www.lovackisavezvojvodine.com
VLG, ČLAN EVROPSKE ASOCIJACIJE IZDAVAČA LOVAČKIH MAGAZINA
Broj 12 - April-Maj 2014.
OF HUNTING JOURNALISTS
EUROPEAN ASSOCIATION
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Vreme je da podignemo glavu i kažemo DOSTA
Broj 9 - Dece mbar 2013.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI
GLASNIK
Glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju
www.lovackisavezvojvodine.com
Osnivač i izdavač:
Lovački savez Vojvodine
21000 Novi Sad
Jovana Đorđevića 4
Telefoni: +381 21 457 023, 456 529
E-mail: [email protected]
www.lovackisavezvojvodine.com
Za izdavača:
Milan Pažin, predsednik
Uređivački odbor:
Dimitrije-Mića Bošković, predsednik
Ratko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić
i Jaroslav Pap
LORI S T T V, A K T I V NA T ELEV I ZIJA SA PRIRO DO M NA PRVO M MES T U
LORIST TV je internet televizijski kanal, koji se
fokusira na prirodu, sve njene vrednosti i turističku
valorizaciju prostora Republike Srbije. Ma gde bili, u
Srbiji ili u našoj dijaspori. Zato su naše glavne teme
ekologija, eko turizam, lovni, ribolovni, seoski, etno,
banjski, verski i svi drugi selektivni oblici turizma koji
treba i mogu da afirmišu Srbiju kao turističku destinaciju. LORIST TV
Glavni i odgovorni urednik:
Jeremija Trifunović
Redakcija Nacionalnog lovačkog
magazina Lorist
Tehnički urednik:
Marko Nosović,
3FDStudio, [email protected]
Štampa:
Štamparija „Komazec“ Inđija
Ovaj broj štampan je u 16.300
primeraka
Do sledećeg čitanja, Jeremija Trifunović
Naslovna strana:
Srndać, foto Jaroslav Pap
LORIST TV
LORIST TV
LOR I S T T V MO Ž ET E G L ED AT I NA
PRODUKCIJA I REALIZACIJA:
Lorist, Agencija za izdavačku delatnost
i marketing
21132 Petrovardin, Tome Maretića 23
Tel: +381 21 432 222, 6435 638,
+381 60 643 22 22
E-mail: [email protected]
www.lorist.co.rs
Već od prošle godine u lovačkim krugovima pokušavamo dokučiti zašto
nam opadaju brojnosti fondova divljači. U jedno smo apsolutno sigurni i svi smo
jedinstveni u proceni da puška nije ta koja je krivac za skoro pa dnevno smanjenje brojnosti pojedinih vrsta. Dakle mi lovci ni na koji način se ne možemo
smatrati odgovornim niti možemo dozvoliti bilo kakvo upiranje prsta u nas. Pa
gde onda treba tražiti razloge za drastični pad brojnosti divljači a posebno zeca.
I tu kanda dobro naslućujemo, intenzivna poljoprivredna proizvodnja koja podrazumeva velike upotrebe veštačkih djubriva, velike količine hemijskih sredstava posebno onih koji nisu selektivni, tzv. totali i na kraju naravno upotreba
savremene mehanizacije sa priključnim mašinama ogromnih radnih zahvata.
Uz put brzine kojima se te mašine kreću pri poljoprivrednim radovima su takodje problem, pred njima neretko strada sve. Kažu da ni divlja svinja ne stigne
da izvrda ispred takvih spodoba koje se kreću po njivama a za nas po lovištima.
Uz sve ovo dali zbog prokletinje ili ne znam čega poorasmo sve živo, i što treba i
što ne treba. Oru se čak i kanali, oru se zaštićene livade, oru se čak i kose strane
nasipa. Jednostavno šta se dohvati. Neki zbog površine za setvu a Bogami neki i
samo da naplate stimulacije. Imali zec ikakvih šansi u takvim uslovima, imali
fazan mogućnost opstanka ili bilo koja druga divlja životinja. Pa naravno da
nema. Strnjike posle žetve pšenice odmah se tretiraju totalima i zaoravaju pa ni
prepelica više nema gde.
Dakle, osnovni problem je što nam nestaju staništa, posebno ona zdrava.
Prepelica ili zec su biološki slabe vrste i naravno najbrže stradaju. Dali u u trci
da proizvedemo više hrane po hektaru zaboravljamo da na tim poljima osim te
pšenice, kukuruza, soje ili suncokreta tamo postoji još nešto što je živo i takođe
očekuje minimum uslova za opstanak. Kako se naša poljoprivreda ponaša izgleda da nisu svesni te činjenice. Ali da podsetimo i vas a posebno njih, danas
stradaju zečevi ili srne a sutra.... e pa sutra su ljudi i ljudska rasa na redu. U
ostalom zar povećani broj obolelih od malignih bolesti nije dovoljna opomena
svima koji se igraju hemijom da tu nešto debelo ne štima.
Zato ja mislim da je došlo vreme da bar mi lovci dignemo glave i kažemo
DOSTA, prekinite trovati staništa za našu divljač. Onima koji pišu i donose
zakone iz ove oblasti takođe moramo jasno i glasno poručiti, ako se nastavi
ovako, našim poljima uskoro neće trčkarati ni zečevi, ni fazani pa ni srne. Da li
je moguće da ćete dozvoliti da nam polja zaneme, a bogastvo koje nam je sami
Bog podario nestane zarad šake dinara koliko se dobije upotrebom silnih otrova.
Naravno svi ćute na ovu temu. Pa i mi lovci.
Dok je drugima možda to negde u drugom planu
nama je to osnov gazdovanja pa i motiv okupljanja. Zato mi nemamo pravo da ćutimo i sležemo ramenima. Dignimo zato glas i recimo STOP TROVANJU. I naravno potražimo istomišljenike i sve
druge srodne organizacije. Zajedno ćemo biti jači.
w w w .loris t t v.com
CIP-katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1
VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za
informisanje, struku i edukaciju /
glavni i odgovorni urednik Jeremija
Triunović-2013, br.7 (avgust/septembar-Novi Sad:Lovački savez Vojvodine,2013-,Ilustr.;30cm Dvomesečno
ISSN 2217-9402
COBISS.SR-ID 272044039
KAKO DO NAS?
Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem
udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati:
POŠTOM na adresu:
Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADIN
TELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222
Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se
uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58
E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog
glasnika možete pratiti na:
www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs
3
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Održana Redovna godišnja skupština Lovačkog saveza Vojvodine
PONOSNI NA REZULTATE
Radno predsedništvo
Sa sednice redovne godišnje skupštine LSV
U
amfitetaru Sportskog i poslovnog cu. U radu je ostvarena saradnja sa Pokracentra “Vojvodina” 12aprila 2014 jisnkim sekreterijatom za poljoprivredu,
godine održana je redovna godišnja vodoprivredu i šumarstvo i sa više naučnih
skupština Lovačkog savezaVojvodine. Pred- institucija radi stručnog utvrđivanja razloga
sedavao je predsednik Skupštine Ferenc Ir- smanjenja broja populacije zeca u lovištima
menji. Razmatrala su se pitanja izveštaja o Vojvodine, a u cilju preduzimanja adekvatradu u prethodnom periodu i doneti novi nih mera.
dokumentiza 2014 godinu. Od gostiju bio je
Pitanju šteta od divljači i na divljači
tu predsednik Lovačkog Saveza Srbije Dra- sa kojima Lovačka udruženja imaju ozbilgan Šormaz.
jnih problema, koji ih mogu dovesti u neU svom obraćanju Skupštini pred- zavidnu finansijsku situaciju posvetili smo
sednik Lovačkog SavezaVojvodine Milan deo aktivnosti. U tom smislu obavljeni su
Pažin istakao je u najkraćem čime su se u razgovori sa više osiguravajućih organizaciSavezu bavili u prethodnih godinu dana. ja, kako bi se dobila najpovoljnija ponuda
Donosimo njegov govor u celosti.
za osiguranje odgovornosti iz delatnosti za
„Dozvolite mi da u najkraćim crtama Lovačka udruženja – korisnike lovišta u Voukažem na neka pitanja iz izveštaja o radu, jvodini. Konkretne ponude očekujemo do
kojima smo se bavili i aktivnostima
koje nas očekuju u narednom periodu.
Rad organa i tela Lovačkog saveza Vojvodine bio je usmeren na realizaciji Odluka Skupštine iz prethodne
godine, konsolidaciji Lovačkog saveza i
njegovih članica u skladu sa Zakonom
o Udruženjima i Statutom Lovačkog
saveza Vojvodine, izradi planskih dokumenata na osnovu Zakona o divljači
i lovstvu, koji se za članice Lovačkog
saveza realizuje preko našeg društva
„Vojvođanski lovac“, kao i drugih zadataka definisanih Statutom Lovačkog
saveza Vojvodine.
Gajenju, zaštiti divljači i naučno istraživačkom radu posvećena je
posebna pažnja, pre svega kroz rad
komisije za ovu oblast čiji je deo radova
Milan Pažin, predsednik LSV
dat u prilogu materijala za ovu sedni-
4
kraja aprila ove godine posle čega ćemo ih
dostaviti svim Lovačkim udruženjima.
Lovački savez Vojvodine je organizovao poslove na edukaciji grupovođa,
stručnih pratilaca i drugih kadrova neophodnih za Lovačka udruženja korisnika lovišta. U tom cilju ostvarena je dobra
saradnja sa Srednjim školama i Fakultetima,
koji se bave obrazovanjem stručnih kadrova
u oblasti lovstva, kao i sa privrednim društvom „Vojvođanski lovac“. U istom cilju je i
data finansijska pomoć za izdavanje i štampanje knjiga i publikacija iz oblasti lovstva.
Lovački savez Vojvodine je u prošloj
godini imao nešto preko 17000 lovaca. U skladu sa Statutom Upravni odbor je, po prvi
put, doneo Odluku da se iz Lovačkog saveza Vojvodine isključi 7 Lovačkih
udruženja i to: Novi Sad, Senta,
Žabalj, Srbobran, Pančevo, Apatin i
Novi Slankamen, zbog neizmirenja
članskog doprinosa za 2013. godinu a kod Lovačkog udruženja Novi
Sad i Lovačkog udruženja Senta i
za 2012. godinu. Ova nepopularna
mera je bila neophodna zbog svih
ostalih Lovačkih udruženja koja su
redovno izmirivala svoje obaveze
i ostvarivali svoja prava. Odluci o
isključenju prethodilo je više pismenih obraćanja ovim udruženjima za izmirenje obaveza. Na nedavno održanoj Skupštini Lovačkog
udruženja Novi Slankamen doneta
je Odluka da se zatraži ponovni
prijem ovog Lovačkog udruženja
u članstvo Lovačkog saveza Vojvo-
dine, što će Upravni odbor razmotriti i doneti Odluku.
Odnosi Lovačkih udruženja i Lovačkog saveza Vojvodine sa Lovačkim savezom
Srbije u prethodnoj godini, nažalost bili su iz
poznatih razloga na najnižem nivou. Osim
nekoliko udruženja iz Vojvodine, koji su
neposredno uključeni u Lovački savez Srbije, saradnja ostalih udruženja iz Vojvodine
i Lovačkog saveza Vojvodine sa Lovačkim
savezom Srbije praktično nije ni postojala.
Bez obzira na naše uporne pokušaje da sa
tadašnjim rukovodstvom Lovačkog saveza
Srbije postignemo dogovor o našem neotuđivom pravu na članstvu u krovnoj organizaciji lovaca u Srbiji, u tome nismo uspeli.
Pored toga, suprotno Zakonu i Statutu donet je novi Statut Lovačkog saveza Srbije iz
koga su brisane odredbe da su konstitutivni
elementi Lovačkog saveza Srbije, Pokrajinski
lovački savez Vojvodine i Kosova i Metohije. Zaštitu svojih prava zatražili smo preko
državnih organa i ovi postupci su u toku.
Nakon izbora novog predsednika
i Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije stvorena je nova klima za regulisanje
međusobnih odnosa i statutarnog položaja Lovačkih udruženja i Lovačkih saveza u
Lovačkom savezu Srbije. Sa predsednikom
Lovačkog saveza Srbije Draganom Šormazom, obavljeno je više razgovora na kojima
su potvrđeni stavovi o neophodnosti očuvanja Lovačkog saveza Srbije kao nacionalne
– krovne organizacije svih lovaca u Republici Srbiji, organizovanih u Lovačka udruženja
i Lovačke saveze. U tom smislu predsednik
je sačinio predlog Statuta Lovačkog saveza
Srbije koji će biti razmatran na Upravnom
odboru i upućen na javnu raspravu a potom na Skupštinu Lovačkog saveza Srbije
na usvajanje. Duboko sam uveren da ćemo
na ovakav način imati ponovo jedinstven
Lovački savez Srbije organizovan u skladu sa
potrebama Lovačkih udruženja i Lovačkih
saveza članova Lovačkog saveza Srbije.
Odnosi Lovačkog saveza Vojvodine i
Odlukom Skupštine osnovanog privrednog
društva „Vojvođanski Lovac“, u potpunosti
su normativno regulisani. Upravni odbor
Lovačkog saveza Vojvodine u svojstvu Skupštine ovog privrednog društva, redovno
je razmatrao izveštaje o radu i finansijskom
poslovanju. U skladu sa zaključkom Skupštine od 28. Februara 2013.godine u materijalu za ovu sednicu dat je izveštaj o radu i
finansijskom poslovanju privrednog društva
„Vojvođanski lovac“ za 2013.godinu kao i
plan rada i plan prihoda i rashoda za 2014.
godinu.
Zakonom o Udruženjima donetim
2009.godine definisano je da društvene
nepokretnosti na kojima su pravo korišćenja imale društvene organizacije i udruženja,
danom stupanja na snagu Zakona postaju
državna svojina na kojima pravo korišćenja
imaju lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalaze nepokretnosti. Pravo svojine na
nepokretnostima udruženje ima srazmerno
udelu u finansiranju nepokretnosti sopstvenih sredstava. Svojinska prava se utvrđuju
putem nadležnog suda. Izgradnja zgrade u
Novom Sadu u ulici Jovana Đorđevića broj
4, u kojoj je sedište Lovačkog saveza Vojvodine finansirana je isključivo sredstvima
lovaca, odnosno dobrovljnim prilozima, o
čemu postoji validna dokumentacija. U tom
smislu angažovali smo advokatsku kancelariju radi pokretanja postupka pred nadležnim
sudom u Novom Sadu u cilju sticanja prava
svojine na ovom objektu. Kada je u pitanju
imovina bivše Lovačke zadruge „Vojvodina“ koja je, u skladu sa tadašnjim društevno
političkim opredeljenjima i voljom zaposlenih uključena u „Lovoturs“, započete su
aktivnosti u cilju pokušaja za vraćanje imovine, u tom smislu obavljeni su razgovori u
Zadružnom savezu Vojvodine gde smo dobili potrebne informacije, uputstva i stručnu
pomoć. Prema posebnom Zakonu o vraćanju zadružne imovine, pravo na pokretanje
5
postupka vraćanja imovine mogu
podneti samo zadruge registrovane u APR-u za bavljenje delatnostima kojima su se bavile zadruge čiji se povrat imovine traži.
Pravno lice ne može biti osnivač
takve zadruge, pa je doneta Odluka na osnivačkoj Skupštini da se
formira Lovačka zadruga „Lovzad“
sa osnivačkim ulogom od 2.000,00
dinara po članu. Osnivači ove zadruge su fizička lica članovi Upravnog i Nadzornog odbora Lovačkog
saveza Vojvodine. U saradnji sa
advokatskom kancelarijom u toku
je prikupljanje potrebne dokumentacije za pokretanje postupka
povrata imovine. Ovo je jedini razlog za osnivanje zadruge. Ukoliko
se u prethodnom postupku utvrdi
da nema uslova za povrat imovine
biće doneta Odluka da ova Lovačka zdruga prestane sa radom.
Međutim, ako se naša očekivanja
ostvare tada će u skladu sa osnivačkim aktom zadruge, biti pozvani lovci sa teritorije
Vojvodine da kao fizička lica postanu članovi ove lovačke zadruge u kojoj će ostvarivati sva prava i obaveze.
Finansijsko poslovanje Lovačkog
saveza Vojvodine je ostvareno sa manjim
odstupanjima u skladu sa finansijskim planom donetim na predhodnoj sednici Skupštine, što je dato i pismenom obrazloženju
finasijskog izveštaja za 2013.godinu.
Predloženim finansijskim planom
za 2014.godinu opredeljeno je finansiranje
svih aktivnosti Lovačkog saveza Vojvodine
i njegovih organa kao i prethodne godine.
U tom smislu na predlog komisije za materijalno finansijska pitanja, Upravni odbor
je zaključio da predloži Skupštini visinu
članskog doprinosa za 2014.godinu u iznosu
od 1.400,00 dinara.
Prema predlogu iz članskog doprinosa bi se finansirali troškovi definisani predloženim finansijkim planom. Struktura jedinstvene članarine bi bila sledeća:
• Članarina Lovačkog saveza Srbije
200,00 dinara
• Rad Lovačkog saveza i njegovih
organa 500,00 dinara
• Osiguranje lovaca od posledica
nesrećnog slučaja 100,00 dinara
• Glasilo LSV 300,00 dinara
• Izrada planskih dokumenata
300,00 dinara
Kada je u pitanju članarina za Lovački
savez Srbije treba imati u vidu da nadležni
organ Lovačkog saveza Srbije još uvek nije
utvrdio visinu članarine za 2014.godine pa
je iznos od 200,00 dinara utvrđen na istom
nivou koji je zajednički definisan pre održavanja Skupštine LSS u Smederevu. Naravno
da uplati članarine Lovačkom savezu Srbije
mora prethoditi donošenje novog Statuta
Lovačkog saveza Srbije i povrat Lovačkih
udruženja i Lovačkog saveza Vojvodine u
članstvo „krovne organizacije.“
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
LSS I LSV KAO BRAT I SESTRA
Počeo lov na srndaća
Piše: Dipl. pravnik Irmeni Ferenc, specijalista za lovstvo
STRUČNI PRATILAC I GOST
Uspešno izveden lov isključivo zavisi od znanja, volje, snalažljivosti i
visprenosti stručnog pratioca i poštovanja divljači i lovišta gosta ili turiste koji je tu radi zadovoljenja svojih lovačkih snova. I jedan i drugi
imaju svoju ulogu koju moraju odigrati do perfekcije. Tek tada možemo reći LOV JE USPEO.
STRUČNI PRATLIAC: LOVAC TURISTA
U PRVOM PLANU
L
Milan Pažin, predsednik LSV, Dragan Šormaz predsednik LSS,
Miloš Beuković zamenik predsednika LSV
P
ozdravljajući Skupštinu Lovačkog
saveza Vojvodine predsednik Lovačkog saveza Srbije posebno je istakao potrebu jedinstva lovaca Srbije.
- Ako ne budemo jedinstveni teško
ćemo ostvariti sve ono što smo zacrtali kao
planove u razvoju lovstva u Srbiji. Moja žel-
ja je da odnosi LSS i LSV budu kao odnosi
brata i sestre koji se nikada ne mogu rastaviti. Ovo su dva Saveza koja su davno osnovani
i ko smo mi danas da kvarimo te odnose,
rekao je predsednik Šormaz.
Predsednik Šormaz upoznao je Skupštinu LSV da je urađen novi Statut LSS koji
će uskoro biti predstavljen i da će do leta biti
usvojen kada će se organizovati novi izbori
organa LSS. On je potom apostrofirao neodgovarajuću pomoć države razvoju lovstva i
poboljšanju brojnosti fondova divljači i da će
se upravo za to boriti i zalagati kada je odnos
prema državi u pitanju.
USVOJENI SVI IZVEŠTAJU
I PLAN ZA 2014 GODINU
Pre glasanja o podnetim finasijskim izveštajima i Planu za
2014 godinu Rade Medić, predsednik Nadzornog odbora istakao
je za govornicom da je poslovanje Saveza u svim elementima bilo
domaćinsko i da su se sredstva trošila shodno usvojenom prošlogodišnjem planu koji je usvojila Skupština prošle godine.
Potom su jednoglasno usvojeni izveštaji o radu i finasijski izveštaj za 2013 i usvojen plan rada i finasijski izveštaj za 2014 godinu.
