2. mart 2015. godine
NA SAMOM DNU Najminimalniji minimalac u
Evropi je u Srbiji!
Za minimalnu zaradu u Srbiji isplaćenu u januaru moglo je da se kupi oko 174 evra. U Srbiji minimalna
cena radnog sata sada se kreće oko jednog evra, u Luksemburgu 11 evra, Francuskoj 8,28 a u Nemačkoj
7,72.
Neto iznos minimalne zarade u Srbiji
isplaćene u januaru bio je 21.296 dinara
za 176 radnih sati, a za februar 19.360
dinara za 160 radnih sati, bez obzira za
koji prethodni mesec se isplaćuje.
Sada važeća minimalna cena rada u
Srbiji doneta je na osnovu inoviranog
člana 112. Zakona o radu, koji propisuje
da se pri utvrđivanju minimalne cene
rada polazi naročito od egzistencijalnih i
socijalnih potreba zaposlenog i njegove
porodice izraženih kroz vrednost
minimalne potrošačke korpe, kretanja
stope zaposlenosti na tržištu rada, stope
rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja
potrošačkih cena, produktivnosti i
prosečne zarade u Republici.
Minimalna zarada se uvećava za minuli
rad, topli obrok, a eventualno i regres.
Iako se razlike u minimalnim platama
čine prilično velike, kada se posmatraju
prema paritetu kupovne moći, odnosno
kada se uzmu u obzir razlike u cenama, upućeni tvrde da je odnos između najmanje i najveće minimalne
plate u Evropi 1:4.
Najnižu minimalnu platu u Evropskoj uniji ima Bugarska, u iznosu od 184 evra. Prema objavljenim
podacima Eurostata, najviša minimalna plata u EU iznosi 1.923 evra, a dobijaju je radnici u Luksemburgu,
što je gotovo 11 puta više od bugarske minimalne plate. U Srbiji je od aprila 2012. do kraja 2014. godine
minimalna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 115 dinara po radnom satu. Po vladinoj odluci, neto
minimalna cena rada za period januar–decembar 2015. godine je 121 dinar po radnom satu.
Minimalna plata u SAD u januaru 2015. bila je 1.035 evra.
Vujović sa MMF-om ipak dogovorio otpuštanja
U Memorandumu ekonomske politike, dokumentu koji je uz Pismo o namerama, naša vlada poslala na
adresu MMF eksplicitno se navodi: „Mi ćemo smanjiti zaposlenost u javnom sektoru za pet odsto”
„Memorandum sa Međunarodnim monetarnim fondom ne
podrazumeva nikakvo otpuštanje, odnosno njegov cilj nije
otpuštanje radnika. Nije cilj lekara da nanese bol pacijentu već
da se nađe rešenje.” Ovim rečima je ministar finansija Dušan
Vujović pre dva dana odgovorio na pitanja novinara – da li je
sa MMF-om dogovoreno i otpuštanje viška zaposlenih u
javnom sektoru.
U Memorandumu ekonomske politike, dokumentu koji je uz
Pismo o namerama, naša vlada poslala na adresu Fonda u
Pensilvanija aveniji u Vašingtonu eksplicitno se navodi: „Mi
ćemo smanjiti zaposlenost u javnom sektoru za pet odsto”. To
će se jednim delom postići prirodnim odlivom, ali i ciljanim
otpuštanjem sredinom 2015. godine, objašnjava se.
Pismo o namerama potpisali su premijer Aleksandar Vučić, guverner Jorgovanka Tabaković i ministar
finansija Dušan Vujović. Taj dokument je javno dostupan svima na internet stranici MMF-a.
U Fiskalnoj strategiji koju je vlada nedavno usvojila, a koja zapravo predstavlja trogodišnji plan mera
ekonomske politike navodi se da je planirano smanjenje broja zaposlenih po pet odsto godišnje do 2017.
Prevedeno u brojke, to znači da će svake godine bez posla ostajati oko 25.000 ljudi, jer je ukupan broj
zaposlenih u javnom sektoru nešto veći od 500.000.
„Računa se da bi najveći deo ovog smanjenja bio ostvaren prirodnim odlivom zaposlenih, to jest odlaskom u
penziju uz ograničeno popunjavanje slobodnih mesta”, piše u Fiskalnoj strategiji.
„Politika” je i u budžetu za 2015. našla sredstva namenjena za otpuštanja viškova zaposlenih. U budžetu
Ministarstva rada planirano je da se za „podršku rešavanja radno-pravnog statusa viška zaposlenih”, kako
doslovce piše u ovom dokumentu, potroši 20 milijardi dinara. Od toga, 16 milijardi je predviđeno za
takozvani „tranzicioni fond”. Preostale četiri milijarde dinara namenjene su za transfere Nacionalnoj službi
za zapošljavanje za „finansiranje programa mera aktivne politike zapošljavanja i za isplatu posebne novčane
nadoknade”. Na još jednom mestu u budžetu, među rashodima Ministarstva zdravlja, predviđena su sredstva
za otpremnine. Za višak zaposlenih u zdravstvenim ustanovama planirano je 2,3 milijarde dinara.
Dakle, apsolutno nema sumnje da je vlada sa MMF-om, između ostalog dogovorila, i smanjenje broja
zaposlenih. Uostalom, reforme to i podrazumevaju.
Još od novembra prošle godine, kada su zvanično otvoreni pregovori o aranžmanu sa Fondom, „Politika” je
izveštavala da će broj zaposlenih biti smanjen za po pet odsto godišnje. Državni zvaničnici sve vreme
uporno su izbegavali da otvoreno o tome govore. Bez obzira na to što je, iz političkog ugla gledano,
razumljivo njihovo ćutanje, reč je o pitanju od najvećeg javnog značaja, zbog koga se gube politički poeni,
pa su novinari redovno na gotovo svakom javnom obraćanju kreatorima ekonomske politike uporno
postavljali jedno te isto pitanje – koliko ljudi će dobiti otkaz.
Na direktna pitanja, novinari već mesecima dobijaju uopštene odgovore od državnih zvaničnika. Ministarka
državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, na primer, insistira na korišćenju termina
„racionalizacija”. Istini za volju treba reći i to da je ona jedina prošle jeseni za „Blic” spomenula brojku od
25.000 ljudi, ali je više nikada i nigde javno nije ponovila.
Tako je nedavno ministar finansija Dušan Vujović izjavio da će se do jula izaći sa planom racionalizacije
broja radnih mesta u javnom sektoru.
– Koliko će biti otpuštanja i stvarnog viška zaposlenih zavisiće od mesta na kojem se oni nalaze i od toga
koliko će se njih odlučiti da ranije ode u penziju – rekao je Vujović za RTS.
On je rekao da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi na novoj sistematizaciji platnih
razreda, na osnovu koje će se znati koliko ljudi radi na pojedinim mestima, koliko su plaćeni i gde su
viškovi. „Nije cilj smanjenje zaposlenih nego efikasna država i da građani imaju veću motivaciju da rade u
privatnom sektoru”, objašnjavao je Vujović.
Ekonomista Miodrag Zec kaže da je gotovo svaki program koji su tokom ove krize zemlje zaključivale sa
MMF-om podrazumevao otpuštanja.
– Otkazi su standardni deo tog paketa. Da država ima nameru da otpušta vidi se i iz dopisa koje šalje
školama, univerzitetima, bolnicama gde se navodi da broj zaposlenih smanje za pet odsto. Ali pošto takve
odluke imaju najveću političku cenu, vlast gleda da što više odloži saopštavanje te istine – kaže Zec i
objašnjava da reforme upravo to i podrazumevaju.
Ovo nije prvi put da ovdašnji državni zvaničnici pogrešno informišu javnost kada je reč o pregovorima sa
Fondom. Tako se 2010, za vreme vlade Mirka Cvetkovića dogodilo da je tadašnji šef misije Albert Jeger
morao da demantuje ono što su govornici iz vlade za konferencijskim stolom novinarima rekli pre njega.
