Ovo pismo je za Tebe!
Verovatno ñeã se upitati: „Da li je ovo dugaåko pismo stvarno za mene?”
Da, danas si stvarno dobio ovo dugaåko pismo. Ali
ono sluæi da te uputi na jedno joã vaænije pismo,
koje je upuñeno liåno tebi.
Odakle dolazi to znaåajno pismo? Dolazi li iz
inostranstva?
Ono dolazi iz zemqe u kojoj nema noñi, gde nema potrebe za lekarima, bolnicama ili grobqima. Ono dolazi iz zemqe gde vlada svetlost i potpuna radost.
…Je li to onda nebo?
Jeste, a to pismo napisao je sam Bog, stvoriteq univerzuma, koji ti je dao æivot i koji te savrãeno poznaje. On te æeli susresti i upuñuje ti liånu poruku
svoje qubavi.
Åitaj ovo pismo kao da je napisano samo tebi
liåno.
1
Da li si veñ dobio neko vaæno pismo koje je bilo
presudno za tvoj æivot? Pa ipak ovo pismo koje ti
Bog piãe mnogo je vaænije!
Verovatno si veñ shvatio da je reå o Bibliji. To je
pismo izuzetno vaæno zbog toga ãto je Bog wegov
pisac.
Moæda ñeã kazati: „Ali Bibliju su napisali
qudi, i potom je ãtampana na ãtamparskim maãinama.”
To je taåno, ali odakle dolaze tekstovi?
Oni dolaze iz Palestine – danaãweg Izraela,
zemqe u kojoj su æiveli pisci Biblije. Ti pisci nisu bili nikakvi zanesewaci, moralisti ili vidovwaci, nego sasvim obiåni qudi.
Taåno je, dakle, da su Bibliju napisali qudi, pa
ipak je Bog stvarni autor.
2
Direktor sedi u svojoj kancelariji. On diktira
pismo svojoj sekretarici.
Ona zapisuje sve ãto ãef kaæe. Reå po reå.
Nakon toga ona prekuca pismo i direktor ga potpiãe.
Pitawe: Ko je napisao to pismo? Direktor ili sekretarica?
Direktor, jer on je diktirao pismo. Sekretarica je
napisala taåno ono ãto je ãef æeleo da napiãe.
3
Pogledaj sada: taåno tako je i sa Biblijom. Qudi
koji su pisali kwige Biblije åuli su Boæji glas dok
su pisali. Tako su oni pisali, reå po reå, svako slovo
onako kako je to Bog hteo. Prema tome, Biblija nije
pismo qudi koji su je pisali, nego je stvarno postala
pismo od Boga, upuñeno svima nama pa tako i Tebi.
Moæda bi to mogao boqe razumeti kada bi koristili poreœewe sa svirawem nekog muziåkog instrumenta.
Kako se stvaraju prelepe melodije
koje proizvodi truba? Samo kada muziåar duva u instrument.
Sliåno tome, Bog je usadio reåi u
qude koji su bili wegove sluge.
Boæji dah bio je wegov Duh koji je
delovao u wihovim srcima. Na taj
naåin smo dobili wegovu Reå.
Svi pisci imali su svoj vlastiti
stil, ali posvedoåili su da je u
stvarnosti Bog govorio kroz wih.
Vrlo åesto su sa autoritetom ponavqali reåi: „Tako govori GOSPOD”. Bili su svesni da Bog preko
wih prenosi svoje namisli.
4
Jedan moj prijateq je vrstan muziåar i stoga sposoban da svira mnogo instrumenata. Sa svojim magnetofonom, on izvodi zaista zanimqiv trik.
Rekao mi je: „Prvo uzmem obou i snimim sopran.
Zatim na istu traku snimim i alt, bez da sam izbrisao prvi snimak. Tim sam postupkom dodao jedan instrument za drugim, dole do najdubqeg basa. Sada
imam snimqeno osam instrumenata na ovoj traci.
Æeliã li åuti rezultat?”
5
Tada sam åuo dobro uveæban orkestar. Nisam to
shvatio, pa sam ga upitao: „Koji je ovo orkestar?” Moj
prijateq se nasmejao i rekao: „To sam ja, potpuno
sam!” Bilo je impresivno. Celi orkestar koji se sastoji od samo jedne osobe, koja svira na nekoliko instrumenata u isto vreme.
„Sluãaj”, rekao je moj prijateq, „znam jednog åoveka koji je uspeo nasnimiti 30 instrumenata na jednu
traku. To je bila potpuna simfonija, svirana na mnogo instrumenata, ali samo jedan muziåar. Taj je
umetnik udahnuo svoj dah u mnogo razliåitih instrumenata.”
Taåno je tako i sa Biblijom. Pisalo ju je 40 pisaca,
40 instrumenata, ali svi su bili nadahnuti od velikog umetnika, od sâmoga Boga. On je udahnuo svoj dah u
svaki od tih 40 instrumenata.
To je ÅUDO Biblije.
Biblija nije glas qudi, veñ glas Boga sâmoga.
6
Listajuñi Bibliju nailazimo na veoma razliåite
tekstove. Nailazimo na izveãtaje iz svakodnevnog
æivota, opise ratova i sukoba, zapovesti i zakone, a
takoœe i na poeziju (Psalme) i proroåanstva. Pa
ipak pored svega toga Biblija je zadivqujuña celina i
uvek ima samo jedan ciq:
Bog æeli odvratiti qude od zla i dati im udeo u
svojoj sreñi. To je glavni sadræaj pisma koje nam je
Bog poslao.
Bog je pun dobrote i milosrœa. On se jako zanima za
nas i æeli da nam pomogne. To je i razlog zaãto nam
uopãte piãe1. Ali on nas vrlo dobro poznaje2 te nam
mora saopãtiti kako smo moralno duboko potonuli.
On nas je stvorio da bismo æiveli u bliskom zajedniãtvu s WIM i u skladnim odnosima jedan sa drugim3. Ali mi ne æivimo tako. Bog nas mora sve, bez
izuzetka, proglasiti „greãnicima”4. To su sebiåwaci koji u sebi nose æequ da åine zlo5.
1
2
3
4
5
Jovan 20: 31
Psalam 139: 2, 3, 5; Otkrivewe 2: 13
1. Mojsijeva 1: 31
Rimqanima 5: 8; Rimqanima 3: 9-12
Marko 7: 21-23; 1. Jovanova 2: 16, 17
7
Bog ide joã daqe, te nas upozorava na posledice
naãeg pokvarenog stawa. Veñ sada, na ovoj zemqi,
naã æivot moæe da postane beznadan, sve do dana konaånog Suda kada ñe nas Bog osuditi da zauvek budemo
udaqeni iz Wegove prisutnosti…6.
6
Otkrivewe 20: 15; 21: 8; Luka 16: 28
8
Bog nam nudi svoje
spasonosno sredstvo
Svi napori da popravimo sami sebe ne mogu nas nikad uåiniti podobnima za Boæju prisutnost, jer ON
ne moæe podneti zlo.
Postoji samo jedno reãewe: prihvatiti potpuno
besplatno, od Boga ponuœeno spasonosno sredstvo:
„Jer je Bog toliko qubio svet, da je i Sina
svoga jedinoroœenoga dao da ni jedan koji u
wega veruje ne propadne, nego da ima æivot
veåni.”
Evanœeqe po Jovanu 3,16
Da bismo se mi mogli pribliæiti naãem Stvoritequ, Bog je u svom Sinu Isusu Hristu doãao k nama
kao åovek. On nam je za vreme svog æivota na ovoj
zemqi pokazao Boæju qubav koju je upeåatqivo dokazao time ãto je umro za nas, da bi umesto nas preuzeo
na sebe kaznu za naãe grehe.
On je nosio grehe onih koji veruju u wega i na krstu
je trpio za wih. Bog je to delo potvrdio tako ãto je
Isus uskrsnuo iz mrtvih, a Bog ga je proslavio.
Od tada se svim qudima nudi spasewe:
Svaki koji veruje u GOSPODA ISUSA, ima veåni
æivot.
9
Taj åovek je pred Bogom opravdan i On ga prihvata
kao svoje voqeno dete, sa svim rezultatima koji proizlaze iz tog sretnog i neopozivog odnosa.