Na kraju rada Skupštine koja je trajala jedva sat vremena, na
predlog UO LSV izvršene su odgovaraujeće kadrovske promene a
član Skupštine Veselin Slankamenac iz Čeneja posebno je ukazao na
potrebu vođenja kvalitetne kadrovske poltike.
Rade Medić predsednik Nadzornog odbora
6
ovac turista je uredno najavljen, ima dozvolu
za odstrel i želi da odstreli srndaća dogovorene
trofejne vrednosti. To stručni pratilac ili lovočuvar mora da zna pre polaska u lov. Dakle on ga vodi u
lov samo na trofejna grla te vrednosti ili bar približne.
Pravilo je da pratilac ne sme dozvoliti da turista menja
odluku u samom lovu i traži odstrel grla veće trofejne
vrednosti jer to posle može biti veliki problem u naplati
usluga i samog lova.
Za lov srndaća je najpogodnije rano ujutru, prva
dva sata i lov predveče.
To znaci da isti mora barem 15 minuta ranije doći
od dogovorenog vremena na dogovoreno mesto obučen
po pravilima struke, zelena uniforma, šešir i zelene
čizme ili neka kratka obuća.
Nesme biti neuredan, pod uticajem alkohola i
umoran Njegova pojava mora da zadobije poverenje
lovca jer je to put do uspešnog lova.
Posebnu pažnju stručni pratilac treba da posvetiti
tome da li je gost nepušač i on mora da se prilagodi gostu, ni slučajno ne sme da zapali cigaretu u vozilu.
Dobar stručni pratilac dobro zna svoj teren i
kretanje divljači a naročito treba da zna mesto kretanja i boravka trofejnih grla ali i grla koja su određena za
uzgojni ili trofejni odstrel u lovištu. Sa time optimalno
koristi vreme koje stoji na raspolaganju gostu, lovcu turisti, koji je veoma bitan činilac uspešnosti lova i ponovnog dolaska turiste u lovište.
Meteorološki uslovi mogu puno uticati na vreme
lova. Pratilac mora da pazi da se turista oseća uvek
ugodno, znači da ne pokisne i usled toga dobije neželjene posledice. Dobro poznavanje lovišta i dobra procena stručnog pratioca, koliko terena može i želi da pređe
je isto od bitnog uticaja za uspeh lova, znači treba se u
lovištu kretati polagano, bez prouzrokovanja veće buke
i prilagoditi tempo kretanja mogućnosti gosta, vozila i
terena.
Kod lova piršom treba dobro rasporediti vreme,
brzinu kretanja i teren koji želimo obići, da ne zamorimo gosta i poplašimo divljač koja je vrlo osetljiva, znači
bolje je opreznije prilaziti da bi se divljači došlo na pristoju daljinu - da se može oceniti starost grla, kvalitet i
uputiti siguran hitac sa kojim se obezbeđuje da divljač
bude efikasno uz što manje patnje odstreljena. Kod lova
čekanjem, veoma je bitno odrediti vreme kada se polazi
na čeku i dokle se ostaje, da bi se na vreme stiglo, a da bi
7
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
se bezbedno sa mesta vratlili do vozila
ili mesta polaska.
Stručni pratilac mora ukalkulisati u vreme lova postupak sa odstreljenom divljači - čestitanje lovcu,
omogućavanje fotografisanja divljači i
lovca, obavezno predaju grančice lovcu nakon uspešnog odstrela i to na taj
način da kod odavanja pošte odstreljenoj divljači jedna grančica se stavlja
u usta kao poslednji zalogaj a jedna
grančica se blago umoči u ranu divljači stavi se uz šešir pratioca, prilazi se
lovcu, sa desnom rukom se rukuje sa
njim a u levoj ruci drži šešir i grančica
koju predaje lovcu.
Nakon toga se može ponuditi
lovac ili primiti od lovca zdravica uz
obavezno držanje iste u levoj ruci a
zatim treba obezbediti povoljno mesto i pozu za slikanja. Bitno je da se vidi
trofej divljači sa što manje krvi.
Ukoliko je divljač ranjena
stručni pratilac treba da proceni da li
je umesno da lovac ispali sledeći metak u slučaju da mnogo beži ili on sa
sigurnim pogodkom treba da dotuče
ranjenu divljač. To isto treba na lep
način - dogovorno uraditi sa lovcem,
jer se tako bitno uštedi na vremenu i
ne dolazi do neželjenog gubitka divljači.
Veoma je bitno da se
sa ranjenom divljači humano
postupa.
Nakon odstrela divljači
i fotografisanja, odstreljenu
divljač treba sto pre stručno
zbrinuti - izvaditi iznutrice
da ne dođe do kvarenja mesa
i do oštecenja trofeja. Lovočuvar obavezno mora imati sa sobom suvu krpicu, da
nakon sto se izvadi iznutrica i
iscedi divljač, da se obriše krv
iz tela a potom da se divljač
stavi u za to pripremljeno korito. Po mogućnosti rogovlje kapitalnog srndaća treba
obaviti sa suvom čistom
krpom, da pri transportu ne
dođe do oštećenja. Stručni
pratilac uvek treba imati
dovoljno vode u prevoznom
sredstvu za pranje ruku, suvu
krpu ili peškir za brisanje
ruku, a kad smo kod vode
uvek treba da ima u rezervi i
vodu za piće.
Bitno utiče na vreme
trajanja lova i raspoloženje
lovca. Nikada ne opterećujemo gosta sa našim suvišnim
pričama, a naročito ne sa
pričama o slabim materijalnim primanjima ili problemima unutrašnje organizacije našeg lovstva. Turisti
treba dati kratka i konkretna
uputstva kao i ljubazne kratke odgovore na njegova pitanja. Za
vreme trajanja lova stručni pratilac
ni slučajno se ne sme baviti svojim
privatnim poslovima (obilazak svoje njive, dogovor sa traktoristama ili
drugom mehanizacijom radi obrade
svoje njive) niti poslovima u lovištu,
iznošenjem hrane, popravljanju hranilišta, lovnotehničkih objekata itd
GOST: OVO NE POSTOJI
SAMO ZA VAS
Želite poći u trofejni odstrel na
srndaća. Određujete svoj materijalni status i shodno cenovniku koji ste
dobili od lovišta ili lovno-turističke
agencije donosite odluku gde idete
u lov, u koje lovište i naravno sa kojim trofejom se želite vratiti. Dakle
odluka je pala, spremili ste municiju
za odstrel srndaća, krećete i stižete
u lovište. Običaj da se Upravi lovišta
ponese neki prigodan poklon je lep i
uljudan čin ali morate paziti da to ne
bude nešto toliko loše što bi moglo
povrediti ljude koji rade u lovištima.
Naravno ni ništa preskupo jer bi moglo biti shvaćeno kao mito. Ne zaboravite da oni imaju vrlo česte kontakte
8
sa lovcima sa svih strana sveta i dobro znaju šta ima vrednost. Naravno
morate biti obučeni shodno Kodeksu
lovaca kako Srbije tako i čitavog sveta.
To znači da svaka maskirna uniforma za lov predstavlja znak neukusa i
nepoznavanja osnovnih ponašanja u
lovištu i lovu.
U puno lovišta tražiće od vas
da ispalite nekoliko probnih metaka,
kako bi se uprava lovišta upoznala
sa vašim nišanskim sposobnostima.
Nemojte se ljutiti jer to je uobičajena
procedura. Konačno, dobra je i za vas.
Upravnik lovišta i stručni pratilac koji treba da vam omogući odstrel
srndaća željene vrednosti moraju znati tačne podatke o veličini trofeja koji
želite odstreliti. Na samom terenu nisu
moguće bilo kakve izmene u smislu
povećanja trofejne vrednosti izuzev
ako se tako ne dogovori unapred.
Morate znati da takva promena može
izazvati velikih problema u obračunu
lova odnosno možete napraviti velike
probleme vašem pratiocu.
U samom izvođenju lova morate slušati sve upute stručnog pratioca, od brzine kretanja ako ste u piršu
ili se držati instrukcija ako ste na čeki.
Ovo predpostavlja i da nije ukusno
zapitkivati pratoca o visini plate ili
nekim drugim njegovim privatnostima. To ostavite uz čašicu ako bude
prilike. Posle osmatranja divljači pratilac će vam precizno pokazati grlo
koje je za odstrel. Tek kada se uverite da govorite o istom grlu, pucate.
Smireno i precizno. Ukoliko je divljač
pala u vatri, to konstatuje pratilac a ne
vi. On odlazi do odstreljene divljači a
vi tek kada vas pozove. Čin odavanja
počasti izvešće pratiliac a vi ga samo
pratite. U slučaju ranjavanja sledite
upustva pratioca bez vaših upadica. Vi
morate imati poverenja u čoveka koji
je tog dana zadužen da uživate u lovu.
Tek po obavljenom činu čestitanja,
poslednjeg zalogaja, nazdravljanja i
fotografisanja možete dati napojnicu vašem pratiocu. Tu nema nekog
pravila ali vodite računa da ga ne podcenite.
Kada smo spomenuli fotografisanje, bez obzira na trenutnu euforiju
taj čin morate izvesti dostojanstveno.
Bez zajahivanja divljači, držanja za
rogove, prosto stanite pored divljači
i napravite fotografiju. Naravno, treba voditi računa da se na njoj vidi što
manje krvi.
Završetak lova proglašava
stručni pratilac.
I na kraju kada pođete svojoj
kući ne zaboravite na reči HVALA
VAM i lep osmeh. To ne košta baš ništa ali svima onima koji su vam priredili nezaboravan lov znači mnogo.
BROJANJE DIVLJAČI,
ZEC ZAVELIKU BRIGU
Ovogodišnje prebrojavanja divljači odrađeno je u svim
vojvođanskim lovačkim udruženjima po svim pravilima
struke i tu zaista nije bilo zamerki.
Lovci futoga na prebrojavanju divljači
I
dok kod srneće divljači možemo izraziti
zadovoljstvo jer je brojnost na prošlogodišnjem nivou stanje zečije populacije
izaziva pravu glavobolju. Samo u nekoliko
lovišta ova brojnost se može smtrati dobrom
ili čak odličnom kao što su lovni reviri u
Bačkoj Palanci i Futogu. U Bačkoj Palanci
beležimo gustinu od čak 45 zečeva a u Futogu 32 prosečno dok smo i tamo prisustvovali brojanju gde je nabrojano u jednom delu
lovišta 44 jedinke na 100 ha. Sasvim dobre
rezultate zabeležili smo u lovištu Kumane
gde je gustina 27 jedinki na 100 ha. Solidne
rezultate beležimo u Novom Kneževcu, 18
jedinki na 100 hektara, toliko u Ruskom Selu
kod Kikinde, u jednom delu Kanjiškog lovišta. Kikindsko lovište brojalo je 13 zečeva a
Senta 12. Ostala lovišta beleže tek desetak
jedinki na 100 ha dok Bečej, gde smo takođe bili na brojanju beleži najnižu gustinu
u sopstvenoj istoriji, ispod pet jedinki na 100
hektara. Na žalost Bečej nije izuzetak pa bi
se ovakva brojnost, ili nešto viša mogla uzeti
kao pravilo u Vojvodini.
Očigledno sa zecom se nešto dešava i
odgovor mora dati nauka. Dok ti rezultati ne
stignu prof.dr Zoran Ristić preporučuje svim
lovačkim udruženjima da pred otvaranje
lovne sezone lova na zeca svi urade kontrolna brojanja i ona udruženja i lovišta koja ne
budu imali najmanje gustinu od 15 zečeva
na 100 hektara nema šta da traže u lovištu,
odnosno ta udruženja ne bi smela loviti.
Pravilno i stručno brojanje zeca u
Futogu
U prvoj dekadi marta 2014. godine, u
organizaciji Lovačkog udruženja “Podunavlje” Futog, na lovnom reviru “Jarebica” Futog
organizovano je brojanje zeca na unapred
određenim primernim površinama. Organizaciju brojanja je vodio upravnik lovnog
revira Bjelobrk Dušan uz asistenciju lovočuvara Beko Stanka. Brojalo se na dve primerne površine. U brojanju je pored lovaca članova ovog društva učestvovalo i desetak
studenata sa smera lovnog turizma sa PMF
Novi Sad, sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Organizacija lova je bila
besprekorno izvedena uz odlične vremenske
uslove. Broj izbrojane divljači je zadovoljavajući. Drugi deo brojanja pratila je i ekipa
VLG. Brojalo se u reviru Dragovo. Vrhunski
i profesionalno obavljen posao pod rukovodstvom Duška Bjelobrka, lovnika u ovom LU.
Brojanje srneće divljači u lovištu
Rusko Selo
U organizaciji Lovačkog udruženja Rusko Selo 13. marta 2014. godine izvršeno je brojanje srneće divljači u ovom
lovištu. Lovište ima oko 7.000 ha, od kojih
je lovno-produktivna površina za ovu divljač oko 5.000 ha. Lovište je podeljeno na dve
površine koje su tog dana predviđene da se
obiđu sa dva vozila. Jedna površina je bila
3.000 ha, a druga oko 2.000 ha. Pre polaska
sačinjeni su formulari za brojanje na kojima
je pisalo: dase kod srndaća broje: mladi do
3 godine starosti; srednjedobni do 5 godina,
i stari preko 5 godina stari.; lanad: muška i
ženska i srne.
Brojalo se od 8 do 12 sati. Na površini
od 3.000 ha, izbrojano je 340 grla, i na dru-
9
goj 150 grla, tako da je ukupno izbrojano 490
grla sa odnosom polova od 1:1,77 u korist
ženskig grla. I u ovom periodu je bilo 10-tak
grla, stariji srndaći koji su skoro bili očistili bast sa dobrim trofejima, koje planiraju
da daju u lovnom turizmu. Divljač je bila u
odličnoj kondiciji, ali malo više isplašena.
Prilokom brojanja grupe su brojale od
3 do 20-tak grla u čoporu
Izbrojana divljač u lovištu
“Vorovo”
U organizaciji JP Nacionalni park
“Fruška gora” 14. marta 2014. godine izvršeno je brojanje divljači u lovištu “Vorovo”.
Ovom brojanju prisustvovali su stručna lica
iz svih Uprava. Brojanju su prisustvovali i
generalni direktor Radovan Durutović, tehnički direktor Đorđe Grozdanić, rukovodilac RJ Erdevik Miroslav Jakovački, kao i
predstavnici okolnih lovačkih društava sa
kojima se graniči ovo lovište.
U brojanju divljači učestvovali su i
studenti PMF Novi Sad, sa Departmana za
geografiju, turizam i hotelijerstvo, sa smera
lovnog turizma. Dan je bio izvanredan za
sprovođenje ove akcije. Upravnik lovišta je
objasnio način brojanja, podelio je formulare svim učesnicima brojanja da upišu svu
divljač koja će im proći sa leve strane.
Nakon brojanja, za sve učesnike predstavnici Nacionalnog parka su u lovačkom
domu u erdeviku organizovali zajednički
ručak (“vojnički pasulj”).
Izbrojana divljač je polazna osnova
za izradu godišnjeg plana gazdovanja ovim
lovištem.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Zoran Ristić
Ing Jovan Vrkić
SVRAKE I VRANE ODNESU
SKORO MILION EVRA
Sve ptice koje se nalaze u lovištu su važan činilac biocenoze područja koje nastanjuju. Svrake i sive vrane zastupljene su sa vrlo visokom
populacijom, a areal njihovog rasprostranjenja podudara se sa reonima tipa kulturnih polja i kulturne stepe, pa je i način njihove ishrane
posebno značajan za lovno područje koje nastanjuju.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
i jarebica. Pored mladunaca (kao što se vidi
u tabeli 1.) dosta stradaju i gnezda sa još ne
izleženim jajima. Broj uništenih gnezda koje
smo pratili je srazmerno veliki.
Prema ovome se vidi da je od prosečno godišnje mogućih 1.360 fazanskih gnezda, nađeno prosečno oko 100 gnezda, što
je skoro 7,50%. Kod jarebica od mogućih
prosečno 124 gnezda nađeno je 12, nešto
ispod 10% (9,71%), što možemo pripisati
većoj opreznosti fazanskih koka pri odabiranju mesta za gnežđenje. Skoro polovina
broja nađenih gnezda fazana (49,95%) i poljskih jarebica (50,16%) stradala je od svraka i
vrana. Na osmatranim terenima ovako veliki
broj stradalih gnezda potpuno je u srazmeri
sa brojem svraka i sivih vrana u lovištu koje
se u ovom lovištu gnezde.
Prosečan broj jaja u jednom fazanskom gnezdu 10,15 i da smo minimum imali
u 1983. godini na početku osmatranja kada
je bilo 8,88, a da je maksimum zabeležen
odmah sledeće godine (1984.) kada je bilo
11,55 jaja prosečno u jednom gnezdu.
Najmanji prosečan broj jaja u jednom
gnezdu kod poljskihjarebica zabeležen je nakraju perioda osmatranja (1987. godine) i on
je iznosio 9,67, a najveći (1985. godine) kada
je bilo 14 jaja. Opšti prosek za ceo period
osmatranja iznosio je 10,15jaja kod fazanske
divljači, dok je kod jarebica nešto veći i iznosio je 12,10 jaja.
Procena štete koju čine svrake i
sive vrane u Vojvodini
U
nekim zemljama (Engleska, Nemačka) to je svestrano proučavano, a sve
radi zaštite korisnih ptica (fazan, jarebica, prepelica, kao i ptica pevačica). Zato
je preko cele godine redukovan broj svraka
i sivih vrana.
U našoj zemlji istraživanje po ovoj
temi rađeno je od 1983. do 1987. godine, a
lokalitet je (ogledno polje) Lovačkog društva
u Bajši u opštini Bačka Topola.
Redukcija brojnosti nekih vrsta ptica u
našoj zemlji, zasad se radi gotovo isključivo
zbog interesa lovstva, te je to jednostran pristup samo sa aspekta korisne divljači. Visinu
populacije svih ostalih vrsta, koje su za lovstvo indiferentne, regulišu prirodni faktori područja koje naseljavaju.
Visinu štete koju vrane i svrake proseč-
10
no godišnje nanose lovstvu vrlo je teško
odrediti u celini, jer je divljač u slobodnoj
prirodi, raširena pocelom lovištu, pa je otežano direktno osmatranje za sve vrste šteta.
Ispitivanja koja smo sprovodili u Lovačkom
društvu u Bajša period 1983 - 1987.godine
uverilasu nas da su svrake i sive vrane jedna
od najvećih prirodnih brana povećanju fonda zaštićene sitne divljači, pre svega fazana
Na osnovu statističkih podataka o brojnosti poljske jarebice i fazana u Vojvodini za
period od 1983 do 1987. godine izračunali
smo ukupan broj produkcije jaja koji je
bio na osnovu proseka koji smo utvrdili na
oglednom polju u Bajši. Za poljske jarebice uzeli smo prosek od 12,10 jaja po ženki
(gnezdu), dok je za fazansku divljač ovaj prosek bio 10,15 jaja po koki (gnezdu).
Takođe na osnovu osmatranja na
oglednom polju u Bajši utvrdili smo da
svrake i sive vrane unište 49,95% snešenih
jaja kod fazanskih koka ili približno 50%.
Ovaj procenat za poljske jarebice iznosi
50,16% što približno iznosi takođe 50%.
Vrednost uništenih jaja radi lakšeg
računanja iskazivali smo u evrima. Tržišna
vrednost jaja (fazanskih i jarebičijih) se kreće
oko pola evra.
Za posmatrani period od
1983 – 1987. godine prosečno u Vojvodini
svrake i sive vrane unište godišnje 309.620
jarebičijih jaja (to iznosi 159.810 evra).
Kod fazanske divljači treba naglasiti
da smo u tom periodu imali odlične fondove (1983 – 1987. godine) kada se mnogo
i ispuštalo fazančića, preko 300 hiljada godišnje, tako da je godišnje stradalo od ovih
predatora 1.174.104 jaja što iznosi iskazano
u evrima 587.000 evra.
Ako saberemo ove prosečne vrednosti onda dobijamo da su svrake i sive vrane
godišnje u proseku samo uništavanjem jaja
pričinile štetu od 746.810 evra. Ovde treba
napomenuti da danas fondovi nam nisu ni
približno kao što su bili pre 10 – 15 godina
pa samim tim imamo i manje jaja od fazana i
poljskih jarebica u lovištu.
