9. mart 2015. godine
Odluka o Železari na petak 13.
Narednog petka, 13. marta, „Železara Smederevo“ dobiće novi upravljački tim koji će imati mandat do kraja ove godine.
Radna grupa Vlade Srbije za sprovođenje tendera za pribavljanje
menadžerskih usluga u čeličani saopštila je juče da se na javni poziv
odazvalo sedam firmi.
Sve one su otkupile dokumentaciju, uplatile depozit od 10.000 evra, a njih
šest je poslalo i zvanične javne ponude za ugovor o menadžmentu.
Međutim, radna grupa prihvatila je pet ponuda. Kojih, ostaje tajna, jer je
radna grupa odlučila da zvanično ne kaže sa kojim firmama će pregovarati
narednih dana.
Među prijavljenim kompanijama tri se bave proizvodnjom čelika, a preostale tri uglavnom samo trgovinom ili
preradom. Na tender se prijavio i „Esmark“, ali i ruski „Crveni oktobar“, marokanski „Magreb stil“, austrijski „Global
stil konsalting“, HPK inženjering iz Holandije...
Evropska valuta bi donela rast cena i pad primanja
Uvesti evro, da ili ne
Ako bi se sa dinara prešlo na evro, kao što ovih dana predlaže Miroljub Labus, građani bi trebalo da očekuju rast cena i
pad primanja, a država lošije odnose sa EU i topljenje deviznih rezervi.
U Srbiji se sve veće kupovine obavljaju u evrima - iznajmljivanje ili kupovina stanova i kuća, plaćanje privatnih škola...
Zbog kursnih razlika, građani su često na gubitku pa im se evro čini kao spasonosna opcija. Ipak, stručnjaci smatraju da
dinar treba da bude srpska zvanična valuta i da bi sve drugo bilo više omča nego spas.
Priču da bi evro trebalo da postane zvanična srpska valuta ponovo je pokrenuo bivši potpredsednik Vlade Srbije
Miroljub Labus. Prethodnih godina Labus je tvrdio da to jedino može da spase našu ekonomiju. Svoju tezu ponovio je i
pre neki dan na Kopaonik biznis forumu, samo u blažoj verziji.
- To nije obaveza, ali će u suprotnom NBS značajno smanjiti stopu rasta privrede - istakao je ovaj bivši političar.
Na pitanje treba li Srbiji evro, sagovornici „Blica“ tvrde da je to bila tema prvih godina krize i da joj sada nema mesta.
Član Saveta Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže za „Blic“ da pokretanje priče o tome može da ima samo politički
motiv. Govoreći zašto evro nije dobro rešenje, Nikolić kaže da bi on doveo do topljenja deviznih rezervi. Cene bi
sigurno morale da budu veće jer bi morale da se izjednače sa onima u evrozoni. To bi, recimo, značilo da bi cena struje
morala da bude značajno veća.
- Evro kao zvanična valuta je bila tema kada smo imali dvocifrenu inflaciju. U međuvremenu smo se izborili sa
inflacijom, a stvorili smo i režim kursa koji donosi benefite. Njime smo oborili uvoz i podstakli izvoz. Pogledajte samo
kritike koje stižu na račun centralne banke Hrvatske, a koja se žestoko borila za jaku kunu - kaže Nikolić aludirajući na
povoljan režim kursa.
Mogući problemi Srbije, ako bi prešla na evro, najbolje se vide na primeru Grčke i Španije. Tamo je zaduživanje
izgledalo jeftino, postalo je popularno, a to je na kraju dovelo do prezaduženosti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske nauke, kaže da bi Srbija kod uvođenja evra
mogla da ima problema.
- Kao što svako može da odluči da štedi u evrima, tako može i država da odluči da traži da joj se porezi plaćaju u
evrima. Problem postoji kada je zemlja kandidat za članstvo u EU, kao što je to Srbija, jer Evropska centralna banka ne
odobrava jednostranu evroizaciju. Tako da iako odobrenje za prelazak na evro nije formalno potrebno, bilo bi bolje ako
do toga dođe sporazumno - pojasnio je Gligorov za „Blic“.
TANJUG/RTV PINK
Sertić: Svi u Železari će zadržati radna mesta
Ministar privrede Željko Sertić najavio je danas da će svi zaposleni u Železari Smederevo zadržati svoja radna
mesta, a postoji mogućnost da će biti potrebno još ljudi ako se uspostave puni proizvodni kapaciteti.
"Da bi dve visoke peći radile, nama je po menadžment politici koju je još Ju es stil implementirao u prethodnom
periodu, potrebno oko 5.200 radnika", kazao je Sertić na TV Pink.
On je najavio da će pet kompanija, čije su ponude prihvaćene, sledeće nedelje pred komisijom u Beogradu braniti svoje
biznis planove za Železaru.
Sertić je dodao da bi 12, 13. mart okvirno mogao da bude datum kada ćemo imati konačno rešenje i do tada će biti
utvrđeni svi elementi.
Ministar privrede je podsetio da je Vlada Srbije ranije postavila jasne ciljeve za Železaru koje novi menadžment treba da
ispuni, a odnose se na minimalnu godišnju proizvodnju od 1,5 milion tona, finansiranje, strategiju upravljanja...
Odluku o tome da se raspiše javni poziv za profesionalni menadžment Vlada Srbije je donela posle neuspelih pregovora
za strateško partnerstvo sa kompanijom Esmark, o preuzimanju 80,01 odsto kapitala Železare u vlasništvu države.
Rešenje za Železaru za sedam dana
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju da ima više dobrih ponuda za izbor profesionalnog
menadžmenta za smederevsku Železaru i da će se konačno rešenje znati za sedam dana.
"Imamo više dobrih ponuda za Železaru koje ulaze u najuži izbor i kojim će se baviti privatizacioni savetnik i komisija.
Računajte da će konačno rešenje biti za oko sedam dana", rekao je Vučić novinarima na beogradskom aerodromu.
Komisija za razmatranje ponuda za profesionalno upravljanje smederevskom Železarom prihvatila je u subotu ponude
pet zainteresovanih kompanija koje su, kako se navodi, imale potpunu dokumentaciju.
Po odredbama konkursa, od profesionalnog menadžmenta se očekuje povećanje prodaje i proizvodnje na nivou ne
manjem od 1,5 miliona tona čelika godišnje, uvodjenje novih tehnologija i osvajanje novih tržišta.
Menadžment će biti u obavezi da dostavi incijalni i indikativni plan koji izmedju ostalog treba da sadrži strategiju
prodaje Železare, projektovane cene za ključne finalne proizvode, projektovan plan proizvodnje, strategiju nabavki, plan
finansiranja i projekciju novih zapošljavanja.
Da bi srpska čeličana ispunila zacrtane ciljeve, predvidjeno je da je vodi 12 direktora, jer se za toliko ljudi traže
biografije za poslove proizvodnje, nabavke, prodaje, finansija, računovodstva, poreza i finansiranja investicija.
Odluku o tome da se raspiše javni poziv za profesionalni menažment donela je Vlada Srbije 17. februara, posle
neuspelih pregovora za strateško partnerstvo sa američkom kompanijom Esmark, o preuzimanju 80,01 odsto kapitala
Železare u vlasništvu države.
Železara zapošljava oko 5.000 ljudi, trenutno proizvodi izmedju 340.000 i 350.000 tona čelika, a njeni proizvodni
kapaciteti su oko 2,2 miliona tona.
Batut: Život svake žene zavisi od nje same
Predstavnici Kancelarije za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović-Batut" pozvali su i danas
sve žene da budu svesne da njihovi životi zavise od ranog otkrivanja raka dojke i da u tom cilju obave prevenitvne
preglede - skrinig i mamografiju
"U Srbiji su prema poslednjim podacima iz 2012. godine od raka dojke umrle 1.663 žene a obolelo ih je 4.417. Ne
znamo koji su uzroci te bolesti i zato ne mozemo da radimo na prevenciji. I baš zato moramo da stavimo akcenat na
sekundarnu prevenciju koja ima za cilj da karcinom otkrije u ranoj fazi, kada je još nevidljiv i neopipljiv, kada je lečenje
daleko bolje i efikasnije", rekla je predsavnica kancelarije Ljiljna Lazić.
Prema njenim rečima, za poslednje dve godine, u 50 opština širom Srbije pregledano je 80.000 žena, 4.000 nalaza je bilo
pozitivno. Dodatnim analizama karcinom je potvrdjen kod njih 290.
"Spasili smo 290 života, jer smo u ranoj fazi otkrili karcinom kod žena koje su bile zdrave i koje nisu imale nikakvih
tegoba i tim rezultatima možemo biti zadovoljni", navela je Lazić tokom akcije "Ko ti može pomoći da izbegneš rak, Ti!
Odazovi se pozivu svog lekara".
Poruka danas upriličene aktivnosti u tržnom centru Merkator na Dan žen je da samo ukoliko se karcinom otkrije u ranoj
fazi postoji mogucnost izlečenja - Jedan snimak - minut za odgovornost.
Stečajni upravnik i za domaćinstva?
Po uzoru na mnoge zemlje Evropske unije, Narodna banka Srbije mogla bi u junu da predloži zakon o ličnom
bankrotstvu. To je deo strategije za rešavanje nenaplativih kredita privrede ali i stanovništva po čemu smo, posle
Ukrajine, u neslavnom vrhu evropskih država.
Uz Narodnu banku Srbije, na zakonu rade i međunarodne finansijske institucije, ali se još ne zna koji će model ličnog
bankrotstva biti primenjen.
Banke su tu da odobravaju kredite. Dužnici da ih vraćaju s kamatom. Ali šta kada se ispreče razlozi za prestanak otplate,
poput gubitka posla, razvoda, prezaduženja...
Povećanje kursa švajcarskog franka još jedan je razlog zašto je Sanja Vujanović počela da se raspituje kako da nastavi
da otplaćuje stambeni kredit.
