PRIREDBA ZA PREDŠKOLCE
Jednog lepog martovskog dana u holu naše škole održana je manifestacija povodom upisa novih učenika u
prvi razred osnovne škole. Učenici od prvog do osmog razreda zajedno sa horom učinili su ovaj dan još
posebnijim. U 18 h počeo je kratak program sa pesmama, recitacijama i kratkim scenama za naše predškolce.
Posle tridesetominutnog programa predškolci su odlazili na razne radionice, učili su matematiku, bojili, crtali,
pevali sa horom... Radovi budućih prvaka su nakon toga izloženi u holu naše škole. Nadamo se da su se naši
budući prvaci lepo proveli na našoj manifestaciji i da će jednoga dana i oni sedeti u ovim našim klupama za
kojima je sedelo puno generacija. Oni koji budu odlučili da pohadjaju našu školu, videće da je to prava škola i
da će iz nje poneti mnogo znanja.
Anica Alil 83 , Marija Vićević
83
PONOS NAŠE ŠKOLE
Ana Isaković – đak generacije 2011/12 god.
Ana Isaković jedna je od najboljih učenica naše škole. To ne potvrđuju samo njene ocene, koje su savršene,
već i njeni mnogi uspesi na takmičenjima, kao što su III mesto na državnom takmičenju iz matematike u
šestom razredu, I mesto na opštinskom i gradskom takmičenju iz matematike u osmom razredu, II mesto na
opštinsko takmičenju iz fizike i III mesto na opštinskom takmičenju iz hemije u osmom razredu. Ana ima i
mnogo vanškolskih aktivnosti i voli sport, baletom se bavila punih devet godina, a trenirala je i odbojku. Ana
van škole ide i na časove engleskog, da bi svoje već impresivno znanje usavršila, a pokazalo se da je to bila
pametna odluka, jer je Ana osvojila drugu nagradu na gradskom i pohvalu za peto mesto na državnom
takmičenju iz ovog jezika. Ali Ana nije samo pametna devojka koja ima dobre ocene i ide na razna
takmičenja, Ana je i jedna od najboljih drugarica, uvek spremna da pomogne drugovima kada ne razumeju
matematiku, hemiju ili fiziku. Uvek je tu za druženje, izlaženje napolje, igranje odbojke ili vožnju rolera ili
bicikla. Ana planira da upiše Matematičku gimanziju, za čiji se prijemni već duže vreme priprema. Ana će
nam stvarno nedostajati kada ode u svoju novu školu, ali se iskreno nadamo da će i tamo nastaviti da niže
uspehe.
Nađa Jevtić 81 Lidija Stevanović – pesme
Čaroban osmeh tvoj Tamo gde budi se zora Odjednom kao kroz maglu vidim tvoje Negde daleko, iza brda, preko mora oči, Tamo gde sviće i budi se zora Kao kroz maglu, a srce mi se koči Tamo je skriveno srce moje, Odjednom više ništa isto nije, Koje živi samo za nas dvoje. Odjednom moje srce drhti, boji se, kao da nešto krije. Koje svaki novi dan čeka, Da čuje ti glas negde iz daleka. Krije i dalje čaroban osmeh tvoj, Krije od drugih, jer on je ipak samo moj. Čuje ti glas i vidi najlepše lice, Koje kao da je nestvarno, kao iz druge Znam da ne želim da mislim na tebe, priče. znam ali ne vredi, Negde daleko, iza brda, iza mora, Ne želim, al’ tvoj lik iz srca nikako ne Moje srce voli nekoga do bola. bledi. I tamo je skriveno srce moje Sve sam pokušala, sve da zaboravim te, Koje živi samo za nas dvoje! Al’ šta ću kad i dalje beskrajno volim te. Od onog dana Pravi prijatelj Od onog dana i onih školskih klupa Od onog trena i prvog trenutka. Od onog dana kada užinu smo delili, I od onda kad u klupi zajedno smo sedeli. Od one jeseni i duge zime, Kada sam prvi put čula tvoje ime. Od onog proleća i onog toplog leta, Od kad bih za tebe išla i na kraj sveta. Od prvog dana, od prvog trena, One zime i onog leta, Od one jeseni i onog proleća Od kad moja ljubav prema tebi ljubav oseća. Od onda ti si moja ljubav prva, I anđeo što me čuva… I kad reka prestane da žubori, I svoje reči da zbori; I kad ceo svet stane, I kad zora ne može da svane; I kad ljubav nestane A mržnja ne prestane; I kad drukčije bude sve, I kad ne bude kao pre; Znaj da ćeš i tada imati pravog prijatelja kraj sebe, Da te čuva i bude uz tebe REKREATIVNA NASTAVA U PRIRODI
Učenici prvih, drugih, i trećih razreda naše škole bili su na rekreativnoj nastavi u Sokobanji ovog proleća.
