36
Tema broja
BR. 615/616
|
15. MART 2012
|
|
15. MART 2012
|
Tema broja
BR. 615/616
37
Potencijal obnovljivih izvora energije
Uspavano
bogatstvo
U budžetu za 2012. nema prostora za ulaganje u ekološki čistu, ali skuplju energiju. Jedini način da
se u ovu oblast ulaže jesu privatne investicije, slažu se sagovornici Ekonom:east magazina. Iako su
u vladi svesni toga, postoje ocene da država nije mnogo uradila da prokrči zakonski put novca do
obnovljivih izvora energije. Predstavnici vlasti se sa tim ne slažu, dok neki mali investitori, spremni
da ulažu, kao i stručnjaci koji se bave ovom tematikom tvrde da je novi Zakon o javno-privatnom
partnerstvu i koncesijama usvojen prošle godine već počeo da „tera“ investitore
Ivana Ristić ([email protected])
T
ek što ga je dobila,
Srbija bi mogla i da
izgubi mukom stečeni status kandidata
za članstvo u Evropskoj uniji.
Hipotetički. I posve ironično,
jer je imala mnogo većih gorućih pitanja, ali to bi moglo
da se dogodi ukoliko ne poveća udeo obnovljivih izvora
energije u ukupnoj energetskoj strukturi zemlje.
Jer, kao članica Energetske zajednice, ali ne i Unije, Srbija je
do sad mogla „mirne duše“ da
izbegava obaveze koje je članstvo u ovoj prvoj sa sobom
nosilo. Sada, kao kandidat
za EU, moraće da snosi i posledice, kaže za Ekonom:east
magazin Miloš Banjac, državni sekretar u Ministarstvu
infrastrukture i energetike.
Iako je malo verovatno da će
se to i desiti, i to ne zato što
Srbija ima kapacitet da ispuni
sve zahtevano već je verovatnije da će joj se i dalje gledati „kroz prste“ u energetici,
dovoljno je mrska ideja da bi
srpsko-evropska „borba sa
vetrenjačama“ mogla da se
završi fijaskom upravo i bukvalno zbog vetrenjača.
Još veći problem je u tome
što država u budžetu za 2012.
nema novca za ulaganje u
ekološki čistu, ali skuplju
energiju te je i u ovom sektoru prepuštena „na milost i nemilost“ investitorima. Jedini
način da se u ovu oblast ulaže jesu privatne investicije,
slažu se sagovornici EM. Iako
su vlasti svesne toga, postoje
ocene da država nije mnogo
uradila da prokrči zakonski
put novca do obnovljivih
izvora energije. Predstavnici
države se sa tim ne slažu, dok
neki mali investitori, spremni
da ulažu, i stručnjaci koji se
bave obnovljivim izvorima
energije tvrde da je novi Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama usvojen prošle godine već počeo
da „tera“ investitore. Pre svega zbog toga što kao jedini
način ulaganja predviđa osnivanje zajedničkog preduzeća
zainteresovanog investitora i
nekog javnog preduzeća gde
investitor, koji jedini učestvuje u poslu sa kapitalom,
automatski gubi svaki dalji
interes jer ne želi da deli vlasništvo, a da sam ulaže novac. Takođe, zamerka je i da
je novi zakon dobijanje svih
građevinskih i lokacijskih dozvola sa lokalnih vlasti preu-
smerio na državu zbog čega
se na ionako prekobrojne
dozvole čeka isuviše dugo,
nekada i do 60 meseci, ocena
je Ekonom:eastovih sagovornika.
Bez precizne računice
Miloš Banjac kaže da je u
ukupnom energetskom bilansu Srbije trenutno 21,2 odsto
proizvodnje iz obnovljivih
U julu će
najverovatnije
IFC početi
da savetuje,
a potom i da
finansira projekte
obnovljivih
izvora energije u
Srbiji
izvora energije. Iako smo po
učešću prevazišli evropski cilj
da do 2020. ovaj udeo iznosi
20 odsto, Srbija prema direktivama EU mora da nastavi
da povećava udeo o čemu se
trenutno vode pregovori sa
Energetskom zajednicom.