"U ličnom bankrotu država vam određuje nekog kao stečajnog upravnika koji će da raspolaže vašom imovinom i vašim
prihodima. Ovo je samo odlaganje nečeg neizbežnog i banke će konačno postati agencije za prodaju nepokretnosti kada
oduzmu tolike stanove", kaže Sanja Vujović.
Trenutno su pravna lica i građani zaduženi 19 milijardi evra. U otplati najviše kasne pravna lica, više od petine, kod
preduzetnika njih više od 15 odsto, a kod stanovništva ono iznosi oko devet odsto.
U svetu postoje uglavnom dva modela rešavanja ličnog bankrotstva Jedan, kada se čuva dostojanstvo dužnika i drugi
prema kojem se prvo namire poverioci a, šta preostane, ostavi se dužniku. Što je najčešće – ništa.
Lidija Barjaktarović, profesor ekonomije, kaže da nije svejedno da li je neki korisnik kredita za kupovinu stana dao
ušeće 10 ili 90 odsto i u trenutku otplate kredita kolika je vrednost preostalog duga.
"Iz tog razloga smatram da bi trebalo da se nađe adekvatan model i da vidimo šta je to što odgovara našem tržištu a ne
da idemo na varjantu preuzimanja modela koji su uzele zemlje u okruženju", smatra Barjaktarovićeva.
Gubici, otpis dugova, bankrotstvo su nepopularne teme među bankarima. Međutim, da se nešto ipak sprema potvrdili su
nam i u Udruženju klijenata "Efektiva", koji su o tome razgovarali s predstavnicima Narodne banke.
Kažu, bliži smo modelu gde se pojedincu ostavlja dostojanstveni izlaz iz krize, uz dodeljivanje državnog staraoca.
"Ako se svi ti pozitivni efekti budu promovisali na pravi način da će građani shvatati da oni koji su u debelim
problemima više ne mogu da plaćaju svoje obaveze – da im se svakako više isplati da imaju tog staratelja i da krenu na
neki način iz početka uz mogućnost reprograma duga, otpisa dela potraživanja – nego da im poverilac pleni imovinu",
objašnjava Dejan Gavrilović iz "Efektive".
Kada je reč o privredi, ona je u lošijem položaju od stanovništva. Kao i banke koje, na ime svakog nenaplativog kredita,
moraju u toj visini da pokriju dug i smanje kapital iz kojeg bi mogle povoljnije da kreditiraju bolje firme.
Težak put od državnog radnika do privatnika
Pre mesec dana Vlada je objavila spisak 188 preduzeća koja idu u stečaj, a za 5.000 zaposlenih u tim firmama
pripremljen je socijalni program po kojem mogu da dobiju otpremnine do 8.000 evra. Iako ističu rokovi za
prijavljivanje, u Ministarstvu rada kažu da je interesovanje malo.
Upozoravaju, stečajevi će svakako biti pokrenuti, a radnici bi mogli da ostanu bez otpremnina.
Za 50 preduzeća koja idu u stečaj, a imaju manje od pet zaposlenih, rok da dostave zahteve za otpremnine ističe za
sedam do 10 dana, a za one sa više zaposlenih za mesec. Međutim, do sada je to uradilo samo jedno preduzeće, i to
samo za jednog radnika.
"Mi imamo informacije pojedinih preduzeća da radnici uopšte ne žele, nisu zainteresovani za socijalni program. Radnici
ne žele da se izjašnjavaju, žele i dalje da ostanu u preduzećima. Ako ne dostave zahteve, Agencija će pokretati stečajne
postupke i radnici će ostati bez sredstava", kaže Rosimirka Todorović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna
pitanja.
U tom slučaju, radnici će, kaže, dobijati samo osnovnu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavenje. Na drugoj strani
je iskustvo onih koji su se odlučili i uzeli otpremnine po prethodnom programu, pre Nove godine.
"Tih 6.400 evra ništa mi ne znači, bolje bi bilo da sam ostao da primam neku platu od 25.000. Treba mi još 7-8 godina
do penzije", kaže bivši radnik "Zorke" u Šapcu Zoran Lazarević.
"Uzeo sam socijalni program – 10 prosečnih plata. Taj novac je trenutno u banci, planirao sam nešto da uradim, ali
kakva je situacija ostavio sam za ne daj bože", kaže Saša Stoiljković, nekadašnji radnik "14. oktobra" u Kruševcu.
"Kao optremninu dobio sam 370.000 dinara. Razmišljao sam da uložim u neke poslove, ali bilo je malo. Nisam imao
sređene zube, jer su primanja bila neredovna, registrovao sam auto, pa sam onda dao nešto deci, pa onda obaveze –
mesečne. Tako se gomila dosta smanjila", kaže Zlatibor Blagojević, takođe iz "14. oktobra" u Kruševcu.
Ni maksimalna otpremnina od 8.000 evra, kažu upućeni, nije dovoljna za prelazak od državnog radnika do privatnog
preduzetnika.
"Tih 8.000 je izuzetno mali kapital da bi se započeo bilo kakav preduzetnički biznis. Drugi hendikep su izuzetno teški
uslovi privređivanja, u kojoj su ogromna siva ekonomija, nameti, sudstvo neefikasno, skupi krediti, smanjena tražnja – i
javna i lična", ističe Milan Knežević iz preduzeća "Modus".
"Sredstva koja dobijaju kroz otpremnine i kroz podsticajna sredstva ne mogu biti uvek dovoljna, ali mogu biti dobra
osnova ako postoji struktura ideja, da to bude dodatni izvor, da ih stimuliše da započnu svoj biznis", smatra Zoran
Martinović iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Buduće nezaposlene Nacionalna služba za zapošljavanje čeka spremno, uglavnom sa savetima i programima za
prekvalifikaciju, da bi ih pripremila za nove poslodavce.
Ravnopravnost na papiru, ne i u praksi
Puna ravnopravnost polova nije samo civilizacijski, već i razvojni cilj. Ona predstavlja obavezu propisanu Ustavom a ne
pitanje dobre volje, podsetio je zaštitnik građana povodom današnjeg praznika žena 8. marta. Ipak, ne samo na svoj Dan,
žene se žale da ta jednakost nije vidljiva u praksi.
Pao je mrak, a nju tek čeka posao. Iz uloge menadžerke, prelazi u ulogu majke. Na visini zadatka i posle punog radnog
vremena.
"Veoma je teško jer većina vremena je provedena na poslu da bi zaradio za svoje dete, minimum osam sati, od 8 do 16 a
znate i sami nikada se to ne završava u 16", kaže Ivana Mikulić.
Svakodnevica ove zaposlene žene jedan je u nizu primera balansiranja između porodice i posla.
"U zemljama kao što je Srbija gde imamo zaista jedan proces vrednosne retradicionalizacije nema te vrste razumevanja,
zapravo od žene se očekuje da podnese sav teret i porodičnog života a da sa druge strane bude i uspešna na poslu i jedna
od ta dva zaista mora da trpi", smatra sociolog Vladimir Vuletić.
Žena trpi, govori i statistika. Iako su obrazovanije, na tržištu rada su diskriminisane. Za isti posao zarađuju čak deset
hiljada dinara manje od muškaraca. To pak ne važi za ministarke, čija je plata gotovo ista kao i ministara. Manje
zastupljeni pol u ovom mandatu brani potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.
"Dosta zavisi od države i od nas koji upravo jesmo u političkom životu ili smo u poslovnom životu na nivou države da
pokažemo dobru volju i da stanemo uz žene. Nama su potrebne konkretne akcije i to je ono što u stvari država hoće.
Država hoće da za pet godina vidi najmanje 20 posto više žena u poslu", kaže Zorana Mihajlović.
Korak ka tom cilju, kažu, jeste Strategija za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, ali i Akcioni plan za njeno
sprovođenje.
"Ovde su predviđena sredstava iz kojih će se te stvari i aktivnosti realizovati ali i one osobe koje su odgovorne za
realizaciju tih mera. Dva puta godišnje će se meriti postignuća u sporovođenju i implemenatici Akcionog plana. Znamo
koja u sredstva iz budžeta, znamo koja su donatorska sredstva namenjena za ove namene. Polovinom godine moći ćemo
da damo prve rezultate", kaže direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
I dok čekamo rezultate, Srbija je 2012. godine dobila guvernerku umesto guvernera, a u Parlamentu je 30 odsto žena.
Ipak taj procenat je nešto manji u izvršnoj vlasti, pa tako imamo samo četiri ministarke, a 18 resora.
Vojničkim maršom u korak s kolegama
Žene u Vojsci Srbije dokazale su da mogu da se nose sa svim zadacima i kao vojnici i kao starešine, u profesiji koja je
ranije smatrana muškom. Iako su im se kolege potrudile da, uz poklon za 8. mart, dobiju i slobodan dan, za njih su, kao i
uvek, na prvom mestu dužnosti i obaveze u jedinici, jer ni po čemu ne žele da se izdvajaju.
Desetar Ana Lapčević pet godina je profesionalni vojnik. Četiri godine je u Raškoj bila na dužnost strelca, a
prekomanda u Požegu donela joj je nov zadatak.
"Postavljena sam na dužnost perač, peglač, manipulant, uslužno odeljenje i od tada sam na toj dužnosti", kaže desetar
Ana Lapčević iz kasarne "Petar Leković" iz Požege.
U vojsci je upoznala i supruga, koji je takođe desetar u čuvarskoj službi. Objašnjava da nije lako uskladiti vojni poziv i
porodični život jer žive u Priboju, pa četiri sata svakodnevno provedu u putu.
"Desi se nekada da su nam smene različite, pa se nekad ne vidimo po dva, tri, četiri dana, ali Bože moj nađe se vremena.
Imamo ćerkicu od dve i po godine a trenutno je čuva baka. Mi kako ko stigne na smenu, baba, tata, mama, snalazimo se
nekako", objašnjava Ana Lapčević.
