Refining
1
2
Refining
Održivi razvoj kompanije
čine četiri komponente:
ekonomski razvoj, briga o ljudskim
resursima, odgovoran odnos
prema zajednici i briga o životnoj
sredini. Ekonomski razvoj je temelj
na kojem počivaju preostala tri
stuba, a rezultati koje NIS postiže u
ovoj oblasti poslovanja omogućuje
kompaniji stabilnost i dalji
rast u budućnosti
Refining
1
Refining
2
Refining
SADRŽAJ
VESTI I TRENDOVI
BROJ
INTERNACIONALNI
magazin
4
G: 2014
4-9
U FOKUSU
jul
Efikasno uprkos teškim vremenima
avgust
septembar
10
Efikasno uprkos
teškim vremenima
10-13
tema broja
U krugu najboljih
14-21
22
INTERVJU
The mark of responsible forestry
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice
Ovaj magazin štampan je na papiru
proizvedenom u skladu
s odgovornim upravljanjem šumama
22-25
Janez Kopač
DOSIJE
Osiguranje i energetika
!
26-31
DOGAĐANJA
21. svetski naftni kongres
32-35
INDUSTRIJA I BIZNIS
Put ka uspehu
36-39
26
Osiguranje
i energetika
INDUSTRIJA I BIZNIS
Komprimovani prirodni gas
40-45
50
INTERVJU
Miloš Stanković
46-49
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
Saradnja radi razvoja
Energize
Dizajn
Štampa:
Internacionalni magazin Kompanije NIS
Metaklinika
„Stojkov”
Ilustrator:
Magazin Energize se objavljuje kvartalno.
Broj 4, oktobar 2014.
Izdavač:
Jelena Vasiljević, Aleksa Jovanović
Copyright © 2014 NIS
NIS, Novi Sad, Srbija
Funkcija za odnose s javnošću i komunikacije
Fotografi:
[email protected]
Mladen Janković, Dušan Đorđević
Telefon +381 11 260 66 95
www.nis.eu
Saradnja radi
razvoja
50-53
kultura
Letnji muzički festivali
54-59
full tank
Višegrad i Andrićgrad - Istorija u kamenu
60-63
60
Višegrad i
Andrićgrad
3
4
VESTI i trenDOVI
„Coface TOP 500“:
NIS među najuspešnijim
kompanijama u
centralnoj i istočnoj
Evropi
Među 500 najuspešnijih kompanija u
centralnoj i istočnoj Evropi (CEEI) u 2013.
godini od srpskih kompanija, najbolje je
plasiran NIS. Prema studiji „CofaceCEETop 500“ koju je objavila međunarodna
kompanija za osiguranje potraživanja, NIS
se nalazi na 58. mestu.
Prema rezultatima ovog vodećeg
svetskog osiguravača potraživanja, na
listi uspešnih kompanija u Srbiji, posle
NIS-a, su i Fijat automobili Srbija na
105. mestu i Elektroprivreda Srbije na
124. mestu. Telekom Srbija je na 263.
mestu, Termoelektrana Nikola Tesla je
na 300. poziciji, Delez Srbija na 314,
Srbijagas na 373. mestu, Merkator - S
na 387, a Idea na 450. mestu.
Naftni i gasni sektori opet su dali najviše kompanija iz rang-liste vodećih 500,
jer je ukupno 77 naftnih i gasnih giganata
generisalo promet od 162 milijarde evra,
mada je to pad od 3,4 odsto u odnosu na
prethodnu godinu, navodi se u studiji.
VESTI I TRENDOVI
Nova pumpa
u Beogradu
NIS je otvorio novu benzinsku stanicu
pod brendom NIS Petrol u Beogradu, na
autoputu E75.
Potrošačima su na ovoj stanici ponuđeni kvalitetni derivati: Evro premijum
BMB 95, Evro BMB 98, Evro dizel 5 i
auto-gas. Poseban segment prodaje čini
novi proizvod Ultra D premijum dizel
koji za cilj ima da maksimalno štiti motor
automobila.Tu su i širok izbor motornih
ulja, roba široke potrošnje, savremeno
opremljen kafe bar, kao i menjačnica.
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a,
je rekao da je otvaranje pumpe u Beogradu veoma važan događaj za kompaniju. – Nova benzinska stanica predstavlja
simbol toga što smo, posle tri godine
inovacija i ulaganja 250 miliona evra u
razvoj benzinske mreže, stigli do Beograda – rekao je Kravčenko.
Kravčenko je najavio i da će naredne godine početi rekonstrukcija pumpi u Beogradu
te da će se investicije u ovaj grad povećati.
Na novoj NIS Petrol pumpi potrošačima je
dostupan program lojalnosti „Super kartica“,
a premijerno je predstavljen i brend Aromatik
– novi koncept prodavnica i kafe restorana na
benzinskim stanicama NIS Petrola.
Nova stanica u potpunosti posluje u
skladu sa ekološkim standardima te je
izgrađen separator za prečišćavanje
otpadnih voda, a rezervoari za gorivo
imaju dvostruki plašt za zaštitu podzemnih voda i zemljišta.
Ultra D – prvi
aditivirani premijum
evro dizel NIS-a
NIS je tržištu ponudio prvo brendirano
gorivo u istoriji Kompanije. Reč je o
ULTRA D premijum evro dizelu proizvedenom u pančevačkoj rafineriji koji
unapređuje rad motora automobila i koji
je ekskluzivno dostupan na mreži benzinskih stanica NIS Petrola. Upotrebom
ULTRA D premijum evro dizela sprečava
se dalje taloženje nečistoća u sistemu za
ubrizgavanje goriva. Daljim korišćenjem
otklanjaju se štetne naslage i zaustavlja
pojava novih, usporava proces korozije
i poboljšava podmazanost pokretnih
komponenti motora – klipova, ležajeva
Saradnja Nacionalnih
naftnih komiteta
predsednik Petar Škundrić i potpredsednik NKKS-a i generalni direktor NIS-a Kiril
Kravčenko.
Nacionalni naftni komitet Srbije (NNKS),
članica Svetskog naftnog saveta, organizovao je u Beogradu 2. godišnji sastanak
predsednika nacionalnih naftnih komiteta
zemalja Jugoistočne Evrope.
Predmet diskusije bile su teme koje se
tiču istraživanja i proizvodnje sirove nafte
u Panonskom basenu, kao i kretanja na
maloprodajnom tržištu jugoistočne Evrope. Razgovaralo se i o izazovima sa kojima
se njihove kompanije članice suočavaju u
toku poslovanja.
Sastanku su prisustvovali visoki predstavnici industrije iz celog regiona, kao i
novoizabrani predsednik Svetskog naftnog
saveta Jožef Tot. U ime Nacionalnog naftnog komiteta Srbije sastanak su otvorili
„Naša organizacija je neutralna i apolitična
organizacija koja razmenjuje najbolja znanja, iskustva i tehnologije iz ove industrije.
Vrlo je važno da nacionalni naftni komiteti
Potpredsednik Naftnog komiteta Srbije
i generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko
istakao je da je sastanak predsednika
nacionalnih naftnih komiteta zemalja jugoistočne Evrope prilika da se ojača saradnja
u oblasti naftnog sektora, posebno kada se
imaju u vidu problemi koje naftne kompanije u regionu trpe zbog posledica ekonomske krize i konkurencije igrača sa Bliskog
istoka i SAD. On je ukazao da postoji puno
mogućnosti za jačanje te saradnja kroz, na
primer, organizovanje regionalnih konferencija i podrške razvoju mladih talenata.
NIS i Ministarstvo odbrane potpisali Memorandum o saradnji
Ministar odbrane Bratislav Gašić i generalni
direktor NIS-a Kiril Kravčenko, potpisali su
Memorandum o saradnji koji će povećati
bezbednost u saobraćaju i unaprediti
skladištenje i transport opasnih i eksplozivnih materija.
i brizgaljki. Time se povećava snaga
motora i smanjuje potrošnja goriva,
a automobilu produžava vek trajanja.
Takođe, usled smanjenog broja kvarova,
obezbeđuju se značajne uštede i, svakako, bolja i kvalitetnija vožnja.
koji su njeni osnivači imaju aktivan kontakt
među sobom“, istakao je Jožef Tot.
Memorandum predviđa razmenu znanja
i iskustava u oblasti organizacije, tehnologije i eksploatacije vozila u drumskom
transportu, kao i primenu savremenih
informacionih tehnologija u transportu i u
oblasti upravljanja troškovima transporta.
Dogovorena je obuka i trening vozača
putničkih i transportnih vozila NIS-a na
poligonima i kapacitetima Vojske Srbije.
Predviđeno je i zajedničko učešće u naučnoistraživačkim projektima i angažovanje i
razmena stručnjaka i eksperata za preda-
vanja iz oblasti transporta i bezbednosti
saobraćaja. Dogovorena je i međusobna
razmena slobodnih transportnih kapaciteta, prvenstveno vojnih terenskih vozila
NIS-a i kombibusa ili putničkih vozila za
potrebe ministarstva i vojske. Posle potpisivanja Memoranduma o saradnji usledila je
demonstracija sposobnosti vozača NIS-a i
Ministarstva odbrane.
- Vojska svakodnevno pomaže građanima
Srbije, ali i kompanijama koje rade u njihovom interesu. Potpisani memorandum sa
NIS-om samo je još jedna potvrda toj tezi.
Osmislili smo zajednički program, prikazali
deo sredstava na kojima će se obučavati,
ukazali da su transport ljudi i robe i njihova
sigurnost vrlo kompleksna pitanja. Na ovaj
način smanjujemo rizik u eksploataciji
vozila i što je najvažnije omogućavamo vozačima da budu još sigurniji tokom vožnje,
čak i u najtežim uslovima. Raduje nas što
smo danas ovde sa predstavnicima NIS-a i
podržaćemo svaku kompaniju koja na ovaj
način bude odgovorna prema društvuizjavio je Gašić.
5
6
VESTI i trenDOVI
VESTI I TRENDOVI
Pušten u rad novi
kogeneracioni modul
NIS je počeo radnu eksploataciju kogeneracionog uređaja montiranog na utovarnoj stanici „Boka“ (opština Sečanj),
u Srbiji.Ovaj projekat je sledeća faza
realizacije programa proširenja kogeneracionih kapaciteta, čiji je cilj povećanje efikasnosti rada NIS-a i iskorišćenja
gasnih resursa kompanije.
Modul koji je ugrađen na utovarnoj
stanici „Boka“ ima kapacitet 350 kW i
može da proizvodi do 2,66 miliona KWh
električne energije godišnje. Isporučilac
opreme je nemačka kompanija „MWM“.
Primena kogeneracionih modula koji
prerađuju kaptažni naftni gas u električnu
i toplotnu energiju omogućiće Kompaniji
ne samo da smanji troškove nabavke
energenata za potrebe objekata infrastrukture, već će NIS-u dati i mogućnost
da poveća prisustvo na energetskom
tržištu Srbije. Osim toga, primena koge-
neracije smanjiće ekološko opterećenje
na životnu sredinu zbog prestanka spaljivanja kaptažnog gasa na baklji.
Električna energija proizvedena na utovarnoj stanici „Boka“ isporučivaće se u
odgovarajuće distributivne mreže Srbije,
dok će se toplotna energija koristiti za
potrebe same stanice. Očekuje se da
će do kraja ove godine na objektima
NIS-a biti izgrađeno 10 kogeneracionih
modula.
Prodaja uređaja
za elektronsku
naplatu putarine
na benzinskim
stanicama NIS-a
Na benzinskim stanicama NIS-a počela je
prodaja uređaja za elektronsku naplatu
putarine (TAG) koji će smanjiti gužve na auto-putu i naplatnim rampama, a vozačima
obezbediti kvalitetnu i udobnu vožnju. Reč
je o inicijativi Ministarstva građevinarstva,
saobraćaja i infrastukture, na osnovu kojeg
su NIS i JP Putevi Srbije potpisali ugovor
o saradnji. Cena jednog TAG uređaja je
1.950 dinara, a dopunjuju se elektronski
na samim benzinskim stanicama. Povodom uspešne saradnje na ovom projektu,
potpredsednica Vlade i ministar građevi-
narstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana
Mihajlović, uputila je zahvalnicu direktoru
NIS-a Kirilu Kravčenku, u kojoj se ističe da
je na ovaj način NIS potvrdio potrebu da
stalno usavršava svoje poslovanje.
NIS član radne
grupe za energetiku
Nacionalnog konventa
o Evropskoj uniji
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji
(NKEU) stalno je telo u okviru kojeg će se
voditi tematski strukturirana debata o
pristupanju Srbije EU između predstavnika
državne administracije, parlamentaraca,
političkih partija, nevladinih organizacija,
stručnjaka, privrede, sindikata i profesionalnih organizacija. NKEU je kao model
preuzet iz Slovačke u kojoj funkcioniše
od 2001. godine. Prilagođen okolnostima
integracije Srbije, Konvent je od 2006.
godine pratio tok pregovora o Sporazumu
o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), a kasnije
i najvažnije teme u procesu pridruživanja
Srbije EU. Nacionalni konvent o Evropskoj
uniji zaseda na Plenarnim sednicama i Sednicama radnih grupa koje tematski prate
strukturu Pregovaračkih radnih grupa za
pregovore sa EU i prisustvuje im izvestilac iz Vlade, odgovarajuće pregovaračke
grupe, ili pregovaračkog tima. NIS je, u cilju
svog pozicioniranja, i daljih aktivnosti u
vezi sa procesom pridruživanja i što bolje
informisanosti, prihvatio poziv da postane
član radne grupe za energetiku NKEU. Ova
radna grupa brojaće najmanje 30 članova
iz različitih struktura, sa aktivnim učešćem
u formulaciji predloga i preporuka, koji će
biti distribuirani donosiocima odluka, široj
javnosti i medijima, doprinoseći transparentnosti pregovaračkog procesa.
NIS se pridružio
Institutu za energetiku
za jugoistočnu Evropu
Sa ciljem da se pozicionara kao regionalni lider, NIS je u avgustu postao
član Instituta za energetiku za jugoi-
stočnu Evropu (Institute of Energy for
South-East Europe (IENE)). Institut je
neprofitna, nevladina organizacija koju
su 2003. godine u Atini osnovali nezavisni
naučnici i biznis lideri u energetskom
sektoru. IENE je aktivna u regionu jugoistočne Evrope i predstavlja forum gde
se energetska pitanja mogu prezentovati,
analizirati, diskutovati na nepristrasan,
objektivan način, zatim da učestvuje u
procesu formulisanja energetskih politika,
kako na nacionalnom tako i u okviru šireg
regiona jugoistočne Evrope, kao i da podržava sprovodjenje EU strategije održive
energije.
NIS društveno
najodgovornija
kompanija u Srbiji
ramo dobru volju u dobra dela i trudimo
se da postanemo dobri partneri našoj
lokalnoj zajednici. Ovo priznanje je najbolji
podstrek da se krećemo tim putem - rekla
je Sanja Lubardić, direktorka Direkcije za
eksterne komunikacije u NIS-u.
Dodelu priznanja „Moj izbor“ za društvenu odgovornost organizuje udruženje
„Moja Srbija“ pod pokroviteljstvom Grada
Beograda i uz podršku Kancelarije potpredsednika Narodne skupštine Republike
Srbije dr Vladimira Marinkovića, kao i
Privredne komore Beograda.
Kompanija NIS dobitnik je zlatne medalje
„Moj izbor 2014“ za društvenu odgovornost, kao najodgovornija kompanija u Srbiji.
-Velika nam je čast što se, osim po razvoju
poslovanja, prepoznajemo i po uticaju na
razvoj društva. Nastavljamo da pretva-
Održan "Mamut fest"
u Kikindi uz podršku
NIS-a
Kompanija NIS je i ove godine u okviru
svog projekta „Zajednici zajedno“
podržala dečiju manifestaciju „Mamut
fest“, koja je održana 12. i 13. septembra
u Kikindi.
Cilj Festivala je promovisanje i zaštita
prirodnog nasleđa, svetske baštine i
kulturne tradicije, i sve to kroz zabavu i
edukaciju za najmlađe.
„Mamut fest“obuhvata niz zabavnih i
atraktivnih sadržaja namenjenih deci i
omladini i obeležava godišnjicu otkrića
jednog od najznačajnijih ostataka mamuta u svetu, popularno nazvanog Kika.
NIS podržava ovu manifestaciju u okviru
svog korporativnog programa podrške razvoju lokalne zajednice. Projekat
„Mamut fest“ je izabran u okviru Javnog
konkursa „Zajednici zajedno“.
7
8
VESTI
i trenDOVI
8
VESTI I TRENDOVI
U iračkom Kurdistanu Gasprom njeft
učestvuje u realizaciji tri projekta. Osim
bloka „Šakal” kompanija se bavi geološkim istraživanjima na bloku „Halabja”.
Ove godine na njemu se planira početak
seizmičkih 2D istražnih radova, u obimu
od 1.000 dužnih kilometara, a 20152016. godine i izrada prve istražne
bušotine. Osim toga, Gasprom njeft
učestvuje u projektu razrade bloka
„Garmian”,
Komercijalna otprema
nafte sa Iračkog
nalazišta „Badra“
Gasprom njeft
započeo bušenje u
Kurdistanu
Gasprom njeft je počeo bušenje
istražne bušotine na bloku „Šakal”, u
Kurdistanu (Irak). U bliskoj budućnosti
Kompanija će pristupiti bušenju druge
slične bušotine. Cilj projekta je ispitivanje dva sloja bloka „Šakal”, uključujući i
sprovođenje hidro-dinamičkih ispitivanja. Ispitivanja bušotina će biti završena
krajem 2014 – početkom 2015. godine. Za izvođača je izabrana kanadska
kompanija „GreyWolf”, koja poseduje
veliko iskustvo rada u regionu. Dubina
bušotina će dostići 3.500 metara. Ranije
su na bloku „Šakal” bila izvedena 2D
seizmička ispitivanja (dvodimenzionalna)
u obimu više od 1.000 dužnih kilometara
i izrađena je prva istražno-konturna
bušotina. Posle ulaska „Gasprom njefta”
u projekat urađena je 3D seizmika (trodimenzionalna) u obimu od 290 km².
Na iračkom nalazištu „Badra“, na kome
je Gasprom njeft operator za razradu,
počela je komercijalna otprema nafte.
Sirovina u količini od preko 15 hiljada
barela dnevno doprema se do iračkog naftovoda radi slanja u eksportni
terminal u gradu Basra (Persijski zaliv).
Prema uslovima potpisanim u ugovoru
sa Vladom Iraka za razradu nalazišta,
kroz 90 dana posle početka komercijalnih isporuka, konzorcijum kompanija
– investitora će početi da dobija deo
proizvedene nafte u Badri.
Prva nafta u Badri je dobijena u decembru 2013. godine. U maju 2014. godine
počeli su završni radovi na puštanju u rad
i podešavanju i ispitivanju izgrađene infrastrukture, koja je potrebna za proizvodnju
i transport nafte. U ovom trenutku na
nalazištu rade dve bušotine i buše se još
tri u okviru sporazuma sa kineskom kompanijom „ZPEC“. Uslovi servisnog ugovora
predviđaju da će proizvodnja na nalazištu
dostići 170 hiljada barela dnevno.
Rafinerije Gasprom
njefta za trećinu
smanjile emisiju
ugljen-dioksida
Rafinerije u Moskvi i Omsku u potpunosti
su prešle na kriogenu tehnologiju dobijanja azota koji se koristi u preradi nafte za
tehnološke potrebe.
Prelazak na novu tehnologiju je omogućio
da se smanji emisija ugljen-dioksida u
atmosferu za 32 odsto u Omskoj Rafineriji,
kao i za 28 odsto u Moskovskoj Rafineriji.
Ranije je za dobijanje azota spaljivan
prirodni gas, što je dovodilo do nastanka ugljen-dioksida kao nus-produkta.
Novi ekološki način podrazumeva izdvajanje azota iz vazduha uz pomoć izuzetno niskih temperatura. Čistoća gasa
dobijenog kriogenom metodom gotovo
je 100 odsto, što omogućava da se
proširi oblast njegove primene u tehnološkim procesima rafinerije, posebno u
onima gde postoje povećani zahtevi za
kvalitet gasa. Za dobijanje neophodne
količine azota visoke čistoće, u Moskovskoj rafineriji je 2013. godine izgrađeno
i pušteno u rad kriogensko postrojenje,
dok je u Omskoj rafineriji obavljena
rekonstrukcija azotno-kiseoničkog
postrojenja.
