ISSN 2334-8402
BROJ 4 | AVGUST 2014.
POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK
U SINERGIJI
Evropski put
Srbije
Michael Davenport, šef EU
delegacije: Evropska unija je najveći
donator i investitor u Srbiji – proces
pridruživanja će to pojačati
str.
24
REGULATORNI OKVIR
Zbogom
radnoj knjižici
Usvajanjem izmena Zakona o radu
u julu 2014. uspešno je završena
dugo najvljivana reforma koja
uvodi fleksibilnije tržište rada
str.
74
PARTNERI ZA USPEH
Razigravanje
ekonomije
Leo D’aes, ambasador Belgije: Uz
pomoć evropskih partnera, Srbija
ima priliku da se reindustrija­lizuje
prema zahtevima budućnosti
str.
98
WWW.NALED-SERBIA.ORG
TEMA BROJA
EVROPSKA UNIJA
NA VIDIKU
2
SINERGIJA
UVOD U TEMU BROJA
N
ajvažniji zadatak Srbije u
godinama pred nama je apsolutna posvećenost evropskim
integracijama. Na Vladu Srbije ne treba
vršiti pritisak da se evropske integracije
izvedu u što kraćem roku. Brzina u ovom
procesu nije od ključne važnosti jer ni sam
trenutak pristupanja EU nije od ključne
važnosti. Važno je „učiti sa razumevanjem“, a ne bubati i prepisivati. Važno je
putovanje, a ne destinacija. Da bi Srbija
profitirala od evropskih integracija mi
moramo razumeti suštinu tih integracija.
Tolike zemlje, nove članice EU su pokušavale i, na njihovu žalost i na žalost EU,
uspele da ispune formu, bez same suštine.
Važno je da Srbija ovo izbegne.
Šta NALED očekuje od evropskih integracija? Otvoreno tržište, konkurenciju,
fer tretman, sigurnost, predvidljivost i
bezbednost investicija, efikasne sudove.
Mi vidimo proces evropskih integracija
kao putovanje tokom koga će Srbija, uz
pomoć znanja i prakse EU, sama sebi
pomoći da bude jača, stabilnija i pravednija država. Ukoliko uspemo da razumemo
Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i izvršni direktor CWS
i usvojimo pravne tekovine EU, da ih
suštinski primenimo i poštujemo, onda
smo izvukli najbolje za našu zemlju i
sve nas. Ukoliko, pak, ispred nas vidimo
samo džak para i imamo cilj da ispunimo
formu da bi do tog džaka došli, onda nam
ni članstvo u EU neće doneti nikakvu
promenu – ni strane investitore, ni razvoj
preduzetništva, ni privredu zasnovanu na
znanju i visokim tehnologijama. Pošto
smo u sprintu pretrčali put i ispunili formu, videćemo da destinacija na koju smo
stigli nije mnogo drugačija od one sa koje
smo krenuli.
NALED će težiti da na putu evropskih
integracija bude pouzdan i pametan saputnik Vlade Srbije koji će se uvek baviti
suštinom, a nikada formom, koji će biti
partner ali i kritičar, i koji će uvek ostati
apsolutno posvećen ovom putu. NALED
je taj koji drži ogledalo ispred Vlade
Srbije, kako je to efektno opisao izvestilac
Evropske komisije za Srbiju Jelko Kacin
na sastanku sa delegacijom NALED-a
krajem marta, da bi joj pomogao da vidi
loše stvari – 70 % zakona koji se tiču
IMPRESUM
REČ UREDNIKA
DIREKTOR
Violeta Jovanović / [email protected]
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Milica Stefanović [email protected]
IZVRŠNI UREDNIK
Ivan Radak / [email protected]
DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU
Zoran Zarković / [email protected]
SARADNICI
Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Aleksandar Nikolić,
Ana Knežević-Bojović, Miša Brkić, Mijat Lakićević
ADVERTAJZING
Milica Mandić / [email protected]
ŠTAMPA
BiroGRAF
Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno
naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a”
Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE,
prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal
IZDAVAČ
Expose by NALED
Makedonska 30/VII
11000 Beograd, Srbija
t: 011 33 73 063
f: 011 33 73 061
e: [email protected]
www.naled-serbia.org
poslovnog okruženja donosi se po hitnom
postupku, u proteklih pet godina 30
relevantnih zakona menjano je 97 puta,
podzakonski akti u proseku kasne 800
dana... ali i da te stvari popravi kako bi u
ogledalu NALED-a videla bolji imidž kao
odraz povoljnog poslovnog okruženja.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
33
SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalne
alijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavni
i odgovorni urednik Milica Stefanović. 2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska
30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf ).
- 27 cm
Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku:
Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593
ISSN 2334-8402 = Sinergija
COBISS.SR-ID 199171340
O
Milica Stefanović,
glavni i odgovorni
urednik
na je velika misterija. Po čaršiji kruže
razne priče o njoj, od toga da je to obećana zemlja u kojoj teče med i mleko, pa
do opreznijih stavova koji postavljaju pitanje što je
Island odustao od pregovora i zašto je u Bugarskoj
tako nizak standard. Mediji redovno prenose šta je
koji evropski zvaničnik rekao, spominju se razne
institucije i razna strana imena, sporazumi, uslovi,
koraci, poglavlja, pa običan čovek više ništa ne
razume ko je tu ko, jesmo li ušli il’ izašli i dokle to
tako. Bez obzira koliko malo znaju o njoj – ono što
izgleda sigurno je da su danas svi za nju, i to od kada je pre neku godinu, jedna od najvećih političkih
partija promenila svoje ime i kurs, pa je više od milion i po građana, njenih glasača, čini se preko noći
prešlo iz evro-skeptika u iskrene evro-zagovornike
što je rezultat bez presedana u novijoj istoriji naše
zemlje. Da li je to dobro za nas ili ne – možda
je najbolje konsultovati činjenice: 75 % stranih
direktnih investicija od 2005. na ovamo poreklom
je iz Evropske unije, 63 % našeg izvoza odlazi u
EU, i ona je naš najveći donator sa više od dve i po
milijarde evra bespovratno uloženih sredstava. Pa
možda je red da je bolje upoznamo.
avgust 2014 |
3
VEČERA U RESTORANU
FOCACCIA
DOBRODOŠLI U NOVE
SOBE HOTELA HYATT
NOVE BANKET SALE
U SEPTEMBRU
Doživite jedinstveni gastronomski
ugođaj u autentičnom restoranu
Focaccia hotela Hyatt, koji je od ove
sezone ponovo otvoren za večeru
svakog dana od 18h do 23:30h.
Moderan dizajn i sofisticiran luksuz
hotela Hyat t R egency B eog rad
upotpunjen je novim, renoviranim
King i Twin sobama koji odišu stilom
rafinirane savremene elegancije.
Šef kuhinje Michael Kreiling i
kulinarski tim hotela Hyatt, kreirali
su specijalni jelovnik baziran na
originalnim sastojcima i autentičnim
načinima pripreme.
Uređene u skladu sa vrhunskim
standardima i najmodernijim
trendovima, delo su svetski poznate
kompanije u oblasti enterijera - Wildson
Design Associates (WDA).
Prostrane i dobro opremljene sale za
sastanke u kombinaciji sa iskusnim
timom čine Hyatt Regency Beograd
vodećim mestom u gradu za uspešno
organizovanje konferencija i privatnih
svečanosti.
4
SINERGIJA
Tokom leta Kristalna dvorana i sale
za sastanke, biće renovirane i od
septembra spremne da svojim novim,
modernim enterijerom posetiocima
ponude jedinstven ambijent za
održavanje događaja.
Hyatt Regency Belgrade
Milentija Popovica 5, 11070 Belgrade, Serbia
Tel: +381 11 301 1234
belgrade.regency.hyatt.com - [email protected]
Sadržaj
10
Retrospektiva
Region
gradi pečat
kvaliteta
18
U Sinergiji
Sve što znate i ne znate o Evropskoj uniji
12
VIII godišnja Skupština
NALED nudi pomoć u
pregovorima s Briselom
32
J elko Kacin, bivši izvestilac Evropskog
parlamenta za Srbiju
Politika “lako ćemo“ ne vodi ka EU
48
Duško Lopandić,
ambasador Srbije u EU
Poduhvat generacije
44
tanka
S
Pejanović,
direktorka
Merkatora
Strah od
evropske
konkurencije
je opravdan
94
\ Partneri za uspeh
Belgija – zemlja
čokolade, čipke
i dijamanata
80
Reportaža: Nova Varoš
Epicentar zdrave energije
avgust 2014 |
5
NOVI ZAKONI
R etrospektiva
Očekujem da će se prvi pozitivni efekti
nakon usvajanja Zakona o radu videti
već sledeće godine i to će građani moći
da osete kako po broju zaposlenih,
tako i po uređenijem tržištu rada“
Aleksandar Vulin, ministar za rad,
zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
APRIL
Od napuštene do
vredne lokacije
Vojna kasarna može da preraste u moderan
univerzitetski kampus, napuštene pogranične karaule u turističke objekte, stari objekti
u moderan biznis inkubator, a propala
fabrika u lokaciju za snimanje filmova. Sve
su to uspešno realizovani projekti revitalizacije braunfild lokacija na prostoru Srbije
i Hrvatske. Iako tačan broj raspoloživih
braunfilda u našoj zemlji nije poznat, sigurno
je da postoji više od 400 vojnih objekata koje
vojska uopšte ne koristi, a čija se vrednost
procenjuje na više od milijardu evra. Kada
se na sve to dodaju objekti preduzeća koja
su u stečaju i privatizaciji – broj braunfild
lokacija je daleko veći. Kako bi otključali
ovaj razvojni potencijal i stavili ga u funkciju
lokalnog ekonomskog razvoja, NALED i
USAID su pokrenuli dvogodišnji projekat za
revitalizaciju braunfilda koji su predstavili na
inicijalnoj konferenciji 16. aprila u Mikser
hausu. Na otvaranju su govorili Vladan
Vasić, gradonačelnik Pirota i član Upravnog
odbora NALED-a, Peter Wiebler, v.d. direktora misije USAID-a i Nj.E. Loren L. Stokvis,
ambasador Holandije. Ovom prilikom najavljen je konkurs za izbor najboljih rešenja
za revitalizaciju braunfilda. Pozvane su sve
lokalne samouprave u Srbiji da nominuju
projektne ideje za transformaciju napuštenih javnih prostora u mesta inspirativnog
preduzet­ničkog delovanja. Sva predložena
rešenja naći će svoje mesto u okviru prvog
on-line kataloga projektnih ideja za revitalizaciju braunfilda, a lokalna samouprava koja
predloži najbolje rešenje – dobija podršku
NALED-a i USAID-a u procesu revitalizacije braunfilda.
6
SINERGIJA
Parafiskali se množe
Fiskalno rasterećenje privrede, koje je
dobilo zamah 2012. ukidanjem 138
parafiskalnih nameta, usporeno je u
poslednje dve godine. Ne samo što ukidanje nepotrebnih taksi i naknada nije
natavljeno, već su se u međuvremenu
pojavile nove. To je bio povod da
NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja urade analizu ove reforme
i njenih efekata. Novi popis parafiskala,
pokazao je da privreda plaća 384 neporeska nameta (371 u prethodom registru) od
kojih su 247 po svojoj prirodi parafiskalni. To znači da pri njihovom plaćanju privreda
od države ne dobija ništa, ili nesrazmerno malo zauzvrat. Najveći deo ovih nameta
– više od 70 % privreda plaća državi (277) dok su ostali u nadležnosti nižih nivoa
vlasti. Pokazalo se da je prethodno ukidanje parafiskala značajno pogodilo lokalne
samouprave i da bi u narednom periodu teret daljeg rasterećivanja privrede morao
da podnese republički nivo vlasti. Jedna od dobrih mera mogao bi da bude zakon o
naknadama za korišćenje javnih dobara u kojem bi se našao pregled svih naknada, pri
čemu se nove naknade ne bi mogle uvoditi nijednim drugim propisom. NALED je
član Radne grupe Ministarstva finansija koja priprema ovaj zakon i svojim predlozima
uticaće na kreiranje što boljeg rešenja i za privredu i za opštine.
BAROMETAR
PROPISA
Država kasni sa donošenjem
165 podzakonskih akata
više od 922 dana u proseku
BROJKE I SLOVA
30
ključnih zakona za
privredu u poslednjih
5 godina menjano
je 98 puta
748.720
dinara - toliko košta najskuplja republička
administrativna taksa
Siva ekonomija za medije
Četiri od pet građana Srbije podržavaju suzbijanje sive ekonomije jer su svesni da ta negativna pojava utiče na njihov standard, ugrožava
radnička prava, kao i zdravlje i bezbednost kada
se nađu u ulozi potrošača. Međutim, dobar deo
stanovništva ipak kupuje švercovane proizvode
na pijačnim i uličnim tezgama, preko oglasa ili u
neprijavljenim radnjama. Najčešće su to tekstil,
odeća i obuća, kozmetika i hemijski proizvodi,
hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i cigarete. Ovo su neki od rezultata istraživanja koje
je uradio Ipsos strategic marketing za potrebe
NALED-a i USAID-a u okviru dvogodišnjeg
Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koje je
krajem aprila ekskluzivno predstavljeno novinarima beogradskih i niških redakcija na treningu
za medije. Uloga medija je ključna u izgradnji
javnog mnjenja o problemu sive ekonomije i
stvaranju ambijenta u javnosti koji pogoduje
neophodnim reformama za suzbijanje ove loše
prakse. U beogradskom Medija centru događaju su prisustvovali predstavnici 15 redakcija:
Politika, Večernje novosti, Danas, Naše novine,
Tanjug, Beta, Radio Beograd, TV Nova, Privredni pregled, eKapija i dr. Takođe, putem video
linka trening je pratilo još 13 novinara iz Niša
– TV Zona plus, NTV, Belle Amie, Kopernikus,
Narodne novine, Super radio, Bum radio i drugi.
NALED u Briselu
Delegacija NALED-a koju je predvodila potpredsednica Upravnog odbora Ana
Brnabić, posetila je u aprilu Brisel povodom otvaranja pregovora o pristupanju EU
kako bi predstavila aktivnosti i rezultate NALED-a na podsticanju regulatornih
reformi u Srbiji i nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ovom prilikom, NALED je
predstavnicima Evropske komisije i tadašnjem izvestiocu Evropskog parlamenta, Jelku
Kacinu, dostavio izveštaj o poslovnom okruženju i ostvarenom napretku Srbije ka EU,
uz preporuke za ekonomsku agendu koju je Evropska komisija objavila u maju ove
godine. NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju povoljnog poslovnog
okruženja u Srbiji – nestabilnost i nepredvidivost regulatornog okvira, implementacija
zakona, fiskalno i parafiskalno opterećenje privrede i suvišna birokratija. Na sastanku
sa službenicima Generalnog direktorata za proširenje, govorilo se o neophodnim
ekonomskim reformama i mogućnostima za finansiranje projekata iz pretpristupnih
fondova na temu suzbijanja sive ekonomije i nelojalne konkurencije, uspostavljanja
tržišne ekonomije, privatizacije, dobrog upravljanja, i korporatizacije javnih preduzeća.
Predstavnici Evropske komisije su napomenuli da Srbija treba da izradi akcioni plan
za upravljanje javnim finansijama od čega zavisi da li ce država sledeće godine dobiti
finansijsku podršku za budžet. Takođe, Srbija će sledeće godine biti obavezna da dostavi program za podsticanje konkurentnosti i rasta privrede – u čemu će NALED kao
vodeća organizacija SEKO-a za konkurentnost, imati važnu ulogu. Trodnevna misija
završila se učešćem na konferenciji „Speak up Serbia“ o slobodi medija i njihovoj ulozi
u procesu pregovora, na kojoj su uz domaćina Jelka Kacina,učestvovali i Saša Mirković,
savetnik ministra za kulturu, Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije, Ljiljana
Smajlović, predsednica UNS-a, Gordana Igrić, regionalni direktor BIRN-a.
avgust 2014 |
7
ISTRAŽIVANJE
OBEĆANJE SINERGIJE
Da li biste prijavili svog poslodavca ukoliko vas zapošljava
na crno ili znate da neki vaš
kolega radi na crno?
Novi zakon o planiranju i izgradnji,
koji bi trebalo da bude usvojen
početkom septembra, omogućiće
dobijanje građevinske dozvole
za 28 dana“
Da
31%
Ipsos za USAID i NALED
Ne 69%
MAJ
Zorana Mihajlović, ministarka
građevinarstva, saobraćaja i urbanizma
JUN
Kula i Odžaci spremni za nove investitore
Tokom maja, NALED je radio na pripremi poslednjih aktivnosti u okviru
EU projekta prekogranične saradnje, uključujući i posete italijanskih i
slovenačkih investitora u Zapadnobački region. U protekle dve godine, u
partnerstvu sa hrvatskom opštinom Gradište i Uredom za međunarodnu
saradnju, NALED je razvijao kapacitete u opštinama Kula i Odžaci za
efikasnu promociju investicija. Zaposleni u lokalnim administracijama
su prošli niz obuka za promociju investicionih potencijala, upravljanje
projektima, prikupljanje i korišćenje informacija za investitore, poslovno
planiranje i komunikaciju sa potencijalnim ulagačima. Kreirane su dve
sektorske analize u oblastima prehrambene i hemijske industrije koje su
identifikovane kao oblasti sa najvećim potencijalom za razvoj Zapadnobačkog okruga. Urađena je investiciona strategija sa trogodišnjim akcionim
planom gde su definisani svi konkretni koraci koje bi Kula i Odžaci trebalo
da naprave radi privlačenja ulaganja. Realizovano je pet investicionih misija
u inostranstvu gde je razgovarano sa stranim kompanijama koje su zainteresovane za neki oblik poslovne saradnje sa Srbijom. To je rezultiralo sa tri
uzvratne posete kompanija iz Italije i Slovenije i one trenutno razmatraju
mogućnost ulaganja u Kulu i Odžake. Za ove dve opštine napravljeni su
promotivni materijali, promovisani su putem medija i njihovi potencijali
predstavljeni su na sajmovima u Berlinu, Hanoveru i Beču. Na kraju, Kula
i Odžaci dobili su vrednu kompjutersku opremu za potrebe biznis zone.
Kreirana je i sveobuhvatna baza podataka neophodnih investitorima pri
planiranju ulaganja, koju mogu da pronađu na internet sajtu ovog projekta i
opštinskim sajtovima.
8
SINERGIJA
NALED i RTS za efikasnu državu
Pune dve godine NALED i Radio-televizija Srbije
uspešno sarađuju na promovisanju regulatornih reformi
i najboljih praksi u radu javne uprave. Tokom 2012.
pokrenuta je antibirokratska kampanja „Pitajte KADA“
koja poziva građane i privrednike da prijave suvišnu
birokratiju, a državu – da je ukine. Kampanju je pratilo
emitovanje pet tematskih spotova o konkretnim problemima u funkcionisanju države: Trudnica protiv sistema,
Parafiskalna zona, Reality show: Gradim fabriku, Život
u sivom i Đavolja posla. Spotovi, praćeni ozbiljnim
analizama, dali su vetar u leđa reformama doprinevši
smanjivanju birokratije za zaposlene trudnice, ukidanju
firmarine za preduzetnike i unapređenju Zakona o radu.
Takođe, zajedno sa RTS-om je organizovan konkurs
za izbor najboljih praksi u radu lokalnih samouprava
– „Šampioni lokalnog razvoja“. Krajem 2013. izabrano
je po pet šampionskih i vicešampionskih rešenja u pet
kategorija: promocija investicija, reforma administracije,
javno-privatno partnerstvo, servis građana i podrška
privredi. U cilju jačanja kapaciteta javnog servisa za kvalitetno izveštavanje o relevantnim ekonomskim temama,
IT savet NALED-a, u kojem su kompanije Asseco SEE,
Comtrade i SAGA, potpisao je u junu Sporazum o saradnji sa RTS-om. Tom prilikom donirana je IT oprema
koja će redakcijama u Beogradu i dopisništvima omogućiti bolje uslove za proizvodnju kvalitetnih sadržaja.
GRAĐANI PITAJU KADA
Kada će država
prestati da nam
traži i naplaćuje
dokumenta kojima
sama raspolaže?
www.naled.rs/pitajtekada
NALED ANKETA
jul 2014.
Za privredu će
od pregovora o
članstvu u EU
najkorisnije biti:
4,76% Bolje suzbijanje monopola
19,05%
Kvalitetniji rad sudova
23,81%
Veća sloboda kretanja robe, radnika i kapitala
4,76% Unapređen sistem javnih nabavki
47,62% Osmišljena preduzetnička i industrijska politika
Gigant automobilske
industrije uskoro u Vojvodini
Na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i
investicionih trendova, u narednih nekoliko godina na
prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida možemo
da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske
industrije – izjavio je krajem juna Branislav Nedimović, član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik
Sremske Mitrovice, na okruglom stolu o potencijalima
automobilske industrije u Vojvodini. Nedimović je
predstavnicima vojvođanskih gradova i opština koji su
učestvovali na okruglom stolu u Pećincima rekao da za
uspešno privlačenje ulaganja nije najvažnija infrastruktura već dobra administracija. „U tom smislu lokalnim
samoupravama može puno da pomogne prolazak kroz
proces certifikacije koji sprovodi NALED. Do sada je
31 lokalna samouprava dobila certifikat, uključujući i
Sremsku Mitrovicu koja se ne bi našla na listi najboljih
investicionih destinacija Financial Timesa da nije bilo
NALED-a“, rekao je Nedimović. Pokrajinski sekretar
za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu
Branislav Bugarski složio se da je ključ uspeha u dobroj
administraciji, ali i u opremanju industrijskih zona i prilagođavanju obrazovnog programa potrebama ulagača.
Ivo Somr, direktor češke kompanije Mitas Tyres koja je
investirala u Rumi, upozorio je da će smanjenje poreskih
kredita i povećanje poreza na dobit imati negativan
efekat na nove investicije. Somr je rekao da Mitas ima
problem da nađe visokokvalifikovane radnike i dodao
da je cena ulaganja tek na petom mestu liste prioriteta
investitora. Skup u Pećincima prvi je u nizu sektorskih
okruglih stolova koje će organizovati NALED uz podršku Pokrajinskog sekretarijata.
Spotom za prava
nezaposlenih
Iako se u pregovore o izmenama Zakona o radu ušlo
sa idejom da se uklone sve
prepreke koje stoje na putu
smanjivanju nezaposlenosti u Srbiji, tokom razgovora sindikata i poslodavaca
vrlo brzo se diskusija svela
na sukob zaposlenih i privrede u odbrani međusobnih prava. Interese najugroženije kategorije – nezaposlenih kojih ima više od 750.000 u Srbiji, nije
imao ko da brani. Kako bi skrenuo pažnju javnosti na ovaj problem, NALED
je snimio kratak spot provokativnog naziva „Đavolja posla“ koji ilustruje problematične odredbe zakona koje destimulišu zapošljavanje starijih ali i mladih
osoba u potrazi za prvim poslom. Tema i odlične role Dejana Ćirjakovića u
ulozi anđela i Nikole Škorića u ulozi đavola (poznatijih kao Boškić i Torbica iz
humorističkog serijala „Državni posao“) vrlo brzo su uzburkale javnost. Dok
su nezaposleni podržali ideju spota, predstavnici sindikata su išli dotle da su
od Vlade tražili da RTS-u zabrani emitovanje! „Đavolja posla“ je peti u nizu
promotivnih video spotova snimljenih u okviru antibirokratske kampanje „Pitajte kada“, koju NALED sprovodi u partnerstvu sa Radio televizijom Srbije i
Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Na YouTube stranici
NALED-a do sada je imao više od 44.000 pregleda.
avgust 2014 |
9
NET(WORKING)
JUL
Vulin: Članovi NALED-a najbolja privreda
Članovi NALED-a su najbolji deo privrede, redovno izmiruju obaveze prema državi, imaju
više od 100.000 zaposlenih i njihov glas mora da se uvaži. Oni su uputili dobre predloge za
izmene Zakona o radu, od kojih su gotovo svi uvaženi, a nisu bili u suprotnosti sa interesima
radnika. Ovim rečima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar
Vulin opisao je doprinos NALED-a unapređenju radnog zakonodavstva. On je prvi ministar
nove Vlade koji se sastao sa članovima i partnerima Alijanse na radnom ručku organizovanom 9. jula u hotelu Hajat. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 zvanica,
razgovarano je o planovima Vlade Srbije, novinama u Zakonu o radu, socijalnoj politici i
načinima za unapređenje Inspekcije rada. Ministar Vulin je istakao da je želja Vlade bila da
izmeni sve odredbe koje će ambijent za poslodavce učiniti boljim, ali vodeći računa o interesima radnika. Domaćin skupa, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kompanije Bambi Miroslav Miletić istakao je da će izmene radnog zakonodavstva predstavljati
pomak u unapređenju poslovnog ambijenta, a posebno je izrazio očekivanje da će uticati na
smanjivanje sive ekonomije. Tim povodom on je ministra Vulina upoznao sa NALED-ovim
Savezom za fer konkurenciju, u kojem su okupljene kompanije koje redovno izmiruju sve
obaveze prema državi i zaposlenima, posluju legalno i značajno doprinose domaćoj ekonomiji – Coca-Cola, JTI, Philip Morris, Gomex, Bambi, Centro štampa... Miletić je preneo da
su te kompanije spremne da pomognu u daljem suzbijanju sive ekonomije i izneo predlog
NALED-a da država sastavi i objavi Belu listu odgovornih kompanija.
10 SINERGIJA
Region gradi svoj
pečat kvaliteta
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Makedonija vrlo brzo će se izdvojiti na globalnoj
investicionoj mapi kao region pogodan za
ulaganje. Važnu ulogu u svemu ovome ima
Program certifikacije opština sa povoljnim
poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi
(BFC SEE), prva regionalna inicijativa za
unapređenje i harmonizaciju uslova poslovanja koju je 2012. pokrenuo NALED u
saradnji sa institucijama iz susednih zemalja
i uz podršku nemačke Vlade i GIZ-a. Interesovanje lokalnih samouprava ove godine je
„eksplodiralo“ – u program se uključilo 60
opština i gradova iz regiona, među kojima je
11 iz Srbije: Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Lebane,
Bela Palanka, Novi Bečej, Vrnjačka Banja
i Ivanjica. Certifikacija je proces koji od
lokalnih samouprava zahteva prolazak kroz
niz reformi u ispunjavanju 12 kriterijuma
važnih za stvaranje efikasne administracije i
povoljnih uslova za razvoj privrede.
Posle Pirota i Rume, koji su prvi u Srbiji
ispunili regionalni standard poslovnog
okruženja, na ceremoniji održanoj 4. jula u
Skupštini Beograda, uručeni su novi regionalni certifikati Leskovcu i Staroj Pazovi, a
nacionalni Boljevcu, Knjaževcu, Negotinu
i Trsteniku. Ovom prilikom, ministarka za
državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori
Udovički, istakla je da NALED-ov program
certifikacije pravi način da se unapredi
opštinska administracija i postigne nešto
konkretno na lokalu. „To je proces koji nudi
model saradnje privrede i lokalne samouprave i proces koji podstiče konkurentnost,
međuopštinsku i međuregionalnu saradnju“
– ocenila je ministarka Udovički.
Susret lidera i partnera
Sredinom jula u Beogradu održao se tradicionalni letnji susret lidera i
partnera NALED-a, kojem su prisustvovali članovi Upravnog odbora
Alijanse na čelu sa Vladanom Atanasijevićem, predsednik Izvršnog
odbora Darko Vukobratović, član Nadzornog odbora Vladimir Milovanović, predsednik Etičkog komiteta David Lythgoe, direktor IMF-a
Daeheang Kim, ambasador Švajcarske Jean Daniel Ruch, čelni ljudi
RTS-a, APR-a, RATEL-a, predstavnici USAID-a. Specijalni gost bio je
ministar odbrane i doskorašnji član Upravnog odbora NALED-a, Bratislav Gašić koji je ovom prilikom preneo zahvalnost Vlade i premijera
Vučića za podršku koju NALED pruža u sprovođenju reformi značajnih
za ekonomski razvoj Srbije, a posebno za doprinos usvajanju izmena
Zakona o radu. Vladan Atanasijević se kratko osvrnuo na dosadašnje
rezultate Alijanse i buduće prioritete: “Ove godine NALED dostiže
brojku od 200 članova i teritorijalnu pokrivenost od preko 70%, što
nam daje snagu da istrajemo u našoj nameri da unapredimo poslovni
ambijent, smanjimo birokratiju i podstaknemo Vladu na odgovorno
delovanje. Mnogo toga smo uspeli da uradimo – naša rešenja našla su
svoje mesto u novom Zakonu o radu, pokrenuli smo pitanje parafiskalnih nameta u Srbiji i direktno doprineli ukidanju firmarine za preduzetnike, smanjili smo procedure za trudničko bolovanje za 2/3, a nedavno
je zaživela objedinjena uplata poreza i doprinosa na zarade – jedna od
prvih preporuka naše Sive knjige. Nastavićemo da radimo na smanjenju
sive ekonomije u partnerstvu sa USAID-om i kompanijama iz članstva,
unapređenju ključnih zakona za privredu i uvođenju međunarodnih
standarda povoljnog poslovnog okruženja u naše opštine i gradove.“
avgust 2014 | 11
SERVISNE INFORMACIJE
NALED BERZA
Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju
ponudu za NALED berzu i uživajte u promociji
www.naled-serbia.org/berza
Letnja avantura u Opatiji
Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 20% Važi do 31. avgusta 2014.
Grand hotel Četiri Opatijska Cveta, smešten u samom centru Opatije, članovima i partnerima NALED-a
nudi popust od 15% na usluge smeštaja u dvokrevetnim sobama na bazi polupansiona. Ponuda uključuje
bogati buffet doručak i večeru, tanjir voća, domaće keksiće i praline u sobi na dolasku. Minimalan boravak je
3 noći, a gostima su na raspolaganju i dodatne pogodnosti: popusti na ručak u a la carte restoranu Cantinetta
Sv. Jakov i sve spa tretmane za vreme boravka. Hotel ima 248 luksuzno uređenih soba i apartmana, i smešten
je na idealnoj poziciji uz samo opatijsko šetalište, Lungo mare.
Viktora cara Emina 6, Opatija, Hrvatska, +385 51 278 024, [email protected], www.milenijhoteli.hr
Istraživanje javnog mnjenja
Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 25% Važi do 15. septembra 2014.
Kompanija ProPozitiv koja pruža sve vrste usluga u domenu prikupljanja i analize podataka, članovima i
partnerima NALED-a nudi popust od 15% za istraživanje javnog mnjenja, i ekskluzivni popust od 25% za
prvih pet članova NALED-a. U ponudi kompanije nalaze se različiti metodološki pristupi: od telefonskog
anketiranja, preko online istraživanja, anketiranja na izlazu mesta prodaje/pružanja usluge, do istraživanja sa
regrutovanom ciljnom grupom na jednom mestu, klasičnih terenskih anketiranja, Mystery Shopper/Call i
kvalitativnih istraživanja sa fokus grupama i dubinskim intervjuima.
ProPozitiv, Makedonska 11/V, Beograd, 060 50 55 116, [email protected], www.pro-pozitiv.com
Konferencije u Medija centru
Popust: 5% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 10% Važi do 30. septembra 2014.
Medija centar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kao jedina multimedijalna organizacija koja pruža
kompletne usluge na polju medija u regionu Jugoistočne Evrope, nudi članovima i partnerima NALED-a popust
od 5% na usluge najma prostora i organizacije konferencija, a prvih pet članova NALED-a koji se jave stiču pravo
na specijalan popust od 10%. Osnovni paket ponude obuhvata najam konferencijske sale, prostor za pauzu i
koktel, ozvučenje, video bim, kreiranje i slanje saopštenja, video snimak konferencije i postavljanje na sajt Medija
centra.
Medija centar, Terazije 3/II, Beograd, 011 33 49 541, [email protected], www.mc.rs
Usluge održavanja i obezbeđenja prostora
Popust: 10% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 15%
Važi do 31. decembra 2014.
ISS Interservis, koja već deceniju sa uspehom posluje na tržištu Srbije, nudi članovima i partnerima NALEDa 10% popusta na usluge higijenskog čišćenja, tehničkog održavanja opreme i objekata, fizičkog i tehničkog
obezbeđenja. Lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a je na raspolaganju i besplatna izrada Elaborata o zatečenom stanju postojećih usluga sa preporukama za njihovu efikasniju i racionalnu primenu (u skladu sa principima USAID-ovog Plana integriteta).
Jove Ilića 31, Beograd, 011 206 55 33, 060 02 06 560, [email protected], www.interservis.rs
12 SINERGIJA
NALED Berza, Compendium fondova, Stipendije info
Baza fondova Compendium
Sve o izvorima finansiranja na jednom mestu
www.naled-serbia.org/compendium
Ambasada Kraljevine Norveške
Ambasada Norveške opredelila je 500.000 evra za projekte lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva za otklanjanje posledica poplava u Srbiji.
Prioritet će imati projekti u opštinama koje su pretrpele štetu: Čačak, Užice,
Požarevac, Loznica, Šabac, Smederevo, Jagodina, Valjevo, Grocka, Obrenovac, Koceljeva, Krupanj, Lazarevac, Vladimirci, Smederevska Palanka, Mali
Zvornik, Ćuprija, Paraćin, Žagubica, Trstenik, Ub, Lajkovac, Bogatić, Surčin,
Svilajnac, Bor, Mionica, Ljubovija, Sremska Mitrovica, Kraljevo, Pećinci,
Lajkovac, Osečina i Ljig. Ključne aktivnosti za koje se dodeljuju sredstva
obuhvataju čišćenje i dezinfekciju javnih površina, procenu štete i planiranje
prioritetnih mera, pružanje socijalnih usluga vulnerabilnim grupama koje su
pretrpele posledice poplava, saradnju NVO i opština u ponovnom obezbeđivanju stambenog pitanja i izvora prihoda za lokalno stanovništvo, rekonstrukciju
javne infrastrukture. Rok za prijave: 31. decembar 2014.
USAID Srbija
USAID Srbija raspisao je godišnji poziv za podnošenje predloga projekata. Sredstva u visini do 500,000 dolara po projektu dostupna su
organizacijama civilnog društva i udruženjima, za inicijative koje imaju za cilj napredak u procesu evrointegracija, unapređenje filantropskih
aktivnosti za podršku civilnom društvu i jačanje kapaciteta, mreža i inovativnosti u rešavanju socijalnih tema. Rok za prijave: 3. april 2015.
Journalismfund.eu
Fondacija Journalismfund.eu dodeljuje sredstva za prekogranične projekte istraživačkog novinarstva u EU i EFTA državama. Teme istraživanja treba da
budu relevantne za evropsku publiku i da predstave nove informacije o tekućoj situaciji i uporednoj analizi u najmanje dve države. Sredstva se obezbeđuju za troškove pripreme istraživanja, uključujući putne troškove, troškove prevoda, pristupa bazama podataka i sl. Rok za prijave: 15. septembar 2014.
Stipendije info
Stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu - www.naled-serbia.org/training
Plaćeno stručno usavršavanje u Indiji
Indijski tehnički i ekonomski program saradnje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Indije, pruža mogućnost plaćenog stručnog usavršavanja u
ovoj zemlji u trajanju od dve do 14 nedelja za specijalističke obuke i dve godine za master i postdiplomske studije u oblastima kao što su finansije, bankarstvo i revizija, ICT, engleski jezik, menadžment, ruralni razvoj i MSP, novinarstvo, zaštita životne sredine i OIE. Zainteresovani kandidati se mogu
prijaviti putem Ambasade Indije u Beogradu najkasnije tri meseca pre početka kursa. Ministarstvo spoljnih poslova Indije za učesnike obezbeđuje
troškove prevoza, smeštaja i dnevnica za vreme trajanja obuke.
Treninzi za javni sektor u Hagu
MATRA program Ministarstva spoljnih poslova Holandije, u okviru svog programa Jačanje institucionalnih kapaciteta javnog sektora u domenu vladavine prava, sprovodi tri treninga na temu decentralizacije, javnih nabavki i efikasnog sudskog sistema. Cilj treninga je da se podigne
svest među donosiocima odluka i politika o zakonskim okvirima neophodnim za efikasnost u ovim oblastima, tehnikama EU lobiranja, evropskim propisima, najboljim praksama. Svaki trening će obuhvatiti po 25 predstavnika nacionalnih i lokalnih vlasti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Turske. Treninzi se održavaju od 19. do 29. oktobra 2014. u Hagu, a sve troškove snosi organizator.
Rok za prijave: 24. avgust 2014.
Trening o proizvodnji povrća u Izraelu
Trening za predstavnike državnih institucija, istraživačkih centara, nevladnih organizacija i privrede organizuju Izraelska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom
posete Izraelu, od 16. novembra do 10. decembra 2014. saznaju o tehnikama i tehnologijama za proizvodnju povrća u kontrolisanim uslovima
od stručnjaka u ovoj oblasti. Sve troškove snosi organizator, osim troškova puta i avionskih karata. Rok za prijave: 6. oktobar 2014.
avgust 2014 | 13
FOTO VESTI
1003
POMOZIMO OPORAVAK
POPLAVLJENIH GRADOVA
I OPŠTINA SRBIJE
Za vreme katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju u maju, krizni štab NALED-a je na dnevnom
nivou prikupljao i prenosio preko društvenih mreža i sajta info.poplave.rs informacije sa terena o vrsti i
načinima pomoći za 45 poplavljenih područja. Zaposleni u Izvršnoj kancelariji, članovi i prijatelji
NALED-a iz zemlje i regiona – svi su se angažovali da pomognu. A pomoć je i dalje potrebna.
SMS: 1003 // PayPal: floodrelief.gov.rs
Pomoć obnavljanju poljoprivrede
U najkraćem roku, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), NALED je pripremio sveobuhvatnu analizu o
hitnim potrebama poljoprivrede u svim ugroženim mestima kako
bi pomogao u prikupljanju pomoći za opštine. Krajem jula, EU
je dodelila FAO osam miliona evra za obnavljanje poljoprivredne
proizvodnje u 24 opštine koje su pretrpele najveću štetu.
Beograd, Sombor, Bela Palanka, Nova Varoš,
Mokrin-Kikinda, Jagodina, Novi Pazar, Inđija i
mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji
pokazale su istinsku solidarnost sa ugroženima
14 SINERGIJA
#poplave2014
Do 1. jula, na račun
Vlade Srbije uplaćeno
je oko 3,34 milijarde
dinara (28,9 miliona
evra) za pomoć
poplavljenim područjima
#pomoć
#helpserbia
#floods
Smart Kolektiv je organizovao
sakupljanje humanitarne
pomoći najugroženijima
Asseco SEE,
Coca-Cola, Victoria Group, Tigar Tyres, odgovornih
veno
društ
od
neke
su
Bambi, CWP, samo
su pomogle
kompanija iz NALED-ovog članstva koje
Kancelarija za mlade i opština Inđija
donirali su garderobu, hranu, vodu,
sredstava za higijenu i bebi opremu
Energoprojekt –
otvorio vrata „Paviljona“ za evakuisane
Krizni štab Građanskih
inicijativa je prikupio velike
količine materijalne pomoći
za porodice pogođene
poplavama i još uvek je aktivan
avgust 2014 | 15
U SINERGIJI
Alijansa nudi svaku pomoć
u pregovorima s Briselom
S
manjenje sive ekonomije, podsticanje
javno-privatnog partnerstva, fleksibilnije zapošljavanje, rešavanje problema
braunfilda i smanjenje birokratije najvažniji
su prioriteti rada NALED-a u 2014/15 –
tako su 11. aprila glasali članovi na VIII
godišnjoj Skupštini Alijanse.
Osim definisanja strateških prioriteta i
zajedničke agende za unapređenje poslovnog ambijenta, godišnji susret članova bio je
i prilika da se predstave ključna dostignuća
NALED-a, ali i da se razmene mišljenja o
ulozi Alijanse u pregovorima o pristupanju
Srbije EU.
„Namera nam je da postanemo deo procesa
pregovora o članstvu i da svojim znanjem,
objektivnošću i istrajnošću doprinesemo što
Dodeljene „strele“
NALED je spreman da znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinese
bržem i kvalitetnijem prolasku kroz pregovore, i izražava želju da se uključi
u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda
bržem i kvalitetnijem čprolasku kroz pregovore na dobrobit građana i privrede. Želimo
i spremni smo da se uključimo u rad tela koja
će definisati politike i rokove za primenu EU
standarda“, izjavio je Vladan Atanansijević,
predsednik Upravnog odbora NALED-a,
otvarajući ovogodišnju Skupštinu i zatim
naglasio: „Predlažemo da ubuduće usvajanje
zakona bude zajednički posao privatnog,
javnog i civilnog sektora, da pravila igre
na tržištu budu jasna, da svi imaju jednak
tretman, da se jednostavnim potezima
U svečanom delu Skupštine organizovana je i dodela NALEDove „strele“ koja predstavlja simbol zajedništva i saradnje privrede, opština i institucija na stvaranju boljih uslova za život
i rad u Srbiji. Dobitnici ovogodišnje nagrade su zaslužni partneri, USAID – Susan Kutor, direktor kancelarije za ekonomski razvoj u okviru misije USAID-a u Srbiji i GIZ – Christophe
di Marco, menadžer GIZ Otvorenog regionalnog fonda.
16 SINERGIJA
izvučemo iz lavirinta birokratije, da državu
rasteretimo obaveze da misli i odlučuje o
svemu i kreiranje budućnosti prepusti lokalnim samoupravama i njenim građanima koji
sami znaju najbolje da izaberu za sebe“.
U ime organizacije koja je spremna da državi
ponudi konkretna rešenja i pomoć, ali i
da javnost u Srbiji i Briselu transparentno
informiše koliko je Srbija uspešna u ispunjavanju evropskih standarda, govorila je i Ana
Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora
NALED-a. Tom prilikom, ona se osvrnula
na ishod razgovora visoke delegacije NALED-a na sastanku u Briselu sa tadašnjim
izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju,
predstavnicima generalnog direktorata za
proširenje i diplomatskom misijom Srbije
pri EU: „Jedna od najboljih definicija NALED-a koju sam u poslednje vreme čula je
ona koju je u Briselu izrekao Jelko Kacin, a
Izveštaj sa konferencije:VIII Skupština NALED-a
ona glasi da je NALED organizacija koja ‘drži ogledalo’ ispred Vlade Srbije, pomaže joj
da se vidi i popravi ono što joj se ne sviđa“.
Brnabićeva je istakla da je NALED predstavnicima evropskih institucija u Briselu
predstavio i izveštaj o ostvarenom napretku
Srbije ka EU, kao i to da će pomoći Vladi u
ostvarenju zadatka da se za četiri-pet godina
zatvore pregovori o pristupanju Srbije EU.
U međuvremenu, NALED će nastaviti
kvartalno da izveštava direktno Brisel, kao
i institucije EU u Srbiji o progresu koji
naša zemlja pravi u stvaranju povoljnog
poslovnog okruženja u skladu sa evropskim
pravima.
Predstavljajući ključne rezultate u 2013.
godini, izvršna direktorka Violeta Jovanović
rekla je da je NALED izrastao u najveću
privatno-javnu asocijaciju u zemlji koja
broji 190 članova, i vodeći autoritet na polju
nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ona je
zahvalila USAID-u na ukazanom poverenju
i direktnom grantu za sprovođenje dvogodišnjeg programa za revitalizacjiu braunfilda
i smanjenje sive ekonomije. „U domenu
regulatorne reforme, postigli smo da 80 %
preporuka Sive knjige bude uključeno u akcioni plan Vlade za unapređenje poslovnog
okruženja i učestvovali smo u izradi rešenja
za ključne zakone o radu, naknadama i planiranju i izgradnji“ navela je Jovanovićeva.
Govoreći o internacionalizaciji aktivnosti,
ona je ukazala na formiranje Regionalne
mreže institucija – platforme za sprovođenje
prekograničnih i međunarodnih projekata
za ocenu, unapređenje i harmonizaciju
kvaliteta poslovnog okruženja u jugoistočnoj
Evropi.
Nadovezujući se na izlaganje o rezultatima
rada, Bratislav Gašić, bivši potpredsednik
UO NALED-a i aktuelni ministar odbrane,
posebno je istakao Program certifikacije
opština sa povoljnim poslovnim okruženjem
(BFC) kao jedan od najznačajnijih projekata
za podsticanje razvoja lokalne ekonomije.
Na godišnjoj Skupštini govorilo se i
o značaju osnivanja Etičkog komiteta
NALED-a koji bi u budućnosti trebalo da
osigura postupanje novih članova u skladu
sa vrednostima, principima poslovne etike
NALED-ov Izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU
U izveštaju koji je predstavljen predstavnicima evropskih institucija u Briselu i izvestiocu
Evropskog parlamenta za Srbiju, NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju
dobrog privrednog ambijenta kao što su:
• učestala upotreba hitnih procedura prilikom donošenja zakona – prema Regulatornom
indeksu Srbije 70 % zakona važnih za privredu doneto je po hitnom postupku
• problem implementacije zakona zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata – po
NALED-ovom Barometru institucije u proseku kasne više od 800 dana
• nepredvidivost poslovnog okruženja – u proteklih 5 godina 30 relevantnih zakona je
menjano 98 puta
• fiskalno opterećenje privrede – privreda plaća 247 parafiskalnih nameta za koje ne dobija
ništa ili nesrazmerno malo, od čega 72 % naplaćuje Republika
• komplikovana procedura izdavanja građevinskih dozvola za koju u Srbiji treba 269 dana
Pohvaljeni su pomaci koji su učinjeni sa objedinjenom uplatom poreza i doprinosa na zarade,
ujednačavanje prakse Poreske uprave uvođenjem obavezujućeg mišljenja Ministarstva finansija i najavljeno usvajanje novog Zakona o radu. Tom prilikom, NALED je u Briselu dostavio i
preporuke za pripremu ekonomske agende koju je EK za Srbiju objavila u maju ove godine.
i Etičkog kodeksa Alijanse.
David Lythgoe, prvi predsednik
Komiteta, istakao je da je ovom
odlukom NALED etiku postavio visoko na lestvici dobrog
poslovnog okruženja.
U svečanom delu Skupštine, članovima se se pridružili partneri iz
Vlade, međunarodnih organizacija i diplomatskog kora. „NALED
je nezaobilazna organizacija u
Srbiji u svim procesima reformi
imajući u vidu da objedinjuje različite sektore i široke interese. Preporučujem novoj
Vladi da u procesu pregovora sa EU koristi
stručnost NALED-a, kao i za osmišljavanje
i primenu ekonomskih reformi. S druge
strane, NALED neka nastavi sa aktivnim pristupom u organizovanju ovakvih događaja i
preporukama ka Vladi u oblasti regulatorne
reforme. Siguran sam da je NALED važan i
uticajan faktor koji će olakšati proces pristupanja Srbije EU“ rekao je ovom prilikom šef
Delegacije EU Michael Davenport.
„Namera nove Vlade je da se na što efikasniji način poboljša poslovna klima, ne samo u velikim centrima, već i svim lokalnim
samoupravama, posebno u najnerazvijenim
krajevima. Ključna je borba za nove investicije, nova radna mesta i povećanje BDP-a i
zato je potrebna jasna i transparensta akcija
svih državnih organa, institucija, kompanija
i asocijacija. U ovom poslu neophodna nam
je podrška NALED-a“ zaključio je ministar
Igor Mirović.
avgust 2014 | 17
U SINERGIJI
Evropska unija
za početnike
Američki državni sekretar
Henri Kisindžer svojevremeno
je postavio pitanje: koga
da zovem kad hoću da
razgovaram sa Evropom?
Ako mislite da odgovor
danas glasi: Angelu Merkel –
niste u pravu. Ili možda jeste?
Kako je sve počelo
Kada je 1946. godine na Univerzitetu u Cirihu Vinston Čerčil održao svoj čuveni govor
u kome je istakao neophodnost osnivanja
Sjedinjenih država Evrope, malo ko je verovao da će pola veka kasnije – 1993. ta ideja
postati stvarnost, a nakon novih 20 godina,
ovaj državni savez, koji pravnici i dalje opisuju kao organizaciju sui generis (samosvojnu,
ni sa čim sličnu) obuhvata pretežnu većinu
evropskih zemalja, ukupno njih 28, od čega
18 ima i zajedničku valutu.
Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovora, kojima su formirane Evropske zajednice
18 SINERGIJA
– prvo Evropska zajednica za ugalj i čelik
1951. godine, a potom i Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica
za atomsku energiju (Evroatom)1957.
godine. Nadležnosti i aktivnosti ove tri
zajednice, a naročito EEZ, bile su usmerene na ekonomsku integraciju tadašnjih
šest država osnivača – Belgije, Holandije,
Luksemburga, Italije, Nemačke i Francuske. Vremenom su se nadležnosti Evropske
ekonomske zajednice povećavale, a organizaciji priključivale i druge države. Ključni
iskorak učinjen je 1. novembra 1993. kada
je stupio na snagu tzv. Mastrihtski ugovor
kojim je osnovana Evropska unija sačinjena
od 12 država članica, kao organizacija koja
je, osim tri navedene zajednice, obuhvatala
i nadležnost u oblasti spoljne i bezbednosne politike te saradnju u oblasti policije i
pravosuđa. Poslednja decenija 20. i početak
21. veka označene su brzim napretkom kako
u pogledu povećanja broja članova, tako i u
pogledu širenja nadležnosti i jačanja integracije. Svakako najznačajniji iskorak u tom
pogledu trebalo je da predstavlja usvajanje
Ustava za Evropu, kojim su bile predviđene
i funkcije predsedavajućeg Evropskog saveta
i ministra spoljnih poslova Unije – kao
Evropska unija
odgovor na čuveno Kisindžerovo pitanje
„Koga da zovem kada hoću da razgovaram sa
Žan Klod Junker,
Evropom“. Ipak, usled neuspeha na refenovi predsednik
Evropske komisije
rendumima u Francuskoj i Holandiji ovaj
pravni akt nije usvojen, već se pristupilo još
jednom setu izmena Osnivačkih ugovora. To
možda nije donelo vidljivije izmene pravnog
poretka Unije, niti je predstavljalo formalni
iskorak od sui generis organizacije ka nekom
obliku konfederalizma ili federalizma, ali
je ipak predstavljalo značajnu stepenicu u
procesu dalje ekonomske, pravne i političke
integracije evropskih država. Od Ugovora
iz Lisabona (novi reformski ugovor o EU
koji je stupio na snagu 1. decembra 2009),
Evropska zajednica, kao pravna naslednica
Evropske ekonomske zajednice, prestaje da
postoji. Postoji samo Evropska unija. Nadležnosti u oblasti policijske
organi Unije su: Evropski
Započelo se
i pravosudne saradnje su
parlament, Evropski savet,
iz relativno labavog režima
Savet ministara (ili Savet
usvajanjem
prenete u oblast u kojima
Evropske unije), EvropOsnivačkih
ugovora,
Unija ima podeljenu nadska komisija, Sud pravde
kojima su formirane Evropske unije, Evropska
ležnost sa državama članicama. Samo je saradnja
Evropske zajednice – centralna banka i Računou oblasti spoljne politike i
vodstveni sud.
prvo
Evropska
bezbednosti ostala u domenu koji je više međudržavni
Evropska komisija
zajednice za ugalj
nego naddržavni.
i čelik 1951. godine Za države kao što je Srbija,
koje su u procesu pristuEvropska unija ima organe koji su delipanja Evropskoj uniji, svakako najvidljiviji
mično uporedivi sa organima nacionalnih
organ EU jeste Evropska komisija. Evropska
država, a delimično sa organima koji
komisija je izvršni organ Unije, zapravo –
postoje u klasičnim međunarodnim zajednjena Vlada. Kao i u nacionalnim državama,
nicama. Prema Ugovoru o Evropskoj uniji,
i u Evropskoj uniji Komisija je glavni predlagač zakona, dok je za njihovo usvajanje
takođe zadužen parlament, ali ne samostalno – već zajedno sa Savetom ministara. Iza
Evropska unija (EU) je međuvladina i
Evropske komisije stoji pozamašan admininadnacionalna zajednica dvadeset osam
evropskih država. EU je specifična orgastrativni aparat: 23.000 službenika radi u 33
nizacija bez presedana u istoriji, i može se
različita odeljenja – generalna direktorata
definisati kao – federacija u monetarnim
i 11 službi. Za Srbiju je u ovoj fazi ključno
odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti
životne sredine, konfederacija u socijalnoj
delovanje Generalnog direktorata za proširei ekonomskoj politici, zaštiti potrošača,
nje, i u okviru njega – jedinice C.2 zadužene
unutrašnjoj politici i kao međunarodna orza Srbiju koju vodi Myriam Ferran.
ganizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast
Kako definisati EU
na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište
koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 18 članica), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i
zajedničkoj politici u sferi ribarstva.
Komisija se sastoji od 28 komesara (iz svake
zemlje članice EU dolazi po jedan), uključujući predsednika Komisije i potpredsednike.
Komesari imaju različita zaduženja i resore
Novi saziv
Evropske komisije
Žan Klod Junker, doskorašnji premijer
Luksemburga, dobio je podršku 422 od
729 poslanika u Evropskom parlamentu i
izabran je za novog predsednika Komisije,
zamenivši portugalskog političara Žozea
Manuela Barozoa na toj poziciji. Mnoge
članice Unije su do kraja jula predložile novoizabranom predsedniku svoje kandidate
za komesare. Najatraktivnija mesta su ona
koja se tiču ekonomije, trgovine, energetike, unutrašnjeg tržišta, konkurencije.
Evropski lideri će na samitu 30. avgusta
doneti odluku o budućim komesarima.
Nova Evropska komisija stupa na dužnost
1. novembra 2014.
Osim predsednika Komisije, po posebnom
postupku se imenuje i Visoki predstavnik
Unije za spoljnu politiku i bezbednost. S
obzirom na to da je reč o ublaženoj verziji
ministra spoljnih poslova reč je o izuzetno
značajnoj političkoj funkciji. To se posebno ogleda u činjenica da njen nosilac istovremeno zauzima mesto potpredsednika
Komisije, a učestvuje i u radu Evropskog
saveta, najvišeg političkog tela Unije.
(nešto poput ministara), koje im dodeljuje
predsednik Komisije. Za nas su u proteklom
periodu posebno bili značajni doskorašnji
predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo,
potpredsednica Komisije i visoki predstavnik za spoljnu politku i bezbednost Ketrin
Ešton, komesar za proširenje i politiku
prema susedima Štefan File.
Od usvajanja Ugovora iz Lisabona posebno
avgust 2014 | 19
U SINERGIJI
se vodi računa da sastav, a naročito izbor
predsednika Evropske komisije, bude u
skladu sa sastavom Evropskog parlamenta.
Naime, kandidata za predsednika Komisije
imenuje Evropski savet, a za njegov izbor
mora glasati većina članova Evropskog
parlamenta. Uloga Evropske komisije jeste
da zastupa interese Unije i otuda je jedan
od važnih kriterijuma za izbor evropskih
komesara njihova posvećenost evropskim
vrednostima. Kandidate za komesare predlažu države članice i stoga oni moraju imati
odgovarajući stručan ali i politički ugled. Od
komesara se, međutim, očekuje da tokom
svog mandata u trajanju od pet godina ne
zastupa interese ni države, ni konkrentne vlade koja ga je nominovala, već opšte interese
Unije.
Ekonomija EU u kratkim crtama
Sa više od 500 miliona stanovnika, i društvenim bruto
proizvodom koji premašuje 13 biliona evra (25.700 evra
po glavi stanovnika), ekonomija EU je najveća u svetu.
Postoje značajne razlike u standardu među zemljama
članicama, od Luksemburga koji sa 83.400 evra ima
15 puta veći BDP po glavi stanovnika do poslednje
plasirane Bugarske (BDP 5.500 evra po stanovniku).
Nezaposlenost je stabilna i iznosi 10,9%. Najmanja nezaposlenost među zemljama članicama je u Austriji (4,8
%), Nemačkoj (5,2 %) i Luksemburgu (6,1 %), a najviša
je u Grčkoj (27,4 %) i Španiji (26,7 %).
telu koje je sačinjeno od resornih ministara
država članica – dakle, od predstavnika ne
samo država, već i aktuelnih vlada u tim
državama. Ovo telo zastupa interese država
članica. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je tokom istorije evropske integracije
ono ujedno bilo i glavno zakonodavno
telo Evropske unije – čak i nakon usvajanja
Ugovora iz Lisabona, popularnog nazvanog
Ostali organi EU
još i „ugovorom parlamenata“. Evropski
Evropski savet, koji se sastaje dva puta goparlament, naime, ne može samostalno
dišnje, a čine ga šefovi država i vlada država
usvajati propise Evropske unije, već to čini
članica, formiran je upravo zbog toga da
zajedno sa Savetom. Savet ima 10 različitih
se donošenje važnih odluka o budućnosti
sastava, u zavisnosti od pitanja o kome se
Unije podigne na najviši
raspravlja, a više različitih
Poslednja
decenija
politički nivo. Trenutni
sastava može zasedati i
predsednik Evropskog
20. i početak 21. veka istovremeno. Odluke se
saveta je Herman Van
najvećem broju oblasti
označene su brzim udonose
Rompej, nekadašnji premikvalifikovanom venapretkom
kako
u
jer Belgije.
ćinom, a svaka država ima
pogledu povećanja određeni broj glasova u SaSavet Evropske unije ili
vetu. Sistem kvalifikovane
broja članova, tako većine postavljen je tako
Savet ministara je možda
telo koje najviše odstupa
i u pogledu širenja da obezbedi da odluka o
od redovnog uređenja i
nekog pravnog
nadležnosti i jačanja usvajanju
podele vlasti u nacionalakta bude podržana većiintegracije
nim državama. Radi se o
nom glasova i da je podrži
20 SINERGIJA
najmanje 15 država članica. U praksi, sistem
kvalifikovane većine takođe znači da se lako
može desiti da ministar koji nije glasao za
usvajanje nekog propisa EU mora taj isti
propis da „brani“ u svojoj državi.
Evropski parlament, organ EU koji predstavlja sve njene građane, dakle, nije jedini
zakonodavni organ Unije. On tu ulogu deli
sa Savetom ministara. Poslanici Evropskog
parlamenta (ima ih 751) biraju se svake pete
godine na neposrednim izborima koji se organizuju u državama članicama. Broj poslanika koje dobija svaka zemlja zavisi od njene
populacije, ekonomske i političke snage.
Budući da poslanici Evropskog parlamenta
ne treba da predstavljaju interese svojih
država, već građana koji su ih izabrali, oni se
i u Parlamentu ne grupišu po državnoj, već
po političkoj pripadnosti (pa tako u okviru
jedne partije ima pripadnika različitih zemalja). Postoji sedam različitih parlamentarnih
grupacija i 32 nesvrstana člana. Dve najveće
grupacije su Evropska narodnjačka partija
– Evropske demokrate i Partija Evropskih
socijalista, koje zajedno uvek drže između
50 i 70 % mesta u Parlamentu.
Evropska unija
Parlamentarci
zaduženi za Srbiju
Evropski parlament ima dva sedišta –
u Briselu i Strazburu (na slici) pa se
jednom mesečno svi parlamentarci i
sva dokumentacija seli iz Belgije u
Francusku, što je neefikasno ali nema
političke volje da se promeni
S obzirom da je uloga Evropskog parlamenta
telu koje ima izuzetno značajnu ulogu ne sau kreiranju evropskog zakonodavstva dugo
mo u tumačenju, već i u izgradnji evropskog
bila sporedna, izbori za Evropski parlament
pravnog sistema. Postupci pred ovim sudom
nisu bili od velikog poline podrazumevaju, kao u
Organi EU su:
tičkog značaja. Međutim,
slučaju Evropskog suda za
kako je vremenom osvajao i
Evropski parlament, ljudska prava, da prethoddobijao sve više nadležnosti
moraju biti iscrpljeni
Evropski savet, Savet no
i veći uticaj na kreiranje
pravni lekovi na nivou
ministara, Evropska nacionalne države. Istovreevropskih politika i izbor
predsednika Komisije, to
komisija, Sud pravde meno, postoji više različitih
je i značaj izbora koji gravrsta postupaka (za poniEvropske unije,
đani prave na izborima za
štaj, zbog propuštanja, za
Evropska centralna naknadu štete, za dobijanje
Evropski parlament postao
veći. Martin Šulc je ponovo
prethodnog mišljenja....)
banka i
izabran za predsednika
a kao stranke u postupku
Računovodstveni sud pred ovim sudom mogu
Evropskog parlamenta.
se naći i države članice
Sud pravde Evropske unije je organ koji
EU, i drugi organi EU, i privrednici. Tokom
nekako promiče ispod radara u razgovorima
istorije Evropske unije, kada je izostajala
o evropskim integracijama. Zapravo se radi o
politička volja Saveta ministara, Sud je svojim
Kako je Šengen postao čuven
Šengenski ugovor je sporazum o slobodnom kretanju između država potpisnica, zajedničkoj
imigracionoj politici i centralizovanoj kontroli spoljnih granica, koji danas obuhvata većinu
evropskih zemalja, pa i Švajcarsku koja nije i ne želi u EU. Sve je počelo još 1985. u malom mestu Šengen u Luksemburgu, kada su Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija prve
potpisale ovaj ugovor. Ugovor je stupio na snagu deset godina kasnije. Srbija nije u Šengenskom
sporazumu, ali je krajem 2009. uvrštena na Belu šengensku listu zemalja čiji državljani mogu
da putuju u Šengen zonu bez viza. Iako su ga u početku mnogi kritikovali, gotovo svi građani
Evropske unije danas su pobornici putovanja „bez granica“.
Sve države članice EU održale su
izbore za Evropski parlament u
svojim zemljama od 22. do 25.
maja ove godine. Spisak i kontakti poslanika Evropskog parlamenta koji su članovi Delegacije
za odnose sa Srbijom može se
preuzeti sa sajta Parlamenta, na
stranici http://www.europarl.
europa.eu/delegations/en/d-rs/
home.html. Ovi poslanici će u
narednom periodu imati najveći
uticaj na proces EU integracija
Srbije. Novi izvestilac Evropskog
parlamenta za Srbiju (pozicija
koju je do nedavno imao
Jelko Kacin) biće izabran
01. novembra 2014.
tumačenjama i odlukama omogućavao dalju i
bržu integraciju. Posebno je značajna njegova
nova uloga u tumačenju Evropske povelje o
ljudskim pravima i dalja izgradnja odnosa sa
Evropskim sudom za ljudska prava (koji kontroliše primenu Evropske konvencije o zaštiti
ljudskih prava i osnovih sloboda, usvojene
pod okriljem Saveta Evrope).
Umesto zaključka
Kao što se vidi, odgovor na Kisindžerovo
pitanje samo je delimično pružen – kroz
uspostavljanje institucije predsedavajućeg
Evropskog saveta i Visokog predstavnika
za spoljnu politiku i bezbednost. Ipak,
imenovanje na ove funkcije lica čiji politički uticaj nije veliki, u kombinaciji sa sve
izraženijim političkim uticajima ekonomski
jakih država, naročito Nemačke, nakon
svetske ekonomske krize, navode cinike
da pruže jednostavan odgovor: „pozovite
Angelu Merkel“. Iako je tačno da je uticaj
država sa snažnom ekonomijom na najviše
političke odluke izuzetno jak, imajući u vidu
kompleksan sistem organa EU i njihove nadležnosti, ne može se reći da se propisi EU
usvajaju pod bilo čijim diktatom. Zakonodavstvo Evropske unije stoga ostaje rezultat
pažljivog i razumnog kompromisa.
avgust 2014 | 21
U SINERGIJI
Više razumevanja,
manje nerviranja
Bolje razumevanje razgraničenja nadležnosti između EU i država
članica doprineće da se evropski propisi ne doživljavaju kao nešto
što nameće Brisel
Srbija je od marta 2012. godine zvaničan
kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, a
trenutno je u toku proces skrininga – analitičkog pregleda i ocene usklađenosti srpskog sa
evropskim zakonodavstvom. Ovo usklađivanje, pak, nije nimalo lak zadatak, jer regulatorni sistem EU broji oko 37.000 pravnih akata,
13.000 sudskih presuda i 52.000 standarda.
Uz to, ovaj broj se stalno povećava, jer su
zakonodavna i sudska aktivnost u EU veoma
intenzivni. Za građane i privrednike, čak i one
koji žive i posluju u članicama Unije, puno razumevanje ovog korpusa prava i razgraničavanje nadležnosti između EU i pojedinih država
predstavlja veliki izazov i neretko je pogrešno.
I zakonodavci u Evropskoj uniji bili su svesni
ovog problema. Zato je prilikom usvajanja
Ugovora iz Lisabona načinjen pokušaj da se
jasnije razgraniče nadležnosti Unije od nadležnosti država članica, u okviru tri osnovna tipa:
1. Isključiva nadležnost EU – u ovoj oblasti
samo EU može usvajati pravno obavezujuće
akte. Isključiva nadležnost obuhvata carinsku uniju, određivanje pravila konkurencije,
monetarnu politiku za članice evro zone,
zajedničku trgovinsku politiku, očuvanje
morskih bioloških resursa u okviru zajedničke
politike ribarstva, zaključivanje međunarodnih
sporazuma (pod određenim uslovima).
2. Podeljena nadležnost – EU i države
članice dele nadležnost s tim što je zakonodavna aktivnost država članica ograničene
okvirima definisanim od strane EU. Ova
nadležnost obuhvata unutrašnje tržište, određene aspekte socijalne politike, ekonomsku,
socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivredu i ribarstvo, zaštitu životne sredine, zaštitu
potrošača, transport, transevropske mreže,
energetiku, područje slobode, bezbednosti
dr Ana Knežević-Bojović, koordinator za
regulatornu reformu u NALED-u
i pravde, istraživanje, tehnološki razvoj i
svemir, razvojnu saradnju, humanitarnu
pomoć. Takođe, EU donosi mere u oblastima
ekonomske politike, zapošljavanja i socijalne politike na osnovu kojih države članice
moraju uskladiti svoje politike.
3. Nadležnosti država članica – države članice imaju punu nadležnost za donošenje politiPotpisivanje
Lisabonskog
sporazuma
22 SINERGIJA
Nadležnosti Evropske unije
ka i zakona, a EU može da sprovodi aktivnosti
podrške, koordinira ili dopunjuje aktivnosti
država članica. Ova nadležnost uključuje zaštitu i unapređenje ljudskog zdravlja, industriju,
kulturu, turizam, obrazovanje, omladinu, sport
i profesionalno usavršavanje, civilnu zaštitu.
Ovde Unija može usvajati podsticajne mere
ili preporuke, ali njeni akti ne mogu zameniti
one koji su u nadležnosti država članica, niti
su države članice dužne da harmonizuju svoje
zakonodavstvo sa njima.
Evropska unija je zadužena i za definisanje i
sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike, uključujući i postepeno formulisanje zajedničke politike odbrane. Ali, EU
u ovoj oblasti ne usvaja propise, već donosi
odluke kojima definiše stav EU i opšte pravce
delovanja.
Koje će nadležnosti Evropska unija, potpuno ili delimično, preuzeti određuje se primenom načela supsidijarnosti. Ono se pojednostavljeno može objasniti kao procena da
li je određene aktivnosti bolje ostvarivati na
nivou Unije ili na nivou država članica. Iako
je supsidijarnost pravni pojam, zapravo se radi o par excellence političkoj odluci. Tokom
razvoja Unije ovo načelo su države članice, a
naročito nacionalni parlamenti, često kritikovali. Zbog toga im je Ugovorom iz Lisabona data mogućnost da u toku zakonodavnog
postupka usvoje mišljenje o tome da li je
neka konkretna zakonodavna aktivnost Unije u skladu sa ovim načelom ili ne. Ukoliko
dovoljno veliki broj nacionalnih parlamenata
zauzme stav da te saglasnosti nema, odnosno
ako se za to skupi 19 glasova (svaka članica
ima dva glasa) Komisija predloženi zakon
preispituje ili povlači iz procedure. Čak i ako
Komisija to ne uradi, nacionalni parlamenti
mogu blokirati usvajanje zakona, ali je tada
za to potrebno 29 glasova. Na ovaj način
Ugovorom iz Lisabona je, uz druge izmene u
pogledu zakonodavnog postupka (na osnovu kojih je Parlament postao ravnopravan
zakonodavni organ zajedno sa Savetom ministara) barem nominalno ublažen problem
tzv. demokratskog deficita Evropske unije i
pojačana je uloga nacionalnih zakonodavnih
tela u pravnom sistemu EU. Ipak, oni su do
Evropski sud pravde u
Luksemburgu
sada izuzetno retko koristili ovu priliku. To
ide u prilog tvrdnji da pitanje zakonodavne
aktivnosti EU nipošto nije samo pravno i
da umnogome zavisi i od politike pojedine
članice. Ciničniji profesori prava Evropske
unije ističu da ono što EU propisuje to EU
i finansira, pa je ključ ovakvog ponašanja
Proces usklađivanja našeg
sa pravom EU treba razumeti
i kao priliku da se domaći pravni
sistem prilagodi izazovima
modernog poslovanja
često u golom ekonomskom pragmatizmu. Ipak, smatra se da ubuduće tek treba
očekivati ozbiljnije intervencije nacionalnih
parlamenata u formulisanju evropskog
zakonodavstva.
Od kakvog je značaja ova raspodela
nadležnosti za Srbiju?
Pre svega, za građane i privrednike važno je da
znaju u kojim oblastima je uopšte moguće uticati na zakonodavnu aktivnost. Što je još važnije, neophodno je na vreme razumeti složeni
proces kreiranja evropskih politika i evropskog
zakonodavstva, i jasno sagledati prostor u
kome je moguća intervencija nacionalnog zakonodavca. Naime, uobičajena je predstava – a
ovaj stav podjednako dele građani i privreda u
članicama EU, kao i u državama kandidatima –
da su evropski propisi nešto što „nameće Brisel“ i da je sadržina tih propisa nepovoljna za
njih. Istina je, ipak, nešto drugačija. Evropsko
zaknodavstvo je rezultat temeljnog promišljanja, priprema i kompromisa koji su neophodni
da bi se isti propisi ili isti standardi mogli
dosledno primenjivati u državama sa različitim
pravnim, ekonomskim i kulturnim nasleđem.
Stoga proces usklađivanja zakonodavstva sa
pravom Evropske unije treba razumeti i kao
priliku da se domaći pravni sistem unapredi i
prilagodi izazovima modernog poslovanja, na
zdravim i razumnim temeljima.
avgust 2014 | 23
U SINERGIJI
EU integracije popravljaju
POSLOVNI AMBIJENT
Mi veoma cenimo konkretne
preporuke iz redovnih publikacija
NALED-a i različita rangiranja
kao odlično sredstvo za praćenje
promena kvaliteta poslovnog
okruženja u Srbiji tokom godina
S
Koja očekivanja ima EU u pogledu
pregovora sa Srbijom?
Iznad svega Evropska unija očekuje da Srbija, kao i svaka druga zemlja kandidat, usvoji
propise koji čine pravo EU poznato pod
nazivom acquis communautaire. Takođe,
očekuje se da će Srbija sprovoditi zakone,
politike i standarde u skladu sa EU. Unija
očekuje i da Srbija nastavi sa naporima da
se unapredi regionalna saradnja u skladu sa
kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo.
Evropski savet jasno je rekao da očekuje nastavak rada na normalizaciji odnosa sa Pri24 SINERGIJA
FOTO: FoNet
rbija ima izvanrednu priliku da koristi
proces pristupanja EU kao sredstvo da
privuče investicije i izgradi stabilna i
predvidljiva pravila za sve investitore, kaže za
Sinergiju Michael Davenport, šef Delegacije
Evropske unije u Srbiji i dodaje: „Pozdravljam napredak u vezi sa ključnim reformama.
Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki
pomak što se tiče poslovnog ambijenta, kao
i napredak u vezi sa restrukturiranjem i privatizacijom. Svedoci smo i reforme Poreske
uprave i njenih procedura koja je nedavno
pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna
siva ekonomija. Iako smo videli pozitivne
pomake u mnogim oblastima, Srbija treba
i dalje da nastavi sa naporima da stvori
stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni
ambijent“
štinom kroz dijalog i uz posredovanje EU.
Srbija aktivno učestvuje u procesu skrininga
zakonodavstva u okviru svih 35 pregovaračkih poglavlja, pokazujući posvećenost
procesu evropskih integracija. Uopšte ne
sumnjam da Srbija ima neophodne kapacitete da uspešno okonča pregovore.
Prema analizi NALED-a, dve trećine zakona važnih za privredu donose se po hitnom
postupku. Da li EU upozorava vlasti Srbije
na taj problem?
EU pridaje veliki značaj transparentnosti zakonodavnog procesa. Poslednjih godina to se u
Srbiji poboljšalo. Mi smo, međutim,
Intervju: Michael Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji
izrazili zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem sprovođenju. Iskustvo prethodnih i aktuelpre svega u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. nih proširenja pokazuju da su neka poglavlja
- o čestom korišćenju hitnih procedura pri
naročito teška za zemlje kandidate, kao što su
donošenju zakona, što ograničava mogućnosti
poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim praza raspravu o nacrtima zakona. Primer ove
vima, pravdi, slobodi i bezbednosti. Imajući
prakse je nedavno usvajanje izmena Zakona o
u vidu izazove koji slede i dugoročni karakter
radu, ali i zakoni o privatizaciji, stečaju i novi
reformi neophodnih u ova dva poglavlja, oni
medijski zakoni. Naš stav po ovom pitanju
će se razmatrati na početku pregovora kako bi
ostaje isti. Nadamo se da ćemo imati prilike da
se omogućilo dovoljno vremena da se usvoje
vidimo konstruktivnu debatu i konsultacije sa
propisi i uspostave institucije i dobra praksa u
zainteresovanim stranama prilikom usvajanja
sprovođenju pre okončanja pregovora. Još jedpreostalih ekonomskih reformskih zakona.
no poglavlje koje se pokazalo teškim je zaštita
Treba takođe odrediti dovoljno vremena za
životne sredine zbog vremena i resursa koji su
diskusiju o nacrtima zakona u skupštini.
potrebni da se dostignu standardi EU.
Štaviše, inkluzivni zakonodavni proces treba
da bude praćen doslednim sprovođenjem
Kod kog poglavlja će Srbija imati najteži pousvojenih propisa, uključujući i blagovremeno
sao u pregovaranju ako posmatramo samo
donošenje i primenu podzakonskih akata.
izgradnju povoljnog poslovnog ambijenta?
Sprovođenje zakona mora da ide ruku pod
Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces
ruku sa uređenim procesom ocene efekata
pristupanja EU kao sredstvo da privuče
propisa i redovnim praćenjem
investicije i izgradi stabilna
Programima
usvojenog zakonodavstva.
i predvidljiva pravila za sve
finansijske pomoći investitore. Postoji nekoliko
Da li je skrining za 32. poEU podržava reforme poglavlja koji imaju znatan
glavlje, pogotovo deo koji se
na poslovni ambijent.
u Srbiji sa prosečnim uticaj
odnosi na Državnu reviPomenuću samo nekoliko
iznosom bespovratnih koja su se pokazala najzahzorsku instituciju primer
odnosa prema institucijama
sredstava od 200 tevnijim: slobodno kretanje
koje bi trebalo da obezbede
robe i radnika, poglavlje o
odgovorno ponašanje vlasti miliona evra godišnje zaštiti konkurencije koje
i poštovanje propisa?
ima za cilj da obezbedi ista pravila igre za sve
Državna revizorska institucija je postepeno
u pogledu antimonopolske i politike državne
jačala svoje kapacitete u poslednjih nekoliko
pomoći, poglavlja 23 i 24, ali i poglavlje 32 o
godina i pokazala je znatan stepen nezavifinansijskoj kontroli koje treba da omogući
snosti. Međutim, ona i dalje nema dovoljno
primenu vladavine prava koja znatno umanjuresursa za potpunu reviziju i nadamo se da će
je investicioni rizik.
kapaciteti ove važne institucije i dalje jačati u
narednim godinama.
Izmenama Zakona o privatizaciji za
Nezavisna i/ili regulatorna tela bi i u budućno- najmanje pet meseci odloženo je rešavasti trebalo da imaju podršku svih nivoa vlasti i
nje restrukturiranja i privatizacije više od
Skupštine i njihova mišljenja i preporuke treba 150 preduzeća. Kakav je utisak ostavilo
ne samo uzeti u obzir već ih treba i sprovesti.
na Vas ovo odlaganje jedne od najnužnijih
reformi?
Gde Vi očekujete najdugotrajnije usklaOhrabruje me činjenica da je debata o ređivanje, a gde bi pregovori mogli da budu
strukturiranju i privatizaciji ponovo aktuelna
brzo okončani?
kroz javnu raspravu o nacrtima Zakona o
Svih 35 poglavlja evropskog zakonodavstva su
privatizaciji i stečaju. Važno je da Vlada u ovim
važni da bi se obezbedio napredak u pregozakonima uspostavi ravnotežu između kvaliteta
vorima, usvajanju propisa usklađenih sa EU
propisa s jedne strane, i brzine njihovog usvai uspostavljanju pozitivne prakse u njihovom
janja s druge strane, jer svako dalje odlaganje
napravilo bi velike troškove po državni budžet.
Vlada treba prioritetno da analizira efikasnost
svih oblika državne pomoći i preduzme korake
da smanji subvencije i državne garancije. Uz to,
korporativno upravljanje u velikim gubitaškim
državnim preduzećima mora da se unapredi.
Ovi zakoni, uz one o radu i planiranju i izgradnji, mnogo će doprineti unapređenju poslovnog ambijenta.
Da li smo i pored mnogih slabosti u očima
evropskih investitora zemlja sa stabilnim i
predvidivim poslovnim ambijentom u koju
vredi ulagati?
Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim
oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa
naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i
uređeniji poslovni ambijent. Nažalost, Srbija
se veoma nisko kotira po indikatorima konkurentnosti i poslovnog okruženja u Izveštaju
Svetske banke o poslovanju i Globalnom
indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Zato Vlada treba da se usmeri
na ispravljanje propusta u horizontalnom
zakonodavstvu koje se primenjuje jednako na
sve kompanije i da istovremeno ograničava
trošenje sredstava na subvencije i garancije za
određene kompanije.
U tom pogledu, proces evropskih integracija
je od velike koristi jer se očekuje unapređenje
poslovnog ambijenta, pre svega kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje je počelo 1. septembra 2013. Ovaj
sporazum predviđa postepeno usklađivanje sa
praksom EU u oblastima kao što je slobodno
kretanje kapitala, javne nabavke, standardizacija proizvoda, pravo poslovnog nastanjivanja
avgust 2014 | 25
U SINERGIJI
Intervju: Michael Davenport
U petak, 25. jula
2014. u Obrenovcu
je obeležen početak
programa Evropske
unije za pomoć
poplavljenim
područjima u vrednosti
od 30 miliona evra
i pružanja usluga. Ove promene politike obezbediće bezbedniji i predvidljiviji okvir za firme
i tako stvoriti novi podsticaj srpskoj ekonomiji
da privuče investicije.
Investitori iz EU čine većinu svih stranih
direktnih investicija koje dolaze u Srbiju,
što je slučaj i u drugim zemljama u procesu
pristupanja. Možemo očekivati da se proces
ekonomske integracije Srbije u EU još više
pojača u narednim godinama. Strane direktne
investicije koje dolaze iz EU već sada čine više
od 75 odsto ukupnih SDI u Srbiju od 2005. do
2013. Takođe, EU je ključni trgovinski partner
Srbije, sa oko 63 odsto ukupnog izvoza Srbije
i nešto ispod 62 odsto ukupnog uvoza u Srbiju
u 2013. Obim trgovine u oba pravca je u
porastu.
Pozitivan primer je i reforma sistema javnih
nabavki posle usvajanja novog zakona koji je
znatno povećao transparentnost tenderskih
postupaka, istovremeno omogućavajući lakši
pristup tenderima svim zainteresovanim
ponuđačima.
Sa druge strane, tek treba da vidimo napredak u pogledu komplikovanih procedura za
dobijanje građevinskih dozvola, zbog čega EU
snažno podržava napore da se usvoji novi zakon u ovoj oblasti. Bilo je određenog napretka
u reformi parafiskalnih nameta u 2012. kada
je 138 taksi trebalo da bude ukinuto čemu je
NALED doprineo. Međutim, od tog trenutka
ovaj proces je stao. U nekim oblastima uvedene su nove takse ili su stare povećane.
Koliko se vlasti Srbije oslanjaju na mišljeKoje biste skorije reforme
poslovnih asocijacija poput
EU je najveći nja
poslovnog ambijenta pohvalili, a
NALED-a i koliko bi trebalo to
donator u da čine?
gde i dalje nema pomaka?
Pozdravljam napredak u vezi sa
Srbiji – do Naš opšti utisak je da se Vlada sve
ključnim reformama. Usvajanje
više oslanja na nalaze i preporuke
sada je
Zakona o radu predstavlja veliki
poslovnih udruženja u Srbiji, kao
pomak što se tiče poslovnog amdonirano što su NALED i FIC, koji su često
bijenta, kao i napredak u vezi sa
pozivani da učestvuju u izradi
više
od
2,5
restrukturiranjem i privatizacijom.
novih propisa. Naravno da je važno
Sad očekujemo usvajanje zakona o milijarde evra da Vlada uzme u obzir ove predplaniranju i izgradnji koji bi učinio
loge. Mi veoma cenimo konkretne
poslovni ambijent mnogo predvidljivijim.
preporuke iz redovnih publikacija NALED-a
Svedoci smo napretka i u drugim oblastima,
i različita rangiranja poput Regulatornog inna primer reforma Poreske uprave i njenih
deksa Srbije kao odlično sredstvo za praćenje
procedura koja je nedavno pokrenuta da se
promena kvaliteta poslovnog okruženja u
sistematski zauzda ogromna siva ekonomija.
Srbiji tokom godina.
26 SINERGIJA
EU je do sada bila najveći donator Srbiji
kroz brojne programe. Kako će ta pomoć
izgledati u narednom periodu?
Da, EU je najveći donator u Srbiji. Do sada
je donirano više od 2,5 milijarde evra. Srbija
će, u skladu sa finansijskim okvirom EU
2014-2020, i dalje koristiti sredstva u okviru
pretpristupnih IPA fondova koji će biti
modifikovani u odnosu na prethodni finansijski ciklus kako bi bili usklađeni sa novim
reformskim zahtevima. Prosečan godišnji
iznos sredstava iz IPA fondova će ostati na
nivou od oko 200 miliona evra za Srbiju, dok
bi deo ove pomoći mogao da bude usmeren
kao podrška budžetu ukoliko Srbija ispuni
uslove koji se tiču odgovarajućeg upravljanja
javnim finansijama. IPA sredstva biće važna
za podršku reformama usmerenih ka dugoročnom privrednom rastu i konkurentnosti u
Srbiji u skladu sa novim pristupom Evropske
komisije i čvršće veze između sektorskih
politika i ekonomije u svim zemljama koje su
obuhvaćene proširenjem.
EU je najveći donator u Srbiji u obnovi i
rekonstrukciji posle nedavnih katastrofalnih
poplava. EU je obezbedila 30 miliona evra iz
IPA fondova za hitne projekte do kraja leta za
podršku obnovi infrastrukture i kuća kao i podršku srpskoj poljoprivredi. EU je bila domaćin međunarodne konferencije u Briselu 16.
jula na kojoj je za Srbiju obezbeđena dodatna
bespovratna pomoć iz IPA fondova i Fonda
solidarnosti EU kome Srbija, kao zemlja kandidat, ima isti pristup kao i država članica.
TEST
Koliko znate o EU?
1. Šta je Evropska unija?
a) Federacija evropskih država, poput SAD
a 28 evropskih
b) Međuvladina i nadnacionalna zajednic
iji
istor
država, kakva nije viđena u
c) Međunarodna organizacija
ekonomsku
2. Koje zemlje su osnovale Evropsku
zajednicu 1957, preteču EU?
ja, Nemačka i
a) Belgija, Holandija, Luksemburg , Itali
Francuska
cuska
b) Velika Britanija, Italija, Nemačka i Fran
ačka i
Nem
ja,
Itali
c) Velika Britanija, Švajcarska,
Francuska
vana Evropska
3. Kojim sporazumom je 1993. osno
va?
unija kao zajednica 12 drža
a) Rimski
b) Šengenski
c) Mastrihtski
nisu
4. Obeležite jednu ili više zemalja koje
članice EU?
a) Finska
b) Nor veška
c) Švajcarska
5. Koje godine je pušten Evro u opticaj
zajednička valuta EU?
a) 2000.
b) 2002.
c) 1999.
kao
6. Koja od navedenih institucija nije
a) Savet Evrope
b) Evropski savet
c) Evropska komisija
organ EU?
pske komisije
7. Ko je novoizabrani predsednik Evro
kao izvršne vlasti u EU?
a) Žoze Manuel Barozo
b) Ketrin Ešton
c) Žan Klod Junker
na izborima
8. Koja partija je odnela najviše glasova
ine?
za Evropski parlament u maju ove god
pske demokrate
a) Evropska narodnjačka partija – Evro
b) Partija Evropskih socijalista
pu
c) Alijansa liberala i demokrata za Evro
9. Koje zemlje su kandidati za EU?
ja
a) Hrvatska, Srbija, BIH, Turska i Moldavi
a
b) Makedonija, BIH, Island, Crna Gor
ija, Srbija,
c) Albanija, Crna Gora, Island, Makedon
Turska
10. Šta je to acquis communautaire?
a) Latinska izreka „Iskustvo poučava“
poglavlja koje
b) Pravne tekovine EU grupisane u 35
treba da usvoji zemlja kandidat
c) Komunalne usluge vodosnabdevanja
Rešenja testa potražite na strani 105
avgust 2014 | 27
U SINERGIJI
Mala abeceda pregovora
Šta je predmet pristupnih
pregovora?
Pregovora se o uslovima pod kojim država
kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi,
odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Rezultat
pregovora biće Ugovor o pristupanju Srbije
Evropskoj uniji. Uslov za stupanje u članstvo
EU je prihvatanje svih prava i obaveza na
kojima se zasniva EU, uključujući i institucionalni okvir koji je čini. Pravne tekovine
EU i drugi izvori prava podeljeni su u 35
pregovaračkih poglavlja. O svakom poglavlju
se pregovara posebno. S obzirom da se ne
pregovora o suštini pravnih tekovina EU,
država kandidat prihvata pravne tekovine
EU u obliku u kojem one važe za sve države
članice EU u momentu njenog pristupanja
i prilagođava se pravnom, ekonomskom i
društvenom sistemu EU, a pregovaraju se
uslovi i modaliteti pristupanja države kandidata tom sistemu.
Ko su akteri pregovora?
Učesnici pregovora o pristupanju su države
članice Evropske unije i Srbija. Pregovori
se vode u okviru bilateralnih međuvladinih
konferencija na kojima učestvuju predstavnici država članica EU i predstavnik Evropske
komisije, sa jedne strane i predstavnici Srbije,
s druge strane. Pregovaračke stavove EU u
ime država članica zastupa predsednik Saveta
EU, a Srbije – posebna državna delegacija
za pregovore koju predvodi šef delegacije
na najvišem političkom nivou, uključujući i
šefa Pregovaračkog tima i pregovarački tim.
Međuvladine konferencije se po pravilu održavaju dva puta u toku predsedavanja jedne
države EU, dakle četiri puta godišnje (dva
puta na nivou šefova delegacija i dva puta na
nivou zamenika šefova delegacija).
Ko pregovara ispred Srbije?
Da bi pregovori bili uspešni potreban je visok
nivo koordinacije svih državnih institucija.
28 SINERGIJA
21. januar 2014: Vicepremijer Dačić
i predsednik Evropske komisije na
međuvladinoj konferenciji koja je obeležila
početak pregovora o pridruživanju
Srbija je formirala više tela koja će učestvovati
u ovom procesu. Osnovu celog sistema predstavlja Koordinaciono telo formirano 2008.
godine, koje je sada modifikovano kako bi se
odgovorilo izazovima pristupnih pregovora.
U okviru ovog koordinacionog mehanizma
urađen je Nacionalni program integracije
2008–2012. godine, odgovoreno je na Upitnik Evropske komisije 2011. godine, a 2013.
godine je usvojen prvi Nacionalni program za
usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA).
Osnovu cele strukture čini 35 pregovaračkih
grupa. To su međuresorna radna tela, u čijem
su sastavu predstavnici institucija zaduženih
za predlaganje i primenu propisa kojima
se domaće zakonodavstvo usklađuje sa
propisima EU. Na čelu svake grupe je državni
sekretar/pomoćnik ministra iz institucije
koja je pretežno nadležna za pravne tekovine
u određenom poglavlju. Pregovarački tim i
Kancelarija za evropske integracije učestvuju u radu svih pregovaračkih grupa u svim
fazama procesa.
Predsedavajući pregovaračkih grupa se sastaju u okviru Saveta koordinacionog tela koji je
zadužen za koordinaciju rada svih pregovaračkih grupa. Radom tog Saveta rukovodi
član Vlade zadužen za evropske integracije, a
Kancelarija za evropske integracije je sekretarijat Saveta.
Savet obavlja stručne poslove u vezi sa aktuelnim pitanjima u procesu pristupanja Srbije
EU, a smernice za rad dobija od Koordinacionog tela. Savet čine:
- član Vlade zadužen za poslove evropskih
integracija, kao predsednik Saveta
- direktor Kancelarije za evropske integracije,
- šef Pregovaračkog tima,
- predsedavajući pregovaračkih grupa,
- državni sekretari iz ministarstava čiji
predstavnici ne rukovode pregovaračkim
grupama.
Koordinaciono telo, na čijem čelu se nalazi
predsednik Vlade, rukovodi celokupnim
mehanizmom i razmatra najvažnija, a pre
svega politička pitanja. Članovi Koordinacionog tela su:
• prvi potpredsednik Vlade i ministar nadležan za spoljne poslove,
• potpredsednik Vlade i ministar rada,
Pregovori sa EU
35 poglavlja – 35 koraka
Sve zemlje moraju da ispune političke,
ekonomske i pravne zahteve za pridruženje
EU, kako je to Evropski savet definisao u
Kopenhagenu 1993. Za zemlje Zapadnog
Balkana dodat je još jedan uslov – regionalna saradnja i dobri susedski odnosi. U cilju
struktuiranja pregovora o članstvu, pravne
tekovine EU (acquis communautaire) koje
određena zemlja treba da usvoji podeljene su
u 35 poglavlja:
1. Slobodno kretanje robe
2. Slobodno kretanje radnika
3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga
4. Slobodno kretanje kapitala
5. Javne nabavke
6. Pravo privrednih društava
7. Pravo intelektualne svojine
8. Politika konkurencije
9. Finansijske usluge
10. Informaciono društvo i mediji
11. Poljoprivreda i ruralni razvoj
12. Sigurnost hrane, veterinarska i
fitosanitarna politika
13. Ribarstvo
14. Transportna politika
15. Energetika
16. Oporezivanje
17. Ekonomska i monetarna politika
18. Statistika
19. Socijalna politika i zapošljavanje
20. Preduzetništvo i industrijska politika
21. Trans-evropske mreže
22. Regionalna politika i koordinacija
strukturnih instrumenata
23. Pravosuđe i osnovna prava
24. Pravda, sloboda i bezbednost
25. Nauka i istraživanje
26. Obrazovanje i kultura
27. Životna sredina
28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
29. Carinska unija
30. Spoljni odnosi
31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
32. Finansijska kontrola
33. Finansijske i budžetske odredbe
34. Institucije
35. Ostalo (normalizacija odnosa sa Kosovom)
zapošljavanja i socijalne politike,
• potpredsednik Vlade i ministar spoljne i
unutrašnje trgovine i telekomunikacija,
• ministar zadužen za evropske integracije,
• ministar nadležan za poslove finansija,
• ministar nadležan za poslove poljoprivrede,
šumarstva, vodoprivrede i životne sredine.
U radu Koordinacionog tela učestvuju i
direktor Kancelarije za evropske integracije i
šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o
pristupanju Srbije EU. Kancelarija za evropske
integracije je sekretarijat Koordinacionog tela.
Da bi se pristupni pregovori (koji će trajati
više godina) vodili jedinstveno, Vlada je 3.
septembra 2013. godine donela odluku o
obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovala
prof. dr Tanju Miščević za šefa Pregovaračkog tima.
Pregovarački tim učestvuje u svim fazama
pregovaračkog procesa, zadužen je za komunikaciju sa institucijama EU, institucijama
država članica EU, a pre svega za koordinaciju rada institucija Srbije i rada i nastupa 35
pregovaračkih grupa u pregovorima. Tim će
raditi do momenta potpisivanja Ugovora o
pristupanju Srbije EU.
Za sastanke međuvladinih konferencija, u
okviru kojih se pregovori formalno vode, Vlada će formirati posebnu državnu delegaciju,
koju će predvoditi član Vlade koji za to bude
određen (obično je to ministar za evropske
integracije ili ministar spoljnih poslova).
Koja je uloga Narodne skupštine
RS u pregovorima?
Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine i
načelima u pregovorima o pristupanju Srbi-
je EU, iz decembra 2013. godine, propisano je da će Odbor za evropske integracije
imati značajnu ulogu u koordinaciji procesa
praćenja pristupnih pregovora. U skladu sa
tom Rezolucijom, pre nego što utvrdi pregovaračke pozicije za pojedinačna poglavlja, Vlada mora da dostavi predlog pozicije
Odboru za evropske integracije. Ovlašćeni
predstavnik Vlade, predsedavajući pregovaračke grupe i šef pregovaračkog tima imaju
obavezu da prisustvuju sednici Odbora na
kojoj će to razmatrati. Odbor daje mišljenje
i/ili preporuke, koje Vlada mora da razmotri prilikom usvajanja pregovaračke pozicije
i mora da obavesti Odbor o usvajanju tog
dokumenta.
Vlada, takođe, podnosi izveštaje Odboru za
evropske integracije o rezultatima bilateralnog skrininga za svako poglavlje, a član
Vlade zadužen za evropske integracije i šef
pregovaračkog tima podnose tromesečne
izveštaje o aktuelnom stanju u procesu
pregovora sa EU. Vlada podnosi Narodnoj
skupštini izveštaj o toku pregovora dva puta
godišnje, po završetku šestomesečnog ciklusa
predsedavanja Savetom EU, koje parlament
razmatra na sednici.
Vremeplov pregovora – Srbija i EU
• 2000: Demokratske promene
• Jun 2003: Samit evropskih lidera u Solunu – Srbija identifikovana kao potencijalni kandidat
• April 2008: Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i
Prelazni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Srbije
• Decembar 2009: Ukinute vize za putovanje u EU / Srbija zvanično podnosi kandidaturu
• Oktobar 2011: Evropska komisija preporučuje da se Srbiji dodeli zvanični status kandidata
• Mart 2012: Evropski savet odabrava Srbiji status zvaničnog kandidata
• April 2013: Evropska komisija preporučuje da se otvore pregovori o
pristupanju Srbije EU / potpisan tzv. Briselski sporazum o
normalizaciji odnosa Beograda i Prištine
• Septembar 2013: SSP stupa na snagu / počinju skrininzi
• Decembar 2013: Evropski savet podržava početak pregovora
• Januar 2014: Počinju pregovori o pristupanju
avgust 2014 | 29
U SINERGIJI
Tanja Miščević, šef
tima za pregovore
o pristupanju Srbije
Evropskoj uniji
Svi novi zakoni, preko
Kancelarije za evropske
integracije, upućuju se u Brisel
na ocenu usklađenosti sa
pravnim tekovinama EU.
