„D U O C H E M“
PREVENCIJA UDESA
Oktobar 2010.
INTERNO UPTSTVO 4.
SADRŽAJ:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Uvod ................................................................................................................ 3
Pravna regulativa ........................................................................................... 3
Pojmovi i opšta načela regulative ................................................................ 4
„DUOCHEM“ i zakonske obaveze ................................................................ 6
Ciljevi i principi upravljanja rizikom od hemijskog udesa .......................... 7
Sprovođenje ciljeva i principa upravljanja rizikom od hemijskog udesa ... 8
6.1 Izbor najpovoljnije lokacije za obavljanje predmetne aktivnosti .............. 8
6.2. Odabir/definisanje tehnologija i tehnoloških postupaka sa što
bezbednijim sistemom rada (Opis postrojenja sa situacionim
planom) .................................................................................................10
6.3. Definisanje /odabir bezbedne tehnološke opreme i tegnoloških
Linija ...................................................................................................... 13
6.4. Definisanje projektnih podloga i Projektnih zadataka za
projektovanje objekta ............................................................................ 14
6.5. Implementaciji svih, zakonom propisanih, uslova u projektnu
dokumentaciju, a uz uvažavanje vrste i načina obavljanja
predmetne delatnosti ............................................................................ 14
6.6. Implementaciji odgovarajućih Preporuka za Najbolje Dostupne
Tehnike (BREF) ......................................................................................15
6.7. Izgradnji objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u
skladu sa projektnom dokumentacijom i svim relevantnim
saglasnostima i odobrenjima ................................................................. 22
6.8. Pregled opasnih materija u skladu sa propisom kojim se uređuje
lista opasnih materija, njihove količine i kriterijumi za
određivanje dokumenata koje izrađuje operater postrojenja ................. 22
6.9. Opis mogućih udesa i načina odgovora na udes .................................. 29
6.10. Opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa ....................... 32
6.11. Uspostavljanju Sistema upravljanja zaštitom životne sredine
(EMS),uključiv i sistem izveštavanja .................................................... 33
6.12. Sprovođenju dobre prakse upravljanja kroz adekvatan sistem
organizacije rada ................................................................................... 33
2
1. Uvod
„DUOCHEM“ d.o.o. podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole za rad novog
postrojenja , prema: Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br.
135/04 i 36/09), Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne
sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04) i Uredbe o vrsti aktivnosti i postrojenja za
koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, br. 84/05) za hemijska
postrojenja za proizvodnju osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i biocida.
U skladu sa zakonom za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, u Zahtevu
za izdavanje integrisane dozvole ili u separatnom materijalu, koji se prilaže uz
Zahtev, posebna pažnja se posvećuje merama i postupcima za prevenciju udesa.
2. Pravna regulativa
Prevencija udesa je uspostavljena i definisana sledećim propisima:
• Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. br. 72/09),
• Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09),
• Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
("Službeni glasnik RS" br. 135/04)
• Zakon o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS" br. 36/09)
• Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS" br. 30/2010)
• Zakon o biocidnim proizvodima ("Službeni glasnik RS", br. 36/09),
• Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" br. 36/09),
• Zakon o zaštiti od požara (“Službeni glasnik SR Srbije br.37/88, 53/93, 67/93 i
48/94),
• Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima
(Sl.Glasnik SRS br. 44/77; 45/84 ; i 18/89),
• Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu
standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u
integrisanoj dozvoli ("Službeni glasnik RS" br. 84/05)
• Pravilnik o Listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za
određivanje vrste dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja,
odnosno kompleksa ("Službeni glasnik RS", br. 42/2010),
• Pravilnik sadržini Politike prevencije udesa i sadržina i metodologija izrade
Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa ("Službeni glasnik RS", br.
42/2010).
• Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS" br. 30/97)
3
• Pravilnik o opasnim materijama u vodama, ("Službeni glasnik SRS", broj:
31/82)
• Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i
pretakanju zapaljivih tečnosti (Sl. List SFRJ br. 20/71 i 23/71)
• Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozija
(''Sl. list SFRJ'' broj 24/87),
• Lista otrova razvrstanih u grupe ( "Službeni list SRJ", broj: 12/00).
3. Pojmovi i opšta načela regulative
• udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj koji nastaje oslobađanjem,
izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri
proizvodnji, upotrebi, preradi, skladištenju, odlaganju ili dugotrajnom
neadekvatnom čuvanju;
• prevencija udesa je skup mera i postupaka na nivou postrojenja, kompleksa i
šire zajednice, koji imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje
verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica;
• opasnost je svojstvo opasnih materija ili skup određenih okolnosti u vezi sa
opasnim materijama, koje mogu prouzrokovati štetu životu i zdravlju ljudi i
životnoj sredini;
• vanredni uslovi rada postrojenja su svi uslovi koji u pogledu osnovnih
parametara rada postrojenja odstupaju od graničnih vrednosti utvrđenih
tehničkom dokumentacijom i uputstvima za bezbedan rad i održavanje;
• skladište je mesto za odlaganje određenih količina opasnih materija radi
bezbednog čuvanja, daljeg korišćenja ili stvaranja zaliha.
• seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u
kojima je prisutna ili može biti prisutna opasna materija u jednakim ili većim
količinama od propisanih (u daljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnička
jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste,
skladište ili se njima rukuje. Postrojenje uključuje svu opremu, zgrade,
cevovode, mašine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna
pristaništa za postrojenja, pristane, skladišta ili slične građevine, na vodi ili
kopnu, a koje su nužne za funkcionisanje postrojenja;
• kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su
opasne materije prisutne u jednom ili više postrojenja, uključujući pojedinačnu
ili zajedničku infrastrukturu, odnosno pojedinačne ili zajedničke aktivnosti;
4
• Zaštita od hemijskog udesa : Operater seveso postrojenja, odnosno
kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti
prisutna jedna ili više opasnih materija, u jednakim ili većim količinama od
propisanih, dužan je da dostavi Obaveštenje, odnosno izradi Politiku
prevencije udesa ili Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa, u
zavisnosti od količina opasnih materija kojima vrši te aktivnosti i da preduzme
mere za sprečavanje hemijskog udesa i ograničavanja uticaja tog udesa na
život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđene u tim dokumentima;
• Upravljanje opasnim materijama vrši se pod uslovima i na način kojim se
obezbeđuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po životnu sredinu
i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladištenja, korišćenja i odlaganja.
• Pravno i fizičko lice koje upravlja opasnim materijama dužno je da planira,
organizuje i preduzima sve potrebne preventivne, zaštitne, sigurnosne i
sanacione mere kojima se rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na
najmanju moguću meru;
• Politika prevencije udesa sadrži ciljeve i principe delovanja operatera, radi
kontrole opasnosti od hemijskog udesa i mora da sadrži dovoljno elemenata
proporcionalnih opasnostima od udesa na osnovu kojih operater može
obezbediti visok stepen zaštite ljudi i životne sredine od hemijskog udesa.
• Kriterijumi za izradu odgovarajuće vrste dokumenta vezane za prevenciju
udesa definisani su podzakonskim aktom i određuju se u skladu sa Listom
opasnih materija i njihovih graničnih količina i Listom klasa opasnosti i
graničnih količina opasnih materija. Količine opasnih materija na osnovu kojih
se određuju obaveze operatera su najveće količine koje su prisutne ili mogu
biti prisutne u bilo kom trenutku u seveso postrojenju, odnosno kompleksu.
Kada je opasna materija smeštena na više mesta u seveso postrojenju,
odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste opasne materije se
sabiraju. Ovaj zbir je polazna količina opasne materije na osnovu koje se
određuje vrsta dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja,
odnosno kompleksa. Kada su opasne materije prisutne u količinama jednakim
ili manjim od 2% od odgovarajuće granične količine zanemariće se kod
određivanja ukupne količine prisutnih opasnih materija, ako je njihova lokacija
takva da ne mogu izazvati udes u bilo kom delu seveso postrojenja, odnosno
kompleksa.
4. „DUOCHEM“ i zakonske obaveze
„DUOCHEM“ - Fabrika za proizvodnju biociga (I. Faza kompleksa „DUOCHEM“)
predstavlja zaokruženu celinu za laboratorijsku proizvodnju osnovnih proizvoda
5
biocida (aktivne materije) i industrijsku proizvodnju određenog asortimana formulacija
insekticida i rodenticida.
Biocidni proizvodi jesu aktivne supstance ili preparati koji sadrže jednu ili više
aktivnih supstanci, pripremljeni u obliku u kom se snabdevaju korisnici, a čija je
namena da unište, odvrate, učine bezopasnim, spreče delovanje ili kontrolišu
nepoželjne organizme, hemijski ili biološki. Među biocide spadaju sredstva za
uništavanje insekata (insekticidi) i glodara (rodenticidi).
Duochemov objekat, sa svim aktivnostima koje se obavljaju u njemu, a u skladu sa
planiranim obimom i asortimanom proizvodnje, podleže obavezi izrade Studije o
proceni uticaja (Hemijska postrojenja za proizvodnju baznih proizvoda za zaštitu bilja,
kao i biocida), kao i pribavljanja Integrisane dozvole (Hemijska industrija – hemijska
postrojenja za proizvodnju osnovnih proizvoda za zaštitu bilja i biocida).
Obaveza pribavljanja Integrisane dozvole je proistekla zbog aktivnosti laboratorijske
proizvodnje osnovnih proizvoda biocida (Aktivne materije), bez obzira na količine
proizvodnje i kapacitet/vrstu opreme za proizvodnju.
Obzirom da se na istoj lokaciji, odnosno u istom objektu obavlja i proizvodnja
osnovnih proizvoda biocida i proizvodnja formulacija insekticida i rodenticida,
integrisanom dozvolom je obohvaćena i industrijska proizvodnja formulacija.
Pored svih detaljnih opisa u samom Zahtevu za izdavanje integrisane dozvole, uz
Zahtev je potrebno priložiti i niz internih akata, među kojima je i odgovarajući akt koji
se odnosi na PREVENCIJU UDESA.
Kriterijumi za izradu odgovarajuće vrste dokumenta vezane za prevenciju udesa
definisani su podzakonskim aktom i određuju se u skladu sa Listom opasnih materija
i njihovih graničnih količina i Listom klasa opasnosti i graničnih količina opasnih
materija. Količine opasnih materija na osnovu kojih se određuju obaveze operatera
su najveće količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u
seveso postrojenju, odnosno kompleksu. Kada je opasna materija smeštena na više
mesta u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste
opasne materije se sabiraju. Ovaj zbir je polazna količina opasne materije na osnovu
koje se određuje vrsta dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja,
odnosno kompleksa. Kada su opasne materije prisutne u količinama jednakim ili
manjim od 2% od odgovarajuće granične količine zanemariće se kod određivanja
ukupne količine prisutnih opasnih materija, ako je njihova lokacija takva da ne mogu
izazvati udes u bilo kom delu seveso postrojenja, odnosno kompleksa.