Mi takođe nismo u mogućnosti da
utvrdimo izbegnutu štetu u lovištu uništavajući svrake i sive vrane. Takođe moramo
imati u vidu da fazani i poljske jarebice imaju
svoj određeni areal rasprostranjenja, te prema tome sve svrake i sive vrane koje unište
lovci u toku godine ne uništavaju jaja fazana
i poljskih jarebica.
Takođe moramo istaći i samim tim
imati u vidu da na ovaj način obračunata visina štete koju čine svrake i sive vrane lovstvu ne predstavlja ukupnu štetu, jer ove ptice
unište i znatan broj mladunaca svih vrsta
pernate pa i dlakave zaštićene divljači (zec).
I da zaključimo
Ako se posmatra pitanje visoke populacije svraka i sivih vrana na celom području
(u svim lovištima) naše zemlje, sigurnismo
da ono zaslužuje veću pažnju nego što je to
do sada bilo.
Sive vrane, a naročito svrake, po pravilu radije uzimaju animalnu hranu, pa zbog
toga, naročito u proleće i jesen za vreme
obrade zemljišta, unište vrlo mnogo štetnih
insekata, te suzbog toga i korisne za poljoprivredu, ali pričinjavaju u vreme svoje reprodukcije ogromne štete na fazanima i poljskim jarebicama u vreme leženja.
U našem slučaju veliki broj svraka i
sivih vrana u lovištu direktno je uticao na
smanjenje prirasta fazanske divljači, kao i
poljskih jarebica, ali isto tako i zeca.
Na intenzivnoj obradi poljoprivrednog zemljišta povećava se i broj svraka i sivih
vrana koje nalaze hranu pri obradi zemljišta,
ali zato u vreme reprodukcije fazana i poljskih jarebica čine ogromne štete.
Zbog toga se redukcija ovih ptica ne
11
bi smela u buduće provoditi izolovano i to
samo u interesu zaštite korisne divljači,
već sistematski u toku celegodine. Ova istraživanja, koja smo sproveli na uskom području, imala su za cilj da ukažu na ozbiljnost problema, a time i na nužnost njegovog
rešavanja, a način i intenzivnost sprovođenja
treba dovesti u sklad sa specifičnostima područja na kojima se akcije organizuju.
Lovačke organizacije moraju
posebno da stimulišu odstrel ovih veoma
štetnih predatora da bi se uništavanje jaja
smanjilo sa evidentnih 49,95% kod fazana i
50,16% kod poljskih jarebica za bilo koji procenat što se manifestuje velikom i materijalnom uštedom.
U periodu posmatranja i sprovođenja
ogleda štete su se kretale oko tadašnjih 1,5
miliona maraka što je previsoko.
Pored ovoga društva i svi koji se bave
lovstvom treba da pomognu da se veći akcenat baci na odstrel svraka i sivih vrana čime
se može uštedeti na stotine hiljada maraka.
Iako je sada brojnost daleko manja i
danas svrake i sive vrane čine velike štete na
fazanskim i jarebičijim jajima kao i na podmlatku ovih dveju vrsta.
Uništavanje predatora (svraka i sivih vrana) najbolje je sprovoditi u proleće u
vreme njihove reprodukcije kada se lako otkrivaju njihova gnezda koja su lako uočljiva.
Ne treba očekivati da će nove promene
biti za divljač pozitivne, već treba stalno raditi na stvaranju i održavanju zaklona i hrane
za fazane i poljske jarebice.
U sprovođenju uzgojnih mera treba
sarađivati sa ratarima, šumarima, pčelarima,
ribarima i svima koji će pomoći u uništavanju ovih predatora i zaštiti gnezda fazana
i poljskih jarebica.
Nastaviti sa tradicijom unošenja fazana u lovišta i poraditi više na veštačkoj proizvodnji i unošenju poljskih jarebica u lovište.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Goran Puhar, dipl.ing.
LU Aleksandrovo
PESTICIDI U POLJOPRIVREDI
I DIVLJAČ
Pesticidi su neodvojivi deo modernog života i moderne poljoprivrede.
Koriste se u domaćinstvima, komunalnoj higijeni, poljoprivrednim
površinama... Sigurno je da bi količina hrane koja bi se eventualno
proizvodila bez pesticida bila mala i nedovoljna da prehrani naraslo
svetsko stanovništvo.
O
bično je mišljenje među lovcima, pa
i lovnim radnicima o uticaju pesticida u poljoprivredi negativno, mada
postoje i drugačija mišljenja. U ovom tekstu
ću pokušati da približim opasnosti od upotrebe pesticida u poljoprivredi, kako bi eventualne štete na divljači bile manje. Ovo pre,
jer znam da se mnoge kolege lovci nalaze i u
ulozi neposrednih izvršilaca poljoprivrednih
radova, a samim tim i korisnika sredstava za
zaštitu bilja.
Bilo kako bilo, trovanja na divljači
bi mogli podeliti u direktna (zadesna) i indirektna ili negativna dejstva sredstava za
zaštitu bilja koja svojim delovanjem prouzrokuju loše posledice po životni prostor, a
samim tim i po zdravlje i život divljači.
DIREKTNA TROVANJA
Nejčešće se dešava da su to trovanja
rodenticidima ili sredstvima za suzbijanje
štetnih glodara (miševa i pacova). U jesenjem, zimskom i ranoprolećnom periodu vrši
pakovanje, a najvažnije je stavljati ih direktno u rupe i te rupe zatrpati nogom, a nikako
ih ostavljati na površini zemljišta.
Druga direktna trovanja su ona koja
se dešavaju prilikom ili neposredno posle
aplikacije pesticida. Ona obično nisu letalna,
ali prouzrokuju taj kumulativni efekat koji
može dalje dovesti do određenih promena na divljači. Tu su najopasniji insekticidi,
mada je uredbom ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najveći broj
njih od 2014. godine stavljen van upotrebe.
Tu spadaju najotrovniji organofosfatni i karbamatni insekticidi koji su, kažem, srećom
po divljač zabranjeni.
Zadesna ili direktna trovanja su bila
česta u vreme prolećne setve, pogotovo
kukuruza koji je bio zaprašen insekticidima protiv insekata koji u zemljištu oštećuju
seme i kllcu. U proteklim godinama jedan od
najčešće korišćenih insekticida u tu namenu
je bio Furadan. Njegova karakteristika je bila
vrlo visoka otrovnost (otrov iz prve grupe
ortova) koja se karakterisala visokom otrovnošću na ptice. Ukoliko seme kukuruza tretirano ovim insekticidom, najčešće ljudskom
nepažnjom i bahatošću, neretko i namerom,
ostane na uvratinama, atarskim putevima ili
na bilo koji drugi način na površini zemlje,
potrebno je mali broj zrna za smrt fazanske divljači. U proteklim godinama to je
bio glavni uzrok pomora fazana u proleće,
baš u vreme kada treba da se reprodukuju.
Srećom, od ove godine Furadan ST35 zajedno sa sredstvima iz grupe neonikotinoida i
nekim drugima za zaprašivanje semena je
zabranjen i to može da bude značajan doprinos obnavljanju populacije fazanske divljači
u Vojvodini.
Postoji još primera direktnih trovanja
divljači, ali su gore navedena najčešća.
INDIREKTNA TROVANJA
se suzbijanje miševa na pšeničnim poljima
i starim (etabliranim) lucerištima. Ova trovanja su najčešća na srnećoj divljači, fazanima i zečevima. Sredstva koja se tu koriste
su najčešće gotovi-fabrički mamci na bazi
cink-fosfida ili nekih antikoagulanata (varfarin, kumatetralil...). I jedni i drugi se koriste
tako što se stavljaju direktno u rupe miševa.
Obično je to težak i mukotrpan posao, pa se
često desi da nesavesni radnici sa nedovoljno
kontrole, ostave mamce van rupa na površini zemljišta. Istovremeno, svaki pokušaj izrade kojekakvih depozitora mamaca nije bio
dobar, jer su bili skoro neupotrebljivi i nisu
zaživeli u praksi. Pošto su mamci napravljeni tako što se aktivna materija nanese najčešće na zrna pšenice, divljač često pojede te
mamce misleći da je to slučajno rasuta hrana
i tako dolazi do trovanja.
Ako su mamci na bazi cink-foffida
smrtnost otrovane divljači je obično velika i
brza. Otrovane jedinke srneće divljači, fazana i zečeva će se u tom slučaju naći na parceli gde su cink-fosfid mamci i korišćeni ili u
12
njenoj neposrednoj blizini. Dovoljno je svega nekoliko minuta za njegov letalni efekat.
Ukoliko su mamci, pak, na bazi nekih
antikoagulanata, simptomi trovanja će se videti nakon nekoliko dana. Ovi rodenticidi
izazivaju sprečavanje koagulacije krvi kod
toplokrvnih životinja, pucanje perifernih
krvnih sudova i obično se letalni efekat dobija zbog unutrašnjeg krvarenja. Na otrovanoj
divljači se ti efekti vide kao krvavi tragovi
oko analnog otvora i oko zuba. Kod trovanja glodara antikoagulantima, pošto deluju
odloženo i po nekoliko dana, što opet zavisi
od količine unetih mamaca, u periodu delovanja miševi se slobodno šetaju poljima pod
dejstvom otrova-antikoagulanta, deluju umrtvljeno, usporeno i lak su plen lisica i često
orlova mišara. Ukoliko ovi predatori pojedu
otrovane miševe, i oni će se sami otrovati. O
takvim vrstama trovanja je bilo dosta primera na teritoriji Vojvodine.
Jedini spas od ovih trovanja je koristiti mamce za miševe striktno po uputstvu za
korišćenje, koje se nalazi uz svako originalno
Još jedna loša stvar su i indirektna trovanja od posledica upotrebe pesticida u poljoprivredi.
U poslednjoj deceniji i po je došlo do
intenzivnije primene herbicida ili sredstava
za suzbijanje korova. Sela su nam stara, nema
ko da kopa njive, a uređenost odnosa u robnoj poljoprivrednoj proizvodnji jednostavno
nameće takav način privređivanja. Ovo ima
za posledicu izmenu slike vojvođanskih atara i njiva. Sve je manje korova u pšenici,
kukuruzu, soji i suncokretu. Skoro bukvalno, možete zapaziti samo zemlju i usev. Ovo
povlači dve posledice. Spontani korovi koji
su bili deo ishrane srneće divljači a pogotovo
zečeva nestaju iz atara. Nema, ili je premalo muharika koje će doneti toliko potrebno
seme jarebicama, prepelicama i fazanima.
U isto vreme izgubio se i veliki broj drugih
korova koji su bili deo ishrane divljači. Drugi deo problema je što se na taj način gubi
i mesto za život i skrivanje fazanske i druge
divljači, jer u golom usevu su lak plen.
Poseban problem je upotreba totalnih herbicida na bazi glifosata u strništima,
koja su oduvek, prorastanjem korova, bila
značajan rezervoar hrane za zečeve. Možda
razloge drastičnog pada populacije i malog
prirtaštaja zeca treba tražiti u njegovom
‘’gladovanju’’ usred žitnice Evrope, a iz navedenih razloga. U isto vreme u mnogome se
remeti lov i dopunska ishrana prepelica na
takvim strništima jer izgledaju kao vatrom
spržene površine.
ŠTA DALJE I KAKO
Može se još toliko toga reći poznatog i
manje poznatog, ali naravno, uvek treba gledati šta rade komšije i šta dalje?
Poznato je da je recimo tržište pesticida u mnogim Evropskim državama
razvijenije nego naše i da je upotreba pesticida kod njih intenzivnija po jednom hektaru. Istovremeno, podaci koje dobijamo iz
susednih zemalja nam govore da je recimo,
broj srneće divljači mnogo veći po jedinici
površine uz mnogo intenzivniju hemizaciju
u poljoprivredi. Kako je to moguće? Gde mi
to grešimo?
Razloge treba tražiti u nama
samima.
Uređenost zakonskih propisa kod registracije preparata mora biti jedan od prioriteta buduće vlade i još važnije je obezbediti primenu u praksi tih propisa. Trenutno,
na Srbiju se, na žalost, gleda kao na zemlju
koju očekuje najveći posao u uređenju zakonskih regulativa u primeni i upotrebi sredstava za zaštitu bilja.
Preporuka korisnicima sredstava za
zaštitu bilja bi bila da koriste sredstva za
zaštitu bilja u skladu sa uputstvom, u usevima, u vreme, u dozi i nameni koja je propisana. Ukoliko niste sigurni u upotrebu,
obavezno treba kontaktirati proizvođača ili
područnu stručnu službu. Ja znam da se kod
nas u poljoprivredu i fudbal svi razumeju,
ali nije na odmet konsultovati stručnjake za
zaštitu bilja.
Evropske države uveliko rade i dosta
13
su postigle na razvoju poljoprivrede, gde se
koncept zasniva na tom održivom razvoju.
Mnogo se vodi računa o uticaju pesticida na
životnu okolinu i posledice po živi svet i po
čoveka.
Pitamo se gde smo mi u odnosu na
Evropu? Dovoljan je podatak da se oko 60%
sredstava za zaštitu bilja koji se koriste kod
nas ne smeju koristiti u Evropskoj uniji. Na
žalost, ne smeju se koristiti ni u Albaniji.
Ministarstvo poljoprivrede i uprava za zaštitu bilja najavljuju dugo očekivane izmene u
primeni zakonske regulative kod registracije
i upotrebe pesticida.
Postoji još jedna karakteristika, vrlo
izražena poslednjih godina koja u mnogome utiče na ponašanje i brojnost divljači
kod nas. To je globalno otopljavanje, zajedno sa posledicama koje nam donosi. Povećanje srednje godišnje temperature, koje je
značajno, doprinosi razvoju i opstanku pojedinih, novih štetnih organizama, pre svega
fitopatogenih gljiva kojih do sada lili nismo
imali, ili ih nismo imali u toj meri i sa tim
posledicama. Svedoci smo značajne pojave
aflatoksina poslednjih godina, kao samo jednog od mnogih pratilaca otopljavanja. Divljač tu svakako nije zaobiđena, jede hranu sa
naših njiva i na taj način dolazi u kontakt sa
tim mikotoksinima. Konkretno, aflatoksini
direktno utiču na reproduktivnu sposobnost jedinki. Moguće je da jedan od uzroka
smanjenog graviditeta srna i brzog opadanja
populacije zeca treba tražiti i u toj činjenici.
Ovo je svakako, bio kratak i sažet osvrt
na jednu temu o kojoj bi trebalo mnogo više
voditi računa, jer sigurno, svojim uticajem i
posledicama po divljač to svakako zaslužuje.
Na nama lovcima je i zadatak da na svakom
mestu, svako u svojoj moći, kad god je to
moguće, da svoj doprinos pravilnoj upotrebi
pesticida kako bi štete bile što manje, a naša
lovišta bogatija i zdravija. Nadam se da će i
ovaj članak doprineti boljem poznavanju
situacije i ukazati na rizike primene sredstava za zaštitu bilja i poslužiti kao inicijativa
za dalja istraživanja.
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Pripremio: Radosavljević V. Živko,
dip. inž. šumarstva
ŠTETE OD DIVLJAČI I NA
DIVLJAČI I RAZNI NAMETI
Imovini i ljudima divljač pričinjava štete na više načina, a najčešće
uništavanjem useva i zasada, uništavanjem domaćih životinja i
pojedinih vrsta divljači od strane divljih predatora u prvom redu
zveri, prenošenjem zaraznih bolesti na ljude i domaće životinje,
nanošenjem povreda ljudima i domaćim životinjama, ali i
oštećenjem objekata (nasipi, električni kablovi i slično).
Š
tete od divljači i na divljači su redovna
pojava od pamtiveka, ali sve dok su u
podnošljivom obimu nisu izazivale,
i danas ne izazivaju posebne nesuglasice
između valasnika imovine na jednoj strani, i
korisnika lovišta i vlasnika divljači na drugoj
strani.
Međutim držanjem u lovištu znatno
većeg broja divljači od optimalnog broja, korisnik lovišta smanjuje prirodni prehrambeni potencijal staništa, pa je divljač prinuđena, da hranu traži na usevima i zasadima
i čini štete: Tako nastale štete dužan je nadoknaditi korisnik lovišta ili vlasnik divljači
(država) u skladu sa zakonom.
Štete nastaju u znatno većem obimu
od podnošljivih, kada: korisnik lovišta ne
sprovodi mere utvrđene lovnom osnovom
lovišta; sprovodi mere utvrđene u nestručno
i nesavesno urađenoj lovnoj osnovi lovišta
ili godišnjem planu gazdovanja lovištima,
najčešće zbog netačnih podataka o broju
divljači u lovištu* stavljenih projektantu na
korišćenje; zatim od poplava i požara većih
razmera; ekstremnih temperatura; dugotrajne suše; gradobiotina; saobraćajnih sredstava; lovokrađe i krivolova; pasa i mačaka
„lutalica“; upotrebe opasnih hemijskih sredstava, ali i od prenamnoženih divljih predatora.
Štete na divljači i drugim divljim
životinjama, često i sa smrtnnim ishodom
nastaju i nepravilnim izborom, primenom u
povećanoj koncentraciji i u neodgovarajuće
vreme hemijskih sredstava, nego usled otrovnosti tih sredstava.
Štete, koje se pričine na zaštićenim
divljim životinjama i divljači dužan je, da u
skladu sa zakonom nadoknadi onaj, ko je te
štete i pričinio.
14
Da podsetim:
Prema Zakonu o divljači i lovstvu korisnik lovišta; vlasnik i korisnik zemljišta,
voda i šuma na kojima se lovište nalazi; kao
i vlasnik i korisnik površina van lovišta na
kojima se divljač nalazi, dužan je da preduzima sve neophodne mere radi sprečavanja
šteta, koje divljač može pričiniti imovini i
ljudima.
Korisnik lovišta je solidarno odgovoran sa učesnikom u lovu, koji prouzrokuje
štetu u toku lova organizovanog od strane
korisnika lovišta.
Pravno, odnosno fizičko lice kome je
divljač prouzrokovala štetu ima pravo na
naknadu štete samo, ako je preduzelo propisane mere za sprečavanje štete od divljači.
Štetu koju u lovištu prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužan je da nadoknadi korisnik lovišta.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Štetu koju prouzrokuje trajno zaštićena divljač, dužno je da nadoknadi ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne
sredine.
Štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je trajno zaštićen, dužno je da
nadoknadi ministarstvo nadležno za poslove
zaštite životne sredine.
Štetu koju prouzrokuje vuk na teritoriji na kojoj je lovostajem zaštićen, dužno je da
nadoknadi Ministarstvo, ukoliko su korisnik
lovišta i oštećeno lice preduzeli propisane
mere za sprečavanje štete.
Štetu koju van lovišta prouzrokuje lovostajem zaštićena divljač dužno je da
nadoknadi Ministarstvo, a na teritoriji autonomne pokrajine nadležni pokrajinski
organ, ukoliko je vlasnik, odnosno korisnik
površina van lovišta preduzeo propisane
mere za sprečavanje štete.
Pravno, odnosno fizičko lice kome je
divljač prouzrokovala štetu može da podnese
zahtev za naknadu štete korisniku lovišta, u
roku od 10 dana od dana nastanka štete. Ovo
je po mom mišljenju kratak i nekorektan rok
prema oštećenoj strani - korektnije bi bilo
od dana saznanja za štetu (više parcela istog
vlasnika u ataru sela na kojima ima štete).
Ako zahtev za naknadu štete nije usvojen u celini ili ako se po njemu ne zaključi
sporazum, odnosno poravnanje u roku od
30 dana od dana podnošenja zahteva, pravno, odnosno fizičko lice može podneti tužbu
kod nadležnog suda. Ova odredba je veoma
nepovoljna, bolje rečeno pogubna za korisnike lovišta, sudeći po dosadašnjem postupanju sudova.
Pravilnikom o merama za sprečavanje
štete od divljači i štete na divljači i postupku
i načinu utvrđivanja štete („Službeni glasnik”
RS, broj 2/12) detaljno su propisane mere za
sprečavanje štete od divljači i na divljači, kao
i postupak i način utvrđivanja tih šteta.
Prema tome velika odgovornost za
štete od divljači i za štete na divljači je upravo na korisniku lovišta i vlasniku divljači, odnosno vlasniku-korisniku imovine
na zemljištu, vodama i šumama, ali i na
površinama van lovišta na kojima se nalazi
divljač. Te štete su veoma različite i zavise od
vrste divljači koja pričinjava štetu.