Neophodno je strateški
promišljati i znati kako će
Srbija da izgleda i 10 i 20
godina od sada, pa proceniti
koji deo reformi se može
finansirati iz budžeta, koji kroz
projekte, a koji preko investicija
30 SINERGIJA
I
majući u vidu da se već više od 10 godina
pripremamo za članstvo u Evropskoj uniji,
mi smo u tom poslu odmakli više nego
naši susedi kada su počinjali pregovore, a koji
su sada u EU. Ali, nemojmo zaboraviti da kako
politika proširenja napreduje, proces pregovora
postaje kompleksniji, a obim onoga što treba
usvojiti veći. Takođe, veći je i broj zemalja članica s kojima se razgovara, pa i to podrazumeva
specifičnu veštinu pregovaranja i uspostavljanja
balansa. Izazovi su veći, ali nisu nesavladivi.
Tako trenutnu poziciju Srbije vidi Tanja
Miščević, šef Pregovaračkog tima za
vođenje pregovora o pristupanju Srbije
Evropskoj uniji.
Završeni su skrininzi za neka od najtežih
pregovaračkih poglavlja, a ukupno je završeno nešto manje od polovine skrininga.
Kako biste ocenili poziciju Srbije u pogledu usklađenosti sa propisima EU?
Do sada smo potpuno završili skrininge za
14 poglavlja i već od septembra nastavljamo kako bi sve, po planu, bilo završeno do
marta sledeće godine. Završili smo pregled
usklađenosti zakonodavstva za nekoliko najznačajnijih poglavlja poput: Pravde, slobode
i bezbednosti, Pravosuđa i osnovnih prava,
Politike konkurencije, Poljoprivrede i ruralnog razvoja, Prava poslovnog nastanjivanja
i slobode pružanja usluga. To su svakako
FOTO: ZORAN RAŠEVIĆ
Dobijamo pohvale ali i
NOVE PREPORUKE
Intervju: Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji
oblasti za koje ćemo morati mnogo da se
potrudimo kako bismo se uskladili sa obimnim zakonodavstvom ili dobrim praksama
EU. Primera radi, kada su u pitanju javne
nabavke, mi smo u velikoj meri usklađeni sa
propisima u EU, ali ne treba zaboraviti da
je EU živ organizam i da neprestano menja
svoje pravo.
Koja poglavlja bi mogla da donesu
bitnije promene u zakonodavstvu
važne za privredu?
Nema poglavlja koje neće imati, direktno
ili indirektno, efekat na privredu i promenu zakonodavstva u ovoj oblasti. Politika
konkurencije, poglavlje 8, je jedno od najznačajnijih poglavlja kako za nas tako i za
EU. Ono predstavlja srž pravnih tekovina
EU i domen direktne nadležnosti Evropske komisije. To su ujedno i reforme koje
će u najvećoj meri doprineti popravljanju
tržišnog ambijenta i uspostaviti pravila
fer utakmice. Zato uporedo sa uspostavljanjem evropskih pravila moramo raditi
i na podizanju konkurentnosti domaće
privrede, sposobne da izdrži pritisak na
jedinstvenom tržištu EU.
Kriza suverenog duga u EU je usmerila pažnju država članica i na taj aspekt pristupanja, zbog čega će EU posebno obratiti pažnju
i na makroekonomska kretanja u Srbiji.
Zatim, reforme u oblasti administracije
i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja
modernog društva, ali i preduslov dobrog
poslovnog ambijenta. To se postiže ne samo
donošenjem, već primenom zakona. Upravo
rezultati primene biće mera našeg uspeha u
pregovorima i zato o njima i govorimo kao o
početku korenitih reformi.
Analize NALED-a pokazuju da se dve
trećine zakona važnih za privredu donosi
po hitnom postupku, bez javne rasprave,
da se netransparetno uvode novi nameti.
Kako EU gleda na to?
Kroz Izveštaj Evropske komisije o napretku
u procesu evropskih integracija dobijamo
pohvale u različitim oblastima, ali one su,
kao što znate, uvek praćene i preporukama
za dalji napredak što nas motiviše da dalje
radimo na sebi. Svi novi
zakoni koji se donose,
preko Kancelarije za
evropske integracije, upućuju se u Brisel na ocenu
usklađenosti sa pravnim
tekovinama EU. To je već
sada naša praksa i na taj
način osiguravamo pravovremenu usklađenost
i efikasnost procesa. A
što se tiče javne rasprave,
situacija se menja.
Kritikovali ste pozive da
se revidira rok kojim ne
dozvoljavamo prodaju
zemljišta strancima.
Koliko takvi potezi
koji pozivaju na izmenu
ranijih dogovora sa
EU narušavaju našu
poziciju?
Da bismo bili kredibilni, moramo poštovati
dogovore. U vreme
neposredno pred potpisivanje Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju koji sadrži pomenuti
član o prodaji zemljišta
strancima, niko nije
reagovao – ni privreda,
niti stručna i akademska javnost. Ovo je
samo jedan od primera zbog čega je jako
važno da se svi informišemo o toku pregovora, o reformama i promenama koje
slede i da o tome razgovaramo i dogovaramo se na vreme.
Reforme u oblasti administracije i
pravosuđa jesu osnov funkcionisanja
modernog društva, ali i preduslov
dobrog poslovnog ambijenta
Postavljen je ambiciozan plan da pregovore završimo do 2018. Šta bi takav brzi
završetak konkretno značio u poglavljima 15, 23, 24, 27 i 35, kao nekim koja
su najizazovnija za usklađivanje? Da li
tako postavljen rok može da predstavlja
opterećenje za administraciju i privredu i
da propisi koje budemo menjali i usvajali
budu teško primenljivi što je jedna od
zamerki koju često dobijamo?
Poglavlja poput zaštite životne sredine,
energetike, poljoprivrede, transporta...
zbog obima pravnih tekovina, broja
standarda koje treba uspostaviti i reformi
koje iziskuju velike finansijske troškove
spadaju u najizazovnija, ali istovremeno
i potencijalno najznačajnija za razvoj
države. Važno je da izračunamo koliko će
nas to koštati, ali i da napravimo realističan plan koji ne mora podrazumevati
da ćemo sve završiti do članstva Srbije u
EU. Neophodno je strateški promišljati
i znati kako će Srbije da izgleda i deset
i dvadeset godina od sada, pa proceniti
koji deo reformi se može finansirati iz
budžeta, koji kroz projekte, a koji preko
investicija.
avgust 2014 | 31
U SINERGIJI
Politika „lako ćemo“
S
rbija se polako, korak po korak, u
prethodnih osam godina okrenula
sebi i svojim izazovima. Decenijama
je politički vrh bežao od realnosti i druge
optuživao za svoju „nesreću“. Proces vraćanja
iz fikcije u sadašnjost tražio je svoje vreme
i kadrovske promene, jer bez novih ljudi i
drugačijeg pristupa taj proces nije mogao
krenuti ni doneti rezultate. Najveći problem
bio je nacionalistički diskurs, odsutnost
samorefleksije i strah od odgovornosti među
političkim elitama, koje su posebno u slučaju
Kosova doslovno bežale od istine, pa čak i fizički napustile zemlju, na primer, u trenutku
kada su paljene strane ambasade u Beogradu.
Ti ljudi su bežali i od institucija EU, pa tako
dijalog, a ni pravi iskorak nije bio moguć.
U to doba tek je poneka javna ličnost jasno
govorila istinu na koju ni javnost, ni mediji, a
kamoli politički vrh nisu bili spremni.
To je kratka rekapitulacija osmogodišnjeg
„bavljenja“ našom zemljom Jelka Kacina, bivšeg izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju,
koji u razgovoru za magazin Sinergija odgovara na pitanje šta mu je u prethodnih osam
godina bilo najizazovnije i da li ga je nešto u
odnosima sa Srbijom ikada obeshrabrilo.
„Obeshrabrenja uvek može biti, ali sam svoju
funkciju prihvatio kao pionirski zadatak i
na njemu uporno, javno, transparentno i
sistematski radio“, kaže Kacin.
Kako gledate na to što su se mnogi u
Srbiji radovali kada su saznali da više nećete biti izvestilac Evropskog parlamenta
za našu zemlju?
Svaka zemlja, pa i pojedinci, imaju pravo na
svoj pogled i svoje odluke. Ali želim i jasno
da kažem da taj negativni imidž koji neki
vezuju za mene u Srbiji nije pao s neba, već je
pažljivo iskonstruisan i održavan u medijima jer sam smatrao da niko ne treba da ima
blanko podršku bez pravih reformi koje vode
u članstvo u EU. U Srbiji još uvek ima mnogo
32 SINERGIJA
Dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je
stalo do mladih i sledećih generacija. Opozicija je preslaba, pa
tako vladajućoj koaliciji ne može pružiti potreban nadzor i
pritisak, što bi po definiciji ubrzalo proces promena i izgradnje
institucija. Institucije još uvek nisu dovoljno jake, previše su
paralizovane, čekaju „naređenja“ odozgo što samo povećava
odgovornost političkog vrha
fanova Plavog orkestra i njegove pesme sa
poznatim refrenom: „Ako su to bile samo
laži, lažimo se bar još malo“. Može i tako, ali
sam siguran, da se u tom slučaju toliko puta
izrečena ciljna godina ulaska u EU odlaže u
sledeću deceniju. Svaki pokušaj zemlje, da
svog izvestioca u Evropskom parlamentu
vuče za nos ili „šeta“, objektivno ide na štetu
procesa približavanja Srbije EU bez kojeg
nema ni proširenja. Po meni, dalje zaostajanje
nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je
stalo do mladih i sledećih generacija. Tu je i
Evropska komisija, pa i nemačka kancelarka
koja ne glumi i govori u lice. Izgleda da istina
na nemačkom jeziku znatno manje boli od
mnogo blaže poruke na vašem jeziku. I zadnje poruke vašeg mladog, upravo odlazećeg,
ministra finansija su jasne.
Šta će biti najteži posao za Srbiju u procesu pregovaranja? Isticali ste nedavno da je
to vladavina prava?
Mnogo puta sam morao
braniti srpske političare
pred strogim ocenama
političkih grupa u
Evropskom parlamentu
i mogu svakome u Srbiji
pogledati u lice
Korupcija, posebno sistemska korupcija i negativna kadrovska selekcija kumuju nekompatibilnosti Srbije sa pravnim redom EU i blokiraju delovanje pravne države. U institucijama
države još uvek ima mnogo
pojedinaca koji bi
morali odgovarati
za ratne zločine.
Nažalost, sa svojih
pozicija još uvek
prete, ponašaju se
kao država u državi i na sve moguće
načine brane svoje
stečene monopole. Na
Intervju: Jelko Kacin, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju
ne vodi ka
drugoj strani je privatizacija bila često povod
i uzrok kriminala. Tu je do proboja mnogo
pomogla i upornost pokojne Verice Barać.
Krivci za prošlost mogu se procesuirati, ali to
još uvek ne donosi ključne odluke i promene
bez kojih nema stranih ulaganja. Politika „lako
ćemo“ ne vodi ka EU, pa ni donošenje sistematskih zakonskih rešenja bez javne rasprave
i bez aktivnog te intenzivnog uključivanja
civilnog društva. Reforme pravosuđa uključujući i kadrovske promene i osposobljavanje
pravosuđa, sudija i tužioca su neophodne i
preduslov stvaranja pravne države.
U čemu Srbija najviše greši u približavanju članstvu u Evropskoj uniji?
Odgovore na ta pitanja treba tražiti u institucijama EU. Ja mandata za taj odgovor u
drugoj polovini ove godine nemam.
Da li ste u prethodne dve godine primetili poteze koji bi vas uverili da će tempo
reformi biti brži?
Da, bilo je takvih najava. O tome govori i
velika podrška građana SNS-u u nadi da će
Srbija konačno krenuti napred i obračunati
se sa zabludama prošlosti. Nekih stranaka
nema više u Narodnoj skupštini Srbije,
druge su preuzele veliku, zapravo
ogromnu odgovornost. Opozicija
je preslaba i fragmentirana, pa
tako vladajućoj koaliciji ne može
pružiti potreban nadzor i pritisak,
što bi po definiciji ubrzalo proces
promena i izgradnje institucija. Sve
to ide na štetu dinamike, kvaliteta i
demokratizacije društva i države.
Da li ste u institucijama videli kvalitet za koji ste govorili da je važniji
od datuma kada će pregovori biti
okončani?
Institucije još uvek nisu dovoljno jake,
previše su paralizovane, čekaju „naređenja“
EU
odozgo što samo povećava odgovornost
političkog vrha. Bez decentralizacije, bez
spuštanja odgovornosti, potrebne promene
ne mogu doći dovoljno brzo, što donosi
razočaranja i sumnje u sposobnost politike i
pojedinih političara. Previše zavisi od voluntarizma, od raspoloživog vremena i energije
prvog čoveka. To parališe proces promena.
moje zemlje, koja je u više
navrata dopunjavala i modernizovala
svoj Ustav na putu ka EU, da bi danas bez
mandata odlazio na to vaše ustavno „minsko
polje“.
Kakvog bi izvestioca Srbija sada mogla da
dobije, a kakvog bi trebalo da dobije?
To nije pitanje za mene, pa ni za Srbiju. Sve
dok bude bilo ko u Srbiji pomišljao kakav,
ko i odakle bi morao biti izvestilac, toliko
dugo Srbija neće biti zrela i odgovorna zeČuli smo stav OEBS-a o slobodi medija
mlja. Mnogo puta sam morao braniti srpske
u Srbiji. Kako vi gledate, iz ove nove perpolitičare pred strogim ocenama političkih
spektive kada niste više izvegrupa u Evropskom parlamenKorupcija, posebno tu, koje su ih pokušavale unastilac Evropskog parlamenta,
sistemska korupcija i pred diskreditovati iako su se
na situaciju sa slobodom
medija kod nas?
negativna kadrovska kasnije uspešno dokazale. Na
Očekujem fleksibilniji i
taj svoj doprinos sam veoma
selekcija kumuju
realniji odaziv političkog vrha
i sa razlogom ponosan. Mogu
i uvažavanje pravila i principa nekompatibilnosti Srbije svakome u Srbiji pogledati u
transparentnosti bez koje nema sa pravnim redom EU lice.
tržišne ekonomije, pa ni demoi blokiraju delovanje Odlučivanje o izvestiocu
kratije. Na drugoj strani treba
nije i neće biti u nadležnosti
pravne države
hrabriti i medije, da se ubrzano
Srbije, to je u nadležnosti EP.
profesionaliziraju i krenu u proces udaljavaPotreban je izvestilac koji je jaka ličnost,
nja od dosadašnje logike i prakse. Sve je to u
politički iskusan na polju međudržavnih i
biti najjeftinija politička prostitucija koja u
međunacionalnih odnosa i naravno potpuno
procesu približavanja EU više nije prihvatnezavisan. Srbija, a posebno građani, nemaju
ljiva. Bez prave i nezavisne sedme sile, nema
vremena da ga troše na pokušaje zavaravarazvoja, menjanja društva i izgradnje pravne
nja izvestioca. To bi bilo neodgovorno i još
države.
jedno samozavaravanje, samoudaljavanje i
samousporavanje zemlje, ekonomije, države
Koje će delove Ustava Srbija morati da
i društva na putu ka boljoj budućnosti
promeni kako bi nakon završetka pregounutar EU. U slučaju Srbije neće se neće
vora ušla u punopravno članstvo u EU?
više dozvoliti i tolerisati negativno iskustvo
Previše puta sam bio cilj napada i diskredisa Bugarskom, Rumunijom, delimično i
tacija samo zato jer sam pomenuo iskustvo
Mađarskom i Hrvatskom.
avgust 2014 | 33
U SINERGIJI
Kancelarija za evropske integracije
Srbija PIONIR
N
Direktni prenosi eksplanatornih
skrininga prvi put su primenjeni
baš u slučaju Srbije
akon što je Srbija dobila status
kandidata za članstvo, 1. marta
2012. godine, Evropski savet je 28.
juna 2013. godine doneo odluku o otvaranju
pristupnih pregovora. Posle formalnog otvaranja pregovora započela je faza analitičkog
pregleda zakonodavstva, tj. skrininga (screening). Tokom te faze proverava se i ocenjuje u
kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata
postupak pridruživanja EU propisano je da
usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske
predsednik pregovaračke grupe, ukoliko se
unije, odnosno šta je potrebno uraditi da bi se
za tim ukaže potreba, može pozvati i druge
taj sklad uspostavio. Proces skrininga obavlja
organe i organizacije da učestvuju u njenom
se za svako pregovaračko poglavlje.
radu. Time je otvorena mogućnost da se u
Skrining se sastoji se iz dva dela: eksplanatorpregovore uključe sve zainteresovane strane i
nog, tj. objašnjavajućeg skrininga i bilateda se obezbedi transparentan proces pregoralnog skrininga. Oba se obavljaju za svako
vora u kojem može da učestvuje celo društvo.
pojedinačno poglavlje. Tokom
Takođe, pred Kancelariju za
Funkcija skrininga je saradnju sa civilnim društvom
eksplanatornog skrininga
Evropska komisija predstavlja provera u kojoj meri je na taj način stavljen zadatak
Srbiji pravne tekovine EU
omogući aktivno uključije zakonodavstvo da
u datoj oblasti. Bilateralni
vanje njegovih predstavnika u
države kandidata proces pregovora.
skrining služi da Vlada Srbije
Evropskoj komisiji predstavi usklađeno sa pravom Aktivnosti Kancelarije zaponaše zakonodavstvo. Tada
čele su još 2013. godine, pre
Evropske unije
se utvrđuju i razlike između
nego što je Srbija dobila dasrpskog i zakonodavstva EU.
tum za početak pregovora. Dosadašnji oblici
Evropska komisija podstiče dijalog vlada i
učešća organizacija civilnog društva u ovom
civilnog društva u procesu pristupanja Uniji,
procesu obuhvataju praćenje internet prenosa
kao i javnu debatu o članstvu u EU.
sednica eksplanatornog skrininga, zatim
Uključivanja civilnog društva u sve društveučešće u pripremi bilateralnog skrininga za
no-političke procese u Unije definisano je
pojedina poglavlja, kao i informisanje civilnog
brojnim aktima Komisije, među kojima su
društva o detaljima bilateralnog skrininga za
najznačajniji Dokument o dijalogu sa civilnim
pojedina poglavlja.
društvom iz 2005. Godine, Strategija prošireDirektni prenosi eksplanatornih skrininga
nja Evropske unije za 2013-2014. i Smernice
predstavljaju novinu u radu Evropske komisiza podršku civilnom društvu u zemljama
je i prvi put su primenjeni baš u slučaju Srbije.
kandidatima za razdoblje 2014-2020.
Radi potpune transparentosti procesa, pozivi
Osnivanjem Kancelarije za saradnju sa
za praćenje internet prenosa eksplanatornih
civilnim društvom Vlada Srbije je pokazala
skrininga su javni i objavljuju se na veb-sajtu
spremnost za njegovo veće uključivanje u
Kancelarije. Internet prenos eksplanatornog
relevantne procese na nacionalnom nivou. U
skrininga organizovan je za poglavlja 2,3, 5, 8,
Odluci o osnivanju Koordinacionog tela za
10, 11, 12, 15, 19, 20, 23, 24, 26, 29 i 32.
34 SINERGIJA
Drugi oblik uključivanja civilnog društva
sastoji se u pripremi pregovaračkih grupa
za bilateralni skrining. Tada se od civilnog
društva očekuje intenzivnije uključivanje u
proces, dostavljanja priloga o usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama
EU, kao i pripremanja odgovora na pojedina pitanja Evropske komisije. Ovakav vid
uključivanja OCD primenjen je za poglavlje
23 - Pravosuđe i osnovna prava, za koje je
nadležno Ministarstvo pravde.
Treći oblik učešća civilnog društva jesu informativni (brifing) sastanci sa Pregovaračkim
timom. Cilj ovih skupova, kojima predsedava
Tanja Miščević, šefica Tima, jeste informisanje predstavnika civilnog društva o detaljima
bilateralnog skrininga.
Imajući u vidu složenost i zahtevnost pregovora, Kancelarija kroz organizovanje obuka
„Uvod u proces pregovora o pristupanju
Evropskoj uniji“, radi na podizanju kapaciteta
civilnog sektora za praćenje i potencijalno učešće u ovom procesu. Kroz obuke se
predstavljaju pravni sistem EU i relevantno
nacionalno zakonodavstvo, kao i iskustva
stručnjaka iz pregovaračkih grupa i organizacija civilnog društva zemalja regiona i same
EU. Kancelarija je za potrebe Pregovaračkog
tima napravila izveštaj o dosadašnjim aktivnostima na planu uključivanja civilnog društva
u proces pregovora. Izveštaj je dostupan
na zvaničnoj internet strani Kancelarije za
saradnju sa civilnim društvom, na srpskom i
engleskom jeziku.
Evropski fondovi u novom budžetskom okviru 2014-2020
Srbiji godišnje iz Brisela
260 MILIONA EVRA
Bespovratna sredstva iz budžeta EU se ne daju lako i svaka
aplikacija će proći sito i rešeto prilikom ocenjivanja po različitim
kriterijumima u veoma velikoj i oštroj konkurenciji
B
udžet EU je programski i u njemu
su utvrđeni prioriteti finansiranja za
period 2014-2020. Ti prioriteti važe
za sve zemlje članice, kao i one u procesu pridruživanja. Budžet usvaja Evropski
parlament, čime stiče snagu ravnu svakom nacionalnom zakonu. Zemlje članice EU mogu
da računaju na značajna finansijska sredstva iz
pet ključnih fondova za podsticanje ekonomskog razvoja u Evropskoj uniji, u skladu
sa strategijom Evropa 2020: Kohezioni
fond (CF), dva strukturna fonda – Evropski
fond za regonalni razvoj (ERDF) i Evropski
socijalni fond (ESF), i dva sektorska fonda
– Evropski poljoprivredni fond za ruralni
razvoj (EAFRD), Evropski fond za pomorstvo i ribarstvo (EMFF). Cilj strukturnih i
Kohezionog fonda je ujednačavanje razlika
u ekonomskom razvoju zemalja članica, pa
se velika sredstva ulaže u najmanje razvijene
zemlje. Treba spomenuti i Fond solidarnosti
Evropske unije (EUSF) koji pruža pomoć
u slučaju velikih prirodnih katastrofa – deo
sredstava iz ovog fonda je usmeren kao pomoć Srbiji posle poplava, iako Srbija još uvek
nije članica EU.
Srbiji kao zemlji kandidatu stoje na raspolaganju sredstva pretpristupnih fondova IPA II
(Instrument for Pre-Accession Assistance),
regionalna IPA II koju koriste zemlje zapadnog Balkana za zajedničke projekte i sredstava iz različitih programa kojima upravlja
Evropska komisija (tzv. Programi Zajednice
poput Horizon 2020, Erasmus+, COSME).
IPA fondovi su isključivo namenjeni sprovođenju političkih i ekonomskih reformi kako
bi se zemlja pripremila za članstvo u EU,
pa su njihovi primarni korisnici – državni
organi. Ta sredstva nisu namenjena razvoju
privrede i ne mogu se direktno ulagati u
razvoj privatnih preduzeća, ali zato preduzeća, naučno-istraživačke institucije i OCD
Gordana Lazarević,
ekspert za EU integracije
mogu učestvovati u realizaciji projekata kao
ponuđači usluga ili izvođači radova (preko
javnih nabavki).
Za IPA fondove u periodu 2014-2020, EU
je izdvojila 11,7 milijardi evra za sve zemlje,
a Srbija će dobiti između 240 i 260 miliona
evra godisnje za finansiranje nacionalnih,
regionalnih i prekograničnih projekata. IPA II
ima sektorski pristup koji treba da doprinese
ispunjavanju Kopenhagenskih kriterijuma o stabilnosti institucija koje garantuju
demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava
i poštovanje i zaštitu manjina, postojanje
funkcionalne tržišne privrede sposobne da
izdrži pritisak konkurencije na tržištu Unije,
da prihvata ciljeve političke, ekonomske i
monetarne unije.
U prethodnom EU budžetskom periodu
(2007-2013) Srbija je iskoristila sve pretpristupne fondove. Novac je uložen u projekte
koje je predložila Vlada Srbije, a usvojila
avgust 2014 | 35
U SINERGIJI
Evropska Komisija. Većina projekata je
završena, a za one čija je realizacija još uvek u
toku – rok za završetak je kraj 2015. Neki od
aktuelnih projekata i njihov status / najava
tendera može se videti na sajtu Delegacije EU
– www.europa.rs (iako sajt nije uvek ažuran).
Pregled zavšrenih projekata može se pogledati na sajtu mapa.euinfo.rs.
Sredstva Evropske unije se dodeljuju i troše u
skladu sa usvojenim Zajedničkim strateškim
okvirom. Na izradi tih planova – odnosno na
programiranju pomoći za Srbiju radi Evropska komisija u saradnji sa našim državnim
institucijama, a celim procesom koordinira
Kancelarija za evropske integracije (KEI).
Prvo se definišu prioriteti, a potom i konkretni projekti koji će biti finansirani iz sredstava
EU. IPA II unosi velike promene u način programiranja finansijske pomoći. Nova pravila
nastoje da unificiraju proces programiranja
EU pomoći oko dokumenata Evropa 2020
i Ekonomsko upravljanje u EU. Cilj je da se
lakše utvrde prioriteti za planiranje finansijke
Informacije o svim otvorenim, zatvorenim i očekivanim tenderima i pozivima
za podnošenje projekata koje finansira
EU možete pogledati na sajtu Evropske
komisije ec.europa.eu/europeaid.
Uvid u sve raspoložive fondove namenjen
privredi, MSP, organizacijama civilnog
društva i državnim institucijama imate na
www.welcomeurope.com.
36 SINERGIJA
pomoći i usklade sa ciljevima EU i njenih
članica.
Proces strateškog planiranja u Srbiji je
započet znatno ranije i participativniji je nego
prethodni, jer je obezbedio učešće organizacija civilnog društva (OCD) i socijalnih partnera. To je šansa koju organizacije civilnog
društva treba da iskoriste, kako bi uticale na
izbor projekata koji će se finansirati iz IPA II.
Uloga Kancelarije za evropske integracije u
ovom domenu je sve značajnija, ona rukovodi
procesom priprema i ocena projekata koji
će se finansirati, i s njom bi OCD morale da
imaju stalno otvoren dijalog.
Srbija je početkom 2013. godine usvojila Nacionalne prioritete za međunarodnu pomoć
(NAD) za period 2014. - 2017. godine sa
projekcijama do 2020. godine. U pitanju je
ključni nacionalni strateški dokument kojim
se daju smernice kako nacionalnim vlastima
tako i najvažnijim donatorima u programiranju međunarodne pomoći. NAD će omogućiti da se eliminišu dupliranja i racionalizuju
donatorske aktivnosti. Njegova je svrha
takođe da se obezbede inputi za Državni strateški dokument Evropske komisije (EC CSP)
radi planiranja korišćenja IPA pomoći u Srbiji
tokom budžetskog perioda 2014-20. NAD
identifikuje prioritete i mere po sektorima,
koji treba da budu podržani iz IPA II i drugih
fondova: pravosuđe, unutrašnji poslovi,
reforma javne uprave, konkurentnost, energetika, životna sredina i klimatske promene,
saobraćaj, ljudski resursi i društveni razvoj i
poljoprivreda i ruralni razvoj. Kao multidisciplinarna pitanja identifikovani su lokalni /
regionalni razvoj i rodna ravnopravnost.
Najveći deo IPA II sredstava biće usmeren
na navedene prioritete i mere. Manji, ali ipak
važan deo sredstava trošiće se na projekte
prekogranične saradnje sa svim susedima,
teritorijalnu saradnju u okviru Dunavske
strategije i strategije razvoja jugoistočne Evrope. Ovi projekti moraju doprinositi regionalnom razvoju, a tematski mogu biti usmereni
na povećanje konkurentnosti, poboljšanje
poslovne klime, istraživanje i razvoj, inovacije
i IT, podsticanje zapošljavanja, podršku MSP
sektoru, poboljšanje saobraćajne infrastrukture i ulaganja u prekogranične sisteme
vodosnabdevanja i zaštite voda, podsticanje
Evropski fondovi u novom budžetskom okviru 2014-2020
turizma i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa itd. Ukratko, moguće su veće investicije
kako u infrastrukturu, tako i u privredni razvoj.
Bespovratna sredstva iz budžeta EU se ne
daju lako i svaka aplikacija će proći sito i
rešeto prilikom ocenjivanja po različitim
kriterijumima u veoma velikoj i oštroj
konkurenciji. Ali, Rubikon se mora jednom preći, a najlakše uz pomoć evropskih
stručnjaka u pripremi projektnih aplikacija. U
tom smislu, pomoć mogu da pruže regionalni
programi za Zapadni Balkan kao što je WBIF
– Western Balkan Investment Framework
(aplicira se preko KEI), GGF fond koji
finansira preduzeća koja žele da povećaju efikasnost korišćenja energije i preusmere se na
obnovljive izvore, WB EDIF... Ovi regionalni
programi daju sredstva za pripremu projekata
u vidu granta, pri čemu se dalji razvoj projekta finansira iz kredita – a tu može da pomogne EFSE (European fund for SEE) koji daje
subvencionisane kredite malim i srednjim
preduzećima (krediti su nešto jeftiniji jer EU
garantuje za njih).
Treba pomenuti još dva instrumenta podrške
koji se finansiraju iz IPA fondova pod uslovom da ih traži država – TAIEX i Twinning.
TAIEX (Technical Assistance and Information Exchange Instrument) pruža tehničku
podršku zemljama kandidatima u uvođenju
i primeni EU legislative. Pomoć mogu da
traže nadležna ministarstva preko KEI, a
konsultantske kuće mogu da konkurišu za taj
posao samostalno ili u konzorcijumu (javna
nabavka usluga). Twinning je instrument
kojim se upravlja direktno iz Brisela a čiji je
cilj podsticanje saradnje i razmena znanja
između državnih administracija EU i zemlje
kandidata ili potencijalnog kandidata. Namenjen je isključivo državnim institucijama,
finaniranje u okviru ovog instrumenta je
moguće samo ako je previđeno programskim
dokumentima.
I na kraju – tu su tzv. Programi Zajednice (sada poznati pod nazivom Programi EU, kojih
ima 49) čiji je cilj pružanje podrške politikama Evropske unije, te unapređenje saradnje
između država članica EU i njihovih građana
u oblasti nauke, kulture, ekonomije i prava.
Ovi programi (Horizon 2020, Erasmus+,
COSME) su otvoreni i za učesnike iz zemlje
kandidata, samo pod uslovom da je ona uplatila određeni doprinos budžetu programa.
Ovim fondovima upravlja Evropska Komisija, odnosno odgovarajući direktorat.
Jedan od najintersantnijih programa predstavlja Horizon 2020. Ovaj program povezuje
istraživački rad sa primenom u preduzećima
i direktno treba da doprinese povećanju
konkurentosti privrede. Program ima stalno
otvoren poziv za prukupljanje projekata. Iz
njega mogu da se finansiraju MSP, inovativni
projekti, istraživanje i razvoj... Ukupna vrednost programa je 79 milijardi evra u periodu
2014-2020. Prvi poziv za prikupljanje projekata je već završen i projekti su odobreni.
Ersamus+ raspolaže sa 14,77 milijardi evra
za podršku mladima, modernizaciji obrazovanja, prilagođavanje radne snage potrebama
privrede, saradnju univerziteta, privrede i
OCD. Program dodeljuje grantove za projekte čiji je cilj povećanje znanja i profesionalnih
veština, modernizacija sistema obrazovanja
i obuke. Na tendere i otvorene pozive mogu
da se odazovu obrazovne institucije, lokalna i
reionalna uprava, istraživački centri, preduzeća (profesionalna obuka), škole, univerziteti,
neprofitne organizacije. COSME 2014-2020 raspolaže fondom od 2,3
milijarde evra čiji je cilj jačanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća. Za program
mogu da apliciraju predzeća,lokalne i regionalne vlasti, udruženja/klasteri, a projektne
aplikacije se prikupljaju putem javnih poziva.
Oni koji su zainteresovani za ovakav vid
podrške treba da znaju: do evropskih fondova
se dolazi samo ako ste spremni da učite i
pridržavate se pravila koje propisuje EU, ako
se vaši planovi jasno uklapaju u strateške
razvojne ciljeve EU (Evropa 2020, Zajednički
strateški okvir itd), ako ste u stanju da pripremite svu potrebnu projektnu dokumentaciju,
poštujete zahtevne procedure o izveštavanju,
i na kraju – ako imate stabilnu finansijsku
situaciju da možete da obezbedite sufinansiranje ovih projekata.
avgust 2014 | 37
U SINERGIJI
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2014.
Cilj Konventa je da se postigne
najširi društveni konsenzus oko
evropske budućnosti Srbije
Nacionalni konvent o EU NEZAOBILAZNI FAKTOR
N
acionalni konvent o Evropskoj
uniji (NKEU) predstavlja stаlnо
tеlo u оkviru kојеg sе između prеdstаvnikа držаvnе аdministrаciје,
pоlitičkih pаrtiја, nezavisnih tela, nеvlаdinih
оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа
i prоfеsiоnаlnih udruženja vоdi dеbаtа о
pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji.
Osnovan je 2006. godine na inicijativu Evropskog pokreta. Inspirisan je slovačkim modelom za uključivanje civilnog društva u vođenje
pristupnih pregovora sa ciljem da se aktivira
stručni i moralni potencijal mnogobrojnih
društvenih činilaca i postigne najširi društveni
konsenzus oko evropske budućnosti Srbije.
Rezultati prvih pet godina rada Konventa
sadržani su u Knjizi preporuka NKEU, kao i u
vodičima kroz evropske politike.
Оtvаrаnjеm pristupnih prеgоvоrа, Nacionalni kоnvеnt se uspostavlja kао pоsеbnа
38 SINERGIJA
plаtfоrmа prilagođena novoj fazi odnosa
Srbije i EU. Okosnicu Konventa danas čini
21 radna grupa. Radne grupe tematski slede
strukturu prеgоvаrаčkih grupа. One prate
aktivnosti državnih institucija, daju svoje
predloge i preporuke te ocenjuju uspešnost
preduzetih mera.
Plеnаrnе sеdnicе NKЕU sе оrgаnizuјu
јеdnоm gоdišnjе, u saradnji sa Narodnom
skupštinom. Cilj tih sednica je da se ostvari što
širi uvid јаvnоsti u tоk prеgоvоrа, kao i da se
ukaže na nеdоstаtke u kreiranju i sprоvоđеnju
rеfоrmskih poteza. Prva plenarna sednica
održana je 20. juna. Nešto ranije, 4. juna, skupštinski Odbor za evropske integracije doneo je
Odluku u kojoj se kaže da će pre razmatranja
predloga pregovaračke pozicije obavezno
biti razmatrani predlozi i preporuke civilnog
društva, odnosno Nacionalnog konventa o
evropskoj integraciji Srbije.
NALED zadužen za
konkurentnost
U okviru Nacionalnog konventa,
NALED je preuzeo ulogu koordinatora
radne grupe šest koja će se baviti poglavljem osam – politikom konkurencije. Do sada, NALED je uspešno obavljao ulogu nacionalnog koordinatora
SEKO mehanizma (sektorska organizacija civilnog društva) upravo u oblasti
konkurentnosti. Zapravo, NALED je na
čelu konzorcijuma nevladnih organizacija koji je formirala Kancelarija za
evropske integracije u cilju podsticanja
saradnje između Vlade i nevladinog
sektora i aktivnijeg uključivanja civilnog
društva u planiranje razvojne pomoći
(IPA fondovi). SEKO za konkurentnost
ima 32 člana, među kojima se ističu
Centar za visoke ekonomske studije
(CEVES), Zrenjaninski poslovni krug
– ZREPOK i Institut za teritorijalni
ekonomski razvoj – InTER.
Godinu dana u EU: iskustvo Hrvatske
Ulazak u Uniju nije „dolazak
na cilj“ već „putovanje“
U
nalne usluge). Hrvatska privreda, posebno
naučnoj i stručnoj javnosti Hrvatvelika poduzeća koja su i do sada sudelovala
ske, nakon prve godišnjice ulaska
na međunarodnom tržištu, takođe imaju
u Uniju, konstantno se pojavljuju
pozitivne koristi od ulaska u EU.
pitanja da li je ulazak imao pozitivne ili
Prilikom analize pozitivnih i negativnih
negativne učinke na hrvatsku privredu i
učinaka ulaska u Evropsku uniju, na umu
na svakodnevni život ljudi. Uporede li se
bi trebalo imati da ulazak neke zemlje u
uplate i isplate iz EU od 1. jula 2013. do
Uniju nije „dolazak na cilj“ već „putovapočetka jula 2014. godine, neto efekt je
nje“. Naime, u razdoblju
oko 290 miliona kuna ili
U periodu od
2014-2020. Hrvatskoj je
38,5 miliona evra. Građani
2014.
do
2020.
iz evropskih strukturnih
Republike Hrvatske, u prvoj
i finansijskih fondova na
godini članstva, prvenstveno godine, Hrvatska
raspolaganju ukupno 10,4
su imali direktne koristi od
ima na
milijardi evra. Ulaganjem
smanjenja cena telefonskog
raspolaganju
sredstava iz EU fondova
rominga u EU, lečenja u
potrebno je ostvariti tri strasvim zemljama EU, slobodukupno 10,4
teška cilja: ojačati konkunog prelaza granica kao i
milijardi evra iz
rentnost privrede, smanjiti
mogućnostima unosa (ne
evropskih
fondova
ukupnu razinu siromaštva u
više uvoza) robe bez carina i
poreza iz drugih zemalja članica EU. Smatra zemlji, postići ravnomerniji regionalni razvoj i bolji životni standard. Ostvarenjem
se da su troškovi života ostali otprilike isti
ovih ciljeva, Republika Hrvatska bi ostvaili su neznatno porasli (jer su se smanjile
rila ekonomski rast i razvoj. Takođe, za
cene hrane i kućnih potrepština, ali su
razdoblje 2014- 2020. godine, Hrvatska
povećani troškovi za stanovanje i komu-
Evropske integracije na Zapadnom Balkanu
ALBANIJA
2009. aplicirala za članstvo. U julu 2014.
postala zemlja kandidat
BIH
Potencijalni kandidat. Blokirane EU integracije zbog nedostatka administrativnog kapaciteta, vladavine prava i Sejdić-Finci slučaja
CRNA GORA
2010. dobija status kandidata. 2012. otvoreni pregovori o pristupanju
HRVATSKA
2005. otvoreni pregovori. 2013. postala član
MAKEDONIJA
2005. dobila status kandidata. Dalje EU
integracije blokirane zbog spora sa Grčkom
oko imena
SLOVENIJA
2004. postala član EU
SRBIJA
2012. dobija status kandidata. U januaru
2014. otvara pregovore o pristupanju
TURSKA
Najduže u procesu.1959. podnela službeni
zahtev za članstvo u tadašnjoj Evropskoj
ekonomskoj zajednici. 1999. postaje zemlja
kandidat za EU. Pregovore počela 2005.
KOSOVO
2008. EU je utvrdila da oblast Kosovo ima
„evropsku perspektivu“ kada se razreši
odnos sa Srbijom. Formalni razgovori o
članstvu nisu mogući – Kosovo nisu priznale
sve zemlje EU
doc.dr.sc. Zoran Ježić, Ekonomski fakultet
Sveučilišta u Rijeci, predsednik Tehničkog
odbora BFC SEE Programa
priprema dva operativna programa, jedan
iz područja konkurentnosti i kohezije za
korišćenje Evropskog fonda za regionalni
razvoj i Kohezijskog fonda (6,8 milijardi
evra) i drugi iz područja razvoja ljudskih
resursa, za korišćenje Evropskog socijalnog fonda (1,5 milijardi evra). Više od 3,2
milijardi evra dodeljeno je u pet prioriteta
vezanih za konkurentnost: istraživanje i
inovacije, informacione i telekomunikacione tehnologije, za razvoj malih i srednjih
poduzeća, privrede sa niskom potrošnjom ugljenika, te obrazovanje. Gotovo
40 % Evropskog fonda za regionalni
razvoj biće iskorišćeno za podršku malim
i srednjim poduzećima, istraživanje i
inovacije. Visoki udeo ulaganja, više od
3,3 milijardi evra, Hrvatska će uložiti u
zaštitu životne sredine, prilagođavanje
klimatskim promenama i saobraćajnu
infrastrukturu.
avgust 2014 | 39
U SINERGIJI
Novac za popravljanje
Cilj IPA je da smanji opterećenje
poreskih obveznika Srbije, ali i izrazi
solidarnost građana EU prema
zemljama koje žele da joj pristupe
i dele njihove demokratske
i socijalne vrednosti
K
ada čujete ili pročitate reč IPA,
ukoliko vam se učini i najmanje
poznatom, velika je verovatnoća da
ćete je povezati sa nekom značajnom količinom – novca. Da, IPA predstavlja bespovratnu
pomoć Evropske unije (EU), što znači da se
primljeni i uspešno potrošeni novac ne mora
vraćati niti plaćati bilo kakva kamata.
IPA se zasniva na tzv.„principu dodavanja“,
što znači da IPA predstavlja dodatnu pomoć opsežnim i sveobuhvatnim reformskim
zahvatima Vlade Srbije. Ona je dodatak na već
izdvojena sredstva iz budžeta Srbije namenjena
refomama i cilj joj je da smanji opterećenje poreskih obveznika Srbije, ali i izrazi solidarnost
građana EU prema zemljama koje žele da joj
pristupe i dele njihove demokratske i socijalne vrednosti. Budžetski period od 2007. do
2013. godine, u okviru kog je Srbiji namenjeno
1,4 milijardi evra od ukupno 10,5 milijardi
evra, bio je uspešan za Srbiju. Pripremljeni su
projekti za ukupan raspoloživi iznos, a Srbija je
u junu ove godine dobila potvrdu od Evropske
komisije (EK) da je spremna da samostalno
upravlja IPA sredstvima (tzv. decentralizovano
upravljanje), izuzev sredstvima namenjenim
poljoprivredi i ruralnom razvoju. Pored toga,
Srbija je započela pripreme za planiranje namene IPA sredstava za period od 2014. do 2020.
godine, kao i pripremu projekata za sredstva
namenjena kroz program IPA 2014. Procesom
planiranja IPA sredstava, praćenja realizacije i
vrednovanja pojedinačnih programa i projekata upravlja Kancelarija za evropske integracije.
Često može da se čuje da IPA ima za cilj da
pomogne Srbiji u ispunjavanju evropskih
Podrška na putu ka EU
IPA - Instrument for Pre-Accession Assistance, predstavlja Instrument za pretpristupnu pomoć koji je
usvojila Evropska unija u cilju pružanja finansijske i
tehničke podrške zemljama kandidatima i potencijalnim
kandidatima u njihovom postepenom približavanju
evropskoj politici i standardima, sve do ispunjavanja
svih neophodnih kriterijuma za ulazak u Evopsku uniju.
40 SINERGIJA
Ognjen Mirić, GIZ IS Regionalni menadžer za Zapadni Balkan i Tursku
države
standarda u raznim oblastima – vladavine
prava, trgovine, finansijske kontrole, poljoprovrede i mnogih drugih koje zahteva članstvo
u EU. To se, pre svega, odnosi na usklađivanje
propisa sa evropskim, odnosno usvajanje ali i
primenu zakona koji važe u EU. Ovaj proces
zahteva jačanje kapaciteta organa koji te
zakone donose i sprovode. Na primer, u EU je
standard da student po završetku fakulteta stekne diplomu sa kojom je siguran koje poslove
može da obavlja. Međutim, u državama koje
pristupaju EU, uključujući i Srbiju, ovakva
pravila, ako i postoje, slabo funkcionišu. Nije,
dakle, dovoljno samo doneti zakon ili propis,
potrebno je da on delujeu stvarnom životu.
IPA pomaže da se takav sistem uspostavi. Tako
su recimo neki od projekata koji su finansirani
iz IPA sredstava: uspostavljanje nacionalnog
okvira kvalifikacija, rekonstrukcija državnih
fakulteta i nabavka opreme za njihove potrebe,
jačanje kapaciteta Direkcije za oduzimanje
bespravno stečene imovine, jačanje kapaciteta
Agencije za borbu protiv korupcije, rekonstrukcija Žeželjevog mosta, jačanje kapaciteta
Ministarstva poljoprivrede u vezi sa zaštitom
bilja i kontrolom pesticida...
Iz navedenih primera jasno se vidi da su
najveći i najznačajniji korisnici državni
organi, jer oni donose i primenjuju najveći
deo reformskih zakona i propisa. Isto tako,
deo sredstava se izdvaja i za lokalnu samoupravu i organizacije civilnog društva, koje
su pored Vlade najvažniji akteri i partneri u
procesu evropske integracije. U narednom
periodu jedinice lokalne samouprave mogu da
računaju na sledeće programe: aktivne mere za
zapošljavanje koje će se sprovoditi preko Nacionalne službe za zapošljavanje (15 miliona
evra), grant šema u okviru programa Exchange
IV (5 miliona evra), grant šema za lokalne
usluge u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite
(10,5 miliona evra), grant šeme za stambeno
zbrinjavanje izbeglica (na godišnjem nivou
minimum 15 miliona evra) i Roma
Novo ugovaračko telo za sredstva EU
Od marta 2014. apliciranje za sredstva iz IPA fondova funkcioniše posredstvom Sektora za
ugovaranje i planiranje programa iz sredstava Evropske Unije u okviru Ministarstva finansija. Ovo telo zaduženo je za finansiranje, ugovaranje, dodelu sredstava i nadzor sprovođenja
programa i projekata EU. Svim organizacijama zainteresovanim za sprovođenje projekata i
tendera EU na raspolaganju su informacije o otvorenim konkursima na sajtu www.cfcu.gov.rs.
(9,5 miliona evra), pomoć u otklanjanju
posledica poplava... Nažalost, zbog nespremnosti decentralizovanog sistema upravljanja
sredstvima namenjenim poljoprivredi i ruralnom razvoju, prva sredstva za ove namene
možemo da očekujemo tek 2017. godine.
Privatna preduzeća, iako ne mogu biti
predlagači IPA projekata pri planiranju
namene sredstava, mogu biti korisnici raznih
programa obuke za mala i srednja preduzeća,
recimo kako da sprovode donete propise.
Potom, ona mogu biti korisnici manjih
grantova za ulaganja u oblastima koje su
označene kao razvojni cilj u samom predlogu projekta – na primer, ulaganja u projekte
koji doprinose inovacijama. Tako je u okviru
IPA 2013 namenjeno 4,4 miliona evra za
projekte koji će podstaći saradnju izvozno
orjentisanih preduzeća i javnog sektora u
oblasti istraživačko-razvojnih projekata. Ovim
sredstvima upravljaće Fond za inovacione
delatnosti, koji će istovremeno i raspisivati
konkurse za dostavljanje projektnih ideja.
Ovu navedenu mogućnost, kada su preduzeća
korisnici pomoći, treba potpuno razlikovati
od toga da preduzeća, sa svrhom zarade, mogu
učestvovati u realizaciji nekih projekata, kao
na primer, izvođači i podizvođači. Primera
radi, iz IPA sredstava nabavljeno je oko 250
vozila hitne pomoći od preduzeća koja je
prethodno učestvovalo kao ponuđač na tenderu za nabavku opreme.
IPA sredstva, iako ograničena, postaju sve
značajnija zbog predstojećih pregovora o
pristupanju Srbije EU. Samo u oblasti životne
sredine (poglavlje 27) prema preliminarnim
procenama potrebno je 10,5 milijardi evra da
bi Srbija uskladila svoje zakonodavstvo u ovoj
oblasti sa evropskim.
Glavni izazovi koji će opredeliti da li će
Srbija biti uspešna u korišćenju EU fondova
posle pristupanja EU ili krenuti stranputicom
(kao neke države članice) su: kompleksan
institucionalni okvir, nedovoljna spremnost
urbanističke, planske i projektno-tehničke dokumentacije, nepostojanje politike zadržavanja
državnih službenika koji se bave poslovima
projektnog upravljanja, nepostojanje sistema
praćenja i vrednovanja programa i projekata koji se finansiraju iz državnog budžeta i
nerazvijen sistem interne finansijske kontrole
u javnom sektoru.
avgust 2014 | 41
U SINERGIJI
Kako pobediti na
Kada su me zamolili da odgovorim na ovo pitanje, pitao sam se
odakle da počnem. Možda ovde: Zamislite 13 kg lepo uvezane
dokumentacije, oko 2400 strana. Šta mislite, koliko sati rada je
bilo potrebno za to? OK, ovih 13 kg predstavlja 4 seta, 1 original i
3 kopije, ali svejedno... Šta je potrebno da se uradi jedna ovakva
ponuda? Kakav je proces apliciranja? Kakav savet možemo da damo?
