, Dru{tva kwi`evnika, itd. Godine 1953. pokrenuo je Zbornik
Matice srpske za kwi`evnost i jezik, koji je ure|ivao gotovo ~etvrt veka.
Poznati su wegovi prevodi Stendala (Opatica iz Kastra), Molijera (Don
@uan) i @ida (Pastoralna simfonija). Od wegovih zna~ajnih dela izdvajaju se: ^lanci i eseji, Antologija starije srpske poezije, Iz srpske kwi`evnosti, Jovan Jovanovi} Zmaj, O Lazi Kosti}u i druga.
49
Razglednica, u potpisu: Maja i Banjai Janos.
38
Novi Sad, 8. jula 1963.
Vrlopo{tovani dru`e Petrovi}u,50
Primio sam va{u knjigu „Kritika i djelo”, koju ste mi ljubazno
poslali. Svakako Vam je dr Dragi{a @ivkovi} kazivao da sa interesovanjem pratim Va{ rad, pa da me zanima i ova Va{a knjiga; to je odista tako, i ja sam Vam zahvalan {to ste mi olak{ali `elju da pro~itam
Va{u knjigu. Sa uverenjem da ovo nije na{ poslednji susret, ostajem
sa po{tovanjem, odani Vam
Mladen Leskovac
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
2.
3.
Novi Sad, 30. oktobra 1969.
Dragi gospodine Petrovi}u,
Pre svega, hvala Va{oj Gospo|i i Vama na srda~nom do~ekivawu. [teta {to je na{e prvo vi|ewe bilo u onako nezgodnim okolnostima; sve se, me|utim, po sve nas svr{ilo
sre}no; kad pomislim kako je sutradan bilo onima u Bawaluci,51 bilo je dobro. ^ovek odista `ivi na vulkanu, doslovce; i
kada bi uvek bio svestan toga, `ivot bi verovatno bio lak{i
i lep{i.
Radujem se {to smo se onako brzo i lako sporazumeli oko
Va{eg rada. Ja ga o~ekujem, a molim Vas da mi ga po{aqete ili
na Maticu (Ul. Matice srpske 1) ili na moj stan (Bulevar mar{ala Tita 6/III). Jedna sveska Zbornika se sada {tampa, a naredna (sa Va{im radom) u}i }e u {tampu krajem decembra.
Bi}e mi drago da Va{u saradwu ovde odr`imo i, ako to Vama odgovara, pro{irimo. Budite uvereni da }ete me|u nama
nai}i na mnogo odanih prijateqa. Nadam se da }ete se u to uve50 Pismo, sa pe~atom na pole|ini: adresa M. LESKOVAC, NOVI SAD, Bul.
mar{ala Tita 6/III, i crvenim, utisnutim `igom: M. L.
51
Zemqotres u Bawaluci bio je 27. oktobra 1969. godine, ja~ine 8 stepeni po Merkalijevoj skali. Poginulo je 15 Bawalu~ana, a 1.117 qudi su bili
te`e i lak{e povre|eni; uni{teno je 86.000 stanova.
39
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
riti. Verujem da }emo se skoro videti i u Novom Sadu – odista bi bilo dobro da do|ete amo i odr`ite na{im studentima
nekoliko predavawa – ali, dabogme, da povedete sa sobom i Gospo|u.
Nadam se da je Va{ de~ko ve} ozdravio, sasvim?
Isporu~ite, molim, moje po{tovawe Gospo|i Petrovi},
Vas pak srda~no pozdravqa odani Vam
Mladen Leskovac
4.
Zagreb, 4. novembar 1969.
Po{tovani profesore Leskovac,52
I mojoj `eni i meni vrlo je `ao {to je Va{ prvi boravak u na{oj
ku}i pro{ao u onakvim okolnostima. Nadam se, me|utim, da }emo
Vas uskoro imati prilike da vidimo kod nas ponovo i da }e onda biti
druga~ije.
[aljem Vam svoj obe}ani tekst. Pregledao sam ga ~itavog i, ne
diraju}i u jezik, prilagodio u objavljivanju }irilicom. U ovome dijelu teksta ostala su jo{ ~etiri kra}a citata (na str. 6, 8 i 26) ne{to latini~kih slova (na str. 8–24, 32–33 i 37) i njema~ki termini koji su morali ostati u latinici (na str. 8 i 15), a vi{e latinice i ruske ili bugarske
}irilice ima u fusnotama, i najbolje je to ozna~eno potcrtavanjem
crvenom, odnosno plavom olovkom. Transliteracija ruske }irilice
uobi~ajeno, a ne{to obja{njenja o tome – za tehni~kog urednika, da
ne bude zabune – navodim na posebnom listu. Ako biste voljeli da
ovi citati budu prevedeni, molim Vas da mi javite pa }u to onda u~initi. Citiranje tekstova, upotreba }irilice i latinice u citatima itd, preveo sam, mada se, dosljedno, po pozicijama koje }ete lako zapaziti;
ako su u Zborniku neka druga pravila citiranja itd. uobi~ajena, bilo
bi mo`da bolje da mi to Va{ tehni~ki urednik ili lektor javi, pa da ja
tekst po tome ispravim, nego da to ~ini sâm on. Ne moram vjerovatno posebno spominjati da bih rado sâm obavio i korekturu teksta, kad za to bude vrijeme, ako je to, naravno, u vas uobi~ajeno i ne
bi za vas zna~ilo posebnu brigu.
52
40
Skica pisma pisana rukom.
5.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
Za mene je velika ~ast i pravo zadovoljstvo da moj tekst bude
objavljen u Zborniku, pa }u Vam, naravno, vrlo rado i ubudu}e ponuditi ne{to kad budem imao i ako to Vama bude odgovaralo.
Moja Vas se `ena i sin vrlo rado sje}aju. Srda~no Vas i s po{tovanjem pozdravlja
Va{
[Sveto]
24. novembar 1969.
Dragi dru`e Petrovi}u,53
Nemojte mi zameriti {to Vam se javljam sa ovolikim zaka{njenjem: bio sam u poslednje vreme pretrpan raznim, ne uvek ni sasvim prijatnim obavezama i du`nostima (obaveze i du`nosti su mahom stvari veoma neprijatne).
Primio sam Va{ rukopis u redu. I pro~itao sam ga, dabogme.
Hvala Vam na lepom prilogu: ja bih odista voleo kada biste se u na{em Zborniku javljali ~e{}e. U~inili biste nam ~ast, Vi nama (ne mi
Vama); ja to govorim sasvim otvoreno i iskreno.
Mislim da ne}e biti nikakvih te{ko}a oko {tampanja: Vi ste rukopis pripremili veoma lepo (ho}u da ka`em: uredno, u smislu tehni~kom; sami znate koliko je to va`no, a urednici se veoma raduju
takvim rukopisima). Niste mi me|utim dostavili broj svoga `iro-ra~una; u~inite to odmah, jer Vam i honorar mo`emo poslati odmah.
Mislim da Vam ne}u mo}i poslati korekturu. Mi smo u tom
pravcu imali velikih nevolja sa saradnicima (kada smo im, dobronamerno, korekture slali), pa smo, jednom za uvek, od toga odustali.
Korektori su nam veoma pristojni (~ini mi se), pa nevolja ne}ete
imati, nadam se. U slu~aju me|utim da odista smatrate da je potrebno ne{to u rukopisu menjati, javite mi – to mo`emo izvesti i mi, u
korekturi.
Va{ }e rad u}i u svesku koja ulazi u {tampu (tj. za koju }u predati rukopis {tampariji) po~etkom januara; no kako se sveska koja
je sada u {tampariji sla`e veoma sporo (zbog mnogog gr~kog teksta;
na{e {tamparije su bedne ~im do|e do neke neobi~nije azbuke), boPismo kucano ma{inom, sa zaglavljem: Matica srpska, Zbornik za kwi`evnost i jezik.
53
41
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
jim se da }e prote}i jo{ dosta vremena dok ne dobijete svoje separate. To je nevesela vest koju Vam, ipak, moram saop{titi. Morate dakle biti strpljivi, zapravo Vas molim da to budete.
Sekretar Matice srpske, Bo{ko Petrovi}, rodom iz Morovi}a (na
Bosutu), tako|e je, pri~a mi, poreklom iz sela Petrovi}i. Ispa{}e da
ste jo{ neki familija{i. Bez sumnje to i jeste. On ka`e da su se iz
Petrovi}a regrutovali `elezni~ari – valjda u Hrvatskoj pre 1918?
Dobro bi bilo da se uskoro na|emo u Novom Sadu, da i takva pitanja pretresemo. Prekju~e sam se vratio sa Rijeke, gde sam, zvani~nim poslom, bio ~etiri dana. Kako sam putovao kolima, pro{ao
sam i kroz Va{ Karlovac, i ru~ao u motelu dobro, na istoimenoj
re~ici. Je li to predeo o kojem ste mi govorili? Onde je odista veoma lepo.
Molim Vas da svojoj Gospo|i predate moje iskreno po{tovanje,
a nemojte zameriti {to }u Va{em sinu poslati jednu knji`icu (dabogme, na }irilici – a kako bih druga~ije): voleo bih da to bude jedna od
onih koju jo{ nema.
Va{, srda~no,
Mladen Leskovac
6.
Zagreb, 28. novembar 1969.
Po{tovani profesore Leskovac,54
Hvala Vam na pismu od 24. novembra.
Pretpostavljam da ne}e biti ni{ta da se mijenja u korekturi moga teksta – mada tako|e vjerujem da }e korektura ispasti dobro i bez
moje pomo}i. Jedino {to se s tekstom promijenilo jeste to da sam se
dogovorio s poljskim urednikom zbornika, kojem je tekst izvorno
bio namijenjen, da oni objave samo jedan dio, ali na tu sam promjenu pomi{ljao od po~etka pa je i bilje{ka u tekstu koji sam Vam poslao formulirana dovoljno nejasno da se i tako mo`e shvatiti. Drago
mi je, svakako, {to se to rije{ilo jer sam imao blagi osje}aj nelagodnosti zbog objavljivanja istog teksta u identi~nom obliku na dvije
strane.
54
42
Skica pisma pisana rukom.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
Moj je `iro ra~un, kad se i to mora, [ ] kod Kreditne banke
Zagreb.
S Bo{kom Petrovi}em, sje}am se, jednom sam negdje (na kongresu knji`evnika u Titogradu?) ve} razgovarao o Petrovi}ima. Utvrdili smo tada da su Petrovi}î iz Petrovi}a dvije vrste, ali mislim da
nismo ta~no rije{ili kojoj pripadamo nas dvojica. Iz Petrovi}a su se
`eljezni~ari regrutovali ne samo do 1918, nego i do najnovijeg vremena, i{lo je to nekako uz {umu i drvnu industriju, uglavnom {to
im je bio dugo glavni posao. Sada ih vi{e mo`da nema mnogo po rovovima i stanicama, ali }e jo{ uvijek te{ko bez kojeg Petrovi}a pro}i
`eljezni~ke direkcije.
Nadam se da }u Vas imati prilike vidjeti u Novom Sadu kad do|em tamo radi predavanja na fakultetu.
Moja Vas `ena i sin uvijek rado spominju.
S po{tovanjem i srda~no pozdravlja Vas
[Sveto]
7.
Novi Sad, 1. januara 1970.
Bulevar mar{ala Tita 6/III
Dragi kolega Petrovi}u,
Danas je Nova godina, a prvo moje pismo evo neka bude Vama;
pa neka Vam je sre}na 1970-ta, Vama i svima Va{ima.
Malo smo razgovarali o mogu}nostima Va{ega preseljenja amo,
no ja sam ipak smatrao za svoju du`nost da to pitanje pokrenem.
Posle Va{eg odlaska nisam imao ni prilike ni mogu}nosti da o tome
ovde porazgovaram sa ljudima sa kojima ina~e o tome nameravam
govoriti, ako me Vi ohrabrite; s jedne strane, nagomilali su se praznici, s druge, pak, ja nisam sasvim zdrav (kao da sam neprestano u
nekom predgripoznom stanju), pa se slabo kre}em. No ipak sam razgovarao sa Dragi{om @ivkovi}em i Bo{kom Petrovi}em. Evo {to
Vam danas mogu re}i.
[izostavljeno]
To je sve {to Vam danas mogu re}i. Radovao bih se ako razgovore ove vrste nastavimo i sre}no ih okon~amo. Nije u Novom Sadu sve zlato (nije zlato ni sve {to sija), ali sam duboko uveren da }e43
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
te Vi ovde raditi mirnije i lak{e nego u okolnostima sada{nje zagreba~ke atmosfere [izostavljeno].
Pozdravlja Vas srda~no
odani Vam
Mladen Leskovac
P. S. – Smatram da je jedva potrebno re}i: ako biste do{li ovamo, birali bismo vas za vanrednog profesora; o tome sam razgovarao sa @ivkovi}em tako|e. Da li je pak potrebno da razgovaram i sa
ostalim na katedri, to }ete re}i Vi – tj. Vi }ete re}i da li da stvar otpo~nemo zaista.
[izostavljeno]
8.
Zagreb, 12. januara 1970.
Po{tovani profesore Leskovac,55
Hvala Vam mnogo i od srca na Va{em novogodi{njem pismu –
na srda~nosti, brizi i pa`nji {to ih opet pokazujete prema meni i mojoj porodici.
Odgovaram Vam s malim zaka{njenjem jer sam osje}ao da o Va{em pismu moram vrlo pa`ljivo razmisliti.
Poslije svega: da, vrlo bih bio sklon ideji da pre|em u Novi Sad.
Razmi{ljao sam ponovo o dilemi o kojoj sam Vam govorio kad ste
me u Novom Sadu o tome prvi put pitali. Mislim sada da osnovne
razloge koji su tada ~inili da budem neodlu~an smijem zanemariti.
[izostavljeno]
Pitam se ipak o nekoliko jo{ stvari koje mi se ~ine vrlo va`ne, a
zatim i o stanu.
Moje se centralno pitanje ti~e moga perspektivnog radnog polo`aja u Novom Sadu i okolnosti u kojima bi deo moga prelaska tamo do{lo. Iako bih u ovom ~asu bez sumnje radije bio u novosadskoj nego u zagreba~koj atmosferi, a Novi Sad mi se dugoro~no, bez
obzira na momentalne razlike u atmosferi, ~ini kao grad i kao sredina privla~nijim mjestom od Zagreba za ~ovjeka mojih interesa i moga `ivotnog stila, ne bih ipak nikako `elio da se moj prelazak isforsira na silu, bez obzira na to kako stvari stoje na Va{em fakultetu. Moj
55
44
Skica pisma pisana rukom.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
polo`aj ovdje nije nipo{to takav da bih morao odavde oti}i, nije pogotovo takav bio ili postao. Novi Sad mi nije – kao {to znate – jedina alternativa, pa smatram da ne bih imao prihvatiti Va{ anga`man
i brigu za moj prelaz u Novi Sad ako bi se pokazalo da novosadski
fakultet nema prave potrebe za ~ovjekom moga profila ili da na fakultetu postoji ma kakav i ma ~ime motivisan otpor ideji o mome
dolasku.
Ovo mi je poslednje osobito va`no. Ako bi se pokazalo, na primjer, da bi moj dolazak dovodio u pitanje ne~iji opstanak na fakultetu, ili ugrozio ma ~ije normalno napredovanje, ili dolazak ma kojeg
drugog ~ovjeka s kojim tako|e ra~unate, preferirao bih da ne do|em. Ili ako bi se ma ko, makar i sa slabim vrlinama, usprotivio ideji
o mome dolasku, radije ne bih dolazio.
A o profilu. Moji su glavni interesi bili dosad u teoriji knji`evnosti i u istoriji knji`evnosti srpskohrvatskog jezika. U Zagrebu sam
predavao dosad najvi{e teoriju knji`evnosti (posebne kolegije o poetici, teoriji kritike, i interpretaciji, metodologiji istorije knji`evnosti, teoriji stiha, teoriji epskog pjesni{tva, tekstologiji i sl.) a samo
uzgred i u posljednje vrijeme na{u knji`evnost (zasad samo srednjevjekovnu i renesansu i to – kako to ovdje ka`emo – sa „komparitivnog stani{ta”). U Chichagu sam samo uzgred predavao teoriju knji`evnosti (poetika i teorija stiha) a ina~e uglavnom istoriju na{e knji`evnosti (najvi{e kolegije o srednjovjekovnoj, renesansnoj, baroknoj
i usmenoj epskoj). Moji interesi pomalo prelaze s op}e teorije knji`evnosti na istoriju na{e knji`evnosti, ali moj bi idelani predmet bio
sinteza dviju dosada{njih orijentacija; kako mi se sada ~ini, u narednim }u se godinama najvi{e baviti starijim razdoboljem na{e knji`evnosti ali s mnogo knji`evnoteorijskog interesa. Treba li Novom
Sadu takav ~ovjek – sugestivno prili~no knji`evnoteoretski ali s interesima u na{oj literaturi, `eljom da tu literaturu predaje, (ali zasad
uglavnom onu prije 19. vijeka), ali nespreman da postane specijalist
za jedno u`e razdoblje? O ~emu bi zapravo fakultet uop}e o~ekivao
da nastavu dr`im? Uz to, je li on spreman da me primi onakvoga kakav jesam? Iako ja naime mogu, ako se ba{ mora, dr`ati i pregledne
kolegije pedago{ki lijepo prilago|ene potrebi po~etnoga i osnovnoga obrazovanja studenata ograni~enih mogu}nosti, i u Zagrebu i u
Chicagu, radije su me koristili za specijalne kolegije (za kolegije posve}ene jednoj u`oj tematskoj temi ili uop{teno na diskusiju svega
nekoliko tekstova) kojima je svrha bila da se studentima razvija smisao za analizu, spekulativni duh; osje}anje za kompleksnost knji`ev-
45
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
noterijskog problema, ne{to skepse prema elementarnim istinama.
Ima fakulteta koji takve kolegije `ele, i smatraju neophodnim komparativnu nastavu, ima ih me|utim koji smatraju da oni samo kvare posao savjesnim nastavnicima i nepotrebno kompliciraju obrazovni proces. Oba se stani{ta vjerovatno mogu braniti, ali bojim se
da se ne bih osje}ao sasvim sretnim u Novom Sadu ako je tamo{nje
fakultetsko jasno mi{ljenje odlu~no opredeljeno za drugo stanovi{te. Ho}e li, drugim rije~ima, fakulet spre~avati, dozvoljavati ili voljeti da, pu{taju}i druge na miru, tjeraju po svome?
Ne ljutite se, molim Vas, {to Vas gnjavim svim tim pitanjima.
Znam da mi na njih ne mo`ete dati nikakav slu`ben odgovor ali bi
mi va`nim bilo ~uti o tome Va{e mi{ljenje.
Mo`da nema smisla da Vas pitam posebno o mogu}nostima nau~no-istra`iva~kog rada. Iako su moji radni planovi uglavnom individualni, pa ne ovise mnogo o nekoj pomo}i sa strane, imam u
programu i nekoliko svojih projekata – ti~u se uglavnom opisa ili
statistike analize na{eg stiha, pjesni~kog rje~nika i rimarija – na kojima bih morao ra~unati i s nekom podr{kom sredine. Pretpostavljam, me|utim, da u tome ne}e biti problema.
[izostavljeno]
Ugnjavio sam Vas ovim beskrajnim pismom ne ljutite se na mene zbog toga, molim Vas. I mnogo Vam, dragi profesore, hvala na
svemu.
O~ekuju}i Va{ odgovor nestrpljivo, srda~no Vas pozdravlja
Va{
Svetozar Petrovi}
9.
Novi Sad, 24. januara 1970.
Dragi kolega Petrovi}u,56
Ne}ete mi, nadam se, zameriti {to tek danas odgovaram na Va{e
pismo od 12. januara. Vi i sami morate znati da je bilo potrebno obaviti ~itav niz razgovora, konsultacija i ispitivanja, sada ve} sa {irim
krugom ljudi. Za sve to trebalo je vremena. Najzad, ju~e po podne,
odr`ali smo kod mene konferenciju kojoj su prisustvovali Dr Bo{ko
Novakovi}, dekan Filozofskog fakulteta, Dr Sreten Mari}, Dr Dragi56
46
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
{a @ivkovi} i ja. Pretresli smo podrobno sva pitanja. Slo`ili smo se
jednodu{no da je potrebno da {to pre, ako je mogu}e ~im primite moje pismo, do|ete amo, mo`da i na 2–3 dana, da sve i usmeno razgledamo. Ve} sino}, iz moga stana, pozvali smo Vas telefonom, da Vam
to ka`emo; izgleda me|utim da se na telefonu javila Va{a g|a tetka,
pa se nismo mogli sporazumeti. Dragi{a Vas je sino}, od ku}e, ponovo tra`io telefonom, ali Vas nije mogao dobiti; to isto poku{avao sam
jutros i ja, ali je Va{ telefon stalno bio zauzet, ili je u kvaru.
No, bilo kako bilo, treba da do|ete odmah. Ne zovem Vas uzalud. Smatram da }e sve biti u najboljem redu, tj. da je ve} sve u najboljem redu. Mi bismo ve} u februaru raspisali konkurs (~im semestar po~ne), i to bi i{lo glatko, kako sam oduvek i verovao da mora
i}i [izostavljeno]. ^im se odlu~ite da krenete, javite telefonski, ili telegrafski, meni ili @ivkovi}u, kada sti`ete, da Vam rezervi{emo hotelsku sobu.
Od srca se radujem {to sve ovo ovde ide, za sada (a ne sumnjam
da }e tako biti do kraja), glatko i jednodu{no. (Va{e skrupule, o „profilu”, preterane su, i tako su i ocenjene; no o svemu tome usmeno).
O~ekujem, dakle, Va{ hitan odgovor i {to skoriji dolazak, i pozdravljam Vas srda~no, Va{
Mladen Leskovac
PS. – Dodajem: Sreten Mari} kre}e za Pariz 3. februara. Morate
do}i svakako pre toga datuma, da bi razgovorima prisustvovao i
Mari}.
10.
Novi Sad, 7. juna 1970.
Po{tovani i dragi Sveto Petrovi}u,57
Hvala vam na ~estici i lepim re~ima. Pohvale su, dabogme, preterane, i dobro je da ja to znam – a ja to dobro znam – i ako u meni
ima i{ta {to valja, to je svest da znam koliko malo vredim i znam, a
`elja da drugima, mla|ima i boljima, pomognem ako mogu (a mogu malo, dabogme: u na{im prilikama ne mo`e niko mnogo).
Bi}e velika satisfakcija za mene kada Vas jednom budem video
kona~no ovde, u Novom Sadu, zajedno sa Va{ima, u Va{em novom
57
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
47
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
stanu (koji se valjda tek po~inje graditi). A onda }emo zasesti, onako po srpski, pa se dobro natreskati. Verujte mi: kada ne bih bio ube|en da }ete u Novom Sadu imati mogu}nosti za valjan i miran nau~ni~ki rad – ne bih Vas nagovarao da ostavljate Zagreb; ovako, eto,
`elim samo to jedno.
Va{e i Vas srda~no pozdravlja
Va{
Mladen Leskovac
11.
Novi Sad, 10. oktobra 1970.
Dragi kolega Petrovi}u,58
Bilo mi je zaista `ao {to nije bilo prilike da se sretnemo prilikom
Va{eg poslednjeg boravka ovde. No ~ujem da }ete 18-og ponovo biti
me| nama; tada }emo se svakako sresti.
Ali i dotle, ja bih voleo da Vas zamolim evo ovo: Ako imate neki rad, gotov ili u pripremi, a koji biste mi mogli dati do 10. decembra najdalje za Zbornik, veoma bih se radovao. Rad mo`e biti i
manji, ali i sasvim obiman (M. Panti} mi je letos dao studiju o Kanavelovi}u od 9 tabaka, i objavi}u je u dva nastavka). Urednici su
ovakva sorta ljudi: navaljuju; da nije njih takvih, me|utim, te{ko da
bi bilo ~asopisa.
Jo{ uzgred ovoliko: honorare smo, minimalno dodu{e, ali ipak
povisili: sada pla}amo 70.000 po tabaku.
^ujem da je Va{ rad u Zborniku izazvao pa`nju i priznanje; milo mi je to, dabogme.
U nas za sada jo{ nikakvih novosti: ljudi se tek okupljaju posle
ferija. Vidim da ste (~ujem to od D. @ivkovi}a) ve} zamislili rad sa
postdiplomcima; ne znam u ~emu bih Vam ja tu mogao, i da li bih
zaista mogao, pomo}i, kako od mene tra`i @ivkovi}. Govori}emo o
tome kada do|ete, ili kada to pitanje sazre za re{avanje.
Va{e i Vas srda~no pozdravlja
odani Vam
Mladen Leskovac
58
48
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
[krajem 1970]
Dragi kolega Petrovi}u,59
Zaista mi je bilo `ao {to sam propustio priliku da se jo{
jednom vidim s Vama pre Va{eg odlaska u Ameriku. No ova zima za mene je veoma nesre}no po~ela: prvo mi se desio moj stari (i verni) reumatizam, i to u obliku gadnijem nego ikada do
sada; a sada; ba{ kada ste ovde bili posledwi put, dobio sam
neku neobi~nu (ni lekari joj ne znaju poreklo) groznicu sa 40°
i sa treskavicom, koja me je veoma iscedila: jo{ sam uvek rekovalescent.
Idite u (tu Va{u prokletu) Ameriku, a onda nam se ipak
jednom zauvek vratite: voleo bih da vas ovde vidim, a vi{e od
svega da znam kako se ovde dobro ose}ate i sa zadovoqstvom radite.
@elim Vama i Va{oj porodici sre}ne bo`i}ne praznike
i mnogo uspeha i zadovoqstva u godini 1971-oj, sa prijateqskim pozdravom,
Va{
Mladen Leskovac
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
12.
13.
Novi Sad, 18. juna 1971.
Dragi kolega Petrovi}u,60
Malo~as sam poku{ao da Vas na|em telefonom, po{to smo pre
nekoliko trenutaka razgovarali; ali mi to nije po{lo za rukom. Stoga
Vam pi{em.
Zaista bih voleo da se vidimo i da porazgovaramo s Vama, pa
sam Vas stoga i pozvao u svoj vinograd za idu}u subotu, kada budete bili ovde; potpuno sam me|utim smetnuo s uma da se u subotu
ne}emo mo}i videti, i stoga i {aljem ovu ispravku. U sredu, tj. 23. o.
m. putujem u Moskvu, na 4–5 dana, slu`beno, kao ~lan delegacije
59
60
Novogodi{wa ~estitka.
Pisamce kucano pisa}om ma{inom.
49
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
na{e Akademije. Bojim se od 4–5 dana mo`e ispasti i vi{e, no bilo
kako bilo, jedno je izvesno: u subotu ne}u mo}i biti u vinogradu. I
tako Vas opet ne}u videti.
@ao mi je {to je tako – mora}u strpljivo ~ekati jesen (sem ako Vi,
u {ta slabo verujem, ne nai|ete u Novi Sad jula ili avgusta).
Voleo bih da se {to pre doselite amo definitivno – ima}ete ovde
mnogo posla koji Vam, verujem, ne}e biti ni te`ak ni neprijatan.
Pozdravite Gospo|u i Va{ega sina,
Va{ odani Vam
Mladen Leskovac
14.
krajem 1971.61
Smiqa i Mladen Leskovac `ele po{tovanoj porodici Petrovi} sve najboqe u godini 1972-oj
(a najpre da se br`e-boqe presele u Novi Sad)
15.
Novi Sad, 29. februara 1972.
Po{tovani i dragi Sveto Petrovi}u,62
Evo Vam, dakle, rukopisa. Kraj svih neprilika koje imam na Fakultetu (a za koje je, po mom mi{ljenju, sama kriva), ja ne mislim
da Ivanku Jovanovi}63 po svaku cenu treba do kraja dotu}i. Prema
tome, ako Vi smatrate da se ovaj rad mo`e objaviti, ja }u ga objaviti
rado. Bude li tako, Va{ referat morao bi dati podrobna uputstva kako da se rad dotera i privede kraju. U protivnom, dovoljno je mi{ljenje (ocena) izneseno na polovini kucane strane.
[aljem Vam ovo po kuriru, na Fakulet; no kako ne verujem
mnogo ni na{em kuriru ni fakultetskom vrataru, lepo Vas molim da
61
Novogodi{wa ~estitka na vizit karti.
Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavlju: Matica srpska, predsednik.
63 Ivanka Jovanovi} bila je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
62
50
16.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
mi potvrdite prijem rukopisa: dovoljno }e biti telefonom, ili da zamolite Dragi{u da to on u~ini.
Sa iskrenom `eljom da se {to pre doselite i jednom smirite me|
nama, sa najlep{im `eljama Vama i Va{ima,
odani Vam
Mladen Leskovac64
Novi Sad, 14. aprila 1972.
Po{tovani dragi Sveto Petrovi}u,65
Veoma mi je `ao {to u poslednje vreme nije nikako bilo prilike
da se vidimo. Prvo se razbolela moja `ena (a jo{ se nije sasvim oporavila), potom je nai{la ova nesre}na morija, ili moriji veoma sli~ne
i skoro isto tako opake velike boginje (a u tim danima nije ba{ bilo
savetno obilaziti kafane i restorane), a sada, evo, za koji dan, tj. u ponedeljak, 17. aprila, a aBd [ako Bog da], ja polazim za Pariz i nameravam onde ostati oko mesec dana. Kada se vratim, bi}e ve} kraj i
{kolskoj godini, tj. predavanjima, a Vi onda te{ko da }ete do}i ranije nego pod kraj juna. Mo`e se lako dogoditi da ja tada ve} budem u
svom vinogradu – zaista ne znam, dakle, kada }emo se videti. Sem,
ako Va{ stan bude gotov pre nego {to se nadam, pa definitivno postanete pravi Novosa|anin – bilo bi uostalom ve} krajnje vreme.
A veoma mi je stalo da Vam ka`em slede}e: Va{ referat o epitetu. I evo kako ja zaklju~ujem:
[teta je da taj referat ostane u Mati~inoj arhivi a da na njega nabasa neko cunjalo tek tamo negde posle 50–70 godina, i onda ga publikuje, kako ve} to profesori rade. Ja Vam predla`em slede}e: Da
referat o~istite od svega akcidentalnog, da se u njemu ne vidi povod
kojim je pisan (svi primeri mogu se izmisliti, kao {to ste izmislili onaj
jedan), i da rad tako dobije skroz naskroz karakter teorijskog uputstva, ako bih to tako mogao da nazovem. Veoma bih rado objavio
takav rad u svome Zborniku. Mislim da on, na taj na~in, zaista mo64 Pismo kucano pisa}om ma{inom, crveni pe~at na koverti sa inicijalima
„ML”, i {tambilj Prof. M. Leskovac, Novi Sad, Bulevar mar{ala Tita 6/III.
65
Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavlju: Matica srpska, predsednik.
51
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
`e pomo}i ne samo autoru povodom ~ijeg rada je pisan, nego svima
koji se bave, ili se nameravaju baviti, sli~nim studijama.
Ne znam da li }ete prihvatiti moju sugestiju, koja je isto toliko,
pa i vi{e, zapravo molba. Mislim da ne biste zapravo imali mnogo
posla da ovo uradite, jer glavni posao ste obavili. Ja }u Vam biti zahvalan ako se mojoj molbi odazovete.
U slu~aju da se ovoga posla prihvatite a nemate jo{ jednu kopiju, mo`ete je dobiti u Matici srpskoj od Stojana Tre}akova,66 kome
sam je ostavio ba{ stoga da biste je imali, bude li Vam zatrebala.
Sa najlep{im pozdravima Va{im i Vama,
Va{ odani Vam
Mladen Leskovac
17.
Novi Sad, juna 1973.
Molim da primite moju zahvalnost na sau~e{}u izra`enom
prilikom smrti moje Smiqe.
Mladen Leskovac
18.
Beguwe, 21. jula 1975.
Dragi kolega Petrovi}u,67
Veoma mi je `ao {to nisam mogao do~ekati Va{ povratak
u Novi Sad. Bo{ko Petrovi} i ja, pa Bo{ko Novakovi}, sa nestrpqewem smo Vas o~ekivali, `eqni razgovora sa Vama. Neke, sem toga (a Vi to morate dobro znati) veoma interesuje i
Va{ rad o Pa~i}u. Voleo bih kada bih ga mogao dobiti do 1.
septembra i wime ukrasim broj XXIII/2, pa Vas najlep{e molim da me na bilo koji na~in obavestite ~emu se mogu nadati.
Stojan Tre}akov: Priredio: Milo{ Crnjanski: O Banatu i o Bana}anima, 1989;
zajedno sa Vladimirom [ovljanskim: O Crnjanskom. Arhivalije, 1993; Poslednji gost,
Pesme srpskih pesnika o smrti, 1994.
67
Razglednica.
66
52
19.
[krajem 1975] 68
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
Ako se ba{ mora (no boqe bi bilo da se ne mora), ja bih Vas malo i pri~ekao. U Novom Sadu }u biti 2. oktobra.
Va{ima i Vas srda~an pozdrav,
Va{
Mladen Leskovac
MLADEN LESKOVAC
`eli Vama i svima va{ima sve najboqe u godini 1976.
20.
Novi Sad, 28. januara 1976.
Dragi Sveto,69
Ne}u da Vam dosa|ujem i ne}u ni{ta da pitam, ali Vam moram
re}i ovo: Voleo bih kada bih sv. I knj. XXIV Zbornika mogao dati u
{tampu krajem februara. U slu~aju da dotle ne zavr{ite svoj rad, ho}emo li opet presko~iti jedan broj; Naredni, XXIV/2, u{ao bi u {tampu krajem juna. O tome Vi odlu~ite – ja }u strpljivo ~ekati – ali pred
rok koji sam pomenuo treba da znam na {ta ste se odlu~ili.
Broj XXIII/2, onaj gde je Va{ Pa~i} I, sada je u prelomu – mo`ete ga videti kod Mire Jovanovi}70 u Izdava~kom.
Sa najlep{im pozdravima, Va{,
Mladen Leskovac
21.
Manastir Hilandar, 9. juni 1979.71
Nata{i i Vama srda~an pozdrav i se}awe –
Mladen Leskovac
68
^estitka pisana rukom na vizitkarti.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
70 Mirjana Jovanovi}, tehni~ki urednik.
71
Na pe~atu: Thesaloniki, a potpisani na razglednici su Dimitrije Bogdanovi} i Davidovi}.
69
53
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
22.
Hotel „Roviw”, soba 21,
Roviw, 17. oktobra 1979.72
Odavde vas se oboje se}am i srda~no pozdravqam. A bude li
vreme ovako lepo kao ovih posledwih tri dana, bi}e dobro. Do{ao sam amo autom, a pro{ao sam i kroz Karlovac, kroz Srpske Moravice, to je Va{ kraj. Zaista je ovde divno.
Va{
Mladen Leskovac
23.
Veliki petak,
20. april 1979.
Dragi Sveto,73
Dostojevski, rekao je negde kakva je sramota da ~ovek `ivi
preko 40, budu}i je dotle po~inio ve} toliko zlo~ina da je zaslu`io samo smrt (za `ensku ~eqad najboqa 25 petina, po{to
su one poznato, ve}e i plemenitije od nas). Nije mi poznato koliko ste Vi zlobni, i da li ste, ali znam sigurno da ste moj
dobrotvor, i ja Vas se ovako sa strahom setim, pa ve} mesec
dana i ne{to vi{e, jo{ ne zapalih cigaretu pre doru~ka. No,
kako su svi usre}iteqi brutalni nasilnici i opaki teroristi, to ni ja jo{ nisam do kraja ra{~istio gde se svr{ava
Va{e dobro~instvo a gde po~iwe Va{ terorizam. Pa kako to
odgonetawe sporo napreduje, ja i Platonac, Vas srda~no pozdravqam (a na Hvaru svako jutro nema struje, pa putujem bez jutarwe kafe).
Va{ M. L.
Zasko~eni od M. L.-a, pozdravqamo Vas sve troje ovako, do
slede}eg vi|ewa na dunavskoj stazi,
M. i B. P.74
72
Razglednica sa malom nalepqenom slikom hotela.
Razglednica.
74
Dopisali Miru{ka i Bo{ko Petrovi}.
73
54
Hotel Jelovica,
16. avgusta 1980.
Dragi Petrovi}i,75
najve}a glupost koju sam u posledwe vreme u~inio bila je
kada sam oti{ao u Roviw i onde ostao bezmalo dve nedeqe, na
35°, bez da{ka vetra, do vla`no{}u od 60, bila je to tortura.
Najzad sam se opametio pa do{ao ovamo: ovo je mesto za starca
– osta}u desetak dana, da se malo repariram.
Kad god treba da napi{em va{u adresu, ne{to se trgnem:
ulica se, stidqivo, zove Visarionova (~udo da ju je dobio tajni na tajnome mestu), a trebalo bi zapravo da se zove ulica episkopa visariona Pavlovi}a. No, to bi bila contra na{ih
mores, ovako li~i vi{e na nekog arhimandrita – ~etni~kog
vojvodu – prebega, pa se uverqivije uklapa u na{u „stvarnost”.
Sino} me presrela tri mlada vojnika raspituju}i za put za
Radovqicu, uputiti ih, dabome, nisam mogao, ali sam ih odveo
u hotel Toplice i po~astio sladoledom: setio sam se Ranka, kojem preti solda~ija, a meni `ao darovitih mladi}a koji moraju stra}iti dva gluva semestra u kasarskom driqu. Mladi}i su,
me|utim, veseli – izgleda da ni vojska vi{e nije ono {to je
nekad bila.
Oni drugi Petrovi}i su mo`da na Zlatiboru?
Oboma pozdrav Va{ M. L.
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
24.
25.
Dubrovnik, 9. decembra 1980.76
Sada su dani sv. Vlaha i sino} je ovde bio karneval. No vreme je, sre}om, vrlo lepo: mladi}i oko podne {etaju u letwim
ko{uqama sa kratkim rukavima: Dubrovnik je Dubrovnik.
Srda~an pozdrav –
Mladen Leskovac
75
76
Razglednica.
Razglednica.
55
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
26.
Hotel Excelior, Dubrovnik,
8. februara 82.77
Badavadi{em, prodajem zjale i zazjavam, teram vetar kapom
i povla~im se po kafanama i svakakvim tavernama, pijem
espreso kafe sa {lagom, i u biblioteci rezervisao sam neke
~asopise pa kadikad i onamo svratim: prema tome, `ivim sasvim ugodno kao svaki lakomisleni i neodgovorni Srbin,
srda~no Vas pozdravqam.
M. L.
Evo ve} peti dan kako sam ovde, a vreme je divno: neprestano blagi, sun~ani dani: prava sre}a.
27.
Hotel „Lepenski vir”,
Gorwi Milanovac, 14. juni 1983.78
Sa nau~noga skupa na kojem mnogo radimo za dobro na{eg
naroda i narodnosti pozdravqamo vas
Podunavqu s Podunavqa lepe `eqe i pozdrava {to ova karta javqa i na znawe verno stavqa, {aqu, s nadom da }e sti}i,
Leskovac i Petrovi}i79
28.
Argos, 7. V 86.
Pozdrav
M. L.80
77
Razglednica.
Razglednica.
79
Bo{ko i Miru{ka.
80
Razglednica iz Gr~ke.
78
56
Roviw, 22. maja 1988.81
Evo mene na moru! Vi se onde mu~ite sa ispitima, dobrim
i lo{im studentima, a ja ovde ban~im po kafanama pijem, pu{im i u`ivam. Pa kako je ovo verovatno moje posledwe letovawe na moru – a posledwe je isto {to i prvo – sve mi je lepo
i divno, pa mi ~ak ne smetaju ove gadne {vabe i jo{ skrnavije
{vabice – trudim se da ih ne vidim, iako ih je mnogo.
U`ivajte oboje, u svome lepom malom stanu do kojeg ste kona~no ipak do{li. Mi}a Danojli} mi pi{e da je kupio u Parizu stan. Verovatno garsoweru sa ~ajnom kuhiwom i tu{em –
ali u Parizu! I dobio od policije dozvolu za decu: godi{wi
boravak, zaposlewe (u Radiju) i socijalno osigurawe. Tako nas
ne`no voli na{a Otaxbina.
Mnogo pozdrava oboma – Vama
M. L.
81
MLADEN LESKOVAC (1963–1988)
29.
Razglednica.
57
IVO TARTALJA
82
(1967–1998)
1.
Beograd, 30. XII 1967.
Dragi na{i Amerikanci, Sveto, Nata{a, Ranko,83
Obradovali ste nas pismom i svetlim uspomenama iz ne~ujamskih dana.
Ovde u Starom svetu padaju i tope se snegovi, a i me}ava uvek
ima. Jedan od nas je zatrpan novim kursom sa dvesta studenata i
odgovaraju}im brojem kolokvijuma. Ali ni{ta, zemlja je okrugla, do}i }e i ovamo ferije.
Ne mo`emo ni mi da sakrijemo nekoliko trofeja vlastitog objektiva. Dijapozitive su razvili Nemci: o~evidno su se toliko privikli na
mediteransko sunce, da su slike ispale – pretamne. Ako nemate pri
ruci potreban skoper, Amerikanci }e mo}i da ih kopiraju, a to je
jednostavnije i manje opasno nego izlo`iti se zarazi dijapozitivomanije.
Beograd je sve~ano rasvetljen i o~ekuje se poznati Deda Mraz.
Nadamo se da }e avion sa ~estitkama mo}i da poleti. Od na{e strane
ima}e mnogo da ih ponese.
Ivo Tartalja (Beograd, 1930). Od 1955. godine radio na Katedri za op{tu knji`evnost i teoriju knji`evnosti na Filozofskom fakultetu; potom, profesor teorije knji`evnosti na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio slede}e knjige: Po~eci rada
na istoriji op{te kwi`evnosti kod Srba, 1964; \ure Dani~i}a lekcije iz
estetike, 1968; Pripoveda~eva estetika. Prilog poznavawu Andri}eve poetike, 1979; Beograd XXI veka. Iz starih utopija i antiutopija, 1989; Put
pored znakova, 1991. i druge, kasnije.
83 Pismo pisano rukom.
82
58
2.
[1969] 84
IVO TARTAQA (1967–1998)
Najvi{e u ulozi posrednika da vam prenesemo pozdrave Igorovog deke i bake i Maje sa mamom i tatom. A sada da vam od srca
za`elimo sve najbolje u Novoj 1968. godini!
Va{i Ivo, Smilja, Igor
Ranku, Nata{i i Sveti sre}nu Novu 1969. `ele Ivo, Smilja, Igor
3.
Paris, 14. VIII 1969.
Dragi Sveto,85
Nekoliko nedelja smo se ~a{}avali obilaskom pariskih bulevara,
muzeja, knji`ara, katedrala i sli~nih divota. Kako ~ujemo, i kod ku}e nas ~ekaju trenuci prijatne hrane du{evne. Nata{i, Ranku i Tebi
mnogo srda~nih pozdrava,
Ivo i Smilja
4.
Beograd, 22. XI 1969.
Dragi Sveto,86
Sasvim je ta~no da nemam telefon, ali:
1) imamo NSU. PRETIS, ispravan, i dve voza~ke dozvole,
2) Igor ima toki-voki, japanski, (manjeg dometa);
3) obnovio sam molbu PTT-u, za telefonski priklju~ak;
4) i hodanje je jedna potreba savremenog ~oveka.
Ne ka`em da se treba osloniti na prve tri ~injenice, ali razmisli o
ovoj poslednjoj.
S nadom da }emo vas troje uskoro videti, srda~no
Ivo
Novogodi{nja ~estitka.
Razglednica.
86 Dopisnica upu}ena na zagreba~ku adresu.
84
85
59
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
5.
Zagreb, 14. XII 1969.
Dragi Ivo,87
Nadam se da ste se i Ti i svi drugi u ku}i oporavili od gripe – mi
smo ovaj put za gripu bili zadu`ili Nata{u, i ona ju je ve} uglavnom
odradila i preksutra }e krenuti na posao. @ao mi je {to sam Ti one
ve~eri onako nenajavljen banuo na vrata, uzbunio ku}u i Tebe bolesna izvukao iz kreveta. Da sam bar talasnu du`inu Igorova voki-tokija znao, mogao sam vas bar be`i~no nazvati (moji ro|aci stanuju,
kako sam sada ustanovio, ni trista metara od Tebe, u Dra`e Pavlovi}a ulici).
S ~ovjekom koji se tek rije{io azijske gripe, nije mo`da lijepo pokretati razgovor o drugim azijskim stvarima ali sila Boga ne moli pa
da ipak ka`em o ~emu sam `elio potra`iti Tvoj savjet. S jednim sam
zagreba~kim izdava~em ugovorio da priredim knjigu o knji`evnostima Istoka88 koja }e biti dio jedne {ire zami{ljene historijske panorame svjetske knji`evnosti. Zna{ da su me orijentalne knji`evnosti
zanimale ve} godinama, imam jednu op}u – recimo – viziju toga svijeta koju ve} dugo `elim preseliti na papir, pa bih je se sada `elio rije{iti prije nego {to se sasvim evropeiziram. Dvoumio sam dugo da
li da knjigu pi{em sâm ili da ona bude djelo {ireg autorskoga kruga,
pa sam se odlu~io najzad za kompromis: da po vrlo preciznom prethodnom planu knjige pi{e ve}i broj ljudi (stru~njaka za pojedine
knji`evnosti) koji bi me|utim bili spremni da svoj rad podrede op}oj koncepciji (bez toga, naravno, cjelovite knjige ne bi moglo biti i
~itava me stvar ne bi ni zanimala). Za najstariji Bliski Istok, Indiju i
Kinu suradnike imam ili mogu na}i ovdje odnosno me|u znancima
u inostranstvu; za perzijsku, arapsku i tursku knji`evnost u Zagrebu
ljudi nema, a smije{no mi ih je – poslije na{ih poslovi~nih pet vjekova – tra`iti u inostranstvu. Ostaje Beograd i Sarajevo, preferirao
bih da svi budu iz jednog centra a bilo bi mi komotnije da to bude
Beograd, u koji ponekad svratim pa mogu s ljudima ~e{}e usmeno
razgovarati. Ne znam me|utim nikoga od beogradskih orijentalista
Original pisma nalazi se kod prof. Ive Tartalje, i njegovom ljubazno{}u, pismo se sada objavljuje. Kucano pisa}om ma{inom.
88 Povijest svjetske knji`evnosti, knj. 1. Uredio Svetozar Petrovi}, „Mladost”, Zagreb, 1982.
87
60
IVO TARTAQA (1967–1998)
li~no a li~ne su mi osobine potencijalnih suradnika – sposobnost da
u~estvuju u ne~em {to je nalik na kolektivni rad, elasti~nost mi{ljenja, tolerantnost, sluh za druga~ije stanovi{e i sl. – bar jednako va`ne ako ne va`nije nego stru~ne. Izvanredno bi mi mnogo pomoglo,
dakle, ako bi Ti pristao da jednom pola sata ili sat porazgovaramo o
va{oj orijentalistici kako bih se bar donekle orijentirao prije nego {to
ma s kim neposredno razgovaram.
Ne ljuti se, molim Te, {to Te ni kriva ni du`na gnjavim s ovom
molbom. Pomogne{ li mi, me|utim, Azija }e Ti biti zahvalna i azijska Te gripa drugi put mo`e lako i mimoi}i.
Ja }u, na putu u Novi Sad, biti u Beogradu u srijedu 24. XII, od
ranog jutra do ranog poslijepodneva. Mo`e{ li Ti u to vrijeme na}i
malo slobodnog vremena? Ako mo`e{, kada i gdje da Te potra`im?
Nadaju}i se skoro Te vidjeti, Smilju, Igora i Tebe,
srda~no pozdravlja
Sveto
6.
Beograd, 17. XII 1969.
Dragi Sveto,89
Silno me obradovalo pismo koje pru`a jasne dokaze da na Tebe
nije ostavilo traga ono sablasno ve~e na mom stepeni{tu i da te grip
elegantno zaobi{ao. Napast nas je drsko iznenadila i `ilavo dr`ala;
do pre neki dan `iva na ku}nom toplomeru se gotovo nije spu{tala
ispod crvene linije. Nata{a }e najbolje oceniti kako je to izgledalo.
Sada i mi ve} svi izlazimo.
Vidim da je na dobrom putu jo{ jedan Tvoj impozantan projekat. Kad ka`em „na dobrom putu” izuzimam deonicu za koju `eli{
da se savetuje{ sa mnom. Ali i uprkos ovome susedni }e kontinenat
dobiti lep{u panoramu knji`evnosti nego {to je zaslu`io...
U sredu sam zauzet samo od 10h do 12h. S obzirom na Tvoje
ograni~eno vreme bi}e mi drago da svrati{ bilo ujutro do moje ku}e
– garantujem da }e na stepeni{tu biti vidno – bilo do Seminara u Takovskoj 34 posle 12h. Nadam se da }e Ti jedno od toga odgovarati.
Ako bude{ odlu~io, mo`emo oti}i do seminara za orijentalistiku na
89
Pismo rukom pisano.
61
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
neki orijentacioni razgovor bez pokretanja tema koje bi ma o ~emu
obavezivale.
Mnogo pozdrava Nata{i i Ranku.
Srda~no Ivo
7.
[1971] 90
Sve najbolje u 1971. `ele vam
Smilja, Ivo, Igor i Marko
8.
Beograd, 27. maj 1972.
Dragi Sveto,91
Jako sam ponosan na dar koji sam od tebe dobio.92 Neka mesta
u knjizi me trenutno `ivo zanimaju, a i tekstovi koje sam znao od
ranije dobili su novu privla~nost u originalnoj celini koju si napravio. Ose}am da }u je uzimati u ruke vi{e od pedeset puta – {to unekoliko zamenjuje onu fenomenalnu maramicu.
Kako bi bilo da i vi provedete jedno letovanje u Supetru?
Tebi i tvojima mnogo pozdrava
Ivo
9.
Beograd, 26. oktobar 1972.
Dragi Sveto,93
Nedavno sam sa Vitanovi}em,94 koji je sada otputovao u Bordo
na du`e vreme, govorio da bi trebalo da te vidimo i zavrbujemo za
ovogodi{nju nastavu na{im postdiplomcima. Do{la je njegova u`urNovogodi{nja ~estitka.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
92 Svetozar Petrovi}, Priroda kritike, „Liber”, Zagreb, 1972.
93 Pismo kucano pisa}om ma{inom.
94 Slobodan Vitanovi} (Beograd, 1928 – Beograd, 10. februar 2007), profesor
francuske knji`evnosti na Filolo{kom fakultetu Beogradskog univerziteta. Francu90
91
62
IVO TARTAQA (1967–1998)
banost pred put i prvo veselo saznanje njegovog v. d. do{lo je od drugarice Jelene: da ti je Fakultet du`nik ne samo u prenesenom smislu
te re~i. Ute{no je {to se tako ne{to ipak jedino mo`e da desi administraciji kao {to je na{a fakultetska i ~oveku tvoje delikatnosti, {to je
makrosociolo{ki posmatrano doista zanemarljivo. Molim te dakle
da izvini{ i da tu na{u bruku smatra{ za zanemarljivu. Neophodno
je, ipak, da drugarici Jeleni Andreji} {to pre dostavi{ broj ~asova koje si odr`ao i prose~an iznos putnih tro{kova.
A sada te i zvani~no molim da na op{te zadovoljstvo na{im postdiplomcima tolkuje{ metode kao i pro{le godine, u dogovoru s Nikolom.95
Nadam se da ste se dobro smestili i da se dobro ose}ate u novom
stanu.
U Vojvode Dobrnjca 30 sve bismo vas rado videli.
Srda~an pozdrav,
Ivo
10.
Novi Sad, 30. X 1972.
Dragi Ivo,96
Meni je, naravno, ~ast i slava predavati va{im postdiplomcima.
Pitao sam se, me|utim, i to sam rekao drugarici Jeleni kad me je nasku knji`evnost, posebno epohe baroka i klasicizma, pedavao je kao profesor po
pozivu nekoliko semestara i francuskim studentima na univerzitetima u Bordou,
Eks-an-Provansu i Parizu, nosilac francuskog ordena Viteza legije ~asti. Osim ve}eg broja studija, ~lanaka i prikaza objavljenim u doma}im i stranim ~asopisima
objavio je i vi{e knji`evnih dela me|u kojima su Andre @id i francusko klasi~no pozori{te, Andre @id i francuski klasicizam, Poetike Nikole Boaloa i francuski klasicizam,
Jovan Du~i} u znaku Erosa, Jovan Du~i} u znaku Apolona i Dionisa, Jovan Du~i} u
znaku Atene, Francuska civilizacija (u saradnji sa Gordanom Vitanovi}) i druga.
95 Nikola Milo{evi} (Sarajevo, 17. april 1929 – Beograd, 24. januar 2007), filozof, teoreti~ar knji`evnosti, pisac i politi~ar. Napisao je preko dvadeset knjiga filozofske i knji`evno-teorijske tematike, nekoliko knjiga politi~ke tematike i tri
romana: Antropolo{ki eseji, Roman Milo{a Crnjanskog, Negativan junak, Ideologija,
psihologija i stvarala{tvo, Andri} i Krle`a kao antipodi, Zidanica na pesku, [ta Luka~
duguje Ni~eu, Filozofija strukturalizma, Dostojevski kao mislilac, Marksizam i jezuitizam, Psihologija znanja, Antinomija marksisti~kih ideologija, Pravoslavlje i demokratija, Carstvo Bo`ije na zemlji, Filozofija diferencije, Ima li istorija smisla, Filozofija i
psihologija, Nit Miholjskog leta, Kutija od orahovog drveta, Senke minulih ljubavi.
96 Pismo kucano pisa}om ma{inom, sa novosadske adrese.
63
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
zvala, ima li smisla da i ove godine predajem kad to lijepo mo`ete
organizirati i bez mene (mo`e npr. Nikola lako i dobro ispredavati
~itav kurs), a onda mo`ete izbje}i i tehni~ke komplikacije (me|ugradske razgovore itd.). Razgovarao sam ju~e i sa Nikolom – sreo
sam ga na Sajmu. Ako vi, predstavljeni po Tebi, ipak i dalje preferirate kompliciranje jednostavnijem, slabije boljem, itd., meni ni{ta
drugo ne ostaje nego da se, po~a{}en, primim. Molio bih Te onda
da zamoli{ drugaricu Jelenu, budu}i da njenu ta~nu adresu nemam
pa se bojim da se direktno pismo njoj ne izgubi negdje u ponorima
fakultetske administracije, da mi ove godine promijeni vrijeme odr`avanja ~asova: ne bih mogao vi{e ~etvrtkom, molio bih da to bude
petkom, najbolje od 3 do 5 poslije podne; Nikola nema ni{ta protiv
promjene, ali je najbolje da se drugarica Jelena dogovori s njim, utvrdi sedmice njegove i moje, pa mi javi datume, vrijeme i mjesto. Bilo
bi dobro da mi to javi {to prije jer bih, mislim, morao da dobijem i
dozvolu svog fakulteta ovdje da to predajem.
Molim Te, reci joj i broj ~asova iz pro{le godine: bila su ukupno
24, 12 puta po dva (u 1971. 11. XI, 25. XI, 9. XII, 23. XII, pa 13. I,
17. II, 2. III, 16. III, 13. IV, 27. IV, 11. V i 25. V u 1972). Putne tro{kove najbolje da ra~una tako da uzme cijenu povratne karte Beograd – Novi Sad (ne znam koliko je ta~no, valjda oko dve hiljade).
Pretpostavljam da ne zna ni broj moga `iro-ra~una.
Poslovno je to valjda sve. Mi smo se ovdje dobro smjestili i rado
bismo vam svima po`eljeli dobrodo{licu. Bar Novi Sad je blizu – za{to ne skoknete? (Moj telefon je 27-961, stanujemo blizu centru, deset metara od Beogradskog keja, nemogu}e je ne nai}i na nas ako se
~ovjek u Novom Sadu na|e). Ja sam Te bio tra`io, kad sam jednomdvaput jesenas svratio u Takovsku, ali Te nije bilo.
Tvoje i Tebe srda~no pozdravlja
[Sveto]
11.
[1973]
Svako dobro u 197397
Smiqa i Ivo Tartaqa
97
64
Novogodi{wa ~estitka.
Beograd, 17. XI 1975.
Dragi Sveto,98
Zahvaljujem Ti na pozivu i zavodljivom opisu gostovanja koje
mi predla`e{. I najokoreliji neprijatelj profesorskog poziva posle onakvog pisma imao bi da poleti i... htedoh re}i: stane za katedru. Zaista nije pravo {to u ~asu kad mi pri~injava{ radost ima{ sa mnom
komplikacije. Ali: ove godine imam po{tedu od nastave na mom fakultetu. Dobio sam godinu za „kontinuirani nau~ni rad”. I eto, bilo
bi neprili~no da prihvatim bilo kakve nastavne obaveze dok ne ispunjavam svoje redovne. Ako Ti tu vidi{ neko re{enje – poslu{a}u te.
Sve {to u ovom ~asu mogu da ponudim bilo bi nekoliko lepih tema
za postdiplomce iz slede}e generacije.
U ovom odsustvu silno u`ivam. ^ekao sam du`e od predvi|enih
sedam godina, ali sam se blagovremeno oslobodio funkcija u Odboru za kriti~ka izdanja i u Centru za postdiplomske studije, gde sam
ve} postao inventarski predmet. Jedino sam jo{ predsednik ku}nog
saveta. Ta{tina dovoljno razumljiva kad se zna da smo se, posle nedavne selidbe u privremeni sme{taj, ove godine uselili u novogradnju
na mestu staroga stana, tako da nam je ku}ni broj opet 30. Imamo
dosta prostranstva, uglavnom smo se sredili i – `ivimo bez telefona.
Svi bismo se radovali da Te ovde vidimo s porodicom.
Dakle, s pozivom i pozdravima prvog predsednika ku}nog saveta iz Vojvode Dobrnjca 30,
tvoj Ivo
IVO TARTAQA (1967–1998)
12.
13.
Beograd, 30. XI 1975.
Dragi Sveto,99
U analima na{eg ku}nog saveta Tvoja protokolarna ~estitka bi}e zapisana kao {to stvar zaslu`uje, najkrupnijim slovima.
Hvala Ti na strpljenju i obnovljenom pozivu. Bo`e zdravlja, za
jesen mo`ete na mene ra~unati, „neopozivo”.
98
99
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
65
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Trenutno pi{em ne{to o Prokletoj avliji i pripoveda~evoj estetici
za Akademijin zbornik posve}en Andri}u. Mimo D`ad`i}a,100 knjiga je neiscrpna. Odavno sam se na to spremao, pa volim {to sam priteran da ne{to i uradim. Smeram negde na prole}e malo i „van” do
boljih predmetnih kataloga za zanimljive teme.
Verujem da }emo se stvarno i videti.
Srda~ni pozdravi
Ivo
14.
Novi Sad, 2. VI 1976.
Dragi Ivo,101
Ide vrijeme, do|e rok. Imali smo danas sjednicu Koordinacionog odbora za postdiplomske studije na na{em fakultetu i sjeti{e me
uglas sjedni~ari ~ega sam se i sam dobro sje}ao, tj. da im rekoh pro{le jeseni da imamo neopozivu rije~ jednoga uglednog predsjednika
ku}nog savjeta za jedan kurs za na{e postdiplomce za idu}u jesen.
Kurs kod nas zna~i 24 ~asa nastave u toku jednog semestra. Mo`e se odr`avati sedmi~no, po 2 ~asa, ali su mogu}i i druga~iji aran`mani ako nastavniku bolje odgovaraju. Studenti preferiraju poslijepodnevne termine, i vrijeme pred vikend, petak i subotu, ali im je
prihvatljivo i svako drugo vrijeme, uklju~uju}i nedjelju. Teme su
nam prihvatljive sve koje ponudi{. Spominje{ da radi{ Andri}a – kurs
o Andri}u do{ao bi nam idealno, ali to nipo{to ne zna~i da treba da
se odlu~i{ za Andri}a ako pretpostavlja{ da }e Ti neka druga tema
ujesen biti bli`a.
Kao {to vidi{, sve smo ve} zapravo lijepo dogovorili. Ali javi mi
ipak i svoje odluke, kad stigne{. Velike `urbe nema: naslov kursa i
vrijeme odr`avanja treba da utvrdimo do otprilike 10. septembra.
Nadam se da Ti studijska godina prolazi dobro i plodno, i da ste
svi u ku}i zdravo i dobro.
Srda~no Te pozdravlja
[Sveto]
Petar D`ad`i} (Bitolj, 18. septembar 1929 – Beograd, 31. juli 1996) knji`evni kriti~ar. Va`nije knjige: Ivo Andri}, esej, 1957; Posleratna srpska pripovetka, 1960;
Iz dana u dan, 1962; Kritike i ogledi, 1973; Kritika i vreme, 1975.
101 Pismo kucano pisa}om ma{inom.
100
66
Beograd, 8. juni 1976.
Dragi Sveto,102
Radujem se {to }u najesen pohoditi cvetnu Arkadiju ~iji si dobar
~uvar. Na beogradskim postdiplomskim studijama, kao {to zna{ iz
li~nog iskustva, nije nikad bilo tako idili~no. Sada se od reformatorskih ideja sve pu{i. Jedino pregled metoda niko ne dovodi u pitanje.
U u`i izbor tema zaista bi moglo do}i ne{to oko Andri}a. Bio bih
spreman da razmatram Andri}eve poglede na knji`evnost, pa bi naziv kursa mogao biti Andri}eva poetika, ili tako ne{to. Druga mogu}nost bio bi kurs na temu Pesma o pesmi u knji`evnosti. To je jedan
okvir u kojem se vi{e godina kre}em: serija neke vrste interpretacija
markantnijih dela u svetlosti ideja koje su u njima nagove{tene. U
takvom te~aju po~eo bih s Aristofanovim @abama i zavr{io s Prokletom avlijom, na kojoj bi moglo biti te`i{te. Vi }ete bolje znati {ta je
od toga prikladnije.