Potporučnik Jelena Šulić kaže da nije lako biti profesionalni vojnik. Ona je po završetku Vojne akademije dobila
kompleksan posao - formiranje garnizonskog mesta.
"Tako da ne delimo previše poslove, ja kao jedini ženski oficir ovde u bataljonu pokušavam da ne zaostajem za
kolegama muškarcima, tako da se držimo zajedno i mislim da dobro napredujemo", smatra potporučnik Jelena Šulić iz
kasarne "Petar Leković".
Kada uniformu zameni sportskom odećom, Jelena u slobodno vreme igra fudbal, a bila je kapiten ženskog tima koji je
pobedio na memorijalnom turniru RTS-a "Igrajmo za šesnaest". Pomagala je i glumcima u seriji "Vojna akademija",
koja je mnoge devojke privukla na konkurs za mesto profesionalnog vojnika.
"U Požegi ih očekuje rad i potrebno je mnogo truda da sve postignemo, da dignemo bataljon na noge. Nismo sve stigli
do kraja da odradimo, jer nam je potrebna ta snaga, da uradimo ono što smo planirali", ističe Jelena Šulić.
Iako zbog 8. marta imaju slobodan dan, Ana i Jelena ne žele da gube vreme, jer za nekoliko dana u požešku kasarnu
stiže nova generacija profesionalnih vojnika, među kojima je dvadesetak devojaka.
ŠPIJUNI “ODRADILI” PROPAST 12 GIGANATA
Milionske tajne srpskih firmi odavali za 100 evra
Ne spadamo u jake privrede, ali to ne znači da naša preduzeća i državne agencije nisu meta špijunaže. Cilj: podaci o
tenderima i o vrednosti onoga što se kupuje
SLUČAJ slovačkog biznismena Petra Karamaša, koga je Džejms Bušar, vlasnik i generalni direktor "Esmarka", prozvao
zbog sabotaže oko preuzimanja "Železare Smederevo", otvorio je pitanje ekonomske špijunaže i šta bi u zemlji sa
nerazvijenom privredom, kao što je naša, moglo uopšte da bude interesantno raznim špijunima.
Prema Bušarovim rečima, Karamaš im se pridružio kao investitor i agent, što mu je poslužilo da dođe do poverljivih
podataka o "Esmarkovoj" strategiji za Železaru i da radi na štetu njihovih napora da uspešno okončaju pregovore. Cilj je
bio da sačuva interese svoje kompanije, koja je snabdevala Železaru rudom nižeg kvaliteta.
Ekonomska špijunaža cveta u Srbiji još od ukidanja sankcija i smene Miloševića sa vlasti, slažu se sagovornici
"Novosti". Ona je naročito bila efikasna za vreme vlasti DOS-a, kada je počela masovnija privatizacija državnih i
društvenih preduzeća, ali i razaranje srpskih banaka, naglašava ekonomista Mlađen Kovačević.
- Posle raspada Jugoslavije, u Srbiji je ostalo 12 ogromnih kompanija, kao što su "Geneks", "Kongrap",
"Energoprojekt", "Partizanski put"... Samo njihova vrednost premašivala je osam milijardi evra, a gašenjem je otvoren
put za naše ekonomsko ropstvo. Taj posao pripremili su upravo ekonomski špijuni - objašnjava Darko Trifunović, sa
Fakulteta za bezbednost.
Cilj raznih stranaca i mešetara koji su krstarili, pa i danas krstare Srbijom, jeste ne samo da dobiju blagovremeno
podatke o tenderima, konkurentima, pravoj vrednosti onoga što kupuju i kvalitetu menadžmenta i zaposlenih, već i da
"poguraju" određene kupce, nađu način da "miniraju" konkurente, otvore prostor da se kupljeni giganti uruše i propadnu.
Jer, to im je mnogo jeftinije nego da se rvu sa konkurencijom.
- Osim stranaca, i pripadnici našeg novog političkog i ekonomskog establišmenta, koji su od boljševika odjednom
postali zakleti kapitalisti, i koji su lako dolazili do informacija, kupovali su urušena preduzeća za bagatelu preko ofšor
kompanija. Tako su dolazili do milionski vrednih nekretnina ili zaliha robe - nastavlja Trifunović.
Sva oružja u toj bici bila su dozvoljena da bi se došlo do prave informacije - od fotokopiranja i krađe dokumentacije,
preko izvlačenja dragocenih podataka uz pomoć profesionalnih prostitutki, na dobro organizovanim bahanalijama, do
političkog pritiska. Cenovnici su bili rastegljivi i u zavisnosti od "težine" podataka o firmi koja se privatizovala išli su od
stotinak evra, pa naviše.
Promišljeno su srušeni domaći bankarski sistem i SDK, i izlobirani su poželjni zakoni, ističe prof. Kovačević. Koliko je
ovaj kolač bio poželjan, najbolje govore procene da su banke lane ovde raspolagale sa 27,5 milijardi evra.
- Mislim da se znalo da će nam Pariski klub otpisati deo dugova i da se sačekalo samo neki mesec, četiri domaće banke
ne bi morale da budu zatvorene. Da li to onda znači da se odluka Pariskog kluba namerno nije čekala? Bilo je više
priznanja da su banke zatvorene po diktatu iz inostranstva, što znači da je ekonomska špijunaža dobro odradila posao kaže Kovačević.
On dodaje da su na ovom polju danas posebno ažurni raznorazni procenitelji i posrednici, mahom strani, koji, prvo,
dobijaju dragocene informacije prilikom procena, drugo, imaju mogućnost da, za izvesnu nadoknadu, nameste cenu u
korist onoga ko više plati. A to je, po pravilu, kupac.
- Razni fondovi i posrednici uzeli su desetine miliona evra. U ekonomiji moral ne postoji. Uz finansijsku stimulaciju svi
mogu da budu pristrasni, a zadatak ekonomskih špijuna je, između ostalog, da vide kolika je čija cena. Osim toga, kod
konkretnih tendera, dragocena je i informacija ne samo o preduzeću ili nekretnini koja se nudi, već i o konkurenciji koliko je ozbiljna. To pokazuje s kakvom onda cenom treba startovati, nižom ili višom.
Dobro se plaćaju i informacije o budućim projektima i urbanističkim planovima, gde će šta da se gradi i koje lokacije
treba kupovati.
Bivši direktor Agencije za privatizaciju podseća da stranci danas kontrolišu sve preko svojih revizorskih i konsultantskih
kuća, preko banaka (80 odsto bankarskog sistema čine stranci), preko trgovačkih mreža i njihovih dobavljača, preko
"Gugla" i "Fejsbuka", o čemu su svedočili Snouden i Vikiliks.
- Stranci sede u svim institucijama, i to ne samo kod nas. Dati grantovi omogućavaju im da sede u agencijama, sede u
ministarstvima, njihovi eksperti su u pravosuđu, organima gonjenja... Naravno, do podataka ne dolaze lako, na primer,
Španci, ali za Amerikance nema tajni - dodaje Pavlović.
Da bi sprečio trgovinu papirima u početnoj fazi privatizacije, on je, kaže, kao direktor Agencije morao strogo da
kontroliše da nijedan dokument ne izađe iz kuće mimo njegovog znanja, zabranio je zaposlenima da rade pre 9 i posle
17 sati, zabranio da ljudi spolja slobodno šetaju po zgradi, uveo je sektor koji će kontrolisati kako Agencija uobičajeno
postupa, a u kojim specifičnim slučajevima direktor daje odobrenje da se napravi presedan...
- Uveli smo ozbiljnu kontrolu revizora, jednog smo izbacili iz posla, za drugog smo bili na ivici da mu uvedemo
sankcije u saradnji - konstatuje Pavlović.
ŠTETA NA GODIŠNjEM NIVOU
POSLE 2000. godine iz Srbije je izneto na desetine milijardi dolara, a procene Majkla Hadsona, urednika u
Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo, bile su da je u periodu 2000-2011, uglavnom preko ofšor
kompanija, "ispumpana" 51 milijarda dolara.
Studija Svetske banke je još 2003. pokazala da su dobitnici prve faze tranzicije isključivo tajkuni i insajderi u državnim
kompanijama.
Šteta od svih mogućih oblika ekonomskog kriminala, kojima je špijunaža često išla u prilog, procenjivana je na
godišnjem nivou u prvoj deceniji novog milenijuma na 374 miliona evra.
SLOVENCI PREDNjAČE
EKONOMSKOM špijunažom bave se pojedinci, kompanije, bezbednosne službe, ali i države. Prema nekim
istraživanjima, od zemalja bivše Jugoslavije, najviše se time bave kompanije u Sloveniji (dve trećine), u Hrvatskoj
otprilike polovina, dok je u Srbiji procenat minoran. Ali, zato je kod nas primećen jedan drugi, neobičan fenomen poslovna špijunaža na univerzitetima, koji uvode nove predmete.
Svaki Srbin u proseku duguje 900 €
U ovom trenutku u proseku svaki stanovnik Srbije duguje gotovo 900 evra.
Još nije potpuno sigurno hoće li se prezaduženim građanima od juna ove godine pružiti mogućnost da proglase lični
bankrot i tako se novim planom otplate spasu dužničkog ropstva.
NBS saopštava da će sredinom godine u saradnji s međunarodnim institucijama doneti strategiju za rešavanje
problematičnih kredita.
Ko proglasi lični bankrot dobio bi ličnog stečajnog upravnika koji bi imao zadatak da isplanira kako da se uzeto što
bezbolnije vrati.
ZADUŽENOST
GRAĐANA SRBIJE PO
STANOVNIKU
2006. 401 evro
2008. 689 evra
"Taj mali "MMF" bi propisivao koliko sme da troši, da se ne prejeda, da ne ide u kafane,
nema preskupe kućne ljubimce, dakle skroman život da bi mogao, ako radi, da isplaćuje
svoj kredit. Zakon o ličnom bankrotu bi sprečio da cela plata ide banci, već da deo ostaje
za izdržavanje porodice", kaže za B92 ekonomista Goran Nikolić.
