Refining
3
APRIL
MAJ
JUN
Ekologija
Napad na otpad
INTERVJU
TANJA MIŠČEVIĆ
ŠEF PREGOVARAČKOG
TIMA ZA VOĐENJE
PREGOVORA O
PRISTUPANJU SRBIJE EU
Energetska efikasnost i zelena energija
Poslovanje po svetskim standardima
Strategija razvoja
bunker stanica
DEFINISANJE
LIDERSTVA
1
2
Refining
Refining
1
Refining
2
3
Refining
SADRŽAJ
APRIL
MAJ
JUN
Ekologija
Napad na otpad
VESTI I TRENDOVI
Energetska efikasnost i zelena energija
Poslovanje po svetskim standardima
INTERVJU
TANJA MIŠČEVIĆ
ŠEF PREGOVARAČKOG
TIMA ZA VOĐENJE
PREGOVORA O
PRISTUPANJU SRBIJE EU
BROJ
Strategija razvoja
bunker stanica
DEFINISANJE
LIDERSTVA
INTERNACIONALNI
magazin
3
G: 2014
APRIL
MAJ
JUN
4-9
TEMA BROJA
Poslovanje po svetskim standardima
10-18
19
dosije
The mark of responsible forestry
Poslovanje po
svetskim
standardima
MINI INTERVJU
Borko Raičević
Energija spaja region
Ovaj magazin štampan je na papiru
proizvedenom u skladu
s odgovornim upravljanjem šumama
10
20-23
24
Tanja Miščević
intervju
Tanja Miščević
24-27
industrija i biznis
Novi profitabilni biznis
28-31
32
industrija i biznis
Definisanje liderstva
32-37
region
Energičan početak poslovanja
Definisanje
liderstva
38-41
ekologija
Napad na otpad
42-45
HR
Prva šansa
Energize
Dizajn
Štampa:
Internacionalni magazin Kompanije NIS
Metaklinika
„Stojkov”
Ilustrator:
Magazin Energize se objavljuje kvartalno.
46-49
trendsetter
Energija uspeha / Novak Đoković
50-55
Broj 3, jul 2014.
Izdavač:
Aleksa Jovanović
Copyright © 2014 NIS
NIS, Novi Sad, Srbija
Funkcija za odnose s javnošću i komunikacije
Fotografi:
[email protected]
Mladen Janković, Dušan Đorđević
Telefon +381 11 260 66 95
www.nis.eu
50
Novak Đoković
56
kultura
Balkan trafik
56-59
full tank
Plovdiv — Muzej na otvorenom
60-63
Balkan Trafik
3
4
VESTI i trenDOVI
Novi partner u
programu Super kartica
Kompanije NIS, IDEA, Sberbanka Srbije
i Telenor, partneri u zajedničkom programu lojalnosti pod nazivom „Super
kartica“, potpisale su 12.maja protokol
o saradnji sa novim partnerom, kompanijom DDOR Novi Sad.
Protokol o saradnji i novo partnerstvo svojim potpisima ozvaničili su Kiril
Kravčenko, generalni direktor NIS-a,
Aleksandar Seratlić, generalni direktor kompanije IDEA, Valerij Ovsjanikov,
predsednik Izvršnog odbora Sberbanke
i dr Kristijan Oto Noi, generalni direktor
DDOR Novi Sad.
Zahvaljujući saradnji pet kompanija, potrošači u Srbiji, a uskoro i u regionu, obavljanjem kupovine kod ovih partnera moći
će da sakupljanjem bodova uštede i na taj
način ostvare brojne pogodnosti koje nudi
jedinstveni program nagrađivanja Super
Kartica. Kompanija „DDOR Novi Sad“, kao
novi partner programa lojalnosti, korisnike
VESTI I TRENDOVI
svojih usluga nagrađuje specijalnim ponudama osiguranja automobila, imovine,
života i putnih osiguranja i bodovima na
Super Kartici za svaku kupovinu ili obnovu
polise osiguranja. Pravo na nagradnu
knjižicu sa pogodnostima stiču svi korisnici
koji u toku jednog obračunskog perioda,
koji traje tri meseca, sakupe najmanje 60
bodova, a vrednost bodova razlikuje se u
zavisnosti od vrste osiguranja.
Programu lojalnosti se priključila i kompanija McDonald’s koja će u određenom
vremenskom periodu, kroz Super Kartica
knjižicu pogodnosti, deliti promotivne
kupone, koje će vlasnici ove kartice moći
da iskoriste u svim McDonald’s restoranima širom Srbije.
Super kartica, najveći program lojalnosti
na srpskom tržištu, uspešno širi mrežu
zadovoljnih korisnika i za manje od
godinu dana je postala je deo svakodnevnog života mnogih porodica. Tome
u prilog govori i podatak da je do sada
u maloprodajnim objektima kompanije
IDEA i na NIS Petrol benzinskim stanicama širom Srbije, Super Karticom
izvršeno više od 25 miliona kupovina.
Debata o tretmanu
otpada u Srbiji
Kompanija NIS je učestvovala u javnoj
debati o tretmanu otpada u organizaciji
Centralno evropskog foruma za razvoj
(CEDEF) i Privredne komore Srbije. Manifestacija je održana u cilju podrške „Nedelje održive energije“ koja se obeležava
širom Evrope događajima čiji je cilj
promocija inovativnih projekata u oblasti
energetike i zaštite životne sredine.
U Narodnoj skupštini Srbije su na ovu
Prvi na listi
preduzeća koja su
najviše punila budžet
Srpske dnevne novine „Blic” objavile su
listu 200 preduzeća koja su tokom prošle godine najviše punila budžet. Prva i
jedina kompanija na listi koja je uplatila
više od 100 milijardi dinara je NIS.
NIS je prošle godine uplatio 120,6 milijardi dinara u budžet Srbije, što je 30 odsto
više u odnosu na 2012. godinu. Poreske uplate NIS-a činile su oko 14 odsto
prihodnog dela budžeta Republike Srbije.
Na listi „Blica” sa uplatama od 10 do 50
milijardi dinara su kompanije Filip Moris,
Telekom Srbija, Britiš Ameriken Tobako
Vranje, Japan Tobako Internešenal. Slede
kompanije koje su uplatile od tri do pet
milijardi dinara poput Apatinske pivare,
Telenora, Monusa, Deleza Srbija, Karlzberga Srbija, kao i banke Inteza i Komercijalna. Među kompanijama koje su lane
uplatile od jedne do tri milijarde dinara
su Fijat, Koka Kola, kao i banke Rajfajzen,
Unkredit i Sosijete Ženeral.
„Blic” piše da na listi 200 najvećih platiša, 80 odsto čine kompanije kojima je
većinski vlasnik inostrana kompanija, slede državna preduzeća i veoma mali broj
domaćih biznismena koji su kroz poreze i
doprinose u prošloj godini punili budžet.
temu razgovarali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine,
Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu
životne sredine, Agencije za zaštitu
životne sredine, kao i predstavnici više
kompanija. Potpisan je Memorandum o
saradnji Agencije za zaštitu životne sredine i CEDEF-a koji obuhvata preporuke
industrije kako tretirati otpad u postojećoj regulativi i onoj koja će tek biti
doneta kako se Srbija bude približavala
EU. Takođe, u sklopu Evropske nedelje
održive energije, NIS je učestvovao i na
javnoj debati sa medijima pod nazivom
„Perspektive obnovljivih izvora energije
NIS doprinosi kvalitetu
naftnih derivata
tavnicima najvećih naftnih kompanija u
regionu: OMV, AVIA, Hellenic Petroleum i
Petrol, Nadežda Korobejnikova, direktorka maloprodaje NIS-a je istakla da je
Srbija za kompaniju i dalje ključno tržište.
Na međunarodnoj konferenciji u organizaciji Nacionalnog naftnog komiteta
Srbije pod nazivom „Tržište maloprodaje
derivata u jugoistočnoj Evropi“ učestvovali su i predstavnici NIS-a kao jedne od
najvećih regionalnih naftnih kompanija.
Učestvujući u panel diskusiji sa preds-
Međutim, NIS se trudi da iskoristi logističke prednosti i činjenicu da je završena
modernizacija Rafinerije u Pančevu, kako
bi poslovanje proširio u region i razvija
biznis u Rumuniji, Bugarskoj i Bosni i
Hercegovini.
do 2020. godine – ima li Srbija kapacitet
za dostizanje cilja", u organizaciji CEDEF-a
i pod institucionalnim pokroviteljstvom
Ministarstva rudarstva i energetike.
Korobejnikova je rekla da treba biti
oprezno optimističan kad je reč o rastu
tržišta naftnih derivata, na šta utiče
ekonomska kriza, pad platežne moći
stanovništva i pad aktivnosti privrede.
-Tržište Srbije je veoma zahtevno po pitanju kvaliteta. Mi prodajemo gorivo Evro
5 kvaliteta, ali stalno raste potreba za što
kvalitetnijim servisom, dodatnom uslugom. Ubuduće ćemo iz ove delatnosti
ostvarivati prihode i profit, a ne samo iz
prodaje goriva - rekla je Korobejnikova.
-Tržište Srbije je veoma zahtevno po pitanju kvaliteta.
Mi prodajemo gorivo
5
Evro 5 kvaliteta
ali stalno raste potreba za što kvalitetnijim servisom,
dodatnom uslugom. Ubuduće ćemo i iz ove delatnosti
ostvarivati prihode i profit, a ne samo iz prodaje goriva rekla je Korobejnikova
5
6
VESTI i trenDOVI
VESTI I TRENDOVI
NIS je ove godine izdvojio
Akcijom Sportom protiv nasilja
biće obuhvaćena deca iz više od
110 500 000
300
dinara za projekte koje će realizovati udruženja
građana, sportska i strukovna udruženja
osnovnih škola u Srbiji
Sportom protiv nasilja
Podrška lokalnoj zajednıcı kroz
fınansıranje najboljıh projekata
NIS i Teniski savez Srbije, u saradnji sa Ministarstvom prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja pokrenuli su akciju „Sportom protiv
nasilja“. Tokom sledeće školske godine, ovom akcijom čiji je cilj
popularizacija tenisa kroz program mini tenisa Svetske teniske
federacije, kao i promocija sportskih vrednosti, kulture nenasilja,
fer pleja u sportu, biće obuhvaćena deca iz više od 300 osnovnih
škola u Srbiji.
NIS će do kraja ove godine podržati 164 projekta koji imaju
za cilj da doprinesu ekonomskom i društvenom napretku
opština i gradova širom Srbije. Projekti su odabrani kroz
sistem javnog konkursa u okviru korporativnog programa
podrške lokalnim zajednicama koji se sprovodi pod sloganom „Zajednici zajedno“.
Priliku da se prvi upoznaju sa veštinama igranja tenisa na
mini terenima, kao i da se druže sa najboljom srpskom teniserkom Jelenom Janković, imali su đaci iz 14 osnovnih škola
iz Beograda.
Prema unapred utvrđenim kriterijumima, žiri sastavljen
od predstavnika NIS-a i predstavnika opština i gradova
je izabrao najbolje od 1.173 prijavljena projekta. Prilikom
odabira, žiri je vodio računa da se da ravnopravna podrška
NIS je višegodišnji generalni sponzor TSS-a koji podržava
u okviru programa „Energija sporta“ i strategije društveno
odgovornog poslovanja. Na ovaj način NIS je partner Teniskog
saveza u promociji zdravog života i negovanja mladih talenata.
Priznanje NIS-u za
dostignuća u oblasti
prava
Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ dodeljeno je ove godine Sergeju
Fominihu, direktoru Funkcije za pravna
i korporativna pitanja NIS-a, za visoke
korporacijske domete u oblasti pravne
regulative. Sergej Fominih je nagrađen
kao istaknuti menadžer i stručnjak
kompanije NIS, iza koga stoje zapaženi
rezultati u poslovanju kompanije.
Nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“
dodeljuju se već 14 godina u okviru projekta „Put ka vrhu“, stvorenog sa ciljem
promocije društvenog i preduzetničkog
stvaralaštva u Srbiji. Predloge kandidata
dostavljaju Privredna komora Srbije,
lokalne samouprave, udruženja novinara
i nevladine organizacije, dok žiri, koji
čine profesori univerziteta, pri odabiru
pobednika vrednuje poslovnost, tržišnu
poziciju, društvenu odgovornost, moralne i etičke vrednosti kandidata. Dosadašnji dobitnici priznanja su najuglednije
ličnosti privrednog, kulturnog i političkog života Srbije. Nagrade su svečano
uručene u prostorijama Rektorata
Beogradskog univerziteta, uz prisustvo
velikog broja uglednih ličnosti.
O ulozi Srbije na energetskom
tržištu Balkana
U Privrednoj komori Srbije održan je energetski forum pod nazivom „Uloga Srbije na energetskom tržištu Balkana“. Forum je
okupio veliki broj stručnjaka sa ciljem definisanja zajedničkog
pristupa energetskoj politici u jugoistočnoj Evropi i panregionalnog povezivanja zemalja zainteresovanih za unapređenje
tržišta energenata. Kompanija NIS je ove godine bila jedan od
učesnika Foruma. Rukovodilac Službe za strateški razvoj NIS-a
Ana Maćić govorila je o ulaganjima i daljim strateškim ciljevima
razvoja poslovanja NIS-a u Srbiji i regionu. - Cilj NIS-a je da iz
nacionalne preraste u regionalnu energetsku kompaniju i zbog
toga kompanija širi svoje poslovanje u regionu na maloprodajnom tržištu Bugarske, Rumunije i BIH, kao i u oblasti istraživanja u Rumuniji, Mađarskoj i BIH - rekla je Maćić.
projektima iz pet oblasti: sporta, kulture, nauke, zaštite
životne sredine, kao i pomoći socijalno ugroženim grupama.
Sem toga, prilikom odabira projekata je procenjivan značaj
rešavanja problema za lokalnu zajednicu, kao i uključenost
lokalne zajednice u sve faze projekta, opravdanost budžeta
u odnosu na predložene aktivnosti, relevantnost problema
kojim se projekat bavi u odnosu na potrebe lokalne zajednice, te usklađenost postavljenih ciljeva, predloženih aktivnosti i očekivanih rezultata.
NIS je ove godine izdvojio 110,5 miliona dinara za projekte
koje će realizovati udruženja građana, sportska i strukovna udruženja sa sedištem na teritoriji 11 opština sa kojima
kompanija ima sporazum o saradnji: Beograd, Novi Sad, Niš,
Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža,
Srbobran i Čačak.
7
8
8
9
VESTI i trenDOVI
VESTI I TRENDOVI
Regionalni potrošački sajt
Nagrada za
korporativnu
NIS je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade
nagradu za doprinos na nacionalnom
Solarno
leddirektoru
drvoNIS-a Kirilu
nivou, generalnom
Kravčenku uručio je Majkl Devenport,
​​ ambasador
NIS
je srednjoškolskom
centru
„Besedeš
delegacije
Evropske
unije u
Jožef”
Srbiji.u Kanjiži, gradu na severu Srbije,
svečano predao Solarno led drvo. Ovaj
ekološki
projekat
Kompanija
je podržala
u
-Izuzetno
nam je
drago što
smo dobitokviru
programa
društveno-odgovornog
nici „Virtus“
nagrade.
Poslednjih godina
poslovanja
za 2013. godinu.
NIS je napredovao
u ekonomskom smeru
i povećao učešće u budžetu Srbije sa
Mini solarni park predstavlja jedinstveno
sedam na više
od 14uodsto,
ukoliko
arhitektonsko
rešenje
kome su
solarniu
​ otrošački sajt za regionalnu maloprodajnu mrežu GAZPROM, namenjen potrošačima
P
iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske, pušten je u rad i dostupan je na
jezicima koji se govore u pomenutim zemljama, kao i na engleskom jeziku.
obzir
uzmemo itako
plaćanje
dividendi.
Sajt
je osmišljen
da odgovori
na Za
potrebe različitih kategorija potrošača u Srbiji,
nas
je
veoma
važno
i
da
svake
godine
Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Novi sajt omogućava lak pristup detaljnim
ulažemo više u
projekte. Tako
informacijama
o socijalne
kvalitetu proizvoda
i usluga na GAZPROM benzinskim stanicama. Posmo
u poslednjih
uložili usluga – lokator benzinskih stanica. Na sajtu se
red
toga,
pokrenutapet
je igodina
nova onlajn
više od
pet
milijardi dinara
u različite
mogu
naći
informacije
o tekućim
posebnim ponudama i promocijama kako za potprograme
– saradnju
sa univerzitetom,
rošače
u zemljama
u kojima
žive, tako i za potrošače koji putuju kroz zemlje regiona.
lokalnim zajednicama, sport i kulturu.
Cilj
ovog
portala
informisanje
Ova
nagrada
ćeje
sigurno
uticati kupaca
da još o kvalitetu proizvoda s obzirom na to da
Kompanija
nudi
širok
spektar
premijum
goriva i ostalih proizvoda koji odgovaraju
odlučnije nastavimo istim putem potrebama
čak
i
najzahtevnijih
kupaca.
istakao je tom prilikom Kiril Kravčenko,
generalni direktor NIS-a.
Tradicionalne godišnje VIRTUS nagrade
dodeljene su sedmi put kao priznanje
kompanijama koje su tokom 2013.
godine najviše doprinele opštem dobru
pružajući materijalnu ili drugu vrstu
zacijama civilnog društva.
paneli postavljeni na konstrukciju u obliku
velikog drveta. Solarno led drvo koristi sunce kao obnovljivi izvor energije za osvetljenje i napajanje strujom školske ekonomije.
Poslednjeg dana maja Gasprom njeft je
počeo proizvodnju na iračkom nalazištu
Badra. Trenutno se na nalazištu sprovode kompleksna ispitivanja. Planirano
je da oni budu završeni za tri meseca
kada će biti sve pripremljeno za početak
komercijalne proizvodnje. Nakon toga,
Badra će moći da izađe na projektni nivo
Rast proizvodnje
ugljovodonika
i
proizvodnje
od 15 hiljada
barela dnevno.
značajno povećanje obima prodaje
premijum
kanalima
prometa
(sitna
- uRazrada
Badre
je jedan
od prvih
veleprodaja i sopstvena
mrežanjefta
benz-u
međunarodnih
aktiva Gasprom
inskih proizvodnje.
stanica, prodaja
mlaznog
goriva
oblasti
Realizovali
smo
pro-i
bunkerisanje)
obezbedili
suipovećanje
jekat
sa početnog
stadijuma
za kratak
pokazatelja
za 4,2
period
uspeli korigovane
da obavimoEBITDA
čitav kompleks
odsto.neophodnih
Čist prihod za
iznosi
177,92 milijarde
radova
industrijsko
osrubalja,
što zaIskustvo
0,9 odsto
isti
vajanje
Badre.
kojepremašuje
je Gasprom
njeft stekao kao operater, ojačaće naše
Objavljen
„Gasprom njefta“
Brent sirova nafta (USD/BBL)
Prečišćavanje
otpadnih voda
Zahvaljujući jedinstvenom spoju savremenih tehnologija, novi kompleks
omogućiće da se iz vode odstrani do 99
Proizvodnja u 2013. godini dostigla je
odsto zagađivača, da se smanje ispara457,42 mln. barela naftnog ekvivalenta
vanja u atmosferu prilikom čišćenja vode
(62,2 miliona tona n.e.), i povećala se za
za 90 odsto, kao i da se dvostruko smanji
4,2 odsto u poređenju s rezultatima iz
potrošnja vode u Rafineriji Gasprom njefta
2012. godine. Najveći uticaj na ovaj pokau ruskom gradu Omsk.
zatelj imali su faktori rastuće proizvodnje
- Izgradnja super savremenih postrou Orenburškom regionu i na Priobskom
jenja za prečišćavanje zatvorenog tipa je
nalazištu, zatim proizvodnja gasa na
jedan od najvećih ekoloških projekata u
Muravljenkovskom nalazištu, početak
okviru programa modernizacije Omske
rada Samburgskog nalazišta „Sever
rafinerije do 2020. godine. Novi kompEnergije“, rast obima iskorišćenosti
leks će biti pušten u rad u najkraćem
kaptažnog naftnog gasa, kao i uspešna
mogućem roku – do kraja 2017. Paralelprimena visokotehnoloških operacija na
no s njegovom izgradnjom, obavljaće se
postojećim nalazištima Kompanije.
