Prof. dr Ilija Babi
PRIVREDNO PRAVO
- Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje -
Beograd 2008.
PRIVREDNO PRAVO
- drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Autor:
Prof. dr Ilija Babi
Recenzenti:
Prof. dr Slavko Cari
Prof. dr Mihailo Velimirovi
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Staniši
Tehnika obrada:
Njeguš Novak
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2008.
Tiraž:
100 primeraka
Štampa:
UGURA print, Beograd
www.cugura.co.yu
ISBN:
PREDGOVOR
Udžbenik Privredno pravo prvenstveno je namenjen studentima osnovnih
studija na Fakultetu za nansijski menadžment i osiguranje Univerziteta
Singidunum u Beogradu. U skladu sa nastavnim programom Fakulteta, studenti posebno ne izuavaju Uvod u graansko pravo, Stvarno pravo i Obligaciono pravo, a poznavanje niza instituta iz ovih grana prava, objedinjenih u
porodicu Graanskog prava, nužno je za izuavanje Privrednog prava. Stoga
sam najvažnije institute iz ovih disciplina izdvojio, grupisao i izložio u prvom
delu udžbenika (Osnovi imovinskog prava), a materiju Privrednog prava, u
užem smislu, u drugom delu udžbenika (Privredno pravo).
Materija Privrednog prava u udžbeniku sistematizovana je s obzirom na celoviti program nastave na Fakultetu. Shodno tome, ona ne obuhvata one delove
koji se detaljno izuavaju u okvirima drugih disciplina na Fakultetu, ili je tim
delovima posveeno manje prostora u udžbeniku.
Ogranien brojem stranica, predvienih za ovaj udžbenik, institute Privrednog prava sam uprostio i nisam ulazio u njihovu detaljnu analizu i teorijske
rasprave. Nastojao sam da studente upoznam sa opšteprihvaenim i opštim
institutima Privrednog prava zbog ega ova knjiga nema naune i teorijske
pretenzije.
Udžbenik je usklaen sa zakonima i drugim propisima koji su bili na snazi do
septembra 2006. godine.
U Beogradu, septembra 2006. godine
AUTOR
III
IV
SADRŽAJ
PREDGOVORI .................................................................... I
SADRŽAJ ........................................................................... III
SKRAENICE .....................................................................XIX
Prvi deo
OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
GLAVA PRVA
Uvod u imovinsko i privredno pravo ..........................................................3
Odeljak prvi
Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava
I. Izrazi privatno, graansko, civilno i imovinsko pravo ..........................3
II. Predmet imovinskog prava ...................................................................4
III. Pojam i predmet privrednog prava ......................................................4
IV. Metod imovinskog i privrednog prava. Naela regulisanja .................6
1. Autonomija volje .............................................................................6
2. Ravnopravnost strana ......................................................................6
3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava .................................7
4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)...........................................7
5. Zaštita na privatni zahtev.................................................................7
6. Naelo dispozitivnosti normi...........................................................7
7. Kombinacija naela i kumulacija .....................................................8
V. Izvori imovinskog i privrednog prava ..................................................8
1. Pojam izvora .....................................................................................8
2. Zakon ................................................................................................8
3. Primena pravnih pravila.................................................................. 9
4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i
imovinskog prava ............................................................................ 10
5. Obiaji.............................................................................................10
5.1. Uopšte ...................................................................................10
5.2. Privredni obiaj - izvor privrednog prava ..............................11
5.3. Uzanse ...................................................................................11
6. Opšti uslovi poslovanja ....................................................................12
7. Sudska i arbitražna praksa ...............................................................12
8. Precedenti .........................................................................................12
V
Odeljak drugi
Subjekti i objekti imovinskog iprivrednog odnosa
I. Subjekti imovinskog i privrednog odnosa ...........................................14
1. Pojam .............................................................................................14
2. Fizika lica ....................................................................................14
2.1. Pravna sposobnost zikih lica. Sticanje i prestanak .............14
2.2. Poslovna sposobnost zikih lica...........................................16
2.3. Deliktna sposobnost zikih lica ...........................................18
2.4. Elementi odredivanja zikih lica ..........................................18
3. Pravna lica .....................................................................................21
3.1. Pojam pravnog lica ................................................................21
3.2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica .................................21
3.3. Pravno lice i njegovi osnivai i uesnici .................................22
3.4. Podele pravnih lica.................................................................22
3.5. Osnovna obeležja pravnog lica ..............................................25
3.6. Identikovanje pravnog lica...................................................25
3.7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica .............26
II. Objekti imovinskog i privrednog odnosa ...........................................27
Odeljak trei
Pravni poslovi
I. Pojam pravnog posla ...........................................................................28
II. Podela pravnih poslova.......................................................................29
1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi ...........................................29
2. Pravni poslovi meu živima (inter vivos) i
pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa) .................................29
3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi..............29
4. Formalni i neformalni pravni poslovi ............................................29
5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi .............................................. 30
III. Sastojci pravnog posla ...................................................................... 30
IV. Zastupanje .........................................................................................31
1. Pojam i dejstvo ..............................................................................31
2. Vrste zastupanja ............................................................................. 31
2.1.Zakonski zastupnik ................................................................. 32
2.2.Statutamo zastupništvo ...........................................................32
2.3.Zastupanje na osnovu akta državnog organa ..........................32
2.4.Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog
(punomostvo) ........................................................................ 33
V. Forma pravnih poslova ....................................................................... 36
VI. Nevažei pravni poslovi ...................................................................37
1. Pojam .............................................................................................37
2. Ništavi pravni poslovi .................................................................... 37
3. Pojedini ništavi pravni poslovi....................................................... 38
3.1.Zabranjeni pravni poslovi .......................................................38
VI
3.2.Fiktivni pravni poslovi ........................................................... 38
3.3.Zelenaški pravni posao (ugovor) ............................................ 39
3.4.Nemogunost ispunjenja pravnog posla..................................40
3.5.Kršenje propisane ili ugovorene forme ....................................40
3.6.Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna.......40
3.7.Pravni poslovi neprotnog pravnog lica ..................................41
4. Rušljivi pravni poslovi....................................................................41
4.1. Zabluda ...................................................................................42
4.2. Prevara ....................................................................................43
4.3. Prinuda ...................................................................................43
Odeljak etvrti
Sticanje imovinskih prava
1. Derivativno (izvedeno) sticanje .......................................................44
1.1.Translativan prenos (sukcesija).................................................44
1.2.Konstitutivan prenos ................................................................45
2. Originamo sticanje ...........................................................................45
Odeljak peti
Vrste imovinskih prava
1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina ................................45
2. Relativna (obligaciona) prava ...........................................................46
3. Imovinska i neimovinska prava .......................................................47
GLAVA DRUGA
Stvarno pravo ...................................................................................... 48
Odeljak prvi
Uvod
I. Pojam i naela stvarnog prava .............................................................48
1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo .....................48
2. Naela regulisanja stvarnog prava ...................................................48
II. Podela stvarnih prava ..........................................................................50
III. Podela stvari .......................................................................................50
1. Pojam ...............................................................................................50
2. Stvari u prometu (res in commercio) i
van prometa (res exstra commercium) .............................................51
3. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) ...51
4. Individualno odredene stvari i stvari odreene po rodu ....................52
5. Zamenljive i nezamenljive stvari .....................................................52
6. Potrošne i nepotrošne stvari .............................................................52
7. Deljive i nedeljive stvari ...................................................................52
8. Pripadak ...........................................................................................53
9. Plodovi (fructus)...............................................................................54
10. Novac i procena vrednosti stvari ....................................................54
VII
Odeljak drngi
Državina
I. Pojam državine. Detencija ...................................................................55
II. Subjekti državine .................................................................................55
III.Predmet državine ................................................................................56
IV.Vrste državine ......................................................................................56
1. Državina stvari i državina prava .......................................................56
2. Iskljuiva (individualna) državina i sudržavina ................................56
3. Zakonita i nezakonita državina.........................................................57
4. Savesna i nesavesna državina ...........................................................57
5.Prava (istinita) i manljiva (neistinita) državina ................................58
6.Neposredna i posredna državina ......................................................58
V. Pribavljanje i gubitak državine ...........................................................59
VI. Zaštita državine ................................................................................59
Odeljak trei
Pravo svojine
I. Pojam prava svojine ............................................................................61
II.Sadržina prava svojine .........................................................................61
III. Obeležja prava svojine ......................................................................62
IV. Sticanje prava svojine ........................................................................62
1. Derivativno sticanje prava svojine ..................................................62
1.1.Nain sticanja nepokretnih stvari ...........................................63
1.2.Nain sticanja pokretnih stvari ...............................................63
2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine ........................65
2.1. Održaj .................................................................................... 65
2.2. Sticanje svojine od nevlasnika ..............................................67
V. Zaštita prava svojine ...........................................................................68
1. Reivindikaciona tužba (actio rei vindicatio) ..................................68
2. Publicijanska tužba (actio Publiciana)........................................... 68
3. Negatorna tužba (actio negatoria) - tužba zbog uznemiravanja .....69
VI. Susvojina (condominium) ................................................................. 70
1. Pojam ............................................................................................. 70
2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici..................................... 70
2.1.Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar ................................. 70
2.2.Prava suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari .................. 71
3. Prestanak suvlasnike zajednice ..................................................... 71
VII. Zajednika svojina ........................................................................... 72
1. Pojam i obeležja ............................................................................ 72
2. Oblici zajednike svojine .............................................................. 72
VIII. Etažna svojina ................................................................................ 73
IX. Državna svojina ................................................................................ 73
X. Društvena svojina .............................................................................. 74
VIII
Odeljak etvrti
Stvarna prava na tuoj stvari
I. Pojam i podela ..................................................................................... 74
II. Založno pravo .................................................................................... 74
1.Pojam ............................................................................................... 74
2.Vrste založnih prava ......................................................................... 75
2.1.Uopšte ..................................................................................... 75
2.2.Založno pravo na osnovu ugovora ......................................... 76
2.3.Sudsko založno pravo ............................................................. 76
2.4.Zakonsko založno pravo ......................................................... 77
III. Naela založnog prava ....................................................................... 77
1. Uopšte ............................................................................................ 77
2. Naelo akcesornosti ....................................................................... 77
3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje ................. 78
4. Naelo specijalnosti ....................................................................... 79
5. Naelo nedeljivosti ........................................................................ 79
IV. Hipoteka (založno pravo na nepokretnim stvarima) ............................ 80
1. Pojam .............................................................................................80
2. Napuštanje naela ocijelnosti.......................................................80
3. Predmet hipoteke ...........................................................................80
3.1.Pojam ......................................................................................80
3.2.Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke .....................81
3.3.Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke ...............85
4. Sticanje hipoteke ............................................................................85
4.1. Uopšte ....................................................................................85
4.2. Ugovor o hipoteci ..................................................................85
4.3. Jednostrana hipoteka .............................................................86
5. Upis hipoteke .................................................................................87
6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti.........................................88
7. Prava i obaveze poverioca ............................................................. 88
8. Izbor sredstva namirenja ................................................................ 89
9. Vansudski postupak namirenja ....................................................... 89
10.Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji ................. 90
11.Redosled namirenja ....................................................................... 91
11.1.Prestanak hipoteke ................................................................ 91
11.2.Odricanje od hipoteke ........................................................... 92
11.3.Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti .................. 92
11.4.Prestanak hipoteke u opštem interesu ................................... 92
11.5.Amortizacija ......................................................................... 93
11.6.Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja ........................... 93
11.7.Centralna evidencija hipoteka ............................................... 93
IX
V. Pravo zaloge na pokretnim stvarima .................................................. 94
1. Pojam .............................................................................................. 94
2. Predmet zaloge ............................................................................... 94
3. Runa zaloga (pignus) .................................................................... 95
3.1. Pojam ..................................................................................... 95
3.2. Ugovor o zalozi (contractus pigneraticius). Pojam i osobine . 95
3.3. Prava i obaveze strana iz ugovora o zalozi............................. 95
3.4. Prenošenje založnog prava .................................................... 97
3.5. Prestanak založnog prava ...................................................... 97
4. Registarsko založno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) .............. 98
4.1.Pojam ...................................................................................... 98
4.2. Ugovor o zalozi ..................................................................... 99
4.3. Potraživanje koje se obezbeuje ............................................. 99
4.4. Dejstvo ugovora o zalozi ....................................................... 99
4.5. Namirenje na objektu zaloge.................................................. 100
4.6. Nain i redosled namirenja. Prestanak registarske zaloge ........ 101
GLAVA TREA
Osnovni pojmovi opšteg dela obligacionog prava .............................102
Odeljak prvi
Uvod
I. Pojam i deoba obligacionog prava ...................................................... 102
II. Pojam obligaciongo odnosa ............................................................... 102
III. Izvori obligacija ................................................................................. 103
Odeljak drngi
Ugovor
I. Pojam, osobine i znaaj.......................................................................103
II. Podela ugovora.................................................................................104
III. Zakljuenje ugovora .......................................................................107
1.Saglasnost volja .............................................................................107
1.1.Ponuda ..................................................................................108
1.2.Prihvatanje ponude ...............................................................109
1.3.Trenutak zakljuenja ugovora ...............................................110
1.4.Predugovor............................................................................110
2. Predmet ugovora ..........................................................................111
3. Osnov ugovora (kauza) ................................................................112
4. Mane (nedostaci) volje.................................................................112
5. Forma ugovora .............................................................................113
6. Pojaanje ugovora ........................................................................113
6.1.Kapara ..................................................................................114
6.2.Ugovorna kazna ....................................................................114
X
6.3.Odustanica ............................................................................ 115
IV. Dvostrano obavezni ugovori ............................................................ 116
1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja .......................................117
2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti........118
Odeljak trei
Prouzrokovanje štete
I. Pojam štete ......................................................................................... 119
II. Vrste štete......................................................................................... 120
III. Odgovornost po osnovu krivice....................................................... 120
IV. Objektivna odgovornost
(odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti).......... 121
V. Odgovornost proizvoaa stvari s nedostatkom ............................... 122
VI.Naknada materijalne (imovinske) štete ........................................... 124
1. Pojam i vrste naknade .................................................................. 124
2. Obim naknade materijalne štete .................................................. 125
Odeljak etvrti
Dejstvo obaveza
I. Ispunjenje obaveza i posledica neispunjenja ...................................126
II. Zatezna kamata ................................................................................ 127
III. Ugovorna kamata............................................................................. 128
IV. Pravo zadržavanja (ius retentionis).................................................. 128
1. Pojam. Nastanak .......................................................................... 128
2. Predmet i dejstvo prava zadržavanja ........................................... 129
Odeljak peti
Razne vrste obaveza
I. Novane obligacije ............................................................................ 130
II. Deljive obligacije ............................................................................. 131
III. Nedeljive obligacije ........................................................................ 131
IV. Solidarne obligacije......................................................................... 131
1. Solidarnost dužnika (pasivna solidarna obligacija) .....................132
2. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija) .................133
Odeljak šesti
Promena poverioca ili dužnika
I. Ustupanje potraživanja (cesija) .........................................................134
II. Preuzimanje duga ............................................................................135
Odeljak sedmi
Prestanak obaveza (obligacija)
I. Pojam .................................................................................................136
II. Ispunjenje obligacije ........................................................................ 136
1. Pojam ...........................................................................................136
2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja ............................... 137
3. Vreme i mesto ispunjenja ............................................................ 138
XI
4. Docnja ..........................................................................................139
4.1.Docnja dužnika ..................................................................... .139
4.2.Docnja poverioca .................................................................. .139
III. Prebijanje (kompenzacija) ............................................................... .140
IV. Otpuštanje duga ............................................................................... .142
V. Novacija ........................................................................................... .142
VI. Sjedinjenje (konfuzija) .................................................................... .143
VII. Nemogunost ispunjenja ............................................................... .144
VIII.Zastarelost potraživanja ................................................................ .144
1. Pojam ........................................................................................... 144
2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti ............................. 144
3. Opšti i posebni rokovi zastarelosti .............................................. 145
4. Zastoj zastarevanja ...................................................................... 147
5. Prekid zastarevanja ...................................................................... 148
Drugi deo
PRIVREDNO PRAVO
GLAVA PRVA
Statusno pravo.................................................................................. .150
Odeljak prvi
Privredni subjekti
I. Pojam..................................................................................................150
II. Osnovna zajednika pravila o privrednim društvima ..........................150
1. Pojam i obeležja ..........................................................................150
2. Razvrstavanje privrednih društava ...............................................151
3. Sistem osnivanja privrednog društva ..........................................152
4. Osnivanje privrednog društva ...................................................... 153
5. Imovina privrednog društva. Odgovomost osnivaa i drugih lica 153
6. Odgovornost za štetu zbog zloupotrebe društva...........................156
7. Identitet privrednog društva ................................................. .........156
7.1.Delatnost. ..................................................................... .........157
7.2.Sedište .......................................................................... .........158
7.3.Poslovno ime ............................................................... .........161
8. Registracija privrednog društva .....................................................161
8.1.Pojam. Dejstvo registracije .......................................... .........162
8.2.Nadležnost organa uprave. Predmet registracije ....................162
8.3.Postupak registracije. ................................................... .........163
8.4.Ništavost registracije osnivanja .............................................164
9. Preduzimanje pravnih poslova. ............................................ .........164
9.1.Pravna i poslovna sposobnost privrednog društva ................165
9.2.Zastupanje društva .................................................................165
XII
10.Odgovornost privrednog društva za obaveze ................................166
11.Lica koja imaju dužnost prema društvu.........................................166
Odeljak drugi
Pravne forme privrednih društva
I. Ortako društvo ................................................................................... 167
1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje ................................................... 167
2. Osnivaki akt i ugovor ortaka društva ........................................... 168
3. Odnosi izmedu ortaka i ortaka sa ortakim društvom ................... 168
3.1.Obaveza unošenja uloga. Raspolaganje udelom ...................... 168
3.2.Upravljanje ortakim društvom (poslovodstvo) ...................... 169
3.3.Raspodela dobiti i snošenje gubitaka ...................................... 169
3.4.Odgovornost ortaka za obaveze društva..................................170
3.5.Prestanak ortakog društva i istupanje ortaka ......................... 170
II. Komanditno društvo ........................................................................... 172
1. Pojam ............................................................................................. 172
2. Osnivanje komanditnog društva..................................................... 172
2.1.Zakljuenje i izmena osnivakog ugovora ............................. 172
2.2. Ugovor ortaka društva. Odnos osnivakog
ugovora i ugovora ortaka................................................................173
2.3.Registraciona prijava osnivanja komanditnog društva ............ 173
3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i društva ........................... 173
4. Odnosi komanditnog društva i ortaka prema treim licima ......... 174
5. Promene u lanstvu i status društva ............................................ 175
III. Društvo s ogranienom odgovornošu ............................................ 175
1. Pojam. Osnivai društva .............................................................. 175
2. Osnivanje društva ........................................................................ 176
2.1.Osnivaki akt ........................................................................ 177
2.2.Ugovor lanova društva. Odnos osnivakog
akta i ugovora........................................................................ 177
2.3.Osnovne obaveze lanova - ulozi i osnovni kapital ............. 177
3. Udeli u društvu ............................................................................ 178
3.1.Sticanje udela. Pravna priroda ............................................... 178
3.2.Knjiga udela. Znaaj upisa u knjigu udela ............................. 179
3.3.Prava po osnovu udela .......................................................... 179
3.4.Sopstveni ulozi društva ......................................................... 179
4. Osnovna prava lanova društva........ ........................................... 179
4.1.Pravo raspolaganja udelom .................................................. 179
4.2.Zalaganje udela od strane lana ............................................ 180
4.3.Pravo isplate dobiti ............................................................... 180
4.4.Organi društva s ogranienom odgovornošu ........................ 180
5. Prestanak svojstva lana društva i društva .................................... 182
XIII
IV. Akcionarsko društvo ........................................................................182
1. Pojam ...........................................................................................182
2. Osnivanje akcionarskog društva ..................................................183
3. Osnivaka skupština otvorenog akcionarskog društva .................183
4. Otvoreno i zatvoreno društvo ......................................................184
5. Akcije i druge hartije od vrednosti ..............................................184
6. Dividende i druge isplate akcionarima .........................................185
7. Osnovni kapital društva ...............................................................186
7.1.Vrste uloga i njihovo unošenje u društvo ..............................186
7.2.Minimalni osnovni kapital ....................................................186
8. Organi akcionarskog društva .......................................................186
8.1.Uopšte ..................................................................................186
8.2.Skupština akcionarskog društva ...........................................187
8.3.Upravni odbor, izvršni odbor i direktor ................................188
8.4.Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora.................. 188
8.5.Sekretar akcionarskog društva .............................................. 189
9. Prestanak društva .........................................................................190
V. Društveno preduzee .......................................................................190
VI.Javno predzee................................................................................. 191
Odeljak trei
Povezivanje i reorganizacija društva. Privredne komore
I. Povezivanje društava .........................................................................194
1. Pojam ...........................................................................................194
2. Nain povezivanja društava.........................................................194
3. Društva povezana kapitalom.
Kontrolno i znaajno ueše u kapitalu ...................................... 195
4. Društva povezana ugovorom .......................................................195
II. Reorganizacija privrednog društva................................................... 196
1. Pojam ...........................................................................................196
2. Statusne promene .........................................................................196
3. Promena pravne forme privrednih društava .................................197
3.1.Pojam .......................................................................................... 197
3.2.Vrste promene pravne forme........................................................ 198
III. Privredne komore ............................................................................198
1. Udruživanje u komore ...................................................................198
1.1.Pojam .......................................................................................... 198
1.2.Sistem komora. Organi komore .................................................. 199
1.3. Delatnost komore .......................................................................200
Odeljak etvrti
Preduzetnici i zdruge
I. Preduzetnici .......................................................................................200
1. Pojam, registracija i obeležja....................................................... 200
2. Prestanak preduzetnika ................................................................201
XIV
II. Zadruge ............................................................................................ 202
1. Pojam. Principi poslovanja ..........................................................202
2. Razgranienje ..............................................................................202
3. Razvrstavanje zadruga .................................................................203
4. Osnivanje zadruga........................................................................204
5. Organi zadruge.............................................................................204
6. Imovina zadruge ..........................................................................205
Odeljak peti
Finansijske i osiguravajue orgcmizacije
I. Finansijske organizacije.....................................................................206
1. Uopšte ..........................................................................................206
2. Banke ...........................................................................................206
2.1.Pojam banke ...............................................................................206
2.2.Vrste bankarskih poslova i podela banaka...................................207
2.3.Poslovi koje banka može obavljati ..............................................207
2.4.Osnivanje i poslovanje banke .....................................................208
2.5.Organizacija i organi banke.........................................................210
3. Narodna banka Srbije ..................................................................211
3.1.Pojam ..........................................................................................211
3.2.OrganiNBS ................................................................................211
3.3.Ovlašenja u oblasti monetarne politike......................................212
4. Berze ............................................................................................213
4.1.Pojam i osnivanje berzi. Uprava i akti berze ..............................213
4.2.Delatnost berze. Zabranjeni poslovi.............................................214
4.3.Arbitraža berze ............................................................................215
4.4.Prestanak rada berze....................................................................215
II. Društva za osiguranje .......................................................................215
1. Pojam. Vrste organizacija.............................................................215
2. Akcionarsko društvo za osiguranje. Organi .................................215
3. Društvo za uzajamno osiguranje .................................................216
4. Agencija za poslove pružanja drugih usluga u osiguranju .............216
Odeijak šesti
Prestanak društava i preduzetnika
I. Pojam i osnovi za prestanak .............................................................. 217
II. Likvidacija privrednog društva ........................................................ 218
1. Pretpostavke................................................................................. 218
2. Postupak. Likvidacioni upravnik ................................................. 218
3. Radnje likvidacionog upravnika ..................................................... 219
4. Isplate i okonanje likvidacije ..................................................... 220
III. Steajni postupak ............................................................................. 220
1. Pojam ............................................................................................ 220
2. Steaj ............................................................................................. 221
2.1.Pokretanje postupka steaja.................................................. 221
XV
2.2.Organi postupka steaja i otvaranje steajnog postupka ....... 221
2.3.Pokretanje prethodnog steajnog postupka ............................ 222
2.4.Pokretanje steajnog postupka .............................................. 222
2.5. Pravne posledice pokretanja steajnog postupka
po steajnog dužnika....................................................................... 223
2.6.Posledice pokretanja steajnog postupka na potraživanje ..... 224
2.7.Ostale važnije posledice pokretanja steajnog postupka ....... 224
2.8.Steajna masa. Utvrivanje potraživanja .............................. 225
2.9.Pobijanje pravnih poslova steajnog dužnika................ 226
2.10.Unovenje i deoba steajne mase.
Zakljuenje steajnog postupka........................................ 226
3. Reorganizacija ...........................................................................227
IV. Prestanak preduzetnika ...............................................................227
GLAVA DRUGA
Industrijska svojina .......................................................................... 229
I. Pojam .................................................................................................229
II. Izvori................................................................................................229
III.Podela ..............................................................................................230
1. Patentno pravo ...............................................................................230
1.1.Patent ....................................................................................230
1.2.Know - how...........................................................................244
2. Pravo znakova razlikovanja.........................................................245
2.1.Pravo na žig .......................................................................... 245
2.2.Pravo na dizajn...................................................................... 253
2.3.Pravo na zaštitu oznake geografskog porekla .......................260
GLAVA TREA
Ugovori u privredi ............................................................................ 268
I. Pojam ugovora u privredi .................................................................. 268
II. Osnovna obeležja ugovora u privredi............................................... 269
III. Ugovor o prodaji u privredi ............................................................. 270
1. Pojam, osobine ............................................................................ 270
2. Sastojci ugovora .......................................................................... 271
3. Roba............................................................................................. 271
3.1.Uopšte ................................................................................... 271
3.2.Rizik propasti ili ošteenja robe ........................................... 272
4. Cena ............................................................................................. 272
5. Obaveze prodavca ....................................................................... 273
5.1.Isporuka robe kupcu.............................................................. 273
5.2.Odgovornost za nedostatke stvari ......................................... 276
XVI
6.Obaveze kupca ............................................................................... 281
6.1.Uopšte ................................................................................... 281
6.2.Isplata cene ........................................................................... 281
6.3.Preuzimanje stvari................................................................. 281
IV. Modaliteti ugovora o prodaji ........................................................... 282
1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu ....................................... 282
2. Prodaja radi pokria..................................................................... 283
3. Kupovina radi pokria ................................................................. 284
4. Prodaja sa zadržavanjem prava svojine ....................................... 285
5. Prodaja sa specikacijom............................................................. 285
6. Kupovina na probu ...................................................................... 286
V. Ugovor o komisionu .......................................................................... 287
1. Pojam i osobine ugovora ............................................................. 287
2. Vrste ugovora o komisionu........................................................... 288
3. Samostalno istupanje komisionara ............................................... 289
4. Obaveze komisionara .................................................................. 289
4.1. Izvršenja naloga kako glasi .................................................. 289
4.2.Zakljuenje posla sa treim licem .......................................... 290
4.3.uvanje interesa komitenta ...................................................290
4.4.Saopštavanje komitentu imena saugovaraa ..........................291
4.5.Podnošenje izveštaja i polaganje rauna ................................291
5. Obaveze komitenta .......................................................................292
5.1.Omoguavanje komisionaru da izvrši nalog .........................292
5.2.Plaanje naknade (provizije)..................................................292
5.3.Naknada uinjenih troškova .................................................293
5.4.Obezbeenje potraživanja komisionara prema komitentu ...293
5.5.Odnosi sa treim licima ........................................................294
VI. Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi)....................................295
1. Pojam i osobine ugovora..............................................................295
2. Vrste trgovinskog zastupanja .......................................................296
3. Obaveze ugovornih strana ...........................................................297
3.1.Obaveze zastupnika ..............................................................297
3.2.Obaveze nalogodavca (ovlašenja zastupnika) ......................299
4.Prestanak ugovora ..........................................................................301
VII. Ugovor o posredovanju ................................................................. 302
1. Pojam i obeležja .......................................................................... 302
2. Razgranienje .............................................................................. 302
3. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 303
3.1.Obaveze posrednika .............................................................. 303
3.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 303
VIII. Ugovor o uskladištenju ................................................................. 304
1. Pojam i obeležja ugovora ............................................................ 304
2. Vrste skladišta .............................................................................. 304
XVII
3. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 305
3.1.Obaveze skladištara .............................................................. 305
3.2.Obaveze ostavodavca ............................................................ 307
IX. Ugovor o graenju ........................................................................... 309
1. Pojam ugovora. Bitni sastojci ....................................................... 390
2. Pravna priroda ............................................................................. 310
3. Zakljuenje ugovora .................................................................... 311
4. Obaveze ugovornih strana ........................................................... 312
4.1.Obaveze izvoaa ................................................................. 312
4.2.Obaveze naruioca ............................................................... 314
4.3.Predaja izgraenog objekta naruiocu................................... 315
4.4.Odgovornost izvoaa radova za štetu .................................. 316
X. Ugovor o špediciji (otpremanju) ...................................................... 318
1. Pojam i osobine.............................................................................. 318
2. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 320
2.1.Obaveze špeditera ................................................................. 320
2.2.Obaveze nalogodavca ........................................................... 321
XI.Ugovor o prevozu stvari železnicom................................................ 323
1.Pojam i obeležja ugovora ............................................................... 323
2.Vrste ugovora ................................................................................. 323
3.Tovarni list ..................................................................................... 324
4. Obaveze ugovornih strana ............................................................. 325
4.1.Obaveze prevozioca ..............................................................325
4.2.Obaveze pošiljaoca (ovlašenja prevozioca) ........................328
5.Ugovorna odgovornost prevozioca.................................................328
XII. Ugovor o prevozu stvari drumom ..................................................330
1. Pojam i obeležja ..........................................................................330
2. Obaveze prevozioca.....................................................................332
3. Ugovoma odgovornost prevozioca ..............................................334
4. Obaveze pošiljaoca i primaoca ....................................................335
XIII.Ugovor o mešovitom (kombinovanom) prevozu ...........................336
l. Pojam ...........................................................................................336
2. Pravna priroda .............................................................................337
3. Razgranienje ..............................................................................337
4. Osnovne obaveze iz ugovora .......................................................339
GLAVA ETVRTA
Hartije od vrednosti ....................................................................... 340
Odeljak prvi
Osnovna praviia o hartijama od vrednosti
I. Pojam .................................................................................................340
II. Izvori prava ......................................................................................341
III. Bitna obeležja hartija od vrednosti ................................................... 341
XVIII
IV. Razgranienje izmeu hartija od vrednosti i drugih isprava ...........342
V. Bitni sastojci hartija od vrednosti ..................................................... 343
VI.Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze ................... 344
VII.Podela hartija od vrednosti .............................................................345
VIII.Bitna obeležja hartija od vrednosti na donosioca,
na ime i po naredbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
1. Hartije od vrednosti na donosioca ............................................... 346
2. Hartije od vrednosti na ime ..........................................................346
3. Hartije od vrednosti po naredbi ................................................... 347
Odeljak drugi
Pojedine hartije od vrednosti
I. Menica .............................................................................................. 348
1. Pojam i funkcije menice .............................................................. 348
2. Nastanak menice.......................................................................... 348
3. Izvori meninog prava ................................................................. 349
4. Pravna priroda menice ................................................................. 350
5. Menina naela ............................................................................ 351
6. Vrste menice ................................................................................ 352
7. Elementi menice .......................................................................... 353
7.1.Bitni elementi (sastojci) menice ............................................ 353
7.2.Nebitni (fakultativni) menini elementi - klauzule u menici . 354
8.Menine radnje ............................................................................... 355
8.1.Uopšte ................................................................................... 355
8.2.Izdavanje menice ................................................................... 355
8.3.Umnožavanje i prepisi menice .............................................. 357
8.4.Prenos menice ....................................................................... 357
8.5.Avaliranje menice .................................................................358
8.6.Akceptiranje menice .............................................................359
9. Plaanje meninog iznosa..............................................................360
10. Intervencija ..................................................................................361
11. Protest...........................................................................................362
ll.l.Pojam .................................................................................362
11.2.Vrste protesta ......................................................................362
11.3.Postupak. Sadržaj protestne isprave ....................................363
12.Notikacija...................................................................................363
13.Regres ..........................................................................................364
14.Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori...........................364
15.Zastarelost ....................................................................................365
16.Neosnovano obogaenje ..............................................................366
II. ek ...................................................................................................366
1. Pojam i uloga eka ......................................................................366
2. Istorijat. Izvori prava ...................................................................366
3. Bitni sastojci eka ........................................................................367
XIX
4.
5.
6.
7.
Nebitni sastojci eka ....................................................................368
Nedozvoljene klauzule u eku .....................................................369
Vrste ekova.................................................................................369
ekovne radnje ............................................................................372
7.1.Izdavanje eka ......................................................................372
7.2.Prenos eka ...........................................................................372
7.3.Avaliranje eka .....................................................................372
7.4.Isplata eka ...........................................................................373
7.5.Opozivanje eka ...................................................................373
7.6. Regres zbog neisplate eka ..................................................374
7.7.Tužba iz osnovnog odnosa ....................................................374
7.8.Prestanak prava.....................................................................374
III. Skladišnica ....................................................................................... 375
1. Pojam ...........................................................................................375
2. Izdavanje ...................................................................................... 375
3. Sastojci i sadržina ........................................................................376
4. Prenošenje ................................................................................... 376
5. Protest. Regresni zahtev .............................................................. 377
IV. Legitimacione hartije i znaci ............................................................ 378
1. Legitimacioni znaci...................................................................... 378
2. Legitimacione hartije ................................................................... 379
NAPOMENE ............................................................................................................ 381
XX
SKRAENICE
AD
Akcionarsko društvo
AGZ
Opšti austrijski graanski zakonik iz 1811
VPS
Viši privredni sud
VSS
Vrhovni sud Srbije
EIP
Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada,
NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1978
DOO
Društvo s ogranienom odgovornošu
DP Društveno preduzee
ZBDFO Zakon o bankama, “Službeni glasnik RS” broj 107/2005
ZNBS
Zakon o Narodnoj banci Srbije, “Službeni glasnik RS”, br.
72/2003, 55/2004 i 85/2005 – drugi zakon.
ZOGP
Zakon o oznakama geografskog porekla,”Službeni list
SCG”, broj 20/2006
ZZJ
Zakon o zadrugama ,”Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98;
“Službeni glasnik RS”, br. 101/2005 i 34/2006
ZZP
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim
u registar, “Službeni glasnik RS”, broj 57/2003
ZZS
Zakon o zadrugama, “Službeni glasnik SRS”, broj 57/89 i
“Službeni glasnik RS”, br. 67/93, 46/95 i 101/2005 – drugi
zakon.
ZIP
Zakon o izvršnom postupku, “Službeni .glasnik RS”, broj
125/2004
ZOVP
Zakon o vanparninom postupku, “Službeni glasnik SRS”, br.
25/82 i 48/88
ZOŽ
Zakon o žigovima ,”Službeni list SCG”, br. 61/2004 i
7/2005
ZOJP
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od
opšteg interesa, “Službeni glasnik RS”, broj 25/2000 i
25/2002
ZOK
Zakon o koncesijama,”Službeni glasnik RS”, broj
55/2003
ZOM
Zakon o menici, “Službeni list FNRJ”, broj 104/46,
“Službeni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70, 57/89 i “Službeni
list SRJ”, broj 46/96
XXI
ZOO
Zakon o obligacionim odnosima, “Službeni list SFRJ”,
br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i “Službeni list SRJ”, broj
31/93
ZOPA
Zakon o patentima, “Službeni glasnik RS”, br. 32/2004 i
35/2004
ZOP RS Zakon o preduzeima Republike Srpske, “Službeni glasnik
RS”, broj 24/98
ZOS
Zakon o osiguranju, “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004,
70/2004, 61/2005 i 85/2005 – drugi zakon.
ZOSPO Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, “Službeni
list SFRJ”, br.6/80 i 36/90 i “Službeni list SRJ”, broj
29/96
XXII
ZSP
Zakon o steajnom postupku “Službeni glasnik RS”, broj
84/2004 i 85/2005 – drugi zakon.
ZOT
Zakon o trgovini, “Službeni list SRJ”, br. 32/93, 50/93,
41/94, 22/96, 29/96, 37/2002
ZO
Zakon o eku, “Službeni list FNRJ”, broj 105/46, “Službeni
list SFRJ”, broj 12/65, 50/71, 52/73 i “Službeni list SRJ”,
broj 46/96
ZPZD
Zakon o pravnoj zaštiti dizajna, “Službeni glasnik RS”,
broj 61/2004
ZPD
Zakon o privrednim društvima, “Službeni glasnik RS”,
broj 125/2004
ZPN
Zakon o prometu nepokretnosti ,“Službeni glasnik RS”,
broj 42/98
ZPI
Zakon o planiranju i izgradnji, “Službeni glasnik RS” br.
47/2003 i 34/2006
ZPP
Zakon o parninom postupku, “Službeni glasnik RS”, broj
125/2004
ZRPS
Zakon o registraciji privrednih subjekata, “Službeni glasnik
RS”, br. 55/2004 i 61/2005
ZSO
Zbirka sudskih odluka
ZTHV
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih nansijskih
instrumenata, “Službeni glasnik RS”, broj 46/2006
ZUP
Zakon o opštem upravnom postupku, “Službeni list SRJ”,
broj 33/97 i 31/2001
ZUPD
Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju,
“Službeni list SRJ”, broj 26/95)
ZUPŽ
Zakon o ugovorima o prevozu u železnikom saobraaju
“Službeni list SRJ”, broj 26/95
ISP
Izbor sudske prakse
JP
Javno preduzee
KD
Komanditno društvo
NBS
Narodna banka Srbije
OD
Ortako društvo
OIZ
Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru iz
1888
OUZ
Opšte uzanse za promet robom, “Službeni list FNRJ”, broj
15/54
PZ Porodini zakon, “Službeni glasnik RS”, broj 18/2005
GZRF
Graanski zakonik Ruske Federacije (prvi deo stupio na
snagu 1. januara 1995, a drugi deo 1. marta 1996)
ZRPS
Zakon o registraciji privrednih subjekata, “Službeni glasnik
RS”, broj 55/2004
ZTDH
Zakon o trgovakim društvima Hrvatske, “Narodne novine”, broj 11/93
ZTDF
Zakon o trgovakim društvima Francuske od 24. jula
1966
IGZ
Italijanski graanski zakonik iz 1942
JTZ
Jednoobrazni trgovaki zakonik SAD iz 1962
NGZ
Nemaki graanski zakonik iz 1896
NTZ
Nemaki trgovaki zakonik iz 1897
TZKJ
Trgovaki zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1937
SGZ
Srpski graanski zakonik iz 1844
TZKS
Trgovaki zakonik Kneževine Srbije iz 1860
TZF
Trgovaki zakonik Francuske iz 1808
FGZ
Francuski graanski zakonik iz 1804
HGZ
Holandski graanski zakonik iz 1994
ŠvZO
Švajcarski zakonik o obligacijama iz 1911
XXIII
XXIV
PRVI DEO
OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
1
2
PRIVREDNO PRAVO
Glava prva
UVOD U IMOVINSKO I
PRIVREDNO PRAVO
Odeljak prvi
POJAM, PREDMET, METOD I IZVORI
IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA
I.
IZRAZI PRIVATNO, GRAANSKO,
CIVILNO I IMOVINSKO PRAVO
Izraz privatno pravo je nastao prevodom latinskih rei ius privatum
(privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius publicum (javno
pravo) i ius privatum (privatno pravo)1 s obzirom na interes koji se pravnom
normom štiti.2 Nešto potpunija denicija istie da se javno pravo “može opisati kao ono pravo, koje reguliše odnose pojedinaca prema državi kao vlasti,
i odnose pojedinih vlasti meu sobom, dok bi privatno pravo bilo ono, koje
reguliše iskljuivo odnose izmeu samih pojedinaca, ili i pojedinaca i države,
ali ne kao vlasti”.3 Ako bi se ova podela prihvatila najznaajniji deo privatnog
prava je graansko pravo (prema toj podeli u privatno pravo bi se, danas, pored
graanskog prava, uvrštavalo privredno pravo, intelektualno pravo, lino pravo,
saobraajno pravo, radno pravo itd),4 što je neke pisce opredelilo da privatno
pravo izjednae sa graanskim,5 iako je pojam “privatno pravo” širi od pojma
“graansko pravo”.6
Naziv graansko pravo je nastao prevodom latinskih rei ius civile (one
su oznaavale pravo koje je rezervisano samo za rimske graane (cives), a ne
za strance (peregrine) tj. graane drugih tadašnjih državica (civitates).7 Danas
graansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata: uvodni (opšti) deo, stvarno
pravo, nasledno, porodino i obligaciono. U širem smislu ovaj izraz ima u vidu,
pored ovih delova, i novorazvijena prava – privredno, intelektualno, radno i dr.8
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
3
Imovinsko pravo (u objektivnom smislu) je skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih, obligacionih i
naslednih prava, i pravni položaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i zikih
lica). Izrazom imovinsko pravo se oznaava najznaajniji deo graanskog prava
koji reguliše odnose koji nastaju prometom robe ili usluga na tržištu, pri emu
se novac pojavljuje kao sredstvo plaanja. Ovaj pojam ne obuhvata privredno
pravo, koje se izdvojilo iz graanskog prava i formiralo posebnu naunu disciplinu.9
U okviru predmeta Privredno prava izložiemo osnove imovinskog prava. Za potrebe studenata Fakulteta za nansijski menadžment i osiguranje iz
imovinskog prava izdvojeni su: opšti (uvodni deo) imovinskog i privrednog
prava, stvarno pravo i opšti deo obligacionog prava.
Izrazi imovinsko, graansko, privatno i civilno pravo se, neretko, upotrebljavaju kao sinonimi.10
II.
PREDMET IMOVINSKOG PRAVA
Predmet discipline imovinskog prava su odnosi koje ono ureuje. On je
raznorodan i obuhvata opšti deo imovinskog prava, stvarno pravo, obligaciono pravo i nasledno pravo.11 Opšti deo imovinskog prava sadrži institute
iz posebnih delova imovinskog prava (stvarnog, obligacionog i naslednog)
koji su im zajedniki, kao što su: statusi pravnih subjekata, pravni poslovi tih
subjekata, njihovo zastupanje, vrste subjektivnih imovinskih prava, povreda
i zaštita prava itd. Stvarno pravo je skup pravila kojim su ureeni odnosi
pravnih subjekata povodom stvarnih prava. Predmet discipline obligacionog
prava, je skup pravnih normi, kojim su regulisani obligacioni odnosi. Obligacioni odnosi sadrže imovinska prava i obaveze poverioca i dužnika u prometu
robe i usluga. Predmet naslednog prava, je skup pravnih normi koje regulišu
imovinske odnose nastali posle smrti zikog lica. Izlaganja o institutima
naslednog prava nisu predviena programom Fakulteta te su izostavljena.
III.
POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA
Izraz “privredno pravo” može oznaavati granu pravnog sistema ili
naunu disciplinu.
Privredno pravo (kao grana pravnog sistema) obuhvata važea pravna
pravila kojima su regulisani statusi (položaji) privrednih subjekata (pravnih i
zikih lica), i njihovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter.
4
PRIVREDNO PRAVO
Privredno pravo (kao nauna disciplina) prouava i tumai pravna pravila (kojima su regulisani statusi privrednih subjekata i drugih uesnika i njihovi pravni poslovi) primenom više naunih metoda izuavanja i tumaenja
važeeg prava (de lege lata) pri emu predlaže donošenje drukijih, primerenijih rešenja (de lege ferenda).
Naziv “privredno pravo” je, sve donedavno, bio opšteusvojen u našoj
pravnoj literaturi.12 On bi, po mišljenju nekih autora, oznaavao da su subjekti
privrednog prava samo privredne organizacije (a ne i zika lica koja se profesionalno bave privrednom delatnošu) i da je dirigovanje države osnovno
obeležje statusa i poslova privrednih subjekata, “dok je u tržišnim uslovima
osnovno obeležje autonomija volje ovih subjekata”.13
Termin “trgovako pravo” (usvojen u pravu prve Jugoslavije) prvenstveno bi imao u vidu status i staleško pravo trgovaca i njihove pravne poslove, a
ne i pravne poslove netrgovaca (što savremeni pravni sistemi ne prihvataju).
Izraz “trgovinsko pravo” bi ukazivao da su predmet njegovog regulisanja
samo trgovinski odnosi (promet robe), a ne i ostale privredne delatnosti, tako
da bi obuhvatalo samo ugovorne odnose.14
Danas se sree i naziv “poslovno pravo” koje, po jednom mišljenju,
pored pravnih normi o statusu privrednih subjekata i njihovih pravnih poslova, obuhvata npr. i materijalno pravne propise o steaju, nedopuštenoj
konkurenciji, industrijskoj svojini, poslovima efektnih berzi, menici i eku,
drugim hartijama od vrednosti.15 Po drugom mišljenju poslovno pravo, osim
navedene materije, prouava pravo tržišta rada (pravni promet radne snage i
pravni režim radnih odnosa izmeu poslodavca i zaposlenih) i meunarodno
poslovno pravo (meunarodno privredno - pravno poslovanje i druge oblike
privrednog poslovanja sa inostranstvom).16
Naziv privredno pravo je usvojen je i u nekim drugim pravnim sistemima
(kao npr. u Engleskoj pod nazivom “commercial law” ili “mercantile law”, u
Francuskoj “droit commercial”, u Italiji “diritto commerciale”, u Nemakoj
“Handelsrcht”, a u Rusiji “hazjajstvenoje pravo”), koja poivaju na razvijenim slobodnim tržištima, a ta grana prava po svom predmetu odgovara
“privrednom pravu” u SCG.17 Naziv “privredno pravo” nije napušten ni u
savremenom jugoslovenskom pravu.18
Predmet privrednog prava su pravila koja regulišu status (pravni
položaj) privrednih subjekata i njihove pravne odnose. Prvi deo privrednog
prava se oznaava kao “privredno statusno pravo”, a drugo kao “privredno
ugovorno pravo”. U privredno statusno pravo se, prvenstveno, uvrštavaju
norme (pretežno imperativnog karaktera) koje ureuju nastanak, oblike, bitna
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
5
obeležja, imovinu, organe i zastupanje privrednih subjekata, nadzor nad njihovim radom, udruživanje i prestanak. Privredno ugovorno pravo obuhvata
norme (pretežno dispozitivnog karaktera) koje regulišu odnose koje uspostavljaju privredni subjekti, voeni autonomijom volje i to: ugovore u privredi,
izdavanje hartija od vrednosti i bankarske poslove.
IV. METOD IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA.
NAELA REGULISANJA
Metod proistie iz naela koja su zastupljena u regulisanju imovinskog i
privrednog odnosa i statusa, prilikom njegovog nastanka, izmene i prestanka;
odreivanja uloge, ovlašenja i obaveza strana u odnosu i objekta tog odnosa;
sankcije zbog povrede prava i zaštite prava.19
Po svom znaaju istiu se naela: 1) autonomije volje, 2) ravnopravnosti
strana, 3) prenosivosti (prometljivost) imovinskih prava, 4) imovinska sankcija, 5) zaštita na privatni zahtev i 6) dispozitivnosti normi.
1. Autonomija volje
Autonomija volje je mogunost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj
volji urede svoje odnose te da slobodno odluuju o vršenju prava koja im pripadaju. Autonomija volje obuhvata: a) slobodu zasnivanja pravnih poslova i
b) slobodu vršenja prava.
Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da
zasnuje ili ne zasnuje pravni posao; da bira stranu sa kojim e zasnovati taj
posao i da, eventualno, sa drugom stranom (ako se zakljuuje ugovor ili drugi
dvostrani pravni posao) odredi sadržinu pravnog posla. Sloboda vršenja prava
je ovlašenje subjekta da o vršenju ili nevršenju prava, nainu vršenja prava,
raspolaganju pravima i njihovoj zaštiti, odluuje po svojoj volji. Autonomija
volje proizilazi iz injenice da su imovinskopravni odnosi pretežno regulisani
dispozitivnim normama koje se primenjuju kad strane svoj odnos ne urede
po svojoj volji. Autonomija volje je ograniena prinudnim propisima, javnim
poretkom i dobrim obiajima.
2. Ravnopravnost strana
Ravnopravnost strana je princip po kome se svi uesnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak položaj. U tom odnosu volja jedne strane nije potinjena
volji druge. Fizika i pravna lica, kao uesnici imovinskog i privrednog odnosa, jednaki su u svim pravnim situacijama.
6
PRIVREDNO PRAVO
3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava
Imovinska prava su, po pravilu, odvojena od linosti i mogu služiti
drugome. Veina imovinskih prava su, stoga, po prirodi prenosiva. Voljom
njihovog imaoca ili na nain odreen zakonom ta prava se prenose sa jednog
na drugog pravnog subjekta.
Neka imovinska prava su neprenosiva. Tako je npr. plodouživanje (ususfructus), neprenosivo iako je imovinsko pravo, jer je vezano za linost (traje
do smrti plodouživaoca, ako pre toga nije prestalo na nain odreen ugovorom, odlukom suda ili zakonom). Neprenosivo je i zakonsko izdržavanje
izmeu supružnikava, roditelja i dece i drugih srodnika, pošto je zakonom
vezano za odreeno lice.
4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)
Imovinska sankcija je graanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze. Iako se naziva sankcija ona u graanskom pravu nema karakter kazne kao što je to sluaj u krivinom i upravnom pravu. U savremenim
pravima nije predviena sankcija na linim dobrima dužnika ni njegovoj imovini. Imovinska sankcija se ispoljava u ekvivalentnosti inidbi - naelu obligacionog prava po kome se strane prilikom zakljuenja dvostranih ugovora
rukovode principom jednake vrednosti uzajamnih davanja. Imovinska sankcija se primenjuje i na dužnika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim
ispunjenjem.
5. Zaštita na privatni zahtev
Iz naela autonomije volje proistie i naelo pružanja zaštite na privatni zahtev titulara tog prava. On može, a ne mora da štiti svoje ugroženo ili
povreeno pravo. Državni organ, po pravilu, ne pokree postupak pred sudom po službenoj dužnosti (ex ofcio) nego po privatnom zahtevu imaoca
ugroženog ili povreenog prava (ex privato). Zahtev se, po pravilu, podnosi
sudu ali, za zaštitu pojedinih subjektivnih prava, i organima uprave.
6. Naelo dispozitivnosti normi
Veina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera. Subjekti
imovinskog odnosa ne moraju prihvatiti dispozitivna zakonska rešenja. Strane
mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego što je zakonom odreeno.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
7
7. Kombinacija naela i kumulacija
Navedena naela stiu se kumulativno ili samo neki od njih u imovinskopravnom odnosu, sa razliitim domašajima. Svako naelo ima izuzetke. Tako je
autonomija volje ograniena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim
obiajima (lan 10. ZOO); ravnopravnost strana mogunošu jedne, po pravilu,
ekonomski jae strane, da unapred pripremi tekst ugovora, naelu prenosivosti
suprotstavlja se neprenosivost ak i imovinskih prava, ako su vezana za linost
itd.
V.
IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA
1. Pojam izvora
Izraz izvor prava naješe se upotrebljava u dva osnovna znaenja.20 Jedan ima u vidu snagu, uzrok koji stvara pravo, a drugi oblike u kojima se
pravo ispoljava. Prva pravna pojava se naziva materijalni izvor prava, a druga
formalni izvor prava.
Materijalni izvor prava je suština prava, njen pravi izvor, a sa kauzalno
sociološkog gledišta se ispituje koji socijalni inioci vrše uticaj na zakonodavca i druge autoritete ije odluke imaju obaveznu snagu.21
Formalni izvor prava (oznaava se i kao objektivno pravo) odražava i
potvruje materijalni izvor prava kroz opšte norme (pravne akte). Opšte norme,
koje ureuju imovinske i privredne odnose, primenjuju se na sve odnose iste
vrste. One se ne iscrpljuju jednom primenom nego se potvruju,22 za razliku od
pojedinane norme koja se primenjuje samo na konkretan sluaj nakon ega njena važnost prestaje. Opšta norma, sadržana u formalnom izvoru prava, donosi se
unapred za sve subjekte ime se obezbeuje ravnopravnost i pravna sigurnost.
Najvažniji izvor formalnog imovinskog i privrednog prava je zakon,
ali je znaajna i uloga nepisanih i pisanih obiaja, naroito uzansi. Ali, pod
odreenim pretpostavkama sudska praksa može uticati na primenu formalnih
izvora prava. Izuzetno na imovinske odnose mogu se primeniti pravna pravila
iz zakonika prve Jugoslavije ija važnost je prestala.
2. Zakon
Zakon je najvažniji pisani izvor, a predstavlja sistematizovane pravne
norme koje regulišu imovinske i privredne odnose, donesen od najviše zakonodavne vlasti, najviši pravni akt, posle ustava.
8
PRIVREDNO PRAVO
Veina evropskih država je donela graanske i trgovake zakonike koji
su regulisali imovinske i privredne odnose. Francuska je donela Graanski
zakonik - FGZ 1804 (Code civil), Trgovaki zakonik - FTZ 1807. god (Code de
commerce), Austrija Graanski zakonik - OAGZ 1811, a Trgovaki zakon - ATZ
1897; Srbija, pre nastanka prve Jugoslavije, Graanski zakonik - SGZ 1844, a
Trgovaki zakonik - STZ 1860; Crna Gora Imovinski zakonik - OIZ 1888. godine, a Trgovaki zakonik - TZCG 1910; Nemaka Graanski zakonik - NGZ
1896, a Trgovaki zakon - NTZ 1897. godine. Švajcarska je donela Graanski
zakonik - ŠvGZ 1907 godine (stupio je na snagu 1. januara 1912. godine) ali i
poseban Zakonik o obligacijama - ŠvZO od 30. 3. 1911. godine koji je jedinstveno regulisao imovinske i privredne odnose, Holandija Graanski zakonik
1994 (HGZ), Rusija Graanski zakonik - RGZ, prvi deo 1994. godine, a drugi
deo 1995. itd.
Najvažniji formalni izvor imovinskog i privrednog prava u našoj zemlji
su: Zakon o privrednim društvima, Zakon o obligacionim odnosima (ZOO),
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata, Zakon
o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), Zakon u vazdušnoj plovidbi,
Zakon o ugovorima o prevozu u železnikom saobraaju, Zakon o ugovorima
o prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi)
itd.
3. Primena pravnih pravila
Svi imovinski i privredni odnosi nisu regulisani pozitivnim propisima
(kao što je npr. ugovor o posluzi, poklonu, ortakluku itd). Pod odreenim
pretpostavkama na te odnose se mogu primeniti pravna pravila iz graanskih
odnosno trgovakih zakonika koji su važili na podruju prve Jugoslavije
(SGZ, AGZ i OIZ), na osnovu ovlašenja iz Zakona o nevažnosti pravnih
propisa donetih pre 6. 4. 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.23
Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr) koje su doneli
organi vlasti okupatora i njegovih pomagaa na podruju FNRJ, za vreme neprijateljske okupacije, su proglašeni nepostojeim, dok su pravni propisi koji
su bili na snazi na dan 6. 4. 1941. godine izgubili pravnu snagu.
Pravna pravila mogu se primenjivati na odnose koji nisu ureeni važeim
propisima, a nisu u suprotnosti sa Ustavom i ostalim pozitivnim propisima.
Odgovarajua pravna pravila mogu se primeniti i iz zakonika koji su važili
na drugom podruju, ako je to pravno pravilo primerenije u pojedinom sluaju.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
9
4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova
privrednog i imovinskog prava
Pre stupanja na snagu ZOO u Jugoslaviji su za privredno pravo važili
jedni, a za graansko (imovinsko) pravo drugi izvori. Takva pravna situacija
postojala je još od prve Jugoslavije, koja je bila rascepkana na više pravnih
podruja.
Na teritoriji Srbije (izuzev Vojvodine) važio je Srpski graanski zakonik
- SGZ od 1844, godine i Trgovaki zakonik od 1860. godine. Osnovni izvor
trgovakog prava u Crnoj Gori je bio Trgovaki zakon od 1910. godine, a
graanskog prava Opšti imovinski zakonik - OIZ iz 1888. godine. Hrvatsko
- ugarski Trgovaki zakon od 1875. godine primenjivao se na trgovce u
Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, dok je graanskopravne odnose regulisao
OAGZ. Na ovim podrujima su graanski zakonici primenjivani kao opšti,
ako drukije nije bilo propisano.
Do stupanja na snagu ZOO (stupio je na snagu 1.10.1978.) na pravne
poslove privrednog prava se, u više pravnih situacija, primenjivala pravna
pravila iz pomenutih trgovakih zakonika.24 Pravni poslovi privrednog i imovinskog prava su, u našem pravu, jednistveno regulisani. Odredbe ZOO koje se
odnose na ugovore primenjuju na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u
privredi nije izriito drukije odreeno.
5. Obiaji
5.1. UOPŠTE
Obiaji su opšte norme i izvor imovinskog i privrednog prava koje nastaju dugotrajnim spontanim ponavljanjem ponašanja ljudi u ovoj oblasti.25
Obiaj nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava
i zakona i drugih opštih akata. ZOO, meutim, obiajima daje znaaj izvora
imovinskog, a posebno privrednog prava. Takvo opredeljenje zakonodavca je
opravdano jer u ZOO pretežu norme dispozitivnog karaktera. Primena obiaja
može proizilaziti iz izriite odredbe zakona u tom pravcu, iz prirode posla ili
volje strana.
Ako su obiajna pravila u sukobu sa imperativnim (prinudnim) normama
ona ne mogu biti izvor prava. Tada e se imperativna norma primeniti bez
obzira na volju stranaka.
10
PRIVREDNO PRAVO
5.2. PRIVREDNI OBIAJ - IZVOR PRIVREDNOG PRAVA
Obiaji imaju sve vei znaaj za regulisanje privrednih odnosa.26 Dovoljno je da obiaj postoji i da se primenjuje.27 Danas se takvi obiaji lakše dokazuju “nego što je to ranije bio sluaj”.28 U privrednom pravu se ne zahteva
dugotrajno vršenje obiaja da bi se pouzdano utvrdilo da on postoji. Obiaji
u privredi se tako mogu dokazivati itanjem zbirki sudskih odluka i pravne
literature, a u krajnjem sluaju i saslušanjem veštaka.29
Privredni obiaji se, prema podruju za koje važe (teritorijalni kriterijum), mogu razvrstati na opšte (primenjuju se na celu zemlju) i lokalne (regionalne) koji su omeeni užim podrujem ili pojedinim mestom. Jau pravnu
snagu u odnosu na opšti obiaj ima mesni obiaj jer se pretpostavlja da je on
poznat ugovornim stranama. Prema materiji koju ureuju obiaji mogu biti
horizontalni (važe za sve privredne grane) i obiaji struke - vertikalni (važe
za jednu privrednu granu ili deo te grane).
5.3. UZANSE
Uzanse privredni (trgovaki) obiaji koji su skupljeni, sistematizovani
i objavljeni od strane za to ovlašenog tela. Dele na opšte i posebne (specijalne). Opšte uzanse važe za celokupnu oblast trgovinskih (privrednih) odnosa, a posebne samo za pojedine vrste trgovinskih poslova ili pojedinu granu.
Znaajne su Opšte uzanse za promet robom, Luke uzanse i pojedine posebne
uzanse.
Opšte uzanse za promet robom su poslovni obiaji koje je kodikovala
Glavna državna arbitraža Jugoslavije,30 a važile su (i danas se mogu primenjivati) ne samo na kupovinu i prodaju robe nego i za ostale poslove prometa
robom. One su jedinstvene (važile su na celom podruju druge Jugoslavije),
potpune i sadrže opšte institute koji su zajednike za sve grane prometa robom.31 Bivša Glavna državna arbitraža je 1950. godine donela Luke uzanse32
koje, takoe, imaju obeležja opštih uzansi.
Posebne uzanse se ne primenjuju na sve obligacione odnose nego samo
na odreenu trgovnisku oblast, što se i oznaava u nazivu uzansi. Znaajne
su, tako, Posebne uzanse za trgovinu povrem, Posebne uzanse o graenju,
Posebne uzanse u prometu na malo itd.
Nakon stupanja na snagu ZOO uzanse gube na znaaju. Na obligacione
odnose primenjuju se uzanse ako su strane u obligacionom odnosu ugovorile
njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
11
6. Opšti uslovi poslovanja
Opšti uslovi poslovanja su skup pravila, sadržanih u ugovoru ili aktu izvan
njega, prethodno pripremljenih u pismenom obliku od jedne strane, koje su izvor
ovlašenja i obaveza za obe strane. Nazivaju se i formularni ugovori, ali i opšti
uslovi poslovanja, jer predstavljaju uslove pod kojima neko društvo posluje.33
7. Sudska i arbitražna praksa
Sudsku praksu predstavljaju odluke sudova (presude, rešenja) koje su
se, u istovrsnim sluajevima, ustalile tako da ih jedinstveno primenjuju svi
nadležni sudovi. U našem pravu sudska i arbitražna praksa nije formalni izvor
prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih opštih akata.34
Sudsko tumaenje pravnih normi, na osnovu kojih je donesena pravnosnažna
odluka, ne obavezuje sud da ubudue na isti nain tumai pravne propise niti
da donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako je odluku doneo viši sud niži
sudovi taj stav u praksi naješe prihvataju da ne bi, po pravnim lekovima,
odluka bila ukinuta. Ustavi i zakoni na posredan nain pridaju znaaj sudskoj praksi. Vrhovni sud utvruje naelne pravne stavove i naelna pravna
mišljenja radi jedinstvene primene zakona i drugih propisa od strane sudova
u Republici.
8. Precedenti
Za razliku od principa da sudska praksa (formalnopravno) nije izvor prava,
karakteristinog za kontinentalno (evropsko) pravo u engleskom pravu i pravu
zemalja koje su se razvijale pod njegovim uticajem važi suprotno pravilo. Tako
je englesko pravo zasnovano na precedentima - na poštovanju pravnih principa koji se izvode iz sudskih odluka. Pravno pravilo koje je u pojedinanom
sluaju stvorio sudija i koje je primenio postaje, pod odreenim uslovima, izvor
prava i ono mora biti poštovano od drugih engleskih sudija. Englesko comon
law, sistem nepisanog prava, u osnovi je sastavljen od skupa pravnih pravila
koje su stvorile engleske sudije prilikom presuivanja sluajeva koji su im bili
dati na rešavanje.35 Odluke koje donosi Dom lordova (viši sud) predstavljaju
obavezne precendente za sve engleske sudove, pa ak i za Dom lordova, a odluke koje donosi Apelacioni sud (Court of Appeal) obavezne su za sve sudove,
ukljuujui i sam Apelacioni sud, s izuzetkom Doma lordova. Nije relevantno
da li je sudska odluka objavljena u Zbirci sudskih odluka. Mogue je pozvati se
na bilo koju u arhivi suda sauvanu odluku (arhiva postoji od 12 veka u Public
12
PRIVREDNO PRAVO
Record Ofce, u Londonu).36 Odluke koje donosi odeljenje Vrhovnog suda u
Londonu nisu obavezne ni za Dom lordova ni za Apelacioni sud. Osim toga,
odeljenje Vrhovnog suda nije vezano precedentima koji potiu od njih samih, a
posebno precedentima koji su usvojili druga odeljenja Vrhovnog suda. Odluka
Vrhovnog suda ima manju važnost i ne uzima se u obzir kao precedent, ako
je sudija koji je odluku doneo izriito tražio da se njegova odluka ne smatra
precedanom.37
Tipu precedentnog prava pripadaju, pored Engleske, SAD, Australija,
Novi Zeland, Kanada. Indija i Pakistan su prihvatile precedentno pravo, ali ne
primenjuju englesko nasledno i porodino pravo, nego islamsko i hinduistiko.
Škotska i Severna Irska, iako su u sastavu Velike Britanije primenjuju kontinentalno, a ne precedentno pravo.38 Naime, Škotska je recipirala rimsko graansko
pravo i njegovu sistematizaciju zasnovala na Justinijanovim Institucijama.39
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
13
Odeljak drugi
SUBJEKTI I OBJEKTI
IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
I.
SUBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
1. Pojam
Subjekti (personae) imovinskog i privrednog odnosa su imaoci pravne
sposobnosti. Pravna sposobnost je mogunost subjekta da ima prava i obaveze
(pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo ili obligaciono pravo, odnosno
obavezu). Ova sposobnost se priznaje zikim licima i odreenim organizacijama zikih lica koja se oznaavaju pravnim licima, da bi mogli uestovati
u pravnim poslovima. Druga bia nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti
prava) kao npr. životinje, ali se pojavljuju kao objekti imovinskog i privrednog
odnosa.
2. Fizika lica
2.1. PRAVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA. STICANJE I PRESTANAK
Fiziko lice je svaki živ ovek, ljudsko bie, bez obzira na zdravstveno
stanje, pol i starost. Svako ziko lice smatra se pravnim subjektom. Shodno
tome savremena prava ne iskljuuju niti ograniavaju sticanje pravnog subjektiviteta pojedinim kategorijama ljudi.
Pravnu sposobnost stie lice koje je živo roeno, a prestaje smru.40
Ona postoji izmeu dve ekstrema - roenja i smrti.41 Trenutak roenja deteta
odreuje se prema pravilima medicinske nauke. Da bi novoroene postalo
ziko lice potrebno je da je nakon roenja davalo znake života (ne mora
se oglasiti plaom, kako su to u rimskom pravu zahtevali neki pravni pisci).
U sluaju da su navedene injenice sporne sud e ih utvrivati saslušanjem
veštaka medicinske struke i ostalim dokaznim sredstvima.
Pod odreenim uslovima specinu, ogranienu pravnu sposobnost ima
i zaetak. Naime, zaeto dete smatra se kao roeno ako je to u njegovom
interesu, a rodi se živo. Fiziko lice nastaje ako je roeno, pokazuje znake
života, a potie od žene i muškarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li e
vrlo brzo umreti - npr. za nekoliko minuta).
14
PRIVREDNO PRAVO
Pravna sposobnost zikog lica prestaje njegovom faktinom (telesnom)
smru ili proglašenjem nestalog lica za umrlo.
Dejstvo faktike smrti ima i proglašenje nestalog lica za umrlo. Nestalo
je ono lice koje nije u svom prebivalištu zakonom odreeno vreme, a neizvesno je gde se nalazi i da li je živo ili mrtvo. Za umrlo se može oglasiti lice:
a) o ijem životu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg
je roenja proteklo sedamdeset godina; b) o ijem životu za poslednjih pet
godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo ine verovatnim da više nije u životu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj
nesrei, požaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj
opasnosti, a o ijem životu nije bilo nikakvih vesti za šest meseci od dana
prestanka opasnosti i g) koje je nesalo u toku rata u vezi sa ratnim dogaajima,
a o ijem životu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava.
Predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo podnosi se mesno
nadležnom opštinskom sudu. O pokretanju ovog postupka sud objavljuje
oglase. Ako u postupku, posle izvoenja dokaza, utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglašenje nestalog lica za umrlo, sud e doneti rešenje kojim e
proglasiti da je to lice umrlo. U rešenju e se oznaiti dan, a po mogunosti i
as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Pravnosnažno rešenje dostavlja
se matiaru radi upisa u matinu knjigu umrlih, sudu nadležnom za voenje
ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljišnu ili
drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglašeno za umrlo imalo nepokretnosti.
Ako se lice proglašeno za umrlo lino javi sudu sud e, pošto utvrdi
njegov identitet, bez daljeg postupka svoje rešenje o proglašenju tog lica za
umrlo ukinuti. Ukoliko je sud, nakon donošenja rešenja o proglašenju nestalog lica za umrlo, na bilo koji nain saznao da je nestalo lice živo, on e po
službenoj dužnosti pokrenuti i sprovesti postupak radi ukidanja tog rešenja.
Ali, može biti neizvestan trenutak smrti dva ili više lica (komorijenti - od
lat. commori - umreti zajedno s nekim) koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti,
a ne zna se ko je je od njih ranije umrlo. U našem pravu se smatra da su komorijenti umrli jednovremeno. Ipak, dozvoljeno je dokazivati da je jedno lice
umrlo ranije, a drugo kasnije. Zakon nije postavio nikakve pretpostavke.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
15
2.2. POSLOVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA
Poslovna sposobnost je mogunost zikog lica da samo svojom voljom
zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Ona se ispoljava u mogunosti zikog
lica da zakljuuje, menja i gasi pravne poslove zbog ega se i oznaava kao
“poslovna sposobnost”.42 Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za
nastanak poslovne sposobnosti. Dok pravnu sposobnost ziko lice stie
roenjem, poslovnu sposobnost stie znatno kasnije. Pravna sposobnost ne
zavisi od sposobnosti za rasuivanje i volje zikog lica (i da li je ono preduzima samostalno ili je zastupano), a za pravnu je relevantna upravo volja
jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje. Za razliku od pravne sposobnosti obim poslovne sposobnosti je kod pojedinih ljudi,
zbog njihovog uzrasta i drugih, razliitih svojstava, nejednak.
Fiziko lice postaje punoletno kad navrši 18 godina života, ako nad njim
nije produženo roditeljsko pravo ili nije lišeno poslovne sposobnosti. Poslovnu
sposobnost dete može stei i pre nego što dostigne punoletstvo pod zakonom
odreenim pretpostavkama (emancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvoljava sud u vanparninom postupku, maloletnom licu koje je navršilo 16 godina života. To lice lino podnosi sudu predlog da mu se dozvoli zakljuenje
braka pre punoletstva. Sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti tom licu ako su ispunjene sledee kumulativne pretpostavke: 1) da
je maloletno lice navršilo 16. godinu života, 2) da je postalo roditelj i 3) da
je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima.
Emancipacija, naime, proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da
pravnosnažnošu rešenja o dozvoli zakljuenja braka prestaje roditeljsko
pravo. Na taj nain maloletnik, koji ima branu sposobnost, stie potpunu
poslovnu sposobnost koja se (npr. zbog nestupanja u brak ili razvodom braka
pre navršenja 18 godina života) docnije ne gubi.
Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti zikog lica. Na obim te
sposobnosti ne utie npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica, ali ako
je zbog toga ono nesposobno za normalno rasuivanje može se, po odluci
vanparninog suda, delimino ili u potpunosti lišiti poslovne sposobnosti.
Dete koje je navršilo 14 godina života (stariji maloletnik), a u Republici
Srpskoj, ako je navršilo 15 godina života, je ogranieno (delimino) poslovno
sposobno. Ogranieno poslovno sposobno je i lice koje je postalo punoletno
ali je delimino lišeno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili smetnji u psiho
- zikom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i
interese ili prava i interese drugih lica). Poslovna sposobnost tog lica je jednaka
16
PRIVREDNO PRAVO
poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Rešenjem suda, u vanparninom
postupku, o deliminom lišenju poslovne sposobnosti, odredie se pravni poslovi koje lice delimino lišeno poslovne sposobnosti može odnosno ne može
samostalno preduzimati. Ogranieno je poslovno sposobno i punoletno dete
ako je nad njim produženo roditeljsko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psiho
- zikom razvoju je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih
prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i
interese), a rešenjem suda je izjednaeno sa ogranieno poslovno sposobnim
licem.
Stariji maloletnik može preduzimati (pored pravnih poslova koje može
preduzimati bez odobrenja ili saglasnosti mlai maloletnik) sve ostale
pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Raspolaganje
nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima velike vrednosti, u ime i za raun
deteta, ne mogu punovažno preduzeti ni roditelji, bez saglasnosti organa starateljstva.
Punovažnu izjavu volje ogranieno poslovno sposobno lice može dati
ako mu je zaljuivanje tih poslova zakonom dozvoljeno. Ostali pravni poslovi
tih lica, ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ili staraoca
rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.
Dete koje je navršilo 15. godinu života može preduzimati pravne poslove
kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenom zaradom.
Fiziko lice koje nije navršilo 14 godina života (mlai maloletnik), a u
Republici Srpskoj, ako nije navršilo 15 godina života, je, naelno, potpuno
poslovno nesposobno. Mlai maloletnik, ipak, može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni
prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja. Potpuno je poslovno nesposobno i punoletno lica nad kojima je produženo roditeljsko pravo (koje je,
zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju, nesposobno da se samo
stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima
ugrožava sopstvena prava i interese), pa je u rešenju o produženju roditeljskog prava izjednaeno sa maloletnikom mlaim od 14 godina (odnosno sa
maloletnikom mlaim od 15 godina u pravu Republike Srpske). Sud može
potpuno lišiti poslovne sposobnosti punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog
toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa. U
tom sluaju ovo lice je potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna
sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
17
Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova
koje može preduzimati (a to su poslovi kojima pribavlja iskljuivo prava - na
primer: primilo je stvar na poslugu, primilo je poklon; ili kojima ne stie ni
prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog znaaja - kupovina stvari manje
vrednosti na pijacama, u prodavnicama, karata za bioskop, autobus itd) su
ništavi.
Poslovno nesposobna lica zastupaju njihovi roditelji odnosno staraoci.
2.3. DELIKTNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA
Deliktna sposobnost je mogunost zikog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu. Fiziko lice stie potpunu deliktnu sposobnost sa navršenih
etrnaest godina života. Do navršene sedme godine života ziko lice je apsolutno deliktno nesposobno. Za štetu koju bi prouzrokovalo dete do navršene
sedme godine života odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su
krivi ili ne (izuzev ako postoji osnov za iskljuenje od odgovornosti za štetu)
ili drugo lice kome je dete bilo povereno - npr. staraocu, školi ili drugoj ustanovi. Maloletnik od navršene sedme do navršene etrnaeste godine života
ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio
sposoban za rasuivanje. Teret obaranja ove pretpostavke - dokazivanja da je
maloletnik bio sposoban za rasuivanje, snosi ošteeno lice (faktika deliktna
sposobnost). Ako je deliktno sposobno lice štetu prouzrokovalo nastaje njegova obaveza da štetu naknadi.
2.4. ELEMENTI ODREIVANJA FIZIKIH LICA
Fiziko lice se konkretizuje (odreuje) na osnovu elemenata koja su relevantna za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost. Konkretizacija pravnih subjekata oznaava se i kao individaulizacija (individuatio).44 Najvažniji elementi
odreivanja zikog lica su: ime, prebivalište i boravište i državljanstvo.
2.4.1. Lino ime
Lino ime je naziv fizikog lica na osnovu koga se ono bliže konkretizuje. Pravo na lino ime je lino, neimovinsko i subjektivno. Naelno,
lino ime je neprenosivo. Izuzetno, imalac linog imena može i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog linog imena ili dela imena u
dopuštene svrhe. Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih
lica na koje se imaoevo prezime odnosi (supružnik, dete, roditelj i dr.)
ako bi upotrebom bilo povreeno pravo tih lica.
18
PRIVREDNO PRAVO
Lino ime se stie upisom u matine knjige roenih i deluje prema treim licima. Lino ime se sastoji od imena i prezimena. Ime ili
prezime može imati više rei. Lice ije ime ili prezime, odnosno ime
i prezime, sadrži više od tri rei dužno je da se u pravnom saobraaju
služi skraenim linim imenom. Odluka o skraenom linom imenu
saopštava se matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za imaoca prava
na lino ime i konstatuje u matinoj knjizi roenih. Svako fiziko lice je
dužno da se služi svojim linim imenom .
Lino ime deteta odreuju roditelji. Roditelji imaju pravo da se ime
deteta upiše u matinu knjigu roenih i na maternjem jeziku i pismu
jednog ili oba roditelja. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime
deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili
ime koje je u suprotnosti sa obiajima ili shvatanjima sredine. Organ
starateljstva odreuje ime deteta: ako roditelji nisu živi; ako roditelji
nisu poznati; ako roditelji u zakonom odreenom roku nisu odredili ime
detetu; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta; ako
su roditelji odredili pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje
je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.
Prezime deteta se odreuje prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Roditelji ne mogu zajednikoj deci odrediti razliita prezimena. Organ starateljstva odreuje prezime deteta: ako roditelji nisu živi; ako
roditelji nisu poznati; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o
prezimenu deteta.
Supružnici se mogu prilikom zakljuenja braka sporazumeti da
svaki od njih: 1) zadrži svoje prezime; 2) umesto svog uzme prezime
drugog supružnika; 3) svom prezimenu doda prezime drugog supružnika
odnosno prezimenu drugog supružnika doda svoje prezime. U roku od
60 dana od dana prestanka braka, supružnik koji je prilikom zakljuenja
braka promenio prezime, može uzeti prezime koje je ranije ima pre
sklapanja braka.
Fiziko lice koje je navršilo 15. godinu života i sposobno je za
rasuivanje ima pravo da promeni lino ime. Dete koje je navršilo 10.
godinu života i koje je sposobno za rasuivanje ima pravo na davanje
saglasnosti sa promenom linog imena. Nema pravo na promenu linog
imena: 1 lice protiv koga se vodi krivini postupak za delo za koje se goni
po službenoj dužnosti; 2. lice koje je osueno za krivino delo za koje se
goni po službenoj dužnosti dok kazna nije izvršena odnosno dok traju
pravne posledice osude; 3. lice koje promenom linog imena namerava
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
19
da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime
u pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa
obiajima i shvatanjima sredine.
2.4.2. Državljanstvo
Državljanstvo je javnopravni odnos izmeu suverene države i pojedinca na osnovu koga on ima prema državi odreene obaveze ali mu postaju
dostupna sva prava predviena za graanina te države bez obzira gde se nalazi. Pravni odnos državljanstva može postojati izmeu zikog lica i unitarne države ili složene države. Fizika lica koja nisu domai državljani su
ili stranci (imaju državljanstvo druge države) ili apatridi (apatridi nemaju
državljanstvo nijedne postojee države) ili bipatridi (ako imaju državljanstvo
dve države istovremeno).
Državljanstvo Republike Srbije stie se: 1) poreklom; 2) roenjem na
teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po meunarodnim ugovorima.
Državljanstvo je relevantno za sticanje i vršenje odreenih imovinskih i
privrednih prava. Strana zika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na
pokretnim stvarima kao i domaa lica. Ona mogu, ako obavljaju delatnost u
Srbiji, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima
na teritoriji Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano
ziko lice koje ne obavlja delatnost može, pod uslovima uzajamnosti, sticati
pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Srbije.
2.4.3. Prebivalište i boravište
Prebivalište je mesto u koje se odreeno lice nastani (corpus) da u njemu
stalno živi (animus). Fiziko lice može imati jedno prebivalište - mesto za
koje je vezano (tu stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost). Tako je za
suenje opšte mesno nadležan sud na ijem podruju tuženi ima prebivalište,
novane obaveze se prvenstveno ispunjavaju u mestu u kome poverilac imao
sedište odnosno prebivalište itd.
Boravište je mesto u kome se jedno lice privremeno zadržava, bez namere
da tu trajno ostane. Boravište postaje relevantno kada strana u obligacionom
odnosu nema prebivalište. Naime, ako tuženi nema prebivalište ni u Srbiji niti
u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na ijem podruju tuženi
ima boravište. Novane obaveze se ispunjavaju u mestu u kome poverilac
ima sedište odnosno prebivalište, a u nedostatku prebivališta boravište.
20
PRIVREDNO PRAVO
3. Pravna lica
3.1. POJAM PRAVNOG LICA
Pravno lice je organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude
subjekat prava i ima poslovnu sposobnost. Nužni uslov za nastanak pravnog
lica nije postojanje “kolektiva ljudi”, “više ljudi” ili skupova linosti” kako
to istiu pojedini pravni pisci.45 Naime, može postojati pravno lice sa samo
jednim lanom (jednolano pravno lice - npr. preduzee sa jednim vlasnikom)
ako predstavlja organizaciju.
Pravno lice je tvorevina pravnog poretka, isto kao i ziko lice.46 Ova
organizacija proizvodi pravni znaaj samo kao celina koja se razlikuje od
lanova koji je ine. Stvarna je jer postoji kao i ovek odnosno ziko lice
iako i pravno i ziko lice poivaju na pravnoj apstrakciji,47 koja važi za
bilo kog oveka odnosno bilo koju organizaciju kojoj pravo priznaje status
pravnog lica. U našem pravu ziko lice postaje subjekat prava roenjem,
dok pravno lice kao organizacija nastaje ispunjenjem više pretpostavki.
Svako pravno lice je jedna organizacija, ali nemaju sve organizacije svojstvo pravnog lica. Da bi odreena organizacija bila pravno lice potrebno je
da su ostvarene odreene pretpostavke.
3.2. ORGANIZACIJE SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA
Svaki ovek je od roenja do smrti ziko lice - subjekat prava. Nasuprot
tome nema svaka organizacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog lica stiu
organizacije koje: a) imaju imovinu; b) nisu zabranjene i v) pravni sistem im
priznaje da mogu biti imaoci prava i obaveza.
Postojanje imovine je neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni subjekat je samo onaj koji može imati prava i obaveze i odgovarati svojom imovinom za preuzete obaveze.
Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu
zabranjene imperativnim propisima. Shodno tome nisu dozvoljena udruženja
majaša za vršenje krivinih dela; politike stranke koje imaju za cilj otcepljenje dela Srbije itd.
Pravno lice je ono koje pravni sistem izriito prizna.48 Vrsta i broj organizacija koje mogu stei svojstvo pravnog lica odreuje se imperativnim
propisima poimenino - numerus clausus.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
21
3.3. PRAVNO LICE I NJEGOVI OSNIVAI I UESNICI
Pravno lice je razdvojeno i samostalno u odnosu na svoje osnivae i
uesnike. Tako je privredno društvo nezavisno od osnivaa i lanova u svome
radu, odgovornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze društva nisu prava i obaveze njegovih osnivaa i uesnika. Za dug društva ne odgovaraju
osnivai ni zaposleni nego društvo svojom imovinom i svojim poveriocima. Pravni poslovi koje preduzmu zika lica kao organi društva (direktor,
lanovi upravnog odbora, prokuristi, punomonici) proizvode dejstva prema
društvu koga zastupaju, a ne prema tim licima. U sluaju spora kao stranka
u postupku ne pojavljuje se osniva ili uesnik u svoje ime nego društvo
(nezavisno od toga da li ga zastupa osniva ili uesnik). U javnim registrima vode se prava i obaveze na ime pravnog lica a ne osnivaa ili uesnika.
Ime, državljanstvo i sedište pravnog lica ne odreuje se prema tim atributima
osnivaa ili uesnika.
Pravno lice je samostalan subjekat ne samo prema treim licima nego i
prema uesnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime
zakljuuje ugovor o radu, a ne sa ostalim radnicima.
Od principa razdvojenosti i samostalnosti pravnih lica od njihovih
osnivaa i uesnika u nekim sluajevima postoje zakonom odreeni izuzeci.
Tako, lan ortakog društva koje je insolventno odgovara za obaveze društva
i sopstvenom imovinom solidarno i neogranieno, a na takav nain odgovara
i komplementar u komanditnom društvu.
3.4. PODELE PRAVNIH LICA
Pravna lica se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. S obzirom na
pravnu prirodu pravna lica se mogu razvrstati na udruženja (korporacije) i
ustanove. Ako je kriterijum podele cilj koji pravna lica žele postii tada se
mogu deliti na protna ili neprotna, dok se s obzirom na oblik svojine mogu
uvrstiti u jednosvojinska ili mešovita.
3.4.1. Udruženja i ustanove
Udruženje je organizacija odreenog broja zikih lica - lanova koji
ga ine, osnovana radi postizanja dozvoljenog cilja. Izmeu udruženja kao
celine i pojedinih njegovih lanova postoji naroita linopravna veza i, po
pravilu, bez odreenog broja lanova pravno lice ne nastaje. Udruženje deluje u skladu sa ciljevima koje mu postave lanovi. lanovi udruženja taj cilj
mogu promeniti ili doneti odluku da udruženje prestane postojati.
Ustanova je, za razliku od udruženja, manje vezana za zika lica i post22
PRIVREDNO PRAVO
oji nezavisno od njih. Ona nema lanove u svom sastavu nego uesnike (zaposlene) koji ostvaruju cilj koji je postavio osniva. Ali ni osniva ni uesnici ne
mogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili prestanak ustanove. Ustanova deluje u interesu korisnika.49 Postavljene ciljeve uesnici ustanove ostvaruju iz imovine koja je za to nepovratno namenjena, a suprotno tome uesnici
udruženja postižu individualne ciljeve koristei se imovinom udruženja.
3.4.1.1. Ustanove
Ustanove se mogu podeliti na: zadužbine i druge ustanove.
Zadužbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osniva odredio da služi postizanju unapred odreenih opštekorisnih ciljeva (npr. pomaganju stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih ciljeva). Pojam zadužbine (u širem
smislu) obuhvata: zadužbinu u užem smislu, fondaciju i fond.50 Svim oblicima
zadužbine zajedniko je što se sredstva mogu koristiti iskljuivo u svrhe i na
nain koje je odredio osniva (tj. za postizanje bilo kojeg opštekorisnog cilja)
te imaju svojstvo pravnog lica i mogunost raspolaganja pravima i sredstvima
i mogu biti imaoci pokretnih i nepokretnih stvari. Zadužbina (u užem smislu),
fondacija i fond upisuju se u registar zadužbina, fondacija i fondova i mogu
ostvarivati ciljeve po upisu u registar.
Druge ustanove imaju vei znaaj kao npr: državne: radio televizije, instituti, biblioteke, bolnice, muzeji, fakulteti, od kojih veina stie prihode naplatom pretplate, ulaznica, participacija itd. Suprotno tome, zadužbina, fondacija i fond osnivaju se radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva i svoje usluge ne naplauju.
3.4.1.2. Udruženja
Udruženje je organizacija sainjena od odreenog broja lanova koji
svojim pravilima odreuju nain njenog rada. Istiu se podele udruženja: 1.
s obzirom na povezanost izmeu lanova udruženja meusobno i lanova i
udruženja (ona se po ovom kriterijumu dele na korporacije i lina udruženja);
2. broju lanova (s obzirom na broj lanova udruženja su jednolana ili
višelana) i 3) s obzirom na cilj delatnosti.
3.4.1.3. Korporacije i lina udruženja
Udruženja se mogu razvrstati na korporacije i lina udruženja.
Korporacija je organizacija dva ili više zikih lica koji nisu meusobno
a ni sa udruženjem vrsto lino vezani, što se odreuje osnivakim aktom i
statutom korporacije. Stoga smrt zikog lica ili njegovo istupanje iz udruženja
nema za posledicu prestanak udruženja. Promenom lanova ne menja se idenI DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
23
titet korporacije. Odnosi lanova korporacije ureuju se osnivakim aktom.
lan upravnog odbora, kao organa upravljanja korporacije može biti i lice
koje nije njen lan, a naziv korporacije ne mora sadržati ime svog lana.
Korporacije su: društvo s ogranienom odgovornošu, akcionarsko
društvo, javno (državno) preduzee, politike stranke, udruženja graana,
opštine, sindikati, komore, zadruge, ali i verske zajednice.
Lino udruženje (udruženje s obzirom na svojstva linosti - intuitu
personae) se odlikuje vrstom linom vezom izmeu lanova meusobno
i udruženja i njegovih lanova. Poslovno ime udruženja nastaje na osnovu
ugovora (saglasnosti) svih zikih lica koja ga osnivaju. Ugovorom se ureju
pravni odnosi izmeu lanova, a pravo na upravljanje udruženjem imaju
svi lanovi društva. Za donošenje punovažne odluke udruženja, po pravilu, neophodna je jednoglasnost. Svaki lan ili najmanje jedan lan linog
udruženja solidarno odgovara i svojom imovinom za obaveze udruženja. Otkaz, iskljuenje lana društva ili smrt mogu biti razlozi za prestanak linog
udruženja.
Lina udruženja su: ortako društvo i komanditno društvo.
3.4.1.4. Višelana i jednolana udruženja
Višelano udruženje ima najmanje dva lana (ortako i komanditno
društvo osnivaju dva ili više zikih i/ ili pravnih lica). Tako, udruženje uopšte
može osnovati najmanje 10 graana; zemljoradniku zadrugu, potrošaku
zadrugu, zanatsku zadrzugu, zdravstvenu zadrugu i omladinsku i studentsku
zadrugu može osnovati najmanje deset zemljoradnika, stambenu zadrugu najmanje 30 zikih lica itd. Zakon, nekada ograniava broj lanova udruženja.
Tako, društvo s ogranienom odgovornošu može imati najviše 50 lanova.
Danas su najznaajnija višelana udruženja.
Jednolano udruženje se sastoji od jednog lana koji je jedini imalac prava i obaveza društva. Društvo s ogranienom odgovornošu može osnovati i
jedan osniva (ziko ili pravno lice). Pojedina udruženja ne može osnovati
jedan osniva kao npr. ortako društvo i komanditno društvo (koje mora imati
najmanje dva lana od kojih je jedan komplemantar a drugi komanditor) ili
zadrugu.
3.4.1.5. Protna i neprotna pravna lica
Protno pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobiti (prota). Delatnost pravnog lica se može ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vršenju
usluga na tržištu u osiguranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim
delatnostima (kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zikoj kulturi) kao
24
PRIVREDNO PRAVO
što su: privatni muzeji; privatne škole; privatne bolnice: sportske škole itd)
ako se ona prvenstveno obavlja sa ciljem sticanja dobiti.
Neprotno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja
nekih drugih ciljeva, a ne dobiti. Tako su neprotna pravna lica državni:
kliniki centri, gradske bolnice, radio i televizija, narodni muzej, fakulteti
itd. I u oblasti privredne delatnosti mogu se osnovati neprotna pravna lica
kao npr. potrošake zadruge, stambene zadruge. Da li je pravno lice protno
ili neprotno utvruje se na osnovu njegove pretežne (jedne ili više) registrovane delatnosti koju stalno vrši.
3.5. OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICA
Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledea osnovna
obeležja: 1) da je ureena pravilima (prvenstveno osnivakim aktom); 2) da
ima organe (koji ga zastupaju); 3) da teži ostvarenju dozvoljenog cilja (navedenom u opštem aktu); 4) da ima imovinu (namenjenu ostvarenju postavljenog cilja); 5) da se može identikovati u pravnom prometu (da ima naziv,
državljanstvo i sedište) i 6) da je postalo subjekt prava (steklo pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost).
3.6. IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA
Identitet pravnog lica odreuju ime, državljanstvo i sedište pravnog
lica.
3.6.1. Ime
Ime neprotnog pravnog lica je naziv, dok protna pravna lica (npr.
privredna društva) imaju poslovno ime (poslovno ime je naziv pod kojim
privredna društva posluju). Na osnovu imena slina pravna lica se razlikuju
meusobno i vrši njihova klasikacija. Iz imena pravnog lica utvruje se,
naime, da li ono predstavlja ustanovu ili udruženje, a u okviru te podele da li
je to npr. privredno društvo, kojom delatnošu se bavi (npr. ortako društvo,
komanditno društvo - u oblasti ugostiteljstva ili trgovine itd).
Osnivaki akt pravnog lica i statut (ako je propisima predvien) obavezno sadrži ime pravnog lica. Pravno lice je u obavezi da u pravnom prometu
koristi ime, ali ima pravo i da štiti svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog
lica se upisuju u registar.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
25
3.6.2. Sedište
Sedište pravnog lica je mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu
pravno lice nalazi; mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se
upravlja pravnim licem. Sedište pravnog lica se upisuje u registar i može se
promeniti odlukom organa odreenog osnivakim aktom. Deo pravnog lica
koji ima odreena ovlašenja u pravnom prometu nema posebno sedište (nije
posebno pravno lice).
3.6.3. Državljanstvo
Državljanstvo pravnog lica je njegova veza sa državom. Takva veza (pripadnost odreenoj državi) se, po pravilu, utvruje na osnovu sedišta pravnog
lica, ali i po drugim kriterijumima (npr. uešu stranog kapitala). Strana pravna lica ne mogu sticati sva imovinska prava kao i domaa pravna lica.
3.7. PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA
Pravna sposobnost je mogunost pravnog lica da ima prava i obaveze.
Pravna sposobnost pravnog lica razlikuje se od pravne sposobnosti zikog
lica. Pravno lice ne može biti imalac prava i obaveza koja su vezana za prirodu zikog lica, zbog ega se njegova pravna sposobnost može oznaiti kao
posebna (specijalna), u odnosu na opštu (generalnu) sposobnost.51 Ostala
imovinska prava i obaveze pravno lice, u naelu, može sticati.
Od injenice da li su pravna lica protna ili neprotna zavisi i širina
kruga pravne sposobnosti. Pravna sposobnost protnih pravnih lica je šira od
pravne sposobnosti neprotnih pravnih lica. Delatnost neprotnog pravnog
lica odreena je ciljem radi koga je ono osnovano.
Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje
svojih organa (zikih lica), koje dejstvuju prema tom licu zasniva,
menja i gasi prava i obaveze - tj. pravne poslove. Poslovna sposobnost
pravnog lica je odreena pravnom sposobnošu pravnog lica. Ono može
preduzimati pravne poslove iz sfere svoje delatnosti pomou koje ostvaruje cilj radi koga je osnovano. Pravni posao preduzet izvan te sfere
nije punovažan. Naime, pravno lice može zakljuivati ugovore u pravnom
prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ako ugovor nije zakljuen
u tim okvirima on nema pravno dejstvo. Ovo pravilo prvenstveno važi
za neprotna pravna lica (ustanove: npr. državne fakultete, narodne biblioteke i muzeje, zadužbine, fondacije i fondove).
26
PRIVREDNO PRAVO
Privredno društvo može da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove
prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u
Registar, ono može da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti upisanoj
u Registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili
privremeno. Ako društvo, suprotno tome, ipak zakljui pravni posao, on je
punovažan izuzev ako je tree lice znalo ili moralo znati za prekoraenje, a
pravno lice e se kazniti za privredni prestup.
Deliktna sposobnost je sposobnost pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu štetu. Pravno lice je sposobno da odgovara i bez krivice - za štetu
od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost), a i po osnovu
krivice (subjektivna odgovornost).
Pravno lice odgovara za štetu koju prouzrokuju njegovi organi, odnosno
zaposleni, u radu ili u vezi sa radom pravnog lica (a ne privatno). Na osnovu
krivice tih zikih lica za prouzrokovanu štetu utvruje se krivica pravnog
lice i njegova odgovornost za štetu. Takoe, pretpostavke odgovornosti za
štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti utvruje se s obzirom na postupanje organa, zaposlednih ili uesnika u pravnom licu.
II. OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA
Objekti imovinskog i privrednog odnosa su stvari, radnje, lina prava
i intelektualna prava. Povodom tih objekata subjekti stupaju u imovinske i
privredne odnose.
Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjektivno imovinsko pravo.52 Odreenje stvari podrazumeva da materijalni deo
prirode mora ispunjavati zike i pravne pretpostavke. Fizika pretpostavka
znai da deo prirode može biti u vlasti (kontroli) oveka. Stoga nebeska tela
nisu u vlasti oveka i ne predstavljaju stvar u imovinskopravnom smislu. Stvar
nije ni slobodni vazduh (ali, ako je komprimiran postaje stvar), elektricitet u
prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd.
Objekat imovinskopravnog odnosa može biti stvar koja postoji u vreme
zasnivanja pravnog posla ili e, izvesno, nastati u budunosti (npr. predmet
prodaje je roba koja e se tek proizvesti) ako se na tom delu materijalne
prirode, pod vlašu oveka, može stei stvarno pravo ili neko drugo subjektivno imovinsko pravo. Naješe je stvar istovremeno i roba, ali to ne mora
biti uvek sluaj (tako se kao objekat pravnog posla može pojaviti dijamant
naen u zemlji, zemljišna estica u koju nije uložen nikakav rad).
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
27
Radnje su aktivna ili neaktivna ljudska ponašanja na koja je dužnik
obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Mogu se sastojati
u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju.
Lina prava (prava linosti) su prava imaonika na linim dobrima, kao
što su: pravo na život, zdravlje, slobodu, ast, ugled, telesni, duhovni i moralni integritet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Lina dobra su nerazdvojno
povezana sa zikim licem (ovekom) ili pravnim licem (pravna lica mogu,
takoe, imati odreena lina dobra - ast, ugled, identitet, privatnost, ali ne
i ona koja su svojstvena zikom licu - pravo na zdravlje, slobodu, lik, glas
itd).
Lina prava se jednim delom štite imovinskim pravom (zaštiena su i
ostalim granama prava) i to samo ako se mogu izraziti u imovinskom vidu,
nezavisno od okolnosti da li je štetnik obavezan da isplati odreenu novanu
satisfakciju ili je mogua naturalna naknada.
Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet
imaju autorska prava, pronalazaka prava, pravo na uzorak, model, žig,
oznaku porekla proizvoda, znak kvaliteta itd. Za razliku od linih prava intelektualna prava se kroz tvorevine (dela) objektiviziraju. Ova prava, pored
moralne komponente (npr. pravo na objavljivanje dela, na priznavanje da
je autor, pronalaza) ukljuuju u sebi i imovinskopravnu komponentu (npr.
iskorišavanje dela ili pronalaska).
28
PRIVREDNO PRAVO
Odeljak trei
PRAVNI POSLOVI
I.
POJAM PRAVNOG POSLA
Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim injenicama izaziva
nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinskopravnog odnosa.
Volja za nastanak, promenu ili prestanak pravnog posla može se izjaviti
usmeno izgovorenim ili napisanim reima, uobiajenim znacima ili drugim
ponašanjem iz koga se sa sigurnošu može zakljuiti da ona postoji. Izjava
volje mora, osim toga, da bude uinjena slobodno i ozbiljno.53
II. PODELA PRAVNIH POSLOVA
Pravni poslovi se mogu podeliti na: jednostrane i dvostrane, meu živima i za
sluaj smrti, teretne i dobroine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.
1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi
Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je s obzirom
na injenicu da li proizvode dejstvo izjavom volje jedne ili obe strane. Ako
je za pravni posao dovoljna volja samo jedne strane on je jednostran (npr.
ponuda za zakljuenje ugovora; sainjavanje testamenta).
Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavama volje dve strane
(od kojih je jedna poverilac a druga dužnik) to su dvostrani pravni poslovi
(ugovori). U dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drugoj na
odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.
Ugovori se mogu podeliti na dvostrano obavezne i jednostrano obavezne.
Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake strane uzajamna
prava i obaveze, a jednostrano obavezni obaveze samo na jednoj strani.
2. Pravni poslovi meu živima (inter vivos) i
pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa)
Kod pravnih poslova meu živima pravno dejstvo posla nastupa za vreme
života strana. To su najrasprostranjeniji pravni poslovi kao što su: prodaja, razmena,
zakup, zajam, posredovanje, punomostvo. Nasuprot tome, dejstvo pravnih poslova
za sluaj smrti nastupa tek smru strane koja je preduzela pravni posao (testament,
poklon za sluaj smrti).
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
29
3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi
Pravni posao je teretan ako za ono što ini jedna strana druga strana daje
protivinidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobroinog pravnog posla
strana koja nešto prima drugoj strani ne daje nikakvu naknadu (npr. posluga,
poklon, zajam bez kamate).
4. Formalni i neformalni pravni poslovi
Pravni posao je formalan ako se zasniva u formi predvienoj zakonom ili
voljom strana (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overene pred
državnim organom).54 Neispunjenje predviene forme izaziva odreene posledice. Pravni posao je ništav, ako je forma bitan uslov njegove punovažnosti,
dok je punovažan ako je za njegov nastanak odreena dokazna forma koja nije
poštovana, ali se postojanje pravnog posla može dokazivati samo formom u
kojoj ga je trebalo preduzeti.
Pravni posao je neformalan ako se može zasnovati na bilo koji nain:
reima, uobiajenim znacima, ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošu
može zakljuiti o njenom postojanju.
5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi
Kauzalni pravni poslovi su oni kod kojih je izražen osnov i sadržina
obaveze jedne ili obe strane - (vidljivo je da se jedna strana obavezuje po osnovu ugovora o poklonu - da na drugu prenese pravo svojine pokretne stvari
ili da se obe strane obavezuju u ugovoru o prodaji nepokretnosti).
Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izražen
tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili obe i kakva je sadržina te obaveze (iz menice proizilazi da menini dužnik duguje meninom poveriocu odreeni novani iznos ali nije izražen osnov te
obaveze i da li je druga strana u obavezi da ispuni odreene prestacije).
Apstraktni pravni poslovi su punovažni jer se pretpostavlja da obaveza ima
osnov iako nije izražen. Pravni posao je ništav ako nema osnova ili je osnov
nedopušten. Osnov je nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.
30
PRIVREDNO PRAVO
III.
SASTOJCI PRAVNOG POSLA
Voene autonomijom volje strane su slobodne, u granicam prinudnih
propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da zakljue bilo koji pravni posao sa
razliitim sastojcima. Sastojci svakog pravnog posla se mogu svrstati u bitne,
prirodne i sporedne.
Bitni sastojci pravnog posla (essentialia negotii)55 su osnovni sastojci
pravnog posla bez kojih on ne može punovažno nastati (nazivaju se, stoga, i
nužni sastojci). Pravilo je da strane svojom voljom ne mogu punovažno menjati niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla.
Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)56 je nebitni sastojak pravnog posla koji mu je svojstven, tako da ga nije nužno unapred
predviati.
Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)57 sluajni sastojci pravnog posla koje strane predviaju svojom voljom (kao što su: uslov,
rok, nalog). Za nastanak pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju postojanje sluajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Sluajni sastojci
pravnog posla su punovažni ako su mogui i dopušteni (nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima).
IV.
ZASTUPANJE
1. Pojam i dejstvo
Pravni posao nastaje izjavom volje pravnog subjekta. Pravni subjekt
nekada ne može sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktikih smetnji. Institutom zastupanja omoguava se svim licima koja pravni posao ne
mogu lino preduzeti, da to uine preko zastupnika.
Pojedini pravni poslovi se ne mogu preduzimati putem zastupnika. Tako,
zastupnik ne može sainiti testament, podneti predlog radi davanje dozvole
za stupanje u brak lica starijeg od 16 godina. Oba budua supružnika ne
mogu zakljuiti brak preko zastupnika (može samo jedan i to u opravdanom
sluaju) itd.
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun zastupanog
zikog ili pravnog lica, na osnovu ovlašenja za zastupanje. Lice koje preduzima pravne poslove je zastupnik, a lice u ije ime i za iji raun se posao preduzima je zastupani (vlastodavac). Pored zastupnika i zastupanog u
pravnom poslu se pojavljuje i tree lice sa kojim zastupnik zasniva pravni
posao u ime i za raun zastupanog.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
31
Zastupanje deluje tako da pravni posao koji preduzeme zastupnik u ime
zastupanog lica i u granicama svojih ovlašnjja obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu.
Zastupnik izjavljuje sopstvenu volju koja, zajedno sa voljom treeg lica,
zasniva pravni posao. Mora postojati namera zastupanog i druge ugovorne
strane da se posao preduzima u ime i za raun zastupanog.
2. Vrste zastupanja
Ovlašenje za zastupanje se zasniva na: 1. zakonu, 2. opštem aktu pravnog
lica (statutarno zastupništvo), 3. aktu nadležnog organa ili na 4. izjavi volje
zastupanog (punomoje).
2.1. ZAKONSKI ZASTUPNIK
Zakonski zastupnik je ziko lice koje je zakonom ovlašeno da preduzima pravne radnje u ime i za raun zastupanog.
Direktno na osnovu zakona maloletnu decu zastupaju roditelji. Zastupanje dece u svim pravnim poslovima i njihovo predstavljanje pred državnim
organima je zakonska dužnost i pravo roditelja. Zastupanje deteta traje dok
ono ne stekne poslovnu sposobnost. Roditelji, po pravilu, ne mogu zastupati
dete u pravnim radnjama koje su vezane strogo za linost maloletnika (npr.
podneti predlog za zakljuenje braka pre punoletstva; priznati oinstvo; saglasiti se s priznanjem oinstva; sainiti testament).
Na osnovu zakona privredno društvo, po pravilu, zastupa direktor.
Osnivakim aktom, odnosno statutom društva može se odrediti da, pored
direktora, društvo zastupaju i druga lica. Tim aktima može se ograniiti
ovlašenje zastupnika na zakljuivanje odreenih ugovora ili na vršenje
drugih pravnih radnji, a može se odrediti da zastupnik zakljuuje ugovore i
vrši druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Ovlašenja
zastupnika društva, odnosno ogranienja njegovih ovlašenja i prestanak
prava zastupanja upisuju se u Registar.
2.2. STATUTARNO ZASTUPNIŠTVO
Statutarno zastupništvo je ovlašenje za zastupanje koje nastaje na osnovu
statuta odnosno drugog akta pravnog lica.58 Ovlašenje statutarnog zastupnika može se ograniiti statutom društva, i upisati u Registar, na zakljuivanje
odreenih ugovora ili na vršenje drugih pravnih radnji, a može se odrediti da
statutarni zastupnik zakljuuje ugovore i vrši druge pravne radnje samo uz
saglasnost organa upravljanja. Statutarni zastupnik u odnosu na pravno lice
32
PRIVREDNO PRAVO
koje zastupa dužan je da se pridržava ovlašenja odreenih statutom i odlukom nadležnog organa pravnog lica.
2.3. ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRŽAVNOG ORGANA
Sud ili organ uprave je u nekim pravnim situacijama zakonom ovlašen
da stranci odredi zastupanika odnosno da postavi staraoca (na primer: privremenog zastupanika, staraoca maloletniku itd.).
2.4. ZASTUPANJE NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG
(PUNOMOSTVO)
2.4.1. Uopšte
Punomostvo je ugovor izmeu vlastodavca i punomonika kojim se
punomonik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime (i za raun) vlastodavca, preduzima odreene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu. Punomonik može biti ziko
ili pravno lice.
Ako je za neki ugovor ili koji drugi pravni posao zakonom propisana
forma ista forma važi i za punomoje za zakljuenje ugovora, odnosno za
preduzimanje tog posla. Meutim, ugovor o punomostvu se, i kada nije zakonom propisana forma za pravni posao, naješe zakljuuje u pisanoj formi
radi toga što se ovom formom isprave, koju punomonik predaje treem licu,
najpogodnije dokazuje svojstvo punomonika.
Prema obimu ovlašenja punomostvo se deli na opšte (generalno),
posebno (specijalno), poslovno punomoje i punomoje trgovakom putniku.
Punomonik kome je dato opšte punomoje ovlašen je preduzimati širi
obim poslova u ime i za raun vlastodavca koji se odnose na redovno poslovanje, ali bez mogunosti da preduzme akte raspolaganja (otuenja) stvari
iz imovinske mase.
Posebno punomoje je uže od opšteg i obuhvata samo tano odreene
pravne poslove odnosno vrstu poslova koje može preduzimati punomonik u
ime i za raun vlastodavca, a odnose se na raspolaganje imovinskom masom
vlastodavca. Tako je za preuzimanje meninih obaveza, zakljuenje ugovora
o poravnanju, o izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade neophodno posebno punomoje.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
33
Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime i za raun drugog,
bez njegovog ovlašenja, obavezuje neovlašeno zastupanog samo ako on
ugovor naknadno odobri. Vlastodavac i punomonik su ovlašeni da izriito
ili preutno odrede obim i trajanje punomoja. Trajanje punomoja se može
vezati za izvršenje odreenog posla navedenog u posebnom punomoju ili
poslova koji se odnose na redovno poslovanje.
Vlastodavac može jednostranom izjavom volje, bez posebne forme suziti ili opozvati punomoje ak i ako se ugovorom odrekao tog prava.
Ugovor o punomostvu prestaje i: 1. prestankom pravnog lica kao
punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno; 2. smru punomonika;
3. smru zikog lica odnosno prestankom pravnog lica, kao vlastodavca,
osim ako se zapoeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoje važi i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji,
bilo s obzirom na prirodu posla. Ugovor o punomostvu se gasi i prestankom
poslovne sposobnosti vlastodavca koji ne bi punovažno mogao zakljuiti
ugovor o punomostvu sa punomonikom ili kada, u toku trajanja ugovora o
punomostvu, punomonik postane poslovno potpuno nesposoban.
2.4.2. Posebni oblici voljnog zastupanja
2.4.2.1. Prokura
Prokura je punomoje kojim privredno društvo ovlašuje jedno ili više
lica za zakljuivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošu društva.
Prokura je najšire ovlašenje za sklapanje svih pravnih poslova iz oblasti
delatnosti privrednog društva, ali ne sadrži ovlašenje za zakljuenje koje
se odnosi na otuenje i optereenje nepokretnosti. Ona se ne može dati za
odreeno vreme niti se ovlašenja iz prokure mogu ograniiti ili vezati za
odreene uslove. Ako je navedeno ovlašenje iz prokure ogranieno to nema
dejstvo prema treim licima.
Zakonski zastupnik privrednog društva obavestie Registar o izdavanju
prokure. Prilikom registracije prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom
koja oznaava njegovo svojstvo.
Ukoliko u prokuri nije izriito navedno da je data za ogranak, smatra se
da je prokura data za celo privredno društvo.
Prokura se može dati jednom licu ili veem broju lica. Ona može biti
pojedinana ili zajednika. Pojedinana prokura se daje jednom licu ili veem
broju lica. Ako je prokura data veem broju lica kao pojedinana, svaki
prokurista ima sva zastupnika ovlašenja iz prokure. Zajednika prokura
34
PRIVREDNO PRAVO
može se dati dvojici ili veem broju lica zajedno. U tom sluaju, pravni posao
je punovažan samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, a izjave
volje treih lica i njihove pravne radnje koje se uine prema jednom prokuristi, smatra se da su uinjene prema svim prokuristima.
Prokura se daje u pisanom obliku, neprensiva je i upisuje u Registar.
Prokurista potpisuje privredno društvo svojim punim imenom, sa jasnom
naznakom svog svojstva koje proizilazi iz prokure sa oznakom “pp”.
Privredno društvo može opozvati prokuru u svako doba. Privredno društvo
se ne može odrei mogunosti da opozove prokuru. Ako je prokura opozvana,
prokurista može prema privrednom društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz
ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano. Zakonski zastupnik privrednog društva (po pravilu, direktor) izveštava registar o opozivu prokure.
Prokura ne prestaje smru ili prestanka jedinog lana ili akcionara društva
koje je dalo prokuru.
2.4.2.2. Punomonik po zaposlenju
Punomonik po zaposlenju je lice koje se smatra ovlašeno na preduzimanje pravnih radnji, u ime i za raun vlastodavca, samom injenicom što za
njega faktiki vrši odreene radne dužnosti i poslove iz kojih, po redovnom
toku stvari, proizilazi i ovlašenje za zakljuenje, a eventualno, i ispunjenje odreenih ugovora. Tako, prodavci u prodavnicama, lica na poslovima
šalterske službe u pošti, banci i sl. ovlašena su, samim tim, na zakljuenje i
ispunjenje tih ugovora. Ovlašenja punomonika po zaposlenju zasnivaju se
na izraženoj volji vlastodavca i predstavlja specian oblik voljnog ili ugovornog zastupanja.
2.4.2.3. Ovlašenje trgovinskog putnika
Ugovorom o punomostvu (voljno zastupanje) vlastodavac može ovlastiti trgovinskog putnika da ga zastupa. Trgovinski putnik naješe preduzima pravne poslove u ime i za raun vlastodavca van njegovog sedišta. Ako
ovlašaenja trgovinskog putnika ne proizilaze jasno iz ovlašenja, odnosno
punomoja smatra se da trgovinski putnik nije ovlašen da zakljuuje ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine.
Ali i kada je trgovinski putnik ovlašen da prodaje robu nije ovlašen
da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit. Trgovinski putnik je ovlašen
da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u
vezi sa izvršenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u
ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog
ugovora. Ukoliko je, u sluaju neizvesnosti u pogledu sadržine ovlašenja ili
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
35
protivno ovlašenju, trgovinski putnik zakljuio ugovor on e ostati na snazi
ako ga vlastodavac naknadno odobri.
2.4.2.4. Poslovno punomoje
Poslovno punomoje je oblik voljnog zastupanja kojim preduzee, drugo
pravno lice ili preduzetnik ovlašuju punomonika da preduzima pravne poslove, uobiajene u vršenju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od obinog
punomostva koje, po pravilu, prestaje smru vlastodavca poslovna punomo
ne prestaje smru preduzetnika, ni kad on bude lišen poslovne sposobnosti.
Ovlašenje poslovnog punomonika se ne upisiuje u Registar, za razliku od prokure i kada ovu punomo daje pravno lice. Odredbe o poslovnom
punomoju se shodno primenjuju i na poslovno punomoje preduzetnika.
Obim ovlašenja poslovnog punomonika ogranieno je registrovanom poslovnom delatnošu preduzea, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika.
Ako poslovno punomoje nije ogranieno pretpostavlja se da ono odgovara
opštem punomoju.
V.
FORMA PRAVNIH POSLOVA
Pravni posao nastaje izjavljivanjem volje. Unutrašnja volja ne proizvodi
pravna dejstva. U našem pravu prihvaen je princip neformalnosti ugovora
- pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma.
Ukoliko je za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom
strana predviena forma on je formalan. Pravni poslovi se naješe zakljuuju
u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrebno
ueše odreenog broja svedoka, overa od strane državnog organa i sl.
Pisana forma ugovora (predviena zakonom ili voljom strana) je ispunjena ako je sadržina pravnog posla izražena pisanim reina - tj. kada je sainjena
isprava o pravnom poslu. Pravni posao je zakljuen kad ispravu potpišu sva
lica koja se njim obavezuju. Jedan broj pravnih poslova može se punovažno
zakljuiti samo u pismenoj formi. Tako, ugovor o prodaji nepokretnih stvari
mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom ništavosti, u pismenoj
formi moraju biti zakljueni i ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene;
ugovor o graenju; ugovor o licenci; ugovor o trgovinskom zastupanju; o
alotmanu; o jemstvu; o kreditu itd.59
Zahtev zakona da pravni posao bude zakljuen u odreenoj formi (zakonska forma) važi i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla. Punovažne
docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom pravnom
36
PRIVREDNO PRAVO
poslu nije ništa reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana. Takoe, punovažne su i docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju
ili olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana
samo u interesu ugovornih strana.
Kada je voljom strana odreena ugovorena forma tada ugovor ili drugi
pravni posao može biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom.
Pismena forma pravnog posla se predvia sa ciljem da, prvenstveno,
zaštiti ugovorne strane, ali i u javnom interesu.
VI.
NEVAŽEI PRAVNI POSLOVI
1. Pojam
Nevažei su oni pravni poslovi koji ne prozvode punovažnost zbog toga
što im nedostaje neka od pretpostavki odreenih zakonom. Da bi pravni posao
proizvodio dejstva potrebno je kumulativno ostvarenje sledeih pretpostavki:
poslovna sposobnost subjekta; slobodna, ozbiljna i saglasna izjava volje;
mogu, dopušten i odreen odnosno odrediv predmet obaveze; dopušten osnov i zakonom ili voljom strana predviena forma pravnog posla (kao uslov
njegove punovažnosti).
Nevažei ugovori su: ništavi i rušljivi.
2. Ništavi pravni poslovi
Ništavi pravni poslovi povreuju opšte interese. Oni ne proizvode
punovažna pravna dejstva. Ništavi su: pravni poslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (lan 103. st. 1. ZOO). Prinudni
(kogentni) propisi naješe su sadržani u zakonu ali mogu biti odreeni i
podzakonskim aktom (uredba, naredba, rešenje itd.). Ovi propisi sadrže normu koja zabranjuje odreeno ponašanje. Prinudni propisi mogu biti sadržani
u propisima graanskog, trgovinskog, krivinog ili upravnog prava. Kao
graanskopravna posledica kršenja propisane zabrane ponašanja može biti
propisana samo ništavost pravnog posla istovremeno i ništavost i kazna ili
samo kazna.
Ništavi su pravni poslovi kojima nedostaje forma koja je bitan uslov
njihove punovažnosti (pravni posao koji nije zakljuen u propisanoj formi ili
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
37
nije zakljuen u ugovorenoj formi) itd.
Javni poredak je sistem propisa koji obuhvataju osnovne principe o
ureenju zemlje koje su strane u graanskopravnom odnosu dužne poštovati.
Pored prinudnih propisa javni poredak obuhvata i odgovarajua moralna pravila ponašanja ustanovljena s ciljem zaštite javnih interesa i onemoguavanja
neovlašene upotrebe sile.
Dobri obiaji su nepisana ili pisana (trgovinske uzanse) pravila ponašanja
koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem istih ponašanja. Samo povreda dobrih obiaja ima za posledicu ništavost pravnog posla a ne i povreda loših
(zlih) obiaja.
Pravni posao zakljuen protivno prinudnim propisima, javnom poretku i
dobrim obiajima je ništav (apsolutna ništavost) u celosti ili delimino. Ukoliko je zakljuenje pravnog posla zabranjeno samo jednoj strani, on e ostati
na snazi ako u zakonu nije što drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana
koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice (lan
103. st. 2. ZOO).
3. Pojedini ništavi pravni poslovi
3.1. Zabranjeni pravni poslovi
Kršenje brojnih zabrana propisanih naješe zakonom ima za posledicu
ništavost pravnog posla. Ništavi su, na primer, ugovori: o nasleivanju, o
buduem nasledstvu ili legatu, o sadržini testamenta. Porodini zakon je propisao da je ništav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje
supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem;
ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika; ako
je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supružnika; ako ga je
sklopilo lice nesposobno za rasuivanje, ako su ga sklopili meusobno krvni,
adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka
i ako su ga meusobno sklopili staratelj i štienik.
3.2. Fiktivni pravni poslovi
Fiktivni pravni posao1 je onaj koji se predstavlja treima, a u stvarnosti nije zasnovan jer ga strane ne žele (svesna nepodudarnost izmeu izjavljene volje i prave volje ugovornih strana). Fiktivni pravni posao je ništav
nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost
1 Lat. ctus, part. od ngo - izmišljen, lažan, pretvoran.
38
PRIVREDNO PRAVO
(brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života supružnika, niti je ona
kasnije uspostavljena ve su zakljuenjem braka supružnici želeli da prikriju
neki drugi pravni posao, prodavac ktivno kupcu prodaje neku stvar da bi
mu javno preduzee izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.). Fiktivni pravni posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Simulovan
pravni posao se, takoe, zasniva prividno ali prikriva neki drugi posao (disimulovani). Prvi, prividni (simulovani posao) je ništav, a drugi, disimulovani
je punovažan ako su ispunjene pretpostavke za njegovu punovažnost (strane
prividno zakljue ugovor o prodaji, a u stvarnosti su zakljuile ugovor o poklonu sa ciljem da izbegnu plaanje veeg poreza na promet nepokretnosti
predvienog za ugovor o prodaji). U pravnoj literaturi se istie da u oba
sluaja postoji simulovani pravni posao (ugovor) - simulacija. Simulacija je
apsolutna ako je zakljuen prividni pravni posao radi zaobilaženja propisa,
prevare treih lica ili zbog kakvog drugog cilja, a relativna ako se prividnim
pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao.
3.3. Zelenaški pravni posao (ugovor )
Zelenaški pravni posao (ugovor) u kome jedna strana, koristei se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljim
iskustvom, lakomislenošu ili zavisnošu, ugovori za sebe ili za nekog treeg
korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugoj strani dao ili
uinio, ili se obavezao dati ili uiniti (st. 1. l. 141. ZOO).
Zelenaški pravni posao (ugovor) slian je prekomernom ošteenju. Oba
se primjenjuju na dvostrano teretne ugovore sa ciljem zaštite jednake vrednosti davanja, a prepoznaju se prvenstveno po oiglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja. Za postojanje prekomernog ošteenja neophodno je da je,
u odreenim ugovorima, ošteena strana u zabludi ili da je prevarena. Kod
zelenaških ugovora, pored oigledne nesrazmere uzajamnih davanja (objektivni element) u svakom sluaju nužna je namera jedne ugovorne strane (subjektivni elemenat) koja se realizuje u iskorišavanju odreenih okolnosti koje
su se stekle kod druge ugovorne strane. Zbog prekomernog ošteenja ugovor
je rušljiv za vreme od jedne godine od njegovog zakljuenja dok je zelenaški
ugovor protivzakonit i ništav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO
koje regulišu ništavost.
Ugovor je zelenaški kada: 1. ugovorne strane zakljue dvostrano obavezni ugovor, 2. postoji oigledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3. oigledna
nesrazmera je prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne
strane (zelenaša). Nedopuštene radnje zelenaša sastoje se u korišenju stanja
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
39
nužde ili teškog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili lakomislenosti
ili zavisnosti druge ugovorne strane koje za posledicu imaju ugovaranje za
zelenaša ili nekog treeg oigledne nesrazmerne koristi.
Ošteena ugovorne strana može od suda zahtevati u roku od 5 godina
od zakljuenja ugovora smanjenje obaveze na pravian iznos (koji e biti u
srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud e zahtevu udovoljiti
ako je to mogue i u tom sluaju ugovor s odgovarajuim izmenama ostaje na
snazi (st. 4. i 5. l. 141. ZOO). Zelenaški ugovor je apsolutno ništav tako da
se ni nakon isteka roka od 5 godina ne može konvalidirati, pošto se pravo na
isticanje ništavosti ne gasi.
3.4. Nemogunost ispunjenja pravnog posla
Nemogunost ispunjenja je neispunjenje pravnog posla od strane dužnika
zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost ispunjenja
utie na sudbinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje
sve dok ne prestane. Pravni posao može punovažno nastati ako ima, pored
ostalog, i mogu predmet. Ako je predmet obaveze nemogu pravni posao je
ništav (lan 47. ZOO).
Ukoliko pravni posao niko ne može izvršiti postoji objektivna
nemogunost, a kada je ne množe ispuniti jedna strana, ali može neko drugo
lice, nemogunost je subjektivna. Nemogunost relevantna prilikom nastanka pravnog posla naziva se inicijalnom, poetnom nemogunošu. Kada je
nemogunost nastupila nakon zasnivanja pravnog posla naziva se naknadna
nemogunost. Nemogunost može biti potpuna i delimina. Dužnik odgovara
i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja (koja je nastala nakon
zasnivanja obaveze) i ako tu nemogunost nije skrivio, ako je nastupila posle
njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara (lan 262. stav 4. ZOO).
3.5. Kršenje propisane ili ugovorene forme
Pravilo je da se volja za nastanak pravnog posla može izaviti reima,
uobiajenim znacima ili drugim ponašanjem - naelo konsensualizma i da
preduizimanje pravnog posla ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno. U odreenim sluajevima zakon propisuje formu
(zakonska forma) koja je bitan uslov punovažnosti pravnog posla - forma ad
solemnitatem. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da posebna forma bude
uslov punovažnosti njihovog ugovora (ugovorena forma).
Pravni posao koji nije preduzet u zakonom propisanoj formi je ništav,
ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi što drugo.
Takoe, ništav je i ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi, ako su
40
PRIVREDNO PRAVO
strane punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.
3.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna
Dete koje nije navršilo 14. godina života (mlai maloletnik) je potpuno
poslovno nesposobno. Ono ipak može preduzimati pravne poslove kojima
pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze
i pravne poslove malog znaaja (lan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mlaeg
maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, su ništavi.
Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna lica koja su potpuno lišena
poslovne sopsobnosti. Naime, njihova poslovna sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika (lan 146. ZOO). Shodno tome,
pravni poslovi lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja iskljuivo prava, kojima ne stie ni prava ni obaveze ili
koji su malog znaaja, su ništavi.
3.7. Pravni poslovi neprotnog pravnog lica
Pravilo je da pravno lice u pravnom prometu može preduzimati pravne
poslove u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravni posao neprotnog pravnog
lica, preduzet izvan tog okvira, je ništav . Savesna strana, u tom sluaju, može
zahtevati naknadu štete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji je
ništav.
Suprotno ovom rešenju pravni poslovi protnog pravnog lica - zastupnika privrednog društva, izvan delatnosti društva navedenih u osnivakom aktu,
punovažni su i obavezuju društvo. Ove obaveze društvo se može osloboditi
ako dokaže da je tree lice znalo ili je prema okolnostim sluaja moglo znati
da su ti poslovi izvan te delatnosti.
3. Rušljivi pravni poslovi
Rušljivi su oni pravni poslovi ijim zakljuenjem su povreeni
pojedinani interesi te proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poništeni u
odreenom roku na zahtev strane u ijem je interesu ustanovljena ništavost.
Rušljiv (relativno ništav) je pravni posao: 1) koga je zakljuila ogranieno
poslovno sposobna strana, 2) kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana
u pogledu volje strana, 3) kao i kad je to zakonom ili drugim propisom
odreeno. Za razliku od ništavih pravnih poslova koji se poništavaju ex tunc
(od momenta njihovog nastanka) sporazumom strana može se odrediti da
poništenje rušljivog pravnog posla deluje ex nunc.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
41
Rušljivost može isticati samo zainteresovana strana. Odluka suda kojom
se izrie poništenje rušljivog pravnog posla ima konstitutivno dejstvo za razliku od odluke suda o ništvosti pravnog posla koja ima deklarativno dejstvo.
Zahtev za poništenje rušljivog pravnog posla može se podii samo u roku od
jedne godine dana od saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka
prinude. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od
dana zakljuenja pravnog posla. Ako u tom roku nije zahtevano poništenje
pravni posao je punovažan od trenutka kada je zakljuen. Poništenje pravnog
posla može zahtevati strana u ijem je interesu rušljivost ustanovljena - npr.
strana koja je pravni posao zakljuila pod prinudom ili u zabludi.
Ako je što bilo ispunjeno, u rušljivom pravnom poslu, izvršie se
vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog što je ispunjeno protivi vraanju, dae se odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme
vraanja, odnosno donošenja sudske odluke.
Kada je rušljiv pravni posao zakljuen od strane ogranieno poslovno
sposobnog lica njegov saugovora, u sluaju poništenja rušljivog posla,
može zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini
ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i
onog što je namerno uništeno ili otueno.
Kada je pravni posao zakljuen pod uticajem pretnje, odnosno prinude
prinueni ima pravo na naknadu štete od lica koje je pretnju odnosno prinudu
upotrebilo.
Pravni poslovi su naješe rušljivi zbog mana volje: zablude, prevare,
prinude ili prekomernog ošteenja. Pravni posao veeg znaaja je, osim toga,
rušljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna.
3.1. ZABLUDA
Zabluda je netano saznanje i predstava o nekoj injenici relevantnoj
za punovažnost imovinskog odnosa. Zabludu mogu prouzrokovati razne
okolnosti kao što su: neobrazovanost, nepoznavanje stanja stvari u prometu, neodložna potreba za sticanjem neke stvari, navike, ukorenjeni obiaj i
moralna shvatanja odreene sredine.
Zabluda nastaje u svesti lica koje samostalno formira netanu predstavu. Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zabludu ili je održava
u zabludi u nameri da je time navede na zasnivanje obligacionog odnosa,
postoji prevara. Posledice prevare su teže jer prevarena strana može zahtevati poništenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla i kada zabluda,
42
PRIVREDNO PRAVO
kvalikovana kao prevara, nije bitna.
Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri strana smatraju odlunim,
a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadržine.
Strana koja je bila u bitnoj zabludi može zbog toga zahtevati poništenje
ugovora, odnosno drugog pravnog posla, izuzev ako pri zakljuenju ugovora nije postupila s pažnjom koja se u prometu zahteva. Ona je ovlašena
da zahteva poništenje pravnog posla u subjektivnom roku od jedne godine
od saznanja za razlog rušljivosti, a u objektivnom roku od 3 godine od
zakljuenja ugovora.
3.2. PREVARA
Prevara je namerno izazvana ili održavana zabluda kod jedne strane da
bi izjavila odreenu volju (za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog
posla). Prevara, po pravilu, potie od jedne strane u ugovoru bilo da je ona namerno izazvala zabludu ili je održava u zabludi. Prevaru može uiniti i tree
lice izazivanjem zablude ili održavanjem u zabludi obe ili samo jedne strane
da bi ih naveo na zakljuenje ugovora.
Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od
jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, a to pravo u svakom sluaju
prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.
3.3. PRINUDA
Prinuda je zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj strani stavlja
u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da bi izjavila odreenu volju.
Prinuda može imati dva oblika: pretnju i ziku prinudu.
Fizika prinuda (vis absoluta) je protivpravna zika sila kojom se jedno lice prisiljava da izjavi odreenu volju za nastanak, izmenu ili prestanak
nekog pravnog posla. Ona se, kao ozbiljno i protivpravno zlo, preduzima na
samoj linosti strane, da bi pod tim uticajem izjavila odreenu volju.
Drugi vid prinude se ispoljava u pretnji (psihika, moralna prinuda - vis
compulsiva). Za razliku od zike sile koja se realizuje na linosti ugovorne
strane u vreme davanja izjave, pretnja je zlo koje se stavlja u izgled (ostvaruje
se izazivanjem opravdanog straha). Psihika pretnja postoji ako je strana u
obligacionom odnosu ili neko trei nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane koji je odluujue uticao na volju (da se npr. zakljui
ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošu
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
43
ugrožen život, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica.
Poništenje ugovora zakljuenog usled prinude može zahtevati ugovorna
strana u ijem je interesu rušljivost ustanovljena. Pravo zahtevati poništenje
rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti (subjektivni rok), odnosno od prestanka prinude, a u svakom
sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora (objek
Odeljak etvrti
STICANJE IMOVINSKIH PRAVA
Sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava u
imovinu subjekta prava (imaonika). Postoji više podela osnova sticanja imovinskog prava. U savremenoj pravnoj literaturi rasprostranjena je podela svih
osnova sticanja imovinskih prava na derivativne i originarne.60
1. Derivativno (izvedeno) sticanje
Ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prethodnika (u
istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne može na
sticaoca preneti više prava od onog kojeg ima. Nije punovažan, stoga, ugovor
kojim jedno lice (koje nije vlasnik stvari) drugome poklanja knjigu na kojoj
nema pravo svojine (knjigu je npr. dobio na poslugu od Narodne biblioteke).
Prenosilac je lice koje prenosi neko subjektivno pravo - pravni prethodnik ili auctor, a sticalac tog prava oznaava se kao pravni sledbenik ili successor.
1.1. TRANSLATIVAN PRENOS (SUKCESIJA)
Prethodnik može na sticaoca preneti pravo u celini koje ima (npr. ugovorom o prodaji preneo mu pravo svojine na odreenoj katastarskoj parceli,
zajedno sa pripacima). U tom sluaju postoji translativan prenos subjektivnih
prava. Translativan prenos se oznaava i kao sukcesija. Sukcesija može biti
singularna i univerzalna. U singularnoj sukcesiji prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili više tano odreenih (individualnih) prava (i obaveza), ali tako da sledbenik ne stie sva prava (i obaveze) prethodnika - prethod44
PRIVREDNO PRAVO
nik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automobil.
Univezalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje imalac imovinskopravne celine u kojoj prava i obaveze nisu individualno odreeni nego
na opšti nain. Univerzalni sukcesor je naslednik koji nasleuje zaostavštinu
ili njen idealni deo ali tako da ulazi u sva prava i obaveze koja su ostaviocu
pripadala u trenutku njegove smrti. Suprotno tome, singularni sukcesor je
legatar kome je zaveštalac ostavio jedno ili više stvari ili prava.
1.2. KONSTITUTIVAN PRENOS
Ako pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo
u celini nego delimino, odnosno u užem obimu nastaje konstitutivan prenos (npr. pravni prethodnik ugovorom u korist sticaoca konstituiše pravo
službenosti na zemljišnoj parceli koja ostaje i dalje u njegovoj svojini). U ovoj
situaciji sledbenik je istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimino
ulazi u prava prethodnika.
2. Originarno sticanje
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz
prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom.61 Tako, lice kome je,
na osnovu ugovora o prodaji, predata pokretna stvar od strane prodavca koji
nije bio vlasnik ne može postati vlasnik na osnovu tog ugovora. Ali, ako je
zakoniti i savesni držalac stvari, stie pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine. U ovom sluaju sticalac postaje vlasnik na osnovu injenica
odreenih zakonom (održaja i kvaliteta državine).
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
45
Odeljak peti
VRSTE IMOVINSKIH PRAVA
Brojna subjektivna imovinska prava teorija klasikuje na razliite
naine. Najvažnija podela imovinskih prava je na apsolutna i relativna. Ona
je izvršena s obzirom na dejstvo subjektivnog prava i njihov objekat.
1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina
Apsolutna su ona prava iji imalac (titular) ima neposrednu pravnu vlast
nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz obog obeležja proizilaze i druga:
apsolutna prava deluju prema svim treim licima (erga omnes); trea lica (koja
nisu unapred odreena) nisu ovlašena da bez dozvole titulara koriste dobro,
u suprotnom se smatra da je povreeno apsolutno pravo i nastaje zahtev za
sudsku zaštitu; apsolutna prava nisu podložna zastarelosti; itd.
Stvarna prava za svoj objekat imaju stvari. Imalac stvarnog prava ima
pravnu vlast na stvari. Najznaajnije stvarno pravo je pravo svojine. Pravo
svojine sadrži najviši stepen držanja, korišenja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Stvarna prava su: službenost, zaloga, pravo graenja, a po shvatanju nekih pravnih pisaca - zakup i posluga.62
Intelektualna prava su ona koja iji je predmet tvorevina ljudskog uma.
Ona obuhvataju: autorsko pravo, pravo industrijske svojine (pronalazako
pravo: patent, tehniko unapreenje, know-how i pravo znakova razlikovanja:
uzorke i modele, robne i uslužne žigove i geografske oznake porekla proizvoda).
Bitno obeležje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je da
deluju prema svima (erga omnes).
Lina prava su subjektivna prava neodvojiva od linosti njegovog imaoca (pravo na život, ziki i psihiki integritet, slobodu, ast, ugled, ime lik,
glas, privatnost, dostojanstvo). U pravnoj književnosti se, opravdano, tvrdi da
bi najadekvatniji bio naziv prava na linim dobrima, jer su objekti ovih prava
lina dobra koja pripadaju i onome ko nije linost (zaeto a neroeno dete), a
njihovi titulari su, osim zikih i pravna lica iako nisu linosti.63
Neprikosnovenost života, nepovredivost zikog i psihikog integriteta
oveka, njegove privatnosti, dostojanstva i, uopšte, linih prava, jemi Povelja
o ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama (l. 11 - 15), Ustav
RCG (l. 20 - 24) i Ustav RS (l. 14 - 20). Titulari linih prava su, uglavnom,
zika lica ali i pravna lica (npr. poslovni ugled, rma preduzea itd).
46
PRIVREDNO PRAVO
Ako je lino dobro ugroženo ili povreeno titular ga može zaštititi
podnošenjem tužbe (zahteva).
Predmet izlaganja, ovog udžbenika, shodno nastavnom planu nisu lina
prava. Ona su predmet izuavanja Graanskog prava.
2. Relativna (obligaciona) prava
Relativna prava nastaju i deluju izmeu tano odreenih lica (inter partes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlašenja i obaveze
tih lica su unapred odreene. Ako ovlašenja i obaveze nisu odreene ili
odredive, pravni posao je ništav.64 Titular relativnog (obligacionog prava)
je od dužnika ovlašen zahtevati odreeno davanje, injenje, neinjenje ili
trpljenje, ali nema neposrednu pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao
kod apsolutnih prava.
U obligacionom odnosu ono što je ovlašenje za jednu stranu to je obaveza za drugu, tako da izmeu ovlašenja i obaveze postoji odnos korelacije, što
nije osobina apsolutnih prava. Kada dužnik te obaveze izvrši obligacija (relativno) pravo prestaje.
Za razliku od stvarnih prava obligaciona prava zastarevaju - tj. protekom
vremena prestaje zahtev za prinudno ostvarenje obligacionog prava.
Apsolutna prava su, uglavnom, ureena imperativnim propisima koji
odreuju njihov naziv i sadržinu (numerus clausus) tako da ih strane ne mogu
menjati svojom voljom. U obligacionom pravu važi suprotno pravilo - da su
strane u obligacionom odnosu slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obliaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.
3. Imovinska i neimovinska prava
Imovinska su ona prava iji su predmeti iskazani u novanom iznosu, ili
se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. Imovinsko je, prema tome, pravo
zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vraanje odreenog iznosa novca
ili prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupca da
zahteva od prodavca predaju stvari odnosno prenošenje prodatog prava.
Neimovinska prava nisu iskazana u novanom iznosu i ne mogu se
(tano) izraziti u novanoj protivrednosti. Lina prava (prava linosti) su
neimovinska prava jer za predmet imaju lina dobra kao što je pravo na život,
ast, ugled, zdravlje, telesni integritet, slobodu, lik, glas itd. Ali, ako su ta
prava povreena može nastati imovinska i neimovinska šteta. Za ovu štetu,
koja se ne može precizno izraziti u novcu, sud e dosuditi pravinu novanu
naknadu.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
47
Glava druga
STVARNO PRAVO
Odeljak prvi
UVOD
I.
POJAM I NAELA STVARNOG PRAVA
1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo
Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi graanskog prava
(izraženih u zakonu ili drugom opštem aktu) koje regulišu odnose izmeu
ljudi, povodom stvari - subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome
ta prava pripadaju. Stvarno pravo u objektivnom smislu je deo imovinskog
(i graanskog) prava na koje se primenjuju opšta naela ove porodice prava.
Norme objektivnog prava odreuju opšte pretpostavke pod kojima pravni
subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari.65
Kao deo imovinskog (graanskog) prava, nauka Stvanog prava uslovljena je postojanjem grane stvarnog prava (objektivno stvarno pravo).
Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko) pravo koje svog
imaoca ovlašuje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno.
2. Naela regulisanja stvarnog prava
Stvarna prava se odlikuju i samosvojnim naelima koja ih izdvajaju od
ostalih imovinskopravnih (graanskopravnih) odnosa. To su: naelo privatnopravne vlasti na stvari, naelo ogranienosti broja stvarnih prava, naelo
specijalnosti (odreenosti) stvarnih prava i naelo publiciteta.
48
PRIVREDNO PRAVO
1) Naelo privatnopravne vlasti na stvari izražava se u izjednaenosti
subjekata u meusobnim pravnim odnosima, na osnovu subjektivnih stvarnih
prava. Kada je u ulozi privatnopravnog subjekta država je izjednaena s ostalim pravnim subjektima i na nju se primenjuju pravila stvarnog prava.66
Vlast koja se vrši na stvari je trajne prirode. Stvarnopravni odnos po
pravilu stvara trajno stanje koje se ne iscrpljuje (ne prestaje) vršenjem, nego
se time potvruje.
Vlast na stvari je neposredna. Imaocu stvarnog prava stvar pripada
neposredno, a ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog lica
zahteva da mu stvar preda).67
Apsolutno dejstvo pravne vlasti. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog karaktera jer deluju prema svima (erga omnes), odnosno protiv svih (contra omnes).
Sva trea lica su dužna poštovati subjektivna stvarna prava. Imalac stvarnog prava ovlašen je da zahtev za njegovu zaštitu podnese protiv bilo kog treeg lica
koje vrea to pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izražava se, prvenstveno, u
mogunosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo prvenstva
je odlika stvarnog prava da ima veu snagu u konkurenciji sa obligacionim pravom
ili stvarnim pravom koje je kasnije nastalo, a pravo sledovanja je ovlašenje titulara stvarnog prava da od bilo kog treeg lica kod koga se njegova stvar nae, traži
vraanje te stvari.
2) Naelo ogranienja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih prava odreuje
zakonodavac (pravilo numerus clausus) imeprativnim propisima. Ovi propisi
odreuju i sadržinu stvarnih prava. Strane nisu ovlašene da svojom voljom
oblikuju nove vrste stvarnih prava,68 i mogu prenositi ugovorom samo ona
stvarna prava koja zakon dozvoljava.
3) Naelo odreenosti (specijalnosti) stvarnih prava. Stvarna prava se,
po pravilu, konstituišu na individualno odreenim stvarima,69 a izuzetno na
pravima (npr. na potraživanjima).
4) Naelo publiciteta stvarnih prava. Apsolutno dejstvo stvarnih prava
prema treim obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog subjekta, odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrše na odgovarajui, vidljiv
odnosno saznajan nain. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima izvodi se iz državine (faktike vlasti) koja je vidljiva i uobiajena za odreeno
stvarno pravo. Fukciju publiciteta za stvarna prava na nepokretnim stvarima
imaju javne knjige ili druga odgovarajua formalnost odreena zakonom.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
49
II.
PODELA STVARNIH PRAVA
Najznaajniji oblici stvarnih prava su: 1. pravo svojine, 2. pravo
službenosti, 3. pravo stvarnog tereta 4. pravo zaloge i 5. pravo graenja. Pravo svojine predstavlja najvišu vlast na stvari. Ta vlast obuhvata najviši stepen
držanja, korišenja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Zakon može
nametnuti vlasniku stvari odreena ogranienja (javnopravne prirode: npr. da
stvar na odreeni nain koristi, da vlasnik trpi odreena ogranienja usled
postavljanja podzemnih kablova, stubova, ili privatnopravne prirode: npr. da
ne ispušta štetne imisije).
Pravo službenosti je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlašuje titulara
da na odreeni nain koristi tuu stvar ili ga ovlašuje da od vlasnika zahteva
da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao.
Stvarni (realni) teret je, takoe, stvarno pravo na tuoj stvari. Titular
ovog prava je ovlašen da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti
zahteva odreene prestacije (npr. isporuku odreene koliine poljoprivrednih
proizvoda, svake godine). U našem pravu jedno lice može stei stvarni teret
na osnovu ugovora: npr. ugovora o doživotnom izdržavanju ili ugovora o
prodaji (na osnovu koga prodavac za sebe zadrži pravo da od kupca zahteva
da mu svake godine isporui odreenu koliinu pšenice ili drva iseenih u
prodatoj šumi itd).
Pravo zaloge je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlašuje njenog imaoca da založenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloži prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca.
Pravo graenja je pravo nekog lica da na tuem zemljištu izgradi objekat, a zatim odreeno vreme bude njen vlasnik (50, 80, 99 godina) posle
ega bi objekat postao svojina vlasnika zemljišta. U našem pravu se pravo
graenja stie na neizgraenom graevinskom zemljištu koje može biti u
državnoj svojini ili privatnoj svojini.
III.
PODELA STVARI
1. Pojam
Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeležja. Klasikacija stvari je važna jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. Ako pripadaju istoj skupini stvari se na isti nain stiu i prenose pravnim
poslovima, a istovrsna je i sadržina ovlašenja njegovog titulara.
50
PRIVREDNO PRAVO
2. Stvari u prometu (res in commercio) i
van prometa (res exstra commercium)
Stvari u prometu su one koje mogu biti objekat imovinskog odnosa (tako
se npr. pravo svojine na stvari, koje pripada jednom licu, može prodajom, preneti na drugoga; ili se stvar može dati na poslugu, u zakup). Roba je stvar koja
je uvek u prometu.
Stvari van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava
(dobra u opštoj upotrebi: putevi, vode, luke) na kojima svi subjekti imaju
pravo opšte upotrebe.70 Dobra u opštoj upotrebi su u državnoj svojini.
Stvari mogu biti ograniene u prometu. To su stvari koje bi mogle biti
objekat imovinskih odnosa kao i stvari u prometu ali se iz raznih razloga njihov promet ograniava. Tako, vatreno oružje mogu nositi lica sa administrativnom dozvolom, odreeni lekovi se mogu pribaviti samo na lekarski recept.
Promet drogom, naoružanjem i vojnom opremom dozvoljava se pojedinim
pravnim subjektima.
3. Pokretne stvari (res mobiles) i
nepokretne stvari (res immobiles)
Pokretne stvari su one iji se položaj u prostoru može promeniti, a da se
time ne povredi njihova bitna osobina.
Nepokretne stvari su one iji se položaj u prostoru ne može promeniti a da
se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. U nepokretne stvari se, prvenstveno, uvrštava zemljište. Nepokretnošu se smatra i sve što je sa zemljištem
trajno vezano: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, bunari, bazeni itd.
Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke druge nepokretnosti - nepokretnosti po nameni. Nepokretnost po nameni je
ona pokretna stvar koja ispunjava sledee pretpostavke: a) da je u funkciji
nepokretnosti, b) da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i v) da je
vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji joj je odredio takvu funkciju.71 Podela stvari na pokretne i nepokretne važna je zbog
razliitog pravnog režima koji se primenjuje na ove stvari npr. prilikom njihovog sticanja ili uloge u pravnim poslovima (stvarna prava na nepokretnostima
upisuju se u zemljišne knjige, a na pokretnim ne upisuju, založno pravo na
nepokretnostima je hipoteka, a na pokretnim stvarima zaloga - runa zaloga
itd).
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
51
4. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu
Po rodu su odreene one pokretne stvari koje se u pravnom prometu
odreuju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, dužnom metru, novanim
apoenima itd). U ove stvari svrstava se novac, serijski proizvedene mašine,
nameštaj, žitarice, brašno, šeer, alkoholni i bezalkoholni napici itd.
Individualno odreena stvar je stvar odreena pojedinano (konkretno) bilo
zato što je jedina takve vrste, neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane
u zakljuenom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pisai sto izraen
prema odreenom projektu, odreena zemljišna parcela, stan, kua).
Kada se odreena koliina stvari izdvoji iz roda ona se individualizira
i tako postaje individualno odreena (npr. iz gomile jabuka izabrao sam
odreenu koliinu, u prodavnici sam isprobao i izdvojio mantil radi kupovine).
5. Zamenljive i nezamenljive stvari
Zamenljive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze,
može predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar ne može
biti zamenjena drugom. Stvari odreene po rodu su zamenljive, dok je
nezamenljiva stvar individaualno odreena. Ali, individualno odreena
stvar može biti zamenljiva i nezamenljiva. Tako je kamion individualno
odreena stvar (ima registarske tablice, broj šasije i motora) ali je zamenljiv jer se proizvodi serijski, te se poveriocu može prodati drugi kamion
iste marke, nosivosti i godine proizvodnje.
6. Potrošne i nepotrošne stvari
Potrošne stvari su one koje se jednom upotrebom potroše (uništavaju) ili
se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otuenju. Potrošne stvari
su npr: prehrambeni proizvodi, gorivo za pogon motornih vozila, industrijsko
ulje, ugalj, elektrina energija, novac.
Nepotrošne stvari se mogu upotrebljavati više puta ili neogranien broj puta
a da im se time bitno ne naruši supstanca (npr. zemljište, kua, automobil).
7. Deljive i nedeljive stvari
Deljive stvari su one koje se mogu deliti na više istovrsnih delova, pri
emu se njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju
vrednost u odnosu na celinu (npr. vagon pšenice, kontejner šeera, odreena
koliina novca).
52
PRIVREDNO PRAVO
Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom uništila njihova supstanca
ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom (npr. živa
životinja, dijamant, umetnika slika).
Mogua je zika, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizika deoba
je mehanika podela stvari na sitnije delove. Primenjuje se na pokretnim
stvarima. Kod nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti ziki nego
samo markirati linijama.
Geometrijskom deobom deli se zemljište linijama na više parcela.
Zgrade se, u našem pravu, mogu podeliti horiznotalno i vertikalno.
Civilna deoba je deoba po vrednosti, ako zika deoba nije mogua.
Tako, ako se ne može podeliti dijamant, živa životinja, stan ili nameštaj te
stvari e se izložiti prodaji, a zatim e se podeliti iznos novca ostvaren prodajom.
Podela stvari na deljive i nedeljive naroito je u stvarnom pravu znaajna
za suvlasništvo i zajedniku svojinu.
8. Pripadak
Pripadak je sporedna i samostalna stvar koja olakšava ili omoguava
korišenje glavne stvari.
Svojstvo pripatka može imati samo ziki samostalna stvar, a ne i ona
koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u zikoj vezi sa celom stvari.
Tako su tokovi automobila njegov sastavni deo, dok je rezervni toak pripadak automobila; sastavni deo su i brisai vetrobran stakla, a alat pripadak
automobila.72
Samo ona sporedna stvar koja trajno služi glavnoj stvari je pripadak, a ne
ako se samo privremeno koristi. Stoga nije pripadak televizora koji je u svojini zakupca satelitska antena koju je instalirao zakupodavac i vlasnik stana
pošto zakupni odnos traje odreeno vreme.
Pripadak namenjen iskorišavanju nepokretnosti postaje i sam nepokretna stvar po nameni (npr. poljoprivredni alat, stoka i mašine namenjene obradi
zemljišta, hrana za stoku, seme).
Pripadak nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a takoe, njegovom
voljom to svojstvo gubi i postaje samostalna stvar. Ali, svojstvo pripatka ne
može ni po volji vlasnika dobiti bilo koja stvar, nego samo ona za koju je
u pravnom prometu uobiajeno da predstavlja pripadak. Tako, ako bi vlasnik kue i automobila proglasio da je automobil pripadak kue iako se to u
pravnom prometu ne smatra pripatkom.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
53
9. Plodovi (fructus)
Plodovi su prihodi koje nastaju od neke stvari. Oni se naješe javljaju
periodino, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja ih
daje.
Najznaajnija je podela plodova na prirodne, industrijske i civilne.
Prirodni plodovi organski proizilaze iz neke stvari, ne umanjuju njenu
supstancu, a nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. divlje kupine, jagode, samoniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana). U prirodne se ubrajaju i plodovi
stvari ija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao što je rudno blago
(organske ili neorganske mineralne sirovine: npr. ugalj i uljni škriljci, nafta,
gas, kamena so, pesak).
Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode
(npr. kulture voa i povra) i razlikuju se od industrijskih proizvoda. Pojam
industrijskih proizvoda, meutim, nije jednoglasno prihvaen.73
Civilni plodovi ne proizilaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog odnosa. Ispoljavaju se u novanom vidu, a izuzetno u vidu drugih stvari odreenih
po rodu.74 Vlasnik stana može izdati stan u zakup ili novac dati na štednju.
Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora o zakupu stana ili ugovora o
ulogu na štednju predstavljaju civile plodove.
Sve dok se ne odvoji plod je sastavni deo stvari i u svojini je vlasnika
te stvari.75 Takvi, visei plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudbinu
glavne stvari.
10. Novac i procena vrednosti stvari
Novac je telesna stvar koja ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i
usluga na tržištu i sredstva plaanja.76
U novanom obliku izražava se vrednost neke stvari (cena). Ali, sve stvari
se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvari ija se vrednost može odrediti
uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. Stvari ija se vrednost ne može
odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocenjive.
Cena procenjive stvari može biti obina (redovna) i afekciona.
Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja važi na tržištu.
Utvruje se po objektivnom kriterijumu.
Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vrednost odreene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj
stvari tj. neimovinska moralna vrednost za vlasnika (npr. posebno draga foto54
PRIVREDNO PRAVO
graja, pismo, originalni i jedini primerak porodinog lma na video traci,
medalja osvojena na sportskom takmienju).
U pravnim poslovima važi, po pravilu, redovna cena dok se afekciona
vrednost uzima u obzir samo kod odreenih vidova naknade štete. Pravilo je
da se ne može tražiti poništenje ugovora zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja i kada je za stvar data cena iz osobite naklonosti.77 Kada je stvar
uništena ili ošteena krivinim delom sa umišljajem sud može odrediti visinu
naknade prema afekcionoj vrednosti.
Odeljak drugi
DRŽAVINA
I.
POJAM DRŽAVINE. DETENCIJA.
Državina (possessio) je pravno zaštiena faktika vlast (corpus possessionis) nekog lica na stvari. Faktika vlast na stvari je nezavisna od postojanja imovinskog prava na stvar i ona se razlikuje od pravne vlasti koju ima
titular subjektivnog prava.78 Stoga državinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali
i lopov koji je stvar ukrao.
Državina se razlikuje od slinog odnosa - detencije. I u odnosu detencije
vidljiva je injenica faktike vlasti na stvari, ali se ona voljno drži za drugoga.
Naime, lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vrši
faktiku vlast na stvari za drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima
ovog drugog lica, nema državinu. Državinsku zaštitu u navedenim situacijama ima drugo lice, a ne detentor.
II.
SUBJEKTI DRŽAVINE
Subjekti državine mogu biti zika i pravna lica. U ime i za raun pravnog
lica državinu stiu, vrše i štite njegovi organi. Pravna i zika lica mogu biti
subjekti državine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko
drugo stvarno ili obligaciono pravo.79 Državinu može stei i poslovno nesposobno ziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari
sposobno da na osnovu svoje odluke stekne faktiku vlast na stvari.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
55
III.
PREDMET DRŽAVINE
Predmet državine mogu biti stvari na kojima se može stei pravo svojine
(stvari u prometu) i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti
predmet državine.80 Zaštita dobara u opštoj upotrebi je poverena u nadležnost
organima uprave i ne ostvaruje se na nain predvien za zaštitu državine.
Mogua je državina na onim javnim dobrima, koja se nalaze pod posebnim upravnim režimom, tako da mogu biti u graanskopravnom prometu kao
što su knjige u javnim (državnim) bibliotekama.81
Predmet državine su individualno odreene i sadašnje stvari ali i imovinska
prava (iskljuen je npr. posed branog prava, linih prava, naslednog prava).
IV.
VRSTE DRŽAVINE
1. Državina stvari i državina prava
Državina stvari po sadržini odgovara pravu svojine. Državinu stvari ima
zakupoprimac, ostavoprimac, ali i lice koje je ukralo stvar. Državinu stvari
ima lice koje na njoj vrši faktiku vlast. Državina stvari ne prestaje kada je
držalac spreen da vrši faktiku vlast nezavisno od svoje volje (npr. usled
snežne lavine i nabujalih potoka držalac ne može koristiti svoju vikendicu).
Državinu prava ima lice koje ga faktiki vrši i predstavlja jednu vrstu
vlasti na stvari koja je uža od državine stvari. Ova državina odgovara nekom
drugom stvarnom pravu (na primer.: stvarnoj službenosti, linoj službenosti)
bez obzira da li lice koje vrši državinu prava ima osnov za to (tako je držalac
prava službenosti i onaj ko nema pravo službenosti ali je faktiki vrši).
2. Iskljuiva (individualna) državina i sudržavina
Zavisno od broja lica koja vrše faktiku vlast na istoj stvari postoji
iskljuiva (individualna) državina i sudržavina.
Iskljuiva državina je ona koju vrši jedno (ziko ili pravno) lice tako
da iz državine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. Postoji iskljuiva
državina kada jedno lice ima državinu kue, stana, automobila, ali i dela kue
ili stana ili realno izdvojenog dela jedne katastarske parcele zemljišta (dok na
drugom, realno izdvojenom delu iskljuivu državinu ima drugo lice).
Sudržavina postoji kad više lica vrši faktiku vlast na istoj stvari ili
pravu. Svaki od sudržalaca u tom sluaju vrši samostalnu faktiku vlast na
celoj stvari, ali je ogranien vršenjem faktike vlasti od drugih sudržalaca.82
56
PRIVREDNO PRAVO
Faktiku vlast na stvari sudržaoci mogu vršiti na razliite naine: istovremeno, naizmenino ili je mogu predati treem da je koristi. Sudržavina prava
postoji kada više lica kao suvlasnici ili zajedniki vlasnici povlasnog dobra
koriste pravo stvarne službenosti puta koji se nalazi na poslužnom dobru.
3. Zakonita i nezakonita državina
S obzirom na osnov i nain sticanja državine i postojanje odreenih subjektivnih momenata na strani držalaca, državina se može podeliti na zakonitu
i nezakonitu, savesnu i nesavesnu i pravu i manljivu.
Zakonita državina se zasniva na punovažnom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Za sticanje ove državine potreban je, naime, isti osnov kao
i za sticanje prava svojine ili stvarnog prava službenosti: pravni poslovi (npr.
prodaja, razmena, poklon, zaveštanje, legat, nasledstvo), odluke državnih organa (suda ili organa uprave) ili druge injenice predviene zakonom. Zakonita je, shodno tome, državina stvari koja je steena ugovorom o prodaji od
lica koje nije njen vlasnik.
Nezakonita državina nije zasnovana na punovažnom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Nezakoniti držalac je npr. lopov, kupac iz
poništenog ugovora o prodaji, lice za koga je u sudskom postupku utvreno
da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je državina zakonita ili nezakonita ona uživa zaštitu. Ovaj kvalitet državine je relevantan
prilikom sticanja prava svojine održajem. Kada je savestan držalac i zakoniti
držalac rokovi za održaj su krai.
4. Savesna i nesavesna državina
Na osnovu postojanja odreenih subjektivnih momenata na strani
držalaca, državina se može podeliti na savesnu i nesavesnu.
Savesni držalac je onaj koji osnovano smatra da ima punovažan pravni
osnov za državinu stvarnog prava. On je u dobroj veri ali u zabludi - ne zna ili
ne može znati da nije imalac prava iju sadržinu vrši (npr. držanjem stvari).
Savestan je npr. držalac koji je kupio stvar od lica koje nije vlasnik stvari
opravdano verujui (kao dobar domain ili dobar privrednik) da je kupuje od
vlasnika i da je na taj nain i on posto vlasnik stvari. Savesnost državine se
pretpostavlja. Lice koje istie da je neija državina nesavesna mora to i dokazati. Državina prestaje biti savesna im držalac sazna ili bi trebalo da sazna, s
obzirom na okolnosti, da stvar nije njegova.83
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
57
Nesavestan držalac je onaj koji zna ili bi morao znati da nema punovažan
pravni osnov za državinu stvari ili prava koju vrši. Tako je nesavestan držalac
prava službenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili kupac koji
zna da je stvar kupio od nevlasnika.
Savesnost ili nesavesnot pravnog lica ceni se prema savesnosti ili
nesavesnosti organa koji ih zastupaju.
Savesna državina može, meutim, biti zakonita i nezakonita. Tako je
savesna i zakonita državina kupca koji je od nevlasnika, za koga nije znao da
je stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita a savesna je državina lica koje je
kupilo stvar od prodavca kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost ili
ako je ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije poništen.
Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja naslea i u
sluaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti
je mogao znati.
5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) državina
Prava državina je steena na pravno dopušten nain. Manljiva državina
je steena na nedopušten nain - silom (vi), prevarom - potajno (clam) ili
zloupotrebom poverenja - na izmoljen nain (modo praecario). I držalac
koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo
na državinsku zaštitu, osim prema licu od koga je na takav nain došao do
državine.
6. Neposredna i posredna državina
Neposrednu državinu na stvari ima lice koje neposredno vrši faktiku
vlast na stvari.
Posrednu državinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vrši preko
drugog lica (a ne neposredno), kome je po osnovu plodouživanja, ugovora
o korišenju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo
stvar u neposrednu državinu.
Sve dok vlasnik stvari vrši na njoj faktiku vlast on je neposredni držalac.
Ali, ako na osnovu ugovora o zakupu stvar preda u zakup ili na osnovu ugovora o ostavi na uvanje neposredni držalac postae zakupoprimac i ostavoprimac dok posredni držalac (koji ne vrši faktiku vlast na stvari) postaje vlasnik
stvari. U ovim situacijama postoje dve državine na istoj stvari ali se obe mogu
sudskim putem zaštititi.
58
PRIVREDNO PRAVO
V.
PRIBAVLJANJE I GUBITAK DRŽAVINE
Državinu, kao faktiku vlast na stvari, mogue je stei i izgubiti na
razliite naine.
Državina se može pribaviti neposredno i posredno.
Državina stvari i prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari
i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj državini. Takva državina je
uvek samovlasna i ne izvodi se iz državine prethodnika.
Državina se pribavlja posredno sticanjem faktike vlasti na stvari (odnosno vršenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava) odnosno držaoca.
Posredno sticanje može biti samovlasno (bez volje prethodnika), suprotno
njegovoj volji ili se zasnivati na volji prethodnika.
Državina na pokretnim i nepokretnim stvarima se stie na razliite
naine. Državina na pokretnoj stvari stie se predajom. Sticanje državine
na nepokretnostima (npr. zemljištu, zgradama, stanovima) zavisi od vrste
nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade i poslovne
prostorije naješe prenose u državinu sticaoca ispražnjenjem i predajom
kljueva, a zemljište tako da se sticalac dovede u priliku da pone vršiti radnje koje se smatraju kao faktika vlast na stvari.
Državina prava stie se vršenjem sadržine odreenog prava.
Državina se gubi kad držalac prestane da vrši faktiku vlast na stvari.
Državina se ne gubi ako je držalac privremeno spreen da vrši faktiku vlast
nezavisno od svoje volje - zbog, odrona zemljišta na šumskom putu držalac
je onemoguen više meseci da ide u svoju vikendicu itd.
Državina prava prestaje odricanjem držaoca ili zbog nemogunosti
vršenja prava.84
VI.
ZAŠTITA DRŽAVINE
Iako državina nije subjektivno pravo svaki držalac stvari i prava ima pravo na zaštitu od uznemiravanja ili oduzimanja državine. Smetanje državine,
može biti uinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem državine.
Državina se može štititi korišenjem samopomoi (vansudski) ili sudskim putem.
Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane (nužne odbrane) koju preduzima držalac da odbije smetanje državine. Samopomo je dozvoljena samo
u sluajevima odreenim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom samopomoi
ini se krivino delo samovlaša.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
59
Samopomo je dozvoljena: 1. kad neposredno preti opasnost povrede
prava; 2. ako je takva zaštita nužna i 3. ukoliko nain otklanjanja povrede
prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Ove pretpostavke dozvoljene samopomoi moraju biti kumulativno ostvarene. Onaj ko je upotrebio
dozvoljenu samopomo i time prouzrokovalo štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije dužno naknaditi je.
Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe zbog uznemiravanja ili
tužbe zbog oduzimanja poseda. Tužba zbog uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za
smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog
smetanja. Rok od 30 dana je subjektivni rok jer tee od saznanja za smetanje
državine i uinioca, a rok od godinu dana od smetanja državine je objektivan s obzirom da se rauna od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni
rok tee samo u okviru objektivnog roka.
