2
Refining
Refining
1
Refining
2
BROJ
2
G
Refining
SADRŽAJ
4
JANUAR
FEBRUAR
MART
SMANJENJE EMISIJE CO :
Igre bez granica
Kakvo gorivo sipamo na pumpama:
Vreme promena
VESTI I TRENDOVI
BROJ
INTERNACIONALNI
magazin
2
2
G: 2014
januar
februar
4-9
18
Vadim Jakovljev
TEMA BROJA
Nove tehnologije su NIS-ova prednost
10-15
mart
AKcije Nis-a
sigurna luka malih akcionara
Nove tehnologije
su NIS-ova
prednost
The mark of responsible forestry
Ovaj magazin štampan je na papiru
proizvedenom u skladu
s odgovornim upravljanjem šumama
16-17
intervju
INVESTICIJAMA PROTIV KRIZE
24
Igre bez granica
18-23
dosije
igre bez granica
24-29
industrija i biznis
vreme promena
30-35
region
DOLAZAK “MLADIH VUKOVA”
36
Dolazak
“Mladih vukova”
36-39
HR
šansa za mlade strUCnjake
40-45
kultura
nije sve crno-belo
Energize
Dizajn
Štampa:
Internacionalni magazin Kompanije NIS
Metaklinika
“Stojkov”
Ilustrator:
Magazin Energize se objavljuje kvartalno.
Aleksa Jovanović
Copyright © 2014 NIS
NIS, Novi Sad, Srbija
Funkcija za odnose s javnošću i komunikacije
Fotografi:
[email protected]
Mladen Janković, Dušan Đorđević
Telefon +381 11 260 66 95
www.nis.eu
46-47
Promocije i marketing
ˇ ponuda
Drugacija
Broj 2, april 2014.
Izdavač:
40
Šansa za mlade
stručnjake
48-49
56
trendsetter
suvereni vladar brzine
Full tank
50-55
full tank
zaboravljeni (K)raj
56-59
3
4
VESTI i trenDOVI
VESTI I TRENDOVI
Novi ekološki
metod bušenja
NIS je započeo uvođenje nove metode
u bušenju primenom principa „suvih
lokacija“. Reč je o jednoj od najnaprednijih
tehnologija koje koriste vodeće svetske
naftne kompanije i koja zadovoljava najstrože standarde zaštite životne sredine. Naime, ova metoda omogućava maksimalnu
zaštitu tla, vode i okruženja od zagađenja
i u potpunosti je usklađena s domaćim i
evropskim propisima u oblasti ekologije,
geoloških istraživanja, kao i bezbednosti
i zaštite na radu. Osim toga, primenom
ove nove tehnologije u bušenju postiže se
značajan ekonomski efekat uštede.
Podrška razvoju
lokalnih zajednica
Raspodela sredstava kroz sistem
javnih konkursa u 2014. godini na
kojima mogu da učestvuju neprofitne
ustanove iz Srbije sa projektima iz
oblasti sporta, kulture, nauke, zaštite
životne sredine i pomoći socijalno
ugroženim kategorijama, nedavno je
počela. Generalni direktor NIS-a Kiril
Kravčenko potpisao je Sporazume o
saradnji sa predstavnicima 11 opština i
gradova: Beograd, Novi Sad, Pančevo,
NIS-u priznanje
„Najbolje iz Srbije“
Majkl Devenport
dodelio NIS-u nagradu
za korporativnu
filantropiju
Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište,
Kanjiža, Srbobran, Niš i Čačak. NIS
je 2009. započeo projekat podrške
lokalnim zajednicama koji je iz godine u
godinu unapređivan. Od prošle godine
se 100 odsto sredstava raspodeljuje
putem javnog konkursa za projekte
koje neprofitne organizacije istaknu
kao prioritetne za socijalno-ekonomski
razvoj lokalne zajednice. Do sada je
realizovano više od 450 projekata koji
su pomogli razvoj lokalnih zajednica,
olakšali funkcionisanje brojnih ustanova
i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i
sportskih institucija.
Nagrada
potrošača
Lanac benzinskih stanica NIS-a je osvojio
prvo mesto po glasovima srpskih potrošača u istraživanju za Best Buy Award,
koje je sprovela švajcarska organizacija
ICERTIAS (International Certification Association). Potrošači su prepoznali benzinske stanice NIS-a kao simbol najboljeg
odnosa cene i kvaliteta na domaćem
tržištu u istraživanju za Best Buy Award
(nagradu za najbolju kupovinu).
Isključivo se uvažavalo mišljenje, nivo
zadovoljstva i percepcija potrošača
zasnovana na njihovom ličnom iskustvu
tokom sprovođenja ovog istraživanja.
Istraživanje za Best Buy Award je u Srbiji obuhvatalo 57 različitih ekonomskih
kategorija u sektorima kao što su lanci
benzinskih stanica, maloprodaja, hrana,
voćni sokovi, mineralna voda, kućni
aparati, telekomunikacije, finansije i
mnogi drugi.
NIS je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade
za korporativnu filantropiju. Glavnu
nagradu za doprinos na nacionalnom
nivou, generalnom direktoru NIS-a Kirilu
Kravčenku uručio je Majkl Devenport,
ambasador delegacije Evropske unije u
Srbiji. -Izuzetno nam je drago što smo
dobitnici „Virtus“ nagrade. Poslednjih
godina NIS je napredovao u ekonomskom
smeru i povećao učešće u budžetu Srbije sa sedam na više od 14 odsto, ukoliko u
obzir uzmemo i plaćanje dividendi. Za nas
je veoma važno i da svake godine ulažemo više u socijalne projekte. Tako smo u
poslednjih pet godina uložili više od pet
milijardi dinara u različite programe – saradnju sa univerzitetom, lokalnim zajednicama, sport i kulturu. Ova nagrada će
NIS je dobitnik nagrade „Najbolje iz
Srbije“ i to u dve kategorije, za mrežu
GAZPROM benzinskih stanica i za
najbolji korporativni brend u kategoriji
proizvodna dobra i usluge. Priznanja
„Najbolje iz Srbije“ dodeljuje Privredna
komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine i
telekomunikacija i dnevnim ekonomskim
listom “Privredni pregled”, a za najbolje
korporativne i robne brendove u Srbiji.
sigurno uticati da još odlučnije nastavimo istim putem - istakao je tom prilikom
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.
Tradicionalne godišnje VIRTUS nagrade
dodeljene su sedmi put kao priznanje
kompanijama koje su tokom 2013. godine
najviše doprinele opštem dobru pružajući materijalnu ili drugu vrstu podrške
neprofitnim akcijama ili organizacijama
civilnog društva.
Uz to, NIS-u je dodeljeno priznanje
„Najbolje iz Srbije“ za korporativni brend
drugu godinu zaredom. Uzastopno
nagrađivanje je još jedan dokaz postojanog kvaliteta i poverenja potrošača.
Nagrada „Najbolje iz Srbije“ se dodeljuje
već deset godina i predstavlja jednu od
najprepoznatljivijih nagrada za brend u
Srbiji. Ove godine je konkurisalo više od 170
brendova, a glavni kriterijumi za ocenjivanje
brendova bili su tržišno-finansijski, percepcija ispitanika i ocena stručnog žirija.
Usvojen godišnji
izveštaj NIS-a za
2013. godinu
Odbora direktora NIS-a usvojio je 15. aprila
godišnji izveštaj o poslovanju kompanije
za 2013. godinu. Takođe, Odbor direktora je razmotrio tekući status realizacije
energetskih projekata NIS – monetizaciju
prirodnog gasa kroz izgradnju kogeneracionih postrojenja na ležištima kompanije,
tok pripremnih radova za izgradnju TETO
Pančevo (termoelektrana – toplana), politiku kompanije u oblasti povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, kao i projekte
iz domena razvoja alternativne energetike.
Menadžment NIS-a je članovima Odbora direktora predstavio korporativnu
U kategoriji „Najbolji ulazak stranog brenda na tržište Srbije“, NIS je dobio nagradu
za lanac GAZPROM benzinskih stanica.
Komercijalnu politiku kojom se definišu
principi rada kompanije u veleprodaji i
maloprodaji, izgrađivanja odnosa sa kupcima, kao i realizaciju programa lojalnosti
i fleksibilne cenovne politike.
5
8
6
VESTI I TRENDOVI
VESTI i trenDOVI
VESTI I TRENDOVI
VESTI I TRENDOVI
Nova benzinska
Nagrada
za
stanica
u Rumuniji
korporativnu
pod
brendom Gazprom
– Maloprodajni segment je veoma
dinamičan,
a našai misija
je da
našim Za
obzir uzmemo
plaćanje
dividendi.
klijentima
pružimo
proizvode
i
usluge
nas je veoma važno i da svake
godine
visokog
kvaliteta.
Koncept
benzinskih
ulažemo više u socijalne projekte. Tako
stanica
pokazatelj
našeg
smo uGAZPROM
poslednjihjepet
godina uložili
zalaganja
preduzimamo
daljeg
više od koje
pet milijardi
dinarauucilju
različite
NIS Petrol Rumunija otvorio je 18.
širenja
našeg–prisustva
programe
saradnjuna
sarumunskom
univerzitetom,
marta
NIS ječetvrtu
dobitnikbenzinsku
prestižnestanicu
VIRTUS u
nagrade tržištu.
Stoga
ćemo nastaviti
dai investiralokalnim
zajednicama,
sport
kulturu.
Aradu, pod brendom GAZPROM. NIS
moOva
kako
bismo
stalno
jačali
naš
premijum
nagrada će sigurno uticati
da još
Petrol,
na za
tajdoprinos
način, nastavlja
da razvija
nagradu
na nacionalnom
brend
- izjavila
je Ileanaistim
Baltatu,
izvršna
odlučnije
nastavimo
putem
poslovanje
u Rumuniji,
sa akcentom
nivou, generalnom
direktoru
NIS-a Kirilu direktorka
downstream
poslovanje
i
istakao jezatom
prilikom Kiril
Kravčenko,
naKravčenku
jačanju maloprodajne
u
uručio je Majklpozicije
Devenport,
zamenica
generalnog
direktora
NIS
Petrol
generalni direktor NIS-a.
zapadnom
delu
te zemlje.
ambasador
delegacije
Evropske unije u
Rumunija.
Srbiji.
Tradicionalne godišnje VIRTUS nagrade
-Izuzetno nam je drago što smo dobitnici „Virtus“ nagrade. Poslednjih godina
NIS je napredovao u ekonomskom smeru
i povećao učešće u budžetu Srbije sa
sedam na više od 14 odsto, ukoliko u
NIS na Sajmu
automobila u Beogradu
NIS je tradicionalno nastupio na beogradskom Sajmu automobila „Belgrade
Car show 2014 “gde je ljubiteljima automobilizma ponudio bogat i raznovrstan
program u okviru svog štanda. Sa posetiocima sajma najpre se družio najbolji
srpski automobilista Dušan Borković.
U okviru svog nastupa na Sajmu, NIS je
predstavio
i rezultate
poslovanja
2013.
Tržišno
učešće
od 21,5 odsto
u 2013. u
godijednog
od svojih
biznis
pravaca a
ni,godini
učvrstilo
je lidersku
poziciju
NISOTECse bave
mazivima.
Preostali
dani
nakoji
tržištu
Srbije,
a plan je da
se u ovoj
go-na
sajmu
za
naše
goste
bili
su
rezervisani
dini ono poveća za 25 odsto. Plan prodaje
druženje
saodsto
košarkašima
Partizan
jeza
povećan
za 16
u odnosu
na plan za
NIS
i
fudbalerima
Crvene
Zvezde,
dok
prethodnu godinu. Takođe, distributerska
su
poslednjeg
dana
sajma,
na
NIS-vom
mreža će biti značajno proširena na terištandu,
predstavnici
priliku
toriji
balkanskog
regiona.medija
S tim udobili
vezi, poda isprobaju
jela pripremljena
kuvarima
stavljeni
su menadžeri
u okviru ćerki
firmi
stanica.
u Gazprom
Bugarskoj benzinskih
i Rumuniji, koji
će koordinirati
NISOTEC osvaja i
regionalno tržište
plasmanom maziva na ovim tržištima.
dodeljene su sedmi put kao priznanje
kompanijama koje su tokom 2013.
godine najviše doprinele opštem dobru
pružajući materijalnu ili drugu vrstu
zacijama civilnog društva.
Gazprom BiH
nastupio na
Sajmu gospodartsva
u Mostaru
Maloprodajna mreža benzinskih stanica Gazprom u Bosni i Hercegovini
predstavila se na Sajmu gospodarstva
u Mostaru. Štand Gazprom benzinskih stanica posetili su predsedavajući
Predsedništva BiH Bakir Izetbegović,
predsednik Hrvatske Ivo Josipović,
predsednik Republike Srpske Milorad
Dodik i druge visoke zvanice. Direktor
maloprodajne mreže benzinskih stanica Gazprom u BiH Branko Radujko
je u kratkom susretu upoznao visoku
političku delagaciju sa poslovanjem
naše kompanije na tržištu BiH i tom
prilikom je naveo da je BiH interesantna za ulaganja.
Mreža benzinskih stanica pod brendom Gazprom nudi širok izbor premijum goriva i drugih proizvoda, zadovoljavajući potrebe čak i najzahtevnijih
potrošača. U skladu sa korporativnim
motom „Najbolje je pred vama“,
na Gazprom benzinskim stanicama
mogu se kupiti derivati evro kvaliteta
koji doprinose boljim performansama motora, kao i njegovom dužem
radnom veku, te smanjenoj emisiji
štetnih gasova i zaštiti životne sredine.
U ponudi se nalaze evropremijum BMB
95, Super 100, evro dizel, premijum
dizel i auto gas.
Start najvećeg
Objavljen za
kompleksa
proizvodnju motornih
„Gasprom njefta“
ulja u Rusiji
„Gaspromnjeft – maziva“, koja raspolaže
sa ukupno
pet pogona
proizvodnju
Proizvodnja
u 2013.zagodini
dostigla je
motornih
ulja
u
Rusiji,
Italiji
i Srbiji.
Ukupan
457,42 mln. barela naftnog
ekvivalenta
obim
proizvodnje
iznosi
preko
490.000
(62,2 miliona tona n.e.), i povećala se za
tona4,2
godišnje
ulja, mazivaiz
odsto visokokvalitetnih
u poređenju s rezultatima
i tehničkih
tečnosti.
Kompanija
2012. godine.
Najveći
uticaj„Gaspromna ovaj pokanjeft-maziva“
proizvodi
ulja
za benzinske
zatelj
imali
su
faktori
rastuće
proizvodnje
Rast proizvodnje ugljovodonika i
i dizel-motore
putničkih
i teretnih
vozila,
u
Orenburškom
regionu
i
na
Priobskom
U značajno
fabrici maziva
Gasprom
njefta
u
Omsku
povećanje obima prodaje
transmisiona
i
hidraulična
ulja,
industnalazištu, zatim proizvodnja gasa na
puštena
je u rad
druga faza
kompleksa
u premijum
kanalima
prometa
(sitna za
rijska
ulja, servisne proizvode
i tečnosti
Muravljenkovskom
nalazištu,
početak
namešavanje,
razmeravanje
i
pakovanje
veleprodaja i sopstvena mreža benzza
hlađenje
pod
brendovima
„G-Enerrada
Samburgskog
nalazišta
„Sever
motornih
ulja.
Novi
proizvodni
pogon
je
inskih stanica, prodaja mlaznog goriva i
gy“ iEnergije“,
„Gaspromnjeft“,
brodska
ulja pod
rast obima
iskorišćenosti
pobunkerisanje)
ukupnom kapacitetu
najveći
u Rusiji.
obezbedili
su povećanje
brendom
„Texaco“.
Asortiman
kompanije
kaptažnog naftnog gasa, kao
i uspešna
pokazatelja korigovane EBITDA za 4,2
sadrži
više
od
400
vrsta
ulja
i
maziva
za na
primena
visokotehnoloških
operacija
Fabrika
proizvodnju
maziva
u Omsku
odsto.zaČist
prihod iznosi
177,92
milijarde
sve sektore
tržišta
i više od 1300
artikala.
postojećim
nalazištima
Kompanije.
osnovni
je
proizvodni
pogon
kompanije
rubalja, što za 0,9 odsto premašuje isti
Ukupni obim prerade nafte u prošloj god-
Kretanje cena sirove nafte
tipa „brent” i „ural”
Brent sirova nafta (USD/BBL)
Kretanje dolara u
odnosu na evro
Ural sirova nafta (USD/BBL)
112
1.400
111
1.354
110
109
1.300
108
1.250
107
JANUAR
FEBRUAR
Prvi kvartal 2014. godine
MART
JANUAR
FEBRUAR
MART
9
7
8
VESTI i trenDOVI
Objavljen finansijski
izveštaj „Gasprom
njefta“ za 2013. godinu
Rast proizvodnje ugljovodonika i značajno povećanje obima prodaje u premijum
kanalima prometa (sitna veleprodaja i
sopstvena mreža benzinskih stanica,
prodaja mlaznog goriva i bunkerisanje)
obezbedili su povećanje pokazatelja korigovane EBITDA za 4,2 odsto. Čist prihod
iznosi 177,92 milijarde rubalja, što za 0,9
odsto premašuje isti pokazatelj u 2012.
godini. Rast pokazatelja je u najvećoj
VESTI I TRENDOVI
meri bio usporen zbog uticaja gubitka od
kursnih razlika, kao i zbog revizije kreditnog portfolija nakon izmene kursa rublje.
OPEK:
Rast optimizma
Proizvodnja u 2013. godini dostigla je
457,42 mln. barela naftnog ekvivalenta
(62,2 miliona tona n.e.), i povećala se za
4,2 odsto u poređenju s rezultatima iz
2012. godine. Najveći uticaj na ovaj pokazatelj imali su faktori rastuće proizvodnje
u Orenburškom regionu i na Priobskom
nalazištu, zatim proizvodnja gasa na Muravljenkovskom nalazištu, početak rada
Samburgskog nalazišta „Sever Energije“,
rast obima iskorišćenosti kaptažnog
naftnog gasa, kao i uspešna primena visokotehnoloških operacija na postojećim
nalazištima Kompanije.
Organizacija zemalja izvoznica nafte
podigla je prognozu svetske tražnje za
2014. Zahvaljujući većoj potrošnji u SAD
krajem prošle godine i postepenom
oporavku svetske ekonomije. OPEK očekuje
da će svetska tražnja nafte ove godine
iznositi 91,1 milion barela dnevno, 1,1 milion
barela dnevno više nego lani. Potrošnja
nafte u SAD značajno je, prema podacima
OPEK, porasla u decembru, a ostala
“zdrava” i tokom prvog meseca 2014.
Program za
sprečavanje izlivanja
nafte na Arktiku
Ukupni obim prerade nafte u prošloj
godini iznosio je 42,63 miliona tona.
