Petar Matovi}
KOFERI XIMA XARMU[A
Petar Matovi}
Edicija
POVEQA
Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga pedeset deveta
Urednik
@IVORAD NEDEQKOVI]
KOFERI
XIMA XARMU[A
NARODNA BIBLIOTEKA
„STEFAN PRVOVEN^ANI”
KRAQEVO
2009
Na korici:
Giuseppe Arcimboldo, Spring, 1573
za S. L.
5
URU[ENE PARALELE
6
NA O[TRICI BRIJA^A
Ove godine lipe kasne u cvetawu,
Ana se opet ne}e vratiti iz Gr~ke,
a sobu sam okre~io u `uto: smiruje.
Svako jutro budim se umoran i znojav,
vreme do paqewa prve cigarete je
misao o stihu, ritmu i {ibici.
Nemam celinu. Moja utroba je kormoran
s maramom pod vratom. Dok lutam,
sam sebi nisam Odisej, a ni Ahasfer.
Svaki put obe}avam, kad pred brijawe palcem
ispitujem o{tricu `ileta, da }u, ~im budem
zadovoqan sobom, napisati pesmu.
9
IZ KAPETANOVOG DNEVNIKA
SELIDBA
Seferisu
Na kormilo udario talas,
a u potpalubqu zrak sunca
ostao kao na fotografiji.
Kapetan u brodski dnevnik pi{e:
„Bura je uni{tila topose, mornari
poput galebova kri~u od gladi,
Homer /brodski pas/ o~ima svetluca
u spremi{tu: strah! Kopno
i sirene ne videsmo danima.
Vetar nas je odvukao daleko, na more
nezabele`eno u kartama i zvezdama.
Paluba {kripi od oluje i vode.
Ne zna se {ta je vi{e pocepano: jedra,
ili na{e du{e.
Navigator Matios Paskalis krizira:
odlazi na jarbol, me|u gromove,
i o~ajava za ru`ama.
Nestaje mastila. Ovo pi{em u trenu muwa.”
I no}as sam preterao s nikotinom.
Grudni ko{ stru`e pod neprihva}enom te`inom,
suva je usna dupqa,
u dahu oporosti vi{e no u `ivotu
klo{ara, {to se kao zmije mno`e
pod mostovima.
Ne ose}am tragi~nost egzistencije,
ne polemi{em s wom. Plamte diodne bakqe
u mojoj sobi, svetlost razvu~ena u mre`u,
senke se razdiru... To je ono
{to me greje. Pomisao na bekstvo
katkad je sasvim dovoqan beg,
pomalo sam neosetqivi Dedal,
a klepsidra je velika la` o vremenu.
Svet prodire reqefnim odrazom u oknu,
sad je zima, sneg provejava, `alim
za novembrom, koji je pro{ao bez danono}nih
ki{a, smisao isisan kao mu{mula,
i jedino me taj duhansko plavi dim,
{to poput astronauta putuje u ovoj geometriji
zaga{ene beline, otvara ka nekoj nepoznatoj
svetlosti koja dolazi iznutra, iz krvi.
Ironiju nisam iska{qao:
Metempsihoza je su{tina orgazma.
10
11
PARIS, TEXAS
GLUHI ODISEJ
U san mi do|i o~e
Da znam da ne sawam
Moj sto je razo~arani Telemah.
Ispod miqea mrvice hleba
krune se pod laktom. Okno me
izla`e hijerogamiji svetlosti.
Koliko sam sâm?
Ova ti{ina je mala, kao gutqaj kafe.
Sunce grize nogare stolice. Ka`e{:
praznina, i to je {oqica s koje se
qu{ti boja. Katkad i: mrav
koji urnebesno pre|e zamku soli.
Qutiti me opteretio Sizifom:
mewam raspored tegli – zavidim mu!
Vetar naglo nagna zavese ka sredi{tu, do stola,
gde svih svetova razlike za}ute, one potpuno o`ive,
k’o karikature: nali~e trudnicama na ven~awu...
Ba{ negde na sredi januara po~ele su da plamte
zrake na krovovima. I jo{ jedna zima u istom
gradu, istom stanu (a to je ba{ kockasta re~),
na obi~nom zelenom etisonu, pe}i ispod prozora...
Zna{ kako ume nebo da se zapali u tek ogrejano
januarsko predve~erje, nozdrve su prevarene na
prole}e, zamisli kadar u kome ptice pohrle ka
gorwoj ivici, a svestan si da je platno u pitawu,
to je ve} davna navika, i {ta god da se ugleda,
pomireno ka`e{: U bioskopu sam. Izazove{ i
kloparawe projektora, nalik vozovima koje no}u
oslu{kuje{... I opet si pokuwen, to je ista boqka,
`al {to ne kazni{ oca da odgleda Paris, Texas:
se}a{ se neba i asfalta kroz pustiwu, jedne
drumske krstarice, udaqi se i to je tek de~ji crte`,
ako pretera{, mo`e se ~ak i tuma~iti, ali ostaje
to ose}awe: sav projektovan u ovo prosuto sunce,
jedno januarsko predve~erje koje ka`e – prokleti
da su o~evi {to su prerano umrli.
U pet popodne svakodnevno izlazim,
da se zbli`im sa senima: eros,
to je sve}a na grobu mog oca.