Saradnja „Gasprom
njeft - Aero“ i
„ShellAviation“
„Gasprom njeft - Aero“ i svetski lider u
oblasti prodaje avio-goriva „ShellAviation“
potpisali su sporazum koji pretpostavlja
snabdevanje avio-kompanija – partnera
„Gasprom njeft - Aero“ na aerodromima
prisustva kompanije „Shell“.
Sporazum omogućava ćerki firmi Gasprom
njefta da obezbedi partnerskim avio-kompanijama komforne uslove saradnje i visok nivo
usluge na stranim aerodromima.
- Saradnja sa neprikosnovenim svetskim
liderom u snabdevanju avio-goriva - „ShellAviation“, predstavlja važan korak u razvoju
međunarodnog biznisa „Gasprom njeft-Aero“.
Kretanje cena sirove nafte
tipa „brent” i „ural”
Brent sirova nafta (USD/BBL)
Kretanje dolara u
odnosu na evro
Ural sirova nafta (USD/BBL)
115
1.400
110
1.352
105
100
1.300
95
1.250
JUL
AVGUST
Treći kvartal 2014. godine
SEPTEMBAR
JUL
AVGUST
SEPTEMBAR
99
10
U FOKUSU
Poslovanje u prvoj polovini godine
Efikasno
uprkos teškim
vremenima
Valentina Nešić
Operativni prihod pre plaćanja kamata,
poreza i amortizacije, tačnije EBITDA,
NIS Grupe, je u prvoj polovini ove godine
iznosio 30,9 milijardi dinara, što je za
10 odsto više nego u istom periodu
prošle godine. Obim kapitalnih ulaganja
u posmatranom periodu iznosi 17,8
milijardi dinara, a najviše je uloženo
u istraživanje i proizvodnju
U FOKUSU
11
12
U FOKUSU
U FOKUSU
13
NIS u brojkama:
rast EBITDA
Prvo polugodište 2014. godine bilo je
Neto dobit Grupe NIS (NIS a.d, kao
prinuđena da nadoknadi povećanjem
dosta teško za privredu balkanskog regi-
i kćerke-firme i zavisna preduzeća)
zaduženosti. Suma bankarskog duga
ona. Značajan negativni uticaj makro-
prema rezultatima za šest meseci 2014.
NIS-a na osnovu rezultata u prvih šest
ekonomskih faktora osetile su na sebi
godine, iznosi 17 milijardi dinara, što je
meseci 2014. godine iznosi 672 miliona
kompanije koje posluju u industrijskom
pet odsto manje od istog pokazatelja
dolara, što je 59 odsto više nego u istom
sektoru Srbije, uključujući i NIS.
prošle godine. Akcionarima Kompanije
periodu prošle godine.
10%
28,1 30.9
milijarda dinara
EBITDA H1 2013.
milijardi dinara
EBITDA H1 2014.
Mi nastavljamo rad na traženju efikasnog rešenja s našim
biće isplaćena dividenda u iznosu od 25
Pored složenih makroekonomskih
odsto dobiti NIS a.d. Novi Sad za 2013.
Neophodno smanjenje investicionog
uslova, pad ključnih finansijskih poka-
godinu, što iznosi 13,1 milijardu dinara.
programa dovelo je do izmene plana
zatelja kompanije – profitabilnosti, kao
sprovođenja geološko-istražnih radova
Prodaja naftnih derivata u prvoj polovini
ove godine iznosila je
1,425 miliona
partnerima u Vladi Srbije. Nadam se da ćemo uspeti da postignemo dogovore koji će omogućiti NIS-u da nastavi realizaciju
srednjoročnog investicionog plana i strategije razvoja“.
i operativnog novčanog toka, uslovljen
Povećanje poreskog opterećenja,
i geološko-tehničkih mera na nalazi-
je i povećanjem poreskog opterećenja
otklanjanje posledica poplava u
štima kompanije koje iziskuju veliki
i socijalnih obaveza, uključujući i rast
industrijskim objektima kompanije,
kapital, što je usporilo obim proizvodnje
dugovanja državnih preduzeća.
kao i značajno smanjenje operativnog
ugljovodonika. Tako je obim proizvod-
Suma obračunatih direktnih i indirek-
novčanog toka (OCF je za 93 odsto niži
nje ugljovodonika za prvo polugodište
tnih poreskih obaveza NIS grupe prema
u poređenju sa istim periodom prošle
tekuće godine neznatno smanjen (-1%)
zahvaljujući povoljnoj makroekonomiji, već više uprkos njoj.
rezultatima prvog polugodišta 2014.
godine), prinudili su NIS da smanji obim
u poređenju s istim pokazateljem za
I mi očekujemo da će sledeće polugodište biti još složenije.
godine, uključujući akcize, porez na
investicionog programa za 26 odsto u
2013. i iznosi 809 hiljada tona naftnog
Zato ćemo biti fokusirani na održavanje obima proizvodnje,
prihod i druge poreske dažbine prema-
poređenju s istim periodom prošle go-
ekvivalenta. Prema rezultatima prvih
šila je prošlogodišnji pokazatelj za 15
dine. Obim kapitalnih ulaganja za prvih
šest meseci 2014. obim prerade iznosi
daje izazvan je pre svega posledicama poplava – smanjenjem
operativne efikasnosti. Osim toga, neplaćanja državnih pre-
odsto i iznosi 60,4 milijardi dinara. Pre-
šest meseci 2014. godine iznosi 17,8
1,574 miliona tona, što je 12 odsto više
potrošnje goriva i prekidom rada niza benzinskih stanica.
duzeća primoravaju nas da napravimo selekciju investicionih
ma stanju na kraju juna 2014. godine,
milijardi dinara.
nego u istom periodu prošle godine.
tona, što je šest odsto više u odnosu na
isti period prošle godine
Manjak finansijskih sredstava za stra-
Prodaja naftnih derivata za period izve-
prihod pre plaćanja kamata, poreza i amortizacije) prema
iznosi više od 56 milijardi dinara.
teški važne projekte Kompanija je bila
štavanja iznosila je 1,425 miliona tona,
rezultatima prvog polugodišta 2014. godine iznosio je 30,9
što je šest odsto više u odnosu na isti pe-
milijardi dinara, što je za 10 odsto bolje od istog pokazatelja
riod prošle godine. Na veći obim prodaje
u prošloj godini. Osim toga, operativni troškovi kompanije
pozitivan uticaj su imali povećanje efika-
znatno su niži od pokazatelja drugih kompanija koje rade na
snosti logističke infrastrukture kom-
energetskom tržištu balkanskog regiona.
“
”
Vadim Jakovljev
Predsednik Odbora direktora NIS a.d. Novi Sad
Negativni pritisak spoljne sredine postaje sve intenzivniji, i mi
teško uspevamo da održimo finansijske i proizvodne pokazatelje kompanije na neophodnom nivou. Danas NIS ima profit ne
projekata i da smanjujemo ukupan obim kapitalnih ulaganja
preduzeća za proizvode i usluge NIS-a
Zadovoljni smo rezultatima
koje je NIS postigao na povećanju
efikasnosti poslovanja, što
omogućuje kompaniji da ostane
stabilna i da nastavi razvoj.
kompanija prolazi kroz vrlo složenu fazu u svom razvoju. -
očuvanje tržišta prodaje naših derivata, kao i dalje povećanje
Ključni pokazatelj efikasnosti kompanije, EBITDA (operativni
ukupan obim dospelih dugova državnih
Kiril Kravčenko, generalni direktor kompanije NIS, rekao je da
panije, poboljšanje politike poslovanja
s kupcima na veliko, kao i rast prodaje
Komentarišući rezultate rada kompanije za prvih šest meseci
naftnih derivata na inostranim tržišti-
2014. godine, predsednik Odbora direktora NIS-a Vadim
ma. Maloprodaja NIS je po rezultatima
Jakovljev je izjavio: „Zadovoljni smo rezultatima koje je NIS
prvog polugodišta 2014. godine opala za
postigao na povećanju efikasnosti poslovanja, što omogućuje
jedan odsto u poređenju s istim pokaza-
kompaniji da ostane stabilna i da nastavi razvoj. Ipak, nega-
teljem za šest meseci prošle godine, do
tivna dinamika pojedinih pokazatelja, uslovljena umnogome
nivoa od 336 hiljada tona. Pad malopro-
dugovima državnih kompanija, zahteva mnogo veću pažnju.
– rekao je Kravčenko.
U drugoj polovini 2014. bićemo
“fokusirani
na održavanje obima
proizvodnje, očuvanje tržišta prodaje naših
derivata, kao i dalje povećanje operativne
efikasnosti.
”
Kiril Kravčenko,
generalni direktor NIS-a
14
TEMA BROJA
Izveštaj o održivom razvoju
U krugu
najboljih
Vesna Lapčić
Najuspešnije kompanije u svetu, među
kojima je i NIS, posluju u skladu sa
principima transparentnosti što povećava
njihovu konkurentnost na tržištu
TEMA BROJA
15
16
TEMA BROJA
NIS je četvrti put zaredom prezentovao Izveštaj o održivom
razvoju koji je verifikovala revizorska kuća KPMG. Izveštaj za
2013. je dobio ocenu B+ uz povećan broj indikatora, čime je
napravljen pomak u odnosu na 2012, posebno predstavljanjem
indikatora u skladu sa GRI 3.1. (dodatak za sektor nafte i gasa).
To je jedan od svega četiri izveštaja u Srbiji koja su za proteklu
godinu dobila „potvrdu“ revizorske kuće KPMG. Četvrti po redu
Izveštaj o održivom razvoju, pripremljen je prema svetskim
NIS je prva kompanija u Srbiji koja
je objavila verifikovani Izveštaj o
održivom razvoju –
2010. godine
TEMA BROJA
smernicama Global Reporting Iniciative - međunarodne organizacije koja razvija standarde za izveštavanje o održivom razvoju. U Izveštaju su predstavljeni ciljevi i rezultati usmereni na
unapređenje života u lokalnoj zajednici, zaštitu životne sredine,
kao i uspešan ekonomski rast i brigu o zaposlenima.
kompaniji, a samim tim i produktivniji.
S druge strane, potrošači će radije da
kupe uslugu ili proizvod takve kompanije - objašnjava Trbović.
ni investirali smo 55,6 milijardi dinara.
Trenutno 14 odsto republičkog budžeta
dolazi iz NIS-a i sigurni smo da će se
trend rasta uplata nastaviti i u narednim godinama – naveo je Kravčenko.
Od 100 najvećih kompanija na svetu, 93 objavljuju izveštaj o
održivom razvoju. U Srbiji, na žalost, jako mali broj kompanija posluje održivo i ima verifikovane godišnje izveštaje. Prema
istraživanju Srpske asocijacije menadžera od 75 kompanija
samo 27 je upoznato sa održivim poslovanjem, imaju neku
vrstu izveštaja o održivom razvoju, ili planiraju da od naredne
godine počnu da pripremaju izveštaje. Uglavnom je reč o
stranim investitorima koji su tu poslovnu praksu preneli od
matičnih kompanija.
Temelj I
trI stuba
Ana Trbović, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je održivo poslovanje važno jer se na
taj način kompanije preispituju kako da postanu efikasnije
i optimizuju svoje procese. - Sledeći korak svake kompanije
jeste da održivo poslovanje postane deo poslovne strategije. Zato što kompanija koja održivo posluje ostvaruje bolje
rezultate, zaposleni su zadovoljniji, ponosniji što rade u takvoj
Kiril Kravčenko, generalni direktor
NIS-a, je na predstavljanju Izveštaja
rekao da su za poslovanje u skladu
sa održivim razvojem važne sve četiri
komponente. - Rekao bih, ipak, da je
ekonomski razvoj temelj na kojem počivaju preostala tri stuba. NIS je sačuvao
trend rasta investicija u poslednje tri
godine i nadam se da će tako biti i u
bliskoj budućnosti. Samo u prošloj godi-
Prema Kravčenkovim rečima NIS je jedan od regionalnih lidera koji angažuje
više hiljada radnika van Srbije. - Zabeležili smo i povećanje prosečne zarade,
koja je rasla bržim tempom nego prosečna zarada na nivou države. Zaposlili
smo 800 mladih ljudi. Investicije u obuku i razvoj zaposlenih smo povećali tri
puta, a povrede na radu su u poslednjih
pet godina smanjene za gotovo 60 odsto
– navodi generalni direktor NIS-a.
Održivi razvoj čine četiri komponente:
ekonomski razvoj, briga o ljudskim
resursima, odgovoran odnos prema
zajednici i briga o životnoj sredini.
Kompanija je, prema njegovim rečima,
investirala više od milijardu dinara
u socijalnu odgovornost. - Izgradili
smo temelje transparentnosti koje sve
projekte NIS podržava, a posebno je
važno što i građani učestvuju u izboru
najboljih projekata za razvoj Srbije rekao je Kravčenko.
Kompanija je
napredovala budući
da je izveštavanje
transparentnije, a broj
indikatora povećan
sa 41 u 2012.
na 48 u 2013.
NIS je, prema ovom Izveštaju, u
oblasti ekologije ispunio sve obaveze iz kupoprodajnoj ugovora i od
privatizacije uložio 80 miliona evra u
zaštitu životne sredine. - Ne samo da
poslujemo po svim srpskim zakonima
i da smo smanjili zagađenje, već poštujemo i sve evropske zakone. Na taj
način možemo pomoći Srbiji na putu
pridruženja Evropskoj uniji - ističe
Kravčenko.
Broj indikatora
i ocena izveštaja
.
.
.
.
17
18
TEMA BROJA
Odgovorno prema zajednici
U socijalne programe NIS je prošle godine uložio preko 414,5
miliona dinara. Jelena Ćeklić, zamenik direktora Funkcije
za odnose sa javnošću i komunikacije u NIS-u, kaže da su u
kompaniji definisani sledeći korporativni programi: „Energija
sporta“, „Kultura bez granica“, „Energija znanja“, Humanitarni projekti i „Saradnja radi razvoja“ u okviru kojeg se
sprovodi projekat „Zajednici zajedno“.
- Za nas je saradnja na svim poljima od velike važnosti. NIS,
kao društveno odgovorna kompanija, kroz ove programe
usmerava svoje aktivnosti na podršku lokalnoj zajednici u kojoj
posluje, u njeno unapredjenje i razvoj. Razvijamo korporativnu
filantropiju u okviru koje podržavamo one kojima je pomoć
najpotrebnija. Rezultat naše društvene odgovornosti je i Virtus nagrada na koju smo posebno ponosni, a koju smo dobili
za nacionalni doprinos u 2013. godini - objašnjava Ćeklić.
Todor Mančić, predsednik organizacije NURDOR, kaže da
je ideja o tome da Kompanija donira koliko skupe radnici
zajedno fantastična. - Kada smo skupljali novac za laminarnu
komoru koja štiti radnike koji rade sa citostaticima i služi za
čuvanje lekova, bilo mi je neverovatno da su polovinu sredstava zapravo dali radnici NIS-a. To nam se prvi put desilo od
kada radimo sa kompanijama - iskren je Mančić.
Sandra Pajović, iz Fonda B92, kaže da im je podrška velikih
kompanija jako važna budući da su projekti fondacije od nacionalnog značaja jer uključuju kupovinu digitalnog mamografa, inkubatora za bebe, izgradnju sigurnih kuća. - Radimo deset godina
i uglavnom nailazimo na pozitivne odgovore velikih korporacija
poput NIS-a, iako je primetan uticaj krize - kaže Pajović.
TEMA BROJA
Povećanje efIkasnostI
prIvrede
OtvorenI
dIjalog
Izveštavanje o održivom razvoju postalo je trend krajem
osamdesetih godina prošlog veka. Krajem devedesetih
osnovana je i međunarodna organizacija Global Reporting
Iniciative sa sedištem u Amsterdamu koja razvija standarde o
održivom poslovanju.
NIS je u okviru prezentacije Izveštaja
održao pet okruglih stolova u
nameri da neguje otvoreni dijalog
sa svojim partnerima i javnošću. Na
ovom tradicionalnom forumu su,
osim predstavnika kompanije, učešće
uzeli svi zainteresovani predstavnici
ministarstava, državnih institucija,
univerziteta u Beogradu i Novom
Sadu, nevladinih organizacija, naftnih
udruženja, najvećih kompanija u Srbiji,
kao i predstavnici medija. U fokusu
okruglih stolova bili su: razvoj politike
ljudskih resursa u NIS-u, strategija
kompanije za održivi razvoj i društvena
odgovornost, upravljanje resursima u
oblasti zdravlja, bezbednosti i zaštite
životne sredine, praksa NIS-ovog rada
sa potrošačima i partnerima, kao
i programi namenjeni mladima u
kompaniji.
Igor Lončarević, iz KPMG-a, kaže da je krajnji cilj održivog
poslovanja povećanje efikasnosti celokupne privrede. - U Srbiji
postoje brojne institucije EU, banke, multinacionalne kompanije, čiji dobavljač ne možete da postanete ukoliko ne poslujete
održivo. Potrošači su, takođe, postali sve osetljiviji i preferiraće
one kompanije koje vode računa, na primer, o ekologiji - kaže
Lončarević.
Jelena Bulatović, iz Srpske asocijacije menadžera (SAM),
kaže da je dobro što dolaze strani investitori koji daju primer
domaćim preduzećima. - SAM je svoje članice vodio u NIS-ovu Rafineriju u Pančevu kako bi se na licu mesta uverili u
proizvodnju goriva najvišeg kvaliteta. Ljudi moraju da shvate
na primerima drugih da je održivo poslovanje dobro za njih dodaje Bulatović.
Ana Trbović ističe da najuspešnija preduzeća posluju u skladu
sa principima o održivom razvoju i da se potrošači i klijenti okreću takvim preduzećima. - Svako javno preduzeće, istraživački
institut, biblioteka trebalo bi da imaju objavljene finansijske
izveštaje. NIS svojim ponašanjem stvara moralni pritisak da i
javni sektor počne sa transparentnijim poslovanjem i efikasnijim trošenjem poreskog novca - objašnjava Trbović.
U socijalne programe NIS je
prošle godine uložio
414,5
miliona dinara
BrIga o
radnIku
Prosečna bruto zarada u NIS-u,
tokom prošle godine, iznosila je
oko 143.000 dinara, dok je na nivou
države bila oko 60.000 dinara.
Zahvaljujući sistemu bonusa radnici
svoju platu mogu da uvećaju i do
50 odsto, a prema rečima sindikata,
zaposleni imaju jedan od najboljih
kolektivnih ugovora u regionu.
Nataša Stamenković, HR direktor u
NIS-u, kaže da je Kolektivni ugovor
NIS-a rezultat timskog rada i partnerskih odnosa reprezentativnih sindikata
i poslodavca. - Socijalnim dijalogom
i odličnom komunikacijom napravili
smo dokument čija je svrha da štiti
interese i definiše prava i odgovornosti
kako zaposlenih tako i poslodavca.
Nivo prava je na značajno višem nivou
nego što to zahteva Zakon o radu –
ističe Stamenković.
Za razvoj zaposlenih, samo u 2013. NIS
je uložio 290 miliona dinara.
Nataša Stamenković kaže da su mnoge
strane i domaće kompanije smanjivale
ulaganje u obuku i razvoj tokom krize
kako bi umanjile svoje operativne
troškove, ali da NIS u toj oblasti beleži
progresivan rast.
omogućile da san o dobrom životu ne
mora da se traži „preko granice“, već da
se sopstvenim radom i u Srbiji može
zaraditi isto kao na Zapadu. - Mladi
svojim iskustvom i radom, ulažući u
svoje znanje, mogu da ostvare svoj san
i u Srbiji - ističe Kukić.
Bezbednost
na radu
Snežana Milajić, iz Ministarstva rada,
zapošljavanja i socijalne politike, kaže
da veliki broj kompanija ne isplaćuje
redovno zarade. - Malo je i primera
da poslodavci ulažu u obuke zaposlenih, iako je Zakon jasno definisao taj
segment. Za kompaniju je svakako
važno da investira u usavršavanje svojih radnika, a NIS je pozitivan primer
društveno odgovornog poslodavca.