„Oni predlažu da se poveća
na 29, mi tražimo 26, maksimalno 27 odsto. Imamo dobre
argumente jer imamo kraće
vreme za implementaciju, oni
su imali 12 godina, a mi osam
godina. Pored toga, i BDP Srbije je niži. Naše mogućnosti
su maksimalnih 27 odsto“,
kaže Banjac za Ekonom:east.
On dodaje da je koncept što
veće korišćenje biomase, geotermalne i energije vetra,
kao i da je Akcioni plan o obnovljivim izvorima energije u
pripremi i biće gotov krajem
godine.
„Naša obaveza je da se kao i
sve zemlje u Evropi pripremimo i za energetsku efikasnost. Članicama EU zaprećena je kazna izbacivanja iz EU
ukoliko ne poštuju direktive.
Naše obaveze su još uvek labave, ali se nadam da ćemo
uspeti da ih ispunimo“, upozorava Banjac.
On dodaje da je gruba procena da bi novoiskorišćenih
450 megavata energije vetra
povećalo udeo obnovljivih
izvora za jedan odsto. „Koncept Akcionog plana je da na
najjeftiniji način dostignemo
traženo učešće. Najjeftinije je da koristite biomasu za
38
Tema broja
proizvodnju toplotne energije ili geotermalnu energiju
kao potpuno besplatnu za
toplotnu energiju“, objašnjava Banjac. On ističe da Srbija
još nema preciznu kalkulaciju
kako će dostići zadato, ali da
je sigurno da će to pokušati
sa malim hidorelektranama,
biomasom, vetrom i možda
solarnom energijom tek na
kraju.
Banjac upozorava da je ceo
koncept obnovljivih izvora
energije usmeren na privatne investitore jer je, kako
kaže, Srbija došla do ivice
zaduženosti pa ne može da
povlači sredstva za ulaganje
u ovu oblast. „Zato treba pustiti investitore da ulažu kroz
koncesije ili samostalne privatne inicijative“, objašnjava
Banjac.
Ministar životne sredine,
prostornog planiranja i rudarstva, Oliver Dulić, kaže
za Ekonom:east magazin da
Srbija ima potencijal obnovljivih izvora energije od oko
pet miliona tona ekvivalentne nafte godišnje. Najve-
BR. 615/616
ći potencijal u obnovljivim
izvorima energije je biomasa,
sa više od tri miliona tona
ekvivalentne nafte godišnje,
u hidropotencijalu imamo 0,6
miliona tona ekvivalentne
nafte, 0,2 miliona u geotermalnim izvorima, 0,2 miliona
u energiji vetra i 0,6 miliona
u sunčevom zračenju, kaže
Dulić. Međutim, mali deo tog
potencijala je iskorišćen.
„U Srbiji su od obnovljivih
izvora u većoj meri iskorišćeni jedino hidropotencijal
za proizvodnju električne
energije i biomasa kao ogrev.
U proizvodnju energije iz
obnovljivih izvora spadaju i velike hidroelektrane,
koje zbog izgradnje brana
imaju značajan efekat na životnu sredinu, pre svega na
biodiverzitet. Bez velikih
hidrocentrala udeo električne energije iz obnovljivih
izvora je mali“, ističe Dulić.
On dodaje da je na osnovu
obaveza koje proističu iz članstva u Energetskoj zajednici
jugoistočne Evrope, Republika Srbija postavila ciljeve do
kraja 2012. i prema Programu
za ostvarivanje Strategije razvoja energetike, planirano je
da se do kraja ove godine poveća udeo električne energije
iz obnovljivih izvora za 2,2
odsto u odnosu na ukupnu
domaću potrošnju u 2007.
U periodu od 2007. do 2012.
proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora
trebalo bi da se poveća za
7,4 odsto, odnosno sa 9.974
na 10.713,1 gigavat časova. To
znači da bi proizvodnja električne energije iz obnovljivih
izvora trebalo da se poveća
za 739,1 miliona kilovat sati
do kraja ove godine, što je
dovoljno da pokrije godišnje
potrebe za energijom 179.000
domaćinstava sa prosečnom
mesečnom potrošnjom od
350 kilovat sati, objašnjava
sagovornik
Ekonom:easta.