U ovom trenutku svaki stanovnik Srbije prosečno duguje 106 hiljada dinara. Od 2006.
zaduženost građana konstantno raste, ali je primetno da smo od 2011. postali oprezniji
prilikom uzimanja kredita i ulazaka u minuse na karticama.
2011. 807 evra
28.2.2015. 879 evra
Izvor: Udruženje
banakaSrbije
Stručnjaci kažu da u odnosu na region dugujemo značajno manje novca, ali da se institucija ličnog bankrota za građane
nameće kao poželjno rešenje, ne i za banke.
"S tim što bi banke bile malo manje sklone da daju kredite, bile bi obazrivije jer imaju još jednu prepreku pri naplati".
U NBS kažu da ulažu napore da reše pitanje problematičnih kredita. Još uvek nema precizne i sigurne najave hoće li i u
Srbiji početi da važi Zakon ličnog bankrota.
"Strategija za rešavanje pitanja problematičnih kredita biće izrađena u saradnji sa MMF-om, Svetskom bankom i
Evropskom bankom za obnovu i razvoj do kraja juna 2015. godine. Ta strategija će podrazumevati jačanje kapaciteta
banaka za rešavanje problematičnih kredita, uklanjanje prepreka za otpis i prodaju potraživanja, kao i uvođenje okvira
za lični bankrot. Izrada zakonskog okvira za institut ličnog bankrota uslediće tek nakon izrade Strategije", navedeno je iz
NBS.
I trenutno važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju tačno propisuje šta ne može biti predmet prinudne naplate od dužnika.
Međutim, ako banka taj Zakon ignoriše, onda može da uzme sve, aktiviranjem hipoteke, prodajom imovine ili
uvođenjem administrativne zabrane na platu.
RTS/TANJUG
Kostić: Ako Srbiji ide dobro, i nama će
Kompanija "MK grupa" bi sigurno lakše osvojila regionalno tržište ukoliko bi bila dobra i stabilna u Srbiji i ako bi
potrošačka moć i ekonomska situacija u Srbiji bila bolja, kaže predsednik te kompanije Miodrag Kostić.
Miodrag Kostić je za Tanjug rekao da njegova kompanija mora da deli sudbinu zemlje.
"Sve kompanije na svetu su narasle prvo tamo odakle su potekle, i 'MK
grupa' bi sigurno lakše osvojila regionalno tržište, ukoliko bi bila dobra i
stabilna u Srbiji, ali potrošačka moć stanovništva u našoj zemlji je mala i
ta kompanija je okrenuta prevashodno domaćim potrošačima, iako 45
odsto prihoda ostvaruje od izvoza", objasnio je Kostić.
Prema njegovim rečima, poslovni rezultati "MK Grupe" mogli bi da
budu i bolji, ali svakako bi joj pomoglo ako bi potrošačka moć i
ekonomska situacija u Srbiji bila bolja.
"Dakle, ako Srbiji ide dobro, ići će i 'MK Grupi' dobro, ako Srbiji ne ide dobro, i nama će za toliko biti lošije", poručio
je Kostić.
Najavljujući da će "MK Grupa" svakako učestvovati u privatizaciji državnih preduzeća, Kostić je rekao da njegova
kompanija nije jedina koja će učestvovati u svojinskoj transformaciji tih preduzeća, jer ima puno malih, srednjih i
velikih privatnih firmi koje bi se rado odazvale i učestvovale u privatizaciji.
U narednom periodu, prema najavama Vlade Srbije, biće dosta firmi za privatizaciju i ta državna preduzeća treba dati
onima koji znaju njima da upravljaju, smatra Kostić.
Ukoliko među najavama o privatizaciji bude preduzeća iz oblasti agrara, "MK grupa" će svakako učestvovati na
aukcijama ili licitacijama, u zavisnosti koji model bude ponuđen.
"Nama je osnovni biznis vezan za agrar. Sve ono što bude vezano za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta, nekog
kombinata ili skladišnog kapaciteta i preradnih kapaciteta, mi ćemo svakako učestvovati. Da li ćemo biti uspešni, to
ćemo da vidimo", rekao je Kostić.
I gas nam teče između SAD i Rusije
Ministar energetike Aleksandar Antić najavio je da će Srbija, dok ne obezbedi alternativno rešenje za snabdevanje
gasom graditi priključke sa susednim zemljama.
"Kolika je naša zavisnost od ruskog gasa govori podatak da je čak 80%
energenta, koji koristimo, poreklom iz Rusije. Ali naša obaveza je da
imamo višestruke opcije za snabdevanje. I dok čekamo realizaciju
velikih projekata, u međuvremenu ćemo raditi na interkonekcijama sa
susednim zemljama, pre svega sa Bugarskom”, saopštio je resorni
ministar.
Zapravo, snabdevanje Evrope prirodnim gasom u budućnosti jedna je od
najvažnijih tema kojom se poslednjih meseci bave i privrednici i
ekonomisti i političari. A ta mudrovanja su kulminirala protekle nedelje, kada je ponovo zaoštren sukob Moskve i
Kijeva oko (ne)plaćanja računa za gas, zbog čega je ponovo zapretilo zavrtanje slavine za protok gasa kroz ukrajinski
gasovod.
Posle više od decenije planiranja izgradnje gasovoda “Južni tok” , ovaj projekat je zaustavljen, a trebalo bi da ga zameni
gasovod “Turski tok”. Prolazak “Južnog toka” kroz teritoriju Srbije nosio je mnoge pogodnosti – od obezbeđivanja
drugog pravca snabdevanja gasom iz Rusije, povaćenja stabilnosti i redovnosti snabdevanja, do povoljnije pozicije na
gasnoj mapi Evrope, jer bismo bili tranzitna zemlja i ostvarivali prihode od tranzitnih taksi.
Međutim, od ove akvizicije se odustalo, ali za Srbiju je važno da bi i trasa novog gasovoda trebalo da prolazi kroz našu
zemlju.
Da preko Srbije mora ići budući pravac za snadbevanje Evrope gasom smatra i Rusija, što je nedavno istakao i ruski
ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin. Podsetimo, ruska kompanija „Gasprom” je ranije iznela čvrst stav da, za oko
četiri godine, kada istekne ugovor sa Ukrajinom, put Evrope prirodni gas neće biti trasportovan preko te države, već
preko Turske i, s druge strane, gasovoda "Severni tok”. Planirana je izgradnja četiri cevovoda, čije će odredište biti na
tursko-grčkoj granici, a predviđa se da prvi bude završen 2016. godine.
U tom kontekstu je ambasador Čepurin pojasnio da sada, nakon odustajanja od "Južnog toka” , treba tačno proceniti šta
dalje valja činiti, a u tom domenu ključna su tri elementa: sigurnost isporuke, mogućnost da se obezbede zagarantovani
obim transporta i konkurentna cena gasa.
"Imajući u vidu da su se naši partneri pre više godina opredelili i definisali prema najavljenoj maršruti, ako ne bude
birokratskih prepreka, Rusija je spremna da se priključi realizaciji tog projekta u Turskoj. Mislimo da je to veoma
važno pitanje ne samo za izvoznike i korisnike gasa, već uopšte za zemlje jugozapadne Evrope, Evropske unije i cele
Evrope", rekao je Čepurin.
Istovremeno se, međutim, govori i o alternativnim načinima/pravcima snabdevanja gasom Evrope, i to iz SAD. No, da
bi se u tom pravcu krenulo, potrebno je u Hrvatskoj, na Krku, završiti izgradnju terminala za tečni gas. Paralelno s tim
projektom Sjedinjene Države su najavile i podupiranje i izgradnju Transjadranskog gasovoda, kojim bi se jugoistočni
deo Evrope snabdevao gasom iz Azarbejyana, odnosno Kaspijskog mora.
O mogućnostima alternativnog snabdevanja gasom premijer Aleksandar Vučić nedavno je razgovarao s
potpredsednikom SAD Yozefom Bajdenom. Teoretski najbrža varijanta da Srbija gas dobije iz SAD je ova preko
Hrvatske i Mađarske, naravno ako se izgradi terminal na Krku. U tom slučaju bi gas stizao iz Amerike specijalnim
brodovima, a potom transportovao do Mađarske, odakle bi ga Srbija preuzimala.
Prema prvim procenama, za izgradnju neophodne infrastrukture za realizaciju ove ideje, ako bi se za nju zaista zagrizlo,
potrebno bi bilo oko godinu dana. Druga varijanta, koja se može realizovati za neke tri do četiri godine, jeste snadevanje
gasom iz Azerbejdžana, ali za to Srbija mora da izgradi gasovod do Bugarske, u čemu je, kako se može čuti, EU
spremna da nam pomogne. Ovaj gasovod bi iz Grčke i Albanije trebalo, jedanim krakom gas da dovede do Italije, a
drugi da ide uz Jadransko more, kroz Crnu Goru i Hrvatsku do Slovenije.
Prema rečima predsednika Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, najavljeni novi gasovod “Turski tok”
dobra je ideja, kao alternativa, ali pošto je reč o zamašnoj investiciji, veliko je pitanje da li će ga i ko graditi. Što se, pak,
tiče snabdevanja Srbije gasom iz SAD, preko terminala na Krku, Vuletić naglašava da je za realizaciju ove varijante
ipak potrebno mnogo više vremena i novca no što se pominje u prvim procenama, te da je zato i taj projekat daleko od
ostvarenja.
"U svakom slučaju, Srbija nema alternativu i neće je imati bar pet do deset godina, odnosno dok se ne realizuje makar
jedan od najavljenih projekata", rekao je Vuletić.
