PKSinfo
decembar 2013 – januar 2014.
PKSinfo
Aktivnosti Privredne komore Srbije
decembar 2013 – januar 2014.
2. decembar 2013.
Veliki potencijal kinesko-srpske
ekonomske saradnje
Odnosi naše dve zemlje i
zvanično su podignuti na
najviši nivo uspostavljanjem
strateškog partnerstva, čiji je
jedan od najvažnijih segmenata
unapređenje ekonomske
saradnje
Rast ekonomske saradnje između Kine i Srbije
pružiće podršku preduzetnicima i investitorima,
zaključeno je na Prvom kinesko - srpskom poslovnom forumu 2013 u okviru projekta „Međunarodno poslovno umrežavanje“, koji je održan u
Beogradu u organizaciji Ministarstva trgovine NR
Kine u saradnji sa Belmaks centrom.
„Ovo je događaj od izuzetnog značaja koji će pomoći rast bilateralnih ekonomskih i trgovinskih
odnosa između Kine i Srbije i doprineće sveukupnom napretku u odnosima dve prijateljske zemlje,“ rekao je Nan Đijang, zvaničnik Odeljenja za
spoljnu trgovinu Ministarstva trgovine NR Kine i
dodao da će „poseta kineske privredne delegacije
povećati mogućnost za susret i razmenu informacija između kineskih i srpskih preduzetnika.“
Prvom kinesko - srpskom poslovnom forumu
2013 prisustvovalo je više od 80 predstavnika
Ministarstva trgovine NR Kine i Ministarstva
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija
Srbije, kineske ambasade u Srbiji, predstavnika
nekoliko lokalnih samouprava iz Kine i Srbije,
predstavnici Privredne komore Srbije, kao i poslovni lideri iz obe zemlje.
„Verujemo da će više direktnih kontakata poslovnih lidera podstaći jačanje bilateralnih investicija
i trgovine, čime se dalje jačaju međusobni odnosi,“ izjavila je Slavica Višnjić, rukovodilac grupe
za saradnju sa NR Kinom u Ministarstvu spoljne i
unutrašnje trgovine i telekomunikacija Republike
Srbije. Ona je dodala da se „u narednom periodu
očekuje realizacija već dogovorenih i razmatranje
novih zajedničkih projekata.“
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović rekao je da je
Kina jedan od najznačajnijih privrednih partnera
Srbije u Aziji. „Sveukupni bilateralni odnosi naše
dve zemlje i zvanično su podignuti na najviši nivo
uspostavljanjem strateškog partnerstva, čiji je jedan od najvažnijih segmenata unapređenje ekonomske saradnje“, rekao je Vesović. On je kineskim partnerima predočio značajnije pokazatelje
srpske privrede, uz pogodosti i podršku na koju
mogu da računaju u PKS. „Strani investitori imaju nacionalni tretman. Ne postoje restrikcije kada
je u pitanju industrija u koju strani investitor želi
da ulaže“, rekao je potpredsednik PKS. Vesović je
učesnicima Foruma predstavio uslove i pogodnosti poslovanja u sobodnim zonama Srbije.
„Naše aktivnosti nastaviće da se razvijaju u smeru promocije i jačanja ekonomskog prisustva Kine
u Srbiji“, rekao je Haijing Džou (Haiying Zhou),
direktor Belmaks centra. Belmaks centar je multinacionalni trgovinski centar, kineska grinfild investicija u Srbiji. „Kompanije koje posluju u Centru istovremeno su čvrsta osnova za dalji razvoj
maloprodajne mreže širom srpskog tržišta, kao i u
nekim susednim zemljama“, rekao je Džou.
Planirano je da Forum postane tradicionalna
platforma za direktan kontakt i razmenu znanja
i iskustava, između preduzetnika, privrednika i
privrednih zvaničnika.
decembar 2013 - januar 2014.
3
2. decembar 2013.
Promene u poslovanju agencija
za promet nepokretnosti
Agencije neće moći da oglase
nepokretnost bez prethodno
zaključenog ugovora sa
vlasnikom, propisuje Zakon
o posredovanju u prometu
i zakupu nepokretnosti,
koji je inicirala i u izradi
učestvovala PKS
Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je stupio na snagu 8. novembra,
prvi je zakon kojim se ova oblast uređuje u Srbiji.
Njegovo donošenje inicirala je Grupacija posrednika u prometu nepokretnosti, jedna od 11 grupacija Udruženja za trgovinu Privredne komore
Srbije, sa željom da se oblast uredi i suzbije nelojalna konkurencija raširenog sivog tržišta.
Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS, ističe dobru saradnju Privredne komore Srbije i Ministarstva za unutrašnju i spoljnu
trgovinu u procesu izrade i donošenja Zakona,
kojim se „uvode standardi, saglasni direktivama
EU, podiže nivo usluga i konkurentnost“.
Panel diskusija, u kojoj je učestvovalo približno
200 agenata i vlasnika agencija, kao i predstavnici
Ministarstva Željko Rakić, načelnik i Željko Stojanović, savetnik ministra, organizovana je da bi se
otklonile nejasnoće u primeni Zakona. Prema rečima Damira Borića, predsednika Grupacije, Zakon
je stvorio okvir, a samoregulativa i rešavanje nedoumica doprinosi njegovom boljem sprovođenju.
Najznačajnija novina u poslovanju po novom
Zakonu je ugovor o posredovanju, koji mora da
bude zaključen između agencije i nalogodavca.
Nalogodavcem se smatra vlasnik-prodavac nepokretnosti, kupac, zakupodavac, zakupac ili njihov
punomoćnik. Bez ugovora, agencija ne sme da
oglasi nepokretnost na prodaju. „Ugovor o posredovanju uvodi red u odnose agencija sa nalogodavcem i sa oglašivačem“, rekao je Nenad Đorđević, zamenik predsednika Grupacije.
Član predsedništva Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Aleksandra Kon pojasnila je
da se Zakonom o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti predviđa obaveza agencije da
javno istakne opšte uslove poslovanja. Propisano
4
decembar 2013 - januar 2014.
je da će nadležno ministarstvo voditi registar posrednika, koji će biti javan, a propisani su i uslovi
za obavljanje ovog posla. Takođe, vlasnik agencije
ili zaposleni koji kod njega radi moraće ubuduće
da imaju položen stručni ispit, posrednik će morati da ima važeći ugovor o osiguranju i odgovarajući poslovni prostor.
Za polaganje stručnog ispita ostavljen je rok od
18 meseci. Uslovi polaganja biće regulisani podzakonskim aktom koji mora da se donese u roku
od šest meseci, a od njegovog usvajanja tokom godinu dana obaviće se testiranje. „Svi ostali članovi
Zakona počeli su da se primenjuju danom stupanja na snagu - 8. novembra“, istakla je Kon.
„Mnoge agencije do sada su proviziju za prodaju
stana naplaćivale isključivo od kupca a ne od prodavaca“, rekla je Kon i pojasnila da je klijent agencije ona strana sa kojom ima potpisan ugovor o posredovanju i od nje naplaćuje proviziju. Zakon ne
propisuje koliki će biti procenat provizije, već je to
ostavljeno poslovnoj politici agencije. „Novi zakon
uvodi red u poslovanje agencija, u njihov odnos sa
klijentima i državom“, rekla je Aleksandra Kon.
Za kršenje zabrane oglašavanja bez prethodno
propisanog ugovora Zakon predviđa kazne koje
se kreću od 100.000 do 500.000 dinara za pravno
lice, 50 000 do 500 000 za preduzetnika. Na ovu
kaznu može se dodati i kazna za odgovorno lice u
preduzeću u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara
kao i zaštitna mera zabrane vršenja posredovanja
u trajanju od jedne do dve godine.
Uprkos strožim uslovima poslovanja, učesnici panela izrazili su zadovoljstvo što novim Zakonom
„dobijaju profesiju“. Ovim panelom, kao i najavljenim forumom, Privredna komora Srbije započela je aktivnosti na edukaciji i pripremi članica
Gruapcije za polaganje stručnog ispita.
2. decembar 2013.
Kontrola dijetetskih proizvoda
Traži se jasna instrukcija
o kriterijumima po kojima
će se kontrola dijetetskih
proizvoda obavljati na
ulazu u zemlju i na
domaćem tržištu
Članovi Grupacije proizvođača, uvoznika, distributera dijetetskih suplemenata, pri Udruženju za
trgovinu i Udruženju za hemijsku, farmaceutsku,
gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije, doneli su odluku o pokretanju
inicijative za odlaganje primene pojedinih članova
Pravilnika o prehrambenim aditivima. Odlaganje
se odnosi na produženje prelaznog perioda za njihovu primenu.
Pored pomenutog pravilnika, naglašen je i stav
za razmatranje zahteva za refundacijom troškova
shodno odredbama Zakona o bezbednosti hrane.
Članovi Grupacije zahtevaju izmene i dopune zakona u ovoj oblasti poslovanja. Oni su naime, na
sednici Grupacije, održanoj u PKS, izneli primedbe
na različito tumačenje propisa od strane inspekcija, pa traže da se dobije jasna instrukcija i kriterijumi po kojima će se kontrola dijetetskih proizvoda
obavljati na ulazu u zemlji i na domaćem tržištu.
3. decembar 2013.
Razvoj tržišta biomase
Srbiji su neophodne investicije u
zelenoj energiji, jer povećavaju
stopu privrednog rasta i
zaposlenosti, omogućavaju
transfer modernih tehnologija i
utiču na kvalitet životne sredine
Privredna komora Srbije i Društvo termičara Srbije (DTI) organizovali su konferenciju o stanju i
korišćenju biomase u energetske svrhe u Srbiji.
Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske
zajednice i odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice, Srbija je preuzela ambiciozan obavezujući cilj da učešće obnovljivih izvora energije
iznosi 27 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije
u 2020. godini.
Potpredsednik PKS Raša Ristivojević podsetio je
da je Nacionalnim akcionim planom za obnov-
ljive izvore energije, biomasa prepoznata kao
najveći i najdostupniji obnovljivi izvor energije.
Korišćenjem biomase ne samo da bi se zamenio
deo energenata koji se dobija iz konvencionalnih
izvora, već bi se ispunili i strogi kriterijumi u vezi
sa zaštitom životne sredine. On je ukazao da bi
prioritet trebalo da budu postrojenja sa kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, zamena fosilnih goriva u sistemima daljinskog
grejanja, sagorevanje sa ugljem u termoelektranama i proizvodnja biogoriva svih vrsta. Istovredecembar 2013 - januar 2014.
5
meno treba voditi računa da budu zadovoljeni
kriterijumi održivosti, kako se ne bi narušila proizvodnja dovoljnih količina hrane. „Nadam se da
će uskoro otpočeti realizacija obimnog, dugoročnog i zajedničkog projekta UNDP-a, Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredne komore Srbije na projektu „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“, odnosno dugotrajne i komplikovane aktivnosti na stvaranju
berze biomase na području Srbije, a potom i celog
Balkana“, istakao je Raša Ristivojević. Uporedo sa
tim potrebno je u ovoj oblasti pojačati aktivnosti
na harmonizaciji tehničkih standarda sa normativima EU. Potpredsednik PKS zaključio je da su
Srbiji neophodne investicije u zelenu energiju, jer
povećavaju stopu privrednog rasta i zaposlenosti,
omogućavaju transfer modernih tehnologija i utiču na kvalitet životne sredine
Državni sekretar u Ministarstvu za energetiku,
razvoj i zaštitu životne sredine Dejan Novaković,
naglasio je da biomasa predstavlja oko 60 odsto
potencijala svih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Naredne godine osnovaće se Budžetski fond
za energetsku efikasnost čijim sredstvima će se
finansirati projekti obnovljivih izvora energije i
školovanje kadrova za ovu oblast. Novaković je
rekao da se najveći napredak očekuje u upotrebi
biomase za grejanje, jer je taj oblik najefikasniji,
najjednostavniji i najisplativiji za Srbiju.
Predsednik Društva termičara Srbije (DTI) Milan Radovanović, izneo je podatak da je godišnja
proizvodnja ugljen dioksida viša od 30 milijardi
tona, što je posledica sve veće potrošnje energije. Koncept konferencije o biomasi je da se u ovu
problematiku uvedu neke nove institucije i ideje,
kao i da se projekti za čvrstu biomasu objedine sa
biodizelom, bioetanolom i biogasom.
Izlaganja autora o temama u vezi sa pravnim i
ekonomskim aspektima korišćenja biomase, posmatranje ove problematike sa aspekta zaštite
životne sredine i navođenje primera dobre prakse ukazali su na dalje pravce korišćenja biomase
u energetske svrhe. Bilo je reči i o aktivnostima
koje treba realizovati, kako bi se uklonile barijere
koje onemogućavaju da se potencijal biomase u
potpunosti iskoristi.
3. decembar 2013.
Nove oblasti saradnje grčkih i srpskih kompanija
Predstavnici 30 kompanija
i lokalnih samouprava iz
Srbije i devet grčkih firmi,
na poslovnim susretima u
PKS, otvorili su nove kanale
saradnje, u oblasti konsaltinga
i novih tehnologija, pored
tradicionalnih, u bankarstvu,
turizmu i energetici
Šef grčke privredne delegacije Spiros Kuvelis
(Spyros Kouvelis), koju čini devet renomiranih,
vodećih kompanija na grčkom tržištu, na poslovnim susretima grčkih i srpskih kompanija u Privrednoj komori Srbije, pozvao je privrednike da
iskoriste prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, kako bi lakše izašli na druga tržišta.
Grčka je jedan od vodećih investitora u Srbiji, a
grčke investicije, pre ekonomske krize, bile su
značajne posebno u bankarstvu, nekretninama i
6
decembar 2013 - januar 2014.
hotelijerstvu. Veliki potencijal za produbljivanje
saradnje Grčke i Srbije leži u oblasti obnovljivih
izvora energije, prehrambene industrije i zaštite
životne sredine, ukazala je Jelena Marjanović,
pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine
i telekomunikacija. Prema njenim rečima, stagnacija u srpskom izvozu u Grčku nadomeštena
je plasmanom proizvoda iz Srbije preko velikih
trgovinskih lanaca.
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović ukazao je da
je Grčka jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa
oko 2,5 milijarde evra investicija, a gotovo polovina te sume su grinfild investicije. Prema rečima
Vesovića, Srbija i Grčka prolaze kroz ekonomsku
krizu, pa su 2012. godine investicioni tokovi sa
Grčkom zabeležili negativan saldo, a ovakvi skupovi su prilika da se povrati liderska pozicija Grčke među investitorima u Srbiji.
i ulja, mineralne rude i otpaci metala, pluta i drvo,
povrće i voće, proizvodi od metala, gvožđe i čelik.
U uvozu iz Grčke u ovoj godini najzastupljeniji su
bili povrće i voće, obojeni metali, predivo, tkanine i tekstilni proizvodi, medicinski i farmaceutski
proizvodi, duvan i proizvodi od duvana, gvožđe i
čelik, plastične materije u primarnom obliku.
Potpredsednik Vesović pozvao je srpske privrednike da iskoriste prisustvo grčkih kompanija i
prenesu deo njihovog iskustva u svoje poslovanje.
Na poslovnim susretima, koje je organizovala
Privredna komora Srbije u saradnji sa Ambasadom Srbije u Atini, učestvovali su predstavnici 30
kompanija i lokalnih samouprava iz Srbije i devet
kompanija iz Grčke, u oblasti poljoprivrede, energetike, brodogradnje, drvne industrije, zaštite životne sredine.
Dominantni proizvodi u izvozu na grčko tržište
u 2013. godini bili su šećer i proizvodi od šećera,
med, hartija, plastične materije, čvrste biljne masti
3. decembar 2013.
Budućnost Srbije u tehnološkom razvoju
PKS i Akademija inženjerskih
nauka, formiraće Konzorcijum
prve individualne tehnološke
platforme u domenu
proizvodnih tehnologija - NTPS
Proizvodnja, radi podrške
razvoju srpske industrije
Predsednici Privredne komore Srbije Željko Sertić (PKS) i Akademije inženjerskih nauka Branko
Kovačević, u prisustvu predsednika Republike
Tomislava Nikolića, potpisali su u Kragujevcu
Memorandum o razumevanju kojim se formira
Konzorcijum prve individualne tehnološke platforme za domen proizvodnih tehnologija - NTPS
Proizvodnja.
Potpisivanjem Memoranduma otvoren je inženjerski forum “Nacionalna tehnološka platforma Srbije - 160 godina industrije i fabrike za budućnost
Srbije”, koji ima za cilj jačanje srpske industrije.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je,
otvarajući skup, da je budućnost srpske industrije
u tehnološkom razvoju i izvozu baziranom na odbrambenoj industriji. Od kada je 1853. godine izvršeno prvo uspešno livenje topovskih cevi, vojna
industrija u Srbiji je bila nosilac razvoja države.
Odbrambena industrija ostala je vodeća grana domaće privrede i generator ugleda Srbije u regionu
i svetu. Vojna industrija je najveći izvozni potencijal, a trenutno postoje narudžbine i zaključeni
ugovori koji obezbeđuju izvoz veći od 250 miliona
dolara, istakao je Nikolić.
Predsednik Srbije je, međutim, ukazao da odbrambenoj industriji nedostaju sredstva i savremena
oprema, novi upravljački odnos prema resursima
i nekadašnji, kako je rekao, zaboravljeni odnos
prema radu. „Osnov uspeha leži u zajedničkom
naporu i svako treba da živi uzdignute glave, ali
i da pruži doprinos tom cilju“, naglasio je Nikolić.
Stvaranje intelektualnih potencijala je strategija
na osnovu koje država može da ide u budućnost,
rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.
Iako je teška situacija u kojoj se nalazi privreda
Srbije, uvek postoji tračak nade i ljudi koji mogu
Srbiju da povuku napred, istakao je predsednik
PKS. Sertić je ukazao i na snažnu političku podršku privredi i reformskim procesima.
decembar 2013 - januar 2014.
7
„Nikada Srbija nije imala veću podršku u novijoj
istoriji nego što ima danas i nikada nam političari
nisu otvorili više vrata nego danas. Sada je na asocijacijama, udruženjima i privredi da pokušaju da
učine korak napred“, naveo je Sertić.
Ministar privrede Saša Radulović ocenio je da
je prioritet oživljavanje domaće privrede jer je
Srbija više od decenije vodila katastrofalnu ekonomsku politiku. „Strani investitori su važni, ali
glavna je domaća privreda“, rekao je ministar i
pozvao sve da se uključe u postupak restrukturisanja preduzeća i da svojim idejama i poslovnim
planovima zajedno sa rukovodstvom i radnicima
doprinesu njihovom ozdravljenju. Prema rečima
ministra, odgovornost, domaćinsko ponašanje,
znanje, iskustvo, želja i rad jedini su način i put
prema boljitku.
Predsednik Akademije inženjerskih nauka Branko Kovačević podsetio je na tradiciju Srbije u inženjerstvu i obrazovanju, dužu od 160 godina.
Prema njegovim rečima, cilj inženjerskog foruma
je da se okupe svi potencijali Srbije - državni vrh,
stručnjaci iz obrazovanja i nauke, privrednici, jer
nema industrije bez jake nauke i obrazovanja.
Slobodan Arsenijević, rektor Univerziteta u Kragujevcu ukazao je na značaj realizacije potpisanog Memoranduma i zamolio učesnike foruma da
doprinesu ostvarenju ciljeva tog dokumenta.
Inženjerski forum, posvećen budućem razvoju
srpske industrije i podsećanju na pokretanje industrijske proizvodnje u pogonu kragujevačke
Topolivnice 1853. godine, počeo je u Kragujevcu,
a biće nastavljen 5. decembra u Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti u Beogradu.
3. decembar 2013.
Industrijalizacija Srbije - nacionalni projekat i prioritet
Nova srpska industrija
zasniva se na šest oblasti
- prva je proizvodnja, slede
hrana, transport, energija,
građevina i informaciono komunikacione tehnologije
Novi ciklus industrijalizacije Srbije nacionalni je projekat, prvi među najvećim prioritetima
i izazovima, koji će trajati decenijama, rekao je
Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), na Inženjerskom forumu: „Nacionalne
tehnološke platforme – 160 godina industrije i
fabrike za budućnost Srbije“ u Kragujevcu.
„Ne postoji zemlja koja može da nosi svoj ekonomski razvoj u budućnosti ako nema industriju“, istakao je Sertić na prezentaciji projekta
industrijalizacije kroz tehnološko jačanje proizvodnih osnova industrije.
Koncepcija industrijalizacije Srbije bazira se na
38 tehnoloških platformi koje je Evropska unija
usvojila za razvoj do 2030. Projekat industrijalizacije napravila je inženjerska akademija, a pridružila se i PKS potpisivanjem memoranduma o for-
8
decembar 2013 - januar 2014.
miranju konzorcijuma za industrijalizaciju Srbije,
objasnio je Sertić. Industrijalizacija Srbije zasniva
se na šest oblasti od kojih je na prvom mestu proizvodnja, zatim hrana, transport, energija, građevina i informaciono - komunikacione tehnologije.
Važno je, naglasio je predsednik PKS, da svi zajedno, ekonomisti, inženjeri i drugi stručnjaci,
naprave održivi sistem koji Srbiji može da obezbedi povratak na industrijski nivo od 1990. godine. Predsednik PKS je podsetio, da je Srbija od
1960. do 1990. godine bila među vodećim industrijskim zemljama Evrope, kako po stanju industrijskih objekata tako i po uticaju inženjerske
nauke na industriju.
Tada je Srbija imala oko milion zaposlenih u industrijskim pogonima, a danas oko 240.000, zaključio je Sertić.
Inženjerski forum, posvećen budućem razvoju
srpske industrije, kao i podsećanju na pokretanje
industrijske proizvodnje u pogonu kragujevačke
Topolivnice 1853. godine, otvoren u Kragujevcu,
biće nastavljen 5. decembra u Srpskoj akademiji
nauka i umetnosti u Beogradu.
Forum je otvorio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, a nakon uvodnih izlaganja održane su tri
sesije - Fabrike za budućnost Srbije, Fabrike odbrambene industrije Srbije i Istorijski okvir stvaranja industrije Srbije. Inženjerski forum nudi
integrisanu platformu za transformaciju industrijskog sistema u našoj zemlji i može da bude
polazna osnova za izgradnju nove industrijske
politike i industrijalizacije Srbije.
3. decembar 2013.
Prvo polufinale za najbolje inovatore
U finale Takmičenje za najbolju
tehnološku inovaciju, koje RTS
prenosi 26. decembra, plasirali
su se timovi ULTRASONIC,
BRAINIACS i ATENDRA
Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu bio je
domaćin prvog polufinalnog takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju. Timovi su imali na
raspolaganju deset minuta da prezentuju svoju
inovaciju, nakon čega su odgovarali na pitanja
žirija i ostalih takmičara. Prilika da poprave
utisak pružena im je tokom “Zlatnog minuta”.
U finalno takmičenje za najbolju tehnološku
inovaciju, koje RTS prenosi 26. decembra, plasirali su se timovi ULTRASONIC, BRAINIACS i
ATENDRA.
Finale za timove iz Republike Srpske je 13. decembra pred kamerama Radio televizije RS.
Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić poručio je
takmičarima da je bitno da imaju dobru ideju, ali
i dobar proizvod. PKS podržava svaki vid inovativnosti i kreativnosti koji doprinosi unapređenju konkurentnosti srpske privrede na domaćem
i međunarodnom nivou i zato već devet godina
pruža pun doprinos ovom takmičenju koje omogućava da mnoge ideje, inovacije i tehnologije
budu predstavljene javnosti, da budu afirmisane
i tržišno valorizovane, istakao je Zdravko Jelušić.
U tom kontekstu trebalo bi podsetiti da je Odbor za tehnološke inovacije PKS prepoznao
izuzetne vrednosti autora koji su dizajnirali
STRAWBERRY drvo. Ovi mladi pronalazači pre
nekoliko godina bili su među učesnicima Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju. PKS
je promovisala njihov pronalazak u Beogradu i
širom Srbije, ali i na izložbama u Remsu, Solunu, Moskvi i nedavno u Parizu, što je u velikoj
meri doprinelo njihovoj afirmaciji.
Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u
Srbiji održava se od 2005. godine, a organizatori
su Privredna komora Srbije i RTS, u tehničkoj
realizaciji organizacionog tima Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada. Od 2007. godine u
takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike
Srpske. Osnovni cilj takmičenja je da se potencijalni inovatori ohrabre i nauče kako da od sopstvene ideje dođu do novog proizvoda i eventualno otvore svoje preduzeće. U proteklih osam
godina kroz takmičenje je prošlo više od 1500
timova sa više od 5000 učesnika. Zahvaljujući
učešću na takmičenju, znanju koje su stekli tokom obuke, kao i proveri sopstvenih mogućnosti, otvoreno je više od 70 novih preduzeća.
Drugo polufinale Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju održaće se u petak, 6. decembra
u Kraljevu.
decembar 2013 - januar 2014.
9
3. decembar 2013.
Budžet odgovoran i realan
Budžet za 2014. godinu
sadrži „minimum neophodnih
mera i maksimum socijalne
odgovornosti” i oslikava plan
koji je Vlada odlučna
da sprovede
Dobro je što su u predlogu državnog budžeta Srbije realno prikazani svi rashodi, ali je loše što će
ukupan deficit biti oko 7,1 odsto, što je najviše u
regionu. Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru je bila za 5,2 odsto veća nego u istom mesecu
2012. godine. Za deset meseci ove godine industrijska proizvodnja bila je za 6,2 odsto veća nego
u istom periodu prošle godine. Najveći doprinos
rastu industrijske proizvodnje dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica, električne energije, derivata nafte, električne opreme i osnovnih
metala. Ovo je između ostalog istaknuto na prezentaciji časopisa MAT (Makrekonomske analize
i trendovi), koji Ekonomski institut izdaje u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
U oktobru ove godine zabeležena je i izuzetno
niska međugodišnja inflacija koja je posledica velikog pojeftinjenja hrane. Hrana u Srbiji je
pojeftinila za 3,3 odsto, jer je neprerađena hrana pojeftinila čak za 9,4 odsto, dok je prerađena
hrana poskupela samo za 1,1 odsto. Pošto će i
međugodišnja inflacija u decembru 2013. godine
biti u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja,
procena je da bi godišnja inflacija mogla da bude
oko 3,2 odsto što se uklapa u plan Narodne banke
Srbije, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.
Komentarišući predloženi budžet, Vladimir Vučković, urednik MAT-a, je naglasio da je on sastavljen odgovorno i realno, jer se prvi put prikazuje
kompletan deficit koji će iznositi 7,1 odsto bruto
društvenog proizvoda (BDP). Mali broj zemalja u
svetu je predvideo budžetski deficit za iduću godinu veći od sedam odsto i to su uglavnom zemlje
pogođene ratovima ili imaju nestabilan politički
sistem. On je istakao da se u predlogu budžeta
prikazuje sve što je ranije bilo ,,ispod crte’’, a odnosilo se na garancije javnim preduzećima, na šta
su ukazivale i međunarodne institucije. Budžet
za 2014. godinu sadrži ,,minimum neophodnih
mera i maksimum socijalne odgovornosti’’ i od-
10
decembar 2013 - januar 2014.
slikava plan koji je Vlada odlučna da sprovede, a
uključuje odgovorno ponašanje u javnom sektoru i rešavanje problema u bankama. Govoreći o
slabostima budžeta, on je istakao da Vlada nije
bila dosledna u uštedama, kako ih je najavljivala,
a to se odnosi na subvencije i javne nabavke, pa
će konsolidovani deficit u 2014. godini biti za 0,5
odsto veći nego ove godine. Uštede su učinjene,
ali će ih novi troškovi ,,pojesti’’. Kako je naglasio,
subvencije preduzećima su smanjene, ali su povećane isplate javnim servisima. Potom je dodao
da je Vlada propustila priliku da ukine bonuse na
plate u javnom sektoru, jer te isplate nisu predviđene nikakvim zakonima, već su diskreciono
pravo državnih službenika. Vučković je ukazao
da najveći deo rashoda budžeta nije bilo moguće
smanjiti jer se odnose na plaćanje kamata, socijalne isplate, penzije i kapitalne rashode.
Govoreći o rastu bruto društvenog proizvoda u
ovoj godini, Stojan Stamenković, saradnik MAT-a,
je naglasio da će on biti skroman, a kada je reč o
2014. godini, ni tada neće biti puno variranja. Stamenković je dodao da će Srbiji sad dobro doći novac od oko tri milijarde evra za koji se zadužujemo
od Ujedinjenih arapskih emirata, jer će to uticati
na rast deviznih rezervi u zemlji. Govoreći o poseti
MMF-a Beogradu, on je istakao da je to tehnička
misija, uz naglasak da će se samo sagledavati stanje u javnim finansijama. Očekuje se da će tehnička misija MMF-a kontrolisati izvršenje budžeta za
2013. godinu i predlog prihoda i rashoda u narednoj godini. Po njegovim rečima MMF nema mandat da pregovara o novom aranžmanu sa Srbijom.
Uvek je lakše održavanje velikih nego malih
ekonomija, naglasio je saradnik MAT-a Miladin
Kovačević. Dobro je što nam dinar sad miruje i
ovakav kurs odgovara svima. U ovoj godini nije
bilo mnogo stranih direktnih investicija, koje su
manje od milijardu evra. Za devet meseci ove godine, stiglo je samo 500 miliona evra.
3. decembar 2013.
Privreda i visoko obrazovanje – saobraćaj
Saobraćajni inženjer po
završetku studija, sa svojim
znanjem i kompetencijama,
suočava se sa zahtevima
poslodavaca, kojima ne može da
odgovori, jer na studijama nije
pripremljen za praksu, ukazano
na okruglom stolu u PKS
Oglašivači, veoma široko postavljaju odgovornosti saobraćajnog inženjera, pa kao poželjne veštine i umeća navode opštu kulturu, znanje jezika,
poznavanje prava, računovodstva, novih tehnologija, upravljanje vremenom, finansiranje resursa,
ukazao je Dušan Mladenović, sekretar Udruženja
za saobraćaj Privredne komore Srbije na okruglom stolu „Privreda i visoko obrazovanje – saobraćaj“.
Sa druge strane, diplomirani inženjer traži posao
na osnovu znanja i zvanja stečenog na fakultetu, suočavajući se sa nespremnošću za praksu. U
nomenklaturi, prepoznati su drumski saobraćaj,
kopneni, vazdušni, vodni, železnički, drumski,
poštanski, a mnoge oblasti, kao što su bezbednost, logistika, menadžment, još nisu. Veliki broj
radnih mesta u suštini je nedostupan, jer se traži,
na primer, licencirani menadžer u transportu, a
diploma ne obezbeđuje licencu, naveo je Mladenović. Osim toga, veliki problem, kada je reč o
poslu saobraćajnih inženjera, jeste rad visokoobrazovanih u sivoj zoni, van struke, pokrivanje
poslova srednje stručne spreme, dodao je on.
Slaven Tica, prodekan Saobraćajnog fakulteta u
Beogradu ukazao je na značaj saradnje visokog
obrazovanja i poslodavaca, sa ciljem da studenti nakon završetka studija imaju znanja i veštine
koje odgovaraju poslodavcu, jer to je, kako je istakao, jedan od prioriteta evropskog obrazovanja.
Dok tradicionalni koncept podrazumeva aktivnog
nastavnika i pasivnog studenta, moderniji koncept obrazovanja pomera fokus sa nastavnika na
studenta. U središtu pažnje je ono što bi student
trebalo da ume da uradi nakon završetka procesa
učenja i zato je u procesu modernizacije studijskih
programa neophodno konsultovati i poslodavce.
Na poseban problem pristupačnosti u saobraćaju
za osobe sa invaliditetom ukazao je Miodrag Počuča, koordinator Tima za pristupačnost Grada
Novog Sada. „O zvučnom semaforu ili spuštenoj
stazi razmišlja se samo na eksplicitan zahtev, što
pokazuje u kojoj meri pristupačnost nije sastavni
deo planiranja. Veoma važna oblast kada je reč o
pristupačnosti upravo je saobraćaj, a imamo realnost koja pokazuje da čitave generacije inženjera
saobraćaja ne znaju ništa o tome“, istakao je on.
Ivičnjak je klasična diskriminacija, obeleženi prelaz koji odvaja osobe sa invaliditetom predstavlja
integraciju, a najpoželjnija je inkluzija, koja podrazumeva promenu čitavog sistema i okruženja,
rekao je Počuča. Univerzalni dizajn u fokus postavlja sve ljude, prilagođava se izgled svih proizvoda i okruženja, bez potrebe dodatnog menjanja za osobe sa invaliditetom, ili stare ljude.
Glavne smernice raspravi dali su Velibor Sovrović,
potpredsednik PKS, Vladica Cvetković, predsednik
Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja u
Srbiji, Vera Vujčić, predstavnica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i Marija Filipović Ožegović, predstavnik Tempus kancelarije u Srbiji.
Okrugli sto posvećen veštinama, znanjima i kompetencijama koje saobraćajni inženjeri poseduju
nakon završenih studija, organizovali su Privredna komora Srbije i Nacionalna Tempus kancelarija, u saradnji sa stručnim timom za reformu visokog obrazovanja Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja Srbije (HERE tim). Okrugli
sto nastavlja seriju diskusija, posvećenih saradnji
privrede i visokog obrazovanja.
decembar 2013 - januar 2014.
11
3. decembar 2013.
Porodični biznis – prednosti i izazovi
Značajan resurs i okosnica
razvoja privrede Srbije.
Investitori sve više
zainteresovani za ulaganje u
porodična preduzeća
Porodična preduzeća značajan su privredni resurs
i potencijal za rast i razvoj privatnog sektora u Srbiji. Porodični biznis ima značajan udeo u bruto
domaćem proizvodu, zapošljavanju, sposobnost
opstanka i rasta u krizi, zbog čega predstavlja
šansu za napredak, istakla je potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić.
Porodična preduzeća su najčešće organizovana kao mikro, mala i srednja preduzeća ali su
se razvila i velika privredna društva - holding
strukture, grupe, koncerni. Karakteriše ih razvoj
preduzetničkog duha i prenos znanja između generacija, istakla je potpredsednica PKS na konferenciji „Upravljanje porodičnim preduzećima
- šta vlasnik može da učini da produži životni vek
svog poslovanja“.
Međutim, svega pet do 15 odsto preduzeća nastavlja da postoji u trećoj generaciji potomaka
osnivača, a uzroci su izazovi upravljanja u poslovnom okruženju koje se menja, dok naslednici
osnivača često nisu dovoljno pripremljeni, motivisani, zainteresovani za posao kao što su to bili
njihovi roditelji. Okruženje koje je stvorila jedna
generacija stvara poteškoće za članove sledeće –
umanjuje njihovu sposobnost da rešavaju probleme, zaoštravaju međusobne sukobe...
Porodična preduzeća susreću se i sa izazovima
finansiranja, što utiče na izgradnju reputacije,
poverenje investitora, jačanje integriteta, pristup
kapitalu. Veliki je izazov privlačenje i zadržavanje kvalitetnog profesionalnog menadžmenta kao
i slabost u postupcima nadzora.
Snaga porodičnih firmi je u posvećenosti vlasnika
da sačuvaju firmu za naredne generacije, ali da
bi ta preduzeća uspešno i dugovečno poslovala,
neophodno je kvalitetno korporativno upravljanje koje se razlikuje od izvršnog menadžmenta,
naglasila je Džagić.
PKS je sa partnerima pokrenula projekat „Unapređenja prakse korporativnog upravljanja u Srbiji”
12
decembar 2013 - januar 2014.
kako bi se porodična preduzeća efikasnije suočila
sa izazovima rasta i razvoja u životnom ciklusu.
Kao pripremu unapređenju prakse, PKS je 2012.
godine donela Kodeks korporativnog upravljanja,
svojevrsnu dopunu regulativi. Kodeks je potreban uspešnim kompanijama, koje imaju strategiju razvoja, jer im je podrška da usvojene ciljeve
realizuju i budu još uspešnije. Istovremeno je kodeks i oslonac kompanijama koje su u fazi razvoja
da urede svoje poslovanje na način koji poslovni
partneri i finansijeri vrednuju, jer im to olakšava
pristup kapitalu, objasnila je Džagić.
Merima Zupčević Buzadžić, vođa projekta za korporativno upravljanje u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji govorila je o odnosu investitora
prema porodičnim preduzećima, prednostima i
izazovima sa kojima su suočeni.
Investitori pozitivno gledaju na posvećenost biznisu, lojalnost, poslovnu kulturu, pouzdanost i
brigu o reputaciji. Ono što odbija investitore kod
porodičnog biznisa jeste kompleksnost poslovnih
i porodičnih odnosa, smena generacija što može
dovesti u pitanje opstanak firme, lični konflikti,
nedostatak discipline.
Tanja Kuzman, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) navela je nekoliko
pozitivnih primera uspešnih porodičnih firmi u
Latinskoj Amereci gde je tradicija porodičnog biznisa duga više od 150 godina. Kako je objasnila,
u trećoj generaciji uspešnih porodičnih preduzeća ključna je odluka da li ostati na tom nivou
ili izaći na tržište kapitala i proširiti poslovanje.
Kompanija Buenaventura iz Perua, jedan od najvećih proizvođača zlata i srebra, unapredila je
korporativno upravljanje, izašla na berzu i sa 400
miliona dolara, stigla do 3,5 milijarde dolara.
Konferenciju je organizovala PKS, u saradnji sa
Srpskom asocijacijom za privatni vlasnički kapital,
FEFA, Međunarodnom finansijskom korporacijom.
4. decembar 2013.
Promene na celovit način
Zajednički zadatak Privredne
komore Srbije i komunalnih
preduzeća biće bolji kvalitet
života u Srbiji, istakao je
Zdravko Jelušić, potpredsednik
PKS, na Skupštini KOMDEL-a
Komunalna delatnost ima poseban javni interes.
Preduzeća koja se bave ovim poslovima su u nadležnosti lokalne samouprave, ali su i neodvojivi
deo privrede. U vremenu koje je pred nama, reforma neće mimoići ni ovu značajnu delatnost.
Cilj u predstojećim reformama ove delatnosti je
da preduzeća budu konkurentna na tržištu, ali
i da ne budu ugrožene vitalne funkcije društva.