10
Ovo je glavna tema boæanskog pisma:
1. Bog je svet. On osuœuje greh i kaæwava onoga ko je
poåinio greh.
2. Bog je qubav (1. Jovanova 4: 8) i æeli ti oprostiti sve tvoje grehe. On to moæe uåiniti jer postoji jedan, Sin Boæji, Gospod Isus, koji je umesto greãnika
uzeo kaznu na sebe i platio wihov dug. To vredi za
svakoga koji iskreno priznaje svoju krivicu pred Bogom i veruje da je Spasiteq izvrãio sve za wega na
krstu.
Veliko blago sa viãe od 1000 obeñawa danih svakome koji ih æeli primiti.
Koji je tvoj odgovor na ovo pismo od Boga koje je
upuñeno liåno tebi?
11
Kako smo dobili
Bibliju
Pre 5000 godina, qudi nisu pisali pisma mastilom po papiru, niti slovima azbuke ili abecede.
U to se doba pisalo klinastim pismom. Svaki je
slog imao svoj znak.
Tri linije Vavilonskog klinastog pisma sa
znaåewem: Navuhodonosor, najstariji sin Nabopolasarov, kraq Vavilona sam ja.
Ti su simboli bili ili uklesani u kamen, ili su
bili upisani u glinu koja se zatim pekla.
Odonda nestali i u pustiwski pesak pokopani gradovi, sada su otkopani. Pronaœeno je na hiqade glinenih ploåica i mramornih stubova ispisanih
klinastim pismom.
12
Egipñani su izmislili drugaåiju vrstu pisma, zvanu hijeroglifima, koji se mogu videti i na natpisima piramida. Nakon velikog truda arheolozi su
konaåno uspeli deãifrovati najstariji jezik qudskog roda.
Tri linije egipatskih hijeroglifa.
Osim gline, kamena i drva, u kasnijim se vekovima
koristio papir dobijen od biqke papirus. Joã kasnije poåeo je da se koristi i pergament (posebno
obraœena æivotiwska koæa).
Ispoåetka su qudi pisali u svitke, jer postupak
uvezivawa zasebnih listova u kwige joã nije bio
poznat.
Mojsije je bio prvi pisac Biblije. U viãe navrata
åitamo da mu je Bog dao zadatak da napiãe u kwigu
(odn. u svitak) ono ãto se dogodilo.
Izraelci su imali privilegiju da sakupe i
briæqivo åuvaju kwige Biblije. Otprilike 400 godina pre Hristovog roœewa, Stari zavet je bio
upotpuwen.
Pisan je uglavnom na hebrejskom jeziku. Neki kratki delovi pisani su na aramejskom jeziku (delovi Jezdre i Danila).
13
Nedugo nakon zemaqskog æivota Gospoda Isusa napisane su i kwige i poslance Novog zaveta i to na
gråkom jeziku, jer je u to vreme gråki bio univerzalni jezik. Otprilike 100 godina nakon Hrista, Novi
zavet je bio zavrãen.
Mojsije je æiveo oko 1500 godina pre Hrista, pa se
tako moæe reñi da je Biblija pisana u razdobqu od
1600 godina.
U tom razdobqu napisane su i druge kwige, koje ne
spadaju u Reå Boæju.
Kako to znamo?
Vernici su vrlo rano, pod voœstvom Svetoga Duha
znali koje kwige spadaju u Bibliju, a koje ne. Imali su
jasno merilo za prepoznavawe pojedine kwige i zato
su mogli razlikovati kanonske (odn. autentiåne) od
nekanonskih (odn. neautentiånih) kwiga.
Neke apokrifne kwige vredi proåitati, ali paæqiv ñe åitateq vrlo brzo uoåiti: Ne, ovo se razlikuje od Biblije: Tu ima fantastiånih priåa, smeãnih
stvari i greãaka. Takve stvari se ne nalaze u Svetome
Pismu. Reå Boæja nije bila sastavqena od crkvenih
otaca ili koncila, nego pod Boæjim voœstvom. Biblija se s pravom naziva Sveto pismo, koje i danas
predstavqa najviãi autoritet za naãe verovawe i za
naã æivot.
Pre petstotina godina, umeñe ãtampe promenilo
je svet.
Ako je neko u prijaãwa vremena æeleo da ima Bibliju, morao je da je prepiãe.
14
Nisu svi bili sposobni za pisawe, zato se moralo
dati nekome da je prepiãe.
To je trajalo veoma dugo i bilo je veoma skupo.
Neko je kupio manuskript (rukopis) i dao ga je na
paæqivo prepisivawe. Pri tom poslu pojavile su se
mnoge teãkoñe. Åinile su se greãke u prepisu i neko, ko je nakon nekoliko godina prepisivao taj prepis, nije uvek uoåio te greãke, tako da su se greãke
prenele u novi prepis i moæda su joã neke nove
greãke bile napravqene pri prepisivawu. Zato je
nuæno posedovati najstarije manuskripte; jer, ãto
smo bliæe originalnim piscima, to smo sigurniji
da tekst nije izmewen.
15
Manastir na Sinaju
Tajnovita je noñ u pustiwi. Tu i tamo åuje se zavijawe ãakala. Karavan nailazi preko dina i prolazi
kroz grmqe.
Voœe karavana, dva arapa, svaki ima po dva velika
piãtoqa za pojasom, jer su Beduinska plemena
meœusobno zarañena. Odmah za wima, prati ih jedan
evropqanin.
Odjednom pucwava. Karavan je uãao u podruåje borbe pustiwskih qudi. Åuje se automatska paqba. Qudi
skaåu iz svojih sediãta i hvataju se piãtoqa. Evropqanin takoœe hvata svoju dvocevku.
Puzeñi po pesku, qudi kreñu naprijed. Sada, brzo
na kamile i punom brzinom napred! Taj je evropqanin grof od Tiãendorfa, iz Lajpciga. Traæi
li on pustolovinu u ovoj opasnoj pustiwi Sinajskog
poluostrva?
Ne, on ima neãto sasvim drugo na umu: on æeli
stiñi u manastir na brdu Sinaj. On putuje sa karavanom koji stiæe iz Egipta, jer je åuo da se ovde navodno nalaze vrlo stari manuskripti Biblije.
Naravno, originalni tekst Starog zaveta veñ je vekovima priznat kao autentiåan, a i stotine manuskripata Novog zaveta veñ je pronaœeno. Neki
datiraju joã iz åetvrtog veka posle Hrista. Tiãendorf ih je sve prouåio, ali on traæi manuskript ko16
ji je joã mnogo stariji. Jedan, koji je mnogo bliæi
originalnim tekstovima pisanim od apostola.
Ustvari hteo je proveriti samo nekoliko reåi
mawe vaænosti, ali hteo je biti siguran. I nije bio
zadovoqan dok ih nije pronaãao.
Napokon je stigao u manastir. Liftom je povuåen
gore pred ulaz koji je namerno bio sagraœen vrlo visoko zbog neæeqenih posetilaca. Sada mu je bilo dopuãteno da bude meœu redovnicima i slobodno da
pretraæuje biblioteku.
Nedeqama je radio, a nije naãao niãta ãto ga je ustvari zanimalo. Zar ñe ovo dugaåko putovawe biti
uzaludno?
Zatim, konaåno, malo pre nego ãto je kretao prema
kuñi, u korpi za smeñe nalazi nekoliko pergamenata,
prekrivenih prekrasnim pismom, åiãñe i mnogo
preciznije nego ãto je ikada pre video. Ovaj prepis
je toliko star da mora da je pisan ubrzo nakon vremena apostola. Moæda je prepisano direktno sa originala Biblijskih pisaca.
Pri jednoj kasnijoj poseti u 1859. godini, nakon
strpqivog i upornog istraæivawa, pronalazi, skriveno u ñeliji, preostali deo ovoga teksta, sastavqen
od 346 stranica od kojih svaka vredi åitavo
bogatstvo.
Verodostojan prevod Novog zaveta bio je osiguran.