"Što se tiče Evrope, činjenica je da se potrebe za ovim energentom uvećavaju i jednostavno je nemoguće gasom iz SAD
zameniti snabdevanje Evrope ruskim gasom. Stoga se nadam da će, kada je izgradnja gasovoda u pitanju, prevagnuti
racionalno razmišljanje i da će se čim pre naći odgovorajuće rešenje".
Текстилци шију већи извоз
– Текстилна, кожарска и обућарска индустрија у последње две године бележе раст у извозу већи од милијарду
долара – изјавио је министар трговине Расим Љајић. – Да би мали произвођачи били конкурентни и имали
шансу за извоз на светска тржишта, неопходно је њихово удруживање и заједнички наступ. То је једини начин
да се опстане на глобалном тржишту, то јесте начин да се издржи жестока конкуренција која данас постоји,
посебно у области текстилне индустрије.
Министар је изразио наду да ће тај облик удруживања бити модел и за друге привреднике, додајући да се
економија Србије не може опоравити без повећања производње и извоза.
– Свестан сам тога да морамо још више да подржимо мале произвођаче, а то је најбољи начин, удружени
можемо не само опстати него и напредовати – истакао је Љајић.
Do leta detalji o prodaji Telekoma
Privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma do leta će dati preporuke Vladi Srbije u kom pravcu treba da ide proces
privatizacije, kaže ministar Željko Sertić.
Ministar privrede Željko Sertić izrazio je očekivanje da će
privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma Srbije do leta dati
preporuke Vladi Srbije u kom pravcu treba da ide proces privatizacije
te kompanije i koji su poželjni strateški partneri.
Sertić je podsetio da je za privatizacionog savetnika za prodaju
Telekoma Srbije, ponudu dostavila francuska kompanija "Lazard
Freres SAS".
Komentarišući to što se "Lazard" jedini prijavio, Sertić je rekao da je
veliki broj kompanija zainteresovan za privatizaciju Telekoma Srbija, i one imaju već angažovane konsultantske kuće
koje rade za njih.
"S obzirom da ovaj proces nije od juče, veliki broj kompanija ne može da učestvuje na ovom tenderu, jer bi tada bilo
onemogućeno da učestvuju u procesu privatizacije u drugom koraku", kazao je Sertić na TV Pink.
On je napomenuo da će privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma Srbije imati zadatak da uradi ekonomsku i pravnu
analizu poslovanja te kompanije i opštih uslova na telekomunikacionom tržištu, pre svega Evrope, i da u skladu sa tim
da preporuke Vladi Srbije.
Sertić je rekao da će biti potrebno dvadesetak dana za utrđivanje svih činjenica, da se iščita dokumentacija do kraja, i svi
elementi vezani za to, kako bi moglo da dođe do zaključenja ugovora sa privatizacionim savetnikom.
Kada je reč o trošenju novca koji će biti dobijen od prodaje Telekoma, Sertić je kazao da Vlada Srbije u načelu ima
dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da jedan deo sredstava, odnosno polovina, ode na isplatu
zaostalih dugova, a ostatak bude uložen u velike infrastrukturne investicije.
Vulin: Žene sa invaliditetom diskriminisane
"Žene sa invaliditetom suočavaju se sa velikom diskriminacijom, naročito pri zapošljavanju i naročito one koje žive u
seoskim sredinama" izjavio je Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
On je danas posetio Dom za odrasla invalidna lica u Zemunu gde je
stanarkama te ustanove čestito 8. mart - Dan žena i uručio im poklone.
"Srbija nije zemlja sistemske diskriminacije, u kojoj se zakonom
diskriminiše bilo ko, ni po polu ni po veri, ni po bilo kojoj drugoj
osnovi... ali Srbija nakon 12 godina pljačkaške privatizacije, nije ni
zemlja socijalne ravnopravnosti ni pravde", kazao je Vulin Tanjugu.
On je naglasio da se problem ženskih prava mora rešavati tako što će se
poboljšavati situacija u čitavom društvu, a za to je potreban angažman svih.
"Ne može žena da bude srećna ako njen suprug i deca nemaju posla i žive u društvu u kome ima puno nasilja, ili u kome
se nasilje ne sankcioniše na pravi način, bez obzira koja zakonska rešenja mi napravili", rekao je Vulin.
Problem ženskog prava je problem i čitavog društva, ponovio je Vulin, dodajući da uspešno društvo znači i uspešne
žene.
Govoreći o ženama sa invaliditetom, Vulin je rekao da su "njihove muke veće, i problemi nego što možemo i da
razumemo".
"Problem diskriminacije prema ženama sa invaliditetom je nešto o čemu ovo društvo ne govori, i pravi se ne da ne zna, a
možda i ne zna... na nama je da podignemo svest ljudi da im objasnimo da osobe sa invaliditetom imaju ista prava kao i
osobe koje nisu invalidi, to važi i za žene", istakao je Vulin.
Direktorka Doma za odrasla invalidna lica Vesna Jokić rekla je da je ovaj dom koncipiran tako da pruža negu stanarima,
od kojih neki tu borave i po 16 godina, od osnivanja.
"Mi imamo ukupno kapacitet od 80 korisnika, od kojih su polovina žene. Problemi su nam uobičajeni - nedostatak
finanijskih sredstava, kao i kadrovski problemi", navela je Jokić.
Ona je navela da Dom ima 17 negovatelja, ali da to nije dovoljno jer su stanari doma tešku bolesnici koji zahtevaju
danonoćnu negu.
Rešenje bi moglo biti lični asistent ili neka vrsta volonterske pomoći, dodala je Jokić.
Džamić: Preduzetništvo, umesto kulture državnog posla
Naše poljoprivredno, turističko, intelektualno i kreativno bogatstvo bi nas za jednu deceniju, kada bi se iskoristilo kako
treba, načinilo jednom od najbogatihih zemalja u regionu, izjavio je šef kreativnog tima kompanije Google za Zapadnu
Evropu Lazar Džamić.
Džamić, šef brend planiranja za Zapadnu Evropu u Google kretivnom timu ZOO, biće jedan je od učenika predstojeće
konferencije Nova Energija na Kopaoniku, čiji je zadatak da prikaže gde je Srbija danas i gde mora da bude sutra.
Na skupu, koji će biti održan od 29. aprila do 3. maja, najstručniji predavaci iz zemlje, regiona i inostranstva će kroz
predavanja, panele i radionice ukazati koji je put u bogato informaciono drušštvo.
"Mi već jesmo bogato društvo, samo se mnogo krade, rasipa i ošljari. Nase
poljoprivredno, turističko, intelektualno i kreativno bogatstvo bi nas za
jednu deceniju, kada bi se iskoristilo kako treba, nacinilo jednom od
najbogatihih zemalja u regionu", rekao je Tanjugu Džamić, koji je
poreklom iz Srbije i ima više od 15 godina iskustva u oblasti digitalnog
marketinga u Velikoj Britaniji.
On smatra da u Srbiji može da se desi promena nacina razmišljanja, ali da dobar deo te promene mora da dođe odozdo,
iz naroda i poslovnih struktura, a ne samo da se čeka da politička elita to uradi svojom voljom, jer, kako kaže, neće.
"Uređena ekonomija je za njih najveća opasnost, jer uvodi pravila igre koja su manje arbitrarna i više transparentna.
Tako da mora da postoji širi ujedinjeni front manjih inovativnih kompanija koje su primer drugima, a svojom ukupnom
idejnom i kreativnom snagom vrše pritisak na zvanicne strukture i formiraju preduzetničku kulturu, umesto kulture
državnog posla", objasnio je Džamić.
Da se "Srbija "resetuje"
Šef kreativnog tima kompanije Google za Zapadnu Evropu kaže da je konferencija Nova Energija prilika da se istraže
različiti načini da se "Srbija 'resetuje' u mentalnom i ekonomskom smislu, ali i u političkom, pod pritiskom ekonomskih
dešavanja".
On smatra da je konferencija i prilika da se prezentuju dešavanja u digitalnim medijima i tehnologijama, koje menjaju
igru u poslovnoj i socijalnoj sferi modernih društava.
Tema konferencije je Internet ekonomija, odnosno, kako navode organizatori, sve ono što u kratkom roku može pomoći
ozdravljenju srpske privrede - Internet biznisom, Elektronska Uprava, PayPalom i ostalim platnim servisima, Internet
marketingom, Internet promocijom, društvenim mrežama i svime što obuhvata Ekonomiju znanja.
Džamić je istakao da u razvijenim zemljama sve to spade pod ekonomiju i da je Internet u "post-digitalnom" svetu 4.
komunalija, dakle struja, voda, kanalizacija i - komunikacija.
"Slično bi trebalo da bude i kod nas: postoji mnogo toga što tradicionalne firme mogu da nauče i unaprede primenom
digitalnog razmišljanja, i obrnuto, gde 'digitalne' firme moraju da razumeju metode tradicionalnog biznisa i marketinga
da bi napredovale", kazao je Džamić.
Cilj konferencije Nova Energija je da prikaže gde su Srbija i region "zapeli" u razvoju E-uprave i zašto je u ovim
krajevima i dalje nedovoljno razvijena kultura placanja putem Interneta.
Nova Energija će okupiti sve relevantne Internet preduzetnike, marketing i PR strucnjake, nezavisne novinare, vlasnike
medija, državne predstavnike, nevladine organizacije i agencije, korporacije, udruženja i sve zainteresovane pojedince.
Cilj Vlade da do 2020. prepolovi broj nezaposlenih žena
Cilj Vlade Srbije je da se do 2020. prepolovi broj nezaposlenih žena, to je prvi zadatak koji mi kao država želimo da
učinimo, jer ekonomski snažna žena je sasvim sigurno i slobodna žena, izjavila je potpredsednica Vlade Zorana
Mihajlović.