To znači da se mora računati da će i kod njih biti
ustanovljene ekonomske cene, što podrazmeva
da ona neće postati socijalne ustanove. Na putu
transformacije ovih preduzeća mora se podići i
kvalitet usluga. Iza svih tih akcija uvek će stajati i
Privredna komora Srbije (PKS). Zajednički zadatak nacionalne asocijacije privrede i komunalnih
preduzeća biće bolji kvalitet života u Srbiji. Ovo
je između ostalog istakao Zdravko Jelušić, potpredsednik Privredne komore Srbije, otvarajući
15. skupštinu Poslovnog udruženja KOMDEL,
koja deluje kao Grupacija Udruženja za komunalne delatnosti u okviru PKS. Pozdravljajući rad
Skupštine KOMDEL-a, Miroslav Pivić, pomoćnik
ministra građevinarstva i urbanizma, najavio je
da se u sledećoj godini u nadležnom ministarstvu
planiraju sredstva za ovu delatnost.
Lokalna samouprava i komunalna privreda, u
osnovi po mnogim pitanjima nemaju sukobljene
stavove, tako da postoji velik prostor za zajednički nastup i saradnju. U interesu svih je da sutra
imamo bolji ambijent, bolje opštinske uprave i
bolja komunalna preduzeća, naglasio je Đorđe
Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije
gradova i opština.
U uvodnoj prezentaciji Lazar Krnjeta, iz KOMDEL-a istakao je da u Srbiji postoje 152 lokalne
samouprave i u njima 450 komunalnih preduzeća
u kojima je zaposleno oko 50.000 radnika. U predstojećem procesu restrukturisanja komunalnog
sektora, najvažnije pitanje je javni interes koji je
u prirodi poslovanja komunalnih delatnosti. Promene koje nas očekuju imaće smisla samo ako na
kraju svi građani i drugi korisnici komunalnih
usluga osete poboljšanja, rekao je on. Država bi
svakako trebalo da pronađe mehanizme i da zadrži punu kontrolu nad objektima komunalne infrastrukture, kako postojeći državni monopol, ne
bi bio zamenjen daleko rizičnijim, privatnim monopolom, istakao je Krnjeta. KOMDEL se zalaže
za promene, ali na celovit i dobro planiran način.
Reforme komunalnog sektora treba da promene dosadašnje navike svih aktera, od donosioca
odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, pa do
samih komunalnih preduzeća koja neposredno
obavljaju komunalne delatnosti
Za doprinos razvoju komunalne delatnosti u zemlji, dodeljeno je 30 zahvalnica. Među dobitnicima
priznanja je i Privredna komora Srbije, a zahvalnicu je primio Zdravko Jelušić, potpredsednik
PKS. Za višegodišnji doprinos razvoju ove delatnosti, priznanje je uručeno i Branimiru Ljumoviću, savetniku predsednika PKS.
decembar 2013 - januar 2014.
13
4. decembar 2013.
Potencijal za saradnju u sektoru automatike
Razmotrene mogućnosti
kooperacija sa italijanskom
Nacionalnom asocijacijom za
automatiku i mehatroniku
Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS)
Raša Ristivojević, sa saradnicima, razgovarao je sa
predstavnicima italijanske Nacionalne asocijacija
za automatiku i mehatroniku (AIDAM) o mogućnostima unapređenja saradnje sa srpskim kompanijama. PKS, kao najznačajnija nacionalna asocijacija, prepoznala je značaj saradnje Srbije i Italije
u sektoru automatike i mehatronike. Prioritet je
jačanje industrijskih potencijala Srbije, jer to generiše otvaranje novih preduzeća i radnih mesta,
jačanje konkurentnosti. Današnja industrijska
proizvodnja ne može se zamisliti bez automatike,
što otvara velike mogućnosti za saradnju sa partnerima iz Italije. PKS može mnogo da doprinese
realizaciji zajedničkih projekta, naveo je Ristivojević. Potpredsednik PKS je ukazao na prednosti
investiranja u Srbiji, podsetivši na Sporazume o
slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom I Kazahstanom, što otvara mogućnost bescarinskog
izvoza na tržišta od 270 miliona stanovnika.
Italija je, naglasio je Ristivojević, prvi privredni
partner Srbiji po svim najvažnijim parametrima,
robnoj razmeni, izvozu, investicijama, a više od
400 italijanskih firmi posluje u našoj zemlji. PKS,
takođe veliku pažnju poklanja privrednim odnosima sa Italijom - trenutno realizujemo desetak
projekata sa italijanskim partnerima, organizujemo privredne posete i nastupe srpske privrede
na sajmovima i drugim manifestacijama u Italiji,
14
decembar 2013 - januar 2014.
dodao je potpredsednik PKS.
Petar B. Petrović, član Akademije inžinjerskih nauka i profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu,
na sastanku u PKS, govorio je o tri osnovne mogućnosti saradnje sa AIDAM - direktni komercijalni aranžmani sa srpskim kompanijama iz oblasti
prerađivačke industrije, gde će italijanski partneri
nuditi tehnička rešenja, zatim partnerski aranžmani za zajednički nastup na trećim tržištima i učešće članica te italijanske asocijacije u privatizaciji
u Srbiji. Velike su mogućnosti, kako je istakao i za
kooperacije u oblasti nauke i istraživanja.
Darko Mamula, savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom predložio je
da se do sredine aprila 2014. godine organizuje
poslovni forum privrednika i naučnika Srbije i
Italije, u domenu industrijske proizvodnje sa aspekta primene visokih tehnologija, posebno mehatronike, robotike i nove generacije sistema za
automatizaciju proizvodnih procesa i upravljanje
i praćenje proizvodnje. Domaćin skupa bila bi
PKS, a to bi, kako je istaknuto, bio prvi korak ka
konkretnim oblicima saradnje.
Alesandro Torsolija, predsednik AIDAM predstavio je asocijaciju koja okuplja 65 kompanija, ima
promet od 760 miliona evra i 3.125 zaposlenih.
AIDAM je osnovana 2011. godine, uspešno sarađuje i sa akademskom zajednicom Italije, a ima i
Politehnički fakultet u Milanu.
4. decembar 2013.
Odbor za bankarstvo predlaže niz izmena
Zakona o stečaju
Članovi Odbora za bankarstvo
i osiguranje Privredne komore
Srbije izneli su niz primedbi,
sugestija i predloga izmena
Nacrta zakona o stečaju, među
kojima je i preciziranje pravne
forme organizovanja kancelarije
stečajnog upravnika
Direktor pravnih poslova Komercijalne banke Milanko Drobnjak, na sednici Odbora za bankarstvo
i osiguranje, objasnio je da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, uvodi kao novinu kancelariju stečajnog upravnika koja može
obavljati delatnost kao preduzetnik i privredno
društvo. On je upozorio da u tom slučaju postoji
opasnost gubljenja smisla odgovornosti stečajnog
upravnika nad njegovom celokupnom imovinom,
ukazujući da je neophodno napraviti razliku između kapitala određenog lica i kapitala društva.
Drobnjak je ocenio da među predloženim izmenama ima toliko ključnih novina da je bolje bilo
napraviti predlog novog zakona, nego menjati i
dopunjavati postojeći. „Tendencija ovakvih izmena Zakona o stečaju vodi nas ka tome da postupak
stečaja više nije sudski, nego upravni postupak”,
istakao je, između ostalog, Drobnjak, dodajući da
u procesu javne rasprave nije uzeto u obzir sudijsko mišljenje.
On je podsetio da izmene zakona predviđaju formiranje komore stečajnih upravnika, a ukidanje
Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
„Jedna od stvari na koju smo takođe ukazivali je
uvođenje obaveze da sudovi donose privremene
mere - zabrane raspolaganja imovinom stečajnog
dužnika. To dovodi potencijalno do velikih zloupotreba koje nisu ispraćene sankcijama dalje u
zakonu“, naveo je Drobnjak.
Predlažemo da se to ili ukine, ili da ostane kao
i prethodno rešenje, odnosno da ne bude imperativnog donošenja privremenih mera, rekao je
Drobnjak. Na listi predloga i sugestija Odbora za
bankarstvo i osiguranje nalazi se i zamena pojma
hipotekarnog poverioca pojmom založni poverilac, uređenje redosleda namirenja, odnosno ispla-
te poverioca iz ostvarene cene imovine dužnika,
preziciranje uslova za pobijanje pravnih radnji
stečajnog dužnika, propisivanje šta se dešava u
slučaju promene stečajnih poverilaca.
Na sednici je razmotren i predlog mera za unapređenje sporazumnog finansijskog restrukturisanja. Ocenjeno je da su razlozi nedovoljne
zainteresovanosti banaka ograničenja u Zakonu
o sporazumnom finansijskom restrukturisanju
privrednih društava. Na skromne rezultate u primeni Zakona utiče i nedovoljna informisanost
potencijalnih učesnika, dužnika i poverilaca,
ukazao je dr Slobodan Samardžić, potpredsednik
Privredne komore Srbije.
Zbog toga je, kako je ocenio, neophodno unapređenje pravnog okvira za sprovođenje dobrovoljnog finansijskog restrukturisanja. Prema rečima
Samardžića, neophodno je utvrditi šta „dobrovoljnost“ u zakonu zapravo znači.
U predlogu mera za unapređenje prakse sporazumnog finansijskog restrukturisanja PKS navodi se
da je potrebna kontinuirana edukacija privrednih
društava, banaka i posrednika za finansijsko restrukturisanje. PKS u saradnji sa Narodnom bankom Srbije treba da razvije i realizuje zajednički
projekat za edukaciju banaka za primenu Zakona
o sporazumnom finansijskom restrukturisanju
privrednih društava, da bi se ono češće koristilo. Sa druge strane, NBS treba da ohrabri banke
da primenjuju taj Zakon u svim slučajevima kad
prepoznaju da je opstanak i oporavak privrednog
društva u finansijskim teškoćama izvodljiv.
Osim toga, banke treba da prepoznaju moguće
finansijske teškoće dužnika i da se uključe u rešavanje tih problema kroz postupak finansijkog
restrukturisanja.
decembar 2013 - januar 2014.
15
Sekretar Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije Branislava Žunjić, predstavljajući kreditnu aktivnost banaka, istakla je
da su ukupno odboreni krediti banaka, dugoročni
i kratkoročni, krajem septembra iznosili 1,903
milijarde dinara i u odnosu na kraj septembra
prošle godine smanjeni su za 4,4 odsto. Nasuprot
padu kredita privredi, nastavljen je rast kredita
odobrenih stanovništvu. Branislava Žunjić uka-
zala je i na problem visokog nivoa problematičnih
kredita, u docnji dužoj od 90 dana.
Članovi Odbora na proširenoj sednici, koju je
vodio zamenik predsednika Odbora Dragan Santovac, saglasili su se da se na onovu diskusije
pripreme i dostave primedbe na Nacrt Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o stečaju Ministarstvu privrede. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije.
4. decembar 2013.
Jubilej Instituta ekonomskih nauka
Privredna komora Srbije
dodelila je priznanje Institutu
ekonomskih nauka za doprinos
unapređenju privrede i izuzetnu
saradnju na projektima u
oblasti privrede
Na svečanoj akademiji, profesor dr Dejan Erić,
direktor Instituta ekonomskih nauka, istakao je
da je ovaj Institut osnovan daleke 1958. godine
kao neprofitna naučnoistraživačka institucija u
vlasništvu Republike Srbije i da se već 55 godina uspešno bavi istraživanjima i analizama iz različitih oblasti ekonomskih nauka. Značajan deo
delatnosti Instituta je pružanje usluga u domenu
konsaltinga, inoviranja znanja i obrazovanja u
oblastima savremene poslovne ekonomije, menadžmenta, marketinga, preduzetništva, finansija i drugih oblasti.
Od ove godine Institut dodeljuje godišnju nagradu najboljim studentskim naučno-istraživačkim
radovima iz oblasti ekonomije i menadžmenta
pod nazivom „Ana Jaško“, u znak očuvanja uspomene na prerano preminulu koleginicu.
Na ovoj svečanosti povodom obeležavanja jubileja, Nermina Ljubović, direktorka Centra za usluge i posredovanje PKS uručila je u ime Privredne
komore Srbije priznanje Institutu ekonomskih
nauka za doprinos unapređenju privrede i izuzetnu saradnju na projektima u oblasti privrede.
5. decembar 2013.
Porast proizvodnje u rudnicima metala
Rudnici metala imaju
konstantan porast proizvodnje
i oni su svetla tačka u čitavoj
našoj industriji, istaknuto na
sednici Odbora Udruženja
rudnika metala, crne i obojene
metalurgije
Na petoj proširenoj sednici Odbora Udruženja
rudnika metala, crne i obojene metalurgije PKS
raspravljalo se o aktuelnim ovogodišnjim pri-
16
decembar 2013 - januar 2014.
vrednim kretanjima. Rudnici metala imaju konstantan porast proizvodnje i oni su svetla tačka u
čitavoj našoj industriji, rekao je Nikola Majinski,
sekretar Udruženja rudnika metala, crne i obojene metalurgije. On je ukazao i na potrebu da
menadžeri Železare Smederevo u ovom periodu
budu na tržištu i ugovaraju potrebne količine za
sledeću godinu, iako su u toku remonti postrojenja, jer se sada pravi plan za narednu godinu, a
kvartalno se utvrđuju cene. Železara Smederevo
proizvodi čelik odličnog kvaliteta i ravno valjane
proizvode koji se traže na svetskom tržištu i zato
mora da se orijentiše na više faze prerade. Članovi Odbora prihvatili su informaciju i o strategiji
predviđenih aktivnosti koje se sprovode u RTB
Bor, a koju su usvojili Vlada Srbije, poslovodstvo
i sindikati.
Na sastanku je naglašeno da bi za podizanje konkurentnosti i održivog razvoja bilo neophodno
investiranje u razvoj novih proizvoda finalizacije, kao i u nove tehnologije. Našoj industriji su
potrebna nova tržišta, kao i ona na kojima smo
nekada bili tradicionalni izvoznici, a neophodna
su i ulaganja u više oblike proizvodnje. Kao pri-
mer je navedena fabrika za proizvodnju cinka u
Šapcu koja trenutno ne radi i nalazi se u procesu
restrukturisanja. Svi rudnici metala su zainteresovani da ona ponovo bude u pogonu, jer mesečno izvozimo oko 3000 tona koncentrata cinka, od
čega bismo u domaćoj fabrici mogli da dobijemo
1500 tona ovog kvalitetnog obojenog metala.
Članovi Odbora Udruženja rudnika metala, crne
i obojene metalurgije analizirali su situaciju u livarstvu Srbije. Uputili su i inicijativu da Poreska
uprava preispita odluku u vezi sa sakupljačima
metalnih sekundarnih sirovina, kako bi se mesing
i druge legure svrstale u sekundarne sirovine.
Bilo je reči i o predlogu Asocijacije proizvođača
čelika i Privredne komora Srbije da se uvede kontrola kvaliteta uvoznih armaturnih mreža, betonskog čelika i šavnih cevi po istoj metodologiji koja
se primenjuje u evropskim zemljama. Ovaj potez
je neophodan jer su pomenuti domaći proizvodi
daleko kvalitetniji od uvoznih, koji zbog slabijeg
kvaliteta imaju i nižu cenu na domaćem tržištu.
5. decembar 2013.
Uspostavljanje EMAS sistema u Republici Srbiji
U Privrednoj komori Vojvodine
održana radionica „SEVESO
principi i obaveze za operatere“
U okviru EMAS projekta, u Privrednoj komori
Vojvodine, održana je radionica „SEVESO principi i obaveze za operatere“, na kojoj su predstavljeni ciljevi SEVESO Direktive, zakonski okvir u
implementaciji te direktive u Republici Srbiji,
upravljanje rizikom i hemijskim kompleksima
(postrojenjima), politika sprečavanja velikih udesa, bezbednosne procedure u hemijskoj industriji,
analize rizika i posledice od udesa, izveštavanje o
bezbednosti, obaveštavanje javnosti, plan zaštite
od udesa, obaveze nadležnih organa.
Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne
sredine i Privredna komora Srbije, u saradnji sa
projektnim timom i ekspertima, realizuju projekat „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa
- uspostavljanje EMAS sistema“.
Na radionici je učestvovala Ljiljana Tanasijević,
projekt mendžer u Odboru za zaštitu životne sredine PKS, a učestvovali su internacionalni eksperti
IPPC, SEVESO eksperti, predstavnici Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, privrede (naftne i hemijske industrije).
decembar 2013 - januar 2014.
17
5. decembar 2013.
Industrija osnov dobre ekonomije
Najvitalnija grana privrede, koja
stvara profit, zapošljava i traži
kvalitetnu radnu snagu.
Da bi bila konkurentna, treba
da zapošljava oko 40 odsto
visoko obrazovanog kadra.
U privredi Srbije svega oko
sedam odsto visokoobrazovanih
Srbija mora da napravi dobar i realan plan ekonomskog razvoja, jer industrije nema bez dobre ekonomije. Da bi se to i ostvarilo potrebno je da se udruže
struka, nauka, privreda i država, rekao je Željko
Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).
Sertić je na Inženjerskom forumu „Nacionalne
tehnološke platforme Srbije – 160 godina industrije i fabrike za budućnost Srbije” istakao da je
ekonomija osnov razvoja, da je situacija u Srbiji
teška, ali da postoji volja za promenama koje će
doneti boljitak.
Naučna misao je najefektniji put prema tom cilju.
Treba mnogo da radimo, postavljamo realne ciljeve, kako bi, uz dobro upravljanje države, stvorili stabilnu ekonomiju poput Švedske, Norveške,
Danske, istakao je predsednik PKS.
Industrijalizacije nema bez dinamičnog tehnološkog razvoja u kome ključnu ulogu imaju nauka
i inženjerstvo, rekao je Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Treba sagledati, kako je ukazao, poziciju Srbije,
tehničko-tehnoloških istraživanja i industrije u
savremenim svetskim tehnološkim procesima.
Srbiji je neophodan dobar školski sistem i nauka, da bi postala društvo zasnovano na ekonomiji
znanja, naglasio je Branko Kovačević, predsednik
Akademije inženjerskih nauka.
Prema njegovim rečima, industrija je najvitalnija
grana privrede, koja stvara profit, zapošljava i tra-
18
decembar 2013 - januar 2014.
ži kvalitetnu radnu snagu. Prema procenama EU,
industrija, da bi bila konkurentna, treba da zapošljava oko 40 odsto visoko obrazovanih kadrova,
kojih je u privredi Srbije svega oko sedam odsto.
Veliki problem Srbije je odliv mozgova, mladih i
obrazovanih ljudi.
Informaciono-komunikacione tehnologije stvorile su novi pogled na život. Tehnika i tehnološke
platforme treba da budu postavlje ove zemlje,
kako bi išla napred. Povećanje kvote za upis na
tehničke fakultete je prvi korak prema tom cilju,
poručio je Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Posle uvodnih izlaganja na forumu u SANU održane su dve sesije – „Evropske integracije i izgradnja nove industrije Srbije“ i „Mentalna infrastruktura za proces industrijalizacije“.
Forum „Nacionalne tehnološke platforme Srbije
– 160 godina industrije i fabrike za budućnost Srbije“, otvoren je, u prisustvu predsednika Srbije
Tomislava Nikolića, 3. decembra u Rektoratu u
Kragujevcu, a završen 5. decembra diskusijom u
SANU.
Skup posvećen budućem razvoju srpske industrije i podsećanju na pokretanje industrijske proizvodnje u pogonu kragujevačke Topolivnice 1853.
godine, organizovali su, Akademija inženjerskih
nauka Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom
Srbije, SANU i ministarstvima privrede i odbrane.
5. decembar 2013.
Zakon nalaže dogovor autora i privrednika
Predstavnici IT privrede,
emitera i kablovskih operatera,
hotelijera, ugostitelja i zanatlija
s jedne, i predstavnici autora
i autorskih organizacija
s druge strane, razgovarali
o propisanim tarifama
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja, jedna od
najozbiljnijih primedbi, uz GMO, odnosi se na
zaštitu autorskih i srodnih prava. Ministarstvo
prosvete i nauke predložilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, o kome je javna rasprava počela 18.
novembra i trajala do 16. decembra 2013. godine.
Ponuđeni Nacrt donosi novine koje se tiču mehanizama kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava. Posebna ovlašćenja daju se Zavodu za
zaštitu intelektualne svojine, spisak noslilaca zvuka na koje se plaća tarifa određuje Vlada, a visina
tarife određuje se u pregovorima. Zato je, kako je
rekla Nevenka Novaković iz Ministarstva prosvete
i nauke, potreban dijalog između organizacija za
kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava
i onih od kojih se naknada ubira – privrednika.
Na javnoj raspravi, koju su organizovale Privredna komora Srbije i Zavod za zaštitu intelektualne
svojine, predočeno je da se izmeni domaćeg zakona pristupilo radi usklađivanja sa evropskom
direktivom o autorskim i srodnim pravima u IT
društvu. Naknada za javno saopštavanje plaća se
kako se odbranio interes autorskih i srodnih prava, koja su neprikosnovena.
Brojni predstavnici proizvođača i distributera IT
opreme, emitera, kablovskih operatera, hotelijera
, ugostitelja i zanatlija s jedne strane i predstavnici autora i autorskih organizacija s druge strane,
predstavnici Ministarstva i Komore, učestvovali
su u burnoj raspravi upravo u vezi sa visinom i
načinom plaćanja naknade i posebne naknade,
donedavno poznate pod imenom «muzički dinar».
Obaveza plaćanja naknade odnosiće se na većinu
predstavnika IT industrije, koja je već pogođena
povećanjem iznosa PDV sa osam na 20 odsto na
softversku opremu. Ovim povećanjem država će
inkasirati devt miliona evra, rekla je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za inforamtičku delatnost
PKS, a ako se plaćanje naknade primeni na proširenu listu nosača zvuka, koja obuhvata i mobilne telefone, tablete i sličnu opremu, sakupilo bi se drugih devet miliona evra. A devet miliona evra čini
10 odsto kompletnog IT tržišta, rekla je Jovanović.
Ona je, kao i većina drugih predstavnika IT sektora, imala primedbu na visinu tarife. Naime, po
rečima Jelene Jovanović, tako ubrana naknada
činiće 60 odsto ukupnih dosadašnjih prihoda organizacija za ostvarivanje kolektivnih autorskih i
srodnih prava.
Veselin Jevrosimović, vlasnik Komtrejda, rekao je
da IT privreda nema ništa protiv autorskih prava, ali da ovakva regulativa celu privredu stavlja
u službu „tri takve organizacije“. Jevrosimović je
stavio primedbu na visinu tarife po kojoj se određuje naknada, kao i na odredbu da Vlada određuje listu opreme koja se tarifira, umesto da lista
bude određena Zakonom.
Naime, na toj listi sada se ne nalaze mobilni telefoni i tableti, ali to nije regulisano zakonom.
Predviđa se da iznos posebne naknade koja se
plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju
i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od jedan odsto njegove vrednosti, izuzev kada je reč o
prodaji ili uvozu praznih kompakt diskova, DVD
i sličnih nosača zvuka i slike, kod kojih iznos posebne naknade ne može biti viši od tri odsto njihove vrednosti.
Predstavnici hotelske i ugostiteljske privrede, koji
takođe treba da plaćaju naknadu, stavili su primedbu na način tarifiranja televizora i muzičkih uređaja.
decembar 2013 - januar 2014.
19
Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Srbije objasnila je da ovaj zakon nije fiskalni, već da se radi o „ceni korišćenja
muzike“. Totić je objasnila da je u većini zemalja
EU dozvoljeno kopiranje muzike i filmova za privatne potrebe, ali da to smanjuje prihod autora,
zbog čeka je direktivom EU iz 2001 propisano da
nosioci prava moraju da se obeštete.
Predstavnici privrede imali su brojna pitanja i
primedbe na ovaj Nacrt, kao i na rad organizacija
za zaštitu kolektivnih autorskih i srodnih prava i
način trošenja sredstava prikupljenih od naknade.
5. decembar 2013.
Inicijativa za očuvanje zdravlja
Pokrenuta inicijativa za
unapređenje kvaliteta sirovina
za izradu lekova u apotekama
Na konferenciji „Kvalitet polaznih sirovina za proizvodnju lekova i izrada lekova u uslovima apoteka“, u Privrednoj komori Srbije (PKS), pokrenuta
je i prihvaćena inicijativa za izmene i dopune postojeće zakonske regulative, radi očuvanja zdravlja
građana. Na konferenciji Udruženja za hemijsku,
farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala
Privredne komore Srbije, razmotrena je postojeća
regulativa o kvalitetu polaznih supstanci za proizvodnju lekova, galenski lekovi koji se upotrebljavaju u humanoj medicini i uslovi za njihovu izradu.
Konferenciju je otvorio Dragan Stevanović, savetnik u Udruženju za hemijsku, farmaceutsku,
gumarsku i industriju nemetala PKS, koji je ukazao na značaj kvaliteta sirovina za proizvodnju
lekova, dok je dr Momir Mikov govorio o značaju
bezbednosti i efikasnosti farmakoterapije i značaju sirovina za proizvodnju lekova.
Kako je zaključeno, Srbija je već u svoju zakonsku
regulativu inkorporirala direktivu EU o proizvodnji farmaceutskih supstanci, polaznih supstanci
za proizvodnju lekova, a u okviru pridruživanja i
harmonizacije sa zakonodavstvom EU. Farmaceutske supstance koje ulaze u sastav leka i njihov
kvalitet, definisani su direktivom EU i smernicama GMP II, koje sadrže definiciju leka.
20
decembar 2013 - januar 2014.
U raspravi je istaknuto da u fabričkoj proizvodnji imamo dobru implementaciju svih propozicija
o kvalitetu polaznih supstanci. Veoma je važno
da implementacija zakonske regulative u oblasti
kvaliteta polaznih supstanci prilikom izrade lekova u uslovima apoteka u Srbiji, bude primenjena ekvivalentno regulativi EU. Izrada galenskih
lekova u galenskim laboratorijima i izrada magistralnih lekova u laboratorijama apoteka ima sve
veći značaj u obezbeđenju neophodne terapije za
pacijente, u praksi na evropskom i svetskom nivou. Ona je posebno značajna u situacijama deficitarnosti i pandemijskih potreba u Srbiji.
Na kraju rasprave je istaknuto, da se nakon dvogodišnje primene seta novih zakonskih odredbi u
oblasti kvaliteta farmaceutskih supstanci, pokazala potreba za pojašnjenjem, dopunama i boljom
harmonizacijom postojeće regulative u Srbiji sa
odgovarajućom u EU.
Stoga je na ovu temu PKS u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije, Republičkom komisijom
za Farmaciju, Farmaceutskom komorom Srbije,
ALIMS, Farmaceutskim fakultetom u Beogradu
i odsekom za farmaciju Medicinskog fakulteta u
Novom Sadu, pokrenuta inicijativa za unapređenje postojeće regulative u Srbiji.
5. decembar 2013.
Projekti unapređenja prekogranične saradnje
Cilj formiranja bugarsko –
srpske komore je dodatni
podsticaj ekonomskom razvoju
pograničnog regiona
Projekat „Osnivanje Bugarsko - srpske privredne
komore“, kofinansira Evropska unija kroz IPA
program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, rečeno je na prezentaciji tog projekta u Privrednoj komori Srbije.
kao celine sa opštinama. Opšti cilj projekta je
podsticaj razvoja u bugarsko – srpskom pograničnom regionu, unapređenje relacija, pružanje
usluga, jačanje kapaciteta za zajedničko planiranje i razvoj.
Partneri u projektu su regionalne privredne komore Niš, Zaječar i Leskovac, PK Bugarske, PK
Vidin i Bugarski ekonomski forum, a glavni cilj
jednogodišnjeg projekta, čija je vrednost 195.000
evra, od čega je 166.000 bespovratnih sredstava
EU, jeste jačanje spoljnotrgovinske razmene dve
zemlje, posebno saradnje privrednika Niškog regiona sa bugarskim.
Sekretar Sekcije za saradnju sa Bugarskom PKS
Milan Ristić naveo je podatke o trgovinskoj razmeni Srbije i Bugarske, koja pokazuje da je Bugarska Srbiji 14. spoljnotrgovinski partner. Ukupna
robna razmena za 10 meseci ove godine iznosila je
650 miliona evra. Po rečima Ristića, sa komorom
Bugarske PK Srbije ima dobru saradnju, zajednički su organizovani mnogobrojni poslovni susreti
privrednika. Kao prepreku intenzivnijoj saradnji
privrednici navode nedostatak saobraćajnih veza,
nedovoljno graničnih prelaza.
Bugarsko - srpska trgovinsko-industrijska komora formirana je krajem avgusta 2013. a u toku
je pravna procedura registracije komore, koja bi
trebalo da se okonča do kraja godine, rekao je
menadžer projekta Zoran Marković iz RPK Niš.
Prema njegovim rečima, u osnovi regionalnih
projekata EU je tretiranje pograničnih regiona
Prezentaciji su prisustvovali predstavnici 16 firmi,
među kojima i „Galenike“, „SET Šabac“, „Hoedlmayr Zastava“, „Amiga“ Kraljevo, TOWERS Net,
„JRB“. Projekat traje do kraja januara 2014. godine.
decembar 2013 - januar 2014.
21
6. decembar 2013.
Akva fest 2013
U PKS razmatran program
unapređenja tehničke
regulative u oblasti vodovoda
i kanalizacije u procesu
pridruživanja Evropskoj uniji
Na Konferenciji Akva fest 2013, koja je održana
u Privrednoj komori Srbije, istaknuto je da voda
predstavlja najznačajniji strateški resurs ovog
veka. Gazdovanje vodnim resursima, upravljanje
sistemima za korišćenje i zaštita voda dobijaju sve
veći značaj u svetu i kod nas. Na konferenciji je
razmatran program unapređenja tehničke regulative u oblasti vodovoda i kanalizacije u procesu
pridruživanja Evropskoj uniji. Razmatrane su i
prepreke uvođenju energetski efikasnih elektromotornih pogona u vodovodnim i kanalizacionim
sistemima i njihovo prevazilaženje, kao i druge
aktuelne teme iz ove oblasti.
Ovu oblast pokriva oko 40 pravilnika i 180 standarda, istakla je Radica Knežević, iz Instituta za
standardizaciju Srbije, govoreći o temi ,,Program
unapređenja tehničkih regulativa vodovoda i
kanalizacije u procesu pridruživanja Evropskoj
uniji’’. Ona je posebno naglasila da su naredni zadaci u ovoj oblasti unapređenje rada, sprečavanje
stagnacije i propadanja ovih sistema. Govoreći o
projektima razvoja Ministarstva prosvete, nauke i
22
decembar 2013 - januar 2014.
tehnološkog razvoja u ovoj oblasti, dr Dušan Prodanović, ukazao je na moguća rešenja problema
koja stvaraju komunalne i industrijske otpadne
vode. On je govorio i o projektima za rešavanje
problema koje stvaraju kišne vode. Takvi projekti se sprovode u Beogradu i Subotici. Na akcije koje se vode za unapređenje kvaliteta vode
u akumulacijama ukazao je mr Dušan Kostić, sa
Građevinskog fakulteta. O preprekama uvođenju
energetski efikasnih elektromotornih pogona u
vodovodnim i kanalizacionim sistemima i njihovom prevazilaženju prisutne je upoznao Miroslav
Petrović, dok je načine upravljanja infrastrukturnim sredstvima u ovoj oblasti predstavio Aleksandar Šotić, iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije.
Na godišnjoj skupštini Udruženja za tehnologiju
vode i sanitarno inženjerstvo – sekcija Grupacije
vodovoda i kanalizacije Udruženja za komunalne
delatnosti Privredne komore Srbije, koji su bili i
organizatori konferencije Akva fest 2013, prihvaćen je izveštaj o radu za 2013. godinu, kao i plan
aktivnosti za 2014. godinu.
6. decembar 2013.
Nestabilni prihodi apoteka
Da li će apoteke ostati
zdravstvene ustanove ili će
postati maloprodajni objekti
registrovani za promet
lekova na malo
Položaj farmaceutske industrije u Srbiji nije zadovoljavajući, konstatovali su članovi Grupacije
apoteka, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu
Privredne komore Srbije. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Dragovan
Milićević ukazao je na njeno „postepeno odumiranje“ u prethodnih 7-8 godina. Ti problemi preneli su se i na maloprodaju.
Sadašnjim zakonom apoteke su definisane kao
zdravstvene ustanove, rekao je Milićević, ali je
upozorio da samo jednu polovinu asortimana u
apotekama čine lekovi, a drugu roba široke potrošnje. Milićević je rekao i da je na tržištu čak
dve trećine stranih lekova, a tek jedna trećina lekova domaćih proizvođača, te da se od 2005. godine uvoz lekova utrostručio.
Milićević je ukazao na činjenicu da su apoteke
pozitivan rezultat iskazale uglavnom zahvaljujući
naknadno dobijenim odobrenjima od veledrogerija. „Odobrenja su vid nestabilnog prihoda“, rekao je Milićević i naglasio da se na tome ne mogu
graditi poslovni planovi.
Grupacija apoteka razmatrala je aktuelnu problematiku iz domena svog poslovanja, inicijativu
Grupacije veledrogerija u vezi sa jedinstvenim šifrarnikom lekova i izabrala nove članove.
6. decembar 2013.
Poznati finalisti takmičenja za najbolje inovatore
U drugom polufinalu u
Kraljevu, za finalno Takmičenje
za najbolju tehnološku
inovaciju, koje RTS prenosi
26. decembra, plasirali su
se timovi EPOHA iz Sivca,
LED i STOP VIRUS iz Beograda
Regionalna privredna komora Kraljeva bila je
domaćin drugog polufinalnog takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju. Timovi su imali na
raspolaganju deset minuta da prezentuju svoju
inovaciju, nakon čega su odgovarali na pitanja
žirija i na pitanja ostalih takmičara. Prilika da poprave utisak pružena im je tokom “zlatnog minuta”. U finalno takmičenje za najbolju tehnološku
inovaciju, koje će RTS prenositi 26. decembra,
posle polufinalnih takmičenja u Novom Sadu i
Kraljevu, plasirali su se timovi ULTRASONIC,
BRAINIACS, ATENDRA, EPOHA iz Sivca, LED i
STOP VIRUS iz Beograda.
Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u
Srbiji održava se od 2005. godine, a organizatori
su Privredna komora Srbije i RTS, u tehničkoj realizaciji organizacionog tima Fakulteta tehničkih
nauka iz Novog Sada. Od 2007. godine u takmičenje su uključeni i inovatori iz Republike Srpske. Osnovni cilj takmičenja je da se potencijalni
inovatori ohrabre i nauče kako da od sopstvene
ideje dođu do novog proizvoda i eventualno otvore svoje preduzeće. U proteklih osam godina kroz
takmičenje je prošlo više od 1500 timova sa više
od 5000 učesnika. Zahvaljujući učešću na takmičenju, znanju koje su stekli tokom obuke, kao i
proveri sopstvenih mogućnosti, otvoreno je više
od 70 novih preduzeća.
decembar 2013 - januar 2014.
23
6. decembar 2013.
Srbija regionalni lider u TIR sistemu
Delegacija PKS, koju je
predvodio predsednik Željko
Sertić, u Ženevi razgovarala
sa generalnim sekretarom
IRU Umbertom de Pretom o
unapređenju međunarodnog
drumskog saobraćaja
Delegacija Privredne komore Srbije (PKS) koju
je predvodio predsednik Željko Sertić boravila je
u Ženevi, u jednodnevnoj radnoj poseti Međunarodnoj uniji drumskog transporta (IRU), na poziv generalnog sekretara Umberta de Preta. Na
sastanku je razmotreno nekoliko tema u oblasti
drumskog saobraćaja značajnih za transportnu
privredu i poziciju Srbije u međunarodnim institucijama u oblasti drumskog saobraćaja u regionu
Jugoistočne Evrope.
Jedna od bitnih tema bila je i mogući ishod takozvane „ruske krize“, po pitanju primene TIR konvencije na teritoriji Rusije, koja je veoma važna za
transportne kompanije iz Srbije.
Unapređenje i dalji razvoj TIR sistema, saradnja
sa Upravom carina u okviru TIR konvencije, jed-
nostavniji prekogranični promet robe, harmonizacija propisa u drumskom saobraćaju u regionu
CEFTA, kao i unapređenje i promocija prevoza
putnika u drumskom saobraćaju, su oblasti u kojima je PKS, prema oceni IRU, prepoznata kao
regionalni lider.
U delegaciji PKS bili su i potpredsednici Raša Ristivojević i Velibor Sovrović i sekretar Udruženja
za saobraćaj i telekomunikacije Dušan Mladenović. Sastanku su prisustvovali Marek Ratelski, rukovodilac TIR odseka u IRU, Dalida Matić, rukovodilac odseka za TIR garantni lanac, kao i drugi
predstavnici te međunarodne asocijacije.
Delegacije PKS i IRU razgovarale su i sa Vladislavom
Mladenovićem, ambasadorom Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi.
9. decembar 2013.
Srpski privrednici na sajmu Polutek
U organizaciji Predstavništva
PKS u Parizu, srpski privrednici
boravili su na sajmu Polutek
i upoznali se sa projektima u
vezi sa tretmanom otpadnih
voda i upravljanjem otpadom u
funkciji zaštite životne sredine
Povodom međunarodnog sajma Polutek, posvećenog opremi i tehnološkim rešenjima u oblasti
zaštite životne sredine i energetike, Predstavništvo PKS u Francuskoj, u saradnji sa Odborom za
zaštitu životne sredine i održiv razvoj PKS, organizovalo je studijsku posetu privredne delegacije
iz Srbije, koja je od 1. do 5. decembra boravila u
Parizu.
24
decembar 2013 - januar 2014.
Rukovodioci i eksperti zaduženi za projekte iz
oblasti zaštite životne sredine kompanija EPS,
Viktorija grupe, Delhaize, Eco supervision, EZO
Grupa i Milanović Inženjering, imale su priliku da
obiđu sajam i ostvare brojne susrete sa izlagačima, kao i profilisanim francuskim kompanijama.
Uspostavljeni su kontakti na različitim institucionalnim i privrednim nivoima za saradnju u nared-
nom periodu u vezi sa kooperacijom za izgradnju
postrojenja za prečišćavanje vode u trećim zemljama, zatim u prenosu znanja za tretman industrijskog i biološkog otpada, a obavljeni su i razgovori
sa potencijalnim investitorima u oblasti tretmana
opasnog industrijskog i klaničnog otpada.