Na osnovu stvarnog stanja vezanog za mogućnosti i vrste hemijskih udesa (vrste i
količine opasnih materija), a prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim
količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje
operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Službeni glasnik RS", br.
6
42/2010), proizilazi da „Duochem“ nije seveso postrojenje, odnosno da nije obavezan
da izrađuje, po formi i sadržini, propisane vrste dokumenenata.
Iz TABELE I. (Opasne hemijske supstance korišćene u procesu proizvodnje kao
sirovine ili pomoćni materijali) i TABELE II. (Opasni proizvodi nastali u toku procesa
proizvodnje - aktivne materije, koncentrati i formulacije), očigledno je da su opasne
materije uglavnom prisutne u količinama jednakim ili manjim od 2% od odgovarajuće
granične količine , kada se i zanemaruju kod određivanja ukupne količine prisutnih
opasnih materija.
Bez obzira na prethodne konstatacije, „DUOCHEM“ d.o.o. ovim internim aktom, koji
prilaže uz Zahtev za izdavanje Integrisane dozvole) obrađuje sve potrebne elemente
prevencije udesa, odnosno određuje skup mera i postupaka na nivou postrojenja,
kompleksa i šire zajednice, koji imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa,
smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica.
5. Ciljevi i principi upravljanja rizikom od hemijskog udesa
Jedan od osnovnih ciljeva kod koncipiranja i realizacije novog Duochemovog objekta
(Fabrika za proizvodnju biocida), bio je sigurno i pouzdano obavljanje planiranih
aktivnosti u objektu, a što podrazumeva i sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje
verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica istog.
Osnovni ciljevi i principi upravljanja rizikom od hemijskog udesa koncipirani su na:
• Izboru najpovoljnije lokacije za obavljanje predmetne aktivnosti,
• Odabiru/definisanju tehnologija i tehnoloških postupaka sa što bezbednijim
sistemom rada,
• Definisanju/odabiru bezbedne tehnološke opreme i tegnoloških linija,
• Definisanju projektnih podloga i Projektnih zadataka za projektovanje objekta,
• Implementaciji svih, zakonom propisanih uslova u projektnu dokumentaciju, a
uz uvažavanje vrste i načina obavljanja predmetne delatnosti,
• Implementaciji odgovarajućih Preporuka za Najbolje Dostupne Tehnike
(BREF),
• Izgradnji objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u skladu sa
projektnom dokumentacijom i svim relevantnim saglasnostima i odobrenjima,
•
Proveri svih koncipiranih i projektovanih performansi, uključujući i sva
potrebna merenja od strane akreditovanih organizacija, a koja se odnose na
7
zaštitu životne sredine (garancijska merenja), zaštitu radne sredine,
bezbednost na radu i dr.,
• Uspostavljanju Sistema upravljanja zaštitom životne sredine (EMS),uključiv i
sistem izveštavanja,
• Sprovođenju dobre prakse upravljanja kroz adekvatan sistem organizacije
rada.
6. Sprovođenje ciljeva i principa upravljanja rizikom od
hemijskog udesa
6.1 Izbor najpovoljnije lokacije za obavljanje predmetne aktivnosti
- MAKROLOKACIJA -
Slika 1. Položaj opštine Stara Pazova u Sremskom okrugu
Naselje Nova Pazova pripada opštini Stara Pazova. Ova opština se nalazi u južnom
delu Panonske nizije, tačnije u jugoistočnom delu Srema, između dva najveća grada
u Srbiji. Njen geografski položaj je odličan. Od Beograda je udaljena 30 km, a od
Novog Sada 40 km, dok je Aerodrom Beograd – „Nikola Tesla“ udaljen 25 km od
centra opštine.
Osim toga, svi važniji putevi prolaze kroz opštinu: "Autoput Beograd-Zagreb",
"Autoput Beograd-Novi Sad", regionalni putevi M-22, P-106 i P-121. Međunarodna
pruga Budimpešta - Novi Sad – Beograd - Niš koja vodi dalje ka jugu prema Grčkoj,
8
takođe prolazi kroz opštinu. Severna granica opštine je omeđena Dunavom koji
znatno doprinosi transportnim mogućnostima koje postoje u ovom području.
Opštinu čine deset naselja, od kojih statistika deklariše kao gradska naselja Staru i
Novu Pazovu.
- MIKROLOKACIJA Slika 2. Položaj „DUOCHEM“ objekta u industrijskoj zoni Nove Pazove
Naselje Nova Pazova nalazi se na udaljenosti od 25 km zapadno od Beograda.
Nova Pazova se prostire na 44o 56' severne geografske širine i 20o 13' istočne
geografske dužine.
Industrijska zona se nalazi na magistralnom putu Beograd – Novi Sad, pored nje
prolazi železnička pruga, a u blizini je i autoput E-75. Ona je infrastrukturno
uređena, a izgradnja predmetnog objekta se odvija u skladu sa uslovima gradnje
prema usvojenoj planskoj regulativi, odnosno u skladu sa projektnom
dokumentacijom. U samoj industrijskoj zoni je smešteno nekih 70 - tak privrednih
objekata koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika.
Lokacija objekta "DUOCHEM" doo je u industrijskoj zoni, na katastarskoj parceli
735/75, ko Nova Pazova. Ova katastarska parcela nalazi se u zapadnom delu
radne zone bloka 25, naselja Nova Pazova.
9
Na samoj lokaciji predmetnog kompleksa nema zaštićenih ni prirodnih, ni kulturnih
dobara. Takođe, na pomenutom prostoru nisu predviđena područja za naučna
istraživanja, niti su evidentirana arheološka nalazišta.
6.2. Odabir / definisanje tehnologija i tehnoloških postupaka sa što
bezbednijim sistemom rada (Opis postrojenja sa situacionim planom)
FABRIKA ZA PROIZVODNjU BIOCIDA – I. Faza kompleksa „DUOCHEM“Detaljan opis odabranih tehnologija i tehnoloških postupaka, kao i opis tehnoloških
linija i opreme dat je u poglavlju III. 3.1. Zahteva za izdavanje integrisane dozvole. U
priloženim crtežima uz Zahtev date su tehnološke šeme procesa proizvodnje (Flow
Sheet), kao i dispozicija tehnološke opreme u proizvodnim pogonima.
Koncepcija izgradnje celog Proizvodno-poslovnog kompleksa „DUOCHEM“
prikazana je na priloženom crtežu: SITUACIJA GP 2.1-ARH-01. Sa ovog crteža se
vidi i dispozicija Fabrike za proizvodnju biocida ( I. Faza kompleksa „DUOCHEM“),
interne saobraćajnice, tehnološke prihvatne jame, slivni kanal i sistem za oduljivanje
kišnise sa saobraćajnica, stanica za održavanje pritiska u hidrantskoj mreži,...).
Fabrika za proizvodnju biociga predstavlja zaokruženu celinu za laboratorijsku
proizvodnju osnovnih proizvoda biocida (aktivne materije) i industrijsku proizvodnju
određenog asortimana formulacija insekticida i rodenticida. Projektovani asortiman i
kapacitet je detaljno prikazan u Zahtevu za izdavanje integrisane dozvole.
Biocidni proizvodi jesu aktivne supstance ili preparati koji sadrže jednu ili više
aktivnih supstanci, pripremljeni u obliku u kom se snabdevaju korisnici, a čija je
namena da unište, odvrate, učine bezopasnim, spreče delovanje ili kontrolišu
nepoželjne organizme, hemijski ili biološki. Među biocide spadaju sredstva za
uništavanje insekata (insekticidi) i glodara (rodenticidi).
Dispozicija, veličina, oblik, namena i drugi potrebni detalji za proizvodne, skladišne,
laboratorijske, tehničke, rezervne i druge prateće prostore prikazani su na priloženim
crtežima:
- OSNOVA PRIZEMLjA
- OSNOVA SPRATA
GP 2.1 – ARH- 002 i
GP 2.1 – ARH- 003.
Proizvodni deo je u prizemlju, čiste spratne visine 4m. U prizemlju su smeštene
proizvodne i skladišne prostorije, prostorija za odlaganje opasnog otpada, stepenišni
prostor i pomoćne prostorije.
Na spratu se nalaze rezervne/perspektivne proizvodne i skladišne prostorije, tehnički
prostor, stepenišni prostor i pomoćne prostorije.
10
Fabrika za proizvodnju biocida DUOCHEM u Novoj Pazovi projektovana je i
izgrađena u skladu sa važećom zakonskom regulativom vezanom za ovu vrstu
objekata, a imajući u vidu primenjene tehnološke postupke, karakteristike
materijala/sirovina koje učestvuju u proizvodnom procesu i samih proizvoda. U
objekatu je odgovarajući laboratorijski prostor za laboratorijsku proizvodnju osnovnih
proizvoda biocida (aktivne materije), kao i proizvodne linije za proizvodnju tečnih i
praškastih biocida i proizvodnju mamaca.
Pored laboratorije i proizvodnih linija projektovan je i izgrađen i odgovarajući skladišni
prostor za skladištenje sirovina, gotovih proizvoda i ambalaže, a u cilju
obezbeđivanja uslova za odvijanje kontinuiteta planirane proizvodnje.
A.
LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH
PROIZVODA BIOCIDA (AKTIVNE MATERIJE)
U laboratroji se odvija proizvodnja tri aktivne materije, molekula kumatetralila,
bromadiolona i brodifakuma, koje pripadaju istoj grupi organskih jedinjenja, derivata
4-hidroksi kumarina.
Budući da se radi o molekulima iste hemijske grupe, njihov proces proizvodnje je
sličan. Aktivne matrerije dobijaju se u procesu više-stupne sinteze pri čemu se svaki
među proizvod obrađuje i izoluje i analizira. Proces nije kontinualan već šaržni (batch
process)
Proces proizvodnje sastoji se od primene različitih imenovanih i ne-imenovanih
reakcija sinteze finih organskih hemikalija (Fine Organic Chemicals) kao što su:
•
•
•
•
•
Friedl Craftsovo acilovanje,
Michaelova kondenzacija,
Aldolna kondenzacija,
Borohidridna redukcija,
Eliminacija vode i druge..