Ona je u Njujorku, gde učestvuje na skupu povodom dve decenije usvajanja Pekinške deklaracije, istakla da je Vlada
Srbije jedina u Evropi, koja o rodnoj ravnopravnosti vodi računa, brine i koordinira na nivou premijera, odnosno
potpredsednika Vlade i to, kako je rekla, mnogo znači.
"Nijedna Vlada u regionu nije to uradila. Dakle, mi smo vrlo čvrsto opredeljeni, ne medijski, nego i u konkretnim
projektima. Žene u Srbiji danas ne rade, nezaposlen je veliki broj žena, gotovo 40 odsto populacije", rekla je
Mihajlovićeva i dodala da je cilj Vlade da se do 2020. prepolovi broj nezaposlenih žena.
Ona je u Njujorku izjavila da za nju lično, Vladu i Srbiju predstavlja veliku čast, to što zatvara Konferenciju povodom
20 godina od donete Pekinške deklaracije, kojom se garantuju ženska prava.
"Da li smo uspele za prethodnih 20 godina da se osnažimo, nisam sigurna onako kako smo želele, ali bez obzira na to
što je 8. mart, na ovaj današnji dan treba da se setimo i da počnemo da radimo mnogo više na uključivanju žena u
politički i poslovni život, jer žene jesu poslovni potencijal svake države, pa tako i Srbije", zaključila je Mihajlović.
Miloš ignjatović, v.d. direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj, govori o projektu
podrške privatnom sektoru
Razvojna šansa u malim i srednjim preduzećima
Mala i srednja preduzeća u najnerazvijenijim delovima Srbije dobiće šansu da unaprede svoje poslovanje, prošire izvoz i
kreiraju nova radna mesta kroz finansijsku pomoć i poslovnu podršku koju su obezbedile Sjedinjene Američke Države.
Kroz donatorski projekat USAID-a za Podršku razvoju privatnom sektoru u južnoj i zapadnoj Srbiji, koji traje četiri
godine, trenutno prolazi 120 preduzeća i četiri klastera iz oblasti agrobiznisa, lake i tekstilne industrije, a za finansiranje
projekta u prve dve godine obezbeđeno je 4.1 milion američkih dolara - kaže za Danas v. d. direktora Nacionalne
agencije za regionalni razvoj (NARR), Miloš Ignjatović.
- Ovaj projekat targetira upravo najugroženije opštine kao što su Preševo,
Bujanovac, Medveđa, Raška, Sjenica, Tutin, Priboj, Prijepolje i Nova
Varoš, i gradove Vranje, Leskovac i Novi Pazar. Realizacija ovog projekta
je započeta krajem 2013. i ugovoren je budžet za dve godine
implementacije. Očekujemo da ce USAID odobriti i budžet za realizaciju
projekta za 2016. i 2017., a nakon uspešno završene prve faze promo
kampanja, predstavljanja projekta u gradovima i opštinama, kao i analize
potencijala preduzeća i sektora kojima treba pomoći, ocenjuju se
postignuti rezultati. Podrška je pružena mikro, malim i srednjim
preduzećima, posebna pažnja je posvećena klasterima, a fokus je i na
posebnim grupama preduzetnika, kao što su mladi početnici u biznisu i
žene preduzetnice - objašnjava Ignjatović.
Osim 120 preduzeća koja su već prošla posebne obuke prethodne godine, nastavlja Ignjatović, u 2015. u projekat će biti
uključeno njih još 60. Stručnu pomoć dobiće i četiri klastera, a kroz treninge mentoringa, konsalting, upoznavanje sa
tehničkim detaljima i standardima poslovanja usklađenih sa zahtevima međunarodne zajednice.
- Projekat predviđa i dodeljivanje bespovratnih sredstava, pa je u prvoj godini odobreno 32 granta, u drugoj 33, dok je za
2015. godinu izdvojeno 2,1 miliona dolara za finansiranje projektnih aktivnosti. Oni koji su u prethodnoj godini prošli
obuku izrade biznis planova i analiza poslovanja, predstaviće svoje ideje, i dobiće sredstva u visini do 8.000 dolara za
kupovinu potrebne opreme. Oni će biti u obavezi da kroz projekat opravdaju dobijenu bespovratnu pomoć - naglasio je
Ignjatović.
Shodno rezultatima analiza koje su pokazale da je jedina mogućnost kvalitetnog razvoja pomenutih sektora u izvozno
orijentisanim poslovima, preduzećima je obezbeđena i pomoć u učešću na međunarodnim tržištima.
- To podrazumeva učešća na inostranim sajmovima, i organizovanje "match making events", gde domaći preduzetnici
uspostavljaju komunikaciju sa potencijalnim partnerima iz inostranstva i predstavljaju svoje proizvode i usluge. Tako je
u 2014. i 2015. obezbeđeno učešće na pet sajmova, kao i dva sajamska nastupa za udruženja klastera - objasnio je
Ignjatović. U sklopu saradnje dve zemlje, naveo je on, sledi i pilot projekat "Farmer to farmer", kao vid nefinansijske
podrške preduzećima i udruženjima u oblasti agrobiznisa, gde će američki stručnjaci u saradnji sa regionalnim
agencijama iz Užica, Novog Pazara i Leskovca, direktno prenositi znanja i iskustva iz prakse jedne od najrazvijenijih
ekonomija.
Ignjatović je naglasio da je ovo prvi projekat u svetu koji realizuju dve vlade, američka i srpska, na osnovu potpisanog
Memoranduma o razumevanju, te da ga sprovode dve državne institucije.
- Do sada su američki donatori svu pomoć vršili preko nevladinih organizacija. S obzirom da je čitava priča po prvi put
institucionalizovana, i da su uključene i akreditovane regionalne agencije iz Užica, Kraljeva, Leskovca i Novog Pazara,
ceo projekat podrazumeva veoma precizne analize i ocenu merljivih postignutih rezultata, i vodilo se računa o tome da
pomoć bude zaista adekvatno iskorišćena - navodi Ignjatović.
Kada su u pitanju već postojeća preduzeća, ocenjivaće se kakvi su rezultati postignuti kroz nova zapošljavanja i porast
prihoda, dok su merila za dodeljivanje grantova početnicima i ženama preduzetnicama, održivost preduzeća i ostvarena
dobit.
- Ugovor koji je potpisan sadrži takozvani "mehanizam naknade na osnovu rezultata", gde se jasno vidi šta je urađeno i
na osnovu toga se prave projekcije za naredni period. Zbog toga je i Agenciji bitno da su svi ciljevi koji su postavljeni i
kvalitetno ostvareni, kako bi projekat bio nastavljen i ubuduće - naglašava Ignjatović i ističe "posvećenost ljudi iz
američke misije USAID-a i ambasadora Majkla Kirbija, u lakšem realizovanju projekta koji je pravi primer sinergije dve
institucije na podršci i razvoju jedne zemlje".
Najnerazvijeniji
Prema podacima NARR, region južne i istočne Srbije obuhvata trećinu teritorije države, a u njemu živi tek manje od
četvrtine stanovnika. U tim oblastima plata je za 12.000 manja od republičkog proseka, stopa nezaposlenosti veća je za
32 procenta a ekonomska snaga za 80 odsto manja od proseka u republici.
Put do stranih tržišta
Preduzeća koja prolaze kroz program podrške, tokom prošle godine učestvovala su na Sajmu lake industrije u Celju,
Food and life sajmu u Minhenu, GDS sajmu tekstilne industrije i obuće u Dizeldorfu, a neka od njih su već potpisala
predugovore sa stranim partnerima. - Tokom decembra održan je trening na temu finansijskih mogućnosti izvoza na
Zlataru, kojem je prisustvovalo 26 preduzeća tog okruga, a ove nedelje nas očekuje Sajam u Minhenu. Preduzetnici
veoma pozitivno reaguju na sva iskustva kroz koja prolaze na treninzima, obukama i sajmovima, jer stiču upotrebljiva
znanja o tome kako da unaprede posao i postignu mnogo bolje rezultate - kaže Ignjatović.
TRAGOM Jumko i Simpo i dalje najveći dužnici vranjskih komunalnih preduzeća
Samo za vodu račun premašio 300 miliona dinara
Kompanije Jumko i Simpo i dalje su rekorderi u neizmirenim obavezama za isporučenu vodu, ali i po neplaćenim
računima za iznošenje smeća, potvrdili su za Danas direktori javnih preduzeća Vodovod i Komrad u Vranju, Krsta
Janjić i Dejan Ilić.
- Dug koji se godinama gomila kada je u pitanju Jumko narastao je na enormnih 265 miliona dinara i iz ove kompanije
su retke uplate na ime troškova za isporučenu vodu - navodi Janjić. On je precizirao da su iz "Jumka dobili i obaveštenje
da zbog prirode posla koji rade za Vojsku Srbije, Vodovod ne sme da preduzima nikakve mere sankcija". Poslednja
uplata koju je Vodovod registrovao na ime utroška vode izvršena je prošle godine u iznosu od 500.000 dinara.
Kompanija Simpo ima neplaćene račune za vodu u iznosu od oko 45 miliona dinara. Sa Vodovodom je potpisan ugovor
o reprogramu duga i iz ove kompanije mesečno plaćaju rate po 1,9 miliona dinara.
- Iz Jumka na ime redovnog iznošenja smeća Komradu nije uplaćen ni jedan jedini dinar u poslednjih sedam meseci.
Dug sada iznosi blizu 20 miliona dinara. Na naša upozorenja da bi trebalo izmirivati obaveze u skladu sa mogućnostima,
iz Jumka su nam poručili da troškove možemo naplatiti preko suda - objašnjava direktor vranjskih komunalaca. On
navodi da od ukupnog duga koji je u prošloj godini iznosio preko 190 miliona dinara, polovina otpada na privredu.
Komrad je utužio Simpo za dugovanje od 44 miliona dinara, pa je u skladu sa presudom potpisan ugovor o reprogramu,
po kome ova kompanija mesečno uplaćuje 8,5 miliona dinara, i taj dug se sada redovno servisira.