Neznatna izmena u poređenju s rezultatima 2012. godine vezana je za obavljanje
planskih remonta u rafinerijama Kompanije. Prodaje u premijum segmentima
prometa dostigle su 23,9 miliona tona,
prosečni promet na benzinskim stanicama u Rusiji povećan je za 7,8 odsto - 19
tona na dan, što je jedan od najboljih
pokazatelja u resoru.
Saradnja u oblasti
nekonvencionalnih
resursa
UN osvojile novu normu
za računanje potrošnje
goriva
„Gasprom njeft“ i “Šlumberže”
(Schlumberger) proširuju saradnju u
cilju povećanja efikasnosti razvoja
teško pridobivih rezervi nafte iz uljnih
škriljaca na području Zapadnog Sibira.
U najskorije vreme, saradnja kompanija
odnosiće se na planove „Gasprom
njefta“ vezane za realizaciju projekata
za razvoj nekonvencionalnih rezervi
nafte na tom području.
Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija
za Evropu usvojila je novu normu za
računanje potrošnje goriva vozila, koja
je bliža stvarnosti od postojeće. Stvarna
potrošnja nekog vozila često se razlikuje
od one koju navodi proizvođač. Norma
nazvana WLTP treba bi zameni postojeći
sistem NEDC ustanovljen iz 1996. Nova
norma, koju će se koristiti u laboratoriima
koji rade testove potrošnje vozila koja ide
na tržište, mnogo je delotvornija, najavila
je Ekonomska komisija UN za Evropu.
Gasprom njeft“ je prva ruska kompanija
koja se pridružila Zajedničkom programu naftne industrijske grane za razvoj
tehnologija za sprečavanje izlivanja nafte na
Arktiku (Arctic Oil Spill Response Technology Joint Industry Programme), koji
realizuju najveće svetske kompanije za
naftu i gas. Radovi u okviru četvorogodišnjeg programa vode se od decembra 2012.
godine, a naučno-istraživački projekti realizuju se u nekoliko pravaca, u koje spadaju
i proučavanje ponašanja nafte ispod leda,
testiranje dispergenata (površinski aktivnih
polimera koji se primenjuju za saniranje
naftnih mrlja) u simulaciji realnih uslova,
kao i otkrivanje izlivanja nafte u pojasu leda
i pri lošoj vidljivosti. -Osvajanje nalazišta
arktičkog regiona, uključujući i ona koja se
nalaze na kontinentalnom pragu, zahtevaju napredna tehnološka rešenja kako
prilikom organizacije proizvodnje, tako i za
postizanje ekološke bezbednosti projekata i smanjenja uticaja na životnu sredinu.
Zajednički istraživački program omogućiće
učesnicima da akumuliraju najsavremenija
iskustva i ekspertizu ove industrijske grane
u cilju konstantnog usavršavanja sistema
ekološke bezbednosti na Arktiku - istakao je prvi zamenik generalnog direktora
Gasprom njefta Vadim Jakovljev.
I Japan vadi naftu
iz škriljaca
U Japanu je počela komercijalna proizvodnja nafte iz škriljaca. Tokom prva dva
eksperimenta proizvedeno je po 6.000
litara dnevno (37,7 barela), a tokom trećeg 40.000 litara (251,6 barela). Za Japan
koji posle havarije nuklearne elektrane
Fukušima ispituje različite energetske
mogućnosti, prva komercijalna proizvodnja je istorijski dogadjaj, bez obzira
Najava konferencija
iz oblasti energetike
20-23.
maj
2014.
27-30.
maj
2014.
Tuzla, BiH
ENERGA - Međunarodni
sajam energetike;
energija, industrija i
rudarstvo, međunarodna
konferencija
na temu energetike
27-30.
Divčibare, Srbija
28.
Beograd, Srbija
maj
2014.
maj
2014.
na skromnu količinu. Do 2011. godine
oko trećine energetskih potreba zemlje
pokrivano je nuklearnom energijom.
Celje, Slovenija
17. međunarodni sajam
energetike,
energetske efikasnosti i
izvora energije
GAS 2014. Međunarodni naučnostručni skup o gasu i
gasnoj tehnici
Energetika i budžetski
deficit Srbije - organizator Danas Conference
Center
9
10
TEMA BROJA
Naftni biznis
Prema rezultatima u 2013. godini obim poreskih uplata
NIS-a u budžet Srbije je iznosio više od milijardu evra,
što je 30 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Poreske
uplate NIS-a čine oko 14 odsto prihodnog dela budžeta
Republike Srbije
Nove
tehnologije
su NIS-ova
prednost
Miša Laketić
TEMA BROJA
11
12
TEMA BROJA
TEMA BROJA
“
Prošla godina je bila veoma
složena za Kompaniju. Zadovoljni
smo što smo uprkos nestabilnoj
makroekonomskoj situaciji i
povećanom obimu poreskih
obaveza očuvali profitabilnost i
realizovali investicioni
program u punom obimu.
Tokom prošle godine bili smo
fokusirani na povećanje
sopstvene efikasnosti i
uvođenje novih tehnologija.
Zahvaljujući završetku
modernizacije Rafinerije Pančevo
efikasnost rada naše prerade
povećana je više od dva puta.
Godina 2014. će biti još složenija.
Pred nama su zadaci vezani za
realizaciju novih projekata, što
će biti komplikovano, imajući u
vidu nastavak kriznih trendova
u regionalnoj ekonomiji i problem
slabe platežne moći velikih
potrošača naših derivata
”
Kiril Kravčenko,
generalni direktor NIS-a
Ključni pokazatelji
poslovanja NIS-a
2013.
Proizvodnja domaće nafte
i gasa (hiljade uslovnih tona) Obim prerade nafte
i poluproizvoda (hiljade tona)
Ukupan promet derivata
(hiljade tona)
Maloprodaja
(hiljade tona)
1.642
3.066
3.079
674
2012.
1.605
2.254
2.395
597
rast
2%
36%
29%
13%
Kad kompanija uspešno završi godinu koju će tržište
upamtiti kao tešku za poslovanje, onda je to pravi pokazatelj njene snage. Prošla godina je upravo bila takva – prema
mnogo čemu izazovna za poslovanje, ne samo u Srbiji. Sa
druge strane, za NIS će ostati u lepom sećanju – postignuti
su rezultati na koje zaposleni u kompaniji mogu da budu
izuzetno ponosni.
Tržište je karakterisala smanjena potrošnja naftnih derivata, kao posledica smanjene kupovne moći građana svih
zemalja u regionu. Takođe, i oslabljena industrija manje
je trošila, isto kao i krizom pritisnuta poljoprivreda.
Složeni ekonomski trendovi u Evropi, nastavljeni i tokom
protekle godine, neizbežno su obeležili život i rad u Srbiji i
regionu, pa se s pravom može reći da se poslovanje NIS-a
u 2013. godini odvijalo u teškim uslovima, odnosno, pod
velikim uticajem negativnih spoljašnjih faktora.
Prodaja naftnih derivata NIS-a (uključujući izvozne isporuke) u 2013. godini iznosila je 3,079 miliona tona, što je 29
odsto više od pokazatelja u 2012. godini. Rast maloprodaje
je iznosio 13 odsto, dok je veleprodaja povećana za 19 odsto. Osnovni pokretači povećanja obima prodaje bili su poboljšanje kvaliteta proizvedenih naftnih derivata i uvođenje novih goriva u proizvodnu liniju Kompanije. Posebnu
pažnju u 2013. godini NIS je posvetio razvoju klijentskih
marketinških programa i povećanju lojalnosti potrošača.
Jedan od najvećih uspeha u 2013. godini NIS je ostvario u
vezi s preradom nafte. Prerađeno je 36 odsto više, odnosno
3,066 miliona tona. Rafinerija nafte Pančevo postala je jedna od najsavremenijih u ovom delu Evrope. Dubina prerade
je porasla za devet odsto i sada je blizu 84 odsto, takođe
značajno je porasla i proizvodnja belih derivata. U poređenju s 2009. godinom kada je kompanija imala 60 odsto belih
derivata, 2013. godine je došla na 75 odsto.
U 2013. godini je proizvodnja ugljovodonika NIS-a iznosila
1,697 tona naftnog ekvivalenta, što za dva odsto premašuje isti pokazatelj od prošle godine. Prema rezultatima iz
2013. godine, tempo rasta resursne baze je veći od rasta
obima proizvodnje. Tokom protekle godine, u oblasti
istraživanja i proizvodnje nafte i gasa implementirane su
nove tehnologije bušenja, započet je program efikasnijeg
korišćenja gasnih resursa, a povećan je i obim efikasnog
istražnog bušenja. Takođe, postignut je i značajan napredak u razvoju projekata u oblasti istraživanja i proizvodnje izvan Srbije.
Prema rezultatima u 2013. godini obim poreskih uplata
NIS-a u budžet Srbije je iznosio više od milijardu evra, što
je 30 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Poreske uplate
NIS-a čine oko 14 odsto prihodnog dela budžeta Republike
Srbije.
Jedan od najvažnijih događaja u protekloj godini bila je
isplata dividende akcionarima. NJima je isplaćen bruto
iznos od 110 miliona evra .
Za NIS je veliki uspeh što je u 2013. godini povećao profit.
Stabilnost osnovnih finansijsko-operativnih pokazatelja
omogućila je Kompaniji da u 2013. godini realizuje rekordni
investicioni program, u obimu od oko 500 miliona evra,
što je šest odsto više od iznosa kapitalnih ulaganja u 2012.
godini. Osnovni pravci investicionog programa 2013. godine
bili su povećanje efikasnosti procesa proizvodnje ugljovo-
Investiranje NIS-a
u razvoj poslovanja (u mil. evra)
500
497.2
468.42
450
400
350
300
300
250
200
171.84
150
100
82.86
50
(mil. evra)*
2009
2010
2011
2012
2013
* po srednjem kursu NBS na dan
31.12.2013. godine 114,64 dinara za evro.
donika putem uvođenja novih tehnoloških rešenja, razvoj
projekata u oblasti racionalnog korišćenja gasnih resursa i
energetske efikasnosti, nastavak modernizacije prerađivačkog kompleksa i maloprodajne mreže.
- Prošla godina je bila veoma složena za Kompaniju. Zadovoljni smo što smo uprkos nestabilnoj makroekonomskoj
situaciji i povećanom obimu poreskih obaveza očuvali
profitabilnost i realizovali investicioni program u punom
obimu. Tokom prošle godine bili smo fokusirani na povećanje sopstvene efikasnosti i uvođenje novih tehnologija.
Zahvaljujući završetku modernizacije Rafinerije Pančevo
efikasnost rada naše prerade povećana je više od dva puta.
Godina 2014. će biti još složenija. Pred nama su zadaci vezani za realizaciju novih projekata, što će biti komplikovano,
imajući u vidu nastavak kriznih trendova u regionalnoj
ekonomiji i problem slabe platežne moći velikih potrošača
naših derivata - rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor
NIS-a.
13
14
TEMA BROJA
TEMA BROJA
NIS dobitnik priznanja
za najbolje odnose s
investitorima
NIS je dobio nagradu za najbolje odnose s investitorima u 2013. godini koju
dodeljuje Beogradska berza i to treću
godinu zaredom. U odnosu na 2012.
godinu, stručna komisija Beogradske
berze je zaključila da je NIS unapredio
informativnost i potpunost izveštaja koji se objavljuju, kao i sam odnos
zaposlenih u kompaniji sa investicionom
javnošću. Među kompanijama koje su
listirane na Beogradskoj berzi, NIS je
dobio najvišu ukupnu ocenu prema
kriterijumima prisutnosti u javnosti,
podataka koji su dostupni na internetu,
broju sastanaka s investitorima.
Kada se ovi rezultati uporede s kompanijama u regionu jasno se vidi da je
NIS među bolje plasiranim kompanijama. Ovaj uspeh, međutim, nikako nije
došao slučajno. Na ovakve finansijske
rezultate uticala su dva faktora.
Prvi faktor predstavlja unutrašnja efikasnost. Unutar kompanije su morale
da se primene ne baš popularne mere i
da se smanje troškovi u svim segmentima. Drugi faktor je uvođenje novih
tehnologija sa čime će se nastaviti i
tokom 2014. godine.
Da je NIS među bolje plasiranim
kompanijama u regionu po rezultatima u 2013. godini za Energize je
potvrdio i analitičar Robert Reti, šef
Istraživačkog tima u kompaniji Wood
& Company.
Analizirajući situaciju u ovom delu
Evrope Reti ističe da je većina rafinerija imala loše rezultate u 2013.
godini.
- Kada je prerada sirove nafte u pitanju ne može puno toga da se uradi.
Trudite se da budete efikasni, da redukujete operativne troškove, povećate
iskorišćenost kapaciteta, poboljšate
prinose, ali na kraju profitna margina
koju rafinerije mogu da očekuju je
izvan njihove kontrole. Ipak, relativno
stabilna cena nafte tokom 2013. godine uticala je na dosta dobru zaradu
kompanija na razlici između proizvođačke cene nafte i cene derivata na
tržištu, kao i na dobar novčani tok u
delu istraživanja i proizvodnje - kaže
Reti.
- Drago mi je što je investiciona javnost
prepoznala naš trud u ovoj oblasti. Među važnim parametrima koji su
ocenjivani jesu i objavljivanje istorijskih
izveštaja, objavljivanje aktuelne i arhive
vesti na sajtu, podaci o istorijatu na internet prezentaciji, postojanje grafičkih
interaktivnih prikaza kretanja cene akcija
i prometa, objavljivanje audio i video
zapisa o poslovanju kompanija, kao i
osnovnih podataka o menadžmentu
kompanija. Sve inovacije koje uvodimo u
ovu oblast poslovanja su u skladu s aktuelnim svetskim trendovima i standardima korporativnog upravljanja - izjavila
je Jelena Miljuš, menadžer za relacije
sa investitorima NIS-a.
Struktura investicija NIS-a
(mil. evra)*
211,9
Istraživanje i proizvodnja
141,3
Promet i razvoj mreže
99,4
Razvoj kapaciteta prerade
44,4
Ulaganja u ostale aktivnosti
*po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2013. godine
114,64 dinara za evro.
neizvesna
cena nafte
Na pitanje koji izazovi čekaju
kompanije koje posluju u centralnoj
i istočnoj Evropi u 2014. Reti kaže da
je to teško predvideti. - Niko ne zna
kolika će biti cena nafte, kao ni profitna
marža koju naftne kompanije mogu
da očekuju. Izazov bi mogla biti i nagla
promena kursa. Dok je nizak kurs
domaće valute na domaćem terenu
dobar za naftnu industriju, mogao bi da
ima i negativne sporedne efekte kao što
su usporavanje nacionalne ekonomije
(slabiji izvoz zbog jake domaće valute).
Tako da prerada ostaje najizazovniji
deo industrije - navodi naš sagovornik.
Procena poslovanja
Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog
naftnog komiteta Srbije, za Energize kaže, da su i kompanije
u regionu poslovale u otežanom poslovnom ambijentu.
Prema njegovim rečima kompanije su ostale „vitalne“. On
tvrdi da pad EBIDTA neće drastično uticati na njihovu poziciju u regionu. Još jedna karakteristika regionalnog tržišta
je značajno investiciono ulaganje u istraživanje nafte i
gasa. Pad rafinerijske marže i spor rast (pad) potrošnje
naftnih derivata su najizraitiji negativni trendovi koj su
registrovani kod svih posmatranih kompanija. Interesantan
je i trend povećanja izvoza naftnih derivata u susedne zemlje u odnosu na domicilnu zemlju, navodi Sokolović.
Perspektive energetskog sektora, samim tim i naftnih
kompanija su, dugoročno gledano, ipak, ružičaste. Energija je
uslov proizvodnje, a regionalna tržišta u razvoju će rasti. Samim tim, rašće i potrebe za energentima. Ne treba sumnjati
i da će najavljene investicije rezultovati rastom tog sektora,
ali i povećanjem efikasnosti, kvaliteta i zaštite okruženja.
15
16
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Sigurna luka
malih akcionara
Oni koji nisu požurili da po izlasku
akcija NIS-a na Beogradsku berzu avgusta 2010. godine, unovče vrednosne
hartije srpske naftne kompanije, sada
mogu biti zadovoljni. Ukoliko bi rešili
da prodaju svojih pet akcija, za njih bi
dobili po 900 dinara (7,8 evra), sasvim
solidan profit ako se zna da je početna
cena bila 550 dinara po akciji (nešto
manje od 5,5 evra), pri čemu u zaradu
nisu uračunate i dividende.
Izlazak NIS-a na berzu, pre više od
tri godine, nije značio samo povećanu
kapitalizaciju srpskog tržišta
kapitala, već je malim akcionarima
data mogućnost da se iz prve ruke
upoznaju s funkcionisanjem berze
900 RSD
550 RSD
U kojoj meri je to ispravna odluka
Nenad Gujaničić, broker firme „Wise
broker" kaže: - Akcije NIS-a pojavile
su se na Beogradskoj berzi krajem
avgusta 2010. godine i od tada beleže
rast koji najbolje govori o tome da li
su njihovi vlasnici ispravno postupili
kada su odlučili da ih čuvaju. Ono što je
svakako važnije od dobitaka u prošlosti jeste činjenica da je NIS postavio
zdravu osnovu za budući rast i razvoj i
da se može očekivati i dalje povećanje
vrednosti kompanije.
Oko 4,8 miliona građana Srbije besplatno je dobilo po pet akcija NIS-a čija je
nominalna vrednost bila 500 dinara po
komadu (u to vreme oko pet evra). Bivši
i sadašnji zaposleni u NIS-u dobili su
ukupno 4,1 odsto akcija kompanije.
Velik broj nevoljnih akcionara, koji
su ove hartije od vrednosti dobili kao
poklon države, odlučio se da ih odmah
unovči. To je uzrokovalo pad cene do
442 dinara (u tom trenutku oko četiri
evra), što su veliki investitori prepoznali kao šansu za zaradu. Ukoliko se
ova cena uzme kao osnova, a zna se da
su u jednom trenutku akcije vredele
i 1.020 dinara (u tom trenutku nešto
manje od deset evra), može se reći da
je moguća zarada samo po osnovu
akcija bila i više od sto odsto.
Prema rečima Gujaničića, glavni faktor koji je doprineo rastu cene akcija
NIS-a jeste svakako unapređenje
poslovanja ove kompanije koja je
od gubitaša postala kompanija koja
Cena akcija NIS-a u 2013.
godini porasla je za
26%
raste i razvija se uz primenu korporativne kulture najvišeg standarda.
Kao neko ko je na samom početku trgovanja kompanijskim akcijama savetovao
da se tretiraju kao dugoročna investicija,
dividende, neto iznos dividende po akciji
Branislav Jorgić, direktor brokerske firme
64,46 dinara.
„Jorgić broker" i dalje je na tom stanovištu.
