SEEC | Udruženje „SEEC” Srpski Ekološki Energetski Centar | Februar 2014
br. 2
SEEC br.2
02 | 2014
Sadržaj
EPS spreman za ledeni talas, proizvodnja bez zastoja 3
EPS: Dogovor oko većine zahteva
3
Energetski sistem Srbije stabilan5
Zoran Božović, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, Rekorde iznedrili uslovi
5
Profesor dr Slavenko Grgurević o aktuelnoj trasformaciji EPS-a, Država diktira budućnost EPS-a 7
Proizvodnja otkrivke i uglja u RB „Kolubara”, Iskopano 30,70 miliona tona lignita
9
Zakoni – prepreka za veće korišćenje pepela, Ideja zvana „dodati samo vodu” 13
Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine u PD „Elektrosrbija” 15
Intergisani sistem menadžmenta u PD TENT, Novi sistemi uskoro
16
Planirana ulaganja od 100 miliona evra u Kolubaru
17
Dobra proizvodnja u teškim okolnostima
18
Najveća dnevna proizvodnja uglja
19
“Slučaj nikl” prijavljen inspekciji
19
Rio Tinto zainteresovan za preradu litijuma u Srbiji obnovljen bez primedbi 20
Vetropark možda krajem godine
21
Analizirana realizacija obe faze projekata iz kineskog kredita 21
Uskoro pregovori sa strateškim partnerima za “HIP-Petrohemiju“
22
NIS uvodi nove metode bušenja
23
KfW u našu energetiku uložio mlrd.€
24
Sve spremno za radove u TE “Kostolac”, Kinezi već poslali stručnjake 25
Izgradnja pet hidroelektrana na Velikoj Moravi
26
Kanađani, Nemci, Finci bi u RTB Bor
27
1
SEEC br.2
02 | 2014
EPS spreman za ledeni talas, proizvodnja bez zastoja
Svi kapaciteti Elektroprivrede Srbije (EPS) funkcionišu stabilno i nema opasnosti od zastoja u snabedavnju električnom
energijom, a elektroenergetiski sistem spreman je da odgovori zahtevima za povećanom potrošnjom u uslovima ledenog talasa,
izjavili su Tanjugu čelnici EPS-a.
Generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović rekao je Tanjugu da je EPS i u mnogo težim uslovima funkcionisao i izrazio
ubedjenje da svi zaposleni u tom javnom preduzeću, koji i dan danas rade u veoma teškim uslovima, uspeće da budu na nivou
zadatka.
“Naši resursi su spremni i mi u svakom slučaju očekujemo i da ova zimska sezona prodje u najboljem redu”, rekao je
Obradović.
Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Aca Marković rekao je Tanjugu da je jučerašnja potrošnja struje u Srbiji iznosila 128
miliona kilovat časova (kWh), a potrošnja električne energije u zimskim uslovima, ranijih godina, dostizala je i 140 miliona kWh
dnevno, bez problema.
Marković je naveo podatak da kada je spoljna temperatura -7 stepeni Celzijusa i kada duva vetar od 36 metara u sekundi,
imate osećaj kao da je napolju -16 stepeni, dok pri brzini vetra od 20 metara u sekundi ili 72 kilometra na sat, imate osećaj kao
da je napolju -21 stepen Celzijusa.
“Sistem je stabilan, svi su naši blokovi termolektrana na mreži i nema teškoca u snabdevanju potrošača. Već danas se očekuje
konzum (potrošnja) od 123 miliona kWh”, naglasio je Marković i napomenuo da će tokom vikenda i najavljenog ledenog talasa,
snabdevanje biti stabilno, bez ikakvih problema.
Elektroenergetski sistem Srbije je tako izgradjen da se uvek dva kilovata električne energije dobija iz uglja, dakle iz
termoelektrana, a jedan iz energije vode, odnosno hidrocentrala.
Proteklih dana blokovi termoelektrana dnevno su proizvodili ukupno 92 do 93 miliona kWh, iz protočnih hidrocentrala oko 27
miliona kWh i ostalo je bilo iz vodenih akumulacija, koje su iznad bilansa, naveo je Marković.
Izvor Blic
EPS: Dogovor oko većine zahteva
Na sastanku predstavnika Vlade Srbije i Sindikata radnika EPS-a, postignut je dogovor oko 80 odsto zahteva Sindikata.
Međutim, ipak nije prihvaćen njihov zahtev da se zaposleni u EPS-u izuzmu od primene Zakona o ograničenju zarada u javnom
sektoru i da im se isplati jednokratna pomoć od 50.000 dinara po zaposlenom.
Posle maratonskog sastanka u Vladi Srbije, koji je završen nešto pre ponoći, održanog u prisustvu ministra energetike Zorane
Mihajlović, ministra finansija Lazara Krstića, predstavnika Sindikata radnika EPS-a i poslovodštva EPS-a, dogovoreno je da se
razgovori nastave u narednih 10 dana.
Ministarka Mihajlović izjavila je Tanjugu da su se “oko nekih stvari dogovorili, a oko nekih nisu”, izražavajući uverenje da će
razgovori biti nastavljeni u narednom periodu.
“Ono oko čega se nismo dogovorili, to je zahtev sindikata da budu izuzeti iz Zakona o ograničenju zarada u javnom sektoru,
koji je donela Vlada Srbije, a odnosi se na umanjenje zarada onih radnika koji obavljaju najteže poslove u EPS-u”, prenela je
Mihajlovićeva.
“Što se tiče pozajmice (od 50.000 dinara po zaposlenom), to je stvar kolektivnog ugovora i ja očekujem od poslovodstva EPS-a
2
SEEC br.2
02 | 2014
i Sindikata da sednu da o tome razgovaraju”, poručila je Mihajlovićeva.
Ministarka energetike je istakla da je njena poruka da su predstavnici resornog ministarstva i vlade tu da razgovaraju sa
sindikatima, ocenjujući da dogovori mogu da se naprave da budu u interesu EPS-a, “jer ni Sindikatu EPS-a nije u interesu da
pravi problem samom EPS-u, jer to je firma svih nas, to je državna kompanija”.
Kada je reč o nezadovoljstvu sindikata nekim novim zakonskim rešenjima, Mihajlovićeva je naglasila da svi sindikati moraju biti
uključeni u razgovore o izradi novih zakona, pa tako i Sindikat radnika EPS-a mora da bude uključen u izradu zakona o radu i
drugim zakonima, preko svojih predstavnika.
Na sastanku se razgovaralo o problemima koji proizlaze iz Zakona o javnim nabavkama, prenela je Mihajlovićeva i objasnila da
EPS mora da ima dovoljne količine opreme da bi mogao da funkcioniše. Posle formiranja nove Vlade Srbije, sigurno je da će
se menjati određena rešenja u Zakonu o javnim nabavkama, što je najavio i ministar Krstić, kako bi preduzeća poput EPS-a i
Srbijagasa funkcionisala na pravi način.
“Razgovarali smo i o preduzećima koji su takozvani “treći krug”, koja su izdvojena iz EPS-a, a preko tih preduzeća jedan broj
ljudi radi u EPS-u. Mnogo je veći trošak za EPS kada te ljude angažujete kroz, naprimer, “Kolubaru usluge”, umesto da su ti
ljudi unutar EPS-a”, rekla je Mihajlovićeva i napomenula da svako treba da preuzme odgovornost za ono što radi.
Ministarka energetike je rekla da je zadatak poslovodstva, direktora i Nadzornog odbora EPS-a, da zajedno sa Sindikatom
nađe način da tri ljudi budu unutar EPS-a, budući da je to manji trošak za to Javno preduzeća. Tokom sastanka razgovaralo se i
o EPS - Tursu, objektima koji su bili u sastavu Društvenog standarda i praktično su bili u ingerenciji i Sindikata i EPS-a, kako da
se reše problemi oko njih.
Predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević rekao je Tanjugu da je sastanak protekao u konstruktiuvnoj atmosferi “i
neke stvari smo se dogovorili, a neke nismo”. Prema njegovoj proceni, dogovoreno je oko 80 odsto spornih tačaka.
“Nismo se dogovorili oko Zakona o ograničenju zarada u javnom sektorui i Sindikat ne može da prihvati umanjenje zarada
za jedan od najtežih poslova kojim se mi bavimo, jer mi smo preduzeće koje pokriva ceo rudarski sektor, ceo termo, hidro i
distributivni sektor i EPS ima zaokruženu celinu od proizvodnje i naplate”, rekao je Đorđević.
“Ne možemo da prihvatimo da mi budemo obuhvaćeni kroz javni sektor, kroz budžetske firme, uz puno poštovanje svih ljudi
u ovoj zemlji koji rade, ali mislimo da je to nepravedno prema našim kolegama, pogotovo prema onima koji rade u najtežim
uslovima, rade noću, 365 dana u godini i verske i državne praznike”, istakao je Đorđević.
Odgovarajući na pitanje da li sinoćni sastanak znači odustajanje od najavljenog štrajka Sindikata radnika EPS-a, Đorđević je
rekao da postoji prostor od 10 dana za razgovore koji su danas počeli i izraziop uverenje da će se Sindikat radnika EPS-a i
predstavnici države dogovoriti u narednih 10 dana.
“Mislim da neće biti potrebe za generalnim štrajkom, ali ako ga bude mismo tu”, poručio je Đorđević.
Generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović istakao je da je najvažnije da je ostvarena komunikacija Sindikata i
poslovodstva EPS-a, koje je aktivno uključeno u pregovore i preneo da da ni u jednom momentu nije imao utisak da ijedna
strana želi da bude ugroženo snabdevanje električnom energijom u Srbiji.
“Mislim da je razgovor bio veoma kontrustruktivan, poslovodstvo je dobilo konkretne zadatake koje treba da ispuni, analize koje
treba da pripremni da bi se ovi pregovori nastavili”, rekao je Obradović.
Prema njegovim rečima, poslovodstvo ima zadatak da pripremi izbalansirani predlog rešenja gde sa jedne strane mora biti
razumevanja za potrebe kolega u EPS-u, a sa druge strane se mora voditi računa o potrebama osnivača - države i da ni u
jednom momentu ne bude ugroženo snabdevanje strujom.
Izvor Tanjug
4
SEEC br.2
02 | 2014
Energetski sistem Srbije stabilan
Energetski sistem u Srbiji u svim segmentima funkcioniše stabilno, rekao je pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
Trifunović je rekao novinarima u Vladi Srbije da ima dovoljno struje, gasa, uglja i drugih energenata, kao i da prenosnodistributivni sistem dobro funkcioniše.
Hladno vreme će potrajati prema nekim prognozama najduže do kraja iduće nedelje, a po Trifunovićevim rečima, postojeće
rezerve energenata su i veće nego što je potrebno za taj period.
Radna grupa, čijoj sednici je danas prisustvovala i ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović,
svakodnevno će zasedati zbog hladnog vremena.
Danas će početi i isporuka oko 4.000 tona mazuta iz robnih rezervi za osam gradova čije su toplane imale problema sa
grejanjem, dodao je Trifunović.
Potrošnja struje je malo pojačana zbog hladnog vremena pa će građanima ponovo biti nešto uvećani računi, rekao je pomoćnik
ministra. On je apelovao na građane da racionalno troše struju i poručio da se ne sme ponovo dogoditi da bude propusta sa
očitavanjem strujomera.
Izvor Tanjug
Zoran Božović, direktor Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, Rekorde iznedrili uslovi
Maksimalna proizvodnja električne energije u 2013. rezultat je odlične raspoloživosti blokova, smanjenih planskih i neplanskih
zastoja, kao i dobrih hidroloških prilika u prvoj polovini godine
U 2013. godini elektrane „Elektroprivrede Srbije” ostvarile su rekordnu proizvodnju i sa negativnog salda s kraja 2012. podigle
ukupan poslovni rezultat EPS-a na nivo dobrih finansijskih rezultata. Odlična proizvodnja ostvarena je i u rudarskom sektoru, a
sve zajedno omogućilo je ne samo da se podmire potrebe unutrašnjeg tržišta električne energije u Srbiji, već i da se značajne
količine prodaju na slobodnom tržištu. O odličnoj proizvodnoj godini razgovarali smo sa Zoranom Božovićem, direktorom
Direkcije EPS-a za proizvodnju energije.
Da li je proizvodnja u 2013. rezultat optimalnih mogućnosti EPS-ovih elektrana ili spleta povoljnih okolnosti?
Prošle godine u HE, TE i TE-TO „Elektroprivrede Srbije” (bez malih HE) proizvedeno je 37,433 milijardi kWh, a to je oko tri
milijarde kWh više nego u 2012. godini. To je izuzetan rekord, koji, nažalost, nije prost ishod optimalnih mogućnosti, jer nama
i dalje nedostaje cela jedna elektrana za podmirivanje potreba domaće potrošnje, već rezultat uslova i okolnosti kombinovanih
u protekloj godini. Izuzetno povoljna hidrološka situacija omogućila je maksimalnu proizvodnju protočnih HE u prvoj polovini
2013. i znatno angažovanje akumulacija u povoljnim energetskim periodima u elektroenergetskom sistemu. Drugi bitan faktor
jeste pogonska raspoloživost proizvodnih jedinica, posebno u termosektoru, što se i ostvarilo usled smanjenja broja i dužine
trajanja neplanskih zastoja (Ki), kao i usled izuzetno malog procenta planskih zastoja (Kpz), kojih je bilo oko 5,4 odsto manje
nego u prethodno rekordnoj 2011. godini. Uz rekordnu proizvodnju električne energije, treba istaći i odličan rad kapaciteta za
otkrivku i otkopavanje uglja na površinskim kopovima, koji su u potpunosti ostvarili planiranu i potrebnu količinu uglja, stvorivši i
dobre rezerve s kojima je dočekan zimski period. Dobar kvalitet uglja omogućio je efikasniji rad TE umanjivši uticaje na habanje
i kvarove kotlovskih postrojenja.
Godišnji suficit od 3,43 milijarde kWh bio je najveći od 1993. godine. Može li on da se ponovi?
Ostvarena maksimalna proizvodnja električne energije omogućila je znatne „viškove’” u odnosu na potrebe regulisanog
tržišta u Srbiji, a to znači i prodaju na slobodnom tržištu, uz znatno povoljnije finansijske prilike. Smanjena potrošnja rezultat
je meteoroloških uslova, ali i ograničene potrebe zbog opšteg stanja privrede. U narednim godinama, s porastom potrošnje i
privrednog razvoja, „viškova” električne energije biće sve manje, naročito u zimskom periodu, ali i leti, u vreme dužih planskih
zastoja TE.