Ukupni obim prerade nafte u prošloj god- višefazna rekultivacija zemljišne parcele
na kojoj se nalaze stara postrojenja za
prečišćavanje — rekao je generalni direktor Omske rafinerije Oleg Beljavski.
Kretanje cena sirove nafte
tipa „brent” i „ural”
NIS na Sajmu
automobila u Beogradu
Aleksej Belov, direktor Bloka „Energetika”,
tom prilikom je istakao da NIS podržava
razvoj lokalnih zajednica kroz projekat
NIS je tradicionalno
nastupio
„Saradnja
radi razvoja”.
Solarno na
ledbeodrvo je
gradskom
automobila
„Belgrade
jedan
od 12 Sajmu
projekata
koje je NIS
podržao
Car show
2014
“gde
je ljubiteljima
autoprošle
godine.
Ove
godine,
preko javnog
mobilizma
ponudioće
bogat
i raznovrstan
konkursa
Kompanija
finansirati
23
programuuKanjiži.
okviru svog štanda. Sa poseprojekta
tiocima sajma najpre se družio najbolji
srpski automobilista Dušan Borković.
U okviru svog nastupa na Sajmu, NIS je
predstavio i rezultate poslovanja u 2013.
godini jednog od svojih biznis pravaca
koji se bave mazivima. Preostali dani na
sajmu za naše goste bili su rezervisani
za druženje sa košarkašima Partizan
NIS i fudbalerima Crvene Zvezde, dok
su poslednjeg dana sajma, na NIS-vom
štandu, predstavnici medija dobili priliku
da isprobaju jela pripremljena kuvarima
Gazprom benzinskih stanica.
Gasprom njeft počeo
proizvodnju u Iraku
kompetencije koje će biti tražene prilikom realizacije novih projekata kako na
Bliskom istoku, tako i u drugim regionima gde kompanija izučava mogućnosti
daljeg razvoja – istakao je prvi zamenik
generalnog direktora Gasprom njefta
Vadim Jakovljev.
Kretanje dolara u
odnosu na evro
Ural sirova nafta (USD/BBL)
112
1.400
110
Italijanski
ambasador u poseti
NIS-ovoj rafineriji
u Novom Sadu
Italijanski ambasador u Srbiji Đuzepe Monco obišao je, u okviru posete
konzorcijumu italijanskih firmi SSV koje
obavljaju poslove u Rafineriji nafte
Novi Sad, deo gradilišta gde se realizuje projekat rekonstrukcije rezervoara
i tehnoloških sistema namenjenih za
transport nafte.
U okviru modernizacije NIS-ovog rafinerijskog pogona u Novom Sadu, italijanski
ambasador je imao priliku da se detaljnije upozna sa projektnim paketom koji
obuhvata izgradnju primarnih postrojenja za produkciju baznih ulja na kojima
će se, poput ovog italijanskog konzorcijuma, angažovati i brojni drugi domaći i
inostrani izvođači.
1.352
108
106
1.300
1.250
104
APRIL
MAJ
Drugi kvartal 2014. godine
JUN
APRIL
MAJ
JUN
9
10
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Energetska efikasnost i zelena energija
Poslovanje
po svetskim
standardima
Ana Krajnc
Srbija je po energetskoj efikasnosti na samom
dnu evropskog kontinenta. Troši tri do pet puta više
električne energije po jedinici društvenog proizvoda od
zemalja EU, a dva do do tri puta više od zemalja u okruženju.
Kompanija NIS realizuje program povećanja energetske
efikasnosti koji podrazumeva primenu najboljih svetskih
praksi u oblasti optimizacije troškova električne energije
11
12
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Od 2005. do 2010. godine mere energetske efikasnosti dovele su, prema
podacima Međunarodne agencije za
energiju, u 11 zemalja članica te organizacije, do uštede energije koja može
da se uporedi sa naftom u vrednosti
420 milijardi dolara.
U izveštaju te agencije, objavljenom
na jesen 2013. predviđa se da će se
svetska potreba za energijom do
2035. povećati za trećinu u odnosu na
današnju potrošnju, a da će se učešće
fosilnih goriva smanjiti sa 82 odsto,
koliko je iznosio njihov udeo u ukupnoj
energetskoj potrošnji u 2010, na 76
odsto u 2035. godini.
Dok se prosečna godišnja stopa rasta
potražnje za energijom u regionu jugoistočne Evrope procenjuje na 2,3 odsto,
što je duplo više u odnosu na prethodnu deceniju, Srbija je već neko vreme u
pogledu energetske efikasnosti na samom dnu evropskog kontinenta. Troši
tri do pet puta više električne energije
po jedinici društvenog proizvoda od
zemalja EU, a dva do tri puta više od
zemalja u okruženju, pokazuju podaci
CEDEF organizacije (Centralno evropski
forum za razvoj). - U Srbiji se između
50 i 60 odsto energije koju trošimo
baci zbog loše izolacije i instalacija,
a godišnje gubimo oko pola milijarde
kapaciteta pogona, zastarele opreme
i neadekvatnog održavanja opreme.
Tokom poslednjih nekoliko godina
zabeležen je blago fluktuirajući rast
potrošnje energije u industrijskom
sektoru - kaže Mihajlov.
evra jer se ne bavimo energetskom
efikasnošću - smatra Jovanka Arsić
Karišić, predsednica Upravnog odbora
te organizacije.
NEOPHODNE
NOVE
TEHNOLOGIJE
U Srbiji se na osnovu raspoloživih
statističkih podataka ne može utvrditi
tačna, finalna potrošnja energije po
industrijskim granama, niti se mogu
jasno definisati energetski indikatori.
Razlog za takvu situaciju je činjenica
da još nije uspostavljen sistem energetskog menadžmenta, predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije.
Anđelka Mihajlov, ekspert iz oblasti
životne sredine, kaže da je energetski
intenzitet (odnos potrošnje energije i
nivoa BDP-a - pokazatelj energetske
efikasnosti privrede) u industriji Republike Srbije 1990. bio četiri puta viši
u odnosu na zapadnoevropske zemlje,
a u 2002. je porastao za 25 odsto.
- Specifična potrošnja energije industrijskog sektora je rasla tokom devedesetih godina prošlog veka, dok je udeo
industrije u finalnoj potrošnji opadao
zbog slabog korišćenja raspoloživih
Arsić Karišić smatra da je za efikasnu
upotrebu obnovljivih izvora energije
(OIE) i energetske efikasnosti, neophodno pratiti i uvesti nove alate i čistim tehnologijama zameniti zastarele.
Tako bi se omogućio praktičan pristup
upravljanju energijom, primena
alternativnih energetskih programa,
efikasno praćenje tarifa, te upravljanje
kvalitetom energije.
U Srbiji je još uvek ova oblast u potpunosti okrenuta privatnom sektoru. Dosadašnje investicije u OIE su realizovane na više od 200 objekata u privatnom
vlasništvu, iako se ova oblast smatra
najisplativijim sektorom svake države.
Tokom poslednje decenije, na globalnom nivou, potreba za obnovljivim
izvorima energije konstantno raste.
Učešće obnovljivih izvora energije u
ukupnoj potrošnji u 2011, prema poslednjim dostupnim podacima organizacije REN21 (Renewable Energy Policy
Network for the 21st Century), dostiglo
je 19 odsto, od čega polovina energije
dolazi iz biomase.
U Srbiji se između
50 i 60 %
energije baci zbog loše izolacije i
instalacija, a godišnje se gubi oko pola
milijarde evra jer se nedovoljno
pažnje posvećuje energetskoj
efikasnosti
Energija iz obnovljivih izvora pokrila je u 2012. 14,1 odsto
bruto finalne potrošnje 28 članica Evropske unije u poređenju sa 8,3 odsto u 2004, pokazali su podaci koje je u martu ove
godine objavio Eurostat.
Cilj na nivou 28 članica EU je da do 2020. obnovljivom
energijom zadovolje 20 odsto bruto finalne energetske
potrošnje. Bugarska, Estonija i Švedska već su dostigle
postavljene ciljeve. Tačnije, Bugarska je dostigla postavlje-
ni cilj od 16 odsto, Estonija od 25 odsto, a Švedska koristi
više od 50 odsto energije iz obnovljivih izvora. Prema onome na šta su se obavezale, zemlje Zapadnog
Balkana su se složile u okviru Energetske zajednice da će
smanjiti upotrebu energije za devet odsto do 2018. godine.
Iz Odseka za obnovljive izvore energije u Ministarstvu
rudarstva i energetike kažu da je Srbija u obavezi da do
2020. godine dostigne 27 odsto učešća obnovljivih izvora
energije u bruto finalnoj potrošnji, pri čemu u sektoru
transporta udeo energije iz obnovljivih izvora treba da
bude 10 odsto. Prema zvaničnoj statistici, udeo obnovljivih
energetskih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2013. je
bio 19,3 odsto, tačnije obnovljivim izvorima smo zamenili
oko 10 mega-tona ekvivalentne nafte. Što se tiče strukture
proizvedene električne energije iz OIE, dominira energija
iz hidroelektrana, dok je za proizvodnju toplotne energije
dominantna biomasa.
Osim proizvodnje energije iz obnovljivih energetskih izvora, napominju iz Ministarstva energetike, status povlašćenog proizvođača mogu da dobiju i proizvođači električne
i toplotne energije iz visokoefikasnih i kogenerativnih
postrojenja, od kojih u Srbiji ima oko 9MW instalisanih
kapaciteta priključenih na mrežu.
Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji u svetu
 Fosilna goriva 78.2 % |  Nuklearna energija 2.8 % |  Obnovljivi izvori 19 %
Obnovljivi izvori:
 Biomasa 9.3 % |  Biogorivo 3.78 % |  Bioenergija 0.35 % |  Energija vetra 0.56 % |  Solarna energija PV 0.08 %
 Solarna energija CSP 0.004% |  Energija okeana 0.001 % |  Geotermalna struja 0.07% |  Hidroenergija 3.73 %
 Solarni toplovodi 0.22 % |  Geotermalna toplota 0.14 % |  Etanol 0.55 % |  Biodizel 0.23 %
13
14
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Podаci iz regionа JIE o udelu energije proizvedene
iz OIE u ukupnoj finаlnoj potrošnji
POTVRDA EFIKASNOSTI
U NIS-u se tokom poslednje tri godine realizuje program
povećanja energetske efikasnosti, koji je deo velikog projekta
povećanja ukupne efikasnosti rada svih organizacionih
delova.
Cilj programa je uvođenje prakse štednje i racionalnog korišćenja energije na nivou cele kompanije kao i implementacija novih tehnologija koje bi smanjile potrošnju energije.
O tome koliko je do sada urađeno na postizanju energetske
efikasnosti, svedoči podatak da je našoj kompaniji nedavno
uručen sertifikat koji potvrđuje primenu međunarodnog
standarda za sistem menadžmenta energijom (En MS) EN
ISO 50001 u radu organizacionih delova Kompanije. Dobijanje ovog sertifikata je jedna od faza realizacije energetske
politike NIS-a. Sertifikat je izdalo akreditovano sertifikaciono
telo Bureau Veritas.
Standard EN ISO 50001 pomaže Kompaniji da uspostavi
efektivno upravljanje procesima, poveća energetsku efikasnost i racionalnije koristi energiju, čime značajno smanjuje
troškove poslovanja bez negativnog uticaja na produktivnost
i kvalitet isporučenih proizvoda/usluga i umanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Sertifikacija je potvrda da je NIS uveo sistem upravljanja
energijom koji uz primenu najbolje svetske prakse omogućava povećanje efikasnosti rada kompanije uz istovremeno
smanjenje potrošnje energenata i troškova njihove nabavke.
Program povećanja energetske efikasnosti u kompaniji NIS
podrazumeva primenu najboljih svetskih praksi u oblasti
optimizacije troškova električne energije.
Ilija Kutjajev, direktor Direkcije za razvoj NIS-ovog Bloka
„Energetika” kaže da osnovni potrošači energenata u okviru
NIS-a su njegove rafinerije, zbog čega će objekti Bloka „Prerada” biti osnovno mesto za povećanje energetske efikasnosti.
Osim toga, ove godine će se krenuti u realizaciju projekta
-Izgradnja sistema povraćaja kondenzata u Rafineriji Novi Sad,
a planirana je i zamena određenog broja kompresora i pumpi.
Zahvaljujući realizaciji niza aktivnosti, čiji je cilj povećanje ener-
15
getske efikasnosti, planira se značajno poboljšanje Solomonovog
pokazatelja energetske intenzivnosti - objašnjava Kutjajev.
KOGENERACIJA
Albanija
31,3%
Bosna i Hercegovina
34,0%
Hrvatska
12,6%
BJR Makedonija
21,9%
Moldavija
11,9%
Crna Gora
26,3%
Srbija
21,2%
Ukrajina
5,5%
Kosovo*
18,9%
0,0%
38%
40%
20%
28%
17%
33%
27%
11%
25%
5,0%
Ovim projektom, dodaje on, NIS postaje prava energetska kompanija sa namerom i planovima da svoj udeo na tržištu električne energije značajno poveća izgradnjom novih elektrana.
- Planiramo izgradnju jedne male kogeneracione elektrane sa gasnom turbinom nominalne električne snage do
10 MWe u Rafineriji Novi Sad. Cilj projekta jeste povećanje pouzdanosti i efikasnosti snabdevanja toplotnom
energijom sadašnjih potrošača na lokaciji kao i fabrike
15,0%
20,0%
25,0%
30,0%
35,0%
40,0%
 udeo energije iz OIE u baznoj godini 2009.  udeo energije proizvedene iz OIE koji je neophodno dostići do 2020.
Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
NIS i kompanija Gasprom Energoholding planiraju realizaciju zajedničkog projekta izgradnje parno-gasne TE, električnog
kapaciteta do 208 MVt u Pančevu. Kako kaže Aleksandar Varnavski, zamenik direktora Bloka „Energetika” za realizaciju investicionih projekata elektrana treba da obezbedi pouzdano snabdevanje Rafinerije toplotnom energijom uz prihvatljivu cenu i uz
najmanje moguće negativne uticaje na životnu sredinu.
– Izgradnjom elektrane povećava se pouzdanost snabdevanja Rafinerije toplotnom energijom što je od primarnog
značaja. Pored toga, NIS će biti u mogućnosti da plasira
značajne količine električne energije na tržištu i da ostvaruje
dodatne prihode - kaže Varnavski.
10,0%
Program povećanja
energetske efikasnosti u
Kompaniji podrazumeva
primenu najboljih
svetskih praksi u oblasti
optimizacije troškova
električne energije
baznih ulja čija je izgradnja planirana - kaže Varnavski. Elektrana će
svu proizvedenu električnu energiju
prodavati javnoj električnoj mreži
po podsticajnoj ceni koju je Vlada
odobrila za visoko efikasnu proizvodnju električne energije, odnosno
za elektrane čiji je prosečni godišnji
stepen korisnosti kogeneracije od
najmanje 85 odsto.
- Ukoliko postignemo godišni stepen
korisnosti kogeneracije od najmanje
85 odsto, onda proizvedenu električnu
energiju prodajemo po podsticajnoj ceni
koju je Vlada uvela za visoko efikasnu
proizvodnju toplotne i električne energije - kaže Varnavski i ističe da je postavljeni zahtev u pogledu godišnjeg stepena
korisnosti kogeneracije u Srbiji previsok
i na granici mogućnosti tehnologije koju
kompanija koristi.
- Sniženje ovog zahteva na racionalnu
meru uticalo bi na veće iskorišćenje
gasa koji se inače baca, čime se jedan
prirodni državni resurs ne koristi - smatra Varnavski.
NIS je u 2013. pustio u rad i četiri kogeneraciona modula, jedan na teritoriji
sabirno-otpremne stanice „Sirakovo"
(opština Veliko Gradište), jedan na
naftnom kolektoru kompanije „Kikinda gornje” (opština Kikinda) i dva – na
kolektoru „Velebit” (opština Kanjiža).
Ukupni projektovani elektrogenerišući
kapacitet četiri kogeneraciona modula
iznosi 3885kW, a godišnji obim ukupne
proizvodnje električne energije 28,92
mln KWh. Obim investicija u izgradnju
četiri modula iznosi 4,61 miliona evra.
Uskoro se planira puštanje u rad još dva
kogeneraciona modula u Boki i Srbobranu u Vojvodini.
16
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Kutjajev dodaje da srpsko zakonodavstvo podržava razvoj alternativne energetike, ali da je potrebno usvojiti podzakonske
akte da bi zakon funkcionisao uključujući model RRA, koji će
omogućiti finansiranje ovakvih projekata od strane banaka.
-Osnovni problem za realizaciju predmetnog projekta je
neusklađenost pomenutog dokumenta sa zahtevima banaka. U međuvremenu i Vlada Srbije aktivno radi na rešavanju
nastalih problema. Ovakva vrsta projekata je nešto novo za
Srbiju, i zato je prirodno da se javljaju određeni problemi,
ali i mi, i Vlada radimo sve što je u našoj moći da bi se ovi
projekti realizovali- dodaje Kutjajev.
Feed-in tarife (podsticajne cene za električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izbora) su na istom nivou kao i u drugim
zemljama, što Srbiju čini konkurentnom, kaže Kutjajev.
Naravno, interes investitora je da ostvari maksimalnu cenu,
ali važeći tarifni sistem je izbalansiran, dodaje on.
ODGOVORITI IZAZOVIMA
VETROPARK PLANDIŠTE
Srpsko zakonodavstvo
podržava razvoj alternativne
energetike, ali je potrebno
usvojiti podzakonske akte
da bi zakon funkcionisao
NIS je doneo odluku i da započne projekat vetroparka
Plandište koji predviđa ugradnju 34 turbine ukupne snage 102 MW. Proizvodnja električne energije na godišnjem
nivou će dostići oko 262 GWt/h, a ukupan iznos investicija u projekat će iznositi oko 160 milona evra.
- U ovom trenutku su već izabrani izvođači radova i konsultanti, nastavljaju se pregovori sa bankama po pitanju
namenskog finansiranja projekta, koji su malo otežani
zbog činjenice da postojeći model ugovora za kupovinu
el. energije (RRA) ne odgovara zahtevima banaka - objašnjava Kutjajev.