17
Tiãendorfu je bilo dopuãteno da sve ponese sa sobom. Najopãirniji rad wegovog æivota bio je da sve
otãtampa, da bi svako imao priliku da prouåi te manuskripte. Taj se manuskript zove „Codex Sinaiticus”
jer je pronaœen na Sinaju.
Original je joã åuvan i izloæen u Britanskom muzeju u Londonu.
Prevod Biblije je teæak zadatak. Oboje, i jevrejski
i gråki delovi Novog zaveta imaju samo velika slova
koja su smeãtena jedna za drugima, bez razmaka i interpunkcije.
Zbog toga je teãko uoåiti poåetak nove reåenice.
Joã je teæi hebrejski, u kojem nema samoglasnika poput a, e, i, o, u, nego samo suglasnika (b, k, t, itd.). Potrebno je samoglasnike sam ubaciti.
Postanak 1:1 bi izgledao otprilike ovako:
PÅTKBGSVRNBZMQ
Da li bi mogao iz ovog proåitati reåenicu: „U
poåetku Bog stvori nebo i zemqu”? Stoga moæemo biti vrlo zahvalni uåenim qudima koji su traæili
stare rukopise koji su, nakon ãto su bili pronaœeni,
prevedeni.
Posebno veliko delo uåinio je Martin Luter, veliki reformator, svojim prevodom Biblije. Odonda,
mnogi su ustrajni uåeni qudi, prevodili Bibliju, da
bi nam dali ãto verodostojniju verziju.
18
Sa leve strane nalazi se Jovan 1:1-10 kako su
ga pisci Biblije pisali na gråkom. Na vrhu
åitaã: Kata joannen (prema Jovanu). Zatim
sledi tekst: en arche en ho logos (u poåetku
bijaãe Reå). Slova koja su ovde prikazana, otprilike su upola mawa od slova u originalu.
Biblija, kao i Gospod Isus Hristos nazvani
su „Reå”, jer nam oboje, i Biblija i Gospod
Isus Hristos pokazuju ko je Bog.
19
Kumranske peñine
Godine 1947. jedan se je arapski deåak, pastir, izgubio blizu Mrtvog mora.
Negde u goloj steni, blizu kumranskih ruãevina,
uoåio je rupu u koju je upuzao. Izgledalo je poput ulaza
u joã neotkrivenu peñinu.
Zatim je uoåio nekolicinu
zemqanih ñupova u kojima su
se nalazili koæni svici.
Kasnije se saznalo da su te
vredne svitke pre mnogo vekova sakrili u tu peñinu da
bi ih saåuvali od razarawa u
ratno doba.
Mladi pastir uzeo je jedan
od svitaka sa sobom i bio je
zadivqen kada je otkrio da su
arheolozi veoma zainteresovani za te rukopise.
Zatim je nastala velika potraga za svicima, kako
arapa æeqnih novaca, tako i uåenih qudi. Tokom narednih godina, otkriveno je nekoliko tajnih biblioteka razliåitih svitaka.
Cene svitaka su dostizale milione. Senzacionalno otkriñe Svitaka sa Mrtvog mora pokrenulo je
mnoge uåene qude iz celog sveta. Joã i danas se radi
na deãifrovawu teksta.
20
Svitak koji sadræi Kwigu proroka Isaije je najvaæniji za nas, a åuva se u biblioteci Univerziteta u
Jerusalimu.
Prema merewima Gajgerovog brojaåa (instrument moderne fizike)
zakquåeno je da je Isaijin svitak s
Kumrana napisan 100 godina pre
Hrista i potpuno se podudara sa
1000 godina mlaœim mazoretskim
tekstom Isaije.
Svim nauånicima koji tvrde da je
Biblija puna greãaka, opet je dokazano da su u zabludi. Oni su mislili
da ñe ti stari svici pokazati da je
Kwiga proroka Isaije nepouzdana.
Ali ãta je bio rezultat velikog istraæivawa?
Svaki åitateq Biblije sa zadovoqstvom je prihvatio tvrdwu da su ti stari dokumenti joã jedan primer doslovne ispravnosti i taånosti Svetog Pisma.
Boæja Reå je poput stene. Ne moæe se uzdrmati.
Nebo i zemqa ñe proñi, ali moje reåi neñe
proñi.
Matej 24:35
21
Najviãe prevoœena
kwiga
Biblija ili delovi Biblije prevedeni su na otprilike 2000 jezika. Otprilike 97% svetskog stanovniãtva ima moguñnost da åita biblijske tekstove.
Na sledeñim stranama ñeã nañi neke primere.
Jovan 3, stih 16
Svaka od sledeñih verzija odnosi se na isti Biblijski tekst, na Evanœeqe po Jovanu 3, stih 16. Ovo je
saæetak Biblije, takoœe zvan i „srce Biblije”:
„Jer je Bog toliko qubio svet, da je i Sina
svoga jedinoroœenoga dao da ni jedan koji u
wega veruje ne propadne, nego da ima æivot
veåni.”
AFRIKAANSKI
Juæna Afrika
Want so lief het God die wéreld gehad, dat Hy sy
eniggebore Seun gegee het, sodat elkeen wat in
Hom glo, nie verlore mag gaan nie, maar die ewige
lewe kan hé.
22
ARAPSKI
Egipat
BURMANSKI
Ceylon, Burma
INDONEÆANSKI
Indonezija
KINESKI
Kina
23
ETIOPSKI
Etiopija
NEMAÅKI
Nemaåka
So hat Gott die Welt geliebt, dass er seinen eingeborenen Sohn gab, damit jeder, der an ihn glaubt, nicht
verloren gehe, sondern ewiges Leben habe.
ENGLESKI
Engleska
For God so loved the world, that he gave his only
begotten Son, that whosoever believeth in him should
not perish, but have everlasting life.
ESPERANTO
Internacionalno
Car Dio tiel amis la mondon, ke li donis sian solenaskitan Filon, por ke ciu, kiu kredas je li, ne pereu, sed havu
eternan vivon.
FRANCUSKI
Francuska
Car Dieu a tant aimé le monde, qu’il a donné son Fils
unique, afin que quiconque croit en lui ne périsse point,
mais qu’il ait la vie éternelle.
24
GRÅKI
Gråka
JEVREJSKI
Izrael
IRSKI
Irska
Mar bhi gra De don domhan chomh mor sin gur thug se
naidh a aon Mhac, ionas nach gcaillfi an te a chreideas
ann ach oo mbeadh an bheatha shicrai alge.
INDIJSKI
Indija
JAPANSKI
Japan
25
JAVANSKI
Java
KONGOANSKI
Kongo
LATINSKI
Italija(Rimsko Carstvo)
HOLANDSKI
Holandija
NEGRO-ENGLESKI
Surinam
26
RUSKI
Rusija
TIBETANSKI
Tibet
TOBA DIJALEKT
Srediãwa Sumatra
FLAMANSKI
Flandrija
Want alzo lief heeft God de wereld gehad, dat Hij Zijn
eniggeboren Zoon gegeven heeft, opdat een ieder, die in
Hem gelooft, niet verloren gaat, maar het euwige leven
heeft.
ISLANDSKI
Island
27
Film jednoga æivota
Imaã li vremena za åitawe Biblije?
Imaã li vremena da prihvatiã Boæju ponudu?
Imaã li vremena za molitvu?
Æivot je kratak.
Brzo proœe, poput filma.
Hoñe li i za tebe jednom biti prekasno?
„Ali opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje, pre nego doœu zli dani”
Propovednik 12:3
premlad
previãe
bezbriæan
previãe
samopouzdan
28
previãe sretan
prezaposlen
previãe
zabrinut
prestar
prekasno
29
Zid wegove sobe izgledao je grozno. Bio je pretrpan
sa ruænim novinskim iseåcima i fotografijama
loãeg kvaliteta.
Jednog je dana wegov stric, umetnik, doãao u posetu i rastuæio ga je nered, ali niãta nije rekao. Nakon nekoliko dana stric mu je poslao predivnu
sliku, pravo remek delo. Da bi slika imala istaknuto
mesto na zidu spavañe sobe, morao je skinuti nekoliko fotografija. Od tog trenutka åinilo se je da prevladavala jedna drugaåija, åiãña atmosfera. Jedan za
drugim, svi su iseåci nestali. Nisu se uklapali sa
predivnom slikom.