5
SEEC br.2
02 | 2014
Protočne HE proizvele su u 2013. godini više od 9,5 milijardi kWh ili gotovo milijardu više nego 2012. Da li je to „zasluga” samo
neba?
Proizvodnja hidroelektrana od ukupno 10,729 milijardi kWh predstavlja prebačaj planiranih količina za 8,7 procenata, što je
svakako rezultat uticaja hidroloških prilika u pojedinim periodima, kada je pogonska spremnost raspoloživih hidroagregata bila
na visokom nivou, pa je hidropotencijal mogao maksimalno da se iskoristi, posebno sa revitalizovanim jedinicama „Đerdapa 1” i
„Bajine Bašte”. Svakako, dobrom koordinacijom rada hidroelektrana i termoelektrana omogućena je optimalna proizvodnja, tako
da tehničkih preliva i gubitaka u proizvodnji nije bilo.
Izgleda čudno da su TE postigle rekordnu proizvodnju, a nisu ostvarile godišnje planove. O čemu je tu reč?
Iako su termoelektrane EPS-a ostvarile maksimalnu proizvodnju, a PD „TE-KO Kostolac” i rekordnu od 6,47 milijardi kWh, one
nisu dostigle godišnje planove po bilansu za 2013, i to za 1,4 odsto. To znači da su planovi predviđali maksimalno angažovanje
blokova uz minimalna ograničenja usled tržišnih uslova, raspoloživosti i kvaliteta uglja i ekstremnih hidroloških perioda, naravno
uz visoku pogonsku spremnost i tehničku efikasnost.
Kada se sve to ima u vidu, može li prošlogodišnja proizvodnja električne energije da bude reper za utvrđivanje budućih
planova?
I pored izvrsnih proizvodnih rezultata u 2013, oni ne mogu da budu reperi za planove u narednim godinama. Proizvodnja HE
mora da se planira prema statističkim pokazateljima za duži preiod, a to znači na nivou od oko deset milijardi kWh godišnje,
a proizvodnja TE biće manja zbog neophodnih dužih planskih zastoja, u kojima će se obavljati rekonstrukcije, modernizacije i
kapitalni remonti sve starijih blokova.
Šta je suštinski značilo „smanjenje” planskih zastoja u 2013. godini?
Treba se podsetiti da su smanjeni broj i dužina trajanja planskih zastoja termoblokova bili posledica veoma složene finansijske
situacije prema kojoj je urađen Plan poslovanja EPS-a za 2013. godinu i u kome su znatno bila ograničena sredstva za
rekonstrukciju, modernizaciju i kapitalne remonte. Praktično, u TE obavljeni su samo standardni remonti u trajanju od oko
30 dana, sa izuzetkom nekih blokova na kojima su obavljene nužne sanacije. U HE su, osim redovnih remonta, obavljene i
revitalizacije sa zamenom delova glavne opreme na agregatima „Četiri” u HE „Đerdap 1” i HE „Bajina Bašta”, pri čemu su ostali
hidroagregati bili maksimalno raspoloživi i pouzdani, pa je maksimalno i iskorišćen izuzetno vodni period.
Da li će se propušteno u održavanju nadoknaditi ove godine i, ako ne bude tako, kako će se ono odraziti na ostvarenje bilansa?
Propuštene aktivnosti na održavanju u prošloj godini teško se mogu nadoknaditi u kratkom periodu, pa je zato izuzetno važno
da se realizuju preporučeni kapitalni remonti u redovnim ciklusima prema ostvarenim satima rada i da se zaokruže investicione
aktivnosti na revitalizaciji i modernizaciji proizvodnih jedinica. Odlaganje radova, koji traju više meseci, može bitno uticati na
ostvarenje elektroenergetskog bilansa u narednim godinama, jer je remontna sezona „ograničena” na letnji period, kako bi se
izbegla povećana nabavka električne energije u zimskom periodu, kada su i cene znatno veće.
Da li bi proizvodnja TENT-a prošle godine bila veća da je bio bolji kvalitet uglja iz „Kolubare”?
Uz poznate probleme oko eksproprijacije u RB „Kolubara” i znatnog kašnjenja s preseljenjem vreočkog groblja, prilikom
planiranja proizvodnje uglja optimalno su procenjene moguće količine uglja uz bitno ujednačen i poboljšan kvalitet za potrebe
TENT-a. S obzirom na veliku raspoloživost termoblokova, moguće je bilo prognozirati i veću proizvodnju, uz, naravno, veću i
potrošnju uglja, koja se nije mogla garantovati. Zbog toga je bilo predviđeno da manje efikasni blokovi PD TENT budu i manje
angažovani – u hladnoj rezervi, ili da po prioritetu budu na tehničkom minimumu tokom rada – topla rezerva. Planirana rezerva
PD TENT-a u 2013. godini iznosila je 1.922 GWh, a ostvarena je 2.692 GWh. Zato je PD TENT ostvario plan sa 99,8 odsto
(više od 20 milijardi kWh), a sa priznatom rezervom ostvarenje bi iznosilo 103 procenta. Da su uslovi tržišta omogućili veći
plasman energije, verovatno bi proizvodnja električne energije bila i veća uz maksimalne učinke i u proizvodnji uglja. Treba
istaći da su blokovi TENT-a od 300 MW prvi put prošle godine radili i u režimima sekundarne regulacije učestanosti u EES, što
6
SEEC br.2
02 | 2014
je ograničavalo maksimalnu snagu blokova, ali je omogućilo optimalno korišćenje hidropotencijala.
U „Kostolcu” je TE odredila proizvodnju uglja, a TENT-a kopovi „Kolubare”.
Na površinskom kopu „Drmno” ostvarena je ravnoteža odnosa otkrivke i otkopanog uglja, tako da je devet miliona tona bilo
dovoljno za rad elektrana „A” i „B”, sa propisanim i bilansiranim kvalitetom uglja. Na površinskim kopovima u RB „Kolubara”
postoje ograničenja u realizaciji planova otkrivke, prvenstveno zbog kašnjenja u eksproprijaciji zemljišta. Ostvarenje planova
investicionih ulaganja u nabavku glavne rudarske opreme i otvaranje novih kopova na Polju E i „Radljevo” uz PK „TamnavaZapad” omogućiće da proizvodnja TENT-ovih blokova od 2018. godine nema ograničenja u potrošnji uglja. U proizvodnji uglja
prošle i početkom ove godine ostvareni su odlični rezultati i značajni rekordi u oba PD EPS-a, a pomenuo bih milijarditu tonu
uglja iz RB „Kolubare” od 1950. godine, za potrebe elektrana, industrije i široke potrošnje.
Smanjeni troškovi
Maksimalna proizvodnja u 2013. godini stvorila je viškove električne energije u odnosu na domaće potrebe za krajnje kupce.
Pored finansijskog prihoda koji je ostvaren prodajom tih viškova na slobodnom tržištu, dobar rad elektrana, manji broj ispada iz
pogona i povoljne temperaturne prilike omogućile su i smanjenje troškova za gorivo u iznosu od oko 64 miliona evra, a od toga
30 miliona evra za mazut, 21 milion za gas i 13 miliona za ugalj. Sve to je značajno uticalo na finansijski rezultat poslovanja
EPS-a i omogućilo planiranje značajnih investicija u narednim godinama. Efikasnom realizacijom Plana poslovanja u 2014.
godini treba obezbediti uslove za revitalizaciju termoblokova TENT A3, TE-KO B1, hidroagregata A5 u HE „Đerdap 1”, kao i
kapitalnih remonta bloka TENT A1, TE-KO A1 i hidroagregata A1 i A2 u HE „Đerdap 2” – istakao je Zoran Božović.
Izvor KWH EPS
Profesor dr Slavenko Grgurević o aktuelnoj trasformaciji EPS-a, Država diktira budućnost EPS-a
Ne može profesionalni menadžer, ma kako se on zvao i odakle god došao, da menja ciljeve vlasnika: on ih ispunjava ili odlazi
ako se njegov profesionalni integritet ne slaže sa zahtevom gazde. – Uspešan menadžer ne postaje se dobijanjem diplome, već
kroz dugotrajnim učenjem i konkretnim radom
Čuveni španski filozof i mislilac Morales pre četiri veka rekao je: „Teško je uliti pamet onome ko nema volje, a još teže je uliti
volju onome ko nema pamet”. Ideologija i politizacija, a ne profesionalizacija upravljanja u poslu i ukupnom društvenom životu
u Srbiji glavni je krivac što kasnimo za svetom. Što nam se „iznenada” događaju situacije i što od raspada Jugoslavije stalno
tražimo i nalazimo naivna, iznuđena i pogrešna rešenja. Naravno da to nije samo slučaj sa „Elektroprivredom Srbije“. To je
prosto dug višedecenijskoj destruktivnoj atmosferi koja uz pomoć partijskih struktura svaku kreativnu inicijativu provlači i cedi
kroz ideološku i partijsku matricu – kaže za naš list prof. dr Slavenko Grgurević, profesor na Beogradskoj bankarskoj akdemiji,
odgovarajući na pitanje kako vidi najavljenu transformaciju, tačnije korporativizaciju svojih javnih preduzeća među kojima je
EPS u prvom planu. Da EPS postane firma čiji će osnovni zadatak biti proizvodnja električne energije i pravljenje profita.
Da li je sve to u isti mah moguće?
EPS je državna firma. Vlasnik je država Srbija. Osnovna uloga menadžera je da realizuje ono što je cilj vlasnika. Ako je cilj
vlasnika da samo delimično zahteva profitabilno poslovanje, onda to menadžer treba da shvati i dosledno realizuje. Ne može
profesionalni menadžer, ma kako se on zvao i odakle god došao, da menja ciljeve vlasnika: on ih ili ispunjava ili odlazi – ako se
njegov profesionalni integritet ne slaže sa zahtevom gazde.
Šta bi trebalo da bude EPS u bližoj i daljoj budućnosti?
Na to pitanje mora da odgovori njegov vlasnik. Dakle, Vlada Srbije to mora da definiše. I oko toga ne bi trebalo da se vode
bilo kakve polemike. To je pravilo koje postoji i u svim razvijenim zemljama u svetu u kojima je država gazda energetskim
kompanijama. Isti princip vlada i u akcionarskim društvima – vlasnici akcija, kapitala, prave planove ili usvajaju ono što
im ponudi manadžment, ako se opredele za takav vid saradnje i upravljanja. I tu je kraj. EPS je ostvarivao svoju ulogu u
poslovanju, ekonomiji i razvoju zemlje, socijalnim programima... Prava „ekonomija” poslovanja EPS postoji i veoma je značajna
7
SEEC br.2
02 | 2014
i potencijalna, ali je za ljude koji se malo u to ne razumeju – nevidljiva ili nedovoljna. Da li smo i koliko postignutim zadovoljni –
zavisi ko s koje strane gleda. Na gazdi je da kaže.
Da li je EPS-u u predstojećoj korporativizaciji profit prvi zadatak?
Gledati na EPS samo kroz profit i smatrati da je uloga EPS samo da proizvodi i gomila profit isto je što i posmatrati prirodu kroz
masku za varenje. EPS nije samo proizvođač električne energije, već je i pokretač ove privrede. Ne samo zato što je „fabrika”
struje bez koje niko ne može da radi, privređuje, pa i da živi, već i jedan od najvećih poslodavaca. Na poslovima održavanja,
remonta ili revitalizacija starih proizvodnih postrojenja angažovano je na desetine hiljada ljudi. I to je samo jedno viđenje stvari.
Drugo je pitanje interne ekonomije. Ko je sprečavao menadžment EPS da kontroliše troškove? Niko, ali kada negde zapne
svi bi da krive druge. Možda bi ceo moj odgovor na ovo pitanje mogao da stane u jednu duhovitu opasku besmrtnog Duška
Radovića koji je jednom prilikom rekao: „Dajte mi dobro dete da vidite kako sam dobar roditelj”.
Šta bi prema Vašem mišljenju trebalo da bude korporativizacija i koji su prvi potezi mogući?
O tome pišem i govorim već više od dve decenije, od kada sam uradio i predložio Koncept korporativnog restrukturisanja EPS.
Ondašnji menadžment EPS-a (početkom dvehiljaditih godina) prihvatio je i usvojio moj predlog, ali se isprečila „visoka” politika
i sve je potom zaboravljeno. Danas se opet neki ljudi tome vraćaju. Odgovora na to i ostala pitanja ima sasvim dovoljno. Tu
su i bogata iskustva stranih elektroprivreda. Nema tu mnogo originalnosti. Suština je samo u tome da li vlasnik zna šta hoće
sa svojom najvrednijom firmom. Ako zna i to jasno saopšti – više od polovine problema je rešeno. Ima i u ovoj zemlji ljudi koji
znaju da odgovore na ta i mnoga druga pitanja. E da li to treba da budu ljudi i iz sveta politike ili politika treba da ih na ta mesta
postavi – opet zavisi od gazde i njegove ideje, ali uvek sam, pa i sada, govorio – EPS može da bude veoma uspešna i razvojno
potencijalna kompanija.
Kako bi to trebalo izvesti? Da li onako kako bi to uradio neki privatni partner (otpustio polovinu radnika, povećao sto odsto cene,
ugasio nerentabilne elektrane i rudnike, ostavio pola potrošača bez struje jer ne plaćaju energiju...) ili bi država, ipak, morala i u
tome da bude taktična i da ima neki dugoročniji plan?
Ovo pitanje shvatam kao ironiju. Iz kog vica dolazi taj recept da bi privatnik tako radio? To samo dokazuje da se slažemo oko
toga da mnogi ne znaju ili ne razumeju menadžment kao struku. Ako vlasnik kaže šta hoće od svoje firme, a on može da zatraži
da sve ostane isto ili da se zaposli još deset hiljada ljudi, povećaju ili smanje cene, namerno karikiram, menadžment kome
je povereno vođenje kuće mora da kaže – to može po tu i tu cenu ili – mi to ne možemo ili nećemo da uradimo. Tačka i kraj.
Gazda će morati da se zapita nije li negde pogrešio ili će uporno tražiti one koji su sposobni da sprovedu njegovu zamisao.
Mi i dalje neprestano od države tražimo da taktizira, a ne da profesionalni menadžment upravlja EPS-om. To kako bi se izvela
promena i u čemu bi se ogledala – pitanje je znanja, a ono košta. Oni koji su postavljeni za menadžere trebalo bi to da znaju,
ako imaju jasan zadatak vlasnika. Ako ne znaju kako da ga realizuju onda treba da plate onima koji znaju.