Javnosti je, naime, kao deo dogovora, predstavljeno nešto što uopšte nije dogovoreno (da će rast penzija od
aprila 2011. godine biti usklađen sa rastom zarada u javnom sektoru).
Akcize na struju i gazirana pića od 2016.
U Memorandumu sa MMF-om vlada se obavezala da će uvesti akcize na gazirana pića u 2016. godini. U
delu mera koje se odnose na sređivanje stanja u javnim preduzećima kreatori fiskalne politike navode da će
uvesti i akcizu na struju. Subvencije RTS-u biće smanjene u 2015, a ukinute u 2016. godini.
Mihajlović: Viškovi u gotovo svim resorima
Predstojećom reformom javne administracije biće smanjeni viškovi zaposlenih u skoro svim ministarstvima,
kao i u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture, izjavila je potpredsednica vlade i ministar tog
resora Zorana Mihajlović.
Verovatno nema resora u vladi koji nema viškove zaposlenih, rekla je Mihajlovićeva novinarima u
Privrednoj komori Srbije i dodala da vlada sa ministarkom za državnu upravu Kori Udovički radi na reformi
javne administracije.
Kao problem istakla je broj i strukturu zaposlenih u javnoj administraciji. „Na primer, u vazdušnom
saobraćaju u mom ministarstvu imam ljude koji su recimo završili poljoprivredni smer, kao i novinara. To
nisu ljudi koji mogu da pripremaju zakone i da se bave tim poslom”, rekla je Mihajlovićeva, odgovarajući na
pitanje kakva je situacija u njenom ministarstvu, budući da MMF od Srbije traži i smanjenje zaposlenih u
javnoj upravi.
I ministarstvo na čijem je čelu svakako će smanjiti određeni broj ljudi koji nemaju potrebno obrazovanje i
stručnost za posao kojim se trenutno bave, rekla je Mihajlovićeva.
MOGUĆ NOVI UDAR NA DŽEP Vlada razmatra
povećanje PDV
Srbija je obećala MMF-u da će povećati stopu PDV-a i akcize na gorivo ako dosadašnje mere ne budu
dovoljne.
U Vladi se nezvanično može čuti da se o svemu još razgovara, da prihodi zasad idu dobro i da je povećanje
poreza na dodatu vrednost „rezervni plan“.
S druge strane, ekonomisti kažu da je dobro što u Vladi razmišljaju o mogućem povećanju PDV-a.
- Srbija spada među države koje imaju umerenu stopu PDV-a. Verujem da je bolje da država poveća porez
nego da dodatno otpušta radnike u javnom sektoru ili da dodatno umanjuje njihove zarade i penzije.
Povećanje PDV-a će verovatno malo pogurati i inflaciju, što je u ovom momentu, kada beležimo i pad cena,
dobro. Uz to, budžet će imati siguran dodatni prihod, što će zahtevati i manja zaduženja - kaže za „Blic“
Goran Nikolić.
Fiskalni savet je izračunao da, i pored smanjenja plata i penzija za deset odsto, i dalje postoji rupa u budžetu
koja se može pokriti samo još povećanjem PDV-a. Oni računaju da bi se povećanjem poreza državnoj kasi
obezbedilo dodatnih oko 400 miliona godišnje.
I ostali ekonomisti imaju slično mišljenje. Tako i Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta
veruje da će država, uz otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru, doći do održivog iznosa javnog duga samo
ukoliko podigne porez na dodatu vrednost za tri do četiri odsto.
I sokovi skuplji zbog akciza?
Promena Zakona o akcizama koja će predvideti uvođenje
akcize na struju može se, tvrde izvori „Blica“, iskoristiti i
za uvođenje akcize na bezalkoholna pića. Planirano je da
akcize na sokove koji sadrže veće količine voća budu
dinar po litru, dok bi taj namet za gazirana pića iznosio
dva dinara po litru.
Direktorka Apoteka Beograd firmi svog sina dala
posao od 650.000 evra
Direktorka Apoteka Beograd Jasminka Bjeletić za godinu dana od firme u kojoj je njen sin menadžer
nabavila je lekove i preparate u iznosu od oko 650.000 evra.
Poslovanje Apoteka Beograd i veledrogerije
„Velexfarm“, kako „Blic“ saznaje, započinje
onog momenta kada je Bjeletićeva imenovana
za v. d. direktora krajem decembra 2013.
godine.
- U veledrogeriji „Velexfarm“ radi direktorkin
sin Vladimir Bjeletić kao regionalni menadžer.
Isključivo on dolazi u Apoteku i dogovara
poslove sa majkom. Dok ona nije došla na ovo
mesto, mi nikada nismo poslovali sa ovom
firmom - kaže izvor „Blica“ iz uprave Apoteka
Beograd navodeći da su poslovi ove dve firme
vredni 80 miliona dinara.
Tu, međutim, ne prestaje bahato ponašanje
direktorke, jer praktično zapošljava ženu
sinovljevog šefa. U avgustu prošle godine ona
je zaposlila Ivanu Jankovski, ženu Marka
Jankovskog, komercijalnog direktora
„Velexfarma“.
Napredovanje bez
osnova
Jasminka Bjeletić je,
I sin direktorke Bjeletić, kao i njegov kolega Jankovski, ima visoke pozicije u ovoj kako „Blic“ saznaje,
veledrogeriji. Jankovski je, naime, treće osoba po funkciji u ovoj firmi, dok je
iskoristila funkciju
direktorkin sin Vladimir na poziciji ispod njega.
direktora Apoteka
Beograd i podnela
zahtev Ministarstvu
Marko Jankovski u svemu ne vidi ništa sporno.
zdravlja za sticanje
- Moja žena se javljala više puta na konkurs u Apoteci. Dva puta je ulazila u uži
primarijata, bez obzira
izbor, ali je prethodno rukovodstvo nije primilo. Evo, ovo rukovodstvo je sad
na to što ne ispunjava
primilo - kaže on.
uslove. Tome su se
usprotivili zaposleni u
On, takođe, ne vidi da je direktorka Bjeletić u sukobu interesa kada je u pitanju
Apoteci Beograd pa su
poslovanje Apoteka Beograd i „Velexfarma“.
poslali pisma
Farmaceutskoj komori i
- Veoma mali procenat naših proizvoda je zastupljeno u Apoteci Beograd. Ne
vidim tu ništa sporno. Regularno se prijavljujemo na tendere i što se toga tiče sve Ministarstvu zdravlja
navodeći da je
je regulisano po zakonu - tvrdi Jankovski.
Bjeletićeva završila
Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić, međutim, kaže da je u fakultet sa prosečnom
ocenom šest, da ima dve
ovom slučaju očigledan sukob interesa.
nezdravstvene
specijalizacije stečene
- U našoj zemlji nije razrađen sistem odgovornosti. Da bi radila ovakve
na „Megatrendu“ i
neprimerene stvari, osoba na funkciji mora da ima vlast uz sebe. Odatle sve
Farmaceutskom
počinje. I nepotizam i rodbinske i prijateljske veze. Takve osobe nemaju
odgovornost, niko ih ne kontroliše i imaju preveliku vlast - objašnjava Vasilićeva. fakultetu.
Direktora Apoteka Beograd, inače, postavlja Skupština grada, ali u Sekretarijatu za zdravstvo juče nisu
želeli da komentarišu ponašanje direktorke Bjeletić niti kako je ona uopšte postavljena na ovu funkciju.
Od direktorke Bjeletić juče nismo mogli da dobijemo komentar. Ona nije odgovorila na pitanja koja smo joj
poslali mejlom, niti se javljala na telefon.