A sada da pre|em na otvoreno hvalisanje. Zaslugom izvesnih
ku}nih faktora postavljen je kabl i uklju~eni smo u spisak telefonskih pretplatnika pod brojem 769-138. Ubudu}e, dakle, bi}u „na liniji”, bar u principu.
Od pogodnijih termina mogu da predlo`im utorak po podne ili
subotu pre podne, dva ~asa sedmi~no za po~etak. Ima zaista vremena, do 10. septembra sve mo`emo utana~iti.
Tebi i Tvojima mnogo pozdrava, s `eljama za dobar odmor u julu i avgustu.
Ivo
IVO TARTAQA (1967–1998)
15.
16.
Novi Sad, 22. VI 1976.
Dragi Ivo,103
Mada smo Tvoj povoljan odgovor o~ekivali, Tvoje pismo je izazvalo nove talase odu{evljenja u na{em koordinacionom odboru za
postdiplomske studije.
102
103
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
67
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Obje teme koje navodi{ nama su prihvatljive. U na{im razgovorima ovdje izra`eno je mi{ljenje, u jednom ~asu, da bi nam naro~ito
dobro do{ao kurs Andri}eva poetika, s obzirom na to da je vi{e na{ih
studenata odabralo za magistarski rad teme iz oblasti proze dvadesetog vijeka. Ali je prevladao zaklju~ak da ipak Tebe zamolimo da
izvr{i{ izbor. U kursevima kakvi su oni koje mi `elimo, tj. sa malim
brojem studenata koji kurs slu{aju po vlastitom izboru i treba u njemu aktivno da u~estvuju, vrlo je va`no da nastavnik radi ono {to ga
upravo u tom trenutku najvi{e zabavlja. Odlu~i, dakle, pa nam reci.
Velike `urbe da utvr|ujemo kona~an naslov, i vrijeme odr`avanja, zapravo nema. Ako ni Tebi nije va`no da se o tome sada kona~no dogovorimo, mogli bismo dakle ostaviti do po~etka septembra
izbor me|u utorkom poslije podne ili subotom prije podne; tada }e
nam biti jasniji ~itav raspored.
O drugim stvarima koje bi mogle da Te zanimaju, o sastavu i
vrsti studenata, o ocjenjivaju i sl., najbolje je da jednom porazgovaramo usmeno. Kao ~ovjek sa telefonom, uvrstio si se sada u krug ljudi sa kojima je mogu}e komunicirati. Ako se nekoga od narednih
dana, prije nego pravo ljeto po~ne, na|em u Beogradu, poku{a}u da
Te nazovem i, ako si slobodan, da Te vidim. Ako se to izjalovi, odmori se dobro i o~ekuj da Te potra`im prije nego laste krenu na jug.
Tebe i Tvoje mnogo pozdravlja
[Sveto]
17.
Beograd, 31. avgust 1976.
Dragi Sveto,104
U poslednjem pismu si jasno i lepo spomenuo mogu}nost da }e{
me potra`iti kad prolazi{ kroz Beograd, ali, po lo{em obi~aju koji se
uvre`io, do toga nije do{lo. Kroz desetak dana, opet, van obi~aja, ja
}u putovati i vra}am se po~etkom oktobra. Za nemio slu~aj da se ni
ovih deset dana ne mognemo sresti treba da ti javim pone{to, ne bi
li na{ dogovor bio utana~en. Pa, evo.
Tvoje pismo mi je pomoglo da prelomim i izaberem temu koja
zaista izgleda podesnija. Dakle, moj jesenji kurs bi bio Andri}eva po104
68
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
IVO TARTAQA (1967–1998)
etika. S obzirom na najpotpunije izdanje Andri}evih dela koje se za
jesen o~ekuje i na otvaranje pi{~eve arhive, koje je u izgledu, tema bi
mogla imati i novu privla~nost. Prvi ~as mo`ete zakazati za 12. oktobar po podne ili za 16. oktobar pre podne, prema naho|enju osobe
koja bude pravila raspored.
Tebe i Tvoje srda~no pozdravlja
Ivo
18.
[1976]
Dragi Sveto,105
To su podaci o knjigama za koje samo znam da postoje. Ako misli{ da vredi, ceduljicu mo`e{ dati drugarici Ivanki da te knjige poru~i za Seminarsku biblioteku.
Pozdrav
Ivo
19.
Beograd, 17. VI 1978.
Dragi Sveto,106
Hvala ti na pa`nji. Na stranu moja sujeta koja se na opasan na~in pothranjuje, pa`nja o kojoj je re~ mila mi je kao tvrd dokaz da si
dobro i veselo, i da je tvoja ~itala~ka pomama u mladala~koj snazi.
Spli}anin [imun Juri{i},107 koga sam upoznao kao zanimljivog
mladi}a iz grupe koju si u svoje vreme doveo u Beograd na ekskurziju a potom vi{e puta sretao, re~e mi nedavno da }e konkurisati za
katedru iz na{e struke u Nik{i}u. Izgleda da su Dragan i Nana u komisiji, pa sam mu obe}ao da }u pomenuti kolegama utiske koje je
na mene ostavio. Toliko da zna{ kao utemeljiva~ nik{i}kog hrama
nauke.
Pisamce kucano pisa}om ma{inom.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
107 [imun Juri{i} (Split, 4. septembar 1942 – Split, 31. avgust 2010), objavio je
25 knjiga. Bio je du`e vreme profesor za srpsku knji`evnost na fakultetu u Zadru.
105
106
69
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Ne prejudiciraju}i izglede na skoro vi|enje, {aljemo tebi i tvojima porodi~ne pozdrave,
Ivo
20.
Beograd, 12. maj 1981.
Dragi Sveto,108
Izgledalo je ju~e da je svanuo obi~an prole}ni dan. Uveliko je sve
oko mene bila java, bar u empirijskom smilu te re~i. [tavi{e obavljao
sam neke rutinske poslove i spremao se da idem na kandidacioni zbor
za izbor (nisam kriv za ovaj paregmenon, {to bi rekli na{i mladi studenti) dekana, prodekana i drugih org-ana, a zatim je u vidu jedne
tanke hartije iz po{tanskog sandu~eta do{lo ne{to {to je ozbiljno pokolebalo obrise realnosti u kojoj sam se dotle tako suvereno kretao.
Iz pisma se nedvosmisleno videlo da moj prijatelj koji se iz daleka javlja prebiva u jednoj nau~noj utopiji. Hajde {to barata po policama
biblioteke – to se mo`e i u na{oj op{tinskoj. Hajde {to obilazi antikvarnice – i mi ovde imamo jednu novu i jednu obnovljenu. Ali taj ti
dr`i ~asove mladim Amerikancima na njihovom jeziku, u~estvuje u
nau~nim diskusijama i izmenjuje misli na knji`evnim poselima i jo{
sti`e da radi na svojim projektima, kako bi rekli drugovi iz na{e interesne zajednice. A kraj svega toga veli kako nema posla, i sti`e da mi
sitnu knjigu pi{e. Sve zajedno – toliko nestvarno, da se u mojim predstavama o granicama verovatnog i mogu}eg ne{to nezadr`ivo menja.
Na ovoj hemisferi smo imali jedan me|unarodni skup o prosve}enosti. Sazvalo ga je Dru{tvo komparatista, a uzorno organizovao
Dragan, koji je dr`ao i uvodno slovo. Na{ sveprisutni komparatista
iz Insbruka109 za tu priliku je doleteo sa jednog skupa u Carigradu.
Jo{ jedna novost iz ~iste nauke: Predrag Palavestra nam je postao dopisni ~lan SANU.
I ja produbljujem kulturne veze sa Amerikom. Pre neki dan sam
posejao jednu leju kukuruza izme|u ~oko}a. Loza je ove godine u
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
Zoran Konstantinovi} (Beograd, 5. jun 1920 – Beograd, 22. maj 2007), komparatista, teoreti~ar i istori~ar knji`evnosti, esejista. Objavio slede}e knjige: Ekspresionizam, Fenomenološki pristup knji`evnom delu, Uvod u uporedno prou~avanje
knji`evnosti, Komparativno vi|enje srpske knj`evnosti, itd.
108
109
70
IVO TARTAQA (1967–1998)
zaka{njenju zbog vrlo hladnog aprila. Kajsija je dobro ponela, ali {ljiva slabo. Da ne okoli{im suvi{e, ne obe}avam nikakvu fe{tu u vreme
jesenje inauguracije koja mi predstoji. Naime, uz laku zloupotrebu
tvoje odsutnosti, prigrabio sam fotelju upravnika Odseka.
Okrenuo sam broj tvog novosadskog telefona da se pohvalim
sve`im vestima iz ^ikaga. Iznenadio me duboki bariton – vojnik je
dobio odsustvo. Kad je ve} imao nezgodu, malo civilne nege mu svakako ne}e {koditi. Re~e da ne `uri{.
Kosovski ciklus se naglo razvija u pravcu bezbrojnih viceva. Preovla|uje takozvani ameri~ki humor.
Primi mnogo pozdrava
srda~no
Ivo
21.
Seul, 3. 12. 1997.
@elio bih da Ti se brige oko mojih ispita nisu navalile na druge
brige, obaveze i nevolje koje ima{. Oko ispita smo Te i spominjali
neki dan – bila nam je Kim Dji Kjang, postdiplomka u Beogradu,
koja u prolje}e treba da pola`e kod tebe a sada ~ita marljivo na korejskom Platona, Aristotela, [ilera itd.
Ne pitam kako ste, slutim.
Smilju i tebe srda~no pozdravlja
Sveto
22.
Novi Sad, 18. 2. 1998.
Dragi Ivo,110
Hvala Ti na Teoriji knji`evnosti!111
Po osje}anju dok je dr`im u ruci, po slogu i zagledanju tu i tamo
na dohvat dok je listam, deluje vrlo prijatno, pa sam siguran da }e
djelovati tako i kad je uzmem po{teno da ~itam.
110
111
Skica za pismo, pisana rukom.
Teorija knji`evnosti, Zavod za ud`benike, 1997.
71
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
72
Javi}u Ti se za koju sedmicu, s predlogom da odemo zajedno do
profesora \uri}a. Njemu sam posjetu ve} najavio, ali je zasad otputovao – ve} dva-tri mjeseca nikako da se izvu~em iz nekakvih kijavica – grlo – ka{alj, i dok se toga ne rije{im – nikome ne bih htio u
ku}u.
Pozdrav Smilji, Tebi srda~an pozdrav,
Sveto
DRAGI[A @IVKOVI]
112
(1963–1981)
1.
Novi Sad, 6. VI 1963.
Dragi kolega Petrovi}u,
Mislim da mo`ete shvatiti koliko ste me zadu`ili svojom spremno{}u da se solidari{ete sa mnom u jednoj za mene presudnoj, a za
op{ta nau~na pitanja va`noj stvari. Ve} tri dana sam pod neobi~no
jakim i prijatnim utiskom posle Va{eg pisma i izjave za „Dnevnik”,
kao i posle pisma kolege Gr~evi}a113. Hvala Vam velika i znajte da se
onakve stvari pamte i zadr`avaju duboko u se}anju!
Dragi{a @ivkovi} (Zaje~ar, 13. avgust 1914 – Novi Sad, maj 2002), bio je srpski istori~ar i teoreti~ar knji`evnosti, dugogodi{nji profesor novosadskog Filozofskog fakulteta na kome je predavao teoriju knji`evnosti i srpsku knji`evnost 19. veka u Sarajevu i od 1962. u Novom Sadu. Zna~ajne aktivnosti ostvario je i u Matici
srpskoj kao ~lan Odeljenja za knji`evnost i jezik, Upravnog odbora, uredni{tva Letopisa i kao glavni i odgovorni urednik Zbornika za knji`evnost i jezik od 1979. do
1994. godine.
Objavio je Teoriju knji`evnosti (1958), koja je vi{e od ~etiri decenije bila glavni
priru~nik za uvo|enje u studije knji`evnosti; zatim, vi{etomno delo Evropski okviri srpske kwi`evnosti, 1970; Ritam i pesni~ki do`ivqaj, 1962; Pravi put i
stranputice u pisanju: o kompoziciji i stilu pisanih sastava, 1978; Tokovi srpske kwi`evnosti: od klasicizma i bidermajera do ekspresionizma, 1991; Laza Kosti} – pesnik XX veka, 1991; Teorija knji`evnosti sa teorijom pismenosti, 2001. i
druge.
113 Franjo Gr~evi} (Ciglenik, kraj Slavonskog Broda, 24. novembar 1923 – Zagreb, 2. decembar 2009), profesor srpske knji`evnosti od 1959. na Filozofskom
fakultetu u Zagrebu. Objavio brojne studije, eseje, rasprave iz srpske, hrvatske, crnogorske knji`evnosti kao i priloge iz ju`noslavenske komparatistike, zna~ajnije knjige: Srpske teme/Komparatistika srodnih knji`evnosti, 2005; Knji`evni kriti~ar i teoreti~ar Bogdan Popovi}, 1971; Kriti~ki radovi Bogdana Popovi}a, 1977; Simbolizam,
ekologija, eshatologija, 2002; Religiozna ekologija i novi ~ovjek, 2009.
112
73
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Situacija se za mene zasad pobolj{ala. U utorak sam ovde ~itao
svoj referat u celini na Savetovanju nastavnika srpskohrvatskog jezika, i prijem je bio vrlo dobar. ^ak je i Vuleti}114 u diskusiji izjavio
da je sada dobio druk~iji utisak {to se ti~e odnosa „eti~kog i esteti~kog”. Drugovi iz socijalisti~kog saveza su mi pru`ili punu podr{ku i
zauzeli se da u „Dnevniku” u nedelju iza|e i Va{a i moja izjava o neta~nosti nekih Vuleti}evih tvrdnji i obave{tenja.
[to se ti~e daljeg toga, nisam siguran da ovi „du{ebri`nici” ne}e
poku{ati da me miniraju na izboru, koji }e biti oko 20-o. m-ca. Suvi{e su neznalice i suvi{e su neradnici da bi olako ispustili priliku da
se poka`u „revnosni... – ~uvari” ideolo{kog dogmatizma, te da na taj
na~in opravdaju svoje prisustvo na fakultetima. Mo`da i ne}e uspeti; a ako uspeju, {ta mogu – kroz godinu-dve valjda ne}u imati opet
gu`vu ba{ pred biranje.
Ono {to je `alosnije, to je situacija na Beogradskom fakultetu,
koja se ipak reflektuje i ovde. Dosta ljudi (mladih) `eli da pre|e u
Beograd; ako ni{ta drugo, osta}e pasivni. Pored toga, za jednu borbu
za modernije nau~ne metode treba raditi i u~iti; stari pak, amaterski
sociolo{ki metod usvaja se po inerciji, bez napora i bez slo`enosti, a
ideolo{ko „~istunstvo” slu`i kao prili~no siguran {tit. U takvim prilikama ve} samo moje prisustvo dejstvuje izaziva~ki, a kada jo{ progovorim – onda dobijaju nastupe besmisla.
Nadajmo se ipak da }e slede}e godine doneti boljitak. Nemam
nekih realnih osnova za to, ali – vele da je tako bolje: nadati se!
Jo{ jednom, hvala velika! Pozdravite kolegu Frange{a115 i zahvalite mu na re~ima bodrenja.
Vas toplo i srda~no pozdravljam i nadam se (opet) da }u Vam
slede}ih dana javiti i radosnije vesti
Va{ Drag. @ivkovi}
114 Vitomir Vuleti} (Lon~anik, 26. januar 1926), istori~ar knji`evnosti, knji`evni kriti~ar i esejista. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu do 1986.
godine. Bavi se srpskom knji`evno{}u XIX i XX veka, ruskom knji`evno{}u XX veka, kao i rusko-srpskim knji`evnim vezama. Objavio je veliki broj knjiga: Svetozar
Markovi} i ruski revolucionarni demokrati, Misao i re~ Svetozara Markovi}a, Ruska
knji`evnost XX veka, Po~eci srpskog realizma i ruske kulture, Rusko srpska knji`evna
pore|enja, Rusi i Srbi u susretu i dr.
115 Ivo Frange{ (Trst, 15. april 1920 – Zagreb, 29. decembar 2003), slavista i talijanista, knji`evni istori~ar, radio kao profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.
Bio u redakciji Umjetnost rije~i, ~asopisa Forum i urednik ~asopisa Croatica. Va`nije knjige: Stilisti~ke studije, 1959; Studije i eseji, 1967; Talijanske teme, 1967; Mato{,
Vidri}, Krle`a, 1974; Antun Barac, 1978; Suvremenost ba{tine, 1992, i dr.
74
2.
Novi Sad, 10. VI 1963.
Dragi kolega Petrovi}u,
[aljem Vam stranicu iz „Dnevnika”. Vrlo lo{e je otisnuto, tako
da se s mukom ~ita. Ali, ko se interesuje, pro~ita}e. Mislim da ste Vi
vrlo udarno odgovorili i da ste mi mnogo pomogli ba{ tim ogra|ivanjem od pohvala i solidarisanjem sa mnom. Ne verujem da }e Vuleti} i{ta odgovarati, ju~e i prekju~e ovde je na Zmajevim igrama bio
i D. Mitrev; ~ujem da je poti{ten i da poku{ava da stvari nevinije
predstavi nego {to su bile. Vuleti} je, vidim, stalno s njim; {teta {to
pristaje uz takvo dru{tvo.
Videli ste ju~era{nju „Politiku”. „Borba” poku{ava, preko M. Stevanovi}a i V. Latkovi}a („trezven i razborit referat D. Mitreva”?!) da
stvari izgladi, upravo da parira „Politici”. Ali sude}i po tome {to se
ne pojavljuju ni Mitrev ni Lali}, izgleda da su ih dobro potka~ili.
Da li je izi{lo {to o Kongresu u „Vjesniku”?
Izvinite {to Vam ovako pi{em, ali `urim da predam pismo pre
nego {to otpo~nem s novom sedmicom na Fakultetu.
Mnogo pozdrava i zahvalnosti na pomo}i
Va{ Drag. @ivkovi}
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
P. S. Ne znam kako je u Beogradu. Ako ove nedelje ne iza|e u
„Borbi” ili u „Politici” odgovor Mitreva i Lali}a, zna~i da su krahirali!
D. @.
3.
Novi Sad, 21. VI 1963.
Dragi kolega Petrovi}u!
Divno ste me iznenadili svojom knjigom; iako znam i delom i
imam sve Va{e ~lanke u Knji`evniku, oni ovako objedinjeni deluju
vrlo ubedljivo i, mogu li re}i, efikasno. Ono {to sada predstoji da
uradite jeste da razradite jednu pozitivnu na{u metodologiju knji`evne nauke, a da Vam mi svi ostali pomognemo (ukoliko smo kadri) diskusijama na nekim zajedni~kim sastancima ili u posebnim
75
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
76
napisima kako da se formuli{u neki osnovni stavovi. Dakle, hvala
Vam velika, i znajte da }u tu knjigu ~esto imati u rukama.
Na Va{a pitanja evo Vam odgovor: prof. Leskovac se se}a da je
izraz saglasnica upotrebio Savo Mrkalj negde tridesetih godina
(umro 1835); za rukovez se ne mo`e setiti. Ivanka Jovanovi}, koliko
je nama dvojici poznato, nije vi{e pisala o Do{enovi}u; ona je ina~e
bibliotekar u Biblioteci SANU u Beogradu. Pokazao sam prof. Leskovcu i Va{u knjigu; on se isto `ivo interesuje za nju i molio me da
mu je posudim; ako imate jo{ koji autorski primerak (znam – to se
kupuje, ali i ja obi~no kupim po 30–40 komada), njemu bi bilo osobito milo kada biste mu poslali s posvetom.
[aljem Vam svoju najnoviju knjigu; nadam se da }e te u njoj na}i manje metodolo{ke neujedna~enosti nego u Teoriji. [to se ti~e Teorije, ja sam sada prvi put video Va{ ~lanak iz 1960. u Telegramu
„Kritika i eti~ki kriterij”. Mogu Vam re}i ovo: za tu svoju knjigu ja
sâm sam vrlo skepti~an i ne bih je vi{e ni izdavao da od nje ne `ivim;
da se pak ponovo preradi, trebalo bi sesti pa iznova pisati, a ja nikako nemam sada vremena za to. Bilo je vrlo dobro {to o njoj niste kriti~ki pisali, iz svih onih razloga koje i sami pominjete. Da Vam ja dodam jo{ jedan, koji }e Vam biti razumljiviji posle Ohrida: kad god
sam formulisao svaku re~enicu u njoj, ja sam se osvrtao s pomi{lju
– da li bi ta i takva misao mogla da do`ivi neki napad s „leva” (u stilu Lali}eve tvrdnje u Komunistu da je nenau~no posmatrati jezik i
kao „izraz jedne individulane svesti”). Mo`ete misliti kakva je tu
unutra{nja kohezija i integralnost pisca kada pi{e pod takvim psiholo{kim pritiskom!
Ali, bez obzira na sve to, mi moramo, bar u svojim drugarskim i
kolegijalnim odnosima, negovati duh nau~ne ispravnosti i benevolentne kritike, i stoga bi mi bila dobrodo{la svaka sugestija u duhu
ove Va{e o metodolo{koj neujedna~enosti. Ima toga dosta u toj mojoj
knjizi, i ja sam zbog toga, ka`em Vam, duboko nezadovoljan njom.
Ali, pazite: a zar je kod Bally-a sve metodolo{ki ujedna~eno? Zar kod
njega, a pogotovo kod kasnijih predstavnika `enevske {kole (kod J.
Marouzeaua, npr.) nema me{anja izme|u la langue parlée i da Saussure-ove la parole; zar Marouzeau ne uzima primere iz knji`evnih
dela ne shvataju}i da se ne mo`e u njima odvojiti individualno, esteti~ko, subjektivno od op{teg, kolektivno afektivnog, normativno stilisti~kog? Zar sama mogu}nost da se Bally-eva stilistika mo`e nazvati
„stilistikom bez stila” ne ukazuje na duboku protivre~nost u samim
osnovima njegove stilistike? I najzad, kako objasniti u~enicima gimnazije da postoji razlika izme|u deskriptivne i geneti~ke stilistike, a
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
da su i jedna i druga proizi{le iz jednog izvora, iz jedne misli o dvojakom aspektu jezika? U zadnjem izdanju Teorije (Beograd, 1963) ja
sam u poglavlju o stilu nakalemio na kraju i jedno Staigerovsko shvatanje stila. Time sam, razume se, samo pove}ao krpe`, ali sam uneo i
jedno shvatanje koje dopunjuje prethodna. Pri tome sam polazio od
ove misli; ja dajem ona shvatanja koja su, po mome mi{ljenju, prihvatljiva i bar donekle pristupa~na na{im nastavnicima i u~enicima;
tu moju knjigu nikako ne treba posmatrati kao celovit i zaokru`en sistem mojih pogleda na knji`evnost. Bilo bi izvrsno kada bi to moglo
biti tako, ali stotinu razloga spre~avaju da to tako bude; neke od njih
smo zajedni~ki pomenuli, a poslednji i najzna~ajniji je ovaj: treba dorasti do sistema! Za mene je to ve} kasno; dajte da vi mladi dorastete
„do konja i do koplja bojna”. Ja bih se tome neobi~no radovao.
Nemojte sve ovo r|avo shvatiti. Ispada kao da ja primam kritiku, ali se ipak branim od nje. Kada biste Vi hteli da se prilikom jednog na{eg susreta porazgovaramo o mojoj Teoriji, pa da mi ka`ete
sve Va{e osnovne zamerke, bio bih Vam vrlo zahvalan. Evo, ja dolazim u Zagreb 20. III. Da li }ete tada biti tu? Ako ne, mo`emo se i
ovde videti. Mo`ete Vi do}i malo kod nas na neko gostovanje (Narodni Univerzitet)?!
Moram Vam se izviniti na ovom aljkavom pismu, nisam bio siguran kako ~itate moju latinicu (a }irilicu biste jo{ te`e ~itali), pa
sam odlu~io da kucam na ma{ini.
Ju~e je na Upravi bio moj izbor. Pro{lo je vrlo lepo, bez ikakvih
trzavica. Ostaje jo{ potvrda Saveta.
^ini mi se da sam se posle Ohrida (i na Ohridu) sa Vama bolje
upoznao. Neka je i samo to pozitivan rezultat na{eg putovanja i na{ih nerviranja, meni je on vrlo prijatan.
U to ime srda~no Vas pozdravljam i `elim svako dobro
Va{
D. @ivkovi}
4.
[1963]116
Srda~no i toplo ~estitam Novu 1964. godinu i `elim svako dobro
Va{
[Drag. @ivkovi}]
116
^estitka.
77
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
5.
[1968]
Svako dobro u Novoj 1968. godini117
Drag. @ivkovi}
6.
Novi Sad, 18. IX 1969.
Dragi kolega Sveto!118
Ve} poodavno re{avam da Vam se javim, pa sve odla`em nadaju}i se da }emo se sresti na kongresu u Budvi. Me|utim, kako
ni ja sâm nisam siguran ho}u li i}i, to ipak ho}u da Vam napi{em koju re~.
Pre svega, po{to sam sada i u uredni{tvu Letopisa i Zbornika M. S. za kwi`evnost, glavni urednici tih odseka, prof.
M. Leskovac i A. Ti{ma, uvek pomenu Va{e ime prilikom nabrajawa mogu}ih saradnika, pa smo ve} odavno odlu~ili da Vam
pi{em i da Vas zamolim za saradwu i u jednom i u drugom organu, ili bar u jednom od wih.
Prof. Leskovac je posebno impresioniran Va{om monografijom o sonetu u „Radu”.119 Nadam se da }u dobiti taj Va{
„~udesan” rad, u kome, veli Leskovac s odu{evqewem, ima 100
stranica teksta i 200 stranica fusnota!
Novogodi{nja ~estitka.
Pismo pisano rukom.
119 Problem soneta u starijoj hrvatskoj knji`evnosti (Oblik i smisao), doktorska
disertacija, odbranjena na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 27. juna 1966. godine.
U komisiji su bili: Ivo Herge{i}, Milan Ratkovi} i Ivo Frange{. Objavljena u Radu
JAZU, Zagreb, 1968, u seriji Odjela za suvremenu knji`evnost (urednik serije bio je
Marijan Matkovi}). Godina objavljivanja navedena je 1968. „bila je, po svoj prilici,
godina u kojoj je po nekom Akademijinom planu knjiga imala da se objavi, ali nije
godina u kojoj se zaista pojavila. Korekture slo`enog teksta ~itao sam potkraj marta i u aprilu 1969. a svoje separate dobio dva mjeseca kasnije, u junu. Tada se mo`e
na}i prva vijest o izlasku knjige (Ve~ernji list, 12. 6. 1969), a potkraj godine javljaju
se prvi prikazi u novinama”, zapisao je Svetozar Petrovi}, 29. maja 2003. godine u
knjizi: Problem soneta u starijoj hrvatskoj knji`evnosti. (Oblik i smisao), Samizdat
B92, Beograd, 2003.
117
118
78
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Dakle, eto, napravili smo prodor na sve strane. Ja se od
srca radujem toj ~iwenici; tim pre {to imam ose}awe i uverewe da u Vama imam jednog intelektualnog prijateqa. Da smo
bli`e i u ~e{}em kontaktu, verujem da bismo postali i bli`i prijateqi.
Ti{ma i ja planiramo da negde krajem oktobra ili u novembru napravimo jedno kru`no putovawe (Zagreb, Zadar, Split,
Sarajevo) u ciqu li~nog kontakta sa saradnicima (sada{wim
i potencijalnim) Letopisa i animiramo qude za saradwu.
Otrcao nam se na{ stari Letopis; ho}emo da mu damo malo sve`e krvi. Razume se, da }emo se tom prilikom i Vama javiti.
@eleo bih da se vidimo u Budvi! Iako se kolebam, vi{e je
verovatno da }u ipak po}i. Dotada, ste`em Vam prijateqsku ruku i `elim da se odazovete na{oj molbi.
Va{ Drag. @ivkovi}
7.
Novi Sad, 21. XI 1969.
Dragi Sveto,120
Nisam Vam se javqao jer sam ~ekao da pro|e sednica Ve}a.
Ju~e smo imali sednicu i odlu~ili da Vas pozovemo na gostovawe u Novi Sad, na tri dana, {to bi sa putovawem ~inilo pet
dana. Teme i broj predavawa (2–3) ostavqamo Va{em izboru;
mo`da ne{to iz versifikacije (sonet u srpskoj kwi`evnosti?) i iz op{te kwi`evnosti ili iz metodologije. Jedino
{to bismo se morali dogovoriti, to je termin Va{eg dolaska,
jer bismo `eleli, prof. Leskovac i ja, da svakako budemo ovde
kada Vi do|ete.
Prof. Leskovac je od prekju~e na putu i vra}a se u nedequ.
Posle toga bi}e stalno ovde, sem utorni~kih putovawa na sednice Akademije u Beograd. Ja moram odu`iti dug pozivima iz
Pe~uja; odlazim 7. XII, a vra}am se negde oko 12 (13). XII. Vi biste mogli da do|ete slede}ih nedeqa iza toga; negde od 16–28.
XII. Bilo bi dobro da spojite subotu i nedequ, a najboqe kad bismo spojili s Novom godinom, pa da je ovde zajedni~ki do~eka120
Pismo pisano rukom.
79
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
mo. Va{a gospo|a supruga, ako ne bi mogla celo vreme da bude s
Vama, mogla bi da doputuje 28. XII, pa da nam se pridru`i za do~ek Nove godine.
Budite qubazni pa Va{oj supruzi isporu~ite na{e srda~ne pozdrave i iskrenu zahvalnost na lepom prijemu, i gostoqubivosti. Mogu Vam re}i da je svima nama bilo jako prijatno u
Va{em domu (sem zemqotresa), i da ste svi troje (ukqu~uju}i
sin~i}a) osvojili na{u naklonost. [to se ti~e mene, ja sam
ve} odavno poklonio svoje poverewe Va{em radu i Va{oj li~nosti.
Eto, nadam se da }ete se odazvati na{em pozivu, koji }emo
za koji dan i zvani~no dobiti. Ukoliko biste u decembru bili
spre~eni, onda bismo sve to odlo`ili za letwi semestar (jer u
prvoj polovini januara studenti nam se prakti~no ve} rasturaju). Ali voleli bismo da to bude ve} sada.
Prof. Leskovac me je zamolio da Vam isporu~im sve wegove pozdrave. Ja tako|e toplo pozdravqam Va{u porodicu i Vas
li~no, do skorog vi|ewa
Va{ Drag. @ivkovi}
P. S. Moj novi broj telefona je [].
8.
Zagreb, 28. XI 1969.
Dragi profesore @ivkovi}u,121
Mnogo Vam hvala na srda~nom pismu i, naravno, na pozivu za
predavanja u Novom Sadu. Ba{ me je razmi{ljanje o mogu}im temama za predavanja zadr`alo da Vam ne odgovorim odmah – ~ovjek se te{ko odlu~uje {to da izabere, dok ne do|e ~as kad ne mo`e
vi{e odlagati, a onda se odlu~i lako. Predlo`io bih, dakle, da predavanja budu dva (bolje stati prije fatalnog broja kada svakog gosta postaje dosta) i da jedno (prvo) bude iz metodologije, a drugo iz teorije stiha, kako ste sugerirali. Prvo bi se moglo nazvati Interpretacija
knji`evnog teksta, a sadr`alo bi kratko izlaganje o Jakobsonovoj analizi jedne na{e pjesme, pa moju malu interpretaciju iste pjesme, pa
malu interpretaciju tih dviju interpretacija i nekoliko op}ih zaklju121
80
Skica pisma pisana rukom.
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
~aka. Drugo bi se moglo nazvati Stih i smisao, i govorilo bi, opet na
pisanjima, o mogu}nosti da se opis stiha interpretira u terminima
knji`evnokriti~kim ili knji`evnoteorijskim. Naslovi zvu~e namjerno
apstraktno ali }u nastojati da predavanja ne budu takva (pretpostavljam da bi auditorij imao biti uglavnom studentski), i da ne traju ba{ mnogo du`e od 45 minuta.
Meni bi sasvim odgovaralo da predavanja budu u drugoj od dviju nedelja koje spominjete, dakle – ako po~injem poslije utorka – negdje izme|u 24. i 27. XII. Molim Vas da Vi odredite ta~no vrijeme
sami i da mi javite kad }e biti.
Va{a ideja o N. g. bila je zaista veliko isku{enje za nas. Da mu ne
podlegnemo odlu~ile su prilike, neki ljudi rade do 27-og i do kraja
31-og.
[Sveto]
9.
Novi Sad, 6. XII 1969.
Dragi Sveto!122
Va{a predavawa bi}e u ~etvrtak i petak, 25. i 26. XII, u 10h
pre podne. Bilo bi dobro da Vi ovde stignete u sredu, 24. XII, u
kom slu~aju treba za taj dan da Vam rezervi{em sobu u hotelu.
Da Vam napomenem: ukoliko bi bilo lo{e vreme, boqe je ne putovati od Beograda do Novog Sada autobusom (jer put preko Fru{ke Gore mo`e biti zale|en ili zavejan), nego vozom, u 16,41,
koji u Novi Sad sti`e oko 18h (stvarno, oko 18,30). Ako se ve}
odmah odlu~ite na tu varijantu, ja bih Vas sa~ekao s kolima na
stanici, pa biste bar u{tedeli ~ekawe na autobus. Budete qubazni pa mi odmah javite za rezervaciju i za vreme dolaska.
Jo{ jedna molba: da li jedno od tih predavawa, koje Vi odaberete, mo`emo dobiti za Letopis? Razume se, ukoliko ga imate ve} napisano ili bar mislite napisati.
@ao nam je {to ne}ete do}i sa gospo|om. Pogotovu {to
smo, svi, isplanirali da mo`ete spojiti subotu i nedequ.
Radujemo se Va{em dolasku i srda~no Vas sve pozdravqamo
Va{
Drag. @ivkovi}
122
Pismo pisano rukom.
81
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
10.
Novi Sad, 4. I 1970.
Dragi Sveto,123
Evo, {aljem Vam svoj prilog za [krebov124 zbornik. Da ne bi ovih
praznika, ne znam kako bih stigao. Malo je u `urbi pisan, ali bolje
i{ta nego ni{ta. Ako negde treba redaktorski intervenisati, bi}u Vam
zahvalan.
Na{ dogovor o mome eventualnom dolasku u Zagreb radi razgovora o Re~niku pod velikim je znakom pitanja, jer mi se te{ko razbolela majka, a punica, koja je ve} mesecima te`ak bolesnik, pri kraju je snage. Otuda }e moj eventualni dolazak umnogome zavisiti od
toga. U svakom slu~aju ne bi bilo zgoreg da ~ujem raspored Vas trojice (Vas, [kreba i Flakera125), pa bih mo`da ugrabio koji dan tokom
februara (mo`da i u drugoj polovini).
Danas mi re~e prof. Leskovac da Vam je i on pisao. Mene bi jako
radovalo kad bi se njegovi predlozi i ostvarili; ukoliko se po~nete da
odlu~ujete u tom pravcu, bilo bi dobro da sa gospo|om do|ete malo na dan-dva ovde. Ja Vam se stavljam potpuno na raspolo`enje, i
{to se ti~e saveta, jer kao imam izvesnih iskustava u tome. Ja sam o
tom predlogu znao i kad ste bili ovde; naime mi smo obojica pri`eljkivali da se odazovete na{em predlogu, ali sam hteo da Leskovac prvo
razgovara sa Vama, a sutradan nije bilo prilike za razgovor.
U svakom slu~aju javite mi se. Volim {to ste se prihvatili rada na
Re~niku; malo je onog dana li~ilo na prepad, ali neka je i tako, re{enje }e i}i na obostranu korist.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
Zdenko [kreb (Zagreb, 20. septembar 1904–1985), bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Diplomirao je 1927, a doktorirao 1931. disertacijom o
Grillparzerovim epigramima. Od 1928. do 1942. [kreb je srednjo{kolski profesor,
ali ve} 1931. radi prvo kao honorarni a potom i kao stalni lektor nema~kog jezika na
Filozofskom fakultetu. Godine 1947. izabran je za predava~a. Pored ostalog, objavio
je slede}e knjige: Zdenko [keb, Ante Stama}, Uvod u knji`evnost: teorija, metodologija, 1961; Knji`evne studije i rasprave, 1988; Povijest njema~ke knji`evnosti i dr.
125 Aleksandar Flaker (Bialystok, Poljska, 24. juli 1924 – Zagreb, 25. oktobar
2010), hrvatski knji`evni teoreti~ar i esejist poljskog porekla, prevodilac i autor zna~ajnih stru~nih i nau~nih radova iz podru~ja ruske i hrvatske knji`evnosti, komparativne knji`evnosti i teorije knji`evnosti. Pored ostalog, objavio je slede}e knjige:
Suvremeni ruski pisci, 1962; Stilovi i razdoblja, 1864; Ruski klasici XIX stolje}a; 1965;
Proza u trapericama, 1976; Nomadi ljepote, 1988; Rije~, slika, grad, 1995; Ruska avangarda, 2009.
123
124
82
11.
Zagreb, 12. I 1970.
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Mnogo srda~nih pozdrava Va{oj gospo|i i sin~i}u, koji mi se
neobi~no dopao. Vas prijateljski pozdravljam i `elim svako dobro u
novoj godini
Va{
Drag. @ivkovi}
Dragi profesore @ivkovi}u,126
Hvala Vam na Va{em interesantnom prilogu za broj UR127 posve}en Zdenku [krebu. Stigao je sasvim na vrijeme – ~ak je i ne{to
uranio (jo{ nam ni tre}i pro{logodi{nji broj nije izi{ao a ovo bi imao
biti prvi za 1970).
I Sa{i Flakeru prenio sam Va{u poruku; on je spreman da sara|uje u Re~niku ali mi se sve ~ini da okleva u}i u uredni{tvo. U svakom slu~aju, odsutan }e biti iz Zagreba od kraja januara do otprilike 10. februara, dokle otprilike kad i ja, samo ne{to du`e. [krebov
sam Vam raspored ve} javio – i on }e u drugoj polovini februara biti
ovdje. Bilo bi nam svima drago da Vas onda ovdje vidimo.
Mnogo sam ovih dana razmi{ljao o prijedlogu profesora Leskovca. Poslije svega, vrlo bih bio sklon da ga prihvatim ali ima jo{
nekoliko stvari o kojima se pitam, a to je po~etni problem sa stanom. O svemu pi{em upravo profesoru Leskovcu, op{irno, pa Vam
to ne `elim ukratko prepri~avati jer }e Vam on, vjerujem, pokazati pismo. U svakom slu~aju, ma kakav ishod na kraju bio, osje}am
se ve} sada s Novim Sadom vrlo toplo i vrlo li~no vezanim i sro|enim, a Vama i profesoru Leskovcu na interesu i brizi najsrda~nije
zahvalnim.
Nadam se da je Va{oj majci sada ve} ne{to bolje. Vas i Va{u porodicu srda~no pozdravlja
Sveto Petrovi}
Skica pisma.
^asopis Umjetnost rije~i, izlazi u Zagrebu od 1957. godine. Objavljuje knji`evno-nau~ne, teorijske tekstove, stru~ne analize, prikaze, recenzije, izlaganja s kongresa i simpozijuma, bibliografije s podru~ja knji`evne istorije. Izlazi ~etiri puta godi{nje.
126
127
83
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
12.
Novi Sad, 14. III 1970.
Dragi Sveto!128
Tek prekju~e sam uspeo da izvr{im deblokiranje stana br. 19; naime, on je bio rezervisan za Ma{inski fakultet, pa je trebalo svr{iti
najpe tu zamenu sa njima. Sada je sve u redu; ugovor s Bankom je
napravljen, Direktor „Neimara” ga je potpisao, i u ponedeljak }u
Vam poslati po{tom ceo taj dosije na potpis: ugovor s „Neimarom”
o kupovini stana i ugovor sa Pokrajinskom zajednicom obrazovanja
o odobravanju kredita [izostavljeno].
Me|utim, sa konkursom moramo po`uriti. U ovom Uputstvu
koje mi je ljubazno otkucao jedan pravni referent u Zajednici, morali bismo da izdamo potvrdu da ste ve} na{ slu`benik da biste dobili kredit od Banke. Na na{u intervenciju, u Banci su pristali da zasada pri~ekaju s tim dokumentom, kao i sa zabranom na platu, dok
mi ne svr{imo Va{ izbor. Ali mi bismo morali odmah da raspisujemo konkurs. U ponedeljak izne}emo predlog na sednici Katedre, a
26. III taj predlog bi izi{ao na Ve}e i odmah idu}e nedelje na Savet.
Po~etkom aprila konkurs bi izi{ao. Zato Vas molim da mi date svoju saglasnost za raspisivanje konkursa, jer samo tako mo`emo svr{iti stvar u Banci za stan.
Prof. Leskovac Vas pozdravlja. Manje-vi{e ve} svi ~lanovi Katedre znaju za Va{ dolazak i svi se veoma raduju. [aljem Vam i ovaj
moj nacrt plana i re`ima studija na{e nastavne grupe; to me je naro~ito molio prof. Leskovac, kako biste i Vi dali svoje mi{ljenje. Ja sam
mu rekao da ste Vi ve} delimi~no i upoznati s tim*.
Eto, to bi bilo sve. Ja poku{avam da sve ovo svr{im ne potr`u}i
Vas na put; me|utim, ukoliko biste Vi `eleli ili smatrali da ipak treba
i li~no da vidite sve, bilo bi nam drago da nam budete ponovo gost.
Od Sa{e Flakera dobio sam pismo prekju~e: definitivno odbija da
bude u uredni{tvu Re~nika; veli, dosta mu je i svojih gluposti, akamoli da potpisuje tu|e. Nevolja je samo u tome {to je on ve} jednom,
~ini mi se, dao pristanak, i sada moramo nuditi nekom drugom, koji
je pre toga bio zaobi|en upravo zbog Sa{e. Sad, {ta je, tu je; bar nije
odbio saradnju uop{te. Ina~e, uskoro }ete dobiti i alfabetar po grupama; malo sam ga preuredio. Kada budete dobili sve, bilo bi dobro
128
84
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
da vidite {ta po va{em mi{ljenju mo`e da se preuzme od Baneta @ivojinovi}a,129 pa sa njim da stupite u kontakt. Ja sam sa njim ve} razgovarao o tome, i on je jako zadovoljan {to }e sa Vama sara|ivati.
Dakle, o~ekujem Va{ odgovor. Do 26. o. m. mo}i }ete svakako
da sredite stvari u Zagrebu. Uostalom, Vi mi javite samo za raspisivanje konkursa; razgovor s Va{im Fakultetom mo`ete obaviti u toku ~itavog aprila.
Gospo|u i sina, kao i Vas, srda~no i toplo pozdravljam
Va{ Drag. @ivkovi}
* P. S. Ne mo`e sve da mi stane u ovaj mali koverat; ovo o planu grupe posla}u Vam s ostalim materijalom u ponedeljak.
D. @.
13.
19. IV 1970.
Dragi Sveto!130
[ne~itko] u ponedeljak, pre podne. Taman }ete do}i za Sterijino
pozorje, na kome ina~e nema ama ba{ ni~ega interesantnog.
Sa srda~nim pozdravima,
Va{
D. @ivkovi}
14.
6. V 1970. N. Sad
Dragi Sveto!131
U redu je sa Va{im vestima; vodi}u ra~una o radovima. I ja }u
biti u Beogradu u ponedeljak 11. o. m, pre podne. Bilo bi dobro ako
129 Branimir @ivojinovi} (Beograd, 10. jun 1930 – Beograd, 20. avgust 2007) –
prevodilac i pesnik. Otac mu je Velimir @ivojinovi}, Masuka, knji`evnik, prevodilac i pozori{ni reditelj, a majka Danica radila je kao profesor francuskog jezika. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je urednik u Srpskoj knji`evnoj
zadruzi i jedan od osniva~a Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije. Objavio je ~etiri zbirke pesama, sastavio {est antologija nema~ke i svetske lirike.
130 Dopisnica, ne~itko, preko rukopisa pe~at, umrljan, od po{te.
131 Dopisnica.
85
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
biste me potra`ili do 9h ujutru na tel. 331-039. Posle tog vremena
bi}u u Institutu za teoriju knji`evnosti; nemam pri ruci njihov telefon, ali mo`ete ga dobiti na Fakultetu. Ako ne pre, onda se mo`emo
videti oko podne; ja }u posle produ`iti na autobus za Novi Sad.
Radujem se skorom vi|enju. G-|u i Vas, kao i juniora, srda~no
pozdravljam
D. @ivkovi}
15.
Novi Sad, 16. V 1970.
Dragi Sveto!132
U ~etvrtak, 21. V, imamo sednicu Ve}a i biramo referente. Nastoja}emo, ako mo`emo, da se sve svr{i do kraja juna.
Me|utim, pi{em Vam povodom jedne druge stvari, a u vezi s
Va{im anga`ovanjem ovde u svojstvu glavnog urednika povremene
publikacije o srpskom romantizmu. Naime, Vi znate da smo pro{le
godine imali nau~ni skup s takvom temom i da je donesena odluka
da se pri Matici srpskoj organizuje jedan stalni nau~ni centar koji bi
rukovodio projektom prou~avanja srpskog romantizma (upravo: romantizma u srpskoj knji`evnosti). Na ju~era{njem skupu (sastanku)
sa predsednikom, prof. Leskovcem (bili smo: Mari}, Novakovi},133
asistent sa germanistike – sekretar dosada{njeg Odbora Beki}134 i ja)
odlu~ili smo slede}e:
Dosada{nji Odbor treba da se preformira tako da ima jednog
rukovodioca projekta sa administrativnim sekretarom i ure|iva~ki
odbor periodika koji }e se izdavati jednom ili dva puta godi{nje. Po
na{em ju~era{njem dogovoru rukovodilac projekta bio bih ja, a glavni urednik – Vi. To je `elja i molba svih nas; ja bih se bavio uglavnom organizaciono-finansijskim poslovima, a Vi biste sa ure|iva~kim odborom vodili nau~nu stranu ovog projekta. Po{to prof.
Mari} uskoro putuje, a hteli bismo da tu stvar svr{imo na UpravPismo pisano rukom.
Bo{ko Novakovi}.
134 Tomislav Beki} (Novi Sad, 1935 – 19. januar 2008), predavao je od 1960. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nema~ki jezik i knji`evnost. Preveo
je sa nema~kog na desetine knjiga: Zigfrida Kapera, Alfreda Adlera, Mila Dora, Gustava Ra{a, Tomasa Mana. Objavio: Tomas Man u na{oj knji`evnoj kritici, 1987; Srpsko Gra|ansko pesni{tvo, 1988, itd.
132
133
86
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
nom odboru M. S. u junu, to Vas prof. Leskovac i mi ostali molimo
da do|ete hitno na dogovor u Novi Sad, po na{em pozivu i, razume
se, na Mati~in tro{ak. Vi razmislite o ~lanovima ure|iva~kog odbora; mislim da odavde treba uzeti prof. Mari}a, a Beki}, koji je vredan ~ovek, mogao bi i dalje biti sekretar redakcije.
Kada da do|ete? Mo`da u petak 22. V, jer ne znam da li }e u subotu i nedelju prof. Leskovac biti u svom vinogradu. Sada (subota
po podne) tra`io sam ga telefonom, pa se niko ne javlja, {to zna~i da
je oti{ao iz grada. Ali, ako Vama vi{e odgovara subota, 23. V, Vi javite, pa }e Vas on sa~ekati.
Re~e mi Leskovac da su Panti} i Nedi}135 u Zagrebu; valjda u
„Internationalu”. Ne znam dokle oni ostaju; ako ih vidite, pitajte Panti}a gde }e biti oko 25. V, kako bi mogao da potpi{e referat. Vas bih
zamolio kad biste nam spremili nekoliko teza o svom radu i rezultatima radi ubrzanja pisanja referata (ovo je samo moj dogovor s Vama; nemojte, me|utim, da budete samoironi~ni prema sebi, jer to je
materijal za vrlo prakti~ne potrebe). Hitnost za pisanjem i potpisivanjem referata je potreban i zbog Mari}evog odlaska u Francusku.
Eto, da imate kola, mogli biste i sa suprugom da do|ete. Sada je
fino u Fru{koj gori. Me|utim, u svakom slu~aju planirajte da ostanete bar dva dana; treba se navikavati na Neoplantu.
Sa srda~nim pozdravima Gospo|i i Vama od svih
Va{ Drag. @ivkovi}
16.
Wien, 15. VII 1970.
Dragi Sveto!136
Hvala Vam na izve{taju. Verovatno, ve} se spremate na more. Mi se ovde lepo ose}amo; ja radim u Biblioteci, a moja `ena i sin {etkaju po gradu. Vra}amo se krajem meseca.
135 Vladan Nedi} (Plaskovac, 10. jul 1920 – Beograd, 18. septembar 1975), knji`evni istori~ar. Studirao Jugoslovensku i rusku knji`evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je kasnije predavao narodnu knji`evnost. Dr`ao je predavanja
na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavio se knji`evno{}u XIX i XX veka, i
narodnom poezijom. Bio je urednik Srpskog biografskog re~nika; prevodio sa ruskog i objavio, pored ostalog: Sima Milutinovi} Sarajlija, 1959; Filip Vi{nji}, 1961;
Antologija jugoslovenske narodne poezije, 1962; O usmenom pesni{tvu, 1976, Vukovi
peva~i, 1964.
136
Razglednica iz Be~a pisana rukom.
87
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
[to se ti~e moga prevoda, posla}u ga [krebu, tek u avgustu. Dotada }e verovatno i on imati neki odgovor.
Sa srda~nim pozdravima
Va{ D. @ivkovi}
17.
Novi Sad, 2. II 1971.
Dragi Sveto!
Upravo sam bio zabrinut {to se ne javqate, jer znam da biste se ubrzo po dolasku javili. Sada vidim {ta Vas je omelo;
dovoqna je bila ona „{etwa” avionima, a da ne govorimo o probijawu vremenske barijere i o ledenoj temperaturi. Je li zbiqa –40 c? Ili ste se Vi prebacili ili u ozna~avawu, pa stavili c mesto F. Ja sam `ivo zainteresovan za tamo{we prilike
i temperaturu, jer se moj stariji sin Sini{a upravo nalazi na
putu za SAD i danas je ili u Zapadnoj Nema~koj ili u Wujorku.
Ali da pri~am redom.
1. Na Fakultetu je faza „stabilizacije”; kao i u privredi.
Ima puno sitnih glavoboqa, ali stvari i duhovi se smiruju, a
rad te~e normalno. Izabrali smo, napokon, jednoglasno P. Milosavqevi}a. M. Pavlovi} gostuje jo{ u martu, a zatim ide i
on u SAD. Egeri}137 je izabran za docenta, kao i Marinkovi}.
Jasna138 je otpala, a nije izabrana ni wena konkurentkiwa. Oko
nove zgrade imamo puno petqavina, ali sigurno je da }emo je
uraditi. U staroj zgradi otpo~eli smo sa adaptacijama za prof.
salu.
2. Prof. Mari} je dobro; otputovao je u Pariz. S prof. Leskovcem sam ju~e samo telefonski razgovarao: ka`e mi da nikako nije dobro (artritis, ali i neke posledice gripa); ina~e
sprema svoju akademsku besedu o Jovanu Pa~i}u.
3. „Besedu” sam najavio svima s kojima sam razgovarao za saradwu; Odbor jo{ nije to re{avao zbog bolesti M. Leskovca,
ali to je ~ista formalnost i neka Vas bar to ni najmawe ne
brine.
137
Miroslav Egeri}, bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
138
Jasna Melvinger.
88
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
4. „Re~nik” nekako ide. Od 2.800 termina ve} je predano
1150, a kako izgleda da }e ubrzo sti}i i ostalo. S Fla{arom je
uglavnom ure|eno sve prema ranijoj podeli; novu rundu nismo
pravili jer smo sednicu redakcije odlo`ili za 6. III.
5. Da Vam javim podrobnije za Sini{u. U okviru razmene
studenata sa na{eg i Prirodno-matemati~kog fakulteta (wih
10), on je dobio {est meseci boravka u kolexu „Gustavus Adolphus” u St. Peter (Minnesota), blizu Mineapolisa. Otputovali su
grupno u subotu 30. I, s tim da 31. I u 20h krenu iz Frankfurta
avionom (~arter) za Wujork. Me|utim, u Frankfurtu {trajkuje osobqe aerodroma, i sada ne znamo da li su preba~eni na neki drugi aerodrom ili ~ekaju u Frankfurtu. Verovatno }e i
oni imati natezawa kao i Vi. Sini{a }e Vam se javiti kada
stigne i kada se odmori; ja za sada imam samo adresu kolexa:
Gust. Ad. Collega, Saint Peter, Minn. 56082. Kada se Sini{a bude
smestio, zamolio bih Vas da se s wim dogovorite za jedan sastanak u ^ikagu.
6. Najzad, jedno pitawe „Neimara” za Va{ stan {aqem Vam
u prilogu. Nije hitno sa odgovorom, jer su im radovi preko zime stali.
Javite mi se ~e{}e. [ta je s Va{ima; ho}e li dolaziti k
Vama.
Sa srda~nim pozdravima i toplim `eqama na tu ameri~ku
hladno}u
Va{
Drag. @ivkovi}
18.
Novi Sad, 20. II 1971.
Dragi Sveto!
Mo`ete misliti koliko ste me obradovali kada sam ~uo da ste ve}
razgovarali sa Sini{om i da ste mu dali op{irna uputstva za pona{anje u novoj sredini. Nisam hteo o tome da Vam pi{em, ali jasno je
da smo u stalnoj brizi kako }e se on tamo sna}i i kako }e izbe}i sve
one javne i skrivene opasnosti koje mladog ~oveka vrebaju i u svojoj, a nekmoli u novoj i tu|oj, nepoznatoj ili nedovoljno poznatoj,
89
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
90
sredini. Pa onda ta daljina; za nas {to se nismo udaljavali iz „stare
dobre Evrope” Amerika je udaljeni kontinent, pun tajanstvenih pretnji, po~ev od tornada i zemljotresa, pa do kriminala, droga i manija{tva. Zato je Va{e pismo delovalo kao blagi melem: eto, nije potpuno sam, i u daljini se na|u prijatelji, a jo{ kada su ti prijatelji takve
vrste kao {to ste Vi (a takvih je zaista malo), onda se sve te zle slutnje i bojazni svedu na najmanju mogu}u meru. Hvala Vam velika
na tome.
Sini{i sam odmah pisao. Savetovao sam mu da se najpre stabilizuje u samom St. Peteru, da se privikne {to vi{e na jezik, iskoristi tamo{nju biblioteku, sa~eka malo toplije vreme, pa tek onda da prihvati Va{u divnu ponudu da Vam bude koji dan gost u ^ikagu. Ne
znam koliko }e Sini{a biti sklon da poslu{a ove moje, mo`da malo i
stara~ki oprezne, savete, ali bihVas zamolio da, ukoliko i Vi smatrate da je tako bolje, predlo`ite Sini{i malo odlaganje (mesec, mesec i
pô) dana te posete. Nemojte se ustru~avati da budete prema njemu
ako ne kao otac, ali svakako kao stariji brat, pogotovu {to on Vas jako po{tuje i ceni i {to }e svaku Va{u re~ i pre poslu{ati nego moju.
[to se ti~e novca, hvala Vam na spremnosti da mu priteknete u pomo}, ali zasada njemu ne treba jo{ novaca. On je poneo oko 200 dolara, tamo dobija d`eparac ne{to oko 20 dolara mese~no, i mada sam
svestan da tamo to nisu velike pare, ipak, za studenta iz zemlje sa slabom konvertibilno{}u, to i nisu tako mali nov~ani iznosi. Ja bih Vas
stvarno zamolio da mu kasnije, kada i ako se i sami uverite da sam
mu malo dao, posudite manje svote, u granicama razumnih potreba. Mo`da mi mo`ete kasnije jednom prilikom malo i napisati o tome, jer ja zaista nemam nikakvih realnih predstava koliko njemu
mo`e da zatreba stvarno novaca u toj konkretnoj situaciji; znam jedino da njegovi drugovi nisu poneli vi{e od toga, a ne verujem da svi
imaju „ujake u Americi” koji bi im davali ve}e d`eparce. Prema tome, moj je stav da on treba tamo skromno da se prostire koliko mu
guber dopu{ta i molio bih Vas da me i Vi u tome podr`ite, bez ikakvih ustru~avanja. Uostalom, nadam se da }e i sam Sini{a biti u tom
pogledu korektan, a on je ve} dosta zreo mladi} da se o svemu tome
mo`e ozbiljno s njim porazgovarati.
Raduje me {to su i Va{i tamo stigli; verujem da }e Vam boravak
s njima biti sada mnogo ugodniji nego kada ste bili sami. Va{u novu adresu dao sam Miji Pavlovi}u; on }e Vam se najpre javiti odavde, a putuje negde krajem marta. Mesto njega ugovorio sam gostovanje do kraja godine iz feudalne knji`evnosti; predava~ }e biti dr
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Dimitrije Bogdanovi},139 jedan od danas najboljih poznavalaca te
knj`evnosti kod nas. Petar Milosavljevi} je izabran i ve} dr`i ve`banje iz teorije knji`evnosti; M. Egeri} i B. Marinkovi} su izabrani za
docente. Stanje na Fakultetu je smirenije, mada se sporadi~no javljaju manji potresi kao znaci seizmi~kog smirivanja tla. Sve u svemu
nije lo{e; dokle Vi do|ete, valjda }e biti i pripreme oko izgradnje nove zgrade gotove (idejni projekat i eventualno raspisivanje konkursa za samu izgradnju). [to se ti~e Va{eg stana, ne{to su stali; razlog
je zimska sezona, a i kalkulisanje oko devalvacije. Ali sada }e br`e
krenuti; ako po`ure, mogu jo{ i smanjiti zaka{njenje. Ovih dana }u
se detaljnije informisati, pa }u Vam javiti.
Ju~e su Vam poslali desetak separata. Prof. Leskovac Vas srda~no pozdravlja i poru~uje Vam da je napisao knjigu o Pa~i}u (ima}e
oko 5 tabaka). Za „Besedu” }e nam dati oko pola tabaka, ne vi{e; sa
ostalima }u morati jo{ da porazgovaram i da ih podse}am. Konstantinovi}u sam pisao pismo u Innsbruck, jo{ mi nije odgovorio, ali 6. III
treba da imamo sastanak redakcije, na kome }e valjda i on biti. Uredni{tvo jo{ nije zvani~no postavljeno, ali to je bilo zbog bolesti prof.
Leskovca; on je imao „paket bolesti”, ali ~ini se da nije ni{ta opasnije,
nego je on, kao dosad zdrav ~ovek, malo depresivnije podneo bolest.
Javite mi se kad god stignete. To ne zna~i da treba mnogo da tro{ite vremena na pisma, ali kra}e, a ~e{}e vesti bi}e mi drage i potrebne.
Sina, Gospo|u i Vas srda~no i toplo pozdravljamo i `elimo prijatan boravak
Va{i Drag. @ivkovi} s porodicom
19.
Novi Sad, 7. III 1971.
Dragi Sveto!
Ju~e, po povratku iz Beograda, gde smo upravo odr`ali sednicu
Re~nika knji`evnih termina, zatekoh svoju `enu kako „blista”: znao
sam odmah da su vesti od Sini{e ili o Sini{i, i da su povoljne. Razume se, bilo je Va{e pismo, u kome najavljujete Sini{ino „gostovanje”
Dimitrije Bogdanovi} (Beograd, 11. oktobar 1930 – Beograd, 14. juni 1986),
istori~ar, istori~ar knji`evnosti, prete`no se bavio srpskom srednjovekovnom knji`evno{}u, istorijom Srpske pravoslavne crkve u srednjem veku, srpskim rukopisnim nasle|em. Najzna~ajnija knjiga mu je Istorija srpskog naroda.
139
91
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
92
u Chicagu. [ta ja tu mogu da ka`em, sem da se priklonim odlukama
vas dvojice, a Vama i Nata{i ogromno da zahvalim na svemu. Bojim
se samo da se jo{ niste ni sredili, a ve} pozivate goste. Ina~e, znam i
sam da }e mu taj boravak ogromno koristiti, pogotovu {to }ete ga u
svemu Vi voditi i {to }e u sve te ogromne novine po njega mo}i da
u|e, upravo – da se obavesti o njima, uz Va{u divnu podr{ku. Mislim da je korist od Sini{inog boravka u SAD upravo udvostru~ena
zbog Va{eg prisustva i Va{e pomo}i. Ina~e, postojala je opasnost da
ili sasvim proma{i orijentaciju ili da ga silne promene tako potresu
da se oseti izgubljenim. Ja ovo ne govorim napamet: pre neki dan
bio je Mija Pavlovi} da se oprosti sa mnom pred polazak (on putuje sredinom ovog meseca i javi}e Vam se kad stigne), pa mi pri~a kako je posle ~etvoronedeljnog boravka bio toliko potresen da je bio
odlu~io da ne iskoristi tronedeljno putovanje po SAD, koje je po programu imao besplatno, ve} da se vrati ku}i. I tek na intervenciju svoje `ene, koja mu je pisala da je to ludilo, putovao je. Zato me silno
interesuje Va{a vest koju }u primiti o Sini{i: kakvi su va{i utisci, da
li se upetljao, ili je uspeo da se malko stabilizuje. Jer, bojim se da ne}e hteti mnogo, pa da ispadne obrnuto.
Na sastanku u Beogradu ~esto smo Vas pominjali; radili smo od
10h pre podne do 16h. Bio je i Zdenko, i Konstantinovi}, i Koljevi};
posle smo sva ~etvorica bili na ru~ku kod „Du{anovog grada”, i uz
vlasotina~ki „Grom” proveli prijatno jedno dva sata. U ime Komisije za kapitalna izdanja bio je Nik{a Stip~evi}; on nam je dao ideju,
a da}e i podr{ku, da se honorari popnu u rasponu od 1200 do 2400
po tabaku za saradnike, i od 300 do 900 po tabaku za urednike. (Dakle, vidite da ste se vezali za solidno preduze}e!). Dosada smo dobili
oko polovinu termina; drugu polovinu, u koju ra~unamo Va{u LR i
V kao sigurnu, treba da dobijemo do sredine aprila, posle ~ega obustavljamo svako dalje ~ekanje na saradnike i re{avamo ostatak kako
znamo i umemo.