Svojstvo tužioca ima poslednji mirni držalac a ulogu tuženog onaj ko je
izvršio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje državine) ili u ijem interesu
je ono izvršeno. Pravilo je da se u državinskom sporu ne raspravljaju pravna ve faktika pitanja. Naime, sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju
državine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na državinu,
pravni osnov državine i savesnost držaoca. Stoga je tužbu ovlašen podneti
i držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja,
osim prema licu od koga je na takav nain došao do državine.
Državinsku zaštitu ima i posredni držalac prema neposrednom koji prelazi
granice svoje neposredne državine (npr. zakupoprimac, suprotno ugovoru o
zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u podzakup). Svaki sudržalac može protiv treih lica podnositi tužbu radi smetanja
državine (uznemiravanja ili oduzimanja državine), ali i protiv sudržaoca koji
mu je oduzeo državinu. Takoe, sudržalac uživa zaštitu protiv sudržaoca koji
ga uznemirava u državini tj. onemoguava u dotadašnjem nainu vršenja
faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj državini - npr. sudržalac stana ugradi bravu na ormaru koga zakljuava i tako onemoguava drugog sudržaoca
da ga ubudue koristi.
60
PRIVREDNO PRAVO
Odeljak trei
PRAVO SVOJINE
I.
POJAM PRAVA SVOJINE
Pravo svojine (dominium, proprietas) je subjektivno stvarno pravo iz
koga proizilazi najviša pravna i faktika vlast na stvari. Vlasnik ima pravo
da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama odreenim
zakonom. Titulari prava svojine mogu biti zika i pravna lica i nazivaju se
vlasnici ili sopstvenici.
II.
SADRŽINA PRAVA SVOJINE
Vlasnik stvari je ovlašen da stvar: drži, koristi i njome raspolaže u granicama odreenim zakonom.
Ovlašenje držanja (ius possidendi) omoguava vlasniku da ima faktiku
vlast na stvari - državinu koja se, takoe, može štititi. Ovo ovlašenje može
imati i lice koje nije vlasnik.
Ovlašenje korišenja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama
vlasnika odnosno radi ubiranje plodova koje stvar daje. Pravo korišenja,
takoe, može imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi,
zakupu, plodouživanju).
Ovlašenje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogunosti vlasnika: da stvarju faktiki i pravno rapolaže. Faktiko raspolaganje se ispoljava
u preduzimanju materijalnih akata koji utiu na supstancu stvari85 ali tako da se
povodom stvari ne zasniva neki pravni odnos86 kao što je popravljanje stvari da
bi ispravno funkcionisala (npr. bicikla), rekonstrukcija stvari (npr. stare ošteene
zgrade) promena namene (stan je preureen u poslovne prostorije) i delimina
ili potpuna potrošnja stvari (npr. stabla su iseena za loženje, seno dato stoci za
ishranu).
Pravno raspolaganje je mogunost vlasnika da zakljuuje razne pravne
poslove koji za predmet imaju stvar. Tako, na osnovu ugovora o prodaji ili razmeni vlasnik može na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari tako da
on prestaje biti vlasnik. Vlasnik može preneti ovlašenje držanja i korišenja
stvari na drugo lice bez prenošenja prava svojine (npr. kod ugovora o zakupu,
plodouživanju, posluzi). Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
61
III.
OBELEŽJA PRAVA SVOJINE
Pravo svojine je apsolutno (dispozitivno), jedinstveno, jednovrsno, rekadentno, nezavisno i nezastarivo.
Apsolutnost prava svojine znai da ona deluje prema svima (egra omnes).
Pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Kada na
istoj stvari pravo svojine ima više lica (susvojina ili zajednika svojina) svi
suvlasnici ili zajedniari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto
pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari. Izmeu suvlasnika ili zajedniara pravo svojine se ne deli po sadržaju, nego po obimu,
zbog toga što je sadržaj jedinstven.
Pravo svojine je jednovrsno i ne može se, po ovlašenjima deliti izmeu
razliitih subjekata kao što je to bilo u feudalizmu.
Rekadentnost prava svojine (ius recadentiae) znai da pravo svojine
dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ogranienja (npr. stvar je bila
data na poslugu, u zakup, na njoj je konstituisana hipoteka, runa zaloga ili
ustanovljeno plodouživanje, službenost). Ova osobina se naziva i elastinost
prava svojine.
Nezavisnost prava svojine je obeležje ovog prava da vlasnik samostalno
ostvaruje svoja ovlašenja jer se sadržaj prava svojine odreuje neposredno
u zakonu.87
Pravo svojine ne može zastareti bez obzira što vlasnik ne vrši svoja
ovlašenja. Pravo svojine, izuzetno, može prestati zbog nevršenja od strane
vlasnika pod pretpostavkama da na strani treeg postoje zakonom odreene
okolnosti za sticanje prava svojine održajem ili od nevlasnika (za pokretne
stvari).
IV.
STICANJE PRAVA SVOJINE
Svi naini stacanja subjektivnih prava, a prvenstveno prava svojine,
prema vladajuoj doktrini, mogu se podeliti na originarne i derivativne. Zakoni ne prave takvu podelu. lan 20. ZOSPO propisuje da se pravo svojine
stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasleivanjem i odlukom
državnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom.
1. Derivativno sticanje prava svojine
Ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika (u istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Pravo svojine na ovaj nain može se
stee ako su ostvarene sledee pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari,
da postoji punovažan pravni osnov (iustus titulus) za sticanje i da je izvršen
odgovarajui nain sticanja (modus acquirendi).
62
PRIVREDNO PRAVO
Pravni osnov (iustus titulus) je pravni posao na osnovu koga prenosilac
svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Naješi
pravni posao kojim se prenosi svojina je ugovor (dvostrani pravni posao) ali
to može biti i jednostrani pravni posao - testament, lagat, javno obeanje nagrade. Relevantan je onaj pravni posao koji ima za predmet prenošenje prava
svojine na sticaoca kao što je ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o
razmeni (trampi). Zasnivanjem pravnog posla koji ima za predmet prenos
prava svojine budui sticalac ne stie pravo svojine na stvar nego obligaciono
pravo - ovlašenje da u predvieno vreme i na odreenom mestu zahteva
predaju stvari. Tek kada je stvar predata sticaocu - nain sticanja, on postaje
njen vlasnik.
Sticalac postaje vlasnik stvari kada mu je ona predata na odgovarajui
nain. Naini sticanja nepokretnih i pokretnih stvari se, meutim, razlikuju.
1.1. NAIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI
Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja
punovažnog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i overen u
sudu)88 potreban je i odgovarajui nain sticanja. Predaja nepokretnih stvari u
državinu sticaoca nije dovoljan i relevantan nain predaje kao što je to sluaj
kod pokretnih stvari. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost
stie se upisom u javni registar.
1.2. NAIN STICANJA POKRETNIH STVARI
Na osnovu punovažnog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar
stie se predajom stvari u državinu sticaoca. Predaja pokretne stvar zavisi od
vrste stvari, dogovora strana i prirode posla. Predaja pokretnih stvari smatra
se izvršenom i kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvršena predaja
stvari.
1.2.1. Fizika predaja
Odreene, manje stvari se mogu predati iz ruke u ruku (npr. kupovina
voa ili povra na pijaci, robe u prodavnicama). Takava predaja pokretnih
stvari naziva se zika ili prava predaja (traditio vera). Fizika predaja postoji
i kada se stvar ne uzima iz ruke u ruku (npr. zbog toga što je kabasta) nego
se na pribavioca prenosi faktika vlast na stvari (prenosilac je dovezao i istovario seno na mesto koje je sticalac oznaio - gde e seno npr. sadeti ili je
pšenica dovezena pred silos sticaoca gde e biti uskladištena).
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
63
U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvrši prevoz stvari, a
ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja, predaja je izvršena uruenjem
stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu.
Predaja je relevantna samo ako je uinjena sa namerom da na sticaoca
prenese pravo svojine.
1.2.2. Simbolina predaja
Neke stvari se ne mogu predati iz ruke u ruku (npr. teret u utrobi broda)
ili su udaljene od ugovornih strana (prodavac prodaje robu koja se prevozi
železnicom ili avionom) ili bi bilo neracionalno da se vrši zika predaja (npr.
više hiljada boca šljivovice). U tim situacijama vrši se simbolina predaja.
Predaja takve pokretne stvari smatra se izvršenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac može raspolagati tom stvari kao što je predaja skladišnice,
tovarnog lista, kao i uruenjem nekog dela stvari ili ureaja na osnovu koje
sticalac može stupiti u državinu stvari (npr. predajom kljueva od skladišta,
štale)89 ili izdvajanjem ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju
stvari.
1.2.3. Fiktivna predaja
U odreenim sluajevima pravo svojine se ne stie u momentu predaje
stvari nego u trenutku zakljuenja pravnog posla. Fizika predaja je tada
suvišna, ona se ngira.
Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu). Ova predaja pokretnih
stvari postoji u sluaju kada se stvar nalazi u državini sticaoca po nekom
pravnom osnovu (npr. stvar drži na osnovu ugovora o ostavi, zakupu ili depozitu). Pravo svojine te stvari sticalac stie u trenutku zakljuenja pravnog
posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stie pravo svojine (npr. ugovora
o poklonu, razmeni ili prodaji).
Prenos prava svojine na sticaoca dok stvar ostaje u državini prenosioca
(constitutum possessorium). Ova predaja je suprotna predaji kratkom rukom.
Vlasnik prenosi pravo svojine na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla sa njim, a stvar mu ne predaje u državinu. Stvar ostaje i dalje u državini
prenosioca (koji nije više vlasnik) npr. po osnovu ugovora o ostavi, ugovora
o zakupu, ugovora o posluzi.
Prenos prava svojine na stvari koja se ne nalazi u rukama vlasnika nego
treeg lica (cessio vindicationis). Pravo svojine na pokretnu stvar koju drži tree
lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari.90 Tree lice ima pravo da prema
novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.
64
PRIVREDNO PRAVO
1.2.4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine
(pactum reservati dominii)
U ugovoru o prodaji prodavac pokretne stvari se može obavezati da preda
stvar kupcu odmah nakon zakljuenja ugovora uz zadržavanje prava svojine, sve
dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Zadržavanje
prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Prodajom i predajom stvari kupac stie ovlašenje da je koristi i drži, a ne da i njome raspolaže.
Rizik sluajne propasti ili ošteenja stvari snosi kupac od asa kada mu je stvar
predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu
koja je dospela prodavac je ovlašen da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili
raskid ugovora.
2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom. Navodimo
najznaajnije vidove originarnog sticanja prava svojine.
2.1. ODRŽAJ
Održaj (usucapio) je državina stvari koja traje odreeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine.91 Na osnovu održaja originarno se stie pravo
svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne može
izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova faktika (i ekonomska) vlast u
suprotnosti sa pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona državina koja
ima zakonom odreene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine.
Održaj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva
nastaju zbog nevršenja prava. Zastarelost se primenjuje na obligacine odnose
(relativna prava), a održaj na stvarna prava. Poveriocu je dužnik poznat zbog
ega može spreiti zastarelost (npr. podizanjem tužbe), dok vlasnik stvari
esto ne zna kod koga se njegova stvar nalazi (npr. stvar koju je izgubio našlo
je drugo lice, stvar mu je ukradena, a zatim prodata). Održaj je ustanovljen
pretežno u društvenom interesu - da se postigne izvesnost u pravnom prometu.
Svako ziko ili pravno lice može stei pravo svojine održajem. On
proizvodi dejstva samo ako ima odreene kvalitete i traje zakonom odreeno
vreme. Državina mora predstavljati stvarnu faktiku vlast na stvari i trajati
svo vreme koje je zakonom odreeno kao rok održaja.
Zavisno od kvalikovanosti (kvaliteta) državine održaj može biti redovan i vanredan.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
65
2.1.1. Redovan održaj
Redovan održaj postoji kada je državina savesna i zakonita, a traje i zakonom odreeno vreme. Ovo je kvalikovani održaj i zbog toga traje krae
vreme od vanrednog.
Savestan i zakoniti držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar održajem protekom tri godine, a savestan
i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie
pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina.
Vreme potrebno za održaj poinje tei onog dana kada je držalac stupio u
državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za
održaj. U vreme potrebno za održaj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci..
2.1.2. Vanredni održaj
Vanredni održaj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog održaja koji je
trajao zakonom odreeno vreme. Ovaj održaj je, prema tome, manje kvalikovan
od redovnog (ne zahteva se da je državina i zakonita kao kod redovnog održaja)
zbog ega su rokovi za održaj duži.
Savesni držalac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie
pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina, a savestan držalac
nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu
stvar održajem protekom 20 godina.
U vreme potrebno za održaj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni držaoci ili i savesni i zakoniti
držaoci. Ovo uraunavanje (priraunavanje) vremena održaja prethodnika naziva se akcesija (accessio temporis).92
Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja naslea i u
sluaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti
je mogao znati.
2.1.3. Raunanje vremena. Prekid i zastoj održaja.
Vreme potrebno za održaj poinje tei onog dana kada je držalac stupio
u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog
za održaj. Vreme održaja naslednika poinje tei od dana otvaranja naslea
(naslee se otvara smru ostavioca, a isto dejstvo ima i proglašenje za umrlo.
Na prekid, odnosno zastoj održaja shodno se primenjuju odredbe o
prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraživanja. Prekid izaziva jedna a zastoj druga dejstva. Posle prekida održaja rok za održaj poinje tei iznova,
66
PRIVREDNO PRAVO
a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok
održaja. Ako održaj nije mogao poeti tei zbog zastoja - zakonom odreenog
uzroka, on poinje tei kad taj uzrok prestane. Kada je održaj poeo tei pre
nego što je nastao zastoj, on nastavlja da tee kad prestane uzrok zastoja, a
vreme koje je isteklo pre nastanka zastoja rauna se u zakonom odreeni rok
održaja.
2.2. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA
Sticanje prava svojine od nevlasnika predstavlja odstupanje od pravila
da prenosilac drugome ne može ustupiti više prava nego što sam ima. Kada to
pravilo ne bi dozvoljavalo izuzetke pravni promet bi bio nesiguran i otežan,
a princip savesnosti i poštenja ozbiljno doveden u iskušenje, jer bi sticalac
stvari u svakom sluaju morao da utvruje da li je prenosilac zaista vlasnik
stvari.
Pravo svojine se direktno može stei od nevlasnika ako su ostvarene
odreene opšte i posebne pretpostavke. Opšte pretpostavke su: 1. da je sticalac
savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije morao znati da stvar koju
stie nije svojina prenosioca), 2. da je stvar pokretna i 3. da je pravni posao na
osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca teretan (uz naknadu - npr. prodaja, razmena, ugovor o delu, a ne npr. ugovor o poklonu, posluzi) i 4. da je
stvar predata sticaocu. Pored ovih pretpostavki koje se moraju kumulativno
stei potrebno je da se ostvari i jedna od sledeih posebnih pretpostavki: 1.
da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja
u promet takve stvari (npr. kožna tašna kupljena u prodavnici tašni, iako je
ukradena); 2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao
stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje
prava svojine (npr. na osnovu ugovora o ostavi ostavoprimac se obavezao
ostavodavcu sauvati nakit ali ga proda; poslugoprimac je prodao knjigu
koju je dobio na poslugu) ili 3. da je stvar kupljena na javnoj prodaji.
Raniji vlasnik je ovlašen da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar
vrati uz naknadu po prometnoj (tržišnoj) ceni, ali samo ako ta stvar ima za
njega poseban znaaj (npr. oev sat, majin nakit, zlatna medalja osvojenu na
državnom prvenstvu u rukometu) i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne
godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
67
V.
ZAŠTITA PRAVA SVOJINE
Pravo svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice je
dužno da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Ali, pravo svojine
može biti povreeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U
tim situacijama nastaje zahtev vlasnika za zaštitu prava svojine - ovlašenje
na podnošenje svojinske (petitorne) tužbe.
Vlasnik kome je oduzeta individualno odreena stvar je ovlašen na
podnošenje reivindikacione tužbe (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni
držalac stvari (tj. lice ija je državina podobna za redovan održaj) je, takoe,
ovlašen na podnošenje svojinske tužbe u sluaju oduzimanja stvari - publicijanska tužba (actio Publiciana). Ako tree lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavnjenog vlasnika (na drugi nain a ne oduzimanjem stvari)
oni mogu podneti negatornu tužbu (actio negatoria).
1. Reivindikaciona tužba (actio rei vindicatio)
Reivindikacionu tužbu može podneti vlasnik individualno odreene stvari
koji je prestao biti njen držalac protiv držaoca stvari. Tužilac mora dokazati
da na stvari iji povraaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u
faktikoj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje ove tužbe ne zastareva.
Ako su nepokretnosti upisane u zemljišnom registru ili je izdata tapija, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljišnog registra ili
podnošenjem tapije. Ukoliko tužilac nije upisan u zemljišni registar ili u tapiji
tada se, naješe, poziva na održaj (vanredni ili redovni), kada mora dokazati
postojanje injenica iz kojih proizilazi da je održajem postao vlasnik stvari.
Tužilac može zahtevati vraanje samo individualno odreene stvari (species), one iji identitet može dokazati.Tužbom tužilac zahteva od tuženog
vraanje stvari te mora dokazati da je stvar u faktikoj vlasti tuženog. Ako
je tužbeni zahtev usvojen tuženi se obavezuje da stvar vrati nazad tužiocu.
Savestan držalac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji još nisu ubrani. Suprotno tome nesavestan držalac dužan je predati vlasniku stvari sve plodove,
naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potrošio, otuio ili uništio, kao i
vrednost plodova koje je propustio da ubere.
2. Publicijanska tužba (actio Publiciana)
Ovu tužbu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Publicijanskom tužbom kvalikovani držalac stvari zahteva vraanje
stvari od držaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem
68
PRIVREDNO PRAVO
pravnom osnovu.93 Ovom tužbom se zahteva vraanje individualno odreene
stvari od držaoca stvari. Publicijanska tužba je svojinska tužba i ne zastareva.
Da bi tužilac uspeo sa reivindikacionom tužbom mora dokazati da je vlasnik
stvari (što je nekada vrlo teško), a ako je podneo publicijansku tužbu dovoljno
je da dokaže da ima jai pravni osnov za državinu stvari.
Tužilac je lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom
osnovu (tj. na osnovu pravnog posla) i na zakonit nain, a nije znalo i nije
moglo znati da nije postalo vlasnik (savestan držalac), pa je državinu stvari
izgubio. Tuženi je lice u ijoj državini se ta stvar nalazi. Tužilac mora dokazati
da je individualno odreenu stvar stekao po punovažnom pravnom osnovu i na
zakonit nain. Ovom tužbom, tužilac dokazuje jae pravo na državinu. Tužba
e biti osnovana ako je tuženi (sadašnji držalac) nesavestan ili je savestan ali je
stvar stekao bez punovažnog pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.
3. Negatorna tužba (actio negatoria) tužba zbog uznemiravanja
Negatorna tužba je svojinska tužba vlasnika - držaoca protiv svakog ko
ga uznemirava na drugi nain a ne oduzimanjem stvari. Formula ove tužbe
je u rimskom pravu bila sastavljena negativno zbog ega se smatra da je po
njoj i dobila ime.94
Negatornu tužbu podiže vlasnik - držalac kada mu državina stvari nije
oduzeta ali je ometen u vršenju ovlašenja na stvar. Ova tužba je slina tužbi
zbog smetanja državine tako da vlasnik držalac može podneti ili državinsku
tužbu ili negatornu tužbu. Prednost negatorne tužbe je što ne zastareva za razliku od državinske koja se mora podneti u relativno krtkom roku.
Negatorna tužba se može podii ako su ostvarene sledee pretpostavke:
1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili držaoca (pretpostavljenog vlasnika)
stvari (istiui da ima neko pravo kojim ograniava prava vlasnika - držaoca:
npr. tvrdi da ima pravo službenosti i zbog toga prelazi preko zemljišta ili sa
njegove stvari potiu imisije kao što su: buka, jaka svetlost, a, zagaena
voda koje smetaju vlasniku - držaocu; 2. da je uznemiravanje neosnovano tj.
protivpravno (negatorna tužba se ne može osnovano podneti kada je vlasnik
obavezan da trpi uticaje drugih lica na svoju stvar95 i 3. da uznemiravanje
vlasnika - držaoca postoji i u vreme podnošenja tužbe.
Tužilac je držalac strvari. On prethodno mora dokazati da je vlasnik
stvari ili pretpostavljeni vlasnik. On ne mora dokazivati pravni osnov sticanja
stvari a ni nain njenog sticanja, nego samo državinu, pri emu se savesnost
državine pretpostavlja.96 Da bi tužbeni zahtev bio usvojen tužilac, osim toga,
mora dokazati da ga tuženi neosnovano (protivpravno) uznemirava.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
69
VI.
SUSVOJINA (CONDOMINIUM)
1. Pojam
Susvojina je pravo svojine dva ili više lica na istoj ziki nepodeljenoj stvari, iji su delovi odreeni idealno (alikvotno).97 Deo suvlasnika se
oznaava naješe u razlomcima (1/2, 1/3, 1/4) a može biti izražen i u procentima (33%, 50%) ili u decimalnim brojevima (1,22, 3,33). Svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog
iskljuivog vlasnika (ako postoje etiri suvlasnika iji su delovi jednaki - npr.
svaki od njih je idealni vlasnik sa 1/4, sabrani razlomci daju rezultat 1/1). Kod
susvojine nije podeljena stvar ve pravo izmeu dva ili više lica. Ali pravo
nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlašenja ve po obimu.98 Pošto je
stvar ziki nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire
se na celu stvar.
2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici
Prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu
pripadajui idealni deo.
2.1. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR
Pravo svojine izmeu suvlasnika je podeljeno po obimu, a ne po sadržini
tj. prema pojedinim ovlašenjima (npr. da je jedan ovlašen da stvar drži a
drugi da njome raspolaže).99 Suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome
koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui
prava ostalih suvlasnika.
Svaki suvlasnik je ovlašen na sudržavinu alikvotnog dela stvari. Suvlasnici na razliite naine mogu urediti vršenje državine: da jedan od suvlasnika
vrši faktiku vlast na stvari; da je vrše naizmenino i da je vrše istovremeno
(zajedniki).
Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju. Oni mogu
poveriti stvar na upravljanje jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu.
Sa stvari se može upravljati redovno i vanredno. Redovno upravljanje stvarju
je npr. popravke ošteenih cevi, izmena polomljenih crepova na krovu, popravka oluka na kui itd. Vanredno upravljanje stvarju je ono upravljanje koje
prelazi okvir redovnog kao npr. otuenje cele stvari, promena namene stvari,
izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari itd.
70
PRIVREDNO PRAVO
Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji delovi zajedno ine više od polovine vrednosti stvari.
Ako se o tome ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno
za redovno održavanje stvari, o tome odluuje sud. Posao koji prelazi okvir redovnog upravljanja punovažno se može preduzeti samo ako postoji
saglasnost svih suvlasnika. Troškove korišenja, upravljanja i održavanja
stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno
veliini svojih delova.100
2.2. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA ALIKVOTNI DEO STVARI
Suvlasnik može raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik može svoj deo prodati,
razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U sluaju
prodaje suvlasnikog dela ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine
samo ako je to odreeno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti, koji namerava
da proda svoj suvlasniki deo, dužan da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima. U sluaju smrti suvlasnika njegov idealni deo se prenosi
na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Takoe, idealni deo može
biti optereen hipotekom i na njemu se može ustanoviti pravo plodouživanja
ili upotrebe i realni tereti.
3. Prestanak suvlasnike zajednice
Trajanje suvlasnike zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik,
bez obzira na veliinu svog dela, ima pravo da u svako vreme zahteva
deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika (npr. deobu zemljišta za vreme žetve ili deobu kue za vreme
njene izgradnje), ako zakonom nije drukije odreeno. Deobom stvari
suvlasništvo prestaje, a na realno izdvojenim delovima svaki od suvlasnika postaje iskljuivi vlasnik stvari.
Pravo ne deobu ne zastareva. O nainu deobe odluuju suvlasnici sporazumno (jednoglasno). Oni mogu stvar ziki podeliti (naturalna ili zika
deoba) tako da svako od njih dobije deo stvari ili je prodati a iznos cene
podeliti srazmerno veliini suvlasnikog dela (civilna deoba). U sluaju da
suvlasnici ne mogu postii sporazum, o nainu deobe odluuje sud. Sud e
odrediti ziku deobu stvari ako je to mogue. Ako je zika deoba nemogua
ili je mogua samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud e odluiti da se
deoba izvrši prodajom stvari - sudska javna prodaja.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
71
VII.
ZAJEDNIKA SVOJINA
1. Pojam i obeležja
Zajednika svojina je pravo svojine dva ili više lica na nepodeljenoj stvari
kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odreeni. Deo zajedniara u
nepodeljenoj stvari nije odreen po obimu ni realno ni po alikvotnim delovima tako da on (za razliku od suvlasnika, iji deo je odreen alikvotno)
ne može raspolagati svojim stvarnim pravom. Zajedniari samo zajedno
mogu raspolagati sa stvari (npr. prodati je, kostituisati na njoj založno pravo,
službenost). Zaštitu zajednike svojine, meutim, može isticati bilo ko od
zajedniara prema treim licima (vlasnike i državinske tužbe).
Deobu zajednike stvari može zahtevati bilo koji zajedniar. Ona se sastoji u odreivanju alikvotnog dela svakog zajedniara na stvari, kada prestaje
zajednika svojina i nastaje susvojina.
2. Oblici zajednike svojine
U trenutku smrti ostavioca zaostavština prelazi na njegove naslednike.
Ako su predmet zaostavštine i stvari (ili samo stvari) naslednici od tog
trenutka stiu na njima zajedniku svojinu. Ona postoji do deobe odnosno
donošenja rešenja o nasleivanju jer se u njemu odreuje suvlasniki deo
svakog naslednika.
Zajednika svojina postoji (sve dok se ne donese rešenje o nasleivanju
odnosno izvrši deoba) izmeu svih naslednika (zakonskih i testamentarnih)
nezavisno od veliine naslednog dela.
Stvari koju su supružnici stekli radom u toku trajanja brane zajednice
su njihova zajednika svojina. Svojim delom u nepodeljenoj zajednikoj imovini ne može supružnik ni raspolagati, niti ga može opteretiti pravnim poslom
meu živima. Zajednikom imovinom supružnici u toku braka upravljaju i
raspolažu zajedniki i sporazumno. Oni mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje celokupnom zajednikom imovinom ili njenim delovima, vrši jedan od njih. Supružnici mogu u svako doba (za vreme braka i nakon njegovog
prestanka) sporazumno izvršiti deobu zajednike imovine. U sluaju spora o
udelu supružnika u sticanju zajednike svojine odluuje sud, vodei rauna
prvenstveno o njihovom doprinosu, ali i o drugim okolnostima.
Kada su lanovi porodine zajednice radom stekli stvari u toku trajanja porodine zajednice nastaje zajednika svojina. Imovina steena
radom muškarca i žene u vanbranoj zajednici jeste njihova zajednika
imovina. Na imovinske odnose vanbranih drugova shodno se primenjuju
odredbe PZ o zajednikoj imovini supružnika.
72
PRIVREDNO PRAVO
VIII. ETAŽNA SVOJINA
Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži
kao posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim delovima zgrade i graevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Svojina
na posebnom delu zgrade može biti susvojina ili zajednika svojina.
Etažna svojina se stie i prestaje po osnovama i na nain koji važe za
sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima. Etažni vlasnik ima pravo na
posebnom delu zgrade, na zajednikim delovima zgrade ili zemljištu.
Delovi zgrade koji služe zgradi kao celini ili samo posebnim njenim delovima su zajednika nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova, odnosno vlasnika ijim posebnim delovima služe.
Vlasnici posebnih delova zgrade dužni su uestvovati u troškovima
održavanja zajednikih delova zgrade101 srazmerno vrednosti njihovih posebnih
delova prema ukupnoj vrednosti cele zgrade, a ako zajedniki delovi služe samo
nekim posebnim delovima zgrade - srazmerno vrednosti njihovih posebnih delova prema ukupnoj vrednosti onog dela zgrade u kome se ti posebni delovi nalaze.102
Titular posebnog dela zgrade ima pravo na upravljanje tom zgradom.
Vlasnik posebnog dela zgrade vrši o svom trošku opravke u cilju održavanja
svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju.
IX.
DRŽAVNA SVOJINA
Državna svojina je najviša pravna i faktika vlast države na stvarima.
Titulari ove svojine je Republika Srbija. Upravljanje i korišenje državnom
svojinom je ureeno zakonima, a vrši se u ime i za raun države103 tako da se
kao krajnji titular državne svojine pojavljuje država –Republika Srbija. Svojina je državna i kad jedinice lokalne samouprave koriste državnu imovinu.104
Predmet državne svojine su stvari na kojima država ima pravo svojine - najvišu pravnu i faktiku vlast na njima. To su prirodna bogatstva,
nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika Srbija, organi i
organizacije tih država i jedinice lokalne samouprave kao i organizacije
koje obavljaju javnu službu.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
73
X.
DRUŠTVENA SVOJINA
Društvena svojina je najviša pravna vlast na stvarima koju imaju
društvena pravna lica. Titulari društvene svojine svedeni su, uglavnom,
na društvena preduzea i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok
su u drugoj Jugoslaviji predmet društvene svojine inili objekti koji su
prema sada važeim propisima u državnoj svojini ili u privatnoj svojini.
Postojea društvena (ali i državna) preduzea se mogu privatizovati tako
da promene vlasništvo na osnovu jednog od modela privatizacije.105
Odeljak etvrti
STVARNA PRAVA NA TUOJ STVARI
I.
POJAM I PODELA
Pored stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine,
zajednike svojine i etažne svojine) postoje i stvarna prava na tuoj stvari.
Titulari stvarnih prava na tuoj stvari imaju uža ovlašenja na toj stvari od
njenog vlasnika zbog ega se ova prava nazivaju i sektorska prava. Stvarna
prava na tuoj stvari optereuju pravo svojine i ovlašuju njihovog titulara da
tuu stvar koristi za odreene potrebe. U stvarna prava na tuoj stvari uvrštava
se pravo službenosti, založno pravo, pravo graenja, realni tereti i susedska
prava. Za potrebe studenata ovog fakulteta izloženo je založno pravo.
II. ZALOŽNO PRAVO
1. Pojam
Založno pravo je stvarno pravo poverioca na tuoj stvari ili pravu
(dužnika ili treeg lica). Ono je realna garancija (stvarnopravno obezbeenje)
poveriocu da e se, pre ostalih, obinih poverilaca, naplatiti iz vrednosti
založenih stvari ili prava, ako mu dužnik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti.
74
PRIVREDNO PRAVO
Da bi nastalo založno pravo mora prethodno ili istovremeno postojati
obligacioni ugovor ili drugi osnov za to (nareenje zakona, odluka suda).
Obligacioni ugovor ili drugi osnov je glavno pravo, a založno pravo sporedno
(akcesorno) i, uglavnom, deli sudbinu glavnog prava od nastanka, promene i
prestanka.
Titular založnog prava je založni poverilac, a stvar koja je založena
oznaava se zaloga (zalog).
Založni poverilac stie založno pravo i zadržava potraživanje prema
dužniku, sve dok mu to potraživanje dužnik ne ispuni ili ono ne prestane na
drugi nain. Ukoliko dužnik ne ispuni potraživanje u roku založni poverilac
je ovlašen da se naplati iz vrednosti založene stvari ili prava. On se ne mora
naplatiti iz vrednosti založene stvari ili prava, ali u tom sluaju ima položaj
obinog (hirografernog) poverioca (onog koji svoje potraživanje prema
dužniku nije obezbedio pravom zaloge).
Založni poverilac je lice koje stie založno pravo i ovlašenje da se
namiri iz vrednosti založene stvari. On je istovremeno i poverilac u obligacionom odnosu.
Založnopravni odnos ima dve faze: fazu obezbeenja i fazu namirenja.
Faza obezbeenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji dok trenutka dospea
obezbeenog potraživanja. Faza namirenja nastaje ako je potraživanje dospelo za izvršenje ali nije ispunjeno. U ovoj fazi založni poverilac je ovlašen da
realizuje založno pravo putem suda (naelo ocijelnosti).106
2. Vrste založnih prava
2.1. UOPŠTE
Ako je kriterijum razvrstavanja založnog prava priroda objekta (predmeta) založno pravo se deli na založno pravo na pokretnim stvarima (runa
zaloga - pignus), na nepokretnim stvarima (hipoteka - hypoteca) i pravima.
Ako je pravo kao objekat založnopravnog odnosa upisano u javni registar
postoji hipoteka (u užem smislu oznaava samo zalogu na nepokretnostima,
a u širem smislu obuhvata i mobilijarnu hipoteku - registarsko založno pravo
na pokretnim stvarima), a ako nije upisano - runa zaloga.107
S obzirom na nain nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja
nastaje: na osnovu ugovora; sudske odluke i zakona.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
75
2.2. ZALOŽNO PRAVO NA OSNOVU UGOVORA
Runa zaloga na pokretnoj stvari nastaje naješe na osnovu ugovora
kojim se zalogodavac obavezuje da preda odreenu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, založnom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca
mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaeno o
dospelosti. Nain sticanja rune zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu.
Registarsko založno pravo (založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar), takoe, nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeenje
za njegovo potraživanje, tako što e se poverioevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar založnog prava (lan 2. Zakona o založnom
pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar – ZZP108). Poverilac stie
založno pravo upisom u Registar zaloge, a predmet založnog prava i dalje
ostaje u državini dužnika ili treeg lica. Na osnovu pravnog posla (pravni
osnov - iustus titulus) hipoteka se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi
odgovarajui nain odreen zakonom.
2.3. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO
Sudsko založno pravo može biti prinudno ili sporazumno.
Prinudno sudsko založno pravo na pokretnim stvarima poverilac stie
popisom stvari u postupku izvršenja, a ne predajom stvari kao kod rune zaloge ili upisom u Registar zaloge za registarsku zalogu. Kad je popis izvršen
u korist više poverilaca, red prvenstva založnog prava steenog popisom ili
zabeleškom u zapisniku o popisu odreuje se prema danu kad je predlog za
izvršenje primljen u sudu, a ako su predlozi za izvršenje primljeni istog dana,
njihova založna prava imaju isti red prvenstva.
Sporazumno sudsko založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da založnim pravom obezbede odreeno
potraživanje. Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud. Zapisnik o sporazumu
strana o zasnivanju hipoteke ili rune zaloge ima snagu sudskog poravnanja. Sudsko poravnanje se po pravnim dejstvima izjednaava sa pravosnažno
presuenom stvari.
Poverilac može podneti nadležnom opštinskom sudu predlog za izvršenje,
na osnovu sporazuma strana o postojanju novanog potraživanja, koji ima snagu
sudskog poravnanja. Sud može odrediti izvršenje samo na osnovu izvršne isprave.
76
PRIVREDNO PRAVO
2.4. ZAKONSKO ZALOŽNO PRAVO
Zakonsko založno pravo stie se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke
odreene zakonom. Shodno tome zakonsko založno pravo na pokretnim
stvarima može nastati bez predaje stvari u državinu založnom poveriocu i bez
upisa u Registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa založnog prava
u zemljišni registar.
Zakonsko založno pravo znaajno je za ugovore u privredi. Tako, zakonsko založno pravo ima: komisionar na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, trgovinski zastupnik radi
obezbeenja naplate svojih dospelih potraživanja nastalih u vezi sa ugovorom
na svotama koje je naplatio za nalogodavca itd.
III.
NAELA ZALOŽNOG PRAVA
1. Uopšte
Neka naela su zajednika za runu zalogu, hipoteku i registarsku (mobilijarnu) hipoteku. To su: naelo akcesornosti, naelo ocijelnosti, naelo
specijalnosti i naelo nedeljivosti. Naela deluju jednovremeno a imaju
razliiti domašaj zavisno od vrste založnog prava.
2. Naelo akcesornosti
Naelo akcesornosti je obeležje založnog prava da je sporedno (akcesorno) i zavisno od postojanja potraživanja poverioca kao samostalnog (glavnog)
prava - accessorium sequitur principali.
Postojanje i punovažnost potraživanja kao glavnog prava direktno utie
na sudbinu založnog prava. Samo ako je nastalo glavno potraživanje (obligacija) može, istovremeno s njim ili docnije, dok glavno potraživanje još traje,
nastati i akcesorno potraživanje. Založno pravo može prestati i pre prestanka
glavnog potraživanja, ali ne i kasnije.109 Ako je potraživanje poverioca nastalo iz ništavog ugovora ništavo je i založno pravo. Ukoliko je potraživanje
poverioca nastalo iz rušljivog ugovora, punovažnost založnog prava zavisi
od okolnosti da li je rušljiv ugovor poništen u zakonom odreenom roku.110
Poništenje glavnog potraživanja obezbeenog zalogom dovodi do prestanka
zaloge kao akcesornog prava.
Suprotno naelu akcesornosti, založno pravo se može dati za obavezu
koja još nije nastala (budua obaveza), obavezu ije je trajanje neizvesno i
oroenu obavezu.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
77
Založno pravo za buduu i uslovnu obavezu gasi se ako glavno potraživanje
ne nastane. Ako je potraživanje poverioca prestalo na bilo koji nain, prestaje
i založno pravo i ne može trajati duže od glavnog potraživanja. Kad prestane
potraživanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je dužan
vratiti založenu stvar zalogodavcu osnosno briše se založno pravo iz Registra
zaloge, na zahtev založnog poverioca, dužnika ili zalogodavca, kad to nije
isto lice. Zaloga se može dati za zastarelo potraživanje i u tom sluaju proizvodi dejstvo odricanja od zastarelosti.
3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje
Naelo ocijelnosti je pravilo da se založni poverilac, kome založni
dužnik nije o roku platio dug, može naplatiti iz vrednosti založene stvari u
sudskom postupku. Zakon o hipoteci je iskljuio naelo ocijelnosti. Naime,
ako dužnik ne plati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne
odnosno izvršne isprave (koje moraju imati zakonom odreenu sadržinu)
može se namiriti vansudskim putem.
Naelo ocijelnosti se, meutim, primenjuje na runu zalogu i zalogu
na pokretnim stvarima koja nastaje upisom u registar. Odstupanje od naela
ocijelnosti za pokretne stvari predvieno je za ugovore u privredi. Poverilac
je, naime, ovlašen da, kad dužnik o dospelosti ne namiri potraživanje, pristupi prodaji založene stvari na javnoj prodaji, a da se prethodno ne obraa
sudu.
U založnom pravu, kad su založene pokretne stvari ili prava, zabranjene
su u ugovoru o zalozi klauzule kojima bi se iskljuilo naelo ocijelnosti
(tzv. lex commissoria). Ništava odredba ugovora o zalozi pokretne stvari da
e založena stvar prei u svojinu poveriocu ako njegovo potraživanje ne bude
namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi, po
unapred odreenoj ceni, prodati založenu stvar ili je zadržati za sebe. Ali, ako
je u zalogu data stvar ija je cena propisana ugovarai se mogu sporazumeti
da e poverilac moi prodati založenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj
ceni zadržati za sebe.
Naelo ocijelnosti iskljueno je Zakonom o hipoteci. Naime, ako dužnik
ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne ili izvršne
isprave pokree i vodi vansudski postupak namirenja (v. l. 29 - 38. Zakona o
hipoteci).Naelo ocijelnosti
78
PRIVREDNO PRAVO
4. Naelo specijalnosti
Naelom specijalnosti (odreenosti) obeležava se svojstvo založnog
prava da se njime obezbeuje odreeno potraživanje (tano navedeni iznos)
jednog poverioca i da može nastati na stvari koja je odreena (a ne na svim
stvarima založnog dužnika).
Naelo specijalnosti podrazumeva i odreenost stvari i prava koje su
predmet založnog prava. Suština založnog prava i jeste u izuzimanju založene
stvari iz sudbine preostale imovine dužnika. Založno pravo ne može nastati na
celokupnoj imovini dužnika ili uopšteno odreenom delu imovine dužnika.
Ono obezbeuje potraživanje nezavisno od injenice kako je ono nastalo i
kakav ima predmet. Iako se zaloga naješe konstituiše radi obezbeenja
novanih obligacija mogue je da se zalogom obezbede i nenovane obaveze
bez obzira na njihovu sadržinu: davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.111
5. Naelo nedeljivosti
Naelo nedeljivosti je obeležje založnog prava da založena stvar ili pravo
kao celina obezbeuje potraživanje kao celinu. Prema tome, založno pravo je
nedeljivo s obzirom na potraživanje koje obezbeuje i s obzirom na predmet
zaloge bez obzira što su potraživanje i predmet zaloge ziki deljivi. Nedeljivost založnog prava usvojena je u interesu obe ugovorne strane.112 Potraživanje
založnog poverioca obezbeeno je zalogom kao celina. Obezbeenje glavnog
potraživanja prostire se i na sporedna potraživanja. Smanjenje potraživanja
nema za posledicu smanjenje predmeta zaloge. Založena stvar, naime, u celini
obezbeuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja tog potraživanja
bez obzira na kasniju podelu stvari. Od naela nedeljivosti postoje odstupanja.
Založena stvar se može prodati i pre nego što je potraživanje dospelo. Tako,
kad se založena stvar kvari ili kad gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeenje poverioevog potraživanja, sud može na zahtev
zalogoprimca ili zalogodavca, a po saslušanju druge strane, odluiti da stvar
proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili tržišnoj ceni ako je ima, i da se
cena ili dovoljan deo cene položi kod suda radi obezbeenjea zalogoprimevog
potraživanja.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
79
IV.
HIPOTEKA
(ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA)
1. POJAM
Hipoteka113 je založno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u
državini založnog dužnika. Ako hipotekarni dužnik ni ispuni svoju obavezu po dospelosti, hipotekarni poverilac može namiriti svoje potraživanje iz
vrednosti založene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku
(obini, hirograferni poverioci), kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj
stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti.114 Za razliku od rune zaloge kod koje se objekat zaloge (pokretna stvar)
predaje u državinu zalogoprimcu založena nepokretnost ostaje u državini
založnog dužnika što mu omoguava korišenje stvari. Iako založni poverilac
nema neposrednu pravnu vlast na stvari, hipoteka je stvarno pravo.115
Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje deluje erga omnes.
2. NAPUŠTANJE NAELA OFICIJELNOSTI
Zakon o hipoteci napušta do sada vladajue naelo - naelo ocijelnosti
po kome se založni poverilac, kome založni dužnik nije o roku platio dug,
mogao naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom postupku. Osnovni
nain namirenja hipotekarnog poverioca je vansudski, ali Zakon ne iskljuuje
sudsko namirenje hipotekarnog poverioca.
3. PREDMET HIPOTEKE
3.1. Pojam
Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaajnija nepokretnost je
zemljište. Nepokretnosti su i pokretne stvari koje su trajno spojene sa
zemljištem: graenjem objekta, njegovom rekonstrukcijom, dogradnjom,
adaptacijom ili sanacijom,2 sejanjem i saenjem. Svojstvo nepokretnosti
imaju i odreene pokretne stvari koji služe nepokretnosti. Sve nepokretnosti,
meutim, ne mogu biti optereene hipotekom.
2 Vidi denicije pojmova: objekta, graenja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije
u lanu 2. ta. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.
80
PRIVREDNO PRAVO
3.2. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke
3.2.1. Uopšte
Hipotekom se, po pravilu, mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu. Zakon o hipoteci predvia da i neke stvari koje nisu u prometu mogu biti
predmet hipoteke. Predmet hipoteke mogu biti: 1) nepokretna stvar (pravo
svojine na zemljištu, graevinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari,
u skladu sa odlukom o deobi; 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; 4)
poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje
sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i
dr.); 5) pravo na zemljištu koje sadrži ovlašenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naroito pravo graenja, pravo pree gradnje, ili raspolaganja u
državnoj, odnosno društvenoj svojini; 6) objekat u izgradnji, kao i poseban
deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da
li je ve izgraen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata..
Dozvoljeno je zasnovati hipoteku na nepokretnim stvarima u društvenoj
svojini na kojima pravo raspolaganja ima jedno društveno pravno lice u korist
drugog društvenog pravnog lica. Mogu se hipotekarno zalagati i nepokretnosti u društvenoj svojini, koje su u prometu, radi obezbeenja novanog
potraživanja, bez ogranienja. Izmeu javnih preduzea, koja za osnovicu
imaju državnu svojinu u prometu, dozvoljeno je danas zasnivati hipoteku na
nepokretnosti u državnoj svojini.
3.2.2. Hipoteka na zemljišnoknjižnom telu, na zemljištu u
susvojini, zajednikoj svojini ili etažnoj svojini
Nije punovažno optereenje hipotekom samo dela stvari, bez prethodne
deobe – cepanja i izdvajanja iz zemljišnoknjižnog tela realnog dela koji e
biti predmet hipoteke.
Zemljišnoknjižno telo obuhvata jednu ili više zemljišnoknjižnih parcela sa trajnim objektima koji se na njima. Jedno zemljišnoknjižno telo može
obuhvatati samo zemljišta koja se nalaze u istoj katastarskoj opštini i upisuje se u poseban zemljišno knjižni uložak. Da bi se hipotekom opteretila
jedna ili više zemljišnoknjižnih parcela, ali ne sve iz zemljišnoknjižnog tela,
moraju se prethodno izdvojiti iz zemljišnoknjižnog tela (na osnovu ugovora
o deobi ili odluke suda o deobi) i upisati u novi zemljišno knjižni uložak.
Realni deo nepokretnosti može se opteretiti samo ako se taj deo realno otI DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
81
cepi od postojeeg zemljišnoknjižnog tela i formira nova katastarska parcela.
Nova parcela e se upisati u novi zemljišnoknjižni uložak i inie posebno
zemljišnoknjižno telo.
Hipoteka može nastati i na suvlasnikom – idealno odreenom delu
nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini
vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako
se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna
saglasnost svih suvlasnika.
Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednikoj svojini zasniva se samo
na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedniara (supružnici
konstituišu hipoteku na zajednikom stanu, naslednici u naslednikoj zajednici, pre donošenja pravosnažnog rešenja o nasleivanju, hipotekom opterete
zemljište i porodinu kuu itd.).
Prilikom namirenja hipoteke ostali suvlasnici odnosno zajedniari imaju
pravo pree kupovine. Hipoteka se može ustanoviti i na stanu ili poslovnoj
prostoriji koja je poseban deo zgrade.
3.2.3. Simultana (zajednika) hipoteka
Za obezbeenje jednog potraživanja hipoteka može da optereti više
nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili razliitim vlasnicima. U tom
sluaju poverilac može potraživanje da naplati po svom savesnom izboru iz
vrednosti jedne ili više nepokretnosti.
Simulatana hipoteka se naješe zasniva ako jedna nepokretnost ima
manju vrednost od potraživanja poverioca, ali i iz drugih razloga (nepokretnost
u vreme zasnivanja hipoteke ima veu vrednost od potraživanja poverioca, ali
vrednost nepokretnosti pada ili poverilac zahteva dodatno obezbeenje itd.).
U zemljišnim registrima, kod zajednike hipoteke, jedan zemljišnoknjižni
uložak se oznaava kao glavni, a ostali zemljišno knjižni ulošci kao sporedni.
Hipotekarni poverilac se može namiriti iz bilo kog zemljišno knjižnog tela,
iz više njih ili svih, bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni
zemljišno knjižni uložak.
3.2.4. Prenošenje hipoteke (nadhipoteka i podhipoteka)
3.2.4.1. Cesija i nadhipoteka
Pravo potraživanja prema dužniku hipotekovani poverilac može ustupiti
treem licu - cesija. Sa potraživanjem prelazi na tree lice (prijemnika) i hipoteka kao sporedno pravo. Tree lice (prijemnik) stie hipoteku tek kad se ona
82
PRIVREDNO PRAVO
upiše u zemljišni registar (zemljišne knjige ili katastar nepokretnosti). Ništav
je ugovor o prenosu hipoteke bez istovremenog prenošenja potraživanja kao
glavnog prava jer je protivan imperativnim propisima. Za prenos potraživanja
nije potreban pristanak dužnika, ali je hipotekarni poverilac dužan obavestiti
dužnika o izvršenom ustupanju. Poverioevo potraživanje sa hipotekom (i
ostalim sporednim pravima) prelazi po samom zakonu na lice koje ispuni
obavezu umesto poverioca, ako ono ima u tome neki pravni interes (zakonska subrogacija)
Hipoteka je sporeno (akcesorno pravo) zavisno od sudbine potraživanja
koje obezbeuje. Ona se, naime, može preneti na drugog samo zajedno sa
prenosom potraživanja koje je tom hipotekom obezbeeno. Tada nastaje hipoteka na hipoteci (nadhipoteka). Naime, potraživanje obezbeeno hipotekom
može se založiti na osnovu ugovora izmeu hipotekrnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca. Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od drugog zakonom ovlašenog organa. Sadrži izriitu
i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac može upisati u
tom svojstvu u registar nepokretnosti (clausula intabulandi).
Nadhipoteka se konano stie kao i hipoteka - upisom u zemljišni registar.
Ona proizvodi pravno dejstvo prema treim licima od dana upisa u registar
nepokretnosti. Nezavisno od upisa u registar nepokretnosti ugovor izmeu
hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca proizvodi pravno dejstvo prema dužniku od dana kada mu stigne pismeno obaveštenje o zalaganju
potraživanja, od kada dužnik obavezu može ispuniti samo prema nathipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu.
3.2.4.2. Preuzimanje duga
Dug prema hipotekarnom poveriocu može da se prenese ugovorom o
preuzimanju duga obezbeenog hipotekom izmeu vlasnika i pribavioca
predmeta hipoteke, odnosno ugovorom izmeu vlasnika, pribavioca predmeta
hipoteke i dužnika ako vlasnik nije hipotekarni dužnik. Ugovor o preuzimanju duga zakljuuje se prilikom otuenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog
ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuenju predmeta hipoteke. On proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak na preuzimanje u pisanom obliku .
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
83
3.2.4.3. Podhipoteka
Jedna nepokretnost se može opteretiti hipotekama radi obezbeenja dva
ili više potraživanja razliitih hipotekarnih poverilaca (podhipoteka). Kad na
istoj nepokretnosti postoji više hipoteka, redosled hipoteka odreuje se prema
trenutku njihovog nastajanja (prema danu, asu i minutu, raunajui od momenta prve upisane hipoteke) ako zakonom nije drukije odreeno. Shodno
tome, ako prestane da postoji hipoteka koja je prva nastala, na njeno mesto
dolazi druga hipoteka (ona koja je, posle prve, upisana u zemljišni registar)
itd.
3.2.5. Domašaj hipoteke
Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost – na sve njene sastavne delove,
prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukije odreeno. Prirodni plodovi nastaju bez ulaganja ljudskog rada i ako su postojali u vreme nastanka hipoteke onu su sastavni deo
nepokretnosti i dele njegovu pravnu sudbinu. Hipoteka se odnosi i na industrijske plodove (nastaju ulaganjem ljudskog rada) ako su postojali u vreme
nastanka hipoteke. Civilni plodovi (proizilaze iz nekog pravnog odnosa kao
što su kamata, zakupnina itd) koji bi kasnije nastali nisu sastavni deo predmeta hipoteke.
Hipoteka obuhvata i pripatke nepokretnosti ako su odreeni ugovorom
o hipoteci, ali ne i stvari u svojini treih lica. Pripaci nepokretnosti koji su
stekli to svojstvo posle nastanka hipoteke nisu predmet hipoteke. Naime, ne
pretpostavlja se da je dužnik od momenta nastanka hipoteke imao nameru da
optereti i docnije pripatke jer oni nisu obuhvaeni ugovorom. Docnije nastali pripaci su predmet hipoteke samo ako su strane to predvidele ugovorom.
Ukoliko strane to nisu predvidele ugovorom, vlasnik može izdvojiti pripadak tako da on postane samostalna stvar. Nepokretnosti po nameni (to su po
prirodi pokretne stvari u funkciji nepokretnosti) su sastavni deo samostalne
nepokretnosti, dele njenu pravnu sudbinu i konstituisana hipoteka na samostalnu nepokretnost prostire se i na njih.
Poboljšanja i poveanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle
zasnivanja hipoteke, takoe, ine predmet hipoteke.
Brodovi i vazduhoplovi, iako po prirodi pokretne stvari, u stvarnom pravu se smatraju nepokretnostima i na njima se može konstituisati hipoteka.
84
PRIVREDNO PRAVO
3.3. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke
Predmet založnog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu.
One se u izvršnom sudskom postupku ne mogu unoviti. Predmet izvršenja, a
ni hipoteke ne mogu biti objekti za potrebe odbrane, državne i javne bezbednosti. Ne može biti predmet izvršenja, a ni hipoteke, poljoprivredno zemljište
zemljoradnika u površini do 10 ari, izuzev kad je novano potraživanje
obezbeeno ugovornim založnim pravom na nepokretnostima (hipotekom).
Pravo stvarne službenosti ne može biti predmet hipoteke. Nije u prometu
pravo plodouživanja (ususfructus) kao lina službenost, jer je strogo line
prirode. Titular prava line službenosti, stoga, ne može nepokretnosti koje
koristi opteretiti hipotekom ne samo zbog prirode linih službenosti nego i
zbog toga što nije vlasnik nepokretnosti koje koristi.
4. STICANJE HIPOTEKE
4.1. Uopšte
Hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti i stie se upisom u zemljišni
registar (modus acquirendi) ako za to postoji odgovarajui pravni osnov (iustus titulus).
Pravni osnovi nastanka hipoteke su: ugovor ili sudsko poravnanje (ugovorna hipoteka); 2) založna izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon (zakonska
hipoteka); 4) sudska odluka (sudska hipoteka). Pravila o ugovornoj hipoteci
shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako
je zakonom drukije propisano (lan 8. Zakona o hipoteci).
4.2. Ugovor o hipoteci
4.2.1. Uopšte
U najširoj primeni je ugovorna hipoteka. Ugovor o hipoteci je ugovor
izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti
obavezuje, ako dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje
obezbeeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan zakonom.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
85
Ugovor o hipoteci može da zakljui vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo
raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela
objekta u izgradnji.
4.2.2. Forma i bitni sastojci ugovora
Ugovor o hipoteci zakljuuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašenog organa za overu potpisa na
aktima o prometu nepokretnosti (l. 9. i 10. Zakona o hipoteci). On može da
bude samostalan ili deo ugovora koji ureuje potraživanje (ugovora o zajmu,
kreditu, prodaji s obronim otplatama cene i dr.) u vidu jedne ili više odredaba
tih ugovora ili predstavljati docniji sporazum poverioca i dužnika. Docniji
ugovor o hipoteci može biti u sastavu nekog drugog ugovora. Kad je drugi
ugovor ništav važe odredbe o zalozi ako one nisu zahvaene ništavošu.
Ugovor o hipoteci proizvodi dejstva ako sadrži obavezne bitne sastojke
propisane Zakonom o hipoteci.
4.2.3. Lex commissoria i naknadni ugovor
Lex commissoria3 oznaava odredbu u ugovoru o zalozi (o hipoteci) kojom založni poverilac ugovara za sebe pravo da e, u sluaju neisplate duga
o dospelosti, svoje potraživanje namiriti sticanjem prava svojine na založenu
stvar ili da e tada poverilac po unapred odreenoj ceni moi prodati stvar,
zadržati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je iskorišavati na drugi nain.
Zakon o hipoteci predvia naknadno ugovaranje lex commissorie
izmeu hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, ali tek po dospelosti obezbeenog potraživanja. Vlasnik nepokretnosti ne mora biti dužnik
(ako je vlasnik nepokretnosti, kao tree lice, pristalno da se njegova nepokretnost optereti hipotekom). U tom sluaju e poverilac bez odlaganja obavestiti
dužnika o naknadnom ugovoru. Naknadni ugovor može se zakljuiti samo
posle dospelosti obezbeenog potraživanja u pisanoj formi, sa potpisima
overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlašenog organa.
Ovim ugovorom se može ugovoriti: 1) delimini ili potpuni prenos prava
svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga; i 2) svaki drugi posao kojim se postiže brisanje
hipoteke sa nepokretnosti.
4.3. Jednostrana hipoteka
Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave. Založna izjava je
3 Lat. lex - zakon, sporazum i commissorius, od commito - predati, prepustiti, poveriti s
pouzdanjem v. Mirko Divkovi, Latinsko hrvatski rjenik, reprint izdanja iz 1900. god,
Zagreb, 1980, str. 209).
86
PRIVREDNO PRAVO
isprava sainjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno
potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan zakonom.
Založna izjava se, kao i ugovor, sainjava u pisanoj formi, sa potpisima
overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ona mora, osim toga, da sadrži i
obavezne bitne sastojke propisane za ugovor o hipoteci.
5. Upis hipoteke
Upis u zemljišni registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci,
jednostranoj hipoteci, nareenju zakona ili odluci suda (pravila o ugovornoj
hipoteci se shodno primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku,
osim ako je zakonom drukije propisano). Hipoteka ne može nastati nezavisno od tih osnova - apstraktno.
Upis hipoteke je konano sticanje prava.
Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda je osnov za
uknjižbu hipoteke u korist hipotekarnog poverioca samo ako sadrže clausulu
intabulandi - odredbu kojom se dužnik odnosno vlasnik nepokretnosti obavezuje da e dopustiti upis hipotekarnog prava u zemljišni registar u korist hipotekarnog poverioca. Tako, ako je upis hipoteke u zemljišni registar izvršen
na osnovu ništavog ugovora ili jednostrane hipoteke ili rušljivog ugovora
(jednostrane hipoteke) koji je u zakonom odreenom roku poništen, on ne
proizvodi pravna dejstva.
Ugovorna hipoteka e se upisati u registar nepokretnosti na zahtev: vlasnika nepokretnosti, dužnika ili poverioca.
Upis ugovorne hipoteke objekta u izgradnji, kao i posebnog dela objekta u izgradnji vrši se na sledei nain: 1) na zemljištu na kojem se objekat
gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar
nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti;
2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni
deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca može da zahteva upis
hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu
objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu,
odnosno posebnom delu zgrade, po službenoj dužnosti.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
87
Rizik eventualnog rušenja nepropisno sagraenog objekta, na kome je
upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dužnik i poverilac, u skladu sa
njihovim unutrašnjim odnosima.
Hipoteka se redovno stie u upisom u zemljišni registar (zemljišne knjige
ili katastar nepokretnosti), a u tapijskom sistemu intabulacijom. Na taj nain
se publikuje da je odreena nepokretnost optereena hipotekom, pa trea lica
ne mogu osnovano isticati da im ta injenica nije bila poznata.4 Hipoteka se
ne može stei prostom predajom nepokretnosti u državinu poverioca.
U tapijskom sistemu nain sticanja (modus acquirendi) založnog prava
na nepokretnosti je intabulacija.
6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti
Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) drži predmet hipoteke; 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobiajenoj nameni; 3) pribira
prirodne ili civilne plodove koje predmet hipoteke daje; 4) otui predmet
hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom sluaju se ne menja ništa u
dužnikovoj obavezi i u obezbeenom potraživanju (lan 16. Zakona o hipoteci).
Vlasnik nepokretnosti je u obavezi da: 1) ziki ne menja predmet hipoteke (pregraivanje, dogradnja, rušenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene
saglasnosti poverioca, koju poverilac nee odbiti da izda bez opravdanog
razloga; 2) uva i održava predmet hipoteke kao dobar domain, odnosno
dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti; 3) osigura predmet hipoteke od svih uobiajenih rizika
pre zakljuenja ugovora o hipoteci.
Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u
nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana
na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave.
Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni držalac nepokretnosti dužan je
da sarauje sa poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup
predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana na osnovu
ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave.
7. Prava i obaveze poverioca
4 U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeležavali malim stubovima sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi, .,
op. cit., strana 6.
88
PRIVREDNO PRAVO
Poverilac ima pravo da zahteva da mu dužnik pruži dodatno obezbeenje
slinog stepena sigurnosti ako: 1) je zbog ponašanja, odnosno radnji vlasnika,
odnosno neposrednog držaoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2)
zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja
vrednosti predmeta hipoteke. Ako je zbog ponašanja (radnji) vlasnika, odnosno neposrednog držaoca (na primer: zakupca) vrednost predmeta hipoteke
smanjena, a dužnik ne pruži dodatno obezbeenje, poverilac ima pravo da
zahteva naplatu celog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja.
8. Izbor sredstva namirenja
Pravo poverioca na hipoteku ne ograniava ga da se obavezno namiri
na predmetu hipoteke. Ovo svoje pravo on može a ne mora koristiti. Ako
poverilac namirenje zahteva na preostaloj imovini založnog dužnika imae
isti položaj kao obini (hirograferni) poverioci, zbog ega postoji rizik da
svoje potraživanje ne naplati. Založni poverilac e se stoga, naješe, opredeliti za namirenje na hipotekovanoj nepokretnosti.
Zakon o hipoteci hipotekarni poverilac može da zahteva da svoje dospelo potraživanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti,
a zatim iz ostale imovine dužnika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane
nepokretnosti i iz dužnikove imovine; ili 3) najpre iz dužnikove imovine, pa
tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.
9. Vansudski postupak namirenja
Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac može da
namiri svoje potraživanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira
u ijoj svojini ili državini se ona nalazi u tom trenutku. Postupak namirenja
sprovodi se u skladu sa Zakonom o hipoteci, Zakonom o izvršnom postupku
- ZIP5, kao i zakonom koji ureuje prinudnu naplatu poreskih potraživanja na
nepokretnostima.
Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga
proizilazi.
Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz ugovora
o hipoteci odnosno založne izjave (koji imaju svojstvo izvršne isprave prema
lanu 15. stav 3. Zakona o hipoteci), poslae opomenu u pismenoj formi is5 “Službeni glasnik RS”, broj 125/2004.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
89
tovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su razliita lica), ime
se pokree postupak vansudskog namirenja.
Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dužnik ne
isplati dug, poverilac e dužniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu
o prodaji nepokretnosti koja sadrži elemente odreene lanom 30. Zakona o
hipoteci.
Poverilac e istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se
izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca.
Ako dužnik ne isplati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi
hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja proe rok od 30 dana,
poverilac na osnovu rešenja može pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe.
Pre pristupanja prodaji poverilac je dužan da utvrdi orijentacionu tržišnu
vrednost nepokretnosti angažovanjem ovlašenog sudskog veštaka.
Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je
može poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Javni oglas o održavanju
aukcijske prodaje mora sadržavati propisane elemente i biti na vidan nain
objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje.
Poetna cena na aukciji ne može biti niža od 75% procenjene vrednosti.
Ako prva aukcija ne uspe, poetna cena na drugoj aukciji ne može biti niža
od 60% od procenjene vrednosti. Poverilac i vlasnik, odnosno dužnik mogu,
prilikom organizovanja aukcijske prodaje postii drugaiji sporazum.
Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Poverilac, na osnovu pravnosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne
prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje
ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna
tržišnoj. Tržišna cena je uobiajena cena koja se može postii prodajom te
nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje. Poverilac može
prodavati nepokretnost samostalno ili uz angažovanje advokata, odnosno
agencije za promet nepokretnosti.
10. Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji
Posebna pravila su odreena za namirenje hipoteke na objektu u izgradnji. Prodaja radi namirenja vrši se ustupanjem prava gradnje utvrenog
pravnosnažnim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje
90
PRIVREDNO PRAVO
su ugraene u objekat u izgradnji. lan 39. stav 2. Zakona o hipoteci propisuje da: “Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta
u izgradnji, izdae bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na
njegovo ime i poništiti staro odobrenje za gradnju”, a stav 3. istog zakona da:
“U tom sluaju kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca
po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu”.
Odredbe lana 39. stav 2. Zakona o hipoteci predviaju poseban sluaj
ništavosti rešenja koji se ne uklapa u ništavost predvienu l. 257. i 258. ZUP
- a, a u suprotnosti je sa pravilima vanparninog odnosno izvršnog postupka,
što e u praksi izazvati nejasnoe.
11. Redosled namirenja
Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplauju njihova potraživanja iz cene dobijene
prodajom predmeta hipoteke odreuje se prema danu, asu i minutu nastajanja hipoteke (tzv. astronomsko raunanje vremena), raunajui od momenta
prve upisane hipoteke.
Poverilac e, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene
nepokretnosti, sledeim redom namiriti: 1) troškove prodaje, ukljuujui
troškove i honorare treih lica;
2) potraživanje hipotekarnog poverioca; 3) potraživanje hipotekarnog
poverioca nižeg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeenja;
4) preostali iznos pripada dužniku (lan 41. Zakona o hipoteci).
Ako je predmet hipoteke u steajnom postupku, poverilac ima razluno
pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.
11.1. Prestanak hipoteke
Hipoteka kao sporeno pravo deli sudbinu glavnog potraživanja. Shodno
tome, pravilo je da prestanak glavnog potraživanja povlai i prestanak hipoteke. Prestanak hipoteke ne nastupa trenutkom prestanka glavnog potraživanja
nego tek kad je ona ispisana iz zemljišnog registra.
Potraživanje obezbeeno hipotekom može prestati ispunjenjem (tj. kad
hipotekarni dužnik plati potraživanje obezbeeno hipotekom), kompenzacijom otpuštanjem duga prenovom, nemogunošu ispunjenja, ili smru
dužnika ili poverioca ako je ugovor zakljuen zbog linih osobina obe ugovorne strane ili dužnika. Protekom vremena zastarelosti hipoteka ne prestaje.
Hipotekarni poverilac, ije je potraživanje zastarelo, a obezbeeno je hipoI DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
91
tekom, može namiriti samo iz optereene stvari ako je njegovo pravo upisano
u javnoj knjizi. Zastarela potraživanja kamata i drugih povremenih davanja
ne mogu se, meutim, namiriti ni iz optereene stvari .
Ako je hipoteka bila zasnovana radi obezbeenja uslovnog potraživanja
ili potraživanja koje traje do odreenog roka, neispunjenje uslova ili protek
roka dovodi do prestanka hipoteke.
11.2. Odricanje od hipoteke
Hipoteka može prestati i nezavisno od postojanja (prestanka) glavnog
potraživanja. U sluaju da se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke to ne
znai i odricanje od prava da traži ispunjenje glavnog potraživanja (lan 345.
ZOO). Prema odredbama lana 51. Zakona o hipoteci odricanje hipotekarnog
poverioca od hipoteke je jednostrana izjava volje poverioca. Ona mora biti
izražena u pisanom obliku sa potpisom poverioca koji je overen u sudu ili kod
kog drugog organa ovlašenog zakono. Na osnovu jednostrane izjave volje
poverioca o odricanju od hipoteke vlasnik može zahtevati ispis hipoteke. Ako
je vlasnik podneo zahtev za ispis iz hipoteke saglasio se odricanjem od hipoteke i od tog momenta nastaje ugovor o odricanju od hipoteke.
11.3. Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti
Konfuzija nastaje ako se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika.
Konsolidacija nastupa u kad se u istom licu sjedini svojstvo hipotekarnog poverioca i vlasnika hipotekovane nepokretnosti.
Hipoteka prestaje i potpunom propašu nepokretnosti optereene
hipotekom (kua srušena u zemljotresu; klizište je uništilo hipotekovanu
nepokretnost). Ukoliko hipotekovana nepokretnost bude obnovljena (npr. na
temeljima srušene kue sagraena je nova) hipoteka se ponovo uspostavlja i
ponovni upis hipoteke vrši se po samom zakonu. Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimino propadne, a ispravka upisa vrši se po samom
zakonu.
Pojedini pravni pisci smatraju da, ako se npr. za hipotekovanu srušenu
kuu dobije osigurana suma, nastaje po samom zakonu runa zaloga na
toj sumi. Sama predaja iznosa novca, meutim, ne stvara runu zalogu.
Na taj nain se ne može konvertovati hipoteka u runu zalogu ako o tome
nije zakljuen novi, akcesorni ugovor o runoj zalozi za obezbeenje istog
potraživanja.
92
PRIVREDNO PRAVO
11.4. Prestanak hipoteke u opštem interesu
Hipoteka prestaje i kad, na osnovu odluke državnog organa, u opštem
interesu (eksproprijacija i sl.), pravo vlasnika na predmetu hipoteke pree
na tree lice (novi vlasnik). Ispis hipoteke se vrši na zahtev novog vlasnik
nepokretnosti.
11.5. Amortizacija
Hipoteka prestaje na osnovu pravosnažne sudske odluke kojom se
utvruje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili
titulara zajednike svojine, ako: je: a) proteklo dvadeset godina od dospelosti
obezbeenog potraživanja (stare hipoteke), b) upisani hipotekarni poverilac
više ne postoji ili se ne može pronai, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraživanja
obezbeenog hipotekom; c) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac
nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraživanja ni kamate niti je to
zahtevalo bilo koje ovlašeno lice upisano u registar nepokretnosti.
11.6. Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja
Hipoteka prestaje i kad je izvršena prodaja predmeta hipoteke sa ciljem
da se hipotekarni poverilac namiri iz dobijene prodajne cene. .
11.7. Centralna evidencija hipoteka
Centralna evidencija hipoteka je centralna jedinstvena elektronska javna
baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadležni registar nepokretnosti, radi pretraživanja i prikupljanja informacija o hipotekama.
Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republiki geodetski zavod - katastar nepokretnosti, u skladu sa zakonom.
Katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, obavlja: 1) unos hipoteka
upisanih u nadležni registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka o hipotekama upisanim u nadležni registar nepokretnosti; 3) unos svake promene ili
brisanje navedenih podataka, koje su izvršene u nadležnom registru nepokretnosti.
Centralna evidencija hipoteka zasniva se na naelu javnosti (dostupna je
svim licima, bez ogranienja, radi pretraživanja ili prikupljanja informacija,
u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
93
Interneta, i van radnog vremena, bez naknade).
V.
PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA
1. Pojam
Pravo zaloge na pokretnim stvarima je, takoe, stvarno pravo na tuoj
pokretnoj stvari. Najvei znaaj u pravnom životu ima založno pravo koje
nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno založno pravo ima dve podvrste - runu
zalogu i hipoteku na pokretnoj stvari.
2. Predmet zaloge
Predmet zaloge može biti bilo koja individualno odreena stvar na kojoj
postoji pravo svojine, a koja je u prometu. Predmet založnog prava može biti
i zbir pokretnih stvari kao što je roba u odreenom skladištu, ili prodavnici,
inventar koji služi za obavljanje privredne delatnosti i slino.
Stvari koje su izuzete iz prometa kao što su prirodna bogatstva i dobra u
opštoj upotrebi133 ne mogu biti predmet založnog prava.
Predmet zaloge na pokretnoj stvari može biti suvlasniki udeo stvari ili
zbira pokretnih stvari ili bilo koji idealni deo imovinskih prava.
Po pravilu, predmet rune zaloge je nepotrošna stvar. Založiti se mogu
samo stvari koje imaju imovinsku vrednost pa se mogu unoviti. Tako, predmet zaloge ne mogu biti ni stvari koje imaju iskljuivo afekcionu vrednost za
vlasnika kao što su: lina pisma, isprave o identitetu itd.134
Stvari van prometa ili u ogranienom prometu (ako to iskljuuje njihovo
unovenje po pravilima založnog prava), ne mogu biti predmet zaloge jer se
ne mogu unoviti. Ne mogu se unoviti pokretne stvari koje se, po pravilima izvršnog postupka, ne mogu izložiti prodaji zbog toga što su izuzete od
izvršenja ili ako je na tim stvarima ogranieno izvršenje.135
Založno pravo na pokretnoj stvari obuhvata sve pripatke i priraštaje
te stvari, kao i plodove ako nisu odvojeni. Strane mogu ugovoriti posebno
založno pravo na plodovima koji su odvojeni.
Predmet zaloge na pokretnoj stvari mogu biti postojee ili budue
pokretne stvari i prava sa kojima zalogodavac može slobodno raspolagati što
je ve istaknuto u izlaganju o naelu akcesornosti.
Intelektualna svojina može biti objekat registarskog založnog prava,
94
PRIVREDNO PRAVO
s tim što se zaloga na tim pravima upisuje u registar zavoda nadležnog za
intelektualnu svojinu, i to: registar žigova, registar patenata, registar modela, registar uzoraka i registar geografskih oznaka porekla (lan 14. stav 3.
ZZP).136 Takoe, predmet zaloge može biti pravo potraživanja zalogodavca
prema dužniku i druga imovinska prava.
3. Runa zaloga (pignus)
3.1. POJAM
Založno pravo na pokretnoj stvari naješe se zasniva na osnovu ugovora. Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se dužnik ili neko trei
(zalogodavac) obavezuje poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda odreenu
pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca
mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaeno o
dospelosti, a poverilac se obavezuje da primeljenu stvar uva i po prestanku
svog potraživanja vrati neošteenu zalogodavcu.
Runa zaloga (pignus) se stie predajom pokretne stvari u državinu poverioca i postoji sve dok je poverilac njen držalac
3.2. UGOVOR O ZALOZI (CONTRACTUS PIGNERATICIUS).
POJAM I OSOBINE.
Ugovor o zalozi može biti zakljuen istovremeno kad i glavni ugovor
(ugovor o kreditu, ugovor o zajmu, ugovor o prodaji s obronim otpaltama
cene) ili posle zakljuenja glavnog ugovora. Naješe je ugovor o zalozi regulisan sa jednom ili više odredaba glavnog ugovora.
Ugovorom o zalozi obavezuje se dužnik ili neko tree lice (zalogodavac)
poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji
neko pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene
vrednosti, ako mu potraživanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac
se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraživanja vrati
neošteenu zalogodavcu.
Ugovor o zalozi je akcesoran i neformalan.
Zaloga se može dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu. Zalogodavac
može zakljuiti punovažan ugovor o zalozi ako ima sposobnost za raspolaganje stvarima koje daje u zalogu.
3.3. PRAVA I OBAVEZE STRANA IZ UGOVORA O ZALOZI
3.3.1. Prava i obaveze zalogodavca
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
95
Zalogodavac stie založno pravo tek kada mu stvar koja je predmet
ugovora bude predata na nain predvien za predaju te stvari.
Ako je stvar ve založena drugome založno pravo na toj stvari nastaje kad
zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakljuenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog potraživanja
stvar preda novom poveriocu (drugom zalogodavcu).
3.3.2.Prava i obaveze zalogoprimca
Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata uva sa
pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Shodno tome, zalogoprimac je dužan preduzeti sve pravne i faktike radnje nužne za ouvanje
svojstava i vrednosti stvari. Zalogoprimac koji nije postupao sa pažnjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina odgovara za štetu koja je zbog
toga nastala na stvari.
Založni poverilac, po pravilu, nije ovlašen koristiti (upotrebljavati)
predmet zaloge niti je može dati drugome na upotrebu (na primer, ugovorom
o posluzi, ugovorom o zakupu) ili zalogu (podzaloga). Poverilac i dužnik
mogu ugovorom o zalozi predvideti da je zalogodavac ovlašen upotrebljavati (koristiti) stvar, s obzirom da je pravilo o uzdržavanju od upotrebe založene
stvari, dispozitivno. Neovlašeno upotrebljavanje založene stvari pooštrava
zalogoprimevu odgovornost za štetu.
Zalogoprimac, po pravilu, ima neposrednu državinu na stvari. Državina
zalogoprimca je, meutim, nesamostalna jer založni dužnik ima ovlašenje na
samostalnu i posrednu državinu stvari.137 Založni poverilac ne mora, meutim,
imati iskljuivu državinu stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac može
predati kao predmet zaloge suvlasniki deo stvari na kojoj založni poverilac
(zalogoprimac) stie sudržavinu. Jedna stvar se može više puta založiti i u tom
sluaju samo prvi zalogoprimac ima neposrednu državinu stvari, a ostali zalogoprimci imaju posrednu državinu. Zalogoprimac može izgubiti neposrednu
državinu, a zadržati posrednu, posredstvom nekog treeg lica. Naime, sud
može odluiti, po zahtevu zalogodavca, da se založena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom treem licu da je drži za njega, ako zalogoprimac
postupa prema založenoj stvari protivno ugovoru i zakonu. Ako je dug namiren zalogoprimac je u obavezi da stvar odmah vrati zalogodavcu.
Državina predmeta zaloga obezbeuje poverioca da e se, u sluaju da
dužnik dug ne plati u vreme dospelosti, naplatiti iz založene stvari.
Zalogoprimac je ovlašen da zahteva od zalogodavca drugu odgovarajuu
zalogu ako se pokaže da založena stvar ima neki materijalni ili pravni
nedostatak, i da ne predstavlja dovoljno obezbeenje naplate potraživanja.
96
PRIVREDNO PRAVO
Zalogoprimac je ovlašen da se naplati iz vrednosti založenih stvari ako
dužnik (zalogodavac) ne plati dug o dospelosti. U toj situaciji poverilac može
zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj
ceni, kad stvar ima berzansku ili tržišnu cenu. Kod ugovora o privredi poverilac nije dužan da se obraa sudu nego može, pod odreenim uslovima, pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji.
Iz cene postignute prodajom založene stvari zalogoprimac ima pravo da
se naplati pre ostalih poverilaca i to: potraživanje, dužnu kamatu, troškove
uinjene za ouvanje založene stvari, kao i troškove oko ostvarenja naplate
potraživanja. Ovo pravo prestaje prestankom njegove državine, a ponovo
nastaje vraanjem državine stvari.
3.4. PRENOŠENJE ZALOŽNOG PRAVA
Založno pravo je akcesorno i ne može se samo, bez potraživanje iz samostalnog ugovora, prenositi na tree lice. Ako je založni poverilac ugovorom o
ustupanju na treeg (prijemnika, novog poverioca) preneo svoje potraživanje
(cesija), sa potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava ukljuujui
i zalogu. Na osnovu ugovoru o cesiji prijemnik (novi poverilac) stie prema
zalogodavcu (dužniku) ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do
ustupanja, a prestaje zualožno pravo zalogoprimca. Ukoliko dužnik ne plati
dug novom poveriocu u vreme dospelosti, prijemnik (novi založni poverilac)
može zahtevati da se namiri iz vrednosti založene stvari.
Zalogoprimac nema pravo da založenu stvar preda dalje u zalogu (podzalogu), radi obezbeenja plaanja svog duga. Ako to uini bez dozvole zalogodavca odgovara i za sluajnu propast ili ošteenje stvari koja bi se dogodila tom prilikom. Ukoliko je zalogodavac dozvolio založnom poveriocu
da založenu stvar preda dalje u podzalogu, radi obezbeenja plaanja svog
duga, poverilac zalogoprimca (podzalogoprimac) stie na stvari neposrednu
državinu. Zalogodavac je u obavezi da svoj dug isplati podzalogoprimcu. Ako
takva obaveza zalogodavca ne bi postojala moglo bi de desiti da zalogoprimac (kasnije, podzalogodavac) ne plati dug podzalogoprimcu, i da zbog toga
on ne vrati stvar podzalogdavcu.138
3.5. PRESTANAK ZALOŽNOG PRAVA
Založno pravo prestaje apsolutno ako više ne pripada ni jednom subjektu, a relativno ako prestane za dotadašnjeg imaoca ali pree na drugog
imaoca založnog prava.139 Založno pravo prestaje kad založni poverilac
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
97
izgubi državinu stvari.
Prestanak (samostalnog) ugovora ima za posledicu prestanak založnog
prava. Ovo je naješi nain prestanka založnog prava. Potraživanje mora prestati u potpunosti, ukljuujui i sporedna potraživanja (kamate, troškove itd).
Založno pravo prestaje propašu predmeta zaloge.
Vraanje zaloge zalogodavcu kojom je bilo obezbeeno ispunjenje
obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da traži njeno ispunjenje.
Vraanjem zaloge zalogodavcu ne prestaje glavno potraživanje. Poverilac se,
meutim, više ne može naplatiti iz vrednosti založene stvari nego namirenje
može zahtevati, kao hirograferni poverilac, na celokupnoj imovini dužnika
koja nije izuzeta od izvršenja.
Založno pravo prestaje ako uslov nije ispunjen i protekom odreenog
roka.
Zaloga prestaje i konsolidacijom - ako zalogoprimac postane vlasnik
založene stvari (na primer, nasleivanjem), a na predmetu zaloge ne postoje
založna prava treih lica.140
Založno pravo prestaje u sluaju kad je prestalo postojati pravno lice
(izgubilo je pravnu sposobnost) iza koga nema univerzalnog sukcesora.
