„D U O C H E M“
ZAHTEV ZA IZDAVANjE INTEGRISANE DOZVOLE
Oktobar 2010.
1
SADRŢAJ
I. Opšti podaci................................................................................................................. 4
1. O zahtevu.................................................................................................................. 4
2. O operateru ............................................................................................................. 4
3. O postrojenju i njegovoj okolini ........................................................................ 4
4. Vrsta industrijske aktivnosti............................................................................... 5
5. Osoblje i investicioni troškovi ........................................................................... 5
II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama ........................................ 6
1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva................. 6
2. Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole,
odobrenja, saglasnosti ...................................................................................... 19
2.1. Nadleţni organ odgovoran za planiranje i izgradnju na teritoriji na kojoj
se aktivnost odvija ili će se odvijati.............................................................. 19
2.2. Nadleţni organ odgovoran za upravljanje vodama (zaštitu i korišćenje
voda i zaštitu od štetnog dejstva voda) ...................................................... 21
3. Kratak izveštaj o znaĉajnim uticajima na ţivotnu sredinu, u odnosu na:
....................................................................................................................................... 24
3.1. Vazduh............................................................................................................... 25
3.2. Vode .................................................................................................................. 28
3.3 Zemljište i tlo ..................................................................................................... 29
3.4 Otpad................................................................................................................... 29
3.5. Buku i vibracije.................................................................................................. 30
3.6. Rizik od udesa ................................................................................................. 30
3.7. Karakteristike uticaja opisanih u 3.1. do 3.6 ............................................... 32
III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama .......................... 32
1. Lokacija .................................................................................................................. 32
MAKROLOKACIJA................................................................................................. 33
MIKROLOKACIJA................................................................................................... 34
2. Upravljanje zaštitom ţivotne sredine............................................................. 35
3. Korišćenje najboljih dostupnih tehnika......................................................... 43
3.1.Opis postrojenja, proizvodnog procesa i procesa rada.............................. 43
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH PROIZVODA
BIOCIDA........................................................................................................... 43
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA.................................. 62
PRETAKALIŠTE............................................................................................. 81
SISTEMI VENTILACIJE ................................................................................ 83
TRETMAN – FILTRACIJA otpadnih gasova ........................................... 90
KOTLARNICA.................................................................................................. 92
SISTEM ZAŠTITE OD POŢARA.................................................................. 93
SISTEMI AUTOMATSKE KONTROLE I REGULACIJE ......................... 94
SISTEM DRENAŢA......................................................................................... 95
2
SISTEM KANALIZACIJE............................................................................. 95
MOGUĈI EKCESI ......................................................................................... 97
3.2. Podaci o najboljoj dostupnoj tehnici koja je korišćena za procenu
procesa ..........................................................................................................102
3.3 UporeĊivanje procesa koji se obavlja u odnosu na relevantni BAT......104
4. Korišćenje resursa........................................................................................... 128
4.1. Sirovine, pomoćni materijali i drugo ....................................................... 128
4.2. Energija (podaci opisani u Tabelama 5-9) ............................................. 131
4.3. Voda (podaci opisani u Tabelama 10, 32, 33 i 34) ............................... 132
4.4 Navesti podatke iz svakog akta o pravu korišćenja resursa koji je u
prilogu .......................................................................................................... 132
5. Emisije u vazduh (podaci opisani u Tabelama 11-21.............................. 133
5.1. Postrojenja za tretman zagaĊujućih materija......................................... 133
5.2. Taĉkasti izvori emisija zagaĊujućih materija.......................................... 135
5.3. Difuzni izvori emisija zagaĊujućih materija ............................................ 139
5.4. Emisije u vazduhu koje potiĉu od materija koje imaju snaţno izraţen
miris............................................................................................................... 140
5.5. Uticaj emisija zagaĊujućih materija na ambijentalni kvalitet vazduha 140
5.6. Kontrola i merenje ...................................................................................... 142
5.7. Izveštavanje ................................................................................................ 143
6. Emisije štetnih i opasnih materija u vode.................................................. 143
6.1 Otpadne vode .....................................................................................143
6.2. Tretman otpadnih voda ............................................................................. 145
6.3. Postrojenja za tretman otpadnih voda .................................................... 147
6.4. Emisije otpadnih voda ............................................................................... 147
6.5. Uticaj na kvalitet vodnih tela...................................................................... 147
6.6. Kontrola i merenje ...................................................................................... 147
6.7. Izveštavanje ................................................................................................ 148
7. Zaštita zemljišta i podzemnih voda .............................................................. 148
8. Upravljanje otpadom ........................................................................................ 148
Plan upravljanja otpadom ..................................................................................148
9. Buka i vibracije.................................................................................................... 153
10. Procena rizika od znaĉajnih udesa.............................................................. 154
11. Mere za nestabilne (prelazne) naĉine rada postrojenja ........................ 154
12. Definitivni prestanak rada postrojenja ili njegovih delova.................... 155
PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA
RADA I ZATVARANJA POSTROJENJA -“DUOCHEM” ......................... 155
13. Netehniĉki prikaz podataka na kojima se zasniva zahtev za izdavanje
integrisane dozvole......................................................................................... 156
IV. TABELARNI PREGLEDI ............................................................................ 157
V. DOKUMENTA......................................................................................................... 157
V.1 Interna dokumenta ................................................................................ 157
V.2 Uslovi, Saglasnosti, Odobrenja, Dozvole .............................................. 161
V.3 Ugovori, Rešenja, Odobrenja, Sertifikati ............................................... 163
VI. CRTEŢI ................................................................................................................... 165
3
Obrazac 1
NAZIV OPERATERA:
Sedište:
Broj:
Datum:
DUOCHEM d.o.o.
Beograd
ZAHTEV ZA IZDAVANjE INTEGRISANE DOZVOLE ZA RAD POSTROJENjA
DUOCHEM d.o.o. I OBAVLjANjE AKTIVNOSTI LABORATORIJSKE PROIZVODNjE
OSNOVNIH PROIZVODA ZA ZAŠTITU BILjA i BIOCIDA I INDUSTRIJSKE
PROIZVODNJE FORMULACIJA BIOCIDA, NA LOKACIJI INDUSTRIJSKA ZONA, U
NOVOJ PAZOVI
I. Opšti podaci
Novo postrojenje
X
Rad ili bitne izmene u radu postojećeg postrojenja
1. O zahtevu
Prestanak aktivnosti
Revizija dozvole
Produţenje vaţenja dozvole
2. O operateru
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
Naziv
Duochem d.o.o.
Sedište
Beograd
Adresa
Ruzveltova 38
Broj telefona/faksa
011 344 04 93, 011 344 52 96
E-mail
Registarski broj i datum
registracije
Lice i podaci za kontakt
Drugi podaci o operateru /
pravnom licu
[email protected]
BD 28860/2005 od 24.06.2005.
Zoran Sazdović
nema
3. O postrojenju i njegovoj okolini
4
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6.
3.7.
Naziv
Duochem d.o.o.
Adresa
Industrijska zona, Nova Pazova, ul. Krajiška, blok 25,
kat.parcela 735/75 KO Nova Pazova.
Broj telefona/faksa
022/323-885, 022/323-887, 022/323-889
E-mail
[email protected]
Lice i podaci za kontakt
Naziv i adresa vlasnika
zemljišta na kome se
planira obavljanje
aktivnosti
Zoran Sazdović
Republika Srbija - zakupac graĊevinskog zemljišta
Duochem d.o.o. (MB 17245201)
Naziv i adresa vlasnika
glavne i pomoćnih zgrada Duochem d.o.o.
postrojenja u kome se
Srbija, Beograd, Ruzveltova 38
aktivnost izvodi
Informacija o uslovima
utvrĊenim u
urbanistiĉkom i
prostornom planu
Infomacija o alternativnim
lokacijama
Informacija o okolini na
koju moţe uticati
obavljanje aktivnosti ili
udes
Kompleks „DUOCHEM“, Proizvodno-administrativni
objekat, Nova Pazova koncipiran je u skladu sa
Urbanistiĉkim projektom br. 350-30/2008-III-02, od
08.02.2008. godine, izdat od Opštine Stara Pazova, a
Prva faza izgradnje objekta je definisana Idejnim
projektom usklaĊenim sa Aktom o urbanistiĉkim
uslovima br. 112-35300122/2008-02, od 19.08.2008.
godine
/
Industrijska zona, Nova Pazova, ul. Krajiška, blok 25
Pogledati Prilog 111013.Postojeći investitori i
objekti u bloku 25.doc
4. Vrsta industrijske aktivnosti
4.
HEMIJSKA INDUSTRIJA (*)
4.4. Hemijska postrojenja (*) za proizvodnju osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i
biocida
(*) LABORATORIJSKA OPREMA ZA LABORATORIJSKU PROIZVODNJU
OSNOVNIH PROIZVODA BIOCIDA (AKTIVNE MATERIJE) I INDUSTRIJSKA
PROIZVODNJA FORMULACIJA
5
5. Osoblje i investicioni troškovi
5.1.
5.2.
Broj zaposlenih u postojećim
objektima
Ukupni troškovi, sa novim
investicijama
12
EUR 2.000.000,00
II. Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama
1. Kratak opis aktivnosti za koju se integrisana dozvola zahteva
FABRIKA ZA PROIZVODNjU BIOCIDA
– I. Faza kompleksa „DUOCHEM“-
Koncepcija izgradnje celog Proizvodno-poslovnog kompleksa
„DUOCHEM“ prikazana je na crteţu: SITUACIJA GP 2.1ARH-001 (Glavni projekt – ARHITEKTURA). Sa ovog crteţa
se vidi i dispozicija I. Faze.
Fabrika za proizvodnju biociga (I. Faza kompleksa
„DUOCHEM“) predstavlja zaokruţenu celinu za
laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda biocida
(aktivne materije) i industrijsku proizvodnju odreĊenog
asortimana formulacija insekticida i rodenticida. Projektovani
asortiman i kapacitet je prikazan u Taĉki 1.4 ovog Zahteva.
1.1.
Kratak opis
aktivnosti
Biocidni proizvodi jesu aktivne supstance ili preparati koji
sadrţe jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljeni u obliku u
kom se snabdevaju korisnici, a ĉija je namena da unište,
odvrate, uĉine bezopasnim, spreĉe delovanje ili kontrolišu
nepoţeljne organizme, hemijski ili biološki. MeĊu biocide
spadaju sredstva za uništavanje insekata (insekticidi) i
glodara (rodenticidi).
Dispozicija, veliĉina, oblik, namena i drugi potrebni detalji za
proizvodne, skladišne, laboratorijske, tehniĉke, rezervne i
druge prateće prostore prikazani su na crteţima:
- OSNOVA PRIZEMLjA
- OSNOVA SPRATA
GP 2.1 – ARH- 002 i
GP 2.1 – ARH- 003.
Proizvodni deo je u prizemlju, ĉiste spratne visine 4m. U
prizemlju su smeštene proizvodne i skladišne prostorije,
6
prostorija za odlaganje opasnog otpada, stepenišni prostor i
pomoćne prostorije.
Na spratu se nalaze rezervne/perspektivne proizvodne i
skladišne prostorije, tehniĉki prostor, stepenišni prostor i
pomoćne prostorije.
Fabrika za proizvodnju biocida DUOCHEM u Novoj Pazovi
projektovana je i izgraĊena u skladu sa vaţećom zakonskom
regulativom vezanom za ovu problematiku, a imajući u vidu
primenjene tehnološke postupke, karakteristike
materijala/sirovina koje uĉestvuju u proizvodnom procesu i
samih proizvoda. U objekatu je odgovarajući laboratorijski
prostor za laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda
biocida (aktivne materije), kao i proizvodne linije za
proizvodnju teĉnih i praškastih biocida i proizvodnju mamaca.
Biocidi su sredstva za uništavanje insekata(insekticidi) i
glodara(rodenticidi).
Pored laboratorije i proizvodnih linija projektovan je i izgraĊen
i odgovarajući skladišni prostor za skladištenje sirovina,
gotovih proizvoda i ambalaţe, a u cilju obezbeĊivanja uslova
za odvijanje kontinuiteta planirane proizvodnje.
A.
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA
U laboratroji se odvija proizvodnja tri aktivne materije,
molekula kumatetralila, bromadiolona i brodifakuma, koje
pripadaju istoj grupi organskih jedinjenja, derivata 4-hidroksi
kumarina.
Budući da se radi o molekulima iste hemijske grupe, njihov
proces proizvodnje je sliĉan. Aktivne matrerije dobijaju se u
procesu više-stupne sinteze pri ĉemu se svaki meĊu proizvod
obraĊuje i izoluje i analizira. Proces nije kontinualan već
šarţni (batch process)
Proces proizvodnje sastoji se od primene razliĉitih
imenovanih i ne-imenovanih reakcije sinteze finih organskih
hemikalija (Fine Organic Chemicals) kao što su:





Friedl Craftsovo acilovanje,
Michaelova kondenzacija,
Aldolna kondenzacija,
Borohidridna redukcija,
Eliminacija vode i druge..
7
Linije za proizvodnju, aparature nisu stacionarne i fiksne već
se one sklapaju u zavisnosti od vrste reakcija i tehnike koja
se primenjuje u svakom proizvodnom procesu.
(Detaljnije o procesu proizvodnje u Odeljku 3.1)
U toku procesa proizvodnje koriste se najbolje dostupne
tehnike sinteze finih organiskih hemikalija kao, a što je
prikazano u Odeljku 3.2 ovog Zahteva.
Kod projektovanja i izgradnje objekta vodilo se raĉuna, kako
o vrsti i obimu laboratorijske proizvodnje osnovnih proizvoda
biocida, tako i o vrstama, karakteristikama i koliĉinama
korišćenih sirovina, a što se ogleda u implementaciji BAT
dokumenata u skladu sa IPPC Direktivom (detaljnije u
poglavljima 3 do 12)
Proces proizvodnje aktivnih materija, zbog svojih
karakteristika, kao i zbog karakteristika korišćenih sirovina,
uglavnom se odvija u u posebnom laboratorijskom digestoru.
U cilju pune zaštite radnog prostora i ţivotne sredine, na
digestoru je ugraĊen poseban sistem ventilacije (Ex-izvedba),
a odsisni vazduh se pre izbacivanje u atmosferu tretira kroz
odgovarajući trostepeni sistem filtracije, tako da je
projektovani nivo emisije štetnih isparenja praktiĉno
zanemarljiv (u tragovima).
Ukupan proces sinteze, odnosno operacije koje se odvijaju u
digestoru, su u potpunosti odvojene od kanalizacionih
sistema. Sakupljanja sluĉajno i ekscesno prosutih teĉnosti u
digestoru se ostvaruje preko sopstvenog „zatvorenog
sistema“ u sklopu digestora.
Laboratorijske otpadne vode, koje nastaju u postupku
sekundarnog ispiranja laboratorijskih sudova, a koje mogu
biti delimiĉno kontaminirane malim ostacima aktivne materije,
odvode se posebnim kanalizacionim vodom u dvodelnu Jamu
za neutralizaciju, u kojoj se vrši odgovarajući tretman
otpadne vode. Jama za neutralizaciju nije povezana ni sa
jednim kanalizacionim sistemom.
B.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
Postupci proizvodnje su šarţni i podrazumevaju
8
namešavanje sirovina po odreĊenim recepturama,
homogenizaciju u šarţnim homogenizatorima i pakovanje.
Obzirom na vrstu tehnologije proizvodne linije su
poluautomatizovane, a rad se odvija u jednoj smeni.
Proizvodni i skladišni prostor je rasporeĊen prema zahtevima
tehnologije. U procesu proizvodnje uĉestvuju aktivne
materije, zapaljive sirovine, sirovine „velikih zaliha“, sirovine
za praškaste formulacije i „ostale „ sirovine koje se skladište
u veoma malim koliĉinama. Pri projektovanju prostora za
skladište pošlo se od fiziĉko hemijskih karakteristika sirovina i
gotovih proizvoda, zahtevima za stok-maksimume i naĉinima
pakovanja.
Prostorije 26, 27 i 35– za proizvodnju teĉnih formulacijasmeštene su u prizemlju dvospratnog dela objekta, sa
vratima dovoljnih dimenzija za prolaz i manipulaciju
viljuškarom.
Imaju zahtevanu spratnu visinu od 4 m.
U okviru proizvodnih prostorija nalaze se priruĉni magacini
sirovina i „ĉist“ proizvodni prostor u kome su smešteni
reaktori iznad kojih su postavljene ventilacione nape za
lokalno odsisavanje (radna ventilacija), pumpe za teĉne
sirovine, homogenizatori za umešavanje komponenti i
punionice za pakovanje gotovih proizvoda.
U prostoriji 35 se proizvode teĉni rodenticidi,ĉija je osnovna
sirovina propilen glikol, pa se ova prostorija tretira kao „ex”
zona.
Prostorija 27 je predviĊena za proizvodnju Komtoksa, ĉije su
sirovine i gotov proizvod svrstani u grupu eksplozivnih
materijala, koji sa vazduhom ĉine eksplozivne smeše. Pored
ove prostorije nalazi se prostorija br.28, u kojoj se skladište
sirovine i gotov proizvod. Ove prostorije su smeštene u „špicu
objekta“ i tretirane su kao „ex“ zona.
Proizvodna prostorija 23- za proizvodnju praškastih
formulacija i mamaca- I to:
• Linija za proizvodnju praškastih rodenticida
• Linije za proizvodnju mamaca (3 linije)
nalazi se u prizemlju, takoĊe ima zahtevanu spratnu visinu 4
m. U okviru te prostorije se nalazi priruĉni magacin sirovina i
proizvodni prostor sa paketnim jedinicama za praškaste
formulacije i odgovarajućim mašinama za pakovanje gotovih
proizvoda .
Obzirom na postojanje prašine organskog porekla, svi
elektriĉni ureĊaji opreme za proizvodnju praškastih
rodenticida i mamaca, u prostoriji 23 i 24, su u mehaniĉkoj
zaštiti stepena IP65.
9
Prostorija br 24 je namenjena za skladištenje praškastih
sirovina, (brašno , talk, stoĉno brašno, prekrupa i parafin u
ljuspama) i skladište gotovih praškastih proizvoda i mamaca.
Raspored skladišnog prostora sirovina predviĊen je
prema tehnološkim zahtevima i srodnosti sirovina prema
fiziĉko- hemijskim karakteristikama. Prostor je
rasporeĊen na sledeći naĉin:
Sav skladišni prostor je koncipiran da zadovolji tenhološke
zahteve, a istovremeno je izveden prema vaţećim protivpoţarnim propisima i propisima o transportu i uskladištenju
otrovnih materija, koje treba da budu u zakljuĉanim
prostorijama. U navedenim tabelama, koje predstavljaju
projektni zadatak za skladište, dat je naĉin pakovanja,
veliĉina ambalaţe, pakovanje na palete, neophodnost
manipulacije viljuškarom.
Za sirovine „velikih zaliha“ (solvesso 200, suncokretovo
ulje), predviĊeno je posebno mesto za pretakanje iz
kamion cisterni u odgovarajuću ambalaţu, u kojoj će se
skladištiti navedene sirovine. Pretakalište je izvedeno
prema vaţećim propisima za ovu vrstu namene.
1.2.
1.3.
Normalan broj
radnih sati i dana
u nedelji za
obavljanje
aktivnosti
Planiran datum
izgradnje
Osam (8) radnih sati dnevno (I smena), Pet (5) radnih dana
u nedelji
Planirani završetak gradnje: Mart 2010.
Osnovni proizvodi biocida (Aktivne materije)
Kapacitet laboratorijske proizvodnje je jedna šarţa (1,5 kg
aktivne materije) za jednu radnu nedelju (5 radnih dana).
1.4.
Kapacitet
proizvodnje i
planirani obim
godišnje
proizvodnje
Planirani obim godišnje proizvodnje je:
Vrste / Ime proizvoda
Bromadiolon ------------ 40 kg
Brodifakum ------------- 5 kg
Kumatetralil ------------- 5 kg
(do 30 šarţi)
(do 4 šarţe)
(do 4 šarţe)
Teĉne i praškaste formulacije i mamci
Proizvodni kapaciteti projektovanih i instaliranih
10
tehnoloških linija su:
INSEKTICIDI- TEĈNE FORMULACIJE
• TiBi-24
4.000 l/smeni,
• Komtoks
400 l/smeni,
100t/god;
5t/god;
RODENTICIDI- TEĈNE FORMULACIJE
• Bromachem, 0,25 % crveni
400 l/smeni, 20t/god
• Bromadiolon 2,5% bezbojan
400 l/smeni, 1t/god
• Bromadiolon 2,5%,crveni
400 l/smeni, 1t/god
• Kumatetralil 0,75% uljani
400 l/smeni,
3t/god
• Rattack, crveni 0,25%
400 l/smeni,
2t/god
• Brodifakum 2,5%,crveni
400 l/smeni, 0,5t/god
• Brodifakum 2,5% bezbojni
400 l/smeni, 0,5t/god
RODENTICIDI- PRAŠKASTE FORMULACIJE
• Bromadiolon, 0,1 % crveni
100 kg/smeni,
• Kumatetralil 0,75%,plavi
100 kg/smeni,
5t/god
2t/god
MAMCI
• RATTACK-Mamac u rastresitoj formi
500 kg / smeni
• RATTACK-Mamac u formi pelete
500 kg / smeni
• RATTACK-Mamac u formi parafinskog bloka 500 kg/smeni
• BROMACHEM-Mamac u rastresitoj formi
500 kg/smeni
• BROMACHEM-Mamac u formi pelete
500 kg/smeni
• BROMACHEM-Mamac u formi paraf.bloka 500 kg / smeni
1.5.
Planirani datum
puštanja u rad
Mart 2010. god (Probni rad)
Vozila koja ulaze i izlaze iz kruga kompleksa kreću se i
zaustavljaju na izgraĊenim internim saobraćajnicama i
parkingu.
Prevoz zaposlnih:
 5 putniĉkih automobila, po 1 ulaz-izlaz na dan
1.6.
Prevoz do i od
preduzeća
Prevoz sirovina i gotovih proizvoda:
 kombi nosivosti do 1.200 kg, 2 ulaza-izlaza sedmiĉno,
 kamion nosivosti 5 tona, 2 ulaza-izlaza meseĉno,
 kamion nosivosti 10 tona, 1 ulaz-izlaz meseĉno,
 autocisterna nosivosti 10 tona, 1 ulaz-izlaz meseĉno.
U sledećoj tabeli dati su zbirni pregledi sirovina (naziv, vrsta,
naĉin pakovanja/skladištenja, maks. zalihe u skladištima)
11
Tabela II, 1.7
Sirovina
aceton
Etil alkohol
1.7.
Podaci o
planiranom
korišćenju
sirovina i
pomoćnih
materijala,
energije i vode (iz
tabelarnih
pregleda u
prilogu)
Agregatn
o stanje
Jedinično
pakovanje
Stock
max. (kg)
ZAPALJIVE TEČNE SIROVINE
tečnost
5l
10 l
tečnost
50 l
20 l
Kerozin
tečnost
200 l
0l
Na-borhidrid
Trietilamin
granule
tečnost
1 kg
1l
10
2l
Način pakovanja
PVC kanister od 5 lit
PVC kanister od 5 lit
Nabavka za konkretnu
narudžbinu
Staklene tegle od 1 kg
Staklene flaše od 1 lit
Brašno
Pšenično zrno
Prekrupa
Stočno brašno
Parafin ljuspe
PRAŠKASTE SIROVINE
čvrsto
25
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
200
Propilen glikol
Solvesso 200
Suncokretovo ulje
SIROVINE SA VELIKIM ZALIHAMA
tečnost
200 l
5.000 l
tečnost
200 l
12.000l
tečnost
1000 l
10.000 l
Metalna burad
Metalna burad
Džambo kanister
OSTALE SIROVINE
5 kg
200 l
200 l
25
200 l
25
200 l
1l
1l
20 l
10 kg
200 l
200 l
25
600 l
250
200
10 l
9l
20 l
Plastični kanistri, 5 kg
Metalno bure
Metalno bure
Kartonski burići
Metalna burad
Metalna burad
Metalna burad
Staklene flaše od 1 lit
kutije sa po 9 flaša
Metalno bure
60
5
12
5
Metalna burad
Plastično bure
Plastično bure
Plastično bure
Samonoseća kartonska
burad
Metalna burad
Basonyl Blue 636
Berol 533
Berol 9968
Denatonijum benzoat
Piperonil butoksid
Rhodamine B
Thensiofix B8247
toluen
trietanolamin
Metilen hlorid
Bioaletrin
Brodifakum
Bromamdiolon
Kumatetralil
prah
tečnost
tečnost
prah
tečnost
prah
tečnost
tečnost
tečnost
tečnost
AKTIVNE MATERIJE
tečnost
20
prah
prah
prah
Lambda cihalotrin
prah
25
500
Permetrin
tečnost
25
300
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
 Potrošnja elektriĉne energije: 97.000 kWh / god
 Potrošnja prirodnog gasa: 25 Nm3/h, 18.000 Nm3/god
 Potrošnja vode (pitke): 250 l/dan, 60 m3/god
12
1.8.
Troškovni opis
korišćenja
najboljih
dostupnih tehnika
(BAT) i/ili
planiranih
aktivnosti za
dostizanje nivoa
BAT (opis se
zasniva na
uporeĊivanju
sadašnjih i analizi
potrebnih uslova
za dostizanje
BAT)
750.000 EUR
4.
HEMIJSKA INDUSTRIJA (*)
4.4. Hemijska postrojenja (*) za proizvodnju osnovnih
proizvoda za zaštitu bilja i biocida
1.9.
1.10.
Razlozi za
podnošenje
zahteva za
izdavanje
integrisane
dozvole i
oĉekivane
promene u
odnosu na
dosadašnji rad
Lista propisa,
priruĉnika,
obraĉunskih
programa (za
procenu
koncentracija
zagaĊujućih
materija u
ţivotnoj sredini)
korišćenih
prilikom
kompletiranja
zahteva za
(*) LABORATORIJSKA OPREMA ZA
LABORATORIJSKU PROIZVODNJU OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA (AKTIVNE MATERIJE) I
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
RAZLOG: Izgradnja novog objekta, uvoĊenje najboljih
dostupnih tehnika sa aspekta procesa proizvodnje,
kao i sa aspekta projektovanih i izvedenih
graĊevinskih rešenja kojima se negativan uticaj
planirane aktivnosti na ţivotnu sredinu uĉini
minimalnim.
U toku procesa izgradnje „DUOCHEM“ Fabrike za
proizvodnju biocida (definisanje Projektnog zadatka, izrada
Projektne dokumentacije i Izgradnja objekta), kao i u
postupku izrade ZAHTEVA za izdavanje integrisane dozvole
za rad objekta, implementirana je validna regulativa, tehniĉki
standardi, preporuke i dobra praksa, i to:
Zakoni
1.
Zakon o zaštiti ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 135/04; 36/09)
13
izdavanje
integrisane
dozvole
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 135/04; 36/09)
Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli
zagaĊivanja ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS" br.
135/04)
Zakon o zaštiti prirode ("Sluţbeni glasnik RS" br.
36/09)
Zakon o zaštiti vazduha ("Sluţbeni glasnik RS" br.
36/09)
Zakon o hemikalijama ("Sluţbeni glasnik RS" br.
36/09)
Zakon o biocidnim proizvodima ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 36/09)
Zakon o upravljanju otpadom ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 36/09)
Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o zaštiti od buke u ţivotnoj sredini ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o vodama ("Sluţbeni glasnik RS" br. 30/2010)
Zakon o planiranju i izgradnji ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 47/03)
Zakon o zaštiti od poţara (“Sluţbeni glasnik SR Srbije
br.37/88, 53/93, 67/93 i 48/94),
Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim
teĉnostima i gasovima (Sl.Glasnik SRS br. 44/77; 45/84
; i 18/89),
Zakon o prevozu opasnih materija, "Službeni list SFRJ",
broj: 27/90, 45/90, 24/94, 28/96, 21/99, 44/99, 68
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 101/05)
Uredbe
17. Uredba o utvrĊivanju Liste projekata za koje je
obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se
moţe zahtevati procena uticaja na ţivotnu sredinu
("Sluţbeni glasnik RS" br. 84/05)
18. Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se
14
19.
20.
21.
22.
23.
izdaje integrisana dozvola ("Sluţbeni glasnik RS" br.
84/05)
Uredba o graniĉnim vrednostima emisije zagaĊujućih
materija u vazduh ("Sluţbeni glasnik RS", br.
71/10),
Uredba o utvrĊivanju programa dinamike podnošenja
zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Sluţbeni
glasnik RS", br. 108/2008)
Uredba o kriterijumima za odreĊivanje najboljih
dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta,
kao i za odreĊivanje graniĉnih vrednosti emisije u
integrisanoj dozvoli ("Sluţbeni glasnik RS" br. 84/05)
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i
ţelezniĉkom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", broj:
53/02)
Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Sluţbeni glasnik
RS" br. --/08)
Pravilnici
24. Pravilnik o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu
sredinu ("Sluţbeni glasnik RS" br. 69/05)
25. Pravilnik o sadrţini, izgledu i naĉinu popunjavanja
zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 69/05)
26. Pravilnik o sadrţini tehniĉke dokumentacije koja se
podnosu u postupku za dobijanje vodoprivredne
saglasnosti i vodoprivredne dozvole ("Sluţbeni
glasnik SRS" br. 3/78)
27. Pravilnik o graniĉnim vrednostima, metodama
merenja imisija, kriterijumima za uspostavljanje
mernih mesta i evidenciju podataka ("Sluţbeni glasnik
RS" br. 54/92)
28. Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ţivotnoj sredini
("Sluţbeni glasnik RS" br. 54/92)
29. Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu od
buke u radnim prostorijama ("Sluţbeni list SFRJ" br.
21/92)
30. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u
grupe i o metodama za odreĊivanje stepena
otrovnosti pojedinih otrova“("Sluzbeni list SFRJ", broj
15
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
79/91) (Važi do donošenja Akata po Z. o
hemikalijama),
Pravilnik o naĉinu postupanja sa otpacima koji imaju
svojstvo opasnih materija, "Službeni glasnik RS", broj:
12/95
Pravilnik o obrascu izveštaja o upravljanju ambalaţom i
ambalaţnim otpadom ("Sluţbeni glasnik RS" br. --/09)
Pravilnik o uslovima i naĉinu razvrstavanja, pakovanja
i ĉuvanja sekundarnih sirovina ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 55/01) (Važi do donošenja Akata po Z. o uprav.
otpadom)
Pravilnik o obrascu Dokumenta o kretanju otpada i
uputstvu za njegovo popunjavanje - (predlog)
Odluka o obeleţavanju otrova u prometu, (Sluţbeni list
SRJ br.38/97) (Važi do donošenja Akata po Z. o
hemikalijama)
Spisak otrova ĉiji su proizvodnja, promet i korišćenje
zabranjeni, "Službeni list SRJ", broj: 12/00
Lista otrova razvrstanih u grupe, "Službeni list SRJ",
broj: 12/00
Pravilnik o opasnim materijama u vodama, "Službeni
glasnik SRS", broj: 31/82
Pravilnik o naĉinu i minimalnom broju ispitivanja
kvaliteta otpadnih voda, "Službeni glasnik SRS", broj:
47/83, 13/84
Pravilnik о Листи опасних материја и њиховим
количинама и критеријумима за одређивање врсте
докумената које израђује оператер севесо
постројења, односно комплекса ("Sluţbeni glasnik
RS", br. 42/2010),
Pravilnik садржини Политике превенције удеса и
садржина и методологија израде Извештаја о
безбедности и Плана заштите од удеса ("Sluţbeni
glasnik RS", br. 42/2010).
Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive teĉnosti i o
uskladištavanju i pretakanju zapaljivih teĉnosti (Sl. List
SFRJ br. 20/71 i 23/71)
Komentar pravilnika o izgradnji postrojenja za zapaljive
teĉnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih
teĉnosti
16
Tehniĉke norme – Standardi
44. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za
protiveksplozijsku zaštitu (Sl. List SFRJ br. 62/1991)
45. Pravilnik o tehniĉkim normativima za hidrantsku mreţu
za gašenje poţara (“Sluţbeni list SFRJ” br.30/91),
46. Pravilnik o tehniĉkim normativima za pristupne puteve, i
ureĊene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata
povećanog rizika od poţara (“Sluţbeni list SFRJ”
br.8/95),
47. Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu skladišta od
poţara i eksplozija (''Sl. list SFRJ'' broj 24/87),
48. Pravilnik o tehniĉkim normativima za elektro instalacije
niskog napona (“Sluţbeni list SFRJ” br.53/88),
49. Tehniĉki normativi za zaštitu elektroenergetskih
postrojenja i ureĊaja od poţara (“Sluţbeni list SFRJ”
br.74/90),
50. Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za
ventilaciju i klimatizaciju (“Sluţbeni list SFRJ” br.38/89),
51. Pravilnik o tehniĉkim normativima za sisteme za
odvoĊenje dima i toplote nastalih u poţaru (“Sluţbeni
list SFRJ” br.45/83),
52. Pravilnik o tehniĉkim normativima za ureĊaje za
automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema
poţaru (“Sluţbeni list SFRJ” br.35/80),
53. Pravilnik o tehniĉkim normativima za stabilne instalacije
za dojavu poţara (“Sluţbeni list SRJ” br.87/93),
54. Pravilnik o obaveznom atestiranju elemenata tipskih
graĊevinskih konstrukcija na otpornost prema poţaru i
o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije
udruţenog rada ovlašćene za atestiranje tih proizvoda
(“Sluţbeni list SFRJ”, br.24/90),
55. Pravilnik o tehniĉkim normativima za zaštitu objekta od
atmosferskog praţnjenja (“Sluţbeni list SRJ”, br.11/96),
56. Pravilnik o tehniĉkim normativima za projektovanje,
graĊenje, pogon i odrţavanje gasnih kotlarnica
(Sluţbeni list SFRJ br. 10/90 i 52/90),
57. SRPS (JUS) Z.C0.001 - 1984 - Zaštita od poţara i
eksplozija Zaštita od poţara Termini i definicije,
58. SRPS (JUS) Z.C0.005 - 1979 - Zaštita od poţara i
eksplozija
Klasifikacija materija i robe prema
ponašanju u poţaru,
59. SRPS (JUS) Z.C0.007 - 1978 - Zaštita od poţara
Klasifikacija zapaljivih teĉnosti prema temperaturi
paljenja i temperaturi kljuĉanja
60. SRPS (JUS) Z.C0.010 –1979 - Zaštita od poţara i
eksplozija Karakeristike opasnih zapaljivih gasova,
17
61.
62.
63.
64.
65.
66.
67.
68.
69.
70.
71.
72.
73.
74.
75.
teĉnosti i isparljivih ĉvrstih supstanci,
SRPS (JUS) Z.C0.012 - 1979 - Zaštita od poţara i
eksplozija
UtvrĊivanje kategorija i stepena
opasnosti od materija pri poţaru,
SRPS (JUS) Z.C1.002 - 1979 - Zaštita od poţara i
eksplozija
Vatrogasna oprema - Simboli,
SRPS (JUS) U.J1.220 - 1981 - Zaštita od poţara
Simboli za tehniĉke šeme
SRPS (JUS) U.J1.240 - 1981 - Zaštita od poţara
Tipovi konstrukcija zgrada prema njihovoj unutrašnjoj
otpornosti protiv poţara.
SRPS (JUS) Z.B0.001 – 1991 - Maksimalno dozvoljene
koncentracije škodljivih gasova, para i aerosola u
atmosferi radnih prostorija i radilišta
SRPS (JUS) N.S8.003 - 1981 – Protiveksplozijska
zaštita Klasifikacija eksplozivnih gasova i para
SRPS (JUS) ISO 3941 – 1994 – Klasifikacija poţara
TP21 iz 2003. godine.
SRPS N.S8.007 - Zone opasnosti prostora ugroţenih
eksplozivnim smešama gasova i para,
SRPS (JUS) N.S8.008 - Klasifikacija prostora ugroţenih
eksplozivnom prašinom,
SRPS IEC 60079-10 - Deo 10: Elektriĉni ureĊaji za
eksplozivne gasovite atmosfere,
SRPS (JUS) N.S8.090 - Zahtevi za elektriĉne instalacije
i ureĊaje u prostorima ugroţenim od eksplozivne
atmosfere (izuzev rudnika),
SRPS (JUS) N.S8.850 - Elektriĉni ureĊaji u prostorima
ugroţenim zapaljivom prašinom,
SRPS (JUS) N.S8.011 - Opšti zahtevi za konstrukciju
protiveksplozijiskih zaštićenih elektriĉnih ureĊaja
namenjenih za rad u prostorima ugroţenim od
eksplozivne atmosfere,
SRPS Z.B0.001 - Maksimalno dozvoljene koncentracije
škodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radnih
prostorija i radilišta,
SRPS ISO 3941 - Klasifikacija poţara,
Struĉna literatura
76. Jovanov R., Pavlović A., Jovanović S.: Metodologija
odreĊivanja zona opasnosti – zapaljive teĉnosti i gasovi,
Beograd, 1997.
77. Marinović N.: Protueksplozijska zaštita elektriĉnih
ureĊaja, Zagreb, 1986.
78. Marinović N.: Elektriĉni ureĊaji namenjeni za rad u
18
atmosferi eksplozivnih smesa zapaljivih plinova i para,
Zagreb, 1978.
79. GMP - Good manufacturing practice (u farmaceutskoj
industriji)
80. GLP - Good laboratory practice
BREF - BAT reference documents
EUROPEAN COMMISSION - Integrated Pollution
Prevention and Control:
81. Reference Document on Best Available Techniques on
Emissions from Storage, July 2006
82. Reference Document on Best Available Techniques for
the Waste Treatments Industries, August 2006
83. Reference Document on Best Available Techniques for
the Manufacture of Organic Fine Chemicals, August
2006
84. Reference Document on Best Available Techniques in
Common Waste Water and Waste Gas Treatment /
Management Systems in the Chemical Sector,
February 2003
85. Reference Document on the General Principles of
Monitoring July 2003
ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY , Ireland:
86. IPC Guidance Note Guidance Note on Storage and
Transfer of Materials for Scheduled Activities, June
2004
87. BAT Guidance Note on Best Available Techniques for
Pharmaceutical and Other Speciality Organic
Chemicals (1st Edition), August 2008
88. Guidance Note to Industry on the Requirements for
Fire-Water Retention Facilities (Draft)
Ne va
Nadleţni organ
odgovoran za
planiranje i
2.1. izgradnju na
teritoriji na kojoj se
aktivnost odvija ili
će se odvijati
2.1.1 Naziv nadleţnog
Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT
ZA ARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITELjSTVO
Novi Sad
19
organa
POKRAJINSKI SEKRETARIJAT
ZA ARHITEKTURU, URBANIZAM I GRADITELjSTVO
Adresa
Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina
21000 Novi Sad
Mihajla Pupina 6
Broj telefona/faksa
021/487-4590
E-mail
[email protected]
Planski dokument i
urbanistiĉki plan sa
podacima o
urbanistiĉkim
uslovima za
ureĊenje prostora,
2.1.2
parcelaciji i
sprovoĊenju plana,
kao i projekat
(ukljuĉivanje u
prostorno-razvojni
plan)
Katastarski broj
parcele sa kopijom
2.1.3
plana izdatom od
nadleţnog organa
Dokaz o pravu
korišćenja
zemljišta, odnosno
pravu svojine na
2.1.4 objektu, odnosno
pravu korišćenja na
neizgraĊenom
graĊevinskom
zemljištu
Odobrenje za
2.1.5 izgradnju i/ili
upotrebna dozvola
Urbanistiĉki projekat br. 350-30/2008-III-02, od 08.02.2008.
godine, izdat od Opštine Stara Pazova
Katastarska parcela broj 735/75
KO Nova Pazova
Broj lista nepokretnosti 5096
Ugovor o zakupu ostalog neizgraĊenog graĊevinskog
zemljišta sa Javnim preduzećem za graĊevinsko zemljište i
izgradnju Stara Pazova „Gea-Plan“ broj 5-36/06 od
03.11.2006.
ODOBRENjE ZA IZGRADNjU , Republika Srbija,
Autonomna Pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za
arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo broj: 112-35100297/2008-02 od 26.09.2008. g.
ODOBRENJE ZA PUŠTANJE U PROBNI RAD, Autonomna
Pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu,
urbanizam i graditeljstvo broj: 112-351-00029/2010-02, od
26.04.2010. godine.
20
UPOTREBNA DOZVOLA, Autonomna Pokrajina Vojvodina,
Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i
graditeljstvo broj: 112-351-00850/2010-02, od 27.09.2010.
godine.
2.2.
Nadleţni organ
odgovoran za
upravljanje vodama
(zaštitu i korišćenje
voda i zaštitu od
štetnog dejstva
voda)