Jedan od načina kako se NIS trudi da
stvori povoljne uslove za rad jeste
povećanje nivoa bezbednosti i zdravlja
na radu. Od 2009. do 2013. osetno je
smanjen broj negativnih događaja u
skoro svim ključnim HSE indikatorima
– broj povreda na radu i saobraćajnih
nezgoda smanjen je za gotovo 60
odsto, dok se broj požara i ekoloških
akcidenata smanjio za oko 20 odsto.
U cilju proširenja znanja i razvijanja
svesti kod zaposlenih o značaju HSE-a,
Kompanija je razvila sistem nematerijalne motivacije na osnovu kog
se nagrađuju najbolja dostignuća u
unapređivanju HSE-a.
Nebojša Kukić iz Nacionalne službe
za zapošljavanje naročito naglašava da su NIS, Carlsberg, Coca Cola i
slične kompanije podigle standard i
Razvoj HSE kompetencija zaposlenih
je, prema rečima Dejana Badnjarevića, eksperta za HSE obuke, ključan
za postizanje poslovnih rezultata.
19
20
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Kompanija sprovodi
Politiku zdravog života, a u taj
program će ove godine biti uloženo
73
miliona dinara
- Razvoj znanja i veština treba da doprinese da zaposleni
svoj posao obavljaju u skladu sa zakonskom regulativom i
internim standardima - kaže Badnjarević.
Vera Božić Trefalt, iz Uprave za bezbednost i zdravlje na
radu, kaže da zaposleni bez obzira na godine života moraju
biti svesni da se uči dok si živ, mada stariji od 55 godina
jako teško prihvataju nova znanja. - Ono što NIS radi je viši
nivo edukacije. Bez nadogradnje znanja i novih kompetencija nema održivog poslovanja - istakla je Božić Trefalt.
Budući da je zdravlje zaposlenih primarno, Kompanija
sprovodi Politiku zdravog života koja podrazumeva besplatne sportske aktivnosti, edukaciju o zdravoj ishrani i važnosti
fizičke aktivnosti za poboljšanje zdravlja. Prošle godine je
u taj segment uloženo 50 miliona dinara, a budžet za ovu
godinu iznosi 73 miliona dinara. Zaposlenima su, takođe,
obezbeđeni lekarski pregledi radi sprečavanja nastanka
profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Zaštita životne sredine
Ukupna ulaganja u 2013. u projekte zaštite životne sredine
iznose 2,1 milijardu dinara, što je 62 odsto od planiranih
investicionih ulaganja za prošlu godinu. Kompanija se
trudi da racionalno koristi prirodne resurse i smanji
negativan uticaj na život ljudi i životnu sredinu. Realizacija
ekoloških projekata je značajno uticala na dalje smanjenje
emisija zagađujućih materija u vazduh. Većina ekoloških
akcidenata evidentiranih tokom 2013. (oko 94) po težini je
klasifikovana kao mala. Jedna od ključnih strategija NIS-a
je razvoj alternativnih izvora energije, a osnovni cilj su
očuvanje životne sredine i održivi razvoj.
Odgovorno prema
potrošaču
Potrošači sve više dolaze u centar pažnje privrednih
aktivnosti. Pojedina istraživanja pokazuju da se 75 odsto
prihoda ostvari od 15 odsto lojalnih klijenata. U društveno
odgovornim kompanijama podrazumeva se da je njihov
potrošač uvek zadovoljan. Mladen Vasić, direktor Direkcije
marketinga NIS-ovog Bloka „Promet“, kaže da u današnje
vreme ni zadovoljstvo kupaca nije dovoljno jer će čak 40 odsto
zadovoljnih potrošača otići kod konkurencije ukoliko im se
ponudi nešto više. – Pridobijanje novog kupca košta pet puta
postoji od osnivanja fakulteta, ali da
nikada interesovanje nije bilo kao
ove godine. - Obično smo školovali
desetak ljudi. Ove godine upisujemo 25 studenata na budžet i pet na
samofinansiranje, a konkurisalo je
107 ljudi. Takvi rezultati su postignuti zahvaljujući kompaniji NIS - rekao
je Cvjetić.
više nego očuvanje postojećeg. Moramo
da se trudimo da kupce koje imamo
zadovoljimo na pravi način – ističe Vasić.
Vasić dodaje da istraživanja pokazuju
da i kretanje cena akcija na berzi zavisi
od zadovoljstva kupaca. – Otvorenost i
transparentnost ka potrošaču su neophodni i treba biti spreman da se čuju
njihove primedbe. Svaka grupa naših
kupaca, oni koji kupuju na veliko, poljoprivrednici ili pak potrošači u maloprodaji,
su različiti i svakoj pristupamo vodeći
računa o njihovim potrebama. NIS ima
brojne kanale komunikacije sa potrošačima, kol centar, istraživanja, društvene mreže koje nam omogućavaju da
vidimo čime eventualno nisu zadovoljni.
Trudimo se da koristimo najsavremenije
alate u praćenju zadovoljstva potrošača i
njihovog odnosa prema našoj kompaniji –
objašnjava Vasić.
Podrška
mladIm
talentIma
NIS-ov najvažniji cilj, prema rečima
generalnog direktora kompanije
Kirila Kravčenka, biće projekat
„Energija znanja”, odnosno saradnja sa
univerzitetima i Istraživačkom stanicom
"Petnica" i ulaganje u mlade talente.
- Mislim da će sve ovo što radimo biti
od velikog značaja za Kompaniju u
budućnosti - rekao je Kravčenko.
Snežana Lakićević, menadžer za saradnju sa univerzitetima, kaže da potrebe
privrede nisu usklađene sa tržištem
rada. - NIS se suočio sa problemom
nedostajućih kadrova u pojedinim
oblastima od značaja za kompaniju, ali
i sa nedostajućim znanjem, pre svega
tehničkih kompetencija, koje pokazuju
mladi nakon završetka školovanja.
Zbog toga je osmišljen projekat koji
ide u susret potrebama Kompanije, ali
i direktno utiče na poboljšanje i osavremenjivanje studijskih programa na
fakultetima. Projekat je dobar primer
spajanja iskustva i mladosti, privrede
i obrazovanja. Postigli smo rezultate
na koje NIS može da bude ponosan, a
pružili smo i primer mogućih modaliteta za rešavanje problema neadekvatne strukture kadrova na tržištu rada –
ističe Lakićević.
Aleksandar Cvjetić, docent na Rudarsko geološkom fakultetu, rekao
je da smer inženjerstva nafte i gasa
Milan Pavlović, dekan Tehničkog
fakulteta Mihajlo Pupin u Zrenjaninu,
kaže da je zahvaljujući NIS-u pokrenut
novi studijski program - industrijsko
inženjerstvo za eksploataciju nafte i
gasa. – Naš cilj je da studente tokom
studija pripremimo na ono što ih čeka
u Kompaniji. Jedan deo laboratorija
biće prilagođen NIS-ovim potrebama kaže Pavlović.
Marko Vanić, učesnik projekta „NIS
šansa“, je tokom studija bio u NIS-u na
tromesečnoj praksi, a zatim i započeo
rad kroz ovaj projekat. - Praksom sam
bio zadovoljan, a kada sam primljen
bio sam još više oduševljen projektom „NIS šansa“. Dodeljena su mi dva
mentora od kojih je jedan zadužen za
moj profesionalni, a drugi za tehnički
razvoj i unapređenje veština i znanja
koje sam stekao na fakultetu. Odmah
su me uključili da radim na stvarnom
projektu. Takođe, pohađao sam tri
velike međunarodne obuke koje su bile
namenjene stalno zaposlenima, ali
su uključili i nas pripravnike. – dodaje
Vanić.
NIS je 2013. doneo odluku o pripremi
Smernica za usklađivanje sa zahtevima GRI G4 koje predstavljaju nove
trendove u izveštavanju. Kompanija
bi do kraja godine trebalo da definiše i
usvoji strategiju o održivom razvoju što
će biti prvi put da je neko iz privrede to
učinio u Srbiji.
21
22
intervJU
interVJU
Janez Kopač, direktor
Sekretarijata Energetske zajednice
Nova energetska
politika
Srbija je krajem septembra bila domaćin 6. naftnog foruma
Energetske zajednice čije su glavne teme bile zakonska rešenja
o održavanju minimalnih rezervi sirove nafte, odnosno naftnih
derivata, ali i značaj nafte u okviru Energetske zajednice kao
deo opšteg obezbeđenja snabdevanja energijom.
- Članice Energetske zajednice imaju zakonsku obavezu (Direktiva 2009/119/EZ iz 2012.) da formiraju nužne naftne zalihe
najkasnije do 1. januara 2023. godine. Iako se čini da je predviđeni rok daleko, ovo neće biti lak zadatak – kaže za „Energize“
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.
On posebno ističe napore koje je Srbija uložila u uspostavljanje
pravnog okvira za usklađivanje sa Direktivom o održavanju
naftnih zaliha, a koji može da posluži kao model koji bi ostale
članice Energetske zajednice mogle da prihvate.
Privatne investicije su i dalje daleko ispod nivoa koji smo očekivali
prilikom osnivanja Energetske zajednice. Veoma smo zadovoljni
kompanijom NIS kao investicionim liderom
u Srbiji
Šta su bile ključne poruke sa ovog skupa?
Evropska komisija je predstavila najnovije radove koji se
realizuju u cilju obezbeđenja energije, kao svoj odgovor na
trenutno geopolitičko okruženje i oslanjanje Evropske unije
na uvoz. Za države koje razmatraju uvođenje novih sistema
čuvanja zaliha ili unošenje izmena u svoj postojeći sistem
nužnih zaliha, Međunarodna energetska agencija će obezbediti opšte smernice koje se tiču postojećih sistema nužnih
zaliha. Od velikog značaja bila je i prezentacija najnovijih
rezultata Prvog tendera za dodeljivanje Ugovora o koncesiji za
proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore.
Možete li nam nešto reći o najavljenoj reformi Energetske zajednice – Ugovorom o Energetskoj zajednici
formalno je predviđen vremenski okvir trajanja zajednice
(10 godina). Međutim, postoji velika želja da se navedeni
period produži. Kako vidite buduću ulogu Energetske
zajednice? Da li očekujete bilo kakav uticaj na ulogu
Srbije kao zemlje potpisnice i, naravno, da li će to uticati
na NIS kao najveću energetsku kompaniju u Srbiji?
Prošle godine doneta je odluka da Energetska zajednica
postoji do 2026. godine, ali sam uveren da će ona postojati
mnogo duže, s obzirom da se organizacija razvila u moćni
međunarodni instrument energetske politike. Prethodne
godine formirana je Grupa za razmatranje na visokom nivou
(High level Reflection group) kojom predsedava prof. Jerži Buzek, bivši predsednik Evropskog parlamenta. Zadatak Grupe
bio je da predloži neophodne dopune i izmene opsega pravnog okvira Energetske zajednice. Predlog Grupe je da postojeći
pravni okvir treba proširiti na taj način da uključuje dodatna
pravila o konkurenciji, državnoj pomoći i javnim nabavkama
u energetskom sektoru, kao i regulativu (acquis) u oblasti
ekologije. Štaviše, institucije Energetske zajednice bi trebalo
da ostvare bolju povezanost sa energetskim institucijama EU
koje su formirane putem Trećeg energetskog paketa - ACER,
ENTSO-E i ENTSO-G. Istovremeno, Grupa je zaključila da bi
pravila EU trebalo da budu bolje prilagođena društveno - ekonomskoj situaciji zemalja učesnica koje nisu članice EU. Pored
toga, Grupa je preporučila da se pojača i proširi Poglavlje IV
Ugovora, koje omogućava stvaranje istinskog panevropskog
energetskog upravljanja. Grupa je predložila uvođenje režima
za ublažavanje rizika koji se odnose na investicije, poput
ustanove Energetske zajednice za ublažavanje rizika koja
obezbeđuje investicione garancije ili proizvode osiguranja i
koja kao pravni subjekt, omogućava ukrupljavanje potražnje
za uvoznim gasom.
Postojeći nesavršeni mehanizmi sprovođenja predstavljaju
jednu od glavnih prepreka za uspeh Zajednice. Grupa je predložila da se važeća procedura za rešavanje sporova postepeno
zameni postupkom pred Sudom pravde i da se uvedu finansijske sankcije, kao u EU. Osim toga, pojedinci i kompanije
bi trebalo da imaju direktan pristup Sudu. Pristup snažnom
i nezavisnom pravosudnom sistemu je od fundamentalnog
značaja za investitore.
Pravne tekovine EU su samo parče
papira ukoliko ih kompanije ne poštuju
u praksi. Stoga, svaka vlada mora da
sarađuje sa kompanijama na svojoj
teritoriji u cilju uspešnog završetka
procesa pristupanja
23
24
intervJU
interVJU
da će uskoro postati deo pravnih okvira
Energetske zajednice. Druga važna
promena može se očekivati u pristupu
obnovljivim izvorima energije. Kada
je o tome reč, očekuje se nova politika
za period nakon 2020. godine, koja će
biti manje „velikodušna“ od postojeće.
Naravno, ovo će uticati i na članice
Energetske zajednice. Kada je Srbija u
pitanju, usmerenost ka diversifikaciji
snabdevanja gasom može biti važna.
EU želi da manje zavisi od ruskog gasa,
budući da je to korisno za potrošače i
omogućava stabilizaciju snabdevanja.
U zvaničnim stavovima Srbije još uvek
nismo videli ozbiljnu želju da se nešto
slično uradi.
Kako biste procenili nivo ulaganja
koji je do sada ostvaren u zemljama
koje su ugovorne strane Energetske
zajednice, a posebno u Srbiji? Koliko
je važna uloga kompanija kao što je
NIS koji je investicioni lider u Srbiji?
Ovo su samo neki od predloga Grupe.
Naravno, oni će biti detaljno razmotreni, a
Privatne investicije su i dalje daleko
nadamo se i usvojeni u 2015. godini.
ispod nivoa koji smo očekivali prilikom
osnivanja Energetske zajednice. Pored
Iz aktuelnih debata u EU o energet- uključivanja zakonodavstva EU, Ugovor
skom i klimatskom regulatornom okvi- o osnivanju Energetske zajednice ne
ru, evidentno je da će biti neophodno nudi neke posebne instrumente koji
revidirati neke od oblasti sprovođenja bi mogli pomoći povećanju obima
investicija.
politike. Kakva su Vaša očekivanja i
da li će te izmene uticati na strategiju
Energetske zajednice?
Klimatska politika EU trenutno nije deo
pravnih tekovina Energetske zajednice, ali
Srbija, kao zemlja u procesu pristupanja
EU, moraće da se pridržava iste, pre ili
kasnije. U oblasti energetike, svedoci smo
dva velika dešavanja. Ambiciozniji ciljevi
u okviru energetske politike će najverovatnije pokrenuti izmene Direktive za
energetsku efikasnost za koju se očekuje
Mi smo veoma zadovoljni kompanijom
NIS kao investicionim liderom u Srbiji.
Ovo je od izuzetnog značaja za naftni
sektor, kao i za čitav energetski sektor.
Većinu članica Energetske zajednice
karakteriše profil rizika koji nije pogodan za privlačenje značajnih tokova
privatnog međunarodnog kapitala. Ovo
je dodatno ograničeno, kako u pogledu
ukupnih količina, tako i propisima o
finansiranju koje nalažu međunarodne
Prošle godine doneta je
odluka da Energetska
zajednica postoji do 2026.
godine, ali sam uveren da
će ona postojati mnogo
duže, s obzirom da se
organizacija razvila u
moćni međunarodni
instrument energetske
politike
finansijske institucije MFI (nije dozvoljeno da jedna MFI finansira 100 odsto
vrednosti projekta, „dobra bankarska
praksa“, itd).
Grupa prof. Buzeka predložila je dodatna rešenja od kojih su dva od ključnog
značaja. Pre svega, više sredstava bi
trebalo da bude dostupno u okviru
bilateralne, kao i multilateralne podrške
međunarodnih finansijskih institucija
(kao što su Svetska banka itd.) i Evropske unije za tehničku pomoć, kao i za
investicije (bar za projekte koji su od
interesa za Energetsku zajednicu). Finansiranje bi trebalo da bude uslovljeno poštovanjem obaveza preuzetih pod
okriljem Energetske zajednice. Zatim,
predloženo je uspostavljanje ustanova
Energetske zajednice za ublažavanje
rizika (ECREF), kako bi se bavili rizicima
kao što su kršenje ugovora od strane
javnih organa, retroaktivne mere, diskriminatorsko oporezivanje, neizvršavanje obaveza plaćanja od strane
subjekata iz javnog sektora i slični rizici
koji predstavljaju veliku prepreku kako
zajmodavcima, tako i investitorima i
koje je teško ublažiti na efikasan način.
Upoznati ste da je Srbija već počela pregovore o pridruživanju EU.
Na koji način Energetska zajednica
podržava taj proces? Gde vidite
moguće izazove za kompanije kao
što je NIS u tom procesu? I posebno
pitanje - da li imate neke konkretne preporuke za Vladu Srbije kada
je u pitanju angažovanje poslovnog
sektora u ovom procesu?
Za zemlje koje su u procesu pristupanja EU, Energetska zajednica predstavnja ”čekaonicu” u oblasti energetike.
Zbog toga su zemlje kandidati mnogo
bolje pripremljene u energetskom sektoru, nego u mnogim drugim. Tokom
procesa pregovaranja, Sekretarijat
može biti važan savetnik, a ponekad
čak i zastupnik članica Zajednice.
Saradnja sa industrijom je od ključnog
značaja. Pravne tekovine EU su samo
parče papira ukoliko ih kompanije ne
poštuju u praksi. Stoga, svaka vlada
mora da sarađuje sa kompanijama na
svojoj teritoriji u cilju uspešnog završetka procesa pristupanja.
Iz Vašeg iskustva, koji je najteži
uslov pristupanja koji države moraju
da ispune (u domenu energetike)?
Kako kompanije kao što je NIS mogu
da pruže pomoć i podršku ovom
procesu?
Svaka zemlja je posebna. Mislim da će
u Srbiji najveći problem biti njen gasni
sektor sa kompanijom „Srbijagas“ i
svim pratećim problemima. Preduzeća
„Srbijagas“ i „Jugorosgas“ ne ispunjavaju zahteve za razdvajanje delatnosti iz Drugog energetskog paketa, a
kamoli Trećeg paketa.
Za zemlje koje su u
procesu pristupanja EU,
Energetska zajednica
predstavlja ”čekaonicu” u
oblasti energetike. Zbog
toga su zemlje kandidati
mnogo bolje pripremljene
u energetskom sektoru,
nego u mnogim drugim
Sekretarijat Energetske zajednice
u saradnji sa EURELECTRIC udružili
su napore u pružanju pomoći u vidu
opreme i materijala za mrežne operatore u poplavljenim područjima.
Kako Vi procenjujete stanje u ovom
trenutku, da li bi trebalo da očekujemo neke ozbiljne nestašice električne energije ove zime?
Ukoliko ne dođe do velike gasne krize
i vremenski uslovi budu normalni, ne verujem da će biti nestašica.
Međutim, nestašica struje će usloviti
podizanje cena.
Misija i ciljevi
Energetske zajednice
Energetska zajednica je međunarodna organizacija koja se bavi energetskom politikom. Organizacija je osnovana Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice koji
je potpisan u oktobru 2005. godine u Atini, u Grčkoj. Ugovor je stupio na snagu u
julu 2006. godine. Ugovorne strane u Ugovoru su Evropska unija i osam ugovornih
strana iz jugoistočne Evrope i crnomorskog regiona. Sedište Sekretarijata Energetske zajednice je u Beču, u Austriji. Misija Energetske zajednice je proširivanje unutrašnjeg energetskog tržišta EU na
region jugoistočne Evrope i šire a na osnovu obavezujućeg pravnog okvira. Opšti
cilj Ugovora o Energetskoj zajednici je stvaranje stabilnog regulatornog i tržišnog
okvira u cilju:
•
Privlačenja investicija u sektor proizvodnje električne energije i mreže kako bi
se obezbedilo stabilno i kontinuirano snabdevanje energijom koja je od suštinskog
značaja za ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost
•
Stvaranja integrisanog energetskog tržišta koje bi omogućilo prekograničnu trgovinu energijom i integraciju sa tržištem EU
•
•
Poboljšanja sigurnosti snabdevanja
Poboljšanja stanja životne sredine u odnosu na snabdevanje energijom
u regionu
•
Unapređenja konkurentnosti na regionalnom nivou i korišćenja
ekonomije obima
25
26
DosIJE
Osiguranje i energetika
Neizbežna
karika u
poslovanju
Milica Bojović
Upravljanje rizicima u energetskom
sektoru nije važno samo zbog zaštite
poslovanja kompanija, već zato što
je ovaj sektor osnov industrije jedne
zemlje. NIS prati najsavremenije
trendove u zaštiti imovine i lica, pri čemu
poseban značaj pridaje osiguranju
dosIJE
Kompanije imaju mogućnost da putem osiguranja obezbede sigurnost da
će, u slučaju da se desi neki od rizika,
dobiti obeštećenje.