O
vaj put nećemo govoriti o projektima prekogranične saradnje ili o
grantovima, već o tzv. projektima
tehničke podrške uobičajene vrednosti
između 300.000 i 7 miliona evra. Kakva znanja, veštine i iskustva su potrebni za jedan
ovakav projekat?
Ovi projekti su rezultat međunarodnog
restriktivnog tenderskog postupka koji traje
između 6 i 9 meseci (vidi sliku dole). Za
ponuđača postoje dve faze: pretkvalifikacija
i ponuda. U prvoj fazi podnosi se tzv. iskaz
o zainteresovanosti (EoI) kojim se odgovara na zahteve iz javnog poziva. Ponuđači
obično moraju da formiraju konzorcijum
sa drugim firmama jer su zahtevi veliki, a
konkurencija veoma jaka. Morate da imate
dobre reference, odnosno da pokažete
dovoljno prethodnog iskustva na sličnim
projektima. Obično se na tender javi 15 do
30 konzorcijuma, a svaki od njih čine 2 do 5
kompanija. Osam konzorcijuma koji imaju
najviše referenci ulaze u uži izbor, a onda
počinje najteži deo posla.
Konzorcijumi koji su ušli u uži izbor
dobijaju tendersku dokumentaciju uključujući Projektni zadatak (ToR) i imaju na
raspolaganju otprilike 50 dana da pripreme
tehničku i finansijsku ponudu. To možda
zvuči kao mnogo vremena, ali nije: mnogo
toga ima da se uradi.
Postoje dva pristupa izrade projekta. Neke
kompanije učestvuju na svim tenderima,
sa osrednjim ponudama, nadajući se da
niko neće dostaviti kvalitetnu ponudu. Oni
ponekad pobede, ali za razliku od sistema
javnih nabavki u Srbiji, kvalitet ovde ima
primat u odnosu na cenu. Kvalitet tehničke
ponude nosi 80 pondera, a samo 20 ide na
cenu. Drugi pristup se zasniva na ozbiljnoj
analizi postojećeg stanja kao
početne tačke, i teorijskom i
praktičnom predlogu da se
iz te situacije dođe do nečega što liči na dobru praksu
u EU. Gde smo sada? – Gde
želimo da budemo? – Kako
da do toga dođemo?
Sve EU tendere možete
pogledati na TED-u
(Tenders Electronic Daily):
http://www.ted.europa.eu
/TED/main/HomePage.do
42 SINERGIJA
David Lythgoe, Halifax Consulting
Evo nekoliko saveta koji
mogu da vam koriste.
• Počnite što ranije – potrebno je mnogo
vremena da se formira konzorcijum. Pratite
obaveštenja u vezi sa tenderom da biste znali
kada je planirano objavljivanje. Sve EU tendere možete pogledati na TED-u (Tenders
Electronic Daily): http://www.ted.europa.
eu/TED/main/HomePage.do
• Pažljivo pročitajte poziv za tender. Svaka
reč je bitna i može biti presudna.
• Kada uđete u uži izbor, pročitajte još pažljivije Projektni zadatak i Uputstvo za ponuđače. Veoma je važno da razumete tačno šta
se kaže, a ako ne razumete, obavezno pitajte.
Ne zaboravite da projektne zadatke pišu
konsultanti, sa svim svojim manama, čije poznavanje engleskog jezika i oblasti projekta
može da varira. Međutim, jednom kada su
David Lythgoe, Halifax Consulting
tenderu EU?
ova dokumenta napisana i objavljena, telo za
ugovaranje mora da se drži tačno onoga što
je napisano kada ocenjuje ponude.
vođenja aktivnosti. Većina osrednjih ponuda
su osrednje upravo zbog toga što su suviše
opšte: budite precizni i detaljni.
• Imajte u vidu kontekst projekta i proverite
sve činjenice. Na primer, koje su novine u
politici, koji su ključni problemi, sa kojim projektima treba da uspostavite koordinaciju…
• Izaberite dobre eksperte. Vidite kakav se
profil eksperata tačno traži u projektnom
zadatku, a ne ono što vi smatrate da oni treba
da budu. Prilagodite njihove biografije tako
da se jasno vidi šta se traži.
• Kako ćete da sprovedete istraživanje?
Nemojte nikoga da kontaktirate u instituciji
koja je korisnik projekta tokom otvorenog
tenderskog postupka, jer rizikujete da vi budete diskvalifikovani, a oni da budu optuženi
za korupciju. Pronađite dobre izvore koji
nisu u sukobu interesa.
• Kada predlažete metodologiju za sprovođenje projekta, razložite je na više jednostavnih zadataka. Šta prvo treba da se uradi?
Dok radite, vodite računa o dinamici spro-
• Opišite dobro administrativnu podršku u
sprovođenju projekta. Kako ćete logistički
da ga organizujete? Šta ćete uraditi ako
ekspert slomi nogu i ne može da radi?
Dok sve ovo radite, pokušajte da se stavite na
mesto ocenjivača. I oni su ljudi kao i vi, sa sopstvenim idejama, nadama i strahovima. Mnogima od njih engleski nije maternji jezik, zato:
• Budite konkretni i precizni. Koristite
jednostavan i jasan jezik i ne trudite se da
zvučite previše pametno. Izbegavajte da
koristite grozan konsultantski žargon (npr.
“relevantne zainteresovane strane” – da li
neko može da mi kaže šta je irelevantna
zainteresovana strana”?).
• Nemojte da se ponavljate, pronađite odgovarajuće mesto za svaku rečenicu i organizujte ceo materijal na logičan način. Objasnite
kako ste sve organizovali.
• Ne hvalite se: pokažite svoj kvalitet tako
što ćete predložiti pravu stvar.
• Nemojte mnogo da gledate šta su drugi
napisali, to obično nije baš sjajno.
I, na kraju, ako ne pobedite, učite iz sopstvenih grešaka. Pokušajte da saznate zašto niste
pobedili – sledeći predlog projekta koji
budete pisali će biti bolji.
avgust 2014 | 43
U SINERGIJI
Strah od evropske
konkurencije je opravdan
Bitno je da se sa tim strahom postupa racionalno i da energiju
usmerimo u podizanje produktivnosti, izgradnju domaćih brendova
i jačanje ekonomskog patriotizma
U
lazak Srbije u EU za sve predstavlja svetlo na kraju tunela, zračak
nade. Za obične građane Evropa
znači šansu za zaposlenje na nekom mestu
gde može više da se zaradi. Za studente
mogućnost da konkurišu na nekom od
evropskih univerziteta i da budu birani
na radna mesta u evropskim firmama. Za
privredu trenutak istine.
Zbog toga je važno da se o ulasku u EU
razmišlja bez selektivnog prihvatanja samo
onoga što nam se dopada ili ne dopada.
Jasnoća u viđenju onoga šta znači konkurentnost pojedinačnog preduzeća u
okviru industrije u kojoj posluje, postojanje
strategije preduzeća i strategije proizvodnog portfolija samo su deo lepeze domaćih
zadataka na koje svako preduzeće mora da
ima odgovor.
Stoga svest da približavanje ulasku u EU
ne znači samo širenje i bolji pristup tržištu,
već i izazov da pod pritiskom konkurencije
i preduzeća postanu efikasnija i konkurentnija.
Iako se srpski proizvodi već nalaze na
tržištu EU, delom i kroz trgovačku
marku kompanije Mercator,
konkurentnost srpske
privrede je i
44 SINERGIJA
dalje izuzetno niska. Prema oceni Svetskog
ekonomskog foruma Srbija se prema nivou
globalne konkurentnosti nalazi na 101. mestu od 148 rangiranih zemalja u 2013.
Poboljšanje poslovnog ambijenta kroz
makroekonomsku stabilnost, nastavak
ekonomskih reformi, poboljšanje efikasnosti antimonopolske politike, smanjivanje
političkog rizika, privlačenje novih stranih
investicija, kao i sprovođenje opšte deregulacije poslovanja je osnov za stvaranje
konkurentne privrede. Sve ovo treba da
omogući jeftine izvore koji će biti dostupni
za osavremenjavanje proizvodnih linija i
povećanje produktivnosti.
Borba protiv sive ekonomije koja je najavljena kao imperativ ove Vlade je sledeći
veoma važan zadatak svih nas u meri u
kojoj utičemo na privredne tokove.
Država mora da stvori
uslove kako bi siva
ekonomija bila
svedena na neisplativu meru i suzbijena na
društvene margine.
Kada govorimo o mikroekonomskim razmerama, značajan korak koji može doprineti
boljoj pozicioniranosti srpske privrede je
svakako sagledavanje širine proizvođačkog
portfolija u prehrambenoj industriji i
stručno i posvećeno bavljenje domaćim
brendovima. Imamo sjajne proizvođače, ali
su svi previše raširili svoj portfolio kako bi
istisli s tržišta jedni druge. Kad pogledate trgovačku policu na njoj je, na primer, 25 vrsta
napolitanki i pitanje je da li bi bilo bolje da je
na njoj samo desetak jakih brendova. Na taj
način bismo povećali volumene i posledično produktivnost. Produktivnija proizvodnja stvara prostor
za ulaganje u razvoj
proizvoda i
mr Stanka Pejanović, direktorka društva Mercator S i članica Uprave Grupe Mercator
osavremenjavanje proizvodnih linija kako bi
kao rezultat svega navedenog imali kvalitet i
cenu za evropsko tržište.
Da bi domaća privreda bila konkurentna na
putu ka EU moraće da ispoštuje odgovarajuće zakonodavstvo u oblasti zaštite zdravlja, bezbednosti i očuvanja životne sredine.
Ovo zakonodavstvo propisuje karakteristike
proizvoda, proizvodnih procesa ili metoda
proizvodnje, a može da obuhvati i strožije
zahteve u pogledu primene terminologije,
simbola, pakovanja, etiketa ili obeležavanja
proizvoda.
Standardizacija i sertifikacija su jedan od
parametara za podizanje konkurentnosti privrede i različitih privrednih grana.
Proizvođači koji poseduju sertifikat ISO
9001:2000 imaju značajnu prednost, budući
da predstavlja najvažniji element u prodaji
kada se posluje na konkurentnom tržištu
Evropske unije i bitno doprinosi poverenju
partnera sa kojima se posluje. Na konkurentnom tržištu EU kupci često imaju mogućnost da biraju između nekoliko dobavljača,
tako da ISO sertifikat ima presudnu
ulogu u procesu selekcije.
Sama privreda mora da se
povezuje u izvozne
klastere što
se
Inicijativu za povezivanje u klastere moraju
da imaju sama preduzeća, a potrebno je da
država ovu oblast zakonski uredi. Takođe,
treba raditi i na uvođenju naprednih informacionih tehnologija i više pažnje posvetiti
dizajnu proizvoda. Samo mali broj preduzeća izdvaja sredstva za sopstvena istraživanja a inovacije su izuzetno retke.
Aktuelni trenutak je i donošenje seta
sistemskih zakona a pre svega Zakona o
radu, koji će omogućiti lakše zapošljavanje
starije radne snage koja je i najveći gubitnik
tranzicije.
Istakla bih da put ka EU podrazumeva i
veštinu socijalnog pregovaranja države, poslodavaca i sindikata. Moramo da se učimo
dijalogu jer je veština socijalnog pregovaranja jedan od puteva za lakše prevazilaženje
problema koji nas okružuju.
pokazalo uspešnom strategiI na kraju, na pitanje da li
Država mora da je opravdan strah da će po
jom za povećanje konkurentnosti kako u međunarodnoj
stvori uslove kako otvaranju tržišta, proizvodi iz
praksi, tako i u retkim primeriunije preplaviti naše
bi siva ekonomija Evropske
ma stvaranja klastera u srpskoj
tržište i ugroziti našu privrebila svedena na du, mislim, da je on opravdan.
privredi. Povezivanje na ovaj
način obezbeđuje čitav niz
neisplativu meru i Bitno je da se sa tim strahom
prednosti počevši od sigurnog
postupa racionalno i da enersuzbijena na
izvora snadbevanja, boljeg
giju usmerimo u podizanje
strateškog pozicioniranja,
društvene margine produktivnosti, izgradnju
kvalitetnijih proizvoda, do
domaćih brendova i jačanje
obezbeđivanja više sredstava za nastupanje
ekonomskog patriotizma. U razvoju induna stranim tržištima.
strijske proizvodnje neophodno je ulaganje
u kvalitet i edukaciju zaposlenih. Ono što
nedostaje je specijalizacija unutar industrije
i planiranje proizvodnje koje se zasniva na
proceni potencijala tržišta i preferencijama
potrošača. Na taj način možemo i treba da
pariramo novoj konkurenciji.
avgust 2014 | 45
U SINERGIJI
Predstoje teške odluke
N
ovi pristup ekonomskom upravljanju u zemljama kandidatima
za članstvo podrazumeva da će
EU biti u većoj meri sistematski angažovana na prilagođavanju njihove ekonomske
politike. To posebno važi za oblasti kao što
su makroekonomija, poslovno okruženje i
socijalna pitanja – kaže na početku razgovora
za Sinergiju Frejk Janmat, prvi sekretar i šef
odseka za ekonomiju u Delegaciji Evropske
unije u Srbiji.
S obzirom da za mnogo toga u ovim oblastima
ne postoji evropsko zakonodavstvo, proces
prilagođavanja će se odvijati kroz zajedničke
dogovore o preporukama za izmenu zakonodavstva i politike, te godišnjim revizijama
njihove primene. Prvi koraci u tom smislu
napravljeni su 6. maja u Briselu kada su se
ministri finansija i ekonomije iz EU i zemalja
kandidata dogovorili o specifičnim preporukama za svaku državu ponaosob. Zato se prvo
pitanje za našeg sagovornika ticalo upravo tog
majskog sastanka.
Koje su ključne preporuke Evropske
komisije za Srbiju?
Ministri EU pozvali su vlasti u Srbiji da
sprovedu reforme u nekoliko oblasti. Najpre,
Frejk Janmat:
Giljotina propisa
ima ključnu ulogu
46 SINERGIJA
Srbija je učinila značajan napredak na putu ka Evropskoj uniji,
ali još uvek pred njom stoje teške odluke
fiskalna konsolidacija. Uprkos pokušajima da
se stanje popravi, Srbija se i dalje suočava sa
rastućim dugom i visokim budžetskim deficitom. Da bi se manjak u budžetu do 2016. sveo
na 3,2 odsto BDP-a, potrebne su strukturne
reforme, pre svega javne administracije i
penzijskog sistema. Takođe, biće neophodno
da se u istom razdoblju javni dug zadrži ispod
70 odsto BDP.
Drugu oblast čini poboljšanje poslovnog
okruženja i podrška razvoju privatnog
sektora. U tome će posebno ulogu igrati tzv.
giljotina propisa. Treće, mora se povećati
fleksibilnost tržišta rada – što je već dobrim
delom učinjeno izmenama Zakona o radu. Tu
posebno imam u vidu produženje maksimalnog trajanja rada na određeno vreme, isplatu
otpremnina samo za vreme provedeno kod
poslednjeg poslodavca i pojednostavljivanje
obračuna plata. Konačno, neophodno je
okončanje procesa restruktuiranja državnih
preduzeća, kao i revizija svih oblika državne
pomoći, posebno smanjenje subvencija i
državnih garancija.
Kako biste, s obzirom na rečeno, ocenili reforme sprovedene u Srbiji proteklih godina?
Proces evropskih integracija je transformativni postupak koji donosi promene za
građane, ekonomiju i čitavo društvo. Ukupno
posmatrano, Srbija je tokom proteklih godina
učinila značajan napredak, što potvrđuje
početak primene Sporazuma o stabilizaciji,
u septembru 2013, kao i prva Međuvladina
konferenciju EU i Srbije, održana 21. januara
2014. u Briselu.
Dva glavna kriterijuma iz Kopenhagena
za pristupanje Evropskoj uniji podrazumevaju da država ima funkcionalnu
tržišnu ekonomiju i kapacitet da se nosi sa
konkurentskim pritiskom i tržišnim silama
u okviru Unije. Šta to znači za Srbiju, šta
treba da uradimo?
Prvi kriterijum iz Kopenhagena – postojanje
funkcionalne tržišne ekonomije zahteva da su
cene, kao i trgovina, liberalizovane i da postoji
sprovodiv pravni sistem, uključujući regulativu koja se odnosi na imovinska pitanja.
Makroekonomska stabilnost i konsenzus
o ekonomskoj politici poboljšavaju učinak
tržišne ekonomije. Dobro razvijen finansijski sektor i odsustvo značajnijih barijera za
ulazak i izlazak sa tržišta povećavaju efikasnost ekonomije. U ovom kontekstu, Srbija
mora da snizi intervencije države u privredu
tako što će smanjiti subvencije, restruktuirati
javna preduzeća, dovršiti proces privatizacije i
ukinuti sistem regulisanih cena.
Drugi kriterijum – kapacitet da se nosi sa
pritiskom konkurencije i tržišnih sila u okviru
Unije, praktično određuje sposobnost zemlje
kandidata da preuzme obaveze članstva. Sposobnost Srbije da primeni EU zakonodavstvo
i usvoji EU standarde biće od ključnog značaja za njen kapacitet da uspešno funkcioniše u
Frejk Janmat (Freek Janmaat), prvi sekretar Delegacije EU
Sedište Evropske komisije u Briselu
okviru Unije i internog tržišta. U tom smislu,
odluka koje donosi. Ipak, Komisija i dalje
usklađivanje sa propisima EU je neophomora da povećava svoje administrativne kapadan, ali ne i dovoljan uslov za ispunjavanje
citete i pojačava svoj rad, dok Vlada mora da
obaveza članstva u EU. Srbija takođe mora da
obezbedi sistematičnije reakcije na mišljenja
sprovede sve potrebne mere da bi institucije
Komisije u vezi sa nacrtima zakona i drugim
osposobila za sprovođenje ovih propisa, da
aktivnostima u javnom sektoru koji mogu
administraciju svede na neopna fer tržište.
Da bi se manjak uticati
hodan nivo, kao i da osigura
Sa druge strane, Komisija za
u budžetu do 2016. kontrolu državne pomoći mouspešnu primenu zakona.
Za svaku zemlju, Evropska
sveo na 3,2 odsto ra da demonstrira svoju operakomisija posebno analizira istivnu nezavisnost, posebno od
punjenost ova dva kriterijuma BDP-a, potrebne su velikih tela za dodelu državne
i daje ocenu u svom godišnjem strukturne reforme, pomoći. Potrebni su dalji
izveštaju o napretku.
da bi se osiguralo da se
pre svega javne napori
Komisija obaveštava o ovim
administracije i merama pomoći i da one, pre
Kako ocenjujete rad
postojećih institucija,
penzijskog sistema dodele, bude odobrene. Drposebno Komisije za zaštitu
žavna pomoć za restruktuirakonkurencije i Komisije za kontrolu
nje Železare mora da se uskladi sa odredbama
državne pomoći?
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji
Kada je reč o Komisiji za zaštitu konkurese odnose na pomoć industriji čelika.
ncije, videli smo značajan napredak od kada
je 2009. usvojen sada važeći zakon. Njeni
Poseban položaj nekih državnih preduzeća
kapaciteti su u proteklom periodu značajno
takođe predstavlja prepreku za tržišnu priojačani a to se ogleda u poboljšanju kvaliteta
vredu. Šta je potrebno učiniti u ovoj oblasti?
Određeni broj srpskih preduzeća i dalje uživa povlašćen status ili ekskluzivna prava u
različitim oblastima – saobraćaj, infrastruktura, poštanske usluge, televizija, zaštita
životne sredine, energetika. Srbija mora da
postepeno liberalizuje ove sektore u skladu
sa pravnim tekovinama EU. Korporativno
upravljanje u javnim preduzećima mora biti
unapređeno da bi se osigurao profesionalni
menadžment, održivost poslovnih operacija
i naknade koje odražavaju realne troškove
usluga.
Koje će po vašem mišljenju posebno teške
odluke Vlada Srbije morati da donese?
Želeo bih da naglasim da sam siguran da Srbija ima kapacitete i da će pokazati posvećenost
uspešnom okončanju procesa pristupanja EU.
Očekujem da će se ovo ispoljiti kroz postepena poboljšanja poslovnog okruženja. Postoji
nekoliko odluka koje se moraju doneti, a
mogu biti teške u smislu ekonomskih i socijalnih efekata u kratkom roku, ali bi trebalo da
donesu održive prednosti na duži rok, kako za
privredu tako i za građane.
avgust 2014 | 47
U SINERGIJI
PODUHVAT
generacije
Evropske integracije su istorijski projekat za
celu jednu generaciju od koga će u dobroj
meri zavisiti kako će živeti naša deca i unuci
„Položaj Misije Srbije pri Evropskoj uniji
u Briselu je, s jedne strane, sličan položaju
naših diplomatskih predstavništava u drugim
zemljama, a s druge strane je on specifičan i
čak jedinstven“. Tim rečima ambasador Srbije
u EU, Duško Lopandić, na najbolji način sam
objašnjava razloge ovog intervjua. Jer, u Briselu se, pored globalnih, svetskih, i evropskih,
prelamaju i mnoga pitanja koja se direktno
tiču Srbije. Od, recimo, dijaloga između
Beograda i Prištine, preko usklađivanja naših
zakona sa evropskim do, na primer, pitanja
obnove nakon katostrofalnih poplava. „O
našim aktivnostima svedoči činjenica da smo
u prvih šest meseci ove godine organizovali
zvanične posete različitog karaktera za preko
130 delegacija, uključujući i posete na visokom, premijerskom ili ministarskom nivou.
Tokom cele prošle godine svakog radnog dana
imali smo u proseku 2-3 posete kojima se
Misija bavila po raznim osnovima, od njihove
pripreme, preko učešća na sastancima, pisanja
izveštaja, do organizacije logistike“, kaže na
početku razgovora Lopandić.
Šta Misiju očekuje u drugoj polovini
godine?
Najpre da kažem da je u Briselu do sada
održano oko polovine od predviđenih 70
sastanaka na temu usklađenosti srpskog
zakonodavstva sa „pravnim tekovinama“
Unije, odnosno tzv. „skrininga“. Do kraja
ove godine predstoje nam organizacija još
bar jedne ili dve pristupne konferencije na
48 SINERGIJA
kojima će biti otvorena prva od ukupno 35
poglavlja o kojima će se pregovarati tokom
ove i narednih godina.
Gde vidite najozbiljnije izazove za Srbiju u
toku pregovaračkog procesa sa EU?
Evropske integracije su dug proces koji
zahteva mobilizaciju ne samo celog državnog
aparata nego i celog društva. To je istorijski
projekat za celu jednu generaciju od koga
će u dobroj meri zavisiti kako će živeti naša
deca i unuci. Pregovori o članstvu u EU su
za svaku zemlju bili više ili manje komplikovani – za Srbiju oni su, rekao bih, za nijansu
još komplikovaniji. S jedne strane, paralelno
sa pristupnim pregovorima, pred nama je i
zadatak pronalaženja dugoročnog rešenja za
odnose Beograda i Prištine. Pored toga, ne
treba zaboraviti da proširenja trenutno nije
baš popularno u članicama EU, što naravno u
određenoj meri utiče i na njihove političare.
Zbog toga su i zahtevi EU sve veći. Iako su oni
dobrim delom tehničkog karaktera, u suštini
su bazirani na političkim procenama i stavovima. Mi pregovaramo na osnovu tzv. „novog
pristupa“ koji zahteva da pitanja funkcionisanja pravne države, „famozna“ poglavlja 23 i 24,
budu razmatrana od samog početka. EU sad
ne kontroliše samo propise zemlje kandidata,
nego se sve više i detaljnije bavi njihovim
sprovođenjem u praksi, funkcionisanjem
administracije, agencija i slično.
Koje će teme, pored poglavlja 35, još biti
teške za Srbiju?
U prvoj fazi pregovora zemlje EU posebno
insistiraju na poglavljima 23 i 24, koja će uz
poglavlje 35, dijalog sa Prištinom, ostati tema
za pregovore sve do njihovog kraja. Takođe,
nema sumnje da će pojedini sektori koji
su posebno regulisani ili gde smo iz nekih
razloga zaostali, zahtevati poseban napor za
usklađivanje: poljoprivredna politika, pravila
o zaštiti potrošača, bezbednost hrane, pravila
o životnoj sredini, energetika, pravila u oblasti
transporta, propisi o državnoj pomoći i drugo.
Mislim da će i ekonomski rezultati koje bude
pokazivala naša zemlja u određenoj meri
uticati na dinamiku pregovora.
Možete li dati neki savet gradovima i
opštinama u Srbiji, kako da najbolje
zastupaju svoje interese u Briselu?
Gradovi takođe treba da razvijaju mehanizme
Duško Lopandić, ambasador Srbije pri EU
Duško Lopandić: Do kraja
ove godine predstoje nam
organizacija još bar jedne ili
dve pristupne konferencije
Bitke za Balkan
Duško Lopandić je kao stručnjak za evropsko pravo
i regionalne odnose objavio više od 20 publikacija i
preko 100 naučnih članaka, nekoliko knjiga popularne
istorije, uključujući i poslednju – Bitke za Balkan. „Moja poslednja knjiga pokušava da objasni i prikaže kako
su Osmanlije – jedno relativno malo tursko pleme,
uspele da za kratko vreme osvoje skoro ceo Balkan i
stvore ogromno carstvo. U knjigu su uključene povesti
o balkanskim junacima, poput vojvode Momčila, i o
velikim, sudbonosnim bitkama, poput Maričke bitke,
bitke kod Nikopolja, Angore, Varne, više bitaka za Beograd... Osećam potrebu da knjigu dopunim i pričama
o još nekim velikim bitkama i podvizima legendarnih
junaka, ali to, naravno nije moguće, dok radim ovaj
zahtevan posao u Briselu“ zaključio je Lopandić.
za bolje upoznavanje sa propisima EU. Na
ne konkurišu zvaničnim predstavništvima
kraju krajeva, lokalna administracija će biti
svojih zemalja. Oni se dopunjuju pošto se
indirektno angažovana u primeni pravnih
bave promocijom i odbranom regionalnih
tekovina – aquisa – Unije. Iz mog iskustva,
interesa, korišćenjem regionalnih fondoa živeo sam i radio u više zemalja članica
va, saradnjom u specifičnim programima,
EU – Francuskoj, Belgiji i Portugaliji, mogu
traženjem partnera i slično. Predstavništava
da kažem da se članstvo u Uniji jako oseća
gradova je manje, jer je regionalno i objedinna nivou lokalnih zajednica. Jer, gradovi i
jeno predstavljanje racionalnije i logičnije.
regioni su najveći korisnici EU fondova,
U Briselu, računa se, postoji ukupno oko
poput regionalnog, kohezonog, socijalnog isl.
2.500 raznih predstavništava i lobija sa oko
Zbog toga je posebno važno razvijati, kako na
dvadeset hiljada zaposlenih. Kada se radi o
centralnom tako i na lokalnom
našim predstavnicima izvan
nivou, kapacitete za korišćenje
U Briselu, računa sektora diplomatije, u Briselu
različitih evropskih fondova.
i predstavništvo
se, postoji ukupno funkcioniše
PKS. U narednom periodu
oko 2.500 raznih biće potrebno da i u ovom poNiš i Kragujevac, kao i
Vojvodina, već imaju svoja
predstavništava i gledu unapredimo predstavlpredstavništva u Briselu.
janje pojedinih naših opština
lobija sa oko
Da li je to dobar model za
i regiona. Ali bi to trebalo
ostvarivanje lokalnih i
dvadeset hiljada činiti postepeno, osmišljeno i
regionalnih interesa?
koordinisano. Ne vidim veliku
zaposlenih
U načelu, svaki vid nastupa i
potrebu da gradovi pojedinačumrežavanja u Briselu po raznim linijama
no imaju svoja predstavništva, treba slediti
može da bude koristan za Srbiju. Poznato je,
praksu drugih zemalja članica ili kandidata.
recimo, da svi nemački „landeri“ imaju svoja
predstavništva u Briselu, a slično je i sa reJedna od glavnih aktivnosti NALED-a je
gionima drugih članica. Ova predstavništva
podrške opštinama u privlačenju investi-
cija. Da li na skupovima koje organizje
Komitet regiona, poput „dana otvorenih
vrata“, postoji mogućnost za promociju
naših gradova i regija?
Komitet regiona je, pored Ekonomskog i
socijalnog komiteta, jedno od dva glavna
savetodavna tela Evropske unije. To je
relativno novije telo, ali je tokom vremena
uspelo da opravda svoje postojanje, imajući u vidu nastojanje da se Unija približi
građanima i na nivou regiona. Politika
regionalnog razvoja je jedna od istorijski
najuspešnijih politika Unije. Stupanjem
na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uspostavlja se i formalna veza
Srbije sa Komitetom regiona. Treba podsetiti i da jedan deo IPA predpristupnih
fondova ide za prekograničnu saradnju,
što je posebno važno za lokalne zajednice.
Mislim da su pojedini srpski predstavnici
dobro koristili „dane otvorenih vrata“ za
predstavljanje naših lokalnih vlasti i da bi
tu mogućnost trebalo koristiti i u budućnosti. Asocijacije poput NALED-a u
svakom slučaju treba da budu još aktivnije
u saradnji sa Komitetom regiona i drugim
asocijacijama u Briselu.
avgust 2014 | 49
U SINERGIJI
LOBIRANJE U EU
Pogonska snaga za promene
Izbor pravog trenutka u politici je ključan, a kako Evropska komisija započinje skrining
pregovaračkih poglavlja, nema boljeg momenta za lobiranje u prilog reforme poslovnog
okruženja u Srbiji, kaže za Sinergiju Samantha Seewoosurrun iz Newgate Communications
I
ako razgovori o priključenju Evropskoj uniji formalno predstavljaju stvar
srpske Vlade i zemalja članica EU,
sam pristupni proces zapravo nudi brojne
prilike za organizacije iz Srbije da pokrenu
istinske reforme i poboljšanja kroz proces
lobiranja u samom Briselu. Razgovori,
takođe, otvaraju mnoge prilike za prikupljanje finansijskih sredstava, kao što
su sredstva dostupna u okviru programa
Horizon 2020, izvan postojećih fondova
pretpristupne pomoći (IPA).
Termin „EU lobiranje“ se često može
pogrešno protumačiti, ali ono suštinski
znači predočavanje interesa različitim
kreatorima politika, uključujući zvaničnike Evropske komisije, članove Evropskog
parlamenta i lidere nacionalnih vlada.
Ukratko – lobiranje je proces kojim prave
poruke u vezi sa javnim politikama treba
da dospeju do pravih ljudi u pravo vreme
kako bi se došlo do pravog rezultata.
Konsultanti koji rade za Newgate, agenciju
za lobiranje i javna pitanja u Briselu, bili su
tokom svog rada anSamantha
gažovani na različitim
Seewoosurrun, partner
slučajevima lobiranja
i direktor briselske
u centralnoj, istočnoj
kancelarije, Newgate
i jugoistočnoj Evropi.
Iako je svaki slučaj lobiranja specifičan, postoje i neke njihove zajedničke karakteristike. Među njima mogu se izdvojiti sledeće:
- Investitori ili kompanije žele da započnu
neku aktivnost ili uđu na novo tržište na kojem uočavaju dobru poslovnu priliku, često
i na osnovu inicijative nacionalnih vlasti
Evropski parlament
50 SINERGIJA
Samantha Seewoosurrun, Newgate Brussels
- Ministri u vladi kreiraju prepreke legitimnim ambicijama investitora ili kompanija,
kroz neopravdano činjenje ili nečinjenje
- R azlozi za to su višestruki: njihove lične
ambicije, politika koju kao manjinske
stranke sprovode, interesi trećih lica
bliskih ministrima ili kombinacija nekih
od navedenih razloga
-K
ompanije žele da reše probleme sa
kojima se suočavaju tražeći sastanke sa
nadležnim ministrima, ali bez uspeha
- Investitori, najčešće iz inostranstva,
rešavaju da izvrše pritisak na ministre
tako što u igru uvode nove igrače, kao što
je diplomatsko osoblje njihovih ambasada ili predstavnici međunarodnih finansijskih institucija. Ipak, ispostavlja se da
ni ovi napori nisu dovoljni i potrebno je
lobiranje podići na viši nivo – EU
- Investitori razmatraju da li da nastave
sa svojim aktivnostima ili da smanje
troškove i povuku se
„Ključna činjenica, koju nacionalne vlasti
polako počinju da shvataju – mnogi
od njih na teži način – jeste da proces
proširenja EU predstavlja jedinstvenu mogućnost za organizacije da skrenu pažnju
na probleme sa kojima
se suočavaju. Jer, upravo
te probleme zvaničnici
Unije mogu da potegnu u
pregovorima sa nacionalnom vladom koja u tom
slučaju biva primorana da
se njima pozabavi“ kaže
Samantha Seewoosurrun, i
dodaje: „Iz našeg dosadašnjeg iskustva možemo
da posvedočimo da kada
određena pitanja nacionalnim vlastima dolaze od
zvaničnika EU u kritičnim
momentima, ove teme
mogu lako da prođu vladu i dovedu do
pozitivnih rezultata koji su delovali nezamislivo samo nekoliko nedelja ranije“.
Kao najvažniju stvar za uspešno lobiranje
naša sagovornica ističe „korišćenje svih
formalnih i neformalnih mehanizama koji
stoje na raspolaganju, tako da se među
Delegacija NALED-a u poseti
Briselu i Newgateu
njima stvara sinergija“. Pored toga „bitno
je da vašu kampanju tempirate za trenutak
kada postoji najveća verovatnoća da će
EU zvaničnici za nju biti zainteresovani,
u zavisnosti od toga kada se sastaju sa
nacionalnim zvaničnicima, ministrima i
političarima“.
Seewoosurrun posebno
naglašava da nedavni izbori za Evropski parlament
pružaju odličnu priliku da
se promovišu sopstveni
interesi kod poslanika.
Sada će se, naime, mnogo
novih članova Parlamenta
naći u Komitetu za spoljne
poslove i Delegaciji Evropskog parlamenta koja je
zadužena za Srbiju. „Ono
što se može pokazati veoma korisnim je održavanje
pojedinačnih sastanaka
sa članovima Parlamenta koji mogu dalje
pokretati sporne teme u razgovorima sa
zvaničnicima u Srbiji, putem formalnih
ili neformalnih kanala“. Kao jedan primer
uspešnog rada svoje agencije naša sagovornica ističe „izmene propisa u oblasti
obnovljivih izvora energije koje su poslate
Lobiranje je
proces kojim
prave poruke
treba da dospeju
do pravih ljudi
u pravo vreme
da bi se došlo
do pravog
rezultata
direktno Vladi Srbije“.
Iako lobiranja na prvi pogled izgleda kao
komplikovan posao, Seewoosurrun kaže
da olakšavajuću okolnost predstavlja to što
postoji relativno mali broj EU zvaničnika
ili poslanika koji se bave određenom poglavljem ili pripremom ključnih izveštaja.
Otud i mali broj targetiranih, „jedan na
jedan“, sastanaka sa pravim ljudima i u pravom trenutku može biti veoma efikasan.
„Ukoliko zvaničnici Evropske komisije
odluče da se angažuju na vašem slučaju,
šanse da se postigne cilj postaju veoma
velike. Srpska vlada može uvideti da joj
je bolje da reši problem vaše firme, nego
da zbog toga bude podvrgnuta stalnom
preispitivanju i gubi poverenje Evropske
unije“, smatra sagovornica Sinergije.
„Proces pristupanja EU, sa politikom
‘štapa i šargarepe’, gde se državi istovremeno postavljaju i određeni uslovi ali i
predočavaju nagrade koje može da ostvari,
predstavlja jedinstvenu šansu za kompanije i organizacije u Srbiji da dosegnu svoje
ciljeve u smislu unapređenja privrednog
ambijenta. Kako bi u potpunosti iskoristili
prednosti ove situacije, trebalo bi da deluju odmah“, zaključuje na kraju razgovora
Samantha Seewoosurrun.
avgust 2014 | 51
U SINERGIJI
Dugo putovanje do
UREĐENOG DRUŠTVA
Radoslav Veselinović, Galeb Group
Aleksandar Đedovac, Bačka Palanka
Milan Mihajlović, udruženje dimničara Srbije
Ulazak u Evropsku uniju jeste strateški cilj Srbije, ali mnogo je važniji put na kome treba da
uredimo državu prema pravilima te ujedinjene porodice evropskih naroda. Prepreka na tom putu
ima s obe strane, a najveća je ipak svest građana Srbije koju treba promeniti konsenzusom svih
društvenih snaga. Mnogo novca nije prednost koju ćemo steći ulaskom u EU. Možda je 2020.
godina dostižan cilj članstva Srbije u Uniji. To bi, ukratko, mogli da budu utisci naša tri
sagovornika u anketi o Srbiji i Evropskoj uniji.
Kako vidite ulazak Srbije u
EU, kao cilj ili kao način za
razvoj Srbije?
Radoslav Veselinović, predsednik,
Galeb Group: EU doživljavam kao model
ponašanja i načina života, kao visok stepen
uređenosti ekonomije i društva kome treba
težiti. Unija je naš cilj, ali je, pre svega,
način da naučimo kako da se organizujemo, ponašamo i živimo da bismo našli
svoje mesto u toj ekonomsko-interesnoj
zajednici. Naš put ka EU treba da bude
učenje kojim dugoročno rešavamo mnoge
52 SINERGIJA
problem iz svakodnevnog života. Iskustvo
i reorganizacija mnogih sfera života na tom
putu je naš benefit od Unije i pre nego što
postanemo punopravna članica.
Aleksandar Đedovac, predsednik opštine
Bačka Palanka: Članstvo u EU prirodni
je cilj ukupnih reformskih napora koji se
preduzimaju u Srbiji. Ono što je bitno je
saznanje da su evropske integracije Srbije
zapravo proces unutrašnjih reformi čiji
je cilj postizanje stabilnih demokratskih
institucija i tržišne ekonomije zasnovane na
konkurentnosti i znanju. Put ka EU je bar
podjednako važan koliko i samo članstvo
jer se upravo na tom putu dešavaju sve one
promene zbog kojih građani Srbije teže
članstvu u ovoj organizaciji. Zato je put ka
EU sredstvo i način, a ne cilj našeg razvoja.
Milan Mihajlović, predsednik Udruženja
dimničara: Nema dileme, za Srbiju je
dostizanje evropskih standarda u svim
oblastima društva i države apsolutni uslov
boljitka za njene građane, razvoj i bolju i
izvesniju budućnost. EU nije idelan sistem,
naprotiv, ali ipak taj sistem je najboji i
najefikasniji za modernu evropsku državu
3D intervju: Srbija i EU
u 21.veku. To je model koji omogućava
državama članicama dostizanje određenog
nivoa vladavine prava, ljudskih prava, ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine...
Samo ako se pristupanje EU vidi kao put
reformisanja i razvoja države, a ne kao cilj
sam po sebi, ovaj proces može se uspešno
voditi i okončati.
Koje su glavne prepreke
Srbije na putu ka EU i na
koji način ih prevazići?
Radoslav Veselinović: Ako pođemo od
činjenice da je u EU mnogo toga jasno propisano i definisano, onda bi se moglo reći
da su formalizam, papirologija i birokratske procedure jedna od bitnih odlika ponašanja u EU. Jednostrano posmatrajući ove
činjenice, moglo bi se pomisliti da je Srbija
već odavno na „dobrom putu“ ka EU, jer
kod nas je sve to prisutno u značajnoj meri.
Ali, prenaglašeno birokratsko ponašanje
kod nas nije odraz uređenosti već, naprotiv, haosa u kome svako daje sebi za pravo
da propise tumači na svoj način, vrlo često
tražeći u tom haosu prostor za ličnu korist
i samovolju, što vodi ka korupciji i raznim
zloupotrebama.
Aleksandar Đedovac: Ono što su za nas
„prepreke“, za EU su jasni i poznati kriterijumi tj. uslovi za članstvo Srbije i ti uslovi
rezultat su iskustava dosadašnjih proširenja. Upravo ta iskustva govore nam da je
Radoslav Veselinović, predsednik Galeb Group
Put ka EU može se meriti godinama,
ali i brojem reformi i promena koje
moramo sprovesti
ka“ onda je koristim samo za nas same proces pristupanja EU uključuje promenu
društvene svesti! Promena u svesti, radnim
navikama i ponašanju građana podrazumeva, pre svega, usklađivanje s onim što je
osnovni princip u EU – princip konkurentnosti. Kako roba, tako i svakog pojedinca.
A da bi smo bili konkurentni u svom poslu
svakog dana moramo učiti i sticati nova
znanja i veštine, moramo pristati na stalno
prilagođavanje novim uslovima i situacijama.
Milan Mihajlović: Prepreke su prisutne
kako na strani Srbije, tako i na strani EU,
ali nisu nepremostive. Naša zemlja se što
pre mora suočiti sa rešavanjem problema
organizovanja, kapaciteta i kvalitetnog
stručnog kadra u administraciji koja je
nosilac pregovaračkog procesa. S druge
strane, mi smo uvek imali problem, ne sa
brojem usvojenih zakona, već sa njihovom
primenom. U tom smislu dinamika reformi može biti dovedena u pitanje ne samo
zbog sporog usklađivanja sa EU zakonodavstvom, već i zbog njegovog sprovođenja u skladu sa postavljenim standardima.
Aleksandar Đedovac, predsednik opštine Bačka Palanka
Pristupamo klubu sa pravilima
koja se neće menjati samo za nas,
niti krojiti po nama
EU, od slučaja do slučaja, unosila novine u
zavisnosti od specifičnosti zemlje kandidata. Specifičnost Srbije je Poglavlje 35.
Mora nam biti jasno da pristupamo klubu
sa pravilima koja se neće menjati samo za
nas, niti krojiti po nama.
Ako već moram da koristim reč „prepre-
EU se, takođe, suočava s velikim političkim i ekonomskim izazovima koji mogu
uticati na planove i želju za proširenjem. U
poslednje vreme složenost međunarodnih
odnosa i nagoveštaji mogućih geopolitičkih i strateških promena u svetu nameću
pitanje – da li su ove promene za nas šansa
ili pretnja u procesu pridruživanja EU?
U svakom slučaju, prepreke na putu ka
EU možemo prevazići i proces uspešno
okončati organizovanošću, predanošću i
efikasnošću institucija države uz mudru i
pragmatičnu spoljnu politiku.
Koje su prednosti, a koje
mane ulaska Srbije u EU?
Radoslav Veselinović: Osnovna mana
ulaska mogla bi biti neophodnost odricanja od nekih tradicionalnih vrednosti i
stilova ponašanja svojstvenih, pre svega,
srpskom selu. Zato je potrebno tražiti balans između očuvanja tradicije i poštovanja
načela EU. Otpor novom je nešto što je
svojstveno i pojedincu i širim zajednicama,
ali prihvatanjem tog novog, kao naprednijeg i korisnijeg, ide se korak napred. Svi koji misle da nas u EU čekaju neka ogromna
novčana sredstva – u velikoj su zabludi, jer
ni u jednoj ekonomiji ništa nije besplatno.
Aleksandar Đedovac: Opština Bačka
Palanka ima tu geografsku „sreću“ da se
nalazi u neposrednom komšiluku EU –
prirodna granica, reka Dunav, povezuje
nas sa Vukovarsko-sremskom županijom u
Hrvatskoj. Time smo privilegovani da brže
i konkretnije nego neke druge opštine u
Srbiji, kroz razvojne projekte sa prekograničnim partnerima, osetimo da su partnerstvo i solidarnost osnove na kojima počiva
Unija.
Stabilniji, predvidljiviji, bogatiji i bezbedniji život – prednosti su Srbije u EU!
Evropske integracije vode postizanju
jednog opšteg standarda „normalnog
života“, koji podrazumeva bezbednost
svakog od nas ponaosob, kako u ekonomskom smislu kroz dobar standard
avgust 2014 | 53
U SINERGIJI
i sigurnost, tako i bezbednost kroz
vladavinu prava i poštovanje ljudskih i
manjinskih prava.
Milan Mihajlović: Srbija bi ulaskom u
Uniju ostvarila stabilniji, bezbedniji i prosperitetniji život za građane i pokolenja. U
isto vreme to bi bio dokaz da smo usvojili i
da primenjujemo visoke standarde u svim
sferama društva, da smo korupciju sveli na
podnošljiv nivo, stabilizovali ekonomiju i
javne finansije.
Članstvo u EU iziskuje značajna ulaganja
i troškove. Pogotovu ako našu poziciju
ne obrazložimo snažnim argumentima
i činjenicama u odnosu na neke delove
teških pregovaračkih poglavlja, kao što su
životna sredina i poljoprivreda. Ukoliko to
uradimo, obezbedićemo povoljne prelazne
rokove.
Neke prednosti, nažalost, mogu se
pretvoriti u neiskorišćenu šansu. To nam
se može dogoditi ako se propisi budu donosili samo formalno i ako ne napravimo
sistem sposoban da ispuni određena pra-
Članstvo u EU iziskuje
značajna ulaganja i troškove.
Pogotovu ako našu poziciju
ne obrazložimo snažnim
argumentima i činjenicama
u odnosu na neke delove
teških pregovaračkih
poglavlja, kao što su životna
sredina i poljoprivreda
54 SINERGIJA
3D intervju: Srbija i EU
Milan Mihajlović, predsednik Udruženja dimničara Srbije
Javni sektor ima najveću odgovornost i
obavezu da vodi i iznese pregovarački
proces
vila koja su onda preduslov za korišćenje
sredstava iz EU. To može dovesti dotle da
Srbija ima više troškova nego koristi od
članstva u EU.
Kada očekujete da ćemo ući
u EU i šta privatni, javni i
civilni sektor mogu da urade
u procesu pregovora?
Radoslav Veselinović: Nedavno je visoki
zvaničnik EU jasno rekao da u narednih
pet godina neće biti prijema novih članica.
Dakle, u EU sigurno nećemo pre 2020.
Put ka EU može se meriti godinama, ali i
brojem reformi i promena koje moramo
sprovesti. Što je društvo više birokratizovano, korumpirano, neuređeno i ekonomski
nerazvijeno – taj put je duži. Znajući u
kakvoj se krizi nalazimo – nisam preveliki
optimista u pogledu ispunjavanja preduslova za članstvo. Zato svako od nas, pojedinačno i kolektivno, treba da uradi sve što
je u njegovoj nadležnosti da uskladi svoje
ponašanje sa modelom koji je prihvaćen
u EU. U mojoj firmi već odavno poštuju
se načela dobre organizacije i racionalnog
ponašanja, prihvaćena iz dugogodišnje
saradnje sa najvećim evropskim kompanijama u oblastima u kojima poslujemo.
Dakle, više pojedinačnih dobrih primera –
kraći put ka EU.
Aleksandar Đedovac: Verujem da bi
pregovori mogli uspešno da se završe do
2018. godine i da Srbija potom postane
punopravna članica EU 2020. godine.
Samo konsenzusom o evropskom putu,
čija je izgradnja zadatak i privatnog i
javnog i civilnog sektora, može pomoći
realizaciji optimističnih prognoza o
životu u Srbiji 2020. godine. Insistiranje
na ovakvoj međusektorskoj saradnji
uz transparentan i otvoren dijalog o
reformama koje nam predstoje na putu
ka EU doprineće boljoj informisanosti
u javnosti i uspostavljanju šireg društvenog razumevanja o pitanjima u vezi sa
procesom pristupanja Srbije EU.