4. Registarsko založno pravo
(hipoteka na pokretnoj stvari)
4.1. POJAM
Registarsko založno pravo (hipoteka na pokretnoj stvari, mobilijarna
hipoteka) je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje
predmeta zaloge u državinu založnog poverioca (on nema pravo na državinu
predmeta zaloge),141 samim upisom založnog prava u registar zaloge. Na isti
nain nastaje i zaloga na pravu potraživanja i drugim imovinskim pravima (na
primer, pravu intelektualne svojine). Nain sticanja založnog prava (modus
acquirendi) na pokretnim stvarima i pravima je, prema tome, upis u registar
zaloge, poput sticanja hipoteke (koja za predmet ima nepokretne stvari). Za
razliku od rune zaloge, kod koje se publicitet postiže predajom pokretne
stvari poveriocu, založno pravo i publicitet na pokretnim stvarima ne postiže
se predajom stvari poveriocu, nego upisom u registar zaloge, dok državinu i
dalje zadržava dužnik. Stvar (pravo) dužnik i dalje ima u državini pa je može
koristiti i njome raspolagati. Korišenje i raspolaganje stvari omoguava
dužniku da stie prihode iz poslovanja i na taj nain povea izglede da uredno
otplati kredit.142
Registar zaloge je elektronski registar založnih prava pravnih i zikih
98
PRIVREDNO PRAVO
lica koga vodi organ uprave.143 Vodi se u skladu sa naelima jedinstvenosti, dostupnosti i javnosti. Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza
podataka za teritoriju Republike Srbije. U centralnoj bazi podataka uvaju
se svi uneti podaci. Podaci iz Registra zaloge su javni i svako ima pravo
da zahtev pristup podacima upisanim u Registar zaloge, bez dokazivanja
pravnog interesa.
4.2. UGOVOR O ZALOZI
Založno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se
na osnovu ugovora, a stie upisom u registar zaloge, osim ako nije drukije
odreeno zakonom. Da li e ovaj ugovor zakljuiti odluuju strane voene
autonomijom volje. Ugovor o zalozi zakljuuju zalogodavac i zalogoprimac.
Zalogodavac može biti i tree lice koje pruža obezbeenje za tui dug.
Ugovor o zalozi nastaje ako su strane postigle saglasnost: o objektu
založnog prava, o potraživanju koje se obezbeuje založnim pravom i da e
se pravo založnog poverioca upisati u registar založnog prava (bitni sastojci
ugovora). Ugovor mora biti zakljuen u pisanoj formi koja je odreena kao
bitan uslov njegove punovažnosti.
4.3. POTRAŽIVANJE KOJE SE OBEZBEUJE.
Registarskom zalogom može se obezbediti novano potraživanje u
domaoj ili stranoj valuti. Novano potraživanje obuhvata iznos glavnog
potraživanja, dužnu kamatu i troškove, a može biti budue i uslovno.
4.4. DEJSTVO UGOVORA O ZALOZI
Zakljuenjem ugovora o zalozi izmeu zalogodavca i zalogoprimca nastaju ovlašenja i obaveze. Zalogodavac je u obavezi da uva objekat založnog
prava sa pažnjom dobrog domaina, odnosno dobrog privrednika i, shodno
tome, održava predmet založnog prava u ispravnom stanju i vrši potrebne
opravke na njemu. Ugovorom o zalozi može se predvideti i obaveza zalogodavca da osigura predmet založnog prava.
Zalogodavac i posle upisa u registar zaloge ima pravo da drži objekat
založnog prava, upotrebljava ga prema njegovoj uobiajenoj nameni i pribira plodove ako objekat založnog prava daje plodove. Zalogodavac gubi
državinu, ako ne ispuni obavezu prema založnom poveriocu.
4.4.1. Ovlašenje zalogodavca da raspolaže objektom zaloge
Zalogodavac je ovlašen da objekat založnog prava izda u zakup ili ga na
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
99
osnovu drugog ugovora preda na upotrebu i pribiranje plodova treim licima.
On može otuiti objekat založnog prava i preneti na njemu pravo svojine na
tree lice. Pribavilac stie pravo svojine optereeno upisanim založnim pravom. Ukoliko zalogodavac objekat založnog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stie pravo svojine bez tereta. Zalogodavac je dužan
da, bez odlaganja, podnese zahtev radi upisa založnog prava u registar zaloge
na teret novog vlasnika.
4.4.2. Dejstvo upisa u registar
Založni poverilac stie založno pravo, po pravilu, upisom u registar zaloge. Upis založnog prava mogu zahtevati poverilac ili zalogodavac. Ako upis
zahteva poverilac potrebna je izriita pismena izjava zalogodavca da pristaje
da poverilac upiše založno pravo u registar zaloge. Poverilac koji je stekao
založno pravo upisom u registar postaje založni poverilac. Od tog momenta on
se može naplatiti iz vrednosti objekta založnog prava pre ostalih poverilaca,
ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaeno o dospelosti. Založno pravo
poverioca deluje i prema treem licu koje je predmet založnog prava pribavilo
od zalogodavca, kao i docnijim pribaviocima objekta založnog prava (l. 5, 6.
i 15. ZZP).
4.5. NAMIRENJE NA OBJEKTU ZALOGE
Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac
stie državinu po samom zakonu i pravo da iz vrednosti objekta založnog
prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Postupak namirenja poinje kad založni poverilac
dostavi obaveštenje preporuenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije
isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge. Založni poverilac je dužan
da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je zapoeo postupak namirenja.
Od dana dostavljanja obaveštenja založnog poverioca dužniku i zalogodavcu
(kad to nije isto lice), založni poverilac stie pravo da objekat založnog prava
uzme u državinu i da se namiri iz vrednosti objekta založnog prava.
Založni poverilac može sudu podneti zahtev za donošenje rešenja
o oduzimanju objekta založnog prava od zalogodavca ili lica u ijoj se
državini predmet založnog prava nalazi i predaju tog predmeta založnom
poveriocu u državinu.
Ukoliko zalogodavac ima svojstvo pravnog lica ili zikog lica koje
se profesionalno bavi trgovinskom delatnošu (trgovinsko društvo, banka,
ustanova, preduzetnik itd.) ugovorom o zalozi može se predvideti da založni
100
PRIVREDNO PRAVO
poverilac ima pravo da objekat založnog prava proda na vansudskoj javnoj
prodaji, ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. U sluaju
da predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na nain na koji bi to uinio razuman i pažljiv ovek,
uvajui interese dužnika i zalogodavca, kad to nije isto lice.
Ako je zalogodavac ziko lice, koje ugovor o zalozi zakljui izvan okvira trgovinske delatnosti, ugovorom o zalozi se ne može unapred predvideti
da e objekat založnog prava prei u svojinu založnog poverioca ili da ga
poverilac može prodati po unapred odreenoj ceni ili zadržati za sebe, ako
njegovo potraživanje nije namireno o dospelosti.
4.6. NAIN I REDOSLED NAMIRENJA.
PRESTANAK REGISTARSKE ZALOGE.
Posle upisa poetka namirenja u Registar zaloge založni poverilac može
zahtevati sudsku prodaju - tj. da sud donese odluku da se objekat založnog
prava proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni, kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu. Založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji ako
je takav nain predvien ugovorom o zalozi.
Založni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom objekta
založnog prava naplati svoje potraživanje pre ostalih poverilaca zalogodavca. Ako je jedan objekat založnog prava, putem upisa u Registar zaloge,
založen nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraživanja
iz vrednosti tog objekta, odreuju se prema trenutku upisa njihovih založnih
prava u Registar zaloge.
Red prvenstva izmeu registarskog založnog prava i zaloge (koja
nastaje predjom založene stvari u državinu poveriocu) odreuje se prema
vremenu nastanka.
Založno pravo prestaje brisanjem upisanog založnog prava iz Registra
zaloge. Registarska zaloga se briše ako je: prestalo potraživanja koje ona
obezbeuje, propašu stvari koja je objekat zaloge, prodajom objekta založnog
prava, protekom roka, konfuzijom, konsolidacijom i odricanjem poverioca od
založnog prava.144
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
101
Glava trea
OSNOVNI POJMOVI OPŠTEG DELA
OBLIGACIONOG PRAVA
Odeljak prvi
UVOD
I.
POJAM I DEOBA OBLIGACIONOG PRAVA
Obligaciono pravo je sistem pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi (objektivno obligaciono pravo), odnosno nauna disciplina koja
prouava veze izmeu pravnih normi obligacionog prava.
Izraz “obligaciono pravo” ima koren u latinskoj rei “obligo” koja znai
privezati, obvezati, vezati, zadužiti.145 “Obligaciono pravo” oznaava se i kao
“obvezno pravo”, tražbeno pravo” i “dugovinsko pravo”. Ovi izrazi su sinonimi i imaju u vidu iste pravne odnose. Iz objektivnog obligacionog prava
subjekti prava izvode subjektivno obligaciono pravo.146
Obligaciono pravo se deli na opšte i posebno obligaciono pravo. Posebni
deo obligacionog prava odreuje pojedine obligacione odnose (najznaajniji su
ugovori). Pravila posebnog dela obligacionog prava primenjuju se samo na odnose koje ona ureuje (pravila o prodaji se, u naelu, ne mogu primeniti na odnos
nastao zakljuenjem ugovora o poklonu, ali se na oba ugovora primenjuju pojedina pravila o ugovorima uopšte sadržana u opštem delu obligacionog prava).
II.
POJAM OBLIGACIONGO ODNOSA
Obligacioni odnos je obligacija zasnovana izmeu poverioca i dužnika
koja ovlašuje poverioca da zahteva od dužnika izvršenje obaveze, a obavezuje dužnika da tu obavezu ispuni. Poverilac i dužnik su strane u tom odnosu.
One su dužne da izvrše svoju obaveze i odgovorne su za njihovo ispunjenje.
102
PRIVREDNO PRAVO
III.
IZVORI OBLIGACIJA
Izvori obligacija su relevantne injenice ili skupine injenica za koje objektivno pravo vezuje nastanak obligacionog odnosa. Ako se te injenice ili
skupine injenica steknu nastaje (izvire) obligacija. Izvor obligacija se razlikuje od izvora obligacionog prava u formalnom smislu - skupa pravnih normi
kojima su regulisane obligacije, objektivno pravo (najvažniji formalni izvori
prava su pisani - zakoni i podzakonski akti).
Pravne injenice (npr. izjava volje, prouzrokovanje štete, pravno neosnovano obogaenje) se objedinjuju u celine (grupe, skupine) koje se odlikuju
zajednikim obeležjima i na njih se primenjuju ista osnovna pravila.147
ZOO u izvore obligacija ubraja: ugovor (l. 26 - 153); prouzrokovanje
štete (l. 154 - 209); sticanje bez osnova (l. 210 - 219); poslovodstvo bez
naloga (l. 220 - 225) i jednostrane izjave volje (javno obeanje nagrade i
izdavanje hartija od vrednosti l. 229 - 261), ali to mogu biti i neke druge
injenice.
Odeljak drugi
UGOVOR
I.
POJAM, OSOBINE I ZNAAJ
Ugovor je saglasna izjava volje dva ili više lica imovinskog karaktera,
radi zasnivanja, izmene ili prestanka obligacionog odnosa.148 Ugovor uvek
predstavlja dvostrani pravni posao. Suprotno tome, u jednostranom pravnom
poslu postoji izjava volje samo jedne strane koja proizvodi obligaciona dejstva (npr. javno obeanje nagrade i izdavanje hartije od vrednosti).
Ugovor se, po pravilu, zasniva na naelima autonomije volje i konsensualizma. Autonomija volje je mogunost da se zakljui ili ne zakljui ugovor,
da se izabere strana sa kojom e se ugovor zakljuiti te da se, u granicama
prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, on uredi po njihovoj volji.
Naelo konsensualizma izražava se u mogunosti strana da ugovor, u principu,
zakljue prostom saglasnošu volja. Naime, zakljuenje ugovora ne podleže
nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno, a volja za zakljuenje
ugovora se može izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponašanjem
iz koga se sa sigurnošu može zakljuiti o njenom postojanju.149
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
103
II.
PODELA UGOVORA
Sloboda ugovaranja omoguava stranama zakljuivanje mnoštva razliitih
ugovora - i onih koji nisu predvieni dispozitivnim zakonskim odredbama.
Pravna literatura klasikuje ugovore u grupe po odreenim kriterijumima.
Ova podela ima i praktini znaaj pošto se posebna pravila u pogledu prava i
obaveza ugovornih strana primenjuju samo na odreenu grupu ugovora.
Prema odnosu prava i obaveza ugovori se dele na: jednostrano obavezne
i dvostrano obavezne, teretne i dobroine te na komutativne i aleatorne. Jednostrano obavezni ugovori stvaraju jednu ili više obaveza samo za jednu
ugovornu stranu. Obaveze nisu uzajamne nego jedna strana u ugovoru stie
prava (poverilac), a druga obaveze (dužnik). Jednostrano obavezni ugovori
su npr.: ugovor o jemstvu, ugovor o poklonu,150 ostava u kojoj nije ugovorena
naknada za ostavoprimca. I jednostrano obavezni ugovori su dvostrani pravni
poslovi pošto su potrebne izjave volje obe ugovorne strane za njihovo zasnivanje.
Dvostrano obavezni ugovori stvaraju uzajamne obaveze tako da obe
ugovorne strane stiu i prava i obaveze. Tako se u ugovoru o prodaji obavezuje prodavac da preda stvar koju prodaje kupcu da na njoj stekne pravo svojine, a kupac se obavezuje da plati cenu. U zasnivanju dvostrano obaveznih
ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti davanja, dok u jednostrano
obaveznom ugovoru samo jedna strana je dužnik, a druga poverilac.
U teretnom ugovoru (oneroznom, ugovoru s naknadom) ugovorna strana
za prestaciju koju prima daje odgovarajuu naknadu. U dobroinom ugovoru
(lukrativni, besplatni, bez naknade) jedna ugovorna strana ne daje nikakvu
naknadu za prestacije koje prima od druge ugovorne strane. Svi dvostrano
obavezni ugovori su istovremeno i teretni, ali svaki jednostrano obavezni
ugovor nije besteretan. Ugovor o posluzi i ostavi bez naknade su, takoe,
dobroini dok su ugovori: o delu, o prodaji, o razmeni, zakupu itd. teretni.
Ako je u trenutku zakljuenja ugovora izvestan odnos i visina obaveza
i prava odnosno obaveze jedne strane u dobroinom ugovoru, ugovor je komutativan. U kategoriju komutativnih ugovora svrstava se najvei broj teretnih ugovora (ugovor o prodaji, zameni, delu, zakupu, zajmu s kamatom itd.).
U aleatornim ugovorima u trenutku zakljuenja za obe ili jednu ugovornu
stranu nisu poznata prava i obaveze, njihov odnos ili visina, nego to zavisi
od neke neizvesne okolnosti. Ugovorna strana iz aleatornog ugovora ne može
uspešno zahtevati poništenje ugovora i u sluaju da iz takvog ugovora ne ostvari oekivanu prestaciju, pošto su se strane unapred sporazumele na nejednak
odnos prestacija ili da jedna strana iz ugovora ne dobije ništa, a druga sve što
je predmet ugovora.
104
PRIVREDNO PRAVO
S obzirom na formu zakljuenja ugovori se dele na formalne i neformalne.
U formalnim ugovorima relevantna je volja za zakljuenje ugovora samo ako je
izražena u formi propisanoj zakonom ili predvienoj voljom ugovornih strana.
Saglasnost o bitnim elementima ugovora mora biti izražena u odreenoj formi.
Neformalni ili konsensualni ugovori zakljuuju se prostom saglasnošu
volja. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.
Prema dužini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa trenutnim izvršenjem i ugovore sa trajnim izvršenjem obaveza. Ugovori sa trenutnim izvršenjem obaveza se izvršavaju u jednom trenutku, pošto se obaveze iz
ugovora sastoje iz jednog (po pravilu, nedeljivog) akta injenja, neinjenja ili
propuštanja. To su npr: prodaja za gotovo, ugovor o razmeni ako se istovremeno izvršavaju. Ugovori sa trajnim prestacijama se izvršavaju u vremenu
(roku) sa više akata injenja, neinjenja ili propuštanja. Ugovori o zakupu, o
osiguranju, itd, su, po prirodi stvari, ugovori kod kojih se zasnovane obaveze
mogu izvršiti samo u odreenom vremenskom periodu. Brojni su ugovori
sa trajnim izvršenjem obaveza, koji se izvršavaju u odreenom vremenskom
periodu, ponavljanjem prestacija (npr. plaanje zakupnine u ugovoru o zakupu) i prestaju tek sa ispunjenjem poslednje prestacije.
S obzirom na sadržaj i nain zakljuenja ugovori se mogu grupisati na:
ugovore sa sporazumno odreenom sadržinom i ugovore po pristupu; kolektivne i individualne ugovore i generalne i specijalne (posebne). U ugovorima
sa sporazumno odreenom sadržinom ugovorne strane svojom voljom, nakon
prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, sporazumno odreuju
sadržinu ugovora i kada je on imenovan i ureen propisima. U ugovorima po
pristupu jedna ugovorna strana ili tree lice unapred odreuje sadržinu ugovora
i on ne nastaje nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, a
druga strana može samo pristupiti tako uinjenoj ponudi ili od nje odustati.
Kolektivni ugovor jedna ili obe ugovorne strane zakljuuju u ime i za
raun lica koja sainjavaju odreenu grupu (asocijaciju, kolektiv, preduzee,
društvo). Ugovor ne veže samo ugovorne strane nego i pripadnike grupe koju je
reprezentovala ugovorna strana i nezavisno da li su oni uestvovali i bili predstavljeni u vreme zakljuenja ugovora. U praksi se zakljuuju i kolektivni ugovori o osiguranju života, o osiguranju poljoprivrednih proizvoda kooperanata
izmeu poljoprivredne zadruge i osiguravajueg fonda, a takav karakter ima
i prinudno poravnanje poverilaca pošto on proizvodi dejstvo za sve poverioce
istog dužnika i one koji su glasali protiv poravnanja, ali su ostali u manjini.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
105
Individaualni ugovor zakljuuju dve ugovorne strane neposredno (bez
obzira da li su pravna ili zika lica) i dejstvo ugovora se proteže na njih, a
ne na trea lica koja nisu uestvovala u njegovom zakljuenju. Kolektivnim
ugovorom se odreuje sadržina buduih individualnih ugovora, pa je ova
podela znaajna kod ocene dejstva i punovažnosti ugovora. Naime, odredbe
individualnog ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa kolektivnim ugovorom
koji ima snagu propisa. 151
Generalni (opštim, okvirnim) ugovorom ugovorne strane ureuju samo
opšte obaveze iz ugovora. Prestacije iz glavnog ugovora, koji je naješe trajan, prostiru se na svo vreme trajanja obligacionog odnosa izmeu stranaka.
Specijalnim (individualnim, posebnim) ugovorom se konkretizuju (preciziraju)
prava i obaveze ugovornih strana. Specijalni ugovor ne može biti u suprotnosti
sa generalnim ugovorom. Naješe se zakljuuje generalni ugovor o graenju
objekta, ako izgradnja traje duže vremena (npr. nekoliko godina) i može se ostvariti u odreenim fazama, a specijalnim ugovorom se odreuju radovi koji e
se izvesti u kraem vremenskom periodu (od 6 meseci ili jednu godinu).
Na osnovu karaktera prestacije ugovori se mogu podeliti na proste (jednostavne) i složene (mešovite). Prosti (jednostavni) ugovori sastoje se od elemenata karakteristinih za sadržinu samo jednog ugovora (npr. o posluzi,
delu, prodaji, zakupu). Složeni (mešoviti) ugovori se sastoje od više razliitih
prostih ugovora koji zajedno ine jednu celinu, jedan novi ugovor (npr. ugovor o ugostiteljskim uslugama).
Prema obavezi da se zakljui drugi ugovor ugovori se mogu podeliti na
preliminarne ugovore (predugovore) i glavne ugovore. Predugovor (preliminarni ugovor) je ugovor kojim se jedna ili obe strane obavezuju da zakljue
drugi, glavni ugovor. Glavni ugovor je drugi ugovor na ije su se zakljuenje
obavezale strane u predugovoru. Propisi o formi glavnog ugovora važe i za
predugovor ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora.
Kada je kriterijum podele zakonsko regulisanje ugovori se mogu klasikovati na imenovane i neimenovane. Imenovani ugovori su esti u praksi
zbog ega je odreena njihova pravna priroda i bitna sadržina imperativnim
ili dispozitivnim odredbama zakona. Veliki broj imenovanih ugovora reguliše
ZOO (prodaja, razmena, zajam, zakup, itd.) ali i drugi zakonski tekstovi.
Tako je imenovan ugovor o doživotnom izdržavanju (regulisan Zakonom
o nasleivanju), ugovor o autorskom delu itd. Neimenovani su ugovori ija
sadržina nije unapred odreena u zakonima kao tipina i imenovana. Oni nisu
esti u prometu, a imaju sadržinu i prirodu kakvu odrede ugovorne strane u
granicama svoje autonomije volja. Kada neimenovani ugovori postanu eši
106
PRIVREDNO PRAVO
zakonodavac ih, po pravilu, reguliše i oni postanu imenovani ugovori. Za
punovažnost imenovanog ugovora nije neophodno da strane regulišu sve odnose. Dovoljno je da se saglase sa bitnim elementima ugovora, i na njega se
primenjuju odgovarajue dispozitivne ili imperativne zakonske odredbe. 153
Prema zavisnosti jednog ugovora od drugog ugovori se mogu grupisati
na samostalne i akcesorne. Samostalni ugovori nastaju i proizvode dejstva
nezavisno od drugog ugovora. U praksi takvi ugovori dominiraju (npr. prodaja, zakup, ostava). Akcesorni ugovori zavise od nastanka, dejstva i prestanka samostalnog ugovora. Bez prethodnog nastanka samostalnog ugovora
ne može nastati ni akcesorni ugovor (stoga je npr. ugovor o ugovornoj kazni, jemstvu i hipoteci zavisan od prethodnog nastanka nekog samostalnog
ugovora). Prestankom samostalnog prestaje i akcesorni ugovor (ako se ugasi
obaveza glavnog dužnika gasi se i obaveza jemca itd).
III.
ZAKLJUENJE UGOVORA
Zakljuenje ugovora je procedura postizanja saglasnosti volja strana da
bi nastao ugovor. Obligacioni ugovor kojim se zasniva, menja ili prestaje
obligacioni odnos, nastaje i proizvodi dejstva ukoliko su ostvarene opšte pretpostavke u pogledu saglasnosti volja, predmeta, pravne sposobnosti i osnova,
te posebne pretpostavke u odnosu na formu ugovora, uslova i davanja saglasnosti za zakljuenje ugovora.154
1. Saglasnost volja
Saglasnost volja je prvi i najvažniji sastojak ugovora. Ugovor može nastati samo o onome o emu se se ugovorne strane složile (usaglasile). Sadržina
ugovora je odreena voljom strana, a eventualno dispozitivnim zakonskim
odredbama. Saglasnost volja postoji samo kada su izjave volje ugovornih
strana punovažne, a ne kada sadrže nedostatke. Ne postoji saglasnost volja i
ugovor ne može punovažno nastati kad strane veruju da su saglasne, a u stvari
meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu
obaveze (lan 63. ZOO).
Ugovor je dvostrani pravni posao i da bi punovažno nastao nužno je
ueše volje i jedne i druge strane. Njihove volje, iako motivisane sopstvenim
interesima, proizvode dejstvo samo ako su uzajamne i podudarne. Da bi saglasnost tih volja nastala, a na taj nain i ugovor, volje moraju biti ujedinjene
i usklaene. Naješi nain postizanja saglasnosti volja se odigrava putem
ponude i njenog prihvatanja.155
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
107
1.1. PONUDA
Ponuda je jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadrži
sve bitne sastojke ugovora, upuena drugom licu da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor (lan 32. stav 1. ZOO). Predlog za zakljuenje
ugovora (ponuda) proizvodi dejstvo ukoliko sadrži bitne sastojke ugovora
koga ponudilac namerava zakljuiti, bez obzira što je taj ugovor netano
oznaen.156
Ne predstavlja ponudu izjava koja nije jasna odnosno kad sadrži rezerve
u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi uinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije
ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego
samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Pravilo je da ponuda
mora biti ozbiljna i upuena odreenom licu. Znaaj ponude ima i predlog za
zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica koji sadrži bitne sastojke
ugovora ijem je zakljuenju namenjen, ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja. Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko
drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Ponuda se može uiniti
prisutnom ili odsutnom licu, nekim od posrednih ili neposrednih naina izjavljivanja volje i u bilo kojoj formi. Izuzetno, ponuda za zakljuenje ugovora za
koga zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena
u toj formi.
Najvažnije dejstvo ponude je da, ako bude prihvaena, zasnuje ugovor.
Ponuda uinjena i pre nego što je prihvaena, proizvodi dejstvo u odreenom
vremenskom periodu. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla. Ponudilac koji je vezan ponudom ne može je opozvati. Izuzetno, ponuda
se može opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili
istovremeno sa njom.
Kada je ponuda saopštena prisutnom licu, a u njoj nije odreen rok za
prihvatanje, smatra se odbijenom ako nije odmah prihvaena. Prisutno je lice
koje se nalazi u istoj prostoriji i takvoj blizini da može skoro istovremeno,
odnosno naizmenino uiniti ponudu i izjaviti da je prihvata. Ponuda uinjena
telefonom, telefaksom, elektronskom poštom ili slinim sredstvima komuniciranja koja uspostavljaju, uglavnom, istovremenu vezu izmeu ugovornih
strana, smatra se kao ponuda prisutnom licu. Ukoliko je u ponudi odreen rok
za njeno prihvatanje, bez obzira što su ugovorne strane prisutne ili se smatraju
prisutnim, ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka.157 Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok
108
PRIVREDNO PRAVO
poeo tei od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kada je telegram
predat pošti. U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee
od dana kada je pismo predato pošti.
Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje,
vezuje ponudioca za vreme redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome,
da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.158 Ako je prihvatanje ponude uinjeno sa zadocnjenjem taj akt se smatra
kao nova ponuda od strane ponuenog.
1.2. PRIHVATANJE PONUDE
Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglašava sa
primljenom ponudom, a na osnovu koje nastaje ugovor. Znaaj prihvatanja ponude ima samo izjava ponuenog koja je saglasna ponudi i ukoliko je
uinjena u roku odreenom za njen prihvat. Prihvatanje ponude proizvodi
dejstvo ako je uinjeno slobodno i ozbiljno od strane lica sposobnog za
zakljuenje tog ugovora, odnosno njegovog zastupnika. Relevantna je ako po
sadržini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora, pošto ugovorne
strane sporedne sastojke ugovora mogu odrediti docnije, nakon zakljuenja
ugovora, a ako o njima sami ne postignu saglasnost, uredie ih sud.
Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu, ali pod uslovom, rezervom i sl. i istovremeno predloži da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu
odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
Izjava o prihvatanju ponude može se uiniti izriito (aktivnim ponašanjem),
reima napisanim ili izgovorenim ili odgovarajuim gestovima, konkludentnim
radnjama ili preutno, ali tako da po sadržini odgovara ponudi. Prihvatanje ponude ne mora biti izraženo u formi. Kad zakon propisuje posebnu formu ona obavezuje ponuenog da je uini u toj formi. Ponueni može aktivnim ponašanjem
izjaviti da prihvata ili ne prihvata uinjenu ponudu, ali ponueni može i utati.
Pravilo je da utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.159 Ako bi ponueni
bio dužan na svaku ponudu odgovoriti to bi ga s obzirom na mogui broj ponudilaca, esto izložilo visokim troškovima. Stoga nemaju dejstva odredbe u
ponudi da se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo propuštanje (npr. ako
ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi
ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatra kao prihvatanje.
Izuzetno, pasivno ponašanje ponekad ima znaaj prihvatanja ponude.
Tako, kada je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu
odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na tu robu,
ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
109
Lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje
odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vršenje takvih
naloga (npr. advokat) dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah
odbilo. Ako takav nalog nije odbijen smatra se da je ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom.
Ponuda za zakljuenje ugovora obavezuje ponudioca do odreenog roka.
Zadocnelo prihvatanje nema dejstvo zakljuenja ugovora, nego se smatra kao
nova ponuda od strane ponuenog.
Izjava o prihvatanju ponude proizvodi dejstvo nastanka ugovora.
1.3. TRENUTAK ZAKLJUENJA UGOVORA
Trenutak zakljuenja ugovora je momenat u kome se smatra da su se strane
saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Jedan ugovara, po pravilu, upuuje
drugom predlog za zakljuenje ugovora (ponudu). Ponuda mora sadržati sve bitne
sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
Ako je ponuda uinjena prisutnom licu ponueni je dužan da se o ponudi
izjasni odmah ili u roku navedenom u ponudi. U sluaju da je ponuda i prihvatanje ponude uinjeno izmeu odsutnih lica ugovor je zakljuen u trenutku
kada je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
Trenutak zakljuenja ugovora odreuje i mesto zakljuenja ugovora
izmeu odsutnih lica. Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je
ponudilac imao svoje sedište, odnosno prebivalište u trenutku kada je uinio
ponudu. Kada ugovor zakljuuju ziki neposredno prisutna lica on nastaje u
mestu u kome su stranke postigle saglasnost volja.
1.4. PREDUGOVOR
Predugovor je ugovor kojim strane preuzimaju obavezu da e docnije
zakljuiti glavni ugovor, sa odreenim bitnim elementima. Ugovor o predugovoru obavezuje ako sadrži bitne sastojke ugovora koje strane docnije žele
zakljuiti. Propisana forma glavnog ugovora važi i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovažnosti ugovora. Saglasnost o bitnim sastojcima
ugovora koji e docnije biti zakljuen je dovoljna da ugovor punovažno nastane. Strana koja u ostavljenom roku nije zakljuila glavni ugovor krši predugovor.
Osnovni nain prestanka obaveza iz predugovora je zakljuenje glavnog
ugovora, dobrovoljno ili po odluci suda. Obaveza na zakljuenje glavnog
ugovora može prestati i protekom prekluzivnog roka od šest meseci. Naime,
110
PRIVREDNO PRAVO
zakljuenje glavnog ugovora može se zahtevati u roku od šest meseci od isteka
roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda
od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude
zakljuen.
Predugovor prestaje i kada se, sve do roka predvienog za zakljuenje
glavnog ugovora, okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmene da ne bi
bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.
2. Predmet ugovora
Predmet ugovora su akti davanja, injenja, neinjenja ili trpljenja
(prestacije) koje jedna strana duguje drugoj, ono na šta se dužnik obavezao
poveriocu. Zakljuenjem ugovora nastaje obligacioni odnos iji neposredni
predmet su navedene prestacije koje su i posredni predmet ugovora. Predmet
ugovora može biti akt predaje stvari (dare), injenje (facere), neinjenje (non
facere) ili trpljenje (pati).
Izraz davanje (dare) oznaava obavezu dužnika da poveriocu preda neku
stvar, ne samo sa ciljem prenošenja prava svojine - nego npr. davanja stvari na
upotrebu na osnovu ugovora o posluzi (u rimskom pravu izraz dare je oznaavo
samo prenošenje prava svojine ili službenosti na poverioca). injenje (facere)
oznaava akte injenja, faktike ili pravne radnje dužnika (u ugovoru o delu:
izrada ili opravka neke stvari). Neinjenje (“žnon facere) je uzdržavanje od
odreene radnje koju bi dužnik, da nije zakljuio ugovor, mogao preduzimati
(npr. susedi se obavežu da nijedan od njih nee saditi ni sejati visoke kulture
uz meu kako time ne bi zaklanjali vidik ili pravili senke).
Iz ugovora može proistei više obaveza, a svaka obaveza ima posebna
predmet. Ugovor o delu ima za predmet obavljanje odreenog posla (izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog zikog ili intelektualnog
rada i sl.), i plaanje naknade, a ugovor o prodaji predaju stvari i isplatu cene. Jednostrano - obavezni ugovor (npr. ugovor o poklonu) ima za
predmet samo jednu obavezu - predaju poklonjene stvari. Predmet je bitna
pretpostavka postojanja svakog ugovora. Kada ne postoji predmet ugovor ne nastaje. Predmet punovažnog ugovora mora biti mogu, dopušten i
odreen odnosno odrediv. Ako je predmet obaveze nemogu, nedopušten,
neodreen ili neodrediv ugovor je ništav.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
111
3. Osnov ugovora (kauza)
Osnov ugovora (kauza) je neposredni pravni cilj obavezivanja strane u
ugovoru. On je, sa gledišta jedne strane, isti u istoj vrsti ugovora. U ugovoru
o prodaji neposredni pravni cilj obavezivanja kupca je sticanje prava svojine
na stvari, a prodavca na novcu. Za dobroine ugovore relevantna je namera
(motiv) da druga strana dobije neku korist, odnosno poklon (intentio liberalis,
animus donandi).
Svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov. Osnov obaveze je
bitan uslov postojanja svakog ugovora i predstavlja razlog i cilj obavezivanja jedne strane u ugovoru. Ugovor je ništav ako osnov (kauza) ne postoji.
Izuzetno, obaveza može postojati i kad kauza nije vidljiva, jer se njeno postojanje pretpostavlja (apstraktni pravni poslovi).
U dvostrano-obaveznim ugovorima jedna ugovorna strana se obavezuje da
ispuni svoju obavezu u oekivanju ispunjenja obaveze druge strane. Razlog i cilj
obavezivanja prodavca u ugovoru o prodaji je sticanje svojine na odreenoj sumi
novca, a kupca prava svojine na kupljenoj stvari. Pravilo je da na punovažnost
dvostrano - obaveznih ugovora ne utiu pobude zbog kojih je ugovor zakljuen.
Osnov (kauza) obaveza je bitan uslov punovažnosti i dobroinih ugovora,
ali ima drukiju sadržinu. Osnov obavezivanja npr. poklonodavca je motivisan namerom da poklonoprimcu prenese neko imovinsko pravo bez naknade
(animus donandi). Motiv je sastavni deo osnova dobroinog ugovora. Kada
je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovoraa da zakljui
ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor je ništav.
Osnov mora biti dopušten. On je nedopušten ako je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor u kome ne postoji
osnov ili je nedopušten je ništav. Tako je bez osnova obavezivanje prodavca da preda kupcu individualno odreenu stvar koja je u vreme zakljuenja
ugovora potpuno uništena i takav ugovor je bez dejstva.
4. Mane (nedostaci) volje
Mane (nedostaci) volje su nesaglasnost izjavljene i unutrašnje volje,
nedostatak volje, iako su spoljne, izjavljene volje podudarne.160 Stvarna volja
se razlikuje od izjavljene ili uopšte ne postoji volja za zasnivanje pravnog
posla.161
Volja ima mane ako je izjavljena pod uticajem prinude, zablude ili pretnje. Poništenje ugovora zbog mana volje može zahtevati samo lice u ijem
je interesu rušljivost ustanovljena, u subjektivnom roku od jedne godine od
saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u objektivnom
roku od tri godine od zakljuenja ugovora.
112
PRIVREDNO PRAVO
5. Forma ugovora
Za punovažan nastanak nekih ugovora strane moraju izjaviti volju u
odreenoj formi. Forma nije uslov nastanka svih ugovora. Naprotiv, pravilo
je da zakljuenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom
drukije odreeno. Volja za zakljuenje ugovora se, shodno ovom principu,
može izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se
sa sigurnošu može zakljuiti njeno postojanje.
Ugovor je formalan ako su strane po zakonu ili sporazumu obavezne
izjavu volje dati u odreenoj formi.162
Na formu ugovora primenjuju se pravila izložena u temi Forma
pravnog posla.
6. Pojaanje ugovora
Ugovor se može pojaati ugovaranjem primene odreenih pravnih
instituta kojima se obezbeuje izvršenje obaveze dužnika u skladu sa
ugovorom. Strane su u ugovoru dužne ispuniti svoju obavezu i odgovorne
su za njeno ispunjenje.
Dužnik nekada ne ispunjava svoju obavezu, zadocni sa njenim ispunjenjem ili ugovor povredi na neki drugi nain. Poverilac u toj situaciji može
zahtevati raskid ugovora (osim ako raskid ne nastaje po samom zakonu) ili
izvršenje ugovora. Zaštitu svojih prava poverilac tada mora potražiti u sudskom postupku. Ali, i kada je donesena pravnosnažna i izvršna sudska odluka
poverilac može biti insolventan, tako da se ugovor ne može izvršiti ni prinudnim putem. Da bi se obezbedilo izvršenje ugovora strane predviaju stvarna i
lina sredstva obezbeenja (pojaanja) ugovora, polaganje avansa, proširenje
ugovorne odgovornosti, odricanje od prava na isticanje odreenih prigovora
ili ugovaranjem da e dva ili više lica biti solidarni dužnici itd.
Stvarna sredstva obezbeenja kao što su: hipoteka, zaloga, kaucija ili
kapara, ovlašuju poverioca da stekne odreena stvarna prava na stvarima
dužnika ili treeg lica ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu u zakonom
predvienom roku.
Lina sredstva obezbeenja (npr. jemstvo, ugovorna kazna, odustanica)
ovlašuju poverioca, ako dužnik ne ispuni obavezu, da od dužnika ili treeg
lica zahteva ispunjenje te obaveze, odreenog novanog iznosa ili neke druge
materijalne koristi.163
U pravnom životu se, pored hipoteke i zaloge na pokretnoj stvari, esto
ugovaraju kapara, ugovorna kazna i odustanica.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
113
6.1. KAPARA
Kapara je akcesorni ugovor kojim se dužnik obavezuje poveriocu da mu
kao znak da je zakljuen ugovor, i sa ciljem stvarnog obezbeenja ispunjenja obaveze, preda iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari
(odreenih po rodu).164 Ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako
nije što drugo ugovoreno. Shodno tome strane se mogu sporazumeti da je ugovor
zakljuen u momentu kada su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sastojcima ugovora ili u nekom trenutku koji sledi posle davanja kapare. Ugovor
o kapari je akcesoran i deli sudbinu glavnog. Stoga, ako nije punovažan glavni
ugovor ni ugovor o kapari nije punovažan. Ako je glavni ugovor formalan u
toj formi mora biti postignuta i saglasnost o kapari, a predmet kapare predat
poveriocu. Samo sporazum o kapari bez predaje iznosa kapare (s obzirom da
je to realan sporazum) je predugovor kojim jedna strana preuzima obavezu da
docnije zakljui drugi (glavni) ugovor. Punovažan je i usmeni ugovor o kapari
(iako je glavni ugovor formalan), ako je kasnije ispunjen (tj. kapara predata) i
tako konvalidiran.
Samostalni ugovor se smatra zakljuenim kada je kapara data ako nije
što drugo ugovoreno. U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili
uraunati u ispunjenje obaveze.
Kada je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana ima pravo izbora: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ukoliko je to još
mogue ili 2. tražiti naknadu štete, a kaparu uraunati u naknadu ili je vratiti ili
3. zadovoljiti se primljenom kaparom. Ako je za neizvršenje ugovora odgovorna
strana koja je primila kaparu druga strana po svom izboru može: 1. zahtevati
izvršenje ugovora, ako je to još mogue ili 2. tražiti naknadu štete i vraanje
kapare ili 3. tražiti vraanje udvojene kapare. U oba sluaja, kad druga strana
zahteva izvršenje ugovora, ima pravo i na naknadu štete koju trpi zbog zadocnjenja.
Na zahev zainteresovane strane sud može smanjiti preterano visoku kaparu.
6.2. UGOVORNA KAZNA
Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je sporazum strana kojim se dužnik
obavezuje da e poveriocu platiti odreeni novani iznos ili pribaviti neku
drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem.165 Ona se svrstava u lino sredstvo obezbeenja koje utie
na dužnika da uredno ispuni poveriocu svoju obavezu i njome se može obezbediti ispunjenje bilo koje obaveze, izuzev novanih obaveza, pošto zbog
zadocnjenja u ispunjenju novane obaveze dužnik duguje zateznu kamatu.
114
PRIVREDNO PRAVO
Ugovorna kazna ima i karakteristike naknade štete. Ako je šteta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku
do potpune naknade štete. Sporazum o ugovornoj kazni mora biti ugovorena
u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje
odnosi.
Ako prestane samostalna obaveza, po pravilu, prestaje i ugovorna kazna.
Sporazum o ugovornoj kazni prestaje proizvoditi dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.
Visinu ugovorne kazne strane mogu odrediti u ukupnom iznosu (npr. 5000
dinara) u procentu (npr. za zadocnjenje duže od mesec dana 15% od vrednosti
glavne obaveze) ili za svaki dan zadocnjenja (npr. 0,5% od vrednosti glavne
obaveze) ili na koji drugi nain, unapred pre nego što je dužnik povredio svoje
obaveze iz ugovora.166 Zbog toga se ona može kasnije pokazati nesrazmerno
visoka s obzirom na znaaj i vrednost predmeta obaveze. U tom sluaju sud
e, na zahtev dužnika, smanjiti iznos ugovorne kazne.
Pravo poverioca zavisi od sporazuma da li je kazna ugovorena za sluaj
neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze. Ako šta drugo ne proizilazi
iz ugovora smatra se da je kazna ugovorna za sluaj da dužnik zadocni sa
ispunjenjem. Ukoliko je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze
poverilac je ovlašen zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Nakon što se opredeli za jedno od ovih ovlašenja poverilac je dužan da o tome
obavesti na siguran nain dužnika s obzirom da je izbor nepoziv. Poverilac
koji je zahtevao isplatu ugovorne kazne, naime, gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze.
Za pojedine obligacije zakon propisuje obavezu dužnika koji zadocni sa
ispunjenjem obaveze ili obavezu ne ispuni da plati odreenu naknadu pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom. Kada su
ugovorne strane, i pored toga, postigle sporazum o ugovornoj kazni, poverilac nije ovlašen zahtevati i naknadu odreenu zakonom i ugovornu kaznu,
osim ako je to zakonom izriito dozvoljeno.
6.3. ODUSTANICA
Odustanica167 je sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana
ovlašuje da odustane od ugovora davanjem neke stvari.168 Predmet odustanice je naješe novac, ali to može biti bilo koje imovinsko pravo. Kad strana
u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona više ne može zahtevati izvršenje ugovora, nego stie ovlašenje
na odustanak od ugovora, s tim što je dužna dati odustanicu istovremeno s
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
115
izjavom o odustajanju od ugovora. Ako ugovorai nisu odredili rok do koga
ovlašena strana može odustati od ugovora, ona to može uiniti sve dok ne
protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze. Ovo pravo odustajanja
od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati
svoje obaveze iz tog ugovora ili primiti ispunjenje od druge strane, jer je
takvim ponašanjem ovlašena strana nedvosmisleno izjavila volju da se nee
koristiti ovlašeenjem na odustanak od ugovora.
Pravilo da strana koja je dala kaparu ne može odustati od ugovora
ostavljajui kaparu drugoj strani, odnosno to ne može uiniti druga strana
vraanjem udvojene kapare. Strane uz kaparu mogu ugovoriti ovlašeenje na
odustanak od ugovora. U ovom sluaju kapara se smatra kao odustanica i svaka
strana može odustati od ugovora. Ako od ugovora odustane strana koja je dala
kaparu gubi je, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno
vraa. Kao kapara u funkciji odustanice može se dati izvestan iznos novca ili
koliina drugih zamenjivih stvari. Predmet takvog ugovora je ogranien, za
razliku od odustanice, s obzirom na pravilo o udvojenom vraanju kapare kao
odustanice od strane koja ju je primila. Kada predmet ugovora o kapari kao
odustanici ne bi bio sveden na iznos novca ili neku koliinu drugih zamenjivih
stvari, tada bi, u sluaju da je predmet kapare individualno odreena stvar,
nastali problemi prilikom vraanja udvojene kapare. S obzirom na funkciju
odustanice sud može, na zahtev zainteresovane strane, smanjiti preterano visoku odustanicu.
IV.
DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI
Dvostrano obavezni su oni ugovori koji za obe ugovorne strane stvaraju
ovlašenja i obaveze. Dvostrano obavezni su ugovori: o prodaji, o delu, o
razmeni, o zakupu, o graenju itd. U tim ugovorima nastaju uzajamna prava i
obaveze na obe strane. Svaka strana postaje i poverilac i dužnik.
Nasuprot tome, jednostrano obavezni ugovori stvaraju za jednu (ali ne i
drugu) ugovornu stranu jednu ili više obaveza koje, stoga, nisu uzajamne. U
tim ugovorima jedna strana je dužnik, a druga poverilac. Tako su jednostrano obavezni: ugovor o poklonu kojim nije poklonoprimcu naložena nikakva
obaveza, prodajni nalog, ugovor o jemstvu, ugovor o ostavi koja ne predvia
nagradu ostavoprimcu i ugovor o posluzi.
Podela ugovora na jednostrano obavezne i dvostrano obavezne ima
praktini znaaj. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od
naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Prigovor neispunjenja ugovora
116
PRIVREDNO PRAVO
je mogue isticati samo u dvostrano obaveznim ugovorima. Naime, u dvostrano obaveznim ugovorima nijedna strana nije dužna isuniti svoju obavezu ako
druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu,
izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako što drugo
proistie iz prirode posla.
Pravila o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja, o
raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog
promenjenih okolnosti, nemogunosti ispunjenja, prekomernom ošteenju,
zelenaškom ugovoru i ustupanju ugovora mogu se primeniti samo na dvostrano obavezne ugovore. Na obaveze prenosioca u dvostranono obaveznom
ugovoru shodno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima
koje regulišu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako
za odreeni sluaj nije što drugo propisano.
1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja
Raskidanje ugovora zbog neispunjenja je jednostrana izjava volje poverioca, koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upuena
dužniku zbog neizvršenja njegove obaveze, kojom raskida punovažni ugovor,
ako raskid na nastupa po samom zakonu.169
Raskid ugovora zbog neispunjenja može se zahtevati u dvostrano
obaveznim ugovorima ali je mogu i kod jednostrano obaveznih ugovora
ukoliko su teretni kao što je ugovor o zajmu s kamatom. Pravo na raskid
ugovora jedna ugovorna strana stie zbog potpunog ili deliminog neizvršenja
obaveze druge strane. Obaveza je ispunjena delimino kada nije izvršena na
nain i u obimu predvienom ugovorom.
Ako ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak
ugovora, pa dužnik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom
zakonu. Odluka suda o raskidu ugovora ima deklarativno dejstvo. Poverilac
može održati ugovor na snazi ako, po isteku tog roka, bez odlaganja, obavesti
dužnika da zahteva ispunjenje ugovora. Dužnik je dužan ugovor ispuniti u
razumnom roku od kada je poverilac zahtevao ispunjenje, a ako to ne uini
poverilac ponovo stie pravo da ga vansudski raskine, s tim što ga ne može
raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveza.
Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora
dužnik i dalje zadržava pravo da i posle roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Ipak, poverilac ima pravo da se odlui za
raskid ugovora kada mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje ija dužina zavisi od prirode ugovora i okolnosti svakog sluaja. Posle
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
117
proteka naknadnog roka u kome dužnik ne ispuni svoju obavezu nastupaju
iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora tj. ugovor se
raskida po samom zakonu. 170
Poverilac nije dužan ostaviti dužniku naknadni rok za ispunjenje obaveze
ako iz dužnikovog držanja proizilazi da svoju obavezu nee izvršiti ni u naknadnom roku. U ovom sluaju poverilac može naknadno raskinuti ugovor bez
ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje. Kad je posle isteka roka
za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete
Poverilac koji zbog neispunjenja dužnikove obaveze raskida ugovor, dužan
je to saopštiti dužniku bez odlaganja, a dužnik može održati ugovor ako da
odgovarajue obezbeenje. Raskidom punovažno zakljuenog ugovora ugovorne strane se oslobaaju svojih obaveza, izuzev obaveza na naknadu eventualne štete, te se, nakon tog momenta, ne može uspešno zahtevati izvršenje
obaveze.
2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog
promenjenih okolnosti
Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti je prestanak
punovažnog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog nastupanja zakonom odreenih injenica. Nakon zakljuenja, a u toku ispunjenja
ugovora sa trajnim izvršenjem obaveza, može biti narušeno naelo jednake
vrednosti davanja zbog nastupanja promenjenih okolnosti (rebus sic stantibus).
Jedna ugovorna strana zbog toga može zahtevati raskidanje ugovora ukoliko su ispunjene sledee pretpostavke: 1. da su ugovorne strane
zakljuile dvostrano obavezni ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze; 2. da
su pre isteka roka odreenog za ispunjenje obaveze, nastupile okolnosti koje
otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u vreme zakljuenja ugovora strana koja se na njih
poziva nije bila u mogunosti odnosno nije bila dužna da ih uzme u obzir,
niti ih je mogla izbei ili savladati i 3. da je oigledno da ugovor ne odgovara više oekivanjima ugovornih strana i da bi, po opštem mišljenju, bilo
nepravino održati ga na snazi takav kakav je.
Strana koja je ovlašena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid
ugovora dužna je da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu
stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to ne uini odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bila na
118
PRIVREDNO PRAVO
vreme saopštila. Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane
da se odgovarajui uslovi pravino izmene. Ukoliko izrekne raskid ugovora
sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi
drugoj strani pravian deo štete koju trpi zbog toga.
Odeljak trei
PROUZROKOVANJE ŠTETE
I.
POJAM ŠTETE
Šteta je izvor obligacije koja nastaje izmeu lica odgovornog za smanjenje imovine ili onemoguavanje njenog poveanja ili nanošenje zikog ili
psihikog bola ili straha i ošteenog.171
Meu osnovna naela obligacionih odnosa ZOO je svrstao zabranu
prouzrokovanja štete i dužnost ispunjenja obaveza. Povreda ovih naela ima
za posledicu nastanak štete i graanskopravne odgovornosti za štetu. Prouzrokovanje štete može biti vanugovorno ili ugovorno (zbog povrede obligacije).
Vanugovorna odgovornost za štetu nastaje štetnom radnjom koja stvara
obligacioni odnos izemeu štetnika i ošteenog, lica izmeu kojih pre nije
postojao obligacioni odnos. Ugovorna odgovornost za štetu nastaje zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postojee ugovorne ili druge obaveze.
Obaveza naknade štete nastaje ako je postojala uzrona veza izmeu
štete i radnje štetnika i ako je jedno lice odgovorno za štetu. Za štetu jedno
lice može odgovarati po principu krivice i bez obzira na krivicu. Po osnovu
krivice odgovara štetnik ako je štetu prouzrokovao namerno ili nepažnjom, a
bez obzira na krivicu odgovara imalac opasne stvari odnosno lice koje obavlja opasnu delatnost i u drugim sluajevima predvienim zakonom.
U odreenim situacijama, iako postoje pojedine pretpostavke odgovornosti za prouzrokovanu štetu, štetnik nije u obavezi da naknadi štetu. Postojanje zakonom predvienih injenica iskljuuje, naime, protivpravnost i odgovornost za štetu. Štetnik nije dužan naknaditi štetu koju je prouzrokovao:
1) napadau u nužnoj odbrani (osim u sluaju prekoraenja nužne odbrane),
2) u stanju krajnje nužde (osim u sluaju prekoraenja krajnje nužde) , 3) prilikom vršenja dozvoljene samopomoi, 4) ošteenom koji je pristao da štetnik
na njegovu štetu preduzme radnju, 5) ako je šteta nastala usled više sile, radnjom treeg lica i u drugim sluajevima odreenim zakonom.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
119
II.
VRSTE ŠTETE
Šteta se može podeliti na materijalnu (imovinsku) i nematerijalnu (neimovinsku). Materijalna šteta nastaje umanjenjem imovine i spreavanjem njenog
poveanja i može nastati kao obina (prosta šteta) i izmakla korist. Obina
šteta je umanjenje imovine, koja postoji u vreme nastanka štete. Ovaj vid
štete nastaje npr. uništenjem i ošteenjem neke stvari odnosno ogranienjem
prava svojine na stvari, neovlašenim oduzimanjem stvari itd. Izmakla korist je spreavanje oekivanog poveanja imovine. Imalac kamiona (ukoliko
obavlja privrednu delatnost), koji zbog saobraajne nezgode nije u voznom
stanju, trpi ne samo obinu štetu (ispoljava se u stvarnoj vrednosti kamiona,
odnosno izdacima za delove i rad, ako se kamion može popraviti) nego gubi i
dobit - oekivanu zaradu u visini koja bi nastala po redovnom toku stvari.
Materijalna šteta se može podeliti i na konkretnu štetu i apstraktnu štetu.
Konkretna šteta se može dokazati i njena visina precizno utvrditi (u naturi ili
novcu), u vreme donošenja sudske odluke. Apstraktna šteta se ne dokazuje nego
se pretpostavlja, njena visina se odreuje unapred (npr. opštim aktom preduzea
je propisana visina štete za razbijenu ašu u restoranu), pre nego što je šteta
prouzrokovana. Materijalna i nematerijalna šteta se, s obzirom na vreme i izvesnost u nastupanju, može podeliti na postojeu i buduu. Postojea šteta je šteta
ije su posledice nastupile nakon što je preduzeta štetna rada. Budua šteta izvesno nastaje u budunosti kao produženje ošteenja ošteenog ili nekog drugog
dobra. U buduoj šteti je nekada neizvestan trenutak njenog nastupanja i visina.
Nematerijalna šteta nastaje nanošenjem drugome zikg ili psihikog
bola ili straha. Ona može nastati i u sluaju ošteenja ili uništenja stvari. Tako,
kada je stvar uništena ili ošteena krivinim delom uinjenim sa umišljajem
sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za
ošteenika. Pravo na naknadu štete ošteenik ima ako uništenje ili ošteenje
stvari izaziva kod njega zike ili psihike bolove ili strah. Nematerijalnu
štetu može pretrpeti ziko lice (npr. zbog povrede ugleda, asti, slobode ili
prava linosti, smrti bliskog lica), a izuzetno, i pravno lice.172
III. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE
Odgovornost po osnovu krivice je obaveza štetnika da odgovara za ugovornu i vanugovornu štetu koju je on prouzrokovao namerno ili nepažnjom.
Ova odgovornost se oznaava i kao subjektivna odgovornost za štetu.173 Ako
je štetnik drugome prouzrokovao štetu krivica se pretpostavlja pa mora dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice.
120
PRIVREDNO PRAVO
Krivica je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasuivanje prema radnji
kojom je prouzrokovana šteta i šteti kao posledici te radnje.174 Lice koje usled
duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje ne odgovara za štetu koju drugome prouzrokuje. Postoji
krivica kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Namera
se može ispoljiti kao direktni ili eventualni umišljaj, a nepažnja kao gruba
nepažnja (cupa lata) i obina nepažnja (culpa levis).
Ne postoji protivpravnost ako je šteta prouzrokovana: 1. u nužnoj odbrani (izuzev u delu u kojem je nužna odbrana prekoraena; u stanju krajnje
nužde (kad neko prouzrokuje štetu u stanju krajnje nužde ošteenik može
zahtijevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti štete, ili od
lica kod kojih je šteta otklonjena, ali od ovih posljednjih, ne više od koristi
koju su imali od toga); 3. uz pristanak ošteenog (ništava je izjava ošteenog
kojom je pristao da mu se uini šteta radnjom koja je zakonom zabranjena);
4. u vršenju javne dužnosti, u granicama ovlašenja na osnovu zakona; 5. u
vršenju svog prava (tj. kad ne postoji zloupotreba prava); 6. dejstvom sluaja
ili više sile (protivpravna je samo ljudska radnja koja prouzrokuje štetu, a
kada nastupi prirodni dogaaj koji ima obležja više sile ili sluaja ne nastaje
odgovornost na osnovu krivice) i 7. vršenjem dozvoljene samopomoi.
IV.
OBJEKTIVNA ODGOVORNOST
(ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD
OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI)
Za štetu od opasne stvari ili delatnosti od kojih potie poveana opasnost
štete po okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost)
i smatra se da potiu od te stvari ili delatnosti (pretpostavka uzronosti).175
Stvari koje po svojim osobinama (npr. životinje,176 boce napunjene butan
gasom, boice spreja), položaju (npr. saksija na terasi ili dimnjak) ili upotrebi
(motorno vozilo u pokretu) stvaraju povean rizik ili opasnost štete za ljudski
život ili zdravlje, kao i delatnosti od kojih preti opasnost štete koja prevazilazi
uobiajene granice su opasne stvari, a takva delatnost opasna delatnost. Za
štetu nastalu u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošu važi
pretpostavka uzronosti - smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.177 Ova odgovornost
oznaava se kao objektivna odgovornost ili kao odgovornost bez krivice,
pošto se ne zasniva na krivici nego na stvorenom riziku. Za štetu od opasne
stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti lice koje se njom
bavi.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
121
Ukoliko je imaocu opasna stvar oduzeta na protivpravan nain, (nije neophodno da je time izvršeno krivino delo), za štetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj ko mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran (npr. odgovorno je lice koje je ukradenim putnikim automobilom prouzrokovalo štetu, a ne vlasnik automobila, ali ako je vlasnik ostavio kljueve u
automobilu i on e solidarno sa štetnikom odgovarati za štetu). Kada je imalac
stvari poverio stvar drugom licu da se njom služi (npr. na osnovu ugovora o
posluzi, zakupu) ili licu koje je dužno da stvar nadgleda (npr. na osnovu ugovora o delu predat je sat majstoru na popravljanje), ona odgovaraju kao imaoci
stvari.
Imalac opasne stvari ili lice koje vrši opasnu delatnost može se osloboditi
odgovornosti za štetu ako dokaže: 1) da šteta potie od nekog uzroka koji se
nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili ukloniti
i 2) da je šteta nastala iskljuivo radnjom ošteenika ili treeg lica koju on
nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Kada je
ošteenik delimino doprineo nastanku štete, imalac se oslobaa odgovornosti
delimino, a ukoliko je nastanku štete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara ošteeniku solidarno sa imaocem stvari. Ako jednom od njih isplati
naknadu stie pravo da od drugog zahteva deo isplaene naknade, srazmerno
težini svoje krivice. Kao tree lice koje je doprinelo nastanku štete ne smatra
se lice kojim se imalac stvari poslužio pri upotrebi stvari (npr. radnik imaoca
opasne stvari).
V.
ODGOVORNOST
PROIZVOAA STVARI S NEDOSTATKOM
Proizvoa, koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa
nedostatkom, odgovara za štetu koja je usled toga nastala. Proizvoa je lice
koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove. Kao proizvoa se
smatra i lažni (“fantomski”) proizvoa - onaj ko se predstavlja kao proizvoa
stavljanjem svog imena, zaštitnog znaka ili drugog obeležavajueg znaka na
proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji (odgovorno lice). Ako
proizvod ne sadrži podatke o proizvoau, prodavac ima položaj proizvoaa,
osim ako u razumnom roku ne obavesti ošteenog o identitetu proizvoaa,
odnosno lica od koga je nabavio proizvod. Takoe, ukoliko uvozni proizvod
ne sadrži podatke o uvozniku, prodavac ima položaj proizvoaa, iako proizvod sadrži podatke o proizvoau.6 Proizvoa odgovara za štetu nastalu od
proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak.
6 lan 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (“Službeni glasnik
RS”, broj 101/2005).
122
PRIVREDNO PRAVO
Proizvod, za koga odgovara odgovorno lice, je pokretna stvar, odvojena ili ugraena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar, svaka proizvedena ili
sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja. Karakter proizvoda za iji nedostatak se odgovara nemaju osnovni poljoprivredni proizvodi
(proizvodi iz zemljišta, stoarstva i ribarstva).
Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui i reklamu, svrhu kojoj
je namenjen i vreme kada je stavljen u promet. Šteta, za koju odgovara odgovorno lice, je šteta prouzrokovana smru ili telesnim povredama i šteta
nastala uništenjem ili ošteenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on
uobiajeno koristi za linu upotrebu ili potrošnju i da ga je ošteeni u tu svrhu
koristio.
Proizvoa odgovara za štetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez
obzira na to da li je znao za nedostatak. Odgovornost proizvoaa ne može
biti ograniena ili iskljuena propisom ili ugovorom.
Šteta može nastati zbog konstrukcijskog, proizvodnog ili instrukcijskog nedostatka stvari.178 Konstrukcijski nedostatak postoji na svakoj stvari
serije ili na svim proizvodima. Proizvodni nedostatak nastaje na pojedinim
stvarima, zbog iznenadnog otkazivanja rada mašine ili izmicanja kontroli radnika pojedinih stvari, a instrukcijski nedostatak može se ispoljiti i kod stvari
koje nemaju nedostatak, ali stvar postaje opasna usled pogrešnog naina
upotrebe. Zbog toga proizvoa odgovara za opasna svojstva stvari, ako nije
preduzeo sve što je potrebno da štetu, koju je mogao predvideti, sprei putem
upozorenja, bezbedne ambalaže ili drugom odgovarajuom merom.
Ošteeni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da
je proizvod imao nedostatak i da postoji uzrona veza izmeu proizvoda sa
nedostatkom i pretrpljene štete.
Proizvoa se može potpuno osloboditi ove odgovornosti ako dokaže
da: 1) nije stavio proizvod u promet; 2) nedostatak verovatno nije postojao u
vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije; 3) on nije
proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatnosti; 4) je nedostatak nastao usled usaglašavanja
svojstva proizvoda sa propisanim normama; 5) nivo naunog i tehnikog
znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije omoguavao otkrivanje nedostatka.
Proizvoa se može delimino ili potpuno osloboditi odgovornosti za
štetu ako je ošteeni ili lice za koje je on odgovoran delimino doprineo nastanku štete. Suprotno tome, ako je nastanku štete od proizvoda sa nedostatI DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
123
kom delimino doprinelo tree lice iskljuivo je odgovoran proizvoa.
Proizvoa sastavnog dela proizvoda nee biti odgovoran ako dokaže
da se nedostatak može pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva
datog od strane proizvoaa.
Odgovornost za stvar sa nedostatkom nastaje ako je ona stavljena u
promet (npr. prodata, data na poslugu, poklon). Stvar nije stavljena u promet
kada se upotrebljava u krugu fabrike koja je proizvodi ili ako je izložena u
samoposluzi, pa je potrošai razgledaju i sl.
Šteta koja nastaje zbog stvari sa nedostatkom za lica ili stvari naziva se
reeksna, sekundarna, sporedna i posredna šteta, a njen proizvoa odgovara
bez obzira na krivicu i da li je on znao da ta stvar predstavlja opasnost štete
za lica ili stvari.
Potraživanje naknade štete od proizvoda sa nedostatkom zastareva u subjektivnom roku za tri godine od kada je ošteeni doznao za štetu, nedostatak i
identitet proizvoaa.Ovo potraživanje zastareva u objektivnom roku od deset
godina od dana kad je proizvoa stavio u promet proizvod sa nedostatkom.
VI.
NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) ŠTETE
1. Pojam i vrste naknade
Naknada (reparacija, otklanjanje) štete je obaveza štetnika odnosno odgovornog lica, koja nastaje kao posledica prouzrokovanja štete. Pravo na naknadu štete dospeva nastankom štete.
Šteta se može naknaditi uspostavljanjem ranijeg stanja (naturalna naknada, naturalna restitucija) i u novcu (novana naknada). Uspostavljanje ranijeg stanja restitucijom se dobro koje je ošteeno dovodi u stanje u kome je
bilo pre nastanka štete ili štetnik ošteenom daje drugo dobro koje odgovara
uništenom. Restitucija može biti individualna, generina ili se ostvaruje popravkom stvari.179 Individualna restitucija se ispoljava kao vraanje stvari koja
je bila oduzeta (npr. ukradena), generina u davanju umesto uništene druge
stvari iste vrste i kvaliteta, a popravljanjem se, izvoenjem odreenih radova, stvar dovodi u stanje koje je postojalo pre nastanka štete. Naknadom u
novcu ošteenom se isplauje ekvivalentan iznos novca kojim se može kupiti
uništena stvar u vreme donošenja sudske odluke.180 Ako je stvar koja je bila
oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled više sile odgovorno lice je
iskljuivo dužno dati naknadu u novcu.
124
PRIVREDNO PRAVO
2. Obim naknade materijalne štete
Ošteenik ima pravo na naknadu obine štete (stvarna, prosta šteta - damnum
emergens) i na naknadu izmakle koristi (izgubljena dobit - lucrum cessans). Sa
ciljem ostvarenja naela potpunosti naknade štete sud e uzeti u obzir i oklonosti
koje su nastupile posle prouzrokovanja štete i dosuditi naknadu u iznosu koji je
potreban da se ošteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se
nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja (potpuna naknada štete).
Naknada obine štete odreuje se u visini stvarnog iznosa štete. Ako
se šteta naknauje u naturi ošteeni e vratiti istu stvar koju je protivpravno oduzeo, izvršiti popravljanje ošteene stvari ili dati ošteenome stvar iste
vrste, kvaliteta i koliine. Kada se šteta naknauje u novcu visina naknade
štete odreuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev
sluaja kad zakon nareuje što drugo. Relevantna je prometna, redovna cena
(pretium ordinarium), koja se u odreenom mestu i u odreeno vreme može
postii za ošteenu, unišetnu ili nestalu stvar.
Izmakla korist (dobit) se utvruje u visini oekivane koristi (u civilnim
i naturalnim plodovima) koja je izmakla i nakanauje se uspostavljanjem ranijeg stanja i naknadom u novcu. Pri utvrivanju izmakle koristi uzima se u
obzir dobitak koji se mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari
ili prema posebnim okolnostima, a ije ostvarenje je spreeno štetnikovom
radnjom ili propuštanjem.
Visinu naknade štete sud može odrediti i po afekcionoj vrednosti (pretium afectionis) tj. vrednosti stvari koja je ona imala za ošteenog (subjektivni
kriterijum), a ne s obzirom na tržišnu vrednost stvari, kad je stvar uništena ili
ošteena krivinim delom uinjenim sa umišljajem.181
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
125
Odeljak etvrti
DEJSTVO OBAVEZA
I. ISPUNJENJE OBAVEZA I POSLEDICA NEISPUNJENJA
Obligacija stvara za poverioca ovlašenje da zahteva ispunjenje obaveze,
a dužnik je dužan ispuniti je savesno i u svemu kako glasi. Obaveze redovno
prestaju ispunjenjem, ali i u drugim zakonom odreenim sluajevima (npr.
prebijanjem, zastarelošu). Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Dužnik je odgovoran poveriocu za neispunjenje
obaveze ili zadocnjenje u njenom ispunjenju. Neispunjenje obaveze može
biti potpuno ili delimino. Poverilac nije dužan primiti delimino ispunjenje,
osim ako priroda obaveze drukije nalaže.182
Dužnik dolazi u zadocnjenje neispunjenjem obaveze u roku odreenom
za ispunjenje. Poverilac zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju stie prema dužniku ovlašenje da zahteva naknadu štete koju je zbog
toga pretrpeo. Naknadu štete zbog zadocnjenja sa ispunjenjem ima pravo
zahtevati i poverilac koji je dužniku dao naknadni primereni rok za ispunjenje, ali i štetu koju je on zbog toga pretrpeo od dana dospelosti obaveze do
trenutka izvršenja obaveze i u naknadnom primerenom roku.
Poverilac koji zahteva naknadu štete nije dužan dokazivati krivicu
dužnika zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju, pošto se odgovornost dužnika za štetu (po pravilima o ugovornoj odgovornosti) pretpostavlja.
Poverilac ima pravo na naknadu obine štete i izmakle koristi, koju je
dužnik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice
povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili
morale biti poznate. On ima pravo zahtevati naknadu celokupne štete koja
je nastala povredom ugovora, ako je šteta prouzrokovana prevarom ili namernim neispunjenjem, ili krajnjom nepažnjom. Postojanje pretpostavki za
takvu odgovornost dužnika poverilac mora dokazati.
Ugovorne strane ne mogu unapred ugovorom iskljuiti odgovornost
dužnika za nameru ili krajnju nepažnju, nego samo za obinu nepažnju. Može
se ugovoriti proširenje odgovornosti dužnika i za sluajeve za koje on ne odgovara, ako to nije u suprotnosti sa naelom poštenja i savesnosti.
Dužnik se oslobaa obaveze ako dokaže da je nije mogao ispuniti ili da
je zakasnio s ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora
126
PRIVREDNO PRAVO
koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Sud e obavezati dužnika da
snosi srazmerni deo štete ako za nastalu štetu ili njenu veliinu ili otežavanje
dužnikovog položaja krivicu snosi i poverilac. Na naknadu štete zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenje ugovora suspidijarno se primenjuju
pravila kojima je regulisana naknada vanugovorne štete.
II.
ZATEZNA KAMATA
Zatezna kamata je novana naknada koju je jedna strana dužna, na osnovu zakona, dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe) njenih zamenljivih
stvari (glavnice). Ona je akcesorne prirode i, po pravilu, postoji dok i glavni
dug, tako da prestankom duga prestaje tei i kamata. Zatezna kamata je regulisana imperativnim propisima i tee nezavisno od volje ugovornih strana.
Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje pored
glavnice i zateznu kamatu po stopi odreenoj Zakonom o visini stope zatezne
kamate183 - lan 277. stav 1. ZOO. Stopa zatezne kamate se sastoji od stope
rasta cena na malo i ksne stope od 0,5 % meseno. Obraun duga uveanog
za zateznu kamatu vrši se tako da se ksna stopa od 0,5% množi iznosom
glavnog duga uveanog za kamatu po ovoj stopi, primenom konformne
metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo primenjuje
se poslednja objavljena mesena stopa rasta cena na malo. U mesecu u kome
nema rasta cena na malo (nula) ili je negativna, mesena stopa zatezne kamate jednaka je ksnoj stopi od 0,5 % meseno.
Dužnik dolazi u docnju kad ne ispuni obaveze u roku odreenom za
ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dužnik dolazi u docnju kad
ga poverilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskom
opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne
ispunjenje obaveze. Poverilac je ovlašen da zahteva zateznu kamatu nezavisno od okolnosti da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikove docnje. Ako
je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog zadocnjenja vea od
iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku
do potpune naknade štete.184
Zakon zabranjuje anatocizam - da na dospelu a neisplaenu ugovornu ili
zateznu kamatu, ili druga dospela povremena novana davanja tee zatezna
kamata. Ipak, može se unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako
dužnik ne isplati dospele kamate na vreme. Zabrana anatocizma ne primenjuje
se na kreditne poslove banaka i drugih bankarsih organizacija i u situaciji kada
je prestalo glavno novano potraživanje pa su neisplaene kamate obraunate
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
127
u apsolutnom iznosu. Kamate se mogu zahtevati na tako obraunati iznos
kamata od dana kada je sudu podnesena tužba za njenu isplatu, zbog ega se
naziva procesna zatezna kamata.185
III.
UGOVORNA KAMATA
Ugovorna kamata je novana naknada koju je jedna strana, na osnovu
prethodnog sporazuma, dužna dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe)
odreene svote novca ili drugih po rodu odreenih stvari (glavnice). Ugovorna kamata se razlikuje od zatezne kamate koju duguje svaki dužnik koji
padne u docnju sa ispunjenjem novane obaveze ili ako je to zakon propisao.186 Ugovornu kamatu strane, meutim, odreuju svojom voljom. Visina
kamatne stope je, ipak, ograniena imperativnim propisima. Stopa ugovorne
kamate izmeu zikih lica ne može biti vea od kamatne stope koja se u
mestu ispunjenja plaa na štedne uloge po vienju. Posebnim zakonom se
odreuje visina ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica.
Kada su strane predvidele ugovornu kamatu ali nisu odredile visinu kamatne stope ni vreme dospevanja, izmeu zikih lica važi kamatna stopa
koja se u mestu ispunjenja plaa na štedne uloge po vienju, a izmeu pravnih
lica važi kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa,
odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine,
ako za odreeni sluaj nije predvieno što drugo. Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate (ukoliko
je ugovorna kamata niža od zatezne, a dužnik padne u docnju sa isplatom
glavnice on duguje zateznu kamatu; ugovorna kamata može biti i viša od zatezne ali ne viša od najvee dozvoljene ugovorne kamate).
IV.
PRAVO ZADRŽAVANJA (IUS RETENTIONIS)
1. Pojam. Nastanak
Pravo zadržavanja je pravo poverioca da privremeno zadrži dužnikovu
stvar, odnosno da uskrati ispunjenje dužne inidbe sve dok dužnik ne ispuni
dospelo i utuživo potraživanje poverioca prava zadržavanja.
Pravo zadržavanja ima dvostruku funkciju i to kao: a) sredstvo prinude
na dužnika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni i b) sredstvo namirenja
potraživanja iz zadržane dužnikove stvari, ukoliko dužnik i pored zadržanja
njegovih stvari od retinenta nee da ispuni svoju obavezu.
128
PRIVREDNO PRAVO
Za vršenje prava zadržavanja potrebno je da se ispune sledee pretpostavke: 1) da poverilac (retinent) ima prema dužniku iju je stvar zadržao,
dospelo i utuživo potraživanje i 2) da poverilac ima državinu stvari na kojoj
može postojati pravo zadržavanja. Smatra se da je potraživanje poverioca
dospelo onda kada je nastupio rok za ispunjenje dužnikove obaveze koju
može tražiti poverilac.
Ako je dužnik postao nesposoban za plaanje poverilac može vršiti
pravo zadržavanja iako njegovo potraživanje nije dospelo. Visina dospelog
potraživanja ne mora biti jasna i meu stranama nesporna iz ega bi proizilazila
osnovanost poverioevog potraživanja. Osim toga, pravilo je da potraživanje
bude utuživo, civilno, tj. da se ne radi o npr. zastareloj obavezi. Ipak, pod
odreenim pretpostavkama poverilac može zadržati dužnikovu stvar iako je
njegovo potraživanje zastarelo. Primena ovog pravila nastaje u sluaju kada
su stvari došle u ruke poverioca pre nego što je istekla zastarelost.
2. Predmet i dejstvo prava zadržavanja
Predmet prava zadržavanja odnosi se na pokretne i nepokretne stvari
koje mogu biti predmet pravnog prometa (res in commercio), a ne one koje su
izuzete iz pravnog prometa
Poverilac nema pravo zadržavanja kad dužnik zahteva da mu se vrati
stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegove volje, ili ako dužnik
zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili poslugu.
On nema pravo zadržati ni punomoje dobijeno od dužnika, kao ni druge
dužnikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline stvari, kao ni druge
stvari koje se ne mogu izložiti prodaji.
Ako je poverilac zadržao stvari dužnika on može izbei ostvarivanje
prava retencije tako što e poveriocu pružiti odgovarajue obezbeenje njegovog potraživanja. Obezbeenje bi trebalo da bude odgovarajue da bi ga
poverilac prihvatio: na primer, davanjem druge stvari u državinu poverioca,
jemstvo treeg lica itd. Dužnik može ponuditi odgovarajue obezbeenje za
poverioevo potraživanje sve dok ne ispuni svoju obavezu. Ukoliko je dužnik
ispunio svoju obavezu razumljivo je da pravo zadržavanja prestaje.
Poverilac koji drži dužnikovu stvar po osnovu prava zadržavanja ima
pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti nain kao i založni poverilac, ali
je dužan pre nego što pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dužnika.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
129
Odeljak peti
RAZNE VRSTE OBAVEZA
I.
NOVANE OBLIGACIJE
Novane su obligacije one koje za predmet imaju sumu novca. U
dvostrano-obaveznim ugovorima naješe jedna strana duguje sumu
novca, a druga prestaciju druge vrste (uslugu ili robu). Obligacioni odnos nekada za predmet može imati samo novanu obavezu (obaveza
izdržavanja, isplate ugovorne kazne, odustanice itd.). Prestacija jedne
strane u veini obligacionih odnosa je izražena u sumi novca. Ali, u
sluaju da je zbog neispunjenja nenovane obaveze poverilac pretrpeo
štetu, pod zakonom odreenim pretpostavkama, ta obaveza se pretvara u
novanu obavezu naknade štete.
Novac je generina stvar te važi pravilo da stvar odreena po vrsti ne
propada (genus numquam perit). Dužnik koji zadocni za ispunjenjem novane
obaveze duguje i kamatu. Na novane obaveze primenjuju se posebna pravila
i u pogledu mesta i vremena ispunjenja, valute obaveze, klizne skale i naelo
monetarnog nominalizma.
Ako obaveza ima za predmet svotu novca dužnik je dužan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon
odreuje što drugo (naelo monetarnog nominalizma). Odstupanje od
naela monetarnog nominalizma predvia zakon (zakonski valorizam) ili
ugovor (ugovorni valorizam).
U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui
odreene predmete, dozvoljeno je ugovoriti da e cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu troškova proizvodnje, u odreeno vreme, na odreenom tržištu (klizna skala). Mogunost
ugovaranja klizne skale predstavlja izuzetak od naela monetarnog nominalizma putem ugovornog valorizma.
Ako novana obaveza glasi na plaanje u zlatu ili u nekoj stranoj valuti,
njeno ispunjenje se može zahtevati u domaem novcu prema kursu koji važi
u trenutku ispunjenja.
130
PRIVREDNO PRAVO
II.
DELJIVE OBLIGACIJE
Obligacije iji predmet se može deliti i ispuniti u delovima koji imaju
ista svojstva kao i celi predmet, i ako tom podelom prestacije ne gube ništa
od svoje vrednosti su deljive obligacije.187 Obligacije sa deljivim predmetom
nastaju na osnovu zakona, ugovora ili drugog pravnog posla (npr. testamenta).
Kada na taj nain nije odreeno da je obligacija deljiva, pretpostavlja se da je
nedeljiva. Suprotno tome, kad u ugovoru u privredi ima više dužnika u nekoj
deljivoj obavezi oni odgovaraju poveriocu solidarno. Solidarna odgovornost
dužnika može se samo izrino otkloniti.
Ukoliko u nekoj deljivoj obavezi ima više dužnika (pasivna deljiva obaveza) ona se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena
drukija podela, svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. Kada u nekoj
deljivoj obavezi ima više poverilaca (aktivna deljiva obaveza), potraživanje
se deli meu njima na jednake delove ako nije šta drugo odreeno, i svaki
poverilac može zahtevati samo svoj deo potraživanja.
III.
NEDELJIVE OBLIGACIJE
Obligacije iji se predmet ne može deliti i ispuniti u delovima sa istim
svojstvima kao i ceo predmet, a da time ne izgube ništa od svoje srazmerne
vrednosti su nedeljive. Obligacija je nedeljiva prvenstveno zbog prirode predmeta obaveze (živi konj, brilijant), koji bi, deobom, promenio svoju suštinu
ili bi mu se smanjila vrednost. Negativne obligacije su, naješe, nedeljive
(npr. obaveza trpljenja prolaza preko zemljišta). Predmet obligacije može biti
nedeljiv voljom stranaka. U tom smislu strane mogu ugovoriti da prodavac
kupcu u celosti i odjednom preda hiljadu kilograma pšenice, a da kupac prodavcu odjednom isplati cenu, iako su njihove prestacije po prirodi deljive.188
Nedeljive obligacije mogu imati više dužnika (pasivne nedeljive obligacije) i tada se na odnose dužnika i poverioca primenjuju pravila o
solidarnim obligacijama.
IV.
SOLIDARNE OBLIGACIJE
Solidarna obligacija189 je obligacija u kojoj postoji dva ili više dužnika
koji duguju jednom poveriocu obavezu kao celinu, te ako jedan od njih taj
dug ispuni, obaveza prestaje za sve (pasivna solidarna obaveza); kad u obI DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
131
ligaciji postoji dva ili više poverilaca od kojih je svaki ovlašen zahtevati
od jednog dužnika ispunjenje obaveze, pri emu ispunjenje obaveze jednom
poveriocu oslobaa dužnika obaveze prema svima ostalima (aktivna solidarna obaveza).
U našem pravu predmet solidarne obligacije je pravno nedeljiva inidba
u kojoj postoji više subjekata.
1. Solidarnost dužnika
(pasivna solidarna obligacija)
U pasivnoj solidarnoj obligaciji postoji više dužnika, a jedan poverilac. Svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu.
Poverilac je u takvoj obligaciji ovlašen zahtevati ispunjenje obaveze od bilo
kog dužnika (jednog ili samo nekih) ili od svih solidarnih dužnika. Jednom
uinjenim izborom poverilac nije vezan tako da umesto od jednog dužnika u
celosti može zahtevati ispunjenje obaveze od svih dužnika delimino. Pasivna solidarna obligacija može nastati na osnovu ugovora ako stranke izriito
ugovore solidarnost dužnika ili to proizilazi iz ponašanja stranaka i prirode
posla.
Ako u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi ima više
dužnika, oni odgovaraju poveriocu solidarno. Pretpostavka solidarnosti
dužnika iz ugovora u privredi može se otkloniti samo izriitom izjavom strana. Pasivna solidarnost dužnika može nastati na osnovu zakona. Tako, više
jemaca nekog duga i imaoci menice kao i svi oni koji su je trasirali, indosirali
ili avalirali (lan 46. stav 1. Zakona o menici), odgovaraju solidarno.