To je posebno značajno za energetski sektor kao sektor koji omogućuje
kontinuitet odvijanja procesa društvene reprodukcije, kroz obezbeđenje
energenata za sve ostale učesnike u
privredi...
Usled dejstva katastrofalnih poplava
koje su u maju ove godine pogodile
našu zemlju, došlo je i do značajnog
oštećenja energetskih postrojenja.
Koje su bile razmere katastrofe ukazao je i Fiskalni savet u svom izveštaju
pod nazivom: „Fiskalna kretanja u
2014. godini i osnovne preporuke za
rebalans budžeta“, u kojem je konstatovano da bi zbog nastalih šteta na
postrojenjima za proizvodnju struje,
na godišnjem nivou pad proizvodnje
električne energije mogao iznositi oko
10 odsto u odnosu na plan.
Jelena Kočović, profesor osiguranja na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu,
tvrdi da je sada više nego ikada jasno
koliko je važno osiguranje ne samo
osnovnih rizika, već i dopunskih, kao
što je rizik od poplave i klizišta.
Ona upozorava da su u energetici
prisutni rizici visokog intenziteta i
frekvencije. - To su rizici od požara i
drugih opasnosti, rizici od loma mašina
i nezgode – kaže Kočović.
Budući da se privredni i finansijski
ambijent usložnjava, stručnjaci upozoravaju da su promene u samom riziku,
predmetima osiguranja i eksternim
faktorima dinamičnije, pa je stoga i
potreba za upravljanjem rizicima značajno veća nego ranije.
U zaštiti imovine i lica kompanija NIS
prati najsavremenije trendove, a ovu
oblast je posebno uredila kompanijskom politikom koja je usklađena sa
politikom osiguranja Gasprom njefta.
27
28
DosIJE
Podrška svetskih
stručnjaka
Igor Bašić, rukovodilac Službe za upravljanje rizicima u NIS-u,
kaže da su poslovi iz oblasti osiguranja centralizovani za
celu NIS Grupu u okviru Funkcije za ekonomiku, finansije i
računovodstvo.
- Podršku prilikom plasiranja rizika na međunarodnom
tržištu osiguranja imamo od Gasprom njefta i brokerske kuće
Willis CIS - kaže Bašić.
On objašnjava da NIS preko matične kompanije Gasprom
njeft, u cilju upravljanja rizicima, angažuje međunarodne
inženjere za procenu industrijskih rizika.
Inženjeri, kako precizira, jednom godišnje obilaze najosetljivije segmente Kompanije (Rafineriju nafte Pančevo i Pogon
za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru), gde tokom
višednevnih procena rizika i razgovora sa vodećim stručnjacima i fizičkog obilaska industrijskih postrojenja, sačinjavaju
izveštaj sa kompletnom ocenom i preporukama za otklanjanje ili umanjenje rizika.
dosIJE
Gasprom njeft, u cilju upravljanja
rizicima, angažuje međunarodne
inženjere za procenu
industrijskih rizika
- Preporuke se kontrolišu jednom do dva puta godišnje.
Na osnovu tog izveštaja NIS plasira rizik osiguranja naših
rafinerija na međunarodnom tržištu, sa osiguranim sumama
većim od dve milijarde dolara, a međunarodni osiguravači
i reosiguravači preuzimaju rizike u osiguranju i formiraju
visinu premijske stope koja predstavlja osnovicu za obračun
premije osiguranja - objašnjava Bašić.
Upravo iz tog razloga, tvrdi Bašić, NIS konstantno investira
u ovu oblast uz neprestanu edukaciju zaposlenih, kao i svih
klijenata, dobavljača i izvođača koji ulaze u proizvodne komplekse kompanije.
FrontIng osIguranja
NIS ugovara i fronting osiguranja koja podrazumevaju da lokalna osiguravajuća kuća iz Srbije zadržava minimum rizika, a da
se sav preostalni rizik plasira na međunarodnom tržištu osiguranja preko brokerske kuće Willis CIS uz podršku Gasprom njefta,
gde je internacionalna osiguravajuća kuća vodeći osiguravač.
To su fronting osiguranje NIS rafinerija u Pančevu, Novom
Sadu i Elemiru i fronting osiguranje odgovornosti i viška
odgovornosti prilikom tankovanja aviona na aerodromima u
Beogradu i Nišu.
Kompanija primenjuje i osiguranje kapitalnih projekata koje
je jedno od najsloženijih s obzirom da obuhvata veliki broj
rizika na jednom mestu, kako tokom trajanja izgradnje i
montaže, tako i u garantnom i test periodu.
Uobičajene polise osiguranja koje se koriste za pokrivanje
građevinsko – montažnih rizika su CAR/EAR all risk polise
osiguranja (CAR – Contractor`s all risks insurance – osiguranje izgradnje, EAR – Erection all risks insurance – osiguranje
montaže).
Od kapitalnih projekata, Kompanija je uspešno osigurala
projekat rekonstrukcije i izgradnje postrojenja MHC/DHT i
SARU (Spent Acid Regeneration Unit - Postrojenje za preradu
istrošene sumporne kiseline), prilikom modernizacije Rafinerije u Pančevu (CAR/EAR all risks polise osiguranja), istraživanje nafte na teritoriji Mađarske i Rumunije (OEE all risk
polise osiguranja - osiguranje rizika kod istraživanja nafte).
Kompanija je trenutno u procesu pripreme osiguranja za
projekat modernizacije Rafinerije nafte Novi Sad izgradnjom
postrojenja za proizvodnju baznih ulja, dok je u perspektivi
projekat duboke prerade u Rafineriji nafte Pančevo.
Od kojih rizika se
zaštititi
Osiguravači objašnjavaju da je prvi korak u upravljanju rizicima
izbor predmeta osiguranja, tačnije imovine koja će se osigurati,
kao i izbor rizika, što bi značilo budućih neizvesnih događaja nezavisnih od volje osiguranika od čijih se posledica želi osigurati.
Energetski objekti se, kako objašnjava Mirjana Marković, direktor Funkcije za aktuarstvo, statistiku i upravljanje rizicima
solventnosti u kompaniji Dunav osiguranje, mogu osigurati u
fazi gradnje, u fazi montaže opreme, u fazi probnog rada i u
fazi eksploatacije.
U svim fazama ovi objekti se, kako ona objašnjava, osiguravaju od grupe osnovnih i dopunskih rizika - rizik požara, rizici
prirodnih nepogoda, operativni rizici, a u fazi probnog rada i
eksploatacije osigurava se i lom mašina.
Pored navedenog, energetske kompanije mogu osigurati i odgovornost za štete pričinjene trećim licima, gubitak koji nastaje
usled ostvarenja pomenutih osnovnih i dopunskih rizika, kao i
osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja.
- Nabrojana osiguranja predstavljaju osnovnu osiguravajuću
zaštitu i njom se obezbeđuje elementarni javni interes - naglašava Marković.
U razvijenim zemljama postoje i sofisticiraniji oblici osiguravajućeg pokrića koji se prvenstveno odnose na različite
vidove odgovornosti energetske kompanije prema zaposlenima i trećim licima, zatim dopunsko penzijsko i zdravstveno
osiguranje, posebni programi osiguranja za eksperte, topmenadžment.
Osigurani radnik
Kompanija NIS pored zaštite imovine, pribegava i zaštiiti
zaposlenih, što najbolje objašnjava Goran Takić, predsednik
Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a.
On ističe da sindikat već dugi niz godina uspeva da se kroz
Kolektivni ugovor dogovori sa poslodavcem oko osiguranja
zaposlenih.
Zaposleni su kako on objašnjava, osigurani u slučaju nezgode
i bolničkog lečenja, u slučaju težih bolesti, hirurških intervencija, smrti. - Takođe, Kolektivnim ugovorom smo definisali
i uplatu doprinosa za dobrovoljno penzijsko osiguranje,
tako se zaposlenima uplaćuje iznos od 3.910 dinara svakog
meseca - kaže on.
Radnik ima pravo na naplatu štete od osiguravača po osnovu
osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, koje
obuhvata osiguranje od rizika smrti kao posledica nesrećnog
slučaja, trajni invaliditet i smrti kao posledice bolesti.
Radnik, takođe, ima pravo na naplatu štete od osiguravača
po osnovu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zaposlenih
kod ugovarača osiguranja u slučaju hirurških intervencija,
odnosno operacija i težih bolesti.
29
30
DosIJE
U zaštiti imovine i lica
NIS prati najsavremenije
trendove, a ovu oblast
je posebno uredila
kompanijskom politikom
koja je usklađena sa
politikom osiguranja
Gasprom njefta
Kod građevinskih objekata, u kompaniji NIS su uobičajeni i obavezni požarni
rizici, koje prate i dopunski rizici kao
što je izliv vode iz instalacija, poplava,
visoka voda i sleganje tla.
Kada su u pitanju zalihe, NIS osigurava
požarne rizike za zalihe, a od dopunskih rizika isticanje zaliha iz nepokretnih sudova, izliv vode iz instalacija i
poplava – bujica, visoka voda.
U domenu osiguranja provalnih krađa
i razbojništva, u NIS-u se osiguravaju
uobičajeni rizici kod oružanih pljački,
krađa novca iz fiskalne kase, krađa
novca iz drop čeličnih kasa, krađa
opreme i robe široke potrošnje. Kasko
osiguranjem pokrivaju se štete na
vozilima Kompanije.
Kod osiguranja zakonske odgovornosti
vlasnika opasnog tereta, NIS se osigurava od odgovornosti za štete pričinjene licima, imovini i životnoj sredini, a
u skladu sa obavezom predviđenom
Zakonom o transportu opasnog tereta.
Prilikom međunarodnog transporta
nafte i naftnih derivata u Kompaniji se
osiguravaju roba i dobra, uključujući
troškove carine, poreze i bilo koje uvećanje vrednosti ukoliko je potrebno.
dosIJE
IZBOR PONUDE
NA TENDERU
Nakon što se rizici detektuju važno je,
kako tvrde osiguravači, da se pribave
ponude više osiguravajućih društava.
Na taj način se kroz ekspertizu ponuda,
koja podrazumeva sveobuhvatnu stručnu analizu širine i kvaliteta ponuđenog pokrića, raznih drugih elemenata
ugovora, pa na kraju i cene, izabere
najadekvatnija i najkvalitetnija.
Kompanija NIS je to rešila tako što je
sprovela pretkvalifikacioni postupak za
sve osiguravače u Srbiji. Kvalifikovani
ponuđači koji imaju mogućnost da rade
sa NIS-om su: Sogaz Novi Sad, DDOR
Novi Sad, Kompanija Dunav osigura-
nje Beograd, Generali Beograd, Wiener
Stadtische Beograd i UNIQA Beograd.
Sve rizike za koje je
kompanija obezbedila
pokriće u Srbiji
osigurava kod domaćih
osiguravajućih kuća, što
uključuje kompletnu
imovinu NIS-a i zavisna
društva iz Republike
Srbije, kao i deo imovine
zavisnih društava iz
inostranstva
Kvalifikacije važe do kraja 2015. kada
će se organizovati nov krug pretkvalifikacija. Usluge osiguranja se nabavljaju
putem zatvorenog tendera.
Osiguranje rizika se sprovodi na dva
načina: preko lokalnih osiguravača za
rizike i preko međunarodnih osiguravača za rizike definisane odlukama menadžmenta Kompanije, sa obaveznim
učešćem lokalnog osiguravača.
Usluge osiguranja se nabavljaju za celu
NIS Grupu, što uključuje i zavisna društva u zemlji i inostranstvu. Sve rizike za
koje je obezbedila pokriće u Srbiji Kompanija osigurava kod domaćih osiguravajućih kuća, što uključuje kompletnu
imovinu NIS-a i zavisna društva iz
Republike Srbije, kao i deo imovine
zavisnih društava iz inostranstva.
Za rizike za koje nije moguće obezbediti pokriće, zbog zakonskih ili ugovornih ograničenja, Kompanija plasira
osiguranja na tržištu na kom posluju
zavisna društva u inostranstvu.
Osim godišnjeg tendera, postoje i mini
tenderi za nabavku usluga po zahtevima delova Kompanije ili zavisnih
društava. Obično su to specifični zahtevi državnih organa za osiguranjem
određenih rizika ili ugovorna osiguranja, osiguranja koja društva moraju
da obezbede u skladu sa potpisanim
ugovorima sa poslovnim partnerima
kompanije NIS u zemlji ili inostranstvu.
Osiguranje omogućava kontinuitet
poslovanja kompanija i zbog toga je jedan od najefikasnijih načina upravljanja rizicima. U sektoru energetike koji
obiluje rizicima nezaobilazna je karika
u poslovanju.
Mirjana Marković, direktor Funkcije
za aktuarstvo, statistiku i upravljanje
rizicima solventnosti u kompaniji
Dunav osiguranje, skreće pažnju da
i ponuda osiguravača mora, takođe,
biti zasnovana na ekspertizi odnosno
visoko stručnom i multidisciplinarnom
snimanju predmeta osiguranja i njihovoj izloženosti rizicima osiguranja.
vač, prvenstveno podrazumevajući
međunarodni rejting reosiguravača,
budući da on ponekad nosi najveći
deo obaveze koja nastane pri ostvarenju osiguranog slučaja.
- Veoma je važno naglasiti da pri
odgovornom upravljanju rizicima u
energetskom sektoru kao strateškom
za državu, kvalitet osiguranja, a ne
cena mora biti pretežni kriterijum
izbora - pojašnjava ona.
OsIguratI,
a štedetI
Kada se ceni kvalitet osiguravajućeg
pokrića, ona tvrdi da je veoma bitno
imati u vidu da se pod tim podrazumeva nekoliko stvari.
Prva je pravilna procena vrednosti
osigurane imovine. Zatim, uključenje
svih osiguranih rizika kojima je imovina izložena.Takođe, izbor osiguravača
po kriterijumima profesionalnosti
zaposlenih, iskustvu i kapacitetu za
obavljanje delatnosti - diversifikovani
portfolio osiguranja, kapital, solventnost i likvidnost su važni kriterijumi.
I jako je važan kvalitet reosiguravajućeg pokrića koji obezbeđuje osigura-
Ukoliko na sistemski način upravljaju
rizicima kroz osiguranje, kompanije ne
samo da štite svoje poslovanje, već dolaze u situaciju u kojoj čak iz godine u
godinu konstantno umanjuju troškove
premije osiguranja, uz zadržavanje ili
delimično uvećanje osiguranih suma.
Tako je primera radi, Kompanija centralizacijom poslova osiguranja za NIS
Grupu i primenom „koncepta samopridržaja“ (franšiza odnosno učešće
osiguranika u štetnom događaju), u
skladu sa kompanijskom politikom u
ovoj godini ostvarila 27 odsto uštede
premije osiguranja u odnosu na 2013.
godinu, odnosno 66 odsto uštede premije osiguranja u odnosu na 2010.godinu.
31
32
DOGAĐANJA !
! DOGAĐANJA
21. svetski naftni kongres
Odgovorno
snabdevanje
energijom
Autor: dr Pirs Rajmer,
generalni direktor Svetskog naftnog saveta
S obzirom na sve veću svetsku populaciju,
“
dostupnost pristupačnih, bezbednih i pouzdanih
izvora energije biće ključni faktor za unapređenje
ekonomskog razvoja i blagostanje čovečanstva
”
Pirs Rajmer,
generalni direktor Svetskog naftnog saveta
Svake treće godine, Svetski naftni savet
organizuje globalni kongres. Daleke
1971. godine, ovaj kongres je održan u
Rusiji, i danas, 40 godina kasnije, Rusija
je ponovo domaćin. Glavna tema Kongresa bila je „Odgovorno snabdevanje
energijom u cilju zadovoljenja rastućih
svetskih potreba“.
Sa više od 55.000 m2 izložbenog
Često nazivan
„Olimpijadom u
industriji nafte i gasa“,
ovogodišnji, 21. svetski
naftni kongres, održan u
Moskvi, omogućio je
umrežavanje i izgradnju
međunarodne saradnje
i jedinstvenu priliku da
se javnost upozna sa
najnovijim naučnim i
tehnološkim dostignućima
u svetskoj industriji
nafte i gasa
prostora, 5.000 učesnika i više od 500
prisutnih generalnih direktora naftnih
kompanija, predsednika država i ministara vlada, 21. svetski naftni kongres
je bio najveća globalna manifestacija u
oblasti nafte i gasa održana od 15. do 19.
juna 2014. u Moskvi. Često nazivan „Olimpijadom u industriji nafte i gasa“, Kongres
je omogućio umrežavanje i izgradnju
međunarodne saradnje i jedinstvenu
priliku da se javnost upozna sa najnovijim
naučnim i tehnološkim dostignućima u
svetskoj industriji nafte i gasa.
RAZVOJ GLOBALNE
INDUSTRIJE
NAFTE
Jedan od najcenjenijih stručnjaka u
oblasti petrohemije i prerade, akademik Salambek Kadzijev, potvrdio je da
program Kongresa daje sliku aktuelnog
stanja i izgleda razvoja globalne industrije nafte. Program je između ostalih
delegirao pitanje u vezi sa razvojem
resursa ugljovodonika u pojasu Arktika, kao i brojna druga pitanja iz oblasti
prerade i petrohemije.
- Za Rusiju je važno da učestvuje u
diskusiji o novim tehnologijama za
transport, preradu i promet nafte
(downstream) sa svetskim stručnjacima u oblasti nafte i gasa, jer je to
i dalje jedan od najvećih problema
relevantnih za ovu zemlju. Rusija,
međutim, ima priliku da preokrene
ovaj problem u svoju korist: danas
se razvijaju novi procesi - efikasniji i
manje ekološki štetni od onih koji su u
poslednjih nekoliko decenija pokrenuti u SAD i Zapadnoj Evropi- rekao je
akademik Khadzhiev u zaključku svog
izlaganja.
Učesnici Kongresa su raspravljali o
svim aspektima snabdevanja energijom i njenog korišćenja. S obzirom
na sve veću svetsku populaciju,
dostupnost pristupačnih, bezbednih
i pouzdanih izvora energije će biti
ključni faktor za unapređenje ekonomskog razvoja i blagostanja čovečanstva. Nafta i prirodni gas će i dalje
biti vodeći svetski energetski resurs u
doglednoj budućnosti. Zadovoljavanje
buduće potražnje na održiv i društveno
odgovoran način će zahtevati ogromne
investicije, vrhunske tehnologije, najstručnije ljudske resurse i najviše etičke
poslovne prakse. Proizvođači, potrošači,
vlade i društva treba da sarađuju na odgovoran način kako bi obezbedili razvoj
svih energetskih resursa.
33
34
DOGAĐANJA !
! DOGAĐANJA
POREZI OPTEREĆUJU
Veliki broj učesnika Kongresa je identifikovao poresko opterećenje kao problem. U svom uvodnom izlaganju, generalni
direktor kompanije „Rosnjeft“ Igor Sečin, istakao je da je
glavni razlog visokih troškova nafte i gasa to što su troškovi
proizvodnje veoma visoki. Poresko opterećenje za projekte
nafte i gasa je ponekad dvostruko veće nego za projekte u
drugim granama industrije. Indijski ministar nafte i prirodnog gasa Darmendra Pradan, je predložio da transparentne
regulatorne politike i poslovna klima koja favorizuje ulaganja
u tehnologiju treba da budu od ključne važnosti za industriju
koja nastavlja sa komercijalnom eksploatacijom nafte i gasa.
Potpredsednik Vlade Ruske Federacije Arkadij Vladimirovič
Dvorkovič se složio sa konstatacijom da postoji potreba za
smanjenjem poreza i drugih fiskalnih opterećenja –koja se
odnose na konvencionalne ugljovodonike - ako nacije žele da
obezbede da njihovi nekonvencionalni resursi (škriljci i istraživačka naftna delatnost) privuku interesovanje i investicije.