Može li se u potpunosti isključiti socijala iz EPS-a? Nema električne energije, ako se ne plati, kao benzin na pumpi, a država
neka siromašnim građanima i svojim posustalim firmama plaća taj trošak iz budžeta. Koje Vam je rešenje bliskije i koje bi bilo
delotvornije?
U sadašnjim ukupnim društvenim prilikama u Srbiji treba biti veoma obazriv u odmeravanju uloge EPS-a i njegove socijalne
odgovornosti. Ona se, jednostvano, teško može izbeći, ma koliko se zalagali za tržišna pravila. Ima nešto što se zove prag
siromaštva ispod kog se ne može sići. Znam da mi se odmah može kontrirati i reći da s niskom cenom struje više pomažemo
one s većim primanjima i koji je gotovo arče. To se pitanje može urediti na drugi način. I ja ne govorim o tome, već o onima
kojima se odobravaju besplatni kilovat-sati ili kubici gasa. Ne smemo dopustiti, kao društvo, da tu ispred naših očiju ljudi pate
od gladi ili zime samo zato što su siromašni. A šta ako u taj položaj nisu dopali samo svojom „zaslugom”? Jesam za tržište,
ekonomiju, ali s ljudskim likom.
Država je nedavno donela uredbu o polaganju ispita i sticanju licenci za rad menadžera u državnim firmama. Koliko je to
ozbiljno?
Uspešan menadžer ne postaje se dobijanjem diplome, već dugotrajnim učenjem i konkretnim radom. Dakle, potreban nam je
8
SEEC br.2
02 | 2014
menadžer koji će voditi EPS. Ko bi to mogao biti? Nisam sklon da poverujem da mi takvog ili takve ljude nemamo. Imamo ih
još kako. Odškolovao je EPS plejadu takvih. Ali šta im nedostaje? Pravila igre. Odrešene ruke. Vlasnik, država, oličena u vladi,
mora da kaže šta želi sa EPS-om. Ali, ne i bez obostrane odgovornosti i dugoročnosti. Ne može sutra gazda da kaže – e pa
znate, mi smo sada pobedili na izborima, nama se ne sviđa ono što je prethodna politička koalicija radila. Transformacija EPS-a
i njegovo ekonomsko snaženje, da sam sebe obnavlja i gradi, nije moguć za godinu-dve.
Svuda, pa i u razvijenom svetu, poput Nemačke ili Francuske, elektroenergetske kompanije državne su firme u pravom smislu
tih reči, ali one su profitabilne, tehnološki i razvojno jake... samo EPS tavori. Je li to samo problem „gazde”?
Ključno razvojno pitanje EPS nije pitanje vlasničke transformacije EPS, već njegovo korporativno reorganizovanje. Tačno je što
ste implicirali ovim svojim pitanjem. U nemačkoj i francuskoj elektroprivredi i uopšte u energetskim kompanijama, kroz koje se
„valja” ogroman novac, rade vrhunski i po pravilu najbolje plaćeni menadžeri. Ni Nemci, ni Francuzi ne bi gore prošli da smo im
poslali nekoliko naših menadžera, uključujući i sadašnjeg.
Višedecenijska neodgovornost
Srbija počinje izgradnju prve elektrane u Kostolcu posle gotovo tri decenije zastoja. Električne energije imamo dovoljno samo
zato što industrija ne radi. Što smo toliko čekali?
Srbija, nažalost, i dalje ništa ne gradi. Rade Kinezi svojim novcem, sa svojim radnicima i u pretežnom obimu svojom opremom.
Mi ćemo to naravno platiti, ali zbog čega se niko ne upita šta smo radili minule tri decenije. Zašto nismo smogli novca, znanja,
struke, nauke, pa i tehnologije… pa da sada diktiramo uslove investitorima i isporučiocima opreme. Da se o nas otimaju, a ne
da se zadovoljavamo onim što nam dopadne. Da me neko pogrešno ne razume – Kinezima svaka čast. Problem je u nama i
neodgovornosti svih onih koji su vodili ovu državu, Ministarstva energetike, pa i EPS. Kada su se u EPS-u pobunili protiv neke
pogrešne odluke Vlade? Kada su rekli da ih ne mogu voditi ljudi koji ne razlikuju kilovat od kilovat-časa? Nisu. Od odgovora na
ta pitanja, nažalost, neće nam biti lakše. Mora se dalje.
Izvor KWH EPS
Proizvodnja otkrivke i uglja u RB „Kolubara”, Iskopano 30,70 miliona tona lignita
Ostvaren prebačaj plana na uglju od 2,46 odsto. – Proizvedeno 69,34 miliona kubika otkrivke, što je 8,61 odsto više od
godišnjeg plana. – U 2014. godini brojne aktivnosti za otvaranje novih kopova, PK „Radljevo” i Polja „G”, koji će u narednim
decenijama biti garant kontinuiteta proizvodnje kolubarskog uglja
Rudari površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara”, najvećeg proizvođača uglja u Srbiji, u 2013. godini ostvarili su
prekoplanske proizvodne rezultate. O proizvodnim rezultatima kolubarskih kopova u godini za nama i planovima za tekuću
godinu razgovarali smo sa Mihailom Petrovićem, zamenikom direktora Rudarskog basena „Kolubara”.
Tokom prethodne godine, na četiri aktivna površinska otkopa, proizvedeno je 30,70 miliona tona uglja, što je 2,46 odsto više
od godišnjeg plana (29,97 miliona) predviđenog elektroenergetskim bilansom. U prošloj godini, zabeležena je i prekoplanska
proizvodnja otkrivke. Otkopano je i odloženo 69,34 miliona metara kubnih otkrivke, čime je plan (63,85 miliona) premašen za
8,61 odsto.
Proizvodnja kopova u godini za nama bila je neravnomerna. Najveća proizvodnja uglja i otkrivke ostvarena je na kopu
„Tamnava-Zapadno polje”. Otkopano je 14,66 miliona tona lignita, što je 14,48 odsto više od planom predviđenih količina. U
prošloj godini, rudari ovog kopa, otkopali su i odložili 33,11 miliona kubika otkrivke, odnosno 31,69 procenata više od plana.
Kako objašnjava Petrović, „Tamnava-Zapadno polje” i u 2013. godini zadržala je status nosioca proizvodnje kolubarskih
kopova. Standardno dobri rezultati oba sistema za proizvodnju otkrivke ostvareni su i u prethodnoj godini, a zadržan je i trend
9
SEEC br.2
02 | 2014
visokog nivoa proizvodnje uglja.
Na površinskom kopu Polje „D” proizvedeno je 8,80 miliona tona lignita, čime je plan prebačen za 23,10 odsto, što je i najveći
prebačaj plana proizvodnje uglja za prethodnu godinu. Prekoplanska proizvodnja od 6,56 procenata zabeležena je u segmentu
otkopavanja otkrivke. Na ovom kopu je u 2013. godini proizvedeno 24,50 miliona metara kubnih otkrivke.
– Posle izlaska sistema za otkopavanje otkrivke na poziciji nekadašnjeg groblja u Vreocima, znatno su poboljšani uslovi za
otkopavanje otkrivke na Polju „D” što se odrazilo na dobre proizvodne rezultate ovog kopa u 2013. godini. U maju je počela
i proizvodnja uglja na ovoj poziciji čime smo osigurali neophodne količine lignita iz istočnog dela kolubarskog basena –
naglašava Petrović.
Na najstarijem aktivnom kopu „Kolubare”, Polju „B”, proizvedeno je 2,71 miliona tona uglja, što je 54,13 odsto realizacije plana.
U istom periodu, otkriveno je i odloženo 10,02 miliona kubika otkrivke, odnosno realizovano je 74,26 procenata plana.
Prema rečima zamenika direktora RB „Kolubara”, proizvodnja otkrivke na ovom kopu se ustalila u drugoj polovini prošle godine.
Oba BTO (bager-traka-odlagač) sistema su u drugom delu godine radila stabilno, što će umnogome trasirati kontinuitet rada u
2014. godini.
Krajem 2013. godine počeli su radovi na premeštanju seoskog groblja u Baroševcu. Ovaj projekat je izuzetno bitan za razvoj
kopa Polje „B/C”, jer je premeštanje baroševačkog groblja uslov da se olakšaju uslovi rada i otkopavanja uglja i otkrivke na
ovom kopu.
Za potrebe prenosa posmrtnih ostataka sa groblja u Baroševcu i buduća sahranjivanja, sagrađeno je novo groblje na lokaciji
Petkovača. Na starom groblju evidentirano je 1.658 grobnih mesta. RB „Kolubara” sklopila je ugovore sa JP KP „Lazarevac” o
izvođenju ekshumacije, pogrebnog opremanja i prenosa posmrtnih ostataka na druga groblja. Urađen je i ugovor sa izvođačem
radova za preseljenje i restauraciju spomen-obeležja, a u pripremnom periodu ispunjeni su svi pravni i administrativni zahtevi i
propisi. Planirano je da proces preseljavanja groblja potraje nekoliko meseci.
Zaposleni na najmlađem kopu, PK „Veliki Crljeni”, u godini za nama, proizveli su 4,52 miliona tona uglja, tj. ostvareno je 90,60
odsto plana. Tokom prvih pet meseci prošle godine, otkopano je 1,69 miliona kubika otkrivke (76,87 odsto plana), a krajem
maja završena je eksploatacija otkrivke na ovom ugljenokopu. Dinamika otkopavanja preostalih količina lignita u granicama
ovog eksploatacionog polja će tokom ove i naredne godine biti usklađivana sa potrebama homogenizacije uglja proizvedenog
na kopu „Tamnava-Zapadno polje”.
Dva od četiri površinska kopa, Polje „D” i „Tamnava-Zapadno polje”, već su u oktobru, odnosno novembru, ispunili godišnji
plan. Bilans proizvodnje uglja za 2013. godinu, od 12,8 miliona tona na površinskom kopu „Tamnava-Zapadno polje”, ispunjen
je 21. novembra, 40 dana pre kraja godine. Zaposleni na ovom površinskom kopu, koji je okosnica proizvodnje RB „Kolubara”,
početkom oktobra su ispunili i godišnji plan proizvodnje otkrivke od 24 miliona kubika. Krajem oktobra, dva meseca pre isteka
godine, rudari površinskog kopa Polje „D” ostvarili su godišnji plan od 7,154 miliona tona uglja.
Prema planu za 2014. godinu elektroenergetskim bilansom je predviđena proizvodnja od 30,4 miliona tona lignita i oko 68
miliona kubika otkrivke na kolubarskim kopovima. U planovima razvoja rudarstva i energetike Srbije za naredne godine
Rudarski basen „Kolubara” predstavlja elektroenergetsku sigurnost EPS-a.
Shodno planovima za održavanje postojećeg nivoa proizvodnje i ostvarenja veće produktivnosti, prave se i planovi za aktivnosti
koje su preduslovi za održavanje kontinuiteta proizvodnih rezultata.
Predviđena je revitalizacija i modernizacija proizvodne opreme i mehanizacije na svim kopovima. Takođe, konstantno se radi na
poboljšanju uslova rada zaposlenih na kopovima, kao i na povećanju bezbednosti radnika i opreme.
Bitan segment za razvoj kopova je i nabavka nove opreme. Na montažnom placu u toku je montaža novog bagera za potrebe
kopa „Tamnava-Zapadno polje”, što je finansirao sam EPS.
Najveći pomak u nabavci nove proizvodne opreme u novijoj istoriji RB „Kolubara” je nabavka opreme i projekat homogenizacije
10
SEEC br.2
02 | 2014
uglja. Sve je finansirano sredstvima iz „zelenog kredita”. Prvi „zeleni projekat” u RB „Kolubara”, pod nazivom „Unapređenje
zaštite životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu”, vredan je 182 miliona evra. Finansira se kreditnim sredstvima
Evropske banke za obnovu i razvoj sa 80 miliona, „KfW” banke sa 74 miliona i sopstvenim sredstvima „Elektroprivrede Srbije”
od 28 miliona evra. Predviđeno je da se sve završi do kraja 2015. godine.
Kako ističe Petrović, ugovorena je nabavka rotornog bagera 6.600 i odlagača 8.500 za potrebe sistema za proizvodnju otkrivke
na kopu Polje „C”. U 2014. godini planiran je početak montaže ove opreme. Uskoro će biti završeno i ugovaranje odlagača
12.000 za potrebe odlaganja međuslojne jalovine na kopu „Tamnava-Zapadno polje”.
Blagovremeno planiranje i realizacija strateških projekata za otvaranje novih kopova na kojima se ozbiljno radi u RB „Kolubara”
osiguraće privrednom društvu lidersku poziciju u proizvodnji uglja i značajno mesto u održavanju elektroenergetskog bilansa
Republike Srbije i u narednim decenijama.
Izmeštanja reka
Kada je reč o infrastrukturnim projektima, preduslovima za proširenje kopova i otvaranju novih polja biće u ovoj godini
intenzivirani poslovi druge faze izmeštanja reke Kolubare i reke Peštan. U značajnoj meri su urađeni pripremni radovi za
izmeštanje reke Kolubare. Planirano je da se početkom ove godine radovi privedu kraju.
Pripreme u toku
U ovoj godini planiran je i završetak glavnih projekata za površinski kop „Radljevo” i Polje „G”, koji će u narednim decenijama
biti garant kontinuiteta proizvodnje uglja u RB „Kolubara”. Predviđeno je da tokom 2014. godine počne realizacija procesa
eksproprijacije i pripremni poslovi za organizovano preseljavanje domaćinstava Radljeva za potrebe otvaranja kopa „Radljevo”
– rekao je Mihailo Petrović. Naglasio je da su za potrebe Polja „E” u toku pripremni poslovi izgradnje objekata industrijske zone,
gde je planirano preseljenje objekata pogona „Pomoćna mehanizacija”, Upravne zgrade kopa Polje „E” i novog montažnog
placa.
Izvor KWH EPSZa projekte otvaranja kopa „Radljevo” i završetka izgradnjeTermoelektrane „Kolubara B” nacionalna kineska
koroporacija spremna da uloži 1,3 milijarde evra
Na Ubu je danas svečano otvoreno evropsko predstavništvo kineske državne nacionalne elektro-energetske kompanije
„SINOMACH-CNEEC-CNEETC” u Srbiji.
