Bilten Udruženja odgajivača umetničko letačkih golubova
SRPSKI KLUB PREVRTAČA
VRŠAC
AKROBATSKI GOLUB
www.srpskiklubprevrtaca.org.rs.
BROJ 13
DECEMBAR 2013.
Aktivnosti SKP u 2013. godini
Tokom protekle godine naš klub je imao, kao i obično, dosta aktivnosti. Bilo je kućnih letova u
proleće i u jesen, a bilo je i putovanja na FK takmičenja u inostranstvo. No, krenimo redom: posle
godišnje skupštine, koja je održana 18. marta, sledeći važan događaj za klub bio je prvi prolećni HS
termin održan poslednjeg vikenda u četvrtom mesecu, 28. i 29. aprila. Proleće baš i nije bilo onakvo
kako smo očekivali pa ni golubovi nisu bili trenirani onoliko koliko smo očekivali. Zato je održano
svega nekoliko letova, no jedan let je bio više nego dobar – let Takli Stojšin Čedomira. Sledeći HS
termin je bio 01. i 02. juna i tada je održano više letova (8), Sisačih prevrtača, Vršačkih prevrtača, Takli,
Birmingemskih rolera i Takla solo. Uveliko smo se pripremali i za nastupajuće FK turnire. Prvi takav
turnir je bio u Hrvatskoj, u organizaciji HKP a održan je u mestu Pitomača 21. i 22. juna. Na turnir su
putovali naši članovi Milovan Stošić, Čedomir Stojšin i Stevan Dozet. Domaćin i jedan od glavnih
organizatora turnira bio je Saša Miljanović iz Pitomače, kod koga je većina gostiju i prespavala posle
prvog dana takmičenja - u petak uveče. Turnir je počeo u petak posle podne i nastavio se u subotu,
trajao je do večernjih časova. Organizatori su se potrudili da sve prođe u izvanrednoj atmosveri, baš
kao što je bilo i prošle godine, na njihovom prvom turniru, u Vinkovcima. Sale i njegovi drugovi su
izabrali dobro mesto za letilište (Flugplac), veliku livadu na kraju sela, u čijoj se neposrednoj blizini
nalazio i restoran u kome je održana i završna svečanost – dodela nagrada, a potom i večera. Održana
su 34 leta od kojih 3 sa Zagrebačkim prevrtačima, „novom“ rasom za EFU. Sva tri jata su pokazala
odličan let, no nedostajalo je ono glavno – prevrtanje, što znači da treba još puno rada sa ovim
golubovima ako se žele priključiti ostalim sportskim rasama u EFU. Vreme je bilo lepo, čak i previše
lepo, tj temperatura je u podnevnim satima prelazila 30C što je uticalo na let golubova koji su leteli u
poslepodnevnim časovima. No, svakako da je bolja i vrućina od kiše i jakog vetra koji su pratili sledeći
FK turnir. Bio je to turnir DFC-a, održan dve nedelje kasnije (10.-12.07.) u mestu Zang, 50-ak km
udaljenom od grada Ulm. Na ovaj turnir putovao je Stevan Dozet (od naših članova). Kao i obično, DFC
takmičenje traje 3 dana, prvi letovi su već u četvrtak ujutro a poslednji u subotu posle podne, posle
čega sledi dodela nagrada. Ove godine vreme nije bilo naklonjeno takmičarima, bilo je hladno, kao da
se radi o novembru mesecu a ne julu. Klima je pokazala svoju ćudljivost: prva dva dana su letovi
donekle i mogli da se održe, ali je trećeg dana – subota, neprekidno padala sitna kiša i duvao jak vetar.