Nenad Gujaničić smatra da su akcije
- Ove akcije mogu se posmatrati kao šted-
NIS-a u odnosu na konkurente iz regio-
nja, i kao takve ih ne treba brzo prodavati
na potcenjene.
- kaže Jorgić, koji ovakav savet temelji
na pozitivnim poslovnim rezultatima,
najavljenim investicijama, poboljšanju
tehnologije kao i činjenici da je NIS počeo
akcionarima da isplaćuje dividende.
- Što se tiče poređenja s drugim kompanijama, može se slobodno reći da je
NIS u velikoj meri potcenjen u odnosu
na druge naftne kompanije. Međutim,
ova situacija je posledica ovdašnje loše
- Prošle godine je dividendni prinos
makroekonomske situacije i činjenice
iznosio osam odsto, što je u poređenju s
da je domaće tržište kapitala urušavano
bankarskim kamatama na štedne uloge
godinama što je izazvalo veliko nepove-
lep prinos - ističe Jorgić. Kada se radi o
renje malobrojnih domaćih ali i stranih
vremenskom roku u kom se akcije NIS-a
ulagača. Uprkos tome akcije NIS-a
ne bi trebale prodavati on ističe da je to
beleže solidan rast proteklih godina.
tri do pet godina.
NIS je po tržišnoj kapitalizaciji najveća
Građani koji nisu do sada prodali svoje
kompanija na Beogradskoj berzi, a proš-
besplatno dobijene akcije NIS-a, a takvih
le godine je bio i najlikvidnija akcija, od-
je prošle godine bilo oko 2,4 miliona,
nosno hartija s najvećim prometom. To
dobili su za 2012. godinu 322 dinara (oko
je svakako značajno za Kompaniju, ali
2,8 evra) dobiti za paket od pet akcija
nažalost veoma slabo razvijeno tržište
Naftne industrije Srbije. Odbor direktora
i mali broj kvalitetnih portfeljnih inves-
NIS-a usvojio je odluku o isplati 25 odsto
titora doveli su do toga da je prosečan
ukupno ostvarene dobiti svojim akcio-
dnevni promet akcija NIS-a u 2013. bio
narima. S obzirom na to da je NIS 2012.
svega oko 11 miliona dinara što u velikoj
ostvario profit od 49,5 milijardi dinara,
meri ukazuje na plitkost ovdašnjeg tržiš-
što podeljeno s brojem akcija iznosi 75,83
ta. Ovo je doprinelo i tome da se akcije
dinara po hartiji. Međutim, država i ovde
NIS-a kotiraju značajno ispod svojih
uzima svoje, tako da računica pokazuje
pandana, odnosno sličnih kompanija na
da je, po oduzimanju 15 odsto poreza na
drugim berzama.
17
18
intervJU
interVJU
INVESTICIJAMA
PROTIV KRIZE
Na pitanja internacionalnog izdanja
NIS-a, magazina „Energize“ odgovarao
je zamenik predsednika Izvršnog odbora,
prvi zamenik generalnog direktora OAD
„Gasprom njeft“, predsednik Odbora
direktora NIS-a Vadim Jakovljev
Gospodine Jakovljev, budući da ste na čelu Odbora
direktora NIS-a, vi zastupate interese većinskog akcionara. Kako ocenjujete rad NIS-a sa aspekta top-menadžera „Gasprom njefta“? Da li ste kao predstavnik
„Gasprom njefta“ zadovoljni rezultatima poslovanja
NIS-a u 2013. godini?
Ukoliko govorimo o rezultatima rada NIS-a, navešću glavne
činjenice - bez obzira na krizu, kompanija je uspela da
očuva stabilnost ključnih finansijskih pokazatelja – profita
i EBITDA. Ovo nam govori, da čak i u složenim uslovima u
kojima NIS posluje, ipak uspevamo da pronađemo najefikasnije puteve za razvoj kompanije, što meni kao predstavniku većinskog akcionara, uliva nadu. Važno je da je kompanija sposobna da posluje efikasno.
Ako govorimo o rezultatima poslovanja u 2013. godini važno
je da je NIS, i pored rasta poreskog opterećenja za 30 odsto,
uspeo da realizuje investicioni program, i da poveća ključne
pokazatelje poslovanja kompanije, što svakako jeste zalog
stabilnosti biznisa – stalni razvoj, implementacija novih
tehnologija i praksi, izlazak na nova tržišta, osvajanje novih
pravaca biznisa. Prošlo je pet godina od predaje prava na
upravljanje NIS-om ekipi iz “Gasprom njefta”. Želeo bih da
i o tome kažem nekoliko reči, šta je sve postignuto za to
vreme. Već krajem 2010. godine Kompanija je postala profitabilna, za pet godina smo udvostručili proizvodnju nafte i
gasa, i što je najvažnije – u 2012. godini je uspešno završena
prva faza modernizacije rafinerijskih kapaciteta NIS-a, što
je omogućilo potpuni prelazak na proizvodnju goriva Euro-5
standarda. Za mene, kao predstavnika većinskog akcionara,
važno je što se kompanija pojavila na berzi, gde je, za sada,
jedini “plavi čip” na srpskom tržištu hartija od vrednosti. Ono
što nas čini posebno ponosnim je činjenica da smo u 2013.
godini isplatili prve dividende akcionarima NIS-a, među kojima se nalazi preko dva miliona stanovnika Srbije.
Protekla 2013. godina je bila veoma složena kako
za čitavu jugoistočnu Evropu, tako i za Srbiju. Da li se
složena ekonomska situacija reflektovala na uzajamnu
saradnju akcionara NIS-a? Kako ocenjujete saradnju s
Vladom Srbije po pitanju NIS-a?
19
20
intervJU
interVJU
Privatni i korporativni klijenti prinuđeni
su da smanjuju i troškove za gorivo. Kao
posledica toga, raste i borba za potrošača,
što dodatno usložnjava situaciju na tržištu
Da, ekonomska situacija u regionu je prilično složena. Tržište
motornog goriva se već nekoliko godina neprekidno smanjuje.
Negativne tendencije se beleže ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i drugim državama. Očigledno je
da osnovni razlog leži u ekonomskoj krizi koja traje u Evropi,
usled koje su privatni i korporativni klijenti prinuđeni da
smanjuju i troškove za gorivo. Kao posledica toga, raste i borba za potrošača, što dodatno usložnjava situaciju na tržištu.
U svetlu gore navedenog, razumljiva je i logika našeg partnera u NIS-u - Vlade Srbije, koja je u 2013. godini povećala
poresko opterećenje na biznis, radi popunjavanja budžeta.
Mi smo ovakav korak prihvatili s razumevanjem, štaviše,
Odbor direktora NIS-a je doneo odluku o povećanju iznosa
dividende koja se isplaćuje akcionarima sa 15 na 25 odsto,
čime se u budžet Srbije slilo preko 35 mil. evra. Ukupno
gledano, udeo NIS-a u formiranju prihodnog dela budžeta
Srbije u 2013. godini je premašio 14 odsto ukupnog obima.
Saradnju s našim partnerima koji u NIS-u zastupaju interese
drugog po veličini akcionara – Vladu Srbije, ocenjujem kao
pozitivnu. Želeo bih da naglasim značaj nezavisnih članova
Odbora direktora NIS-a. Oni pružaju ozbiljnu pomoć u formiranju jedinstvenih strateških ciljeva u razvoju Kompanije,
prihvatljivih za sve akcionare.
Naš prioritet je postupan razvoj Kompanije, njena transformacija u regionalnog lidera po efikasnosti. Po tom pitanju se
interesi svih akcionara NIS-a podudaraju. Realizacija planova ovih razmera nije moguća bez dugoročne strategije, zbog
toga završavamo izradu Strategije razvoja NIS-a do 2030.
godine. Ova Strategija će kompaniji omogućiti da na pravi
način izabere put razvoja čak i u situaciji kada ekonomsko
okruženje nije najpovoljnije.
Šta je, po Vašem mišljenju, NIS dobio od partnerstva
sa „Gasprom njeftom“ koje traje već pet godina? Koje
su to jake strane koje je srpska kompanija stekla? Šta
predstavlja NIS u strukturi „Gasprom njefta” – „tačku
rasta”, poligon za isprobavanje novih tehnologija i praksi, polaznu tačku za razvoj biznisa u Evropi?
Ključni plus za sam NIS, koji se 2009. godine nalazio u
sistemskoj krizi, je bilo dobijanje pristupa sredstvima neophodnim za realizaciju investicionog programa. Ja bih to
formulisao na ovaj način - glavni plus je to, što je „Gasprom
njeft” ispunio investicione obaveze u vezi sa modernizacijom
kapaciteta, koje je preuzeo na sebe u skladu s potpisanim
ugovorom o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a.
Za prethodnih pet godina u razvoj svih pravaca poslovanja
Kompanije – istraživanje i proizvodnju, preradu, promet –
investirano je oko dve milijarde evra. Bez „Gasprom njefta”
realizacija ovih projekata, uključujući i modernizaciju Rafinerije u Pančevu, koja je koštala 500 miliona evra, jednostavno ne bi bila moguća.
Ali, daleko od toga da su finansijski resursi jedino što je
„Gasprom njeft” doneo u NIS. Radi se i o korporativnoj
praksi evropskog nivoa, savremenim marketinškim alatima,
najnovijim tehnologijama ne samo u preradi nafte, već i u
oblasti istraživanja i proizvodnje, i o mnogim drugim stvarima. Najvažnije je da je NIS dobio strateškog partnera koji je
zainteresovan za stabilan razvoj kompanije i njenu transformaciju u najefikasnijeg igrača na tržištu regiona. A to će, sa
svoje strane, omogućiti NIS-u proširenje područja prisustva
i osvajanje novih pravaca poslovanja - na primer, energetike
ili osvajanje nekonvencionalnih izvora ugljovodonika, kao
što je polje „Gaj“ sa viskoznom naftom. Za „Gasprom njeft”
NIS predstavlja prozor mogućnosti za razvoj balkanskih
projekata. Trenutno radimo na teritoriji Bugarske, Mađarske
i Rumunije, koje su u sastavu EU, kao i Bosne i Hercegovine
koja je kandidat za priključenje EU.
Aktivno realizujemo program unakrsnog stažiranja – specijalisti iz svih organizacionih delova NIS-a se upućuju na rad
na objekte „Gasprom njefta”, dok njihove ruske kolege radno
iskustvo stiču na balkanskom aktivu.
Posebno bih naglasio tehnološku saradnju. Uspostavljena
saradnja između naučno-tehničkih centara NIS-a i „Gasprom njefta” omogućava nam ne samo uspešnu implementaciju tehnologija koje primenjujemo u Rusiji, već i testiranje
novih tehničkih ideja na kapacitetima NIS-a, i u budućnosti
njihovo uvođenje u praksu matične kompanije. Kao primer
mogu da navedem tehnologiju bušenja bušotina malog prečnika (slim hole), koja ozbiljno povećava efikasnost istražnog
bušenja.
Koliko su nove tehnologije važne u proizvodnji i istraživanju „Gasprom njefta”?
Konstantno razvijamo iskustvo u primeni novih tehnologija i implementiramo ga u naše nove projekte. Na osnovu
prošlogodišnjih rezultata s punim pravom mogu nazvati
„Gasprom njeft” tehnološkim liderom ruske naftne i gasne
industrije, pre svega prema obimu izvedenih visokotehnoloških operacija. Ni za koga nije tajna da je epoha “lake” nafte
završena, zbog toga rad sa teško pridobivim i nekonvencionalnim rezervama sve više dobija na aktuelnosti. Upravo
nam primena inovacija omogućava da realizujemo takve
projekte i postignemo njihovu ekonomsku efikasnost. U
tome i leži razlog zašto je „Gasprom njeft“ za poslednje dve
godine povećao udeo visokotehnoloških bušotina, u opštem
obimu bušenja, sa četiri na 35 odsto.
Imamo saradnju sa vodećim servisnim kompanijama kao
što su Schlumberger i Halliburton. One nam pomažu u
21
22
intervJU
interVJU
Na koji način se saradnja sa „Gasprom njeftom” odrazila na tehnički razvoj NIS-a, pre svega u oblasti istraživanja i proizvodnje?
Pre svega, zaustavljen je trend pada obima proizvodnje, koji
je do 2009. godine beležen tokom prethodnih 20 godina.
Naravno, to je postignuto kao rezultat primene novih tehnologija, kojima srpska kompanija nije imala pristup iz niza
razloga.
Njihova primena je jedan od ključnih prioriteta za nas.
Kao primer ću navesti tehnologije horizontalnog bušenja
Da li smatrate neophodnim izvođenje radova na istraživanju i razradi nekonvencionalnih izvora ugljovodonika?
Istraživanjem i uključivanjem u razradu teško pridobivih i
nekonvencionalnih rezervi se sada bave sve velike kompanije, tako da ni naša ne predstavlja izuzetak. U projekte takvog
tipa spada i rad na izučavanju rezervi naftnih škriljaca u
Rusiji, koje pripadaju takozvanom baženovsko-abalakskom
kompleksu u Hanti-Mansijskom autonomnom okrugu sa
kolosalnim resursnim potencijalom. Nesporno je da se Rusija
nalazi tek na početku puta ka osvajanju škriljne nafte i ovi
radovi će iziskivati nove kompetencije stručnjaka Kompanije.
Očigledno je da inovacije povećavaju
efikasnost biznisa, pružaju opipljive
konkurentne prednosti, omogućavaju
nam realizaciju projekata koji su nam
se svega nekoliko godina unazad
činili neostvarivim
(omogućavaju razradu teško dostupnih rezervi ugljovodonika, u 2013. godini je otpočela eksploatacija prve bušotine
ovog tipa u regionu), započeto je bušenje malim prečnikom
(primenom ove tehnologije se skraćuju rokovi i smanjuju
troškovi za izvođenje radova na bušenju).
Posebno želim da spomenem, započeto u 2014. godini,
Kakva je sada situacija sa potvrđenim rezervama
ugljovodonika u „Gasprom njeftu”, da li se može govoriti
o stabilnom rastu ovog parametra i uz pomoć čega se
on održava? Zašto je ovaj pokazatelj važan za kompanije
koje se bave proizvodnjom nafte?
bušenje uz primenu Dewatering modula koje omogućava ozbiljno smanjenje ekoloških rizika prilikom izvođenja radova.
Daleko od toga da su finansijski resursi
jedino što je „Gasprom neft” doneo u NIS.
Radi se i o korporativnoj praksi
evropskog nivoa, savremenim
marketinškim alatima, najnovijim
tehnologijama ne samo u preradi nafte,
već i u oblasti istraživanja i proizvodnje,
i o mnogim drugim stvarima
Tokom implementacije svih ovih tehnologija, inženjeri NIS-a
tesno sarađuju s kolegama iz Rusije, kao rezultat ove saradnje stiče se novo iskustvo koje kasnije mogu da primenjuju
u svom radu.
Koje mesto u poslovanju „Gasprom njefta” zauzimaju
projekti proizvodnje van teritorije Rusije? Koja država (ili
države) predstavlja prioritet za kompaniju u ovoj oblasti?
Balkanski region, ponoviću, od strateškog je značaja za nas.
Dokazane rezerve ugljovodonika u „Gasprom njeftu” na
kraju 2013. godine su premašile 1,34 milijarde tona naftnog
ekvivalenta - u poređenju s krajem 2012. godine one su
porasle skoro za 12 odsto, a dokazane rezerve nafte skoro za
pet odsto - na 960,6 miliona tona. S obzirom na naš nivo proizvodnje od 62,2 miliona tona ekvivalenta nafte, uspeli smo
da obezbedimo prirast rezervi tri puta veći od proizvedenih
količina ugljovodonika. Tako da tekući pokazatelj obezbeđenosti proizvodnje „Gasprom njefta” dokazanim rezervama
ugljovodonika, prema međunarodnoj klasifikaciji SPE, iznosi
preko 20 godina, što nas po količini rezervi svrstava u 20
najvećih naftnih kompanija u svetu.
Jedan od potencijalnih projekata je i izlazak na tržište Hrvatske, čija Vlada priprema tendere za razradu naftnih i gasnih
geološkom modeliranju i izradi bušotina ovog tipa. Međutim
ove kompetencije sve više razvijamo i unutar Kompanije.
Nakon uspešne implementacije inovacija na svojim poljima,
stečeno iskustvo koristimo i na drugim aktivima. Kao primer,
prošle godine smo izbušili preko 230 horizontalnih bušotina,
što je tri puta više od pokazatelja iz 2012. godine. Jedan od
takvih projekata je i horizontalna bušotina koja je uspešno
izbušena u Srbiji - na polju „Kikinda Varoš“.
polja na kojima nameravamo da učestvujemo.
Ali ovi projekti nisu jedini koje „Gasprom njeft” realizuje van
teritorije Rusije. Radimo u Venecueli, u okviru konzorcijuma
od nekoliko kompanija, gde vršimo pripremu za industrijsku
razradu gigantskog polja „Hunin-6”, čije pridobive rezerve
premašuju 10 milijardi barela nafte. Na Bliskom istoku realizujemo nekoliko projekata u Iraku. Već ove godine počeće
proizvodnja na polju „Badra“ koje se nalazi u provinciji Vasit,
Prema prognozama, do 2020. godine preko 50 odsto ukupne
naše nafte proizvodiće se uz primenu novih tehnologija.
Očigledno je da inovacije povećavaju efikasnost biznisa,
pružaju opipljive konkurentne prednosti, omogućavaju nam
realizaciju projekata koji su nam se svega nekoliko godina
unazad činili neostvarivim.
na još tri bloka na teritoriji iračkog Kurdistana trenutno
vršimo geološka istraživanja. Dugoročna strategija razvoja
“Gasprom njefta” do 2020. godine predviđa da će se van
teritorije Rusije proizvoditi oko 10 odsto ukupnog obima
ugljovodonika, što iznosi oko 10 miliona tona ekvivalenta
nafte godišnje.
Poslednje pitanje – kako vidite strateške pravce
buduće saradnje NIS-a i „Gasprom njefta” i prioritete
NIS-a u procesu razvoja kompanije?
Imamo nekoliko značajnih projekata koje ili već realizujemo ili nameravamo da započnemo u doglednoj budućnosti.
Pre svega, to je razvoj mreže premijum BS pod brendom
„GAZPROM“. Konkurencija je u ovom segmentu tržišta
ozbiljna, i predstoji nam da radom dokažemo svoje pravo da
pretendujemo na deo ovog „kolača“.
Za nas je jednako važan i nastavak modernizacije rafinerijskih
kapaciteta Kompanije. Ovde možemo spomenuti i duboku preradu ostataka hidrokrekinga u RN Pančevo i izgradnju Centra
za proizvodnju baznih ulja u RN Novi Sad. Investicije u ove
projekte su sasvim uporedive sa sredstvima koja su uložena u
izgradnju kompleksa MHC\DHT, što je oko 500 mil. evra. Veoma nam je važno da stabilno povećavamo efikasnost prerade,
pošto se u uslovima viška kapaciteta koji su uočeni u regionu,
konkurentnost može postići isključivo kroz konstantan razvoj.