Linije za proizvodnju, aparature nisu stacionarne i fiksne već se one sklapaju u
zavisnosti od vrste reakcija i tehnike koja se primenjuje u svakom proizvodnom
procesu (Detaljnije o procesu proizvodnje u Odeljku III. 3.1. Zahteva).
U toku procesa proizvodnje koriste se najbolje dostupne tehnike sinteze finih
organiskih hemikalija kao, a što je prikazano u Odeljku III. 3.2 Zahteva.
Kod projektovanja i izgradnje objekta vodilo se računa, kako o vrsti i obimu
laboratorijske proizvodnje osnovnih proizvoda biocida, tako i o vrstama,
karakteristikama i količinama korišćenih sirovina, a što se ogleda u implementaciji
BAT dokumenata u skladu sa IPPC Direktivom.
11
Proces proizvodnje aktivnih materija, zbog svojih karakteristika, kao i zbog
karakteristika korišćenih sirovina, uglavnom se odvija u u posebnom laboratorijskom
digestoru.
U cilju pune zaštite radnog prostora i životne sredine, na digestoru je ugrađen
poseban sistem ventilacije (Ex-izvedba), a odsisni vazduh se pre izbacivanje u
atmosferu tretira kroz odgovarajući trostepeni sistem filtracije, tako da je projektovani
nivo emisije štetnih isparenja praktično zanemarljiv (u tragovima).
Ukupan proces sinteze, odnosno operacije koje se odvijaju u digestoru, su u
potpunosti odvojene od kanalizacionih sistema. Sakupljanja slučajno i ekscesno
prosutih tečnosti u digestoru se ostvaruje preko sopstvenog „zatvorenog sistema“ u
sklopu digestora (prihvatna/slivna posuda ispod radne površine digestora).
Laboratorijske otpadne vode, koje nastaju u postupku sekundarnog ispiranja
laboratorijskih sudova, a koje mogu biti delimično kontaminirane malim ostacima
aktivne materije, odvode se posebnim kanalizacionim vodom u dvodelnu Jamu za
neutralizaciju, u kojoj se vrši odgovarajući tretman otpadne vode. Jama za
neutralizaciju nije povezana ni sa jednim kanalizacionim sistemom.
B. INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
Postupci proizvodnje su šaržni i podrazumevaju namešavanje sirovina po određenim
recepturama, homogenizaciju u šaržnim homogenizatorima i pakovanje. Obzirom na
vrstu tehnologije proizvodne linije su poluautomatizovane, a rad se odvija u jednoj
smeni.
Proizvodni i skladišni prostor je raspoređen prema zahtevima tehnologije. U procesu
proizvodnje učestvuju aktivne materije i druge sirovine razlišitif fizičkih i hemijskih
osobina.
Pri projektovanju prostora za skladište pošlo se od fizičko hemijskih karakteristika
sirovina i gotovih proizvoda, zahtevima za stok-maksimume i načinima pakovanja.
Prostorije 26, 27 i 35– za proizvodnju tečnih formulacija- smeštene su u prizemlju
dvospratnog dela objekta, sa vratima dovoljnih dimenzija za prolaz i manipulaciju
viljuškarom. Imaju zahtevanu spratnu visinu od 4 m.
U okviru proizvodnih prostorija nalaze se priručni magacini sirovina i „čist“ proizvodni
prostor u kome su smešteni reaktori iznad kojih su postavljene ventilacione nape za
lokalno odsisavanje (radna ventilacija), pumpe za tečne sirovine, homogenizatori za
umešavanje komponenti i punionice za pakovanje gotovih proizvoda.
U prostoriji 35 se proizvode tečni rodenticidi,čija je osnovna sirovina propilen glikol,
pa se ova prostorija tretira kao „ex” zona.
12
Prostorija 27 je predviđena za proizvodnju Komtoksa, čije su sirovine i gotov proizvod
svrstani u grupu eksplozivnih materijala, koji sa vazduhom čine eksplozivne smeše.
Pored ove prostorije nalazi se prostorija br.28, u kojoj se skladište sirovine i gotov
proizvod. Ove prostorije su smeštene u „špicu objekta“ i tretirane su kao „ex“ zona.
Proizvodna prostorija 23- za proizvodnju praškastih formulacija i mamaca- I to:
• Linija za proizvodnju praškastih rodenticida
• Linije za proizvodnju mamaca (3 linije),
nalazi se u prizemlju, takođe ima zahtevanu spratnu visinu 4 m. U okviru te prostorije
se nalazi priručni magacin sirovina i proizvodni prostor sa paketnim jedinicama za
praškaste formulacije i odgovarajućim mašinama za pakovanje gotovih proizvoda .
Obzirom na postojanje prašine organskog porekla, svi električni uređaji opreme za
proizvodnju praškastih rodenticida i mamaca, u prostoriji 23 i 24, su u mehaničkoj
zaštiti stepena IP65.
Prostorija br 24 je namenjena za skladištenje praškastih sirovina, (brašno , talk,
stočno brašno, prekrupa i parafin u ljuspama) i skladište gotovih praškastih proizvoda
i mamaca.
Raspored skladišnog prostora sirovina predviđen je prema tehnološkim zahtevima i
srodnosti sirovina prema fizičko- hemijskim karakteristikama.
Sav skladišni prostor je koncipiran da zadovolji tenhološke zahteve, a istovremeno je
izveden prema važećim protiv-požarnim propisima i propisima o transportu i
uskladištenju otrovnih materija, koje treba da budu u zaključanim prostorijama.
6.3. Definisanje / odabir bezbedne tehnološke opreme i
tegnoloških linija
Polazeći od činjenice da su odabrane tehnologije za industrijsku proizvodnju tečnih
formulacija takve da se procesi namešavanja i homogenizacije odvijaju bez
nadpritiska (atmosferski pritisak) i na sobnim temperaturama (ili blagim dogrevanjem
do 60 °C), jasno je da su, sa tehnološkog aspekta, vrlo jednostavni uslovi za odabir
tehnološke opreme.
Međutim, polazeći od dodatnih uslova, a koji su vezani za sistem sigurnosti (zapaljive
i nezapaljive sirovine) i zaštitu životne sredine (izbegavanje ispiranja opreme kod
promene proizvodnog programa), nametnula se potreba da se praktično za svaku
formulaciju koncipira i posebna proizvodna linija. Ovo se odnosi čak i za hemijski istu
formulaciju, ali samo sa različitom bojom.
Usvojeni pristup koncipiranja tehnoloških linija je obezbedio da se dobiju maksimalno
„zatvorene“ tehnološke linije za svaki pojedinačni proizvod, a što obezbeđuje
sigurnost u radu, minimizaciju mogućnosti prosipanja sirovina i gorovih proizvoda i
13
eliminisanje stvaranja otpadnih voda zbog ispiranja tehnološke opreme ili zbog
korišćenja vode u procesu proizvodnje za potrebe grejanja ili hlađenja.
6.4. Definisanje projektnih podloga i Projektnih zadataka za
projektovanje objekta
Pri koncipiranju projektnih rešenja za izgradnju proizvodno-skladišnog objekta, pošlo
se od unapred koncipiranog proizvodnog programa (po vrstama/ asortimanu i
količinama/kapacitetima).
Takođe se pošlo i od fizičko-hemijskih i drugih bitnih osobina, kako samih sirovina
koje se koriste u procesu proizvodnje, tako i od karakterističnih osobina gotovih
proizvoda.
Jedan od vrlo bitnih zahteva je bio da nema otpadnih voda iz procesa industrijske
proizvodnje formulacija, i da se obezbedi sistem potpune zaštite kanalizacione mreže
i tla u slučaju udesa (slivne jame, slivni kanali, tankvane i sl.).
Poseban naglasak je dat na problematiku adekvatnog rešavanja skladištenja
sirovina, gotovih proizvoda, ambalaže i opasnog otpada. Projektne podloge su, pored
svih bitnih karakteristika predmeta skladištenja, definisale i maksimalne količine
skladištenja koje se mogu pojavitu u toku obavljanja aktivnosti u objektu. Ovi zahtevi
su određivali broj i veličinu skladišta, kao i druge parametre koji su se odnosili na:
sistem detekcije opasnih gasova, sistem zaštite od požara (detekcije požara, PP
zahtevi za zidove, vrata, ventilacione klapne), sistem ventilacije i filtracije odsisnog
vazduha (broj izmena, Ex izvedba, vrste filtera...), prihvatni/slivni sistemi za
minimiziranje uticaja u slučaju udesa i slično.
6.5. Implementacija svih, zakonom propisanih, uslova u projektnu
dokumentaciju, a uz uvažavanje vrste i načina obavljanja
predmetne delatnosti
U određenim fazama projektovanja objekta, instalacija i tehnologija, pribavljeni su svi
zakonom propisani uslovi za izradu Glavnog projekta.
Značajnu podlogu za izradu projektne dokumentacije predstavljala je izrađena i
usvojena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Ovaj dokument je postavio
imperativ implementacije svih mera i zahteva koji su u njemu definisani.
Doslednu implementiranost svih postavljenih uslova u finalnoj projektnoj
dokumentaciji potvrdile su sve relevantne institucije, davanjem saglasnosti na
projektnu dokumentaciju.
14
6.6. Implementacija odgovarajućih Preporuka za Najbolje Dostupne
Tehnike (BREF)
U cilju maksimalnog smanjenja negativnog uticaja prijekta na životnu sredinu
projektom su u maksimalnoj meri implementirane najbolje dostupne tehnike,
odnosno podlogu su činili sledeći BREF-ovi:
EUROPEAN COMMISSION - Integrated Pollution Prevention and Control:
1. Reference Document on Best Available Techniques on Emissions from Storage,
July 2006
2. Reference Document on Best Available Techniques for the Waste Treatments
Industries, August 2006
3. Reference Document on Best Available Techniques for the Manufacture of
Organic Fine Chemicals, August 2006
4. Reference Document on Best Available Techniques in Common Waste Water and
Waste Gas Treatment / Management Systems in the Chemical Sector,
February 2003
5. Reference Document on the General Principles of Monitoring July 2003
ENVIRONMENTAL PROTECTION AGENCY , Ireland:
6. IPC Guidance Note: Guidance Note on Storage and Transfer of Materials for
Scheduled Activities, June 2004
7. BAT Guidance Note on Best Available Techniques for Pharmaceutical and Other
Speciality Organic Chemicals (1st Edition), August 2008
Upoređivanje procesa koji se obavlja u odnosu na relevantni BAT
• Sistem ventilacije i tretmana / filtracije polutanata
Reference Document on Best Available Techniques in Common Waste Water
and Waste Gas Treatment / Management Systems in the Chemical Sector,
February 2003
Waste Gas End-of-pipe Treatment Techniques
Sistemi odsisne ventilacije sa sistemima filtracije (tretmana) odpadnih gasova iz
laboratorije, proizvodnih i skladišnig prostora detaljno je opisan u odeljku III. 3.1.