12
13
ARMAGEDON
POVRATAK U STAN
Negde pred zatvarawe
U mrtvom uglu kafea
Iza ~a{a neispijene `estine
[to se `are poput zlata
Wegovo telo je sprud
Sa olupinom Hrista
Vra}am se u stan. Naglo otkqu~avawe,
kao kad pukne{ prstima, pra{ina {to se
zasrebri u piramidi videla, senka savlada
prag /dezintegracija svetlosti/, a onda
{kripno zatvarawe vrata, jo{ glasnije
obrtawe kqu~a (kako bi predstavio zvuk
{to se upije u mermerna stubi{ta, ovde, iza
debelih vrata bez {pijunke?), i okretawe tela
ka unutra{wosti – evo te u egzilu, intimnoj
izbi ~iju ulogu skriva{ ~ak i od poznanika,
zalu|enih Belom.
Osmislio sam ovaj dom, diskretnu naseobinu
qubavi, stari name{taj {to jo{ uvek miri{e
na smolu, kao zvuk smawena svetlost, i ja: kad
iz foteqe pogledom pre|em po kutovima sobe
/krajem oka drum udari u okno/, zastanem na
pau~ini – evo ga!: taj blagoslov nesavr{enstva,
ova soba {to odbija dizajn milenijuma, ta mana,
ta zapu{tenost otkloni umor. Pod kapcima, zenica
jo{ pamti: vrevu, drumski sabor ma{ina, besede
bankomata, kanon ode}e... Ali bez emocija! Varka
bledi u strujawu maqa na vratu pretvorenog u
{apat {to ka`e: Pusti... Usni... Opusti se:
Jo{ uvek – mogu} je Bog!
14
15
OZRA^EWE SOBE
Ivanu V. Lali}u
Muwe lome nebo, ispod le`i grad
koji gubi struju u pomra~ewu: igra se
s nevidqivo{}u.
Postoji skriveno zna~ewe oluje:
ako spusti{ kapke – po`utela uspomena
sa letovawa – lahor mora
{to ga je zapamtilo oko, a ne uho
sviklo na mete` psihe.
Mu~i se s postojawem, grad
tutwi, u grmqavini, sav zbran u blesku:
Bog je velik, govori{
sam sa sobom, iza okna, sa bezbednog mesta.
Bog je velik, ponavqa{ u svakom ozra~ewu
sobe {to otkrije smetove posteqe prazne
od ko{mara.
Tvorac je ukinuo boje, i sada mo`e{ da bira{
stvarnost u kojoj postoji{ vi{e: onog kojeg sluti{
ipak }e{ sresti.
16
ZMIJSKI SJAJ
[email protected]
Oblaci u ofanzivi.
Rastiwe u kontinentalnom frontu, volumen
mirisa intenziviran. Te`ina i oporost {to pritiska,
kao doma}i duvan, grudni ko{. Bronhije, bulke ucvetale,
opstrui{u udisaj. Bagrem, lipa – razarawe vazduha,
u frustraciji zelenilo.
Oslu{kujem li{}e pod centima ki{e.
Pravim dobro izve`ban pokret, u {irokom luku
izbacim opu{ak: `ar! – spretno provla~ewe dok ne
blesne u milisekundi kapqice, poput muwe, a onda
padne ~udno: kao onaj list kestena, strmoglavce,
s peteqkom nani`e.
19
PRED NEVREME
ZMIJSKI SJAJ
X. Xarmu{u
[u{tawe bombon-celofana, pokret koji ga
kona~no odbacuje u vodu. Vreme takvo da se
ne mo`e izre}i. Zvu~no sisawe slatki{a,
svejedno-mi-je pogled; ali pamti se:
celofan, u vazduhu, slisko se raskriquje,
takav raspon krila ni drusni albatrosi nemaju.
Neko tu prepoznaje ose}awa, ja samo sliku:
{qunak kako se kre}e po re~nom dnu. Ovo nije
mesto za snove: kuhiwska stolica ulegla u re~ni
sprud, belutak zadr`ava kesicu, li{}e se di`e
u spiralu: odlazim pre nevremena. Sve u jednom kadru.
Le`ali smo na suncu, na obali reke
koja se kao klin zavla~ila u stene preko puta.
Ptice nisu graktale: gnezda svijena
na liticama bila su krune zmijama,
koje su nas posmatrale poput ma~ki
sa ra{irenim zenicama, kao pred hramom
u koji nisu smele da u|u.
Na vrhu tih gromada o~ekivale su smrt.
Osetiv{i posledwi trenutak bacale su se
u vodu, u vazduhu lome}i se kao
aluminijumske trake. O wih je bleskala
svetlost, {amarav{i zenice.
Nemi suicid zavr{avao se pquskom.
Kapqice vode koje nas naglo prsnu{e
nosile su zmijski sjaj.
20
21
VATRE SVETOG HERAKLITA
OPSTRUKCIJE
Le`ali smo na obali reke, skrovitom mestu
u klancu. Malo neba i sunca, hu~awe vode
kroz podzemne {piqe, miris ribe natalo`en
na stenama i {qunak koji je `uqao le|a:
to je sve {to smo imali. Pomi{qali smo na smrt
u na{oj mladosti, hteli neki drugi `ivot, ne ovaj!
Zrak je zlo~inac, soba je probodena kroz okno.
O~iglednost je varka, ali u trileru uka`e na skriveno
zlodelo: pra{ina je osvetqena, ~estice plutaju sporo
dok ih ne zakovitla zlokobni pokret {arki. Besne,
mu~no se prokrijum~are u udah. Ako ti pomiluju
bronhe, gu{i}e te poput roditeqske pa`we.