Bjeletićeva je, inače, kako je „Blic“ ranije pisao, poznata po tome što je za samo devet meseci prešla 32.260
kilometara na službenim putovanjima. Ona je o trošku farmaceutskih kompanija obišla Brione, Bangkok,
Berlin, Lisabon, Sloveniju. Posle našeg pisanja napravila je kratku pauzu u putovanjima koju, izgleda,
namerava da prekine.
- Priprema se da početkom marta ode na kongres farmaceuta koji se održava u Dubaiju. Na put odlazi bez
urađenog stručnog rada i, naravno, o trošku jedne domaće farmaceutske kompanije - kaže izvor „Blica“.
Od danas sve opštine moraju da izdaju dozvole za
28 dana
Svi gradovi i opštine u Srbiji od danas će morati da izdaju dozvole najviše za 28 dana, kako to predviđa novi
Zakon o planiranju i izgradnji
Svi gradovi i opštine u Srbiji od danas će morati da izdaju dozvole najviše za 28 dana, kako to predviđa novi
Zakon o planiranju i izgradnji.
Lokalnim samoupravama istekao je rok koji im je Ministarstvo građevinarstva dalo za uvođenje objedinjene
procedure izdavanja građevinskih dozvola i moraće, u skladu sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji, da
izdaju dozvole za 28 dana, rečeno je Tanjugu u ministarstvu.
Taj zakon je donet u decembru, kada je i stupio na snagu, a svih 28 podzakonskih akata koji su neophodni za
njegovu punu primenu usvojeni su, kao što je bilo i predviđeno, do 18. februara. Ministarstvo je, ipak, dalo
rok svim lokalnim samoupravama u Srbiji da se pripreme i do 1. marta uvedu objedinjenu proceduru
izdavanja dozvola.
Ta procedura podrazumeva jednošalterski sistem i to da privrednici i građani ne moraju više da idu od
šaltera do šaltera kako bi prikupljali raznu dokumentaciju, već će to za njih raditi državna uprava po
službenoj dužnosti. "Sva podzakonska akta su potpisana i gradovi i opštine će od danas krenuti u punu
primenu zakona i tako napraviti mnogo bolji ambijent za investitore", poručila je ranije Mihajlović.
Ona je kazala da lokalne samouprave više nemaju opravdanja za nesprovođenje zakona koji je usvojen još u
decembru prošle godine, kao i da će biti sankcionisani oni koji ga ne budu sprovodili.
Građani i investitori će se od sada na šalterima pojavljivati svega nekoliko puta - da dobiju podatke, podnesu
dokumentaciju i traže lokacijske uslove i na kraju da dobiju dozvolu.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je donelo svih 28 podzakonskih akata - 26 pravilnika
i dve uredbe i najavilo je pomoć lokalnim samoupravama u sprovođenju zakona. Ministarstvo je najavilo da
će do kraja ove godine biti uvedena i elektronska građevinska dozvola.
Plaćeno 80 odsto prekršajnih naloga - u pola kazne
Tokom godinu dana primene novog Zakona o prekršajima izdato je oko 450.000 prekršajnih naloga,
od čega je čak 80 odsto plaćeno u roku od osam dana, odnosno građani su iskoristili mogućnost da
plate polovinu zakonom propisane kazne za učinjeni prekršaj.
Takođe, rezultate je dala i proširena zakonska mogućnost za suđenje u skraćenom - hitnom postupku, rekao
je Tanjugu predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić.
U tim postupcima osuđeno je 17.500 lica od čega 2.500 čine emigranti sa Kosova i Metohije koji su pokušali
da nelegalno pređu državnu granicu Srbije i Mađarske, rekao je Pašalić i napomenuo da u tim postupcima
izrečeno ukupno 16.500 dana zatvora.
Pomenuta zakonska mogućnost predviđa takozvanu izvršnost presude pre pravosnažnosti što, kako je
objasnio Pašalić, znači da se presuda izvršava odmah po izricanju, pre ulaganja i odlučivanja po žalbi novčana kazna se odmah naplaćuje, a zatvorska kazna odmah izvršava.
Institut prekršajnog naloga iz Zakona o prekršajima koji je počeo da se primenjuje 1. marta 2014. godine
omogućava plaćanje polovine iznosa kazne u roku od osam dana, podsetio je Pašalić.
Prema njegovim rečima, prekršajni nalog je do sada sudskim putem osporavalo manje od jedan odsto lica
koja smatraju da nisu adekvatno kažnjena.
Pašalić je napomenuo da prekršajni nalog, koji se primenjuje u slučajevima gde su zakonom propisani fiksni
iznosi kazni, pojeftinjuje postupak i da omogućava da se radi prevenciji prekršaja.
Lica koja smatraju da su nepropisno kažnjena ili da nisu izvršila prekršaj mogu da po isteku osam dana da
pokrenu sudski postupak pred prekršajnim sudom, napomenuo je on.
Time međutim rizikuju da, ukoliko presuda ne bude doneta u njihovu korist, plate kaznu u punom iznosu,
kao i troškove postupka.
Naprimer kazna za nevezivanje pojasa u automobilu iznosi pet hiljada dinara, ali uplatom prekršajnog
naloga u roku od osam dana, kažnjenik plaća 2.500 dinara.
Počinje suđenje za zloupotrebe u "Galenici"
Suđenje bivšem generalnom direktoru "Galenike" Nenadu Ognjenoviću i još osam okrivljenih zbog optužbi
za nanošenje štete tom preduzeću za više od 900 miliona dinara trebalo bi da počne danas u Specijalnom
sudu Beogradu.
Početak suđenja je u više navrata odlagan zbog višemesečnog štrajka advokata, a u januaru, nakon prestanka
protesta advokature, suđenje je odloženo opet iz procesnih razloga - jer jednom od optuženih nije došao
branilac zbog bolesti a niko od prisutnih advokata nije želeo da se prihvati njegove odbrane.
U ovom slučaju, optužnica osim Ognjanovića tereti nekadašnjeg direktora "Velefarma" Dragoljuba
Vučićevića, kao i direktora "Farmatrejda" Radoslava Sekulića, koji je u međuvremenu preminuo, pa je
postupak protiv njega obustavljen.
Optuženi su i vlasnik zanatske radnje i privrednog društva "Livnica Jeremić" Miodrag Jeremić, zamenik
generalnog direktora Galenike Goran Orlić, vlasnik radnje "Pavlović" Dragan Pavlović, odgovorna lica u
privrednim društvima "Farmanari" i "Unihemkom" Željko Jovović i Ljubica Prica, odgovorno lice u
privrednom društvu "Trgošped-trans" Milan Vladović, kao i sudski veštak i ovlašćeni procenitelj Željko
Birmančević.
Oni se terete da su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica.
Birmančeviću je stavljeno na teret krivično delo falsifikovanje službene isprave, a Vladoviću i krivično delo
poreska utaja.
Ognjenoviću, Vučićeviću i Sekuliću stavlja se na teret da su od 2008. do 31. decembra 2009. godine,
iskorišćavanjem svojih položaja odgovornog lica i prekoračenjem granica svojih ovlašćenja pribavili
protivpravnu imovinsku korist preduzeću "Pharmatrade" sa Maršalskih ostrva u iznosu od 4.990.000 evra
odnosno 434.506.745,00 dinara i pričinili štetu AD "Galenika" u iznosu od 5.224.383 evra odnosno
594.107.953,31 dinara.
Ognjenović i Jeremić se terete da su u periodu od aprila 2009. do kraja decembra 2010. godine
iskorišćavanjem svojih ovlašćenja na štetu "Galenike" pribavili protivpravnu imovinsku korist zanatskoj
radnji i umetnickoj livnici "Jeremić" iz Vrčina od 140.184.493,11 dinara prilikom nabavke skulptura, a
zanatskoj radnji Pavlović za izradu postamenata za navedene skulpture u iznosu od 4.286.648,03 dinara.