Za Va{ stan vesti su „srednje ute{ne”: rok je sada ponovo uspostavljen na pre|a{nji – kraj ove godine, a u krajnjem slu~aju – februar, mart idu}e godine. Cena – sigurno ide na gore, ali se jo{ ne
zna koliko. Svakako izme|u 10–15%. Me|utim, Banka osigurava
kredit za visinu tog pove}anja, a devalvacija nu`no dovodi do pove}anja dohotka. Ve} gore pomenuta eskalacija autorskih honorara
dovoljno govori o tome. Me|utim, nemojte se mnogo pouzdati u
sve ovo, nego {tedite devize; „sjajni `ivot” (da ne ka`em „slatki”)
ostavite za doma}e prilike!
140
141
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Za „Besedu” nisam mnogo uradio; Koljevi} mi za engleski romantizam preporu~uje Olgu Humo.140 Ja sam uvek sa zadovoljstvom
~itao njene radove, a i po njegovom mi{ljenju ona je najbolji anglista u Beogradu (sa Kosti}em); me|utim, `eleo bih da se Vi odlu~ite,
pa bih joj ja onda pisao, a mogli biste i Vi (Beograd, Tolstojeva 4).
Konstantinovi}e je prihvatio za nema~ku romantiku; Subotina jo{
nikako da sretnem, a Stip~evi}u i Vitanovi}u pisa}u ovih dana (svoj
trojici napisao sam danas). (Ju~e sam bio u gu`vi, pa nisam pitao
Stip~evi}a). Od Fla{ara }emo dobiti rad o platonisti~kim elementima u Posveti Lu~i; Pavlovi} Mija nam je obe}ao Simu Sarajliju. Dereti} je u SSSR. Vidite ako mo`ete da dobijete ne{to od tamo{njih
„sila”, a mo`da }emo ne{to dobiti i od predava~a na Slavisti~kom seminaru.
Ja sam za rad skoro potpuno onemogu}en: nema dana da nemam jednu, dve, tri sednice. Oko zgrade mi odlazi mnogo vremena;
na sve strane ~ovek nailazi na prepreke i zadr`avanja, mada u celini
sve polako napreduje. Idu}e nedelje treba da raspi{emo konkurs.
Ina~e, na Fakultetu uvek neke zaka~aljke, uz ozbiljne stvari. Sada su
u „{pici” opet Ivi}evi141 sa svojim Institutom: daju ostavke u Institutu. Od konstruktivnih stvari imamo zavr{avanje statuta; valjda }emo ga „zgotoviti” dok se Vi ne vratite.
I jo{ jedno pitanje. Nik{a Stip~evi} odlazi iz SKZ za mesec dana.
Me|utim, `eleo bi da i vi (pozvao je i mene) prijavite jednu knjigu,
sa rokom koji sami odredite, iz srpske knji`evnosti ili iz teorijske
oblasti, za jednu novu njihovu seriju. Izbor, veli~inu i rok {iroko
ostavljaju na volju autoru. Mo`da }e i on sti}i da Vam to javi, ali mo`ete i ovo uzeti kao poziv i javiti im do 1. IV Va{ izbor.
Nata{u, Va{eg sina (Ranka, ako se dobro se}am) i Vas srda~no i
toplo pozdravljamo
Va{i
Dra. @ivkovi} s porodicom
P. S. Da Vam preciziram ovu saradwu u SKZ: to mo`e biti
jedan pisac, ili jedan period, ili jedna kwi`evna vrsta, ili
teorijski problem. Razume se, ovo je sve toliko {iroko, da se
precizno sastoji samo u tome da znate da ni{ta nije precizno
ograni~eno.
Va{ D. @.
Olga Humo.
Milka i Pavle Ivi}.
93
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
94
20.
Novi Sad, 17. III 1971.
Dragi Sveto!
Ve} desetak dana smo odu{evljeni i mi i Sini{a odu{evljenjem u
gostima kod Vas i boravkom u Chicagu. Ne znam o ~emu nam je sa
ve}im zanosom govorio: da li o ljubaznosti svih Petrovi}a, o dugim
razgovorima s Vama, o predavanjima i profesorima s kojima se upoznao i o biblioteci Univerziteta, kao i o svemu onome {to je s Vama
obi{ao i video. Moja `ena i ja zaista ne znamo kako da se zahvalimo;
moja `ena jo{ nije Nata{u ni upoznala li~no, a evo, ve} je divno zna
iz mojih pri~anja i iz Sini{inih pisama (upravo, pisma u nastavcima).
Sini{a je u to uklju~io i Va{eg sina; zar su zbilja uspeli da uspostave
kontakt? Dodu{e, od Sini{e jo{ nismo dobili vesti po povratku iz Chicaga; od Vas tako|e o~ekujem da }ete mi pisati, mada se pomalo bojim da Vam pored Va{ih poslova svim ovim gomilam jo{ jedan posao i obavezu. Me|utim, znaju}i da Vi to tako ne shvatate i da ste
~ovek koji sti`e, i posti`e, mnogo i sve, ja se te{im da Vam i ova moja molba za Sini{u ne pada te{ko i ~ak da mo`ete pomalo i u`ivati u
ose}anju da ste u jednom mladom ~oveku dobili odu{evljenog obo`avaoca. A znajte da ste od prvog dana impresionirali Sini{u; mislim,
od prvog dana poznanstva ovde.
U subotu, 6. III, odr`ali smo sednicu ure|iva~kog odbora Re~nika. Stvari dobro idu; dobili smo preko polovine obrada (kakve su,
to je tek pitanje, ali ima i dobrih); na sastanku su bili svi urednici i
svi Vas mnogo pozdravljaju. O Re~niku pisa}u Vam drugom prilikom detaljnije; sada }ete dobiti zaklju~ke s tog sastanka. Izme|u
ostalog ponovo smo o`iveli Va{ nekada{nji predlog da idemo na
uporedni glosar termina na svim svetskim jezicima, i da to damo kao
prilog na kraju.
A sada imam dve va`ne i hitne stvari. O jednoj Vam je ve} pisao
Ti{ma: ja bih Vas jako molio da prihvatite poziv za ula`enje u redakciju Letopisa. Nije to u vezi samo sa odlukom prof. Mari}a da se povu~e; mo}i }emo mi i dalje da ga ube|ujemo da ostane jo{ u redakciji. Ali Va{ ulazak u redakciju mogu} je i sada: nije to mnogo
urednika pored glavnog urednika (1+4), pogotovu {to nas pla}aju
minimalno i {to tako jeftine redakcije nema verovatno u celoj SFRJ.
Druga stvar ti~e se one ponude SKZ za objavljivanje jedne Va{e
knjige u njihovoj ediciji (novopokrenutoj) „Knji`evna misao”. Da-
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
nas sam dobio pismo Nik{e Stip~evi}a;142 pristaje da pi{e o talijanskoj romantici i mnogo Vas pozdravlja, predla`u}i ve} sada jedan
aran`man za Vas. Oni bi objavili Va{u doktorsku disertaciju kao posebnu knjigu. Po mom mi{ljenju to je izvrstan predlog; mo`da biste
mogli jedino razmisliti o izvesnom pro{irenju teksta i na srpske pisce XVIII i prve polovine XIX veka, tako da bi knjiga mogla da ima
naslov Sonet u srpskoj i hrvatskoj knji`evnosti. Vi pretpostavljate za{to Vam predla`em ovo; me|utim, ukoliko biste Vi ostajali pri sada{njoj varijanti, verujem da bi je oni i tako prihvatili.
Prof. Leskovac Vas pozdravlja; on je ne{to bolje sa zdravljem i u
ponedeljak je otputovao za Hercegnovi, na oporavak. Va{a zgrada je
otpo~ela da raste; dok se vratite, ona }e svakako biti bar pod krovom.
Nata{u, Va{eg sina i Vas toplo pozdravljamo i srda~no se jo{ jednom zahvaljujemo na svemu
Va{i Drag. @ivkovi} s porodicom
21.
Novi Sad, 9. IV 1971.
Dragi Sveto!
Neobi~no mi je drago {to ste se ubrzo po dolasku javili, jer sam
brinuo kako ste. Posebno Vam se zahvaljujem na stalnoj brizi za Si142
Kopiju pisma ustupio mi je sin prof. Dragi{e @ivkovi}a, Sini{a.
Dragi profesore @ivkovi}u,
Beograd, 15. III 1971.
Veoma me je obradovalo Va{e pismo. Drago mi je {to }ete za Zadrugu raditi
knjigu Srpska proza u XIX veku. Neka to bude radni naslov, a kada knjiga bude gotova Vi }ete lako odrediti definitivan naslov. Dobro je da ve} sada utvrdite da se zavr{etak predvidi za 1975. godinu: dobre knjige se dugo pi{u, a izdava~ treba da se
unapred anga`uje. Ja }u odmah pustiti u pogon komplikovanu ma{ineriju Zadruge kako bi projekat bio usvojen od svih Zadruginih tela. Onda }emo odmah sklopiti ugovor, bez obzira na to {to je rok predaje tako daleko.
Kada se Sveta Petrovi} bude vratio s puta, molio bih Vas da s njime razgovarate i da ga umolite da nam za „Knji`evnu misao” tako|e dade jednu knjigu. Ako se
ne varam, njegova disertacija nije {tampana kao posebna knjiga, pa stoga nije u `ivljem opticaju. Mo`da bismo mogli objaviti tu dragocenu knjigu ako bi Sveta Petrovi} to `eleo? Recite mu, molim Vas.
Razume se da prihvatam Va{ ljubazni poziv. Rado }u Vam dati prilog za „Besedu”, i to ba{ o romantizmu, jer sa[m] Vam du`nik, upravo za to. I rok mi odgovara.
[aljem Vam izraze mog najboljeg po{tovanja uz najsrda~nije pozdrave.
Va{
Nik{a Stip~evi}
95
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
96
ni{u, pogotovu {to nisam mnogo odu{evljen njegovom i njihovom
odlukom za putovanje po SAD. Ja se sla`em sa Vama da mala sredina jednog koled`a mo`e da bude i pomalo dosadna, ali on je oti{ao
tamo da {to vi{e nau~i i sazna iz knjiga i iz univerzitetskog `ivota, a
turizam treba ostaviti za kasnije godine. Ali, {ta mogu; mo`da, na
kraju krajeva, ja i nisam u pravu, pa ne vredi svoja shvatanja naturati mladom ~oveku, ~ak kada mu je taj mladi ~ovek i sin. Pogotovu, ako on to ne bi i poslu{ao.
U utorak, 6. IV, bio sam u Beogradu i video se s Nik{om. Dao
sam mu Va{e pismo, jer on `eli da Vam po svima ta~kama odgovori. Uglavnom, prihvataju sve Va{e ponude; jedino, kanda, ne}e prihvatiti {tampanje teze. Ja sam to i o~ekivao s obzirom na sada{nju
situaciju; mada mi je jako `ao, jer je to neobi~no vredna knjiga. Me|utim, kada se vratite, mo`da }ete i Vi ponovo razmi{ljati o mome
predlogu, a mo`da }e se drugde na}i i izdava~. U svakom slu~aju Va{i
ostali predlozi nai{li su na spontani prijem, naro~ito u vezi sa srednjovekovnom knji`evno{}u. U SANU pripremaju i Zbornik posve}en osamstogodi{njici ro|enja sv. Save; va{ prilog o~ekuju neizostavno, mada bi to morao biti drugi, a ne onaj koga se odmah dokopao
Nik{a. Uostalom, taj zbornik je predvi|en tek za 1975. godinu.
U pro{li petak D. Bogdanovi} je otpo~eo s predavanjima kod nas.
Govorio je o oblicima srednjovekovne knji`evnosti, vrlo lepo i vrlo
znala~ki; na `alost, odr`a}e jo{ dva-tri predavanja, pa onda prekida
zbog puta. Ali najesen }emo ga opet anga`ovati.
Za Besedu sam dobio prvi pilog: M. Fla{ar je poslao divan rad
na preko 50 stranica – Topika i metaforika platonizma u Posveti Njego{eve Lu~e. Ja sam, opet, za Slavisti~ki zbornik, koji se ovde pokre}e i koji ure|uju M. @ivan~evi}, J. Poga~nik i – zamislite! – M. Babovi}, napisao prikaz Pavi}eve Istorije srpske knji`evnosti baroknog
doba. Sada mi je `ao {to sam ga njima obe}ao (ne samo zbog Babovi}a, nego, u obrnutom smislu, i zbog Besede), ali – re~eno – u~injeno. Drugih priloga za Besedu zasad nemam, ali obe}anje, kao {to
sam Vam pisao, imam.
Re~nik – polagano kre}e (s akcentom na ovome „kre}e”), mada
je posao koji meni predstoji zastra{uju}i: pregledao sam nekoliko
obrada dvojice urednika (Koljevi}, Damnjanovi}) i video da posla
ima i posle njih na pretek. Naro~ito kod Damnjanovi}a, koji vrlo
d`entlmenski po{tuje tekstove saradnika. Na sre}u, saradnici njegove grupe mahom su ljudi znalci (dodu{e, jo{ nije stupio na popri{te
S. Luki}, Va{ ina~e sagovornik na jednoj davnoj konferenciji ovde u
Novom Sadu). Ja sam, opet, u toj oblasti laik, pa }u tu izgleda i naj-
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
lak{e pro}i: osloni}u se u potpunosti na urednika. Ali, bez {ale, tek
kad ~ovek otpo~ne s pregledom, vidi koliko i kako to ide pipavo i
traljavo. Me|utim, i tu se moraju obaveze ispuniti.
Najzad, u nizu obave{tenja, i o stanu. Bio sam na gradili{tu; Va{
deo nije mnogo uznapredovao zato {to sada idu na {irokom frontu celog tog „meandra”, tako da su temelji i prizemlje ve} na celom frontu
ura|eni, a Va{ deo je ve} kod drugog sprata. U svakom slu~aju radi se!
Pi{ite mi kad god uzmognete. Nata{u i Ranka mnogo i toplo pozdravite. Vama prijateljski i bratski pozdravi
Dragi{a
P. S. Ne{to Vas ipak moram zamoliti u vezi sa Sini{om. Ja se, kao
{to pomalo ve} zaklju~ujete na po~etku pisma, i ljutim na njega. Me|utim, ne znam da li imam prava, pa Vas molim da i Vi o tome
objektivno re~ete svoje mi{ljenje. On pi{e svojoj devojci da }e se
izgleda vratiti s prvom grupom ve} oko 1. IV. Druga, ve}a grupa
ostaje jo{ petnaestak dana i vra}a se oko 15. VI. Mada mi svi `elimo
da ga {to pre vidimo, ipak mi se ~ini da je za njega bolje da ostane {to
du`e tamo – zbog jezika, zbog u~enja, zbog kontakata. On sada putuje 15–20 dana, vra}a se mesec dana pre roka – nije li to {teta? Ali,
ako on ipak `eli da {to pre do|e, ako mu je ovo prvo odvajanje dugo – meni bi bilo vrlo `ao da ga povredim u toj `elji. Ako Vi mislite
da biste mu mogli dati u tom pogledu koristan savet, ja bih Vam bio
vrlo zahvalan. Jo{ vi{e bih Vam bio zahvalan ako biste meni mogli
dati takav savet. Vi ste se ve} toliko srodili sa Sini{inim boravkom
tamo, da Vam se ja, evo, i obra}am kao bliskom srodniku. Hvala
Vam na svemu tome! –
D.
22.
Novi Sad, 2. V 1971.
Dragi Sveto,
Hvala Vam velika na tolikom anga`ovanju oko Sini{e. Vrlo je dobro {to sam se Vama prvo obratio, jer sam ionako izazvao krizu (nadam se, trenutnu) kod njega. Naime, njegova devojka je bila neoprezna da mu prepri~a sve moje brige oko puta, pa i sve moje ljutnje i
pomalo grdnje, {to je do{lo vi{e zbog sasvim drugih stvari (na Fakultetu i sli~no), a ne zapravo zbog njega. On je, opet, to primio vrlo
afektivno; ra`alostio se i uputio nam jedno pismo puno prekora. Mo97
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
`ete misliti, na ovolikoj udaljenosti, kad ekspresna pisma putuju po
nedelju dana, a obi~na se i gube, trebalo je ute{iti Sini{u, a i umiriti
moje nespokojstvo. Sre}om, stiglo je jedno pismo njegovo, upu}eno
toj devojci, u kome on brine kako smo mi to primili; iz toga vidim
da je njegovo uznemirenje bilo ipak privremeno i da je mera razumno zaklju~iti da moja grdnja ne zna~i i nepoverenje prema njemu.
Pi{em Vam sve ovo, mo`da i sa zaka{njenjem, da biste u~inili jo{
jedan napor: da privolite Sini{u da do|e do Vas na nekoliko dana.
Imamo utisak da je sada nastupio onaj momenat na koji ste i Vi upozoravali: da se on odjednom ose}a usamljen i da `eli {to pre da se
svr{i njegov boravak. Razume se, sada se vi{e uop{te ne postavlja pitanje kada }e krenuti: oni kre}u ve} 1. VI i dobro je {to tako rano
kre}u, jer u takvom raspolo`enju svaki je dan dug kao godina. U svakom slu~aju, molio bih Vas da sa njim ~e{}e telefonski kontaktirate;
ako jo{ i do|e na neki dan do Vas, onda }e mu ovaj mesec brzo pro}i.
Ja sam ina~e u velikim poslovima; na Fakultetu je stanje promenljivo – ~as bolje, ~as gore; nadam se da }e se sada svi malo smiriti, jer
nam je dosta ovog nervoznog nerada. Sini{i nemojte o tome ni{ta
pri~ati; dok se vi dvojica vratite, stvari }e ionako biti svr{ene (kraj
predavanja, po~etak ispita i zaposlenost oko ispita i dr.). Va{a zgrada brzo raste; sada su ve} zavr{ena dva sprata, i zapo~inju tre}i. Ako
ni{ta drugo, mo}i }ete u junu da se popnete do svog sprata.
Nadam se da ste dobro sa zdravljem i – {to je izgleda vrlo va`no
tamo – sa raspolo`enjem. Ranka i Nata{u mnogo pozdravite; Vama
bratsko pozdravlje
Drag. @ivkovi}
P. S. O poslovima }emo razgovarati kada do|ete.
D. @.
23.
Novi Sad, 10. VI 1971.
Dragi Sveto,
Mada }ete uskoro do}i, pi{em Vam povodom jedne stvari koja
je u vezi s mojom knjigom Evropski okviri..., a vezano je za rok do
kraja ovog meseca. Zakazali smo sednicu Katedre za 18. VI; na dnevnom redu je predlaganje knjiga za pojedine nagrade (AVNOJ-a, Sedmojulske, Oktobarske grada Beograda). Po propozicijama konkursa, moja knjiga, po{to je objavljena u Beogradu, mo`e da konkuri{e
98
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
za Oktobarsku nagradu B-gda. Voleo bih da Vi budete referent, a referat mo`e biti vrlo kratak, 3–4 kucane stranice s proredom. To mo`ete napisati i ovde; javljam Vam unapred samo da Vas obavestim o
tom predlogu.
Druga stvar ti~e se Katedre. Po{to su mene kandidovali za dekana i po{to su, na `alost, svi izgledi da }u i biti izabran, ja }u morati da
odustanem od ~asova teorije knji`evnosti na II godini (2 ~asa predavanja nedeljno), i molio bih Vas da te ~asove preuzmete Vi. I o ovome Vam javljam da biste imali dva-tri dana vremena da razmislite i
o preuzimanju tih ~asova i o planiranju programa. Kako i drugarica
I. Jovanovi} otpada od idu}e {kolske godine, dobro bi bilo da razmislite o ~itavom kursu teorije knji`evnosti (I–V sem.); na raspolo`enju Vam stoje i tri pomaga~a: P. Milosavljevi}, @. Ru`i}143 i M. Egeri}. U svakom slu~aju, molio bih Vas da tu oblast Vi dalje vodite;
nadam se da }e teorija dospeti u bolje ruke nego {to je dosada bila.
O drugim stvarima razgovara}emo kada do|ete. Sini{a Vam tra`i stan i pokaza}e Vam dva stana koja je dosada na{ao. Po{to u hotelu nema mesta (nekakvi sajmovi se stalno smenjuju), na{li su Vam
privatnu sobu u centru, kod nekog starijeg gospodina i gospo|e, gde
bi se izgleda mogla iznajmiti soba i za stalno. Dobro bi bilo da se i sa
Nata{om dogovorite od kada bi ona pre{la ovamo, tako da i o tome
porazgovaramo.
Onda, do skorog vi|enja! Svi smo Vas se mnogo u`eleli i bi}ete
dosta anga`ovani ovih nekoliko dana.
Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravljamo
Drag. @ivkovi}
24.
Ni{ka Bawa, 24. I 1974.
Dragi Sveto,144
Evo me ve} nekoliko dana ovde. Vrlo nam je lepo: hotel ugodan, kupawe u bawi prijatno, {etwe osve`avaju}e. Nadam se da
}e i sa zdravstvenim stawem biti ne{to povoqnije.
Sa srda~nim pozdravima Va{ima i Vama
Slobodanka i Drag. @ivkovi}
143
144
@arko Ru`i}.
Razglednica.
99
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
25.
Cap Martin, 8. VII 1974.
Dragi Sveto!145
Ovde smo ve} osam dana. Dobro se ose}amo, jer su ve~eri i
jutra sve`i. Pomalo smo i umorni: obilazimo okolinu od
Montane do Nice, a bez auta to je dosta naporno. Vladan se kupa; moja `ena i ja posmatramo more sa terase. Naime, temperatura vode je oko 20°, a nama je to dosta hladno. Ina~e, mesta su
divna i `ivopisna.
Nata{u, Ranka i Vas srda~no pozdravqamo
D. @ivkovi}
26.
Chicago, 8. II 1975.
Dragi profesore @ivkovi}u,146
Ve} je mesec dana kako sam ovdje. Presjedio sam to vrijeme
uglavnom u biblioteci koja je jedina ostala nedirnuta traumom
atmosfere recesije, inflacije i nezaposlenosti. Da, i nju je to dirnulo
ali na na~in koji se za mene pokazao koristan: svijet {tedi, pa ovaj
put svi nastavni~ki kabineti unutar biblioteke, kad sam do{ao, nisu
bili zaklju~ani. Nastavnik naime ovdje, uz kabinet koji ima na fakultetu, mo`e dobiti i kabinet unutar same biblioteke: tih je ogranji~en
broj, za njih ~ovjek ne{to, zavisno od svoje plate: 10–20 dolara, mora da plati, a izdaju se po principu ko prvi do|e. Djeluju ti kabineti
pomalo stravi~no: svaki je od njih zapravo unutra{njost jedne betonske kocke, od kojih se spolja{nja fasada zgrade sastoji; ne vidi se
u njima zato ni sunca ni mjeseca, ali su srazmjerno prostorni i potpuno opremljeni za rad – sa pisa}im stolom, stoli}em za pisa}u ma{inu, velikim policama itd. Najva`nije je, naravno, {to su unutar same biblioteke, {to od njih postoji neposredan pristup policama sa
knjigama i {to ~ovjek mo`e u njima da radi do 1 sat poslije pono}i
kao da je kod svoje ku}e i kao da je univerzitetska biblioteka njego145
146
100
Razglednica.
Pismo ustupili Vladan i Sini{a @ivkovi}, sinovi profesora Dragi{e @ivkovi}a.
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
va ku}na priru~na. Nakon toga, kad vi{e ne mo`e, dovoljno je da sebe istovari pred zgradu gdje }e ga pokupiti univerzitetski mini-bus
koji ljude poslije mraka (besplatno, zbog nesigurnosti na ulicama)
razvozi ku}ama.
Tako sam Vam ukratko opisao i {ta radim – a {ta bih drugo? ^esto sam dodu{e ovih mjesec dana bivao i po raznim ve~erama i (ne
znam kako da to ~ovjek na{ki ka`e) partijama. Zima je ovdje glavno
vrijeme za takve cirkuse – svejedno, petkom i subotom ~ovjek na ve~e jednostavno ne mo`e da ra~una. Sada sam se upravo vratio sa
(mamutske) partije, opro{tajne, za na{eg dosada{njeg rektora koji je
ju~e kona~no u senatu potvr|en za ameri~kog Attorney Generla ({to
otprilike odgovara ministru unutra{njih poslova u Evropi, ali ima
ovde ne{to {ira ovla{}enja). Dva su njegova prethodnika u zatvoru
(ili pred zatvorom) zbog Watergatea,147 jedinoga – koji je istragu oko
Watergatea pokrenuo – Nixon je smijenio, pa na{ Levi ide u Washington uz velika op}a o~ekivanja: da kao li~nost izvan partija i
uglavnom apoliti~na, a sa velikim organizacionim sposobnostima
(kako ka`u jedne novine: „ako je Levi mogao sedam godina dr`ati
na okupu sve one {a{ave egocentrike na ^ika{kom univerzitetu...”),
pomogne uspostavljanju zakonitosti i povjerenja u zakonitost. Tako ^ikago ima opet jednog ministra u Washingtonu (ima jednog i u
Atini: profesor klasi~ne filologije, Fripanis, ministar je kulture u Karamanlisovoj148 vladi).
Radnih mjesta za ministre, kako se vidi, ima dosta, ali za svr{ene studente ~ini se da ba{ i nema. Najbolje jo{ stoje struke kao finansije i neke tehni~ke grane, a svi drugi se pomalo pitaju {ta }e raditi
kad zavr{e. Od humanisti~kih nauka najgore stoje izgleda istorija i
njoj srodne, a onda jezici; me|u jezicima slovenski su svakako me|u
ugro`enima, ali su to vjerovatno jo{ radikalnije njema~ki, francuski
i italijanski (zato {to je ogromna masa ameri~kih {kola ukinula obavezan strani jezik, a to su bili jezici koji su se naj~e{}e predavali); najbolje jo{ kotira na tr`i{tu, bar momentalno, {panski: Latinska Amerika je ipak iza ugla.
Izvje{taj je ispao razmjerno op{iran a ostao nepotpun. Drugi put
drugo.
147 Afera Votergejt je termin koji ozna~ava seriju politi~kih skandala tokom
predsedni~kog mandata Ri~arda Niksona, do njegove ostavke 9. avgusta 1974.
148 Konstantinos Karamalis (8. mart 1907 – 23. april 1998), bio je ~etiri puta
premijer, dva puta predsednik Gr~ke i ~ija je politi~ka karijera trajala vi{e od pedeset godina.
101
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Kako ste Vi i Va{i? Jeste li uspejeli kamo po}i preko ferija? Ja se
nadam na 2–3 dana skoknuti do New Yorka kad Nata{a i Ranko tamo, za desetak dana, stignu.
Mnogo pozdrava Va{oj gospo|i, Sini{i i Vladanu.
Vas srda~no pozdravlja
Sveto Petrovi}
27.
Novi Sad, 1. III 1975.
Dragi Sveto!
Va{e pismo od 8. II primio sam pre nekoliko dana. Raduje
me {to vidim da ste, kao i uvek, u bodrom raspolo`ewu i radnom poletu. Za~udilo me samo da Va{i jo{ nisu stigli, ali
ovih dana ~uh od nekoga da ste pisali kako putujete u Wujork
da ih do~ekate. Nadam se da su i oni stigli i da Vam je sada mnogo lep{e i ugodnije sa wima.
Ja Vam nisam odmah odgovorio, jer sam ~ekao da se neki poslovi svr{e, pa da Vam mogu o wima pisati. Konkurs za renesansu i barok istekao je tek 18. II; dok je na{a administracija
to sredila, pro{lo je jo{ nekoliko dana, tako da sam materijal primio pre 3 dana. Ja }u ve} danas i sutra sesti da pi{em
referat; nadam se da }e do kraja idu}e nedeqe biti gotov. Dakle, tu }e sve biti u redu.
Me|utim, ovih dana, pa sve do ju~e, imao sam natezawa sa na{im zajedni~kim referatom za kandidate za asistenta-pripravnika iz teorije kwi`evnosti. Re~ je o kandidatu koji je
odbijen (Kratka pri~a u „Politici” izme|u dva rata, Nada
Milinkov). Ju~e me je zvao Dekan, i u prisustvu docenta Dimkovi}a, saop{tio mi primedbe Kadrovske komisije Univerziteta. Primedbe se uglavnom ti~u na{e {krtosti u formulisawu nedostataka nekog rada i zahteva da te nedostatke op{irnije obrazlo`imo.
Mislim da u toj primedbi nema ni~eg neobi~nog (mada je
do we do{lo posle intervencije kandidata kod UK), ali je bio
neobi~an komentar Dekanov uz to. On mi je rekao da u slu~aju
da nas kandidat tu`i sudu, mi bismo spor izgubili, jer po nekoj zakonskoj odredbi o op{tim radnim odnosima ne mo`e se
odbiti kandidat koji formalno zadovoqava sve uslove za kon-
102
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
kursno radno mesto (ima magistraturu i vrlo povoqan moralno-politi~ki lik). Dodu{e, u daqem razvoju i on i Dimkovi}
su odlu~ili da se u na{u stru~nu ocenu niko ne}e da me{a, ali
me je Dekan za to stalno opomiwao da ona celu stvar ne}e pustiti na miru i da je novinarima ve} najavila nekakav materijal razgovora sa mnom dok je bila na sta`u kod nas.
Prema svemu ovome nama sada predstoji jedno od dvoga: 1)
da pro{irimo referat detaqnijim obrazlo`ewem o wegovim
nedostacima ili 2) da se zahvalimo na funkciji referenata.
Vladan Nedi}, s kim sam telefonski razgovarao, nije za ovo
drugo re{ewe; ja bih, me|utim, bio za to drugo re{ewe kad iz
tog postupka ne bi proizilazila pretpostavka da smo proizvoqno negativno ocenili taj rad. Zato, ako se i Vi odlu~ite za
prvu soluciju, ja bih Vas molio da te primedbe zajedni~ki sastavimo: ja bih Vam poslao taj wen rad sa svojim primedbama,
a Vi jo{ dodajte svoje i pogledajte da li se sla`ete s mojima.
@ao mi je {to Vas i tako gwavim s ovakvim stvarima, ali
ne bih `eleo da ne{to uradim na svoju ruku. Mogu Vam re}i da
mi sve to te{ko pada, jer posla imam preko glave i jedva sam te
referate i ovako napisao. Me|utim, ako se kandidat suprotstavio na{oj oceni, mislim da nam je du`nost da mu i doka`emo osnovanost takve ocene, i zato sam u na~elu i prihvatio zahtev za pro{irewe referata.
Ina~e smo svi dobro i zdravo. Na Fakultetu, uselio sam se
u novi kabinet i vrlo je lepo i svetlo. Mo`da }e nam Svetlana149 oti}i u Francusku, a Deli}150 u vojsku, pa }emo morati birati nove sekretare.
Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravqamo,
Drag. @ivkovi}
28.
^ikago, 8. III 1975.
Dragi profesore @ivkovi}u,151
Dobio sam jutros va{e pismo od 1. III pa Vam odmah odgovaram, najvi{e naravno zbog komplikacija oko na{eg referata za asi149
Svetlana Brankovi}.
Jovan Deli}.
151 Na koverti adresa: S. Petrovi}, 5508 S. Hyde Park Blvd. Chicago, Ill. 60637, USA
150
103
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
104
stenta-pripravnika iz teorije knji`evnosti. Vrlo mi je `ao {to je do tih
komplikacija do{lo. Bio sam i sâm za {to kra}e forumulisanje ocjene
o radu nepredlo`enog kandidata zato {to sam mislio da je to najvi{e
u njenom vlastitom interesu: rad, na `alost, pokazuje ne samo nedovoljnu pripremljenost u oblasti teorije knji`evnosti (za {to bi najvi{e mogli da budu krivi i mentori koji je na to, vjerovatno, nisu dovoljno upu}ivali) nego i nedostatak smisla za rad u toj oblasti. Tako,
detaljno obrazlo`ena ocjena rada – provedena sa zadatkom da se
utvrde kvalifikacije kandidata za rad u teoriji knji`evnosti – morala
bi da bude vrlo nepovoljna. Budu}i da je kandidatkinja, koliko je
poznajem (i koliko se na izvjestan na~in i iz ovog rada moglo zaklju~ivati), vrijedan i marljiv ~ovjek, koji, vjerujem, vrlo korisno i uspje{no mo`e da radi u drugim nekim oblastima prou~avanja knji`evnosti, smatrao sam da je najbolje da se ocjena {to kra}e formuli{e: ljudi, pogotovo nestru~njaci, te{ko razumiju da neko mo`e biti
sasvim nepodesan za rad u jednoj oblasti a vrlo dobar za rad u
drugoj oblasti iste nauke i skloni su da detaljno obrazlo`enu ocjenu
o nedostacima jedne vrste protuma~e kao globalnu negativnu ocjenu o ~ovjeku i stru~njaku, pa da je ~ovjeku onda godinama vje{aju
na le|a.
Kako bilo, pokazalo se da je na{ postupak imao i nedostataka.
Vjerovatno je prirodno {to su ljudi sa strane, koji su ~itali referat a
nisu imali prilike da prosu|uju rad, po`eljeli da dobiju potpunije
obrazlo`enje ocjene. Sla`em se sa Vama i sa profesorom Nedi}em da
smo takvo potpunije obrazlo`enje sada du`ni i da damo, a ne da se
iz komisije povla~imo. Ako je ta~no da ni kandidat sam nema povjerenja u ispravnost ocjene, pogotovo smo, mislim, du`ni da potpunije obrazlo`enje damo. Da se ~ovjek, tra`e}i zaposlenje, javlja i
na konkurse za radna mjesta za koja nema pravih kvalifikacija ni afiniteta, nadaju}i se da to mjesto jednog dana zamijeni adekvatnijim,
prirodno je i nema u tome ni~eg ru`nog, ni opasnog. Ali je vrlo opasno – za ~ovjeka samog – kad pogre{no procjenjuje svoje kvalifikacije i afinitete; umjesto da razvije svoje prave mogu}nosti i postigne
vrijedne rezultate u poslu koji mu odgovara, mogao bi ~itav `ivot
uludo da potro{i trude}i se u stvarima koje mu ne le`e i u kojima se
ne snalazi.
Mislim, pri tom, a vjerujem da se i Vi u tome sa mnom sla`ete,
da bismo u pripremanju op{irnijeg obrazlo`enja morali u najve}oj
mjeri voditi ra~una o pedago{kim efektima ocjene na kandidata. I
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
najneprijatnija istina mo`e se re}i tako da ne vrije|a ~ovjeka o kome
je izre~ena. Rad o kratkoj pri~i ima toliko nedostataka pojedina~nih,
uz neke op}e slabosti, da nekako sam po sebi poti~e ocjenu koja bi
vrlo neprijatno mogla da zvu~i. I zato {to je dio tih nedostataka svakako posljedica neadekvatne mentorske pomo}i, koja nije predmet
na{e ocjene, bio bih za to da svakako izbjegnemo u ocjeni svaku –
da tako ka`em – grubost, ironi~nost itd.
Nemam kod sebe bilje`aka koje sam pravio dok sam ~itao rad o
kratkoj pri~i i ne znam ta~no gdje mi se u Novom Sadu nalaze.
Morao bih zato zaista dobiti primjerak rada kako bih mogao da
obrazlo`im svoju ocjenu adekvatno. Moje primjedbe tica}e se isklju~ivo knji`evno-teorijskog aspekta rada. ^im rad dobijem, ponovo
}u ga pro~itati i napisati primjedbe, ali, kako mi ba{ sada dospijeva vr{ak poslova na kursevima ovdje, mo`da se sve ipak zavu~e
7-8 dana.
Izvinite {to Vam odgovaram ovoliko op{irno. Sve se to moglo i
mnogo kra}e re}i, ali pi{em direktno u ma{inu kako bih Vam odmah
sutra ujutro pismo mogao poslati.
Kod nas ni{ta specijalno. Moji su stigli prije petnaest dana i
uglavnom smo se opet sredili. Ranka smo ovaj put upisali, da i to
isproba, u univerzitetsku tzv. eksperimentalnu {kolu, za koju tvrde
da je jedna od najboljih {kola u svijetu (osnovao ju je John Dewey
itd.); dosad smo nesumnjivo utvrdili da jest jedna od najskupljih
{kola na svijetu (na sre}u, za univerzitetske nastavnike ima 50 odsto
popusta), a drugo }emo jo{ vidjeti; Ranko je uglavnom zadovoljan,
jedino {to u pojedinim predmetima, npr. njema~kom, ima dosta da
nadoknadi (pogotovo zato {to su ga nakon testova na prijemnom
ispitu – koji su trajali tri i po sata, kao klauzura! – smjestili u osmi
razred, dakle razred vi{e nego u Novom Sadu).
O drugome vi{e kad budem pisao u manjoj `urbi. ^itam dosta
i, mada novih stvari nema toliko koliko sam o~ekivao da }e se nakupiti za skoro ~etiri godine koliko me nije bilo, zanimljivoga se ipak
dosta na|e. Pomalo sam se ve} za`eleo i Novog Sada – jo{ malo,
uostalom, pa }e pro}i i pola vremena moga predvi|enog boravka.
Va{e i Vas srda~no pozdravlja
Sveto Petrovi}152
152 Sa~uvana kopija, a original je u vlasni{tvu Vladana i Sini{e @ivkovi}, sinova
Dragi{e @ivkovi}a.
105
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
29.
Novi Sad, 16. III 1975 (nedeqa)153
Dragi Sveto!154
Va{e pismo od 8. III primio sam ju~e. Sutra }u i}i na Fakultet da vam po{aqem onu magistarsku radwu a ja Vam ovde saop{tavam neke svoje primedbe.
Ali, najpre o va`nijim stvarima. 12. o. m. predao sam u Sekretarijatu referat o Vama, koji iznosi 17 kucanih stranica
(od ~ega 6 str. otpada na potpis radova). Me|utim, reko{e mi
da ne}e mo}i da stigne u Bilten od 15. III, nego tek od 1. IV, {to
zna~i da izbor ne mo`e biti pre maja meseca. U svakom slu~aju redovna profesura }e Vas ~ekati kada se budete vra}ali.
Prof. [kreb je boravio ovde od 12–14. III i odr`ao dva
vrlo lepa i interesantna predavawa: o razlikovawu kwi`evnog od nekwi`evnog teksta (polemi{e s R. Kati~i}em) i o zabavnoj (trivijalnoj) kwi`evnosti (polemi{e s M. Solarom).
Obezbedio sam mu salu u Matici srpskoj, a na predavawima je
bilo 100–150 studenata (Drugog dana mawe, jer su oti{li na sahranu I. Andri}u155). U petak je bio s nama na katedarskoj ve~eri. Imam utisak da je oti{ao jako zadovoqan (ukoliko ne
primi k srcu nekoliko Mari}evih zajedawa).
A sada o ovom na{em referatu. Sla`em se sa Vama da na{e
op{irnije obrazlo`ewe ne treba da „vre|a ~oveka o kome je
izre~ena”. Ali Vas upozoravam da ne bih bio voqan da suvi{e
vodimo ra~una o „pedago{kim efektima” koje bi ta ocena mogla imati na kandidata, iz ovih jednostavnih razloga: 1) kandidat niti je tako mlad niti tako osetqiv da bi bio mnogo
pogo|en na{om ocenom; 2) i dekan i drugi preneli su mi kandidatovu ucenu da }e celu stvar predati novinarima ako na{a
ocena i daqe bude negativna, i 3) znaju}i narav i karakter kandidata, imam puno razloga da o~ekujem da }e on gledati da iskoristi svaku na{u nesmotrenost ili popustqivost. Zato bih se
ja u na{oj oceni ograni~io samo na pro{irewe i obrazlo`ewe na{eg mi{qewa o wenoj magistarskoj radwi.
Rukom dopisano: Odg. 13. IV.
Ispod datuma dopisano: „odgovorio 13. IV”.
155
Ivo Andri} (Dolac, pored Travnika, 9. oktobra 1892 – Beograd, 13.
marta 1975).
153
154
106
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Moje primedbe bi bile slede}e:
1) Kandidat ne poznaje nijednu boqu studiju o K. P.
2) Kandidat uop{te nije izradio (ili usvojio) neku koherentnu i preciznu definiciju K. P. Ona zapravo uop{te ne
zna {ta je K. P., i u taj `anr svrstava sve humanisti~ke i feqtonisti~ke napise u „Politici” u raznostranom periodu.
3) Osnova za podelu i sama podela K. P. (str. 1 = je nejedinstvena i teorijski neobrazlo`ena).
4) Tipovi K. P. (str. 22) su konfuzno podeqeni i tako|e
neobrazlo`eni.
5) Propovu shemu o morfologiji bajke ({to ona prevodi
kao „pri~a” niti je razumela niti je mogla da je primeni na K.
P. (Imam utisak da Propa nije ni ~itala (26–32)).
6) U primeni svoje teorijske osnove, izlo`ene na str. (4–10,
11–34), ona je pokazala tako|e nesistemati~nost i konfuznost,
odre|uje jednu pri~u iz K. P. kao „povr{nu sliku `ivota”.
Sve u svemu, na{e {ire obrazlo`ewe trebalo bi da dokumentuje na{u ocenu da kandidat „nema ni znawa ni afiniteta
za teorijskokwi`evna ispitivawa” i da je u svome radu istakla „nedovoqno poznavawe relevantne literature, vrlo konfuzan pojam o kratkoj pri~i, protivre~nost u analizi i povr{nost u zakqu~ivawu”.
Eto, toliko o tome. Od drugih vesti – ima ih puno, ali svi
su na planu teku}ih poslova i du`nosti. Poslova ima uvek preko glave, a stvore se i novi. Re~nik ne radim ve} mesec dana i
ne vidim kada }u ga nastaviti. Od svih mórâ koje me pritiskaju, on mi je najte`a i najdugotrajnija.
Raduje me {to su Nata{a i Ranko stigli. Sa srda~nim pozdravima
D. @.
30.
^ikago, 13. IV 1975.
Dragi profesore @ivkovi}u,156
Va{e pismo od 16. III primio sam ima ve} valjda dvadeset dana.
Odga|ao sam odgovor dok ne primim magistarski rad. Jo{ uvijek ga,
156
Kopiju pisma ustupio Vladan @ivkovi}, sin prof. Dragi{e @ivkovi}a.
107
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
108
me|utim, nisam primio, pa ne znam nije li se ne{to promijenilo, pa
mi nije ni poslat, ili su ga poslali obi~nom, brodskom po{tom, u tom
slu~aju ne}e sti}i ovamo prije maja.
O na{em referatu. Nisam, naravno, za to da na{e obrazlo`enje u
bilo kojoj mjeri prikriva dosta neprijatnu istinu o vrijednosti kandidatora magistarskog rada i da mu mimoilazi nedostatke. Bez obzira
na naziv kandidata, ni pedago{ki ne bilo ispravno da na silu uljep{avamo sliku i kandidatu gradimo iluzije. Mislim samo da u formulaciji obrazlo`enja treba da budemo pa`ljivi, odmjereni i korektni, da
ne koristimo mogu}nosti – koje tekst rada ina~e pru`a – za ironi~ne
primjedbe i polemi~ne zadjevice, da savladamo u sebi, koliko se mo`da i sa razlogom ima, gor~inu i povrije|enost. Sve to, mislim, treba da u~inimo ve} radi svoga vlastitoga dostojanstva, ali ja, vjeruju}i, mo`da naivno, u mogu}nosti da se ljudi mijenjaju, vjerujem
ipak i u mogu}nost da takav referat kandidatu samome, kad-tad,
tako|e pomogne da se sâm s profesionalno realisti~nije orijentira
pa da onda i u odnosu prema drugim ljudima bude pravedniji i korektniji.
Vjerujem da i Vi ni{ta drugo o tome ne mislite. Sla`em se sa svim
primjedbama koje navodite, ali mislim da bi spisak trebalo ne{to
pro{iriti; govore}i po sje}anju, ne}u sada mo}i sve da ka`em, ali se
vrlo pouzdano sje}am svog iznena|enja nad mjerom u kojoj je rad
propustio izvanredno velike mogu}nosti gra|e za knji`evno-teorijsko zaklju~ivanje i, drugo, vrlo velike nesigurnosti kandidata u interpretaciji teksta (npr. ona paralela Nazorove [ikare sa tekstom s kojim nema nikakve sli~nosti).
^im dobijem tekst, svakako, sje{}u da ga ponovo pro~itam i da
obrazlo`enje napi{em – ne znam samo da li kao svoj li~ni dodatak
obrazlo`enju komisije ili kao projekt zajedni~kog obrazlo`enja?
Drago mi je da je Zdenkov boravak u Novom Sadu pro{ao tako
uspje{no. Molim Vas, pozdravite ga kada ponovo do|e. Iz pisma Bore Marinkovi}a, koje mi je sa velikim zaka{njenjem stiglo ju~e, saznao sam za nesre}u u porodici Koljevi} – koliko se bezna~ajnima
sve na{e pri~e o dnevnim neprilikama ~ine pored takve jedne stvari!
Kod nas ovdje nema ni{ta naro~ito. Ispalo je da imam u novom
trimestru vi{e studenata pa onda i vi{e posla nego {to sam o~ekivao,
a navalili su mi se na glavu i neki anga`mani koje nisam mogao odbiti – prekosutra idem na tri dana u New York i na Yale, da odr`im
neko predavanje, a dospelo me je i jedna nova disertacija – tako da
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
sam opet prevario profesora Leskovca sa Pa~i}em. Sve mi je ina~e za
taj tekst pripremljeno, preveo sam i provjeravanja koja sam ovdje
namjeravao da prevedem ali }u ga zavr{iti, o~igledno, tek negdje u
maju. Stid me je ve} ljudi i sebe samoga, i zbog ovog i zbog drugih
nedovr{enih poslova, ali ne mogu jednostavno ni{ta u~initi.
Kako je u Novom Sadu? Je li do{lo prolje}e? Ovdje smo u martu i po~etkom aprila dobili nov talas zime – sa snje`nim nametima
koji su paralizirali ~itav `ivot u gradu na dva dana – pa je tek danas
ne{to manje ledeno. Za`eljeli smo se Novog Sada, i dobro je da vrijeme prolazi.
Mnogo pozdrava svima va{ima.
Vas srda~no pozdravlja
Sveto Petrovi}
31.
Chicago, 20. IV 1975.
Dragi profesore @ivkovi}u,
Pi{em Vam najkra}e, samo nekoliko rije~i, da Vam javim da sam
ju~e (u subotu, 19-og) primio magistarski rad o kratkoj pri~i. Iz Novog Sada je krenuo 20. III, nalijepljeno je na po{iljci dovoljno maraka da ide kao avionom, pa ne verujem za{to je toliko putovalo, pogotovo kad je bar dio puta svakako i{la avionom (da je i{la borodom,
jo{ ne bi stigla). Vjerovatno je neprilika nastala zbog toga {to nigdje
na pismu nije nalijepljena oznaka par avionon ili sl. (pi{e „avionom”,
olovkom!) pa je ameri~ka po{ta tretirala kao obi~nu i vukla se petnaest dana po haosu ameri~kog po{tanskog sistema (obi~no, neavionsko pismo iz New Yorka do Chicaga putuje prosje~no 10-ak dana).
Ovih dana, dok sam bio odsutan, stigao je i materijal za konkurs
za teoriju knji`evnosti (reizbornost Nine Poga~nik), koji je putovao,
brodom, od 28. II. I Vi ste u komisiji za taj konkurs.
U maloj sam gu`vi ovih dana. Bio sam pro{le sedmice u New
Yorku (imao sam jedno predavanje na Yelu), pa u sedmici koja slijedi nadokna|ujem neodra|eno i predajem dvostruk broj ~asova.
Prihvati}u se ovih ocjena, me|utim, odmah i nastoja}u svakako da
ih do idu}eg vikenda zavr{im.
Mo`da do tada stigne i Va{ odgovor na moje zadnje pismo, u
kome se pitam kako da formuli{em ocjenu magistarskog rada: kao
109
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
projekt za zajedni~ku ocjenu komisije ili kao svoj dodatak obrazlo`enju. Ako ne stigne, promisli}u sâm i u~initi kako mi se u~ini najadekvatnije.
Srda~no Vas pozdravlja
Sveto Petrovi}
32.
Novi Sad, 23. IV 1975.
Dragi Sveto!
Upravo sam se bio zabrinuo {to se ne javqate; bojao sam se
da nije bolest po sredi. Sada vidim razlog: ~udi me da niste
jo{ dobili taj magistarski rad. Poslat je avionskom po{tom;
me|utim, Dekan mi re~e da ste mu pisali da ni materijal za
Ninu niste jo{ primili. Zna~i, po{ta zaka{wava. Verujem da
}ete u me|uvremenu dobiti i jedno i drugo; ukoliko ne dobijete, imamo pravo na reklamaciju posle dva meseca (rad je poslat
20. III).
[to se ti~e Va{eg teksta, molim Vas, pi{ite ga odmah kao
dopunu referata u ime cele komisije. Sa tim referatom i ina~e imam nevoqe: u pitawu je i drugi kandidat, koji }e zbog nekih problema tako|e morati, po svoj prilici, da otpadne, tako da }emo morati da obnovimo konkurs.
I ja jedva ~ekam da se vratite; na Katedri ima nekih promena, a i problema: Deli} odlazi u vojsku, Svetlana }e izgleda
i}i u Milano za lektora; [izostavqeno] zbog nekih razloga tako|e odlazi sa Fakulteta. Ima nekog momka, verenika (mu`a?),
{ta li je, pa se zapetqala u tim qubavno-sentimentalnim problemima. Me|utim, svi su izgledi da }emo dobiti dva-tri nova radna mesta za asistente i asistente pripravnike, a ima
izgleda da }e se tu i prijaviti neki mladi qudi.
Na{ referat o Vama u}i }e uskoro u Bilten; dekan je bio
na bolovawu mesec i pô dana (nije ni{ta opasno; dijagnoza:
dekanitis!), pa je sve zastalo za to vreme. U svakom slu~aju izbor
}emo obaviti do Va{eg povratka.
Prof. Leskovac i prof. [kreb Vas mnogo pozdravqaju; razume se, Leskovcu je `ao {to Pa~i} zaka{wava. Ako mu niste
pisali, javite mu se, pa mu obe}ajte neki ~vrsti rok.
110
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Posla, kao i uvek, preko glave. Ja radim na Re~niku, ali rad
svaki ~as prekidam jer nailaze mnogi drugi poslovi. Gledajte,
ako mo`ete, da drugu polovinu ove godine rezervi{ete za Re~nik. Zdenko mi i daqe poma`e u radu: uzeo je novih desetak termina da obradi.
I kod nas prole}e sporo dolazi. Vreme je vrlo promenqivo, mada snega nije bilo ni sada ni preko cele zime. Za 1. maj
spremam se u Kosjeri}: dobio sam i vodu i struju, pa idem malo
da promenim poslove.
Dobro smo i zdravo. Novosti u porodici nema: Sini{a je
jo{ uvek – „ludo-mlado-ne`eweno”!
Sa srda~nim pozdravima i `eqom da se vratite ~ili za rad
Va{ Drag. @ivkovi}
33.
^ikago, 8. maj 1975.
Dragi profesore @ivkovi}u,
Evo Vam najzad {aljem referat za konkurs za teoriju knji`evnosti. Valjda sam odgovorio na sva pitanja koja se onim uputstvima
tra`e – nisam ih imao kod sebe pa sam morao raditi pribli`no. Vra}am uz referat i materijal – u stanju raspadanja u kakvom je i do mene do{ao; sre}a da nema u njemu nikakvih dokumenata. Radove sam
zadr`ao – ili }u ih, kad stignem, poslati brodskom po{tom, da vide
jo{ jednom Atlantik, ili }u ih ponijeti sa sobom.
Nadam se da ste u me|uvremenu dobili izvje{taj/dopunu o magistarskom radu N. Milinkov; po{lo je odavde avionskim pismom
ali ne preporu~eno (preporu~ene po{iljke u saobra}aju sa Amerikom
obi~no mnogo kasne) na Va{u adresu 2. maja. Istog sam dana, tako|e avionskom po{tom ali preporu~eno, poslao na Adresu Sekretarijata Fakulteta i sam tekst rada.
Na{e vrijeme ovdje sada ubrzano isti~e – ispiti mi se dovr{avaju
oko 15. juna, ali bih mo`da mogao da krenem nekako i ranije ako
uspijemo da krenemo brodom koji je – zasad – najavljen za 5. juna
(ili, ako brod tada bude a moji poslovi ne budu jo{ zavr{eni, moji bi
krenuli brodom a ja bih ih onda hvatao avionom negdje u Torontu
ili Montrealu – i po desetak dana brod putuje kroz jezera i kanale).
Ako se to ostvari, i putem se ne potopimo, stigli bismo u zemlju negdje u prvoj dekadi jula, ta~no tako nekako da bih oko 10–15. jula
111
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
mogao da odr`im ispite. Ho}ete li Vi u to vrijeme jo{ biti u Novom
Sadu ili se spremate kamo preko ljeta?
Moji Va{e i Vas mnogo pozdravljaju.
Sve vas srda~no pozdravlja
[Sveto]
34.
Novi Sad, 18. V 1975.
Dragi Sveto!
Dobio sam oba referata (dopunu i za N. M.), a Sekretarijat je primio magistarski rad. Zna~i da ste imali dosta posla
oko toga, ali, verujte mi, i ja sam na kraju strpqewa s tim referatima. Pri~a}u Vam kada do|ete: sada ih moram po tre}i
put dopuwavati i mewati (i za konkurs za teoriju kwi`evnosti i za narodnu kwi`evnost). Po~ela su neka cepidla~ewa, a
na{ dekan jo{ svemu tome dodaje svoju a`urnost. Ina~e, Va{
tekst (s minimalnim skra}ewima) potpisali smo i V. Nedi}
i ja; referat za N. P. potpisao sam i predao Sekretarijatu.
Imamo i nekih novih konkursa i reizbornosti, ali Vas nisam
hteo optere}ivati s wima.
Na Katedri je ina~e sve, uglavnom u redu. [izostavqeno]
ostaje na Fakultetu; s wom se ina~e de{avaju neke ~udne stvari
u vezi s wenim li~nim (`ensko-mu{kim) problemima. Sada
pripremamo projekat o romantizmu; nedostajete nam da taj projekat {to potpunije formuli{emo, ali, ako konkurs ne bude
objavqen do raspusta, ima}ete prilike i Vi da ga radite.
Zdenko je upravo danas zavr{io svoj kurs sa postdiplomcima. Jako je zadovoqan radom s wima, a i uop{te s Novim Sadom. Prof. Leskovca sam pozdravio s va{e strane; on i daqe
o~ekuje Pa~i}a od Vas. Mari}a ne vi|am; bio sam s wim samo
jednom po wegovom povratku iz Francuske.
Sutra putujem na Kongres jugoslovenskih slavista u Zagreb.
Nisam mislio da idem, ali je ispalo da sam u nekakvoj funkciji u Centralnoj upravi, pa moram prisustvovati zadwoj sednici.
Raduje me {to uskoro dolazite. @ena i ja ne mislimo preko leta nikud, nego samo do Beograda i Kosjeri}a. Dakle, kada
stignete, sigurno }emo se videti.
112
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
Zamolio bih Vas da usput pogledate u nekoj antikvarnici
da li imaju ono drugo izdawe „Who’s Who in the World”, u kome
treba da bude i onaj tekst moje biografije. Sada sam dobio poziv za pretplatu na tre}e izdawe (1977–1978); izdava~ je Marquis Who’s Who, 200 East Ohio Street, Chicago, Ill. 60611, 312 : 787
2008. Ukoliko se antikvarno mo`e dobiti jeftinije i ukoliko Vam to ne predstavqa optere}ewe, molimo bih Vas da ga kupite za mene.
Ranka, Nata{u i Vas srda~no i toplo pozdravqamo; `elimo Vam prijatan put i sre}an povratak, i dovi|ewa!
Drag. @ivkovi}
35.
Novi Sad, 25. VI 1975.
Dragi Sveto!
Ispit smo zakazali za 21. VII. Verujem da }ete dotada sti}i. Va{ referat (upravo: o Vama) ne{to je zakasnio; zakazana
je sednica Ve}a i Saveta za 1. VII. Verujemo da }emo uspeti da
okupimo qude. Ja }u biti ovde do 3–4. VII, a potom u Beogradu
do 10–12. VII. Posle toga, bi}u u Kosjeri}u, da dolazi}u povremeno i u Novi Sad. Iz Beograda i Kosjeri}a potra`i}u Vas telefonom; ukoliko stignete kasnije, moja adresa u Kosjeri}u je:
31260 Kosjeri} („Beli gaj”).
Mi smo sada upravo u jeku ispita. Vru}ina je i svi smo umorni. Vaqda }emo se preko leta ne{to odmoriti.
@elim Vam i daqe ugodno putovawe i sre}an povratak.
Va{ Drag. @ivkovi}
36.
Vrawska bawa, 6. X 1975.
Dragi Sveto!157
Nadam se da je susret sa studentima protekao u redu. Moji
pak susreti ovde su dosta jalovi: za I. Vuki}evi}a i wegov bo157
Razglednica.
113
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
ravak u Vrawu svi kao da prvi put ~uju od mene. Tako }e se moje istra`ivawe brzo zavr{iti.
Sa srda~nim pozdravima i do skorog vi|ewa
Drag. @ivkovi}
37.
Mataru{ka bawa, 22. I 1976.
Dragi Sveto!158
Moram Vam se pohvaliti ovogodi{wim izborom za zimski
odmor. Hotel (na slici – u sredini) je ne{to neobi~no za
srbijansko ugostiteqstvo: nov, moderan, vrlo ugodan. Park je
tako|e vrlo prijatan za {etwu: kraj samog Ibra. Ja se kupam u
bawi, a moja `ena u hotelskom bazenu. Vrati}emo se „rekreirani”; ja ~ak i sa novim saznawima za OOUR, jer ovde se stalno
odr`avaju neki seminari.
Nata{u, Ranka i Vas srda~no pozdravqamo
Drag. @ivkovi}159
38.
Paris, 5. IV 1978.
Dragi Sveto!160
Ovde smo sa Vladanom ve} nekoliko dana. Prati nas, na `alost, ki{a i hladno}a. Dodu{e, to vi{e ose}a moja `ena, koja
158
Razglednica.
Vrlo po{tovani profesore @ivkovi}u,
Na predlog Ve}a Odseka za op{tu kwi`evnost i teoriju kwi`evnosti,
Ve}e Filolo{kog fakulteta u Beogradu Vas je izabralo u komisiju za izbor
jednog redovnog profesora op{te kwi`evnosti i teorije kwi`evnosti. Na
konkurs se prijavio profesor dr Svetozar Petrovi}. Bi}emo Vam zahvalni
ako se prihvatite pisawa referata o kandidatu. Mi bismo obavestili fakultetsku administraciju da Vam po{aqe materijal.
Unapred Vam zahvaqujemo.
S iskrenim po{tovawem i srda~nim pozdravima (Dragan Novakovi})
U Beogradu, 25. XI 1976.
160
Razglednica.
159
114
39.
Pore~, 17. III 1982.
DRAGI[A @IVKOVI] (1963–1981)
sa Vladanom obilazi znamenitosti Pariza, a ja se grejem u bibliotekama. Ostajemo ovde jo{ koji dan, a onda se razilazimo.
Vladan }e biti u Francuskoj do juna.
Nata{u, Ranka i Vas sve pozdravqamo i dovi|ewa
Drag. @ivkovi}
Dragi Sveto!161
Vi ve} znate ovaj ambijent. Nata{a }e sigurno ve} biti na putu
kada stigne ova razglednica. Mi smo vrlo ugodno putovali i zatekli
sun~ano, ali prohladno vreme.
Odseli smo u Hotelu „Diamant”, soba 149. Ako Nata{a ne putuje, javite nam se uve~e posle 21h.
Sa srda~nim pozdravima
Va{i Drag. @ivkovi} i Slobodanka
40.
Kosjeri}, 24. VII 1981.162
Proguralu smo pre neki dan hladan talas i sada u`ivamo u
suncu i kupawu. Ostajemo ovde dok traje toplo vreme i dok se
Vladan ne vrati iz Francuske, a to }e biti, verovatno, oko 1.
VIII. @ao nam je {to Ranko nije sada na moru, ali uskoro }e iza}i, pa mo`e letovati gde i kada ho}e.
Sa srda~nim pozdravima i do skorog vi|ewa.
Slobodanka i Drag. @ivkovi}
161
162
Razglednica.
Razglednica.
115
163
ALEKSANDAR TI[MA
(1969–1993)
1.
Novi Sad, 12. januar 1969.
Dragi dru`e Petrovi}u,164
Primio sam Va{u novogodi{nju ~estitku, hvala Vam {to ste me
se setili. I ja Vama `elim mnogo uspeha u nastupaju}oj godini, a pre
svega spokojstvo za rad (jer to valjda sve uklju~uje {to je dobro).
@elim ujedno da Vas podsetim na obe}anje da }ete uskoro poslati prilog Letopisu. Mi na to ra~unamo i stalo nam je da ga {to pre
dobijemo.
Sa srda~nim pozdravom,
Aleksandar Ti{ma
2.
Novi Sad, 10. mart 1971.
Dragi Sveto Petrovi}u,165
Hvala Vam na op{irnom i dokumentovanom pismu, ono je stiglo u pravi ~as, skoro dramati~no, kao izve{taj s boji{ta u trenutku
strategijskih odluka: uru~eno mi je na samoj sednici posve}enoj proAleksandar Ti{ma (Horgo{, 16. januar 1924 – Novi Sad, 15. februar 2003).
Urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. a potom urednik u Izdava~kom
preduze}u. Objavio knjige poezije: Naseljeni svet, 1956; Kr~ma, 1961; pri~e: Krivice,
1961; Nasilje, 1965; Mrtvi ugao, 1973; Povratak miru, 1977; [kola bezbo`ni{tva, 1978;
Hiljadu i druga no}, 1987; romane: Za crnom devojkom, 1963; Knjiga o Blamu, 1972;
Upotreba ~oveka, 1976; Begunci, 1981; Kapo, 1997; Vere i zavere, 1983; [iroka vrata,
1997; Koje volimo; 1990; @enarnik, 2010; autobiografiju: Se~aj se ve~krat na Vali;
2000; i: Drugde, putopisi, 1969; [ta sam govorio, intervjui; Dnevnik, 2010.
164 Pismo kucano ma{inom.
165 Pismo kucano ma{inom.
163
116
ALEKSANDAR TI[MA (1969–1993)
slavi Matice, pa sam ga odmah pro~itao (u sebi) i citirao ga iznenada
izazvav{i ogromno divljenje prisutnih i pobrav{i ne malo poena u
svoju korist. Pismo me je sasvim umirilo, jer iako u njemu preovladava skepsa, sasvim prirodna kod jednog nau~nika, njegov primalac
ga je shvatio, na protiv, kao potvrdu da Letopis jeste najstariji ili jedan od malog broja najstarijih knji`evnih ~asopisa (mese~nika) u svetu. Dakle, napred u simpozijume! Mnogo ste me, odista zadu`ili.
Ne znam da li ste primili januarski Letopis sa Va{im ~lankom,
koji je ovde bio zapa`en. (Nisam proverio da li Vam je ~asopis poslat avionskom po{tom). Tekstovi takve vrste, koji pobu|uju, mislim
da su zapravo najidealniji ~asopisni materijal.
Va{e silne zasluge, ste~ene u ovako kratkom roku saradnje sa Letopisom, nukaju me da Vam ne{to predlo`im za razmi{ljanje. Da li
biste pristali da u|ete u redakciju? Pitam ovo sasvim ozbiljno, smatram i uveren sam da biste nam bili veoma korisni, a to misle i ostali
~lanovi redakcija, ~iju saglasnost za ovaj predlog, razume se, imam.
Postoji jo{ jedan razlog za ovaj predlog. Dr Sreten Mari} prilikom
svakog odlaska u Pariz, to zna~i dvaput godi{nje, daje izjave o svojoj
gri`i savesti {to ne radi sa ostalim ~lanovima redakcije vremenski
ravnopravno i najavljuje `elju da iz nje ode. Mi ostali uspevamo svaki put da ga nekako zadr`imo, jer nam je koristan i neophodan zbog
svojih velikih znanja, kojima ume da nam pritekne u pomo} ba{ kada treba. No, bojim se da }e jednom i njegovom strpljenju do}i kraj
i da }e se tada uprazniti jedno va`no mesto u na{oj redakciji. Pitam
Vas, dakle, da li biste u na~elu pristali da budete ~lan redakcije ovog
ne samo starog nego, mislim da to mogu re}i, dosta ~asnog glasila,
u interesu njegovom i knji`evnom uop{te? Odgovorite mi, molim
Vas, na ovo pitanje bez ikakvog ustru~avanja, jer je ono, ka`em, izneto u punoj saglasnosti sa ostalim ~lanovima redakcije, uklju~uju}i,
razume se, i pre svega, dr Sretena Mari}a.
Kako ste Vi tamo u Americi? Verujem, ~udno. Naime, nije ~udno to {to ste tamo, nego {to Vas ja odavde pitam. Pismena korespondencija uvek me zbunjuje svojom prividno{}u: razgovaramo s nekim ko nije tu i ko jo{ i ne zna da s njim razgovaramo, a dok on bude
razgovarao s nama, primaju}i i ~itaju}i na{e pismo i odgovaraju}i na
nj, mi ne}emo znati da sa nama razgovara, bog zna {ta }emo upravo ~initi ili ne ~initi, biti ili ne biti.
Mi ovde `ivimo patrijarhalno, {to zna~i leno, poluzami{ljeno,
poluzadimljeno, {pekuli{u}i i snalaze}i se u sporim ali ne ba{ bistrim
vodama svakida{njice.
Mnogo vas pozdravlja,
Aleksandar Ti{ma
117
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
3.
Novi Sad, 14. IV 1971.
Dragi Sveto,166
^uo sam od @ivkovi}a da ste bili u Zagrebu, i kakvim `alosnim
i po Vas te{kim povodom. Molim Vas, primite moje sau~e{}e.
Va{im odgovorom na moju ponudu zadovoljan sam, jer moram biti. Naravno, vi{e bih voleo da ste odmah u na~elu pristali da
u|ete u redakciju. Da Vam nisam spominjao Mari}a i njegovo
stalno insistiranje, Vi biste mo`da i druk~ije odgovorili. Ali, nisam
to hteo izostaviti, jer ne `elim da bilo {ta ostane me|u nama zakulisno ili nedore~eno. U svakom slu~aju, ja ra~unam na Vas kao saurednika, a najzadovoljniji bih bio ako bi i Mari} ostao i Vi do{li.
Mislim da se na Va{oj ku}i radi. Barem spolja gledano, ona sve
vi{e poprima svoje definitivne oblike. Ili je to mo`da neka druga. Nedavno smo tamo Bo{ko i ja {etali, i ~inilo nam se tako, pa smo i Vas
spominjali. Tako, eto, ulazite u svest Novog Sada.
Ja se spremam za Budimpe{tu, kre}em kroz desetak dana, a osta}u
dvadeset. To je neka razmena, ali }u gledati da {to vi{e radim za sebe.
Kako ste Vi? Nadam se da imate zanimljivih sagovornika i podsticaja za razmi{ljanje, a i da Vas mladost dobro slu`i. Radujem se
na{em slede}em susretu, nadam se u prijatnom ambijentu Putnik-bara, ili bar restorana.
Hvala na ise~ku. Ide uz ostalu dokumentaciju.
Srda~no vas pozdravlja,
Aleksandar Ti{ma
4.
Madras, 8. XII 1971.
Dragi Sveto,167
hteo sam Vam pisati iz Alahabada gde sam bio i gde Vas je pozdravio prof. Bhatnagar (kao i mnoge dame ~ija imena ne}u da zapisujem na karti), ali nije bilo razglednica pri ruci. No, i sa zaka{njenjem, rado Vas se se}a
Aleksandar Ti{ma
166
167
118
Pismo kucano ma{inom.
Razglednica.
[nije datirano]
Dragi Sveto,168
^ujem da je Va{ var{avski tekst gotov, {to zna~i isto kao = u Letopisu. Mi ga sa zadovoljstvom usvajamo. Nemojte se brinuti, budite dostojni indijskog fatalizma.
Va{ sugra|anin,
Ti{ma
ALEKSANDAR TI[MA (1969–1993)
5.
6.
Langheza 13. IV 1973.169
Sa puta ku}i Nata{u, Ranka i Vas pozdravlja
A. Ti{ma
7.
Silba, 12. VII 1973.
Dragi Sveto,170
Ve} nekoliko dana provodimo ovde, u suncu, slanom vazduhu,
moru. Mnogo i dobro spavamo, ~ak i posle ru~ka, dobro se hranimo, idemo po namirnice u lepe radnjice kojih ovde ima. (Pekara
upotrebljava drva za pe~enje hleba). ^ovek se zapravo ~udi za{to iko
`ivi na drugim i druk~ijim mestima. (Ovde nema ni jednog automobila, jedino po{tar ima motocikl, ne toliko iz potrebe koliko zbog
va`nosti). Ima velika i mala piazza, ogromni prazni prostori, skoro
izumrli. Za nas sve novo i zanimljivo.
Kako ste vi? Nadam se da zdravlje kod Vas uzima maha, teraju}i Vas sve bli`e mangupluku. Srda~no Vas pozdravlja Sa{a
Kratko pismo sa zaglavljem: LETOPIS MATICE SRPSKE.
Na pe~atu „Napoli-Corrisp Org, 14. IV 73”.
170 Pismo pisano rukom.
168
169
119
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
8.
Prag, 12. X 1973.171
I neslavisti stignu ponekad na lepa mesta,
Pozdrav,
Ti{ma
9.
Novi Sad, 5. maj 1975.
Dragi Sveto,172
Radujem se Va{em pismu, iz koga vidimo da ste svi troje imali
zanimljiv boravak u Americi. A sad vas jo{ o~ekuje vo`nja brodom,
mo`da malo jednoli~na, ali u svakom slu~aju jedinstvena. Brodovi
kojima sam ja i{ao i dolazio vi{e ne saobra}aju – pi{e u novinama.
Treba koristiti ove poslednje {anse da se svet razgleda natenane. Mi
smo dobro, raduckamo, polako pomi{ljam na leto, raspust, mo`da
more, ili bar Dunav, dosta {etamo. Pozdravlja Vas
Sa{a
10.
De[51300], 7. XII 1979.173
Pozdrav iz Va{eg lepog kraja, na putu za Rijeku,
Ti{ma
11.
Novi Sad, 6. maja 1981.174
Dragi Sveto,
Sonja posle primanja od Vas poslatog leka skaku}e kao srna,
imam problema s njom. U sprezi sa vama. Srda~no,
AT.
Razglednica.
Pismo, dopisala i Sonja, Ti{mina `ena.
173 Dopisnica.
174 Prvi deo pisma pisala je Sonja, Ti{mina `ena: „Dragi Sveto, neizmerno sam
Vam zahvalna za lekove koje ste mi poslali. Stigli su mi kao spas, jer me je ~vrsto
171
172
120
Atina, 20. IX 1983.175
Po lepom sun~anom vremenu, okrenuti ne samo starinama,
koje vi{e upu}ujemo Vama, radi poruke, srda~no Vas pozdravljamo,
Sonja i Sa{a
ALEKSANDAR TI[MA (1969–1993)
12.
13.
Niort, 2. VI 1993.176
Dragi Sveto,177
Nedavno ste Vi podelili moju bol prilikom sahrane moje mame,
sada ja delim va{u bol povodom smrti Va{eg brata Gaje.
Ova Va{a je jo{ te`a jer je do{la prerano. Molim, primite moje
iskreno sau~e{}e!
Va{,
Aleksandar Ti{ma
stegao lumbago; a okolnosti su takve da sam morala putovati i raditi na vi{e strana,
pomagati starima i mladima.
Raduje me {to Vas je napustio lumbago. To je zato {to ste meni pomogli [izostavljeno].
Sa{a se ovih dana vratio iz Pariza, gde je bio na promociji svoje prevedene knjige „[kola bezbo`ni{tva”. Nekoliko dana proveo je u Lozani kod svoga izdava~a sa
kojim je podpisao ugovor za prevod „Knjige o Blamu”. Autor je zadovoljan jer knjiga dobro izgleda, a sre}om brzo izlazi iz {tampe. Za nedelju dana! Danas su Sa{i
predlo`ili da idu}e godine putuje na jedan Semestar u USA.
Kod nas su hladni, ki{oviti i vetroviti majski dani. Zahvaljuju}i Vama lak{e }u
podnositi sve ove nevolje koje me spopadaju, jer je za mene ovaj ~arobni lek i jedini. Ose}am se sigurnija na ovome nesigurnom svetu. Hvala Vam na velikom trudi
i pa`nji, u~inili ste mi mnogo, ovaj lek me spasava. @ele}i Vam sve najbolje, prijatan boravak i uspeha u Va{em radu, Srda~no Vas pozdravlja Sonja”.
175 Razglednica.
176 Na koverti: Aleksandar Ti{ma, Bibliothèque Municipale, 7 Boulevard Main,
79000 Niort – France.
177 Pismo pisano rukom.
121
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
14.
Seul, 7. XI 1993.
Dragi Sa{a,178
Hvala Vam na sau~e{}u. Va{e pisamce stiglo je jo{ bilo prije na{eg odlaska iz Novog Sada, ali su to bile posljednje sedmice pred put,
a onda su opet do{le sedmice privikavanja i snala`enja ovdje. Kako
ste mo`da iz Novog Sada ve} ~uli, ove godine predajem na ovda{njem Hankuk University of Foreign Studies.
Da nije uz nas vje~na strepnja, i {ta sve ne, nad onim {to se tamo
zbiva, nama bi ovdje bilo zaista vrlo dobro. Koreja je ~udesna zemlja,
beskrajno zanimljiva valjda i za onoga koga Azija posebno ne zanima. A sada je raj za knjigu: u Seulu smo dosad vidjeli tri knji`are kakvih kod nas nikad ni sanjali kamoli imali nismo.
Ovih dana moj sinovac, Gajin mla|i sin, koji je posljednje dvije
godine u Americi, dobio k}erku, dijete koje su ve} godinama `eljeli.
S njima je sada, na mjesec-dva, i njegova majka.
Ranko se, izgleda, krajem godine vra}a u Novi Sad. Njegova djevojka, ~ini se, nije raspolo`ena da ide u Kanadu, a ni on ne izlazi na
kraj s nostalgijom.
Mi bismo trebali da se vratimo negdje u junu idu}e godine.
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
178
122
Pismo kucano ma{inom.
MIROSLAV PANTI]
179
(1969–1977)
1.
Beograd, 17. juli 1969.
Mije Kova~evi}a 9/II
Po{tovani kolega Petrovi}u,180
neizmerno Vam hvala na Va{oj lepoj, u~enoj i zanimljivoj knjizi Problem soneta u starijoj hrvatskoj knji`evnosti, koju ste bili ljubazni da mi po{aljete i time mi u~inili veliku ~ast i istinsku radost.
Uz toplu zahvalnost na ovome daru, koji me je uz to jo{ i najprijatnije iznenadio, ja Vam dugujem i izvinjenje {to se odazivam s ovolikim zaka{njenjem: Va{a knjiga stigla je do mene kad sam bio do
grla u ispitima, ovde, u Sarajevu, i u Pri{tini, i stoga sam joj mogao
pri}i tek ovih dana, ~im sam, jedva jednom, predahnuo. ^vrsto se
nadam da }u sti}i da o njoj progovorim koju re~ u na{im Prilozima.
Kad smo ve} kod tog ~asopisa, da li bih smeo da Vas zamolim
da nam po{aljete neki od svojih tekstova? Ne treba, mislim, ni da nagla{avam da bismo ga {tampali s rado{}u, i najbr`e {to se mo`e, i
onako kako ga po{aljete, do poslednjeg slova i do poslednje zapete
(a to nije ba{ obi~aj na{ih periodika!).
Miroslav Panti} (Svilajnac, 9. jul 1926 – Beograd, 16. septembar 2011), istori~ar knji`evnosti, profesor Univerziteta u Beogradu, akademik SANU. Doktorirao
1956. godine tezom: Sebastijan Slade-Dol~i, dubrova~ki biograf XVIII veka. Pristupna beseda: „Veliki smijeh” Marina Dr`i}a u svome vremenu i danas, 1984;
Poetika humanizma i renesanse I–II, 1963; Pesni{tvo renesanse i baroka, Dubrovnik, Dalmacija, Boka Kotorska, 1968; Mavro Orbin – `ivot i rad, 1969;
Knez Lazar i Kosovska bitka u staroj kwi`evnosti Dubrovnika i Boke Kotorske, 1975; Iz kwi`evne pro{losti, studije i ogledi, 1978; Kratki uvod u Istoriju porekla slavenosrpskoga naroda Pavla Julinca, 1981; Susreti s pro{lo{}u,
1984; Kwi`evnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka, 1990.
180 Pismo pisano rukom.
179
123
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Volio bih i ina~e da budemo u nau~noj vezi i da razmenjujemo
separate i knjige. U tom smislu, a kao prvo, bi}u slobodan da Vam
odmah uputim svoju antologiju Pesni{tvo renesanse i baroka,181 o kojoj ste, uveren sam, ve} ~itali osvrt na{eg I. Mandi}a,182 prepun njemu svojstvene dubine i erudicije.
Uz prijateljske pozdrave, najsrda~nije Va{
Miroslav Panti}
2.
Zagreb, 9. august 1969.
Dragi profesore Panti}u,183
Vratio sam se s odmora (iz Ne~ujama, kamo sam se jo{ jednom
po{ao utvrditi u uvjerenju da su na{i renesansni bonvivani imali vi{e ukusa u izboru mjesta za odmor od ovih dana{njih) i zatekao kod
ku}e Va{e ljubazno pismo.
Ono me je zaista obradovalo. Od sveg srca prihva}am Va{ prijedlog da razmjenjujemo publikacije. Ve} godinama pratim Va{ rad s
najve}om pa`njom – i za rijetko ~ije mi je radove toliko stalo da mi
od njih ni{ta ne promakne koliko za Va{e – tako da }u Vam ne samo vrlo rado slati sve {to publiciram (a ~ega ba{ i nije mnogo i djelomi~no mo`da i ne ulazi u krug Va{ih interesa) ve} }u Vam tako|e
rado uvijek potra`iti i svaku drugu publikaciju koja Vam zatreba a
za koju mislite da bi se ovdje lak{e dobavila nego tamo.
Danas sam Vam poslao, posebno, separate koji su mi se na{li. Tekstovi o Marinu i D`ori184 iza{li su ve} pred dvije godine ali su pisani
poslije zadnje koju sam Vam poslao ranije, i tako i raspravica na engleskom, u kojoj se ne{to potpunije raspravlja pojam metametri~kog
a koja je izvorno bila referat na me|unarodnoj konferenciji o stihu u
Brnu 1966; tako i tekst o terminologiji koji se nadovezuje na ono {to
sam pisao o pojmu prilike kod [ne~itko]. „Stih” je separat iz Uvoda u
knji`evnost, objavljenog ovih dana u novom izdanju; tekst je imao biti
nedirnut, kakav je napisan 1957. i samo bibliografski dopunjen 1959.
(danas ga vi{e ne bih mogao popravljati a da ga zapravo ne pi{em po181
Pesni{tvo renesanse i baroka, Dubrovnik, Dalmacija, Boka Kotorska,
1968. „Prosveta”, Beograd, 1977.
182 Igor Mandi}.
183 Skica pisma, dosta ne~itka.
184 Umjetnost rije~i, XI, 1967, str. 5–15.
124
MIROSLAV PANTI] (1969–1977)
novo), ali vidim da ga je, bez moga znanja, dirnuo na mjestima lektor, sasvim nepotrebno, sasvim u duhu svoje suvi{ne profesije.
[aljem Vam uz put – za slu~aj da ih nemate – i tri separata iz starih Narodnih starina koji su ovih dana tko zna otkud izmilili ovdje u
antikvarijatu pa mi ih `ao bilo tamo ostaviti – mada sam ih sâm ve}
imao. Ako ih i Vi imate, dajte ih, molim Vas, seminaru ili ve} kome.
Imam Va{u antologiju Pesni{tvo renesanse i baroka, i ve} sam se
nekoliko puta u nju za~itavao, pa mo`da nema smisla da mi, ako ve}
niste, {aljete svoj primjerak. Bolje }e mo`da biti da mi na ovome koji
ve} imam napi{ete dvije rije~i kad jednom do|ete u Zagreb.
S najve}im zadovoljstvom napisat }u ne{to za Priloge – ~asopis
koji i od studentskih dana mnogo cijenim i pa`ljivo pratim – ali ne
znam jo{ ta~no {ta bi to moglo biti. Sada upravo redigiram jedan tekst
o desetercu, koji je ~itan na konferenciji o stihu u Var{avi, u maju,
imao bi biti objavljen u Poljskoj (na ruskom); `elio bih da iza|e i kod
nas i na na{em jeziku, ali sam ga ve} prije nekoliko mjeseci obe}ao
kolegi Slobodanu Markovi}u za Knji`evnost i jezik, a za Priloge ne bi
bio ni zato {to na{e izlaganje ne}e imati karakter prvoga i izvornoga.
Spremam i jedan rad o silabi~kom [] desetercu, koji je donekle potaknut jednim posve proma{enim ali pou~nim preprekama bogatim,
napisan o desetercu, objavljen u ~asopisu Knji`evna istorija, ali to sam
ve} obe}ao Umjetnosti rije~i, a u njoj je mo`da i iz drugih razloga najbolje da bude objavljeno. Ni{ta drugo {to u ovom ~asu radim ne bi
moglo zanimati Priloge, to su [] strasti i sli~ne stvari). Vas molim da
moju spremnost i `elju da sara|ujem u Prilozima cijenite, po roku u
kojemu }u svoj prilog uspjeti da spremim i po{aljem.
Bilo bi mi vrlo drago ako biste me posetili kad idu}i put svratite
u Zagreb (na komparativnoj knji`evnosti na Fakultetu ili, jo{ lak{e,
kod ku}e, tel. [ ]
Srda~no Vas i s po{tovanjem pozdravlja
[Sveto]
3.
Beograd, 16. IX 1969.
Dragi kolega Petrovi}u,185
Po povratku iz Dubrovnika, u kome sam bio vi{e od mesec dana, i bio u avgustu i po~etkom septembra, {to je protivno mom obi185
Pismo pisano rukom.
125
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
~aju, zatekao sam kod ku}e Va{e preljubazno pismo i Va{e separate,
zajedno sa separatima F. Fanceva i M. Re{etara, koje ste bili dobri da
mi po{aljete. Na svemu tome najdublje Vam se zahvaljujem, a najvi{e na Va{em prihvatanju na{e dalje saradnje i na nastojanju da na{
kontakt dr`imo, do ~ega je svega meni izvanredno stalo. Ja }u biti
slobodan da Vas potra`im kada budem u Zagrebu (krajem oktobra
trebalo bi da do|em tamo na nedelju dana, s profesorima Leskovcem i Nedi}em), pa }emo mo}i da o mnogo ~emu progovorimo
op{irno i slobodno. Volio bih da se i Vi meni javite kad boravite u
ovome gradu (moj je telefon [ ]).
Molimo bih Vas da me izvinite {to Vam otpisujem s ne{to zaka{njenja. Razlog je u tome {to sam `eleo da Vam istovremeno po{aljem pos. otisak mog predgovora Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina;
na `alost, to se ~ekanje pokazalo uzaludnim, jer ti otisci jo{ uvek nisu gotovi, te }u ih, po svemu sude}i, imati u rukama tek kad mine
sajam knjiga. Bio sam primoran, stoga, da ~ekanje prekinem i da
Vam po{aljem ne{to od svojih radova ~iji su mi otisci preostali, priklju~iv{i tome i najnoviji broj Priloga, u kojima smo {tampali odgovor prof. Hamma na moju recenziju njegovog izdanja Dr`i}evih stihova, kao i moju repliku na taj njegov odgovor. Mo`da }e Vas stvar
interesovati a i zabavljati.
S najve}im zadovoljstvom, i istovremeno sa zahvalno{}u, bele`im Va{e obe}anje da }ete sara|ivati u Prilozima. Kada }e se to ostvariti, i u kom }e vidu biti, neka bude Va{e, ali pamtite datu re~ i budite uvereni da Vas i{~ekujemo s rado{}u i s istinskim simpatijama.
@eli Vam sve najbolje i toplo Vas pozdravlja odani Vam
Miroslav Panti}
4.
Zagreb, 1. X 1969.
Dragi profesore Panti}u,186
Vrlo me raduje da }u imati prilike da Vas vidim u Zagrebu krajem oktobra. Nadam se mo`da vidjeti Vas i ranije – spremam se ovih
dana na kongres u Budvu, ali ne znam ho}ete li i Vi po}i tamo.
186
126
Skica odgovora pisana rukom.
MIROSLAV PANTI] (1969–1977)
Mnogo Vam hvala na knjizi, separatu i Prilozima. Hammov
odgovor i Va{a replika jesu me, naravno, interesovali ali ne mogu
re}i da sam se ~itaju}i ba{ zabavljao. Mo`da sam malo vi{e nego obi~no umoran od ispita koje sam pro{li mjesec preturio preko glave,
mo`da je i ovo hirovito i ki{ovito vrijeme krivo, ali sve mi je te`e prisiliti sebe da zanemarim, da ne vidim i ne ~ujem, onu zlo}udnu a
iracionalnu nakostrije{enost koja je u podtekstu Hammova odgovora jo{ izrazitija nego u njegovu pogovoru. Teren smo, naravno, komplicirali na sto na~ina, i nitko od nas nije za to jedini kriv ni u tome
posve nevin, pa ne bi ~ovjeku smjelo biti te{ko da se navikne na stvarnost me|unacionalnih sporova i naga|anja. Bolje rije~ima nego no`em. Ne mogu se, me|utim, naviknuti na iracionalnu komponentu
u tim sporovima – na one mutne porive koji pametne ljude navede
da izgube pamet. Optu`iti ba{ Savkovi}a da je srpski {ovinist mo`e
biti ru`no, ali samo za sebe ne mora izazvati o~aj nego trijezan otpor.
^ovjek je me|utim posve nemo}an pred mentalnom strukturom
unutar koje se u isti ~as pretpostavlja i formula srpski „{ovinist prisvaja dubrova~ku knji`evnost” i formula „srpski {ovinist hvali Slovo
ljubve a kudi D`oru”. Na optu`nicu da je netko ~itavog ~ovjeka dvaput ubio nemogu}e je odgovoriti – ~ovjek shva}a da je do{ao pred
zid i da je racionalan razgovor nemogu}.
Namjeravam u Budvi poku{ati da govorim – recimo – o neophodnim pretpostavkama za racionalan razgovor me|u filolozima raznih naroda i raznih politi~kih i nau~nih uvjerenja. Radi vlastite savjesti, naravno, bez velikih iluzija o efektu. Ispiti su me, me|utim,
dotukli i pisanje mi koreferata slabo napreduje.
Zahvaljuju}i Vam jo{ jednom na poslanim radovima, i nadaju}i se skorom susretu, srda~no Vas pozdravlja Va{
Svetozar Petrovi}
5.
[krajem 1969]187
Toplo Vas pozdravlja i `eli svaku sre}u u 1970. godini Vama, Gospo|i i Va{em sinu, Va{
[Miroslav Panti}]
187
Ispisano na vizitkarti.
127
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
6.
[krajem 1971]
Va{oj Porodici i Vama svaku sre}u u 1972. godine najsrda~nije
`eli Va{
Miroslav Panti}
7.
[krajem 1972]
Va{oj porodici i Vama `eli radnu, plodonosnu, sre}nu i
lepu 1973. godinu najiskrenije Va{
Miroslav Panti}
Hvala na poslatom Letopisu!
8.
[krajem 1973]
Gospo|i Petrovi}, Vama i Va{em sinu svaku sre}u u 1974. godini najsrda~nije `eli Miroslav Panti} s porodicom.
9.
Beograd, 19. II 1974.
Dragi kolega Petrovi}u,188
Va{e pismo sam dobio pre ~etiri-pet dana, ali sam sve o~ekivao i najavqen slu`beni dopis Dakanata Va{eg fakulteta,
pa da Vam otpi{em na jedno i drugo. Me|utim, kako tog dopisa jo{ nema, a rok mog dolaska na prvi ~as opasno se pribli`io, ne bih hteo da Vas daqe ostavqam u nedoumici. Dakle, iz
Va{eg pisma saznao sam sve potrebne okolnosti, i prema na188
128
Pismo pisano rukom.
MIROSLAV PANTI] (1969–1977)
{em dogovoru, po~iwem u ponedeqak, 25-og. Nadam se da }e
okolnosti dozvoliti da se vidimo i tog dana, {to bi me veoma
veselilo; ali ako Vi zbog zauzetosti ne uspete da odvojite koji
minut za to, vide}emo se – Laza Kosti} bi dodao: ako Bog da –
u drugi ponedeqak.
Na po~etku na{eg zajedni~kog posla hteo bih da izrazim
nadu da }e sve biti u najboqem redu i na obostrano zadovoqstvo.
Znam da }u Vam svojom }irilicom zadati podosta muke, ali
pi{em namerno tako, razume se ne da bih Vas mu~io...
Kao i uvek, najsrda~nije Vas pozdravqa, uz mnogo toplih
`eqa za dobro Va{e i Va{ih odani Vam
Miroslav Panti}
10.
Novi Sad, 1. VI [1976]
Dragi profesore Panti}u,189
Prilo`eno slu`beno pismo ka`e sve. Profesor @ivkovi} i ja sa~eka}emo Va{u ocjenu da je supotpi{emo. Ako ocjena bude pozitivna, ispit se mo`e odr`ati u svako vrijeme koje Vama odgovara. Dovoqno je da nam date 5-6 dana pauze izme|u
dana kada nam ocjenu po{aqete i dana za koji `elite da se
odbrana zaka`e (na{a je procedura prihva}awa ocjene vrlo jednostavna – ocjena prolazi samo kroz Koordinacioni odbor,
odbor }emo zakazati posebno za tu priliku, potrebno je samo
da sve katedre i svi ~lanovi odbora budu o sjednici obavije{teni, i imaju uvidu u ocjenu, tri dana prije sjednice). Odbrana je kod nas sastavni dio magistarskog ispita, koji je zami{qen kao pravi ispit; ogla{ava se na oglasnoj tabli Fakulteta i ima obi~no ponekog slu{aoca ali nije prvenstveno javna
ceremonija nego ba{ pravo ispitivawe.
Profesor @ivkovi} }e, ka`e mi, neko vrijeme sada biti
odsutan iz Novog Sada. Svakako je ovdje ~itavo vrijeme u posqednoj dekadi juna. Pretpostavqam da ni Vama ne bi odgovaralo da se odbrana odnosno ispit zakazuje za neki raniji termin.
189
Pismo pisano ma{inom.
129
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Drago mi je da }e Vas bar ova odbrana natjerati da malo do|ete u Novi Sad. Ne vaqa zanemarivati ni sjeverne Atine. Raduju}i se da }emo Vas ovdje uskoro vidjeti,
Srda~no Vas pozdravqa
[Sveto]
11.
Beograd, 12. VI 1976.
Dragi kolega Petrovi}u,190
primo sam oba Va{a pisma, ono slu`beno, u ime Koordinacionog odbora za postdiplomske studije, i ono drugo, li~no, u vezi s radom drugarice Zavi{in. U me|uvremenu video sam se s profesorom
@ivkovi}em, a i ovde smo na~inili rasporede ispita. Sada Vam, dakle, mogu poslati svoje predloge za termin na{eg susreta u Novom
Sadu, na ovom ispitu koji nas ~eka. Predla`em da Vi i prof. @ivkovi} izaberete: ili ponedeljak, 28-og, ili utorak, 29-og juna. Nudim
Vam, na `alost, samo dva dana, jer i pre i posle njih imam obaveza
ovde, vezanih za stroge rokove (od kojih mogu i poluditi ili dobiti
infarkt). Molio bih da ispit ne bude zakazan pre 11 ~asova (da bih
mogao sti}i), a bi}u Vam zahvalan i na obave{tenju o tome za koji
ste se od predlo`enih dana opredelili. Za slu~aj da Vama ne odgovara nijedan, ispit bismo mogli odr`ati u julu, ali ne pre 6-og (jer imam
ispitnih i drugih obaveza dotle, a izme|u ostaloga i dve odbrane doktorskih disertacija).
Moja ocena o radu Mirjane Zavi{in je pozitivna, razume se; ~iste savesti, ja stavljam ne{to malo vi{e od vrlo dobar. Rad je po{teno
i solidno ra|en, a ima dobrih rezultata. Razume se, ne sla`em se u
svemu s autorom, ali to je i prirodno. Imam i odre|enih primedbi,
ali je to prirodno tako|e. Kako vidim da Vam treba i referat o radu,
s formulisanom ocenom, molim da zasad ocenu primite ovako, a referat }u Vam poslati za neki dan (kad zavr{im referat za tezu Zlate
Bojovi}, odmah }u pre}i na ovaj).
Verovatno sam Vas podosta namu~io u ovoj stvari (tesni rokovi itd.), ali verujte mi, molim Vas, to sam najmanje `eleo, i, jo{, najmanje sam `eleo da namu~im Vas. Opro{}avajte, Boga radi. Koliko
190
130
Pismo pisano rukom.
MIROSLAV PANTI] (1969–1977)
mi je stalo da Vas posle toga odobrovoljim, mo`ete videti i iz okolnosti da Vam pi{em latinicom (a Vama sam zahvalan na onoj divnoj, }irilici, kojom ste mi ulep{ali dan kada je Va{e pismo stiglo).
Kao i svaki na{ susret, radova}e me mnogo ovaj koji nam predstoji u Novom Sadu. Nadam se da }emo mo}i da ~estito porazgovaramo.
Va{ima i Vama `eli svaku sre}u i {alje najtoplije pozdrave Va{
Miroslav Panti}
12.
Beograd, 22. VII 1976.
Dragi kolega Petrovi}u,191
vra}am Vam, s ne{to zaka{wewa, zapisnik o magistarskom
ispitu Mirjane Zavi{in. Potpisao sam ga, razume se, iako bih
i ja, kao i Vi, voleo da je boqe i potpunije na~iwen.
Radujem se ako sam svojim u~e{}em u nastavi na postdiplomskim studijama, makar i najskromnije, makar i najmawe,
pomogao stvari i, iznad svega, Vama; zbog Vas, a ni zbog koga
drugoga, sam i dolazio u Novi Sad. I da znate, za sve vreme: uvek
}e me radovati da sara|ujem sa Vama. I sve je bilo dobro, i najboqe, s Va{e strane.
Ne znam kuda }ete na odmor, ali gde god budete `elim Vam,
od srca, da sa Va{ima budete veseli, sre}ni i zdravi.
Najsrda~nije Vas pozdravqa odani
Miroslav Panti}
13.
Beograd, 8. XII 1977.
Dragi Profesore,192
kao {to ste i mislili, dokumenti Mirjane Zavi{in nalazili su se, „sakriveni”, u wenom radu o po~asnicima. [aqem
Vam ih, prema na{em dogovoru.
191
192
Pismo pisano rukom.
Pismo pisano rukom.
131
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
U ono {to sam Vam rekao o vremenu svog povratka iz Italije moram uneti jednu ispravku. U Srpskoj akademiji izvadili su mi kartu za povratak i polaskom iz Venecije u petak, 23.
o. m., u 16,52 i dolaskom u Beograd, u subotu, 24. o. m., u 8,05. Prema tome, kod ku}e }u biti tek tada, ako Bog da ({to bi rekao
Laza Kosti}) ili ako Berlinguer193 dozvoli (tj. ne odredi neki {trajk, po obi~aju), kako bismo sad morali re}i.
Pozdravqa Vas kao i uvek srda~no Va{
Miroslav Panti}
193
Verovatno se misli na Enrika Berlinguera, italijanskog politi~ara, sekretara Komunisti~ke partije.
132
194
SRETEN MARI]
(1970–1982)
1.
Pariz, 11. juli 1970.
Vama i gospo|i srda~an pozdrav, S. Mari}195
(Monsieur, Svetozar Petrovi}, Jak{i}eva 33/V, Zagreb, Yougoslavie)196
2.
Paris, 20. mart 1972.
Srda~an pozdrav, S. Mari}197
194 Sreten Mari} (Subjel, 20. februar 1903 – Turen, 27. septembar 1992). Doktorsku tezu odbranio u Lionu iz istorije: Histoire du mouvement social sous le Second
Empire à Lyon (Istorija dru{tvenog pokreta u vreme Drugog carstva u Lionu). U Zagrebu objavljuje Odabrana pisma Karla Marksa, pod pseudonimom Dr. S. Jeli})
1938. Iste godine primljen je u masonsku lo`u „Maksimilijan Vrhovac”. Prevodi
Guliverova putovanja D`onatana Svifta, 1945; od 1947. do 1950. je savetnik za kulturu Ambasade FNRJ u Parizu a od 1962. predaje u Novom Sadu na Filozofskom
fakultetu i objavljuje knjigu Ogledi I. ^lan je redakcije Letopisa Matice srpske. Objavljuje knjigu eseja Glasnici apokalipse, 1968, zatim, Protejska svest kritike, 1972;
eseje Raskr{}a, 1975; Proplanci eseja, 1979; O jeziku i jezikoslovlju danas (pristupna
beseda), 1981; Ogledi II, 1987.
Supruga Nikol podigla mu je spomenik-krajputa{ u Turenu, isti onakav kakav
je on podigao svome ocu.
195 Sva pisma koja je Sreten Mari} uputio Svetozaru Petrovi}u, pisana su rukom.
196 Razglednica.
197 Razglednica.
133
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
3.
St. Jean de Luz,
12. juli 1972.
Srda~an pozdrav, Vama i gospo|i.
Ovde, naravno, ni~eg novog. Ali voleo bih da mi pi{ete kako je
tamo. Moja adresa [ ].
[S. Mari}]
4.
Pariz, 29. maj 73.
Dragi kolega Petrovi}u,
Prvo da se izvinim: {to nisam do{ao na predavanja onog ameri~kog profesora i {to Vam nisam vratio knjigu. Na predavanje nisam do{ao, zato {to sam ga prespavao, ne ~uv budilnik (Nicole je
morala ranije da izi|e). Knjigu Vam nisam vratio, zato {to smo morali iznenadno na put, a Vas, ve~eri kad sam telefonirao nije bilo kod
ku}e.
Ovde ni~eg naro~ito novog. Zapadni svet se sve vi{e dosa|uje u
svom nervoznom blagostanju bez cilja, sa svojim apsurdnim, u biti
uvek istim novinama, u situaciji gde je ~ovek prevazi|en svojim delima. No, to je ve} banalno.
Ja, zvani~no, prili~no radim. Ne znaju}i za{to. Sasvim zapadnja~ki. Sve manje vi|am prijatelje – koji se o~ajno, ve} godinama, ponavljaju u svojim originalnim individualnostima. Poverovao bih da
je to {to starim, ali i }erke mi, i `ena imaju isti mu~an utisak, a one
su mlade.
Pi{ite mi op{irno kako `ivot te~e kod nas. Pozdravite `enu i sina
i javite nam kako je gospo|i Petrovi}. Je li se sasvim oporavila?
Mnogo srda~nih pozdrava
S. Mari}
P. S. Je li va{a adresa Visarionova 7/IV?198
198
134
Svetozar Petrovi} je na dnu pisma napisao: „Odgovorio 4. 6. 73.”
Mormoiron, 21. avgusta 73.
Dragi kolega Petrovi}u,
Nadamo se da se gospo|a Petrovi} sasvim oporavila i da sada
provodite prijatne i bezbri`ne dane – negde na moru.
I kod nas je sve vi{e manje u redu, koliko to ve} mo`e u poodmaklim godinama. No glavno je da su deca dobro. U Provansi smo,
u jednom zaba~enom „mas”u (tako se ovde zove selja~ka ku}a). Vru}ine su velike, ali imamo svoje `ivo vrelo, sa tri ~esme, pa se do mile volje rashla|ujemo.
Kao pravi ~ovek svog vremena Vi mene kao prvo pitate {ta radim. Zaboravljate da je po starom Zavetu rad prokletstvo, a da po
Marksu carstvo slobode po~inje gde nu`da rada prestaje. Naravno
da radim, kao i svaka ropska intelektualska du{a. Odr`ao sam neka
predavanja koja su me ko{tala mnogo vi{e truda no {to sam o~ekivao, a sad spremam jedno za septembar, u [vajcarskoj. Kupujem po
koju knjigu koja tretira temu mojih budu}ih predavanja i prelistavam ih – psuju}i Vas.
Ina~e ni~eg novog. Bar na izgled i preko leta kad u velegradovima ni `ive du{e nema. Za nas koji smo navikli na teku}e revolucije
izgleda nam da se ni{ta naro~ito ne zbiva. U stvari, kad se pa`ljivije
zagleda, promene su neverovatno brze i radikalne. Samo {to to ne
dobija adekvatna izraza na duhovnom nivou. Tu se svi ponavljaju.
Pi{u se virtuozna dela, ali osnovne ideje su u`asno stare. Marks,
Frojd, Huserl, Hajdeger, Withe{tajn, su jo{ uvek avangarde. Do|e
katkad ~oveku vrlo komi~na ideja da je mlada i nadobudna snaga u
vrlo starom mo~varnom svetu. U stvari svi rade, ~itaju, diskutuju,
ne{to se kuva. Bog zna kad }e proklju~ati. A mo`da je ta~na i ona
Hegelova da je filozofija buljina... Ali u tom slu~aju, ~emu filosofija
i spekulativna misao, ako su one samo memoari sa kraja `ivota stare gospo|e.
Od kako smo oti{li iz Pariza ni{ta vi{e ne znam i ne ~ujem {ta se
zbiva kod nas. Ovda{nje novine nas i ne spominju, pa mislim da se
ni{ta naro~ito i ne zbiva, mada je, pred na{ polazak, izgledalo kao da
su velike promene na vidiku. No valjda je i kod nas leto do{lo letnjeg odmora.
SRETEN MARI] (1970–1982)
5.
135
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Pi{ite mi. [to bude op{irnije to }e me vi{e radovati. A do jesenjeg ponovnog vi|enja moja `ena i ja `elimo va{oj dragoj i simpati~noj obitelji sve najbolje
S. Mari}
6.
Novi Sad, 10. septembra 1973.
Dragi profesore Mari}u,
Hvala Vam na pismu. Stiglo je kao glas iz nekog drugog – mirnog, ljetnjeg, opu{tenog – svijeta u ~asu kad nas je ve} po~eo mljeti
jesenji `rvanj. Na fakultetu rasap – sva sila tu`nih i neprijatnih vijesti: sekretar Fakulteta, Du{ko Trifunovi}, iznenada umro, na ljetovanju; prodekan Mirni} le`i u Be~u poslije infarkta; {efica ra~unovodstva Mira dala ostavku i ostavila nas; ]ulum oti{ao sa upravni{tva biblioteke. Na {irem planu nikakvih velikih doga|aja izgleda da
nema. Kod mene u ku}i sada je bolje nego {to je bilo: `ena se pomalo oporavlja od svega, glavne su neposredne opasnosti pro{le i nadamo se da }e biti dobro.
Postdiplomske studije pomalo nam startuju. Na konkurs se javilo 18 studenata, 2 je otpalo u prethodnoj selekciji jer nisu zadovoljavali uslove, jo{ }e poneki mo`da otpasti na prijemnom ispitu ili
sâm odustati zbog vojske ili ko zna ~ega. Bi}e ih ipak na kraju vi{e
od 10 a me|u njima ima ih, koliko se mo`e o nepoznatima po papirima zaklju~ivati, i nekoliko zaista dobrih. I kurseva imamo najavljenih dovoljno tako da prosje~no ne}e biti vi{e od ~etiri studenta po
kursu i mo}i }e se, vjerujem, raditi u njima ugodno i dobro.
Za desetak dana moramo oglasiti kurseve kako bi ih studenti
mogli da izaberu i upi{u. Na spisku kurseva treba da navedemo i posebne uslove za svaki kurs (npr. poznavanje nekog odre|enog stranog jezika) i vrijeme odr`avanja kursa. Ako mi ne javite da imate u
tom pogledu neke odre|enije zahteve, uz Va{ }emo kurs – Mit I –
staviti da se vrijeme odr`avanja dogovara sa nastavnikom, a posebnih uslova ne}emo navoditi. Studentima, koliko vidim, odgovaraju
najvi{e kasni poslijepodnevni i ve~ernji ~asovi, a to, koliko znam,
najbolje odgovara i Vama, pa velikih problema oko vremena ne}emo imati.
136
SRETEN MARI] (1970–1982)
Predvi|eno je da nastava po~ne u sedmici od 8. do 13. oktobra,
kako bismo mogli da damo studentima obe}ani broj ~asova (24. do
28, tj. 12 do 14 sedmica po dva). Ako niste planirali da se dotad vratite, mogli biste svoj kurs djelomi~no odr`ati i koncentrisano, tj. tako
da u pojedinim sedmicama odr`ite dvaput po dva ~asa. Studentima
bismo to, me|utim, morali najaviti, pa Vas molim da mi javite kada
otprilike namjeravate da do|ete.
Istro{ih se, eto, na tehni~ke stvari, ali u na{em su vijeku pisma
izgledala najvi{e za njih i mi{ljena. Za`eljeli smo Vas se ve} ovdje i
razgovora onog pravog, usmenog, jer za ovaj pismeni na{ svijet, i kad
se pravi da je pismen, slabo mari.
Srda~an pozdrav Va{oj supruzi.
Mnogo Vas pozdravlja
[Sveto]
7.
Pariz, 16. sept. 73.
Dragi kolega Petrovi}u,
Pre svega da Vam ka`em da se Nicole i ja radujemo {to je gospo|i Petrovi} bolje. Jedan prijatelj lekar nam veli da su post-operacioni {okovi posle tako te{kih operacija ne{to {to vrlo dugo traje i vrlo
iscrpljuje. Kad se vratimo, prva }e nam poseta biti njoj.
[to se ti~e poslovnog dela Va{eg pisma – a ono je, na `alost,
uglavnom poslovno – drago mi je zbog na{eg fakulteta da se to vi{e
manje re{ilo. Predla`em za mene 2 ~asa, od 5 do 7 po podne ponedonikom. Ja }u biti u Novom Sadu oko 10. oktobra. Tu dakle nema
problema. Ina~e, kako se, bar dok ne udare me}ave, nameravam poprili~no kretati, ja }u, kao i vi, verovatno, ~esto „koncentrisati” svoj
kurs, dr`e}i po 4 ~asa nedeljno. Tako smo i do sada radili.
Dosta sam ~itao ovog leta, ~ak i o mitu i njegovim problematikama, ali mi se ~ini da ne mogu nikako precizno odrediti pravac svog
kursa dok ne vidim – kursiste. Vide}emo.
Kroz koji dan }u u [vajcarsku, na Rencontres á Neuchâtel. Kako }e tamo biti nekoliko interesantnih ljudi, radoznao sam kakvi }e
izgledati „usmeni razgovori”. Svuda je to najplodnije: ima{ pred sobom `iva ~oveka a ne kostur njegove misaone apstrakcije. Znate i sami kako se misao izvitoperava kad je valja zalepiti za hartiju. ^ovek
137
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
sa telom, gestovima i grimasama je ipak te`e artificijelan. Samo {to
se ovde ti telesno-duhovni kontakti ipak nastavljaju u korespondenciji, u korespondenciji izme|u ljudi koji – poznavaju}i se ve}, lako
uz re~i dodaju i grimase i gestove. Otud i ve}i zna~aj autenti~ne korespondencije nego mojih i Va{ih apstraktnih disertacija po temama iz kojih smo se ve} li~no apstrahovali. Otud i Va{e izvinjenje da
je usmeni razgovor uvek bolji od pismenog pokazuje samo da ste Vi,
uprkos zagreba~kog {lifa i kulturne `ene, najobi~niji savremeni li~ki primitivac. Velim savremeni, jer su na{i stari znali krasno divaniti
i preko pisama, isto tako potpuno i od srca kao i ovda{nji Floberi,
Helderlini i drugi. Vuk je zaista znao da pi{e kao {to govori, danas kod
nas ne znaju ni to niti pak i obrnuto: da govore kao {to pi{u. Govora nemaju a pismo im je artificijelno.
Sve ovo za to da ipak sednete i napi{ete mi jedno pravo pismo.
Svejedno kakvo: duboko misaono ili tra~ersko, iz glave ili od srca –
ali od Vas. Nadam se da }e ova stroga opomena ipak delovati.
Osim toga ni~eg novoga. Deca `ive punim `ivotom, sa puno muka i nevolja, naravno, ali vatreno. @ena, a naro~ito ja, `ivuckamo kako jo{ mo`emo, {alju}i srda~an pozdrav Vama i Va{ima,
Va{ S. Mari}
8.
Mormoiron (Provansa),
14. sept. 1974.
Dragi kolega Petrovi}u,
Nisam Vam pisao pre svega {to sam lenj skoro onoliko koliko
ste Vi vredni, to jest ogromno, a uz to i zato {to sam mislio da ste,
kao pametan ~ovek, pobegli iz novosadskih tropskih vru}ina u neka
bla`a i humanija podneblja. Me|utim iz jednog pisma saznajem da
ste hrabro u Novom Sadu i da Vas tamo ljudi ~e{}e vi|aju. Tant pis
pour vous!
Tre}i razlog mom }utanju je {to zbilja nema ni~eg zanimljivog
{to bih Vam mogao pisati. Cela porodica je prose~no dobro, prose~no zadovoljna i nezadovoljna, radna i neradna. Mittelmeusah-i u
punom smislu. [ta o tome da se pi{e.
Na intelektualnom polju tako|e ni~ega. Mo`ete misliti kako stvari stoje kad su i tako ta{ti Francuzi po~eli da prevode stare studije i
138
SRETEN MARI] (1970–1982)
rasprave, i ~ak da o njima i pi{u. Studije i rasprave koje su nama, balkancima kosmopolitima, ve} odavno poznate.
[to se mene li~no ti~e, ja sam, kad pogledam unazad, za ova tri
meseca mnogo vi{e uradio, no {to mi je izgledalo. Pisao sam mnogo, malo i prevodio. Na `alost od hrpe napisanog, malo je definitivno uobli~enog, a to je, bar {to se izdava~kog u~inka ti~e, lo{a stvar.
Ali, valja biti filosof.
Nadam se, odnosno ne nadam se ve} sam siguran, kad ste sedeli
u N. S., da ste napisali i za {tampu pripremili mnogo toga. I ma koliko Vas grdio i psovao, ipak mi je to drago.
O tom {ta se u zemlji zbiva, ni{ta pod bogom ne znam. Kako nisam pisao, nisu mi ni odgovarali, a od kako sam na selu na{ih novina ne dobijam, pa kao da sam na drugoj planeti. Reklo bi se, po ovda{njoj {tampi, koja o nama ni slovca ne veli, da smo mi neka sre}na
zemlja bez istorije.
Pi{ite mi. Mi ostajemo u Francuskoj do prvih dana oktobra.
Onda na zimovnik u N. S. Za va{e magistre sam pripremio prili~no
materijala o romanu. Bi}u savestan.
Nadam se da Vam je porodica i bez Vas znala ljudski provesti leto i `elim joj svako dobro.
Vas srda~no prijateljski pozdravlja
S. Mari}
Pi{ite!
9.
Avignon, 22. okt. 74.
Dragi kolega Petrovi}u,
Ne zamerite {to sam Vam poremetio Va{ program rada. Nije bilo namerno. Ve} odavno sam znao da }u jednog dana morati pod
no`, ali su me lekari uveravali da to mo`e da ~eka jo{ godinama, a ja
sam planirao da to izvedem negde slede}eg prole}a u Vojnoj bolnici u Beogradu kod svog starog znanca Papa.199 Me|utim, odjednom
se sasvim iznenada ispostavilo da nema ~ekanja. I eto, rezultat je bio
da ste morali ili da na brzinu na|ete drugog predava~a, ili da se rezignirate na krnju nastavu. Excuse me!
199 Prof. dr Isidor Papo (Ljubu{ki, 31. decembar 1913 – Beograd, 14. oktobar
1996), lekar, kardiohirurg.
139
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Ja sutra napu{tam kliniku, ali }e mi trebati jedno mesec dana
nege i odmora do pune forme. [to zna~i da }u, ako bog da, biti u
N. Sadu tek po~etkom decembra. [to, opet, zna~i da sa mnom mo`ete ra~unati tek sa drugim semestrom. Naravno, ako ste bez dovoljno predava~a i ako budete smatrali da bi bilo dobro da me uklju~ite
odmah, za taj mesec i po dana (decembar – 15. januar), poslu{a}u
Vas – kao i uvek. Isto tako, ako ste, sa}uar da se ja ne}u javiti na vreme, a ne znaju}i dokle }e to odsustvovanje trajati, na{li meni zamenika za celu ovu {kolsku godinu, nemojte, molim Vas, misliti da ste
mi ma {ta na`ao u~inili. Ovo najiskrenije.
Ako mi je {ta `ao na Vas to je {to mi celog ovog dugog leta ni
jednom abera o sebi ne dodaste. Nadam se da ste moja pisma dobili.
Gospo|i Petrovi}, sinu i Vama sve najsrda~nije i prijateljski
S. Mari}
Moja, uvek ista, adresa:200
S. Mari}
10.
Provansa, 10. sept. 1976.
Dragi kolega Petrovi}u,
^esto smo Vas spominjali, Vas i va{u simpati~nu suprugu, ali
odlu~ivano pisanje je neprestano ostavljano za sutra. Ja kao da sam
se vratio literaturi na{ih predaka – usmenoj, jer osim nekolika predavanja, koja su, u na{em veku fiksiranja svake re~i najrazli~itijim
sredstvima, poslednji ostatak usmenog mudrija{enja, celog ovog dugog leta nisam uradio ni{ta. Nisam napisao ni deset stranica. Pa ni
Vama pisma! Jo{ jednom: Ne mislite da smo Vas zaboravili.
Kod nas ni~eg naro~itog. Nikol slika, ja ~itam i zidam terase i stepeni{ta oko ku}e. ]erke nas obilaze. Oboje se igramo sa unukom,201
koja je – naravno – divna. Unu~ad su savr{ena prilika da ~ovek u`iva u deci – bez ikakve odgovornosti.
Na na{em planu u Francuskoj ni~eg naro~ito novog. Revije su
proklamovale novu generaciju filosofa, ali ono malo {to sam od tih
mladih genija pro~itao, niti je novo niti genijalno. No ima ipak mno200
201
140
Na dnu teksta S. Petrovi} dopisao, „Odg. 4. XII”.
Unuka Ana od k}erke Katarine.
SRETEN MARI] (1970–1982)
go mladih koji zaista ozbiljno rade, samo {to izme|u solidnog rada
i stvarala{tva valja da postoji i izvesna intelektualna atmosfera. A nema je. Ina~e je ovo, kao i svako potro{a~ko dru{tvo: Svi su u`asno
nezadovoljni, i svi suvi{e jedu.
Mi }emo u Novi Sad oko polovine oktobra. Pre toga moramo i
Nicole i ja na klini~ki pregled. Ukoliko Va{a ustanova i dalje funkcioni{e, i ukoliko sam Vam jo{ uvek potreban, ra~unajte sa mnom.
Kako ste vas dvoje, kako naslednik? [ta ste sve letos napisali? Va{a vredno}a mi stvara kompleks niske zavisti.
Pi{ite nam! Verujte da }e nam to biti velika radost.
Na{a adresa do kraja septembra:
S. M.
Uostalom mo`ete uvek adresirati na Pariz. [alju nam po{tu.
Mnogo srda~nih pozdrava Nata{i i Vama. Nicole me dit de vous embrasser beaucoup pour elle.
Va{ S. Mari}
11.
Novi Sad, 16. IX 1976.
Dragi profesore Mari}u,
Vrlo nas je obradovalo Va{e pismo. Drago nam je da ste dobro i
u dobrom raspolo`enju – vi{e puta smo se ljetos upitali, ~itaju}i o
velikoj su{i u Francuskoj, kako je kod vas (ljeti se ~ovjek ~e{}e sjeti
da je u nekoj relaciji prema prirodi, moj sin se toga sjetio ovog ljeta
naro~ito ~esto jer se u prvih dvadesetak dana na moru uspio okupati triput, svu smo naime zapadnoevropsku ki{u preuzeli, po`rtvovani kakvi ve} jesmo, ove godine na sebe).
Ovdje Vas ne samo mi nego i studenti ~ekamo. Ne upisujemo
na na{e postdiplomske studije novu generaciju (jer nemamo para),
ali za pro{logodi{nje studente moramo organizovati jo{ jedan semestar nastave. Va{ kurs Tehnika modernog romana najavljen je za subotu od 11–14, sa po~etkom 30. X, uz napomenu da je uslov za prijavu da je student odslu{ao kurseve Problemi modernog romana I i II
ili da je dobio saglasnost nastavnika.
Va{a magistrantkinja, Zoja Karanovi}, predala je, danas ili ju~e,
svoj rad, i ovih }emo joj dana odrediti komisiju. Mislili smo da u ko141
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
misiju, uz Vas, u|u Nada Milo{evi}-\or|evi}, docent za narodnu
knji`evnost u Beogradu (pisala je u vi{e prilika o narodnim pripovijetkama), i Bo`idar Kova~ek. Rok je za referat komisije dva mjeseca, tako da tu velike `urbe nema, a, koliko se sje}am, Vi ste rad
ve} ranije bar u dijelovima ~itali tako da sada i ne}ete imati previ{e posla.
Ina~e jednom da ima i{ta o ~emu bi jo{ vrijedelo pisati. Razgovori se vode o ki{i, klimi, zemljotresima – vje~ne stare teme koje u
pisanu knji`evnost na{eg vijeka ne spadaju. Niko jo{ nije pravo svjestan da uskoro po~inje nastava a jo{ skorije i ispiti, tako skoro da }ete nas, dok do|ete, na}i ve} sa radom iscrpljene i mrzovoljne. Ali {ta
da se radi.
Radujemo se da }emo vas oboje uskoro opet vidjeti ovdje. Nata{a mnogo pozdravlja gospo|u Nikol i Vas, a oboje vas tako|e srda~no pozdravlja
Sveta Petrovi}
12.
La Madeleine, 20. jun 79.
Dragi kolega Petrovi}u,
Nije da na vas ne mislimo i da vas se ne se}amo. Desilo nam se
da smo dva-tri puta o vama i divanili, jednom i podu`e. Ali {ta i za{to da vam pi{em, kad `ivot te~e – ne monotono, ne daj bo`e! – ali
jednoli~no, bez osobitih doga|aja. Imamo puno sunca, ali bez va{ih
vru}ina, pentramo se, koliko nam godine dozvoljavaju, po planini
Venton, ~uvenoj sa Petrarkinog opisa, koja po~inje stotinak metara
od ku}e; s vremena na vreme nas neko poseti, ili mi posetimo nekoga, a ostalo vreme je, isto kao i svi, pi{em, ~itam ili zijam kroz prozor, a Nicole slika.
O svemu tome nije ozbiljno pisati, a mi nekih ozbiljnih, {to }e
danas re}i poslovnih veza nemamo – i opet, bogu hvala! – pa eto,
dani prolaze, a mi od sebe dragim ljudima abera ne dajemo.
No sad, kad ovo napisah, ose}am da sve nije ba{ tako, da nije
ta~no da nema ba{ nikakvog razloga da vam se javimo. Jer, ~esto, raznim povodima, zagrize me neka ideja o kojoj bih rado, pa ma i preko pisma, sa nekim razgovarao, da je produbim, da je oprobam. Ide142
SRETEN MARI] (1970–1982)
je su, kad nastaju, samo klice, one valja da se probiju do sunca, do
re~i, da rastu, da se granaju, a za sve to je potreban neko ko ih prihvata – ili odbacuje, svejedno, ali uvek poma`e da u vama sazru. Mo`da mi po neki puta do|e `elja da Vama o nekoj od njih pri~am, nekoj od onih za koje Vi imate sluha i smisla. Naravno, na `elji ostane,
jer znam da to danas ~ak nije ni pristojno: uznemiravati ljude koji
imaju i druga posla, sa svojim idejama, za koje nikad ne znate da li
su uop{te vredne razgovora, da li su uop{te i ideje, a ne ne{to o ~emu ~ak i novine pi{u. A i pro{la su vremena, kada je epistolarna zaostav{tina jednog ~oveka pretstavljala njegovo najpotpunije delo.
Ta vremena su pro{la, no verovatno da nostalgiji za njima vi dugujete ovu moju epistolarnu gnjava`u.
A sada nam, Nicole i meni, ostaje samo da porodici Petrovi} javimo da je se se}amo, da nam je draga i da joj `elimo svako dobro.
S. Mari}
Adresa do oktobra (no i pariska jo{ uvek vredi): S. M.
13.
Paris, 3. juli 1977.202
U nadi da je kod vas sve u najboljem redu, kao i da ste sada daleko od Novog Sada, kraj mora ili u brdima, mislimo na vas i od srca
vas pozdravljamo
Nicole i S. Mari}
14.
Mormoiron,
16. septembar 1977.203
Va{i potpisi na Ti{minoj karti su dokaz da ste zdravo i dobro.
Ko bi bolestan Ti{mi odlazio.
Do skorog vi|enja, Srda~no Nikol i Sreta
202
203
Razglednica.
Razglednica.
143
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
144
15.
16. septembar 1978. Pariz
Dragi kolega Petrovi}u,
Ne mislite nikako, zato {to Vam se ne javismo, da smo Vas i zaboravili. Ali bilo je ovog leta toliko uznemiruju}ih stvari u na{em
skromnom `ivotu – bolest de Nicole, pa njeno ozdravljenje, pa nevolje sa njenom starom majkom, pa nevolje sa k}eri, pa nekakve selidbe, pa last, but not laest, gri`a {to Vam se na vreme ne javismo,
kao i moja uro|ena balkanska lenjost, itd. itd. – da eto, ne stigosmo.
Pra{}ajte!
A sad hronika: Nicole nije operisana. Ovda{nji lekari su bili jednodu{ni. Nema potrebe da se operi{e. Nalo`ili su joj da jede normalno – sve. I ona je jela. I sve je bilo u redu. Bez lekova. Bez dijete.
I bez operacije. Sad je dobro. Dobila je nekoliko kilograma u te`ini.
@ivi normalno. Istina, lak{e se zamara, no nekada, ali, vele, i godine
su tu.
Deca su nam zdrava i orna. Ima natezanja oko mla|e k}eri,
koja bi da se uda za nekoga koji nije ba{ ideal od mu`a. Ali to se
de{ava u svim porodicama. Nicole se te{i da poslednja re~ jo{ nije
re~ena.
Moja malenkost produ`ava monotoni `ivot savremenog patentiranog intelektualca. Pohodi po koji kolokvij i mudri sastanak, gde
se pravi va`na i mudra i sama, ali sve manje veruje u ono {to ka`e,
ne veruju}i ni malo u ono {to drugi tvrde. [to je, te{im se, znak stara~kog spiritualnog zdravlja. Kao {to verovatno ve} znate, poslao
sam, po prijemu Va{eg pisma, pristanak za ono o Bihaljiju. Bila mi
je to du`nost. Bihalji je ~ovek kome ne{to i dugujem.
Za Vas ~ujem sa raznih strana da ste dobro i zdravo. Nadam se
da su te vesti istinite i da ste se Vi, profesore Petrovi}u, ipak opametili toliko da ne zapostavljate svoje porodi~ne du`nosti, pa ste
od tri-~etiri meseca {kolskog raspusta, bar mesec dana posvetili
potpuno `eni i sinu. Tako divnoj `eni i tako mnogo obe}avaju}em
sinu.
Mi smo svratili na nekoliko dana u Pariz, ali se ubrzo vra}amo na selo. Osta}emo u Francuskoj negde do pred kraj oktobra.