Zahteva za izdavanje integrisane dozvole.
Na svakom odsisnom kanalu je postavljena filtrska sekcija koja se sastoji od : grubog
filtra G4, finog filtra F9 i filtra sa aktivnim ugljem CM05 ili uređaja sa bipolarnom
jonizacijom.
Na svakoj filterskoj sekciji ugrađena su po dva merača razlike prtiska (dPS) koji
prate pad pritiska na grubom i finom filtru, odnosno prate stepen zaprljanosti istih.
Dostizanjem graničnih vrednosti pojavljuje se alarm koji signalizira potrebu za
zamenom odgovarajućeg filtra.
15
Tehnike otklanjanja VOC (proizvodnja tečnih formulacija i laboratorija), neorganskih
sastojaka (laboratorija) i prašine (praškaste formulacije i mamci) su primenjene u
skladu sa ovim BREF-om, a u skladu sa očekivanim intenzitetom, vrstom i
dinamikom emisije polutanata iz predmetnog objekta sa projektovanim aktivnostima.
High Performance
Pleated Filter
Filter grade EN 779 G4
Deep Pleated
Compact Filter
Filter grade EN 779 F9
Activated Carbon Filters
– CM05
Adsorption and Deodorisation
Nadležnost za praćenje ispravnosti rada filterskih sekcija, način inspekcije, uslove i
način održavanja, odnosno zamene pojedinih filtera definisao je internim propisima, a
čiji sastavni deo su i odgovarajuća tehnička uputstva proizvođača opreme.
Postupanje sa zaprljanim filtrima se sprovodi u skladu sa Planom upravljanja
odpadom.
Na svakom odsisnom ventilacionom kanalu, posle filterske sekcije, a na standardima
za merenje definisanim rastojanjima (5 D pravoh kanala od poslednje „prepreke“),
postavljeni su otvori (50x50 (mm)) za kontrolna merenja emisije.
Vrstu, mesto i dinamiku merenja emisije, kao i položaj, oblik i opremljenost mernih
mesta postojećih izvora emisije štetnih i opasnih materija u vazduhu, utvrdila je
stručna organizacija ovlašćena za merenje emisije.
• Sistem kanalizacije i tretman otpadnih voda
Sistem kanalizacije podeljen je na:
•
•
•
sistem kišne kanalizacije
sistem fekalne kanalizacije
sistem tehnološke knalaizacije
Sistem kišne kanalizacije
Kišna kanalizacija razdvojena je na:
•
•
čiste kišne vode sa krova - direktno se uliva u putni kanal
kišne vode sa saobraćajnica i parkinga:
16
Potencijalno zauljene kišne vode sa parkinga i saobraćajnica prikupljaju se
površinskim betonskim kanalima. Sve ovako prikupljene vode se ulivaju u taložni
šaht a zatim se uvode u koalescentni separator za odvajanje zauljenih čestica.
Nakon tretmana vode se uvode u prepumpnu stanicu kišnih voda a zatim pumpaju u
putni kanal.
Reference Document on Best Available Techniques in Common Waste Water
and Waste Gas Treatment / Management Systems in the Chemical Sector,
February 2003
Waste Water Treatment Techniques
Oil-Water Separation
Razdvajanje vode i ulja i naknadno uklanjjanje ulje iz sistema za oduljivanje kišne
kanalizacije sa površine internih saobraćajnica, izvedeno je po sistemu paralelnih
interceptorskih ploča (Parallel Plate Interceptor - PPI).
Ovo je jedan od najčešće primenjivanih sistema, a imajući u vidu vrstu i frekvenciju
saobraćaja po internim saobraćajnicama, odnosno nivou mogućnosti zauljivanja
voda koje se slivaju u ovaj sistem, proizilazi da je ugrađeni sistem zaštite voda u
skladu sa predmetnim BAT.
Na sledećoj slici je dat šematski prikaz sistema za uklanjanje ulja, maziva i drugih
masnih emulzija iz vode (Figure 3.18: Parallel Plate Interceptor -PPI)
Figure 3.18: Parallel Plate Interceptor (PPI)
Vizuelmi monitoring se redovno obavlja (čistoća izlazne vode i nivo separisanog ulja),
a separisano ulje se periodično uklanja.
Zaduženje za monitoring i održavanje sistema, uključiv i način uklanjanja
separisanog ulja i postupanje sa istim (kao odpadom) regulisano je internim
uputstvima, a njihov sastavni deo je i uputstvo proizvođača. Kontrola efikasnosti
sistema za oduljivanje, odnosno monitoring kvaliteta vode koja se ispušta u
kanalizacionu mrežu odvija se u skladu sa zakonom, a detaljnije je opisano u
internom aktu PLAN MONITORINGA.
17
Sistem fekalne kanalizacije
Fekalna kanalizacija je rešena kao poseban sistem i priključena na spoljnu
kanalizacionu mrežu industrijske zone. Fekalna kanalizacija je isprojektovana tako da
efikasno odvede otpadnu vodu od sanitarnih urađaja. Fekalne vode se odvode u
spoljnu fekalna kanalizacijomu mrežu.
Fekalnom kanalizacijom se prihvata i deo upotrebljenih voda iz laboratorije, dok se
drugi deo vodi tehnološkom kanalizacijom.
U objektu je projektovana i kotlarnica u okviru koje je predviđen određeni broj
slivnika, vindabona sa holender slavinom, kao i priključak za uređaj za omekšavanje
vode. Sve prikupljene vode iz kotlarnice se odvode do jame za hlađenje.
Sistem tehnološke kanalizacije
Ovaj sistem je potpuno zatvoren i kontrolosan i nije povezan sa kanalizacionom
mrežom.Tehnološka kanalizacije je projektovana samo u laboratoriji za proizvodnju
osnovnih proizvoda biocida (prostoriji br. 22), u kojoj nastaju tehnološke vode koje
zahtevaju određeni tretman (separacija) i posebnu kontrolu kvaliteta.
Tehnološka kanalizacija je rešena tako da efikasno odvede tehnološke vode od
jedne sudopere iz laboratorije u jamu za neutralizaciju, ukupne zapremine 2m³ koja
nije direktno vezana na sitem spoljne kanalizacije.
Obavljanje monitoringa i kontrole kvaliteta otpadne vode, kao i uslovi i način
postupanja sa opasnim otpadom, bliže su definisani internim aktima (Uputstva za
rad, Plan monitoringa, Plan upravljanja otpadom).
• Slivni / prihvatni sistemi
Kompletan tehnološki proces od ulaska vozila sa sirovinom, skladištenja,
proizvodnje, pakovanja i čuvanja gotovog proizvoda je pod kontrolom.
Istovar se vrši pod nastrešnicom iznad tankvane, tako da se sve što se prospe nalazi
u tankvani, a potom se lageruje u sudove i dalje se koristi u proizvodnji.
Proizvodnja - mešalice se nalaze u tankvanama, prostorije proizvodnje su
opremljene sa jamama za incidentnu situaciju, tako da se sve što se prospe i iscuri
se prepumpa, filtrira i vraća ponovo u proizvodnju.
U procesu proizvodnje formulacija i skladištenja sirovina i proizvoda mogu se javiti
određeni incidenti – curenja sirovina i proizvoda, zbog čega je u tim prostorima
obezbeđeno kontrolisano prikupljanje prosutog sadržaja: tankvanama, slivnim
jamama, kanalima, tehnološkim prihvatnim jamama, odakle se na određen način isti
prikuplja i lageruje ili prerađuje.
Iz svih ovih slivnih sistema ne postoji priključak na kanalizaciju.
18
Magacinski prostori su opremljeni sa kanalima koji su povezani sa jamama za prihvat
prosutih proizvoda koji se opet filtriraju i vraćaju u novu ambalažu.
Pranje i održavanje se vrši krpama koje se po proceduri skupljaju, pakuju,
privremeno skladište i predaju operatoru registrovanom za dalje postupanje sa
opasnim otpadom.
Guidance Note on Storage and Transfer of Materials for Scheduled Activities
DESIGN AND OPERATION OF RETENTION FACILITIES (BUNDS) FOR
POTENTIALLY POLLUTING SUBSTANCES
Prostori za proizvodnju tečnih formulacija insekticida i rodenticida (prostorije 26, 27 i
35), kao i prostori za skladištenje tečnih sirovina i gotovih proizvoda (prostorije 25 i
28) projektovani su i materijalizovani tako da ispunjavaju sve zahteve vezane za
kontrolisano i sigurno “hvatanje” prosutih tečnostu u ekscesnim slučajevima.
Slivna jama na pretakalištu sirovima iz autocisterne u skladišnu ambalažu, slivne
jame i tankvane u proizvodnim prostorima i slivni kanali u skladišnim prostorima i
tehnološke prihvatne jame povezane sa slivnim kanalima su projektovani i izgrađeni
u skladu sa ovim BREF-om, a ilustrativni pregled principa rešavanja predmetne
problematike prikazan je na sledećim slikama ( Figure 6.1 Typical bund
arrangements, Figure 6.2 Schematic plan of remote containment system,
Figure 6.4 : Design detailles for emptying of bunds, Figure 6.6 Typical bund
arrangement for a small tank)
Figure 6.1 Typical bund arrangements
Figure 6.2 Schematic plan of remote
containment system
19
Figure 6.4 : Design detailles
for emptying of bunds
Figure 6.6 Typical bund
arrangement for a small tank
SAMPLE RECORD SHEET FOR BUND TESTING
Internim propisoma su definisana zaduženja za monitoring/inspekciju stanja sistema
slivnih prostora izgrađenih za prihvat tečnosti u slučaju ekscesnog prosipanja.
Propisan je način evidentiranja stanja tehničke ispravnosti svakog od prihvatno
slivnih prostora, kao i evidentiranja svakog od nastalih ekscesa, uključiv i opis vrste i
uzroka ekscesa, način saniranja posledica ekcesa i procenu negativnog uticaja
konkretnog ekscesa na životnu sredinu.
