„D U O C H E M“
PLAN MERA ZA EFIKASNO KORIŠĆENJE ENERGIJE
Oktobar 2010.
1
SADRŽAJ:
1. Uvod
2. Pravna regulativa
3. Ciljevi i principi planiranja mera za efikasno korišćenje energije
4. Sprovoñenje ciljeva i principa planiranja mera za efikasno korišćenje energije
4.1. Odabir/definisanje tehnologija i tehnoloških postupaka sa što
većom energetskom efikasnošću
4.2. Definisanje/odabir tehnološke opreme i tehnoloških
linija sa maksimalno dostupnom energetskom efikasnošću
4.3. Definisanje projektnih podloga i Projektnih zadataka za
projektovanje objekta
4.4. Implementacija planiranih mera za efikasno korišćenje energije u projektnu
dokumentaciju, a uz uvažavanje vrste i načina obavljanja predmetne delatnosti
4.5. Izgradnji objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u
skladu sa projektnom dokumentacijom i svim relevantnim
saglasnostima i odobrenjima
4.6. Sprovoñenje dobre prakse upravljanja efikasnim korišćenjem energije kroz
adekvatan sistem organizacije rada
5. Planirana potrošnja energije
2
1. Uvod
„DUOCHEM“ d.o.o. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad novog
postrojenja , prema: Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i
36/09), Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagañivanja životne sredine („Službeni
glasnik RS“, br. 135/04) i Uredbe o vrsti aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana
dozvola („Službeni glasnik RS“, br. 84/05) za hemijska postrojenja za proizvodnju osnovnih
proizvoda za zaštitu bilja i biocida.
U skladu sa zakonom za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, u Zahtevu za
izdavanje integrisane dozvole ili u separatnom materijalu, koji se prilaže uz Zahtev, posebna
pažnja se posvećuje planiranju mera za efikasno korišćenje energije.
Polazeći od činjenica:
• da je energija roba za čiju se proizvodnju, prenos i distribuciju ulažu ogromna
finansijska sredstva,
• da se na svetskom nivou stalno povećava potreba za energijom, a što prouzrokuje i
visoke cene energije, sa tendencijom i perspektivom rasta,
• da je energija višestruko povezana sa ukupnim privrednim razvojem i uslovima i
kvalitetom života stanovništva, pa, otud, i nametnuta neophodnost stvaranja uslova
za održiv razvoj iste,
a imajući u vidu i činjenicu da utrošena energija predstavlja troškovni input u svakoj jedinici
proizvoda, postaje jasno da se moraju koncipirati i sprovoditi mere za efikasno korišćenje
energije u svim proizvodnim i uslužnim delatnostima.
„DUOCHEM“ je problematici efikasnom korišćenju energije posvetio posebnu pažnju i to
počev od:
•
•
•
•
•
•
•
odabira/definisanja tehnologija i tehnoloških postupaka sa što većom energetskom
efikasnošću,
definisanja/odabira tehnološke opreme i tehnoloških linija sa maksimalno dostupnom
energetskom efikasnošću,
definisanja projektnih podloga i Projektnih zadataka za projektovanje objekta
implementacija planiranih mera za efikasno korišćenje energije u projektnu
dokumentaciju, a uz uvažavanje vrste i načina obavljanja predmetne delatnosti,
implementacija odgovarajućih Preporuka za Najbolje Dostupne Tehnike (BREF),
Izgradnje objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u skladu sa projektnom
dokumentacijom i svim relevantnim uslovima, saglasnostima i odobrenjima,
sprovoñenja dobre prakse upravljanja efikasnim korišćenjem energije kroz adekvatan
sistem organizacije rada.