Ja sam se nadao da }emo ove godine mo}i ranije da se vratimo,
jer mene uvek posle koji mesec stranstvovanja obujmi nekakva
SRETEN MARI] (1970–1982)
vrlo primitivisti~ka Hevisweh. Seljak ostaje seljak i kad je doktor
filosofije.
Raduju}i se skorom vi|enju i nastavku na{ih [ne~itka re~] razgovora, u kojima smo uvek Nata{a i ja u pravu, a Vi uvek imate krivo,
Srda~no vas pozdravljaju i vole va{i
Nicole i S. Mari}
16.
Novi Sad, 29. XII 1981.
Dragi profesore Mari}u,
Ve} je vi{e od mjesec dana da sam, zahvaljuju}i Vama a na svoje poprili~no iznena|enje, bolestan, pa je zadnji ~as za rekapitulaciju. Jo{ uvijek, ne bez sentimentalnosti, moram re}i da me je mnogo
vi{e dirnulo u ~itavoj stvari Va{e zauzimanje nego sâm izbor; ovaj
me je prije svega iznenadio: ne samo zato {to sam po navici vrlo skroman nego i zato {to prakti~ki nikoga od dru{tva koje je glasalo ne
poznajem. Dva glasa – ’puta’ – lijepo se podudaraju s brojem ljudi
koji nas tamo, izuzev{i Vas, znaju, uzdr`ali su se oni koji me ne znaju i nisu se dali namamiti lijepim rije~ima, a izabrali su me oni koje
ste Vi uspjeli podgovoriti. Bilo ih je vi{e nego {to sam mislio da }e ih
biti. U me|uvremenu, bio sam na jednoj sjednici. Nije se u njoj doga|alo ni{ta uzbudljivo. Op}i utisak, na kratko da ste Vi [ne~itko].
^ujem ina~e da imaju dobru priru~nu biblioteku, ali jo{ nisam stigao da je vidim.
Kod nas, uz dva uzbu|enja o kojima i vi tamo vjerovatno ~ujete, dani prolaze sivom. Moja `ena cvjeta od krema i praha koje
joj je poslala gospo|a Nikol (i „od svog dragog mu`a” dobacuje
mi u pero). Na{ sin je oti{ao da ~eka Novu godinu na Bra~, sa
krdom prijatelja i, ne bilo zlo, prijateljica. Juna~ki ina~e obavljamo
posljednje poslove pred novogodi{nje i sada ve} bliske januarske
praznike.
Zar vas zaista ne}e biti u Novom Sadu prije jeseni? Na Zlatiboru je i prole}e lijepo, a i kod njih kulturni `ivot nije sasvim zamro:
nai{li npr. novi broj Letopisa sa vrlo zanimljivim novim? ]ulumovim.
Gospo|i Nikol i Vama svako dobro u 1982. i `ele Nata{a i Sveto
Petrovi}
145
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
17.
Novi Sad, 6. maja 1982.
Saznali smo iz ju~era{njih novina o Va{em bolnom gubitku.204
Oklijevao sam da li da Vam pi{em – ~ovjeku se ~ini da bi u tuzi najvi{e volio da bude ostavljen sâm – ali sam shvatio da bih `elio da znate da je Va{ gubitak bolno potresao i Nata{u i mene. Nismo nikad
upoznali Va{u pokojnu sestru, ali ste je vi{e puta pominjali i u~inili
je dijelom i Va{eg svijeta. Od ju~e je praznije.
Mislimo ~esto o Nikol i Vama.
Iskreno Va{ Sveta Petrovi}
204 Sestra Sretena Mari}a Liza Kri`ani} (Kosijeri}, 1905 – Beograd, 3. maj 1982).
U Politici je 5. maja objavljena ~itulja „Na{a draga Liza Kri`ani}, akadem. slikar,
preminula je 3. maja 1982. godine i sahranjena 4. maja na Novom groblju u Beogradu. O`alo{}eni: dr SRETEN i DRAGOSLAV MARI], snahe OLGA i NIKOL,
BRATANICE i ostala rodbina”.
146
MIODRAG PAVLOVI]
205
(1971–1975)
1.
Columbus, April, 8, 1971.206
Dragi Sveto,207
evo me ve} drugu nedequ u Kampusu; zadovoqan sam i spokojan, mislim da }u da skitam po~etkom maja i krajem aprila do
205
Miodrag Pavlovi} (Novi Sad, 28. novembar 1928) objavio zbirke pesama: 87 pesama, 1952; Stub se}awa, 1953; Oktave, 1957; Mleko iskoni, 1963;
Velika Skitija, 1969; Hododarje, 1971; Svetli i tamni praznici, 1971; Zavetine, 1976; Bekstva po Srbiji, 1979; Divno ~udo, 1982; Pesme o detiwstvu i
ratovima, 1992. i druge. Prozne kwige: Most bez obala, 1956; Bitni ljudi, 1995.
Kwige eseja: Rokovi poezije, 1958; Osam pesnika, 1964; Dnevnik pene, 1972; Nove
slikarske godine Mi}e Popovi}a, 1979; Obredno i govorno delo, 1986; Poetika `rtvenog
obreda, 1987. i druge. Pisac nekoliko kwiga drama, tri putopisne kwige;
antologi~ar, pisac bezbroj predgovora i sastavqa~ izbora poezije.
206 Pismo Erica Hampa: March 8, 1971.
Georgene E. Lovecky, Committee On International Exchange of Persons, 2101
Constitution Avenue, Washington, D. C. 20418
Dr. Miodrag Pavlovi}
Dear Gene:
We would certainly very much like to have Dr. Pavlovi} visit and give us a lecture if it would at all fit with his schedule. In otice that if he arrives early he would
lecture in the east during the second half of this month. In any case since we are
now just approaching the end of our quarter, and since the last week of March is
our Spring interim, there would be no point in inviting during that time. But if he
were to be contemplating a lecture tour somewhat later I know from my Slavic colleagues’ enthusiasm that we would greatly enjoy having Dr. Pavlovi} here.
Since however, like most others, we are badly short on funds, we are not in a
position toopromise an honorarium at this time; if some goose should lay a golden
egg we will of course be delighted to offer that it can be made clear that particularly
in a time of tight budgets at this stage of the year it is the schedule of prior commitments and not niggardliness that prevents us form offering what we wolud like to.
147
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Montreala i do Severne Karoline, gde }u imati predavawa
i ~itawe poezije. 25-og maja treba da imam predavawa i ~itawe poezije u Mineapolisu, Minesoti. Kako ne poznajem jo{
^ikago, ja bih prekinuo let u ^ikagu i ostao nedequ i ponedeqak 22. i 23. maja razgledaju}i grad. Voleo bih pritom da se
vidimo.
U svakom slu~aju treba da budemo u kontaktu. Mo`da }ete
vi na ovu stranu? Moja adresa je kao {to stoji gore,208 a imam
kod ku}e telefon.
Srda~no Vas pozdravqa Va{
Miodrag Pavlovi}
2.
Kolumbus, Aprila 26, 1971.
Dragi Sveto,209
Hvala Vam na lepom pismu i prijateqskoj brizi i pa`wi.
Ja }u svakako do}i u ^ikago pre Mineapolisa, najverovatnije
u petak uve~e, a u ponedeqak (24?) bih putovao u Minesoti bilo izjutro, bilo uve~e. Veoma se radujem {to }u videti Vas i
Va{u porodicu i {to }u uz Vas do`iveti ^ikago po prvi put.
Imam dva kursa, na jednom je malo studenata 6-7, ali dobrih.
Na drugom ih ima 35, raznih. Ni{ta drugo ne sti`em osim
pripreme predavawa i obaveznog univerzitetskog `ivota, koji me jo{ zanima. Zasad sam u potpunoj ravnote`i, iako sam
ovde sam, bez porodice. Imam nostalgije za porodicom i prijateqima, ali ne i za problemima i nervozom koja }e mi se u
Beogradu sru~iti na glavu.
Meni je ovo jedan poklowen predah, ne znam da li }e biti i
plodan: negde }e se u ne~emu ispoqiti.
In fact we will have to take the funds for hospitality, if Dr. Pavlovi} visit us, from
current office expenses.
If anything is possible under these circumstances we will be delighted.
Cordially, Eric P. Hamp
207
Pismo pisano rukom.
208 THE OHIO STATE UNIVERSITY, Department of Slavic languages and literatures, 1841 Millikin road, Columbus, Ohio 43210
209
Pismo pisano rukom.
148
MIODRAG PAVLOVI] (1971–1975)
Rekoh vam vaqda da }u i}i u Montreal od 5–8. maja, na severnoisto~nu slavisti~ku konferenciju? Nisam jo{ bio u Kanadi pa me to zanima.
Bio sam prekju~e u Clevelandu, ali samo popodne, te nisam
video muzej, ali sam video no}ne panorame, tog mra~nog gigantskog tipa koje bi me pre zastra{ivale a sada me od wih podilazi jeza koju po~iwem da volim. Ali od koje i zanemim.
Srda~no Va{
Miodrag Pavlovi}
3.
Beograd, 2. I 1972.
Dragi Sveto,210
hvala ti na ~estitci i `elim ti sve najboqe u 1972. godini.
@ao mi je {to nisam bio na telefonu kad si se javqao. Le`ao sam u krevetu i to je bio po~etak moje bolesti (nazeba) koji me je tako zahvatio da tog petka nisam ni mogao da odem u
Novi Sad.
Ipak smo se tog ~etvrtka mogli videti. Mislim, ali ~ini
mi se da se nisi jo{ jednom javio. U~ini to, molim te, kad slede}i put do|e{ u Beograd.
Srda~no pozdravqam tebe i tvoju porodicu, tvoj
Mija Pavlovi}
4.
Beograd, 8. I 1973.
Dragi Sveto,211
srda~no hvala na ~estitci i predivnoj bogorodici (kojoj
smo indirektno, preko Laze Kosti}a razgovarali jo{ u `ivotu, se}a{ se?)
210
211
Pismo pisano rukom.
Ispisano na novogodi{woj ~estitki.
149
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Ju~e sam se vratio iz Nema~ke. Voleo bih da se vidimo kad
bude{ dolazio u Beograd. Meni }e ovih dana promeniti broj
telefona.
Molim te da o tome obavesti{ i Dragi{u ako se seti{.
Srda~no i uvek tvoj
Mija
5.
Isny im Aligäu,
7. VIII 1973.
Dragi Sveto,212
evo me potkraj odmora u Nema~koj, negde na rubu bavarskih
Alpa. 14-og sam s porodicom u Beogradu, onda idem u Rumuniju
na dve nedeqe, na poziv rumunskog udru`ewa pisaca. Uglavnom
pi{em. ^itam i pravim izlete. Nadam se da ste dobro. Gde ste,
{ta radite? Od 1-og septembra sam stalno u Beogradu.
Srda~no va{
Mija Pavlovi}
6.
Paris, 1. dec. 1973.
Dragi Sveto,213
evo me kratko u Parizu, prva subota posle nekog vremena da
nisam u Novom Sadu ali ose}am potrebu da ti se javim i da te
pozdravim iz ovog izlo`benog grada, ina~e umirenog i spokojnog.
Voli te i pozdravqa tvoj
Mija Pavlovi}
212
213
150
Razglednica.
Razglednica.
Ramolhaus, 6. VIII 1974.
Dragi Sveto,214
da vas kratko pozdravim pre po~etka jesewe sezone, iz gle~erskog carstva koje me je sasvim odu{evilo kao neki posledwi preostali oblik sublimacije. Svratio sam s porodicom i
do Insbruka, postadoh sav tirolac!
Srda~no va{
Mija Pavlovi}
MIODRAG PAVLOVI] (1971–1975)
7.
8.
Salem/Baden, 3. januar 1974.
Dragi Sveto,
ovog puta iz veoma maglovitih predela oko Badenskog jezera gde je sve u iwu i u vinu, srda~no te pozdravqam zajedno s
porodicom i `elim sve najboqe u 1974-oj godini,
tvoj
Mija Pavlovi}
9.
Beograd, 19. IV 1975.
Dragi Sveto,215
hvala na obema kartama i na se}anju. Ne verujem da }u skoro u
Ameriku. Bio sam u Nema~koj i [vajcarskoj 3 nedelje, po „pravom”
zimskom vremenu, pisao dosta pesama. Radim i neke eseje na op{te
teme – interpretacije, vrednovanja, pore|enja. A bavim se i jednom
Pa~i}evom pesmom, Dragi{a mi ka`e da i ti radi{ na Pa~i}u!
Srda~no Te pozdravlja i voli Tvoj
Mija Pavlovi}
214
215
Razglednica.
Razglednica.
151
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
10.
29. XII 1975.
Dragi Sveto,216
`ao mi je {to se nismo videli 12-og, bio sam u op{tem haosu, zato ti se izviwavam. @elim tebi i tvojima sve najboqe u
1976.-oj. 9. og januara bi}u u Novom Sadu na tribini govori}e
R. Kordi} i M. Damwanovi}. Obojica mogu biti interesantni
za tvoje postdiplomce, mislim. Ovde, rekreacija u mirnoj
atmosferi. Malo pisawe i ~itawe,
srda~no tvoj Mija
216
152
Razglednica.
217
ZDENKO LE[I]
(1975–2003)
1.
Sarajevo, 27. aprila 1975.
Dragi Sveto,218
Po{to }u do 12. maja biti na putu, u Nici, vrijeme je da sada napravimo aran`man za put u Tihanj, ukoliko jo{ ra~una{ na mene i
moje transportne usluge.
Ja predla`em ovo: da krenemo iz Novog Sada u subotu, 25. maja ujutro, da idemo prvo u Budimpe{tu i ve~eramo u Ma}a{ Pince,
preno}imo i ujutro nastavimo za Tihanj. Ako se sla`e{, molim te da
ti preduzme{ sljede}i korak, tj. da pi{e{ Dr G. P. Dienes-u, da mu
prijavi{ i tvoj i moj dolazak (kolima u Pe{tu) i da ga zamoli{ da nam
rezervi{e sobu u hotelu Astoria.
Ukoliko jo{ neko ide iz Novog Sada, mo`e nam se pridru`iti. Ja
idem sam (za sada), pa bi bilo mjesta jo{ za dvoje.
Ako ima{ veza s doma}im Ma|arima, mo`da bi nam mogao
nabaviti forinti, da ne tro{imo dolare (ali se nemoj mnogo truditi oko
toga).
217 Zdenko Le{i} (Ugljan, kod Zadra, 1934), istori~ar i teoreti~ar knji`evnosti,
pi{e prozu, eseje, kritike, ~lan ANUBiH. Objavljene studije: Polja svijetla i tame,
1971; Jezik i knji`evno djelo, 1971; Teorija drame kroz stolje}a, I, 1977, II, 1979, III,
1986; Poezija i pozori{te, 1978; Ivan Goran Kova~i}, 1984; Knji`evnost i njena istorija, 1985; Klasici avangarde, 1986; Pripovjeda~i, 1988; Pripovjeda~ka Bosna, I–II, 1990;
Children of Atlantis – voices from the former Yugoslavia, 1995; Nova ~itanja –
poststrukturalisti~ka ~itanka, 2003; Novi istoricizam i kulturni materijalizam, 2003;
Teorija knji`evnosti, 2006; Suvremena tuma~enja knji`evnosti (grupa autora), 2007.
Romani: Sarajevski tabloid, 2000; Knjiga o Tari, 2004.
218 Pismo kucano ma{inom.
153
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Dakle, ja se vra}am u Sarajevo 12. maja. 24. maja bi}u u Ba~kom
Gradi{tu, a u subotu ujutro do}i }u po tebe. U me|uvremenu bi se
mogao javiti.
Srda~an pozdrav
Zdenko Le{i}
P. S. [ta je s prof. @ivkovi}em? Ide li on u Ma|arsku? Bilo bi mi
drago da nam se priklju~i. Pozdravi ga.
2.
Novi Sad, 10. XI 1975.
Dragi Zdenko,219
Ve} smo davno bili razgovarali o mogu}nosti Tvojeg gostovanja
na na{im postdiplomskim studijama, ali smo onda to morali da
odgodimo zbog Tvoje Amerike. How about it – u idu}em semestru?
Bilo bi nam svima vrlo drago da nam do|e{, a ti – kao SAPV-ovski
zet – ne}e{ to valjda ni mo}i da odbije{.
Na{i su postdiplomski zami{ljeni kao niz kurseva koji neophodno ne ~ine cjelinu u smislu potpunosti gra|e koju pokrivaju, nego `ele vi{e biti reprezentativni kursevi raznih tipova – monografski kurs
o piscu, jedan period, neki `anr, problem i sl. (evo npr. par naslova
iz pro{lih godina: Mit, Bora Stankovi}, Fenomenolo{ki pristup knji`evnom delu, Nema~ko-srpske knji`evne veze u 18. i 19. veku, Predvukovska narodna knji`evnost, Novija srpska poezija: tuma~enje tekstova, Kritika teksta, Moderna kritika romana, Teorija stiha, Srpski
roman 19. veka, Moderni srpski i hrvatski roman, Lingvostilistika,
Anti~ka i novija narativna knji`evnost, Psihoanaliza i stvaranje, Vojislav Ili}, i sl.). Studenti od ponu|enih kurseva biraju u svakom semestru tri, zavisno od svoje orijentacije, teme magistarskog rada itd.,
tako da je broj studenata u pojedinom kursu ograni~en, od njih se
o~ekuje intenzivno u~e{}e u nastavi, pa je vrsta nastave seminarskodiskusiona. Ve}ina na{ih gostiju (da nisam skroman, rekao bih – svi
na{i gosti) na{la je takav tip rada vrlo prijatnim i stimulativnim. Kurs
u na{em sistemu zna~i 24 ~asa nastave – po 2 sedmi~no, kad je to mogu}e, ili po vi{e njih koncentrirano u manjem broju sesija. Ve}ina ko219
154
Pismo kucano ma{inom.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
lega iz Zagreba odr`alo je onda po tri sesije, u svakoj po 8 sati, raspore|enih u 2 ili 3 dana, {to bi mo`da i Tebi najvi{e odgovaralo (ali je,
naravno, i svaki drugi raspored tako|e mogu} – pravilnik jedino ne
dozvoljava, s obzirom na tip nastave, da sesija bude manje od 3). Studenti najvi{e vole (budu}i da ih je dio zaposlen i `ivi izvan Novog Sada, a u~e{}e u nastavi je obavezno) da nastava bude oko vikenda
(uklju~uju}i subotu poslije podne i nedjelju prije podne).
Molim Te ukratko: reci DA, izaberi sam temu o kojoj bi najvi{e
volio predavati, indiciraj bar pribli`no u kakvom obliku (koliko sesija, kojih najradije dana u sedmici). O svim pojedinostima mo`emo se onda dogovoriti detaljno. Bilo bi dobro kad bismo mogli i
usmeno – dolazi{ li {ta uskoro u ove krajeve? (Ima{ li telefon?)
Pozdravi brata – upoznao sam ga pro{le godine u Sarajevu.
Srda~no Te pozdravlja
[Sveto]
3.
Sarajevo, 17. novembra 1975.
Dragi Sveto,220
moj odgovor na Tvoje pismo jeste DA. U stvari, sasvim mi se svi|a ta ideja da kod vas odr`im jedan kurs za postdiplomce.
Ukoliko se druk~ije ne dogovorimo u usmenom razgovoru, ja
predla`em ovako:
Najradije bih predavao TEORIJU DRAME (zami{ljeno kao pregled dramskih teorija od antike do danas).
Predavanja bih zapo~eo u MARTU i odr`ao ~etiri puta po {est
~asova (mo`e i subotom i nedjeljom, recimo po tri dnevno) zaklju~no s krajem MAJA ili po~etkom JUNA.
O svemu se mo`emo bli`e dogovoriti ve} uskoro, ako me nazove{ ku}i jedno ve~e (obi~no sam kod ku}e). Ja bih to uradio, ali sam
izgubio tvoj broj telefona.
Nadam se da si dobro itd. Zaista se radujem da }emo imati prilike porazgovarati o sva~emu.
Tvoj Zdenko
220
Pismo kucano ma{inom.
155
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
4.
Sarajevo, 28. 2. 1983.
Dragi Sveto!221
Hvala Ti za I tom „Svjetske knji`evnosti”, koja je, bez sumnje,
ekscentri~na, jer ostale sveske su „evropocentri~ne”. Pro~itao sam,
dodu{e, samo „literaturu”, ali je i to dovoljno da izazove fascinaciju
i stru~ne komplekse. E, pa tako ne{to zaista nismo imali.
Nadam se da si Ti dobio moja „Moderna tuma~enja knji`evnosti”. (Ako nisi, molim te javi mi!). Sjeti se – obe}ao si „^ika{ku {kolu” za II izdanje. Izgleda da }emo te uskoro morati uhvatiti za rije~!
Vjerovatno si ~uo da sam imao zdravstvenih problema. Sad sam
– „nikad bolje”, pa nastojim to zaboraviti. I moji su dobro.
Neki dan je bio Flaker, pa smo te ~esto spominjali.
Pozdravi tvoju familiju. Srda~no tvoj
Zdenko Le{i}
5.
1983.222
Mnogo sre}e i „radnih pobjeda” u novoj godini
Zdenko Le{i} s familijom
6.
1993.223
Na{a je tragedija dobila sre}an zavr{etak (a ipak nije postala melodrama!). Ka}a i ja smo u Londonu i nadamo se da }e nam se pridru`iti i Andrea. Ako u Seulu ima mjesta za bezemlja{e, javi nam
Zdenko Le{i}
Pismo pisano rukom.
Pe~at: 21. 12. 1983.
223 Novogodi{nja ~estitka, u uglu S. P. dopisao: po{tanski `ig, 22. 12. 1993.
221
222
156
Seul, 13. III 1994.
Dragi Zdenko,224
Predugo sam odlagao odgovor na Tvoje pisamce, nadaju}i se da
}u Ti mo}i odmah javiti {to korisno i prijatno. Na`alost, pokazalo
se da se u vrijeme ovda{njeg beskrajnog raspusta nikakvih pravih
razgovora ovdje voditi ne mo`e, a sada, kada je nastava najzad 3.
marta po~ela, ishod je mojih razgovora opet sasvim neodre|en. Mjesta na na{im studijama, naravno, ima, i to, rekao bih, vi{e – pogon
je ogroman, 120 studenata i jedan profesor Korejac. Ovdje se, valjda i izrazitije nego drugdje, ne voli da se strani profesori mije{aju u
kadrovsku politiku, pa ja, koji se u to nisam mije{ao ni na svojoj katedri kod ku}e, zapravo dobro i ne znam po kojim se principima vodi. Imam utisak – to je ipak samo moj utisak – da se boravak stranih
profesora (bar izvan sfere glavna 3-4 svjetska jezika) ovdje najradije
vidi kao dio saradnje sa stranim univerzitetima (ja sam ovamo, prvi
put otkako putujem u svijet, do{ao ne na li~ni poziv nego „isporu~en” od Filolo{kog fakulteta); voli se to vjerovatno i zato {to u takvoj saradnji sti`u i knjige, stipendije za studente i sl., ali jo{ vi{e zato {to se pla{e da im se ne podvali neko bez kvalifikacija ili sa nekim
nedostacima koje na toj daljini, i uz slabe li~ne kontakte s tim svijetom, ne mogu znati. Ukoliko bi, ukratko, neke rezerve moglo u
Tvom slu~aju biti, ta bi, mislim, najprije mogla biti s tim u vezi ({to
mi niko, moram priznati, nije rekao); mogla bi biti i s godinama –
najradije se primaju ni mladi ni stariji (srednji se uvijek najvi{e vole), ali ni to nije pravilo bez izuzetka, kao {to se vidi iz prilo`enoga
ostarijeg slu~aja (naprotiv, kad je moj fakultet predlo`io, primljeno
je to bilo sa mnogo zahvaljivanja, komplimenata itd., i do~ekan sam
ovdje u svakom pogledu vi{e nego korektno).
U svakom slu~aju, moje zanimanje primljeno je sa interesom, ali
je odgovor neodre|en, {to, mislim, doslovno tako treba i shvatiti (a
ne kao pristojno odbijanje). Ako na drugoj strani nisi ve} definitivno ugovorio ne{to bolje, trebalo bi napisati pismo profesoru Kimu,225
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
7.
Pismo kucano ma{inom.
Song-Huan Kim (Seul, 1958), profesor, u vreme spominjanja u prepisci bio
je {ef Odseka za jugoslovenske studije na Korejskom univerzitetu za strane studije
(Hankuk University of Foreign Studies) u Seulu.
224
225
157
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
{efu Odsjeka, u kome bi upitao o mogu}nosti anga`mana u idu}oj
{kolskoj godini (bolje reci: na godinu dana, jer idu}a {kolska godina
po~inje tek u martu 1995, dakle najbolje reci: od jeseni ove godine;
ina~e, ugovori sa strancima ovdje su uvijek na godinu dana, podrazumijeva se da se produ`e jo{ za godinu dana, ali se vrlo nepovoljno
gleda na ne~iju `elju da ostane i tre}u godinu). Uz pismo prilo`i cirriculum vitae, sa akcentom na akademskoj karijeri (precizni podatak o disertaciji, rangovima kroz koje si pro{ao, knjigama, znanju
engleskog i u~e{}u u nastavi na{eg jezika i knji`evnosti u inostranstvu). To je ono {to profesor Kim o~ekuje, a meni se ~ini da ne bi bilo lo{e da prilo`i{ i neko letter of recommendation svog londonskog
{efa; ako mogu da savjetujem, pismo bi bilo dobro da govori o Tvojim akademskim kvalifikacijama, naro~ito u radu sa stranim studentima (isticanje Tvojih trenutnih nevolja i potreba, a pogotovo ma
kakva politizacija, mogli bi biti pogre{no shva}eni: ovdje ljudi ne `ele voditi na{e ratove, a evropska compassion im je sumnjiva). Pismo
i priloge trebalo bi poslati na adresu [ ].
Da ne zbuni: ovo nije seulska adresa, nego adresa drugoga univerzitskog kampusa, u blizini, u kome se odr`ava sva na{a nastava
(osim postdiplomske). Budu}i da bi bilo dobro da pismo po{alje{
odmah, {to br`e, ne bi bilo lo{e, ako to sa Tvoje School mo`e{, da ga
po{alje{ faksom.
Ispred ovog broja samo broj za Koreju (iz Jugoslavije je 82), ne i
seulski (2).
Bude li ovda{nja reakcija pozitivna, tra`i}e Ti diplomu o doktoratu (koja se tako|e mo`e poslati faksom) a tra`i}e i da donese{ primjerak disertacije (u mom slu~aju prihvatili su objavljenu knjigu).
To dvoje je u`asno va`no: tako rje{avaju problem ogromne svjetske
neujedna~enosti u onome {to ljudi zovu doktoratom, i ni jedan Chairman ne mo`e bez toga od univerzitetske administracije isposlovati
definitivno postavljenje. Ako to, {to se pla{im, uza se nema{, razmisli o ne~emu {to bi mogla biti vjerodostojna zamjena.
Bilo bi mi jako `ao ako bi se pokazalo da sam Te nagovarao na
ne{to {to se na kraju pokazalo kao }orak, ali bi, mislim, bilo divno
da se to ostvari. Mislim da bi Tebi, Ka}i226 i Andreji227 boravak ovdje
mogao biti ljekovit, kao {to je bio i nama troje koji smo to mnogo
226
227
Le{i}a.
158
Ka}a Dori}, glumica, supruga Zdenka Le{i}a.
Andrea Le{i}, profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, k}erka Zdenka
228
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
manje trebali. Koreja je izvanredno zanimljiva zemlja, pretpostavljam i za one kojima Istok nije ba{ slabost, kao za mene i moju `enu. Ljudi su izuzetno susretljivi i, {to je mo`da va`nije, normalni.
Biblioteke su dobro snabdjevene i knjigama na jezicima koje mi razumijemo, a knji`are su predivne. Posao na univerzitetu jest naporan dok traje. Do kampusa u Yonginu228 putuje se po sat i po (kroz
u`asnu gu`vu ovoga prenaseljenoga desetomilionskoga grada, pa onda jo{ pedesetak kilometara dalje u prirodu), univerzitetskim autobusom, i to najmanje triput a najobi~nije ~etiri puta sedmi~no, ~asova je mnogo, i uvijek se pojavi potreba za neke dodatne koje nisi
o~ekivao a vidi{ da ih mora{ prihvatiti (norma je tri kursa odnosno
9 ~asova, prekovremeni se korektno pla}aju). Ali nastava, zajedno sa
ispitima, traje samo dvaput po 16 sedmica, a u sredini su veliki raspusti koje ~ovjek mo`e potpuno koristiti za sebe. I, mada zamorna,
ima svojih ~ari: korejski studenti su inteligentni i znaju vi{e nego {to
stranci, zbog te{ko}a u komunikaciji, misle da znaju. Materijalni
uslovi su povoljni: mjese~ne plate (pla}aju se i za mjesece raspusta)
idu od 2000 dolara navi{e, zavisno od ranga, {to je u pore|enju sa
tro{kovima mnogo, pogotovo {to je stan (za kakav se ina~e u Seulu
pla}a 600-700 dolara) prakti~ki besplatan (pla}a se manji dio re`ija).
Sa strepnjom sam pratio {to se s vama dvoje de{ava dok ste bili
u Sarajevu. Andrea, koja je i sama bila hrabra i prisebna u svem tom
zlu, znala mi je povremeno isrpi~ati i ne{to odre|enije o vama, i pro~itati koji put neki odlomak iz Tvog pisma, i divio sam se va{oj odva`nosti i, jo{ vi{e, tome {to sam vidio da si i u tom apsolutnom u`asu
uspio sa~uvati razum. Prenerazila me je tragedija Tvoje porodice: ~ini mi se neumjesnima sve rije~i koje bih Ti o tome, kao rije~i sau~e{}a, mogao napisati. Koliko me i{ta u ovom u`asu koji ve} tri godine traje mo`e obradovati, toliko me je obradovala vijest iz jednog
pisma koje sam dobio negdje ba{ pred kraj decembra, da ste iza{li iz
Sarajeva i da odlazite u London. Upravo u no}i pred dolazak tog pisma sanjao sam Te u jednom ko{marnom snu. Jeste li u Londonu
na{li ikakvog odmora od ko{marne realnosti?
I opet dvije-tri prakti~ne stvari. Ne bi bilo lo{e da mi po{alje{
svoj ku}ni broj telefona, ako ga ima{. Moj u Seulu je 2 (to je Seul);
pozivni za Koreju je valjda 82 i ne{to jo{ ispred toga (kod ku}e sam
prakti~ki uvijek uve~e poslije 9 sati). Kad mi pi{e{, svakako dodaj
Jongin je privatni univerzitet, osnovan 1953. godine, u Seulu, sa 35 depart-
mana.
159
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
one brojeve uz ime ulice i grada, bez njih pisma putuju vi{estruko
du`e. Molim Te, najzad, da zasad – dok se stvar ne razrije{i u jednom ili drugom pravcu – ne govori{ nikom o seulskoj ideji (i zamoli{ za to svog {efa ako ga bude{ tra`io preporuku): takve se vijesti
brzo {ire, Seul je za mnoge vrlo atraktivan a nema toga {to mnogi
na{ ~ovjek ne bi u~inio u takvim situacijama da napakosti bli`njemu,
Ka}u i Tebe, i Andreju ako je s Vama, mnogo pozdravlja
[Sveto]
8.
London, 27. marta 1994.229
Dragi Svetozare,230
obradovalo nas je Tvoje pismo, kao glas svijeta koji smo voljeli i
kojem smo pripadali, a koji nam sada izgleda nedohvatno daleko (je
li se zaista toliko raspr{io da su mu djeli}i stigli do Seula?). Znamo
koliko si bio pa`ljiv prema na{oj k}erci i koliko si joj Ti zna~io. (U
svakom pismu te je spominjala). A onda kada smo bili potpuno nemo}ni da joj bilo kako pomognemo, to nam je saznanje bilo stra{no
va`no. Znali smo da ne}e biti izgubljena. Na `alost, ona jo{ uvijek
nije dobila britansku vizu, pa nam se nije mogla pridru`iti, a situacija u Beogradu nimalo joj vi{e ne prija. Ipak, izgleda da se i dalje
dobro dr`i.
[to se nas ti~e, mi smo iz Sarajeva zaista oti{li u posljednjem trenutku, jer jo{ jednu zimu ne bismo mogli izdr`ati. I sad je ve} vi{e
od tri mjeseca kako smo ovdje. Uz pomo} Celije Hawkesworth231 ja
sam od Britanskog savjeta dobio pomo} za boravak u Londonu, koji
„otpla}ujem” rade}i kao lektor na SSES. I Ka}a i ja smo London
odavno zavoljeli, tako da su ovi mjeseci za nas zna~ili kao da sanjamo neki divan san. Ali se sve vrijeme osje}amo da smo u{li u tu|i
divan san i da }emo u jednom trenutku iz njega morati iza}i. Sad,
229 Pismo pisano ma{inom, u uglu dopisano: „pismo dobio 8. 4 94, zvao telefonom 9. 4 94”.
230 U gornjem uglu adresa: Zdenko Le{i}, 89 Bolinbroke road, London, W 14
OAA, Tel. 071 603 3689.
231 Silija Hoksvort (Celia Hawkesworth), profesor emeritus za srpsku i hrvatsku knji`evnost u Londonu. Objavila je veliki broj ~lanaka i nekoliko knjiga: Ivo Andri}: most izme|u istoka i zapada, 1984; Glasovi u senci: @ene i verbalne umetnosti u
Srbiji i Bosni, 2000; Kulturna istorija, 2007.
160
232
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
dodu{e, dobro `ivimo, pristojno smo se smjestili, stekli prijatelje,
oporavili se (i fizi~ki i du{evno). Iako jo{ uvijek duboko u podsvijesti ~uvamo slike i strahove iz Sarajeva, pa se no}u budimo u znoju i
s morama. Me|utim, `ivot u Londonu (naro~ito stan) stra{no je
skup, pa se pomo} koju sam dobio polako topi, i mi sve vi{e osje}amo da `ivimo samo privremeno. (Ali to kod nas nije metafizi~ko
iskustvo) Celia, dodu{e, poku{ava da produ`i ovaj aran`man, i mi
se nadamo da }e uspjeti. A ja poku{avam i na drugi na~in rije{iti nas
polo`aja, koji je itekako delikatan (bez domovine u koju bismo se
mogli na kraju vratiti, bez stalnog zaposlenja koje bi nam obezbe|ivalo mirnu sutra{njicu, bez...). Ali, besmisleno je `aliti se na sudbinu, kada smo samo prije nekoliko mjeseci htjeli sve prekratiti, i
odmah zatim od`ivjeli nekoliko najljep{ih mjeseci na{eg `ivota.
Naravno, prihvatio sam tvoju sugestiju. I odmah ju~er poslao
faks profesoru Kimu onako kako si mi savjetovao. Ako bismo na taj
na~in rije{ili na{ problem za naredne dvije godine, bio bi to, vjerovatno, i sre}an zavr{etak ~itavog na{eg „slu~aja”. A mislim da bi to
za mene bio i novi intelektualni izazov. (Ja ina~e ovdje me|u studenticama imam i jednu Korejku, Seung Eun Oh, inteligentna je).
U svakom slu~aju imamo razloga da idemo u Koreju.
Celia se {okirala kada sam je zamolio da u Seul po{alje preporuku
za mene: „pa ti si nam potreban ovdje”, rekla je. A ja ba{ nisam siguran da sam igdje ikome vi{e potreban. Osim Ka}i i Andreji. A i to je
dosta da ~ovjek sam sebi bude va`an u `ivotu. (Usput re~eno, nas
dvoje smo iz Sarajeva izi{li kao stoka, za razliku od mnogih – s obje
strane – koji su imali visoki tretman. Zbog toga, valjda, i nemamo vi{e `elju da se vra}amo. Uostalom, tamo vi{e ni{ta i nikoga nemamo).
Na kraju, dva konkretna pitanja: U slu~aju da prof. Kim bude
dobre volje, ko bi platio putne tro{kove; (Naravno, ne mislim da bi
to trebalo da bude problem). Da li bi Andrea, ako bi nam se pridru`ila, mogla tamo ne{to da studira (ona dobro govori engleski)?
Volio bih da ne prekidamo kontakt. Na{ telefonski broj i ku}na
adresa (na kojoj }emo vjerovatno biti do kraja jula) u zaglavlju su, a
evo ti i broj faxa na koji se s nama mo`e komunicirati.
Srda~ni pozdravi cijeloj porodici Petrovi}.
Tvoji Zdenko i Katja
Zdenko Le{i}
P. S.
[aljem Ti na uvid i fax i CV koji sam uputio 26. 3. 1994.232
U prilogu Curriculum Vitae.
161
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
9.
Seul, 22. VI 1994.
Dragi Zdenko,233
Sutra letimo ku}i, prakti~ki ju~e zavr{io sam ispite, i sada Ti na
brzinu pi{em. Semestar je ovdje, dok nastava traje, zamoran, pogotovo je meni bio zamoran ovaj drugi, kada sam ~etiri puta sedmi~no morao na na{ dalji kampus, a `elio ipak uz to ne{to i sam da uradim (ovih }e mi dana iza}i ovdje i moj prvi seulski proizvod, mala
studija o Jakobsonovoj ideji komparativne slavenske knji`evnosti, s
kojom sam zapravo – vi{e sa studijom negoli idejom – prili~no zadovoljan). Tako, smu}en ujedno i zbog neuspjeha mog poku{aja,
odlagao sam da Ti se javljam sve do sada.
Pokazalo se da je to u nekom smislu i dobro, jer mi je ju~e, na
opro{taju, profesor Kim progovorio opet o Tebi. Rekao mi je, {to se
ovdje ne ~uje ~esto, da mu je `ao, {to je na Tvoju ponudu tako brzo
odgovorio negativno, da u ovom trenutku, naravno, ne mo`e jo{ ni{ta pouzdano re}i, ali da misli da bi mu neko kao Ti mogao biti potreban negdje od jeseni 1995. Uz kurseve literarne i elementarne
jezi~ke (konverzacija), pomi{lja o~igledno na neke koje sada dr`i jedan profesor Korejac („regionalne” o istoriji, politici i sl.), a Ti bi ih
bez te{ko}e tako|e mogao dr`ati, i jedan uvodni, o jugoslavenskoj
kulturi, koji sada dr`im ja. Molio me je da ostanem s Tobom u vezi,
nagla{avaju}i, dodu{e, da to {to mi ka`e nije ni ponuda ni obe}anje.
Pretpostavljam da sve zavisi od toga ho}e li korejski kolega, koji je
najavio odlazak, oti}i, a da je poja~an interes za Tebe izazvao i nalazak Tvoje knjige Jezik i knji`evno djelo u na{oj univerzitetskoj biblioteci. Svako od nas najvi{e vjeruje svojoj biblioteci.
Ne znam kakvih u me|uvremenu novosti s Tobom ima – ostaje{ li idu}e godine u Londonu ili ima{ neke druge planove. Svakako,
ako Te ova sasvim nebulozna seulska ideja vi{e i ne zanima, `elio bih
da ostanemo u vezi, pa Te molim da mi javi{ ako Tvoja londonska
adresa i telefon vi{e ne va`e. Ne znam je li Andrea jo{ u Beogradu –
poku{a}u to da saznam kada tamo stignemo. Mo`e{ mi se javiti na
adresu u Jugoslaviji, planiraju}i da pismo stigne do sredine augusta
(to je Fru{kogorska 25, st. 2, 21000 Novi Sad) ili na istu ovu seulsku,
ali tek krajem augusta ili po~etkom septembra, jer se pisma ovdje,
233
162
Pismo kucano ma{inom.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
koja se i ina~e ~esto gube, gube jo{ ~e{}e, ako nekoliko dana ~ekaju
u boksu u portirnici.
Iz ove udaljenosti ne umijem procijeniti da li tamo stvari stoje
gore ili imalo bolje. Dobrim dijelom i idemo zato da vidimo sami.
Pla{im se {ta }emo vidjeti.
Volio bih da vjerujem da ste Ti i Katja, koliko je to mogu}e, bolje i da je Andrea uspjela da Vam se pridru`i.
Sve vas srda~no pozdravlja
[Sveto]
10.
London, 13. jula 1994.
Dragi Svetozare!234
Kao {to ve} zna{, na{a mala porodica se odskora kompletirala.
Sada smo sve troje u Londonu. Osim pokojeg prijatelja, i isto tako
malo porodice Ka}inog brata,235 u Jugoslaviji (biv{oj i sada{njoj) mi
vi{e nikoga i ni{ta nemamo. Dodu{e, ni ovdje nam situacija u tom
pogledu nije ni{ta bolja, ali bar `ivimo ljudski i daleko od zla koje
smo iskusili.
Andrea je, kao {to ti je, vjerovatno, rekla, dobila „mjesto” na Queen Mary’s collegeu, koji je dio Londonskog univerziteta. Priznali su
joj dvije godine s BU, i upisali je na tre}u godinu „evropskih studija”
(s naglaskom na francuskoj i ruskoj knji`evnosti). Nadamo se da }e
je te studije u Londonu ohrabriti i opet joj dati krila, koja su joj dosta „podsje~ena” preobrazbama na{eg kulturnog i politi~kog „bi}a”.
Ka}a je – ~ak i sa sasvim slabim znanjem engleskog jezika – dobila ulogu Hekube u jednoj modernizovanoj verziji „Trojanki”, ~ija
premijera treba da bude krajem augusta u Queen Elizabeth Hallu,
pa se sada „nosi” i s ulogom i s tekstom na jeziku koji ne zna dobro.
To „~udo” ju je trgnulo iz depresije i bacilo u „radne brige”, {to je
vra}a u nekada{nji `ivotni ritam.
[to se mene ti~e, ja trenutno pou~avam britanske diplomate srpskom i hrvatskom jeziku (ta~nije: jezicima, kako ih tretira Foreign
Pismo pisano na ra~unaru, poslato po{tom.
Zlatan Dori} (Ba~ko Gradi{te, 1940 – Beograd, 3. maj 2010), reditelj. Objavio je knjige: Vojvo|anska dramska triologija, 1997; Nova dramska triologija, 2002.
234
235
163
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Office), ~ime odr`avam svoj bankovni ra~un u aktivi, s nadom da }e
mi Britanski savjet i moja School dati dovoljno novaca da pre`ivimo bar jo{ jednu godinu u istom statusu. U slobodnom vremenu sanjarim o tome kako }u jednog dana zavr{iti moju „Enciklopedijsku
teoriju knji`evnosti”, mada vi{e ne znam ni gdje, ni za koga ni na
kom jeziku bi ona mogla biti objavljena.
Dakle, na{ sada{nji plan je: jo{ godinu dana ostajemo u Londonu. I to je jedino izvjesno. (Ili se bar nadamo da je tako). [to }e biti
dalje ne znamo. Otuda ni Tvoja „seulska ideja” nije izgubila privla~nost. I ako profesor Kim opet progovori o meni, podr`i ga u tome.
(On je i meni najavio da }e sa mnom ostati u duhovnoj vezi na na~in budiste: mo`da }e ta „veza” stvarno proraditi. One never
knows!).
Ina~e, mi se s ove adrese selimo krajem jula. Andrea i ja idemo
mjesec dana u jedno selo kraj Oxforda, a Ka}a }e ostati u Londonu
zbog proba koje su u toku. Od 1. septembra bi}emo na novoj adresi.
@elimo vam da se dobro odmorite, i opustite u starom dobrom
Novome Sadu. Je li se Gajo za`elio Dunava i Ba~ke?
(Je li nau~io korejski? Mo`e li se taj jezik uop}e nau~iti?)
Srda~no, uistinu OD SVEG SRCA pozrav Tebi i Radmili Od
Zdenka i Ka}e236
11.
London, 8. 9. 1994.
Dragi Svetozare,237
ne znam da li si dobio moje pismo, koje sam poslao na novosadsku adresu, ali znam da si bio u Novom Sadu i da si vidio Andreju.
Ona je sada s nama. Moja mala porodica tako je opet na okupu.
Andrea je imala sre}e, pa je dobila Sorosovu stipendiju i nastavi}e
studije u Londonu (na Queen Mary’s Colegge-u: European Studies,
with French and Russian). Za 1994–95. smo zbrinuti, a {ta }e biti dalje niti znamo, niti o tome mislimo. U vlasti smo Kairosa: bez pro{losti i bez budu}nosti. Ali u`ivamo u sada{njosti. Ljeto smo proveli
u Engleskoj. Andrea i ja u jednom malom selu u Oxfordishire, gdje
236
237
164
U nastavku pismo od Andree.
Pismo kucano ma{inom.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
smo se brinuli za `ivotinje Celie Hawkesworth, koja je s porodicom
oti{la na Kretu. Bilo je lijepo: mirno, u dosluhu s prirodom i u dru{tvu konjâ, pasa, ma~aka i riba. Katja je, me|utim, ostala kod nekih
prijatelja u Londonu, jer je sve vrijeme imala probe za jednu predstavu koja je nedavno premijerno izvedena u Queen Elizabeth Hallu: igrala je Hecubu u Euripidovim „Trojankama” (na engleskom,
koji, ina~e, ne zna), i to s velikim uspjehom. U stvari, bila je to predstava na temu opsjednutog grada, pa je u drugom dijelu, nakon
„Trojanki”, improvizovan `ivot u sada{njem nesretnom Sarajevu.
Projekat se i zove tako: „Sarajevo”, a autor mu je kompozitor Nigel
Osborn. Sve predstave jo{ nisu odigrane, ali smo sada opet zajedno,
i to u novom stanu, ve}em, ali i daljem od centra Londona. Udobno
nam je i ugodno, u zelenilu, koje nas vra}a prirodi i iskonu. (Ja ~eznem za Prirodom. Ovdje je nema mnogo, ali je ^ovjek oplemenjuje, pa je nekako prisutnija u svakida{njem `ivotu).
Sad kad se vi{e ne brinem za k}erku, kada smo mirni bar godinu dana i kad sam najzad na{ao svoj tihi i mirni kutak, po~eo sam
opet raditi. [ta }e ispasti zasada, me|utim, ne znam. Kad po~ne {kolska godina ima}u dosta ~asova, pa ne znam da li }u uspjeti dr`ati sada{nji radni ritam. Ili ja to sada radim samo da bih zaboravio?
Kako vam je bilo u Novom Sadu? Ljeto nije najprijatnije godi{nje doba u Vojvodini. Ali i tada taj grad ima neku atmosferu opu{tenosti. Zato se nadam da ste se ipak odmorili i osvje`ili. (Ukoliko
vas nije zahvatio onaj otrovni talas politikanstva, od kojeg se, vidim,
nije lako izolovati i za{tititi). U stvari, to je i jedini grad u na{oj biv{oj domovini s kojim odr`avamo bar neke kontakte. Istina, Katjin
brat radi u Beogradu, ali je vi{e vezan za Ba~ku. A sad mu je Ba~ko
Gradi{te i posljednje uto~i{te.
Pred polazak za Jugoslaviju pisao si mi o iznenadnom interesovanju profesora Kima za mene. U pismu koje sam uputio u Novi Sad
rekao sam ti da bi mi kombinacija veoma odgovarala, jer mi anga`man u Londonu isti~e s ovom {kolskom godinom. Bio bi to, zaista,
sretan „timing”. Ukoliko se vratite na tu ideju, podr`i ga u uvjerenju da bih mu ba{ ja dobro do{ao. (Uistinu, poslije iskustva koje
sam stekao u kursevima {to sam ih ovdje dr`ao – dobro bih im i
do{ao).
Nadam se da ste sve troje dobro. Mnogo vas pozdravljamo i o~ekujemo da se uskoro ~ujemo.
Zdenko i Katja
Poseban pozdrav od Andreje
165
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
12.
[krajem 1994]
Dragi Petrovi}i,238
nadamo se da ste dobro i da va{u korejsku avanturu privodite
kraju na svestrano zadovoljstvo.
Mi smo se privikli na na{ neodre|eni londonski `ivot. Kao i uvijek, dok ima {ta da se radi, ja sam dobro. Ka}a se snalazi. Andrea na
engleskom studira francuski i ruski (!!!). I tako... `ivot te~e... Javi}emo vam se op{irnije
Za sada mnogo pozdrava With Best Wishes
[Zdenko]
13.
Seul, 11. I 1995.
Dragi Zdenko,239
Ima jo{ ta~no dvadeset dana do ovda{nje (lunarne) Nove godine – jedine koju priznajemo – tako da na{e dobre `elje ne kasne
(kako bi Ti mo`da nekom zabunom mogao da pomisli{) nego sti`u
prerano, godina koja nailazi, uz to, za nas na Dalekom Istoku je, s
opro{tajem, godina Svinje, {to prvenstveno zna~i godina blagostanja i zadovoljstva, ali je i prava prilika da nekako zata{kam svinjariju {to Ti se odmah nisam javio na Tvoja dva pisma, od kojih sam
jedno dobio jo{ ljetos, u Novom Sadu a drugo malo kasnije u Seulu.
Za svaku svinjariju na|e se obja{njenje, pa kud ne}e za ovu.
Boravak u zemlji projurio nam je u`asno brzo. Imao je i prijatnosti (jedna od njih je i moj, a ne znam, dodu{e, koliko voljan – utisak da se u glavama mnogih ljudi dogodila ili bar po~ela doga|ati,
nekakva promjena na bolje. Ali nam je ipak bio najvi{e u znaku jedne zdravstvene neprilike na{eg sina. Ni sedam dana poslije dolaska
(mislim da je to bilo ba{ sutradan poslije mog prvog odlaska u Beograd, kada sam nakratko vidio i Andreu), de~ko je, po svemu sude}i,
(retrospektivno) jednostavno pokvario stomak i povra}ao, a onda ga
je serija koincidencija – podne sparnog dana po kome smo ga vodili
na pregled u ambulantu, neiskusna mla|a lije~nica tamo, podatak da
238
239
166
Novogodi{nja ~estitka.
Skica pisma pisana rukom.
240
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
je upravo stigao iz daleke egzoti~ne zemlje, moje glupavo insistiranje
da je ~itave godine u Koreji bio potpuno zdrav a da je kod doktora
bio samo jednom prije mjesec dana, da primi ovdje za svu mla|u decu obaveznu (a u Novom Sadu svima nepoznatu) vakcinu protiv encefalitisa (koju ovdje prenose – a koji }e ako ne – japanski komarci)
– dovela u bolnicu. Tu je uspani~ena starija de`urna lije~nica postavila dijagnozu encefalitisa, i obavila odgovaraju}e preglede. Poslije
toga, stomak mu se smirio ve} iste ve~eri, ali se od lumbalne punkcije (koja nije potvrdila dijagnozu) oporavljao nekoliko sedmica, a
strepnja oko toga {ta se zapravo zbilo, ostala je i du`e (jer, negativne
tvrdnje, kako znamo iz logike, nije mogu}e pouzdano dokazati, i ni
jedan ozbiljan stru~njak ne}e lako isklju~iti mogu}nost da ne{to {to
po svemu izgleda kao vrlo tipi~an pokvaren stomak nije na{la ipak
neki vrlo netipi~an encefalitis. Razrije{ilo se, u toku vremena, u praksi, nakon bezbrojnih (ne`eljenih a grubih) – poku{aja pravila o tome
kako bi navodno da se pona{a dijete prvih {est mjeseci (a kako prvih
godinu dana) nakon {to mu se glavom „pro{eta encefalitis”. Dijete je
`ivo i zdravo (za dvoje zrelijih roditelja malo i pre`ivo), i opet doktora vidjelo nije. (Koreja je i ina~e, o~igledno, ko zna za{to izvanredno zdrava zemlja: Deca koja u kapi svake zime odle`e bar tri [ne~itko], ovdje ni jedan dan, a ~ak ni iskusni hipohondri ne uspjevaju da
izbjegnu {ok zdravlja. Na{ prvi kom{ija Piper,240 koji nas je jesenas,
prvih dana poslije dolaska, dvaput dozivao u pomo} jer mu je puls
postajao malo prebrz pa malo prespor, i obrnuto, sa izvjesnim nezadovoljstvom mi je priznao, prije dvadesetak dana, da se najve}i dio
vremena zdravstveno osje}ao sasvim dobro, tako da }e svakako morati da se pregleda kad za raspust ode ku}i).
Nakon povratka u Seul upao sam odmah u naporan semestar.
^asove sam imao koliko je norma, devet (plus jedan postdiplomski
kurs), ali su to bila ~etiri prava kolegija (dakle, ne{to dosta razli~ito
od kurseva konverzacije i sl., koje ljudi dr`e sa dvije grupe po tri svih
sedmi~no – sjede na travi – opu{taju se, pri~aju. Budu}i da sam imao
nekoliko vrlo intenzivnih, mla|ih i motivisanih studenata u svakoj
od tih grupa, i budu}i da je tuma~enje, recimo, na{e pjesme, mi{ljeno da premosti udaljenost koja studenta od nje razdvaja, ne samo te{ko i izazvato, nego i u`asno zanimljivo, i tuma~u pou~no, tro{io sam mnogo vremena na pripreme. No i vi{e vremena odlazilo je
na ogromne fizi~ke udaljenosti u ovom gradu i zagu{en saobra}aj
Predrag Piper, profesor Beogradskog univerziteta.
167
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
168
koji je, i najmanju obavezu ma gdje izvan ku}e, pretvaran u ~itav
izgubljen dan.
A obaveze su, sada u drugoj na{oj godini, porasle. I malo su razli~itih vrsta. Na primjer, studenti se na kraju studija nekad `ene a
studentkinje vrlo ~esto udaju. Svako pristojnije vjen~anje uklju~uje
ceremoniju u kojoj, u posebnoj prostoriji, mladenci, u tradicionalnoj no{nji (u koju su se o`enili poslije glavnog ~ina vjen~anja i iz koje }e se izvu}i za ru~ak koji slijedi) do~ekaju, redom, sve one izabrane pojedince kojima za ne{to treba da se zahvale ili preporu~e, da se
poklone, da ih poslu`e ~a{icom, prolaze ri`inog [ne~itko] i ora{~i}a,
da ~uju rje~ savjeta i sl. U defileu, jedni za drugima, prolaze kroz tu
prostoriju roditelji, ro|a~ki parovi s obje strane itd., ali te{ko djevojci koja je, tvrdi, studirala a ne umije da domami bar jednog profesora pred kojim }e, sa svojim izabranikom, mo}i ~elom da dotakne
pod i da obe}a sve {to prili~i. Ostariji profesori su za tu upotrebu,
na ve}oj cijeni. Naravno, ja sam samo neznatni dio svog semestra
proveo sjede}i skr{tenih nogu na podu, pijuckaju}i ri`inu rakiju i
va`no klimaju}i glavom, ali je i takva dobra prilika, sa ovda{njim
udaljenostima i saobra}ajnim prilikama, zna~ila ~itav potro{en dan.
Sada, i sve do po~etka marta, traje raspust, koji provodim u zdravoj dokolici, {to uklju~uje i moje listanje knjiga i ~asopisa koji u Beogradu i Novom Sadu ve} nekoliko godina – nisu dostupni, i na{e zajedni~ko razgledanje onih mjesta ovdje koja `elimo a jo{ nismo stigli
da vidimo. Jo{ oklijevamo da li da na koji dan odemo u neku susjednu zemlju. Iskoristili smo, u septembru, kratke univerzitetske praznike da na nekoliko dana odemo u Kinu; bila je to povr{na turisti~ka tura, videli smo samo sa okolinom Peking i [angaj, ali je nama bila
i poslednja prilika da steknemo neki utisak o toj zemlji svojim ~ulima (sada je za {etnje po Pekingu, pogotovu Zida, ka`u, prehladno).
Drago mi je da va{a porodica `ivi u Londonu aktivno, umjetni~ki i nau~no. O Ka}inoj predstavi ~itali smo i u nekim novinama teorije koje su ovamo dospjele. Sa radoznalo{}u slu{am o Tvojoj „Enciklopediji teorije knji`evnosti”. Svakako je sre}a {to ima{ mogu}nost
da Ti uprkos pregleda i po potrebi dotjera Andrea, jedan ipak a doktorant obrazovan stru~njak za taj predmet.
Perspektive svakog anga`mana su jo{ uvijek nejasne. Ja sam pro{log petka, po `elji profesora Kima, anketirao vi{e pojedinaca i nekoliko ustanova (Filolo{ki fakultet i sl.) on je, o~igledno, `elio da za izbor
ima vi{e lista kandidata razli~itog profila, za razli~ite predmete i kombinacije predmeta koje se ovdje predaju. Vi{e ljudi mu je i neposred-
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
no izrazilo svoj interes ({to zaklju~ujem po tome {to su neki i meni o
tome pisali). Prije dva mjeseca on mi je naveo Tebe kao jednog od
dvojice kandidata koje bi najvi{e `elio da primi za idu}u jesen, {to bi
tada bio vjerujem knji`evni profil, jer bi to bila zamjena za mene), i
to bi se, da je sportsko takmi~enje u pitanju, moglo smatrati velikim
uspjehom, jer je lista kandidata za [ne~itko], i koliko ja znam, duga.
Nisam Ti, me|utim, `elio o tome danas pisati, da ne podsti~em prerano o~ekivanje rezultata, kad ve} znam da je ovda{nji posao da se
ni{ta definitivno ne odlu~uje prije otprilike aprila, i da pri tom u poslednji ~as ~esto odlu~uju kriteriji koji ba{ tada u kadrovskoj politici
univerziteta prevladaju. Ti se kriteriji poslednjih mjeseci ovdje na
svim univerzitetima ~esto mijenjaju (u o~ekivanju efekta koje }e imati
otvaranje tr`i{ta obrazovanja predvi|eno GETT-om), a na na{em
univerzitetu naveliko ih jo{ preispituje nova univerzitetska administracija, koja je nastupila pro{le godine. Upravo pred kraj semestra,
u decembru, mnogo se govorilo da najavljena politika racionalizacije ({to i ovdje, naravno, zna~i prvenstveno {tednju), uklju~uje i neupo{ljenje novih gostuju}ih stranaca iznad ranga docenta. Ali sada je
jo{ prerano re}i koliko je to va`no (samo {est mjeseci ranije ~uo sam
da je uveden propis po kome univerzitet ne mo`e pozvati stranca koji
je ispod ranga docenta). Zato, nije nemogu}e da }e iz svega ne{to biti, ali – {to je valjda smije{no da posebno savjetujem – ne ispu{taj ni
jednu dobru priliku koja se pojavi.
Poku{av{i da i ja ipak znam pisati duga pisma (a sada ih i ne pi{em sasvim ~itko), ovdje bih mogao i zavr{iti.
Pozdrav,
[Sveto]
14.
London, 19. februara 1995.
Dragi Svetozare,241
Davno smo ve} proslavili i kinesku Novu godinu, za nama je jo{
jedna zima, i jo{ jedna dobijena (ili izgubljena) godina. Naime, i
ovdje ima Kineska ~etvrt, pa je i ovdje njihova Nova godina, sa maskaratama i vatrometom, dim-sumom i drugim |akonijama, prava
atrakcija. (U stvari, je li kineska nova godina isto {to i korejska?). [to
241
Pismo kucano ma{inom.
169
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
170
se zime ti~e, ona je ovdje kratka, ki{ovita i blaga (nikakva), pa se ve}
sada pojavio behar, dok je u na{im krajevima ona tek na pola puta,
ljuta i snje`na. Mi se, naivni, radujemo prolje}u, jer je London tada
najljep{i, sa cvatom i cvije}em u nevjerovatnim nijansama boja i u
nevjerovatnoj koli~ini za jedan velegrad. (Cvije}e im je zaista prelijepo, samo {to nekako ne miri{e kao kod nas. Valjda se ono malo {to
ga kod nas ima mora mirisom izboriti za na{u pa`nju, ko zna?). I godina je, ka`em, za nama, samo po sebi vrlo prijatno, dosta uzbudljiva i s ne{to radosti. Kad nam se uskoro javi sudbina i zatra`i ra~une,
bar }emo re}i: [ipak tebi, ipak smo dobro `ivjeli.
@ivjeli smo – kako?
Andrea (sve po~inje s njom) pomalo se izborila za svoje mjesto
pod ovda{njim univerzitetskim suncem. Studira francuski i ruski (na
engleskom), ali ne zapostavlja ni svoje interese za moderni pristup
knji`evnosti. U~i, dakle, i pomalo u`iva u neo~ekivanoj slu~ajnosti
da studira u Londonu.
Katja (tako se sada potpisuje zbog „spelinga”) uspijeva da ponekad ne{to radi u pozori{tu. Zadnje je re`irala Gavranov komad
„George Washington’s loves” s dvije sarajevske glumice. I pomagala nekom dje~jem teatru iz Wales-a koji je spremao neki komad o
djeci u Sarajevu. Vi{e nego mene nju jo{ mu~i pitanje: „Za{to smo
to uradili samima sebi?” Ipak, oporavila se.