Zapalili smo vatru: da u woj vidimo na{e sudbine.
Tra`ili smo qubav, a ona je bila tu: stari gr~ki bogovi
i na{a tela presijavala su se od vode, jednaki u veri
i strasti.
Zlo~in se, dakle, odigrava u disajnim putevima –
`ivuqke kao iskusni gerilci izvr{e prepad, stres
razori sluzoko`u plu}a, modrina, kao u ribe ra{irenih,
usana, laminat u vrtoglavici... Obrati pa`wu na obi~ne
stvari: krevet, kuler {to jugovi u ku}i{tu pod stolom,
i otvorene police pretrpane kwigama. Listaj ih
i griwe ti sapli}u udisaj: Poezija je u`asna bolest!
Ose}awa bi nam eksplodirala svaki tren,
a mi sa tim ni{ta nismo umeli.
Le`ali smo na skrovitoj obali, u klancu. Kroz procep,
tek {iri od reza, kao fini heroin sipile su zvezde na
naga tela, uz vatru, za novi brodolom i novu mitologiju.
22
Jeftin triler bi usmrtio junaka uz Kafku, mo`da
Celana, da se okrivi psihosomatika. Ali ovde nema
junaka. Zrak se prekine s ve~eri ili roletnama, sporedni
lik spretan je s pumpicom, pretresa sobu, sutradan }e
za sitne novce rasprodavati pesni{tva pred
Filolo{kim i, usput listaju}i Radovi}a, a za~iwu}i
novi zlo~in, polemisati o famoznom lirskom subjektu
sa studentkiwama, bez opstrukcija, van sobe.
23
OZRA^EWE SOBE
24
25
HOSTIJA
Danas je hladno. Sino}wi vetar oktobra
za no} izgradio je piramide li{}a. Zgrada
do moje nadzi|uje se: kran je montiran, vrti se
sporo i bu~no, poput balerine u mirovini. Moj
strmi pogled ustavi se na ostavqenoj pivskoj
fla{i na vrhu posledweg ozidanog bloka.
Nedeqa je i nema zidara.
Popne{ se na vrh zgrade: kobac, vidi{ {are,
i otvoren kqun – krik se ne ~uje. Potom odlazi
na jugozapad, u nezidani predeo.
Gore od toga nema: tra`i{ ti{inu, a nedostatak
zvuka vratolomno te goni u jesewu depresiju.
Tmasti oblaci, ra{~upani kao balice vate.
Ovde je vreme tik do tebe, kaput, ki{obran
{to se rascveta u intimni svod, tu`an i ozbiqan.
Li{}u, odavde svedenom na geometriju masona,
ispucali su kapilari. Gori kao bakar hramovnog
krova. Moje telo je hostija tom po`aru {to plamti
u opomeni na sunce.
26
27
NEGIRAWE FUZIJE
U ROPCU TI[INE
Svetlost se ne lomi u zenici,
ve} u naprslini kristalne pepeqare
na ovom stolu.
Gle!: kako se sporo obru{ava kap
sa slavine u bezdan sudopere, u cev,
ne doti~u}i re{etkicu... Bez zvuka!
[est je posle podneva avgusta meseca,
sun~ev disk se nanometarski sunovra}uje:
boju mu opa`am ne kao zatvorenonaranxastu,
ve} orange: mislim o re~ima
koje me emocionalizuju vi{e no qudi.
Nije li to gadno za uho, za opnu {to ve} po~iwe
da treperi u pripremi za nalet zvu~nog talasa –
iznevereno o~ekivawe? Tako bolno za organe!
Ne}u se pomeriti sa stolice,
kolena sam primakao pognutom licu,
i pri tom, gle!, ni nalik nisam
mehuru, ni rasprsnu}u.
Qudolik sam, i to bih izmenio,
svio bih se poput zmije, u samog sebe,
obgrlio bih se, krug je jedini polo`aj
kad ne izgovaram, a razumem se.
U~aurio sam se na stolici, u ranoavgustovskom
podnevu, u vrelini {to }e no}u doneti bube i
leptirice i onu ubila~ku gluvo}u izme|u wihovih
udara o zidove, o sijalice, u svetlost, onu nemost
{to se mahnito{}u krila raspoluti na nejednake
delove, onu mutavost nalik na pokvareni metronom,
`iv~anu }utwu me|u srditim otkucajima ~asovnika,
i tad po~ne{ da i sam treperi{ od bubne opne
{to mo`e pu}i u toj luda~koj ti{ini.
Dosta mi je odla`ewa ne pomeraju}i se:
ipak nema ni~eg uzbudqivog u fuziji
mog lika i suna{aca, na dnu ove piksle.
28
29
trip!
POSLE RU^KA
Ti{inu sam raskrilio prstima, kao vulvu.
Legao na pod i treptao brzo, kao sekundara.
Sklonim tawire sa stola. Kraji~kom
oka, – sneg pada koncem marta.
To {to nemam nameru da optr~im krug,
to i daje smisao krovovima koje posmatram
s poda, iz polo`aja `abe, di{u}i {umno:
Ukqu~im radio. Tre}i program
Radio Beograda, Koncert za...
Po wima lije novembar.
Praznina: zgrabi}u je
kao bilo koju `enu – [ta }u osetiti?!
Na krevetu zatvorim o~i i opet sve isto:
beli slapovi samo}e, ipak su to zidovi
moje sobe, drhte u sebi.
I ~ega god da se dotaknem nije bol,
ve} praznina. Gde je ono {to ubija.