2. Pravna regulativa
Planiranje mera za efikasno korišćenje energije je uglavnom omeñeno (stimulisano ali i
uslovno limitirano) sledećom regulativom:
•
•
•
Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. br. 84/04),
Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. br. 72/09),
Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09),
3
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagañivanja životne sredine ("Službeni
glasnik RS" br. 135/04)
Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" br. 30/2010)
Zakon o biocidnim proizvodima ("Službeni glasnik RS", br. 36/09),
Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" br. 36/09),
Zakon o zaštiti od požara (“Službeni glasnik SR Srbije br.37/88, 53/93, 67/93 i 48/94),
Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima (Sl.Glasnik SRS
br. 44/77; 45/84 ; i 18/89),
Uredba o kriterijumima za odreñivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu
standarda kvaliteta, kao i za odreñivanje graničnih vrednosti emisije u integrisanoj
dozvoli ("Službeni glasnik RS" br. 84/05)
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju
zapaljivih tečnosti (Sl. List SFRJ br. 20/71 i 23/71)
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija (''Sl. list
SFRJ'' broj 24/87),
3. Ciljevi i principi planiranja mera za efikasno korišćenje energije
Jedan od osnovnih ciljeva kod koncipiranja i realizacije novog Duochemovog objekta
(Fabrika za proizvodnju biocida), bio je stvaranje uslova za tehnički sigurno i pouzdano, kao
i tržišno konkurentno obavljanje planiranih aktivnosti u objektu, a što podrazumeva i
maksimalno sprovoñenje mera za efikasno korišćenje energije, odnosno korišćenje najboljih
dostupnih tehnologija u pogledu energetske efikasnosti.
4. Sprovoñenje ciljeva i principa planiranja mera za efikasno korišćenje energije
4.1. Odabir / definisanje tehnologija i tehnoloških postupaka sa što većom
energetskom efikasnošću
FABRIKA ZA PROIZVODNjU BIOCIDA – I. Faza kompleksa „DUOCHEM“Detaljan opis odabranih tehnologija i tehnoloških postupaka, kao i opis tehnoloških linija i
opreme dat je u poglavlju III. 3.1. Zahteva za izdavanje integrisane dozvole. U priloženim
crtežima uz Zahtev date su tehnološke šeme procesa proizvodnje (Flow Sheet), kao i
dispozicija tehnološke opreme u proizvodnim pogonima.
Fabrika za proizvodnju biociga predstavlja zaokruženu celinu za laboratorijsku proizvodnju
osnovnih proizvoda biocida (aktivne materije) i industrijsku proizvodnju odreñenog
asortimana formulacija insekticida i rodenticida. Projektovani asortiman i kapacitet je detaljno
prikazan u Zahtevu za izdavanje integrisane dozvole.
Biocidni proizvodi jesu aktivne supstance ili preparati koji sadrže jednu ili više aktivnih
supstanci, pripremljeni u obliku u kom se snabdevaju korisnici, a čija je namena da unište,
odvrate, učine bezopasnim, spreče delovanje ili kontrolišu nepoželjne organizme, hemijski ili
4
biološki. Meñu biocide spadaju sredstva za uništavanje insekata (insekticidi) i glodara
(rodenticidi).
Fabrika za proizvodnju biocida DUOCHEM u Novoj Pazovi projektovana je i izgrañena u
skladu sa važećom zakonskom regulativom vezanom za ovu vrstu objekata, a imajući u vidu
primenjene tehnološke postupke, karakteristike materijala/sirovina koje učestvuju u
proizvodnom procesu i samih proizvoda. U objekatu je odgovarajući laboratorijski prostor za
laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda biocida (aktivne materije), kao i proizvodne
linije za proizvodnju tečnih i praškastih biocida i proizvodnju mamaca.
Pored laboratorije i proizvodnih linija projektovan je i izgrañen i odgovarajući skladišni prostor
za skladištenje sirovina, gotovih proizvoda i ambalaže, a u cilju obezbeñivanja uslova za
odvijanje kontinuiteta planirane proizvodnje.
A.
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA (AKTIVNE MATERIJE)
U laboratroji se odvija proizvodnja tri aktivne materije, molekula kumatetralila, bromadiolona i
brodifakuma, koje pripadaju istoj grupi organskih jedinjenja, derivata 4-hidroksi kumarina.
Budući da se radi o molekulima iste hemijske grupe, njihov proces proizvodnje je sličan.
Aktivne matrerije dobijaju se u procesu više-stupne sinteze pri čemu se svaki meñu proizvod
obrañuje i izoluje i analizira. Proces nije kontinualan već šaržni (batch process)
Proces proizvodnje sastoji se od primene različitih imenovanih i ne-imenovanih reakcija
sinteze finih organskih hemikalija (Fine Organic Chemicals) kao što su:
Friedl Craftsovo acilovanje,
Michaelova kondenzacija,
Aldolna kondenzacija,
Borohidridna redukcija,
Eliminacija vode i druge..
Linije za proizvodnju, aparature nisu stacionarne i fiksne već se one sklapaju u zavisnosti od
vrste reakcija i tehnike koja se primenjuje u svakom proizvodnom procesu (Detaljnije o
procesu proizvodnje u Odeljku III. 3.1. Zahteva).