Od više solidarnih dužnika svaki može dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i sa razliitim odstupanjima. Stoga svaki
dužnik solidarne obligacije poveriocu može isticati svoje line prigovore
ali ne i line prigovore koje bi mogli istai ostali solidarni dužnici. Svaki
solidarni dužnik, meutim, ima pravo isticati objektivne prigovore koji se
odnose na sadržinu obaveze, a deluju i prema ostalim dužnicima, pošto se
sadužnici solidarne obligacije meusobno zastupaju. Ispunjenje obaveze
od strane jednog dužnika proizvodi dejstvo i prema ostalim sadužnicima.
Dužnici solidarne obaveze odgovaraju poveriocu za celu obavezu. Ukoliko
jedan solidarni dužnik ili više njih (ali ne svi) ispune poveriocu solidarnu
obavezu u celini prestaje obligacioni odnos izmeu dužnika i poverioca, a
nastaje izmeu solidarnih dužnika.
Solidarni dužnik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog
sadužnika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (pravo na regres).
132
PRIVREDNO PRAVO
2. Solidarnost poverilaca
(aktivna solidarna obligacija)
U aktivnoj solidarnoj obligaciji postoji više poverilaca i svaki od njih
ima pravo da od jednog dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada
dužnik ispuni obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje i
u odnosu na ostale poverioce. Solidarni poverioci se meusobno zastupaju i
svaki od njih ima pravo od dužnika zahtevati ispunjenje potraživanja u celosti
ili delimino. Kada dužnik u aktivnoj solidarnoj obligaciji u celosti ispuni
obavezu jednom poveriocu, obaveza dužnika prestaje i prema ostalim povjeriocima.
Dužnik može ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki
poverilac ne zatraži ispunjenje. Aktivna solidarnost može nastati samo kada je
izriito ugovorena ili zakonom odreena, pošto se ne pretpostavlja. Suprotno
tome, kada ima više dužnika u nekoj deljivoj obavezi (pasivna solidarnost)
nastaloj ugovorom u privredi, važi pretpostavka solidarnosti.
Dužnik može jednom ili samo nekim solidarnim poveriocima ispuniti celu
obavezu. Obaveza dužnika i obligacioni odnos sa solidarnim poveriocima se tada
gasi. U tom sluaju nastaju unutrašnji odnosi izmeu poverilaca koji su, naješe,
predvieni ugovorom ili zakonom. Kada iz zakona ili ugovora solidarnih poverilaca ne proizilazi što drugo, svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od
poverioca koji je primio ispunjenje od dužnika da mu preda deo koji mu pripada.
Ukoliko iz meusobnih odnosa poverilaca ne proistie što drugo svaki solidarni
poverilac ima pravo od poverioca koji je primio ispunjenje zahtevati jednak deo.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
133
Odeljak šesti
PROMENA POVERIOCA ILI DUŽNIKA
I.
USTUPANJE POTRAŽIVANJA (CESIJA)
Ustupanje potraživanja - cesija190 je ugovor ranijeg poverioca (ustupioca,
cedenta) sa treim licem, (novim poveriocem, prijemnikom, cesionarom), na
osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac stie prema dužniku (cezusu) pravo da zahteva ispunjenje obaveza sa istom sadržinom
kao i raniji poverilac. Pravilo je da se mogu na osnovu ugovora prenositi sva
potraživanja. Izuzeci od ovog pravila odreeni su zakonom. Nije punovažan
ugovor o cesiji ako je cesija zabranjena zakonom ili vezana za linost poverioca (npr. pravo deteta da zahteva zakonsko izdržavanje od strane roditelja) ili
koje se po svojoj prirodi protivi prenošenju na drugoga.191
Poverilac i dužnik mogu ugovoriti da poverilac ne može preneti
potraživanje na novog poverioca, ili da ga ne može preneti bez pristanka
dužnika. Ugovor o ustupanju potraživanja, ipak, zakljuen sa novim poveriocem ne deluje prema dužniku. Dužnik i dalje duguje ispunjenje svoje obaveze
ranijem poveriocu (ustupiocu, cedentu). Ako poverilac odbije da primi ispunjenje dolazi u docnju te se dužnik obaveze može osloboditi polaganjem
dugovane stvari kod suda. Ugovor zakljuen izmeu poverioca i treeg lica
(ustupioca i prijemnika) veže ova lica ali ne proizvodi dejstvo ugovora o ustupanju potraživanja.
Sa ustupljenim glavnim potraživanjem prelaze na prijemnika sporedna prava kao što su, hipoteka, zaloga, pravo na buduu kamatu, ugovornu
kaznu, plodovi.192
Ugovor o ustupanju potraživanja zakljuen izmeu poverioca (ustupioca) i treeg lica (prijemnika) je punovažan, ako se ustupljeno potraživanje
može prenositi. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika. Da
bi dužnik znao da umesto ranijem duguje ispunjenje obaveze novom poveriocu neophodno je da raniji poverilac, na bilo koji pouzdan nain, obavesti
dužnika (denuncijacija) o izvršenom ustupanju. Ako je dužnik pre obaveštenja
o ustupanju ispunio obavezu ustupiocu, takvo ispunjenje je punovažno samo
ukoliko nije znao za ustupanje. Kada je dužnik znao da je zakljuen ugovor
o ustupanju potraživanja (iako ga o tome nije obavestio ustupilac, nego npr.
prijemnik) dužan je ispuniti obavezu prijemniku.
134
PRIVREDNO PRAVO
Ustupanjem potraživanja ne menja se sadržina obligacije. Položaj
dužnika i nakon ustupanja potraživanja ostaje isti tako da prijemnik prema
dužniku ima ista prava koja je ustupilac imao prema dužniku do ustupanja.
II.
PREUZIMANJE DUGA
Preuzimanje duga je ugovor izmeu dužnika i preuzimaoca (treeg lica)
na osnovu koga preuzimalac postaje dužnik u obligaciji, a raniji dužnik se
oslobaa obaveze. Ovaj ugovor proizvodi dejstvo prema poveriocu samo ako
je poverilac pristao na promenu dužnika u obligaciji, pošto time poverilac
može biti doveden u nepovoljniji položaj (npr. novi dužnik je insolventan).
Poverilac svoj pristanak na preuzimanje duga može punovažno saopštiti ili
dužniku ili poveriocu. Kada se poverilac saglasi sa preuzimanjem dug sa
dužnika prelazi sa istom sadržinom na preuzimaoca (novog dužnika), koji na
taj nain ini poklon ranijem dužniku, ispunjava mu raniji dug itd.
Ugovorom o preuzimanju duga, na koji je pristao poverilac, preuzimalac postaje dužnik, a raniji dužnik se oslobaa obaveze. Preuzimalac duguje poveriocu obavezu sa istom sadržinom koja je do tada postojala izmeu
ranijeg dužnika i poverioca. Sa glavnom obavezom na poverioca prelaze i
sporedna prava (npr. kamata).
Preuzimanjem duga izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu ranijih dužnika i poverioca. Preuzimalac
može istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog osnova izmeu
ranijih dužnika i poverioca iz koga potie preuzeti dug (npr. prigovor da je
obligacija ništava, da je dug isplaen ili zastareo), ali i line prigovore koje
ima prema poveriocu.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
135
Odeljak sedmi
PRESTANAK OBAVEZA (OBLIGACIJA)
I. POJAM
Prestanak obaveza je gašenje punovažnih obligacija (svih poverioevih
prava i dužnikovih obaveza) ispunjenjem ili na drugi nain odreen zakonom.
Redovan nain prestanka obligacija je njeno ispunjenje.193 Prestankom glavne
obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.
Zakon je odredio da obaveze prestaju i poravnanjem (kompenzacijom); otpuštanjem duga; novacijom (prenovom); sjedinjenjem (konfuzijom);
nemogunošu ispunjenja; protekom vremena na koji je ugovor bio zakljuen;
otkazom; smru dužnika ili poverioca (samo ako je obaveza nastala s obzirom
na line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dužnika).
II.
ISPUNJENJE OBLIGACIJE
1. Pojam
Ispunjenje obligacije je redovan prestanak obligacije izvršenjem dugovanih inidbi od strane dužnika, u svemu kako ona glasi. Ispuniti obavezu
znai preduzeti radnje injenja, neinjenja ili trpljenja u skladu sa obligacijom tj. u skladu sa ovlašenjima poverioca. Prestankom glavne obaveze gasi
se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Obavezu je dužan ispuniti dužnik
ili njegov zastupnik. Poverilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje
ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i kada se dužnik protivi tom ispunjenju. Ako je poverilac sa time saglasan on je dužan primiti
ispunjenje od treeg lica, bez obzira da li ima za to pravni interes.
Dužnik je, meutim, obavezu dužan ispuniti samo lino, ako ispunjava
ugovor u kome su važna svojstva dužnika (npr. po ugovoru o delu dužnik
se, kao poznati slikar, obavezao naslikati sliku). Tree lice bez dužnikovog
znanja može poveriocu ponuditi ispunjenje, a poverilac ga može primiti, i u
sluaju da je, nakon toga, dužnik obavestio da ne pristaje da tree lice ispuni
njegovu obavezu. Poverilac ne može primiti ispunjenje od treeg lica ako mu
je dužnik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu. Troškove ispunjenja
snosi dužnik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac.
136
PRIVREDNO PRAVO
Da bi ispunjenje bilo punovažno mora biti izvršeno poslovno sposobnom poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom
izmeu poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca. Suprotno tome,
obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i tree lice. Izuzetno, punovažno
je ispunjenje i kad je izvršeno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.
Ispunjenje izvršeno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dužnika
samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja još nalazi
kod njega. Poslovno sposobni poverilac može odobriti ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.
2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja
Kada isplatu duga vrši isplatilac umesto dužnika nastupa personalna
subrogacija. Ugovor o subrogaciji može zakljuiti ispunilac tue obaveze (pre
ispunjenja ili prilikom ispunjenja) sa poveriocem, a subrogacija može nastati i na osnovu zakona.194 Na osnovu tog ugovora ispunjeno potraživanje, u
momentu ispunjenja, prelazi na ispunioca sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima. Prava poverioca mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora
izmeu dužnika i ispunioca zakljuenog pre ispunjenja obaveze.
Na ispunioca koji ima neki pravni interes da ispuni obavezu po samom
zakonu prelaze poverioeva potraživanja sa svim sporednim pravima u vreme
ispunjenja poverioevog potraživanja-zakonska subrogacija. Na osnovu ugovorne ili zakonske subrogacije sa poverioca na ispunioca prelazi potraživanje
sa nekim ili svim sporednim pravima (ako postoje ta prava). Ispunilac na
koga je, na taj nain, prešlo potraživanje ne može zahtevati od dužnika više
nego što je isplatio poveriocu. Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg
lica, meutim, ne odgovara za postojanje i naplativost potraživanja u vreme
ispunjenja. Ovo pravilo ne iskljuuje primenu instituta sticanja bez osnova.
Ispunjenje obaveze dužnika se sastoji u izvršenju onoga što ini sadržinu
obaveze, tj. u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, odnosno u prestaciji
dužnika koja predstavlja predmet obaveze. Dužnik svoju obavezu ne može
ispuniti neim drugim, a ni poverilac nije ovlašen zahtevati nešto drugo. Ako
dužnik duguje stvari odreene samo po rodu dužan je prilikom ispunjenja dati
stvari srednjeg kvaliteta. Meutim, ako mu nije bila poznata namena stvari
(npr. semenska pšenica, a ne pšenica za ljudsku ishranu), dužan je dati stvari
odgovarajue kakvoe. Poverilac nije dužan primiti delimino ispunjenje obligacije (izuzev ako priroda obaveze drukije nalaže), ali je dužan primiti
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
137
delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga
odbije. Ugovorne strane mogu se o ispunjenju obaveze dužnika i drukije
sporazumeti tako da ugovore zamenu ispunjenja ili predaju radi prodaje.
Zamena ispunjenja (datio in solutum) je ispunjenje obaveze tako da
poverilac umesto ugovorene obaveze od dužnika primi drugu inidbu sa
ciljem ispunjenja obaveze da bi na taj nain ona prestala. Predaja radi prodaje (datio pro solvendo) je sporazum strana, izmeu kojih ve postoji obligacioni odnos, na osnovu koga dužnik predaje poveriocu neku stvar ili mu
ustupa neko drugo pravo da ih proda i iz postignutog novanog iznosa naplati
svoje potraživanje.195 Davanjem radi ispunjenja duga obaveza ne prestaje,
kao što je to sluaj kod davanja na ime dugovanja tj. zamene ispunjenja. Na
ovaj nain se obaveza uslovno ispunjava ako je poverilac koji je primio neku
stvar ili pravo od dužnika uspeo da je proda i naplati se iz postignutog iznosa.
Vlasnik stvari ili imalac prava i dalje ostaje dužnik i on snosi rizik sluajne
propasti ili ošteenja stvari odnosno prava koji su radi prodaje predati poveriocu. Stvar ili koje drugo pravo poverilac je obavezan da proda po srednjoj
ceni na tržištu predvienim sporazumom sa dužnikom, rukovodei se interesima dužnika.
3. Vreme i mesto ispunjenja
Vreme ispunjenja je rok ispunjenja obaveze dužnika koga ugovorne
strane odreuju svojim sporazumom. Kada poverilac i dužnik rok nisu odredile, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok
za ispunjenje, poverilac može zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dužnik
je ovlašen zahtevati od poverioca da ispunjenje odmah primi. Dužnik ima
pravo ispuniti svoju obavezu i pre ugovorenog roka, odnosno u odreenim
sluajevima poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka.
Ukoliko je rok ugovoren iskljuivo u interesu dužnika, on ima pravo
ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je dužan obavestiti poverioca o
svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
Mesto ispunjenja je mesto, odreeno pravnim poslom ili zakonom, u
kome je dužnik dužan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje. Ako
mesto ispunjenja obaveze nije odreeno sporazumom, ono se odreuje s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti. Ukoliko se mesto ispunjenja ne može ni tako odrediti ispunjenje obaveze se vrši u mestu u kome
je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište, odnosno prebivalište,
a u nedostatku prebivališta, svoje boravište.
138
PRIVREDNO PRAVO
Mesto plaanja je mesto u kome je dužnik dužan ispuniti novanu obavezu. Ispunjenje novane obaveze virmanom vrši se u sedištu organizacije
koja vodi poverioeva novana sredstva. U sluaju da je poverilac promenio
mesto svog sedišta, odnosno prebivališta u vremenu kad je obaveza nastala, te
su zbog toga poveani troškovi ispunjenja, to poveanje pada na teret poverioca.
4. Docnja
Docnja je zakašnjenje dužnika da ispuni dospelu obavezu ili odbijanje
poverioca da od dužnika primi uredno ponueno ispunjenje obaveze. U docnji, prema tome, može biti dužnik ili poverilac.
4.1. DOCNJA DUŽNIKA
Dužnik dolazi u docnju (mora debitoris, mora solvendi) kad na vreme ne
ispuni svoju obavezu. Kada je rok za ispunjenje odreen tada rok dospolesti
opominje dužnika (dies interpelat pro homine) i nije potrebno da ga poverilac
opominje. Dužnik pada u docnju sledeeg dana po nastupanju roka odreenog
za ispunjenje obaveze. Nije potrebno opominjati dužnika naknade štete jer se
obaveza naknade štete, smatra dospelom od trenutka nastanka štete.
Ako rok za ispunjenje nije odreen dužnik dolazi u docnju kada ga
poverilac pozove da ispuni obavezu t.j. da ga opomene (interpelatio).
Relevantna je, po pravilu, objektivna docnja jer dužnik pada u docnju nezavisno od svoje krivice. Tako, ako dužnik zadocni sa ispunjenjem
novane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrenoj
zakonom.
Dužnik koji je pao u docnju dužan je da naknadi poveriocu štetu koja
mu je zbog toga nastala i odgovara za nemogunost ispunjenja obaveze. Docnja dužnika prestaje kada on ponudi poveriocu ispunjenje glavne obaveze i
sporednih koje su nastale zbog docnje (npr. plaanje kamate). Odbijanjem da
primi ispunjenje obaveze u docnju pada poverilac. Dužnikova docnja prestaje
i u sluaju prestanka obligacije npr. zbog nemogunosti ispunjenja i oproštaja
duga.
4.2. DOCNJA POVERIOCA
Docnja poverioca (mora creditoris) nastaje kad on bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem sprei. Poverilac, stoga, ne dolazi u docnju ako je osnovano odbio ispunjenje dužnikove obaveze
jer nije ponudio njeno ispunjenje u svemu kako ona glasi. Tako, poverilac
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
139
nije dužan primiti delimino ispunjenje obaveze osim ako priroda obaveze
drukije ne nalaže. Dužnik ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka,
ako je on ugovoren iskljuivo u interesu dužnika, ali je dužan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
Poverilac pada u docnju i kada mu nije ponueno ispunjenje obaveze,
ako je vreme izvršenja njegove radnje bilo tano odreeno, protekom samog
roka.196 Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje
dužnikove istovremene obaveze, a ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze
(npr. kupac nije u obavezi da primi stvar koja je predmet prodaje ako prodavac odbije da primi isplatu cene, izuzev kada je što drugo ugovoreno). On,
meutim, ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u
vreme odreeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni.
Padanjem poverioca u docnju obligacija ne prestaje a položaj dužnika
se poboljšava.197 Ako je dužnik ve bio u docnji, te je ponudio ispunjenje
obaveze u svemu kako ona glasi (pored glavne obaveze i sporednu obavezu,
kao što je npr. kamate), prestaje docnja dužnika, a na poverioca prelazi rizik
sluajne propasti ili ošteenja stvari. Od dana padanja poverioca u docnju
prestaje tei kamata na novanu obavezu dužnika. Osim toga, poverilac u
docnji je dužan naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i troškove oko daljeg uvanja stvari.
Ako je poverilac u docnji dužnik može položiti dugovanu stvar kod
suda za poverioca. Dužnik, osim toga, može stvar da preda, po odluci
suda, drugom licu da je uva ili je, pod odreenim pretpostavkama, može
prodati. Smatra se da je time dužnik ispunio obligaciju.
Docnja poverioca može prestati prestankom obligacije, ugovaranjem novog roka ispunjenja i odustajanjem dužnika od ispunjenja obaveze.
III.
PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)
Prebijanje je nain prestanka dve istorodne i uzajamne obligacije izmeu
istih lica. Dužnik može prema svom poveriocu stei potraživanje u istom,
veem ili manjem iznosu. Ako su ostvarene i druge pretpostavke takva, uzjamna potraživanja mogu prestati prebijanjem (potiranjem, obraunom-compensatio), tako da potraživanje prestaje u celosti (ako su oba iste visine) ili
prestaje potraživanje u manjem iznosu, a potraživanje u veem iznosu umanjuje se za iznos manjeg.
140
PRIVREDNO PRAVO
S obzirom na osnov nastanka kompenzacija može biti: 1) zakonska (jednostrana), 2) ugovorna (dobrovoljna) i 3) sudska. Za nastanak svake pojedine kompenzacije potrebno je da se, osim uzajamnosti potraživanja, steknu
i posebne pretpostavke.
Na osnovu zakonske kompenzacije potraživanja (odnosno obaveze)
mogu prestati ako su: 1) uzajamna, 2) jednorodna i 3) oba dospela.
Uzajamnost potraživanja postoji kada dužnik duguje poveriocu ispunjenje obaveze ali ima prema njemu i potraživanje. Potraživanje je uzajamno
kada jedno lice (dužnik) duguje drugom (poveriocu) 500 dinara, ali mu istovremeno poverilac duguje isti iznos. Uzajamnost nije neophodna u svakom sluaju zakonske kompenzacije. Tako, jemac može izvršiti prebijanje
dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca. Kompenazcijom prestaje obaveza dužnika, a na taj nain i obaveza
jemca koji se obavezao poveriocu da e ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne uini.
Jednorodna su potraživanja koja glase na novac (potraživanje u stranoj
valuti se može konvertovati u domae sredstvo plaanja, pa su jednorodna i
potraživanja koja glase i na razliite valute) ili druge zamenjive stvari istog
roda i iste kakvoe.
Dospela su potraživanja ako je jedna strana u ugovoru stekla pravo da
zahteva ispunjenje obaveze (protekao je rok za ispunjenje ili ako rok nije
odreen poverilac ima pravo dužnika pozvati odnosno opomenuti da ispuni
svoju obavezu).
Zakonska kompenzacija ne nastaje im se za to steknu pretpostavke
nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se za
to stekle pretpostavke.
Na osnovu zakonske kompenzacije ne može prestati: 1. potraživanje koje
se ne može zapleniti; 2. potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku
bile date na uvanje, ili na poslugu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao; 3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete; 4.
potraživanje naknade štete priinjenje ošteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti i 5. potraživanje koje potie iz zakonske obaveze izdržavanja. Meu
potraživanja koja se ne mogu ugasiti prebijanjem ubrajaju se i potraživanja u
pogledu kojih su strane svojom voljom iskljuile prebijanje.
Ugovorna kompenzacija nastaje na osnovu sporazuma poverioca i
dužnika da prebiju svoja uzajamna potraživanja. Ugovorne strane na taj
nain mogu prebiti i nedospela, neutuživa, ali i raznorodna potraživanja, ako
su uzajamna. Ne mogu se, meutim, prebiti potraživanja ako je prebijanje
iskljueno prinudnim propisima.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
141
Sudska kompenzacija nastaje odlukom suda, nakon izjave (prigovora) o prebijanju koju tuženi istie u parnici - da on prema tužiocu ima
protivpotraživanje. Prigovor prebijanja se može istai do zakljuenja glavne
rasprave, a ako do tada nije istaknut ne može se iznositi u žalbi. Prestanak
potraživanja koja se prebijaju ima za posledicu i prestanak akcesornih
potraživanja (ugovorne kazne, jemstva, zaloge itd).
Ugovorna kompenzacija proizvodi dejstva od trenutka kada to strane odrede.
Ako to nisu odredile ugovorna kompenzacija deluje od momemnta zakljuenja
ugovora o kompenzaciji. Sudska kompenzacija deluje od trenutka kada odluka o tome postane pravnosnažna izuzev kada je sud u odluci odredio da je
kompenzacija ranije izvršena.
IV.
OTPUŠTANJE DUGA
Otpuštanje duga je jedan od naina prestanka obligacije na osnovu
sporazuma poverioca i dužnika da obaveza prestane iako nije ispunjena.
Otpuštanje duga nastaje na osnovu sporazuma (ugovora) poverioca i dužnika
da obaveza dužnika prestane iako nije ispunjena. Obligacija prestaje u celosti kada poverilac oprosti obavezu dužnika u celosti (opšte otpuštanje duga).
Kada u obligaciji postoji više dugova (obaveza), a poverilac otpusti samo
jedan ili samo deo duga, obligacija ne prestaje, ali se njen predmet sužava
(delimino otpuštanje duga).
Otpuštanjem duga glavnom dužniku prestaju akcesorne obaveze (npr. jemstvo). Glavni dužnik se ne oslobaa obaveza ako je dug otpušten jemcu. Ako
ima više jemaca, a poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi,
ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca.
Sporazum o otpuštanju duga je neformalan. Stoga se usmenim sporazumom može otpustiti dug iz pravnog posla za koga je propisana obavezna
pisana forma (npr. ugovora o graenju). Vraanje zaloge i odricanje od drugih
sredstava kojim je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai odricanje
poverioca od prava da traži ispunjenje.
V.
NOVACIJA
Novacija198 je nain prestanka jedne punovažne obligacije sporazumom
ugovornih strana uz istovremeni nastanak nove obligacije. Ugovor o novaciji
je neformalan ukoliko za nastanak nove obligacije nije odreena forma te saglasnosti. Novacija nastaje ako ugovorne strane zakljue ugovor o novaciji u
142
PRIVREDNO PRAVO
kome izriito izraze volju da izvrše prenov (animus novandi), ranije punovažne
obaveze. Ako je ranija obaveza ve ugašena ili je bila ništava prenov je bez
dejstva. Kada je ranija obaveza samo rušljiva, prenov je punovažan ako je
dužnik znao za nedostatak ranije obaveze.
Obligacija je nova ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta ili osnova ili predmeta i osnova. Novacija je nain prestanka ranijeg ugovora, zbog
ega se on više ne može raskinuti. Osnov obaveze je promenjen ako se npr.
strane u ugovoru o prenovu sporazumeju da umesto postojee obaveze prodavca iz ugovora o prodaji, da preda stvar kupcu, koja prestaje, nastane nova
iz ugovora o ostavi u kome raniji prodavac postaje ostavoprimac. Predmet
obaveze je ostao isti, ali je osnov promenjen.
Novacija nastaje i kada strane ugovorom o novaciji odrede novi predmet
obaveze umesto postojee, a osnov obaveze ostane nepromenjen. Novacija
predmeta npr. postoji i ako prodavac obavezu predaje kupcu jednog konja
zameni obavezom predaje para volova.
Sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku,
o mestu, ili o nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i
sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatra se prenovom.
Osnovno dejstvo ugovora o novaciji je prestanak ranije i nastanak nove
obligacije. Sa ranijom obavezom prestaju zaloga, jemstvo i ostala sporedna
potraživanja, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije ugovoreno.
Ranija obligacija novacijom prestaje te ne proizvode dejstva prigovori koji
su se mogli istai u ranijoj obligaciji. Prestankom ranije obligacije novacijom docnja prestaje.
VI.
SJEDINJENJE (KONFUZIJA)
Sjedinjenje (konfuzija) je nain prestanka obaveza sjedinjenjem
potraživanja i duga u istom licu, pošto jedno lice ne može biti poverilac i
dužnik u istom obligacionom odnosu. Konfuzija naješe nastaje kada poverilac nasledi dužnika ili dužnik poverioca ili se u istom obligacionom odnosu
jedno pravno lice (dužnik) spoji sa drugim pravnim licem (poverilac).
Sjedinjenje izaziva po sili zakona prestanak obligacije u trenutku sjedinjenja. Obaveza glavnog dužnika ne prestaje u sluaju da jemac postane poverilac ili kada isto lice postane jemac i glavni dužnik. U ovom sluaju prestaje
samo jemstvo a ne obligacija. Obaveza upisana u javnu knjigu prestaje sjedinjenjem tek kada se izvrši upis brisanja.
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
143
VII.
NEMOGUNOST ISPUNJENJA
Nemogunost ispunjenja je neispunjenje obaveze iz obligacije od strane
dužnika zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost ispunjenja utie na sudbinu obligacije od njenog nastanka, za vreme dok traje
sve dok ne prestane.
Ukoliko obligaciju niko ne može izvršiti postoji objektivna nemogunost,
a kada je ne množe ispuniti ugovorna strana, ali može neko drugo lice,
nemogunost je subjektivna. Ako je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koje nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova nešto ispunila
od svoje obaveze može zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog
bez osnova. Kad ne postoji odgovornost nijedne strane zbog nemogunosti
ispunjenja, strana kojoj ne odgovara delimino ispunjenje može raskinuti
ugovor. U sluaju da to ne uini ugovor ostaje na snazi, a strana koja je mogla
raskinuti ugovor ovlašena je zahtevati srazmerno smanjenje svoje obaveze.
VIII. ZASTARELOST POTRAŽIVANJA
1. Pojam
Zastarelost potraživanja (praescripta extinctiva) je prestanak zahteva
poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena (u kome on nije tražio
ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti) da državnom prinudom ostvari
ispunjenje obaveze, ako se dužnik na tu injenicu pozove. Ona nastupa kad
protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Kada zastari glavno potraživanje zastarevaju i sporedna
potraživanja (npr. potraživanje kamata, plodova, troškova, ugovorne kazne).199
2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti
Nastupanjem zastarelosti civilna (utuživa) obligacija pretvara se u naturalnu
(neutuživu). Obligacija na taj nain ne prestaje i sud se ne može obazirati na zastarelost po službenoj dužnosti. Kada dužnik ispuni naturalnu obavezu tek tada obligacija prestaje. Dužnik ne može tražiti ono što je dato na ime izvršenja te obaveze
po pravilima o sticanju bez osnova ak i ako nije znao da je obaveza zastarela.
Zastarelost je sankcija za nemarnog poverioca koji ne vrši svoja ovlašenja iz obligacije.
144
PRIVREDNO PRAVO
Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze (dare, facere) zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da
zahteva njeno ispunjenje, ako zakonom za pojedine sluajeve nije što drugo
propisano. Naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete, ali
zastarelost potraživanja naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine
od kad je ošteenik doznao za štetu i za lice koje je štetu uinilo. Kada se
obaveza sastoji u tome da se nešto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost
poinje tei prvog dana posle dana kada je dužnik postupio protivno obavezi.
Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena.
U vreme zastarelosti uraunava se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih
prethodnika.
Pravila o trajanju zastarelosti potraživanja odreena su prinudnim propisima te se voljom ugovornih strana ne može odrediti duže ili krae vreme
zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, kao ni da zastarelost
nee tei za neko vreme (zastoj zastarevanja). Dužnik se ne može odrei zastarelosti pre nego što protekne vreme odreeno za zastarelost.
Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odreenog vremena. Tek nakon proteka roka odreenog za zastarelost dužnik se može odrei
zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze ili davanja zaloge ili drugog
obezbeenja za zastarelo potraživanje smatra se kao odricanje od zastarelosti.200
3. Opšti i posebni rokovi zastarelosti
Opšti rok u kome zastarevaju potraživanja iznosi deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti. Tako kada je šteta prouzrokovana
krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien duži rok zastarelosti, zahtev
za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno
za zastarelost krivinog gonjenja, a potraživanje utvreno pred sudom ili drugim
nadležnim organima zastareva za deset godina, pa i za ono za koje zakon predvia
krai rok zastarelosti. Posebni rokovi zastarelosti u traju pet, tri i jednu godinu.
Za tri godine zastarevaju: 1. potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraim odreenim razmacima vremena (kao što je npr.
potraživanje kamata, izdržavanja, rente) kao i potraživanja anuiteta kojima se
u jednakim, unapred odreenim povremenim iznosima, otplauje glavnica i
kamate (samo pravo iz koga proistiu povremena potraživanja zastareva za
pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja
posle koga dužnik više nije vršio davanja, s tim što ne može zastareti pravo
na izdržavanje odreeno zakonom, 2. meusobna potraživanja pravnih lica iz
ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraživanja naknade za izdatke uinjene
I DEO - OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA
145
u vezi s tim ugovorima, s tim što zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku
robe, izvršeni rad ili uslugu, 3. potraživanje zakupnine, bilo da se plaa povremeno ili u ukupnom iznosu, 4. potraživanje naknade prouzrokovane vanugovorne štete.
Rok se rauna od kada je ošteenik doznao za štetu i za lice koje je štetu
uinilo - subjektivni rok (u svakom sluaju potraživanje štete zastareva za pet
godina od kada je šteta nastala. Kad je šteta prouzrokovana krivinim delom,
a za krivino gonjenje je predvien duži rok zastarelosti, zastarelost nastupa
istekom vremena odreenog za zastarelost krivinog gonjenja). Potraživanja
naknade štete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od
tri godine nego za vreme odreeno za zastarelost te obaveze.
Za jednu godinu zastarevaju: 1. Potraživanje naknade za isporuenu
elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za održavanje
istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domainstva, 2.
potraživanje radio stanice i radio - televizijske stanice za upotrebu radio - prijemnika i televizijskog prijemnika, 3. potraživanje pošte, telegrafa i telefona
za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja
koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima, 4. potraživanja pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena. Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produžene.
Zastarelost ugovora o osiguranju ZOO ureuje na specian nain.
Potraživanje ugovoraa osiguranja odnosno treeg lica (korisnika, osiguranika) iz ugovora o osiguranju života zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora
o osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraživanje nastalo. Objektivni rok zastarelosti potraživanja kod osiguranja
života iznosi deset godina, a kod ostalih ugovora o osiguranju za vreme od pet
godina, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je
potraživanje nastalo. Potraživanje osiguravaa iz ugovora o osiguranju (i kada
od osiguranika potražuje iznos naknade štete isplaen ošteenom) zastareva
za tri godine.
Neposredan zahtev treeg ošteenog lica prema osiguravau zastareva za
isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za
štetu.
146
PRIVREDNO PRAVO
4. Zastoj zastarevanja
Zastoj zastarevanja spreava poetak toka zastarevanja, ako postoje
uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poeti, a kada je zastarevanje poelo tei pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov
dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje
je isteklo pre zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost. Suprotno tome, prekid zastarevanja ima za posledicu da zastarevanje poinje
tei iznova. Institut zastoja zastarevanja, opravdano se istie, štiti važne interese izmeu poverioca i dužnika.201
Zastarevanje potraživanja ne tee (dolazi do zastoja) izmeu: 1.
supružnika, od zakljuenja do prestanka braka; 2. roditelja i dece, dok traje
roditeljsko pravo; 3. štienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva,
za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni rauni o radu staraoca.
4. lica u vanbranoj zajednici dok ta zajednica postoji; 5. lica zaposlenih u
tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji
zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje.
Zastoj zastarevanja nastaje i zbog okolnosti koje postoje na strani poverioca. Tako, zastarelost ne tee protiv lica koje ne može sudskim putem zahtevati
ispunjenje obaveze (non valenti agaere non cursit praescriptio) zbog nesavladivih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa poverilac ne može doi u grad ni
angažovati punomonika, zbog požara sud je prestao sa radom itd.), za vreme
mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja
lica na vojnoj dužnosti. Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno
nesposobnom licu, bez obzira da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zastarelost
potraživanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog
lica bez zastupnika, meutim ne može nastupiti dok ne protekne dve godine od
kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vraena mu oduzeta
poslovna sposobnost) ili kad su dobila zastupnika (maloletnik je usvojen ili mu
je rešenjem organa starateljstva postavljen staralac). Kada je za zastarelost nekog
potraživanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je maloletnik koji
nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraživanja poinje tei od kada je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kada je dobio zastupnika. Prema licu koje se nalazi na odsluženju
vojnog roka ili na vojnoj vežbi ne može nastupiti zastarelost dok ne proteknu tri
meseca od odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.
Kada je spreavanje zastarevanja regulisano posebnim zakonima za pojedine odnose primenjuju se odredbe tih zakona, a ne ZOO. Zastoj zastarevanja
je u meninom pravu regulisan l. 81. i 82. Zakona o menici, u ekovnom
pravu lanom 23. taka 11. Zakona o eku.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
147
5. Prekid zastarevanja
Prekid zastarevanja nastaje radnjama poverioca ili dužnika a ima za
posedicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo
te se i ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti. Stoga, posle prekida,
zastarevanje poinje iznova tei.
Zastarevanje se prekida kada dužnik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na
posredan nain, kao što je davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja.
Nakon proteka vremena odreenog za zastarelost priznanje duga proizvodi dejstvo odricanja od zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao
odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog
obezbeenja za zastarelo potraživanje. Naješe se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred sudom (npr. podigne tužbu, istakne prigovor prebijanja potraživanja u sporu). Ne smatra se da je nastupio prekid zastarevanja iako je poverilac preduzeo takve radnje ako odustane od tužbe
odnosno druge preduzete radnje, ili je njegov zahtev odbaen ili odbijen, ili
ako je izdejstvovana ili preduzeta mera izvršenja ili obezbeenja poništena.
Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dužnika poinje tei iznova
od priznanja. Kada je prekid zastarevanja nastao prijavom potraživanja u
steajnom postupku ili zahtevom prinudnog izvršenja ili obezbeenja, zastarevanje poinje tei iznova od dana okonanja ovog postupka. Prekinuto zastarevanje tee iznova, a navršava se kad protekne vreme zakonom odreeno
za zastarelost tog potraživanja. Kada je prekid zastarelosti nastao priznanjem
duga od strane dužnika, a poverilac i dužnik zakljue ugovor o novaciji, novo
potraživanje zastareva za vreme odreeno zakonom za njegovu zastarelost.
148
PRIVREDNO PRAVO
DRUGI DEO
PRIVREDNO PRAVO
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
149
Glava prva
STATUSNO PRAVO
Odeljak prvi
PRIVREDNI SUBJEKTI
I.
POJAM
U privrednom životu uestvuju dve vrste subjekata - pravna lica i zika
lica. Najznaajniji privredni subjekti su privredna društva koja su uvek pravna
lica. Status privrednog subjekta imaju i druga pravna lica kao što su nansijske
organizacije (banke, štedionice itd.), organizacije za osiguranje itd. Fiziko
lice je privredni subjekat ako stekne svojstvo preduzetnika. Udruživanjem
više zikih lica mogu nastati zadruge - pravna lica iji prvenstveni cilj nije
obavljanje privredne delatnosti nego ostvarenje nekih drugih interesa zadrugara.
II.
OSNOVNA ZAJEDNIKA PRAVILA O
PRIVREDNIM DRUŠTVIMA
1. Pojam i obeležja
Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ ili zika lica, radi obavlja delatnost sa ciljem sticanja dobiti. Pojam
privrednog društva je uopšten jer obuhvata više oblika privrednih subjekata.
Privredno društvo je pravno lice. U našem pravu privredno društvo je
pravno lice i ima pravni subjektivitet.202 Privredno društvo je organizacija
zikih lica ili samo jednog zikog lica koja samostalno istupa u pravnom
prometu i za obaveze odgovara svojom imovinom, a ne imovinom osnivaa i
uesnika.
150
PRIVREDNO PRAVO
Privredno društvo ukljuuje postojanje materijalnog i personalnog sastojka. Materijalni sastojak podrazumeva istovremeno postojanje odgovarajue
imovine društva. Imovinu privrednog društva ine sva njegova imovinska
prava (npr. stvarna prava, pravo industrijske svojine, obligaciona prava).
S obzirom da je privredno društvo subjekat prava ono ima naziv pod
kojim posluje - poslovno ime i sedište. Poslovno ime mora sadržavati minimalne elemente, a neke dodatne može sadržati. Odreeni nazivi se ne mogu
unositi u poslovno ime dok se pojedini elementi mogu unositi u poslovno
ime uz dozvolu odnosno pristanak odreenog lica ili organa. Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva. Sedište društva
odreuje se osnivakim aktom i se registruje u Registru.
Privredno društvo trajno obavlja privrednu delatnost. Po pravilu, društvo
se osniva na neodreeno vreme, radi trajnog obavljanja privredne delatnosti. Izuzetno, društvo može trajati odreeno vreme, do nastupanja odreenog
dogaaja ili postizanja odreenog cilja (u tom sluaju dužina trajanja društva
odreuje se osnivakim aktom). Delatnošu se smatraju proizvodnja i promet
robe i vršenje usluga na tržištu. Društvo može obavljati jednu delatnost ili
više delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti. Ono može da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa
robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u registar
društvo može da obavlja i druge delatnosti koje služe delatnosti upisanoj u
registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili
privremeno.
Cilj poslovanja društva je sticanje dobiti. Društvo, meutim, zadovoljava i odreene opštedruštvene potrebe. Kada, iz razliitih razloga, društvo ne
stie dobit ili je insolventno ono prestaje na zakonom odreen nain.
2. Razvrstavanje privrednih društava
Pojam privrednog društva je uopšten i obuhvata razliite organizacione forme pravnih lica. Stoga je potrebno izvršiti razvrstavanje raznolikih
društava. Ona se mogu grupisati po razliitim kriterijumima.
Prema pravnoj formi društva se dele na: ortako društvo, komanditno
društvo, društvo s ogranienom odgovornošu i akcionarsko društvo. Ovu
podelu društava izvršio je ZPD.
Ukoliko je kriterijum podele složenost društva ona se mogu podeliti
na prosta i složena. Prosta društva su ona koja ne predstavljaju sastavni deo
grupe društava, dok složena ili matina društva upravljaju grupom zavisnih
društava.203
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
151
Zavisno od okolnosti da li trajno obavljaju privrednu delatnost ili samo
odreeno vreme društva se mogu razvrstati na stalna i privremena društva.
Polazei od oblasti u kojoj društva posluju ona mogu biti npr. industrijska, poljoprivredna, saobraajna, ugostiteljska, železnika itd.
Na osnovu broja zaposlenih, prihoda i vrednosti imovine po
godišnjem raunu u poslednjoj poslovnoj godini, društva se dele u mala,
srednja i velika.204
Privredna društva se, s obzirom na meusobne odnose vlasnika društva,
mogu grupisati na društva lica ili društva kapitala (kompanije, korporacije).
Društva lica se dalje dele na ortaka društva ili komanditna društva, dok se
društvo kapitala osniva kao akcionarsko društvo ili društvo s ogranienom
odgovornošu.205
S obzirom na formu privredno društvo se može razvrstati na: 1) ortako
društvo; 2) komanditno društvo; 3) društvo s ogranienom odgovornošu i 4)
akcionarsko društvo (zatvoreno i otvoreno). Druge pravne forme društava,
odnosno preduzea, mogu biti odreene posebnim zakonom (kao što je, na
primer, javno preduzee).
3. Sistem osnivanja privrednog društva
Privredno društvo mogu osnovati zika lica i/ ili pravna lica.
Zavisno od vrste društava ona se mogu osnovati po više sistema. Ipak,
preovlauje normativni sistem. Po ovom sistemu zakonom je utvreno koja
lica i pod kojim pretpostavkama mogu osnovati odreeno privredno društvo..
Organ koji vrši registraciju ocenjuje samo da li su ispunjene zakonske pretpostavke, ali ne ocenjuje celishodnost osnivanja društva.206 Pravilo je da se
postupak za upis u registar pokree registracionom prijavom ovlašenog
lica subjekta upisa.
Agencija za privredne registre je dužna da izvrši upis u Registar ako je
prijavu s propisanom sadržinom podnelo ovlašeno lice subjekta upisa i ako
su ispunjeni uslovi za registraciju.207
Po sistemu koncesije društvo se može osnovati samo ako je prethodno
dobijena koncesija. Tako, ako je data koncesija Vlada Srbije zakljuuje ugovor sa koncesionarom (lan 23. ZOK).
Zakonski sistem se primenjuje u osnivanju javnih preduzea. Prema
ovom sistemu preduzea se osnivaju zakonom ili aktom donesenim na osnovu zakona. Tako je Zakonom o šumama osnovano javno preduzee za gazdovanje šumama u državnoj svojini “Srbijašume”. Ovaj sistem je dopunjen
normativnim sistemom jer se i javna preduzea moraju registrovati.
152
PRIVREDNO PRAVO
Pojedina pravna lica i preduzea osnivaju se po sistemu dozvole od strane
nadležnog organa koji ima diskreciono ovlašenje da ocenjuje opravdanost
osnivanja. Tako, osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije (NBS) zahtev
za izdavanje dozvole za rad banke, koja je dužna da u roku od 60 dana od
dana podnošenja zahteva, ocenjuje ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. O zahtevu guverner NBS donosi rešenje.
4. Osnivanje privrednog društva
Za osnivanje privrednog društva potrebno je ispunjenje opšte materijalne pretpostavke - obezbeenje sredstava za osnivanje i poetak rada.208
Posebne materijalne pretpostavke odnose se npr. na tehniku opremljenost,
zaštitu na radu i zaštitu i unapreivanje životne sredine, minimalni osnovni
kapital (npr.: za društvo s ogranienom odgovornošu).
Formalna pretpostavka zahteva postojanje osnivakog akta privrednog
društva.
Privredno društvo osnivaju osnivai društva. Privredna društva osnivaju
se osnivakim aktom. Osnivaki akt ima formu ugovora ako ga osniva dvoje
ili više osnivaa, a ako ga osniva jedan osniva osnivaki akt ima formu
odluke o osnivanju. Svi osnivai privrednog društva potpisuju osnivaki akt.
Potpisi osnivaa na osnivakom aktu moraju biti overeni.
Ortako i komanditno društvo, pored osnivakog akta (ugovora o osnivanju) mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo s ogranienom odgovornošu
i ugovor lanova društva, a akcionarsko društvo i statut.
5. Imovina privrednog društva. Odgovornost osnivaa i
drugih lica
Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava jednog
privrednog društva. U našem pravu sva privredna društva su pravna lica. Da
bi jedna organizacija zikih lica (ili jedno ziko lice koje osniva jednopersonalno pravno lice) postala privredno društvo (tj. pravno lice) mora imati svoju posebnu imovinu. Vlasnik imovine je privredno društvo. Imovina
društva je odvojena od imovine vlasnika društva. Stoga osnivai društva i lice
na koje je osniva preneo svoj udeo u društvu nemaju imovinskih ovlašenja
prema društvu.7 Ova lica, po osnovu uloga u društvo, mogu uestvovati u
upravljanju društvom i u podeli ostvarene dobiti.
7 Jankovec, I., Privredno pravo, Slu`beni list SRJ, Beograd, 1999, strana 153.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
153
Imovinu društva ine sva prava koja društvo ima na ulozima i imovinska prava koja je društvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital društva predstavlja razlika izmeu ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva,
odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu. Imovina privrednog društva ima za predmet pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Tako se
naješe od pokretnih stvari unose sirovine, mašine, roba, prevozna sredstva
itd. Nepokretne stvari se, uglavnom, sastoje od objekata u kojima se obavlja
proizvodnja ili plasman robe; zemljišta raznog boniteta i kulture na kome se
vrši proizvodnja, podižu trajniji nasadi, izgrauju razna postrojenja itd. Predmet uloga u društvo mogu biti i stvari na kojima je konstituisana hipoteka ili
zaloga. Ako se u društvo unose stvari i prava koji imaju imovinsku vrednost,
procenjuju se da bi se izrazili novano
Za društva kapitala ZPD je propisao unošenje novanog uloga u visini zakonom propisanog minimuma za osnovni kapital, ali i za ulog svakog
osnivaa. Ako osnivaki akt ne predvia uloge u stvarima i pravima nego
samo vrednost uloga svakog lana, pretpostavlja se da je ugovoren novani
ulog.8
Imovinu društva ine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni listovi,
skladišnice, menice, ekovi itd) imovinska prava industrijske svojine (pravo
na patent, uzorak, model, robni ili uslužni žig itd.), ali i imovinska prava javnopravnog karaktera – koncesije ako nisu vezane za linost koncesionara.9
Sva potraživanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proistiu, su
imovina društva. Imovinu društva ine i nedospela, sporna, ali i neutuživa
potraživanja, kao što su zastarela potraživanja. Naime, zastarelošu samo
prestaje zahtev za prinudno ostvarenje prava. Shodno tome, dužnik koji plati
zastarelu obavezu ne može uspešno tražiti vraanje isplaenog sa tvrdnjom da
se poverilac neosnovano obogatio (vidi lan 360. stav 1. a u vezi sa lanom
213. ZOO).
Pre nego što je privredno društvo nastalo osnivai i druga lica preduzimaju niz pravnih poslova. U tom sluaju se smatra da su se sami osnivai
odnosno druga lica obavezali prema drugim licima, pošto društvo kao pravno
lice još nije nastalo. U Osnovnim odredbama Prvog dela Zakona o privrednim društvima, u Odeljku 4 (l. 12 - 15) regulisana je odgovornost osnivaa
i drugih lica treim licima za obaveze koje preuzmu u vezi sa osnivanjem
o privrednog društva. Ove odredbe imaju opšti domašaj i odnose se na sve
8 [ogorov, S., Predmet uloga u dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u, Pravni `ivot, broj
11/2003, strana 18.
9 Ibidem, strana 20.
154
PRIVREDNO PRAVO
pravne forme privrednog društva, ako što drugo nije propisano posebnim
odredbama koje ureuju pojedine forme društva.
U odnosu na rešenje ZOP, odgovornost osnivaa i drugih lica za
obaveze preuzete pre registracije društva, je pooštrena i sveobuhvatno regulisana. Prema odredbama lana 12. ZPD osnivai društva i druga lica za
preuzete obaveze, u vezi sa osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa treim licima, koja
imaju potraživanja po tom osnovu, nije drukije odreeno.
Za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog društva odgovara privredno društvo solidarno sa osnivaima ili drugim licima samo ako
posle registracije ono preuzme te obaveze.
Ortaci, lanovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože svoje
ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom društva. Ulozi u društvo mogu biti novani i
nenovani. Nenovanim ulozima smatraju se ulozi u stvarima i pravima, radu i
uslugama kao i udeli i akcije u drugim društvima. Vrednost nenovanih uloga
ortakog društva, komanditnog društva, društva s ogranienom odgovornošu i
zatvorenog akcionarskog društva sporazumno utvruju ortaci, lanovi ili akcionari u skladu s osnivakim aktom. Ako se vrednost nenovanog uloga ne utvrdi
na ovaj nain, ortaci, lanovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga
poveriti ovlašenom procenjivau ili podneti predlog da ga u vanparninom
postupku odredi trgovinski sud.
Ukoliko ortaci, lanovi i akcionari ne ulože ugovorene nenovane
uloge, po prethodnoj saglasnosti društva mogu uložiti njihovu protivvrednost
u novanom iznosu. Kada je predmet uloga u društvo pravo svojine svi uneti
ulozi u imovinu privrednog društva postaju svojina društva i ne mogu biti
korišeni od ortaka, lanova i akcionara kao njihova imovina.
Na osnovu unesenih uloga ortaci odnosno lanovi društva stiu udeo
u društvi, a akcionari akcije društva.
Ortak, lan i akcionar odgovara za štetu, po opštim pravilima odgovornosti za štetu, ako u društvo ne unese ili blagovremeno ne unese ugovorene
uloge. Naknadu štete može zahtevati društvo, a ortak, lan i akcionar koji ima
ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapšitala društva.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
155
6. Odgovornost za štetu zbog zloupotrebe društva
Društvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama
zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom. Zastupnik privrednog društva koji prekorai ovlašenje za zastupanje odnosno ogranienja ovlašenja za zastupanje odgovoran je za štetu koju time
prouzrokuje privrednom društvu ili treem licu sa kojim je pravni posao
zakljuen.
Komanditori komanditnog društva, lanovi društva sa ogranienom
odgovornošu i akcionari akcionarskog društva treim licima lino odgovaraju za obaveze društva: 1) ako zloupotrebe privredno društvo za
nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog društva
raspolažu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao
pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze
privrednog društva nego obaveze komanditora, lanova i akcionara pa za
njih odgovaraju sopstvenom imovinom.
Ako su zloupotrebila društvo dva ili više komanditora, lanova
društva s ogranienom odgovornošu ili akcionara ona za obaveze odgovaraju solidarno.
7. Identitet privrednog društva
Privredno društvo obavlja delatnost radi sticanja dobiti te je zainteresovano da u privrednom životu ima svoj identitet - samosvojne osobine
koje e ga izdvajati od drugih preduzea. Najvažnija samosvojna (induvidualna) obeležja društva su: delatnost, sedište i poslovno ime. Ona se unose u
Registar. Odredbe o identitetu privrednog društva, po pravilu, primenjuju se i
na ostale privredne subjekte.
7.1. DELATNOST
Delatnost privrednog društva su poslovi koje društvo obavlja sa ciljem
sticanja dobiti. To mogu biti poslovi proizvodnje i prometa robe i vršenja
usluga na tržištu. Vrstu delatnosti odreuje osniva društva osnivakim aktom, a ako je društvo osnovano kao akcionarsko društvo i statutom.
Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti
(jednu delatnost ili više delatnosti, ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti). Delatnosti za koje je zakonom propisano da se
mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog
organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta
156
PRIVREDNO PRAVO
državnog organa.209 Razvrstavanje delatnosti izvršeno je Zakonom o klasikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja.
Društvo može da otpone obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i
da menja uslove njenog obavljanja kad nadležni organ donese rešenje da su
ispunjeni uslovi u pogledu tehnike opremljenosti, zaštite na radu i zaštite
i unapreenja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi. Pravilo je da
društvo može da zakljuuje ugovore i druge pravne poslove prometa robe
i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u Registar. Okvirom delatnosti
društva odreena je i njegova pravna i poslovna sposobnost.
Privredno društvo može promeniti delatnost koju je ranije obavljalo (zamena delatnosti), poeti sa obavljanjem još jedne ili više delatnosti pored one
koju ve obavlja (proširenje delatnosti) ili prestati sa obavljanjem pojedinih
delatnosti od više delatnosti kojim se bavi (sužavanje delatnosti).210 Zamena,
proširenje ili suženje delatnosti unosi se osnivaki akt društva i registruje se
u Registru.
7.2. SEDIŠTE
Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovanjem
društva. Sedište privrednog društva odreuje se osnivakim aktom i registruje se u Registru privrednih subjekata.
Ogranak društva - deo društva koji ima odreena ovlašenja u pravnom
prometu - nema posebno sedište (nije posebno pravno lice) nego se u registar
upisuje prema sedištu društva koji obavlja poslove iz delatnosti društva u
mestu van sedišta privrednog društva - i u registar prema mestu poslovanja.
Privredno društvo samostalno odreuje da li e obrazovati ogranke, njihov
broj i kojim aktom e to uiniti. Društvo može obrazovati ogranke aktom o
osnivanju, statutom akcionarskog društva (ako je to društvo odluilo da ima
statut) ili nekim drugim aktom.10
Društvo može promeniti sedište odlukom organa odreenog osnivakim
aktom. Osnivakim aktom se može predvideti da se sedište može promeniti
samo uz saglasnost osnivaa. Ove promene se unose u Registar.
10 Potpunije, vidi: Nenadi, B., Pravni položaj ogranka privrednog društva, Pravo i privreda, br. 5 - 8/2005, strana 87.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
157
7.3. POSLOVNO IME
7.3.1. Pojam. Registracija i rezervacija poslovnog imena
Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo obavlja poslovnu
delatnost. Na taj nain se bliže odreuje jedno privredno društvo da bi se razlikovalo od od drugih društava.
Izgled i sadržina poslovnog imena bi trebalo da kod drugih uesnika stvori jasnu predstavu o pravnom položaju tog društva.211 Navoenje poslovnog
imena je obavezan sastojak osnivakog akta društva odnosno statuta. Poslovno ime se upisuje u Registar. U svom poslovanju društvo koristi poslovno ime
u obliku u kome je upisana u Registar. Ogranak društva u pravnom prometu
istupa pod poslovnim imenom društva i svojim nazivom.
Zainteresovano lice može Registru podneti registracionu prijavu rezervacije odreenog poslovnog imena. Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplati
naknade za rezervaciju poslovnog imena. Ako Registrator utvrdi da poslovno
ime iz prijave nije rezervisano ili registrovano i da je uz prijavu dostavljen
dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva, izvršie rezervaciju naziva u
korist podnosioca prijave i to na rok od 60 dana od dana podnošenja prijave i
taj podatak uneti u Registar. Rezervacija poslovnog imena se može obnoviti
pod istim uslovima, uz dostavu dokaza o ponovnoj uplati naknade za rezervaciju imena u punom iznosu. O rezervaciji poslovnog imena Registrator izdaje
potvrdu najkasnije narednog dana od dana podnošenja prijave.
Rezervacija poslovnog imena se, dok traje rok rezervacije, može preneti na drugo pravno ili ziko lice dostavljanjem Registratoru obaveštenja o
prenosu, sa podacima o privrednom subjektu na koga se vrši prenos.
7.3.2. Sastojci poslovnog imena
Poslovno ime društva sainjavaju odreene oznake (sadržina poslovnog
imena). Pojedine oznake poslovnog imena su nužne (obavezni elementi poslovnog imena), druge su neobavezne, a tree se mogu uneti samo po prethodno pribavljenoj saglasnosti.
Obavezne sastojke mora sadržati poslovno ime svakog društva. Poslovno ime ortakog društva sadrži oznaku “ortako društvo” ili skraenicu “o.d.”
ili “od”. Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku “komanditno
društvo” ili skraenicu “k.d” ili “kd”. Poslovno ime društva s ogranienom
odgovornošu sadrži oznaku “društvo s ogranienom odgovornošu” ili
skraenicu “d.o.o.” ili “doo”. Poslovno ime akcionarskog društva sadrži
oznaku “akcionarsko društvo” ili skraenicu “a.d.” ili “ad”. Sadržina po158
PRIVREDNO PRAVO
slovnog imena nužno ukljuuje oznaenje delatnosti i sedište društva, ali i
postojanje posebnog statusa “u steaju”, “u likvidaciji”.212
Oznake u poslovnom imenu moraju glasiti na srpskom jeziku i pismu
koje je u službenoj upotrebi. Poslovno ime privrednog društva može biti i
na stranom jeziku, odnosno može da sadrži i pojedine strane rei, ako one
ine ime, odnosno poslovno ime ortaka, lana ili akcionara ili njihov robni ili
uslužni žig, odnosno ako su uobiajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema
odgovarajue rei u srpskom jeziku, odnosno ako su rei na mrtvom jeziku.
Ukoliko poslovno ime ne sadrži obavezne elemente sud e rešenjem odbaciti
registracionu prijavu takvog privrednog subjekta.
Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi
i jedno ili više modikovanih i/ili skraenih poslovnih imena, ako su ta imena
navedena u osnivakom aktiu, pod istim uslovima i na nain pod kojim se
koristi poslovno ime..
Neobavezne sastojke poslovno ime ne mora da sadrži, ali se pomou njih
se društvo detaljnije oznaava da bi se razlikovalo od društva koja obavljaju
istu delatnost. Tako se za bliže oznaavanje naziva društva mogu koristiti
razliiti crteži, slike, ime predela, planine, sela, grada, istorijski datum ili
datum osnivanja preduzea. Poslovno ime matinih društava može sadržati
oznaku holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija društava, poslovni sistem i matino društvo.
Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbol strane
države ili meunarodne organizacije, u skladu sa propisima te države, odnosno meunarodne organizacije.
Neki sastojci se u poslovno ime društva mogu uneti uz prethodnu saglasnost odreenog organa ili lica. U poslovni naziv se, po pravilu, ne može uneti
naziv SCG, države lanice ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i
druge državne ambleme ili oznake koje ih podražavaju. Unošenje ovih sastojaka u poslovno ime mogue je uz prethodnu saglasnost nadležnog organa
države ili teritorijalne jedinice.
Poslovno ime privrednog društva ne može da sadrži ime ili deo imena
zikog lica. Ovi sastojci se mogu uneti u poslovno ime društva samo uz saglasnost tog lica, a ako je umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog naslednog reda. Brisanje imena ili dela imena zikog lica iz poslovnog imena može
zahtevati to lice, odnosno njegovi naslednici ako je ono umrlo, ako društvo
povreuje ast i ugled lica ije je ime uneto u poslovno ime.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
159
7.3.3. Upotreba poslovnog imena
Poslovna pisma i drugi dokumenti svakog privrednog društva, upueni
treim licima (klasinim pismomu, faksom, elektronskim putem i na drugi nain), moraju sadržati sledee podatke: 1) poslovno ime i pravnu formu društva; 2) sedište; 3) registar u koji je registrovano i broj registracije
društva; 4) poslovno ime i sedište banke kod koje ima raun; 5) broj rauna i
6) poreski identikacioni broj. Pored ovih podataka, poslovna pisma i drugi
dokumenti društva s ogranienom odgovornošu i zatvorenog i otvorenog
akcionarskog društva, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa
naznakom koliko je od toga uplaeni i uneti, a koliko upisani kapital.
Poslovna pisma i drugi dokumenti jednolanog društva s ogranienom
odgovornošu i akcionarskog društva sadrže naznaku da je to jednolano
društvo.
7.3.4. Ogranienje prenosa poslovnog imena
Poslovno ime se može promeniti, a pod odreenim uslovima i preneti na
drugo lice.
Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na nain odreen
osnivakim aktom. Tako je privredno društvo u obavezi da promeni poslovno
ime ako je promenjen neki obavezni sastojak poslovnog imena (na primer,
forma društva). Uz registracionu prijavu promene poslovnog imena privrednog društva prilaže se odluka o toj promeni.
Poslovno ime privrednog društva može se preneti na drugo lice samo
zajedno sa prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom
posluje. Ako lan privrednog društva, ije je lino ime sadržano u poslovnom imenu, prestane da bude lan tog privrednog društva, ono može
nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost. Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica ije je lino ime sadržano
u poslovnom imenu ili saglasnost njegovih naslednika do treeg stepena
srodstva u pravoj liniji.
7.3.5. Zaštita poslovnog imena
U privrednom pravu poslovno ime se može štititi po službenoj dužnosti
ili po tužbi.
Registrator (ziko lice koje vodi registar) po službenoj dužnosti proverava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno
da li je taj naziv ve registrovan u skladu sa ZRPS, ako se registraciona pri160
PRIVREDNO PRAVO
java odnosi na registraciju osnivanja ili promene naziva. Ako Registrator utvrdi da ovaj uslov nije ispunjen donee zakljuak o odbacivanju registracione
prijave.
U sluaju da je Agenciji za privredne registre podnesena registraciona
prijava, a pod istim nazivom i sa sedištem u istom mestu je registrovan drugi
privredni subjekt, pravo na registraciju u zahtevu navedenog poslovnog imena ima privredni subjekt koji je ranije podneo registracionu prijavu Agenciji
za privredne registre po naelu prioriteta - prior tempore potior iure (prvi u
vremenu jai u pravu). Shodno tome, Agencija e docnije podnesenu registracionu prijavu kojom se zahteva registracija privrednog subjekta pod istim
nazivom, zakljukom odbaciti. Na zakljuak o odbacivanju registracione prijave, podnosilac te prijave može, preko Agencije, izjaviti žalbu ministarstvu
nadležnom za privredne poslove, u roku od osam dana od dana prijema tog
zakljuka. Ako nadležno ministarstvo rešenjem odbaci ili odbije žalbu podnosioca registracione prijave, on može, u roku od 15 dana od dana prijema
rešenja pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije.
Privredno društvo koje ima pravni interes može podneti tužbu za
utvrenje da je registracija podataka o privrednom subjektu ništava pod uslovima odreenim lanom 69. stav 1. ZRPS. Tužba se podnosi sudu u roku
od 30 dana od kada je podnosilac tužbe saznao za razlog ništavosti, ali se ne
može podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvršene registracije.
Privredno društvo koje je pretrpelo štetu zbog neovlašene upotrebe njegovog poslovnog imena može podneti tužbu protiv štetnika i zahtevati naknadu štete po opštim pravilima o naknadi štete.
8. Registracija privrednog društva
8.1. POJAM. DEJSTVO REGISTRACIJE
Registracija privrednih subjekata je upisivanje odreenih, relevantnih podataka u registar. Upis u registar je regulisan Zakonom o registraciji privrednih
subjekata.213 Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena centralna, javna,
elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Republike Srbije. Registracija privrednih subjkata zasniva se na naelima: javnosti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u rešavanju, ekasnosti, dostupnosti,
ekonominosti, prioriteta i jedinstva unosa podataka prilikom registracije osnivanja.
Upis u registar ima pravno dejstvo prema treim licima od narednog
dana od dana kada je registracija te promene obavljena (donošenjem rešenja
o usvajanju registracione prijave i njegovo objavljivanje istog dana na interII DEO - PRIVREDNO PRAVO
161
net strani Agencije). Smatra se da trea lica znaju za registrovane podatke
o privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda
iz tih podataka ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa
upuivanjem na njih. Privredno društvo ovu pretpostavku može obarati i dokazivati da su trea lica znala ili prema okolnostima sluaja mogla znati za
podatke o privrednom društvu, posle deponovanja u registar, a pre objavljivanja registrovanih podataka.
Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za privredno društvo se kao taan uzima podatak iz registra. Privredno društvo u odnosima sa treim ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se trea lica
pouzdala u podatke iz registra.
Stoga savesno lice koje se u pravnom prometu pouzda u tanost podataka upisanih u registar ne snosi štetne pravne posledice koje iz toga nastanu
(lan 3. taka 2. ZRPS).
8.2. NADLEŽNOST ORGANA UPRAVE. PREDMET REGISTRACIJE
Registar privrednih subjekata vodi Agencija za privredne registre preko
Registratora. Agencija je poseban organ uprave - koja, u postupku registracije, u upravnim stvarima rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima privrednih subjekata. Registrator, pored ostalog, sprovodi postupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi, donosi odluke po
registracionoj prijavi, a ima i druga ovlašenja i obaveze.
U Registar se registruju: preduzetnik, ortako društvo, komanditno
društvo, društvo sa ogranienom odgovornošu, akcionarsko društvo, zadruga
i zadružni savez, i drugi subjekti odreeni zakonom. Predmet registracije je:
osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, podaci o privrednom
subjeku od znaaja za pravni promet, podaci u vezi sa steajnim postupkom,
kao i drugi podaci odreeni zakonom.
8.3. POSTUPAK REGISTRACIJE
Postupak registracije se pokree podnošenjem registracione prijave
Agenciji. Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadrži
podatke koji se registruju. Ako obrazac nije propisan, registraciona prijava
podnosi se kao podnesak u kome se navode podaci koji se registruju. Uz
prijavu se prilažu isprave odreene lanom 16. stav 2. ZRPS. Registraciona
prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili poštom. Ako
se prijava podnosi elektronskim putem podnosilac unosi podatke u propisani
obrazac objavljen na internet strani Agencije, a isprave koje se prilažu uz
162
PRIVREDNO PRAVO
prijavu dostavlja, takoe, u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije. U tom sluaju podnosilac registracione prijave je dužan da, u roku
od pet dana od dana podnošenja registracione prijave elektronskim putem,
dostavi Agenciji originalnu prijavu i priloži propisane isprave.
O podnetoj registracionoj prijavi Registrator izdaje potvrdu, a zatim
proverava da li su ispunjeni uslovi za registraciju iz lana 22. ZRPS. Registrator rešava po registracionoj prijavi rešenjem ili zakljukom. Ako su ispunjeni uslovi za registraciju Registrator rešenjem usvaja zahtev iz registracione
prijave. Ovo rešenje je konano i protiv njega se ne može voditi upravni spor.
Registrator zakljukom odbacuje prijavu ako nisu ispunjeni uslovi za registraciju. Protiv zakljuka o odbacivanju prijave podnosilac registracione prijave može, preko Agencije, izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove
privrede, u roku od osam dana od dana prijema tog zakljuka. Protiv rešenja
Ministarstva o odbacivanju ili odbijanju ove žalbe podnosilac registracione
prijave može pokrenuti upravni spor.
Ako Registrator, u roku od pet dana ne reši registracionu prijavu, smatrae
se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i dužan je da traženu registraciju bez odlaganja sprovede u Registar.
Registrovani podaci u Registar se objavljuju na internet strani Agencije
istog dana kada je doneto rešenje kojim se zahtev iz registracione prijave
usvaja. Promena podataka u odnosu na registrovane podatke ima pravno dejstvo prema treim licima od narednog dana od dana kada je registracija te
promene obavljena na navedeni nain.
8.4. NIŠTAVOST REGISTRACIJE OSNIVANJA
Registracijom privrednih društava postiže se pravna sigurnost u prometu robe i usluga. Na taj nain se trea lica štite od rizika zasnivanja pravnih
poslova sa nepostojeim i insolventnim partnerima, odnosno neovlašenim
licima. Iako registraciju privrednog društva u Registar obavlja državni organ
mogue je da se kasnije utvrdi da upis nije izvršen u skladu sa zakonom,
odnosno da on ništav.
Obaveza voenja registra privrednih društava proistie iz Prve direktive Saveta Evropske unije, od 9. marta 1968. godine, koja je stupila na snagu
12. jula 1972. godine. Ovom direktivom propisani su i sluajevi ništavosti
registracije privrednog društva. Sa ciljem ujednaavanja našeg prava sa navedenom direktivom Evropske unije (EU) u oblasti ništavosti, naši Zakon
o privrednim društvima i Zakon o registraciji privrednih subjekata su, u
preteženom delu, doslovno preuzeli rešenja Direktive o ništavosti.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
163
Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog društva
je ništava: 1) ako su u registracionoj prijavi navedeni neistiniti podaci; 2) ako
je registracija izvršena na osnovu lažnog dokumenta, dokumenta izdatog u nezakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim podacima; 3) ako
osnivaki akt nije sastavljen u propisanoj formi; 4) ako je delatnost društva
nezakonita ili je suprotna javnom interesu; 5) ako osnivaki akt ne sadrži podatke o poslovnom imenu društva, vrednosti i vrsti uloga svakog osnivaa ili
iznosa osnovnog kapitala koji je propisan ZPD ili o delatnosti društva; 6) ako
minimalni iznos uloga nije uplaen u skladu sa ZPD; 7) ako ne postoji pravna
i poslovna sposobnost svih osnivaa i 8) ako je broj osnivaa manji od broja
utvrenog ZPD.
Tužbu za utvrenje ništavosti podnosi lice koje ima pravni interes
privrednom sudu u roku od 30 dana od dana kada je podnosilac tužbe saznao
za razlog ništavosti (subjektivni rok), a u objektivnom roku od tri godine od
dana izvršene registracije. Tužilac može zahtevati da Registrator u Registru
registruje postojanje ovog spora. Ako je osnov ništavosti registracije privrednog društva otklonjiv, sud e posle pokretanja postupka odrediti rok od najduže
90 dana za otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.
Ako je presudom utvrena ništavost registracije, sud je dužan da je u
roku od 15 dana od dana pravosnažnosti dostavi Agenciji. Na osnovu te presude Registrator briše ništavu registraciju iz Registra. Kad je pravosnažnom
presudom utvrena ništavost registracije osnivanja, Registrator u Registar
registruje ništavost registracije osnivanja i o tome, bez odlaganja, obaveštava
privrednog subjekta i organ nadležan za pokretanje postupka likvidacije,
odnosno postupka steaja.
Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog
društva sa savesnim treim licima. Utvrenjem ništavosti registracije privrednog društva, lanovi i akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje
potraživanja poverilaca društva.
9. Preduzimanje pravnih poslova
9.1. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA
U našem pravu svako društvo je pravno lice, bez obzira na oblik. To
svojstvo ono stie registracijom u Registru, a gubi ga brisanjem iz Registra. Pravila koja važe za pravna lica uopšte važe i za privredna društva. U
momentu upisa u Registar privredno društvo istovremeno stie pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost društva su jednake po svojoj sadržini.214
164
PRIVREDNO PRAVO
Privredno društvo, domae ili strano, može obrazovati jedan ili više
ogranaka. Ogranak privrednog društva nema svojstvo pravnog lica. On ima
mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa treim licima obavlja u ime i
za raun privrednog društva. Pravni poslovi koje preduzima deo društva su
pravni poslovi privrednog društva.
9.2. ZASTUPANJE DRUŠTVA
Privredno društvo je pravno lice (organizacija) koja ne može neposredno
preduzimati pravne radnje nego preko zikih lica. Fizika lica preko kojih
društvo preduzima pravne radnje nazivaju se zastupnici. Ovlašenje za zastupanje zasniva se na zakonu, opšem aktu pravnog lica, aktu nadležnog organa
ili izjavi volje zastupanog (punomoje).
Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu da
poštuje sva ogranienja ovlašenja za zastupanje utvrena osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova društva, statutom ili odlukom nadležnog
organa društva.
O zastupanju uopšte, pa i zastupanju preduzea detaljnije se izlaže u
prvom delu ove knjige.
Koji organ u privrednom društvu je zakonski zastupnik zavisi od forme
društva. Tako, ovlašenje za zastupanje ortakog društva na osnovu zakona
ima svaki ortak, ako osnivakim aktom društva nije drukije odreeno. U
komanditnom društvu zakonski zastupnik je jedan ili više komplementara
(komplementar ima status ortaka ortakog društva).
Društvo s ogranienom odgovornošu po zakonu zastupa direktor ili
upravni odbor. Osnivakim aktom društva s ogranienom odgovornošu se
odreuje da li društvo ima direktora ili upravni odbor.
Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor koji su
zakonski zastupnici društva.
Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor i izvršni odbor. Zatvoreno akcionarsko društvo može imati izvršni odbor. Upravni odbor bira
lanove izvršnog odbora.
Generalnog direktora akcionarskog društva bira upravni odbor. Generalni direktor je i predsednik izvršnog odbora. Generalni direktor je zakonski
zastupnik (zastupa društvo bez posebnog punomoja). Akcionarsko društvo,
pored generalnog direktora, mogu zastupati i statutarni zastupnici (drugi
lanovi upravnog odbora odnosno izvršnog odbora, ako je tako odreeno
osnivakim aktom društva).
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
165
10. Odgovornost privrednog društva za obaveze
Obavljanje delatnosti privrednog društva povezano je sa zakljuenjem
brojnih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova (npr. izdavanjem
hartija od vrednosti, javnim obeanjem nagrade). Privredno društvo je pravno
lice te samostalno, preko svojih organa, stupa u pravne poslove i preuzima
razliite obaveze. Preuzete obaveze društvo je, po pravilu, dužno samo ispuniti savesno i u svemu kako one glase. Obavezu može ispuniti i tree lice,
ali to je retki izuzetak u privrednom pravu. Nezavisno od injenice da li je
odgovornost privrednog društva nastala preuzimanjem ugovorne obaveze ili
je ona vanugovorne prirode privredno društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Izvršenje radi ostvarenja novanog potraživanja
prema društvu može se sprovesti na svim njegovim raunima kod organizacija koje obavljaju poslove platnog prometa i na dinarskoj vrednosti deviznih
sredstava koje ono ima na deviznom raunu kod banke.
11. Lica koja imaju dužnost prema društvu
Odreena lica privrednog društva dužna su da rade u interesu društva,
a ne u svom linom interesu. Ona svoje poslove moraju izvršavati savesno
i lojalno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju
u najboljem interesu privrednog društva i uvati poslovnu tajnu društva.
Dužnosti prema privrednom društvu, prema lanu 31. ZPD, imaju: 1) ortaci ortakog društva i komplementari komanditnog društva; 2) lica koja
se u skladu sa ZPD smatraju kontrolnim lanovima društva s ogranienom
odgovornošu ili kontrolnim akcionarima akcionarskog društva; 3) zastupnici društva; 4) lanovi upravnog odbora, lanovi izvršnog odbora, lanovi nadzornog odbora, lanovi odbora revizora i interni revizor
društva s ogranienom odgovornošu i akcionarskog društva; 5) lica koja
imaju ugovorna ovlašenja da upravljaju poslovima privrednog društva i
6) likvidacioni upravnik privrednog društva.
Navedena lica koja imaju lini interes, dužna su biti lojalna, a naroito:
da ne koriste imovinu privrednog društva u linom interesu, ne koriste
povlašene informacije u privrednom društvu za lino bogaenje; ne zloupotrebljavaju pozicije u privrednom društvu za lino bogaenje; ne koriste
poslovne mogunosti privrednog društva za svoje line potrebe i sl.
Lica koja imaju dužnosti prema društvu ne mogu biti direktno ili indirektno angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti,
izuzev ako za to dobiju odobrenje u skladu sa lanom 35. ZPD.
Ortak, lan ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese in166
PRIVREDNO PRAVO
dividualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima dužnosti prema
društvu, za naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom utvrenih
dužnosti. U sluaju ortakog društva, dužnosti prema društvu su istovremeno
i dužnosti prema ortacima društva.
Komanditor, lan ili akcionar imaju pravo da podnose derivativnu tužbu
u svoje ime, a za raun društva protiv bilo kog lica koje ima dužnosti prema
društvu, radi naknade štete prouzrokovane privrednom društvu.
Odeljak drugi
PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUŠTVA
I. ORTAKO DRUŠTVO
1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje.
Ortako društvo osnivaju dva ili više zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a za dugove društva odgovaraju solidarno i neogranieno
celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije ugovoreno.
Osnivaki akt ortakog društva je ugovor o osnivanju društva. Pored
osnivakog akta ortaci mogu imati i ugovor ortaka društva.215
Ortako društvo se razlikuje od graanskog ortakluka. Graanski ortakluk je klasini ugovor obligacionog prava koji, po pravilu, ima konsensualni karakter, a ne upisuje se u Registar. Uspostavljanje graanskog ortakluka
može biti motivisano ne samo sticanjem koristi (vršenjem graansko pravnih
poslova) nego i drugim razlozima. Graanski ortakluk u našem pravu nema
svojstvo pravnog lica, a sporove izmeu njega i treih lica, kao i njihove
meusobne odnose, razrešavaju redovni sudovi po opštim parninim pravilima.
Ortako društvo je institut privrednog prava koji nastaje na osnovu
pismenog ugovora.216 Pravni subjektivitet stie registracijom u Registru,217
ima svojstvo pravnog lica i obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti.
Privredne sporove raspravljaju u našem pravu trgovinski sudovi, a ne sudovi
opšte nadležnosti.218
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
167
2. Osnivaki akt i ugovor ortaka društva
Osnivaki akt - ugovor o osnivanju ortakog društva zakljuuje se u
pisanom obliku, a potpisi osnivaa overavaju se. Izmene i dopune ugovora
vrše se uz saglasnost svih ortaka društva osim kad je tim ugovorom drukije
odreeno. Ugovor o osnivanju ortakog društva naroito sadrži: 1) puno ime
i prebivalište svih zikih lica ortaka i poslovneo ime i sedište pravnog lica
svakog ortaka; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) delatnost; 4) oznaenje
vrste i vrednosti uloga ortaka. Osnivaki akt može da sadrži i druge elemente.
Ortako društvo može, pored osnivakog akta, da ima i ugovor ortaka
društva. Ugovor ortaka društva naroito ureuje poslovanje i upravljanje
društvom. Formalan je jer se sainjava u pisanoj formi i potpisuje ga svaki
ortak, ali ne mora biti overen. Na isti nain vrše se izmene i dopune ugovora. On je meusobno obavezan i sa naknadom tako da svaki ugovara
odgovara za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja. Zakljuuje se s
obzirom na linost (intuitu personae) jer su važna lina svojstva lana
društva u kome bi trebalo da vladaju odnosi poverenja. Ugovor je u osnovi komutativan jer je, u vreme njegovog zakljuenja, stranama poznato
šta ini predmet njihovih obaveza tj. izvesna je unapred visina i vrednost
prestacija svake strane. Dugotrajan je i imenovan i zasniva se sa ciljem
obavljanja privredne delatnosti koja traje relativno duže vreme.
Ugovor ortaka ortakog društva ne prilaže se uz prijavu za registraciju.
Ako postoji suprotnost izmeu ugovora o osnivanju ortakog društva i
ugovora ortaka društva, primenjuje se ugovor o osnivanju ortakog društva
(osnivaki akt).
3. Odnosi izmeu ortaka i ortaka sa ortakim društvom
Pravni odnosi ortaka sa ortakim društvom i odnosi izmeu ortaka
ureuju se ugovorom o osnivanju ortakog društva (osnivaki akt) i ugovorom ortaka društva, ako je ortako društvo zakljuilo takav ugovor.
3.1. OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA. RASPOLAGANJE UDELOM
Visinu osnovnog kapitala i uloga svakog lana ortakog društva odreuju
strane ugovorom o osnivanju ortakog društva.219 Ako osnivakim ugovorom
nije uopšte predvieno unošenje uloga u ortako društvo Registrator e e
odbiti da na osnovu tog ugovora društvo registruje u Registru.
Ulog ortaka u ortako društvo može biti u novcu, stvarima i pravima,
168
PRIVREDNO PRAVO
kao i u radu i uslugama, koji su izvršeni ili treba da budu izvršeni. U ortako
društvo ortaci ulažu uloge jednake vrednosti.
Prenos udela je slobodan izmeu ortaka ortakog društva. Ortak može
preneti svoj udeo treem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. Ortaci
ortakog društva imaju pravo preeg sticanja tog udela. Ako ortaci ne daju
saglasnost na prenos udela treem licu, a ne iskoriste pravo preeg sticanja,
ortak može preneti svoj udeo treem licu i bez te saglasnosti.
3.2. UPRAVLJANJE ORTAKIM DRUŠTVOM (POSLOVODSTVO)
Svaki lan društva ima pravo i dužnost da vodi poslove društva. Ništava
je odredba osnivakog akta ili ugovora ortaka društva kojom se ortak unapred
odrie od prava na poslovoenje. Odluke ortaka o pravnim poslovima koji predstavljaju redovnu delatnost donose se veinom od ukupnog broja glasova ortaka.
Saglasnost svih ortaka potrebna je za donošenje odluka o poslovima koji su izvan
redovne delatnosti društva, kao i za odluku o prijemu novog ortaka društva.
Voenje poslova društva može se osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
preneti: na jednog lana društva; na dva ili više lanova društva; na prokuristu
ili neko tree lice. Ako je osnivakim aktom poslovodstvo preneseno na jednog lana, dva lana ili više lanova društva, ostali lanovi društva nemaju
pravo na poslovodstvo.
Ortak ortakog društva može iz opravdanih razloga (što cene ostali ortaci) odustati od poslovoenja u otkaznom roku koji je odreen osnivakim
aktom ili ugovorom ortaka društva.
Ovlašenje za poslovoenje može se odlukom nadležnog suda oduzeti
po tužbi društva ili preostalih ortaka društva, ako se utvrdi da nije bio sposoban da vodi poslove društva ili da ini težu povredu dužnosti poslovoenja.
Ortak ortakog društva ima pravo na naknadu svih troškova koje je
imao u voenju poslova društva i koji su s obzirom na okolnosti sluaja
bili neophodni.