U okviru programa, delegacija iz Srbije je posetila
je grupu SEMARDEL koja prikuplja, obrađuje i
valorizuje otpad sa obilaskom deponije, platforme za zeleni otpad, centra za trijažu, spalionice,
centra za trijažu otpada iz privrede i platforme
za tretman otpada iz građevinarstva. Realizovana
je poseta i grupi SUEZ ENVIRONNEMENT, jednog od svetskih lidera u tratmanu, proizvodnji i
dostavi pijaće vode i obradi i valorizaciji otpada
tokom koje se delegacija upoznala sa poslednjim
tehnološkim inovacijama za održivi razvoj industrije i uopšte životnog okruženja. Tokom boravka delegacija je imala organizovanu prezentaciju
i konsultacije sa francuskim udruženjem preduzeća mešovite ekonomije FED EPL za upravljanje
otpadom na lokalnom nivou.
9. decembar 2013.
Mali broj projekata javno privatnog partnerstva
Kao način finansiranja, nosi
brojne mogućnosti unapređenja
kapaciteta u banjskim
lečilištima i specijalnim
bolnicama, ali treba više
motivisati lokalne zajednice da
budu kreativne i preduzimljive
u primeni tog modela
U protekle dve godine, u Srbiji je odobreno svega
šest projekata javno privatnog partnerstva (JPP),
što ukazuje na nedovoljnu razvijenost tog modela
finansiranja velikih regionalnih i lokalnih projekata. JPP nosi i velike mogućnosti unapređenja
kapaciteta u banjskim lečilištima i specijalnim
bolnicama, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na Konferenciji o javno privatnom partnerstvu u zdravstvu.
Srbija ima zaokružen zakonodavni okvir, pre dve
godine stupio je na snagu Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama, ali JPP nije dovoljno afirmisano, što za rezultat ima mali broj
projekata. Moramo biti aktivni i motivisati lokalne zajednice da budu kreativne i preduzimljive,
rekao je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS,
na otvaranju konferencije. PKS, kao nacionalna
i najveća asocijacija srpskih privrednika treba da
pruži operativnu pomoć kod projekata JPP, kako
bi podstakli nova ulaganja i privredni rast. JPP je
razvojna šansa, ali je važno da budemo obazrivi,
dobro procenjujemo i vodimo se samo i isključivo opštim društvenim interesom, naglasio je potpredsednik PKS.
Kao konkretne primere JPP u sektoru zdravstva,
Ristivojević je naveo gradnju bolnica Burgos u
Španiji, Sautmed u Bristolu, Di Mestre u Italiji
kao i drugih zdravstvenih ustanova širom sveta
od Meksika, Indije do Japana. Rumunija je putem
JPP rešila problem lečenja oboljenja bubrega kroz
centre za dijalizu. Više od 25 odsto rumunskih državljana koji idu na dijalizu u protekloj deceniji
lečilo se u centrima formiranim putem JPP u koje
je investirano gotovo 30 miliona evra. Trošak koji
je Rumunija imala po dijalizi sa 85 smanjio se na
20 evra, od 2004. do 2012. ta zemlja je uštedela
oko 3,3 miliona evra.
Imajući u vidu ova pozitivna iskustva, i Srbija
može da implementira svetsku praksu jer ima zaokružen normativno pravni okvir koji osim zakona uključuje i Komisiju za JPP, aktivnu od marta
2012. Komisija je donela Metodologiju za analizu
dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva,
a doneta je i Uredba o nadzoru nad realizacijom
javnih ugovora o JPP i Pravilnik o načinu vođenja
i sadržini Registra javnih ugovora, podsetio je Ristivojević.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav
Vekić govorio je o ulozi i mestu projekata JPP u
banjama u Srbiji koje su, kako je rekao, bogat a
neiskorišćen resurs. Još od bronzanog doba Srbija je imala 300 termalnih izvorišta, a danas u
decembar 2013 - januar 2014.
25
21. veku imamo 53 banje, a možda svega 20 ima
razvijenu i organizovanu zdravstvenu službu.
Neophodno je, smatra Vekić, poboljšati uslove i
ponudu u banjama i lečilištima uvođenjem novih
usluga. Nemamo dobro razvijen spa, velnes, fitnes program pa mnogi naši turisti odlaze u banje
u susedstvu kao što su Mađarska, Slovenija, BiH.
Kroz projekte JPP imamo brojne mogućnosti da
unapredimo turističke kapacitete u banjama, u
kojima smo, za razliku od suseda, zadržali dobar
rehabilitacioni program, ukazao je Vekić.
Dejan Radulović, pomoćnik ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave naglasio je da
bi se kroz projekte JPP u lokalnim samoupravama rešili brojni problemi kao što su migracije,
neravnomeran regionalni razvoj, negativan prirodni priraštaj. JPP je jedan od sve važnijih mo-
dela finansiranja lokalnog razvoja i u narednim
godinama postaće opcija izbora za lokalnu vlast.
Radulović je rekao da je Komisija odobrila svega
šest projekata, ali i ukazao na problem nedostatka kvaliteta. Kvalitetni projekti JPP omogućiće
povlačenje sredstava iz IPA fondova ali i drugih
finansijskih institucija, dodao je Radulović.
Marijan Bilić, potpredsednik Euromedic International iz Holandije predstavio je model JPP kroz
formiranje Centra za radioterapiju u Kliničkom
centru Banja Luka, a Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zrenjanina nagrađeni projekat JPP - banja
Rusanda u Melencima. Projekat predviđa rekonstrukciju i opremanje paviljona 5, izgradnju
i opremanje velnes centra sa bazenom, završetak
kompleksa otvorenih bazena i izgradnju smeštajnih kapaciteta.
9. decembar 2013.
Siva ekonomija smanjuje budžet
Borba protiv sive ekonomije,
predstavlja i borbu za opstanak
više od 200.000 preduzetnika
u Srbiji, zaključeno je na
sednici Skupštine Zajednice
preduzetnika Privredne komore
Srbije (PKS) i Izvršnog odbora
Zajednice preduzetnika PKS
Siva ekonomija jedan je od najvećih izazova sa
kojima se suočava privreda Srbije, njene posledice vidljive su u oblastima utaje poreza, distorzije
tržišta, nelojalne konkurencije i neefikasne raspodele resursa, a ona utiče i na smanjenje budžeta. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u
Srbiji, siva ekonomija je značajna prepreka za
razvoj snažnog sektora preduzeća i za izgradnju
funkcionalne tržišne privrede. Pod pojmom sive
ekonomije definiše se „svaki vid ekonomske aktivnosti koji nije u zakonski regulisanim ekonomskim tokovima“. Iako je siva ekonomija i dalje
važna „sigurnosna mreža“ za mnoge pojedince i
domaćinstva u Srbiji, njene negativne posledice
po zaposlene, preduzeća i društvo u celini daleko
prevazilaze njene prednosti. U Srbiji je siva ekonomija opala sa 33,2 odsto u 2001. godini na 30,1
odsto bruto društvenog proizvoda u 2010. godini.
Danas se ona kreće prema zvaničnim podacima
oko 31 odsto. Borba protiv sive ekonomije, pred-
26
decembar 2013 - januar 2014.
stavlja i borbu za opstanak više od 200.000 preduzetnika u Srbiji, zaključeno je na sednici Skupštine Zajednice preduzetnika Privredne komore
Srbije (PKS) i Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS. Cilj je da se ,,siva ekonomija’’ svede
na najmanju moguću meru.
Sa fenomenom sive ekonomije susreću se i najrazvijenije zemlje, ali je pitanje koliki se obim može
smatrati prihvatljivim. Njene štetne posledice,
koje se ogledaju, pre svega, u smanjenju poreskih
i ostalih prihoda državi, gušenju i nelojalnoj konkurenciji regularnog sektora, ugrožavaju rast malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i slabe
poslovni moral.
Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS, naglasio je
da je cilj da se poslovanje iz sive, dovede u legalnu zonu, a u tome podršku i pomoć privrednicima
pruža i nacionalna asocijacija privrede, Privrednea komora Srbije. To će biti akcija i u naredne če-
tiri godine, kako bi se ona svela na najmanju meru
i to radimo zajedno sa institucijama Vlade Srbije.
U okruženju, samo Bugarska ima veću sivu ekonomiju od Srbije, ukazao je Dušan Perić, predsednik Izvršnog odbora Zajednice preduzetnika PKS.
Veći problem je „crna ekonomija“, a ona nigde
nije registrovana. Zakonska regulativa najviše
kažnjava one koji su prijavljeni u Agenciji za privredne registre, dok „crna zona“ ostaje nekažnjena. Tako je pre izvesnog vremena zatvoreno oko
50.000 računa redovno registrovanih preduzetnika, koji su u prethodne dve godine bili u blokadi.
Dobar deo njih preći će u sivu zonu, umesto da
im se pomogne da opstanu u legalnom poslovanju. Tako je preduzetnik Milivoje Armuš, zatražio
da se donese zakon o sprečavanju neregistrovane
delatnosti, pa da se što veći broj onih koji tako
rade uvedu u legalnu zonu poslovanja i plaćanja
obaveza prema državi.
Goran Macura, načelnik Odeljenja za opšti nadzor Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine
naglasio je da se tržišna inspekcija u zakonskim
okvirima bavi ovim problemom. Po njegovim rečima, danas niko ne zna koliko ima onih koji se
neregistrovani bave ovim poslom, a to je teško i
utvrditi.
Na skupštini je izneto da u okviru PKS postoji
Međuresorna radna grupa za sivu ekonomiju, a
njeni članovi su i predstavnici Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije.
9. decembar 2013.
Opredeliti sredstva za održavanje
medicinske opreme
Grupacija izvoznika, uvoznika
i distributera medicinskih
sredstava zatražiće od
Ministarstva zdravlja formiranje
posebne stavke u budžetu za
nabavku rezervnih medicinskih
delova i održavanje opreme,
rečeno je na sednici u
Privrednoj komori Srbije
Zdravstvene ustanove prinuđene su da same
obezbeđuju finansijska sredstva za redovno servisiranje, nabavku rezervnih delova, preventivno
i korektivno održavanje medicinske dijagnostičke
opreme u periodu nakon isteka garancija, jer za to
ne postoje opredeljene finansije, rekao je Predrag
Bjeletić, predsednik Grupacije izvoznika uvoznika
i distributera medicinskih sredstava Udruženja za
trgovinu PKS.
Za servisiranje opreme i nabavku delova, prema
iskustvu drugih zemalja, treba predvideti sredstva u visini od oko 5 odsto vrednosti opreme, na
godišnjem nivou, rečeno je na sednici Grupacije
izvoznika, uvoznika i distributera medicinskih
sredstava PKS. Pri tome, redovno održavanje
opreme i redovni servis je jedna stavka, a posebna
je popravka i sanacija kvara van garantnog roka,
ukazano je na sastanku.
Predstavnici prometnika medicinskih sredstava i
opreme, upozorili su da zbog kašnjenja zdravstvenih
ustanova u isplatama usluga serviserima i isporučiocima rezervnih delova, dolazi do zastoja u tim uslugama, što dalje može da dovede do zastoja u radu
opreme, dijagnostičkih i terapijskih procedura.
Na sednici je ukazano i na problem sive ekonomije u ovoj oblasti, a koji je posebno izražen kod
opreme za stomatologiju. Inače, po 50 odsto nižim cenama uvoze se rezervni delovi za aparate
koji se više ni ne proizvode u inostranstvu, ili najnoviji aparati za dijagnostiku, po nižim cenama.
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Gordana Hašimbegović pozvala je
članove Grupacije da se uključe u Međuresornu
radnu grupu za sivu ekonomiju pri udruženju i
u direktnom dijalogu sa članovima radne grupe,
predstavnicima Uprave carina, MUP-a lokalne samouprave, ukažu na konkretne probleme sa kojima se susreću.
Ove inicijative Grupacija je već pokretala kod
nadležnih ali bez adekvatnih odgovora.
decembar 2013 - januar 2014.
27
10. decembar 2013.
Radionica za Seveso operatere
Cilj projekta je da izgradi i
ojača kapacitete za sprovođenje
propisa usklađenih sa
direktivama Evropske unije
o životnoj sredini
U Privrednoj komori Srbije održana je radionica,
odnosno prezentacija projekta „Sprovođenje zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja
(IPPC), sprečavanje hemijskih udesa (Seveso)
i uspostavljanje EMAS sistema“. Radionicu za
Seveso operatere, organizovali su Ministarstvo
energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa projektnim timom i ekspertima. Otvarajući radionicu,
mr Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS, istakao je da
je ovo samo jedna u nizu edukativnih radionica
o tome kako zaposleni mogu da spreče neželjene situacije, kako da reaguju ako do njih dođe,
ili kako da razgovaraju sa javnošću u vezi sa tim
nemilim događajima. Blagica Budimir, načelnik
Odeljenja za zaštitu od velikog hemijskog udesa u
Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne
sredine, ukazala je na cilj i značaj projekta koji se
sprovodi. Po njenim rečima, cilj je, pre svega, da
se podigne nivo znanja. George Mouzakis, ključni Seveso ekspert, istakao je da će se svi projekti
na ovu temu završiti do oktobra 2014. godine. Cilj
Seveso Direktive je sprečavanje velikih udesa koji
uključuju opasne materijale i ograničavanje njihovih posledica na ljude i životnu sredinu.
Bojan Srdić, iz Odeljenja za zaštitiu od velikog hemijskog udesa u Ministarstvu energetike, razvoja
i zaštite životne sredine, govorio je o „Zakonskom
okviru i obavezama operatera u implementaciji Seveso Direktive u Republici Srbiji“. Antony
Thanos, Seveso ekspert predstavio je „Analizu
scenarija udesa i njihovih posledica“, dok je tema
Ernsta Simona iz Regionalne Vlade Štajerske u
Austriji bila „Bezbednosne procedure u hemijskoj
industriji“.
Svrha ovog projekta je da izgradi i ojača kapacitete za sprovođenje propisa usklađenih sa direktivama Evropske unije o životnoj sredini. Do sada
su održane četiri radionice za IPPC operatere i
promotivni skup za EMAS sistem. Za sprovođenje
Seveso Direktive, obezbeđena je podrška radi poboljšanja izveštavanja o bezbednosti i planiranja
reagovanja u hitnim slučajevima. Seveso Direktiva obavezuje države članice EU da obezbede da
operateri imaju ustanovljenu politiku za sprečavanje velikih udesa.
10. decembar 2013.
Obavezujuća pravila za slobodno tržište struje
Izmene Pravila o radu
distributivnog sistema za
drugu fazu liberalizacije tržišta
električne energije, koja počinje
1. januara
Druga faza liberalizacije tržišta električne energije, koja počinje od 1. januara 2014. godine, važiće
za 3.200 kupaca, izjavio je direktor direkcije za
distribuciju u EPS-u Željko Marković.
28
decembar 2013 - januar 2014.
To znači da će se na tržištu izvršiti kupoprodaja
električne energije, koja odgovara četvrtini ukupno proizvedene struje u Srbiji, rekao je Marković
novinarima u pauzi javne rasprave o predlogu iz-
mene Pravila o radu elektrodistributivnog sistema.
Javnu raspravu o izmeni ovog dokumenta organizovale su JP Elektroprivreda i Privredna komora
Srbije u okviru usklađivanja domaće regulative
sa pravnim sistemom EU. Pravila o radu distributivnog sistema predstavljaju podzakonski akt
Zakona o energetici, i to je obavezujući dokument, rekao je Dragoslav Cicović iz EPS-a. On je
ukazao da je Srbija preuzela obaveze ugovorom o
Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope da ima
ovakva pravila, kojima će biti regulisane sve aktivnosti iz okvira rada distributivnog sistema.
Izmene Pravila, rekao je Cicović, odnose se na
problematiku priključenja elektrana na distributivni sistem i profil potrošnje električne energije
za odgovarajuće kategorije kupaca koji nisu u sistemu daljinskog merenja i očitavanja, a koji će u
skladu sa Zakonom od 1. januara 2014. godine nabavljati električnu energiju na slobodnom tržištu.
U okviru tih pravila EPS je dao i predloge za kategorije kupaca koji nisu u sistemu daljinskog merenja i očitavanja, čime je kompanija odgovorila
pravilima slobodnog i nediskriminatornog tržišta
električne energije.
Željko Marković je pozvao sve kupce koji izlaze
na tržište da do 31. decembra 2013. sklope ugovor o snabdevanju sa nekim od snabdevača, kako
bi izbegli napajanje strujom preko rezervnog
snabdevača, koje je daleko skuplje od regularnog
snabdevanja. On je podsetio da su u prvoj fazi liberalizacije tržišta struje u Srbiji, koja je stupila
na snagu početkom 2013. godine, na tržište izašla 23 kupca na visokom naponu.
EPS je, zbog liberalizacije tržišta, već osnovao
preduzeće „EPS snabdevanje“, koje će biti jedan
od snabdevača na tržistu struje, a do kraja ove godine biće usvojena i Pravila o radu distributivnog
sistema, što će omogućiti normalno funkcionisanje tog tržišta. Osim toga, do Nove godine će
biti uspostavljen registar balansne odgovornosti,
neophodan za operatore distributivnog sistema,
kazao je Marković. On je ukazao i na formiranje
jednog distributivnog sistema, umesto dosadašnjih pet, što je neophodno da bi se došlo do jedinstvenih tarifa za sve potrošače. To će biti regulisano izmenama Zakona o energetici, koje se
pripremaju. Očekujemo da ćemo na taj način doći
do jedinstvenih tarifa za sve učesnike na tržištu,
dodao je Marković.
10. decembar 2013.
Privatno obezbeđenje konačno regulisano zakonom
Zakon o privatnom obezbeđenju
i Zakon o detektivskoj
delatnosti usvojeni su početkom
decembra i predstoji veliki
posao implementacije i izrade
podzakonskih akta, ukazano je
na sednici Odbora Udruženja za
privatno obezbeđenje PKS
Sekretar Udruženja za privatno obezbeđenje PKS
Zoran Milićević, na sednici Odbora Udruženja za
privatno obezbeđenje PKS, naglasio je da je uložen
veliki rad i trud da se ovi zakoni usvoje, u najboljem interesu struke.
Regulativa je kruna dugogodišnjih aktivnosti i
nastojanja Udruženja za privatno obezbeđenje
Privredne komore Srbije da ovu važnu oblast normativno uredi. Milićević je zahvalio na saradnji
MUP-u i ostalim predstavnicima nadležnih insti-
tucija koji su pomogli u pripremi i donošenju ovog
zakona.
Milićević je naveo da je već dosta predloga podzakonskih akata pripremljeno, po uzoru na evropske
propise i da predstoji veliki posao prilagođavanja
kompanija i zaposlenih novoj regulativi. Važna je i
dalja koordinacija aktivnosti Udruženja i MUP-a.
Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, firme
koje se bave ovim poslom, moraće da imaju licencu
za obavljanje posla, svaki zaposleni licencu za rad,
decembar 2013 - januar 2014.
29
a Uprava policije direktno će sarađivati u primeni
ovog zakona, rečeno je na sednici.
„Niko neće moći na svoju ruku da zaključuje ugovore o obezbeđenju sa pojedincima, niti da angažuje radnike, bilo da su iz redova policije ili vojske,
nego će taj posao morati da obavi preko registrovanih firmi. Svaki ugovoreni posao prijavljuje se
nadležnoj stanici policije, koja će imati nadzor i
kontrolu”, naveo je predsednik Odbora Udruženja
za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije
Đorđe Vučinić. Na taj način, uspostaviće se veće
poverenje i sigurnost u firme koje se bave obezbeđenjem.
Zakon predviđa i da oni koji rade sa oružjem svake
godine moraju da idu na zdravstvene preglede, a
Vučinić smatra da će to radnike izložiti većim troškovima, ali da je pre svega reč o preventivnom rešenju. Prema njegovim rečima, otvara se i problem
stručne spreme i stvaranja mogućnosti kvalitetnim
i dobrim radnicima u obezbeđenju da se dokvalifikuju i konkurišu za licence.
Predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije ocenili su da je ovo dobar primer saradnje javnog i privatnog sektora. Dragan Trivan, predsednik Grupacije za detektivsku delatnost PKS ocenio
je da je i ta struka dobila kvalitetan zakon, a da će
ga usklađivati sa praksom u poslovanju.
Dragiša Jovanović, predsednik Komisije za javno
privatno partnerstvo u sektoru bezbednosti Reublike Srbije najavio je menadžerima kompanija u
sektoru bezbednosti da će imati pravo na subvencije za obuku i licenciranje kadra, u saradnji sa
Nacionalnom službom za zapošljavanje. Predstavljena je i delatnost privatnog obezbeđenja u Konfederaciji evropskih službi privatnog obezbeđenja
COESS.
10. decembar 2013.
Težak položaj trgovaca na malo
Da bi opstali u konkurenciji sa
velikim lancima, mali trgovci
moraju da se udružuju, traže
pomoć države i pripremaju
platformu saradnje trgovaca i
proizvođača
Domaći sektor maloprodaje opterećen je dolaskom neravnopravne konkurencije stranih trgovinskih lanaca, rekao je Radoslav Veselinović,
predsednik Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije. Veselinović je govorio o
teškom položaju trgovine na malo i istakao potrebu da država obezbedi resurse za normalno funkcionisanje domaćeg sektora maloprodaje.
Na zajedničkoj sednici odbora udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije i Regionalne privredne komore Valjevo, 10. decembra u Šapcu,
ukazano je i na probleme konkurencije u javnim
nabavkama, a Andrej Plahutnik, vođa projekta
EU „Jačanje konkurencije u Srbiji“ i međunarodni ekspert u toj oblasti, ukazao je na opasnosti
od kartelskog dogovaranja i podele tržišta putem
loše organizovanih i dirigovanih tendera. Plahutnik je istakao značaj osposobljavanja kadrova radi
prepoznavanja i sprečavanja takve prakse.
U raspravi je ukazano na mogućnost da se težak
položaj popravi organizovanjem trgovaca na malo
i naveden je primer Mađarske i još nekih zemalja
30
decembar 2013 - januar 2014.
EU, gde su formiranjem udruženja i uz pomoć države, mali trgovci uspeli da opstanu na tržištu. Na
taj način bi i u Srbiji trebalo da se organizuju mali
trgovci, istaknuto je na sednici, na kojoj je dogovoreno i da se pristupi izradi Platforme za unapređenje trgovine i saradnje sa proizvođačima.
U ime Grupacije za promet nepokretnosti, koja
je jedna od 11 grupacija Udruženja za trgovinu
PKS, Aleksandra Kon, zamenica predsednika,
prezentovala je odredbe Zakona o posredovanju u
prometu i zakupu nepokretnosti, koji je počeo da
se primenjuje 8. decembra ove godine.
Ovim Zakonom regulisani su uslovi i način obavljanja uslužne delatnosti, rekla je Aleksandra
Kon. Kaznenim merama ovog Zakona pravnim
licima i preduzetnicima može se izreći zaštitna
mera zabrana vršenja posredovanja u prometu,
odnosno zakupu nepokretnosti od jedne do dve
godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja
presude. Aleksandra Kon je rekla i da Grupacija
ima svoj Kodeks poslovne etike.
11. decembar 2013.
Grupacija društava za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondovima
Potpredsednik PKS
dr Slobodan Samardžić
naglasio je da je uloga
PKS da radi na uspostavljanju
dijaloga svojih članica sa
relevantnim institucijama,
radi blagovremenog otklanjanja
ograničenja za razvoj
dobrovoljnih penzijskih fondova
Grupacija društava za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondovima deluje više od šest godina
u okviru Odbora za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, odnosno od samog početka postojanja industrije dobrovoljnih penzijskih
fondova. Aktivnosti Grupacije usmerene su prvenstveno na unapređenje zakonske regulative
u funkciji razvoja i širenja tržišta doborovoljnih
penzijskih fondova u Srbiji, zatim na uspostavljanje i poštovanje dobre poslovne prakse i na edukaciju o dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Potpredsednik PKS dr Slobodan Samardžić rekao je na sednici Grupacije da je jedna od važnijih uloga Privredne komore Srbije da radi na
uspostavljanju dobrog dijaloga svojih članica sa
relevantnim institucijama, radi efikasnog i blagovremenog otklanjanja ograničenja za razvoj
delatnosti, u ovom slučaju dobrovoljnih penzijskih fondova. Predsednica Grupacije Snežana
Ristanović, direktor Raiffeisen Future, podsetila je da dobrovoljni penzijski fondovi, kao „treći
stub“, imaju važnu ulogu u sprovođenju penzijske
reforme i da je neophodno uspostavljanje regulative koja će doprineti njihovom razvoju i širenju
članstva.
Za predsednika Grupacije izabran je Miloš Škrbić
direktor, DDOR-GARANT Društvo za upravljanje
dobrovoljnim penzijskim fondom a.d. Beograd,
a za zamenika predsednika Milan Kovač, direktor Dunav - Društvo za upravljanje dobrovoljnim
penzijskim fondom a. d. Beograd.
Od početka poslovanja dobrovoljnih penzijskih
fondova u Srbiji, neto imovina kontinuirano raste. Na kraju drugog tromesečja 2013. godine
iznosila je više od 18 milijardi dinara, a evidentirano je 180.669 korisnika usluga dobrovoljnih
penzijskih fondova. Podaci pokazuju da učešće
svih korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju stanovnika iznosi oko 2,5 odsto, kao i
da je svaki deseti zaposleni član nekog penzijskog
fonda. Imajući u vidu ove podatke i činjenicu da
su društva definisala minimalni iznos doprinosa
na nivou koji omogućava uplate iznosa koje ne
bi vršile veći pritisak na budžet članova, jasno se
vidi da postoji veliki potencijal za povećanje broja
korisnika.
Velika prednost dobrovoljnih penzijskih fondova
je njihova potpuna fleksibilnost. Član sam bira
iznos i dinamiku uplate. Član i njegov poslodavac
mogu u nekom trenutku prestati da uplaćuju, pa
zatim da bez ikakvih posledica da nastave sa uplatama kada im finansijske mogućnosti to dozvole.
Država kroz poreske olakšice stimuliše i poslodavce i fizička lica da uplaćuju u dobrovoljne penzijske fondove iznose do 5.214 dinara, što svakako treba iskoristiti. Iako su potpuno fleksibilni za
članove, rad dobrovoljnih penzijskih fondova je
strogo regulisan i kontrolisan od strane Narodne
banke Srbije. Garantovana je sigurnost ulaganja,
kroz striktna ograničenja u šta i koliko maksimalno društvo za upravljanje penzijskim fondom
može da ulaže.
decembar 2013 - januar 2014.
31
11. decembar 2013.
Nastup „Uralvagonzavoda“ na srpskom tržištu
U PKS predstavljena ruska
korporacija koja je svetski lider
u mašinogradnji, a u njenih 30
preduzeća zaposleno je
150.000 radnika
Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Trgovinskim predstavništvom Ruske Federacije u
Srbiji, organizovala je prezentaciju proizvodnog
programa i potencijala ruskog holdinga „Uralvagonzavod“. Korporacija je svetski lider u mašinskoj industriji i njene firme zainteresovane su za
saradnju sa preduzećima u Srbiji, ali i za zajednički nastup na trećim tržištima. Predstavljajući rusku kompaniju, njen prvi čovek, Ljižin Jurij Igorevič, naglasio je da je ova kompanija svetski lider u
mašinskoj industriji. Ona je inače 100 odsto u državnom vlasništvu. Predstavljanju ruske korporacije prisustvovali su predstavnici 20 srpskih firmi.
Govoreći o proizvodnji u korporaciji, Aleksej Golenicev Jurjevič je istakao da ona ima 30 preduzeća u kojima je zaposleno 150.000 radnika. On
je posebno naglasio da korporacija poseduje kom-
pletan tehnološki proces rada, od sirovina pa do
dobijanja finalnog proizvoda, koji se izvoze u 30
zemalja kao i u sve zemlje Zajednice nezavisnih
država. Gosti iz Rusije poseban akcenat stavili su
na predstavljanje fabrike ,,Uraltrak’’, koja se bavi
proizvodnjom traktora, građevinske mehanizacije
i rezervnih delova.
Moderator skupa, Dejan Delić, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS,
naglasio je da će se u naredna dva dana u Beogradu održati i sednica međuvladine komisije za
saradnju sa Ruskom Federacijom, a u njenom
radu učestvovaće i predstavnici ruske korporacije. Predstavnici ruske kompanije tom prilikom
će razgovarati sa predstavnicima nadležnih ministarstava u Srbiji o modelu i načinu nastupa
„Uralvagonzavoda“ na tržištu u Srbiji.
11. decembar 2013.
Održivo poslovanje i društvena odgovornost
Velike kompanije imaju razvijenu
svest o značaju društveno
odgovornog poslovanja, dok je
kod malih i srednjih napravljen
značajan pomak, istakao je
Zdravko Jelušić, potpredsednik
PKS, na Godišnjoj skupštini
Globalnog dogovora u Srbiji
Uvek me iznova obraduje saznanje da napredujemo u širenju svesti ljudi na polju društveno odgovornog poslovanja, kao i da je ono postalo sastavni deo poslovne strategije svih u Srbiji. Seme
društvene odgovornosti je posađeno i možemo
da zahvalimo što to seme konstantno napreduje
i raste. Ovo je između ostalog istakao Zdravko
Jelušić, potpredsednik Privredne komore Srbije
(PKS) otvarajući godišnju skupštinu Globalnog
32
decembar 2013 - januar 2014.
dogovora UN u Srbiji. Velike kompanije, uglavnom, imaju već razvijenu svest o značaju društveno odgovornog poslovanja, dok je kod malih
i srednjih napravljen značajan pomak, uslovljen
pritiskom velikih kompanija da ispune uslove i
standarde bezbednosti i kvaliteta, sa jedne strane,
ali i etičkog poslovanja i poštovanja ljudskih prava, sa druge. Po rečima Jelušića, male i srednje
kompanije uviđaju da neće moći da opstanu na
dugi rok ukoliko su usmerene samo na profit. One
uviđaju da je društvena odgovornost mehanizam
podizanja konkurentnosti i mogućnost za ispunjenje težnji ka održivom poslovanju. Pismo podrške
skupu u PKS, koju je uputio Walid Nagi, direktor
lokalnih mreža Globalnog dogovora, pročitao je
Aleksandar Perić, savetnik predsednika PKS.
Za Privrednu komoru Srbije je izuzetna čast da
bude domaćin doborovoljne inicijative Globalnog dogovora u Srbiji, kako zbog vođenja poslova sekretarijata mreže koja ima 93 člana, tako i
učestvovanja u radu Upravnog odbora i nekoliko
radnih grupa. Budućnost Globalnog dogovora je
svetla i postavljeni cilj generalnog sekretara UN
Ban Ki Muna, a to je 20.000 članica do kraja 2020.
godine, realan je i ostvariv, naglasio je Jelušić.
Jedna od aktivnosti koju je Komora preduzela u
cilju omasovljenja ove dobrovljne inicijative jeste
slanje dopisa na više od 1000 adresa. PKS promoviše primere dobre prakse na polju društvene
odgovornosti i dodeljuje Nacionalnu nagradu za
društveno odgovorno poslovanje.
11. decembar 2013.
Poslovanje privrednih društava
Na seminaru u PKS
predstavljene i pojašnjene
obaveze u vezi sa poreskom
prijavom, koja će se od naredne
godine podnositi isključivo
elektronskim putem.
PKS jedna od četiri institucije
koje izdaju kvalifikovani
elektronski sertifikat
Centar za edukaciju i stručno obrazovanje (CESO)
organizovao je u saradnji sa Informativno poslovnim centrom jednodnevni edukativni seminar
„Poslovanje privrednih društava“. Članicama PKS
predstavljene su i objašnjene obaveze u vezi sa
dostavljanjem poreske prijave za poreze po odbitku, u kojoj će se iskazivati podaci o zaradama,
naknadama zarada i ostalim primanjima na koje
se plaća porez po odbitku, kao i podaci o obračunatom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na ta primanja. Ova prijava od 1.
januara 2014. godine podnosi se isključivo elektronskim putem na novom obrascu i to samo ako
privredno društvo poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat.
Jedan od četiri izdavača kvalifikovanog elektronskog sertifikata je Privredna komora Srbije. Način
na koji se aplicira za elektronski sertifikat i kako
se on koristi objasnili su predavači Jovana Dedić
i Dušan Berdić.
Pored toga, polaznicima seminara su predstavljene i novine u Zakonu o računovodstvu i Zakonu
o reviziji, poreskim propisima i transferne cene.
Seminarom o temi „Skladišni prostori – projektovanje, organizacija i mapiranje u sistemima logistike“, CESO zaokružuje poslovnu godinu, u kojoj
su održana 33 seminara, sa više od 700 polaznika.
Najposećeniji su bili seminari u oblasti standarda
kvaliteta.
decembar 2013 - januar 2014.
33
11. decembar 2013.
Privrednici iz Tjenđina žele da uvoze iz Srbije
Dve kineske kompanije
zainteresovane za uvoz
alkoholnih i bezalkoholnih
pića iz Srbije i investiranje u
industriji hrane i obnovljivim
izvorima energije
Predstavnici kineskih kompanija Tianjin Foodstuffs Import&Export Co. i Huge Technology Development iz Tjenđina posetili su Privrednu komoru
Srbije. Cilj posete predstavnika kineskih kompanija je uvoz alkoholnih i bezalkoholnih pića iz Srbije
u Kinu, kao i ispitivanje mogućnosti za ulaganje
kineskog kapitala u poljoprivredno-prehrambeni
sektor i obnovljive izvore energije. Kineska strana
planira otvaranje stalne izložbe vina, vode i drugih
prehrambenih proizvoda iz Srbije u Slobodnoj ekonomskoj zoni Tjenđin, a takođe je zainteresovana i
za saradnju u prenosu tehnologija, kao i za angažovanje naših visoko-obrazovanih stručnjaka.
Dragana Muždalo, sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, u razgovoru
sa kineskim privrednicima, prenela je otvorenost
srpske privrede za saradnju sa kineskim kompanijama i spremnost Privredne komore Srbije da
pruži pomoć pri povezivanju poslovnih ljudi iz
Kine sa potencijalnim partnerima u Srbiji. Pozitivno je ocenila činjenicu da sve više poslovnih
ljudi iz Kine prepoznaje Srbiju, ne više samo kao
tržište za plasman robe koja se proizvodi u Kini,
već i kao tržište sa potencijalom za uvoz u Kinu,
ali i ulaganje.
12. decembar 2013.
Ugrožen uzgoj svinja u Srbiji
U oblasti zdravstvene zaštite
svinja, važeći propisi su ili
zastareli ili ih nema, što
otežava proizvodnju. Klanična
i prerađivačka industrija ne
mogu da izvoze svinjsko meso
zbog vakcinacije protiv klasične
kuge svinja
Svinjarstvu Srbije potrebne su promene i reorganizovanje, kako kroz sistem udruživanja i zastupanja zajedničkih interesa, tako i kroz razvoj
savremene tehnologije proizvodnje i transfer
znanja. Srbiji nedostaje reprocentar za proizvodnju priplodnog materijala, jer iako je seme registrovanih proizvođača pod kontrolom, na tržištu
ima mnogo nekontrolisanog semena. Hrana za
ishranu svinja je često nedovoljno kontrolisana,
ali i skupa, što domaće proizvođače čini nekonkurentnim. Veliki problem u svinjarstvu Srbije je
i nedostatak vakcina, što može biti katastrofalno
za ovu proizvodnju u slučaju izbijanja bolesti.
34
decembar 2013 - januar 2014.
Pored toga, u Srbiji postoji i disbalans između
organizovanih farmi i gazdinstava, što povećava
rizik opstanka ove proizvodnje, jer se iz godine u
godinu smanjuje broj svinja. Broj priplodnih krmača od 485.000 je veoma nizak. Procenjuje se da
se oko 13 odsto od ukupnog broja svinja nalazi u
vlasništvu robnih proizvođača. Ostatak stada je u
vlasništvu malih farmi i individualnih proizvođača, koji proizvode za svoje potrebe, ali i delom za
tržište. Nedovoljno poznavanje važnosti praćenja
zdravstvene zaštite životinja se ogleda u situacijama kada se i organizuje „zdrav zapat“, a posle
toga ima problema oko održavanja „zdravog sta-
tusa“. Primera radi, iskustva u Austriji pokazuju
da svako gazdinstvo mora imati ugovor sa veterinarom koji prati zdravstveno stanje životinja na
tom gazdinstvu, što u Srbiji nije ugovorna praksa.
Uz sve to, u oblasti zdravstvene zaštite svinja, važeći propisi su ili zastareli ili ih nema, što naknadno otežava ovu proizvodnju, izneto je na sednici
Grupacije veterinarskih službi Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju
i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS),
održanoj u Privrednoj komori Vojvodine.
izvodnje. U sistemu kontrole nalazi se samo pet
odsto životinja govedarske proizvodnje (što se podudara i sa procentom umatičenih grla u Srbiji),
zatim u svinjarstvu i živinarstvu, to je 13 odsto
i samo jedna ovčarska farma. Kako veterinarska
služba u Srbiji posluje na bazi ekonomskog interesa svojih osnivača, sa ekonomskog stanovišta,
ona se može definisati kao poslovna organizacija
čiji je osnovni motiv ostvarivanje profita. Ne smemo gubiti iz vida da jedino zdrava životinja i zdrav
zapat mogu postići takav cilj.
Da bi opstala svinjarska proizvodnja u Srbiji, traži
se niz izmena u zakonodavstvu, ali i u praksi. Primera radi, već se krenulo u izmenu Pravilnika o načinu obeležavanja i registracije svinja, kao i u službenu kontrolu ovog posla. Proizvođači sad očekuju,
zaključeno je na sednici, da organizovani i kontrolisani uzgoj životinja dobije prioritet državne zaštite. To je pre svega, u interesu zaštite zdravlja ljudi,
ali i povećanja dobiti kroz razvoj stočarstva.
Svi ovi problemi u svinjarstvu moraju postati i državni problem, jer u suprotnom, preti opasnost da
se ugase veterinarske službe, a sa njima nestaje i
ova kontrolisana proizvodnja. Ako do toga dođe,
zemlja će biti potpuno zavisna od uvoza ovog
mesa. Za period januar - oktobar 2013. vrednost
uvoza svinjskog mesa je oko 29 miliona dolara,
dok je u istom periodu ostvaren izvoz nešto više
od milion dolara. Domaća klanična i prerađivačka industrija suočava se sa nemogućnošću izvoza
svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa u
EU zbog nedostatka životinja, kao i zbog programa vakcinacije protiv klasične kuge svinja.