Dulić upozorava da je za postizanje tih ciljeva planirano
privlačenje investicija u vrednosti od 200 miliona evra za
finansiranje izgradnje 100
megavata novih kapaciteta
koji koriste obnovljive izvore.
|
15. MART 2012
|
U oblast obnovljivih izvora
za rad novih postrojenja do
2020. planirane su investicije
u vrednosti između dve i tri
milijarde evra, najavljuje Dulić. On ipak ne precizira da li
se u tom planu navodi i kako
doći do ovog novca odnosno
na koje se izvore računa.
Sam svoj investitor
Mali investitori uglavnom se
pak oslanjaju na sopstveni
novac potpomognut bankarskim kreditima. Tako su se dva
privrednika iz Srbije, Branislav Pešić, vlasnik firme Bane
Komerc iz Leskovca i Bojan
Milovanović, suvlasnik Astra
Energy i W&W Energy iz Kragujevca krajem marta uputili
u Bukurešt na prvi evropski
Samit o hidroenergiji u organizaciji evropske asocijacije
malih hidroelektrana (ESHA),
budući da obojica ove godine
planiraju završetak gradnje
svojih malih hidroelektrana u
Srbiji. Na samit koji je okupio 283 učesnika struke iz 167
kompanija iz 21 zemlje oni su
došli ciljano kako bi kupili
|
15. MART 2012
|
Tema broja
BR. 615/616
cevi neophodne za gradnju, a
koje su u Srbiji skuplje. Iako
se Branislav Pešić do sada bavio proizvodnjom ambalaže
od plastike, vreća za pakovanje pšenice, krompira, folija
za plastenike, odlučio je da
deo zarađenog novca investira u obnovljive izvore energije. „Na tu ideju sam došao
jer sam i sam veliki potrošač
struje, mesečni računi su između tri i četiri miliona dinara“, kaže Pešić koji upošljava
210 ljudi u svojoj firmi.
On ističe da će ga jedna mala
hidroelektrana koštati oko
dva miliona evra te da na tržištu ima oko 20 do 30 profilisanih investitora, uglavnom
stranaca koji se bore za tržište
od oko 150 do 200 mogućih
mini hidroelektrana snage od
400 kilovata do tri megavata.
Pešić kaže da ima spremne
papire za jednu malu hidroelektranu na teritoriji opštine
Leskovac, ali da planira gradnju još tri ili četiri.
„Na jesen počinjem sa gradnjom za šta treba oko devet
meseci. Povraćaj investicije očekujem za sedamosam godina“, kaže Pešić za
Ekonom:east.
Njegov saputnik, Bojan Milovanović suvlasnik firmi koja
se bavi razvojem lokacija za
izgradnju malih hidroelektrana sa ciljem da postane pro-
prostora na tržištu ima za sve
jer za male hdroelektrane ne
postoji limit kao što je slučaj
sa vetroelektranama i solarnim elektranama te da nije
teško dobiti status proizvođača sa povlašćenom cenom.
„Tačno je da je struja u Srbiji najjeftinija u regionu,
ali nama sistem povlašćenih
cena garantuje istu prodaj-
Samo zamena dve sijalice u kući
štedljivim sijalicama dovoljna je da
se godišnje uštedi jedan Kostolac
izvođač struje iz obnovljivih
izvora energije kaže da je ovaj
biznis velika šansa za male
preduzetnike u Srbiji budući da ne moraju da se kao u
Evropi, nadmeću za koncesiju. On ove godine počinje sa
izgradnjom tri male hidroelektrane, u planu ima još pet
u naredne tri godine. Kaže da
nu cenu struje 12 godina od
puštanja hidroelektrane u
rad zahvaljujući Uredbi Vlade o podsticajnim cenama za
obnovljive izvore energije“,
objašnjava Milovanović i dodaje da EPS, garantovani kupac ovako proizvedene struje,
nema pravo raskida ugovora
za to vreme.
39
To investitorima, omogućava
da naprave svoju računicu sa
kojom kreću u investiranje,
a bez čega banke ranije nisu
bile voljne da daju pozajmice. Sa ovako zagarantovanim
tržištem, koje se „otvorilo“
2009. i banke su se odobrovoljile.
On ipak upozorava da je investitorima u Srbiji od pravne
procedure i dolaska do dokumentacije i dozvola teže doći
do izvora finansiranja budući
da su oslonjeni samo na domaće banke.