DESIGN AND OPERATION OF PIPING SYSTEMS FOR POTENTIALLY
POLLUTING SUBSTANCES
Tehnologija proizvodnje tečnih formulacija insekticida i rodenticida je vrlo
jednostavna, a radni uslovi, sa aspekta sigurnosti opreme (pritisak, temperatura,
korozija,…), su takvi da ne postavljaju posebne uslove kod projektovanja, izvođenja i
korišćenja opreme i instalacija.
Rizik kvarova na opremi, odnosno rizik od izlivanja tečnosti usled kvara na opremi i
instalacijama je vrlo nizak.
Projektovana i odabrana oprema i instalacije obezbeđuju potpuno siguran i bezbedan
rad ovih tehnoloških linija.
Internim aktima su definisana zaduženja za vođenje procesa proizvodnje, način i
uslovi vođenja procesa proizvodnje, kao i zaduženja za preventivno i investiciono
održavanje tehnološke opreme i instalacija.
Na prethodnoj slici (Figure 6.6 Typical bund arrangement for a small tank) je
prikazan princip montiranja jedne posude u tankvani, kao i princip cevnog transporta
(punjenja i pražnjenja), uključiv i pumpu za pretakanje.
Po ovom principu su izvedena rešenja za homogenizator za TiBi24 (4 m3) i za
homogenizator za crvene rodenticide (2m3)
20
• Sistem zaštite od požara
Sistemi zaštite od požara u definisan je u skladu zakonskom regulativom i
odgovarajućim tehničkim standardima, odnosno u skladu sa odgovarajućim protivpožarnim uslovima. Glavni delovi prtiv-požarnih uslova su:
Građevinski zahtevi.
- spoljni zidovi su predvidjeni kao gotovi sendvič paneli, sa termoizolacijom,
postavljeni preko čelične podkonstrukcije na armirano betonsku konstrukciju,
- spoljašnja fasadna bravarija je predviđena od aluminijumskih profila sa termičkim
prekidom, zastakljenih termoizolacionim staklom,
- krovni pokrivač objekta u celini je sendvič, sastavljen iz trapeznog lima,
termoizolacije i sintetičkih hidroizolacionih traka od mekog PVC-a sa ojačanjem
od polietilenskih mrežica postavljenog preko čelične i armiranobetonske krovne
konstrukcije,
- prostorije u objektu su odvojene zidovima otpornim na požar 120 minuta, (zidovi
od opeke obostrano omalterisani), međuspratnom konstrukcijom otpornom na
požar 120 minuta i samozatvarajućim vratima otpornim na požar 90 minuta,
- u okviru požarnih segmenata (i van njih) pojedine tehnološke celine u su
odvojene u posebne požarne sektore.
Protiv požarni sistemi.
Sistem za detekciju i dojavu požara obuhvata:
• ručne javljače požara,
• automatske javljače požara,
• alarmnu sirenu,
• dojavnu centralu, u za tu svrhu namenjenom prostoru sa stalno dežurnim
osobjem
Sistem za detekciju eksplozivnih smeša para prisutnih tečnosti sa vazduhom koji
obuhvata gasne detektore i dojavnu centralu,
Spoljni hidrantski razvod obuhvata prstenasti cevovod za PP vodu i na njemu
instalisane spoljne hidrante – 2 nadzemna i 2 podzemna hidranta; prstenasti cevovod
za PP vodu će obuhvatiti ceo Proizvodno-administrativni objekat „DUOCHEM“-a,
Unutrašnji hidrantski razvod koji obuhvata zidne PP hidrante koji su instalisani u
koridoru objekta (u prizemlju i na spratu),
Mobilna protivpožarna oprema – postavljen je projektovani broj mobilnih (prenosnih i
prevoznih) aparata za početno gašenje požara odgovajuće vrste (Projekt zaštite od
požara)
21
6.7. Izgradnja objekta, instalacija, tehnološke i druge opreme u
skladu sa projektnom dokumentacijom i svim relevantnim
saglasnostima i odobrenjima
Objekt „DUOCHEM“ – Nova Pazova je projektovan i izgrađen uz puno poštovanje
važeće regulative i tehničkih standarda, kao i u skladu sa preporukama o najboljim
dostupnim tehnikama (BREF).
Izgrađeni objekt u potpunosti zadovoljava sve standarde vezane za zaštitu životne
sredine, a sa posebnim naglaskom na prevenciju udesa, odnosno skup mera i
postupaka koji imaju za cilj sprečavanje nastanka udesa, smanjivanje verovatnoće
nastanka udesa i minimiziranje posledica.
Investiciona ulaganja koja se odnose zadovoljenje svih uslova vezanih za zaštitu
životne sredine i prevenciju udesa, čine oko 40 % ukupnih investicionih ulaganja u
izgradnju objekta.
Za vreme probnog rada verifikovane su su sve projektovane performanse objekta, i
to, kako sa aspekta izgradnje objekta i instalacija, tako i u pogledu tehnologije i
tehnoloških postupaka. U probnom radu su testirane i verifikovane projektovane
tehničke i funkcionalne performanse svih sistema koji obezbeđuju pouzdan i
bezbedan rad i efikasnu zaštitu životne sredine i prevencije udesa.
Od strane akreditovane organizacije izvršena su sva potrebna garancijska merenja
vezana za zaštitu životne sredine, kao i merenja radne sredine i ispitivanja
ispravnosti opreme i instalacija, a koja su pokazala da je objekt, odnosno planirane
aktivnosti koje se u njemu obavljaju, u potpunosti prihvatljiv sa aspekta radne i
životne sredine, kao i sa aspekta prevencije udesa.
6.8. Pregled opasnih materija u skladu sa propisom kojim se
uređuje Lista opasnih materija, njihove količine i kriterijumi za
određivanje dokumenata koje izrađuje operater postrojenja
Kriterijumi za izradu odgovarajuće vrste dokumenta vezane za prevenciju udesa
definisani su podzakonskim aktom i određuju se u skladu sa Listom opasnih materija
i njihovih graničnih količina i Listom klasa opasnosti i graničnih količina opasnih
materija. Količine opasnih materija na osnovu kojih se određuju obaveze operatera
su najveće količine koje su prisutne ili mogu biti prisutne u bilo kom trenutku u
seveso postrojenju, odnosno kompleksu. Kada je opasna materija smeštena na više
mesta u seveso postrojenju, odnosno kompleksu, pojedinačne količine te vrste
opasne materije se sabiraju. Ovaj zbir je polazna količina opasne materije na osnovu
koje se određuje vrsta dokumenata koje izrađuje operater seveso postrojenja,
odnosno kompleksa. Kada su opasne materije prisutne u količinama jednakim ili
manjim od 2% od odgovarajuće granične količine zanemariće se kod određivanja
22
ukupne količine prisutnih opasnih materija, ako je njihova lokacija takva da ne mogu
izazvati udes u bilo kom delu seveso postrojenja, odnosno kompleksa.
Na osnovu stvarnog stanja vezanog za mogućnosti i vrste hemijskih udesa (vrste i
količine opasnih materija), a prema Pravilniku o Listi opasnih materija i njihovim
količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenata koje izrađuje
operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa ("Službeni glasnik RS", br.
42/2010), proizilazi da „Duochem“ nije seveso postrojenje, odnosno da nije obavezan
da izrađuje, po formi i sadržini, propisane vrste dokumenenata.
Iz TABELE I. (Opasne hemijske supstance korišćene u procesu proizvodnje kao
sirovine ili pomoćni materijali) i TABELE II. (Opasni proizvodi nastali u toku procesa
proizvodnje - aktivne materije, koncentrati i formulacije), očigledno je da su količine
opasnih materija daleko ispod propisanih graničnih količina, a čak su u većini
slučajeva opasne materije prisutne u količinama jednakim ili manjim od 2% od
odgovarajuće granične količine , kada se i zanemaruju kod određivanja ukupne
količine prisutnih opasnih materija.
Bez obzira na prethodne konstatacije, „DUOCHEM“ je ovim internim aktom, koji
prilaže uz Zahtev za izdavanje Integrisane dozvole, detaljno obradio sve potrebne
elemente prevencije udesa, odnosno definisao skup mera i postupaka na nivou
postrojenja, kompleksa i šire zajednice, koji imaju za cilj sprečavanje nastanka
udesa, smanjivanje verovatnoće nastanka udesa i minimiziranje posledica.
U Tabelama I. i II. su prikazane sve relevantne fizičko-hemijske karakteristike,
odnosno karakteristike koje određuju nivo opasnosti svake pojedinačne materije.
Za svaku od navedenih materija dati su i podaci vezani za način pakovanja
(originalna ambalaža) i skladištenja, kao i pojedinačne maksimalne količine koje se
mogu pojaviti, bilo u skladištu, bilo u procesu proizvodnje.
23
TABELA I.
Opasne hemijske supstance korišćene u procesu
proizvodnje kao sirovine ili pomoćni materijali
Broj
i
ozn
aka
1
2
3
4
5
6
7
8
12
13
14
15
16
Vrsta
supstan
ce ili
proizvod
a (2)
organska
acetil hlorid
materija
organska
aceton
materija
aluminijum
Neorgan.
hlorid anh.
materija
Basonyl Blue organska
636
materija
organska
benzaldehid
materija
Berol 533
organska
materija
Berol 9968
organska
materija
organska
bioaletrin
materija
4-bromo
organska
bifenil
materija
3-(4’-bromoorganska
bifenil)materija
tetrahidronaf
denatonijum organska
benzoat
materija
organska
etil alkohol
materija
4-hidroksi
organska
kumarin
materija
Hemijska
supstanca
ili proizvod
(1)
Korišćenje
CAS broj
(3)
Kateg
orija
(4)
Rizik (R)
Izraz (4)
Bezbednost (S)
Izraz (4)
Način pakovanja i
skladištenja (5)
Godišnja
potrošnja
STOCK
MAX. (5)
reagens za
sintezu
75-36-5
F, C
11, 14, 34
1/2, 9, 16, 26,
45
staklene flaše od 2,5 lit
41 lit
5l
ratvarač
67-64-1
F, Xi
11, 36, 66,
67
2, 9, 16, 26, 46
PVC kanistri od 5 l
145 lit
10 l
reagens za
sintezu
7446-70-0
C
34
1/2, 7/8, 28, 45
staklene flaše od 1 lit
57 kg
10 kg
boja
2390-60-5
T,N
25, 41,
50/53
/
Plastični kanistri od 5 kg
10 kg
10 kg
reagens za
sintezu
100-52-7
Xn
22
2, 24
staklene flaše od 2,5 lit
41 lit
5l
surfaktant
34398-01-1
Xi
41
metalne bačve od 200 lit
120 kg
200 l
surfaktant
26264-06-02
71-36-3
Xn
10, 22,
38,41, 67
16, 26, 36/39
metalne bačve od 200 lit
230 kg
200 l
aktivna materija
584-79-2
Xn
20/22, 50/53
2, 36, 60, 61
Metalna burad od 20 kg
105 kg
60 kg
intermedijer za
sintezu
92-66-0
nema
nema
24/25, 28, 37,
45
PVC kesa od 1 kg
80 kg
25 kg
intermedijer za
sintezu
60313-01-1
nema
nema
24/25
PVC kesa od 1 kg
41 kg
25 kg
komponenta za
formulaciju
3734-33-6
T
25, 36, 37,
38
14 kg
25 kg
ratvarač
64-17-5
F
11
intermedijer za
sintezu
1076-38-6
Xn
22, 36
24
2, 13, 24, 36, 46 Kartonski burići od 25 kg
2, 7, 16
PVC kanistri od 5 l
200 lit
20 l
1, 7/8, 22,
24/25, 45
PVC kesa od 1 kg
90 kg
25 kg
17
18
19
22
24
25
26
27
28
29
30
34
35
hlorovodonič
na kis. konc.
kacijum
hlorid anh.