NOVE GRANICE
Naftu je sve teže izvlačiti pa se stoga primenjuju tehnike
unapređenog bušenja nafte [EOR] radi povećanja prihoda
sa starijih naftnih polja. Nekonvencionalno istraživanje
i proizvodnja omogućavaju rešenja za dodatne resurse,
uključujući gasne škriljce, naftni pesak, ultra-dubokovodno bušenje i Arktik o čemu se diskutovalo na Kongresu.
Prema podacima američkog Geološkog instituta, na području
severno od Arktičkog kruga nalazi se oko 90 milijardi barela neotkrivene, tehnički nadoknadive nafte, 1.670 triliona kubnih metara
tehnički nadoknadivog prirodnog gasa i 44 milijarde barela tehnički nadoknadivog tečnog prirodnog gasa u 25 geološki definisanih oblasti za koje se smatra da poseduju naftni potencijal.
Kanada, Norveška, Rusija i Sjedinjene Države razmatraju mogućnosti razvoja svojih resursa u tom regionu. Reks Tilerson,
generalni direktor kompanije „Ekson Mobil“, poručio je učesnicima Kongresa da se industrija mora proširiti na nove oblasti u
Učesnici najveće globalne
manifestacije u oblasti nafte i gasa
su raspravljali o svim aspektima
snabdevanja energijom
i njenog korišćenja
skladu sa „mudrim odnosom prema životnoj sredini.“
Džed Hamilton, viši konsultant u kompaniji „Ekson Mobil“u Odeljenju za geološka istraživanja nafte i gasa, je rekao
da to podrazumeva upravljanje pokretnim santama leda i
glečerima, zonom večitog snega i leda, velikim razdaljinama,
ekstremno niskim temperaturama, olujama, ledenim talasima i niskom vidljivošću u ekološki osetljivim sredinama.
Skoro 72 odsto resursa u Barencovom moru je i dalje neotkriveno sa potencijalom od osam milijardi uslovnih barela
nafte (BOE). Rusija i Norveška su predvodnice u ovoj oblasti i
Nikolas Alan Mejden, viši potpredsednik kompanije zadužen za istraživanja u norveškoj kompaniji „Statoil“, smatra
da aktivnost bušenja koja košta milijardu dolara daje sliku
uslova i vrednosti bušotina u tom regionu.
Od 113 ruskih priobalnih blokova, 67 se nalazi na Arktiku.
Kompanija „Rosnjeft“ je već udružila aktivnosti sa kompanijama „EksonMobil“, „Eni“ i „Statoil“. -Neuobičajeno visok pritisak
nalazišta i dobra poroznost u ruskim arktičkim naftnim
poljima je generalno dobar znak. Rusija mora da sarađuje sa
velikim naftnim kompanijama da bi iskoristila taj potencijal.
Nalazi bi mogli biti iznenađujući kao što je to bio slučaj sa
škriljcima u Sjedinjenim Američkim Državama, čijim razmerama su svi bili iznenađeni, uključujući i Amerikance- objasnio je Vasilij Bogajavljenski, zamenik direktora Instituta za
istraživanje nafte i gasa pri Ruskoj akademiji nauka.
On je, međutim, priznao da su opšte znanje i studije o Arktiku, po njegovom mišljenju veoma oskudni.
Veliki broj učesnika
Kongresa je identifikovao
poresko opterećenje
kao jedan od
najvećih problema
FINANSIRANJE
INDUSTRIJE
NAFTE I GASA
Industriji nafte i gasa će biti potreban
iznos od jednog triliona dolara godišnje
u narednih 20 godina, što je previsok uslov koji zahteva kombinaciju
različitih modela finansiranja počev od
privatnog kapitala do lokalnih banaka.
Generalni direktor kompanije „Britiš
Petroleum“ Bob Dadli, je upozorio da
vlade zemalja sa naftnim i gasnim
resursima treba da prihvate činjenicu
da naftne kompanije trenutno imaju
ograničeni kapital, i da je potrebno da
se uspostavi pravo poslovno okruženje
i uvedu podsticaji u cilju privlačenja
kompanija da eksploatišu resurse.
Države koje to ne učine neće moći da
materijalizuju velike projekte, i moraće
da uvoze ugljovodonike umesto da
počnu da koriste sopstvene resurse.
Zamenik ministra energetike Rusije
zadužen za naftu i gas Kiril Molocov
priznao je da je ruska vlada svesna
ograničenja kapitala naftnih kompanija i da aktivno traži načine za pravilno
stimulisanje investicija u svoje resurse
nafte i gasa. Rusija može da vidi mogući uticaj prelaska na obnovljive izvore
energije u Evropi i širenje TNG-a na
njenu industriju nafte i gasa.
Nakon što je kompanija „Britiš Petroleum“ objavila „Statistički pregled
svetske energetike za 2014“, po prvi
put van prostorija kompanije, Kristof
Rul, glavni ekonomista kompanije, dao
je opšti pregled i izglede u ovoj oblasti
industrije. Porast proizvodnje nafte iz
naslaga škriljaca u SAD i iz nekonvencionalnih izvora u Severnoj Americi
uglavnom nisu bili dovoljni da zadovolje sve veću potražnju za naftom
OECD država tokom 2013. Poremećaji u
snabdevanju naftom – sa lokacija kao
što su Libija, Irak i Iran - su neutralisani porastom proizvodnje nafte u SAD
prošle godine.
Najveća izložba
nafte i gasa
Svetski naftni kongres je dopunjen Svetskom izložbom nafte koja
je predstavila industriju i njene
ključne igrače na globalnom nivou.
Organizovana na prostoru od
55.000 kvadrata, izložba je bila
najveća izložba ikada organizovana
u istoriji Svetske izložbe nafte, kao
i najveći događaj iz oblasti nafte i
gasa ikada održan u Rusiji. Više od
3.000 globalnih operatera, izvođača,
dobavljača i servisa predstavilo je
svoje kompanije i strateško poslovanje pred preko 20.000 posetilaca.
„Siva eminencija“ industrije, Danijel
Jergin vidi pozitivne znake razvoja u
drugim delovima Amerike. Meksiko je
preuzeo inspiraciju Severne Amerike za proizvodnju nafte iz naslaga
škriljaca. On je istakao da za porast
proizvodnje nafte iz nekonvencionalnih izvora u SAD nisu zaslužne velike
naftne kompanije, već mali nezavisni
preduzetnici koji su pokušali i testirali
potpuno nove tehnologije.
Događaj je uz velike počasti zatvoren
uzbudljivom ceremonijom nakon nedelju dana prezentacija, diskusija, debata i umrežavanja, a ministar Novak
je predao štafetu domaćinu narednog
svetskog naftnog kongresa, Turskoj,
koja će organizovati 22. Svetski naftni
kongres u Istanbulu 2017.
Kiril Kravčenko, generalni direktor
NIS-a, učestvovao je na 21. svetskom
naftnom kongresu u Moskvi, na kome
je govorio o transformaciji naftnih u
energetske kompanije
35
36
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Nova strategija veleprodaje i korporativne prodaje
Put ka
uspehu
Anatolij Pomorcev
U pravo vreme, na pravom
mestu, s profesionalcima...
NIS uspešno uvodi novu strategiju
veleprodaje i korporativne prodaje
proizvoda kompanije
Potreba reformisanja modela veleprodaje i korporativne
prodaje, pojavila se na dnevnom redu NIS-ovog menadžmenta
krajem 2010. godine. Već za prvi dan naredne godine bila je planirana potpuna liberalizacija tržišta naftnih derivata u zemlji.
Preživeti na veleprodajnom tržištu u uslovima oštre konkurencije, pored još nezavršene modernizacije prerađivačkog
kompleksa Kompanije, i zadržati korporativne klijente, moglo
se samo uz kardinalnu promenu pristupa radu u veleprodaji i
radu s korporativnim klijentima Kompanije.
Optimizacija
veleprodaje
Do 2011. NIS je postojao gotovo samostalno na tržištu veleprodaje goriva - po logici Vlade Srbije dodatni profit koji kompanija ostvaruje na taj način trebalo je da ide, u prvom redu, na
obnavljanje prerađivačkih kapaciteta kompanije. Nekoliko
desetina firmi predstavljalo je izuzetak i imale su dozvolu za
uvoz u zemlju, takozvanog evro dizela. NIS je ovu vrstu goriva
proizvodio u ograničenim količinama i nije mogao da zadovolji
sve potrebe tržišta.
Prvi korak u optimizaciji veleprodaje bila je decentralizacija
poslovnih procesa i stvaranje četiri regionalna centra veleprodaje: Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak, koji su pokrivali celu
teritoriju Srbije. Nekada se snabdevanje privatnih benzinskih
stanica obavljalo isključivo iz Beograda, a realizovane promene
u šemi veleprodaje, dovele su do povećanja efikasnosti i skraćenja vremena čekanja na isporuku goriva krajnjem potrošaču.
Centralizovan je ostao samo mali segment – prodaja mazuta i
tranzitne isporuke naftnih derivata.
Pored toga, za uravnoteženu i atraktivnu politiku cena bilo je
neophodno stvoriti instrumente koji omogućavaju njenu brzu
korekciju u skladu sa zahtevima tržišta. Upravo zato je već
2011. razrađen i implementiran sistem monitoringa veleprodajnih cena na srpskom tržištu, a kasnije je, nakon što su se
pojavili kanali prodaje van granica Srbije, sistem implementiran i u drugim zemljama. Uz pomoć ovog sistema, odeljenja
prodaje NIS Grupe dobila su pristup tačnim i pravovremenim
informacijama o stanju na tržištima, na kojima kompanija
posluje. Nešto kasnije, u 2012, završena je implementacija
modela za izračunavanje uticaja promena kotiranja naftnih
derivata i kursa dolara na veleprodajne cene goriva. Uz pomoć
ovog instrumenta postalo je moguće, na dnevnom nivou, pratiti fluktuacije tržišnih markera, kao i obračunati marže za svako
od skladišta Kompanije.
Po rečima Jusifa Abasova, zamenika direktora NIS-ovog Bloka
„Promet“ za snabdevanje, logistiku i komercijalna pitanja, izuzetno je važno da svi učesnici ugovora ispunjavaju dinamiku
otpreme naftnih derivata. - Ugovori jasno propisuju rokove i
količine. U ispunjavanju naših obaveza pomaže nam algoritam
rada modernizovane Rafinerije Pančevo, koji je strogo usaglašen s planom prodaje – ističe Abasov.
Posebna mera u reformi prodaje bilo je osnivanje NIS-ovog
Komiteta za cene 2012. godine, u čijem radu učestvuju
predstavnici organizacionih delova, koji kontrolišu sve kanale preko kojih se obavlja prodaja derivata koje kompanija
proizvodi. Rad ovog organa omogućava fleksibilno reagovanje na situaciju na tržištu i efikasno koordiniranje cenovne
politike maloprodaje i veleprodaje. Koordinirani napori na
uvećanju veleprodaje dali su pozitivan efekat – akumulirani rast (uzimajući u obzir pad prodaje u 2011.) za period od
2011. do prvog polugodišta 2014. godine, iznosio je tri odsto.
Ali ne bi bilo ispravno posmatrati veleprodaju bez jednog od
njenih glavnih segmenata – odnosa s korporativnim klijentima.
Odnosi s korporativnim klijentima formiraju imidž kompanije
u poslovnoj sredini i predstavljaju indikator uspešnosti.
37
38
indusTRIJA I BIZNIS
PREDNOSTI INTEGRACIJE
U periodu pre liberalizacije tržišta naftnih derivata Srbije, gorivo kompanije (pre svega – benzini i dizel marke D-2) kupovale
su praktično sve državne strukture u zemlji i velika preduzeća,
ali je većina njih imala probleme s plaćanjem. Instrumenti
saradnje s platežno sposobnim, komercijalnim klijentima,
praktično nisu postojali – strategija korporativnih prodaja u
periodu do 2011. godine često se gradila na izuzetnom statusu
Kompanije kao “isporučioca koji se ne može izbeći”.
Očigledno bi bilo previše samouvereno računati na uspeh takve
strategije u uslovima slobodne konkurencije. Upravo zato je
naporima menadžera Bloka „Promet“, ubrzo nakon potpune
liberalizacije tržišta goriva u Srbiji, bila formulisana dugoročna
strategija razvoja korporativnih prodaja u periodu do 2020,
koja se svake godine koriguje u skladu s makroekonomskom
situacijom u Srbiji i regionu.
- Trenutno privodimo kraju izradu strategije lokalnog i regionalnog razvoja ovog segmenta poslovanja. Ideja ima mnogo,
mogućnosti za njihovu realizaciju takođe, ali je vremena, kao
i uvek, malo. U tom segmentu poslovanja, koji se još naziva i
INDUSTRIJA I BIZNIS
Posle potpune liberalizacije
tržišta goriva u Srbiji 2011. godine,
formulisana je dugoročna strategija
razvoja korporativnih prodaja u
periodu do 2020, koja se svake godine
koriguje u skladu s makroekonomskom
situacijom u Srbiji i regionu
V2V, potrebno je planirati za tri do četiri godine unapred, a to u
uslovima permanentne ekonomske krize u Srbiji i regionu nije
nimalo jednostavan zadatak - smatra Jusif Abasov.
U procesu reformisanja Sektora za rad s korporativnim klijentima, koji je pretvoren u istoimenu Direkciju, odlučeno je da se
odustane od funkcionalnog principa podele rada, kada jedan
deo zaposlenih odgovara za privlačenje kupaca, a drugi za
podršku zaključenog ugovora. Umesto toga stvorena je mreža
horizontalnog tipa: regionalno predstavništvo dobija čitav
paket odgovornosti – od privlačenja kupca do praćenja ugovora
i pružanja punog spektra usluga podrške. Dodate su i nove
usluge, od sada vlasnik korporativne kartice za gorivo može
sa njom da plati pranje automobila ili kupovinu na NIS – ovoj
benzinskoj stanici. U skladu s novim zahtevima, sistematizovana je klijentska baza, a njena primena adaptirana za nove
uslove rada.
Poseban zadatak bilo je povećanje stepena bezbednosti korišćenja kartica za gorivo, kako bi se smanjili rizici zloupotreba
kako od strane vlasnika, tako i od strane operatora benzinskih
stanica. Na tome su stručnjaci Bloka „Promet” radili zajedno
s kolegama iz Funkcije za korporativnu zaštitu, čime je broj
slučajeva zloupotrebe višestruko smanjen.
REZULTATI KAO PRIZNANJE
Rukovodstvo za korporativnu prodaju i veleprodaju: Jusif Abasov
(treći s leve strane) sa Sergejem Suslovim, Vojkanom Janićijevićem
i Aleksandrom Makarevičem (sleva na desno)
Rezultate nije trebalo dugo čekati – već 2012. pitanja dugovanja
klijenata počela su da se rešavaju, broj ugovora se povećao, a
rast prodaje preko korporativnih kanala, po rezultatima prvog
kvartala 2014, povećan je za 59 odsto u poređenju s pokazateljima iz 2011. godine. Broj ugovora zaključenih s korporativnim
klijentima povećan je za 17 odsto u 2011,
naredne godine rast je izosio 21 odsto, a
u 2013. 12,3 odsto.
- Važan momenat razvoja korporativne,
pa i svake druge prodaje, jeste aktivno
uvođenje naprednih tehnologija. U
prvom redu, zajedno s kolegama iz NIS
- ovog kol-centra, počeli smo rad na automatizaciji sistema opsluživanja velikih
klijenata – ističe Abasov.
Osim toga, specijalno za korporativne klijente, 2013. godine, pušten je u
rad sajt: www.nispretrol.eu uz pomoć
koga su sadašnji i budući klijenti dobili
mogućnost ne samo operativnog pristupa aktuelnim informacijama, već i
mogućnost dostavljanja onlajn zahteva
za zaključenje ugovora, kao i upravljanja
ugovorima u sistemu CMS. Uvedeni su
SAP CRM i SBA , koji predstavljaju sastavni deo aktivnih prodaja i postprodajnog monitoringa, u uslovima globalnog
tržišta prodaje kod savremenih vertikalno integrisanih kompanija.
Početak NIS - ovog regionalnog razvoja
biznisa prodaje, odrazio se i na tempo
razvoja korporativnih prodaja. Posle perioda sinhronizacije biznis-procesa, obimi
prodaje pravnim licima premašili su pokazatelje OMV benzinskih stanica u Bosni
i Hercegovini pre nego što ih je kupio NIS,
obavljen je rad na uvođenju istih takvih
biznis-šema u Rumuniji i Bugarskoj, gde
NIS ima značajan broj benzinskih stanica
i niz logističkih prednosti.
- Uveli smo sistem upravljanja kanalima
prodaje. Već je razrađena matrica ovlašćenja, tačnije njihova raspodela između
centralne kancelarije i “kćerke”, koja radi
neposredno na licu mesta. Procesi su
sinhronizovani, a pozitivni efekti se već
osećaju u našem operativnom poslovanju
- smatra Abasov.
Zadatak Direkcije za korporativne prodaje i Bloka „Promet“, u celini za naredni
momenat razvoja korporativne,
“paVažan
i svake druge prodaje, jeste aktivno
uvođenje naprednih tehnologija. U prvom
redu, zajedno s kolegama iz NIS-ovog kol-centra,
počeli smo sa radom na automatizaciji sistema
opsluživanja velikih klijenata.
”
Jusif Abasov
zamenik direktora NIS-ovog Bloka „Promet“ za
snabdevanje, logistiku i komercijalna pitanja:
period, jeste i integracija sistema uzajamnog prijema kartica za gorivo na nivou
regiona. Kao što se može pretpostaviti,
to će omogućiti da se klijenti iz različitih
zemalja vežu za regionalnu mrežu Gaspromovih benzinskih stanica i NIS, u sve
četiri zemlje u kojima kompanija posluje:
Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i
Bugarskoj. Može se računati da će čak i u
uslovima nestabilne ekonomije u zemljama regiona, korišćenje kartica za gorivo
dati očekivani efekat. Ova prognoza bazira se na potpuno konkretnim podacima
koji ukazuju na rast popularnosti ovog
platežnog sredstva. U 2011. broj izdatih
kartica povećan je za 43 odsto, u 2012. za
25 odsto, a u 2013. za 24,5 odsto.
Prema rečima Aleksandra Malanjina,
zamenika generalnog direktora NIS -a,
direktora Bloka „Promet“, već krajem 2014.
biće pušten u rad projekat objedinjavanja
korporativnih sistema bezgotovinskog
plaćanja između Srbije, Rusije, Bosne,
Rumunije, Bugarske, Kazahstana, Kirgizije,
Tadžikistana, Belorusije.
- Nakon što se integracija realizuje, bićemo
spremni da se pojavimo i na tržištima
zapadne Evrope. Hoću da naglasim da bi
bez pomoći naših kolega iz Gasprom njefta
bilo jako teško ostvariti sve što je navedeno.
Njihovo iskustvo i profesionalni saveti, pa i
direktno učešće u našem razvoju, omogu-
ćili su prelazak ovog pravca poslovanja na
kvalitativno viši nivo - rekao je Malanjin.
Aktivan razvoj korporativnih prodaja
i veleprodaje, kao što se može zaključiti, dao je ozbiljan doprinos povećanju
ukupnog udela NIS-a na tržištu derivata
u Srbiji, za period od 2011. do kraja 2013.
skoro 5 odsto. Svakako, svoj doprinos
je dala i maloprodajna mreža NIS-a, ali
strateški pristup planiranju veleprodaje i
saradnje s korporativnim klijentima omogućili su kompaniji da ozbiljno i dugoročno postane najpouzdaniji isporučilac
goriva čak i za one mreže koje predstavljaju konkurenciju u Srbiji i regionu.
Broj ugovora sa
korporativnim
klijentima porastao je za
12,3 odsto
u prošloj godini u
odnosu na 2012.
39
40
indusTRIJA I BIZNIS
INDUSTRIJA I BIZNIS
Komprimovani prirodni gas
cistija
buducnost
Ana Krajnc
U poslednjoj deceniji broj vozila na
prirodni gas, na globalnom nivou,
godišnje je rastao za oko 15 odsto.