U toku procesa proizvodnje koriste se najbolje dostupne tehnike sinteze finih organiskih
hemikalija kao, a sa posebnim aspektom i na zahteve vezane za energetsku efikasnost.
B.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
Postupci proizvodnje su šaržni i podrazumevaju namešavanje sirovina po odreñenim
recepturama, homogenizaciju u šaržnim homogenizatorima i pakovanje. Obzirom na vrstu
tehnologije proizvodne linije su poluautomatizovane, a rad se odvija u jednoj smeni.
Proizvodni i skladišni prostor je rasporeñen prema zahtevima tehnologije, a u cilju
optimizacije vremena i energije potrebnih za interni transport sirovina i proizvoda.
5
PROCES PROIZVODNjA TEČNIH INSEKTICIDA
Postupak proizvodnje „TiBi 24“
Umesto ranije koncepcije proizvodnje ove formulacije u jednom postupku (namešavanje,
reakcija i homogenizacija), gde je potrebna značajna količina energije za zagrevanje i
namešavanje ukupne količine proizvedene formulacije, koncipirana je tehnologija proizvodnje
u dva postupka/koraka.
U prvom postupku se, u maloj posudi/reaktoru (200 litara) vrši namešavanje odreñenih
sirovina i vrši se odgovarajuće zagrevanje radi obezbeñenja reakcije/vezivanja aktivne
komponente na nosač.
Zagrevanje smeše kooncentrata u reaktoru se obavla pomoću električnog grejača (220 VAC,
3x1 kW).
Uz stalno uključenu mešalicu vrši se zagrevanje koncentrata u reaktoru do postizanja
temperature od 40°C (potrebno vreme zagrevanja je o ko 0,5 sati);
Ukupna potrošnja električne energije za proces zagrevanja je cca 1,5 kWh za jednu šaržu
koncentrata. Ova šarža koncentrata je dovoljna za šaržu finalne formulacije insekticida od
cca 4.000 litara.
U drugom postupku se vrši proces homogenizacije/namešavanja koncentrata i dodatnih
sirovina. Ovo se obavlja u homogenizaroru (5.000 litara).
Homogenizacija se obavlja u homogenizatoru (5.000 litara) na sobnoj temperaturi i pri
atmosferskom pritisku.
Tehnološki postupak namešavanja (homogenizacije) koncipiran je tako da koristi kombinaciju
jednostavne propelerske mešalice (30 o/min) i pumpe za pretakanje/recirkulaciju. Ovom
kombinacijom se postiže željeni nivo homogenizacije/namešavanja, a izbegava se korišćenje
specijalnih mešalisa sa znatno snažnijim elektro motorima, odnosno postiže se značajna
racionalizacija potrošnje električne energije.
Snaga elektromotora za procesne pumpe i mešalice (proces pretakanje i namešavanja) su
optimalno odabrane za postavljene tehnološke zahteve.
U postupcima izrade koncentrata i homomogenizacije ne koristi se energija za proces
hlañenja.
Procesi se odvijaju bez nadpritiska pa nije ni potrebno korostiti energiju za obezbeñivanje
nadpritiska ili vakuuma.
Odabirom ovih tehnoloških postupaka smanjena je potrošnja električne energije po jedinici
finalnog proizvoda za cca 10 puta u udnosu na proces proizvodnje u jednom ”koraku”.
Postupak proizvodnje KOMTOKS
Za proizvodnju ove formulacije insekticida koncipirana/odabrana je tehnologija proizvodnje
bez dodatnog zagrevanja, pa se i proces proizvodnje obavlja samo u jednom „koraku”.
6
Namešavanje i reakcija se obavlja u reaktoru na sobnoj temperaturi. Proces namešavanja i
reakcije za jednu šaržu formulacije traje 30 minuta.
PROCES PROIZVODNjE TEČNIH RODENTICIDA
Za proizvodnju tečnih formulacija rodenticida predviñene su dve nezavisne proizvodne
linije, za crvene i bezbojne rodenticide.
Pošto se proces reakcije/vezivanja aktivne materije i bije na nosač za tečne rodenticide
(BROMACHEM) ovija na dostignutoj temperaturi smeše od 60°C i za ove proizvodne linije su
koncipirani razdvojeni tehnološki postupci izrade koncentrata i homogenizacije finalne
formulacije.
Jedini razlozi za razdvaja ova dva postupka su ostvarivanje znatno veće energetske
efikasnosti u ukupne tehnološke linije za proizvodnju tečnih rodenticida.