Milovanović je u procesu
gradnje tri male hidroelektrane u opštini Nova Varoš
i Žagubica. Za investiciju
vrednu 5,8 miliona evra 80
odsto novca obezbedio je iz
kredita kod domaće banke i
20 odsto iz privatnih izvora.
Međutim, uskoro bi u Srbiji
mogle biti dostupne i međunarodne kreditne linije za
finansiranje ulaganja u obnovljive izvore energije. Kako
40
Tema broja
za Ekonom:east najavljuje Dimitar Dimitrovski iz Međunarodne finansijske korporacije
IFC, koji radi na Balkanskom
programu za obnovljive izvore energije u Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, u
julu će ova finansijska institucija najverovatnije proširiti
Program i na Srbiju kojim se
planira tehnička pomoć za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije. Prema
rečima Dimitrovskog za početak to će biti savetodavne usluge koje bi kasnije trebalo da
prate direktne kreditne linije
IFC i linije koje će se plasirati
preko komercijalnih banaka.
„Koliko će novca na ovaj način
biti dostupno zavisiće od toga
kolike su potrebe tržišta“, kaže
Dimitrovski za Ekonom:east.
On dodaje da je IFC već „identifikovao“ nekoliko banaka u
Srbiji zainteresovanih da fi-
BR. 615/616
Nema vremena za gubljenje
Stojan Stamenković, jedan od autora biltena
Makroekonomske analize i trendovi (MAT) upozorava
na Izveštaj Svetske banke u kome se, kako kaže, navodi
da od 2015. Srbija više neće moći da jaz energetskog
preopterećenja prevazilazi sopstvenim rezervama.
„Suočićemo se sa nestašicom električne energije“,
upozorava Stamenković. On dodaje da je Svetska banka
upozorila da je energija, posebno električna, možda
„najakutnije ograničenje za održivu ekspanziju ekonomije
i izvoza Srbije“. Kako se navodi u MAT-u, osnovni uzrok
je niska cena električne energije i trostruko veći gubici
na prenosnim mrežama u odnosu na zemlje koje vode
racionalniju politiku.
nansiraju ovaj sektor, ali da im
nedostaje iskustvo i tehnička
pomoć u vezi sa projektnim
finansiranjem.
Dimitrovski
ističe da Srbija razvija sektor
obnovljivih izvora energije te
da IFC u tome vidi svoj interes
za širenje portfolija. „IFC finansira na dva načina, putem
kredita i ulaskom u vlasničku
strukturu“, objašnjava sagovornik Ekonom:easta.
Uključivanje u razvoj
Koliko je ovo važan sektor
za ukupnu ekonomiju objašnjava Bogdan Nitu, generalni
direktor kompanije Superlit
Pilot projekat solarne toplane
Uhvaćeno sunce
u Badnjevcu
Izgradnja prvog domaćeg pilot postrojenja solarne toplane
u Srbiji u završnoj je fazi. Visokotemperaturni akumulator
omogućava da se koncentrisana sunčeva energija mesecima
čuva i koristi kada nema sunčevih zraka
Milutin Đević
S
elo Badnjevac nadomak Kragujevca,
koje je nekada bilo poznato po veoma uspešnoj zemljoradničkoj zadruzi i
istoimenom fudbalskom klubu, sada je
poznato po solarnoj toplani, prvoj te vrste u Srbiji. Pilot projekat ove toplane od
drugih sličnih razlikuje se po tome što
umesto običnih kolektora koristi daleko
efikasnije koncentratore, ali i po novom
visokotemperaturnom
akumulatoru,
koji omogućava da se koncentrisana
sunčeva energija mesecima čuva.
Reč je o sistemu solarne toplane koji je
izumeo Vladan Petrović, direktor firme
Alternativna energija, svojevremeno
bio profesor Mašinskog fakulteta u
Kragujevcu i direktor razvoja u kompaniji Krup u Nemačkoj gde je živeo dve
decenije.