Ako poåneã åitati Bibliju, moguñe je da ñe ovo ili
ono nestati sa tvojih zidova ili tvojih polica sa
kwigama.
Ko zna, moæda neãto iz tamnih kutaka tvoga srca
takoœe nestane.
„Ako je ko u Hristu, on je novo stvorewe; staro proœe, gle, sve novo postade.”
2. Korinñanima 5:17
„I neki od onih koji se behu bavili åarawem,
skupivãi kwige svoje spaliãe ih pred svima,
a raåuna se da su vredele pedeset hiqada srebrnika. Tako reå Gospodwa napredovaãe u
moñi i u snazi.”
Djela Apostolska 19:19-20
30
je potrebno da se proåita Biblija?
Biblija sadræi otprilike tri miliona slova,
31000 stihova i 1189 poglavqa.
Oko 38 sati je potrebno da se proåita Stari zavet,
i joã jedanaest za Novi zavet. Ukupno je za celu Bibliju potrebno 49 sati.
Pri uobiåajenoj brzini govora, potrebno je 70 sati
i 40 minuta da se naglas proåita Biblija.
Åitajuñi 4 poglavqa dnevno, moæeã je proåitati
za godinu dana (365).
najzanimqivija kwiga na svetu
Majko, nemoj stati, åitaj daqe!
Priåa je zapawujuña, molim te proåitaj je do kraja!
Da, dete, uistinu je zapawujuña: Josif, mræen od svoje
brañe, baåen je u jamu i kasnije izvuåen i prodan kao
rob u Egipat. Tamo, iako nevin, baåen je u zatvor, i na
kraju postaje vladarom Egipta, prvi do Faraona. U
toj ulozi, u razdobqu gladi, on spaãava svoju porodicu i celu zemqu.
31
Biblija je puna ovako divnih priåa.
Samo pomisli na Danilova tri prijateqa koji se
nisu hteli pokloniti kraqevom kipu i koji su za kaznu baåeni u uæarenu peñ iz koje su iziãli nepovreœeni.
Biblija je zapawujuña kwiga i za mlade qude.
Zavrãila je u podzemqu Åikaga. U poåetku je sve bilo tako zanimqivo, ali onda je postalo bedno.
Zabavqala se sa svojim prijateqima i prijateqicama, ali duboko u wenom srcu bila je åeæwa
izgubqene ñerke.
Tokom svih tih godina wena je majka åekala svoje
dete. Æelela je otiñi do svoje kñerke, æelela je pronañi, pitawe je bilo: gde? Ali qubav pronalazi
naåin. Napisala je pismo. Ali na koju adresu? Godinama je åak ni detektivi nisu mogli pronañi. Napravila je mnogo fotografija svoga tugom oronulog
lica i nalepila ih na papir na kojem je pisalo:
Doœi kuñi!
Majka te åeka!
Odnela je te slike u salone åikaãkog podzemqa i
dobila dozvolu da ih tamo okaåi. Hoñe li biti koristi od toga? Hoñe li wena kñer to proåitati? Hoñe
li biti odgovora?
32
Napoqu je mrak. Sastav svira hitove u baru. Mlada
æena sa praznom duãom i upropaãtenim æivotom
dolazi u to greãno mesto. Odjednom stane kao da je
muwom pogoœena…
Tamo na zidu – slika stare æene…
Doœi kuñi!
Majka te åeka!
Srceparajuñi krik: Majko!
Nekoliko sati kasnije ona je sigurna kod kuñe.
Pet reåi, to nije mnogo!
Ali u tih pet reåi je suãtina ovog pisma koje ti
Bog ãaqe.
Doœi kuñi!
Jedan koji te qubi, åeka na tebe!
33
Psalam 23
GOSPOD je moj pastir, niãta mi ne fali!
Na zelenoj paãi odmor mi daje,
vodi me na tihe vode.
Duãu moju krepi,
pravim stazama me vodi,
za qubav imena svoga.
I kada bih hodio
dolinom senke smrti,
ne bih se zla bojao, jer si ti sa mnome.
Ãtap tvoj i palica tvoja hrabre me.
Ti postavqaã preda mnom trpezu
na vidiku neprijateqima mojim;
glavu si moju uqem pomazao
i åaãa je moja puna.
Da! Milost i sreña pratiñe me
u sve dane mog æivota,
i ja ñu u domu Gospodwemu
prebivati do kraja dana svojih.
Ovo je psalam za mlade qude. Zar postoji iãta boqe
za mlade qude nego da kaæu: „Gospod je moj pastir”?
Ali ovaj je psalam jednako dobar i za starije, posebno
one koji su blizu smrti: „I kada bih hodi dolinom
senke smrti… ti si sa mnome!”
34
Pisana od 40 pisaca,
Prevoœena od stotina,
Ãtampana od hiqada,
Åitana od miliona qudi.
Kada je Luter izdao svoju nemaåku Bibliju 1537. godine, bilo je oko 15 prevoda u opticaju. Godine 1600.
bilo je 40, a 1700. samo pedeset i dve razliåite verzije. U narednom periodu osnovana su mnoga misijska
druãtva u Evropi. Misionari koji su propovedali
Radosnu vest po celom svetu, æeleli su imati prevode na jeziku qudi kojima su iãli. Kao posledica
toga, velik je broj lingvista krenuo sa teãkim zadatkom prevoœewa.
Godine 1661. Biblija je izdana na jednom od Severnoameriåkih indijanskih jezika.
Kasnije su se pojavile Etiopska Biblija, Tamil Biblija za Indiju. Eskimi na Grenlandu su svoju Bibliju dobili 1744. godine.
Jedan prevodilac moæe svoj posao zavrãiti u roku
od tri godine, dok drugi radi ceo æivot jer je jezik
tako teæak.
Niko na svetu ne zna åak ni imena svih jezika na
koje je Biblija prevedena. Npr. Persijski, Kineski,
Sanskrit, Hindi, Nsenga, Mpoto, Omyene, Bruy-bhasa, Poneri-houen itd.
35
Godine 1800. bilo je 75 prevoda, 1900. veñ 567; 1953.
godine zbir prevoda je bio 1167, a sada je taj broj veñ
preãao 2000.
KO IMA AUTORITET GOVORITI?
„Ovo kaæe Gospod”. Ni u jednoj drugoj kwizi na
ovom svetu ne mogu se nañi ove reåi. Samo u Bibliji,
gdje se pojavquju na stotine puta. Samo u kratkoj
kwizi proroka Malahije åitamo 24 puta ove reåi,
ukquåujuñi 22 puta „…kaæe Gospod nad Vojskama.”
Biblija stoga tvrdi: Ovde govori Bog. Da to nije
istina, Biblija bi bila kwiga koja sadræi najsramotnije laæi. Stoga: svako mora doñi do odluke: Ili je
Biblija 100%-tno istinita i Bogom dana ili je najgora i najbezboænija kwiga na celom svetu.
36
Svi znamo da je otrov za pacove opasan. „Ali, trebaã ga jesti da bi znao kako deluje.” Svako ko tako razmiãqa je nerazuman, kao i onaj koji kaæe da åita
loãe kwige da bi znao ãta je loãe.
Dobar savet: Ne jedi otrov za pacove!
Ne puãtaj loãu literaturu u svoju kuñu, veñ åitaj
samo dobre kwige!
Åitaj kwige qudi koji su postigli veliki ciq,
muãkaraca i æena koji su bili heroji vere. Jednako
tako åitaj i ãta ti qudi kaæu o Bibliji. Ali budi
svestan da ni takve kwige ne mogu zauzeti mesto ove
KWIGE; jer Biblija mora biti na prvom mestu.
37
Qubavno pismo
Za roœendan, kraqica je dobila okrugli paketiñ od
svog verenika.
Otvorila ga je i naãla… topovsku kuglu. Bila je
razoåarana, razqutila se i bacila crnu kuglu u ugao
sobe. Ali ãta se dogodilo? Spoqaãwa quska se raspukla i iziãla je srebrna kugla. Odmah ju je podigla i
dok je okretala i pritisnula… zlatna kutijica je
iziãla iz srebrne kugle. Kada je otvorila, naãla je
dragocen prsten sa svetlucajuñim dijamantima kako
leæi na crnom barãunu. Priloæeno je bilo i malo
pismo. Pisalo je: Zato ãto te qubim!