3.3. RASPODELA DOBITI I SNOŠENJE GUBITAKA
Ortako društvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i njene podele. Stoga
je jedno od osnovnih prava svakog lana društva pravo na dobit. Dobit i gubitak ortakog društva se raspodeljuje meu ortacima na jednake delove. Ako
osnivaki akt ortakog društva sadrži odredbu kojom se odreuje samo udeo
u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i na dobit i gubitak. Na kraju svake poslovne godine ortaci usvajaju nansijski izveštaj kojim
se utvruje dobit i gubitak ortakog društva i ueše svakog ortaka u dobiti
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
169
i gubitku. Deo dobiti koji pripada ortaku ortakog društva u dobiti ortakog
društva, isplauje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja nansijskog izveštaja. Pravo na deo dobiti (kao imovinsko pravo) može se preneti
na društvo ili drugo lice (npr. cedirati, založiti), ali je iskljuena mogunost
prenošenja lanskog položaja u društvu, jer je ortakluk društvo u kome su
bitna svojstva svakog lana.
3.4. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE DRUŠTVA
Naše pravo je prihvatilo sistem supsidijarne, solidarne i neograniene
odgovornosti lanova društva za obaveze društva. Ortako društvo, naime,
ima svojstvo pravnog lica tako da imovina pripada samom društvu. Zbog
toga se ulozi koje je lan ortakog društva preneo u svojinu društva ne mogu
koristiti kao garancija ili za namirenje potraživanja poverilaca ortaka kao
lana društva. Poverilac ortaka društva svoje potraživanje može namiriti i iz
potraživanja tog ortaka prema društvu (to potraživanje, naime, ulazi u imovinu lana društva) i udela koji pripada tom lanu društva na osnovu uloga u
društvu. Stoga nije prihvatljivo mišljenje koje istie da “Naš zakon usvaja
sistem neposredne solidarne odgovornosti lanova ovog društva za obaveze
društva..”.220 Ortako društvo je pravni subjekat koje ima svoju imovinu i
samo odgovara za svoje obaveze. Samo ako se poverioci ne mogu naplatiti na
imovini društva tada odgovaraju (supsidijarno) ortaci društva. To je, ustvari,
odgovornost za tuu obavezu - iz odnosa društva i poverilaca, a ne odgovornost izmeu poverioca i ortaka društva. Za dugove društva odgovaraju oni
ortaci društva koji su to svojstvo imali u momentu nastanka obaveze (a ne u
trenutku dospelosti obaveze), iako su u društvo ušli naknadno ili su docnije
istupili iz društva.221
lanovi ortakog društva odgovaraju za obaveze društva supsidijarno ako se poverioci nisu mogli naplatiti na imovini društva, po opštim pravilima o
solidarnoj odgovornosti dužnika.
3.5. PRESTANAK ORTAKOG DRUŠTVA I ISTUPANJE ORTAKA
Ortako društvo kao subjekat prava (pravno lice) prestaje: 1) istekom
vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom ortaka o prestanku; 3) steajem društva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno
u periodu od dve godine; 5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem
bilo kojeg drugog dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka društva koji ima za posledicu prestanak društva.
170
PRIVREDNO PRAVO
Ortako društvo osnovano na odreeno vreme ili za ispunjenje odreenog
cilja prestaje protekom vremena ili ispunjenjem cilja. Ako ortako društvo
nastavi da posluje, smatra se da je društvo preutno dobilo saglasnost svih
ortaka da je osnovano na neodreeno vreme (preutno produženje).
Na osnovu tužbe nekog od ortaka, protiv ortakog društva i svih drugih
ortaka u društvu, sud e doneti odluku da društvo prestaje kad za to postoje opravdani razlozi odreeni lanom 83. stav 2. ZPD. Ako tužilac preinai
tužbu, sud može, umesto odluke o prestanku ortakog društva da donese odluku o iskljuenju ortaka iz društva.
Nastupanje zakonom odreenih okolnosti ima za posledicu prestanak
svojstva ortaka. Prestankom svojstva ortaka u ortakom društvu, po pravilu, ne prestaje ortako društvo. Kad osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
društva nije drukije odreeno, svojstvo ortaka u ortakom društvu prestaje
u sluaju: 1) smrti ortaka; 2) otvaranje steaja nad nekim od ortaka; 3) otkaza nekog ortaka; 4) donošenja odluke ortaka u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka društva i ZPD; i 5) u drugim sluajevima odreenim
osnivakim aktom ili ugovorom ortaka ortakog društva.
Ortako društvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka,
ako je tako odreeno osnivakim aktom i uz saglasnost naslednika. Ova prava
naslednici mogu vršiti od dana saznanja za nasleivanje ili od dana postavljanja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost.
Svaki ortak društva može da otkaže lanstvo u društvu podnošenjem pisanog otkaza najmanje šest meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je
osnivakim aktom drukije odreeno. Iskljuenje ili ogranienje prava ortaka
na otkaz je ništavo.
Ako pojedini ortak ne ispuni obavezu unošenja ugovorenog uloga,
odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka, ili ako postoje drugi opravdani razlozi (vidi lan 84. stav 2, a u vezi sa lanom 179. stav 2. ZPD) ostali
ortaci mogu pred nadležnim sudom pokrenuti postupak iskljuenja tog ortaka
iz društva.
Ako se otkazima (ili na drugi nain) broj lanova društva svede na jedan
taj ortak je dužan da preduzeme sve neophodne mere da uskladi poslovanje
društva uslovima propisanim ZPD ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik,
naknasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak društva.
Ako u tom roku jedini ortak ortakog društva ne uskladi svoj položaj sa ZPD,
ortako društvo prestaje likvidacijom.
Prestanak društva i istupanje ortaka iz ortakog društva prijavljuju Agenciji za privredne registre preostali ortaci ovlašeni za zastupanje ortakog
društva. Ako je ortako društvo prestalo sudskom odlukom, sud po službenoj
dužnosti registruje prestanak ortakog društva.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
171
II.
KOMANDITNO DRUŠTVO
1. Pojam
Komanditno društvo je privredno društvo koje osnivaju ugovorom dva
ili više zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene
delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice
za obaveze tog društva odgovara neogranieno (komplementar), a najmanje
jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).222
U komanditnom društvu, prema tome, postoje dve vrste lanova. Jedni
lanovi odgovaraju za obaveze društva neogranieno i nazivaju se komplementari. Odgovornost komplementarna je supsidijarna. Naime, komanditno društvo
odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a u sluaju da društvo
nema imovine odgovaraju komplementari. Drugi lanovi odgovaraju za obaveze
društva u visini svog uloga i nazivaju se komanditori. Svojstvo komplementara
i komanditora može biti ziko i/ili pravno lice. Ovo društvo se može osnovati
samo ako postoji barem jedan komplementar i jedan komanditor. U pravnoj nauci opravdano preovlauje stav da je komanditno društvo društvo lica.223 Naime,
na komanditno društvo se supsidijarno primenjuju odredbe kojima je regulisano ortako društvo, a komplemetari, po pravilu, imaju status ortaka ortakog
društva.
2. Osnivanje komanditnog društva
2.1. ZAKLJUENJE I IZMENA OSNIVAKOG UGOVORA
Komanditno društvo se osniva ugovorom svih lanova društva (osnivaki
akt). U praksi je ugovor osnovni akt kojim se osniva društvo. Ovaj oblik
društva mogu osnovati najmanje dva lica, a iskljuena je mogunost da se
kao osniva društva pojavi samo jedan osniva.224 Ugovor o osnivanju komanditnog društva se zakljuuje u pismenoj formi, a potpisi ugovaraa moraju
biti overeni. Forma ovog ugovora je bitan uslov njegove punovažnosti (forma
ad solemnitatem). Ugovor mora da sadrži sledee bitne elemente: 1) puno
ime i prebivalište svakog zikog lica i poslovno ime i sedište pravnog lica
komplementara i komanditora, kao i oznaenje koje lice ima svojstvo ortaka; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) oznaenje vrste i vrednosti uloga
svakog osnivaa; 4) delatnost komanditnog društva. Pored ovih, obaveznih
elemenata strane mogu ugovorom regulisati i druge odnose kao što su: rok za
172
PRIVREDNO PRAVO
unošenje uloga u društvo, rušljivost, dužinu trajanja društva, izmene i dopune
ugovora, dejstvo više sile, raskid ugovora. Na pravne situacije koje strane
ne urede odredbama ugovora primenjuju se opšte odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Pravilo je da se osnivaki ugovor menja saglasnošu svih komplementara i komanditora društva, ako njime nije drukije odreeno. Ako se izmene
osnivakog ugovora vrše tako da se poveavaju ranije utvrene obaveze ortaka društva ili se tom ortaku odreuju nove obaveze pored postojeih, one se
vrše uz saglasnost ortaka društva na koje se te izmene odnose.
2.2. UGOVOR ORTAKA DRUŠTVA.
ODNOS OSNIVAKOG UGOVORA I UGOVORA ORTAKA.
Pored osnivakog akta, komanditno društvo može imati i ugovor ortaka društva kojim se odreuje, naroito, poslovanje društva i upravljanje
društvom. Ovaj ugovor mora biti pisan i potpisan od svih ortaka. On se ne
mora biti overen i ne prilaže se uz registracionu prijavu. Ugovor ortaka komanditnog društva i promene ugovora imaju pravno dejstvo meu ortacima
danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije drukije odreeno.
U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta komanditnog društva
i ugovora ortaka društva, primenjuje se osnivaki akt (ugovor o osnivanju
komanditnog društva).
2.3. REGISTRACIONA PRIJAVA OSNIVANJA KOMANDITNOG DRUŠTVA
Uz registracionu prijavu osnivanja komanditnog društva prilažu se: 1)
dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoša zikog lica i/ili
izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); 2) osnivaki ugovor
društva, sa overenim potpisima osnivaa; 3) potvrda banke o uplati novanog
uloga komanditora na privremeni raun ili njegova overena izjava o tome
da je obezbedio novani ulog; 4) procena ovlašenog procenjivaa vrednosti
nenovanog uloga komanditora; 5) odluka o imenovanju zastupnika društva,
ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i 6) overen potpis zastupnika.
3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i društva
Unošenje uloga komplementara i komanditora u komanditno društvo,
prenošenje udela u društvu, deoba dobiti i snošenje gubitaka reguliše se
osnivakim ugovorom ili ugovorom ortaka. U sluaju da tim ugovorima ovi
odnosi nisu regulisani primenjuju se sledea dopunsko dispozitivna pravila.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
173
Ulog komanditora u komanditno društvo, isto kao i komplementara, može
biti novani i nenovani, ukljuujui i izvršeni rad i usluge u komanditnom
društvu. Nenovani ulog se mora proceniti. Komanditor unosi u komanditno
društvo ceo ugovoreni ulog (unovani i nenovani izuzev rada i usluga koje
e se tek izvršiti) pre sticanja svojstva komanditora. Nije predvien minimalni
novani deo osnovnog kapitala koji se mora uneti u komanditno društvo. Ovo
društvo, meutim, ne može nastati ako u njega nije unesen nikakav ulog.
Komplementari imaju status lanova ortakog društva te se na njih primenjuju pravila odreena za ortake u ortakom društvu.
Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo svog
udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Suprotno tome, komanditor komanditnog društva može preneti deo ili ceo svoj udeo prodajom,
poklonom, nasleem ili na drugi nain.
Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitaka srazmerno procentu udela u društvu.
Komplementar (jedan ili više) ima pravo da upravlja komanditnim
društvom i vodi poslove društva - pravo na poslovodstvo. Komanditor ne
može vršiti poslovoenje društva.
4. Odnosi komanditnog društva i
ortaka prema treim licima
Komplementari upravljaju društvom i vode poslove društva te su oni
ovlašeni da prema treim licima zastupaju komanditno društvo. Komanditno
društvo mogu zastupati jedan komplementar, neki komplementari kojima je
povereno poslovodstvo ili svi komplementari. Ako više komplementara zastupa komanditno društvo svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostalno, osim ako je ugovorom o osnivanju društva odreeno kolektivno zastupanje, kada se pravni posao može zakljuiti samo saglasnošu svih lanova
ovlašenih na kolektivno zastupanje.
Komanditor ne može da zastupa komanditno društvo, osim po dobijenom punomoju ili prokuri.
Komanditor odgovara kao i komplementar prema treim licima ako je
njegovo ime uz njegovu saglasnost uneseno u poslovno ime komanditnog
društva. Komanditor koji zakljui ugovor s treim licem bez naznake da istupa kao punomonik ili kao prokurist odgovara prema treem savesnom licu
kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora.
174
PRIVREDNO PRAVO
Komaditno društvo kao pravno lice ima svoju imovinu koja je odvojena
od imovine lanova društva. Stoga lini poverioci komanditora i komplementara nemaju pravo naplate i obezbeenja plaanja iz imovine komanditnog
društva. Ali, ako imovina komanditnog društva nije dovoljna za namirenje
potraživanja poverilaca društva, poverioci društva svoja potraživanja prema
komplementarima (shodno njihovoj neogranienoj odgovornosti) ostvaruju
ravnopravno s njihovim linim poveriocima.
5. Promene u lanstvu i status društva
Komanditno društvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, kao ni u
sluaju prestanka komanditora koji nije ziko lice.
Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg
komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasnu odluku o promeni pravne forme u društvo s ogranienom odgovornošu
ili akcionarsko društvo. Ukoliko komanditori ne postupe na navedeni nain
komanditno društvo prestaje likvidacijom.
U sluaju da iz komanditnog društva istupe svi komanditori, komanditno
društvo može nastaviti da posluje kao ortako društvo ili kao preduzetnik.
III.
DRUŠTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOŠU
1. Pojam. Osnivai društva
Društvo s ogranienom odgovornošu je forma društva koje osniva jedno
ili više pravnih i/ili zikih lica, u svojstvu lanova društva, radi obavljanja
odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a za svoje obaveze
ovo društvo odgovara celokupnom imovinom. Nijedan lan društva ne odgovara svojom imovinom za obaveze društva. lan društva koji u društvo nije
uneo ulog, u skladu sa osnivakim aktom društva, odgovara za neuneti ulog
u imovinu društva.
Društvo može osnovati jedno pravno ili ziko lice ili više pravnih i/ili
zikih lica, ali ne više od 50 lanova. Ako se broj lanova društva povea
iznad 50, ali ne više od 100 lanova, i ako se taj broj održai u periodu dužem
od godinu dana, to društvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcionarskog društva.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
175
Kao osnivai društva mogu se pojaviti pravna lica koja obavljaju
privrednu delatnost ili neku drugu delatnost, ako to posebnim zakonom nije
iskljueno. Fizika lica kao osnivai moraju biti potpuno poslovno sposobni.
Osnivanje društva s ogranienom odgovornošu zapoinje zakljuenjem
ugovora o osnivanju odnosno donošenjem osnivakog akta, a završava se
njegovim registracijom kada stie pravni subjektivitet. Osnivanje nije jedini, iako je naješi, nain nastanka društva s ogranienom odgovornošu.
Ono, naime, može nastati i pretvaranjem drugog oblika društva u društvo s
ogranienom odgovornošu ili statusnom promenom.225
2. Osnivanje društva
2.1. OSNIVAKI AKT
Vrsta osnivakog akta odreena je okolnošu da li društvo osnivaju dva
ili više osnivaa ili je osniva društva samo jedno lice. Ako društvo osnivaju
dva ili više osnivaa osnivaki akt je ugovor, a kada ga osniva jedan osniva
- odluka o osnivanju.226 Zabranjeno je sukcesivno osnivanje ovog društva.227
“...jer bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog društva i snažnim elementima intuitu personae u njemu”.228
Dva ili više lica osnivaju društvo s ogranienom odgovornošu na osnovu ugovora. Na zakljuenje ugovora primenjuju se opšte odredbe ZOO kojima je regulisano zakljuenje ugovora. Za zakljuenje osnivakog ugovora
direktoru nije potrebno posebno ovlašenje ako je po zakonu i statutu pravnog
lica ovlašen na zakljuenje tog pravnog posla.
Ugovor kao osnivaki akt društva s ogranienom odgovornošu sainjava
se u pismenom obliku, a potpisi osnivaa društva moraju se overiti. Shodno
tome i punomoje kojim je osniva ovlastio ziko lice da u ime i za njegov
raun zakljui ugovor o osnivanju društva mora biti sainjeno u pismenom
obliku, a potpis vlastodavca (osnivaa) overen pred sudom.
Kao ugovorne strane pojavljuju se dva ili više zikih i/ili pravnih lica
koja osnivaju društvo. Na faze koje prethode zakljuenju ugovora takoe se
primenjuju opšta pravila obligacionog prava o izjavi volje, o ponudi, prihvatanju ponude, zakljuenju predugovora, odnosno postizanju saglasnosti
volja.
Osnivaki akt društva - ugovor ili odluka o osnivanju - naroito sadrži:
1) puno ime i prebivalište svakog zikog lica i poslovno ime i sedište svakog
pravnog lica lana društva; 2) poslovno ime i sedište društva; 3) delatnost; 4)
iznos osnovnog kapitala i iznose, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis
176
PRIVREDNO PRAVO
vrste i vrednost nenovanog uloga; 5) nain i vreme unošenja nenovanog
uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga; 6) ukupan iznos troškova osnivanja; 7) odredbe posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u
osnivanju društva ili u poslovima pre osnivanja društva ili utvrivanja ispunjenosti uslova za poetak poslovanja. Osnivaki akt može da sadrži i druge
odredbe, ukljuujui i one koje može da sadrži i ugovor lanova društva.
2.2. UGOVOR LANOVA DRUŠTVA.
ODNOS OSNIVAKOG AKTA I UGOVORA.
Za razliku od osnivakog akta koji mora biti donesen odnosno zakljuen,
lanovi društva s ogranienom odgovornošu mogu, a ne moraju, da zakljue
ugovor. Ugovor lanova društva ne dostavlja se uz registracionu prijavu
društva. Za punovažnost ugovora dovoljno je da je zakljuen u pisanoj formi
(ne mora biti overen). Shodno tome, ugovor i njegove izmene i dopune, proizvode dejstvo danom potpisivanja od svih lanova društva, ako ugovorom nije
drukije odreeno.
Ugovor lanova društva naroito sadrži odredbe o: obavezama lanova
društva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i posebnim naknadama
i posledicama u sluaju neispunjenja takvih obaveza; posebnim uslovima i
nainu prenosa udela lanova društva koji se razlikuje od naina regulisanog
ZPD; nainu za ostvarivanje prava glasa lanova društva ili prava na dividendu; postupku odluivanja meu lanovima društva.
Ako su osnivaki akt društva i ugovor lanova društva neusklaeni,
primenjuje se osnivaki akt društva.
2.3. OSNOVNE OBAVEZE LANOVA - ULOZI I OSNOVNI KAPITAL
Osnivai mogu osnovati društvo s ogranienom odgovornošu ako ispune pretpostavke u pogledu osnovnog kapitala i uloga u društvo.
Ulog u društvu s ogranienom odgovornošu može biti novani i
nenovani. Nenovani ulog ukljuuje i izvršeni rad i pružene usluge društvu.
Ulozi u društvo se ulažu u skladu sa osnivakim aktom društva. Ako je to
odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva, lanovi društva
mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga. Kad osnivakim aktom ili
ugovorom lanova društva nije drukije odreeno, dodatni ulozi lanova
društva srazmerni su udelima.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
177
Osnovni kapital društva formira se od uloga osnivaa. Novani deo osnovnog kapitala društva s ogranienom odgovornošu na dan uplate iznosi
najmanje od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Najmanje polovina ovog iznosa uplauje se na privremeni raun do registracije
društva, a ostatak se uplauje na na raun društva u roku od dve godine od od
dana registracije. Relevantan je propisani (zvanini) kurs evra.
Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija i privrednih društava koja obavljaju zakonom odreene delatnosti, kao društava s
ogranienom odgovornošu, posebnim zakonom može se odrediti vei minimalni osnovni kapital.
Minimalni iznos osnovnog kapitala ima svrhu da onemogui osnivanje
društva s ogranienom odgovornošu koje poveriocima ne daje dovoljno sigurnosti da e svoja potraživanja moi naplatiti od društva.229
Osnovni kapital društva može se odlukom skupštine lanova poveati
novim ulozima lanova ili pretvaranjem raspoloživih rezervi za ove
namene u osnovni kapital. Osnovni kapital društva može da se smanji
odlukom skupštine lanova, ali ne ispod iznosa propisanog minimalnog
osnovnog kapitala.
3. Udeli u društvu
3.1. STICANJE UDELA. PRAVNA PRIRODA.
lan društva s ogranienom odgovornošu stie udeo u osnovnom kapitalu društva srazmerno vrednosti unesenog uloga. lan društva može imati
jedan udeo u društvu. Ako lan društva stekne jedan ili više udela, ti udeli se
spajaju sa postojeim udelom i zajedno ine jedan udeo.
Udeo može pripadati jednom licu ili veem broju lica. Kad su dva ili
više lica imaoci udela smatraju se suvlasnicima. Suvlasnici se, u odnosu na
društvo, smatraju jednim lanom. U knjigu udela upisuje se puno ime i adresa
svakog suvlasnika udela. Suvlasnici udela u društvu svoja prava glasa i druga
prava ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva nije drukije odreeno.
Udeli u društvu nisu hartije od vrednosti. Shodno tome ne mogu se sticati, niti se njima može raspolagati upuivanjem javne ponude. Društvo izdaje
svakom lanu potvrde kao dokaz lanstva i njegovog udela, ako osnivakim
aktom ili ugovorom lanova društva nije drukije odreeno.
178
PRIVREDNO PRAVO
3.2. KNJIGA UDELA. ZNAAJ UPISA U KNJIGU UDELA.
Društvo s ogranienom odgovornošu vodi knjigu udela i dužno je da
je drži u svom sedištu. U knjigu udela upisuju se: ime i prebivalište odnosno
poslovno ime; sedište i poreski identikacioni broj svakog lanas društva,
odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajednikog punomonika; iznos ugovorenih i uplaenih uloga i eventualne sporedne inidbe i dopunski ulozi pored
osnovnog uloga: optereenje udela; broj ili procenat glasova svakog udela,
podele i svi prenosi udela ukljuujui i vreme prenosa i ime podnosioca i sticaoca, kao i sve eventualne promene ovih podataka. Društvo podnosi prijavu
Registru radi registracije svih promena podataka upisanih uknjizi udela.
U odnosu na društvo lan društva je lice koje je kao takvo upisano u
knjigu udela, a u odnosu na trea lica, lan društva je lice koje je kao takvo
registrovano u Registru.
3.3. PRAVA PO OSNOVU UDELA
lanovi društva po osnovu udela imaju: 1) pravo glasa; 2) imovinska
prava prema društvu ukljuujui i ueše u dobiti i 3) pravo ueša u raspodeli likvidacionog viška. Ova prava srazmerna su udelima lanova u ukupno uplaenom osnovnom kapitalu društva u vreme ostvarenja tih prava, ako
osnivakim aktom nije drukije odreeno.
3.4. SOPSTVENI ULOZI DRUŠTVA
Sopstvenim udelom društva s ogranienom odgovornošu smatra se
udeo koji društvo stekne od svojih lanova. Od svojih lanova društvo može
sticati udele koji su u celini uplaeni, kao i udele koji nisu u celini uplaeni.
Društvo može stei udele kupovinom od lanova društva po osnovu prinudnog prestanka svojstva lana društva ili po drugom osnovu. Društvo po osnovu sopstvenog udela nema pravo glasa, a ti udeli se ne raunaju u kvorum
glasova i ne daju pravo na dividendu.
4. Osnovna prava lanova društva
4.1. PRAVO RASPOLAGANJA UDELOM
Ako Zakonom o privrednim društvima, osnivakim aktom ili ugovorom
lanova društva nije drukije ureeno, udeo lana društva s ogranienom
odgovornošu može se slobodno prenositi i to: 1) drugom lanu društva ili
društvu; 2) supružniku prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili supružniku
potomka; 3) zakonskom zastupniku ili nasledniku lana društva nakon njegove
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
179
smrti; 4) statusnom promenom u skladu sa ZPD. lan društva pre nego što
ponudi svoj udeo ili deo udela treem licu, izvan kruga navedenih lica, dužan
je da taj udeo ili deo udela ponudi društvu (zakonsko pravo preeg sticanja).
Ako društvo ne iskoristi pravo preeg sticanja u roku odreenim osnivakim
aktom ili ugovorom, ponuda se dostavlja drugim lanovima društva. Ukoliko
je ponuda lana društvu, odnosno lanovima društva za sticanje udela, odbijena taj lan društva može preneti svoj udeo ili deo ponuenog udela treem
licu po ceni i u skladu sa drugim uslovima svoje ponude društvu odnosno
lanovima društva ili po višoj ceni.
4.2. ZALAGANJE UDELA OD STRANE LANA
lan društva s ogranienom odgovornošu može dati udeo u zalogu za
obezbeenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva nije drukije odreeno. Davanje udela u zalogu upisuje
se u registar zaloge. Ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva nije
drukije odreeno, zalogoprimac nema nikakvo pravo glasa ili pravo upravljanja u društvu dok ne postane lan društva.
4.3. PRAVO ISPLATE DOBITI
lan društva s ogranienom odgovornošu ima pravo na isplatu dobiti.
Isplata dobiti vrši se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu društva, u vreme
donošenja odluke društva o takvoj isplati, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva nije drukije odreeno. lan društva koji stekne pravo
na odreenu isplatu postaje poverilac društva u odnosu na tu isplatu.
4.4. ORGANI DRUŠTVA S OGRANIENOM ODGOVORNOŠU
Društva s ogranienom odgovornošu ima skupštinu, direktora. ili upravni odbor, internog revizora ili odbor revizora ako je tako odreeno osnivakim
aktom ili ugovorom lanova društva.
Skupštinu društva ine njeni lanovi. U društvu s jednim lanom
ovlašenja skupštine lanova vrši taj lan ili ovlašeno lice. On, po donošenju
odluke iz nadležnosti skupštine društva, sastavlja i potpisuje zapisnik i donete
odluke upisuje u knjige odluka.
Kad drugaije nje odreeno ZPD, osnivakim aktom ili ugovorom
lanova društva skupština društva s ogranienom odgovornošu odluuje o:
odobravanju poslova zakljuenih u vezi osnivanja društva pre registracije;
izboru i razrešenju direktora ili lanova upravnog odbora i utvrivanju njihove naknade, odnono zarade; odobravanju nansijskog izveštaja, donošenju
180
PRIVREDNO PRAVO
odluke o vremenu i iznosu isplate lanovima društva; davanju prokure i poslovnog punomoja za sve ogranke društva; dopunskim ulozima od strane
lanova društva; iskljuenju lana društva, prijemu novog lana i prenosu
udela na trea lica kada je odobrenje društva potrebno; statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku društva. Skupština odluuje i o drugim poslovima odreenim lanom 137. ZPD.
Godišnja sednica skupštine održava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka poslovne godine radi usvajanja nansijskih izveštaja i
odluivanja o raspodeli dobiti. Sednice skupština društva koje se održavaju
izmeu godišnjih skupština su vanredne.
lan društva može potpisivanjem pisanog punomoja imenovati bilo
koje drugo lice da glasa u skupštini za njega, ako osnivakim aktom ili
ugovorom lanova društva nije drukije odreeno. Za održavanje skupštine
lanova društva potrebna je veina od ukupnog broja glasova lanova
društva, ako osnivakim aktom ili uglvorom lanova društva nije drugaije
odreeno. Skupština lanova društva odluuje prostom veinom glasova
lanova potrebnih za održavanje skupštine.
Društvo s ogranienom odgovornošu može da ima direktora ili upravni
odbor, što se odreuje osnivakim aktom društva. Direktora ili lanove upravnog odbora lanovi društva biraju na sednici skupštine, osim prvog direktora ili lanova prvog upravnog odbora koji mogu biti odreeni osnivakim
aktom. Upravni odbor ima predsednika koga biraju lanovi upravnog odobora, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Predsednik upravnog odbora zastupa društvo.
Ako osnivakim aktom društva nije drukije odreeno, direktor ili upravni
odbor nadležan je za: zastupanje društva i voenje poslova društva, utvrivanje
predloga poslovnog plana, sazivanje sednice skupštine lanova društva i
utvrivanje predloga dnevnog reda, sprovoenje odluka skupštine lanova,
zakljuenje ugovora o kreditu, davanje i opozivanje prokure. Ovi organi su
nadležni i za pitanja odreena osnivakim aktom ili ugovorom i lanom 157.
ZPD.
Društvo ima internog revizora. Osnivakim aktom ili ugovorom lanova
društva može biti odreeno da društvo ima odbor revizora. Ako društvo ima
odbor revizora on se sastoji od najmanje tri lana. Broj lanova odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je ziko lice koje mora ispunjavati uslove odreene posebnim zakonom. Interni revizor i odbor revizora
izveštavaju skupštinu lanova društva: o raunovodstvu, izveštajima i nansijskom poslovanju društva i njegovih povezanih društava, usklaivanju poslovanja društva sa zakonskim i drugim regulatornim zahtevima.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
181
5. Prestanak svojstva lana društva i društva
lanu društva prestaje svojstvo lana: 1) smru; 2) prestankom pravno
lica; 3)istupanjem (povlaenjem) u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom
lanova društva ili uz povredu osnivakog akta ili ugovora lanova društva;
4) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa sudskom odlukom; 5) iskljuenjem
u skladu sa sudskom odlukom, sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova
društva; 6) prenosom udela drugom licu; 7) u sluaju drugih dogaaja
odreenih osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva koji vode prestanku svojstva lana društva.
Društvo s ogranienom odgovornošu prestaje: 1) istekom vremena
odreenog u osnivakom aktu; 2) odlukom skupštine lanova; 3) statusnim
promenama koje vode prestanku društva; 4) steajem (bankrotstvom); 5)
pravosnažnom odlukom kojom se utvruje da je registracija društva bila ništava
i odreuje brisanje društva; 6) nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim
aktom ili ugovorom lanova društva. Jednolano društvo prestaje u sluaju
steaja ili likvidacije nad jednim lanom koji nema pravnog sledbenika, odnosno smru lana koji nema naslednika udela.
IV.
AKCIONARSKO DRUŠTVO
1. Pojam
Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili
zikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod
zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na
akcije.230
Akcionarsko društvo ima sledea obeležja: 1) to je društvo kapitala
u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u
osnovni kapital društva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je
u društvo unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menjaju);231 2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva odreen je zakonom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu
prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze društva do
visine svog uloga a ne odgovara za obaveze društva svojom imovinom jer je
imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od imovine akcionara;
4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo
na upravljanje i 5) akcionarsko društvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje
obaveze odgovara svojom imovinom.232
182
PRIVREDNO PRAVO
2. Osnivanje akcionarskog društva
Akcionarsko društvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osniva - odlukom o osnivanju. Oba osnivaka akta moraju biti sainjena
u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj
lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog društva
nije ogranien. Akcionarsko društvo može imati i statut društva.
Osnivaki akt akcionarskog društva sadrži naroito: puno ime i prebivalište
zikih lica, odnosno poslovno ime i sedište pravnog lica svakog osnivaa
društva, poslovno ime i sedište društva, delatnost, oznaenje da li je društvo
otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain
njegovog unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu
nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost
njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je društvo
ovlašeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odreene
lanom 185. stav 1. ZPD.
Akcionarsko društvo može da ima statut. Statut, kao i njegove izmene
i dopune, proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog
donošenja, ako statutom nije drukije odreeno.
Statut akcionarskog društva sainjava se u pisanoj formi. Statutom se
bliže ureuje poslovanje u akcionaskom društvu. U sluaju neusklaenosti
osnivakog akta i statuta društva primenjuje se osnivaki akt društva.
3. Osnivaka skupština otvorenog akcionarskog društva
Osnivai koji osnivaju akcionarsko društvo javnim putem obavezni su,
u sluaju uspele emisije, da sazovu i održe osnivaku skupštinu u roku od 60
dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Sud u vanparninom postupku može, na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produži rok za 30 dana za održavanje
skupštine akcionara.
Osnivaka skupština saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija
uz koga se prilaže osnivaki akt, izveštaj osnivaa i ovlašenih procenjivaa
i druge sastojke odreene lanom 198. stav 3. ZPD.
Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom
glasa na osnivakoj skupštini. Kvorum za održavanje osnivake skupštine i
pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih akcija koje daju pravo
glasa o pitanjima iz njene nadležnosti.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
183
Ako osnivai akcionarskog društva ne sazovu osnivaku skupštinu u roku
od 60 dana, od isteka roka za upis akcija ili isteka još naknadnog sudskom
odlukom produženog roka, odnosno ako osnivaka skupština nije održana
u skladu sa ZPD ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje
društva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima
akcija za povraaj uplaenih iznosa.
Osnivaka skupština akcionarskog društva: utvruje da li su propisno
upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani ulozi, u skladu
sa ZPD i osnivakim aktom; bira prvog direktora društva, odnosno lanove
prvog upravnog odbora, ako to osnivai nisu izvršili u osnivakom aktu i
odluuje i o ostalim pitanjima odreenim u lanu 202. ZPD.
4. Otvoreno i zatvoreno društvo
Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom
aktu nije navedena vrsta društva, akcionarsko društvo je otvoreno.
Zatvoreno akcionarsko društvo je društvo ije se akcije izdaju samo njihovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom.
Ono može imati najviše 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog
društva povea iznad 100 u periodu dužem od godinu dana to društvo postaje
otvoreno društvo. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnim putem. Ukoliko osnivakim
aktom ili statutom zatvorenog društva nisu odreena ogranienja u prenosu
akcija, smatra se da se akcije društva mogu slobodno prenositi.
Otvoreno akcionarsko društvo je ono koje uini, u vreme osnivanja
ili nakon osnivanja, javni poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vrši
se javnom ponudom i prospektom u skladu sa ZPD i zakonom kojim se
ureuje tržište hartija od vrednosti. Osnivai koji osnivaju akcionarsko
društvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i
održe osnivaku skupštinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis
akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu.
5. Akcije i druge hartije od vrednosti
Akcionarsko društvo može izdavati obine (redovne) i preferencijalne
(povlašene) akcije. Ono ne može izdavati akcije na donosioca. Osnivai otvorenog društva, odnosno otvoreno akcionarsko društvo, upisuje emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tržište hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije
od vrednosti.
184
PRIVREDNO PRAVO
Akcionarom u odnosu prema društvu i treim licima smatra se lice koje
je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom.
Svaka obina akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava, u
skladu sa ZPD, osnivakim aktom i statutom društva, koja ukljuuju naroito:
pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama društva;
pravo ueša u radu skupštine društva; pravo glasa u skupštini društva tako da
jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi, posle
isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo
ueša u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji društva, a nakon isplate
poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama
svih vrsta u skladu sa zakonom. Obine akcije akcionarskog društva ne mogu
se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge hartije od vrednosti. Prava akcionara sa preferenacijalnim akcijama ukljuuju naroito prednosti u odnosu na
obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividendi i kod prvenstva naplate
kod likvidacije društva.
Akcionarsko društvo može emitovati osim akcija i druge hartije od vrednosti, ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom
društva nije drukije odreeno.
6. Dividende i druge isplate akcionarima
Akcionarsko društvo može odobriti plaanje dividendi na svoje akcije
godišnje u skladu sa odlukama redovne godišnje skupštine ili u bilo koje
vreme izmeu godišnjih skupština, osim ako osnivakim aktom društva nije
drukije odreeno.
Po usvajanju nansijskog izveštaja za prethodnu poslovnu godinu dobit
te godine rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih
iz ranijih godina; 2) za zakonske rezerve; 3) za dividendu u skladu sa ZPD; 4)
za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih društvo utvrdi opštim aktom.
Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od
vrednosti društva ili akcijama tog društva u drugim društvima, kao i u drugoj
imovini, osim ako je osnivakim aktom društva drukije odreeno.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
185
7. Osnovni kapital društva
7.1. VRSTE ULOGA I NJIHOVO UNOŠENJE U DRUŠTVO
Unošenje uloga u društvo predstavlja najvažniju obavezu akcionara,
pošto društvo bez uloga ne može nastati. Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanje akcija može se uneti u novcu ili u stvarima i pravima,
ali ne i u radu i uslugama društva, bilo da su izvršeni ili budui. Izuzetno,
nenovani ulog u zatvoreno akcionarsko društvo može biti u izvršenom radu
i uslugama za društvo, ako je to odreeno osnivakim aktom.
7.2. MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL
Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog društva na
dan uplate iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.
Novani ulog osnovnog kapitala otvorenog društva na dan uplate iznosi
najmanje 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.
Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija, kao i društava
koja obavljajuu zakonom odreene delatnosti kao akcionarska društva, može
se odrediti vei novani deo minimalnog osnovnog kapitala.
Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva može se poveati odlukom skupštine akcionara. Osnovni kapital se može smanjti poništenjem sopstvenih akcija. U tom sluaju menja se osnivaki akt društva.
8. Organi akcionarskog društva
8.1. Uopšte
Zatvoreno akcionarsko društvo ima skupštinu akcionara, direktora ili upravni odbor, a može imati izvršni odbor, internog revizora ili odbor revizora.
Otvoreno akcionarsko društvo ima: skupštinu akcionara, upravni odbor
(ima najmanje tri lana a najviše 15 lanova), izvršni odbor (bira ih upravni
odbor) i sekretara društva (bira ga upravni odbor društva), a može imati internog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi organi moraju postojati
kod kotiranog društva).
186
PRIVREDNO PRAVO
8.2. Skupština akcionarskog društva
Skupštinu akcionarskog društva ine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lino ili preko punomonika ima pravo uestvovanja u radu
skupštine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa, pravo
podnošenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda,
kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa ZPD.
Skupština može biti godišnja (redovna), vanredna i skupština po nalogu
suda. Godišnja skupština akcionara saziva se i održava jednom godišnje najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja upravnom odboru nansijskih
izveštaja za svaku nansijsku godinu ili šest meseci posle završetka poslovne
godine. Godišnja skupština održava se u sedištu društva (ako osnivakim aktom nije drukije odreeno) na dan i u vreme utvreno osnivakim aktom,
odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ZPD i osnivakim aktom.
Vanrednu skupštinu akcionara akcionarsko društvo može sazvati i to:
1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlašeno
osnivakim aktom da sazove vanrednu skupštinu;
2) na zahtev likvidatora društva, ako je društvo u likvidaciji; 3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju
predloženom za vanrednu skupštinu.
Vanredna skupština akcionarskog društva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade nansijskih izveštaja ili u drugim sluajevima utvrdi
da akcionarsko društvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50%
osnovnog kapitala.
Vanredna skupština akcionara zatvorenog akcionarskog društva održava
se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako
joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome
ne protivi, ako osnivakim aktom i statutom nije drukije odreeno.
Skupština po nalogu suda održava se u sluaju da godišnja skupština akcionarskog društva nije održana u propisanom roku. U tom sluaju nadležni
sud u vanparninom postupku može naložiti njeno održavanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godišnjoj skupštini ili
direktora, odnosno lana upravnog odbora društva. Sud ima ovlašenje da
imenuje privremenog zastupnika sa ovlašenjem da sazove i predsedava sednici skupštine i utvrdi mesto i datum održavanja, kao i dnevni red sednice u
skladu sa ZPD.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
187
8.3. Upravni odbor, izvršni odbor i direktor
Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor. Broj lanova upravnog odbora
otvorenog akcionarskog društva utvruje se osnivakim aktom. U otvorenom akcionarskom društvu upravni odbor ima najmanje tri lana i najviše
15 lanova. lanovi upravnog odbora akcionarskog društva:1) biraju se od
strane akcionara na svakoj godišnjoj skupštini, i 2) mogu se birati od strane
akcionara na bilo kojoj vanrednoj skupštini koja je sazvana radi tog izbora.)
Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog društva,
ukljuujui i lanove koji se biraju za upražnjeno mesto lana, istie na prvoj
sledeoj godišnjoj skupštini nakon njihovog izbora. Upražnjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora,
ako osnivakim aktom ili statutom društva nije drukije odreeno. Upravni
odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira predsednika upravnog odbora
akcionarskog društva, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga
veina. Upravni odbor akcionarskog društva može da razreši i izabere novog
predsednika u bilo koje vreme.
Upravni odbor akcionarskog društva nadležan je naroito za odluivanje
o pitanjima koja se odnose na:1) kontrolu tanosti nansijskih izveštaja
i informacija; 2) upravljanje razvojem društva i strategijom i nadziranjem
izvršnih direktora i administracije društva; 3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana društva; 4) sazivanje sednice skupštine akcionara i utvrivanje
predloga dnevnog reda; 5) davanje i opoziv prokuru. Upravni odbor odluuje
o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane lanom 313. ZPD i
odreene osnivakim aktom i statutom društva.
Otvoreno akcionarsko društvo ima izvršni odbor. Zatvoreno akcionarsko
društvo može imati izvršni odbor. Upravni odbor bira lanove izvršnog odbora - izvršne direktore i generalnog direktora akcionarskog društva. Generalni
direktor akcionarskog društva je predsednik izvršnog odbora. Nadležan je: da
saziva sednice izvršnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i
stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastupa akcionarsko društvo
posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoja.
8.4. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora
Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog društva može se
odrediti, a kod kotiranog akcionarskog društva mora se odrediti, da društvo
ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora.
188
PRIVREDNO PRAVO
Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim društvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom
ili statutom zatvorenog akcionarskog društva može se odrediti da društvo ima
internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju
najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora ili odbora revizora mora
biti neparan. Interni revizor je ziko lice (lan 329. ZPD). Predsednika i
lanove nadzornog odbora akcionarskog društva bira skupština akcionara,
osim prvih lanova koji se odreuju osnivakim aktom društva. lanovi nadzornog odbora akcionarskog društva ne mogu biti lanovi upravnog odbora
društva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisane lanom 310. stav 3. ZPD za nezavisnog lana upravnog odbora.
Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog društva bira
upravni odbor iz reda nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog
društva. Ako upravni odbor nema takve lanove ili nema dovoljan broj,
nedostajui broj bira skupština društva. Prvi interni revizor i lanovi odbora
revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa. Interni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog društva razrešavaju se na
isti nain na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom.
Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog društva
nadležni su da izveštavaju skupštinu akcionara o sledeem: 1) raunovodstvenoj
praksi, izveštajima i praksi nansijskog izveštavanja društva i njegovih povezanih društava; 2) usklaenosti poslovanja društva sa zakonskim i drugim
zahtevima regulatornih tela; 3) kvalikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti
nezavisnog revizora društva; 4) ugovorima sklopljenim izmeu društva i
lanova upravnog odbora društva, kao i sa povezanim licima u smislu ZPD.
Delokrug rada nadzornog odbora, internog revizora i odbora revizora obuhvata i druge poslove odreene lanom 332. ZPD.
Akcionarsko društvo ima revizora iji su položaj i ovlašenja utvreni
zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog
društva obaveštava se, istovremeno sa obaveštavanjem akcionara društva, o
održavanju skupštine akcionara ili odluivanju bez sednice radi uestvovanja
u radu skupštine u skladu sa statutom i zakonom.
8.5. Sekretar akcionarskog društva
Otvoreno akcionarsko društvo ima sekretara, koga bira upravni odbor
društva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog društva utvruje se statuII DEO - PRIVREDNO PRAVO
189
tom. Sekretar akcionarskog društva je odgovoran za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skupštine akcionara i sednica
upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva, registra zapisnika sednica skupštine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora
i nadzornog odbora društva i uvanje dokumenata utvrenih ZPD i statutom
akcionarskog društva, osim nansijskih izveštaja.
Sekretar otvorenog akcionarskog društva odgovoran je za organizovanje
rada i praenje izvršavanja odluka skupštine akcionara, upravnog odbora i
nadzornog odbora društva (lan 337. ZPD).
9. Prestanak društva
Akcionarsko društvo prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano;
2) pravosnažnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi kvalikovanom
veinom; 3) pravosnažnom odlukom nadležnog suda kojom se utvruje da je
registracija bila ništava i odreuje brisanje društva po službenoj dužnosti;
4) odlukom steajnog vea o otvaranju i zakljuenju steajnog postupka kojom se odbija otvaranje glavnog steajnog postupka zbog nemogunosti da
se iz steajne mase pokriju troškovi steajnog postupka; 5) bankrotstvom
(steajem); 6) i u drugim sluajevima utvrenim zakonom i osnivakim aktom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak društva.
Po zahtevu manjinskih akcionara koji u drutvu imaju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala društva nadležni sud može naložiti prestanak društva
ili druge mere u sluajevima odreenim lanom 346. ZPD.
V.
DRUŠTVENO PREDUZEE
Društveno preduzee je preduzee koje u celini posluje društvenim
kapitalom. Ovo preduzee je postojei (zateni) oblik još uvek znaajnog
broja preuzea. Zbog toga je iskljuena mogunost osnivanja novih
društvenih preduzea. Društvena preduzea se privatizuju u neku pravnu
formu društva. Kapital društvenog preduzea podeljen je na akcije ili
udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar. Stoga se
društveno preduzee smatra kao društvo kapitala koje ima iste organe kao
i to društvo.233
Svako društveno preduzee mora imati direktora i skupštinu. Postojanje upravnog i nadzornog odbora zavisi od broja zaposlenih. U preduzeu
koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ali statut
190
PRIVREDNO PRAVO
preduzea može odrediti drugaije. Funkciju upravnog i nadzornog odbora,
u društvenom preduzeu u kome se ti organi ne biraju, vrši organ odreen
statutom preduzea.
Skupštinu društvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih. Broj
lanova, nain izbora, mandat, sastav i odgovornost lanova skupštine odreuje
se statutom. Upravni odbor (ako se obrazuje u društvenom preduzeu)
bira skupština. lanovi upravnog odbora biraju se iz redova zaposlenih u
preduzeu, a mogu se birati i strunjaci koji nisu zaposleni u preduzeu. Upravni odbor se sastoji od najmanje tri lana. Statutom društva može se predvideti postojanje zamenika lanova upravnog odbora.234
Direktor se obavezno bira u svakom društvenom preduzeu. Direktora
društvenog preduzea bira i razrešava upravni odbor. U preduzeu koje ne
obrazuje upravni odbor, direktora bira i razrešava skupština. Direktor ima
obavezu da svoje funkcije obavlja u ineresu preduzea. Statutom društvenog
preduzee može se predvideti postojanje izvršenog odbora direktora (pomoni
i izvršni organ direktora). Postavljanje i razrešenje lanova izvršnog odbora
direktora utvruje se statutom..
Direktor društvenog preduzea obavlja poslove predviene zakonom,
statutom ili drugim opštim aktom nisu stavljeni u delokrug skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora. On može biti razrešen dužnosti direktora
ako postoje gubici u poslovanju, ako prekrši pravila klauzule konkurencije i
pravila postupanja u sluaju sukoba interesa s preduzeem zbog nesposobnosti, kao i iz drugih razloga utvrenih statutom.
Nadzorni odbor društvenog preduzea (ako je zakonom odnosno statutom predvieno njegovo obrazovanje), kao organ nadzora, ima najmanje tri
lana. lanovi nadzornog odbora biraju se iz zaposlenih radnika, a mogu se
birati i iz reda strunjaka koji nisu zaposleni u preduzeu.
Opšti akti društvenog preduzea su: statut, pravilnik i odluka kojom se
na opšti nain ureuju odreena pitanja. Osnovni opšti akt preduzea je statut,
sa kojim moraju biti u saglasnosti svi ostali opšti akti.
VI.
JAVNO PREDZEE
Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna
pokrajina. Stoga se javno preduzee prvenstveno i osniva radi: obezbeivanja
trajnog obavljanja delatnosti od opšteg interesa i urednog zadovoljavanja
potreba korisnika proizvoda i usluga; razvoja i unapreivanja obavljanja deII DEO - PRIVREDNO PRAVO
191
latnosti od opšteg interesa i obezbeivanja tehniko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja. Ono se, ipak, osniva
i radi sticanja dobiti kao i ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa.
Ovaj oblik preduzea se osniva i posluje u skladu sa Zakonom o javnim
preduzeima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni glasnik
RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 - ispravka) i zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Na odnose koji nisu posebno ureeni tim zakonima (kao na primer: poslovno ime,
sedište, zastupanje, statusne promene javnog preduzea), shodno se primenjuju odredbe ZPD koje se odnose na društvo s ogranienom odgovornošu i
akcionarsko društvo.
Delatnosti od opšteg interesa odreene su zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja;
istraživanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog
i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; železnikog, poštanskog i
vazdušnog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja službenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja udžbenika; korišenja, upravljanja,
zaštite i unapreivanja dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne
sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i komunalne
delatnosti. Svojstvo delatnosti od opšteg interesa imaju i zakonom utvrene
delatnosti od strateškog znaaja za Republiku kao i delatnosti neophodne za
rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave.
Pravilo je da delatnost od opšteg interesa obavljaju javna preduzea.
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa,
meutim, predvia (lan 3) da delatnosti od opšteg interesa mogu da obavljaju i privredno društvo, odnosno drugi oblik preduzea, deo preduzea i
preduzetnik, kada im nadležni organ poveri obavljanje te delatnosti, kada oni
imaju isti položaj kao i javno preduzee, ukoliko odredbama tog zakona nije
drukije propisano.
Državni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uložena
od strane države i pravo korišenja nad stvarima i pravima koja su u državnoj
svojini, podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje
se u Registar.
Imovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju
delatnost od opšteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim
stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava,
ukljuujui i pravo korišenja dobara u državnoj svojini, odnosno dobara od
opšteg interesa. Ova preduzea, za obavljanje delatnosti od opšteg interesa,
192
PRIVREDNO PRAVO
mogu koristiti i sredstva u državnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa, osnivakim
aktom i ugovorom. Javna preduzea i privredna društva sa veinskim uešem
državnog kapitala koja obavljaju delatnost od opšteg interesa imaju svoju
imovinu kojom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom.
Privredna društva sa privatnim kapitalom, odnosno privredna društva
sa veinskim uešem privatnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opšteg
interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolažu u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni položaj privrednih društava, osnivakim aktom
i ugovorom.
Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom
imovinom. Drugi oblici preduzea koja obavljaju delatnost od opšteg interesa
za svoje obaveze odgovaraju u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni
položaj privrednih društava. Preduzetnik koji obavlja delatnost od opšteg interesa za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Organi javnog preduzea jesu: upravni odbor, kao organ upravljanja; direktor, kao organ poslovoenja; nadzorni odbor, kao organ nadzora.
Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea.
Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea može se utvrditi da se u
javnom preduzeu bira i izvršni odbor direktora.
Direktora, predsednika
i lanove upravnog odbora javnog preduzea, kao i predsednika i lanove
nadzornog odbora javnog preduzea imenuje i razrešava osniva. Osniva
može do imenovanja direktora javnog preduzea da imenuje vršioca dužnosti
direktora koji može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu. Predsednik
upravnog odbora ima zamenika koga odreuje osniva aktom o imenovanju
upravnog odbora.
Opšti akti javnog preduzea su statut i drugi opšti akti
utvreni zakonom. Drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opšteg
interesa imaju opšte akte u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni položaj
privrednih društava.
Javna preduzea, kao i drugi oblici preduzea i preduzetnici koji
obavljaju delatnost od opšteg interesa, registruju se u Registar u skladu sa
Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Uz registracijonu prijavu osnivanja javnog preduzea Registru se prilažu i isprave propisane lanom 43. tog
zakona.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
193
Odeljak trei
POVEZIVANJE I REORGANIZACIJA DRUŠTVA.
PRIVREDNE KOMORE
I.
POVEZIVANJE DRUŠTAVA
1. Pojam
Povezivanje privrednih društava je udruživanje društava u složenije
oblike (grupe) tako da društva koje ulaze u grupu zadržavaju svoju pravnu
samostalnost, ali se umanjuje ili prestaje njihova ekonomska nezavisnost.243
Povezana privredna društva ine dva ili više društava, koja se meusobno
povezuju, i to: 1) putem ueša u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima
(društva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (društva povezana ugovorom) i 3) putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).
Društva koja se povežu u grupu zadržavaju svojstvo pravnog lica koje su
imala pre povezivanja. Od momenta povezivanja u grupu društvo, meutim,
nije ekonomski nezavisno. Upravljanje društvom preko organa društva je, na
nivou grupe, u odreenoj meri, jedinstveno.
U grupi privrednog društva koja nastane povezivanjem jedno društvo ima
dominantnu ulogu, a drugo potinjenu. Prvo društvo se oznaava kao matino
društvo (dominantno, kontrolno, ili društvo - majka), a drugo zavisno društvo
(dominirano, kontrolisano, potinjeno, ili društvo: ker, lijala).244 Matino
društvo je vladajue nad potinjenim društvima. Odnos zavisnosti može nastati zbog toga što matino društvo ima veinski kapital (ueše) u zavisnim
društvima, ili na osnovu ugovora o voenju poslova zavisnog društva.245
Grupisanjem društava na navedeni nain prvenstveno se ostvaruje “ekonomski ekasno jedinstvo u odluivanju”,246 ali i odreene poreske pogodnosti, podela rizika i racionalizacija poslovanja, lakše upravljanje, izbegavanje meusobne konkurencije itd.247
2. Nain povezivanja društava
ZPD odreuje da se privredna mogu meusobno povezati, i to:1) putem
ueša u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (društva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (društva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i
putem ugovora (mešovito povezana društva).
194
PRIVREDNO PRAVO
Kada je društvo povezano putem ueša u osnovnom kapitalu ili ortakim
udelima obuhvataju jedno kontrolno (matino) i jedno ili više podreenih
(zavisnih) društava. Povezana privredna društva (putem kapitala, ugovora,
mešovita) organizuju se kao koncern, holding, grupa društava ili drugi oblik
organizovanja u skladu sa ovim zakonom.
Povezana privredna društva organizuju se kao koncern kada kontrolno
društvo ima za pretežnu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti
upravljanja podreenim društvima. Kao holding (izraz “holding” nastao od
engleske rei hold = držati, zbog toga što dominantno (kontrolno) društvo
drži akcije zavisnog društva i tako ostvaruje njegovu kontrolu) organizuje
se povezano društvo kada kontrolno društvo ima iskljuivu delatnost upravljanja i nansiranja podreenim društvima.
Zabranjeno je povezivanje privrednih društava suprotno propisima kojima se ureuje zaštita konkurencije.
3. Društva povezana kapitalom. Kontrolno i znaajno
ueše u kapitalu
Kontrolni lan ili akcionar društva s ogranienom odgovornošu ili akcionarskog društva jeste lice koje samo ili sa drugim licima koja sa njim deluju
zajedno: 1) ima više od 50% glasakim prava u privrednom društvu, što u akcionarskom društvu oznaava vlasništvo i pravo glasa sa više od 50% obinih
akcija (veinsko ueše); 2) na drugi nain vrši kontrolni uticaj nad upravljanjem i voenjem poslova privrednog društva na osnovu svog svojstva lana ili
akcionara.
Lice koje samo ili sa jednim ili više drugih lica ima više od 20% glasova
u skupštini privrednog društva ima znaajno ueše u drugom društvu.
4. Društva povezana ugovorom
Kontrolno i podreeno društvo mogu zakljuiti ugovor o posebnim
odnosima koji obuhvata upravljanje u podreenom društvu od strane kontrolnog ili o prenosu dobiti podreenog društva kontrolnom društvu. U tom
sluaju kontrolno društvo odgovora za štetu koju prouzrokuje podreenom
društvu neizvršenjem ili nepravilnim izvršenjem zakljuenog ugovora u
skladu ZPD. Ovaj ugovor registruje se kod podreenog društva i objavljuje
u Registru ime postaje punovažan.Ugovor se sainjava u pisanoj formi, i
sadrži naroito: prava i obaveze kontrolnog društva; mere zaštite podreenog
društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podreenom društvu; pokrivanII DEO - PRIVREDNO PRAVO
195
je gubitaka podreenog društva od strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara ili lanova podreenog društva; kao i mere zaštite poverilaca
podreenog društva po prestanku ugovora. Ugovor usvajaju skupštine kontrolnog i svih podreenih društava u skladu sa l. 375. i 293. ZPD.
Društva povezana ugovorom prestaju prestankom ugovora kojim su regulisani ovi, posebni, odnosi. Ugovor prestaje: 1) otkazom, 2) istekom roka
ili 3) na drugi nain u skladu sa tim ugovorom i Zakonom o obligacionim
odnosima. Prestanak ugovora registruje se i objavljuje u Registru.
II.
REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Pojam
Reorganizacija privrednog društva obuhvata: 1) statusnu promenu
privrednog društva i 2) promenu pravne forme privrednog društva.
2. Statusne promene
Statusna promena jeste: 1) spajanje, 2) podela i 3) odvajanje. U statusnoj
promeni mogu se kombinovati statusne promene spajanja i podele ili stusne
promene spajanja i odvajanja.
Spajanje privrednog društva jeste: 1) spajanje uz pripajanje i 2) spajanje
uz osnivanje.
Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno društvo
prestaje da postoji bez likvidacije prenosei drugom postojeem društvu celu
svoju imovinu i obaveze, u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima
ili lanovima društva prestalog spajanjem od strane društva sticaoca, a ako
je potrebno i novanu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih
akcija.
Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili više privrednih društava prestaju da postoje bez likvidacije, prenosei celu svoju imovinu
i obaveze u zamenu za izdavanje od novog društva akcija ili udela akcionarima ili lanovaima prestalog društva i ako je potrebno novanu doplatu, koja
ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Podela privrednog društva jeste: 1) podela uz pripajanje, 2) podela uz
osnivanje, 3) podelu uz pripajanje i podelu uz osnivanje.
Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom društvo prestaje da
postoji bez likvidacije prenosei na dva ili više postojeih društava, sa kojima se spaja uz pripajanje, svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje
196
PRIVREDNO PRAVO
akcija ili udela društva sticaoca akcionarima ili lanovima društva prestalog
podelom i, ako je potrebno, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti
tako izdatih akcija.
Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom društvo prestje
da postoji bez likvidacije, prenosei na dva ili više novih društava koja se
time osnivaju ili prenosei na dva ili više društava koja se spajaju sa do tada
postojeim društvom u nova društva svu imovinu i obaveze u zamenu za
izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili lanovima društva
prestalog podelom i ako je potrebno, novanu doplatu koja ne prelazi 10%
vrednosti tako izdatih akcija.
Odvajanje privrednog društva jeste: 1) odvajanje uz pripajanje, 2) odvajanje uz osnivanje, 3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje.
Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom društvo deljenik
prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno
ili više postojeih društava, pri emu to društvo ostaje da postoji kao pravno lice. Svi ili deo akcionara, odnosno lanova deljenika postaju akcionari
odnosno lanovi društva sticaoca, uz zamenu akcija/udela akcionarima ili
lanovima društva deljenika, za akcije/udele društva sticaoca i ako je potrebno, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom društvo deljenik
prenosi jedan ili više delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno
ili više time novoosnovanih društava ili na jedno ili više društava sa kojima se
spaja u novoosnovano društvo, uz zamenu akcija/udela društva deljenika za
izdavanje akcija ili udela novih društava koja se time osnivaju. Akcionarima
ili lanovima društva deljenika novo društvo izdaje akcije i ako je potrebno
vrši novano plaanje, koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.
Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, shodno se primenjuju pravila o podeli uz pripajanje i podeli uz osnivanje.
3. Promena pravne forme privrednih društava
3.1. POJAM
Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u skladu sa ZPD. Promena pravne forme registruje se i objavljuje. Posle promene
pravne forme privredno društvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali
druge pravne forme. Na promenu pravne forme društva primenjuju se shodno
odredbe ZPD o osnivanju date forme društva.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
197
3.2. VRSTE PROMENE PRAVNE FORME
Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u društvo s ogranienom
odgovornošu. Predlog odluke o ovoj promeni utvruje upravni odbor akcionskog društva, a odluku usvaja skupština akcionara. Na isti nain vrši se promena
pravne forme društva s ogranienom odgovornošu u akcionarsko društvo.
Akcionarsko društvo može promeniti pravnu formu u ortako ili komanditno društvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji stiu status ortaka s
neogranienom odgovornošu.
Ortako društvo i komanditno društvo mogu odlukom svih ortaka
ortakog društva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u
društvo s ogranienom odgovornošu i akcionarsko društvo. Ortaci ortakog
i komanditnog društva koji odgovaraju solidarno za obaveze društva, ostaju
sa istom odgovornošu za obaveze koje je društvo preuzelo do registracije i
objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ZPD.
III.
PRIVREDNE KOMORE
1. Udruživanje u komore
1.1. POJAM
Privredne komore jesu interesne, samostalne i poslovno-strune organizacije privrednih društava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja
privrednih subjekata, koje povezuje zajedniki poslovni interes na odreenom
podruju ili teritoriji u Republici Srbiji. Komora ima svojstvo pravnog lica i
sama vodi registar svojih lanova.
lanovi komore su privredna društva drugi oblici organizovanja koji
obavljaju privrednu delatnost, banke i druge nansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica. Preduzetnici koji u vidu registrovanog
zanimanja obavljaju privrednu delatnost i njihove zadruge su lanovi komore
preko opštih udruženja preduzetnika. Zemljoradnike zadruge i drugi oblici
organizovanja zemljoradnika su kolektivni lanovi komore preko zadružnog
saveza.
lanovi komore mogu postati (ne po samom zakonu) i poslovna i struna
udruženja i društva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, borake, odnosno invalidske zaštite, društvene brige o deci i
drugim oblastima, kao što je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura,
zika kultura, kao i organizacije koje svojom delatnošu unapreuju rad i
poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrene zakonom,
o emu odluku donosi nadleni organ komore.
198
PRIVREDNO PRAVO
Svi lanovi komore imaju jednaka prava i obaveze.
Sredstva za rad komore obrazuju se od lanarine, naknada za usluge i iz
drugih izvora.
Visinu lanarine i osnovicu na osnovu koje se obraunava lanarina, kao
i nain i rokove plaanja lanarine utvruje skupština komore.
1.2. SISTEM KOMORA. ORGANI KOMORE
U Republici Srbiji osnivaju se: 1) Privredna komora Srbije, sa sedištem
u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, 2) Privredna komora Vojvodine,
sa sedištem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine,
3) Privredna komora Kosova i Metohije, sa sedištem u Prištini, za teritoriju
Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, 4) Privredna komora Beograda, sa
sedištem u Beogradu, za teritoriju grada Beograda, i više regionalnih komora
za teritoriju više opština.
lanstvo u privrednoj komori privredni subjekt stie registracijom u Registru (automatski, po Zakonu o privrednim komorama) ako ima sedište odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Po istom, teritorijalnom,
principu stie se lanstvo u privrednim komorama pokrajina i regionalnim komorama.
Organi komore su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Skupština je najviši organ komore. Skupštinu sainjavaju predstavnici
lanova komore koji se biraju na nain utvren statutom. Upravni odbor je organ upravljanja komorom. Nadzorni odbor vrši kontrolu nad radom komore.
Predsednik predstavlja komoru, odgovoran je za zakonitost rada i rukovodi i
usklauje njen rad i obavlja druge poslove utvrene akonom i statutom. Radi
izvršavanja odreenih zadataka i poslova od interesa za lanove u komori se
mogu obrazovati i radna tela i organizovati drugi oblici rada.
Pri privrednoj komori obrazuje se sud asti. Sud asti odluuje o povredama
dobrih poslovnih obiaja, narušavanju jedinstvenog tržišta i monopolistikim
radnjama na tom tržištu, o neizvršavanju obaveza lanova i odluka komore.
Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine i Privredna komora Kosova i Metohije obrazuju stalna izbrane sudove. Stalni izbrani sud
odluuje o meusobnim privrednim sporovima lanova komore, ako stranke pismeno ugovore nadležnost tog suda. Odluka stalnog izbranog suda je
konana i ima snagu pravosnažne presude.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
199
1.3. DELATNOST KOMORE
Privredne komore su spona izmeu privrednih subjekata i države sa
ciljem ostvarenja ciljeva od zajednikog interesa. Delatnosti komore su brojne,
a istiu se: 1) pružanje i organizovanje strune pomoi svojim lanovima
radi poboljšanja i unapreivanja njihovog poslovanja; 2) prouavanje pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori, praenje pojava privrednog života i ocenjivanje njihovog dejstva na privredu Republike
Srbije, odnosno svoje teritorije ili podruja; 3) unapreivanje i uspostavljanje
ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje privredne i turistikoinformativne propagande, sajmova, privrednih izložbi i drugih promotivnih
aktivnosti za potrebe svojih lanova; 4) predstavljanje domae privrede u
zemlji i inostranstvu i ukljuivanje iste u meunarodnu razmenu roba i usluga na nain kojim e se svojim lanovima olakšati pristup svetskom tržištu;
5) pružanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojim lanovima radi
pronalaženja potencijalnih partnera i njihovog meusobnog povezivanja i
obavljanje drugih poslova utvrenih lanom 10. Zakona o privrednim komorama.
Odeljak etvrti
PREDUZETNICI I ZDRUGE
I.
PREDUZETNICI
1. Pojam, registracija i obeležja
Preduzetnik jeste ziko lice koje je registrovano i koje, sa ciljem sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti,
ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Kao umetnike
i stare zanate i poslove domae radinosti ZPD je primera radi naveo: ligranska delatnost, opanarska, grnarska kao i izrada predmeta koji imaju estetsko
obeležje narodnog stvaralaštva. Fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne
profesije ureenu posebnim propisima smatra se preduzetnikom, ako je tim
propisima tako ureeno.
200
PRIVREDNO PRAVO
Preduzetnik je samo ono lice koje se privrednom delatnošu bavi u vidu
zanimanja - trajno, a ne povremeno ili privremeno. Stoga individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ZPD, izuzev ako je posebnim zakonom
drukije odreeno. Iako nema svojstvo pravnog lica preduzetnik mora imati
imovinu neophodnu za obavljanje privredne delatnosti.
Propisi ne odreuju minimalni poetni kapital kao pretpostavku za upis
preduzetnika u registar. Za obaveze preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom.
Preduzetnik samostalno obavlja privrednu delatnost (pri emu je pravilo
da zapošljava i odreeni broj radnika). Samo ziko lice koje ima potpunu
poslovnu sposobnost može biti preduzetnik. Pored toga, propisi predviaju
i druge posebne pretpostavke koje se moraju ostvariti na strani preuzetnika,
zavisno od vrste delatnosti, kao što su: odreena zdravstvena sposobnost,
školska sprema, da mu nije zabranjeno obavljanje odreene delatnosti, da ve
nije u radnom odnosu itd.
Preduzetnik se upisuje u Registar privrednih subjekata uz dodatak naziva
“preduzetnik” ili skraenice “pr” za jednu, dve ili više privrednih delatnosti. Uz
registracionu prijavu preduzetnika prilaže se dokaz o identitetu preduzetnika
(fotokopija line karte ili pasoša). Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod
svojim imenom, ve pod drugim nazivom, dužan je da registru prijavi taj naziv.
Odredbe ZPD o privrednim društvima, kojima su regulisani: poslovno ime, sedište, delatnost, uslovi za obavljanje delatnosti, zastupanje,
likvidacija i zastarelost, shodno se (na odgovarajui nain) primenjuju i na
preduzetnika,ako posebnim zakonom ti odnosi nisu drukije ureeni.
2. Prestanak preduzetnika
Preduzetnik se briše iz registra u sluaju: 1) odjave; 2) smrti ili gubitka
poslovne sposobnosti: 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4)
isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 5)
obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog
organa; 6) kažnjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne
ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti
zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u
izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene
pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa ZPD; 9) steaja
i likvidacije.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
201
Brisanje preduzetnika iz Registra izvršie se na osnovu: 1) registracione
prijave od strane preduzetnika i 2) registracione prijave podnete od strane
naslednika ili zakonom ovlašenog organa, u sluaju smrti preduzetnika, uz
koju se podnosi izvod iz matine knjige umrlih.
II.
ZADRUGE
1. Pojam. Principi poslovanja
Zadruga je pravno lice koje nastaje udruživanjem više zikih lica koji na
taj nain ostvaruju svoje odreene ekonomske, socijalne i kulturne interese.
Fizika lica mogu udruživati svoj rad i sredstva, odnosno samo rad, ili samo
sredstva u zanatsku, stambenu, omladinsku, štedno kreditnu i potrošaku
zadrugu, zadrugu za pružanje intelektualnih usluga, zemljoradniku zadrugu
i druge zadruge za obavljanje proizvodnih ili uslužnih delatnosti. Zadruga
nastaje sa ciljem meusobnog pomaganja zadrugara tako da je ona po prirodi
odnosa uvek višelano udruženje. Shodno tome, propisi odreuju minimalni
broj lanova zadruge koji, po pravilu, ne može biti manji od tri, dok je za
pojedine vrste zadruga predvien mnogo vei broj lanova. Tako npr. omladinsku zadrugu može osnovati najmanje 100 omladinaca. Maksimalan broj
lanova omladinske zadruge nije odreen.
Ovo pravno lice se zasniva na principima dobrovoljnosti i solidarnosti,
demokratinosti, ekonomskog ueša, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i meuzadružne saradnje.
2. Razgranienje
U zadruzi i privrednom društvu mogu se prepoznati odreeni zajedniki
elementi. I zadruga i društvo su pravna lica koja se registruju u Registru (lan
4. ZRPS). Oba oblika pravnog lica mogu obavljati razliitu delatnost u oblasti
proizvodnje i prometa robe i vršenja usluga na tržištu. Pravilo je da se na delatnost, sedište, poslovno ime, matini broj, odgovornost organa za nezakonite
odluke, odgovornost lanova organa za štetu priinjenu zadruzi, ogranienje
izbora za lana upravnog odbora, zastupanje, prokuru, obaveštavanje, poslovnu tajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost potraživanja, shodno primenjuju odredbe ZPD.
U zadruzi preovlauju elementi koji je izdvajaju od privrednog društva.
Po pravilu, zadrugu mogu osnovati samo zika lica, dok društvo osnivaju zika i/ili pravna lica. Privredno društvo se osniva sa ciljem obavljanja
202
PRIVREDNO PRAVO
privredne delatnosti i ostvarenja dobiti, za razliku od zadruge kojoj to nije
prvenstveni cilj.254 Naime, u zadruzi zika lica ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. U upravljanju zadrugom zadrugari imaju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas), dok u akcionarskom
društvu društvom upravljaju lanovi koji su uneli najvei kapital u društvo.
Za razliku od osnivaa društva koji može prodati svoj deo u društvu, takvu
mogunost nema zadrugar, ali može istupiti iz zadruge. Zadruga se prvenstveno osniva radi ostvarivanja cilja zadrugara i obavljanja poslova za zadrugare. Ipak, zadruga može, ako je to u interesu zadrugara, a to je utvreno
njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na
nain i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih
je zadruga osnovana. Osnivai mogu raspolagati svojim udelom u društvu, a
zadrugari ne mogu raspolagati svojim udelom dok su lanovi zadruge.257
Zadruga se ne može organizovati kao privredno društvo ili drugi oblik organizovanja, niti da se može pripojiti ili spojiti s društvom ili drugim
pravnim licem koje nije zadruga.
3. Razvrstavanje zadruga
Zadruge se mogu razvrstati na razliite naine. S obzirom na ciljeve osnivanja, potrebna sredstva za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnovati sa
udelima i bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.
Prema cilju poslovanja zadruge se dele na protne i neprotne. Tako,
stambene, štedno - kreditne, potrošake i druge zadruge koje se ne osnivaju
radi ostvarivanja dobiti za potrebe svojih lanova, obavljaju svoju delatnost
na naelima uzajamnosti, solidarnosti i podmirivanju stvarnih troškova.
Na osnovu vremenskog trajanja zadruge se mogu osnovati na odreeno
vreme, odnosno za izvršenje odreenog posla ili na neodreeno vreme.
Zavisno od vrste delatnosti kojom se bave zadruge se osnivaju kao
zemljoradnike - opšte i specijalizovane (žitarske, voarske, vinogradarske,
reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i sl), stambene, potrošake,
zanatske, zdravstvene, štedno - kreditne, omladinske, studentske i uenike
kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vršenje
usluga u skladu sa zakonom.
S obzirom na vrstu angažovane svojine i drugih prava zadruga može poslovati sredstvima u svojini graana, zajednikoj svojini zadrugara, društvenoj
svojini, sredstvima u svojini domaih zikih i graansko - pravnih lica, kao i
sredstvima stranih lica na nain utvren u ugovoru o osnivanju i statutom.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
203
4. Osnivanje zadruga
Zadruga se osniva ako su ispunjene zakonom odreene pretpostavke.
U pogledu zadruga zakon je, kao i za privredna društva, usvojio normativni
sistem (sistem utvrivanja, deklaracije). Po ovom sistemu zadruga e se registrovati u Registru ako su za to ispunjene zakonske pretpostavke za nastanak
zadruge. Mimimalni broj lanova zadruge odreen je propisima. Tako, omladinsku zadrugu mogu osnovati i biti njeni lanovi aci, studenti i druga
nezaposlena lica koja nisu mlaa od 15 ni starija od 30 godina. Omladinsku zadrugu može osnovati najmanje 100 omladinaca, zemljoradniku najmanje deset zemljoranika i drugih zikih lica, zdravstvenu najmanje deset
zikih lica od kojih najmanje jedno mora biti lekar itd. Osnivaki akt zadruge je ugovor o osnivanju sainjen u pismenom obliku, koji sadrži elemente
odreene zakonom i potpisan od osnivaa (potpisi osnivaa se overavaju). Na
osnivakoj skupštini zadruge donose se zadružna pravila koja regulišu zakonom propisane odnose i vrši izbor prvih organa zadruge. Osnivai zadruge
mogu odluiti da izbor organa zadruge obave u odreenom roku, a najdocnije
u roku od 30 dana od dana održavanja osnivake skupštine.
Registraciona prijava za upis podnosi se Agenciji za privredne registre
roku. Uz prijavu za upis u registar prilažu se isprave odreene lanom 41.
ZRPS. Zadruga se smatra osnovanom i stie svojstvo pravnog lica ako je
zahtev iz registracione prijave rešenjem usvojen. Agencija registraciju zatim
bez odlaganja sprovodi u Registar (vidi l.25. i 26. ZRPS).
5. Organi zadruge
Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor
zadruge.
Skupštinu zadruge ine zadrugari. Delokrug važnijih poslova koje može
preduzimati skupština zadrugara odreena je propisima, dok se preostali
regulišu ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima. Ako zadruga ima više
od 100 zadrugara, zadružnim pravilima može se odrediti da se poslovi iz
delokruga skupštine zadruge prenesu na skupštinu predstavnika zadrugara.
Skupština se održava najmanje jedanput godišnje.
Upravni odbor zadruge sastoji se od najmanje pet lanova koji se biraju
iz reda zadrugara. Ako u zadruzi ima više od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari,
jedan lan upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih. Zadruga sa manje od
20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor. U tom sluaju poslove iz delokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge odreen zadružnim pravilima.
Delokrug znaajnijih ovlašenja upravnog odbora odreen je zakonom, dok se
204
PRIVREDNO PRAVO
ostala mogu regulisati ugovorom o osnivanju zadruge i zadružnim pravilima.
Nadzorni odbor, kao organ nadzora, sastoji se od najmanje tri lana koji
se biraju iz reda zadrugara. Nadležnost nadzornog odbora propisuju zakon i
regulišu zadružna pravila. Direktor zadruge, kao organ poslovoenja, organizuje i vodi poslovanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost
rada zadruge i obavlja druge poslove utvrene zakonom, osnivakim aktom i
zadružnim pravilima.
6. Imovina zadruge
Imovinu zadruge ine pravo svojine na razliitim stvarima (ukljuujui
novana sredstva i hartije od vrednosti), intelektualna prava i obligaciona
prava. Na novanim sredstvima postoji pravo svojine, a na hartijama od vrednosti postoji pravo svojine na hartiju (kada je ona predmet stvarnog prava)
i prava iz hartije (npr. obligaciono pravo). Obligaciona prava su po pravilu
znaajan deo imovine svake zadruge te ih ne bi trebalo svrstavati u “druga
imovinska prava”.262 Apsolutna prava su ne samo pravo svojine, nego i intelektualna prava (npr. pravo autorstva ili pravo industrijske svojine) koja su
prenesena npr. na književnu ili pronalazaku zadrugu.
Imovina zadruge obrazuje se iz udela zadrugara ili lanarine zadrugara,
sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga
stekla na drugi nain. Tako zadrugari mogu preneti pravo svojine zemljišta na
zadrugu ili pravo upotrebe odreene poslovne zgrade ili prostorije. Shodno
tome, zadružna svojina se ne može sastojati od obligacionih i intelektualnih
prava nego predstavlja poseban oblik svojine.263 Sva navedena prava trebalo
je obuhvatiti pojmom zadružne imovine.
Svaki zadrugar upisuje jednak udeo koji se upisuje u novanim sredstvima. Ako je zadrugar uložito pravo svojine na jednu stvar ili više stvari ili
je dao na upotrebu neku nepotrošnu stvar ili je uložio potraživanje zadrugar
odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari odnosno za naplativost
potraživanja. Udeli se ne mogu vraati, zalagati ni biti predmet izvršenja za
obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa zadrugara.
Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vraaju se zadrugarima, odnosno njihovim naslednicima. Oni se ne mogu vraati pre prestanka
odgovornosti zadrugara za obaveze.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
205
Odeljak peti
FINANSIJSKE I OSIGURAVAJUE
ORGANIZACIJE
I.
FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. Uopšte
Finansijske organizacije su pravna lica koja obavljaju promet novca i
hartija od vrednosti i druge poslove u vezi s tim prometom. One se mogu
podeliti na banke i druge nansijske organizacije.
2. Banke
2.1. POJAM BANKE
Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima
dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove,
a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom (lan 2. stav 1. ZB).
Banka u svom poslovnom imenu mora imati re “banka”. Niko osim banke ne
može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti
upotrebiti, odnosno koristiti re “banka” ili izvedenicu od te rei. Niko osim
banke ne može se baviti primanjem depozita, davanjem kredita ili izdavanjem
platnih kartica, osim ako je za to ovlašen zakonom.
Izraz “banka” nastao je od latinske rijei “banco” koja je, u poetku,
oznaavala klupu, tezgu na kojoj su prvi bankari (menjai) držali posude u
kojima su izlagali razne vrste novca.266
Banka je privredni subjekt (ima svojstvo pravnog lica). Osniva se kao
akcionarsko društvo pod pretpostavkama odreenim ZB. Poslovanje banke
obavlja se izmeu banke i njenih klijenata koji mogu biti zika ili pravna
lica, nezavisno od injenice da li obavljaju registrovanu privrednu djelatnost.
U pravnom poslu koji zasnivaju klijent može biti poverilac banke (uložio je
odreeni iznos novca na štednju) ili dužnik (podigao je kredit od banke).
206
PRIVREDNO PRAVO
2.2. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA I PODELA BANAKA
Bankarski poslovi se dele na: 1) pasivne; 2) aktivne; 3) neutralne; 4)
sopstvene i 5) vršenje funkcija državne uprave.
U pasivnom bankarskom poslu banka je dužnik i na svoj dug plaa kamatu.
Banka u aktivnom bankarskom poslu ima ulogu poverioca i na iznose novca
date na zajam naplauje kamatu. Prilikom obavljanja neutralnih bankarskih
poslova banka nije dužnik ni poverilac nego je posrednik, punomonik ili
jemac komitenta i za taj svoj posao naplauje odreenu proviziju i troškove.
Kod sopstvenog bankarskog posla banka nije posrednik nego posluje za svoj
raun. Funkciju državne uprave u nas obavljaju pojedine banke prilikom
devizne kontrole, izvršenja budžeta, kontrole poslovanja s inostranstvom itd.
S obzirom na vrstu poslovanja banke se uobiajeno dele na: 1) emisione; 2) depozitne; 3) založne; 4) hipotekarne; 5) poslovne (nansijske ili
špekulativne)267 i 6) specijalne.
Emisione (novanike) banke emituju (izdaju) novac, odnosno druga
sredstva plaanja, vrše kontrolu poslovanja banaka itd. Narodna banka Srbije
emisiona banka koja utvruje monetarnu politiku, reguliše koliinu novca u
opticaju, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih nansijskih organizacija.
Depozitne banke primaju od klijenata na uvanje novac, hartije od vrijednosti i dragocjenosti. Pod zakonom odreenim pretpostavkama ove banke
mogu primati novac na štednju, davati kredite itd.
Založne banke daju kredite korisnicima koji potraživanje banke
obezbeuju predajom neke pokretne stvari u zalogu (runa zaloga).
Hipotekarne banke daju dugorone kredite, a korisnik kredita obezbeuje
vraanje duga konstituisanjem hipoteke na odreenoj nepokretnosti.
Poslovne (nansijske ili špekulativne) banke obavljaju bankarske poslove za privredna društva odnosno preduzetnike i tako direktno uestvuju u
privrednim poslovima zemlje.