A ja, ne da sam se oporavio nego sam (h)oran kao nikad. Zavr{io sam onu knjigu „Children of Atlantis” (s izjavama na{e omladine
koja se rasula po svijetu u potrazi za spasom), a onda sam napisao jo{
neka dva teksta (jedan o „novom ritmu i novom sintagmatskom radu u avangardnoj poeziji” na{oj: Crnjanski, [imi} i to; drugi o obrascima usmenog pripovijedanja u Bosni i Hercegovini). Nadam se da
}u ih negdje ovdje plasirati. Dok sam radio (zapravo prera|ivao) taj
tekst o nekim crtama u poeziji na{e avangarde, ja sam se pitao – ili,
bolje, ne{to me je u glavi drsko i uporno pitalo – da li sam se to ja ve}
prebacio u sferu „Comparative Slavic Literature”, ili se jo{ uvijek, tradicionalno, bavim „na{om” knji`evno{}u. Tvoj sam tekst o tome (i
Jakobsonovoj ideji o tome) s velikom pa`njom pro~itao, i s velikim
zanimanjem. A onda sam se sjetio da si ti jo{ davno (je li to bilo ve}
na onom sarajevskom simpoziju {to ga je organizovao Begi}) postavio pitanje te „na{e knji`evnosti” druk~ije nego {to se ono uobi~ajeno postavlja. Ali da se vratim mom radu: ~asova imam dosta – intenzivni kurs srpskog i hrvatskog jezika, prevo|enje s engleskog na ovaj
na{, knji`evnost 19. stolje}a. Ponekad me ti ~asovi iscrpe, ali mi zato
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
ostane slobodan dugi vikend (s petkom) da obnovim snage i volju za
`ivotom. A vikendima obi~no idemo u pozori{te, na koncert, ili se
dru`imo. Ovdje ima dosta na{eg svijeta, ali i dosta „doma}ih” zainteresiranih za na{ svijet. U svakom slu~aju, dosadno nam nije. Mo`da ponekad Katji, jer je ona najvi{e vezana za ku}u, a ~itav `ivot je
od ku}e bje`ala, {to po prirodi posla {to po svojoj naravi. Ina~e, u
zimskim ferijama, preko Nove godine, u gostima su nam dvije nedjelje bili Katjin brat Zlatan s `enom i sinom. Poslije skoro tri godine porodica je imala „reunion” i bilo nam je kao nekad davno. To
smo vrijeme iskoristili da se opet osjetimo turisti u gradu koji turiste
toliko privla~i a koji smo po~eli gledati kao ne{to obi~no i svakodnevno. Opet smo ga VIDJELI, a ne samo gledali.
[to se na{ih planova ti~e, nemamo ih. Trenutno smo u Bo`jim
rukama. Na [koli su mi obe}ali da }u ostati i sljede}u {kolsku godinu i sada tra`e novac koji bi to pokrio. [ta }e na kraju biti, ne znam.
I budan odla`em da o tome mislim. Ali me te misli ne progone u
snu. I te{ko je s njima iza}i na kraj. Znamo da }emo ovdje ostati jo{
neko vrijeme, pa tako (i dotle) planiramo: sljede}i vikend }emo provesti kod nekih prijatelja u jednom selu kod Oxforda, za uskrs }emo
i}i u Irsku, Andrea }e preko ljeta vjerovatno u Francusku na ljetni
kurs jezika. DALJE NEMA. Ali nismo pesimisti. (Uostalom, mo`da
me ni Kim ne}e zaboraviti. A u onom pismu mi je pisao: „I am a
person with Buddhistic view of life and I wish that our connection
will be somehow in a good way activiated in the future”. Ko zna, mo`da su ti isto~njaci na neki na~in zaista u kontatku s Vi{im?)
Bilo {ta bilo, volio bih da s TOBOM ostanem u kontaktu, gdje
god bio.
Svima troma srda~ni pozdrav od nas troje.
Zdenko.
15.
Seul, 5. maja 1995.
Dragi Zdenko,242
Danas je ovdje Praznik djece, i nema nastave, pa hvatam vrijeme da Ti napi{em par rije~i. Ve} desetak dana to `elim, jer su se
242
Pismo kucano ma{inom.
171
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
172
ovdje – opet tek u aprilu – odlu~ivali o izboru kandidata koje }e pozvati. Sada je taj izbor, koliko mogu da sudim, definitivan: Ti opet
za idu}u godinu nisi odabran; meni je opet, ako to ne{to zna~i, re~eno o Tebi mi{ljenje u svakom pogledu povoljno i pohvalno (a iz
druge ruke sam, u jednom trenutku, {tavi{e bio ~uo da je na Tebe
ve} pao izbor za jedno od dva mjesta koja su sada bila u pitanju, mada moram re}i da sam tako bio ~uo i druga dva-tri imena).
Ho}e li se u nekoj budu}nosti Tvoja budisti~ka veza s profesorom Kimom oploditi susretom u Seulu, ne znam, ali u ovom
trenutku gotovo da i nisam siguran da li da to `elim. Tvoji opisi
londonskog prolje}a zvu~e kao stihovi iz renesansne pastorale (bolje, postrenesansne, danas je sve bolje sa tim post), a nas je ina~e zdrava i ugodna korejska klima posljednjih mjesec-dva dana iznevjerila:
da, i Seul je pun cvije}a, i na{ jonginski kampus sija svim bojama, ali
duva gotovo neprestano, iz dana u dan, neki neprijatan lud vjetar,
sa oblacima `utog pijeska iz Kine (zapravo iz pustinje Gobi, ka`u), i
ljudi se na sve strane tu`e na nevolje sa o~ima, grlom, nosom (mi
Veliki Nosovi valjda i vi{e od ovda{njeg normalnog svijeta). Mene
ve} dvije-tri sedmice – da li od `utog pijeska ili od mojih 16 (!) sati
sedmi~no (falio je u ovom semestru jedan nastavnik, pa sam u posljednji ~as morao preuzeti dio njegovih) – boli grlo i izdaje glas tako da malo brinem kako }u izgurati preostalih {est sedmica nastave.
Mi se krajem juna definitivno vra}amo. Stvari se tamo, koliko se
odavde mo`e suditi, opet uru{avaju u neko mo`da jo{ i gore zlo, ali
za to ne sti`emo brinuti jer nam pa`nju zauzimaju (kako im je u ljudskom `ivotu valjda i funkcija) sitni prakti~ni problemi oko putovanja, slanja knjiga i sl. Svojim smo boravkom ovdje bili vrlo zadovoljni. Sa izuzetkom ovoga posljednjeg semestra, stizao sam ne{to raditi
i za svoju du{u. Glavu smo dovoljno odmorili i sada je pravedno da
primimo svoje sledovanje onoga {to drugi ~itavo vrijeme redovno
primaju. Na{ sin polazi u {kolu ujesen. Jedino za njega bih `elio da
se nadam da mu ~itavo djetinjstvo ne}e u tome pro}i.
Nadam se da ste vas troje i dalje u punoj aktivnosti, i da Andrea
u punoj mjeri u`iva u studiranju u velikom svijetu. Javi se kad stigne{, najbolje sada ve} na novosadsku adresu (Fru{kogorska 25). [ta
je sa enciklopedijskom teorijom?
Mnogo vas sve troje pozdravljaju svi napola biv{i Seulci
i posebno
[Sveto]
1. 4. 1996.243
Dragi na{i!244
Svi va{i utisci o Koreji i Korejcima – provjereno je! – ta~ni su.
Jedino {to nismo o~ekivali jest: da }emo biti senzacionalno razli~iti
od drugih koji se u milionima muvaju po ovom megapolisu. (Voljeli bismo da smo malo `u}i i da su nam o~i malo vi{e ukoso, pa da
nas niko ne zapa`a, da budemo kapi u korejskom moru!). Ali dobro
je i ovako. A VAMA HVALA MNOGO!
Zdenko i Ka}a.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
16.
17.
Dakle: Pundang, 21. aprila [1996]
Dragi Svetozare,245
evo me na kraju prve polovine prvog semestra. Hankuk University – nekad samo egzoti~no ime, sad je ve} moj prirodni „kontekst”.
Traume koje sam imao na po~etku pro{le su. I dalje gledam u {arene reklame na Han-gulu kao tele u {arena vrata, ali mi te {are vi{e
nisu neobi~ne, kao, uostalom, ni sva ta `u}kasta i kosoooka lica oko
mene. (Naprotiv, iznenadim se kad u ogledalu ugledam jedno druk~ije lice: pravi ALIEN, kao {to i pi{e na mojoj registracionoj karti!).
I po~etne frustracije zbog nemogu}nosti komuniciranja vi{e nisu tako va`ne – ~ovjek ima na raspolaganju i druge organe osim jezika.
(Hànd, speak for me!, re~e Cassio u presudnom momentu).
Dakle, poslije sedam nedjelja, utisci su se sredili. @ivot je u{ao u
novi kolosijek i u novi ritam, i – dobro se osje}am. I ne samo fizi~ki. Poslije dugog vremena opet sam bezbri`an. („Sad smo bezbri`ni,
laki i ne`ni”, rekao bi Crnjanski). Kao da je to Istok? Ili – samo daljina? Ili saznanje: Rastu`i li nas kakav bledi lik, {to ga izgubismo jedno ve~e, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno te~e! (uviIz Koreje, Seul.
Razglednica.
245 Pismo kucano na ra~unaru, poslato po{tom, u zaglavlju: „Najprije moja
impossible adresa (kako mi je napisao jedan engleski prijatelj), Prof. Zdenko Le{i}...”
243
244
173
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
174
jek sam volio Sumatru, a pogotovo sada kad sam s one strane „tihih,
sne`nih vrhova Urala”). Nekako, kao da sam ovdje na{ao svoje mjesto. I ~esto mislim na Tebe, sa zahvalno{}u: Ti si osjetio da bi ovo
mjesto moglo biti za mene. I jeste!
Stanujem u stanu u kojem su bili Koljevi}i. Mali, uredan i udoban. Upravo za nas dvoje. Do Yongina: 40–60 minuta, do Seoula:
isto toliko. Ovaj Pundang-gu je izraz „betonske kulture” megapolisa koji se {iri oko Seoula, ali je dovoljno ulju|en igrali{tima, {etali{tima i zelenilom, tako da prija ~ak i meni, koji sam vi{e od dvije godine `ivio okru`en rasko{nom vegetacijom Greenwicha i srodio se s
engleskim kultom prirodnog okoli{a. U svakom slu~aju, ovdje na
desetom spratu petnaestospratnog solitera (tako smo stanovali i u
Sarajevu!) mi smo na{li svoj dom (u malom na{em stanu, {to rekao
mladi Popa).
U Yonginu, zna{ i sam kako je! Studenata mnogo, ali ih sada ve}
i razlikujem. Donose mi kafu, `eljeli bi razgovarati, ali imaju problema s izra`avanjem, pa se zakiko}u kao djeca, naro~ito djevojke. (One
su – usput re~eno – urednije i elegantnije od Engleskinja, ali to ne
reci nikom, jer ne `elim da se uvrijede moje biv{e studentice: volio
sam i njih!). Imam 14 ~asova nedjeljno: tri ~asa – usmena knji`evnost, dva ~asa – Andri}, tri ~asa – romantizam (za dvoje postdiplomaca: Pek ^ong-Pil i O Kjoing-Suk, mo`da ih se sje}a{?). Sve teme
koje sam vi{e puta radio po bijelom svijetu. Uz to imam i {est ~asova „konverzacije” s IV godinom, s kojom radim jedan svoj „kurs”,
pa mi ni to te{ko ne pada. Pogotovo kad kao ujak Baja (ako si ~itao
Paju Patka) u glavi zbrajam: $$$$$$. [to rekao Predrag Piper: „A
plata je stvarno dobra!”
Ina~e, pro{le nedjelje Ka}a se vratila u London, da bude s Andrejom, koja u maju ima zavr{ne ispite i koja poslije toga treba da
tra`i sebi stan, jer }e – ako Bog da – ostati u Londonu na post-diplomskom studiju. (A i stan nam je u Londonu zakupljen do kraja
juna). Poslije toga }e njih dvije u Beograd, i mo`da s Dori}ima negdje u Crnu Goru na more. (Ni jedna ni druga nisu bile na moru jo{
od prije rata). Bar sam ja tako zamislio, uvjeren da }e Ka}a imati vi{e nego dovoljno vremena da bude i u ovom na{em mirnom Pundangu. Sada mi imao dovoljno vremena za sve, osim za propu{teno.
Ja }u me|utim ostati ovdje (umalo ne rekoh: kod ku}e). Kupio sam
computer (kao {to si mogao primijetiti), pa }u se zabavljati pisanjem,
mojim starim hobijem. Bi}u sam. Ali godit }e mi: Probudi}u se no}u
18.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
i sme{iti, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milovati daleka brda i
ledene gore, blago, rukom. I vjerovatno ti napisati jo{ neko pismo. (Ali
bez Crnjanskog, obe}avam!)
Srda~an pozdrav Tvojoj dragoj supruzi!
Tvoj Zdenko
Pundang, 13. juni 1996.
Dragi Svetozare,246
mislio sam da ti pi{em o mojim iskustvima u Koreji, ali sam se
predomislio i poslao ti Ka}u i Andreju. Od njih si mogao ~uti mnogo vi{e nego {to bih se ja ikad sjetio da ti ispri~am. U svakom slu~aju, sad zna{ i ono glavno i ono sporedno. Uostalom, u „`enskom pismu” ta se razlika i ne isti~e. Ili je, mo`da, zaista i nema.
Dakle, jedan semestar je pro{ao na sveop}e zadovoljstvo, i moje, i mojih studenata, i – profesora Kima. Usput re~eno, on stalno
isti~e kako te on visoko cijeni, {to obavezuje i mene, jer ja utoliko vi{e moram opravdati va{e povjerenje! Ali – so far so goood!
Yongin je sada pust. (A sada je zapravo najljep{i: zelen i tih). Svi
smo se razi{li: Studenti su na ferijama, u`ivaju}i – iz sve snage – u
blagodetima koje su im svojim argatom obezbedili roditelji. Isto~no-Evropljani su odletjeli u svoje nesretne zemlje. Neki se vi{e ne}e
vratiti, kao Smolen i Pop: osta}e da tamo krckaju dolare koje su ovdje
u{tedili. Neki }e se vratiti krajem augusta, da ovdje, u tu|em svijetu,
opet ~eznu za ku}om, uvjereni, ovako daleko od svoje zemlje, da je
u njoj ipak sve bolje, ili bar da je u me|uvremenu postalo bolje. S
nekima od njih sam se slagao, a s nekima se nisam uspio sporazumjeti. Recimo, Alexandru Todorica me je neprestano ubje|ivao da
je glupo kupiti televizor, jer on ne funkcioni{e kod ku}e. A kad sam
ga pitao: „Gdje kod ku}e?”, on me je najprije ~udno pogledao i
onda rekao: „Pa kod nas u Evropi”. (A mo`da je rekao: „Kod nas u
Euuuropi”, kao {to govore na{i civilizirani – pardon: uljudbeni –
Europljani).
U stvari, moj najve}i problem ovdje je ono {to bih nazvao – da
sam ne{to kjerkegorovac – „jezom komunikacijskog jaza”. Neki dan
246
Pismo kucano na ra~unaru, poslato po{tom.
175
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
176
sam zamolio Ji Hwan da me otprati, odvede, do ljekara. (Ni{ta ozbiljno. Mali problemi sa sluhom, valjda od granata!) On je gledao u moje u{i, ali je razgovara s njom. Kao kad dovede{ konja veterinaru!
Uostalom, mi (Euuuropljani) ovdje idemo kod jednog dje~jeg ljekara, jer kao i djeca ne znamo re}i ni{ta drugo nego: jooooooooj! Poku{avam da nau~im bar neku korejsku frazu i uspio sam da upamtim pokoju rije~, ali nikako ne uspijevam da ih pove`em tako da one
zuje kao kad Korejci govore: bez re~eni~kog akcenta i bez onih na{ih „granica me|u akcentskim cjelinama”. Mora}u se pomiriti, kao
i drugi, da im jezik ne}u nau~iti. A da me niko ne razumije – s tim
sam se ve} i prije pomirio.
Sve ovo vrijeme od kako se semestar zavr{io provodio sam sâm
kod ku}e. Zavr{io sam – jo{ jednu suvi{nu – knjigu, koju sam po~eo
pisati u Londonu. Neku vrstu romansiranog sje}anja. Nikome to ne
treba, ali je trebalo meni, da se oslobodim no}nih mora. Sad se one
ba{kare u tekstu, {to bi rekli deridijanci, a mene su ostavile na miru.
A pi{u}i, otkrio sam i za{to se tako mnogo na{ih kolega dalo u literate. Pa to je pravi u`itak, pustiti ma{tu da te vodi! Ideje, slike, rije~i – dolaze ti, a ti ne zna{ ni odakle, ni kako, ni za{to, niti ti je va`no
da to zna{, sve dotle dok te tako pohode. U svakom slu~aju, ima u
toj raboti vi{e dra`i i vi{e slobode nego u pisanju pametnih knjiga.
Iako mnogi vi{e vole da budu pametni!
A od kad sam to moje sje}anje kompletirao, dao sam se i na pamet, pa za hanku{ki ~asopis pi{em jedan tekst o narativnim `anrovima u „na{oj” usmenoj knji`evnosti. Kad sam ve} ostao kod ku}e
(}uj: „kod ku}e?!”, rekle bi Sarajlije), onda mi i nije ostalo ni{ta drugo nego da sjedim za kompjuterom i ne{to pi{em. U grad nisam ~esto i{ao, a kad sam i{ao, uglavnom sam obilazio knji`are, i tada se
opet sje}ao tebe: „imaju vanredne knji`are!”, napisao si mi jednom.
I zaista je tako!
Za koji dan Ka}a se vra}a, pa }emo vjerovatno vi{e {ajcati. Ukoliko najzad ne do|u i ti monsuni, koje najavljuju ve} tri nedjelje. Za
sada vrijeme je vrlo prijatno: preko dana je sun~ano i toplo, ali nikad preko 30 stepeni, a ve~eri, no}i i jutra su jo{ uvijek svje`a i prijatna.
Ja, eto, o sebi, pa o sebi! A ovdje se pro{irio glas da si se ti jako
razbolio. Ka}a mi je, me|utim, preko telefona rekla da izgleda{ dobro. I to mi je drago. A {to se ono pri~alo, samo je znak da te ljudi
ovdje pamte po dobru i brinu se ako ~uju da ne{to nije u redu. O
19.
Novi Sad, 10. 8. 1996.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
Gaji i Radmili ne moram ni brinuti. Radmila je in her prime, a Gajo u fazi nezaustivog rasta.
Rado vas se sje}am. I ~esto mislim na Tebe sa zahvalno{}u.
Zdenko Le{i}
Dragi Zdenko,247
Ti si sigurno ve} davno shvatio da sam ja nemogu} korespondent, pa se vjerovatno ne ljuti{ previ{e {to na Tvoje pismo od 21.
aprila odgovaram tek danas. Pogotovo se ne}e{ ljutiti kad shvati{ da
sam poku{avao da odgovorim i ranije, posljednji put – ju~e, u o~ekivanju Ka}e i Andreje. Sudbina me|utim ni ju~e nije htjela da uspijem – u vrijeme namijenjeno za moje pismo pojavio se, iznenada
(ako je to dobra rije~ za pojavu ~ovjeka kojega bar mjesec dana o~ekuje{ da „sutra” do|e), majstor oran da zamijeni propale plo~ice na
terasi (nije zamijenio, skinuo je propale, nove nije mogao da na|e).
Tako, Ka}u i Andreju nisam do~ekao sa pismom u rukama, nego sa
rukama u otpacima betona sa terase.
[to nisam pisao, ne zna~i da nas Tvoje pismo nije obradovalo.
Naprotiv! (I zato pi{i i ubudu}e, i obe}avam da ne}e{ morati uvijek
da do|e{ po odgovor li~no ili preko li~nog izaslanika). Drago mi je
najvi{e {to po pismu izgleda da ste se u novom ambijentu dobro sna{li (a iz jednog Kimovog pisma vidim da su se i doma}ini s vama
dvoje vrlo lijepo sa`ivjeli). Trenutno Ti mo`da nije podjednako lijepo kao {to je bilo dok si pismo pisao: sâm si, a nai{lo je seulsko ljeto: mi ga nismo nikad iskusili, ali ljudi pri~aju da zna biti i vrlo neprijatno, sa velikim vru}inama i vlagom {to je snabdijeva rep tropskog
monsuna.
Ina~e, lo{i pismopisci, kakav sam ja, ohrabrenje za svoje pona{anje, ma koliko mu izvori bili u inertnosti i duhovnoj zapu{tenosti,
nalaze ipak i u objektivnoj realnosti. Sasvim izuzetno, naime, kad
mislim da je nekom iz nekog prakti~nog razloga va`no da moj odgovor {to prije dobije, znam biti i vrlo brz kao tigar. A onda se dogodi
ovako: pi{e mi jedan moj seulski student – vrlo dobar student, zavr{io ~etvrtu godinu pro{le jeseni, zove se Lee Tae-Hun – i tra`i preporuku za studije u Ann Arboru. Pismo dobijam u ruke u petak na247
Pismo kucano ma{inom.
177
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
ve~e, vrativ{i se s nastave u Beogradu. Vidim da on sa svojom molbom ve} kasni, a i pismo mu je do mene dugo putovalo, mada poslat preko DHL. Znam da je u nedjelju Uskrs i da po{ta ne}e raditi
ni u ponedjeljak. I – kao tigar – sastavim preporuku iste ve~eri i idu}eg jutra je po{aljem. Tu subotu napi{em i pismo njemu, s tim da ga
u utorak po{aljem ({to i u pismu ka`em). To i u~inim: predam ga
sam, na {alteru glavne po{te, znam i kojem. I onda se pismo iz Seula vrati: nepotpuna adresa. I onda vidim da je na `igu novosadske
po{te datum ta~no 23 dana kasnije od onoga kada sam pismo predao. I da adresa u Seulu nije vjerovatno bila nepotpuna nego, u trenutku u kome je pismo stiglo, ve} zastarjela (adresa njegovog privremenog zaposlenja). Mislio sam par dana da idem na po{tu da se
`alim, a onda odustao. Dao sam ga sino} Ka}i, da ga dade Tebi – djelomi~no da mu poru~i{ – ako ima u sada prisutnom studentsko-asistentskom dru{tvu nekoga koji ga zna i zna gdje je – da sam mu preporuku poslao a da mi se pismo njemu naslovljeno vratilo.
Vrlo smo prijatno ve~e proveli sino} sa Ka}om i Andrejom. Izogovarali smo svakoga koga smo mogli i nahvalili svakoga koji je to
zaslu`io. Ka}a }e ti o tome znati sve da ka`e, mada, kad se pravo
uzme, malo smo novoga imali jedno drugome da ka`emo, sve smo
to zapravo svi od po~etka znali ({to samo govori da tra~ nije upotreba svakida{njeg govora nego govor u kome je dominantna pjesni~ka funkcija). Raduju nas Andrejini uspjesi; ona se u svom studiju,
rekao bih, potpuno na{la.
Kod nas samih velikih novosti nema. Gajo je zavr{io prvi razred
(i prve kurseve karatea, engleskog i plivanja), a sada – dru{tvo mu
se razi{lo – ne zna {ta }e sa sobom dok ne po|e Radmilinima na selo. Radmila dosta radi i na poslu i kod ku}e, a ja se nadam novim
radnim pobjedama, ~emu bi garancija morala biti to {to 1. oktobra
prelazim u najsla|e zanimanje penzionersko: meni dru{tvo prema
potrebama a ja njemu prema mogu}nostima, kako se, ako ne{to ne
brkam, oduvjek definirao novi svjetski poredak.
Pro{etaj se i za nas me|u gimkoima u Jonginu (ne jo{ sada, kad
za`ute, ujesen), pojedi i za nas (ako mo`e{ to ~udo svariti) jedan
hamburger u Kjobu248 (mi smo vi{e nego voljeli pulgogi), i javi se.
Pozdravljaju Te Radmila i Gajo,
Srda~no,
[Sveto]
248
178
Jedna od najve}ih knji`ara u Seulu.
Novi Sad, 28. 8. 1996.
Dragi Zdenko,249
Da kod nas nema ni{ta nova, sazna}e{ od Ljilje Suboti} usmeno
ve} za dva dana, a sa svim pojedinostima i iz pisma koje, pretpostavljam, u ovom ~asu Radmila na poslu pi{e Ka}i (Ljilja no}as ide u
Budimpe{tu, a odatle avionom). U me|uvremenu su se mimoi{la i
na{a pisma, moje od „10. 8. 1996”, kako vidim da pi{e na kopiji ({to
je posve nemogu}e, jer smo tada bili na Balatonu, a pismo je pisano
neposredno nakon boravka Ka}e i Andreje u Novom Sadu, {to zna~i u prvoj polovini jula) i Tvoje datirano „13. juna 1996” ({to je tako|e nemogu}e, ne samo zato {to je po{tanski `ig Seoula 17. 07. – i
najmanje zato, kako se vidi iz slu~aja opisanog u mome upravo pomenutom pismu – nego najvi{e zato {to Tvoje pismo govori o pustom Yonginu i Ka}inom boravku u Novom Sadu). Kako su se
mimoi{la na{a pisma, mogla bi biti osnova za malu raspravicu iz
tekstologije, za anegdotu o rasijanim profesorima ali i za zlobniju
pri~u o na{im godinama, pa je bolje sve predati – nama sve vi{e lakom – zaboravu. (P. S. bogami i za razmi{ljanje o naprednom i nazadnom do`ivljavanju vremena: npr: jasno je da su obojica `eljeli da
izbjegnu JUL, ali...).
Kod vas za desetak dana po~inje korejska jesen, prelijepa ne samo u Yonginu – ne znam da li se to tako nama slu~ajno zalomilo,
ali ono {to smo mi dvaput pro{li bilo je najljep{e cjelovito godi{nje
doba koje sam ikad igdje do`ivio. (Kad smo ve} na rekordima, ovo
je ljeto ovdje bilo naj{a{avije ljeto koje sam u ovim krajevima, koliko pamtim, do`ivio. I toplo, i hladno, i suvo i s prolomima oblaka,
ali sve u brzoj haoti~noj smjeni, s bezbrojnim skokovima i padovima atmosferskog pritiska, tako da su o tome pri~ali i ljudi koji ina~e nisu meteoropate).
Pred nama je sada – za Gaju – nova {kolska godina, {to }e unijeti neki red u na{ ina~e pomalo haoti~an svakida{nji `ivot. Mene jo{
u septembru o~ekuju ispiti (i par dana u Var{avi na nekoj konferenciji o komparativnoj slavenskoj metrici), ali bogami i berba u na{em
vinogradu (prva prava otkako smo prije desetak godina tu vikendicu sa vo}njakom i vinogradom, na manje od deset minuta od na{eg
249
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
20.
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
179
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
180
stana, kupili od jednog prijatelja) pa i pe~enje rakije (ako jedan drugi na{ prijatelj, koji to divno radi, preuzme stvar u svoje ruke).
[to se ti~e moje ozbiljne bolesti, o kojoj se glas – kako i s drugih
strana ~ujem – prostro do Koreje (i me|u Korejcima ovdje, tako da
to osje}am, po obazrivosti pona{anja, i kod onih koji je ne spominju), rije~ je opet o problemu komunikacijskog jaza. Moja zdravstvena situacija, u objektivnom opisu, uglavnom je ova: u posljednjih dvadesetak godina nisam otkazao zbog bolesti ni jedan ~as,
rutinskih tegoba sam imao koliko i svako drugi, povremeno, i lije~io ih uglavnom pasivnim otporom, bez lijekova, a izuzetno i uz pomo} lijeka za koji bih zaklju~io da odgovara ({to, uzgred govore}i,
ima izvanredne efekte: kad sam jednom, prije vi{e od godinu dana,
dobio visoku temperaturu i popio jedan aspirin, moji su se virusi i
mikrobi, suo~eni sa supstancom koju decenijama nisu osjetili, tako
prestravili da mi je jedan sat temperatura nepovratno i{~ezla). Izuzetnu nepriliku imao sam i ovog januara: kroz ku}u nam je pro{la
virusna infekcija – Gajo je bio i na po~etku i na kraju lanca, Radmila i ja u sredini – a svojoj sam se stoma~noj virozi suprotstavio uglavnom pasivnim otporom; izgubio sam za tri dana ~etiri kilograma
(posmatra~u sa strane moje je mr{avljenje moglo djelovati i impresivnijim, zato {to sam neposredno prije te bolesti izgubio 3-4 kg u
seobi iz starog u novi stan, prometnuv{i kroz ruke jedno pet tona
knjiga i drugog papira). O toj bolesti pri~ao sam onda grupi svojih
biv{ih studenata Korejaca u svom kabinetu u Beogradu krajem januara. Vide}i da pri~u slu{aju sa zanimanjem, prepustio sam se u`ivanju u tekstu; toliko pamtim. Znam da nikakve podatke nisam
izmi{ljao, ni tegobu uveli~avao, ali ne znam, ne pamtim vi{e, jesam
li naraciju vodio vi{e insistiraju}i na pojedinostima doga|aja ili pak
vi{e razvijaju}i op{tu refleksiju o ~ovjeku, bolesti i bolovanju. Kako
bilo, budu}i da mi se odjeci toga jednog jedinog pri~anja sada ve}
vi{e mjeseci sa raznih strana vra}aju, pri~a je bila uspje{na. Ali kao
da nije bila uspje{na kao pri~a; niko mi ne dojavljuje da Petrovi} vrlo
`ivo pri~a, nego svi da sam se ozbiljno razbolio. Mo`da je slu{aocima promakla irony, u Brooksovom zna~enju rije~i (i ironija u svakida{njem zna~enju, i kad je gruba, te{ko premo{}uje komunikacijski jaz.). Ali, ako je promakla, a ona je pri~i bila osnovni strukturalni princip, kako je pri~a mogla da bude toliko uspje{na? Ta{tina mi
(~ak ne ta{tina, najobi~nije osje}anje samopo{tovanja) ne dozvoljava da razmatram mogu}nost pretpostavke da u svemu pri~anje pri~e i nije imalo nikakve va`nosti, nego jednostavno pogled na starog
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
~ovjeka koji je izgubio osam kilograma. (Osam kilograma koje je
uredno, ve} u februaru, vratio svome suvi{nom salu).
Andrea nam se nije javljala prije povratka u London. Dva-tri puta smo na kratko bili odsutni. Ali, mo`da je jo{ uvijek negde tu pa,
kako bismo voljeli, nai|e.
Tre}e strane ovog pisma ne}e biti. Ljilja nam se upravo javila telefonom, sti`e za desetak minuta.
Dakle, samo najbolji pozdravi vama dvoje. Tebi snage za Yongin, a oboma mnogo novih iskustava i zadovoljstva.
Srda~no,
[Sveto]
21.
Pundang, 30. augusta 1996.
Dragi Svetozare i Radmila!250
Dragi na{i,
vratili smo se s na{eg prvog korejskog ljetovanja i za sada vam
{aljemo skicu na{eg putopisa.
DAKLE:
U ~etvrtak, 22. augusta (10. 05 krenuli smo sa glavne seoulske
`eljezni~ke stanice express vozom (Seamaul) za Mokp’o, grad na jugu Koreje. (Sumatra, Sumatra...). Tamo smo stigli po redu vo`nje u
13,55 i odmah produ`ili autobusom za Wando, otok na jugu, koji je
mostom povezan s kopnom. Jedan korejski vojnik nam je na autobuskoj stanici savjetovao da ne ~ekamo direktni autobus ve} da idemo prvim autobusom za Haenam i da tamo presjednemo za Wando,
{to smo i u~inili. Tako smo na na{e prvo odredi{te stigli prije nego
{to smo mislili. U Wandu smo uzjeli sobu u yongwanu, koji se zove
Yurim-jang. Dobili smo sobu s krevetom, jer, kao {to znate, Korejci
spavaju na podu. To ve~e smo se pro{etali po tom malom ribarskom
mjestu. I ~udili se koli~inama ulovljene ribe.
U petak, 23. augusta oti{li smo barkom na susjedni otok, na veliku pje{~anu pla`u Myongsashim-ni, gdje smo ostali cijeli dan. Kako je ljetnja sezona ovdje ve} bila zavr{ena bili smo skoro sami. Bilo
je divno! To ve~e jeli smo sushimi, uz koji je slu`eno oko dvadeset
razli~itih priloga. („[tos” korejske kuhinje: mnogo tanjiri}a s makar
250
Pismo otkucano na ra~unaru.
181
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
182
~ime!) nismo pili vino (jer vina ovdje nema) ve} soju i mekchu. Te
no}i je padala ki{a, koja je dobro do{la da osvje`i vreli jug.
U subotu, 24. augusta prebacili smo se feribotom na Chejudo.
(Sumatra, Sumatra...). Na brodu nas je iznenadilo to {to nema sjedi{ta, pa su se svi, skinuv{i cipele, povaljali po podu koji je prostrt
tepisima. Kad je sunce zalazilo, stajali smo na palubi i mislili na vas
„tamo daleko” (a vi ste nam na zapadu: prvo Kina, pa Rusija, pa vi).
Kad smo stigli u Cheju, odmah smo oti{li u hotel, koji se – kakvo
olak{anje! – zove Seaside Hotel i u kojem je recepcionist govorio
engleski. (Bio je to prvi ~ovjek s kojim smo mogli malo i popri~ati, s
drugima smo uglavnom izmjenjivali osmjehe).
U nedjelju, 25. augusta uzeli smo lokalni autobus i krenuli u obilazak otoka, koji ima ne{to od Hvara, ne{to od Havaja, ne{to od
Kaprija, a uz to zelen kao Bosna. Ili kao Sumatra. Obi{li smo Folk
Village, u Song-upu, a zatim oti{li u P’yoson na jo{ jednu divnu pje{~anu pla`u. Ru~ali smo banane, a onda smo na povratku svratili da
vidimo San’guburi krater, jedan od desetak vulkanskih kratera, koji
su davno uga{eni. Tu ve~er smo ve~erali mu{mule, sku{e i lignje, sjede}i „ala turke” na jednom od tepiha koji su prostrti du` cijele rive
ispred „tezgi” s morskom hranom. (To nam se jako dopalo, pa smo
ponovili i sutradan!).
U ponedjeljak, 26. augusta opet smo krenuli autobusom u razgledanje otoka. Tog dana smo i{li prvo u Sogwip’o, gdje smo obi{li
dva ~uvena (~uj „~uvena”) vodopada, Chonjijon i Chongan. Podsjetili su nas na Jajce. Jedino {to se oni obru{avaju u more. Zatim smo
oti{li u Chungmun, gdje je napravljen veliki turisti~ki centar, ne{to
kao Babin Kuk. Tamo ima najve}a i najljep{a pla`a na otoku. Razo~arali smo se jer je kupanje dozvoljeno samo u pli}aku. Ka`u, opasno je. Jeste, moj...!
U utorak, 27. augusta obi{li smo neke budisti~ke hramove na
otoku, a onda oti{li autobusom (1 sat) u Hyonche, gde smo ~uli da
ima lijepa pla`a. Tako smo proveli zadnji dan. I onda se avionom
(1 sat) vratili ku}i u Seoul (~uj „ku}i”!) Ina~e, avioni s Chejudo za
Seoul lete deset puta dnevno. (To nas nije podsjetilo ni na {ta!)
Kao {to vidite, bilo je lijepo. A od na{ih (uklju~uju}i i ameri~ke
Crnce i Japance) bili smo samo mi. Na cijelom putu nikog osim Korejaca i njihove slatke djece, koja se zablenu u nas i zapla~u. Ali mi
smo na to ve} navikli. Ako bismo bili neprimije}eni, to bi ve} zna~ilo da su nam o~i postale malo uko{ene i zrikave.
22.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
U svakom slu~aju, spremni smo za po~etak (u stvari: nastavak)
{kolske godine. Mene ~ekaju studenti, a Ka}u... „Mori, Ko{tan, znaju {to te ~ekav, kuinja te ~ekav...”
To je dakle izvje{taj s na{eg puta na jug. Na Sumatru!
Vole vas i pozdravljaju Ka}a i Zdenko
Pundang, 6. novembar [1996]
Dragi Sveto i Radmila,251
Nismo vam pisali kad su profesor Kim i studenti krenuli na put
va{ih krajeva. Tada smo se spremali na ekskurziju sa studentima, pa
nismo imali vremena. Ali zato vam sada pi{emo OP[IRNO. Dakle,
evo PISMO IZ KOREJE.
U stvari, ja sam neki dan zavr{io jedan rad za fakultetski ~asopis
(„The Narrative Genres in Serbo-Croatioan Oral Literature”), a ju~er pripremio predavanja za ostatak nedjelje, pa sam danas bio slobodan i nekako literarno raspolo`en. Sjeo sam za svoj mali, vjerni
kompjuter i opisao na{ nedavni izlet na zapad Koreje. Kopiju {aljem
i vama. Vjerujem da }e vam biti zanimljiva moja reminscencija na
taj put. A mo`da }emo vam jednom pisati i o na{em putovanju sa
studentima na jug. Vi{e radi toga da mi to ne zaboravimo. [to je lako mogu}e, iako stalno govorimo: „Bilo je nezaboravno!”
Naime, ja se ~esto sje}am mog pokojnog profesora Toze Markovi}a, koji me je jednom sreo u banci kad se vratio s nekog krstarenja
po Mediteranu i poku{ao mi ispri~ati gdje je sve bio: „Prvo smo pristali u... onoj poznatoj luci, o, Bo`e, kako se ono zove! Ma, znate, ima
tamo ~uveni fudbalski klub. Pomozite mi da se sjetim”. Pomogao
sam mu da se sjeti gdje je bio. I po{to smo obi{li sve mediteranske luke gdje se po na{em saznanju igrao fudbal do{li smo do Barcelone.
„Tako je. Prvo smo uplovili u Barcelonu. Bilo je nezaboravno! Poslije toga smo i{li... O, Bo`e, gdje smo poslije toga i{li? Pomozite mi da
se sjetim...!” Tada sam se smijao nesretnom profesoru Tozi, a sad ga
se sje}am s toliko saosje}anja. Kako je krhko ljudsko pam}enje!
Ina~e, mi putujemo pod neobja{njivim uslovima. Niti Korejci
znaju na{ jezik, niti mi znamo njihov. Mogli biste pomisliti: „Pa, do251
Pismo otkucano na ra~unaru.
183
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
184
voljno ste dugo tamo, mogli ste ne{to i nau~iti!” To i sami sebi prigovaramo ponekad. A ponekad se tje{imo da ni drugi, mnogo mla|i, nisu mnogo vi{e od nas nau~ili. A i kako da nau~imo. Jednom
me je jedan Korejac pitao:
– Where do you live?
– In Pundang.
– Where?
– In Pundang.
– You mean ’Pundang’?
– Yes. What did I say?
– You said ’Pundang’.
– Jah, how do you pronounce it?
– Pundang.
– Pundang?
– No. PUNDANG.
Tada sam pomislio: Kako je komplikovana ta fonologija! Od tada sam ostao pri jeziku onog poznatog Rimljanina koji je, po pouzdanom engleskom hroni~aru rimske istorije Williamu Shakespeareu, pred Cezarom s no`em u ruci rekao: „Hand, speak for me!”
(Bo`e, kako li se zvao taj slavni Rimljanin? Eto, zaboravio sam).
Mi, ina~e, ovdje i dalje vr{imo proces globalizacije ove zemlje.
Navikavamo Korejce, a naro~ito slatku korejsku djecu, da u svijetu
ima i druk~ijih ljudi. Danas smo, eto, i{li na plivanje. Kao i obi~no
opet smo bili jedini „ne-Korejci”, ne samo u bazenu, nego i cijelim
putem do bazena. U sportskom centru jedan mi je Korejac poslije
dugih i o~iglednih priprema pri{ao i upitao me ono {to se u sebi bio
dugo presli{avao.
– Where are you from?
Obi~no na to (kao {to i sami znate, vrlo uobi~ajeno) pitanje
odgovaram: From Liechtenstein, i tako ih obeshrabrim i ostavim zbunjene, otvorenih usta. Ovoga puta, dobro raspolo`en poslije plivanja, rekao sam mu istinu. From Yugoslavia! (Naime, mi jesmo ovamo po{li iz Jugoslavije, a nismo krivi {to ona vi{e ne postoji!)
– Oooooooooooooo, Yuuuugooooslaaaavia! – rekao je Korejac.
A onda, kao da se prisjetio ne~ega, dodao je:
– You are very famous in Korea!
Znao sam zbog ~ega smo mi famous, ali sam se ipak nasmijao,
zajedno s njim, glasno. Jer, uostalom, i oni su imali svoj rat. Dodu{e, davno, ali ga jo{ nisu zaboravili.
***
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
A ja ponekad pomislim: Mo`da }e, ako Bog da, i kod nas jednom ljudi `ivjeti kao ovdje u Koreji, naravno ovdje u Ju`noj Koreji!
Mislim o tome ponekad dok se ovaj na{ brod sve vi{e udaljava od
luke iz koje smo po{li na put, pa se meni ve} ~ini da sav taj na{ stari
svijet polako tone za nama u more. Ili ga ja to po~injem zaboravljati?!
A sad pro~itajte i moj mali putopis!
VOLE VAS ZDENKO I KA]A
Jesen u Koreji je druk~ija nego u na{im krajevima, jer nema toliko ni vjetra, ni ki{e, ni magle, ve} je nebo visoko, mirno i vedro plavo, pa su i ljudi tada nekako vedriji, a i li{}e se na drve}u du`e zadr`ava, ~ak i kad po`uti i zajeseni se. Kad sam to shvatio, morao sam
u svoja tuma~enja na{e poezije za korejske studente unijeti neka nova „kontekstualna obja{njenja”, kako bi oni shvatili za{to su na{i pjesnici u jesen tako poti{teni, kao Du~i} u novembru: „Ra{irilo se u
nemoj visini jesenje nebo, olovno i prazno... Da`di mrak; sve }uti...
Ja ne znam za{to samo tugu snijem, a nit {to `elim, niti `elim drugo,
i ne znam za{to tra`im da se skrijem. I negdje pla~em dugo, dugo,
dugo...” (Da li ovdje da pominjem i ono: „Lisje `uti ve}e po drve}u.
Lisje `uto dole ve}e pada”? I Mato{evo „Jesenje ve~e”? I Lukovi}evu
„Jesenju ki{nu pjesmu”? Mislim da ne treba, jer svi znamo kakvi smo
kad udare ki{e, zaviju nas magle, a vjetar po~ne raznositi jesenje li{}e). Ovdje jesen ne donosi raspolo`enje (ono jednoli~no, sivo, sumorno i tu`no raspolo`enje iz na{e jesenje poezije) ve} boje: od }ilibarske, svijetlo`ute boje, koju dobija li{}e ging-ka, do tamnorumene
boje javorovog li{}a. (Usput, odavno znam za ’gusle javorove’, ali tek
ovdje sam shvatio koliko ljepote i muzike ima u tom plemenitom
drvetu, kad ga se pusti da ono samo na povjetarcu {u{ti svoje pjesme). A ovdje se, kao malo gdje kod nas, posvuda mije{aju drveta
najrazli~itije vrste: i ging’ko, i javor, i brijest, i bor, i jasen, i ~empres,
i sva ona u jesen imaju svoju boju: rujnu, oker, oran`, plameno crvenu, mahagonij, bordo tamnu, sa svim nijansama prirodno zelene,
pa se onda sve to preliva i sliva, kao da gori. I to biva svuda unaokolo i duboko u jesen. Ipak, da bi se izistinski do`ivjelo to plamsanje
boja, ta vatra jeseni, treba i}i u {umu. Ima toga i u gradskim parkovima, ali ti se tamo sve to ~ini nekako ukomponovano, kao na slikarevom platnu. Zato, kad su nam iskrsli slobodni dani, nas dvoje
odlu~ilo da idemo na Soraksan (onaj sufiks san zna~i ’planina’), u
185
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
186
provinciji Kangwon, ~ije se planine spu{taju na pje{~ane pla`e Zapadnog (japanskog) mora.
Dakle, u nedjelju, 20. oktobra uzeli smo voz sa Ch’ongyangni
stanice u zapadnom Seoulu i sa hiljadama izletnika oti{li do Ch’unch’ona, malog grada na zapadu. Odatle smo se lokalnim autobusom
prebacili do brane Soyang, koja je, navodno, najve}a u Aziji, gdje po~inje ogromno vje{ta~ko jezero Soyngo, koje je prostranije od Pelje{a~kog kanala. Dok su se Korejci razilazili po okolnim izleti{tima, mi
smo sjeli na autobus, koji nas je odvezao 25 km na zapad. Zbog niskog vodostaja nismo mogli u Inje, pa smo se iskrcali u Yanggu-u,
odakle smo se autom prebacili preko Soraksana na zapadnu obalu.
Bio je ve} mrak kad smo stigli u Naksan. Kad smo izi{li iz autobusa
na mra~noj raskrsnici, nismo znali gdje smo (a onako umorni ni za{to smo tu gdje smo), ali smo svejedno, i bez obzira na na{e godine,
odlu~ili da na|emo „Naksan Youth Hostel”, za koji smo ~uli da je
vrlo dobar i na dobrom mjestu. Kad smo se obratili jednom Korejcu, on je poku{ao da nam objasni na engleskom, ali je shvatio da je
to i za njega i za nas prekomplikovano, pa je odlu~io da nas poveze
svojim autom. (Usput smo saznali da radi kao policajac). Vozio nas
je nekim mra~nim putem, i Ka}a je pored mene lagano podrhtavala.
„Malo mi je hladno”, rekla je. Hostel je bio osvjetljen i prazan. Ipak,
odnekud se pojavio recepcionar, koji je znao na engleskom da ka`e:
„Lum?” (Korejci ne razlikuju R. i L, kao uostalom, ni B i P). Dok sam
ja ispunjavao formular, Ka}a je oti{la da pogleda sobu. Vratila se razo~arana: „Nema kreveta!”, rekla je. „Pa {ta! Ovdje svi spavaju na podu!”, rekao sam. Tako smo prespavali svoju prvu no} na korejski na~in. Ustali smo rano jer smo htjeli da iz obli`njeg budisti~kog hrama
vidimo izlazak sunca, koji je, gledan odatle, po mi{ljenju budista najljep{i na svijetu. Prizor je zaista bio uzbudljiv: iz mraka nepreglednog Pacifika pojavila se najprije neka vatra, a onda se po~ela uzdizati
ogromna u`arena kugla, koja je rasula plamen svugdje oko sebe, a
onda se polako odvojila od ravne linije horizonta, ostavljaju}i za sobom {iroki crveni trag, kao da je za sobom povla~ila ogromnu masu
crvenog mora, sve dok najzad nije odsko~ila, ostavljaju}i za sobom
sti{anu pu~inu Pacifika. Tek tada smo pogledali oko sebe, a bilo nas
je desetak tu gore, na tom paviljonu, koji su izgradili budisti~ki sve}enici prije vi{e stolje}a: lica su nam svima bila ~udno rumena, a o~i
blje{tave svijetle. Iznad nas, gore na vrhu brda, stajala je u blje{tavom
svjetlu prvog sunca boginja Milosti, ~iji visoki lik, ko zna od kada, tako svako jutro i{~ekuje da se iz mora pojavi Sunce.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
A Naksan je malo mjesto na sjevero-zapadnoj obali Koreje. Tu
su pla`e duge, pjeskovite, a more mirno. Samo {to je Sjever blizu, pa
se nave~e na pla`ama pojave vojnici, koji tjeraju romanti~are ku}ama, pokazuju}i na pu~inu, s koje mogu do}i Sjevernjaci. Ali ako se
ne smije na pla`u, smije se u jedan od stotine ribljih restorana, gdje
se riba uglavnom jede sirova (a mo`e i na druge na~ine), uvijek s
bezbroj malih zdjelica u kojima su ljuti za~ini, zalju}eno povr}e i planinsko bilje o{tra mirisa. Kuhana ri`a je tu da ubla`i ljutinu od koje
pe~e jezik. Samo vina nema. Nigdje vina! Mekkolli (vino od ri`e)
mo`e da se pije, ali to nije ono u ~emu, posmrtno, vole da plivaju
na{e ribe!
Od Naksana svega dvadeset minuta autobusom je do Soraksana, u stvari do turisti~kog sela u podno`jima planinskih vrhova. Da,
tu su sve one boje o kojima sam govorio na po~etku. Simfonija jesenjih boja. Prava jesenja pjesma na korejski na~in i lijepo je bilo kroz
{umu na planinu, do neke stijene koja je ogromna, a `ena je mo`e
zaljuljati, ili do nekog vodopada, koji se obru{ava s visine u klanac.
Ipak, nama koji smo u Bosni nau~ili na neku druk~iju prirodu neobi~no je bilo vidjeti prodavnice sa suvenirima, telefonske govornice,
moderno ure|ene taolete visoko u planini i duboko u {umi. (I kakva je to {uma u kojoj se ne mo`e{ posrati na miru i s merakom uz
usku stazu planinsku!). Bili smo tamo u ponedjeljak i utorak, dakle
u radne dane, pa smo o~ekivali planinski mir i ti{inu, ali je sva planina nekako ~udno brujala. Ispostavilo se od `enskih glasova, jer je
na planinskim stazama bilo na hiljade Korejaca, a naro~ito Korejki,
a one neprestano govore, glasno i zujavo! Ka`u da zbog toga Soraksan nije do{ao na UNESCO-ovu listu prirodne ba{tine svijeta. Suvi{e je lako do}i do njega, pa se premnogo ljudi po njemu muva (ili
muha), a kad ti zagusti, mora{ i}i u „toilet”.
23.
[Pundang, decembar 1996] 252
Radmili, Gaji i Sveti vesele Bo`i}ne praznike i puno sre}e u 1997.
`ele Le{i}i
252
Novogodi{nja ~estitka.
187
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
24.
Novi Sad, 9. II 1997.
Dragi Zdenko i Ka}a,253
Obje su nove godine ovda{nje uro|enika pro{le, a ju~e je, ako
dobro ra~unam, stigla ona i Dalekom istoku, tako da su se sada svi
uslovi stekli da vam ~estitamo novu godinu i za`elimo u njoj svako
dobro (malo po~etno slovo nije, naravno, znak nepismenosti nego
stvar uvjerenja). Po onome {to nam je Ljilja rekla, Andrea se samo
na kratko imala zadr`ati kod vas u Seulu, pa njeno ime ne navodim
u naslovu, ali na{e `elje prenesite svakako i njoj. Kako joj se svidio
va{ novi kraj? Je li do`ivjela satori u Pundangu ili ju je London definitivno anestezirao za takve do`ivljaje?
[to se kod nas de{ava, znate valjda jednako dobro koliko i mi.
Sada smo u fazi o~ekivanja i strepnje, s razumijevanjem da se ne mo`e ni pobrojiti sve {to je jo{ na redu. Jedina na{a porodi~na specifi~nost je {to se Gajo uglavnom odvikao od {kole – gotovo odmah poslije dugog zimskog raspusta po~eo je {trajk u~itelja i profesora, kojemu
se jo{ ne vidi kraj. Sada se zabavlja, ili biva zabavljan, na sto raznih
na~ina, a jedine su mu ~vrste obaveze treninzi – fudbala (~lan je – u
rangu „petli}” – FK Kabel) i plivanja (u {koli „stilova plivanja” na
SPENS-u), {to se lako mo`e pokazati i kao najrazumnija investicija
za budu}nost. Atmosfera raspusta dobro se sla`e s mojim penzionerskim raspolo`enjem hibernacije – od 1. oktobra, ako to ve} ne
znate, sam u penziji, slobodan kao ptica, na `alost ne ona koja s jeseni polazi na Jug.
U stvari, ispada da sam ptica koja s jeseni kre}e na Sjever. Po~etak jeseni do~ekao sam u Var{avi, na jednoj maloj konferenciji o
komparativnoj slovenskoj metrici (nekad sam u Var{avu i{ao relativno ~esto, svake tri-~etiri godine, ali sada sam bio tamo poslije
mo`da desetak godina). Po~etak zime do~ekao sam u Moskvi, na
me|unarodnom kongresu o 100-godi{njici ro|enja Romana Jakobsona.
U Moskvi (ni ina~e u Rusiji) nisam nikad ranije bio, a i sada se
tamo na{ao na brzinu, gotovo iz neopreznosti (na poziv sam odgovorio izvinjenjem {to ne}u mo}i da do|em zato {to mi je vrijeme
prekratko, pogotovo za pribavljanje ma kakvih sredstava za put i bo253
188
Pismo kucano pisa}om ma{inom.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
ravak, a oni odmah uzvratili tako {to je ruski organizator – Ruski
dr`avni univerzitet humanisti~kih nauka – preuzeo tro{kove boravka a ameri~ki – Fondacija Romana Jakobsona i Kristine Pomorske
iz Njujorka – tro{kove puta). Tako sam naglavce pao u zale|enu Moskvu, i sada mi nije krivo. Ne znam kako je u Tomsku, ali svijet u
Moskvi – u metrou i na ulici, u radnjama i po buvljacima koji su
iznikli na svakom podesnom prostoru – kulturniji je, urbaniji i ulju|eniji od nas ovdje. Sasvim neo~ekivano (plate su im, kona~no, upola manje od na{ih, a stvarne zarade, zbog visokih cijena, zapravo jo{
ni`e), na ulici gotovo da nema onih mra~nih, namrgo|enih, napetih faca na koje smo, bar do studentskog hepeninga prije dva mjeseca, bili potpuno navikli ovdje. Ve}e su, izgleda, nade.
Kongres je bio vrlo zanimljiv i sam za sebe. Svijeta je bilo sa svih
strana, i svih generacija. Najdinami~niji su bili osamdesetogodi{njaci – najredovniji na svim sesijama i naj`ivlji u raspravi po hodnicima; recimo, Meletinski i Hugh McLean ({ef ~ika{ke slavistike, kad
sam tamo prvi put gostovao, i koga sam sada prvi put poslije trideset godina ponovo vidio). Na{a generacija – uklju~uje svjetski slavne sovjetske semioti~are – djelovala je malaksalije: ~itavo se vrijeme
(izuzev{i vrijeme u kome je bio zakazan njegov referat) vrtio po kongresu Toporov (koji u li~nom kontaktu djeluje mnogo manje ~udak
nego {to ga usmena tradicija predstavlja), u poslednji je ~as, s neke
turneje po svijetu, stigao Gamkrelidze, odr`ao je referat Uspenski
(nisam ga ~uo, imao sam referat istovremeno u drugoj sekciji) a sâm
ga nije ~itao Ivanov (poslije operacije kuka povrijedio koljeno i od
ku}e slao poruke). Najzanimljiviji su, mo`da, bili ljudi iz generacije
mla|e od nas – te sam, gotovo sve, tek ovdje i upoznao. Oni su vi{e
jakobsonolozi nego jakobsonovci, sada izgleda vi{e o~arani mogu}nostima prvi put otvorenih arhiva, li~nih i policijskih, na svim stranama, od Moskve preko Praga do Njujorka, negoli mogu}nostima
procjene jedne koncepcije iz neke nove perspektive (pikaterija i zabavnih anegdota sakupilo se zaista mnogo, ali bilo je i onog drugog).
Itd. A nakupovao sam se i knjiga (sva su izdanja sada dostupna, i klasi~ne studije u novim izdanjima, u malim tira`ima, ali skupe).
No {ta }e vama ta duga pri~a o bliskim istocima kad je va{ istok
Dalek i pravi!
Zato, jednostavno, u`ivajte u njemu!
Malo zavisti i mnogo vi{e pozdrava,
[Sveto]
189
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
25.
[Pundang, 1997]
Dear Svetozare, Radmila i Gajo,254
uistinu vam iz sveg srca `elimo sve najbolje u novoj 1998. godini
Va{i Zdenko i Ka}a
Dragi Sveto,
{aljem ti u prilog dvije umotvorine koje sam ovdje uradio u dokolici, iz ~iste navike, i bez pretenzija da pro{irim svoju bibliografiju, koja mi ionako ne}e vi{e trebati
Tvoj Zdenko
(duboko potresen padom wona255, ali s nadom: bi}e bolje!)
26.
Novi Sad, 4. I 1998.
Dragi Zdenko i Ka}a,256
Znamo, naravno, da vas na adresi na koju pi{emo ne}e biti jo{
dva mjeseca, ali `urimo ipak sa ~estitkom jer je, pretpostavljamo, va`no da se dobre `elje na vrijeme registruju i tako po~ne da va`e, ma
kad na adresu stigle. Hvala Zdenku na separatima; obje me vrlo zanimaju i ~ita}u ih s velikom pa`njom.
Nedostajete nam ovdje, ali slutim da se u Engleskoj zabavljate
bolje nego {to biste tu (svaka ~ast nama). Ovaj put zastupa}e vas Dori}, s kojim je Ljilja uspostavila kontakt, pa se nadamo videti ili za
desetak dana.
Svima vama (a ta misao upu}ena je Andrei i njenom suprugu
nego, s oboma na okolnosti, i Mr. Won) iskreno `ele sve najbolje u
1998
Radmila i Sveto
^estitka.
Korejski novac.
256 Skica pisma pisana rukom.
254
255
190
18. avgust 1999.257
Dragi Zdenko,
Opet, eto, kasnim s odgovorom. Ali, dok je to ranije bio znak
nevolje – kompjuter stenje, e-mail u haosu od virusa i crvi, i od nevje{te instalacije – sada je to znak obnove: Gajo je zaklju~io da mora nadograditi neke komponente, pa smo istovremeno izbrisali i sve
nadogradnje, instalirali novi Windows 98 i Netscape. Pi{em ti sa kao
suza ~istog, prakti~ki nevinog imejlca, lak kao ptica, bez svih onih
zatezanja koje sam imao na starom.
Pla{im se da kasnim zato {to ste mo`da ve} krenuli na put. Svakako kasnim ako si se `elio javiti Kimu prije nego krene na put. On
je, mislim, ve} krenuo, u Rusiju. U svakom slu~aju, adresa mu je [ ].
U Novom Sadu bi trebao da bude od 25. do 31. 8. Ja sam, ina~e, razgovarao telefonom s Matom, i situacija mi je jasna.
Radujemo se da }emo vas za mjesec dana ponovo vidjeti, i
nadamo se da }ete tada ipak najzad vidjeti na{ ukleto nedostupni
plac.
Katju i Tebe mnogo pozdravlja Sveto sa svima dvoma u ku}i
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
27.
28.
Sarajevo, 20. avgusta 1999.
Dragi Sveto i svih drugih dvoje, lijepo je da se Gajo pridru`io
proponentima Windows 98, tako je lak{e u svijet. A dobro je da i
tebe ima ko malo pogurati u `ivotu, jer bi se ina~e ukopistio u tradiciji i ne mrdam-filozofiji. Mi smo, dakle, dobro, bez obzira na vru}ine koje su pogodile ovaj nesretni poluotok, ili slijepo crijevo maj~ice Europe. Katja trenutno re`ira [teficu Cvek u raljama `ivota a ja
pi{em ne{to {to sam naslovio: „[ta ho}e the Reader’s Liberation
Front”. I jedno i drugo, tek da nam vreme pro|e. Srda~an pozdrav
NAS OBOJE
257
Sva ostala pisma pisana su elektronskom po{tom.
191
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
29.
Novi Sad, 29. avgusta 1999.
Dragi Zdenko,
Nakon nekoliko dana jesenjih ki{a i ba{ prohladnog vremena,
eto nam danas – valjda i vama – sunca. Dobro nam dolazi, jer je vrijeme donijelo bilo prehladu najprije Gaji, koji se ve} oporavio i upravo je u dvori{tu na dopunskoj rehabilitaciji klikeranjem, a zatim i
Radmili, koja je u stvar u{la ambicioznije, pa je sino} i jutros imala i
ba{ veliku temperaturu, kostobolju itd. Sada }emo se ogrijati.
Seong-Hwan je stigao u ~etvrtak i bio kod nas te ve~eri. On je
dobro i mislim da se lijepo provodi s brojnim prijateljima koje je u
pro{lom boravku stekao. Ja }u ga ponovo vidjeti tek sutra, prije povratka, ali sam ga nekoliko puta ~uo telefonom. Malo prije mi se javio Mate, s kojim je razgovarao prilikom ju~era{nje posjete Beogradu, dugo i, ~ini se, na obostrano zadovoljstvo. Mate ima i e-mail...
Ja sam, naravno, Seong-Hwanu rekao i Tvoje, Ljiljino i svoje mi{ljenje.
U`ivajte u raljama `ivota, oboje vas pozdravljaju
Sveto, Radmila i Gajo
30.
Sarajevo, 29. avgust 1999.
Dragi Sveto, kod nas, me|utim, ki{e. A kao uvijek, s ki{ama koje padnu krajem augusta i ljeto se zavr{ilo. A onda, {to rek’o Mitke,
„ja li ga ne znam {to ide...?”, ispiti, ~asovi, starost. Sretna je okolnost
{to nakon Katjine premijere idemo u London, na dvije nedjelje, da
pro~istimo du{u. Prije nego stvarno po~ne tu`na balkanska jesen.
(Koliko su korejske jeseni ljep{e!). Bit }emo malo s na{ima, radovat
}emo se i misliti da je sve opet u redu. A nije. U stan ne}emo skoro
u}i. Gospo|a koja spava u na{em krevetu, NE]E da iza|e. Alija im
je rekao: „Niko ne}e na ulcu...” Ali to se ne odnosi na nas, ve} samo
na njegove. (Tu`ne teme preska~emo). Ja sam se javio Seoung Hwanu, ali mi nije odgovorio, tako da ne znam je li primio pozdrav. Pi192
31.
Novi Sad, 1. septembar 1999.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
taj ga. A raduje me ako Mate258 bude i{ao u Koreju. Dobro bi im do{ao, a i oni njemu. Pozdrav svima
Zdenko
Dragi Zdenko,
Ma naravno, kakvo sunce. I kod nas bile ovih dana hladne jesenje ki{e. Danas se, tobo`e, sunce pojavilo, ali je ostalo prohladno i
vjetrovito, i obla~no je bar koliko i osun~ano.
Ki{a je bila i prekju~e, kad nas je Seong-Hwan, sve lokalne Korejce, uklju~uju}i i dvoje studenata iz Beograda, izveo na ve~eru, pred
svoj ju~era{nji povratak. Ve~era je bila vrlo dobra, i vas dvoje ste se
pominjali. Koliko znam, Tvoju poruku nije dobio (valjda bi je pomenuo), ali je za Tebe i Katju ostavio poklon, ne znam {ta, mi smo
dobili ~aj (kad nai|ete ovamo, podsjetite me, ako ja zaboravim, stavio sam ga na skrovito mjesto, da ga lopovi ne odnesu). Mislim da
je o Mati u razgovoru stekao vrlo povoljan utisak, pa da }e se to, koliko od njega zavisi, uspje{no rije{iti.
@ele}i vam mnogo zadovoljstva u Engleskoj (pozdrav za Andreu)
i nadaju}i se da }emo vas krajem mjeseca i ovdje vidjeti,
Mnogo pozdrava,
Sveto
32.
Sarajevo, 10. oktobar 1999.