„Gasprom njeft” takođe namerava da kooperiše sa NIS-om u
pravcima kao što su snabdevanje gorivom regionalnih aerodroma, radovi u oblasti bunkerisanja brodova, izgradnja kapaciteta za generisanje električne energije.
Što se tiče daljeg razvoja NIS-a – ovde kompaniju očekuje
mnoštvo izazova. Kao prvo, to je ekonomska kriza, o kojoj sam
već pričao, i koja stalno unosi korekcije u rad svih ekonomskih
subjekata u regionu. Kao primer mogu navesti situaciju s dugovanjima državnih kompanija u Srbiji – bez obzira na sve naše
napore i razumevanje od strane državne Vlade, ovo pitanje se
sporo rešava.
Drugo – to je početak aktivnog procesa integracije Srbije u EU,
što dovodi do izmene regulatornih dokumenata, uvođenja
novih propisa. Sve ovo iziskuje posebnu pažnju i velike količine
resursa.
Treće - to je osvajanje novih pravaca delatnosti i novih
teritorija. I ovi procesi zahtevaju pripremu, investicije, koje
neće odmah početi da donose profit. Na primer, prvi u Srbiji
vetropark „Plandište” čija je izgradnja započeta u 2013. godini
je važan kako za nas, tako i za čitavu Srbiju. Uz njegovu pomoć
država će moći da ispunjava propise EU u pogledu generisanja
električne energije iz obnovljivih izvora. U ovu grupu spada i
NIS-ov projekat za racionalno korišćenje prirodnog gasa – nameravamo da optimalno iskoristimo sve mogućnosti i resurse
koje kompanija poseduje.
23
24
DosIJE
dosIJE
Pod pritiskom zakonskih regulativa i
međunarodne ekološke zajednice, naftne
kompanije u svetu ulažu sve više novca
i napora da dodaju zelenu boju svom
imidžu. Zbog svog velikog znanja i
iskustva u oblasti geofizike mogle bi da
postanu nosioci CCS (Carbon Capture and
Storage) projekata u svetu
Izazovi naftnih kompanija
u cilju smanjenja emisije
ugljen dioksida
Igre bez
granica
Ana Krajnc
Energetske potrebe čovečanstva
nastavljaju da rastu i fosilna goriva, koliko god upozoravali čuvari
životne sredine, još nekoliko decenija
neće prepustiti primat obnovljivim
izvorima energije. S druge strane,
Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC) je u
novembru 2013. godine u Stokholmu
objavio da će, ukoliko svet nastavi s
nesmanjenom emisijom ugljen-dioksida, globalno zagrevanje za 30 godina
dostići kritičnu tačku od dva stepena
celzijusove skale.
Naftna i gasna industrija su u samom
vrhu kako emitera gasova s efektom
staklene bašte, tako i potrošača električne energije. Britanski “Gardijan” je
nedavno objavio istraživanje koje pokazuje da je 90 kompanija iz energetskog
sektora odgovorno za više od 65 odsto
Načini na koje naftne
kompanije utiču na
smanjenje emisije CO2 :
• Povećanje energetske
efikasnosti.
• Trgovina emisionim
jedinicama CO2.
• Nove tehnologije u oblasti
pretakanja i skladištenja CO2CCS – (Carbon Capture and
Storage).
• Biogoriva i druge vrste goriva,
povećanje kvaliteta goriva.
• Okretanje obnovljivim izvorima
energije.
25
26
DosIJE
ukupne emisije ugljen-dioksida u svetu, od industrijske
revolucije do danas. Pod pritiskom zakonskih regulativa i
međunarodne ekološke zajednice,naftne kompanije u svetu
ulažu mnogo novca i napora da dodaju zelenu boju svom
imidžu. Naime, razvijene zemlje svoje investicije namenjene tehnologijama koje treba da doprinesu smanjenju emisije CO2, usmeravaju sve više ka pretakanju i skladištenju
ugljen-dioksida (CCS – Carbon Capture and Storage).
Dirk Smit, zamenik predsednika za istraživačke tehnologije
naftne kompanije Royal Dutch Shell poručio je nedavno da
upravo naftne kompanije zbog svog velikog znanja i iskustva
u oblasti geofizike mogu postati nosioci takvih projekata u
svetu.
StrategIje za budućnost
Razmatranje problema klimatskih promena prilikom kreiranja poslovne strategije naftne kompanije postalo je, kako kaže
Lidia Hrnčević iz Zavoda za naftno inženjerstvo u Zagrebu,
nužno kako bi kompanija održala konkurentan položaj na
globalnom tržištu.
U Americi, prema podacima Američkog naftnog instituta (American Petroleum Institute ) koji su objavljeni u septembru 2013.
naftne i gasne kompanije su najveći investitori u tehnologije koje
doprinose smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.
Naime, od 2000. do 2012. godine naftna industrija je u te svrhe
izdvojila oko 81 milijardu dolara. Sve ostale industrije uložile
su 91,2 milijarde dolara, a Vlada SAD-a 79,7 milijardi. Takođe,
američke gasne i naftne kompanije su u istom periodu uložile
oko 11,4 milijarde dolara u obnovljive izvore energije.
S druge strane, u Evropi su naftne kompanije počele da se
žale na teške uslove. Tako je izvršni direktor “Totala”, Kristof
de Maržeri, rekao nedavno za britanski “International Business Times”, da će naftne kompanije u Evropi u narednih
nekoliko godina zatvoriti još rafinerija zbog pada tražnje i
visokih ciljeva za smanjenje emisije ugljen-dioksida. U 2012,
zatvorene su četiri rafinerije u Evropi, a najavljeno je zatvaranje još tri.
Naftne kompanije u regionu Balkana, prema rečima Aleksandra Jovovića, profesora s Mašinskog fakulteta u Beogradu,
zaostaju za kompanijama koje posluju na teritoriji EU u pogledu investiranja u projekte koji dovode do smanjenja emisije
ugljen-dioksida.
dosIJE
Evropska dIrektIva I
srpsko zakonodavstvo
Evropska komisija je 23. januara ove godine predstavila nove
klimatske i energetske ciljeve Evropske unije za period do
2030. godine. Nova politika koju Komisija predlaže za globalni klimatski samit u Parizu 2015. podrazumeva smanjenje
emisije ugljen-dioksida (CO2) za 40 odsto ispod nivoa iz 1990.
i udeo od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora. Trenutno,
emisija štetnih gasova u atmosferi je za 18 odsto niža nego
1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13 odsto.
NIS u skladu
sa prIncIpIma
održIvog
razvoja
Iako zakonska regulativa u Srbiji još
nije upotpunjena, NIS se priprema za
međunarodne zahteve o smanjenju
emisije CO2 koji će u narednoj deceniji
svakako preći nacionalne granice.
NIS je strateški opredeljen da posluje u
skladu sa principima održivog razvoja
Dugoročni ciljevi Evropske unije jesu da
emisiju štetnih gasova do 2050. smanji za
80- 95 odsto u odnosu na njihov nivo iz
1990. godine
kroz minimizaciju negativnih uticaja
Kompanije na životnu sredinu i zdravlje
ljudi, kao i kroz stalno unapređenje i efikasno upravljanje sistemom zaštite životne sredine, industrijskom bezbednošću i
bezbednošću i zdravljem na radu.
Realizacijom brojnih projekata koji imaju za cilj smanjenje emisije zagađujućih
U srpskom zakonodavstvu trenutno ne postoje odredbe koje
direktno ograničavaju emisije CO2. Kako kažu iz Ministarstva
energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, deo
direktiva iz paketa za klimu i energiju Evropske unije je transponovan u srpsko zakonodavstvo i njihovo sprovođenje dovešće
do smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte.
Kako su nam rekli u Ministarstvu, procena mogućnosti započinjanja i načina sprovođenja jedne od preostalih direktiva, Direktive o sistemu trgovine emisijama, trenutno je u toku, a inicirana
je i priprema za transpoziciju dela zakonodavstva EU koje se
odnosi na emisije iz automobila. Direktiva o kvalitetu goriva
reguliše i pitanje održivosti biogoriva u početku je bila usmerena ka drastičnim smanjenjima sadržaja sumpora u gorivima.
Upravo zato zemlje Evropske unije prednjače u svetu po gorivu
s najmanjim sadržajem sumpora. Prema godišnjem istraživanju kompanije Hart Energy iz Hjustona u 2013. među sto zemalja
sveta koje su obuhvaćene, sadržaj sumpora u gorivu najmanji
je u Nemačkoj, dok zemlje Evropske unije dominiraju u prvih 50
mesta.Zahtevi za sve zemlje, članice Evropske unije i one koje
to nisu, jesu da postepeno smanje sadržaj sumpora do granice od
10 mg/kg, ali kako kaže Vasil Katinčarov, EU ekspert za kvalitet goriva, zemlje sebi pregovaraju različite tranzicione periode u okviru
kojih su obavezne da počnu s primenom evropskih propisa.
materija u vazduh, vodu i zemljište,
smanjenje nastanka otpada, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe
obnovljivih izvora, sanaciju istorijskog i
akcidentnog zagađenja, kao i primenu
tehničko-tehnoloških mera u skladu sa
najboljim dostupnim tehnikama, Kompanija u praksi potvrđuje orijentaciju ka
zaštiti životne sredine.
U martu ove godine počela je realizacija
naučno-istraživačkog projekta NIS-ovog
Bloka „Energetika“ i odnosi se na testiranje i primenu novih tehnologija u domenu
sprečavanja pretakanja CO2. Pretakanje
gasa u prirodnim ležištima ili skladištima,
koja se polako grade u svetu sa ciljem
smanjenja emisije u atmosferu, može da
se desi kroz bušotine ili kroz pukotine u
stenama i rasede. Ovakvo probijanje gasa
ka površini može biti izuzetno opasno sa
aspekta zaštite životne sredine.
Igor Korać, zamenik direktora Bloka
„Energetika“ kaže da je NIS prošle godine aplicirao na konkursu EU-programa
„FP7“ za učestvovanje u projektu kao
jedna od kompanija koja ima iskustvo
od preko 40 godina s problemom pretakanja CO2 na gasnom polju „Bečej“.
- Pretakanje je trajalo od havarije
prilikom bušenja davne 1968. do 2007.
više
“odNIS40 ima
godina
iskustva u
rešavanju problema
pretakanja CO 2
”
godine kada je zajedno s naučnim institutom iz Miškolca u Mađarskoj urađen
projekat sanacije havarisane bušotine
kod Bečeja i u tu svrhu izbušena koso
usmerena sanaciona bušotina kroz koju
je utisnuto nekoliko hiljada kubika vodenog stakla, gela i drugih hemikalija koje
su trebale da zaustave dalje pretakanje
ugljendioksida u pliće slojeve. Projekat
je uspeo, pretakanje je zaustavljeno, što
se potvrđuje merenjem pritiska u osmatračkoj bušotini. Mi smo tada, prema
Igor Korać,
zamenik direktora
Bloka „Energetika“
27
28
DosIJE
dosIJE
rti deo se odnosi na pretakanje kroz bušotine. Peti deo je već i
završni deo projekta u kome će se predočiti metode sanacije
kao i tehnologije (hemikalije) kojima je to moguće zaustaviti.
I na kraju, kao rezultat projekta treba da se objavi knjiga sa
raznim modelima pretakanja i metodama za sanaciju.
-Na kraju treba reći i da je ovaj projekat, pored globalnog
značaja, izuzetno važan i za NIS iz razloga što ćemo doći do
novih saznanja kako ovaj problem rešavati na efikasniji i
jeftiniji način. Iako smo sanaciju 2007. godine uradili uspešno,
to ne znači da je sanacija večna. U takvim uslovima temperature i pritiska, vremenom može doći do ponovnog pretakanja.
Ovim projektom ćemo znati kako to da rešimo brzo, efikasno i
ekonomično – zaključio je Korać.
Posebno mesto u planovima NIS-a, odnosno Bloka “Energetika”, zauzima projekat izgradnje vetroparka “Plandište”
snage 102 MW koji će se sastojati od 34 vetrogeneratora. Ovaj
projekat će biti prvi ove vrste u Srbiji i omogućiće zemlji da
se približi ispunjenju normi EU vezano za integraciju “zelene”
energije u energetski bilans države, a koje su definisane u
evropskim direktivama. Vlada Srbije je već usvojila strategiju
Za čišćenje prirodnog gasa od CO 2
i drugih primesa NIS će koristiti
tehnologiju HiPACT koja do sada nije
korišćena u Evropi
razvoja obnovljivih izvora energije u skladu s kojom udeo
energani pančevačke rafinerije, ostvareni su odlični rezultati
ekološki čiste energije 2020. godine treba da iznosi najmanje
u oblasti zaštite životne sredine i nivo emisija azotnih oksida
29 odsto od ukupnog obima potrošnje.
u atmosferu smanjen je za preko 60 odsto.
Izgradnjom ovog vetroparka Srbija se približava ispunjavan-
Pored toga, još jedan projekat od značaja za smanjenje emisije CO2 je izgradnja Aminskog postrojenja u okviru proizvodnog kompleksa Pogona za preradu gasa u Elemiru.
ju normi evropske energetske politike u domenu korišćenja
“zelene” energije, smanjuje se pritisak na ekologiju, povećava
efikasnost poslovanja NIS-a putem smanjenja troškova na
kupovinu kvota za CO2. Upravo zbog toga projekat vetroparka «Plandište» je registrovan u UN kao deo projekta Clean
mojim saznanjima, bili jedinstveni u svetu, jer takav slučaj
nekontrolisane erupcije i dugogodišnjeg pretakanja gasa u
ležištu niko nije imao. Naravno, samim tim smo jedinstveni
i po tehnologiji sanacije pretakanja, jer takođe nemamo saznanja da je neko drugi u svetu to radio. Možda je nešto slično
rađeno, ali da je bušena namenska bušotina kako bi se zaustavilo pretakanje, nigde u literaturi nismo našli - kaže Korać.
Prema njegovim rečima, projekat je podeljen u šest delova.
Prvi deo se odnosi na razmenu iskustava sa sličnim projektima
u svetu, gde je uloga NIS-a značajna upravo zbog iskustva u
Bečeju. Drugi deo se odnosi na upravljanje migracijom gasa u
ležištu u cilju definisanja eventualnog pretakanja CO2. Treći
deo projekta je vezan za pretakanje kroz rasede ili pokrovne
stene (krov ležišta, stene koje su gornja granica ležišta), a četv-
Development Mechanism, koji omogućava saradnju u cilju
smanjenja zagađenja.
Takođe, i u oblasti prerade nafte realizuju se projekti koji
imaju za cilj smanjenje emisije štetnih gasova. Realizacijom
projekta dodavanja vode i stvaranjem vodomazutne emulzije
prilikom sagorevanja mazuta na primarnim rafinerijskim
postrojenjima (Atmosferska i Vakuum destilacija) u Bloku
„Prerada“, smanjene su emisije azotnih oksida (NOx)za preko
20 odsto. U sklopu ove ekološke investicije, ostvareni su i ekonomske uštede u potrošnji vodene pare. Pored toga, početkom
ove godine u rafinerijskoj preradi NIS-a realizovan je još jedan
značajan ekološki projekat, a reč je o automatizovanom sistemu za doziranja uree u ložišta kotlova u Energani u pančevačkoj Rafineriji. Dodavanjem 40-postotnog vodenog rastvora
uree, prilikom sagorevanja mazuta u ložištima kotlova u
Rad Aminskog postrojenja omogućiće da se smanji količina
CO2 u gasu koji NIS proizvodi do nivoa od tri odsto, što odgovara tehničkim zahtevima za njegovo korišćenje u domaćoj
gasnoj distributivnoj mreži Srbije. Tako će, kako kaže direktor
Pogona za proizvodnju i transport nafte i gasa Predrag Grujić,
NIS dobiti mogućnost da poveća količine prirodnog gasa koji
se isporučuje na srpsko tržište, a time i prihod od te vrste
poslovanja.
Grujić kaže da će se za čišćenje prirodnog gasa od CO2 i
drugih primesa koristiti tehnologija HiPACT (HighPressureAcidgasCaptureTechnology), jedna od ekološki najbezbednijih
i najefikasnijih među postojećim tehnologijama koja se do
sad nije koristila na u Evropi.
- Ušteda toplotne i električne energije, kao i potrošnih materijala pri njihovoj primeni može dostići 25 odsto u poređenju s
tehnologijama koje su se ranije primenjivale - dodaje Grujić.
Aminsko postrojenje, kao dopuna
proizvodnog lanca za preradu gasa,
deo je velikog programa NIS-a
za povećanje efikasnosti
korišćenja gasnih resursa
CO2 koji se izdvoji tokom tehnološkog procesa, odlagaće se u
unapred pripremljene bušotine koje pripadaju Kompaniji, što
će sprečiti njegovo dospevanje u atmosferu.
Obim investicija namenjenih izgradnji Aminskog postrojenja i infrastrukturnih objekata iznosi oko 30 miliona evra.
Kao generalni izvođač na projektu izabrana je kompanija
Ludan Engineering LTD iz Izraela. Planira se da će radovi
na izgradnji postrojenja biti završeni najkasnije u drugom
kvartalu 2014. godine.
29
30
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Kakvo gorivo sipamo na pumpama
Vreme
promena
Uroš Popović
Verovanje da postoje pumpe na kojima
treba sipati gorivo, kao i one koje treba
izbegavati i dalje živi. Malo je vozača
koji nemaju neku svoju “formulu” uspeha – gde treba točiti da bi motori duže
trajali a automobili više “prešli”. Ako su
nekad i postojali argumenti za ovakva
razmišljanja, danas je sve jasnije da
ćemo, objektivni pokazatelji to govore,
na pumpama gde sipamo gorivo dobiti
tačno ono što tražimo, odnosno ono što
stoji na „deklaracijama“.
Da je usklađivanje s važećom regulativom i unapređenje ekoloških standarda
u fokusu naftne industrije ilustruju procesi u mnogobrojnim sferama. Budući
da kvalitet motornih goriva direktno
utiče na funkcionisanje i životni vek
motora, kao i na emisiju izduvnih gasova i kvalitet vazduha, dostizanje nivoa
koji karakteriše vodeće države postavlja
širok spektar zadataka pred energetski
sektor.
Naftna privreda u Srbiji u okviru aktuelnih procesa evropskih integracija ima
obavezu da unapredi i standardizuje
ponudu naftnih derivata. Takođe, važan
razlog za sprovođenje pravne regulative
tečnih goriva jeste i podatak da više od
jedne trećine zagađenja vazduha potiče
upravo od automobilskog saobraćaja.
Kvalitet naftnih derivata, tema je čiji
značaj prevazilazi korporativne interese.