Sve ovo je rezultiralo relativno slabijim rezultatima i gubljenjem dosta golubova. Odziv takmičara je
takođe bio nešto manji nego prethodnih godina, razlog je bio verovatno upravo loša vremenska
prognoza. Na sajtu DFC-a, pored termina za njihov turnir, 10-ak dana ranije stajala je i vremenska
prognoza, koja nije bila ni malo lepa. U stvari – prognoza se u potpunosti ostvarila: padala je kiša i bilo
je hladno. Bez obzira na to (vremenski uslovi su „viša sila“, na njih se ne može uticati), organizator
turnira grupa Baden-Wirtemberg, je učinio sve da takmičarima napravi maksimalne uslove. Pored
kampa sa takmičarima bio je smešten i veliki kamp sa mladim odgajivačima sitnih životinja. U stvari,
bio je to skup dece školskog uzrasta, mladih kunićara, golubara, živinara... Za njih je napravljen i
ogroman šator u kome je bila trpezarija u kojoj su ugošćeni i učesnici FK turnira. Sve je bilo idealno
zamišljeno ali je kiša umnogome pokvarila planove organizatora. Zbog lošeg vremena, DFC je u
subotu u prepodnevnim satima (jer niko nije leteo) održao mali skup u jednoj hali lokalnog sportskog
kluba i izvršio prezentaciju svog kluba i „umetničko – letačkog“ golubarskog sporta puštanjem
jednočasovnog filma o klubu i rasama golubova koje se odgajaju u klubu. Posle prikazivanja svake
rase, komentar i obrazloženje dotične rase dali su najeminentniji članovi DFC-a, takmičari sa ovim
golubovima: BR, GR, OR, WA, WU, DU, KT... Jürgen Siebert, predsednik grupe Baden-Wirtemberg,
zajedno za predsednikom DFC-a (Bodo Pruschinski), dodelio je u subotu uveče lepe nagrade
učesnicima takmičenja. Ceremonija dodela nagrada je održana u prostorijama lokalnog saveza
odgajivača sitnih životinja (Kleintierzuchtverein Zang Z 556 e.V.), domaćin je održao pozdravnu reč i
svim učesnicima poklonio zastavicu manifestacije.
2
Broj 13. decembar 2013.
Sledeći FK turnir na kome su članovi SKP uzeli češće bio je turnir KAH CS za čiju organizaciju
se pobrinuo Josef Voraček. Turnir je održan u mestu Švihov, poznatom po starom zamku u čijoj blizini
se Flugplac i nalazio. Bio je ovo prvi FK turnir održan u Češkoj republici i možda je zato i pobudio veliko
interesovanje. Nesumnjivo da je ovo bio najlepši FK turnir ove godine. Vreme je poslužilo naše
domaćine (Josefa I Andreja), letovi su počeli 30.08. (petak) ujutro i trajali su do subote uveče. Tek u
subotu posle podne je počeo da duva malo jači vetar, ali to nije prouzrokovalo mnogo problema, za
dva dana održano je 44 leta i izgubljeno svega nekoliko golubova. Domaćini su se pobrinuli zaista za
sve, prenoćište je bilo u pansionu „Švihov“, u trokrevetnim sobama, hrana i piće su bili na raspolaganju
tokom celog turnira, obezbeđene su nagrade za sve učesnike u vidu hrane za golubove, pehara,
medalje, značke kluba... Ono što je posebno prijatno iznenadilo, bila je velika poseta posmatrača. Da li
zbog dobre reklame turnira ili mesta na kome su letovi održani (šetalište i biciklistička staza pored
zamka, tj pored samog letilišta - Flugplaca), uglavnom stalno je bilo prisutno skoro stotinak ljudi koji
su dolazili i odlazili tokom dva dana takmičenja. Od naših članova u Švihov su putovali Srboljub
Đorđević, Milovan Stošić i Stevan Dozet. Iz Nemačke su došli Peter Lhotsky, Jürgen Siebert, Hanns
Beyer, Frank Gessner a iz Francuske je došao Musa Čelik. Iz Švajcarske su stigli Heinz Gerber i
legendarni Hans Ganz. Domaćin – KAH CS je imao 4 predstavnika: pored Josefa Voračeka i Andreja
Margetina učestvovali su i Sandor Doczi i Ludek Palkoska. Ovaj FK turnir, poslednji ove godine, bio je
kao šlag na tortu, prava prezentacija umetničko-letačkog golubarskog sporta. Da je turnir bio
uspešan, govori i činjenica da je od ukupno 11, čak 5 najboljih rezultata ove godine napravljeno baš na
ovom turniru (5 Evropskih šampiona).
SKP je u jesen, u septembru (14. I 15.) i oktobru (12. i 13.) održao još 2 HS termina, tokom
kojih je održano još 20 letova. U septembru smo bili pozvani na klupski turnir HKP, pa su u ovu posetu
u Piškorevce putovali Srboljub Đorđević i Stevan Dozet. Domaćin je bio Pero Brlošić, koji je održao i
jedan kućni let sa Galatskima, a turnir je održan na kraju sela, na velikoj livadi pored glavne ceste. Giga
(iz Dubrovnika) i Srba su se pobrinuli da druženje protekne u zaista izvanrednoj atmosferi. Druženje je
nastavljeno na večeri kod Pere, gde su razmenjivana iskustva iz rada sa letačkim kavezima. Pao je i
dogovor za uzajamnu posetu sledeće godine kada SKP bude organizovao internacionalni FK turnir u
Vršcu a HKP svoj internacionalni turnir, možda baš i Piškorevcima.