Neorgan.
materija
Neorgan.
materija
organska
kerozin
materija
lambda
organska
cihalotrin
materija
natrijum
Neorgan.
borhidrid
materija
natrijum
Neorgan.
hidroksid
materija
organska
permetrin
materija
piperonil
organska
butoksid
materija
propilen
organska
glikol
materija
Rhodamine
organska
B
materija
organska
Solvesso 200
materija
Tensiofix
organska
B8247
materija
organska
a-tetralon
materija
36
toluen
37
p-toluen
sulfon. kis.
39
trietil amin
reagens za
sintezu
reagens za
sintezu
165 lit.
5l
PVC tegle of 2,5 lit
5 kg
5 kg
2, 23, 24, 62
metalne bačve od 200 lit
4.1 T
400 l
28, 36/37/39,
45, 61
7/8, 14, 22, 26,
36/37/39, 43, 45
1/2, 26, 37/39,
45
13 24 36/37/39
60 61
36/37, 45, 60,
61
fiber glas kontejner od 50
lit
825 kg
500 kg
Staklene tegle od 1 kg
65 kg
10 kg
PVC tegle of 1 kg
11 kg
5 kg
fiber glas kontejner od 50
lit
580 kg
300 kg
metalne bačve od 200 lit
580 kg
600 l
36/38
26
metalne bačve od 200 lit
24 T
5.000 l
Xn
22, 25, 26,
40, 41
39
metalne bačve od 50 lit
470 kg
250 kg
64742-94-5
Xn
65
2, 23, 24, 62
metalne bačve od 200 lit
28 T
12.000 l
surfaktant
/
F
10, 36, 53
16, 24, 25
metalne bačve od 200 lit
64 kg
200 l
intermedijer za
sintezu
529-34-0
Xn
20/22
23
Staklene flaše od 1 l
15 kg
5 kg
108-88-3
F, Xn,
Xi
11, 18,
48/20, 63,
65, 67
2, 36/37, 62
Staklene flaše od 1 l
155 lit
10 l
6192-52-5
Xi
36/37/38
26, 37
PVC tegle of 5 lit
6 kg
5 kg
121-44-8
F, C
11,
20/21/22, 35
3, 16, 26, 29,
36/37/39, 45
staklene flaše od 1 lit
5 lit
2l
7647-01-0
C, Xi
34, 37
1/2, 26, 45
10043-52-4
Xi
36
2, 22, 24
ratvarač
8008-20-6
Xn
65
aktivna materija
91465-08-6
T+, N
16940-66-2
T, F
21, 25,26,
36, 50, 57
14/15, 18,
25, 31, 34
1310-73-2
C
35
aktivna materija
52645-53-1
Xn, N
20/22 43
50/53
komponenta za
formulaciju
51-03-6
T, N
24, 50/53
ratvarač
57-55-6
nema
boja
81-88-9
ratvarač
reagens za
sintezu
reagens za
sintezu
organska
ratvarač
materija
organska
materija
organska
materija
reagens za
sintezu
reagens za
sintezu
25
staklene flaše od 1 lit
TABELA II.
Opasni proizvodi nastali u toku procesa proizvodnje
(AM-aktivne materije, koncentrati i formulacije)
Broj i
oznak
a
Hemijska supstanca ili
proizvod (1)
Vrsta hemijske supstance ili
proizvoda (2)
STOC
K
MAX.
PVC bačve od 50 lit
35 kg
5 kg
1, 13, 46
PVC bačve od 50 lit
145 kg
12 kg
1/2, 28, 36/37,
45, 61
PVC bačve od 50 lit
17 kg
5 kg
Bezbednost (S)
Izraz (4)
Uskladištena količina
(t) i način skladištenja
(5)
27/28,
48/24/25, 50/53
26/27/28, 51,
55
27/28,
48/24/25, 52/53
1/2, 36/37, 45,
60, 61
10
brodifakum
organska materija - AM
T+, N
11
bromamdiolon
organska materija - AM
T+
21
kumatetralil
organska materija - AM
T+
Bromadiolon 0,1%prah
Kumatetralil 0,75%
prah
praškasti rodenticid koncentrat
Xn
22, 55
čvrsti rodenticid - koncentrat
Xn
22
43
Bromachem
tečni rodenticid - koncentrat
T
21/22, 52, 55
45
Bromadiolon 2,5%
tečni rodenticid - koncentrat
T
21/22, 52, 55
50
Brodifakum, 2,5%
tečni rodenticid - koncentrat
T, N
26/27/28, 48,
50, 55
2, 13, 20/21,
37, 46, 49
2, 13, 20/21,
37, 46, 49
1/2, 13,
36/37/39, 45
40
Ti-Bi –24
tečni insekticid - formulacija
Xi
22, 36/37
36/39, 45
42
52
55
Komtoks
MAMCI- Duo Rat
MAMCI-Bromachem
tečni insekticid - formulacija
mamci u raznim formama
mamci u raznim formama
Xn
Xn
Xn
22
22
22, 52, 55
2, 13, 45
2, 13, 45
2, 13, 37, 45
44
48
Količina
korišćen
a
godišnje
Rizik (R)
Izraz (4)
Kategorij
a (4)
26
2, 13, 20/21, 45 transportne kutije
2, 45
400 kg
PVC kofe od 20 lit
200 kg
PVC kanisteri od 5 lit
2000 l
PVC bačve od 50 lit
200 l
PVC bačve od 50 lit
200 l
metalne bačve od 200
lit
PVC kanisteri od 20 lit
transportne kutije
transportne kutije
4.000 l
500 l
500 kg
500 kg
NAPOMENE UZ TABELE I. i II.:
Izvor podataka za: 1, 2, 3, 5, 8, 10, 15, 17, 18, 19, 20, 21, 23, 25, 30, 36 -------------------- EINECS Information System, ECB
Izvor podataka za: 4, 6, 7, 11, 14, 16, 22, 24, 26, 27 ---------------------------------------------- MSDS proizvođaća
(1) Vrsta sirovina ili pomoćnih materijala korišćenih u proizvodnji. Sledeće supstance smatraju se opasnim materijama i označene
su sa Tx (veoma toksična), T (toksična), Xn (štetna), ili N (opasna po životnu sredinu), Fx (veoma zapaljiva), F (visoko zapaljiva), E
(eksplozivna), teški metali i materije sa liste opasnih materija iz Direktive EU 76/464/EEC i 80/68/EEC.
(2) Vrste meterijala: metal, drvo, plastika, minerali, naftni proizvodi, organske, neorganske materije, biljne, životinjske, boje sa manje
od 5% VOC, ili više od 5% VOC i dr.
(3) CAS: Index oznaka za opasnu materiju.
(4) Klasifikacija u skladu sa Direktivom EU 93/21/EEC.
(5) Skladištenje: u buradima, rezervoarima, pod zemljom, na otvorenom ili u zatvorenom i dr. (u prilogu mapa sa rasporedom
skladišta). Maksimalna količina za skladištenje.
27
TABELA III.
PRORAČUN EMISIJE U NORMALNOM RADU I U SLUČAJU UDESA
Re
d.
br
oj
Osnovni
izvori
emisije
T
(°C)
x
(m
/s)
P
(Pa)
E (g/sat)
/m2
Eksces
- slivna
jama -
Eksces
- tankvana
-
Kl
as
a
GVE
(mg/m3)
za
maseni
protok
>(kg/h)
110
Ø Parafinski
ugljovodonik
III
150
3
BROMACHEM
Ti-Bi 24
600
2.000
7,0
14
126
Glikol
III
150
3
Ti-Bi 24
600
1.800
1,8
6
16,2
Parafinski
ugljovodonik
III
150
3
KOMTOKS
20
0,5
17,20
1,9342
Bromahem
60
20
0,5 280,00
0,5
5,33
27,7054
1,5762
40
0,5
11,0665
METODOLOGIJA PRORAČUNA EMISIJE
where:
E - evaporation flux, (kg/s)/m² of pool surface
k - mass transfer coefficient, m/s = 0.002 u
Ta- absolute ambient temperature, K
M - pool liquid molecular weight, dimensionless
P - pool liquid vapor pressure at ambient temperature, Pa
R - the universal gas law constant = 8314.5 Pa·m³/(kmol·K)
u - windspeed just above the liquid surface, m/s
Normalni
radni
uslovi
Vrsta
jedinjenja
55,0
2. propilen
glikol
40,00
Emisija
- radna
vent.
(mg/Nm3)
1.200
20
Solvesso
200
Vent.
Emisija
Emisija
Vent.
radna
- radna
- radna
opšta
(Nm3/
vent.
vent.
(Nm3/h)
h)
(mg/Nm3) (mg/Nm3)
700
1. kerozin
3.
0,5 600,00 132,9968
Proizvodna
linija
DOZVOLJENA EMISIJA
28
KOMENTAR UZ TABELU III.:
U TABELI III. je dat proračun emisije polutanata u slučajevima udesa u pogonima za
proizvodnju formulacija tečnih insekticida i rodenticida. Proračun je rađen za
najkritičnije moguće slučajeve, odnosno slučajeve u kojima dolazi do izlivanja
tečnosti iz najvećih rezervoara (reaktori, homogenizatori, metalna burad) u
odgovarajuće slivne jame, odnosno tankvane. Proračun pokazuje da, i u
predpostavljenim udesima, emisija polutanata u vazduh ni u jednom trenutku ne bi
dostigla dozvoljenu GVE.