Iz xepa izvla~im ogledalce,
/vreba me odraz, blesak!/
na wemu pa`qivo razvu~em crtu,
snif je magijska formula, prebaciva~:
ne}u videti telo poezije, ve} krvotok ironiju.
30
31
ISIJAVAWE
[email protected]
za J. T.
Le`im,
dok snovi kao fluktuiraju}e pihtije
zami~u u svaki, pa i zami{qeni
kutak sobe.
Da mogu, sudbu svoju bih preko kolena.
Ovde nedostaju topline,
koje su i{~a{ile svoj zglob,
koje su se uru{ile u sebe.
Daleka je svetlost grada koju osmatram
pod spu{tenim kapcima. U prstima preme}em
telefon brojanicu, ~ekaju}i ogla{avawe displeja,
ispis koji }e zasvetleti, javiti se kao...:
~itavo malo jevan|eqe, istorija i proricawe
`ivota, levitacija ograni~ene nade...
[ake sam sklopio oko te ne`ne larve –
kao svici, pohrli}e iz we svetlost.
Razmi{qam {ta ho}u da budem:
sredi{te pau~ine, a istovremeno i plen –
uhva}en u samog sebe...
Sijalica se klati poput obe{ene ve{tice,
oko we muve zuje –
besmisao, {to se ne dâ opaziti.
32
33
BU\EWE MESE^INE
XEZ BAJKA
(oma` modernizmu)
Rovove sam iskopao u sebi. Kramp, lopata
i budak odzvawali su u unutra{wosti
kao stari, bu~ni ~asovnici. Kopao sam
po kazni, udaqen od drugova, dan i no},
pod vedrim nebom, pod mesecom.
Opa`en od neprijateqa, bio sam zasut
mecima, ~esto od zabave.
I `ice, bodqikave, morao sam da rastegnem,
sa malim zvonima koja trepere na sredi jeseni.
Nisam se skrivao, ki{e su bile stra{nije,
dubina rova punila se opu{cima. Jedan
neuga{eni palio je ostale, kao `ar kuglice
oda{iqale su svetlost ponad rova: mali
light show, gotovo da bih zaplakao, a na rub
geler je pao... O wega, slomila se mese~ina.
34
Te no}i otac nije umro, a
mraz stegao.
Kola su plesala,
wihala se kao barka
pod mese~inom;
led bi blesnuo
u zenicama, za{kripao.
Klizili smo
Kao nebeska jedrilica
Radio je emitovao
I put a spell on you
Promenili smo
Rakurs ove situacije
Izmislili xez bajku
Mo`da idemo u smrt
Ali ne neveselu
35
EKSKURZIJA VEDRINE
36
ISPOVEST PREVARANTKIWE
iz osvete sam to uradila, tvoja nemost bila je
plavore{etkasta,
li~io si na tu`no podne oli~eno u kowskoj lobawi
na smetli{tu...
oti{la sam jer si voleo svoju qubav prema meni,
ne mene!,
i kad se to desilo, `uto staklo neba raspuklo se
u parampar~ad,
ostao si u sobi, me|u zidovima u sukobu, opusto{enim
belinama,
docnije si govorio da su te izvukli hormoni svetlosti,
i sreli smo se opet, pri~ala sam da je ~ovek naru{ena
paralela,
a ti, na rastanku, pogledao si u nebo /kao da je to lako/
rekav{i:
Ovoj no}i nedostaje malo mitologije, malo brodoloma.
39
KOFERI XIMA XARMU[A
WITHOUT SHAVING
Vidim sebe kao putnicu, sa crvenim koferima
u crno-belom filmu, govorila je postarija devojka
koja ve} decenijama ne izlazi iz svog stana.
... mete` ~ar{ava...
Mi – u poraznom rumenilu lica
Na suprotnim obodima kreveta
Moje lice biva uznemireno motelskim pe{kirima,
gnojne bubuqice pojave se ba{ u prepunim kupeima
kad se ne bih libila biti plen mladih jastrebova.
Izme|u rupica roletni izbija zrak
Svetle}ih reklama
Drumske pumpe i zaparlo`enog motela
Oslu{kujem melodiju wene naracije sede}i spram okna
koje osmatra napu{tenu `elezni~ku stanicu preko puta:
vagoni izvaqeni poput gmizavaca kraj mrtvih koloseka.
Ko dve senke bez tela }utimo
Jeftin akvarel na zidu
Podlupqene tapete
Gase}i `ar-pticu ronhila u boci julskog piva, u trenu
setim se, a ni sam ne znaju}i {to, kafanske floskule:
do nestanka nevinosti, `ene su doista genijalna bi}a.
Niko nije promenio frekvencu
[to izgubila je radio stanicu
I sada slu{amo samo tiho {u{tawe
Zrikavci u akustici motela
Prometna vibracija prozora
I ni{ta se ne de{ava izme|u nas
I no} lagano uzmi~e
I uzmi~u na{e senke
Stid gmi`e unutar tela
To je pauk u be`awu sa zida
40
41
PISMO
@UDE]I ZA @ENSKIM PISMOM
(delimi~no po Remarku)
Po~etak je aprila, a zima jo{ uvek traje
u ovim krajevima – mestimi~ni pokreti snega,
ciklus zavi~ajnih ptica sveden na meru strehe.
Ne}e dugo trajati ova hladno}a, govorim
kvartalnom nadom. Ekskurzija vedrine,
to nebo kao da je preneseno iz nekog drugog doba,
iz Lisabonske pri~e, iz onog kadra
kad nikako da padne odluka – sivilo,
ili plavet.