Posebno je ukazano da su nametnuti veliki troškovi organizovanim farmama, a da jedino one
mogu biti stabilan osnov za razvoj stočarske pro-
12. decembar 2013.
Distribucija robe i pravila konkurencije
Cilj zaštite konkurencije nije
kažnjavanje, već preventiva.
Neophodno je podizanje svesti
svih učesnika na tržištu, kako
ne bi upadali u zamke kršenja
pravila, bilo kao počinioci, bilo
kao ugroženi
Privredna komora Srbije u saradnji sa projektom
Unapređenje konkurencije u Srbiji, koji finansira
EU, a sprovodi Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) organizovala je seminar „Distribucija – pravila konkurencije“. Potpredsednica
PKS Vidosava Džagić, podsetila je da već četiri
godine traje partnerstvo Privredne komore Srbije
i Andreja Plahutnika, vođe projekta EU „Tehnička pomoć Komisiji za zaštitu konkurencije“. Realizovan je veliki broj obuka za kompanije, poslovna udruženja i medije, kako bi se poboljšali nivoi
edukacije i informisanosti o zaštiti konkurencije.
Primena evropskih pravila o zaštiti konkurencije
postala je naša međunarodna obaveza, a evolucija
naših propisa dobija jasan tok koji bi trebalo da se
spoji sa bogatim iskustvom i normativnim aktima
koji vladaju u zemljama Evropske unije. Vidosava
Džagić je ukazala da zaštita konkurencije u trgovini ima cilj da obezbedi funkciju tržišta time što
će sprečiti kardinalne oblike narušavanja konkurencije kroz lance distribucije, kao što je fiksiranje cena. Njen cilj je da zaštiti proizvođače od
samovolje velikih trgovaca, a sa druge strane, štiti
i trgovce od jakih proizvođača, koji mogu da pomisle kako imaju pravo da se ponašaju suprotno
poslovnoj logici. Zaštita konkurencije trebalo bi
decembar 2013 - januar 2014.
35
da omogući efikasno takmičenje prema istim pravilima, u kome pobeđuju oni sa najboljom kombinacijom kvaliteta i cene, sve to na zadovoljstvo
potrošača, ali i svih drugih u lancu snabdevanja.
Cilj zaštite konkurencije nije kažnjavanje, već
preventiva. Neophodno je podizanje svesti svih
učesnika na tržištu, kako ne bi upadali u zamke
kršenja pravila bilo kao počinioci, ili kao žrtve,
zaključila je potpredsednica PKS.
Govoreći o konkurenciji u horizontalnim i vertikalnim odnosima, predavač na seminaru u PKS,
Andrej Plahutnik naglasio je da se u našem Zakonu o zaštiti konkurencije zabranjuju i horizontalna i vertikalna ograničenja. On je detaljno govorio
o ekskluzivnoj i selektivnoj distribuciji i o sankcijama za one koji se na tržištu ne pridržavaju pra-
vila igre. Na horizontalnom nivou dolazi do dogovora direktnih konkurenata, na primer, o cenama
nekih proizvoda ili o podeli tržišta. U vertikalnim
odnosima direktno se dogovaraju učesnici na tržištu koji su na različitim stepenicama distributivnog lanca, što za posledicu može da ima da se nekome zabranjuje pojavljivanje na tržištu, ili da se
samo jednom proizvođaču omogućava prodaja na
tom istom tržištu. Polaznike seminara Plahutnik
je upoznao sa posebnim izazovima distribucije i
naveo primere paralelnog uvoza, rabatne politike
i zabranjenih načina prodaje ispod cene.
Projekat „Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije u Srbiji“ finansira
EU donacijom od 2,7 miliona evra, a projekat traje 30 meseci, odnosno do marta 2015. godine.
12. decembar 2013.
Saradnjom protiv prodaje falsifikata putem interneta
Internet je odlično sredstvo za
prodaju, tražnju i kupovinu,
ali se mogućnosti prodaje
krivotvorene robe preko
interneta svakodnevno
povećavaju i usložnjavaju
Prodaja krivotvorene robe putem interneta predstavlja veliki problem, ali još nema adekvatnih i
dovoljno ozbiljnih odgovora, rečeno je na okruglom stolu o problemima krivotvorene robe putem interneta u Republici Srbiji. Svetska iskustva
govore da se trendovi u trgovini putem interneta brzo menjaju, a zakonodavstvo teško može da
prati njihovu promenu.
Ovo je četvrti okrugli sto sa temom krivotvorene
robe, rekla je Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za informatičku delatnost PKS, a taj problem
je sada regulisan u više od deset zakona. Regulativu je potrebno sistematizovati i poslati Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija u procesu javne rasprave o Zakonu o
elektronskom poslovanju, rekla je Jovanovićeva.
Ona je takođe istakla potrebu da se naša regulativa uskladi sa međunarodnom.
Godišnja vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom iznosi više stotina milijardi
36
decembar 2013 - januar 2014.
dolara, od ovog problema nije izuzeta ni Srbija,
ali problem je u tome što sudovi, ni pored krivičnih prijava, ne donose presude, istaknuto je na
okruglom stolu. Predstavnik Međunarodne organizacije za zaštitu žigova (INTA) Milan Milojević
kazao je da sve može da bude krivotvoreno - od cipela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost
međunarodne trgovine krivotvorenom robom u
2011. godini dostigla je 380 milijardi dolara. Kako
je naveo, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 10 odsto svih prodatih lekova krivotvoreno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60 odsto.
Milojević je objasnio da se promet krivotvorenom
robom odvija preko internet strana koje stvaraju
zabludu da se radi o ovlašćenim domenima i on
lajn prodavnicama, putem posredničkih internet platformi i korisničkih naloga na društvenim
mrežama.
Govoreći o problemima koji se javljaju na posredničkim platformama, Milojević je naveo da domaće
platforme uglavnom imaju definisane uslove korišćenja kojima sarađuju sa vlasnicima prava i MUPom, zatim praktikuju skidanje oglasa koji prodaju
krivotvorenu robu i zabranu daljeg oglašavanja,
dodao je Milojević. Milojević smatra da je potrebno
oformiti koordinativno telo koje bi uključivalo MUP,
carinu, vlasnike prava, RNIDS i prodajne platforme.
Izvršna direktorka kompanije Limundo Olga Maksimović kazala je da bi na posredničkoj platformi
Kupindo, koja posluje u okviru ove kompanije, do
kraja godine trebao da bude postavljen i milioniti
artikal. Maksimović je navela da je do septembra
bilo 3,3 miliona aktivnih predmeta, a prodato je
visse od 1,4 miliona predmeta. Od početka godine
prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predmeta, što je 0,45 odsto svih predmeta koji postoje na
ovim platformama. Oko 1.330 predmeta (devet
odsto) su prijavili članovi, 895 zastupnici robnih
marki, a ostatak je detektovala sama kompanija.
Olga Maksimović je istakla da treba ojačati državne kapacitete, napraviti potrebne izmene u
zakonu o poštanskim uslugama, kao i u zakonu o
zaštiti podataka o ličnosti.
Internet je odlično sredstvo za prodaju, tražnju i
kupovinu proizvoda, ali internet takođe omogućava da se prodaja krivotvorene robe povećava i
usložnjava, rekla je Mirta Hurtada, predstavnica
firme Novartis, i ukazala da čak i kad zakoni i
pravila postoje, malo je onih koji znaju da ih koriste. Nema međunarodnih pravila ni prekogranične jurisdikcije u ovoj oblasti, što problem čini još
složenijim u uslovima kada je transfer sadržaja
s jednog sajta na drugi moguć u veoma kratkom
vremenu. Da bi se problem prodaje falsifikata
preko interneta ublažio, potrebna je saradnja
privrednih subjekata, svest javnosti i učenje na
iskustvima najboljih primera zaštite kojima raspolaže Međunarodna organizacija za zaštitu žigova INTA, zaključeno je na okruglom stolu, koji su
organizovali Udruženje za saobraćaj i telekomunikacije Privredne komore Srbije i Međunarodna
organizacija za zaštitu žigova – INTA.
13. decembar 2013.
Podrška predlozima MSP
Ministarstvo privrede, u
okviru nove politike za
sektor MSP i preduzetništva,
podržaće predloge privrednika
za poboljšanje ambijenta
poslovanja, rekao savetnik
ministra privrede Aleksandar
Stevanović u PKS
Prvi konkretni oblik podrške Ministarstva privrede sektoru MSP treba da bude uvažavanje primedbi i stavova privrednika o predlozima zakona, pre
njihovog usvajanja, istakla je potpredsednica PKS
Vidosava Džagić na 6. zajedničkoj sednici Odbora
za mala i srednja privredna društva i Foruma za
MSPP. Prema njenim rečima, u narednom periodu biće organizovani okrugli stolovi o nekoliko
prioritetnih problema. Prva rasprava u januaru,
biće posvećena radu Poreske uprave, odnosno pitanju odgovornosti državnih činovnika koji nanose štetu poreskim obveznicima, zatim, drugi okrugli sto o stalnom dijalogu MSP sektora i Zajednice
preduzetnika sa Vladom i početkom septembra,
rasprava o finansiranju i sivoj ekonomiji.
Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović
rekao je da će Ministarstvo privrede, u okviru nove
politike za sektor MSP i preduzetništva, podržati
predloge privrednika za poboljšanje ambijenta
poslovanja, koji će biti znatno unapređen usvajanjem četiri ključna zakona: o privatizaciji, stečaju,
planiranju i izgradnji i zakona o radu. Oni čine jedinstveni set, bitan za čitav poslovni ambijent u
Srbiji i postupak restrukturisanja preduzeća.
Komentarišući predloge privrede da u poreskom
sistemu treba definisati olakšice tako da se odnose na sve privredne subjekte, a ne da se dodeljuju
„selektivne subvencije“ uvek istoj kategoriji preduzeća, Stevanović je istakao da mora da postoji
jednakost svih učesnika na tržištu.
decembar 2013 - januar 2014.
37
Predstavnici malih i srednjih kompanija ukazali su
na problem ukidanja pojedinih parafiskalnih nameta, dok se sa druge strane uvode nove kategorije
nameta. Umesto firmarine, naplaćuje se ekološka
taksa, kaže Donka Radović. Zakon o rokovima plaćanja, ukazano je u raspravi, ne odgovara realnosti i praksi, dok Zakon o sprečavanju pranja novca
nameće besmislenu obavezu knjigovođama da popunjavaju upitnike. Poseban problem predstavlja i
velika nejednakost u oporezivanju paušalaca, tako
se porezi za istu šifru delatnosti u različitim opštinama, razlikuju i do 100 odsto.
Predlog privrede je i da se za svaki novi paket
izmena zakona prati njihov efekat i doprinos
razvoju privrede i preduzetništva. Stevanović je
pozdravio inicijativu da se osnuje info centar za
nezvanične odgovore privrednicima koji bi bile
relevantne, a besplatni, jer zvaničan odgovor Ministarstva na neki upit staje 10.000 dinara. Osim
info centra, važno je organizovati edukaciju privrednika o važnim zakonskim propisima.
Vidosava Džagić pozvala je privrednike da koriste Biznis info servis Privredne komore Srbije,
formiran da bi se privrednicima omogućilo da
jednostavno i brzo dobiju odgovor ili poslovnu
informaciju, neophodne u svakodnevnom poslovanju. U prvoj fazi rada servisa mogu da se dobiju informacije o članstvu, edukaciji i događajima koje organizuje PKS, kao i uslugama i javnim
ovlašćenjima komore. Započinjanje poslovanja
i osnovne informacije o propisima, subvencije i
državna pomoć, raspoloživi izvori finansiranja na
nacionalnom i međunarodnom nivou, Evropska
unija, tehničko zakonodavstvo, ekologija, obnovljivi izvori energije, informacije iz baza podataka, sertifikaciono telo, načini rešavanja sporova,
kontakt podaci različitih institucija, takođe su u
delokrugu BIS-a.
Na sednici predstavljeni su i rezultati USAID
istraživanja mikro, malih i srednjih preduzeća u
poslovanju.
13. decembar 2013.
Krediti za razvoj malih i srednjih preduzeća
U PKS predstavljen program
Evropske unije pod nazivom
,,Program za konkurentnost
malih i srednjih preduzeća
(COSME)“ od 2014. do 2020.
godine, čija vrednost iznosi 2,3
milijarde evra
Ulaskom u Evropsku uniju, Srbija će pristupiti i
velikom tržištu od 500 miliona potrošača sa visokom platežnom moći. O veličini tog tržišta najbolje govori i činjenica da bi Srbija sve što proizvede,
mogla da izveze. To je veoma značajno, posebno
u sledećoj godini koja je proglašena godinom malih i srednjih preduzeća. Za njih se stvaraju bolji
uslovi poslovanja, a to znači i manje birokratije.
To je i sastavni deo programa ,,COSME’’ u Srbiji.
Hoćemo da podržimo mala i sredna preduzeća, a
kao zemlja možemo da apsorbujemo novac koji
dolazi iz EU namenjen za ove delatnosti. Tu šansu
moramo iskoristiti. Ovo je između ostalog istakao
38
decembar 2013 - januar 2014.
Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede, na predstavljanju u Privrednoj komori Srbije
(PKS) novog programa Evropske unije pod nazivom „Program za konkurentnost malih i srednjih
preduzeća (COSME)“ za period 2014 - 2020. godina. Pozdravljajući skup, Dušanka Samardžić,
savetnica predsednika PKS, naglasila je da asocijacija privrede ima za cilj da pomogne malim i
srednjim preduzećima, da zaštiti njihove interese i da im pomogne da učestvuju u projektima.
Evropska mreža preduzetništva predstavlja i šansu za prolaz na druga tržišta. Skup su organizovali Ministarstvo privrede Vlade Srbije, Privredna
komora Srbije i Evropska mreža preduzetništva.
Kako je rečeno, program se sastoji iz četiri komponente i to: finanijski instrumenti – garancije
i preduzetnički kapital, pristup tržištima, unapređenje poslovnog okruženja i promocija preduzetništva. Ukupan budžet Programa za sedmogodišnji period (2014 -2020. godina) iznosi 2,3
milijarde evra, od čega je za 2014. godinu opredeljeno 260 miliona evra. Planirano je da Srbija
Programu pristupi u januaru 2014. godine, potpisivanjem sporazuma između Evropske komisije i Vlade Republike Srbije, čime će se stvoriti
uslovi da naše institucije učestvuju u projektima
ovog Programa od samog početka. Nacionalni
koordinator za naše učešće u Programu „Cosme“
je Ministarstvo privrede. Potencijalni korisnici
„Cosme“ su organizacije za poslovnu podršku,
udruženja preduzetnika, organi lokalnih i nacionalnih vlasti, finansijski posrednici, a preko njih i
mala i srednja preduzeća.
U narednom periodu iz ovih fondova treba da
izvučemo što je više moguće sredstava namenjenih malim i srednjim preduzećaima u Srbiji, rekla
je Ana Žegarac, koordinator EEN mreže, iz Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Govoreći o
Programu Unije za konkurentnost malih i srdnjih
preduzeća, Zorica Marić je podvukla da su ona
okosnica privrede EU. Svuda su problemi isti, a
samo 45 odsto građana EU danas želi da pokrene
sopstveno preduzeće. Program predstavlja šansu
za dobijanje povoljnih kredita. Šansu da se dobije
povoljan kredit predstavlja Evropska mreža preduzetništva sa 3.000 profesionalaca u 600 regionalnih kancelarija koji se nalaze u 60 zemalja.
Program ,,Cosme’’ predstavlja nastavak Programa za konkurentnost i inovacije – EIP, koji se realizovao u okviru Programa EU za konkurentnost
i inovativnost – CIP.
Marko Kovačević, iz Biroa za saradnju sa Evropskom unijom Privredne komore Srbije, govorio je
o radu i značaju Evropske mreže preduzetništva
u Srbiji koja ima sedam partnera. Za mala i srednja preduzeća kod svih partnera su vrata širom
otvorena za obraćanje i dobijanje pomoći, kako bi
učestvovali u ovim programima čiji je cilj podizanje konkurentnosti.
13. decembar 2013.
Uručeno priznanje Vip BizPartner 2013
Prvi dobitnici, mladi
preduzetnici Miro Sekulović
iz Niša, Aleksandra Trajković
iz Zemuna i Filip Tomović
iz Kragujevca, vlasnici su
porodičnih malih i srednjih
preduzeća koja poseduju
elektronski sertifikat
boniteta PKS
Priznanje Vip BizPartner 2013, koje kompanija
„Vip mobile“ dodeljuje prvi put i u saradnji sa
Privrednom komorom Srbije, uručeno je najuspešnijim mladim preduzetnicima, vlasnicima tri
mala i srednja porodična preduzeća iz oblasti proizvodnje, trgovine i bezbednosti i zaštite na radu.
Prvi dobitnici su Miro Sekulović, „Triplast” iz Niša,
Aleksandra Trajković, „A-Z market” iz Zemuna i
Filip Tomović, „Tomović kompani” iz Kragujevca.
Žiri je odluku o pobednicima doneo u jakoj konkurenciji preduzetnika mlađih od trideset godina, vlasnika malih i srednjih preduzeća, nosilaca
„Excellent SME”, elektronskog sertifikata boniteta, koji izdaju Privredna komora Srbije i međunarodna osiguravajuća kuća Coface.
Nagrade ukupne vrednosti milion dinara (po
300.000 dinara, Samsung Galaxy S4 smart telefon iz Vip ponude uz Biz Partner Zauvek 1000 tarifu sa popustom od 100% u naredne dve godine)
laureatima su, na svečanosti u Privrednoj komori
Srbije, uručili Andreas Graf, direktor (CEO) „Vip
mobile“ i Zdravko Jelušić, potpredsednik PKS.
Andreas Graf je izjavio da je cilj Vipovog priznanja da podstakne mlade menadžere na unapredecembar 2013 - januar 2014.
39
đenje porodičnog biznisa, poslovanjem po najsavremenijim standardima, uz pomoć modernih
tehnologija.
„Na taj način obezbediće uspešnije poslovanje
svojih kompanija i sertifikate koji će im otvoriti
nove mogućnosti na domaćem i omogućiti bolji
pristup stranim tržištima“, poručio je Graf.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Zdravko
Jelušić istakao je da ova nagrada šalje najbolju poruku mladima da u Srbiji mogu da ostvare svoje
ambicije i snove, umesto da odlaze u inostranstvo.
„Verujem, da će iskustva ovogodišnjih dobitnika biti
podsticaj i drugim mladim ljudima da ovde ostanu,
počnu i razvijaju svoj biznis”, rekao je Jelušić.
Nermina Ljubović, direktorka Centra az usluge i
posredovanje PKS rekla je da je ovo skup najuspešnijih MSP u Srbiji, nosilaca sertifikata „Excellent
SME“ i da su mladi pokretač svakog razvoja.
Nakon svečanog uručenja nagrada, za učesnike
skupa, firme nosioce sertifikata „Excellent SME“
iz cele Srbije, održano je predavanje o mogućnostima i prednostima elektronskog načina poslovanja, o tome kako mobilne komunikacije mogu da
doprinesu boljem radu malih i srednjih preduzeća i o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu.
13. decembar 2013.
Dogovor o poboljšanju poslovnih odnosa
Pod pokroviteljstvom
Evrokomore, Privredna komora
Srbije (PKS) i Privredna komora
Kosova* (PKK) potpisale su
u Briselu dva važna aneksa u
okviru njihovog
Memoranduma o razumevanju
od 24. jula 2013. godine
Pod pokroviteljstvom Evrokomore, Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Kosova*
(PKK) potpisale su u Briselu dva važna aneksa u
okviru njihovog Memoranduma o razumevanju
od 24. jula 2013. godine.
Nakon procesa normalizacije, koji je inicirala
Evropska komisija, poslovne zajednice dogovorile su se da ubrzaju uspostavljanje ekonomskih
odnosa i zato su odlučile da doprinesu stvaranju
jedne stabilne i poverljive poslovne sredine kroz
promociju arbitraže kao instrumenta za rešavanje
trgovinskih sporova i da učvrste svoje odnose i razviju dalje instrumente saradnje kroz delegiranje
predstavnika, počevši od januara 2014. godine.
Ove anekse su potpisali Željko Sertić, predsednik
Privredne komore Srbije i Safet Gërxhaliu, pred-
40
decembar 2013 - januar 2014.
sednik Privredne komore Kosova*, pod pokroviteljstvom Evrokomore.
Ceremonija potpisivanja je organizovana u prisustvu visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton i premijera
Srbije i Kosova*, Ivice Dačića i Hašima Tačija.
„Politika bi trebala da bude inspirisana željom poslovnih zajednica da uspostave neophodne uslove
kako bi poboljšali svoj razvoj“, izjavio je Arnaldo
Abruzzini, generalni sekretar Evrokomore.
Predsednici komora su izrazili zahvalnost Evrokomori i Evropskoj komisiji za podršku i napore u
pronalaženju praktičnih rešenja u razvoju poslovanja kroz Memorandum o razumevanju i dopunama koje su potpisane danas.
13. decembar 2013.
Markice za označavanje geografskog porekla
Do sada je u Srbiji registrovano
33 proizvoda sa zaštićenim
geografskim poreklom.
Pravilnik definiše označavanje
jednom od markica i potvrđuje
da je proizvod sa određenog
područja i određenog kvaliteta
Predstavnici Ministartsva poljoprivrede i Zavoda za izradu novčanica predstavili su u Privrednoj komori Srbije markice, kojima će se ubuduće
označavati zaštićeno geografsko poreklo na poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Nenad
Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede, rekao
je da će te oznake predstavljati potvrdu kvaliteta,
autentičnosti, tradicije i prepoznatljivosti srpskih proizvoda, što treba da omogući njihov lakši
izvoz, ali i bolji plasman na domaćem tržištu. U
poslednjih 15 godina, potrošači sve više traže tradicionalne proizvode koji predstavljaju posebnost
zemlje, a Srbija ima ogroman potencijal za takvu proizvodnju i samo je potrebno proizvodima
obezbediti ekskluzivnost i zaštiti ih od falsifikata,
rekao je Katanić. Po njegovim rečima, do sada su
u Srbiji registrovana 33 proizvoda sa zaštićenim
geografskim poreklom, među kojima su sremski
kulen, užička pršuta, rtanjski čaj, homoljski kozji
sir, apatinsko pivo, valjevski duvan čvarci, svrljiški belmuž, fruškogorski lipov med, zlatarski sir...
U postupku registracije su još dve šunke iz Vojvodine. Srbija ne zaostaje po broju takvih proizvoda za drugim zemljama, ispred su samo Italija
i Francuska. Katanić je naveo da je problem što
ne postoje proizvođači koji su ovlašćeni korisnici
oznaka, koje mogu da stavljaju u promet.
Ministarstvo je donelo pravilnik kojim se definiše
označavanje s jednom od markica i potvrđuje da
je proizvod sa određenog područja i sa određenim
kvalitetom, a identitet proizvoda će omogućiti i
veću cenu i konkurentnost. Pošto se takvom proizvodnjom uglavnom bave mali proizvođači, on je
najavio posebne podsticaje za njih, kako bi mogli
da ulože u opremu i mehanizaciju, čime će pored
podizanja kvaliteta, moći da obezbede veću proizvodnju, jer sada nemamo dovoljno količina ni za
domaće tržište, a kamoli za izvoz.
Predstavnica Zavoda za izradu novčanica Bojana
Radovanović je opisala izgled markica, koje mogu
biti crvene i plave, sa hologramom kao zaštitom
i koje će imati elemente koji će onemogućiti njihovo prelepljivanje. Na markicama će biti i broj,
pomoću kojeg će tačno moći da se zna koji prozvođač stoji iza njega.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Branislav
Raketić je rekao da konkuretnost naših proizvoda
ne možemo da postignemo cenom zbog objektivnih prepreka, ali zato možemo kvalitetom. On je
primetio da kontrolne markice nisu uobičajene u
EU, ali su kod nas uvedene da bi se vratilo poverenje u proizvode.
Proizvodi će biti registrovani u Zavodu za intelektualnu svojinu, a posle izmene Zakona o označavanju geografskog porekla, biće donet pravilnik,
po kome će listu ovlašćenih korisnika voditi Ministarstvo. Raketić je istakao da je vreme da se
osnuje Nacionalo udruženje proizvođača hrane
sa geografskim poreklom.
Goran Puača, predsednik Udruženja proizvođača
Futoški kupus u Futogu rekao je da je problem što
markica košta 2,4 dinara, dok se kupus u Futogu
prodaje za tri dinara po kilogramu! On je naglasio
da se ove godine futoški kupus, sa geografskim
poreklom, proizvodio na 40 hektara i da je tržištu
ponuđeno 1,5 miliona kilograma ovog proizvoda.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i
vodoprivredu Privredne komore Srbije je istakao
se na inicijativu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zavoda za izradu novčanica u PKS organizovao skup „Promocija sistema obeležavanja poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda sa oznakom geografskom porekla“.
decembar 2013 - januar 2014.
41
„U cilju povećanja konkurentnosti i kvaliteta srpskih proizvoda i načina da lakše stignu i na evropsko tržište poljoprivredni i prehrambeni proizvodi se obeležavaju oznakama geografskog porekla.
Osim toga i domaći potrošači su sve zahtevniji
po pitanju kvaliteta, zdravstvene bezbednosti,
kao i upućenosti u poreklo hrane koju kupuju,
što sistemu zaštite oznake geografskog porekla
daje izuzetnu važnost koja potrošača upućuje na
određeni region, kao i specifičnost određenog poljoprivrednog i prehrambenog proizvoda. Ovim
sistemom obeležavanja hrane daje se doprinos
negovanju tradicije, kao izvornom načinu izrade
koja će sačuvati originalnost i prepoznatljivost
srpskih proizvoda na svetskom tržištu“, rekao je
Nenad Budimović.
13. decembar 2013.
Računovodstvene agencije i zaštita podataka
o ličnosti
Računovodstvene agencije,
kao obveznici Zakona o
sprečavanju pranja novca
i finansiranju terorizma,
imaju obavezu da utvrđuju,
proveravaju identitet i redovno
prate poslovanje stranke
Na sastanku predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o
ličnosti i predstavnika Grupacije računovodstvenih agencija razmatrano je pitanje usaglašenosti
pojedinih odredbi Zakona o zaštiti podataka o
ličnosti i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Na sastanku u Privrednoj komori Srbije, dr Slobodan Samardžić potpredsednik PKS, zahvalio je
predstavnicima Poverenika što su omogućili da se
u dijalogu uže radne grupe razmotre neka otvorena pitanja i dileme iz ove oblasti.
Predstavnici Poverenika, Miroslav Velimanović i Marko Dragumilo, pojašnjavajući pojedine
odredbe zakona istakli su da se prikupljanje i
obrada podataka o ličnosti može obavljati ukoliko je to utvrđeno zakonom ili ukoliko je fizičko
lice dalo pristanak za obradu podataka. Računovodstvene agencije, kao obveznici Zakona o
42
decembar 2013 - januar 2014.
sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma imaju obavezu da utvrđuju identitet stranke,
proveru identiteta na osnovu dokumenata, utvrđuju identitet stvarnog vlasnika stranke i redovno prate poslovanje stranke. I ovom prilikom je
istaknuto da su preduzetnicima i pravnim licima
za pružanje računovodstvenih usluga, kao obveznicima, nametnute veoma obimne i zahtevne
obaveze. Ove obaveze obuhvataju donošenje i
sprovođenje brojnih internih akata koji treba da
budu usklađeni sa odredbama zakona i smernicama za procenu rizika, izradu lista indikatora za
svakog klijenta pojedinačno, analizu procene rizika na osnovu utvrđenih kriterijuma i svrstavanje
svakog klijenta u određene grupe prema stepenu
rizičnosti. Pored toga, veliki problem predstavlja
obaveza vođenja evidencije o klijentima i čuvanje
velikog broja dosijea. Kako je izneto na sastanku
računovodstvene agencije su prinuđene da oforme i čuvaju blizu 400.000 dosijea.
15. decembar 2013.
Priznanje PKS i predsedniku Sertiću
Privredna komora Srbije
proglašena za lidera privrednog
napretka i najdinamičniju
privrednu komoru regiona, a
Željko Sertić za najmenadžera
jugoistočne i srednje Evrope
Privredna komora Srbije proglašena je za lidera
privrednog napretka i najdinamičniju privrednu
komoru regiona, a predsednik PKS Željko Sertić
za najmenadžera jugoistočne i srednje Evrope.
Odluka o dodeli prestižnog priznanja najvećoj
asocijaciji srpskih privrednika i njenom predsedniku – za dostignuća, međunarodne aktivnosti i
realni uticaj, saopštena je i nagrada je uručena u
Banjaluci, na manifestaciji koja je okupila vodeće
privrednike i preduzetnike jugoistočne i srednje
Evrope. Nagradu je Sertiću predao Tomislav Antunović, jedan od vodećih privrednika u regionu
i predsedavajući stručnog žirija Nezavisne agencije, Evropskog udruženja menadžera i časopisa
Euromanager.
U obrazloženju nagrade, Direkcija za izbor najmenadžera BiH, Jugoistočne i srednje Evrope
ističe da se najviše priznanje Nezavisne agencije, Evropskog udruženja menadžera i časopisa
Euromanager – „Najpredsednik i najkomora“,
dodeljuje Željku Sertiću, predsedniku Privredne
komore Srbije, za izuzetan doprinos u radu Pri-
vredne komore i stalno jačanje veza između ove
asocijacije i privrednih subjekata na području Republike Srbije i regiona jugoistočne Evrope.
Primajući nagradu, Sertić je istakao da je ona
značajno priznanje, prevashodno za tim na čijem
je čelu, kao i da će biti dodatni podsticaj za dalje
unapređenje privrednih aktivnosti u Srbiji i regionu. Nagrada dolazi osam meseci nakon što je
preuzeo dužnost u najtežem trenutku po komorski sistem Srbije, kao i u vreme kada su privredna
kretanja u regionu i dalje pod velikim pritiskom
globalne krize.
Na svečanosti u Banjaluci, održanoj 14. decembra, nagrade su dobili i Sanjin Halimović, federalni ministar razvoja, preduzetništva i trgovine
i Petar Đokić, ministar rada i boračko-invalidske
zaštite, kao i Kemal Kozarić, guverner Centralne
banke Bosne i Hercegovine. Posebno priznanje za
Super šampiona biznisa – najmenadžer za 2013.
godinu, dobio je Goran Vlaović, generalni direktor vodeće kompanije u branši telekomunikacija
u BiH i regionu – M:TEL iz Banjaluke.
17. decembar 2013.
Razvoj finansijske podrške socijalnom preduzetništvu
Iskustvo Italije, evropskog
lidera u socijalnom preduzetništvu, dragoceno je jer su
to provereni održivi modeli i
važno je pronaći način implementacije u domaćoj praksi,
istaknuto na seminaru u PKS
Cilj seminara „Razvoj finansijske podrške socijalnom preduzetništvu u Srbiji“ jeste predstavljanje
instrumenata finansijske podrške namenjene socijalnim preduzećima u Srbiji, rekla je potpredsednica
decembar 2013 - januar 2014.
43
PKS Vidosava Džagić i dodala da je važno predstaviti
i dobru praksu u oblasti socijalnog preduzetništva
kao novog koncepta saradnje javnog i privatnog sektora, kao i modele povezivanja preduzeća, korporativnog sektora, finansijskih i ostalih relevantnih
institucija u ovoj oblasti, mogućnosti razmene iskustva i stvaranja novih mogućnosti za razvoj.
Sada smo u procesu otvaranja pregovaračkih poglavlja za evropske integracije i važno je odrediti šta
je komparativna prednost, šta možemo iskoristiti
od prirodnih i ljudskih resursa. Ukoliko se ponašamo društveno odgovorno sve što može da se kreira
i održi, može da nosi prefiks socijalnog preduzeća.
Neophodno je sagledati mogućnosti regulatornog
okvira, u kojem ćemo na sistemski način podsticati socijalno preduzetništvo, rekla je Tatjana Prijić iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne
politike. Sredstva koja možemo da obezbedimo iz
republičkog budžeta su ograničena.
Jedan od vidova finansiranja jesu budžetski fond,
fondovi Evropske unije i drugi, ukazano je na seminaru, koji su organizovali PKS u saradnji sa italijanskim Regionom Veneto i Evropskim pokretom u
Srbiji, u okviru projekta „EASEE and SEE“ – Razvoj
socijalnog preduzetništva u Jugoistočnoj Evropi.
17. decembar 2013.
Konferencija „Restart“
Sertić: Neadekvatna zakonska
regulativa, preglomazna
državna administracija,
visoki nameti na zarade i siva
ekonomija su najveći problemi
u poslovanju
Na inicijativu Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja poslodavaca Srbije
„Poslodavac“ i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Ministarstvo privrede
Republike Srbije organizovalo je konferenciju
„RESTART“. Diskutovalo se o modelu „novog
početka srpske privrede“, specifičnostima predloženih izmena zakona o radu, privatizaciji, stečaju i planiranju i izgradnji, rasterećenju troškova
poslovanja i poreskoj reformi, razvojnoj politici i
merama za rast, rešavanju problema sive ekonomije, opravdanosti subvencija i podsticaja.
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić, ocenio je da će 2014. godina biti veoma teška,
ali i godina zaokreta. „Smatram da 2014. godina
neće biti laka, ali imamo šansu za uspeh reformi
neophodnih za rast zdrave ekonomije. Presudnu
ulogu u tome imaće izmene četiri zakona – o privatizaciji, stečaju, izgradnji i radu“, rekao je predsednik PKS.
Neadekvatna zakonska regulativa, preglomazna
državna administracija, visoki nameti na zarade
44
decembar 2013 - januar 2014.
i siva ekonomija, najveći su problemi koji predstavnicima privrednih udruženja i udruženja poslodavaca ometaju poslovanje. Predsednik PKS
Željko Sertić ukazao je da su osnovne zamerke
privrede - komplikovane birokratske procedure,
inertno pravosuđe i spori sudski procesi, kao i
inspekcijski nadzor koji se u Srbiji koristi kao represivni aparat i remeti redovan rad preduzeća.
Po njegovim rečima, loša administracija je ,,rak
rana’’ našeg društva. Za dobro poslovanje privrede, kao i za rast zaposlenosti i plata potrebno je
napraviti korake ka stvaranju adekvatnog poslovnog ambijenta, obezbeđivanju finansijskih sredstava za reindustrijalizaciju i pomoć malim i srednjim preduzećima. To znači, podvukao je Sertić,
da mala i srednja preduzeća u Srbiji mogu da žive
samo ako postoje i velike kompanije. Jer, mala i
srednja privredna društva su podrška njima.
Govoreći o primedbama privrednika, Sertić je dodao da oni ukazuju i na inspekcijski nadzor, koji
je kod nas represivni aparat, a u svetu je to sasvim
drugačije. Žalosno je da poreska uprava nema alat
kojim će da natera zaposlene da rade valjano. On
je posebno podvukao da je u Srbiji inertno i sporo
pravosuđe. Predsednik PKS je rekao da je situacija teška, ali da moramo imati hrabrosti za razgovore o svim problemima. Jer samo tako možemo
izgraditi institucije koje moraju biti razvijenije.
„Videli smo i kako to rade u okruženju, a da bi sve
to postigli moramo menjati način rada i svest o
poslu. U svemu tome vodićemo i borbu za konkurenciju, a to znači ili ćemo sve uraditi kako treba,
ili nas neće biti“, rekao je Željko Sertić.
Na otvaranju konferencije „RESTART“ Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije,
govorio je rezultatima ankete među privrednicima, o tome šta i kako treba menjati. Po njegovim
rečima, iz ankete se vidi da ono što radi ministar
privrede ima punu podršku, a cilj je da se zavede
red i da se novac ne troši nenamenski. Privrednici
daju punu podršku da se ukinu podsticaji stranim
investitorima, kakvi su bili do sada. Privrednici
podržavaju opredeljenje da se kontroliše potrošnja novca koji oni stvaraju. „Hoćemo sistem koji
će stvarati nove vrednosti, a ne da imamo samo
rasipanje para“, zaključio je Rajić.
Ministar privrede Saša Radulović predočio je da
su dve stvari ključne za unapređenje poslovnog
ambijenta u Srbiji, a to su izmene Zakona o radu i
smanjenje nameta na rad, odnosno doprinosa na
teret poslodavca. „Nerazumno je da neko ko zaradi 300 evra, državi da 120“, naglasio je Radulović,
dodajući da svojim najvećim neuspehom, od kako
je postao ministar, smatra to što mera o smanjenju nameta na rad, odnosno doprinosa na teret
poslodavaca nije prošla vladu.
Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je sada poslednji
trenutak da predstavnici privrede daju punu podršku merama koje je najavio ministar privrede
Saša Radulović, jer druge mogućnosti ne postoje. Povodom izmena Zakona o radu, ocenio je da
postoje neargumentovana podmetanja od strane
sindikata i drugih koji žele da se u tom domenu
ništa ne menja. Atanacković je naveo da primedba da će radnici ostajati bez posla zbog tog zakona
nema osnova i da se time zamenjuju teze.
Predsednica Udruženja poslodavaca „Poslodavac“ Dijana Gligorijević navela je da u Srbiji siva
ekonomija čini više od 30 odsto bruto društvenog
proizvoda, što je dokaz da je državna administracija neefikasna i da ne postoji volja da se bori protiv sive ekonomije, iako taj deo privrede narušava
poslovno okruženje u zemlji.
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća
i preduzetnika, Žarko Milisavljević, rekao je da je
u Srbiji nužna promena radnog zakonodavstva,
kao i smanjenje nameta na zarade i ocenio da je
dobro što će novi zakoni o stečaju, privatizaciji,
planiranju i izgradnji ići na usvajanje u paketu.
17. decembar 2013.
Unaprediti upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji
Održana prva od šest javnih
debata u organizaciji CEDEF-a i
PKS „Upravljanje komunalnim
otpadom u Republici Srbiji,
kojim putem ide Srbija“. Nova
zakonska regulativa početkom
2014. godine
Upravljanje otpadom u Srbiji je prioritetno pitanje zaštite okoline i jedno je od najzahtevnijih
u smislu usklađivanja sa EU regulativom koja se
sastoji od oko 600 pravnih akata u oblasti životne
sredine, istaknuto je na javnoj debati o komunal-
nom otpadu u Privrednoj komori Srbije.