Snaga elektromotora za procesne pumpe i mešalice (proces pretakanje i namešavanja) su
optimalno odabrane za postavljene tehnološke zahteve.
U postupcima izrade koncentrata i homomogenizacije ne koristi se energija za proces
hlañenja.
Procesi se odvijaju bez nadpritiska pa nije ni potrebno korostiti energiju za obezbeñivanje
nadpritiska ili vakuuma.
Odabirom ovih tehnoloških postupaka smanjena je potrošnja električne energije po jedinici
finalnog proizvoda za cca 5 puta u udnosu na proces proizvodnje u jednom ”koraku”.
C. GREJANJE
Za potrebe zagrevanja radnog prostora (laboratorija, proizvodni pogoni, skladišta i prostorije
opšte namene) koncipirano je grejanje na prirodni gas kao energent. Ovaj energent je
odabran kao ekološki i ekonomski najprikladnije rešenje.
Za produkciju tople vode temperaturnog režima 90/70 °C predvi ñen je jedan toplovodni
čelični kotao kapaciteta 440 kW. Za regulaciju temperature razvodne vode za krugove
potrošača predviñen je sistem koji se sastoji od elektronske upravljačke jedinice sa funkcijom
brzog zagrevanja vode pri startovanju. Sistem regulacije obuhvata i gorionik, trograne mešne
ventile, prigušne klapne i senzore temperature.
u cilju postizanja što veće energetske efikasnosti toplovodnog kotla na gas, kao i što
racionalnije potrošnje proizvedene toplotne energije, koncipirane su sve potrebne mere u
regulisanosti sistema za zagrevanje prostora, kao i sistema za ventilaciju.
Regulacioni krugovi su predviñeni u skladu sa svim zahtevima u pogledu sigurnosti,
nezavisnosti rada i raznolikosti namene.
•
Grejanje - regulacija pomoću trokrakog mešnog regulacionog ventila i cevnog
senzora temperature, odnosno preko temperaturnog senzora u prostoriji
7
•
•
•
Regulacija količine vazduha na ubacivanju i odsisavanju vazduha regulatorima
protoka
Regulacija rada pomoću frekventnih regulatora ventilatora
Kao zaštitu od zamrzavanja izmenjivača toplote grejno ventilacionih komora
predviñen je mraz termostat, koji automatski isključuje rad ventilatora, zatvara
elektromotornu on/off žaluzinu za svež vazduh i uključuje cirkulacionu pumpu grejača
komora.
D. SISTEMI VENTILACIJE
Obzirom da je za predmetnu delatnost ”DUOCHEMA”, u skladu sa zakonom, neophodno
obezbediti i pouzdan sistem ventilacije radnog prostora, pristupilo se koncipiranju
konfiguracije, snage i fleksibilnosti ventilacionog sistema koji će obezbediti sve potrebne
sigurnosne uslove rada, a da ima i mogućnost optimizacije potrošnje energije. Optimizacija
potrošnje energije se jednako odnosi, kako na potrošnju električne energije za rad
ventilatora, tako i na potrošnju toplotne energije za nadoknadu ”izbačene toplote” iz radnog i
skladišnog prostora.
Predmetna fleksibilnost i mogućnost racionalizacije u potrošnji enegije obezbeñena je, kako
nezavisnim venilacionim sistemima za pojedine prostore, tako i uvoñenjem dvojnog sistema
ventilacije za laboratorije i proizvodne pogone, a koji se sastoje od opšte i radne ventilacije.
Ovim se obezbeñuje da se u odreñenom radnom prostoru u kojem se ne obavljaju
proizvodne aktivnosti ne koristi radna ventilacija, a što značajno utiče na nivo uštede energije
za zagrevanje tog prostora.
4.2. Definisanje/odabir tehnološke opreme i tehnoloških linija sa maksimalno
dostupnom energetskom efikasnošću
Polazeći od činjenice da su odabrane tehnologije za industrijsku proizvodnju tečnih
formulacija takve da se procesi namešavanja i homogenizacije odvijaju bez nadpritiska
(atmosferski pritisak) i na sobnim temperaturama (ili blagim dogrevanjem do 60 °C), jasno je
da su, sa tehnološkog aspekta, vrlo jednostavni uslovi za odabir tehnološke opreme.