Ju~e, u povratku s posla, onaj na{ breg
bio je opsednut svetlo{}u,
Ma, perverzija od sunca, kako ti bi rekla,
a ista ona suhomrazica koju prepoznajem
u Hajdelbergu iz tvog mejla.
Ovde led svetluca i bez mese~ine, povremeno
~ujem novembar i wegovo li{}e. Kad za{u{ti,
pomisli{ da ti se sudbina primi~e.
Poku{avam napisati pesmu kojom bi bila zadovoqna.
Le`i u krevetu u tiho osvetlanoj sobi i ja je posmatram
u polusenkama koje mewaju polo`aj u skladu sa nadimawem
zavese.
Mislim o re~ima koje moraju biti oble i meke, lak{e
od hleba,
a punije od sapunskih mehura da se ne bi raspr{ile
u trenu.
Jezik bi po wima trebalo be{umno da klizi.
Kao kad si|em niz blagu padinu asfalta lerom.
U ovom ~asu voleo bih da imam snagu `enskog pisma.
^ujem `lezde kako pulsiraju duboko skrivene u
unutra{wost wenog tela.
Ona i ja imamo jednog an|ela (ona govori an`ela),
ovisnika o emocijama.
Oslu{kuje u ti{ini moj krvotok koji ubrzava strujawe
da bi napisao pesmu.
I to sve u snu.
Odr`ava me ose}awe privremenosti. Jo{ uvek te volim.
42
43
KLAUBER BR. 8
za S. L.
Otvaram vrata, bilo koja,
a predeli unutra{wosti u trenu smene se
u Klauber broj osam.
Skriveni od sveta u antiknoj zgradi Dor}ola,
u stanu najmqenom na no}, gde ~uje{ vetar
i golubove u trsci koju otkriva plafon,
tamo je uzmicala pred sobnom florom:
U mese~nici, ne dodirujem biqe –
uvenu}e.
Pitam je {ta za nas zna~i {to ose}am
kako mewa miris u ciklusu.
Ne znam, govori maznim {apatom
ta studentica psihologije, Ne mudruj...
A i pusti to... Hajde... Qubi me sad!
I koja god vrata da otvorim nakon toga, svestan
prazne transcendencije u tim unutra{wostima,
skole me weni mirisi u {irokom meandrirawu.
44
PROVALI MESEC
What a Little Moonlight Can Do
Billie Holiday
No}u odlazimo u nizine, izbivamo u {umorede kraj
re~ica,
mirisi nas uhode – slaba astma pora {to {iroko
zahvati{e
isparewa danas posle pquska nad na{im maliwacima.
Kao u holivudskim filmovima – tjuner prazni
akumulaciju makine,
prijem stalno {u{ti, od zvezdanih maglina spokojno veju
svici:
hijeromantija tela – blesci u vodi, zaboravqeni narcisi.
Samo napoqu to radimo, na nehoti~nim obalama Morave,
i adicama Rzava, sino} uz lunu, uf, kako je
menstruirala!,
opcrtala je oblake nad wegovim ramenima... Ma, luda je
bila...
Zavr{io je, obrisao znoj u nadlaktice, zapalio
cigaretu, }utao
/sasvim urbano – postkoitalna depresija/. I tad,
sladak je
neoprostivo... Ka`e, zablentan u skorup reke:
Provali mesec!
45
MORAVSKI ANGEL
Svaki je an|eo stra{an
R. M. Rilke
Sleteo si na obalu reke, kraj qubavnika,
zato te i nisu primetili,
Mesec, opa`en kao krvav, bio je hitnut
iza levog ramena `ene.
Prvi put vi|eno
I osetio si zavist prema telesnosti
Iznena|uju}e zar ne
A u~en si da je telo po{ast
Optere}en krivicom prenuo si se
Ni{ta tu nije bilo jasno
U [email protected]
Jer, ko si Ti?
Nisi razumeo za{to je telo pokora
Za{to je dobro biti an|eo
Ako ose}a{ prizor
A {ta ako postane{ ~ovek
Ako razume{ one koji se mole
Jesi li an|eo
46
47
SVI PORTOVI SU OTVORENI
No} nailazi kao tiha poplava, usporeno (jeftin trik:
da se razvije navika, spontano prihvati): ti{ina,
da si u brdima ~uo bi mrava kako stru`e no`icama.
A ovde si, gde pometwu unese muwevita artikulacija
zgloba: krc/kawe/! – u trenu seti{ se sebe, meso i kost
ozra~eno ~equstima katodne cevi. Danima ovo traje.
Zapatio si ne{to maliciozno (crv, trojanac, virus...?),
i nikako da oporavi{ Gejtsovu {aradu. Kao mali
providni paukovi, raport fajlovi neprimetno klize
po nevidqivim nitima. Gle, tvoja intima raskrili se
u totalitetu, naglo kao naranxa u reklami na precizne
kri{ke.
Uklonio si se od sveta jednog, u svet drugi, a opet si
na vetrometini: li{avawe anonimnosti tek ve`ba je
hakera po~etnika, odra|ivawe pripravni~kog. I to je
najstra{nije: kolateralna {teta, eksperiment, eto
{ta si! Ostaje samo da iskqu~i{ ra~unar, spusti{
roletne, ako pogled preleti preko onesve{}enog
monitora, sevnu}e odblesak tvog lika Rableovog potpisa –
kona~ni rez: kao kod onog Grka, o strancu i neprijatequ
u ogledalu.