Na donošenje odluke o izgradnji vetroparka, kako kaže
Kutjajev, uticala je mogućnost realizacije sinergetskog
efekta sa osnovnom delatnošću NIS-a zahvaljujući kompenzaciji kvota za emisiju CO2. Osim toga, na pomenutu
Planovi NIS-a su da u naredne tri godine izgradi još šest
malih elektrana ukupne instalisane električne snage 27 MW,
a ukupna vrednost ovih projekata je oko 33,75 miliona evra.
odluku je uticao i postojeći sistem podrške proizvodnji
električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji, koji čini
ove projekte ekonomski privlačnim za investitore.
Antonela Solujić, šef Odseka za unapređenje energetske
efikasnosti u Ministarstvu rudarstva i energetike Republike
Srbije, kaže da su do sad aktivnosti na usklađivanju domaće
regulative u oblasti energetske efikasnosti proistekle iz
obaveza prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, a da se u
narednom periodu svakako može očekivati zahtev u pogledu
primene nove Direktive o energetskoj efikasnosti Evropske
unije. Pomenuta direktiva između ostalog, treba da osigura
postizanje glavnog cilja u pogledu energetske efikasnosti, a
to je njeno povećanje za 20 odsto do 2020.
Srbija je 2010. usvojila prvi Nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti za period od 2010. do 2012, kojim je utvrđen
srednji indikativni cilj za ovaj period na nivou od 1,5 odsto
finalne domaće potrošnje energije u 2008. godini, odnosno
ukupni cilj od najmanje devet odsto finalne potrošnje energije u devetoj godini primene. Kako kažu iz nadležnog Ministarstva, od planiranih 1,5 odsto uštede u potrošnji finalne
energije, ostvarena je ušteda od 1,22 odsto, što predstavlja
ispunjenost plana od 81,5 odsto.
U oktobru 2013. Vlada je donela drugi Akcioni plan za
energetsku efikasnost Republike Srbije za period 2013 - 2015.
prema kome su predviđene uštede finalne energije u odnosu
na 2008. godinu od 3,5 odsto. - Za realizaciju predviđenih ciljeva, neophodna je mobilizacija značajnih finansijskih sredstava, kao i akreditacija određenog broja laboratorija koje
će moći da utvrde ispunjenost zahteva u pogledu energetske
efikasnosti proizvoda. Obaveza primene zahteva ekodizajna
može dovesti do zahteva za izmenom sistema proizvodnje u
industrijskom sektoru - dodaje ona.
IZVORI FINANSIRANJA
Projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji se mogu finansirati na različite načine. Za
sada su Srbiji dostupna sredstva iz IPA fondova i bilateralnih
donacija, odnosno mekih kredita međunarodnih finansijskih
institucija, ali se od trenutka pristupanja EU očekuju značajnija sredstva iz strukturnih fondova.
Od 1. januara 2014. godine, počeo je sa radom Budžetski
fond za unapređenje energetske efikasnosti za koji je iz budžeta tekuće godine predviđeno oko 2,6 mılıona evra.
“ Izgradnjom parno-gasne
elektrane u Pančevu povećava se
pouzdanost snabdevanja Rafinerije
toplotnom energijom što je od primarnog
značaja. Pored toga, NIS će biti u
mogućnosti da plasira značajne količine
električne energije na tržištu i da
ostvaruje dodatne prihode”
Aleksandar Varnavski,
zamenik direktora Bloka „Energetika”
za realizaciju investicionih projekata
17
18
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Mini intervju: Borko Raičević, ekspert za energetsku
efikasnost u Sekretarijatu Energetske zajednice
Energetska
efikasnost - ciljevi
zapadnog Balkana
Kakve ciljeve treba da ostvare zemlje
zapadnog Balkana u pogledu energetske efikasnosti?
Za veće komercijalne projekte tu su
kreditne linije, poput onih koje daje
Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD), ogranak Svetske banke - IFC,
kao i Nemačka razvojna banka KfW. Za
manje projekte je moguće obezbediti
sredstva i iz drugih kreditnih linija koje
se plasiraju, najčešće, kroz komercijalne banke.
Ministarstvo rudarstva i energetike
upravo započinje projekat „Smanjenje
barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase“, koji će u naredne četiri godine
biti realizovan sa UNDP-em korišćenjem sredstava GEF-a, a koji između
ostalih aktivnosti uključuje i direktno
sufinansiranje šest SNR projekata korišćenja biomase, kao najpotencijalnijeg
obnovljivog resursa Srbije.
Anđelka Mihajlov kaže da su postojanje operativnih namenskih fondova
za energetsku efikasnost, kao i za
životnu sredinu, u mnogim zemljama glavni finansijski mehanizmi i
institucije preko kojih se obezbeđuju
finansijska sredstva za podsticanje racionalne upotrebe energije i povećanje energetske efikasnosti, odnosno
sprovođenje zahtevnih direktiva EU u
Sektoru životne sredine. Da bi Srbija
mogla da koristi u punom obimu
međunarodna sredstva, kako kaže Mihajlov, mora da pokaže da je spremna
da da svoj udeo.
Postoje procene da, kako ona kaže,
investicije za poboljšanje energetske
efikasnosti prema zahtevima održivog
rasta, dostižu 2,7 milijardi evra do 2030.
Prosečne godišnje investicije iznose 147
miliona evra. Procenjeno je da će za
transport biti potrebno oko 1,05 milijardi evra ili 58 miliona evra godišnje, sa
smanjenjem potrošnje i emisije za 17
odsto ispod BAU (biznis kao obično) do
2030. Projektovano je da će za stambeni, komercijalni i industrijski sektor
ukupno biti potrebno oko 1,7 milijardi
evra (ili 89 miliona evra godišnje), i da
će biti ostvareno poboljšanje i efikasnost za 12 odsto u svim sektorima u
odnosu na BAU, smanjujući pritom
emisije na 32,8 miliona tona, odnosno
na 11 odsto do 2030.
Procenjene ukupne investicije bi se,
kako objašnjava Mihajlov, menjale
pod različitim pretpostavkama ciljne
Zemlje zapadnog Balkana
su se složile u okviru
Energetske zajednice da će
smanjiti upotrebu energije za
9%
do 2018.
energetske efikasnosti i troškova
intervencije.
Kao primer, podsticaji Vlade od 20 odsto za stimulisanje potrebnih investicija
za scenario efikasnosti od 20 odsto do
2030. predstavljao bi ukupan rashod od
25 miliona do 35 miliona evra godišnje.
- Ali nije sve trošak - kao rezultat,
izbegnuti troškovi bi do 2030. bili viši
od investicija, dostižući kumulativnu
neto korist u iznosu od jedne do dve
milijarde evra ili oko 50 do 100 miliona
godišnje - kaže Mihajlov.
Energetska zajednica je usvojila određene direktive koje
se odnose na energetsku efikasnost i to Direktivu 2006/32/
EC, Direktivu 2010/31/EU i Direktivu 2010/30/EU. Sa druge
strane, neka značajna pravila koja se odnose na industriju,
kao što je sistem trgovine emisijama u Evropskoj uniji, nisu
primenljiva u okviru Energetske zajednice. Trenutno proučavamo uticaj nove Direktive Evropske unije 2012/27/EU na
energetsku efikasnost.
Kakva je situacija u pogledu obnovljivih izvora energije?
Ministarski savet Energetske zajednice odlučio je 2012. da primeni Direktivu 2009/28/EC koja se odnosi na obnovljive izvore
energije, a koju su članice trebalo da usvoje do 1. januara 2014.
To uključuje obavezu postavljanja nacionalnih ciljeva svake
članice koji treba da budu ostvareni do 2020. godine, kroz
promociju upotrebe obnovljivih izvora energije u energetici,
grejanju, hlađenju i saobraćajnom sektoru. Zemlje članice
treba da pripreme nacionalne akcione planove za obnovljive
izvore energije, da odrede sektorske ciljeve, tehnologije koje
planiraju da koriste, kao i mere i reforme koje će sprovesti kako
bi prevazišli barijere za dalji razvoj obnovljivih izvora energije.
Industrija bi trebalo da aktivno
učestvuje i podržava donosioce odluka
u formulisanju odgovarajućih isplativih
strategija i mera za promovisanje
racionalne upotrebe energije kao korisne
za sve građane
Kakva je uloga sektora industrije u tom procesu?
Industrija bi trebalo da aktivno učestvuje i podržava
donosioce odluka u formulisanju odgovarajućih isplativih
strategija i mera za promovisanje racionalne upotrebe
energije kao korisne za sve građane. Primeri mehanizama
nacionalne politike u tom pogledu uključuju poreze na
emisiju CO2, direktnu regulaciju industrijskih procesa u
cilju smanjenja emisije i uvođenje standarda za krajnjeg
korisnika u pogledu povećanja energetske efikasnosti.
Industrija dalje može da ciljeve i tehnološke inovacije
koje se odnose na energetsku efikasnost uvede u poslovne planove. Pored tehnoloških inovacija, kompanije treba
da usvoje praksu upravljanja energijom, kroz implementaciju standarda ISO 50001 za sistem upravljanja energijom koji promoviše uvođenje poboljšanja energetske
efikasnosti i smanjenje emisije štetnih gasova u rutinske
poslovne operacije.
Naftne i gasne kompanije, takođe, mogu da ponude svojim korisnicima specijalizovane energetske usluge kao što
je energetska revizija i savetovanje o smanjenju upotrebe
energije korisnika.
19
20
DosIJE
dosIJE
Prekogranična saradnja
Energetika
spaja region
Ivana Ristić
Region bivše Jugoslavije nalazi se na strateškoj geografskoj
poziciji između Istoka i Zapada. Zbog toga su analitičari saglasni u oceni da su potencijali energetskog tržišta smeštenog
u ovim okvirima veliki. Oni, za sada, nisu dovoljno iskorišćeni čemu bi najviše trebalo da doprinesu zajednički regionalni projekti. Za njihovo finansiranje, fondovi Evropske unije
su najizglednija šansa.
U Privrednoj komori Srbije podsećaju da je poslednji veliki
projekat, u koji su bile uključene bar dve zemlje regiona,
izgradnja hidroelektrane Đerdap na Dunavu, što je bio zajednički projekat Srbije i Rumunije.
- Đerdap je poslednji veliki regionalni projekat u energetici.
Sledeći će biti “Južni tok” - kaže za “Energize” Slobodan Petrović, sekretar Odeljenja za energetiku Privredne komore Srbije.
Od tada je, međutim, prošlo više od tri decenije. Dok region
čeka sledeći projekat gigantskih razmera koji će ga energetski povezati, “Južni tok”, neophodni su i manji projekti koji će
umrežiti energetski sektor.
Petrović potvrđuje da je trenutno aktivno petnaestak regionalnih projekata u svim segmentima energetike. On, ipak,
upozorava da se ovi projekti zasnivaju na razmeni energenata ili iskustava i znanja, jer nema onih u kojima se nešto
zajednički i pokreće.
- Nema zajedničke proizvodnje, niti izgradnje infrastrukturnih objekata u energetici - kaže Petrović za “Energize”.
On dodaje da planovi postoje ali izostaje realizacija. Objašnjava da su u elektro-energetskom sektoru mogućnosti
na slivu Drine za šta postoje planovi ali je, kako kaže, teško
pomiriti različite interese i zahteve zemalja. – Iz tog razloga
u sektoru električne energije regionalnih projekata nema,
postoje samo planovi - kaže Petrović.
On dodaje da bi sledeći projekat, koji bi probudio region na
zajednička ulaganja, mogla biti regionalna berza energenata
i električne energije, koja bi trebalo da zaživi 2017. godine.
Petrović ističe da izlaskom na istražna područja i širenjem
mreže u maloprodaji regionalnu saradnju vuče NIS.
Region bivše Jugoslavije ali i cele
jugoistočne Evrope ima puno
neiskorišćenog potencijala u sektoru
energetike. Više od tri decenije nije bilo
velikih projekata ali najave Evropske
unije koja je energetiku prepoznala kao
jednu od najvažnijih grana budućnosti
daju nadu da će biti više novca
za razvoj saradnje
21
22
DosIJE
dosIJE
Projekat BIOGOS pripremljen je u saradnji sa Fakultetom
strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu i odobren je
na konkursu „Know-how Exchange Programme (KEP)“ Centralnoevropske inicijative (CEI). Ova regionalna organizacija će
sufinansirati, sa 33 odsto sredstava, odobreni budžet projekta
od ukupno oko 40.000 evra, dok će ostatak sredstava (oko
24.000 evra) obezbediti Nacionalni naftni komitet Srbije.
Komšijska
saradnja
Jedan od projekata regionalnog karaktera
u kome učestvuje kompanija NIS kao
aktivna članica Nacionalnog naftnog
Komiteta Srbije (NNKS) je BIOGOS koji
je zasnovan na razmeni iskustava sa
Hrvatskom u implementaciji Direktive
2009/28/EZ u oblasti biogoriva u saobraćaju. Projekat se realizuje tokom 2014.
godine kroz ekspertske radionice u Beogradu i Zagrebu, a posebna radna grupa u
okviru projekta aktivno radi na pripremi
preporuka i predloga nacrta podzakonskih akata u sektoru biogoriva u Srbiji, a
čije usvajanje je predviđeno kao obaveza
u procesu usklađivanja srpskog zakonodavstva sa propisima EU. U ovom procesu
ostvarena je saradnja i sa Ministarstvom
rudarstva i energetike Srbije, u čijoj se
nadležnosti nalazi donošenje podzakonskih akata u ovoj oblasti i čiji predstavnik
je član predmetne radne grupe.
U prethodnih sedam godina
EU je odobrila Srbiji više od
160
projekata finansiranih iz
IPA fondova od čega je tek
petnaestak bilo iz energetskog
sektora. Ukupno, u evropskom
budžetu izdvojeno je
5,85
milijardi evra za investicije u
energetiku do 2020.
Obnovljivi izvori
kao platforma
Projekat BIOGOS u kom
“
učestvuje NIS je primer dobre
regionalne saradnje budući da nije
profitno orjentisan, već ima za cilj
razvoj zakonodavstva i državnih
kapaciteta uz podsticanje
razmene iskustava sa
susednim zemljama
“
Budući da je EU u svojim strategijama razvoja u energetici već godinama fokusirana na obnovljive izvore energije,
energetsku efikasnost, te zaštitu životne sredine, upućeni
smatraju da su ovo tri oblasti oko kojih bi trebalo zajedničkim projektima povezati zemlje regiona.
Jovanka Arsić Karišić, predsednica Upravnog odbora CEDEF-a,
ekspertske organizacije koja se bavi edukacijom o ovim temama
za “Energize” kaže da sektor obnovljivih izvora energije smatra
platformom za intenzivnije povezivanje regiona u energetici.
Evgenij Metelev, direktor NIS-ove
Direkcije za spoljne veze i odnose sa
državnim organima u inostranstvu
za „Energize“ kaže da Srbija propise u
oblasti biogoriva u saobraćaju mora
da uskladi sa evropskim standardima
do kraja 2014. godine, u čemu će biti
korisno voditi se iskustvima Hrvatske
koja je ovaj posao već obavila. - Ovo
nije komercijalni projekat, ovo je
podrška Srbiji u pripremanju zakonskog okvira u ovoj oblasti - objašnjava
Metelev i dodaje da je projekat primer
dobre regionalne saradnje budući da nije
profitno orijentisan, već ima za cilj razvoj zakonodavstva i državnih kapaciteta
uz podsticanje razmene iskustava sa
susednim zemljama.
- Takav model učešća NIS-a koristiće
se i za neke buduće projekte - najavljuje Metelev.
On ističe da je Srbija u prilagođavanju
evropskim propisima u ovoj oblasti u
početnoj fazi posle koje je čeka implementacija usklađenih pravila.
Metelev objašnjava da su zemlje u regionu, u energetskom sektoru, upućene jedna
na drugu, što je neophodnost, te da ih sve
zajedno muči ista ekonomska situacija što
utiče na energetsko tržište. U tome, ističe,
ključne uloge mogu odigrati države.
- Nema uspešnih energetskih kompanija
bez konstruktivne saradnje sa državom.
Biznis je samo inicijator tog povezivanja
- upozorava i napominje da kompanija
NIS u budžetskim prilivima Republike Srbije učestvuje sa 14 odsto, a da do 2020.
godine ima planove da postane regionalni lider u energetici. Do tog cilja stići će
se tešnjom regionalnom saradnjom kroz
različite zajedničke projekte u energetici.
- U ovim projektima je budućnost energetske saradnje u
regionu - kaže Arsić Karišić i to obrazlaže činjenicom da sve
zemlje imaju isti zadatak na kome će morati i zajednički da
rade a to je da do 2020. godine 27 odsto energenata dobijaju
iz obnovljivih izvora energije. To će biti šansa da se region bolje poveže. - Uvek postoji mogućnost za intenzivniju
saradnju. Bitno je da ona ima kontinuitet kada je u pitanju
energetska stabilnost svake zemlje i regiona - ističe sagovornica “Energize” magazina.
CEDEF već ima saradnju sa Mađarskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Republikom Srpskom, a sledeći Međunarodni
forum ove organizacije biće posvećen biomasi kao najvećem
izvoru OIE u Evropi i Srbiji.
Sličnog mišljenja je i ugledni hrvatski ekonomista Damir
Novotni. On u izjavi za “Energize” kaže da bi bilo dobro da
se zemlje regiona povežu ne samo kao objekti energetskih
politika već horizontalnim putem, u proizvodnji. Za to, kaže,
postoje svi preduslovi.
I Hrvatska i Srbija i Bosna i Hercegovina i Crna Gora imaju i
logističke i prirodne resurse i obnovljive izvore energije. Tu su,
ističe, dobrodošli zajednički projekti naročito na Savi i Drini,
Evgenij Metelev,
direktor NIS-ove Direkcije za
spoljne veze i odnose sa državnim
organima u inostranstvu
ali i u sektoru uglja, drva, biomase. - Sve su to potencijali koje
nismo iskoristili. Nedostaju investitori - ističe Novotni.
On napominje da u ovim idejama EU može biti dobra poluga
budući da je u Strategiji EU do 2020. sektor energetike posebno naglašen. - Iz fondova i EU budžeta bi se čak moglo finasirati 80 odsto projekata - zaključuje sagovornik “Energize-a”.
Regionalnu saradnju priželjkuju i u Makedoniji. Lazar Gečevski, energetski konsultant i bivši direktor makedonske Agencije za energetiku kaže da je svaka zemlja bivše Jugoslavije
pojedinačno minorna za veće energetske poduhvate zbog
čega nedostaje zajednička akcija.
- Energetska pozicija bivše Jugoslavije sa 25 miliona stanovnika bila je izuzetno dobra. Sada imamo parcijalne probleme, čak i veće nego ranije jer se nisu svi jednako izgradili u
energetskom sektoru - objašnjava Gečevski.
On upozorava da niko u regionu ne koristi dovoljno evropske fondove za izgradnju energetskih kapaciteta. Ipak, kaže,
novac za energetiku iz EU tek stiže pa bi region, po mišljenju
ovog stručnjaka, trebalo odmah da iskoristi priliku.
23
24
intervJU
interVJU
Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima
za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU
U pregovore
ćemo uključiti
struku
Milica Bojović
Prisustvo srpskih kompanija u Briselu pokazaće se kao sve važnije kako
pregovori sa Evropskom unijom budu odmicali i zato je otvaranje NIS-ove
kancelarije u Briselu odličan potez
-Mislim da ima prostora za saradnju i u Beogradu i u Briselu,
jer mišljenja, procene i ekspertize vaših stručnjaka mogu biti
od velike koristi za pregovarački proces - ovako u intervjuu za
„Energize”, Tanja Mišćević, šef Pregovaračkog tima za vođenje
pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, objašnjava na koji
način kompanije mogu da doprinesu evropskim integracijama.