Prema raspoloživim podacima najčešće tražena naknada za štete od divljači
učinjene na usevima i zasadima u lovištima
i oko lovišta je od divlje svinje, mrkog medveda, zeca i fazana, a na saobraćajnicama od
srne, divlje svinje, fazana i jazavca, ređe od
drugih vrsta.
Međutim, donošenjem Zakona o divljači i lovstvu i pratećih pozakonskih akata
situacija oko šteta od divljači i na divljači u
osnovi se znatno menja iz dva razloga.
Prvi razlog je, što Zakon o divljači i
lovstvu nije odredio vrste sisara i ptica, koje
pripadaju divljači (osporavanja u sudskim
postupcima).
Drugi razlog je, što su lovne vrste sis-
ara i ptica (divljač) utvrđene Pravilnikom
o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i
zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva („Službeni glasnik“ RS, broj /10 ) Pravilnikom o proglašavanju lovostajem zaštićenih
vrsta divljači („Službeni glasnik“ RS, broj
9/12) sve svrstane u lovostajem zaštićenu
divljač, kojoj je pridodato i 10 vrsta van statusa lovnih vrsta sisara i ptica (jelen lopatar,
jelen virdžinijski, muflon, rakunopas, bizamski pacov-ondatra, nutrija, lasica, mrki
tvor, siva vrana i svraka) za koje je korisnik
lovišta dužan da nadoknadi pričinjenu štetu
u skladu sa zakonom.
Štete od divljači su različite i zavise
od vrste, starosti i broja divljači; količine i
kvaliteta prirodne hrane i mira u lovištu.
Divlja svinja štetu čini na svim vrstama ratarskih kultura, gaženjem, riljanjem i
jedenjem (pšenica, raž, zob-ovas, kukuruz,
krompir, stočna i šećerna repa, krmno bilje,
povrće, pitomo i divlje voće, seme šumskog
drveća i žbunja), na podmladku krupne i
sitne divljači do koje može doći, jede sitnu
dlakavu i pernatu divljač, koja se gnezdi na
zemlji u svim fazama razvoja, ribu, rakove,
školjke, puževe, guštere, žabe i drugu animalnu i biljnu hranu do koje može doći.
Jelen evropski, jelen lopatar, muflon
i srna štetu čine gaženjem i pašom useva,
češanjem, lomljenjem i guljenjem kore mladih stabala prilikom čišćenja rogovlja od
basta, brstom i odgrizanjem terminalnih
pupoljaka na pojedinačnim voćkama, mladim voćnjacima, sadnicama šumskih vrsta u
šumskim kulturama, obnovljenim šumama
i vanšumskim zasadima.
Zec najveće štete čini delimičnim ili
potpunim glodanjem i skidanjem kore sa
stabala i ramenih grana voćaka i šumskog žbunja, ređe podmlatka drveća, zatim
glodanjem i delimičnim jedenjem kupusa,
stočne i šećerne repe, lubenica, tikvi-bundeva i drugih povrtlarskih kultura ( nepojedini
delovi propadaju).
Vuk, šakal, lisica i sitne zveri štetu čini
proganjanjem, klanjem i jedenjem krupne
divljači i domaće stoke (najčešće podmlatka), najčešće dok se nalazi na ispaši, ali upada i u torove i slabo obezbeđene staje i sitne
divljači. U nedostatku animalne hrane jedu
grožđe, šljive i drugo sočno voće. Nosioci
su besnila, trihele, drugih zaraznih bolesti i
unutrašljih parazita, koje prenose na druge
divlje i domaće životinje-najčešće pse, pa i
na čoveka.
Veverica i sivi puh čine štete na
koštuničavom voću i u semenskim sastojinama šumskih vrsta drveća, ređe na jajima
ptica.
Pernata lovostajem zaštićena divljač i
druge vrste ptica takođe čine štete, najčešće
na usevima (kukuruz, suncokret, žitarice,
semenske kulture) zasadima vinove lozegrožđu i voća, raznim šumskim plodovima i
semenu. Štete su najčešće i najveće na mestima unošenja fazana iz veštačke proizvodnje.
15
Pored navedenog sve vrste divljih
krupnih i sitnih životinja, kada se nađu na
saobraćajnicama izazivaju štete na vozilima
i povrede učesnika u saobraćaju, nekada i sa
smrtnim ishodom. Najčešće uzrok ovih šteta je vožnja neprilagođena uslovima puta ili
nedostatak saobraćajnog znaka „divljač na
putu“ (presude sudova najčešće obavezuju
korisnika lovišta, da plati štetu).
Štete od divljači i na divljači ne mogu
se u potpunosti odvojiti jedne od drugih, jer
često jedna prouzrokuje drugu, na pr. kada
vuk zakolje i pojede srnu ili lisica uništi leglo
fazana, sova ušara ubije zečića, divlja svinja
usmrti lane ili poždere ranjenu divljač, srna
ili divlja svinja pri sudaru smrtno strada i
ošteti vozilo itd.
Navedene i nenavedene štete, bilo da
su pričinjene ljudima ili imovini na zemljištu
i saobraćajnicama mogu biti i većeg obima.
Važno je istaći, kada oštećeni svoju imovinu
ne štiti sa propisanim merama, smatra se da
je kriv, da je uzrok štete njegov propust, pa
njegova krivica isključuje odgovornost korisnika lovišta (ovaj postulat korisnici lovišta
malo koriste).
Kada se sve sagleda i sabere korisnik
lovišta u lovnoj godini plaća: najveći broj
šteta, koje pričini lovostajem zaštićena divljač; naknadu za korišćenje divljači na osnovu planiranog odstrela u godišljem planu
gazdovanja lovištem; troškove preduzimanja
propisanih mera za sprečavanje šteta od divljači i na divljači; organizaciju lova (stručni
pratioci, pratioci u lovu, obrasci dozvola za
lov i izveštaja, obradu trofeja, ocenjivački i
trofejni listovi, evidencione markice, transport ulovljene divljači, veterinarski pregledi i dr.); izradu godišnjeg plana gazdovanja
lovištem; uređivanje lovišta; prihranjivanje
divljači; lovačuvarsku službu, koja štiti divljač i lovište i stručno lice za obavljanje poslova gazdovanja lovištem (zarade, oprema i
materijalni troškovi).
Korisnik lovišta takođe snosi troškove izrade lovne osnove lovišta, programa
ograđivanja lovišta i delova lovišta, programa unošenja divljači u lovište, programa
ulaganja u lovište, troškove redovnog poslovanja i garanciju za pravo korišćenja lovišta.
Kada se navedenom stanju i troškovima doda veoma mali prihod od naknade
za odstrel lovostajem zaštićene divljači i
korišćenje njenih delova (trofeji, meso,
koža,...), koju plaćaju članovi lovačkog
udruženja (korisnika lovišta) i još manja nadoknada za štete pričinjene na divljači i objektima u lovištu, proizilazi i jasno se vidi da:
NAJVEĆI BROJ LOVAČKIH UDRUŽENJA
U SRBIJI VIŠE NE MOŽE OPSTATI SA
STARIM NAVIKAMA U NOVONASTALOJ
SITUACIJI I BANKROT JE NEMINOVAN.
PARDON, OPSTAĆE SAMO, AKO
VEĆI DEO TROŠKOVA PREBACE NA
SVOJE ČLANOVE, ODNOSNO STALNO
POVEĆAVAJU ČLANARINU, KAKO TO
NEKI VEĆ ČINE.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA SUBOTICA
UGOSTILA ČLANOVE UO LSV
Slobodan Vojinović, predsednik Regionalne
privredne komore Subotica
Sednica Upravnog odbora
Lovačkog saveza Vojvodine na kojoj je zakazana Redovna godišnja
skupština održana je u svečanoj
sali Regionalne privredne komore
Subotica. U predivnom i nadasve
profesionalnom ambijentu ove zaista moćne institucije pozdravne reči
članovima Upravnog odbora uputio je predsednik komore Slobodan
Vojinović. On je istakao da Subotički region ima 4.000 privrednih
društava i oko 7.000 preduzetnika.
Ističući značaj lovnog turizma presedsednik
Vujanović posebno je istakao:
- U Regionu se nastoji da se tranzitni turizam preusmeri ka rekreativnom, lovnom i sportsko-ribolovnom, uz zahtev da se
većim ekonomskim efektima koriste prirodni resursi kojima ovo područje raspolaže.
Posle radnog dela Upravnog odbora
predsednik Regionalne privredne komore
Subotica Slobodan Vujanović priredio je prigodni koktel za članove UO Lovačkog saveza
Vojvodine.
Čerevićka domaćinska razglednica
U DUHU DOMAĆINA SERBSKIH
Donedavno eksterijerno dobrano
zapušten, poput brojni srpskih sela države
nam Srbije, Čerević sa oko dve hiljade duša,
sremačko selo šćućureno na severnim padinama Fruške gore i razuđeno duž obale
Dunava, odnedavno zablistalo je u novom
sjaju i lepoti.
Pre nešto više od dva meseca mladi
su odlučili da, kada je u pitanju urednost
sela, stvar uzmu u svoje ruke. Registrovali
su Udruženje građana i ubrzo nakon toga
sedamdesetak članova zasukalo je rukave u
za kratko vreme promenulo izgled sela. Uredili su prostor oko Doma zdravlja, prvobitno
urastao u šumu korova, iza toga okolinu Osnovne škole. Zavičajnog muzeja, parka oko
Spomen obeležja borcima palim za slobodu
otadžbine, i pozamašan deo dunavske obale.
I, to sve pred očima isprva začuđenih meštana sviklih da mlade gledaju tek u kafićima.
Početnu nevericu smenulo je oduševljenje
mladima.
U zahvalnost čerevićkoj omladini, članovi Lovačkog društva „Čerević“, na čelu sa
Sašom Vujićem predsednikom koji, značajno je istaći, obavlja i dužnost potpredsednika
GrO Društva srpskih domaćina Novog Sada,
sredinom aprila priredili su nezaboravno
zajedničko druženje na prostoru lovačkog
doma. Tokom druženja lovci, kao dobri
poznavaoci fruškogorskih puteva i stranputica, proveli su omladinu ozelenelim fruškogorskim proplancima, sa kojih puca pogled
na Novi Sad, čak Bačku Palanku i Vrbas.
Za učesnike, za današnje vreme, nesvakidašnjeg drugovanja, prof. dr Zoran Ristić
šef Kabineta za lovni turizam novosadskom
Prirodno-matematičkog fakulteta održao
je kratko predavanje na temu lovstva, dok
je meštanin Milenko Kuzmanović, počasni
predsednik Lovačkog društva „Čerević“ zanimljivo kazivao o Čereviću i Fruškoj gori.
VLG PRESS
I to nije sve. Pripadnici Izviđačke čete
Prve brigade Kopnene vojske, sa kojom novosadski ogranak Društva srpskih domaćina održava tradicionalno dobru saradnju,
mladima, ali i lovcima, prikazali su segmente
svoje specijalističke obuke. Od načina ishrane u prirodi, preko orijentacije na zemljištu, izrade šatora za smeštaj odelenja do
niza drugih interesantnih elemenata obuke
izviđača Vojske Srbije. Na TRAP strelištu svi
zainteresovani mogli su oprobati svoje streljačke sposobnosti gađajući glinene golubove.
Dok su tamburaši pionirskog tamburaškog orkestra iz Beočina pokazivali svoje
muzičko umeće, serviran je pravi lovački
paprikaš, skuvan na livadi,u oraniji, uz majstorski recept čak četvorice kuvara, Koste
Mitrovića, Petra Popovića, Nemanje Smil-
16
janića i Jovice Košca.
-Želimo da pokažemo kako uz podršku i druženje, akcije na uređenju našeg
sela mogu učiniti život lepšim i nama, i
našim roditeljima. - kaže Vladimir Vasilić
apsolvent na novosadskom PMF i predsednik Udruženja, dodajući kako je planova
mnogo, te da se članstvo svakim danom
uvećava.
-Ova, po mnogo čemu, jedinstvena
akcija mladih ujedno je i dobra poruka starijima, ne samo meštanima Čerevića, već cele
Srbije.- ističe Vujić.
I, da ne zaboravimo. Sve to dešavalo se
ovde, u Sremu, u Vojvodini, u Srbiji. U Čereviću. Domaćinski, serbski, kako bi trebalo, i
kako dolikuje ovom narodu.
Budimir M. POPADIĆ
LOVCI U BAČKOM PETROVCU ODRŽALI SKUPŠTINU
Redovna godišnja sednica Skupštine
Lovačkog udruženja „Petrovec“ u Bačkom
Petrovcu održana je u lovačkom domu u
ovom mestu 6.04.2014. godine. Skupštini su
prisustvovali delegati iz lovačkih društava
Kulpina, Bačkog Maglića, Gložana i Bačkog
Petrovca koji čine ovo udruženje. Na Skupštini je raspravljano o aktuelnim pitanjima
vezanim za lovstvo ovog kraja. Skupštinom
je u radnom predsedništvu predsedavao
podpredsednik Bohuš Mihal. Izveštaj o radu
organa pročitao je Branislav Plahćinski,
lovočuvar u ovom L.U. Nakon saslušanih
izveštaja o radu podneti su izveštaji o brojnom stanju ulovljene divljači u protekloj
lovnoj sezoni kao i stanju fondova gajenih
vrsta divljači nakon prolećnog brojanja.
Konstatovano je da je u pojedinim lovnim
revirima brojno stanje srneće i zečije divljači u opadanju dok je u ostalim brojnost na
prošlogodišnjem nivou. Usvojen je i Godišnji plan gazdovanja lovištem za lovnu 201415 godinu kao i finansiski plan L.U.. Članarina za nastupajuću godinu iznosi 8.000,00
RSD po lovcu. U ovu cenu nije uračunata
nabavka žive divljači i naknada za odstreljenu divljač. Skupštini su kao gosti prisustvovali Milan Pažin predsednik Lovačkog
saveza Vojvodine i Dejan Milkov sekretar
Lovačkog saveza Vojvodine. Pozdravljajući
delegate u Skupštini, predsednik Pažin je
istakao da L.U.“Petrovec“može poslužiti kao
primer ostalim Lovačkim udruženjima kako
treba raditi. Takođe je govorio o zakazanoj
Skupštini Lovačkog saveza Vojvodine na kojoj će se raspravljati o svim bitnim pitanjima
vezanim za lovstvo u Vojvodini. Naglasio je
da se očekuje smanjenje nepotrebnog administriranja u lovstvu vezano za korišćenje
lovišta, kako bi se pojednostavilo vođenje
evidencije u gazdovanju lovištem. Takođe je
govorio o odnosima L.S. Srbije i L.S. Vojvodine te je istakao da se u skoroj budućnosti
očekuje uspostavljanje normalnih odnosa
između ova dva saveza, kao i normalizacija celokupnih odnosa u lovstvu Srbije. Izborom članova u Komisiju za kinologiju i
Lovno streljaštvo Skupština je završila rad.
Dejan Milkov
NASTAVLJENO UREĐENJE LOVAČKOG SALAŠA
Članovi Lovačkog udruženja „Šajkaš“
nastavili su i ove godine sa intenzivnim radovima na stvaranju što boljih uslova u šajkaškom ataru za svoje aktivnosti. Već u rano
proleće zasadili su nekoliko stotina sadnica
raznog drveća (bagrema, topole, bresta...) i
tako proširili postojeće zasade na budućoj
remizi na više od hiljadu stabala, što će mnogo značiti za goli šajkaški atar. Nastavlja se
izgradnja novog strelišta dovoženjem zemlje za nasip. Ipak se najviše radi na uređenju
salaša koji su lovci kupili od Lazara Kojića
pre nekoliko godina.
Salaš je bio prilično zapušten i u njegovu obnovu uloženo je mnogo rada i sredstava. Prošle godine obnovljeni su vinograd i deo voćnjaka koji su već dali i prve
plodove. Na salašarskoj kući popravljen je
krov i postavljena pvc stolarija, a na šupi je
takođe uređen krov i betoniran patos. Sada
se kuća uređuje iznutra: ugrađena je kuhinja, postavljaju se gipsane ploče na tavanicu, a
biće okrečena i ofarbana spolja i iznutra.
Dvorište je dobilo sasvim drugi izgled.
Behaton pločama popločena su dva letnjikovca (veći 17 x 3,5 m i manji 4 x 3 m) i
urađena staza između njih i kuće. Slobodan
prostor u dvorištu nasut je peskom pa humusom i zasejan travom. U letnjikovcima su
postavljeni masivni stolovi i klupe.
Najveći poduhvat ove godine je
uređenje prihvatilišta za fazane koje je
izgrađeno na iskrčenom delu starog voćnjaka. Prihvatilište je površine 800 metara (40 x
20 m), sa skloništima za fazane, ograđeno i
pokriveno žičanom mrežom. Oko prihvatilišta je zasađeno zimzeleno drveće. Sredstva
za prihvatilište su najvećim delom (300 hiljada dinara) od konkursa pokrajinske vlade, a
ostalo iz Udruženja i od sponzora.
-Prioriteti su nam da naspemo tucanikom put do salaša pored ribnjaka u dužini
17
oko 500 metara i da od ribnjaka dovedemo
struju. Takođe planiramo da na najvišoj koti,
iza kuće, podignemo čeku, kao i da završimo
strelište. Ne mislimo stati ni sa pošumljavanjem. Pošto Šajkaš nema uređenog izletišta,
želimo da to postane baš naš Lovački salaš –
rekao nam je na kraju Tomislav Babić, predsednik Lovačkog udruženja „Šajkaš“.
Nikola D. Turajlić
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Na početku lovne sezone trofejnog odstrela srndaća
SUBOTICA NAJBOLJA
L
ovna sezona trofejnog odstrela srndaća počela je po kalendaru 15 aprila uz nešto manje turista nego što se
očekivalo. Vaskršnji praznici koji su ove godine bili u istom terminu u obe Hrišćanske
vere uticali su da su mnogi lovci ostali u svojim zemljama i domovima kako bi u krugu
svojih porodica proslavili ovaj praznik nad
praznicima. Ipak na osnovu izveštaja sa terena koje smo prikupili u prvih sedam dana
lova može se izraziti zadovoljstvo učinjenim
jer sudeći po trofejnim vrednostima odstreljenih srndaća ova godina je znatno bolja od
prethodne.
Ako sumiramo ostvareno i izraženo
CIC poenima Lovačko udruženje “Subotička
peščara” iz Subotice može biti najzadovoljnije jer su, bar za sada, ostvarili najbolji rezultat, odstreljen je srndać čiji je trofej ocenjen
sa 177,47 CIC poena i bruto težinom od 670
grama. Podsetimo, prošle godine najjači trofej koji je odstreljen u Srbiji imao je 153,55
CIC poena a pucan je u lovištu kojim gazduje Lovačko udruženje “Neoplanta 1884” iz
Novog Sada.
Drugi po redu i vrednosti od 155,52
odstreljen je u lovištu Lovačkog udruženje “Droplja” iz Čoke i istimenom lovačkom
društvu. Na trećem mestu u odstrelu trofejnih srndaća je trofej iz Novog Kneževca
sa 146,74 CIC poena. Intersantno, ako gledamo rezultatae na nivou cele Srbije onda
treba reći da je u lovištu Lovačkog udruženja
“Obrenovac” Obrenovac odstreljen srndać identične vrednosti kao ovaj iz Novog
Kneževca. Beležimo i vredan trofej u Kanjiži
od 142,55 CIC poena, sa 142 CIC poena u
Elemiru sa 138,32 u Zrenjaninu dva divna
trofeja u Bačkoj Topoli, LU “Srndać” sa 143 i
132 poena. Napominjemo da su ovo rezultati u prvih sedam dana. Na terenu smo videli
turiste iz Nemačke, manje iz Austrije i Italije,
Ukrajine, Belgije, Danske, Rusije, Hrvatske,
Slovenije i Mađarske. I pored najave da će
biti turista iz Španije ni ove godine nismo
primetili njihovo prisustvo. Pa krenimo redom.
SUBOTICA
U prvih sedam dana u lovištu Lovačkog udruženja “ Subotička peščara” odstreljeno je 38 srndaća od planiranih 80. Ovde je
nemački turista odstrelio za sada najjačeg
srndaća u ovoj, 2014 godini sa 177,47 CIC
poena. Pored njega odstreljeno su još dve
zlatne, pet srebrnih i pet srndaća sa bronzanom medaljom. Prema rečima Tihomora
VLG PRESS
Zlatni srndaći iz Kikinde
Zlato iz Kanjiže
van Vulović i upravnik lovišta Ljubiša Oluški
su istakli da je postignuti rezultat u odstrelu
srndaća posledica velikih napora koje su lovci Čoke učinili na obezbeđenju vode u ovom
inače vrlo suvom klimatu. Naravno i plod
dobre selekcije.