Koncentracija efluenata je računata u skladu sa projektovanim i ugrađenim radnim
odsisnim ventilacionim sistemima koji u prostorijama (posebno preko hauba/napa)
obezbeđuju intenzitet odsisavanja naveden u tabeli. Treba imati u vidu da se
izračunata koncentracija efluenata i maseni protok istih odnosi na stanje na usisnoj
strani odsisnih ventilacionih kanala, ali ne i na stanje na izlazu ventilacionog voda, jer
se u međuprostoru vrši i odgovarajući tretman otpadnih gasova preko odgovarajućih
filterskih sistema.
Posebno treba imati u vidu činjenicu da su procesi proizvodnje tečnih formulacija
insekticida i rodenticida šaržni procesi. Kako pojedine operacije, u kojima se
pojavljuje intenzivnije isparenje (odmeravanje, presipanje,...) traju vremenski kratko
(do 30 minuta), proizilazi zaključak da su isparenja pojedinih polutanata (maseni
protok - kg/h) daleko ispod granice za koju se određuje GVE. Takođe treba imati u
vidu da se planirana godišnja proizvodnja pojedinig formulacija obavi za 10 do 30
radnih dana (samo u prvoj smeni).
6.9. Opis mogućih udesa i načina odgovora na udes
A. LABORATORIJSKA PROIZVODNJA OSNOVNIH PROIZVODA BIOCIDA
(AKTIVNE MATERIJE)
Prosipanje manjih količina tečnog regenasa prilikom odmeravanja i presipanja
• Obrisati suvom krpom ili sunđerom
• Obrisati mokrom krpom ili sunđerom
• Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Prosipanje manjih količina čvrstog regenasa prilikom odmeravanja i
presipanja
•
•
•
•
•
Pokupiti metlom ili četkom
Obrisati suvom krpom ili sunđerom
Obrisati mokrom krpom ili sunđerom
Proceniti stepen konatminacije
U slučaju da sadržaj nije kontaminiran vratiti u proces
29
• U slučaju kontaminacije sadržaj preneti u odgovarajući kontejner i postupiti u
skaldu sa Planom upravljanja otpadom
U slučaju havarije, lomljenja, reaktora
• Reakciona smeša ostaje u posudi podmetnuta ispod reaktora (neka vrsta
tankvane)
• Proceniti stepen kontaminacije
• U slučaju da sadržaj nije kontaminiran zameniti reaktor i nastaviti sa procesom
• U slučaju kontaminacije sadržaj preneti u odgovarajući kontejner
• Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
• Poljomljeno staklo oprati – primarno ispiranje, sekundarno ispiranje
• Sa poljomljenim staklom postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Prosipanje večih količina tečnih regenasa u digestoru prilikom odmeravanja i
presipanja, havarije
• Digestor u Ex izvedbi u kojem se odvija proces sinteze koncipiran je da ima
jedan mini slivnik
• Spoljni rub digestora podignut je za visinu jedne polčice kako eventualna
prosuta tečnost u digestoru ne bi prelivala van, već se slivala u mini slivnik
• Mini slivnik nije povezan za odvodnom knalizacijom već je u nivou ispod radne
površine digestora postavljen prihvatni sud, PVC kanister od 20 lit.
• U slčaju nekontrolisanog prosipanja, ekcesa ili havarije tećnost če se preko
mini slivnika sliti u prihvatni sud
• U slučaju da tečnost nije kontaminirana vraća se u proces, eventualno se
prečiščava ako je to moguće
• U slučaju da je kontaminacija isuviše velika I da se prikupljena tečnost ne
može prečistiti sa njom se postupa u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Prosipanje večih količina tečnih regenasa van digestora prilikom odmeravanja i
presipanja, havarije
• Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu
• Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu u odgovarajući
kontejner
• Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
• Obrisati suvom krpom ili sunđerom
• Obrisati mokrom krpom ili sunđerom
• Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
B.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA FORMULACIJA
1. PROIZVODNJA TEČNIH INSEKTICIDA I RODENTICIDA
30
1.1 Prosipanje sirovina prilikom njihovog dopremanja i pretakanja iz
skladišnih posuda (metalna burad, džambo kanisri) u reaktore i/ili
homogenizatore, kao i u slučaju curenja na instalacijama za pretakanje
sirovina:
Slučaj prosipanja manjih količina tečnih sirovina
• Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu na pokvašenu površinu- mesto
prosipanja;
• Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu u odgovarajući
kontejner;
• Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
• Obrisati suvom, a potom i mokrom krpom (očistiti mesto prosipanja);
• Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Slučaj prosipanja većih količina tečnih sirovina
• Količinu sirovine koja se slila u slivnu jamu ili tankvanu prepumpati mobilnom
električnom pumpom za pretakanje u originalnu i ispravnu skladišnu
ambalažu;
• Posuti absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu na nakvašene površine;
• Pokupiti kontaminirano absorbcino sredstvo, pesak ili piljevinu u odgovarajući
kontejner;
• Postupiti u skaldu sa Planom upravljanja otpadom;
• Obrisati suvom, a potom i mokrom krpom pod prostorije i/ili unutrašnjost
tankvane i/ili slivne jame;
• Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom upravljanja otpadom.
1.2 Prosipanje tečnih insekticida i rodenticida prilikom njihovog pretakanja
iz reaktora i/ili homogenizatora u skladišnu /komercijalnu ambalažu
(metalna burad, kanisri), kao i u slučaju curenja na posudama i
instalacijama za pretakanje gotovig proizvoda:
Slučaj prosipanja manjih količina tečnih insekticida i rodenticida
• Postupak je isti kao i za slučaj sirovina (1.1).
Slučaj prosipanja većih količina tečnih insekticida i rodenticida
• Postupak je isti kao i za slučaj sirovina (1.1), samo što se predmetna tečnost
iz tankvane i/ili slivne jame prepumpava u odgovarajuću ambalažu za
predmetni proizvod.
1.3 Prosipanje tečnih sirovina i tečnih formulacija u skladišnim prostoriama
(“25” i “28”) u slučajevima havarije (pucanja) ambalaže, kao i u slučaju
neispravnosti ambalaže (curenja) :
31
Slučaj prosipanja manjih količina tečnosti
• Postupak je isti kao i za slučaj tečnih sirovina (1.1).
Slučaj prosipanja većih količina tečniosti
• Postupak je isti kao i za slučaj sirovina (1.1), samo što se predmetna tečnost
iz odgovarajuće tehnološke prihvatne jame prepumpava u skladišnu ambalažu
za predmetnu sirovinu, odnosno formulaciju. Postupak čišćenja se sprovodi za
predmetni pod skladišta, slivni kanal i tehnološku prihvatnu jamu.
2. PROIZVODNJA PRAŠKASTIH RODENTICIDA I MAMACA
Slučaj prosipanja aktivne materije, praškastih rodenticida ili mamaca
•
•
•
•
•
•
Praškasti, odnosno zrnasti materijal pokupiti metlim ili četkom;
Mesto prosipanja obrisati suvom, a potom i mokrom krpom;
Postupiti sa upotrebljenim krpama u skaldu sa Planom upravljanja otpadom
Proceniti stepen konatminacije pokupljenog materijala;
U slučaju da sadržaj nije kontaminiran vratiti u proces
U slučaju kontaminacije sadržaj preneti u odgovarajući kontejner i postupiti u
skaldu sa Planom upravljanja otpadom.
6.10. Opis tehnološkog procesa sa aspekta hemijskog udesa
Nivo rizika od udesa
Detaljniji opis svih aktivnosti u laboratoriji, kao i u pogonima za proizvodnju
formulacija dat je u Poglavlje III, Odeljak 3.1 (uključujući i moguće ekscesne
situacije), a iz kojega se vidi da su sve sagledive ekscesne situacije (udesi) pod
potpunom kontrolom i da ne mogu imati bitniji uticaj kako na radnu sredinu, tako i na
životnu sredinu u širem smislu.
Iznenadni prekid procesa rada, zbog nestanka električne energije ili nekog drugog
zasoja, na bilo kojoj tehnološkoj liniji, nebi izazvao nikakve negativne posledice po
radnu i životnu sredinu. Po otklanjanju uzroka prekida rada, proces se nastavlja dalje
bez ikakvih neželjenih posledica.
Negativan uticaj na životnu sredinu koji bi se javio u slučaju bilo koje od predvidivih
udesnih situacija bio bi kratkotrajan, obzirom da bi se odmah pristupilo otklanjanju
problema i vraćanju u normalan rad, prema zadatim parametrima tehnološkog
procesa.
Procenu mogućeg nivoa udesa:
• I nivo udesa - posledice udesa se ne očekuju izvan postrojenja.
32
Ove konstatacija se potvrđuje i prethono opisanom vrstom objekta (koncepcija,
namena, konstruktivna rešenja), tehnologijama i tehnološkim postupcima,
kapacitetima tehnoloških linija, sistemskim merama zaštite životne sredine (sistemi
ventilacije i filtracije), kao i na osnovu maksimalnih količina opasnih materija
(zapaljive tečnosti i toksične materije – sirovine i proizvodi).
6.11. Uspostavljanje Sistema upravljanja zaštitom životne sredine
(EMS),uključiv i sistem izveštavanja
Politika zaštite životne sredine i prevencije udesa je urađena u skladu sa:
1) usvojenom „Studijom o proceni uticaja projekta *Proizvodno-administrativni
objekt DUOCHEM doo u Novoj Pazovi* na životnu sredinu“,
2) projektnim rešenjima (ventilacioni sistemi, sistem kanalizacije, tehnologije i
tehnoloških postupaka, sistema zaštite od požara, prevencije udesa),
3) aktuelnom zakonskom regulativom (zakoni i podzakonska akta),
4) relevantnim standardima i tehničkoj praksi,
5) korišćenjem najboljih dostupnih tehnika (BREF).
6.12. Sprovođenje dobre prakse upravljanja kroz adekvatan sistem
organizacije rada
Upravljačka struktura je definisana organizacionom šemom, opisom poslova i
postupcima EMS-a.
Upravljanje otpadom je definisano u skladu sa predmetnom regulativom, posebno
postupanje sa opasnim otpadom.
Rukovanje i skladištenje hemikalijamaje definisano je u skladu sa predmetnom
regulativom, a posebno u vezi sa zapaljivim tečnostima.
Prevencija od udesa je definisana projektnim rešenjima, tehnološkim
procedurama/pravilima i predmetnom regulativom.
Održavanje opreme je definisano uputstvima proizvođača, relevantnom regulativom i
organizacionim zaduženjima.