48
49
HAKOVAWE KO[MARA
Uglavnom, ne podnosi{ ovaj matrix, a on se razvija,
ovaj put bez bagova. I pre no {to usni{, sa strahom,
pristupa{ forumu, kao da si blizak kona~nom re{ewu,
Uvek je tako: probudi{ se od sna, i ~itav dan
mu~i te `i`ak u trbuhu. Potmuli, iz prikrajka,
latentna neprijatnost tik ispod pupka.
ali ono isklizne, svaki put... Otpo~iwe{ novu temu,
apokrifnu: hakovawe ko{mara.
Ne prolazi, zna{ da }e trajati, odjek je negativne
percepcije {to postala je navika, i to usud je
koji vlada svetom.
Nisi spreman na orgazam. Ne bi ga ni prihvatio.
Ovih dana misli{ samo o pravilnim drvoredima
breza, o beloj kori {to squ{ti se kao galantni,
uski celofan. Tako bi voleo da se i horizont
razdvoji, naglo i silovito, ~itav bokor traka
vitla nebom – opazi se: {ta ne postoji iza wega.
*
@ivi{ iznad gradskog toaleta. Od prozora,
oborenih poput uvelih latica, cveta hlor.
Mese~ina, bela kao kokain.
Le`e{ u postequ, kao u prazninu.
50
51
SEMANTIKA KULERA
O AHASFERU
^uj bruj {to dubokim lavirintom nale`e na opnu:
mek, zagu{en ton, debeo kao staro u`e kome ne vidi{ kraj:
ipak te vodi u san.
Prole}e usred januara. Obrazi: nebo upaqeno.
U mrtvom monitoru, okno deformisano:
promene klimatske, aluzije biblijske.
Evo gde se ra|a Hipnos! Naizmeni~na plava dioda,
{to se pod neutvr|enim kapcima ponavqa kao
par~e iritantnog neba nad stampedom oblaka:
i ona te vodi u san.
Dodirom, gotovo neosetnim za nerv ka`iprsta,
uskrsne{ sistem: zamisli pokretawe kulera – zvuk je
kao vetar orkanski Atlantika, slu{an sa distance
na meteo brodu za uho|ewe oluje. Uskoro, sveden
na fantazam, bi}e{ uhva}en u mre`u – kreiran je
novi avatar (telo moje tvori se u neopipqivom)
i novi nick (nije li uzbudqiv taj legalizam latentne
shizofrenije?); i sve je to mala igra obrta – ni bogovi
vi{e nisu sigurni {ta su bo`anstva, a {ta ploti.
I sve raspoznajem u obrisima, u uga{enim bojama:
stonu lampu, ormar, sto i police {to brane te od haosa:
ksalol objekti!
^uj bruj, {to poput vetra razgoni oblake od plafona:
zvezdani koraci u kocki.
52
Ipak je ovo magija, od u~estalosti ~udo neprimetno:
prozor u svet drugi raskrili se na samo jedan click:
modem zapara u{i, kao osuda... Liturgija za Ahasfera.
53
O HRISTU
PROPLAMSAJ
Evo: zbivawe pomereno u no}, u organizam.
Krvna zrnca u be{umnom strujawu, ti svici
{to se rasejavaju haoti~no, ne`no dodiruju}i
organe. Kao mali elektronski planktoni.
Kao varnice {to izle}u iz kova~nica.
Ovaj polo`aj ruku stalno se forsira: nadlaktica,
koja je medijator stola i ~ela /neubedqiva simulacija
nebeske vertikale/, a druga {aka ne`no polegla o ~vrsta,
gola le|a plasti~ne `ivuqke, {to na svaki kret blesne u
unutra{wosti, kao zenice na fotografiji.
A sad je zima. Ne izlazim iz doma, u uglu
hrpa odba~enih kwiga. Vaw{tina dopire
nestvarno: filmski zvuci. Pauk spqo{ten
o sto. Ka`iprst pra{ine. Svakodnevica
u harmoniji. U isparewu kafe. Ni{ta.
To je precizni haos: mahnita brzina magistrale, {um
dok laser ~ita disk, snopovi elektrona iz vrata cevi
kad iritiraju fosfor da tvori boje.
U genima ostaje zapis polo`aja skeleta
zgu`vanog pred monitorom. I prstiju
koji ne znaju {ta }e sa tipkama tastature.
Mo`da si samo neispravni link, ulica
{to je gre{kom arhitekte postala slepom.
Poqubac: utisnuti usne u ~elo ekrana,
osetiti toplinu: ovaj ra~unar je jedan mali
Isus, jedan hristi} za intimnu upotrebu.
54
Ve} sviknut na ozra~ewe, ti si kao nemarna topologija
kablova, zgurana ispod stola, u spletu sa ~lancima,
br{qanom obrastao.
Ovde, u sobi, zanese te diodni proplamsaj, ta diskretna
naseobina qubavi, osmeh olak{awa izleti zbuweno,
kao kanarinac iz slu~ajno oslobo|enog kaveza...
Uz ma{inu, skrivenu u utrobi jeftinog aluminijuma,
bude transfer: i{~ezne{ od tela.
55
ARHIPELAG INTERNET
Ponovo
oko moje glave oble}e{
poput slepog mi{a,
Gospode.
Miran sam. Pu{im cigaretu, dim je oreol
koji preseca{ svojim krilima.