Meñutim, polazeći od dodatnih uslova, a koji su vezani za sistem sigurnosti (zapaljive i
nezapaljive sirovine) i zaštitu životne sredine (izbegavanje ispiranja opreme kod promene
proizvodnog programa), nametnula se potreba da se praktično za svaku formulaciju
koncipira i posebna proizvodna linija. Ovo se odnosi čak i za hemijski istu formulaciju, ali
samo sa različitom bojom.
Usvojeni pristup koncipiranja tehnoloških linija je obezbedio da se dobiju maksimalno
„zatvorene“ tehnološke linije za svaki pojedinačni proizvod, a što obezbeñuje sigurnost u
radu, minimizaciju mogućnosti prosipanja sirovina i gorovih proizvoda i eliminisanje stvaranja
otpadnih voda zbog ispiranja tehnološke opreme ili zbog korišćenja vode u procesu
proizvodnje za potrebe grejanja ili hlañenja.
8
Poštujući napred navedene tehnološke i bezbednosne uslove koje je bilo neophodno ispuniti,
posebno se vodilo računa i o definisanju i odabiru opreme koja ima maksimalno dostupnu
energetsku efikasnost.
Obzirom da se u procesu proizvodnje uglavnom koristi električna energija za rad
elektromotora (pumpe, mešalice, mikseri, transpotreri, ventilatori), posebna pažnja je
posvećena optimalnom dimenzionisanju snage svakog pojedinačnog ureñaja.
4.3. Definisanje Projektnih podloga i Projektnih zadataka za projektovanje objekta
Pri koncipiranju projektnih rešenja za izgradnju proizvodno-skladišnog objekta, pošlo se od
unapred koncipiranog proizvodnog programa (po vrstama/ asortimanu i
količinama/kapacitetima).
Takoñe se pošlo i od fizičko-hemijskih i drugih bitnih osobina, kako samih sirovina koje se
koriste u procesu proizvodnje, tako i od karakterističnih osobina gotovih proizvoda.
Jedan od vrlo bitnih zahteva je bio da se u projektnu dokumentaciju implementiraju sve već
koncipirane nere za efikasno korišćenje energije.
4.4. Implementacija planiranih mera za efikasno korišćenje energije u projektnu
dokumentaciju, a uz uvažavanje vrste i načina obavljanja predmetne delatnosti
Sve koncipirane mere za efikasno korišćenje energije, a uz uvažavanje ispunjavanja važeće
regulativa za uslove i način obavljanja predmetne delatnosti, su u potpunosti primenjene i
razrañene u projektnoj dokumentaciji.
4.5. Izgradnji objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u skladu sa projektnom
dokumentacijom i svim relevantnim saglasnostima i odobrenjima
Objekt „DUOCHEM“ – Nova Pazova je projektovan i izgrañen uz puno poštovanje važeće
regulative i tehničkih standarda, kao i u skladu sa preporukama o najboljim dostupnim
tehnikama (BREF).
Izgrañeni objekt , kao i ugrañene tehnološke linije, sistemi i instalacije u potpunosti
zadovoljava sve standarde, odnosno koncipirane mere vezane za efikasno korišćenje
energije.
4.6. Sprovoñenje dobre prakse upravljanja efikasnim korišćenjem energije kroz
adekvatan sistem organizacije rada
Koncept mera za efikasno korišćene energije je u potpunosti implementiran u realizovani
objekat sa svom ugrañenim tehnološkim linijama, pratećim sistemima i instalacijama, a
detaljno definisanje i način sprovoñenje plana mera za efikasno korišćenje energije dato je
kroz striktno pridržavanje sledećih internih akata:
9
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM
PREVENCIJA UDESA
PLAN VRŠENJA MONITORINGA
PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I
ZATVARANJA POSTROJENJA
PLAN POSTUPANJA SA AMBALAŽOM I AMBALAŽNIM OTPADOM
UPUTSTVO ZA RAD U LABORATORIJI – OPŠTE
UPUTSTVO ZA LABORATORIJSKU PROIZVODNJU AKTIVNIH MATERIJA –
GENERIKA, UKLJUČIV I POSTUPAK KANALISANJA, SAKUPLJANJA I
POSTUPANJA SA OTPADNIM TEHNOLOŠKIM VODAMA, KAO I POSTUPANJE SA
DRUGIM VRSTAMA OTPADA