Dragi Sveto, u Londonu smo se lijepo proveli, naravno. Pozori{ta, koncerti, veliki svijet, Andrea. (Usput, ona ba{ dobro radi tu svoju tezu: razlike izme|u ruskog i francuskog strukturalizma. Mentor
je veoma zadovoljan. A i ja, jer sam pro~itao stotinjak stranica koje
je dovr{ila. Bit }e ne{to od nje. I to me ~ini sretnim. U stvari, jedino
to). Pro{log vikenda bili smo u Makarskoj, bilo je toplo, pa smo se
258
Mate Lon~ar.
193
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
kupali kao ljeti. Sa Sarajevom je zgodno {to mo`emo i tamo i onamo. I TO je JEDINO zgodno! U stvari, tako sam se pripremio za ~asove koji po~inju ove nedjelje. Iako volim taj posao, to je uvijek
pomalo i dosadno, jer se vrti uvijek ista plo~a. Javio mi se Mate. Izgleda da }e pro}i kod Korejaca. [to bi bilo jako dobro. Javio mi se i Kim,
ali on, kao {to pretpostavlja{, ni{ta ne pominje. A kada }emo u va{
dio svijeta jo{ ne znamo. Mi u stvari odavno ve} ni{ta ne planiramo,
nego odlu~imo u zadnji ~as. Mo`da }e tako biti i s odlaskom u Vojvodinu. Pozdravi Radmilu i Gaju. Tvoj Zdenko
33.
Novi Sad, 21. oktobar 1999.
Dragi Zdenko,
Jutros se zaista pojavilo sunce, a sino} su se k tome zamla~ili radijatori. Sirotinji je to, kao {to zna{ iz klasi~ne realisti~ke proze, stvar
znatne va`nosti, pa vrijedi zabilje`iti i u ovoj prilici.
Ne zavidim Ti previ{e {to mora{ opet punom parom u nastavu.
Ja sam ovdje odr`ao dva semestralna postdiplomska kursa otkako
sam u penziji, i ne mogu re}i da mi nisu prijali (pa }u mo`da dr`ati
opet jedan u prolje}e), ali me hvata jeza na pomisao da bih predavao punom parom i da bih to, jo{ gore, ba{ morao. Penzioner u meni nadvladao je profesora.
Pretpostavljam da su stvari s Matom u redu. Idu jednostavno na
na~in na koji HUFS to uvijek radi – malo pani~ne `urbe, pa malo
potpun muk, i Mate je zato ponekad u nedoumici {ta se doga|a.
Kad }ete na ove strane? Nemojte odlu~ivati u zadnji ~as, jer je
te{ko re}i ho}e li ga biti, nego hrabro krenite dok jo{ ovo malo sunca grije. Pozdrav Katji i Tebi i od mojih uku}ana,
Srda~no, Sveto
34.
Sarajevo, 22. oktobar 1999.
Dragi Sveto,
kazati da ulazim u nastavu punom parom je pretjerivanje, jer
dr`im ~asove jednom sedmi~no. I zaista mi ne padaju te{ko. Narav194
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
no, i ja bih radije da ih ne dr`im, ali sam ovako ipak bolje pla}en nego kao penzioner. Nisam materijalist, ali nekako vi{e volim materijalni nego isklju~ivo duhovni `ivot. Kod nas se s Trebevi}a spustila
zima. ^ak je i mali snijeg jedno jutro osvanuo. A samo prije dvije
nedjelje smo se kupali u moru! Kad }emo vama? Ne znamo. Sutra
nam u goste dolazi jedna prijateljica iz Londona *na ovda{nji MESS
(za koji sam ja, ina~e, izgubio interes, ali to krijem, jer sam o`enjen
glumicom, koja me mo`e optu`iti da se to, taj izgubljeni interes,
odnosi zapravo na nju). Ali prije zime MORAMO tamo, izme|u
ostalog zato {to mi je tamo dio garderobe. Sunce tu ne}e biti jako
va`no, jer ne vjerujem da }e me ono tamo ogrijati. Slu{aju li te Tvoji: Radmila i Gajo? Ili je ono: mator vuk, pse}ja sprda~ina? (Izvini na
rje~niku, ali fraza nije moja!). Srda~an pozdrav.
Zdenko
35.
Novi Sad, 29. decembar 1999.
Dragi Katja i Zdenko,
Ne znam kako se na to gleda u Londonu, ali je bar za nas u ovom
trenutku prava blagodet {to se dobre `elje dragim ljudima mogu izre}i i e-mailom. Kad ne bi moglo, morali biste na glas od nas ~ekati jo{
nekoliko dana. Prvu polovinu decembra proveli smo u pravom u`ivanju: napolju snijeg polako pada, Gajo i Radmila {to naizmjence
{to paralelno bolesni od bronhitisa ili ne~eg sli~nog, pa ne moraju u
{kolu odnosno posao, ja samo skoknem u pet izjutra da kupim mlijeko i ve} u pola sedam sam kod ku}e i znam da ne moram vi{e izlaziti ni ikog iz ku}e ispra}ati. Na{e centralno radilo je divno, kao nikad – napolju minus deset a nama vi{e od plus dvadeset.
Vjerovatno sam zgrije{io {to sam se na{im radijatorima pohvalio prije ~etiri/pet dana Mati, a istog prakti~ki dana njihov elan popustio najprije meni, a dan kasnije i Radmili, temperatura sko~i
preko 39.
Na{a slaba tijela nisu ipak mogla ugrijati stana, pa sam ja odustao od poku{aja, Radmila jo{ nastavlja, sa ne{to manjom ulogom
topline.
S Matom ina~e, kao {to vjerovatno znate, sve ide redovno.
195
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Song-Hvana sam jednom-dvaput (e-mailom) ~uo, Ljilja je uglavnom dobro, ali vrlo zauzeta, pa je u posljednje vrijeme rje|e vi|amo.
Mnogo pozdravite Andreu i njenog supruga. Vama dvoje svako
dobro u 2000. i prijatne praznike `ele
Radmila, Gajo i Sveto
36.
Sarajevo, 5. maj 2000.
Dragi na{i,
nismo se odavno, odavno ~uli. Posljednja dva mjeseca mi smo
prvo ~ekali da se ostvare obe}anja, a onda smo USELILI i dugo ure|ivali ono u {ta smo se uselili. Sad je sve u redu, pa mirno STANUJEMO. Adresa: (zanimljiva kad se prelazi Drina). U me|uvremenu
su nam u posjeti bili Andrea i Alun iz Londona i Zlatan, Vesna i
Nemanja iz BGD, svi u isto vrijeme (family reunion). A kad su se
razi{li, uzeo sam u ruke OBLIK I SMISAO, jer sam odlu~io da za jubilarne „Radove FF” napi{em neki rad o stihu. (U stvari, veliki odjeljak iz moje nikad dovr{ene Teorije). Tako sam i do{ao na ideju da
se javim. Dodu{e, Katja me je stalno podsje}ala da je odavno za to
vrijeme. Nadam se da nikad nije kasno da vas sve zateknemo u dobrom zdravlju. A uskoro }e i ljeto, pa }emo se vidjeti, na pla`i i pod
orahom, ako Bog da! Va{i Zdenko i Katja.
37.
Novi Sad, 5. maj 2000.
Dragi Zdenko,
Ko bi rekao, ali se eto Ti ipak javi (aorist)! Obe}avali ste nekad
davno da }ete svratiti, ili bar javiti se, ako ne stignete da svratite, ~ulo se i u ~ar{iji da ste tu negdje i bili, pa se i upitali da nemate neke
probleme, pa ipak tu i tamo ~uli da valjda nemate nego se ku}ite
(ustanjujete), pa zaklju~ili da ste nas definitivno zaboravili – i gotovo se i pomirili s tim, bo`e moj, zaborav je ljekovit, ’delete’ nam ~uva vi{e slobodne memorije – i opet, eto, drago mi je da si se ipak ja196
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
vio. Radmila me psuje: „Imali su pametnijeg posla nego da se tebi
javljaju!” Djelomi~no ima pravo. Svakako je pametnije ~itati Oblik i
smisao nego ma kome pisati pisma.
Ukratko, drago nam je da ste se kona~no oku}ili, i postali ljudi
sa svojom adresom i telefonom. Drago nam je tako|e {to je blizu ljeto, pa }emo se valjda ipak i na na{em placu vidjeti. ^ekamo vas (i
Kimov paketi} od pro{log ljeta). Mnogo pozdrava, Srda~no,
Sveto
38.
Sarajevo, 7. maj 2000.
Dragi na{i,
na{e vrijeme je potpuno izmaklo na{oj kontroli. A isto tako i na{i
`ivci. Ipak, sad smo se sredili, pa opet mo`emo praviti sustavne planove. Prije ljeta }emo jednog vikenda do sela, ali samo zato da pokupimo stvari koje su nam tamo ostale. U junu }emo na dvije nedjelje u Toskanu. A po~etkom jula }emo do}i u Gradi{te na dvije-tri
nedjelje. Tada }emo se svakako vidjeti. Do tada }emo se svakako jo{
~uti. Pitao bih vas da li }ete i kada i}i na more, ali bojim se da to pitanje ne poka`e moj ignorantski polo`aj u odnosu na situaciju u Sretnoj Zemlji. Ipak, da li }ete i kada na more?
Va{i Zdenko i Katja.
39.
Novi Sad, 8. maj 2000.
Dragi Zdenko,
Ne znamo jos uvijek ho}emo li i kada }emo na more. Gajo misli da ho}emo, mi se pitamo, a po|emo li, to }emo znati tek u posljednji ~as: navikli smo da idemo zajedno sa jednim (ili obojicom)
od dva njegova {kolska druga (plus roditeljima), i zbog dru{tva i zbog
tipa stanovanja (zakupljujemo onda prakti~ki ~itav prostor koji nam
doma}in izdaje). Zasad su namjere na{ih znanaca nejasne, a kako svi
rade, odlu~ivanje o datumima traja}e do posljednjeg trenutka. U svakom slu~aju, ne}emo se zadr`ati du`e od deset dana. Bi}emo vjero197
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
vatno neko vrijeme, tako|e zasad neizvjesno, i kod Radmilinih roditelja na selu (ja, po svoj prilici, dva-tri dana, njih dvoje vjerovatno
du`e). Jedino je sigurno: u Toskanu ne idemo, i tamo nas nemojte
tra`iti. Sigurno }ete nas zate}i ovdje ako proletite kroz Novi Sad prije juna – dobro ste do{li i u Fru{kogorskoj, i na placu, i gdjegod da
vam je gospodska volja.
Do skorog, nadam se, vi|enja,
uz pozdrave Katji i Tebi i od
Radmile, srda~no,
Sveto
40.
Sarajevo, 28. juna 2000.
Dragi Petrovi}i,
vratili smo se iz Toskane. Nismo vidjeli ni Vas ni Blairove. Vjerovatno ste, i jedni i drugi, imali druge brige. Sad sam u ispitima:
ima ih mnogo i ni{ta ne znaju. Negdje oko 8. jula krenut }emo u
Sretnu Zemlju i ostati 15 dana *otprilike do 25. jula. Nadamo se da
}emo tada mo}i razmjenjati posjete, iskustva, ideje, recepte. Kakvi
su va{i planovi za taj period? MORAMO SE VIDJETI! A voljeli bismo vidjeti i Ljilju, s kojom smo izgubili kontakt. Da nije do{lo do
neke radikalne promjene u njenom `ivotu? Srda~an pozdrav i do
skorog vi|enja. Zdenko
41.
Novi Sad, 28. juni 2000.
Dragi Zdenko,
Na{i planovi su jo{ uvijek pomalo nesigurni, ali }emo se svakako vidjeti u tih petnaestak dana koje planirate za boravak na selu. Na
more bismo i{li tek krajem mjeseca, ali jo{ ne znamo da li }e Radmila i Gajo do Radmilinih roditelja na selu i}i u julu ili augustu. U
svakom slu~aju, to ne}e biti du`e nego desetak dana, i ne mo`e se
potpuno poklopiti sa vremenom va{eg boravka (ja }u s njima ili po}i ili po njih na povratku do}i, i ne}u biti odsutan iz Novog Sada du198
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
`e od tri-~etiri dana). Ljilja se raduje da }ete do}i. Ovog smo je semestra rje|e vi|ali jer je vrlo zauzeta bila na fakultetu a i putovala je
u Nik{i}. Kompjuter joj na fakultetu uglavnom ne radi, pa je to razlog {to niste uspjeli s njom uspostaviti vezu (ako sam dobro razumio po tvom pismu da niste). 23. jula bi trebao da stigne Kim koji
bi imao da ostane oko mjesec dana. Ako se ne vra}ate prije 26. pretpostavljam da biste ga mogli vidjeti (kod nas je jo{ uvijek neki poklon – vjerovatno ~aj – koji je ostavio za vas pro{le godine). U o~ekivanju skorog vi|enja, mnogo pozdrava,
Sveto
42.
Sarajevo, 16. avgust 2000.
Dragi na{i, vratili smo se s mora. Bili smo sa Celijom Hawkesworth i njenim mu`em u Kor~uli kod Damira Kalogjere (Mo`da
ga se sje}a{ iz Zagreba. Vidanov kolega). Bilo je lijepo, ali su u CRO
gu`ve prevelike za na{ ukus. Katja je po~ela probe u Kamernom teatru, a ja sam se vratio kompjuteru i pisanju. Ipak, 23. }emo se, nadamo se, na}i s Andrejom u Dubrovniku i s njima provesti nekoliko dana na Mljetu. Tako }e i ovo ljeto pro}i. U stvari, ve} prolazi.
Ju~er je bila Vela Gospa i vrijeme se, naravno, promijenilo. Cijelu
no} je plju{tala ki{a i jutro je osvanulo jesenje. Kako je vama bilo, jeste li se bar iskupali? Jeste li se jo{ koji put vidjeli s Kimom? Javite se.
Va{i Z i K
43.
Novi Sad, 4. septembar 2000.
Dragi Zdenko,
Katja se danas ukazala Radmili, ali na kratko, i pretpostavljamo
da ste ve} ponovo na dvojnom okupu. Hvala za poslate ~asopise i
pozajmljenu knjigu – prelistavao sam to sve danas poslijepodne, ~ita}emo redom polako, ali na prvi pogled reklo bi se da bi lektira mogla da bude zanimljiva. Ne mislim tu samo na Tvoju prozu i tekstove o savremenim strujama, koje }u, naravno, is~itavati s velikim
199
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
zadovoljstvom, nego i na ~asopise uop{te. Pogotovo mi se Izraz u
ovim brojevima ~ini zrelijim i raznovrsnijim nego u onim prvim koje sam imao u ruci. Katja je, pretpostavljam, ve} ~ula od Radmile sve
o nama – bile su kratko zajedno, ali `ene imaju sposobnost efikasnije i brze komunikacije i sve su valjda {to vrijedi spomena jedna drugoj rekle. Otkako smo se posljednji put vidjeli bili smo desetak dana
na moru (ispalo vrlo prijatno, isplivali se itd.), a ostatak vremena bio
nam, tri sedmice, moj stariji sin, Ranko, sa `enom, i to nam je, naravno, bio glavni doga|aj i alibi za opu{tanje. Sada je po~ela {kolska
godina, i tempo nam odre|uje Gajina {kola i oni koji je vode u duhu reda, rada i discipline (za po~etak, ujutro vi{e ne po~inje u osam
nego u pola osam, {to zna~i da ja ustajem u {est, za ~im ve} dugo ~eznem). Ali, budu}i da se nikad ne zna {ta je za {to dobro, i to }emo
pozdraviti. A pozdravljamo svakako svi troje vas oboje,
Sveto
44.
Sarajevo, 7. oktobar 2000.
Dragi na{i, va{ je `ivot ba{ uzbudljiv! Taman izgleda da je sve gotovo, kad se pojavi nova nepredvi|ena mogu}nost. Veliki Me{tar
Svih Hulja sad izigrava ma~ku koja se u padu uvijek do~eka na noge! [ta li mu je sljede}i potez? Ipak, dijelimo Andrejinu nadu da }emo do idu}eg ljeta svi mo}i pod na{ orah, s tambura{ima! Va{i Katja i Zdenko
45.
Novi Sad, 11. oktobar 2000.
Dragi Zdenko i Katja,
Kako re~e onaj ameri~ki astronaut (ako dobro pamtim), ovo jest
velik korak za ~ovje~anstvo, ali je ipak mali za malog ~ovjeka. Jo{ nas
mnogo malih koraka ~eka pa da bi ~ovjek imao pravo da slavi. Dodu{e, budu}i da nemamo karaktera, malo smo akonto tog vjerovatnog ishoda i proslavili, jer postoji sada valjda i osnovana nada. I malo zebnje. „Taman izgleda da je sve gotovo...”, pi{ete umjesno.
200
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
Pro~itao sam Zdenkove rasprave, naro~ito onu o postkolonijalnoj kritici. Bila mi je vrlo korisna – trebao bih ovih dana da odr`im
dva predavanja o knji`evnim kanonima, a to je tema koja se na nekim ta~kama sa Zdenkovom dodiruje. Pomalo, koliko mi ostane vremena od neizbje`nih obaveza i pra}enja doga|aja uz novine i radio,
~itam knjigu Eve Grli} (sad sam negdje u tre}oj tre}ini). Meni je vrlo
zanimljiva, ali je u dijelovima – naro~ito u opisima stvari predratnih i ratnih – i ba{ uzbudljiva. ^ak i poneke nespretnosti u pri~anju
i kompoziciji djeluju dobro: poja~avaju osje}anje autenti~nosti.
Do vi|enja, i prije oraha, a zasad mnogo pozdrava,
Sveto i Radmila
46.
Sarajevo, 12. oktobar 2000.
Dragi na{i,
ostaje da i dalje ~ekamo {ta }e se iz kaosa roditi. Ali sad druga tema. Kao {to je Katja Radmili pri~ala, u Sarajevu se od 26. do 29. dr`i
regionalna koneferencija PEN-a, na kojoj su u~e{}e potvrdili, izme|u ostalih, Prenz, Vidosav Stevanovi}, Predrag Matvejevi}, Luan Starova, Bugarski, Filip David, Laslo Vegel, Boris Novak, Slobodan P.
Novak, Slobodan [najder, Nenad Popovi} i jo{ niz ljudi iz Makedonije, Poljske, Portugala, Rumunije, Turske i dr., ~ija mi imena ni{ta
ne zna~e. Ako ste zainteresirani (posebno Radmila), rado }emo vas
ugostiti. Ina~e, bili smo ~etiri dana u Makarskoj, da se psihi~ki pripremim za novu {kolsku godinu. (Studenti!!! Brrrr!) Mo`da se dakle uskoro i vidimo. Va{i Katja i Zdenko
47.
Novi Sad, 12. oktobar 2000.
Dragi Katja i Zdenko,
Hvala na pozivu! Ja ne mogu da do|em zbog ku}nih obaveza, a
Radmila – koja bi, po mom mi{ljenju, mogla – nipo{to ne}e. @ene
su tvrdoglave i ne mogu tu u~initi ni{ta. U svakom slu~aju, delegacije iz Fru{kogorske 33 ne}e biti. Hvala za poziv. Mnogo pozdrava,
Sveto
201
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
48.
Novi Sad, 25. oktobra 2000.
Dragi Zdenko,
Novi broj Izraza stigao nam je jo{ prekju~e, ali zahvaljem kasno:
uglavnom nemamo struje, a kad do|e, kompjutera se dohvate mla|i i va`niji. Hvala, i da mi se dobro grijete (mi bogami ho}emo, upravo s radija ~ujem da je gas stigao do Novog Sada). Mnogo pozdrava,
Sveto
49.
Sarajevo, 23. novembar 2000.
Dragi Petrovi}i,
nadamo se da se `ivot u Novoj Sretnoj Zemlji normalizovao i da
ste svi na svojim uobi~ajenim stazama. Kod nas nema ni{ta novo.
[ta vi{e, sad smo tamo gdje smo bili prije deset godina, ali se nadamo da se te godine ipak ne}e ponoviti, bez obzira na rezultate na{ih
(njihovih!) izbora. Ina~e, mi smo dobro. Radimo i pomalo se dru`imo. Katja vi{e, jer ima s kim. Meni je ostao jedino moj prijatelj iz
Koreje Lap-Top. Ali mi je on vjeran i dobro me prati u mojim skribomanskim poduze}ima. Mislimo na Vas Zdenko i Katja
50.
Sarajevo, 3. decembar 2000.
Dragi Petrovi}i,
nadamo se da ste svi dobro, da vi{e ne morate raniti po mlijeko
sad kad je do{la demokratija, da vas dobro griju i da ispunjavaju {to
su obe}ali. Kod nas nema ni{ta novo! Katja radi s mjene na u{tap, a
ja onako skribomanski svaki dan. Jedino {to sad vi{e prevodim nego {to pi{em. Trenutno mi je Homi Bhabha – hobby. „Bolje i on nego ovi na{i”, ka`e Katja i misli ne na teoreti~are, kojih i nema, ve}
na „strankad`ije”, s kojim se ina~e i ovdje narod zamajava, kao da
im `ivot traje vje~no. Pomalo se primi~e i zima, jo{ je nebo vedro,
202
51.
Novi Sad, 16. decembar 2000.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
nema ni vjetra ni ki{e, pa nas sve podsje}a na Koreju. Ali sigurno snijeg ve} ~eka negdje iza brda. Kad pomenuh Koreju, izgleda da oni
na{i „Korejci” ne}e zimus ku}i, ka`u tamo je sigurnije i toplije. Pomalo im zavidimo. Srda~an pozdrav Zdenko i Katja.
Dragi Zdenko i Katja,
Dobili smo jutros cirkular, pismo koje nam proslje|uje, shvatio
sam, moja davna{nja studentkinja, Vesna. Iako ne volim zavirivati u
tu|u po{tu, a nisam ni citizen pa mi je blaga nelagoda da ~itam ono
{to every American should read, pro~itao sam dijalog. Zabavno ga
je bilo ~itati, ali svom kongresmenu ne}u pisati jer, mada smo postali demokratija, kongresmene jo{ nismo dobili. Vesnu pozdravite
kad joj pi{ete.
Ako nismo dobili kongresmene, pone{to smo ipak dobili. Posljednjih sedmica nemamo redukcije struje a i griju nas zasad sasvim
dobro (zasluge za to ima vjerovatno i dragi Bog, tj. ove septembarske temperature u decembru, ali ni to mo`da nije bez zasluge na{eg
Predsjednika, koji je u posljednjih desetak dana obi{ao vi{e zemaljskih centara nebeske mo}i). I to nije sve: moja posljednja polu-penzija vrtoglavo je sko~ila iznad 100 DM, {to je ve} neku godinu bila
nedosti`na barijera. Sko~ili su i neki izdaci, ali simboli~ki zna~aj je
nesumnjiv. Kako bilo, valjda }e i decembarski izbori dobro pro}i, pa
}emo se definitivno rije{iti vampira i u}i u banalnu, smrdljivu i kakvu sve ne prizemnu demokratiju.
Tekst Ti je, Zdenko, o kulturnom materijalizmu ba{ dobar. ^itao sam ga s velikim zadovoljstvom. Za vrijednost tekstova koje ~itam imam, pored drugih, i ovaj kriterijum: kad me Gajo razbjesni
nekom budala{tinom, da ne bih sam postao budala, uzimam prvu
knjigu ili ~asopis koji mi se na|e pri ruci i po~injem da ga ~itam; vrijednost teksta mjerim vremenom potrebnim da mi se vrati mir i spokojnost duha. Ovaj Tvoj iz Izraza djelovao je za nekoliko minuta.
Nisam tim testom provjeravao sve tekstove iz istog broja, ali mi
ih je nekoliko bilo zanimljivih. Jedan me, primijetio sam, citira (ko
je Ned`ad Ibrahimovi}?), a drugi malo raspravlja o jednom komentaru M. Begi}a o jednoj mojoj tvrdnji na sarajevskom skupu o isto203
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
riji knji`evnosti iz {ezdesetih. Zanimljivim mi se, za~udo, u~inilo i
nekoliko tekstova koji me ne pominju ni direktno ni indirektno.
[to prevodi{ od Homija Bhabhe (rekao bih: Homija K. Bhabhe,
jer mi je to, bez k, jo{ od indijskih dana, vezano za indijskog Teslu)?
Ja imam samo The Location of Culture, i ono {to sam iz knjige pro~itao bilo mi je zanimljivo.
Gajo se upravo vratio ku}i. Bio je na proslavi ro|endana jednog
kolege. Ro|endan je po~eo u 11 sati u prirodi (roditelji su vodili svu
djecu u Kameni~ki park na ro{tilj), a do 7 sati su se zatim igrali u ku}i. Dok su roditelji u parku pravili ro{tilj, Gajo je, kao dobar poznavalac terena, odveo djecu da se pro{etaju, pa su on, i pas njegovog
druga, odveli dru{tvo da pro|u kroz tunele koji vode do sru{enog
Mosta slobode, i da provjere koliko jesu odnosno nisu uru{eni ili zatrpani. O~igledno, treba mi novi broj Izraza.
Mnogo pozdrava,
Sveto i Radmila
52.
Sarajevo, 17. decembra 2000.
Dragi Na{i,
drago nam je da ste dobro i da se pomalo navikavate na demokratiju. Vjerovatno }e Gajo imati najmanje problema s adaptacijom
na novi na~in `ivota i mi{ljenja. Nas je obradovalo uspostavljanje diplomatskih odnosa izme|u „na{e” dvije zemlje, ali i to iz sasvim sebi~nih razloga. Naime, ja se nadam da vi{e ne}u morati pla}ati 150
DM za ulazak u Sretnu Zemlju, koja je (moje je uvjerenje) na putu
da uskoro bude ne{to sretnija od ove u kojoj mi `ivimo. Drago mi je
da ti se dopao tekst u „Izrazu”, a predlo`i}u redakciji da se od sada
~asopis prodaje u apotekama kao alternativa za apaurin, sa striktnom namjenom: za o~eve ~ija su djeca u pubertetu i imaju vi{e energije nego {to o~evi od njih o~ekuju. Nadamo se da Radmila bolje
podnosi – i sinove u pubertetu i o~eve u... ~emu? U svakom slu~aju,
mo`da }emo se vidjeti krajem januara, jer tada planiramo posjetu
selu. Andrea ne dolazi kako smo planirali, jer mora svoj doktorski
rad predati do kraja januara, a sad joj je zadatak da ga skrati za nekih stotinjak stranica. Kao {to zna{, tamo su teze kvantitativno ograni~ene, za razliku od na{ih koje to nisu ni kvantitativno, ni kvalita204
53.
Novi Sad, 27. decembra 2000.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
tivno. ([to se ti~e Bhabhe, preveo sam jedno poglavlje upravo iz knjige koju pominje{ („Commitment to theory”) i prili~no sam se namu~io.) Za sada `elimo vam toplu zimu i malo vi{e radosti u Novoj
Godini. Va{i Zdenko i Katja.
Dragi Zdenko i Katja,
Ne{to su nam malo u~estale redukcije struje, i slu`enje e-mailom se malo zakomplikovalo, tako da nam je ve} promakla masa godi{njica i drugih datuma za ~estitanje, od dana ujedinjenja do prvog
bo`ica i bajrama, ali Milenijum ne smije proma}i. Dakle, neka vam
u njemu bude onako kako su ljudi ve} dugo vjerovali da }e biti – Raj
ali na Zemlji – pa i da svratite (u okviru tog projekta) u Novi Sad u
januaru.
Sveto, Radmila i Gajo
54.
[krajem 2000]
@elimo Vam mnogo uspjeha (Gaji) radosti (Radmili) zdravlja
(Sveti) i svako dobro u novoj 2001. godini259
Zdenko i Ka}a
55.
Sarajevo, 26. februar 2001.
Dragi Petrovi}i,
nismo se dugo ~uli. Vjerujemo da ste dobro. Nama je ju~er stigla Andrea. Do{la je do Beograda, a onda je s Katjom autobusom do
Sarajeva. Ovdje je pao prvi ve}i ovogodi{nji snijeg, pa ju je to obra259
^estitka, rukom pisana.
205
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
dovalo, jer ga dugo nije vidjela. Ostaje do subote, kada }emo je preko Romanije prebaciti do Sur~ina. Ina~e, zimske ferije su mi brzo
pro{le, radio sam, ali nisam uspio sve zavr{iti {to sam mislio. Imam
vi{e planova, nego vremena koje mi preostaje. Ali {ta smeta? Kao da
se u `ivotu mora ba{ sve uraditi {to se zamisli. Srda~an pozdrav va{i
Katja, Zdenko i Andrea.
56.
Novi Sad, 1. mart 2001.
Dragi Le{i}i,
Pla{im se da opet kasnimo da izru~imo pozdrave za Andreu
prije nego {to krene ku}i (ako i London mo`e nekome biti ku}a, povla~im ovo iz zagrada, pa i oni su nekakvi na{i). Kod nas ni{ta osim
onog {to i vi do`ivljavate (mislim trenutno na snijeg). Samo smo
opet imali pove}e restrikcije struje, a Gajo povelike {kolske i van{kolske aktivnosti, pa zbog restrikcija i razumijevanja za pove}anu
upotrebu kompjutera Gaje kao `rtve posljednjih dana nismo mogli
ni priviriti na e-mail. Novost je i da sam danas preuzeo od kurira iz
Beograda od Mate poslat, prije povratka u Seul, ginger tea u tegli, pa
se sad pitamo da li da ga ma`emo na leb ili mije{amo s ri`om.
Mnogo pozdrava svim troma
Sveto, Radmila i Gajo
57.
Sarajevo, 22. juli 2001.260
Dragi Petrovi}i,
nismo se ni okrenuli, a opet do{lo ljeto. Mi smo se preksino} vratili s Mljeta, gdje smo proveli dvadeset dana s Andrejom i Alunom.
Alun se vratio u London, a Andrea je otputovala u Gdanjsk na neku
konferenciju o Bahtinu. U Sarajevo }e do}i 29. jula, a onda }emo oko
prvog u selo. Andrea se u London vra}a 6. augusta (iz Zagreba), a
260
206
Elektronska po{ta.
58.
Novi Sad, 23. juli 2001.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
bilo bi lijepo da se vidimo. Ako ste u N. S. u petak, 3. augusta, kako
bi bilo da ponovimo ono ve~e na Dunavu? Radovali bismo se.
Va{i Zdenko i Katja.
Dragi Zdenko,
Lijepo ve~e 3. augusta ne mo`emo ponoviti na Dunavu – tog poslijepodneva kre}emo na more, pa bi se ne{to za taj termin moglo
napraviti jedino na Zlatiboru ili, ne daj bo`e, na Mora~i.
Termin je ve} davno ugovoren sa na{im doma}inom u Lepetanima i sa na{im suputnicima (roditeljima dvojice Gajinih prijatelja),
karte kupljene itd. Mi se vra}amo 14. ili najkasnije 15. ujutro. Pretpostavljam da }ete vas dvoje tada jo{ biti u ovom dijelu svijeta i da
}ete na}i vremena da svratite do nas: imamo i mi orah na placu, pa
ako je zaista istina da je ljeto kod vas ve} do{lo, pro}i }e valjda do tada i ova jesen koja kod nas uporno ve} danima gostuje.
Drugo je ne{to o ~emu se pitam. Andrea }e tada ve} biti u Londonu, a mi bismo je svakako `eljeli vidjeti. Postoji li mogu}nost da
na putu za selo zastanete makar na sat-dva u Novom Sadu i svratite
do nas? Pretpostavljam da kroz Novi Sad svakako morate pro}i.
Znam da je na kraju dugog putovanja muka negdje svra}ati, ali bi
nas zaista radovalo ako biste se na tu `rtvu odlu~ili.
Moji su jo{ na selu. Ka}i i tebi pozdrav,
Sveto
59.
Sarajevo, 24. jula 2001.
Dragi Sveto,
mi smo se lijepo proveli na Mljetu. Alun se vratio u London, a
Andreja je u Gdanjsku. Dolazi u Sarajevo 29. jula. Lako je mogu}e
da mi s njom krenemo na selo ve} i 1. augusta. Svakako }emo vas
posjetiti. A {ta misli{ da ve~e na Dunavu – makar i kra}e – organizujemo 2. augusta? U svakom slu~aju, vidjet }emo se. Ina~e, nas dvo207
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
je u selu ostajemo vjerovatno do 20. augusta, pa }emo imati vremena da se okupimo pod ne~ijim orahom. Do tada, puno pozdrava
Zdenko.
60.
Sarajevo, 29. juli 2001.
Dragi Sveto,
Andrea se vratila iz Gdanjska i odu{evljena je idejom da se vidite, kao i mi, uostalom. Mi }emo za selo u srijedu, 1. augusta. Predla`emo da se na|emo u ~etvrtak, 2. odmah iza 6 sati i da provedemo
ve~e na Dunavu (ne mora dugo, s obzirom da vi putujete). Javit }u
ti se iz sela u srijedu, da se dogovorimo. Puno pozdrava,
Zdenko
61.
Novi Sad, 24. juli 2001.
Dragi Zdenko,
Drago mi je da }emo ipak vidjeti i Andreu – u kojoj varijanti,
odlu~i}e okolnosti i ti s njima na ~elu. Dotad, mnogo pozdrava Ka}i i tebi,
Sveto
62.
Novi Sad, 30. juli 2001.
Dragi Zdenko,
Svi su Tvoji prijedlozi odli~ni, pa i ovaj. ^ekamo vas u ~etvrtak
popodne kod nas u stanu. Svima mnogo pozdrava
Sveto
208
[krajem 2001] 261
Sretne i vedre praznike i mnogo radosti i zdravlja u Novoj godini `ele vam Zdenko i Ka}a.
64.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
63.
Novi Sad, 31. decembra 2001.
Dragi Zdenko i Katja,
Ako vas ne mrzi skidati cipele po hladnim aerodromima, mo`da
i niste u Sarajevu. Dobre `elje za Novu godinu ne mogu ipak {koditi
kad ih primili da primili. Ho}ete li zimus u ove krajeve? Mnogo pozdrava,
Sveto, Radmila i Gajo
65.
Sarajevo, 1. januar 2002.
Dragi Petrovi}i,
javljamo se iz Kirtlingtona kraj Oxforda, gdje provodimo bo`i}ne i novogodi{nje praznike, u krugu porodice (Andrea i Alun). U
Sarajevo se vra}amo 5. januara, a u sretnu zemlju }emo negdje u drugoj polovici januara, pa se nadamo da }emo vas sve zate}i u dobrom
zdravlju i dobrom raspolo`enju. A to vam svima i `elimo u Novoj
Godini. Z.K.A.A.
66.
Sarajevo, 13. maj 2002.
Dragi Sveto,
nismo se odavno ~uli. Nadamo se da ste dobro. Kakvi su vam
planovi? Mi }emo 4. jula u London na deset dana, na Andrejinu pro261
^estitka pisana rukom.
209
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
mociju, a onda }emo na Mljet (od 16. do 31. jula), gdje }e nam se
pridru`iti i Andrea i Alun, koji je trenutno u San Dijegu, gdje njegova firma ne{to bu{i. (Jesam li ti rekao da je Andrea dobila UK
dr`avljanstvo?). U selo }emo tek u augustu. U stvari bili smo za Vaskrs, tri dana, vi{e zato da vidimo Katjinu sestru, koja je do{la iz Kana i u Novom Sadu se razboljela, kao i uvijek. Ina~e, Katja je trenutno u Tuzli, gdje danas igra u „Hasanaginici”, s kojom }e u srijedu
gostovati u BGD, u Ateljeu 212. Vjerovatno ima i nekih drugih novosti, ali ni{ta {to je vrijedno pam}enja i prepri~avanja. Jedino {to je
umro Izet Sarajli},262 ali i to si sigurno ~uo. Javi se! I pozdravi Radmilu, a i Ljilju, svakako! Tvoj
Zdenko
67.
Novi Sad, 16. maj 2002.
Dragi Zdenko,
@ao mi je da vas nismo vidjeli za uskrs – bili smo tada ve} u normalnom pogonu, nakon raznih neprilika i problema koji su nam
opteretili prve mjesece ove godine. Nadao sam se da }ete se pojaviti
u nekom neo~ekivanom trenutku, pa da }u ~uti vi{e o Tvojim korejskim iskustvima: {ta se tamo u me|uvremenu promijenilo i kako
ti taj svijet izgleda na drugi pogled.
O svemu }emo ipak imati vremena da natenane ~ujemo u ljeto.
Po svemu sude}i, ove godine ne}e biti velikog problema da uskladimo na{e boravke u Novom Sadu. Radmila i Gajo }e po svoj prilici
oti}i na desetak dana u moju tazbinu, ali za taj boravak termini su
negotiable. Ne}emo, izgleda bar sada, na more. Gajo odlu~no odbija da ide; ka`e da mu je tamo dosadno, a vjerovatno smo stigli u godine kada se njemu na ljetovanja s roditeljima vi{e ne ide, i shvata
da ga jo{ ne bismo pustili samog. Ljilji sam pozdrav prenio, ona je
dobro, vrlo je zauzeta, pa je ba{ pre~esto i ne vidimo. Lijepo se pona{ajte na Andreinoj promociji, da ne brukate k}erku. Bio sam nekoliko puta na promocijama u Chicagu – na svojoj u Zagrebu, ni
262 Izet Sarajli} (Doboj, 16. mart 1930 – Sarajevo, 2. maj 2002), pesnik, esejista,
prevodilac. Bio je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Objavio
preko trideset knjiga.
210
68.
ZDENKO LE[I] (1975–2003)
jednoj, nisam bio – i meni je to, vakcinisanom protiv rituala valjda
na ro|enju a skromnog iskustva o ceremonijalnim vrstama, li~ilo na
nekakav hibrid vjen~anja i sahrane. U svakom slu~aju, ne zaboravite da slavljenici ~estitate i u na{e ime. Katju i Tebe mnogo pozdravlja Sveto
Novi Sad, 27. juni 2002.
Dragi Zdenko,
eto, kao prvo, veliko izvinjenje zbog ka{njenja, doga|a se to u
obilju posla. Zna~i, Ileana Ursu Nenadi}, a njen mu` je Milan Nenadi}, i oni zajedno prevode, jer je njoj rumunski maternji, a Milan
je, kako sam ka`e, pesni~ki nastrojen i za doterivanje.
O nama ukratko, Gajo ide sutra po knji`icu, potom idemo na jezero, u blizini manastira Kru{edol. Predivno je, vredi videti. Na more ove godine ne idemo, o selu razmi{ljamo, ali nemamo utvr|enih
datuma. Na plac idemo povremeno, lepo je i sve`e, a ovih dana }emo i na ro{tilj, sa dru{tvom. Itd.
Pozdrav Ka}i, veliki, i eto, sve vas volimo i pozdravljamo, Giki}i i Petrovi}i
69.
[Sarajevo, 23. 12. 2002]
Mnogo sre}e zdravlja i radosti u Novoj godini `ele vam Zdenko
i Ka}a
70.
Dragi Petrovi}i,263
`elimo vam sre}nu, mirnu i uspje{nu novu godinu
Zdenko i Ka}a
263
^estitka.
211
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
71.
Novi Sad, 29. decembar 2002.
Dragi Zdenko,
Vas dvoje odavno ne ~ujemo i ne vidimo – tu i tamo sretnem
Ka}u na autobuskoj stanici u Novom Sadu – a u ovo doba godine
te{ko je izgatati gdje ste. Va{ svemogu}i hot.mail na}i }e vas, me|utim, ma gdje bili, pa vam eto tim putem ponovo `elimo svako dobro u godini koja slijedi.
Kako je Andrea? [ta je s njenim zaposlenjem? Prije nekoliko sedmica javila mi se telefonom Jasmina Luki} i pitala me mo`e li moje
ime navesti kao mogu}eg pisca preporuke uz svoju prijavu na ponovljenom konkursu za lecturer-a za s. i h. knji`evnost i kulturu u
Londonu. Ja sam joj bio mentor za disertaciju i to, naravno, nisam
mogao odbiti. Sada sam dobio i formalni zahtjev iz Londona. Preporuku za Jasminu }u, naravno, napisati po savjesti, mada nisam siguran da }e biti previ{e va`na za odluku (ve} i zato {to nikoga tamo
ne znam, pa pretpostavljam da i niko tamo ne zna za mene). Ali se
pitam, je li i Andrea kandidat na tom konkursu.
Srda~no vas oboje pozdravljaju Sveto i Radmila
72.
Sarajevo, 1. januar 2003.
Dragi na{i,
`elimo vam sve najbolje u novoj godini. (Jo{ jednom, ako ~estitka nije stigla). Ina~e, s nama su Andrea i Alun, koji su do{li da s nama provedu Novu Godinu, nadaju}i se snijegu. Nisu se razo~arali
{to ga za sada nema, jer nam je ipak lijepo. [to se Andrejinog konkursa ti~e, nisu je stavili u drugi krug, `ele}i da dobiju nekog s ve}im brojem objavljenih radova. Tako ona ostaje na svom koled`u do
daljnjeg. Nadamo se da ste sve troje dobro i zdravo Va{i
Zdenko i Katja
212
264
JOVAN ]ULUM
(1975–1994)
1.
5. maj [1975]
Dragi Sveto,265
Hvala Vam {to mislite na mene i tamo u belom svetu, i pored svih svojih mnogobrojnih poslova. Raduje me {to }ete uskoro krenuti ku}i. Od kako ste oti{li gotovo da nikoga nisam
video od svojih sugra|ana, sem onih koji mi dolaze u kancelariju i donose poslove.
Ju~e sam prvi put {etao obalom Dunava u ovom me|uvremenu. Bio je praznik, sve je vrvelo od {eta~a, i za usamqene nije
bilo pristojno da se tamo du`e zadr`avaju, pa sam se br`e-boqe vratio u svoju zamra~enu sobu. Kupio sam pre nekoliko dana
velik orman sa dosta polica za kwige, i sada me, mada o~igledno dockan, obuzela `eqa da stvorim malu biblioteku. Godinama sam smatrao da to nema smisla, jer vreme tako brzo proti~e,
a novca je uvek malo, pa sam verovao kako bih uspeo da imam sopstvenu bibliote~icu tek pod stare dane. Ne znam stvarno {ta
je uticalo na mene da promenim mi{qewe. Pi{em Vam iz kancelarije, jer sam do{ao, prvi put posle mnogo godina, u Mati~inu antikvarnicu da cuwam po woj i ne{to kupim.
Nemojte se sekirati {to niste napisali ono „ceremonijalno” pismo; mi smo i ovako na Vas ra~unali kao na sigurnog
264
Jovan ]ulum (Koviq, 11. maj 1928 – Novi Sad, 1998), filozof, akademik. Objavio je tri kwige ogleda: Filozofske bele{ke, 1967; Dnevnik sa
Atlantika i drugi eseji, 1974; Zapisi od nesanice, 1985. Posmrtno objavqena kwiga Meditacijske ve`be.
265
U zaglavqu pisma memorandum Letopisa Matice srpske. Pismo otkucano pisa}om ma{inom. U vreme pisawa pisma, ]ulum je bio ~lan Uredni{tva Letopisa Matice srpske (1972–1976).
213
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
saradnika. Uostalom, takva pisma nismo dobili jo{ od velikog broja pozvanih, a me|u wima je naro~ito mnogo Novosa|ana, od kojih su nam mnogi rekli usmeno ili poru~ili da }e
pripremiti prilog.
Kad sam pro~itao da }ete se vra}ati brodom, osetio sam malu zavist; ka`em „malu” jer bih se na brod popeo, kad bih ponovo morao prelaziti okean, sa istom onom zebwom kao i prvi
put. A da ne pomiwem avione: jedva mogu i da zamislim da ostanem u wima zatvoren i ste{wen desetak ~asova. Vozovi su za
mene ipak najpogodnije prevozno sredstvo, po{to se za nevoqu uvek mogu zaustaviti da se iz wih iza|e.
Moja situacija u Matici je jo{ uvek ista; stvar nije propala, ali se prolongira u nedogled. Odu`ila se tako|e i stvar
sa onom ustanovom kuda sam Vam govorio da su me zvali da pre|em; ni to nije omanulo, ali traje na `alost suvi{e dugo. No
polako, malo pomalo, rezigniram, ili bar oguglavam, a te{i
me i to {to se ipak bli`i penzija, i to mi je svako jutro ideja
vodiqa koja mi poma`e da do|em u kancelariju i obavim sve
ove glupe poslove.
Milo mi je {to ste svi – kako izgleda – u dobrom zdravqu,
i raduje me {to me se svi zajedno se}ate.
Sve vas srda~no pozdravqa
Va{ Jovan ]ulum
2.
26. II 1975.
Dragi Sveto,266
Hvala Vam {to ste se javili, i milo mi je {to ste dobro,
makar {to vas bije jaka „ko{ava”.
[to se ti~e veli~ine priloga za sve~ani broj, ona treba da
se kre}e najvi{e oko jednog autorskog tabaka.
Pi{em Vam na brzinu, usred velikih poslova, pa sam zato
tako kratak; izvinite.
Sve vas srda~no pozdravqa
Va{ J. ]ulum
266
Pismo kucano pisa}om ma{inom, u zaglavqu: LETOPIS MATICE
SRPSKE, i S. P. bele{ka, „Odg. 22. IV”.
214
Seul, 30. XII 1993.
Dragi Jovane,267
Javljam Vam se nakon dugo vremena – sada su ~etiri mjeseca otkako smo ovdje. Meni su ta ~etiri mjeseca pro{la u`asno brzo, ili ta~nije: uz vrlo malo slobodnog vremena. Bila je sva sila sitnih poslova
oko prakti~nog snala`enja. ^ovjek se nije mogao oduprijeti isku{enju da odmah od po~etka ne po~ne da se obazire na sve strane po
ovoj izvanredno zanimljivoj zemlji. A ne{to ba{ nije mogao ni da
izbjegne. Na primjer, morao sam se bar minimalno opismeniti: nau~iti korejski jezik i ne poku{avam, prestar sam za to, ali morao sam
nau~iti korejsko pismo, jer u tom pogledu Koreja se razlikuje i od
Azije koju znam – Indije i Bliskog Istoka – a ne samo od Evrope i
Amerike; sasvim prirodno, svi su natpisi, imena ulica, radnji i ustanova, spiskovi studenata, cijene, napisani korejskim pismom (koje
je, na sre}u, lukavo zami{ljeno i zato relativno lako, tako da sam ve}
polupismen, tj. sri~em).
Glavni razlog moje velike zauzetosti bio je ipak moj posao na
univerzitetu. Sva nastava ovdje je koncentrisana u relativno kratkom
vremenu, i zato intenzivna, sa mnogo ~asova, uz duga putovanja
autobusom kroz ovaj ogromni, prenaseljeni grad (moj univerzitet
ima dva kampusa, jedan je dosta blizu, do drugog univerzitetski autobus putuje u prosjeku po sat i po, ali zna i po dva: ni{ta, reklo bi
se, za veterana s relacije Beograd – Novi Sad, pogotovo kad ~ovjeka
ovaj autobus vozi prakti~ki od ku}e do kabineta, ali ipak triput sedmi~no). Ima, me|utim, ova koncentrisanost i svoju dobru stranu:
prvi semestar, i nastava i ispiti, zavr{en je oko 10. decembra i sada
sam do 2. marta slobodan kao pti~ica na grani – za sve pa i za to da
najzad, poslije vi{e godina, na miru u biblioteci ~itam sve ono, prvenstveno ~asopise, {to mi je minulih godina promaklo. Na{a univerzitetska biblioteka, pogotovo ona na bli`em kampusu, bar za nova
evropska i ameri~ka izdanja, vrlo je dobra a organizovana na na~in
ameri~kih univerzitetskih biblioteka ({to zna~i da je ~ovjeku ~itav
fond neposredno na polici dostupan, a aparati mu u bescenje snimaju sve {to `eli). Knji`are su u Seulu predivne a svih vrsta, obi~ne,
specijalizovane, starinske, supermoderne, tri-~etiri ve}e nego i{ta {to
267
JOVAN ]ULUM (1975–1994)
3.
Pismo otkucano pisa}om ma{inom.
215
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
sam igdje (uklju~uju}i i Ameriku) vidio, sa prostorima posve}enim
stranoj knjizi koji su ve}i od i~ega {to smo mi ikad kao knji`ari imali. Nije Koreja badava najstarija zemlja u kojoj se udoma}ilo pravo
{tamparstvo: na pokretan metalni slog (tj. ono po ~emu slavimo Gutenberga) pre{li su dvjesta godina prije Gutenberga iz {tedljivosti,
kad su zaklju~ili da im je preskupo da knjige i dalje, kao Kinezi, {tampaju po urezanim blokovima.
O Seulu i Koreji drugi put vi{e, kad ih se jo{ malo pa`ljivije preko raspusta nagledam (sada su Gajo i Radmila jo{ uvijek obavje{teniji Seulci od mene). A o stvarima tamo, kod Vas, ne znam {ta da
ka`em. Vijesti koje do nas dopiru nisu dobre. Strepimo kako na{i bliski i dragi tamo – na to se, ~ini se, stvar po~ela da svodi – pre`ivljavaju. Ne o~ekujemo vi{e ni od koga da nam pi{e – ~ujemo da marka
za pismo u pojedinom trenutku mo`e da ko{ta vi{e i od mjese~ne
plate.
Od na{e akademije / ogranka dobio sam prije nekog vremena
(stiglo je s ogromnim zaka{njenjem) pismo/cirkular u kome se tra`i rezime besede. Po datumima u pismu sude}i, sve je to moralo ve}
postati sasvim neaktuelno, ali }u ovih dana tu stranicu-dvije ipak sastaviti i poslati na adresu Vere Latov. Njoj mo`ete eventualno dati i
moj ovda{nji ku}ni broj telefona, za slu~aj da se ne{to hitno `eli od
mene tra`iti: to je, uz izlaz za inostranstvo; ja sam kod ku}e gotovo
uvijek poslije 8-9 sati nave~e (a to je 1-2 sata poslije podne u Novom
Sadu). Ne verujem, dodu{e, da }e neke velike potrebe biti. Koliko
vidim, izbor predsjedni{tva akademije je propao, ne znam nije li i
prihvatanje statuta, i da li na{ ogranak zapravo jo{ i postoji. (Posljednjih dana, pred moj put, bilo je govora o tome da bi se neke na{e publikacije poslale ovda{njoj slavistici; ni{ta nije stiglo, pa pretpostavljam da nije bilo para da se {alje). U svakom slu~aju, molim Vas,
pozdravite Veru, i Ankicu268, i svakog ko za mene upita.
Pozdravite, molim Vas posebno, profesora Radovanovi}a i Betu
Beri}a – pa jesu li ili nisu jo{ uvijek ~elnici na{eg ogranka, i postoji
li on jo{ uvijek ili ne postoji. Vjerujem da je Beta dosad ve} odbio
prvi napad bolesti i da uspijeva da u Novom Sadu pribavi potrebne
ljekove.
Ni mi vi{e dugo ne ostajemo – pretpostavljam da bismo mogli
biti u Novom Sadu negdje u posljednjoj sedmici juna. Ali prije toga
}emo Vam se svakako jo{ javiti.
268
216
Ankica Vasi}.
4.
Seul, 23. 12. 1994.
JOVAN ]ULUM (1975–1994)
Radmila i Gajo Vas mnogo pozdravljaju. Nadaju}i se da uspijevate i u ovom zlu ne{to da radite, da se ne smrzavate, da ste zdravi,
od srca Vam svako dobro `eli i srda~no vas pozdravlja
[Sveto]
Dragi Jovane,269
Ne sti`u do nas nikakve vijesti o Vama, ni o na{oj akademiji, ali,
upravo zato {to ne sti`u, vjerujem da ste i Vi i akademija dobro i
zdravo. Po onome {to ina~e ~ujem o struji i grijanju, vjerovatno ste
i zdravo smrznuti pa onda mo`da i dobro nahla|eni, ali ni to, za nas
optimiste, nije najgore. Zaista, kako izdr`avate tu zimu?
Meni je, pro{le sedmice, zavr{io prvi semestar. Bio je vrlo naporan, ali sam zapravo prili~no zadovoljan onim {to sam radio i izazovima koje sam morao savladavati. Sada odmaram, raspust do drugog semestra traje dva i po mjeseca, pa }u malo vi{e skitati sa Radom
i Gajom, i zadovoljiti druge svoje radoznalosti.
^ime se Vi bavite? Ima li u Ogranku kakve aktivnosti? Kakvi su
rezultati izbora u Akademiji-majci (za ~lanstvo itd.). A {to novoga u
Ogranku: Ako Vam se pi{e, napi{ite koju rije~.
Kako je Dragica?270 Molim Vas, pozdravite je. ^ini mi se neprili~no da joj sada pi{em.
@ele}i Vam svako dobro,
Srda~no Vas pozdravlja
[Sveto]
5.
Novi Sad, 24. januar 1995.
Dragi Petrovi}i,271
Hvala vam na se}anju i dobrim `eljama, pa i ja vama uzvra}am
najboljim `eljama za sre}an povratak. Ovo pak {to sledi ne}e svakaSa~uvana skica za pismo.
Dragica Pervaz.
271 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.
269
270
217
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
ko biti izlo`eno u najboljem redu, ali }e u tekstu biti informacija, a
to vas – pretpostavljam – jedino i zanima. – Ju~e je sahranjena }erka Zeke Trifunovi}a, kardiologa: sko~ila je iz roditeljskog stana sa
~etvrtog sprata. To je ovde u neposrednoj blizini, ul. Du{ana Vasiljeva – ona plava i gospodska zgrada u kojoj se nalazi kasapnica
„Elan”. A dva dana pre njenog samoubistva umro je Bora Kanazir
od neke duge i te{ke bolesti. Imali smo u Ogranku komemoraciju
na kojoj su govorili Vera Latov i ^eda Popov. – Na poslednjoj izbornoj skup{tini SANU izabrani su: Despi}272 za predsednika (dosada{nji dugogodi{nji potpredsednik, a Hajdin273 za potpredsednika.
Tako je tamo{nje ~asni{tvo kompletirano, po{to su Panti}274 (generalni sekretar) i Srejovi} (potpredsednik) izabrani pre nekoliko meseci. A pre toga – ne mogu da se setim kada ta~no, ali bi}e da je bio
novembar – izabran je izvr{ni odbor Ogranka: ^eda Popov je predsednik, Mileva Prvanovi} potpredsednik, Voja Mari} sekretar, Sveta Koljevi} Rukovodilac Odseka dru{tvenih nauka i umetnosti i Bela Ribar (nadam se da se ne varam) Rukovodilac Odseka prirodnih
nauka. – Ti{ma se – ka`u – vra}a februara, a pre desetak dana ovde
se pojavio i Tibor. Ja sam ovo poslednje optimisti~ki protuma~io, tj.
pomislio sam kako se pobolj{ava op{ta situacija. Na `alost, kada sam
do{ao ku}i zatekao sam poziv iz SANU da prisustvujem nekakvom
me|unarodnom skupu na kome }e se diskutovati i o statusu manjina. Video sam da }e saop{tenje imati i Tibi, i onda mi je bilo jasno
da je do{ao radi toga, a moj optimizam je splasnuo. – Mi svakako
mnogo bolje `ivimo, i neki cvoko}emo a neki ne; kod mene je od 19
do 21 stepen u stanu. Ponovo su na snazi velike restrikcije, ali oni
koji imaju centralno grejanje su privilegovani: struje nemaju od 21
do 3 ~asa ujutru. – Ogranak se bacio na organizovanje predavanja i
drugih oblika nau~no-umetni~kog veselja. Poslednje je bila premijera Mi{e Pavi}a („Poslednja ljubav u Carigradu” – odr`ano u saradnji sa Kulturnim centrom u Gradskoj skup{tini); ka`u da je bilo vi{e no uspelo, ali ja nisam prisustvovao. Pre toga je Vukobratovi},275
272 Aleksandar Despi} (Beograd, 6. januar 1927 – Beograd, 7. april 2005), redovan ~lan SANU postao 1974, potpredsednik SANU bio je od 1981. do 1994, a predsednik od 1994. do 1998.
273 Nikola Hajdin (Vrbovsko, 4. april 1923), potpredsednik je SANU od 1994.
do 2003. godine, a predsednik od 2003. godine.
274 Miroslav Panti} bio je generalni sekretar SANU u periodu 1994–1998.
275 Miomir Vukobratovi} (Boto{, 26. decembar 1931 – Beograd, 11. mart 2012)
bio je ma{inski in`enjer i pionir humanoidne robotike. Redovni ~lan SANU od
1994. godine. Jedan je od osniva~a „beogradske {kole robotike”.
218
276
277
JOVAN ]ULUM (1975–1994)
specijalista za robote, odr`ao predavanje kod nas (– za red. ~lana izabran na poslednjim izborima). Tu sam prisustvovao, predavanje sam
prosanjario, ali sam zatim gosta i njegovu suprugu – o tro{ku Ogranka – morao sa Bo`om Vujanovi}em da vodim na ve~eru. Ova obaveza mi je pala u pravi ~as, jer sam se bogato po~astio svakakvim |akonijama.
Ankica treba da za dva meseca zavr{i prvu knjigu bibliografije o
Vasku (primarna bibliografija) i meni su natovarili da sastavim
uvodno slovo. Uzalud sam se otimao, ali jo{ se uvek nadam da }e me
podr`ati onaj ozgo: jutros nekih petnaestak minuta, imao sam iznenadne smetnje u desnom oku – onome u kome imam rupturu `ute
mrlje. Imao sam utisak da gledam – sem kada za`murim na to oko
pa gledam samo na levo – kroz razbijeno staklo i mogao sam se kretati samo uz pridr`avanje o stvari i zidove.
Ju~e je umro – Radmila ga verovatno zna – knji`evnik Rade
Obrenovi}.276
Srda~no vas pozdravlja
]ulum
Gajo – zdravo!277
Ovde svi nestrpqivo ~ekamo da se vrati{.
P. S. Pre nekoliko dana nekakav `iri proglasio je „Nepo~in polje” za najbolju knjigu posle II svetskog rata.
Rade Obrenovi} (Beograd, 24. avgust 1942–1995).
Dopisano rukom.
219
278
VLADETA JEROTI]
(1975–1976)
1.
Novi Sad, 7. X 1975.
Po{tovani dru`e Jeroti}u,279
Molim Vas da primite moje sau~e{}e povodom gubitka koji Vas
je zadesio. Molim Vas tako|e da mi oprostite {to Vas u ovim okolnostima uznemirujem – kolega Poga~nik,280 na{ biv{i dekan, dao mi
je Va{e pismo pa moram da odgovorim.
Na{em Fakultetu, i kolegama i na{im postdiplomcima, vrlo je
stalo do va{eg gostovanja. Prema na{em dogovoru u septembru, Va{
kurs smo oglasili studentima pod naslovom Psihoanaliza i stvaranje;
taj se naslov samo u formulaciji pone{to razlikuje od naslova koji navodite u pismu profesoru Poga~niku, pa ta razlika, mislim, ne pretstavlja problem. Vi, naravno, mo`ete kurs da zamislite na na~in koji
smatrate najispravnijim, pa se ogla{eni naslov mo`e zamijeniti odnosno dopuniti, ako smatrate da je to potrebno. Za Va{ kurs prijavilo
278 Vladeta Jeroti} (Beograd, 1924), psihijatar, pi{e studije, oglede i eseje, prevodi s nema~kog, akademik. Glavna dela: Li~nost mladog narkomana, 1974; Psihoanaliza i kultura, 1974; Bolest i stvaranje, 1976; Izme|u autoriteta i slobode, 1980;
Neuroti~ne pojave na{eg vremena, 1981; Darovi na{ih ro|aka, I, II, III, IV, 1984, 1993,
2002; Neuroza kao izazov, 1984; Psihodinamika i psihoterapija neuroza (koautor M.
Popovi}), 1984; ^ovek i njegov identitet, 1988; Jung izme|u Istoka i Zapada, 1990;
Misti~ka stanja, vizije i bolesti, 1992; Putovanje u oba smera, 1992; Kako zami{ljam
da bih razgovarao sa vladikom Nikolajem Velimirovi}em, 1993; Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima, 1994; Samo dela ljubavi ostaju, 1996; Mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi, 2000; Hri{}anstvo i njegove prete~e: Lao-Ce – na~ela Taoa, 2004;
Uzgredna razmi{ljanja, 2009; Dobro pamti, a zlo zaboravljaj – Vukove i ruske narodne poslovice i izreke, 2012, itd.
279 Pismo otkucano pisa}om ma{inom.
280 Pismo od 25. IX 1975. koje je Vladeta Jeroti} uputio profesoru J. Poga~niku, sa~uvano je.
220
VLADETA JEROTI] (1975–1976)
se (sva nastava na na{im postdiplomskim studijama je izborna) 18
studenata, {to je najve}i broj studenata koji su se za jedan postdiplomski kurs dosad prijavili.
Najavili smo studentima da }e se Va{ kurs odr`ati u 6 sesija po
4 ~asa u novembru, decembru i januaru (petkom 18–20 i subotom
11–13). Budu}i da su studenti izbor kurseva ve} izvr{ili, nama bi svakako odgovaralo ako bi postojala mogu}nost da se kurs odr`i na
na~in sli~an najavljenom. Ne{to vi{e od polovine studenata su zaposleni ili putuju iz mjesta koja su daleko od Novog Sada (od Kragujevca do Osijeka), pa su svi oni prema rasporedu za odabrane kurseve ve} podesili svoje radne obaveze, raspored ~asova u {koli u kojoj
rade i sl. (u na{em sistemu nastave u~estvovanje u radu kursa za studenta je obavezno). Ne bi predstavljala veliku te{ko}u promjena vremena po~etka kursa (kurs bi mogao da po~ne u decembru i da traje
u januaru i poslije zavr{etka semestra), ali biste nam zaista mnogo
pomogli ako biste kurs mogli da odr`ite u ovom semestru.
@ao mi je {to Vas upravo sada optere}ujem i ovom brigom, ali
verujem da mi to ne}ete zamjeriti.
Bio bih Vam zahvalan za najkra}i odgovor, kad stignete da ga
napi{ete, o mogu}nosti da neko rje{enje na|emo.
Pozdravlja Vas sa po{tovanjem
[Sveto]
2.
Beograd, 12. X 1975.