Kako je trenutno stanje u većini opština i gradova
u zemlji kritično u pogledu upravljanja komunalnim otpadom, Srbiji je potrebna nova doktrina
u upravljanju komunalnim i industrijskim otpadecembar 2013 - januar 2014.
45
dom. CEDEF je u tom cilju na jednom mestu okupio predstavnike države, proizvođače naprednih
tehnologija, operatere upravljanja otpadom, najveće proizvođače otpada, javno-komunalna preduzeća, predstavnike lokalnih samouprava koji
će zajedno razmotriti i pokrenuti važna pitanja
u okviru teme upravljanja komunalnim i industrijskim otpadom i zajednički doći do predloga
najboljih rešenja. Time bi se obezbedilo i tržišno,
konkurentno i ekonomski isplativo poslovanje u
Srbiji i regionu.
Radmila Šerović, načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva energetike, razvoja i
zaštite životne sredine je rekla da su postojeće zakonske regulative u procesu redefinisanja, kako
bi bile u potpunosti usklađene sa standardima
EU, ali da se istovremeno mora voditi računa da
li se to može kod nas sprovesti. „Usvajanje izmena i dopuna Zakona se očekuje u prvom kvartalu
2014. godine, kao i Strategije upravljanja otpadom. U međuvremenu su pripremljena tri nacionalna plana za upravljanje otpadom“. Ona je
istakla da u Srbiji postoji 26 regiona za koje je bilo
planirano da svaki ima svoj regionalni centar za
tretiranje otpada, međutim, stručnjaci smatraju
da je to veliki broj centara. Izgrađeno je šest sanitarnih deponija i to, u Kikindi, Užicu, Leskovcu,
Lapovu, Jagodini i Pirotu, kao i da su deponije u
Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vršcu, Inđiji, Subotici, Zrenjaninu i drugim centrima u procesu
realizacije, dok su Novi Sad, Beograd, Kruševac
i Vranje gradovi u kojima je upravljanje otpadom
finansirala EU preko kreditne linije KfW banke.
Šerović je ukazala na velike kapacitete Srbije za
korišćenje otpada kao energenta.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne
komore Srbije je istakao da je Privredna komora Srbije partner CEDEFu u traganju za novim
rešenjima u ovoj oblasti, kako bismo dobili novi
ekonomski ambijent i integrisali novu viziju. CEDEF je dinamična organizacija koja stvara uslove
za ozbiljan dijalog jer okuplja oko sebe brojne i
važne aktere koji učestvuju u iznalaženju rešenja.
Mitrović je naglasio da veruje da će održavanje
šest debata na temu upravljanja komunalnim i
industrijskim otpadom doprineti realizaciji što
većeg broja projekata iz ove oblasti.
Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF je
rekla da se na teritoriji Srbije proizvede oko 2,5
miliona tona komunalnog otpada tokom godine,
čiji je energetski potencijal jednak proizvodnji
električne energije u vrednosti od 2 milijarde
evra. Takođe, iskorišćavanje komunalnog otpada
46
decembar 2013 - januar 2014.
za toplotnu i električnu energiju može da smanji
ukupnu emisiju gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji. „Jedno od najzahtevnijih poglavlja u
pregovorima sa EU je životna sredina, zato što se
jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi
na životnu sredinu. Srbija je u obavezi da do kraja
2015. godine Evropskoj komisiji predstavi pregovaračku poziciju i da počne pregovore o Poglavlju
27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Eksplanatorni skrining za Poglavlje 27 je planiran za
septembar a bilateralni za novembar naredne godine. Do tada Srbija treba da izvrši pregled stanja
i definiše mere i aktivnosti kako bi se prevazišli
nedostaci”, rekla je Arsić-Karišić.
Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine
Narodne Skupštine Srbije Milica Vojić Marković
je naglasila da značaj ove teme velik i da je zato
najvažnija saradnja na svim nivoima, kao i zakoni
koji su primenljivi u praksi kako bismo imali kvalitetno upravljanje otpadom u Srbiji.
Nebojša Redžić iz Agencije za zaštitu životne sredine je podvukao da je neophodno sa terena, od
lokalnih samouprava i javnih komunalnih preduzeća dobiti relevantne informacije kako bismo
mogli napraviti prave planove upravljanja otpadom. „Danas imamo situaciju da prema izveštajima imamo 3.000 tona elektronskog i električnog
prerađenog otpada u 2012, dok je realno prerađeno oko 60.000 tona. Samo oko 50 javno komunalnih preduzeća dostavlja izveštaje o količini i
sastavu komunalnog otpada koji se generiše na
njihovoj teritoriji. Količina komunalnog otpada
će, kao i u Evropi, rasti 2,5% na godišnjem nivou,
a potencijali u korišćenju otpada u našoj zemlji su
veliki”, kaže Redžić. Dušan Jakovljević, generalni
menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenjeekologija je naglasio da samo 15% obveznika plaća taksu za elektronski i električni otpad u Srbiji
i da zato godišnje izgubimo oko 26 miliona evra.
„Težište u upravljanju komunalnim otpadom je
prebačeno na lokalne samouprave i javno komunalna preduzeća koji nisu u stanju da na adekvatan način svoje obaveze sprovedu. U Srbiji imamo oko 160 nesanitarnih deponija, a deponije su
uvek na poslednjem mestu u strategijama upravljanja otpadom”, rekao je Jakovljević. Prof. dr Goran Vujić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu je istakao da je budućnost
Srbije u deponijama i to u sledećih 50 godina. On
je naglasio da u Srbiji dominira otpad koji je biorazgradiv, kao i da je njegov kvalitet veoma loš,
čija je vlažnost čak i do 37%, kao i da bez njegovog prethodnog tretmana ne možemo iskoristiti
sve potencijale sagorevanja. „Srbiji je potrebno
550 miliona evra da bi se dostiglo osnovno deponovanje otpada. Dok bi se novac za investicione
troškove već našao, operativni troškovi su veći od
investicionih i skoro uvek zanemarivani” rekao je
prof. dr Goran Vujić.
Po završetku ciklusa od šest sesija biće objavljen
vodič: „Preporuke za zelenu Srbiju”, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva i urbanizma, kao i Privredne
komore Srbije.
17. decembar 2013.
Kako unaprediti lokalni i regionalni razvoj
PKS i lokalne samouprave treba
da sarađuju na poboljšanju
privrednog ambijenta,
privlačenju stranih investicija
i rešavanju problema privrede.
Komora poseduje značajne
kapacitete da podstakne lokalni
i regionalni razvoj
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko
Sertić pozvao je predstavnike lokalnih samouprava da zajedno sarađuju na unapređenju privrednog ambijenta, privlačenju stranih investicija i
rešavanju problema sa kojima se suočava privreda na lokalnom nivou. Sertić je, na sastanku u
PKS, ponudio gradonačelnicima stručnu pomoć i
podršku Komore, kako bi podstakli lokalni i regionalni privredni razvoj, a Srbiju učinili atraktivnijom za ulaganje. Srbija u ovom trenutku nije
prepoznata u svetu kao dobra investiciona destinacija, a to je problem koji može da se reši samo
zajedničkim snagama, istakao je predsednik PKS.
Sertić je objasnio na koje konkretne načine Komora može da doprinese razvoju lokalnih zajednica, pre svega, stručnim znanjem i zastupanjem
projekata u inostranstvu. Pozvao je gradonačelnike da dostave investicione projekte koji će biti
predstavljeni na investicionom forumu u Indiji u
januaru 2014. godine.
Sertić je rekao da je u planu organizovanje i drugih investicionih konferencija i foruma na kojima
će biti predstavljena srpska privreda. Kako je istakao, svaki grad u Srbiji treba da napravi i prezentaciju u PKS na kojoj bi poslovnoj i diplomatskoj
zajednici bili predstavljeni potencijali i projekti u
lokalnim sredinama.
Zastupanje, podrška privredi i edukacija jesu tri
stuba na kojima počiva PKS kao spona između pri-
vrednika i predstavnika vlasti, poručio je Sertić.
Ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović upozorio je da je jedna od najvećih slabosti Srbije to što u državnoj upravi, pre
svega na lokalnim nivoima vlasti, nisu primenjena
naučna načela upravljanja, odnosno menadžerski
modeli koji su standard u razvijenijim državama.
Zbog toga što menadžerski principi nisu zaživeli
na nižim nivoima vlasti, danas kao država imamo velike neiskorišćene potencijale i najčešće
paušalni pristup upravljanju javnim resursima.
Imamo niz problema koje u hodu moramo da rešavamo imajući u vidu potencijale naše privrede
i drugih privreda, kao i komplementarnost lokalnih potencijala i potreba privrede. Te probleme
treba da rešavamo sa PKS, regionalnim komorama i privrednicima, rekao je Mirović.
Ministar je ukazao na niz problema u regulativi
kao što je Zakon o planiranju i izgradnji koji treba da se menja kao i niz započetih, a nedovršenih
regionalnih projekata. Problem je, kako je naveo,
u nedovoljnoj posvećenosti velikim regionalnim
projektima i u ministarstvu i u lokalnim samoupravama.
Srbija, međutim, objasnio je ministar, ne može da
menja samo zakone, već je nužno menjati i mentalitet i pojačati stabilnost i element planiranja u
javnim poslovima. Nužno je primenjivati i nove
decembar 2013 - januar 2014.
47
alatke za ekonomski razvoj, kao što je javno-privatno partnerstvo.
PKS pronalazi pravi način da pristupi problemima i njihovom rešavanju i poseduje značajne kapacitete da podstakne lokalni i regionalni razvoj,
ocenio je Mirović.
Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca kazao
je da je ranije nedostajala komunikacija između
Vlade Srbije, udruženja i lokalne samouprave.
Mnoge lokalne samouprave bile su ostavljene
same sebi da pronalaze investitore. PKS može
mnogo da pomogne u edukaciji u loklanim samoupravama, a Srbija u 2014. može mnogo više nego
što je uradila u proteklih 12 godina.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević ukazao
je na neophodnost bolje koordinacije državnog i
lokalnog nivoa. Sastanak u PKS, prema Vučeviću,
pokazao je da lokalne samouprave imaju zajedničke probleme i da treba da se ide u izmene postojećih zakonskih rešenja prihvatajući sugestije
lokala koji je uvek prvi u kontatktu sa stvarnim
životnim problemima.
Aleksandar Kemiveš, samostalni savetnik u Odboru PKS za mala i srednja privredna društva govorio je o javno-privatnom partnerstvu kao modelu
razvoja i finansiranja lokalnih i regionalnih projekata. U Srbiji je svega šest projekta javno-privatnog partnerstva odobreno, a osam novih treba da se nađe pred Komisijom za javno-privatno
partnerstvo. PKS će biti fokusirana na afirmaciju,
edukaciju, pripremu projekta, rekao je Kemiveš
navodeći niz pozitivnih primera javno-privatanog
partnerstva kao što je metro u Londonu, Rolan
Garos, projekti sportske infrastrukture i drugi.
Dragan Dunčić, direktor Agencije za prostorno
planiranje, ukazao je na značaj stvaranja jedinstvene baze investicionih lokacija, što je podržala
i gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović .
Na taj način, domaći i strani investitori mogli bi
lakše da dođu do informacija značajnih za odluku
o vrsti investicije i lokaciji.
Namera PKS je da se investiciona baza definiše
do kraja februara, kako bi se što pre intenzivirao
proces privlačenja investitora, naglasio je Raša
Ristivojević, potpredsednik PKS.
17. decembar 2013.
Kineski i srpski privrednici o agrobiznisu
Predstavnici kineskih
kompanija razgovarali su
sa srpskim partnerima u
Privrednoj komori Srbije o
saradnji u sektoru industrije
mesa i mesnih prerađevina
Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Dragana Muždalo, izrazila je u
razgovoru sa kineskim privrednicima zadovoljstvo što su posete predstavnika kineskih kompanija Srbiji sve učestalije i što se sve više kineskih
kompanija interesuje za uvoz srpskih proizvoda,
kao i za ulaganja u proizvodne kapacitete u našoj zemlji i uspostavljanje viših oblika saradnje.
Takođe je konstatovala da su kineski partneri
prepoznali poljoprivredno -prehrambeni sektor
kao jedan od segmenata sa najviše potencijala za
saradnju i istakla značaj napora kineske i srpske
48
decembar 2013 - januar 2014.
strane da se što pre uzajamnim sporazumima reguliše međusobno priznavanje sertifikata o kvalitetu, što je važan preduslov za uspostavljanje
saradnje.
U Privrednoj komori Srbije članovi kineske delegacije imali su prilike da u bilateralnim razgovorima sa predstavnicima srpskih kompanija razmene
informacije i ideje o mogućnostima za saradnju u
industriji mesa i mesnih prerađevina, a tokom boravka u Srbiji delegacija će posetiti i proizvodne
pogone nekoliko domaćih proizvođača.
18. decembar 2013.
Rast proizvodnje i izvoza hemijske industrije
Komorski sistem je pravo i
jedino mesto za razgovore
o unapređenju privrede.
Samo zajedničkim nastupom,
organizovanim kroz komorski
sistem, privrednici će moći
da ostvare svoje interese
Proizvodnja u oblasti hemikalija i hemijskih
proizvoda u periodu januar – oktobar ove godine ostvarila je rast od 24,7 odsto u poređenju sa
istim periodom 2012. godine. Kada je reč o izvozu
i uvozu u hemijskoj, farmaceutskoj, gumarskoj
industriji i industriji nemetala, postignut je značajan napredak u odnosu na prošlu godinu. Ovu
delatnost karakteriše rast izvoza u prerađivačkoj
industriji od 36,5 odsto, dok je u uvozu zabeležen rast od 6,7 odsto, konstatovano je na sednici
Odbora Udruženja za hemijsku, farmaceutsku
i gumarsku industriju i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS).
Hemijski, farmaceutski proizvodi i proizvodi od
kaučuka i nemetalnih minerala ostvarili su u prvih deset meseci ove godine izvoz vredan 1,91
miliajrdu dolara, što je za 30,7 odsto više nego u
istom periodu prošle godine. Uvoz istih proizvoda
čija je vrednost 3,72 milijarde dolara karakteriše
rast od 11 odsto, istakao je Vekoslav Šošević, sekretar Udruženja za hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i industriju nemetala PKS. Po
njegovim rečima, najveći izvoz, ali i uvoz, uočava
se u oblasti proizvodnje plastičnih masa i proizvoda njih. Trend rasta karakterističan je za sve
sektore. Među pet najvećih srpskih izvoznih firmi
nalaze se čak tri iz oblasti hemijske, farmaceutske, gumarske industrije i industrije nemetala, a
to su „Tigar“, HIP Petrohemija i „Hemofarm“.
Prilikom rasprave o radu Udruženja u 2013. godini i planu za 2014. godinu, posebno je naglašeno,
kako se Privredna komora Srbije bavi kreiranjem
povoljnijih uslova privređivanja. Najbolji dokaz
za to je veoma dobra saradnja sa nadležnim ministarstvima u Vladi Srbije. Odbor je prihvatio i
predložene aktivnosti Privredne komore Srbije u
vezi sa Nacrtom zakona o privatizaciji i Zakonom
o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. U raspravi je posebno istaknuto da je komorski sistem
pravo i jedino mesto za razgovore o unapređenju
privrede. Samo udruženi, kroz komorski sistem i
zajednički nastup, privrednici će moći da ostvare
svoje interese.
Prisutne je o aktivnostima PKS na harmonizaciji
domaćih propisa sa propisima EU, upoznala Dušanka Samardžić, savetnik predsednika PKS za
evropske integracije. Ona je rekla da će predstavnici PKS, odnosno njene članice, biti sastavni deo
pregovaračkih timova za svoje oblasti. Inače, od
35 poglavlja u budućim pregovorima sa EU, PKS
prati 25 poglavlja.
Govoreći o aktivnostima o Nacrtu zakona o privatizaciji i Zakona o izmenama i dopunama Zakona
o stečaju, Slobodanka Džinović Kojić, direktor
Centra za razvoj, restrukturiranje i privatizaciju
PKS, naglasila je da se sad u postupku restrukturisanja nalazi 153 firme. Ona je posebno istakla
da se u tom poslu, traže i uvažavaju podaci i mišljenja PKS, a cilj je da firme koje imaju šanse da
opstanu i ostanu, osposobe za dalji rad.
Odbor, čiju sednicu je vodio predsednik Dragan
Nenadović, prihvatio je i informaciju o novoj industrijalizaciji Srbije, Memorandum o razumevanju koji je potpisan od strane Akademije inženjerskih nauka Srbije i Privredne komore Srbije, kao
i formiranje Konzorcijuma prve individualne tehnološke platforme. Doneta je i odluka o osnivanju
Grupacije zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina
i proizvoda, koja će raditi u okviru Udruženja za
hemijsku, farmaceutsku i gumarsku industriju i
industriju nemetala PKS.
decembar 2013 - januar 2014.
49
18. decembar 2013.
Razgovori u Milanu o umrežavanju i partnerstvu
U Italiji su održani susreti u
okviru završne konferencije
projekta „RISEE“, u Milanu,
i „EMDC“ događaj umrežavanja
i partnerstva
Međunarodna radionica „Razmena partnerskih i industrijskih mogućnosti: strateški savez
za podsticanje rasta i povećanje konkurentnosti
na globalnom tržištu“, održana je 12. decembra
2013, u prestižnoj Palati „Mezzanotte“ u Milanu.
Radionica u Milanu predstavlja završnu aktivnost projekta „RISEE“ Mreža Italija - jugoistočna Evropa, kofinansiranog od strane italijanskog
Ministarstva za ekonomski razvoj. Organizator
događaja je Privredna komora Milana PROMOS,
uz finansijsku podršku Ministarstva za ekonomski
razvoj Italije i nacionalne UNIONCAMERE, pod
pokroviteljstvom Evropske komisije, u saradnji sa
Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD),
Evropskom investicionom bankom (EIB) i uz podršku Evromediteranskog razvojnog centra za mikro, mala i srednja preduzeća (EMDC) Fondacije.
PKS je predvodila deset članova srpske delegacije, predstavnike partnerskih institucija, PKS, SIEPA i NARR i srpske privrednike, „IRMA Projekt
sistem“ doo Beograd, „UTVA Milan Premasunac“
ad Kačarevo, „Termoelektrana Morava“ Svilajnac
i „BIOSIL“doo Ugrinovci.
Aleksandra Stanarević, savetnica predsednika PKS
predstavila je osnovnu ulogu, aktivnosti i podršku
MSP sektoru, usluge, projekte PKS, od kojih se
najveći broj realizuje sa italijanskim partnerima,
srpsko - italijansku saradnju, kao i mogućnosti za
strana ulaganja i investicije u Republici Srbiji.
Prema rečima Vere Veljanovski, projekt menadžer „RISEE“, projekat je počeo u januaru
2012. godine sa ciljem doprinosa ekonomskom i
socijalnom razvoju zemalja JI Evrope - Albanija,
BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija,
kroz promociju ekonomskih odnosa između privrednih komora i agencija za promociju investici-
50
decembar 2013 - januar 2014.
ja, u saradnji sa italijanskim partnerima, uz učešće mikro, malih i srednjih preduzeća (MMSP).
Rukovodilac projekta je PROMOS, a u realizaciji
projekta učestvuje 19 partnera – osam iz Italije i
11 iz JIE, uključujući komore i agencije za strana
ulaganja. Tokom dvogodišnje realizacije projekta,
održano je „Kick-off“ sastanak projekta „RISEE“
i „Međunarodna radionica za MMSP - uloga i potencijali tržišta jugoistočne Evrope između evropskih integracija i perspektiva Mediterana“, 22-23.
marta 2012, u Milanu, identifikovanje poslovnih
mogućnosti u JIE zemljama i izrada „Kataloga o
poslovnim mogućnostima“ u JIE zemljama, studijska poseta za jugoistočne evropske partnere
„Misija na severu Italije“, 28-31. maja 2012, u Trstu, Đenovi i Milanu. Organizovane su tri multisektorske poslovne misije u JIE: poslovna misija
Srbija - Crna Gora, 12-14. jun 2012, u PKS, 100
učesnika, održano 70 bilateralnih sastanaka, poslovna misija BIH - Hrvatska 15-18. oktobra 2012
i poslovna misija Albanija - Makedonija, 11-14.
novembra 2013; Studijska poseta za jugoistočne
evropske partnere „Misija u centralnoj i južnoj
Italiji“, 18-21. marta 2013, u Firenci i Palermu i
Međunarodna radionica „Razmena partnerskih i
industrijskih mogućnosti: strateški savez za podsticanje rasta i povećanja konkurentnosti na globalnom tržištu“, 12. decembra 2013, u Milanu.
U okviru plenarne sesije, pozdravnu reč uputili
su Klaudio Roti, predsednik italijanskog udruženja za spoljnu trgovinu (AICE) i potpredsednik
Tehničkog i naučnog komiteta za internacionalizaciju PK Milana PROMOS. U uvodnom izlaganju predstavili su se učesnici Ministarstva za
ekonomski razvoj Italije, nacionalne UNIONCAMERE iz Rima, Instituta za strane političke nauke (ISPI), Grupe Svetske banke za istočnu Evropu
i centralnu Aziju (WBG) i Evropske banke za obnovu i razvoj. U popodnevnom zasedanju održani
su B2B sastanci. Za poslovne sastanke sa italijanskim privrednicima bilo je prijavljeno 28 MSPD iz
jugoistočno-evropskog i mediteranskog regiona i
održano je ukupno 204 bilateralnih sastanaka.
„EMDC“ događaj umrežavanja i partnerstva „Internacionalizacija evro-mediteranskih MMSP: razmena poslovnih mogućnosti i savezi u procesu pristupanja globalnom tržištu“, održan je 12. i 13. decembra
2013, u Milanu, u organizaciji Fondacije „EMDC“
i PK Milana - PROMOS, u saradnji sa Evropskom
komisijom, Unijom za Mediteran, EBRD, EIB i Italijanskim Ministarstvom spoljnih poslova.
Prvog dana konferencije održane su sesije „Sastanak umrežavanja i partnerstva sa Monca i Brianza
poslovnom zajednicom“, „EMDC sastanak iza za-
tvorenih vrata“, i „B2B“ sastanci evro-mediteranskih MMSP. Na „EMDC sastanku iza zatvorenih
vrata“, u uvodnom delu, obratili su se Bruno Ermoli, predsednik, PK Milana PROMOS, Đankarlo
Aragona, predsednik, Fondacije EMDC, Enriko
Granara, koordinator Unije za Mediteran (UfM)
u Ministarstvu inostranih poslova, Klaudio Kortese, viši zamenik generalnog sekretara, načelnik
Odeljenja za razvoj biznisa, Sekretarijata Unije za
Mediteran (UfM). Fondacija „EMDC“ Evromediteranski razvojni centar za mikro, mala i srednja
preduzeća, razvijena je uz podršku Vlade Italije,
u saradnji sa EIB, Evropskom komisijom i Unijom
za Mediteran, i ima za cilj uspostavljanje efikasne mrežne infrastrukture i uspešnog partnerstva
između institucija, investitora, javnih i privatnih
agencija za podršku i razvoj MMSP u evromediteranskom regionu.
18. decembar 2013.
Napredak projekta „NO-BLE Ideas“
Četvrti sastanak
Upravnog odbora projekta
„NO-BLE Ideas“ Mreža mladih
inovatora za održive ideje u agroprehrambenom sektoru, održan
je u Milanu,
u organizaciji partnera
METID i Agencije za transfer
znanja i tehnologije ARTI
Projekat se realizuje u saradnji sa 13 partnera iz
regiona, 11 partnera članica EU i dva IPA partnera, Srbijom i Albanijom. Projekat je kofinansiran
od strane EU kroz četvrti poziv transnacionalnog
Programa Jugoistočna Evropa. Ukupna vrednost
projekta je 2.458.271 evra, a vrednost projekta
za PKS je 212.782 evra. U delegaciji PKS bile su
Danica Mićanović, projekt menadžer i Vera Veljanovski, finansijski menadžer projekta.
Tokom sastanka razmotrena je izrada izveštaja o napretku u okviru trećeg izveštajnog perioda, jul-decembar 2013. godine, aktivnosti, rezultati, indikatori i ciljevi projektnih aktivnosti po radnim paketima,
finansijska konstrukcija projekta, definisane su aktivnosti za četvrti izveštajni period, kao i aktivnosti
lokalnih tački u svim partnerskim zemljama.
Paolo Zupa, projekt menadžer ARTI, predstavio je
novog finansijskg menadžera projekta i napome-
nuo da se albanski partner odnedavno uključio u
realizaciju projektnih aktivnosti. Finansijski menadžer ARTI, u okviru izveštavanja o napretku i
finansijskog menadžmenta predstavio je rezultate trećeg izveštajnog perioda za celo partnerstvo,
prikazujući realizovane troškove u odnosu na prognozirane troškove i predviđene troškove partnera za naredni, četvrti izveštajni period. Predloženi
su i dogovoreni termini za upravljanje narednom
fazom završetka trećeg Izveštaja o napretku. Tokom diskusije, partneri su preneli svoja dosadašnja iskustva iz pripreme Partnerskog izveštaja u
okviru drugog i trećeg perioda. Partneri su predstavili procenu tehničkog napretka i planove za
treći izveštajni period. PKS je izvestila da su održane dve radionice, dva seminara i tri konferencije u Kraljevu, Valjevu i Oplencu, za proširivanje
mreže mladih inovatora, na lokalnom nivou. U
decembar 2013 - januar 2014.
51
PKS je prijavljen 41 inovacioni projekat na tehnološkoj platformi, kojima se svakodnevno pruža podrška. U toku je pružanje stručnih usluga mladim
istraživačima od strane izabranih eksperata, kao i
korišćenje platforme od strane mladih istraživača
i osoblja. U okviru petog radnog paketa sumirani
su rezultati održanih festivala, drugog Festivala
inovacija u Temišvaru i trećeg Festivala inovacija
u Sofiji. Predstavljen je okvirni plan održavanja
narednih događaja u okviru projekta.
18. decembar 2013.
Put ka stabilnoj privredi
Srbija želi da se ugleda
na Češku i ostvari uspešnu
ekonomiju. U promociji
ekonomskih odnosa dve zemlje
nezamenljivo mesto ima
saradnja privrednih komora,
istaknuto na Poslovnom
forumu Srbija-Češka
Mogućnosti za unapređenje ukupne ekonomske
saradnje Srbije i Češke nisu dovoljno iskorišćene,
iako je trgovinska razmena u stalnom porastu.
Prioritet Srbije je poboljšanje ekonomske situacije i razvoj privrednih odnosa sa inostranstvom, a
datum početka pregovora u Briselu biće dodatni
podsticaj tim naporima, rekao je premijer Srbije
Ivica Dačić u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Dačić je, na Poslovnom forumu Srbija – Češka,
kao oblasti posebno interesantne za saradnju, naveo energetiku, rudarstvo, proizvodnju transportnih sredstava i poljoprivrednih mašina, auto,
tekstilnu i drvnu industriju, turizam, mala i srednja preduzeća.
„Najjača osobina češke privrede je visoka izvozna
orijentacija i verujem da ste tu prepoznali Srbiju
kao zemlju koja na konkurentan način može da
se uključi u izvozne tokove“, poručio je Dačić privrednicima iz Češke.
Navodeći da Srbija želi da se ugleda na Češku i
da je cilj da ostvari uspešnu i stabilnu ekonomiju,
Dačić je pomenuo da je bruto društveni proizvod
(BDP) Srbije 32 milijarde evra na godišnjem nivou, a Češke 272 milijarde.
Srbija ima oko sedam miliona stanovnika, a Češka
deset miliona. Po glavi stanovnika, BDP u Srbiji
je oko 4.500 evra, u Češkoj 25.900 evra, naveo je
Dačić i naglasio da Srbija mora da postavlja visoke ciljeve, a to nije da bude bolja od Albanije,
52
decembar 2013 - januar 2014.
nego od zemalja koje su po ekonomskom i spoljnopolitičkom položaju bile u sličnoj situaciji kao
nekadašnja Jugoslavija.
Premijer je izrazio nadu da će odnosi Srbije i Češke biti još bolji i da će ekonomska saradnja uskoro
postati vodeća oblast u odnosima dve zemlje.
Osnovu ekonomskih odnosa dve zemlje predstavlja spoljnotrgovinska razmena, investicije i češka
razvojna pomoć. Srbija je u vrhu čeških dugoročnih političkih i privrednih prioriteta, što osim povećanja obima spoljnotrgovinske razmene, potvrđuje i svrstavanje naše zemlje na listu 12 zemalja
za unapređenje ekonomske saradnje. Ukupna
češka ulaganja u Srbiji dostigla su oko 30 miliona
evra, a razvojna pomoć i donacije oko 22 miliona
evra, rekao je Željko Sertić, predsednik PKS.
U promociji ekonomskih odnosa dve zemlje nezamenljivo mesto ima saradnja njenih privrednih
komora koja je ne samo komplementarna sa saradnjom koju ostvaruju vlade i njihova ministarstva, već po mnogo čemu i inovativna. Komore
imaju stalan direktan kontakt s preduzećima i
na taj način predstavljaju sabirni centar novih
poslovnih ideja i predloga sa kojima, kada je neophodna državna podrška, upoznaju svoje vlade i
ministarstva. „U tom smislu mi smo izuzetno zadovoljni saradnjom sa Privrednom komorom Češke i nadamo se da ćemo i u narednim godinama
dobro sarađivati kako kroz nove projekte tako i
u čestim susretima privrednih delegacija dve zemlje“, istakao je predsednik PKS.
izvršen proces transformacije privrede što će rezultirati poboljšanjem ekonomskih prilika.
Sertić je rekao da je ukupna robna razmena Srbije
i Češke za devet meseci 2013. godine dostigla 567
miliona dolara sa rastom i izvoza i uvoza. Prošle
godine ukupna robna razmena vredela je nešto
više od 500 miliona dolara. Češka je 17. spoljnotrgovinski partner Srbije.
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović predstavio
je češkim privrednicima srpsku ekonomiju i ukazao na prednosti investiranja u Srbiji. Vesović je
istakao da je jedan od prioriteta nova industrijalizacija zemlje kako bi se modernizovala privreda i
prevazišao tehnološki jaz nastao devedesetih godina prošlog veka.
„Srbija spada među zemlje na koje želimo da se
koncentrišemo i podržimo češke izvoznike i preduzetnike da rade“, rekao je Martin Pecina, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova
Češke. Dodao je i da se zalaže i za unapređenje
srpskog izvoza u Češku jer, kako je istakao, samo
izbalansirana saradnja može biti pozitivna i dobra.
Pecin je, najavljujući posetu češkog predsednika
Miloša Zemana Beogradu u aprilu naredne godine, izrazio uverenje da će to biti „čvrst kamen
temeljac“ koji će unaprediti političke i privredne
odnose dve zemlje.
Pecina je izrazio zadovoljstvo zbog „velikog uspeha“ Srbije, koja je na sastanku šefova diplomatija
EU u Briselu dobila zeleno svetlo za otpočinjanje
pristupnih pregovora i uverenje da će u Srbiji biti
U uvodnom delu foruma, o potencijalima ekonomske saradnje dve zemlje i mogućim kooperacijama kompanija govorili su i Borivoj Minar, član
Upravnog odbora Privredne komore Češke, Jirži
Hansl, direktor Odeljenja za poslove sa inostranstvom PKČ, kao i Martin Pospišl iz Ministarstva
industrije i trgovine. Nakon plenarnog dela organizovani su bilateralni susreti predstavnika srpskih i čeških kompanija. Na Forumu u PKS, koji
je organizovan u okviru posete državno privredne
delegacije Češke Srbiji, učestvovalo je 10 čeških
kompanija i 40 iz Srbije. U sastavu češke delegacije bili su privrednici iz oblasti mašinske, elektro
i metalske industrije, energetike i rudarstva, kao
i iz bankarskog sektora. PKS je bila partner u organizaciji posete.
19. decembar 2013.
Tehnološke platforme za bolju privrednu saradnju
Fondacija za ekonomska
istraživanja iz Turske
zainteresovana je da,
uz podršku PKS, organizuje
poslovnu konferenciju u
Beogradu koja bi okupila
predstavnike poslovne i
akademske zajednice
dve zemlje
Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS)
Mihailo Vesović razgovarao je sa predstavnicima Fondacije za ekonomska istraživanja (ERF)
iz Turske o organizaciji poslovne konferencije u
Beogradu naredne godine sa ciljem unapređenja
ekonomske saradnje dve zemlje. Konferencija
bi okupila predstavnike poslovne i akademske
zajednice Srbije i Turske, koji bi predstavili perspektivne sektore za saradnju, identifikovali probleme, predložili rešenja. Predviđeno je i da to-
kom skupa budu organizovani i bilateralni susreti
srpskih i turskih privrednika.
PKS pridaje veliki značaj ekonomskim odnosima
Srbije i Turske i prepoznaje sve značajniji uticaj
turske ekonomije u svetu. Velike su mogućnosti da
saradnja dve zemlje bude na dugoročnijim osnovama kroz zajedničke programe i projekte srpskih
i turskih kompanija. U tome veliku ulogu ima i
podrška univerzitetske zajednice. Povezivanjem
privreda, stvaranjem zajedničkih tehnoloških platdecembar 2013 - januar 2014.
53
formi može se značajno doprineti dugoročnoj saradnji zasnovanoj na znanju, naglasio je Vesović.
Potpredsednik PKS predstavnike turske fondacije
upoznao je sa načinom rada komorskog sistema u
Srbiji, istakavši da PKS, kao najveća asocijacija,
zastupa interes 95 odsto srpske privrede.
Predsednik ERF Ahmet Incekara rekao je da je
Turska, organizovanjem poslovnih konferencija,
razvila novi projekat za poboljšanje ekonomskih
odnosa sa susednim zemljama. ERF postoji 52 godine, u Turskoj i inostranstvu organizuje brojne
konferencije, seminare i druge obrazovne projekte. Ranijih godina, fondacija je organizovala
poslovne konferencije u Bugarskoj, Rumuniji,
Makedoniji, Albaniji, Azerbejdžanu.
19. decembar 2013.
Podrška za osnaživanje ženskog preduzetništva
Za podsticaj razvoja ženskog
preduzetništva neophodne
su strukturne, ali i promene
uvreženih obrazaca o datoj
ulozi žene, ukazano na skupu
„Uloga i značaj ženskog
preduzetništva“ u Privrednoj
komori Srbije
Više od 30 preduzetnica i predstavnica institucija
iz Beograda, Valjeva, Kraljeva i Prištine, na skupu o
ulozi i značaju ženskog preduzetništva u PKS, ukazale su na položaj ženskog preduzetništva u svojim
sredinama i na prepreke sa kojima se suočavaju.
„Promovisanje, podsticanje i unapređenje ženskog preduzetništva ne bi se smelo posmatrati
isključivo kao zadatak i ambicija samih žena, već
im je u tom probijanju ‘staklenog plafona’ potrebna podrška i muških kolega, ali i promena preovlađujućih obrazaca o datoj ulozi žene“, naglasila
je Mirjana Kosić, izvršna direktorka organizacije
TransConflict Serbia.
Jeremy Lang, trgovački ataše britanske ambasade
u Beogradu, pozitivno je ocenio dosadašnji napredak u procesu normalizacije odnosa i naglasio
značaj tog procesa za jačanje zakonskih okvira i
dalju ekonomsku stabilizaciju. Lang je predstavio tri uspešna primera ženskog preduzetništva
u Velikoj Britaniji, kao mogući model delovanja
i primere iz kojih se mogu izvući korisne pouke.
Vera Veljanovski, koordinatorka projekata u PKS
predstavila je rezultate projekta Evropska mreža
ambasadorki ženskog preduzetništva „WENS“,
koji finansira Evropska unija kroz CIP Program
za konkurentnost i inovacije. Tokom dvogodišnje
realizacije projekta, organizovano je više od 40
54
decembar 2013 - januar 2014.
događaja, sa ciljem promovisanja ženskog preduzetništva. Projekat je realizovao konzorcijum
koji čine NARR, kao nosilac projekta i partneri
na projektu, PKS, Udruženje poslovnih žena Srbije i SIEPA. Ambasadorke ženskog preduzetništva, Afrodita Bajić, vlasnica AMC - Afrodite Mode
Collection i Marina Milović, vlasnica i direktor
firme „Maja promet” iz Beograda, istakle su da
udružene u zajedničkim naporima, preduzetnice
mogu kreirati podsticajno okruženje.
Vesna Rusić, direktorka klastera Re:Crafts i Vjollca Zeqiri, programska koordinatorka Fondacije
za obrazovanje i razvoj (Fondacioni per Edukim
dhe Zhvillim), predstavile su dosadašnje projekte realizovane kroz edukaciju. Ljubica Marković,
predsednica Udruženja poslovnih žena „EVE“
naglasila je značaj širenja ženskih poslovnih mreža, jer pružaju velike mogućnosti za povezivanje,
razmenu iskustva za promovisanje biznisa i povećanje broja poslovnih kontakata, a time i novih mogućnosti poslovanja. Suzana Vuksanović,
RPK Kraljevo napomenula je da je u RPK Kraljevo osnovan Savet za žensko preduzetništvo, radi
afirmacije ženskog preduzetništva.
Ovaj skup je deo projekta organizacija TransConflict
Serbia i Democracy 4 Development (D4D), “Žene za
žene”, čiji je cilj uspostavljanje saradnje preduzetnica
i osnaživanje ženskog preduzetništva kroz razmenu
korisnih znanja i iskustava, kao i povezivanje srodnih
delatnosti. Projekat je omogućen zahvaljujući podršci britanske ambasade u Beogradu i Prištini.
Podrška Privredne komore Srbije ženskom preduzetništvu ogleda se i u radu Saveta za žensko
preduzetništvo, koji je osnovan u martu 2012.
godine, radi bolje koordinacije i podrške realizaciji aktivnosti ženskog preduzetništva, rekao je
dr Aleksandar Gračanac, koordinator za MSPD u
Privrednoj komori Srbije.
20. decembar 2013.