Takođe, optužnicom se okrivljenima Ognjenoviću, Orliću, Jovoviću, Prici i Vladoviću stavlja na teret da su
od marta 2010. do kraja februara 2011. godine iskorišćavanjem ovlašćenja pribavili protivpravnu imovinsku
korist privrednim društvima "Pharmanari" doo iz Novog Sada, "Unihemkom pharm" iz Podgorice i
"Unihemkom pharm" iz Brčkog od 80.249.904.962,49 dinara, a oštetili "Galeniku" u iznosu od
161.786.952,45 dinara.
Druga istraga je u slučaju Galenika pokrenuta u septembru 2013. godine za nova krivična dela i druga lica,
pored Ognjenovića, koji je već bio u pritvoru.
Ta istraga je obuhvatila Dragana Šebreka, vlasnika i direktora preduzeća "BG Farm" Mladena Gazikalovića,
Milicu Mirković, Draganu Šutić i Miroslava Jovića.
Ovi osumnjičeni se terete da su u saradnji sa Ognjenovićem zloupotrebama oštetili "Galeniku'' za oko 3.
375.152.000 dinara, a privrednom društvu "BG Farm" pribavili protivpravnu imovinsku korist od oko
2.326.470.000 dinara.
Treća istraga je pokrenuta krajem maja 2014. godine protiv Ognjenovića, bivšeg predsednika Upravnog
odbora i direktora SPS Dejana Backovića i još sedam osumnjičenih, da su oštetili tu firmu za oko 75 miliona
evra i pribavili protivpravnu imovinsku korist za kompaniju Velefarm i druga povezana preduzeća.
Ognjenović je početkom septembra prošle godine pušten iz pritvora u kojem je bio zbog trećeg krivičnog
postupka koji se vodi u slučaju "Galenika"
U krivičnim postupcima koji se odnose na Galeniku i odgovorna lica iz te kompanije obuhvaćene su sporne
aktivnosti, koje su prema sumnjama tužilaštva, uzrokovale štetu za Galeniku od preko 100 miliona evra.
I domaćim proizvođačima tender EPS
Elektroprivreda Srbije (EPS) omogućila je domaćim proizvođacima brojila da kao proizvođači učestvuju na
tenderu EPS-a za "pametna brojila".
Načinjen je prvi korak od strane EPS-a i omogućeno je domaćim
kompanijama da učestvuju kao proizvođači. Ovaj uslov je, kako
navode, izmenjen 45 dana nakon objave tendera za "pametna
brojila", saopšeno je u Grupaciji proizvođača opreme za merenje
električne energije.
Od proizvođača se traži da je godišnje isporučivao minimum
250.000 brojila i sada je potrebno da proizvođači daju pismenu
potvrdu da su u mogućnosti da proizvedu tu količinu brojila na godišnjem nivou.
Da bi domaći proizvođači bili u ravnopravnom položaju sa drugim učesnicima na tenderu potrebno je da se
rok za predaju dokumentacije produži za 45 dana, ističu domaći proizvođači.
Najvažniji korak EPS-a, kako su naveli, bi bio kada bi omogućili domaćim proizvođačima da učestvuju na
tenderu i kao ponuđači (kumulativnim računanjem referenci) jer bi tako pored svih nabrojanih prednosti i
ušteda za državu, domaći proizvođači mogli da steknu reference za buduće poslove kako u zemlji tako i u
inostranstvu.
Posao zamene I ugradnje takozvanih "pametnih brojila" u Srbiji je vredan oko 500 miliona evra. Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kredit EPS-u od 80 miliona evra za prvu nabavku.
Grupacija proizvođača opreme za merenje električne energije, organizovana pri Privrednoj komori Srbije,
predstavlja 11 domaćih proizvodnih kompanija sa vise od 600 zaposlenih, 20 miliona evra prihoda godišnje,
raspoređenih po celoj Srbiji, od Niša i Bora do Bačke Palanke.
Domaći proizvođači navode da prave kompletan sistem za merenje električne energije, ne samo "pametna
brojila". Ova grupacija ističe da može da iznese kompletan posao masovne implemnentacije pametnog
merenja u Srbiji i da uporedo izvozi.
Na tenderu za uvođenje sistema pametnog merenja električne energije, koji je u toku, traženo je da ponuđač
u poslednjih pet godina ima ukupan promet od 75 miliona evra i da raspolaže sredstvima od 25 miliona evra
i iskustvo jednog realizovanog ugovora slične namene u vrednosti od 45 miliona evra, što domaći
proizvođači nisu mogli ispuniti.
Domaći proizvođači brojila ističu da je uvođenje "pametnih brojila" velika šansa za ubrzavanje privredenog
rasta Srbije i poslednja šansa za oživljavanje naše elektronske industrije.
Izbor domaćih kompanija za nosioce posla Srbiji bi doneo: otvaranje 1.500 novih radnih mesta, posao
ekvivalentan direktnoj stranoj investiciji od 350 miliona evra i veliki izvozni potencijal.
Povoljnosti angažovanja domaćih proizvođača su, kako navode, uštede, niža cena, izmirenje obaveza prema
državi, punjenje budžeta, plaćanje ekološke takse, zaposlenost radnika, a dobar deo novca bi ostao u Srbiji.
Ko se u Evropi najmanje zadužuje?
Italijanska domaćinstva su, među razvijenim zemljama, najmanje zadužena u odnosu na mesečne prihode,
slede Nemci a na trećem mestu su Francuzi.
Zaduženost Italijana u 2014. iznosila je 62 odsto mesečnih primanja, Nemaca 82,7 a Francuza 84,7 odsto,
prenosi list Figaro.
Među domaćinstvima u razvijenim zemljama najzaduženija su ona u Danskoj, sa visinom duga od 269 odsto
mesečnih priminja, a prate ih holandska sa zaduženošću od 230 odsto.
Među visoko zaduženima su i građani SAD, sa prosečnom visinom duga od 136,5 odsto mesečnih prihoda,
zatim žitelji Velike Britanije sa 134,5 odsto i Španije sa 111,8 procenata.
ALARMANTNO Katastar prodaje naše lične
podatke!
Uznemirujući rezultat nadzora nad radom republičkog Geodetskog zavoda zbog kršenja privatnosti građana
građana
ZA 1.140 dinara u katastru je moguće dobiti ime, prezime i tačnu adresu svakog stanara, kao i njegov
jedinstveni matični broj. "U kompletu" su čak i detalji finansijskog aranžama koji je dogovorio sa bankom,
ako je stan kupljen na kredit, kao što su iznos kredita, rok i period otplate, visina rate i kamatne stope!
Shvativši da su njihovi najzaštićeniji podaci dosupni
bezmalo svakom ko zatraži prepis lista nepokretnosti
za zgradu u kojoj žive, više građana žalilo se Službi
poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik
je zbog ovoga sproveo nadzor u Republičkom
geodetskom zavodu i otkrio kršenje Zakona o zaštiti
podataka o ličnosti, ali i nepoštovanje Zakona o
prepisu i katastru.
Kako je potvrđeno iz Službe za katastar nepokretnosti
u Kragujevcu, lane je izdat 8.681 ovakav izvod,
odnosno prepis lista nepokretnosti. To znači da je,
zavisno od toga koliko određena nekretnina ima
stanara, bar tri puta, a verovatno i mnogo više, ličnih
podataka građana bilo dostupno njima nepoznatim ljudima.
- Naložio sam nadzor nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Republičkom geodetskom
zavodu, i on je okončan - kaže za "Novosti" poverenik Rodoljub Šabić. - Utvrđeni su nedostaci kad je u
pitanju valjani pravni osnov, i način, svrha i srazmera obrađenih ličnih podataka.