UPUTSTVO O POSTUPANJU SA AKTIVNIM MATERIJAMA: ZAPRIMANJE,
SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE
UPUTSTVO O POSTUPANJU SA TEČNIM SIROVINAMA I PROIZVODIMA :
ZAPRIMANJE, SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE
UPUTSTVO O POSTUPANJU SA PRAŠKASTIM I RASTRESITIM SIROVINAMA I
PROIZVODIMA : ZAPRIMANJE, SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I
IZVEŠTAVANJE
UPUTSTVO O POSTUPKU PRETAKANJA TEČNIH SIROVINA POLUPROIZVODA I
PROIZVODA
UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU
STANJA SKLADIŠNIH PROSTORIJA
UPUTSTVO O ODRŽAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SLIVNIH JAMA, SLIVNIH KANALA I TANKVANA VEZANIH ZA PROIZVODNI I
SKLADIŠNI PROSTOR
UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU
STANJA SISTEMA ZA KANALISANJE I PREČIŠĆAVANJE/ODULJIVANJE KIŠNIH
VODA SA SAOBRAĆAJNICA
UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU
STANJA SISTEMA VENTILACIJE, SA POSEBNIM AKCENTOM NA SISTEM
DETEKCIJE I DOJAVE OPASNIH GASOVA I SISTEME FILTRACIJE ODSISNOG
VAZDUHA
UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU, EVIDENTIRANJU I
IZVEŠTAVANJU O STANJU SISTEMA ZAŠTITE OD POŽARA (SISTEM ZA
DETEKCIJU I DOJAVU OPŽARA, PROTIVPOŽARNA VRATA, PROTIVPOŽARNE
KLAPNE, UNUTRAŠNJA I SPOLJNA HIDRANTSKA MREŽA, SISTEM ZA
ODRŽAVANJE PRITISKA U HIDRANTSKOJ MREŽI, MOBILNI PP APARATI I DR.)
UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNOG INSEKTICIDA Ti-Bi 24 :
UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNOG INSEKTICIDA KOMTOKS :
UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNOIH RODENTICIDA:
UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAŠKASTIH RODENTICIDA:
UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MAMACA
10
5. PLANIRANA POTROŠNJA ENERGIJE
Zbirni pregled planirane godišnje potrošnje električne energije i prirodnog, kao i način
merenja potrošnje prikazan je u sledećim tabelama (Tabela 5., 7. i 9.)
Tabela 5.
2. Korišćenje energetskih izvora u industrijskim postrojenjima*
Korišćenje goriva za proizvodnju toplotne i električne energije i transport na lokaciji postrojenja
Vrsta goriva
Naziv
(poreklo)
(1)
Korišćeno za
Donja
Količina
Proizvo
Sadržaj toplotna moć
korišćena
Sadržaj
Proizv
dnja
pepela
(kJ/kg ili
Grejan Transp
godišnje sumpora (%)
odni
električn
(%)
kJ/m3)
je (1)
ort
(2)
proces
e
(2)
energije
Teška tečna goriva mazut (t)
Prirodni gas (1000m3) Zemni gas
18.000
Sm3
34 MJ/Sm3
NE
DA
NE
NE
Napomena:
(1) Koristi se za potrebe proizvodnje toplotne energije za zagrevanje radnog prostora objekta
"DUOCHEM"
Tabela 7.
Potrošnja električne energije za potrebe laboratorijske
proizvodnje osnovnih proizvoda biocida i industrijsku
proizvodnju formulacija
Električna energija
(kWh/godišnje)
Ukupno
Za proizvodnju opreme
60.000
Za osvetljavanje
10.000
Za hladjenje i zamrzavanje
500
Za ventilaciju
16.000
Za zagrevanje
500
Za druge potrebe
10.000
Ukupno (zbir sopstvene proizvodnje i od spoljnih snabdevača)
97.000
11
Tabela 9.
Karakteristike opreme za merenje potrošnje toplotne i električne energije
Broj mernog
mesta (1)
Parametri koji se
mere
Merna oprema
Naziv
1
1
Električna energija
(kW)
Merna grupa
MernoPrirodni gas (Nm3)* regulaciona
stanica (MRS)
Vrsta
Poluindirektni spoj
preko mernih
transformatora
G 40
Napomena:
(*) Toplotna energija se obezbeñuje iz sopstvenog izvora - katao na gas
12
Vrsta kontrole
(kontinualna/
periodična)
Merenje
kontinualno
Merenje
kontinualno
Učestalost
merenja
Očitavanje
periodično
(mesečno)
Očitavanje
periodično
(mesečno)
Dokumentacija
(knjige)
Interna evidencija
Interna evidencija
Download

Prilog 1.1.6. Plan mera za efikasno korišćenje energije.pdf