Srbija interesantna kanadskim kompanijama
Kanadske investicije u Srbiji
veće su nego što pokazuje
statistika. Unapređenjem
privrednog ambijenta očekuju
se i nova ulaganja
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić
i Roman Vaščuk, ambasador Kanade u Srbiji, razmotrili su perspektivne oblasti za saradnju kompanija dve zemlje i unapređenje privrednih odnosa.
Predsednik PKS upoznao je ambasadora Kanade
sa aktivnostima i ulogom najveće asocijacije privrednika usmerenu na unapređenje privrednog
ambijenta u zemlji. Sertić je naglasio da je u toku
donošenje ključnih zakona, čija će primena Srbiju
učiniti atraktivnijom za investiranje.
Kanadske investicije su veće nego što to pokazuje
zvanična statistika, zbog načina njenog vođenja,
rekao je ambasador. Srbija je, po rečima kanadskog
diplomate, interesantna za ulaganja zbog mogućnosti izvoza robe na treća tržišta, posebno onih sa
kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini.
Pozitivan signal za bolje privredne odnose su i
sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja,
koji je u proceduri usvajanja, kao i Sporazum
između Vlade Srbije i Kanadske komercijalne
korporacije o strateškoj ekonomskoj saradnji, u
oblasti infrastrukture, energetike, industrije i poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Najveća kanadska investicija u Srbiji je projekat
rekonstrukcije postojeće topionice i izgradnje
nove fabrike sumporne kiseline u RTB Boru, zatim Magna Seating, koja je deo multinacionalne
kompanije Magna International, globalnog lidera
u automobilskoj industriji.
Na sastanku u PKS predloženo je i da se u prvom
kvartalu 2014. godine održi zajednička konferencija o saradnji Srbije i Kanade, radi afirmacije i
poboljšanja trgovinskih odnosa i promocije potpisanih sporazuma.
Sastanku predsednika PKS i kanadskog ambasadora prisustvovala je Đurđa Ćeramilac, direktorka Odeljenja za ekonomske odnose Ambasade
Kanade, Zoran Bojović i Aleksandra Stanarević,
savetnici predsednika PKS, Slobodan Petrović,
sekretar Udruženja za energetiku PKS i Marica
Vidanović, savetnica u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom.
decembar 2013 - januar 2014.
55
20. decembar 2013.
Intelektualna svojina u praksi
Privredna komora Srbije
predstavlja pravo mesto za sve
inicijative privrednika kako bi
se postigli što bolji rezultati
prilikom prezentovanja stavova
Srbije u budućim pregovorima
sa Evropskom unijom
Privredna komora Srbije i Udruženje industrije
mineralnih voda u saradnji sa kompanijom ,,Henkel’’ i Zavodom za intelektualnu svojinu organizovali su skup o temama ,,Uloga intelektualne
svojine u industriji flaširane vode’’ i ,,Bezbednost
hrane’’. Otvarajući skup, Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu
i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne
komore Srbije (PKS) je naglasio da je i asocijacija
privrede aktivno i zvanično ušla u sistem pregovora sa Evropskom unijom. Po njegovim rečima,
Udruženje za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS, predstavlja pravo mesto za sve inicijative privrednika u ovoj oblasti, kako bi se postigli
što bolji rezultati prilikom prezentovanja stavova
Srbije u ovim pregovorima. To je ogroman posao
i odgovaran zadatak. Prvi sastanak sa Evropskom
unijom o agrarnoj politici očekuje se početkom
februara 2014. godine.
Govoreći o ulozi intelektualne svojine u industriji
flaširanih voda, Biljana Remović - Dimić, savetnik
u Edukativno – informativnom centru Zavoda za
intelektualnu svojinu, naglasila je da ova institucija ima potpisan sporazum o razumevanju sa PKS,
pa imaju i veoma dobru saradnju. Ona je prisutne
upoznala o putu kako se dolazi do priznavanja patenta, žigova, industrijskog dizajna i oznaka geografskog porekla. Posebno je ukazala na potrebu
širenja znanja o intelektualnoj svojini, a ukazala
56
decembar 2013 - januar 2014.
je i na značaj za brendiranje određenog proizvoda,
uz naglasak da su sva stečena prava – monopolska.
Žig predstavlja isključivo pravo, dok brend daje
kompletnu sliku o proizvodu. Uz to, po njenim rečima, žig ima ekonomske i pravne funkcije, važi
jednu deceniju, a posle mora da se obnavlja. Godina koja je na izmaku je rekordna po broju objavljenih patentnih prijava i dokumenata, naglasila je
Nataša Milovanović, patentni ispitivač u Zavodu
za intelektualnu svojinu. Iskustva pokazuju da se
to obično dešava u godinama ekonomske krize.
Kada je reč o godini koja je na izmaku, Goran
Plazonić, direktor sektora Adhezivi za pakovanje
robe široke potrošnje za Centralnu Evropu kompanije „Henkel“, je dodao da je ovo bila uspešna
godina po broju inovacija. U prezentaciji Dragana Stefanova iz kompanije „Henkel“ posebno je
naglašeno da je u godini koju ispraćamo došlo i
do pada poverenja kod potrošača, čak za jednu
trećinu, prilikom kupovine artikala iz oblasti
prehrambene industrije. Kada je reč o bezbednosti hrane i iskustvima „Henkela“ on je govorio o
poštovanju dobre proizvođačke prakse, primeni
evropske regulative u njenoj proizvodnji i globalnoj i konkretnoj brizi i odgovornosti na ovom polju. Po njegovim rečima, cilj je bezbednosne rizike u ovoj oblasti, svesti na minimum. Moderator
skupa bila je Branka Šerović, generalni direktor
Udruženja industrije mineralnih voda Srbije.
20. decembar 2013.
Predstavnici CHINCA u PKS
Razmotrene mogućnosti većeg
angažovanja srpskih kompanija
na poslovima koje izvode velike
kineske kompanije u Srbiji,
kao i čvršćeg povezivanja dve
privredne asocijacije
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko
Sertić pozvao je predstavnike Asocijacije međunarodnih izvođača radova Kine (CHINCA) da kao
partnere angažuju više srpskih kompanija na poslovima izgradnje i modernizacije infrastrukture
u Srbiji. „Naše firme nisu velike kao kineske, ali
po svojim referencama ne zaostaju za svetskim
kompanijama. Imamo dobre inženjere i radnike, naše kompanije mogu da budu vaši pouzdani
partneri na koje možete da se oslonite. Samo izbalansiran odnos omogućava dobru i dugoročnu
saradnju“, istakao je Sertić u razgovoru sa predstavnicima CHINCA koji su posetili PKS.
Oko 800 članova CHINCA ugovaraju i realizuju
građevinske i druge projekte u oblasti hidrogradnje, energetike, saobraćajne infrastrukture, petrohemijskih postrojenja, zaštite životne sredine, stanogradnje i to u više od 180 zemalja i regiona sveta.
Predsednik PKS je naglasio da članica, China Road
and Bridge Corporation, uspešno privodi kraju
izgradnju mosta Zemun – Borča, dok je Sinohidro Korporacija registrovala svoje predstavništvo
što je prvi korak ka realizaciji poslovne saradnje.
CMEC (China Machinery Engeneering Corporation ) u Kostolcu, ušla je u novu fazu saradnje,
kojom je predviđena izgradnja novog bloka B3 i
proširenje kapaciteta Površinskog kopa „Drmno“.
Primeri uspešne saradnje su najbolji način da
se podstaknu druge kineske kompanije da slede
primer i dođu na srpsko tržište. Dobri ekonomski
odnosi Srbije i Kine bazirani su na dobrim političkim vezama, a Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture olakšava,
u velikoj meri, izvođenje velikih infrastrukturnih
projekata, dodao je Sertić.
Predsednik PKS je podsetio na samit premijera
Kine i Centralne i Istočne Evrope koji je 26.novembra održan u Bukureštu. Srbija je dobila značajno mesto i u okviru mehanizma saradnje Kine
sa 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, što po-
tvrđuje dogovor premijera Kine, Srbije i Mađarske o modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta.
U Srbiji ima dosta infrastrukturnih projekata
koje treba realizovati i postoji volja za to. Cilj naše
posete Srbiji je i podrška realizaciji dogovora iz
Bukurešta, rekao je predsednik CHINCA Diao
Čunhe (Diao Chunche).
Železnica, putna infrastruktura, energetika, stanogradnja, kako je naveo, jesu sektori gde se mogu
očekivati značajni poslovi u Srbiji. Diao u PKS vidi
značajnog partnera koji može da predloži projekte
i preporuči najbolje srpske kompanije kao partnere kineskim firmama. On je pozvao predstavnike
PKS da, sa delegacijom privrednika, učestvuju na
velikom Samitu investicija i infrastrukture koji će
biti održan u Makau u maju 2014. godine.
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović predložio je
potpisivanje zajedničkog protokola kojim bi se definisali pravci saradnje kao i da se formira zajedničko
telo i oficiri za vezu dve asocijacije koji bi održavali
kontakt i kontinuiranu saradnju. Milanka Stojaković, savetnik u Odboru PKS za ekonomske odnose
sa inostranstvom biće oficir za vezu ispred PKS.
Nakon plenarnog dela sastanka u PKS održani su
bilateralni razgovori srpskih i kineskih kompanija.
CHINCA (China International Contractors Association, www.chinca.org) osnovana je 1988. godine i od tada aktivno promoviše kineske investicije
u inostranstvu i učešće kineskih kompanija u međunarodnim projektima. Članice Asocijacije su velike kineske državne kompanije koje imaju licencu da izvode velike infrastrukturne projekte van
Kine. Predstavnici CHINCA prvi put su posetili
PKS pre dve godine i njihovo interesovanje za ovaj
deo Evrope, posebno posle Samita u Bukureštu,
sve je veće. Asocijacija organizuje učešća na sajmovima i konferencijama u zemlji i inostranstvu,
uspostavlja kontakt sa drugim međunarodnim organizacijama, koordinira aktivnosti i promoviše
nastup svojih članica na inostranim tržištima.
decembar 2013 - januar 2014.
57
23. decembar 2013.
Ekologija „tvrd orah“ u pregovorima sa EU
Poglavlje 27 jedno od
najzahtevnijih u evropskom
zakonodavstvu i čeka nas
dug proces skrininga i
prilagođavanja
Poglavlje 27 u okviru pregovora o pristupanju
Srbije Evropskoj uniji koje se odnosi na zaštitu
životne sredine jedno je od najzahtevnijih u zakonodavstvu EU. U narednom periodu čekaće nas
dug proces skrininga i usklađivanja sa evropskim
direktivama, rekla je Dušanka Samardžić, specijalna savetnica predsednika PKS.
Proces potpunog usklađivanja sa zakonodavstvom unije kao i implementacija trajaće dugo,
procenjuje se do 2030. godine, a zahtevaće bezmalo 10,6 milijardi evra, istakla je Samardžić na
sednici Odbora za zaštitu životne sredine i održivi
razvoj PKS.
Vlada Republike Srbije, objasnila je Samardžić,
donela je čitav set akata kojima se definiše institucionalni okvir i pregovarački proces, a PKS, od
ukupno 35, prati 25 poglavlja. U okviru pregovaračkih timova delegirani su i predstavnici PKS.
Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne
sredine i održivi razvoj istakao je da je država prepoznala značaj uključivanja industrije i privrede u
pregovarački proces. Privrednici će imati priliku
da u posebnom Timu PKS, u okviru poglavlja 27,
učestvuju po specifičnim podtemama, doprinoseći definisanju optimalne pregovaračke platforme
i rokova za produženje primene investiciono najzahtevnijih direktiva.
O iskustvima regiona o procesu pridruživanja EU
govorio je Dragoljub Todić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Todić je govorio o
značaju pregovaračnog procesa i važnosti uključivanja privrednika. Takođe, istakao je da su
iskustva zemalja regiona različita, kako u pogledu
brzine otvaranja i zatvaranja pojedinih poglavlja,
tako i u pogledu uključivanja različitih aktera.
O značaju standarda u oblasti zaštite životne sredine govorio je Stokić, koji je ujedno i predsednik
Nacionalne komisije KS A207 za standarde serije
ISO 14000.
Na sednici Odbora PKS za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, sekretar Odbora, predstavio je
Izveštaj o radu za 2013, kao i Predlog programa
rada za narednu godinu, koji su ocenjeni kao ambiciozni i sveobuhvatni i jednoglasno su usvojeni.
23. decembar 2013.
Reka meda
Savez pčelarskih organizacija
Srbije nosilac projekata
„Reka meda”, koju finansira
EU sa više od 167.500 evra
U Srbiji će ove godine biti proizvedeno oko 9.000
tona meda. Samo za prvih jedanaest meseci u svet
je izvezeno 3.013 tona meda. I proizvodnja i izvoz
58
decembar 2013 - januar 2014.
su znatno bolji nego prošle godine. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, u Srbiji ima više od
650.000 košnica. Ovo je istaknuto na sednici Gru-
pacije za pčelarstvo Udruženja za poljoprivredu i
prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS).
Prema rezultatima najnovijeg popisa u poljoprivredi Srbije, mi sad imamo čak za 50 odsto više
košnica nego što je to bilo ranije, istakla je Mirjana Miščević, savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS. Naš med je
kvalitetan i tražen u svetu, a najbolja potvrda je
da smo do kraja oktobra ove godine izvezli meda
u vrednosti od 11 miliona dolara, a uvoz je bio
samo 113.000 dolara.
Med je kvalitetan i možemo u svet izvesti sve što
proizvedemo, naglasio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.
U okviru udruženja SPOS-a imamo oko 8.800
članova, a poslednji rezultati popisa prikazuju da
je tu i oko 455.000 košnica. Kada je reč o ceni,
jedan kilogram bagremovog meda u otkupu proizvođaču je plaćan 3,7 evra, a suncokretovog 2,2
evra. Proizvodnja meda postaje sve profitabilnije
zanimanje. Tome doprinosi i kvalitet našeg meda
koji se sve više izvozi.
Rezultat takvog rada i organizovanja je da smo
u okviru IPA programa Evropske unije za Srbiju,
krozu saradnju sa Razvojnim agencijom (ADA) iz
Austrije dobili projekat „Socijalno – ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ gde je raspisan konkurs za bespovratna sredstva. SPOS je konkurisao
i dobio novac za projekat „Reka meda“. Ukupna
vrednost ovog projekta je 218.988 evra. Od toga EU
učestvuje sa 167.460 evra, a SPOS sa 51.527 evra.
Proizvođači meda, organizovani u Grupaciju pri
PKS, ukazali su i na pojavu falsifikata na tržištu,
koji su nude po znatno nižoj ceni od originalnog
proizvoda. Kako bi se održala i povećala kvalitetna proizvodnja meda namenjena domaćem i stranom tržištu, oni su zatražili od nadležnih organa
da se zaštiti njihova proizvodnja. Kroz organizovan nastup i kontrolu prodaje meda, kako u zemlji
tako i u svetu, kroz organizaciju SPOS-a, do sada
nije otkriven nijedan falsifikat u izvozu. Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda ne podržava
gajenje GM kultura u Srbiji jer bi to ugrozilo izvoz
meda u EU.
Srbija se nalazi na poslednjem mestu u Evropi po
potrošnji meda. Prosečno trošimo oko 500 grama
godišnje po jednom stanovniku, naveo je dr Mića
Mladenović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u
Zemunu. Naš med se u Evropi traži jer je kvalitetan, nema sadržaja genetski modifikovanih organizama ni antibiotika.
Šta sve poljoprivredu Srbije očekuje posle 1. januara 2014. godine, proizvođače meda je upoznao
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivedu i prehrambenu industriju Privredne komore
Srbije. On je istakao da je u pregovorima, kada je
poljoprivreda i prehrambena industrija u pitanju,
PKS prepoznata kao partner koji će aktivno učestvovati u poboljšanju privrednog ambijenta, kako
bi se maksimalno iskoristili potencijali koje imamo
u svim delatnostima ove privredne grane.
decembar 2013 - januar 2014.
59
23. decembar 2013.
Nema investicija bez dijaspore
Dijaspora je najjača spona sa
razvijenim i naprednim svetom
kome Srbija teži
Srbija neće biti prepoznata kao atraktivna investiciona destinacija dok ne bude imala značajna
ulaganja iz dijaspore, rekao je Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) na poslovnoj konferenciji Srbija i dijaspora.
podsticaj za investicije i prepozna dijasporu kao
potencijal. Srpska dijaspora spada u najdarežljivije i među prvima je u svetu po doznakama koje
šalje u maticu ali je po investicijama na samom
začelju, ukazao je premijer Ivica Dačić.
„U situaciji smo da svako od nas, na svakom mestu, mora da traži svaku moguću pomoć da bismo
doveli investitore u Srbiju i time pokušamo da
ublažimo nezaposlenost i ostale ekonomske probleme“, naveo je Sertić.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić smatra
da je dijaspora šansa za privredni oporavak i razvoj. Kako je rekao, dijaspora je najjača spona sa
razvijenim i naprednim svetom kome Srbija teži.
Kao posebno perspektivan sektor za privlačenje investicija, ministar je naveo poljoprivredu i
prehrambenu industriju. Prema rečima Dragana
Stanojevića, predsednika Skupštine dijaspore
Srba u regionu, dijaspora nije zadovoljna odnosom sa maticom, želela bi i da ima predstavnike u
srpskom parlamentu, a ima i predloge za izmenu
Zakona o dijaspori.
Obraćajući se poslovnim ljudima iz dijaspore,
predsednik PKS je rekao da zna da su mnogo puta
bili suočeni sa neispunjenim obećanjima matice,
ali da je situacija počela da se menja.
Vlada Srbije sada otvoreno priča o problemima i
ušla je u značajne reforme, među kojima je i usvajanje četiri sistemska zakona, ključna za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji, dodao je Sertić.
Članovi dijaspore mogu da se bore za srpske nacionalne interese samo učešćem u vlasti u zemljama u kojima žive. Vlada Srbije treba da stvori
60
decembar 2013 - januar 2014.
Investitori iz dijaspore, kako su istakli, spremni
su da ulažu u Srbiju, ali smatraju da država treba
da im ponudi interesantne projekte i smanji birokratske procedure.
23. decembar 2013.
Zakon po pravilima evropskog tržišta energije
Transportom i proizvodnjom
energenata neće moći da
upravlja isto pravno lice ili
organ, predviđa Nacrt zakona o
energetici, od koga se očekuje
da podstakne investicije
U tekst Nacrta zakona o energetici implementiran je Treći energetski paket direktiva EU, koji se
odnosi na jedinstvena pravila internog evropskog
tržišta električne energije i prirodnog gasa, što
je u skladu sa međunarodnim obavezama koje je
Srbije preuzela. Takođe, ovim zakonom, stvara se
osnov za primenu uredbi koje se odnose na pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije i na pristup transportnim mrežama prirodnog gasa.
„Izmenama zakona o energetici pristupilo se da
bi se otklonile kočnice investiranju u oblasti obnovljivih izvora energije“, podsetio je Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike,
razvoja i zaštite životne sredine.
Ispostavilo se da su potrebne temeljne izmene, pa
je urađen Nacrt novog Zakona o energetici, kojim
se reguliše pristup elektromrežama i transportnim mrežama gasa i uređuje tržište električne
energije i gasa. „Novim zakonom stvaraju se uslovi da se pospeše investicije u energetiku, kako bi
ova grana doživela procvat“, rekao je Popović i
podsetio da vlada najviše investicija očekuje baš
u ovoj grani.
„Zakon će, zajedno sa Strategijom razvoja energetike, čije je usvajanje u toku, stvoriti neophodne uslove za otvaranje tržišta električne energije“, rekao je Dejan Trifunović, pomoćnik ministra
energetike, i podsetio da je prošle godine bilo 26,
a ove godine 3200 privrednih subjekata koji mogu
da biraju svog snabdevača električnom enegijom,
po ugovoru ili procedurom javnih nabavki. Trifunović je rekao i da su kompletirana podzakonska
akta u ovoj dinamičnoj oblasti.
Trifunović je ukazao na povezanost Nacrta zakona sa Nacrtom strategije, kojom se definiše ra-
zvoj energetike u narednih 25 do 30 godina. Kao
ključne projekte u oblasti nafte i gasa Trifunović
je izdvojio revitalizaciju postojećih resursa i izgradnju Južnog toka, a u oblasti električne energije pet projekata čija je realizacija već počela: četvrti agregat Đerdapa 1, termoelektrana Kostolac
B3, termoelektrana i toplana Novi Sad, sporazum
sa Kanadom u vezi sa elektranom Bistrica, i ulaganja u obnovljive izvore energije, iz kojih bi u
narednih sedam godina trebalo da obezbedimo
1092 megavata. Novi zakon pospešiće razvoj tržišta energenata, i omogućiti transparentnost, koja
je prema Trifunovićevim rečima „ključna, jer se
investicije u energetici mere milijardama evra“.
„Pojednostavljene su procedure za ulaganje u
energetiku, a kod obnovljivih izvora energije
bankarska garancija traži se samo za kapacitete
iznad 100 kW. Prvi put će izgradnja priključka
biti omogućena privatnim investitorima. U oblasti gasa uvodi se operator distributivnog sistema,
operator tržišta i operator skladišnih aktivnosti,
kao i obavezna rezerva gasa, preciziran je aspekt
cenovnog sistema, a uvedeno je merenje prema
potrošnji. Uvodi se i Energetski inspektorat“, rekao je Trifunović.
Tokom javne rasprave ukazano je na odredbu da
isto pravno lice ili organ neće moći da ima istovremeno i kontrolu nad operatorom transprotnog sistema kao i nad energetskim subjektom koji obavlja delatnost proizvodnje i snabdevanja. To važi za
oblast nafte i gasa, kao i električne energije.
Na javnoj raspravi predstavljen je i deo novog
zakona kojim se otklanjaju uočeni nedostaci u
proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom
energijom, posebno oni koji se odnose na način
formiranja cena, uz uvažavanje ustavnog položaja
jedinica lokalne samouprave.
decembar 2013 - januar 2014.
61
24. decembar 2013.
Neophodna brza veterinarska zaštita
U oblasti zdravstvene zaštite
svinja, važeći propisi su ili
zastareli ili ih uopšte nema,
što još više otežava posrnulu
tradicionalnu domaću
proizvodnju
U Srbiji nema dovoljno vakcina za suzbijanje bolesti kod svinja, pre svega, bolesti „Morbus Aujezky“. Pojava ove bolesti uticala bi na smanjenje
i onako desetkovanog stočnog fonda. Najugroženija je Vojvodina, na čijim farmama industrijskog
tipa se nalazi od 500 do 5.000 svinja, sa brojem
prasadi od 11.000 do 110.000 po farmi. Već više
decenija se sprovodi vakcinacija i zaštita tova od
„Aujeskijeve“ bolesti. Međutim, pošto vakcine
nije bilo na tržištu, mnoge farme su prekinule
vakcinaciju još početkom ove godine. S obzirom
da je virus i dalje prisutan na svim farmama, ukoliko bi došlo do šire pojave bolesti, nastale bi velike štete od uginuća svinja. Zbog toga je potrebno
hitno stvaranje uslova za kontinuirano snabdevanje tržišta Srbije neophodnom vakcinom. Ovo je
između ostalog konstatovano na sednici Grupacije veterinarskih službi pri privrednim subjektima
koji se bave stočarskom proizvodnjom Udruženja
za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS).
Posebno se ističe da su u oblasti zdravstvene zaštite svinja važeći propisi ili zastareli, ili ih nema.
Imajući u vidu da se, bez obzira na oblik organizovanja i svojinu farmi, radi o organizacijama koje
obavljaju delatnosti od posebnog javnog interesa,
a to je zaštita zdravlja životinja, potrebne su hitne
mere da se spreči eventualna pojava i širenje ove
62
decembar 2013 - januar 2014.
bolesti, kaže Jasna Stevanović, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu
industriju PKS.
Vakcine sada u Srbiji nema. Dozvolu za uvoz ima
zastupnik „Marlofarma“. Za početak je ugovoreno oko 3.000 doza, kaže Slavko Rošul iz „Marlofarme“. Velimir Mikalački, direktor veterinarske
službe u PIK „Bečej“, ističe da je predviđena količina za ovaj ovaj prvi uvoz, nedovoljna za potrebe
farmi svinja. Odnosno, to je dovoljno samo za jednu osrednju farmu ovog trenutka.
Radmila Martinova, direktor veterinarske službe
na farmi „Pobeda“ u Bačkoj Topoli, predložila je
da se proizvodnja vakcine omogući Veterinarskom zavodu Subotica, jer će se tako ona veoma
brzo pojaviti na tržištu. Inače, Veterinarski zavod
u Subotici je ostao jedini domaći proizvođač ovih
vakcina. Po rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu
industriju PKS, do nestašice vakcina i drugih lekova za životinje došlo je sa gašenjem Veterinarskog zavoda u Zemunu. Direktor veterinarskog
sektora Agencije za lekove i medicinska sredstva
Srbije, Gordana Žugić, kaže da je nestašica vakcina postala problem ne samo Srbije, već i regiona.
Zato je potrebna i hitna akcija države, kako ne bi
došlo do masovnog uginuća i onako smanjenog
broja svinja u domaćim oborima.
24. decembar 2013.
Rast proizvodnje u drvnoj industriji
U šumarstvu, industriji prerade
drveta, celuloze i papira,
godina koja je na izmaku
bila je dinamična i
karakteriše je rast proizvodnje,
izvoza i blagi rast uvoza
Dobri rezultati u drvnoj industriji doprineli su da
ona pored poljoprivrede bude jedina privredna
delatnost u zemlji, koja ima trgovinski suficit u
ekonomskim odnosima sa svetom. Da bi se takav
trend održao, privrednici iz ove grane, na sednici
Odbora za šumarstvo i industriju prerade drveta,
celuloze i papira, Privredne komore Srbije (PKS)
zatražili su i podršku države.
Vladimir Burda, sekretar Udruženja za šumarstvo
i industriju za preradu drveta, celuloze i papira
PKS, naglasio je da je izvoz šumarstva i industrije
za preradu drveta, za prvih deset meseci ove godine iznosio 457 miliona dolara, dok je uvoz bio 360
miliona dolara. Ostvarili smo suficit od 97 miliona
dolara. Na kraju godine, rekao je Burda, nadamo
se još boljim rezultatima, a to znači da će izvoz biti
vredan čak 500 miliona dolara. Međutim, kada je
reč o industriji papira i celuloze, tu su teškoće koje
su zahvatile celu privredu ostavile dubok trag, a
to znači da je ugašena njihova osnovna delatnost.
Ipak, preduzeća koja su opstala, beleže rast izvoza
od 11,1 i uvoza od samo 4,3 odsto, rekao je Burda.
Privrednici najbolje osećaju posledice loše ekonomske politike koja se u zemlji vodila duže vreme. Posledice su najteže u realnom sektoru, jer je
on i najviše uništen, naglasio je Milivoje Miletić,
savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Najbolji dokaz je da je recimo, 1989. godine
broj zaposlenih u industriji Srbije bio oko milion
radnika, a danas najviše 250.000! To je rezultat
pogrešne razvojne politike, jer ulagali smo u potrošnju, umesto u proizvodnju. Sada sve to treba
menjati. Govoreći o radu Privredne komore Srbije, Miletić je rekao da je prvenstveni cilj da čujemo šta privrednici kažu, pa da uz pomoć nauke
predložimo rešenja Nacionalnom savetu za razvoj
Republike Srbije. Naši predlozi za boljitak biće isključivo na bazi analize realnog sektora. Svesni
smo da nećemo odmah rešiti sve probleme, ali
nema pomaka ako se ne posvetimo realnom sektoru, naglasio je Milivoje Miletić.
24. decembar 2013.
Godina velikog zaokreta
Do kraja 2014. godine dobićemo
dokument koji će trasirati
razvojni put Srbije u naredne
dve decenije. Strategija 2030
biće osnova za razvoj srpske
ekonomije, rekao je Željko
Sertić, predsednik PKS na novogodišnjem prijemu za novinare
Srbiji je potrebna nova industrijska strategija i 2014.
biće godina velikog zaokreta u tom pravcu, rekao je
Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije
(PKS) na novogodišnjem prijemu za novinare.
decembar 2013 - januar 2014.
63
Do kraja 2014. godine dobićemo dokument kuda
ide Srbija u narednih 15 do 20 godina, a strategija 2030 biće osnova za razvoj srpske ekonomije.
Privreda je osnova svega jer od razvoja ekonomije
zavisi napredak celog društva, naglasio je Sertić.
PKS će u narednoj godini nastaviti da jača unutrašnje kapacitete za zastupanje i podršku privredi u zemlji i inostranstvu i pred državnim institucijama. Trudićemo se da nas privreda vidi kao
odgovornog partnera, a Vlada Srbije kao ozbiljnog pregovarača u ime privrednika. Razvićemo
postojeće i uvoditi nove servise za domaće kompanije i strane ulagače, a proširićemo i ofanzivu
u promociji investicionih i izvoznih potencijala
Srbije. Komora će podržati opštine i gradove u
predstavljanju projekata i poboljšanju poslovnog
ambijenta za brži regionalni i lokalni razvoj. Fokus rada PKS biće na regionalnoj i međunarodnoj
saradnji, poručio je Sertić.
Predsednik PKS je ukazao i na aktivnu ulogu
komore u procesu pridruživanja Srbije EU. Od
ukupno 35 poglavlja o kojima se pregovara sa EU,
PKS je uključena u 25, a delegiraće i svoje predstavnike u okviru pregovaračkih timova.
Sertić je ocenio 2013. kao godinu blagog oporavka privrede, koji je podstaknut izvoznim i proizvodnim pomakom, istakavši da još mnogo mora
da se radi na unapređenju privrednog ambijenta i
standarda građana.
Najava donošenja zakona o radu, privatizaciji,
planiranju i izgradnji, stečaju je dobar i neophodan uslov da bi se krenulo u promene, ali to nije
dovoljno. Za poboljšanje poslovanja i zadovoljstvo
investitora potrebna je promena ponašanja i odnosa javnog prema privatnom sektoru. Neprimereno je da javni sektor ima 700.000 zaposlenih, a
realni, onaj koji donosi profit, tek oko 500.000,
poručio je Sertić.
Sertić je zahvalio medijima na saradnji, na korektnom i odgovornom izveštavanju o aktivnostima PKS.
24. decembar 2013.
Agencije s juga Srbije aktivne i organizovane
Naporima PKS došlo se do dugo
čekanog zakona koji uvodi red
u promet nepokretnosti, rekao
je Nenad Đorđević, generalni
sekretar Klastera nekretnine
Prezentacija novog Zakona o posredovanju u
prometu i zakupu nepokretnosti, kao i različitih
oblika udruživanja agencija za nekretnine, privukla je veliki broj predstavnika agencija za promet nepokretnosti sa juga Srbije. Prezentaciju su
organizovali Regionalna privredna komora Niš,
Klaster nekretnine i Kuća klastera zajedno sa Privrednom komorom Srbije.
Naporima Privredne komore Srbije došlo se do
dugo čekanog zakonskog akta koji uvodi red u
64
decembar 2013 - januar 2014.
promet nepokretnosti, rekao je Nenad Đorđević,
generalni sekretar Klastera nekretnine, i podsetio
da je taj klaster bio inicijator osnivanja Grupacije
posrednika u prometu nepokretnosti pri Udruženju za trgovinu PKS. „Grupacija posrednika u
prometu nepokretnosti na donošenju novog Zakona trenutno broji 30 članova, a 25 novih je predalo neophodna dokumenta za prijem“, istakla je
Gordana Hašimbegović.
Željko Stojanović, viši savetnik u Ministarstvu
unutrašnje i spoljne trgovine, predstavio je aktivnosti resornog ministarstva u domenu klasterskog
organizovanja u oblasti usluga kojima se unapređuje konkurentnost tog sektora i odgovarao na
pitanja privrednika o implementaciji Zakona o
posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Stojanović je istakao potrebu specijalizacije
i ukrupnjavanja privrednih subjekata kako bi se
uspešno odgovorilo inostranoj konkurenciji.
Predsednica Saveta za klastere PKS i direktor
Kuće klastera iz Niša Danka Milojković istakla je
značaj organizovanja kroz klastere, kao i realizaciju Balkanske mreže klastera, koji sada raspolaže
kapacitetima da pruža usluge klijentima od ideje, pružanja informacija do potpune realizacije.
Milan Ranđelović, rukovodilac Kancelarije za
lokalni ekonomski razvoj, posebno je ukazao na
mogućnost investiranja u niškoj regiji u oblasti
turizma, industrije, gradnje. U ovim oblastima
on prepoznaje i potencijalne mogućnosti i ulogu
agencija za posredovanje.
Član predsedništva Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Slaviša Pešić iz Niša, rekao je
da je za agencije važno da budu članovi Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije jer se kroz nju najdelotvornije
štite interesi a delatnost dobija na značaju kroz
inicijative i masovnost. Jedna od prednosti rada u
Grupaciji je što i „veliki“ i „mali” imaju iste uslove rada i ravnopravno odlučuju. Pešić je rekao da
je „očigledno da Grupacija posrednika u prometu
nepokretnosti u PKS prerasta u nacionalno udruženje agencija za nekretnine Srbiji, kakvu imaju i
sve razvijene zemlje u svetu“.
Slobodan Ljubišić, regionalni direktor osiguranja
Delta Đenerali, upoznao je prisutne sa ponudom
ove osiguravajuće kuće. Svaka osiguravajuća kuća
će procenjivati stepen rizika za svaku agenciju
koju osigurava i prema tome odrediti visinu osiguranja, istaknuto je na skupu. Prilikom procene
stepena rizika biće važno da li je agencija imala
problema u poslovanju, da li je član strukovnog
udruženja, da li je već isplaćivana šteta, itd.
25. decembar 2013.
Seminar o pravilima konkurencije u transportu
Privredna komora Srbije
organizovala je seminar
„Pravila konkurencije u
transportu“ za članove
Udruženja za saobraćaj PKS,
radi upoznavanja sa
propisima u toj oblasti
Seminar o pravilima konkurencije u transportu organizovan je u okviru projekta „Unapređenje konkurencije u Srbiji“, koji finansira EU, a sprovodi
Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Andrej Plahutnik, vođa projekta Unapređenje konkurencije u Srbiji, govorio je o pravilima konkurencije u EU, ali i o pravilima konkurencije u Republici Srbiji, sa posebnim osvrtom na Zakon o zaštiti
konkurencije. Plahutnik je u prvi plan istakao pitanja ograničavanja konkurencije, restriktivne
sporazume, ograničavanje konkurencije u okviru
javnih nabavki, uslove za izuzimanje od zabrane i
druga. Objašnjena su prava učesnika na tržištu, po
Zakonu o zaštiti konkurencije, ali i prava u postupku pred Komisijom za zaštitu konkurencije.
Ova tema ima istaknut značaj u procesu evropskih integracija Srbije, ukazano je na seminaru,
na kojem je učestvovalo više od 50 privrednika.
Privrednici su pozvani i da se obrate Privrednoj
komori Srbije u vezi sa nedoumicama kada je u
pitanju Zakon o zaštiti konkurencije. Najveća
asocijacija srpske privrede o projektu „Unapređenje konkurencije u Srbiji“, redovno informiše
svoje članove, od 2009. godine.
decembar 2013 - januar 2014.
65
25. decembar 2013.
Znanje osnov nove industrije
Srbija danas uglavnom
ima „industriju mišića“,
a ne industriju znanja jer su
dominantne niske tehnologije,
što se mora promeniti, kako
bi prevazišla tehnološki jaz.
Država treba da bude
nosilac i kreator nove
industrijske politike
Obrazovanje je ključni faktor za novu industrijalizaciju Srbije jer bez primene znanja i visokih
tehnologija, privreda i industrija ne mogu napred, rečeno je na sednici Odbora Udruženja PKS
za metalsku i elektro industriju.
Kako je istaknuto, Srbija ima uglavnom „industriju mišića“, a ne industriju znanja jer su dominantne niske tehnologije i takvu situaciju treba
što pre sistemski menjati. Država mora da bude
nosilac i kreator nove industrijske politike.
Jedan od ključnih problema je struktura radne
snage i obrazovni sistem koji ne odgovara potrebama privrede. Neophodno je istraživanje među
preduzećima metalskog i elektrosektora, kako bi
se utvrdilo kojim kapacitetima raspolažu, naročito
visoko obrazovanih kadrova koji su nosioci domaćeg tehnološkog razvoja. Sistemskim ulaganjem u
istraživanje i razvoj otvaraju se nova radna mesta,
dobro plaćena, povećava konkurentnost privrede i
stvaraju proizvodi više dodate vrednosti.
Od 90-tih godina prošlog veka, industrija je u Srbiji devastirana, a izgubljeno je 700.000 radnih
mesta u toj branši, koja u razvijenim zemljama
nosi četvrtinu BDP-a. Fokus treba da budu privredne reforme i one privredne grane koje imaju
perspektivu za razvoj.
66
decembar 2013 - januar 2014.
Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju kao perspektivne grane
naveo je automobilsku industriju, elektroniku,
IT, poljomehanizaciju, odbrambene tehnologije.
Obradović je govorio o aktuelnim privrednim kretanjima u sektoru u 2013, predstavio Izveštaj o
radu Udruženja i planove za 2014. godinu.
Petar B. Petrović, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu predstavio je Nacionalne tehnološke platforme Srbije (NTPS) – program dugoročnog tehnološkog razvoja, koji podrazumeva
koordinaciju i saradnju nauke, privrede i države.
NTPS predstavlja mrežu 10 individualnih tehnoloških platformi – proizvodnja, hrana, energija,
transport, građevina, ICT, zdravlje, ekologija,
materijali, moda.
Petrović je pozvao kompanije Udruženja PKS za
metalsku i elektro industriju, da se uključe i podrže
aktivnosti NTPS, kako bi Srbija, što pre, prevazišla
tehnološki jaz i zaostajanje za razvijenim svetom .
Slobodanka Džinović Kojić, rukovodilac Centra
PKS za razvoj, restrukturisanje i privatizaciju govorila je o aktivnostima PKS u vezi sa nacrtima
zakona o privatizaciji i stečaju.
25. decembar 2013.