KANJIŽA
Thomir Kijac, upravnik lovišta u Subotici
sa najjačim srndaćem u ovoj godini
Kijca, upravnika subotičkog lovišta ovaj rezultat je posledica domaćinskog gazdovanja
ali i pravovremene i stručne selekcije kompletne stručne službe.
ČOKA
Lovačko udruženje “Droplja” iz Čoke
godinama odstreljuje vrhunske trofeje. Samo
pre četiri godine u Čoki je odstreljen za tu
18
godinu najjači srndać u Srbiji sa 173 CIC
poena i interesantno i ove godine isti turista
iz Nemačke je ponovo pucao zlatnog srndaća
sa 155,52 CIC poena. Ovo mu je peti zlatni srndaća iz Čoke. Pored ovog zlata u Čoki
su odstreljeni i još četiri trofeja sa srebrnom
medaljom i četiri sa bronzanom. Ukupno je
u prvih sedam dana odstreljeno je 20 trofejnih grla. Posebno je dobro prošla sekcija
Sanad gde je od ostreljenih šest srndaća pet
bilo u medalji. Predsednik sekcije u Čoki Jo-
vegetacije. Prema rečima lovočuvara Ivana Rajića ječam već klasa
a pšenica je do pojasa. Ovde su
imali zbog toga dva pogotka u
glavu uz još jednu teškoću, teško
je pronaći odstreljeno ili ranjeno
grlo.
- Jednostavno mučimo se
jer ako ne uhvatimo srndaća u
ranim jutarnjim časovima kada
izađe na pašu pored kanala posle
je to nemoguće kada uđe u pšenicu, posebno
na velikim kompleksima, rekao nam je lovočuvar Rajić.
Ovde je planirano za odstrel 120 trofejnih srndaća a u momentu naše posete
pucano je 38 grla. Iako srndaći u trenutku
naše posete nisu bili zvanično ocenjeni pretpostavljene vrednosti govore da je tu „palo“
tri zlata, dva srebra i dve bronze.
NOVI
KNEŽEVAC
Lovačko udruženje „Emil Talijan“ iz
Novog Kneževca ima plan od 50 trofejnih
srndaća za odstrel. Posle sedam dana od
početka lovne sezone odstreljeno je 16 grla
i ovde beležimo trofej treći po vrednosti do
ovog momenta sa 146,74 CIC poena. Kako
im je najavljena jedna austrijska grupa koja
ovde lovi već punih deset godina, prema
rečima upravnika lovišta Jovana Stankova
očekuje se da će plan biti ispunjen. Pored
ovog viskog zlata ovde je odstreljeno još
dva trofeja sa srebrnom i tri sa bronzanom
medaljom. I ovde ističu probleme sa visokom vegetacijom.
Lovačko udruženje “Kapetanski rit”
ima u planu za ovu godinu 95 trofejnih srndaća za odstrel. U momentu našeg boravka
odstreljneo je tek 16. Razlog je jednostavan
poklapanje Vaskrsa i nedolazak turista tako
da je lov trajao samo dan ipo. Pored ovog,
ovde od upravnika lovišta Dušana Nićiforovića saznajemo i za vrlo teške uslove
za lov. Pšenica je već toliko visoka da se
divljač jedva uočava, ječam je već vlatao a
počela je prva kosidba dateline. Dakle, sve
je previsoko za ovo doba godine. Ipak ovde
izražavaju zadovoljstvo jer je za tako kratko vreme odstreljeno jedno zlato od 142,55
CIC poena uz još dve srebrne i dve bronzane medalje. Prema rečima odgovornih
turiste za odstrel preostalih srndaća očekuju
jer imaju rezervacije.
KIKINDA
I ovde, u lovištu Lovačkog udruženja
“Kikinda” beležimo site problem u odstrelu
I izvođenju lova kao posledica vrlo visoke
Trofeji iz Novog Kneževca
19
VLG PRESS
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
KUMANE
Svakako najprijatnije iznenađenje za
pisca ovih redova. Ovo lovačko udruženje
koje predvodi mladi Robert Tot zaslužuje
mnogo širu reportažu pa će o njima opširnije u sledećem broju. Tek za sada da kažemo
Lovačko udruženje „Svetozar Berić“ gazduje na 10500 hektara, ima 60 lovaca i prema
poslednjem brojanju 1550 grla srneće divljači. Plan odstrela za ovu godinu je 92 trofejna grla srndaća. U momentu naše posete
imali su 32 odstreljena. Zvanično ocenjivanje nije još završeno ali su primetne tri zlatne
medalje. Prema rečima sekretara lovačkog
udruženja Miloša Kumrića i lovočuvara Saše
Tota ove godine primetno je manje turista,
posebno iz Austrije.
DONET KALENDAR TAKMIČENJA U
LOVNOM STRELJAŠTVU
Komisija za lovno streljaštvo Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine donela je kalendar takmičenja za
2014 godinu.
JUŽNO-BANATSKA LIGA
Tri zlata iz Kumana
18.maj Kovačica
08.06. Hajdučica
29.06. Plandište
13.07. Zrenjanin
07.09. Opovo
14.09. Farkaždin
BAČKA-1 LIGA
04.05. Futog-1
11.05. Bački Petrovac
18.05. Begeč
01.06. Čenej-1
29.06. Silbaš
13.07. Neoplanta 1884 Novi Sad
27.07. Bačka Palanka
17.08. Zmajevo
24.08. Gložan
07.09. Čenej-2
14.09. Futog-2
BAČKA-2 LIGA
11.05. Bački Jarak
01.06. Temerin
08.06. Ledinci
31.08. Šajkaš
NOVI BEČEJ,
NOVO MILOŠEVO
U momentu pristizanja u prostorije
Lovačkog udruženja „Novi Bečej“ svih 50
trofeja koliko su do tada odstreli bili su već
spakovani za transport tako da nismo uspeli
fotografisati. Ipak saznali smo da je od tih 50
trofejnih srndaća samo jedan bio u medalji. U Novom Miloševu beležimo odstrel u
prvih sedam dana samo pet trofejnih srndaća od kojih bi jedan mogao biti u medalji.
IZVEŠTAJI IZ TOPOLE,
NOVE CRNJE I RUSKOG
SELA BIĆE OBJAVLJENI
U SLEDEĆEM BROJU
Predsednik i sekretar, Kumane
Vest pred zaključenje broja
18.05. Ruma
25.05. Stari Banovci
08.06. Krčedin
17.08. Pećinci-2
24.08. Sremska Mitrovica
07.09. Šid
14.09. Pećinci-1
LEP OBIČAJ U KOVAČICI
U TURIJI POSLE
10 GODINA
VISOKO ZLATO
U Lovačkom udruženju Turija posle 10 godina imaju
razloga za radost. Tada je odstreljen srndać od 175 CIC poena
a pred samo zaključenje ovog broja VLG stigla nam je vest da
je odstreljen srndać preko 150 CIC poena. Neto težina mu
je 598 grama. Inače ovo lovačko udruženje ima u planu za
odstrel 14 srndaća.
Visoko zlato
20
SREMSKA LIGA
Običaj da se prvo održi redovna godišnja skupština na kojoj se rasprave sva bitna pitanja za rad lovačkog udruženje a potom se zakaže svečana sednica iste skupštine
u Lovačkom udruženju “Livade” u Kovačici
su već tradicija. Na radnoj skupštini se sve
lepo odradi, sevne i po koja varnica ali onda
na svečanoj uz muziku i veselje se proslavlja
prethoodna i dočekuje nova lovna godina
sa već usvojenim dokumentima. Ovog puta
domaćini su bili lovci Uzdina.
Sve lovce i goste iz LSV i LU “Pančevo”
pozdravio je predsednik Lovačkog udruženje Velimir Netković koji je istakao izgradnju
novih lovno-tehničkih objekata i posebno
apostrofirao unošenje fazana i to pet po lovcu. Posebno se pohvalio dobrim međuljudskim odnosima i velikim drugarstvom koje
vlada u udruženju. Ispred Lovačkog saveza
Vojvodine prisutne lovce pozdravio je sekretar Dejan Milkov.
VLG press
21
SEVERNO-BANATSKA LIGA
25.05. Banatski Dvor
01.06. Novi Bečej-1
15.06. Novo Miloševo-1
10.08. Kikinda
17.08. Novi Bečej-2
07.09. Novo Miloševo-2
Sekretar lige,
Blagoje Mirkov
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Novak Maksimović
Kako doraditi terenca
NIVAVEČITA ENIGMA
Kako stvari sada stoje Lada Niva će još dugo vremena jezditi domaćim drumovima i lovištima u
manje ili više izvornom ili ,,tjuniranom,, stanju.
O
pseg tjuninga u našim uslovima
podrazumeva sitna budženja i
snalaženja kao i ozbiljne konstrukcijske i mehaničke prepravke. Sve se podrazumeva. Pod ozbiljnim prepravkama smatraju se dorade ili zamene motora i menjača,
vešanja i karoserije. Cilj ovog teksta i jeste
da ukaže na moguće prepravke orginalnog
stanja za lovačke potrebe. Ne neke korenite.
Već one koje ce vam unaprediti operativnost,
funkcionalnost i rešiti vas glavobolja.
Roštilj, kuka, šucpleh kartera ulja
Modifikacija prednjeg i zadnjeg branika uz kuku i ,,šucpleh,, kartera ulja na Nivi
definitivno ukazuje da to vozilo izlazi na
teren i da se koristi u lovačke, pecaroške ili
šumarske svrhe. Uglavnom. Namena popularnog roštilja (resetkastog odbojnika-napred) je da spreči mehanička oštećenja mo-
tora i hladnjaka prilikom prolaska terena
sa rastinjem, zatim da posluži kao konzola
za eventualne dodatne farove i najvažnija
funkcija da se na rasklopljenom ili fiksnom
roštilju može transportovati ulovljena krupna divljač ili kavez za pse (rešetkasti odbojnik-pozadi). Divljač transportovana na
ovaj način izlučevinama neće ,,oplemeniti,,
prostor za vozača i putnike a obstrujavanje
vazduha ubrzaće proces hlađenja. Takođe i
verni lovčevi pomagači (do par komada) vrlo
često su transportovani Nivom do lovišta. Iz
istih razloga kao i divljač odvojeni su od putničke kabine. U ostalom, za to i onako nema
mesta unutar vozila. Negativnosti i neprijatnosti koje mogu biti izazvane navedenim
tjuningom možemo podeliti na zakonske
i sociološke. Kod prvih je pitanje tehničke
ispravnosti vozila odnosno mogućnost neprolaska tehničkog pregleda ili eventual-
22
vanje slučaja prevrtanja na uzanim, strmim i
kosim vrletima. Zapravo, oni su tu da vozilo
„nasedne“ na njih i spreči prevrtanje.
Ne treba zaboraviti da sva pomenuta
dodata konstrukcija ima određenu masu i da
preterivanje u težini instaliranih modifikacija uvećaće potrošnju, habanje pneumatika,
spiralnih opruga i amortizera dok će vuča
prikolice skratiti radni vek korpe kvačila,
druk lagera i lamele. Što dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji. Ali... bez ovih dodataka ili
prepravki, nema prave funkcije Lade.
Krovni nosač
na kazna od strane saobraćajne policije ili
vanredni tehnički pregled uput na atest...
Sociološki fenomen vezan je za rastući negativan odnos prema lovu i lovcima pa divljač
na haubi nije najpoželjniji vid transporta u
naseljenim mestima, gradskim sredinama,
autoputu... dok vožnja ,,na haubi,, od lovišta do rashladne komore i veterinarskog nadzora može proći. Vrednost ulaganja u ovu
modifikaciju kreće se u proseku od stotinak
evra za kuku sa atestom do ozbiljne cifre od
hiljadu evra za prednji i zadnji roštilj zaštini
pleh, dodatne farove sa elektroinstalacijom
i novim relejima. Ukoliko ste već ugradili
kuku koja će vući prikolicu, naglašavamo da
prikolica mora biti registrovana i tehnički
ispravna pa će vas ovo zadovoljsto dodatno
koštati još kojih par stotina evra. Da ne zaboravimo i dodatne pragove na sajtnama. Oni
imaju ulogu pomoćnog roll-bara za spreča-
Najelegantnije rešenje pravljenja komocije, u inače skučenom prostoru Nive sa
troja vrata, jeste instaliranje krovnog nosača.
Krovni nosač je deo opreme za koji nije potreban nikakav atest ili papir od nadležne institucije. Zato određen broj lovaca koji ne želi
peripetije sa Državom
po pitanju može li
ovo ili ne može, rado
ugrađuje na svoja vozila krovni nosač. Bilo
da je isti kupovni ili
ručni rad na njega se
može podosta toga
staviti a podosta može
i koštati u zavisnosti
za kakvu vrstu nosača
će se potencijalni
kupac odlučiti. Najjeftinije izvedbe kreću
se opet od stotinak
eura do više stotina za
zatvorene nosače od
otpornih plastičnih
materijala
strane
proizvodnje.
Instalacija krovnog nosača
bitno menja ionako lošu aerodinamiku Nive
što će se odmah pokazati kroz uvećanu potrošnju goriva. Kod nekih, aero-dinamičnih,
moze doći i do smanjenja potrošnje. Teoretski trebalo bi ga skinuti nakon obavljena
posla ali to obično retko ko da od imalaca
radi. Sa krovnim držačem ste rešili pitanje
prenosa dodatne opreme ali ne i transport
krupne ulovljene divljači. Teško da će neko
crnu divljač od 100 i kusur kila penjati na
prvi sprat. No, što se dobije na mostu...
Provetravanje i enterijer
Do dana današnjeg klima za Nivu ostaje nerešiva enigma. Dotle još nisu dobacili.
Zato, kao rešenje provetravanja i
kondicioniranja auta ostaje promena zadnjih prozora na klizač kao kod Renoa ,,četvorke,, peškir oko vrata vozača i putnika a
kao najveća inovacija je kineski ventilator
na 12 volti koji vrti vazduh u lice sapatnika.
Što se tiče enterijera malo je Niva na kojima
su upotrebom rasturena zadnja sedišta dok
prednja pucaju kao da su od stakla, pogotovo pod gabaritnim lovcima. Stoga je zamena
prednjih sedišta /od starog Forda Eskorta V
su najbolja i najpodesljivija/ učestala pojava
u osvežavanju enterijera. To obavezno treba
uraditi ako ste vlasnik Nive. Ipak, daleko ozbiljnija aktivnost u odnosu na pređašnje je
krojenje lako perivog linoleumskog poda.
Sa debljinom od 3-5 mm sve vrste linoleuma, toplog poli-uretanskog poda -Impale
i slične tvorevine, odlično će poslužiti kao
brana blatu, izlučevinama, prljavštini i svim
drugim zagađivačima enterijera. Kad dara
prevrši meru, obično jednom do dva puta
godišnje za topla sunčana dana, pod se izvadi i opere šmrkom i jakim deterdžentom kao
i kompletna unutrašnjost vozila. Najhrabriji
vlasnici zabušili su burgijom i dve rupe u
podu koje prilikom pranja crevom odvode
vodu iz kabine. Za zaptivanje rupa služe gumeni i plastični čepovi. Vrednost ove investicije je desetak hiljada dinara i nema negativnih efeketa na okoliš u bilo kom pogledu.
Felne, gume , liftovanje
Obrni, okreni, Niva najbolje podnosi
svoju čeličnu felnu 16-icu sa kojom ima i
najbolju prohodnost. Što se guma tiče tu je
stanje donekle vrlo specifično a evo i zašto.
Da bi se najbolje iskoristili potencijali za terensku vožnju auta potrebno je imati tri para
guma što sa cenom od 60-ak evra po gumi
može biti ozbiljan izdatak. Iako postoje dobri pneumatici sa zapadnog tržišta, domaći
imaoci Nive profilisali su dva brenda iz Rusije
kao neprikosnovena u odnosu na uloženo/
dobijeno. To su Kama i Voltyre. Kamin model 511 za sneg i zimu i 232 za leto, suve uslove
i asvalt. Gume oba brenda jako su se dobro
pokazale. Takođe Voltyre ima dobar model
za blato i put nasut tucanikom (McAdam) a
njena vli-5 kramponka dala je Nivi mitsku
prohodnost. Niva može trpeti i za broj manju ili veću obuću u ne tako zahtevnim vožnjama (asvalt/teren) ali će vrlo brzo reagovati
na to dizanjem potrošnje, težim manevrisanjem ili nestabilnošću odnosno dizanjem
temperature motora. Niva će nestabilnošću
reagovati i na neadekvatan izbor guma tako
da će guma za led i sneg biti pogibeljna po
23
kolovozu izloženom letnjem pljusku. Zato se
retko na Nivi sa fabričkim motorom i menjačem mogu videti drastična odstupanja od
felni 16-ica i pratećih guma. Tačnije jako
predimenzionirani - ,,monstrum točkovi,, su
oblik tjuninga koji zahteva promenu kompletnog motora i menjača (ili bar drastične i
preskupe dorade) kao i donjeg postroja.
Motor, hlađenje, plin i dizanje
temperature
Ako kojim slučajem upitate u ovlašćenom servisu da li motori Nive greju u visokom
režimu obrtaja uvek ćete dobiti odgovor koji
otprilike glasi ovako : - Redovno servisiran
i tehnički ipravani benzinski motori (1.7 i
1.7i) nemaju povećan temperaturni režim
rada a on je u temeperaturnom opsegu od
85 do 105*C...,,. Alal im ćufte, rekli bi mnogi kojima na 40*C u koloni
kreni/stani motor počne
dizati temperatura blizu
kuvanja. Još više bi opsovali kolege čija vozila imaju retku priliku da se voze
po asvaltu tj. oni koji svoje
mašine kidaju po teškim
terenima i znaju kolko je
potrebno žustre vožnje da
se temeperatura digne do
izbijanja čepa hladnjaka
bliže podeoku označenom
130*C. Oni koji su iskusili
na svojoj koži takvo stanje na razne načine izveli su
specifične prepravke kojim
bi sanirali visoku temperaturu ne udubljujući se u
uzroke. Međutim ima istine
u iznetom stavu ovlašćenog
servisera a evo i zašto. Vrlo
je visok procenat Niva koje voze na plinski
uređaj koji ako nije podešen kako treba (siromašna smeša) prouzrokuje dizanje temperature u sistemu. Za instaliranje plinskog
uređaja ovlašćeni serviser ne snosi odgovornost pa time i može da izjavi ono gore. Dalje,
većina vozila ima zavidnu kilometražu po
terenu a uslovi eksploatacije prilično su habali stanje rashladnog sistema a ako se tome
doda kvalitet delova, rashladne tečnosti i
maziva koji se koriste imaćemo kombinaciju
koja će usloviti temperaturni izazov mnogim
vlasnicima. Zato dovijanja ima mnogo od
sipanja univerzalnog modifikatora ili nekog
sličnog aditiva koji snižava unutrašnje trenje motora do izvođenja eksternog prekidača
za ručnu aktivaciju ventilatora /obavezno/,
stavljanje hladnjaka sa dva ventilatora /vrlo
pozeljno/, dodatnog hladnjaka ulja i sličnih
improvizacija. Pomenusmo, da ne zaboravimo...plinski uređaj je takođe neophodan
i poželjan jer drasticno snižava cenu predjenog kilometra. Sa instaliranom bocom ispod zadnjeg ogibljenja, naravno. Mada, to
već postaje sastavni set opreme novih Lada.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Predrag Đurđev
Lov srndaća
ALATKE ZA ODSTREL
I JOŠ PO NEŠTO
Pre polaska u lovište detaljno prekontrolišite da li ste
poneli svu neophodnu opremu. Kod ovakvog lova se
po običaju ne nosi ranac i sve se nosi sa sobom.