Kompletana poslovna politika i sistem rada „DUOCHEM“ doo postavljeni su u
skladu standarda kvaliteta ISO 9000 i ISO 14000.
Detaljne radne i bezbednosne procedure i postupci, kako u slučaju redovnih radnih
uslova, tako i u slučaju udesa, striktno su definisane u skladu sa pozitivnom
zakonskom regulativom, savremenim tehničkim normama i dobrom proizvodnom i
poslovnom praksom, a preko sledećih INTERNIH PLANOVA I UPUTSTAVA:
33
1. PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM
2. PLAN MERA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE POSLE PRESTANKA RADA I
ZATVARANJA POSTROJENJA
3. PLAN MONITORINGA
4. PREVENCIJE UDESA
5. PLAN POSTUPANJA SA AMBALAŽOM I AMBALAŽNIM OTPADOM
• Prilog 1 O 035 Pregled stanja opasnih materija
• Prilog 2 O 038 Pregled stanja otpadnih materija
• Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja značajnih aspekata životne sredine
6. UPUTSTVO ZA RAD U LABORATORIJI – OPŠTE
• Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
• Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
7. UPUTSTVO ZA LABORATORIJSKU PROIZVODNJU AKTIVNIH MATERIJA
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 7 Proizvodno uputstvo 01 Bromadiolon
• Prilog 8 Proizvodno uputstvo 02 Kumatetralil
• Prilog 9 Proizvodno uputstvo 03 Brodifakum
8. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA AKTIVNIM MATERIJAMA
• Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
• Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
• Prilog 10 Uputstvo za bezbedan rad 29 Aktivne materije - rukovanje i korišćenje
• Prilog 11 Procedura 06 Upravljanje nabavkom
9. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA TEČNIM SIROVINAMA I PROIZVODIMA:
ZAPRIMANJE, SKLADIŠTENJE, IZDAVANJE, EVIDENTIRANJE I IZVEŠTAVANJE
• Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
• Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje sirovina iz cisterne
• Prilog 13 Uputstvo za bezbedan rad 18 Komtoks - Pakovanje u bocice od 50ml
• Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 1
• Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 2
• Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem - Homogenizacija u sabirnom
sudu
• Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
reaktora 2
• Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
sabirnog suda u burad
• Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
sabirnog suda u kanistere
34
• Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
• Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 1
• Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 2
• Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem - Utakanje sirovina u sabirni sud
• Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks - Istakanje proizvoda iz reaktora
• Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks - Mesanja sirovina u reaktoru
• Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks - Utakanje sirovina u reaktor
• Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24 Homogenizacija u sabirnom sudu
• Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24 Istakanje gotovog proizvoda
• Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora u
sabirni sud
• Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Solvesso)
• Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud (Ulje)
• Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24 Utakanje sirovina -Solvesso- u reaktor
10. UPUTSTVO O POSTUPANJU SA PRAŠKASTIM I RASTRESITIM SIROVINAMA I
PROIZVODIMA :
ZAPRIMANJE,
SKLADIŠTENJE,
IZDAVANJE,
EVIDENTIRANJE
I
IZVEŠTAVANJE
• Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon prah - Homogenizacije praha
• Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon prah - Pakovanja praha
• Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon prah - Praznjenje
homogenizatora
• Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon prah - Provere rada
homogenizatora
• Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje rastresitog mamka
11. UPUTSTVO O POSTUPKU PRETAKANJA TEČNIH SIROVINA POLUPROIZVODA
I PROIZVODA
• Prilog 4 Uputstvo za bezbedan rad 03 Rucno pretakanja sirovina
• Prilog 5 Uputstvo za bezbedan rad 30 Unutrašnji transport
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 12 Uputstvo za bezbedan rad 02 Pretakanje sirovina iz cisterne
• Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
• Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora u
sabirni sud
12. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SKLADIŠNIH PROSTORIJA
• Prilog 38 Procedura 09 Očuvanje proizvoda
• Prilog 39 Procedura 10 Pakovanje i isporuka
35
13. UPUTSTVO O ODRŽAVANJU, MONITORINGU I EVIDENTIRANJU STANJA
SLIVNIH JAMA, SLIVNIH KANALA I TANKVANA VEZANIH ZA PROIZVODNI I
SKLADIŠNI PROSTOR
• Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja značajnih aspekata životne sredine
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 40 Procedura 07 Upravljanje proizvodnjom
• Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
14. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU I
EVIDENTIRANJU STANJA SISTEMA ZA KANALISANJE I
PREČIŠĆAVANJE/ODULJIVANJE KIŠNIH VODA SA SAOBRAĆAJNICA
• Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja značajnih aspekata životne sredine
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
• Prilog 42 Uputstvo za održavanje sistema za oduljivanje
15. UPUTSTVO
O
KORIŠĆENJU,
ODRŽAVANJU,
MONITORINGU
I
EVIDENTIRANJU STANJA SISTEMA VENTILACIJE, SA POSEBNIM AKCENTOM
NA SISTEM DETEKCIJE I DOJAVE OPASNIH GASOVA I SISTEME FILTRACIJE
ODSISNOG VAZDUHA
• Prilog 3 O 036 Program pracenja i merenja značajnih aspekata životne sredine
• Prilog 6 Procedura 15 Upravljanje otpadom i opasnim materijama
• Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
• Prilog 43 Uputstvo za korišćenje i održavanje sistema za ventilaciju i filtriranje
• Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i održavanje sistema za detekciju gasa
16. UPUTSTVO O KORIŠĆENJU, ODRŽAVANJU, MONITORINGU, EVIDENTIRANJU
I IZVEŠTAVANJU O STANJU SISTEMA ZAŠTITE OD POŽARA (SISTEM ZA
DETEKCIJU I DOJAVU OPŽARA, PROTIVPOŽARNA VRATA, PROTIVPOŽARNE
KLAPNE, UNUTRAŠNJA I SPOLJNA HIDRANTSKA MREŽA, SISTEM ZA
ODRŽAVANJE PRITISKA U HIDRANTSKOJ MREŽI, MOBILNI PP APARATI I DR.)
• Prilog 41 Procedura 17 Praćenje i merenje
• Prilog 44 Uputstvo za korišćenje i održavanje sistema za dojavu požara
• Prilog 45 Uputstvo za korišćenje i održavanje hidrantske mreže i mobilnih PP aparata
• Prilog 46 Uputstvo za korišćenje i održavanje sistema protivprovalne zaštite
• Prilog 47 Uputstvo za korišćenje i održavanje sistema za detekciju gasa
17. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNOG INSEKTICIDA
Ti-Bi 24 :
• Prilog 27 Uputstvo za bezbedan rad 22 TiBi-24 Homogenizacija u sabirnom sudu
• Prilog 28 Uputstvo za bezbedan rad 23 TiBi-24 Istakanje gotovog proizvoda
• Prilog 29 Uputstvo za bezbedan rad 24 TiBi-24 Pretakanje koncentrata iz reaktora u
sabirni sud
• Prilog 30 Uputstvo za bezbedan rad 25 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud
(Solvesso)
• Prilog 31 Uputstvo za bezbedan rad 26 TiBi-24 Utakanje sirovina u sabirni sud (Ulje)
• Prilog 32 Uputstvo za bezbedan rad 27 TiBi-24 Utakanje sirovina -Solvesso- u reaktor
• Prilog 48 Proizvodno uputstvo 08 TiBi 24
36
18. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNOG INSEKTICIDA KOMTOKS
:
• Prilog 24 Uputstvo za bezbedan rad 19 Komtoks - Istakanje proizvoda iz reaktora
• Prilog 25 Uputstvo za bezbedan rad 20 Komtoks - Mesanja sirovina u reaktoru
• Prilog 26 Uputstvo za bezbedan rad 21 Komtoks - Utakanje sirovina u reaktor
• Prilog 49 Proizvodno uputstvo 11 Komtoks
19. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE TEČNIH RODENTICIDA:
• Prilog 14 Uputstvo za bezbedan rad 04 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 1
• Prilog 15 Uputstvo za bezbedan rad 05 Bromachem - Homogenizacija u reaktoru 2
• Prilog 16 Uputstvo za bezbedan rad 06 Bromachem - Homogenizacija u sabirnom
sudu
• Prilog 17 Uputstvo za bezbedan rad 07 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
reaktora 2
• Prilog 18 Uputstvo za bezbedan rad 08 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
sabirnog suda u burad
• Prilog 19 Uputstvo za bezbedan rad 09 Bromachem - Istakanja gotovog proizvoda iz
sabirnog suda u kanistere
• Prilog 20 Uputstvo za bezbedan rad 10 Bromachem - Pretakanje iz reaktora 1 u
sabirni sud
• Prilog 21 Uputstvo za bezbedan rad 11 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 1
• Prilog 22 Uputstvo za bezbedan rad 12 Bromachem - Utakanje sirovina u reaktor 2
• Prilog 23 Uputstvo za bezbedan rad 13 Bromachem - Utakanje sirovina u sabirni sud
• Prilog 50 Proizvodno uputstvo 05 Bromachem
• Prilog 51 Proizvodno uputstvo 07 Rattack
20. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PRAŠKASTIH RODENTICIDA:
• Prilog 33 Uputstvo za bezbedan rad 14 Bromadiolon prah - Homogenizacije praha
• Prilog 34 Uputstvo za bezbedan rad 15 Bromadiolon prah - Pakovanja praha
• Prilog 35 Uputstvo za bezbedan rad 16 Bromadiolon prah - Praznjenje
homogenizatora
• Prilog 36 Uputstvo za bezbedan rad 17 Bromadiolon prah - Provere rada
homogenizatora
• Prilog 52 Proizvodno uputstvo 09 Bromadiolon prah
• Prilog 53 Proizvodno uputstvo 10 Kumatetralil prah
21. UPUTSTVO – TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE MAMACA
• Prilog 37 Uputstvo za bezbedan rad 28 Pakovanje rastresitog mamka
• Prilog 54 Proizvodno uputstvo 14 DUO-RAT - rastresit mamac
• Prilog 55 Proizvodno uputstvo 15 DUO-RAT - paleta parafinizirana
• Prilog 56 Proizvodno uputstvo 17 Bromachem - rastresit mamac
• Prilog 57 Proizvodno uputstvo 18 Bromachem - paleta parafinizirana
PRILOZI- CRTEŽI:
1. GP 2.1-ARH- 001 - SITUACIJA
2. GP 2.1-ARH-002 - OSNOVA PRIZEMLjA
3. GP 2.1-ARH-003 – OSNOVA SPRATA
37
Download

Prilog 1.1.7. Prevencija udesa.pdf