U pitanju je oblast koja osim
profesionalnog ugleda i profita ima
direktan uticaj na životnu sredinu, dok
ujedno naglašava društvenu odgovornost
Teret prošlostI
Neposredna prošlost, ipak, bila je
drugačija. Nije bilo mnogo razloga za
optimizam, budući da je pozicija Srbije
na mapi kvaliteta goriva u prethodne
dve decenije bila nezavidna. Nedostatak zakonske regulative i primene u
praksi, nedovoljno efikasan mehanizam kontrole, zatim spoljni faktori poput ekonomskih sankcija, doprineli su
da neregulisano tržište postane idealna
scenografija za nelegalne aktivnosti na
tržištu naftnih derivata. Kao posledicu, hroničari su zabeležili nizak nivo
kvaliteta, izraženu stopu nepoverenja
kupaca i komplikacije u vezi sa svakodnevnom eksploatacijom goriva.
Iz pomenutog perioda mnogobrojna
iskustva s međunarodnih putovanja
stvarala su jaz između asortimana
ponude i nivoa kvaliteta goriva u Srbiji
i značajno bolje pozicije naših suseda.
Umanjena potrošnja, naglašenije performanse i mirniji rad motora samo
su neki od argumenata koji su stvarali
ambijent neravnopravnog položaja
Srbije s ekonomski razvijenijim zemljama poput Slovenije ili Mađarske.
Danas je jasno da se tržište naftnih
derivata u Srbiji nalazi na putu oporavka i ravnopravne konkurentnosti
sa susedima koji su predvodili proces
pridruživanja EU u regionu. Realnu
sliku i poziciju teško je definisati i
uporediti, ali je sprovođenje standarda doprinelo da se na benzinskim
stanicama u Srbiji danas prodaje
gorivo koje po većini najznačajnijih
karakteristika može da parira gorivu
dostupnom van državnih granica, na
tržištu EU. Iako proces implementacije
savremenih normi nije sproveden do
kraja, prethodna kalendarska godina
i početak 2014. stavljaju do znanja da
je period neregulisanog tržišta i goriva
bez utvrđenog porekla iza nas. Kvalitet će, prirodno slediti...
Sumpor
Sadržaj sumpora utiče na povećanje istrošenosti motora, stvaranje taloga, nemogućnost funkcionisanja filtera čestica
i katalizatora, kao i do povećane emisije
štetnih gasova. Kolika je zapravo razlika
u kvalitetu i ekološkim karakteristikama
možda najbolje ilustruje podatak da je
dozvoljeni sadržaj sumpora u dizelu D2
do 10.000 mg/kg, dok je kod evrodizela
dozvoljena koncentracija sumpora 10
mg/kg ili čak 1.000 puta manja.
Oktani
Oktanski broj određuje otpornost
određenog benzina na detonantno
izgaranje, odnosno samozapaljenje.
Što je veći, prirodno, veća je i otpornost.
Viša vrednost oktanskog broja:
čuva radni sklop motora
smanjuje detonantno sagorevanje
utiče na smanjenje potrošnje goriva
redukuje emisiju štetnih gasova
povećava snagu motora
31
32
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
NIS po meri potrošača
Kvalitet dostupan svima
Ponuda goriva na mreži benzinskih
stanica NIS-a trenutno podrazumeva:
Evro BMB 98 je podjednako namenjen
vozilima novije i starije generacije. Po
svojim karakteristikama, pomenuto
gorivo garantuje veću snagu motora i
unapređenu ekonomičnost u poređenju
s oznakom BMB 98.
U skladu sa ukupnom modernizacijom kompanijske maloprodajne mreže na teritoriji Srbije i njenom strategijom širenja u
regionu, NIS nastupa na tržištu sa dva maloprodajna brenda: NIS
Petrol i Gazprom.
Evropremijum BMB 95 je gorivo koje po
sastavu ispunjava precizno definisane Euro
5 emisione standarde. Namenjen vozilima
novije generacije, doprinosi njihovom očuvanju, kao i unapređenju životne sredine.
Kada je reč o dizel gorivima, Evro dizel
izdvaja kvalitet u skladu s normama EU.
Doprinosi maksimalnim performansama
vozila, pravilno paljenje i pouzdan rad čak
i na niskim temperaturama. Mirniji rad i
umanjena potrošnja kompletiraju karakteristike koje u potpunosti podržavaju
standard EN 590.
Kao alternativu konvencionalnim motornim gorivima, NIS Petrol potrošačima nudi
i TNG, auto - gas, prilagođen savremenim
uređajima. Kao glavne prednosti TNG-a
ističu se ekonomičnost, produžen vek
motora kao i niži troškovi održavanja. Ne
bi trebalo zanemariti ni ekološku dimenziju, kao ni komplementarnost s evropskim
standardom EN 589.
NIS je nedavno započeo proizvodnju benzina sa većom oktanskom vrednošću BMB
100 koji doprinosi boljim performаnsаmа
motorа, kаo i njegovom dužem rаdnom
veku, te smаnjenoj emisiji štetnih gаsovа.
Masovni brend NIS Petrol nudi potrošaču pouzdanost, dostupnost, savremene standarde usluga i garantovani kvalitet naftnih
derivata. Benzinske stanice NIS Petrol najzastupljenije su u Srbiji
(325 maloprodajnih objekata). Pored Srbije, mreža NIS Petrol
radi i u Republici Srpskoj, gde broji osam benzinskih stanica.
Dvostruka
kontrola
U vezi s kvalitetom i poreklom naftnih
derivata, postoje dve vrste provere. Prva
je administrativna i stavlja akcenat na
vođenje evidencije, dokumentaciju i
izveštaje o ispitivanju. Druga je deo takozvanog uzorkovanja. Napredni program
markiranja je ono po čemu će se nedavno započeti sistem kontrole kvaliteta
izdvojiti i ukloniti određene nedostatke
dosadašnje prakse.
Takozvano markiranje počelo je 1.
februara. Obavezu obeležavanja goriva
imaju naftne kompanije, a cilj je da se u
startu markiraju ukupne količine naftnih
derivata proizvedene u Srbiji ili iz uvoza.
Nadzor će obuhvatiti sve benzinske stanice u zemlji, a sam postupak obeležavanja
je takav da omogućava da se na terenu,
u kratkom periodu, utvrdi da li je bilo
namešavanja nelegalnih komponenti.
Markiranje goriva će obezbediti da se na
tržište isporučuju derivati odgovorajućeg
kvaliteta, tako što će svaka zloupotreba
namešavanja biti otkrivena metodama
koje su akreditovane za ovaj postupak.
Efekat je značajan, kako za državu sa
stanovišta javnih prihoda, tako i za kompanije, sa stanovišta legitimnih uslova
poslovanja. Pored povećanja budžetskih
prihoda, direktne koristi od markiranja
goriva imaće i vlasnici vozila koji će biti
sigurni da dobijaju gorivo odgovarajućeg
kvaliteta.
Za markiranje se koriste najsavremenije nano-tehnologije, a sam postupak
podrazumeva ubacivanje posebnih
hemijskih elemenata u gorivo, koji ne
utiču na kvalitet goriva, ali omogućavaju
utvrđivanje da li gorivo potiče iz legalnog
prometa, što je samo po sebi indikator važećih normi o kvalitetu. Naime,
procenjuje se da se u Srbiji do sada na
godišnjem nivou, van zvaničnih tokova,
prodavalo između pet i deset procenata
od ukupne količine goriva.
NIS je učestvovao u iniciranju ovih kontrolnih mera za uređenje tržišta. U
Kompaniji očekuju dalju saradnju na
usvajanju mera i unapređenje institucionalnog okvira za borbu protiv sivog
tržišta. Iako će zbog markiranja goriva troškovi za proizvođače i trgovce biti veći,
NIS će, kako je saopšteno, nastojati da što
optimalnije koristi svoje resurse i da tržištu
ponudi što je moguće konkurentniju cenu.
U proteklih pet godina, NIS je u modernizaciju kompanije ulagao 500 miliona
evra godišnje. Zahvaljujući investicijama, NIS na tržište isporučuje isključivo
gorivo evro kvaliteta.
PrIznanje
za napredak
Zahvaljujući jasno definisanim i sprovedenim merama, u
globalnim okvirima, napredak je više nego primetan. Naime,
renomirani Hart Energy Research&Consulting potvrdio je
da je 15 država, predvođenih Srbijom, popravilo poziciju na
rang-listi za 2013. godinu, pozicioniranih na osnovu smanjenja sadržaja sumpora u dizel gorivu. Kada je reč o Srbiji,
reforma sistema podrazumeva ponudu dizel goriva bez
sumpora (u količinama manjim od desetog dela miliona), od
avgusta meseca prošle godine, čime je naša zemlja počela
da menja u etapama negativan imidž po pitanju kvaliteta
goriva. Kako je preneo International Fuel Quality Center,
redukcija sumpora uvela je Srbiju na spisak 47 zemalja, koje
trenutno kao nacionalni propis navode savremeno i ekološki
određeno dizel gorivo. Tome je svakako doprinela modernizacija rafinerijske prerade NIS-a u Pančevu koja je omogućila NIS-u da u potpunosti pređe na proizvodnju ekološki
čistog goriva – bezolovnih motornih benzina i evro dizela
sa sadržajem sumpora ne većim od 10 ppm, što odgovara
standardu „Evro 5”
Zarad veće efikasnosti rada i povećanja svog poslovanja na
maloprodajnom tržištu u Srbiji i regionu, NIS je krajem 2012.
lansirao premijum brend benzinskih stanica – Gazprom. Na
objektima brenda Gazprom, potrošačima se nude goriva evropskog standarda, visokokvalitetna ulja i maziva i druga dopunska
roba, bežičan pristup Internetu i bogati meni u restoranu koji
uključuje i jela nacionalne kuhinje.
Danas, mreža Gazprom u Srbiji broji 11 benzinskih stanica, u
Rumuniji 15, u Bugarskoj 18 i 28 u Bosni Hercegovini.
Sve nove i rekonstruisane benzinske stanice imaju savremene
multipleks automate i potrošačima nude derivate evropskog
kvaliteta – evropremijum BMB95 i BMB98, evrodizel i auto-gas.
Objekti su otvoreni 24 časa dnevno, poseduju i prodavnice sa
velikim brojem artikala, opremljeni su kafe-barovima ili restoranima sa pristupom internetu, prostranim parkinzima, dečjim
igralištima, a postoje i pristupi za invalidna lica.
NIS poseduje najveću mrežu benzinskih
stanica u Srbiji, a od 2012. godine ova
mreža se aktivno širi u regionu
NIS Petrol
Gazprom
Puštanje u rad modernizovane
Rafinerije NIS-a u Pančevu omogućilo
je Srbiji kontinuirano snabdevanje
najkvalitetnijim gorivom koje potpuno
odgovara standardu „Evro-5“
Rumunija
14
BiH
28
Srbija
325 11
Bugarska
18
33
34
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
reč stručnjaka
- Poslednjih godina kvalitet naftnih derivata napredovao je
kao posledica modernizacije procesa proizvodnje naftnih derivata u NIS-u i pažnje koju velike kompanije uvoznici goriva
posvećuju kontroli kvaliteta - kaže dr Dragoslava Stojiljković,
redovna profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Kao ekspert za pitanja kvaliteta goriva, dr Dragoslava Stojiljković smatra da je još na mnogo načina u svakodnevnom
životu onemogućen vrhunski kvalitet.
- Nažalost, poznato je da u praksi i dalje postoje problemi.
Oni su posledica nelegalnih namešavanja različitih materija
u goriva naftnog porekla, a sve u cilju izbegavanja plaćanja
akciza i PDV-a. Upravo zbog toga, javljali su se problemi sa
motorima u eksploataciji. Kada je reč o regionu, Hrvatska, na
primer, za svaku godinu donosi program praćenja kvaliteta
goriva u skladu sa standardom EN14274, koji definiše minimalan broj uzoraka koji mora da se kontroliše – kaže ona.
Modernizacija
Euro 5 standardi
taksativno propisuju:
5
Za benzinska vozila i vozila
na prirodni gas ili TNG
U prilog pozitivnim tendencijama govori
i primer modernizacije rafinerijske prerade NIS-a u Pančevu. Do 2013. godine
Rafinerija nafte Pančevo bila je orjentisana na proizvodnju benzina i dizela koji
odgovaraju zahtevima Euro 5 standarda.
Nakon puštanja u rad novog kompleksa
godišnji obim proizvodnje benzina Euro
5 standarda značajno je povećan. To
je omogućilo ne samo status najvećeg
isporučioca visokokvalitetnog goriva na
domaćem tržištu, već i izvoz u zemlje balkanskog regiona. Kao najbolja
potvrda delovanja u praksi, u toku 2013.
godine, derivati dizel D-2 i benzin BMB
95, koji nisu pratili standard Euro 5,
postali su deo prošlosti...
Ugljen-dioksid
1.000 mg/km
Ukupni hidrokarbonati
100 mg/km
Ne-metanski
hidrokarbonati
68 mg/km
Za dizel vozila:
500 mg/km
Azot-dioksid (NOx)
60 mg/km (25 оdsto
smanjenje u odnosu
na Euro 4 standard)
180 mg/km (20 odsto
smanjenje u odnosu na
Euro 4 standard)
Gustina čestica
5 mg/km
(nije postojao limit u
Еuro 4 standardu)
(smanjenje od 80 odsto u
odnosu na Euro 4 standard)
Kombinovana emisija
hidrokarbonata i
azot-dioksida
NIS je učestvovao u iniciranju
kontrolnih mera za uređenje tržišta
i u kompaniji očekuju unapređenje
institucionalnog okvira za borbu
protiv sivog tržišta
5 mg/km
230 mg/km
U cilju približavanja liderima na tržištu naftnih derivata,
Srbiju u narednom periodu očekuje i promocija sistema za
monitoring kvaliteta goriva. Sam monitoring podrazumeva
kontrolu kvaliteta uzimanjem uzoraka s benzinskih stanica
koje se biraju metodom slučajnog izbora u zimskom, odnosno letnjem periodu. Prema navedenom standardu, najmanji
broj ispitivanih uzoraka iznosio bi po sto uzoraka za motorni
benzin, odnosno dizel gorivo, po navedenom periodu. Na taj
način potrošačima će se neminovno isporučivati kvalitetnije
gorivo, dok će snabdevači koji ne prate propisane standarde
osim visokih novčanih kazni biti sankcionisani i zatvaranjem
prodajnih mesta. Preporuka zemalja EU podrazumeva i aktivno učešće sredstava javnog informisanja, koji će potrošače
pravovremeno informisati o benzinskim stanicama koje
posluju ispod zakonom definisanih standarda.
Kako se u susedstvu
kontroliše gorivo
U Bosni i Hercegovini postoje dva različita načina i pristupa
ovoj problematici. U Republici Srpskoj je zakonom propisano
na koji način i kada se radi monitoring. Republički inspektori
rade zimski, letnji i prelazni monitoring kvaliteta. Inspektori
samostalno i bez najave dolaze na benzinske stanice u kontrolu. U Federaciji BiH, monitoring kompanije rade samostalno sa
ovlašćenim kućama i dobijene rezultate i analize dostavljaju
nadležnim institucijama (inspektorat,ministarstvo). U Bosni i
Hercegovini ne postoji marker za gorivo.
Prema bugarskim propisima, kompanije vrše kontrolu kvaliteta
svih naftnih derivata i biogoriva isporučenih u poreskom
skladištu za laka goriva u Kostinbrodu. Hemijske analize vrši
akreditovana firma kako i nalaže pomenuto zakonodavstvo, a
potom se izdaje sertifikat kvaliteta. Svi proizvođači i uvoznici su dužni da izdaju Deklaraciju o usaglašenosti na osnovu
rezultata Sertifikata o kvalitetu u cilju garantovanja da kvalitet
goriva koja se plasiraju na tržišta ispunjava bugarske zakonske
uslove. Redovno se kontroliše i kvalitet goriva koja se otpremaju iz skladišta za interne svrhe.
Kada je kvalitet goriva u periodu tranzicije iz jedne sezone u
drugu, kontrolišu se svi kritični parametri iz maloprodajnih
stanica što predstavlja sezonsku kontrolu kvaliteta na benzinskim stanicama Kompanije.
Pored toga, da bi se garantovao kvalitet goriva koje “NIS
Petrol EOOD” distribuira kroz mrežu Gazprom benzinskih
stanica, čuvaju se uzorci svake isporuke lakog dizela i benzina
koji se isporučuju trećim stranama. Ovi uzorci se proveravaju
metodom slučajnog izbora.
Za sada u Rumuniji ne postoji obaveza markiranja goriva, osim
kada su u pitanja goriva namenjena poslovima skladištenja.
Pored garancije koju su ponudili dobavljači, “NIS Petrol Rumunija” je na primer pokrenuo proceduru ugovornog angažovanja nezavisnog kontrolora koji će proveravati i pratiti kvalitet
goriva koje se prodaje na benzinskim stanicama GAZPROM, i
to na mesečnom nivou.
Osim toga, procedura istakanja goriva na benzinskim stanicama je vrlo stroga, da bi se tako u potpunosti izbegla kontaminacija. Uz pomoć opreme vrhunskog kvaliteta na lokaciji, bilo
kakvo zagađenje se odmah otkriva jer se alarmi koji registruju
promene u vodi i gustini aktiviraju ako dođe do premašivanja
unapred utvrđenih nivoa.
35
36
region
Dolazak
“Mladih
vukova”
Oana Nisioi
region
Kompanija NIS Petrol,
osnovana 2011. godine u
Rumuniji, ima dugoročnu
razvojnu strategiju za lokalno
tržište, kako za upstream
sektor tako i za downstream
sektor, a sve u skladu s
programom koji se primenjuje
u NIS-u koji je njen
većinski vlasnik
NIS Petrol u Rumuniji posluje u dve osnovne delatnosti:
istraživanje i proizvodnja, i prodaja širokog spektra naftnih
derivata. Cilj Kompanije jeste da postane integrisani regionalni proizvođač i dobavljač nafte s ključnom ulogom u oblasti
prerade (uz prednosti koje pruža sinergija s njenim većinskim
vlasnikom iz Srbije), istraživanja i proizvodnje, kao i prodaje i
distribucije naftnih derivata na lokalnom tržištu Rumunije.
Društvo je započelo poslovanje u oblasti I&P u Rumuniji i
potpisalo ugovore o saradnji s kompanijama koje su pobedile na tenderu za 10. rundu licenciranja Nacionalne agencije
za mineralne resurse (NAMR) za oblast istraživanja, razvoja
i proizvodnje konvencionalne nafte i gasa. Svi blokovi se
nalaze u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Srbijom, što
predstavlja logističku prednost i stavlja akcenat na oblast
bogatu naftom. - Naš cilj je da nastavimo da razvijamo
svoje poslovanje u Rumuniji, u svemu poštujući najstrože
zahteve koji se tiču zaštite životne sredine, kao i bezbednosti
i sigurnosti ljudi - rekao je Vadim Smirnov, generalni direktor
kompanije NIS Petrol iz Rumunije.