M
eđutim, obavezno se mora imati par stvari pri sebi. Elementarno se podrazumeva: pokrivku za
glavu po izboru, dvogled, daljinomer / po
želji / nož, parče kanapa, pirsh štap ili laki
tronožac, upaljač, maramice, flašica vode,
parče čokolade i pljosku sa kapljicom za
nazdraviti po odstrelu. U autu je preporučljivo imati ceradu ili šatorsko krilo, velike
jače kese za otpad, veći plastični sud za divljač, kanistar vode, ubruse za ruke, rezervne
čarape i košulju za svaki slučaj. Bez obzira
na metodu lova srndaća, pirsh ili čeka, potrebno je voditi računa o odeći i obući. Lov
ce obavlja u prolećnim mesecima i obično
temperature variraju od 6 stepeni jutarnje do čak preko 20 stepena dnevne. Kako
se obući u takvom rasponu.? Ukoliko ste
na čeki poželjno je imati za nijansu topliju
garderobu. Za hodanje, lov pretraživanjem, laganija odeća se podrazumeva. U oba
slučaja odaberite garderobu od prirodnih
materijala i jaknu ili prsluk koji “dišu” ali da
su vodootporni. Savremeni materijali, poput
“goratexa” dozvoljavaju potpunu zaštitu a
ujedno su lagani. Pošto nosite dosta sitnica
poželjno je da odevni predmeti imaju funkcionalne džepove. Zapravo, osnovna poenta
je u laganijoj i slojevitoj odeći. Podkošulja se
podrazumeva i ona je topla preporuka. Na
kraju, obavezno proverite vremensku prognozu na dan lova. Nije na odmet podsetiti na
onu narodnu...- s’proleca i leta se obuci, zimi
kako hoćeš.
Pravilan izbor obuće je posebno
pitanje.
Ukoliko lovite posle kiše ili je za taj dan
predviđena, gumene čizme su neophodnost.
U tom slučaju izbegnite zimske modele sa
krznom, neoprenom ili debelom izolacijom.
Takođe su poželjne i one sa tanjim đonom
koje su fleksibilnije. I veličina je bitna. Zimski dani su za nama i nema potrebe za “broj
većom” čizmom i višeparnim čarapama.
24
Ukoliko vreme zadovoljava, uvek je za ovu
vrstu lova bolji izbor duboka, vodootporna,
cipela. Sa njome ste pokretljiviji, ona dozvoljava ugodniji hod, a i težina pri koračanju je
daleko manja. Danas se cipele za pirš prave
od ultra lakih materijala i mogu se pronaći
po prihvatljivo niskim cenama. Čak za upola
cene nekih firmiranih “gumenjaka” / poput
Eagle-a ili Le Shamo-a /. Izbegavajte kožnu
obuću u jutarnjim časovima. Rosa zna biti
neprijatna i sigurno će navlažiti noge. U
suvim danima i za večernje izlaske na čeku
može poslužiti. Za ostale uslove je rizična.
Oružje, municija
Sa ovom temom dolazimo do intrigantnog pitanja: - Kakvim oružjem u lov na
srndaća. To je jako “klizav” teren za svakog
poznavaoca a posebno za novinarski osvrt.
Kada bi želeli da sačinimo definiciju takvog
odgovora, magična formula bi glasila: - Konfiguracija oružja za odstrel srndaća je afinitet i individualni izbor, koji zadovoljava
osnovna načela izbora kalibra po zakonskoj
i energetskoj vrednosti, uz dobra balistička
svojstva na telu divljači a u odnosu na njenu
telesnu masu, uključujući i etički pristip.
Formula deluje suviše komplikovano, možda
rogobatno ali je u stvari tačna. No krenimo
redom, u jednostavniji način analize poželjne puške.
Da počnemo sa kalibrima. Maleni, u
dijametru 5.6mm, preporučujemo vrsnim,
iskusnim i sigurnim lovcima. U ovu grupu
spadaju .222 rem., .223 win, .222 rem.mag.
.22-250 rem., 5.6x50 r mag., 5.6x57, 7.62x39
i još po neki egzotični. Prethodno navedene prati i izraz ‘srneći kalibri’. Pomenute
krasi ravna putanja zrna, dovoljna energija
za odstrel ali i lagana zrna koja znaju biti
problem kad naiđu na prepreke tokom leta.
Pored toga, vetar im je glavni neprijatelj.
Takođe, kod lošijih pogodaka, srndać zna
‘odneti’ hitac malih brzih projektila. Iako
je životinja smrtno ranjena, potraga se zna
odužiti u nedogled. Ranjavanje nikome nije
potrebno. Trofejno grlo je izuzetno vredno,
i zato, oprezno sa pomenutim mališanima
koji, uzgred, prave i teška oštećenja na mesu
divljači. Zato, nikada nisam bio poklonik tih
‘srnećih kalibara’.
U drugu grupu možemo navesti
sledeće: 6mm.rem, .243 win., 6x70r, 6x62
freres, .25-06 rem., 6.5x55, 6.5x57 /i R verzija/, 6.5x65 rws, 6.5x68, .270 win., .270 wsm.
U treću grupu bi svrstali: 7-08 rem.,7x57 /i
R verzija/, 7 rem.mag, 7x64, .280 rem., .308
win., 30-06 . Naša preporuka je da koristite
/ukoliko ste u mogućnosti/ kalibre iz druge
navedene grupe. Ona je sigurno najprimerenija. Jer dijametri zrna između 6 i 6.8 mm
su najpodesniji za odstrel srnjaka. U osnovi,
svi pomenuti imaju dobre balističke osobine,
velike početne brzine i ravnu putanju zrna.
Poželjno je da tačka upucavanja /”O”/ bude
definisana između 180 i 220 met. Pomenuta
svojstva dozvoljavaju da se uputi besprekoran hitac do optimalnih 250 met ukoliko je
to potrebno. Poznato je da srndać neće da se
“namesti” baš uvek na 50 -100 met., naročito
u Vojvodini. Da ne zaboravimo, uvek plasirajte hitac sa oslonca. Sa čeke je to lako, dok
sa zemlje uvek koristite štap ili tronožac za
pirš. Ovakav lov zahteva besprekoran pogodak u plećku ili malo iza nje, još bolje. Pucanje iz ruke je rezervisano samo za daljine
od max.80-100 met. i to iskusnim lovcima.
Municija traži posebnu pažnju. Telesna masa srndaća varira od 20-30kg, maksimalno, i moramo biti svesni da je to lagana
divljač. U glavnom, za prvu grupu je optimum od 3.5-4 grama težine zrna, za drugu
grupu se kreće od 5.5-8,5 grama, dok je za
treću dobar izbor od 8 - 9.7 grama. Proizvođača izaberite sami, u odnosu na vaša
iskustva i poverenje. Presudan je oblik i tvrdoća zrna. Ako imate mogućnost izbora, koristite uvek delimično ekspandirajuća ili tvrda zrna. Prostrelna rana je izuzetno poželjna.
Klasičan SP/Soft Point/ je dobar za dalje distance, dok na umerenim daljinama zna teško
oštetiti mišićnu masu. Zato ga koristite ako
bas morate. Klonite se municije čije zrno ima
naziv ‘ballistic’, po običaju su to jako meka
zrna. Preporuka je da se koriste i zrna sa velikim balističkim koeficijentom, poput BT /
boat tail/ zrna kako bi maksimalno iskoristili
prednost rezantnih kalibara koji imate. Ako
koristite PPU municiju, odaberite onu koja
ima oznaku PSP, PSPBT ili SPBT. U načelu,
koristite uvek kvalitetnu municiju.
Optika
Odaberite kvalitetan optički nišan sa
primerenom končanicom za lov srndaća.
Tipovi kao “duplex”, “4a”, “balistik plex”,
“multi x”, “30-30” i slične su idealno rešenje jer su tanke. Končanica ne sme na većim
daljinama pokrivati telo divljači. Minimum
prihvatljiva optika je uvećanja 6x i prečnika
objektiva 42. Za brdske terene. Optimum
treba tražiti u varijabilama poput 3-9x40 ili
fiksne 8x42. Za idealno bi preporučili 2.5
-10x50, 4 -12 x50, 4-16x50 i sa tubusom od
30 mm. Što veći tubus i veći objektiv znači
bolju preglednost, čistiju sliku, bolji kontrast i pouzdaniji pogled u ranim jutarnjim
i kasnim večernjim časovima. A tada se
oprezni srndać i pojavljuje, zar ne. Optike
srednjeg cenovnog razreda su sasvim dobre
kod proizvođača poput Bušnela, Leupolda,
Hakka, Vixena, Meopte i sl. Zrakovi fiksni
od 6x42 i 8x42 će potpuno završiti posao. O
Swarovskom, Kahlesu, Smit i Benderu, Cajsu, džaba trošiti reči. Svi bi voleli da ih imamo. Još nešto, osvetljene končanice i nisu
neophodnost i bez njih niste toliko hendikepirani a dosta utiču na cenu. Kvalitetnu
optiku treba da prati i kvalitetna montaža.
Povoljno se mogu nabaviti fiksne i demontažne Leupoldove montaže. I ako deluju jednostavno, dokazano su pouzdane i ne previše skupe. Švenk i Suhl su odavno na ceni
ali su nekako ‘mekane’ na spoljne udare tokom nošenja i transporta. Pomalo već izlaze
iz mode. Tipovi poput Pikantini i Weawer,
daju maksimalnu čvrstinu i otporne su na trzaj i udarce tokom provlačenja, penjanja na
25
čeku i sl. . Klonite se “praviša” iz sumnjivih
strugarskih zanatskih radionica.
Podsetnik
Izbor konfiguracije alatke, poput karabina, kombinovane puške, jednometne
prelamače, ili poluautomata je vaš afinitet.
Budite svesni mogućnosti vašeg oružja i izabranog kalibra. Onoliko koliko verujete
svom oružju i svojim sposobnostima, toliko
će te uputiti precizan hitac na određenu daljinu. U ovakvim prilikama uvek dajem prednost obrtno-čepnom karabinu. Prilagodite
odlike puške svojim sposobnostima. Koristite uvek pouzdan i jak dvogled za pretragu
terena... nikad opticki nišan. Izvršite proveru upucanosti vaseg karabina pre dolaska
na odstrel. Obavezno. Lovište nije poligon
za vežbanje. Nikada ne pucajte na divljač u
trku. Zamolite stručnog pratioca da vam da
procenu razdaljine do divljači jer bolje od
vas poznaje distance u svom lovištu. I nemojte nikada pucati iz terenskog vozila. Zakon
to zabranjuje a pored toga nema ni previše
čari. Lično obožavam lov srndaća pretragom
jer to smatram suštinskim lovom.
Sa domaćinom koji gazdije lovištem
u kome vršite odstrel, pravovremeno dogovorite sve detalje koje definišu lov trofejnog
srndaća. Ovde pre svega mislimo na finansijsku konstrukciju. Vrlo je važno da se unapred zna cenovni /ili trofejni/ razred do
koga ste spremni da idete. Utisak prelepog
lova može pokvariti naknadno saznanje da
morate izvaditi značajna sredstva koja niste
planirali. Zato pametno, upravniku lovišta
ili lovočuvaru tačno naglasite koliko novca
izdvajate, u okviru objektivne greške koja
se može napraviti od +- 5 %. Time skidate
odgovornost sa sebe. Nakon toga, ostaje
samo da vam stručni pratilac pokaže grlo
koje je definisano cenovnim dogovorom.
Srećno vam bilo...i naravno Dobar
pogled.
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Tomo Svetić dopisnik iz Londona
Kako učiniti vaše oružje boljim
UZ MALO PARA DO
PRECIZNIJEG KARABINA
o ovom smo već pisali, no nije na odmet pogledati
preporuke i pristupe i drugih autora...
3.ZATVARAČ
panije poput Savage, Tikka T3, Sako, Howa i
još neke, u poslednje vreme ugrađuju skuplje
i bolje okidače poput: Accutrigger, Timney,
Basix, Jewell ili vlastite sisteme poput Tikka
T3. USA , Australija i Engleska nikad nisu
bile pobornice ubrzanica koje imaju većina lovačkih karabina proizvedenih na podrčju Evrope. Nemci i Austrijanci u tome
prednjače. Ubrzica je stari način rešavanja
mekoće i kratkoće okidanja međutim, to je
zastareo sistem tako da svi koji su ga imali
(Engleska,USA) zamenili su ga s nekim od
navedenih. Ubrzanica mi se lično nije sviđala i komplikovala mi je pucanje, a posebno
zimi kad sam nosio rukavice ili kod brzog
reagovanja. Radije sam koristio klasični, vojni sistem sa pretvrdim okidanjem. Rešenje
je u biti jako jednostavno i ne toliko skupo
da bi imali vrhunski podešavajući ili obični
okidač. Timney je verovatno najpopularniji
okidač za zamenu na/za Mauser, CZ, Browning, Remington, Ruger, Sako, Weatherby
i Winchester karabinima. Dok je Jackson
CG-Universal, sa 2 pozicije, prikladan za
Mauser, Remington, Sako i Tikka karabine.
M
alo je lovaca kod nas koji nisu
probali, imali ili koriste karabine
M-70 ili M48 modele koji koriste isti ili sličan mehanizam zabravljivanja
kao M98. Takođe mnogi imaju karabine različitih svetskih, poznatih i manje poznatih
proizvođača koji su napravljeni isključivo
za lov. Oni koji nisu kupili izvorni lovački
karabin preradili su dobri stari vojni Mauser
u lovački. Neki puškari su to napravili jako
uspešno neki manje ali svi koriste svrsi. U
moru viđenih i isprobanih karabina retko
sam video da se vlasnik potrudio učiniti
pušku još boljom od serijske. U tu grupu
pripadao sam i ja sve do nedavno dok nisam
proširio poglede i naučio neke nove spoznaje
od nekih drugih lovaca, sa drugačijim navikama i pristupom. Imajući i sam prerađeni
Mauser iz M-24 nisam bio nikada zadovoljan s puškarskim zahvatima i performansama samog karabina. Tražeći odgovore od
puškara ali i kolega odgovori su bili:
promeni cev, promeni zatvarač, kupi
skupu optiku, kupi „schwenk” montažu i sl.
Međutim to nije bilo to, karabin je imao dobru grupu ali ja nisam hteo prosečnu grupu,
ja sam hteo grupu do 3 cm sa fabričkom municijom. Ovde ću ukratko navesti šta bi svaki
lovac ili puškar mogao učiniti da poboljša
performanse vašeg lovačkog karabina. U
principu, to se odnosi i na sve ostale karabine
za lov od svih proizvođača. Krenimo redom.
1.OKIDAČ - po meni je ovo mozak
puške. Ovo je najbliža spona između refleksa strelca, slike u njegovom mozgu te samog
opaljenja i pogotka u pravo vreme na pravo mesto. Na žalost, ovome se pridaje mala
važnost među našim lovcima a i puškarima.
Nikad mi niko nije rekao promeni okidač.
Serijske lovačke puške dolaze sa jeftinim
okidačima koji nisu dorađeni do kraja. Obično je sila okidanja velika uz veoma dugačak
put okidača pre opaljenja. Međutim, kom26
u rupe na kundaku kroz koje prolaze vijci
metalne cevčice sa unutrašnjim navojima ili
bez kojima promer odgovara promeru šrafa
tako de nema prostora između njih. Čvrstim
stezanjem kućište će biti čvrsto povezano, a
drvo zaštićeno od naprezanja prilikom pucanja. U tu svrhu dobro dođe Acraglas kit
-epoxi komponenta kojom se radi bedding /
uležištenje/. Bedding je ulivanje epoxi smole
u kundak na mestu gde sanduk i deo cevi
naleže u isti. Ovo se može uraditi i tečnim
metalom. Nema precizne puške bez glass
bedding-a.
2.KUNDAK - Ovo bih nazvao
kičmom puške jer povezuje sve u jednu celinu. Puškari znaju napraviti mala umetnička
dela u drvetu ali nekako većina ne napravi
ono najbitnije, a to je napraviti dovoljno
prostora između cevi i kundaka te pojačati
ležišta kroz koje prolaze vijci koji vežu kundak sa kućištem ili poprečnu čiviju za prihvat
trzaja. Cev ne bi smela dirati ni u kojem delu
kundak. Prostor od 0.5 mm bi bio kao neki
minimum da se to zadovolji. 1mm je optimum. Neki kundačari se groze tolikog zazora ali čemu lep kundak a da ’žvaće’ cev. Ako
je kundak drveni to svako može i sam uraditi pažljivim brušenjem ali ako je sintetički
onda tu treba zamena. Neki stari karabini
imaju čvrsto povezanu cev i kundak te tu
treba paziti da se pri nišanjenju ni jedan deo
puške ne oslanja na tvrdu podlogu. To nije
važno za karabine kod kojih ima prostora
između kundaka i cevi. Sintetički materijali
su bolji od drvenih /a laminatni od drveta su
provereno najbolji/ za precizno pucanje ali
to se može približno nadomestiti stavljanjem
- Zatvarač je srce
puške i tu se odvijaju veliki pritisci prilikom
opaljenja. Glatkoća i preciznost zatvarača
diktiraju ritam i brzinu punjenja te kvalitet
držanja metka u ležištu cevi. Serijski „karabini”, posebno novijeg datuma, imaju dobre
zatvarače ali starija godišta /Mauser sistemi/
imaju boljku da im zatvarači ne klize glatko
te da imaju više prostora između dna čaure
i zatvarača. Pažljivim brušenjem puškar
bi mogao poboljšati zabravljivanje i čeoni
zazor. Sa velikim zazorom karabin postaje
neprecizan.. Takođe, neophodno je napasovati bradavice zatvarača sa naleganjem istih
od 100% na mestu u sanduku gde se zabravljuje. Za ovo postoje posebne polir paste.
4.NOSAČI OPTIKE
- Nosači
optike su se jako razvili međutim kod nas se
zna za čuveni:
Shwenk ili Suhl a ostali su praktično
poznati samo krugovima lovaca koji dođu
u kontakt s Internetom. Nema najboljeg
sistema jer svi su dobri zavisno o konstrukciji same puške. Najpoznatiji i najbolji izbor
za lovca su: Weaver i Picatinny šine. Jedino
pomenuti obezbeđuju maximalnu čvrstinu
i otpornost na trzaj i najsnažnijih kalibara.
Razni proizvođači rade iste sisteme sa malim
prenamenama koristeći čelik, stainless čelik ili aluminijum za izradu aviona. Čelik je
najbolji materijal ali Aircraft aluminijum je
lakši i jednako čvrst. Ovakvi nosači omogućavaju da se na istom nosaču koristi više
optičkih pomagala zavisno o nameni. Ja na
istom nosaču koristim Red Dot i Nikon 2.510x44 s tim da pri promeni nisu potrebna
dodatna upucavanja.
Ne zaboravite usta-krunu
cevi. Loša – istrošena kruna rezultira lošom preciznošću. Ozbiljan puškar
lako doradi usta cevi na
strugu ili namenskim alatom. Vodite računa kako
čistite cev. Šipka nikada
nesme doći u dodir sa
ustima ili unutrašnjom
trasom cevi. Loša špka,
bez plastične navlake je
osnovni uzrok oštećenja.
7.MUNICIJA
Bitno je isprobati što više
proizvođača i eleboracija
da ustanovite šta vašoj
pušci najviše odgovara.
Kućno punjenje je najbolja, naravno ukoliko
je po zakonu dozvoljeno.
Jednom kad postignete
grupu od tri metka od 2.5
cm na 100m možete biti
srećni. Dobar rezultat je
2cm.
8 .IGLA, UDARAČ I OPRUGA –
Istuširane naležuće površine
Ukoliko ste u mogućnosti, smanjite težinu vaše
udarne igle /ili je zamenite
fabrički lakšom/. Udarču takođe smanjite
težinu. Po tom zahvatu stavite jaču udarnu
oprugu. Time se dobija brži odziv od trenutka povlačenja obarača do trenutka udara igle
u kapislu. Ovaj zahvat obavezno mora uraditi puškar. Silu okidanja, za lovačke potrebe
podesite na 1000 grama.
Sa ovim tekstom nisam išao previše
u detalje. Većina navedenog može učiniti
da od svog karabina napravite nešto više a
za relativno malo novca. Kažemo relativno
malo a sve zavisi koliko će te duboko zaći u
neku od ovih preporuka i koji kvalitet komponenti se ugrađuje ili menja. Naravno, tu su
i troškovi puškara. Međutim, dobar i precizan karabin nema alternativu.
Okidački sistem
5.OPTIKA
- Za optiku treba potrošiti maksimum novca koji se može dozvoliti ali bitno je da je optika montirana što
bliže cevi sa kvalitetnim i čvrstim prstenovima. Ovde važi već čuveno pravilo..što niže
i što čvršće. Srce optike je mehanika i jasno
definisani klikovi. Džaba dobre slike i vidljivost ako mehanika loše drži ’O’ ili centar.