Naziv





2.2.1
Adresa




Broj telefona/faksa


Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srbije, Republiĉka direkcija za vode,
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivred
Javno vodoprivredno preduzeće „Vode vojvodine“
VP „Galovica“
JP „Vodovod i kanalizacija“, Stara Pazova
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srbije, Republiĉka direkcija za vode,
Pokrajinski sekretarijat poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede
Javno vodoprivredno preduzeće „Vode vojvodine“
VP „Galovica“
JP „Vodovod i kanalizacija“, Stara Pazova
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Republike Srbije, Republiĉka direkcija za vode,
11000 Beograd,Nemanjina 22-26
Republiĉka direkcija za vode
11070, Novi Beograd, Bulevar umetnosti 2a
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivredu, 21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina
16
Javno vodoprivredno preduzeće „Vode vojvodine“
21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 25
VP „Galovica“
JP „Vodovod i kanalizacija“, Stara Pazova
Svetosavska 11
Ministarstvo: t: 011/2607-960 f: 011/3616-285
Direkcija za vode: t/f: 001/311-5370
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivredu : tel 021 456 721, faks 021 456 040
„Vode Vojvodine: tel. 021/4881-888, fax: 021/557-353
21

E-mail


Ministarstvo: [email protected]
Direkcija za vode (direktor): a.prodanovic@
minpolj.sr.gov.rs
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i
vodoprivredu
“Vode Vojvodine”: [email protected]
Izgradnja objekta je izvodena u skladu sa GLAVNIM
projektom u kojem su imlementirani svi uslovi iz REŠENjA o
izdavanju vodoprivrednih uslova br. 325-05-502/2008-07, od
23.04.2008. godine izdatog od strane nadleţnog
ministarstva.
2.2.2
Podaci iz dozvole
za korišćenje voda
Po izvršenoj proveri/kontroli Glavnog projekta i
konstatovanju da su u istom implementirani svi relevantni
vodoprivredni uslovi, nadleţno ministarstvo je donelo
REŠENjE o izdavanju vodoprivredne saglasnosti, pod br.
325-04-1555/2008-07, od 03.12.2008. godine.
Na osnovu IZVEŠTAJA Komisije za tehniĉki pregled objekta,
ZAPISNIKA republiĉkog vodoprivrednog inspektora i
Rezultata ispitivanja u toku probnog rada, Pokrajinski
sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo
doneo je REŠENJE O VODOPRIVREDNOJ DOZVOLI, broj:
104-325-00071/2010-10, od 28.07.2010. godine.
DOZVOLA je izdata pod sledećim uslovima:
22
Podaci o
sopstvenom
2.2.3 postrojenju za
tretman otpadnih
voda koje nastaju u
Objekt je izgraĊen u skladu sa projektom, a kojim je (u
skladu sa Uslovima) projektovano da se ukupna kanalizacija
kompleksa izgradi po separatnom sistemu, i to:
23
procesu obavljanja
aktivnosti
1. NezagaĊene atmosferske vode sa krova objekta i drugih
nezagaĊenih površina (14,60 l/s) će se preko ĉeliĉnih
cevi direktno upuštati u putni kanal;
2. Uslovno zagaĊene vode sa parkinga i saobraćajnica
(39l/s) se prikupljaju površinskim betonskim kanalima
delimiĉno pokrivenim liveno-gvozdenim rešetkama i
usmeravaju na tretman ka taloţnom šahtu sa rešetkom i
koalascentnom separatoru. Posle prešišćavanja će se
ova voda prepumpavati iz prepumpne stanice kišnih
voda (zapremine 5 m3) u putni kanal;
3. Sanitarno-fekalne otpadne vode će se ispuštati direktno
u fekalnu kanalizacionu mreţu naselja;
4. U tehnološkom procesu laboratorijske proizvodnje
osnovnih proizvoda biocida dolazi do stvaranja manje
koliĉine (cca 8 do 10 m3 na godišnjem nivou)
tehnoloških otpadnih voda. Ova vrsta otpadnih voda
nastaje pri «sekundarnom ispiranju» i pranju posuda i
ureĊaja u laboratoriji, gde se vrši i proizvodnja aktivnih
materija za biocide. Ove vode su, osim sadrţaja
organske materije, detergenata, opterećene i tragovima
aktivne materije i kao takve će se upuštati u dvokomornu
vodonepropusnu «jamu za neutralizaciju/separaciju»,
zapremine 2,0m3. Ova jama nije povezana fiziĉki sa bilo
kojim kanalizacionim sistemom. PredviĊeno je da se
sakupljena otpadna voda u jami, po završenoj
separaciji, prvo laboratorijski ispita, i na osnovu
rezultata ispitivanja odluĉuje se o daljem postupku.
U sluĉaju da rezultati laboratorijskih ispitivanja ukazuju
da voda iz «jame za neutralizaciju/separaciju» nije
zagaĊena voda se ispušta u fekalnu kanalizaciju.
Ukoliko je je voda u «jami za neutralizaciju/separaciju»
zagaĊena, pretaĉe se u odgovarajuću posudu (dţambo
kanister), a zatim se dalje postupa kao sa opasnim
otpadom.
5. U sluĉaju akcidentnih situacija, u laboratoriji (kako u
digestoru, tako i u ostalom laboratorijskom prostoru) ne
moţe doći do zagaĊenja voda i tla jer ne postoji
mogućnost da prosute sirovine ili proizvodi
nekontrolisano izaĊu iz laboratorijskog prostora.
24
Podaci iz dozvole
za ispuštanje
otpadnih voda i
priloţenog
tabelarnog
2.2.4 pregleda odvodnog
sistema iz jednog ili
više mesta za
ispuštanje otpadnih
voda u odvodni
sistem
Svi relevantni podaci su dati u prethodnoj taĉci (taĉka 2.2.2.
i 2.2.3.)
Ako podnosilac zahteva za izdavanje dozvole planira da otpadne vode odvodi u drugo
postrojenje na tretman, potrebno je navesti podatke, i to:
NE PLANIRA SE ODVOĐENJE OTPADNIH VODA U DRUGO POSTROJENJE
Naziv operatera koji prima
otpadne vode na tretman
2.2.5 Sedište
Broj telefona/faksa
E-mail
Podaci iz dozvole za rad
2.2.6 postrojenja za tretman otpadnih
voda
Podaci iz ugovora zakljuĉenog
izmeĊu podnosioca zahteva i
2.2.7
operatera postrojenja za tretman
otpadnih voda
Saglasnosti i odobrenja izdata od
2.3.
nadleţnih organa
Lista priloţenih saglasnosti,
odobrenja i drugih akata
pribavljenih u postupku izdavanja
2.3.1
odobrenja za izgradnju
postrojenja za tretman otpadnih
voda
/
/
/
/
/
/
/
/
3. Kratak izveštaj o znaĉajnim uticajima na ţivotnu sredinu, u odnosu na:
3.1.
Vazduh
Sistem ventilacije u proizvodnim, laboratorijskim i
skladišnim prostorijama
Sistemom ubacne ventilacije se u proizvodne, laboratorijske i
25
skladišne prostorije dovodi 100% sveţ vazduh koji se uzima sa
fasade objekta i najpre se filtrira preko mehaniĉkih filtera klase
G4, potom se zimi zagreva u toplovodnom grejaĉu i dalje se
ventilatorom preko ventilacionog kanala ubacuje u prostorije.
Sistem odsisne ventilacije sastoji od opšte i radne ventilacije.
Opšta ventilacija radi stalno i u projektovanom nivou (broj
izmena) vrši odsisavanje vazduha iz svih proizvodnih,
laboratorijskih i skladišnih prostorija.
Radna ventilacija je izvedena u proizvodnim prostorijama i
laboratoriji i ĉini dodatni sistem ventilacije kada se u tim
prostorima obavlja industrijska proizvodnja formulacija, odnosno
laboratorijska proizvodnja osnovnih proizvoda biocida (aktivne
materije). Radna ventilacija je je izvedena po sistemu lokalnog
odisavanja sa konkretnih pozicija u proizvodnim i laboratorijskim
prostorima gde se nalaze osnovni izvori emisije štetnih efluenata
(gasova i prašine). U proizvodnim pogonima se iznad izvora
zagaĊenja (reaktori, mešaĉi i sl) nalaze odgovarajuće odsisne
nape, dok se u laboratoriji proses odvija u digestorima koji se
dodatno ventiliraju.
Sistemimom odsisne ventilacije odsisava se oko 10% više
vazduha nego što se direktno dovodi u prostorije, a u cilju
ostvarivanja odgovarajućeg podpritisak u prostorijama. Razlika
vazduh se nadoknaĊuje iz koridora, prestrujavanjem kroz vrata.
U proizvodnim i laboratorijskim prostorijama je predviĊeno da
opšta i lokalna/radna ventilacija rade zajedno jedan sat pre
poĉetka proizvodnje, za vreme trajanja proizvodnje i jedan sat po
završetku proizvodnje. Na taj naĉin je ispunjen je zahtev zaštite
od poţara i eksplozija.
Sistem ventilacije je regulisan i svako pojedinaĉno ukljuĉivanje
lokalne/radne odsisne ventilacije automatski povećava i
dovoĊenje odgovarajuće koliĉine sveţeg vazduha.
Postupak tretmana otpadnih gasova iz proizvodnih,
laboratorijskih i skladišnih prostorija
Otpadni gasovi / isparenja, koji se javljaju prilikom obavljanja
odreĊenih radnih operacija pri industrijskoj proizvodnji
formulacija i laboratorijskoj proizvodnji AM, kao i skladištenja
sirovina i gotovih proizvoda, odvode se iz prostorija
odgovarajućim odsisnim sistemima opšte i radne/lokalne
ventilacije preko odgovarajućih ventilacionih kanala.
Odvodni vazduh, sa otpadnim gasovima iz prostorija (opšta
26
ventilacija) i lokalnih odsisnih hauba/napa i digestora (radna
ventilacija), se provodi kroz odgovarajući sistem za filtriranje i
tek kao prefiltriran se izbacuje u atmosferu.
Projektom je predviĊena i izvedena ugradnja trostepenih
sistema za preĉišćavanje vazduha, odnosno proces
preĉišćavanja vazduha se obavlja u tri faze.
U sluĉaju ventilacionog sistema (opšta i radna ventilacija) gde
se u odvnom gasu mogu pojaviti zapaljivi/eksplozivni gasovi,
tretman/ filtriranje odsisnog gasa se sprovodi preko: grubog filtra
klase G4 prema DIN EN 779, finog filtra F9 prema DIN EN 779 i
filtra sa aktivnim ugljem, nakon ĉega se pomoću ventilatora
preĉićen izbacuje u atmosferu.
Proces preĉišćavanja vazduha iz prostora u kojima se ne
pojavljuju eksplozivni gasovi obavlja se u tri faze, tako da
odsisni vazduh prolazi redom kroz: grubi filter klase G4 prema
DIN EN 779, fini filter F9 prema DIN EN 779 i filter sa bipolarnim
jonizatorima, nakon ĉega se pomoću ventilatora preĉićen
izbacuje u atmosferu.
Obzirom da se radi o novom objektu za koji je bio odobren
PROBNI RAD, u toku kojeg su obavljena i odgovarajuća
garancijska merenja emisije polutanata u vazduh, a koja su
pokazala da je nivo emisije ispod nivoa koji je oĉekivan na
osnovu unapred izvršenih proraĉuna. U toku izgradnje je izvršen
proraĉun oĉekivanih isparenja u pojedinim fazama industrijske
proizvodnje formulacija i laboratorijske proizvodnje osnovnih
proizvoda biocida. Proraĉun je raĊen na osnovu:
1. projektovanih i izvedenih parametara radnih prostorija
(zapremina, ventilacioni sistemi),
2. karakteristika sirovina i gotovih proizvoda,
3. tehnoloških postupaka industrijske i laboratorijske
proizvodnje i
4. planiranog obima proizvodnje.
Metodologija izraĉunavanja emisije efluenata u vazduh, kao i
rezultati raĉunanja dati su u priloţenoj Tabeli 11 i Tabeli 11-1.
Pri izraĉunavanju koliĉine isparenja / masenog protoka (g/h),
odnosno koncentracije efluenata u odsisnom vazduhu
(mg/Nm3), pošlo se od vrlo strogih uslova za isparenja u
procesu šarţne proizvodnje formulacija i laboratorijske
proizvodnje aktivnih materija. Ovi uslovi podrazumevaju da je
maksimalno moguća površina teĉnosti izloţena procesu
27
isparenja pod atmosferskim pritiskom, na sobnoj temperaturi i pri
strujanju vazduha po površini teĉnosti od 0,5 m/s.
Koncentracija efluenata je raĉunata u skladu sa projektovanim
predmetnim ventilacionim sistemima za pojedine radne
prostorije (opšta + radna ventilacija).
Treba imati u vidu da se izraĉunata koncentracija efluenata i
maseni protok istih odnosi na stanje na izlazu iz digestora, ali ne
i na stanje na izlazu ventilacionog voda, jer se u meĊuprostoru
vrši i odgovarajući tretman otpadnih gasova preko odgovarajućih
filterskih sistema. Garancijska i druga propisana merenja emisije
biće obavljena na odsisnim ventilacionim vodovima posle
sistema za filtriranja.
Posebno treba imati u vidu ĉinjenicu da se, kako u procesu
proizvodnje formulacija, tako i u procesu laboratorijske
proizvodnje aktivnih materija, praktiĉno, u isto vreme obavlja
samo jedna od proizvodnih faza u odgovarajućem tehnološkom
procesu proizvodnje (šarţni procesi), a što znaĉi da je u
odreĊenom trenutku moguća prisutnost samo odreĊene vrste
isparenja. Kako pojedine operacije (odmeravanje, presipanje,...)
traju vremenski relativno kratko ( od 3 do 10 minuta), proizilazi
zakljuĉak da su isparenja pojedinih polutanata (maseni protok kg/h) reda sto grama na sat, odnosno na dan, a što znaĉi da su
projektovana zagaĊenja vazduha iz laboratorijske proizvodnje
AM i industrijske proizvodnje formulacija za red veliĉine manja
od propisima dozvoljenimanih, odnosno daleko ispod masenih
protoka (kg%h) za koje se uopšte i odreĊuje graniĉna vrednost
emisije (GVE).
Prethodna analiza pokazuje da je nivo zagaĊenja vazduha iz
„DUOCHEM-ovog“ OBJEKTA za laboratorijsku proizvodnju
osnovnih proizvoda biocida (AM) , kao i za industrijsku
proizvodnju formulacija ravna ili ĉak ispod nivoa zagaĊenja
vazduha iz standardnih nauĉnoistraţivaĉkih i razvojnih
laboratorija iz domena hemije.
Rezultati izvršenih GARANCIJSKIH MERENJA u toku
PROBNOG RADA svih proizvodnih postupaka, su pokazali da
su emisije polutanata (gasovi i prašina) iz laboratorijskih i
proizvodnig prostora u vazduh, daleko ispod GVE, a uglavnom
se kreće na nivou „tragova“.
3.2.
Vode
U postupku projektovanja (ukljuĉiv i koncipiranje tehnoloških
linija za proizvodnju) i izgradnje OBJEKTA strogo se vodilo
raĉuna da predmetni objekt, kao i aktivnosti koje se obavljaju u
28
njemu, nemaju nikakav negativan uticaj na lokalni sistem voda.
Laboratorijska proizvodnja osnovnoih proizvoda biocida
Laboratorijska proizvodnja osnovnoih proizvoda biocida je
funkcionalno, tehnološki i organizaciono tako postavljena da
nema nikakve negativne uticaje na vode i tlo (podzemne vode),
jer se sve odvija u »zatvorenom« i kontrolisanom procesu. Ovo
se odnosi kako na redovan proces rada, tako i u sluĉaju
mogućih ekscesa.
Iz detaljnog opisa procesa laboratorijske proizvodnje (Poglavlje
III, Odeljak 3.1) proizilazi da se iz samog procesa sinteze
aktivnih komponenti otpadne vode javljaju SAMO u procesu
sinteze aktivne materije bromadiolona. Otpadne vode nastaju
prilikom obrade reakcione smeše i one sadrţe veliki procenat
rastvaraĉa, etil alkohola i / ili acetona. Otpadne vode se NE
ispuštaju u kanalizaciju. One se tretiraju a preĉušĉen proizvod
tretmana koji sadrţi veliki procenat alkohola i / ili acetona koristi
se u daljem procesu. Proces tretmana opisan je u Poglavlju III,
Odeljak 3.1.
Izvesna koliĉina otpadnih voda (cca 8 do 10 m3 godišnje)
nastaje u postupku Sekundarnog ispiranja laboratorijskih
sudova:






Sudovi nakon primarnog ispiranja podvrgnuti su
sekundarnom ispiranju.
Sekundarno ispiranje vrši se iznad sudoperom koja je
povezana sa Jamom za neutralizaciju/separaciju.
Ispiranje se vrši toplom vodom i biodegradabilnim
deterdţentom.
Vode sekundarnog ispiranja odvode se u Jamu za
neutralizaciju/separaciju koja nije povezana sa spoljnom
kanalizacijom.
Tretman i naĉin ispitivanja i postupanja sa vodom iz
Jame za neutralizaciju/separaciju opisan je u Planu
upravljanja otpadom.
NAPOMENA: Jama za neutralizaciju/separaciju je samo
tehniĉki naziv jame za prihvat tehnoloških voda iz
laboratorije; u Jami za neutralizaciju/separaciju se NE vrši
tretman otpadnih voda.
Proizilazi da laboratorijske aktivnosti ne mogu imati štetnog
uticaja na sistem voda.
29
Industrijska proizvodnja formulacija
Tehnološke linije, odnosno tehnološki procesi su odabrani tako
da se u samom procesu proizvodnje uopšte ne koristi voda, ni
kao sirovina, ni kao fluid za grejanje i hlaĊenje.
Osnovni pristup kod koncipiranja tehnoloških linija je bio da se
za svaku specifiĉnu formulaciju praktiĉno postavi nezavisna
tehnološka linija. Ovakvom koncepcijom se u potpunosti
eliminisala bilo kakva potreba za povremenim ispiranjem
posuda i instalacia jedne tehnološke linije , a u cilju njene
pripreme za proizvodnju neke druge nesrodne formulacije.
Za eventualne ekscesne sluĉajeve u proizvodnim pogonima, u
skladu sa primenom najboljih dostupnih tehnologija, izgraĊene
su odgovarajuće vodonepropusne slivne jame i tankvane iz kojih
se eventualno prosute sirovine ili proizvod ponova vraćaju u
regularne tokove (proizvodnju i/ili skladištenje).
Predmetne slivne jame i tankvane nisu povezane sa bilo kojim
kanalizacionim sistenom i predstavljaju jedan zatvoren i potpuno
kontrolisan sistem.
Iz prethodnog proizilazi da »DUOCHEM-ovi« pogovi za
proizvodnju formulacija nemaju nikakav negativan uticaj na
sistem voda, kao ni na tlo..
Iz taĉaka 3.1. i 3.2. proizilazi da u zemljište i tlo neće moći da
dopru zagaĊene vode i zagaĊen vazduh;
3.3.
Zemljište i tlo
Proizvodne linije predstavljaju „zatvorene procese“, a otpad koji
se javlja kao opasan otpad je pod potpunom kontrolom i sa njim
se postupa u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa Planom
upravljanja otpadom.
Nastali opasni otpad se tretira, privremeno skladišti i
otprema/predaje u skladu sa zakonom, odnosno u skladu sa
Planom upravljanja otpadom*.
* Plan upravljanja otpadom dat je u PRILOGU.
3.4.
Otpad
3.5.
Na predmetnoj lokaciji se javlja buka koju iskljuĉivo prave
motorna vozila ĉiji maksimalni intenzitet ne zahteva primenu
Buku i vibracije posebnih mera zaštite na radu. proizvodne, laboratorijske i
skladišne aktivnosti, praktiĉno ne izazivaju nikakvu posebnu
buku koja bi remetila nornalne radne uslove u proizvodnim,
30
laboratorijskim i skladišnim prostorima, a samim tim nemaju
nikakav negativan uticaj ţivotnu sredinu.
Proizvodne, laboratorijske i skladišne aktivnosti , takoĊe ne
izazivaju nikakve posebne vibracije koje bi remetile nornalne
radne uslove u proizvodnim, laboratorijskim i skladišnim
prostorima, a samim tim nemaju nikakav negativan uticaj na
ţivotnu sredinu.
Detaljniji opis svih aktivnosti u laboratoriji i pogonima za
proizvodnju formulacija dat je u Poglavlje III, Odeljak 3.1
(ukljuĉujući i moguće ekscesne situacije), a iz kojega se vidi da
su sve sagledive ekscesne situacije (udesi) pod potpunom
kontrolom i da ne mogu imati bitniji uticaj kako na radnu sredinu,
tako i na ţivotnu sredinu u širem smislu.
Negativan uticaj na ţivotnu sredinu koji bi se javio u sluĉaju bilo
koje od predvidivih udesnih situacija bio bi kratkotrajan, obzirom
da bi se odmah pristupilo otklanjanju problema i vraćanju u
normalan rad, prema zadatim parametrima tehnološkog
procesa.
3.6.
Rizik od udesa
Iz Tabele 3.6 je oĉigledno da su maksimalne koliĉine opasnih
materija (sirovina i gotovih proizvoda), koje se mogu naći u
objektu (skladišta, proizvodni pogoni, laboratorija) znatno niţe
od propisanih vrednosti za koje je propisana obaveza operatora
seveso postrojenja, odnosno kompleksa, da izraĊuje Politiku
prevencije udesa, odnosno Izveštaj o bezbednosti i Plan
zaštite od udesa (»Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim
koliĉinama i kriterijumima za odreĊivanje vrste dokumenata koje
izraĊuje operator seveso postrojenja, odnosno kompleksa«,
Sluţbeni glasnik RS, br. 41/2010).
Tabela 3.6
Sirovina
aceton
Agregatn
o stanje
Jedinično
pakovanje
Stock
max. (kg)
ZAPALJIVE TEČNE SIROVINE
tečnost
5l
10 l
Način pakovanja
PVC kanister od 5 lit
31
Etil alkohol
tečnost
50 l
20 l
Kerozin
tečnost
200 l
0l
Na-borhidrid
Trietilamin
granule
tečnost
1 kg
1l
10
2l
PVC kanister od 5 lit
Nabavka za konkretnu
narudžbinu
Staklene tegle od 1 kg
Staklene flaše od 1 lit
Brašno
Pšenično zrno
Prekrupa
Stočno brašno
Parafin ljuspe
PRAŠKASTE SIROVINE
čvrsto
25
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
500
čvrsto
50
200
Propilen glikol
Solvesso 200
Suncokretovo ulje
SIROVINE SA VELIKIM ZALIHAMA
tečnost
200 l
5.000 l
tečnost
200 l
12.000l
tečnost
1000 l
10.000 l
Metalna burad
Metalna burad
Džambo kanister
OSTALE SIROVINE
5 kg
200 l
200 l
25
200 l
25
200 l
1l
1l
20 l
10 kg
200 l
200 l
25
600 l
250
200
10 l
9l
20 l
Plastični kanistri, 5 kg
Metalno bure
Metalno bure
Kartonski burići
Metalna burad
Metalna burad
Metalna burad
Staklene flaše od 1 lit
kutije sa po 9 flaša
Metalno bure
60
5
12
5
Metalna burad
Plastično bure
Plastično bure
Plastično bure
Samonoseća kartonska
burad
Metalna burad
Basonyl Blue 636
Berol 533
Berol 9968
Denatonijum benzoat
Piperonil butoksid
Rhodamine B
Thensiofix B8247
toluen
trietanolamin
Metilen hlorid
Bioaletrin
Brodifakum
Bromamdiolon
Kumatetralil
prah
tečnost
tečnost
prah
tečnost
prah
tečnost
tečnost
tečnost
tečnost
AKTIVNE MATERIJE
tečnost
20
prah
prah
prah
Lambda cihalotrin
prah
25
500
Permetrin
tečnost
25
300
Ti-Bi-24
Komtoks
Bromachem
0,25% tečni
Bromadilion
0,1 prah
GOTOVI PROIZVODI - FORMULACIJE
tečnost
200 l
4000
tečnost
20 l
500
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
Metalna burad
PVC kanistri
tečnost
5l
2000
15 kutija
prah
8 kg
400
75 kutija
MAMCI -RATTACK
čvtsto
10 kg
500
MAMCI -BROMACHEM
čvtsto
10 kg
500
NAPOMENE:
U tabeli 3.6 je dat pregled:
 sirovina koje se korisre u procesu laboratorijske proizvodnji
osnovnih proizvoda biocida, kao i sirovina koje se koriste u
32
procesu proizvodnje formulacija,
 gotovih proizvoda (Aktivne materije i Formulacije)
 naĉin pakovanja/skladištenja i maksimalne koliĉine koje se
skladište (Stock max.).
 Sve potrebne karakteristike sirovina i gotovih proizvoda date
su u priloţenim tablama uz ovaj Zahtev.
Vrste udesa, havarije koje se mogu desiti u toku procesa i mere
koje se u sluĉaju udesa/ havarije preduzimaju detaljno su
opisane u Odeljku III, Poglavlje 3.1.
Kao poseban PRILOOG je dat akt koji izdvojeno i opširno
obraĊuje mere i postupke PREVENCIJE UDESA.
U dokumentu PREVENCIJA UDESA pokazano je da
»DUOCHEM« nije seveso postrojenje i da je prisutan najniţi
nivo rizika od udesa.
3.7.
Karakteristike
uticaja
opisanih u 3.1.
do 3.6.
Na osnovu razmatranja prethodnih taĉaka (3.1 do 3.6) moţe se
konstatovati da neće postojati nikakva promena u kvalitetu i
stanju ţivotne sredine lokaliteta u eksploatacionom periodu (kao
i u trenutku prestanka rada) laboratorijske proizvodnje osnovnih
proizvoda biocida i industrijske proizvodnje formulacija
proizvodno – administrativnog objekta "DUOCHEM“ d.o.o. u
Novoj Pazovi.
Uopšteno govoreći, moţe se reći, da u toku redovne
eksploatacije objekta za projektovane namene, uz primenu svih
predviĊenih mera i poštovanjem svih tehniĉko tehnoloških
zahteva proizvodnih procesa, NEMA ĉinilaca ţivotne sredine za
koje postoji mogućnost da budu izloţeni riziku usled realizacije
projekta, odnosno obavljanja planiranih aktivnosti u izgraĊenom
objektu.
III. Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama
1. Lokacija
1.1.
Naziv
Duochem d.o.o.
33
1.2.
1.3.
Adresa
Industrijska zona, Nova Pazova, ul. Krajiška, blok 25,
kat.parcela 735/75 KO Nova Pazova.
Broj
telefona/faksa
/
E-mail
[email protected]
Lice i podaci za
kontakt
Zoran Sazdović
Nacionalna
referentna
mreţa
/
MAKROLOKACIJA
1.4.
Opis podruĉja i
lokacije
postrojenja
(prema
priloţenoj mapi
u razmeri
1:25.000)
Slika 1. Poloţaj opštine Stara Pazova u Sremskom okrugu
Naselje Nova Pazova pripada opštini Stara Pazova. Ova
opština se nalazi u juţnom delu Panonske nizije, taĉnije u
jugoistoĉnom delu Srema, izmeĊu dva najveća grada u Srbiji.
Njen geografski poloţaj je odliĉan. Od Beograda je udaljena
30 km, a od Novog Sada 40 km, dok je Aerodrom Beograd –
„Nikola Tesla“ udaljen 25 km od centra opštine.
Osim toga, svi vaţniji putevi prolaze kroz opštinu: "Autoput
34
Beograd-Zagreb", "Autoput Beograd-Novi Sad", regionalni
putevi M-22, P-106 i P-121. MeĊunarodna pruga Budimpešta
- Novi Sad – Beograd - Niš koja vodi dalje ka jugu prema
Grĉkoj, takoĊe prolazi kroz opštinu. Severna granica opštine
je omeĊena Dunavom koji znatno doprinosi transportnim
mogućnostima koje postoje u ovom podruĉju.
Opština Stara Pazova u administrativnom pogledu pripada
Sremskom okrugu i kao takva je uspostavljena 1960.
godine. Ona zauzima površinu od 351 km², nepravilna je i
izduţena pravcem jugozapad – severoistok. U tom pravcu
duga je 28 km, a u pravcu sever – jug do 10 km. Ovu
opštinu ĉine deset naselja, od kojih statistika deklariše kao
gradska Staru i Novu Pazovu, dva kao mešovita: Vojka i
Novi Banovci, a pet kao sela: Surduk, Belegiš, Golubinci,
Krnješevci i Stari Banovci. Jedno malo radniĉko naselje
severoistoĉno od Stare Pazove se ne registruje.
MIKROLOKACIJA
Naselje Nova Pazova nalazi se na udaljenosti od 25 km
zapadno od Beograda. Nova Pazova se prostire na 44 o 56'
severne geografske širine i 20o 13' istoĉne geografske
duţine.
1.5.
Opis lokacije
svih zgrada,
objekata i
njihovih
aktivnosti u
okviru podruĉja
(prema
priloţenoj skici u
razmeri 1:1.000
ili 1:5.000)
Industrijska zona se nalazi na magistralnom putu Beograd –
Novi Sad, pored nje prolazi ţelezniĉka pruga, a u blizini je i
autoput E-75. Ona je infrastrukturno ureĊena, a izgradnja
predmetnog objekta se odvija u skladu sa uslovima gradnje
prema usvojenoj planskoj regulativi, odnosno u skladu sa
projektnom dokumentacijom. U samoj industrijskoj zoni je
smešteno nekih 70 - tak privrednih objekata koji
zapošljavaju nekoliko hiljada radnika.
Lokacija objekta "DUOCHEM" doo je u industrijskoj zoni, na
katastarskoj parceli 735/75, ko Nova Pazova. Ova
katastarska parcela nalazi se u zapadnom delu radne zone
bloka 25, naselja Nova Pazova.
PRILOZI:
Crteţ br 1. iz Urbanistiĉkog projekta
Crteţ „TOPGRAFSKO KATARSTARSKI PLAN“ razmere
1:1.ooo (iz U.P.)
Pogledati Prilog 111013.Postojeći investitori i objekti u
bloku 25.doc
35
1.6.
Informacija o
povezanosti
lokacije sa
infrastrukturom
Podaci dati u prethodne dve taĉke (taĉke 1.4. i 1.5.)
administrativnog
regiona i/ili
lokalne
samouprave
1.7.
Informacija o
naĉinu
korišćenja
susednih
lokacija (vrste
postrojenja i
aktivnosti koje
se obavljaju)
Lokacije Bloku 25 Radne zone u Novoj Pazovi se koriste u
skladu sa uslovima definisanim „Regulacionim planom
zapadnog dela bloka 25 u Novoj Pazovi“ (Sluţbeni list opština
Srema, broj 26/2001)
Podaci o
posebno
zaštićenim
podruĉjima
Na samoj lokaciji predmetnog kompleksa nema zaštićenih
ni prirodnih, ni kulturnih dobara. TakoĊe, na pomenutom
prostoru nisu predviĊena podruĉja za nauĉna istraţivanja,
niti su evidentirana arheološka nalazišta. Ukoliko se u toku
izvoĊenja radova uoĉi postojanje arheoloških ostataka,
radovi će se odmah prekinuti, a o tome će biti obaveštene
nadleţne institucije.
1.8.
2. Upravljanje zaštitom ţivotne sredine
Politika zaštite ţivotne sredine je uraĊena u skladu sa:
1) usvojenom „Studijom o proceni uticaja projekta
*Proizvodno-administrativni objekt DUOCHEM doo u
Novoj Pazovi* na ţivotnu sredinu“,
2.1.
Politika zaštite
ţivotne sredine
2.2.
Sistem
upravljanja
zaštitom ţivotne
2) projektnim rešenjima (ventilacioni sistemi, sistem
kanalizacije, tehnologije i tehnološki postupci, sistem
zaštite od poţara),
3) aktuelnom zakonskom regulativom (zakoni i
podzakonska akta),
4) relevantnim standardima i tehniĉkoj praksi,
5) korišćenjem najboljih dostupnih tehnika.
Sertifikovani sistem kvaliteta ISO 9001, (JUQS sertifikat broj
Q-0669-IR) , Sertifikacija na standard SRPS ISO 9001:2008,
36
sredine
koji se odnosi na delokrug rada cele organizacije.
Sertifikovani sistem kvaliteta ISO 14001, (JUQS sertifikat broj
E-0089) , Sertifikacija na standard SRPS ISO 14001:2005,
koji se odnosi na delokrug rada cele organizacije.
2.3.
Izveštavanje
U skladu sa zakonom, internim planovima i radnim
uputstvima/procedurama.
Upravljaĉka struktura je definisana organizacionom šemom,
opisom poslova i postupcima EMS-a.
Upravljanje otpadom je definisano u skladu sa predmetnom
regulativom, posebno postupanje sa opasnim otpadom.
Rukovanje i skladištenje hemikalijamaje definisano je u
skladu sa predmetnom regulativom, a posebno u vezi sa
zapaljivim teĉnostima.
Prevencija od udesa je definisana projektnim rešenjima,
tehnološkim procedurama/pravilima i predmetnom
regulativom.
Odrţavanje opreme je definisano uputstvima proizvoĊaĉa,
relevantnom regulativom i organizacionim zaduţenjima.
2.4.
Dobra praksa
upravljanja
Kompletana poslovna politika i sistem rada „DUOCHEM“ doo
postavljeni su u skladu standarda kvaliteta ISO 9000 i ISO
14000.
Detaljne radne i bezbednosne procedure i postupci, kako u
sluĉaju redovnih radnih uslova, tako i u sluĉaju udesa, striktno
su definisane u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom,
savremenim tehniĉkim normama i dobrom proizvodnom i
poslovnom praksom, a preko sledećih INTERNIH PLANOVA I
UPUTSTAVA:
1.
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM
2.
PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE
PRESTANKA RADA I ZATVARANJA POSTROJENJA
3.
PLAN MONITORINGA
37
4.
PREVENCIJE UDESA
5.
PLAN POSTUPANJA SA AMBALAŢOM I
AMBALAŢNIM OTPADOM
 Prilog 1 O 035 Pregled stanja opasnih materija
 Prilog 2 O 038 Pregled stanja otpadnih materija
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih
aspekata ţivotne sredine
6.
UPUTSTVO ZA RAD U LABORATORIJI – OPŠTE
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno
pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji
transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
7. UPUTSTVO ZA LABORATORIJSKU PROIZVODNJU
AKTIVNIH MATERIJA
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 7 Proizvodno uputstvo 01 Bromadiolon
 Prilog 8 Proizvodno uputstvo 02 Kumatetralil
 Prilog 9 Proizvodno uputstvo 03 Brodifakum
8. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA AKTIVNIM
MATERIJAMA
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja
sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 10 Uputstvo za bezbedan rad 29 Aktivne materije rukovanje i korišćenje
 Prilog 11 Procedura 06 Upravljanje nabavkom
9. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA TEĈNIM
SIROVINAMA I PROIZVODIMA: ZAPRIMANJE,
SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I
IZVEŠTAVANJE
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno
pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji
transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje
sirovina iz cisterne
38
 Prilog 13 Uputstvo za bezbedan rad 18 Komtoks Pakovanje u bocice od 50ml
 Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem Homogenizacija u reaktoru 1
 Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem Homogenizacija u reaktoru 2
 Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz reaktora 2
 Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz sabirnog suda u burad
 Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz sabirnog suda u
kanistere
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem Pretakanje iz reaktora 1 u sabirni sud
 Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem Utakanje sirovina u reaktor 1
 Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem Utakanje sirovina u reaktor 2
 Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem Utakanje sirovina u sabirni sud
 Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks Istakanje proizvoda iz reaktora
 Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks Mesanja sirovina u reaktoru
 Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks Utakanje sirovina u reaktor
 Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24
Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24
Istakanje gotovog proizvoda
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24
Pretakanje koncentrata iz reaktora u sabirni sud
 Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24
Utakanje sirovina u sabirni sud (Solvesso)
 Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24
Utakanje sirovina u sabirni sud (Ulje)
 Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24
Utakanje sirovina -Solvesso- u reaktor
10. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA PRAŠKASTIM I
RASTRESITIM SIROVINAMA I PROIZVODIMA :
ZAPRIMANJE, SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE,
EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE
39
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji
transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon
prah - Homogenizacije praha
 Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon
prah - Pakovanja praha
 Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon
prah - Praznjenje homogenizatora
 Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon
prah - Provere rada homogenizatora
 Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje
rastresitog mamka
11. UPUTSTVO O POSTUPKU PRETAKANJA TEĈNIH
SIROVINA POLUPROIZVODA I PROIZVODA
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno
pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji
transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje
sirovina iz cisterne
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem Pretakanje iz reaktora 1 u sabirni sud
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24
Pretakanje koncentrata iz reaktora u sabirni sud
12. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU,
MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SKLADIŠNIH PROSTORIJA
 Prilog 38 Procedura 09 Oĉuvanje proizvoda
 Prilog 39 Procedura 10 Pakovanje i isporuka
13. UPUTSTVO O ODRŢAVANJU, MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SLIVNIH JAMA, SLIVNIH
KANALA I TANKVANA VEZANIH ZA PROIZVODNI I
SKLADIŠNI PROSTOR
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih
aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 40 Procedura 07 Upravljanje proizvodnjom
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
40
14. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU,
MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SISTEMA ZA KANALISANJE I
PREĈIŠĆAVANJE/ODULJIVANJE KIŠNIH VODA SA
SAOBRAĆAJNICA
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih
aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 42 Uputstvo za odrţavanje sistema za oduljivanje
15. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU,
MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SISTEMA VENTILACIJE, SA POSEBNIM
AKCENTOM NA SISTEM DETEKCIJE I DOJAVE
OPASNIH GASOVA I SISTEME FILTRACIJE
ODSISNOG VAZDUHA
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih
aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim
materijama
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 43 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema
za ventilaciju i filtriranje
 Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema
za detekciju gasa
16. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU,
MONITORINGU, EVIDENTIRANJU I IZVEŠTAVANJU
O STANJU SISTEMA ZAŠTITE OD POŢARA (SISTEM
ZA DETEKCIJU I DOJAVU OPŢARA,
PROTIVPOŢARNA VRATA, PROTIVPOŢARNE
KLAPNE, UNUTRAŠNJA I SPOLJNA HIDRANTSKA
MREŢA, SISTEM ZA ODRŢAVANJE PRITISKA U
HIDRANTSKOJ MREŢI, MOBILNI PP APARATI I DR.)
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 44 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema
za dojavu poţara
 Prilog 45 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje
hidrantske mreţe i mobilnih PP aparata
 Prilog 46 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema
protivprovalne zaštite
 Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema
41
za detekciju gasa
17. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
TEĈNOG INSEKTICIDA
Ti-Bi 24 :
 Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24
Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24
Istakanje gotovog proizvoda
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24
Pretakanje koncentrata iz reaktora u sabirni sud
 Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24
Utakanje sirovina u sabirni sud (Solvesso)
 Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24
Utakanje sirovina u sabirni sud (Ulje)
 Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24
Utakanje sirovina -Solvesso- u reaktor
 Prilog 48 Proizvodno uputstvo 08 TiBi 24
18. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
TEĈNOG INSEKTICIDA KOMTOKS :
 Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks Istakanje proizvoda iz reaktora
 Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks Mesanja sirovina u reaktoru
 Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks Utakanje sirovina u reaktor
 Prilog 49 Proizvodno uputstvo 11 Komtoks
19. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
TEĈNIH RODENTICIDA:
 Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem Homogenizacija u reaktoru 1
 Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem Homogenizacija u reaktoru 2
 Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz reaktora 2
 Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz sabirnog suda u burad
 Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem Istakanja gotovog proizvoda iz sabirnog suda u
kanistere
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem Pretakanje iz reaktora 1 u sabirni sud
42
 Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem Utakanje sirovina u reaktor 1
 Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem Utakanje sirovina u reaktor 2
 Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem Utakanje sirovina u sabirni sud
 Prilog 50 Proizvodno uputstvo 05 Bromachem
 Prilog 51 Proizvodno uputstvo 07 Rattack
20. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
PRAŠKASTIH RODENTICIDA:
 Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon
prah - Homogenizacije praha
 Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon
prah - Pakovanja praha
 Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon
prah - Praznjenje homogenizatora
 Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon
prah - Provere rada homogenizatora
 Prilog 52 Proizvodno uputstvo 09 Bromadiolon prah
 Prilog 53 Proizvodno uputstvo 10 Kumatetralil prah
21. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
MAMACA
 Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje
rastresitog mamka
 Prilog 54 Proizvodno uputstvo 14 DUO-RAT - rastresit
mamac
 Prilog 55 Proizvodno uputstvo 15 DUO-RAT - paleta
parafinizirana
 Prilog 56 Proizvodno uputstvo 17 Bromachem - rastresit
mamac
 Prilog 57 Proizvodno uputstvo 18 Bromachem - paleta
parafinizirana
3. Korišćenje najboljih dostupnih tehnika
3.1.
Opis
postrojenja,
proizvodnog
FABRIKA ZA PROIZVODNjU BIOCIDA
– I. Faza kompleksa „DUOCHEM“-
43
procesa i
procesa rada
Koncepcija izgradnje celog Proizvodno-poslovnog kompleksa
„DUOCHEM“ prikazana je na priloţenom crteţu (SITUACIJA
GP 2.1-ARH-001). Sa ovog crteţa se vidi i dispozicija I. Faze.
Fabrika za proizvodnju biociga (I. Faza kompleksa
„DUOCHEM“) predstavlja zaokruţenu celinu za
laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda biocida
(aktivne materije) i industrijsku proizvodnju odreĊenog
asortimana formulacija insekticida i rodenticida. Projektovani
proizvodni asortiman i kapaciteti prikazani su u Taĉki 1.4
ovog Zahteva.
Biocidni proizvodi jesu aktivne supstance ili preparati koji
sadrţe jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljeni u obliku u
kom se snabdevaju korisnici, a ĉija je namena da unište,
odvrate, uĉine bezopasnim, spreĉe delovanje ili kontrolišu
nepoţeljne organizme, hemijski ili biološki. MeĊu biocide
spadaju sredstva za uništavanje insekata (insekticidi) i
glodara (rodenticidi).
Pored proizvodnog i laboratorijkog prostora, u objektu su
izgraĊeni i odgovarajući skladišni i prateći sadrţaji.
Dispozicija, veliĉina, oblik, namena i drugi potrebni detalji za
proizvodne, skladišne, laboratorijske, tehniĉke, rezervne i
druge prateće prostore prikazani su na relevantnim crteţima
u prilogu.
A.
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA
Opšti podaci
Proizvodnja se zasniva na hemijskoj sintezi primenom
razliĉitih tehnika klasiĉne organske sinteze.
Proizvodnja je na laboratroijskom nuvou pri ĉemu se koristi
staklena oprema: reaktori, baloni, ĉaše, voĊice, levci,
kondenzatori i sl.
Aparati i oprema koji se koriste u proizvodnji svojstveni su
laboratoriji: vage, mešalice, grejana tela, vakum pumpe,
rptacini uparivaći i sl.
Ne postoji stacionarna linija za proizvodnju – aparature za
primenu pojedinih tehnika skalpaju se i rasklapaju po potrebi
44
Vrste / Ime proizvoda
Bromadiolon ------------ 40 kg
godišnjem nivou)
Brodifakum ------------- 5 kg
godišnjem nivou)
Kumatetralil ------------- 5 kg
godišnjem nivou)
(Planirana proizvodnja na
(Planirana proizvodnja na
(Planirana proizvodnja na
PROCES PROIZVODNJE BROMADIOLONA
Mesto procesa:
Laboratorija /
Digestor u Ex izvedbi
Veliĉina serije:
Pribliţno 1.5 kg
Broj serija u godini:
Pribliţno 27
Potrebno vreme za proizvodnju jedne serije: Pribliţno 5
radnih dana
Broj faza sinteze:
4 – faze su konsekutivne,
intermedijer se izoluje, ne
skaldišti i u sirovom stanju
prenosi u narednu fazu
sinteze. Ĉitav proces
proizvodnje odvija se u 50
proizvodnih operacija.
PROCES PROIZVODNJE BRODIFAKUMA
Mesto procesa:
Laboratorija /
Digestor u Ex izvedbi
Veliĉina serije:
Pribliţno 1.5 kg
Broj serija u godini:
Pribliţno 3
Potrebno vreme za proizvodnju jedne serije: Pribliţno 5
radnih dana
Broj faza sinteze:
2 – faze su konsekutivne,
intermedijer se izoluje, ne
skaldišti i u sirovom stanju
prenosi u narednu fazu
sinteze. Ĉitav proces
proizvodnje odvija se u 19
proizvodnih operacija.
PROCES PROIZVODNJE KUMATERALILA
45
Mesto procesa:
Laboratorija /
Digestor u Ex izvedbi
Veliĉina serije:
Pribliţno 1.5 kg
Broj serija u godini:
Pribliţno 3
Potrebno vreme za proizvodnju jedne serije: Pribliţno 5
radnih dana
Broj faza sinteze:
2 – faze su konsekutivne,
intermedijer se izoluje, ne
skaldišti i u sirovom stanju
prenosi u narednu fazu
sinteze. Ĉitav proces
proizvodnje odvija se u 27
proizvodnih operacija.
PROCES LABORATORIJSKE PROIZVODNJE
BROMADIOLONA
I Faza sinteze bromadiolona
Reakcija:
Tehnika:
hladjenje
Br.
oper.
Firedl Kraftsovo Acilovanja 4-bromobifenila
Dodavanje teĉnog reagensa uz mešanje i
Opis procesa
1. Reaktor uronjen u posudu za hlaĊenje (smesa leda i
vode) napuni se sa reagensima, 4-bromobifenilom i
anhidrovanim aluminijum hloridom
2. Nakon dodavljna ĉvrstih reagenasa pristupa se
montiranju aparature (reaktor, kondnzator, kapalica,
mehaniĉka mešalica)
3. Nakon montiranja, aparatura se povezuje sa dovodom
komprimovanog vazduha a odvod se povezuje sa
ispiralicom za hvatanje gasova
4. Menzurom se odmerava potrebna koliĉina metilen
hlorida iz flaše i doadaje preko levka u reaktor
5. Menzurom se odmerava potrebna koliĉina acetil
hlorida iz flaše i dodaje u kapalicu reaktora
6. Ventilom za regulaciju komprimovaog vazduha
reguliše se protok tako da stavra u reaktoru veom blag
46
nadpritisak – protok se meri brojem mehuriĉa u
ispiralici za hvatanje gasova – 1 mehur / 2 sekunde
7. Stratuje se mehaniĉka mešalica
8. Nakon hlaĊenja reakcione smese na 10 oC startuje se
dodavanje acetil hlorida iz kapalice
9. Nakon dodavanja acetil hlorida ispumpati vodu iz
ledenog kupatila, nastaviti se sa mešanjem u toku 12
sati – tokom mešanja temeratura reakcione smeše
dostiţe sobnu temperaturu
10. Menzurom se odmerava potrebna koliĉina
koncentrovane hlorovodoniĉne kiseline iz flaše i dodaje
u kapalicu reaktora
11. Startuje se dodavanje koncentrovane hlorovodoniĉne
kiseline iz kapalice u reakcinu smešu koja se meša
12. Aparatura se demonitira a sadrţaj reaktora preko levka
prenosi u levak za odvajanje
13. Odvaja se doljnji, organski sloj
14. Metilen hlorid se uparava na rotacinom uparivaĉu,
uparava se do suva – metilen hlorid se vraća nazad u
proces
15. Izolovani intermedijer se odmerava i prenosi u narednu
fazu sinteze
II Faza sinteze bromadiolona
Reakcija:
Tehnika :
Br.
oper.
Benzaldehidna kondenzacija
Dodavanje teĉnog reagensa uz mešanje
Opis procesa
17. U reaktor smešten u posudu za prihvat sadrţaja u
sluĉaju ekcesa preneti odmereni sadrţaj I Faze sinteze
bromadilona
18. Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
47
potrebnu koliĉinu etil alkohola
19. Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
potrebnu koliĉinu 0.1 M rastvora natrijum hidroksida
20. Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, kapalica, mehaniĉka mešalica)
21. Menzurom se odmerava potrebna koliĉina
benzaldehida iz flaše i doadaje preko levka u kapalicu
reaktora
22. Stratuje se mehaniĉka mešalica, pušta se voda za
hlaĊenje kondenzatora
23. Startuje se dodavanje benzaldehida iz kapalice
24. Nakon ukapavanja nastavit sa mešanjem u toku 12
ĉasova
25. Nastali talog procediti preko sinterovanog levka
26. CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova
27. Izolovani intermedijer se odmerava i vlaţan prenosi u
narednu fazu sinteze
III Faza sinteze bromadiolona
Reakcija : Michaelova kondenzacija
Tehnika : Zagrevanje uz mešanje i odvajanje vode, Dean
Stark
Br.
oper.
Opis procesa
28. U reaktor smešten u grejno telo preneti odmereni
sadrţaj II Faze sinteze bromadilona, odmereu koliĉinu
4-hidroksi kumarina i odmerenu koliĉinu trietil amina
29. Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
potrebnu koliĉinu toluena
30. Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, nastava Dean Strak , mehaniĉka
mešalica)
48
31. Stratuje se mehaniĉka mešalica, pušta se voda za
hlaĊenje kondenzatora, ukljuĉuju se grejaĉi grejnog
tela
32. Zagrevanje, refluks uz mešanje i izdvajanje vode vrši
se u toku 4 ĉasa - do prestanka izdvajanja vode
33. Grejanje se iskljuĉuje a mešanje se nastavlja u toku 12
ĉasova
34. Aparatura se rasklapa, nastali talog procediti preko
sinterovanog levka
35. CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova
36. Filtrat, toulen se uparava na rotacinom uparivaĉu,
uparava se do suva – predestilovan toluen vraća se
nazad u proces; ostatak nakon uparavanja toluene
tretira se kao opsan tpad
37. Izolovani intermedijer se odmerava i vlaţan prenosi u
narednu fazu sinteze
IV Faza sinteze bromadiolona
Reakcija : Redukcija
Tehnika : Mešanje
Br.
oper.
Opis procesa
39.
U reaktor smešten u posudu za prihvat sadrţaja u
sluĉaju ekcesa preneti odmereni sadrţaj III Faze
sinteze bromadilona
40.
Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
potrebnu koliĉinu etil alkohola
41.
Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, kapalica, mehaniĉka mešalica)
42.
Odmeriti na vagi dovoljnu koliĉinu redukcioog sredstva
43.
Stratuje se mehaniĉka mešalica i pušta se voda za
hlaĊenje kondenzatora
49
44.
U toku naredna 4 ĉasa dodavati kroz slobodno grlo
reaktora redukciono sredstvo u partijama od po 20 g.
45.
Nakon dodavanja redukcionog sredstva mešanje se
nastavlja u toku 12 ĉasova
46.
Menzurom se odmerava potrebna koliĉina
koncentrovane hlorovodoniĉne kiseline iz flaše i dodaje
u kapalicu reaktora
47.
Startuje se dodavanje koncentrovane hlorovodoniĉne
kiseline iz kapalice u reakcinu smešu koja se meša
48.
Nakon dodavanja koncentrovane hlorovodoniĉne
kiseline dodati dovoljnu koliĉinu vode da se proizvod,
bromadiolon istaloţi
49.
Demontirati aparaturu a sadrţaj reaktora preneti u
sinterovan levak za ceĊenje
50.
CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova
OTPADNI GASOVI / ISPARENJA koja se javljaju tokom
procesa proizvodnje BROMADIOLONA