Proveli smo se izvanredno. Svakoga dana smo se nečim bavili: igrali smo lopte, trčali kroz park i šetali pored
niza drvenih tezgi sa divnim suvenirima. Takmičili smo se u trčanju, skakutanju na dve i na jednoj nozi. I svi
su bili spretni, vešti i uspešni u tome. A svako veče smo se družili u diskoteci, gde smo se takmičili u igranju,
pevanju, limbo densu, maskenbalu i u ludim frizurama. U Sokobanji smo posetili park sa neobičnim drvećem,
a to su sekvoja, tisa, japanski bagrem i drvo želja. Tih divnih prolećnih dana smo posetili Hamam –tursko
kupatilo, obišli spomenik posvećen Ivi Andriću, gledali u bioskopu film Montevideo i posetili fabriku čajeva
,, Adonis ’’.
Pri povratku kući napustili smo Sokobanju sa osmehom na licu i srcem prepunih uspomena, i željom da i
dogodine sa drugarima i učiteljicama idemo na rekreativnu nastavu u prirodi.
Dunja Gavrilović 33 i Tara Đurić 33
INTERVJU SA DIREKTORKOM
Kako se osećate kao naša direktorka?
-Odgovorno,ali ponosno ,nije lako,ali je zanimljivo .Nekada je veoma naporno ali
zato nikada nije dosadno.
Vaši planovi za ovu školu?
- Škola otvorenog srca; Biće bez nasilja, slabih ocena, bez psovki i ružnih reči, gde se lako uči i lepo druži.
Biće škola sa puno odlikaša, nagrada, medalja i pehara. Biće lepša nego sada sa okrečenim učionicama... Biće
škola po meri deteta koje u njoj srećno raste i razvija se, biće škola koju zaslužuju dobra deca, dobri roditelji i
dobri nastavnici. Ovde će se svi ponositi školi u kojoj caruje osmeh, sreća, uspeh i ljubav prema učenju,
saznanju i napredovanju.
Kako ste zadovoljni uspehom naših đaka?
- Uvek može i bolje neophodno je da se ulaže više truda da biste postigli odličan uspeh. Naravno da je znanje
važnije od ocene, ali se ipak znanje meri ocenama. Prosečna ocena na kraju prošle godine bila je izuzetno
visoka, a ove godine mislim da će biti približna tome. To je veoma dobar uspeh u znanju ali treba držati i
dobre ocene u ponašanju...i o tome mi stalno pričamo. Vi ste dobra deca, vaspitana i kulturna koja će sutra biti
dobri ,vredni i pošteni ljudi.
Koju ste školu završili?
- Završila sam Učiteljski fakultet u Beogradu.
Da li postoji razlika između škole u kojoj ste radili i naše škole?
- Uh, ovo je teško pitanje! Ima razlike svakako,ali ima i sličnosti. U početku mi je bilo teško ovde, ali sada mi
se čini da je sve isto, jer školu čine deca, deca su uvek dobra i svugde ista...
Da li će Ministarsto renovirati našu školu?
- Ministarstvo ne, ali Gradska uprava da. Sva očekivanja će biti ostvarena, škola će biti lepša nego pre.
Da li mislite da su osmaci dobro uradili probni završni ispit?
- Probni završni ispit je bio jedna vrsta provere vašeg znanja ali i snalaženja i logičnog zaključivanja tj.
primena stečenog znanja. Prosečna ocena iz srpskog i matematike je zadovoljavajuća s obzirom na nepoznata
pitanja. Možete vi to bolje. Očekujem bolji rezultat na završnom ispitu.
Kakvi su Vam odnosi sa kolegama?
- Nadam se da su dobri, jer uspeh je uvek u dogovoru, saradnji i komunikaciji. Trudimo se da nivo
saradničkih odnosa bude prioritet u radu naše škole.
Naša škola u 3 reči?
- Znanje, tradicija, uspeh.
Da li ćemo Vam nedostajati?
- Naravno da ćete mi nedostajati. Vi ste generacija koja će biti upamćena po izuzetnom znanju i lepom
ponašanju. Želim vam puno sreće u daljem školovanju i životu.
Anica Alil 83, Danijela Gligorijević 83
ZABAVNA RUBRIKA
Uvrnuto
Da li ste znali da je žena sa najvećim noktima na
svetu počela da ih očuvava i sređuje još od 1950.
godine! Dugački su 5,75 m. Zove se Vesna
Pankrotov. Skratila ih je nakon 60 godina rasta, a i
sada su dugački oko 30 cm. Dosta su uvrnuti tako da
se i ne primećuje da su dugački baš skoro 6 m.
Žena sa najviše plastičnih operacija na svetu je
Amerikanka Layla Tisdale, na njih je potrošila preko
220 000 dolara. Počela je sa 20 godina i od tada imala
preko 100 operacija. Jedna operacija; aigh lift; pošla
je naopačke.
Najdeblja svinja na svetu živi u jednoj kineskoj
pokrajni i njena težina iznosi 864 kilograma po
poslednjim merenjima. Umrla je 2004. zbog prevelike
gojaznosti i tromosti, ali niko nije mogao da premaši
taj rekord. Ova svinja upisana je u Ginisovu knjigu
rekorda 2003. godine.