Džangde Kun, generalni direktor kompanije, naglasio je daće u narednom periodu početi intenzivna saradnja kroz ulaganja ove
kompanije u brojne potencijale srpske privrede.
Ni Vejhong, direktor regionalnog centra za Evropu, najavio je brojne projekte i istakao zainteresovanost kineske kompanije
zaulaganja u rudarski i energetski sektor, a pre svega za projekte otvaranja kopa „Radljevo” i završetka izgradnje
Termoelektrane „Kolubara B”. Ova nacionalna kineska koroporacija spremna je da uloži 1,3 milijarde evra samo u ova dva
projekta.
Iskazana je spremnost predstavnika kineske kompanije da u svojim budućim poslovima što više angažuju srpsku mašinsku
industriju, domaću opremu i usluge. Predviđeno je da iz predstavništva u Srbiji budu dogovoreni projekti širom regiona od
Ukrajine do Jadranskog mora. Već je dogovoren projekat izgradnje termoelektarne od 700 megavata u Rumuniji, vredan oko
milijardu evra, a u planu su i projekti u Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i ostatku regiona.
Pozdravljajući goste u ime opštine Ub, DarkoGlišić, predsednik opštine istakao je zadovoljstvo što je veliko angažovanje
prijatelja opštine i predstavnika vlasti, rezultiralo današnim otvaranjem prvog regionalnog evropskog centra jedne od najvećih
kineskih kompanija u Srbiji.
11
SEEC br.2
02 | 2014
-Velikim radom uspeli da nađemo način da ovaj objekat koji je poslednjih sedam godina ne funkcionalan nastavi da živi, a u
narednim mesecima očekujemo zapošljavanje lokalnog stanovništva. Prisustvo kompanije iz Kine, koja je svetska ekonomska
supersila i zaposljava četiri miliona ljudi u Ubu je jasan signal svim investitorima da je Ub mesto gde se treba ulagati. Ovo je
veliki dan za našu opštinu i šansa za razvoj celog regiona – istakao je Darko Glišić.
Svečanom otvaranju prisustvovali su predstavnici Ambasade Republike Kine u Srbiji, Milorad Grčić, direktor RB „Kolubara” sa
saradnicima, predstavnici lokalne samouprave Ub i brojni predstavnici privatnih firmi iz ovog kraja.
Nakon svečanog otvaranja, potpisana su četiri ugovora između kineske korporacije i kompanija „Kolos rr” iz Obrenovca
za proizvodnju briketa od ugljene prašine, proizvodnju pružnih prelaza i hemijskih proizvoda, zatim ugovor sa kompanijom
„DDR” za projekte u poljoprivredi i tekstilnoj industriji.Potpisana su i dva ugovora sa „Prvom iskrom” iz Bariča, za izgradnju
kontejnerske luke i solarne elektrane u Bariču.
Izvor RBK‘’Ponosni smo kao Vlada na Budžеtski fond koji ćе povеćati еnеrgеtsku еfikasnost i učiniti da racionalnijе koristimo
еlеktričnu еnеrgiju’’ rеkla jе ministar еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе prof. dr Zorana Mihajlović, na današnjoj
konfеrеnciji za novinarе održanoj povodom počеtka rada Budžеtskog fonda za unaprеđеnjе еnеrgеtskе еfikasnosti.
Tom prilikom, najavila jе da ćе prvi novac iz budžеtskog fonda za еnеrgеtsku еfikasnost, vrеdnog oko 300 miliona dinara,
zaintеrеsovanim korisnicima biti na raspolaganju vеć od aprila ili maja ovе godinе.
Domaćinstva ćе ubrzo moći da koristе taj novac za zamеnu prozora i vrata, ugradnju tеrmo izolacija i ostalih poslova usmеrеnih
ka povеćanju еnеrgеtskе еfikasnosti, poručila jе Mihajlović i dodala da zaintеrеsovani korisnici nеćе morati da donosе mnogo
dokaza i papira kako bi došli do tih srеdstava.
Prеma njеnim rеčima, Ministartsvo ćе do kraja fеbruara raspisati javni poziv ka bankama, kojе su zaintеrеsovanе da učеstvuju
u tim projеktima, a bankе ćе potom raspisati svoj javni poziv za fizička lica.
Svi koji žеlе da dođu do krеdita sa subvеncionisanom kamatnom stopom za projеktе еnеrgеtskе еfikasnosti, moraćе da
popunе obrazac u komе ćе navеsti koliko planiraju da uštеdе еnеrgijе, rеkla jе ona i dodala da ćе morati da priložе i dokaz da
su vlasnik navеdеnе imovinе.
Rеsorno ministarstvo ćе potom napraviti listu projеkеta, kojе ćе birati odrеđеna komisija, a poslе toga ćе sе sklapati ugovori sa
bankama i korisnici ćе moći da dobiju novac za projеktе еnеrgеtskе еfikasnosti, navеla jе ministar i dodala da očеkujе da ćе
bankе biti zaintеrеsovanе za ovaj posao, jеr jе to dugoročni posao pa ćе i kamatnе stopе biti nižе.
Novac iz budžеtskog fonda za еnеrgеtsku еfikasnost moći ćе da koristе fizička lica, domaćinstva, kućni savеti i lokalnе
samoupravе, rеkla jе ona i navеla da jе oko 60 odsto novca iz tog fonda namanjеno domaćinstavima, a 40 odsto ostalim
institucijama.
Dеvastiranе lokalnе samoupravе moći ćе da koristе 100 odsto tih srеdstava za nеki od projеkata еnеrgеtskе еfikasnosti, dok ćе
ostalе opštinе moći da dobiju do 70 odsto tih srеdstava, a ostatak ćе morati da obеzbеdе iz svojih budžеta.
Srbija troši tri do pеt puta višе po jеdinici društvеnog proizvoda od zеmalja EU, a dva do tri puta višе od zеmalja okružеnja i to
jе riznica i mogućnost da uštеdimo i racionalno trošimo еnеrgiju i novac za računе, ukazala jе ministar.
Dodala jе da sе danas u Srbiji izmеđu 50 i 60 odsto еnеrgijе koju trošimo baci, zbog lošе izolacijе i instalacija, kao i da gubimo
godišnjе oko pola milijardе еvra, jеr sе nе bavimo еnеrgеtskom еfikasnošću.
Ona jе napomеnula da jе to ministarstvo tražilo da taj budžеtski raspolažе sa milijardu dinara, ali jе zbog rеstriktivnog
rеpubličkog budžеta taj iznos mnogo manji i dodala da kad fond zaživi, očеkujе i donacijе od banaka i mеđunarodnih institucija.
Ovo jе tеk počеtak i očеkujеmo da ćе 2015. godinе, kao i u svim drugim državama taj posao u Srbiji biti razgranat i da ćе
sе uključiti još višе banaka, jеr jе sada država garant da nam jе prioritеt da racionalno i еfikasno trošimo еnеrgiju, kazala jе
12
SEEC br.2
02 | 2014
ministar Mihajlović.
Očеkujе sе da ćе zahvaljujući ovom fondu u narеdnе dvе godinе za tri odsto biti povеćana еnеrgеtska еfikasnost u Srbiji.
Izvor MERZ Zaštita životne sredine je sastavni deo strategije rada RB „Kolubara”. Kao društveno odgovorna kompanija RB
„Kolubara” ima definisane prioritete u cilju racionalnog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja negativnog uticaja na životnu
sredinu i zdravlje ljudi, koji nastaju kao posledica njene osnovne aktivnosti. Kompanija realizuje čitav niz projekata u oblasti
zaštite životne sredine.
Program za realizaciju mera za ublažavanje uticaja na životnu sredinu PK „Tamnava-Zapadno polje” i PK Polje „C” poveren
je Ogranku „Projekt”. Prvi sastanak sa obrađivačima je održan krajem marta 2013. godine, a do polovine aprila usvojena je
koncepcija za izradu predmetnog dokumenta. Projektni tim ogranka „Projekt” uputio zahtev da im se dostave direktive EU i
procedure EBRD banke, a zatražena je i stručna podrška od strane Odbora za upravljanje projektom u EPS-u. Radna verzija
dokumenta završena je u oktobru 2013. godine.
Drugi projekti koji se realizuju u RB „Kolubara” su tretman otpadnih voda iz kompleksa „Tamnava-Zapadno polje”, „TamnavaIstočno polje” i pogona „Drobilane” u Kaleniću, Plan monitoringa životne sredine i Projekat za uređenje regionalnog vodnog
režima. Uspostavljen je monitoring kvaliteta voda reka Kolubara i Peštan, u skladu sa direktivom EU o vodama. Ugradnjom
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u naseljima koja pripadaju površinskim kopovima sprečava se dodatno zagađanje
lokalnih vodotokova, a instaliranjem prvih protokometara, u skladu sa zakonom, meri se količina ispuštenih otpadnih voda sa
kopova.
Preko automatskih mernih stanica prati se emisija otpadnih gasova iz svih kotlarnica, a radi se kontinuirano merenje i analiza
nivoa buke. Započeta je izgradnja zaštitnog pojasa u Baroševcu i pošumljavaju se završne kosine odlagališta jalovine na
površinskim kopovima.
Izvor RBK
Zakoni – prepreka za veće korišćenje pepela, Ideja zvana „dodati samo vodu”
Pepeo iz EPS-ovih TE pokazao je odlične karakteristike kao sirovina i cementare su zainteresovane za njegovo korišćenje. –
Aktuelna izgradnja obilaznica oko Beograda, auto-puta Horgoš – Požega u sklopu Koridora 10, kao i Koridora 11, dodatno bi
omogućila upotrebu pepela i šljake na najbolji mogući ekološki i ekonomski način
Mogućnosti upotrebe pepela i šljake su ogromne, a pred EPS-om, drugim javnim preduzećima, državnim institucijama i širom
društvenom zajednicom je niz aktivnosti kojima bi se povećao plasman ovih materijala u industrijske svrhe. Najzastupljeniji
nusproizvodi u Srbiji, pepeo i šljaka, nastali kao produkt sagorevanja uglja u termoelektranama, kod nas se gotovo simbolično
koriste u industrijske svrhe (cementna industrija, izgradnja puteva, industrija građevinskih materijala).
I pored toga što su se naši stručnjaci bavili ovim problemom još od sredine prošlog veka, što je u proteklom periodu bilo dosta
pojedinačnih slučajeva upotrebe pepela i šljake, i što su nam i te kako poznata iskustva najrazvijenijih zemalja sveta – pepeo
i šljaka još uvek se kod nas ne koriste na zadovoljavajući način. Iz Sektora za zaštitu životne sredine Direkcije EPS-a za
strategiju i investicije rečeno je da su glavne prepreke za to neusklađena zakonska regulativa i izostanak većeg angažovanja
nadležnih institucija, kao i neodgovarajući kvalitet pepela i šljake.
Izgradnjom silosa u sklopu rekonstrukcije tehnologije za prihvat, malovodni transport i deponovanje pepela i šljake, što je
započeto 2009. godine, „Elektroprivreda Srbije” je prvi put omogućila otpremu i dalju upotrebu suvog letećeg pepela i šljake
potencijalnim kupcima. Trenutno su u funkciji takva postrojenja u TENT-u B, TE „Kolubara A” i TE „Kostolac B”, a pepeo iz
njih ustupa se fabrikama cementa „Holcim” iz Novog Popovca, „Titan” iz Kosjerića i „Lafarž” iz Beočina. Iako se radi o malim
količinama isporučenog pepela, značajno je da je on kao sirovina pokazao odlične karakteristike i da postoji interesovanje
cementara za njegovo korišćenje.
13
SEEC br.2
02 | 2014
Analize dale ohrabrujuće rezultate
Institut za ispitivanje materijala je 2011. godine za potrebe „Elektroprivrede Srbije” sproveo izuzetno obimna istraživanja i
ispitivanja letećeg i deponijskog pepela iz TE na lignit u sastavu EPS-a i izradio studiju „Primena i plasman pepela nastalog
u elektranama EPS”. Najpre je analiziran kvalitet suvog letećeg pepela iz silosa i deponija u odnosu na standarde EN 4501 i SRPS.B.C1.018 radi utvrđivanja mogućnosti njihove upotrebe u malterima, betonu, opeci, hidrauličnom kreču, vezivu za
stabilizaciju puteva i asfaltnim mešavinama i kao mineralni dodatak cementu.
U pogledu hemijskih karakteristika i sadržaja mikroelemenata tj. koncentracije teških metala i arsena, svi uzorci letećeg pepela
zadovoljili su kriterijume propisane navedenim standardom. U pogledu fizičko-mehaničkih karakteristika (granulometrijski sastav
uzoraka pepela) rezultati su bili nešto slabiji, ali uz dodatne korekcije sastava, podešavanjem proizvodnih parametara, njegov
kvalitet mogao bi da se poboljša. Institut je izveo i istražno bušenje na deponijama TENT-a i TE „Kostolac”, analizirao uzorke
i u ovom slučaju došao do zadovoljavajućih rezultata. Od uzoraka letećeg pepela iz silosa ili elektrofiltera i onog sa deponija,
pripremljeni su uzorci maltera, betona, opeke, hidrauličnog kreča, veziva za stabilizaciju puteva i asfaltne mešavine.Rezultati
analize uzoraka bili su zadovoljavajući, a u Sektoru za zaštitu životne sredine predočene su ogromne mogućnosti i ušteda.
Leteći pepeo i šljaka koriste se u izgradnji puteva, u proizvodnji cementa (kao sirovina i mineralni dodatak), u proizvodnji veziva
i maltera, betona, blokova za izgradnju stambenih objekata, crepova, vatrootpornih zidova, izolacionih materijala, za fundiranje,
temeljenje i injektiranje, u proizvodnji opeke, kao filter za plastiku i boje, za stabilizaciju i dehidrataciju muljeva, kao dodatak
zemljištu i kao đubrivo, u proizvodnji veštačkog zeolita i nizu drugih mogućih primena. Upotrebom na ovaj način bilo bi moguće
utrošiti na stotine i stotine hiljada tona pepela i šljake, uštedela bi se energija koja je potrebna za proizvodnju standardnih
materijala, a kvalitet svih proizvoda koji sadrže pepeo ili šljaku znatno je poboljšan.