Procenat naplate u Vodovodu u prošloj godini iznosio je 68 procenata, dok je za jedan procenat viši u Komradu, a oba
direktora se slažu da bi rezultati bili bolji kada bi i firme u skladu sa svojom trenutno situacijom, redovnije izmirivale
obaveze i izbegavale zanemarivanje dugova što se odražava i na poslovanje ovih javnih preduzeća, ali i njihovu
participaciju u gradskom budžetu.
PRESS ONLINE/RADIO 021
Gde su najniže penzije u Srbiji?
Novopazarski penzioneri su prema statistici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, najsiromašniji u
Srbiji. Oni sa prosečnim iznosom na čeku od oko 135 evra, u dinarskoj protivvrednosti, izguraju od prvog do sledećeg
prvog u mesecu.
Sa 110 evra više, tačnije 245 evra, u novčaniku mogu se
pohvaliti Beograđani, čiji prosek važi za najbolji u državi.
Međutim, i u prestonici u različitim opštinama penzionerski
buđelar je prilično različit. Na vrhu liste su najstariji stanovnici
Savskog venca, a slede Starograđani i Vračarci.
Prema najnovijim podacima PIO fonda, Beograđani nemaju baš
dostojnu konkurenciju u visini penzije u centralnoj Srbiji, pošto
su sledeće na spisku Nišlije, koje mesečno prime u proseku 50 evra manje, ili 23.471 dinar, za njima su Borani i
Kraljevčani. Inače, republički prosek je 23.145 dinara.
Statistika govori da najniže čekove pored Novopazaraca imaju i u Aleksincu i Požarevcu, i prosek tek prelazi 17.000
dinara - kažu u PIO. - U Vojvodini, najviši prosek drže Novosađani sa 27.808, zatim u Vrbasu 25.123, Pančevu 25.023 i
Subotici 24.158, a najniži čekovi su u Odžacima 20.928, Sremskoj Mitrovici 21.627, Bačkoj Palanci 22.302 dinara. Na
Kosovu i Metohiji nešto više od 32.000 korisnika prima prosečno 21.652 dinara.
Tokom poslednjeg meseca u 2014. godini, broj novih penzionera veći je za oko jedan odsto u odnosu na prošlu godinu.
To je prosečno godišnje povećanje koje se beleži poslednjih godina. U decembru je u našoj zemlji tako bilo ukupno
1.739.162 penzionera svih kategorija, dok je na kraju 2013. godine 1.722.649 ljudi primalo penziju. "Tada je novih
penzionera bilo 107.622, a podatak za 2014. je približan ovom broju", kažu u PIO. Poslednjih godina prosečan priliv je
oko 100.000 novih korisnika za 365 dana.
Primenom novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji važi od Nove godine, uvedeni su restriktivniji
uslovi za odlazak u penziju. Podaci nadležnih za januar govore da je broj novih penzionera u odnosu na isti period lane
manji za 1.056, odnosno za pet odsto. Ovo se odnosi na ukupan broj zahteva za starosne, invalidske i porodične
računajući i zahteve za penzije po konvencijama po sva tri osnova.
Prosečna starost muškaraca koji su odlazili u penziju bila je 63 godine života i 35 godina radnog staža, a za žene starost
je bila 59 godina života i 28 godina staža. Stalno pomeranje starosne granice za odlazak u penziju muškaraca i žena,
međutim, nije jedini razlog zbog koga je samo u decembru 2014. godine za oko 40.000 više njih podnelo filijali Beograd
zahtev za penziju, već u velikoj meri u toj brojci učestvuju i bolesti, pokazuje najnovija statistika PIO fonda.
Među bolestima koje dominiraju su oboljenja krvotoka i srca zbog kojih 28,6 odsto njih zatraži penziju, na drugom
mestu su razni tumori koji učestvuju s čak 28,5 odsto. Podaci donose i pozitivne trendove, a to je da iz godine u godinu
opada broj duševnih bolesnika koji po prirodi stvari moraju u invalidsku penziju. Sada njihov broj ne prelazi 10,5
procenata, koliki je i broj onih koji traže penziju zbog bolesti mišića.
"Broj starosnih penzionera prilično se povećava, tako je na kraju 2013. godine njihovo učešće u ukupnoj penzionerskoj
populaciji bilo 59,28 procenta, ili 1.021.216, a sada je već 60,56 odsto ili 1.053.258", kažu u Fondu. - S druge strane,
broj invalida pao je sa 30 na 20,85 procenata, zbog sve oštrijih uslova za penzionisanje i sada ih je na spisku 323.210.
Najstabilnija kategorija su porodični penzioneri i njihovo učešće se ne menja, iako se i tu uslovi iz godine u godinu
menjaju.
Kada je reč o penzionerima koji su u penziju otišli pod posebnim uslovima, s beneficiranim radnim stažom, najviše
čekove u centralnoj Srbiji na kraju prošle godine imali su akademici 51.113 dinara, nosioci spomenice 46.612 dinara,
dok su rudari primali najniže penzije 24.625 dinara. Bivši radnici SMUP-a u proseku imaju 41.125 dinara, a republičkog
MUP-a 40.324 dinara, dok su najniže izuzetne penzije i iznose oko 22.474 dinara.
BISER MINISTRA FINANSIJA
Vujović: Lažemo za vaše dobro!
Iako će struja u Srbiji i nakon poskupljenja sledećeg meseca i dalje biti najjeftinija u regionu, to nije velika uteha
našim građanima jer će oni sa minimalnim zaradama za svoja primanja moći da plate 465 kilovat-časova manje
nego sada.
Ipak, i udaranje po džepu nam nekad lakše pada od izjava pojedinih ministara, koji otkrivaju kako Vlada Srbije razmišlja
o svojim građanima. Poskupljenje se neko vreme krilo, a kako je objasnio ministar finansija Dušan Vujović, vest je
objavljena naknadno jer “Vlada nije htela da opterećuje građane”?!
- Poskupljenje struje ima značajan psihološki efekat, pogotovo u teškim ekonomskim uslovima. O tome se priča već
duže vreme, ali nismo želeli da ljude opterećujemo pre objave. U medijima je situacija takva da bi vest o poskupljenju
mogla da odvuče pažnju javnosti s najvažnije pozitivne stvari, da smo dobili podršku MMF-a - bez pardona je rekao
Vujović!
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže da je za Vujovićevu izjavu najpre pomislio da je u pitanju vest sa nekog
šaljivog portala, odnosno karikirana vest!
- Vujović je tom izjavom rekao da su skrivali lošu vest od naroda kako bismo se više
obradovali sporazumu sa MMF-om, te je bukvalno priznao da je Vlada manipulisala
informacijom. To je tragikomična izjava koja pokazuje koliko se neozbiljna politika
vodi, te da se razne informacije koje se neće dopasti građanima skrivaju od njih istakao je Vukadinović.
Stručnjaci takođe smatraju da bi za građane bilo bolje da su ih nadležni ranije pripremili
za poskupljenje!
- Jasno je njima da narodu teško pada novi teret, pa se pokrivaju da to moraju zbog
MMF-a, a još i ćute o tome do poslednjeg momenta. Pomalo je cela ta priča neuverljiva
i neozbiljna - smatra ekonomista Mlađen Kovačević, koji ne krije nezadovoljstvo zbog
načina na koji se sarađuje sa MMF-om.
- Ko sa MMF-om tikve sadi, o glavu mu se olupaju. Ne znam nijednu zemlju koja je
radila po njihovim receptima, a da je postigla neki uspeh. Tako je i ovo poskupljenje
struje od 15 odsto moglo da se izvede bezbolnije, recimo, pet odsto prošle godine, pet
ove, pa naredno za godinu dana - zaključio je Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar pak smatra da je poskupljenje bilo neophodno jer je EPS u nezavidnom finansijskom
položaju, a jedan od razloga je upravo cena, koja ne pokriva troškove, objasnio je Madžar, ali je dodao da će
poskupljenje s druge strane teško pogoditi narod, koji je već znatno osiromašen.
Džaba nam što je jeftino
Inače, čak i pored ovog poskupljenja, cena struje u Srbiji ostaće najniža u regionu. Tako će kilovat-čas biti za samo 13
para jeftiniji nego u Makedoniji i čak za 11 dinara nego u Sloveniji. S druge strane, standard naših građana je na niskim
granama, pa tako ipak nećemo biti među onima koji za svoja primanja mogu i da kupe najveće količine struje. Računica
pokazuje da će, i pored znatno viših cena struje, građani Slovenije sa najnižim primanjima moći da priušte čak 1.823
kilovat-časa mesečno više. Ako je za utehu, ipak ćemo moći da platimo više struje od Bugara, Hrvata, Crnogoraca,
Makedonaca i Albanaca. Doduše, njih ne očekuju nikakva poskupljenja, za razliku od nas.
DS: Ostavka
Zbog obmane Ministar Dušan Vujović mora hitno da podnese ostavku jer je priznao da mesecima obmanjuje građane
Srbije o poskupljenu struje, kao i o masovnom otpuštanju, poručila je juče Demokratska stranka.
- Vujović je rekao da je od građana skrivana istina o poskupljenju da bi se stvorila slika o uspešnosti rada Vlade. Takođe
je potvrdio i da Vlada zloupotrebljava medije kako bi građanima plasirala lažnu sliku blagostanja, a takva vlada nije
sposobna da rešava narastajuće probleme našeg društva - istakli su u DS-u.
BORBA ZA OPSTANAK: Umesto za dnevnicu, ljudi
rade za tanjir pasulja
Ugostiteljima barem jednom nedeljno u restorane svraćaju ljudi koji bi da rade bilo šta u zamenu za obrok. U pekarama
redovi kad se snizi bajato pecivo
Osmočasovni rad u restoranu samo za hranu, dva sata čekanja u redu da bi se kupio upola jeftiniji i već pomalo
bajat hleb, kupovina cigareta na komad, krađa ajvara, zimnice i suhomesnatih proizvoda... Sve su to načini na koje
se ljudi u Srbiji dovijaju da ne bi bili gladni!