Na taj naåin razmiãqa mnogo qudi: Ne sviœa nam
se Biblija, mnoge zapisane stvari zvuåe åudno, i
teãko ih je razumeti. Ali oni koji je stvarno æele
prouåavati i pretraæivati naiñi ñe na nove dragocenosti i na kraju ñe nepogreãivo razumeti centralnu poruku Biblije:
ZATO ÃTO TE QUBIM!
38
Najboqi dokaz
Blizu nekog mosta sedela je æena za svojim ãtandom sa voñem. Dok nije bilo muãterija, åitala je iz
svoje Biblije, kwige koju je toliko cenila. „Kakvu to
kwigu stalno åitate?” pitao je neki åovek, koji je
doãao neãto da kupi. „O, gospodine, to je Biblija,
Reå Boæja”, odgovorila je. „Dobro, a kako znate da je
to Reå Boæja? Ko vam je to rekao?”
„On sâm!”
„Da li je Bog sa vama liåno govorio?”
Isprva je æena bila malo osramoñena kada se od we
traæilo da objasni zaãto je Biblija Reå Boæja. Ali
tada je pogledala prema nebu,
uprla prst prema suncu i rekla:
„Gospodine, moæete li mi dokazati da je ono tamo sunce?”
„Da vam dokaæem da je ono sunce…” rekao je „…je vrlo jednostavno. Najboqi je dokaz da mi daje
toplinu i svetlost”.
„Istina, to je to”, odgovorila
je æena. „Dokaz da je Biblija uistinu Reå Boæja je taj da mi ona daje unutarwu svetlost i toplinu”.
39
Nema kontradikcija
u Bibliji
Nema zakquåaka nauke, arheologije, fizike, geologije ili astronomije koje su u suprotnosti s Biblijom.
Da li bi moglo biti drugaåije?
Zar bi onaj koji je stvorio svemir i oblikovao svo
znawe trebao kontradicirati sâm sebi?
Åisto zlato se ne pozlañuje, niti se rubini boje.
I zato nema niåega u Bibliji ãto bi trebalo poboqãati. Ne treba paliti svetiqku da bi se videlo
sunce. Jednako tako sunce nema potrebu da dokaæe da
je sunce.
Tako je i sa Biblijom. Ona nosi Boæji peåat.
40
Pre neãto viãe od sto godina, pre nego ãto je bio
izgraœen tunel St. Gothard, svi putnici koji su hteli doñi iz Italije u Ãvajcarsku i obrnuto morali su
preñi prevoj St. Gothard. To je putovawe trajalo popriliåno dugo.
U to su vreme qudi putovali u grupama. Tako je jednom jedna grupa graditeqa putovala iz blizine Lugana u srediãwu Ãvajcarsku jer su tamo mogli
zaradili boqu platu. Meœu wima je bio jedan mladiñ,
po imenu Antonio, koji je stupio u razgovor sa jednom starijom gospoœom koja mu je govorila o Gospodu Isusu. Antonio nije hteo åuti niãta o tome i
rekao: „Imamo Mariju i sveãtenike. To je dovoqno.”
Zatim mu je gospoœa ponudila lepu, u koæu uvezanu
Bibliju. On ju je uzeo, ali je nikada nije åitao.
Kada su stigli na gradiliãte u Glarus, bio je rasporeœen da pomaæe pri gradwi jedne velike kuñe. Na
poslu je poåeo psovati i kleti kao ãto su to åinili
i wegove kolege. Dok su malterisali jedan zid, uoåio
je rupu koju je joã trebalo zazidati. Najedanput se setio Biblije koja je bila u wegovoj torbi i rekao je
svojim kolegama: „Prijateqi, imam ideju. Pogledajte
ovu Bibliju. Staviñu je u ovu rupu.”
Biblija je jedva stala tamo i omot se oãtetio. „Pogledajte ovamo, joã malo maltera i…” rekao je Anto41
nio, „…æeleo bih videti moæe li œavo izvaditi ovu
Bibliju odavde!”
Nekoliko nedeqa kasnije, Antonio se vratio kuñi
preko planina. 10. maja 1861. veliki je poæar poharao grad Glarus. Ukupno je 490 zgrada bilo uniãteno.
Ceo grad bio je u ruãevinama, ali trebalo ga je
obnoviti.
Predradnik zidara sa severa Italije po imenu Johanes dobio je zadatak da pregleda novu kuñu koja je
bila samo delimiåno uniãtena. Lupao je åekiñem po
joã stojeñim zidovima. Najedanput je otpao komad
maltera. Na svoje iznenaœewe, uoåio je kwigu koja je
bila uzidana u zid. Izvadio ju je: Biblija… kako je
dospela ovamo? Kako åudno!
U svoje slobodno vreme, Johanes je postojano åitao
Bibliju. Nije razumeo mnoge stvari; ali iz Evanœeqa
i Psalama nauåio je kako da se moli.
Ako je neko iskren, Bog ñe mu doñi u pomoñ. Nije mu
trebalo dugo da shvati da je greãnik, ali i da ga Bog
qubi i da po veri u Gospoda Isusa moæe dobiti
oproãtewe greha. U jesen, kada se vratio kuñi svojoj
porodici, svuda je govorio Radosnu vest svoga
spasewa.
U slobodno vreme uzeo je sanduk pun Biblija i
obiãao je okolna sela da proãiri Radosnu vest.
Takoœe je doãao i u selo gde je æiveo Antonio. Na
jednom sajmu postavio je ãtand sa Biblijama. Kada je
Antonio proãao onuda, stao je i rekao: „O, Biblije,
ja ih ne trebam! Da æelim jednu, morao bih samo
42
otiñi u Glarus gde sam jednu zazidao u zid. Bio bih
iznenaœen ako bi je œavo mogao odande izvaditi.”
Johanes je ozbiqno pogledao mladiña. Odjednom mu
je sve bilo jasno i rekao je: „Budi oprezan, mladiñu,
ne rugaj se. Ãta bi rekao da ti pokaæem tu istu Bibliju?”
„Da ti ne verujem”, rekao je Antonio, „Odmah bih je
prepoznao, jer sam je obeleæio. I ponavqam: Ni œavo
je ne moæe izvaditi iz onog zida!”
Johanes je izvadio Bibliju i pitao: „Prepoznajeã
li znak, dragi prijatequ?” Antonio je isprva bio bez
reåi kada je video oãteñenu Bibliju.
„Vidiã li? Ovo nije delo œavola, veñ Boæje delo.
Bog je to uåinio da bi ti pokazao da on æivi. Takoœe
te æeli i spasiti.”
Ponovo se pokazala Antonieva stara mræwa prema
Bogu. Savest ga je optuæivala, ali je ipak viknuo svojim prijateqima: „Hajde momci, ãta ñemo sa ovim
tipom i wegovim ãtandom sa Biblijama!”
U nekoliko sekundi Johanesov je ãtand bio
sruãen, on sam pretuåen, a krivci su brzo nestali u
guævi.
Od tog je trenutka Antonio bio sve neprijateqskiji raspoloæen prema Bogu.
Jednog dana, opet pijan na poslu, pao je sa 17 metara
visoke skele. Bio je ozbiqno povreœen i odveæen je u
bolnicu.
Kada je Johanes åuo za to, poslao mu je predivan buket cveña. Åak ga je i posetio. Ali Antonievo srce
43
ostalo je tvrdo poput kamena, iako je bio zapawen
qubavqu koju mu je Johanes iskazao. Johanes ga je poseñivao svake nedeqe i Antonio je polako poåeo
åitati Bibliju. Prvo je to åinio zato ãto nije imao
niãta drugo da radi. Ali ubrzo je naraslo wegovo zanimawe za Bibliju.
Jednom je åitao u Jvrejima 12: „Sine moj ne prezri
karawe Gospodwe.”