Poslovanje kompanije NIS Petrol zasniva se na tri „farmout“ ugovora i ugovora o zajedničkom poslovanju (JOA) sa
četiri kompanije u Rumuniji: East West Petroleum (EWP) iz
Kanade, Zeta Petroleum Romania (Zeta) iz Velike Britanije,
kao i Armax Gaz (Armax) iz Rumunije i Moesia Oil and Gas
(Moesia) iz Irske. Svi radovi izvode se u skladu s najvišim
standardima za zaštitu životne sredine i uz primenu najsavremenije tehnologije.
Odobrenje za
istraživanje
U januaru ove godine Nacionalna agencija za mineralne
resurse (NAMR) je odobrila prenos 85 odsto udela kompanije
East West Petroleum (EWP) na NIS Petrol u okviru dodeljenih
prava i preuzetih obaveza u vezi s naftnim sporazumima za
tri koncesiona bloka.
NIS Petrol sada može započeti istraživanje sirove nafte u
tri navedena bloka, uz poštovanje važećeg zakonodavstva i
rokova navedenih u Minimalnom programu rada iz naftnih
sporazuma.
37
38
region
Programi obuke
Sektori za maloprodaju i ljudske resurse u Rumuniji, od
novembra 2013. godine, razvijaju program obuke i organizuju
nedeljne treninge za osoblje na benzinskim stanicama, fokusirajući se na pružanje usluge najvišeg kvaliteta, kao i proširivanje znanja zaposlenih.
Obuke se organizuju internim resursima i planirano je da
postanu stalno sredstvo za povećanje kvaliteta usluge i stvaranje jedinstvenog pristupa kupcima u čitavoj mreži, a sve
u cilju usklađivanja s korporativnim pravilima i standardima i
obezbeđivanja bolje koordinacije i kontrole delatnosti.
region
Gotovo sa
tajnama
Nacionalna agencija za mineralne resurse je pozvala vlasnike naftnih licenci da skinu
oznaku tajnosti s naftnih
sporazuma, koji su poverljivi
na osnovu zakonodavstva. NIS
Petrol i njegov partner East
West Petroleum složili su se
sa ovom merom, jer čvrsto
veruju da će pojednostaviti
proces dobijanja dozvola za
pristup javnom i privatnom
zemljištu radi seizmičkih
ispitivanja.
Fiskalni
izazovi u 2014.
Europe, smatra da sistem taksi za naftu
Za glavne igrače u naftnoj industriji
Rumunije 2014. godina donosi nove
izazove. Vlada Rumunije planira
povećanje rudne rente koju plaćaju
kompanije koje proizvode naftu i gas.
Kompanije će uskoro plaćati rentu
prema skali koja se kreće od 3,5 do 13,5
procenata proizvodnje nafte i gasa, u
zavisnosti od proizvedenih količina.
Prema ugovoru o privatizaciji Petroma iz
2004. rumunska vlada je prihvatila da 10
godina ne menja takse, ovaj period ističe
sledeće godine. Nakon toga, rumunske
vlasti planiraju da podignu rentu na 14
do 20 odsto (poslednji procenat predstavlja prosek u Evropi), kako bi ovaj sektor ostao privlačan za strane investitore.
tor je taj koji snosi čitav rizik.
i gas sa različitim kvotama obezbeđuje
očekivanja neznatnih naftnih ležišta.
Takav sistem državnom budžetu donosi
stabilne i garantovane prihode, a investi-
Još jedna nova fiskalna politika koja
će uticati na naftne kompanije je i „pole
Promene na tržištu
Krajem 2012. godine NIS Petrol je započeo poslovanje u
downstream sektoru otvaranjem svoje prve benzinske
stanice u Vestemu u blizini Sibinja, pod Gazprom brendom.
Strategija Društva je da poveća svoje prisustvo u Rumuniji.
- Iskustvo koje smo stekli tokom prve godine poslovanja u
Rumuniji potvrdilo je uspešnost primenjenog formata. Postigli smo da prodaja na našim stanicama u Rumuniji bude
ista kao na stanicama ostalih kompanija koje su prisutne na
tržištu - dodao je Smirnov.
Predviđa se da će dva nova igrača na maloprodajnom tržištu,
koje je „Ziarul Financiar“, vodeći poslovni dnevni list u
Rumuniji, nazvao „mladim vukovima“, izazvati promene
u odnosu na igrače koji su već duže vreme prisutni na
rumunskom tržištu. Gazprom i Socar, naftna kompanija iz
Azerbejdžana, su dve nove kompanije koje su ušle na maloprodajno tržište u poslednjih par godina. Postojeći akteri
su na ova kretanja odgovorili izgradnjom novih benzinskih
stanica, rebrendiranjem starih i uvođenjem novih koncepta
kako bi obezbedili svoj tržišni udeo.
- Sasvim je moguće da će doći do određenih promena u
strukturi maloprodajnog tržišta, i to ne samo kada su u
pitanju male mreže i privatni vlasnici - izjavila je Ileana
Baltatu, izvršni direktor za downstream poslovanje i zamenik generalnog direktora NIS Petrola. Kada je u pitanju
zrelost tržišta, Ileana Baltatu je ocenila da na tržištu nema
više prostora u smislu razvoja, kada kompanije više neće
da ulažu. Zaključak je da postoji dovoljno prostora za nove
učesnike, a ovakvo restrukturiranje tržišta ići će pre svega u
korist potrošača.
Društvo je izabralo premijum format za benzinske stanice
koje prodaju visokokvalitetno gorivo, ulja i maziva, kao i
proizvode iz dodatnog asortimana, nude širok spektar dodatnih usluga, između ostalog bežični i standardni internet.
Društvo za sada ima 15 benzinskih stanica u Rumuniji koje
se nalaze u Aradu, Oradeji, Temišvaru, Sibinju, na autoputu
A1, Caldarusanca – E85, Clinceni – Bukurešt obilaznica. NIS
Petrol je postavio cilj za ovu godinu da udvostruči broj benzinskih stanica pod brendom Gazprom, što bi ovoj kompaniji
donelo tržišni udeo od 10 odsto nakon 2015. godine.
Naš cilj je da nastavimo
da razvijamo svoje
poslovanje u Rumuniji,
u svemu poštujući najstrože
zahteve koji se tiču zaštite
životne sredine, kao i
bezbednosti ljudi
”
tax“, novi porez koji je uveden za zgrade
posebne namene, koji donosi dodatne
troškove svim vodećim naftnim kompanijama. Rompetrol Group je procenila da
će plaćanja na ime novog poreza iznositi
10 miliona US dolara, a Petrom, koji je
Vadim Smirnov
Generalni direktor
kompanije NIS Petrol
Rumunijа
najveći tržišni igrač, predviđa sumu od 70
do 100 miliona evra godišnje.
Što se tiče maloprodaje, novina u 2014.
god. je uvođenje dodatne akcize od
sedam evrocenti po litri goriva. Procena
je da je tržište u 2013. godini opalo za
jedan do dva procenta.
Downstream
“
S tačke gledišta naftnih kompanija,
donosioci odluka bi trebalo manje
da se bave prihodima državnog
budžeta, a više uvođenjem ravnoteže
u oporezivanje kako bi stimulisali
proizvodnju. Opšteprihvaćena teza
jeste ta da je kompanijama potrebna
predvidiva fiskalna politika kako bi
- Očekujemo izvestan oporavak, jer
mogle da planiraju svoja ulaganja. Vasil
poslovanje i zamenik generalnog direk-
Luga, glavni partner u PwC South-Eastern
tora NIS Petrola.
broj automobila u Rumuniji (na hiljadu
stanovnika) nije među najvišim u
segment
“je Maloprodajni
veoma dinamičan, a
naša misija je da svojim
klijentima pružimo
proizvode i usluge visokog
kvaliteta
”
Evropi. Kada dođe do porasta životnog
standarda, očekujemo da će i broj
automobila na hiljadu domaćinstava
ispratiti taj trend - izjavila je Ileana
Baltatu, izvršni direktor za downstream
Ileana Baltatu
izvršna direktorka za
downstream poslovanje NIS Petrol Rumunija
39
40
hr
hr
U sektoru energetike
biće potrebni radnici u proizvodnji, prenosu
i distribuciji električne energije i nafte, stručnjaci
koji će pratiti usklađivanje s energetskim propisima
EU, menadžeri, IT stručnjaci. Ovim mladim ljudima
kompanije nude plate iznad proseka i rad
u perspektivnom sektoru
Posao u energetici
Šansa za
mlade
strucnjake
Ivana Ristić
Svaki četvrti stanovnik Srbije, koji se nalazi na evidenciji
Nacionalne službe za zapošljavanje, ima manje od 30 godina. Za više od 200.000 mladih ljudi privreda je nesposobna
da stvori radna mesta. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije
pokazalo je da čak 90 odsto poslodavaca u 2014. godini neće
biti u mogućnosti da zapošljava mlade ljude. Slična je situacija i u drugim državama regiona.
Za uporne i srećne nade ipak ima. Sudeći po podacima Republičkog zavoda za statistiku, srećnima se mogu smatrati oni koji
rade u energetskom sektoru. Dok se republički prosek plata kreće
oko 400 evra, zaposleni u energetskim kompanijama prosečno
mesečno zarade i duplo više dok među njima prednjače plate u
naftnom sektoru.
Naftnom sektoru nisu strane ni stipendije - Naftna industrija Srbije dodelila je nedavno ugovore o stipendiranju
učenika srednjih škola i studenata osnovnih i master studija
Rudarsko-geološkog fakulteta.
Stipendije je dobio 21 srednjoškolac i 16 studenata RGF-a, od
kojih je dvoje s master studija na tom fakultetu.
Studenti koji redovno upišu narednu godinu s prosekom
većim od osam, ponovo će imati pravo na stipendiju, kao i
mogućnost da se zaposle u NIS-u.
Ovo svakako nije prvi put da NIS stipendira studente RGF-a, ali
je prvi put u ovom obimu. NIS će produžiti saradnju s univerzitetima kako u Srbiji, tako I u regionu, u zemljama u kojima NIS
širi svoju delatnost i u kojima će pomagati i održavanje školskih
olimpijada. Ovo je dugoročna saradnja i investicija NIS-a. Mladi,
pametni učenici s dobrim rezultatima, uvek će moći da se zaposle
u ovoj kompaniji i to ne samo na projektima u Srbiji, već i u Rusiji
I ostalim zemljama u kojima posluje „Gasprom njeft“, poručeno je
tom prilikom studentima Rudarsko geološkog fakulteta.
Zbog toga istražujemo koja će radna mesta biti tražena u
energetskom sektoru, ali i koliko će ubuduće ovaj sektor biti
perspektivan za zapošljavanje.
41
hr
42
hr
LIderI
Među top 50 najuspešnijih kompanija u Adria regionu prva
tri mesta zauzimaju kompanije koje se bave energetikom.
Lista Coface Adriatic Balkan top 50 za 2012. godinu pokazuje da su hrvatska INA, slovenački Petrol i srpski NIS top tri
kompanije u regionu u 2012. godini s ukupnim prometom od
skoro devet milijardi evra.
Ovi naftni i gasni giganti dostigli su prvo mesto po prometu u
regionu (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Slovenija,
Srbija, Crna Gora). Zbog toga, ali i najavljenih investicija u energetski sektor, treba očekivati i nove radne šanse u ovoj oblasti.
Još u izveštaju iz 2011. godine Međunarodni monetarni fond je
ocenio da energetika beleži najveći rast zaposlenosti u regionu.
“
Potreba za zaposlenima otvaraće se
u sektorima proizvodnje, prenosa
i distribucije električne energije,
u naftnoj delatnosti, ali će
otvaranjem pretpristupnih
pregovora s Evropskom unijom biti
potrebni i profilisani eksperti za
praćenje regulatornih zahteva EU.
Ukoliko bi pregovori sa EU trajali
10 godina, stvorila bi se potreba za
ekspertima koji bi u kompanijama
pratili usklađivanje s energetskim
propisima
”
Dušan Daković
Agencija za energetiku Srbije
Takođe, najave investicija najavljuju i nova radna mesta.
Krajem prošle godine Energetska zajednica jugoistočne Evrope usvojila je u Beogradu Regionalnu energetsku strategiju
koja obuhvata 35 projekata čija je vrednost procenjena na
oko 30 milijardi evra. Do 2030. samo Srbija bi, u skladu sa
svojom strategijom razvoja energetike, trebalo da uloži devet
milijardi evra u elektroenergetski sektor.
resursi zemlje nedovoljno iskorišćeni te bi se njihovom
eksploatacijom otvorio prostor za novo zapošljavanje.
Đogović kaže da bi Srbija kroz investicije u energetiku i
strateška partnerstva mogla da proširi uticaj i na regionalna tržišta.
Traže se stručnjacI
Kompanije ovo potvrđuju svojim programima zapošljavanja. NIS je pojedinim studentima omogućio nešto što je
na ivici fantastike u Srbiji, da se zaposle odmah posle zav-
Investicije predviđene Strategijom otvoriće nova radna
mesta u sektoru, ocenjuju u Agenciji za energetiku Srbije.
Prema rečima Dušana Dakovića iz ove Agencije, to će biti
najekspanzivniji privredni sektor u zemlji. - Očekuje nas
talas novih investicija koje će tražiti čitav spektar eksperata - ističe Daković.
Daković navodi da će se potreba za zaposlenima otvarati
u sektorima proizvodnje, prenosa i distribucije električne
energije, u naftnoj delatnosti, ali će otvaranjem pretpristupnih pregovora s Evropskom unijom biti potrebni i profilisani eksperti za praćenje regulatornih zahteva EU.
- Ukoliko bi pregovori trajali 10 godina, stvorila bi se potreba za ekspertima koji bi u kompanijama pratili usklađivanje s energetskim propisima - kaže Daković i upozorava da je
ovaj prostor trenutno prazan.
Dalje, on navodi da će, kako tržište postaje otvorenije,
narasti i potreba za menadžerima u energetici jer će od
njih i njihovih pravilnih saveta zavisiti sudbine kompanija.
IT stručnjaci su uveliko upleteni u industriju a sa razvojem
tehnologija i potreba za njima dodatno će rasti.
Daković zaključuje da će energetika biti odličan izbor za
različite profesije budući da svuda u svetu investicije u
prehrambenoj industriji, energetici i telekomunikacijama
samo rastu.
S njim se slaže i Saša Đogović, saradnik Instituta za
istraživanje tržišta, koji ocenjuje da je energetski sektor
perspektivan za zapošljavanje s obzirom da su prirodni
- Srbija ima prirodne resurse, potreban je samo svež kapital - ocenjuje Đogović.
Mi regrutujemo potencijal, a razvijamo
“veštine
i znanje. Ukoliko kod njih postoji
spremnost i energija da rade na svom
ličnom i profesionalnom razvoju, onda je
NIS pravo mesto za njih
”
Nataša Stamenković:
HR direktor NIS-a
Zašto je energetski sektor profitabilan?
• Među najuspešnijim kompanijama su uvek one iz energetskog sektora.
• Najavljene su brojne investicije u energetiku u regionu.
• U naftnoj delatnosti će otvaranjem pretpristupnih pregovora
sa EU trebati i profilisani eksperti za praćenje
regulatornih zahteva EU.
• Prirodni resursi regiona nisu do kraja iskorišćeni.
• Energetski sektor u jugoistočnoj Evropi rašće budući
da su u zapadnoj Evropi mogućnosti za vrtoglave profite
kompanija mali.
43
44
hr
hr
ršenog školovanja. NIS već petu godinu zaredom sprovodi
program zapošljavanja mladih kroz saradnju s lokalnim
samoupravama i Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Prve dve godine program se sprovodio pod nazivom „Prva
šansa“ i Kompanija je bila partner u njegovoj realizaciji,
dok se od 2012. sprovodi u organizaciji NIS-a uz podršku
Autonomne pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava pod
nazivom „NIS šansa“.
U tom periodu, priliku da radi, uči i da se profesionalno
usavršava dobilo je oko 700 mladih ljudi.
Svi novozaposleni pripravnici odabrani su pažljivom selekcijom kroz analizu rezultata školovanja, rezultata postignutih na organizovanom testiranju, kao i putem intervjua
s rukovodiocima i budućim mentorima, a sve u skladu s
potrebama Kompanije.
Prema rečima HR direktora NIS-a, Nataše Stamenković,
osim visokih ocena tokom formalnog obrazovanja, obraća
se pažnja i na nivo aspiracija i ambicije mladih ljudi. - Mi
regrutujemo potencijal, a razvijamo veštine i znanje. Ukoliko kod njih postoji spremnost i energija da rade na svom
ličnom i profesionalnom razvoju, onda je NIS pravo mesto
za njih - kaže Nataša Stamenković i dodaje da je skoro 95
odsto mladih koje je NIS angažovao u programu „NIS šansa“ i dalje u kompaniji.
A kako je u
zapadnoj EvropI
Imajući u vidu da se trendovi iz zapadne Evrope po pravilu
prelivaju na jugoistočni deo kontinenta, kolege iz energetskog sektora mogu se nadati još boljim uslovima. Aleksandar
Katančević, analitičar u Stratega East sa 13 godina radnog
iskustva u sektoru energetike u zapadnoj Evropi, kaže da su
u Švajcarskoj, gde trenutno živi i radi, najtraženiji trgovci,
takozvani trejderi i biznis developeri.
- Najtraženiji su ljudi u trgovini, jer su u tom sektoru najbrže
investicije. Traže se ljudi s iskustvom, sposobni da osiguraju
kompaniji profitabilne ugovore - kaže Katančević.
Katančević ističe da se na zapadu do poslova u energetskom
sektoru dolazi direktnim kontaktima ili preko headhunting
agencija. Promena posla podrazumeva rizik za iskusnog
i uspešnog poslovnog čoveka a neretko i promenu mesta boravka, pa su zato poslovi u energetici dobro plaćeni.
Trgovac s desetogodišnjim iskustvom u trgovini gasom, u
Americi zarađuje između 30.000 i 60.000 dolara mesečno,
dok je mesečna plata evropskih kolega za isti posao između
8.000 i 25.000 evra. Početničke plate fakultetski obrazovanih
radnika na zapadu su oko 3.700 evra mesečno.
OčekIvanja prIpravnIka
Ivan Šašić
Ljiljana Radonić
Očekivanja su velika. NIS je bio moj
prvi izbor i ovo mi je prvo radno
mesto. Veoma sam zadovoljan. U
pitanju je veliki sistem i mnogo toga
može da se nauči. Cilj mi je da ostanem - rekao je Ivan Šašić.
Utisci su fenomenalni. Testiranje i
intervju su bili maksimalno korektni.
Prezadovoljna sam, očekujem da
mnogo toga naučim i da nadogradim svoja znanja i mislim da će ovo
biti fantastična godina u kojoj ću ja
doprineti Kompaniji ali i ona meni podelila je s nama svoje utiske.