Evropska unija će uložiti oko
160 000 000
evra u izgradnju infrastrukture za
punilišta za komprimovani prirodni gas
(KPG), kako bi omogućila da KPG postane
održiva alternativa benzinu i dizel gorivu
na starom kontinentu
U svetu, prema podacima NGV Globala za 2013, ima 18,09
miliona vozila koja koriste prirodni komprimovani gas kao
gorivo, što ne predstavlja ni dva procenta udela u ukupnom
broju vozila kojih na planeti ima više od milijarde. Ipak, ako se
pogleda da je 2001. u svetu bilo samo 1,7 miliona vozila koja
koriste kao gorivo KPG, to govori da je njihov broj u poslednjoj
deceniji rastao za oko 15 odsto godišnje. Asocijacija proizvođača vozila na KPG predviđa da će do 2020. udeo vozila na
KPG u svetu rasti po godišnjoj stopi od čak 18 odsto.
Najveći broj vozila koja koriste KPG, oko 70 procenata koncentrisan je u samo šest zemalja u svetu i to u Iranu, Pakistanu,
Argentini, Brazilu, Kini i Indiji. U Evropskoj uniji ubedljivo najveći broj vozila na prirodni gas ima Italija, oko 820.000. Razlog
je otvorenost prema novim modelima koje proizvodi domaća
automobilska kompanija Fiat, ali i ušteda na ceni goriva.
Sa druge strane, Nemačka ima 96.000, Rusija nešto više od
90.000, dok Ukrajina ima čak 388.000 vozila na KPG.
CIljevI Evropske unIje
Sa najmanjom emisijom ugljen-dioksida, komprimovani
prirodni gas smatra se jednim od najperspektivnijih ekoloških
goriva budućnosti. Pored ekološkog aspekta, prednost primene komprimovanog prirodnog gasa (KPG) je značajno niža
cena goriva tokom eksploatacije i u prodaji, kao i činjenica da
doprinosi povećanju energetske nezavisnosti od raspoloživih
rezervi naftnih goriva. Sa druge strane, visoka cena vozila
zbog ugradnje rezervoara za KPG i konverzije motora na KPG,
problem nerazvijene infrastrukture - mreže punionica za KPG
u mnogim zemljama, kao i nabavke skupih transportnih vozila za transport KPG-a do punionica, glavne su kočnice široj
upotrebi tog goriva.
Trenutno na nivou Evropske unije postoji nešto više od milion automobila koji koriste KPG, što predstavlja oko 0,5 odsto ukupnog broja vozila u zemljama članicama. Ciljevi auto-industrije
su da taj procenat dostigne pet odsto do 2020. godine, a veći udeo
očekuje se u Bugarskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Švedskoj.
Prema analizama koje su sproveli stručnjaci Evropske
komisije, za širu upotrebu tog ekološki ispravnog goriva
postoje tri glavne prepreke: visoka cena vozila, nizak stepen
prihvatanja od strane korisnika i nedostatak mreže stanica
za punjenje KPG-a na većem delu evropske teritorije.
41
indusTRIJA I BIZNIS
42
INDUSTRIJA I BIZNIS
Top 10 zemalja u svetu po broju vozila na prirodni gas
Država
Broj vozila (u milionima)
Udeo u ukupnom broju vozila na KPG u svetu (u %)
Pakistan
3.50
18,61
Iran
2.79
15,74
Argentina
2.28
Brazil
Broj vozila na prirodni gas i javnih stanica u zemljama okruženja
Država
Broj vozila na KPG
Broj javnih pumpi
Bugarska
61,270
102
12,66
Mađarska
4,062
3
1.75
9,84
Srbija
1.57
8,89
838
8
Kina
Indija
1.50
8,46
Hrvatska
155
2
Italija
0.82
4,77
Slovenija
48
2
Kolumbija
0.46
2,54
Uzbekistan
0.45
2,53
Makedonija
54
2
Tajland
0.42
2,33
Bosna i Hercegovina
21
/
Izvor: NGVGlobal
U januaru 2013. Evropska komisija je
objavila paket mera kako bi podstakla i obezbedila izgradnju stanica za
alternativna goriva širom Evrope, koje
bi imale zajedničke standarde kad su u
pitanju dizajn i upotreba. Predloženo je i
da se do 31. decembra 2020. obezbedi da
stanice za punjenje KPG-om širom Unije
budu na maksimalnoj udaljenosti od 150
kilometara. Procena je da će izgradnja
infrastrukture, stanica za KPG, koštati
Evropsku uniju oko 160 miliona evra.
Ideja je da se omogući da vozila koja
koriste ovo gorivo slobodno cirkulišu
po teritoriji cele Evrope i da KPG postane održiva alternativa dizelu.
Zastupljenost kompresorskih stanica
je različita od zemlje do zemlje. U svetu
postoji blizu 20.000 javnih stanica za
KPG, dok u Evropi, prema podacima sa
sajta Cngeurope.com, najviše stanica
Izvor: NGVEurope
ubedljivo ima Italija, čak 999, zatim sledi Nemačka sa 912, pa Austrija sa 176.
U regionu je, ako se izuzme Bugarska
u kojoj ima više od sto javnih gasnih
stanica, sve još u povoju.
Vasil Katinčarov, ekspert Evropske
komisije za kvalitet goriva, koji živi u
Bugarskoj, kaže da je ušteda najveći
razlog zašto u toj zemlji postoji veliki
broj automobila koji koriste gas. - KPG
je duplo jeftiniji od konvencionalnih
tečnih i biogoriva, a i potrošnja po
kilometru je niža - kaže on.
U Hrvatskoj postoje samo dve javne
punionice za KPG u Zagrebu i u Rijeci.
U Crnoj Gori ih nema, dok u BiH postoji samo jedna interna punionica KPG-a
u Sarajevu. U Makedoniji postoje dve,
u Skoplju i Kumanovu, kao i u Sloveniji
i to u Ljubljani i Jesenicama.
U Srbiji trenutno postoje po dve pumpe u
Pančevu i Beogradu, po jedna u Kruševcu,
Kraljevu, Čačku i Nišu, dok drugi po veličini grad u zemlji, Novi Sad, već godinama
čeka na svoju javnu punionicu za KPG.
PLANOVI I
OČEKIVANJA
NIS-A
NIS je upravo zbog problema nerazvijene prodajne mreže za KPG pokrenuo pilot-projekat pripreme gasa i komprimovanje prirodnog gasa na naftno-gasnom
objektu „Palić“. U planu je i izgradnja
novih postrojenja - na benzinskoj stanici
„Novi Sad 10“ jedno postrojenje do kraja
2014. a tri nova postrojenja za benzinske
stanice u planu su za 2015. godinu.
Postrojenje na naftno-gasnom polju
„Palić“ počelo sa radom 1. jula ove
godine, a prema rečima Velibora Đurića,
rukovodioca nivoa B - C projekata,
zaduženog za izgradnju postrojenja
za komprimovani prirodni gas u Bloku
„Energetika“, dnevna proizvodnja i isporuka je trenutno oko 7.000 kg/d.
- Što znači da bi se sa trenutno korišćenim prosečnim rezervoarima za KPG
moglo operativno napuniti oko 200
vozila na dan - objašnjava Đurić.
NIS je, po ugovoru sa izvođačem „GasTeh“ po principu „ključ u ruke“ - uložio
u izgradnju tog postrojenja 540.400 evra.
Đurić kaže da će uskoro biti završeno i
funkcionalno ispitivanje, pa će nakon
primopredaje napraviti završni račun.
- Prva faza projekta su pilot-projekti, po
tehnologiji „know how”, poput Palića,
i poslužiće za veleprodaju, odnosno
industriju za upotrebu KPG-a kao energenta za primenu kod gorionika koji
sada koriste mazut, dizel i slično. Sada
se za tu namenu analizira pet lokacija
i verovatno će se graditi dva do tri mobilna postrojenja. Pored ovih projekata,
iz pilot-projekta na benzinskoj stanici
„NS-10“ razvijaćemo mrežu za postrojenja koja će proizvoditi KPG za putnička,
namenska vozila i autobuse - kaže Đurić.
Visokokvalitetan KPG koji proizvede NIS će
ubrzo, dodaje on, naći primenu u automobilskoj industriji i to pre svega zbog smanjenja
emisije štetnih gasova i lebdećih čestica.
Po poslednjim podacima iz prometa
KPG-a u Srbiji, najveću veleprodaju
KPG-a ima „Panledi“ Pančevo (oko 70t/d)
a maloprodaju „Criogas“ Novi Beograd
(za putnička vozila troši oko 7.000 kg/d,
odnosno puni oko 200 vozila/d a ostalo
ide na autobuse).
Trenutno na nivou Evropske
unije postoji nešto više
od milion automobila
koji koriste KPG,
što predstavlja oko
0,5%
ukupnog broja vozila u
zemljama članicama
43
44
indusTRIJA I BIZNIS
Ekološke prednosti
KPG-a u odnosu
na ostala goriva:
90%
Smanjena emisija
reaktivnih ugljovodonika
30%
Smanjena emisija
ugljen-dioksida
60%
INDUSTRIJA I BIZNIS
Prepreke šIroj
prImenI u SrbIjI
S obzirom na to da je KPG relativno nov
energent na domaćem tržištu, NIS je
uradio Studiju marketinga u 2012, kako
bi se ispitala potražnja.
Đurić kaže da su najveće prepreke
primeni KPG u Srbiji nedostatak srpskih
propisa iz oblasti KPG-a i nerazvijena
mreže za punjenje vozila.
- Potrebno je na glavnim putevima
obezbediti punjenje vozila na svakih
100 kilometara. Problem je i strah od
nepoznatog i nerazumevanje goriva
koje zvuči opasno zbog visokog pritiska
na kome se koristi - kaže on.
Srbija će posle perioda ispitivanja
primene, nakon šest meseci, imati jasne
pokazatelje iz NIS-a i razviti mrežu
prema zahtevima potrošača.
Smanjena emisija
azotnih oksida
- Oprezno smo počeli sa pilot-projektom, da ne bismo imali velika ulaganja
i problem neiskorišćenog kapaciteta.
Iskustva sa interne pumpe iz „Srbijagasa“, posle više od deset godina rada,
govore nam da treba početi sa desetak
vozila na dan - kaže Đurić.
65%
Ivan Blagojević, docent sa katedre za
motorna vozila Mašinskog fakulteta u
Beogradu, kaže da upotreba gasa u Srbiji
u putničkim vozilima nije zaživela u
meri u kojoj se to očekivalo pre nekoliko
godina.
Smanjena emisija
ugljen-monoksida
- Primena KPG-a je u Srbiji uvek išla u
nekim talasima, zavisno od cena goriva
i ugradnje, ali nikada nije počeo sa masovnijom primenom - objašnjava on.
Kad je u pitanju teretni saobraćaj, smatra da je razlog slabe primene u Srbiji
inicijalna cena koju treba uložiti, iako
se KPG, kod teretnog saobraćaja koji
podrazumeva prelazak velikih rastojanja, pokazao kao veoma isplativ, a kao
primer navodi Rusiju.
ČIstIjI gradovI
I uloga države
U široj upotrebi alternativnih goriva
najviše uticaja ima država, što kroz
beneficije, što kroz pozitivne kampanje.
Tako se autobusi, kao jedni od vodećih
zagađivača gradskog vazduha, u mnogim evropskim metropolama, poput
Pariza, Berlina, kroz različite inicijative,
gradske projekte i subvencije, poslednju deceniju sve više prevode na KPG.
U Gradu Bolonja, na primer, autobusi
na KPG čine 90 odsto gradskog prevoza.
U zapadnim zemljama, priča Blagojević, postoji stimulacija za širu upotrebu, posebno u gradskom i teretnom
Visokokvalitetan KPG
koji NIS proizvede
primenjivaće se u
automobilskoj industriji,
na prvom mestu zbog
smanjenja emisije
štetnih gasova i
lebdećih čestica
Prosečne cene
KPG-a u okruženju
Srbija
0,75 €/kg
saobraćaju, a u nekim je čak postojala
i subvencija kod prepravke motora. U
siromašnoj Srbiji toga nema, a pritom
ne postoji nijedan domaći propis koji
se na bilo koji način odnosi prema KPG.
- Bio sam uključen još 1995. godine u
prvi pilot-projekat ugradnje opreme za
upotrebu KPG-a u nekoliko vozila GSP
Beograd. U projekat su bili uključeni
Mašinski i Rudarsko-geološki fakultet,
Grad Beograd i sve je počelo veoma
ambiciozno. Urađen je plan celog projekta, ali je sve stalo kad je ponestalo
novca. Tačnije, stalo se kod izgradnje
punionice KPG-a. U tom trenutku u Srbiji su postojala dva punilišta, a jedno
je bilo u Beogradu.
I kasnije je, kaže Blagojević, bilo nekoliko pokušaja da se poveća broj vozila na
metan u GSP-u i auto-prevoznom preduzeću „Lasta”, ali ništa nije otišlo dalje
od nekoliko prepravljenih autobusa.
Kako kaže Slavica Stevanović iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd,
izgradnja gasne stanice je u procesu, ali
s obzirom na to da su u pitanju velika
finansijska sredstva, ne zna se kad će
taj projekat biti završen. GSP je 2011.
nabavio 10 novih autobusa na gas koji
trenutno saobraćaju u glavnom gradu.
Ipak to je u odnosu na ukupno 1.019
autobusa u Beogradu, veoma mali broj.
Novi Sad je, takođe, pre nekoliko godina
Prema analizama koje
su sproveli stručnjaci
Evropske komisije, za širu
upotrebu KPG-a postoje tri
glavne prepreke: visoka
cena vozila, nizak stepen
prihvatanja od strane
korisnika i nedostatak
stanica za punjenje na
većem delu
evropske teritorije
nabavio šest autobusa, ali ni u tom
gradu nema najava novih nabavki.
U regionu je Bugarska ubedljivo najviše
razvila program za autobuse. U pet najvećih gradova, kao i na međugradskim
linijama, saobraća 105 autobusa koji
koriste KPG. Kod putničkih vozila, od
ukupno 61.000, čak 95 odsto su vozila
prerađena za upotrebu KPG-a, uglavnom zbog uštede, a čak 75 odsto od tog
broja je u vlasništvu taksista.
Bez obzira na sve prepreke koje stoje
na putu primene ovog gasa, KPG se
smatra gorivom budućnosti zbog svojih
ekoloških osobina, a kako sada stvari
stoje ni cena nije zanemarljiv faktor.
Bugarska
0,90 €/kg
Hrvatska
1,16 €/kg
Italija
0,99 €/kg
Makedonija
1,04 €/kg
Slovenija
1.22 €/kg
Cngeurope.com
45
46
intervJU
interVJU
Miloš Stanković, pronalazač
Sanjam da
projekti zažive
Lepo je stvarati, pronalaziti, osmišljavati nove projekte,
ali san svakog naučnika je da njegova ideja dobije
primenu u privredi, odnosno da „zaživi“
Vesna Lapčić
Dobitnik ste brojnih priznanja u zemlji i svetu. Koliko
pronalazačima znače priznanja i nagrade?
Želja mi je da doprinesem razvoju
društva utemeljenog na znanju, intuiciji
i hrabrosti. Voleo bih da se na osnovu
mojih pronalazaka proizvodi veliki broj
praktičnih uređaja
Mada je tek ove godine napunio trideset godina, Miloš Stanković iza sebe ima oko 30 pronalazaka, a mnogi su dobili i
međunarodna priznanja. Ideje dobija iz želje da reši probleme, a oblasti kojima se najviše bavi su: ekologija, energetika
i elektrotehnika. Za razliku od mnogih svojih kolega koji su u
potrazi za većom podrškom, prilikom da se usavršavaju i razvijaju, napustili zemlju, ovaj mladi inovator pokušava svoje
ciljeve da ostvari u Srbiji. Za sada u inostranstvo odlazi samo
poslovno, ali ne isključuje mogućnost i trajnog odlaska, iako
bi voleo da ostane u zemlji. - Trenutno sam u Srbiji zbog
porodice, posla i doktorskih studija. Istina je da se u našoj
zemlji trud i rad ne vrednuju u onoj meri u kojoj bi to bilo
potrebno, odnosno kako se talenti cene i pomažu na nekim
drugim tržištima. Na razvijenijim tržištima se naročito ceni
rad ljudi na inovacijama. Zbog toga su mnoge moje kolege
i otišle iz zemlje. Trenutno sam često u inostranstvu zbog
posla, u pregovorima sam sa inostranim i domaćim kompanijama oko pokretanja serijske proizvodnje jednog od pronalazaka. Ne mogu reći da nikada neću da odem, ali mi to u
ovom trenutku nije u planu – kaže Stanković za „Energize“.
Međunarodna priznanja mnogo znače kao satisfakcija i
referenca da su relevantne i kompetentne međunarodne
institucije prepoznale i priznale inovativni i stvaralački rad.
Nagrade koje sam dobio bile su mi moralna satisfakcija,
mislim da svakom naučniku znači priznanje kao potvrda
vrednosti onoga što radi. Pored toga, kada svoj rad želite da
prezentujete stranim institucijama ili investitorima onda
priznanja mogu biti prednost, posebno ukoliko je cilj inovatora da projekte komercijalizuje. Lepo je stvarati, pronalaziti,
osmišljavati nove projekte, ali san svakog naučnika jeste da
njegova ideja dobije primenu u privredi, odnosno da „zaživi“.
Samim tim i nagrade doživljavam kao pomoć ka ostvarivanju upravo tog cilja. Moja misija je da projekti na kojima radim pomognu ljudima u životu, jer dobijati nagrade, a nakon
toga ništa ne učiniti u praksi je gubljenje vremena i novca.
Šta bi Vam zaista pomoglo u daljem razvoju i usavršavanju budući da ste u više navrata isticali kako niste naišli
na razumevanje države? Kakva je podrška inovatorima u
Srbiji, ali i u zemljama regiona?
Pomogla bi konkretna investicija u inovacioni projekat, radi
daljeg razvoja i proizvodnje. Što se tiče usavršavanja, jako je
korisno sarađivati sa kompanijama i inovacionim centrima.
Do sad sam usavršavanja osim u Srbiji, stekao u Rusiji, Švedskoj, Kini, Švajcarskoj, Nemačkoj, Japanu, SAD.
Podrška inovatorima u Srbiji je nedovoljna. Najpre zbog
nedostatka finansijskih sredstava, ali i čestog nerazumevanja
nadležnih institucija. U zemljama regiona je mnogo bolja
situacija, jer nadležne institucije i ministarstva podržavaju
inovacione projekte i plaćaju sve troškove putovanja na međunarodne sajmove inovacija.
NIS kroz svoj projekat „Energija znanja“ upravo pokušava da promoviše mlade talente. Koliko je podrška
kompanija mladim genijalcima značajna?
Mladima je veoma značajna podrška kompanija jer kroz
praktičan rad stiču nova iskustva, znanja i veštine koje će
im trebati u daljem radu. Zato sam prethodno i pomenuo da
je rad u određenim kompanijama, u zavisnosti od projekta,
jako značajan za usavršavanje. Takođe, veoma je važna finansijska podrška mladim talentima kako bi svoja dostignuća predstavili na brojnim takmičenjima i sajmovima širom
sveta. Najbolje je kada se ta saradnja odvija na obostranu
korist, mladih talenata i kompanije.
Čini se da su u Rusiji posebno prepoznali Vaš talenat.
Kako to da je većina nagrada došla baš iz Rusije?
Saradnja sa ruskim institucijama i Inovacionim centrom
traje skoro 10 godina. U Moskvi sam prvi put (van Srbije)
izlagao i prezentovao pronalaske na najvećem Međunarodnom sajmu inovacija i novih tehnologija „Arhimed 2005”.
Naime, nakon što su organizatori tog sajma bili u poseti
Beogradu i posetili moj štand, dobio sam od njih poziv da
dođem u Moskvu. Na tom Sajmu izlaže na hiljade pronalazača, naučnika, instituta i svetskih kompanija. Izlaganje
i priznanje koje sam dobio bilo mi je jako značajno jer je o
nagradama odlučivao kompetentan žiri od 50 članova. Pojavljivanje na tom sajmu je zapravo bila odskočna daska u
mojoj karijeri, a sećam se da smo moja porodica i ja morali
da pozajmimo novac da bih otišao na taj put.