Prema Petrovićevim rečima pilot postrojenje solarne toplane predstavlja
značajan prodor na polju energetske
efikasnosti imajući u vidu da je kod
obnovljivih izvora energije veliki problem njihova konstantnost. „Prednosti
ovog sistema u odnosu na postojeće u
svetu su kontinuirana proizvodnja
energije iz akumulirane sunčeve ener-
|
15. MART 2012
|
sa sedištem u Bukureštu, koja
je zadužena za predstavništva
u Evropi, uključujući i Srbiju.
Nitu za Ekonom:east kaže da
je veoma važno da vlade Srbije i Rumunije nauče kako
da privuku investitore koji
će ulagati u obnovljive izvore
energije. Prema njegovim rečima, i Srbija i Rumunija imaju neiskorišćeni hidropotencijal pa su u poziciji da privuku
investitore u oblasti malih
hidroelektrana. „To moramo
sami u svoje ruke da preuzmemo i da pokušamo sve što
se da uraditi“, kaže Nitu za
Ekonom:east . Za to je neophodno jako lobiranje u EU.
„Do sada su se mnogi investitori raspitivali o potencijalnom ulaganju u Srbiju uglavnom iz Norveške i Austrije jer
oni imaju ogromno iskustvo
u gradnji malih HE. U ovaj
sektor minimalna ulaganja su
gije, kao i do pet puta veći kapacitet
akumulacije od postojećih”, tvrdi Petrović.
U svetu postoji mali broj solarnih elektrana, ali one rade na principu akumuliranja toplote faznog prelaza. Postojeći
solarni sistemi u proseku zadovoljavaju
trećinu dnevnih potreba za energijom,
jer sunce u proseku sija osam sati dnevno, a da bi se nadomestio nedostatak
sunčevih zraka od 16 sati, mnoge kompanije pored solarnih postrojenja imaju
i elektrane na gas.
Petrović pilot postrojenje solarne toplane podiže u dvorištu svoje kuće u
Badnjevcu, a kako tvrdi njime će grejati kuću površine od oko 500 kvadratnih
metara, ali i manji proizvodni pogon
pored nje. Solarna toplana u Badnjevcu
je prečnika 13 metara i visine 18 metara.
Sa koncentratorom i visokotemperaturnim akumulatorom ovo postrojenje
može da energiju sunca akumulira i po
potrebi proizvodi toplotnu energiju u
kontinuitetu 24 časa na dan svih 365
dana u godini, kaže Petrović.
Prema Petrovićevim rečima, za izgradnju pilot postrojenja solarne toplane
trebalo je oko 100.000 evra, a investitori su poslovni partneri iz Engleske,
Indijci poreklom, Amarjit Rijad i Hardip
Siera, vlasnici softverske i trgovačke
|
15. MART 2012
|
Tema broja
BR. 615/616
nekoliko miliona evra, ali idu
i do nekoliko stotina miliona
evra. U proseku možemo pričati o 25 do 30 miliona evra u
male HE“, kaže Nitu,
On objašnjava da je u poslednje dve ili tri godine u Rumuniji izgrađeno dvadesetak
malih hidroelektrana te da u
istom narednom periodu očekuje gradnju još 100, što će
značiti ukupne investicije od
oko 200 miliona evra, zaključuje Nitu.
Da bi i Srbija mogla da se pohvali ovolikim brojem novih
ulaganja moraće pre svega da
im prokrči put. Prema rečima
Zorana Mojića, vlasnika EkoEnergo Inženjeringa, firme
koja se bavi izgradnjom, projektovanjem, puštanjem u eksploataciju obnovljivih izvora
energije u Srbiji se samo na
mišljenje Ministarstva o nekom projektu nekad čeka i
do 60 dana, a za gradnju male
hidroelektrane, na primer,
neophodna je 31 dozvola što
se u Srbiji čeka i do 60 meseci.
„Ako ste vešti u tom poslu
pa radite paralelno na nekoliko papira to se može sažeti
na godinu dana, ali izuzetno
retko“, kaže za Ekonom:east
Mojić. On dodaje da je Zakon o energetici sve upućivao
na lokalnu zajednicu koja je
izdavala lokacijsku i građevinsku dozvolu da bi novi
Zakon o JPP i koncesiji sada
ceo proces preusmerio na državu. „Sada morate da prođete proces dobijanja koncesije
da biste prošli proceduru. To
strahovito dugo traje. S druge strane, opštine su nezadovoljne jer su time razvlašćene“, ističe Mojić.