Rezultati vredni pažnje
Tekstilne i obućarske artikle u
Srbiji proizvodi 1800 firmi, koje
upošljavaju 25.147 radnika i
u prvih 10 meseci beleže rast
izvoza od 20 odsto
Tekstilna i obućarska industrija Srbije ukupno
je, za prvih 10 meseci 2013, izvezla robu vrednu 921 milona dolara, što predstavlja rast izvoza
od 20 odsto, konstatovano je na sednici Odbora
Udruženja industrije tekstila, odeće, kože i obuće
PKS. Proizvodnjom tekstilnih i obućarskih proizvoda bavi se 1800 firmi, koje prema zvaničnoj
statistici upošljavaju 25.147 radnika. Ova oblast
je značajna izvozna grana Srbije, ističu članovi
Odbora Udruženja. Prema podacima za 10 meseci
ove godine, izvoz tekstila iznosio je 663,9 miliona
dolara, što je rast u odnosu na predthodnu godinu
od 23 odsto, a izvoz kože i obuće 257,1 miliona
dolara, što predstavlja rast od 14 odsto.
Prema raspoloživim pokazateljima, srpska tekstilna, kožarsko prerađivačka i obućarska industrija jedna je od značajnijih grana prerađivačke
industrije. Ona nije samo radno intenzivna već i
tehnički i tehnološki vrlo zahtevna, jer podrazumeva kompjuterizovanu pripremu proizvodnje,
kompjuterizovano krojenje, praćenje procesa
proizvodnje, stanja u maganicima, distribuciju
robe. Na sednici je istaknuto da su tradicionalno
visok kvalitet srpske robe ove vrste prepoznali i
zahtevni evropski kupci, o čemu svedoči činjenica
da je prvi bilateralni sporazum sa EU Srbija potpisala baš u oblasti tekstila, još sredinom 2005.
godine. I u prošlogodišnjem izveštaju Evropske
komisije ističu se „rezultati vredni pažnje“ srpskih tekstilaca, koji su tada ostvarili pokrivenost
uvoza od 121,4 odsto i suficit za prvih šest meseci
od 31 milion evra.
Privrednici su predložili smanjenje poreza i doprinosa na plate, što bi olakšalo poslovanje privrede i podsetili da je to već urađeno u zemljama u
okruženju, tako da sada po osnovu penzijskog i
zdravstvenog osiguranja Republika Srpska izdvaja
25 odsto, Slovenija 38,2 odsto, Hrvatska 37 odsto, Makedonija 50 odsto, a Srbija čak 64 odsto.
Predloženo je da se razmotri mogućnost diferenciranog određivanja poreza i doprinosa na zarade
radnika tako da radno intenzivne grane privrede
imaju nižu stopu proreza i doprinosa. Na taj način
su mnoge države, među kojima i Turska, podstakle
razvoj sektora i uposlile veliki broj ljudi. Ova mera
je predviđena, rečeno je na sastanku, u „drugom
paketu“ najavljenih mera ministra Radulovića.
Privrednici su istakli nužnost da se u što kraćem
roku uradi restruktuiranje i privatizacija firmi
koje su dostavile svoje lične karte, i da se ne dozvoli propadanje velikih sistema. Sticanje upravljačkih prava kupovinom kapitala firme, koje
predviđa Zakon o privatizaciji, navedeno je kao
moguće rešenje za Jumko, Rudnik i Javor.
decembar 2013 - januar 2014.
67
27. decembar 2013.
Plaketa RPK Niš Branimiru Ljumoviću
Dugogodišnjem sekretaru
Udruženja za komunalne
delatnosti i savetniku
predsednika Privredne
komore Srbije Branimiru
Ljumoviću dodeljena plaketa
„Car Konstantin“ Regionalne
privredne komore Niš
Plaketa „Car Konstantin“, nagrada koju svake godine Regionalna privredna komora Niš dodeljuje
istaknutim pojedincima i privrednim društvima,
ove godine je dodeljena Branimiru Ljumoviću,
savetniku predsednika Privredne komore Srbije
i dugogodišnjem sekretaru Udruženja za komunalne delatnosti PKS. Nagradu je u prisustvu
predsednika PKS Željka Sertića uručio generalni
sekretar RPK Niš Dragan Paunović.
Komisija za dodelu nagrada je predložila, a
Upravni odbor i Skupština Regionalne privredne
komore Niš jednoglasno usvojili da se ove godine
plaketa dodeli Branimiru Ljumoviću, kao jedinom ovogodišnjem dobitniku van Niškog regiona. Generalni sekretar RPK Niš Dragan Paunović
ističe da je odluka da se Ljumoviću dodeli nagrada doneta na osnovu dugodgodišnje uspešne poslovne saradnje.
68
decembar 2013 - januar 2014.
„Nagradu smo dodelili u znak zahvalnosti za sve
što je Ljumović uradio tokom radnog veka, koji
se bliži kraju, istovremeno želeći da pokažemo da
je komorski sistem svih ovih godina funkcionisao
kao mreža dobrih aktivnosti i dobre saradnje“,
kaže Paunović.
Zahvaljujući na nagradi, Ljumović je istakao uspešnu saradnju PKS i regionalnih komora, naročito u delu komunalne privrede. „Zajedno smo se
borili da sačuvmo komunalne sisteme, da ne dozvolimo privtizaciju vodovoda i drugih za građane
Srbije izuzetno bitnih sistema. Uvek sam sa zadovoljstvom radio sa ljudima iz Regionalne privredne komore Niš, koja je još uvek deo zajedničkog
komorskog sistema, i nadam se da će tu saradnju
unaprediti oni koji budu nastavili da rade“, rekao
je Branimir Ljumović, dobitnik plakete „Car Konstantin“ Regionalne privredne komore Niš.
27. decembar 2013.
Izabrana najbolja tehnološka inovacija u Srbiji
Pobednik finala Takmičenja za
najbolju tehnološku inovaciju
u Srbiji za 2013. godinu je
tim „Brainiacs“ sa inovacijom
„Smarting“. Predsednik PKS
Željko Sertić pozvao inovatore
da se obrate Privrednoj komori
Srbije za podršku u razvoju i
implementaciji svojih inovacija
U finalu devetog po redu takmičenja za najbolju
tehnološku inovaciju, koje je održano u četvrtak,
26. decembra, u studiju 9 RTS-a u Košutnjaku,
predstavljeno je šest inovacija u oblasti informaciono - komunikacionih tehnologija, mašinstva,
poljoprivrede i voda. U finalnom nadmetanju
učestvovale su sledeće inovacije: Servis za organizaciju i promociju događaja (tim „Atendra“),
Nov sistem za neuro-povratnu spregu (tim „Brainiacs“), Kombinovana ratarska mašina (tim „Epoha“), Tehnologija primene suvog leda pri siliranju
stočne hrane (tim „Led“), Inovativno sredstvo za
čišćenje ventilacionih kanala (tim „Stop virus“) i
Uređaj za dezinfekciju vode pomoću ultrazvučnih
talasa i srebra (tim „Ultrasonic“).
O pobedniku je odlučio šestočlani žiri u sastavu: prof. dr Aleksandar Gajić, državni sekretar
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radojko Srbljanović, državni sekretar Ministarstva privrede Republike Srbije, Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije, Jasmin
Komić, ministar nauke i tehnologije Republike
Srpske, Radojka Nikolić, urednik časopisa Ekonometar i prof. dr Sanja Vraneš, generalni direktor
Instituta „Mihajlo Pupin“.
Konačan poredak timova od 1. do 6. mesta je: Brainiacs, Epoha, Led, Ultrasonic, Atendra i Stop virus.
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić, čestitajući svim učesnicima, rekao je da je ovo
takmičenje demonstracija kreativnosti i umeća
srpskih inovatora, ali da je veoma važna i implementacija inovacija na realnom tržištu.
Sertić je pozvao inovatore da se obrate Privrednoj
komori Srbije za podršku za razvoj svojih inovacija, njihov plasman na tržištu, kao i prilikom osnivanja kompanija.
Na ovogodišnjem takmičenju, učestvovalo je 118
timova, od kojih se u II kolo plasirao 94 tim. Poslovni model je predao 51 tim, a od ovog broja 32
tima je predstavilo svoje inovacije na Izložbi inovacija, koja je održana 27.11.2013. u Privrednoj
komori Srbije u Beogradu, a finalisti su određeni
u polufinalnim takmičenjima, održanim u Novom
Sadu i Kraljevu početkom decembra.
Organizatori takmičenja su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fakultet tehničkih nauka, Privredna komora Srbije i Zavod za
intelektualnu svojinu Republike Srbije.
O inovaciji „Smarting“: Neuro-povratna sprega je
metod koji pomaže ponovno treniranje mozga i razvoj izgubljenih sposobnosti. Trenutna neuro-povratna sprega koristi nezgrapne, žičane, skupe EEG
instrumente za akviziciju moždanih aktivnosti koja
nalaže ekspertsko pozicioniranje elektroda. Ova
činjenica limitira neuro-povratnu spregu samo na
laboratorijske uslove, koji iziskuju visoke troškove
medicinskog osoblja i malog broja termina za pacijente. Najnovije tehnološke inovacije (minijaturizovani pojačivač i analogno-digitalni konvertori,
bežična komunikacija i veoma brzi mikro-kompjuteri) u kombinaciji sa pametnim telefonima omogućavaju razvoj novih potpuno mobilnih sistema
za neuro-povratnu spregu. Novi sistem omogućava
zamenu laboratorijskih treninga sistemima visokog kvaliteta, pristupačnih u domovima. Ovakav
uređaj sa mobilom neuro-povratnom spregom unapredio bi kvalitet života ljudi i svojom konformnošću. MBrainTrain’s “Smarting” ima cilj da razvije,
proizvede i evaluira malu seriju takvih mobilnih,
kućno-orijentisanih uređaja. Uskoro, “Smarting”
bi mogao da postane medicinski uređaj odobren
od zdravstvenih i osiguravajućih kuća. Ova mogućnost nije ranije bila ponuđena i predstavljaće veliki
rast na tržištu za neuro-povratne sprege.
decembar 2013 - januar 2014.
69
27. decembar 2013.
Mladi dijaspore – potencijal i podrška Srbiji
Predstavnici udruženja srpskih
studenata na univerzitetima
Sorbona, Oksford i Kembridž,
kao i mreže mladih povratnika
u Srbiju ponudili su pomoć u
osnivanju preduzeća socijalne i
zelene ekonomije, mentorstvo
za srpske privrednike, studente
i istraživače
Mladi iz dijaspore koji su stekli obrazovanje na
prestižnim univerzitetima u svetu, a nije ih mali
broj, ogroman su potencijal koji može i hoće da
pomogne i podstakne privredni razvoj Srbije.
Privredna komora Srbije (PKS) podržava njihove
ideje i inicijative, a vrata najveće asocijacije srpske privrede, uvek su im otvorena, rekao je Raša
Ristivojević, potpredsednik PKS na 7. sednici Poslovnog saveta za dijasporu.
Ristivojević je informisao predstavnike dijaspore
o radu i aktivnostima PKS u proteklih devet meseci, istakavši da komora postaje istinski servis
privrede i nezaobilazan faktor u saradnji između
privrednika i Vlade Srbije.
Dijasporu shvatamo kao razvojni resurs Srbije
i veliki investicioni potencijal jer bez investicija
nema privrednog i sveukupnog napretka zemlje,
naglasio je potpredsednik PKS. Ristivojević je rekao da PKS priprema veliku bazu investicionih
projekta i lokacija u Srbiji kako bi se intenzivirao
proces privlačenja investitora.
Predstavnici udruženja srpskih studenata na univerzitetima Sorbona, Oksford i Kembridž, kao
i mreže mladih povratnika u Srbiju ponudili su
pomoć u osnivanju preduzeća socijalne i zelene
ekonomije, mentorstvo za srpske privrednike,
studente i istraživače.
70
decembar 2013 - januar 2014.
Predstavnik dijaspore Srba u južnoj Francuskoj
Milan Ivanović je istakao da srpski privrednici
u toj zemlji imaju dobre veze sa francuskim, kao
i sa odgovarajućim institucijama i mogu da pomognu preduzećima iz Srbije u prodoru na francusko tržište. Najavio je da će 20. februara biti
organizovana konferencija u južnoj Francuskoj i
pozvao privrednike iz Srbije da se predstave na
toj manifestaciji. U južnoj Francuskoj živi više od
40.000 Srba i cilj je da se formira platforma privrednika u tom regionu.
Jovana Ružičić, predstavnica mreže Ripet, koju
čini 900 povratnika u Srbiju, najavila je pokretanje modnog brenda Mama mila za trudnice, u
okviru socijalnog preduzetništva. Planirano je da
se odeća šije u seoskim sredinama, pre svega Vojvodine, a razmatra se i mogućnost uključivanja
žena sa Kosova.
Potpredsednik PKS Mihailo Vesović pozdravio je
sve te inicijative, navodeći da će PKS formirati
Centar za socijalno preduzetništvo.
Na sednici Saveta za dijasporu u PKS, predstavila
se i grupa 484, koja je ostvarila mentorsku saradnju dijaspore i opština Vranja, Užica i Novog Pazara, kako bi mladi preduzetnici što pre savladali
veštinu osnivanja i vođenja firmi.
15. januar 2014.
Srbija i Gruzija za bolju privrednu saradnju
Građevinarstvo,
energetika, poljoprivreda,
poljomehanizacija, farmacija
i turizam nose značajan
potencijal za kooperacije
srpskih i gruzijskih kompanija
Povezivanje privrednika i predstavljanje ekonomija Srbije i Gruzije na biznis i investicionim
forumima, najbolji je način za unapređenje dosadašnje skromne privredne saradnje dve zemlje.
Građevinarstvo, energetika, poljoprivreda, poljomehanizacija, farmacija i turizam nose značajan
potencijal za kooperacije srpskih i gruzijskih
kompanija, istaknuto je na sastanku Željka Sertića, predsednika Privredne komore Srbije (PKS) i
Davida Bakradzea, ambasadora Gruzije u Grčkoj,
koji na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Srbiju.
Učešće robne razmene sa Gruzijom u ukupnoj
spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom iznosilo je, u proteklih 10 godina, svega 0,05 odsto. U
2013. godini razmena je vredela nešto više od tri
miliona dolara, od čega je srpski izvoz dostigao
2,8 miliona dolara. Na gruzijsko tržište najviše se
izvoze konstrukcije i delovi konstrukcija, smart
kartice, kontejneri, rezervoari, lekovi.
PKS veoma je zainteresovana za bolju saradnju
sa gruzijskom privredom i kao najveća i najstarija
asocijacija srpske privrede otvorena je za podršku i pomoć kako Privrednoj komori Gruzije tako i
kompanijama koje su zainteresovane za saradnju
sa srpskim firmama, rekao je Sertić.
Predsednik PKS upoznao je ambasadora sa radom i aktivnostima komore, istakavši da je cilj
da bude snažan servis privredi i poluga između
vlade i privrednika. Zastupanje, podrška privredi,
međunarodni poslovi i edukacija, četiri su stuba
na kojima PKS zasniva svoje aktivnosti. Sertić je
ukazao i na ulogu PKS u pregovaračkim procesima Srbije sa EU, istakavši da su u većini poglavlja o kojima sa pregovara, delegirani predstavnici
komore.
Ambasador Bakradze najavio je da će u julu 2014.
godine biti otvorena ambasada Gruzije u Beogradu, što bi trebalo da doprinese intenziviranju privredne saradnje. Očekuje se uskoro i poseta delegacije PKS Gruziji, kao i predstavljanje gruzijske
privrede u Srbiji.
Bakradze je predstavio ekonomiju Gruzije, koja,
kako je rekao, ostvaruje godišnji rast BDP između šest i sedam procenata i privlači brojne
investicije. U proteklih nekoliko godina ukupan
broj poreza smanjen je sa 21 na šest, znatno su
pojednostavljene administrativne procedure za
dobijanje dozvola i neophodnih dokumenata koji
se izdaju za svega 48 sati, dok je korupcija svedena na minimum, ukazao je Bakradze. Turizam
je privredna grana u usponu i Gruziju je prošle
godine posetilo 4,5 miliona turista od čega 2,5 miliona stranih. Gruzija može da se pohvali blagom
klimom ali i glečerima na 5.000 metara visokim
planinama Kavkaza, divnim plažama duž obala
Crnog mora, sa 765 jezera i 2.600 reka sa spektakularnim vodopadima...
Najznačajnije industrijske grane Gruzije su metalurgija, mašinogradnja, elektroindustrija, elektronika i hemijska industrija. Veoma je razvijena i
poljoprivreda, a prehrambena industrija ima značajno učešće u strukturi industrijske proizvodnje.
decembar 2013 - januar 2014.
71
17. januar 2014.
Srbija u EU 2020. godine?
Uspeh pregovora najviše će
zavisiti od sposobnosti zemlje
da ubedi Brisel da može da
funkcioniše po evropskim
standardima. Očekuje se veliki
doprinos PKS u pregovaračkim
procesima
Realno je očekivati da pregovori sa Evropskom
unijom traju najmanje šest godina, tako da bi
Srbija 2020. mogla postati punopravna članica
EU. Uspeh pregovora najviše će zavisiti od sposobnosti Srbije da ubedi Brisel da može da živi po
evropskim standardima, ocenjeno je u Privrednoj
komori Srbije (PKS) na konferenciji „Pregovori o
pristupanju Republike Srbije EU“.
„Ded lajn“ za tehnički završetak pregovora je
2018. godina, sudeći po iskustvu sa administracijom i imajući u vidu interese i prioritete srpske politike. Ni jedna zemlja nije tako bila dobro
pripremljena za pregovore kao Srbija, rekao je
Andrej Horvat, vođa projekta „Podrška procesu
evropskih integracija u Srbiji“ Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
Tehnički pregovori biće završeni dve godine pre
ulaska u Srbije u EU, a posle njih sledi period ratifikacije koji traje oko dve godine, objasnio je Horvat.
Prva međuvladina konferencija između Srbije i
EU, kojom i zvanično počinju pregovori o članstvu, biće održana 21. januara u Briselu. Zamenik
direktora Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Vladimir Međak rekao je da PKS može
da pruži veliki doprinos pregovaračkim procesima u narednim godinama.
PKS delegira svoje predstavnike u rad pregova-
72
decembar 2013 - januar 2014.
račkih grupa, informiše i upoznaje privrednike sa
pregovoračkim procesom. Predstavnici PKS učestvuju u 19 pregovaračkih grupa i u 29 od ukupno 35 poglavlja o kojima se pregovara, rekla je
Dušanka Samardžić, savetnica predsednika PKS
za evrointegracije.
Međunarodni ekspert GIZ-a Andrej Engelman
naveo je da će za uspeh u pregovorima biti neophodna stručnost za usvajanje i primenu tekovine
EU. Kako je istakao, ne treba zanemariti političku
dimenziju procesa jer je za uspeh potreban i politički konsenzus u Srbiji, što ne znači da svi u vladi
moraju imati isti stav, već usaglašen pred EU. Svaka vlada u Srbiji do pristupanja treba ima ministra
za evropske integracije, a stabilnost pregovaračkih
struktura od ključnog je značaja. Nadam se da se
zbog nekih izbora neće menjati pregovarački tim.
To su učinile samo dve zemlje ali ne iz političkih
razloga, naveo je Engelman dodajući da bi problem
za Srbiju mogla biti ekonomija koja trenutno nije
baš u sjajnom stanju. „Evropskoj uniji se ne žuri.
Ako hoćete da pregovarate 20 ili 30 godina, samo
izvolite jer vi određujete tempo. Na vama je da
brzo napredujete“, poručio je Engelman dodajući
da su za pristupanje nove zemlje EU obično zainteresovane članice koje su u susedstvu ili imaju neke
interese. To bi u slučaju Srbije mogle da budu Slovenija, Hrvatska, Austrija, Bugarska i Rumunija.
21. januar 2014.
Promocija Kantonskog sajma
Najveća sajamska manifestacija
maloprodaje održaće se u
kineskom gradu Guangdžou
od 15. aprila do 5. maja 2014.
Poziv srpskim kompanijama
da učestvuju jer je to idealna
prilika da uspostave kontakt sa
kineskim preduzećima
U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavljen
je najveći kineski trgovinski sajam - Kantonski
sajam (Canton Fair) koji će se održati u gradu
Guangdžou od 15. aprila do 5. maja 2014. Sajam
predstavlja najznačajniju platformu za sve potencijalne kupce najšireg spektra proizvoda i usluga
u Kini, ali, istovremeno privlači sve više inostranih proizvođača koji učestvuju kao izlagači.
Kantonski sajam je bio prvi korak za mnoge kompanije širom sveta koje danas uspešno sarađuju
sa Kinom. Manifestacija je idealna prilika za srpska preduzeća da uspostave direktan kontakt sa
kineskim kompanijama, bilo da žele da uvoze iz
Kine ili izvoze u tu zemlju, rekao je Mihailo Vesović, potpredsednik PKS na prezentaciji sajma.
Aktivnosti PKS, kao najveće nacionalne asocijacije privrednika, usmerene su prema internacionalizaciji domaćeg tržišta jer želimo da Srbija
bude zemlja tržišne ekonomije, otvorenih granica, spremna da se uključi u nadmetanje na tržištu
regiona, Evropske unije i šire. U stalnom dijalogu
sa Vladom Srbije, PKS utiče na poslovnu klimu
i doprinosi unapređenju privredno-sistemskog
ambijenta, naglasio je Vesović.
Bilateralni odnosi Srbije i Kine zvanično su podignuti na najviši mogući nivo uspostavljanjem strateškog partnerstva, a jedan od važnijih segmenata
strateškog partnerstva jeste unapređenje ekonomske saradnje, dodao je potpredsednik PKS.
Kantonski sajam obezbeđuje najbolju trgovinsku
platformu za kupovinu kineskih proizvoda i ulazak na kinesko tržište. Svaki kantonski sajam je
izložba više od 150 000 vrsta kineskih proizvoda vrhunskog kvaliteta, uključujući električne
aparate, mašine i građevinsku opremu, metale i
alate, robu široke potrošnje, ukrasne predmete,
tekstil i odeću, medicinska sredstva i hranu. Za
15 različitih izlagačkih kategorija, na površini od
80.000 metara kvadratnih, postoji sedam zasebnih sajamskih hala i svaka od njih, tretirajući različite privredne grane predstavlja specijalizovani
sajam za sebe, objasnio je, Vang Džiping (Wang
Zhiping), generalni direktor Kineskog centra za
spoljnu trgovinu.
Prema statistikama, na 83 kantonska sajma učestvovalo je oko 6.580 srpskih posetilaca i izlagača, pre svega radi kupovine tekstila i predmeta
za kućnu upotrebu, elektronike i aparata, građevinskog materijala, robe široke potrošnje. Na
Kantonskom sajmu od 2007. kada je oformljen
međunarodni izlagački paviljon učestvovalo je
6.652 inostranih preduzeća izlažući elektroniku
i opremu, građevinske materijale i metalne proizvode, mašine i opremu, industrijske sirovine. To
su proizvodi u kojima Srbija prednjači i zato pozivamo srpske kompanije da učestvuju na kantonskom sajmu, da se približe Kini i predstave svetu,
dodao je Vang.
Kantonski sajam održava se dva puta godišnje od
1957. godine, kada je osnovan. Manifestacija je
važan kanal kineske spoljne trgovine, ima ključnu
ulogu u unapređenju ekonomskih i trgovinskih
veza između Kine i celog sveta.
Predstavnik Trgovinsko - ekonomskog odeljenja ambasade Kine u Beogradu Džu Liangi je zahvalio PKS
na promociji sajma, koji je, kako je rekao, prilika da
se privrednici dve zemlje bolje upoznaju. Podsetio
je da Kinezi u Srbiji realizuju velike infrastrukturne
projekte: izgradnju mosta na Dunavu između Zemuna i Borče, termoelektrane Kostolac, grade putni
Koridor 11 i nameravaju da modernizuju prugu Beograd - Budimpešta između Zemuna i Borče.
Od januara do novembra 2013. godine ukupan
obim trgovinske razmene Kine i Srbije iznosio je 1.1
decembar 2013 - januar 2014.
73
milijardu dolara. Vrednost izvoza iz Srbije u Kinu je
dvadeset miliona dolara i veća je za 12 odsto, a uvoza 1.37 milijardi dolara, što je povećanje od 7.5 odsto. Glavni uvozni proizvodi iz Kine su klima uređa-
ji, računari, oprema za telekomunikacione uređaje,
obuća, TV aparati dok se u Kinu iz Srbije uglavnom
izvozi oprema za obradu metala, metalni proizvodi,
drvo, električna oprema i mašine.
21. januar 2014.
Advokati ne mogu da se bave posredovanjem u
prometu nepokretnosti
Agencije moraju da povuku iz
oglasa sve nekretnine za koje
nemaju potpisane ugovore,
rečeno na sednici Grupacije
posrednika u prometu
nepokretnosti PKS
„Prema podacima APR-a, u Srbiji se oko 300 privrednih društava i 800 fizičkih lica – preduzetnika, bavi posredovanjem u prometu nepokretnosti“, istakao je potpredsednik PKS Zdravko
Jelušić na sedmoj sednici Grupacije posrednika u
prometu nepokretnosti, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS.
tacija direktive EU o uslugama, koja podrazumeva otvorenost tržišta i mogućnost da nekretnine
u Srbiji prodaju agencije iz evropskih zemalja,
Stojanović je sugerisao domaćim agencijama da
se udružuju u klastere ili neke druge oblike saradnje i ukrupnjavanja, kako bi mogle da se suoče sa
konkurencijom.
Na inicijativu Grupacije, pokrenute su aktivnosti
i prvi put donet zakon koji reguliše ovu oblast poslovanja. Koliki je značaj Zakona o posredovanju
u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je stupio
na snagu pre tri meseca, svedoče i podaci koje je
izneo potpredsednik PKS Jelušić, da je u prethodnom periodu trgovina nekretninama bila na
drugom mestu, odmah iza piramidalne štednje,
po broju prevarenih ljudi. „Procenjuje se da je
približno 25 000 prevarenih za nekretnine vredne
oko 750 miliona evra“, rekao je Jelušić.
Predstavnik Ministarstva je podsetio članove Grupacije da sa oglašavanja moraju da skinu sve nekretnine za koje nemaju potpisan ugovor, što je obaveza
koja je počela danom stupanja Zakona na snagu.
Članovi Grupacije razgovarali su o nekim nejasnoćama u vezi sa primenom Zakona o posredovanju
u prometu i zakupu nepokretnosti sa Željkom
Stojanovićem, višim savetnikom Ministarstva
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, i
Goranom Macurom, načelnikom odeljenja za opšti nadzor Sektora tržišne inspekcije Ministarstva
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Stojanović je ukazao da u ovim privrednim subjektima u proseku ima 1 ili 2 zaposlena, ali da
oni zapošljavaju znatno veći broj ljudi po ugovoru
o povremenim i privremenim poslovima, što otvara mogućnost da se osmisle državni podsticaji za
njihovo prevođenje u status stalno zaposlenih.
Podsećajući da sldeće godine počinje implemen-
74
decembar 2013 - januar 2014.
Nejasnoće oko pitanja da li advokati i advokatske kancelarije mogu da se bave posredovanjem
u prometu nepokretnosti otklonila je Aleksandra
Kona, koja je objasnila da Zakon o advokaturi
zabranjuje advokatima bavljenje privrednim delatnostima. Po tom zakonu, advokat ne sme da
se bavi poslovima posredovanja u prometu roba
i usluga, a ako se upiše u registar preduzetnika,
prestaje mu članstvo u advokatskoj komori.
Goran Macura je naglasio da će tržišna inspekcija
u odnosu na sivo i crno tržište delovati represijom, a na one koji legalno posluju u početku edukativno, upozorenjima.
Na sednici Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Udruženja za trgovinu Privredne
komore Srbije, usvojen je plan rada za 2014, primljeni su novi članovi i izabrane radne grupe za
odnose sa institucijama i pravna pitanja, za odnose sa medijima, za organizaciju seminara i edukaciju, kao i radna grupa za pripremu i organizaciju
nastupa na sajmovima.
22. januar 2014.
Centralizovane javne nabavke u EU
Francuski, nemački i belgijski
eksperti na seminaru o
centralizovanim javnim
nabavkama u PKS predstavili
najbolju praksu Evropske unije,
iskustva u sprovođenju nabavki
i ključne izazove
Seminar o centralizovanim nabavkama, godinu
dana od donošenja novog Zakona o javnim nabavkama u Srbiji i njegove devetomesečne primene,
ima cilj da domaćim ponuđačima i poručiocima
predstavi iskustvo zemalja članica Evropske unije
u oblasti javnih nabavki, kao i važnije očekivane
promene u regulativi u ovoj oblasti, ukazala je
Vidosava Džagić, potpredsednica Privredne komore Srbije. Posebna pažnja posvećena je iskustvu evropskih zemalja u zdravstvenom sektoru,
očekivanim promenama u novoj regulativi, prednostima ali i ograničenjima i preporukama za efikasniju primenu instituta u regulativi o javnim
nabavkama.
PKS stalno radi na izgradnji i unapređenju sistema javnih nabavki, regulatornog okvira, uspostavljanju infrastrukture za primenu regulative,
kako na bazi administrativnih kapaciteta, tako
i kapaciteta ponuđača i naručilaca. Cilj je veća
konkurencija, unapređenje znanja i intenzivnije
učešće u javnim nabavkama. Inicijativa za donošenje novog Zakona o javnim nabavkama potekla
je upravo iz PKS, na osnovu zahteva privrednika,
radi smanjenja troškova, povećanja konkurencije
i uspostavljanja bolje prakse u sistemu javnih nabavki. Prvi TAIEX seminar o Zakonu o javnim nabavkama, PKS je organizovala još 2009. godine.
Frejk Janmat, predstavnik Delegacije Evropske
unije u Srbiji, ukazao je da u okviru pregovora o
pridruživanju Srbije Evropskoj uniji, Srbiji predstoji proces skrininga, sagledavanja i analize trenutne situacije, po poglavljima. On je pozitivno
ocenio Zakon o javnim nabavkama, promenjen
prošle godine i usklađen sa regulativom Evropske
unije.
Slavica Joković, savetnik u Privrednoj komori Srbije predstavila je Zakon o javnim nabavkama i
ključne novine - sprečavanje korupcije i sukoba
interesa, konkurentni dijalog, okvirni sporazum,
centralizovane javne nabavke, plan nabavki, opšti
rečnik nabavke, javne nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, registar ponuđača, kao i nove
nadležnosti Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih
nabavki konkurentnosti.
Zakon predviđa da telo za centralizovane javne
nabavke, može biti obrazovano na republičkom,
pokrajinskom ili nivou lokalne samouprave, tako
da više lokalnih samouprava formira zajedničko
telo. Javne nabavke za državne organe sprovodi
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa,
ukazala je Joković. Spisak predmeta javnih nabavki koje utvrđen je Uredbom o uslovima i načinu sprovođenja postupka javne nabavke. Okvirni
sporazum uspostavlja se između jednog ili više
naručilaca i jednog ili više ponuđača, kojim se
utvrđuju bitni uslovi ugovora o javnoj nabavci,
kao što je cena, količina, rok, kao i uslovi i kriterijumi na osnovu kojih se bira najpovoljnija ponuda, odnosno zaključuju ugovori o javnoj nabavci,
podsetila je Joković.
Privredna komora Srbije organizovala je „Seminar o centralizovanim javnim nabavkama, okvirnim sporazumima i novom zakonodavnom okviru
javnih nabavki u Evropskoj uniji” u saradnji sa
TAIEX odeljenjem Evropske komisije.
decembar 2013 - januar 2014.
75
23. januar 2014.
Sprovođenje direktiva EU
U PKS je raspravljano o
sprovođenju zakona u oblasti
kontrole industrijskog
zagađenja, sprečavanju
hemijskih udesa i
implementaciji EMAS sistema
Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i
zaštite životne sredine Vlade Srbije i Odbora za
zaštitu životne sredine PKS, u saradnji sa projektnim timom i ekspertima, razgovarali su sa privrednicima – operaterima i konsultantskim kućama u Srbiji o realizaciji projekta „Sprovođenje
zakona u oblasti kontrole industrijskog zagađenja
(IPPC), sprečavanja hemijskih udesa (Seveso) i
uspostavljanja EMAS sistema”. Kako je zaključeno, svrha ovog projekta je da izgradi i ojača
kapacitete za sprovođenje propisa usklađenih sa
direktivama Evropske unije o životnoj sredini.
lijanski ekspert i vođa projekta, govoreći o sprovođenju zakona u oblasti kontrole industrijskog
zagađenja, sprečavanja hemijskih udesa i implementaciji EMAS sistema. Finalni nacrt navedenih
dokumenata je pripremljen i projektni tim ga pregleda radi konačne ocene, nakon čega će biti izdat
kao zvanični proizvod projektne aktivnosti. Kako
bi se postigao optimalan efekat i dostigao najviši
mogući nivo primenljivosti, obavljamo konsultacije sa različitim zainteresovanim stranama tražeći komentare i povratne informacije na bazi
njihovog razmatranja, naglasio je Quaggiato.
„Naš projektni tim je osmislio alate i proizvode
koji imaju za cilj da obezbede smernice i savete
operaterima i javnim institucijama za efikasnije sprovođenje IPPC direktive. Konkretno, pripremljeno je uputstvo za procenu i odabir BAT
tehnike, opisujući korak po korak metodologiju
za izbor najprikladnije BAT tehnike, polazeći od
informacija koje se traže u zahtevu za integrisanu
dozvolu i strategiju menadžmenta fabrike, kao i
obrazac za integrisanu dozvolu određujući strukturu i minimalni sadržaj uslova koje primenjuje
nadležni organ”, rekao je Riccardo Quaggiato, ita-
Ekspert iz Irske Patrick O’Brien je govorio o krizama u ovoj oblasti, ističući da je farmaceutska
industrija imala krizu protekle dve decenije. On je
posebno naglasio da je cilj projekta smanjiti emisije gasova, ali i troškove u industriji. Po rečima
Tiberia Daddia, eksperta iz Italije, Srbija ima šanse da ovom implementacijom privuče direktne
strane investicije. Nada Lukačević iz Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade
Srbije, istakla je da u ovoj oblasti mora postojati
stalan rad, a ne samo u slučajevima kada treba da
se dobije integrisana dozvola.
76
decembar 2013 - januar 2014.
23. januar 2014.
Nemačka, Rusija, Turska – šansa za srpske izvoznike
Za uspešan izvoz, neophodan
je dobar i kvalitetan proizvod
koji će privući kupca, razrađen
marketing i distributivna mreža,
pouzdanost isporuke i poznata
firma, a sve to zahteva
vreme i novac
Nemačka ima „gigantsku potrebu” za uvozom
svih vrsta proizvoda i to je velika šansa za izvoznike iz Srbije, da se izbore sa konkurencijom i nađu
svoje mesto na velikom nemačkom tržištu. Nemačka, sa 82 miliona stanovnika, uvozi 50 odsto
proizvoda, počev od autodelova i opreme za automobile, do voća, povrća i drugih prehrambenih
proizvoda. Atraktivna za Srbiju, zbog geografske
blizine, su i brzorastuća tržišta Rusije i Turske.
Za uspešan izvoz, neophodan je dobar i kvalitetan proizvod koji će privući kupca, marketing,
razrađena distributivna mreža, pouzdanost isporuke i poznata firma, što zahteva vreme i novac,
istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na
seminaru „Kako da uspešno izvezete i prodajete
u inostranstvu - sa fokusom na gumu, plastiku i
farmaceutske proizvode“.
Srpski izvoz u 2013. vredeo je 13,4 milijarde dolara, što je za 30,6 odsto više nego godinu ranije, a
pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 72 odsto, rekla je Snežana Rašeta iz Odbora PKS za ekonomske
odnose sa inostranstvom. Struktura srpskog izvoza
kvalitativno je poboljšana i sve više izvozimo proizvode više faze prerade. U eksportu dominiraju
automobili i autodelovi, poljoprivredni i prehrambeni, kao i proizvodi hemijske i farmaceutske industrije. I dalje treba da unapređujemo izvoz kako
bi se sve više kvalitetnih srpskih proizvoda našlo
na svetskom tržištu. Bez kvalitetnog izvoza nema
privrednog razvoja, naglasila je Rašeta.
Hato Brener, ekspert visoke poslovne reputacije i
predavač na seminaru, ocenio je da je Srbija geografski blizu, gotovo, „pred vratima“ nemačkog
tržišta i da ima dobar ugled u Nemačkoj kao pouzdan partner. To je veoma pozitivno za srpske
izvoznike jer Nemci rado kupuju evropske proizvode. Međutim, ukazao je Brener, za dobar plasman treba se izboriti sa snažnom konkurencijom
iz celoga sveta jer svi hoće da izvoze u Nemačku.
Ključ za uspešan izvoz je dobar i kvalitetan proizvod, ali mora da se učini i više od toga, naglasio
je Brener i ukazao na ogromnu ulogu marketinga.
Brener je napomenuo da su Brazil, Rusija, Indija, Kina, Turska privrede u usponu i da je u tim
državama ogromna potražnja za svim vrstama
proizvoda ali da treba uzeti u obzir specifičnosti i
zahteve tih tržišta. Tako na primer, u Rusiji je 10
odsto ili 15 miliona bogatih koji traže najskuplje
proizvode ali isto tako se traže i najjeftiniji, naveo
je ekspert.
Seminar u PKS, organizovan je u okviru podrške
privredi Srbije, koju Odbor za ekonomske odnose
sa inostranstvom i Biro za regionalnu saradnju
PKS pružaju kroz Projekat partnerstva DIHKCEFTA. Edvard Švarc, direktor DIHK-CEFTA
govorio je o značaju tog projekta koji ima cilj da
obuči privrednike da bolje i efikasnije koriste pogodnosti CEFTA sporazuma na tržištu regiona Jugoistočne Evrope i šire.
decembar 2013 - januar 2014.
77
23. januar 2014.
Med donosi dolare
U Srbiji je 2013. godine
proizvedeno oko 9.000 tona
meda, a izvezeno je 3.371 tona
za 14,9 miliona dolara
U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 9.000
tona meda. Ovaj u svetu traženi srpski proizvod
dobijen je iz 650.000 košnica. Najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja u količini
od 3.371 tona u vrednosti od 14,92 miliona dolara.