Dugogodišnjim istraživanjima i praćenjem domaćih i inostranih dostignuća razvijena je i široka paleta gotovih suvih praškastih
proizvoda za završne i specijalne radove u građevinarstvu, kao i oprema za njihovu proizvodnju. Ovi proizvodi omogućavaju
potrošačima znatnu uštedu vremena i novca, s obzirom na to da je na mestu ugradnje potrebno dodati samo određenu količinu
vode (u zavisnosti od specifične namene) i izvršiti homogenizaciju. U Sektoru za zaštitu životne sredine spontano je nastala
ideja za brendiranje tih proizvoda – Dodati samo vodu.
Obaveze EPS-a
Kada bi se pepeo isporučivao samo fabrikama cementa u Srbiji (Lafarž, Holcim i Titan) moguće učešće letećeg pepela kao
deo sirovina (kao dodatak) u proizvodnji cementa iznosilo bi oko 25 do 30 odsto, što na godišnjem nivou daje potrošnju letećeg
pepela od blizu milion tona. Međutim, racionalnijom proizvodnjom cementa, gde bi pepeo bio sirovina za proizvodnju portland
cementnog klinkera, moguće učešće letećeg pepela u cementu bilo bi i do 50 odsto, pa bi godišnja potrošnja letećeg pepela
mogla da se poveća i za dodatnih više od 500.000 tona. Aktuelna izgradnja obilaznica oko Beograda, autoputa Horgoš –
Požega u sklopu Koridora 10, kao i Koridor 11, dodatno bi omogućila upotrebu pepela i šljake na najbolji mogući ekološki i
ekonomski način.
Prioritetna obaveza EPS-a je dovođenje kvaliteta suvog letećeg pepela u silosima (korekcija granulometrijskog sastava)
u okviru zahteva standarda SRPS EN 450 – 1, bilo kroz korekcije u proizvodnom procesu, bilo kroz promene u projektnim
rešenjima, obuka kadra u laboratorijama TE, osposobljavanje laboratorija za kontrolu kvaliteta u skladu sa navedenim
standardom, kao i potencijalna akreditacija tih laboratorija. Potrebno je i pripremiti pravilnike o kvalitetu predmetnih materijala
kako bi bilo moguće njihovo sertifikovanje, neophodno za prodaju, a posebno za izvoz.
Da bi plasirao što veću količinu letećeg pepela potencijalnim korisnicima, u Sektoru za zaštitu životne sredine navode i
niz drugih obaveza: od koordinacije sa državnim institucijama (ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine,
infrastrukture, građevine, rudarstva), sa javnim preduzećima „Putevi Srbije” i „Koridori Srbije”, do formiranja novih kompanija
sa potencijalnim partnerima, s obzirom na to da poslovi primene i plasmana letećeg pepela ne spadaju u osnovnu delatnost
EPS-a.
EPS – član udruženja ESOVA
Udruženje proizvođača letećeg pepela, grubog pepela (šljake), gipsa nastalog odsumporavanjem i drugih srodnih nusproizvoda
14
SEEC br.2
02 | 2014
ESOVA osnovalo je 1990. godine desetak evropskih energetskih kompanija, a ono danas broji 24 redovna člana iz 15 zemalja
EU. ECOBA članovi proizvode više od 86 odsto CCP (Coal Combustion Products) u 27 zemalja EU.
Stalne članice su EDF, Vattenfall, BVK, ENEL, E.ON, RWE, Electrabel, Polish CCP Union i niz drugih evropskih kompanija,
a pridružene su iz SAD, Izraela, Australije, Japana, Južne Afrike i Kanade. Udruženje je povezano sa drugim međunarodnim
institucijama čime obezbeđuje široku mrežu kontakata i iskustava, a naročito je aktivno u razvoju evropskih standarda.
„Elektroprivreda Srbije” je jedini redovni član ESOVA van EU i jednoglasno je primljena u udruženje na 48. jubilarnoj skupštini
povodom 20 godina ECOBA, održanoj u Kopenhagenu 2010. godine.
Domaća iskustva
Upotreba pepela i šljake u Srbiji datira još od sedamdesetih godina prošlog veka, kada su izrađene opitne deonice puta
Lazarevac–Ibarski put, saobraćajnice u krugu Rudarskog instituta u Beogradu, a desetak godina kasnije izgrađeno je oko 15
kilometara puta oko deponije pepela TENT A i B, ulice u Obrenovcu i pristupni putevi oko deponija pepela u Kostolcu.
TE „Kolubara“ je isporučivala pepeo tadašnjim preduzećima „Grmeč“, „Alkaloid“ i „Kamnik“, a a od 1995. godine sa deponije
TENT A ponovo su počele isporuke fabrikama cementa u Beočinu, Novom Popovcu i Kosjeriću.Kao primer naše neaktivnosti
može se navesti da je osamdesetih godina prošlog veka u Lazarevcu, Obrenovcu i Beogradu prodavan gotov malter za zidanje
i malterisanje pod nazivom „Efelit”, proizvođača TE „Šoštanj” iz Slovenije, u kome je bilo 70 odsto mase pepela.
Izvor KWH EPS
Provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine u PD „Elektrosrbija” , Sertifikat
obnovljen bez primedbi
„Elektrosrbija” je zreo i jak sistem, koji još ima mogućnosti za dalje poboljšanje. – Kontrolori predložili da se izradi organizaciona
šema u kojoj bi se jasno videla direktna povezanost i komunikacija imenovanih lica za „EMS” sa najvišim rukovodstvom
U PD „Elektrosrbija” 10. januara uspešno je završena dvodnevna resertifikaciona provera sistema upravljanja zaštitom životne
sredine na osnovu međunarodnog standarda ISO 14001 : 2004 (EMS). Resertifikaciju je obavio stručni tim kontrolora iz
mađarske kompanije „Certop”. Obišli su Upravu PD i ogranke Kraljevo, Čačak i Jagodina, a potom su na završnom sastanku
konstatovali da nisu uočene nikakve neusaglašenosti.
Istakavši otvorenost i kooperativnost svih zaposlenih prilikom provere, stručni tim je pohvalio visoku opredeljenost rukovodstva
za jačanje sistema, kao i profesionalizam saradnika zaduženih za primenu „EMS-a”. Uočena je i dobra komunikacija sa
isporučiocima i izvršiocima usluga u okviru sistema, a nije promakla ni detaljna identifikacija svih aspekata životne sredine.
– Zaključili smo da je detaljno izrađeno vrednovanje usaglašenosti, u skladu sa zakonskim i drugim zahtevima. PD
„Elektrosrbija” je zreo i jak sistem, koji još ima mogućnosti za dalje poboljšanje – rekao je, između ostalog, vodeći kontrolor
Zangor Gabor. – Smatramo da će naših nekoliko predloga za unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine biti od
koristi, pogotovo što su ljudi spremni da se usavršavaju i prihvataju dobra rešenja.
Na primer, predložili smo da se eliminišu razlike u delotvornosti sistema kod pojedinih delova preduzeća i da se izradi
organizaciona šema u kojoj bi se jasno videla direktna povezanost i komunikacija imenovanih lica za EMS sa najvišim
rukovodstvom.
Sertifikat koji je dobijen od akreditovane, međunarodne sertifikacione kuće potvrdio je da „Elektrosrbija” pripada redu uspešnih
kompanija i dokaz je ispunjenosti evropskog standarda. To znači da privredno društvo primenjuje pravila i zahteve koji važe za
sve značajne i velike kompanije. Predlozi i sugestije iskusnih kontrolora uticaće da se poslovni procesi u budućnosti još bolje
sprovode. Detaljnija izrada programa dovešće do efikasnije realizacije ciljeva, a dodatno će se raditi i na definisanju tačnijih
merenja. Prilikom preispitivanja sistema kvaliteta, korektivnim i preventivnim merama, biće eliminisani uzroci problema. Od
velikog značaja je tradicija duga 43 godine, te obučenost i profesionalizam svih zaposlenih.
Izvor KWH EPS
15
SEEC br.2
02 | 2014
Intergisani sistem menadžmenta u PD TENT, Novi sistemi uskoro
U narednom periodu u PD TENT je planirana primena sistema menadžmenta bezbednosti informacija – ISMS (prema
zahtevima standarda ISO 27001) i sistema menadžmenta energijom – EnMS (prema zahtevima standarda ISO 50001)
U ciljevima Sektora za integrisani sistem menadžmenta (IMS), već nekoliko godina unazad, definišemo uvođenje u PD TENT
sistema menadžmenta bezbednosti informacija (prema zahtevima standarda ISO 27001), ali suštinska implementacija još nije
započeta. Primena sistema menadžmenta bezbednosti informacija (ISMS) zahteva određene preduslove, prvenstveno razvijen
IT sektor i informacioni sistem.
Naime, naš prethodni informacioni sistem, koji je bazičan za uvođenje sistema ISMS, nije bio dovoljno razvijen. Uvođenjem
novog informacionog sistema, uz stručnost i znanje zaposlenih kako Sektora za IKT tako i Službe za IMS, na korak smo od
stvaranja svih preduslova za uvođenje sistema menadžmenta bezbednosti informacija – kaže Aco Arsenijević, šef Službe za
IMS u PD TENT.
Prema njegovim rečima, to su samo preduslovi, jer je sistem menadžmenta ISMS veoma zahtevan u pogledu implementacije.
Bezbednost informacija ne podrazumeva samo bezbednost informacija u elektronskim formatima, već se misli i na bezbednost
informacija u pisanoj ili štampanoj formi, informacija poslatih poštom ili elektronskom poštom, audiovizuelnih informacija i
verbalnih informacija. Sistem podrazumeva da svi mogući mehanizmi kontrole za njegovo uvođenje budu ispunjeni, a za to su
potrebna značajna finansijska ulaganja i odgovarajuća informatička oprema.
O standardu ISO 50001, koji definiše zahteve za uvođenje sistema menadžmenta energijom, Arsenijević kaže da je to nov
standard koji je objavljen prošle godine, a nastao je kao rezultat prepoznate potrebe za štednjom i racionalnom potrošnjom
energije.
– Možda je ovaj standard trenutno aktuelniji od standarda ISO 27001 zbog činjenice da se bavi prvenstveno racionalnom
potrošnjom i uštedom energije. Njegovom implementacijom se ide ka tome da se pruži dokaz da se kroz sistem prati potrošnja
energije i ostvaruju uštede. Suština primene zahteva standarda ISO 50001 je da se snimi stanje upotrebe energije i energenata
i utvrde zahtevi i potrebe za njima, da se utvrde kriterijumi za definisanje značajnih korisnika energije, da se obezbede egzaktni
kvantifikatori potrošnje, a potom uspostave referentne vrednosti koje će biti reper za praćenje potrošnje – objašnjava Arsenijević
i naglašava da je krajnji cilj ušteda energije kroz kontinuirano unapređenje sistema menadžmenta energijom.
Šef Službe za IMS kaže da je PD „TENT” do sada implementiralo tri sistema menadžmenta i objedinilo ih u integrisani sistem
(IMS): sistem menadžmenta kvalitetom – QMS (ISO 9001), sistem upravljanja zaštitom životne sredine –EMS (ISO 14001) i
sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu – OH&S (OHSAS 18001). Odluka o redosledu i terminima početka
uvođenja novih sistema menadžmenta, sistem menadžmenta bezbednosti informacija i sistem menadžmenta energijom, prema
rečima Ace Arsenijevića, biće doneta do kraja januara 2014. na sednici Odbora za IMS.
Bilo bi prilično zahtevno, kaže Aco Arsenijević, da se oba sistema menadžmenta uvedu u PD TENT u 2014. godini. Osnovni
razlog jeste specifičnost i složenost svakog sistema čija se implementacija planira u narednom periodu. Osim toga, razlog
je i što se naredne godine očekuju akreditacije dve laboratorije PD TENT (Laboratorije za vibrodijagnostiku i Laboratorije za
hemijsku analizu goriva i produkata sagorevanja), a to zahteva maksimalno angažovanje Službe za IMS, jer je u postupcima
akreditacija laboratorija u potpunosti uključena.
Prema Arsenijevićevim rečima, sami standardi su koncipirani tako da se zahtevi vrlo jednostavno integrišu u postojeći IMS.
Pošto će se raditi dalja integracija, prvenstveno će se menjati „krovni” dokumenti sistema – Politika i Poslovnik IMS. Tokom
primene novih sistema menadžmenta, očekuje se usvajanje novih dokumenata, dok će se postojeća dokumentacija ažurirati u
skladu sa zahtevima standarda kako bi se što efikasnije izvršila njihova integracija.
Saradnja sa Sektorom za IMS u EPS-u
Od PD u sastavu EPS-a za sistem menadžmenta zaštite i bezbednosti informacija sertifikovani su samo PD „Đerdap” i PD
„Drinsko-Limske elektrane”. Za sistem menadžmenta energijom još ni jedno privredno društvo nije dobilo sertifikat, ali su,
16
SEEC br.2
02 | 2014
kako kaže Arsenijević, „Panonske elektrane” u postupku implementacije. Kroz redovnu saradnju sa Sektorom za IMS JP EPS,
predstavnici sektora ili službi za IMS privrednih društava međusobno razmenjuju iskustva što posebno koristi kada se priprema
primena nekog novog standarda.
Izvor KWH EPS
Planirana ulaganja od 100 miliona evra u Kolubaru
Ministarka energetike Zorana Mihajlović obišla je danas rudare na ugljenokopu Polje D, u rudarskom basenu Kolubara i izjavila
da su u narednih četiri do pet godina u Kolubari planirana ulaganja od 100 miliona evra.
“Radiće se u Kolubari i biće uređeniji sistem, nego što je bio i zato reforme moramo ubrzati i dovesti investicije, koje su nikad
bliže, jer Srbija ima mnogo bolji imidž nego ranije, rekla je Mihajlovićeva novinarima u Kolubari, prilikom obilaska čuvenog
kolubarskog bagera “Plava ptica”.
Ona je istakla da Srbija ima takav imidž zahvaljujući beskompromisnoj borbi protiv kriminala i korupcije, bez čega nema novih
ivesticija.
“Zato molim građane Srbije da daju poverenje SNS-u i svima nama koji pokušavamo da napravimo promene mnogo brže, nego
što je to bilo do sada”, naglasila je ona.
Govoreći o zahtevima sindikata EPS-a, Mihajlovićeva je istkla da su razgovori sa njima počeli pre tri dana, jedan deo razgovora
je uspešno završen, a drugi deo će biti nastavljen u utorak i sredu.
“Nema tog poblema koji ne može da se reši, ukoliko se sedne za sto i dogovara i to je moja poruka, posebno za one, koji su
ovde u Kolubari angažovani preko Kolubara usluga”, rekla je Mihajlovićeva.