To je odgovaralo wegovom sluåaju. Antonio je nastavio da åita i Boæja reå koja je kadra smrskati kamewe, stizala je polako do wegovog srca. Nauåio je
spoznati svoju krivicu i priznati je pred Bogom. Jednako tako je poverovao u svrãeno delo krsta. Wegova je duãa isceqena, ali je ostao paralizovan. Nije
viãe mogao raditi kao zidar, ali je naãao odgovarajuñi posao. Kasnije se sretno oæenio Johanesovom
kñeri. Wegov mu je tast u isto vreme bio i najboqi
prijateq.
Antonio je sada u nebu. Biblija koju je jednom ugradio u zid, cewena je od wegovih potomaka kao velika
vrednost.
44
Biblija u hlebu
Jana Husa moæemo nazvati prorokom i reformatorom, ali isto tako i muåenikom iz Åeãke. Po wegovom åistom svedoåanstvu, hiqadama qudi otvorile
su se oåi, ãto se tiåe krivih nauka kao i svrãenog
Hristovog dela. Ali ovaj javni proglas Evanœeqa nije
trajao dugo u ovoj zemqi. Jan Hus je bio spaqen na lomaåi, a mnogi hriãñani su bili ubijeni. Posvuda su
se traæile Biblije da bi se uniãtile.
Jedna æena koja je volela Reå Boæju, stajala je ispred peñnice i taman je htela staviti hleb da se peåe,
kada je åula da su u selo upravo stigli qudi inkvizicije da zatvore svakoga kod koga naœu Bibliju.
Brzo je uzela svoju Bibliju, umotala je u komad testa
i stavila je u peñnicu. Zatim je stavila i druge hlebove u peñnicu.
Nedugo zatim, pretraæili su i wenu kuñu, od podruma do krova, ali niãta nisu naãli.
Kada su progoniteqi otiãli, hlebovi su bili peåeni, a i Biblija je bila izvaœena iz vruñe peñnice.
Kakvo iznenaœewe! Biblija je bila neoãteñena
poput Sedraha, Misaha i Avednaga koje je Navukodonosor bacio u uæarenu peñ, iz koje su iziãli neoãteñeni. Naslednici ove neustraãive æene åuvali su
ovu Bibliju kao dragoceno porodiåno blago. Posledwi naslednik, farmer po imenu Skebold, åeh po
45
roœewu, koji je æiveo u Ohaju, veoma je cenio ovu
Bibliju.
Prostreqena Biblija
„To je sramota”, rekao je neko, „da se Biblija prostreli metkom! Niko to ne bi trebao raditi!”
„Ali ja mislim da je to predivno” odgovorio je vojnik, „to mi je spasilo æivot.” Bio sam na frontu, i
puzali smo od rova do rova kada sam odjednom osetio
snaæan udarac u prsa za kojim je sledila probadajuña
bol. Ãto se dogodilo?
Kao i uvek, nosio sam svoju dæepnu Bibliju sa sobom. Da nije bilo Biblije, neprijateqski metak
prostrelio bi moje srce. Pretrpeo sam samo mawu
ranu koja je brzo zacelila. Prihvañam to kao Boæju
milost.
Ta prostreqena Biblija spasila je moj æivot dva
puta. Prvi put kada mi je pokazala put do Spasiteqa,
i drugi put kada je zaustavila smrtonosan metak.
46
Teãka su vremena poåela za gœu. Liner. Nakon ãto
joj je umro muæ, upala je u finansijske teãkoñe. Bila
je prisiqena prodati neãto od svog dobrog nameãtaja i nakita antikvaru. Jednoga dana prodala mu
je åak i svoju prekrasno uvezanu Bibliju koju je dobila od svojih roditeqa kao venåani poklon.
U proãlim je danima radosno uæivala u Reåi
Boæjoj i dobivala snagu, ali sada je ionako nije
åitala.
Kada je bila sama, misli su je åinile nemirnom.
Moæda nije bilo dobro da prodala tu dragocenu
kwigu tako olako. Kako je postajala sve nemirnija –
deca su veñ u krevetu i spavaju – ona izlazi iz kuñe i
upuñuje se u antikvarnicu da zatraæi svoju Bibliju
natrag. Ali ãta vidi kada pogleda kroz prozor?
Åetiri åoveka stoje oko stola i Levi, antikvar, åita
iz jedne kwige koju ona najedanput prepoznaje kao
svoju Bibliju.
Åinilo se da su se ti qudi od srca hteli narugati
priåama iz te stare kwige. Uñutali su kada je Levi
stigao do mesta gde je åitao o Hristovim patwama. A
kada je åitao o borbi u Gecemanskom vrtu, izgledalo
je kao da se guãi; tako je duboko dirnut da mu suze na47
viru na oåi. Tiho, bez da su rekli doviœewa, wegovi
su prijateqi otiãli napoqe.
A gœa. Liner? Bilo je previãe za wu ãto su se ti
qudi rugali wenoj Bibliji. I ona je u plaåu. Weno je
srce optuæuje. Sada, kada je ponovno åula kako je wen
Spasiteq trpio i za wu, odlazi kuñi plaåuñi,
spuãta se na kolena i priznaje svome Gospodu i Spasitequ da ga je zaboravila.
Ujutro, uteha i sigurnost ponovno su napunili
weno srce. Zna da je sva wena krivica oproãtena i da
sada opet moæe iñi kroz æivot sa svojim Spasiteqem. Toga trena ona odlazi do Levija da zatraæi tu
svetu kwigu. Nemalo je iznenaœena ãto nalazi Levija
na istom mestu, ispred otvorene Biblije. Nije se mogao odvojiti od te boæanske kwige. Nastavio je åitati o patwi Boæjeg Jagweta i kako je Gospod Isus
molio na krstu: „Oåe oprosti im jer ne znaju ãto
åine.”
Sada takoœe åita i dobro poznato 53. poglavqe
proroka Isaije: „Ali on je radi naãih prestupa bio
rawen i isprebijan za naãa zlodela”. Levi je postao
veoma tuæan ãto je On, Neduæan bio usmrñen; joã mu
se proãle noñi rugao! Tada je zavapio: „O, Isuse iz
Nazareta, onda si ti uistinu naã Mesija, Hrist
obeñan od Boga?”
Tako ga je gœa. Liner naãla. Zbuweno je stajala kraj
otvorenih vrata. Levi joj je tada rekao: „Draga æeno,
naãao sam blago u vaãoj kwizi, koje vredi viãe od
celoga sveta.”
48
Ona mu je na to rekla da je ona proãle noñi preãla
iz tame u svetlo.
Gœa. Liner dobila je svoju Bibliju natrag, a Levi je
kupio novu. Nedugo zatim je i wegova æena naãla
mir kroz krv Isusa Hrista i oboje su se krstili.
Ovu je priåu ispriåao Jakob August Hausmajster,
misionar meœu jevrejima u Strasburgu. Ubrzo nakon
toga otiãao je kuñi da bude s Hristom.
Plutajuña Biblija
Japanski oficir, dok je plovio kroz luku Nagasaki, primetio je malu kwigu kako pluta na povrãini
vode. Izvadio je kwigu iz vode i zakquåio da sadræi
åudna slova.
Tu i tamo je pokuãavao saznati o åemu je ta kwiga,
ali uzaludno.
Konaåno, kineski trgovac koji je znao malo engleskog, taæio je malo oficirovu znatiæequ otkrivãi
mu da se radi o „Isus-kwizi”, kwizi stranih okupatora, i da postoji i kineski prevod. Oficir je znao
samo malo kineskog, ali ipak je zatraæio od trgovca
da mu nabavi kineski prevod. Åim je dobio kineski
Novi zavet, poåeo ga je prouåavati da bi nauåio kineski. Dok je prouåavao, Sveti je Duh veñ radio u
wegovom srcu, iako oficir toga nije bio svestan.
Kada je proåitao kwigu, bio je sretan åovek koji je
49
poznavao Gospoda Isusa kao svog liånog Spasiteqa.
Da bi se odræala japanska idolatrija, nije bilo dopuãteno da se uvode novi religiozni obredi.
Ali oficir nije mogao da ñuti o svom Spasitequ.
Nalazio se sa svojom porodicom i sa svojim bliskim
prijateqima da bi prouåavali Bibliju. Ubrzo je
Hristova qubav poåela plamteti u mnogim srcima.