Poverenik je konstatovao da se podacima moglo pristupati i elektronskim putem, preko veb pristupa, i
podnošenjem zahteva nadležnoj službi katastra nepokretnosti. Po Šabićevim rečima, prvi način, preko
interneta, bio je korektniji jer su neki podaci ostali zaštićeni, dok je uvid u predmete po zahtevu stranaka
omogućio pristup prekomernom broju ličnih podataka.
- Konstatovano je i da je, iako to Zakon o državnom premeru i katastru zahteva, pristup podacima moguć i
bez utvrđivanja postojanja pravnog interesa - navodi Šabić. - Iako taj Zakon predviđa ograničavanje javnog
pristupa poverljivim podacima građana, u praksi pristup nikad nije ograničen.
Uz, kako kaže, poštovanje načela javnosti i
pravne sigurnosti koje Zakon o premeru i katastru
treba da obezbedi, poverenik će ipak
Republičkom geodetskom zavodu poslati
upozorenje. Šabić napominje i da su predstavnici
RGZ razumeli sve primedbe i da su se saglasili.
Odmah po okončanju postupka poverenik će
uputiti inicijativu i nadležnom Ministarstvu
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za
izmenu spornih odredbi Zakona. Inače, prema
najavi ministarke Zorane Mihajlović, predlozi
Zakona o konverziji i katastru naći će se u parlamentu već ovog meseca.
Prema dosadašnjim propisima, služba katastra bila je obavezna da ispoštuje zahteve za izdavanje lista
nepokretnosti ili izvoda koji podnose stranke, vlasnik stana, lice koje ima pravni interes i državni organ.
Među obaveznim podacima koje sadrži baza podataka, pa samim tim i list nepokretnosti, jesu ime i prezime,
ime jednog roditelja, prebivalište ili boravište, kao i matični brojevi prethodnog i novog vlasnika.
AKCIONARI "NA TACNI"
PRE dva meseca poverenik je morao da reaguje zbog još jedne državne institucije, tog puta Agencije za
privatizaciju. Lični podaci više od 5,1 milion punoletnih građana, koji su se prijavili za besplatne akcije
javnih preduzeća, do intervencije poverenika bili su lako dostupni na internet-sajtu Agencije. Ovo se smatra
dosad najvećim kršenjem prava na privatnost kod nas.
Domaći mlekari ugroženi mlekom iz EU
Srbija uništava svoju mlekarsku industriju. Na dnevnom nivou imamo 200.000 litara mleka viška, a velike
mlekare već su počele da otkazuju otkup, zbog uvoza iz EU.
Od kad je Evropska unija ukinula kvotu za proizvodnju svojim mlekarima, domaće tržište bukvalno je
preplavljeno.
Stručnjaci kažu da će se uskoro u Srbiji imati sve mlečne proizvode koje možemo da poželimo, ali ništa od
srpskog mleka.
Da ćemo biti utopljeni u stranom mleku, upozorili
su i iz Direkcije za poljoprivredu grada Šapca. Oni
su uputili apel nadležnim institucijama da reaguju
odmah, jer će na proleće, kada počne da važi
ukidanje EU kvota, biti kasno.
"Poljoprivrednicima treba pomoći organizovanim
otkupom i preradom mleka u prahu", istakao je
Vladimir Špegar, direktor Direkcije. - Imamo
problem koji je dugo prisutan, a to je da male
proizvođače mleka uslovljavaju, pa pojedine
mlekare ne otkupljuju količine ispod 20 litara dnevno. Država treba da preuzme sve što je na tržištu, pretvori
ga u mleko u prahu i reaguje kada bude bilo potrebno.
Predsednica Asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski, kaže da se u Srbiji, po pitanju proizvodnje
mleka i mesa, nije ništa uradilo u poslednje dve decenije. U našoj zemlji, 1991. godine bilo je više od milion
krava, a danas, prema nezvaničnim podacima, jedva da ima više od 300.000 grla.
"Ministarstvu poljoprivrede obratili smo se još u septembru, a do sada nijedan problem nisu rešili", priča
Sanja Bugarski. - Pada kupovna moć domaćeg stanovništva, tu je embargo na izvoz EU proizvoda u Rusiju,
ukidaju se kvote proizvođačima iz EU, i velike količine mleka i proizvoda stižu u Srbiju. Sada i konditori
uvoze maslac i mleko u prahu iz Evrope i ne kupuju više od domaćih proizvođača.
Bugarski upozorava da su viškovi sve veći i da počinju da stradaju prvi u lancu. To su najslabiji, mali i
socijalno najugroženiji farmeri.
U utorak počinje Kopaonik biznis forum
Na Kopaoniku će u utorak početi trodnevni ekonomski forum na kojem će predstavnici vlasti, ekonomisti,
privrednici i bankari razgovarati o najboljim modelima za podsticanje privrednog rasta u Srbiji.
Tema 22. Kopaonik biznis foruma je "Srbija 2015-30: Nova vizija industrijalizacije privrede i modernizacije
društva".
Forum organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, a okupiće 550
učesnika, medju kojima će biti i ambasadori, predstavnici medjunarodnih finansijskih institucija i
organizacija u Srbiji.
Zaključci Kopaonik biznis foruma biti upućeni Vladi Srbije, s namerom da ona na osnovu njih planira
ekonomsku politiku i reformske mere.
Poslanici o izmeni tri ekološka zakona sledeće
sedmice
Skupštine Srbije trebalo bi da naredne sedmice po hitnom postupku razmatra izmene zakona o
hemikalijama, biocidnim proizvodima i o integrisanom sprečavanju i kontroli zagadjivanja životne sredine.
Cilj izmena je da se obezbedi kontinuirano finansiranje upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima
kroz uvodjenje taksi, efikasniji inspekcijski nadzor, kao i da se bolje reguliše i olakša izdavanje integrisanih
dozvola o zaštiti životne sredine industrijskim postrojenjima.
Izmenama zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima je precizirano da se poštuje princip po kome
onaj ko stavlja hemikalije i biocidne proizvode na tržište mora da snosi teret upravljanja, dok će se kroz
precizniju podelu poslova inspekcija iz više ministarstava omogućiti bolja kontrola tih oblasti.
Suština zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima neće biti promenjena, a izmene neće uticati na
stepen uskladjivanja sa propisima EU.
U Srbiji trenutno postoji 196 postrojenja koja moraju da imaju integrisanu dozvolu, zahtev je podnelo 166,
ali je od kraja 2014. na republičkom, pokrajinskom i lokalnom novou izdato samo 10 dozovola.
On nema problem sa štednjom
ŠIROKO ZA ZETA, SVE IZ BUDŽETA: Muž
Jorgovankine ćerke nas mesečno košta 4.500 evra!
Nemanja Sekicki dospeo je u srpsku diplomatiju zahvaljujući sporazumu o preuzimanju iz MUP-a, gde je
radio u sektoru analitike u Novom Sadu
Iako Ministarstvo spoljnih poslova kao državnu tajnu
krije zaradu Nemanje Sekickog, zeta guvernerke
Jorgovanke Tabaković, saznaje se da ovaj novopečeni
diplomata mesečno zarađuje oko 2.500 evra kao drugi
sekretar Ambasade Srbije u Rimu!
Izvor iz diplomatije otkriva da uz platu prima i dodatak
na dete i suprugu, guvernerkinu stariju ćerku Ivanu, koji
nije manja od 500 evra, a MSP porodici Sekicki plaća i
stan, oko 1.500 evra.
Sekicki, koji je potpuno neiskusan i nekvalifikovan, dospeo je u srpsku diplomatiju zahvaljujući sporazumu
o preuzimanju iz MUP-a, gde je radio u sektoru analitike u Novom Sadu. Zanimljivo je da se lansiranje
novog diplomatskog kadra direktno u Rim desilo 1. oktobra 2012, dakle samo dva meseca od izbora
Jorgovanke Tabaković na funkciju guvernera.