Ona dodaje i da će se prisustvo srpskih kompanija u Briselu
pokazati kao sve važnije kako pregovori sa Evropskom unijom
budu odmicali.
- Zato je otvaranje NIS-ove kancelarije u Briselu odličan
potez - ističe Miščević.
Upitana da li postoji namera da se u prosec integracija uključe
najkompetentniji stručnjaci iz kompanija i privrede da bi
se u svim oblastima ispregovarali najbolji mogući uslovi za
zemlju, ona odgovara: „apsolutno“.
- Jedan od naših prioriteta je da osiguramo transparentnost
i inkluzivnost procesa pregovora, a to znači da će svi biti
konsultovani u okviru pregovaračkih grupa. To je u našem
najboljem interesu – da saslušamo struku i pronađemo najbolja rešenja - objašnjava Miščević.
Kako se u trenutnim okolnostima odvija proces
integracija i da li je vanredna situacija prouzrokovana
poplavama imala neki uticaj u pogledu pristupanja?
Proces pregovora teče po planu, skrininzi su se odvijali prema
prethodno utvrđenom rasporedu, a delegacije su bile dobro
pripremljene. To je bio doprinos Pregovaračkog tima tokom
veoma teškog perioda poplava u Srbiji, jer smatramo da ovi
procesi u zemlji ne smeju da stanu. Takođe, informisali smo
kolege iz Evropske komisije o razmeri nesreće koja se dogodila
i oni su pokazali spremnost da EU pomogne u saniranju posledica štete. Na tim planovima i razvoju projekata radi jedan
važan deo administracije, ali to ne utiče na tok pregovora.
Koji su sledeći koraci koji Srbiju čekaju na putu ka EU?
Šta mislite da će biti najveći izazovi na putu pridruživanja?
Svakako je predviđeno da nastavimo sa skrinizima odnosno
analitičkim pregledima usklađenosti našeg zakonodavstva
sa pravnim tekovinama EU do marta 2015. godine. Do sada
smo završili i eksplanatorne i bilateralne skrininge za 11 od
ukupno 35 poglavlja. Pripremamo se i za novu fazu u pregovorima, otvaranje poglavlja. To znači da počinjemo da pišemo
prve pregovaračke pozicije i akcione planove za one oblasti
čije izveštaje sa skrininga očekujemo prve, a to su Poglavlje
32 – finansijska kontrola i Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na
vladavinu prava. Takođe, u pripremi je i revizija Nacionalnog
programa za usvajanje pravnih tekovina EU, koji će biti svojevrsni plan Vlade u ispunjavanju evropske agende.
Najveći izazovi očekuju nas u poljoprivredi, zaštiti životne
sredine, energetici, transportu i ruralni razvoj. Ovi sektori su
veoma kompleksni, usklađivanje je skupo, ali je Srbija zainteresovana za reforme u ovim oblastima, jer tu vidi značajan
potencijal za razvoj zemlje.
Mnogi upozoravaju da zemlje kandidati imaju često
problema sa administrativnim kapacitetima. Kakvo je
stanje u Srbiji po tom pitanju?
Od samog početka dobili smo odlične ocene od naših partnera iz Evropske komisije, kada je reč o pripljemljenosti članova
25
26
intervJU
Uključivanje energetskog sektora Srbije
u tokove EU treba da doprinese razvoju
liberalizacije energetskog tržišta,
poboljšanju korišćenja raspoloživih izvora
energije, povećanju energetske efikasnosti
i korišćenja obnovljivih izvora energije
tima. Ali to je već činjenica koju evropske institucije ističu
dugi niz godina, kada je reč o institucionalnom kapacitetu
Srbije. Mi imamo iskusnu administraciju koja od 2004. radi
na harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, od 2005. na pregovorima, a kasnije i na primeni
Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju. Pregovarački tim
Srbije čini oko 2000 veoma iskusnih i stručnih ljudi u svim
oblastima, a uskoro će se njima pridružiti i članovi užeg
pregovaračkog tima, koji će zajedno sa mnom koordinisati
proces pregovora u određenim poglavljima.
Kako se administracija pokazala u dosadašnjem procesu? Da li ste zadovoljni?
Veoma sam zadovoljna i zahvalna mojim kolegama za trud
i energiju koju ulažu. Kao što rekoh, to je tim iskusnih ljudi,
koji jako dobro znaju svoj posao, ali su i veoma motivisani,
jer veruju da će proces na kome već godinama rade modernizovati zemlju u kojoj žive.
Da li bi pred Srbiju opet mogli da budu postavljeni neki
posebni uslovi i ultimatumi, mimo onih koji se tiču usklađivanja sa standardima?
Kada je reč o specifičnim zahtevima koji su pred Srbiju stavljeni u procesu evropskih integracija oni su pre svega politički
i svima poznati. Kada je reč o usklađivanju sa evropskim
standardima ne možemo tvrditi da nikada nećemo doći
u situaciju da imamo nove uslove i to nije iznenađujuće.
interVJU
Naime, Evropska unija je pokretna meta i živ organizam koji
napreduje, tako da ćemo, u slučaju promene pravnih tekovina, bićemo suočeni sa primenom novih standarda. To se, na
primer, može dogoditi u oblasti javnih nabavki ili bezbednosti
hrane. Ali, to je fenomen sa kojim ćemo se suočavati i kao
punopravna članica EU.
Na koji način pridruživanje EU pomaže razvoj privrede?
Koji je značaj posebno za oblast energetike?
Energetika je jedna od najznačajnijih oblasti delovanja
Evropske unije, u kojoj se tradicionalno ulažu napori za konkurentnom snabdevenošću energijom. Regulacija ove oblasti
utiče na regulaciju u drugim sektorima, te samim tim na celokupni privredni sistem jedne države. U tom smislu je uticaj
energetike na ekonomiju od krucijalnog značaja imajući u
vidu udeo ovog sektora pri formiranju nacionalnog proizvoda
i budžeta RS. Energetika je grana koja je na posredan način
povezana i sa zaštitom konkurencije, zaštitom potrošača,
zaštitom životne sredine, povećanjem zaposlenosti, infrastrukturom, transportom, poljoprivredom itd. Uključivanje
energetskog sektora Srbije u tokove EU treba da doprinese
razvoju liberalizacije energetskog tržišta, poboljšanju korišćenja raspoloživih izvora energije, povećanju energetske
efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, uvođenju
i primeni modernih energetskih tehnologija, poboljšanju
sigurnosti snabdevanja energentima, poboljšanju državne
uprave u ovom sektoru, kao i jačanju međunarodne razmene.
Koliko je važno da kompanije iz Srbije prilagođavaju
svoje poslovanje EU standardima? Mogu li uopšte drugačije da ostanu konkurentne?
Svi se moramo prilagođavati i učiti kako da budemo konkuretni na tržištu od blizi 500 miliona potrošača. To je veliki
izazov koji nas može podstaći da budemo bolji, da se unapređujemo, osavremenjujemo i otvaramo sebi mogućnosti za
tako veliko tržište.
Koliko je u ovoj fazi Srbiji dostupno novca iz EU fondova? U kojoj meri kompanije participiraju u privlačenju tog
novca svojim projektima i iz kojih grana su najzastupljenije?
Jedan od naših
prioriteta je da osiguramo
transparentnost i
inkluzivnost procesa
pregovora, a to znači da
će svi biti konsultovani u
okviru pregovaračkih
grupa. To je u našem
najboljem interesu – da
saslušamo struku
i pronađemo
najbolja rešenja
Na godišnjem nivou, iz Instrumenta
pretpristupne pomoći IPA, Srbija ima
na raspolaganju u proseku 200 miliona
evra. Različite kompanije i preduzeća,
kao pružaoci usluga, izvođači radova ili
dobavljači opreme, učestvuju u sprovođenju brojnih projekata ostvarujući
profit na taj način. Domaće kompanije
najčešće nisu neposredni korisnik IPA
sredstava, ali ima i takvih primera u
energetskom sektoru i sektoru saobraćaja, ali i u delu kompanija koje razvijaju projekte za inovacionu delatnost.
Dodatno, kompanijama su dostupna
sredstva i iz EU programa. Ta praksa će
se nastaviti i u narednom finansijskom
perioidu od 2014. do 2020. kroz nove
programe kojima ćemo pristupiti. Treba imati u vidu da će iznos sredstava
koja ćemo povlačiti zavisiti isključivo
od kvaliteta i uspešnosti projekata srpskih kompanija na konkursima, budući
da neće biti unapred namenjene sume
novca samo za Srbiju.
27
28
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Bazna ulja
Novi
profitabilni
biznis
Vojo Krkobabić
Najveća komparativna prednost projekta
baznih ulja jeste obezbeđena kvalitetna
sirovinska baza za proizvodnju
naftenskih i parafinskih ulja i maziva.
Uljni biznis u Kompaniji se brzo širi,
ima velike potencijale za nove razvojne
pravce, što program proizvodnje ulja
NISOTEC već sada pokazuje
Projekat proizvodnje baznih ulja na postrojenjima u novosadskoj rafineriji Bloka „Prerada“, predstavlja nov profitabilan
biznis u čiju će se realizaciju, u naredne dve godine, uložiti blizu
120 miliona evra. Ova investicija je u potpunosti u skladu sa
desetogodišnjom razvojnom strategijom NIS-a i podrazumeva
diversifikaciju poslovanja, odnosno širenje asortimana novih
najkvalitetnijih proizvoda u domenu naftenskih i parafinskih
baznih ulja i maziva sa kojima Kompanija smelo ulazi u konkurentsku utakmicu na svetskom tržištu. Strateški tim NIS-a
uz veliku pomoć stručnjaka iz Gasprom njeftovog zavisnog
preduzeća – „Gaspromnjeft – Maziva“, koje ima dugogodišnje
iskustvo u ovoj oblasti, načinio je detaljne marketinške analize
koje potvrđuju maksimalnu isplativost proizvodnje u novosadskoj rafineriji.
U skladu sa preliminarnom ocenom, planirani obim proizvodnje baznih ulja u novosadskoj rafineriji iznosiće oko 180 hiljada
tona godišnje.
Sirovinska baza
Proizvodnja novih ulja i maziva iz novosadske rafinerije, koja
će se prodavati širom Evrope i u zemljama Severne Afrike,
zasniva se na sopstvenoj, izuzetno kvalitetnoj sirovinskoj bazi.
Reč je o jedinoj naftenskoj nafti u Evropi tipa „Velebit“, koja se
eksploatiše na istoimenom naftnom polju u Vojvodini, u Srbiji,
od koje će se proizvoditi naftenska bazna ulja, a potom i finalni
proizvodi: skupocena transformatorska ulja i ulja za obradu
metala, kao i osnove za boje, lakove i plastifikatori za polimere i
gumu. Ukupna godišnja proizvodnja nafte „Velebit“ se kreće oko
250 hiljada tona. U Evropi postoji samo jedan proizvođač ulja i
maziva od ove vrste nafte i reč je o firmi „NYNAS“ u Švedskoj,
koja sirovinu za proizvodnju doprema iz Venecuele.
Druga sirovina za proizvodnju parafinskih baznih ulja dopremaće se iz pančevačke rafinerije, a reč je o konvertovanom
hidrotretiranom ostatku (UCO) sa postrojenja za blagi hidrokreking i hidroobradu ( MHC/DHT kompleks). Ovo će biti
sirovina za produkciju parafinskih baznih ulja od kojih će
se proizvoditi još jedna vrsta skupocenog transformatorskog ulja za tri tipa motornih, transmisionih i industrijskih ul
Izuzetne
tržišne prednosti
Tržišni presek trenutne ukupne proizvodnje ulja i maziva proizvedenih od naftenske nafte je nedovoljan za sve evropske
potrebe i nedostajuće količine se uvoze iz Severne Amerike.
Odlično sondirane tržišne analize koje prate ovu investiciju,
pokazuju da će se u narednih jedanaest godina na prostorima
Balkana, južne, centralne i severne Evrope, beležiti rast potražnje za ovim proizvodima. U odnosu na sada jedinu firmu
koja proizvodi ova bazna ulja u Švedskoj i koja je udaljena od
središta navedenog regiona više od dve hiljade kilometara,
NIS-ov kapacitet za proizvodnju baznih ulja je u centru tržišta
sa izlazom na Dunav, što znatno snižava transportne troškove
po balkanskom regionu i ima prednost po pitanju pozicije u
odnosu na kupce u južnoj i istočnoj Evropi.
Inače, sa realizacijom projekta proizvodnje baznih ulja zaokružuje se rafinerijska prerada i širi paleta proizvoda, jer će
sa proizvodnjom naftenskih i parafinskih ulja i svih finalnih
proizvoda na bazi ovih sirovina, NIS imati značajne prednosti.
U Evropi se trenutno manje proizvode parafinska ulja druge
grupe, ali trendovi pokazuju da će se za pet do sedam godina
doći do porasta njihove proizvodnje. Zajedno sa „Gaspromnjeft – Mazivima“ ovde će se napraviti centar proizvodnje
ulja i maziva i odavde će se vršiti distribucija po celoj Evropi,
Bliskom istoku i Severnoj Africi. Samo sa „Gaspromnjeft –
Mazivima“ možemo zaokružiti strategiju i postati važan deo
svetskog biznisa.
Projekat proizvodnje baznih ulja u Novom Sadu zasniva se i
na nizu drugih logističkih pogodnosti, kao što su: posedovanje
skladišta za naftu, sistema prijema komponenti i otpremanja
gotovih proizvoda, velikog rezervoarskog prostora, mogućnosti
transporta vodenim putem, ali i auto i železničkim cisternama.
Nesumnjiva prednost je što će ovaj proizvodni kompleks
funkcionisati unutar slobodne carinske zone, čije će povlastice dodatno otvoriti kanale za profitabilno tržišno poslovanje.
29
30
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Šta su bazna ulja?
Bazna ulja čine osnovu svih maziva – mazivih ulja i mazivih masti i bitno utiču na
njihove osnovne osobine. Naftenska bazna ulja se koriste za proizvodnju ulja za
transformatore i električne prekidače, ulja za rashladne kompresore, procesnih i
gumarskih ulja, fluida za obradu metala, industrijskih bitumena i za neka industrijska maziva ulja i mazive masti.
Naftenska bazna ulja
NEWS
Štamparska industrija
Proizvodnja guma
Industrija boja i lakova,
hemijska industrija
Elektroenergetika
Industrija auto-guma
Proizvodnja plastike
Parafinska bazna ulja
Motorna ulja
Industrijska ulja
Transmisiona ulja
Ulja za poljoprivredu
Hidraulička ulja
Brodska ulja
Najbolji u
Srbiji
Veliki podsticaj realizaciji projekta
baznih ulja svakako daje uspeh NIS-ovog
programa ulja i maziva NISOTEC, koje
se uspešno proizvodi u Rafineriji Novi
Sad. Ovaj program je pokazao da se uljni
biznis u Kompaniji brzo širi uz velike
potencijale za nove razvojne pravce.
Tokom poslednje četiri godine stalno se
povećavala prodaja ulja i maziva proizvedenih u NIS-ovoj Rafineriji u Novom
Sadu. Od dva odsto udela u srpskom
tržištu 2009. godine, prošle godine učešće
NIS-ovih ulja i maziva premašilo je 20
odsto. NIS već sada ima lidersku poziciju
na tržištu Srbije i snabdeva više od 80
procenata velikih kupaca ulja i maziva.
Kompanija poseduje potvrde i priznanja
o kvalitetu NISOTEC proizvoda od velikog
broja proizvođača vozila i opreme kao
što su: Mercedes, Volkswagen, Volvo,
MAN, Cummins, Renault, ZF, Voith itd.
Dokazan kvalitet i dobra poslovna politika omogućile su početak snabdevanja
ovlašćenih distributera Mercedesovih i
Škodinih vozila.
Iako je tek tri godine na tržištu, NISOTEC
je od nepoznatog brenda postao najpoznatiji domaći brend, sa najvećim udelom
na tržištu. Ovo ulje se trenutno proizvodi
na bazi uvoznih komponenti, a realizacijom investicionog projekta baznih
ulja stvaraju se svi uslovi za blending od
sopstvenih komponenti.
Andrej Djug,
direktor Projektnog ofisa za
organizaciju proizvodnje baznih ulja
- Za potrebe projekta izgradnje Centra za bazna ulja,
predviđeno je angažovanje oko 20 srpskih firmi iz oblasti
izvođenja mehaničkih i građevinskih radova, telekomunikacija, elektroinstalacija, projektovanje i montažu procesne
opreme. Na realizaciji ove investicije, direktno i indirektno će
biti angažovano oko 10 hiljada ljudi. Suštinski poslovni efekti
ove investicije su: korišćenje osnovnih sredstava novosadske
rafinerije i modernizacija proizvodnje, jačanje realnog sektora
ekonomije Srbije kroz revitalizaciju objekata privrede, rast
spoljnotrgovinskog bilansa Srbije, povećanje budžetskih prihoda po osnovu dodatnih poreza, ostvarivanje dodatne marže
od razvoja proizvodnje gotovih ulja, koncentracija kompletnog poslovanja sa uljima na jednom mestu, omogućiće da se
povećaju uštede u troškovima proizvodnje i logistike, kao i
sinergetski efekat zbog prerade hidrotretiranog MHC ostatka iz
pančevačke rafinerije.
Dmitrij Vukolov,
direktor Direkcije maziva
-Projekat proizvodnje baznih ulja, izuzetno je značajan za
poslovni razvoj NIS-a, za diversifikaciju biznisa, širenje asortimana proizvoda i otvaranje novih kanala prodaje. U planu su
nam izuzetno kvalitetni proizvodi, pet vrsta naftenskih baznih
ulja iz nafte „Velebit“ i četiri vrste parafinskih ulja iz ostatka
hidrokrekinga (UCO) iz Rafinerije nafte Pančevo. Nova proizvodnja baznih ulja i renoviran blending, biće temelj za izgradnju, zajedno sa Gasprom njeftom, novog biznisa maziva, koji će
uskoro zauzeti lidersku poziciju u jugoistočnoj Evropi i postati
jedan od bitnih evropskih igrača.
Takođe je važno to što ćemo zahvaljujući saradnji sa „Gaspromnjeft – Mazivima“ veći deo baznih ulja na sopstvenom blendingu
„prevoditi“ u gotove proizvode i tako ih prodavati i ostvarivati
veći profit. Naša prednost je što već sada planiramo da za
narednih pet do sedam godina između 70 i 80 odsto baznih
ulja plasiramo kroz najkvalitetnije gotove proizvode. Prodajom
samog baznog ulja, dobit bi bila znatno manja, jer su marže, u
ovom slučaju, znatno niže.