47
48
intervJU
interVJU
Mladima je veoma značajna podrška kompanija,
jer kroz praktičan rad stiču nova iskustva, znanja i
veštine koja će im biti potrebna u daljem radu
Od tada sam počeo aktivnu saradnju
sa ruskim institucijama i često izlažem
projekte na njihovim sajmovima. Izdvojio bih da mi je general Ruske armije
Viktor Genrihovič, dodelio Orden časti,
hrabrosti i odvažnosti, Ruska međunarodna akademija nauka, čiji sam redovan član, dodelila mi je njihovo najveće
priznanje Orden i titulu „Vitez nauke”,
Međunarodni inovacioni centar dodelio
mi je Zlatni Orden za kreativnost, za
visok doprinos unutar razvoja međunarodne nauke i tehnologije.
Pored saradnje sa istočnim
zemljama, Vi aktivno sarađujete i sa
pojedinim zapadnim zemljama. Trenutno blisko sarađujete sa švedskim
institucijama. O čemu je reč?
Istina je da aktivno sarađujem sa zemljama Zapada. Trenutno sarađujem sa
Fakultetom za poljoprivredu iz Švedske
i najvećim ekspertima za korove sa kojima testiram uređaj za uništavanje ambrozije. U junu sam bio na poslednjim
testiranjima. Profesori sa tog fakulteta
pomoći će mi da unapredim proizvod
kako bi bio što efikasniji, takođe oni će
mi dati i atestete.
Prema njihovom mišljenju potencijal postoji i jako sam počastvovan što su uložili svoje znanje i iskustvo da mi pomognu
da unapredimo uređaj. Ovaj projekat mi
je naročito značajan jer se i moj doktorat
na kojem radim bazira upravo na uređaju za uništavanje ambrozije.
novih tehnoloških inovacija, širenje
poslovanja, osvajanje novih tržišta,
otvaranje novih radnih mesta.
Koliko je teško komercijalizovati
neki pronalazak?
Vizija koju imam je inovativan pristup
društvenom razvoju rešavanjem problema i pre njegovog nastanka kreiranjem
jednostavno boljih inovacija.
Pronalazak je veoma teško komercijalizovati jer su potrebna velika novčana
sredstva za njegovu proizvodnju i
plasiranje na tržište. Proizvod mora biti
tehnički bolji od postojećeg i ekonomičniji. Ključna stvar u komercijalizaciji je dobar lobi i marketing.
Koji su vaši ciljevi, stremljenja,
budući da ste već u svojoj 29 godini
života dobili nagradu za životno delo
za izvanredna međunarodna dostignuća koju vam je uručio potpredsednik Republike Kine?
Šta vas najviše privlači od oblasti kojima se bavite – energetika,
ekologija, elektrotehnika? Šta vas
inspiriše, kako dobijate ideje za
pronalaske i da li biste neki posebno
izdvojili i zbog čega?
Voleo bih da se na osnovu mojih pronalazaka proizvodi veliki broj praktičnih
uređaja i time stvori niz novih izvoznih
proizvoda koji itekako mogu popraviti
celokupnu privrednu situaciju i time
poboljšati opšte društveno stanje.
Fokus mi je uglavnom na ekologiji.
Elektrotehnika je podloga pošto sam
elektroinženjer po struci i mogu primenjivati ta znanja u brojnim drugim
oblastima. Ekologijom se ne bavim zato
što je popularna, nego zato što zaista
želim da pomognem ljudima, pa sam
tako razvio i uređaj za uništavanje korova koji pomoću određene frekvencije i
struje može uništiti korov u korenu i on
više ne raste tokom sezone. Dakle, bez
hemije, bez pesticida, ekološkim putem.
Želja mi je da doprinesem razvoju
društva utemeljenog na znanju, intuiciji
i hrabrosti tako da nagrade postanu
samo tačka na „i“. Želeo bih da budem
prvi koji će identifikovati najbolje mogućnosti i stvoriti uslove za stvaranje
Ideje dobijam iz želje da rešim određen
problem, prvo napravim skice i proračune, zatim pravim prototip i testiram,
nakon toga u fazi istraživanja i razvoja
su dodatne modifikacije, testiranja i
tehnička korigovanja uređaja.
Ko je Miloš
Stanković?
Miloš Stanković je rođen 1984. godine u
Beogradu (Srbija). Završio je elektrotehničku školu u Zemunu, a diplomirao na
Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu,
smer računarska tehnika i dalje nastavio
studije na Univerzitetu u Novom Sadu,
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”, smer
proizvodni menadžment gde je i diplomirao na temu: inovaciono preduzetništvo.
Nakon toga je završio master studije
na Fakultetu za primenjenu ekologiju u
Beogradu, smer zaštita životne sredine
(tema master rada: aerozagađenje i
automobilska industrija).
Bavi se naučno istraživačkim radom,
tačnije inovacijama. Poseduje oko 30
pronalazaka koji su nagrađeni na brojnim
domaćim i međunarodnim sajmovima. U
ovoj godini primljen je za počasnog člana
Ukrajinske akademije nauka, a Evropska
akademija nauka mu je dodelila nagradu
„Počasni pronalazač Evrope“ za 2014.
U Republici Kini, 2013. godine, dodeljena
mu je akademska nagrada za životno delo
za izvanredna međunarodna dostignuća.
Međunarodni inovacioni centar dodelio
mu je Zlatni orden za kreativnost, za
visok doprinos unutar razvoja međunarodne nauke i tehnologije 2012. godine.
Na osnovu celokupnog naučno – inovacionog stvaralaštva, truda, rada, priznanja i
dostignuća, 2012. godine Ruska međunarodna akademija nauka primila ga je
za redovnog člana i dodelila priznanje,
počasnu titulu „Vitez nauke”. General
Ruske armije odlikovao ga je „Ordenom
časti, hrabrosti i odvažnosti”. Stanković
je proglašen i za zaslužnog građanina Zemuna, beogradske opštine, dobio je povelju za građanske zasluge sa medaljom.
U Privrednoj komori Srbije 2002. godine
Savez pronalazača Jugoslavije dodelio mu
je zlatnu plaketu „Tesla-Pupin”, za izuzetne rezultate na podsticanju, razvijanju
i afirmaciji pronalazaštva.
49
50
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
POUZDAN
PARTNER
GRAĐANIMA
Vesna Lapčić
Povezivanje lokalne zajednice i
značajnih privrednih subjekata postaje
imperativ u savremenom poslovnom
okruženju. NIS je kroz program
„Saradnja radi razvoja“, u poslednjih pet
godina, podržao više od 600 projekata
koji su pomogli razvoju lokalnih
zajednica i njihovih građana
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
U okviru projekta „Saradnja radi razvoja“ NIS je uložio više od
680 miliona dinara
u više od 600 projekata koji su realizovani u lokalnim
zajednicama u kojima kompanija posluje
Sa ciljem da se unapredi kvalitet života
u lokalnim zajednicama u kojima
posluje, kompanija NIS svake godine
organizuje javni konkurs „Saradnja radi
razvoja“ za podršku realizaciji projekata
iz sporta, nauke, kulture, zaštite životne
sredine i humanitarnih projekata. Želja
Kompanije je da učvrsti partnerske
odnose sa regionima u kojima posluje,
lokalnim vlastima i stanovništvom.
Program „Saradnja radi razvoja“ zaživeo
je davne 2009. godine kada su projekte predlagale lokalne zajednice, a u
poslednje tri godine to čine sami idejni
tvorci čime je zapravo zaživela ideja
da se sav novac dodeljuje kroz javne
konkurse. Ko će dobiti novac odlučuje
Komisija sastavljena od predstavnika
NIS-a i lokalne samouprave na čijoj
se teritoriji projekat sprovodi, a na
osnovu jasno definisanih kriterijuma.
Do ove godine NIS je imao potpisane
sporazume sa 10 gradova i opština u
kojima se projekti realizuju, a 2014. se
pridružio i Beograd za koji je već u prvoj
godini izdvojeno 20 miliona dinara.
Pored Beograda, u konkursu „Saradnja
radi razvoja“ učestvuju i Novi Sad, Niš,
Pančevo, Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej,
Žitište, Kanjiža, Srbobran, Čačak.
ZajednIcI
zajedno
Povezivanje lokalne zajednice i
značajnih privrednih subjekata postaje
imperativ u savremenom poslovnom
okruženju što potvrđuje i Vojislav ilić,
gradonačelnik Čačka, jednog od gradova
koji u okviru pomenutog projekta sarađuju sa NIS-om. - Kompanije bi trebalo
da neguju „dobrosusedske“ odnose sa
društvenom zajednicom u kojoj posluju,
jer to, na kraju krajeva, rezultira obostranom koristi. To je ono što kompanija NIS
radi, pa nije čudno što je naši građani
doživljavaju kao kompaniju koja pripada
svima nama - kaže Ilić.
Ilić ističe da je potpisivanje sporazuma
o saradnji sa NIS-om za njega, a i za
građane Čačka, velika privilegija. - Na
taj način smo otpočeli saradnju sa
Kompanijom od koje druge kompanije u Srbiji, kao i predstavnici lokalne
samouprave, mogu mnogo da nauče
- kaže Ilić.
On dodaje da NIS svojim aktivnostima
pokazuje da misli ne samo na sopstvenu budućnost, već i na budućnost
građana. - Kompanija pokazuje veliku
odgovornost ne samo u oblasti zaštite
životne sredine, već i visok stepen
društvene odgovornosti - ističe Ilić.
Od 2009. godine u okviru „Saradnje
radi razvoja” podržano je više od 600
projekata koji su pomogli razvoju
lokalnih zajednica, olakšali funkcionisanje brojnih ustanova i unapredili
rad kulturnih, obrazovnih i sportskih
institucija. Kroz ovaj program, NIS je,
u poslednjih pet godina, uložio više od
680 miliona dinara. Samo u 2014. na
konkursu su podršku dobila 164 projekta, u koje će ove godine biti uloženo
110.500.000 dinara.
Mihalj Bimbo, predsednik Opštine
Kanjiža, kaže da NIS zahvaljujući
programu „Saradnja radi razvoja” motiviše i podržava kreativnost i odgovornost organizacija i pojedinaca. - Ovaj
projekat doprinosi stvaranju bolje
budućnosti i humanijeg društva zbog
čega je NIS važan strateški partner
Opštine Kanjiža. Pomoć i podrška za
51
52
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
2014.
godina
1.173
broj prijavljenih
projekata
164
projekta za
realizaciju
110.500.000
dinara uloženo
Projekat „Saradnja radi
razvoja“ se sprovodi u
11 opština:
Beograd, Novi Sad, Pančevo,
Čačak, Niš,
Zrenjanin, Kikinda,
Srbobran, Žitište, Kanjiža,
Novi Bečej
Investicije u oblasti:
nauke, sporta,
kulture, ekologije,
humanitarni projekti
DRUŠTVENA ODGOVORNOST
Na konkursu se
prednost daje onim
idejama koje u osnovi
imaju pomoć deci,
mladima, osobama sa
invaliditetom, starijim
ljudima...
socijalno ugrožene i osobe sa invaliditetom, izgradnja, odnosno rekonstrukcija sportskih objekata, realizacija
međunarodnih kulturnih i sportskih
manifestacija, projekti za jačanje
ekološke svesti građana... su samo
neke dodirne tačke Strategije razvoja
opštine Kanjiža i društveno odgovornog pristupa NIS-a - kaže Bimbo.
U toj Opštini je sproveden jedan od
zanimljiviijh ekoloških projekata. U
krugu Tehničke škole „Besedeš Jožef”
u Kanjiži, nedavno je počelo sa radom
solarno LED drvo. Naime, solarni paneli
postavljeni su na konstrukciju u obliku
velikog drveta. Solarno LED drvo koristi
sunce kao obnovljivi izvor energije za
osvetljavanje okoline. I ne samo da se
na ovaj način osvetljava školsko dvorište, već se promoviše i održivi razvoj i
zaštita okoline.
Zoltan Šarnjai, direktor Tehničke škole
„Besedeš Jožef“, koja je idejni tvorac
projekta, kaže da postavljanje solarnog
LED drveta na ulazu školske ekonomije
ima estetsku, sociološku i edukativnu
poruku i funkcionalnu vrednost. - Oko
ovog futurističkog dizajna kao novi projekat formiramo park, u koji je posađena
400 godina stara, u Evropi najstarija, vinova loza „mariborške žametne črnine”
koja simboliše prirodnu sunčanu elektranu. Bez kompanije NIS ovaj projekat
ne bismo mogli da ostvarimo, a realizovan je uz timski rad ljudi koji veruju da
moderno može biti i korisno i estetsko, a
pri tom nosi poruku o važnosti održivog
razvoja - objašnjava Šarnjai.
Pomoć
osetljIvIm
grupama
Na konkursu prednost se daje onim
idejama koje u osnovi imaju pomoć deci,
mladima, osobama sa invaliditetom,
starijim ljudima, kao i projekti koji
unapređuju fizičke uslove za dugoročni
razvoj iz pomenutih oblasti.
Udruženje paraplegičara Banata, koje
broji 96 članova, dobilo je prošle godine
novčana sredstva za sprovođenje projekta „Čep za hendikep“.
Tihomir Đurić, sekretar Udruženja paraplegičara Banata, kaže da bez sredstava
koja su dobili od NIS-a ne bi mogli da realizuju akciju. Ideja ovog projekta je bila da
se promoviše i zaštita životne sredine, ali i
da se pomogne osobama sa invaliditetom
da dođu do pomagala. - Jedna od najskupljih stavki akcije je logistika, jer je bilo
neophodno otići i prikupljati čepove. Novac koji smo dobili na javnom konkursu
„Saradnja radi razvoja“ iskoristili smo u te
svrhe i promociju akcije - kaže Đurić.
100 odsto
ukupnih sredstava
namenjenih programu
raspodeljuje se isključivo
putem javnog konkursa
Snežana Nikolič je zahvaljujući ovom
projektu dobila laka aktivna kolica što joj
je umnogome olakšalo angažovanje na
raznim projektima koje sprovodi, a u vezi
su sa jačanjem prava osoba sa invaliditetom. - Laka aktivna kolica su jako
skupa, a preko socijalnog osiguranja ih
mogu dobiti samo oni koji imaju vozačku
dozvolu. Zahvaljujući projektu „Čep za
hendikep“, a pre svega podršci NIS-a, bez
koje projekat ne bi mogao biti realizovan,
praktično mi je omogućena sloboda kretanja. Mnogi ljudi ne znaju, ali
kolica koja se dobijaju preko socijalnog
osiguranja su jako teška, sa njima nisam
mogla da budem samostalna u onoj meri
u kojoj mi to omogućava ovo ortopedsko
pomagalo - kaže Nikolič.
Na sajtu Saveza slepih Vojvodine
www.ssv.org.rs, uz podršku kompanije NIS, postavljena je zvučna biblioteka koja korisnicima sa oštećenjem
vida omogućava da slušaju, odnosno
čitaju knjige. Vladan Petrović, dugogodišnji korisnik Zvučne biblioteke,
kaže da je postavljanje zvučnih knjiga na internet veliki korak napred i
da mu knjige nikada nisu bile dostupnije. - Volim da čitam i sada to mogu
da činim na najjednostavniji način,
preko interneta uz pomoć svoje šifre.
Osnovni cilj uspešnih kompanija,
kao što je NIS, svakako jeste pomoć
društvu da se razvija, ili bi bar trebalo da bude. - Kultura ne može sama
sebe da finansira. NIS nema nikakvu
obavezu da podržava ove projekte,
ali sam jako srećan što su prepoznali
značaj online zvučne biblioteke - dodaje Petrović.
UčI slobodno
Profesor matematike iz Niša, Saša
Popović, osmislio je online projekat
„Uči slobodno akademija“ za koji je
dobio podršku NIS-a. On je 2011. počeo
da postavlja na YouTube kratke video
klipove u kojima je postupno rešavao
zadatke iz matematike, pomoću kojih
su se osmaci pripremali za završni ispit.
Popović kaže da je državna podrška
društvenom aktivizmu u oblasti
obrazovanja skoro zanemarljiva. Upravo zbog toga je podrška društveno
odgovornih kompanija kao što je NIS od
neprocenjivog značaja za razvoj civilnog
društva u sektoru obrazovanja. Tako su
u Sjedinjenim Američkim Državama
upravo kompanije poput Googla i
Microsofta glavni donatori u sličnim
projektima. Iako nam se, možda, čini
nelogičnim, velike kompanije imaju
interes da podrže obrazovne projekte
jer jedino obrazovana društva mogu biti
napredna i dobro poslovno okruženje za
dalje poslovanje kompanija - objašnjava
Popović.
On dodaje da projekti ovakvog obima koji
su nekomercijalnog karaktera zahtevaju
hiljade radnih sati. - Jedini način da ih
realizujete je finansiranje iz donacija.
Godinama sam sa manjim ili većim uspehom pokušavao da objasnim potencijalnim donatorima koliko je ovaj projekat
značajan za društvo u celini, ali sam
uglavnom nailazio na nerazumevanje.
Na sreću osnovaca u Srbiji, ljudi koji vode
program „Saradnja radi razvoja“ uvideli
su viziju koju delimo nosilac projekta Pedagoško društvo informatičara Srbije i ja,
i finansijskom podrškom 2013. omogućili
snimanje video lekcija iz matematike,
a 2014. omogućili da krene snimanje i
video lekcija iz fizike za osnovce - kaže
Popović.
U programu „Saradnja radi razvoja“
mogu da učestvuju i projekti koji
su ranije dobijali novac od donatora ili su još aktuelni. Uslov je da
se sprovode na teritoriji jedne od
pomenutih opština, a jedna organizacija može da konkuriše sa najviše
tri ideje. Iz godine u godinu, broj
prijavljenih projekata raste, baš kao
i ukupan novac koji se dodeljuje,
što znači da je NIS prepoznat kao
siguran partner u ostvarivanju planova kojima će se poboljšati život u
lokalnoj zajednici.
53
54
KULTURA
KULTURA
Letnji festivali
Lepše lice
Srbije
Ekaterina Jakovljeva
„Nišvil“, Sabor trubača u Guči i
Festival ruske muzike „Boljšoj“, ovog
leta obogatili su kulturnu i muzičku
ponudu zemlje. Ovakve manifestacije
promovišu talente, privlače turiste i
poboljšavaju imidž Srbije
Srbija je zemlja koja je nadaleko poznata po gostoprimstvu i
veseloj naravi stanovnika. Jedan od najboljih načina da se posetioci u to uvere jesu letnji muzički festivali. Tada građani Srbije
pokazuju koliko vole dobru zabavu i kako su najbolji domaćini
svakome ko poseti njihovu zemlju. Kroz program društveno
odgovornog poslovanja „Kultura bez granica“, NIS tradicionalno
podržava letnje festivale širom Srbije i na taj način omogućava
da u bogatom kulturno-umetničkom sadržaju uživa veliki broj
domaćih i stranih gostiju. Od zvuka trube, koja u Srbiji tradicionalno prati svaki važniji događaj, preko sofisticiranih džez ritmova, pa do melodija ruskih klasika - ovog leta ljubitelji muzike
sigurno su mogli da pronađu festival po svom ukusu.
55
56
KULTURA
KULTURA
Imaš li žicu za „Nišvil“
Zahvaljujući muzičkom konkursu „Imaš li žicu za Nišvil“
koji je NIS organizovao u cilju podrške mladim muzičkim
talentima, sedam neafirmisanih bendova iz Srbije dobilo
je priliku da nastupi na „Nišvil“ džez festivalu. Na konkurs
se prijavilo ukupno 47 bendova, a bendovi pobednici koji
su svirali na Youth stage-u su: FingerbanG, Jazus Jayy,
Hipnagoga slike, Jazzmo Quartet, Oganj bend, Tevarbulebra
i Masterflow&Bandtronica. Predstavnici kvarteta iz Bečeja
„FingerbenG“, jednog od pobednika NIS-ovog konkursa,
kažu da im je najznačajnije to što je u izboru učestvovao
stručni žiri. – To je, ipak, znak da naš rad vredi. Neverovatna je čast nastupiti na ovakvom festivalu, pored toliko
zvučnih imena. U Srbiji smo do sada nastupali samo u
Vojvodini – kažu članovi ovog kvarteta.
Džez festIval
„NIšvIl“
Grad Niš u letnjim danima postaje
dom mnogim džez muzičarima
sveta. Internacionalni džez festival
„Nišvil“ koji kompanija NIS podržava
šestu godinu zaredom, predstavlja
prestižni muzički događaj koji okuplja
renomirane svetske muzičare i
poštovaoce ovog muzičkog žanra.