Ipak, ističe, do dobre zarade nije lako
stići.
- Ovi poslovi su rizični i lako se gube.
Ugovori su fleksibilni za obe strane. Otkazni period je od dva do šest meseci. Uslovi za rad u zapadnoj Evropi u energetskim kompanijama su obično perfektni ali
nose cenu izuzetno stresnog radnog dana
koji traje i po 12 sati pa se plata smatra
jedinim motivatorom. Traže se najviše
fakultetski obrazovani kadrovi, a posebno
se ceni kreativnost i samostalnost u radu
- objašnjava Katančević.
Katančević smatra da će energetski
sektor u jugoistočnoj Evropi rasti, budući
da su u zapadnoj Evropi mogućnosti za
vrtoglave profite kompanija mali.
- Tamo već svako drži svoj deo kolača,
a osim toga kriza je učinila da se
potrošnja smanjuje što topi zarade
energetskih kompanija. Izlazi se traže u
tržištima u razvoju širom sveta, a jugoistočna Evropa je jedno od tih tržišta.
On ističe da će u regionu najviše šansi
za posao u energetskom sektoru imati
ljudi između 25 i 40 godina starosti
koji će nositi ogroman posao uređenja
tržišta, postizanja energetske efikasnosti uz preuzimanje rizika investicija
koje slede.
- Energetskim kompanijama, u današnje vreme, nije garantovan profit,
bez obzira na veličinu. Profit je siguran samo ako pametno upravljate svojim resursima - zaključuje Katančević.
- Poslodavci tek daju praktična znanja,
a to bi moglo da se obavi na praksama
za studente - kaže Rako.
Predsednik HR Asocijacije Srbije Nebojša Rako kaže da kompanije danas s
pravom traže više od teorijskog znanja
s fakulteta, ali da problem nastaje jer
školstvo ne edukuje za potrebe koje
imaju firme.
On dodaje da je danas suvišno naglašavati da su osim diplome zaposlenima neophodne i socijalne veštine,
komunikativnost, analitičnost, znanje
stranog jezika i rad na kompjuteru.
Dobar primer zapošljavanja mladih u
energetskom sektoru u Srbiji je NIS. U
ovoj kompaniji do sada je šansu za posao dobilo 700 mladih ljudi bez radnog
iskustva kroz program „NIS šansa“ koji
traje već pet godina.
Rako zaključuje da je manjak ovakvih
programa još tokom studiranja, kako
bi se već tada izdvojili perspektivni
zaposleni.
45
46
KULTURA
KULTURA
42. međunarodni filmski festival - FEST
NIJE SVE
CRNO-BELO
NIS je tradicionalno, po peti
put zaredom, bio generalni
sponzor FEST-a, koji je u
Beogradu održan od 28.
februara do 9. marta
Već prvi FEST, pre 43 godine, počeo je
prilično spektakularno, na njemu su
se našli: „Odiseja u svemiru” Stenlija
Kubrika, „Goli u sedlu” Denisa Hopera,
pomenuti „Meš” Roberta Altmana,
filmovi Erika Romera, Luisa Bunjuela,
Živojina Pavlovića...
Iako mnogi, iz nostalgije ali i s pravom, smatraju prvo izdanje FEST-a
neprevaziđenim, istina je da smo i u
narednim godinama na FEST-u gledali
filmove koji će ostati zabeleženi u
istoriji svetske kinematografije.
Od svog nastanka FEST je uvek imao
glavni i nekoliko pratećih programa, koji su svojim kvalitetom često
prevazilazili naziv “prateći”. “Prateće”
su bile i mnogobrojne publikacije,
izložbe, simpozijumi koji su se održavali tokom festivala. Ipak, centralno
dešavanje i današnjeg festivala jeste
glavni revijalni program, a odmah uz
njega, već nekoliko poslednjih godina,
takmičarski program „Evropa van
Evrope”. Do sada FEST je imao oko
četiri miliona gledalaca i skoro 4.000
značajnih svetskih filmova koji su,
baš na ovom festivalu, imali jugoslovensku (srpsku) a često i regionalnu
premijeru.
FEST 2014.
Prema rečima Ivana Karla, selektora
42. FEST-a, ovaj festival danas pozitivno utiče na kulturu gledanja filmova
u bioskopu koja je ugrožena manjkom
dvorana i odsustvom navike odlaska u
bioskop kod mlađih generacija.
- Ohrabruje podatak da FEST za desetak dana poseti 100.000 ljudi što je pet
odsto ukupnog bioskopskog tržišta na
godišnjem nivou, čime je FEST zapravo
najuspešnija i najmasovnija kulturna manifestacija u zemlji i regionu.
Sve ovo uz povoljne utiske inostranih
gostiju, utiče i na dobar imidž u inostranstvu.
On navodi da je ponuda filmova
između festivala dobra, jer je svetska
distribucija na globalnom nivou dobro
usaglašena, ali da problem predstavlja
manjak dvorana.
- Samo u Beogradu danas ima tek
osmina bioskopa u odnosu na 1971. godinu kada je FEST osnovan – kaže Karl.
Na pitanje koliko je razvijena filmska
industrija u Srbiji i da li očekuje da će
se trend snimanja inostranih filmova
u Srbiji nastaviti, odgovara da veruje
da hoće, jer postoje stručni kadrovi i
iskusna radna snaga, a što je najbitnije, i razvijena infrastruktura.
76
5
101.036
FILMOVA
BEOGRADSKIH
BIOSKOPSKIH SALA
KARATA
publika videla
premijerno na
FEST-u
- Filmska industrija kod nas ima dugu tradiciju, s tim da je
za njeno unapređenje, posebno kada je reč o stranim produkcijama, bitno da svi segmenti funkcionišu i da se Zakon
o kinematografiji primenjuje.
NIS je već nekoliko godina glavni sponzor ove kultne manifestacije. Karl potvrđuje da je spona između privrede i kulture i umetnosti važna za opstanak tradicionalnih vrednosti.
– Ova spona je veoma važna, jer jedno podupire drugo i
obratno. NIS i FEST su dva brenda i smatram da je ovaj vid
međusobnog prepoznavanja recept za uspeh. Podrška NIS-a
je od velikog značaja za funkcionisanje FEST-a i verujem da
beogradski filmski festival svojim rezultatima, u godinama u
kojima je NIS njegov strateški partner, opravdava ovo poverenje i da će tako biti i ubuduće – zaključuje Karl.
I ove godine Festival je sa istom energijom nastavio svoj veliki kulturološki i obrazovni zadatak šireći filmske horizonte
svim ljubiteljima filmske umetnosti.
Na ovogodišnjem filmskom festivalu koji prati slogan „ Nije
sve crno-belo“, u više programskih celina premijerno je
prikazano 76 filmova.
FEST je otvorilo ostvarenje Bobana Skerlića „Top je bio vreo“,
domaći film iz programa „FEST predstavlja“. U programu
„Fokus Rusija“ prikazan je film nedavno preminulog Alekseja
Balabanova „Hoću i ja“, „Staljingrad“ Fedora Bondarčuka i
film katastrofe – „Metro“ u režiji Antona Megerdičeva.
ugostilo publiku
FEST-a
prodato na
ovogodišnjem
FEST-u
1971.
GODINE
održan prvi
FEST
O Festivalu
Prvi FEST, pod podnaslovom „Hrabri novi svet”, otvoren
je 9. januara 1971. u Domu sindikata, projekcijom filma
„Meš” Roberta Altmana. Zamišljen kao godišnji presek
najboljih filmova sezone, beogradski Međunarodni filmski
festival FEST izrastao je u jednu od najznačajnijih filmskih
smotri i postao jedan od glavnih događaja u kulturnom
životu Beograda, uz koga su odrasle mnoge mlade
generacije.
Ono što ga je krasilo svih proteklih godina jeste činjenica
da je bio širom otvoren za sve kinematografije sveta, i za
sve relevantne autore, ali i filmove koji se neće naći na
bioskopskom repertoaru. Kolika je važnost FEST-a ogleda
se i u činjenici da je beogradska publika - s filmovima
nekih od najvećih reditelja današnjice kao što su Teo Angelopulos, Bob Rafelson, Volker Šlendorf, Dejvid Kronenberg, Ken Rasel, Vim Venders, Kišlovski, Hercog... imala
priliku da se po prvi put sretne upravo na FEST-u.
U istoriju Festivala upisani su i mnogobrojni veliki svetski
glumci i reditelji koji su bili gosti:
Marčelo Mastrojani, Harvi Kajtel, Liv Ulman, Bernardo
Bertoluči, Sofija Loren, Robert De Niro, Antonioni, Džoni
Dep, Miloš Forman, Katrin Danev, Vim Venders, Abaz
Kjarostami, Hana Šigula, prethodno pomenuti autori
Rafelson, Šlendorf, Rasel... lista je veoma impresivna,
časna i duga.
47
48
Promocije i marketing
Promocije i marketing
DRUGAcIJA
PONUDA
NIS je i ove godine nastupio
na Beogradskom sajmu
automobila „Belgrade Car
show 2014“ gde je ljubiteljima
automobilizma ponudio bogat
i raznovrstan program u
okviru svog štanda
Sajamski dani automobila pod kupolama Beogradskog sajma, na NIS-ovom
štandu, proticali su u znaku promocije poslovnih rezultata i učešća naše
kompanije na domaćem i stranom
tržištu, kao i u druženju sa renomiranim
domaćim sportistima.
Između ostalog, Sajam je bio prilika i
za predstavljanje liderske pozicije naše
kompanije na polju maziva i planova
dom Gazprom. Na ovaj način, promoviše
se veća pripadnost NISOTEC-a vodećoj
naftnoj kompaniji koja garantuje visok
kvalitet i pouzdanost proizvoda, kao
i praćenje savremenih trendova u
dizajnu.
Posetioci Sajma automobila uživali su na
NIS-ovom štandu i u druženju i igri sa
prvotimcima fudbalskog kluba „Crvena
zvezda“ i košarkaškog kluba „Partizan NIS“.
za povećanje učešća na domaćem i
stranom tržištu. U okviru svog nastupa
na Sajmu automobila, Kompanija je
organizovala konkurs pod nazivom „Ja
i moj auto volimo NISOTEC ulja” koji je
predstavio Dušan Borković, najpoznatiji
srpski automobilista i član „NIS Petrol
rejsing tima“.
Najpoznatiji NIS-ov uljni brend NISOTEC
je razvio novu paletu ekoloških maziva
„ECO-FRIENDLY“ u cilju očuvanja životne sredine. Prvi proizvod iz ove ekološke
palete, koji će se uskoro pojaviti na
tržištu je NISOTEC Biotesterol, biorazgradivi proizvod namenjen šumarstvu
i poljoprivredi, dok se na tržištu već
prodaje NISOTEC AdBlue za euro 4 i euro
5 motore koji smanjuje štetne azotne
okside u izduvnim gasovima.
Pored toga, na Sajmu je upriličen
poseban doživljaj povodom promocije
GAZPROM benzinskih stanica. Posetiocima Sajma predstavljen je koncept
GAZPROM brenda, kao i širok asortiman
proizvoda i usluga koje pruža nova,
moderno opremljena mreža benzinskih
stanica, kreirana prema očekivanjima
savremenih potrošača.
NIS je na sajmu predstavio i novi vizuelni identitet NISOTEC-a koji se uklapa
u trikolorne boje NIS-a, dok plava boja
ambalaže predstavlja sinergiju sa bren-
Takođe, gosti Sajma bili su u prilici da
probaju, na štandu, gastronomske specijalitete koji se pripremaju i služe na
GAZPROM objektima.
GAZPROM benzinske stanice
namenjene su najzahtevnijim
potrošačima i, osim goriva
visokog kvaliteta, ovi
objekti odlikuju se dobro
snabdevenim prodavnicama,
menjačnicama, bankomatima,
perionicama i igraonicama
za najmlađe
Jedan od posebnih segmenata
GAZPROM benzinskih stanica
je bogata gastronomska
ponuda u restoranima, na
kojima se jela pripremaju od
svežih i kvalitetnih namirnica,
kao i veliki izbor pića i kafe
49
50
trendsetter
trendsetter
Dušan Borković, najtrofejniji srpski
automobilista pred izazovom karijere
Suvereni
vladar
brzine
Uroš Popović
Uroš Popović
Dve decenije nadmetanja
krunisaće na najbolji
mogući način, nastupom
u WTCC šampionatu.
Godine odricanja,
rizika i svakodnevnog
usavršavanja vodile
su do trenutka kada
će veštinu odmeriti s
najpoznatijim vozačima
današnjice. Upoznajte
DušanaBorkovića,
momka koji je
prešao put od šampiona
u kartingu do člana
perspektivnog NIS Petrol
Racing by Campos tima
Razgovor sa šampionom privilegija je
novinarske profesije. Opisati na papiru
život u šestoj brzini, preneti priču o
momku koji je s adrenalinom na ti, zadatak je koji zahteva posebnu pripremu.
Razlog je jednostavan. Malo je vozača
s naših prostora ostavilo trag u sportu
koji zahteva specifičnu snagu ličnosti
i poseban karakter koji iz dana u dan
vodi trostruku bitku - s ličnim limitima,
konkurentima na stazi i štopericom.
Upravo je to teren Dušana Borkovića.
Pančevca. Srbina. Šampiona. Teren na
kojem pomera granice.
Kada s nepunih 30 godina iza sebe
imate više od 200 trofeja, epitet najuspešnijeg automobiliste u Srbiji dolazi
prirodno. To se, međutim, u razgovoru s
popularnim Ducom ne primećuje.
Kao najmlađi nosilac „Dijamantske
kacige” u Srbiji, dobitnik tri „Zlatne
kacige”, titule šampiona u generalnom
plasmanu na brdskim trkama Srbije,
titule vicešampiona grupe i osvajač
trećeg mesta u generalnom plasmanu
na European Hill Climb Čampionšip,
Borković je od najmlađih kategorija
najavljivao najviše domete.
Rođen u nedelju, dan na koji se širom
sveta tradicionalno održavaju trke, Borković kao da je bio predodređen za svet
brzine. Porodično nasleđe pokazalo je
put, ali Dušan je najzahtevniji deo staze
prošao sam. Kao sin šampiona tadašnje
SFRJ u moto-trkama i trkama kamiona,
popularni Duca je na samom startu
saznao da je avantura do pobedničkog
postolja gotovo uvek puna izazova i
prepreka.
PočecI u svetu
brzIne
Automobilizmom je počeo da se bavi u
devetoj godini. Premijera je, očekivano,
bila rezervisana za karting. Talenat je
potvrdio odmah.
- U prvoj trci bio sam četvrti i zaista
nisam osećao strah. Ta trka ostala mi
je u odličnom sećanju, a već narednu
priliku iskoristio sam da budem drugi
u plasmanu - Borković u dahu evocira
uspomene za „Energize “. Neverovatan
uspeh za jednog početnika koji je sve
iznenadio.
Drugu stranu medalje je upoznao takoreći na prvoj stepenici karijere. Naime,
na trećoj trci koju je vozio u Beogradu,
Borković je izleteo sa staze i prilikom
prevrtanja doživeo prelom obe ruke.
Povrede koje bi najveći broj neiskusnih
trkača u mlađim kategorijama usmerile
u drugom pravcu, Dušana su opredelile
da još istrajnije trenira.
- Vozio sam jako uspešnu karting
sezonu i postao prvak Jugoslavije. I tako
šest godina zaredom. Za tri uzastopne
titule šampiona, 1997. godine sam dobio
„Zlatnu kacigu” i postao najmlađi dobitnik tog priznanja. Kako sam i sledeće
tri godine bio šampion, ponovo sam
dobio „Zlatnu kacigu“ i postao najmlađi
dvostruki dobitnik tog priznanja.
Nakon kartinga, prirodna evolucija karijere u prvi plan postavila je automobil.
Sazrevanje na trkama nosi sa sobom
izazove prilagođavanja. Upravo to je
iskusio i najtrofejniji automobilista u
Srbiji, prilikom prelaska u trkačke kabine popularnog juga, citroena C2R2.
- Prelazak u „mali N“ u kome se voze
„jugići“ vraća me u 2001. godinu. Sledeće sezone sam već bio vicešampion
takmičenja uz prvu pobedu na stazi
„Ušće“ u Beogradu. To se ne zaboravlja iskren je Borković.
- Te 2003. godine sam prešao u najpopularniju klasu u našem šampionatu, „Nacionalnu klasu – hibrid“. Pošto nisam
vozio sve trke, završio sam kao treći u
generalnom plasmanu, ali već sledeće
godine sam bio vicešampion. Naredne
četiri godine, do 2008, imao sam najviše
pobeda u istoriji „Nacionalne klase“.
Na Brdskim trkama 2007. postigao sam
rekorde staze na svih osam trka. Osim
treće u nizu „Zlatne kacige“, izborio sam
i prvu „Dijamantsku“.
I ovde se ponavlja priča o najmlađem
osvajaču jednog trofeja. Ikada.
- Moja velika ljubav, Mitsubiši Evolution
IX, nabavljena je 2009. godine. Automobil koji mi je otvorio vrata Evrope,
„mašina“ s kojom sam bio u potpunoj
harmoniji. Zahvaljujući tome, 2010.
godine bio sam šampion Srbije na
brdskim stazama, a učestvovao sam i
na Srbija reliju i Istra reliju. Naredne
godine otisnuo sam se u Evropu, odabrao FIA European Hill Climb i postao
prvi takmičar iz Srbije koji se oprobao u
celokupnom šampionatu. Godina 2012.
je za moju karijeru bila veoma značajna
jer sam postao prvi Srbin evropski prvak
51
52
trendsetter
trendsetter
najjačim imenima auto - sporta. Budući
da je trebalo brzo odgovoriti na ponudu,
nisam previše razmišljao i pristao
sam da budem deo elitne klase - kaže
Borković.
WTCC 2014:
Na svim meridijanima
U sezoni 2014. WTCC karavan automobila nadmetaće se na 12 staza različitih
konfiguracija, karakteristika i nasleđa.
Čast da otvori sezonu imaće Maroko.
Domaćin druge runde biće legendarna
staza „Pol Rikar“, smeštena između
Tulona i Marseja što znači da se WTCC
trke vraćaju u Francusku prvi put posle
2009. godine i značajno manje afirmisanog trkališta „Pau Vile“ na jugozapadu
zemlje. Nakon toga karavan se seli u
srednju i istočnu Evropu, obilazeći
redom nama najbližu Mađarsku i poznati
„Hungaroring“. Slede Slovačka, Austrija i
suvremeni autodrom u Rusiji, nadomak
Moskve koji je u programu FIA regulacije od 2012. godine. Poslednja runda
na Starom kontinentu biće održana u
Belgiji, na legendarnoj stazi impresivne
tradicije „Spa-Frankošamp“ na kojoj su
WTCC trke organizovane samo u sezoni
2005. godine. Budući da se prvih sedam
rundi vozi u tri meseca ostalih pet rundi
je, zbog logistike, ali i kompleksnog
transporta tehničke podrške i opreme
raspoređeno u periodu od avgusta do
novembra.