Naftenska bazna ulja predstavljaju
vrhunsku sirovinu za proizvodnju
transformatorskih i procesnih ulja,
masti i rashladno-mazivnih tečnosti,
dok se parafinska bazna ulja koriste
za pravljenje ulja i ulja za hidrauličke
sisteme
VRHUNSKA TEHNOLOGIJA
Prema rečima Andreja Djuga, direktora Projektnog ofisa za
organizaciju proizvodnje baznih ulja, u okviru ovog projekta
rekonstruisaće se postojeći kapaciteti i izgraditi nova postrojenja na lokaciji Rafinerije nafte u Novom Sadu i to: za
hidro-prečišćavanje (HDT), hidro-deparafinaciju i hidro-finišing
(HDW\HF) za proizvodnju sumpora i postrojenja za aminsko
čišćenje gasova od sumpor vodonika. - Sirovine i poluproizvodi
koji sada ne mogu da budu prodati kao kvalitetni proizvodi, uz
primenu najsavremenijih tehnologija – ISOTREATING, duboki
hidrotretman pri visokom pritisku vakuum destilata naftenske nafte „Velebit“ i ISODEWAXING & ISOFINISHING, selektivno krekovanje i zasićenje parafinskih ugljovodonika - biće
iskorišćeni u svojstvu jedinstvenih sirovina za proizvodnju
najkvalitetnijih ulja i maziva, potpuno u skladu sa zahtevima
Evropske unije - navodi Djug.
Svojstva baznih ulja
Bazna ulja koja će se proizvoditi od nafte tipa „Velebit»
u RNS odlikovaće sledeća fizičko-hemijska svojstva:
odsustvo policikličnih aromata, niska tačka tečenja,
otpornost na oksidaciju, vrlo nizak sadržaj sumpora i
niska isparljivost. Zahvaljujući takvim svojstvima, gotovi
proizvodi napravljeni sa primenom baznih naftenskih ulja
imaju prednosti. Pneumatici u čijoj se proizvodnji koriste
naftenska ulja imaju duži rok eksploatacije.
31
32
indusTRIJA I BIZNIS
Strategija razvoja bunker stanica u Srbiji
Definisanje
liderstva
Uroš Popović
Delatnost bunkerisanja postaje sve
zastupljenija forma poslovanja koja
podstiče intenzivniji rečni saobraćaj
na Dunavu. Donedavno, brodovi
koji su prolazili kroz Srbiju gotovo
da nisu imali gde da natoče gorivo.
Iako su u prvom planu korporativnog
poslovanja nesumnjivo proizvodi
namenjeni drumskom saobraćaju,
portfolio Naftne industrije Srbije
obuhvata i snabdevanje gorivom na
značajnim rečnim pravcima
INDUSTRIJA I BIZNIS
Posmatrajući u istorijskoj perspektivi, Dunav je za Srbiju
oduvek imao strateški značaj. Hidrološki, Srbija predstavlja
veliki potencijal za unapređenje mreže bunker stanica, potencijal kojim može da parira značajno razvijenijim zemljama na Starom kontinentu.Ovaj položaj izuzetno je povoljan
za snabdevanje plovila posebno onih koji plove od Regensburga do Konstance i obrnuto.
BUNKER STANICE
NA DUNAVU
Kao dominantni plovni pravac koji Srbiji pruža 588 kilometara srednjeg toka omogućavajući plovidbu i multimodalni
transport, Dunav ujedno predstavlja značajan panevropski
Koridor VII i stratešku vezu sa Evropom i Evroazijom koja
treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Posebno što je rečni transport jedan od najjeftinijih. Budući da
protiče kroz deset država,od izvora u Nemačkoj, pa sve do
Crnog mora na rastojanju od 2.888 kilometara postavljene
su mnogobrojne bunker stanice. Po značaju i kvalitetu usluga koje pružaju, izdvajaju se u Bugarskoj pristanište Ruse, na
teritoriji Mađarske Budimpešta. U Slovačkoj ćemo svakako
pomenuti Bratislavu, koja na 1.866 km pruža kompletnu
uslugu bunkerisanja, dok bismo u Nemačkoj istakli Pasau
i Regensburg. U Austriji postoji pet punktova: Linc, Ens,
Kornojburg, i Beč. Što se tiče Republike Hrvatske, tamo se
trenutno nalazi jedna bunker stanica Nautika Vukovar, koja
je stacionirana u istoimenog gradu, i od 1999. godine nudi
usluge snabdevanja gorivom i mazivima.
U skladu sa strategijom razvoja, NIS je pre oko dve godine
pokrenuo i novu delatnost - bunkerisanje brodova, odnosno snabdevanje domaćih i inostranih plovila evro dizelom
vrhunskog kvaliteta. Na ovaj način, Naftna industrija Srbije
zainteresovanim brodarskim kompanijama garantuje pouzdano snabdevanje gorivom na važnim plovnim putevima u
zemlji. Budući da se potrebe domaćih brodarskih kompanija,
ali i inostranih flota koj0 su u tranzitu godišnje procenjuju
na približno 40.000 tona, Kompanija promoviše plan razvoja
koja podrazumeva širenje postojeće mreže. Jer, uzimajući u
obzir trenutne i projektovane potrebe domaće flote, kao i sve
zastupljenijih međunarodnih linija, neophodnost proširenja postojećih kapaciteta predstavlja imperativ. Aktuelni
kapaciteti podrazumevaju tri savremeno opremljene bunker
stanice, pozicionirane na strateški izuzetno povoljnim lokacijama na Dunavu – u Novom Sadu, Velikom Gradištu, a od
nedavno i u Prahovu.
33
34
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Bunkerisanje u
brojkama
Ukupni kapacitet bunker stanica NIS-a trenutno iznosi
5.622 tone
40.000
evro dizela, što obezbeđuje konstantnu dostupnost i sigurno
snabdevanje naših komitenata u svakom trenutku
tona evro dizela potrebe
plovila na Dunavu kroz Srbiju
1.000
530
bunkerisanja se očekuje
u 2014.
jekta snabdevanja plovila na teritoriji
Republike Srbije, što je, kako kaže, i
bilo očekivano.
Mihajlo M. Đurović, direktor Sektora za
bunkerisanje u kompaniji NIS kaže da
su glavni konkurenti kompaniji bunker
stanice u Beču i Rusu.
Kapacitet bunker stanice u Novom
Sadu iznosi 2.000 tona, a u Velikom
Gradištu 1.280 tona. Najnovija u nizu,
bunker stanica u Prahovu kapaciteta je
2.342 tone. Naime, značajan kapacitet
bunker stanica obezbeđuje veliku stabilnost u snabdevanju, garantujući zavidan nivo zaliha i mogućnost pružanja
usluge bez zastoja.
A kako je sve izgledalo na početku?
Mihajlo M. Đurović kaže da je svaki
početak težak, pa tako i početak pro-
-Naime, Kompanija je svojevremeno
snabdevala plovila pogonskim gorivom na nekoliko instalacija, ali je ta
aktivnost nakon NATO bombardovanja
1999. godine ugašena, zbog značajnih razaranja koje su pretrpeli mnogi
objekti. Nakon preuzimanja Kompanije
od strane Gasprom njefta, logičan
korak je bio i da se ponovo aktivira delatnost bunkerisanja. Takođe, moram
da napomenem da je najveći problem
na koji smo naišli bio nedostatak zakonske regulative koja bi uređivala ovu
delatnost i znatno skratila vreme realizacije mnogih projekata. Decembra
2013. usledilo je donošenje akta Vlade
Srbije koji u tehničkom smislu uređuje
oblast snabdevanja plovila pogonskim
gorivom. Na ovoj uredbi radili su i naši
stručnjaci sa iskustvom u inostranstvu, te su korišćena iskustva naročito
zemalja dunavskog sliva kao što su
Nemačka i Austrija - kaže Đurović.
Dve godine nakon zvaničnog puštanja
u rad prve bunker stanice u Novom
Sadu, postoji trend rasta u pogledu
poseta i prodaje.
35
- Ako uporedimo prva četiri meseca 2014. i isti period 2013. godine,
evidentan je porast prodaje od 15
odsto - naglašava Mihajlo M. Đurović.
- Takođe, kada je reč o trgovačkoj floti
koja je ujedno i naš najveći segment
kupaca, možemo reći da se očekuje porast u odnosu na 2013. godinu, kada je
radi snabdevanja pogonskim gorivom
pristalo ukupno 883 plovila. Do kraja
kalendarske 2014. godine očekuje se
više od 1.000 bunkerisanja. Što se tiče
odnosa domaće i inostrane flote, očekivano dominira tranzitna inostrana
flota i to u odnosu 70 prema 30- istakao je Nikola Bogićević, ekspert koordinator prodaje Sektora za bunkerisanje.
70 %
kruzera pristane u
Beogradu tokom sezone
plovila koja pristanu
su inostrana
883
plovila pristalo je na
bunker stanice NIS-a
u 2013.
POLJSKA
ČEŠKA
REGENSBURG
NEMAČKA
UKRAJINA
SLOVAČKA
LINC
AUSTRIJA
BEČ
BRATISLAVA
MOLDAVIJA
BUDIMPEŠTA
ŠVAJCARSKA
ITALIJA
SLOVENIJA
RUMUNIJA
MOHAČ
HRVATSKA
NOVI SAD
BOSNA I
HERCEGOVINA
GOLUBAC
BEOGRAD
SRBIJA
BUKUREŠT
VIDIN
BUGARSKA
CRNA
GORA
MAKEDONIJA
KONSTANCA
36
indusTRIJA I BIZNIS
EKOLOGIJA
PREVENTIVE
Sve bunker stanice poseduju dozvole
nadležnih organa, pre svega rešenja
MUP-a o ispunjavanju tehničkih uslova
protivpožarne bezbednosti, kao i redovne
inspekcije od strane nadležnih organa.
- Konkretno, sve naše bunker stanice, kad je reč o zaštiti od izlivanja,
poseduju adekvatne zaštitne barijere,
specijalne apsorvente za skupljanje
eventualno izlivenih derivata, a takođe
i specijalne “Euro-spojnice” za sigurno
i tzv. suvo pretakanje, bez ikakvog curenja. Takođe, tu je i dodatni sigurnosni
sistem za automatsko zaustavljanje
pretakanja radi sprečavanja eventualnog prelivanja iz brodskih rezervoara.
Što se tiče zaštite od požara, bunker
stanice poseduju kako mobilne tako i
stacionarne protivpožarne sisteme sa
sistemima ručnog i daljinskog automatskog upravljanja protivpožarnim
topovima. Ovi sistemi su predmet redovnih inspekcijskih pregleda i provera
funkcionalnosti – precizira Đurović.
Nikola Bogićević iz Sektora za bunkerisanje NIS-a kaže da bunker stanice
kompanije opslužuje obučeno ljudstvo,
to jest posada, koja svojim strogim
procedurama predstavlja najveću i najefikasniju zaštitu od bilo kakve pretnje
po životnu sredinu.
PLANOVI I
PERSPEKTIVA
Srbije. - Početak rada ove bunker stanice očekujemo već tokom nastupajuće
letnje sezone. Što se tiče instalacije
na Bezdanu, ona se trenutno nalazi
u fazi rekonstrukcije, a radovi na njoj
bi trebalo da budu završeni do kraja
godine-zaključio je Đurović.
Ljubinko Savić, nezavisni stručnjak za
pitanja energetike iz Privredne komore
Srbije kaže da bunker stanice ne treba
da budu samo mesta gde će brod
“natankovati gorivo”, već i gde se ljudi
mogu odmoriti, a po potrebi i uraditi i
manje servise. - Kao jednu od razvojnih
mogućnosti trebalo bi posmatrati i izgradnju stanica za snabdevanje plovnih
objekata LNG-om (utečnjeni prirodni
gas) u lukama koje će biti obuhvaćene TETN (Trans Europian Transport
Network) sistemom. Izgradnja stanica
za snabdevanje LNG-om se nalazi i u
predlogu nove Direktive EU za uspostavljanje infrastrukture alternativnih
goriva. Dunav je svakako i deo TETN
sistema, gde su Beograd i Novi Sad
označeni kao takozvani “čvorovi” za buduću mrežu intermodalnog transportnog sistema – pojašnjava Savić.
Gorivo prve klase
Snabdevanje domaćih i brodova na međunarodnim
linijama predstavlja asortiman koji se po svim parametrima može klasifikovati u kategoriju prvoklasnih
goriva. Sa željom da korisnicima ponudi uslugu najviših
standarda, kompanija NIS u skladu sa izgrađenim
ugledom poziciju lidera želi da pre svega potvrdi
kvalitetnim gorivom koje odgovara važećim normama
u međunarodnim okvirima. Naime, evrodizel Naftne
industrije Srbije omogućava maksimalne performanse
brodova, pravilno paljenje i funkcionisanje motora.
Proizveden po najstrožim proizvođačkim specifikacijama, kvalitet evrodizela je potpuno u skladu sa
evropskim standardom EN 590.
-Prostor za unapređenje vidimo u
zauzimanju pozicije na tržištu snabdevanja tzv. “bele flote”, popularnih
rečnih kruzera koje možemo videti
na Savskom pristaništu. U Beograd
pristane oko 530 kruzera tokom
sezone, koja traje približno sedam
meseci. Mi smo već preduzeli određene aktivnosti za realizaciju ovog
projekta – ističe Đurović.
Za kupce u tranzitnoj floti koji se snabdevaju
preko carinskog skladišta, goriva su jeftinija
za iznos PDV-a i akciza, u skladu s važećim
zakonskim propisima Republike Srbije.
U ostalim državama podunavskog sliva
pogonsko gorivo je opterećeno PDV-om, koje
se doduše uz refakciju vraća kupcu, ali to
predstavlja dugotrajan i često skup proces
Takođe, Naftna idustrija Srbije u predstojećem periodu
pokušaće da uvede u delokrug aktivnosti i snabdevanje
sportsko-rekreativne flote pogonskim gorivom. Ako uzmemo
za primer Beograd, koji je pozicioniran na dve reke i poseduje
zaista veliki broj malih plovila vezanih za sve veći broj marina, i pri tome uzmete u obzir činjenicu da nigde ne postoji
stanica za snabdevanje, onda je jasno da je preko potrebno
urediti i ovu oblast na bezbedan i ekološki prihvatljiv načinzaključuje Bogičević iz NIS-ovog Sektora za bunkerisanje.
Pri prijemu robe na bunker stanicu nezavisna kontrolna kuća vrši uzorkovanje goriva sa broda koji je
prevezao robu. Zatim se uzorci testiraju u ovlašćenoj
laboratoriji. Tek nakon dobijanja sertifikata o kvalitetu,
vrši se istovar. Posle prijema goriva na bunker stanicu,
ponovo se uzorkuje roba i vrši kontrola kvaliteta i
kvantiteta. Uverenje o kvalitetu goriva iz rezervoara
bunker stanice se dostavlja kupcu uz otpremni
dokument, kao i jedan litar arbitražnog uzorka koji je
plombiran numerisanom plombom čiji broj se upisuje
u otpremni dokument – bunker vaučer.
003
U predstojećem periodu planiran
je, kako kaže Đurović, početak rada
bunker stanice u Smederevu, koja će
isključivo biti namenjena domaćoj floti
koja saobraća na teritoriji Republike
INDUSTRIJA I BIZNIS
37
38
region
region
Bugarska
ENERGICAN
POCETAK
POSLOVANJA
Beloslava Petrova
Na tržištu Bugarske, stručnjaci očekuju preraspodelu karata u
oblasti veleprodaje i maloprodaje naftnih derivata. Ulazak novog igrača
– NIS Petrola – opisan je kao vrlo energičan, a do sada je već otvoreno
30 pumpi
pod brendom Gazprom u toj zemlji
Bugarska predstavlja jedno od prioritetnih tržišta za razvoj
maloprodajne mreže NIS-a u regionu, jer pruža najveći efekat sinergije i povoljne uslove izlaska na tržište. U ovoj zemlji
je registrovano zavisno preduzeće „NIS Petrol EOOD“, koje
trenutno poseduje 42 aktive – postojeće benzinske stanice ili
zemljišta za izgradnju. Sredinom 2013. godine u Bugarskoj je
otvorena prva benzinska stanica pod brendom GAZPROM, a
do kraja 2015. godine, biće 58 operativnih objekata GAZPROM
u toj zemlji. NIS Petrol je kupio i skladišni kapacitet u Kostinbrodu kod Sofije, čime je otvorio mogućnost za razvoj distribucije goriva iz Srbije na sopstvene maloprodajne objekte,
kao i za početak veleprodajnih aktivnosti.
DOLAZAK NOVOG IGRAČA
Ulazak NIS Petrola na Bugarsko tržište bio je „veoma energičan“ prokomentarisao je ugledni časopis „Kapital- Prvih
100 kompanija u Bugarskoj“ – koji jednom godišnje objavljuje istraživanja, aktuelne informacije, analize i trendove u
bugarskoj ekonomiji.
„Investicioni igrač čiji je ulazak bio vrlo energičan, i koji je
krenuo sa razvojem na veleprodajnom i maloprodajnom
tržištu i namerom da u predstojećom periodu preuzme
tržišnoučešće”, opisuje se NIS Petrol u pomenutom časopisu
u delu analize posvećene tržištu goriva.
Ekonomski stručnjaci u Bugarskoj očekuju tržišnu preraspodelu i promene u sektoru, i to u veleprodaji i maloprodaji, s
obzirom na činjenicu da se NIS Petrol oslanja na uvoz goriva
iz svoje rafinerije u Pančevu, koja je u vlasništvu NIS-a. NIS
Petrol je, takođe, investirao u kupovinu novog skladišta za
gorivo u Kostinbrodu sa rezervoarima kapaciteta 15.650 m3.
Do sada je u razvoj lanca benzinskih stanica i kupovinu
sopstvenog skladišnog prostora za naftu uloženo 69 miliona
evra. - Razvoj mreže benzinskih stanica je ključan u privlačenju novih klijenata i rastu prodaje goriva. Ove godine
je cilj kompanije da otvori više od deset benzinskih stanica
- kaže Ivan Kostadinov, generalni direktor kompanije NIS
Petrol EOOD.
“
Cilj naše kompanije je da
ponudi visokokvalitetno gorivo i
atraktivne proizvode, usklađene sa
željama naših klijenata. Takođe, naš
je cilj i da postavimo nove, visoke
standarde usluga. Nama je vrlo važno
da nas svako ko je jednom došao na
naše stanice ponovo poseti i postane
naš partner i dugoročni klijent
”
Ivan Kostadinov,
generalni direktor kompanije
NIS Petrol EOOD
39
40
region
region
PRIZNANJE USPEHA
NIS Petrol EOOD je u međuvremenu primio brojne nagrade,
kao na primer nagradu „Uspešan ulazak na evropsko
tržište“, koju dodeljuje ugledni ekonomski i politički časopis
„Ekonomija”, i nagradu „Investitor Plovdivske oblasti”, koja
je dodeljena u aprilu 2014. godine.
Nagrada „Investitor Plovdivske doline" dodeljena je za
razvijanje maloprodajnog lanca pod brendom GAZPROM
Petrol. Naime, dnevne novine Marica, vodeće u regionu
Plovdiv, tradicionalno su nagradili kompanije koje su
najviše doprinele investicijama i plaćanju poreza u tom
distriktu. Pod brendom Gazprom u oblasti Plovdiv posluje
trenutno devet pumpi. Ivan Kostandinov je tom prilikom
rekao da je kompanija došla na bugarsko tržište sa namerom da ostane dugo.
- Cilj naše kompanije je da našim klijentima ponudi visoko
kvalitetno gorivo i atraktivne proizvode. Naš cilj je, takođe,
da uspostavimo novi, visoki standard usluge. Za nas je jako
važno da se onaj ko jednom dođe na našu benzinsku stanicu vrati i postane naš partner i klijent, rekao je Kostadinov.