6.CEV - Cev treba biti održavana i
eng. Floated - ili plutajuća tj. bez dodirivanja
sa kundakom. Deblji zidovi cevi čine cev otpornijom i preciznijom nakon 3 i više uzastopnih pucanja. Pošto u lovu teška cev nije
praktična dovoljno je cev pravilno održavati
i pronaći municiju koja joj najviše odgovara.
Finalni izgled istuširane bradavice
U ovom delu kundaka ne smeju postojati tragovi nagomilanog ulja koje je drvo upilo
27
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Piše: Dr Milosava Dević
OPRAVDANOST KORIŠĆENJA
KRVOSLEDNIKA U LOVIŠTU
L
ovni radnici često zaboravljaju značaj
kvalitetnih i školovanih pasa u lovištu.
Sa aspekta lovnog turizma, od neprocenjivog je značaja da svako lovište, u kojem
se uzgaja krupna divljač, poseduje psa koji je
sposoban da pronađe ranjenu krupnu divljač. Pomoću ovakvih pasa, u lovištu se mogu
izbeći značajni gubici do kojih može doći
zbog izgubljene divljači.
Da bi lovac-turista bio u najvećoj
meri zadovoljan svojim lovno-turističkim
aranžmanom, zaposleni u lovištu mu moraju pružiti čitav niz usluga od transporta,
smeštaja, ishrane, organizacije lova do iznajmljivanja zaprega, oružja, pasa i drugog, a u
zavisnosti od njegovih potreba. Organizacija
čitavog lova mora biti krajnje profesionalna i
bez propusta, a s obzirom da divljač, svakako,
predstavlja osnovni motiv lovno-turističkih
kretanja, odnosno dolaska lovca u određeno lovište, najmanje su dozvoljene greške u
vezi sa odstreljenom jedinkom. Ako dođe do
uspešne realizacije odstrela lovac ne sme biti
nezadovoljan obradom svog trofeja. Međutim, iako lovac ne bude potpuno uspešan pri
odstrelu i rani divljač, zaposleni u lovištu je
moraju pronaći u najkraćem mogućem roku.
Nikako se ne sme dogoditi da ranjena divljač
ostane izgubljena u lovištu.
Krvoslednici se upotrebljavaju za
pronalaženje krupne divljači po tragu krvi,
ukoliko je divljač ranjena. Ova grupa pasa
je od velikog značaja u lovištima u kojima
se gaji krupna divljač, a naročito je važna za
lovišta u kojima je razvijen lovni turizam i
gde se ne sme izgubiti ni jedno ranjeno grlo.
Za traženje ranjene krupne divljači mogu se
koristiti, pored krvoslednika i brak jazavičari
i goniči. Dobar pas krvoslednik mora da zna
da sledi ranjenu divljač po tragovima krvi,
čak i kad prođe više časova od kada je na
nju pucano. U ekstremnom slučaju, ako se
divljač ne pronađe istog dana kad je ranjena,
potraga se može nastaviti i narednog jutra,
a pri tom je neophodan iskusan krvoslednik
osetljivog nosa.
Ako se zna da je odnos polova u populaciji jelenske divljači (Cervus elaphus L.) u
određenom lovištu 1:1, a procenat izgubljene
krupne divljači 20% od ukupnog odstrela,
može se pretpostaviti koliki može biti finansijski gubitak pri realizaciji turističkog lova
jelena u lovištima koja nemaju kvalitetnog i
dobro obučenog krvoslednika.
Ukoliko lovac-turista u lovu rani
divljač, a ona ne bude pronađena, dužan je
da plati 50% od vrednosti ranjene divljači,
odnosno od procenjene vrednosti njenog
trofeja ili težine. Dakle, ukoliko lovište nije
u mogućnosti da iskoristi prednosti psa
krvoslednika, stvara se momentalni gubitak
od 50% od ukupne vrednosti jedinke. Što
je ranjena divljač veće trofejne vrednosti i
finansijski gubitak je veći. Kod ranjenih, a
28
nepronađenih jelena čija trofejna vrednost
ne dostiže ni bronzanu medalju, gubitak za
lovište se kreće između 300 i 400 evra (prema tržišnom cenovniku za ulovljenu divljač
i njene delova za lovnu 2007/2008. godinu).
Ukoliko je „izgubljeni“ jelen u bronzanoj
medalji gubitak za lovište se kreće od 400 do
600 evra. Ukoliko je „izgubljeni“ jelen u srebrnoj medalji gubitak za lovište se kreće od
600 do 1.000 evra. Naravno, najveći gubitak
je ukoliko se ne pronađe ranjeni kapitalni jelen. Za nepronađenog jelena u zlatnoj medalji
lovište je u finansijskom gubitku od 1.000 pa
do nekoliko hiljada evra. U ovakvom slučaju, u vrlo nezavidnoj situaciji nalazi se i lovac
koji mora da plati određenu sumu novca, a
pritom odlazi kući bez željenog trofeja, što
nikako nije preporuka za njegov ponovni
dolazak u isto lovište.
Međutim, osim nenaplaćene pune
vrednosti jedinke sa aspekta trofejne vrednosti, javlja se i finansijski gubitak lovišta
od neiskorišćenog mesa divljači. Naime, ako
se zna da 1 kg mesa evropskog jelena ima
tržišnu vrednost od 2,5 evra može se zaključiti da je finansijski gubitak veći od 500
evra (u zavisnosti od težine odstreljene jedinke). Čak i u slučaju da se odstreljena jedinka eventualno pronađe, zbog kvarenja mesa
(u periodu lova trofejnih grla su visoke temperature i meso se brzo pokvari), pronađena
jedinka se mora baciti.
Što se srneće divljači (Capreolus capreolus L.) tiče, finansijski gubatak je znatno manji u odnosu na gubitke u turističkom
lovu jelenske divljači, ali i ovaj gubitak nije
zanemarljiv. Ukoliko se ne pronađe srndać
čije rogovlje nije u medalji gubitak je oko
100 evra, za srndaća u bronzanoj medalji
lovište je na gubitku od oko 200 evra. Izgubljeni „srebrni“ srndać koštaće lovište oko
300 evra, a najveći gubitak, više od 500 evra,
prouzrokovaće nepronađen „zlatni“ srndać.
Kilogram mesa srneće divljači je 4 evra, što
za celog srndaća može iznositi od 60 do 100
evra (u zavisnosti od težine odstreljene jedinke).
Što se tiče lova na divljeg vepra (Sus
scrofa L.), ukoliko se ne pronađe vepar čije
kljove ne zaslužuju medalju gubitak je oko
50 evra, za vepra sa kljovama u bronzanoj
medalji lovište je na gubitku od oko 200 evra.
Za izgubljenog „srebrnog“ vepra lovište će
izgubiti oko 400 evra, a nepronađen „zlatni“ vepar koštaće lovište 500 i više evra. Kilogram mesa divlje svinje je 1,2 evra, što za
celog vepra može iznositi 300 i više evra (u
zavisnosti od težine odstreljene jedinke).
Prema iskustvu u praksi, smatra se da
se u toku lovne sezone zbog ranjavanja izgubi 20% od ukupnog odstrela krupne divljači,
a 30% od ukupnog odstrela sitne divljači.
Krvoslednici se upotrebljavaju u lovu krupne
divljači, dok se je za ranjenu sitnu divljač najpogodniji kvalitetan ptičar.
Cena zeca (Lepus europaeus Pall) u
lovno-turističkom prometu je 33 evra, što
znači da je od 100 odstreljenih zečeva u
lovištu izgubljeno 30 jedinki, odnosno finansijski gubitak je 990 evra. Ako se posmatra
fazan (Phasianus colchicus colchicus ) i divlja patka gluvara (Anas platyrhynchos), čija
je cena u lovnom tirizmu za obe ove vrste
divljači ista (11 evra) – na 100 odstreljenih
jedinki gubitak je 330 evra, a pri odstrelu
100 jedinki poljske jarebice (Perdix perdix
L.) (25 evra) finansijski gubitak za lovište
je 750 evra. Najmanji gubitak je pri odstrelu 100 jedinki prepelice (Coturnix coturnix)
(2,5 evra), od svega 75 evra.
Može se zaključiti da svaki ozbiljan
korisnik lovišta mora smatrati obavezom
gajenje pasa sposobnih da prate krvni trag.
Naravno, sa ovim psima se mora konstantno raditi i trenirati. Ukoliko, iz opravdanih
razloga, nema uslova za njihov život u okviru lovišta, korisnik lovišta mora imati
saradnju sa okolnim vlasnicima i vodičima
pasa krvoslednika koji bi mogli u svakom
trenutku da pomognu u potrazi za ranjenom
divljači. I samim razvijanjem svesti o značaju
krvoslednika i razvoj ponude lovnog turizma određenog lovišta i zemlje biće u mnogome unapređen.
Piše: Obrad M.Štrbac
UPOZNAJMO SVOG PSA
N
ekada u davna vremena, LOVAČKI PAS je služio isključivo kao pomoćnik čoveku u lovu na dlakavu
divljač, čije je meso bilo glavni izvor ljudske
prehrane. Tokom dugog vremena, i mnogih
generacija, malo po malo, njegova se uloga znatno izmenila, tako da nam pas danas
mnogo manje služi za direktno pribavljanje
materijalne koristi – tj. životinjskog mesa a
sve više koristi za sport, a posebna pažnja
kod određenog broja ljudi, a i rase, posvećuje njegovom opštem izgledu tj. eksterijeru .
Međutim u mnogim slučajevima to je
uticalo i na degeneracije unutar rase. Sveopšti
napredak čovečanstva pa i lovstva, zahtevao
je i napredak lovačkog psa, njegove estetike,
inteligencije, i osobina u radu. Pa smo tako
uz pušku sa „osam metaka „, poželeli i psa sa
vrhunskim radnim osobinama, u najlepšem
izgledu, i sa „ osam noseva ... „.Uvek se traže
najboji od najboljih u radu, ali i uz najlepše
spoljašnjosti.
29
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK
Prilikom pretraživanja terena, ptičar
treba da se koristi vetrom a svoje traženje podesi tako da mu vetar duva stalno sa
boka, čime maksimalno prima nove korisne
mirise.To može samo opet inteligentan pas.
Teren treba da pretražuje levo i desno od
lovca, uvek ispred njega, i zajedno osvajaju teren sistematski i uverljivo. Lovac uvek
mora imati psa na oku, a uvek puštati psa
toliko duboko i široko da u svako doba može
vladati njime. Kada pas „ode“ van komande
lovca, on onda nije koristan, i stvara pometnju i ispoljava samoinicijativu i probleme.
Osnovna karakteristika svih ptičara
je da „markiraju“, tj. da „stoje „ ispred divjači. Prilikom pretraživanja terena, a nakon
što je došao u kontakt sa istom, pas mora
da stane u pravcu te divljači, a u stilu svoje
rase.Tom radnjom pokazuje lovcu da je tu
divljač ispred njega. Stajanje nepomično je
karakteristika, koja slika pretvori psa u kipa,
a ovaj trenutak je po meni kulminacija lova,
za lovca i psa!
Stajanje psa mnogo je puta oslikano u
stranoj i domaćoj literaturi. Ove slike su naslikali poznati svetski slikari. Ovde se međutim ne radi o nikakvom kipu, već o živom
janje, pri kojem pas nije osetio uopšte divljač, ali i on je stao, jer je u stvarnom stajanju drugi pas(njegov konkurent), i on njega
jednostavno poštuje. Ovu radnju nazivamo
još o saradnji i uzajamnom poverenju dvaju ili više pasa, i poštovanju onoga koji je
prvi stao sa mirisom u nosu prema divljači.
Ovde moramo istaći, da za Engkeske ptičare
sekundiranje je obavezno, dok se kod kontinentalaca to toleriše i nesmatra se manom,
ali je ipak samo poželjno.
Kada je reč o racionalnosti lova, dobrom gazdovanju, ptičar ima veoma važnu
ulogu u pronalaženju najpre ostreljene, a
onda ništa manje i ranjene pernate i dlakave
divljači. Ovde se ova velika uloga odnosti
najviše o pronalaženju nakon ranjavanja,
čime se ranjena divljač, bez obučenog psa
najčešće smatra i izgubljenom.Trpe se velike štete kako na mesu tako i na stečenim i
vrednim trofejama. Kod donošenja (aport),
pas treba da donese svom vodiču divljač
neoštećujući je, bez trganja i ugrizanja. Ovo
je u lovu njegov važan zadatak, kao i kada
je nakon pronalaženja , stao i pokazao gde
je divljač. Ovde napominjem, da ako u lovu
imamo više i dobro obučenih pasa, koji su racionalni, lov se brže i kvalitetnije odvija, i svi
su zadovoljni. Ukoliko ipak imamo loše pse,
imati, da baš on koji nema psa može ostati
bez lovine ukoliko mu tuđi pas ne pronađe.
A pas ne pita ko je i u kom pravcu pucao niti
promašio. Njegov je zadatak uvek isti, da
pokaže svakom gde leži divljač, da je sa lovcem pokrene i nakon odstrela uvek donese
svom vodiču. Naravno, on će već znati od
čijeg je hica divljač pala i dabome, predaće
je. Imamo i dan danas gorkih činjenica i bezbroj događanja, gde se ljudi pa i sami lovci
nehumano i bezobzirno odnose prema psima. Tako bi mogli pronači lovce koji nakon
odstrela uopšte, na sve načine žele sprečiti
pse da uzimaju odstreljenu divljač u usta,
kao da se boje neke zaraze. Dakle nemaju
poštovanja prema psu niti nejgovom vlasniku.
Isto tako ovi drugi nazovi – lovci,
nakon neuspeha u lovu, i neke ispijene, po
povratku ili za vreme samog lova, naprosto se iživljavaju na svom psu. Udaranje psa
nogama, štapom, ili nedaj Bože ( a bilo je i
toga) sa kundakom, nipošto ne koristi nikome, već samo pokazuje lošu sliku o svim
lovcima, i našem mentalitetu. Ovo nije način
da se pas promeni, već da ga još više udaljite
od sebe i stvarne namene. Već sam u nekim
prethodnim člancima i pričama, a za sve nas
ukazivao pa ću i ovim putem - ako pas nije
psu koji je odjednom nakupio u jedan čin,
svu maksimalnu strast, golemu praiskonsku
snagu i nasleđene instikte.
Klasično stajanje ptičara a s obzirom
na pojedine rase, je različito. Sve ovo je i
službeno utvrđeno u standardima rada za
svaku pojedinu rasu, i sve što odstupa od
pisanih pravila je greška ili mana. Uglavnom
u klasičnom stajanju, svaki pas je ukrućen
ili ukočen, sa ispruženim repom i vratom,
glavom pruženom pema napred u kojem
pravcu mu je i upućen pogled, u smeru odakle prima željeni miris. Noge su nepomične,
ponekad jedna noga podignuta i savijena.
Sve ovo je uslovljeno i sa konfiguracijom
terena na kojem je pas zatečen sa mirisom,
položaju divljači prema psu, pa imamo i
velike razlike u „stajanju „. Za neke rase je
i dopušteno, tako da prilikom markiranja i
„čučne“ ili zalegne.
Sekundiranjem, nazivamo takvo sta-
to automatski povlači i loš lov. Imati samoinicijativne pse ispred sebe je upropašten lovni
dan, a na žalost imamo sve više i često takve
prilike gledati, kako se pojedinci –lovci, nadvikuju i dovikuju sa „divljim“ ptičarima, i
samo iz iskustva opet znamo šta se događa sa
fazanima ispred lovaca nakon galame, koja
samo šteti svima.
Na samom kraju ovog članka, želim
napomenuti, da svaki od nas lovaca imamo
svoju ličnost, svoje vrline i mane, pa isto tako
moramo respektovati i ličnosti i sve ono što
ima i naš pas. Svi lovci u jednom lovu nikada
nisu imali i svaki svog psa, pa tako na desetak lovaca uvek bude i trećina pasa, što nikako nije zanemarivo. Ovo, pominjem da „njihovi“ psi rade za sve, i za vas koji nehranite
psa celu godinu, i koji morate iskazati i malo
poštovanja više za prijatelja do sebe i njegovog psa. Lovac mora biti ponajpre čovečan,
dostojanstven, i u glavi stalno za vreme lova
obučen, ako je bolestan, ako je vaša ženka
skotna, ili štene nije dovoljno odraslo, nemojte ni u kom slučaju da ga kao niti svoje ili
tuđe dete povesti u lov. To je nedopustivo i
pogrešno, a može izazvati nebrojene posledice. Ako niste svesni svega što može iz ove
priče proizići, bolje odgodite lov, i pustite ostale lovce neka uživaju. Zato je potrebno da
razumete i lovnike i grupovođe, ili kako ih
ko već naziva, da ih pustite da dosledno provode mere bezbednosti, i vode lov u krajnje
obazrivom stilu. I ne ljutite se na njih, oni
samo izvršavaju svoje odgovorne zadatke.
Pas koji rasteruje divljač i pre dolaska lovca na domet puške je nepoželjan, a
dobrog psa i njegovog vodiča više cenimo,
konačno, ne treba nam Evropa ovo diktirati.
DOBAR POGLED.
Iz vlastitog iskustva vam pripremio
vaš : Međunarodni kinološki sudija za rad i
oblik pasa ptičara :
ODNOS
Svaka rasa ima određene vlastite
karakteristike, koje omogućavaju njeno
bolje korišćenje u određenim uslovima i za
određenu divljač.Tako danas imamo čak
38 rasa pasa određenih za markiranje, koji
veoma različito izgledaju, tako da se čini
uopšte apsurdnim, da im se pripisuje zajedničko poreklo. Što se tiče radnih kvaliteta,
praktično su zahtevni s obzirom na različite
ambijente i raznoliku divljač, diktirali , da se
selektivnim putem dođe do određenih kategorija ptičara. Treba ipak istaći da to nisu bili
nikakvi hirovi selektora već stvarne potrebe.
Primera radi, u Engleskoj, brojne baruštine i
ravnice sa brojnim jatima jarebica, tresetišta
šljukama, zahtevali su brzo traženje, pa su
tako nastali seteri i poenteri. U Evropi mešoviti tereni, sa malom preglednosti, sa takođe
raznolikom vrstom divljači, iziskivali su
rase sa osobinama srednjeg radijusa kretanja.Tako su se razvijale rase kontinentalnih
ptičara. S vremenom su se sve te nastale rase,
počele nekako grupisati po svojoj specifičnosti, pa tako danas naša „službena„ kinologija, deli ptičare na Engleske ptičare, Nemačke
ptičare i ostale kontinentalne ptičare.
Kod nas na Balkanu se u lovištima danas koriste najviše Nemački ptičari kratkodlaki i oštrodlaki, Epanjel bretoni, Mađarske
vižle kratkodlake, Poenteri i seteri. Ove su
se rase nekako pokazale kao najboljima, pa
njihovo držanje dakako brojčano se pokazuje u određenim regijama, zbog konfiguracije
zemljišta i vrsta divljači koja se lovi.Takođe
zavisno i o određenim našim željama i navikama.
OBUKA
Kakav je i koji je pas najbolji ? Na to
pitanje po davnim kriterijima ( mada to
pravilo vredi i dan danas nakon 150 godina
) sledi identičan odgovor, a on glasi :“ Najdragoceniji je onaj pas koji lovca natera na
najveći broj pucanja u lovu“ ( The choter*s
hand – book , Ooakleigh 1842.)
Mi, danas tražimo od ptičara da ima
odličan nos, da je lep, inteligentan, otporan,
dobar stilist, veoma brz i strastven, da lepo
markira, da dobro donosi divljač, a neki naši
„jaki lovci“ znaju reći da bude „doktor nauka“.
Međutim sve te osobine je veoma
teško naći u jednoj jedinki i postići, premda su neke države proglasile nekog psa za
apsolutnog šampiona (prvaka). U praksi se
određenom selekcijom želi doći do kompletnog primerka, odnosno do onih pasa koji
imaju najviše željenih karakteristika. Upravo
zato su pravljene izložbe u eksterijeru, gde
su pravilnom procenom sudije izlučivale
određene pse u oba pravca, one lepe i poželjne na jednu, i one koji to nisu na drugu stranu.
Danas se smatra da je pas super nadaren, ako pre svega ima odličan nos, strast za
lovom i brzinu, da je otporan, a posebno se
traži inteligencija psa. Kod nas inteligencija
psa je totalno zanemariva, pa kupci štenadi
ovu veoma važnu krakteristiku gotovo i ne
pominju, jer im nije uopšte došla u glavu.