Molitvu nisam izgovorio, wu sam ti poslao
mejlom. Poput Noje sagradio sam barku,
a ona ovog puta brodi kroz arhipelag Internet.
Usput sakupqam samo device mudre i lude,
i{~ekuju}i da se sa neba katodne cevi oglasi:
system failed.
IZLAZAK, PERIFERIJA
A kad se umorim od kormilarewa, nadomak ciqa,
svojim {i{mi{ krilima zbije{ dim duvana
u beste`insku poruku: reset!
56
57
AMBROZIJA U CVETAWU
Leto }e potrajati do duboko u oktobar, prognozira se,
polen ne}e biti umrtvqen, bronhije ostaju u gr~u.
Na {alteru apoteke, u kratkim sinkopama, kao basmu
{apu}em: seretide, berodual, singular! U udahu
{vercujem hormone, depresija se poklopa sa kortikosterodima. Od toga mu{karcima narastaju grudi,
postaju Eliotove Tiresije, koje ne prori~u ni{ta,
~ak i zaborave da, poluiskola~enih o~iju,
zvi`dukaju na plu}a.
Kad sam odlazio u bolnicu, kolima, u prestonicu
okruga, zaustavile su me policijske blokade.
Pretresali su sve, bila je javka za po{iqku heroina,
a na{li su mi uput, sumwivo!, priveli me, i tada sam,
gledaju}i lisice na rukama, tra`io pore|ewe za
opstruisan udisaj. Sprove{}e istragu, rekli su,
uput zadr`avamo, dokaz. Nisam oti{ao na bronhoprovokaciju, zvu~alo im subverzivno.
S planine, u {irokom frontu, koncentri{e se
polen u kotlini. Zar bi iko primetio, ovi ne`ni
belokori drvoredi breza pouzdane su ubice,
histamin se razmno`ava br`e od pacova. Pogled je
u bleskawu rotacionog svetla na obodu grada,
na {ibqu koje narasta u horizont, strepwa nadolazi.
{apu}em, da prizovem magiju: seretide, berodual,
singular – kraj avgusta je, cveta ambrozija.
58
59
DEPONIJA EVROPE
I live on the Balkans, govorim turistima iz Evropske unije,
I write poetry, obja{wavam ~ime se bavim;
klimaju glavom sa odobravawem penzioneri
iz Folksvagenovog pogona u Volfsburgu:
ne sumwam – poezija Balkana je egzoti~na destinacija
zapadnoevropskih turista.
Sunce je u lavi zapada naglo za{lo preko moje usne,
grizem je od svraba, skupqam robu,
odlazim sa trga ne okre}u}i se... Iza mene
praska, `ubori, glagoqe stranci i domoroci.
A ima li re{ewa sem qubavi za Balkan,
oficijelnu deponiju Evrope.
Vetar di`e rub sukwe jedne preplanule Nemice,
dame u godinama sa etno |erdanima,
slu{am tvrde glasove {to izgovore imena zemaqa
~ije jezike ne smem vi{e da razumem:
Montenegro, Croatia, Bosnia and Herzegowina, Serbia.
A primetna je obnova monarhije:
u cvetawu jorgovana serbijanskih varo{i
feudalizam neoprostivo sti`e ovog prole}a.
Te{im se kako trgovina ide,
kako ide piraterija diskova, kozmeti~ki proizvodi...
U centru ovog malog grada na jugu dr`ave
ube|uju me da je preko granice istok,
a sve je u me{awu slogova ~ajniz, cigawskih
i serbijanskih.
60
61
PO MILOSTI [email protected]:
PETAK JE, I SEDAM UVE^E
za G. L.
Gle, Gospode, japija u baru na obodu
dvojke, petak je i sedam uve~e,
raspasan, pena mu prelila kriglu –
gleda u pivske barice, gleda u sudbine:
on je jogin {to mantra nad novcem,
`eli da se seti na studentske dane,
to milo gubitni{tvo, i nekako mu ne ide,
i ne vidi ni{ta, i kravata ispija to pivo
s wim.
Gle, pod Plavim mostom jo{ je neopsednuto,
automobili su nestrpqivi, po~uj to `ivotiwstvo
pod haubom! Tranxe su hit, nude dvostruko. One
prodaju qubav i imaju vi{e vernika no popovi
klijentele u Sabornoj. Na benzinskoj pumpi radnica
u crvenom kombinezonu (novac je strast) mrmqa
u dizel dugu na asfaltu, u zenice joj se prelila, nek
ne utihne ta molitva – nafta na{a hlebna!
Gledaj, Gospode, u barice, gledaj u sudbine:
}umez, {ank, prestonioca – petak je i sedam uve~e.
Gle, tezgaro{a u Knezu, navikao je da ne strepi
od racije, odbija pomisao da je bio ne~ija devojka
u zatvoru, ima pqosku i u woj zavi~ajnu qutu, mrzi
pedere i `ali nad Kosovom, i taj nesvakida{wi
miks ipak je ne~iji sin, dobija za stan, za eksere
{to zaradi sam, i po~eo je da sniva ameri~ki san
usred Beograda.
Gle, Gospode, mladog fa{iste na Terazijama,
i dva i tri puta po~uj to zvono: Lili Marlen
peva mu sa mobilnog, divi se Himleru, i
ne ose}a se nimalo tesno izme|u kwi`are
Danilo Ki{ i romskog |ubretara {to se odmah
skrije u prolaz zbog neobja{wivog stida.