Još jedan vikend u septembru je ostao zabeležen u protekloj godini. Bila je to poseta članova
SKP našem prijatelju Čavić Draganu iz Šida. Ovaj strasni odgajivač Pomeranskih gušana, sa kojima je za
nekoliko godina ostvario gotovo sve što se može ostvariti sa jednom rasom ukrasnih golubova, osim
ovih lepotana ima u svom golubarniku i nekoliko pari Birmingemskih rolera. Dragan ima 10-ak km od
Šida vikendicu, sagrađenu na obali jednog jezera. Veći deo dana provodi tamo a društvo mu prave i
Birmingemci koji lete sa letačkog kaveza postavljenog neposredno pored jezera – na plaži. Bilo je
pravo uživanje posmatrati Draganove golubove kako lete iznad vode, praćeni budnim okom vlasnika,
kupača koji su uživali na plaži, a i nas koji smo došli u posetu. Baš toga dana, 10-ak minuta posle
puštanja, na golubove se ustremio jastreb, odvojio je jednog plavog goluba i jurio ga nekoliko minuta.
Na sreću, ustremio se baš na starog mužjaka, čije je iskustvo u izbegavanju grabljivice nateralo
predatora da odustane, a zadihani golub je sleteo na kavez. Preostali golubovi, koji su se podigli
visoko, bežeći od grabljivice, leteli su još oko sat vremena. Dragan nam je uzvratio posetu posle mesec
dana, kada je došao na naš oktobarski HS termin i družio se sa nama gotovo celog dana. Sa svojim
Pomeranskim gušanima jedan je od najpoznatijih golubara u Evropi. Na prošloj Evropskoj izložbi u
Lajpcigu osvojio je nekoliko titula Evropskog šampiona a njegova kolekcija je imala najviše bodova pa
je poneo i titulu Evropskog majstora. No i pored toga, Dragan je već pokazao i zavidno poznavanje
našeg sporta, kao i veliko interesovanje za letački kavez. Nadamo se da će odlučiti jednog dana i da se
takmiči sa svojim prevrtačima. Naša vrata su mu, kao i svima drugima koji vole ovaj hobi, uvek
otvorena.
Broj 13. decembar 2013.
3
4
Broj 13. decembar 2013.
U poseti...
Pre dve godine, u SKP se učlanio Milovan Stošić, odgajivač Sisačkih prevrtača. O
svojoj golubarskoj biografiji kaže:
Odrastao sam u Dupljaji, specifično selo koje leži na arheološkom nalazištu iz
bronzanog doba, a kao dokaz su “Dupljajska kolica” iz bronzanog doba. To je jedan od
najvrednijih eksponata u beogradskom muzeju. Dupljaja je jedno od retkih sela koje
ima povećan natalitet (u odnosu na ostala mesta u široj okolini). Mladi su ostajali na selu
i bavili se zemljoradnjom, samim tim odgajali su i domaće životinje, između ostalog i
golubove. Iz priča starijih meštana, svaka kuća je imala nadstrešnice ispod kojih su se
legli golubovi, mahom su to bili prevrtači sa kapom i bez nje, sa izvanrednim
akrobacijama u vazduhu. Moj prvi susret sa golubovima dogodio se 1979. kada sam
imao 7 godina. Tata mi je doneo nekoliko pari prevrtača sa kapom crne boje sa belim
špicevima, mi smo ih zvali belokrilci. Oni su prevrtali i u volijeri. Za 4 godine koliko sam
ih držao selekcijom sam napravio jato od 8 pari crne I bele boje izvanrednih prevrtačkih
osobina. Kao što to obično biva, dolazi do zasićenja, pa 1983. godine prelazim na
pismonoše. Pošto sam dobio nekoliko pari te rase, ponovo sam počeo sa novim
entuzijazmom,sa željom da postignem ono što sam postigao sa prevrtačima. Od
uhvaćenih golubova, bilo je tu i stranih golubova,kao i uz pomoć Radojice Stefanova,
dolazim do zavidnog kvaliteta. U to vreme, kada ti golub doleti iz Đevđelije u toku dana
to je bio veliki uspeh. Najveća moja radost dogodila se 1986. kada sam golubove pustio