Milan Mihajlović: Ulazak u najvećoj
meri zavisi od nas samih. Ukoliko bi
nastavili tempom koji smo imali do sada,
ovaj proces bi mogao da traje veoma
dugo. Želim da verujem da ćemo ojačati
kapacitete koji su nam potrebni kako bi
naša zemlja prošla uspešnu transformaciju do ulaska u EU. Prognozirati vremenski period do punopravnog članstva nije
lako jer na to utiču brojni faktori od kojih
se neki ne mogu, u ovom trenutku, ni
predvideti. Ukoliko uzmemo iskustvo, na
primer Hrvatske i to da je njen pregovarački proces trajao osam godina, mislim
da je minimalno realno da u tom periodu
i Srbija završi pregovarački proces. Naravno, tempo približavanja Uniji određujemo mi sami, dok se EU ne žuri i pregovarački proces, u tom smislu, može trajati i
decenijama, što je za našu zemlju svakako
neprihvatljivo sa stanovišta perspektive i
budućnosti.
Javni sektor ima najveću odgovornost
i obavezu da vodi i iznese pregovarački
proces. Jasno je da organizovanje kapaciteta institucija države u pregovaračkom
procesu predstavlja preduslov za uspeh.
S druge strane, privatni i civilni sektor
imaju zadatak da podrže pregovarački
proces i da pozitivnim delovanjem i
poštovanjem donetih propisa omoguće da
reformisani sistem funkcioniše u praksi,
što će uveriti Brisel da je država Srbija
spremna za ulazak u EU.
Goran Živkov, programski direktor SEEDEV
Sve prednosti Evropske unije za
POLJOPRIVREDNIKE
Goran
Živkov
Ako naši političari žele nešto da urade za poljoprivrednike – onda
treba da prestanu da izmišljaju razloge zašto ne ispunjavamo uslove
koje Unija postavlja i da urade sve da što pre postanemo njen član
B
rojni su problemi koji opterećuju
vim kolegama u novim zemljama članicama
poljoprivrednike u Srbiji, od onih
EU. Prihod poljoprivrednika u svih 27 članica
strukturalnih kao što su neizgrađena
EU bio je 2007. za 16 odsto veći nego 2000.
tržišta, nizak nivo tehničke i infrastrukturalne
godine. Istovremeno, prihod poljoprivrednika
opremljenosti, nedostak znanja, usitnjena
u Poljskoj povećan je za 113 odsto, Češkoj
gazdinstva, pa do onih vezanih za agrarnu
86, Mađarskoj 45, Latviji 208, Litvaniju 150
politiku, kao što je mali budžet, nestabilnost
odsto. Šta to toliko utiče da se prihod seljaka
politike, neizgrađene institucije, nedostatak
poveća ulaskom u EU?
adekvatne zakonske regulative
Prvo, poljoprivrednici
a naročito njene primene i
Jeste mleko skuplje dobijaju pristup bez ikakvih
slično.
barijera na tržište od pola
kod nas. Ali – u
Ne postoji magično rešenje za
milijarde bogatih kupaca
ove probleme, nego samo težak prodavnici. Cena koju koji ne gledaju samo na cenu
rad svih učesnika u tržišnom
dobije proizvođač nego pre svega na kvalitet.
lancu i beskompromisno
Drugo, povećava se konmleka
u
Srbiji
niža
sprovođenje dobro definisanih
kurencija u preradi zbog
je od one koju
reformi. Međutim, postoji
snažne investicione podrške
jedno zajedničko rešenje
dobije farmer u EU za otvaranje prerađivačkih
za većinu problema koje se
kapaciteta. Ako znamo da
pokazalo vrlo efikasnim u ostalim zemljama
je jedan od osnovnih problema naše poljou tranziciji. To je ulazak u EU, tj. postati deo
privrede velika konkurencija u primarnoj
Zajedničke poljoprivredne politike EU. Zato,
proizvodnji, a takoreći nikakva u preradi, onda
ako naši političari žele nešto da urade za
ovo za Srbiju dobija poseban značaj. Time se
poljoprivrednike – onda treba da prestanu da
povećava potrošnja lokalnih poljoprivrednih
izmišljaju razloge zašto ne ispunjavamo uslove
proizvoda, a samim tim i njihove cene.
koje Unija postavlja i da urade sve da što pre
Cene su treća korist koju poljoprivrednici
postanemo njen član.
osete ulaskom u EU. Pitaćete se kako kad
Poljoprivrednicima u Srbiji će se značajno
statistika pokazuje da je hrana kod nas skuplja
povećati prihod, kao što se dogodilo i njihonego u EU. Da li ta statistika nije tačna? Tačna
je, jeste mleko skuplje kod nas. Ali – u prodavnici. Cena koju dobije proizvođač mleka u
Srbiji niža je od one koju dobije farmer u EU.
Slična je situacija i sa drugim proizvodima.
Znači poljoprivrednici dobijaju više, a potrošači niže cene.
Četvrta korist koju poljoprivrednici imaju od
EU jeste mogućnost korišćenja brojnih subvencija. Ta sredstva su nekoliko puta veća od
onih koje dobijaju naši poljoprvrednici danas.
Ona su namenjena kako za podršku tržištu
tako i za investicije i izgradnje infrastrukture
u selima.
Međutim, pored tržišta, novih kapaciteta, subvencija i viših cena, ono što poljoprivrednici iz
zemalja koje su nedavno ušle u EU ističu kao
najvažnije, jeste – predvidljivost i stabilnost.
Više ih ne brine kako da prodaju nego šta da
seju, cene su stabilnije, sada znaju za narednih
sedam godina koliko će tačno dobiti subvencija, ukoliko dođe do suše ili grada znaju da
će biti nadoknade. Sve to im omogućava da se
više posvete unapređenju proizvodnje.
avgust 2014 | 55
PRIVREDA
Priča o keksu
e
l
o
v
i
v
s
koji
Davne 1967. Bambi je počeo kao fabrika dečjeg keksa u Požarevcu sa
37 zaposlenih. Godinu dana kasnije, rođena je Plazma u crvenoj kutiji
sa osmehom prve Plazma devojčice. Sve ostalo je pola veka duga priča
o uspehu jednog od najpopularnijih brendova na ovim prostorima
N
a ulazu u Požarevac smešten je
pogon kompanije Bambi gde
bez prestanka, u tri smene, sa
proizvodnih linija silaze svima znani keksi,
grickalice i biskviti – Josh, Yo D’Oro, Wellness, Zlatni pek, Belvit... kao i najomiljeniji
keks u Srbiji – Plazma.
Po ulasku u fabrički pogon prvo smo
primetili da je proizvodnja keksa u vrednim
rukama žena – tek poneki muškarac može
se videti za proizvodnom trakom. Sve njih
takođe vodi žena, Nataša Nikolić, menadžer
proizvodnje. Dok idemo ka mestu gde nastaje Plazma, Nataša nam objašnjava kako svi
radnici imaju propisanu belu zaštitnu odeću
i pravila po kojima vode računa o čistoći pri
radu sa hranom. „Bambi je prva konditorska
kompanija na prostoru Srbije i Crne Gore
Odgovorno za zajednicu
Fabrika Bambi je sinonim za Požarevac, ali i odgovorno
poslovanje. Bambi je jedan od najznačajnijih poslodavaca u
ovom kraju. „Brojna ulaganja u unapređenje i razvoj lokalne
zajednice ono su čime se ponosimo, a naš doprinos prepoznala je i Trag Fondacija koja nam je ove godine dodelila
VIRTUS nagradu za odgovorno poslovanje“, ističe Nemanja Brković. Doprinos zajednici vidi se i kroz angažovanje
lokalnih dobavljača – domaćih firmi koje uz Bambi uvode
međunarodne standarde kvaliteta u proizvodnju i tako dalje
razvijaju svoj posao. Kao jedan od lidera NALED-a i osnivača Saveza za fer konkurenciju koji okuplja najveće poslodavce i poreske platiše u Srbiji, Bambi se zalaže za prevođenje
sive ekonomije u legalne tokove i stvaranje boljih uslova za
život i rad u zemlji.
56 SINERGIJA
koja je uvela međunarodni sistem kvaliteta
ISO 9001 još 1997. godine. Takođe, Bambi
je prva kompanija koja je dobila sertifikat za
oblast upravljanja higijenom, odnosno uvela
HACCP sistem“, ističe Nataša i dodaje da
fabrika danas posluje u potpunosti u skladu
sa regulativom koja važi za proizvođače u
Evropskoj uniji.
U fabrici postoji više proizvodnih linija
namenjenih za proizvodnju različitih proizvoda, a neke su rezervisane isključivo za
Plazmu. Proces proizvodnje Plazma keksa
započinje pripremom sirovina koje se dopremaju do mesilice gde se vrši proces mešenja
testa. Umešeno testo prolazi kroz sistem
valjaka, pri čemu se tanji do odgovarajuće
debljine i dovodi u optimalno stanje za odsecanje komada testa oblika Plazme. Komadi
U poseti fabrici: Bambi Požarevac
testa se transportuju do tunelske peći u kojoj
se pod odgovarajućim režimima vrši proces
pečenja. Ohlađen keks pakuje se prvo u foliju, a zatim u štampanu i transportnu kutiju.
Proces proizvodnje je strogo kontrolisan,
počev od prijema sirovina, preko kontrole
svih faza tehnološkog procesa do kontrole
spakovanog proizvoda koji se testira na prisustvo metala, a vrši se i provera neto mase
svakog paketića.
Kada smo videli tolike količine Plazme, zapitali smo se – a gde je Bambi čokolada? Ona
se proizvodi u pogonu u Vršcu, a doprema
se i u fabriku u Požarevcu gde se proizvode
preliveni proizvodi. U posebnom odeljenju
proizvodi se Čoko Plazma. Čokolada se skladišti u tankovima odakle
se doprema do
linije gde se
vrši prelivanje.
Bambi u ovoj
godini ulaže
10 miliona evra
u novu
proizvodnu
liniju u
Požarevcu
Preliveni proizvod hladi se i pakuje pod strogo kontrolisanim uslovima, kako bi čokolada
na proizvodu sačuvala svoj sjaj.
Nemanja Brković, menadžer za odnose
s javnošću kompanije Bambi, kaže da
Plazma dominira u ukupnoj proizvodnji i
da osim domaćeg tržišta, stiže i na tržišta
bivših jugoslovenskih republika, naročito u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i
Makedoniju. „Značajno izvozno tržište su
i zemlje Evropske unije – Austrija, Švedska,
Nemačka i Francuska. Tržište EU predstavlja veliki izazov i potencijal za našu
kompaniju, a posebno su nam interesantne Rumunija, Bugarska i Mađarska,
ali i Slovačka i Češka“, ističe Brković. S
obzirom da potražnja za Plazmom ne
prestaje da raste, Bambi u ovoj godini
planira veliku investiciju od 10 miliona evra
u novu proizvodnu liniju u Požarevcu.
Na domaćem konditorskom tržištu, objašnjava naš sagovornik, konkurencija je prilično jaka, a primetno je da su potrošači više
okrenuti domaćim slatkišima nego uvoznim.
Postoje mnoge kompanije sa tradicijom i
značajnim udelom na tržištu, ali Bambi već
decenijama čuva svoju lidersku poziciju stalnim ulaganjem u modernizaciju proizvodnje,
unapređenje kvaliteta proizvoda i nabavku
najkvalitetnijih sirovina. U protekloj deceniji
Bambi se udružio sa kompanijom Banat
iz Vršca koja je jedna od najstarijih fabrika
čokolade i bombona na ovim prostorima.
Kompanija Bambi danas zapošljava oko
1000 ljudi i jedan je od najvećih konditorskih proizvođača u zemlji i regionu.
avgust 2014 | 57
PRIVREDA
Prolazno vreme:
Ovo državno preduzeće ruši sve stereotipe – godinama
ostvaruje profit od više milijardi dinara, pruža efikasan servis
građanima, uvodi nove usluge i savremene tehnologije,
modernizuje poslovanje. Na šalteru će vas zadržati 78
sekundi, a prosečno vreme čekanja u redu je ispod četiri
minuta. Ali Pošta Srbije radi mnogo više od prijema pošiljki
P
rva pošta u Srbiji otvorena je davne
1840. na beogradskom Kalemegdanu, a danas ih ima gotovo 1.500 (u
vlasništvu Pošta Srbije) i još 230 ugovornih. Državno preduzeće koje upravlja tom
mrežom izraslo je u kompaniju sa nešto više
od 15.000 radnika i veoma raznovrsnim
poslovanjem. Pošta Srbije jedan je od retkih
velikih državnih sistema koji posluje sa
profitom iako zbog puta Srbije ka Evropskoj
uniji i jedinstvenom evropskom tržištu gubi
monopole na kojima je počivao.
Verovatno najturbulentniji period kroz koji je
58 SINERGIJA
78
Pošta prošla bile su devedesete i dvehiljadite.
U poslednjoj deceniji prošlog veka, tadašnji
PTT Srbija ušao je u obećavajuću industriju –
mobilnu telefoniju. Zajedno sa kompanijom
BK Trade 1994. osnovan je Mobtel u kojem
je PTT imao manjinski udeo. Tri godine kasnije, Pošta je transformisana u holding, kada
nastaje drugi operater mobilne telefonije
Telekom (u kojem je imao 51 odsto vlasništva). Nedugo posle petooktobarskih promena
italijanski partner povukao se iz suvlasništva
u Telekomu pa je Pošti Srbije otkupom pripao udeo od 80 odsto.
sekundi
Sredinom 2005. ovo državno preduzeće
je restrukturirano i tada su izdvojene dve
sporedne delatnosti, a poslednjih dana iste
godine oduzeta je licenca za rad Mobtelu.
Operater je postepeno ugašen, a PTT ostaje
njegov pravni sledbenik. Pet godina kasnije,
ovo državno preduzeće izlazi iz Telekoma
pošto su bez naknade prenete akcije na Vladu
Srbije. S druge strane, 2011. godine PTT-u je
pripao udeo u Poštanskoj štedionici.
Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, Pošta je imala odličnu 2010. kada
je ostvarila neto dobit od 4,6 milijardi dinara.
Predstavljamo kompaniju: Pošta Srbije
U narednim godinama zarada je padala, na 2
milijarde u 2011. i 1,24 milijarde u 2012. da
bi prošle godine profit narastao na 2,8 milijardi dinara. Prema podacima iz ove godine,
pozitivan trend trebalo bi da bude nastavljen
jer je u prvom kvartalu ostvaren neto dobitak
od 672 miliona dinara što je 38,6 odsto više
nego u istom periodu 2013. Puna pažnja
posvećena je, kako je saopšteno, racionalizaciji poslovanja i kontroli troškova, o čemu
svedoči podatak da su poslovni rashodi manji
za 8,7 odsto od planiranih.
Ono što Pošti daje prednost je monopol na
tržištu pošiljki do 100 grama, a značajne
prihode ostvaruje i od nekretnina koje izdaje.
Međutim, za ovu državnu firmu će u budućnosti značajan izazov predstavljati generalni
trend u poštanskoj industriji, u kojoj zbog
novih tehnologija opada potreba za pisanom
korespondencijom. Takođe, i put Srbije ka
EU koji će podrazumevati smanjivanje monopola, zahtevaće od Pošte još veću efikasnost
i širenje usluga. Konkurencija je u mnogim
delovima poslovanja već prisutna, a kako tvrde u Pošti, samo u osnovnoj delatnosti imaju
49 konkurenata.
Najveći doprinos efikasnosti trebalo bi da
daju najznačajnije investicije Pošte poslednjih godina – regionalni poštanski centri u
Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U izgradnju i
razvoj tih centara kompanija je iz sopstvenih
sredstava uložila 46 miliona evra, a nabavljena je i najsavremenija oprema (Tošiba) za
automatsko sortiranje pošiljaka. Mašine će
moći da sortiraju čak 80.000 pisama i 1.500
paketa, što je višestruko brže nego što se do
sada radilo.
Pošta je poslednjih godina dobila nekoliko važnih poslova za potrebe države. Široj
javnosti najpoznatija je evidencija građana
koji imaju pravo na novčanu nadoknadu i
besplatne akcije velikih državnih preduzeća,
kao i svi poslovi vezani za prvu prodaju tih
hartija od vrednosti. Veliki akcenat stavljen
je na razvoj IT biznisa i mnogi projekti
kompanije fokusirani su na razvoj e-uprave
u Srbiji (matične knjige, zahtevi za restituciju, elektronska evidencija o državljanima,
administracija infrastrukturnog sistema
za servise e-uprave). Kompanija je postala
Statistika
• 1.489 automatizovanih pošta
• 230 ugovornih pošta
• 3.908 šaltera
• 75 biznis šaltera
• 3 regionalna poštansko-logistička centra
• 15 poštansko-logističkih centara
• 1 međunarodni poštansko-logistički
centar
• 1.515 vozila
• jedna pošta u proseku opsluži 4.872
stanovnika
• prosečno stanovnika po šalteru - 1.822
prvo zvanično sertifikaciono telo koje izdaje
kvalifikovane elektronske sertifikate (kvalifikovani elektronski potpis u budućnosti će sve
više zamenjivati svojeručni potpis i pečat).
Razvijena je informaciono-komunikaciona
mreža u koju je povezano svih 1.500 pošta i
koja obezbeđuje njihov automatizovani rad.
Prošle godine integrisani su kablovsko-distributivni sistem PTT KDS i internet provajder
PTT NET u jedinstven sistem – Pošta NET
koji korisnicima nudi pojedinačne usluge
i objedinjene pakete sa brzim internetom i
kablovskom televizijom.
Važan segment poslovanja je i platni promet.
Na šalterima pošta građani i preduzeća mogu
da plate sve svoje obaveze, a to mogu da
urade i kod poštara (ukoliko račun ne prelazi
10.000 dinara). Osim toga, preko pošte se
može obavljati slanje novca unutar Srbije na
bilo koju adresu, a u saradnji sa kompanijom
Western Union novac može da se primi ili
pošalje u 200 zemalja. Takođe, klijenti Poštanske štedionice na šalterima pošta mogu
da koriste usluge te banke.
Poseban deo usluga odnosi se na biznis
korisnike koji preko Pošte mogu da prevezu
ili skladište robu, kao i da koriste usluge
špedicije odnosno obave kompletni carinski
postupak. Svakako preduzetnicima najinteresantnija usluga je Post-eksport. Osmišljena
u cilju pojednostavljivanja postupka izvoza
robe komercijalnog karaktera u vrednosti
do 1.000 evra, ova usluga omogućava im da
preko šaltera pošta pošalju pakete sa svojim
proizvodima u 237 zemalja.
Da bi proverili koliko su korisnici zadovoljni
pismonosnim uslugama, Pošta je u prvoj
polovini 2013. organizovala istraživanje po
modelu „tajnog klijenta“. Rezultati su pokazali
da je prosečan broj osoba u redu - jedan, uz
prosečno vreme čekanja od 3,92 minuta. Prosečan broj šaltera u pošti je 6, a za pismonosne usluge 2 dok je aktivnih šaltera u proseku
bilo 3. Prosečno zadržavanje na šalteru bilo je
1,3 minuta, a ponašanje zaposlenih ocenjeno
je pozitivno u 75 odsto slučajeva. Na 100.000
primljenih pošiljaka, samo 9 je izgubljeno.
Od 15.000 zaposlenih, nešto manje od
100 su rukovodioci, 12.500 je zaposleno u
tehnologiji, 2.000 u administraciji i oko 500 u
sporednim delatnostima. U Pošti ističu da o
iskustvu radnika najbolje govore podaci da je
najviše zaposlenih koji imaju između 10 i 20
godina radnog staža (31,2 odsto), slede radnici između 20 i 30 godina staža (29,4 odsto).
Struktura zaposlenih prema godinama života
je takva da je najviše onih koji imaju između
41 i 50 godina (31,6 odsto) i između 30 i 40
godina (29,8 odsto).
avgust 2014 | 59
PRIVREDA
$
Država zbog šverca „Milke“ gubi
2 MILIONA
Siva ekonomija je nešto protiv čega bi trebalo da se borimo, a
Vlada bi trebalo više da kažnjava kompanije koje ne poštuju
pravila. Fer tržište gde svi posluju po istim pravilima ohrabruje
zdravu konkurenciju što je u interesu i države i potrošača
B
udžet Srbije svake godine izgubi
dva miliona dolara samo zbog
šverca i prodaje Milka čokolade na
pijacama. Kada se uzme u obzir samo ovaj
podatak, vrlo lako bi se moglo pomisliti
da je ukupni godišnji gubitak državne kase
zbog sive ekonomije možda i veći od tri
milijarde evra. Dok privreda čeka od Vlade
da konačno preduzme konkretnije mere
kako bi unapredila poslovni ambijent i
olakšala poslovanje koje bi potisnulo potrebu za okretanjem sivoj zoni, Pavel Šercl,
generalni direktor kompanije Mondelez
International za region istočnog Jadrana,
daje redak i mnogima neuobičajen pogled
na pitanje podele odgovornosti: „Deo posla za kvalitet
poslovnog okruženja leži na
privredi jer principi po kojima
rade kompanije značajno utiču na klimu za poslovanje“.
rastući i veoma profitabilan biznis u Srbiji
i susednim tržištima. Naša strategija je da
pružimo male momente radosti ljudima
svaki dan i naši brendovi upravo to ovde
rade. Milka je na primer prvi brend na koji
pomisli potrošač iz Srbije kada ga pitaju
o čokoladi. Naša misija je da potrošačima
donesemo omiljene brendove.
Kako vidite poslovno okruženje u Srbiji i
koliko je ono doprinelo padu ekonomske
aktivnosti u zemlji?
Mislim da je prerano da komentarišem poslovno okruženje u Srbiji jer sam ovde manje
od šest meseci. Ekonomski pad je vidljiv
svugde u Evropi i sve države
rade na svojim rešenjima. Kriza
je učinila da kompanije budu
fleksibilnije i da se menjaju
brzinom kojom se menja
ponašanje potrošača. Mondelez International vodi poslovanje na transparentan način,
uspostavljamo najbolje prakse
gde god radimo. Verujem da
poslovno okruženje jedne
zemlje zavisi od načina na koji
se vode kompanije i mi dajemo
svoj doprinos unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji. To bi trebalo da radi svaka
odgovorna kompanija. Uspešno poslovanje
počinje od nas.
Na problemu
sive ekonomije
radimo sa
poslovnim
udruženjima u
čijem smo
članstvu, kao
što je NALED
Kako biste ocenili rezultate
koje ostvarujete u Srbiji?
Po izveštajima Agencije za
privredne registre može
se primetiti da vam u
poslednje dve godine
prihodi rastu, ali profit pada.
Šta je sve uticalo na to?
Naš je princip da ne komentarišemo rezultate poslovanja. Mogu da kažem da vodimo
60 SINERGIJA
Šta je ono što vam smeta i što biste
preporučili Vladi Srbije da odmah menja?
Nema magičnog štapića kojim Vlada može
da popravi poslovno okruženje, ali postoje
mere koje može da preduzme kako bi s
vremenom svima bilo bolje. Upoznat sam sa
ekonomskim merama koje preduzima ova
vlada i one imaju smisla. Siva ekonomija je
nešto protiv čega bi svi trebalo da se borimo,
a Vlada bi trebalo više da kažnjava kompanije koje ne poštuju pravila. Fer tržište gde svi
posluju po istim pravilima ohrabruje zdravu
konkurenciju što je u interesu i države i
potrošača.
Vodite kompaniju koja obuhvata nekoliko
tržišta, da li možete da uporedite poslovna okruženja u ovom regionu (zemlje
bivše Jugoslavije)? Ako biste to uporedili
sa Češkom i Slovačkom gde ste takođe
radili, gde se naš region nalazi kada je reč
o ambijentu za poslovanje?
Svugde postoje pozitivne stvari i izazovi.
Tržišta Istočnog Jadrana su uzbudljiva,
puna potencijala za rast i imamo nameru
Intervju: Pavel Šercl, generalni direktor kompanije Mondelez za tržišta Istočnog Jadrana
Odgovornost je
kompanija da se
ponašaju ispravno
jer poslovno
okruženje određuje
i biznis, ne
samo država
da se razvijamo i rastemo ovde. Poslovno
okruženje može da se razlikuje ali principi
vođenja dobrog biznisa su svugde slični
tako da mogu da kažem da Mondelez
International prati te principe bez obzira
na zemlju u kojoj posluje. To je uspešna
dugoročna strategija. Odgovornost je
kompanija da se ponašaju ispravno jer
poslovno okruženje određuje i biznis, ne
samo država.
Koliko je izazovna konkurencija koju
ovde imate s obzirom na to da stanovništvo Srbije, barem kada je reč o slatkišima, ipak preferira domaće proizvođače?
Ali mi imamo lepe i jake brendove koji su sigurno omiljeni za naše potrošače na tržištu.
Već sam rekao da Milku ovde veoma vole.
Slično je sa našim biskvitima i Jakobs kafom.
Naš portfolio je dizajniran da snabdeva sve
ukuse i prilike. Naravno da smo svesni konkurencije, koja je uspešna ovde, ali znamo
da su naši brendovi omiljeni i svaki proizvod
je dobro izabran za ovo tržište, ima smisla i
nalazi kupce.
Milka čokoladu možemo svakog dana
da kupimo i na pijacama, od uličnih
prodavaca koji ne izdaju račun. Kako vi
kao stranac gledate na tu pojavu?
Čuo sam za to, ali sam bio veoma iznenađen kada sam video koliki je obim ta
praksa premašila. To je potpuno neprihvatljivo na mnogim nivoima. Pre svega,
to krši pravo potrošača na kvalitetan proizvod jer ne znamo kako su te čokolade
bile skladištene i transportovane u Srbiju.
Drugo, to stimuliše sivu ekonomiju jer
prodavci ne plaćaju sve namete i poreze
državi, kao što to mi radimo. Nadalje,
ovaj način rada stimuliše loše poslovne
prakse i šteti poslovnom okruženju u
Srbiji. Naša procena je da samo na Milki
srpska Vlada gubi dva miliona dolara
poreza. Zamislite koliko bi izgubljenih
prihoda Vlada nadoknadila kada bi sprečila takvu nelegalnu praksu.
Sigurno ste se obraćali nadležnim organima odnosno inspekciji da reše taj problem. Kakve ste sve odgovore dobijali?
Na problemu sive ekonomije radimo sa poslovnim udruženjima u čijem smo članstvu,
kao što je NALED. Vlada je obećala da će se
pozabaviti nelegalnim paralelnim uvozom
u zemlju. Partneri smo sa Upravom carina
i želim da im zahvalim na velikom naporu
koji ulažu u sprečavanje uvoza nelegalnih
proizvoda.
Koji su dalji planovi kompanije Mondelez
u Srbiji i regionu, šta je to na šta ćete se
fokusirati kada je reč o proizvodima?
Naravno mi smo ovde da ostanemo i
rastemo. Nedavno smo lansirali odličan
biskvit ElVita koji je specijalno dizajniran
da vas drži sitim četiri sata i idealan je za
doručak. Naši potrošači mogu da očekuju
raznovrsne proizvode za grickanje jer je
Mondelez International globalni lider u
tom segmentu tržišta. Osim toga, voleli
bismo da se više fokusiramo na realizaciju
u ovom regionu i budemo snažniji na
prodajnom mestu, što je veoma važno
za uspeh sa ovom vrstom robe široke
potrošnje.
avgust 2014 | 61
PRIVREDA
KAKO JE I ZAŠTO SA POZAJMLJENIH 450 DOLARA BORISLAV
MILJANOVIĆ IZGRADIO PRAVU MALU PR IMPERIJU
PR
je moja strast
Stalno u vrhu na domaćoj i regionalnoj sceni, suvereni šampion komunikacija i
nosilac titule najuspešnije PR agencije od 2006, Represent je prešao daleki put
od male agencije sa pet zaposlenih do globalne PR mreže Weber-Shandwick.
Iza tih uspeha stoji sagovornik Sinergije, Borislav Miljanović
Šta za Vas znači PR?
Nema uspeha, bar ne onoga koji će trajati, na
bilo kom životnom polju niti u bilo kom biznisu, ako ne komunicirate, ne gradite svoju
reputaciju i ako oni sa kojima radite o vama
nemaju dobro mišljenje. Za mene lično
PR je stil života i velika strast. I da ponovo
biram profesiju, izabrao bih isto – nema
ničeg zanimljivijeg i kreativnijeg, odnosi s
javnošću daju vam priliku da ostvarite sve
svoje potencijale.
Zbog čega ste se, kao diplomirani pravnik
i novinar sa višegodišnjim iskustvom,
opredelili za karijeru u oblasti PR-a i
kako je tekao njen razvoj?
Dugo i strpljivo, ne preskačući korake, gradio sam karijeru u medijima, na televizijama
Politika i BK. Naučio sam mnogo, stekao
sjajna iskustva i kontakte i želeo sam da
probam nešto novo, ali i da dobijem priliku
da iskoristim ono što umem i znam. Shvatio
sam da je PR za Srbiju nova stvar, da u toj
oblasti nema velikih stranih igrača i da moje
znanje, otvorenost i kontakti, spremnost
da učim i radim puno, predstavljaju sjajnu
osnovu za ozbiljan biznis. Nisam se zadovoljio samo time da kroz iskustvo u poslu
napredujem i učim, već sam želeo da sve to
ima i ozbiljnu teoretsku i naučnu osnovu, pa
sam i doktorirao komunikologiju na Fakultetu političkih nauka. Sada uživam u prilici
da na istom fakultetu neke studente zarazim
ljubavlju prema ovom poslu.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
To što sam svojim radom i uz dobar odabir
62 SINERGIJA
saradnika, a od pozajmljenih 450 dolara
te 2002. godine uspeo da razvijem sistem
agencija koje danas u Srbiji i Crnoj Gori zapošljavaju preko 100 ljudi. U svim oblastima
u kojima posluju, one su u prve dve. Uspeh
je i to što, u nesigurnim vremenima, trajemo
i stalno rastemo. To što imamo klijente koji
su od početka sa nama i to što moji najbliži
saradnici dele moj san. Lično, smatram i
uspehom to što sve vreme imam istu strast
prema poslu i i dalje osećam nalet adrenalina
pred svaku prezentaciju, veliki događaj, rad
na novom projektu. Srećan sam i ponosan
što sam vlasnik svog sna: ostao sam u Srbiji i
u njoj napravio biznis koji je za ponos prema
svim svetskim parametrima. Da li prema vašem mišljenju, pored privrede i opštine i država treba da se bave
PR-om i marketingom?
To je neophodno. Znam da ima slučajeva da
se komunikacija države i javne uprave smatra
nepotrebnim troškom. To smatram velikom
Moja priča uspeha: Borislav Miljanović, CEO, Represent System
greškom sa trajnim posledicama. Javnost
interesuju rezultati rada institucija i javnih
preduzeća i ako oni sami na pravi način te
rezultate ne predstavljaju pojaviće se glasine,
nagađanja, priče koje mogu da naprave trajnu
štetu. Ako postoji interes javnosti za rad neke
opštinske uprave ili nekog dela državnog
aparata medijske pompe će biti. Pitanje
je samo da li će država znati da odgovori
adekvatno, jer uspešnom komunikacijom
mnogi problemi i troškovi mogu biti sasečeni
u samom nastajanju. Najskuplje je kada nema
Volim da kažem za sebe da sam čovek koji
stalno gleda napred – šta dolazi, šta dalje, šta
je sledeće, kako da se promenimo i prilagodimo da bi to što dolazi na najbolji način
iskoristili. Tako sam prvi video u PR-u mogućnost za ozbiljan biznis, prvi smo otvorili
odeljenje za Online PR i formirali poseban
tim za edukaciju, i prvi investirali u otvaranje
PR agencije u Crnoj Gori. Sada intenzivno
radimo na razvoju integrisanih komunikacija, na daljim iskoracima u oblasti digitala, na
razvoju novih usluga.
Kada imate za cilj razvoj, a ne lične interese
i bogaćenja preko noći, onda sve probleme
koji se javljaju gledate kao izozove i znate da
svi su rešivi samo vas manje ili više usporavaju na putu koji ste trasirali.
Od 2006. godine, u kontinuitetu, nosite
titulu najuspešnije PR agencije. Priznanja
donose veća očekivanja, kako članova
tima, tako i klijenata.
Nagrade su nešto što prirodno dolazi ako
posao radite kvalitetno i predano. Nikada
nismo trčali za njima, jer mi postojimo zbog
naših klijenata i njihovih uspeha. Na tržištu
postoje brojne nagrade i brojne agencije i
sve je teže osvojiti bilo koju nagradu. To vas
svakog dana tera da budete sve bolji, što je
dobro i za profesiju i za klijente i za nas PR
profesionalce.
adekvantog pristupa, pa onda negativne priče
i afere traju danima i nedeljama, institucija se
bavi rešavanjem toga umesto svojim poslom i
troškovi iz dana u dan rastu. McCann Erickson sa pet zaposlenih,
prerasta u Represent Communications,
agenciju koja čini deo međunarodne
mreže Weber-Shandwick. Kako ste uspeli
u svemu tome, na koje prepreke ste
nailazili u poslu i kako ste ih prevazišli?
Šta biste poručili onima koji žele da
otpočnu biznis u ovoj oblasti?
Nema bolje oblasti od industrije komunikacija. Sve može da propadne, ali će umetnost
komunikacije opstati, jer je to nešto imanentno ljudsko. Dok je sveta i veka biće potrebni
dobri savetnici za komuniciranje. I u ovakvoj
Srbiji, u ovakvoj krizi, nema nezaposlenog
dobrog stručnjaka za PR ili marketing. Svako
ko odluči da krene ovim putem i sam započne biznis mora da zna da nema uspeha preko
noći, da mora stalno da investira u svoje
znanje i veštine, da će biti dobrih i loših dana
i da nikada neće doći trenutak kada će moći
da prestane da daje svoj maksimum. Vera u
sebe i ljude sa kojima radite je neophodna
i ne smete nikada da izgubite iz vida gde to
želite da stignete.
Sve može da propadne,
ali će umetnost
komunikacije opstati,
jer je to nešto
imanentno ljudsko
Osim obrazovanja i znanja, šta jedan PR
mora da ima da bi bio uspešan u svom
poslu?
Strast prema poslu i želju za usavršavanjem.
Ova oblast se toliko brzo razvija da bukvalno ni jednog jedinog dana ne možete da
budete zadovoljni znanjem koje posedujete.
Učenje i promene su jedine konstante.
Takođe, ne može se ispustiti iz vida da ovo
nije posao od devet do pet popodne, već
svaki dan ceo dan. Morate da budete obavešteni, da znate za sve personalne promene
i promene na tržištu. Kao i u svakom poslu
ono što razlikuje jako uspešnog od manje
uspešnog jeste ljubav prema poslu, usmerenost na budućnost i vizija koja vas vodi ka
ostvarenju vašeg sna.
avgust 2014 | 63
PRIVREDA
Moguće je preduzetništvo u
KULTURI
K
reativna platforma Mikser postala je prepoznatljivi brend
Beograda i Srbije. Oko Festivala nastao je ”buket” različitih kulturnih formata. Traje 365 dana i uspešno sprovodi
ideologiju omasovljenja – samo Festival privuče 50.000 do 100.000
ljudi iz zemlje i regiona a ostali sadržaji stalnog kulturnog delovanja
okupljaju sve više ljudi. Izvršni direktor Ivan Lalić kaže da javni i privatni sektor moraju sarađivati i da ta sinergija može doprineti reformi
zapuštene kulture.
Šta se krije iza Miksera i koliko on postoji?
Mikser je u ovom trenutku veoma široka kreativna platforma koja je sa
prvobitnog projektnog zadatka zvanog Mikser festival zamišljenog da
se dešava jednom godišnje, prešla na ”formulu 365”. Dakle, na permanentno kulturno delovanje koje prezentiramo u više formata. Imamo
Mikser House kao mesto svakodnevne akcije, imamo „Mikser event
management“, entitet koji programira i producira ne samo Mikser
festival već i druge manje franšize poput – Mikser design food, Mikser
vintage market i druge projekte iz godišnjeg kišobran pojekta „Savamala
creative district“. Zatim imamo „Mikser design“ koji se bavi uređenjem
enterijera, product dizajnom, našom prodavnicom unutar MH, a sutra
nadam se i nekom proizvodnjom. Tu je Mikser web TV koju radimo
zajedno sa Telekomom Srbije, što je praktično preteča buduće internet
TV, koja naš kompletan off line sadržaj i aktivnosti polako prebacuje
Idealni je trenutak da ga država prepozna, to bi bio
katalizator stvarnog početka primene privatno-javnih
partnerstava koja su do sada bila samo mrtvo slovo
na papiru. Javni sektor još nema odgovor niti pruža
ozbiljnu podršku onome što mi radimo
u online mod s idejom da postane dostupan mnogo dalje i bolje. I na
kraju, tu je i Mikser fondacija u nastajanju, koja se bavi društveno odgovornim radom, mladim talentima, edukacijom.
Kako i kada ste došli na ideju da pokrenete Mikser festival, a potom
i Mikser house?
Proveo sam punih sedam godina u Novom Sadu na projektima Exita,
Cinema citija, Sterijinog pozorja... Susret s budućim poslovnim i
životnim partnerom – Majom, tada Vidaković, arhitektom, urban
dizajnerom, ali i dizajnerom nekih sjajnih eneterijera u Beogradu,
koja je radila kao programski direktor Belgrade design weeka, ali i kao
pokretač mnogih manjih, ali ništa manje uzbudljivih projekata ranog
Miksera – vratio me je u Beograd. Iz naše kreativne interakcije, rodila
se energija koja je od Miksera napravila ozbiljan, veoma veliki projekat
kakav danas imamo.
Koliko je za šest godina postojanja Mikser festival imao učesnika, iz
kojih oblasti umetnosti i koliko u proseku godišnje beleži posetilaca?
Mikser festival, zavisno od godine i broja dana trajanja, privlači između
50.000 i 100.000 ljudi iz zemlje i regiona. Svakako da su mnogobrojni
muzički sadržaji glavni okidač masovnog odziva publike. S druge strane,
programski sadržaji festivala kao što su dizajn, new media, edukacija ili
segment vizuelnih umetnosti – takođe su masovno posećeni što i jeste
naš cilj, ili ako hoćete ideologija Miksera. Približiti što većem broju posetilaca kulturne sadržaje koji su do sada bili rezervisani samo za veoma
mali deo populacije.
Posvećuje li država dovoljno pažnje razvoju kulture?
Država još nema strategiju razvoja kulturnog sektora ili ako je ima,
ona je to u nekim teoretskim, apstraktnim formama koji su daleko od
implementacije i realne kulturne prakse i rezultata. U tom smislu imamo
parodoksalnu situaciju, država je nemoćna, kao i njene institucije, a s
druge strane imate novu realnost na sceni – nezavisni sektor koji sve
više konkuriše državnim projektima. Ovo je idealni trenutak da država
prepozna preduzetništvo u kulturi kao katalizator stvarnog početka
primene privatno-javnih partnerstava koja su do sada bila samo mrtvo
slovo na papiru.
64 SINERGIJA
Ivan Lalić, izvršni direktor Miksera
Mikser festival
ogromni arhitektonski, socioloski, urbanistički izazovi koji će trajati
godinama. Vreme i ozbiljnost učesnika u priči, ali i struke će pokazati
da li je ovo istorijski, razvojni projekat Beograda ili velika nada koji se
nije ostvarila.
Šesti Mikser festival bio je prilika da se kroz dijalog između lokalne
zajednice i investitora dođe do modela za budući razvoj Savamale.
Do kakvih predloga i rešenja se došlo?
Za sada iskrenog dijaloga još nema. Oko projekta „Beograd na vodi”
postoji još mnogo kondicionala i nejasnoća. Kada budemo realno sagledali projekat i njegovu realnu perspektivu, moći ćemo da damo realnu
procenu razvoja događaja. Ono što je za početak svakako dobro to je da
smo dobili sređenu zgradu „Geozavoda“. To je sjajan gest investitora iz
Dubaija i to moramo svi pozdraviti.
Da li Srbija na pravi način vrednuje i koristi modele kao što je
Mikser za razvoj kulture, turizma, kreativnih industrija?
Javni sektor još nema odgovor niti pruža ozbiljnu podršku onome što
mi radimo. Postoji verbalna podrška, ali se ona ne izgovara preglasno
ako govorimo o kulturnom sektoru. S druge strane, imamo sjajnu
saradnju sa Turističkim organizacijama Beograda i Srbije, Privrednim komorama Beograda i Srbije. Na žalost, kulturni sektor, pa i sam
ministar, gaji neku vrstu ideoloških predrasuda prema preduzetništvu
u kulturi. Ipak, ja sam optimista. Dva sektora – javni i privatni – moraju
sarađivati i samo iz te sinergije može se dogoditi reforma zapuštenog,
problematičnog sektora kulture.
Kakva sudbina čeka Savamalu, ukoliko dođe do najavljene izgradnje
projekta „Beograd na vodi“?
Savamala je svakako četvrt koja se dinamično razvija i menja gotovo
na dnevnom nivou. To je dobro. S druge strane, Savamala je dovoljno
velika i kompleksna da možemo da je posmatramo segmentirano.
Deo oko Bristola, zgrade Beogradske zadruge i Mikser Housea kao
istorijska celina biće sačuvan i restauriran. I to nas raduje. Neki drugi
delovi biće rušeni, železnička stanica izmeštena. To je ogroman posao,
Praksa u SAD pokazala je da u mnogim slučajevima inovativno
obnovljene napuštene lokacije kao Mikser House postaju znamenitosti grada i generišu nove investicije i nova radna mesta. Možete li u
zemljama EU da izdvojite neki sličan dobar model?
Zona Tortona, Milano, zatim fantastičan primer u Španiji, grad Bilbao,
Edinburg koji za 102 dana festivala tokom leta stvara preko 200 miliona
funti od turizma...
NALED i USAID su nedavno raspisali konkurs za lokalne
samouprave za izbor najboljeg idejnog rešenja za transformaciju
napuštenih objekata u savremene centre za razvoj preduzetništva i
kulture kao što je Mikser. Da li je neka lokalna samouprava u Srbiji
bila zainteresovana da sprovede ili već sprovodi projekat sličan
konceptu Mikser house?
Ovo je jako lepo pitanje i priznajem da ga ja sam sebi često postavljam. Da, imamo komunikaciju sa gradovima u Srbiji, oni zaista prate
šta mi radimo i jako bismo voleli da podelimo svoj know how sa
njima. Možda nam ne ostaje neka vrsta medijacije od strane države ili
nevladinog sektora da se upustimo u ovaj poduuhvat. Kod nas kapaciteta i želje zaista ima.
avgust 2014 | 65
PRIVREDA
Niška kompanija sprovela je u
poslednjih 10 godina nekoliko zbilja
značajnih, društveno korisnih akcija
Pokreni se za preokret
O
dgovorno poslovanje,
uspostavlјanje visоkih standarda
i dobrih poslovnih praksi je ono
što velike međunarodne kompanije poput
Philip Моrrisa donose lokalnom tržištu,
čineći ga konkuretnijim i spremnijim za
glоbаlnu tržišnu utakmicu.
Briga o okruženju
Kontinuirano ulaganje u unapređenje
proizvodnih procesa i organizacije svakako podrazumeva i visok stepen brige o
okruženju. Niškа fаbrikа Philip Morris је
prаvi primеr dа pоsvеćеnоšću zаpоslеnih i
rukоvоdstvа mоgu dа sе оstvаrе i glоbаlnо
priznаti rеzultаti. O tome pre svega svedoči
činjenica da je ona 2009. godine postala
prva fаbrikа u оkviru glоbаlnе mrеžе Philip
66 SINERGIJA
Morris International koja je sеrtifikоvаnа u
sklаdu sа stаndаrdоm uprаvlјаnjа kvаlitеtоm
ISO 9001, stаndаrdоm uprаvlјаnjа živоtnоm
srеdinоm ISO 14001 i smеrnicоm zа
uprаvlјаnjе оblаšću bеzbеdnоsti i zdrаvlја nа
rаdu OHSAS 18001. U aprilu 2014. godine
Philip Morris je dobio i značajno nacionalno priznanje zа dоprinоs unаprеđеnju
bеzbеdnоsti i zdrаvlја nа rаdu, kоје
dоdеlјuје Мinistаrstvо zа rаd, zаpоšlјаvаnjе
i sоciјаlnu pоlitiku. Četiri miliоnа rаdnih
sаti bеz pоvrеdе nа rаdu, stоpa rеciklаžе
prоizvоdnоg оtpаdа оd prеkо 98 оdstо i
drugi rezultati činе srpsku fаbriku јеdnоm
оd nајuspеšniјih u glоbаlnој mrеži Philip
Morrisa.
U poslednjih 10 godina:
Podrška preduzetništvu i mladima
• uloženo je 15 miliona dolara u projekte
razvoja zajednice
• podržano je preko 100 programa i
inicijativa
• uspostavljena su strateška partnerstva
sa organizacijama civilnog društva i
javnim sektorom
Imајući u vidu dа је visoka stopa nezaposlenosti јеdаn оd klјučnih ekonomskih
problemа u zemlјi, zbоg kојеg vеliki brој
tаlеntоvаnih mlаdih ljudi nаpuštа Srbiјu,
Philip Моrris sе u poslednjih nekoliko godina usrеdsrеdio nа dоprinоs zајеdnici krоz
dvа strаtеškа priоritеtа. Jedno je pоdrška
mаlоm i pоrоdičnоm prеduzеtništvu u
Najbolje CSR prakse: Philip Morris
Od potrebe do biznisa
Kada je krajem 2012. otvoren konkurs „Pokreni se za posao“, mlada mama Sonja Dakić
prepoznala je šansu za dalji razvoj i širenje prozvodnje pelena od bambusa. Zahvaljujući
sredstvima dobijenim u programu, obezbeđene su dve nove mašine, što je omogućilo bržu i
bolju proizvodnju. Ubrzo nakon što su mašine puštene u rad, „Daj Daj“ pelene su potpisale ugovor o prodaji u „Aksa“ radnjama širom Srbije. Prema Sonjinim rečima, to je bio
veliki korak za „Daj Daj“ koji firma ne bi mogla da ostvari bez mašina koje su dobile preko
programa “Pokreni se za posao”. Sada su pelene od bambusa dostupnije mamama u Srbiji i
povoljnije, jer se ne moraju plaćati troškovi dostave.
okviru programa Pokreni se za posao, sа
cilјеm stvаrаnjа nоvih rаdnih mеstа, a drugo
pоdrška оbrаzоvаnju i osnaživanju mladih
kroz program Pokreni se za budućnost.
Pogram Pоkrеni sе zа pоsао je iniciran 2009.
godine u saradnji sa NVO Еneca. U prve
četiri godine program je omogućio pokretanje ili širenje čak 278 malih i porodičnih preduzeća širom Srbije i tako kreirao zaposlenje
za oko 1.000 ljudi. Posebno je značajno
pоmеnuti da sve te firme i dalje rade vrlo
uspešno, jer u Srbiji inače tek svaki peti novopokrenuti mali biznis uspe da opstane na
tržištu. U julu 2014. godine ovom broju se
pridružilo još 100 novih preduzetnika odabranih na javnom konkursu u petom ciklusu
programa. Od 2013. gоdine, značaj ove
inicijative prepoznaju i Nаciоnаlna služba
zа zаpоšlјаvаnjе i Rаdiо-tеlеviziјa Srbiје sa
kojima je sklopljeno strаtеško pаrtnеrstvo.
Prоgrаm Pоkrеni sе zа budućnоst traje od
2004. godine, sa ciljem da mladim lјudima
pruži mogućnost da se razviju u buduće lidere
društva, ali i dа ih motiviše da ostanu u zemlјi
i aktivno sе uklјučе u njеn razvoj. On predstavlja јеdinstvеn prоgrаm pоdrškе visоkоm
оbrаzоvаnju u Srbiјi, јеr оsim аkаdеmskоg
uspеhа studеnаtа pоdјеdnаkо nаgrаđuје
i njihоvu аngаžоvаnоst, prеduzеtnički
duh i inоvаtivnоst u rаdu nа kоnkrеtnim
iniciјаtivаmа zа pоbоlјšаnjе kvаlitеtа živоtа
u zajednici. Kroz ovaj program je u poslednjih deset godina stipendijama, grantovima
za realizaciju društveno korisnih projekata i
inovativnih preduzetničkih ideja, nagrađeno
preko 1.000 studenata i mladih preduzetnika.