Inteligencija psa je veoma bitna, mora biti
iznad proseka, i svakom nabavljaču – kupcu prioritet pri kupovini svog budućeg pomagača. Naši ptičari imaju nasledne lovne
osobine, ali da bi bili i dobri lovački psi,
moraju imati i potrebnu obuku u radu, pa se
radi toga moraju posebno i obučavati za lov.
Pre svega potrebno je psom steći prijateljtvo i poverenje, steći dovoljnu kondiciju i otpornsot, kako bi satima mogao da izdrži u
određenom tempu trčanja, a da se ne umori.
Takođe pas mora steći snagu i gipkost
mišića, kako bi izdržao najveće napore i
30
sačuvao elastičnost nakon celog lovnog i napornog dana.To sve se postiže u psu koji ima
zdravo srce koje omogućava napore. Dakle
kondiciono stanje svakog psa je preduslov za
nesmetan užitak u lovu.
PRAVILNICI O RADU PTIČARA
S obzirom na različite kategorije pasa
na stručnu obuku i svrhu rada ptičara, postoje i različiti pravilnici o radu pasa ptičara,
kojima su propisane različite vrste takmičenja ( utakmice ptičara), gde se ocenjuju i
boduju određene i različite vrste disciplina,
a zbirom svih dobija se prosečna ocena rada
psa za taj dan ili turnus.
Međutim u lovu, pas mora poznavati
sve ove discipline u radu, bez obzira kojoj
rasi pripada. Mora ostavljati utisak- dobrog
pomagača lovca, da koristi dobro lovni teren,
prosto pokazuje svoje vrline i mane, i stečeni nivo obuke i iskustva. Od njega se traži
da, ispred lovaca sistematski pretržuje teren
te inteligentno i metodično pronalazi divljač. Pritom da pokazuje brzinu i čežnju za
divljači, i strast za njenom otkrivanju. Brzina može biti prilično velika, zavisno o rasi,
ali je bitno da ta brzina nebude svrha sama
sebi. Ovo pominjem jer smo imali, i imamo
pse koji su izuzetno brzi, ali neinteligentni,
i tu brzinu troše suludo, i tako zamagljuju
mnogim našim vodičima, ljubiteljima pasa
i svima, razum, i ovako istančanu. Dakle
dovode u zabludu sve i takve pse bezuslovno
treba odstranjivati iz uzgoja.
Dakle brzina psa treba biti izjednačena
sa osetilima, i uz visok stepen inteligencije
pas uz određenu dresuru postiže maksimalne rezultate, te mu se nemora naklanjati
i poklanjati ocena. Na žalost takvih je pasa
istinski malo, jer uvek ima u nekom po neka
mana koju ispoljava na svakom koraku.
31
IRIS – NOVATEHNOLOGIJA U SLUŽBI
VEĆE BEZBEDNOSTI U LOVU
IZLOG - IZLOG - IZLOG - IZLOG
N
a ovogodišnjem sajmu SHOT
show predstavljena je nova tehnologija razvijena od strane novozelandske firme Hunter Safety Lab i
nazvana IRIS. Reč je o prvom aktivnom
sigurnosnom sistemu dojave kojim se
nastoji sprečiti nesreće u lovu jer je dizajniran tako da alarmira lovca ako mu je
puška uperena u drugu osobu. Iako je
u lovu obavezna signalna odeća i lovci
se upozoravaju na sigurnosna pravila u
lovu, nesreće se svejedno događaju. Pomoću IRIS-a broj nesreća bi se mogao
dodatno smanjiti. IRIS se sastoji od dve
komponente: senzora i posebne signalne
odeće.
Senzor je napravljen od laganog materijala i pričvršćuje se na nišan
ili cev (nije potrebno nikakvo precizno
montiranje).
Signalna odeća može biti prsluk,
kapa ili samolepljivi označivači. Sva
odeća dolazi u narandžastoj ili kamuflažnoj boji i senzor je može detektovati
na 50 do 180 metara (zavisno radi li se
o kapi ili prsluku). Presvučena je posebnim mikroprizmatskim reflektirajućim
polimerom koji odbija laserske zrake.
Odeća je lagana, vodonepropusna, trajna i periva.
Kako IRIS funkcioniše? Senzor
posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com
Biserni zapisi iz lovačke duše
SREMSKI LOVCI I BEĆARAC U SLAVONIJI
S
na pušci šalje nevidljive
laserske (infracrvene)
impulse prema prostoru u koji je cev uperena. Kada senzor očita odbijanje laserskih
zraka od IRIS signalne
odeće odmah zvukom i
bljeskanjem upozorava
lovca da je naciljao drugog lovca.
Za razliku od
lasera, područje koje
pokriva IRIS raste sa povećavanjem
udaljenosti – senzor otkriva signalnu
odeću čak i ako je lovac među šipražjem.
Po otkrivanju senzor počinje bljeskati
Piše: Dimitrije-Mića Bošković
ubota, rano novembarsko jutro zamenjuje hladnu noć. Počinje jesenji dan,
vedrina mrzne rosu u igličasti mraz i
led u baricama. Izlazi nisko “zubato” sunce
koje sve slabije greje pa drveće u hrastovoj
šumi stidljivo svetluca dok sve oštriji vetar
kovitla opalo žuto lišće pod slomljena stabla.
Kroz ogolele grane odslikava se poodmakla zora na nepomičnom nebu. Pred nama
sa obe strane puta kao bedem stoletna Bo-
brodošlicu uz viski i čuveni slavonski kulen.
Ljuti i jako začinjeni kulen prati kutinsko
stono crno vino koje ne dozvoljava štucanje
zbog ljutine. Sremci i domaćini razmenjuju lovačka iskustva, doživljaje, kako sremci
kažu “furtom divane”. Uz čašicu više sve je
veselije, zečevi su sve veći i teži, fazani sve
brže lete, srndaći sve krupniji, domet odstrela dalji...Posle razgledanja Broda i lepih utisaka iz “Jelena” stižemo u lepo uredjen lovač-
nijalni i svečani deo večere prelazi u veselje. Smenjuju se sremski bećarci i slavonske
poskočice, pevaju lovci kao slavuji, trešti na
sve strane. Muzika, špriceri, gemišti do duboko u noć po zamisli “Cara” koji to veče
nije ni slutio da će u sutrašnjem lovu odstreliti dvanaest zečeva po levom krilu lovačke
potkovice. U pesmi, vinu i lovu sremska ekspedicija je bila bolja od domaćina. Ko zna,
možda su oni tako i hteli? Danas posle četiri
sutska šuma bez senki u kojoj se oseća oštar
miris kasne jeseni. Kroz malo otvoren prozor automobila blaga promaja rasteruje dim
od cigareta i miris kuvane rakije”medljanice”iz termosa. Radovan Tomić “Car”, doajen
lova, razdraganog lica sa širokim osmehom
uz povremene gutljaje ispira grlo i lukavo
predlaže kako Sremci da budu bolji u lovu
i “trećem poluvremenu” od slavonaca. Naša
lovačka družina posle nekoliko sati vožnje
i prijatnog putovanja kroz sremsku ravnicu
stiže u Slavoniju. Divno jutro u Slavoniji, sa
setom rečeno u nekada lepoj i velikoj Jugoslaviji. Sada je sunce već visoko na horizontu
i jačinom svojih zraka rasteruje i poslednje sumorne oblake, mraz pretvara u rosu a
tamnu noć u blistavu svetlost dana. Restoran
“Jelen”, omiljeno mesto sremskog boema i
bostandžije “Cara” i ostalih lovaca ukrašen
je mnogobrojnim lovačkim trofejima od
kojih se posebno izdvajaju kljove divljeg vepra i rogovi jelena lopatara. Naši domaćini,
koje predvodi Tuna ugledni lovni stručnjak i
tržišni inspektor u Brodu, žele nam toplu do-
ki dom u Kobaš. Pripreme za jubilej društva
i sutrašnji lov su u punom jeku. Sija se oranija kao ogledalo u koju će se ubaciti sveža rečna savska riba i ljute fafarone za fiš paprikaš.
Pucketa ognjena vatra i guta stari suvi hrast
pretvarajući ga u jarku žar da peče jagnje na
ražnju. Sunce na zalasku nagoveštava burnu
noć u ravnici Slavonije daleko od pitomih i
bogatih sremskih polja i lepota Fruške Gore i
njenih manastira. Nastupa svečano i svečarsko veče.Pola neba obuzima večernja rumen
crvena kao vatrena stihija. Vazduh miriše
od pečenja i prozračan od rose koja pada
na proplanke i šumarke. Sunce se smirilo i
nestalo kao da ga je progutala bura daleko na
moru. Okolina bledi, nestaju senke i nebo. U
lovačkom domu vesela muzika, beli stolnjaci sa cvećem i dekorativni pejsaž u pročelju.
Obeležavanje jubileja počinje uz ceremonijalne govore, zdravice, dodele priznanja i
odlikovanja. Svečanost uz prisustvo mnogobrojnih gostiju i zvanica na visokom nivou.
Lepim poklonima i priznanjima osvetlali
smo gostinjski i sremački obraz. Ceremo-
decenije sećam se poslednjeg kruga u lovu,
sećam se likova lovaca, uspomena i promašaja. Da dobro se sećam. Poslednji krug smo
završili kada se grmljavina, sevanje munja i
kišni hladni oblaci nadvili iznad naših glava
i traktorskih prikolica sa lovinom, kao da su
nešto slutili. Rastanak je bio kao i svaki drugi, dirljiv i pobratimski. Koncentrični lovački krugovi su se sužavali, bilo ih je sve manje.
Deceniju kasnije došao je poslednji krug u
lovu dva društva. Grmljavinu sa neba zamenila je grmljavina topova i haubica sa zemlje
i kiša raketa i bombi iz vazduha. Nema više
zajedničkog kruga, samo frontalni dva nekada bratska, nema ni pesme, ne čuje se sremski bećarac u Slavoniji. Da li da plačeš voljena zemljo? Oh bože. Da li će zaplakati oni
koji nas nagovoriše da umesto žita u plodnu
ravnicu sejemo bombe i žitna pretvaramo u
minska polja? Ako zaplaču da li će se niz njihova lica roniti naše suze zato što više nema
bratskog lovnog kruga koji je nestao kao najsvetlija duga sa nebeskog plavetnila koja je
spajala Kraljevce i Kobaš.
jasno dajući do znanja lovcu da je naciljao drugog lovca. IRIS radi danju i noću,
po svim vremenskim uslovima i koristi
jednu AA litijsku bateriju koja traje i do
120 sati.
MERAČI UDALJENOSTI
O
vde je reč o grupi proizvoda
za koje u prvi mah možda i ne
vidimo neku čestu primenu
u lovu, ali ipak to nije tako. Kao prvo,
treba istaći da ovi proizvodi po pravilu
u sebi sadrže i neki optički instrument
sa određenim stepenom uveličavanja.
Dakle, oni neosporno služe kao uređaj
za posmatranje udaljenih objekata. Reč
je o monokularima ili binokularima koji
kao dodatak poseduju mogućnost utvrđivanja udaljenosti ili brzine kretanja
udaljenog objekta. Jednostavno rečeno,
sa njima možete precizno utvrditi udaljenost posmatranog objekta, što u lovu
znači tačno podesiti tačku gađanja optičkog ili mehaničkog nišana. Mogućnosti primene su višestruke u zavisnostii
od specifičnosti delovanja pojedinih
interesnih grupa, preciznog utvrđivanja
udaljenosti kod kontrole terena, čuvanja
objekata... do utvrđivanja brzine kretanja, bilo da je reč o čoveku, vozilu, divljači
ili drugom objektu.
Ovde Vam predstavljamo dva modela.
Jedan je Yukonov model Extend LRS1000 a drugi je Pulsarov dvogled Expert
LRF 8X40
Extend LRS-1000 predstavlja kompaktan opto-električni uređaj koji u
sebi objedinjuje funkciju kako merača udaljenosti tako i merača brzine.
Predstavlja harmoniju funkcionalnosti i ergonomskog dizajna i savršeno se
prilagođava diskretnoj primeni u širokoj
paleti situacija od lova, obezbeđivanja,
turizma, akcijama traganja i spašavanja.
Zahvaljujući primeni tehnologije višeslojnih optičkih premaza laserski merač
udaljenosti LRS-1000 nudi izuzetno
jasnu i čistu sliku. Velika preciznost mernog rezultata, brzina dobijanja rezultata
udaljenosti, diskretan prikaz simbola na
ekranu, kompaktnost i lakoća korišćenja
su prednosti koje korisnik ima kada se
odluči za Extend LRS-1000
Expert LRF 8x40 je merač udaljenosti
u telu dvogleda. Koncepcijski, dvogledi
Expert su dizajnirani kao prvoklasni
uređaji za posmatranje, zasnovani na
inovativnom sistemu „Porro prism II“.
Bitno svojstvo dvogleda Expert je ugljenikovim vlaknima punjeno plastično
telo poznato po izuzetnoj otpornosti
i trajanju što efikasno štiti unutrašnje
optičke i elektronske delove dvogleda.
Šta više, jednodelni dizajn tela je upravo
to što Expert dvogledima dopušta da se
tretiraju kao platforma za dalji razvoj
ove serije proizvoda u smislu funkcionalnosti koja ih neosporno izdvaja iz grupe
drugih uređaja za posmatranje.
33
IN MEMORIAM
BRANIMIR MARJANOVIĆ
1952-2013
Poslednji pozdrav, lovci LD
Bački Jarak
ĐURAĐ LAKIĆ
Poslednji pozdrav našem
lovačkom drugu.
L.D. “Zec” Aleksa Šantić
STEVAN POLOVINA
1948-2014
Poslednji pozdrav od lovaca
LD „Salaksija“ Rakovac
MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI
LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKA
Prodajem karabin Zastava M 70 u kalibru
7X64 sa optikom Zeiss Diatal-Z 8X56 Fiksna montaža,rad majstora pileta iz Zrenjanina. 063-521-406
Prodajem češku bokericu brno 12/70.sa
ejektorima i integrisanim čokovima,puska je u odličnom stanju. Tel.064 880 64 53
Prodajem bokericu Berettu S55 u cal.
12/70. Puška je u odličnom stanju. cena
500 evra. tel:063/73-75-332 Mišel
Na prodaju karabin Zastava 7x64. Karabin
je u ekstra stanju sa dogradjenim BLOK
NISANIMA i amortizujucom gumom.
Tel: 0600717085
Puska IŽ27-EM1C je stara 6 godina, dve
sezone lovljeno sa njom. Cena 300e, telefon 060/ 33-85-301 Milan
Prodajem optički nišan Zeiss ZF6/S sa
orginalnom tunelskom montažom za
češke kombinovane puške.Optika je dobro očuvana Tel: 0642117417
Na prodaju turska poluautomatska puška
Hatsan Escort Luxano,kao nova,Novi Sad
Tel: 064/251-79-65
Kupujem kombinovanu pušku,sačmena
cev cal12 karibinski minimum u cal 7x57.
Ponude na tel: 0643339044
Kuvar
Pašteta od srnetine
lovnih pasa..Štenci su lepo odnegovani
,čišćeni više puta od parazita i vakcinisani.
Tel: 0642117417
Prodajem štene ENGLESKOG SETERA
staro 3 meseca od vrhunskih lovnih
roditelja. Zoran ing Đorđević 062 800 66
95 Sremska Mitrovica
Prodajem štence Nemačkog kratkodlakog
ptičara stare mesec i po dana. Za sve informacije pozvati na 021/878-163 Branko
ENGLESKI SETER - štenci, stari 2meseca. Spoj rada i lepote, Više puta pobednici Lovno-Kinoloških Kupova. Za svako
štene garancija.
Krstin Milan-Bata Tel: 064/57-47-758
Duborez na lovačkim
puškama i podloge za
lovačke trofeje po uzoru
na ,,black forest stil”
Matanić Milos
022/612-077
064/14 90 160 LOVAČKI PSI
Na prodaju štenci Malog Minsterlendera stari 2 meseca, od roditelja odličnih
VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI:
PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin
NA E-MAIL: [email protected]
SMS PORUKOM NA: 060/6432 222
Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58
Ne treba poziv na broj
Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.
34
Potrebno:
• 1 kg sitnijih komada srnećeg mesa
• 10 dg sveže domaće mesnate slanine
• 20 dg domaćeg dimljenog jezika
• 20 dg domaće dimljene šunke
• 20 dg šampinjona
• 20 dg šargarepe
• 10 dg maslaca
• 1 kašika domaćeg dodatka od povrća
• 2 kašike konjaka
• so, mleveni biber, začinsko bilje
Priprema:
Srneće meso koje nije za drugu upotrebu iseći na
manje komade i ispržiti na ugrejanom maslacu. Masnoću odliti i meso samleti najmanje tri puta na najsitnije. Staviti dodatak od povrća, malo začinskog bilja,
konjak, so, mleveni biber i dobro izmešati. Slaninu
iseći na što tanje režnjeve i njome obložiti kalup.
Sipati jednu trećinu mesne mase, odgore poslagati komadiće šunke, jezika i šargarepe, staviti drugu
trećinu smese, prekriti nasečenim dimljenim mesom
i šargarepom i na kranu usuti preostalu smesu. Kalup
prekriti tankim režnjevima sirove slanine. Poklopljeni kalup staviti u veći sud s vodom, staviti u zagrejanu pećnicu i kuvati oko 45 minuta na temperaturi
175oC. Iz kuvane paštete odliti suvišnu tečnost i u nju
uliti razređeni aspik i promešati. Ohlađenu paštetu iseći na tanke kolutove i služiti sa aspikom.
Đuveč od srnetine sa
šampinjonima
Potrebno:
• 50 dg srnećeg mesa (bez kostiju)
• 20 dg šampinjona
• 20 dg pirinča (za prilog)
• 1 kašika maslaca (ili margarina)
• 1 struk praziluka
• 1 limun
• 1 kašika domaćeg dodatka od povrća
• so, mleveni biber
Priprema:
Oprano srneće meso staviti u lonac
sa dodatkom od povrća, dodati
očišćenu i na kolutove isečenu šargarepu i kuvati 15 minuta posle ključanja vode. Polukuvanu srnetinu
izvaditi i iseći na komadiće. Ispržiti
na ugrejanom maslacu praziluk isečen
Pikantni srneći odresci
sa šampinjonima
Potrebno:
• 1 kg srneće krtine iz salamure (za 8 komada)
• 40 dg šampinjona
• 10 dg domaće dimljene slanine
• 1 glavica crnog luka
• 2 veća praziluka
• 2 dl belog vina
• 1 kašika bezglutenskog brašna
• 3 kašike ulja
• 1 kašika sitno seckanog lista peršuna
• 1 kašika domaćeg dodatka od povrća
• so, mleveni biber, majčina dušica
Priprema:
Krtinu od srne iseći na tanke odreske, dobro istući tučkom, posuti ih mešavinom dodatka od povrća i majčine
dušice. Uvaljati ih u brašno, ispržiti na ugrejanoj masnoći
sa obe strane na umerenoj temperatuti, da se meso više
dinsta. Izvaditi ih i držati na toplom. Crni luk sitno iseckati, a praziluk na kolutove i to staklasto ispržiti na masnoći
na kojoj su prženi odresci, dodati sečenu slaninu i na kraju
seckane šampinjone. Još malo propržiti, posuti brašnom i
seckanim listom peršuna. Odreske vratiti na šampinjone i
povrće, preliti vinom i ostaviti na smanjenoj temperaturi,
da tiho krčka i da meso potpuno omekša. Servirati u tople
tanjire, u sredinu staviti srneće meso, a okolo šampinjone
i prilog.
na kolutove, dodati seckane šampinjone isečene na listove, prethodno
poprskane sa malo limunovog soka.
Dodati isečene komadiće polukuvane
srnetine. Sve zajedno pržiti da malo
porumeni, postepeno dodavajući
supu u kojoj se kuvala srnetina.
Dinstati da svi sastojci omekšaju.
Posebno obariti pir-
inač, ocediti, staviti u činiju, malo
posoliti i pobiberiti i umešati kuvanu
šargarepu isečenu na kolutove. Đuveč staviti u ovalni tanjir za služenje i
služiti posebno sa prilogom pripremljenog pilava.
Download

w w w .lovackisavezvojvodine.com