Ona je poručila da će ti ljudi sigurno biti deo sistema EPS-a, jer je reč o mladim ljudima sa kojima Kolubara treba da opstane.
Ministarka energetike je istakla da je Kolubarski basen glavni faktor stabilnosti energetskog sistema Srbije i da je zato insistirala
da danas dođe da ih obiđe i da im poruči da Ministarstvo i država znaju u kakvim uslovma oni rade.
Mihajlovićeva je poručila svim budućim direktorima u energetskom sektoru da obavezno odu i vide kako radnici u Kolubari rade
i čine sve da energetski sistem bude stabilan.
Izvor Tanjug
Mihajlović-Za remont TE „Nikola Tesla“ 70 miliona evra
Termoelektrana TE „Nikola Tesla“ Obrenovac će ove godine obaviti remont „Bloka A3″, u koji će uložiti 70 miliona evra, izjavila
je danas ministar energetike Srbije Zorana Mihajlović.
„To je ozbiljno ulaganje kojim je će biti povećana efikasnost i snaga tog bloka u Termoelektrani, koja proizvodi 50 odsto struje za
potrebe srpskog tržišta“, naglasila je Mihajlovićeva prilikom obilaska ove termoelektrane.
Ona je najavila i da će za desetak dana biti raspisan tender za realizaciju projekta smanjenja emisije sumpornih oksida u TE
„Nikola Tesla“, koji se finansira iz japanskog kredita od oko 250 miliona evra, prenose mediji.
Izvor MERZ
17
SEEC br.2
02 | 2014
Dobra proizvodnja u teškim okolnostima
Kostolac - Vremenske prilike tokom decembra i većeg dela januara išle su na ruku rudarima kopa „Drmno“. Od kraja januara,
proizvodni proces na Površinskom kopu „Drmno“ odvija se u pravom zimskom ambijentu koji otežava rad zaposlenih ali ne
utiče na realizaciju proizvodnog učinka, sigurno i pouzdano snabdevanje termoenergetskih kapaciteta instaliranih u Kostolcu.
Proizvodnja uglja na kopu, je stabilna i u direktnoj zavisnosti od potreba i angažovanja kostolačkih termoenergetskih kapaciteta
kao i popunjenosti deponijskog prostora. Tokom januara na kopu „Drmno“ iskopano je blizu 612.000 tona uglja. Dobri proizvodni
rezultati ostvareni su i sa rudarskim sistemima angažovanim na otkrivanju uglja. Januarski plan premašen je za 20,5 procenata,
što govori i o dobroj pogonskoj spremnosti rudarskih mašina.
Prema rečima Gorana Horvata, direktora Direkcije za proizvodnju uglja PD „TE-KO Kostolac“ i pored teških uslova za rad ne
treba očekivati veće problem koji mogu bitno uticati na odvijanje proizvodnog procesa i realizaciju proizvodnih obaveza: -Jeste
u ovom trenutku teško i ljudima i mašinama, raditi na temperaturama od 10 stepeni ispod nule i po jakoj košavi. Ali, takav je
rudarski posao. Ovakvi uslovi rada iziskuju mnogo veće angažovanje, oprez i dodatni napor zaposlenih angažovanih direktno
na rudarskim mašinama, ali posebno onih radnika koji rade u službama održavanja jer je povećan broj intervencija na terenu.
Obzirom na to da su preduzete sve neophodne mere za rad u otežanim uslovima očekujem da će se rudari izboriti sa zimskim
nedaćama i da će uspeti da održe željeni nivo proizvodnje, kazao je Horvat.
Svi kostolački kapaciteti za proizvodnju električne energije rade punom snagom. Od početka godine do 28.januara, kostolačke
elektrane su elektroenergetskom sistemu Srbije isporučile oko 486.267 MWh električne energije. Direktor Termoelektrane
„Kostolac B“ Dragan Živić ističe da niske temperature poslednjih dana ne ugrožavaju rad termo-blokova: -Blokovi rade punom
snagom, bez značajnih problema. Revitalizovani blok B2 kontinuirano održava visok nivo proizvodnje sa 351 megavatom, dok
nerevitalizovani blok B1 radi sa 325 megavata. Dajemo sve od sebe da proizvodni proces teče u kontinuitetu a da eventualne
zastoje efikasno i brzo otklanjamo. Pouzdan rad u ovom periodu beleže i blokovi Termoelektrane „Kostolac A“.
Po rečima direktora ove elektrane, Radovana Bogdanovića blokovi A1 i A2, ukupne snage oko 300 megavata održavaju
stabilnu proizvodnju električne kao i toplotne energije: -Domovi u Kostolcu, Požarevcu i okolnim naseljima su zagrejani
zahvaljujući stabilnoj isporuci toplotne energije iz Termoelektrane „Kostolac A“, rekao je direktor Bogdanović.
Košava zaustavila bagere na kopu „Drmno“
Olujna košava, koja je duvala na području Stiga, zaustavila je prilikom najžešće oluje rudarske mašine na Površinskom kopu
„Drmno“. Proizvodni proces na vršnim etažama, na kojima su angažovane rudarske mešine za otkrivanje uglja, obustavljen je
iz bezbednosnih razloga u drugoj smeni a u večernjim satima vetar je onemogućio odvijanje proizvodnog procesa i na ugljenom
sistemu. Udari vetra u dužem jednovremenom intervalu na kopu „Drmno“ dostizali su brzinu od 32 metara u sektundi ili oko
90 kilometara na čas. Inače, iz bezbednosnih razloga automatika na begerima reaguje na udare vetra veće od 20 metara u
sekundi.
Obzirom na činjenicu da je popunjenost deponija uglja dobra, zastoj u proizvodnom procesu na kopu „Drmno“ ne utiče na
redovno snabdevanje i rad termoenergetskih potrojenja. Snabdevanje termoenergetskih postrojenja vrši se sa deponija na
kojima se nalazi 414.000 tona sitnog uglja. Termoelektrana „Kostolac A“ raspolaže sa količinom od 95.000 tona, a na deponiji
Termoelektrane „Kostolac B“ nalazi se 320.000 tona sitnog uglja. Inače, prema rečima Gorana Horvata, direktora Direkcije za
proizvodnju uglja u Privrednom društvu „TE - KO Kostolac“, teška mehanizacija kostolačke kompanije učestvovala je i u akciji
spasavanja ljudi koji su sa svojim vozilima ostali zavejani na putu koji prolazi duž istočne granice kopa „Drmno“ do sela Kličevac
kao i na magistralnom putu Požarevac - Veliko Gradište.
Izvor Danas
18
SEEC br.2
02 | 2014
Najveća dnevna proizvodnja uglja
Lazarevac,10.02.2014.–Rudari „Kolubare”,tokom 24 sata, 8. februara, ostvarili su rekordnu dnevnu proizvodnju uglja, kojom je
oboren dnevni proizvodni rekord iz 1988. godine.
Na proizvodnim sistemima četiri površinska kopa RB „Kolubara”, 8. februara, proizvedeno je 116.456 tona lignita. Ovim
proizvodnim uspehom, rudari najvećeg proizvođača uglja u Srbiji, premašili su cifru od 115.235 tona uglja, koja je prethodnih 26
godina važila za rekordnu.
RB „Kolubara”, najveće privredno društvo u sastavu JP „Elektroprivreda Srbije” je oslonac sigurnosti elektro-energetskog
sistema. U kolubarskom ugljenom basenu proizvodi se dve trećine ukupne proizvodnje uglja u državi, a od lignita sa kolubarskih
kopova proizvodi se polovina električne energije.
Izvor RBK
“Slučaj nikl” prijavljen inspekciji
-- Predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić izjavio je da je “slučaj nikl” prijavljen rudarsko-geološkoj inspekciji.
Aleksić od insepkcije očekuje da resornom ministarstvu predloži stavljanje van snage rešenja o produženju prava za
istraživanje nikla kompaniji Srbija Nikl.
“Mi smo prijavili kompletan slučaj rudarsko-geološkoj inspekciji. Oni su došli, utvrdili činjenično stanje, videli da oni (Srbija Nikl)
nisu ispunili norme iz najnovijeg rešenja i ja očekujem da se rešenje stavi van snage”, rekao je Tanjugu Aleksić.
Upravni sud Srbije iz Kragujevca odbacio je 7. februara tužbu protiv Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog
planiranja, koju je podnela opština Trstenik, zbog produženja istražnog prava preduzeću Srbija Nikl (Serbian Nickel).
Aleksić je prokomentarisao da, i pored te odluke, ne očekuje predstavnike kompanije Srbija Nikl uskoro u Trsteniku.
“Opština Trstenik će podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu za preispitivanje sudske odluke Upravnog suda koji je nažalost
odbacio tužbu opštine Trstenik, a koja je bila usmerena na poništavanje rešenja koje je ministarstvo prirodnih resursa dalo
preduzeću Srbijanikl za početak istražnih radnji”, najavio je Aleksić.
On kaže da “svi dokazi nesporno govore o tome da je rešenje izdato mimo zakonske regulative” i da je zahtev podnet posle
roka koji je regulisan zakonom.
Opština Trstenik podnela je u novembru republičkom javnom tužiocu krivičnu prijavu protiv NN lica odgovornih u ministarstvu
rudarstva jer su kompaniji Srbija Nikl produžili rešenje za geološka istraživanja na teritoriji Trstenika bez saglasnosti lokalne
samouprave.
Upravni sud odbacio je tu tužbu uz obrazloženje da je tužba “podneta od lica koje nema aktivnu legitimaciju za podnošenje
tužbe”.
Izvor Tanjug
19
SEEC br.2
02 | 2014
Rio Tinto zainteresovan za preradu litijuma u Srbiji obnovljen bez primedbi
Rudarska kompanija Rio Tinto, koja istražuje jadarit u okolini Loznice, zainteresovana je za otvaranje tog rudnika i preradu
litijuma na lokaciji nekadašnje fabrike Viskoza
Rudarska kompanija Rio Tinto, koja istražuje jadarit u okolini Loznice, zainteresovana je za otvaranje tog rudnika i preradu
litijuma na lokaciji nekadašnje fabrike Viskoza, rečeno je danas na sastanku gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića i direktora
Rio Tinta u Srbiji Ričarda Storija.
Teško je precizirati kada će rudnik biti otvoren, ali je tačno da smo zainteresovani i za prostor Viskoze, koji bi dobro došao za
izgradnju prerađivačkih postrojenja, rekao je Stori.
Odgovarajući na pitanje da li to znači da neće biti samo eksploatacija rude jadarita u Srbiji, već se planira i njena prerada, Stori
je odgovorio “u sustini da”, jer mora da postoji neko postrojenje u kome će se iz rude izdvajati litijum, pre nego što ga ponudimo
na tržiste.
“Viskoza je jedna od lokacija koja nas zanima i zato moramo prikupiti sve podatke kako bismo bili sigurni da taj lokalitet
odgovara našim potrebama i budućim postrojenjima za obradu jadarita,” naglasio je direktor te kompanije.
On nije mogao da precizira kada će rudnik biti otvoren, istakavši da to zavisi od internih procedura u kompaniji.
Rio Tinto je još u istraživačkoj fazi jadarita, rekao je on i izrazio očekivanje da posle te faze sledi otvaranje rudnika, ali pre
toga moramo da budemo sigurni da je taj projekat održiv sa svih aspekata- da je društveno prihvatljiv, ekološki bezbedan i
ekonomski isplativ.
Stori je, međutim, ukazao da se ne može očekivati da će biti otvoreno puno radnih mesta u tom rudniku, jer se radi sa visokim
tehnologijama.
On je podsetio da kompanija Rio Tinto ima lokalitete širom sveta na kojima se radi po najvišim standardima i te standarde želi
da primeni i u Srbiji, poštujući sva ekološka pravila.
Gradonačelnik Loznice potvrdio je da sa predstavnicima te rudarske kompanije opština ima odličnu saradnju i da ih podržava u
njihovom radu, jer će od ovog značajnog projekta umnogome zavisiti i ekonomske prilike u Loznici.
“Rec je o jedinstvenoj rudi koja zahteva i poseban način prerade. Do sada je ova kompanija uložila više od 70 miliona dolara u
istraživanje, a raduje nas potvrda da se nastavljaju dalje aktivnosti kako u istraživanju, tako i oblasti pripreme projektnog tima u
koji su uključeni najbolji svetski stručnjaci iz ove kompanije,” kazao je Petrović.
Budućnost Loznice i tog dela zapadne Srbije zavisi od tri ključna projekta: izgradnja autoputa Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica,
zatim pruge Loznica-Valjevo, kao i nastavka aktivnosti sve do otvaranja rudnika jadarita i prerađivačkih postrojenja, naveo je
Petrović.
“Ono što ohrabruje je da se na ozbiljan način analizira ceo kompleks Viskoze i da su već u tom pogledu predstavnici ove
kompanije kontaktirali i lokalnu samoupravu, ali i Agenciju za privatizaciju, Agenciju za sprovođenje stečaja i u ovom momentu
se tu ništa ne može prejudicirati, ali svakako da će napraviti analiza u kojoj meri bi Viskoza mogla da bude iskorišćena za
potrebe ove multinacionalne kompanije,” kazao je Petrović.
On je izrazio očekivanje da će u doglednoj budućnosti u jadarskom bazenu biti otvoren rudnik jadarita i sva prateća
prerađivačka postrojenja.
Jadarit je jedinstven borni mineral koji u sebi sadrži litijum, a procenjeno je da na području jadarskog basena leži oko 120
miliona tona te rude.
20
SEEC br.2
02 | 2014
Litijum i bor se koriste u informatičkoj, građevinskoj i poljoprivrednoj industriji, za proizvodnju litijumskih baterija i ostalih
visokotehnoloških proizvoda.
Izvor Novosti
Vetropark možda krajem godine
Američka kompanija Kontinental vind partners saopštila je da bi krajem godine mogla da počne izgradnju vetroparka “Čibuk 1”
kod Kovina.
Međutim, to će se dogoditi, kako navode, samo ako novi zakon o energetici bude završen do kraja juna i ako se unapredi
Ugovor o otkupu električne energije.
Kompanija je, nakon susreta njenih predstavnika s ministarkom energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zoranom
Mihajlović, saopštila da pozdravlja napore koje Ministarstvo preduzima da do toga dođe.
Predstavnici Kontinental vind partnersa i konzorcijuma investitora okupljenih oko projekta vetroparka “Čibuk 1” razgovarali su
s ministarkom o trećem modelu Ugovora o otkupu električne energije, koji je donet 31. januara 2014. godine, usvajanju novog
zakona o energetici, kao i regulatornom okviru za strane investitore.