Rame uz rame sa sugrađanima
U skorašnjim poplavama koje su zadesile našu zemlju, odmah po proglašenju vanrednog
stanja, kompanija Philip Morris obezbedila
je inicijalnih 75.000 dolara, koje je stavila na
raspolaganje Sektoru za vanredne situacije
Republike Srbije za kupovinu čamaca i druge neophodne opreme za spasilačke timove.
Kompanija je Gradu Beogradu takođe ustupila na korišćenje i magacinski prostor, kako
bi se skladištila pomoć koja se prikuplja za
evakuisane građane. Veliki broj zaposlenih
je odlučio da u narednim mesecima odvoji
deo svoje plate, a sva prikupljena sredstva
biće usmerena u obnovu škola u nekoj od
poplavljenih opština.
Philip Morris neguje i
podržava volonterizam
zaposlenih već dugi niz
godina pomažući realizaciju programa Volontiram
zato što volim svoj grad,
koji su pokrenuli zaposleni
kompanije. Zahvaljujući
ovom programu realizovano je više od 80 inicijativa
za pomoć ugroženom
stanovništvu i uređenje
javnih prostora i objekata
širom Srbije.
Četiri miliona radnih sati
bez povrede na radu, stopa
reciklaže proizvodnog otpada
od preko 98 odsto i drugi
rezultati čine srpsku fabriku
jednom od najuspešnijih u
globalnoj mreži Philip Morrisa
Niš kaže NE
NALED i Philip Morris uz podršku AIK
banke, Centro Štampe, IDEA lanca trgovine i Media centra Niš planiraju da pokrenu
lokalnu kampanju javnog zagovaranja „Niš
kaže NE“ koja je usmerena na podizanje
svesti javnosti (pre svega mladih) o uzrocima i negativnim posledicama koje siva
ekonomija, nelegalna trgovina, rad na crno
i neplaćanje poreza imaju na zapošljavanje,
životni standard građana i uopšte ekonomsko stanje u društvu. Analize pokazuju
da samo zbog ilegalnog prometa akciznih
proizvoda iz oblasti naftne i duvanske
industrije, građani Niša i drugih lokalnih
samouprava u Srbiji gube oko 300 miliona
evra godišnje. Taj novac je dovoljan da se
zaposli 10.000 lekara i obnove sve opšte i
specijalne bolnice u Srbiji. Građani Niša i
Nišavskog okruga imaće priliku da daju svoj
kreativni doprinos borbi protiv nelegalne
trgovine kroz originalnu poruku, fotografiju
ili kratak video-klip.
avgust 2014 | 67
REGULATORNI OKVIR
Izbori i poplave usporili
NALED-ov kvartalni izveštaj osvetljava: Iako je reforma inspekcija preduslov
za borbu protiv sive ekonomije, nacrt novog Zakona o inspekcijama nije
završen. Ministarstvo finansija više se bavilo fiskalnim pitanjima, nego
sistemskim reformama. Previše propisa i dalje se donosi po hitnom
postupku. Novi Zakon o privatizaciji doneo je neprijatnu novost. Vlada
RS je dobro odradila izmene i dopune Zakona o radu
P
rvi kvartal ove godine su obeležile predizborne, a drugi kvartal
postizborne aktivnosti. Ne može
se zažmuriti pred činjenicom da su u
prvom polugodištu reforme koje je Vlada
RS najavljivala 2013. godine kolateralne
žrtve ovogodišnjih parlamentarnih izbora.
Prioritetni angažman Vlade RS u borbi
sa katastrofalnim poplavama i njihovim
posledicama u drugom kvartalu dodatno je
odložio reforme. Možda je zbog toga za šest
od osam zakona i izmena i dopuna zakona
koji utiču na poslovno okruženje, koliko
je na kraju doneto u II kvartalu, primenjen
hitan postupak čime je bitno narušena
javnost u pripremi i donošenju propisa.
Prvi reformski potez u 2014. godini bilo
je usvajanje izmena Zakona o radu, kao i
finalizacija Zakona o stečaju i Zakona o
privatizaciji usvojenih u avgustu. Međutim, i dalje se čeka na usvajanje sistemskih
zakona, koji će omogućiti pokretanje
obećavanih reformi. Tako, na primer, iako
reformu inspekcija Vlada priprema još od
kraja 2009. godine (a ta reforma je preduslov za borbu protiv sive ekonomije) nacrt
novog Zakona o inspekcijama nije završen.
I dalje se ne zna čak ni da li će postojati
jedinstveni republički inspektorat ili će
inspektori i dalje biti raštrkani po različitim
ministarstvima, niti da li će se inspekcijama obezbediti zajednički softver koji će
omogućiti sinhronizovan rad inspekcija sa
različitim nadležnostima i fokus na provere
68 SINERGIJA
poslovanja privrednih subjekata kod kojih
fiskalnim pitanjima, nego sistemskim reforje pojačan rizik prestupa. Ne zna se ni da li
mama. Očigledno je to razlog što još uvek
će se, u cilju transparetnog rada inspekcija,
nemamo sistemski rešeno pitanje utvrđiobezbediti javna dostupnost podacima o
vanja visine naknada i taksi koje naplaćuju
radu inspekcija na konkretnim predmetima
imaoci javnih ovlašćenja, jer nije unapređen
od interesa za privredu i građane, niti da li
važeći Pravilnik o metodologiji i načinu
će se u cilju eliminisanja korupcije, obezbeutvrđivanja troškova pružanja javne usluge
diti regionalna rotacija inspektora.
kojim bi se propisala precizna i primenljiJoš jedna reforma već duže vreme čeka
va metodologija za obračun tih troškova.
na svoj epilog. U proteklih godinu dana
Takođe, nije usvojen ni propis koji je trepripremaju se izmene Zakona o planiranju
balo da stavi pod kontrolu nekontrolisano
i izgradnji čiji je cilj da se pojednostavi i
uvođenja parafiskalnih nameta – Zakon o
pojeftini izgradnja u Srbiji, a pre svega, da
naknadama za korišćenje javnih dobara čije
se ubrza procedura pribavljanja
je usvajanje najavljeno još u
Prvi
reformski
građevinskih dozvola. Nacrt
septembru 2012. Na kraju,
izmena ovog zakona je ohrapotez u 2014. u II kvartalu nije ukinut ni
brujuć i postoji jasna indikacija
jedan od 247 parafiskalnih
godini bilo je
da će se ovim izmenama uvesti
nameta.
jednostavnija procedura i kraći usvajanje izmena Apel NALED-a iz prethodrokovi izdavanja građevinskih
Zakona o radu nog kvartalnog izveštaja, kao
dozvola kao i efikasno sprovoi preporuke broj 25 iz Sive
đenje konverzije prava korišćenja u pravo
Knjige 6, da je neophodno izmeniti važeći
vlasništva na zemljištu. Na taj način će se, s
Zakon o eksproprijaciji, tako što će se projedne strane, obezbediti budžetski prihodi
širiti krug korisnika eksproprijacije i ubrzati
od poreza na imovinu koji će na to zemljište sam postupak eksproprijacije – takođe nije
plaćati novi vlasnici, a s druge strane staviće
naišao na odjek u Ministarstvu finansija,
se u funkciju građevinsko zemljište nad koiako taj zastareli propis blokira ozbiljne injim sadašnji titulari prava korišćenja nemaju vesticije u oblasti infrastrukture i energetike
pravo građenja.
koje Vlada priželjkuje. Nažalost, Vlada i
Od nekih ministarstava se (zbog značaja
dalje pribegava neustavnom rešenju da lex
njihovih nadležnosti za privredu) očekivalo
specialisom samo određene investitore uvomnogo, a dobilo malo zbog diskutabilnih
di u kategoriju korisnika eksproprijacije, kao
prioriteta i diskontinuiteta u radu. Tako se,
i da im „uzgred“ tim istim zakonom dodeljuna primer, Ministarstvo finansija više bavilo
je i neke druge neuobičajene povlastice. Da
Kvartalni izveštaj o statusu reformi
reforme
li će i šta će o tome imati da kažu Evropska
Izmenom člana 29. važećeg zakona
komisija i Ustavni sud Srbije, je pitanje koje
Ministarstvo je dodalo nove
bi trebalo da brine Ministarstvo finansija, jer stavove 9. i 10, kojima je propisalo
može mnogo da košta Budžet RS, koji je u
da Agencija za privredne registre ne
sve većem deficitu.
može izbrisati privredni subjekt iz
3. jula 2014. godine usvojen
registra niti registroVlada
nema
je Zakon o izmenama i dovati statusne promene i mepunama Zakona o poreskom dovoljno hrabrosti njati podatke koji se odnose
postupku i poreskoj admiosnivača (odnosno člana,
da sa budžeta na
naziv, sedište, ulog i oblik
nistraciji („Službeni glasnik
skine brojne
organizovanja) u periodu od
RS“, br. 68/14), kojim nas je
Ministarstvo finansija neprineprivatizovane momenta dobijanja obaveštenja Poreske uprave da će
jatno iznenadilo novim poošsubjekte koje će se kod privrednog subjekta
travanjem uslova poslovanja
i neosnovanim sužavanjem
nastaviti da dotira vršiti poreska kontrola, pa
ustavnih prava na slobodu
na račun poreskih sve do dobijanja obaveštenja da je poreska kontrola
preduzetništva i samostalobveznika
završena (bez obzira koliko
nost privrednih subjekata.
ta kontrola trajala).
Ministarstvo privrede je izmenilo nacrte
zakona, na koje je NALED u prethodnom
kvartalnom izveštaju dao detaljne komentare. Novousvojeni Zakon o izmenama i
dopunama Zakona o stečaju predstavlja
značajan kvalitativni pomak u odnosu na
tekst nacrta tog zakona i izrađen je u skladu
sa primedbama i sugestijama NALED-a.
S druge strane, Ministar­stvo privrede nije
odustalo od, po mišljenju NALED-a, pogrešnog koncepta usvajanja potpuno novog
avgust 2014 | 69
REGULATORNI OKVIR
Zako­na o privatizaciji. U prethodnom
kvartalnom izveštaju NALED je izneo koncepcijsku primedbu da je necelishodno, kao
i da može biti kontraproduktiv­no, usvajanje
potpuno novog Zakona o privatizaciji sada,
kada nakon trinaest godina od otpočinjanja privatizacije istu treba okončati. Zar
nije bilo logičnije izmeniti važeći Zakon o
privatizaciji, tako što bi se propisao rok i
efikasan postupak okončanja privatizacije?
Ako je resorno ministarstvo baš toliko želelo potpuno nov zakon onda ga je bar moglo
na­zvati Zakon o okončanju privatizacije,
kako bi bila nesporna svrha ovog propisa. U
svakom slučaju, novi Zakon o privatizaciji
doneo je neprijatnu novost da Vlada nema
dovoljno hrabrosti da sa Budžeta RS skine
brojne neprivatizovane subjekte koje će nastaviti da dotira
na račun poreskih obveznika,
a pre svega privatnog sektora,
sve do kraja 2015, što je datum
koji je utvrđen kao krajnji rok
za okončanje privatizacije
(srećom, na brojne primedbe
javnosti u poslednjem momentu je rok za okončanje privatizacije skraćen sa kraja 2016. na
kraj 2015). Tek tada će se, ako
se taj rok ponovo ne produži,
posle 14 i po godina od početka
privatizacije, okončati agonija
kontinuiranog odliva ogromnih
budžetskih sredstava za finansiranje „delatnosti“ neprofitabilnih preduzeća ( po izjavi
samog ministra privrede firme u restrukturiranju državu godišnje koštaju oko 800 miliona dolara), koja se sve to vreme, upravo
zbog svoje neperspektivnosti, nisu ni mogla
privatizovati. Njihova privatizacija se po
pravilu neće desiti ni u narednom periodu,
a mi ćemo plaćati visoku cenu njihovog
daljeg izdržavanja.
Iako je reforma radnog zakonodavstva
godinama prioritet privrede, tek smo u julu
2014. dobili izmenjen Zakon o radu i u tom
segmentu reformi Vladi treba odati priznanje. Naime, Vlada je tokom javne rasprave
o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o radu pokazala veliku posvećenost
70 SINERGIJA
Kvartalni izveštaj o statusu reformi
tom poslu i uspela
je da odoli neprincipijelnim protivljenjima nekih
sindikata. Novi
zakon je izašao u
susret određenim
inicijativama privrednika – pre svega odredbama koje
propisuju drugačiji
obračun otpremnina, duže maksimalno trajanje ugovora na
određeno vreme i zamenu principa „jednaka
zarada za jednak rad“ principom „jednaka
zarada za rad jednake vrednosti“. Vlada RS
je prvi put posle 2005. godine, kada je donet
važeći Zakon o radu, pošla od ispravnog
tumačenja prava na rad zagarantovanog članom 60. Ustava, koje je pre svega opšte ljudsko pravo, a ne isključivo pravo zaposlenih
na tekuće radno mesto. Iako su same izmene
Zakona, u tehničkom smislu jednostavne,
nije bilo lako postići politički kompromis
o dometima ove reforme, a Vlada RS je taj
posao dobro odradila. Zbog toga je Srbija
na pravom putu da dobije dobro i izbalansirano radno pravno zakonodavstvo, čime se
povećava šansa za zasnivanje radnog odnosa
ogromnom broju nezaposlenih.
Ono što je svakako obeležilo drugi kvartal
2014. godine su pokušaji Vlade da donese
propise kojima će stimulisati zapošljavanje
i investicije:
Zakon o izmenema i dopunama Zakona
o porezu na dohodak građana, kojim je
propisana stimulacija poslodavaca za novozaposlena lica, kroz povraćaj dela plaćenog
poreza na zaradu koja će se isplaćivati tim
licima do 30. juna 2016. godine;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim je propisana stimulacija poslodavaca za novozaposlena lica, kroz povraćaj
dela doprinosa za obavezno socijalno osiguranje plaćenih do 30. juna 2016. godine;
Uredba o uslovima i načinu privlačenja
direktnih investicija (“Sl. glasnik RS”, br.
55/2014), kojom se utvrđuju uslovi za
dodelu podsticajnih sredstava Agencije za
strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA),
čime je Vlada povukla prvi korak u ponovnom aktiviranju ove Agencije preko koje je
ranije vođena investiciona politika.
Koliko će ove selektivne stimulativne mere
zaista uticati na oporavak srpske privrede i
kakvi će biti efekti novousvojenih zakona
ostaje da se vidi.
Siva knjiga 6: KEPU knjiga
Kome treba KEPU još...?
Vođenje Knjige evidencije o prometu robe i usluga (KEPU)
privrednike u Srbiji košta više od dve milijarde dinara, a
ne služi ničemu. Zato NALED već sedam godina traži od
Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da
ukine obavezu ove evidencije i time učini mali korak za
Ministarstvo, ali veliki za domaću privredu u smislu
smanjivanja nepotrebne i skupe administracije
P
otreba za ukidanjem obaveze vođenja KEPU knjige za pravna lica koja
vode poslovne knjige po sistemu
dvojnog knjigovodstva preporuka je
NALED-a od prvog izdanja Sive knjige
2008. godine, koja do danas nije sprovedena.
Radi se o obavezi propisanoj Pravilnikom
o evidenciji prometa robe i usluga
(“Službeni glasnik RS”, broj 45/96, 48/96,
9/97, 6/99, 109/09 i 7/10) kojom se
privredna društva, pravna lica i preduzetnici koji obavljaju promet ili vrše usluge u
prometu robe obavezuju da vode Knjigu
evidencije o prometu robe i usluga (KEPU
knjigu) i to posebno za svaki objekat, prodajno mesto, odnosno poslovnu prostoriju
i da je dnevno ažuriraju. U KEPU knjigu
unose se podaci o poslovnim promenama
vezanim za promet robe i vršenje usluga
(nabavka, prodaja, povraćaj, otpis, rashod,
promena cena itd.) najkasnije narednog
dana za prethodni dan.
Međutim, za pravna lica i preduzetnike
koji knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva i odredbama
Međunarodnih računovodstvenih standarda, obavezno vođenje
KEPU knjige gubi smisao, a velika preduzeća evidenciju o tome
već vode u svom knjigovodstvu –
u SAP sistemu koji koristi većina
globalnih kompanija. U praksi,
za njih podaci iz KEPU knjige
praktično ne služe ničemu.
Posao vođenja KEPU knjiga
stvara i nepotrebni administrativni trošak. Procene urađene
po modelu standardnog troška
pokazuju da je ukupan administrativni trošak vođenja
KEPU knjige za privrednike u
Srbiji u 2013. godini iznosio
2.125.127.476 dinara, dok bi primera radi
jedan vodeći prodajni lanac u Srbiji ukidanjem KEPU knjige godišnje uštedeo više
od 7,5 miliona dinara.
Evidencija prometa robe na veliko po
odredbama Pravilnika ima smisla kod
preduzetnika koji poslovne knjige vode po
sistemu prostog knjigovodstva ili su paušalno oporezovani, s obzirom na to da oni u
tim evidencijama ne obezbeđuju podatke o
prometu robe i usluga.
Zato NALED predlaže Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da ukine
obavezu ove evidencije i time učini mali
korak za Ministarstvo ali veliki za domaću
privredu u smislu smanjivanja nepotrebne
i skupe administracije. Ohrabruje činjenica da je nadležno Ministarstvo počelo sa
temeljnim sagledavanjem problema koje
u praksi izaziva vođenje KEPU knjiga i
da je u okviru USAID Projekta za bolje
uslove poslovanja urađena analiza domaćeg zakonodavstva i uporedna analiza
odgovarajućih propisa o knjigovodstvenim evidencijama u EU i regionu. Za sada
je analiza pokazala da evidencije slične
KEPU knjizi imaju još samo zemlje bivše
Jugoslavije koje nisu članice EU. Iz ovih
analiza trebalo bi da uslede preporuke za
izradu najboljih rešenja koja treba primeniti u Srbiji, a konačna odluka ostaje na
Ministarstvu.
avgust 2014 | 71
REGULATORNI OKVIR
Nestabilno, oblačno,
sa PADAVINAMA
R
Na skali od 0 do 100, kvalitet regulatornog okruženja u našoj zemlji
egulatorni indeks Srbije (RIS) je
specifični „merni instrument“ koji
za 2014. godinu dostigao je tek 41,8 poena. Najproblematičnija
je pre dve godine osmislio i kreirao
tačka je sprovođenje zakona jer podzakonski akti kasne u proseku
NALED uz podršku Američke agencije za
više od 800 dana, a odmah zatim sledi preterano administrativno i
međunarodni razvoj (USAID), sa ciljem da
uspostavi prvi objektivni pokazatelj i ocenu
parafiskalno opterećenje privrede. Takođe, zabrinjava podatak da se
kvaliteta poslovnog okruženja u našoj zemlji, 2/3 zakona usvaja po hitnom postupku
od pripreme do primene propisa.
Da bi se došlo do relativno objektivne ocene
različitih aspekata regulatornog okruženja,
donošenja, odnosno primene, i dalje kamen
sajtovima ministarstava i portalu e-uprave.
stručni tim NALED-a tokom čitave godine
spoticanja za privrednike. Privredi je potrebTime je napravljen veliki korak u javnosti
sprovodi monitoring rada Vlade i nadležnih
na stabilna politika (bez naglih zaokreta u
pripreme propisa koji čini drugu kompoinstitucija. Na osnovu prikupljenih podataka zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnentu RIS-a. Ipak, i u ovoj oblasti stanje je
i analiza, po jedinstvenoj metodologiji obranost (dosledna primena zakona), jeftinija
daleko od zadovoljavajućeg o čemu govore
čunava se već pomenuti Regulatorni indeks.
i efikasnija administracija i transparentnija
sledeći podaci: od 70 zakona usvojenih
Pored statičke ocene, RIS daje uvid u dinakomunikacija sa državnom upravom.
2013. samo 44 su objavljena na sajtu remiku kvaliteta poslovnog okruženja i ukazuPrema RIS-u, navedeni aspekti privrednog
sornih ministarstava, a čak 51 je donet po
je na konkretne aspekte regulatornog prookruženja nisu na zadovoljavajućem nivou.
hitnom postupku. Indeks javnosti prilikom
cesa koje je neophodno unaprediti. Indeks
Pogledajmo detaljniju analizu.
donošenja propisa iznosi 43,4 (2013. bio je
čini šest komponenti formiranih na osnovu
Prva komponenta RIS-a odnosi se na kvali30,5).
15 indikatora. Svaka komponenta opisuje
tet i temeljnost pripreme propisa. Ocena je
Za privredu je, da bi mogla da planira, od
jedan segment regulatornog
da se kreatori zakona kolikoizuzetne važnosti da zna na kakav pravni
procesa – od pripreme propisa,
toliko još uvek drže forme
ambijent može da računa u budućnosti. To
Ukupan
iznos
preko javnosti donošenja, do
ali ne i suštine: zakonska
meri treća komponenta RIS-a, predvidljivost
20 najvećih
cene, ažurnosti i predvidljivosti
obrazloženja sadrže analize
regulatornog okruženja. Planom Vlade prednjihove primene. Nikoga sigurnjihovog
uticaja,
ali
je
to
viđeno je da se u 2013. donese 155 zakona.
parafiskalnih
no neće začuditi ako kažemo
mahom pro forme. Posebno
Doneto je svega 34, indikator ispunjenja
nameta
iznosio
da je ova poslednja tačka –
se to ogleda u kvantifikaciji
plana je 21,9. Ovome je, očigledno, svaki
primena propisa – i ovog puta
je prošle godine efekata pojedinih propisa – u komentar suvišan.
najproblematični deo domaćeg
63 posmatrana slučaja samo
U pogledu učestalosti izmena i dopuna
76,5 milijardi
poslovnog ambijenta.
šest analiza sadržalo je detaljzakona – posmatrano je po pet zakona u šest
dinara
što
je
preko
Ipak, ne bi bilo fer a da se ne
nu procenu troškova i koristi
ministarstava, što je ocenjeno kao adekvaistakne da je ove godine u
dva odsto BDP-a koje zakon donosi. Zato nije tan uzorak. Tih 30 zakona menjano je čak
odnosu na prošlu zabeležen
čudo da je vrednost ove kom98 puta u proteklih pet godina! Zaključak:
priličan napredak, jer je 2013.
ponente (39,6) ispod ukupne
imamo turbulentno okruženje i nestabilnu
Regulatorni indeks iznosio svega 31,7 poena
ocene regulatornog okruženja u Srbiji.
poslovnu klimu.
(od, da podsetimo, maksimalnih 100).
Izmenom Poslovnika Vlade Srbije, aprila
Kao što je poznato, rak rana srpskog
Uprkos nesumnjivom poboljšanju, ostaje
prošle godine, ustanovljena je obaveza
pravnog sitema je – nesprovođenje zakona.
ocena da je kvalitet propisa i način njihovog
objavljivanja izveštaja sa javnih rasprava na
Mnogo zakona je u poslednje vreme doneto
72 SINERGIJA
Regulatorni indeks Srbije
Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je sproveo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250
preduzeća. Velika podudarnost (87,5 odsto) između percepcije privrednika i Regulatornog indeksa
govori da je, s jedne strane, privreda svesna realne
slike kvaliteta regulatornog okruženja, a s druge
– da je RIS dobar pokazatelj mišljenja privrede i
stanja zakonodavnog procesa u Srbiji.
Kvalitet i temeljnost
pripreme propisa
5
4
koji su u skladu sa najvišim evropskim
standardima. Ali, njihova primena daleko
je ispod tog nivoa. Tome je posvećena
četvrta komponenta – ažurnost sprovođenja zakona. Drugu godinu za redom, Vlada
i ministarstva ovde beleže najnižu ocenu
(12,6) najviše zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata. NALED kroz
Barometar podzakonskih akata još od 2011.
prati u kojoj meri se sprovođenje zakona
omogućava pravovremenim usvajanjem
podzakonskih akata. Izabrano je 30 zakona
sa najvećim uticajem na poslovno okruženje. Analizom je utvrđeno da je u 2013. bilo
potrebno doneti ukupno 184 podzakonska
akta. Samo pet akata je doneto u roku, dok
više od 170 pravilnika, uredbi i odluka bez
kojih primena zakona nije moguća kasni sa
donošenjem preko 800 dana.
Regulatorno i parafiskalno opterećenje koje
je analizirano u okviru pete komponente
RIS-a, dobilo je nisku ocenu: 29,7 poena.
NALED se time dosta bavio – i utvrdio –
privrednike globi ko i kako hoće. Visina administrativnih troškova i neporeskih nameta
koje privreda plaća prosto je nerazumna.
Administrativni troškovi u Srbiji (koji uključuju troškove gubitka vremena zaposlenih i
druge izdatke nastale kako bi se odgovorilo
na specifične zahteve administracije) iznose
gotovo četiri odsto BDP-a. Ukupan iznos
20 najvećih parafiskalnih nameta iznosio
je prošle godine 76,5 milijardi dinara što je
preko dva odsto bruto domaćeg proizvoda.
Dostupnost
informacija
3
3.45
Ažurnost
sprovođenja
zakona
2.55
2
2.2
1
2.57
1.8
Regulatorno
opterećenje
2.6
Predvidivost
primene
propisa
Anketa
Javnost
pripreme
propisa
Jedina komponenta koja je, kao i 2012, bila
koliko-toliko zadovoljavajuća jeste dostupnost informacija, pre svega zahvaljujući
kvalitetu internet strana ministarstava. Ali,
čak je i u okviru ove komponente jedan od
indikatora neopravdano nizak: tek nešto više
od pola ministarstava (10 od 18) odgovorilo
je na upit u okviru istraživanja po metodi
„tajnog klijenta“. Takođe, dve trećine zakona
značajnih za priverdu usvaja se po hitnom
RIS
postupku, bez javnih rasprava, a i ako ih
bude – efekti ovih rasprava nisu dovoljno
vidljivi. Pomalo paradoksalno, a i da se
malo na kraju ove sumorne priče našalimo,
ako nam je regulatorni ambijent loš, bar to
znamo, odnosno to se ne krije od građana
Srbije. Indeks dostupnosti informacija iznosi
77,7 (2013. bio je 62,2).Valjda će nam te silne sedmice doneti više sreće sa regulatornim
okruženjem u budućnosti.
avgust 2014 | 73
REGULATORNI OKVIR
Šta nam donose
izmene Zakona o radu
UKINUT
radna knjižica
K
rajem jula 2014. počele su da se
primenjuju dugo najavljivane izmene
Zakona o radu. Vlada i Parlament
usvojili su devet od 11 ključnih preporuka
NALED-a čiji je cilj da olakšaju zapošljavanje,
urede otpuštanje i smanje troškove administracije.
Lakše zapošljavanje podstaći će konačno
ukidanje obaveze poslodavcima da otpremninu isplaćuju za celokupni radni staž, po čemu
je Srbija bila jedinstvena u svetu. Zbog takve
odredbe privrednici su oklevali da zaposle
osobe sa dugim stažom ili su zaključivali
ugovore na određeno i tako izbegavali obavezu plaćanja visoke otpremnine u slučaju da
prestane potreba za angažovanjem radnika.
Visina otpremnine sada se utvrđuje u skladu
sa opštim aktom ili ugovorom o radu, a ne
može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada i to kod
poslednjeg poslodavca.
Novim odredbama produžen je rok za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa
12 na 24 meseca. U ovom slučaju poslodavac
može zaključiti jedan ili više ugovora o radu sa
istim zaposlenim za period koji sa prekidima
74 SINERGIJA
Ta odredba stupiće na snagu 2016. i tako se Srbija oprašta od još
jednog relikta prošlosti koji nema praktičnu svrhu. Usvajanjem
zakona uspešno je završena reforma radnog zakonodavstva
ili bez njih ne može biti duži od 24 meseca,
pri čemu prekid ne može biti kraći od 30
dana. Izuzetno, ugovor o radu na određeno
vreme može trajati duže od 24 meseca i to u
slučajevima kada je to potrebno zbog zamene
privremeno odsutnog zaposlenog, za rad na
projektu sa unapred ograničenim vremenom
trajanja, za angažovanje stranog državljanina
i lica kojima je ostalo najviše pet godina do
penzije. Takođe, novosnovanim preduzećima daje se prlika da prve godine poslovanja
zaključuju ugovore o radu u trajanju do tri
godine dok ne stabilizuju poslovanje. Izmene
koje omogućavaju nove vidove zapošljavanja posebno će pogodovati nezaposlenima
– Zakon će dozvoliti rad na daljinu i rad sa
nepunim radnim vremenom.
Izmenama Zakona napušten je princip – jednaka zarada za „jednak“ rad, što znači da se sada visina zarade ne utvrđuje samo na osnovu
stepena obrazovanja već i na osnovu rezultata
rada na određenom radnom mestu. Propisano
je da se godišnji odmor koristi jednokratno ili
u dva ili više delova, pri čemu prvi deo traje
najmanje dve nedelje. U regulisanju odnosa
poslodavca i radnika važna novina u Zakonu
su – blaže kazne. U slučaju nepoštovanja
radne discipline ili povrede radne obaveze,
članom 179a omogućava se uvođenje novčane kazne do 20 odsto od zarade zaposlenog
u trajanju do tri meseca i produženje trajanja
već postojeće mere privremenog udaljenja
sa rada bez naknade na period do 15 radnih
dana. Opomena pred otkaz kao treća mera je
prebačena iz važećeg člana 180. stav 3. Zakona
o radu, jer predstavlja jedan vid sankcije.
Do ovih izmena, jedina moguća kazna za
nepoštovanje radne discipline i povredu radne
obaveze bila je otkaz.
U novom zakonskom rešenju, razlozi za otkaz
su podeljeni u četiri grupe, u zavisnosti da li se
odnose na radnu sposobnost zaposlenog i
Zakon o radu
Ministarstvo rada usvojilo
je devet od 11 ključnih
preporuka NALED-a čiji
je cilj da olakšaju
zapošljavanje, urede
otpuštanje i smanje
troškove administracije
TA
njegovo ponašanje, radnu disciplinu ili povredu radne obaveze, ili se odnose na potrebe
poslodavca. Precizira se postupak prestanka
radnog odnosa u slučaju kada zaposleni ne
ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna
znanja i sposobnosti za obavljanje poslova
na kojima radi. Za otkazivanje ugovora o
radu potrebno je da poslodavac zaposlenom
prethodno da odgovarajuća uputstva i pisano
obaveštenje u vezi sa nedostacima u radu
zaposlenog, pa ako zaposleni nastavi da radi
suprotno datim uputstvima, poslodavac može
da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu,
blažu meru. Član 181. propisuje da poslodavac nema obavezu da obaveštenje u slučaju
otkaza ugovora o radu dostavlja sindikatu, već
da se sindikat može izjasniti na navedeno obaveštenje samo ukoliko to zahteva zaposleni.
Izmenama se propisuju pravne posledice
nezakonitog otkaza, pri čemu se pravi razlika
Nerešen lizing
između otkaza za koji se u sudskom postupku
utvrdi da nije postojao zakonski osnov niti
razlozi, u kom slučaju zaposleni ima pravo na
potpunu reintegraciju – vraćanje na rad, naknadu štete na ime izgubljene zarade i uplatu
doprinosa za ceo period. Sa druge strane, kada
se u sudskom postupku utvrdi da su postojali
osnovani razlozi za otkaz zaposlenom, ali je
poslodavac prekršio proceduralne odredbe
zakona, sud će odbiti zahtev zaposlenog da
se vrati na rad s tim što će mu dosuditi pravo
na naknadu štete u iznosu do šest zarada na
teret poslodavca, kao vid sankcije za poslodavca koji nije poštovao proceduru. U ostalim
slučajevima naknade štete bez vraćanja na rad
zadržano je važeće zakonsko rešenje.
Radi smanjenja troškova administracije,
poslodavci obračun zarade i naknade zarade
mogu da vode i dostavljaju zaposlenom u
elektronskoj formi. U cilju bržeg i efikasnijeg
Propuštena je prilika da se Zakonom uredi praksa koja se primenjuje godinama –privremeno
angažovanje radnika preko Agencija, tzv. lizing radne snage.
Takođe, kriterijumi za osnivanje sindikata nisu definisani, što dovodi do toga da dužnosti i
obaveze poslodavca prema sindikalnim predstavnicima ne prate ekonomsku snagu poslodavca i predstavljaju preveliki trošak.
ostvarivanja prava zaposlenih propisano je da
obračun zarade i naknade zarade predstavljaju izvršnu ispravu. Ukinuta je obaveza
poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje
jer su ti podaci svima dostupni u Centralnom
registru. Usvojen je i predlog NALED-a da
bude ukinuta radna knjižica. Ta odredba stupiće na snagu 2016. čime ćemo se oprostiti
od još jednog relikta prošlosti, koji nema
praktičnu svrhu.
Iako predlog NALED-a za ukidanje proširenog dejstva kolektivnog ugovora nije usvojen,
napravljen je značajan iskorak u ovom pravcu,
tako da Vlada može da odluči da se kolektivni
ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu učesnici kolektivnog ugovora, pod uslovom da kolektivni
ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje
poslodavce koji zapošljavaju više od 50 odsto
zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi
ili delatnosti. Odluka o proširenju se donosi
na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju
kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, pri čemu je podnosilac zahteva dužan da
dostavi dokaz o ispunjenosti uslova.
avgust 2014 | 75
REGULATORNI OKVIR
Javna rasprava: Izmene Zakona o planiranju i izgradnji
Skok od stotinu koraka
Na listi Doing Business novi
Zakon o planiranju i izgradnji
trebalo bi da popravi položaj
Srbije za 100 mesta kada je reč
o izdavanju građevinskih dozvola
I
zmene Zakona o planiranju i izgradnji
skratiće proces dobijanja građevinske
dozvole u Srbiji sa 269 na najviše 100
dana, pokazuje analiza NALED i USAID-a.
Jedan od ključnih poteza jeste otklanjanje
uskih grla koja su pravila javna preduzeća.
Dosadašnja praksa tražila je najmanje dva-tri
odlaska pred šaltere EPS-a, Puteva i Skloništa
Srbije, vodoprivrednih i lokalnih komunalniha preduzeća. Svi će oni, po novom zakonu
koji je trenutno u javnoj raspravi, biti dužni
da izdaju uslove za priključenje na njihove
mreže ili izgradnju neophodnih objekata, ali
ne i da obavezno daju saglasnost na tehničku dokumentaciju investitora. Obaveza
dobijanja saglasnosti ostaje u postupku pred
službom za protivpožarnu zaštitu u okviru
Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je rok
za davanje saglasnosti skraćen na 15 dana.
U slučaju kašnjenja, investitor može da je
dobije od inženjera protivpožarne zaštite sa
licencom što će onemogućiti kršenje rokova.
USAID Projekat za bolje uslove poslovanja
je, koristeći simulator Svetske banke, napravio procenu trajanja postupka za izdavanje
građevinske dozvole po novom propisu. Pokazalo se da bi na Doing Business listi, Srbija
popravila svoj rang za najmanje 100 mesta,
što je ogroman skok ako imamo u vidu da
Srbija trenutno zauzima neslavno 182. mesto
u konkurenciji od 189. država – ispred nas su
praktično svi, osim Albanije, Libije, Tadžikistana, Sirije i još nekoliko zemalja. Nažalost,
ovaj napredak će biti vidljiv tek u izveštaju
Svetske banke za 2016.
Druga važna promena koju donosi novi
zakon tiče se konverzije prava korišćenja
zemljišta u pravo svojine. Ovaj postupak je
do sada bio vrlo komplikovani i skup. Naime,
76 SINERGIJA
javni pravobranioci u lokalnim samoupravama su po pravilu žalbama osporavali rešenja
o konverziji i tako onemogućavali investitore
da podnesu zahtev za građevinsku dozvolu.
Novim odredbama Zakona, pravo korišćenja
zemljišta biće dovoljan osnov za podnošenje
zahteva za dozvolu, dok će se konverzija
završavati u redovnom postupku.
Pojeftinjenju građevinske dozvole trebalo
bi da doprinese i promena načina obračunavanja naknade za uređenje građevinskog
zemljišta. Najčešće žalbe investitora odnosile
su se na činjenicu da iznos naknade nije
odgovarao vrednosti infrastrukture koju je
obezbeđivala lokalna samouprava. Novo zakonsko rešenje sugeriše da se za proizvodne
objekte ova naknada neće plaćati. NALEDove procene pokazuju da će u Beogradu
maksimalna naknada biti oko 220 evra po
kvadratu u najskupljoj zoni, što je značajno
poboljšanje.
Branislav Nedimović, gradonačelnik
Sremske Mitrovice i član Izvršnog odbora NALED-a, uz pozitivnu ocenu novih
zakonskih rešenja, ističe da ona neće moći
da daju očekivane rezultate bez planskih
dokumenata koje donose opštine. „Mislim
da je nedovoljno snažno utvrđena obaveza
lokalnih samouprava da urade planska akta,
kao i sankcije za njihov izostanak. Posebno bi trebalo odrediti prioritete, što znači
propisati obavezu da se prvo urade planovi
za sedište lokalne samouprave i potencijalne
industrijske zone, jer se najveći deo dozvola
odnosi na ove prostore“, ističe Nedimović za
Sinergiju.
Naš sagovornik takođe smatra da izmene
predstavljaju napredak u pogledu rokova
za izdavanje raznih dozvola i saglasnosti,
ali poziva na preciziranje pojedinih članova
zakona. Nedimović, primera radi, ocenjuje
da je potrebno standardizovati elektronsku
komunikaciju lokalne administracije sa
nosiocima javnih ovlašćenja (institucije i
javna preduzeća), kao i opremu za komunikaciju, jer veliki broj opština i javnih
preduzeća nije spreman za to. Po njegovom
mišljenju potrebno je definisati postupak
i sankcije za one koji u propisanom roku
od 15 dana ne izdaju dokumenta iz svoje
nadležnosti. Izmene Zakona investitoru
daju pravo da se u slučaju probijanja roka
za uslove obrate licenciranom privrednom
društvu ili pojedincu. Nedimović strahuje
da bi bez propisanih sankcija ovo „rezervno“
rešenje moglo da se pretvori u pravilo. To što
opštinska administracija više neće ocenjivati
tehničku dokumentaciju Nedimović ocenjuje kao ubrzavanje procedure, ali smatra da se
postavlja pitanje kvaliteta kontrole građevinske inspekcije.
Kako bi novi Zakon zaživeo u praksi, jedan
od najvećih izazova, prema analizama
NALED-a, biće donošenje podzakonskih
akata. Predviđeno je, naime, usvajanje čak
44 pravilnika i uredbi zbog čega je ključna
preporuka NALED-a pravovremeni početak
rada na njima. Prema Barometru propisa,
prosečno kašnjenje u donošenju podzakonskih akata u Srbiji iznosi više od 800 dana, te
je neophodno da se pojačaju kapaciteti Ministarstva građevine kako bi ovaj ogroman
posao bio okončan koliko-toliko na vreme.
Takođe, nijedno skraćivanje broja procedura
neće pomoći ukoliko postupak izdavanja građevinske dozvole ne bude potpuno transparentan i lišen tačaka na kojima bi mogla da
se javi korupcija. NALED zato preporučuje
da se što pre krene sa uvođenjem jedinstvenog, centralizovanog elektronskog sistema
za izdavanje dozvola na nivou države. Takav
sistem obezbeđivao bi jasan uvid u to gde se
u svakom trenutku nalazi predmet investitora, da li neki službenik ili institucija koči
rešavanje zahteva i zašto.
Druga bitna reforma koja predstoji je
unapređenje rada katastra nepokretnosti.
Prema analizi Svetske banke, postupak upisa
prava svojine pred Republičkim geodetskim
zavodom oduzima čak 45 dana i ta procedura
bi trebalo da bude predmet posebne pažnje u
narednim reformskim planovima Vlade.
Iz ugla pravnika: Karanović & Nikolić o.a.d.
Nevelik domet Zakona o JPP
Čini se da javni partneri i dalje doživljavaju JPP kao magično rešenje
nagomilanih infrastrukturnih, komunalnih i drugih problema u
njihovoj nadležnosti - iako u praksi to nažalost ne ide tako lako
N
i posle tri godine od usvajanja
Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (ZJPPK)
ne sprovodi se u potpunosti. A od njega
se puno očekivalo kad je usvojen kao prvi
zakon koji je izričito regulisao javno-privatna partnerstva ( JPP) u Srbiji. Pre njegovog
usvajanja, projekti JPP realizovali su se na
osnovu niza sektorskih zakona i na način
koji nije bio zadovoljavajući ni za javne/privatne partnere, ni za korisnike javnih dobara
ili usluga.
Pokazalo se da je pored pravnog okvira, za
uspešnu realizaciju projekata JPP neophodno uspostavljanje institucionalne infrastrukture – organizacionih jedinica specijalizovanih za JPP pri svim nivoima javnog sektora
koje moraju raspolagati obučenim kadrovima i koje mora da koordinira i potpomogne
Komisija za javno-privatno partnerstvo (čije
kapacitete treba značajno unaprediti).
Treba istaći i važnost podele rizika, odgovornosti i prava između javnog i privatnog
partnera. Veliki broj obaveza koje su u
gotovo isključivoj nadležnosti javnog partnera (priprema projektne dokumentacije,
obezbeđivanje potrebnih dozvola...) zahteva
odgovarajuće kapacitete. Nažalost, administrativni kapaciteti javnih partnera u Srbiji
nisu dovoljno izgrađeni. Kao moguće rešenje, postoji mogućnost da privatni partner
deo tih obaveza preuzme na sebe uz obavezu
da se neutrališe njegova tako stečena konkurentska prednost kad se kasnije pojavi
kao potencijalni privatni partner. Međutim,
ZJPPK ne daje odgovor na pitanje kako se
tačno konkurentska prednost može neutralisati, što stvara značajan rizik za kasnije
pobijanje tako zaključenih javnih ugovora.
Čini se da javni partneri i dalje doživljavaju
Veliki infrastrukturni projekti gotovo su isključivo bili
realizovani po osnovu međunarodnih sporazuma
Darko Jovanović, partner, Karanović & Nikolić
JPP kao magično rešenje nagomilanih infrastrukturnih, komunalnih i drugih problema u njihovoj nadležnosti iako se JPP ne
može posmatrati kao jednostrano uvođenje
privatnog partnera u već zamišljene i dobrim
delom poodmakle projekte javnih tela.
Jedan od razloga za nedovoljnu primenu JPP
je i orijentisanost države ka realizaciji strateških projekata po osnovu međunarodnih
sporazuma, bez primene ZJPPK. Naime, veliki infrastrukturni projekti u Srbiji proteklih
godina gotovo su isključivo bili realizovani
po osnovu međunarodnih sporazuma
(gasovod Južni tok ili Beograd na vodi). S
obzirom da međunarodni sporazumi, prema
Ustavu, uživaju supremaciju nad zakonima,
njima se isključuje potreba za sprovođenjem
zakonskih procedura, poput javnih nabavki
ili dodele koncesija, što svakako odgovara
privatnim partnerima. Stoga, u budućnosti
treba očekivati da se sa ovakvom praksom
nastavi, uz eventualnu supsidijarnu primenu
ZJPPK (koncesija za Koridor 11).
Zbog navedenih nedostataka, na kratak rok,
primena ZJPPK u Srbiji ostaje ograničena
na projekte manjeg obima vezane uglavnom
za obavljanje komunalne delatnosti, a ostaje
da se vidi da li i kakve pravne probleme
nosi realizacija velikih projekata na osnovu
međunarodnih sporazuma u svetlu procesa
pridruživanja EU.
avgust 2014 | 77
REGULATORNI OKVIR
Dragana Stanojević, zamenik šefa misije, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja
ZAKON O STEČAJU
– između stigme i pragme
Kako da stečaj
postane šansa
za ozdravljenje
preduzeća i
oporavak privrede
I
pre skorašnjih
izmena
Zakona o stečaju, Srbija
se mogla pohvaliti da je
nakon reforme stečajnog
sistema 2005. i 2009.
godine imala jedan od
najmodernijih zakona o
stečaju u kontinentalnoj
Evropi.
To se, između ostalog, ogleda i u činjenici da je prosečna
dužina stečajnog postupka sa
7,5 svedena na dve godine (4,5
meseca u slučaju UPPR-a), što
je vrlo blizu proseka u EU27 od
1,9 godina.
Ipak, kada pomenemo stečaj,
ne vidimo ga kao dobar primer
savremene legislative niti kao
78 SINERGIJA
Dragana Stanojević
šansu za oporavak privrede, već se stečaj i
dalje stigmatizuje, a svaka nova vlada obećava
novu reformu i novi zakon. Zašto?
Jedan od očiglednih odgovora jeste da je lakše
obećati i sprovesti regulatorne izmene nego
baviti se primenom propisa. A, opet, unapređenje primene je znatno složenije i dugotrajnije. Činjenica je da izmene Zakona o stečaju
nikada neće sprečiti neovlašćena otuđenja
imovine pred ili tokom stečaja, njeno prelivanje iz jedne u drugu firmu, namerno izazivanje
stečaja, niti stečaj može da bude zamena za
socijalne programe i nedelotvornost istražnih
i pravosudnih organa. U Srbiji je
ova oblast regulisana Krivičnim
zakonikom, ali u praksi ima veoma
malo kapaciteta da se počinioci
otkriju, krivično gone i budu
osuđeni pa krađa skupe opreme,
vrednih nekretnina ili voznog
parka često prolazi nekažnjeno.
Promene Zakona obuhvataju:
1) Izmenu položaja povezanih lica njihovim
stavljanjem u poslednji isplatni red čime im se
daje status vlasnika, a ne poverilaca, i sprečava
da vrše presudni uticaj na stečaj; 2) Reguliše
se položaj založnih poverilaca koji nemaju
potraživanje prema stečajnom dužniku, već
samo zalogu na njegovoj imovini; 3) Umanjuje se diskreciono pravo sudija da imenuju
stečajnog upravnika, kao i da određuju astronomske iznose predujma za stečajeve mikro
preduzeća; 4) Propisuje se obaveza stečajnih
upravnika da vrše pobijanje pravnih radnji
i 5) Olakšava se prodaja i povećava javnost
postupka objavljivanjem izveštaja stečajnih
upravnika na internet portalima sudova.
Izmene su osmišljene na osnovu problema
koje su istakli privrednici, sudije i stečajni
upravnici, a verovatno i dorađene na osnovu
komentara stručne javnosti. Sigurno je,
međutim, da bez zajedničkog
napora svih pomenutih, i države
pride, te striktnog poštovanja
profesionalnih standarda i pune
primeni zakona, stečaj neće
prestati da se doživljava kao
ekvivalent prevare niti će moći
da postane istinska šansa za
oporavak privrede.
Prosečna
dužina
stečajnog
postupka sa
7,5 svedena je
na dve godine
LOKALNA SAMOUPRAVA
Čista voda, svež vazduh i
dobra hrana, žitelje ovog mesta
svrstavaju među najzdravije
na planeti. U dolini planine
Zlatar, među šumama i
brdima, smeštena je Nova
Varoš – prva organska opština
u Srbiji u kojoj je gostoprimstvo
na prvom mestu. Od Milanovca,
preko Branoševca, do
Zebinovca, nema kuće gde
vas neće poslužiti medom,
slatkim od ruža ili šumskih
jagoda i domaćom rakijom
EPICENT
g
r
e
n
e
e
v
a
zdr
O
d Varošana će se retko čuti da je
njihova varoš prolazna stanica na
putu iz Beograda ili Novog Sada
ka crnogorskom primorju, jer ovde se dolazi
s namerom. Zbog prirode, ljudi i specijaliteta. Oni koji jednom dođu, stalno joj se vraćaju, a neki i ostaju. Nastanak Nove Varoši
vezuje se za legendu prema kojoj je Skender
paša Đenovljanin u 16. veku, putujući iz
Bosne za Carigrad, oduševljen šumovitim
predelima i opojnim mirisom borovine,
zastao sa pratnjom na zaravni u podnožju
planine. Tada nastaje kasaba koja je brojala
2.000 kuća kada ju je uništio veliki požar. Na
tom mestu stanovnici podižu – Novu Varoš.