Gasovita hlorovodoniĉna kiselina:
Izdvojena hlorovodoniĉna kiselina absorbuje se u vodi
do zasiĉenja; dobijeni rastvor hlorovodoniĉne kiseline
korsiti se naknadno u procesu proizvodnje

Pare metilen hlorida:
Operacija 4: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
cm) u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.
Operacija 12: Javljaju se prilikom presipanja
Celokupna operacija traje do 3 mn.
Operacija 13: Javljaju se prilikom ispuštanja sadrţaja
cm) u posudu
50
3 mn.
Operacija 14: Javljaju se prilikom punjenja balona za
destilacije presipanja sadrţaja prihvatnog balona
rotaciono

Pare acetil hlorida:
Operacija 5 : Javljaju se prilikom otvaranje flaše
10 cm) i presipan
u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare koncentrovane hlorovodoniĉne kiseline:
Operacija 10: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
10 cm) i
u kapalicu. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare etil alkohola:
Operacija 17: Javljaju se prilikom otvaranje PVC
presipanja iz menzure u otvor
traje do 3 mn.

Pare benzaldehida:
Operacija 18: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
10 cm) i presipanja i
u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare trietil amina:
reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare toluena:
Operacija 29: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
51
cm) u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.
Operacija 34: Javljaju se prilikom prenošenja
sadrţaja re
cm). Celokupna operacija traje do 10 mn.
Operacija 36: Javljaju se prilikom punjenja balona za
uparavanje
destilacije presipanja sadrţaja prihvatnog balona
rotacionog uparivaĉ

Pare etil alkohola:
Operacija 40 : Javljaju se prilikom otvaranje PVC
kanistra rastvaraĉ
traje do 3 mn.
DINAMIKA ISPARENJA / emisije otpadnih gasova
Ukupno maksimalno vreme u kojem dolazi do izloţenosti
isparenja odreĊenih teĉnosti, odnosno emisije njihovih
isparenja, pri proizvodnji bromadiolona, u toku 24 ĉasa,
odnosno radne nedelje, iznosi:




za I fazu:
za II fazu:
za III fazu:
za IV fazu:
21 minut
6 minuta
22 minuta
19 minuta
OTPADNE VODE IZ REAKCIJA tokom procesa
proizvodnje BROMADIOLONA

Vodeni sloj, nakon odvajanja slojeva:
Operacija 13: Vodeni sloj, pH 2 – 4 po seriji 2 lit.

Vodeni sloj, nakon ceĊenja:
Operacija 26: Alkalna smeša vode i alkohola, po
seriji pribliţno 2 lit.

Vodeni sloj, nakon ceĊenja:
52
Operacija 50: Blago kiseli razblaţen rastvor etil
alkohola u vodi, po seriji pribliţno 4 lit.
TRETMAN otpadnih voda

Odlaganje:
Otpadne vode privremeno se skaldište u PVC
kontejner od 20 lit

Tretman:
Nakon punjenja kontejnera sa maksimalno 2/3
zapremine vrši se uparavanje na rotacionom uparivaĉu
Destilat smeša vode i etil alkohola odlaţe se i koristi se
kao sredstvo za sekundarno ispiranje sudova
Ostatsak u balonu za destilaciju, lepljiva masa koja
nakon hlaĊenja oĉvrsne prenosi se u PVC kesu
Sa PCV kesom postupa se u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
ĈVRSTI OTPAD koji se javlja tokom procesa proizvodnje
BROMADIOLONA

Ostatak nakon uparavanja, regeneracije toluena:
Operacija 36: Pribliţna koliĉina po seriji je 200 g.

Ostatak nakon tretmana otpadnih voda:
Pribliţna koliĉina po seriji je 200 g
TRETMAN ĉvrstog otpada

U skaldu sa Planom upravljanja otpadom
PROCES LABORATORIJSKE PROIZVODNJE
KUMATERALILA
I Faza sinteze KUMATERALILA
Reakcija:
Tehnika:
Redukcija tetralona
Dodavanje ĉvrstog reagensa uz mešanje
53
Br.
oper.
Opis procesa
1.
U reaktor uronjen u posudu za prihvat u sluĉaju
havarije sipa se odmerena koliĉina alfa-teralona
2.
Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, mehaniĉka mešalica)
3.
Menzurom se odmerava potrebna koliĉina etil alkohola
iz flaše i doadaje preko levka u reaktor
4.
Stratuje se mehaniĉka mešalica
5.
U toku naredna 4 ĉasa dodavati kroz slobodno grlo
reaktora redukciono sredstvo u partijama od po 20 g.
6.
Nakon završenog dodavanja reakcionu smešu mešati
u toku 12 ĉasova
7.
Aparatura se demonitira a sadrţaj reaktora u partijama
se prenosi u sud za uparavanje
8.
Etil alkohol iz reakcione smeše uparava se na
rotacionom uparivaĉu
9.
Destilat, etil alkohol se vraća u flašu i koristi dalje u
procesu
10.
Ostatak iz balona za destilaciju prenosi se u reaktor
11.
Proces u partijama ponavlja se do obrade celokuone
reakcione smeše
12.
Nakon dodavljna celokupne sirove reakcione smese
pristupa se montiranju aparature (reaktor, kondnzator,
kapalica, mehaniĉka mešalica)
13.
Menzurom se odmerava potrebna koliĉina
koncentrovane hlorovodoniĉne kiseline iz flaše i dodaje
u kapalicu reaktora
14.
Startuje se dodavanje koncentrovane hlorovodoniĉne
kiseline iz kapalice u reakcinu smešu koja se meša
15.
Nakon dodavanja koncentrovane hlorovodoniĉne
54
kiseline dodati odmerenu koliĉinu vode
16.
Demontirati aparaturu a sadrţaj reaktora preneti u
levak za odvajanje
17.
Odvojiti organski sloj
18.
Izolovani intermedijer se odmerava i vlaţan prenosi u
narednu fazu sinteze
II Faza sinteze KUMATERALILA
Reakcija : Michaelova kondenzacija
Tehnika : Zagrevanje uz mešanje i odvajanje vode, Dean
Stark
Br.
oper.
Opis procesa
19.
U reaktor smešten u grejno telo preneti odmereni
sadrţaj I Faze sinteze kumateralila, odmereu koliĉinu
4-hidroksi kumarina i odmerenu koliĉinu p-toluen
sulfonske kiseline
20.
Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
potrebnu koliĉinu toluena
21.
Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, nastava Dean Strak , mehaniĉka
mešalica)
22.
Stratuje se mehaniĉka mešalica, pušta se voda za
hlaĊenje kondenzatora, ukljuĉuju se grejaĉi grejnog
tela
23.
Zagrevanje, refluks uz mešanje i izdvajanje vode vrši
se u toku 4 ĉasa - do prestanka izdvajanja vode
24.
Grejanje se iskljuĉuje a mešanje se nastavlja u toku 12
ĉasova
25.
Aparatura se rasklapa, nastali talog procediti preko
sinterovanog levka
26.
CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova, po potrebi i duţe
do konstantne teţine – do suva
55
27.
Filtrat, toulen se uparava na rotacinom uparivaĉu,
uparava se do suva – predestilovan toluen vraća se
nazad u proces; ostatak nakon uparavanja toluene
tretira se kao opasan tpad
OTPADNI GASOVI / ISPARENJA koja se javljaju tokom
procesa proizvodnje KUMATETRALILA

Pare alfa-tetralona:
Operacija 1: Javljaju se prilikom otvaranje staklene
cm) i presipanja iz menzure u ot
u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare etil alkohola:
Operacija 3 : Javljaju se prilikom otvaranje PVC
kanistra rastvaraĉ
otvor
do 3 mn.
Operacija 7 : Javljaju se prilikom presipanja sadrţaja
Opracija se ponavlja 4 puta po seriji, ukupno vreme
operacije presipanja 12 minuta.
Operacija 9: Javljaju se prilikom presipanja sadrţaja
ukupno vreme operacije presipanja 12 minuta

Pare koncentrovane hlorovodoniĉne kiseline:
Operacija 13: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
u kapalicu. Celokupna operacija traje do 3 mn.

Pare toluena :
Operacija 20: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
rastvaraĉ
56
cm) u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.
Operacija 25: Javljaju se prilikom prenošenja
cm). Celokupna operacija traje do 10 mn.
Operacija 27: Javljaju se prilikom punjenja balona za
akon
destilacije presipanja sadrţaja prihvatnog balona
DINAMIKA ISPARENJA / emisije otpadnih gasova
Ukupno maksimalno vreme u kojem dolazi do izloţenosti
isparenja odreĊenih teĉnosti, odnosno emisije njihovih
isparenja, pri proizvodnji kumatetralila, u toku 24 ĉasa,
odnosno radne nedelje, iznosi:


za I fazu:
za II fazu:
30 minuta
19 minuta
OTPADNE VODE IZ REAKCIJA koje se javljaju tokom
procesa proizvodnje KUMATERALILA

U procesu se ne javlaju otpadne vode
ĈVRSTI OTPAD koji se javlja tokom procesa proizvodnje
KUMATERALILA

Ostatak nakon uparavanja, regeneracije toluena:
Operacija 27: Pribliţna koliĉina po seriji je 200 g.
TRETMAN ĉvrstog otpada

U skladu sa Planom upravljanja otpadom
PROCES LABORATORIJSKE PROIZVODNJE
BRODIFAKUMA
I Faza sinteze BRODIFAKUMA
57
Reakcija : Redukcija tetrahidronaftona
Tehnika : Dodavanje ĉvrstog reagensa uz mešanje
Br.
oper.
Opis procesa
1.
U reaktor uronjen u posudu za prihvat u sluĉaju
havarije sipa se odemeran koliĉina tetrahidronaftona
2.
Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, mehaniĉka mešalica)
3.
Menzurom se odmerava potrebna koliĉina etil alkohola
iz flaše i doadaje preko levka u reaktor
4.
Stratuje se mehaniĉka mešalica
5.
U toku naredna 4 ĉasa dodavati kroz slobodno grlo
reaktora redukciono sredstvo u partijama od po 20 g.
6.
Nakon završenog dodavanja reakcionu smešu mešati
u toku 12 ĉasova
7.
Aparatura se demonitira a sadrţaj reaktora prenosi se
u sinterovani levak za ceĊenje
8.
CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova
9.
Filtrat, etil alkohol se uparava na rotacinom uparivaĉu,
uparava se do suva – predestilovan etil alkohol vraća
se nazad u proces; ostatak nakon uparavanja tretira se
kao opsan tpad
10.
Izolovani intermedijer se odmerava i prenosi u narednu
fazu sinteze
II Faza sinteze BRODIFAKUMA
Reakcija : Michaelova kondenzacija
Tehnika : Zagrevanje uz mešanje i odvajanje vode, Dean
Stark
Br.
oper.
Opis procesa
58
11.
U reaktor smešten u grejno telo preneti odmereni
sadrţaj I Faze sinteze brodifakuma, odmereu koliĉinu
4-hidroksi kumarina i odmerenu koliĉinu p-toluen
sulfonske kiseline
12.
Menzurom odmeriti i dodati preko levka u reaktor
potrebnu koliĉinu toluena
13.
Nakon dodavljna pristupa se montiranju aparature
(reaktor, kondnzator, nastava Dean Strak , mehaniĉka
mešalica)
14.
Stratuje se mehaniĉka mešalica, pušta se voda za
hlaĊenje kondenzatora, ukljuĉuju se grejaĉi grejnog
tela
15.
Zagrevanje, refluks uz mešanje i izdvajanje vode vrši
se u toku 4 ĉasa - do prestanka izdvajanja vode
16.
Grejanje se iskljuĉuje a mešanje se nastavlja u toku 12
ĉasova
17.
Aparatura se rasklapa, nastali talog procediti preko
sinterovanog levka
18.
CeĊenje nastaviti u toku 12 ĉasova, po potrebi i duţe
do konstantne teţine – do suva
19.
Filtrat, toulen se uparava na rotacinom uparivaĉu,
uparava se do suva – predestilovan toluen vraća se
nazad u proces; ostatak nakon uparavanja toluene
tretira se kao opsan tpad
OTPADNI GASOVI / ISPARENJA koja se javljaju tokom
procesa proizvodnje BRODIFAKUMA

Pare etil alkohola:
Operacija 3: Javljaju se prilikom otvaranje PVC
kanistra rastvaraĉ
lokupna operacija traje
do 3 mn.
Operacija 7 : Javljaju se prilikom presipanja
59
cm) . Celokupna operacija traje do 6 mn.
Operacija 9 : Javljaju se prilikom presipanja sadrţaja
eracija se ponavlja 4 puta po seriji,
ukupno vreme operacije presipanja 12 minuta

Pare toluena:
Operacija 12: Javljaju se prilikom otvaranje flaše
cm) u reaktor. Celokupna operacija traje do 3 mn.
Operacija 17 : Javljaju se prilikom prenošenja
30
cm). Celokupna operacija traje do 10 mn.
Operacija 19 : Javljaju se prilikom punjenja balona
nakon destilacije presipanja sadrţaja prihvatnog
6 mn.
DINAMIKA ISPARENJA / emisije otpadnih gasova
Ukupno maksimalno vreme u kojem dolazi do izloţenosti
isparenja odreĊenih teĉnosti, odnosno emisije njihovih
isparenja, pri proizvodnji brodifakuma, u toku 24 ĉasa,
odnosno radne nedelje, iznosi:


za I fazu:
za II fazu:
21 minut
19 minuta
OTPADNE VODE IZ REAKCIJA koje se javljaju tokom
procesa proizvodnje BRODIFAKUMA

U procesu se ne javlaju otpadne vode
ĈVRSTI OTPAD koji se javlja tokom procesa proizvodnje
BRODIFAKUMA

Ostatak nakon uparavanja, regeneracije etil alkohola.
Operacija 9: Pribliţna koliĉina po seriji je 100 g.
60

Ostatak nakon uparavanja, regeneracije toluena:
Operacija 19 : Pribliţna koliĉina po seriji je 200 g.
TRETMAN ĉvrstog otpada

U skladu sa Planom upravljanja otpadom
POSTUPAK PRANJA LABORATORIJSKIH SUDOVA
NAKON ZAVRŠENOG PROCESA SINTEZE
Proces primarnog ispiranja laboratorijskih sudova

Primarno ispiranje vrši se smešom za pranje koja se
sastoji od reciklovane smeše vode i alkohola koja se
dobija u procesu sinteze. Ukoliko smesa nije dovoljna
za rastvaranje svih neĉistoća ili ukoliko je nema
dovoljno koristi se tehniĉki aceton.

Primarno ispiranje vrši se u digestoru; ispira se samo
unutrašnjost laboratorijskih sudova koja je i zaprljana
od ostatka procesa.

Za primarno ispiranje koristi se ispiralica koja se puni
smesom za pranje u digestoru.

Teĉnost koja se dobija pranjem NE ispušta se u
kanalizaciju veĉ se preko levka (Ø 30 cm) prenosi u
PVC kanister za prikupljanje zaprljane smeše za
pranje koji je vidno obeleţen oznakom Smesa za
pranje .
Postupak sa zaprljanom smesom za pranje iz procesa
primarnog ispiranja

Periodiĉno, nakon punjenja kanistera koji sluţi sa
prikupljane smese za pranje pristupa se njenom
reciklovanju.

Smesa za pranje se prenosi u sud za uparavanje,
kruškastog oblika zapremine 3 lit.

Vrši se uparavanje na rotacionom uparivaĉu – skoro
do suva.
61

Destilat se koristi u daljem procesu pranja sudova kao
smesa za pranje.

Ostatak nakon destilacije, lepljiva masa koja nakon se
kratkog vremena skameni , prenosi se u PVC kesu.

Sa sadrţajem PVC kese postupiti u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
Izloţenost isparenjima tokom procesa primarnog
ispiranja

U toku ispiranja smesom za pranje (alkohol, aceton,
voda) dolazi do isparenja sa maksimalne površine
staklene ĉaše od 20 lit (Ø 30 cm).

Celokupan proces primarnog ispiranja za jedan radni
dan kada se obavlja proces je 15 mn.
Proces sekundarnog ispiranja laboratorijskih sudova
B.

Sudovi nakon primarnog ispiranja podvrgnuti su
sekundarnom ispiranju.

Sekundarno ispiranje vrši se iznad sudoperom koja je
povezana sa Jamom za neutralizaciju.

Ispiranje se vrši toplom vodom i biodegradabilnim
deterdţentom.

Vode sekundarnog ispiranja odvode se u Jamu za
neutralizaciju koja nije povezana sa spoljnom
kanalizacijom.

Tretman voda iz Jame za neutralizaciju opisan je u
Planu upravljanja otpadom.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
Industrijska proizvodnja formulacija obavla se u više
proizvodnih prostorija (pogona) i na više proizvodnih
62
tehnoloških linija. Osnovna vodilja kod koncipiranja
tehnologija i tehnoloških postupaka, a samim tim i kod
definisanja tehnoloških linija i proizvodnog i skladišnog
prostora, bila je izgradnja objekta u kojem će obavljanje
planiranih aktivnosti imati minimalan uticaj na ţivotnu sredinu.
Broj proizvodnih prostorija i broj proizvodnih linija su uslovili:
asortiman proizvodnje, odnosno same osobine/karakteristike,
kako samih finalnih proizvoda, tako i sirovina koje se koriste u
procesu njihove proizvodnje.
PROCES PROIZVODNJA TEČNIH INSEKTICIDA

PROIZVODNjA TI-BI-24 (Tehnološka šema gp-THM002)
Linija je smeštena u prostoriji 26, neposredno uz skladište
sirovina i gotovih proizvoda, smeštenim u prostoriji 25.
Liniju za proizvodnju ĉini:
− reaktor (pripremna posuda) (R-I-1) zapremine 200 l;
− pumpa (P-I-1) sa instalacijom kojom se vrši doziranje
rastvaraĉa (u posudu i homogenizator), recirkulacija radne
materije pri mešanju u pripremnoj posudi i pretakanje
koncentrata u homogenizator;
− homogenizator (H-I-1) zapremine 5 m3;
− pumpa (P-I-3) sa instalacijom kojom se vrši recirkulacija
radne materije pri homogenizaciji i punjenje gotovog
proizvoda u ambalaţu;
− pumpa (P-I-2) sa instalacijom za doziranje nosaĉa u
homogenizator;
− meraĉ protoka (Q-I-1) sa crevom i pištoljem za punjenje
gotovog proizvoda u ambalaţu;
− vaga (W-I-1);
Proizvodnja teĉne formulacije insekticida se odvija u dva
stupnja.
U prvom stupnju se vrši pravljenje koncentrata u reaktoru
(pripremnoj posudi) primenom tehnoloških operacija
namešavanja uz odreĊeno zagrevanje smese.
U drugom stupnju se vrši pravljenje finalnog proizvoda u
homogenizatoru primenom tehnoloških operacija
razblaţivanja uz mešanje/ homogenizaciju.
Pravljenje koncentrata
Pravljenje koncentrata se obavlja u jednom postupku za
jednu šarţu finalnog proizvoda i to po sledećim proceduri:
U reaktoru (metalna posuda od 200 litara) se vrši priprema-
63
proizvodnja koncentrata za šarţu finalnog proizvoda od 4.000
litara;
Reaktor/pripremna posuda (R-I-1) zapremine 200 l je, sa
gornje strane zatvorena posuda; snadbeven je sledećim
prikljuĉcima: (prema crteţu gp-THM-016)
- prikljuĉak za punjenje sirovinom DN32 1kom
- prikljuĉak za praţnjenje rezervoara DN32 1kom
- prikljuĉak za vodokazno staklo DN15 2kom
- prikljuĉak za termometar DN15 1kom
- prikljuĉak za sondu termostata DN15 1kom
- oduška DN25 1kom
- prikljuĉak za elektrogrejaĉ HOLD 1kom
- prikljuĉak za mešalicu HOLD 1kom
Reaktor je od nerĊajućeg materijala. U reaktoru je pri dnu
postavljen elektriĉni grejaĉ (220 VAC, 3x1 kW); Reaktor je
snadbeven sa mešalicom M-I-1 (220 VAC, 100 W, 25 o/m), a
radno kolo mešalice je neposredno iznad grejaĉa; Sa boĉne
strane reaktora ugraĊen je meraĉ temperature (TI- 1), i
termostat (TC-1) za regulisanje radne temperature.
Reaktor je smešten ispod ventilacione haube (nape); U istom
prostoru (odmah pored reaktora) postavljena je elektronska
vaga W-I-1 (opsega do 150 kg i osetljivosti 10 g) na kojoj se
vrši odmeravanja aktivne materije.
Doziranje i odmeravanje rastvaraĉa (solvesso 200) u
reaktor vrši se cevovodom (1“) iz skladišne posude iz
priruĉnog magacina, pomoću elektromotorne pumpe P-I-1.
Reaktor se puni do polovine zapremine , ili nešto više; Po
završenom doziranju rastvaraĉa ukljuĉuju se mešalica
reaktora, a zatim se ruĉno dodaje na vagi odmerena koliĉina
aktivne materije (koliĉina aktivne materije mora biti u skladu
sa recepturom i veliĉinom šarţe finalnog proizvoda); Po
završenom doziranju aktivne materije ukljuĉuje se grejaĉ
reaktora.
Uz stalno ukljuĉenu mešalicu vrši se zagrevanje koncentrata
u reaktoru do postizanja temperature od 40°C (potrebno
vreme zagrevanja je oko 0,5 sati); Po dostizanju ţeljene
temperature iskljuĉuje se grejaĉ reaktora. Ovim je završen
proces vezivanja aktivne materije za rastvaraĉ i koncentrat je
spreman za prebacivanje u homogenizaror H-I-1 (Vertikalni
plastiĉni rezervoar od 5.000 l).
Šarţa koncentrata se, preko ispusnog cevovoda (1“) na dnu
reaktora, pomoću elektromotorne pumpe P-I-1 pretaĉe u
homogenizator.
Pravljenje finalnog proizvoda -Homogenizacija
Homogenizacija šarţe teĉne formulacije insekticida vrši se u
64
homogenizatoru H-I-1 (Vertikalni plastiĉni rezervoar:
zapremine od 5.000 l; preĉnik D- 1860 mm; visina H- 2000
mm; materijal PEHD);
Na gornjem poklopcu je montirana elektromotorna mešalica
M-I-2 (sa dodatnom samonosećom konstrukcijom); Motor
mešalice: trofazni, 2,2 kW, izlazna brzina sa
reduktora (brzina radnog kola mešalice) je 40 o/minutu;
Radno kolo mešalice: dva peraja ukupne duţine 500 mm,
širine-visine 80 mm; Radno kolo mešalice je postavljeno na
visini od 200 mm od dna posude-homogenizarora.
Homogenizator je sndbeven nivokaznim staklima,
graduisanim u litrima/kilogramima, kao i prikljuĉnim
cevovodima (1“) za punjenje, praţnjenje i recilkulaciju
(mešanje pretakanjem);
Po dopremljenoj potrebnoj koliĉini (za jednu odreĊenu šarţu)
koncentrata, u homogenizator se preko prikljuĉnog cevovoda
(1“) i pomoću elektromotorne pumpe P-I- 1 dopunjava
preostala potrebna koliĉina rastvaraĉa (solvesso), iz buradi
od 200 l, odnosno sva potrebna koliĉna nosaĉa
(suncokretovo ulje), iz dţambo kanistera, pumpom P-I-2 a u
skladu sa recepturom za konkretnu teĉnu formulaciju i šarţu.
Ukljuĉuje se elektromotorna mešalica u homogenizatoru;
Na dnu homogenizatora je prikljuĉak cevovoda (1“) za
istakanje i recirkulaciju – dodatno mešanje, pomoću
elektromotorne pumpe P-I-3, koja sluţi, kako za recirkulaciju
– dodatno mešanje, tako i za istakanje gotovog proizvoda iz
homogenizatora;
U toku homogenizacije, pri zatvorenim odvodnim blok
ventilom i otvorenim recilkulacionim blok ventilom, ukljuĉuje
se i pumpa za recirkulaciju – dodatno mešanje;
Homogenizacija šarţe finalnog proizvoda (4.000 litara) traje 4
sata;
Po završenoj homogenizaciji, iskljuĉuju se mešalica i pumpa
za recirkulaciju, a zatim se vrši uzorkovanje i analiza kvaliteta
finalnog proizvoda;
Po dobijanju pozitivnog laboratorijskog izveštaja o kvalitetu
finalnog proizvoda, vrši se pretakanje iz homogenizatora u
komercijalnu ambalaţu (metalna burad od 200 litara) za
skladištenje i isporuku, preko meraĉa protoka Q-I-1.
Istakanje finalnog proizvoda vrši se pomoću elektriĉne pumpe
za istakanje P-I-3, a uz prethodno pritvaranje ventila za
recirkulaciju i potpuno otvaranje ventila za istakanje;
Napunjena burad od 200 l, sa gotovim proizvodom se
zatvaraju i plombiraju, zatim etiketiraju, paletiziraju i skladište
u magacin gotovih proizvoda ili direktno isporuĉuju naruĉiocu.
U sluĉaju da rezultati analize finalnog proizvoda nisu
65
zadovoljavajući zbog manjka aktivne materije u seriji finalnog
proizvoda, vrši se:
• priprema dopunske šarţe koncentrata (sa korigovanom
recepturom i po već opisanoj proceduri);
• dopunska šarţa se dodaje u homogenizator; vrši se
dopunski proces homogenizacije; ponovno uzorkovanje i
analiza.
Za sluĉaj da rezultati analize finalnog proizvoda nisu
zadovoljavajući zbog viška aktivne materije u seriji finalnog
proizvoda, vrši se:
• dopunsko dodavanje odreĊene koliĉine (po posebnoj –
korektivnoj recepturi) rastvaraĉa i/ili nosioca u homogenizator;
• vrši se dopunski proces homogenizacije;
• ponovno uzorkovanje i analiza.

PROIZVODNjA KOMTOKSA(Tehnološka šema gpTHM-003)
Linija je smeštena u prostoriji 27, neposredno uz skladište
sirovina i gotovog proizvoda, prostorija 28.
Liniju za proizvodnju ĉini:
− reaktor (R-II-1) zapremine 500 l;
− pumpa (P-II-1) sa instalacijom kojom se vrši doziranje
rastvaraĉa u posudu, recirkulacija radne materije pri
mešanju i punjenje gotovog proizvoda u ambalaţu;
− punionica za boĉice od 50 ml;
− meraĉ protoka (Q-II-1) sa crevom i pištoljem za punjenje
gotovog proizvoda u ambalaţu 5 i 20 l;
− vaga na paletnim kolicima ;
Reaktor(pripremna posuda), oznake R-II-1 je zapremine 500 l
je, sa gornje strane, zatvorena posuda; snadbeven je
sledećim prikljuĉcima: (prema crteţu gp-THM-017)
- prikljuĉak za punjenje sirovinom DN32 1kom
- prikljuĉak za aktivne materije DN32 1kom
- prikljuĉak za praţnjenje rezervoara DN32 1kom
- prikljuĉak za vodokazno staklo DN15 2kom
- prikljuĉak za termometar DN15 1kom
- odušak DN25 1kom
- prikljuĉak za elektrogrejaĉ HOLD 1kom
- prikljuĉak za mešalicu HOLD 1kom
Reaktor je od nerĊajućeg materijala. Reaktor za komtoks je
bez grejaĉa.
U postupku pravljenja koncentrata za jednu šarţu ovih
proizvoda postupa po sledećoj proceduri:
- u reaktor se prvo dodaje rastvaraĉ(kerozin) u koliĉini do 1/3
zapremine reaktora, pomoću elektromotorne pumpe P-II-1;
66
- u reaktor, odnosno u već dodati rastvaraĉ, dodaje se aktivna
komponenta i svi ostali sastojci-sirovine (sem rastvaraĉa)
neophodni za izradu definisane šarţe finalnog proizvoda, a
u skladu sa definisanom recepturom za dotiĉni finalni
proizvod, odmereni na vagi W-II-1.
Koncentrat u reaktoru dodatno ne zagrejava, a mešanje
koncentrata se vrši 30 minuta na tempereturi ambijenta,
pomoću mešalice M-II-1.
Po dobijanju pozitivnog laboratorijskog izveštaja o kvalitetu
finalnog proizvoda, vrši se pretakanje iz reaktora preko
meraĉa protoka Q-II-1,u komercijalnu ambalaţu od 5, 20 i
200 l, a u prostoriji se nalazi i punionica za mala pakovanja
od 50 ml.
Obzirom da su sirovine i gotov proizvod svrstani u grupu
eksplozivnih / zapaljivih materijala prostorije proizvodnje (27) i
skladišta (28) su smeštene na kraju objekta i tretirane su kao
ex-zona, a oprema u njima je u ex-zaštiti.
PROCES PROIZVODNjA TEČNIH RODENTICIDA
Za proizvodnju teĉnih formulacija rodenticida predviĊene
su dve nezavisne proizvodne linije, za crvene i bezbojne
rodenticide. Tehnološke šeme proizvodnje rodenticida
prikazane su na crteţima gp-THM-04 i gp-THM-06.
Proizvodnja je smeštena u prostoriji 35.
Svaka linija obuhvata po:
− reaktor od 500 l;
− pumpu sa instalacijom kojom se vrši recirkulacija radne
materije i punjenje gotovog proizvoda u ambalaţu;
− meraĉ protoka sa crevom i pištoljem za punjenje gotovog
proizvoda u ambalaţu.
Reaktori(pripremne posude), oznake R-RI-1 i R-RIII-1 su
zapremine po 500 l , sa gornje strane su zatvorene posude; i
svaki je snadbeven sledećim prikljuĉcima: (prema crteţu
gp-THM-017)
- prikljuĉak za punjenje sirovinom DN32 1kom
- prikljuĉak za aktivne materije DN32 1kom
- prikljuĉak za praţnjenje rezervoara DN32 1kom
- prikljuĉak za vodokazno staklo DN15 2kom
- prikljuĉak za termometar DN15 1kom
- odušak DN25 1kom
- prikljuĉak za elektrogrejaĉ HOLD 1kom
- prikljuĉak za mešalicu HOLD 1kom
Reaktori za teĉne rodenticide su opremljen i odgovarajućim
elektrogrejaĉem.
Reaktori su od nerĊajućeg materijala.
67
U reaktorima su pri dnu postavljeni elektriĉni grejaĉi (220
VAC, 3x1,5 kW u svakom reaktoru); Reaktor je snadbeven
mešalicom MR-I-1i M-RIII-1 (220 VAC, 150 W, 25 o/m), a
radno kolo mešalice je neposredno iznad grejaĉa; Sa boĉne
strane reaktora ugraĊen je meraĉ temperature (TI-2), i
termostat (TC-2) za regulisanje radne temperature.
Reaktori su smešteni ispod ventilacione haube (nape); U
istom prostoru (odmah pored reaktora) postavljena je
elektronska vaga W-RI-1 (opsega do 2000g i osetljivosti 1 g)
na kojoj se vrši odmeravanja aktivne materije.
Obzirom da se kao rastvaraĉ koristi propilen glikol, koji je
svrstan u grupu eksplozivnih /zapaljivih materijala, oprema u
proizvodnoj prostoriji je u ex-zaštiti.
Propilen glikol se pre upotrebe ĉuva u skladištu 28.