Na pitanje šta su glavne reference u radnoj biografiji koje su preporučile Sekickog na ovu diplomatsku
dužnost, MSP nam je odgovorio da je on diplomirani pravnik!
Iz MUP-a već danima odbijaju da odgovore kada je Sekicki zasnovao radni odnos u policiji i na kojim je
poslovima radio.
Uskoro skuplji i stroži tehnički pregled vozila?
Ako se usvoje promene Zakona o bezbednosti saobraćaja, od sredine leta procedura tehničkih pregleda biće
pooštrena. Nova predložena cena je oko 2.500 dinara i neće moći da se plaća u okviru polise obaveznog
osiguranja. Stručnjaci najavljuju i fotografisanje vozila prilikom tehničkog pregleda, koje se već nekoliko
godina primenjuje u okolnim zemljama.
Prema podacima Auto-moto saveza Srbije, svake godine na besplatnom ali dobrovoljnom tehničkom
pregledu u okviru nedelje bezbednosti otkrije se oko 25 odsto neispravnih vozila.
Pojedine agencije zajedno sa registracijom urade tehnički pregled samo uz dokumenta, a da vozilo i ne ode
na tehnički pregled.
"Moramo uticati na svest građana da shvate da bar jednom godišnje dođu na tehnički pregled i da je to u
njihovom interesu. A ne da idemo po raznim agencijama i mnogi od njih i ne vide tehnički pregled", smatra
Spasoje Manojlović iz tehničkog pregleda "Desetka plus".
Prema procenama stručnjaka, kada bi se strože primenio zakon, više od 30 odsto vozila bilo bi isključeno iz
saobraćaja odmah, i to bez prava za povratak u saobraćaj.
Uzrok ovome je loše organizovan tehnički pregled i nepostojanje bilo kakve zakonske vremenske odrednice
u kojoj bi vlasnici starijih automobila mogli imati vremena da se prilagode tehničkim standardima koji su
prepisani iz pravilnika Evropske unije.
Zato se do donošenja neke ozbiljnije strategije neće ni primenjivati pravilnik o tehničkim pregledima u
celosti.
"Trebalo bi da primenimo neka od iskustava zemalja u regionu. Na primer, Hrvatska je dala prelazni period
od pet godina da se reguliše status starih vozila. Nije merena količina izduvnih gasova... Ona je merena, ali
nije uzimana kao osnov za ocenu da li nešto može da se registruje ili ne. Tek kada su se stekli uslovi zakon
je počeo da se primenjuje", kaže Branimir Pejović iz MUP-a.
Još jedan veliki problem je što vozači pokušavaju na nekoliko tehničkih pregleda da registruju tehnički
neispravno vozilo i to im i pođe za rukom ako imaju protekciju. Fotografisanje ili video-zapis koji su
propisani novim izmenama zakona to rešavaju.
"U tom smislu bih podržao video-nadzor, tako da se vozilo slika. Ne mora stalno, neka se snima svaka dva
minuta, neka se samo zabeleži da je bilo, ko ga je pregledao i šta je pronašao, tako bi kasnije neko morao i
da odgovara", smatra Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta.
Procena je stručnjaka da zbog nelegalnih aktivnosti oko tehničkog pregleda država godišnje gubi oko
milijardu dinara. Na pregled se sada ne plaća PDV, jer se vodi kao besplatna usluga, a kontrolu niko nije
sproveo već godinama.
STRAŽUJEMO: Novinarka Kurira od novembra
ne može da zakaže pregled u bolnici!
Na preglede kod lekara čekam već tri meseca: Počela je da zakazuje preglede u novembru i još ih nije
završila
Svakako treba da se naoružate ozbiljnim
strpljenjem jer ono što vas čeka u srpskom
zdravstvu može samo da vas razboli još više! Da
bih proverila svoje zdravlje i obavila kompletan
pregled, morala sam da čekam tri meseca. I još
čekam na neke preglede. U novembru sam
počela da zakazujem preglede, a verovali ili ne,
do današnjeg dana nisam uspela sve da ih
završim. Sreća moja pa nisam ozbiljno bolesna.
Barem mislim da nisam...
Lekar opšte prakse
1. Najteže je zakazati
Posle tačno 38 poziva, uspela sam da zakažem pregled u Domu zdravlja u Siminoj kod lekara opšte prakse.
- Ako nemate temperaturu ili neku jaku upalu, mogu da vam zakažem za tri dana - rekli su mi preko
telefona.
Kad sam otišla, doktorka me je primila u roku od 15 minuta i dala mi uput za laboratoriju i kardiologa s
naznakom „hitno“, jer sam se žalila na gušenje zbog ubrzanog rada srca.
Dobila hitan uput... Novinarka Kurira ispred DZ
Laboratorija
2. Rezultati gotovi za dan
Laboratorija je jedno od retkih mesta gde je sve
organizovano digitalno i gde nema ulaska preko reda.
Kad uđete, prvo uzmete papirić sa brojem i čekate dok
se vaš broj ne pojavi na ekranu. U proseku to bude za
15 minuta do pola sata.
Zakazivanje telefonom... Posle deset dana otišla na
pregled kod ginekologa
Pregled kod ginekologa
3. Rezultat za tri nedelje
Ovaj pregled se takođe zakazuje telefonom, i to deset
dana od poziva. Papanikolau test, kolposkopija, bris i
ultrazvuk rade se istog dana, a rezultati su gotovi za
dve do tri nedelje.
Testiranje kod Endokrinologa
4. Čekam od 25. novembra!
Od ginekologa sam dobila uput za hormonski pregled. Tu spada testiranje kod endokrinologa za štitnu
žlezdu, pregled hipofize i još nekih hormona. Iako je sve dotle išlo lako, tu je nastao problem. U
Ginekološko-akušersku kliniku dolazim 25. novembra, predajem uput i čekam da mi kažu kad da dođem.
- Prvi slobodan termin je 10. januar - zakazuju mi, ali ni posle skoro dva meseca čekanja, nisam uradila
pregled jer je tad iskrsao novi problem.
- Vama nije overena knjižica! Evo, ovde piše da je istekla 30. novembra - bilo mi je čudno, jer sam i posle
tog datuma išla normalno kod lekara.
- Zakazaću vam za drugi dan. Prvi slobodan je 12. februar - kažu na šalteru.
Ispostavilo se da je na šalteru nekoga mrzelo da elektronski proveri, jer je knjižica bila overena, a da samo
na njoj nije hemijskom olovkom to bilo upisano.
Kod kardiologa gužva
5. Na ultrazvuk srca za mesec i po
Za kardiologa u Domu zdravlja dobila sam uput za hitan pregled, tako da sam istog dana završila EKG i
kontrolu krvnog pritiska, ali za ultrazvuk srca čeka se mnogo duže.
- Dođite na ultrazvuk 24. marta u 14 sati, to nam je prvi slobodan termin, sve je popunjeno - rekli su mi 10.
februara.
Ugradnja zgloba
OPERACIJA TEK 2024.
Za operaciju ugradnje veštačkog zgloba oko 80 pacijenata u Kragujevcu stavljeno je na listu čekanja za
2024. Verovali ili ne, neki od njih na njoj se nalaze od 2004! To znači da pacijenti moraju da čekaju 20
godina.
Efekti najanovijih mera ECB na kurs evra prema dolaru
Položaj Srbije kao dužnika
Đorđe Đukić, Ekonomski fakultet u Beogradu
Zbog nezadovolјavajućih rezultata dosadašnjih mera, tj. rizika ulaska privrede evrozone u opasnu spiralu
deflacija-stagnacija privredne aktivnosti, odlukom Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) od 22.
januara, koja se naziva istorijskom, ECB će od marta 2015. godine pribeći prvi put kupovini državnih
hartija od vrednosti u mesečnom iznosu od 60 mlrd. evra, u narednih 18 meseci. Ovo u cilјu, kako kaže
predsednik ECB-a Dragi, „održivog prilagođavanja" u smislu vraćanja na nivo cilјane inflacije blizu 2% i
bržeg oporavka privrede evrozone zasnovanog na:


rastućem izvozu po osnovu dalјeg slablјenja evra; i
rastućoj potrošnji po osnovu dalјeg pada kamatnih stopa na bankarske kredite (koje su na istorijski
najnižem nivou).