Ovaj festival zvanično je proglašen
kulturnom manifestacijom od
nacionalnog značaja 2009. godine, a
dobio je i status „najbolji lokalni brend“.
Ivan Blagojević, direktor „Nišvila“, kaže
da je još veliki ruski kompozitor Igor
Stravinski napisao da je džez klasična muzika 20. veka. - NIS je prepoznao koncept „Nišvila“ kao promociju
umetničke muzike u sklopu svog
programa „Kultura bez granica“ i postao
u prethodnih šest godina najpouzdaniji partner „Nišvila“. Zahvaljujući
kontinuitetu takve podrške, „Nišvil“ je
proglašen brendom umetničke muzike
u akciji „Najbolje iz Srbije“ Ministarstva
trgovine i Privredne komore Srbije. NIS
je, takođe, nosilac priznanja „Najbolje
iz Srbije“ i kao energetski gigant sjajno
je prepoznao energiju mladih koji su
najznačajniji segment „Nišvila“ i njihovom zajedničkom podrškom pokrenuli
su „Nišvil“ do statusa lidera u regionu –
kaže Blagojević.
„New Europe magazin“
označio je „Nišvil“ kao
„evropsko lice Srbije“
U proseku 100.000 gostiju poseti ovu manifestaciju i uživa u
džez muzici. Ovogodišnji festival zabeležio je jubilarno 20.
izdanje, a za tri dana na njemu je nastupilo 560 izvođača koji
su održali 80 koncerata. Najznačajniji džez festival na Balkanu ugostio je na jednom mestu vodeće svetske i domaće džez
bendove i umetnike, kao što su: jedna od najpoznatijih ritam
i bluz postava na svetu -američki The Original Blues Brothers
band, Iyeoka (SAD), Candz Dulfer Band (Holandija), the Cookers (SAD), Tania Maria (Brazil), Vlatko Stefanovski i Miroslav
Tadić (Srbija, Makedonija), Viva Vox (Srbija). Osim priznatih
velikana, svoj rad predstavili su i manje popularni džez, bluz i
fjužn bendovi iz celog sveta.
Zoran Perišić, gradonačelnik Niša, kaže da bi prema proceni
organizatora, do 2015. godine, „Nišvil“ mogao biti svrstan u
top deset festivala na svetu. - To svakako predstavlja izazov za
grad, jer se nadamo da ćemo kroz dobro osmišljene sadržaje
privući veći broj posetilaca iz drugih gradova i zemalja – kaže
Perišić.
Osim glavnog programa na Earth i Skz binama, Nišvil je
ove godine imao i mnoštvo besplatnih muzičkih programa
(Open, Youth, Welcome i Matine stejdževe), projekcije džez i
muzičkih filmova na Movie stejdžu, izložbe, promocije knjiga i
časopisa, kao i tradicionalni Nišvil workshop.
Kendi Dalfer, džez saksofonistkinja, kaže da joj se ovaj festival
jako dopada jer spaja različite muzičke stilove i populacije.
– „Nišvil“ spaja stare i mlade, fanove džeza i moderne dens
muzike. Mislim da je to dobro i zato se u Nišu osećam dobro,
kao kod kuće – dodaje Dalfer.
U okviru Festivala organizovan je i projekat „Džez – multikulturalni izraz“, koji je podržala Delegacija Evropske unije u
Srbiji. U okviru ovog projekta studenti muzičkih akademija,
učenici muzičkih škola, kao i samouki muzičari iz šest gradova
na jugu Srbije, učestvovali su na besplatnim muzičkim radionicama.
57
58
KULTURA
Sabor trubača
u GučI
Dragačevski sabor je festival trubača,
folklora i narodnog stvaralaštva koji
se svake godine održava u mestu
Guča, blizu Čačka. Truba je obeležje
KULTURA
ovog sela sa nekoliko hiljada stanovnika. Prvi Dragačevski sabor održan
je daleke 1961. godine i tada su na
njemu učestvovala četiri orkestra. Danas, Festival okuplja mnoge trubačke
sastave iz celog sveta, a skoro milion
posetilaca iz Srbije i inostranstva dolazi u ovo mesto svakog avgusta. Guča
je postala poznata u celom svetu kao
mesto održavanja najvećeg festivala
trubačke muzike širom planete, gde
su još zastupljene i druge narodne
aktivnosti: priređuju se likovne izložbe, književni susreti, izbor najlepših
narodnih nošnji, narodni višeboj…
Ove godine na međunarodnom
takmičenju trubačkih orkestara, koje
je trajalo sedam dana, pobedio je makedonski trubački sastav „Uska Kan“, koji
je sjajnim performansom „kupio“ publiku i žiri, i pokazao da može stati rame
uz rame sa drugim orkestrima koji
već godinama važe za neprikosnovene
u ovoj vrsti muzike i načinu izvedbe.
FestIval ruske muzIke
„Boljšoj
Polovinom jula pod generalnim pokroviteljstom kompanije
„Gasprom njeft“ već drugu godinu zaredom, u etno-selu
Mećavnik, na Mokroj Gori u Zapadnoj Srbiji, održan je
festival klasične muzike pod nazivom „Boljšoj festival“.
Trodnevna manifestacija osmišljena je kao promocija
najvećih zvezda ruske klasične scene, ali i mladih talenata.
Emir Kusturica, reditelj, kaže da je saradnja ruskog i srpskog naroda na kulturnom polju značajna.
Najbolji trubač je Ekrem Mamutović,
dobitnik mnogih saborskih nagrada i jedan od najboljih trubača u Srbiji danas.
Na drugom mestu je orkestar „Sokol“
iz Poljske, a na trećem „The Zuralia“ iz
Rumunije. Pobednička zvanja otvaraju
trubačima put za nastupe u svetskim
metropolama, na domaćim i stranim
festivalima, muzičkim programima,
televiziji i filmu.
-Odavno sanjam da na brdu Mećavnik, gde su nekad bili samo
bandera i plast sena, a gde je sada drveni grad, ugledam klavir i
filharmoniju koja izvodi dela velikih ruskih autora. Tako se jedan
od mojih snova ostvario i tako ta bandera i plast postaju prošlost.
Saradnja s kompanijom „Gasprom njeft“ potvrđuje da dva bratska
naroda nastupaju zajedno na kulturnom polju. – kaže Kusturica.
U izvođenju klasičnih ruskih kompozicija, na ovoj manifestaciji, takmiči se više od 100 učenika iz srednjih muzičkih škola
i akademija iz Srbije i Republike Srpske, a pobednici dobijaju
„matrjoške“, priznanje koje bi trebalo da podstakne mlade talente i posluži kao odskočna daska na putu ka svetskoj karijeri.
Violinistkinja Aljona Bajeva
Ovogodišnji festival otvorio je koncert jednog od najpoznatijih
pijanista svetske muzičke scene Denisa Macujeva. Za oko 300
učesnika i gostiju manifestacije, Macujev je izvodio kompozicije
Petra Čajkovskog, Sergeja Rahmanjinova, Igora Stravinskog i kao
specijalno iznenađenje-džez kompozicije. Drugog i trećeg dana
festivala nastupali su: ruska violinistkinja Aljona Bajeva i pijanista
svetskog glasa Aleksandar Madžar.
Već drugu godinu zaredom na festivalu je nastupio češki
Nacionalni simfonijski orkestar sa dirigentom Janom Kučerom, koji
je pratio kako gore navedene muzičare, tako i koncertno izvođenje
opere „Dom za vešanje“ zajedno sa bendom Emira Kusturice „No
Smoking Orchestra“, a posebnu atmosferu su napravili samostalnim
nastupom, na kome su svirali poznate melodije iz igranih filmova.
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, kaže da kompanija
uvek podržava mlade talente što i jeste suština ovog festivala. Malo je poznato da je veliki Puškin znao srpski jezik i da je na
ruski prepevao srpske narodne pesme, dok je jedan od najvećih
kompozitora u istoriji Petar Čajkovski koristio srpske pesme kada
je stvarao Srpsko-ruski marš. Uvek podržavamo mlade talente, što
je i suština ovog festivala. Nadam se da će se na Mećavniku naći
talenti poput Macujeva, Puškina i Čajkovskog – kaže Kravčenko.
Pijanista Denis Macujev
Kulturne manifestacije najčešće zavise od podrške velikih kompanija, a njihovo postojanje je značajno iz više razloga. Pomenuti
letnji festivali ne samo da podstiču razvoj muzičkih talenata i
obogaćuju kulturu zemlje, već privlače strane posetioce i popravljaju imidž zemlje u svetu.
59
60
FULL TANK
FULL TANK
Višegrad i Andrićgrad
ISTORIJA U
KAMENU
Nenad Stanojevski
Maleni Bajica Sokolović, Srbin i
pravoslavac, otet je od svojih roditelja
i odveden u Tursku u Janjičare, čuvene
vojnike turske vojske. Kao moćni turski
vezir, sada Turčin i musliman, pred
kraj života vraća se u rodni kraj sa
ogromnom unutrašnjom potrebom da
nešto veliko ovde uradi i ostavi traga.
I uspeo je u tome – napravio je čuveni
višegradski most, koji je bio inspiracija
mnogim umetnicima, ponajviše jedinom
nobelovcu sa ovih područja, Ivi Andriću,
autoru romana „Na Drini ćuprija“
Mostovi nisu samo saobraćajnice i način da se pređe reka.
Uvek su imali dublju simboliku i smisao. Oni su predstavljali civilizacijske tekovine, kulturna povezivanja i spajanja ljudi i naroda, arhitektonska čuda ili umetnička dela, kulturne
spomenike i tragove prošlih vremena... Nije ni čudo što kada
ratovi počnu i bezumlje zavlada, prvo stradaju mostovi, njih
sve neprijateljske vojske prvo ruše i gađaju. Sličnu sudbinu
imao je i most na Drini kod Višegrada, koji je, na sreću, preživeo
sve nedaće, i vremenske i ljudske i,onako moćan nad vodom,
prkosi vremenu i čuva tajne ljudi i sudbina…
Višegrad se prvi put pominje 1433. godine kada je pripadao
moćnoj srpskoj vlastelinskoj porodici Pavlovića, pod čijom
je upravom bio i srednjovekovni grad Dobrun. Na vrhu brda
iznad drinskog mosta nalaze se tragovi starog grada ili
Pavlovine (po vojvodi Pavlu Radenkoviću). Same ruševine se
nalaze na dva mesta i zovu se „Gornji grad“ i „Donji grad“.
Pri dnu starog grada, na nepristupačnim stenama iznad
Drine nalazi se kula koja je u narodu poznata kao „Kula
Kraljevića Marka“, a koja je imala ulogu osmatračnice.
Kako je zapisao čuveni turski putopisac Evlija Čelebija,
Mehmed Paša je oko 1577. godine sagradio donju Višegradsku varoš, a pošto je postojalo i naselje iznad, odnosno više
njega, grad je dobio ime Višegrad.
Po turskim izvorima, u 16. veku ovaj grad je osvojio Osman
Paša i on ostaje pod turskom vlašću sve do Berlinskog
kongresa 1878. kada čitavu Bosnu preuzima Austrougarska.
Dolaskom Austrougara Višegrad dobija konture gradske
sredine. Oni grade vodovod, uvode zemljišne knjige, grade
uskotračnu prugu i javne građevine. Posle Prvog svetskog
rata Višegrad ulazi u sastav Kraljevine Jugoslavije, u okviru
Bosne i Hercegovine…
Višegradska ćuprija na Drini je zadužbina velikog vezira
Mehmed-paše Sokolovića. On je jedan od velikih osmanskih
vojskovođa poreklom iz Bosne. Rodio se u selu Sokolovići
pored Rudog 1505. ili 1506, kao dete pravoslavnih roditelja. U to vreme postojao je običaj poznat kao Divširma,
odnosno „Danak u krvi”. Srpska deca su na silu otimana i
odvođena u Tursku gde su prevođena u islam i školovana
u njihovim vojnim školama gde su postajali Janjičari, elitni
vojnici turskog carstva. Tako je iz okoline Višegrada kao
dete odveden i Bajica Sokolović i dobija ime Mehmed. On
će kasnije zahvaljujući svojoj sposobnosti postati oficir
osmanske vojske, a na vrhuncu svoje moći postaje veliki
vezir, odnosno premijer države po današnjim standardima.
Na vrhuncu svoje moći naređuje da se u Višegradu na Drini
sagradi most kome ravna nema…
61
OD SARAJEVA 112 KM
62
FULL TANK
Doći do Višegrada i prošetati se
poznatim mostom, može se na više
načina. Koliko će vam trebati da
stignete zavisi odakle dolazite…
Na Drini ćuprija
Most je izgrađen u periodu od 1571.
do 1577. godine, a gradio ga je tada
najčuveniji turski arhitekta Kodža
Mimar Sinan. Izgrađen je u istočnjačkom stilu i predstavlja remek delo
tadašnjeg graditeljstva. Ima 11 lukova
sa blagim usponom prema sredini
i silaznom rampom na levoj obali.
Iznad lukova čitavom dužinom mosta
proteže se profilisani venac iznad
koga je ograda mosta. Ukupna dužina
iznosi 179,5 m, visina nad normalnim
vodostajem reke 15,40 m, a širina
mosta 6,30 metara. Most je građen od
kamena, sedre, odnosno bigra, koji je
dovežen iz Višegradske banje. Iznad
šestog stuba sa obe strane se nalaze
proširenja. Na prilaznoj rampi leve
obale nalaze se tri otvora završena
prolomljenim lukovima. Na sredini
mosta je izgrađena sofa koja je predviđena za odmor prolaznika, a preko
puta sofe je ugrađen kameni portal.
Na sredini mosta se nekada nalazila
kućica sa drvenom kapijom i mostovskom stražom, pa je zbog toga ovaj
deo mosta nazvan kapija. Ovde se
nalaze i dve ploče od belog mramora
sa stihovima pesnika Nihadija na
arapskom pismu, koji govore o graditelju i godini izgradnje.
Stariji, gornji natpis je ispisan
1571/1572. godine:
„Na Drini u Bosni sagradio je veličanstven
most i razapeo red svodova na toj reci, na toj
vodi dubokoj i hučnoj. Prethodnici njegovi ne
FULL TANK
OD BEOGRADA 247 KM
OD BUDIMPEŠTE 574 KM
OD ZAGREBA 457 KM
OD BUKUREŠTA 720 KM
OD SARAJEVA 112 KM
OD SOFIJE 489 KM
mogaše ništa slično sagraditi, po naređenju
božijem učini to veliki paša, da bi se njegovo
OD BUDIMPEŠTE
KM
ime spominjalo
s poštovanjem574
i blagodarnošću
i sagradiOD
mostBUKUREŠTA
da mu na svetu
nema
720
KMravna...“
SOFIJE
489
KM sledeće:
Zapis izOD
1577.
godine
kaže
„Preuzvišeni dobrotvor Mehmed-paša, koji
je trojici vladara odano bio veliki vezir, učini
najveću divnu zadužbinu, neka mu je Bog u
dobro upiše. U čistoj nakani sagradi svojim
milosnim pogledom golem most preko reke
Drine. Izrada mu je bila tako lepa, da onaj
ko ga vidi, misli da je jedno zrno bisera u
vodi, a nebeski svod da mu je školjka!“
FENIKS
U svom vekovnom postojanju most je
pretrpeo mnogo nedaća. Prvo zabeleženo oštećenje mosta bilo je rušenje
jednog svoda u srednjem veku. Most je
doživeo jednu popravku 1873. godine, a
1896. godine velika poplava je uništila
veći deo Višegrada, ali je ćuprija ostala
skoro neoštećena, iako je Drina dostigla
rekordnih 14,6 m dubine. Jedino je stradala kamena ograda mosta.
Godine 1914. su srušena dva stuba
i svodovi koji se na njih oslanjaju, a
1943. godine su miniranjem stradala
četiri stuba sa okolnim svodovima. U
periodu između dva svetska rata most
je privremeno bio osposobljen za saobraćaj uz pomoć metalne konstrukcije.
Detaljna rekonstrukcija mosta izvršena
je u periodu od 1949. do 1952. godine.
Most je jedan od najznačajnijih nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine,
a u julu 2007. godine upisan je u UNESCO listu svetske kulturne baštine.
preduzeće bazirano na javno-privatnom
partnerstvu sa zadatkom izgradnje,
a kasnije i upravljanja kompleksom.
Sama gradnja započeta je svečanom
ceremonijom 28.6.2012. uz zvuke opere
„Karmina Burana“, u izvođenju Beogradske filharmonije.
O Andrićgradu
Andrićgrad je kompleks izgrađen u
Višegradu po ideji poznatog režisera
Emira Kusturice, a predstavlja neku
vrstu istorijske rekonstrukcije kamenog
grada, sa elementima različitih arhitektonskih epoha i stilova. U njemu se susreću otomanska arhitektura, vizantijski
period sa elementima moravske škole,
elementi renesanse i neoklasicizma.
Andrićgrad je multifunckionalni
prostor sa turističkim, kulturnim,
edukativnim, administrativnim i
komercijalnim objektima. U Andrićgradu posebno treba istaći naučnu
instituciju - Institut Ive Andrića, zatim
Akademiju lepih umetnosti, renesansno pozorište sa 300 mesta, multipleks bioskop sa tri sale, novu zgradu
opštinske administracije.
Nastao je kao ideja o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića.
To je, u stvari, vizija kako je Višegrad
“
Nastao je kao
ideja o kamenom
srednjovekovnom gradu
inspirisanog delima i
likovima nobelovca Ive
Andrića.
”
Emir Kusturica,
režiser
Legenda o Stoji i
Ostoji
mogao izgledati da ga nisu zaobišli
renesansa i ostali istorijski periodi.
U arhitektonskom pogledu sam grad
je mešavina različitih epoha i stilova
koji su se smenjivali kroz istoriju ovog
područja: vizantijski stil, otomanski
period, renesansa, klasicizam. Tokom
šetnje kroz glavnu ulicu-korzo posetioci će moći da se vrate u prošlost.
-Ona praktično spaja dva perioda –
fragmente renesanse sa otomanskim
periodom i Vizantijom. Na ulazu se
karavan saraj susreće sa vizantijskim
dvorom, a u nastavku će biti ono što je
mogla da izgradi Austrija, a nije, kao
što i otomanska imperija nije izgradila
ono što je trebalo da izgradi. Na kraju,
prema glavnom trgu, koji je neka vrsta
klasicizma, koji je trebalo da nastane
za vreme Kraljevine između dva svetska rata, razvijaće se ulica sa delovima renesanse, koje je mogla napraviti
Austrija - rekao je Emir Kusturica.
Sama ideja je javno objavljena krajem
2010. godine, a već u aprilu 2011.
formiran je „Andrićgrad“ d.o.o kao
Most na Drini podigao je veliki vezir
Mehmed-paša Sokolović, a zidao ga je
Rade Neimar, koji je morao živeti stotinama godina kako bi sagradio sve što
je lepo i trajno. Ipak, gradnju mosta,
ometala je vila brodarica i noću rušila
sve ono što se preko dana sagradilo.
Tada je „nešto“ progovorilo iz vode i
savetovalo Rada Neimara da ako želi
sagraditi most mora pronaći dvoje
dece, bliznadi, brata i sestru, Stoju i
Ostoju i uzidati ih u srednje stubove
mosta. Odmah je počelo traženje takve dece i obećana je nagrada onome
ko ih nađe i dovede.
U jednom udaljenom selu pronašli su
dvoje bliznadi i oteli ih od majke silom
vezirove vlasti. Majka se nije htela odvojiti od njih već je posrćući i plačući
krenula za njima, neosetljiva na psovke
i udarce.
Rade Neimar je uzidao decu u stubove
mosta. Ipak se sažalio i ostavio otvore
na stubovima kroz koje je nesrećna
majka mogla da doji svoju žrtvovanu
decu. Kao spomen na to već stotinama
godina teče iz zidina majčino mleko
koje ostavlja neizbrisiv trag na kamenu.
Skraćeni tekst legende iz romana
„Na Drini ćuprija“
63
64
TEMA BROJA
TEMA BROJA
Kompanija je investirala
više od milijardu dinara u
socijalnu odgovornost. Izgrađen
je temelj transparentnosti koje sve
projekte NIS podržava, a posebno
je važno što i građani učestvuju
u izboru najboljih projekata
za razvoj Srbije
65
66
TEMA BROJA
TEMA BROJA
67
Download

Energize 4.pdf