PROIZVODNJA CRVENIH RODENTICIDA
Proizvodnja teĉnih formulacija crvenih rodenticida se odvija u
dva stupnju.
Pravljenje šarţe teĉnog koncentrata
Pravljenje teĉnog koncentrata sa odreĊenim sadrţajem
aktivne materije obavlja se u jednom postupku za jednu šarţu
od 400- 2.000 litara finalnog proizvoda i to po sledećim
postupcima:
U reaktoru R-RI-1 (metalna posuda od 500 litara) se vrši
priprema-proizvodnja teĉnog koncentrata za šarţu od 400 –
2.000 litara finalnog proizvoda;
Doziranje i odmeravanje) rastvaraĉa u reaktor vrši se
cevovodom (1“) iz skladišne posude iz priruĉnog magacina
pomoću elektromotorne pumpe P-RI-1. Reaktor R-RI-1 se
puni sa taĉno odreĊenom koliĉinom rastvaraĉa (propilen
glikol), a koja odgovara po recepturi za šarţu od 400- 2.000
litara konkretnog teĉnog koncentrata;
Po završenom doziranju rastvaraĉa ukljuĉuju se mešalica
reaktora, a zatim se ruĉno dodaju, na vagi odmerene koliĉine
aktivne materije i boje (koliĉine aktivne materije i boje moraju
biti u skladu sa recepturom za konkretni teĉni koncentrat, a za
šarţu od 400- 2.000 litara);
Po završenom doziranju aktivne materije i boje ukljuĉuje se
grejaĉ reaktora.
Uz stalno ukljuĉenu mešalicu vrši se zagrevanje teĉnog
koncentrata u reaktoru do postizanja temperature od 60°C
(potrebno vreme zagrevanja je do 2 sata);
Po dostizanju ţeljene temperature iskljuĉuje se grejaĉ
reaktora. Mešanje se nastavlja sve dok temperatura
68
koncentrata ne spadne do 30°C, a za ovo je potrebno još 2 -3
sata;
Ovim je završen proces vezivanja aktivne materije za
rastvaraĉ i šarţa teĉnog koncentrata je spreman za
prebacivanje u tank za sakupljanje šarţi – homogenizaror.
Šarţa teĉnog koncentrata se, preko ispusnog cevovoda (1“)
na dnu reaktora, pomoću elektromotorne pumpe P-RI-2
pretaĉe u sabirni tank - homogenizator H-RI-1
Pravljenje serije teĉnog koncentrata -finalnog proizvoda
Sakupljanjem odreĊenog broja šarţi konkretnog teĉnog
koncentrata u sabirnom tanku -homogenizatoru, a uz
dopunsko mešanje (pomoću mešalice), kao i recirkulaciju –
pretakanje (pomoću pumpe za istakanje i recirkulaciju) dobija
se serija odreĊene teĉne formulacije – finalnog
proizvoda.Mešanje-homogenizacija šarţi teĉnog koncentrata
vrši se u tanku –homogenizatoru H-RI-1 (Vertikalni plastiĉni
rezervoar: zapremine od 2.000
litara; preĉnik D- 1320 mm; visina H- 1.500 mm; materijal
PEHD);
Na gornjem poklopcu je montirana elektromotorna mešalica
M-RI-1 ; Homogenizator je sndbeven nivokaznim staklima,
graduisanim u litrima/kilogramima, kao i prikljuĉnim
cevovodima (1“) za punjenje, praţnjenje i recilkulaciju
(mešanje pretakanjem);
Po dopremljenom ţeljenom broju šarţi teĉnog koncentrata,
koje ĉine jednu seriju finalnog proizvoda, u homogenizator se
nastavlja dodatno mešanje u cilju postizanja izjednaĉene
koncentracije cele serije;
Ukljuĉuje se elektromotorna mešalica R-RI-1 u
homogenizatoru;
Na dnu homogenizatora je prikljuĉak cevovoda (1“) za
istakanje i recirkulaciju – dodatno mešanje, pomoću pumpe
P-RI-2;
U toku homogenizacije, pri zatvorenim odvodnim blok
ventilom i otvorenim recilkulacionim blok ventilom, ukljuĉuje
se i pumpa za recirkulaciju – dodatno mešanje;
Homogenizacija - mešanje serije finalnog proizvoda traje 2
sata;
Po završenoj homogenizaciji, iskljuĉuju se mešalica i pumpa
za recirkulaciju, a zatim se vrši uzorkovanje i analiza kvaliteta
finalnog proizvoda;
Po dobijanju pozitivnog laboratorijskog izveštaja o kvalitetu
finalnog proizvoda, vrši se pretakanje, preko meraĉa protoka
Q-RI-1, iz homogenizatora u komercijalnu ambalaţu (PVC
kanisteri raznih veliĉina ili u ambalaţu naruĉioca) za
skladištenje ili direktnu isporuku;
69
Istakanje finalnog proizvoda vrši se pomoću elektriĉne pumpe
za istakanje, P-RI-2 a uz prethodno zatvaranje blok ventila za
recirkulaciju i otvaranje blik ventila za istakanje;
Napunjena ambalaţa sa gotovim proizvodom se propisno
zatvara (po potrebi i plombira), zatim etiketira, pakuje u
odgovarajuće kartonske kutije (za kanistere od po 5 i 10
litara), paletizira i skladište u magacin gotovih proizvoda ili
direktno isporuĉuju naruĉiocu.

PROIZVODNJE BEZBOJNIH RODENTICIDA
U reaktoru R-RIII-1 (metalna posuda od 500 litara) se vrši
priprema-proizvodnja teĉnog koncentrata za šarţu od 400
litara finalnog proizvoda;
Doziranje i odmeravanje rastvaraĉa u reaktor vrši se
cevovodom (1“) iz skladišne posude iz priruĉnog magacina
pomoću elektromotorne pumpe P-RI-1. Reaktor R-RIII-1 se
puni sa taĉno odreĊenom koliĉinom rastvaraĉa (propilen
glikol), a koja odgovara po recepturi za šarţu od 400 litara
konkretnog teĉnog koncentrata; Po završenom doziranju
rastvaraĉa ukljuĉuju se mešalica reaktora M-RIII-1, a zatim se
ruĉno dodaju, na vagi WRI- 1 odmerene koliĉine aktivne
materije (koliĉine aktivne materije mora biti u skladu sa
recepturom za konkretni teĉni koncentrat, a za šarţu od 400
litara);
Po završenom doziranju aktivne materije ukljuĉuje se grejaĉ
reaktora.
Uz stalno ukljuĉenu mešalicu vrši se zagrevanje teĉnog
koncentrata u reaktoru do postizanja temperature od 60°C
(potrebno vreme zagrevanja je do 2 sata);
Po dostizanju ţeljene temperature iskljuĉuje se grejaĉ
reaktora. Mešanje se nastavlja sve dok temperatura
koncentrata ne spadne do 30°C, a za ovo je potrebno još 2 -3
sata;
Ovim je završen proces vezivanja aktivne materije za
rastvaraĉ.
Bezbojni rodenticidi se ne sakupljaju u homogenizatoru, već
se pumpom P-RIII-2 vrši tecirkulacija, zbog dodatnog
mešanja, ili se , preko meraĉa protoka Q-RIII-1, pretaĉe u
komercijalnu ambalaţu, nakon dobijanja pozitivnog
laboratorijskog izveštaja.
Napunjena ambalaţa sa gotovim proizvodom se propisno
zatvara (po potrebi i plombira), zatim etiketira, pakuje u
odgovarajuće kartonske kutije (za kanistere od po 5 i 200
litara), paletizira i skladište u magacin gotovih proizvoda ili
direktno isporuĉuju naruĉiocu.
70
Zajedniĉko za sve linije teĉnih formulacija biocida
Osnovne posude u kojima se obavlja proces proizvodnje /
namešavanja (Reaktori) postavljene su ispod hauba (napa)
koje su povezane na odgovarajuće sisteme radne ventilacije.
Homogenizatori (sabirne posude finalnih formulacija) su
smešteni u odgovarajuće tankvane koje su iznutra obraĊene
odgovarajućim hidronepropusnim premazom (penetratom).
Cevne instalacije su od ugljeniĉnog ĉelika. Odgovarajućom
konfiguracijom cevovoda i predviĊenom armaturom
omogućene su prethodno navedene funkcije doziranja,
recirkulacije, pretakanja radne materije i punjenja gotovog
proizvoda. Na instalacijama su predviĊeni prikljuĉci za
uzimanje uzoraka.
Svi cevovodi, kao i pripadajuća armatura su dimenzionisani
na 1”.
Doziranje rastvaraĉa i nosaĉa se vrši na opisani naĉin kroz
fiksnu cevnu instalaciju, a povezivanje prenosne ambalaţe na
nju se vrši elastiĉnim crevima.
Punjenje gotovih proizvoda u ambalaţu se vrši istim
pumpama kojim se vrši i homogenizacija. Pri utakanju u
ambalaţu ventil na obilaznom vodu za homogenizaciju se ne
zatvara do kraja, već se prigušuje tako da se deo radne
materije nalazi u recirkulaciji.
U sva tri proizvodna pogona za proizvodnju tećnih formulacija
(prostorije 26.,27. i 35.) „ugraĊene” su slivne jame, zapremine
od po 1,2 m3. Slivne jame su hidro izolovane sa spoljašnje
strane, radi zaštite od prodora podzemnih voda (kondor i dr.),
a sa unutrašnje strane su obraĊene odgovarajućom
hidroizolacionom masom (penetratom).
Projektovane i izvedene Tankvane i Slivne jame obezbeĊuju
potpuno bezbedno sakupljanje prosutih sirovina ili gotovih
proizvoda, a što postoji kao moguća pojava u sluĉaju
eventualnog ekscesa. Escesni sluĉajevi mogu eventualno
nastati:
 Prilikom transporta (dovoz/odvoz) sirovina i gotovih
proizvoda;
 U toku pretakanja sirovina u reator, odnosno istakanja
gotovog proizvoda u skladišnu ambalaţu;
 U sluĉaju eventualnih curenja na cevnim instalacijama,
pumpama ili posudama.
Skladištenje teĉnih sirovina i gotovih proizvoda teĉnih
71
formulacija se obavlja u za to projektovanim prostorijama 25.
i 28.
Za oba skladišna prostora (prostorije 25. i 28.) „ugraĊeni” su
odgovarajući slivni kanali, a koji su povezani slivnim
vodovima sa odgovarajućim slivnim jamama (tehnološke
prihvatne jame) zapremine od po 2,5 m3. Slivni kanali i slivne
jame su hidro izolovane sa spoljašnje strane, radi zaštite od
prodora podzemnih voda (kondor i dr.), a sa unutrašnje
strane su obraĊene odgovarajućom hidroizolacionom masom
(penetratom).
Projektovani i izvedeni Slivni kanali i Slivne jame (Tehnološke
prihvatne jame) obezbeĊuju potpuno bezbedno sakupljanje
prosutih sirovina ili gotovih proizvoda, a što postoji kao
moguća pojava u sluĉaju eventualnog ekscesa. Ekscesni
sluĉajevi u skladišni prostorijama mogu eventualno nastati:
 Prilikom transporta (dovoz/odvoz) sirovina i gotovih
proizvoda;
 U sluĉaju eventualnih curenja na skladišnim posudama
(burad, kanisteri).
Raspored / dispozicija tehnološke opreme za proizvodnju
teĉnih insekticida i rodenticida (prostorije 26, 27 i 35), ukljuĉiv
i preseke, kao i naĉin/organizacija skladištenja sirovina i
gotovih proizvoda (prostorije 25 i 28) prikazan je na crteţima:
 gp – THM – 013 : tehnološka dispozicija , Osnova
prizemlja – deo 1
 gp – THM – 014 : tehnološka dispozicija , Osnova
prizemlja – deo 2
 gp – THM – 016 : tehnološka dispozicija , Preseci
OTPADNI GASOVI / ISPARENJA koja se javljaju tokom
procesa proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida
Obzirom na vrstu materija, odnosno sirovina koje se koriste u
procesu proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida, u radnoj sredini, odnosno na izlazu iz
odovarajućih odsisnih ventilacionih sistema (taĉkasti izvori
72
emisije u vazduh) mogu se pojaviti polutanti, kao što su:

organska jedinjenja kao što su :
 glikol (propilen glikol), koji po Pravilniku spada
u III klasu, za maseni protok iznad 3 kg/h, GVE
iznosi 150 mg/m3. Propilen glikol je zastupljen u
proizvodnji svih teĉnih rodenticida
 parafinski ugljovodonik (Solvesso i Kerozin),
koji po Pravilniku spadaju u III klasu, za maseni
protok iznad 3 kg/h, GVE iznosi 150 mg/m3.
Solvesso se koristi u procesu proizvodnje
teĉnog insekticida TiBi-24, dok se kerozin koristi
u procesu proizvodnje teĉnog insekticida –
Komtoksa.
DINAMIKA ISPARENJA / emisije otpadnih gasova
Emisije para Propilenglikola:
1. Pretakanje Propilenglikola iz metalnog bureta (200 l, Ø
600 mm) u reaktor R-RI-1 (500 l, Ø 800 mm).
Postupak pretakanja traje do 10 min.
2. Namešavanje smeše u reaktoru uz postupak
zagrevanja (do 60 °C). Postupak traje do 120 min.
3. Pretakanje rodenticida iz reaktora u
slkadišnu/komercijalnu ambalaţu. Postupak traje do
120 min.
Jedna šarţa rodenticida od 400 litara se proizvede u
jednoj smeni (8 radnih sati).
Ukupno planirana godišnja proizvodnja rodenticida (crveni
i bezbojni ) od 30 tona se proizvede za 20 do 40 radnih
dana (u jednoj smeni), a zavisno od koncentracije aktivne
materije.
Emisije para Solvessa:
1. Pretakanje Solvessa iz metalnog bureta (200 l, Ø 600
mm) u reaktor R-I-1 (200 l, Ø 600 mm). Postupak
pretakanja traje do 5 min.
2. Namešavanje smeše u reaktoru uz postupak
73
zagrevanja (do 40 °C). Postupak traje do 40 min.
3. Pretakanje Solvessa iz metalnog bureta (200 l, Ø 600
mm) u homogenizator H-I-1 (5.000 l, Ø 1.860 mm).
Postupak pretakanja traje do 30 min za šarţu od 4.000
litara TiBi24.
Jedna šarţa TiBi-24 od 4.000 litara se proizvede u jednoj
smeni (8 radnih sati).
Ukupno planirana godišnja proizvodnja ovog insekticida
od 100 tona se proizvede za 25 radnih dana samo u prvoj
smeni.
Emisije para Kerozina:
1. Pretakanje Kerozina iz metalnog bureta (200 l, Ø 600
mm) u reaktor R-II-1 (500 l, Ø 800 mm). Postupak
pretakanja traje do 10 min.
2. Namešavanje smeše u reaktoru (na sobnoj
temperaturi). Postupak traje do 20 min.
4. Pretakanje Komtoksa iz reaktora u
slkadišnu/komercijalnu ambalaţu. Postupak traje do
120 min.
Jedna šarţa Komtoksa od 400 litara se proizvede u jednoj
smeni (8 radnih sati).
Ukupno planirana godišnja proizvodnja Komtoksa od
5tona se proizvede za 10 do 15 radnih dana (u jednoj
smeni), a zavisno od koliĉina po konkretnim
porudţbinama.
OTPADNE VODE koje se javljaju tokom procesa
proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i rodenticida
U procesu proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida NEMA otpadnih voda. Voda se ne koristi u
procesu proizvodnje niti kao sirovina , ni kao fluid za
grejanje/hlaĊenje. Voda se ne koristi ni kao sredstvo za
ispiranje tehnološke opreme (posude i instalacije).
74
OPASNI OTPAD koji se javlja tokom procesa
proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i rodenticida
U procesu proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida NEMA stvaranja opasnog otpada. Opasan otpad
se moţe pojaviti u vidu krpa za brisanje, a što proizilazi kao
posledica ekscesnih situacija (prosipanje ili curenje sirovine ili
gotovog proizvoda). Naĉin postupanja sa opasnim otpadom
propisan je internim Planom upravljanja otpadom, a u skladu
sa zakonom.
PROIZVODNjA PRAŠKASTIH RODENTICIDA
Proizvodnja praškastih rodenticida je, zajedno sa
proizvodnjom mamaca, smeštena u prostoriji 23. Neposredno
uz nju nalazi se prostorija 24, u kojoj se nalazi skladište
sirovina i gotovih proizvoda za praškaste rodenticide i
mamce.
Za proizvodnju praškastih formulacija rodenticida,
predviĊena je jedna proizvodna linija sa automatskim
pakovanjem proizvoda u malu ambalaţu. Tehnološka šema
prikazana je na crteţu br. gp-TH-007.
Linija za proizvodnju praškastih rodenticida se sastoji od :
- Usipnog koša (cca 70 litara) i elevatora za hranjenje
miksera (NK-1 + PTP-1);
- Protivstrujnog miksera u kome se obavlja proces
namešavanja sirovina u skladu sa recepturom za
konkretni finalni proizvod. Protivstrujni mikser (HP-1) je
zapremine 250 litara;
- Puţnog transportera za praţnjenje miksera (PTP-2);
- Prihvatnog koša sa mešaĉem (NKP-2) ( sa puţnim
transporterom za homogenizaciju svih sirovina,
ukljuĉujući i boju (PTP-3);
- Aautomatske pakerice sa vertikalnim puţnim
doziranjem za pakovanje finalnog proizvoda (PP-1).
Brašno se odmerava na vagi WP-2, prema zadatoj recepturi,
a aktivne materije, boje i nosaĉ na vagi WP-1. Vaga WP-3
sluţi kao kontrolna vaga.
Prihvatni koš sa puţnim elevatorom sluţi za dotur sirovina
(brašno) u protivstrujni mikser, koji sluţi za namešavanje
osnovnih sirovina, kao i sirovina koje se ruĉno dodaju, preko
posebnih uvodnika-dizni, u toku procesa mešanja. Nakon
mešanja svih sirovina, po
75
recepturi, mikser se prazni preko puţnog transportera za
praţnjenje miksera i praškasta smeša se dovodi u prihvatni
koš sa mešaĉem i puţnim transporterom. U košu se, po
potrebi, obavlja i dodatno mešanje materijala, u cilju
spreĉavanja aglomeracije(stvrdnjavanja) i nesmetanog,
kontinualnog odvoĊenja istog do pakerice. Automatska
pakerica sluţi za pakovanje praškastih rodenticida u kesice
teţine od 20gr.
PROIZVODNJA MAMACA ( Sredstva za deratizaciju)
Mamci su forme rodenticida koji se, kao komercijalni
proizvod, direktno koriste kao sredstva za deratizaciju. Ova
sredstva se upotrebljavaju za suzbijanje pacova (Rattus
norvegicus, R. rattus) i miševa (Mus musculus) u komunalnoj
i javnoj higijeni za preventivnu i protuepidemijsku deratizaciju.
Proizvodnim programom je predviĊena proizvodnja mamaca
(sredstava za deratizaciju) u tri razliĉite forme, i to:
• mamci u rastresitoj formi,
• mamci u formi pelete i
• mamci u formi bloka.
Svaka forme izrade mamaca se ostvaruje odgovarajućom
tehnologijom i na odgovarajućoj tehnološkoj opremi. MeĊutim,
na istoj tehnološkoj liniji i sa istim tehnološkim postupkom se
proizvodi odreĊena forma mamaca bez obzira na vrstu
aktivne materije (Rattack, Bromachem,...) koja se koristi pri
izradi mamaca.
Za proizvodnju mamaca predviĊena je jedna razgranata linija
koja se sastoji od nekoliko podsistema i to:
• Namešavanje sirovina za mamce(zajedniĉko za sve
vrste mamaca)
• Pakovanje sitnozrnastih proizvoda (zajedniĉko za
mamce u rastresitoj formi i formi peleta)
• Peletiranje mamaca(proizvodnja mamaca u formi
peleta)
• Izrada parafinskih blokova
Tehnološke šeme proizvodnje razliĉitih formi mamaca,
prikazane su na crteţima br. gp – THM – 009 do 012.
Namešavanje sirovina za mamce ( gp – THMM - 012)
Ovaj deo proizvodne linije je isti za sve vrste mamaca i sastoji
76
se od:
 prihvatnog koša (NK-M1) sa puţnim elevatorom
(PTM1.1)
 protivstrujnog miksera (H-M1)
 mobilno prihvatnog skladišnog koša sa puţnim
transporterom (NK-M2)
Pakovanje sitnozrnastih proizvoda ( gp – THMM - 009)
Ova grupa je zajedniĉka za mamce u rastresitoj formi i
mamce u formi peleta, a obuhvata:
 - prihvatni koš sa vibroizuzimaĉem (NK-M1.2)
 - trakasti transporter (TT-M1)
 - mašinu za automatsko pakovanje zrnastih materijala
(PK-M1)
Postupak proizvodnje Mamaca u rastresitoj formi
Ova vrsta mamaca se uglvnom koristi za suzbijanje glodara u
polju i u urbanim prostorima.
Osnovni postupak u proizvodnji ove vrste mamca je
nanošenje aktivne materije (Rattack, Bromachem,...) na biljni
nosaĉ koji se sastoji od celih ili lomljenih, odnosno obraĊenih
zrna ţitarica (pšenica, zob,...).
Biljni nosaĉ se, po izvršenom odmeravanju (u skladu sa
recepturom), preko nasipnog koša i elevatora dovodi u
homogenizator/mikser. Po ukljuĉivanju homogenizatora,
odnosno po otpoĉinjanju homogenizacije, vrši se postepeno
dodavanje u mikser ostalih sastojaka u teĉom stanju: aktivne
materije, suncokretovo ulje, arome(atraktanta) i gorke
neotrovne tvari.
Svrha dodavanja arome je da privuĉe glodare, dok je svrha
dodavanja gorke neotrovne tvari da onemogući konzumiranje
ovog mamca od strane domaćih ţivotinja, kao i od strane
dece.
Po završenom postupku namešavanja sirovina za mamce,
odnosno postupku nanošenja aktivne materije na biljni nosaĉ,
iskljuĉuje se mikser i pomoću elevatora se pripremljen
mamac otprema u poseban prihvatni skladišni sud ili direktno
u dozirni koš automatske mašine za pakovanje gotovog
proizvoda. Po potrebi, pripremljeni rastresiti mamci iz
homogenizatora se mogu dodatno kondicionirati (sušiti) pre
77
obavljanja postupka pakovanja.
Pakovanje rastresitog mamca se vrši na automatskoj pakerici
za sitnozrnaste materijale u razliĉite forme pakovanja (kesice
od po 100, 200, 500 i 1.000 grama).
Mamci u formi pelete ( gp – THM - 010)
Liniju saĉinjava sledeća oprema :


Mašina za peletiranje (PL-M2)
Spiralni vibracioni hladnjak (CM-2)
Ovaj deo proizvodne linije je namenjen za proizvodnju
mamaca u formi peleta.
Vibracioni hladnjak se koristi za sušenje peleta, a moţe
koristiti i za potrebe hlaĊenja/sušenja mamaca u rastresitoj
formi. Predmetni materijal se, na njegov ulaz doprema
pomoću mobilnog koša.
Mamci u formi parafinskog bloka ( gp – THM - 011)
Ova vrsta mamaca je posebno pogodna za primenu u
vlaţnim uslovima, gde je potrebna veća stabilnost rodenticida
i njegovo duţe delovanje.
Oprema koja ĉini liniju za mamce u vidu parafinskih blokova
se sastoji od :



Duplikatora (D-1)
Kalupa za izlivanje i/ili
Hidrauliĉne prese (PR-M3).
U duplikator se, po odgovarajućoj recepturi i za odgovarajuću
koliĉinu smese, sipa parafin u formi ljuspi i homogenizovana
mešavina pripremljena na liniji za namešavanje sirovina za
mamce. U toku sipanja sirovina u duplikator drţi se ukljućena
mešalica duplikatora, a u cilju prethodne homogenizacije
smeše.
Po izvršenom nasipanju svih sirovina i obavljenoj delimiĉnoj
homogenizaciji ukljuĉuje se grejaĉ duplikarora. Proces
zagrevanja smeše (topljenje parafina) obavlja se uz stalni rad
78
mešalice.
Po dostizanju ţeljene temperature smeše (rastopljen parafin)
i dobijenoj homogenizovanoj ţitkoj masi, smeša iz duplikatora
je spremna za izlivanje.
Homogenizovana ţitka masa iz duplikatora se izliva u:
 Pripremljene kalupe za odgovarajuću formu mamaca
parafinisanih blokova ili
 Pripremljene kalupe za izlivanje parafinisanih ploĉa
koje se posle hlaĊenja lome i „melju”, a u cilju
pripreme mase u formi potrebnoj za prihvatni koš
mašine za presovanje.
Hidrauliĉna presa sluţi za izradu mamaca u formi parafinskih
blokova. Dimenzije i forma blokova se definišu odgovarajućim
alatima za presovanje.
Zajedniĉko za proizvodne linije praškastih rodenticida i
mamaca
U procesu proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca, kako
zbog vrste sirovina (brašno, prekrupa, ţitarice), tako i zbog
samih tehnoloških postupaka (nasipanje, namešavanje, traĉni
transport), izvesno je povremeno pojavljivanje prašina
organskog porekla.
U cilju smanjenja zaprašivanja na minimalni nivo, odabrane
su tehnološke linije koje obezbeĊuju maksinalni nivo
„zatvorenosti” proizvodnog procesa, odnosno pojedinaĉnih
tehnoloških linija (visna nasipnih koševa, zaptivnost miksera,
zatvoreni puţni transporteri...).
U pogonu za proizvodnju praškastih rodenticida i mamaca
(kao i u drugim proizvodnim pogonima), izveden je dupli
sistem odsisne ventilacije i to:

Opšta odsisna ventilacija koja stalno radi i ventilira
radnu prostoriju „23” i

Radna / lokalna odsisna ventilacija, kao dodatni
odsisni sistem koji se ukljuĉuje kad se u prostoriji
obavljaju proizvodne aktivnosti na bilo kojoj od
proizvodnih linija. Iznad delova proizvodnih linija na
79
kojima se pojavljuje veća koncentracija prašine
(nasipni koševi isl) postavljene su odgovarajuće
haube/nape koje su spojene na ventilacione vodove
radnog venntilacionog sistema.
Skladištenje sirovina i gotovih proizvoda praškastih
rodenticida i mamaca se obavlja u za to projektovanoj
prostoriji „24” koja se nalazi neposredno uz predmetni
proizvodni pogon („23”).
U ovoj prostoriji je takoĊe projektovana i izvedena opšta
odsisna ventilacija koja obezbeĊuje adekvatan nivo ventilacije
za sluĉaj da se u prostoriji pojave prašine organskog porekla,
a kao posledica manipulacije i skladištenja predmetnih
sirovina i gotovih proizvoda.
+++
Obzirom na postojanje prašine organskog porekla, svi
elektriĉni ureĊaji opreme za proizvodnju praškastih
rodenticida i mamaca, u prostoriji 23, su u mehaniĉkoj zaštiti
stepena IP 65. Isti stepen mehaniĉke zaštite je predviĊen za
elektro opremu i instalacije u pripadajućoj skladišnoj prostoriji
24.
Raspored / dispozicija tehnološke opreme za proizvodnju
praškastih rodenticida i mamaca (prostorija 23), ukljuĉiv i
preseke, kao i naĉin/organizacija skladištenja sirovina i
gotovih proizvoda (prostorija 24) prikazan je na crteţima:
 gp – THM – 013 : tehnološka dispozicija , Osnova
prizemlja – deo 1
 gp – THM – 016 : tehnološka dispozicija , Preseci
EMISIJA PRAŠINA koje se javljaju tokom procesa
proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca
Obzirom na vrstu materija, odnosno sirovina koje se koriste u
procesu proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca, u
radnoj sredini, odnosno na izlazu iz odovarajućih odsisnih
ventilacionih sistema (taĉkasti izvori emisije u vazduh) mogu
se pojaviti polutanti, kao što su prašine organskog porekla
(brašno, prekrupa, ţitarice, organska boja).
Vaţećom regulativom je propisano da masena koncentracija
80
ukupnih praškastih materija u emisiji iznosi najviše: 1) 50
mg/m3 pri masenom protoku većem od 0,5 kg/h; 2) 150
mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem.
DINAMIKA EMISIJE PRAŠINE
Emisija prašine uglavnom nastaje u sledećim tehnološkim
postupcima, odnosno mestima lokalne emisije:
Proizvodnja praškastih rodenticida
1. Nasipanje sirovina (brašno) u nasipni koš NKP-1.
Postupak nasipanja traje do 10 min.
Jedna šarţa praškastih rodenticida od 150 kilograma se
proizvede za 2 sata.
Ukupno trajanje procesa proizvodnje na godišnjem nivou
je cca 15 radnih dana (jednosmenski rad) za planirani
obim proizvodnje od 7 t/god.
Proizvodnja mamaca
- Namešavanje sirovina za mamce
1. Nasipanje sirovina (prekrupa, brašno, ţitarice) u
nasipni koš NK-M-1. Postupak nasipanja traje do 20
min.
Jedna šarţa homogenizovane smeše mamca u rastresitoj
formi, odnosno homogenizovane smeše za proizvodnju
drugih formi mamaca (pelete, parafinisani blokovi,...) od
cca 300 kg kilograma se proizvede za 2 sata.
Ukupno trajanje procesa proizvodnje na godišnjem nivou
je cca 50 radnih dana (jednosmenski rad) za planirani
obim proizvodnje od oko 50 t/god.
- Pakovanje sitnozrnastih proizvoda
1. Nasipanje razliĉitih vrsta rastresitih mamaca (forma
prekrupe ili ţitarica) ili mamaca u formi peleta u
prihvatni koš sa vibroizuzimaĉem VK-M1. Postupak
nasipanja traje do 5 minuta po radnom satu, odnosno
do 30 minuta posmeni.
81
Kapacitet linije za pakovanje je do 1.000 kg po smeni.
Ukupno trajanje procesa pakovanja sitnozrnastih
proizvoda na godišnjem nivou je cca 50 radnih dana
(jednosmenski rad) za planirani obim proizvodnje od oko
50 t/god.
OTPADNE VODE koje se javljaju tokom procesa
proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca
U procesu proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca
NEMA otpadnih voda. Voda se ne koristi u procesu
proizvodnje niti kao sirovina , ni kao fluid za grejanje/hlaĊenje.
Voda se ne koristi ni kao sredstvo za ispiranje tehnološke
opreme (posude i instalacije).
OPASNI OTPAD koji se javlja tokom procesa
proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca
U procesu proizvodnje praškastih rodenticida i mamaca
NEMA stvaranja opasnog otpada. Opasan otpad se moţe
pojaviti u vidu krpa za brisanje, a što proizilazi kao posledica
ekscesnih situacija (prosipanje aktivne materije ili praškastog
rodenticida).
Naĉin postupanja sa opasnim otpadom propisan je internim
Planom upravljanja otpadom, a u skladu sa zakonom.
PRETAKALIŠTE
Za sirovine „velikih zaliha“ (solvesso 200, suncokretovo ulje),
predviĊeno je posebno mesto za pretakanje iz kamion cisterni
u odgovarajuću ambalaţu, u kojoj će se skladištiti navedene
sirovine. Pretakalište je projektovano i izvedeno prema
vaţećim propisima za ovu vrstu namene.Sirovine se
dopremaju autocisternama kapaciteta cca 15m3. Veza sa
pumpom je ostvarena pomoću brzo rastavljive “suve”
spojnice, tako da je curenje sirovina svedeno na minimum.
Na pretakalištu je predviĊena mobilna pumpa, kapaciteta
2m3/h i potisnog pritiska 2 bar-g, za pretakanje iz kamion
cisterni u dţambo kanistere ( od po 1.000 litara).
U zoni pretakanja sirovina projektovana je i izvedena slivna
82
jama (6m x 2,4m) preko koje je postavljena odgovarajuća
rešetka. Na prostoru ove rešetke se i vrše prednetna
pretakanja sirovina iz auto cisterni u skladišnu ambalaţu
(dţambo kanitri).
Izvedeno rešenje pretakališta obezbeĊuje kontrolisano
upravljanje eventualno prosutim koliĉinama sirovina (ekscesni
sluĉajevi), odnosno onemogućavo njihovo nekontrolisano
razlivanje na saobraćajnicu i dalje u kišni kanalizacioni kanal,
odnosno tlo.
UNUTRAŠNJI TRANSPORT
Unutrašnji transport, doprema paletizovane sirovine,
manipulacija tokom proizvodnje i skladištenja paletizovanih
sirovina i proizvoda, kao i utovara proizvoda u kamione pri
otpremi vrši se elektroviljuškarom i ruĉnim paletnim kolicima.
+++++
SISTEM VENTILACIJE I POSTUPAK TRETMANA
OTPADNIH GASOVA
Sve laboratorijske, proizvodne i skladišne prostorije se greju i
obezbeĊena je prinudna ventilacija. Pri projektovanju
ventilacionog sistema pošlo se od sledećih pretpostavki:
 neke materije koje uĉestvuju u procesu proizvodnje su
otrovne (aktivne materije)
 neke materije koje uĉestvuju u procesu proizvodnje su
zapaljive, a njihove pare obrazuju eksplozivne smeše
sa vazduhom
 pare svih materija su teţe od vazduha
 neke praškaste materije koje uĉestvuju u procesu
proizvodnje su eksplozivne, a prisutne su i ĉvrste
(zrnaste) materije ĉije prašine su eksplozivne
 prisutni su i eksplozivni gasovi - energent - prirodni gas
 u proizvodnim prostorijama neophodno je obezbediti
broj izmena vazduha na sat koji obezbeĊuje da
prisustvo eksplozivnih gasova i para zapaljivih teĉnosti
ne dostigne 10% od DGE za prisutne materije
 u proizvodnim prostorijama neophodno je obezbediti i
onaj broj izmena vazduha na sat koje zahteva
tehnološki proces, iz razloga emitovanja toplote,
isparenja otrovnih materija i sl.
 u skladišnim prostorijama obezbeĊen je broj izmena
83

vazduha na sat u skladu sa materijama koje se
skladište
grejanje prostorija je radijatorsko, toplom vodom.
Prema struĉnoj literaturi, priruĉnik "Elektriĉni ureĊaji
namenjeni za rad u atmosferi eksplozivnih smjesa zapaljivih
plinova i para" - Osnovne smjernice za projektiranje i
izvoĊenje instalacija, Dr. Nenad Marinović dipl. inţ.,Zagreb
1978, za provetravanje prostora radi eliminisanja eksplozivne
smeše (gasova, para ili prašine), potrebno je provetriti prostor
sa višestrukim iznosom zapremine prostora, pri ĉemu kod
zapreminske izmene, kod atmosferskog pritiska, nastaje
provetravanje prostora prema tabeli:
Višestruka izmena
zapremine prostora
Stepen provetrenosti
prostora u %
1
2
3
4
5
63
86
95
98
99
Iz tabele je vidljivo da dovoĊenjem sveţeg vazduha u
prostoriju u koliĉini koja je jednaka zapremini prostorije, uz
uslov dobrog provetravanja (bez mrtvih zona), provetrenost
prostorije iznosi 63%, a neprovetrenost ostatak 37%.
MeĊutim, nakon 5-struke zapreminske izmene sveţim
vazduhom, neprovetrenost će iznositi samo 1%. Iz toga sledi
da se kod atmosferskog pritiska skoro potpuno provetravanje
zatvorenog prostora postiţe 5-strukom izmenom sveţeg
vazduha zapremine prostora.
Potpuno provetravanje obezbediće 6 izmena sveţeg vazduha
zapremine prostora. Dodatnu sigurnost moguće je postići,
kod prinudnog ventilisanja, ostvarivanjem podpritiska u
provetravanoj prostoriji - većim odsisavanjem vazduha iz
prostorije u odnosu na ubacivanje sveţeg vazduha, pri ĉemu
je ubacivanje sveţeg vazduha u koliĉini koja obezbeĊuje 6struku izmenu.
SISTEMI VENTILACIJE
Sistemi ventilacije za ubacivanje sveţeg vazduha
PredviĊeni su sledeći sistemi ventilacije:

Sistem VK-1 Ventilacija prostorija:
15 – Koridori u prizemlju i na spratu
22 – Laboratorija
84
23 – Pogon za proizvodnju mamaca i praškastih
rodenticida
26 - Proizvodnja teĉnog insekticida – TIBI

Sistem VK-2 Ventilacija prostorija:
24 – Skladište sirovina i gotovih proizvoda za mamce
25 – Skladište teĉnih gotovih proizvoda i sirovina
31 – Skladište opasnog otpada
36 – Skladište aktivnih materija