iz Bara. U Bar sam otišao na letovanje i poneo sam golubove, odakle sam ih pustio. Od 8
komada, vratila mi se samo jedna kovana ženka i to posle 31 dan lutanja I traženja svog
golubarnika. Videvši je u golubarniku mojoj sreći nije bilo kraja, otrčao sam na ulicu da
se pohvalim drugovima. Odlaskom u armiju, dolazi do pauze u golubarstvu od 15
godina. I kada sam već mislio da više neću držati golubove, zove me prijatelj da mi
pokloni 2 mužjaka crne boje bez kape. Naravno, u pitanju su bili prevrtači. To mu je
preostalo posle upada tvora. U prvi mah sam se nećkao, ali sam ipak rešio da pogledam
i nisam se pokajao. Oni su prevrtali na krovu, odmah sam ih uzeo. 2008. godine supruga
i ja selimo se za Vršac, i gle čuda, vlasnik kuće od koga smo je kupili takođe je bio
golubar. Ja sam iskoristio njegov objekat i preneo mojih 5 pari golubova u Vršac. Imao
sam zadovoljstvo da mi u posetu dođu Steva Dozet I Srba Đorđević da pogledaju te
moje prevrtače. Videvši kako prevrću bili su oduševljeni, ali napomenuli su mi da ti
golubovi nisu u standardu. Rešio sam da promenim rasu i da se učlanim u SKP.
„Vagajući“ rasu po rasu izbor je pao na Sisačke prevrtače iz razloga što podsećaju na
golubove kakve sam ja držao 80-tih godina. Zahvaljujući učlanjenju u SKP i poznanstvu
sa Stevom i Srbom a i ostalim članovima došao sam do zavidnog jata Sisačkih prevrtača.
Nabavio sam i nekoliko kvalitetnih golubova od Saše Miljanovića i Zvonimira Lukića iz
6
Broj 13. decembar 2013.
HKP pa sam uparivanjem tih golubova sa mojima došao do dobrih rezultata kako u
sportskom tako i u eksterijernom pogledu. U SKP se učlanjujem početkom 2012. i
odmah pravim solidan rezultat sa kućnog praga: 50 bodova za 9 minuta. Znajući da
ostali puštaju golubove na letačkom kavezu i da pri tome nemaju prepreke pri
bodovanju, tih 50 bodova je za mene veliki uspeh. Naime, oko mog golubarnika nalazi
se više visokih kuća što otežava bodovanje i praćenje golubova tokom leta. Sa tim
rezultatom osvojio sam prvo mesto u SKP u rol-timler klasi, a četvrto nesto u EFU. Za
mene kao početnika to je bio veliki uspeh. Još jednom koristim priliku da se zahvalim
svim članovima SKP što su mi omogućili da uđem u njihovo društvo, znajući da su
pravila takmičenja rigorozna. Treba zaslužiti da budeš odabran u društvu!“
Odmah po učlanjenju u klub, Milovan je izrazio želju da postane sudija za
bodovanje golubova umetničkog leta. Pošto su klubu potrebni mladi ljudi, pogotovo
kad su u pitanju sudije, Milovanovo „oštro“ oko za prevrtače je došlo u pravom trenutku
– na pravom mestu. Već posle prvih stažiranja pokazao je da poznaje prevrtače, i veoma
brzo je shvatio razlike u takmičarskim klasama rolera, purclera, tapšača itd... Na
internacionalnom turniru HKP 2012. godine u Vinkovcima imao je prva veća stažiranja,
potom na našem turniru iste godine, da bi kasnije nastavio obuku i prilikom svih kućnih
termina kluba. Ove godine, putovao je na 2 internacionalna turnira: HKP u Pitomaču u
junu mesecu i KAH CS u Švihov – krajem avgusta. Na oba turnira je bodovao letove,
sada već kao sudija u nekim klasama a i kao stažista u klasama u kojima nije završio
stažiranje. Sa Milovanom, SKP je dobio veliko pojačanje, mladog člana čiji ozbiljan
pristup svemu što se radi u klubu može da bude primer svim budućim članovima, pa i
nama - starijim članovima…
Švihov 2013
Broj 13. decembar 2013.
Švihov 2013
7
Download

Bilten broj 13 - Srpski klub prevrtača