Naš med je veoma kvalitetan i tražen u svetu,
pa je potražnja za njim sve veća, kaže Mirjana
Miščević, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne
komore Srbije (PKS). Najbolji dokaz stalnog rasta
izvoza je podatak da smo, recimo, 2000. godine u
svet izvezli meda u vrednosti 55.079 dolara, pet
godina kasnije vrednost njegove prodaje u svetu je iznosila 572.327 dolara, zatim 2010. godine
to je bilo 7,68 miliona dolara, da bi se to u 2013.
godini udvostručilo. Po njenim rečima med se u
Srbiji i uvozi, ali je to zanemarljivo u odnosu na
izvoz. Tako je recimo za njegov uvoz 2005. godine
potrošeno 677 dolara, zatim 2012. godine 11.000
dolara, a lane je uvoz bio vredan 241.000 dolara. Bitno je ukazati, dodaje Mirjana Miščević, da
je ekspanzija izvoza meda krenula od osnivanja
Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda u
PKS, novembra 2003. godine. Tada je izvoz meda
bio vredan samo 14.100 dolara. U to vreme nije
postojao nijedan objekat za izvoz meda u zemlje
Evropske unije, a danas imamo njih sedam koji su
registrovani za izvoz na to probirljivo tržište od
500 miliona potrošača.
78
decembar 2013 - januar 2014.
Najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u
Nemačku i to za blizu 6,1 miliona dolara, Italiju
6,2 miliona dolara, Norvešku 1,6 miliona dolara,
Makedoniju 888.000 dolara, Crnu Goru 796.000
dolara, Austriju 415.000 dolara, u Bosnu i Hercegoviniu je izvezeno za 408.000 dolara, Holandiju
379.000 dolara, a za Švajcarsku je otpremeljen
med u vrednosti 110.000 dolara.
Naš med je veoma kvalitetan i u svet možemo
izvesti sve što proizvedemo, naglašava predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović. Kada je reč o ceni, jedan kilogram bagremovog meda u otkupu proizvođaču je
plaćan 3,7 evra, a med dobijen od suncokreta je
plaćan po kilogramu 2,2 evra. Ovo najbolje govori
da proizvodnja meda u Srbiji postaje sve profitabilnije zanimanje.
Kako bi se povećao izvoz mi sprovodimo i nekoliko projekata, među njima je i ,,Reka meda’’.
Ukupna vrednost ovog projekta je 218.988 evra.
Od toga EU učestvuje sa 167.460 evra, a Savez
pčelarskih organizacija sa 51.527 evra. Novac
se troši za unapređenje proizvodnje i plasmana
meda. Između ostalog, dodaje Živadinović, cilj
nam je da sprečimo falsifikatore meda. Za to je
već u toku proizvodnja specijalnih tegli za pakovanje, po čemu će naš kvalitetan med biti prepoznatljiv u svetu.
23. januar 2014.
Nove slobodne zone u Apatinu i Vranju
Jedanaest slobodnih zona u
2013. ostvarilo znatan rast
proizvodnje, izvoza, prometa
i investicija
U Srbiji su ovih dana počele sa radom dve nove
slobodne zone, Apatin i Vranje, rečeno je na radionici koju su organizovali Grupacija slobodnih zona
i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu PKS i
Slovenački poslovni klub u Beogradu. Osim novoosnovanih, U Srbiji su aktivne zone u Subotici, Pirotu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Kragujevcu, Užicu, Smederevu, Jugu, Kruševcu i Svilajncu.
Prednosti slobodnih zona, infrastrukturno opremljenog zemljišta na kome Vlada i lokalna samouprava dodatno garantuju stimulativan režim
poslovanja, predstavljene su predstavnicima slovenačke privrede u Srbiji.
„Impol Seval, slovenačka firma koja radi u slobodnoj zoni u Užicu, zauzima 12. mesto na listi
najvećih izvoznika u Srbiji, a među 15 najvećih
izvoznika nalazi se i kompanija Kolpa San, koja
posluje u slobodnoj zoni Zrenjanin“, rekla je
predstavnica Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu Danijela Fišaka. Ona je dodala da u novoosnovanoj zoni Apatin počinje da posluje kompanija Belamaris, a Mura intenzivno pregovara o
prebacivanju dela proizvodnje u zonu Pirot.
Ljiljana Keržnar iz slovenačke ambasade u Beogradu podsetila je da je Srbija druga investiciona destinacija slovenačke privrede, odmah posle Hrvatske, po visini investicija, ali da u Srbiji
posluje najveći broj slovenačkih firmi, čak 1400,
od čega 400 sa više od dva zaposlena. „Vreme je
loše, ali Srbija je još uvek poželjna destinacija za
slovenačke investitore“, zaključila je predstavnica
ambasade.
Milan Ristić, direktor Uprave za slobodne zone,
rekao je da prema podacima koje su zone podnele
Upravi, treba očekivati da je u 2013. ostvaren rast
od 50 do 100 odsto u proizvodnji, izvozu, prometu i investicijama.
Aleksandar Simonović predstavio je zonu Pirot,
koja je po analizi Fajnenšel tajmsa zauzela 42.
mesto među slobodnim zonama, kojih u svetu
ima približno 10 000 u 100 zemalja. „Dok se u
drugim zemljama u zonama ostvaruje 25 odsto
privrednih aktivnosti, kod nas je to približno
sedam odsto”, rekao je Simonović i naglasio da
se otvara prostor za rast. U zonama Srbije povećan je broj zaposlenih za čak 84 odsto 2012.
u odnosu na prethodnu godinu. „Pošto su zone
u Srbiji u prethodne tri godine ostvarile značajan napredak, povećale obrt sa 1,3 milijardi evra
2011. na 210 milijardi 2012. a u 2013. to će biti
znatno premašeno, država i lokalna samouprava
treba dodatno da olakšaju poslovanje u zonama“,
rekao je Simonović. Inače, u slobodnim zonama
investitori su oslobođeni carine i poreza na dodatu vrednost na robu, repromaterijal, sirovinnje,
građevinski materijal i energente koji se koriste u
procesu proizvodnje. U Pirotu, ali i nekim drugim
zonama, lokalna samuprava daje dodatne olakšice, kao i infrastrukturno opremljen prostor. Slične olakšice daje i opština Smederevo, gde posluje
slovenački PKC, kao i svilajnačka zona, u kojoj
posluje Panasonik. Apatinska zona se nalazi na
122 hektara na obali Dunava i očekuje da dobije
rečnu luku. Zona Jug nalazi se na teritoriji Grada
Niša i opštine Prokuplje na koridoru 10.
Na iskazanu bojazan da će proces pridruživanja i
ulazak u EU ugroziti poslovanje slobodnih zona,
Milan Ristić je rekao da i dalje u EU posluje 50
zona, među kojima je Hamburg, a da su neke zmelje, među kojima je i Poljska, ugovorile da pogodnosti u zonama ostanu na snazi do 2026. godine.
Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana
Hašimbegović istakla je ulogu Grupacije, koja
je bila jedan od inicijatora Zakona koji je donet
2006, kao i Strategije razvoja slobodnih zona.
decembar 2013 - januar 2014.
79
24. januar 2014.
Srbija atraktivna kineskim kompanijama
Državna kineska kompanija
China Three Gorges Corporation
zainteresovana za projekte u
sektorima energetike, ekologije,
infrastrukture, navodnjavanja
Potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS)
Raša Ristivojević, sa saradnicima, razgovarao
je sa predstavnicima kineske kompanije China
Three Gorges Corporation koji su zainteresovani
da u Srbiji realizuju projekte iz energetike, ekologije, infrastrukture i navodnjavanja.
kompanije. On je objasnio da je China Three Gorges Corporation državna kompanija koja postoji
više od 50 godina i ima veliko svetsko iskustvo,
a realizovali su 80 projekta – kao što su hidroelektrane, vetro i solarni parkovi, infrastrukturni
projekti. U Srbiji smo veoma zainteresovani za
projekte u energetici, ekologiji, navodnjavanju,
istakao je Čen.
Potpredsednik Ristivojević upoznao je goste iz
Kine sa radom komorskog sistema, istakavši da
je PKS najveća i najstarija privredna asocijacija,
istinski servis srpske privrede i spona između privrednika i izvršne vlasti. Cilj PKS je da zastupa i
štiti interese srpske privrede i privrednika, dodao
je Ristivojević. Kako je rekao predstavnicima kineske kompanije, PKS im stoji na raspolaganju za
kontakte, informacije i buduću saradnju.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS, ukazao
je na veliki potencijal za investiranje u oblasti tretiranja otpadnih voda. To je jedna od najzahtevnijih obaveza Srbije u procesu pristupanja EU, a do
sada je tretirano svega 1,5 odsto otpadnih voda . U
narednih osam godina očekuje se oko devet milijardi evra investicija u tu oblast, rekao je Mitrović.
Izvršni direktor za Jugoistočnu Evropu China
International Water and Eletric, ogranka, China
Three Gorges Corporatione Čen Liang naglasio je
da su Beograd i Srbija veoma atraktivni za kineske
Sastanku u PKS prisustvovali su savetnik predsednika PKS Slobodan Petrović i sekretar Udruženja za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu PKS Viktor Kobjerski.
24. januar 2014.
Platna obligacija banke
Novi instrument u
međunarodnom poslovanju
– platna obligacija banke,
omogućava da se ublaže rizici
vezani za naplatu izvezene
robe i usluge
U Privrednoj komori Srbije (PKS) održan je jednodnevni seminar - Jednoobrazna pravila za
platne obligacije banke, na kojem je predstavnicima bankarskog sektora i privrede predstavljen
80
decembar 2013 - januar 2014.
najnoviji proizvod Međunarodne trgovinske komore (MTK) iz Pariza i trendovi u međunarodnom poslovanju. Platna obligacija banke je novi
instrument plaćanja u međunarodnom poslova-
Jednoobrazna pravila za platne obligacije banke
su standard 21. Veka, koji umnogome olakšava
međunarodnu trgovinu i ublažava rizike u korist
kupca i prodavca, rekla je Dragana Muždalo, sekretar Odbora PKS za ekonomske odnose sa inostranstvom.
upravljanja rizikom, sigurnost plaćanja. Banke
u svetu su prihvatile ovaj instrument kao pogodan za finansiranje trgovine. Banke su obavezne
da primenjuju jednoobrazna pravila za platne
obligacije banaka (URBPO). Način primene ovih
pravila obrazložila je Cveta Anđelković, ekspert
za instrumente plaćanja i obezbeđenje u međunarodnom poslovanju.
Platne obligacije banke omogućavaju fleksibilne
finansijske propozicije kroz vezano finansiranje.
Benefiti tog instrumenta uključuju brzinu, pouzdanost, lagodnost, smanjenje troškova uvoznika
i izvoznika i povećanje efikasnosti, unapređenje
Seminar u organizuje Nacionalnog odbora MTK Srbije i PKS bio je namenjen svima koji se na bilo koji
način bave međunarodnom trgovinom. Predavač je
naš ekspert za instrumente plaćanja i obezbeđenje
u međunarodnom poslovanju Cveta Anđelković.
nju koji omogućava da se ublaže rizici vezani za
naplatu izvezene robe i usluge.
24. januar 2014.
Kako podići kvalitet mleka u Srbiji
U narednih nekoliko godina
mora se raditi na poboljšanju
kvaliteta mleka, pre svega,
u područjima gde postoji
kvantitet proizvodnje.
Izradiće se i mlečna karta
Srbije, kao i regionalizacija
proizvodnje mleka
U narednim godinama propisi moraju da se usaglase sa evropskim, što će doprineti i usaglašavanju i unapređenju proizvodnje i kvaliteta u industriji mleka Srbije, pre svega, u područjima gde
postoji kvantitet proizvodnje. Ovo je istaknuto na
sednici Grupacije mlekarske industrije, proizvođača i prerađivača mleka Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije (PKS). Kako je zaključeno,
izradiće se i mlečna karta Srbije, kao i regionalizacija proizvodnje mleka.
Do 1. oktobra 2013. godine u Srbiji je ukupno
odobreno 260 objekata za preradu mleka. Iskorišćenost postojećih kapaciteta mlekara je oko 60
odsto. Očekuje se da će u narednom periodu doći
do daljeg pada broja mlekara, budući da mnoge
neće biti u stanju da investiraju u prilagođavanje
standardima EU i tako opstanu na tržištu. Nenad
Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu
i prehrambenu industriju PKS, istakao je da se
na poboljšanju kvaliteta mleka može raditi tamo
gde postoji kvantitet, ali se on mora održati i u
regionima gde je proizvodnja u fazi opadanja. Po-
trebna je izrada nacionalnog plana za identifikaciju proizvođača sirovog mleka. U situaciji kada
se broj primarnih proizvođača značajno smanjuje
poslednjih godina, osnov za izradu predloženog
plana bio bi prema kvantitetu proizvodnje, a ne
prema kvalitetu.
Jasna Stevanović, savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS je naglasila da će se izraditi mlečna karta i informacija
o zdravstvenom statusu mlečnih grla. Prilikom
kontrole zdravstvenog stanja životinja, neophodno je da se brzim metodama ispitaju parametri
koji utiču na kvalitet mleka. Na osnovu rezultata
potrebno je napraviti planove za edukacije farmera. Kroz izradu mlečne karte Srbije biće urađena
i regionalizacija proizvodnje mleka.
Kada je reč o subvencijama, predlaže se nadležnim kreatorima agrarne politike, diferenciranje
subvencija prema regionalnom razmeštaju primarnih proizvođača mleka i prema kvalitetu sirovog mleka. Goran Stoparić, direktor sirovinskog
sektora u ,,Imleku”, naglasio je da je ova kompadecembar 2013 - januar 2014.
81
nija u Srbiji najdalje otišla u primeni evropskih
standarda i proizvodnji mleka visokog kvaliteta.
On je podvukao da se željno očekuje početak rada
nacionalnih laboratorija za analize mleka u naredne dve do tri godine.
rezultata koje od nas očekuje EU. On je najavio da
će nacionalna laboratorija u Novom Sadu proraditi 2015. godine. „Idemo ka Evropi, zaoštravaju
se kriterijumi u proizvodnji, odnosno, kvalitetu i
to mora da se poštuje“, zaključio je Šibalić.
Snježana Pupavac, predsednik Grupacije laboratorija koja deluje u okviru PKS, rekla je da se
ovom problematikom grupacija bavi već nekoliko
godina. Kvalitet njenog rada je na visokom nivou,
što dokazuje i prijem u udruženje asocijacija u EU.
Proizvođači su zatražili smanjenje visine naknade za izvršene veterinarsko sanitarne preglede.
Oni su istakli da je u Službenom glasniku krajem
prošle godine objavljena odluka o visini naknada
za izvršene veterinarske sanitarne preglede, koja
je znatno povećana. Ta naknada, koja je čak sedam
puta viša u odnosu na prethodni period, opteretiće
prerađivače mleka, pa se traži da se ona preispita.
Učestvujući u radu skupa Slobodan Šibalić, iz
Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede
naglasio je da je cilj da se do 2020. godine dođe do
24. januar 2014.
Srpski izvoz u Rusiju premašio milijardu dolara!
Rast broja srpskih kompanija
koje izvoze na rusko tržište i
šira lepeza proizvoda
Robna razmena Srbije i Ruske Federacije u 2013.
godini iznosila je tri milijarde 34,4 miliona dolara, što je za 11,6 odsto više nego 2012. Izvoz iz
Srbije zabeležio je rekordan rezultat uz značajan
rast od 22,2 odsto i njegova nominalna vrednost
dostigla je milijardu i 65,2 miliona dolara.
Uvoz je prošle godine bio u padu, da bi se u poslednjem kvartalu znatno povećao, što u ukupnom
proračunu iznosi rast oko 6,6 odsto u odnosu na
2012. tako da je vrednost uvoza dostigla milijardu
969,3 miliona dolara. Negativan saldo u trgovini
Srbije sa Rusijom iznosi 904 miliona dolara.
Rusija je četvrti partner Srbije u izvozu u 2013.
godini sa učešćem od oko 7,2 odsto od ukupnog
izvoza Srbije, a treći u uvozu sa učešćem od devet
odsto. Pokrivenost uvoza izvozom je 54 odsto.
Privrednu saradnju Srbije i Rusije karakteriše
međusobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto
robe, rast izvoza, kao I broja srpskih kompanija
koje izvoze na rusko tržište i širenje lepeze proizvoda u izvozu. Deficit je konstantno prisutan na
srpskoj strani zbog uvoza energenata, između 60
i 80 odsto. U 2013. na tržište Rusije izvozilo je
768 srpskih kompanija, a godinu ranije 702. Prošle godine 1.372 različita proizvoda izvezena su u
Rusiju, a 2012. godine 1.207.
Najzastupljeniji proizvodi u srpskom izvozu su
82
decembar 2013 - januar 2014.
hula-hop čarape, podni pokrivači i tapete, jabuke,
višeslojne podne ploče, lekovi za maloprodaju, cirkulacione pumpe za grejne sisteme, cevi od rafinisanog bakra, spoljne pneumatske gume za putničke automobile... Iz Rusije u Srbiju se najviše uvoze
nafta i gas, zatim aluminijum i žica od rafinisanog
bakra. Uvozi se i urea, ugljenik, odlivci, otpresci,
otkivci neobrađeni od bakra, cigarete koje sadrže
duvan, šipke i profili od rafinisanog bakra.
Najveći izvoznicu u Rusiju su VALY DOO Valjevo,
TARKETT DOO Bačka Palanka, HEMOFARM AD
Vršac, GRUNDFOS MANUFACTURING, FBC AD
Majdanpek, TIGAR TYRES DOO, Pirot, IMPOL
SEVAL AD, Sevojno, HOLDING KABLOVI AD Jagodina u restrukturiranju, VALjAONICA BAKRA
SEVOJNO AD Sevojno, SINTELON DOO Bačka
Palanka. Najveći uvoznici iz Ruske Federacije
su NIS A.D. Novi Sad, JP SRBIJAGAS Novi Sad,
IMPOL SEVAL AD, Sevojno, FBC AD Majdanpek,
VALjAONICA BAKRA SEVOJNO AD sevojno,
DOO PROMIST Novi Sad, TIGAR TYRES DOO,
Pirot, ŽELEZARA Smederevo, UNIFERT DOO
Beograd, AGROFERT DOO Novi Sad.
Ukupna robna razmena Republike Srbije i Ruske
Federacije u 2012. dostigla je dve milijarde 719,3
miliona dolara, a u poslednje četiri godine srpski
izvoz beleži kontinuirani rast.
27. januar 2014.
Indijcima ponuđeni investicioni projekti
Predstavljen investicioni
kapacitet više grana srpske
privrede, od energetike,
poljoprivrede, IT-ja,
do filmske industrije i
zdravstvenog turizma. Fokus
i na pronalaženju partnera za
srpske kompanije u procesu
privatizacije
Privredna delegacija Srbije, koju u radnoj poseti
Indiji, predvodi Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije (PKS) razgovarala je sa indijskim privrednicima o mogućnostima investiranja
u više od 100 srpskih projekata, vrednih bezmalo
sedam milijardi evra.
Privrednicima iz Indije predstavljeni su investicioni kapaciteti srpske energetike, filmske industrije, proizvodnje hrane, mašinske industrije,
proizvodnje traktora i automobila, irigacione
mehanizacije, IT, obrazovanja, farmacije i zdravstvenog turizma. Fokus je bio i na pronalaženju
partnera za kompanije koje se nalaze u procesu
privatizacije u Srbiji. Pokrenuta je, takođe, inicijativa za dolazak u Beograd, na investicionu konferenciju u martu ili aprilu, delegacije indijskih
privrednika zainteresovanih za ulaganje u Srbiji.
Govoreći o ekonomskoj situaciji u zemlji, predsednik Sertić rekao je da se Srbija nalazi u procesu
reformi koje podrazumevaju restruktuiranje kompletne privrede i sveukupne filozofije poslovanja.
„Prevalili smo veći deo puta u procesu privatizacije,
ali postoje i brojni projekti za koje nam je potreban
svež inostrani kapital. Želimo da, kao investitore u
Srbiji, vidimo i indijske privrednike sa profitabilnim projektima u oblasti infrastrukture, industrije,
elektronike, poljoprivrede, turizma i filmske indu-
strije, ali i drugim sektorima”, naglasio je Sertić.
Delegacija PKS sastala se i sa Rahul Čabrom (Rahul Chhabrom), podsekretarom u Ministarstvu
inostranih poslova Indije zaduženim za Centralnu Evropu i sekretarom Ranodžit Čaterdžijem
(Ranojit Chatterjee), nadležnim za Srbiju. Tokom
razgovora razmotreno je više pitanja važnih za
unapređenje privredne saradnje i ukazano na potrebu povećanja robne razmene. Predsednik Sertić je ukazao da robna razmena između Indije i
Srbije raste iz godine u godinu, tako da je u 2013.
godini, dostigla blizu 200 miliona dolara od čega
je 90 odsto indijski uvoz, a samo 10 odsto izvoz
iz Srbije.
Predstavnici srpske privrede u Nju Delhiju razgovarali su sa Ambika Šarmom (Ambika Sharma),
zamenikom generalnog sekretara i članovima Federacije privrednih i industrijskih komora Indije.
Delegacija Srbije doputovala je 24. januara u Nju
Delhi, a investicioni razgovori se nastavljaju u
Ahmedabadu 27. januara, Bangaloreu 28. i 29. januara i završavaju u Mumbaiju 30. januara 2014.
Poseta srpske privredne delegacije Indiji realizovana je uz podršku ambasade Indije u Beogradu
i ambasade Srbije u Nju Delhiju, a domaćin je
Konfederacija indijske industrije, asocijacija najuticajnijih indijskih kompanija.
decembar 2013 - januar 2014.
83
27. januar 2014.
Dobro zdravlje za Savindan
U ime Privredne komore Srbije,
potpredsednik PKS dr Slobodan
Samardžić, kao domaćin krsne
slave čestitao je Savindan
doktorima i medicinskom
osoblju specijalne bolnice „Sveti
Sava”, a pacijentima je poželeo
brz oporavak i dobro zdravlje
Specijalna bolnica za lečenje cerebrovaskularnih
oboljenja „Sveti Sava“, obeležila je krsnu slavu.
Uz Milana Savića, generalnog direktora bolnice,
domaćin slavskog obreda bio je dr Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS. Liturgiji ispred kapele Svetog apostola i jevanđeliste Luke, koja se
nalazi na prvom spratu bolnice sa imenom prvog
srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja, prisustvovali
su Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, dr Momčilo Babić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, princ Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina, kao i veliki broj gostiju iz
Ministarstva zdravlja, predstavnici diplomatskog
kora, Skupštine grada Beograda i brojne kolege iz
drugih zdravstvenih ustanova. Slavski kolač posle
osvećenja, presekao je vladika Andrej Ćilerdžić. U
tome su mu pomagali protojerej stavrofor Petar
Lukić, starešina Saborne crkve u Beogradu i protojerej Ilija Letić. Vladika Andrej je u besedi podsetio na zasluge Svetog Save, čije ime ova bolnica
sa ponosom nosi i ukazao na njen veliki značaj
u pružanju pomoći teško obolelim pacijentima.
On je podsetio da duhovnost i medicina vekovima
putuju zajedno kroz život u službi naroda.
Potpredsednik PKS, dr Slobodan Samardžić, koji je
punih trinaest godina domaćin slave, uz konstataciju da samo zdravi radnici i menadžeri čine zdravu
84
decembar 2013 - januar 2014.
privredu, poželeo je pacijentima brz oporavak i dobro zdravlje, a direktoru bolnice, doktorima i medicinskom osoblju da i dalje pomeraju granice u stručnom, profesionalnom i dijagnostičkom domenu.
U bolnici „Sveti Sava“ obezbeđena je vrhunska
i najkvalitetnija zdravstvena zaštita. Godišnje se
hospitalno leči oko 8000 ljudi obolelih od moždanog udara. Ambulantno se pregleda tri puta
više pacijenata, a od 360 zaposlenih tri četvrtine
je specijalizovano medicinsko osoblje, uvek spremno da pruži visoku stručnu pomoć, podršku i
lepu reč. Dr Milan Savić, generalni direktor bolnice, rekao je da je ova zdravstvena ustanova za lečenje cerebrovaskularnih oboljenja, prešla na viši
nivo zdravstvene zaštite, čime je kompletno zaokružena dijagnostička i terapijska paleta. Ove godine planirano je uvođenje mehaničke ekstrakcije
tromba u standardni protokol lečenja, što će kao
nova terapijska procedura značajno pomoći pacijentima koji boluju od ove ozbiljne i teške bolesti.
On je istakao i da su iz regiona JI Evrope jedino
stručnjaci ove bolnice pozvani da učestvuju u dve
međunarodne, multicentrične studije o lečenju
moždanog udara koje se organizuju u Americi i
Izraelu. Direktor Milan Savić poručio je zaposlenima da sa još više entuzijazma rade u interesu
pacijenata i u cilju prosperiteta ove ustanove.
28. januar 2014.
Konstituisana Grupacija „Hoteli Srbije“
Predstavnici hotelske industrije
izabrali Privrednu komoru
Srbije, kao prirodno mesto na
kome će artikulisati interese i
rešavati probleme
Predstavnici hotelske industrije Srbije delovaće
ubuduće kroz Grupaciju „Hoteli Srbije“, osnovanu po odluci Odbora Udruženja za ugostiteljstvo
i turizam Privredne komore Srbije. Grupacija
je osnovana na inicijativu predstavnika hotela
„Izvor“ iz Aranđelovca, jedne od najznačajnijih
investicija u hotelskoj industriji Srbije. Na konstitutivnoj sednici Grupacija je verifikovala članove i usvojila poslovnik o radu. Za predsednika
Grupacije izabran je Saša Nikitović, generalni
direktor Hotela „Moskva“, za zamenika predsednika Veselin Jovićević, generalni direktor Hotela
„Slavija“, a za sekretara Ljiljana Rebronja, direktorka „Gastro printa“ i glavna urednica časopisa
„Turistički svet“.
U radu konstitutivne sednice Grupacije učestvovao je potpredsednik PKS Zdravko Jelušić, koji
je izrazio zadovoljstvo što su hotelijeri izabrali
Privrednu komoru Srbije kao prirodno mesto gde
će artikulisati interese i rešavati probleme. „Turistička privreda može da bude motor razvoja,
naročito određenih regiona Srbije“, rekao je Jelušić i upozorio da će bez unapređenja kapaciteta
ta šansa biti propuštena. Podsećajući da su hoteli
velike investicije, Jelušić je istakao njihov značaj
za pokretanje drugih grana privrede, među kojima je i građevinarstvo.
Profesor Slobodan Unković, osnivač Univerziteta
Singidunum, podržao je aktivnosti PKS na razvoju turističke privrede i rekao da kreatori ekonom-
ske politike u Srbiji nemaju jasan stav o tome šta
turizam znači za ukupan razvoj zemlje. „Prethodne godine inostrani turizam ostvario je rast od 11
odsto, a devizni prihod od tirizma rast od 10 dost,
dok celokupna srpska privreda nije u 2013. ostvarila rast veći od dva odsto“, rekao je Unković.
Unković je istakao da inostrani turizam već drugu godinu za redom beleži rast, dok će podaci za
2013. pokazati da imamo i rast domaćeg turizma.
U 2013. prihod od stranog turizma procenjuje se
na milijardu dolara, a od domaćeg između milijardu i 1,2 milijarde dolara. Ističući da je hotelska
industrija „ozbiljna šansa“, profesor Unković je
upozorio da ne sme biti prepuštena stihijskom razvoju. „U hotelskoj industriji Srbije zaposleno je
70 000 ljudi, a u celokupnom turizmu 170 000“,
rekao je Unković.
Ideja da se PDV na hotelske usluge poveća sa
osam na 20 odsto delovala je destimulativno na
hotelijere i investitore, a profesor Unković ističe
da bi takvo povećanje značilo „propast sektora“ .
Odluku da PDV na hotelske usluge bude 10 odsto,
što je prosek u zemljama u okruženju, profesor
Unković okarakterisao je kao razumnu.
Sekretar Udruženja za turizam PKS Dragana Šabić članovima novoosnovane Grupacije predočila
je kapacitete i resurse Privredne komore Srbije i
podsetila da u okviru Uruženja već radi Grupacija
hotelskih domaćinstava.
decembar 2013 - januar 2014.
85
28. januar 2014.
Usaglašavanje sa globalnim pravilima
Udruženje akreditovanih tela
za ocenjivanje usaglašenosti
PKS inicira osnivanje grupacija,
koje će povezivati članove iz
određenih obima akreditacije
Za predsednicu Odbora novoformiranog Udruženja akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti izabrana je dr Snježana Pupavac, a za zamenika predsednika prof. dr Aleksandar Petrović. Na
prvom sastanku Odbora ovog Udruženja usvojen
je poslovnik, razmatrane smernice za program,
a inicirano je i osnivanje grupacija koje će raditi kao oblik neposrednog povezivanja članova
Udruženja iz određenih obima akreditacije.
U okviru Privredne komore Srbije posle višegodišnjih pokušaja realizovana je inicijativa i formirano udruženje aktera u primeni novih međunarodnih pravila u oblasti metrologije, standardizacije,
akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti. Odbor
tog Udruženja čini 27 privrednih subjekata, koji
se bave delatnostima bez kojih nije moguće slobodno kretanje roba i uklanjanje tehničkih prepreka u trgovini na globalnom tržištu.
U radu prve sednice Odbora učestvovala je Vidosava Džagić, potpredsednica PKS, koja akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti smatra
značajnim činiocem u razvoju infrastrukture kvaliteta u Srbiji. Infrastruktura kvaliteta u procesu
globalizacije međunarodne ekonomije predstavlja osnovu regionalne i međunarodne trgovine i
značajan je faktor zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti potrošača.
Koordinator Centra za kvalitet PKS Ljubiša Dimitrijević predočio je posebne pogodnosti koje članice novog Udruženja imaju unutar PKS, među
kojima je uključivanje u članstvo u međunarodnim udruženjima i organizacijama u cilju jačanja
poverenja i unapređenja kvaliteta usluga, pouzdanosti i kompetentnosti.
Delujući u okviru PKS, gde postoji 16 udruženja
iz različitih privrednih oblasti sa 140 grupacija,
članice novog Udruženja dobijaju mogućnost za
horizontalno povezivanje sa članicama drugih
udruženja iz različitih sektora privrede radi aktivnog učešća u kreiranju sektorskih politika kada je
u pitanju kvalitet i ocenjivanje usaglašenosti.
29. januar 2014.
Nove izmene Zakona o duvanu
U Srbiji je prošle godine
duvanom zasejano oko 6.200
hektara i proizvedeno više od
10.000 duvana. Zahvaljujući
merama države prepolovljen je
šverc te kulture
Predstavnici Grupacije proizvođača i prerađivača
duvana Udruženja za poljoprivredu i prehrambe-
86
decembar 2013 - januar 2014.
nu industriju Privredne komore Srbije, predložili
su u 10 tačaka, nove izmene Zakona o duvanu.
Razlog je što inspektori različito tumače pojedine
zakonske odredbe, pa se dešava da je kroz borbu
protiv crnog tržišta blokiran i legalan posao.
Kako je istakao Milan Kužnik, samostalni savetnik u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu
industriju Privredne komore Srbije, u našoj zemlji je 2013. godine duvanom bilo zasejano 6.201
hektara i proizvedeno je 10.016 tona duvana.
Procene su da je ranije u švercu bilo oko 4.000
tona duvana, ali da je zahvaljujući angažovanim
merama države, odnosno inspekcijskih službi, taj
šverc sada prepolovljen.
Nenad Tubić iz Sremske Mitrovice je rekao da izmenama zakona, treba, pre svega, definisati šta je
obrađivač duvana, da li je dovoljno imati ugovor
o uslužnoj delatnosti ili treba posedovati i opremu bar za jednu vrstu duvana. Sadašnji Zakon
zahteva da obrađivač ima u vlasništvu i opremu,
što nije logično, jer posao može da se obavlja i sa
iznajmljenom, a obrađeni duvan je lakše prodati
nego neobrađeni, naveo je on.
Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača
duvana Udruženja za poljoprivedu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, Đorđo Radojičić složio se sa predlogom da se oprema može
uzimati u zakup ako se ima ugovor sa proizvođačima duvana. Po njegovim rečima, treba izmeniti
i odredbu po kojoj proizvodnjom duvana može da
se bavi samo onaj ko ima zaključen predugovor
sa obrađivačem ili izvoznikom, jer nema nikakvog
razloga da i sam proizvođač ne bude izvoznik.
Na sastanku je pomenut i problem otpadnog dela
duvana takozvanog „rebra“, koje može da se koristi za proizvodnju duvanskih folija, a može i da
se izvozi kao sirovina, ali je teškoća što je ono
bukvalno definisano kao otpad, pa ga carina tako
tretira, a to nije ispravno. Kako je najavljeno, o
tom problemu će se razgovarati 4. februara u Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine.
30. januar 2014.
Ambasador Hrvatske u PKS
Evrointegracije, unapređenje
regionalne saradnje i
poboljšanje bilateralne razmene
dve zemlje u fokusu razgovora
predsednika PKS i hrvatskog
diplomate
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Željko
Sertić razgovarao je sa ambasadorom Hrvatske u
Beogradu Goranom Markotićem o evrointegracijama, unapređenju regionalne saradnje i poboljšanju bilateralne razmene dve zemlje.
Ambasador Markotić govorio je o iskustvima Hrvatske u pregovaračkom procesu. Prema njegovim rečima, proces prijema u EU je najveća šansa za reforme. Pregovori Hrvatske trajali su sedam godina i to
je vreme kada se sve promenilo, rekao je Markotić.
Predsednik Sertić upoznao je hrvatskog ambasadora sa aktivnostima PKS koja je, kako je rekao, istinski servis privrede i dobar partner vladi. Sertić je
istakao značajnu ulogu PKS u procesu integracije
Srbije u EU. Predstavnici PKS učestvuju u pregovorima o svim ekonomskim poglavljima, u 27 od ukupno 35, a u pregovaračkom timu Srbije sa EU biće
delegiran i predstavnik komore, objasnio je Sertić.
Sertić i Markotić ukazali su na značaj regionalnog
povezivanja kompanija radi zajedničkog nastupa na
trećim tržištima i efikasnijeg suočavanja sa oštrom
konkurencijom. Prehrambena industrija, građevinarstvo i turizam nose veliki potencijal za saradnju.
Kao posebno atraktivno istaknuto je kreiranje jedinstvene turističke ponude regiona koja bi privukla turiste Dalekog istoka - Japana, Kine, Indije.
decembar 2013 - januar 2014.
87
Bilateralna razmena Srbije i Hrvatske u 2013.
gotovo je uravnotežena, ali je za šest procenata
manja nego 2012. Robna razmena dve zemlje u
2013. godini dostigla je 859,8 miliona dolara, srpski izvoz je vredeo 423,7 miliona dolara, a uvoz
436,1 miliona dolara. Deficit od 12,4 miliona dolara znatno je manji od deficita 2012. kada je dostigao 110,7 miliona dolara. Iako se očekivalo, u
2013. nije dostignut obim robne razmene Srbije i
Hrvatske iz 2008. godine kada je iznosio milijardu dolara. Kako je istaknuto, prostora za povećanje robne razmene ima sa obe strane.
Sastanku u PKS prisustvovali su Mihailo Vesović,
potpredsednik PKS i Mitar Pržulj, direktor Biroa
PKS za regionalnu saradnju.
30. januar 2014.
Pripreme privrede za EU
Cilj i ideja seminara je da se
kroz edukaciju obezbedi što
veća sigurnost u poslovanju
Centar za edukaciju i stručno obrazovanje, u saradnji sa SGS (Societe Generale de Surveillance
iz Ženeve - Švajcarska) Privredne komore Srbije, organizovao je seminar „Primena pravilnika o
tehničkim zahtevima za opremu pod pritiskom i
pravilnika o pregledima opreme pod pritiskom“.
Seminar je otvorila Mirjana Kovačević, direktorka Centra za edukaciju i stručno obrazovanje
PKS, koja je između ostalog naglasila, da asocijacija privrede ima za cilj, da organizuje edukativne seminare iz svih oblasti, koje su od značaja za
privredu, kako bi se ona što pre uklopila u ono što
je čeka u EU.
Predavač dr Aleksandar Petrović, ekspert za
primenu Pravilnika o tehničkim zahtevima za
projektovanje izradu i ocenjivanje usaglašenosti
opreme pod pritiskom i Pravilnika o pregledu
opreme pod pritiskom (koji je i član radne grupe
za izradu pravilnika) je naglasio da je cilj i ideja
ovakvih skupova, da se kroz edukaciju obezbedi
što veća bezbednost i sigurnost na ovom polju poslovanja. On je istakao da je od četiri direktive EU
iz ove oblasti, dve su prenete kod nas. Da bi ih primenili mi donosimo pravilnike. Kada je reč o ovoj
oblasti, naglasio je Petrović, mi u zemlji imamo
od 8.000 do 12.000 posuda i oko 50.000 cevovoda
pod pritiskom. On je zatim posebno podvukao da
88
decembar 2013 - januar 2014.
se mi za sada prilagođavamo, odnosno pretvaramo u pravilnike samo one direktive koje se mogu
primeniti kod nas. Jer, Srbija još uvek nije članica
EU. U primeni pravilnika u ovoj oblasti, Petrović
je posebnu pažnju posvetio krajnjoj odgovornosti,
ukoliko dođe do nesreće ili problema tokom rada.
Prisutne su posebno interesovale teme: „Uslovi
pod kojima se oprema pod pritiskom može staviti na tržište Republike Srbije“, „Bitni zahtevi za
bezbednost pri upotrebi posuda pod pritiskom“,
„Znak usaglašenosti i natpisi“, „Uputstva, konstrukcija, plan proizvodnje, definicije i simboli“,
„Rokovi redovnih periodičnih pregleda, evidencioni i revizioni list“, „Minimalni kriterijumi koji
treba da zadovolje imenovana tela“.
Seminar je bio namenjen proizvođačima opreme
pod pritiskom, projektantima tehnoloških sistema
u čijem sastavu su jednostavne posude pod pritiskom, kao i korisnicima posuda pod pritiskom.
Cilj seminara je da omogući polaznicima razumevanje odredbi navedenih pravilnika kako bi mogli
blagovremeno da sprovedu sve mere i aktivnosti
neophodne za potvrđivanje usaglašenosti posuda pod pritiskom koje proizvode ili iste koriste u
okviru procesa koji se odvijaju u njihovoj organizaciji. Svi polaznici dobijaju i sertifikat SGS.
Resavska 13-15, 11000 Beograd
тел: (+381 11) 3300 900, fax: (+381 11) 3230 949
[email protected]
www.pks.rs
Download

ovde