Sistem VK-3 Ventilacija prostorija:
35 – Proizvodnja teĉnih rodenticida;
27 – Proizvodnja teĉnog insekticida i
28 – Skladište proizvoda i sirovina
Sistem ventilacije VK-1
Dovodni vazduh se priprema u termoventilacionoj komori koja
radi sa 100 % sveţim vazduhom i koja je smeštena u
tehniĉkoj prostoriji. Komora je kapaciteta 10 350 m³/h a
sastoji se od sledećih elemenata:
 Ulazne sekcije sa demperom
 Osnovnog filtera klase G4
 Sekcije toplovodnog grejaĉa vazduha (90/70 °C)
kapaciteta 125 kW
 Sekcije ventilatora za ubacivanje vazduha, L=10350
m³/h, Hext= 450 Pa, Nel=4 kW.
Sveţ vazduh se uzima sa fasade objekta i najpre filtrira u
filteru klase G4, potom se zimi zagreva u toplovodnom
grejaĉu i dalje se ventilatorom razvodi putem kanala od
pocinkovanog lima koji se vode u spuštenom plafonu koridora
do alumijiumskih rešetki preko kojih se ubacuje u prostorije. S
obzirom da svaka prostorija predstavlja poseban poţarni
sektor, predviĊeno je postavljanje protivpoţarnih klapni na
svim prodorima kanala kroz zidove prostorija, kao i na
prodoru kroz meĊuspratnu konstrukciju. Vazduh se priprema
na 18 °C.
Odsisavanje vazduha se vrši sistemima VO-1 do VO-5 i VO14, 15 i 16 kojima se odsisava oko 10% više vazduha da bi
se ostvario podpritisak u prostorijama. Vazduh se
nadoknaĊuje iz koridora, prestrujavanjem kroz vrata.
Sistem ventilacije VK-2
Dovodni vazduh se priprema u termoventilacionoj komori
standardne izvedbe koja radi sa 100% sveţeg vazduha i koja
85
je smeštena u tehniĉkoj prostoriji. Komora je kapaciteta 3 700
m³/h a sastoji se od sledećih elemenata:
 Ulazne sekcije sa demperom
 Osnovnog filtera klase G4
 Sekcije toplovodnog grejaĉa vazduha (90/70 °C)
kapaciteta 34,8 kW
 Sekcije ventilatora ubacnog vazduha, L=3 700 m³/h,
Hext=400 Pa, Nel=1,5 kW.
Sveţ vazduh se uzima sa fasade objekta i najpre filtrira u
filteru klase G4, potom se zimi zagreva u toplovodnom
grejaĉu i dalje se ventilatorom razvodi putem kanala od
pocinkovanog lima koji se vode u spuštenom plafonu koridora
do alumijiumskih rešetki preko kojih se ubacuje u prostorije. S
obzirom da svaka prostorija predstavlja poseban poţarni
sektor, predviĊeno je postavljanje protivpoţarnih klapni na
svim prodorima kanala kroz zidove prostorija, kao i na
prodoru kroz meĊuspratnu konstrukciju. Vazduh se priprema
na 10 °C.
Odsisavanje vazduha se vrši sistemima VO-6 do VO-9 kojima
se odsisava oko 10% više vazduha da bi se ostvario
podpritisak u prostorijama. Vazduh se nadoknaĊuje iz
koridora, prestrujavanjem kroz vrata.
Sistem ventilacije VK-3
Ovaj sistem ventilacije je predviĊen u prostorijama ugroţenim
od eksplozije.
Da bi se prisustvo eksplozivnih para zapaljivih teĉnosti sa
sigurnošću svelo na manje od 10% DGE, prema zahtevima
zaštite od poţara i eksplozija (tj. prema zahtevima "Elaborata
zaštite od poţara"), u ovim prostorijama je potrebno
obezbediti 6 izmena vazduha na ĉas.
Dovodni vazduh se priprema u termoventilacionoj komori koja
radi sa 100 % sveţim vazduhom i koja je smeštena u
tehniĉkoj prostoriji. Komora je kapaciteta 7 700 m³/h a sastoji
se od sledećih elemenata:
 Ulazne sekcije sa demperom
 Osnovnog filtera klase G4
 Sekcije toplovodnog grejaĉa vazduha (90/70 °C)
kapaciteta 93 kW
 Sekcije ventilatora ubacnog vazduha, L=7 700 m³/h,
Hext=450 Pa, Nel=3 kW.
Sveţ vazduh se uzima sa fasade objekta i najpre filtrira u
filteru klase G4, potom se zimi zagreva u toplovodnom
grejaĉu i dalje se ventilatorom razvodi putem kanala od
86
pocinkovanog lima koji se vode u spuštenom plafonu koridora
do alumijiumskih rešetki preko kojih se ubacuje u prostoriju. S
obzirom da svaka prostorija predstavlja poseban poţarni
sektor, predviĊeno je postavljanje protivpoţarnih klapni na
svim prodorima kanala kroz zidove prostorija, a na prodoru
kroz meĊuspratnu konstrukciju pored protivpoţarne klapne,
predviĊena je i elektormotorna diht klapna koja, u sluĉaju
poţara, spreĉava prodor vrelog vazduha do grejno
ventilacione komore. Vazduh se priprema na 18 °C.
Protivpoţarne klapne se ugraĊuju u pregradne zidove tako da
svi delovi klapne koji se napajaju naponom 220 V budu izvan
Ex prostora.
Odsisavanje vazduha vrši se sistemima VO-10 do VO-13,
kojima se odsisava oko 10% više vazduha da bi se ostvario
podpritisak u tretiranim prostorijama. Vazduh se nadoknaĊuje
iz koridora, prestrujavanjem kroz vrata.
U laboratoriji i proizvodnim prostorijama protok vazduha je
varijabilan. Regulacija protoka se vrši kompaktnim
regulatorima protoka (varijabilnim kontrolerima) jednostavno,
pomoću Vmin i Vmax potenciometara sa procentnim
skalama. Vmin odgovara koliĉini vazduha koja se ubacuje pri
opštoj ventilaciji (kada se u prostoriji ne vrši proizvodni
proces). Vmax odgovara koliĉini vazduha koja se ubacuje
kada je, osim opšte, ukljuĉena i lokalna ventilacija sa
digestora (laboratorija) ili odsisnih hauba (ostale proizvodne
prostorije).
Sistemi odsisne ventilacije
Sistemi odsisne ventilacije VO-1, VO-2 i VO-3 – ventilacija
laboratorija
U laboratoriji postoji sistem opšteg (VO-1) i sistemi lokalnih
odsisa sa digestora (VO-2 i 3). U laboratoriji se, kao i u svim
ostalim prostorijama proizvodnog objekta, ostvaruje
podpritisak. Koliĉina vazduha koji se preko grejnoventilacione komore VK-1 ubacuje u laboratoriju varira, u
zavisnosti od toga da li rade i u kojoj koliĉini, lokalni odsisi sa
digestora. Svi odsisi i opšti i lokalni, su izvedeni nezavisno,
kanalima od PVC-a. Plastiĉnim centrifugalnim ventilatorima
se vazduh izbacuje preko krovne kape u spoljnu atmosferu.
Na odsisnim kanalima sa dva digestora su predviĊeni
plastiĉni centrifugalni ventilatori, svaki kapaciteta 1200 m³/h,
Hext = 720 Pa, Nel = 1,1 kW. Na odsisnom kanalu sa trećeg
digestora predviĊen je centrifugalni ventilator u Ex izvedbi
87
(digestor je predviĊen za rad sa lako zapaljivim i zapaljivim
teĉnostima ĉije pare obrazuju Ex smeše sa vazduhom).
Ventilator je kapaciteta 1200 m³/h, Hext = 950 Pa, Nel = 0,75
kW. Na opštem odsisu se nalazi IN LINE ventilator kapaciteta
300 m³/h, Hext = 590 Pa, Nel = 0,18 kW. Svi odsisi su
opremljeni predfilterima klase G4 +F9 i bipolarnim
jonizatorima.
Sistem odsisne ventilacije VO-4 – ventilacija Pogona za
proizvodnju mamaca i praškastih rodenticida (prostorija br.23)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke i kanala od pocinkovanog lima, centrifugalnim
ventilatorom ĉiji kapacitet varira od 800 do 3200 m³/h, Hext =
790 Pa, Nel = 3 kW. PredviĊeno je da se vazduh odsisava iz
donje zone, a pre izbacivanja u atmosferu filtrira u
predfilterima klase G4 +F9 i filteru od aktivnog uglja. Odsisani
vazduh se nadoknaĊuje sistemom VK-1.
U ovoj prostoriji (br.23) se nalaze tri haube koje su vezane za
ovaj sistem odsisa. Kada ne radi proizvodnja, preko komore
VK-1 se ubacuje u prostoriju 600 m3/h vazduha, 200 m3/h
vazduha prestruji kroz vrata iz koridora, a odsisava 800 m3/h
vazduha (opšta ventilacija). Kada radi proizvodnja ukupna
koliĉina vazduha koja se preko komore ubacuje u prostoriju
iznosi 3000 m3/h, prestruji 200 m3/h, a odsisa se: preko
hauba 2400 m3/h i sistemom opšte ventilacije 800 m3/h
vazduha.
Sistem odsisne ventilacije VO-5 – ventilacija Proizvodnje TIBI
(prostorija br.26)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha – opšte i lokalno (sa
haube) preko kanala od pocinkovanog lima, centrifugalnim
ventilatorom ĉiji kapacitet varira od 600 do 1800 m³/h, Hext =
710 Pa, Nel = 2,2 kW. Pošto su isparenja koja se pojavljuju u
ovoj prostoriji teţa od vazduha predviĊeno je da se vazduh
odsisava iz donje zone. Prilikom odsisavanja, vazduh se
filtrira u predfilterima klase G4 +F9 i bipolarnom jonizatoru.
Odsisani vazduh se nadoknaĊuje sistemom VK-1.
U ovoj prostoriji se nalazi hauba koja je vezana za ovaj
sistem odsisa. Kada ne radi proizvodnja, preko komore VK-1
se ubacuje u prostoriju 400 m3/h vazduha, 200 m3/h vazduha
prestruji kroz vrata iz koridora, a odsisava 600 m3/h vazduha
(opšta ventilacija). Kada radi proizvodnja, odnosno radi
hauba, ukupna koliĉina vazduha koja se preko komore VK-1
ubacuje u prostoriju iznosi 1600 m3/h, 200 m3/h vazduha
prestruji kroz vrata iz koridora, a odsisava se: preko haube
88
1200 m3/h i sistemom opšte ventilacije 600 m3/h vazduha.
Sistem odsisne ventilacije VO-6 – ventilacija Skladišta
(prostorija br. 24)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke i kanala od pocinkovanog lima centrifugalnim
ventilatorom kapaciteta 1700 m³/h, Hext = 710 Pa, Nel = 2,2
kW. PredviĊeno je da se vazduh odsisava iz donje zone.
Prilikom odsisavanja, vazduh se filtrira u predfilterima klase
G4 +F9 i filteru od aktivnog uglja. Odsisani vazduh se
nadoknaĊuje sistemom VK-2.
Sistem odsisne ventilacije VO-7 – ventilacija Skladišta
(prostorija br. 25)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke i kanala od pocinkovanog lima centrifugalnim
ventilatorom kapaciteta 2000 m³/h, Hext = 700 Pa, Nel = 2,2
kW. Pošto su isparenja koja se pojavljuju u prostoriji teţa od
vazduha predviĊeno je da se vazduh odsisava iz donje zone.
Prilikom odsisavanja, vazduh se filtrira u predfilterima klase
G4 +F9 i bipolarnom jonizatoru. Odsisani vazduh se
nadoknaĊuje sistemom VK-2.
Sistem odsisne ventilacije VO-8 – ventilacija Skladišta
opasnog otpada (prostorija br.31)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke, centrifugalnog ventilatora i kanala od pocinkovanog
lima koji se na krovu završava krovnom kapom. Ventilator je
kapaciteta 300 m³/h, Hext = 710 Pa, Nel = 0,37 kW. Pošto su
isparenja koja se pojavljuju u ovoj prostoriji teţa od vazduha
predviĊeno je da se vazduh odsisava iz donje zone, a pre
toga filtrira u predfilterima klase G4+F9 i bipolarnom
jonizatoru. Odsisani vazduh se nadoknaĊuje sistemom VK-2.
Sistem odsisne ventilacije VO-9 – ventilacija Skladišta
aktivnih materija (prostorija br.36)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke, centrifugalnog ventilatora i kanala od pocinkovanog
lima. Ventilator je kapaciteta 400 m³/h, Hext = 700 Pa, Nel =
0,37 kW. PredviĊeno je da se vazduh odsisava iz donje zone,
a pre toga filtrira u predfilterima klase G4 +F9 i bipolarnom
jonizatoru. Odsisani vazduh se nadoknaĊuje sistemom VK-2.
Sistem odsisne ventilacije VO-10 – ventilacija Proizvodnje
teĉnih rodenticida (prostorija br.35)
U ovoj prostoriji se nalazi jedna hauba koja je vezana za ovaj
sistem odsisa. Vazduh se odsisava krovnim plastiĉnim
ventilatorom koji je u Ex izvedbi i ima kapacitet 2000 m³/h,
89
Hext = 820 Pa, Nel = 0,75 kW.
Sistem odsisne ventilacije VO-11 – ventilacija Proizvodnje
teĉnog insekticida (prostorija br.27)
U ovoj prostoriji se nalazi jedna hauba koja je vezana za ovaj
sistem odsisa. Vazduh sa haube se odsisava krovnim
plastiĉnim ventilatorom koji je u Ex izvedbi i ima kapacitet
1200 m³/h, Hext = 950 Pa, Nel = 0,75 kW.
Sistem odsisne ventilacije VO-12 – opšta ventilacija prostorija
br.35 i 27 (Proizvodnja teĉnog rodenticida i insekticida)
Vazduh se iz prostorija odsisava preko rešetki koje se
postavljaju u donjoj zoni i dalje sistemom kanala od
pocinkovanog lima dovodi do krovnog plastiĉnog ventilatora
preko kojeg se izbacuje dalje u atmosferu. Ventilator je u Ex
izvedbi i ima kapacitet 1300 m³/h, Hext = 950 Pa, Nel = 0,75
kW.
Ovaj sistem, kao i ostali opšti sistemi, radi stalno, bez obzira
da li radi proizvodnja, odnosno da li rade sistemi odsisne
ventilacije VO-10 odn. VO-11.
Odsisani vazduh iz prostorija 35 i 27 se nadoknaĊuje
sistemom VK-3. Koliĉina vazduha koji se ubacuje varira u
zavisnosti od toga koliko je odsisnih sistema ukljuĉeno.
Sistem odsisne ventilacije VO-13 – ventilacija Skladišta
(prostorija br.28)
PredviĊeno je odsisavanje vazduha preko aluminijumske
rešetke i kanala od pocinkovanog lima krovnim ventilatorom
kapaciteta 3800 m³/h, Hext = 720 Pa, Nel = 4,8 kW. Ventilator
je u Ex izvedbi. Pošto su isparenja koja se pojavljuju u ovoj
prostoriji teţa od vazduha, predviĊeno je da se vazduh
odsisava iz donje zone.
Prilikom odsisavanja sistemima ventilacije VO-10, 11, 12 i 13,
vazduh se filtrira u predfilterima klase G4 +F9 i filteru od
aktivnog uglja. Odsisani vazduh se nadoknaĊuje sistemom
VK-3.
Sistem odsisne ventilacije VO-14 – ventilacija garderoba i
sanitarnih ĉvorova
Ventilacija garderoba i sanitarnih ĉvorova se ostvaruje
odsisavanjem preko ventilacionih ventila, sistema kanala od
PVC-a i linijskog IN LINE ventilatora. Nadoknada odsisnog
vazduha se vrši sa sistema VK-1, prestrujavanjem vazduha
ispod vrata.
90
Sistem odsisne ventilacije VO-15 – ventilacija elektrotehniĉke
prostorije
Odsisavanje otpadnog vazduha iz ove prostorije se ostvaruje
zidnim ventilatorom kapaciteta 100 m³/h, Hext = 30 Pa, Nel =
0,045 kW. Odsisani vazduh se nadoknaĊuje kroz vrata sa
sistema VK-1.
Sistem odsisne ventilacije VO-16 – ventilacija tehniĉke
prostorije za smeštaj filtera
Odsisavanje otpadnog vazduha iz ove prostorije se ostvaruje
krovnim ventilatorom kapaciteta
500 m³/h, Hext = 70 Pa, Nel = 0,18 kW. Odsisani vazduh se
nadoknaĊuje kroz vrata sa sistema VK-1.
Uregulisavanje kanalske mreţe
Za uregulisavanje vazdušne mreţe predviĊena je ugradnja
potrebnog broja regulacionih klapni.
TRETMAN – FILTRACIJA otpadnih gasova
Projektom je predviĊena i izvršena ugradnja trostepenih
sistema za preĉišćavanje vazduha. Proces preĉišćavanja
vazduha se obavlja u nekoliko faza.
U sluĉaju sistema u Ex izvedbi odsisni vazduh prolazi redom
kroz: grubi filter klase G4 prema DIN EN 779, fini filter F9
prema DIN EN 779 i filter sa aktivnim ugljem, nakon ĉega se
pomoću ventilatora preĉićen izbacuje u spoljašnju sredinu.
U sluĉaju sistema koji nisu u Ex izvedbi odsisni vazduh
prolazi redom kroz: grubi filter klase G4 prema DIN EN 779,
fini filter F9 prema DIN EN 779 a potom se tretira pomoću
ureĊaja za bipolarnu jonizaciju vazduha, nakon ĉega se
pomoću ventilatora preĉićen izbacuje u spoljašnju sredinu.
- Grubi filter klase G4 prema DIN EN 779
Za prvi stepen filtracije predviĊen je lako zamenljiv panelni
filter za grubu prašinu i ĉestice, klase G4 prema DIN EN 779.
Ovaj filter saĉinjen je od rama od vodootpornog kartona i
sintetiĉkog vlakna kao medija. PredviĊena ugradnja
obezbeĊuje da celokupna koliĉina odsisnog vazduha mora
biti isfiltrirana. Naime, dobrim zaptivanjem izmeĊu rama filtera
i rama u komori u kojoj je instaliran filter spreĉeno je da struja
vazduha zaobiĊe filtersku površinu.
91
- Fini filter F9 prema DIN EN 779
Lako zamenljiv panelni filter za finu prašinu, klase F9 prema
DIN EN 779 predstavlja drugi stepen preĉišćavanja odsisnog
vazduha. Saĉinjen je od rama od podcinkovanog lima i
sintetiĉkih staklenih vlakana kao medija, koji su otporni na UV
zraĉenje i ozon, a koji se javljaju usled rada jedinice za fotooksidaciju. Njegova ugradnja je neophodan preduslov za
nesmetan, ispravan i bezbedan rad jedinica za fotooksidaciju.
Komora u kojoj su instalirani grubi i fini filter opremljena je
revizionim vratima, ĉime je omogućena laka zamena filtera.
Pri zameni filtera sistem mora biti iskljuĉen, a radnik
opremljen propisanom HTZ opremom.
- Filter sa aktivnim ugljem
Lako zamenljiv filter sa aktivnim ugljem je saĉinjen od
nosećeg rama izraĊenog od pocinkovanog lima i 8 ili 16
komada cilindriĉnih patrona aktivnog uglja kvaliteta CMO5,
predviĊenog za preĉišćavanje vazduha od mirisa,
lakoisparljivih organskih komponenti (VOC) i toksiĉnih
gasova.
- UreĊaji za bipolarnu jonizaciju
UreĊaji za bipolarnu jonizaciju su proizvedeni u skladu sa
evropskom regulativom, nose CE znak i imaju dvogodišnju
garanciju. UreĊaji za bipolarnu jonizaciju proizvode aktivan
kiseonik, koji ĉine bipolarni joni kiseonika (pozitivni i
negativni) i molekuli ozona. Aktivan kiseonik proizvedi se
putem DBD (Dielectric Barrier Discharge) procesa, ĉiji su
efekti pojaĉani srebrnim nanosom na unutrašnjoj strani cevi
za bipolarnu jonizaciju, koja je napravljena od stakla
(dielektrik). Aktivan kiseonik smanjuje koncentraciju
polutanata u vazduhu povećavanjem koncentracije jona.
Bipolarnom jonizacijom vazduha smanjuje se koncentracija u
vazduhu prisutnih: suspendovanih ĉestica formiranjem tzv.
klastera, većih i teţih ĉestica koje se lakše i brţe taloţe, lako
isparljivih organskih komponenti, toksiĉnih i netoksiĉnih,
organskih i neorganskih gasova i para i mirisa, koji se u
vazduhu tretiranom bipolarnom jonizacijom oksidišu. Zavisno
od protoka predviĊeni su razliĉiti modeli ureĊaja za bipolarnu
jonizaciju, kao što je specificirano.
Uloga mehaniĉkih filtera je dvojaka. S jedne strane ovi filteri
zadrţavaju praškaste materije, spreĉavajući njihovu emisiju u
okolinu, a s druge strane oni štite i same ugljene filtere
odnosno ureĊaje za bipolarnu jonizaciju vazduha koji slede
92
iza filtera.
PredviĊenim tehniĉkim rešenjem obezbeĊeno je izdvajanje
praškastih materija, kao i izdvajanje adsorpcijom ili razgradnja
oksidacijom svih organskih i neorganskih agenta iz otpadnog
vazduha.
Kontrola i odrţavanje sistema za filtraciju
Kontrola nivoa zaprljanosti pojedinih filterskih sistema odvija
se u skladu sa uputstvom proizvoĊaĉa i internim propisima
„DUOCHEM-a”.
Pored redovne inspekcije stepena zaprljanosti filtera (vizuelna
kontrola operatora), na svim filterskim sistemima su ugraĊeni
i odgovarajući meraĉi stepena zaprljanosti filtera (dPS) koji
alarmiraju u sluĉaju dostizanja dozvoljenog nivoa zaprljanosti.
Zaprljani filtri se menjaju sa novim.
Postupanje sa zaprljanim filtrima
Zaprljani filtri se tretiraju kao opasni otpad i sa njima se
postupa u skladu sa Planom upravljanja otpadom.
KOTLARNICA
Kotao
Za produkciju tople vode temperaturnog reţima 90/70 °C
predviĊen je jedan toplovodni ĉeliĉni kotao kapaciteta 440
kW. Kotao je postavljen u prostoriji kotlarnice, na betonskom
postolju.
Za odvod dimnih gasova od kotla do dimnjaka predviĊena je
dimovodna cev od nerĊajućeg ĉelika sa termiĉkom izolacijom.
Za regulaciju temperature razvodne vode za krugove
potrošaĉa predviĊen je sistem koji se sastoji od elektronske
upravljaĉke jedinice sa funkcijom brzog uzgrevanja vode pri
startovanju. Sistem regulacije obuhvata i gorionik, trograne
mešne ventile, prigušne klapne i senzore temperature.
Za odmuljivanje kotla predviĊena je odmuljna jama smeštena
van objekta.
Vodena strana kotlarnice
93
U kotlarnici su smešteni razdelnik i sabirnik tople vode 90/70
°C.
Za cirkulaciju vode 90/70 °C od kotla do razdelnika i sabirnika
predviĊena je dvojna cirkulaciona pumpa. Na razdelniku se
nalaze prikljuĉci za: grejne sekcije ventilacionih komora,
radijatorsko grejanje i jedan rezervni prikljuĉak.
Za pravilan rad kotlarnice predviĊena je sva potrebna
zaporna, kontrolna i sigurnosna armatura. Za osiguranje
instalacije od previsokog radnog pritiska i za prihvat
ekspanzije vode usled zagrevanja predviĊen je zatvoreni
ekspanzioni sud sa membranom i ventili sigurnosti na kotlu.
Za prvo punjenje instalacije mekom vodom i kasnije
dopunjavanje predviĊen je jonski omekšivaĉ vode.
Ventilacija kotlarnice
Ventilacija gasne kotlarnice vrši se prirodnim putem.
Ventilacija kotlarnice je obezbeĊena izborom fiksne ţaluzine
za ubacivanje i ventilacione krovne kape za izvlaĉenje
vazduha, prema pravilniku za gasne kotlarnce. Ţaluzina za
ubacivanje sveţeg vazduha je postavljena pri podu kotlarnice
i nema mogućnost zatvaranja.
SISTEM ZAŠTITE OD POŢARA
Sistemi zaštite od poţara u skladu sa normama definisan je
protiv-poţarnim uslovima. Glavni delovi prtiv-poţarnih
uslova su:
GraĊevinski zahtevi.
- spoljni zidovi su predvidjeni kao gotovi sendviĉ paneli, sa
termoizolacijom, postavljeni preko ĉeliĉne
podkonstrukcije na armirano betonsku konstrukciju,
- spoljašnja fasadna bravarija je predviĊena od
aluminijumskih profila sa termiĉkim prekidom,
zastakljenih termoizolacionim staklom,
- krovni pokrivaĉ objekta u celini je sendviĉ, sastavljen iz
trapeznog lima, termoizolacije i sintetiĉkih
hidroizolacionih traka od mekog PVC-a sa ojaĉanjem od
polietilenskih mreţica postavljenog preko ĉeliĉne i
armiranobetonske krovne konstrukcije,
- prostorije u objektu su odvojene zidovima otpornim na
poţar 120 minuta, (zidovi od opeke obostrano
omalterisani), meĊuspratnom konstrukcijom otpornom na
poţar 120 minuta i samozatvarajućim vratima otpornim
na poţar 90 minuta,
- u okviru poţarnih segmenata (i van njih) pojedine
tehnološke celine u su odvojene u posebne poţarne
94
sektore.
Mere zaštite od poţara
Dojavni sistem koji obuhvata:
 ruĉne javljaĉe poţara,
 automatske javljaĉe poţara,
 alarmnu sirenu,
 dojavnu centralu, u za tu svrhu namenjenom
prostoru sa stalno deţurnim osobjem
sistem za detekciju eksplozivnih smeša para prisutnih
teĉnosti sa vazduhom koji obuhvata gasne detektore i
dojavnu centralu sa stalno deţurnim osobjem, u za tu svrhu
namenjenom prostoru,
spoljni hidrantski razvod koji obuhvata prstenasti cevovod za
PP vodu i na njemu instalisane spoljne hidrante – 2
nadzemna i 2 podzemna hidranta; prstenasti cevovod za PP
vodu će obuhvatiti ceo Proizvodno-administrativni objekat
„DUOCHEM“-a,
unutrašnji hidrantski razvod koji obuhvata zidne PP hidrante
koji će biti instalisani u koridoru objekta (u prizemlju i na
spratu),
mobilna protivpoţarna oprema - planira se postavljanje
potrebnog broja mobilnih (prenosnih i prevoznih) aparata za
poĉetno gašenje poţara odgovajuće vrste
SISTEMI AUTOMATSKE KONTROLE I REGULACIJE
Regulacioni krugovi su predviĊeni u skladu sa svim
zahtevima u pogledu sigurnosti, nezavisnosti rada i
raznolikosti namene.
 Grejanje - regulacija pomoću trokrakog mešnog
regulacionog ventila i cevnog senzora temperature,
odnosno preko temperaturnog senzora u prostoriji
 Regulacija koliĉine vazduha na ubacivanju i
odsisavanju vazduha regulatorima protoka
 Regulacija rada pomoću frekventnih regulatora
ventilatora
 Kao zaštitu od zamrzavanja izmenjivaĉa toplote grejno
ventilacionih komora predviĊen je mraz termostat, koji
automatski iskljuĉuje rad ventilatora, zatvara
elektromotornu on/off ţaluzinu za sveţ vazduh i
95
ukljuĉuje cirkulacionu pumpu grejaĉa komora.
Na osnovu svega napred iznetog moţe se zakljuĉiti da se
prostorije, u kojima je locirana tehnološka oprema za
proizvodnju biocida, u "Proizvodno-administrativnom objektu",
Kompleksa "DUOCHEM" d.o.o., u Novoj Pazovi, dobro
provetravaju - adekvatnom veštaĉkom ventilacijom:
opštom i lokalnom.
SISTEM DRENAŢA
Kompletan tehnološki proces od ulaska vozila sa sirovinom,
skladištenja, proizvodnje, pakovanja i ĉuvanja gotovog
proizvoda je pod kontrolom.
Istovar se vrši pod nastrešnicom iznad tankvane, tako da se
sve što se prospe nalazi u tankvani, a potom se lageruje u
sudove i dalje se koristi u proizvodnji.
Proizvodnja - mešalice se nalaze u tankvanama, prostorije
proizvodnje su opremljene sa jamama za incidentnu situaciju,
tako da se sve što se prospe i iscuri se prepumpa, filtrira i
vraća ponovo u proizvodnju.
Magacinski prostori su opremljeni sa kanalima koji su
povezani sa jamama za prihvat prosutih proizvoda koji se
opet filtriraju i vraćaju u novu ambalaţu.
Pranje i odrţavanje se vrši krpama koje se po proceduri
skupljaju, pakuju i drţe u magacinu, a posle idu na uništenje
u odgovarajuće ustanove.
Jedino u laboratoriji proizvodnja generike se posebno tretira
što je objašnjeno u daljem tekstu a detaljno u tehnološkom
projektu laboratorije.
SISTEM KANALIZACIJE
Sistem kanalizacije podeljen je na:



sistem kišne kanalizacije
sistem fekalne kanalizacije
sistem tehnološke knalaizacije
Sistem kišne kanalizacije
96
Kišna kanalizacija razdvojena je na:
 ĉiste kišne vode sa krova - direktno se uliva u putni
kanal
 kišne vode sa saobraćajnica i parkinga:
Potencijalno zauljene kišne vode sa parkinga i
saobraćajnica prikupljaju se površinskim betonskim
kanalima. Sve ovako prikupljene vode se ulivaju u
taloţni šaht a zatim se uvode u koalescentni separator
za odvajanje zauljenih ĉestica. Nakon tretmana vode se
uvode u prepumpnu stanicu kišnih voda a zatim
pumpaju u putni kanal.
Sistem fekalne kanalizacije
Fekalna kanalizacija je rešena kao poseban sistem i
prikljuĉena na spoljnu kanalizacionu mreţu industrijske
zone. Fekalna kanalizacija je isprojektovana tako da
efikasno odvede otpadnu vodu od sanitarnih uraĊaja.
Fekalne vode se odvode u spoljnu fekalna kanalizacijomu
mreţu.
Fekalnom kanalizacijom se prihvata i deo upotrebljenih
voda iz laboratorije, dok se drugi deo vodi tehnološkom
kanalizacijom.
U objektu je projektovana i kotlarnica u okviru koje je
predviĊen odreĊeni broj slivnika, vindabona sa holender
slavinom, kao i prikljuĉak za ureĊaj za omekšavanje vode.
Sve prikupljene vode iz kotlarnice se odvode do jame za
hlaĊenje.
Sistem tehnološke kanalizacije
Ovja sistem je potpuno zatvoren i kontrolosan i nije
povezan sa kanalizacionom mreţom.Tehnološka
kanalizacije je projektovana samo u laboratoriji za
proizvodnju osnovnih proizvoda biocida (prostoriji br.
22), u kojoj nastaju tehnološke vode kojej zahtevaju
odreĊeni tretman (separacija).
Tehnološka kanalizacija je rešena tako da efikasno
odvede tehnološke vode od jedne sudopere iz
laboratorije u jamu za neutralizaciju, ukupne zapremine
2m³ koja nije direktno vezana na sitem spoljne
kanalizacije.
97
U procesu proizvodnje formulacija i skladištenja sirovina i
proizvoda mogu se javiti odreĊeni incidenti – curenja sirovina
i proizvoda, zbog ĉega je u tim prostorima obezbeĊeno
kontrolisano prikupljanje prosutog sadrţaja: tankvanama,
slivnim jamama, kanalima, tehnološkim prihvatnim jamama,
odakle se na odreĊen naĉin isti prikuplja i lageruje ili
preraĊuje.
Iz svih ovih jama ne postoji priključak na kanalizaciju.
++++++
MOGUĈI EKCESI
A.
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA (AKTIVNE MATERIJE)
Prosipanje manjih koliĉina teĉnog regenasa prilikom
odmeravanja i presipanja
 Obrisati suvom krpom ili sunĊerom
 Obrisati mokrom krpom ili sunĊerom
 Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
Prosipanje manjih koliĉina ĉvrstog regenasa prilikom
odmeravanja i presipanja
 Pokupiti metlom ili ĉetkom
 Obrisati suvom krpom ili sunĊerom
 Obrisati mokrom krpom ili sunĊerom
 Proceniti stepen konatminacije
 U sluĉaju da sadrţaj nije kontaminiran vratiti u proces
 U sluĉaju kontaminacije sadrţaj preneti u odgovarajući
kontejner i postupiti u skaldu sa Planom upravljanja
otpadom
U sluĉaju havarije, lomljenja, reaktora
 Reakciona smeša ostaje u posudi podmetnuta ispod
reaktora (neka vrsta tankvane)
 Proceniti stepen kontaminacije
98





U sluĉaju da sadrţaj nije kontaminiran zameniti reaktor
i nastaviti sa procesom
U sluĉaju kontaminacije sadrţaj preneti u odgovarajući
kontejner
Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Poljomljeno staklo oprati – primarno ispiranje,
sekundarno ispiranje
Sa poljomljenim staklom postupiti u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
Prosipanje veĉih koliĉina teĉnih regenasa u digestoru
prilikom odmeravanja i presipanja, havarije
 Digestor u Ex izvedbi u kojem se odvija proces sinteze
koncipiran je da ima jedan mini slivnik
 Spoljni rub digestora podignut je za visinu jedne
polĉice kako eventualna prosuta teĉnost u digestoru ne
bi prelivala van, već se slivala u mini slivnik
 Mini slivnik nije povezan za odvodnom knalizacijom
već je u nivou ispod radne površine digestora
postavljen prihvatni sud, PVC kanister od 20 lit.
 U slĉaju nekontrolisanog prosipanja, ekcesa ili havarije
tećnost ĉe se preko mini slivnika sliti u prihvatni sud
 U sluĉaju da teĉnost nije kontaminirana vraća se u
proces, eventualno se preĉišĉava ako je to moguće
 U sluĉaju da je kontaminacija isuviše velika I da se
prikupljena teĉnost ne moţe preĉistiti sa njom se
postupa u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Prosipanje veĉih koliĉina teĉnih regenasa van digestora
prilikom odmeravanja i presipanja, havarije
 Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu
 Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili
piljevinu u odgovarajući kontejner
 Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
 Obrisati suvom krpom ili sunĊerom
 Obrisati mokrom krpom ili sunĊerom
 Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
B.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
99
1. PROIZVODNJA TEĈNIH INSEKTICIDA I
RODENTICIDA
1.1 Prosipanje sirovina prilikom njihovog dopremanja
i pretakanja iz skladišnih posuda (metalna burad,
dţambo kanisri) u reaktore i/ili homogenizatore,
kao i u sluĉaju curenja na instalacijama za
pretakanje sirovina:
Sluĉaj prosipanja manjih koliĉina teĉnih sirovina
 Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu na
pokvašenu površinu- mesto prosipanja;
 Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili
piljevinu u odgovarajući kontejner;
 Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
 Obrisati suvom, a potom i mokrom krpom (oĉistiti
mesto prosipanja);
 Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
Sluĉaj prosipanja većih koliĉina teĉnih sirovina
 Koliĉinu sirovine koja se slila u slivnu jamu ili tankvanu
prepumpati mobilnom elektriĉnom pumpom za
pretakanje u originalnu i ispravnu skladišnu ambalaţu;
 Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu na
nakvašene površine;
 Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili
piljevinu u odgovarajući kontejner;
 Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom;
 Obrisati suvom, a potom i mokrom krpom pod
prostorije i/ili unutrašnjost tankvane i/ili slivne jame;
 Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom.
1.2 Prosipanje teĉnih insekticida i rodenticida
prilikom njihovog pretakanja iz reaktora i/ili
homogenizatora u skladišnu /komercijalnu
ambalaţu (metalna burad, kanisri), kao i u
sluĉaju curenja na posudama i instalacijama za
pretakanje gotovig proizvoda:
Sluĉaj prosipanja manjih koliĉina teĉnih insekticida i
rodenticida
 Postupak je isti kao i za sluĉaj sirovina (1.1).
100
Sluĉaj prosipanja većih koliĉina teĉnih insekticida i rodenticida
 Postupak je isti kao i za sluĉaj sirovina (1.1), samo što
se predmetna teĉnost iz tankvane i/ili slivne jame
prepumpava u odgovarajuću ambalaţu za predmetni
proizvod.
1.3 Prosipanje teĉnih sirovina i teĉnih formulacija u
skladišnim prostoriama (“25” i “28”) u
sluĉajevima havarije (pucanja) ambalaţe, kao i u
sluĉaju neispravnosti ambalaţe (curenja) :
Sluĉaj prosipanja manjih koliĉina teĉnosti
 Postupak je isti kao i za sluĉaj teĉnih sirovina (1.1).
Sluĉaj prosipanja većih koliĉina teĉniosti
 Postupak je isti kao i za sluĉaj sirovina (1.1), samo što
se predmetna teĉnost iz odgovarajuće tehnološke
prihvatne jame prepumpava u skladišnu ambalaţu za
predmetnu sirovinu, odnosno formulaciju. Postupak
ĉišćenja se sprovodi za predmetni pod skladišta, slivni
kanal i tehnološku prihvatnu jamu.
2. PROIZVODNJA PRAŠKASTIH RODENTICIDA I
MAMACA
Sluĉaj prosipanja aktivne materije, praškastih rodenticida ili
mamaca
 Praškasti, odnosno zrnasti materijal pokupiti metlim ili
ĉetkom;
 Mesto prosipanja obrisati suvom, a potom i mokrom
krpom;
 Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom
 Proceniti stepen konatminacije pokupljenog materijala;
 U sluĉaju da sadrţaj nije kontaminiran vratiti u proces
 U sluĉaju kontaminacije sadrţaj preneti u odgovarajući
kontejner i postupiti u skaldu sa Planom upravljanja
otpadom.
PRILOZI:
101
Dispozicija, veliĉina, oblik, namena i drugi potrebni detalji
prikazani su na crteţima:
1. GP 2.1-ARH- 001 - SITUACIJA
2. GP 2.1-ARH-002 - OSNOVA PRIZEMLjA
3. GP 2.1-ARH-003 – OSNOVA SPRATA
4. GP 2.1-ARH-008 – PRESECI (Slivni kanali i Slivne
jame)
5. GP 2.1-ARH-013 – ARHITEKTONSKI DETALJI D8 i
D9 (Slivne jame, Slivni kanali, Tankvane)
6. PROJEKT ZAŠTITE OD POŢARA – Crteţ 03:
Dispozicije proizvodne i laboratorijske opreme,
dispozicije ventilacionih kanala i konsept organizacije
skladišta (vrste sirovina i proizvoda i raspored
skladištenja)
7. gp-THM-002 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih
insekticida- TiBi 24
8. gp-THM-003 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih
insekticida- Komtoks
9. gp-THM-004 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih
rodenticida - Crveni
10. gp-THM-006 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih
rodenticida - Bezbojni
11. gp-THM-007 – Tehnološka šema proizvodnje
praškastih rodenticida
12. gp-THM-009 – Tehnološka šema pakovanja
sitnozrnastih proizvoda
13. gp-THM-010 – Tehnološka šema proizvodnje mamaca
u formi peleta
14. gp-THM-011 – Tehnološka šema proizvodnje mamaca
u formi parafinisanih blokova
15. gp-THM-012 – Tehnološka šema namešavanja
sirovina za mamce
16. gp-THM-013 – Tehnološka dispozicija, Osnova
prizemlja – deo 1
17. gp-THM-014 – Tehnološka dispozicija, Osnova
prizemlja – deo 2
18. gp-THM-016 – Tehnološka dispozicija, Preseci
19. gp-THM-017 – Pripremna posuda (Reaktor) 500 l ,
merna skica
20. GP 5.1-MGV-004 – OSNOVA KOTLARNICE SA
PRESECIMA
21. GP 5.1-MGV-005 – OSNOVA PRIZEMLJA –
DDISPOZICIJA OPREME I KANALA ZA
VENTILACIJU
22. GP 5.1-MGV-006 – OSNOVA SPRATA –
DDISPOZICIJA OPREME I KANALA ZA
102
VENTILACIJU
23. GP 5.1-MGV-007 – OSNOVA SPRATA –
DDISPOZICIJA KROVNIH VENTILATORA, KAPA I
DIMNJAKA
24. GP 5.1-MGV-008 – PRESECI (Ventilacioni vodovi ,
Filterski sistemi)
25. GP 5.1-MGV-010 – ŠEMA VEZE U KOTLARNICI
26. GP 5.1-MGV-013 – AKSIOMETRIJSKA ŠEMA
KANALA - ODSISAVANJE
27. GP 7.1-HUI-006 – PRESECI KANALIZACIJE
28. GP 7.1-HUI-007 – ŠEME FEKALNE I TEHNOLOŠKE
KANALIZACIJE
29. D-KSSAPS-GTMP-01 – UREĐAJ ZA
PREĈIŠĆAVANJE ZAULJENIH ATMOSFERSKIH
VODA – KOALASCENTNI SEPERATOR
U cilju maksimalnog smanjenja negativnog uticaja prijekta na
ţivotnu sredinu projektom su u maksimalnoj meri
implementirane najbolje dostupne tehnike, odnosno podlogu
su ĉinili sledeći BREF-ovi:
EUROPEAN COMMISSION - Integrated Pollution
Prevention and Control:
3.2.
Podaci o
najboljoj
dostupnoj
tehnici koja je
korišćena za
procenu
procesa
1. Reference Document on Best Available Techniques on
Emissions from Storage, July 2006
2. Reference Document on Best Available Techniques for the
Waste Treatments Industries, August 2006
3. Reference Document on Best Available Techniques for the
Manufacture of Organic Fine Chemicals, August 2006
4. Reference Document on Best Available Techniques in
Common Waste Water and Waste Gas Treatment /
Management Systems in the Chemical Sector, February
2003
5. Reference Document on the General Principles of
Monitoring July 2003
ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY , Ireland:
103
6. IPC Guidance Note: Guidance Note on Storage and
Transfer of Materials for Scheduled Activities, June 2004
7. BAT Guidance Note on Best Available Techniques for
Pharmaceutical and Other Speciality Organic Chemicals
(1st Edition), August 2008
NAPOMENA
U odeljku III, taĉka 3.1 dat je detaljan opis:

Tehnoloških procesa/ postupaka laboratorijske
proizvodnje osnovnih proizvoda biocida,

Tehnoloških procesa/postupaka industrijske
proizvodnje formulacija insekticida i rodenticida,

Postupaka i organizacije postupanja sa sirovinama
i gotovim proizvodima (doprema, otprema,
unutrašnji transport, skladištenje...),

Sistema za zaštitu vazduha (nivi „zatvorenosti“
tehnoloških linija, priroda tehnoloških postupaka,
ventilacioni sistemi, sisteni filtracije odsisnog
vazduha ...),

Sistema za zaštitu voda (seperatni sistem
kanalizacije, „zatvorenost / izolovanost“
proizvodnog i skladišnog prostora u odnosu na
spoljne kanalizacione sisteme),

Sistema za zaštitu tla i podzemnih voda (hidro
izolacija tankvana, slivnih kanala i jama,
„zatvorenost / izolovanost“ proizvodnog i
skladišnog prostora u odnosu na tlo i podzemne
vode),

Sistema za prevenciju udesa (koncepcija i
materijalizacija objekta, tehnologije i tehnološki
postupci, ventilacioni sistemi, sistemi zaštite od
poţara),
a u odeljku III, taĉka 2.4 (Dobra praksa upravljanja) dat je
pregled INTERNIH propisa u kojima su inkorporirane sve
obaveze OPERATORA definisane u navedenoj regulativi u
104
odeljku II, taĉka 1.10.
Iz napred navedenog se moţe zakljuĉiti da su, na
predmetnom projektu, maksimalno primenjene najbolje
dostupne tehnike (BAT). Ovu konstataciju potkrepljuju i
navodi iz sledeće taĉke (III, 3.3) u kojoj su dati relevantni
izvodi BREF-ova, odnosno preporuĉenih tehnika, a koje
su dosledno primenjene, kako u samom postupku
koncipiranja tehnologija i tehnoloških postupaka, tako i u
projektovanju objekta i tehnološke opreme.
Već uvedeni standardi u sistemu rada i upravljanja,
ukljuĉiv i interne propise, ĉine osnov za uspešno
sprovoĊenje politike i mera za zaštitu ţivotne sredine i u
toku procesa eksploatacije objekta.
3.3.
UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT
Laboratorija za proizvodnju osnovnih proizvoda biocida i
procesi koji se u njoj obavljaju koncipirani su da se spreĉi i
smanji na najmanji moguĉu meru, onemoguĉi uticaj na
ţivotnu sredinu.
U tom smislu, integrisane su mere zaštite ţivotne sredine,
zdravlja i bezbednosti radnika angaţovanih u procesu.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT
3.3.
U odnosu na
referentni
dokument BAT
- Reference
Document on
Best Available
Techniques for
the
Manufacture of
Organic Fine
Chemicals
5.1.1.1 Integration of environmental, health and safety
considerations into process development, proces se
odvija tako da:




eliliminiše gde god je to moguće direktno izlaganje
opasnih materija tako da se njihova manipulacija
odvija u zatvorenim sistemima (laboratrojski reaktori,
mešaĉi…)
izvršen je odabir sirovina, gde god je to moguće, u
procesu proizvodnje i u finalnom proizvodu ne
predstavljaju opasnost za okolinu i zdravlje ljudi kao
što je:
u procesu proizvodnje generike proces ekstrakcije
koji zahteva upotrebu organskih rastvaraĉa je
zamenjen procesom taloţenja gde god je to bilo
moguće
u procesu proizvodnje generike procesi hladjenja
odvijaju prirodnim putem se bez upotrebe
elektriĉnih aparata za brzo sniţavanje temperature
105
(kriogena)
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.1.2 Process safety and prevention of runaway
reactions i to 5.1.1.2.1 Safety assessment, proces se
odvija tako da:

izvršena je procena rizika u procesu proizvodnji
generike
 oprema i proces proizvodnje koncipirani su tako da
mogu da se preduzmu odgovarjuće mere u ne
predviĊenim situacijama:
 brzo hlaĊenje u sluĉaju pregrejavanja,
 izjednaĉavanje pritiska u sluĉaju nekontrolisanog
poratsa pritiska,
 brzo manuelno iskljuĉivanje elektriĉnih ureĊaja,
 boravak najmanje dva radika u proizvodnjoj
prostoriji,
 automatska dojava poţara.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.1.2 Process safety and prevention of runaway
reactions i to 5.1.1.2.2 Handling and storage of hazardous
substances, proces se odvija tako da:


svi radnici koji rukuju sa materijama koje su
okarakterisane kao opasne su odgovarajuĉe struke i
struĉne spreme i prošli su obuku u zavisnosti od
njihove uloge i odgovornosti u procesu proizvodnje,
svi radnici angaţovani u procesu prošli su kurs
protiv-poţarne zaštite.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2 Minimisation of environmental impact, 5.1.2.1 Plant
design, proces se odvija tako da:
 emisija iz radnih prostora svedena je na minimalnu
meru ugradnjom odgovarajuĉih filtera na izlaznoj
106






ventilaciji, opisanoj u prethodom poglavlju,
ulazna ventilacija pri ĉemu se ubacije sveţ
profiltrirani vazduh,
procesi proizvodnje generike odvijaju se u zavorenim
reaktorima, mešaĉima,
gasovi koji se izdvajaju se kvenčuju (hvataju) ĉime
se dobija rastvor gasa u vodi koji se korsiti kao
reagens u narednom stupnju proizvodnje,
pretakanje se obavlja gravitacijom gde god je to
moguće
tehnike doziranja, regulacije teperature, pritiska,
mešanja (brzine i vremena) automatizovani su u meri
u kojoj je to moguće,
sistem tehnološke kanalizacije potpuno je odvojen od
ostalog kanalizacionog sistema; tehnološke otpadne
vode se slivaju u jamu za neutralizaciju koja nije
povezana sa spoljnom kanalizacijom.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2 Minimisation of environmental impact, 5.1.2.2
Ground protection and water retention options, proces se
odvija tako da:
 objekt je graĊenja od ĉvrstog materijala na
betonskim temeljima i sa betonskom osnovnom
konstrukcijom,
 spoljni zidovi su od panela sa termoizolacijom,
barvarija od aluminijumskih profila sa
termoizolacijom a krov od trapeznog lima sa
termizolacijom,
 unutrašnji zidovi su od opeke, presvuĉene malterom i
poludisperzivne boje,
 podovi su od anti-statik samoliv eposkidne smole ili
protiv kliznih kermaiĉkih ploĉica
 laboratorija u kojoj se odvija proces proizvodnje
generike opremljena je sa tri digestora od kojih se u
jednom odvija proces koji zahteva upotrebu sirovina
koje su okarakterisane kao opasne; taj deo
laboratorije snabdeven je slivnikom koji je povezan
sa prihvatnom posudom, koja se nalazi ispod radnog
pulta digestora. U prihvatnu posudu se slivaju
sluĉajno prosute sirovine, odnosno sirovine i
poluproizvodi u ekscesnim slušajevima. Sadrţaji iz
prihvatne posude se vraĉaju u proizvodni proces /sa
107



ili bez dodatnog tretiranja/preĉišćavanja) ili se sa
njim postupa kao sa opasnim otpadom,
pomenuti digestor ima odvodni ventilacioni sitem
nezavisan od ostalog ventilacionog sistema sa
svojim posebnim filtrom,
motor ovog ventilacionog sistema je u Ex izvedbi
ĉime je onemoguĉeno varniĉenje i moguĉnost
stvaranje poţara od eventualnog izdvajanja VOC,
u celokupnom proizvodnom prostoru nalaze se vidno
obeleţene posude sa adsorpcionim materijalom,
piljevina, peasak i. Biodac (reciklovana celuloza)
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.3 Minimisation of VOC emissions, 5.1.2.3.1
Enclosure of sources, proces se odvija tako da:
 procesi koji se odvijaju u laboratroji za proizvodnju
generike odvijaju se u zatvorenim sudovima a
moguĉa isparenja se prevode preko odgovarajuĉeg
adsorbensa ili uvode u vodu,
 u toku formulacije, procesi pri kojima mogu nastati
VOC odvija se ispod ventilacionih napa koje su
povezane sa odvodnom ventilacijom I odgovarajuĉim
filtrima
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.3 Minimisation of VOC emissions, 5.1.2.3.4
Recirculation of process vents, proces se odvija tako da:
 rastvaraĉi koji se koriste u laboratroiji u procesu
proizvodnje se recikliraju; nakon preĉišĉavanja
ponovo se koriste u procesu proizvodnje.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.5 Minimisation of volume and load of waste water
streams, 5.1.2.5.2 Countercurrent product washing,
proces se odvija tako da:

vode koje se koriste za ispiranje meĊuproizvoda u
108
toku procesa, a koje se javljaju samo prilikom
proizvodnje bromadiolona se ne ispuštaju u
kanalizaciju već se tretiraju i koriste dalje u procesu,
što je opisanu u Poglavlju III, Odlejak 3.1.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.5 Minimisation of volume and load of waste water
streams, 5.1.2.5.3 Water-free vacuum generation, proces
se odvija tako da:

sniţeni pritisak, vakum, koji je neophodan u toku
procesa proizvodnje aktivnih materija, filtriranje,
vakum destilacija, sušenje, postiţe se elektriĉnim
teflonskim vakum pumpama.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.5 Minimisation of volume and load of waste water
streams 5.1.2.5.4 Determination of the completion of
reactions, proces se odvija tako da:

završetak reakcije u procesu proizvodnje aktivnih
materija odreĊuje se na osnovu vremena reakcije i u
pojedinim sluĉajecima proverava grubom analizom
reakcione smeše – tankoslojnom hromatografijom,
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.5 Minimisation of volume and load of waste water
streams 5.1.2.5.5 Indirect cooling, proces se odvija tako da:

u toku procesa proizvodnje aktivnih materija
operacije koje zahtevaju zagrevanje na temperaturi
kljuĉanja rastvaraĉa, refluktovanje, hlaĊenje para
rastvaraĉa se odvija u efikasnom kuglastom ili
spiralnom kondenzatoru pomoĉu vode koja cirkuliše
kroz kondenzator.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
109
of Organic Fine Chemicals
5.1.2.5 Minimisation of volume and load of waste water
streams 5.1.2.5.6 Cleaning, proces se odvija tako da:

sudovi i delovi operem koji se koriste u toku procesa
proizvodnje aktivnih materija podloţni su primarnom i
sekundarnom ispiranju; primarnim ispiranjem dobija
se oneĉišĉena voda koja se skuplja i periodiĉno
preĉišĉava, predestiluje pre ispuštanja u spoljnu
kanalizaciju. što je opisanu u Poglavlju III, Odlejak
3.1.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.1 Mass balances and process waste stream analysis
5.2.1.1.1 Mass balances, proces se odvija tako da:


u toku procesa proizvodnje aktivnh materija
izdvajaĉe se pare isparljivih organskih jedinjenja
(VOC) koje su po vrsti i koliĉini a na osnovu
proraĉuna znatno ispod vrednosti koje zahtevaju
njihov monitoring,
u toku procesa proizvodnje aktivnh materija ne
izdvajaju se druge opasne materije ili teški metali
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.1 Mass balances and process waste stream analysis
5.2.1.1.2 Waste stream analysis, proces se odvija tako da:

u toku procesa proizvodnje aktivnh materija u jednoj
fazi izdvaja se gasoviti hlorovodonik u koliĉini od
150g po šarţi – rakcija se odvija pod slabim
pritiskom komprimovanog vazduha; tako nastali
gasoviti hlorovodonik uvodi se u vodu pri ĉemu se
rastvara i najstaje vodeni rastvor hlorovodoniĉne
kiseline; gasoviti hlorovodonik iz nekoliko šarţi uvodi
se u isti rastvor do zasiĉenja, odnosno do postizanja
koncentracije hlorovodoniĉne kiseline od 33%; tako
dobijeni rastvor hlorovodoniĉne kiseline korsti se u
jednoj od kasnijih faza siteze kao reagens za
110
neutralizaciju.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.1 Mass balances and process waste stream analysis
5.2.1.1.3 Assessment of waste water streams, proces se
odvija tako da:



tehniĉka voda iz jedne sudopere i jednog digestroa u
laboratoriji se uliva u jamu za neutralizaciju koja nije
povezana sa spoljnom kanalizacijom,
kapacitet jame za neutralizaciju je 1 + 1 m3
planirana koliĉina tehniĉke vode koja se dovodi u
jamu za neutralizaciju je cca 8 do 10 m3 8.000 lit
godišnje,
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.1 Mass balances and process waste stream analysis
5.2.1.1.4 Monitoring of emissions to air, proces se odvija
tako da:




po proraĉunima tehnološkim proces proizvodnje
aktivnih materija emisija u vazduh je znatno ispod
graniĉnih vrednosti,
tokom procesa probne proizvodnje izvršiće se
merenja emisija i to:
VOC nastalih od isparenja etanola, acetona
hlorida nastalih od isparenja metilen hlorida,
hlorovodoniĉne kiseline (iz vodenog rastvora),
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.2 Re-use of solvents, proces se odvija tako da:

u toku procesa proizvodnje aktivnih materija u više
faza proizvodnje koristi se organski rastvaraĉ, etanol,
metilen hlorid, toluen; nakon završenog procesa
rastvaraĉ se predestiluje (na rotacionom uparivaću) i
vraĉa naza u proces.
111
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.3.3 Recovery/abatement of HCl, Cl2 and HBr/Br2,
proces se odvija tako da:

u toku procesa proizvodnje aktivnh materija u jednoj
fazi izdvaja se gasoviti hlorovodonik u koliĉini od
150g po šarţi – rakcija se odvija pod slabim
pritiskom azota; tako nastali gasoviti hlorovodonik
uvodi se u vodu pri ĉemu se rastvara i najstaje
vodeni rastvor hlorovodoniĉne kiseline; gasoviti
hlorovodonik iz nekoliko šarţi uvodi se u isti rastvor
do zasiĉenja, odnosno do postizanja koncentracije
hlorovodoniĉne kiseline od 33%; tako dobijeni rastvor
hlorovodoniĉne kiseline korsti se u jednoj od kasnijih
faza siteze kao reagens za neutralizaciju.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.4 Management and treatment of waste water streams
5.2.4.1.2 Waste water streams containing biologically
active substances, proces se odvija tako da:




u toku procesa proizvodnje aktivnih materija prilikom
sekundarnog ispiranja sudova koji se koriste u
procesu mogu se pojaviti tragovi biocida – vode
sekundarnog ispiranja ispuštaku je putem tehniĉke
kanalizaciju u jamu za neutralizaciju koja nije
povezana sa primarnom kanalizacijom,
simulacija procesa proizvodnje aktivnih materija
pokazala je da su sve neĉistiĉe prisutne u otpadnim
vodama nerastvorne i vremenom će se taloţiti,
nakon punjenja jame za neutralizaciju otpadne vode
će se analizirati na prisustvo organskih materija i
odrediće se pH vrednost; u zavisnosti od rezultata
izvršiće se odgovarajući postupanje sa istim,
nakon periodiĉnog praţnjenja jame za neutralizaciju
zaostali ĉvrsti talog će se mehaniĉki pokupiti, preneti
u odgovarajući kontejner i skaldištiti u prostoriji za
ĉuvanje opasnog otpada do karakterizacije i predaje
ovlašĉenoj ustanovi za uništavanje.
112
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.2.4.8 Monitoring of the total effluent, proces se odvija
tako da:

o potrebi i naĉinu monitoringa odluĉuje se na osnovu
projektovanih i/ili proraĉunatih parametara ili na
osnovu garancijskih merenja u toku probnog rada
laboratorije.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals
5.3 Environmental management, proces se odvija tako da:




UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT
3.3.
U odnosu na
referentni
dokument BAT
Best Available
Techniques
Reference
Document on
Emissions
from Storage
proces proizvodnje aktivnih materija odvija se u
skladu sa stnadardima:
ISO 9001 u posedu preduzeća,
ISO 14000 u posedu preduzeća,
principima dobre proizvoĊaĉke prakse
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
5.1. Storage of liquids and liquefied gases, 5.1.2. Storage
of packaged dangerous substances proces se odvija tako
da:
Bezbednost i upravlanju rizikom posvećena je posebna
paţnja, a što se ogleda u sledećem:
 Sirovine i gotovi proizvodi skladište se iskljuĉivo u
originalnoj i zatvorenoj ambalaţi,
 Sirovine i gotovi proizvodi su razvrstani po stepenu
opasnosti i skladište se u razliĉitim prostorima,
 Veliĉina i forma pojedinih skladišnih prostora, kao i
njihova materijalizacija, uslovljeni su vrstom i
koliĉinom (Stock max) supstanci koje se skladište,
 Definisani su uslovi i naĉin skladištenja (vrste
pakovanja, mesto i naĉin slaganja),
 Projektovani i izvedeni slivni kanali i tehnološke
prihvatne jame za prihvat supstansi u sluĉaju ekscesa,
113

Projektovan i izveden adekvatno dimenzionisan
sistem za prinudnu ventilaciju,
Postavljen sistem za detekciju pojave opasnih gasova,
Postavljen sistem za detekciju i dojavu poţara,
Uspostavljen jedinstven sistem zaztite od poţara
(ventilacija, detekcija opasnih gasova, detekcija
poţara, protivpoţarna izolacija zidova i prodora,
protivpoţarna vrata, “leteći” krov, mobilna i stacionarna
opema za susbijanje poţara…),




Za skaldištenje originalno upakovanih sirovina i
proizvoda zajedniĉko je:






da je odreĊena osoba zaduţena za hemikalije,
da su odgovorni za skaldištenje upoznati sa
karakteristikama supstanci,
da su odgovorni za skaldištenje upoznati sa svim
merama koje trebaju da prediuzmu u sluĉaju
nezgode, curenja, poţara i sl.
da su svi radnici u proizvodnji prošli odgovarajuĉu
obuku, protiv-poţarni kurs a pojedini ADR kurs za
transport opasnih materija,
da se skadištenje sirovina i proizvoda vrši po
stepenu opasnosti i njiohovoj komaptibilnosti,
da je skaldištenje zapaljivih sirovina i proizvoda u
magacinu koji zadovoljva protiv-poţarne uslove:
protiv’poţarni zidovi, laki plafon, anti-statik pod,
elektriĉne instalacije u Ex izvedbi, prilaz vatrogasnim
kolima sa tri strane magacina,
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
5.2. Transfer and handling of liquids and liquefied gases,
5.2.1. General principles to prevent and reduce emissions
Tehnološke linije za proizvodnju teĉnih formulacija
insekticida i rodenticida su koncipirane (proces namešavanja
sirovina bez nadpritiska i na sobnim ili niskim temperaturama)
i izgraĊene u skladu sa ovim preporukama. Eksploatacija
ovih proizvodnih linija je takoĊe planirana u skladu sa ovim
preporukama.
114
Prethodno se ogleda u sledećem:
 Dopremanja sirovina (originalna skladišna pakovanja),
transfer sirovina zatvorenim cevnim sistemom
(prepumpavanje iz originalnog skladišnog pakovanja u
reaktore/pripremne posude), proces namešavanja
formulacije u praktiĉno zatvorenim reaktorima bez
nadpritiska i na temperaturama od 15 do 60 °C
(mešanje ukljuĉuje i recirkulaciju zatvorenim cevnim
sistemom), prepumpavanje teĉne formulacije iz
reaktora u homogenizator ili oriĉinalnu skladišnu
ambalaţu (zatvoren cevni sistem) i odpremanje
gotovog proizvoda iz proizvodnog prostora u skladišni
prostor su pod punom kontrolom rukovaoca
procesom;
 Odrţavanje procesne opreme i instalacija je izuzetno
jednostavno i obavlja se u skladu sa uputstvom
proizvoĊaĉa, odnosno u skladu sa internim propisima i
zaduţenjima;
 Odabir opreme i instalacija, kao i radni uslovi
proizvodnje/namešavanja teĉnih formulacija
obezbeĊuju izuzetno visok stepen sigurnosti da neće
doći do pojave curenja i/ili nekontrolisanog prosipanja
sirovina i/ili gotovih proizvoda;
 Redovnim praćenjem proizvodnog procesa, kao i
sprovoĊenjem plana inspekcije/odrţavanja opreme i
instalacija detektuje se i najmanje curenje;
 Eventualna veća curenja/prosipanja teĉnosti (sirovina
ili proizvoda) su strogo kontrolisana (vrsta i naĉin
obrade poda, slivne jame i tankvane). Veliĉina, forma i
naĉin obrade slivnih jama i tankvana su izvedeni u
skladu sa odgovarajućim BREF-om;
 Postupak u sluĉaju ekscesa je propisan internim
aktima, a kratak uvid je dat u odeljku III, taĉka 3.1.
 Koncepcija tehnološke linije, radni uslovi, naĉin i uslovi
ĉuvanja/skladištenja, planirani nivo godišnje
proizvodnje, adekvatno projektovan i izveden sistem
ventilacije i filtracije odsisnog vazduha iz skladišnih i
proizvodnih prostora su dovolana osnova za
ostvarenje minimizacije emisije, odnosno minimizacije
negativnog uticaja na ţivotnu sredinu
Bezbednost i upravlanju rizikom posvećena je posebna
paţnja, a što se ogleda u sledećem:
 Projektovane i izvedene slivne jame i tankvane za
prihvat supstansi u sluĉaju ekscesa,
 Projektovan i izveden adekvatno dimenzionisan
115
sistem za prinudnu ventilaciju,
Postavljen sistem za detekciju pojave opasnih gasova,
Postavljen sistem za detekciju i dojavu poţara,
Uspostavljen jedinstven sistem zaztite od poţara
(ventilacija, detekcija opasnih gasova, detekcija
poţara, protivpoţarna izolacija zidova i prodora,
protivpoţarna vrata, “leteći” krov, mobilna i stacionarna
opema za susbijanje poţara…).



U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
5.3. Storage of solids, 5.3.3. Storage of packaged
dangerous solids, proces se odvija tako da:
Supstance koje su okaraterisane kao opasne ( Aktivne
materije), proizvode se u laboratoriji ili se nabavljaju.
Susptance koje su okarakterisane kao opasne pakuju se,
ili se nabavljaju upakovane u:
 staklenim ili platiĉnim flašama - teglama do 5 lit.
Susptance koje su okarakterisane kao opasne skladište
se u posebnom skladištu, sa posebnim sistemom
skladištenja, obeleţavanja, izuzimanja, selektivnog
pristupa, poosebne evidencije,...).
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
5.3. Storage of solids, 5.3.4. Preventing incidents and
(major) accidents proces se odvija tako da:





odreĊena je osoba zaduţena za hemikalije,
odgovorni za skaldištenje upoznati sa
karakteristikama supstanci,
odgovorni za skaldištenje upoznati sa svim merama
koje trebaju da prediuzmu u sluĉaju nezgode,
curenja, poţara i sl.
svi radnici u proizvodnji prošli odgovarajuĉu obuku,
protiv-poţarni kurs a pojedini ADR kurs za transport
opasnih materija,
da se skadištenje sirovina i proizvoda vrši po
116


stepenu opasnosti i njiohovoj komaptibilnosti,
da je skaldištenje zapaljivih sirovina i proizvoda u
magacinu koji zadovoljva protiv-poţarne uslove:
protiv’poţarni zidovi, laki plafon, anti-statik pod,
elektriĉne instalacije u Ex izvedbi, prilaz vatrogasnim
kolima sa tri strane magacina
da su magacinske prostorije snabdevene kanalima
povezanim sa prihvatnim jamama u sluĉaju pojave
curenja iz ambalaţe.
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
4.2 General BAT proces se odvija tako da:

UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT
3.3.




U odnosu na
referentni
dokument BAT
Best Available
Techniques in
Common
Waste Water
and Waste Gas
Treatment /
Management
Systems in
the Chemical
Sector
se procesu proizvodnje aktivnih materija
implementirana rešenja i odvija se u skladu sa
stnadardima:
ISO 9001 u posedu preduzeća,
ISO 14000 u toku dobijanja
principima dobre proizvoĊaĉke prakse
pored toga, u toku procesa proizvodnje
implementirane su zakonske obaveze u skaldu sa
zakonima iz oblasti ţivotne sredine (Vidi Taĉku II
1.10).
U odnosu na referentni dokument BAT - Reference
Document on Best Available Techniques for the Manufacture
of Organic Fine Chemicals,
4.3 Specific BAT, 4.3.1 Waste Water Section proces se
odvija tako da:
Nastajanje otpadnih voda.
U toku procesa proizvodnje jedini proces u kome nastaju
otpadne vode je u toku laboratorijske proizvodnje aktivnih
materija i to samo bromadiolona. Otpadne vode nastaju u
toku:

ispiranja taloga, meĊuproizvoda, vodom u cilju
otklanjanja oneĉišĉenja rastvornih u vodi
neorganskih kiselina ili baza i tragova organskoh
rastvaraća koji nisu ukljonjeni drugim tehnikama
117

procesa sekundarnog ispiranja staklenih sudova koji
se koriste u toku procesa proizvodnje.
Karakteristike otpadnih voda.



tragovi aktivnih materija i meĊuproizvoda koji su
zaostali na zidovima sudova nakon obrade reakcione
smeše i primarnog ispiranja,
neorganskih kiselina ili baza i tragova organskoh
rastvaraća koji nisu ukljonjeni drugim tehnikama,
organske neĉistoće su proizvodi raspadanja
emulgatora koji se nalaze u deterdţentu koji je
korišćen za pranje,
Put otpadnih voda - Sistem tehnološke kanalizacije




Ovja sistem je potpuno zatvoren i kontrolosan i nie
povezan sa kanalizacionom mreţom.Tehnološka
kanalizacije je projektovana samo u proizvodnoj
prostoriji br. 22 (Laboratorija za proizvodnju osnovnih
proizvoda biocida), u kojoj nastaju tehnološke vode
koje se ne smeju direktno ispuštati u javnu
kanalizacionu mreţu, već zahtevaju odreĊeni
tretman (separacija) i kontrolu šistoće.
Tehnološka kanalizacija je rešena tako da efikasno
odvede tehnološke vode od jedne sudopere (u kojoj
se vrši sekundarno ispiranje laboratorijskih sudova)
iz laboratorije u jamu za neutralizaciju, ukupne
zapremine 1 + 1 m³ koja nije direktno vezana na
sitem spoljne kanalizacije.
Jama za neutralizaciju je sa dve komore i zapremina
svake komore je 1,0 m3, tako da je ukupna
zapremina jame 2,0 m3. U cilju spreĉavanja pojave
prelivanja, jama za neutralizaciju je opremljena sa
odgovarajućim alarmnimi blokadnim sistemom
NAPOMENA: Jama za neutralizaciju je samo
tehniĉki naziv jame za prihvat tehnoloških voda iz
laboratorije; u Jami za neutralizaciju se NE vrši
tretman otpadnih voda.
Postupak sa otpadnim vodama u jami za neutralizaciju
Na osnovu izvršenih proraĉuna, uzimajuĉi u obzir planirane
koliĉine proizvedenih aktivnih materija i koliĉinu otpadnih
voda koje se stvaraju jama za neutralizaciju je dovoljnog
118
kapaciteta da prihvati otpadne vode 2-meseĉne proizvodnje.
Sadrţaj polutanata u otpadnim vodama po vrsti i koliĉini je
varijabilan i zavisi od frekvencije procesa koji dovode do
njihovog stvaranja.
Plan tretmana otpadnih voda obuhvata:







Nakon punjenja Jame za neutralizaciju sa pribliţno 2m3
obustavlja se dovod vode u periodu od 24 h da bi se u
potpunosti završio proces separacije, odnosno istaloţile
ĉvrste matrije (ostaci AM) i stabilizovao otpadni mulj;
Sadrţaj Jame za neutralizaciju se putem pumpe
pretaĉe u dva Ċambo kanistera;
Prilikom pretakanja vodi se raĉuna da ulazno crevo
bude na pribliţno 10cm od dna jame kako se be bi
pretoĉio istaloţeni mulj;
Pretakanje vršiti do nivoa od pribliţno 10cm u odnosu
na dno Jame za nautralizaciju;
Nakon pretakanja teĉnosti iznad mulja pristupa se
pretakanju isaloţenog mulja;
Mulj se pretaĉe u posebne kanistre; sa sadrţajem
kanistera, prikupljenim muljem postupa se u skaldu sa
Planom upravljanja otpadom;
Po završenom pretakanja u Ċambo kanistre pristupa se
uzorkovanju i laboratorijskoj analizi, a koja obuhvata:
 prisutva organskih materija,
 odrĊivanje pH vrednosti
 ukupno suspendovane ĉvrste materije,
 i druge parametre koje će odrediti referentna
laboratorija
Nakon analize, u zavisnosti od rezultata, pristupiće se:

Ukoliko rezultat analize ne zadovoljava kriterijum
otpadnih voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju sa
sadrţajem Ċambo kanistera postupa se u skaldu sa
Planom upravljanja otpadom.

Ukoliko rezultat analize zadovoljava kriterijum otpadnih
voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju sadrţaj
Ċambo kanistera ispušta se u spoljnu kanalizacionu
mreţu.
119
UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT:
Guidance Note
on Storage and
Transfer
of Materials for
Scheduled
Activities
Guidance Note on Storage and Transfer of Materials for
Scheduled Activities
6. DESIGN AND OPERATION OF RETENTION FACILITIES
(BUNDS) FOR POTENTIALLY POLLUTING SUBSTANCES
Prostori za proizvodnju teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida (prostorije 26, 27 i 35), kao i prostori za
skladištenje teĉnih sirovina i gotovih proizvoda (prostorije 25 i
28) projektovani su i materijalizovani tako da ispunjavaju sve
zahteve vezane za kontrolisano i sigurno “hvatanje” prosutih
teĉnostu u ekscesnim sluĉajevima.
Slivna jama na pretakalištu sirovima iz autocisterne u
skladišnu ambalaţu, slivne jame i tankvane u proizvodnim
prostorima i slivni kanali u skladišnim prostorima i tehnološke
prihvatne jame povezane sa slivnim kanalima su projektovani
i izgraĊeni u skladu sa ovim BREF-om, a ilustrativni pregled
principa rešavanja predmetne problematike prikazan je na
sledećim slikama ( Figure 6.1 Typical bund arrangements,
Figure 6.2 Schematic plan of remote containment system,
Figure 6.3 Schematic plan of combined contained
system, Figure 6.4 : Design detailles for emptying of
bunds)
3.3.
Figure 6.1 Typical bund arrangements
120
Figure 6.2 Schematic plan of remote containment system
Figure 6.3 Schematic plan of combined contained system
Figure 6.4 : Design detailles for emptying of bunds
121
SAMPLE RECORD SHEET FOR BUND TESTING
Internim propisoma su definisana zaduţenja za
monitoring/inspekciju stanja sistema slivnih prostora
izgraĊenih za prihvat teĉnosti u sluĉaju ekscesnog prosipanja.
Propisan je naĉin evidentiranja stanja tehniĉke ispravnosti
svakog od prihvatno slivnih prostora, kao i evidentiranja
svakog od nastalih ekscesa, ukljuĉiv i opis vrste i uzroka
ekscesa, naĉin saniranja posledica ekcesa i procenu
negativnog uticaja konkretnog ekscesa na ţivotnu sredinu.
7. DESIGN AND OPERATION OF PIPING SYSTEMS FOR
POTENTIALLY POLLUTING SUBSTANCES
Tehnologija proizvodnje teĉnih formulacija insekticida i
rodenticida je vrlo jednostavna, a radni uslovi, sa aspekta
sigurnosti opreme (pritisak, temperatura, korozija,…), su takvi
da ne postavljaju posebne uslove kod projektovanja,
izvoĊenja i korišćenja opreme i instalacija.
Rizik kvarova na opremi, odnosno rizik od izlivanja teĉnosti
usled kvara na opremi i instalacijama je vrlo nizak.
Projektovana i odabrana oprema i instalacije obezbeĊuju
potpuno siguran i bezbedan rad ovih tehnoloških linija.
Internim aktima su definisana zaduţenja za voĊenje procesa
proizvodnje, naĉin i uslovi voĊenja procesa proizvodnje, kao i
zaduţenja za preventivno i investiciono odrţavanje
tehnološke opreme i instalacija.
Na sledećoj slici (Figure 6.4 Typical bund arrangement for
a small tank) je prikazan princip montiranja jedne posude u
tankvani, kao i princip cevnog transporta (punjenja i
praţnjenja), ukljuĉiv i pumpu za pretakanje.
Po ovom principu su izvedena rešenja za homogenizator za
TiBi-24 (4 m3) i za homogenizator za crvene rodenticide
(2m3)
122
Figure 6.4 Typical bund arrangement for a small tank
123
Reference Document on
Best Available Techniques in Common Waste Water and
Waste Gas Treatment / Management Systems in the
Chemical Sector,
February 2003
3.3 Waste Water Treatment Techniques
3.3.4 End-of-Pipe Techniques
3.3.4.1.6 Oil-Water Separation
3.3.
UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT:
Reference
Document on
Best Available
Techniques in
Common
Waste Water
and Waste Gas
Treatment /
Management
Systems in the
Chemical
Sector,
February 2003
Razdvajanje vode i ulja i naknadno uklanjjanje ulje iz sistema
za oduljivanje kišne kanalizacije sa površine internih
saobraćajnica, izvedeno je po sistemu paralelnih
interceptorskih ploĉa (Parallel Plate Interceptor - PPI).
Ovo je jedan od najĉešće primenjivanih sistema, a imajući u
vidu vrstu i frekvenciju saobraćaja po internim
saobraćajnicama, odnosno nivou mogućnosti zauljivanja voda
koje se slivaju u ovaj sistem, proizilazi da je ugraĊeni sistem
zaštite voda u skladu sa predmetnim BAT.
Na sledećoj slici je dat šematski prikaz sistema za uklanjanje
ulja, maziva i drugih masnih emulzija iz vode (Figure 3.18:
Parallel Plate Interceptor -PPI)
Figure 3.18: Parallel Plate Interceptor (PPI)
Vizuelmi monitoring se redovno obavlja (ĉistoća izlazne vode
i nivo separisanog ulja), a separisano ulje se periodiĉno
uklanja.
Zaduţenje za monitoring i odrţavanje sistema, ukljuĉiv i naĉin
uklanjanja separisanog ulja i postupanje sa istim (kao
odpadom) regulisano je internim uputstvima, a njihov sastavni
deo je i uputstvo proizvoĊaĉa.
124
Reference Document on
Best Available Techniques in Common Waste Water and
Waste Gas Treatment / Management Systems in the
Chemical Sector,
February 2003
3.5 Waste Gas End-of-pipe Treatment Techniques
3.5.1 Recovery Techniques for VOC and Inorganic
Compounds
3.5.3 Recovery and Abatement Techniques for
Particulates
3.3
UporeĊivanje
procesa koji se
obavlja u
odnosu na
relevantni BAT:
Reference
Document on
Best Available
Techniques in
Common
Waste Water
and Waste Gas
Treatment /
Management
Systems in the
Chemical
Sector,
February 2003
3.5.1.1 Membrane Separation
Sistemi odsisne ventilacije sa sistemima filtracije
(tretmana) odpadnih gasova iz laboratorije, proizvodnih i
skladišnig prostora detaljno je opisan u odeljku III, taĉka
3.1.
Tehnike otklanjanja VOC (proizvodnja teĉnih formulacija i
laboratorija), neorganskih sastojaka (laboratorija) i
prašine (praškaste formulacije i mamci) su primenjene u
skladu sa ovim BREF-om, a u skladu sa oĉekivanim
intenzitetom, vrstom i dinamikom emisije polutanata iz
predmetnog objekta sa projektovanim aktivnostima.
High Performance Pleated Filter
Filter grade EN 779 G4
125
Deep Pleated Compact Filter
Filter grade EN 779 F9
Activated Carbon Filters – CM05
Adsorption and Deodorisation
Monitoring
Na svakom odsisnom kanalu je postavljena filtrska sekcija
koja se sastoji od : grubog filtra G4, finog filtra F9 i filtra sa
aktivnim ugljem CM05 ili ureĊaja sa bipolarnom jonizacijom.
Na svakoj filterskoj sekciji ugraĊena su po dva meraĉa
razlike prtiska (dPS) koji prate pad pritiska na grubom i finom
filtru, odnosno prate stepen zaprljanosti istih. Dostizanjem
graniĉnih vrednosti pojavljuje se alarm koji signalizira potrebu
126
za zamenom odgovarajućeg filtra.
Nadleţnost za praćenje ispravnosti rada filterskih sekcija,
naĉin inspekcije, uslove i naĉin odrţavanja, odnosno zamene
pojedinih filtera definisao je internim propisima, a ĉiji sastavni
deo su i odgovarajuća tehniĉka uputstva proizvoĊaĉa
opreme.
Postupanje sa zaprljanim filtrima se sprovodi u skladu sa
Planom upravljanja odpadom.
Na svakom odsisnom ventilacionom kanalu, posle filterske
sekcije, a na standardima za merenje definisanim
rastojanjima (5 D pravoh kanala od poslednje „prepreke“),
postavljeni su otvori (50x50 (mm)) za kontrolna merenja
emisije.
Vrstu, mesto i dinamiku merenja emisije, kao i poloţaj, oblik i
opremljenost mernih mesta postojećih izvora emisije štetnih i
opasnih materija u vazduhu, utvrĊuje struĉna organizacija
ovlašćena za merenje emisije.
Na osnovu oĉekivanih i proraĉunatih parametara vezanih za
nivo emisije polutanata, kao i na osnovu dobijenih rezultata
merenja emisije za vreme PROBNOG RADA svih tehnoloških
linija i tehnoloških postupaka, saĉinjen je i odgovarajući PLAN
MONITORINGA, a koji je priloţen uz ovaj Zahtev.
U procesu laboratorijske proizvodnje aktivnih materija, kao i u
industrijskoj proizvodnji formulacija izvršene su supstitucije
opasnih materija gde god je u procesu proizvodnje to bilo
moguće, a da se ne menjaju karakteristike i osobine
proizvoda.
U procesu laboratorijske proizvodnje aktivnih materija:
3.3.1
Supstitucija
opasnih materija