Kasnije je dopuãtena i veña sloboda veroispovesti. Åak je i jedan misionar stigao u Nagasaki. Sada je
oficir mogao slobodno govoriti o svojoj „Isuskwizi” i svojoj veri u Spasiteqa.
Bio je jedan od prvih koji je slobodno ispovedao
Hrista u Japanu. Wegova dela i ponaãawe bili su
æivo svedoåanstvo. Uzrok svega toga bila je plutajuña Biblija u luci Nagasaki.
Uistinu, Evanœeqe ima snagu da spasi svakoga koji
veruje.
50
Iscepana Biblija
Hiqade, åak i milioni qudi su veñ blagoslovqeni
kroz Bibliju. U mnogim je sluåajevima samo stranica
ili åak samo jedan stih bilo seme koje je urodilo
stostrukim rodom.
U jednom Nemaåkom gradiñu na licitaciji se prodavalo pokuñstvo iz jedne kuñe. Meœu ostalim i jedna
velika stara Biblija. Ali niko se za wu nije zanimao.
Jedan je trgovac na kraju dao ponudu i kupio je za nekoliko novåiña.
Trgovac je koristio papir Biblije za zamotavawe i
nije razmiãqao o velikoj vrednosti zasebnih stranica, iako su one bile pokidane ili zamrqane. Bog je
rekao: „Moja reå se neñe vratiti prazna” (Isaija 55).
U ovom je gradu æiveo jedan åovek koga je neprestano
muåila misao da je kriv za ubistvo. Ni dawu ni noñu
nije nalazio odmora. Åesto je åuo reå „ubica”, ili je
video napisanu jarkim slovima. Jednog dana poslao je
sina da neãto kupi kod onog trgovca, i ovaj je to zamotao u jedan list one Biblije. Odjednom se pred
oåima onog åoveka naãao tekst iz Jevrejima 9 „bez
prolivawa krvi nema oproãtewa”.
U poåetku nije razumeo. Oproãtewe je bilo ono
ãto je traæio, te je æeleo åuti viãe o tome. Deåak je
joã jednom otiãao do trgovca, koji je do sada veñ istrgao stranice do Prve Jovanove poslanice. Kada je
åovek koji je bio muåen krivicom proåitao i ovu
51
stranicu, teret je bio pao sa duãe: Postoji oproãtewe, postoji oåiãñewe od svih greha, jer ovde piãe:
„i krv Isusa, Sina wegova, oåiãñava nas od svakoga
greha” i „Ako ispovedamo grehe svoje, veran je on i
pravedan da nam oprosti naãe grehe i oåisti nas od
svake nepravde.” (1. Jovanova 1:7-10)
Te su reåi bile svetlo wegovoj tamnoj duãi. Iskusio je da je krv Gospoda Isusa Hrista koju je prolio na
Golgotskom krstu kadra oprati svaki greh onima koji priznaju svoj greh pred Bogom. Zato je i on naãao
savrãen mir za svoje srce. Åak i stranica iscepana
iz Biblije nekome moæe pokazati put u sreñu.
Nasukana Biblija
Blizu ãpanske obale jedan nemaåki brod je potonuo
u snaænoj oluji. Nekoliko dana kasnije, delovi tereta i mornarske odeñe nasukali su se na obalu. U jednoj
od mornarskih jakni pronaãli su Novi zavet u kojem
je pisalo:
Markus Rotman, Kolkwiese 12, Hamburg. Prvi put
proåitao na molbu moje sestre Lote.
Drugi put proåitao zbog straha od Boæje osude.
Treñi put i svih ostalih puta posle toga proåitao
zbog qubavi prema mom Spasitequ Isusu Hristu.
52
„Baci to kroz prozor napoqe!”
Vojnici se mogu, veñinu vremena, dobro zabavqati
smeãnim ãalama u kojima se od srca smeju, pogotovo
za vreme vojne veæbe. Mladi regrut sedeo je u uglu kupea i åitao svoju dæepnu Bibliju.
„Naãaliñemo se sa ovim religioznim mladiñem i
baciñemo wegovu Bibliju kroz prozor.”
Bilo je gotovo za trenutak. Biblija je leæala na
pruzi. Da li je mladi vojnik bio qut? Ne, imao je
uåiteqa koji mu je rekao: „Ja sam krotak i od srca ponizan.” (Mat. 11:29). Bio je tuæan, ali je ostao miran.
Nekoliko dana kasnije, naã je mladi prijateq dobio
paket koji je sadræavao wegovu Bibliju. Unutra je bilo i vrlo zanimqivo pismo. Jedan je radnik na æeleznici pronaãao Bibliju i po woj åuo reå Boæju. Bio
je u strahu zbog svojih greha, ali åitajuñi Sveto pismo, susreo je svog Spasiteqa. Sada je vojnik razumeo
zaãto je morao biti odvojen od svoje Biblije na nekoliko dana. Ðavo je joã jednom bio pobeœen.
53
Uniãtena Biblija
Bilo je to u Francuskoj. Jedan je kolporter jednoj
porodici ponudio Bibliju na poklon. Glava porodice je prihvatio poklon, ali je istog trenutka iscepao
nekoliko stranica iz we i wima potpalio svoju lulu. Kolporter je otiãao vrlo razoåaran.
Nekoliko godina kasnije ponovo je stigao u tu regiju i potraæio onu istu kuñu. Tokom rata, ova je porodica izgubila sina i upravo su dobili onih
nekoliko stvari koje je wihov sin posedovao. Meœu
tim stvarima bila je i jedna Biblija. Kolporter je
uzeo u ruke i primetio da je to ona ista koju je dao toj
familiji, iz koje su bile iscepane neke stranice.
Pali je vojnik na zadwu stranicu napisao sledeñe:
„Prezirao sam je, i izrugivao, ali na kraju poverovao. Kroz wu sam spaãen.”
Reå Boæja ostaje doveka
Ne trebamo braniti Bibliju.
I lav se brani sâm.
Istina, Biblija optuæuje qude. Govori im koliko
su loãi.
Zbog toga je se mnogi qudi boje.
54
Qudi je se æele reãiti, jer im Boæja reå optuæuje
savest i åini ih nemirnim.
Uzmi sve kwige koje su napisane protiv Biblije i
poslaæi ih jednu na drugu. Biñe viãqe od katedrale u
Vinåesteru. Sada stavi Bibliju do wih. Ona ostaje
nerawena. Ona je pobednik i nadæivquje sve svoje neprijateqe.
Ne verujeã?
Znaã boqe?
Kaæeã da imaã svoje „dokaze” i „miãqewa”.
Onda te ja izazivam. Poãaqi na adresu na kraju ove
kwiæice imena pet osoba koje su po tvojim argumentima i teorijama postali sretni qudi; qudi koji su
jednom bili loãi i bespomoñni, a sada su sretni i
radosni. Za svakoga koga ti navedeã, ja ñu navesti
wih deset, ukupno pedeset qudi koji su bili promeweni kroz Bibliju. Nekada su bili pijanci, bezvredni i bezboæni qudi, a sada su neprocewivo
sretni i poseduju nebeska blaga koja ih åine neizrecivo radosnima.
Æivoti miliona qudi su se kroz Bibliju radikalno promenili.
55
Biblija je poput:
HLEBA
„Ovo je ovde hleb koji silazi s neba, da ko od wega jede ne umre.”
Jovan 6:50
VATRE
„Nije li reå moja kao plamen,
govori GOSPOD.”
Jeremija 23:29
SVETLA
„Reå je tvoja æiæak nozi mojoj,
svetlost stazi mojoj.”
Psalam 119:105
MLEKA
„I kao nanovoroœena deca,
zaæelite se duhovnoga i åistoga mleka, da u wemu uzrastete
za spasewe.”
1. Petrova 2:2
MEDA
„Slaœi su od meda, i meda iz
saña.”
Psalam 19:10
56
ZLATA
„Dragoceniji su od zlata i dragog kamewa.”
Psalam 19:10
OGLEDALA
„…, koji prozre u zakon
savrãeni, u zakon slobode…”
Jakov 1:23-25
ÅEKIÑA
„Nije li moja reå… kao maq koji kamen razbija ?”