Nakon objave programa kupovine državnih obveznica od strane ECB-a, evro se stropoštao na najniži nivo u
poslednjih 11 godina – vredeo je samo 1,12 USA dolara (slika 1). Godinu dana ranije vredeo je 1,37 dolara.
Nema sumnje da će tokom 2015. biti prisutne velike fluktuacije kurseva na deviznim tržištima, uz veliku
verovatnoću da će na kraju te godine evro vredeti nešto malo iznad jednog dolara. To će biti uzrokovano
rastućom geopolitičkom nestabilnošću u svetu, ali i skepsom tržišnih aktera da će najnovije mere do sada
neviđene ekspanzivne monetarne politike ECB-a dati očekivane rezultate. Ovo zbog činjenice da se takvom
politikom ne tretriraju fundamentalni problemi u privredi evrozone:





strukturne reforme u javnom sektoru;
zaostajanje u pogledu produktivnosti i konkurentnosti privreda država periferije evrozone;
ogromni dugovi privreda država periferije evrozone;
fragmentisano tržište bankarskih kredita – različite kamatne stope za slične zajmotražioce u
različitim članicama evrozone;
kompletiranja Evropske unije, u smislu jedinstvene fiskalne politike.
Kakve su posledice štampanja enormne količine evra po Srbiju kao velikog dužnika?
Na mogućnosti urednog servisiranja dugova Srbije u narednim godinama će nepovolјno delovati dva
faktora:


prvo, snažno jačanje USA dolara prema evru;
drugo, skok kamatnih stopa na međunarodnim finansijskim tržištima nakon povećanja klјučne
kamatne stope američke centralne banke (Fed) koje će uslediti, verovatno, u trećem kvartalu 2015.
U valutnoj strukturi spolјnog duga i javnog duga Republike Srbije učešće duga nominovanog u USA
dolarima je, prema poslednjim raspoloživim podacima, na kraju prvog kvartala 2014. godine, iznosilo 24,0 i
27,4%, respektivno. Ranjivost privrede Srbije na buduće povećanje kamatnih stopa na finansijskim tržištima
u svetu proističe iz činjenice da u kamatnoj strukturi javnog duga dug ugovoren po varijabilnim kamatnim
stopama čini preko jedne četvrtine.
Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
Vlada napravila spisak preduzeća koja idu u stečaj
Da li će se radovati samo stečajni upravnici
Sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i
dobila kvalitetan menadžment, iako nije bilo nikakavih smetnji da se i ranije tim putem traži najbolje
rešenje za firme koje imaju teškoće u poslovanju
U prvu grupu neprivatizovanih preduzeća
koja idu u stečaj, Vlada Srbije je odredila
188 firmi na kojima je već katanac, ili ih
neće nijedan investitor. Takav spisak je
odavno najavljivan, ali je konačno vlast
odlučila da više ne održava veštački u
životu preduzeća koja proizvode samo
gubitke o trošku poreskih obveznika.
Stečaj za 188 preduzeća je, kako je kazao
ministar privrede Željko Sertić, politička
odluka zasnovana na ekonomskoj logici. To
je, očekivano, naišlo na otpor sindikata i
nekih direktora koji ne žele da izgube tu
poziciju i radnike i dalje uveravaju da su se
greškom našli u pogrešnom društvu.
Iako iz Ministarstva privrede poručuju da neće dozvoliti da se prave rupe na njihovom spisku, pristaju da
pregovaraju sa radnicima koji prete blokadama saobraćajnica ako vladina odluka ne bude preispitana. Vreme
za takva ubeđivanja je davno isteklo, pogotovo što je zakonska obaveza da se do kraja ove godine završi
privatizacija svih društvenih firmi, bilo stečajem ili prodajom kapitala ili imovine. To je i uslov
međunarodnih kreditora, među kojima su MMF i Svetska banka, da nastave da Srbiji daju povoljne
pozajmice za sprovođenje reformi.
Među preduzećima predviđenim za stečaj su delovi nekadašnjih velikih proizvodnih sistema, poput EI Niš,
MIN-a, Ive Lole Ribara, Zorke Šabac, Goše, Zastave, Ineksa, zatim Janko Lisjak, IHP Prahovo, Fabrika ulja
iz Kruševca, 21. maj , Prvi maj iz Pirota, Voćarske plantaže PKB Boleč, Progres, veliki broj veterinarskih
stanica. U tim preduzećima je zaposleno, što u većini slučajeva ne znači i da imaju posao, oko 5.000
radnika.
Slučaj MIN Lokomotive
Savez samostalnih sandikata Srbije, u pokušaju da opravda godinama prikupljane članarine i od radnika koje
nije uspeo da zaštiti, zatražio je da se kroz javno-privatno partnerstvo spase jedan broj preduzeća određenih
za okončanje privatizacije stečajem. Taj sindikat smatra da bi neka od tih preduzeća mogla da budu
profitabilna ukoliko bi bila dokapitalizovana i dobila kvalitetan menadžment, iako nije bilo nikakavih
smetnji da se i ranije tim putem traži najbolje rešenje za firme koje imaju teškoće u poslovanju.
Primer preduzeća koje je test za Vladu - da li će biti dosledna u sprovođenju sopstvene odluke je niška MIN
Lokomotiva koja se od stečaja brani uveravanjem da je pred potpisivanjem ugovora sa makedonskim
železnicama vrednog 5,2 miliona evra. Ta fabrika očekuje od Vlade da joj da garanciju za taj posao koji je
dobila na tenderu, ali u Ministarstvu privrede tvrde da neće biti izuzetaka, jer je vreme da se stavi tačka na
nešto što je nasleđeno iz prethodnih 15 godina. I Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju,
siguran je da je ovog puta država odlučna i da nijedno preduzeće, pa ni MIN Lokomotiva, nije bez razloga u
grupi onih koji će uskoro dobiti stečajnog upravnika. Šubara navodi da je vrednost imovine MIN
Lokomotive 4,3 miliona evra, a ukupne obaveze firme iznose 13,6 miliona evra. Dodatni argument za stečaj
je i što to preduzeće koje zapošljava 247 radnika svake godine pravi gubitak od oko milion evra.
Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
Kako objasniti paradoks da pada BDP, a raste zaposlenost
Neradni ljudi postaju radni
Nezaposlenost je najveći ekonomski, socijalni i politički problem i ako se on nekako ne reši, napredak nije
izvestan, ali nazadak jeste. Odgonetnuti rebus – kako zaposliti ljude, nijednoj vladi nikada nije bio prioritet,
a trebalo bi da bude
Na stranu razne priče, najave i planovi kojima smo svakodnevno zasipani, najpreči nacionalni interes Srbije
je zapošljavanje ljudi. Bez toga se ne možemo nadati na ekonomskom oporavku, niti rastu dohotka, već se
samo možemo nadati daljim pokušajima da se smanje rashodi, kroz nova smanjenja plata i penzija. A ključ
nije smanjivanje rashoda, već povećanje prihoda.
Spektakularne i spasonosne investitore koji će doneti silni novac i posao za desetine ili stotine hiljada ljudi
ne da ne možemo očekivati, nego na to ne treba ni trošiti reči. Dakle, ostaje nam da situaciju shvatimo
ozbiljno, napravimo nacionalni plan zapošljavanja i krenemo u zapošljavanje, čoveka po čoveka.