tehnološke operacije izolovanja ekstrakcijom
halogenovanim rastvaraĉima, ugljentetrahloridom,
hloroformom i sl. halogenovani rastvaraĉi zamenjeni
su aromatiĉnim ili alifatiĉnim ugljodonicima, heksan,
petrol-etar, toluen, ksilen i sl.
tehnološke operacije izolovanja ekstrakcijom
zamenjenene su operacijom izolovanja taloţenjem,
toksiĉan metanol zamenjen je ne-toksiĉnim
etanolom,
ţivini termometri zamenjeni su alkoholnim
127
termometrima gde je to bilo moguće
Tehnološki procesi laboratorijske proizvodnje osnovnih
proizvoda biocida iindustrijske proizvodnje formulacija
detaljno su opisaniu poglavlju III, taĉka 3.1.
Iz samog opisa procesa proizvodnje, kao i iz priloţenih crteţa
uz opis (tehnološke šeme, dispozicija opreme, naĉin
skladištenja sirovina i gotovoh proizvoda i dr.) jasno su i
detaljno vidljivi tokovi sirovina, tehnološki postupci i tokovi
gotovih proizvoda.
3.3.2
Tehnološki
proces
U odeljku II, taĉka 1.7 dat je tabelaran pregled svih sirovina
koje uĉestvuju u proizvodnim procesima, ukljuĉiv i podatke o
naĉinu pakovanja i maksimalnim koliĉinama koje se mogu
istovremeno naći u skladišnom i proizvodnom prostoru
objekta (Stock max.).
Zbirni pregl potrošnje energofluida (izvod iz priloţenih tabela)
je:
 Potrošnja elektriĉne energije: 97.000 kWh /god,
 Potrošnja prirodnog gasa: 25 Nm3/h, 18.000 Nm3/god
 Potrošnja vode (pitke): 250 l/dan, 60 m3/god.
U odeljku III, taĉke 3.2 i 3.3 detaljno su opisani pristupi :
 odabiru/definisanju tehnologija i tehnoloških linija
(oprema),
 projektovanju objekta, ukljuĉiv i projektovanje svih
potrebnih sistema za minimiziranje negativnog uticaja
objekta, odnosno planiranih aktivnosti, na ţivotnu sredinu,
 poseban akcent primene/ispunjenja uslova iz IPPC
Direktive, odnosno relevantnih BREF-ova.
4. Korišćenje resursa
4.1.
Iz detaljnog opisa tehnologija i tehnoloških postupaka
(Poglavlja III, taĉka 3.1) proizilazi da je stepen iskorišćenost
sirovina na izuzetno visokom nivou (praktiĉno 100%) . Ovo
Sirovine,
potvrĊuje i ĉinjenica da se ĉak i u ekscesnim sluĉajevima
pomoćni
materijali i drugo prosute sirovine ili proizvodi ponovo vraćaju u proizvodni
prces.
Tehnološki postupci su odabrani tako da se praktiĉno odvijaju
na sobnim ili niskim temperaturama i na atmosferskom
128
pritisku, tako da se elektriĉna energija praktiĉno koristi samo
za neophodni elektromotorni pogon (pumpe, mešaĉi,
transporteri, ...).
U tehnološkim postupcima (formulacije) ne koristi se voda ni
kao sirovina ni kao fluid za grejanje/hlaĊenje, a tehnološke
linije su tako koncipirane da ne zahtevaju nikakvo ispiranje
(jedna linija za jednu vrstu proizvoda).
U Tabeli III 4.1 dat je pregled:
- sirovina koje se korisre u laboratorijskoj proizvodnji
osnovnih proizvoda biocida i industrijskoj proizvodnji
formulacija,
- gotovih proizvoda (aktivne materije i formulacije,
- ambalaţe za pakovanje i skladištenje gotovih
proizvoda,
- jediniĉna pakovanja, naĉin pakovanja/skladištenja,
maksimalne koliĉine sirovina, gotovih proizvoda i
ambalaţe (Stock max.) koje se skladište u skladišnim
prostorima objekta („24”, „25” i „28”).
U priloţenim Tabelama 1 do 4 dati su svi ostali podaci o
karakteristikama/osobinama svih korišćenih sirovina, kao i
poluproizvoda (aktivne materije) i gotovih proizvoda
(formulacije).
Hodogram/tokovi kretanja sirovina i proizvoda, kao i naĉin
korišćenja sirovina u svakom pojedinaĉnom procesu
proizvodnje detaljno su opisani u poglavlju III, taĉka 3.1.
TABELA III, 4.1
Sirovina
aceton
Etil alkohol
Agregatn
o stanje
Jedinič
no
pakova
nje
(kg)
Stock max.
(kg)
ZAPALJIVE TEČNE SIROVINE
tečnost
5l
10 l
tečnost
50 l
20 l
Kerozin
tečnost
200 l
0l
Na-borhidrid
Trietilamin
granule
tečnost
1 kg
1l
10
2l
Način pakovanja
PVC kanister od 5 lit
PVC kanister od 5 lit
Metalno bure;
Napomena: nabavlja se
potrebi za narudžbine
koje se odmah
proizvode i isporučuju
Staklene tegle od 1 kg
Staklene flaše od 1 lit
PRAŠKASTE SIROVINE
129
Brašno
Pšenično zrno
Prekrupa
Stočno brašno
Parafin ljuspe
Propilen glikol
Solvesso 200
Suncokretovo ulje
čvrsto
čvrsto
čvrsto
čvrsto
čvrsto
25
50
50
50
50
500
500
500
500
200
SIROVINE SA VELIKIM ZALIHAMA
tečnost
200 l
5.000 l
tečnost
200 l
12.000l
tečnost
1000 l
10.000 l
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
1-2 palete
Metalna burad
Metalna burad
Samonoseći džambo
kanister
OSTALE SIROVINE
Basonyl Blue 636
prah
5 kg
10 kg
Berol 533
Berol 9968
Denatonijum benzoat
Piperonil butoksid
Rhodamine B
Thensiofix B8247
toluen
trietanolamin
Metilen hlorid
tečnost
tečnost
prah
tečnost
prah
tečnost
tečnost
tečnost
tečnost
200 l
200 l
25
200 l
25
200 l
1l
1l
20 l
200 l
200 l
25
600 l
250
200
10 l
9l
20 l
Bioaletrin
Brodifakum
Bromamdiolon
Kumatetralil
AKTIVNE MATERIJE
20 ili
tečnost
25
prah
prah
prah
60
Metalna burad
5
12
5
Plastično bure
Plastično bure
Plastično bure
Samonoseća kartonska
burad
Metalna burad
Lambda cihalotrin
prah
25
500
Permetrin
tečnost
25
300
Ti-Bi-24
Komtoks
Bromachem
0,25% tečni
Bromadilion
0,1 prah
Plastični kanistri od 5
kg
Metalno bure
Metalno bure
Kartonski burići
Metalna burad
Metalna burad
Metalna burad
Staklene flaše od 1 lit
kutije sa po 9 flaša
Metalno bure
GOTOVI PROIZVODI – FORMULACIJE
tečnost
200 l
4000
tečnost
20 l
500
Metalna burad
PVC kanistri
tečnost
5l
2000
15 kutija
prah
8 kg
400
75 kutija
MAMCI -RATTACK
čvtsto
10 kg
500
MAMCI -BROMACHEM
čvtsto
10 kg
500
Kartonske kutije
Kartonske kutije-veće
Kartonske kutije-manje
čvrsto
čvrsto
Uputstva za upotrebu
Kesice 20 gr
Drvene palete
Metalna burad 200 l
Džambo kanisteri
čvrsto
čvrsto
čvrsto
AMBALAŽA
25 kom
25 kom
100
kom
7000
kom
rolna
500
500
2000
2000
28 rolni
20+20 kom.
4 kom.
5 kom.
130
1000 l
Metalne bačve 50 l
PVC bačve 50 l
PVC kante 20 l
PVC kanisteri 20 l
PVC kanisteri 5 l
20 kom.
20 kom.
50 kom.
50 kom.
200 kom.
Iz Tabele III 4.1 proizilazi da se u skladišnim prostotima za
skladištenje sirovina i gotovih proizvoda koristi samo
originalna skladišna ambalaţa.
4.1.1
Lista rezervoara
i drugih objekata
za skladištenje
hemijskih
materija
opisanih u
Tabelama 1-4 u
prilogu
Za skladištenje sirovina i gotovih proizvoda ne koriste se
posebni rezervoari niti druge vrste objekata.
Najveće skladišne posude u kojima se skladište odreĊene
sirovine i gotovi proizvodi su zatvorena metalna burad od po
200 litara.
U proizvodnim prostorima za proizvodnju teĉnih formulacija
insekticida i rodenticida, a u sklopu proizvodnih linija, nalaze
se i posude kao što su reaktori (zapremine 500 litara) i
homogenizatori (zapremine 2.000, odnosno 4.000 litara). Ove
posude se mogu tretirati kao privremeni rezervoari za
skladištenje poluproizvoda ili gotovih proizvoda u
odgovarajućim fazama proizvodnje. Detaljnije o posudama i
procesu proizvodnje videti poglavlje III, taĉka 3.1.
Zbirni pregled potrošnje energofluida (izvod iz priloţenih
tabela 5-9) je:
 Potrošnja elektriĉne energije: 97.000 kWh godišnje
 Potrošnja prirodnog gasa: 25 Nm3/h, 18.000 Nm3/god
4.2.
Energija (podaci
opisani u
Tabelama 5-9)
Elektriĉna energija se uglavnom jednim delom koristi u
samom tehnološkom procesu proizvodnje (elektromotorni
pogoni), a drugim delom za motorni pogon ventilatora u
sistemima ubacne i odsisne ventilacije.
Prirodni gas se koristi za gasni kotao, odnosno za potrebe
grejanja proizvodnog i sklsdišnog prostora. UgraĊeni kotao
(snage 440 kW) ima vrlo visok stepen energetske efikasnosti i
predstavlja naracionalnije rešenje za predmetne potrebe.
TakoĊe treba imati u vidu da je prirodni gas sasvim prihvatljiv
kao gorivo sa aspekta zaštite ţivotne sredine.
131
Objekat je povezan na lokalni vodovodni sistem i ne koristi
druge izvore snadbevanja vodom (reke, podzemne vode,...).
4.3.
Voda (podaci
opisani u
Tabelama 10,
32, 33 i 34)
Ukupna potrošnja vode (pitke) je cca 250 l/dan, odnosno cca
60 m3/god.
Voda se uglavnom koristi za laboratorijske i sanitarne
potrebe. Idustrijska proizvodnja formulacija ne zahteva
nikakvu potrošnju vode.
Tehnološki postuci i koncepcija tehnoloških linija predstavljaju
optimalno rešenje sa aspekta potrošnje vode.
4.4.
Navesti podatke
iz svakog akta o
pravu korišćenja
resursa koji je u
prilogu
1.
SAGLASNOST NA PROJEKAT PRIKLJUĈKA NA
GRADSKU VODOVODNU I KANALIZACIONU MREŢU "VODOVOD I KANALIZACIJA" JP, Stara Pazova, broj
5574 od 28.11.2008.
2.
TEHNIĈKI USLOVI – "VODOVOD I KANALIZACIJA" JP,
Stara Pazova, broj 2887 od 26.06.2007.
3.
TEHNIĈKI USLOVI – "GAS-FEROMONT a.d.", Stara
Pazova, broj 141/07, od 17.07.2007.
4.
REŠENJE O ODOBRENJU PRIKLJUĈENJE OBJEKTA
POTROŠAĈA GASA - "GAS-FEROMONT a.d.", Stara
Pazova, broj 548/08, od 19.09.2008.
5.
TEHNIĈKI USLOVI ZA UNUTRAŠNJUE GASNE
INSTALACIJE - "GAS-FEROMONT a.d.", Stara Pazova,
broj 183/08, od 19.09.2008.
6.
UGOVOR O STVARANJU USLOVA ZA
PRIKLJUĈENJE OBJEKTA NA DISTRIBUTIVNI
ELEKTROENERGETSKI SISTEM
"ELEKTROVOJVODINA d.o.o". Novi Sad –
Elektrodistribucija "Ruma" Ruma, broj 7.30.4-652/3 od
01.03.2007.
7.
ODOBRENJE ZA PRIKLJUĈENJE OBJEKTA NA
DISTRIBUTIVNI ELEKTROENERGETSKI SISTEM
"ELEKTROVOJVODINA d.o.o". Novi Sad –
Elektrodistribucija "Ruma" Ruma, broj 312-1151-730.4/2008 od 12.11.2008.
132
8.
Mišljenje u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova –
Javno Vodoprivredno preduzeće "VODAVOJVODINE",
br I – 423-4 od 09.04.2008.
9.
REŠENjA O IZDAVANJU VODOPRIVREDNIH USLOVA
br. 325-05-502/2008-07, od 23.04.2008. godine.
Ministarstvo Poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
Republiĉka direkcija za vode.
10.
REŠENjE O IZDAVANJU VODORIVREDNE
SAGLASNOSTI, br. 325-04-1555/2008-07, od
03.12.2008. godine. Ministarstvo Poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, Republiĉka direkcija za vode,
11.
REŠENJE O VODOPRIVREDNOJ DOZVOLI, br. 104325-00071/2010-10, od 28.07.2010. god. Poktajinski
sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
5. Emisije u vazduh (podaci opisani u Tabelama 11-21)
TRETMAN – FILTRACIJA otpadnih gasova
Projektom je predviĊena i izvršena ugradnja trostepenih
sistema za preĉišćavanje vazduha. Proces preĉišćavanja
vazduha se obavlja u nekoliko faza.
5.1.
Postrojenja za
tretman
zagaĊujućih
materija
U sluĉaju sistema u Ex izvedbi odsisni vazduh prolazi redom
kroz: grubi filter klase G4 prema DIN EN 779, fini filter F9
prema DIN EN 779 i filter sa aktivnim ugljem, nakon ĉega se
pomoću ventilatora preĉićen izbacuje u spoljašnju sredinu.
U sluĉaju sistema koji nisu u Ex izvedbi odsisni vazduh
prolazi redom kroz: grubi filter klase G4 prema DIN EN 779,
fini filter F9 prema DIN EN 779 a potom se tretira pomoću
ureĊaja za bipolarnu jonizaciju vazduha, nakon ĉega se
pomoću ventilatora preĉićen izbacuje u spoljašnju sredinu.
- Grubi filter klase G4 prema DIN EN 779
Za prvi stepen filtracije predviĊen je lako zamenljiv panelni
filter za grubu prašinu i ĉestice, klase G4 prema DIN EN 779.
Ovaj filter saĉinjen je od rama od vodootpornog kartona i
sintetiĉkog vlakna kao medija. PredviĊena ugradnja
133
obezbeĊuje da celokupna koliĉina odsisnog vazduha mora
biti isfiltrirana. Naime, dobrim zaptivanjem izmeĊu rama filtera
i rama u komori u kojoj je instaliran filter spreĉeno je da struja
vazduha zaobiĊe filtersku površinu.
- Fini filter F9 prema DIN EN 779
Lako zamenljiv panelni filter za finu prašinu, klase F9 prema
DIN EN 779 predstavlja drugi stepen preĉišćavanja odsisnog
vazduha. Saĉinjen je od rama od podcinkovanog lima i
sintetiĉkih staklenih vlakana kao medija, koji su otporni na UV
zraĉenje i ozon, a koji se javljaju usled rada jedinice za fotooksidaciju. Njegova ugradnja je neophodan preduslov za
nesmetan, ispravan i bezbedan rad jedinica za fotooksidaciju.
Komora u kojoj su instalirani grubi i fini filter opremljena je
revizionim vratima, ĉime je omogućena laka zamena filtera.
Pri zameni filtera sistem mora biti iskljuĉen, a radnik
opremljen propisanom HTZ opremom.
- Filter sa aktivnim ugljem
Lako zamenljiv filter sa aktivnim ugljem je saĉinjen od
nosećeg rama izraĊenog od pocinkovanog lima i 8 ili 16
komada cilindriĉnih patrona aktivnog uglja kvaliteta CMO5,
predviĊenog za preĉišćavanje vazduha od mirisa,
lakoisparljivih organskih komponenti (VOC) i toksiĉnih
gasova.
- UreĊaji za bipolarnu jonizaciju
UreĊaji za bipolarnu jonizaciju su proizvedeni u skladu sa
evropskom regulativom, nose CE znak i imaju dvogodišnju
garanciju. UreĊaji za bipolarnu jonizaciju proizvode aktivan
kiseonik, koji ĉine bipolarni joni kiseonika (pozitivni i
negativni) i molekuli ozona. Aktivan kiseonik proizvedi se
putem DBD (Dielectric Barrier Discharge) procesa, ĉiji su
efekti pojaĉani srebrnim nanosom na unutrašnjoj strani cevi
za bipolarnu jonizaciju, koja je napravljena od stakla
(dielektrik). Aktivan kiseonik smanjuje koncentraciju
polutanata u vazduhu povećavanjem koncentracije jona.
Bipolarnom jonizacijom vazduha smanjuje se koncentracija u
vazduhu prisutnih: suspendovanih ĉestica formiranjem tzv.
klastera, većih i teţih ĉestica koje se lakše i brţe taloţe, lako
isparljivih organskih komponenti, toksiĉnih i netoksiĉnih,
organskih i neorganskih gasova i para i mirisa, koji se u
134
vazduhu tretiranom bipolarnom jonizacijom oksidišu. Zavisno
od protoka predviĊeni su razliĉiti modeli ureĊaja za bipolarnu
jonizaciju, kao što je specificirano.
Uloga mehaniĉkih filtera je dvojaka. S jedne strane ovi filteri
zadrţavaju praškaste materije, spreĉavajući njihovu emisiju u
okolinu, a s druge strane oni štite i same ugljene filtere
odnosno ureĊaje za bipolarnu jonizaciju vazduha koji slede
iza filtera.
PredviĊenim tehniĉkim rešenjem obezbeĊeno je izdvajanje
praškastih materija, kao i izdvajanje adsorpcijom ili razgradnja
oksidacijom svih organskih i neorganskih agenta iz otpadnog
vazduha.
U Poglavlju III, taĉka 3.2 dat je detaljan prikaz uporedne
analize ugraĊenog sistema za tretman odpadnih gasova sa
rešenjima/predlozima iz predmetnih BREF-ova, a odakle
proizilazi konstatacija o punoj usaglašenosti.
SISTEM ODSISNE VENTILACIJE – Taĉkast izvori emisije
5.2.
Taĉkasti izvori
emisija
zagaĊujućih
materija
Prema struĉnoj literaturi, priruĉnik "Elektriĉni ureĊaji
namenjeni za rad u atmosferi eksplozivnih smjesa zapaljivih
plinova i para" - Osnovne smjernice za projektiranje i
izvoĊenje instalacija, Dr. Nenad Marinović dipl. inţ.,Zagreb
1978, za provetravanje prostora radi eliminisanja eksplozivne
smeše (gasova, para ili prašine), potrebno je provetriti prostor
sa višestrukim iznosom zapremine prostora, pri ĉemu kod
zapreminske izmene, kod atmosferskog pritiska, nastaje
provetravanje prostora prema tabeli:
Višestruka izmena
zapremine prostora
Stepen provetrenosti
prostora u %
1
2
3
4
5
63
86
95
98
99
Iz tabele je vidljivo da dovoĊenjem sveţeg vazduha u
prostoriju u koliĉini koja je jednaka zapremini prostorije, uz
uslov dobrog provetravanja (bez mrtvih zona), provetrenost
prostorije iznosi 63%, a neprovetrenost ostatak 37%.
MeĊutim, nakon 5-struke zapreminske izmene sveţim
vazduhom, neprovetrenost će iznositi samo 1%. Iz toga sledi
da se kod atmosferskog pritiska skoro potpuno provetravanje
135
zatvorenog prostora postiţe 5-strukom izmenom sveţeg
vazduha zapremine prostora.
Potpuno provetravanje obezbediće 6 izmena sveţeg vazduha
zapremine prostora. Dodatnu sigurnost moguće je postići,
kod prinudnog ventilisanja, ostvarivanjem podpritiska u
provetravanoj prostoriji - većim odsisavanjem vazduha iz
prostorije u odnosu na ubacivanje sveţeg vazduha, pri ĉemu
je ubacivanje sveţeg vazduha u koliĉini koja obezbeĊuje 6struku izmenu.
Iz detaljnog opisa ventilacionog sistema u Poglavlju III, taĉka
3.1, a posebno iz koncentrovanog prikaza u Tabeli III 5.2
oĉigledno je da je projektovani i izvedeni ventilacioni sistem
zadovoljavajući i za stroţje proizvodne i skladišne uslove od
planiranih. Ventilacioni sistem obezbeĊuje cca 6 iznena/h u
svim skladišnim prostorijama (opšta ventilacija), a preko 6
izmena/h u laboratoriji i proizvodnim prostorijama za
formulacije (opšta + radna ventilacija).
Stepen efikasnosti izvedenog ventilacionog sistema je
dodatno povećan i uregulisanošću ubacne i odsisne
ventilacije, tako što se ubacnom ventilaciom obezbeĊuje 10%
manje sveţeg vazduh u odnosu na odsisni. Razlika se
obezbeĊuje „povlaĉenjem vazduha iz koridora (kroz vrata).
Ovim sistemom rada se stvara izvesni podpritisak u
ventiliranom prostoru, a što dodatno povećava sigurnost rada
TABELA III 5.2
Re
dbr
.
1.
1.
2.
3.
4.
Broj
prost
.
2.
22
23
24
25
Namena
prostorije
3.
Laboratorija:
- opšta
- radna (dig 1)
- radna (dig 2)
- radna (dig 3)
Proizvodnja
mamaca:
- opšta
- radna
Skladištenje
mamaca i
sirov.
- opšta
Skladištenje
TiBi i sirovina
- opšta
Odsis.
vent.
sistem
Kapac
VO
(m3/h)
Zapr.
Prost.
(m3)
4.
5.
6.
VO-1
VO-2-1
VO-2-2
VO-3
300
1.200
1.200
1.200
VO-4
VO-4
800
2.400
VO-6
1.700
VO-7
2.000
Broj
izmena
(opšta
/ukupna)
7.
1/5
324
1/12
432
2/7
324
5
324
6
136
5.
6.
26
31
7.
36
8.
35
9.
10.
27
28
Proizvodnja
TiBi-24
- opšta
- radna
Skladištenje
opasnog
otpada
- opšta
Skladište AM
- opšta
Proizvodnja
teĉnih rodent.
- opšta
- radna
Proizvodnja
KOMTOKSA
- opšta
- radna
Skladištenje
zapalj. teĉnosti
- opšta
VO-5
VO-5
600
1.200
270
2/6
VO-8
300
VO-9
400
72
6
VO-12
VO-10
650
2.000
243
3/10
VO-12
VO-11
650
1.200
324
2/6
VO-13
3.800
650
6
54
6
U Tabeli III 5.2 dati su podaci o:
 Broju predmetne prostorije (iz projekta),
 Nameni prostorije (opis) i vrsti pripadajuće ventilacije
(opšta ili opšta + radna),
 Oznaci odsisnog ventilacionog sistema za predmetnu
prostoriju,
 Kapacitetu odsisnih ventilacionih sistema,
 Zapremini predmetnih prostorija,
 Broju izmena vazduha na sat u predmetnoj prostoriji i
to, kako samo za opštu, tako i za ukupnu ventilaciju
(opšta + radna).
Iz napred navedenog proizilazi:
 Sve laboratorijske, proizvodne i skladišne prostorije su
zatvorenog tipa i sa izvedenom prinudnom
ventilacijom,
 Svi odsisni ventilacioni sistemi (od VO-1 do VO-13)
predstavljaju taĉkaste izvore emisije polutanata (VOC,
neorganski, prašina),
 Na odsisnim ventilacionim vodovima (pre ventilatora)
ugraĊene su odgovarajuće filterske secije (trostepena
filtracija),
 Na odsisnim ventilacionim vodovima, a posle filterskih
sekcija obezbeĊeni su odgovarajući otvori za
merenje/monitoring emisije polutanata u vazduh. Vrsta
i poloţaj otvora su u skladu sa standardom koji
reguliše naĉin odreĊene vrste merenja (50x50 (mm), 5
D pravog kanala posle filterske sekcije),
137
 Pozicije taĉkastih izvora emisije su krjnje taĉke
odsisnih ventilacionih sistema koje se završavaju
odgovarajućim ventilacionim kapama i nalaze se na
krovu objekta,
 Detaljniji tehniĉki podaci o odsisnim ventilacionim
sistemima (ukljuĉiv i filterske sekcije) dati su na
priloţenim crteţima.
Planirani/oĉekivani nivo emisije
Iz detaljnog opisa procesa i sistema rada (III, 3.1) i tabelarnog
pregleda (III, 5.2), kao i priloţenih tabela sa karakteristikama
sirovina i gotovih proizvoda, proizilazi:

U skladišnim prostorijama (24, 25, 28, 31 i 36)
skladište se sirovine i gotovi proizvodi u originalnoj i
zatvorenoj skladišnoj ambalaţi. Imajući u vidu
karakteristike i koliĉine (Stock max.) uskladištenih
materija, kao i nivo ventilacije u ovim prostorijama (6
izmena/h), oĉekuje se da će emisija predmetnih
polutanata na izlazima iz odsisnih ventilacionih kanala
VO-6, VO-7, VO-8, VO-9 i VO-13 biti u granicama
tragova, odnosno znaĉajno isod dozvoljenih graniĉnih
vrednosti emisije (mg/m3) i vrednosti masenog protoka
(g/h) za predmetne materije.

U laboratoriji (22), odnosno u laboratorijkom digestoru
(Dig-3) se pojavljuju odreĊena isparenja u toku
procesa laboratorijske proizvodnje osnovnih proizvoda
biocida. Iz detaljnog opisa procesa proizvodnje (III,
3.1) proizilazi da se na izlazu iz odsisnog ventilacionog
sistema VO-3 mogu povremeno (zavisno od faze rada)
pojavljivati i odgovarajući efluenti (VOC i neorganski).
Oĉekivana emisija i najkritiĉnijih polutanata dovoljno
isod dozvoljenih graniĉnih vrednosti emisije (mg/m3), a
izrazito ispod vrednosti masenog protoka (g/h) za
predmetne materije (retki i kratki vremenski intervali
aktivnosti u kojima dolazi do isparenja).

U prostoriji za proizvodnju praškastih rodenticida i
mamaca (23) u pojedinim fazama rada pojavljuje se
prašina organskog porekla (brašno, prekrupa,
ţitarice,...). Izbor tehnologija i tehnološke opreme (III
3.1) emisiju prašine svode na prihvatljiv nivo, a odabir
odsisnog ventilacionog sistema i filterske sekcije nivo
emisije prašine u vazduh dodatno limitiraju.
138
Obzirom na periodiĉnost i kratkotrajnost operacija u
kojima dolazi do naprašivanja, oĉekivana emisija
prašine na izlazu odsisnog ventilacionog sistema VO-4
je dovoljno ispod dozvoljenih graniĉnih vrednoi (150
mg/m3 pri masenom protoku do 0,5 kg/h).

U prostorijama za proizvodnju teĉnih formulacija
insekticida i rodenticida (26, 27 i 35) u pojedinim
fazama rada pojavljuju se isparenja organskih
jedinjenja (glikola: propilen glikol i parafinskih
ugljovodonika: Solvesso i Kerozin).
Vrsta tehnologije i odabir tehnološke opreme (III 3.1)
doprinose da se planirana emisija svede na minimum,
odnosno da ĉak i u ekscesnim situacijama ostane
ispod dozvoljenih graniĉnih vrednosti.
Ima li se u vidu i dinamika/obim proizvodnje, odnosno
periodiĉnost operacija u kojima dolazi do emisije, kao i
odabir odsisnih ventilacionih sistema, ukluĉiv i odabir
odgovarajućih filterskih sekcija, oĉekivana emisija
VOC na izlazu odsisnih ventilacionih sistema VO-5,
VO-10 I VO-11 (radne ventilacije) je znatno ispod
dozvoljenih graniĉnih vrednoi (III klasa, 150 mg/m3 pri
masenom protoku do 3 kg/h).
PRILOŢENI CRTEŢI (Glavni projekt –TERMOTEHNIKA):




5.3.
Difuzni izvori
emisija
zagaĊujućih
materija
Osnova kotlarnice sa presecima GP 5.1-MGV-004
Osnova prizemlja: Dispozicija opreme i kanala za
ventilaciju GP 5.1-MGV-005
Osnova sprata: Dispozicija opreme i kanala za
ventilaciju sa presecima GP 5.1-MGV-006
Osnova krova: Dispozicija krovnih ventilatora, kapa i
dimnjaka GP 5.1-MGV-007
Pošto su sve proizvodne i skladišne i laboratorijske prostorije
pokrivene odsisnim ventilacionim sistemima koji ĉine sistem
taĉkastih izvora emisije (III 5.2), moţe se konstatovati da u
normalni uslovima obavljanja delatnosti iz predmetnog
objekta nema difuzionih izvora emisija zagaĊujućih materija.
Kao privremeni difuzni izvori emisije zagaĊujućih materija
mogu se smatrati samo tehnološke prihvatne jame u kojima
se privremeno (do pretakanja u odgovarajuću ambalaţu)
139
moţe pojaviti odreĊena teĉna sirovina ili proizvod, a kao
posledica ekcesa u predmetnim skladištima („25“ i „28“)
5.4.
Emisije u
vazduhu koje
potiĉu od
materija koje
imaju snaţno
izraţen miris
Iz priloţenih Tabela 1.-4., karakteristike sirovina i proizvoda,
moţe se konstatovati da ove vrste emisije praktiĉno ne
postoje.
Polazeći od koncepcije tehnološkog procesa laboratorijske
proizvodnje osnovnih proizvoda biocida (AM) industrijske
proizvodnje formulacija, obima proizvodnje, vrste sirovina
(supstitucija najopasnijih), graĊevinske koncepcije objekta,
ukljuĉiv i sistem ventilacije radnog prostora i filtracije odsisnog
vazduha, moţe se konstatovati da je emisija zagaĊujućih
materija neznatna i da neće imati negativnog uticaja na
ambijentalni kvalitet vazduha.
Prethodnu tvrdnju u potpunosti potkrepljuju podaci o:
5.5.
Uticaj emisija
zagaĊujućih
materija na
ambijentalni
kvalitet vazduha

koncepciji proizvodnog procesa
proizvodnje (Odeljak III 3.1),

korišćenim sirovinama (vrste, karakteristike, naĉin
pakovanja, skladišne koliĉine i godišnja
potrošnja), kao i izvršeni proraĉuni oĉekivane
(projektovane) emisije (Tabela 11 i Tabela 11-1)
i
obimu
ANALIZA PRORAĈUNA (Tabela 11 i Tabela 11-1):
Pri izraĉunavanju koliĉine isparenja / masenog protoka (g/h),
odnosno koncentracije efluenata u odsisnom vazduhu
(mg/Nm3), pošlo se od vrlo strogih uslova za isparenja u
procesu laboratorijske proizvodnje aktivnih materija i
industrijske proizvodnje formulacija. Ovi uslovi
podrazumevaju da je maksimalno moguća površina teĉnosti
izloţena procesu isparenja pod atmosferskim pritiskom, na
sobnoj temperaturi i pri strujanju vazduha po površini teĉnosti
od 0,5 m/s.
Koncentracija efluenata je raĉunata u skladu sa kapacitetom
projektovanih odsisnih ventilacionih sistema (opšta + radna)
koji iz odreĊenih radnih prostora odsisavaju vazduh u kojem
se pojavljuju odreĊeni efluenti.
Treba imati u vidu da se izraĉunata koncentracija efluenata i
maseni protok istih odnosi na stanje na usisnim delovima
odsisnih ventilacionih kanala (pre filterskih sekcija), a ne i na
stanje na izlazu ventilacionog voda, jer se u meĊuprostoru
vrši i odgovarajući tretman otpadnih gasova preko
140
odgovarajućih filterskih sistema.
Posebno treba imati u vidu ĉinjenicu da su procesi
laboratorijske proizvodnje aktivnih materija, kao i procesi
industrijske proizvodnje formulacija, šarţnog karaktera i da se
pojedine tehnološke operacije u kojima se javljaju emisije
odreĊenih polutanata obavljaju periodiĉni i kratkotrajno, a što
se vidi iz detaljnog opisa procesa proizvodnje (III 3.1).
Potvrdu periodiĉnosti, odnosno ukupnoj
satnoj/dnevnoj/godišnjoj emisiji dovoljno govore i planovi
godišnje proizvodnje pojedinih vrsta gotovih proizvoda (II 1.4).
Pojedine operacije (odmeravanje, presipanje,...) u
laboratorijskoj proizvodnji osnovnih proizvoda biocida traju
vremenski od 3 do 10 minuta, proizilazi zakljuĉak (Tabela 11)
da su isparenja pojedinih polutanata (maseni protok - kg/h)
reda jedan do sto grama na sat, odnosno na dan, odnosno po
radnoj nedelji, a što znaĉi da su projektovana zagaĊenja
vazduha iz laboratorijske proizvodnje AM manja za 10 do 100
puta od propisima dozvoljenih (ĉak i u sluĉaju da se uopšte i
ne vrši dodatno tretiranje otpadnih gasova preko
projektovanog i ugraĊenog trostepenog sistema filtriranja),
odnosno daleko ispod masenih protoka za koje se uopšte i
odreĊuje graniĉna vrednost emisije (GVE).
Prethodna analiza pokazuje da je nivo zagaĊenja vazduha iz
„DUOCHEM-ove“ LABORATORIJE za proizvodnju osnovnih
proizvoda biocida (AM) ravna nivou zagaĊenja vazduha iz
standardnih nauĉnoistraţivaĉkih i razvojnih laboratorija iz
domena hemije.
Nivo emisije iz prostora u kojima se obavlja industrijska
proizvodnja teĉnih formulacija prikazan je u Tabeli 11-1.
Podaci/proraĉuni iz ove Tabele potvrĊuju da je oĉekivani
nivo emisije iz proizvodnih prostorija (26,27 i 35) znaĉajno
ispod dozvoljenog nivoa (III klasa, 150 mg/m3 pri masenom
protoku do 3 kg/h). Iz ove Tabele se takoĊe vidi da nivo
emisije ne dostiţe graniĉne vrednodti ĉak ni u ekscesnim
sluĉajevuma (izlivanje sirovine ili gotovog proizvoda u slivnu
jamu/tankvanu). Raĉunica ni ovde nije uzimala u obzir
dodatne pozitivne efekte ugraĊenih sistema za tretman
otpadnih gasova (filterske sekcije).
Ni u industrijsko radnoj zoni, kao ni u urbanoj zoni Nove
Pazove, ne prati se ni jedan od parametara kvaliteta ţivotne
sredine (kvalitet vazduha, vode, tla i nivo buke).
Smatralo se da je postojeća proizvodnja u industrijskoj radnoj
zoni takva da ne ugroţava kvalitet ţivotne sredine (uglavnom
su na lokaciji trgovaĉke kuće sa svojim izloţbenim i
141
skladišnim prostorima). Iz tog razloga do sada se nisu vršila
praćenja parametara vezanih za kvalitet ţivotne sredine.
Svi relevantni pokazatelji (proizvodni uslovi isparenja/emisije,
projektovani i izvedeni sistem ventilacije i filtracije, proraĉuni
oĉekivane emisije) upućuju na zakljuĉak da je oĉekivana
emisija, kako koncentracija (mg/Nm3), tako i maseni protok
(kg/h), daleko ispod nivoa za koji se uopšte i odreĊuje
dozvoljena gornja vrednost emisije (GVE), pa samim tim
nema ni potrebe za definisanjem posebnih stalnih tehniĉkih
sistema za kontrolu i merenje emisije.
Merenje emisije štetnih i opasnih materija na izvoru
zagaĊivanja (odsisni ventilacioni kanaki, posle filtrskih
sekcija) vršiće se mernim ureĊajima, na mernim mestima,
primenom propisanih metoda merenja i standarda, odnosno
primenom meĊunarodno priznatih standarda.
Merenja koja se vrše u cilju odreĊivanja emisije, obavljaju se
tako da rezultati merenja reprezentuju emisiju postrojenja i da
se mogu meĊusobno uporeĊivati kod srodnih postrojenja i
pogonskih uslova.
5.6.
Kontrola i
merenje
Na izvoru emisije štetnih i opasnih materija u vazduh
obezbeĊena su merna mesta za bezbedno merenje emisije i
uzimanje uzoraka i odgovarajući prostor za smeštaj merne
opreme.
Poloţaj, oblik i opremljenost mernih mesta delimiĉno je
odreĊena projektom, a dodatno definisanje istih predloţiće
struĉna organizacija ovlašćena za merenje emisije.
Merenje emisije će se obavljati kao:
1) garancijsko merenje - merenje nakon izgradnje ili
rekonstrukcije objekta, radi dobijanja dozvole za rad;
2) pojedinaĉno merenje - merenje radi povremenih
kontrola prema utvrĊenom planu merenja, a najmanje
jednom u toku godine;
Garancijsko merenje emisije svih štetnih i opasnih materija
obavlja ovlašćena organizacija po završenoj izgradnji objekta
i postizanja ustaljenog rada postrojenja i ureĊaja (po
obavljenom probnom radu).
142
Merna mesta, naĉin merenja, dinamika merenja i vrste
merenja vezano za sistem periodĉnih merenja biće utvrĊen
zajedno sa struĉnom organizacijom ovlašćenom za merenje
emisije, u skladu sa zakonom, a po izvršenom garancijskom
merenju.
Kvalitet vazduha naselja Nova Pazova, kao ni u njegovoj
industrijskoj zoni, se ne kontroliše.
U Prilozima uz ova ZAHTEV nalazi se poseban akt- PLAN
MONITORINGA emisije polutanata u vazduh.
5.7.
Izveštavanje



izveštavanje u skladu sa zakonskom regulativom,
izveštavanje u skladu sa ISO 14001 standardom,
po nalogu nadleţnih inspekcija i ministarstava
6. Emisije štetnih i opasnih materija u vode
(podaci opisani u Tabelama 22-31)
OdvoĊenje otpadnih voda je rešene po separacionom
sistemu:



sistem kišne kanalizacije
sistem fekalne kanalizacije
sistem tehnološke knalaizacije
Sistem kišne kanalizacije
6.1.
Otpadne vode
Kišna kanalizacija razdvojena je na:
 ĉiste kišne vode sa krova - direktno se uliva u putni
kanal
 kišne vode sa saobraćajnica i parkinga:
Potencijalno zauljene kišne vode sa parkinga i
saobraćajnica prikupljaju se površinskim
betonskim kanalima. Sve ovako prikupljene vode
se ulivaju u taloţni šaht a zatim se uvode u
koalescentni separator za odvajanje zauljenih
ĉestica. Nakon tretmana vode se uvode u
prepumpnu stanicu kišnih voda a zatim pumpaju u
putni kanal.
143
U poglavlju III, taĉka 3.3 dat je osvrt na referentni BAT i
pokazana potpuna usaglašenost projektovanog i izvedenog
rešenja sa predmetnim preporukama (Parallel Plate
Interceptor -PPI)
Sistem fekalne kanalizacije
Fekalna kanalizacija je rešena kao poseban sistem i
prikljuĉena na spoljnu kanalizacionu mreţu industrijske
zone. Fekalna kanalizacija je isprojektovana tako da
efikasno odvede otpadnu vodu od sanitarnih uraĊaja.
Fekalne vode se odvode u spoljnu fekalna kanalizacijomu
mreţu.
Fekalnom kanalizacijom se prihvata i deo upotrebljenih
voda iz laboratorije, dok se drugi deo vodi tehnološkom
kanalizacijom.
U objektu je projektovana i kotlarnica u okviru koje je
predviĊen odreĊeni broj slivnika, vindabona sa holender
slavinom, kao i prikljuĉak za ureĊaj za omekšavanje
vode. Sve prikupljene vode iz kotlarnice se odvode do
jame za hlaĊenje.
Sistem tehnološke kanalizacije

Ovja sistem je potpuno zatvoren i kontrolosan i nije
povezan sa kanalizacionom mreţom.Tehnološka
kanalizacije je projektovana samo u prostoriju za
laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda
biocida ( prostoriji br. 22 - laboratorija) u kojoj
nastaju tehnološke vode kojej zahtevaju tretman ,
odnosno poseban postupak postupanja.

Tehnološka kanalizacija je rešena tako da efikasno
odvede tehnološke vode od jedne sudopere iz
laboratorije u jamu za neutralizaciju, ukupne
zapremine 2m³ koja nije fiziĉki povezana ni na jedan
sitem spoljne kanalizacije.
Nastajanje otpadnih voda.
U toku procesa proizvodnje jedini proces u kome nastaju
otpadne vode je u toku laboratorijske proizvodnje aktivnih
materija. Otpadne vode nastaju u toku:

ispiranja taloga, meĊuproizvoda ili finalnog
144

proizvoda, vodom u cilju otklanjanja oneĉišĉenja
rastvorenih u vodi, soli alkalnih ili zemnoalkalnih
metala, neorganskih kiselina ili baza i tragova
organskoh rastvaraća koji nisu ukljonjeni drugim
tehnikama
procesa sekundarnog ispiranja staklenih sudova koji
se koriste u toku procesa proizvodnje.
Projektovana potrošnja vode za obavljanje prethodnih
operacija, odnosno kolišina stvaranja otpadnih voda je cca 80
litara po proizvodnoj fazi, a što iznosi 8 do 10 m3 na godišnjem
nivou.
CRTEŢI (Glavni projekt – HIDROTEHNIKA):


GP-7.1-HUI-006 - PRESECI KANALIZACIJE
GP-7.1-HUI-007 ŠEMA FEKALNE I TEHNOLOŠKE
KANALIZACIJE
Karakteristike otpadnih voda.