Specijalne banke obavljaju samo odreene poslove ili posluju samo s
odreenim komitentima. Svojstvo specijalne banke imaju: izvozno kreditne,
uvozno izvozne, poljoprivredne, industrijske i preduzetnike banke; bankarski konzorcijumi, holding društva ili drugi oblik povezivanja banaka.268
2.3. POSLOVI KOJE BANKA MOŽE OBAVLJATI
Banka može obavljati sledee poslove: 1) depozitne poslove (primanje
i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3)
devizne, devizno-valutne i menjake poslove; 4) poslove platnog prometa; 5)
izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje harII DEO - PRIVREDNO PRAVO
207
tija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove;
8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9)
kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u osiguranju; i druge poslove pedviene zakonom (vidi lan
4. ZB).
2.4. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE
Osnivai banke mogu biti domaa i strana pravna i zika lica. Domaa
banka ima sedište u Republici Srbiji, ima dozvolu za rad Narodne banke
Srbije, a obavlja kreditne i depozitne poslove. Strana banka je pravno lice sa
sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla,
osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje
poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne
i kreditne poslove.
Osnivai banke obezbeuju sredstva za osnivaki kapital banke. Sredstva mogu biti u novanom i nenovanom obliku (stvari i prava koji su u
funkciji poslovanja banke). Novani deo osnivakog kapitala banke ne može
biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom
srednjem kursu na dan uplate. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva
uložena u osnivaki kapital banke
Osnivaki akt banke sadrži:1) poslovno ime i sedište pravnog lica
osnivaa banke, odnosno ime i prebivalište zikog lica osnivaa banke; 2)
poslovno ime i sedište banke; 3) iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u
novanom i nenovanom obliku, kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu;
4) rok do kog su osnivai banke dužni da uplate novana sredstva, odnosno
da nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke; 5) prava, obaveze i
odgovornosti osnivaa banke; 6) broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlašena da izda,
kao i prava iz akcija svake klase; 7) poslove koje banka obavlja; 8) nain
pokria gubitka banke; 9) nain rešavanja sporova meu osnivaima banke; i
druge sastojke propisane lanom 13. ZB.
Banka ima statut. On sadrži: 1) organizaciju i nain poslovanja banke;
2) pitanja o kojima odluuje skupština banke; 3) pitanja o kojima odluuju
drugi organi banke, sastav i postupak odluivanja ovih organa, kao i mandat lanova tih organa; 4) mere i odgovornost organa banke za obezbeenje
likvidnosti i solventnosti banke; 5) prava, obaveze i odgovornost lanova upravnog i izvršnog odbora banke i drugih lica s posebnim ovlašenjima i odgovornostima utvrenih statutom banke;
208
PRIVREDNO PRAVO
6) ovlašenje za potpisivanje i zastupanje banke; 7) nain vršenja
unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije banke i druge sastojke propisane
lanom 14. ZB i aktom Narodne banke Srbije.
Osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno
odobrenje za osnivanje banke. Uz zahtev dostavljaju i isprave propisane
lanom 15. ZB. O podnesenom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u
roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva. Osnivai banke dužni su
da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja,
Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke.
Ukoliko osnivai banke zahtev za izdavanje dozvole za rad banke ne podnesu
u ovom roku, preliminarno odobrenje prestaje da važi.
Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja preliminarnog odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za
davanje dozvole osnivai banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju: 1) dokaz o
uplati novanog dela osnivakog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovanih
sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; 2) dokaze o tome da su obezbedili odgovarajue materijalno tehnike uslove za
nesmetano poslovanje banke; 3) dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora banke sa liste (iz lana 52. stav 3. ZB) i 4) podatke o organizacionoj
strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.
O zahtevu za izdavanje dozvole Narodna banka Srbije odluuje u roku
od 30 dana od dana prijema urednog zahteva. Rešenje o izdavanju dozvole za
rad banke objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Ako Narodna banka Srbije odbaci ili odbije zahtev, lice koje ga je podnelo ne može
podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu dana od dana
odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava.
Najkasnije u roku od 30 dana od prijema rešenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad banke, održava se osnivaka skupština banke.
Osnivaku skupštinu ine osnivai banke. Osnivai banke pravo glasa na
osnivakoj skupštini ostvaruju srazmerno visini svog uloga.
Na osnivakoj skupštini se, i to dvotreinskom veinom glasova osnivaa
banke, donosi statut banke, biraju predsednik i lanovi upravnog i izvršnog
odbora banke, usvajaju program aktivnosti banke za period od tri godine i
poslovna politika banke i donosi odluka o prvom izdavanju akcija.
Osnivai banke dužni su da akte usvojene na osnivakoj skupštini dostave
na saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog usvajanja. Narodna banka Srbije odluuje o davanju saglasnosti na navedena
akta u roku od 60 dana od dana prijema akata.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
209
Osnivai banke dužni su da prijavu za upis banke u registar privrednih
subjekata podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akta
usvojena na osnivakoj skupšrini. Uz ovu prijavu podnosi se rešenje Narodne
banke Srbije o davanju dozvole za rad banke i saglasnost na akte usvojene na
osnivakoj skupštini. Banka stie svojstvo pravnog lica momentom upisa u
registar privrednih subjekata. Osnivai banke dužni su da rešenje o upisu u
registar privrednih subjekata dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet
dana od dana prijema tog rešenja (lan 20. ZB).
U svom poslovanju, radi ispunjenja obaveza prema poveriocima banka
je dužna da održava propisani iznos kapitala (u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu).
2.5. ORGANIZACIJA I ORGANI BANKE
Organizacija banke utvruje se statutom banke. Statutom banke se
utvruju lijale banke (nemaju status pravnog lica, a obavljaju poslove koje
može obavljati banka u skladu sa ZB) i predstavništva (organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica,
koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, ve poslove istraživanja
tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku iji je deo).
Organi banke su: skupština banke, upravni odbor banke, izvršni odbor
banke i drugi odbori (za reviziju, kreditni odbor, odbor za upravljanje aktivom i pasivom).
Skupštinu banke ine akcionari banke. Akcionari pravo glasa na skupštini
ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Skupština banke je
nadležna da: 1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke; 2) donosi statut
banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta banke; 3) usvaja
godišnji raun banke i odluuje o upotrebi i rasporeivanju ostvarene dobiti,
odnosno pokriu gubitaka; 4) odluuje o poveanju kapitala banke, odnosno
o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke; 5) imenuje i razrešava predsednika i lanove
upravnog odbora banke; 6) odreuje naknadu lanovima upravnog odbora
banke; 7) odluuje o statusnim promenama, o prestanku rada banke i drugim
pitanjima propisanim ZB i statutom banke.Skupština banke održava redovna i vanredna zasedanja. Redovno zasedanje održava se najmanje jednom
godišnje, na nain predvien statutom banke.
Organi upravljanja bankom su upravni i izvršni odbor banke.Upravni
i izvršni odbor banke dužni su da preduzimaju mere radi spreavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su štetni ili nisu u najboljem in210
PRIVREDNO PRAVO
teresu banke i njenih akcionara i koje vrše lica koja imaju znatno ili kontrolno
ueše u toj banci. Upravni odbor banke ini najmanje roku od deset dana od
dana razrešenja ili ostavke, navodei razloge za to.
Izvršni odbor banke ine najmanje dva lana, ukljuujui i predsednika.
Predsednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.
Banka je dužna da obrazuje odbor za praenje poslovanja banke (odbor
za reviziju), kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Banka
može obrazovati i druge odbore.
Banka prestaje sa radomi: 1) oduzimanjem dozvole za rad; 2) dobrovoljnim prestankom rada banke; 3) statusnom promenom banke; 4) ako se
osnivaka skupština banke ne održi u roku propisanom ovim zakonom; 5)
ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku
propisanom ZB.
3. Narodna banka Srbije
3.1. POJAM
Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Ona
ima svojstvo pravnog lica, i ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedište NBS
je u Beogradu.
NBS je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcije utvrene zakonom
i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. Osnovni ciljevi
NBS su postizanje i održavanje stabilnosti cena i ouvanje nansijske stabilnosti.
3.2. ORGANI NBS
Organi NBS su: 1) Monetarni odbor NBS; 2) Guverner NBS i 3) Savet
NBS.
Monetarni odbor NBS ine guverner i viceguverneri NBS. On utvruje
monetarnu politiku, a posebno utvruje: 1) uslove i nain izdavanja
kratkoronih hartija od vrednosti; 2) uslove i nain pod kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove; 3) politiku
odobravanja kratkoronih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost
Vlade, režim kursa dinara; 5) nain upravljanja deviznim rezervama; 6) eskontnu stopu i druge kamatne stope NBS; 7) osnovice za obraunavanje
obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i nain, uslove i rokove izdvajanja i korišenja sredstava obavezne rezerve banaka kod NBS; 8) mere za
održavanje likvidnosti banaka i drugih nansijskih organizacija.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
211
Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadležan za poslove
nansija, bez prava glasa.
Guvernera NBS bira Narodna skupština RS na predlog odbora Narodne
skupštine nadležnog za nansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.
Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS, a posebno za: 1) sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta; 2) organizaciju
i poslovanje NBS; 3) pripremanje akata iz nadležnosti NBS; 4) donošenje
akata iz nadležnosti NBS koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Monetarnog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom.
NBS ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog
guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora.
Guverner, radi obavljanja poslova iz nadležnosti NBS, donosi propise i
opšte akte, kao i pojedinane akte, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Propisi i opšti akti objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Savet NBS ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skupština,
na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skupština bira predsednika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za
nansije.
Savet je nadležan da, na predlog guvernera: 1) usvaja nansijski plan NBS;
2) usvaja godišnji raun NBS; 3) utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj NBS
naplauje naknadu za izvršene usluge; 4) utvruje visinu zarada guvernera
i viceguvernera NBS; 5) utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlašnjima
i kriterijume odreivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlašenjima
NBS; 6) vrši izbor ovlašnog revizora.
3.3. OVLAŠENJA U OBLASTI MONETARNE POLITIKE
Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: 1) utvruje i sprovodi
monetarnu politiku; 2) samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost
Vlade, utvruje režim kursa dinara; 3) uva i upravlja deviznim rezervama; 4)
izdaje novanice i kovani novac; 5) ureuje, kontroliše i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; 6) izdaje i
oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih nansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; 7) obavlja
zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju i državnu zajednicu Srbija i
Crna Gora; 8) obavlja druge poslove utvrene zakonom u skladu s principima
poslovanja centralnih banaka.
212
PRIVREDNO PRAVO
4. Berze
4.1. POJAM I OSNIVANJE BERZI. UPRAVA I AKTI BERZE
Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje, u skladu
sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata
(ZTHV), obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i
drugim nansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu. Hartije od vrednosti su, u smislu ZTHV,
prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na nansijskom tržištu iz
kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa tim zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Drugi nansijski
instrumenti su svi ostali nansijski instrumenti koji predstavljaju ugovorni
odnos izmeu dve ili više strana, koji izražavaju ugovoreno pravo ili obavezu, odnosno pravo na naplatu, a po svojoj prirodi su u vezi sa nansijskim tržištem. Berze ne obavljaju delatnost organizovanja trgovine hartijama
od vrednosti na koje se ne primenjuje ZTHV kao što su: polise osiguranja
osiguravajuih društava; hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa
robe i usluga (menica, ek, pismeni uput - asignacija, konosman, tovarni list,
skladišnica i druge hartije od vrednosti iji su izdavanje i promet ureeni
posebnim zakonom); druge isprave o dugu, novanom depozitu ili štednji
koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa tim zakonom; ostale
isprave i udeli u društvima odreene u lanu 5. ZTHV.
Osniva, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domae i
strano, pravno i ziko lice. Berza stie svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata. Novani deo osnovnog kapitala berze ne može biti
manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem
kursu dinara Narodne banke Srbije na dan uplate.
Da bi se mogla registrovati u Registru berza mora prethodno dobiti dozvolu za rad. Dozvolu za rad berze izdaje Komisija za hartije od vrednosti
(Komisija). Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog zahteva,
ako su za njen rad ispunjeni uslovi odreeni u l. 81. i 82. ZTHV. Komisija
donosi rešenje o davanju dozvole za rad berze u roku od 60 dana od dana
podnošenja urednog zahteva. Dozvola za rad berze daje se na neodreeno
vreme. Berza je dužna da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Komisije o davanju dozvole za rad i rešenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor,
odnosno imenovanje lanova uprave berze, podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Izvod iz upisa u registar privrednih subjekata berza
dostavlja Komisiji, u roku od sedam dana od dana prijema rešenja o upisu.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
213
Berza ne sme da otpone da obavlja delatnost za koju je dobila dozvolu za rad
pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata.
Berza ima direktora, odnosno predsednika i upravni odbor. Komisija
donosi rešenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor odnosno imenovanje
lanova uprave berze. Berza donosi opšte akte i to: statut, pravila poslovanja,
pravilnik o tari, pravilnik o listingu i kotaciji i druge opšte akte. Ovi akti
se se podnose Komisiji uz zahtev za izdavanje dozvole za rad. Za docniju
izmenu ovih akata berza je dužna da pribavi prethodnu saglasnost Komisije
(lan 94. ZTHV).
4.2. DELATNOST BERZE. ZABRANJENI POSLOVI.
Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju lanovi berze.
Izuzetno, hartijama od vrednosti na berzi mogu trgovati Republika i Narodna
banka Srbije. lanovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašene banke.
Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva lana berze, opšta pitanja nadzora koji berza sprovodi nad poslovanjem lana berze, kao i uslovi
za iskljuenje lana i prestanak lanstva. Prijem u lanstvo berze vrši se na
osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.
Delatnost berze sastoji se u organizovanju trgovine hartijama od vrednosti. Ona obuhvata sledee poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od
vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje
informacija o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu
sa ZTHV.
Na berzanskom tržištu može se trgovati samo hartijama od vrednosti
koje su primljene na listing berze. Berza javno objavljuje, na svojoj internet
stranici i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike, listu izdavalaca i vrstu hartija od vrednosti i drugih nansijskih
instrumenata za koje je donela rešenje o prijemu na listing berze, u roku od
dva dana od dana donošenja rešenja.
Berzi je zabranjeno da trguje hartijama od vrednosti, daje savete koji
se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru
brokersko dilerskog društva ili ovlašene banke. Berza ne može obavljati poslove koji su zakonom odreeni kao delatnost brokersko dilerskog društva, a
ni druge poslove (lan 79. ZTHV).
214
PRIVREDNO PRAVO
4.3. ARBITRAŽA BERZE
Radi rešavanja sporova izmeu uesnika na berzi proizašlih iz poslova
zakljuenih na berzi, berza obrazuje arbitražu. Arbitraža berze ima listu arbitara, koji propisuje skupština berze. lanovi uprave berze ne mogu biti lanovi
arbitraže berze. Arbitraža berze donosi pravilnk kojim ureuje nain obavljanja svojih poslova. Odluka arbitraže je konana.
4.4. PRESTANAK RADA BERZE
Berza prestaje sa radom ako joj Komisija za hartije od vrednosti oduzime dozvolu za rad. Komisija oduzima dozvolu za rad berzi: 1) ako berza ne
obavlja delatnost duže od šest meseci; 2) ako je dozvola za rad pribavljena na
osnovu neistinitih podataka; 3) ako berza ne obavlja poslove u vezi sa hartijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima u skladu sa ZTHV;
4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad i
u drugim sluajevima propisanim lanom 111. ZTHV. Ako Komisija oduzme
berzi dozvolu za rad, pokrenue postupak njene likvidacije, odnosno steaja, u
skladu sa zakonom. Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno steaja
nad berzom dostavlja se Komisiji.
II.
DRUŠTVA ZA OSIGURANJE
1. Pojam. Vrste organizacija
Društvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
imovine i lica. Delatnost osiguranja ine poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja kao i poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja. Društvo za osiguranje se može osnovati kao akcionarsko društvo ili društvo za uzajamno osiguranje.
2. Akcionarsko društvo za osiguranje. Organi.
Akcionarsko društvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna, odnosno zika lica. Osnivaki akt akcionarskog društva za osnivanje je ugovor o
osnivanju koji mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi osnivaa overeni kod nadleženog suda. Društvo može obavljati samo poslove jedne ili više
vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove reosiguranja. Akcionarsko društvo za osiguranje može obavljati i poslove neposredno
povezane sa poslovima osiguranja.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
215
Osnovni kapital akcionarskog društva za osiguranje ine novani ulozi
osnivaa ija visina je odreena lanom 28. Zakona o osiguranju.
O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na
osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcionarskog društva za osiguranje, odluuje Narodna banka Srbije rešenjem, u
roku od 60 dana od dana prijema zahteva.
Osnivai akcionarskog društva za osiguranje dužni su da prijavu za upis
u registar nadležnog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja
dozvole za obavljanej poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar podnosi se i dozvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko društvo za
osiguranje dužno je da rešenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam dana od dana prijema tog rešenja.
Organi akcionarskog društva za osiguranje su skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor i direktor društva ine upravu društva.
3. Društvo za uzajamno osiguranje
Društvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost
osiguranja u interesu svojih lanova (osiguranika) po principu uzajamnosti i
solidarnosti. Ovo društvo mogu osnovati pravna i zika lica i ne može obavljati poslove reosiguranja. Društvo se osniva kao društvo s neogranienom
odgovorniošu ili društvo s ogranienim doprinosom.
Organi društva za uzajamno osiguranje su skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Skupština društva za uzajamno osiguranje ine osnivai
i lanovi (osiguranici). Osnivai i lanovi upravljaju društvom srazmenrno
ulozima i doprinosu.
4. Agencija za poslove pružanja
drugih usluga u osiguranju
Agencija za pružanje drugih usluga u osiguranju jeste pravno lice koje
obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i štete, posredovanja radi prodaje
i preduzimanja drugih pravnih poslova. Osniva se kao akcionarsko društvo ili
društvo s ogranienom odgovornošu na osnovu zakona kojim su regulisana
privredna društva.
Agencija ne može obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i
poslove zastupanja u osiguranju.
216
PRIVREDNO PRAVO
Odeljak šesti
PRESTANAK DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA
I.
POJAM I OSNOVI ZA PRESTANAK
Prestanak društva je nestanak društva (iz zakonom odreenih razloga) kao pravnog lica (subjekta prava) tako da ubudue ne može biti
imalac prava i obaveze. Dejstvo prestanka preduzea nastaje brisanjem
iz sudskog registra.
Društvo može prestati: 1) po svojoj volji, 2) zbog svoje krivice ili iz 3)
objektivnih razloga.272
Društvo prestaje na osnovu svoje volje koju je izrazilo u aktu o osnivanju ili docnije za vreme postojanja. Na osnovu svoje volje preduzee
prestaje: a) istekom vremena za koje je osnovano, b) nastupanjem dogaaja
odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova društva; c) odlukom
skupštine, odnosno lanova; d) ako se broj ortaka u ortakom ili komanditnom društvu svede na jedan, a nije donesena odluka o promeni pravne
forme društva u DOO ili AD; e) statusnom promenom koja vodi prestanku
društva.
Društvo prestaje na osnovu svoje krivice: a) ako se pravnsnažnom odlukom nadležnog suda utvrdi da je registracija društva bila ništava i odreuje
brisanje društva po službenoj dužnosti; b) ako nije organizovano u skladu
sa zakonom; v) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine neprekidno; g)
steajem (bankrotstvom); d) ako je društvu izreena mera zabrane obavljanja
delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku
odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost
Društvo prestaje iz objektivnih razloga: a) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; b) smru lana ortakog društva, ako
ugovorom o osnivanju društva nije drukije odreeno smru jedinog komplementara u komanditnom društvu, ako ova društva nisu promenila u zakonom
dozvoljenu pravnu formu; v) smru jednog lana DOO koji nema naslednika
udela.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
217
Ukoliko društvo koje prestaje (bez pravnog sledbenika) ima dovoljno
imovine da pokrije potraživanja poverilaca sprovodi se postupak likvidacije.
Steajni postupak se sprovodi kad je društvo prezaduženo tako da ne može
isplatiti poverioce.
Postupak likvidacije ili steaja se ne sprovodi ako se društvo spoji sa drugim
društvom, podeli na dva ili više društava ili promeni oblik. U tom situacijama
postoji pravni sledbenik koji preuzima sva prava i obaveze ranijeg društva.273
II.
LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA
1. Pretpostavke
Likvidacija privrednog društva sprovodi se kada društvo ima dovoljno
nansijskih sredstava da pokrije potraživanja svojih poverilaca, a postoje
okolnosti zbog kojih društvo prestaje. lan 347. ZPD propisuje da se likvidacija društva sprovodi naroito: 1) ako mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga što ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a
u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni
delatnost; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje
delatnosti; 3) istekom vremena za koje je osnovano; 4) ako se broj osnivaa,
odnosno lanova privrednog društva, osim kod akcionarskog društva i društva
s ogranienom odgovornošu svede na jedan, a u roku od šest meseci, ako
ovim zakonom nije drukije ureeno, registru se ne prijavi novi lan; 5) ako
nije organizovano u skladu sa ovim zakonom; 6) ako ne obavlja delatnost
duže od dve godine neprekidno; 7) u sluaju ništavosti osnivanja društva u
skladu sa zakonom.
2. Postupak. Likvidacioni upravnik
O likvidaciji društva donosi se odluka ortaka, lanova ili akcionara.
Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva registruje se u
Registru. Privredno društvo je, osim toga, u obavezi da poznatim poveriocima dostavi pisano obaveštenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju
postupka prestanka društva likvidacijom..
Za vreme likvidacije privredno društvo ne može preduzimati nove poslove, ve samo poslove vezane za sprovoenje likvidacionog postupka kao
što su prodaja imovine, plaanje poverilaca, naplata potraživanja i druge
218
PRIVREDNO PRAVO
poslove nužne za likvidaciju društva. U postupku likvidacije privrednog
društva ne plaaju se dividende niti se imovina društva raspodeljuje ortacima,
lanovima ili akcionarima pre plaanja svih potraživanja poverilaca.
U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog društva vode lica
koja su imala ista ovlašenja i pre likvidacije. Društvo može izabrati drugo
lice ili lica da vode poslove društva. Na zahtev društva sud može iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane društva ili zajednikog postupanja sa njima.
Lice ili lica koja imaju ovlašenja u postupku likvidacije privrednog
društva nazivaju se likvidacioni upravnici. Likvidacioni upravnik može biti
razrešen na isti nain na koji je izabran, odnosno imenovan. Izbor, odreivanje
ili razrešenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u Registru.
Likvidacioni upravnik privrednog društva je ovlašen da: završava tekue
poslovanje društva, naplauje potraživanja, izmiruje obaveze i unovava
imovinu društva i zastupa privredno društvo u likvidaciji. On je, u okviru
svojih ovlašenja, odgovoran za voenje poslova društva.
3. Radnje likvidacionog upravnika
Najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije likvidacioni upravnik privrednog društva sastavlja poetni likvidacioni bilans stanja i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skupštini lanova ili akcionara na
usvajanje. U likvidacionom bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive
imovine društva, po tržišnim cenama ili procenjenoj vrednosti, neophodne
radnje za sprovoenje likvidacije i vreme potrebno za završetak likvidacije.
Posle isteka svake poslovne godine, a najkasnije u roku od tri meseca,
ako likvidacija traje duže od godinu dana, likvidacioni upravnik privrednog
društva podnosi privremeni izveštaj o svojim radnjama. U privremenom
izveštaju e obrazložiti razloge zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije
završena, kao i nansijski izveštaj.
Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije
dovoljna za to da se podmire sva potraživanja poverilaca, dužan je da odmah
obustavi postupak likvidacije i pokrene postupak steaja (bankrotstva). Likvidacioni upravnik o tome izveštava registar radi registracije ovih injenica u
Registru.
Ukoliko je imovina privrednog društva dovoljna da se namire sva
potraživanja, likvidacioni upravnik e ih podmiriti. Likvidacioni upravnik e
sastaviti izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predII DEO - PRIVREDNO PRAVO
219
log o podeli likvidacionog ostatka društva. Izveštaj sadrži podatke odreene
lanom 359. stav 2. ZPD. Izveštaj i završni likvidacioni bilans privrednog
društva usvajaju ortaci, odnosno skupština lanova ili akcionara, ako u odluci
o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadležnog suda nije drukije
odreeno.
4. Isplate i okonanje likvidacije
Ako je posle izmirenja potraživanja poverilaca i drugih potraživanja,
preostalo imovine društva, likvidacioni upravnik je raspodeljuje ortacima,
lanovima i akcionarima u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka,
statutom društva ili odlukom nadležnog suda. Kad ovim aktima nije drukije
odreeno raspodela preostale imovine vrši se u skladu sa pravilima prioriteta
odreenim u lanu 360. stav 2. ZPD.
Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade troškovi
koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu
troškova i naknade za rad odreuju ortaci, odnosno skupština lanova ili akcionara, a u sluaju spora sud.
Posle okonanja postupka likvidacije privrednog društva i odobrenja
izveštaja (koje je dužan sainiti likvidacioni upravnik) od ortaka, komplementara, odnosno skupštine lanova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez
odlaganja dostavlja ove izveštaje i odgovarajue odluke u sedište društva i
Registar, zajedno sa zahtevom da društvo bude brisano iz Registra.
Likvidacioni upravnik je lice koje ima dužnosti prema društvu. Stoga
odgovara ortacima, lanovima i akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih
dužnosti, u skladu sa odredbama l. 32. do 34. i l. 36. i 37. ZPD.
Navedena pravila o likvidaciji privrednog društva primenjuju se i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.
III. STEAJNI POSTUPAK
1. Pojam
Steaj je (u materijalnom smislu) prestanak privrednog društva, preduzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za
plaanje (insolventnosti). U formalnom smislu steaj proglašava sud svojom
odlukom, u koji se stavlja subjekt steaja, nad ijom se imovinom vrši podjednako namirenje poverilaca.274
220
PRIVREDNO PRAVO
Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama
penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, a koji se iskljuivo ili pretežno nansiraju iz budžeta Republike
Srbije odnosno budžeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i Narodnoj banci Srbije.
Steajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo je
namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dužnika. Reorganizacija je namirenje poverilaca, na nain i pod uslovom odreenim planom reorganizacije.
Bankrotstvo steajnog dužnika ili njegova reorganizacija se sprovode
nad steajnim dužnikom koji je nesposoban za plaanje.
Smatra se da je steajni dužnik nesposoban za plaanje ako: 1) ne može
odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) da je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana; ili 3) uini
verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu
- pretea nesposobnost za plaanje.
2. Steaj
2. 1. POKRETANJE POSTUPKA STEAJA
Steajni postupak se pokree: 1) predlogom poverioca; 2) steajnog
dužnika; 3) nadležno javno pravobranilaštvo u ime pravnih lica koje zastupa
po zakonu, a koja su poverioci; 4) nadležni javni tužilac ako uini verovatnim da je steajni dužnik nesposoban za plaanje, a ima osnova za sumnju
da je njegova nesposobnost povezana sa izvršenjem krivinog dela koje se
goni po službenoj dužnosti i 5) poreska uprava kad je na to ovlašena zakonom. Uz predlog za pokretanje steajnog postupka poverilac podnosi isprave
i druga dokumenta iz kojih se može utvrditi postojanje i visina njegovog
potraživanja.
2. 2. ORGANI POSTUPKA STEAJA I OTVARANJE
STEAJNOG POSTUPKA
Steajni postupak sprovodi trgovinski sud na ijem podruju je sedište
steajnog dužnika. Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca. Steajno vee
sastavljeno je od troje sudija, od kojih je jedan predsednik vea. Steajni sudiII DEO - PRIVREDNO PRAVO
221
ja ne može biti lan steajnog vea. Steajno vee, pored ostalog: odluuje o
pokretanju prethodnog steajnog postupka, imenuje i razrešava steajnog sudiju i steajnog upravnika, odluuje o prigovorima protiv odluka i zakljuaka
steajnog sudije. Steajni sudija, pored ostalog: uvodi u dužnost steajnog
upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije steajnog dužnika, vrši nadzor nad radom steajnog upravnika. Steajni upravnik se imenuje rešenjem o
otvaranju steajnog postupka. Za steajnog upravnika može biti imenovano
lice koje ispunjava zakonom odreene uslove. Steajni upravnik odgovara za
štetu po principu krivice. Steajno vee može razrešiti steajnog upravnik pod
uslovima propisanim lanom 20. Zakona o steajnom postupku. Skupštinu
poverilaca ine svi steajni poverioci. Skupština poverilaca na prvoj sednici
ili na prvom poverilakom roištu bira odbor poverilaca. Broj lanova odbora
poverilaca odreuje skupština, ali ne može biti vei od devet i uvek mora biti
neparan.
2.3. POKRETANJE PRETHODNOG STEAJNOG POSTUPKA
Na osnovu predloga za otvaranje steajnog postupka steajno vee u
roku od tri dana donosi rešenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka
i odreuje steajnog sudiju. Istim rešenjem steajno vee može odrediti
mere obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog položaja steajnog
dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost
da e steajni dužnik otuiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do
pokretanja staajnog postupka. U prethodnom steajnom postupku imenuje
se steajni upravnik.
2.4. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA
Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajno vee e odrediti roište radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga za pokretanje
steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za
pokretanje steajnog postupka. Ukoliko nije doneseno rešenje o pokretanju
prethodnog steajnog postupka, steajno vee e odrediti roište radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka u roku od deset
dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.
Na roištu na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje
steajnog postupka poziva se predlaga, steajni dužnik i steajni upravnik,
ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku. Rešenje o pokretanju
odnosno odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka steajno vee
donosi na roištu o pokretanju steajnog postupka, a najkasnije u roku od dva
222
PRIVREDNO PRAVO
dana od zakljuenja tog roišta. Rešenjem o pokretanju steajnog postupka,
steajno vee odreuje roište za ispitivanje potraživanja (ispitno roište) i
razmatranje nansijskog izveštaja i poverilako roište. Ispitno roište e se
održati u roku koji nije krai od 45 dana i duži od 60 dana od dana isteka
roka za prijavljivanje potraživanja (rok za prijavu potraživanja odreuje se
rešenjem o pokretanju steajnog postupka).
Rešenje o pokretanju steajnog postupka dostavlja se steajnom dužniku,
ovlašenom predlagau, poveriocima koji su poznati sudu, nansijskoj organizaciji ili banci kod koje steajni dužnik ima raun i odgovarajuim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas
o pokretanju steajnog postupka izrauje steajni sudija, a objavljuje se na
oglasnoj tabli suda i u “Služnbenom glasniku Republike Srbije”. On se može
objaviti i u domaim i meunarodnim sredstvima informisanja.
2.5. PRAVNE POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG
POSTUPKA PO STEAJNOG DUŽNIKA
Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju, po pravilu, danom isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda.
Danom pokretanja steajnog postupka: 1) prestaju prava direktora,
zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa
steajnog dužnika i ta prava prelaze na steajnog upravnika; 2) pravni posao
raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni
dužnik zakljuio posle pokretanja steajnog postupka, ne proizvodi pravno
dejstvo; 3) punomoje koje je dao steajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu, prestaju pokretanjem steajnog postupka; 4)
ako je steajni dužnik u pravnoj zajednici (susvojina, zajednika svojina i
dr.) vrši se deoba imovine radi izdvajanja dela steajnog dužnika; 5) ukoliko
je steajni dužnik stekao nasledstvo posle pokretanja steajnog postupka,
nasledniku izjavu daje steajni upravnik; 6) steejni upravnik daje otkaz
ugovora o radu koji je steajni dužnik zakljuio sa zaposlenima (steajni
upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da
zaposli potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja
steajnog postiupka uz saglasnost steajnog sudije); 7) uz rmu steajnog
dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka “u steaju”, sa naznaenjem
novog rauna preko kojeg se vrši poslovanje steajnog dužnika; 8) gase
se rauni steajnog dužnika i prestaju prava lica koja su bila ovlašena da
raspolažu sredstvima sa rauna steajnog dužnika (nansijska organizacija odnosno banka, koja vrši platni promet za steajnog dužnika, na zahtev
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
223
steajnog upravnika, otvorie novci raun preko kojeg e vršiti poslovanje
steajnog dužnika); 9) steajni upravnik uzima u državinu celokupnu imovinu dužnika koja ulazi u steajnu masu i njome upravlja.
2.6. POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG
POSTUPKA NA POTRAŽIVANJE
Posle pokretanja steajnog postupka steajni poverioci svoja potraživanja
prema steajnom dužniku mogu ostvarivati samo u steajnom postupku. Danom pokretanja steajnog postupka, potraživanja poverilaca prema steajnom
dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim.
Nenovana potraživanja steajnog dužnika koja nisu dospela smatraju
se dospelim i unose u steajnu masu izraženu u novanoj protivvrednosti.
Novana i nenovana potraživanja prema steajnom dužniku koja imaju za
predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraživanja danom pokretanja steajnog postupka. Potraživanja u stranoj valuti unose se u steajnu
masu u toj valuti, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema
srednjem kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan pokretanja
steajnog postupka.
Prijavljivanjem potraživanja prekida se zastarelost potraživanja koje
postopji prema steajnom dužniku.
2.7. OSTALE VAŽNIJE POSLEDICE POKRETANJA
STEAJNOG POSTUPKA
Parnice o imovini koja ulazi u steajnu masu, koje su postojale na dan
pokretanja steajnog postupka, preuzima steajni upravnik u ime i za raun
steajnog dužnika (ove parnice se time ne prekidaju). Od dana pokretanja
steajnog postupka ne može se protiv steajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera
postupka izvršenja sa ciljem namirenja potraživanja.
Ako steajni dužnik i njegov saugovara do pokretanja steajnog
postupka nisu u celosti ili delimino izvršili dvostranoobavezni ugovor koji
su zakljuili, steajni upravnik može, umesto steajnog dužnika, ispuniti
ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane. Ukoliko steajni upravnik odbije
ispunjenje, saugovara steajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje
kao steajni poverilac.
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz ksnog ugovora nastupilo posle
pokretanja steajnog postupka, saugovora steajnog dužnika ne može tražiti
ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja, kao steajni poverilac.
224
PRIVREDNO PRAVO
2.8. STEAJNA MASA.
UTVRIVANJE POTRAŽIVANJA
Steajna masa je celokupna imovina steajnog dužnika (u zemlji i
inostranstvu) na dan pokretanja steajnog postupka, kao i imovina koju
steajni dužnik stekne tokom steajnog postupka. Ovom imovinom, posle
pokretnja steajnog postupka, upravlja steajni upravnik. Steajni upravnik
je dužan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava steajnog
dužnika sastavi poetni steajni bilans u kome e navesti i uporediti aktivu
i pasivu steajnog dužnika.
Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz
naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steejnog sudije, procenu vrednosti
poveriti veštaku.
Steajni upravnik je dužan da sastavi listu svih poverilaca za koje je
saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dužnika, kao i
iz prijave potraživanja. Poslovne knjige steajnog dužnika posle pokretanja
steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje on odredi.
Poverioci podnose prijavu potraživanja pismeno steajnom sudiji u roku
koji je odreen u rešenju o pokretanju steajnog postupka. Prijav mora sadržati
elemente odreene zakonom. Konana lista o svim prijavama potraživanja
sainjava se na ispitnom roištu. Potraživanje se smatra utvrenim ako nije
osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane steajnih poverilaca u
roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave. Steajni sudija e usvojiti
konanu tabelu na osnovu liste potraživanja koju je sastavio steajni upravnik,
i na osnovu izmena iznetih na roištu. Na osnovu ove tabele steajni sudija
donosi zakljuak o listi potraživanja i zakljuak o osporenim potraživanjima.
Protiv zakljuka se može izjaviti prigovor steejnom veu. Pravosnažna odluka kojom se utvruje potraživanje i njegov isplatni red obavezujua je za
steajnog dužnika i za sve steajne poverioce.
Poverilac ije je potraživanje osporeno upuuje se na parnicu radi
utvrivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene u roku od osam
dana od dana prijema zakljuka o listi potraživanja. Pravosnažna odluka o
osporenom potraživanju ima dejstvo prema steajnom dužniku i prema svim
poveriocima steajnog dužnika.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
225
2.9. POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA STEAJNOG DUŽNIKA
Pravne poslove preduzete pre pokretanja steajnog postupka, kojima se
narušava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili ošteuju poverioci ili
se njima pojedini poverioci stavljaju u pogodniji položaj, mogu pobijati steajni
upravnik, u ime steajnog dužnika i poverioci. Pravni posao steajnog dužnika
pobija se tužbom u rokovima i pod pretpostavkama odreenim zakonom.
2.10. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE.
ZAKLJUENJE STEAJNOG POSTUPKA.
Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija pod uslovima odreenim zakonom. Pre donošenja zakljuka o unovenju imovine,
steajni upravnik e obustaviti poslovanje steajnog dužnika i bez odlaganja
zapoeti postupak unovenja. Prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz
steajne mase vrši steajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine
vrši se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom
pogodbom.
Predmet prodaje može biti steajni dužnik kao pravno lice ili njegovi
delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca. Posle prodaje steajnog dužnika kao pravnog lica, steajni postupak se
u odnosu na steajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom steajnog
dužnika ulazi u steajnu masu i steajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu steajnu masu nastavlja namirenjem steajnih poverilaca.
Steajna masa se deli steajnim poveriocima (deobna masa). Deobnu
masu ine: novana sredstva steajnog dužnikana dan pokretanja steajnog
postiupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetihposlova i
novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dužnika, kao
i potraživanje steajnog dužnika naplaena u toku steajnog postupka. Odluku o deobi po zakljuenju steajnog postiupka donosi steajni sudija. Pre
deobe steajne mase, steajni upravnik je dužan da sastavi nacrt rešenja za
glavnu deobu deobne mase. Steajno vee donosi rešenje o glavnoj deobi po
isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu.
Završnoj deobi steajne mase pristupa se posle završteka unovenja celokupne steajne mase odnosno pretežnog dela steajne mase, ako glavnom
deobom nije obuhvaena celokupna deobna masa. Zvršno roište odreuje
rešenjem steajno vee. Steajno vee donosi rešenje o zakljuenju steajnog
postupka na završnom roištu.
226
PRIVREDNO PRAVO
3. Reorganizacija
Steajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu
reorganizacije koji se sainjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije može
se podneti istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje steajnog
postupka, pod uslovom da su ispunjenji uslovi odreeni zakonom.
Mere za realizaciju plana reorganizacije se preduzimaju sa ciljem da se
zadrži celokupna imovina iz steajne mase ili njen deo, a dužnik nastavio
da postoji kao privredni subjekt. Sa tim ciljem se zatvaraju neprotabilni
pogoni ili menja delatnost steajnog dužnika, raskidaju ili menjaju optereeni
ili nepovoljni ugovori ili zakupa, odlaganje otplate dugova ili obezbeivanje
otplate u ratama, otpuštanje zaposlenih, uzimanje novog kredita, spajanje ili
pripajanje dva ili više pravnih lica itd.
Plan reorganizacije mogu podneti steajni dužnik, steajni upravnik,
poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraživanja, steejni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraživanja, kao i lica koja su
vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dužnika. On se podnosi steajnom
sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Steajni
sudija zakazuje roište za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od
strane poverioca u roku od 20 dana od dana podnošenja plana reorganizacije.
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraživanja. U
sluaju kada je potraživanje otvoreno, steajni sudija može izvršiti procenu
visine potraživanja u svrhu glasanja. Nain glasanja odreen je zakonom. Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dužnika odreene planom reorganizacije ureuju
se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima
snagu izvršne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja
koja su u njemu navedena.
IV. PRESTANAK PREDUZETNIKA
Preduzetnik prestaje da obavlja delatnost i briše se iz registra u sluaju:1)
odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti; 3) neobavljanja delatnosti
neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog
prekida rada po odluci nadležnog organa; 6) kažnjavanja, više od tri puta, za
obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere
zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te deII DEO - PRIVREDNO PRAVO
227
latnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno
ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog
društva, u skladu sa ZPD; 9) steaja i likvidacije (lan 52. ZPD).
Steaj preduzetnika predvien je Zakonom o steajnom postupku (ZSP).
lana 33. stav 1. ZSP je, naime, propisao da se steajnim dužnikom u smislu
tog zakona smatra i preduzetnik. ZOSP, meutim, posebnim odredbama celovito ne reguliše postupak steaja preduzetnika. Shodno tome, opšte odredbe
o steaju drugih privrednih subjekata se shodno primenjuju i na preduzetnika.
Ipak posebna pravila steajnog postupka, koja se primenjuju samo na preduzetnika, predviena su uvoenjem instituta line uprave preduzetnika.
Steajno vee može rešenjem o pokretanju steajnog postupka ovlastiti steajnog dužnika - preduzetnika da sam upravlja i raspolaže steajnom
masom (lina uprava preduzetnika) ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji
je pokrenuo postupak; 2) steajni dužnik to sam predloži; 3) je verovatno da
odreivanje line uprave nee dovesti do ošteenja interesa poverilaca ni do
produžavanja steajnog postupka. Lina uprava se, meutim, ne može odobriti ako je steajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac. Lina uprava
ovlašenje preduzetnika - steajnog dužnika da sastavlja popis imovine koja
ulazi u steajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa ZSP
Zakonitost ovih radnji radnji preduzetnika kao steajnog dužnika kontroliše
steajni upravnik. Steajni upravnik uvek može pregledati popis i pismeno
obavestiti steajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa
steajni poverioci mogu da izjave prigovor. Na zahtev odbora poverilaca lina
uprava se zamenjuje upravljanjem od strane steajnog upravnika
Steajno vee može obustaviti linu upravu na predlog: 1) odbora poverilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo steajni postupak; 3) steajnog dužnika;
4) steajnog upravnika i 5) steajnog sudije. Posle donošenja rešenja o obustavi line uprave, steajni upravnik preuzima steajnu masu i vrši sve radnje
propisane ovim zakonom (vidi: l. 140 - 144. ZSP).
228
PRIVREDNO PRAVO
Glava druga
INDUSTRIJSKA SVOJINA
I.
POJAM
Industrijska svojina je pravno zaštiena intelektualna tvorevina koja
se može primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga.275 Ona
obuhvata: patente, industrijske uzorke ili modele, robne žigove, uslužne
žigove, geografsku oznaku porekla proizvoda, kao i suzbijanje nelojalne
konkurencije.276 U industrijsku svojinu svrstava se i know - how i tehniko
unapreenje.277
Industrijska svojina se razlikuje od prava svojine kao najviše pravne i
faktike vlasti na stvari (materijalni deo prirode) i nije poseban oblik prava
svojine. Izraz “industrijska svojina” je istorijskog porekla. Prvi patentni
zakon od 7. januara 1791 (proglašen za vreme Francuske buržoaske revolucije), pod uticajem tada vladajue škole prirodnog prava, je u lanu 1.
odredio da je svako otkrie ili svaki novi izum iz bilo koje grane industrije
vlasništvo njegovog autora.278 Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje
odlukom nadležnog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka.11
Industrijska svojina se, sa autorskim i srodnim pravima, svrstava u intelektualnu svojinu. Titulari intelektualne svojine su ovlašeni da prisvajaju ekonomsku korist od privrednog iskorišavanja nematerijalnog dobra.279
Prava koja se svrstavaju u industrijsku svojinu su imovinska i, po pravilu, mogu biti u prometu. Tako, prava industrijske svojine mogu biti osnivaki
ulog privrednog društva.280
II.
IZVORI
Izvori prava industrijske svojine su: Zakon o patentima,12 Zakon o
žigovima13, Zakon o pravnoj zaštiti dizajna14, Zakon o oznakama geograf11 Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, “Službeni glasnik”, Beograd, 2000,
strana 96.
12 “Službeni list SCG”, br. 32/2004 i 35/2004
13 “Službeni list SCG”, br. 61/2004 i 7/2005
14 “Službeni list SCG”, br. 61/2004.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
229
skog porekla15. Sastavni deo važeeg prava (“unutrašnjeg pravnog poretka”)
Republike Srbije (kao sukcesora Jugoslavije i državne zajednice Srbija i Crna
Gora) su meunarodni ugovori i akti koje je Kraljevina Srbija, a zatim prva,
druga i trea Jugoslavija, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora,
potpisale i ratikovale. Kraljevina Srbija je potpisala Parisku konvenciju za
zaštitu industrijske svojine od 20. 3. 1883. Konvencija je revidiranu u Briselu
1900, u Vašingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Lisabonu 1958. i
Stokholmu 1967.283 Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, potpisana je u Stokholmu 1967,284 a Madridski aranžman
o meunarodnoj registraciji žigova 1891 (revidiran je u Briselu 1900, u
Vašingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Nici 1957, u Stokholmu 1967)285. Nianski aranžman o meunarodnoj klasikaciji proizvoda radi
registracije žigova potpisan je 1957, a revidiran u Stokholmu 1967.286 Lokarnski aranžman o ustanovljenju meunarodne klasikacije za industrijske
uzorke i modele potpisan je 1968,287 a Ugovor o saradnji u oblasti patenata,
zakljuen je 1970 u Vašingtonu, a dopunjen 1979288. U Republici Srbiji važi
i Budimpeštanski sporazum o meunarodnom priznanju deponovanja mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja kome je SRJ pristupila 1994.
godine itd.
III.
PODELA
U našem pravu industrijska svojina se deli na patentno pravo, pravo žiga,
pravo uzroraka i modela , pravo zaštite geografske oznake porekla. Za patentno pravo znaajno je i pravo know how. 1.
1. PATENTNO PRAVO
1.1. PATENT
Patent je subjektivno pravo kojim se pravno štiti pronalazak.290 U formalnom smislu patent je isprava koju izdaje državni organ, a predstavlja dokaz
da je odreeno lice imalac prava iz patenta. Pronalazak nastaje stvaralakim
radom prvenstveno u oblasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni
predmet zaštite je uspešan krajnji rezultat takvog rada - pronalazak.291 Proces ostvarenja pronalaska poinje razmišljanjem o novom rešenju tehnikog
problema; nastavlja se uobliavanjem pronalazake ideje, da bi se, zatim, ta
ideja realizovala. Nerealizovana ideja pronalazaa ne uživa pravnu zaštitu
15 “Službeni list SCG”, br. 20/2006.
230
PRIVREDNO PRAVO
sve dok se nalazi u duhovnoj sferi.292 Pravnu zaštitu uživa pronalazak koji
se ispoljava u nekom mehanizmu, mašini, postupku itd., pod uslovom da su
ispunjene i ostale materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se štiti
patentom ili malim patentom.
1.1.1. Pojam. Patentibilni pronalasci
Pronalazak je odgovarajue rešenje nekog tehnikog problema kojim se
zadovoljava odreena društvena potreba. Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod (kao npr. ureaj, supstanca, kompozicija, biološki
materijal) ili postupak. Predmet pronalaska koji se štiti patentom može se
odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži
biološki materijal; 2) postupak kojim je biološki materijal proizveden, obraen
ili korišen; 3) biološki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je
proizveden tehnikim postupkom, ak iako je prethodno postojao u prirodi.
Biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu
(npr. mikroorganizam, biljna ili životinjska elijska kultura, sekvenca gena).
Predmet pronalaska, meutim, ne mogu biti, naroito: 1) otkria, naune
teorije i matematike metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i
postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova; 4) programi raunara i 5) prikazivanje informacija.
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkrie
nekog od njegovih elemenata, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence
gena, ne smatra se pronalaskom.
Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehnikim postupkom,
ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, može biti patentibilan, ak
iako je struktura tog elementa identina strukturi prirodnog elementa. Industrijska primena sekvence ili delimine sekvence gena mora biti otkrivena u
prijavi patenta na dan njenog podnošenja.
1.1.2. Izuzeci od patentibilnosti
Svaka država odreuje koji se pronalasci, iako tehnike prirode, ne mogu
zaštititi patentom. Patentom se ne mogu štititi:
1) pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku
ili moralu (s tim da se komercijalna upotreba nee smatrati protivnom
javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom), a naroito sledee: postupci kloniranja ljudskih bia,
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
231
postupci za promenu genetskog identiteta germitivnih elija ljudskih
bia, korišenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe,
postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti
postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja znaajne medicinske
koristi za oveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih
postupaka;
2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostike postupke ili
postupke leenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili
životinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija
koje se primenjuje u tom postupku;
3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje
biljke ili životinje, osim: biotehnološkog postupka koji se odnosi na
biljku ili životinju, ako tehnika izvodljivost pronalaska nije ograniena
na odreenu biljnu sortu ili životinjsku rasu; mikrobiološkog ili drugog
tehnikog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom.
Biljna sorta ima znaenje koje je odreeno zakonom koji ureuje zaštitu
novih biljnih sorti. Bitno biološki postupak za dobijanje biljaka ili životinja je
postupak koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao što su ukrštanje
ili selekcija. Mikrobiološki postupak je postupak koji obuhvata ili se izvodi
na mikrobiološkom materijalu ili iji je proizvod takav materijal.
1.1.3. Uslovi za zaštitu patentom
Pronalazak se može zaštititi patentom ili malim patentom ako su kumulativno ispunjene sledee materijalne pretpostavke: 1) da je pronalazak nov;
2) da ima inventivni nivo i 3) da je industrijski primenjiv.
1.1.3.1. Novost pronalaska
Pronalazak mora biti nov na dan podnošenja prijave za zaštitu, odnosno na dan priznatog prava prvenstva prijave. On je nov ako nije sadržan u
stanju tehnike. Stanje tehnike ini: 1) sve što je dostupno javnosti pre datuma
podnošenja prijave patenta (na bilo koji nain: pismenim ili usmenim opisom,
upotrebom itd.) i 2) sadržaj svih prijava pronalazaka podnetih u Srbijii, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnošenja prijave patenta,
a koje su objavljene tog datuma ili kasnije.
Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadržan u stanju tehnike u periodu do šest meseci pre podnošenja prijave patenta, zbog ili kao posledica: 1)
oigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog
prethodnika ili 2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na izložbi koja je zvanino priznata u smislu
232
PRIVREDNO PRAVO
Konvencije o meunarodnim izložbama zakljuene 22. novembra 1928. godine u Parizu, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnošenja prijave patenta, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od etiri meseca
od dana podnošenja prijave podnese o tome odgovarajuu potvrdu (lan 9.
ZOPA).
1.1.3.2. Inventivni nivo pronalaska
Patentnu zaštitu uživa novo rešenje tehnikog problema koje ima inventivni nivo. Pronalazak ima inventivni nivo ako rešenje odreenog problema
za strunjaka iz odgovarajue oblasti ne proizilazi, na oigledan nain, iz
stanja tehnike. Ako se pronalazak štiti malim patentom, pronalazak ima inventivni nivo ako je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišenje stanja
tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo stepena koji se zahteva
za patent. Kontinuirani i oekivani tehniki napredak nema inventivni nivo.
Samo pronalasci “koji predstavljaju kvalitativan skok u razvoju tehnike”299
imaju inventivni nivo.
1.1.3.3. Primenljivost pronalaska
Jedna od pretpostavki za zaštitu pronalaska je i primenljivost pronalaska
na dan podnošenja prijave za zaštitu pronalaska odnosno na dan priznatog
prava prvenstva prijave. Pronalazak je primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije ipoljoprivredii.
Primenljiv je pronalazak proizvoda jer je proizvodnja nesumljivo privredna
delatnost. Pronalazak postupka je primenljiv ako se može upotrebiti u proizvodnji ili pružanju usluga. Primenljivost pronalaska se razlikuje od korisnosti
pronalaska koja bi se od njega oekivala. Bitno je da se pronalazak može
realizovati na laboratorijski ili industrijski nain.300
1.1.4. Vrste patenata
Patent može biti: 1) osnovni; 2) dopunski; 3) mali; 4) zavisni 5) poverljivi i 6) iz radnog odnosa.
Osnovni patent je pravo kojim se štiti pronalazak koji predstavlja novo
tehniko rešenje odreenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je
primenljivo. Dopunski patent zaštiuje pronalazak kojim se dopunjuje ili
usavršava osnovni patent. On deli pravnu sudbinu osnovnog patetna.
16
16 Vidi, na primer: Besarovi}, B., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko
pravo, Beograd, 1993, str. 64 - 69.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
233
Mali patent je pravo kojim se štiti nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi
rutinsko korišenje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni
nivo koji se traži za patent. Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom
može biti samo rešenje koje se odnosi na konguraciju ili konstrukciju nekog
proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Prijava malog patenta se
ne objavljuje. Za mali patent ne sprovodi se postupak ispitivanja predmeta
pronalaska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku
primenljivost.Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa
mogunošu produženja trajanja za dva puta po dve godine.
Zavisni patent je patent kojim se štiti pronalazak koji se ne može
iskorišavati bez upotrebe nekog drugog, ranije zaštienog pronalaska.
Poverljivi pronalazak (patent) je od znaaja za odbranu ili bezbednost
Srbije. Organ nadležan za poslove odbrane, odnosno unutrašnje poslove ima
iskljuivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolaže tim pronalaskom.Za zaštieni poverljivi pronalazak pronalaza ima pravo na jednokratnu
naknadu, bez obzira na to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi pronalazak se ne objavljuje.
Pronalazak (patent) iz radnog odnosa je: 1) pronalazak koji zaposleni
stvori izvršavajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene zadatke, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživakom
radu zakljuenog sa poslodavcem; 2) pronalazak koji zaposleni stvori u vezi
s aktivnostima poslodavca ili korišenjem materijalno-tehnikih sredstava,
informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac; 3) pronalazak koji
zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a
koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, ima svojstvo ponalazka. Pravo na
zaštitu ovog pronalaska ima poslodavac, ako ugovorom izmeu pronalazaa
i poslodavca nije drukije ureeno. Ako je pronalazak iz radnog odnosa
zaštien na ime poslodavca, pronalazau pripadaju moralna prava u vezi s
tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog
iskorišavanja pronalaska. Pravo na naknadu pripada pronalazau i u sluaju
kad poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskorišavanje zaštienog
pronalaska na tree lice. Zaposleni se ne može unapred odrei svog prava na
naknadu (vidi l.108 - 119. ZOPA)..
234
PRIVREDNO PRAVO
1.1.5. Pravo na sticanje patenta
1.1.5.1. Subjekti zaštite
Pravo na sticanje patenta ima: 1) pronalaza ili njegov pravni sledbenik, 2) poslodavac ili njegov pravni sledbenik (u sluajevima predvienim
ZOPA), 3) više pronalazaa (supronalazai).
Izvorni titilar prava na zaštitu pronalaska je je pronalaza. Pronalaza
može biti samo ziko lice odnosno dva ili više zikih lica zajedno. Svojstvo pronalazaa ne može stei pravno lice.17 Pronalazae ne mora imati ni
delimini ni potpunu poslovnu sposobnost. To može biti mlai maloletnik
ili punoletno lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti zbog duševne
bolesti. Pravo na sticanje patenta ima i pravni sledbenik pronalazaa: naslednik, kao univerzalni sticalac, legatar (isporukoprimac), kao singularni sticalac, bilo koji ugovorni sticalac tog prava.
Poslodavac ima pravo na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa, pod uslovima iz lana 108. ZOPA, ako ugovorom izmeu pronalazaa i poslodavca
nije drukije ureeno.
Ako je više pronalazaa (supronalazai) došlo do pronalaska zajednikim
radom, njima pripada zajedniko pravo na zaštitu. Više pronalazaa imaju
zajedniko pravo na žaštitu ako je svko od njih dalo samostalni duhovni doprinos rešavanju tehnikog problema.18 Pronalazaem se ne smatra lice koje
je pronalazau pružalo tehniku pomo (tehniari, organizatori, konsultanti,
laboranti itd.).
1.1.5.2. Prava pronalazaa
Pronalaza ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo je linopravno
ovlašenje pronalazaa da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku na nain odreen ZOPA. Imovinsko pravo pronalazaa sastoji se u
njegovom ovlašenju da zahteva sticanje patenta i da uživa ekonomske koristi od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zaštienog patentom.
Moralna i materijalna prava pronalazaa koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava organizacije u kojoj je pronalazak nastao utvruju se
potpunije ZOPA, opštim aktima i ugovorom izmeu poslodavca i zaposlenog,
odnosno njihovih predstavnika.
17 Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, “Službeni glasnik”, Beograd, 2000,
stran 107
18 Ibidem.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
235
1.1.6. Postupak zaštite patenta
1.1.6.1. Uopšte
Pronalazak se štiti u upravnom postupku koji vodi nadležni organ uprave. Upravni akti doneseni u upravnom postupku konani. Protiv njih nije
dozvoljena žalba, ali se su i protiv njih se može voditi upravni spor (pokree
se podnošenjem tužbe) pred nadležnim sudom. Za vreme trajanja postupka za
zaštitu pronalaska organ uprave nee dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u
prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo
ovlašenje.
U upravnom postupku pred organom uprave plaaju se takse i naknade
troškova postupka. Organ uprave vodi: 1) Registar prijava patenata, 2) Registar patenata i 3) Registar sertikata o dodatnoj zaštiti. On je dužan da pravnim
i zikim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju
tehnike i o pravima kojima se štite pronalasci.
1.1.6.2. Prijava patenta
Postupak za priznanje patenta pokree se podnošenjem prijave nadležnom
organu uprave. Tom organu podnose se i prijave kojima se zahteva zaštita
pronalazaka u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima.
Pravna zaštita pronalazaka u Srbiji ostvaruje se i putem prijave koja je
podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima. Tako
podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako
odgovarajuim meunarodnim ugovorima nije drukije odreeno.
Domae može tražiti zaštitu pronalaska u inostranstvu po isteku roka od
tri meseca od datuma podnošenja prijave patenta nadležnom organu za zaštitu
tog pronalaska, osim u sluaju podnošenja meunarodne prijave nadležnom
organu kao organu primaocu.
Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje
patenta. Jednom prijavom može se tražiti priznanje patenta za više pronalazaka samo ako su ti pronalasci meusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazaku zamisao.
Prijava patenta mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje patenta; 2) opis
pronalaska; 3) jedan ili više zahteva za zaštitu pronalaska patentom (patentni
zahtevi); 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajuem sluaju;
5) apstrakt.
236
PRIVREDNO PRAVO
Zahtev za priznanje patenta sadrži izriito naznaenje da se traži priznanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazau, odnosno
napomenu o izjavi da pronalaza ne želi da bude naveden u prijavi, i naziv
pronalaska koji odražava njegovu suštinu. Nadležni organ ne proverava da li
podnosilac prijave ima pravo na zaštitu.
Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga strunjak iz
odgovarajue oblasti može izvesti. Ako se pronalazak odnosi na biološki materijal i ako ga nije mogue izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatrae
se da je opis pronalaska potpun i jasan ako je uzorak prirodno obnovljivog
biološkog materijala deponovan u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum
podnošenja prijave patenta. Nadležna ustanova je ustanova koja je odreena
na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja, zakljuenog 28. aprila 1977. godine.
Zahtev za zaštitu pronalaska (patentni zahtev) odreuje predmet ija se
zaštita traži. Oni moraju biti jasni, sažeti i u potpunosti podržani opisom pronalaska.Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska, koji služi iskljuivo za
tehniko informisanje.
Isti pronalazak nije mogue dva ili više put patentirati. Zbog toga je
važan taan trenutak podnošenja zahteva za zaštitu pronalaska, i to ne samo
dan nego sat i minut (astronomsko raunanje vremena). Za priznanje datuma
podnošenja prijave patenta potrebno je da prijava patenta podneta nadležnom
organu na taj datum sadrži: 1) naznaenje da se traži priznanje patenta; 2) ime
i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u
sluaju da opis ne ispunjava propisane uslove.
Podnosilac prijave može sam ili na zahtev nadležnog organa, predmet
prijave patenta kojoj je priznat datum podnošenja (prvobitna prijava) podeliti
na dve ili više samostalnih prijava patenta (izdvojena prijava).Podela prijava
dozvoljena je do donošenja rešenja po prijavi patenta.
Ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavrši
pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvršenu
dopunu, odnosno usavršavanje, može podneti dopunsku prijavu. Dopunska
prijava se može podneti samo na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.
1.1.6.3. Pravo prvenstva
Ako su dva ili više pronalazaa, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti
pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac
prijave patenta sa ranijim datumom podnošenja.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
237
Prvenstvo važi od datuma podnošenja prijave nadležnom organu.
Licu, koje je podnelo urednu prijavu radi zaštite pronalazka u jednoj od
država lanica Pariske unije za zaštitu industrijske svojine ili državi lanici
Svetske trgovinske organizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od
datuma podnošenja te prijave. Pravo prvenstva se priznaje ako to lice podnese takvu prijavu nadležnom organu uprave, a da, od dana podnošenja prve
uredne prijave u nekoj državi lanici Pariske unije ili državi lanici Svetske
trgovinske organizacije, do podnošenja prijave nadležnom organu uprave nije
proteklo više od 12 meseci.
Urednom se smatra svaka prijava kojoj je priznat datum podnošenja
prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje države lanice Pariske unije,
države lanice Svetske trgovinske organizacije ili u skladu sa meunarodnim
ugovorima zakljuenim izmeu tih lanica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave. Pravo prvenstva se rauna od trenutka podnošenja prve prijave (v. l. 32. do 37. ZOPA).
1.1.6.3.1. Postupak od prijema do objave prijave patenta
(formalno ispitivanje prijave)
Posle prijemu prijave patenta, nadležni organ ispituje da li prijava sadrži:
1) naznaenje da se traži priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i
adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u sluaju da opis ne ispunjava
propisane uslove. Ako utvrdi prijava nema ovu sadržinu nadležni organ uprave e pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prijema obaveštenja otkloni uoene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledicama propuštanja.Ukoliko podnosilac prijave otkloni nedostatke u tom roku,
organ uprave zakljukom priznaje kao datum podnošenja prijave patenta onaj
datum kad je podnosilac prijave otklonio uoene nedostatke. Prijava patenta
kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u Registar prijava patenata. Ako
podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u navedenom roku, organ uprave e
zakljukom odbaciti prijavu.
Posle priznanja datuma podnošenja prijave, nadležni organ ispituje da li
prijava ispunjava uslove za objavu (formalno ispitivanje prijave), i to: 1) da li
je plaena taksa za podnošenje prijave; 2) da li je, u odgovarajuem sluaju,
dostavljeno uredno punomoje zastupnika, odnosno izjava o zajednikom
predstavniku; 3) da li je u prijavi naznaen pronalaza, odnosno da li postoji
njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi; 4) da li je podnet uredan
zahtev za priznanje prava prvenstva; 5) da li je dostavljena izjava o osnovu
sticanja prava na podnošenje prijave; 6) da li je, ako je podnosilac prijave
238
PRIVREDNO PRAVO
strano lice, prijava podnesena preko zastupnika koji je upisan u Registar zastupnika ili domai advokat; 7) da li prijava sadrži sve delove predviene
lanom 23 ZOPA i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju propisane uslove;
8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi
pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska u smislu lana 22 ZOPA.
Ako prijava nije u skladu s odredbama ZOPA, organ uprave e, uz
navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da u odreenom roku otkloni
nedostatke. Ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u tom roku, organ uprave zakljukom odbacuje prijavu.
Ako se posle formalnog ispitivanja prijave utvrdi da ona uredna, prijava
se objavljuje u službenom glasilu organa uprave koji vodi postupak, što je
mogue pre po isteku 18 meseci od datuma podnošenja prijave, odnosno od
datuma zatraženog prava prvenstva. Na zahtev podnosioca prijave, prijava
patenta može se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma njenog podnošenja.
1.1.6.3.2. Postupak od objave do priznanja, odnosno odbijanja
patenta (suštinsko ispitivanje patentibilnosti)
Zahtev za suštinsko ispitivanje uslova patentibilnosti podnosilac prijave
može podneti posle objave prijave u službenom glasilu, a najdocnije u roku
od šest meseci od datuma objave.U sluaju propuštanja ovog roka, podnosilac prijave može podneti zahtev u naknadnom roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka. Zahtev za suštinsko ispitivanje ne može se
povui. Ako podnosilac prijave u navednom roku ne podnese zahtev, prijava
patenta se smatra povuenom, što se utvruje zakljukom.
U postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta, nadležni organ ispituje
da li je predmet prijave:
1) pronalazak ili nema to svojstvo pa se ne može zaštititi patentom; 2)
pronalazak u skladu sa lanom 22 ZOPA o jedinstvu pronalaska; 3) opisan
jasno i potpuno; 4) tehniko rešenje odreenog problema, da li to rešenje
novo, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljivo. Suštinsko
ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih
zahteva. U postupku suštinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska.
Ako organ uprave utvrdi da predmet prijave ne ispunjava navedene uslove,
obavestie podnosioca prijave o tome.
Kad organ uprave, na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta preduzee radnje propisane lanom 46. ZOPA, a zatim doneti rešenje o
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
239
priznanju patenta. Rešenje o priznanju patenta organ uprave donosi pod uslovom da su plaene propisane takse i troškovi. Ukoliko podnosilac prijave
ne plati takse i troškove, prijava patenta e se smatrati povuenom, o emu se
donosi zakljuak.
Ako na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja organ uprave utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta, odnosno da uoeni nedostaci nisu otklonjeni, donosi rešenje o odbijanju zahteva za
priznanje patenta.
Propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata.
Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane
sadržine. Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom narednom broju službenog glasila koji izdaje organ uprave, raunajui od datuma donošenja rešenja o priznanju patenta. Rešenje o priznanju patenta ima
pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Imaocu (nosiocu) patenta
izdaje se patentni spis propisane sadržine.
1.1.7. Sadržina, sticanje i obim prava
Imalac (nosilac) patenta ima iskljuivo pravo: 1) da koristi u proizvodnji zaštieni pronalazak; 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zaštien
patentom; 3) da raspolaže patentom. U ostvarivanju svog iskljuivog prava na
ekonomsko iskorišavanje zaštienog pronalaska, nosilac patenta ima pravo
da sprei svako tree lice koje nema njegovu saglasnost kojim bi, na jedan od
naina odreenim lanom 52. ZOPA, povredio ovo njegovo pravo.
Patent se stie objavom priznatog patenta u službenom glasilu organa
uprave, a važi od datuma podnošenja prijave. Objavom prijave u skladu sa
odredbama lana 41. ZOPA, podnosilac prijave patenta stie privremena prava koja su po sadržini ista kao patent, a koja važe od datuma objave prijave
do datuma objave priznatog patenta. Ako patent ne bude priznat na osnovu
prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala.
Obim zaštite koja se stie patentom odreen je sadržajem patentnih
zahteva, s tim što se opis i nacrt pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva.
Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom. U periodu do priznanja patenta,
obim zaštite odreen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u
skladu sa ZOPA.
240
PRIVREDNO PRAVO
1.1.8. Ogranienja prava
Prava imaoca patenta su ograniena i ne odnose se: 1) na primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izraenog prema pronalasku u line i nekomercijalne svrhe; 2) na radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i razvoja koje se odnose na predmet zaštienog pronalaska, ukljuujui radnje
potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek
namenjen ljudima ili životinjama, ili medicinski proizvod; 3) na neposrednu
i pojedinanu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinanog lekarskog
recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.
Prava nosioca patenta su iscrpljena ako je zaštieni proizvod stavljen u
promet na teritoriji Srbije od strane imaoca patenta ili uz njegovu saglasnost.
U tom sluaju, sticalac tog proizvoda može slobodno da ga upotrebljava i da
njime raspolaže.
Prava imaoca patenta mogu biti ograniena i prinudnom licencom. Ova
licenca se daje ako imalac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na
ekonomsko iskorišavanje zaštienog pronalaska. Prinudnu licencu daje organ nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni,
na zahtev zainteresovanog lica: 1) ako nosilac patenta, sam ili preko drugog
lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštieni pronalazak u Srbiji; 2) ako bez
korišenja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue ekonomsko
iskorišavanje drugog pronalaska koji je kasnije zaštien na ime drugog lica.
Zahtev za davanje prinudne licence ne može se podneti pre isteka roka od
etiri godine od dana podnošenja prijave, odnosno tri godine od dana priznanja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije istie. Prinudna licenca se može dati i pre isteka ovih rokova ako se daje u javnom interesu (l.
66. i 67. ZOPA).
Imalac prinudne licence dužan je da nosiocu patenta plaa naknadu
koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i nainu
plaanja naknade, naknadu odreuje nadležni sud. Obim i trajanje prinudne
licence ogranieno je za svrhu za koju je data. Ona ne može biti iskljuiva,
a može se prenositi samo zajedno s privrednim društvom, odnosno delom
društva u kome se koristi.
Prinudna licenca odobrie se prevashodno za snabdevanje domaeg
tržišta.
Prinudna licenca može da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje
dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da e se ponovo javiti. .
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
241
1.1.9. Trajanje i prestanak patenta
Patent prestaje: istekom roka trajanja; odricanjem; neplaanjem takse;
smru odnosno prestankom postojanja imaoca (nosioca) prava i poništenjem.
Poništenje patenta deluje retroaktivno (unazad), tj. od nastanka prava (ex
tunc) tako da se smatra da pravo na patent nije ni nastalo. Prestanak patenta
zbog ostalih navedenih razloga deluje za ubudue (ex nunc) i ne utie na
vreme dok je ono postojalo i proizvodilo dejstvo.
Patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnošenja prijave. Dopunski patent ne može da traje duže od osnovnog patenta. Ako dopunski patent
postane osnovni, on ne može trajati duže nego što bi trajao osnovni patent.
Mali patent traje šest godina od datuma podnošenja prijave, sa mogunošu
produženja trajanja za dva puta po dve godine.
Za održavanje prava iz prijave i priznatog prava plaaju se propisane
takse. Ukoliko podnosilac prijave, odnosno imalac patenta propusti da plati
propisanu taksu za održavanje prava, ono prestaje. Pravo na patent prestaje
i ako imalac patenta podnese nadležnom organu pismenu izjavu kojom se
odrie patenta. Po pravilu, smru zikog lica, odnosno prestankom pravnog
lica koje je imalac patenta, pravo prestaje da postoji, osim ako je prešlo na
naslednika, odnosno pravne sledbenike.
Organ uprave oglasie ništavim rešenje o priznanju patenta na predlog
zainteresovanog lica iz razloga propisanih lanom 87. ZOPA (tj. ako nisu
bile ispunjene zakonske pretpostavke za priznanje patenta). Patent može biti
poništen u celosti ili delimino.
1.1.10. Graansko-pravna zaštita prava
Graanskopravna zaštita pronalaska odnosno prava na patent ostvaruje
se podnošenjem tužbe sudu. Zakon o patentima predvia sledee tužbe: 1)
tužbu zbog povrede prava; 2) tužbu za utvrivanje prava na zaštitu; 3) tužbu
za zaštitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog i 4) tužbu za utvrivanje
svojstva pronalazaa.
1) Tužbu zbog povrede prava može podneti imalac patenta ili sticalac
iskljuive licence protiv svakog lica koji povredi njihovo pravo preduzimanjem neovlašenih radnji kao što su na primer: korišenje u proizvodnji
zaštienog pronalaska, stavljanje u promet predmeta pronalaska, raspolaganje patentom (v. l. 52. i 53. ZOPA).Ova tužba se može podneti u roku od tri
godine od dana saznanja za povredu i uinioca, ali ne posle isteka roka od pet
godina od dana uinjene povrede. Postupak po tužbi je hitan.
242
PRIVREDNO PRAVO
2) Tužbu za utvrivanje prava na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa
može podneti pronalaza, njegov pravni sledbenik ili poslodavac. Ovom
tužbom tužilac zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu odreenog
pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak.
Ako je patent priznat pronalazau, njegov pravni sledbenik ili poslodavac
može tužbom od suda tražiti da utvrdi da je on nosilac patenta umesto lica ili
zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac patenta. Tužba za utvrivanje
prava na zaštitu pronalaska može se podneti do donošenja rešenja o priznanju patenta, a tužba za utvrivanje da je tužilac imalac patenta iskljuivo ili
zajedniki - do isteka roka trajanja patenta. Postupak po tužbi je hitan.
3) Tužba za utvrivanje i zaštitu prava može podneti poslodavac odnosno zaposleni koji po odredbama ZOPA ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko
iskorišavanje pronalaska iz radnog odnosa. Ova tužba može se podneti u
roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po
isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak
stvoren.
4) Tužba za utvrivanje svojstva pronalazaa može podneti pronalaza.
Tužilac ovom tužbom može da zahteva od suda da utvrdi njegovo svojstvo pronalazaa i da naloži upisivanje njegovog imena u prijavu patenta,
odgovarajue isprave i registre nadležnog organa, u skladu sa ZOPA, ako je
u prijavi patenta ili u nekoj drugoj ispravi predvienoj ZOPA navedeno neko
drugo lice kao pronalaza. Rok u kome se može podneti tužba nije ogranien.
U sluaju smrti pronalazaa, pravo na tužbu imaju njegovi naslednici.
1.1.11. Promet prava
Pravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, kao i patent su prenosiva
prava. On se mogu u celini ili delimino preneti na drugo lice na osnovu
ugovora o prenosu ili na osnovu zakonskog ili testamentarnog nasleivanja.
Pojedina ili sva ovlašenja iz prava iz prijave, odnosno patenta mogu, sa
ogranienjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci. Ugovor o prenosu navedenih prava je punovažan samo ako je sastavljen u pisanoj formi i upisuje se u odgovarajui registar. Nasleivanje
na osnovu testamenta(i forma testamenta) i zakona regulisani su Zakonom
o nasleivanju. Prenošenje prava iskorišavanja pronalaska regulisano je
ugovorom o licenci (l. 686 - 711. ZO).
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
243
1.2. KNOW - HOW
1.2.1. Pojam
Know - how322 oznaava tehnika znanja i steena iskustva u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnoloških postupaka i ogleda, recepture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i fabrike tajne.323 Pojavljuje se u
amerikoj terminologiji, prvi put 1916. godine.324 U savremenim pravima razvijenih zemalja know-how obuhvata ne samo tehnika znanja i iskustva nego
i komercijalna, administrativna, nansijska i druga znanja i iskustva. Ovo je
jedan od brojnih pokušaja šireg denisanja pojma know-how.325 Jedna grupa
pravnih pisaca taj institut odreuje mnogo uže. Pravni pisci koji sužavaju
predmet know-how smatraju da on obuhvata: dopunska znanja i iskustva
potrebna za realizaciju pronalaska (shodno tome knonj-honj bi izgubio samostalnost); samo poslovnu tajnu ili iskljuivo fabrika znanja i iskustva.326
Zakonski tekstovi ne denišu know-how, ali odreuju njegove bitne elemente. Tako lan 686. ZOO predvia da ugovorom o licenci davalac licence
može ustupiti primaocu licence pravo iskorišavanja “tehnikog znanja i
iskustva”.
1.2.2. Obeležja know-how
Know-how je u poetku bio vezan za pronalazak. Smatralo se da on oznaava
ono tehniko znanje i iskustvo koje je neophodno za realizaciju (primenu) patentom zaštienog pronalaska. Naješe opis pronalaska naveden u patentnoj dokumentaciji nije potpun da bi se on mogao praktino iskoristiti. Know-how sadrži
podatke neophodne za industrijsku primenu patenta koji ne proizilaze iz patentne
dokumentacije.327 Shodno tome bitno obeležje know-how je njegova tajnost.328
Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadržava u tajnosti, a ne
prijavljuje ga radi dobijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu biti
višestruki: 1) faktiki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime
ne raspolažu) nije vremenski ogranien; 2) ne moraju se plaati takse radi
dobijanja patenta; 3) sve teže je utvrditi nedozvoljeno podražavanje patenta;
4) nije izvesno da e se za neki pronalazak dobiti patent, a on se tako otkriva
i ne postoji mogunost da se više uva u tajnosti itd.329
Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadrži.330
Sve dok je tajan on je za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost
nije objektivna (apsolutna) kao kod pronalaska (pronalazak je nov ako nije
obuhvaen stanjem tehnike u svetu) nego subjektivna (relativna) tj. novost u
odnosu na lice koje želi stei know-how.331 Svojstvo know-how mogu imati i
pronalasci koji se ne bi mogli patentirati.
244
PRIVREDNO PRAVO
Tehniko unapreenje je obuhvaeno know-how. Autor tehnikog
unapreenja ne može ga sam iskorišavati. Pravo iz tehnikog unapreenja ima
poslodavac332 dok nosilac know-how može da ga samostalno iskorišava.
Pored tajnosti i novosti, bitno svojstvo know-how je i njegova prenosivost - mogunost da se prenese s jednog na drugog korisnika.333 Ono se
prenosi na druga lica prvenstveno ugovorom o licenci samostalno ili sa nekim
pravom industrijske svojine (patentom, modelom, žigom).334
1.2.3. Zaštita
Know-how štiti samo sebe svojim osobinama jer je nedostupno licima
koja sa njime nisu upoznata.335 Ono nije pravo koje nastaje registracijom pred
nadležnim organom uprave. Nastaje faktiki pa se prvenstveno faktiki i štiti
- spreavanjem da se neovlašena lica domognu znanja i iskustava koja ine
knonj-honj. Pojedni elementi know-how, meutim, uživaju i pravnu zaštiti.
Tako pojedini tehniki i tehnološki postupci predstavljaju poslovnu tajnu
preduzea ija povreda se štiti kaznenopravnim i graanskopravnim normama.
Neki elementi know-how ne mogu predstavljati poslovnu tajnu kao što su individualni kvaliteti (veština, iskustvo, lina sposobnost).336 Graanskopravna
zaštita nastaje ili zbog povrede ugovora o uvanju tajne o znanjima i iskustvima ili pravila o nelojalnoj konkurenciji. Imalac know-how u tom sluaju
ima pravo na naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo.337
2. Pravo znakova razlikovanja
Pravo znakova razlikovanja (u objektivnom smislu) je skup propisa
koji regulišu sticanje i zaštitu znakova za razlikovanje i obeležavanje robe
u privrednom prometu. Ono obuhvata: 1) pravo na žig; 2) pravo na uzorak i
model; 3) pravo na oznaku geografskog porekla proizvoda.
2.1. PRAVO NA ŽIG
2.1.1. Pojam
Pravom na žig štiti se znak koji u prometu služi za razlikovanje robe,
odnosno usluga jednog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog
lica.338 Žig može biti robni (ako se njime štiti znak kojim se obeležava roba)
ili uslužni žig (ako se njime obeležava vrsta usluge kao što je ugostiteljstvo,
osiguranje, transport, turizam itd).
Svojstvo žiga ima samo onaj znak koji je zaštien (registrovan) po odredbama Zakona o žigovima. Zaštieni žig predstavlja subjektivno pravo koje
ulazi u imovinu pravnog subjekta. Titulari žiga mogu biti zika i pravna lica
- tj. uesnici u prometu robe i usluga.339
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
245
U našem jeziku je, pored izraza žig, esto koristi i izraz marka kao
sinonim.340
Ne smatraju se žigom (i ne mogu biti zaštieni kao žig) peat, štambilj i
punc (službeni znak za obeležavanje dragocenih metala, mera i sl.).
S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava žig može biti: individualni, kolektivni ili žig garancije.
Individualni žig pripada samo jednom licu koje je njegov titular (i u
sluaju ako na osnovu ugovora o licenci više lica koristi pravo na žig).
Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik
udruživanja proizvoaa, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su lanovi tog udruženja, pod uslovima predvienim ovim
zakonom.
Žig garancije je žig koji koristi više preduzea pod nadzorom nosioca
prava na žig, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina
proizvodnje ili drugih zajednikih obeležja robe ili usluga tih preduzea. Nosilac prava na žig garancije mora da dozvoli korišenje žiga garancije svakom
pravnom licu za robu ili usluge koje imaju zajednike karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije.
2.1.2. Funkcija žiga
Žig predstavlja “potpis” privrednog subjekta koji istupa na tržištu robe i
usluga. Imalac dobrog žiga ima prednosti u odnosu na konkurente na tržištu.
Dobar žig prodaje proizvod i uslugu koju oznaava.343 Primarna funkcija žiga
je, stoga, da oznai poreklo proizvoda ili usluge jer se na taj nain oznaava
proizvoa robe odnosno privredni subjekt koji pruža usluge (funkcija indikacije porekla i vlasništva).344 Iz navedene funkcije proizašla je i garantna
funkcija žiga. Garantna funkcija žiga znai da roba s odreenim žigom ima
uvek ista svojstva kao i ostala roba sa tim žigom.
Funkcija žiga je i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba
odnosno usluga jednog zikog ili pravnog lica razlikuje od robe, odnosno
usluge drugog zikog ili pravnog lica.
Žig ima i reklamnu funkciju. Pomou žiga se reklamira i identikuje
novi proizvod. On sve više postaje sredstvo lojalne ili nelojalne konkurencije.