On objašnjava da je ukupan
kapacitet obnovljivih energetskih izvora veći od trenut-
no postojećih 8,3 gigavata.
Mojić ipak tvrdi da se investitori sada povlače jer ih nova
zakonska regulativa suštinski
tera ka javnim preduzećima
što njima ne odgovara.
Jovanka Arsić Karišić, predsednik borda CEDEF-a, ekspertske organizacije koja se
isključivo bavi projektima
energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima energije
kaže za Ekonom:east da će se
nakon dobijanja statusa kandidata za Srbiju mnoge stvari
promeniti kada su obnovljivi
izvori energije u pitanju te da
se osim o investicijama mora
misliti i o energetskoj efikasnosti. Ona podseća da smo
u tome daleko od Evrope budući da zgrade nisu izolovane, da imaju staru drvenariju
čime gube energiju.
„Samo zamena dve sijalice u
kući štedljivim sijalicama do-
Solarna toplana umesto običnih kolektora koristi efikasnije koncentratore
kuće, koji su u izgradnju toplane uložili
privatno, a ne u ime kompanija.
„Sistem izolacije jezgra akumulatora
omogućava da toplotni gubici budu
manji od šest odsto na godišnjem nivou. Taj sistem mogao bi da se koristi za
proizvodnju električne energije i snabdevanje toplotnom energijom gradova
i manjih mesta, a moguća je primena i
u prehrambenoj, tekstilnoj, drvnoj, he-
mijskoj industriji i drugim proizvodnim
granama. Pored proizvodnje energije
moguća je i integracija sistema za odslanjavanje morske vode, što ga čini
vrlo atraktivnim za zemlje Bliskog istoka“, objašnjava Vladan Petrović.
Inače, prednosti ovog sistema su u kontinuiranoj proizvodnji energije iz akumulirane sunčane energije, a kapacitet
akumulacije je do pet puta veći od po-
41
voljna je da se godišnje uštedi
Kostolac, to treba svaki dan
ponavljati“, kaže Arsić Karišić
za Ekonom:east.
Kako je ministar Dulić ocenio, za zamenu prozora i poboljšanje izolacije svih zgrada
biće potrebno oko tri milijarde evra. Arsić Karišić ističe
da moramo da shvatimo da
treba da trošimo onoliko koliko nam treba i da platimo
onoliko koliko smo potrošili.
„Destimulativno je pričati o
racionalnoj upotrebi energije
sa ovom cenom, ali neće ni to
večno da traje, cena će morati
da se promeni pa ćemo se svi
naći u problemu“, zaključuje
sagovornica Ekonom:easta.
A ako već ne možemo da
smanjimo birokratiju i olakšamo investicije kad već
sami nemamo novca, za početak najjeftinije je da zamenimo sijalice.
stojećih sistema. Pored toga nema ograničenja u odabiru lokacije za instalaciju
postrojenja, jer se sistem može primeniti u svim zemljama sveta.
Da za izum profesora Petrovića vlada
izuzetno interesovanje pokazuje i to što
bi solarna toplana trebalo da bude izgrađena i u Velikoj Plani. Ova opština je
zainteresovana za zagrevanje stanova.
U firmi „Aleternativna energija“ pripremljeno je idejno rešenje za solarnu
toplanu, koja će nositi naziv „Lozovik 1“
i imati koncetrator prečnika 55 metara,
a moći će da greje 108 stanova.
Inače, za Petrovićevu solarnu toplanu, pored Engleza zainteresovani su
investitori iz Jordana, Nemačke, Kine
i Norveške. U Kragujevcu su nedavno
boravili i biznismeni iz Škotske, koji
su zainteresovani da pomoću visokotemperaturnog akumulatora sačuvaju
energiju vetra.
Petrović tvrdi da se povećanjem prečnika koncentratora za samo jedan metar povećava broj stanova koji bi se zagrevali za čak deset puta. Primera radi,
da bi se ceo Kragujevac grejao, potrebno bi bilo izgraditi solarnu toplanu čiji
bi koncentrator bio prečnika i visine 90
metara, a ta investicija bi, prema Petrovićevim rečima, bila isplativa u dogledno vreme.
Download

Tema broja