Katarina Nikolić 71 RAZGOVOR SA POZNATIMA
1.
Koje ste godište i da li vam prija popularnost? 1. Sedamdeset četvrto sam godište, mada i sam često zaboravim koliko imam
godina. Pošto imam dvoje klinaca kod kuće, pamtim da sam od ćerkice stariji
trideset godina, pa pošto ona ima sedam godina ja imam trideset sedam (smeh).
Pa, lep je osećaj biti poznat, ljudi Vas prepoznaju na ulici, komentarišu kao
“Ijaaao pa ti si bio u onom filmu…” Pa, lepo je, mislim, ali ima to i svojih
mana a ima i vrlina, ali da ne davim sada puno o
toj priči…
2. Sa koliko godina ste počeli da se bavite glumom? 2. Kao klinac sam počeo da se bavim, imao sam sedam‐osam godina kada sam prvi put bio na filmu. I nisam to shvatao ozbiljno, ono, vidiš svoju glavudžu na tv‐u… (smeh). 3. Da niste glumac, čime biste voleli da se bavite? 3.Da nisam glumac… Zanimljivo pitanje, pa voleo bih nešto sto je zanimljivo, pilot na primer, ali nekada kada mi je muka od predstava, proba, scena, dođe mi da radim jednom pošteno od 8 do četiri… 4. Kako je izgledao vaš prijemni za Akademiju? 4. Pa, bilo je poprilično dobro, ja sam upisao Akademiju u trećoj godini srednje škole tako da sam izbegao četvrtu godinu što je meni bilo potpuno kul. Spremio sam Romea kako se mačuje i pesmu od Dučića, stvarno ne znam kako se zvala spremio pesma, to je bilo davne ‘92. Bilo je zanimljivih momenata, ja sam pet imitacija a oni su mi tražili deset. I ja počeo da skačem po sceni kao Michael Jackson i kaže meni profesorka: ”Nemojte ovo nikome da pokazujete više kolega.” (smeh) 5. Da li imate da nam otkrijete neku tajnu sa snimanja? 5. Nema tu mnogo tajni dođeš, odglumiš i završiš posao, ali eto u filmu “Kad porastem biću kengur” izgledalo je kao da pričam sa Bekamom, a ustvari sam se nalazio u zelenoj sobi dok su mi vikali trči levo, trči desno, baci se…. 6. Koji savet biste dali mladima? ‐Vezano za glumu ili..? ‐Da, za glumu… 6. Moraju da budu uporni, da rade na sebi, da nauče što čudnije stvari, žongliranje, jahanje konja (smeh), ma samo da budu uporni i želim im mnogo sreće, jer znam mnoge koji su imali duplo veći talenat od mene i mnogo su više vežbali od mene, ali jednostavno nisu imali sreće. Maša Čelar 83 , Anica Alil 83 , Marija Vićević 83
EKSKURZIJA
Sedmaci i njihove razredne starešine naše škole su 8. i 9. maj proveli na ekskurziji. Išli su u obilazak
manastira Koporin, Pokajnica, Manasija i Ravanica, a prespavali su u hotelu ’’Resava’’ u Despotovcu. Ovaj
put je upotpunjen obilaskom Karađorđevog groba i Resavske pećine. Ekskurzija je bila odlična prilika za sve
njih da se zbliže, lepo provedu, a i ponešto nauče. Obilaske je predvodila naša strpljiva ’’vodičica’’ Lidija.
Posle iscrpljujućih osam sati vožnje autobusom i obilaženja manastira, stigli su u hotel na slobodno vreme do
večere. Iako je, kao po običaju, nastala manja zabuna oko podele soba, na kraju su svi našli svoje mesto. Posle
večere i diskoteke, usledila je jurnjava po sobama do rano ujutru, koja je sprečila i učenike i nastavnike da
sklope oka. Međutim, sledećeg dana su neumorno nastavili obilaske. Na redu su bili Manasija i Resavska
pećina. Poslednja stanica ekskurzije je bilo etno selo Moravski Lug, gde su se odmarali do polaska kući. Ovu
ekskurziju će sigurno pamtiti do kraja života kao prvo takvo iskustvo, puno novih znanja i utisaka.
Katarina Nikolić 71
Izdavač: OŠ „Gornja Varoš“, Zemun
Glavni urednik: Tanja Gavrilović, nastavnik nemačkog jezika
Saradnici: Ana Isaković, Nađa Jevtić, Anica Alil, Danijela Gligorević, Marija Vićević, Jovana Bakoč,
Milijana Stojanović, Katarina Nikolić, Dunja Gavrilović, Tara Đurić, Manja Marjanov
Fotografije: Igor Jovanović, nastavnik informatike
Dizajn: Igor Jovanović, nastavnik informatike
Lektura: Branislava Sovilj, nastavnik srpskog jezika
Tiraž: 300 primeraka
Štampa: Firma, Zemun
Download

Број 4