6.2.
Tretman
otpadnih voda
tragovi aktivnih materija i meĊuproizvoda koji su
zaostali na zidovima sudova nakon obrade reakcione
smeše i primarnog ispiranja,
soli alkalnih ili zemnoalkalnih metala, neorganskih
kiselina ili baza i tragova organskoh rastvaraća koji
nisu ukljonjeni drugim tehnikama,
organske neĉistoće su proizvodi raspadanja
emulgatora koji se nalaze u deterdţentu koji je
korišćen za pranje,
Put otpadnih voda - Sistem tehnološke kanalizacije



Ovja sistem je potpuno zatvoren i kontrolosan i nie
povezan sa kanalizacionom mreţom.Tehnološka
kanalizacije je projektovana samo u proizvodnoj
prostoriji br. 22, laboratoriji u kojoj nastaju tehnološke
vode kojej zahtevaju tretman.
Tehnološka kanalizacija je rešena tako da efikasno
odvede tehnološke vode od jedne sudopere i
degestora iz laboratorije u jamu za neutralizaciju,
ukupne zapremine 2m³ koja nije direktno vezana na
sitem spoljne kanalizacije.
Jama za neutralizaciju je sa dve komore i zapremina
svake komore je 1,0 m3, tako da je ukupna
145

zapremina jame 2,0 m3. U cilju spreĉavanja pojave
prelivanja, jama za neutralizaciju je opremljena sa
odgovarajućim alarmnimi blokadnim sistemom.
Jame za neutralizaciju su snadbevene
odgovarajućim poklopcima i obezbeĊene su od
direktnog i indirektnog ulaska kišnice. Dodatno
obezbeĊenje jama od kišnice je i njihovo fiziško
postavljanje ispod nastrešnice objekta.
Tretman otpadnih voda u jami za neutralizaciju.
Na osnovu izvršenih proraĉuna, uzimajuĉi u obzir planirane
koliĉine proizvedenih aktivnih materija i koliĉinu otpadnih
voda koje se stvaraju jama za neutralizaciju je dovoljnog
kapaciteta da prihvati otpadne vode 2-meseĉne proizvodnje.
Sadrţaj polutanata u otpadnim vodama po vrsti i koliĉini je
varijabilan i zavisi od frekvencije procesa koji dovode do
njihovog stvaranja.
Plan tretmana otpadnih voda obuhvata:







Nakon punjenja Jame za neutralizaciju sa pribliţno 2m3
obustavlja se dovod vode u periodu od 24 h da bi se u
potpunosti završio proces separacije, odnosno istaloţile
ĉvrste matrije (ostaci AM) i stabilizovao otpadni mulj;
Sadrţaj Jame za neutralizaciju se putem pumpe
pretaĉe u dva Ċambo kanistera;
Prilikom pretakanja vodi se raĉuna da ulazno crevo
bude na pribliţno 10cm od dna jame kako se be bi
pretoĉio istaloţeni mulj;
Pretakanje vršiti do nivoa od pribliţno 10cm u odnosu
na dno Jame za nautralizaciju;
Nakon pretakanja teĉnosti iznad mulja pristupa se
pretakanju isaloţenog mulja;
Mulj se pretaĉe u posebne kanistre; sa sadrţajem
kanistera, prikupljenim muljem postupa se u skaldu sa
Planom upravljanja otpadom;
Po završenom pretakanja u Ċambo kanistre pristupa se
uzorkovanju i laboratorijskoj analizi, a koja obuhvata:
 prisutva organskih materija,
 odrĊivanje pH vrednosti
 ukupno suspendovane ĉvrste materije,
 i druge parametre koje će odrediti referentna
laboratorija
146
Nakon analize, u zavisnosti od rezultata, pristupiće se:

Ukoliko rezultat analize ne zadovoljava kriterijum
otpadnih voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju sa
sadrţajem Ċambo kanistera postupa se u skaldu sa
Planom upravljanja otpadom.

Ukoliko rezultat analize zadovoljava kriterijum otpadnih
voda koje se mogu ispustiti u kanalizaciju sadrţaj
Ċambo kanistera ispušta se u spoljnu kanalizacionu
mreţu.
Jama za neutralizaciju je predviĊena za tretman (separacija)
otpadnih voda iz sistema tehnološke kanalizacije;
6.3.
Postrojenja za
tretman
otpadnih voda
6.4.
Emisije otpadnih
Nema
voda
Neutralizaciona jama je dvodelna. U prvu jamu se dovodi
otpadna voda i u njoj se vrši odgovarajuće
taliţenje/separacija. U gornjem delu obe jame su meĊusobno
povezane tako da se obezbeĊuje prelivni sistem.
Projektovano i izvedeno rešenje objekta, sa aspekta zaštite
voda, je u skladu sa svom vaţećom regulativom, odnosno u
skladu sa izdatim Vodoprivrednim uslovima.
6.5.
6.6.
Otpadne vode iz laboratorije za proizvodnju osnovnih
proizvoda biocida nemaju fiziĉku vezu (“zatvoren sistem”) sa
Uticaj na kvalitet javnom kanalizacionom mreţom niti sa kišnom kanalizacijom.
vodnih tela
Pošto se radi o “zatvorenom” i potpuno kontrolisanom
sistemu postupanja sa otpadnim vodama, proizilazi i da
predmetni objekt, odnosno aktivnost, nema nikakav uticaj na
kvalitet vodnih tela.
Iz dela industrijske proizvodnje formulacija nema nikakvih
odpadnih voda (voda se ne koristini kao sirovina, ni kao
energofluid, na za potrebe ispiranja tehnoloških linija.
Kontrola i
merenje
Naĉin kontrole kvaliteta vode iz jame za neutralizacij je dat u
taĉki 6.1.1, a u Prilozima uz ova ZAHTEV nalazi se poseban
147
akt- PLAN MONITORINGA kvaliteta voda koje se ispuštaju u
kanalizacione sisteme.
6.7.
Izveštavanje



izveštavanje u skladu sa zakonskom regulativom,
izveštavanje u skladu sa ISO 14001 standardom,
po nalogu nadleţnih inspekcija i ministarstava
7. Zaštita zemljišta i podzemnih voda
(podaci opisani u Tabelama 23-31)
U sluĉaju kada
se otpadne
vode sa lokacije Nema takvih ispuštanja
7.1.
ispuštaju
direktno u
podzemno
vodno telo
U sluĉaju kada
se otpadne
vode sa lokacije Iz proizvodnog objekta će se ispuštati sanitarna voda, fekalna
7.2.
ne ispuštaju
i atmosferska kanalizacija u postojeću kanalizaciju.
direktno u
podzemno
vodno telo
8. Upravljanje otpadom
(podaci opisani u Tabelama 35-37)
Na predmetnoj lokaciji će se sakupljati odreĊena koliĉina


8.1.
PLAN
UPRAVLJANJA
OTPADOM
komunalnog otpada,
otpada okarakterisanim kao opasnim.
Komunalno otpad se prikuplja u kontejenre koji se prazne od
strane organizacije registrovane za takvu vrstu delatnosti.
Otpad okarakterisan kao opasan nastaje:
 u procesu laboratroijske proizvodnje aktivnih
materija,
 prilikom praţnjenja jame za neutralizaciju koja se
puni tehnološkim vodama iz laboratorije, ukoliko se
hemijskom analizom utvrdi da zaostao talog sadrţi
materije okarakrisane kao opasne,
148


prilikom redovnog ĉišĉenja, odrţavanja prosorija i
tehnoloških linija,
praţnjenja ambalaţe u kojima su se nalazile
supstance okarakterisane kao opasne.
Plan upravljanja otpadom podrazumeva:






razvrstavanje otpada,
prenošenje u odgovajuće hermetiĉki zatvorene
metalne kontejnere,
skaldištenje u prostoriju za skaldištenje opasnog
otpada, prostorija br. 31 u prizmerlju objekta,
karakterizaciju otpada od strane ovlašĉene ustanove,
odvoţenje otpada od strane ovlašĉene ustanove radi
vangraniĉnog uništenja,
praĉenje pošljke do vangraĉne ustanove ovlašĉene
za uništavanje opsanog otpada.
PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM -“DUOCHEM” je interni
akt propisan u skladu sa zakonom, a uz puno uvaţavanje
svih karakteristika administrativno- proizvodnog objekta,
odnosno predmetnih aktivnosti proizvodnje biocida. Ovim
planom su obuhvaćene i obaveze i naĉin izvršavanja istih i za
aktivnosti “Laboratorijske proizvodnje osnovnih proizvoda
biocida” i industrijske proizvodnje formulacija insekticida i
rodenticida (Plan upravljanja otpadom je dat u prilogu)
Predmet Plana
Imajući u vidu da će „DUOCHEM“ u svom novom objektu
imati posebno naglašene OPASNE vrste otpada (otrovan
otpad iz laboratorijske proizvodnje AM; otpadni mulj iz JAME
ZA NEUTRALIZACIJU; otpad iz proizvodnih pogona i
skladišnih prostorija: krpe za brisanje podova, radna odela,
neĉistoće iz slivnih jama, kanala i tankvana; „zaprljani“ filtri za
filtriranje odsisnog vazduha; otpadno ulje iz seperatora ulja za
kišnicu sa saobraćajnica; oštećena/neupotrebljiva povratna
ambalaţa), jasno je da se ovoj problematici mora vrlo
ozbiljnopristupiti.
Pored problematike koja se odnosi na opasni ptpad, Planom
se definišu i i uslovi i naĉin upravljanja sa komunalnim
otpadom.
Planom upravljanja otpadom se precizno i jednoznaĉno
definišu odgovornosti, naĉin i uslovi postupanja sa otpadom
(sakupljanje, karakterizacija, klasifikacija, privremeno
149
skladištenje, predaja operateru za upravljanje otpadom,
evidentiranje dinamike sakupljanja i otpreme, sistem
izveštavanja o kretanju otpada, ...)
Regulatorne podloge za izradu Plana
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
8.2.
Proizvodnja
otpada
Zakon o zaštiti ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 135/04; 36/09)
Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 135/04; 36/09)
Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli
zagaĊivanja ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS" br.
135/04)
Zakon o hemikalijama ("Sluţbeni glasnik RS" br.
36/09)
Zakon o biocidnim proizvodima ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 36/09)
Zakon o upravljanju otpadom ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 36/09)
Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 36/09)
Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Sluţbeni glasnik
RS" br. --/08)
Pravilnik o sadrţini, izgledu i naĉinu popunjavanja
zahteva za izdavanje integrisane dozvole ("Sluţbeni
glasnik RS" br. 69/05)
Pravilnik o naĉinu postupanja sa otpacima koji imaju
svojstvo opasnih materija, "Službeni glasnik RS", broj:
12/95
Pravilnik o uslovima i naĉinu razvrstavanja, pakovanja
i ĉuvanja sekundarnih sirovina ("Sluţbeni glasnik RS"
br. 55/01)
Pravilnik o obrascu izveštaja o upravljanju ambalaţom i
ambalaţnim otpadom ("Sluţbeni glasnik RS" br. --/09)
Plan postupanja sa ambalaţom i ambalaţnim otpadom
– „Duochem“
Proizvodnja otpada nastalog u toku laboratrojske proizvodnje
aktivnih materija:

nakon završetak pojedinih faza sinteze, obrade
150






reakcione smeše u sudovima zaostaje izvesna
koliĉina lepljive mase (nalik na stopljeni karamel)
koja se vremenom skameni usled završenog procesa
polimerizacije.
dok je smesa još u obliku ţitke lepljive mase prenosi
se u PVC kesu; vremenom lepljiva masa se skameni,
koliĉina otpada po jednoj šarţi je pribliţno 200g a na
godišnjem nivou pribliţno 5 kg.,
PCV kesa odlaţe se u hermetiĉki zatvoreno bure od
50 lit. koje se skaldišti,
nakon toga postupa se u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom.
pored toga izvesna koliĉina opsanog otpada nastaje
prilikom tretmana, reciklovanje smeše vode i
organskih rastvaraća, alkohola i acetona koji
zaostaju nakon ispiranja pojedinih faza sinteze.
sa lepljivom masom koja zaostaje nakon reciklovanja
postupa se kao što je to prethodno opisano.
Proizvodnja otpada nastalog prilikom praţnjenja jame za
neutralizaciju:





jama za neutralizaciju puni se tehnološkim vodama
nastalih nakon primarnog i sekundarnog ispiranja
staklenih sudiva korišĉenih u procesu laboratorijske
proizvodnje aktivnih materija,
tehnološke vode mogu sadrţati izvesnu koliĉinu,
uglavnom u tragovima ativnih materija ili
meĊuproizvoda nastalih u procesu proizvodnje,
tretman otpadnih voda u jami za neutralizaciju opisan
je u Poglavlju 6.1.1.
nakon tretmana ĉvrst otpad odlaţe se u hermetiĉki
zatvoren kontejner koji se skaldišti,
nakon toga postupa se u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom.
Proizvodnja otpada nastalog prilikom redovnog ĉišĉenja,
odrţavanja prosorijam i tehnoloških linija:


ĉišĉenje prostorija i linija za proizvodnju vrši se
odgovarjuĉim krpama, zogerima i sliĉnom opremom
za odrţavanje,
periodiĉno, oprema za ĉišĉenje se zamenjuje novom
a stara koja moţe sadrţati tragove supstanci koje su
okarakterisane kao opasne odlaţe se u hermetiĉki
151

zatvoren kontejner koji se skaldišti,
nakon toga postupa se u skaldu sa Planom
upravljanja otpadom.
Proizvodnja otpada koj nastaje kao posledica praţnjenja
ambalaţe u kojima su se nalazile supstance koje su
okarakterisane kao opasne:

prazna amabalaţa, staklene flaše, plastiĉni
kontejneri i sl. u kojoj se se nalazile supstance
okarakterisane kao opasne odlaţu se u prostoriju za
skaldištenje opasnog otpada, prostorija br. 31 u
prizmerlju objekta,
Proizvodnja otpada nastalog prilikom redovnog odrţavanja
sistema za tretman odpadnih gasova (filterski sistemi):

zaprljani/kontaminirani filtri,
Sa svim otpadom koji je okarekterisan kao opasni odpad,
postupa se u skaldu sa Planom upravljanja otpadom.
8.3.
Razvrstavanje i
prijem otpada
Razvrstavanje, pakovanje i privremeno skladištenje opasnog
otpada opisano je u Poglavljima 8.1. i 8.2.
8.4.
Privremeno
skladištenje
otpada
Opasnni otpad se privremeno skladišti i prostroji za
skaldištenje opasnog otpada, br 31. u prizemlju „DUOCHEM“ovog objekta.
8.5.
Prevoz otpada
Opasni otpad se predaje ovlašćenoj organizaciji za
preuzimanje i dalje postupanje sa opasnim otpadom, a u
skladu sa zakonom i meĊusobno sklopljenom ugovoru o
uslovima, naĉinu i dinamici preuzimanja otpada.
8.6.
Prerada otpada:
tretman i
reciklaţa
Opasni otpad se predaje ovlašćenoj organizaciji za
preuzimanje i dalje postupanje sa opasnim otpadom, a u
skladu sa zakonom i meĊusobno sklopljenom ugovoru o
uslovima, našinu i dinamici preuzimanja otpada.
152
8.6.1
8.6.2
8.7.
8.7.1
8.7.2
Sopstvena
postrojenja,
objekti i
tehnologije
Upućivanje na
tretman i
reciklaţu kod
drugog
operatera
Odlaganje
otpada
Sopstvena
postrojenja,
objekti i
tehnologije
Upućivanje na
odlaganje kod
drugog
operatera
nema
vidi 8.6.
Opasnni otpad se privremeno skladišti i prostroji za
skaldištenje opasnog otpada, br 31. u prizemlju „DUOCHEM“ovog objekta.
nema
vidi 8.7.
8.8.
Procena uticaja
planiranog
upravljanja
otpadom
Upravljanje otpadom se tako sprovodi da isti nema nikakav
negativni uticaj na ţivotnu sredinu.
8.9.
Kontrola i
merenje
(analize)
Sprovešće se ukoliko se za tim ukaţe potreba.
8.10.
Dokumentovanj
e i izveštavanje
Evidentiranje privremeno uskladištenog opasnog otpada,
evidentiranje predatog opasnog otpada i praćenje postupanja
sa predatim otpadom, kao i izveštavanje nadleţnih institucija
obavlja se u skladu sa zakonom.
9. Buka i vibracije
(podaci opisani u Tabeli 38)
9.1.
Izvori
U toku redovnog izvoĊenja tehnoloških procesa , dolaziće do
pojave vrlo niskog intenziteta buke i vibracija, koje će
eventualno izazivati sistemi ventilacije radnog prostora. Ove
pojave će se svesti na radnu sredinu i biće u dozvoljenim
granicama, pa neće biti potrebno korišćenje posebnih liĉnih
zaštitnih sredstava za rad.
153
Pri normalnom radu budućeg objekta, motorna vozila koja
dolaze i odlaze iz kruga objekta emituju buku koja je po duţini
trajanja i intenzitetu mnogo manja od dozvoljene, tako da nije
potrebno preduzimati bilo kakve posebne mere u cilju njenog
eliminisanja.
9.2.
Emisije
nema
9.3.
Kontrola i
merenje
Sprovodi se periodiĉno, u skladu sa zakonom, a merenja vrši
akreditovana organizacija.
9.4.
Izveštavanje
Sprovešĉe se ukoliko se za tim ukaţe potreba.
10.
Procena rizika od znaĉajnih udesa
Shodno odredbama Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim koliĉinama i kriterijumima
za odreĊivanje vrste dokumenata koje izraĊuje operater seveso postrojenja, odnosno
kompleksa ("Sluţbeni glasnik RS", br. 42/2010), odnosno definisanoj Listi opasnih
materija, ukljuĉiv i definisane koliĉine, moţe se konstatovati da objekt, odnosno aktivnost
za laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda biocida, kao i aktivnosti industrijske
proizvodnje formulacija, nisu seveso postrojenja i ne podleţe obavezi izrada propisanih
vrsta dokumenata.
Bez obzira na prethodnu konstataciju, „DUOCHEM“ je saĉinio interni akt PREVENCIJA
UDESA, a koji sve potrebne elemente prevencije udesa, odnosno odreĊuje skup mera i
postupaka na nivou postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koji imaju za cilj spreĉavanje
nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica.
11. Mere za nestabilne (prelazne) naĉine rada postrojenja koje se odnose na:
11.1.
Poĉetak rada
postrojenja ako
postoji rizik
izlaganja
ţivotne sredine
negativnim
uticajima
11.2.
Defekte curenja
Proizvodni, laboratorijski i skladišni prostor, kao i tehnološke
linije su tako koncipirani da ne postoje rizici izlaganja ţivotne
sredine negativnom uticaju objekta u poĉetku rada
postrojenja.
Eventualni defekti curenja ne proizvode rizik izlaganja ţivotne
sredine negativnom uticaju objekta, pošto se projektovanom
koncepcijom objekta (tankvane, slive jame i slivni kanali)
154
predupreĊuje negativan uticaj predmetne pojave.
11.3.
Trenutno
zaustavljanje
rada postrojenja
Trenutno zaustavljanje tehnoloških linija ne moţe izazvati
nikakav rizik izlaganja ţivotne sredine negativnom uticaju
predmetne pojave.
11.4.
Obustavu rada
vidi 11.3.
12. Definitivni prestanak rada postrojenja ili njegovih delova
U sluĉaju definitivnog prestanka obavljanja predmetne aktivnosti (delimiĉno ili u
potpunosti), odnosno posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja, planirano je
sprovoĊenje zakonom propisanih mera za zaštitu ţivotne sredine.
PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I
ZATVARANJA POSTROJENJA -“DUOCHEM” je interni akt propisan u skladu sa
zakonom, a uz puno uvaţavanje svih karakteristika administrativno- proizvodnog
objekta, odnosno predmetnih aktivnosti proizvodnje biocida. Ovim planom su obuhvaćene
i obaveze i naĉin izvršavanja istih, kako za aktivnosti Laboratorijske proizvodnje
osnovnih proizvoda biocida (aktivne materije), tako i za industrijsku proizvodnju
formulacija insekticida i rodenticida.
Plan mera za zaštitu ţivotne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja je dat
u Prilogu.
Predmet Plana
Ovim Planom se, pored uobiĉajenih mera koje se propisuju kod bilo kojeg privrednog
objekta za koji se izraĊuje ovakva vrsta plana, posebna paţnja posvećuje specifiĉnostima
koje se odnose na „ĉišćenje“ predmetne lokacije od opasnih sirovina, proizvoda i otpada,
a što se u najvećoj meri obraĊuje u „Planu upravljanja otpadom“ (rukovanje, sakupljanje,
karakterizacija, klasifikacija, evidentiranje vrsta i koliĉina, predaja operateru za upravljanje
otpadom, sistem izveštavanja o kretanju opasnog otpada, sirovina, proizvoda i
ambalaţe).
Regulatorne podloge
1.
2.
3.
Zakon o planiranju i izgradnji ("Sluţbeni glasnik RS" br. 72/09)
Zakon o zaštiti ţivotne sredine ("Sluţbeni glasnik RS" br. 135/04; 36/09)
Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu ("Sluţbeni glasnik RS" br. 135/04;
36/09)
155
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Zakon o integrisanom spreĉavanju i kontroli zagaĊivanja ţivotne sredine
("Sluţbeni glasnik RS" br. 135/04)
Zakon o hemikalijama ("Sluţbeni glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o biocidnim proizvodima ("Sluţbeni glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o upravljanju otpadom ("Sluţbeni glasnik RS" br. 36/09)
Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu ("Sluţbeni glasnik RS" br. 36/09)
Uredba o upravljanju otpadnim uljima ("Sluţbeni glasnik RS" br. --/08)
Pravilnik o naĉinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija,
"Službeni glasnik RS", broj: 12/95
Pravilnik o uslovima i naĉinu razvrstavanja, pakovanja i ĉuvanja sekundarnih
sirovina ("Sluţbeni glasnik RS" br. 55/01)
Pravilnik o obrascu izveštaja o upravljanju ambalaţom i ambalaţnim otpadom
("Sluţbeni glasnik RS" br. --/09)
Plan upravljanja otpadom – „Duochem“
Plan postupanja sa ambalaţom i ambalaţnim otpadom – „Duochem“
13. Netehniĉki prikaz podataka na kojima se zasniva zahtev za izdavanje
integrisane dozvole
13.1.
Podaci o operateru, postrojenju, lokaciji
13.2.
Karakteristike aktivnosti zbog kojih je podnet zahtev za izdavanje integrisane
dozvole (opis proizvodnog procesa)
13.3.
Opis aktivnosti koje imaju znaĉajan uticaj na ţivotnu sredinu:
13.3.
1
Resursi, energija i voda koji se koriste i opis mera za smanjenje njihovog
korišćenja
13.3.
2
Glavne sirovine i pomoćni materijali i njihovo korišćenje
13.3.
3
Upotreba opasnih hemijskih supstanci i preparata i planirane mere za njihovu
supstituciju
13.3.
4
Korišćenje tehnologija, odnosno primena najboljih
dostupnih tehnika
Prikaz glavnih emisija (koncentracije i godišnje koliĉine)
za vazduh, vode, zemljište, glavne tokove otpada i
Izvori/referentni
njihov tretman, buku i vibracije
dokumenti
Mogući uticaj zagaĊivanja na zdravlje ljudi, kvalitet
vazduha, vode i zemljišta
13.3.
5
13.3.
6
13.3.
7
Mere za spreĉavanje udesa i smanjenje posledica
156
13.3.
8
13.4.
13.5.
Planovi, ukljuĉujući proširenje i dogradnju posebnih
proizvodnih jedinica ili procesa
Saţet opis procene uticaja na ţivotnu sredinu u celini,
ukljuĉujući mogućnost prelaska zagaĊenja iz jednog
medijuma u drugi, sa planiranim merama, kao i
prekograniĉnim uticajima
Opravdanost predloţenih nivoa emisija
PRILOG:
IV. TABELARNI PREGLEDI
V. DOKUMENTA
V.1. INTERNA DOKUMENTA:
1. PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM
2. PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I
ZATVARANJA POSTROJENJA
3. PLAN MONITORINGA
4. PREVENCIJE UDESA
5.PLAN POSTUPANJA SA AMBALAŢOM I AMBALAŢNIM OTPADOM
 Prilog 1 O 035 Pregled stanja opasnih materija
 Prilog 2 O 038 Pregled stanja otpadnih materija
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih aspekata ţivotne sredine
6.UPUTSTVO ZA RAD U LABORATORIJI – OPŠTE
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
7.UPUTSTVO ZA LABORATORIJSKU PROIZVODNJU AKTIVNIH MATERIJA
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 7 Proizvodno uputstvo 01 Bromadiolon
 Prilog 8 Proizvodno uputstvo 02 Kumatetralil
 Prilog 9 Proizvodno uputstvo 03 Brodifakum
157
8.UPUTSTVO O POSTUPANJU SA AKTIVNIM MATERIJAMA
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 10 Uputstvo za bezbedan rad 29 Aktivne materije - rukovanje i korišćenje
 Prilog 11 Procedura 06 Upravljanje nabavkom
9.UPUTSTVO O POSTUPANJU SA TEĈNIM SIROVINAMA I PROIZVODIMA:
ZAPRIMANJE, SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I
IZVEŠTAVANJE
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje sirovina iz cisterne
 Prilog 13 Uputstvo za bezbedan rad 18 Komtoks - Pakovanje u bocice od 50ml
 Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 1
 Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 2
 Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem - Homogenizacija u sabirnom
sudu
 Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz reaktora 2
 Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz sabirnog suda u burad
 Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz sabirnog suda u kanistere
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
 Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 1
 Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 2
 Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem - Utakanje sirovina u sabirni
sud
 Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks - Istakanje proizvoda iz reaktora
 Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks - Mesanja sirovina u reaktoru
 Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks - Utakanje sirovina u reaktor
 Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24 Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24 Istakanje gotovog proizvoda
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora
u sabirni sud
 Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Solvesso)
 Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Ulje)
 Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24 Utakanje sirovina -Solvesso- u
reaktor
158
10. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA PRAŠKASTIM I RASTRESITIM SIROVINAMA
I PROIZVODIMA :
ZAPRIMANJE,
SKLADIŠTENJE,
IZDAVANJE,
EVIDENTIRANJE
I
IZVEŠTAVANJE
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon prah - Homogenizacije praha
 Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon prah - Pakovanja praha
 Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon prah - Praznjenje
homogenizatora
 Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon prah - Provere rada
homogenizatora
 Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje rastresitog mamka
11. UPUTSTVO O POSTUPKU PRETAKANJA TEĈNIH SIROVINA
POLUPROIZVODA I PROIZVODA
 Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
 Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje sirovina iz cisterne
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora
u sabirni sud
12. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU, MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SKLADIŠNIH PROSTORIJA
 Prilog 38 Procedura 09 Oĉuvanje proizvoda
 Prilog 39 Procedura 10 Pakovanje i isporuka
13. UPUTSTVO O ODRŢAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SLIVNIH JAMA, SLIVNIH KANALA I TANKVANA VEZANIH ZA PROIZVODNI I
SKLADIŠNI PROSTOR
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 40 Procedura 07 Upravljanje proizvodnjom
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
14. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU, MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SISTEMA ZA KANALISANJE I
PREĈIŠĆAVANJE/ODULJIVANJE KIŠNIH VODA SA SAOBRAĆAJNICA
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 42 Uputstvo za odrţavanje sistema za oduljivanje
159
15. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU,
MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SISTEMA VENTILACIJE,
SA POSEBNIM
AKCENTOM NA SISTEM DETEKCIJE I DOJAVE OPASNIH GASOVA I
SISTEME FILTRACIJE ODSISNOG VAZDUHA
 Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja znaĉajnih aspekata ţivotne sredine
 Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 43 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema za ventilaciju i filtriranje
 Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema za detekciju gasa
16. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŢAVANJU, MONITORINGU,
EVIDENTIRANJU I IZVEŠTAVANJU O STANJU SISTEMA ZAŠTITE OD
POŢARA (SISTEM ZA DETEKCIJU I DOJAVU OPŢARA, PROTIVPOŢARNA
VRATA, PROTIVPOŢARNE KLAPNE, UNUTRAŠNJA I SPOLJNA
HIDRANTSKA MREŢA, SISTEM ZA ODRŢAVANJE PRITISKA U
HIDRANTSKOJ MREŢI, MOBILNI PP APARATI I DR.)
 Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
 Prilog 44 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema za dojavu poţara
 Prilog 45 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje hidrantske mreţe i mobilnih PP
aparata
 Prilog 46 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema protivprovalne zaštite
 Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i odrţavanje sistema za detekciju gasa
17. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEĈNOG INSEKTICIDA
Ti-Bi 24 :
 Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24 Homogenizacija u sabirnom sudu
 Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24 Istakanje gotovog proizvoda
 Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora
u sabirni sud
 Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Solvesso)
 Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Ulje)
 Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24 Utakanje sirovina -Solvesso- u
reaktor
 Prilog 48 Proizvodno uputstvo 08 TiBi 24
18. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEĈNOG INSEKTICIDA
KOMTOKS :
 Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks - Istakanje proizvoda iz reaktora
 Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks - Mesanja sirovina u reaktoru
 Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks - Utakanje sirovina u reaktor
 Prilog 49 Proizvodno uputstvo 11 Komtoks
19. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEĈNIH RODENTICIDA:
 Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 1
160
 Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 2
 Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem - Homogenizacija u sabirnom
sudu
 Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz reaktora 2
 Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz sabirnog suda u burad
 Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda
iz sabirnog suda u kanistere
 Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
 Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 1
 Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 2
 Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem - Utakanje sirovina u sabirni
sud
 Prilog 50 Proizvodno uputstvo 05 Bromachem
 Prilog 51 Proizvodno uputstvo 07 Rattack
20. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAŠKASTIH RODENTICIDA:
 Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon prah - Homogenizacije praha
 Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon prah - Pakovanja praha
 Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon prah - Praznjenje
homogenizatora
 Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon prah - Provere rada
homogenizatora
 Prilog 52 Proizvodno uputstvo 09 Bromadiolon prah
 Prilog 53 Proizvodno uputstvo 10 Kumatetralil prah
21. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MAMACA
 Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje rastresitog mamka
 Prilog 54 Proizvodno uputstvo 14 DUO-RAT - rastresit mamac
 Prilog 55 Proizvodno uputstvo 15 DUO-RAT - peleta parafinizirana
 Prilog 56 Proizvodno uputstvo 17 Bromachem - rastresit mamac
 Prilog 57 Proizvodno uputstvo 18 Bromachem - peleta parafinizirana
V.2. USLOVI, SAGLASNOSTI, ODOBRENJA, DOZVOLE
1.
SAGLASNOST NA PROJEKAT PRIKLJUĈKA NA GRADSKU VODOVODNU I
KANALIZACIONU MREŢU - "VODOVOD I KANALIZACIJA" JP, Stara Pazova, broj
5574 od 28.11.2008.
2.
TEHNIĈKI USLOVI – "VODOVOD I KANALIZACIJA" JP, Stara Pazova, broj 2887
od 26.06.2007.
3.
TEHNIĈKI USLOVI – "GAS-FEROMONT a.d.", Stara Pazova, broj 141/07, od
161
17.07.2007.
4.
REŠENJE O ODOBRENJU PRIKLJUĈENJE OBJEKTA POTROŠAĈA GASA "GAS-FEROMONT a.d.", Stara Pazova, broj 548/08, od 19.09.2008.
5.
TEHNIĈKI USLOVI ZA UNUTRAŠNJUE GASNE INSTALACIJE - "GASFEROMONT a.d.", Stara Pazova, broj 183/08, od 19.09.2008.
6.
UGOVOR O STVARANJU USLOVA ZA PRIKLJUĈENJE OBJEKTA NA
DISTRIBUTIVNI ELEKTROENERGETSKI SISTEM "ELEKTROVOJVODINA
d.o.o". Novi Sad – Elektrodistribucija "Ruma" Ruma, broj 7.30.4-652/3 od
01.03.2007.
7.
ODOBRENJE ZA PRIKLJUĈENJE OBJEKTA NA DISTRIBUTIVNI
ELEKTROENERGETSKI SISTEM "ELEKTROVOJVODINA d.o.o". Novi Sad –
Elektrodistribucija "Ruma" Ruma, broj 312-1151-7-30.4/2008 od 12.11.2008.
8.
Mišljenje u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova – Javno Vodoprivredno
preduzeće "VODAVOJVODINE", br I – 423-4 od 09.04.2008.
9.
REŠENjA O IZDAVANJU VODOPRIVREDNIH USLOVA br. 325-05-502/2008-07,
od 23.04.2008. godine. Ministarstvo Poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,
Republiĉka direkcija za vode.
10.
REŠENjE O IZDAVANJU VODORIVREDNE SAGLASNOSTI, br. 325-041555/2008-07, od 03.12.2008. godine. Ministarstvo Poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede, Republiĉka direkcija za vode.
11.
REŠENJE O VODOPRIVREDNOJ DOZVOLI, br. 104-325-00071/2010-10, od
28.07.2010. god. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i
šumarstvo.
12.
IZVEŠTAJI O ISPITIVANJU emisije polutanata u vazduh
Emisija gasova iz kotla, Emisija gasova iz proizvodnje KOMTOKS-a
100114.CHIHTM.Kotao.Komtoks
Emisija prašine iz proizvodnje MAMACA, Emisija gasova iz proizvodnje
BROMACHEM-a
100519.IZR.Mamci Praskasti.Bromachem
Emisija gasova iz LABORATORIJSKE proizvodnje AM (toulen, etanol,
aceton, HCL), Emisija gasova iz proizvodnje TiBi-24
100730.IZR.Laboratorija.Toluen.Etanol.Aceton.HCL.TiBi
13.
IZVEŠTAJ O ISPITIVANJU KVALITETA VODE
100706.IZR.Preciscena voda sa saobracajnica
162
V.3. UGOVORI, REŠENJA, ODOBRENJA, SERTIFIKATI
1. Ugovor o prodaji elektriĉne energije
1.091012.Ugovor.ProdajiElektr.Energije.Elektrovojvodina.NN2.3-1223.12.10.2009
2. Ugovor sa vodovodom i kanalizacijom
2.090814.Ugovor.Vodovod i kanalizacija.Prikljucak Fi 25
2.090814.Ugovor.Vodovod i kanalizacija.Prikljucak Fi 100
2.100609.Ugovor.Kanalizacija
3. Ugovor o korišćenju telefonskog prikljuĉka
3.100203.Ugovor.Telefonski prikljucak
4. Ugovor o iznošenju komunalnog otpada
4.100820.Ugovor.Cistoca Stara Pazova
5. Ugovor o snabdevanju prirodnim gasom
5.100816.Potvrda.IspravnostiDimnjaka Br. 54-2010 od 16.08.2010
5.100831.Odluka o pustanju prirodnog gasa
5.100831Izvestaj.Prvo pustanje UGI
5.100827.Ugovor.GasFeromontProdajaPrirodnogGasa.Br.UIG1008-108 od 27.08.2010.
6. Ugovor o vršenju usluga zaštite ţivotne sredine, zaštite od poţara i
bezbednosti i zdravlja na radu
Rešenje o vodoprivrednoj dozvoli
6.1.100416.Zapisnik.Vodoprivreda.Inspekcija
6.2.100706.IZR.Izvestaj.Preciscena voda sa saobracajnica
6.3.100728.Resenje Vodoprivredna Dozvola.Br104-325-000712010-10 od 28.07.2010
Rešenje o sprovoĊenju mera zaštite od poţara
6.4.100421.Resenje.Mere zastite od pozara.217-260.09.T od 21.04.2010.
Rešenje o ispunjavanju propisanih uslova bezbednosti i zdravlja na radu
6.5.100610.Resenje.Bezbednost na radu 383-160-6.2010-04 od 10.06.2010
7. Ugovori o vršenju usluga ispitivanja, merenja,karakterizacije otpada i
preuzimanju opasnog otpada
7.100427.Ugovor.Ispitivanja.Karakterizacija.INSTITUT ZASTITE NA RADU.110.10 od
27.04.2010.
7.101119.Ugovor.Opasni otpad.DRA GROUP 33710 OD 19.11.2010.
163
8. Dokumentacija za izgradnju
Ugovor o zakupu graĊevinskog zemljišta
8.061103.UgovorZakupGEA-PLAN.5-36.06 od 03.11.2006.
Rešenje no davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu
8.071121.ResenjeSaglasnostiStudijaProcenaUticajaZiv.Sred.119-501-01102.2007-04 OD
21.11.2007.
Urbanistiĉki projekat za izgradnju i ureĊenje kompleksa DUOCHEM
8.080208.UrbanistickiProjekat-350-30-2008-III-02.od 08.02.08.NovaPazova.pdf
Akt o urbanistiĉkim uslovima za izgradnju poslovno proizvodnog kompleksa
DUOCHEM
8.080819.AktUrbanist.Uslovima.112-35300122-2008-02 od 19.08.2008.pdf
Odobrenje za izgradnju
8.080926.Odobrenje za izgradnju.112-351-00297.2008-02 od 26.09.2008.pdf
Izveštaj komisije za tehniĉki pregled.Probni rad
8.100412.Izvestaj.KomisijaTehn.Pregled.Probni rad. 12.04.2010.
Rešenje o puštanju objekta u probni rad
8.100426.Resenje.ProbniRad.112-351-00029.2010-02 od 26.04.2010.
Izveštaj komisije za tehniĉki pregled.Uptrebna dozvola
8.100920.IzvestajKomisijaTeh.Pregled.Upotrebna dozvola.20.09.2010.
REŠENJE O UPOTREBNOJ DOZVOLI
8.100927.RESENJE O UPOTREBNOJ DOZVOLI.112-351-00850.2010-02 od
27.09.2010.
Uknjiţba objekta u katastar nepokretnosti
8.101123.ResenjeUknjiz.Objekta ListNepokretnosti.Geod.Zavod br. 952-02-52-2010c od
23.11.2010.
9. SERTIFIKATI
9.IQNET Sertifikat za ISO 9001.2008.
9.IQNET Sertifikat za ISO 14001.2004.
9.JUQS Sertifikat za ISO 9001.2008.
9.JUQS Sertifikat za ISO 14001.2005
164
VI. CRTEŢI
Odeljak III, Taĉka 1.5 :
1. Crteţ br 1. iz Urbanistiĉkog projekta
2. Crteţ „TOPOGRAFSKO KATARSTARSKI PLAN“ razmere 1:1.ooo (iz U.P.)
Odeljak III, Taĉka 3.1 :
1. GP 2.1-ARH- 001 - SITUACIJA
2. GP 2.1-ARH-002 - OSNOVA PRIZEMLjA
3. GP 2.1-ARH-003 – OSNOVA SPRATA
4. GP 2.1-ARH-008 – PRESECI (Slivni kanali i Slivne jame)
5. GP 2.1-ARH-013 – ARHITEKTONSKI DETALJI D8 i D9 (Slivne jame, Slivni kanali,
Tankvane)
6. PROJEKT ZAŠTITE OD POŢARA – Crteţ 03: Dispozicije proizvodne i
laboratorijske opreme, dispozicije ventilacionih kanala i konsept organizacije
skladišta (vrste sirovina i proizvoda i raspored skladištenja)
7. gp-THM-002 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih insekticida- TiBi 24
8. gp-THM-003 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih insekticida- Komtoks
9. gp-THM-004 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih rodenticida - Crveni
10. gp-THM-006 – Tehnološka šema proizvodnje teĉnih rodenticida - Bezbojni
11. gp-THM-007 – Tehnološka šema proizvodnje praškastih rodenticida
12. gp-THM-009 – Tehnološka šema pakovanja sitnozrnastih proizvoda
13. gp-THM-010 – Tehnološka šema proizvodnje mamaca u formi peleta
14. gp-THM-011 – Tehnološka šema proizvodnje mamaca u formi parafinisanih
blokova
15. gp-THM-012 – Tehnološka šema namešavanja sirovina za mamce
16. gp-THM-013 – Tehnološka dispozicija, Osnova prizemlja – deo 1
17. gp-THM-014 – Tehnološka dispozicija, Osnova prizemlja – deo 2
165
18. gp-THM-016 – Tehnološka dispozicija, Preseci
19. gp-THM-017 – Pripremna posuda (Reaktor) 500 l , merna skica
20. GP 5.1-MGV-004 – OSNOVA KOTLARNICE SA PRESECIMA
21. GP 5.1-MGV-005 – OSNOVA PRIZEMLJA – DDISPOZICIJA OPREME I KANALA
ZA VENTILACIJU
22. GP 5.1-MGV-006 – OSNOVA SPRATA – DDISPOZICIJA OPREME I KANALA ZA
VENTILACIJU
23. GP 5.1-MGV-007 – OSNOVA SPRATA – DDISPOZICIJA KROVNIH
VENTILATORA, KAPA I DIMNJAKA
24. GP 5.1-MGV-008 – PRESECI (Ventilacioni vodovi , Filterski sistemi)
25. GP 5.1-MGV-010 – ŠEMA VEZE U KOTLARNICI
26. GP 5.1-MGV-013 – AKSIOMETRIJSKA ŠEMA KANALA - ODSISAVANJE
27. GP 7.1-HUI-006 – PRESECI KANALIZACIJE
28. GP 7.1-HUI-007 – ŠEME FEKALNE I TEHNOLOŠKE KANALIZACIJE
29. - D-KSSAPS-GTMP-01 – UREĐAJ ZA PREĈIŠĆAVANJE ZAULJENIH
ATMOSFERSKIH VODA – KOALASCENTNI SEPERATOR
NA ZAHTEV / PO POTREBI: Pojedini delovi Glavnog projekta (CD)
Ovlašćeno lice
Direktor, dipl.ing. Zoran Sazdović
166
Download

Zahtev za IPPC