BUGARSKA
Do sada je u razvoj lanca benzinskih
stanica i kupovinu sopstvenog
skladišnog prostora za naftu uloženo
69 miliona evra
RASTE PRIHOD, ALI I CENE
Bugarsko tržište u poslednje vreme karakteriše smanjenje
potrošnje benzina i uvećanje prodaje dizela i TNG-a. Povećanje potrošnje dizela može se objasniti sve većom upotrebom
tog goriva u transportnoj industriji, kao i pojavom savremenih, efikasnijih motora.
Goriva su tradicionalno nosioci privrede. Prihod od ove
delatnosti u 2012. godini je za prvih 20 kompanija u proseku porastao 4,45 odsto u odnosu na godinu dana ranije,
pokazuju podaci Kapital – Prvih 100 kompanija u Bugarskoj.
U međuvremenu su prosečne veleprodajne i maloprodajne cene goriva porasle za 3,21 odsto u poređenju sa 2011.
godinom. U maloprodaji, rast je iznosio četiri do pet odsto.
Povećanje prometa je rezultat veće cene, a ne povećanja
ukupne prodaje, navodi se u pomenutom časopisu. Naravno,
ovo ne važi za sve igrače – neki su prodali više u poređenju
sa svojim takmacima.
KLJUČ DRŽI BIZNIS
Gergana Šejtanova, menadžer za korporativne klijente u
kompaniji NIS Petrol EOOD kaže da su u ukupnoj potrošnji
goriva korporativni klijenti zastupljeni u različitim procentima u zavisnosti od vrste goriva.
U cilju privlačenja korporativnih
klijenata Kompanija primenjuje brojne
mere i alate. U prvih pet meseci 2014.
godine, ove aktivnosti su dovele do
registrovanog prosečnog rasta prodaje goriva od 52 odsto. Prosečni rast
broja ugovora zaključenih direktno
sa korporativnim klijentima iznosi 31
odsto, a prosečni rast broja Gazpromovih kartica, sa povlašćenim uslovima
korišćenja, iznosi 36 odsto za posmatrani period.
Gergana Šejtanova, takođe, naglašava
da je „uspešno pridobijanje klijenata iz
velikih konkurentskih lanaca rezultat
konkurentne finansijske ponude NIS
Petrola– popusta, fleksibilnih uslova
plaćanja, kao i kvaliteta proizvoda”.
Očekuje se da će ovaj segment poslovanja i dalje teći u pozitivnom smeru,
i to kroz razvoj debitnih kartica za
korporativne klijente, kao i kroz mogućnost korišćenja ove kartice u našoj
maloprodajnoj mreži benzinskih stanica u inostranstvu – u Srbiji, Rumuniji,
Bosni i Hercegovini, i kroz partnerstvo
sa međunarodnim kompanijama - DKV,
UTA, E100, Evrowag.
NIS Petrol EOOD je u Bugarskoj
startovao sa savremenim konceptom
benzinskih stanica koji podrazumeva
brojne dodatne usluge za potrošače.
Na taj način posvećena je velika pažnja
krajnjim korisnicima.
- Prednost Gaspromove mreže benzinskih stanica leži u postizanju ravnoteže između cene i kvaliteta goriva,
zbog čega se ta mreža izdvaja i postaje
privlačnija i omiljenija kupcima. Ovo
je uspešna formula, privući klijente,
učiniti robnu marku prepoznatljivom
i tako izgraditi lojalnost - objašnjava
Ivan Kostadinov, generalni direktor
kompanije NIS Petrol EOOD.
Gazprom kao premijum lanac uvodi
najviše standarde, a proizvodi su u
skladu sa najnovijim evropskim standardima. Benzinske stanice Gazprom
nude najkvalitetnija goriva, koja omo-
gućavaju bolji rad i duži životni vek
motora, smanjenje izduvnih gasova i,
prema tome, manje štete za prirodno
okruženje i više zadovoljstva u vožnji.
Svaka benzinska stanica ima prodavnicu, restoran i kafe. Klijentima su na
raspolaganju i dodatne usluge kao što
je bežični internet.
NIS Petrol EOOD je u Bugarskoj
startovao sa savremenim konceptom
benzinskih stanica koji podrazumeva
brojne dodatne usluge za potrošače.
Na taj način posvećena je velika pažnja
krajnjim korisnicima
41
42
ekologija
Zaštita životne sredine
NAPAD
NA OTPAD
Nenad Stanojevski
Industrija u Srbiji suočava se sa brojnim
problemima adekvatnog zbrinjavanja
neopasnog, a naročito opasnog otpada.
NIS je u oblasti upravljanja opasnim
otpadom preduzeo aktivnosti na
smanjenju količine otpada
uvođenjem savremenih tehnologija
uproizvodne procese
ekologija
U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog opasnog otpada,
nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se
do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se u određenoj
meri nekontrolisano odlaže. Poplave u Srbiji i regionu, dodatno
su u prvi plan istakle značaj odgovornog upravljanja otpadom,
pogotovo opasnog otpada čije nesavesno odlaganje u ovom
kontekstu može dodatno negativno da utiče na životnu sredinu. Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore
Srbije naglašava da situacija sa kojom se Srbija suočila nakon
polava težak događaj, ali i šansa. - Sada je trenutak za nova
rešenja i nove tehnologije - kazao je Mitrović.
Sve to vodi ka neophodnosti hitnog rešavanja problema zbrinjavanja opasnog otpada, jer danas čak ne postoje ni pouzdani
podaci o količini opasnog otpada koji se generiše.
Prema rečima Radmile Šerović, načelnika Odeljenja za upravljanje otpadom u srpskom Ministarstvu poljoprivrede i zaštite
životne sredine, u izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom nalaze se osnove za odgovorno upravljanje
opasnim otpadom u smislu njegove ponovne upotrebe. - Usvajanje Zakona je prioritet i njime će se definisati kriterijumi
po kojima otpad prestaje da bude otpad i postaje sirovina.
Želimo da Srbija ima postrojenje za fizičko hemijski tretman
otpada i tražimo novu lokaciju za ovo postrojenje. Insenerator
jeste potreba gde će se dalje tretirati komunalni i medicinski
otpad. Radimo i na tom polju kroz preporuke za Nacionalne
planove i izveštaje - rekla je Šerović.
Tatjana Đurić, pomoćnik sekretara za urbanizam, graditeljstvo i zašitu životne sredine Autonomone pokrajine Vojvodine
naglašava da su osnovni problemi u oblasti upravljanja
opasnim otpadom nepostojanje nacionalnog postrojenja za
fizičko hemijski tretman opasnog otpada i regionalnih skladišta za opasan otpad predviđenih prostornim planom Srbije,
neadekvatno rešeno upravljanje ambalažnim otpadom koji
je zagađen opasnim materijama kao i istorijsko zagađenje.
- Postojeća situacija bi se mogla rešiti hitnom izgradnjom nacionalnog postrojenja za fizičkohemijski tretman otpada i pet
regionalnih skladišta u skladu sa Nacionalnom strategijom
upravljanja otpadom, kao i informisanjem javnosti – navodi
Tatjana Đurić.
PODRŠKA EU
Pomoć u rešavanju ovog problema pruža i Evropska unija. Rainer Freund, menadžer projekta iz oblasti zašite životne sredine
i poljoprivrede u Delegaciji EU u Srbiji kaže da opasan otpad
čini samo 4% otpada koji se proizvede u EU. Ali, ukoliko se ne
tretira na zadovoljavajući način, opasan otpad može izazvati
veliki problem kako ljudima, tako i samoj životnoj sredini. - EU
stoji na raspolaganju Srbiji u predstojećim izazovima u domenu
zaštite životne sredine. Oko 25 odsto sredstava koje daje EU
namenjeni su zaštiti životne sredine i to oko 700 miliona evra je
u te svrhe izdvojeno od početka 2000. godine.
43
44
ekologija
ekologija
Od 2004. godine, 60 miliona evra je izdvojeno kao podrška
nalaženju rešenja za upravljanje otpadom u Srbiji – navodi Freund. Prema njegovim rečima, najviše je uloženo u
izgradnju objekata za upravljanje komunalnim otpadom u
gradovima kao što su Užice, Pirot, Sremska Mitrovica, Šabac i
više ovakvih projekata je planirano u budućnosti. - Jedan deo
sredstava je, takođe, bio namenjen upravljanju posebnim tokovima otpada u Srbiji, kao što je medicinski otpad i očekuje
se da Srbija radi na sprečavanju da se takav otpad odlaže na
deponije, netretiran. Sprovodi se studija izvodljivosti za prvo
srpsko postrojenje za tretman industrijskog otpada, takođe je
dogovorena saradnja sa srpskom vladom na izradi Nacionalne strategije za upravljanje opasnim otpadom i Akcionog plana – što podrazumeva analizu svih tokova otpada, uključujući
i posebne tokove otpade i uspostavljanje dugoročnog okvira
za prioritete i investiranja u ovoj oblasti - kaže Freund. .
NOVE TEHNOLOGIJE
UPRAVLJAJU OTPADOM
Svetlana Duvnjak, direktor Sektora za zaštitu životne sredine
kompanije NIS je istakla da se industrija u Republici Srbiji
suočava sa brojnim problemima adekvatnog zbrinjavanja
neopasnog, a naročito opasnog otpada. - Ograničen broj
operatera koji poseduju dozvole za skladištenje, tretman, a
pre svega odlaganje industrijskog otpada, za nas predstavlja ozbiljan problem, jer otežava postupanje sa otpadom na
“
NIS je preduzeo aktivnosti na
smanjenju količine opasnog otpada
uvođenjem savremenih tehnologija u
proizvodne procese
”
Svetlana Duvnjak,
direktor Sektora za zaštitu
životne sredine kompanije NIS
zakonom propisan način. Kapaciteti nekoliko operatera koji
praktično upravljaju deponijama komunalnog otpada, nisu
dovoljni. Opasan otpad, koji je po poreklu industrijski, mora
se izvoziti što značajno povećava troškove upravljanja otpadom - kaže Duvnjak.
Kompanija NIS, uz sve navedene probleme, i uzimajući u
obzir složenost organizacije, kao i veliki broj različitih vrsta
opasnog otpada koji se generiše na godišnjem nivou, zbrinjava značajne količine opasnog otpada. - Naš cilj je da se
generisane količine otpada, naročito opasnog, u što kraćem
vremenskom periodu trajno zbrinu – navodi ona.
Prema njenima rečima, NIS je u oblasti upravljanja opasnim
otpadom preduzeo aktivnosti na smanjenju količine opasnog
otpada uvođenjem savremenih tehnologija u proizvodne procese, nabavkom postrojenja za ponovno iskorišćenje isplake u
procesu istraživanja i proizvodnja nafte i gasa, nabavkom postrojenja za čišćenje rezervoara koje značajno smanjuje količinu
čvrstog zauljenog otpada ( i do 70%), postrojenje za regeneraciju istrošene sumporne kiseline. Ovim aktivnostima je značajno smanjena količina otpada, ali problem i dalje nije rešen...
ČISTO I SUVO OKO
BUŠAĆIH TORNJEVA
NIS je u toku 2013. godine realizovao nabaku opreme za tzv.
„suve lokacije“ (Dewatering System) za četiri bušaća postrojenja što podrazumeva instalaciju flokulacionog sistema sa
dve hidrauličke centrifuge.
Opremanjem lokacija sa opremom za „suve lokacije“ prestaje
se sa praksom odlaganja otpadne isplake (radni fluid koji se
koristi u procesu bušenja) u isplačne jame na samoj lokaciji
izrade bušotine i istovremeno minimizira negativan uticaj
procesa bušenja na životnu sredinu.
Ovakav sistem bušenja zadovoljava najstrože standarde
ekološke bezbednosti u radu. On podrazumeva kontinualno
pražnjenje rezervoara za otpadnu isplaku i odnošenje iste na za
te svrhe predviđenu deponiju. Dakle, u pitanju je zatvoren sistem
koji omogućava maksimalnu zaštitu tla od zagađenja i zadovoljava najstrožije standarde sa aspekta zaštite životne sredine.
Princip tzv. „suvih lokacija“
(Dewatering System), koji primenjuje NIS,
omogućava zaštitu životne sredine, pre svega
zemljišta i bezbedan i zdrav rad zaposlenih
prilikom izvođenja radova bušenja
Realizacijom ovog projekta obezbeđuju se adekvatni uslovi,
kako sa aspekta zaštite životne sredine, pre svega zemljišta,
tako i za bezbedan i zdrav rad zaposlenih u procesu izvođenja
radova bušenja. Nabavka ove opreme podrazumeva efikasnije
korišćenje i povećanje produktivnosti raspoloživih resursa, pri
čemu će sa aspekta zaštite životne sredine efekat biti neosporan - isključiće se potreba za kopanjem isplačnih jama, otkloniće se štetan uticaj na zemljište i sveobuhvatno umanjiti
negativan uticaj samog procesa bušenja na životnu sredinu.
Opremanjem bušaćih postrojenja sa opremom za tzv. „suve
lokacije“, sa aspekta zaštite životne sredine omogućava se:
• smanjenje količine isplačnog fluida potrebnog za bušenje, a
samim tim smanjuje se količina otpadne isplake (bentonitske
gline uz dodatak određenih hemikalija) i nabušenog materijala,
• Tečna faza se može koristiti za pravljenje isplake ili slobodno odlagati u okolinu,
• u procesu bušenja otpadni nabušeni materijal se odlaže u
metalne kontejnere čime se sprečava zagađenje zemljišta i
podzemnih voda,
• Smanjuje se ukupno vreme izrade bušotine (brže bušenje,
veća produktivnost), a samim tim i vreme uticaja procesa
bušenja na životnu sredine (manipulacija hemikalijama, rad
sa opremom, korišćenje vozila itd…).
MOBILNO ČIŠĆENJE
REZERVOARA
Prema rečima Predraga Plančaka, rukovodioca Službe za HSE
u NIS-ovom Bloku „Servisi“, realizacijom ovog projekta, pored
značajnog uticaja na unapređenje zaštite životne sredine
postiže se i velik uticaj na poboljšanje bezbednosti zaposlenih
na radu i unapređenje uslova rada na samim lokacijama,
odnosno radilištima bušaćih postrojenja.
U procesu skladištenja nafte i naftnih derivata tokom proizvodnje i prerade nafte kao i prometa naftnih derivata, veliki broj
rezervoara (nadzemnih i podzemnih) zahteva redovno čišćenje
na svakih 10 godina. Procenjene količine zauljenog otpada koji
se stvara nakon čišćenja rezervoara tokom jedne godine je
3000 m3. U 2013. godini u NIS-u je izvršena nabavka Mobilnog
postrojenja za čišćenje rezervoara i obradu naftnog taloga. Obradom naftnog taloga na ovom postrojenju postiže se značajno
smanjenje količine zauljenog otpada (i do 20 odsto od ukupne
količine naftnog taloga u rezervoaru) što dovodi do smanjenja
troškova tretmana zauljenog otpada i značajnog smanjenja
prostora potrebnog za odlaganje otpada.
- Projekat suvih lokacija, pored nabavke opreme za prečišćavanje bušotinske tečnosti (isplake), značajno će umanjiti rizik
od pojave mokrih i klizavih površina na lokaciji, omogućiće
se lakše održavanje higijene na radilištima i u barakama u
kojima borave zaposleni, kao i bezbedniji uslovi za kretanje
vozila (kamiona, auto-dizalica, cementacionih agregata...) na
lokaciji - rekao je Plančak.
Značajan ekonomski efekat se ostvaruje i na količini derivata
koji se izdvaja iz taloga i vraća u proces proizvodnje (u zavisnosti od vrste derivata taj procenat je od 60 do 80 odsto).
Raspoloživi kapacitet postrojenja omogućava obradu naftnog
taloga od 10 kubnih metara na sat. To praktično znači da
se rafinerijski rezervoari sa najviše taloga, u proseku, mogu
očistiti za najviše deset dana.
45
46
hr
hr
Zapošljavanje mladih
Prva
Šansa
Za zapošljavanje mladih neophodne su investicije kompanija u ozbiljne programe
plaćene prakse, reforma obrazovnog sistema, ali i razvoj preduzetničkog duha
Broj mladih koji nemaju posao alarmantan je ne samo u zemljama u razvoju već i u zemljama zapadne Evrope, a postoji
pretnja da čitava generacija mladih do 25 godine ostane van
tržišta rada. Stopa nezaposlenih mladih Evropljana iznosi
oko 23 odsto, pokazuju zvanični podaci. Samo 34 odsto osoba
starosti od 15 do 29 godina u EU ima posao, a čak i kada rade
njihovo radno mesto je često privremeno. Problem je naročito
izražen u nekim članicama EU na istoku i jugu Evrope koje se
suočavaju sa vrlo visokom stopom nezaposlenosti među mladima i „odlivom mozgova”. U budućnosti bi te zemlje mogle
da se suoče sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.
U Srbiji je oko 50 odsto mladih bez posla, prošlogodišnji su
podaci Ministarstva rada, a zemlja se nalazi na trećem mestu po odlivu mozgova prema poslednjem Globalnom izveštaju o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Slično
je u zemljama regiona: u Hrvatskoj je stopa nezaposlenosti
mladih 48 odsto, Makedoniji 53 odsto, a Bosni i Hercegovini
57 odsto. Mladi se u vremenu krize prvi suočavaju sa gubitkom posla, pokazuju iskustva.
UKLJUČIVANJE PREDUZEĆA
Vesna Lapčić
Evopska unija preuzima niz aktivnosti u cilju zapošljavanja
mladih za šta su opredeljena i određena novčana sredstva,
a lideri članica EU uvereni su da će akuelni programi u naredne dve godine dati pozitivne rezultate. Jedan od osnovnih
programa u zemljama EU podrazumeva uključivanje privatnih
kompanija u rešavanje ovog problema budući da državne institucije same to ne mogu da učine i da, kako je rekla nemačka
kancelarka Angela Merkel, „politika ne stvara radna mesta već
to čine preduzeća“. Tim tragom, pokrenuta je i „Inicijativa za
zapošljavanje mladih u regionu Adriatika“ koju je potpisala 21
kompanija iz zemalja Balkana, a među kojima je i NIS. Potpisnice ove povelje o saradnji su se obavezale da će raditi na tome
da se mladi od 18 do 30 godina uključe u tržište rada i da im
prema svojim poslovnim potrebama ponude posao.
Povelja je potpisana u Dubrovniku na međunarodnoj konferenciji „HR Business Arena 2014“ koju već 12. put organizuje
Infoarena. Karmen Majetić Pavić, programska direktorka konferencije i vlasnica kompanije „Tagoras” rekla je tom prilikom
da su kompanije dale obećanje da će u naredne tri godine zajedničkim snagama i kroz zajedničke programe zapošljavanja
i edukaciju raditi na smanjivanju stope nezaposlenosti. „Ova
inicijativa nastala je kao posledica velikog problema nezaposlenosti mladih u svetu, a naročito u regionu Balkana. Cilj je da
kompanije potpisnice sarađuju. Svako je, na primer, zadužen
da da predstavnika i da se oformi malo društvo koje bi omogućilo razmenu informacija kako zaposliti mlade i kako ih
uključiti u svoje programe obuke“, rekla je Majetić Pavić.