- Maltene svake nedelje dođe mi po nekoliko ljudi koji žele da kod mene u restoranu rade za hranu! Ne traže platu, već
samo hranu iz kuhinje, pasulj, sarmu... Ne biraju, a spremi su sve da rade. Držim ovaj lokal već 20 godina, ali ovakav
užas i nemaštinu još nisam video - kaže vlasnik jednog restorana na Ibru u Kraljevu.
Krađa zimnice
Sličnu situaciju zatekli smo i u Beogradu. Od četiri restorana u tri su tokom februara dolazili ljudi s molbom da im daju
da rade bilo šta u zamenu za hranu.
Prodavačica u velikom lancu supermarketa kaže da je uobičajena pojava da ljudi dođu, nešto prezalogaje i ostave
ambalažu na rafovima. Policija beleži da je sve više slučajeva provaljivanja u tuđe domove i krađe zimnice, pa čak i
krađe suvog mesa iz pušionica. Sve popularnija postaje i kupovina cigareta na komad - na pijacama cena jedne cigarete
iznosi 10 dinara.
Radnica u pekari na Zelenom vencu u Beogradu kaže da im posao najbolje ide u periodu od osam do deset uveče, kada
daju 50 odsto popusta na sve proizvode.
- Ne može da se uđe u lokal kolika je gužva! Ljudi počinju da se skupljaju već oko pola osam, ima ih svih starosnih dobi
i staleža - kaže Sanja.
Socijalni psiholog Vesna Tomić kaže da su ovi primeri dobra ilustracija trenutnog stanja u Srbiji.
Živo blato
- Nagon za hranom je jedan od osnovnih nagona ljudskog bića, a poznato je da sve najgore izbija na površinu kad su
nam ugrožene osnovne potrebe. Tada ćemo, ako treba, da se ponašamo agresivno, krašćemo i radićemo sve vrste
poslova samo da bismo dobili hranu. Ljudi generalno imaju osećaj kao da sve dublje tonu u živo blato iz kog nema
izlaza, pa posežu za bilo čim da bi preživeli - kaže Tomićeva.
Mlađen Kovačević
LJUDI SU IZGUBILI SAMOPOŠTOVANJE
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da je upoznat s tim da ljudi rade za obrok i da je to naša stvarnost:
Čak 50 odsto mladih je bez posla i spremni su da rade bilo šta. Ljudi su izgubili samopoštovanje i samopouzdanje i
postali su nekvalifikovana radna snaga, bez obzira na završene škole i fakultete.
SVE NEZAKONITE FUNKCIJE: Bajatović mora da se
odrekne plate od 2,2 miliona!
Bahato: Jedan od najplaćenijih državnih direktora odbija da se povuče sa četiri rukovodeće funkcije iako je to od njega
traženo još u septembru 2014.
Baš ga briga šta piše u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije... Dušan Bajatović
Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa“, skoro pola godine odbija da podnese ostavku na četiri funkcije u srpsko-ruskim
firmama, u kojima mesečno prima 2,2 miliona dinara, ili više od 18.000 evra, saznaje Kurir.
Agencija za borbu protiv korupcije 18. septembra prošle godine donela je rešenje kojim je utvrđeno da direktor
„Srbijagasa“ krši Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije jer istovremeno vrši tu javnu funkciju i funkcije člana
Nadzornog odbora (NO) „Jugorosgasa“, predsednika NO Podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, predsednika NO
osiguravajuće kuće „Sogaz“ i direktora „Saut strima“ (Južnog toka), čime ugrožava nepristrasno vršenje funkcije u
državnoj firmi.
Žalba od pet meseci
- On je bio obavezan da 15 dana od prijema rešenja podnese ostavku u „Jugorosgasu“, „Banatskom Dvoru“, „Sogazu“ i
„Saut strimu“, ali se žalio Odboru Agencije i postupak je u toku - potvrdili su u Agenciji za Kurir i naveli da bi o žalbi
Odbora trebalo da se odlučuje narednih nedelja.
Na pitanje da li je moguće da Bajatović ipak zadrži sve fotelje, Božo Drašković, član Odbora, odgovara da ne zna za
takav slučaj.
- Kad Odbor kao drugostepeni organ odlučujući po žalbi potvrdi rešenje Agencije, a to, ako se funkcioner žali sudu,
potvrdi i sud, male su šanse da se ništa ne desi. U slučaju prosvete reaguje Ministarstvo prosvete, neke bolnice
Ministarstvo zdravlja - navodi on.
Branko Pavlović, pravnik, kaže da je zakon hteo da spreči da jedan čovek ima više funkcija u državnim firmama, a ne da
se strancima, što je ovde slučaj, zabranjuje da biraju ljude koje hoće tamo gde su većinski vlasnici.
Ispod žita
- Strani ulagač može da se oseti ugroženim. Ja bih ga smenio u „Srbijagasu“ jer loše radi, a ne tamo. Ako država misli
da su interesi Srbije ugroženi u ovim firmama, onda to treba da kaže većinskom akcionaru direktno, a ne da se „ispod
žita“ sprovode interesi nekih država - jasan je on.Dušan Bajatović nije imao komentar.
Agencija za borbu protiv korupcije
ZAKON IDE NARUKU REKORDERIMA PO FUNKCIJAMA
U Agenciji kažu da rešenje nije moglo da bude sprovedeno jer se Bajatović žalio, a Odbor se sastaje dva puta mesečno i
razmatra žalbe po redu pristizanja. Iz Agencije su obećali za Kurir da će proveriti zašto sve traje toliko i ističu da ako
žalba bude odbijena, nemaju zakonski mehanizam da funkcionera prisile da postupi po njenoj odluci, pa su zato tražili
promenu zakona.
Odgovornost
POSTUPAK POKRENUT POSLE PITANJA KURIRA
Celu proceduru je, inače, pokrenuo Kurir u avgustu prošle godine pitajući Agenciju da li je Bajatović morao da prijavi
dve nove funkcije, u „Sogazu“ i „Saut strimu“, i prihode koje po osnovu njih ostvaruje jer ih nije bilo u imovinskoj
karti. Tada je Agencija odgovorila da Bajatović nije tražio njihovu saglasnost da istovremeno bude direktor u četiri
firme i pokrenula je postupak.
Pljačka u tranziciji
U Srbiji je do 2015. godine privatizovano ukupno 3.047 preduzeća, a ostvaren je prihod od 3,7
milijardi evra, izjavio je ministar privrede Željko Sertić. Prosečna dobit ostvarena po preduzeću
u proseku je iznosila oko 1,2 miliona evra. Ostalo je više od 500 preduzeća koja su u ozbiljnim
problemima, a mnoga od njih su tehnološki zastarela.
U Istraživanju "Privatizacija u Srbiji između euforije i razočaranja" Ivana Nikolića, višeg naučnog savetnika
Ekonomskog instituta, ustanovljeno je da su privatizovana preduzeća ostala bez 60 odsto radnika, a godišnje je nestajalo
45.000 radnih mesta.
Najveći teret propalih privatizacija pao je na zaposlene u prerađivačkoj
industriji, gde je bez posla ostala 51.000 radnika. Najatraktivnija preduzeća
prodata su tokom 2002. i 2003. godine, dok broj raskinutih ugovora o
privatizaciji nakon 2008. godine premašuje broj novoprivatizovanih preduzeća.
U 2011. godini privatizovano je samo 18 preduzeća.
Istraživanje o rezultatima privatizacije, koje su sproveli saradnici - sindikat
Nezavisnost, Savez samostalnih sindikata Srbije i Unija poslodavaca Srbije, pokazalo je da se u periodu od 2002. do
2011. godine zarade redovno isplaćuju samo u 19 odsto privatizovanih preduzeća, a da je svako treće izbrisano iz
registra.
U privatizaciji agroprivrede Srbije bez posla je ostalo više od 50.000 radnika, a četvrtini od 200 privatizovanih
poljoprivrednih preduzeća ugovori o privatizaciji su poništeni.
Razlozi raskidanja ugovora o privatizaciji
* Neplaćanje dospelih rata kupoprodajne cene 38%
* Bez kontinuiteta poslovanja i kršenje socijalnog programa 37%
* Neizvršenje investicione obaveze 13%
* Nedostavljanje bankarske garancije 8%
* Raspolaganje imovinom suprotno ugovoru 4%
Broj privatizovanih preduzeća
* 2002. godine 211
* 2003. godine 637
* 2004. godine 236
* 2005. godine 314
* 2006. godine 271
* 2007. godine 301
* 2008. godine 260
* 2009. godine 93
* 2010. godine 33
* 2011. godine 18
Danas protest poljoprivrednika u Bogatiću
Udruženja poljoprivrednika Srema, Mačve, Pocerine i drugih krajeva danas će u Bogatiću organizovati protest
upozorenja.
Prema rečima Zlatana Đurića, predsednika Unije poljoprivrednih
proizvođača sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, poljoprivrednici će od
Vlade tražiti da hitno izvrši interventni otkup tovljenika na osnovu
dostavljenih spiskova koje je od njih tražilo Ministarstvo poljorivrede, a
radi se o oko 50.000 tovljenika.
Takođe, tražiće i hitan interventni otkup mleka, odnosno nastavak otkupa od farmera koje su mlekare iskllučile iz
proizvodnje.
Njih je, prema rečima Đurića, oko 6.000, koji upozorava na štetnu činjenicu da država istovremeno uvozi koncentrovano
i mleko u prahu.
Ovo je, dodaje, samo deo problema na koje ukazuju revoltirani poljoprivrednici.
Download

Odluka o Železari na petak 13. Uvesti evro, da ili ne