Lokalni privrednici – primer
dobre prakse rada
Ova mala opština od 16.638 stanovnika,
smeštena je na jugozapadu Srbije – 260
kilometara od Beograda, u blizini graničnih
Etno brend
Zlatarski sir jedan je od najznačajnijih belih
sireva na zapadnom Balkanu. Vlada Švajcarske je 2010. godine od 76 najznačajnijih
prehramenih proizvoda iz Srbije, izabrala
ovaj sir među tri proizvoda za koji je finansirala zaštitu geografskog porekla. U junu
2013. godine zvanično je od Zavoda za
zaštitu intelektualne svojine stiglo rešenje
o registraciji oznake geografskog porekla.
Time je postao i etno brend Srbije.
80 SINERGIJA
prelaza sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Sa 507 aktivnih preduzeća, svrstana je u kategoriju nerazvijenih opština. U
periodu tranzicije i neuspelih privatizacija
fabrike koje su nekada zapošljavale najveći
broj Varošana su zatvorene – Inova, Trikotaža, Gumara, Obućara, pa je tako 2.668
ljudi danas bez posla. Lokalne vlasti čine
šta je u njihovoj moći da smanje nezaposlenost, a rešenje pronalaze u podsticanju
i razvoju privrednih grana za koje opština
ima najviše potencijala – poljoprivreda,
turizam i energetika.
Većina lokalne privrede posluje u sektoru
prerađivačke industrije, trgovine, saobraćaja i ugostiteljstva. Od ukupno 2.715
zaposlenih njih 1.886 radi u privatnom
sektoru. Najveći poslodavac je domaća firma Zlatarplast koja zapošljava 287 radnika.
Svojim proizvodima snadbeva renomirane
proizvođače, kao što su Coca Cola, Knjaz
Miloš, Apatinska pivara. Drugo preduzeće,
koje se uz Zlatarplast ubraja u nosioce
razvoja opštine je Plastika, koja je jedan
od primera uspešne privatizacije u Srbiji.
Osim ova dva preduzeća koja na godišnjem nivou prerade 8.000 tona sirovine,
obradom plastike bavi se i pogon Interprodukt. Automobilska sedišta su osnovni
proizvod ovog preduzeća, a ugrađuju
se u vozila GSP-a Beograd. U značajane
predstavnike metalske industrije ubraja
se preduzeće Sloga koje se bavi proizvodnjom auto delova. Najveći deo proizvodnje
namenjen je za vozila FAP-a, ali i drugim
domaćim firmama – Ikarbus, IMT, IMR.
Sloga za jedan broj svojih proizvoda ima
Uverenje o kvalitetu koje je izdala jedna od
najpoznatijih auto kompanija Mercedes.
Iako je od autoputa E-75 udaljena 199
Reportaža: Opština Nova Varoš
TAR
gije
Sušenje
heljde
Uvačko jezero
Tradicionalna jela varoške
trpeze: jagnjeće pečenje,
zlatarski sir, kajmak,
pršuta, heljdopita
kilometara, privreda Nove
Varoši znatan deo proizvoda
izvozi u zemlje EU – Grčku,
Nemačku, Italiju, Bugarsku,
Sloveniju, Rumuniju, ali i
zemlje regiona – Crnu Goru,
BiH, Makedoniju, Tursku...
Dobri rezultati ovih preduzeća potvrđuju
da opština ima povoljne uslove za poslovanje, i da blizina važnih saobraćajnica jeste
bitan ali ne i presudan uslov za privlačenje
kapitala i razvoj biznisa. Izgradnjom Koridora 11 udaljenost Nove Varoši od autoputa smanjiće se na svega 30 kilometara, što bi
trebalo dodatno da pospeši investiranje.
Dugogodišnja tradicija zlatarskog kraja je
i obrada drveta. Nova Varoš je jedna od
najšumovitijih opština u Srbiji sa 38,6 %
površine pod šumom odnosno 22.400
hektara. Bogatstvo šumom i obučen kadar
Sa ocenom 92,1 Nova Varoš je
ostvarila najbolji rezultat u
certifikaciji opština sa povoljnim
poslovnim okruženjem 2013. godine
spreman projekat. Polako stižu i prvi investitori, pa je krajem 2013. godine počela sa
radom fabrika peleta Nanix wood.
iz nekadašnje renomirane fabrike nameštaja Inova, uticao je na širenje biznisa s pilanama (ima ih 140) koje godišnje prerađuju
prosečno po 4.000 kubnih metara trupaca.
Gde postoji prerada drveta – tu postoji
i veliki potencijal za korišćenje biomase
kao izvora obnovljive energije. Procenjuje
se da se samo od četinarske drvne mase u
Novoj Varoši godišnje stvori 12,8 hiljada
tona sečke. Raspoložive količine su više
nego dovoljne za pokretanje kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne
i električne energije, za koje opština ima
Prva organska opština u Srbiji
Sa oko 58 % poljoprivrednog zemljišta,
pogodnog za proizvodnju zdrave hrane,
podizanje plantaža i preradu jagodičastog
voća (maline, borovnice, kupine, jagode),
kao i 10 hektara certifikovanog zemljišta
za proizvodnju žitarica – Nova Varoš s
razlogom nosi naziv Prva organska opština
u Srbiji. To potvrđuje i plaketa Agrobiz
lider za afirmaciju organske proizvodnje
hrane u Srbiji koju je Nova Varoš dobila
2013. godine.
Zbog lekovitog bilja kao što su matičnjak,
avgust 2014 | 81
LOKALNA SAMOUPRAVA
snaga iznosi 211MW električne energije,
majčina dušica, hajdučka trava, nana, koje
dok je ukupna godišnja proizvodnja 660
krave i ovce slobodno pasu na pašnjacima
dobija se izuzetan kvalitet mleka i mlečnih miliona KWh. Dve trećine proizvedene
energije je akumulaciona, što je vrlo znaproizvoda, pre svega sira. Sir se pravi u
čajno za periode najveće potrošnje struje
oko 500 domaćinstava i glavni je izvor
u Srbiji. U tome leži veliki značaj varoških
prihoda. Klima Nove Varoši je idealna
hidroelektrana za stabilnost elektroeza proizvodnju lekovite biljke heljda.
nergetskog sistema zemlje. Prostornim
Godišnji prinos od 300 tona bi sigurno
planom predviđena je izgradnja i 20 mini
mogao biti dupliran što bi smanjilo uvoz
hidroelektrana. Za sada su izgrađene i
ove skupocene bezglutenske namirnice iz
stavljene u pogon tri na reci Bistrici – ReRusije i Ukrajine.
čice (snaga 930 KW), Crkvine (850 KW)
Polja pod medonosnom heljdom, kvalii Hydra Elektro (100KW), dok su još tri u
tetne livade i pašnjaci pogoduju razvoju
postupku izdavanja dozvola.
pčelarstva, te se tako u Novoj Varoši
Osim što brine da postojeća privreda
godišnje proizvede oko 40 tona meda, a
bude zadovoljna i da dobro posluje, Opsamo prošle godine je u Italiju izvezeno
ština ulaže velike napore i da dovede nove
20 tona.
investitore. Jedan od najznačajnihih projeOva opština Zlatiborskog kraja prepokata novovaroške opštine,
znata je i kao veliki resurs
za proizvodnju električne
Obnovljivi izvori ujedno i prioritet Ministarenergije. Snaga reka Uvac
energije su najveća stva rudarstva i energetike,
i Lim, zadržana u tri akuje izgradnja hidroelektrane
razvojna
šansa
mulaciona jezera, pokreće
Bistrica 2. Vrednost ove
opštine – u planu investicije je 600 miliona
turbine četiri hidroelektrane – Bistrica, Kokin Brod,
je izgradnja 20 evra, a predviđena instaliUvac i Potpeć. Ukupna
mini hidroelektrana sana snaga 680 MW.
i kogenerativnog
postrojenja na
biomasu
82 SINERGIJA
Za investitore iz Kanade i SAD koji su
zainteresovani za ovaj projekat, kao i za
mnoge druge domaće i strane ulagače koji
žele ovde da ulože kapital, lokalne vlasti
daju brojne olakšice i benefite za poslovanje. Kao važne ističu se stimulativne
cene naknade za uređivanje građevinskog
zemljišta (250 dinara/m²) i subvencije za
zapošljavanje u iznosu od 300.000 dinara
po novom radnom mestu. Tu je i stručan
kadar u oblasti energetike, mašinstva,
turizma, pruga Beograd-Bar na samo 15
km i aerodrom Ponikve na 56 km. Na
raspolaganju je i šest infrastrukturno opremljenih investicionih lokacija – Branoševac, Industrijska zona 1 i 2, Centar, Zlatar
i Voćnjak.
Kako bi unapredila uslove za poslovanje, administraciju i spremno dočekala
svog prvog stranog investitora, opština
je odlučila da uđe u NALED-ov proces
certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC). U konkurenciji
lokalnih samouprava koje su 2013. godine
prvi put postale nosioci NALED-ovog
BFC certifikata, nauspešnija je bila Nova
Reportaža: Opština Nova Varoš
Varoš, sa ocenom 92,1 što je peti najbolji
rezultat od početka certifikacije u tom
trenutku.
„Kao certifikovana opština, Nova Varoš
trenutno promoviše svoje investicione
potencijale u oblasti obnovljivih izvora
energije, na Aerodromu Nikola Tesla, u
okviru NALED-ovog četvrtog ciklusa nacionalne kampanje za promociju ulaganja
u Srbiju. Osim što unapređuju privredni
ambijent i koriste sve vidove promocije,
lokalne samouprave bi imale više šanse u
privlačenju investicija, kada bi im se kroz
zakonodavni okvir dala veća nadležnost u
radu u odnosu na centralni nivo“ smatra
predsednik opštine Nova Varoš Dimitrije
Paunović.
Leti vazdušna banja,
zimi ski centar
Nadmorska visina od 1.230 metara, više
od 2.000 sunčanih sati godišnje, planinska
i mediteranska klima i smola iz četinara
čine zlatarski vazduh kvalitetnim, zbog
čega je Vlada Srbije 2005. donela Uredbu
po kojoj Zlatar ima status vazdušne banje.
Kako bi se obnovio nekadašnji turistički
sadržaj planine i doveli novi turisti, rekontruisan je hotel Panorama, koji sada ima
215 kreveta. Hotel je opremljen restoranom, bifeom, salom za bilijar i stoni tenis,
zatvorenim bazenom, konferencijskom
salom od 100 mesta i terenima za male
sportove. U zimskom periodu na ovoj
Među najboljim
JPP projektima
Da bi što bolje iskoristila biomasu,
Opština namerava da izgradi kogenerativno postrojenje za proizvodnju
toplotne i električne energije. Plan je
da se u prvoj godini proizvede oko 6
miliona KWh, da bi se narednih godina
količina povećala na oko 20 miliona
KWh. Postrojenje bi proizvodilo 77 %
(10MW) toplotne energije namenjene
grejanju opštine i turističke zone dok bi
23 % (2MW) električne energije bilo
namenjeno prodaji. Ovaj projekat jedan
je od osam najboljih PPP projekata na
konkursu koji je 2013. godine sproveo
NALED uz podršku USAID-a.
planini gostima su na raspolaganju tri ski
staze, od kojih je staza Briježđa opremljena kompletnim sistemom za veštačko
osneživanje i četvorosednom žičarom
kapaciteta 1.560 osoba na sat. Ovo je
Dom beloglavog supa
U specijalnom rezervatu prirode Uvac
ima 104 vrste ptica. Najveću atrakciju
predstavlja beloglavi sup, orao lešinar,
raspona krila do 3 metra. Prema
podacima iz 2013. ima 85 gnezdećih
parova, odnosno 359 jedinki. Kolonija
beloglavog supa u kanjonu Uvca jedna
je od najvećih u Evropi. Svake godine
u junu uz pomoć alpinista markira se
oko 25 mladunaca krilnim markicama
i prstenovima. Dva supa su markirana
satelitskim odašiljačem čime se prati njihovo kretanje. Jedan je konstantno na području
Uvca, a drugi jezdi na obroncima Stare planine i u Hercegovini. Od onih koji imaju krilne
markice, za jednog se pouzdano zna da je stigao do Jemena i prešao put od 3.500 kilometara. Neki su stigli i do Izraela, čak četiri puta. Na hranilište Manastirina iznese se oko 130
tona hrane godišnje gde se hrane supovi iz Izraela, Hrvatske, Španije, Italije i Grčke.
jedina ski staza u Srbiji i regionu koja kroz
šumske padine vodi do samog grada. Ove
godine otvoren je i Adrenalin park, koji
je drugi po veličini u Srbiji, a pogodan je
za rekreaciju, vežbe i takmičenja. Za sve
ljubitelje prirode tu su i uređene pešačke
šumske staze i najduži pećinski sistem u
Srbiji (6,2 kilometra).
Kako bi upotpunila turističku ponudu, opština je prošle godine pokrenula
Zlatarfest, festival dobre muzike, kulture,
hrane i pića koji je objedinio više lokalnih
manifestacija – sirijadu, regatu, pevanje
izvika, izložbe, tribine o ekonomskom
razvoju. Kada je reč o mestima za izlazak,
nekadašnje Varošane koji su zore dočekivali u Boemu kod Saliha, Ristića magazi
kod Miša i uživali u Padini uz zvuke džez
orkestra Elegije, nasledile su generacije
koje se uz neku novu muziku okupljaju i
druže najčešće u Artu, Krugu i Fontani.
avgust 2014 | 83
LOKALNA SAMOUPRAVA
Kod nas se ne čeka dugo za
DOZVOLE
Strani investitori ne poznaju termin pravo korišćenja zemljišta.
Moramo da ojačamo Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. Nije
jedini, ali je svakako najznačajniji problem što nemamo autoput,
a i veza s Lukom Bar bila bi nam velika prednost. Bez ulaganja i
strateškog partnera mislim da će se Budimka teško izvući
O
pština Požega prva je pogođena
poplavama u maju a procenjena
šteta na putnoj infrastrukturi,
poljoprivrednom zemljištu, kod privrednih
subjekata i na građevinskim objektima je oko
300 miliona dinara. Ali, poplava nije jedini
problem Požege koja suočena s visokom
nezaposlenošću nastoji da privuče nove investitore i pomogne spasavanju nekih firmi koje
su nekad davno uspešno poslovale.
Predsednik opštine Požega Milovan Mićović
u intervju za Sinergiju kaže da su za sada
otklonjene neke posledice poplava: „Brzo smo
uspostavili saobraćaj i sada očekujemo da vidimo kakva će biti reakcija države i da li ćemo
ljudima uspeti da nadoknadimo deo štete“.
Može li da se proceni kada biste mogli da
se vratite na stanje pre poplava?
Deo problema uspeli smo da rešimo sami i
iz naših sredstava. Lokalnu infrastrukturu
ćemo popraviti vrlo brzo, ali očekujemo
pomoć države pre svega za sanaciju šteta
u poljoprivredi i na kućama. Trenutno je
fokus da pre zime rešimo problem porodicama koje ne mogu da se vrate u svoje kuće.
Pomoć države ide kao i za sve druge opštine, predali smo procene štete i sada se to
rešava. Očekujemo da će pomoć biti brza.
Koji su drugi problemi s kojima se opština
suočava?
Osnovni problem je nezaposlenost,
kao i u celoj Srbiji iako smo tu ispod republičkog proseka. Cilj nam
je da privučemo inostrane i lokalne
investitore da ulože u opštinu.
Smatramo da Požega ima veoma
povoljan geografski položaj kao raskrsnica saobraćajnica. Očekujemo u narednih nekoliko
godina da se završi izgradnja Koridora 11 i to
će biti velika prednost. U svakodnevne probleme ubrojio bih vodovod i kanalizaciju, ali
i puteve. Ipak, smatram da smo za šest godina
rukovođenja opštinom uradili puno dobrog
posla na polju lokalne infrastrukture.
Koje investitore želite da privučete? Ima li
sada interesovanja?
Mi smo pre svega voćarski kraj, ali smo otvoreni za sve investitore. Za ovih šest godina
došla su dva velika investitora. Prvi je stigao
Krops, to je treća najveća firma u Evropi za
preradu voća i povrća. Drugi investitor je
proizvođač kompozitnih papuča za železnicu.
Proizvođača građevinskog materijala Jelen
NALED – naša veza s investitorima
Sarađujemo od prvog dana sa Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj i svakako
mogu da istaknem da NALED doprinosi da se na pravi način predstavimo kao opština i želimo
da ujedno bude naša veza sa budućim investitorima.
84 SINERGIJA
Milovan Mićović, predsednik opštine Požega
Milovan Mićović, predsednik opštine Požega
Do nedavno je kupila belgijska kompanija
Carmeuse koja je prva u svetu u toj industriji.
Malo je poznato da u Požegi postoji pogon
za proizvodnju rajsferšlusa koje nema ni u
jednoj od zemalja regiona. Odnedavno radi i
firma koja se bavi IT tehnologijom. U Vladi
je krajem jula bilo razgovora o interesovanju
jedne firme da otvori fabriku za flaširanje
vode i hrane za bebe i ti pregovori još traju.
U kojoj meri je Požega uspela da reši problem sporih administrativnih procedura
vezanih za ulaganje?
Kod nas se ne čeka dugo za dozvole. Ni
Krops ni Jelen Do nikada nisu imali problema
po tom pitanju. Najveći problem su nerešeni
imovinsko-pravni odnosi. Strani investitori
ne poznaju termin pravo korišćenja zemljišta
i problem konverzije je važno rešiti.
Koji segment opštinske administracije
biste morali da unapredite?
Ono što vidim je da moramo da pojačamo
Odeljenje za lokalni ekonomski razvoj. Tako-
Naši privrednici traže smanjenje poreskog opterećenja zarada.
Bežanje u sivu ekonomiju je motivisano isključivo nemogućnošću
plaćanja velikih dažbina. To je rak rana privrede i treba smanjiti
zahvatanje države u zaradama sa 70 odsto na 45-50 odsto.
đe, potrebne su promene u lokalnoj poreskoj
administraciji zbog novih propisa oko naplate
poreza na imovinu i procene vrednosti.
Da li je nedostatak puteva jedino što sprečava investitore da dođu u Požegu?
Nije jedini problem, ali je svakako najznačajniji.
To što nemamo autoput je veliki minus cele
zapadne Srbije. Bez infrastrukture teško će se
bilo ko odlučiti da uloži. Investitori kao našu
prednost vide to što imaju obezbeđene sirovine
u Požegi, ali nam sami kažu da je problem to
što nemamo autoput. Osim toga, veoma nam
je važna revitalizacija železničkog saobraćaja.
Železnički transport je povoljniji od drumskog
i nalazimo se na pruzi Beograd-Bar, ali je ona za
ozbiljni transport neadekvatna. Veza sa Lukom
Bar bila bi nam velika prednost.
Požega je poznata i po radu fabrike Budimka, jedne od najpoznatijih u nekadašnjoj
Jugoslaviji u proizvodnji prirodnih sokova
koja je sada u procesu restrukturiranja i njena
sudbina je neizvesna.
Gde vidite rešenje za Budimku?
Ta fabrika je nekada zapošljavala više od
1.000 radnika, a trenutno radi nešto više
od 120. Nakon raskida privatizacija ušlo
se u restrukturiranje i Budimka sada radi i
proizvodi, nekako servisira svoje obaveze, ali
to svakako nije sve što može i što očekujemo.
Država bi možda trebalo da razmisli da uloži
sredstva i pomogne u vraćanju proizvodnje.
Šta kažu u Vladi?
Traži se strateški partner. Bez ulaganja i
Centralni trg bio je predviđen 1832.
prvim urbanističkim planom za Požegu
koji je izradio Lazar Zuban. Ono što
je posebno kod ovog trga jeste njegov
kružni oblik koji se veoma retko sreće
ne samo u Srbiji već u celoj Evropi.
2012. godine u anketi lista Pres,
čitaoci su ga proglasili najlepšim trgom
u Srbiji. Jedna od brojnih nagrada
je i priznanje na 5. Salonu pejzažne
arhitekture
avgust 2014 | 85
LOKALNA SAMOUPRAVA
Milovan Mićović, predsednik opštine Požega
strateškog partnera teško će se izvući, a za
nas je veoma značajna. Ranije je bilo puno
zainteresovanih kupaca, ali je u poslednje
vreme interesovanje smanjeno. Međutim,
znam da i sada ima potencijalnih investitora
za Budimku.
opterećenja zarada. Bežanje u sivu ekonomiju je motivisano isključivo nemogućnošću
plaćanja velikih dažbina. Mislim da je to rak
rana cele privrede i da je potrebno smanjiti
zahvatanje države u zaradama sa 70 odsto na
45-50 odsto.
Kako se opština Požega bori sa sivom
ekonomijom?
Delimo sudbinu Srbije, a da bismo
iskorenili sivu ekonomiju potrebni su dobri
zakoni i njihovo sprovođenje. Uveren sam da
je siva ekonomija kod naših privrednih subjekata na minimalnom nivou. To su firme za
koje su vezane cele porodice i nemaju interes
da se bave nečim što može da im ugrozi egzistenciju. Ono što bi Vlada trebalo da uradi je
da smanji porez i doprinose na zarade. Naši
privrednici se ne žale na dozvole, nemaju
primedbi na porez na imovinu iako im je
viši i biće viši. Oni traže smanjenje poreskog
Koja su aktuelna ulaganja opštine?
Trenutno rekonstruišemo Dom vojske
koji smo otkupili od Ministarstva odbrane,
odnosno Direkcije za imovinu. Sa resornim
ministarstvom krajem jula razgovarali smo
o otvaranju muzičke škole. Rekonstruišemo
bivšu zgradu mesne zajednice na gradskom
trgu, a najznačajniji projekat u ovoj godini je
rekonstrukcija spomen kompleksa Miloša Obrenovića u Gornjoj Dobrinji gde je
rođen. Dogodine je 200 godina od početka
Drugog srpskog ustanka, pa smo odlučili
da investiramo u rekonstrukciju kompleksa
i upotpunimo turističku ponudu. Do kraja
Opština bez kredita
Razgovoru sa predsednikom opštine Požega prisustvovao je i predsednik Skupštine Dragi Erić.
Kako u šali kaže, predsednik opštine ne voli da se hvali rezultatima, ali on nema taj problem.
„Za ovih šest godina svaku godinu završili smo sa suficitom u budžetu. Nasledili smo tri
kredita kod poslovnih banaka koje smo vratili i sada smo jedna od retkih opština u Srbiji
koja nema kredite. U ovom trenutku izvođačima radova ne dugujemo ni dinar. Naši budžetski
korisnici ne čekaju nijedan dan na isplatu. Takođe, naša javna preduzeća nemaju neizmirenih
obaveza ni za poreze ni prema dobavljačima“.
Erić se uključio i u razgovor o sudbini Budimke: „Ona je u većinskom vlasništvu države, a
glavni problem je što ima 7 miliona evra duga od čega 2,5 miliona duguje bivšim zaposlenima.
Drugi problem je što je veći deo programa prevaziđen. Klanica nije za upotrebu, hladnjaču je
jeftinije napraviti novu nego revitalizovati postojeću, kiseli program nije profitabilan, proizvodnja sokova se može brzo revitalizovati iako je zastarela tehnologija, ali proizvodnja koncentrata za sokove ima perspektivu. Tu Budimka ima izvanrednu opremu, za ostalo sam skeptičan“.
86 SINERGIJA
godine na glavnom gradskom trgu podići
ćemo spomenik Milošu Obrenoviću jer je
on osnovao Požegu. Stara je izgorela i Miloš
je po dolasku na vlast naredio svom arhitekti
da formira novi grad. Napravljen je kružni
trg, gde se u obliku krsta seku dve ulice i oko
njega je nastala nova Požega.
Požega je pre dve godine rekonstruisala
glavni gradski trg i sa tim projektom učestvovala na konkursu NALED-a i RTS-a
„Šampioni lokalnog razvoja“ gde je zauzela visoku poziciju zahvaljujući zanimljivom rešenju. Zašto se išlo na obnovu trga?
U početku je bilo velikih otpora, a sada su svi
oduševljeni izgledom. Otpor se javljao kod
ljudi koji tu žive ili imaju lokale. Bilo je i onih
koji su se bunili da će biti malo zelene površine i onih koji su navikli na stari trg. Obnovom
trga 2012. želeli smo da obeležimo 100 godina od formiranja grada, ali glavni motiv bilo
je sređivanje komunalne infrastrukture jer se
kanalizacija stalno izlivala iz starih cevi, a bilo
je potrebno promeniti i vodovodne cevi.
(Vice)šampioni lokalnog razvoja: Knjaževac
Kako Knjaževčani uče da pecaju
Centar za radno angažovanje
mladih – drevna kineska
mudrost našla
primenu na
istoku Srbije
N
e znamo da
li su Kinezi,
u ovom
svom modernom pohodu na zapad stigli i
do Knjaževca, ali njihova filozofija – jeste.
Naravno, malo se šalimo, ali drevna kineska
mudrost da je bolje čoveka naučiti da peca
nego mu dati ribu, kao da je našla primenu
u ovom gradu na krajnjem istoku Srbije.
U tome je, naime, suština Centra za radno
angažovanje mladih kojeg je pre dve godine,
u saradnji sa Američkom agencijom za
međunarodni razvoj (USAID), pokrenula
knjaževačka opština. Ideja vodilja Centra
jeste da se mladima pruži prilika da (makar
malo) rade, da za taj svoj rad budu (makar
malo) plaćeni a da, što je možda najvažnije, na taj način, kroz praksu, stiču nova ili
učvršćuju i usavršavaju već postojeća znanja
i veštine.
Knjaževac spada u najnerazvijenije opštine u Srbiji, mnoge nekada poznate firme
su uglavnom propale i nezaposlenost je
problem koji najviše pritiska grad, a pre
svega mlade u njemu. Zbog toga je Centar
zamišljen kao mesto koje će povezati mlade
ljude željne posla i potencijalne poslodavce
– ustanove, preduzeća i preduzetnike, koji
su voljni da ih za početak prime na praksu, i
to bez ikakvih finansijskih obaveza. Opština
je iz svog budžeta izdvojila sredstva za
praktikante – naknada je relativno skromna,
5.000 dinara neto mesečno, ali ni angažman
nije preveliki: tri puta nedeljno po četiri sata, ukupno, dakle, 48 časova za mesec dana.
Za sprovođenje ovog projekta Opština je
obezbedila tri miliona dinara. Odziv mladih
Centar je zamišljen
kao mesto koje
će povezati mlade
ljude željne posla i
potencijalne poslodavce koji su voljni
da ih, za početak,
prime na praksu
je solidan, na „spisku“ Centra ubrzo se našlo
njih oko pet stotina, a isto bi se moglo reći
i za različite lokalne organizacije. U ovom
programu do sada je učestvovalo 13 javnih
institucija (preduzeća, škole, televizija), 11
privatnih firmi i četiri civilne ustanove. Do
sada je kroz program radne prakse priliku da
stekne nova, praktična znanja imalo oko 300
mladih, a njih 25 je na osnovu prakse dobilo
i zaposlenje.
Odajući priznanje ovoj inicijativi, NALED
je u akciji „Šampioni lokalnog razvoja“, koju
realizuje zajedno sa RTS-om,
Knjaževcu dodelio titulu vicešampiona.
Budući da se pokazao uspešnim, Centar je
privukao pažnju drugih lokalnih samouprava, te je sporazum o zajedničkom sprovođenju prakse najpre potpisan sa Boljevcem
i Zaječarom, potom proširen na ukupno 11
lokalnih samouprava, a očekuje se da će do
kraja godine u ovu inicijativu biti uključeno
25 opština i gradova Srbije.
avgust 2014 | 87
LOKALNA SAMOUPRAVA
Javno preduzeće za primer: Čistoća Kragujevac
Otpad pretvaraju u
NOVAC
Č
istoća iz Kragujevca spada u retka
Čistoća ima u planu da izgradi sopstveni centar za sakupljanje i
javno komunalna preduzeća u Srbiprivremeno skladištenje otpada iz domaćinstva gde bi se smeštala
ji koja posluju sa profitom. Tako je
bela tehnika, računari, telefoni, gume, akumulatori, baterije...
već četiri godine, a naročito je bila uspešna
2013. kada je zarada duplirana: sa 3,18
miliona na 6,3 miliona dinara. Rezultat je
Čistoći donosi dodatne prihode jer je
tim vredniji ako se ima u vidu da je Čistoća
ambalažni otpad vredniji kada se primorala da preuzme i značajan broj radnika
kuplja već razvrstan, nego kada mora
(kao i deo poslova) propalog komunalnog
da se izdvaja iz mešanog otpada.
preduzeća Niskogradnja pa je 2013. broj
„Naši sugrađani sve više prihvataju taj
zaposlenih sa 285 povećan na 385.
sistem. To nam pokazuju povećane koliAli ono po čemu se ovo javno preduzeće
čine otpada koji prikupljamo iz meseca
ističe nisu brojke, već činjenica da je Čistoća
u mesec. Građani razumeju da razvrstameđu prvima u Srbiji krenula sa primarnom
vanjem omogućavaju da veći deo otpada
separacijom otpada, što je standardna praksa ode u reciklažu, a smanjuje se pritisak na
u državama EU. Potpisivanjem ugovora
deponije. Čistoća ostvaruje finansijsku
sa kompanijom Sekopak, Čistoća i Grad
korist od ovog posla i taj novac ulaže u
bela tehnika, računari, telefoni, gume, akuKragujevac uključili su se u sistem upravljanovu opremu i tehnologije. Na ovaj način
mulatori, baterije...
nja ambalažnim otpadom. Tako
uvodimo evropsku regulativu u
Uvodimo oblasti zaštite životne sredine”, ka- Za razliku od mnogih drugih u Srbiji, ovo
je Kragujevac postao jedan od
javno preduzeće iz Kragujevca ima jako doprvih gradova koji je građanima
že generalni direktor JKP Čistoća
evropsku
bar veb sajt. Veoma je lako pronaći mnogima
ponudio mogućnost da sami
Kragujevac Dejan Raonić.
regulativu
u
najvažniji dokument – cenovnik usluga, a u
razvrstavaju otpad. Do sada je
Čistoća ima u planu da izgradi
oblasti zaštite sopstveni centar za sakupljanje i delu sa kontaktima omogućena je direktna
širom grada instalirano više od
800 kontejnera za papir, limenživotne sredine privremeno skladištenje otpada komunikacija sa svim rukovodiocima u
kompaniji.
ke, staklo, tetrapak i plastiku što
iz domaćinstva gde bi se smeštala
88 SINERGIJA
Forum stručnjaka za LER: Zdravka Kovačević-Vasić
Zona slobodnog razvoja
Slobodna zona predstavlja prvi korak u
izgradnji velikog trimodalnog logističkog
centra u Smederevu
Zdravka KovačevićVasić, načelnik
Odeljenja za
privredu, Smederevo
O
d davnina je Smederevo prepoznato kao dobro mesto za život:
to, između ostalog, znači i za proizvodnju, trgovinu, brodarstvo; jednom rečju
– biznis. Nije slučajno, dakle, tu, na Dunavu,
jednom davno napravljena velika tvrđava i da
treba reći da je smederevska privreda
se danas na tom istom prostoru nalazi jedna
u značajnoj meri svoj rast zasnivala na
moderna poslovna „tvrđava“ – slobodna
prilivu stranih direktnih investicija. U
zona, kao mesto strogo namenjeno biznisu.
tom kontekstu, model javno-privatnog
Smederevo se i, u inače geografski dobro
partnerstva prepoznat je kao posebno
postavljenoj Srbiji, izdvaja po svom dobrom pogodan. Naime, pošlo se od toga da će se
geografskom položaju. Na njegovim obalastrani investitori lakše odlučivati za ulaganja
ma se ukrštaju dva važna evropska koriukoliko za partnere imaju stabilnu i prospedora – Koridor X, koji obuhvata autoput i
ritetnu domicilnu kompaniju ili lokalnu saželezničku prugu, i Koridor VII,
Kombinacija javnog
Javno-privatno moupravu.
panevropsku reku Dunav. Doi privatnog, što i jeste Slobodna
datno, Smederevo je najsevernija partnerstvo je
zona Smederevo, poželjna je i
dunavska luka koja prima tzv.
u Smederevu zato što je javni sektor taj koji
crnomorske brodove. Zbog svega
reguliše konkretnu oblast, a
toga i razvoj tzv. multimodalnog prepoznato kao privreda u sebi ima više inovasaobraćaja, koji kombinuje rečni, najpodogniji
tivnosti, što obezbeđuje dobar
drumski i železnički transport,
rezultat: ekonomičmodel razvoja konačan
predstavlja idealnu priliku za
niije gazdovanje i upravljanje
čitav ovaj kraj.
objektima.
Kao prvi korak u realizaciji ovog strateškog
Sve u svemu, Slobodna zona Smederevo je
projekta osnovana je Slobodna zona Smedeosnovana kao oblik javno-privatnog partnerrevo, upravo na lokaciji pored Dunava, u sklo- stva između grada Smedereva i pet privatnih
pu industrijske zone i industrijskog parka.
kompanija. Ono što smederevsku zonu (koja
Pre nego što se još nešto kaže o samoj Zoni,
se, uzgred, prostire na preko 140 hektara)
razlikuje od drugih jeste većinsko učešće
kapitala privatnih firmi, odnosno manjinsko
učešće kapitala grada. U Slobodnoj zoni
Smederevo (za sada), pored belgijske firme
METECH, koja je inicijator čitavog poduhvata, posluju sledeća preduzeća: UNITEH,
Factum-est, PKC Wiring Systems, MC
Technologie i Konsalting agencija KRVAJERpreduzetnik. Kao primer uspešne prakse, ovaj
projekat je nagrađen titulom vicešampiona
na konkursu Šampioni lokalnog razvoja
2013/14 u organizaciji NALED i RTS-a, i
predstavlja Srbiju kao investicionu destinaciju na beogradskom aerodromu.
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj
upravo u Slobodnoj zoni, i u saradnji sa njom,
vidi najveću šansu za ostvarenje sopstvenog
zadatka – ubrzani ekonomski razvoj grada.
avgust 2014 | 89
LOKALNA SAMOUPRAVA
(G)Radi se: Cooper Standard u Sremskoj Mitrovici
Od NALED-a, preko Kana, do Srbije
K
ompanija Cooper Standard, jedan
od vodećih svetskih dobavljača u
autoindustriji koji zapošljava više
od 25.000 ljudi u 19 zemalja širom sveta, pokrenula je ove godine proizvodnju u Sremskoj Mitrovici i otvorila 200 novih radnih
mesta. U naredne tri godine ova američka
kompanija planira proširenje proizvodnje
i zapošljavanje još 600 radnika. U novom
pogonu proizvodiće se gumeni i plastični
delovi i oprema za različite tipove vozila (komercijalna, poljoprivredna, građevinska...)
i ugrađivaće se u automobile Volkswagena,
Audija, General Motorsa i Volvoa.
Zanimljiv je podatak kako je ova kompanija
uopšte stigla do Srbije. Sremska Mitrovica je
2011. godine dobila NALED-ov nacionalni
certifikat o povoljnom poslovnom okruženju, a Financial Times je ovu opštinu godinu
dana kasnije uvrstio na listu top deset cenovno najatraktivnijih investicionih destinacija
u Evropi 2012/2013. Na dodeli nagrada u
Kanu gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović upoznao se sa predstavnicima Cooper Standarda i tako je započeo
investicioni projekat ove kompanije.
Vrednost ove greenfield investicije je 24
Gumeni i plastični delovi i oprema proizvedena u Sremskoj Mitrovici
ugrađivaće se u Volkswagen, Audi, General Motors i Volvo
miliona evra. Vodeći ljudi Cooper Standarda
kao jedan od razloga selidbe kompanije u
Srbiju navode visokokvalifikovanu radnu
snagu i vrlo konkurentne troškove proizvodnje – cenu koju plaćaju po satu za radnika
je u Evropi 28, a u Srbiji 4,5 evra po satu.
„Sremska Mitrovica ima investicioni potencijal i mi smo to na vreme prepoznali. Ovo
je naša prva investicija u regionu i nadamo
se novim investicijama i projektima“, rekao
je Robert Kuenning, predstavnik
Cooper Standarda.
Cooper Standard je u ovoj investiciji imao značajnu podršku države koja je uložila 4 miliona evra,
plus 8.000 evra subvencija po
radniku, dok je Vlada Vojvodine
uložila 100.000 evra. Novi pogoni
smešteni su na 19.200 kvadratnih
metara poslovnog prostora u
Industrijskoj zoni „Sever“, koji će
uskoro biti u potpunosti opremljen
mašinama iz Italije i Nemačke.
Presek ključnih investicija u Srbiji, II kvartal 2014.
• EKO S ENERGO počinje gradnju elektrane na biogas u Odžacima vrednosti 20 mil EUR
• Počela izgradnja fabrike indonežanskog investitora Indofood u Inđiji – 11 mil EUR vredna
investicija, posao za 200 radnika
•C
ooper Standard otvorio fabriku auto-delova u Sremskoj Mitrovici, do 2016. posao za 600 radnika
• Dr. Oetker počeo izgradnju fabrike u Šimanovcima – vrednost investicije 9,5 mil EUR
• Britanski investitor Poseidon Group uložio 9 mil EUR u tržni centar u Šapcu, posao za 100 radnika
• Streit Nova otvorila fabriku auto-delova u Staroj Pazovi – vrednost investicije viša od 4 mil EUR
• Gomex uložio 1,5 mil EUR u distributivne centre u Vojvodini – posao za 30 radnika
• Italijanski Aunde otvorio fabriku u Jagodini – vrednost investicije 3 mil EUR, posao za 100 radnika
• U Jagodini otvorena fabrika italijanskog Mobil Gruppo Turi – vrednost dosadašnjih ulaganja
2 mil EUR, planira se dodatnih 4 mil EUR za gradnju drugog pogona
Izvor: eKapija, Bizlife
90 SINERGIJA
Visoki državni i
lokalni zvaničnici
i predstavnici
američke poslovne
zajednice na
otvaranju fabrike
Cooper Standard u
Sremskoj Mitrovici:
vrednost investicije
24 miliona evra,
600 novih radnih
mesta do 2016.
Osam novih fabrika
Do kraja 2014. i tokom 2015. planirano je polaganje kamena temeljca na još
osam lokacija u ovom gradu. Nove fabrike
uskoro počinju da grade „MC Bauhemije”,
„Lames”, „Kopitarna” Sevnice, izgradiće
se i nova valjaonica „Sirmijum stila” i nova
fabrika jedne kompanije iz oblasti drvnoprerađivačke industrije. Podnet je i zahtev
za izdavanje dokumentacije za izgradnju
fabrike solarnih panela koju će graditi
„Termprodukt”.
KULTURA NA LOKALU
Poslednji panonski DINO Pripovedač ove priče, baš kao i Staparski ćilim – odoleva naletima modernih vremena koja brišu poslednje
tragove cele jedne materijalne kulture utkane u tradicionalnim rukotvorinama stare, gospodske Vojvodine
Z
bog posebnog duha meštana, ovo
mesto nazivaju sedma republika bivše
Jugoslavije, gde teget odelo i ovčiji paprikaš nikad ne izlaze iz mode, a stari ambari
čuvaju uspomenu na dugu tradiciju u zemljoradnji. U selo Stapar, 14 kilometara južno od
Sombora, stižemo pola sata posle podneva.
Na kapiji porodične kuće, tipične lalinske,
dočekuje nas sagovornik Rastko Stokanov –
vodič kroz vreme naseljavanja Stapara, čuvar
tradicije i kulture bačkog regiona.
Uz vruće kiflice, domaću kafu i jodnu vodu koje ima samo u Staparu naš domaćin, profesor
istorije u staparskoj osnovnoj školi „Branko
Radičević“ i gimnaziji u Somboru, ispričao
nam je priču o nastanku i legendama Stapara,
staparskom ćilimu i kulturnom nasleđu utkanom u tradicionalne rukotvorine ovog kraja.
„Hvala nemačkom narodu, naučio nas je njihovom načinu rada, reda i pedanterije. Stapar,
starinska paorska kuća i način života nastaje
pod uticajem Nemaca“ počinje Rastko.
Kako je nastao Stapar i šta je bila strategija
Austrougarske monarhije u naseljavanju
današnje Vojvodine?
Prapostojbina današnjeg Stapara u Vojvodini
bila je na teritoriji između Valjeva i okoline
Staparski ćilim – najpoznatije
obeležje i pečat Stapara
Uz pirotski, staparski ćilim je najpoznatiji autohtoni srpski ćilim.
Nastao je u domaćoj radinosti u Staparu u 18. veku. Obično
su tkani u paru sa preovlađujućim cvetnim motivima, uglavnom
ružama i buketima cveća okolo, na specifičnom širokom horizontalnom razboju, za koji se u to vreme moglo kupiti oko 15 jutara
zemlje. Tkan je od streke (vunica u Staparu), u beloj ili bež boji,
ređe zelenoj, u veličini najčešće „dva sa dva“ metra. Ćilim je bio
obavezni deo devojačke spreme za udaju, tako da su sa svojih 12
godina počinjale njegovo tkanje. Staparskim ćilimima uglavnom
su prekrivani kreveti u prednjoj sobi paorske kuće, kojom se
pokazivao status i bogatstvo.
92 SINERGIJA
Rastko Stokanov, idejni tvorac Staparske sobe
SAURUS
Užica što potvrđuje postojanje današnjeg sela
Stapari nadomak Užica. Dve su verzije nastanka vojvođanskog Stapara. Prema prvoj, Stapar
nastaje sredinom 15. veka kada ugarski kraljevi
ove prostore naseljavaju srpskim stanovništvom radi odbrane granice, a prema drugoj
da iz istih razloga to čine turski vladari posle
Mohačke bitke 1526. godine. U početku su to
bila mala naselja kao što su Vraneševo, Neorić,
Đurić, Bokčenović... Početkom 18. veka u ove
krajeve dolaze autrijski grof Klaudije Florimund i habzburški car Karlo VI, otac Marije
Terezije, koji odlučuju da preporode zapuštene krajeve te tako kreće masovna i organizovana kolonizacija Nemaca na ovim prostorima.
Šta kaže legenda o piratima s Dunava?
Nemački narod je stizao Dunavom na malim
drvenim lađama zvanim „ulmske kutije“.
Legenda kaže da su preci Staparaca, takozvani „gusari“, sačekivali doseljivane Nemce i
pljačkali ih. Marija Terezija ih tada proteruje
15 kilometara dalje od Dunava, u pustaru
Preradović, današnji Stapar, na mestu gde mi
danas sedimo. Zbog toga i stonoteniski klub
u Staparu nosi naziv „Gusar“. Potonji Staparci
su bili skromni, vredni i štedljivi ljudi. Danas
malo ima radnog i zadovoljnog Stapara, taj
Stapar je više na groblju.
Koje je najpoznatije obeležje Stapara?
Vera je narodu ovog gotovo čisto srpkog sela u
Vojvodini bila na prvom mestu, te otuda danas
u selu postoje dve pravoslavne crkve – Vaseljenska crkva Presvete Bogorodice u centru
sela i mala crkva Jakov Orfelin, tzv. kapela,
koja predstavlja kultno mesto. Stapar se može
pohvaliti i tradicionalnom manifestacijom
Velikogospojinske večeri koja se svake godine
održava tokom leta. Čuveni smo i po gajdama.
Škoti gledaju gajde kao svoje, a gajde su i naše.
To je zanimljiv podatak da je gajdaštvo živelo
ovde, najpoznatiji gajdaš je Vukobratov Koca,
ne mogu se setiti punog imena.
Rastko Stokanov
sa svojom majkom
u dvorištu kuće
Ipak, Stapar je najpoznatiji po veštim
sobu. Predusretljivošću meštana darodavaca i
rukama Vojvođanki koje su vekovima
učenika, okupljenih u sekciji Mladi etnolozi,
unazad tkale čuvene staparske ćilime?
u ovoj sobi je prikupljena većina predmeta iz
Staparski ćilim je važno obeležje Stapara i
starije prošlosti.
trebalo bi više raditi na promociji staparskog
ćilima u Srbiji, Evropi i dalje. Mislim da smo sa Mislite li da će rukotvorine nastaviti da
izradom ćilima zatajili. Poslednja tkalja je umr- odolevaju vremenu i da će kultura i baština
la pre 10 godina, to je bila baka Milka Nagulov, postati prepoznatljivi brendovi Srbije?
a ne postoje obuke za one koji žele da nauče
Mi pokušavamo da sačuvamo prošla vremetkanje staparskog ćilima. Postoje udruženja
na koja su prohujala i iščezla. Urbanizacija,
koja žele da očuvaju tehniku
moderna kultura... sve je to
Srbi prodaju zemlju neka vrsta, kako bih rekao, stare
izrade ovog specifičnog ćilima,
da bi išli po
dok žene u Staparu, uglavnom
srpske boljke da prihvatamo
neguju simbolička okupljanja
poslednjoj modi sve što je tuđe, a da svoje negii očuvanje staparske kuhinje
ramo. Ljudi su se otuđili. Rada
obučeni, a Švaba Simonović piše o tome kako
i tradicionalnih jela, poput
listare ili česnice koja se nosila
nikad ne uzima Srbi prodaju zemlju da bi išli
na dar u izatkanoj torbi.
poslednjoj modi obučeni,
zajam za parade po
a Švaba nikad ne uzima zajam
nego za zemlju za parade nego za zemlju. To
Šta je Staparska soba?
Kada sam se posle vojske 2004. godine zaponešto govori. Inače, kad sam bio u Švajcarskoj,
slio kao profesor istorije, u kabinetu za istoriju
kod jedne gazdarice, to je francusko govorno
i geografiju zatekao sam ćupiće i druge slične
područje u Ženevi, video sam da ima moderan
kućne predmete. To me vratilo u detinjstvo i
đakuzi i sve ostalo moderno, ali znate ona ima
probudilo osećaj s kojim se rodite. Osećaj za
vezeni peškir, čak i „kuvaricu“. U zahuktalom
očuvanjem tradicije, kulture i svega vrednog
naletu modernih vremena koji je nemilosrdno
što se pod uticajem urbanizacije potisnulo i
zatro tragove cele jedne materijalne kulture,
zaboravlja. Još kao dete stalno sam odlazio
sobe kao etno zbirke postaju čuvari pamćenja.
kod svoje tetke i tetka, koji su živeli kao da je
Zato je potreba za podizanjem staparske sobe
vreme stalo. Ulazio sam u prostorije njihove
u kojoj se svi ovi predmeti čuvaju, a zbirka
kuće i posmatrao starinske predmete i istražiplanski i dalje obogaćuje, i nužna i lepa. Današvao o nekadašnjem načinu života. Zato sam
nji naraštaj to duguje i svojim precima i svojim
sa svojim đacima napravio baš ovu Staparsku
potomcima.
avgust 2014 | 93
PARTNERI ZA USPEH
Zemlja čipke, čokolade
i DIJAMANATA
V
ećina građana Srbije na Belgiju je
malo više pažnje obratila tek pre
godinu-dve dana, tokom kvalifikacija za svetsko fudbalsko prvenstvo. Ovo
koje je upravo završeno u Brazilu, na kome
nas nije bilo, a na kome su Belgijanci ostavili
upečatljiv trag.
Ali, ponajmanje je fudbal (valjda se ovo
neće doživeti kao nacionalna sramota) ono
što bi trebalo da učimo od Belgijanaca, čija
je zemlja dobila ime po starom i slavnom
evropskom plemenu po imenu Belzi. Mada
će mnogi reći da je kasno, ali nikad nije
kasno – mogli bismo da učimo o njih i kako
opstaje država čiji su narodi – Valonci (bliski
Francuzima) i Flamanci (bliski Holanđanima), u ne baš najboljim odnosima. Toliko da
zemlja gotovo dve godine, tačnije 589 dana,
uopšte nije imala Vladu nakon izbora 2010.
godine, što je svetski rekord. Međutim, sve
drugo je takoreći besprekorno funkcionisalo,
a ponajviše – privreda. Možda je to prva
lekcija od koje treba da krenemo.