Ministarka energetike je, kako je navedeno, kazala da Srbija čini sve kako bi obezbedila povoljan okvir za sve investitore i
dodala da će novim Zakonom o energetici, koji je u proceduri, biti kompletiran regulatorni okvir za oblast ulaganja u obnovljive
izvore energije.
Iz Kontinental vind pauersa podsećaju da projekat vetroparka “Čibuk 1”, snage 142,5 megavata, predstavlja investiciju od 280
miliona evra, od čega će oko 55 miliona evra dobiti domaće gradjevinske kompanije koje će raditi na projektu.
Prema Ugovoru o saradnji koji je Kontinental vind partners potpisao sa opštinom Kovin, dva procenta od neto profita godišnje
biće uplaćivano na račun lokalne samouprave.
Kontinental vind partners i Dženeral elektrik (General Electric), kao proizvođač turbina i investitor na projektu, završili su
međunarodni tender na kome je izabran konzorcijum - austrijski Por i kompanija Elnos, koji će raditi na izgradnji tog vetroparka
sa drugim firmama iz Srbije kao podizvođačima za skoro sve elemente građevinskih i elektro radova. Istaknuto je i da će
projekat omogućiti da se američka razvojna banka OPIC vrati u Srbiju, čime bi se američki investitori podstakli da nastave da
ulažu u našu zemlju.
Izvor Beta
Analizirana realizacija obe faze projekata iz kineskog kredita
Na radnom sastanku u PD „TE - KO Kostolac“, kome su prisustvovali stručni timovi za realizaciju projekata iz obe faze
kreditnog aranžmana sa NR Kinom, predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Elektroprivrede
Srbije, kostolačke kompanije i kineskog „CMEC“-a napravljen je trenutni presek stanja u relizaciji ove velike investicije i
najavljen dalji tok radova.
Nakon višednevnih razgovora u Kini, kako je rekao Dragan Jovanović, direktor PD „TE - K Kostolac“ napravljeni su značajni
pomaci. Do sada je iz prve faze završena revitalizacija bloka B2 u Termoelektrani „Kostolac B“, a sada sledi revitalizacija bloka
B1 u saradnji sa kineskim partenrima, izgradnja novog Sistema za odsumporavanje za koju je zadužena kompanija CMEC
sa svojim podizvođačima, kao i izgradnja pruge i luke, koje će raditi srpska strana. Za revitalizaciju bloka B2 utrošeno je 64,6
miliona dolara, dok je za blok B1 predviđeno 111,6 miliona. Pruga će koštati 15,6, a izgradnja luke 21,9 miliona dolara. Pošto
je došlo do značajnog odstupanja planiranih rokova u realizaciji prve faze, Jovanović je istakao da će obe strane - srpska i
kineska, angažovati sve resurse da se radovi ubrzaju. Zato će se u Kostolcu nedeljno, a u Vladi Srbije mesečno organizovati
21
SEEC br.2
02 | 2014
operativni sastanci.
U ovom trenutku veoma je važno da 1. marta počne revitalizacija bloka B1, iako kasni projektna dokumentacija iz Kine za koju
se očekuje da bude kompletirana do 10. februara, kao i da bude završena do 30. novembra. Takođe će se tražiti i dozvola za
pripremne radove na izgradnji novog Sistema za odsumporavanje. Za izgradnju rpuge dobijena je lokacijska dozvola i sada se
čeka građevinska dozvola, dok je kod prostaništa nešto složenija situacija zbog promene zakonske regulative. Nakon posete
delegacije kineske „Eksim banke“ u februaru, po rečima Dragana Jovanovića, napaviće se novi termin planovi za realizaciju
obe faze, a sve će se učiniti da se prva faza projekata završi do polovine 2015. godine.
Govoreći o tome da se revitalizacija bloka B1 mora završiti u planiranom roku i da će kompanija CMEC sve učiniti da tako
i bude, Čang Jong, zamenik rukovodioca projekata na gradilištu, istakao je da je ova kineska firma uložila puno napora da
se posao uspešno uradi. Oprema se isporučuje, potpisani su ugovori sa kompanijama u Srbiji, a o ozbiljnosti namere da se
preuzete obaveze ispune, Čang je naveo da je 50 ljudi iz Kine ostalo u Kostolcu i u vreme velikog praznika u ovoj državi,
proslave kineske nove godine, kako bi sve spremili za početak radova 1. marta.
Projekti u Kostolcu imaju punu podršku Vlade Srbije, istakao je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite
životne sredine, kao i to da će on predsedavati radnom grupom koju je Vlada formirala za realizaciju ove velike investicije.
Trifunović je rekao da je boravak tri stručna tima u Kini bio koristan i da su dogovoreni zajednički upravljački timovi za obe faze
projekata. Takođe je definisano je kako će kineski pratneri raditi, uz poštovanje normi, standarda i zakona Srbije, kao i to da
se svi dogovoreni rokovi za završetak radova poštuju. Glavni cilj Srbije je da se što pre sklopi ugovor o kreditiranju sa „Eksim
bankom“, a da do kraja ove godine počne izgradnja novog bloka B3 u Kostolcu.
Izvor Danas
Uskoro pregovori sa strateškim partnerima za “HIP-Petrohemiju“
Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, obišla je danas kompaniju „HIP-Petrohemija” i
poručila da država radi na tome da ovo preduzeće dobije strateškog partnera i započne planirani investicioni ciklus vredan 200
miliona evra.
Mihajlović je danas, nakon razgovora sa poslovodstvom, članovima Nadzornog odbora i sindikatima „HIP-Petrohemije“ u
Pančevu i obilaska rekonstruisane fabrike polietilena visoke gustine, najavila da će pregovori za strateškog partnera za ovo
preduzeće u restrukturiranju početi 10. marta, a interesovanje su dosad pokazale tri kompanije.
Ministar je rekla da, prema informacijama kojima raspolaže, NIS trenutno nije zainteresovan za strateško partnerstvo s
„Petrohemijom“, ali je napomenula da će se o njenoj sudbini razgovarati i sa ovom kompanijom. “Država trenutno krvari kada je
reč o “Petrohemiji“, a krvari i sama „Petrohemija“, imajući u vidu gubitke koje pravi.
Trenutno je dobro samo NIS-u, a mi hoćemo da bude dobro svima, i NIS-u i Petrohemiji i državi”, kazala je Mihajlovićeva i
poručila da se država neće povući ni pred NIS-om ni pred bilo kim drugim i da će aktivno učestvovati u razgovorima sa svima
kako bi se zadovoljili interesi svih.
Odgovarajući na novinarsko pitanje “kako odobrovoljiti NIS da bude partner u Petrohemiji”, Mihajlovićeva je rekla da „u poslu
nema ljubavi, ali da će se videti kakvi su interesi svih strana i obaviti razgovara pod pokroviteljstvom vlade“. Ona je dodala da je
logično da NIS vodi računa o sopstvenim interesima, ali je zapitala šta ako “Petrohemija ne može da ispuni vaš interes”.
Budući da je „Petrohemija“ u potpunosti vezana za “Rafineriju Pančevo“, koja je u vlasništvu “NIS-a“, pitanje je kakav strateški
partner treba da bude koji bi prihvatio partnerstvo u toj kompaniji, a da nema jako dobar odnos sa NIS-om, rekla je Mihajlović.
Sa poslovodstvom „HIP-Petrohemije“ Mihajlović je danas, između ostalog, razgovarala o tome kako da se smanje visoki
troškovi za gas i energente, kao i o mogućnostima da se iskoristi liberalizovano tržište gasa kako bi se ovaj energent
eventualno dobijao po nižoj ceni od drugog isporučioca.
22
SEEC br.2
02 | 2014
Generalni direktor „HIP-Petrohemije“ Velimir Unković rekao je da bez funkcionalnog povezivanja sa ”Rafinerijom Pančevo“
nema perspektive za „Petrohemiju“, a da je u budućnosti bez toga vrlo upitna i perspektiva Rafinerije.
On se složio sa ministrom Mihajlović da je najprirodnije da strateški partner „Petrohemije“ bude NIS ili neka firma iz Rusije
iz oblasti petrohemije, “koja može uspešno da pregovara sa NIS-om o uslovima nabavke sirovine i energenata i međusobne
razmene proizvoda.”
Strategija integrisanog razvoja, koju “Petrohemija“ radi u saradnji sa NIS-om, podrazumeva optimizaciju rafinerijskopetrohemijske prerade, zajedničko planiranje razvojnih projekata i maksimalno korišćenje prednosti zajedničke lokacije, naveo
je Unković i dodao da bi taj integrisani razvoj trebalo da bude i u interesu NIS-a.
Prema njegovim rečima, glavni razlozi za gubitke “Petrohemije“ su posledice bombardovanja tog proizvodnog kompleksa 1999.
godine, višedecenijsko nedovoljno ulaganje u nove proizvodne kapacitete, kao i nepovoljene cene sirovina i enrergenata.
Unković je naveo da su godišnji prihodi Petrohemije iznose oko 360 miliona evra, od čega je izvoz oko 240 miliona evra, što
govori da ta kompanija ima perspektivu ako se konsoliduje i u njoj sprovede investicioni program, jer ima siguran plasman
svojih proizvoda na tržištu.
Izvor MERZ
NIS uvodi nove metode bušenja
Naftna industrija Srbije počela je da uvodi nove metode u bušenju, primenom principa “suvih lokacija”, saopšteno je iz te
kompanije.
Prvo postrojenje opremljeno novom opremom za ovu metodu je na bušotini u Kikindi.
Ova metoda, koja je jedna od najnaprednijih tehnologija koje koriste vodeće svetske naftne kompanije i koja zadovoljava
najstrože standarde zaštite životne sredine, u prvom kvartalu 2014. primenjivaće se na ukupno četiri bušeća postrojenja.
U saopštenju se dodaje da je za projekat opremanja bušaćih postrojenja opremom za suve lokacije odobren budžet od 480
miliona dinara.
U saopštenju se ističe da je menadžer za tehnička pitanja u Bloku Servisi NIS-a Aleksandar Bundaleski kazao da su procene
da će uštede primenom ove nove tehnologije do kraja 2016. iznositi 831 milion dinara.
Proizvođač opreme za novu metodu bušenja, kako je navedeno u saopštenju, američka je kompanija NOV - Brandt (National
Oilwell Varco), jedna od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju opreme za naftnu industriju.
“Ova metoda omogućava maksimalnu zaštitu tla, vode i okruženja od zagadjenja i u potpunosti je uskladjena s domaćim i
evropskim propisima u oblasti ekologije, geoloških istraživanja i bezbednosti i zaštite na radu. Primenom ove tehnologije u
bušenju postiže se značajan ekonomski efekat uštede”, naglašava NIS.
Izvor Beta
23
SEEC br.2
02 | 2014
KfW u našu energetiku uložio mlrd.€
Nemačka je preko razvojne banke KfW investirala više od milijardu evra u energetiku u Srbiji u poslednjih 10 godina, kaže
nemački ambasador Hajnc Vilhelm.
Vilhelm je na skupu “Evropska enegetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU” rekao da velike i srednje kompanije iz
Nemačke učestvuju u energetskom sektoru u Srbiji i da su zainteresovane da nastave ulaganja.
Vilhelm je, kao projekte u kojima je učestvovala Nemačka, naveo revitalizaciju reverzibilne hidroelektrane “Bajina Bašta”,
kao i uspešno poslovanje Simensa koji u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane, i Knaufa koji proizvodi izolacione
materijale.
On je podsetio i da je energetska kompanija RVE (RWE) potpisala memorandum o saradnji sa Elektroprivredom Srbije krajem
2012. i da očekuje da će se i taj projekat realizovati.
Vilhelm je istakao da je sektor energetike veoma važan u procesu EU integracija i da je pred Srbijom težak posao da dostigne
njene standarde u toj oblasti, ali da je siguran da će uspeti.
Pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović rekao je da u aprilu očekuje početak skrininga za energetski sektor i
izrazio uverenje da će biti završen na vreme pošto Srbija kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope već primenjuje
evropska pravila.
Trifunović je kazao i da je u finalnoj fazi priprema izmena Zakona u energetici, čime će biti primenjen treći energetski paket EU.
On je rekao da Srbija ide ka ispunjavanju evropskih ciljeva, odnosno ka smanjenju emisije ugljendioksida, povećanju
energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.
“U ovoj godini očekujemo izgradnju oko 100 novih malih hidoelektrana i vetrenjača, a u 2015. veliki napredak u korišćenju
energije vetra i izgradnju vetroparkova snage veće od 200 megavata”, naveo je Trifunović.
On je kazao da se do 2020. planira završetak izgradnje novog bloka od 350 megavata Termelektrane “Kostolac”, izgradnja
reverzibilne hidroelektrane “Bistrica” od 680 megavata, s kanadskim partnerima, modernizacija Temoelektane-toplane “Novi
Sad” i 1.092 megavata kapacitetra za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Šef jedinice za međunarodne odnose i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisije Hans van Štajn kazao je da
je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU u oblasti enegetike što je pomoglio članstvo u energetskoj
zajednici.
On je rekao i da EU radi na novoj strategiji u oblasti klimatskih promena i energetike do 2030. koja će odrediti ciljeve za
povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije štetnih gasova.
Skup “Evropska energetska politika, izazovi za Srbiju u pridruživanju EU” organizovali su Nemačko poslovno udruženje u
Srbiji, Ministarstvo ekonomskih odnosa i energetike Nemačke, Udruženje jugoistočna Evrope i Komitet za ekonomsku saradnju
jugoistočne Evrope.
Van Štajn je rekao i da cene energenata postaju ključno pitanje u EU pošto je gas za industriju u Evropi tri do četiri puta skuplji
u SAD, a struja i dva puta skuplja. On je istakao da to utiče na konkurentnost evropske industrije i napomenuo da će i to pitanje
biti razmatrano kroz tu strategiju.
Izvor Beta
24
SEEC br.2
02 | 2014
Sve spremno za radove u TE “Kostolac”, Kinezi već poslali stručnjake
Obnova bloka B1 u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac, počinje 1. marta, u sklopu prve faze kreditnog
aranžmana koji je Srbija sklopila sa Republikom Kinom
OBNOVA bloka B1 u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac, počinje 1. marta, u sklopu prve faze kreditnog
aranžmana koji je Srbija sklopila sa Republikom Kinom. Već je stiglo 50 kineskih inženjera, koji obavljaju pripreme zajedno sa
kolegama iz kostolačke termoelektrane.