Vozači i ekipe po drugi put se sele u Argentinu, u provinciju Santiago del Estero
da bi kasnije posetili i autodrom Sonoma u Sjedinjenim Američkim Državama.
Finalna faza takmičenja podrazumeva
okršaje na asfaltu Kine i Japana, gde
će se premijerno voziti na gran-pri
konfiguraciji staze „Suzuka“ umesto na
značajno kraćoj deonici koja je prethodne godine izazivala vozače. Sezona se
tradicionalno završava prestižnom trkom
u regiji Makao.
u trkama na brdskim stazama. Već na
prvoj trci u Austriji, osvojio sam prvo
mesto i napravio rekord staze. Od ukupno 12 trka, učestvovao sam na devet.
Na četiri staze sam postavio brzinski
rekord za grupu N.
Posle sezone 2012. trebalo je otići korak
dalje, pa se odlučio za veoma zahtevno ETCC evropsko takmičenje Turing
automobile.
- Sada je vreme za sam vrh, sve uticajniji WTCC.
U elItnoj
konkurencIjI
Veliku ulogu u dosadašnjoj karijeri
imala je podrška porodice, prijatelja
i članova NIS Petrol Racing tima. Iza
dečačkog osmeha, Borković ne skriva
posvećenost, želju za pobedama, koja je
čini se, sve jača. Ambicije su velike, kao
i odgovornost.
- Ovo je moja prilika, velika šansa da
u premijernoj WTCC sezoni dođem do
neophodnog iskustva koje će mi biti
dragoceno u nastavku karijere, i nastupima na stazama širom sveta. Plan za
narednu godinu bio je da se takmičim
u trofej klasi. Međutim, nedavno je
stigla ponuda Eurosport i Campos tima,
ukazala mi se šansa da nastupam sa
- Želim da ostavim trag u WTCC takmičenju, uprkos konkurentima koji su
zaista za poštovanje. U pitanju je najveći nivo i rang takmičenja pod pokroviteljstvom FIA, što će ujedno doprineti
popularizaciji automobilskog sporta
u Srbiji. Budući rivali biće mi Sebastijan Loeb, Gabrijele Tarkvini i aktuelni
šampion Ivan Miler. Oprez i poštovanje
su neophodni. Ujedno, gledanost WTCC
je ogromna i u konstantnom porastu.
Prošle godine takmičenje je pratilo više
od 530 miliona ljudi, prema zvaničnim
podacima, u direktnom poređenju, popularnost je veća nego u Formuli 1, koja
je „sakupila” 502 miliona gledalaca.
Za borbu se, kaže, sprema svakodnevnim višesatnim treningom. Drugi
deo priče razervisan je za automobil.
U pitanju je Čevrolet Cruze , za koji je
zadužena radionica RML.
- Automobil je na raspolaganju od
sredine marta, prvi testovi zakazani su
za Valensiju. Videćemo kako će sve to u
praksi funkcionisati, nadamo se najboljem u svakom slučaju.
Od nastupajuće sezone na snazi je novi
set pravila, koji će, kaže Borković, dodatno doprineti atraktivnosti, a automobili
će biti značajno brži i performantniji.
- Prepravke na motoru doprinele su da
smo došli do deklarisanih 380 konjskih
snaga, što uz 50 kilograma umanjene
mase i unapređenja aerodinamike garantuje 1,5 sekundi po pređenom kilometru, odnosno za čak sedam sekundi
bolje vreme po krugu nego prethodne
sezone. Timski kolega biće mi Francuz
Hugo Valente.
Povećane su dimenzije guma, kočnica
i točkova, pa je automobil sada bliži
užarenom asfaltu. Nova takmičarska
Rođen u nedelju, dan na koji se širom
sveta tradicionalno održavaju trke,
Borković kao da je bio predodređen
za svet brzine
godina neće imati jedan takozvani „leteći start “ kao do sada,
budući da u nedostatku BMW-a svi automobili koriste prednosti prednje vuče.
Uzbuđenje je prisutno, jer će Duca biti „branik na branik“ sa
uzorom u svetu vozača, Sebastijanom Loebom, devetostrukim
WRC šampionom. - To je zaista velika privilegija, smatram da
je on najkompletniji trkač, legenda. Ujedno mi je velika želja
da se oprobam na istorijski veoma značajnoj stazi „Spa“ u
Belgiji, kao i na atraktivnoj stazi „Suzuki“ u Japanu. Posebna
atmosfera biće sigurno i na nama najbližem „Hungaroringu“,
gde očekujem podršku navijača - zaključio je Borković.
Nama ostaje da strpljenje i pozitivnu tremu od 12. aprila
pretvorimo u podršku NIS Petrol Racing by Campos timu,
i našem Dušanu Borkoviću. Ne sumnjamo da je Duca
nadimak koji će već nakon prve sezone naučiti i vrlo dobro
upamtiti i takmičari, ali i gledaoci WTCC šampionata. Srećno, šampione!
Istorijat i pravila
Iako je 2005. započela moderna era nadmetanja u klasi
turističkih automobila, nasleđe i istorija koju je WTCC
razvio u kontinuitet takmičenja vezuju se za 1987. Ništa
manje uzbuđenja na stazama širom sveta nije imao ni
World Touring Car Cup (1993-1995.), format takmičenja
iz kojeg se postepeno razvijao šampionat kakav danas
poznajemo. Atraktivno takmičenje turističkih automobila, prema propozicijama, rezervisano je za modele
u standardnoj fabričkoj produkciji, sa četvoro vrata u
formi karoserije sedana i modifikacijama za trkanje koje
podrazumevaju 1,6-litarski turbo motor i šestobrzinski
sekvencijalni prenos snage. Takođe, uprkos vizuelnoj
identifikaciji s fabričkim izdanjem, WTCC automobili
sposobni su za bespoštednu trku i ekstremno velike
brzine. Svaki događaj na trkačkom vikendu podrazumeva
dva nadmetanja. Takođe, sistem bodovanja predviđa
da prvih deset vozača u zvaničnom plasmanu skupljaju
poene, sledećim redosledom (25, 18, 15, 12, 10, 8, 6, 4, 2,
1). WTCC trke organizovane su od strane Eurosporta, a
prenosi ih 86 TV stanica u 180 država sveta na četiri kontinenta: Evropi, Južnoj Americi, Severnoj Americi i Aziji.
WTCC šampionat iz godine u godinu postaje prvi izbor
brojnih sponzora, u koje se ubrajaju najveće svetske
kompanije, ali i same države.
53
54
WTCC kalendar trka
trendsetter
trendsetter
sezona 2014.
Circuit Moulay El Hassan
Circuit Moulay El Hassan
Circuit de Spa-Francorchamps
Autódromo Termas de Río Hondo
Maroko, 12-13. april 2014.
Dužina staze 4.545 m
Francuska, 19-20 april 2014.
Belgija, 21-22. jun 2014.
Argentina, 02-03. august 2014.
Vozi se dva puta po 14 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 44.617/156.39 kph
Pepe Oriola (SEAT León), 15. april 2012.
Vozi se dva puta 16 krugova
Staza prvi put u kalendaru WTCC-a
Vozi se dva puta po 9 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 2:33.955/162.42 kph
Dirk Müller (BMW 320si), 30. jul 2005.
Vozi se dva puta po 13 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:50.248/156.93 kph
Yvan Muller (Chevrolet Cruze), 4. avgust 2013.
Hungaroring
Slovakia Ring
Sonoma Raceway
Shanghai International Circuit
SAD, 13-14. septembar 2014.
Dužina staze: 4.032 m
Kina, 11-12. oktobar 2014.
Dužina staze: 4.603 m
Vozi se dva puta po 15 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:46.905/135.77 kph
Vozi se dva puta po 14 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:55.233/143.80 kph
Mađarska, 03-04. maj 2014.
Dužina staze 4.381 m
Vozi se dva puta po 14 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:55.801/136.19 kph
Dužina staze 3.841 m
Slovačka, 10-11. maj 2014.
Dužina staze 5.922m
Vozi se dva puta po 11 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 2:12.918/160.39 kph
Dužina staze: 7.400m
Dužina staze: 4.806 m
Yvan Muller (Chevrolet Cruze), 5. maj 2013.
Gabriele Tarquini (Honda Civic), 28. april 2013.
Salzburgring
Moscow Raceway
Austrija, 24-25. maj 2014.
Rusija, 07-08. jun 2014.
Japan, 25-26. oktobar 2014.
Dužina staze: 5.807m
Makau, 14-16. novembar 2014.
Dužina staze: 6.120 m
Vozi se dva puta po 15 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:26.875/175.74 kph
Yvan Muller (Chevrolet Cruze), 19. maj 2013.
Vozi se dva puta po 16 krugova
Vozi se dva puta po 11 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 53.885/149.85 kph, Alain
Menu (Chevrolet Cruze), 21. oktobar 2012.*
Vozi se dva puta po 10 krugova
Rekord staze u WTCC šampionatu: 2:32.063/144.88 kph
Alain Menu (Chevrolet Cruze), 18. novembar 2012.
Dužina staze: 4.241 m
Dužina staze: 3.931 m
Rekord staze u WTCC šampionatu: 1:44.179/135.83 kph
Tom Coronel (BMW 320 TC), 9 jun. 2013.
Tiago Monteiro (Honda Civic), 8. septembar 2013..
Alain Menu (Chevrolet Cruze), 4. novembar 2012.
Suzuka International Circuit
Circuito da Guia
* East Circuit 2.243m
55
56
FULL TANK
Đerdapska klisura
Zaboravljeni
(k)raj
Vojislav Stevanović
U Donji Milanovac se nekad iz Beograda putovalo
brodom. Ne dunavskom šajkom ili parobrodom, mada je
u svoje vreme bilo i takvih ruta. Osamdesetih se putovalo
gliserima, sa savskog pristaništa, nekoliko sati uživanja.
Dok smo bili mali, stariji su nam govorili da je to najlepši
način da se vidi Đerdapska klisura
FULL TANK
Nisu bili u pravu. Brod jeste sjajan, a utisak pojačava i
nostalgija s obzirom da hidroglisera nema već više od dve
decenije. Ali to je, uprkos svemu, tek drugi najlepši način da
se proputuje Klisura. Prvi je – bicikl.
Mnogo pre nego što je počeo da se nazire kraj nedosanjanog „Koridora X”, Srbija je “završila” jedan međunarodni
“autoput”. „Vello 6” je biciklistička ruta od Baltika do Crnog
mora, koja jednim delom prolazi i kroz Srbiju, uz Dunav. Ima
i vojvođanski deo svog šarma - ali deo od Velikog Gradišta
do Negotina je ipak neprikosnoven. To će vam reći svako od
hiljada biciklista koji se bave “cikloturingom”. Savremeni
turizam je promenio paradigmu, mnogima odmor podrazumeva celodnevno okretanje pedala širom Evrope, pa tako
veliki broj njih proveze i dunavsku turu.
Naravno, ako je za nekog bicikl suviše egzotičan, i dobra stara
automobilska putovanja mogu da posluže. Bitno je samo - ne
žuriti. Da bi Đerdap mogao da se doživi, mora se izaći iz kola,
da se njime prođe polako, sa mnogo gledanja u stranu.
57
58
FULL TANK
Bazni logor
Donji Milanovac je sasvim dobra
“baza” odakle je “na pola dana” i najdalja zanimljiva destinacija. Odatle se
može lako doći, biciklom ili nekim drugim prevozom, do Trajanove table, Lepenskog vira, Rajkove pećine, Kapetan
mišinog brega. U blizini su i prirodni
dragulji - Đerdapska klisura, Nacionalni park „Đerdap”, zatim dunavske
elektrane kod Kladova i Negotina, Crni
vrh kod Bora, Stara planina, Rtanj,
Miroč i pećine Dubašnice i Kučajskih
planina kao i Sokobanja, Gamzigradska banja i Brestovačka banja. Sve je
to na rastojanju od stotinak kilometara
i sve se može posetiti u jednom danu.
Cela klisura je, inače, Nacionalni park.
Đerdap sa svoje 63 hiljade hektara prostire se na teritoriji tri opštine - Golubac, Majdanpek i Kladovo. Podaci kažu
da je najveći prirodnjački i arheološki
muzej u prirodi Evrope, prostor s najvećim biodiverzitetom unutar jednog
eko sistema, najveći, najstariji i najbolje izraženi zbeg reliktne flore, faune
i vegetacije, te je i zbog toga država
1974. godine ovo područje proglasila
Nacionalnim parkom.
I sam grad je jedno od prelepih mesta
za odmor. Ranije se zvao Poreč, novo
ime je dobio po knezu Milanu Obrenoviću, rano umrlom sinu kneza Miloša.
Od tog grada, zapravo, danas su ostale
samo uspomene i požutele fotografije. Stari Milanovac je potopljen pre
četrdesetak godina. Njegova ognjišta
su sad na dnu reke zbog izgradnje
hidrocentrale „Đerdap”. Pre konačnog i
trajnog preseljenja Donji Milanovac se
više puta selio. Na sadašnjem mestu,
nekadašnjem rimskom gradu, nalazi
se od 1971. godine. Četiri kilometra je
FULL TANK
nizvodno od mesta gde je bio nekadašnji gradić. Bio je i ostao poznat po
dunavskim alasima. Legende govore
da su pre potapanja tim delom Dunava
“vladale” morune. Bilo je i onih teških
više stotina kila. Danas je mnogo
popularniji po somovima koji se love
tradicionalno, na bućku.
Dolaskom brane, u legendu su otišli
i čuveni dunavski “locevi” – kapetani
koji su provodili brodove kroz klisuru
vešto izbegavajući podvodne stene,
karakteristične za ovaj deo Dunava. Mnogi brodovi su tokom istorije
nasukani na stene, mnogi su i završili
na dnu reke. Locevi, posebna “sorta”
ljudskih remorkera bili su jedini način
da se lađe provedu kroz lavirint podvodnih zamki.
Turistima je za svaku preporuku.
Smeštaja, privatnog, ima na svakom
koraku. Cene su umerene, reklo bi se i
jeftine, a usluga će svakog zadovoljiti.
Malo je poznato da je Donji Milanovac i
u staroj Jugoslaviji bio grad sa najmanje
kišnih dana tokom godine, tako da je
lepo vreme gotovo uvek zagarantovano.
U samom centru naselja nalazi se
pristanište i granični prelaz za međunarodni rečni putnički saobraćaj. U
Donjem Milanovcu nalazi se hotel
„Lepenski Vir”.
Golubačka
tvrÐava
A malo dalje - Golubac i njegova osmougaona kula, nekadašnje pristanište,
danas simbol grada i “vrata” Đerdapa,
kroz koja prolazi magistralni put.
Lepenski Vir
Nedaleko od grada je i jedna od glavnih atrakcija ovog područja – arheološko nalazište Lepenski Vir. Otkriveno
je 1965. i bilo je jedno od najznačajnijih otkrića ove vrste na teritoriji
Srbije. Kultura Lepenskog Vira stara
je oko 8.000 godina i predstavljala je
potpunu nepoznanicu za arheologe,
a nazvana je po lokaciji na kojoj je
otkrivena.
Na ovom mestu su ljudi živeli bez
prestanka oko 2.000 godina i za to
vreme prešli evolutivni put od lovaca
i sakupljača plodova do organizovane
društveno ekonomske zajednice.
Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi
urbanisti i graditelji na ovim prostorima jer su pravili kuće koje su u osnovi
bile trapezoidnog oblika, prekrivene
drvenom konstrukcijom, lišćem i
kožom divljih životinja. U kućama
se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i
kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva. Upravo su te
skulpture postale prepoznatljiv znak
Lepenskog Vira širom sveta i predstavljaju najstariju umetnost te vrste u
Evropi.
Prvi put se, kako kažu zvanični podaci, pominje 1335. godine kao ugarsko
vojno utvrđenje, mada se tačno vreme
nastanka ne zna, kao ni to ko ju je podigao. Vizantincima je bila potrebna radi
utvrđivanja granica na severu, Mađarima
da obezbede svoje posede preko Dunava,
a Srbima – jer je štitio njihove oblasti od
upada Mađara…
Mir je zavladao kada su ove teritorije
potpale pod srpsku vlast, za vreme
kralja Dragutina. Pošto u to vreme nije
bilo nikakvih sukoba, ima vrlo malo
pisanih podataka iz ovog perioda. Do
Kosovske bitke bila je u srpskim rukama, a posle toga potpada pod tursku
vlast – zauzeo ju je turski sultan Bajazit
I i turska ostaje, s kraćim prekidima, sve
do 1867. godine kada grad, s još nekim
gradovima, Turci predaju knezu Mihailu.
Na ovom putu nekad je “ordinirao” i
čuveni hajdučki harambaša Rajko. Po
njemu je jedna rečna pećina u blizini
Majdanpeka i nazvana. Do sada je
istraženo 2.304 metra dužine pećinskih
kanala Rajkove pećine. U njoj se nalaze
zanimljive pećinske dvorane, kade, draperije i ostali pećinski nakit od čisto belog
kristalnog kalcita.
Konstantna temperatura je osam stepeni
celzijusovih, dok je vlažnost vazduha
sto odsto što znači da za posetu pećini,
i u letnjim mesecima, treba biti dobro
odeven.
59
približne Udaljenosti od
Donjeg Milanovca
220
BEOGRAD
445
600
SOFIJA
380
Kapetan mišin
breg
Još jedno mesto koje se ne sme zaobići je
mala visoravan, na starom putu za Majdanpek. Kapetan mišin breg nekad je počeo
kao umetnički atelje, danas je galerija restoran, svratište za sve putnike. Poseduje
više od 400 drvenih skulptura. Pogled koji
leči, to je glavna ponuda ovog mesta.
Nekad su đačke ekskurzije pohodile ovaj
kraj, a deca posmatrala Đerdapsku hidroelektranu – ponos tadašnje države. Raspadom zemlje, i ovaj kraj je doživeo svoj
raspad. Đerdap je, uprkos svim lepotama,
jedno vreme bio zaboravljen, zajedno sa
svojim legendama, kapetanima, čuvenim
kavijarom, stotinama kilograma teškim
morunama i drevnim civilizacijama...
Mladi, koji nisu dograbili radno mesto u
Hidroelektrani ili u Nacionalnom parku,
retko su se odlučivali na bilo šta drugo
osim odlaska. Turizam je, s druge strane
velika prilika za ovaj region. Sve više
seoskih domaćinstava se otvara za goste,
sve više “belih lađa” plovi ovim delom
Dunava, đaci i sportisti se ponovo vraćaju
u ove predele. Zato poseta Đerdapskoj
klisuri nije put u “zemlju duhova”, nego u
region koji se ponovo rađa.
60
people
people
61
62
people
FULL TANK
63
Download

Refining Refining