Cilj je, prema njenim rečima, da se mladi informišu šta se
dešava u regionu i da im se ukaže koje kompanije imaju
programe zapošljavanja mladih.
Na skupu je učestvovalo više od 200 učesnika iz 17 zemalja.
Kompanija NIS je promovisala i svoja dva projekta „Energija
znanja“ i „NIS šansa“. Projekat „Energija znanja“ podrazumeva partnerstvo sa obrazovnim institucijama u zemlji radi
obrazovanja visokostručnih kadrova za rad u NIS-u. Zahvaljujući toj saradnji mnogi studenti dobijaju stipendije, omogućeno
im je stažiranje i dodatno usavršavanje, sticanje novih znanja i
reazlizacija naučno-istraživačkih projekata.
Dubrovačkoj inicijativi se priključila i Evropska banka za obnovu i razvoj. Vedrana Jelušić Kašić, direktorka EBRD za Hrvatsku
je rekla da je sledeći korak da celokupnu inicijativu uključe u
njihove projekte. „To bi podrazumevalo da se klijenti, na neki
način, obavezuju da će zaposliti određeni broj mladih ili da
će unaprediti svoje regulative u smislu zapošljavanja ili da će
organizovati treninge“, rekla je ona.
NIS je kroz programe zapošljavanja mladih bez iskustva, „Prva
šansa“ i „NIS šansa“, zaposlio više od 700 mladih ljudi, a više od
90 odsto ih je i dalje angažovano u kompaniji. U planu je da ove
godine još 150 mladih dobije šansu za rad u ovoj kompaniji.
47
48
hr
hr
nih praksi za mlade. -Činjenica je da su mladi jako nekompetentni po izlasku iz obrazovonog sistema i da kompanije
na zapošljavanje mladih uglavnom gledaju kao na gubitak.
Zbog toga je neophodno da veći broj kompanija razvije ozbiljne programe plaćene prakse koje bi omogućile obuku. To
jeste trošak, ali je neophodna investicija. Takvih programa je
danas jako malo, a trebalo bi da budu obavezni i za kompanije i za studente- naglašava Stanković.
Nataša Stamenković, HR direktorka u kompaniji NIS, kaže da
su fokusirani na mlade koji dolaze u kompaniju.
Predstavnici NIS-a su na dubrovačkoj konferenciji učestvovali na okruglim stolovima koji kao temu imaju upravljanje
talentima i budućnost zanimanja, odnosno koje će profesije
i specijalizacije biti potrebne poslodavcima u skorijoj budućnosti. Pažnja je bila posvećena i pitanju da li su poslodavci
spremni za nove generacije zaposlenih, mladih koji pripadaju takozvanoj generaciji “Y” koju karakterišu posebne
osobine, sistem vrednosti i radno ponašanje.
UNIVERZITETI I KOMPANIJE
U planu je da se u ceo projekat uključi javni sektor, državne
institucije i obrazovni sistem.
Mnoga istraživanja pokazuju da mladi po završetku obrazovanja nisu spremni za tržište rada i da je teško pronaći
profesionalce koji mogu da ispune visoke zahteve modernog
poslovanja zbog čega je saradnja sa univezitetima gotovo
obavezna. U zemljama EU se, takođe, kao goruće pitanje
nameće raskorak između veština koje su mladi stekli tokom
obrazovanja i potreba poslodavaca.
Neda Stanković, koordinator programa Biznis mladih Srbije
– Smart kolektiv kaže da je jedan od osnovnih preduslova
za zapošljavanje mladih reforma obrazovnog sistema, ali i
uključivanje privatnih kompanija kroz obezbeđivanje ozbilj-
-Dosta se ulaže u saradnju sa univerzitetima na kojima se
školuje kadar koji nam je potreban, jer je to presudno za
dugoročni i održivi razvoj NIS-a. Nije uvek moguće naći
na lokalnom tržištu profesionalce koji mogu da ispune
visoke zahteve modernog poslovanja naše kompanije. Zato
se trudimo da mlade ljude oblikujemo i pre dolaska u NIS,
dok se još obrazuju. Trudimo se da ih „vežemo” za NIS, da
još tokom školovanja našu kompaniju dožive kao poželjno
mesto za rad i da već u tom periodu razviju lojalnost prema
svom budućem poslodavcu. Takođe, za vreme rada kod nas,
prenosimo im pravila poslovanja najboljih svetskih kompanija. Mladi vrlo brzo stiču iskustva, veštine i sposobnosti da
preuzmu odgovornije pozicije u Kompaniji- rekla je Nataša
Stamenković.
Na skupu održanom u Dubrovniku prisutnima je predočeno da NIS aktivno podržava zapošljavanje mladih, te da je
uspostavljena saradnja sa dva najveća univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, koja podrazumeva stipendiranje studenata u zemlji i inostranstvu, kreiranje nastavnih programa
u skladu sa potrebama kompanije, razmenu znanja između
stručnjaka NIS-a i stručnjaka sa fakulteta, opremanje učionica i podršku olimpijadama znanja iz fizike, matematike,
hemije i ruskog jezika.
Milan Matić, mlađi inženjer za energetsku opremu u Direkciji za infrastrukturu i operacionu podršku, Blok „Istraživanje
i proizvodnja“ počeo je je da radi u kompaniji NIS 1. jula
na poziciji mlađeg inženjera za energetsku opremu preko
programa „NIS šansa“.
-Ovo je moje prvo radno iskustvo i izuzetno je značajno
jer je zaposlenje došlo nakon završetka studija tako da je
proces daljeg usavršavanja i napredovanja u profesionalnom
pogledu nastavljen. Moj posao je najvećim delom vezan za
izradu blok šema napajanja transformatorskih stanica kao i
blok šema napajanja bušotina, a pored ovih poslova zadužen
U Srbiji je oko
50 %
mladih bez posla, prošlogodišnji su
podaci Ministarstva rada, a zemlja se
nalazi na trećem mestu po odlivu mozgova
prema poslednjem Globalnom izveštaju
o konkurentnosti Svetskog
ekonomskog foruma
sam i za praćenje rada dizel električnih agregata. Stečena
iskustva u izradi analiza, projektnih zadataka u oblasti
elektroenergetske opreme i kablovskih instalacija, praćenju
potrošnje električne energije, kao i upoznavanje funkcionisanja i organizacije jedne velike kompanije kao što je NIS,
svakako donose bogato iskustvo-, kaže on.
Karmen Majetić Pavić je najavila da će krajem septembra
napraviti još jednu HR Arenu u Hrvatskoj, a početkom oktobra i u Beogradu gde će spustiti ovu problematiku na lokalni
nivo i razgovarati operativno.
-Želja nam je da na neki način pokrenemo zajedničku saradnju privrede i države, jer u državnim institucijama nisu
u stanju da rešavaju problem nezaposlenosti mladih, koji su
naša budućnost- rekla je Majetić Pavić.
Na putu u Evropsku uniju Srbiju čekaju i obaveze u pogledu
zapošljavanja mladih, koje bez ovakvih inicijativa sigurno
neće biti lako ispuniti. Osim ako plan ne bude da se ionako
preglomazan javni sektor učini još većim što bi za državu
zasigurno značilo bankrot. Naime, u godišnjem istraživanju
rasta i razvoja (2013), Evropska komisija je naglasila da države članice mladima treba da osiguraju uspešnu tranziciju iz
sistema obrazovanja u svet rada te aktivno da rade na razvoju i sprovođenju programa i šema namenjenih obrazovanju,
zapošljavanju i socijalnom uključivanju mladih. Jedna od
šema garancije za mlade je zasnovana na tome da svakoj
osobi mlađoj od 25 godina treba osigurati zaposlenje ili
stažiranje u roku od četiri meseca po završetku školovanja.
Hrvatska je odmah pri pristupanju Evropskoj uniji prihvatila
ovu šemu a sve u cilju poboljšanja položaja mladih.
Jačanje preduzetničkog duha
Osim praksi i reforme obrazovanja, za zapošljavanje mladih je jako značajan razvoj preduzetničkog duha. U Srbiji
70 odsto mladih želi da radi u javnom sektoru što je, prema njenim rečima, odraz kulture i porodičnog vaspitanja.
„Roditelji obično govore mladima da je najvažnije naći
siguran posao. Kod mladih postoji veliki strah od neuspeha, a rizikovanje nije nešto na šta se blagonaklono gleda.
Zbog toga je važno da država stimuliše preduzetništvo
mladih kroz poreske podsticaje, kao i da se podstaknu
banke da obezbede izvore finansiranja. Ljudi kod kojih
se razviju preduzetničke veštine, čak i u slučaju da ne
uspeju u privatnom poslu, kasnije lakše nalaze posao jer
daleko bolje razumeju poslovne procese“, objašnjava
Neda Stanković.
49
50
trendsetter
Intervju, Novak Đoković
Energija
uspeha
Nenad Stanojevski
Novak Đoković, jedan od najboljih
tenisera sveta, govori za „Energize" o
svom putu ka uspehu, veri u sebe i svoje
ciljeve, rivalstvu, timskom radu, Srbiji…
trendsetter
51
52
trendsetter
Šta je za vas bila zvezda vodilja
kroz godine sazrevanja i napredovanja, šta vam je davalo snagu da
nastavite i istrajete u svom cilju da
postanete najbolji igrač na planeti?
To je pre svega ljubav. Ljubav prema
tenisu, kao sportu koji dišem svaki dan,
živim i u kome uživam. Kada se bavite
nečim što volite, onda je daleko lakše
da preskočite sve prepreke koje se pojavljuju na vašem putu. Nije vam teško
da trenirate po pet ili šest sati svaki
dan, imate strog raspored obaveza i
odmora, dok u isto vreme drugari izlaze
u grad, idu na koncerte, u klubove. Nije
vam teško ni da se odričete drugih stvari, jer znate da ste posvećeni svom cilju,
da budete najbolji u tome što radite, a
u tome vas podržava porodica i bliski
ljudi. Kako krenu uspesi, ta podrška se
širi i na druge, sve veći broj ljudi vas
bodri, veruje u vas, očekuje ono najbolje
iz vas, i onda prosto ni ne želite da
usporavate ili skrećete s puta.
Poznati ste po stavu da ništa nije
nemoguće i dokaz ste za to. Ipak, u
Srbiji se često stiče utisak da ljudi
lako odustaju. Kako se motivisati da
nastavite da se trudite čak i kad se
čini da ništa ne polazi od ruke? Da li
ste imali neke trenutke kad ste i sami
bili pred odustajanjem?
Neophodno je da verujete u sebe, u ono
što radite, važno je da pored sebe imate
ljude koji će vas usmeravati na pravi
trendsetter
put i davati snagu kada to zatreba, i da
se ne osvrćete previše na to šta drugi
pričaju i misle. Važno je da ste fokusirani na cilj koji ste sebi zacrtali i da
izdržite sva iskušenja na koja nailazite.
To, naravno, nije nimalo lako. Pa, evo,
u mom slučaju je bilo situacija kada
sam bio pred odustajanjem. Tokom
2010. sam pomišljao čak i da napustim tenis. Pitao sam se da li mogu da
nadmašim Federera i Nadala, pritisak je
bio ogroman, jer sam pored njih dvojice
mnogo puta pao. Međutim, znao sam da
moram da ih savladam. Srećom, u tome
sam i uspeo.
Koliko je pobeda Srbije u Dejvis
kupu uticala na vaše samopouzdanje i vašu energiju na putu ka broju
jedan?
Upravo je ta pobeda i bila svojevrsna
prekretnica u mojoj karijeri, koja mi je
pomogla da prebrodim tu krizu koju
sam pomenuo. Titula iz 2010. godine
jedna je od najlepših stvari koje su mi
se dogodile od kad se bavim tenisom.
Slavili smo pred 20.000 naših navijača
tog dana, emocije su bile zaista posebne. Nezaboravne i lepe. Taj trofej mi je
mnogo značio, dao mi je neku dodatnu
unutrašnju snagu i na krilima tog
uspeha krenuo sam u 2011. sezonu i u
sve ostalo što se posle dešavalo.
Šta za vas znači igrati tenis za
svoju zemlju, čak i kada se nalazite
na vrhu svetskih tenisera?
Čast mi je da predstavljam svoju zemlju kroz sport i nosim Srbiju u srcu, što
nije kliše, već ima za mene posebno i
krajnje iskreno značenje. Posebno ako
ste među vodećim teniserima na svetu,
jer sam stalno pod monitorima i posmatran mnogo više nego ranije. Upravo
se zbog toga trudim da predstavljam
svoju zemlju i sebe na najlepši mogući
način, onako kako, nažalost, nije bila
predstavljena u prošlosti. Srbija je
prošla kroz dosta teških ekonomskih,
političkih, pa i sportskih trenutaka.
Zato je obaveza svakog sportiste da je
predstavi u najboljem svetlu, da pokaže
ljudima u svetu kako kroz sport može
da se utiče na individualce, na pozitivnu promenu u svakom smislu i da nije
sve tako crno kako se govori u stranim
medijima.
U kojoj meri ste uticali na vrhunske tenisere da se okrenu svojoj zemlji i zaigraju za reprezentaciju? Da li
smatrate da ste doprineli podizanju
nivoa kvaliteta Dejvis kupa?
Svako od mojih kolega samostalno
donosi odluke koje su najbolje za
njegovu profesionalnu karijeru, pa samim tim i za to kada će zaigrati Dejvis
kup. Ipak, sve ih odlično poznajem, to
su moji prijatelji i moram istaći da su
to redom fantastični momci, vrhunski profesionalci, ali i patriote. Reč je
o ljudima kojima je veoma stalo da
obraduju naciju i igraju za Srbiju kad
god su u prilici, baš kao što je slučaj
i sa mnom. Takvim smo odnosom
svakako dali svoj doprinos u stvaranju
snažnog tima, i u jačanju kvaliteta
Dejvis kupa, kako ste sugerisali.
NIS godinama podržava Teniski
savez Srbije, bio je uz naše tenisere kada ste osvojili “Salataru”.
Koliko je važno da velike, društveno
odgovorne kompanije podrže sport
u Srbiji kojoj decenijama nedostaje
finansijska podrška razvoju sporta?
Koliko sam upoznat, NIS
je uvek odvajao značajna
sredstva za srpski tenis,
preko sponzorstva Teniskog
saveza Srbije (TSS), i
bez vaše pomoći siguran
sam da mnogo toga ne bi
funkcionisalo. Zahvalni smo
i nadamo se da će i druge
kompanije ispratiti vaš
primer
Koliko sam upoznat, NIS je uvek odvajao značajna sredstva za srpski tenis,
preko sponzorstva Teniskog saveza
Srbije (TSS), i bez vaše pomoći siguran
sam da mnogo toga ne bi funkcionisalo. Zato, jedno veliko hvala za to,
a nadam se da će i druge kompanije
ispratiti vaš primer i pružiti podršku u meri u kojoj mogu to da učine.
Ulaganje u sport je sigurna investicija
u zdravlje nacije, u decu, u pozitivne
primere koji svima mogu da donesu
benefit.
Šta bi po vama Država trebalo strateški da uradi, po pitanju
ulaganja u sport i razvoj mladih u
Srbiji?
Konkretno, kada je reč o tenisu, voleo
bih da postoji nacionalni teniski centar i sistem iz kog bi se rađali novi talenti i igrači. To je osnova svega, kako
bismo ostvarili uspeh na duže staze.
Na žalost, još nemamo NTC, a kada ga
budemo stvorili, nadam se u bliskoj
budućnosti, moći ćemo da obezbedimo uslove svim mladim talentima da
imaju svoj dom, bazu, centar u kom
treniraju, gde se odmaraju, druže.
Sećam se kada sam imao 12, 13 godina, bio je rat u Srbiji, i na žalost, tenis
nije bio toliko popularan. Morao sam
da odem u Nemačku, na akademiju
kod Nikole Pilića. Sećam se koliko
mi je taj osećaj pripadnosti jednom
kolektivnom odrastanju pomogao
kasnije u karijeri. To nam fali, kolektiv
u individualnom sportu. Roditelji ne
mogu doveka da iznose na svojim
plećima karijere svoje dece, kao do
sada. To nije ključ za uspeh. Mora da
se stvori sistem koji bi funkcionisao.
Tenis je individualni sport. Međutim, poznato je da imate jak tim ljudi oko sebe koji dugo godina radi sa
vama i sa kojima ste, kao i sa svojom
porodicom, veoma povezani. Koliko
je za vas važan timski rad i u kojoj
meri snažan tim i podrška najbližih
članova porodice može da doprinese uspehu jednog tenisera?
Imao sam veliku sreću da su uz mene
ljudi koji mi žele sve najbolje, koji su
iskreni i do kojih mi je stalo. Oni mi
pomažu da ostanem na pravom putu i
podržavaju me u onome što radim. To
je danas retkost jer mnogi pokušavaju
da usmere energiju ka svom putu, a
moji prijatelji su okrenuti meni. Zato
sav uspeh koji sam ostvario i koji ostvarujem, nije samo moj lični uspeh,
već je u velikoj meri i njihov.
53
54
trendsetter
trendsetter
Važno je da ste fokusirani na cilj koji ste sebi zacrtali i da izdržite sva iskušenja
na koja nailazite
Koliko su velika rivalstva u tenisu?
Da li vam je lakša komunikacija s
mlađim ili starijim rivalima?
Rivalstva su zaista velika, ali se svi
međusobno izuzetno poštujemo i
imamo jako korektan odnos van terena.
Ne dozvoljavamo da taj takmičarski naboj
utiče na naše privatne odnose, što nekad
nije lako očuvati. Mi, uslovno rečeno
stariji, godinama se već suočavamo s tim,
navikli smo na sve što nosi život profesionalnog tenisera, i trudimo se da mlađim
generacijama prenosemo deo tog iskustva
kako bi im bilo lakše. Meni je lično podjednako laka komunikacija i sa Federerom i
Nadalom, i sa Brajanima, i sa Dimitrovim,
Nišikorijem i drugima. Iskrenost je osnova
svakog dobrog i normalnog odnosa, baš
kao i međusobno uvažavanje.
Da li ćete i posle aktivne karijere
ostati u tenisu?
Sebe vidim u tome da budem uključen
u razvoj srpskog tenisa. Ne znam koja će
mi biti zvanična uloga, ali trudiću se da
pomažem mladima, još više nego što sada
činim. Naime, iako imam mnogo obaveza
tokom sezone, uvek nađem vremena za
trening s nekim od naših talenata, za razgovor, za razmenu mišljenja. Posle karijere
bih tome mogao ozbiljnije da se posvetim.
Tokom 2010. sam
pomišljao čak i da
napustim tenis. Pitao sam
se da li mogu da nadmašim
Federera i Nadala, pritisak
je bio ogroman, jer sam
pored njih dvojice mnogo
puta pao. Međutim, znao
sam da moram da ih
savladam. Srećom, u tome
sam i uspeo
Puno putujete. Koja mesta najviše volite da posetite i koja su vaša
omiljena mesta u Srbiji?
Nažalost, nemam mnogo slobodnog
vremena tokom godine, ali kada god
mogu volim da dođem u Srbiju i uživam
u lepotama naše zemlje. Nemam šta da
krijem, pored Beograda, najviše mi prija
da sam na Kopaoniku. Za ovu planinu
me veže mnogo prijatnih uspomena,
priroda je fantastična, bez obzira na to
da li je leto ili zima. Trudim se da otkrivam lepote i drugih mesta, a takvih ima
zaista mnogo u svim delovima Srbije.