Osim obnove bloka B1, prva faza kreditnog aranžmana obuhvata i izgradnju novog, savremenog sistema za odsumporavanje,
izgradnju pristaništa na Dunavu i industrijskog koloseka. Do sada je iz prve faze završena revitalizacija bloka B2, u koju je
uloženo 64,6 miliona dolara. Isti poslovi na bloku B1 koštaće 111,6 miliona, gradnja pristaništa 21,9 miliona, a železničkog
koloseka 15,6 miliona dolara. Planira se da radovi na revitalizaciji bloka B1 budu završeni do decembra ove godine.
- Sav neophodni materijal i oprema stižu iz Kine brodovima do Rijeke, a odande se transportuju do naše termoelektrane.
Radiće se 24 sata dnevno, kako bi se ispoštovali ugovoreni rokovi za izvođenje radova - kažu u TE -KO Kostolac.
Revitalizaciju dva bloka i gradnju sistema za odsumporavanje izvodi mašinsko-energetska kompanija “Čajna mašineri
inženjering korporejšn” iz Pekinga, koja je dovela podizvođače iz Kine. Ostala dva projekta iz ove faze, gradnja pristaništa i
industrijskog koloseka, biće poverena domaćim firmama. Druga faza kreditnog aranžmana, koja obuhvata gradnju novog bloka
TE Kostolac B, snage 350 megavata, trebalo bi da počne najkasnije do kraja ove godine, kako bi se okončala do 2019. godine.
Izvor Novosti
Izazovi za Srbiju u procesu pristupanja EU
Izazovi koje Srbija mora da savlada na putu pristupanja Evropskoj uniji usled primene pravnih tekovina, šanse koje proizilaze iz
nove orijentacije energetske politike, kao i smernice u procesu izgradnje OIE, ali i smernice u povećanju energetske efikasnosti,
bile su samo neke od tema o kojima se diskutovalo na stručnoj konferenciji o energetici, održanoj 20. februara u Beogradu.
Organizaciju ovog međunarodnog skupa podržali su „Društvo za jugoistočnu Evropu“, „Savezno ministarstvo Nemačke za
ekonomiju i tehnologiju“, „Odbor za Istok nemačke privrede i „Delegacija nemačke privrede u Srbiji“.
Cilj ekološki prikladne ekonomije je sastavni deo evropske energetske politike i vodeći princip buduće ekonomske strategije na
nivou Evropske unije. Evropska komisija je 22. januara predstavila novi klimatski i energetski okvir za 2030. godinu koji će EU
približiti dugoročnoj viziji novog energetskog režima za smanjenje emisije štetnih materija. Smanjenje emisija gasova staklene
bašte za 40% ispod nivoa iz 1990. godine, obavezujući je cilj, kao i da udeo obnovljive energije bude najmanje 27%.
Cilj okvira je da podstakne stalni napredak prema niskougljeničnoj industriji, kao i konkurentnom i sigurnom energetskom
sistemu kojim se osigurava povoljna energija za sve potrošače, povećava sigurnost snabdevanja energijom u EU, smanjuje
zavisnost od uvoza energije i stvaraju nove prilike za rast i zapošljavanje. Kako je istaknuto na konferenciji, postizanje cilja EU
za OIE osiguralo bi se novim sistemom upravljanja koji se temelji na nacionalnim energetskim planovima.
Uloga energetske efikasnosti još će se razmatrati tokom revizije Direktive o energetskoj efikasnosti koja će verovatno biti
završena krajem ove godine. Okvirom se predlažu novi uslovi koji će proizvesti konkurentnu, sigurnu i održivu energiju. Novo
razmatranje okvira najavljeno je već za kraj marta.
Srbija dobro nareduje u primeni propisa EU
- Iz ugla Energetske zajednice, Srbija vrlo dobro napreduje u primeni propisa EU. Prva ste zemlja koja ozbiljno primenjuje
Treći energetski paket, jedna ste od vodećih zemalja u otvaranju tržišta, što je glavni pokazatelj koliko ste ozbiljni u primeni
evropskih propisa – rekao je Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice.
25
SEEC br.2
02 | 2014
Bušle je takođe dodao da tu ima spoticanja, ali da Srbija dobro napreduje i da ima veoma razvijeno regulatorno telo, odnosno
Agenciju za energetiku, ali njenu ulogu i nezavisnost bi trebalo još osnažiti. U regionu bi trebalo uskladiti reformu energetskog
sektora i održivi razvoj energetike, kako ne bi došlo do velikog raskoraka u tim procesima, kao u slučaju Bugarske. „Ta država
je predaleko otišla u podsticanju OIE“, istakao je Bušle tokom panel diskusije.
Srbija, kao članica Energetske zajednice, obavezala se da primeni direktive EU u oblasti OIE. Ciljevi 20/20/20 u oblasti
energetike, predviđaju smanjenje emisija štetnih gasova za 20%, povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto i najnovija
direktiva koja obavezuje članice EU da do 2020. godine obnovljiva energija čini 20 procenata ukupne potrošnje.
Nemačke investicije
O važnosti saradnje između dve države u oblasti energetike govori činjenica da je Nemačka, u poslednjih deset godina, u
srpsku energetiku investirala više od milijardu evra. Nemački ambasador u Beogradu, Hajnc Vilhelm rekao je da velike i srednje
kompanije iz Nemačke učestvuju u energetskom sektoru u Srbiji i da su zainteresovane da nastave ulaganja, što je za Srbiju
najbitnije, potvrdio je i pomoćnik ministra energetike, Dejan Trifunović.
- Nova nacionalna strategija je vrlo bitna za investicije. Najveća ulaganja usmerena su ka obnavljanju postojećih
termokapaciteta, ali i u izgradnju novih termoelektrana. Kada su u pitanju hidropostrojenja, najznačajniji je projekat „Bistrica“, u
saradnji sa Kanađanima – istakao je Trifunović tokom izlaganja na konferenciji.
Pristupanje Evropskoj Uniji predstavlja veliki izazov za svaku državu. Srbiju svakako čeka težak posao kada je u pitanju
sektor energetike i njegovo prilagođavanje propisima EU. Na konferenciji je najavljeno da će skrining u oblasti energetike u
pregovorima o članstvu Srbije u EU početi u aprilu.
Izgradnja pet hidroelektrana na Velikoj Moravi
Planovi za izgradnju hidroelektrana na nekoliko reka u Srbiji stari su više decenija. U maju, 2011. godine, konačno je
dogovorena nemačko-srpska saradnja za izgradnju pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage oko 150MW.Javno
preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ i nemačka firma „RWE Innogy“ potpisale su Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća
„Moravske hidroelektrane“. U godini smo kada bi izgradnja ovih hidroelektrana trebalo da počne.
EPS će imati 49% udela, a Nemci ostatak. Prema tehničkoj dokumentaciji, investiciona vrednost ovih pet HE u kaskadi
procenjena je na 352 miliona evra. Planirani početak izgradnje je 2014. godina, dok je završetak realizacije predviđen za 2020.
godinu. Ministarka energetike, Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da će izgradnja pet hidroelektrana biti završena do 2018.
godine.
Prema planskoj dokumentaciji Srbije, dolina Velike Morave predstavlja pojas intenzivnog razvoja, u čijoj dolini su značajne
saobraćajnice i železnica, gasovod, naselja, velike poljoprivredne površine, kostolački ugljonosni basen i drugi privredni objekti.
Sve ovo ukazuje na kompleksnost korišćenja hidroenergetskog potencijala Velike Morave, koji je analiziran u više navrata
tokom prethodnih decenija, ali do sada nije izgrađen nijedan hidroenergetski objekat.
Sliv Velike Morave obuhvata 37.000 kvadratnih kilometara sa prosečnim protokom od 230 kubnih metara vode. Vodotok
je dugačak preko 180 kilometara sa padom od 62 metra. Energetski gledano, više od 90 odsto potencijala ove reke nije
iskorišćeno.
Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, početkom januara izjavila je da projekat izgradnje
hidroelektrana na Velikoj Moravi ide po planu i da ne može biti ugrožen čak ni izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar.
Sa druge strane, pregovori oko izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar su u toku. Najviše interesovanja za ovaj projekat
26
SEEC br.2
02 | 2014
izrazili su kineski investitori koji žele da dobiju koncesiju za izgradnju kanala. Kompanija „China Gezhouba Group“ je navodno
besplatno uradila studiju izvodljivosti za ovaj projekat, gde je pokazano da je projekat izvodljiv i ekonomski isplativ. Kineski
partneri na projektu Kanala Morava spremni su da, u okviru tog složenog projekta, odmah ulažu u izgradnju nekoliko malih
hidroelektrana na Moravi, i da Srbiji ponude različite modele finansiranja, uključujući koncesije i direktno investiranje.
Međutim, ministarka energetike je istakla da je potrebno mnogo analiza, ali i pregovora sa drugim državama kako bi se
uopšte govorilo o izgradnji ovog kanala. Ono što je sigurno je da će se izgradnjom hidroelektrana, ali i malih hidroelektrana
na tokovima ove reke iskoristiti njen veliki potencijal, zaštiti obale od poplava i poboljšati navodnjavanje okolnog obradivog
zemljišta.
Izvor EPS
Kanađani, Nemci, Finci bi u RTB Bor
Ministar Milan Bačević očekuje da će uspešno biti završen investicioni ciklus u novu topionicu u Rudarsko-topioničarskom
basenu (RTB) Bor.
On očekuje da će se sve odviti bez novog zaduženja, a kroz iskorišćenje potencijala jalovine iz tog rudnika.
Ministar je, tokom današnje posete RTB-u Bor, kazao da je za ulaganja u iskorišćenje potencijala jalovine, odnosno tehnogenih
sirovina, zainteresovano dosta kompanija iz Kanade, Australije, SAD, Nemačke, Finske.
Bačević je dodao da bi, kada bi se taj potencijal stavio u funkciju, obezbedila nedostajuća sredstva za završetak topionice i
fabrike sumporne kiseline u Boru.
“Ja sam optimista da će to da se desi”, rekao je on posle sastanka sa rukovodstvom tog rudnika.
Završetak investicionog ciklusa u novu topionicu u Boru, kako je naveo, doprineće otvaranju novih radnih mesta, novih rudnika,
povećanju životnog standarda i plata građana Bora. Bačević je pozitivno ocenio aktivnosti u RTB Boru, ali je dodao da to ne
znači da poslovni rezultati ne mogu da budu još bolji.
Ministar je ukazao da je to preduzeće u restrukturiranju, da i pored toga ne koristi subvencije države a ostvaruje pozitivne
poslovne rezultate, i da prosečne plate oko 5.000 zaposlenih iznose oko 70.000 dinara, što pokazuje da se u tom preduzeću
dobro radilo.
RTB Bor je značajan punilac budžeta a doprinosi i poboljšanju ekonomske i socijalne situacije u Srbiji, rekao je Bačević.
Na novinarska pitanja o zaštiti mineralnih sirovina u Srbiji, Bačević je rekao da će insistirati da država stavi pod kontrolu i
sačuva sve strateške mineralne resurse.
“Odlučan sam u tome i neću odustati od toga, jer to radim iz uverenja da je to ovoj državi potrebno i da u Srbiji nije baš sve
namenjeno ‘dobošu’”, poručio je on.
Direktor RTB-a Bor Blagoje Spaskovski je ocenio da taj rudnik može da bude vodeća srpska kompanija ako se realizuje
investicioni ciklus koji zahteva da se povuku dugoročni krediti za čije odobrenje treba da budu založene tehnogene sirovine,
dodajući da još nije poznato koliki je iznos potreban.
On je napomenuo da tek treba da bude raspisan tender za ulaganja u topionicu, a potom će se videti ko će dobiti posao.
Izvor Tanjug
27
SEEC br.2
02 | 2014
Projekat monitoringa transparentnosti rada zagađivača iz sektora
energetike i rudarstva
Projekat monitoringa transparentnosti rada zagađivača iz sektora
energetike i rudarstva ima za cilj praćenje, monitoring i analizu rada
i transparentnosti rada najvećih zagađivača iz sektora energetike i
rudarstva.
Projekat ima za cilj praćenje, analizu nivoa uticaja na životnu
sredinu i lokalne zajednice najvećih zagađivača iz ova dva sektora
i izveštavanje o njihovom radu u skladu sa trenutnim važećim
propisima o zaštiti životne sredine i EU integracionim procesima.
Zagađivači iz sektora energetike i rudarstva su pojedinačni najveći
zagađivači životne sredine i u skladu sa aktuelnim zakonskim
okvirima imaju obavezu transparetnog informisanja javnosti i svih
zainteresovanih strana. Uticaji na životnu sredinu su nesumnjivo
veliki i negativni, sve aktivnosti koje mogu podići nivo informisanja
šire javnosti imaju za cilj da doprinesu nacionalnoj strategiji za
očuvanje životne sredine. U isto vreme naslanjajući se na praksu i
implementaciju nacionalne strategije za očuvanje životne sredine
ovaj projekat istovremeno ima za cilj i da svojim doprinosom
učestvuje u praćenju i izveštavanju procesa EU integracija u
sektorima energetike-rudarstva-zaštite životne sredine. Primerima
dobre i loše prakse SEEC ima za cilj da nivo značaja o savesnom
postupanju najvećih zagađivača podigne na najviši mogući nivo a u
skladu sa pozitivnim primerima iz EU.
Projekat će kao sredstva komunikacije koristiti sve tehnike i metode
informisanja širokog kruga javnosti, od dnevnog praćenja i izrade
vesti i članaka o sektorima i projektima zaštite životne sredine do
izrade publikacija izveštaja koje će se baviti analizom primerima
dobre i loše prakse. Imajući u vidu činjenicu da je ovaj projekat
SEEC-a jedistven u Srbiji zbog širokog kruga zainteresovanih
strana kojima će se projekat obraćati kroz dijaloške procese,
srpske i engleske kao i nacionalne-evropske potrebni su značajni
resursi za implementaciju istog. Održiva implementacija projekta,
konstantni monitoring-praćenje-analiza-izveštavanje podrazumeva
minimum godinu dana trajanja projekta.
SEEC | Udruženje „SEEC” Srpski Ekološki Energetski Centar
+381 (0) 69 10 19 488 | [email protected] | www.seec.rs
Vojvode Stepe 48 | 11500 Obrenovac / Beograd | Republika Srbija
28
Download

br.2