Evropski
parlament
u Briselu
Čokoladna paradigma
Mnogi u Srbiji misle da je u sofisticiranoj (i
pomalo blaziranoj) Evropi švajcarska čokolada pojam za vrhunski kvalitet. U stvari, to
nije tačno; pojam je – belgijska čokolada. A
priča o čokoladi je prosto paradigmatična,
ili, drugačije rečeno, ona je vrh industrijskog
(ledenog) brega. Zato – pođimo redom. To
jest, od 18. veka i industrijske revolucije koja
je u kontinentalnom delu Evrope zapravo
započela u Belgiji. Jer, Belgija je prva zemlja
u koju je pre više od 200 godina iz Velike
Britanije stigla parna mašina. U Flandriji se
uglavnom razvijala tekstilna industrija, a Valonija, gde su se nalazili bogati rudnici uglja,
postala je centar teške industrije, proizvodnje gvožđa. Na tim
Čokolada je
vrh belgijskog
industrijskog
(ledenog)
brega
Belgijanci su nas poslednjih
godina učili čak i našoj
omiljenoj igri – loptanju,
ali bismo od njih mnogo više
mogli da naučimo kako
se razigrava ekonomija
temeljima u valonskom delu zemlje
se kasnije razvila takozvana „industrijska dolina“ (sillon industriel),
prva u potpunosti industrijalizovana
oblast u Evropi. Valonska industrija
bila je u usponu sve do sedamdesetih
godina 20. veka, kada je primat u ekonomiji
zemlje preuzela Flandrija, koja je do Drugog
Bazilika Svetog
srca i Park
Elizabet u
Briselu
94 SINERGIJA
Predstavljamo zemlju: Belgija
Kraljevska palata
u Briselu
„Trojedina“ kraljevina
svetskog rata bila pretežno poljoprivredna i
grad, a dijamanti su se pravili po porudžbini
relativno siromašna oblast, ali je u periodu
klijenata iz čitave Evrope. Titulu svetskog
između dva rata i nakon što je Brisel postao
centra dijamanata Antverpen je sačuvao do
sedište EU i NATO naglo procvetala.
današnjeg dana – skoro 90 odsto svetske
Ali, da se još za trenutak vratimo u prošlost
proizvodnje (poliranja) dijamanata obavlja
i parafraziramo onu reklamu: nije sve u
se u ovom gradu.
(crnom) zlatu, ima nešto i u – dijaGde je nakit, tu je i – čipka.
mantima. Belgijska luka Antver589 dana bez Male, tesne ulice u centru Bripen, naime, osim što je veliki trgopune su prodavnica čuvene
Vlade, a sve sela
vački centar, takođe je vekovima
belgijske čipke. A gde su najfinije
funkcioniše – stvari za oko, takve moraju biti
poznata i po proizvodnji, tačnije
obradi dijamanata. Uzgred, bogati to može samo i one za dušu. Nigde u svetu
brodovlasnici, trgovci i dijamanti,
industrija piva nije tako sofisticiBelgija
to nekako prirodno ide zajedno,
rana kao u Belgiji. Iako se u njoj
zar ne. U stvari, za to Belgijanci treba pre
proizvodi preko hiljadu vrsta piva, tu svako
svega da zahvale svom zemljaku, Ludvigu
pivo ima svoju čašu. Ni u najzabačenijem
van Berkenu, koji je još u 15. veku izumeo
kafiću neće se desiti da vam uz flašu piva ne
novi alat za poliranje dijamanata. Posle toga
donesu i odgovarajuću čašu. Najpoznatije
se ogroman broj zanatlija preselio u ovaj
pivo je Trapist koje se proizvodi samo u
Smeštena na severozapadu Evrope,
između Holandije, Nemačke, Francuske i
Luksemburga, jedna od zemalja osnivača
Evropske unije i sedište evropskih institucija, Kraljevina Belgija je kroz čitav 20.
vek igrala značajnu ulogu u ekonomiji i
politici Evrope.
Belgija je savezna država koju čine tri
zasebne oblasti – Flandrija (flamanska
regija), Valonija (valonska regija) i regija
Brisela. U Belgiji se govore tri zvanična
jezika i postoje jasne geografske granice
upotrebe ovih jezika kao zvaničnih –
francuski (Valonija), holandski (Flandrija) i nemački (uz istočnu granicu Belgije).
U regiji Brisela podjednako se koriste
francuski i holandski jezik u zvaničnim
institucijama. Belgija ima 10,5 miliona
stanovnika od čega oko milion stranaca. Polovina svih stranaca u Belgiji su
državljani EU koje je tu doveo posao u
evropskim institucijama. Najveći deo druge polovine su emigranti iz južne Evrope,
severne Afrike i Turske, sa kojima je
Belgija imala bilateralne sporazume o
prijemu njihovih radnika.
Na čelu Belgije od 2013. se nalazi kralj
Filip, koji je nasledio tron od svog oca
Alberta II. Ali, u skladu sa engleskom
izrekom „kralj vlada ali ne upravlja“,
izvršnu vlast poseduje Vlada koja po zakonu ne može imati više od 15 članova.
Ministarstva moraju biti ravnopravno
raspodeljena između Valonaca i Flamanaca, a sednice vlade se održavaju uz
pomoć obaveznog simultanog prevoda.
avgust 2014 | 95
PARTNERI ZA USPEH
određenim manastirima, ali je pivo koje se
proizvodi u Abbey of Westvleteren godinama proglašavano za najbolje na svetu. Zato
nije čudo da belgijska kompanija AnheuserBusch InBev, koja u 24 zemlje zapošljava
oko 150.000 ljudi i lane je ostvarila profit od
14,4 milijarde dolara, predstavlja najvećeg
svetskog proizvođača piva.
A kad poželite najbolje, u zemlji koja godišnje proizvodi 220.000 tona čokolade, potražite Côte d‘Or, Neuhaus, Leonidas i Godiva.
To čak možete i u prolazu, na briselskom
aerodromu, koji je najveće prodajno mesto
čokolade na svetu.
Top 20
Kada se cela ova (i)storija pogleda prozaičnim okom ekonomista, oni će vam reći da
Belgija ima otvorenu, tržišno orijentisanu
ekonomiju koja se zasniva na privatnom sektoru. Njen ukupan bruto domaći proizvod je
2012. iznosio 427 milijardi dolara, tj. 38.500
dolara po stanovniku. To Belgiju svrstava
među 20 najrazvijenijih zemalja na svetu. U
BDP-u najveće učešće imaju usluge, čak 77
Atomium
Zbog mnogobrojnih kanala, Briž je
poznat i kao “Venecija Zapada”
odsto. Industrija donosi 22,3 dok poljoprivreda ima udeo od samo 0,7 odsto BDP-a. Kako
ne poseduje velike količine sirovina, Belgija
mora da ih uvozi iz drugih zemalja, a zatim ih
prerađuje u polugotove ili gotove proizvode.
Uz veliki broj obrazovanih kadrova Belgija
može da se usmeri na najrazličitije industrije.
Prema podacima iz 2011. godine, čak 35 odsto stanovnika je završilo fakultete ili više škole, a 37 odsto je imalo srednje obrazovanje,
što ne čudi imajući u vidu da je u ovoj zemlji
obrazovanje obavezno do 18. godine.
Za Belgiju su specifične izuzetno visoke
stope poreza – više nego u svim zemljama
OECD. Belgija primenjuje progresivni
sistem oporezivanja plata, pri čemu se
stope kreću od 25 do 50 odsto. Porez na
dobit preduzeća iznosi 33, a PDV 21 odsto.
Nezaposlenost je u 2014. bila među nižim u
Evropi, svega 8,5 odsto. Belgija ima i veoma
fleksibilno radno zakonodavstvo, te su
kompanije tokom krize bile u mogućnosti da
značajno smanje troškove tako što su umesto
da otpuštaju – uvele kraće radno vreme ili
rad od kuće uz smanjenje zarada i socijalnu
i zdravstvenu zaštitu, što je bilo dovoljno za
većinu radnika da strpljivo sačeka izlazak iz
krize i povratak na posao u punom obimu.
Smatra se da je ovakav sistem značajno
doprineo da Belgija bude jedna od retkih
zemalja koje su bez većih trzavica uspešno
prebrodile ekonomsku krizu.
Na kraju, jedan istinski kuriozitet: sistem
autoputeva je jedina struktura napravljena
ljudskom rukom koja se može videti sa Meseca – jer su izuzetno dobro osvetljeni.
Privredna saradnja sa Srbijom
Belgija predstavlja jednog od značajnijih
partnera Srbije u trgovinskoj razmeni – po
vrednosti izvoza iz Srbije 2012. ova država je
zauzimala 22. mesto od 147. zemalja (1,16%
od ukupnog izvoza), a 23. od 183 zemlje
po visini uvoza (1,22%). Iz Srbije se najviše
izvoze drumska vozila, metalni proizvodi,
povrće i voće, nameštaj, a proizvodi koji u
našu zemlju stižu iz Belgije su uglavnom
odeća, vozila, plastika, medicinski farmaceutski uređaji, pogonske mašine.
Jedna od najvećih stranih investicija u Srbiji
96 SINERGIJA
Predstavljamo zemlju: Belgija
Muzej
Aan de Stroom
u Antverpenu
Statua Brabo na
centralnom trgu u
Antverpenu
predstavlja dolazak belgijskog trgovinskog
lanca Delhaize koji je 2011. godine kupio
domaći Maxi. Investicija je iznosila 933 miMi još uvek čekamo prvu Michelin zvezdicu.
liona evra, a belgijska kompanija je preuzela
odgovornost za 10.000 radnika zaposlenih u
Brisel – prestonica Evrope
380 maloprodajnih objekata. Među važnije
Čak 97 odsto stanovnika Belgije živi u grainvestitore iz Belgije spadaju takođe firme
dovima. Najmnogoljudniji su Brisel (sa oko
Metech i Electrawinds, kao i KBC banka
milion i 150.000 stanovnika), Antverpen
koja je, međutim, pritisnuta krizom bila
(oko 500.000), Gent (oko 250.000) i Šarlroa
prinuđena da se povuče sa tržišta Srbije. Me(oko 200.00).
tech sa uspehom posluje u Smederevu gde
Iako Evropska unija nema zvaničnu prestoje zajedno sa gradskom upravom i nekoliko
nicu, Brisel se smatra glavnim gradom Unije,
drugih kompanija formirao Slobodnu zonu
imajući u vidu da predstavlja sedište najvažSmederevo, što predstavlja veoma uspešan
nijih evropskih institucija – u ovom gradu
primer javno-privatnog partnerstva. Ova
smeštene su kancelarije Evropske komisije,
inicijativa je prepoznata kao primer najbolje
Saveta Evrope, kao i Evropski parlament.
prakse od strane mnogih institucija, a
Zbog toga se u Briselu nalazi i nekoliko hiljaNALED i RTS su ovaj vid saradnje nagradili
da konsultantskih kuća i lobističkih kompapriznanjem Šampioni lokalnog razvoja 2013. nija, čiji se biznis procenjuje na više stotina
godine.
miliona evra.
Srbija uopšte, a Beograd
Svake dve godine, preko čitavog
naročito, ponose se
Velikog trga (Grand PlaSa
bruto
domaćim
svojim kafanama.
ce) u Briselu zablista
proizvodom od
Ali da i ovde u
cvetni tepih, sačinjen
38.500 dolara
Belgiji imamo
od oko 700.000
po stanovniku,
dostojnog „protivbegonija. Ove
Belgija spada u
20
najrazvijenijih
nika“ svedoči podatak da se
godine stanovzemalja na svetu
u njoj nalazi najgušća mreža
nici i posetioci
restorana koje je Michelin u svom
Brisela moći će
vodiču za putnike označio kao najbolje.
u ovom prelepom
Antverpen je svetski centar obrade
dijamanata i druga
po veličini luka u Evropi
prizoru da uživaju od 15. do 17.
avgusta.
Belgija može da se pohvali da je bila mesto
stvaralaštva poznatih slikara Boša i Brojgela,
a takođe i kao zemlja izumitelja saksofona,
Adolfa Saksa. U 20. veku, Belgijanci su postali
čuveni i po svojim stripovima, među kojima je
svetsku slavu stekao onaj pod nazivom Avanture Tintina, pokrenut davne 1929. godine i
štampan u više od 200 miliona primeraka na
čak 70 jezika. Ipak, ako je o umetnosti reč,
onda je nesumnjivo najpoznatiji spomenik
u Belgiji fontana „Maneken Pis“. Reč je o
bronzanom kipu, visokom 61 santimetar, posvećenom dečaku koji je, kaže jedna legenda,
piškeći sprečio vatru da se razbukti i tako spasao grad od razornog požara. Povodom Dana
državnosti Srbije, ovaj simbol Brisela, čija se
kopija nalazi u Skadarliji, od 2011. oblači se u
srpsku nošnju.
Putnik namernik u Belgiji nikako ne bi smeo
da zaobiđe Briž, po mnogima najlepši grad u
zemlji, koji godišnje poseti dva miliona turista.
Čitav centar Briža je pod zaštitom UNESCOa budući da je njegova celokupna srednjovekovna arhitektura ostala praktično netaknuta.
Među njegovim najinteresantnijim znamenitostima svakako su Bogorodičina crkva sa
tornjem od 122 metra, što je čini jednom od
najviših građevina od cigle u celom svetu, kao
i Mikelanđelova skulptura Madone.
avgust 2014 | 97
PARTNERI ZA USPEH
Reindustrijalizacija Srbije po
zahtevima BUDUĆNOSTI
„Da li će se Srbija pridružiti Evropskoj uniji
2020. godine, nešto ranije ili nešto kasnije nije
glavno pitanje. Ključno je da postane punopravni član koji je pravi partner u EU. Prisutna
je ambicija, posvećenost na terenu je uspostavljena a podrška EU na ovom grandioznom
poduhvatu je zagarantovana. Ne predviđam
da će biti novog seta dodatnih uslova, sve je
stavljeno u 35 poglavlja“, kaže u intervjuu za
Sinergiju Leo D’aes, ambasador Kraljevine
Belgije u Srbiji.
„Srbija može da bude primer kako kombinovati proces pristupanja EU sa osavremenjivanjem
vladavine prava u svim oblastima i modernizovanjem ekonomije. Uz pomoć evropskih
partnera, Srbija ima priliku da se reindustrijalizuje prema zahtevima budućnosti, uzimajući
u obzir rastuća ekološka ograničenja i prilike.
Usmeravanje ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji znači ulaganje u buduće unutrašnje tržište
Evropske unije“ dodaje ambasador D’aes.
Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrijalizuje prema zahtevima budućnosti, uzimajući u obzir rastuća ekološka ograničenja i prilike. Agroindustrija i energetika – to su glavni
prioriteti u gradnji održive ekonomije
Da li mislite da srpske vlasti dovoljno brzo i
dovoljno dobro rade na usklađivanju
domaćeg zakonodavstva sa evropskim?
Mislim da je rano da se to proceni. Tek smo
na početku procesa, trebalo bi da sačekamo i
vidimo kako će napredovati otvaranje prvih
pregovaračkih poglavlja.
Da se vratimo bilateralnim odnosima.
Koliko belgijskih kompanija je do sada
investiralo u Srbiju?
Trenutno je prisutno oko 60 kompanija
sa belgijskim kapitalom ili predstavništva
životinjski otpad u obnovljivu energiju na
belgijskih kompanija. Ključni investitor
100 odsto ekološki način. Ili Metech, proije Delhaize koji zapošljava
zvođač vrhunskih metalskih
11.000 radnika. Među ostaLekcija je uvek ista proizvoda u Slobodnoj zoni
lima su pioniri poput Energo
čije su osnivanje
– neka bude jasno i Smederevo,
Zelene u Inđiji, najsavremepomogli. Ostale belgijske
jednostavno
nija elektrana koja pretvara
investicije uglavnom su u pre98 SINERGIJA
hrambenoj industriji – Puratos, građevinski
materijal - Carmeuse, Blockx, IT industriji
- Guidance, ITAF, podovi – Kenzai group,
spoljašnje osvetljenje -Schreder i obnovljivi
izvori energije – Windvision.
Istovremeno, uvoznici belgijskih proizvoda
pokrivaju veliki broj oblasti.
Leo D’aes, ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji
Energo-Zelena u Inđiji
Koji problemi u poslovanju muče te
kompanije i šta bi trebalo da popravimo?
Postoje zaista specifični problemi koje pominje belgijska poslovna zajednica - glomazne,
skupe i dugotrajne uvozno-izvozne procedure, prilično komplikovan poreski sistem,
nejasan ali i veoma formalizovan pristup
„administraciji“, rigidno radno zakonodavstvo, izostanak primene striktnih pravila... Što
sve za posledicu ima nefer, a nekada i štetnu
konkurenciju, ponekad glomazne bankarske
procedure za transakcije u stranim valutama i nedovoljnu pažnju za potrebe malih
preduzeća u pogledu pomoći oko troškova
pokretanja biznisa i odobravanju poreskih
kredita. Uznemirenost koju oseti potencijalni
investitor povezana je s pravnom nesigurnošću pri rešavanju sporova.
Da li sada ima interesovanja kompanija
iz Belgije da ulože u Srbiju i u kojim
sektorima?
Delegacija belgijskih investitora koja je
boravila u Srbiji u martu pokazala je veoma
raznovrsna poslovna interesovanja, pre svega
u prehrambenoj industriji i sektoru visokih
tehnologija. Sličan interes primećen je i u
maju na seminaru u Briselu. Mi, nacionalne
i lokalne institucije, ambasada i udruženja
poput NALED-a, moramo da nastavimo da
ohrabrujemo male investicije koje potom
mogu da budu upotpunjene uvoznoizvoznim aktivnostima. To je dugoročan
posao koji donosi puno koristi jer podstiče
održiv razvoj srpske ekonomije, umesto
pukog „rasta“. Rast je dobar, ali to je bonus.
Trebalo bi da razvijamo prosperitet od dna
ka vrhu, bez rasta, kreirajući trajnu zaposlenost, doprinoseći strukturnoj društvenoekonomskoj stabilnosti Srbije i njenih
ekonomskih partnera.
Šta biste preporučili Srbiji da preuzme kao
pozitivnu praksu iz Belgije u popravljanju
poslovnog ambijenta i jačanju ekonomije?
U makroekonomskom smislu, nema lakog
izlaza iz veoma teške početne pozicije u
kojoj je Vlada. Recimo, fiskalni deficit je
gotovo 8 odsto BDP-a i umanjuje slobodu
Delhaize je najveći belgijski
investitor u Srbiji
vlasti da modernizuje ekonomiju. Takođe,
ne postoji čarobni lek za smanjenje javnog
duga, za to će biti potrebno puno vremena.
Belgija smanjuje javni dug još od 80-ih i
stalno pokušava da ga drži ispod granice
od 3 odsto koja važi u EU. Glavna stvar
je da budete ozbiljni, dosledni i uporni u
rešavanju tog problema. To znači, između
ostalog, manju javnu administraciju, koja
će morati da radi još više sa još manje. Ali,
ako ste ozbiljni u vezi s tim, onda dobijate
međunarodne pohvale u svakom smislu te
reči. To je naše iskustvo.
Drugo, znate da je Belgija komplikovana
država, politički i administrativno. Trudimo
se da se to ne odražava na poslovnu klimu i
da kreiramo zaista ohrabrujuće uslove za pokretanje biznisa, promovišući povoljne cene
nekretnina i doprinoseći prijatnom okruženju
za rad i život. Nekada uspevamo, nekada ne.
Lekcija je uvek ista – neka bude jasno i jednostavno. U suprotnom, poslovni ljudi će se
obeshrabriti. Takođe, moramo da brinemo o
socijalnom dijalogu. I na kraju, apelovao bih i
na srpske i na belgijske preduzetnike da budu
Apelovao bih
i na srpske i
na belgijske
preduzetnike da
budu mnogo hrabriji
u agroindustrijskom
sektoru
mnogo hrabriji u agroindustrijskom sektoru.
Svestan sam da je to komplikovan sektor, sa
puno neizvesnosti direktno povezanih sa hirovima prirode, ali kao i energetika, smatram
ga glavnim prioritetom u gradnji održive
ekonomije.
Kako ocenjujete političku i ekonomsku saradnju Belgije i Srbije? Gde vidite prilike
za dalji razvoj, a šta vidite kao prepreke?
Odnosi Srbije i Belgije uvek su imali čvrste
ekonomske temelje, još od kraja 19. veka,
kada je Belgija značajno doprinela prvoj
industrijalizaciji Srbije. Danas se razvija druga
vrsta partnerstva u okviru kojeg Belgija kao
aktivna članica EU sarađuje sa Srbijom na
njenom putu ka članstvu.
Zato se u političkom smislu priroda naše
saradnje značajno promenila 21. januara ove
godine formalnim otvaranjem pregovora o
pristupanju. To boji naš dnevni bilateralni
rad i odnose. Posebno ciljamo da ojačamo
ekonomske veze i da intenziviramo saradnju
između naših ministarstava unutrašnjih
poslova i pravde.
avgust 2014 | 99
PARTNERI ZA USPEH
Belgijske kompanije traže
Ako Srbija želi da se popne na listama konkurentnosti, mora da
se koncentriše na smanjivanje birokratije. Nekoliko belgijskih
kompanija potvrdilo je da već razgovara o saradnji sa srpskim
kompanijama u sektorima trgovine, usluga i proizvodnje
B
irokratija je glavna prepreka poslovanju u Srbiji, tvrde članovi Belgijskosrpske poslovne asocijacije. „Ako
Srbija želi da se popne na listama konkurentnosti, mora da se koncentriše na smanjivanje birokratije. U proteklih sedam godina
implementirana je samo trećina preporuka
iz NALED-ove Sive knjige i Sveobuhvatne
reforme propisa, što je jasan signal da je
otupela oštrica tzv. giljotine propisa i da se
reforme moraju ubrzati. Svakako vidimo
urađeni posao ali trend privrednog razvoja
zavisi od efikasnosti Vlade u rešavanju ovog
problema. Najpre bi, i to će možda trajati neko vreme, potezi Vlade mogli čak i da uspore
ekonomski rast, ali to je investicija potrebna
za budući razvoj. Određena dostignuća u
pravom smeru su dobri primeri. Srbija je bez
sumnje bila izvanredna u obuzdavanju
inflacije i kursa. Smanjivanje
birokratije u procedurama za
plaćanje poreza i doprinosa
je više nego dobrodošlo i
daje nadu za reforme
u bliskoj budućnosti”,
kaže u razgovoru za
Sinergiju Hugo
van Veghel,
Hugo van Veghel
100 SINERGIJA
predsednik Belgijsko-srpske poslovne
asocijacije.
U koje institucije belgijske kompanije
imaju najmanje poverenja?
Nepostojanje odnosa poverenja obično se
odnose na institucije na lokalnom nivou i vezane su za lokalne vlasti. U prošlosti neke od
naših članica žalile su se na nepotrebne česte
kontrole lokalnih inspektora iz različitih institucija. Ipak moram da naglasim da takvih
primedbi nije bilo poslednjih 12 meseci.
Koliko članica okuplja Belgijsko-srpska
poslovna asocijacija i koliki je nivo njihovih ulaganja?
Prošle godine pridružilo nam se 40 novih
kompanija, ali nisu još sve uspostavile poslovanje u Srbiji. Vidimo sve više i više novih
partnerstava i sporazuma o saradnji.
Naravno, najpoznatiji član je Delhaize sa više od 11.000 zaposlenih i
investicijom od milijardu evra. Tu
su Meteh u Smederevu koji posluje u metalskoj industriji i Puratos.
Član BSPA je i Blockx, evropski
lider u proizvodnji džambo vreća
za pakovanje koji u Bačkom
Petrovcu zapošljava
više od 100 osoba.
Novopridošli član je
INDEC - INDustrial Engineering
Hugo van Veghel, predsednik Belgijsko-srpske poslovne asocijacije
stabilnost i predvidivost
and Contracting – kompanija koja pruža
borba protiv korupcije i reforma javne admiinženjerske i izvođačke usluge za klijente iz
nistracije. To su ona pitanja koja morate da
industrije i za javna preduzeća. Istoj grupi
rešite uspešno da bi aktuelna faza pregovora
pripadaju i SADE i Veolia Water Solutions &
o pristupanju bila uspešna. Unapređivanje
Technologies, koji posluju u oblasti inženjerpropisa i zakona je jedna stvar, ali mora da
skih usluga za upravljanje vodom. Carmebude osigurana njihova dosledna primena,
use - Carmeuse Jelen Do je belgijska grupa
kombinovana sa otvorenim dijalogom države
kompanija koje isporučuju proizvode zasnoi poslovnog sektora kada se regulativa menja.
vane na kalcijumu za višestruku upotrebu
u svakodnevnom životu. Medi-Earth je belKakvo je trenutno interesovanje belgijgijska kompanija koja obezbeđuje opremu
skih kompanija za ulaganje u našu zemlju,
u nekoliko oblasti: medicina, zaštita životne
da li se samo raspituju ili postoje konkretsredine i poljoprivreda. Tu
niji planovi za ulaganje i
Unapređivanje
propisa
je i nezavisna međunarodna
u koje sektore?
advokatska
kompanija
AProšlog maja srpska
i
zakona
je
jedna
stvar,
Meteh u
Law Attorneys.
Kancelarija za pridružiSmederevu
ali mora da bude
vanje EU i Belgijsko-srposigurana
njihova
Koliko je srpsko
ska poslovna asocijacija
zakonodavstvo daleko
dosledna primena, prezentovali su Srbiju i
od evropskog kada
poslovanje u vašoj zemlji
kombinovana sa
je reč o poslovnom
na radionici u Briselu
okruženju?
otvorenim dijalogom posvećenoj „Dunavskoj
Srbija pregovara o
države i poslovnog strategiji“, koju je organipristupanju Evropskoj
zovala Flandrijska agencija
sektora kada se
uniji i vidimo napredak
za investicije i trgovinu –
u regionalnoj saradnji.
FIT i Valonska agencija za
regulativa menja
Taj put ka reformama i
izvoz – AWEX. Sva mesta
stabilnosti uliva više poverenja investitosu bila popunjena, a prisustvovalo je više
rima. Uprkos snažnoj volji za reformama
od 100 predstavnika flandrijskih i valonskih
koja je prisutna u srpskim institucijama,
kompanija, koje se interesuju da ulože u širi
pravni okvir i dalje mora da dostigne
region Dunava. Prilično neočekivano inteodređeni nivo stabilnosti i predvidivosti
resovanje smo videli tokom dela za pitanja i
jer je to ono što investitorima treba. Vlada
odgovore kao i u individualnim razgovorima.
ima težak zadatak da obezbedi poverenje
Nekoliko kompanija potvrdilo je da se već
Blockx u Bačkom
među različitim ekonomskim igračima, ali
nalaze u razgovorima o saradnji sa srpskim
Petrovcu
jednom kada to poverenje bude poraslo,
kompanijama u sektorima trgovine, usluga i
povećaće se i nivo investicija, a sa njima i
proizvodnje. Sve su one, kako bih to nazvao,
nivo zaposlenosti.
u „početnim fazama“, ispituju teren pre nego
što preduzmu konkretnije korake kada je reč
Kompanija
U kojoj oblasti će Srbiji biti najteže da
o investiranju. Reč je o opreznom karakteru
Puratos, koja
uskladi
svoje
standarde
i
propise
sa
Belgijanca, koji su poznati po svom kapaciposluje i u Srbiji,
prva je na svetu
evropskim?
tetu za rešavanje problema, ali uvek oprezni
otvorila biblioteku
To je ono što Nj. E. Michael Davenport nau analizi čitave situacije pre nego što nešto
kiselih testa
ziva „fundamentalno prvo“. To su vladavina
zaključe i odluče, što je možda snažan uticaj
prava, zaštita osnovnih prava i manjina,
Hegelove „teze-antiteze-sinteze”.
avgust 2014 | 101
PARTNERI ZA USPEH
Predstavljamo projekat: NALED i Vlada Vojvodine
Povoljno poslovno okruženje
kao pokretač razvoja Vojvodine
I
ako je odgovornost za kvalitet života i
ekonomski razvoj na lokalu decentralizovana još od 2007, mali broj opština
u Srbiji i Vojvodini pokazalo je da ima
dovoljno znanja, iskustva i kapaciteta da bi
se bavilo razvojem privrede i promocijom
investicija. Rešenje za ovaj problem svakako
je edukacija, koje čini se nikad dosta jer se i
opštine i njihovo okruženje stalno menjaju,
ali i uvođenje standarda povoljnog poslovnog okruženja u rad lokalne administracije i
promocija lokalnih potencijala.
Time se upravo bavi projekat „Povoljno
poslovno okruženje kao pokretač razvoja Vojvodine“ koji od aprila ove godine
sprovodi NALED uz podršku Pokrajinskog
sekretarijata za međuregionalnu saradnju i
lokalnu samoupravu.
Projekat je počeo četvrtim ciklusom nacionalne kampanje za promociju ulaganja
„Čekirajte se za bolje poslovanje:
Investirajte u Srbiju“ na Aerodromu Nikola Tesla. „Reč je o
jedinstvenoj kampanji u svetu u
okviru koje su na beogradskom
aerodromu predstavljene mogućnosti za ulaganje u najuspešnije
lokalne samouprave u našoj zemlji
i ciljane grane privrede“, izjavio je
na konferenciji za novinare Vladimir Milovanović, član Nadzornog
odbora NALED-a i generalni
direktor Energoprojekt holdinga.
U narednim mesecima, mogućnosti ulaganja u Srbiju predstavljaće sedam
ovogodišnjih dobitnika NALED-ovog
certifikata: Kovačica, Kula, Nova Varoš,
Odžaci, Pirot, Ruma i Smederevo, kao i
region Vojvodine koji je, po oceni Financial Times-a, prvi u Evropi po cenovnoj
efikasnosti. „Kroz nagrade koje smo dobili
pokazali smo da možemo da dostignemo
najviše standarde, kao i da ih održimo i to
102 SINERGIJA
je veliko priznanje da radimo kako treba.
Početkom 2015. svi gradovi i opštine u
Vojvodini imaće strategije razvoja i svi oni
sada imaju Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj“, rekao je povodom lansiranja
projekta i kampanje Branislav Bugarski,
pokrajinski sekretar za međuregionalnu
saradnju i lokalnu samoupravu.
U okviru projekta NALED je započeo seriju
edukativnih okruglih stolova
na lokalu, u odabranim
industrijskim i razvojnim
centrima Vojvodine (u
Sremu, Banatu i Bačkoj).
Kroz razgovor i moderiranu
diskusiju sa predstavnicima investitora, razvojnih
agencija i međunarodnih
organizacija, opštine i
gradovi Vojvodine imaće priliku da saznaju
kako da stvore podsticajnu poslovnu klimu
za razvoj prioritetnih grana privrede među
kojima su poljoprivreda, prehrambena,
automobilska i farmaceutska industrija. Za
septembar je planirana završna konferencija
u Novom Sadu kada će biti predstavljene
najbolje prakse u radu lokalnih samouprava
i priručnik za promociju investicija u ciljane
grane privrede.
PARTNERI ZA USPEH
Dobrodošli u NALED
Galeb Group
GALEB Group je prvo registrovano privatno preduzeće u bivšoj SFRJ. Kompanija je
najpre osnovana kao zanatska radionica iz oblasti elektrotehnike i elektronike. Od lidera u
oblasti proizvodnje, prodaje i servisiranja električnih alata i opreme za industriju, zahvaljujući dugoj tradiciji u oblasti elektronike, postali su najveći srpski proizvođač fiskalnih
uređaja i terminala za daljinsko očitavanje podataka iz fiskalnih uređaja, signalnih sistema
Pocerska 111, 15000 Šabac, Srbija za železnicu, GPS sistema, prerade metala, metalne i plastične ambalaže. Dostizanje ove
T: +381 15 367 700 F: +381 15 367 788 pozicije omogućilo je oko 600 zaposlenih, mreža od 11 sopstvenih predstavništava u zemlji
[email protected], www.galeb.com i inostranstvu i preko 300 ovlašćenih servisera i distributera.
Harrisons
Bul. Mihajla Pupina 6/24,
11070 Beograd, Srbija
T: +381 11 3129 825, F: +381 11 3129 823
[email protected],
www.harrison-solicitors.com
Harrisons je jedina engleska advokatska kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori gde posluju od 1999. godine. Registrovani su i posluju u skladu sa propisima Engleskog
udruženja advokata (Solicitors Regulation Authority) i osigurani su kod londonskog Lojdsa. Savetnici su vodećim međunarodnim kompanijama, međunarodnim
finansijskim institucijama i vladama u regionu, u brojnim značajnim transakcijama
na Balkanu. Mark Harrison je prvi evropski advokat koji se registrovao kod Advokatatske komore Srbije.
Klub predsednika skupština zgrada
Stanka Paunovića Veljka 78,
11000 Beograd, Srbija
T: +381 11 359 4482 F: +381 11 359 4482
[email protected],
www.klubpredsednika.org
Klub predsednika skupština zgrada je nevladino, apolitičko i nezavisno udruženje predsednika skupština zgrada u Srbiji. Cilj udruženja je da poboljša uslove življenja u zgradama, jer
je primećeno da je način vođenja zgrada od velikog značaja za dobrobit i normalan život
građana u njima. Zbog toga Klub uključuje predsednike koji su svojim radom uradili dosta
dobrih stvari za svoje komšije i žele da svoje znanje povećaju i prenesu drugima, jer veruju
da dobar rad predsednika može da od svih zgrada učini bolje, bezbednije i srećnije mesto
za život za sve generacije.
Mercator
Mercator Grupa je jedan od najvećih i najuspešnijih trgovinskih lanaca u jugoistočnoj
Evropi, koji posluje na sedam tržišta u regiji. To su tržišta koja brzo rastu, na kojima se
grade, pre svega veći prodajni centri u glavnim gradovima i regionalnim centrima sa najvećim potencijalom zbog broja stanovnika i kupovne moći. Želja je da se na taj način u što
Temerinski put 50, 21000 Novi Sad, Srbija kraćem roku stekne značajan tržišni udeo i da na svakom tržištu postanu prvi ili drugi po
T: +381 21 4888 400 F: +381 21 4888 400 veličini trgovac sa market programom. Trgovinska društva koja posluju u okviru Mercator
[email protected], www.mercator.rs grupe su Mercator-S, Mediana i Intersport S.
104 SINERGIJA
Novi članovi NALED-a
Mondelez
Omladinskih brigada 88b,
11070 Beograd, Srbija
T: +381 11 3530 800 F: +381 11 3530 800
[email protected],
www.mondelezinternational.com,
twitter.com/MDLZ
Mondelēz International je globalni gigant na tržištu slatkiša i grickalica sa ostvarenim
prihodom od 35 milijardi dolara u 2013. godini. Stvarajući ukusne trenutke radosti u više
od 165 zemalja, Mondelēz International je svetski lider u kategoriji biskvita, čokolade,
žvakaćih guma, bombona, kafe i napitaka u prahu, sa brendovima čija se vrednost meri
milijardama dolara, kao što su: Oreo, LU i Nabisco biskviti, Cadbury, Cadbury Dairy Milk
i Milka čokolada, Trident žvake, Jacobs kafa i Tang napici u prahu. Kompanija Mondelēz
International je ponosni član „Standard and Poor’s 500“, „NASDAQ 100“ i „Dow Jones
Sustainability Index“.
Narodni parlament
Narodni parlament je nevladina organizacija koja je formalno osnovana i registrovana kao
udruženje 1999. godine u Leskovcu. Do demokratskih promena organizacija je uglavnom
delovala kao lokalni građanski pokret i već na početku postojanja je okupila više od 200
članova, uglavnom građana Leskovca i okolnih mesta. Udruženje danas realizuje neprofitĐorđa Lešnjaka 7, 16000 Leskovac, Srbija ne projekte, odnosno aktivnosti od opšteg interesa u oblasti javnog zastupanja, omladinske
T: +381 16 236 890 F: +381 16 236 891 politike i zaštite potrošača. Misija Narodnog parlamenta je da inspiriše i podrži političke i
[email protected], www.parlament.org.rs društvene promene koje pozitivno utiču na demokratiju, građansko društvo i ekonomiju.
Pfizer
Pfizer je jedna od najvećih istraživačkih farmaceutskih kompanija u svetu. Naš cilj je da postavimo standarde za kvalitet, bezbednost i vrednost na polju otkrića, razvoja i proizvodnje
lekova. Istraživanje i razvoj su u samom središtu naših napora da postignemo svoj cilj dok
Trešnjinog cveta 1/VI, 11070 Beograd, Srbija radimo da bismo pretvorili naprednu nauku i tehnologiju u terapije koje najviše znače. Od
T: +381 11 363 00 00, F: +381 11 363 00 33 Novembra 2013, Pfizer ima 81 jedinjenja u fazi istraživanja, najviše u lečenju oboljenja kod
[email protected], www.pfizer.com kojih su potrebe pacijenata velike, kao što su karcinomi i retke bolesti.
Udruženje dimničara Srbije
U jubilarnoj 150. godini dimnničarstva u Srbiji, ove godine osnovano je Udruženje dimničara Srbije, kao strukovna organizacija koja okuplja sve značajnije dimničarske organizacije
u Srbiji i ima za cilj da aktivno radi na unapređenju, promovisanju i razvoju dimničarske
delatnosti. Udruženje dimničara Srbije će posebnu pažnju posvetiti edukaciji dimničara i
donošenju odgovarajuće zakonske regulative u ovoj oblasti. Udruženje dimničara Srbije
Topličin venac 11/V, 11000 Beograd, Srbija je kolektivni član Privredne komore Srbije u Grupaciji za pružanje dimničarskih usluga u
T: +381 11 2646 355 F: +381 11 264 64 64 okviru Udruženja za komunalne delatnosti. Grupacija za pružanje dimničarskih usluga je
[email protected], www.dimnicari.org aktivan član Evropske federacije dimničara.
Štampa
Centro štampa holding d.o.o.
Milutina Milankovića 19,
11070 Beograd, Srbija
T: +381 11 715 9534 F: +381 11 715 9534
[email protected], www.mojkioskstampa.rs
Kada je počela sa radom 1947. godine, kompanija Štampa je poslovala kao trgovinski lanac
za prodaju štampanih medija, ali i duvana i duvanskih proizvoda kroz mrežu maloprodajnih objekata širom zemlje. Tokom godina poslovni sistem Štampa sistema je prošao kroz
niz organizacionih i vlasničkih transformacija, prilagođavajući se trendovima, tržišnim i
društvenim promenama. Zajedno sa društvom i njenim potrošačima, menjala se kompanija. Tako je uveden novi brend pod imenom MOJ KIOSK i brojne druge inovacije, koje
imaju za cilj da donesu nov poslovni identitet moderne kompanije spremne da svojim
potrošačima, partnerima i zaposlenima ponudi jedinstveno i nezamenljivo iskustvo.
Rešenja testa: 1-b, 2-a, 3-c, 4-b/c, 5-b, 6-a, 7-c, 8-a, 9-c, 10-b
avgust 2014 | 105
PARTNERI ZA USPEH
Kompanije
Advokatska kancelarija Kosić
www.kosiclaw.co.rs
Advokat Mark William Harrison www.harrison-solicitors.com
Aerodrom Beograd
www.beg.aero
Asseco SEE
www.asseco-see.com
Ball Packaging
www.ball-europe.com
Beohemija Inhem
www.beohemija.com
CIM Group
www.cimgrupa.eu
Centro Štampa Holding
www.stampa.rs
Coca Cola HBC Srbija d.o.o.
www.coca-colahellenic.rs
Comtradewww.comtradegroup.com
Confluence Property Management
www.confluence .rs
Continental Wind Serbia doo
www.continentalwind.rs
Deloittewww.deloitte.com
DHL International Beograd d.o.o.
www.dhl.rs
Dunav osiguranje www.dunav.com
Energoprojektwww.energoprojekt.rs
Erste banka ad Novi Sad
www.erstebank.rs
Eurobank a.d. Beograd
www.eurobank.rs
Galeb group d.o.o.
www.galeb.com
Gi Group Company
www.gigroup.rs
Gomexwww.gomex.rs
Grant Thornton www.gt.co.rs
Grawe osiguranje
www.grawe.rs
Halifax Consulting d.o.o.
www.halifaxconsulting.com
Hemofarm A.D.
www.hemofarm.rs
Holcim d.o.o.
www.holcim.rs
Horwath HTL d.o.o.
www.horwathhtl.com
Lokalne samouprave
Grad Beograd
Grad Čačak
Grad Kragujevac
Grad Kraljevo
Grad Kruševac
Grad Leskovac
Grad Loznica
Grad Niš
Grad Novi Sad
Grad Pančevo
Grad Požarevac
Grad Šabac
Grad Smederevo
Grad Sombor
Grad Sremska Mitrovica
Grad Subotica
Grad Užice
Grad Valjevo
Grad Vranje
Grad Zaječar
Grad Zrenjanin
Opština Aleksinac
Opština Alibunar
Opština Apatin
Opština Aranđelovac
Opština Arilje
Opština Bač
Opština Bačka Palanka
Opština Bečej
www.beograd.rs
www.cacak.org.rs
www.kragujevac.rs
www.kraljevo.org
www.krusevac.rs
www.gradleskovac.org
www.loznica.rs
www.ni.rs
www.novisad.rs
www.pancevo.rs
www.pozarevac.rs
www.sabac.org
www.smederevo.org.rs
www.sombor.rs
www.sremskamitrovica.org.rs
www.subotica.rs
www.graduzice.org
www.valjevo.org.rs
www.vranje.org.rs
www.zajecar.info
www.zrenjanin.org.rs
www.aleksinac.org
www.alibunar.rs
www.soapatin.org
www.arandjelovac.rs
www.arilje.org.rs
www.bac.rs
www.backapalanka.rs
www.becej.rs
Organizacije civilnog društva
ACESwww.aces.rs
BIRN Srbija
www.birn.eu.com
Dostignuća Mladih u Srbiji www.ja-serbia.org
Etnomrežawww.ethnonetwork.com
Fondacija PEKSIM www.peximfoundation.org
Građanske inicijative
www.gradjanske.org
106 SINERGIJA
Hyatt Regency Belgrade
www.belgrade.regency.hyatt.com
Hypo Alpe-Adria-Bank
www.hypo-alpe-adria.rs
Imlekwww.imlek.rs
Inpharm Co doo
www.inpharm.rs
ITMwww.itm.rs
Ivančić i sinovi
www.ivancic.com
JP PTT Srbija
www.ptt.rs
JTIwww.jti.com
JUBMES Banka
www.jubmes.rs
Jugo - Impex www.ereciklaza.com
Karanović & Nikolić Law Office www.karanovic-nikolic.com
Knjaz Miloš
www.knjaz.co.rs
Komercijalna Banka
www.kombank.com
Koncern Bambi www.bambi.rs
Luka Beograd
www.lukabeograd.com
Medija Centar
www.mc.rs
Mercator - S
www.mercator.rs
Messer Tehnogas www.messer.rs
Microsoft www.microsoft.com
MK Group
www.mkgroup.rs
Mondelezwww.mondelezinternational.com
MSD Merck Sharp & Dohme
www.merck.com
Nimaxwww.nimax.rs
Novosadski Sajam
www.sajam.net
OMV Srbija www.omv.co.rs
Pejak Handel www.pejak-handel.net
Petite Geneve Petrović
www.petitegeneve.com
PFB d.o.o.
www.pfb.rs
Pfizer H.C.P. Corporation, Beograd
www.pfizer.com
Philip Morris Operations www.pmi.com
Porr Werner Weber
www.porr.rs
PricewaterhouseCoopers www.pwc.rs
ProCredit Bank Beograd
www.procreditbank.rs
Represent Communications
www.represent.rs
Rudnik doo
www.contangorudnik.rs
SADEwww.sade.rs
SAGA d.o.o.
www.saga.rs
Schneider Electric Srbija www.schneider-electric.rs
Sekopakwww.sekopak.com
SGS www.sgs.com
Siemens www.siemens.rs
Soja protein
www.sojaprotein.rs
Stefkomwww.stefkom.rs
Telekom www.telekom.rs
Telenor www.telenor.rs
Tigarwww.tigar.com
Titan Cementara Kosjerić
www.titan.rs
Valjaonica bakra Sevojno www.coppersev.com
Veletržnica Beograd
www.veletrznica.co.rs
Veolia Water
www.veoliawater.rs
VIP mobile
www.vipmobile.rs
WindVision Operations www.windvision.com
Zdravlje Actavis www.actavis.rs
Opština Bela Palanka
Opština Boljevac
Opština Bogatić
Opština Bor
Opština Bujanovac
Opština Ćuprija
Opština Dimitrovgrad
Opština Golubac
Opština Gornji Milanovac
Opština Inđija
Opština Ivanjica
Opština Kanjiža
Opština Kikinda
Opština Kladovo
Opština Knjaževac
Opština Kovačica
Opština Kovin
Opština Kula
Opština Lajkovac
Opština Lapovo
Opština Lazarevac
Opština Lebane
Opština Merošina
Opština Mladenovac
Opština Negotin
Opština Nova Varoš
Opština Novi Bečej
Opština Novi Beograd
Opština Obrenovac
Opština Odžaci
Opština Osečina
Opština Palilula
Opština Pećinci
Opština Pirot
Opština Plandište
Opština Požega
Opština Prokuplje
Opština Rača
Opština Rakovica
Opština Ražanj
Opština Raška
Opština Ruma
Opština Senta
Opština Šid
Opština Stara Pazova
Opština Stari grad
Opština Trgovište
Opština Trstenik
Opština Tutin
Opština Ub
Opština Veliko Gradište
Opština Vladičin Han
Opština Vračar
Opština Vrbas
Opština Vrnjačka Banja
Opština Vršac
Opština Zvezdara
Opština Žabalj
www.belapalanka.org.rs
www.boljevac.org.rs
www.bogatic.rs
www.opstinabor.rs
www.bujanovacin.rs
www.cuprija.rs
www.dimitrovgrad.rs
www.golubac.org.rs
www.gornjimilanovac.rs
www.indjija.net
www.ivanjica.rs
www.kanjiza.rs
www.kikinda.rs
www.kladovo.org.rs
www.knjazevac.rs
www.kovacica.org
www.kovin.org.rs
www.kula.rs
www.lajkovac.org.rs
www.lapovo.org
www.lazarevac.rs
www.lebane.org.rs
www.merosina.org.rs
www.mladenovac.rs
www.negotin.rs
www.novavaros.rs
www.novibecej.rs
www.novibeograd.rs
www.obrenovac.rs
Grupa 484
www.grupa484.org.rs
Klub predsednika skupština zgrada www.klubpredsednika.org
Narodni parlament
www.parlament.org.rs
Udruženje UVRA www.uvra.net
Savez pčelarskih organizacija Srbije
www.spos.info
Smart Kolektiv
www.smartkolektiv.org
www.odzaci.rs
www.osecina.com
www.palilula.org.rs
www.pecinci.org
www.pirot.rs
www.plandiste-opstina.rs
www.pozega.org .rs
www.prokuplje.org.rs
www.raca.rs
www.rakovica.rs
www.razanj.org
www.raska.gov.rs
www.ruma.rs
www.zenta-senta.co.rs
www.opstinasid.org
www.starapazova.eu
www.starigrad.org.rs
www.trstenik.rs
www.tutin.rs
www.opstinaub.org.rs
www.velikogradiste.org.rs
www.vladicinhan.org.rs
www.vracar.org.rs
www.vrbas.net
www.opstinavrnjackabanja.com
www.vrsac.com
www.zvezdara.com
www.zabalj.rs
Srpska filmska asocijacija
www.filminserbia.com
TRAG fondacija
www.tragfondacija.org
Udruženje dimničara Srbije www.diminicari.org
Udruženje reciklera Srbije
www.reciklerisrbije.com
Udruženje URAN
www.uran.rs
ZREPOKwww.zrepok.rs
Članovi NALED-a
Pokrovitelji
Ambasadori
Grad
Sombor
Opština
Pirot
Upravni odbor
Grad
Niš
Grad Sremska
Mitrovica
Izvršni odbor / Nadzorni odbor
Download

Sinergija 4