Svaki put vidim i upoznam nešto novo,
neki novi kraj, mesto, što me raduje.
Za vrhunske sportiste je veoma
važan način ishrane. Na koji način se
hranite, da li imate savete nutricioniste i koja su vaša omiljena jela?
Volim pastu i jedem je gotovo na dnevnoj bazi, naravno uz poštovanje glutenske dijete. Ujutru popijem pirinčano mleko, generalno unosim dosta
pirinča, jedem belu ribu i piletinu. To je
hrana koju moram da jedem, ali imam
sreću da to i volim. Moja mama pravi
najbolje palačinke na svetu i često
sanjam o njima.
Šta poručujete mladim sportistima, koji je najbolji recept za uspeh?
Često me pitaju o receptu i tajni za
uspeh, ali istina je da nema tu neke
posebne priče. Mladi sportisti bi trebalo
da stvari sačuvaju jednostavnim, bez
komplikovanja, opterećivanja. Takođe,
treba dosta toga da se poklopi. Presudan
je proces odrastanja, sticanje iskustava,
razumevanje onoga šta treba da radite
na terenu i van njega, da saznate što
više možete o tom sportu, da skupite
umeće i znanje kako biste bili što bolji.
Samopouzdanje i samouverenost je isto
tako važna, ali osnova svakog uspeha
dolazi iz karaktera. Bitno je psihološki
biti čvrst, i uvek želeti da napreduješ, da
budeš najbolji.
55
56
KULTURA
KULTURA
Festival balkanske umetnosti
Balkan
Trafik
Festival balkanske umetnosti koji se već
osmi put održava u Briselu predstavlja
jednu od značajnijih evropskih
manifestacija. Tradicionalno, Balkan
Trafik svakog proleća okuplja ljude iz
svih krajeva Evrope nudeći im širok
izbor muzike i filma sa naših prostora.
Održava se u najpoznatijem kulturnom
centru Brisela, palati BOZAR
Od 1. do 4. maja ove godine, Centar za
lepe umetnosti BOZAR u Briselu bio je
hram zabave za više od 7.000 ljudi koji
su se okupili iz svih krajeva Evrope, ali
i šire, da čuju zvuke Balkana, gledaju
filmove sa ovih prostora, učestvuju u
debatama, kao i da uživaju u autentičnim ukusima vina, piva i raznolike
hrane sa ovih prostora. Na ovogodišnjem festivalu muzike, filma i kulture
naroda jugoistočne Evrope nastupalo
je više od 200 umetnika iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije,
Albanije, Bugarske, Grčke, ali i Turske,
Moldavije, Ukrajine…
Hrvatske uz pratnju srpsko-francuskog
džez pijaniste Bojana Zulfikarpašića.
Fuzija etno i džez muzike je oduševila
brojne posetioce.
Balkan Trafiku se svi raduju – na nekoliko dana generacijski jaz i savremene
geografske odrednice nestaju i prave
splet evropskog nasleđa. Izvođači iz
celog regiona žele da nastupaju na
ovom poznatom festivalu, a srpski
izvođači poput Bore Dugića, Gorana
Bregovića, sastava KAL su već niz
godina dragi gosti festivala. Folklorni
ansambli takođe učestvuju, neretko
igrajući kolo po hodnicima palate
BOZAR zajedno sa visokim predstavnicima evropskih institucija.
Treći dan festivala završen je u zoru
koncertom pobednika srpskog festivala
trubača „Guče 2013”, trubačkog orkestra Kristijana Azirovića.
Podršku nastupima velikih zvezda
jugoistočne Evrope drugu godinu zaredom pruža NIS.
Svečano otvaranje je bilo u grčkom
bluz stilu, koncertom Jorgosa Dalarasa,
čuvenog rembetiko izvođača. Jedan od
naposećenijih nastupa je bio koncert
Žena Balkana, tačnije Biljane Krstić
iz Srbije, Amire Medunjanin iz Bosne
i Hercegovine i Tamare Obrovac iz
Posetioci su imali priliku da čuju uživo
kraljicu romske muzike iz Makedonije
Esmu Redžepovu i njen Amazing Roma
bend koji broji 17 članova, Džonija
Ilijeva iz Bugarske, kao i rumunski bend
Mahala Rai. Na festivalu su ove godine
prvi put nastupile grupe iz Ukrajine i
Poljske, dok je fokus festivala bio na
romskoj muzici i originalnom balkanskom džezu.
Balkan trafik je kolaž kultura jugoistočne Evrope, pa sem muzike i folklore,
posetioci su mogli da probaju hranu i
piće u stilizovanoj istambulskoj mehani
ili grčkom rembetiko kafeu.
Brisel je sam po sebi multikulturalni
grad sa velikim brojem stanovnika
različitih nacionalnosti, ponajpre zbog
predstavnika svih zemalja EU koji su
zaposleni u sedištima Evropske komisije, saveta i parlamenta, kao i ostalih
57
58
KULTURA
KULTURA
Srpska vina uz NIS
Akustični lavirint
Pred nastup „Žene Balkana”, NIS je priredio degustaciju srpskih
vina za ambasadora stalne misije Srbije pri EU, kao i za predstavnike srpske ambasade u Kraljevini Belgiji i predstavnike
Evropskog parlamenta i Evropske komisije. NIS je prva domaća
kompanija koja je otvorila kancelariju za saradnju sa institucijama Evropske unije kako bi u energetskom sektoru doprinela
bržem uključivanju Srbije u jedinstveno evropsko tržište. Sem
u Srbiji, kompanija svoje poslovanje širi u Bugarsku, Rumuniju,
Bosnu i Hercegovinu odakle ove godine dolaze najpoznatiji
umetnici na briselski festival.
Palatu BOZAR je projektovao najpoznatiji arhitekta Belgije,
Viktor Horta i to tako da je spolja Bozar neupadljiv, ali unutra
je to jednostavan lavirint akustičnih sala, izložbenog prostora i diskretnih dvorana za koktel. Danas u Bozaru nastupaju
najpoznatiji umetnici i orkestri na svetu, najveća sala ima i
kraljevsku ložu, i u njemu je Barak Obama održao govor pri
poslednjoj poseti Briselu u martu. Kažu da je tokom godine u
Bozaru vlada prilično uštogljena atmosfera…sve dok ne počne
Balkan Trafik.
Obožavaoci kontrasta bi svakako trebalo da
posete Balkan Trafik, jer u jednoj naizgled
administrativnoj i uniformisanoj sredini
zaživi samo srce grada, palata BOZAR.
Vreme se odjednom ne meri satima i
minutima, već taktovima melodija poznatim
poštovaocima balkanske muzike
evropskih institucija, pa ni ne čudi što je Balkan trafik, festival
koji se zasniva na razmeni kultura, dobro prihvaćen. Publika
je različita. Najbrojniji su posetioci iz dijaspore balkanskih
zemalja, ali i rođeni Briseljani rado dolaze, a i ima ih i sa
drugih kontinenata.
Dvadesetogodišnja Žilijen iz Montreala je došla na festival po
preporuci prijatelja kod kojih boravi u Briselu.
-Dolazim da čujem muziku. Ne poznajem folk niti muziku
Balkana, ne slušam je inače, ali mi se dopada. Prijatelj koji je
bio ovde ranije mi je rekao da obavezno moram da dođem.
Sviđa mi se atmosfera, hrana, ljudi. Volela bih da dođem i
sledeće godine- kaže Žilijen.
Njen prijatelj, dvadesetdvogodišnji Kroa , takođe iz Kvebeka
je drugi put na Balkan trafiku.
-Vrlo volim muziku Balkana. Veliki sam fan filmova Emira
Kusturice, poznata mi je istorija Jugoslavije i vrlo zanimljiva.
Bio sam par puta u Hrvatskoj i Sloveniji, našao tamo prijatelje i tako se upoznao sa vašom kulturom.
Organizatori naglašavavaju da tokom cele godine putuju
po balkanskim zemljama kako bi našli najpreprezentativnije nacionalne umetnike koji će nastupati u centru Bozar.
Istovremeno, nacionalno ne mora uvek da se odnosi i na
tradicionalno. Tu su i etno džez, etno rok, a četvorodnevni
festival se završio velikom elektronskom žurkom, jer, sve je to
Balkan i ljudi koji dođu na festival mogu da osete bogatstvo i
raznolikost ovdašnje kulture.
Kultura jugoistočne Evrope zaživi u Briselu zahvaljujući
Balkan Trafiku koji predstavlja istinski spomenar balkanskog
poluostrva; gde se neguju tradicionalna i moderna kulturna
stremljenja država koje dele zajedničku istoriju. Spoj austro-ugarskog i otomanskog stila u muzici, filmu, gurmanskim
specijalitetima, kao i u ostalim aspektima svakodnevnog
života redovno i iznova oduševljava verne posetioce.
59
60
FULL TANK
FULL TANK
Plovdiv
Muzej na
otvorenom
Vesna Lapčić
„Grad na sedam brda“ izuzetno je važan
ekonomski i kulturni centar Bugarske.
Osvajali su ga mnogi imperatori, a danas
ga, zbog bogatog nasleđa, osvajaju
mnogi turisti. Samo u prošloj godini broj
posetilaca je porastao za sedam odsto
Drugi najvažniji grad u Bugarskoj, Plovdiv, čuva istoriju dugu
šest milenijuma. Najstarija je naseobina u Bugarskoj, svojevrsni grad muzej na otvorenom, sa bogatim nasleđem starina
i spomenicima prošlosti od antičkih do današnjih dana. Bio
je naslonjen na sedam brda - tepeta, a iako ih je danas šest
Bugari ga i dalje nazivaju „Gradom na sedam brda” i oni su
neodvojivi deo istorije tog mesta. I kao što kaže gradonačelnik Milkov Chomakov brda su izvor samopouzdanja ljudi iz
tog grada, ali i odgovornosti i osećaja dužnosti, takođe. Ljudi
iz ovog grada koji broji nešto više od 365.000 stanovnika, su,
prema rečima gradonačelnika, zaljubljeni u duh svog rodnog
Plovdiva koji je oličen u međusobnom razumevanju, pomoći
i poštovanju.
Broj turista u ovom gradu je u prošloj godini porastao za
sedam odsto u odnosu na godinu dana ranije dostigavši
broj od 14.261, podaci su Nacionalnog instituta za statistiku. Broj individualnih poseta muzejima, kojima ovaj grad
obiluje, porastao je u istom periodu pet odsto. Sedmogodišnja strategija razvoja turizma Plovdiva 2014-2020. zasniva se na korišćenju svega onoga što grad nudi, kulturnog
nasleđa, istorije, prirode ne bi li se privukao što veći broj
gostiju. Strategija uključuje i promociju raznih događaja,
vinske ture, sport, kao i kongresni turizam namenjen pre
svega poslovnim gostima. Turistički radnici su već spremili
dva paketa koja će ponuditi tur operatorima da uvrste u
svoju ponudu.
61
62
FULL TANK
FULL TANK
Riznica
STARI GRAD
Plovdiv je danas podeljen na dva dela – stari grad, koji se nalazi
na tri istočna brda (Džambaz brdo, Nebet brdo i Taksim brdo)
i donji grad, koji se prostire ravnicom ispod grada. Drevni deo
grada je zaokružena arhitektonska celina koja je sačuvala
atmosferu bugarske renesanse dok je moderan Plovdiv - koji
nudi zabavu i uzbudljive doživljaje – turistički i kulturni centar.
Arheološki muzej Plovdiv poseduje jednu od najbogatijih zbirki od 100.000
predmeta koji odražavaju istoriju Plovdiva i okoline i nasleđe najvećeg i
najpoznatijeg drevnog grada na Balkanskom poluostrvu. Etnografski muzej
Plovdiv je smešten u originalnoj kući iz perioda Narodnog preporoda Bugarske u starom Plovdivu, koja pripada zaštićenom kulturnom nasleđu Bugarske
I jedan je od najzanimljivijih muzeja u Bugarskoj. Njegove izložbe se prikazuju u prelepoj kući, koja je dobar primer bugarske barokne arhitekture iz
perioda nacionalnog buđenja (oporavka). Sagrađena je 1847, a glavna fasada
kuće je okrenuta prema zapadu, odnosno prostranoj i dobro uređenoj bašti.
Jedan od najstarijih gradova u Evropi, smešten na obalama
reke Marice, bio je u rukama Filipa Makedonskog, a zatim i
deo Rimskog carstva. Brojni dobro sačuvani artefakti ostali
su iz tog vremena kao što su kaldrmisane ulice, bedemi, zgrade, vodovod i kanalizacija. U doba Rimskog carstva postaje
značajan regionalni centar što ostaje i do danas prepoznatljiv po Međunarodnom sajmu i međunarodnom pozorišnom
festivalu Scena na raskršću.
U starom delu grada se nalaze ostaci rimskog stadiona i ruševine foruma, ali se vidi i nekoliko džamija i originalno tursko
kupatilo. Najupečatljiviju zaostavštinu Filipopolisa iz doba
rimske uprave - amfiteatar su krasili bogato ukrašeni podovi,
obično sa velikim kompozicijama u mozaicima. Svojom zadivljujućom veličinom - dužine 240 metara i širine 50 metara,
Stadion Filipopolisa je primao 30.000 posetilaca. Bogata rimska zaostavština nalazi se na UNESCO-voj listi svetske baštine.
Stari deo Plovdiva zapravo krasi duga istorija – počev od
tračkog utvrđenja koja su izveli makedonski graditelji, okruženog
vizantijskim zidinama i prekrasno živopisnim kućama, uokvirenim masivnim gredama, okrečenih u boju cigle, žutu i bež boju,
sagrađenih u stilu bugarske nacionalne renesanse, koje simbolički
posmatraju napuštene džamije i zanatske radnjice donjeg grada. Najstariji očuvani primeri kuća u Plovdivu ovog stila gradnje
potiču iz polovine do kraja 18. veka. Kuće nisu velike, imaju asimetričnu osnovu i dva sprata, jarke fasade, prekinute prozori-
Plovdiv je danas podeljen na dva dela –
stari grad, koji se nalazi na tri istočna brda
(Džambaz, Nebet i Taksim brda) i donji grad,
koji se prostire ravnicom ispod grada
ma na zatvorenim balkonima, koje vire iznad ulice, u prizemlju
otvorene tremove i verande sa drvenim stubovima koje gledaju
na dvorište. Ovaj tip prvih stambenih kuća Plovdiva ima
oronulu drvenu građu, na kamenim čvrstim temeljima, što je
predstavljalo odliku gradnje perioda bugarskog preporoda.
Ovaj grad prepoznatljiv je i po mozaicima, a najstariji datiraju iz 2. veka, ali su najbrojniji mozaici iz 4. i 5. veka.
KROZ ISTORIJU
Grad je vraćen u granice Bugarske tokom vladavine Kana
Malamira (vladao od 831. do 836.). Tokom vekova, na vlasti su
se smenjivale Bugarska i Vizantija. Plovdiv su čak na kratko
zauzeli vitezovi iz Četvrtog krstaškog rata, a konačno je postao deo bugarske države 1344.
Otomanska vojska koja je 1364. napala i postepeno osvojila
Bugarsku, dala je novi pravac za razvoj grada. Vizantijsku arhitekturu su zamenile nove građevine sa tipičnim orijentalnim
karakteristikama. Novi naziv grada je bio Filibe.
Tokom bugarskog oporavka (18. i 19. vek) Plovdiv je bio važan
ekonomski centar. Tu su živeli mnogi bogati i obrazovani ljudi
koji su putovali Evropom i donosili nove kulturne tokove. Imućni trgovci su pokazivali svoje bogatstvo kroz gradnju prelepih
i bogato ukrašenih kuća. Za razliku od kuća od cigli građenih
početkom bugarskog oporavka, koje su bile male i praktične,
umetnost izgradnje se kasnije razvijala sa više mašte, fokusi-
rajući se na veličinu, sjaj i detalje. Pored
toga što je bio centar arhitekture, grad
je bio i važan kulturni centar i imao je
značajan doprinos u duhovnom buđenju
Bugarske. Plovdiv je bio od izuzetne važnosti u borbi za nezavisnost crkve.
Grad je oslobođen 16. januara 1878. po
završetku rata između Rusije i Turske.
Dugo očekivani Sanstefanski mirovni sporazum 3. marta 1878. je vodio
osnivanju slobodne bugarske države.
Međutim, nekoliko meseci kasnije,
Berlinski mirovni ugovor je zamaglio
radost liberalizacije i rasparčao zemlju
na nekoliko malih delova, a velika
granična područja su bila dodeljena susednim zemljama. Bugarska je postala
mala, slaba kneževina. Plovdiv je ostao
u okviru autonomne pokrajine Istočne
Rumelije koja je bila pod otomanskom
vlašću, i izabran je da bude njen glavni
grad. Ovaj dramatičan period odvajanja
je trajao sedam godina. Tokom tog perioda nastavile su se masivne konstrukcije. Izgrađene su mnoge nove moderne
administrativne zgrade za potrebe
novog glavnog grada. U međuvremenu,
specijalno izabran odbor je pripremio
predstojeći ustanak, koji je trebalo da
rezultira pripajanjem odvojenih regiona
Bugarske. Grad je osvojen 6. septembra 1885. i Istočna Rumelija je ponovo
pripojena Kneževini Bugarskoj. Ovaj
datum je postavio početak nove istorije
zemlje i proslavlja se svake godine kao
svečani dan Plovdiva i zvanični praznik.
sačuvano. Markovo brdo je pretvoreno
u trotoar za kaldrmisane ulice. Oni koji
odluče da broje brda Plovdiva, treba da
zapamte da se nadmorska visina Starog
(Antičkog) Plovdiva sastoji od tri brda.
Brdo Džendem, takođe, poznato kao
Brdo Mladosti, je najviše i proglašeno
je zaštićenim područjem zbog svojih
endemičnih biljaka i očuvane prirode.
Razne životinjske vrste se tu mogu
naći, kao što su veverice, čavke i zečevi.
Spomenik u čast sovjetske vojske je
izgrađen na brdu Bunardžik (Aljoša).
Sahat brdo, sa sahat kulom, je postalo park, omiljeno mesto za parove i
omladinu sa gitarama. Sahat kula koja
datira iz 16. veka, stoji na vrhu brda.
Sva brda Plovdiva su dobro održavani
parkovi, sa stazama i klupama.
OAZA ZA SPORT I
REKREACIJU
Grad je jedna od napopularnijih turističkih destinacija u zemlji i kulturni i
ekonomski centar južne Bugarske. U
gradu postoje mnoge opcije za smeštaj,
od luksuznih hotela do hostela. Glavna
gradska ulica nudi odlične mogućnosti
za zabavu i kupovinu, i obiluje raznim
restoranima.
Pored kulturnih atrakcija, grad nudi
veoma dobre uslove za sport i rekreaciju. Na jednom od krajeva grada postoji
baza za veslanje olimpijske veličine,
koja nudi odlične uslove za veslanje,
trčanje i biciklizam. Kao što smo pomenuli u prošlosti je postojalo sedam
brda u Plovdivu, a danas je šest od njih
NIS Petrol EOOD je baš u ovom gradu
razvio najviše svoj biznis u Bugarskoj,
zbog čega je dobio nagradu „Investitor
regiona Plovdiv“.
63
64
people
people
65
66
people
Download

Energize 3.pdf