A klima za to nije nimalo sjajna. Prošle godine Srbija je ušla u recesiju iz koje će po svim prognozama, u
najboljem slučaju, izaći sledeće godine. Javni dug je prešao 70 odsto BDP-a, a budžetski deficit je najveći u
Evropi, kao i procenat nenaplativih kredita.
Međutim, nijedan od ovih pokazatelja nije tako dramatičan kao visina nezaposlenosti. Nedostatak posla je
glavni uzrok siromaštva, nezaposlenom čoveku ugroženo je zdravlje, nezaposleni roditelji ne mogu da
školuju decu, tako da i ona ostaju u vrtlogu siromaštva. Nezaposlenost je jedan od glavnih uzroka stresa,
depresije, nervoze i osećanja beznađa.
Prema istraživanju nedavno objavljenom u naučnom časopisu Lanset, nezaposlenost je uzrok svakom petom
samoubistvu u 63 razvijene zemlje sveta. Ipak, ovom problemu se daleko manje pažnje posvećuje nego
ostalima.
Nesumnjivo da je nezaposlenost i u Srbiji najveći ekonomski, socijalni i politički problem i to problem koji
traje jako dugo.
Kako je to moguće?
U Srbiji je prema poslednjim podacima iz novembra 2014. godine nezaposleno 739.044 ljudi, ali kada se
njima dodaju i oni koji traže zaposlenje, broj se penje na ogromnih 865.266 ljudi. To je još i dobro, s
obzirom na to da se od februara prošle godine broj nezaposlenih, prema podacima Nacionalne službe
zapošljavanja, smanjio za više od 54.000. Pad nezaposlenosti pokazala je i Anketa radne snage koju
Republički zavod za statistiku sprovodi po metodologiji Evropske unije i prema njemu je u četvrtom
kvartalu prošle godine stopa nezaposlenosti iznosila 16,8 odsto, naspram 20,8 odsto iz prvog kvartala 2014.
godine. U aprilu 2013. godine stopa nezaposlenosti bila je 24,1 odsto.
Ovi podaci su izazvali dosta polemike u javnosti i pitanja – kako je to moguće? U ovom periodu Srbija je
beležila pad privredne aktivnosti (u 2014. godini pad BDP-a se procenjuje na 1,7 do dva odsto), nikakvih
velikih investicija nije bilo, a bar zvanično, na snazi je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, pa je ostala
misterija gde se to zaposlilo više od 50.000 ljudi.
I zvanični podaci o zaposlenosti pokazuju da ti ljudi nisu našli poslove za stalno. Prema mesečnom biltenu
Zavoda za statistiku, u novembru prošle godine bilo je zaposleno 1,707 miliona ljudi, dok je u novembru
2013. godine bilo 1,704 miliona zaposlenih. Dakle, svega je tri hiljade više zaposlenih nego pre godinu
dana.
I u Anketi o radnoj snazi stopa zaposlenosti se u toku 2014. povećala samo sa 38,4 na 40,4 odsto. Da bude
zanimljivije, ali i zapetljanije, u četvrtom kvartalu prošle godine, istovremeno su padale i nezaposlenost i
zaposlenost!
Odgovor je, po svemu sudeći, ako zadržimo poverenje u statistiku mada su mnogi iskazali sumnju, u
metodologiji. Anketa o radnoj snazi koju sprovodi Zavod za statistiku vodi kao zaposlenog svakog ko je
najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljao neki plaćeni posao ( u novcu ili u naturi), kao i one koji
su imali zaposlenje, ali su u toj sedmici bila odsutni s posla.
Izgleda da je odgovor u sivoj ekonomiji ili, uvijeno formulisano, u „neformalnoj" zaposlenosti. U prvom
kvartalu 2014. godine stopa neformalne zaposlenosti je iznosila 20,5 odsto, da bi u četvrtom kvartalu iste
godine skočila na 24,2 odsto. Recimo, pomažućih članova domaćinstva, kako se vode svi koji su nešto radili
po svom domaćinstvu i to ne za novac, u četvrtom tromesečju bilo je više nego u prvom za 39.800 ljudi.
Zgodne fraze
Naravno, političari nisu propustili priliku da preuzmu zasluge, pripisujući pad nezaposlenosti merama koje
su doneli, novom Zakonu o radu, jačoj inspekcijskoj kontroli i uvek zgodnoj frazi "popravljanju poslovnog
okruženja”.
Međutim, prema tvrdnji Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, to što se
sada menjaju brojke nije posledica vođenja ekonomske politike, već je glavni razlog rasta zaposlenosti to što
su ljudi primorani više da rade, kako bi preživeli.
Nastavak teksta možete pročitati u osamnaestom broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija"
Pilotska plata "leti u nebo"
Debata oko plata oficira Vojske Srbije nastavljena je pošto je Ministarstvo odbrane
objavilo kako je premijer Aleksandar Vučić "izneo tačne podatke o zaradama pilota
majora lovačke avijacije", za koje je rekao da su "u rangu ministarskih".
Time su demantovali navode Sindikata Vojske
Srbije, koji je objavio da su zarade mnogo
manje.
- Podaci koje je premijer izneo su tačni. Pilot
lovačke avijacije u činu majora nakon
smanjenja iz novembra ima prosečnu platu od
83.000 dinara. Kada se na to doda i letački
dodatak, primanja su od 104.000 do 118.000
dinara - naveo je major Jovan Krivokapić,
portparol Ministarstva odbrane.
Sa druge strane Aleksandar Popović, predsednik
Sindikata Vojske Srbije kaže da je Ministarstvo odbrane u stvari potvrdilo njihove tvrdnje, ali i da se ovom
raspravom prave veliki problemi oficirima srpske vojske.
- Kad god izađu informacije o enormnim platama oficira Vojske Srbije, većini njih koji žive kao podstanari
gazde odmah povećaju kiriju. A istina je u stvari da piloti lovci, koje uzimamo kao primer, ukupno mesečno
zarađuju 83.000 dinara sa svim dodacima. Osnovna plata majora je oko 60.000 dinara, plus letački dodatak
od 26.000 dinara bruto, što kada se od tog dodatka odbiju davanja za PIO fond, dolazimo do ukupne plate
pilota od 83.000 dinara - kaže Popović.
On dodaje da, s druge strane, vojska ima i egzistencijalni problem.
- Ne dobijamo regres, topli obrok, ne isplaćuje se prekovremeni rad, ali su zato kupljeni novi automobili fijat
500L i opel insignija u vreme kada Vlada Srbije rasprodaje svoj vozni park - kaže Popović.
Povod za polemiku bili su napisi u srpskoj štampi o majoru avijacije koji je izvršio samoubistvo, jer je upao
u kandže zelenaša i nije mogao da prehrani porodicu. Premijer Vučić je ocenio da je to kampanja protiv
Vojske Srbije.
Podsetivši na navode poput onih da vojska nema šta da jede, da pojedinci uzimaju hleb iz kasarne i nose
kući, Vučić je izašao sa podatkom o "ministarskim" zaradama pilota.
- To samo da imate u vidu kakva se kampanja i zašto vodi protiv naše vojske. To je naša ministarska plata
koja je među najvećima u Srbiji, a 81.000 dinara je bila osnovna plata za nekoga sa činom majora - rekao je
Vučić.
Ministarske plate za pukovnike?
Nakon samoubistva pilota A. P. zbog navodno teške materijalne situacije, razvila se rasprava oko zarada
oficira Vojske Srbije. Tako je Ministarstvo odbrane objavilo kako potpukovnici lovačke avijacije imaju
prosečnu platu od 100.000, a pukovnici od 120.000 dinara. Sve ovo iz vojnih sindikata demantuju i
objašnjavaju kako su zarade mnogo manje.
Download

NA SAMOM DNU Najminimalniji minimalac u Evropi je u Srbiji!