62
63
IZNAD @ITA
PREDGRA\E, RA[KA
U nepomu}enom pejza`u svakako sramotno
{tr~i oblakoder usamqen me|u golubovima.
Srpski visokoleta~ je u predahu na obodu vrha.
Nelegalna dvospratnica, rumenilo monte. Drumska
krstarica pred kafanom. Uz radio teheran spu{ta se
na {qaku, za ramenima zalazi mu neka pamelica na zidu
kabine.
Ispod wega je `ito, sve nabreklo u sun~anom
predve~erju leta. Dakle, nabreklo kao stomaci
u kasnom ru~ku na nekoj od terasa, gastro idili
koja se preliva preko kai{a, virka ispod majice;
pod pazuhom je salun, bordel, mu{ice se lepe
na labije kao na grli}e {uli}a. Ko ose}a vetrove,
orkane i tajfune koji dopiru iz duboke su{tine
individue? A prazninu ambala`e? Dreme` kafanskog
escajga? Varku da je ovo grad?
Pri~e o poslovima veka stale su u nagloj pospanosti,
jednom je prst nazalni opstrukt, drugom o koncu usana
visi cigareta. Mo`da besni na ovakvu arhitekturu, `ude
da u gojaznoj stvarnosti postanu kauboji, koji bi, dakle
jezikom izme{tenim u western, rekli ovoj vertikali:
There will be blood!
Nije ba{ sirov, zna on za romantiku: sve je u blagom
koturawu ~a~kalice iz jednog ugla usana u drugi,
iskusno sporo, kao lozu gustira flert sa pevaqkom.
Ka`e joj (a glas mu remeti lik): ^udo je taj zavi~aj,
to je kao parazit, pantqi~ara. A {to }e nama to, qudima,
nismo mi biqke... Po|i sa mnom...
I sme{ka mu se ona, barok se uzjogunio u wenim prsima.
Alkoholi: i sve vi{e je vila dok treperi
u qutim duvanima.
Izmakni se: no} je i umiqato im plamte svetla palanke.
I one zvezde su sad nad birtijom, a i daqe nisu obi~ne.
I opet je bez da{ka, ali ne{to drugo pomera klasje.
Visokoleta~ mirno posmatra {ta se de{ava pod `itom,
po navici ve} }uti, zara`en gastro idilom.
64
65
VIRUS: SERBIA
BELE[KA O PESNIKU
Ovde se ni{ta ne pokre}e. Tako nai|e vetar
i sve ostane tiho. Mo`e{ da posadi{
petunije, ali se one nikad ne}e zatalasati
pod freneti~nim zujem p~ela u leto. List lipe
ne damara na vazduhu. Tek kao fotografija
ostane, be`ivotni kip.
Petar Matovi} ro|en je 1978, `ivi u Po`egi.
Diplomirao na katedri za srpsku kwi`evnost na
Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Pi{e poeziju i
eseje. Objavio zbirku pesama Kamerni komadi. Objavquje u periodici. Zastupqen u vi{e zbornika poezije. Pesme su mu prevedene na poqski jezik.
Slu{aj: }utwa se {iri kao kancer, a ti prona|i
lepotu u tome. I to nije ko{mar: to je svuda.
66
67
U OVOJ KWIZI
URU[ENE PARALELE
9
10
11
12
13
14
15
16
Na o{trici brija~a
Iz kapetanovog dnevnika
Selidba
Gluhi Odisej
Paris, Texas
Armagedon
Povratak u stan
Ozra~ewe sobe
ZMIJSKI SJAJ
19
20
21
22
23
Ve`ba
Pred nevreme
Zmijski sjaj
Vatre svetog Heraklita
Opstrukcije
OZRA^EWE SOBE
27
28
29
30
31
32
68
Hostija
Negirawe fuzije
U ropcu ti{ine
trip!
Posle ru~ka
Isijavawe
69
33 Stra`a
34 Bu|ewe mese~ine
35 Xez bajka
64 Iznad `ita
65 Predgra|e, Ra{ka
66 Virus: Serbia
67 Bele{ka o pesniku
EKSKURZIJA VEDRINE
39
40
41
42
43
44
45
46
Ispovest prevarantkiwe
Koferi Xima Xarmu{a
Without Shaving
Pismo
@ude}i za `enskim pismom
Klauber br. 8
Provali mesec
Moravski angel
U [email protected]
49
50
52
53
54
55
56
Svi portovi su otvoreni
Hakovawe ko{mara
Semantika kulera
O Ahasferu
O Hristu
Proplamsaj
Arhipelag Internet
IZLAZAK, PERIFERIJA
59 Ambrozija u cvetawu
60 Deponija Evrope
62 Po milosti bo`joj: petak je i sedam uve~e
70
71
Petar Matovi}
KOFERI XIMA XARMU[A
Edicija
Biblioteka
POEZIJA, DANAS
kwiga pedeset deveta
Urednik i recenzent
@IVORAD NEDEQKOVI]
Izdava~
NARODNA BIBLIOTEKA
„STEFAN PRVOVEN^ANI”
KRAQEVO
Za izdava~a
DRAGANA TIPSAREVI]
Glavni i odgovorni urednik
GORAN PETROVI]
Operativni urednik
ANA GVOZDENOVI]
Sekretar Uredni{tva
VEROSLAV STEFANOVI]
Likovna oprema
DRAGAN PE[I]
[tampa
ANAGRAF
Kraqevo
Tira`
500
Kraqevo
2009
72
73
74
Download

Petar Matović