Po{tovani dru`e Petrovi}u,281
I pored izvesnih nedoumica i nedovoljne psiholo{ke pripremljenosti, posle Va{eg pisma od sedmog oktobra u kome mi iznosite ve},
takore}i, dovr{enu situaciju za moj dolazak, re{io sam da se primim
ponu|enog gostovanja.
Po{to mi je zaista nemogu}e da otpo~nem sa kursom u novembru, pre svega zbog toga {to vi{e od petnaest dana u oktobru i prvih
dana u novembru ne}u biti u Beogradu, predla`em da kurs po~ne u
petak 5. decembra i odmah potom u subotu 6, u ve} ranije predlo`eno vreme, dakle petkom 18–20, subotom 11–13 h.
281
Pismo otkucano pisa}om ma{inom.
221
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Bilo bi mi skoro neophodno da se sa Vama u toku novembra
meseca vidim, jer je ostalo nekoliko pitanja na koja mi je Miodrag
Pavlovi} mogao samo delimi~no da odgovori. Tom prilikom (ako je
potrebno mogu}no je i ranije) predao bih Vam i definitivno program
kursa.
Po{to sam se preselio saop{tavam Vam ku}nu adresu i broj telefona da bismo se mogli dogovoriti o susretu. Stan je u... (mo`da najbolje oko 15h ili uve~e oko 21h). Ukoliko biste se javili pre podne,
na}i }ete me, osim utornika, uvek u bolnici [ ]
Srda~an pozdrav
Vladeta Jeroti}
3.
Beograd, 8. III 1976.
Dragi profesore Petrovi}u,282
Hvala na qubaznom pismu i izviwewu za koje niste ni malo odgovorni. Prijatnih iznena|ewa kada je u pitawu novac na
isplatu, prakti~no ~eka i sa drugih strana. ^ovek sre}om ne
`ivi od honorara, ve} od osnovne plate koju zara|uje mukotrpnim radom.
Mo`da }u se ne{to boqe spremiti za kurs idu}e godine.
Nadam se da }emo se do tada jo{ ~esto vi|ati. Srda~an pozdrav
Va{oj supruzi i Vama
Vladeta Jeroti}
P. S. Sveta Brki}283 koji je pretrpeo infarkt, a koga pose}ujem u bolnici boqe je.
282
Dopisnica.
Svetozar Brki}: Objavio slede}e kwige: I nad klicom taban (sa Miodragom Pavlovi}em): Antologija savremene engleske poezije 1900–1950, 1957; Antologija engleske proze od njenog nastanka do dana{njih dana, 1971; Svetla lovina, 1972;
Englesko-srpski i srpsko-engleski re~nik, 1980; Osvetljeni sprudovi, eseji, 1994; Pod vizantijskim nebom, pesme, 1994, i dr.
283
222
MILORAD PAVI]
284
(1975–1976)
1.
Beograd, 14. XII 1975.
Dragi kolega Petrovi}u,285
po{to nisam ulu~io priliku da se s Vama vidim ovih dana, molim Vas da ovim putem reguli{emo pitanje mog u~e{}a u nastavi na
post-diplomskom te~aju idu}eg semestra. Iz razloga o kojima bih
voleo da porazgovaramo potanko (oni nisu u vezi sa Fakultetom),
ja bih slede}i kurs odlo`io za idu}u jesen i tada bih, ako se slo`ite,
odr`ao jedan kurs o Venclovi}u, s malim paleografskim te~ajem, naime, pored ostalog poku{ao bih da osposobim polaznike da ~itaju
rukopise XVIII veka. O svemu tome ima vremena da se dogovorimo. Zasada hitam da Vas o roku (15. decembar) izvestim da u idu}em semestru ne bih uzeo u~e{}a u nastavi na postdiplomskim studijama.
Pozdravite molim Vas suprugu i primite srda~an pozdrav od
M. Pavi}a
Milorad Pavi} (Beograd, 15. oktobar 1929 – Beograd, 30. novembar 2009),
prozni pisac, istori~ar knji`evnosti, prevodilac, profesor univerziteta. Bio je ~lan
SANU. Va`nije knjige: Palimpsesti, 1967; Istorija srpske knji`evnosti baroknog doba,
1970; Mese~ev kamen, 1971; Gvozdena zavesa, 1973; Konji svetoga Marka, 1976;
Nove beogradske pri~e, 1981; Predeo slikan ~ajem. Roman za ljubitelje ukr{tenih re~i,
1988; Hazarski re~nik, 1984; Poslednja ljubav u Carigradu, 1994; Kutija za pisanje,
1999; Sedam smrtnih grehova, 2002; Unikat, 2004; Drugo telo, 2006; Ve{ta~ka mlade`, 2009, itd.
285 Oba pisma kucana su pisa}om ma{inom.
284
223
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
224
2.
Beograd, 3. novembar 1976.
Dragi kolega Petrovi}u,
pregledao sam sa interesovanjem magistarski rad Mirjane Stefanovi} o predvukovskom desetercu. Kako se taj rad ni u jednom trenutku ne dodiruje sa mojim interesovanjima za predvukovski deseterac iznetim u „Istoriji” i monografiji o Venclovi}u, mislim da nije
logi~no ni podesno da ja u|em u komisiju. Zato predla`em da na
mesto tre}eg ~lana izaberete nekog drugog. Ovo Vam javljam s hitnjom da kandidat ne bi morao ~ekati. U ~etvrtak }e njegov primerak i ostali materijal biti na raspolaganju Fakultetu. @ele}i kandidatu uspeha, srda~no Vas pozdravlja
Prof. dr Milorad Pavi}
286
BORIVOJE MARINKOVI]
(1975–1994)
1.
S malim zaka{wewem, ali ne i mawom rado{}u, dragi moj
Sveto, hitam sa ovom kwigom, kako bih re~ ispunio.
Voli te B.287
2.
Dragi Sveto,
Sa ovim uzdarjem kasnim prili~no: ono {to mogu da ti
dam, predstavqa samo tragove tragova, na `alost. Kako, me|utim, to ~inim iz sveg srca, za dobre odnose dok smo `ivi i dok
mo`emo da radimo, prihvati ove „ostatke” kao da oni to nisu,
286
Borivoje Marinkovi} (Beograd, 1930 – Beograd, 27. februar 2012). Radio je u Kwi`evnim novinama i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Pisao je u na{im i inostranim ~asopisima i zbornicima monografske studije, rasprave, eseje, kriti~ke i polemi~ke tekstove, sastavio je nekoliko
antologijskih izdawa. Objavio slede}e kwige: Dnevnik Justina Mihailovi}a, 1960; Dositej Obradovi}: @ivot i do`ivqaji (prevod), 1961; Pisma Dositeja Obradovi}a (autografi), 1961; Dositej u govoru i tvoru, 1961; Vuk Stef.
Karaxi}: O srpskoj narodnoj poeziji, 1964; Vuk Stef. Karaxi} i prozna narodna tradicija, 1966; Srpska gra|anska poezija XVIII i s po~etka XIX stole}a,
I–II, 1966; U porodi~nom krugu Emanuila Jankovi}a, 1970; Emanuil Jankovi} s
one strane nepoznatog, 1971; Tvora{tvo po srodnosti ili Emanuil Jankovi},
1972; Bibliografija o na{em }irili~kom {tamparstvu, {tamparijama i
kwigama XV, XVI i XVII stole}a, I–V, 1988–1992; Haxi Ruvim, pre celine, pre
smisla, I–II, 1989–1990; Vladimir ]orovi}, Scripta minora, 1998; Skriveni svet
Vladimira ]orovi}a, 2006; Ogledi o starom srpskom {tamparstvu, 2007; Emanuil Jankovi}, 2007; Zaboravqeni bratstvenici po peru, 2008.
287
Sva pisma Borivoja Marinkovi}a upu}ena Svetozaru Petrovi}u, pisana su rukom.
225
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
mada znam da te mnogo {ta iz „moje oblasti” i ne treba i ne mo`e da interesuje.
Pozdravi svoje,
Tvoj Borivoje Marinkovi}
3.
Moj Sveto,
Vladimir Nikoli} [„Zemunski”] pisao je o Pa~i}u u Brankovom kolu 1902. godine (u pet nastavaka).
Voli te B.
4.
Dragi Boro,
Ove su dvije knji`ice za Tebe – da nam jednu takvu napi{e{!
Sveto
5.
Moj Sveto,
Ovaj separat je redak, pogotovu s pi{~evom posvetom. Ne
znam ko bi mogao da bude \ura? (Dimovi}? Gavela?)
B.
6.
Dragi Sveto,
Leto je, vru}ina i dosada, pa nije lepo {to te stalno ne~im
gwavim. Ipak...
Siguran sam da ti nije promakla ^ika \okina studija o Siluanu u Zborniku radova Instituta za prou~avawe kwi`evnosti SAN (Beograd, 1951, kw. I, 45–57). Razgledaju}i je danas
drugim povodom, primetio sam da je autor objavio obe one fotokopije sa Siluanovim stihovima (izme|u str. 48–49). O tim
rukopisima raspravqa na str. 52–53, 56). Ako nisi pogledao
ranije, trebalo bi da u~ini{ to sada.
226
7.
Dragi moj,
Skripta Vida Latkovi}a Teorija kwi`evnosti (I deo iz
1950, II deo iz 1952) ~uvao sam, sve do danas, kao uspomenu na
moje {kolske dane. Tabaci su, sada, tvoji, samo tvoji, mada ne
verujem da }e ti Vidov tekst biti zanimqiv i koristan. Ali
ako...
Tvoje i tebe voli B.
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
@ao mi je, dragi moj, {to otkrivam ve} otkriveno, ali u
hitwi da ti pomognem i da s tobom podelim radost neke novine – fotokopije sam ti samo preneo iz Beograda u Novi Sad,
ne pogledav{i {ta, u stvari, ~inim.
Tvojima i tebi `elim sve najlep{e
Borivoje Marinkovi}
8.
Dragi Sveto,
Anketu Isku{ewa poezije u Delu ~itao sam jo{ onda, 1957,
pa i sada, sasvim slu~ajno. U~inilo mi se da bi je trebalo imati u svojoj biblioteci i, evo, dostavqam ti je, ukoliko smatra{
da bi ti ne~emu koristila.
Zaborav je, na `alost, pao na ove odgovore, mada, u su{tini, retka su zrna mudrosti i iskustva (kurzivi B. M.) koja se u
wima kriju.
Voli te tvoj Bora
9.
[1975]
Moj Sveto,
Pre nekoliko dana, u Beogradu, u kwi`ari, sreo sam se s Lalom Marinkovi}288 (koja mi nije nikakav rod). U razgovoru ko288
Radmila Marinkovi}.
227
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
ji mi nije bio zanimqiv nimalo (zbog nametnute mi teme o nekom Panti}evom289 prisustvu ili tako ne{to). Lala me je zamolila da ti prenesem – ovako naknadno i ovako kasno – iskrenu
zahvalnost {to si napisao i objavio rad „o izdavawu sredwovjekovnog pjesni~kog teksta”.290 Ona je, navodno, i sama o svemu
tome ba{ tako mislila, ali je dugo godina bila spre~avana da
sopstveno mi{qewe organizuje i izoblikuje iz (trivijalnog)
razloga o~uvawa me|ukolonijalnih odnosa na Katedri (?!).
Zamoliv{i me da ti ovo weno mi{qewe prenesem u mogu}no doslovnoj situaciji, {to, eto, ja i ~inim, ostajem, ipak, pomalo zbuwen saznawem da nekakvog misticizma ima ne samo u
na{im `ivotima ve} i u na{em pristupu „nauci”, ukoliko te
nauke odista ima.
Nata{u i tebe, kao i uvek, pozdravqa i voli
Va{ Bora
10.
Moj Sveto,
Tra`e}i danas jednu kwigu za na{eg Nikolu Grdini}a, koju sam mu obe}ao, na{ao sam – u gomili ovakvih i sli~nih ise~aka – i ovaj ~lanak o Indiji. Meni nije potreban, mo`da }e
tebe interesovati. Voleo bih da tako bude.
Tvoj B
11.
Pro~itao sam i prostudirao tekst – mada je postavqen dosta uslovno, hipoteti~ki – mislim da predstavqa „prelomni”
momenat u dosada{woj bednoj „pa~i}ologiji”.291 Radujem se od
srca.
289
Miroslav Panti}.
Svetozar Petrovi}: „O izdavawu sredwovjekovnog pjesni~kog teksta”
(Povodom „Srbqaka”), Zbornik za slavistiku, Novi Sad, 1975, br. 8, str. 9–40.
291
Svetozar Petrovi}: „Studije o Pa~i}evom kanconijeru”, Zbornik Matice srpske za kwi`evnost i jezik, XXIII, 1975, 2, str. 209–248; Studije o Pa~i}evom kanconijeru (II), Zbornik Matice srpske za kwi`evnost i jezik,
XXIV, 1976, 2, str. 221–251.
290
228
12.
[1975]
Dragi Sveto,
Vi{e ne znam {ta sam ti bele`io o Siluanu, pa postoji mogu}nost da se ponavqam, svejedno.
Evo jo{ jednog podatka iz literature: \. Sp. Radoji~i},
Stare srpske kwi`evnosti (XIV–XVII veka), Beograd, 1942,
45–46, 77–78. Studija je u ovoj kwizi pre{tampana (i u ne~emu
dopuwena), prvi put je, ina~e, bila objavqena u Srp. kw. glasniku (vaqda za 1941, mrzi me da pogledam).
Toliko (opet).
Tvoj B.
Ako se ne vidimo, `elim ti sve najlep{e u 1975. godini,
dabogme, „sre}an put” u SAD.
B. M.
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
Bo`a Kova~evi} skupqao je „gra|u” o Pa~i}u ~itavog `ivota, od toga, me|utim, nije objavio ni{ta. Mo`da bi trebalo
s wim da govori{ – dok je jo{ `iv, mu~enik.
B.
13.
^ikago, 8. II 1975.
Dragi Boro,292
Na po~etku nove postdiplomske sezone – ledeni (na radiju ba{
ka`u -20°C) ~ika{ki pozdravi! ^itav januar je, dodu{e, pro{ao vrlo
umjereno (osim jednog hladnog talasa), ali sada ve} nekoliko dana
traje prava ~ika{ka zima: sun~ano i ledeno, pa vjetar koji ~ini da ono
{to ovdje zovu wind-chill effect bude i po -40 do -50°C. [tednja energije (porasla je i najvi{e +18°C!) ne osje}a se, me|utim, u ku}i u kojoj stanujem ni na univerzitetu – ne znam koliko je tu sada, ali sjedim u ko{ulji sa kratkim rukavima i dr`im u sobi neprestano otvoren prozor.
292
Pismo se nalazi u arhivi supruge Borivoja Marinkovi}a, Mirjane Marinkovi}.
229
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
[ta radim? Sjedim uglavnom u biblioteci, pogotovo sada dok
mojih jo{ nema (dolaze za dvadesetak dana). Malo isprobavam i razne modele aparata za kopiranje (jedan primjer poga|a{ li {ta je? – u
prilogu). (Printer je izra|en na klasi~nom Xroxu – za osjetljive tekstove on je izgleda jo{ uvjek najbolji, mada bi se uz pode{avanje svjetlosti i sl. moglo vjerovatno izvu}i mnogo vi{e i ja se zabavljam na
automatima kojima sâm rukujem kako znam i umjem).
Nije me ovdje bilo tri i po godine, pa se jo{ sasvim ne snalazim
me|u novim knjigama – Gospode! koliko li novih knjiga svake godine izlazi! – i ne znam jo{ pravo re}i ima li uop}e {ta zaista zna~ajno i novo. Ima li ne{to {to bi Tebe zanimalo odavde? Javi!
Kod nas upravo ferije idu kraju i spremate se za posao. Ima li
ina~e {ta nova? Gnjave li Te postdiplomci? A gnjavi{ li Ti (kako bi
trebalo) njih?
Napi{i koju rije~! Dotle,
Mnogo Te pozdravlja Sveto293
14.
[24. februar 1975]
Dragi moj Sveto,294
Tvoje predugo pismo stiglo mi je pre tri dana, ali ti nisam mogao odmah odgovoriti iz sasvim opravdanih razloga: popadasmo ovde od zborova, sednica i „tako to”! Uop{te mi nije
jasno {ta radimo i kuda to idemo. Jo`a i daqe preti nekim
„bombama” – ovoga puta, izgleda, sasvim izvesnim. Pri~a se,
najvi{e, o „razbijawu” klasi~nog oblika univerziteta, kao, tobo`e, prerasli smo te oblike i grabimo ka nekom ciqu koji je
li~no, li~no meni, apstraktno nejasan. Dosta toga zamutio je
novi sekretar, protiv koga su, najbla`e re~eno, bar polovina
nastavnika. Bombarduju nas materijalima i dokumentima (koje ne ~itam!), zborovima i sednicama (na koje gotovo ne idem!),
re~ima i perspektivi i perspektivi – u re~ima. ^ini se da je
do{ao trenutak kad je neva`no postalo da li se bavimo svojom
osnovnom delatno{}u – da li pi{emo i {ta pi{emo, da li
293
294
230
S. Petrovi}, 5508, S. Hyde park, BLVD., Chicago, Ill. 60637, U. S. A.
Petrovi} dopisao u uglu „stiglo u Chicag. 11. 4, odgov. 12. 4”.
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
dr`imo ~asove i kako. Gu`va je tolika i haos takav da smo jedva i ispite odr`ali, a kako nam banka uzima jo{ jedan deo
zgrade,295 gde nam je administracija – u aprilskom roku verovatno }emo sa studentima sedeti i kod „Gurmana”. Izme|u @i`ija296 i Jo`e do{lo je, rekao bih, do krajwe ta~ke tolerantnosti, od koje put vodi u bunkere ili ludnicu. Mari}a297 – ba{
briga – nigde nema, ~ujem da je sa gospo|om Nikol u Kosjeri}u.
Mi{a298 se povukao, definitivno, ne rekav{i, nikom, o tome
(tako bi napisao Crwanski), Egeri},299 „svetozaruje” (pi{e ne{to o Svetozaru Markovi}u), pa ni wega ponovo ne vi|am, sekire su iskopane, ba{ nam je lepo (kurziv B. M.).
Jedino je III stepen stabilan, vi{e zahvaquju}i tvojim preciznim uputstvima nego na{oj sposobnosti, Svetlaninoj300 i
mojoj. Dr`ali smo se „slepo” svega tvoga, pa je sve dosad i{lo
kako treba i sve je, bar dosad, bilo u~iweno na vreme i op{te
zadovoqstvo. U utorak (za dva dana) po~iwe se s radom! Od prijavqenih nastavnika samo dvojica, Koqevi} i Nejgebauer,301 nisu dobili komisije; Koqevi} po molbi (zbog nesre}nog slu~aja u porodici, poginuo mu je bratanac, sin Nikole Koqevi}a,
u Austriji, na skijawu), Nejgebauer i bez molbe (nije se niko
prijavio na wegov op{ti kurs). [kreb302 nam prvi put dolazi
12. marta, Mari} je promenio temu kursa, ne govori o modernom romanu ve} o gr~koj tragediji (sic!). Razgovarao sam sa svima polaznicima i, u razgovoru, s wima utvrdio ko }e {ta da
slu{a, ko }e iz koje oblasti da pi{e svoj rad, ko }e – aproksimativno – biti u komisiji, a ko naprotiv, mentor. Moj Sveto,
pomalo se brinem za sve i o svemu, samo ne o tvome „~edu” – III
stepenu.
Raduje me {to }e{ pisati o Siluanu. Upravo zbog te radosti {aqem ti, uz ovo pismo, jo{ dva rada: jedan je Ka{aninov
(na posledwoj strani!), koji ti je nesumwivo poznat, drugi je
]orovi}evo (kseroks), koji bi svakako trebalo da ima{ na umu.
295
Wego{eva br. 1
Dragi{a @ivkovi}.
297
Sreten Mari}.
298
Milorad @ivan~evi}.
299
Miroslav Egeri}.
300
Svetlana Brankovi}.
301
Aleksandar Nejgebauer.
302
Zdenko [kreb.
296
231
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
Ovih dana iza{la je (u „Prosveti”) zanimqiva Ka{aninova
kwiga o srp. sred. kwi`evnosti (velikim delom pre{tampan
iz „Kwi`evnosti”, mawim delom iznova pisana).303
Javi se (kurziv B. M.) – ako ti {ta treba, ~ak i onako, kao
prijateq, iz belog sveta.
Tvojoj supruzi, sinu i tebi `eli sve najlep{e, najboqe, najsimpati~nije, najmaksimalnije, Va{ zauvek Borivoje Marinkovi}
15.
^ikago, 12. april 1975.
Dragi Boro,304
Ve} sam se zaista po~eo pitati kako da nema od Tebe ba{ nikakva glasa kad – ju~e! – sti`e od Tebe pismo, februarsko, nedatirano,
ali sa po{tanskim datumom od 24. februara. Stavio si na njega marke za avionsko pismo ali nisi nalijepio oznaku „Avionom” pa je putovalo brodom i nau`ivalo se Atlantika. Kako bilo, drago mi je da
znam da nisu Tvom nepisanju bile razlog nikakve posebne neprilike, mada mi je `ao {to je ispalo da se Ti sad opet o mom nepisanju,
vjerovatno, pita{.
Hvala Ti na op{irnom opisu na{ih fakultetskih prilika i poslova.
Hvala Ti pogotovo na novoj porciji Siluana – ako ikada najzad ipak
ne{to o Siluanu napi{em, bi}e{ Ti za to najvi{e zaslu`an odnosno
kriv.
Vrlo me je dirnula vijest o bratancu Koljevi}evu. Imam neki
impuls da napi{em par rije~i Nikoli Koljevi}u ali je vjerovatno bolje
da sada to vi{e ne ~inim: imam, na`alost, neka iskustva u tim stvarima pa znam da zaka{njela ohrabrenja i rije~i sau~e{}a ~e{}e bivaju
nov udarac nego ma kakva pomo}, ~ovjek, naravno, ni{ta kroz par
mjeseci ne zaboravi, niti rana zarasta pa da bi je neko mogao da povrijedi, ali ga pismo neizbje`no vrati na prvi u`asan dan. Jadni Nikola! Kako su te na{e svakodnevne neprilike i muke bezna~ajne pod
znakom ovakvih tragi~nih udaraca.
303
Milan Ka{anin: Srpska kwi`evnost u sredwem veku, „Prosveta”, Beograd, 1975.
304 Pismo se nalazi u arhivi supruge Borivoja Marinkovi}a, Mirjane Marinkovi}.
232
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
Znao sam da }e na{i postdiplomski dobro funkcionisati pod
Tvojom upravom pa sam nekako bez iznena|enja primio vijest da
stvari s njima normalno idu. Hvala Ti {to si se prihvatio tog posla,
jo{ jednom. Mo`da je smije{no da brigu za te studije uzimam nekako li~no, ali bio je to pravi ve}i posao koji su mi ljudi u Novom Sadu tra`ili da uradim, za sredinu koja me je lijepo primila i kojoj se
onda ipak nekako moram i odu`iti. A i ina~e mislim da je dobro da
ih imamo – ne mislim da im va`nost treba precijeniti, ali neki,
makar i mali, doprinos kulturnoj i nau~noj fizionomiji sredine ipak
zna~e.
Meni je ve}i dio boravka ovdje pro{ao – za dva mjeseca, otprilike, treba da pokupimo prnje pa da krenemo, s noge na nogu, brodom, ku}i. Dosta sam se naradio, najvi{e u biblioteci, pro{lih mjeseci, a sada, kada sam mislio da }u malo otpo~inuti, ispalo je da
imam, u drugom trimestru, vi{e studenata nego {to sam o~ekivao pa
i pune ruke posla sa njima. Tako sada opet dalje kao magarac radim
– nekome je valjda su|eno da mu tako dovijeka bude – ali mi nije
previ{e `ao jer je ve}i moj kurs, o teoriji istorije knji`evnosti, na
ovda{njoj komparitivnoj knji`evnosti, i za mene nov, prvi put ga u
tom obliku predajem, pa se i zabavljam, {to zna~i da ne samo ameri~ki studenti nego i ja od njih i od iskustva svojih sa njima tako|e –
a {to bih? – u~im! ^itav posao dao mi je ujedno priliku da popunim
ne{to praznina koje sam u ovoj oblasti imao – naro~ito u literaturi
koja je iza{la u zadnjih nekoliko godina – tako da sam uglavnom zadovoljan, upravo sam zadovoljan, {to nije mo`da ~ovjeku pozitivna
osobina ali je prijatna.
Pozdravi mi Svetlanu i svakog drugog za koga misli{ da }e mu
biti drago da ga pozdravim. Ako stigne{, napi{i mi jo{ koju rije~ o
sebi i novosadskim nam poslima. Radujem se da }u skoro i ja tamo
pa }emo se op{irno narazgovarati.
Moji Te mnogo pozdravljaju, srda~no, Sveto
16.
[1975]
Dragi moj Sveto,
Imao sam velikih nevoqa s pismom koje sam ti poslao krajem februara, najvi{e zbog toga {to mi u po{ti nikako nisu
233
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
234
hteli dozvoliti da ti po{aqem one tekstove o Siluanu. Revoltiran, kao {to mo`e{ pretpostaviti, odlu~io sam da moje pismo krene obilaznim putem (brodom), pa makar ti nikad ne
stiglo. [to se ti~e ~iwenice da pismo nije imalo datuma, to
je – kad sam ja u pitawu – sasvim normalna stvar! Dakle, moj
Sveto, ne stavqam datum. Ne patim od sujete da }e jednoga dana
moja korespondencija nekome biti od zna~aja, pa, eto, iz skromnosti do|oh do principa. ^udan ti je ~ovek.
Mada bih voleo da ti u `ivotu uvek bude dobro, ako ve} ne
mo`e lepo, radujem se, ipak, tvom skora{wem povratku „domu,
slatkom domu”. Iskomplikovalo se bitisawe u na{oj ustanovi u tolikoj meri u kojoj ti, ovako iznenadno, ne bi sve mogao
„razumeti”. Ne znam kako i zbog ~ega, qudi postado{e neverni
svome liku i vlastitom moralu, pa u lovu na neka re{ewa dejstvuju, pokatkad, suprotno svemu o~ekivanom. Izolacija u ovim
trenucima bila bi svrsishodna kada bi ~ovek umeo da bude
sklon kukavi~luku: to ja ne umem i ne}u. Otuda, dabogme, sva ta
nervirawa, kojih je napretek, i sva ona razo~arawa, bez kojih
bi `ivot bio lep{i. U jeku su, ba{ ovih dana, sastanci na{ih
aktivista, na kojima se – ko zna po koji put – dovodi u pitawe
li~no dostojanstvo svakoga od nas posebno. Nervoza je uhvatila korena ~ak i u osobama kod kojih se to ne bi o~ekivalo. Pro{le nedeqe, na primer, do{lo je do neo~ekivanog incidenta
izme|u [izostavqeno] i wenog verenika, s jedne strane, i [izostavqeno], s druge, nisu mi jasni uzroci, ne bih umeo da ti
obrazlo`im posledice (osim, razume se, pri~u o nekim {amarima i lak{im [izostavqeno] telesnim povredama). Sva{ta
se, zatim, govori o disciplinskim represalijama. Da te Bog sa~uva.
Sutra nam po~iwu ispiti („aprilski”). Odmor od ~asova
dobro je do{ao, ali sada po~iwu „masa`e” druk~ije vrste. Pomalo je sve to neprijatno, kao i ki{e, koje su se ustalile do odvratnosti. Danas je prvi lep{i dan. Bio sam dva dana kod mojih u Beogradu. I tamo mi je bilo dosadno. Poslovi odmi~u, no
sve nekako bez srca. [kreb nam uredno dolazi i vrlo je zadovoqan, kako mi re~e, svojim slu{aocima. Planirawe za slede}u {kolsku godinu (za III stepen) ne{to je zastao zbog toga {to
nam niko dosad nije mogao dati pravno tuma~ewe izraza „ugovor i cenu”, od ~ega zavisi sudbina na{ih gostiju. U sredu, 23.
aprila, ima}emo jo{ jedan (~etvrti) sastanak Koord. odbora
17.
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
samo zbog te pojedinosti. Sastanak je molio da zaka`em li~no
na{ Jo`a.305 Vaqda }e ovo biti u redu. Ko zna, uostalom.
Kad bih ti ovako pisao, ne znam gde bih se mogao zaustaviti. Ne `elim, najzad, da ti lepe dane ozbiqnog rada uneveselim
na{im neozbiqnostima. Prekidam, stoga, negde na samom po~etku, uz sve `eqe da sa svojom porodicom provede{ ovo preostalo vreme {to ugodnije.
Dobra ti sre}a, moj Sveto, Voli te Bora.
Port Arthur, 18. juna 1975.
Iz predivne teksa{ke panorame, bez {e{ira, mnogo Te pozdravlja
Sveto306
18.
[1976]
Dragi Sveto,
Vidim iz Croatice (VII–VIII)307, koju sam pregledao u kwi`ari, da si po~eo da se bavi{ tzv. „slobodnim stihom”. U kwi`ari nai|oh na ovu kwigu, pa eto, s qubavqu.
Nata{u i tebe voli B.
19.
^ikago, 12. april 1977.
Srda~an pozdrav iz ~ika{kog kraja, Sveto308
305
306
Jo`e Poga~nik.
Razglednica, sa~uvana kod Mirjane Marinkovi}, supruge Borivoja Marin-
kovi}a.
307 Svetozar Petrovi}, „Stih A. B. [imi}a i pitanje o komparativnoj tipologiji slobodnog stiha”, Croatica, Zagreb, 1976, br. 7–8, str. 303–320.
308 Razglednica: „The University of Chicago, Founded in 1890 by John D.
Rockefeller, Frank Lloyd Wright’s House”, nije datirana, ali je vidljiv pe~at: Chicago, 12. apr.
235
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
20.
Novi Sad, 20. XI 1978.
Dragi moj Boro,309
iskreno sam se ra`alostio saznav{i da je umrla Tvoja draga majka. Nisam je poznavao, ali znam koliko si Ti bio s njom vezan, a
znam i koliko se u bolesti namu~ila.
Volio bih da sam mogao da Te vidim i da Ti stegnem ruku, ali
kako stvari idu, ne znam kad bi to moglo da se ostvari. @elim zato
da Ti makar ovako, pismeno, ka`em da Nata{a i ja u~estvujemo u
bolu Tvom i Tvoje porodice.
Iskreno, Tvoj Sveto
21.
Allahabad, 8. II 1986.310
Evo me na mjestu zlo~ina – ovdje sam bio dvije godine prije trideset godina. Danas je tu – na u{}u D`amune u Ganges – najva`nije veliko kupanje u rijeci, i ~itav je grad kao ko{nica.
Sve vas troje pozdravlja, Sveto
P. S. [ne~itko] – pijem!
22.
Missouri, 25. mart 1987.
Bratski misurijanski pozdravi, Sveto311
23.
Seul, 7. I 1994.
Draga Ceco, Miro i Boro,312
Ovo nije pismo nego na{ prilog za va{ ku}ni nau~ni skup o Makariju. Prilog, na `alost, nije ni sop{tenje ni koreferat nego nekakvo
Pismo se nalazi kod Mirjane Marinkovi}, supruge Borivoja Marinkovi}a.
Razglednica.
311 Nije datirano, pe~at: „Missouri 25. mart 1987”.
312 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.
309
310
236
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
prethodno obavje{tenje (da se koristi samo u prate}im priredbama):
jo{ o svemu znamo vrlo malo; da ne znamo knjige o temi, nije velika neprilika, nismo stru~njaci, o tome se od nas i ne o~ekuje ni{ta,
ali nismo jo{ ni{ta od materijala ni vidjeli sami ni opipali, a to je ono
{to se o~ekuje od nas kao laika a svjedoka (po principu: „da }ito –
’odo’”). Nismo jo{ stigli ni na jedno mjesto koje bi bilo za to odlu~no va`no. Tek sam prekju~e, nakon mukotrpnih istra`ivanja, uspio
da utvrdim da u Seulu postoji specijalizovan muzej stare knjige, i saznao mu adresu (svi koje ovdje znamo tvrdili su nam da u Seulu, dodu{e, ima na stotine muzeja ali da takvog nema), tako da }emo oti}i do njega idu}e sedmice, na vrijeme za proslavu ali prekasno za ovo
pismo. Na ostrvo Kanghwa (~itaj: Kanhua) prijatelji su nas jednom
ve} bili poveli, prije tri mjeseca, ali nas je u`asna saobra}ajna gu`va
svratila u Inch’ŏn (In~hŏn) u riblji restoran na rivi; planiramo ponovo put tamo idu}e subote. U manastir Haein (Hä-in) mogli bismo sti}i kad po|emo u Kyŏn|u), ako se ne poka`e da su u pravu
na{i ovda{nji znanci koji tvrde da turisti nemaju pristupa manastiru, pogotovo ne biblioteci (uprkos onome {to }ete na prilo`enom
snimku pro~itati).
Umjesto izvje{taja o ozbiljnom radu, tj. ’odanju, zato, samo feljton o onome {to mi sada iz ~orbinih ~orba mo`emo iscijediti o po~ecima korejskog {tamparstva.
Otkad u Koreji traje {tampanje po drvenim blokovima na kojima je urezan slog (woodblock printing), na kineski na~in, jo{ ne znamo da li se zna. Po knjigama ~ovjek nailazi na fotografije pojedinih
strana iz tako {tampanih u Koreji spisa (najobi~nije ilustrovanih budisti~kih sutra) iz vrlo ranog vremena (najstariji primjer na koji sam
nai{ao je iz 11. vijeka). Najva`niji korejski posao u ovoj vrsti {tampe
je objavljivanje ~itavog budisti~kog kanona, Tripitake. Od prvog takvog poku{aja za koji se zna, a koji se obi~no stavlja u 11. vijek, nije
ostalo ni{ta; ve} pripremljen slog, po kome, valjda, ni jedan primjerak nije bio jo{ {tampan, uni{tili su u jednoj invaziji Kitani, neka
vrsta Ma|ara, ili sli~nog nekog drugog zapadnog naroda.
Nov slog priprema se od 1237. na ostrvu Kanghwa, kamo su pred
Mongolima izbjegli vladari iz dinastije Koryo (Korjo, po njima
evropsko ime za zemlju koja se danas zove Hanguk, ili ceremonijalno malo pro{ireno). Drvo je uvezeno iz Kine, mo~ilo se onda tri godine u slanoj vodi i tri godine u slatkoj, tri godine bilo zakopano u
zemlji a tri se su{ilo na otvorenom. Urezivanje je trajalo 16 godina,
i tako je pripremljeno – po raznim izvorima – 81.258 odnosno
237
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
238
86.600 blokova sa tekstom na obe strane (na strani prosje~no 22 reda
po 14 znakova u redu); blokovi su formata, u in~ima, 9,5 x 29 x 2,5.
Po tom slogu je onda {tampana danas slavna Tripitaka Coreana, danas najstariji i najbolje sa~uvan potpun tekst budisti~kih svetih spisa na svijetu, u 6.780 tomova. Sa~uvana su tri primjerka {tampanog
teksta ali je sa~uvan i ~itav slog. On je, kad su se prilike promijenile
i ostrvo postalo nesigurno, prenesen u hram/manastir Haein, u blizini mjesta Taegu (Tägu), na jugoistoku zemlje, i tamo smje{ten u
posebno izgra|enu biblioteku ~iji su graditelji, pokazalo se, dobro
odmjerili po`eljnu vlagu i temperaturu. Tih 400 km prenijele su ga
1488. godine pje{ke budisti~ke kalu|erice, svaka sa po jednim blokom na glavi.
Sve je to, naravno, samo predistorija dana{njeg {tamparstva. Najvi{e {anse da nas prevedu u istoriju imali su, izgleda, Kinezi, ali su
zabrljali. Oni su neku vrstu pravog {tamparskog sloga – ne~eg {to se
sla`e (engleski bi se to reklo movable type) – i zamislili, jo{ u vrijeme dinastije Sung, u 11. vijeku; ali zamisao se nikad nije pretvorila
u praksu koja bi i{la dalje od eksperimenta, bilo zato {to su rezbarenje u drvetu previ{e voljeli, bilo zato {to njihovoj potrebi za velikim
tira`ima nova tehnika nije odgovarala, pogotovo zato {to su slog htjeli da rade iz gline. Pravi {tamparski slog – movable metal type – stvorili su Korejci, ne zna se ta~no kada ali svakako prije 1234 (neki misle:
jo{ u drugoj polovini 12. vijeka, drugi: tek kad su vladari iz dinastije Yi Kyu-bo (I Kjo-bo) imao je, zapisano je, prije smrti (1241), 28
primjeraka jedne knjige {tampane novim na~inom na Kanghwi. Ne
zna se koji je metal kori{}en za slog za prva izdanja; misli se: bakar;
kasnije se koristi bronza. Najstarija danas sa~uvana a datirana {tampana knjiga je iz 1377. a nalazi se u pari{koj Nacionalnoj biblioteci.
Za vreme dinastije Koryo pravo {tamparstvo ostalo je ipak, izgleda, u sjeni {tampanja po drvenim blokovima; svakako, ostalo je u sastavu istoga dr`avnog ureda za {tamparstvo. Stvar se promijenila sa
novom dinastijom, Yi (I). Ve} prvi kralj nove dinastije 1392. osniva
poseban resor za novu vrstu {tampe, a drugi, T’aejong (Thä|on),
obja{njava 1403. da je glavni razlog prihvatanja novog izuma {tedljivost: „Da bismo u dr`avi imali dobru upravu, moramo mnogo da
~itamo. Budu}i da je Koreja daleko na istoku od Kine, knjige se te{ko nabavljaju. Ako `elimo da ih pre{tampamo, moramo da izradimo nove blokove za {tampanje, a to je ogroman posao a blokovi se,
uz to, lako lome. Te{ko tako mo`emo da {tampamo sve knjige koje
su nam potrebne. Zato odlu~ujem da se izradi metalni slog od bron-
Postskriptum,
8. I 1994.
Koliko nauka danas brzo napreduje, vidje}e se po ovome {to slijedi. Sasvim neplanirano, {vrljaju}i po gradu, stigli smo danas poslije podne u Nacionalni muzej (to je glavni narodni muzej, ne onaj
ranije ovdje spomenut). I tamo vitrina o po~ecima {tamparstva: eto,
pro’odasmo. Drveni blokovi su ve}i, i djeluju impozantnije; sad
shvatam i kako se s njima radilo: nasa|ivao se svaki u par drvenih
ru~ki i onda se, kao pe~at, pritiskao na papir. Dobro istro{eni i izmrljani, djeluju i oni kao pravi {tamparski slog. Gotovo da shvatim Kineze. Metalni pokretni slog djeluje neuglednije (Radmila, koja je vitrinu, i trenutak prepoznavanja, ovjekovje~ila kamerom, samo ga je
repom snimka zaka~ila); u stvari, slog k’o slog. Pravo iznena|enje u
ovom muzeju bilo mi je ne{to tre}e: cigle sa ispisanim tekstom na
tanjoj du`oj strani, i to tekstom koji je slu`io ili mogao da slu`i otiskivanju na papir, i takvih papira je ne{to sa~uvano, a cigala ko |ubreta, po principu: gdjegod na|e{ zgodnu ciglu, tu natpis ure`i. Najstarija izlo`ena koju sam zapazio datirana je 5. vijekom.
BORIVOJE MARINKOVI] (1975–1994)
ze, tako da mo`emo da pre{tampamo svaku novu knjigu do koje do|emo.” Istovremeno je odre|en i standardan tip znakova, nazvan
kyemi (kjemi), po imenu godine u kojoj je stvoren; slog tipa kyemi,
iz 1403, sa~uvan je, i to je danas najstariji sa~uvan a datiran {tamparski slog. Tipovi sloga se poslije toga vi{e puta mijenjaju (ve} 1434.
kyemi zamjenjuje kabin) ili se jednostavno novi dodaju i repertoar {iri.
Eto, to je sve {to se o tome danas zna. (U Na-dong 107)
Sre}noga vam Makarija svima `eli Sveto
239
PREDRAG PALAVESTRA
313
(1977–1995)
1.
Beograd, 11. jul 1977.
Dragi kolega Petrovi}u,314
obave{ten sam, nedavno, o ishodu sednice Nastavno-nau~nog
ve}a Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na kojoj se raspravljalo i o
mome izboru za nastavnika na katedri za savremenu jugoslovensku
knji`evnost. Obave{ten sam, tako|e, o tvom stavu, kao i o stavu tvoje supruge, koju i ne poznajem, pa `elim da vam oboma, kao i drugim kolegama koji su se za mene zalo`ili, toplo i iskreno zahvalim
na podr{ci, uveren da time niste nepotrebno i nezaslu`eno navukli
neku bedu na svoju glavu. ^itava ta igrarija za mene je zna~ajna utoliko {to sam od ljudi koje po{tujem i cenim kao kolege iz moje struke dobio laskavo mi{ljenje i o meni i o mome radu, {to znam da mogu ra~unati sa ljudima ~ije je samo prisustvo dokaz da sve jo{ nije
izgubljeno, i {to }e od te farse ostati bar neki trag kao dokaz duhovne i moralne klime u kojoj smo `iveli i radili – uprkos svemu. Iskre313
Predrag Palavestra (Sarajevo, 14. juni 1930), istori~ar knji`evnosti, redovni
~lan SANU. Njegova knjiga Posleratna srpska knji`evnost 1945–1970 pre}utno je
zabranjena i jednim delom tira`a i zapaljena. Objavio slede}e knjige: Knji`evne teme, 1958; Kwi`evnost Mlade Bosne, 1965; Tokovi tradicije, 1971; Posleratna srpska kwi`evnost 1945–1970, 1972; Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovi}a: po~eci srpske knji`evne avangarde, 1977; Kritika i avangarda u modernoj
srpskoj knji`evnosti, 1979; Skriveni pesnik: Ivo Andri}, 1981; Kriti~ka kwi`evnost, 1983; Nasle|e srpskog modernizma, 1985; Istorija moderne srpske kwi`evnosti – zlatno doba 1892–1918, 1986; Kwi`evnost kao kritika ideologije, 1991; Kwiga o Andri}u, 1992; Kwi`evnost i javna re~, 1994; Kriti~ke
rasprave, 1995; Jevrejski pisci u srpskoj kwi`evnosti, 1988; Istorija srpskog
PEN-a, 2006.
314 Pismo kucano pisa}om ma{inom.
240
2.
Beograd, 3. III 1982.
PREDRAG PALAVESTRA (1977–1995)
no te molim da prenese{ svojoj supruzi moj pozdrav i da oboje ostanete u uverenju o mojoj istinskoj odanosti.
Iskeno Va{
P. Palavestra
Dragi Sveto,315
molim Te da o ovome pozivu ozbiljno razmisli{ i da svakako na|e{ vremena da se uklju~i{ u projekat, kako si i obe}ao u zadnjem
pismu. Rok je dovoljno dug, a tema se lako mo`e na}i iz onoga kruga kojim si se ve} toliko puta bavio. Zato ~vrsto ra~unam sa Tvojom
saradnjom i pomo}i na poslu koji je zajedni~ki i koji mo`e imati
uspeha i zna~aja samo ako ga valjano obave pravi ljudi u koje, za mene, spada{ i Ti, pre mnogih drugih. Hvala Ti unapred.
Iskreno Tvoj
P. Palavestra
3.
Beograd, 22. januar 1987.
Dragi Sveto,316
istinski sam sre}an {to Ti mogu poslati prvi primerak zbornika
Teorija istorije knji`evnosti koji je, nakon drugog natezanja, ju~e iza{ao iz {tampe. Nisam nikako mogao da uti~em na smanjenje tog neprirodnog zaka{njenja (od dve godine!), ali sam se sad uverio da,
sre}om, materijal nije izgubio ni{ta od aktuelnosti i va`nosti. To je
velikim delom upravo zasluga kolega-saradnika, pa Ti i ovim putem jo{ jednom toplo i srda~no zahvaljujem na pomo}i i – strpljenju!
Iskreno Te pozdravlja Tvoj
P. Palavestra
315
316
Pismo pisano rukom.
Pismo pisano rukom.
241
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
4.
Seul, 27. decembar 1994.
Dragi Predra`e,317
Pi{em Ti da bih i pismeno obrazlo`io svoj predlog, za koji si Ti
pokazao mnogo razumijevanje u na{em telefonskom razgovoru ljetos, da na{a akademija pokloni neka svoja izdanja odsjeku za jugoslovenske studije Univerziteta Hankuk za strane studije.
Department of Yugoslav Studies osnovan je na Hankuk University of Foreign Studies u Seulu kao dio Koled`a za zapadne studije
1988. godine, i na njemu se od tada svake godine upisuje po 40 novih studenata, tako da tu u svakom trenutku na{ jezik, knji`evnost,
kulturu, istoriju, ekonomiju itd. studira oko 150 studenata, {to je
mo`da najve}a grupa studenata koja te stvari danas studira ma na
kojem stranom univerzitetu na svijetu. Naravno, koled` je ovdje,
kao i tipi~an ameri~ki i japanski koled`, prvenstveno op{teobrazovna a ne profesionalna {kola (u kojoj je Yugoslav Studies ovim studentima major uz koji imaju kao minor, a ponekad i kao drugi major, i jedan od tzv. velikih svjetskih jezika), tako da }e se ve}ina svr{enih studenata u budu}nosti na{im stvarima profesionalno baviti
samo marginalno, ili mo`da nikako, ali op{ti efekat tih studija za
razumijevanje na{ih prilika i poznavanje na{e kulture je ogroman.
Oni predstavljaju i osnovu za budu}a korejska nau~na prou~avanja
na{eg jezika i knji`evnosti, za prevo|enje na{e knji`evnosti sa originala (knjige I. Andri}a i B. Peki}a objavljene su u prevodu sa engleskog) itd. Prvi korak u tom pravcu u~injen je otvaranjem postdiplomsikih studija prije dvije godine (sa po jednim studentom u
prve dvije generacije, sa dvoje upisanih u {kolskoj godini koja po~inje u martu 1995), a plod je dosada{njeg `ivota odsjeka desetak
mladih, vrlo talentovanih, ozbiljno motivisanih i poslu posve}enih
ljudi, od kojih neki na postdiplomskim studijama ovdje ili u Beogradu ili na nekom zapadnoevropskom univerzitetu, a drugi jo{ na
kraju studija na koled`u ovdje ali ve} sa razvijenim specifi~nim studijskim interesom ili sa prvim iskustvima u prevo|enju na{e knji`evnosti.
Najzaslu`niji za dosada{nji razvoj odseka je svakako njegov {ef,
profesor Kim Seong-Hwan, rusista po prvom obrazovanju, koji je
317
242
Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.
PREDRAG PALAVESTRA (1977–1995)
magistarske studije na{e lingvistike zavr{io kod pokojnog Keneta
Nejlora:318 izuzetno talentovan mlad ~ovjek koji se potpuno predao
radu na odsjeku. Pojedine kurseve predaju pojedini profesori Korejci sa drugih odsjeka ili univerziteta, honorarno (me|u njima, profesor ruske knji`evnosti sa Univerziteta Koryo, Ko Il, koji je prije
nekoliko godina sastavio i preveo jednu antologiju moderne jugoslovenske poezije).
Ali razvoj odsjeka je znatno pomogao i Filolo{ki fakultet u Beogradu. Ve} prvih godina predavao je ovdje profesor Jovan Dereti}, a
u pro{lom semestru bili smo ovdje trojica: profesor Ljubomir Popovi}, koji je bio ovdje tri godine i uskoro se vra}a, profesor Predrag
Piper, koji je jesenas do{ao, i ja, koji se u junu namjeravam vratiti
poslije druge svoje godine. Filolo{ki fakultet, i njegov Me|unarodni
slavisti~ki centar, mnogo su pomogli i slanjem knjiga, a vi{e knjiga
darovala je i Vukova zadu`bina, kao i pojedinci koji su na ovaj ili
onaj na~in bili sa Seulom i ovim univerzitetom u vezi. Iako i univerzitet sam ula`e mnogo za nabavku knjiga iz na{ih struka (u vremenu u kojem sam ja ovdje, i u kojemu je normalno naru~ivanje knjiga iz na{e zemlje bilo nemogu}e, nabavljao je gotovo sve va`nije {to
se objavljivalo na stranim jezicima u svijetu – pa neke na{e knjige biblioteka ima u engleskom ili francuskom prevodu ali ne i u originalu – a profesor Kim je sâm mnoge knjige pribavio preko svojih biv{ih studenata u Beogradu), sve je to, naravno, nedovoljno, tako da
je nedostatak mnogih va`nijih knjiga vjerovatno glavna prepreka
daljem napretku ovoga mladog a izuzetno vitalnog centra na{ih
studija.
Svaki bi poklon na{e akademije, naravno, dobro do{ao – pominjali smo ve} u na{em razgovoru pojedine zbornike radova sa nau~nih skupova, kriti~ka izdanja itd. – ali bi najdragoceniji u ovom trenutku, kako sam shvatio, mogao da bude poklon dviju publikacija
koje jo{ samo akademija ima, mislim, u kompletu: veliki Re~nik i Ju`noslovenski filolog.
Knjige mogu da se po{alju na ovu adresu [ ].
Ovo pismo ponije}e u Beograd kolega Predrag Piper, koji tamo
putuje sutra. Po{tom bi, pogotovo sada oko Nove godine, putovalo
318 Kenet Nejlor (Kenneth Naylor) (Filadelfija, 27. februar 1937 – Kolumbus,
10. mart 1992), ameri~ki lingvista i slavista, jedan od vode}ih stru~njaka za srpskohrvatski jezik i ju`noslovenske jezike uop{te.
Studirao zajedno sa profesorom Edvardom Stankijevi~em, koji mu je bio i
mentor i blizak prijatelj.
243
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
predugo. A kolega Piper, uz to, bi}e u Beogradu ve}i dio ovda{njeg
raspusta, skoro dva mjeseca, pa bi on mogao da dâ svaku eventualno potrebnu dopunsku informaciju ili obja{njenje (njegov beogradski broj telefona je [ ].
Svako dobro u 1995. `elim Tebi i Tvojima, i svim kolegama u
Odeljenju.
Srda~no Te pozdravlja
[Sveto]
5.
Beograd, 18. I 1995.
Dragi Sveto,319
hvala ti na qubaznom i iscrpnom pismu od 27. decembra
1994. godine. Ve} na prvom ovogodi{wem skupu Odeqewa 17.
januara izvestio sam kolege detaqno o tvom opisu jugoslavisti~kih studija u Seulu i svi pristuni ~lanovi srda~no su te
podr`ali u tvojim nastojawima i toplo pozdravili. Zakqu~ili smo da preko Izvr{nog odbora i Biblioteke SANU obezbedimo tra`ene kwige, mada, na `alost, Re~nika vi{e nema u
kompletu, jer je zimus magacin izgoreo, pa je uni{teno vi{e
od 2000 primeraka raznih dosad iza{lih svezaka Re~nika. U~ini}emo sve {to bude mogu}no da iza|emo u susret tvome zahtevu i pomognemo rad prof. Kima i svih kolega. Odabrane
kwige posla}emo po{tom, jer bi kolegi Piperu bilo isuvi{e
te{ko da ih nosi sa sobom. Vredni saradnici Biblioteke
SANU preuze}e daqu brigu o redovnom snabdevawu Hankuk
univerziteta svim relevantnim izdawima Akademije. Veza su
Nik{a Stip~evi}, kao direktor Biblioteke i g-|a Olgica
Mom~ilovi}, wegov vredni saradnik.
Iskreno nas je obradovalo tvoje pismo i nesumwivo uspe{an rad sa studentima u Koreji. Molim te da prof. Kimu i
ostalim kolegama prenese{ na{e srda~ne pozdrave i poziv da
nas svakako posete u Akademiji kad prvi put budu do{li u Beograd. Mi im svima stojim na raspolagawu u okviru svojih mogu}nosti, pa ih ti uveri u na{u odanost i naklonost.
319
244
Pismo pisano pisa}om ma{inom.
6.
Seoul, 20. IV 1995.
PREDRAG PALAVESTRA (1977–1995)
Tako|e te molim da svojoj porodici prenese{ moje tople i
srda~ne `eqe za sre}an i uspe{an daqi boravak u Koreji i dobar vetar na povratku ku}i.
Iskreno tvoj
Predrag Palavestra
Dragi Predra`e,320
Prije petnaestak dana stiglo je ovamo – na veliko veselje doma}ih – ~itavo jedno malo brdo knjiga, sve ono {to je Biblioteka SANU
javila posebnim pismom321 i spiskom da {alje (u stvari i vi{e od toga,
~itav zapravo poslijeratni komplet Ju`noslovenskog filologa, izvanredan katalog [ne~itko] i jo{ jedna ili dvije moje publikacije). Knjige
se sada sme{taju i popisuju – bi}e to zaista dopunjena zbirka za ovda{nje na{e studije; i kolega Piper i ja smo ve} bili u prilici da nam nekoliko od tih knjiga za na{e postdiplomce ba{ – kad im onda i treba.
Mnogo Ti hvala na zalaganju da se to uradi kako valja. Hvala,
naravno, i Odeljenju i Nik{i Stip~evi}u i Biblioteci.
Ja bih ovdje morao da ostanem jo{ oko dva mjeseca prije nego
{to se definitivno vratim. Onda }emo, nadam se, imati prilike da se
~e{}e vi|amo.
Srda~no Te pozdravlja
Sveto Petrovi}
320
321
Skica odgovora pisana rukom.
Spisak sadr`i 32 publikacije.
245
322
NOVICA PETKOVI]
(1988)
1.
Novi Sad, 15. 12. 1988.
Dragi Novice,323
Mogu, naravno, razumjeti da Vas tema stiha i `anr trenutno strasno ba{ ne zanima, i bio bih zadwi gad kad bih Vas nagovarao da se sad wom po~nete naveliko baviti samo zato da biste pripremili neko izlagawe za na{ skup.
Ali – a to je ono „ali” koje djevojci sre}u gubi a nama bi je,
Bog li ho}e, moglo donijeti – pitam se nije li mogu}e ne{to
drugo. Svi u~esnici ne dolaze na na{ skup sa pripremqenim
izlagawem (niti svi daju pisani prilog za zbornik). I dosad
nam je na tim skupovima najva`nija bila debata – a bila je ona
svaki put vrlo zanimqiva, i stvarna. A za debatu je odlu~no va`no razumijevawe konteksta posebne teme, {iri teorijski vidik, otvorenost za razli~ite perspektive. Vi biste, bez ikakve posebne pripreme, mogli u na{ razgovor unijeti jednu
va`nu perspektivu, i zato bi nam bilo dragocjeno da do|ete.
Ako Vas ne{to u raspravi bude stimulisalo, govori}ete. Ako
ne, upozna}ete jedan broj kolega, na{ih i stranih, koje zanima322
Novica Petkovi} (Dowa Gu{terica, Lipqan, 18. januar 1941 – Beograd, 7. avgust 2008), kwi`evni teoreti~ar, kriti~ar, esejista, prevodilac,
univerzitetski profesor, ~lan SANU. Objavio slede}e kwige: Poezija i kritika, 2002; Publicisti~ka stilistika, 2002; Ogledi o srpskim pesnicima,
1999; Ogledi iz srpske poetike, 1990; Dva srpska romana, 1988; Od formalizma
ka semiotici, 1984; Jezik u kwi`evnom delu, 1975; Artikulacija pesme, 1968;
Artikulacija pesme II, 1972; Slovenske p~ele u Gra~anici, 2006; Poezija u ogledalu kritike, 2007.
323
Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.
246
NOVICA PETKOVI] (1988)
ju ipak one iste stvari koje i Vas zanimaju, i omogu}i}ete wima da Vas upoznaju.
Zato, ako mi ba{ izri~ito ne zabranite, volio bih da postupite ovako: kada, u aprilu ili maju, budemo slali posqedwe
pozive svim prijavqenim u~esnicima, posla}emo ga i Vama.
Ako tada zakqu~ite da mo`ete ta tri dana pokloniti Novom
Sadu, potvrdi}ete to na dopisnici koju dobijete (i precrtati
zahtjev za temu izlagawa). Mo`e li tako?
Srda~no Vas pozdravqa
[Sveto]
2.
Dragi Sveto,324
Vrlo je verovatno da }e Vas ovo moje pismo naqutiti. I s
pravom utoliko {to prvo obe}am, pa onda odustanem, u vi{e
navrata. Ovaj put moram odustati jednostavno zato {to nisam
sposoban ni da govorim ni da pi{em na temu Stih i `anr.
Svojski sam se potrudio posle telefonskog razgovora da na|em
neki ugao iz kog bih umeo ne{to da ka`em. Na `alost, tema me
nadrasta toliko da bi trebalo grdno mnogo rada kako bih se
propeo na prste i rekao/napisao ne{to {to bi bilo pametnije od mene. I sami znate, uostalom, koliko primera vaqa propustiti kroz ruke da bi se uop{te imalo ma kakvo mi{qewe o
odnosu stiha i `anra. Molim Vas, dakle, da se ne qutite na mene
{to, daleko od toga da ne `alim, jednostavno moram odustati.
U telefonskom razgovoru pogre{no sam pomenuo Gon~arova. Mislio sam na V. P. Rudweva, koji je objavio ~lanak Стих
и култура у Тыняновский сборник. Vtorыe Tыяnovskie ~teniя,
Riga, ’86.
S po{tovawem, Va{
N. Petkovi}
3.
Dragi Sveto,325
Dobio sam napokon primerke kwige i jedan Vam {aqem zato {to Vas mo`e zanimati budu}i da se dobrim delom razmatra na{ stih, a i da vidite gde se i kako na Vas pozivam.
324
325
Pismo nije datirano.
Pismo nije datirano.
247
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
248
Izdava~ me je ope~alio nekim tehni~kim propustima, lako vidqivim, kao i dvema desetinama slovnih, neispravqenih
pogre{aka. Ali, za`murite na jedno oko.
Mislim na obe}awe koje sam Vam dao.
Srda~no vas pozdravqam,
N. Petkovi}
VASKO POPA
326
(1990)
1.
Novi Sad, 27. VIII 1990.
Dragi Vasko,327
Drago mi je da si Ti – posredno, preko Jovana328 – nastavio na{
proljeto{nji razgovor o Tvojoj knjizi u Matici. Mi smo, naravno, kao
preduze}e za tu knjigu zainteresovani, a da i ne govorim da bismo i
ja i drugi ovdje u redakciji i mimo toga `eljeli da Tvoju idu}u knjigu ba{ mi objavimo. Vjerovao sam da }emo razgovor nastaviti kad
se vidimo u Akademiji, a onda, kad Te je nova nevolja zadesila, nisam `elio da Te uznemirujem bar dok ne pro|e prvi talas terapije.
Ali sada bismo zaista mogli da se dogovorimo vi{e-manje definitivno.
[to se poslovnih stvari ti~e, u koje se nimalo ne razumijem, mogao bi se dogovoriti o njima sa Miroslavom Rankovom ili Gavari}em, kad ka`e{ da Ti odgovara. Jedino {to i sam razabirem jeste da
bismo od Nolita valjda morali imati saglasnost za novo izdanje, i da
bi nam tu – ako ustreba – i Ti morao pomo}i.
[to se knjige same ti~e, u osnovi bi joj bilo Nolitovo izdanje Pesme, i{la bi, kako si predlo`io, }irilicom, mogla bi da iza|e u na{oj
326 Vasko Popa (Grebenac, 29. jun 1922 – Beograd, 5. januar 1991), jedan od
najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, ~lan SANU. Za `ivota objavio knjige:
Kora, 1953; Nepo~in polje, 1956; Sporedno nebo, 1968; Uspravna zemlja, 1972; Vu~ja so, 1975; Ku}a nasred druma, 1975; @ivo meso, 1975; Rez, 1981. Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostav{tini prona|ena je nedovr{ena knjiga pesama Gvozdeni
sad, zatim Lepa varo{ V, kao i krug od pet pesama pod zajedni~kim naslovom Ludi
Lala, itd.
327 Pismo kucano pisa}om ma{inom, kopija.
328 Jovan ]ulum (O Jovanu ]ulumu videti na str. 213, u fusnoti 264.)
249
PREPISKA SVETOZARA PETROVI]A
250
biblioteci savremenici (zamoli}u da Ti po{alju dvije posljednje knjige, Leskov~evu i Rai~kovi}evu). Ti bi, kako si bio spomenuo, dodao
one nove pjesme koje ima{, a prate}i materijal (predgovor, bio-bibliografski) zamjenili bismo novim ili osvje`ili. Mogli bismo i ina~e
razmisliti po ~emu bi sve na{e izdanje moglo biti – a moralo bi da
bude – bolje od Nolitovog. Neke ideje i Miroslav i ja imamo, ali o
tome, naravno, i dalje treba da razmi{ljamo a i Tvoje sugestije i sud
da ~ujemo.
Idu}e dvije sedmice bi}u vi{e na putu nego u Novom Sadu. Poslije toga bismo mogli da se ~ujemo (nazva}u Te kad mi poru~i{ da
Ti je zgodno); volio bih, naravno, i da Te vidim kad bude{ za razgovor raspolo`en.
Raduje me {to u posljednje vrijeme ~ujem da si ne{to bolje.
Sa svim dobrim `eljama – i da digne{ glavu i ne predaje{ se,
srda~no,
[Sveto]
ПРЕПИСКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋА
AKADEMSKA KWIGA
Novi Sad, Pa{i}eva 6
SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI
OGRANAK SANU U NOVOM SADU
Novi Sad, Pa{i}eva 6
Korektura
Ana Kukoq
Kompjuterski slog
[email protected]
[tampa
Sajnos, Novi Sad
ISBN 978-86-6263-035-3
2014
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
821.163.41-6
PETROVI], Svetozar
Prepiska Svetozara Petrovi}a / [priredila Radmila
Giki} Petrovi}]. – Novi Sad : Akademska kwiga : Srpska
akademija nauka i umetnosti, Ogranak, 2014 (Novi Sad :
Sajnos). – 251 str. ; 21 cm
ISBN 978-86-6263-035-3
a) Petrovi}, Svetozar (1931–2005) – Prepiska
COBISS.SR-ID 282610695
Download

Преписка Светозара Петровића