Jeremija 23:29
MAÅA
„Maå duhovni koji je Reå
Boæja.”
Efescima 6:17
i Jevrejima 4:12
SEMENA
„Jer ste preporoœeni ne semenom koje trune, nego koje ne
trune, reåju Boga, koji æivi i
veåno ostaje.”
1. Petrova 1:23
57
Najmawa ãtampana Biblija dugaåka je poput ãibice, doslovno 4,5 cm ãiroka, 3 cm ãiroka i 2 cm debela. Ova je mala kwiæica ãtampana u Engleskoj i ima
878 stranica. Takoœe sadræi i mnogo slika.
Lako se moæe åitati
pomoñu lupe. Ova Biblija teæi oko 20 grama,
åak ni polovinu teæine
ovoga „Pisma za Tebe”.
Stolar iz Los Anœelesa radio je dve godine svakodnevno do duboko u noñ da bi napravio Bibliju, celu
od drveta.
Svaka stranica je tanak list od drveta, visok oko
metar u koji su urezana slova. Ta kwiga sadræi 8048
stranica, teæi 547 kg, a debqina joj je 2,5 metra.
58
„Biblija mi niãta ne znaåi”, rekao je Petar svojim kolegama, „tamo je toliko stvari koje ne razumem.”
Miloã je malo razmislio. Dobro je znao da Petar
samo traæi izgovore.
Juåe je Petar ukrao nekoliko jabuka iz jednog vrta.
Zato je Miloã rekao: „Ima jedna stvar koja je u Bibliji zapisana, koju moæeã vrlo dobro razumeti,”
„Koja je to?”
„Ne kradi!”
Bilo je to kao strela koja je proãla kroz Petrovo
srce. Setio se je jabuka i tiho otiãao.
Biblija je poput pisma: vrlo liåna.
Pisana je za MENE.
Sva su upozorewa upuñena MENI.
Isus Hrist je umro za MENE.
On nudi osobno spasewe MENI.
Ako æelim doñi u nebo, moram prihvatiti WEGA
kao SVOG liånog Spasiteqa.
59
Dræi ga za reå
Podanik jednog princa sa orijenta, bio je osuœen
na smrt. Netom pre pogubqewa, koje je odredio
princ, pitali su osuœenog åoveka ãta mu je posledwa
æeqa.
Jedina stvar koju je zatraæio bila je åaãa vode, koju
su mu pruæili; bio je toliko nemiran da je svojim
drhtavim rukama jedva dræao åaãu.
Princ mu je rekao: „Opusti se, tvoj je æivot siguran dokle god ne ispijeã ovu åaãu do kraja.” Istoga
je trena uzeo princa za reå i prosuo vodu na zemqu,
tako da je viãe niko nije mogao skupiti u åaãu.
Wegov je æivot bio spaãen.
Jednako tako, svaki åovek moæe Boga dræati za reå.
Moæemo se u Boæju reå pouzdati viãe nego u reå
kraqa.
Oni koji se ne mole…
Jedan je seqak bio pozvan na gozbu. Sedeo je za stolom uz istaknute goste. Pre jela, niko se nije molio
osim seqaka, koji je sklopio svoje ruke i u tihoj zahvalnosti zahvalio svom nebeskom Ocu. Jedan arogantan åovek iz grada hteo se narugati i rekao je:
60
„Dragi prijatequ, zar je kod vas na selu joã uvek
obiåaj da se molite?”
„Ne”, odgovorio je seqak, „ne mogu to tvrditi.”
„Onda,” rekao je åovek iz grada pobedonosno,
„moæda samo stariji i zaostali qudi?”
„Ni to nije taåno”, bio je odgovor, „gledajte, u svojoj staji imam krmaåu sa sedam praãåiña koji se ne
mole. Svako osim æivotiwa obiåno zahvali Bogu za
jelo i piñe.” Od tog trenutka åovek iz grada je uñutao.
Preporuåqivo je da uvek nosiã Bibliju sa sobom,
kako bi je mogao åitati bilo kada i bilo gde, ako ti to
vreme dopuãta.
Djela 8:28; Efescima 5:16.
Ali kako da åitam Bibliju?
Evo nekoliko predloga za one koji æele åitati Bibliju sa radoãñu i na dobrobit svoje duãe.
Kao prvo: Åitaj Bibliju!
I zatim sledi ova pravila:
1. Nabavi Bibliju sa åitkim otiskom.
2. Imaj svaki dan åetvrt sata tihog vremena da budeã sam sa Bogom. Dan ima 96 åetvrtina sata; posveti
jedan Bogu. (Nakon kratkog vremena, verovatno ti
åetvrt sata neñe biti dovoqno.) Dela 17:11.
61
3. Koje doba dana odabereã nije vaæno. Rano ujutro
i veåe su najpodobniji. Um najboqe ujutro prihvata
nove poruke. Psalam 3:5; 4:8.
4. Åitaj Bibliju paæqivo. Ne æuri. Nemoj preletati preko stranica, veñ razmiãqaj o onome ãto si
proåitao.
5. Kada åitaã, moli se Bogu da te prosvetli. Niko
ne moæe objasniti Bibliju boqe od onoga koji je napisao. Matej 11: 25.
6. Dok åitaã, dopusti Bogu da govori tvome srcu.
Åitaj je kao da je napisana za TEBE. To je Boæja poruka
za TEBE. Ako tekst koji åitaã sadræi upozorewa,
trebao bi misliti ovako: Ovo je za MENE. Ako
sadræi obeñawa, moæeã misliti ovako: Tu su dobra
upuñena MENI. Galañanima 2:20.
7. Dobro je imati olovku ili penkalo pri ruci, kako bi mogao podvuñi stihove koji ti se najviãe
sviœaju. To ñe ti omoguñiti da ih lakãe naœeã neki
drugi put. Takoœe oznaåi reåi koje se åesto spomiwu
poput greh, oproãtewe, krst, pokajawe, qubav Boæja
i dr.
8. Kada si zavrãio sa åitawem, razgovaraj o tome sa
Bogom u molitvi.
9. Åitaj celu Bibliju po redu. Deo po deo. Kada
proåitaã celu Bibliju kreni od poåetka. Svaki put,
Biblija ñe ti postati sve lepãa.
10. Nauåi napamet one odlomke koji su ti posebno
puno znaåili. Ako tako åiniã, imañeã bezbroj blagoslova u danima koji dolaze. Psalam 119:11.
62
Otvori svoju Bibliju
Ako æeliã mir:
Rimqani 5:1-2 i Jovan 14.
Ako sve ide po planu:
Psalam 33; 1. Timoteju 6; Jakov 2:1-17.
Ako poåiweã sa novim zadatkom:
Psalam 1; Izreke 16.
Ako se æeliã slagati sa qudima:
Rimqanima 12.
Ako si zabrinut za ålanove svoje porodice:
Psalam 121; Isaija 40.
Ako si obeshrabren:
Psalam 23; 42; 43.
Ako se teãkoñe poveñavaju:
2. Timoteju 3; Jevrejima 13.
Ako su ti prijateqi okrenuli leœa:
Matej 5; 1. Korinñanima 13.
63
Ako si u kuãwi:
Psalam 15; 19; 139; Matej 4; Jakov 1.
Ako ti se sve åini prevelikim teretom za tebe:
Psalam 34; 71.
Ako ne moæeã zaspati:
Psalam 4; 56; 130.
Ako si bio u svaœi:
Matej 18; Efescima 4; Jakov 4.
Ako si iscrpqen:
Psalam 75:1-7; Matej 11:28-30.
Ako æeliã oproãtewe:
Luka 15; Filemon.
Ako si bolestan ili u boli:
Psalam 6; 39; 41; 67; Isaija 26.
Ako je tvoja vera oslabila:
Psalam 126; 146; Jevrejima 11.
Ako ti se åini da je Bog daleko:
Psalam 25; 125; 138; Luka 10.
Ako si osamqen i nesiguran:
Psalam 27; 91; Luka 8.
Ako se bojiã smrti:
Jovan 11; 17; 20; 2. Korinñanima 5.
Ako si greãio:
Psalam 51; Isaija 53; Jovan 3; 1. Jovanova 1.
64
Download

Pismo korica PAUS.cdr