Reklamna funkcija žiga nee, meutim, postii imovinske efekte ako kvalitet
proizvoda nije dobar.345
246
PRIVREDNO PRAVO
2.1.3. Predmet i uslovi zaštite
Kao robni ili uslužni žig štite se znaci koji su distinktivni tj. služe za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu jednog zikog ili pravnog lica od
drugog zikog ili pravnog lica.346
Štiti se znak koji se može graki predstaviti. Može se zaštititi samo znak
koji je nov u odnosu na ve zaštiene žigove drugih privrednih subjekata za
istu ili srodnu robu ili usluge.347 Titular prava na žig ima iskljuivo pravo da
ga koristi za onu vrstu robe ili usluge koju taj žig obeležava, a koga je odobrio nadležni organ (naelo specijalnosti žiga). Shodno ovom naelu, drugi
privredni subjekt može koristiti isti ili slian znak zaštienom žigu, ako on
obeležava drugu vrstu robe ili usluga.348
Od naela specijalnosti žiga u savremenom pravu sree se izuzetak
za uvene (renomirane) žigove - one žigove koji su tako poznati da postaju generiki naziv robe (kao što je, na primer: Aspirin, Kodak, Ford, Žilet).
Nosilac uvenog žiga, stoga, može zabraniti drugom licu da isti ili slian znak
koristi za obeležavanje robe druge vrste.
Nosilac žiga dužan je da žig koristi. Ako nosilac žiga nije bez opravdanog razloga koristio žig za obeležavanje robe odnosno usluge on može prestati
na osnovu rešenja nadležnog organa.19 Da li postoji korišenje žiga utvruje
sud u svakom pojedinom sluaju.350
Žig se može sastojati od rei (“zain C”; “vranac”), slogana (“Sve
lepe stvari kupujte u Robnoj kui Beograd”; “Koka kola je to”), slova
(JAT; FAP), brojeva (na primer, “505”), slika, crteža, rasporeda boja
(kod žigova “beneton”, “eless”), trodimenzionalnih oblika (mercedesova trokraka zvezda, glava konja na automobilu “mustang”; boca “koka
kole”)351 kombinacija tih znakova (“zastava 101”), kao i od muzikih fraza
prikazanih notnim pismom.20 Znak koji se štiti kao žig može biti izmišljen
(ne mora ništa znaiti).
Strana zika i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Srbiji uživaju
ista prava kao i domaa zika i pravna lica ako to proizlazi iz meunarodnih
ugovora ili iz naela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje
se na uzajamnost poziva (lan 6. ZOŽ).
2.1.4. Znaci koji se ne mogu zaštititi kao žig
Privredni subjekti su naelno slobodni da biraju znake koje mogu
zaštititi. Takav izbor se zabranjuje u više razliitih pravnih situacija.
19 lan 53. ZOŽ.
20 lan 4. ZOŽ.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
247
Zabrane mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno zabrane potpuno
iskljuuju pojedine znakove da budu zaštiene kao robni ili uslužni žig.
Relativne zabrane dopuštaju zaštitu odreenih znakova ako su za to ostvarene zakonom odreene pretpostavke.353
Apsolutno je zabranjeno da se žigom zaštiti znak: 1) koji je protivan
moralu ili javnom poretku; 2) koji je po svom ukupnom izgledu nije podoban
za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu (nije distinktivan); 3) koji
iskljuivo predstavlja oblik odreen prirodom robe ili oblik robe neophodan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata; 4) koji iskljuivo oznaava
vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili nain proizvodnje,
kvalitet, cenu, koliinu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni znaci)355;
5) koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe, odnosno usluga (to
su znaci koji su dugom upotrebom izgubili znaaj žiga i postali generini
pojmovi kao što su: “frižider”, “telefon”, “gramofon”);356 6) koji svojim izgledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla,
vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv. prevarni znaci);357 7) koji sadrže zvanine znakove ili punceve358 za kontrolu ili garanciju
kvaliteta ili ih podražava; 8) koji je istovetan zaštienom znaku drugog lica za
istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji je slian zaštienom znaku
drugog lica za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga, ako ta slinost može
da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu uesnike u prometu; 10) koji
je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod uesnika u
prometu u Srbiji nesumljivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju
robu, odnosno usluge obeležava drugo lice (uveni žig);359 11) koji svojim
izgledom ili sadržajem povreuje autorska prava ili prava industrijske svojine; 12) koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religiozni simbol.360
Relativno je zabranjeno da se odreeni zanci zaštite kao žig. Oni se
mogu zaštititi kao žig ako postoji pristanak ovlašenog lica odnosno odobrenje nadležnog državnog organa. Tako se lik ili ime lica može zaštititi samo
po pristanku tog lica. Lik ili ime umrlog lica može se zaštititi samo po pristanku roditelja, branog druga i dece umrlog. Lik istorijske ili druge umrle
znamenite linosti može se zaštititi uz dozvolu nadležnog organa i pristanak
njenih srodnika do treeg stepena srodstva. Znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili
meunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, može se zaštititi samo
po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije.
248
PRIVREDNO PRAVO
2.1.5. Sticanje prava na žig
Pravna zaštita znakova koji se koriste u prometu robe odnosno usluga
ostavaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije
nadležan za poslove intelektualne svojine. Taj organ vodi Registar prijava za
priznanje žigova i Registar žigova. Registri su javni pa ih zainteresovana lica
mogu razgledati na usmeni zahtev, bez plaanja posebnih taksa.
Postupak za priznanje žiga pokree se prijavom za priznanje žiga. Prijava mora sadržati: 1) zahtev za priznanje žiga; 2) znak koji se želi zaštititi;
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi. Sam zahtev za
priznanje žiga mora sadržati: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) naznaanje
da li je u pitanju individualni, kolektivni ili žig garancije; 3) potpis i peat
podnosioca prijave. Pored ovih delova uz prijavu za priznanje kolektivnog
žiga prilaže se opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga
garancije, opšti akt o žigu garancije. Prijava se zavodi u Registar prijava
samo ako sadrži navedene bitne delove. U tom sluaju na prijavu se upisuje broj prijave i datum i as njenog prijema u nadležnom organu. O tome
se podnosiocu prijave izdaje potvrda. Ukoliko prijava ne sadrži propisane
delove nadležni organ uprave e pozvati podnosioca prijave da u roku od
trideset dana od dana prijema obaveštenja otkloni nedostatke zbog kojih
prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava. Ako u odreenom roku
podnosilac prijave otkloni nedostatke takvoj prijavi priznae se kao datum
podnošenja prijave datum prijema u nadležnom organu podneska kojim se
nedostaci otklanjaju.
Podnosilac prijave ima pravo prvenstva u odnosu na druga lica koja su
za isti ili slian znak kojim se obeležava ista ili slina roba, odnosno usluge
kasnije podnela prijavu.
Prijava je uredna i po njoj se dalje može postupati ako sadrži bitne propisane delove i dokaz o uplati takse za prijavu. Ako je prijava uredna nadležni
organ uprave ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga. Ukoliko
prijava ispunjava uslove za priznanje prava na žig, nadležni organ uprave
zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina
zaštite i troškove objave žiga i da dostavi dokaze o izvršenim upalatama.
ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvršenim uplatama, smatrae se da je prijava povuena. Kad podnosilac prijave dostavi
dokaze o izvršenim uplatama takse za prvih deset godina zaštite i troškove
objave žiga, nadležni organ uprave donosi rešenje o priznanju žiga i priznato
pravo s propisanim podacima upisuje u registar žigova. Nosiocu žiga izdaje
se isprava o žigu, a priznato pravo objavljuje u službenom glasilu.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
249
2.1.6. Sadržina, sticanje i obim prava. Trajanje.
Imalac (nosilac) žiga ima iskljuivo pravo da znak zaštien žigom koristi
za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlašeno koriste za obeležavanje
iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak može da izazove zabunu u
prometu. Ovo pravo imaoca žiga obuhvata: 1) stavljanje zaštienog znaka
na robu ili njeno pakovanje; 2) nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili
njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštienim znakom; 3)
uvoz ili izvoz robe pod zaštienim znakom; 4) korišenje zaštienog znaka u
poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Ova pava ima podnosilac prijave od
datuma podnošenja prijave.
Imalac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim
znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja
njegovu rmu ili naziv koji je na savestan nain steen pre priznatog datuma
prvenstva žiga. Takoe, imalac žiga ne može da zabrani drugom licu da u
skladu sa dobrim poslovnim obiajima koristi u privrednom prometu:1) svoje ime ili adresu;2) naznaenje vrste, kvaliteta, koliine, namene, vrednosti,
geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno
usluge;3) žigom zaštieni znak, kad je njegovo korišenje neophodno radi
naznaenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je re o rezervnim
delovima ili priboru.
Ako je predmet zaštite kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije znak
koji ukazuje na odreeni geografski lokalitet sa kojeg potie roba, odnosno
usluga oznaena njime, korisnik kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije
ne može zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim
obiajima, niti može zabraniti njegovo korišenje korisniku iste ili sline registrovane oznake porekla za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga.
Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju
uveni žig.
Nosilac registrovanog uvenog žiga može zabraniti drugom licu da isti
ili slian znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga koje nisu sline
onima za koje je žig registrovan, ako bi korišenje takvog znaka upuivalo
na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zaštienog uvenog žiga
i ako postoji verovatnoa da bi nosilac uvenog žiga trpeo štetu takvim
korišenjem.
Žig se stie upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave. Nosilac žiga dužan je da žig koristi. Žig traje deset godina, raunajui
od datuma podnošenja prijave, s tim što se njegovo važenje, uz plaanje
odgovarajue takse, može produžavati neogranien broj puta.
250
PRIVREDNO PRAVO
2.1.7. Promet prava
Žig, odnosno pravo iz prijave može biti predmet ugovora o prenosu
prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl. Predmet ugovora može biti sva roba ili
neka roba odnosno usluga. Ugovor se sastavlja se u pismenoj formi, mora
da sadrži: naznaenje ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena i upisuje se u odgovarajui registar. Ako nije upisan u odgovarajui registar ne proizvodi pravno dejstvo prema treim licima.
Kolektivni žig, žig garancije i pravo na njihovo korišenje ne mogu biti predmet ugovora o prenosu prava.
Nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave može ustupiti pravo korišenja
žiga, odnosno prava iz prijave, na osnovu ugovora o licenci, i to za svu robu ili
samo za neku robu ili uslugu. Ugovor o licenci sastavlja se u pismenoj formi
i sadrži vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada
ugovorena. Kolektivni žig i žig garancije ne mogu biti predmet ugovora o
licenci.
2.1.8. Prestanak prava na žig
Pravo na žig prestaje: 1) istekom roka od deset godina za koji je plaena
taksa ako se njegovo važenje ne produži; 2) ako se nosilac žiga u pismenom
obliku odrekne svog prava; 3) na osnovu odluke suda ili odluke nadležnog
organa; 4) prestankom nosioca prava (prestankom pravnog lica odnosno
smru zikog lica) osim ako je žig prešao na pravne sledbenike pravnog
lica odnosno naslednike zikog lica;372 5) oglašavanjem rešenja o priznanju
žiga ništavim (ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga
predvieni ZOŽ);373 6) nekorišenjem bez opravdanog razloga, na domaem
tržištu, u neprekidnom trajanju od pet godina od dana ušpisa žiga u Registar
žigova, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišen.374
2.1.9. Zaštita prava na žig
Pravo na žig štiti se: graanskopravnim sredstvima i kaznenopravnim
sredstvima.
Graanskopravna zaštita žiga može se ostvariti tužbom zbog povrede
žiga ili tužbom za osporavanje žiga.
Tužbu zbog povrede žiga može podneti nosilac žiga, podnosilac prijave,
sticalac iskljuive licence, korisnik kolektivnog žiga uz saglasnost nosioca
kolektivnog žiga i korisnik žiga garancije uz saglasnost nosioca žiga garancije.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
251
Povreda žiga ili prava iz prijave smatra se: 1) svako neovlašeno korišenje
zaštienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu; 2) neovlašeno raspolaganje zaštienim znakom; 2) podražavanje zaštienog znaka. Lice koje
povredi žig ili pravo iz prijave odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je šteta prouzrokovana namerno, tužilac može od tuženog,
umesto naknade imovinske štete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa
uobiajene licencne naknade koju bi primio za korišenje žiga.
Lice ije je pravo povreeno može, pored naknade štete, tražiti da se
licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vršenje radnje kojom
se ini povreda i da se presuda kojom se utvruje povreda objavi o trošku
tuženog.377
Tužbu za osporavanje žiga može podneti ziko ili pravno lice koje
u prometu koristi znak za obeležavanje robe, odnosno usluga, a za koju je
drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeležavanje
iste ili sline robe, odnosno usluga. Tužilac može tražiti da ga sud oglasi za
podnosioca prijave, odnosno nosioca prava samo ako dokaže da je taj znak
bio opštepoznat za obeležavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego što
je tuženi podneo prijavu. Tužba se, meutim, ne može podneti po isteku roka
od pet godina od dana upisa žiga u registar.
Kaznenopravna zaštita žiga sprovedena je u KZ i ZOŽ. Neovlašena
upotreba tueg ili zaštitnog znaka ili tue oznake robe je krivino delo.
2.1.10. Prestanak žiga
Žig prestaje: nekorišenjem, neplaanjem takse, odricanjem, odlukom
nadležnog organa, prestankom pravnog lica odnosno smru zikog lica (u
sluajevima odreenim ZOŽ) i poništenjem. Poništenje žiga nije vezano za
rok. Deluje ex tunc (retroaktivno, unazad), pa se smatra da žig nije ni priznat.
Svi ostali sluajevi prestanka žiga deluju za ubudue (ex nunc). Dejstva koja
je žig proizveo dok je postojao punovažna su.
Žig prestaje nekorišenjem ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije na domaem tržištu ozbiljno koristilo žig za
obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se žig odnosi, i to neprekidno u
trajanju od pet godina od dana upisa žiga u registar žigova, odnosno od dana
kad je žig poslednji put korišen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga
zbog nekorišenja žiga nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da
dokaže da je žig koristilo ili da ga nije koristilo iz opravdanih razloga (vidi
lan 53. ZOŽ)..
252
PRIVREDNO PRAVO
Žig prestaje: neplaanjem takse- tj. istekom roka od deset godina za
koji je plaena taksa, ako se njegovo važenje ne produž (nosilac žiga ima
iskljuivo pravo da zahteva, u roku od jedne godine od dana prestanka važenja
žiga, da se žig, uz ponovno podnošenje prijave, ponovo registruje na njegovo
ime, za istu robu, odnosno usluge); odricanjem - ako se nosilac žiga odrekne
svog prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu podneska
o odricanju; na osnovu odluke državnog organa (suda ili organa uprave), u
sluajevima predvienim ovim ZOŽ - danom odreenim tom odlukom; ako
je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava
(danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica). Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako nadležni
organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu utvrdi da je
u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom.
Žig prestaje oglašavanjem ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno
meunarodno registrovanje žiga za Srbiju u celini ili samo za neku robu,
odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donošenja rešenja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga predvieni ovim zakonom. Rešenje o priznanju
kolektivnog žiga i rešenje o priznanju žiga garancije oglasie se ništavim ako
se utvrdi da je opšti akt o kolektivnom žigu i opšti akt o žigu garancije, odnosno njihove izmene, u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom. Rešenje
o priznanju žiga, odnosno meunarodno registrovanje žiga za Srbiju, može
se oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to po službenoj dužnosti,
na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odnosno državnog
tužioca.
2.2. PRAVO NA DIZAJN
2.2.1. Pojam
Pravo na dizajn je pravo koje štiti spoljašnji oblih proizvoda (sliku ili
telo). Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, koji je odreen njegovim vizuelnim karakteristikama,
posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od
kojih je proizvod sainjen, ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom. Proizvod može biti industrijski ili zanatski predmet. Svojstvo proizvoda
imaju i delovi koji su namenjeni za spajanje u složeni proizvod, pakovanje
proizvoda, graki simboli i tipografski znaci, iskljuujui kompjuterske programe. Složeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od više delova koji
mogu da budu zamenjeni i koji omoguavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
253
2.2.2. Predmet zaštite
Dizajn se štiti iskljuivim pravom (pravom na dizajn) ako je nov i ako
ima individualni karakter.
Dizajn je nov ako identian dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana
podnošenja prijave za priznanje tog dizajna, ili ako ne postoji ranije podneta
prijava za priznanje identinog dizajna. Dizajni se smatraju identinim ako se
razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako
informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje dizajne.
Dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja
na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog korisnika ostavlja bilo koji drugi dizajn, a koji je postao dostupan javnosti pre
dana podnošenja prijave za priznanje, ili dana priznatog prava prvenstva suprotstavljenog dizajna.
Prilikom utvrivanja individualnog karaktera dizajna uzima se u obzir
stepen slobode i objektivno ogranienje autora prilikom stvaranja dizajna
konkretnog proizvoda, prouzrokovano tehnološkim i funkcionalnim karakteristikama tog proizvoda.
Za dizajn, primenjen na proizvodu, ili sadržan u proizvodu koji ini sastavni deo složenog proizvoda, smatra se da je nov i da ima individualni karakter: 1) ako sastavni deo koji je ugraen u složeni proizvod ostaje vidljiv
tokom redovne upotrebe složenog proizvoda, i 2) ako vidljive karakteristike
sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera.
Pravom na dizajn ne može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda koji
je iskljuivo odreen tehnikom funkcijom proizvoda. Pravom na dizajn ne
može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda koji mora da bude reprodukovan u svom tanom obliku i dimenzijama, kako bi se omoguilo da bude
mehaniki povezan sa, ili postavljen u, oko ili uz drugi proizvod, tako da
svaki proizvod može da obavlja svoju funkciju.
2.2.3. Dizajn koji ne može da se zaštiti
Ne može da se zaštiti dizajn: 1) ije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili moralu; 2) koji povreuje autorsko pravo ili prava
industrijske svojine drugog lica; 3) koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podražavanje, osim
po odobrenju nadležnog organa; 4) koji predstavlja lik nekog lica, osim uz
izriitu saglasnost tog lica.Dizajn koji predstavlja lik umrlog lica može da se
zaštiti samo po pristanku njegovih roditelja, branog druga i dece.Dizajn koji
254
PRIVREDNO PRAVO
predstavlja lik istorijske ili druge umrle znamenite linosti može da se zaštiti
uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do treeg stepena
srodstva.
2.2.4. Subjekti zaštite
Pravo na zaštitu dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, u sluajevima predvienim ovim zakonom. Strana
zika i pravna lica u pogledu zaštite dizajna uživaju ista prava kao i domaa
zika i pravna lica, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela
uzajamnosti.Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost
poziva.
2.2.5. Trajanje zaštite
Pravo na dizajn stie se upisom u Registar dizajna i traje 25 godina
od dana podnošenja prijave, pod uslovom da se plaaju propisane takse za
održavanje prava. Ovo pravo važi od dana podnošenja prijave dizajna organu
uprave nadležnom za poslove intelektualne .
2.2.6. Postupak zaštite
2.2.6.1. Uopšte
Pravna zaštita dizajna ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ
uprave.Upravni akti tog organa su konani i protiv njih se može voditi upravni spor pred nadležnim sudom.
Organ uprave vodi Registar domaih prijava za priznanje dizajna i Registar meunarodnih prijava za priznanje dizajna i Registar dizajna. Ovi registri su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisustvu službenog lica.Spise registrovanih dizajna zainteresovana lica mogu da
razgledaju na usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica. Nadležni organ
dužan je da zainteresovanim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i
informacije o priznatim pravima na dizajn.
Nosilac prava na dizajn, odnosno podnosilac prijave za priznanje prava
na dizajn, može da podnose zahtev za meunarodno registrovanje dizajna,
peko nadležnog organa uprave, u skladu sa meunarodnim ugovorima.
Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora
zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili
domai advokat.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
255
U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se zika i pravna
lica koja ispunjavaju uslove predviene zakonom kojim se ureuju patenti.
Prijava za priznanje prava na dizajn
Postupak za priznanje prava na dizajn pokree se prijavom za priznanje
prava na dizajn. Prijava mora da sadrži: 1) zahtev za priznanje prava na dizajn; 2) opis dizajna; 3) dvodimenzionalni prikaz dizajna. Zahtev za priznanje
prava na dizajn sadrži podatke odreene lanom 19. Zakona o pravnoj zaštiti
dizajna (ZPZD).
Opis dizajna treba da bude precizan i sažet opis ukupnog spoljašnjeg
izgleda predmeta zaštite, zasnovan na podnetom prikazu, koji se vidi stalno ili
prilikom njegove redovne upotrebe i da ispunjava druge propisane uslove.
Prikaz dizajna treba da bude takav da se svi detalji dizajna jasno vide i
da, u pogledu kvaliteta i drugih tehnikih zahteva, ispunjava propisane uslove. Ako je u pitanju prijava dvodimenzionalnog dizajna, kao prikaz se može
dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzorak) prijavljenog dizajna, s tim da
se najdocnije u roku od šest meseci od dana podnošenja prijave nadležnom
organu mora dostaviti navedeni prikaz.
Za priznanje datuma podnošenja prijave potrebno je da prijava podneta
nadležnom organu na taj datum sadrži: 1) naznaenje da se traži priznanje
prava na dizajn; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave;
3) prikaz. Prijava kojoj je priznat datum podnošenja upisuje se u odgovarajui
registar prijava.
Podnosilac prijave uživa od datuma podnošenja prijave pravo prvenstva
u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnije podnela prijavu.
2.2.6.2. Meunarodno pravo prvenstva
Pravnom ili zikom licu koje je podnelo urednu prijavu dizajna sa
dejstvom u nekoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnošenja te prijave ako u Srbiji za isti dizajn podnese prijavu u roku od šest meseci od dana
podnošenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje
dizajna naznaava se datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podnesena. Urednom prijavom smatra se svaka prijava koja ispunjava
uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje lanice Pariske
unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema
meunarodnom ugovoru zakljuenom izmeu ovih zemalja, bez obzira na
docniju pravnu sudbinu te prijave. Pravno ili ziko lice dužno je da, u roku
od tri meseca od dana podnošenja prijave u Srbiji, dostavi nadležnom or256
PRIVREDNO PRAVO
ganu prepis prijave, overen od nadležnog organa zemlje lanice Pariske unije,
Svetske trgovinske organizacije, odnosno meunarodne organizacije kojoj je
ta prijava podnesena.
2.2.6.3. Sajamsko pravo prvenstva
Podnosilac prijave koji je, u roku od tri meseca pre dana podnošenja
prijave, na domaem sajmu ili izložbi meunarodnog karaktera, ili u nekoj
drugoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije izlagao
dizajn, može da u prijavi traži priznanje prava prvenstva od dana prvog izlaganja tog dizajna. U prijavi se ne može naknadno izmeniti prikaz dizajna
tako da se po svom obimu i sadržini bitno razlikuje od onog koji je odreen
opisom dostavljenim prilikom podnošenja prijave. Prijave se ispituju po redosledu odreenom datumom njihovog podnošenja.
2.2.6.4. Ispitivanje prijave. Odluivanje o prijavi
Organ uprave ispituje urednost podnesene prijave. Prijava je uredna
ako sadrži sastojke propisane ZPZD i ako dostavljen dokaz o uplati takse
za prijavu. Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadležni organ e pismeno, uz
navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadležni
organ odredi. Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili
ne plati propisane takse, nadležni organ e prijavu odbaciti zakljukom. Ako
je prijava uredna nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje
prava na dizajn.
Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje prava na dizajn,
nadležni organ e pismeno obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog
kojih se pravo na dizajn ne može priznati i pozvae ga da se, u roku koji
nadležni organ odredi, izjasni o tim razlozima.
Nadležni organ e rešenjem odbiti zahtev za priznanje prava na dizajn
ako se podnosilac prijave uopšte ne izjasni, ili ako se izjasni, a nadležni organ
i dalje smatra da se pravo na dizajn ne može priznati.
Do okonanja postupka, prijava za priznanje prava na dizajn može se
pretvoriti u prijavu za priznanje patenta, odnosno malog patenta.
Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadležni organ
zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih pet godina
zaštite i troškove objave dizajna i da dostavi dokaze o izvršenim uplatama.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim
uplatama, smatrae se da je prijava povuena.
Kada podnosilac prijave dostavi dokaze o izvršenim uplatama nadležni
organ priznato pravo na dizajn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
257
dizajna, a nosiocu dizajna izdaje ispravu o dizajnu. Isprava o dizajnu ima
karakter rešenja u upravnom postupku. Priznato pravo na dizajn objavljuje se
u službenom glasilu nadležnog organa.
2.2.6.5. Sadržina, obim i ogranienje prava na dizajn
Nosilac prava na dizajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskorišavanje
zaštienog dizajna i da to pravo uskrati svakom treem licu. Ekonomsko
iskorišavanje dizajna je industrijska i zanatska izrada proizvoda za tržište,
na osnovu primene zaštienog dizajna, kao i: 1) upotreba takvog proizvoda u privrednoj delatnosti; 2) skladištenje takvog proizvoda radi njegovog
stavljanja u promet; 3) ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u
promet; 4) stavljanje u promet takvog proizvoda; 5) uvoz takvog proizvoda i
6) izvoz takvog proizvoda.
Autor dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno je pravo autora
dizajna da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o dizajnu.Imovinsko je pravo autora da uživa ekonomsku korist od iskorišavanja
zaštienog dizajna.
Obim prava koja se stiu na osnovu priznatog dizajna odreen je
sadržinom opisa dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu.
Pravo na dizajn ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma
priznatog prava prvenstva prijave u zemlji ve otpoelo korišenje istog
dizajna u proizvodnji, ili je izvršilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje
takvog korišenja (pravo ranije upotrebe).
Nosilac prava na dizajn ne može da zabrani treem licu: 1) radnje
uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe i 2) radnje umnožavanja
u svrhu poduavanja ili citiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu
sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugrožavaju normalno
iskorišavanje dizajna, kao i da je navedeno odakle je dizajn preuzet.
Pravo na dizajn ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji
su proizvedeni na osnovu zaštienog dizajna, a koji sainjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno
služe iskljuivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja lanica Pariske unije ili
Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili sluajno nae na
teritoriji Srbije.
Odredbe ovog zakona nee uticati na postojea prava vezana za žigove,
patente ili male patente. Dizajn zaštien po odredbama ZPZD uživa zaštitu i
na osnovu zakona kojim se ureuje autorsko pravo od datuma kada je dizajn
nastao, odnosno od kada je izražen u odreenoj formi.
258
PRIVREDNO PRAVO
2.2.6.6. Promet prava
Pravo na dizajn ili pravo iz prijave mogu da budu predmet ugovora o
prenosu prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl. Ugovor o prenosu ovih prava mora biti pisan i upisuju u Registar. Ugovori koji nisu upisani u registar
nemaju pravno dejstvo prema treim licima.
Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave mogu ugovorom o prenosu
prava da prenesu pravo na dizajn, odnosno pravo iz prijave. Ugovor mora biti
pisan, a sadrži naznaenje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, kao i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave može, na osnovu ugovora
o licenci da ustupi pravo korišenja prava na dizajn, odnosno prava iz prijave.
Ugovor se zakljuuje se u pismenoj formi a mora da sadrži: naznaenje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, vreme trajanja
licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
2.2.6.7. Graanskopravna zaštita dizajna
Sudskim putem dizajn se štiti podnošenjem: 1) tužbe za otklanjanje
povrede prava na dizajn i 2) tužbe za utvrivanje autorstva.
Tužba za otklanjanje povrede prava na dizajn podnosi se u sluaju
povrede prava na dizajn ili prava iz prijave. Povredom prava na dizajn smatra se svako neovlašeno iskorišavanje zaštienog dizajna, neovlašeno objavljivanje predmeta prijave i podražavanje zaštienog dizajna.Tužbu zbog
povrede prava na dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave, nosilac prava
na dizajn i sticalac iskljuive licence. Ova tužba može da se podnese u roku
od tri godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i uinioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put uinjena.
Tužbom za otklanjanje povrede prava na dizajn tužilac može da zahteva:
1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) uništenje ili
preinaenje predmeta kojima je izvršena povreda prava; 4) uništenje ili
preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima
je izvršena povreda prava, ako je to neophodno za zaštitu prava; 5) naknadu
imovinske i neimovinske (moralne) štete i opravdanih troškova postupka; 6)
objavljivanje presude o trošku tuženog; 7) davanje podataka o treim licima
koja su uestvovala u povredi prava. Lice koje povredi pravo na dizajn odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda prava na
dizajn uinjena namerno, tužilac može od tuženog, umesto naknade imovinske štete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korišenje dizajna. Postupak po ovoj je hitan.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
259
Tužbu za utvrivanje autorstva podnosi: 1) lice koje sebe smatra autorom
dizajna ili 2) njegov pravni sledbenik. Tužilac može tužbom da zahteva od
suda: 1) da utvrdi da je on autor dizajna koji je predmet prijave, ili priznatog
prava na dizajn, 2) da bude naveden kao autor u prijavi i svim drugim dokumentima, kao i u odgovarajuim registrima, 3) objavljivanje presude o
trošku tuženog i 4) naknadu moralne i imovinske štete i troškova postupka.
Podnošenje ove tužbe nije vezano za rok (neogranieno je).
2.2.6.8. Prestanak prava
Pravo na dizajn prestaje: 1) neplaanjem takse (ako vlasnik prava na
dizajn propusti da plati propisanu taksu za održavanje prava - narednog
dana od dana isteka roka za plaanje); 2) odricanjem (ako se vlasnik odrekne prava - narednog dana od dana predaje nadležnom organu podneska o
odricanju; 3) odlukom državnog organa (na osnovu sudske odluke ili odluke
nadležnog organa, u sluajevima predvienim ovim zakonom - danom koji
je odreen tom odlukom); 4) prestankom nosioca prava (ako je prestalo da
postoji pravno lice ili ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava - danom
prestanka pravnog lica, odnosno smrti zikog lica, osim ako pravo na dizajn
nije prešlo na pravne sledbenike ovih lica) i 5) ništavošu rešenja o priznanju
prava na dizajn, odnosno meunarodnog registrovanja (ništavost mogu isticati: zainteresovano lice ili javni tužilac, za svo vreme važenja prava na
dizajn). Ništavost deluje ex nunc (unazad, retroaktivno) tako da se smatra da
priznato pravo na dizajn nije ni postojalo. Svi ostali razlozi prestanka prava
na dizajn deluju ex tunc (za ubudue) tako da sva dejstva priznatog dizajna do
prestanka proizvode dejstva.
2.3. PRAVO NA ZAŠTITU OZNAKE GEOGRAFSKE POREKLA
2.3.1. Predmet i uslovi zaštite
Oznake geografskog porekla su imena porekla i geografske oznake za
obeležavaje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda
domae radinosti i usluga (l. 1. i 2. ZOGP).
Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i
usluga.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji služi
da oznai proizvod koji odande potie, iji su kvalitet i posebna svojstva
260
PRIVREDNO PRAVO
iskljuivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne
i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na
odreenom ogranienom podruju. Oznaku geografskog porekla ini i naziv
koji nije administrativni geografski naziv odreene zemlje, regiona ili lokaliteta, koji je dugom upotrebom u prometu postao opštepoznat kao tradicionalni naziv proizvoda koji potie sa tog podruja, ili je u pitanju istorijski naziv
tog podruja, ako ispunjava uslove za zaštitu prema ZOGP.
Geografska oznaka je oznaka koja identikuje odreenu robu kao robu
poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije,
gde se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe suštinski
mogu pripisati njenom geografskom poreklu.
Ako su nazivi dva ili više mesta odakle proizvod potie identini, ili gotovo identini u pisanom ili izgovorenom obliku (homonimni nazivi), zaštita
takvih geografskih naziva bie priznata svim zainteresovanim licima koja
ispunjavaju uslove propisane ZOGP, na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tretiranja proizvoaa na tržištu i istinitog obaveštavanja potrošaa,
osim kada to može da izazove zabunu u javnosti o tanom geografskom
poreklu proizvoda.
2.3.2. Nazivi koji se ne mogu zaštititi
Oznakom geografskog porekla ne može da se zaštiti naziv: 1) koji je
protivan javnom poretku ili moralu; 2) koji predstavlja ime zaštiene biljne
sorte ili životinjske vrste; 3) iji izgled ili sadržaj može da stvori zabunu kod
potrošaa u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, naina proizvodnje ili drugih karakteristika proizvoda; 4) koji predstavlja taan naziv zemlje, regiona
ili lokaliteta sa koga proizvod potie, ali koji kod potrošaa izaziva lažnu
predstavu da proizvod potie iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta; 5) koji
je usled dugotrajne upotrebe postao generian, odnosno uobiajen naziv za
oznaavanje odreenog proizvoda; 6) koji nije zaštien, ili je prestao da bude
zaštien u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.
Zakon o oznakama geografskog porekla ne štiti se oznaka geografskog
porekla za proizvod od vinove loze ako je ta oznaka identina sa imenom
sorte groža koja je postojala na teritoriji Srbije i Crne Gore pre 1. januara
1995. godine (lan 7. stav 2. ZOGP).
2.3.3. Postupak zaštite
Pravna zaštita oznaka geografskog porekla ostvaruje se u upravnom
postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije. Odluke koji donosi taj
organ konane su i protiv njih se može voditi upravni spor.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
261
Nadležni organ vodi Registar prijava imena porekla, Registar prijava
geografskih oznaka, Registar prijava za priznanje statusa ovlašenih korisnika imena porekla, Registar prijava za priznanje statusa ovlašenih korisnika
geografskih oznaka, Registar imena porekla, Registar geografskih oznaka,
Registar ovlašenih korisnika imena porekla i Registar ovlašenih korisnika
geografskih oznaka. Registri imaju status javnih knjiga i zainteresovana lica
mogu da ih razgledaju u prisustvu službenog lica.
Ovlašeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno podnosilac prijave za priznanje statusa ovlašenog korisnika oznake geografskog
porekla može da podnese zahtev za meunarodno registrovanje u skladu
sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Srbiju i Crnu Goru. Zahtev za
meunarodno registrovanje, podnosi se preko nadležnog organa.
Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadležnim organom mora
zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili
advokat. U Registar zastupnika koji vodi nadležni organ upisuju se zika
i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrene zakonom kojim se ureuju
patenti.
2.3.4. Postupak po prijavi oznake geografskog porekla
Postupak za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake
pokree se prijavom. Prijavu imena porekla, odnosno geografske oznake mogu
da podnesu: 1) domaa zika ili pravna lica koja na odreenom geografskom podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog podruja ili udruženja tih lica, privredne komore, udruženja potrošaa i
državni organi zainteresovani za zaštitu imena porekla, odnosno geografske
oznake u okviru svojih aktivnosti; 2) strana zika ili pravna lica, odnosno
strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u
zemlji porekla, kada to proizilazi iz meunarodnih ugovora.
Zaštita oznaka geografskog porekla ostvaruje se: 1) podnošenjem prijave imena porekla, odnosno geografske oznake i 2) podnošenjem prijave
za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla odnosno geografske
oznake.
Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake može da se odnosi
samo na jednu oznaku ili ime geografskog podruja i samo na jednu vrstu proizvoda. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora sadržavati: 1)
zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) opis
geografskog podruja; 3) podaci o specinim karakteristikama proizvoda.
Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake
sadrži sastojke odreene lanom 16. stav 1. ZOGP. Pored navedenih sasto262
PRIVREDNO PRAVO
jaka, zahtev sadrži i naznaenje ovlašene organizacije koja vrši kontrolu
kvaliteta proizvoda, a može da sadrži i izgled geografske oznake, ako pored
rei sadrži i eventualne gurativne delove, ili samo gurativne delove koji su
podobni da identikuju geografsko poreklo odreene robe.
Opis geografskog podruja sadrži podatke o geografskom podruju sa
koga potie proizvod i obuhvata bliže odreenje administrativnih granica tog
podruja, geografsku mapu tog podruja i podatke o geografskim i ljudskim
faktorima koji prouzrokuju specine karakteristike, kvalitet ili reputaciju
proizvoda u pitanju.
Podaci o specinim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju prijava geografske oznake, sadrže opis naina proizvodnje proizvoda, precizno
naznaenje specinih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, ukljuujui i podatke o steenoj reputaciji, odredbe o tome ko ima pravo na upotrebu geografske oznake i pod kojim uslovima, kao i odredbe o pravima i obavezama
korisnika geografske oznake. Podaci o specinim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju prijava imena porekla, podnose se u vidu elaborata o
nainu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda i
naroito sadrži podatke odreene lanom 18. stav 2. ZOGP.
Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora imati sastojke
propisane ZOGP, a zavodi se u odgovarajui registar prijava. Ako prijava ne
sadrži sastojke (što nije otklonjeno ni posle traženja organa uprave), nadležni
organ e zakljukom odbaciti prijavu.
Organ uprave ispituje urednost prijave imena porekla, odnosno geografske oznake. Ako je prijava imena porekla, odnosno geografske oznake uredna, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za registrovanje imena
porekla, odnosno geografske oznake. Nadležni organ e rešenjem odbiti registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake za to nisu ispunjeni
uslovi propisani ZOGP.
Do okonanja postupka, na zahtev podnosioca prijave imena porekla ili
geografske oznake, uz plaanje propisane takse, prijava imena porekla može
da se pretvori u prijavu geografske oznake, i obrnuto.
2.3.5. Rešenje o registrovanju i upis u odgovarajui registar
Ako nadležni organ nae da prijava imena porekla, odnosno geografske
oznake ispunjava uslove za registrovanje imena porekla, odnosno geografske
oznake koji su propisani ZOGP, nadležni organ e doneti rešenje o registrovanju imena porekla, odnosno geografske oznake, i predmetno ime porekla,
odnosno geografsku oznaku, sa propisanim bibliografskim podacima upisati
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
263
u Registar imena porekla, odnosno Registar geografskih oznaka. Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka objavljuje se u
službenom glasilu nadležnog organa.
2.3.6. Trajanje imena porekla, odnosno geografske oznake
Trajanje registrovanog imena porekla, odnosno registrovane geografske
oznake nije ogranieno.
2.3.7. Postupak po prijavi za priznanje statusa ovlašenog
korisnika oznake geografskog porekla
Postupak za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake pokree se prijavom za priznanje statusa ovlašenog
korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake. Prijavu za priznanje
statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake
mogu da podnesu zika ili pravna lica koja na odreenom geografskom
podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog
podruja, kao i udruženja tih zikih i pravnih lica.
Za podnošenje prijave za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake, plaa se propisana taksa.
Bitni delovi prijave za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake su: 1) zahtev za priznanje statusa
ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) dokaz o
obavljanju odreene delatnosti na odreenom geografskom podruju.
Bitan deo prijave za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla je i dokaz o izvršenoj kontroli kvaliteta proizvoda od strane ovlašene organizacije navedene u prijavi imena porekla.
Zahtev za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake sadrži: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) geografski
naziv koji se štiti; 3) vrstu proizvoda koji se obeležava odreenim geografskim nazivom; 4) naziv podruja ili mesta odakle proizvod potie; 5) nain
obeležavanja proizvoda; 6) izgled geografske oznake ili imena porekla; 7)
naznaenje specinih karakteristika proizvoda; 8) potpis podnosioca prijave;
9) dokaz o plaenoj propisanoj taksi. Zahtev za priznanje statusa ovlašenog
korisnika imena porekla, pored ovih sastojaka, sadrži i naznaenje ovlašene
organizacije koja vrši kontrolu kvaliteta proizvoda.
Prijava za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake zavodi se u odgovarajui registar prijava ako sadrži
bitne delove propisane lanom 28. ZOGP.
264
PRIVREDNO PRAVO
Nadležni organ e rešenjem odbiti priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake ako za to nisu ispunjeni uslovi
odreeni ZOGP.
Ako prijava za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla,
odnosno geografske oznake ispunjava uslove koji su propisani ZOGP, da se
podnosiocu prijave prizna status ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, nadležni organ e zakljukom pozvati podnosioca prijave da plati taksu za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena porekla,
odnosno geografske oznake, za prve tri godine i troškove objave podataka o
ovlašenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake, i da dostavi
dokaze o izvršenim uplatama. Ako podnosilac prijave u roku od 30 dana ne
dostavi dokaze da je izvršio ove uplate, prijava e se smatrati povuenom, o
emu se donosi zakljuak.
Kada podnosilac prijave za priznanje statusa ovlašenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake, dostavi dokaze o izvršenim uplatama,
nadležni organ donosi rešenje o priznanju statusa ovlašenog korisnika imena
porekla, odnosno geografske oznake i priznati status podnosioca prijave, sa
propisanim bibliografskim podacima, upisuje u Registar ovlašenih korisnika
imena porekla, odnosno Registar ovlašenih korisnika geografskih oznaka.
Ovlašenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake izdaje
se isprava o statusu ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske
oznake, a propisani podaci o priznatom statusu objavljuju se u službenom
glasilu.
2.3.8. Trajanje statusa ovlašenog korisnika
Status ovlašenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake
traje tri godine od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlašenih korisnika imena porekla, odnosno Registar ovlašenih korisnika geografskih
oznaka. Ovaj status se može, na zahtev ovlašenog korisnika, uz podnošenje
dokaza o ispunjavanju uslova propisanih ZOGP i plaenoj propisanoj taksi,
da bude obnovljen neogranien broj puta, sve dok traje odgovarajue ime
porekla, odnosno geografska oznaka.
2.3.9. Sadržina i obim prava oznake geografskog porekla
Registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku, mogu da koriste
samo lica kojima je priznat status ovlašenih korisnika tog imena porekla,
odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovarajui registar.
Ovlašeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake, imaju pravo
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
265
da ime porekla, odnosno geografsku oznaku koriste za obeležavanje proizvoda na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi. Ovo pravo
obuhvata i upotrebu imena porekla, odnosno geografske oznake na ambalaži,
katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude,
uputstvima, raunima, poslovnoj prepisci i drugim oblicima poslovne dokumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda obeleženih tim imenom porekla,
odnosno tom geografskom oznakom. Ovlašeni korisnici imena porekla imaju iskljuivo pravo da svoj proizvod obeležavaju oznakom “kontrolisano ime
porekla”.
Lica koja nemaju status ovlašenih korisnika imena porekla, odnosno
geografske oznake, ne smeju da koriste registrovano ime porekla, odnosno
registrovanu geografsku oznaku, njen prevod, transkripciju ili transliteraciju,
ispisanu bilo kojim tipom slova, u bilo kojoj boji, ili izraženu na bilo koji drugi nain, za obeležavanje proizvoda, i ako se toj geografskoj oznaci, odnosno
imenu porekla, dodaju rei “vrsta”, “tip”, “nain”, “imitacija”, “po postupku”
i slino, ak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda.
2.3.10. Zabrana prenosa
Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka ne
može da bude predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i
slino. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska
oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog žiga, takav žig ne može da se
prenosi, ustupa, daje u zalogu i slino.
2.3.11. Prestanak prava na oznaku geografskog porekla
Oznaka geografskog porekla prestaje: 1) prestankom imena porekla,
odnosno geografske oznake u zemlji porekla; 2) prestankom geografske
oznake na osnovu sudske odluke (po zahtevu zainteresovanog lica , ako je
odreena oznaka postala generina, odnosno uobiajen naziv za odreeni
proizvod); 3) odricanjem ovlašenog korisnika; 4) ukidanjem prava (ako
nadležni organ utvrdi da su prestali da postoje uslovi na osnovu kojih je pravo
priznato) i 5) poništenjem rešenja kojim je priznato pravo na oznaku geografskog porekla.
2.3.12. Graanskopravna zaštita
U sluaju povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, tužilac može tužbom da zahteva: 1) utvrenje povrede imena
porekla, odnosno geografske oznake; 2) prestanak povrede imena porekla,
266
PRIVREDNO PRAVO
odnosno geografske oznake; 3) uništenje ili preinaenje predmeta kojima je
izvršena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake; 4) uništenje ili
preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima
je izvršena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake, ako je to
neophodno za spreavanje povrede; 5) naknadu imovinske štete i opravdanih
troškova postupka; 6) objavljivanje presude o trošku tuženog; 7) davanje
podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi geografske oznake,
odnosno imena porekla.
Lice koje povredi registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku
odgovara za štetu po opštim pravilima o naknadi štete. Ako je povreda registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake uinjena namerno,
tužilac može da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne štete i izmakle
dobiti.
Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake,
smatra se svako neovlašeno korišenje imena porekla, odnosno geografske
oznake od strane bilo kog uesnika u prometu. Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, smatra se i podražavanje tog imena
porekla, odnosno geografske oznake.
Tužbu zbog povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske
oznake mogu da podnesu: 1) lica ovlašena da podnesu prijavu imena porekla
odnosno geografske oznake (lan 14. ZOGP), 2) ovlašeni korisnici imena
porekla, odnosno geografske oznake i 3) javni tužilac. Tužba se može podneti
u subjektivnom roku roku od tri godine od dana kada je tužilac saznao za
povredu i uinioca, a najdocnije u roku od pet godina (objektivni rok) od dana
kada je povreda prvi put uinjena.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
267
Glava trea
UGOVORI U PRIVREDI
I.
POJAM UGOVORA U PRIVREDI
Ugovori u privredi su ugovori koje zakljuuju privredni subjekti
meusobno u vršenju privredne delatnosti iz predmeta svog poslovanja
ili su u vezi sa tim delatnostima. Bitna obeležja ovog ugovora odreena
su privrednim subjektima i predmetom ugovora.406 ZOO nije poimenino
oznaio koji ugovori se smatraju kao ugovori u privredi. U našem pravu
ugovor u privredi je odreen prema mešovitom sistemu. Mešoviti sistem
predstavlja kombinaciju subjektivnih i objektivnih sastojaka.407 S obzirom na subjektivne sastojke, zakljuen je ugovor u privredi: 1) ako su
obe ugovorne strane privredna društva ili druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost; 2) ako su obe strane u ugovoru preduzetnici koji
obavljaju privrednu delatnost; 3) ako je jedna strana u ugovoru privredno
društvo ili drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost, a druga
strana preduzetnik. Objektivni sastojci proizilaze iz zahteva ZOO da
ugovor zakljue privredni subjekti meusobno, u obavljanju delatnosti
koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.408 Privredna delatnost je društvena aktivnost iji je rezultat
proizvodnja ili promet proizvoda i usluga, kao i njihova raspodela.409 Naše
pravo nije, prema tome, prihvatilo postojanje jednostranog trgovakog
posla - da se samo na jednu stranu koja je privredni subjekat primene
posebna pravila ugovora u privredi.
268
PRIVREDNO PRAVO
II.
OSNOVNA OBELEŽJA UGOVORA U PRIVREDI
Ugovori u privredi mogu biti osnovni i sporedni (pomoni). Osnovne
ugovore u privredi zakljuuju privredni subjekti ako se oni odnose na predmete njihovog poslovanja. Sporedni ugovori u privredi zasnivaju se izmeu
privrednih subjekata u vezi sa delatnostima koje ine predmete njihovog poslovanja. Za izvoaa radova je ugovor o graenju osnovni ugovor u privredi,
a ugovor o prodaji, na osnovu koga su kupili barake ili kontejnere za stanovanje radnika, je sporedni ugovor u privredi.
ZOO je, po pravilu, jedinstveno regulisao ugovore i druge pravne poslove privrednog i graanskog prava. Odredbe tog zakona koje se odnose na
ugovore u privredi primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore
u privredi nije izriito drukije odreeno, s tim što se odredbe ZOO koje se
odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove.
Ugovori u privredi se odlikuju osobinama koje ih, ipak, izdvajaju od
ugovora graanskog prava. Oni uvek imaju za predmet promet robe ili obavljanje odreenih usluga. Iako je izvor prava za ugovore u privredi i graanske
ugovore, po pravilu, zajedniki sve više se poveava broj posebnih izvora
privrednog prava. Tako su posebnim zakonima regulisani pojedini ugovori
u privredi kao na primer: u železnikom, drumskom, pomorskom, renom i
vazdušnom saobraaju. Ugovorno privredno pravo jednim delom stvaraju i
sami privredni subjekti ili njihova struna udruženja. Ispoljavaju se u obliku
opštih uslova poslovanja, uzansi (opštih i posebnih) i privrednih obiaja.
Meunarodno privredno ugovorno pravo se sve više unikuje donošenjem
konvencija koje regulišu prodaju robe, prevoz robe i putnika, pružanje usluga,
ek, menicu itd.410
Ugovori u privredi su masovni u pravnom prometu zbog ega se esto
zakljuuju putem opšte (generalne) ponude, uz korišenje unapred pripremljenih obrazaca (formulara). To su teretni ugovori i privredni subjekti ih
zakljuuju sa ciljem sticanja prota. Iskljuena je mogunost zakljuenja
dobroinih ugovora. Neki ugovori mogu biti zakljueni samo u privrednom
pravu (ugovor o štediciji, o trgovinskom zastupanju, o komisionu itd). Zbog
specinosti privrednopravnih odnosa ZOO je predvideo i neke posebne
odredbe koje važe samo za privredne subjekte. Tako je u izvršenju svojih
obaveza privredni subjekat u obavezi da postupa sa pažnjom dobrog privrednika; kad je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu
odreene robe, smatra se da je ponueni (koji uti) prihvatio ponudu koja
se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio; u
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
269
sluaju ugovora u privredi, poverilac može poveriti stvar javnom skladištu
na uvanje za raun poverioca, što proizvodi dejstvo polaganja kod suda; o
vidljivim nedostacima stvari kod ugovora u privredi, kupac je dužan obavestiti porodavca bez odlaganja itd.
Sporove koji proistiu iz ugovora u privredi rešavaju trgovinski sudovi. Posebna pravila postupka pred trgovinskih sudovima (ukljuujui i
krae rokove za izjavljivanje pravnih lekova) omoguavaju brže rešavanje
privrednih sporova.
III.
UGOVOR O PRODAJI U PRIVREDI
1. Pojam, osobine
Ugovorom o prodaji u privredi obavezuje se prodavac da kupcu preda
robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio pravo (npr. pravo industrijske svojine), a kada vršenje tog prava zahteva držanje robe da mu preda i robu, dok se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme
robu.411 Ovaj ugovor zakljuuju izmeu sebe privredni subjekti (privredna
društva, preduzetnici, zadruge itd.), a ima za predmet prodaju robe. Prodaja
robe je osnovni ugovor od svih ugovora u privredi.412
Prodaja je u rimskom pravu oznaavana kao kupoprodaja (emptio venditio).413 Iako su evropske zemlje (izuzimajui Veliku Britaniju) nastavile pravnu tradiciju rimskog prava, za oznaavanje prodaje ne koriste isti
naziv. Tako, FGZ, i IGZ ovaj ugovor nazivaju “prodaja”. OIZ AGZ i NGZ
oznaavaju ga izrazom “kupovina”, dok SGZ koristi izraz “prodaja i kupovina”. GZRF, ŠvZO i GKH prodaju oznaavaju kao “kupovinu i prodaju”.
Izraz “prodaja” usvojio je ZOO (l. 454 - 551), ali nedosledno. Naime, ZOO
je odredbama l. 534 - 537 regulisao “kupovinu na probu”. Pre donošenja i
stupanja na snagu ZOO u propisima, pravnoj teoriji i praksi korišen je izraz
“kupoprodaja” ili “kupovina i prodaja” (na primer, u Opštim uzansama za
promet robom).
Pravne osobine. Ugovor o prodaji je neformalan (zakonska pisana forma propisana je za ugovore o prodaji nepokretnih stvari - lan 455. ZOO),
imenovan, dvostranoobavezan, teretan, kauzalan, komutativan, sa trenutnim ili trajnim izvršenjem obaveza, sa sporazumno odreenom sadržinom
ili po pristupu.414
270
PRIVREDNO PRAVO
2. Sastojci ugovora
Bitni sastojci ugovora o prodaji su roba i cena.415 Prodaja u privredi je
punovažna i kada u njoj cena nije odreena, jer je zakonom predvieno na
koji nain e se cena odrediti. Strane svojom voljom mogu odrediti da su i
drugi sastojci ugovora o prodaji bitni. Ugovor je zakljuen kad su se strane
saglasile o njegovim bitnim sastojcima.
Prirodni sastojci su svojstveni odreenom ugovoru i kada ih on ne sadrži.
Prodavac je, tako, dužan predati robu kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa
njenim pripacima. Predaja robe vrši se u mestu sedišta prodavca. Takoe,
prodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke robe na osnovu l. 478
- 515. ZOO i kada strane ugovorom nisu regulisale ove odnose.
Sluajne sastojke ugovora strane predviaju svojom voljom i oni se nikad ne podrazumevaju. Punovažni ako su mogui i dopušteni, a ne mogu
zadirati u bitne sastojke ugovora. U ugovoru o prodaji se kao sluajni sastojci
ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, ugovorna kazna, avans itd.
3. Roba
3.1. UOPŠTE
Roba je stvar namenjena tržištu. Predmet prodaje su stvari (prvenstveno
pokretne, ali i nepokretne ako imaju svojstvo robe - na primer: stanovi ili kue
za tržište) koje su u prometu. U našem pravu ugovor o prodaji može imati za
predmet elektrinu energiju, gas, atomsku energiju itd.416 Strani i domai novac može, pod odreenim uslovima, biti predmet prodaje - na primer, zlatni
novac se prodaje za papirni novac, ili se prodaju dinari za neku stranu valutu.417 Hartije od vrednosti ne mogu biti predmet ugovora o prodaji.418 Naime,
promet hartijama od vrednosti regulisan je posebnim zakonom.
Punovažna je prodaja budue robe - one koja ne postoji u momentu
zakljuenja ugovora ve treba da se izradi ili proizvede.419 Strane mogu ugovoriti da je budua roba predmet prodaje pod suspenzivnim uslovom tako da
obaveza plaanja cene nastaje u momentu nastanka i predaje robe kupcu
(emptio rei speratae) - prodaja broda koji e se tek sagraditi. Ako roba ne
nastane kupac nije dužan platiti cenu.
Prodavac može prodati i tuu robu s obzirom da predaja robe u ugovoru o prodaji može uslediti nakon zakljuenja ugovora.420 Prodaja tue robe
obavezuje ugovorae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je roba
tua može, ako se usled toga ne ostvaruje cilj ugovora, raskinuti ugovor i
tražiti naknadu štete.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
271
Predmet prodaje može biti individualno ili generiki (po rodu) odreena
roba. Kada je u asu zakljuenja ugovora o prodaji individualno odreena
roba o kojoj je ugovor propala, ugovor o prodaji je ništav. Ukoliko je predmet obaveze prodavca generiki odreena roba propašu te robe ne prestaje
obaveza prodavca pošto rod ne propada - genera non pereunt. Ako je u
asu zakljuenja ugovora individualno odreena roba bila samo delimino
propala, kupac može raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno
sniženje cene ako delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili
ako za odreenu robu postoji takav obiaj u pravnom prometu.
Prodavac se može obavezati da e kupcu pribaviti prodato pravo. Tako
predmet ugovora o prodaji može biti prodaja prava službenosti. Vršenje tog
prava zahteva i državinu stvari pa za prodavca nastaje obaveza da kupcu
preda i državinu stvari. Ugovorom o prodaji može se prenositi neko pravo
industrijske svojine itd.
3.2. RIZIK PROPASTI ILI OŠTEENJA ROBE
Rizik sluajne propasti ili ošteenja robe koja je predmet prodaje snosi
prodavac sve dok je roba u njegovom posedu. Rizik ne prelazi na kupca ako
je on zbog nekog nedostatka predate robe raskinuo ugovor i tražio zamenu
robe. Ako predaja individualno odreene robe nije izvršena zbog docnje kupca, rizik prelazi na kupca u asu njegovog dolaska u docnju. Kad je predmet ugovora roba odreena po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je
prodavac izdvojio robu oigledno namenjenu za izvršenje predaje i o tome
poslao obaveštenje kupcu. Ukoliko zbog prirode robe odreene po rodu prodavac ne može izdvojiti jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvršio
sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti robu i o tome odaslao
obaveštenje kupcu.
Ako je pre predaje rizik sluajne propasti ili ošteenja robe prešao na
kupca, prodavac je dužan uvati robu sa pažnjom dobrog privrednika, i radi
toga preduzeti potrebne mere. Prodavac nema pravo na naknadu troškova
potrebnih radi ouvanja robe. On je ovlašen položiti robu kod suda ili je
prodati na javnoj prodaji.
4. Cena
Osnovna obaveza kupca je da isplati cenu. Cena je novani ekvivalent
za robu koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izražena u novcu.421 Ako
cena nije izražena u novcu nego u jednoj ili više stvari tada izmeu ugovornih
strana nije zakljuena prodaja nego ugovor o razmeni; zakupu ili neki drugi
272
PRIVREDNO PRAVO
imenovani ugovor.
Cena je bitan sastojak ugovora. Ona se, po pravilu, odreuje ugovorom
izriito (odreena cena) ili ugovor sadrži dovoljno podataka pomou kojih bi
se ona mogla odrediti (odrediva cena). Ako cena u ugovoru o prodaji u privredi nije odreena ili odrediva kupac je dužan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu
cenu. Razumna cena je tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ni
ona ne može utvrditi cenu e odrediti sud prema okolnostima sluaja.422
Cena je odrediva kada je odreivanje cene povereno treem licu. Ako
tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne može da je odredi,
a ugovorai se ne slože naknadno o odreivanju cene niti ugovor raskinu,
smatrae se da je ugovorena razumna cena. Ne proizvodi dejstvo odredba
ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau.423 U
tom sluaju kupac duguje cenu kao da ona nije odreena.
Kada su kupac i prodavac ugovorili tekuu cenu, kupac duguje cenu
utvrenu zvaninom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada je
trebalo da usledi ispunjenje. U odsustvu evidencija tekua cena se odreuje
na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima tržišta utvruje cena.
Sud e, prilikom odreivanja cene, uzeti u obzir obiaje važee na tržištu
mesta prodavca.
Kada je ugovorena cena vea od one koja je propisana, kupac duguje
samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio cenu ima pravo zahtevati da
mu se vrati razlika. Ukoliko je ugovorena cena niža od propisane prodavac je
ovlašen zahtevati iznos propisane cene.
5. Obaveze prodavca
Osnovne obaveze prodavca u ugovoru o prodaji su: da isporui prodatu
robu kupcu, prenese mu na robi pravo svojine i zaštiti kupca od materijalnih
i pravnih nedostataka nedostataka robe.424
5.1. ISPORUKA ROBE KUPCU
5.1.1. Uopšte
Ugovor o prodaji obavezuje prodavca da kupcu isporui robu da bi na
njoj stekao pravo svojine ili mu prenese neko drugo pravo.425 Pod pojmom
isporuka smatraju se sve radnje koje je prodavac dužan obaviti, prema ugovoru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku.426 Isporuka se razlikuje od predaje stvari (traditio) u graanskom pravu kao uslovu za sticanje
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
273
prava svojine. Zakljuenjem ugovora o prodaji u graanskom pravu nastaje
izmeu prodavca i kupca obligacioni odnos koji je osnov (titulus) za sticanje stvarnog prava na stvari ili nekog drugog prava.427 U privrednom pravu
isporuka ima prvenstveno obligaciono - pravni, a u graanskom pravu stvarno
- pravni karakter.428 Ipak, kupac kome je roba isporuena, po pravilu, na njoj
stie pravo svojine.429 Stoga se može dogoditi da je izvršena isporuka, ali da
prodavac nije predao robu kupcu da bi na njoj mogao stei pravo svojine.430
5.1.2. Nain isporuke
Isporuka robe obavlja se zikom (realnom) predajom te robe u posed sticaoca, simbolinom isporukom - predajom kupcu isprave na osnovu koje može
raspolagati sa tom robom, kao i uruenjem nekog dela stvari ili izdavajanjem
ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju stvari (na primer: predajom
kljueva skladišta, predajom robnih dokumenata: skladišnice, tovarnog lista,
teretnice itd) ili ktivnom predajom (predaja se vrši izjavama volje ugovornih
strana kojom se menja osnov držanja robe).431 Fiktivna isporuka robe može se
izvršiti kratkom rukom (traditio brevi manu) ako je kupac ve bio u državini
robe npr.: kao zakupac poslovnog prostora ili skladištar, pa kupi robu i stekne
pravo svojine u trenutku zakljuenja ugovora.432 Isporuka robe je ktivna ako
je prodavac prodao robu i na njoj preneo svojinu na kupca, ali je robu zadržao
po nekom drugom osnovu, koji je uži od prava svojine - kao skladištar, ostavoprimac itd. (constitutum possessorium). Kupac stie pravo svojine na
robi u trenutku zakljuenja ugovora o prodaji.433 Ugovorom o prodaji može
se preneti i pravo svojine na robi koju drži tree lice (npr.: skladištar, ostavoprimac, zakupac, poslugoprimac itd). Pravo svojine na robi prelazi na kupca
u trenutku zakljuenja ugovora i smatra se da je tada izvršena i isporuka (cessio vindicationis). Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve
prigovore koje je imao i prema ranijem vlasnku.434
Pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi
odgovarajui nain odreen zakonom .
Ako nije šta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz prirode konkretnog
ugovora prodavac je dužan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno
sa njenim pripacima. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od
dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda.
5.1.3. Mesto isporuke
Prodavac je dužan predati robu u mestu predvienom ugovorom. Kad
mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vrši se u mestu u kome je
prodavac u asu zakljuenja ugovora imao svoje sedište, odnosno prebivalište
274
PRIVREDNO PRAVO
(a u nedostatku ovoga svoje boravište). Ako je u vreme zakljuenja ugovora stranama bilo poznato gde se individualno odreena roba nalazi, odnosno
gde treba da bude izraena, isporuka robe vrši se u tom mestu. Isporuka robe
odreene po rodu koja se prema ugovoru ima uzeti iz odreenog stovarišta ili
mase, vrši se u mestu gde se to stovarište ili masa nalazila u trenutku zakljuenja
ugovora.
U sluaju da je, prema ugovoru o prodaji, potrebno izvršiti prevoz
robe u drugo mesto koje je razliito od mesta isporuke, a ugovorom nije
odreeno mesto ispunjenja zakljuena je distanciona prodaja. Tada se smatra da je isporuka izvršena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu (vozaru ili špediteru).435 Ukoliko postoji sumnja o tome da li
e se isporuka izvršiti u mestu otpreme ili mesu opredeljenja, isporuka e se
izvršiti u mestu otpreme. Mesto otpreme je utovarna stanica, luka ukrcaja
ili pristanište prodavca. Mesto opredeljenja je mesto odreeno ugovorom u
koje bi roba trebalo da bude isporuena.436 Prodavac koji je dužan poslati
robu kupcu mora zakljuiti na uobiajeni nain i pod uobiajenim uslovima
ugovore potrebne za izvršenje prevoza do odreenog mesta i isporuiti robu
kupcu u vreme predvieno ugovorom.
5.1.4. Rok (vreme) isporuke
Rok isporuke robe se, po pravilu, odreuje ugovorom. Strane, meutim,
mogu propustiti da odrede rok isporuke ugovorom. U tom sluaju prodavac
je dužan da izvrši prodaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora, s
obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti. Isporuka robe o roku može biti
odreena kao bitni sastojak ugovora ili kao nebitni. Ako je rok bitni sastojak
ugovora (ksni rok) isporuka robe se mora izvršiti u roku odreenom ugovorom, i kad taj dan pada u nedelju ili državni praznik.437 Ako prodavac robu
ne isporui u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Kupac može
održati ugovor na snazi ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dužnika
da zahteva ispunjenje ugovora.438 Precizno odreivanje dana isporuke ne
znai da, samim tim, rok postaje bitni sastojak ugovora.439
Iz prirode ugovora o prodaji može proizilaziti da ispunjenje o roku nije
bitan sastojak ugovora. U tom sluaju prodavac zadržava pravo da i posle
isteka roka isporui robu, a kupac da zahteva njenu isporuku. Ako dužnik želi
raskinuti ugovor, mora ostaviti prodavcu primeren naknadni rok za isporuku
robe. Ukoliko prodavac robu ne isporui ni u naknadnom roku ugovor o prodaji se raskida po samom zakonu.440
Strane mogu odrediti rok isporuke upotrebom odreenih izraza kao što
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
275
su: “poetkom meseca”, “sredinom meseca”, “kraj meseca”. Ovi izrazi znae:
“poetak meseca” - prvi dan u mesecu, “sredina meseca” - petnaesti, a “kraj
meseca” - poslednji dan u mesecu, ako što drugo ne proizilazi iz namere
strana ili iz prirode ugovornog odnosa.441 Upotreba bilo kojeg od navedenih
izraza odreuje u koji dan e se isporuka izvršiti.442 Ugovorom o prodaji
može biti ugovorena primena Opštih uzansi za promet robom ili iz okolnosti
proizilaziti da su njihovu primenu strane imale u vidu. Tako, rok isporuke
odreen u ugovoru izrazom: “poetkom meseca” - oznava vreme od prvog
do zakljuno desetog dana u mesecu. U tom sluaju upotrebljeni izrazi znae
da e se predaja robe izvršiti u toku izvesnog perioda vremena. Ako ugovorom nije odreeno koja e strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja
proizilazi da je odreeivanje datuma predaje ostavljeno kupcu. Ukoliko na jedan od navedenih naina nije odreen datum predaje robe, prodavac je dužan
izvršiti predaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora. Razumni rok se
odreuje s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti.443
Prodaja je dvostrano obavezni ugovor koji je podvrgnut pravilima istovremenog ispunjenja obaveza. Stoga, ako što drugo nije ugovoreno ili
uobiajeno, prodavac nije dužan predati robu ako mu kupac ne isplati cenu
istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije dužan
isplatiti cenu pre nego što je imao mogunost da pregleda stvar.
Ako se predaja robe ostvaruje uruenjem prevoziocu ili licu koje organizuje prevoz, prodavac je ovlašen: 1) da odloži odšiljanje robe prevoziocu do
isplate cene ili 2) da pošalje robu tako da zadrži pravo da raspolaže sa njom
za vreme prevoza. Ukoliko je prodavac zadržao pravo da raspolaže robom
za vreme prevoza on može zahtevati da roba ne bude predata kupcu u mestu
opredenjenja dok ne isplati cenu, a kupac nije dužan isplatiti cenu pre nego što
je imao mogunost da pregleda robu. Kupac nije ovlašen odbiti isplatu cene
zbog toga što nije imao mogunosti da pregleda stvar, ako ugovor predvia
plaanje uz predaju odgovarajue isprave.
5.2. ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE STVARI
Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan i sa naknadom (teretan). Stoga
prodavac odgovara za materijalne nedostatke i pravne nedostatke robe.
5.2.1. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke
Pojam. Kupac kupuje robu da bi na njoj stekao pravo svojine i koristio
je za odgovarajuu svrhu. Samo roba koja je ispravna i ima potrebne osobine
276
PRIVREDNO PRAVO
može se upotrebljavati na ugovoreni odnosno uobiajen nain. Prodavac garantuje da roba ima svojstva koja se obino kod prodate robe nalaze i koja
se pretpostavljaju.444 Na osnovu tih okolnosti kupac je i odredio prodajnu
cenu.445 Prodavac je odgovoran kupcu ako se, suprotno tome, utvrdi da roba
nema potrebna svojstva.
Prodavac odgovara za materijalne nedostatke robe koje je ona imala u
asu predaje kupcu. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji
se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga (životinja predata kupcu je bila zaražena pre predaje, i nakon
toga, ugine), bez obzira da li mu je nedostatak bio poznat.
Materijalni nedostatak postoji: 1) ako roba nema potrebna svojstva za
njenu redovnu upotrebu ili za promet; 2) ako roba nema potrebna svojstva za
naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu,
ili mu je morala biti poznata; 3) ako roba nema svojstva i odlike koje su
izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane; 4) kada je prodavac predao robu koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model
pokazani samo radi obaveštenja.
U sluaju da roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu
ili za promet ili ako roba nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno
ugovorene odnosno propisane, prodavac ne odgovara za nedostatke robe
ako su u asu zakljuenja ugovora oni bili poznati kupcu ili mu nisu mogli
ostati nepoznati. Tada se pretpostavlja da je kupac pristao da kupi robu sa
tim nedostacima.446 Meutim, ako je prodavac izjavio da roba nema nikakve
nedostatke ili da roba ima odreena svojstva ili odlike prodavac odgovara i
za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti. Odgovornost prodavca za
materijalne nedostatke robe je iskljuena i kada je ona prodata na javnoj prodaji.
Vidljivi i skriveni nedostaci robe. Vidljivi nedostaci robe su oni koje
bi brižljivo lice, sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i
struke kao kupac mogao lako opaziti, pri uobiajenom pregledu stvari. Vidljivi nedostatak se, shodno tome, odreuje objektivno, prema zamišljenom,
prosenom kupcu, a ne prema brižljivosti konkretnog kupca. Kupac je dužan
da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je
to prema redovnom toku stvari mogue. O vidljivim nedostacima kupac je
dužan obavestiti prodavca bez odlaganja. Ako kupac prodavca ne obavesti
o vidljivom nedostatku bez odlaganja, gubi pravo koje mu po tom osnovu
pripada.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
277
Skriveni nedostaci robe se ne mogu otkriti uobiajenim pregledom, prilikom preuzimanja stvari, nego tek nakon prijema robe. Prodavac odgovara
i za takve nedostatke do isteka šest meseci od predaje robe, izuzev kada
je ugovorom odreen duži rok, ako je kupac o tom nedostatku obavestio
prodavca bez odlaganja. Ako je kupac neblagovremeno podneo prigovor
zbog skrivenih nedostataka robe, gubi prava prema prodavcu. Prodavac,
meutim, može prihvatiti i neblagovremeni prigovor. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke robe je dispozitivnog karaktera pa je ugovorai
mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti. To može proizilaziti iz izraza upotrebljenih u ugovoru - na primjer da se kupuje roba “takva - kakva “ “vieno
- odobreno” (iskljuuje se odgovornost prodavca za vidljive nedostatke) ili
prodaja “uture”. Ništava je odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju
odgovornosti za nedostatke robe ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a
on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu
koristei svoj poseban monopolski položaj. Kupac koji se odrekao prava
da raskine ugovor zbog nedostataka robe zadržava ostala prava zbog tih
nedostataka. Da bi zaštitio svoja prava zbog nedostatka robe kupac mora
blagovremeno podneti prigovor prodavcu da roba ima nedostatak.
Prava kupca. Ako je kupac blagovremeno i uredno obavestio prodavca da stvar ima vidljivi ili skriveni nedostatak može alternativno zahtevati
od prodavca: 1) ispunjenje ugovora (tj. da prodavac nedostatak ukloni ili
mu preda drugu robu bez nedostatka); 2) sniženje cene ili 3) izjaviti prodavcu da raskida ugovor. Kupac ne gubi pravo i kada nije blagovremeno i
uredno obavestio prodavca ako je prodavac nesavestan. Kupac koji je zbog
nedostataka predate robe pretrpeo štetu (bez obzira da li je zahtevao ispunjenje ugovora ili sniženje cene ili raskid ugovora) ima pravo i na naknadu
štete po pravilima o ugovornoj odgovornosti za štetu. Kada je kupac zbog
nedostataka predate robe pretrpeo štetu i na drugim svojim stvarima ili je
zbog toga smanjena njegova imovina ima pravo i na naknadu vanugovorne
štete. ZOO (prodavac je kupcu prodao zaraženog konja te, osim obaveze da
kupcu naknadi štetu nastalu neispunjenjem ugovora o prodaji, duguje mu i
naknadu vanugovorne štete prouzrokovane tako što se zaraza sa predatog
konja proširila i na ostale zdrave kupeve konje).
Ukoliko se kupac opredelio za ispunjenje ugovora, a prodavac ga ne
dobije u razumnom roku kupac može: 1) da zahteva sniženje cene ili 2) izjaviti da raskida ugovor.
278
PRIVREDNO PRAVO
5.2.2. Garancija za ispravno funkcionisanje robe
Garancija za ispravno funkcionisanje stvari je vrsta odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke odreene vrste stvari (tehnike robe), na osnovu garantnog lista predatog kupcu. U pravnoj teoriji se ova vrsta odgovornosti oznaava kao ugovorna, dok se opšta odgovornost prodavca za bilo
koju prodatu stvar naziva zakonskom.447 Ako je predmet prodaje odreena
tehnika roba (neka mašina, motor, aparat i sl.) za ispravno funkcionisanje te
stvari odgovaraju i prodavac i proizvoa. Neki tehniki proizvodi moraju biti
snabdeveni garantnim listom ija je sadržina odreena propisima. Podavac
tehnike robe, u tom sluaju, mora predati kupcu garantni list.448 Garantnim
listom proizvoa jemi da e roba ispravno funkcionisati u toku odreenog
vremena, raunajui od njene prodaje kupcu.
Kupac može, ako roba ne funkcioniše ispravo u predvienom vremenu,
zahtevati od prodavca ili od proizvoaa ili od uvoznika, odnosno zastupnika
strane rme da robu opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu, umesto
nje, preda robu koja ispravno funkcioniše. Ako je jedno od navedenih prava
kupac ostvario prema prodavcu, prodavac se može (za iznos naknade štete)
regresirati od proizvoaa, odnosno uvoznika ili zastupnika strane rme. Prodavac, osim toga, ima pravo i na naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što
je bio lišen upotrebe stvari od trenutka traženja opravke ili zamene do njihovog izvršenja.
Garantni rok se, u sluaju manje opravke, produžava za vreme dok je
kupac bio lišen upotrebe stvari. Kada je zbog neispravnog funkcionisanja
stvar zamenjena ili bitnije opravljena, garantni rok poinje ponovo tei od
zamene odnosno vraanja bitnije opravljene robe. Ako je zamenjen ili bitnije
popravljen samo neki deo robe, garantni rok poinje ponovo tei samo za taj
deo. Ukoliko prodavac u razumnom roku ne opravi ili zameni robu kupac
je ovlašen raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu štete. Ova
ovlašenja kupac može vršiti samo prema prodavcu kao ugovornoj strani, a
ne i prema proizvoau, uvozniku odnosno zastupniku strane rme (davaocu
garancije). Prodavac odnosno davalac garancije dužan je da o svom trošku
prenese robu do mesta gde bi trebalo da se popravi ili zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu robu vrati natrag kupcu. Iako kupac ostaje
vlasnik robe predate na opravku ili zamenu prodavac odnosno davalac garancije snosi rizik za njenu sluajnu propast ili ošteenje.
U izradi pojedinih delova tehnike robe ili u izvršenju pojedinih radnji
neretko uestvuje više samostalnih proizvoaa (tako, u proizvodnjji automobila uestvuje mnoštvo kooperanata kao samostalnih proizvoaa pojedinih
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
279
delova). Za takvu robu nalni proizvoa izdaje garantni list i odgovara za
njeno ispravno funkcionisanje u garantnom roku, a kooperanti odgovaraju
nalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje robe koje potie od tih
delova ili od radnji, sve dok ne prestane odgovornost nalnog proizvoaa
prema kupcu robe. Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista
gase se nakon isteka jedne godine raunajui od dana kada je od njega tražena
opravka ili zamena robe.
5.2.3. Odgovornost za pravne nedostatke (zaštita od evikcije)
Prodavac je dužan kupcu preneti pravo svojine ili prodato pravo tako
da mu obezbedi mirno uživanje stvari odnosno prava. Stoga on odgovara ako na prodatoj stvari odnosno pravu postoji neko pravo treeg koje
iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a u ijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme robu optereenu tim pravom. Ako
je prodavac prodao kupcu neko pravo dužan je garantovati da ono postoji i
da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. Prodavac se, prvenstveno,
mora “lino uzdržati od svakog uzneimiravanja kupca”,449 ali i da štiti kupca
od pretenzija treeg lica. Prodavac, naime, odgovara kupcu ako je npr. prodao tuu stvar te vlasnik zahteva vraanje stvari podnošenjem vlasnike
tužbe - rei vindicatio; ili je predata nepokretnost optereena hipotekom ili
pravom službenosti; ili su na šasiji i motoru automobila falsikovani brojevi
umesto tvornikih što onemoguava upotrebu automobila itd.
Odgovornost za pravne nedostatke nastaje samo ako o nedostacima
kupac nije obavešten, niti je pristao da kupi robu optereenu tim pravom.
Ukoliko tree lice polaže neko pravo na robu kupac je dužan o tome obavestiti prodavca i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi robu od prava ili
pretenzije treeg (npr. tree lice vlasnikom tužbom zahteva vraanje svoje
stvari koju je prodavac prodao kupcu). Takva dužnost kupca ne postoji kada
je prodavcu ve poznato da tree lice polaže pravo na robu (npr. vlasnik robe
od prodavca tužbom zahteva naknadu deliktne štete zbog krae robe, a od
kupca vraanje robe).
Kada je predmet ugovora stvar odreena po rodu kupac je ovlašen pozvati prodavca da mu isporui drugu robu bez pravnog nedostatka. U sluaju
da prodavac ne postupi po zahtevu kupca, a roba bude oduzeta (vlasniki
zahtev treeg lica je usvojen) ugovor se raskida po samom zakonu.
280
PRIVREDNO PRAVO
6. Obaveze kupca
6.1. UOPŠTE
Osnovne obaveze kupca su isplata cene i preuzimanje robe. Ugovorom,
privrednim obiajima ili zakonom mogu se predvideti i druge obaveze kupca.
6.2. ISPLATA CENE
Vreme isplate. Kupac je dužan platiti cenu u vreme odreeno u ugovoru.
S obzirom na trenutak predaje robe prodavac i kupac mogu ugovoriti: 1) da
je prodavac dužan predati kupcu robu pre nego što mu cena bude potpuno
isplaena ili 2) da je kupac dužan platiti cenu pre predaje robe - predaja uz
pretplatu. Ako takav sporazum izostane (ili to nije odreeno obiajima) važi
dispozitivna odredba lana 516. stav 2. ZOO - da se plaanje vrši u asu u
kome se vrši predaja robe.
Kada prodavac vrši uzastopne (sukcesivne) isporuke kupac je dužan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, a ako je kupac dao
prodavcu predujam, prve isporuke naplauju se iz predujma. Ova pravila u
pogledu isplata cena u sluaju uzastopnih isporuka primenjuju se samo ako
nije što drugo ugovoreno ili suprotno ne proizilazi iz okolnosti posla. Ako
roba prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi kupac, suprotno
opštim odredbama koje regulišu docnju dužnika zbog neispunjenja novane
obaveze, duguje kamatu od kad mu je roba predata bez obzira na to da li je
dospela obaveza za isplatu cene.
Mesto isplate. Kupac je dužan platiti cenu na mestu odreenom ugovorom. Ako mesto isplate nije odreeno ugovorom ili ne proizilazi iz obiaja
koje su strane ugovorile (ili iz okolnosti ugovora proizilazi da su htele primeniti obiaje), plaanje se obavlja u mestu u kome se vrši predaja robe.
6.3. PREUZIMANJE STVARI
Kupac je, osim isplate cene, obavezan da preuzme robu koju mu predaje
prodavac, a to je, istovremeno, i njegovo ovlašenje. Preuzimanje robe znai
vršenje potrebnih radnji od strane kupca da bi predaja bila mogua (npr. kupac je prodavcu radi preuzimanja robe dužan poslati specijalno teretno vozilo), kao i u odvoženju odnosno odnošenju robe. Kada kupac bez opravdanog
razloga odbije da preuzme robu ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili
uobiajen nain i na vreme, prodavac je ovlašen, ako ima osnovanog razloga
da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, da raskine ugovor.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
281
Kupac kome je roba uruena a on hoe da je vrati prodavcu nakon što je
raskinuo ugovor ili je, umesto nje, zahtevao drugu stvar, dužan je robu uvati
sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i sa tim ciljem
preduzeti potrebne mere za ouvanje robe. Ako mere preduzete za ouvanje
robe, izazivaju troškove kupac je ovlašen da ih zahteva od prodavca. Kupac
može odbiti da primi robu koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo
stavljena na raspolaganje. U tom sluaju dužan je da za raun prodavca, ako
prodavac nije prisutan u mestu opredeljenja niti ovlašeno lice koje bi je preuzelo u njegovo ime, da preuzme robu, a pod uslovima da je to mogue bez
isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih troškova. Kupac je, pod pretpostavkama odreenim ZOO, ovlašen položiti robu kod suda ili je prodati.
IV.
MODALITETI UGOVORA O PRODAJI
1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu
Ovaj ugovor je vrsta prodaje na osnovu koga nastaje obaveza prodavca
da kupcu preda stvar koja je, po kvalitetu, saobrazna uzorku ili modelu, koga
je pokazao prodavac deponovao kod kupca ili treeg lica posle zakljuenja
ugovora.
Model je trodimenzionalna kreacija stvari (npr. opeka, automobil,
izme, pe) u originalnoj veliini ili srazmerno umanjenom obliku, koji
verno odražava osobine stvari. Uzorak je manja koliina stvari prema kojoj e se isporuiti sva koliina prodate stvari. Prodaja po uzorku ili modelu se, naješe, zakljuuje preko trgovinskog zastupnika ili na sajmovima.
Kvalitet stvari se u prodaji po modelu ili uzorku utvruje upuivanjem na
model ili uzorak. Ako su se strane pozvale na model ili uzorak ali i opisale
kvalitet stvari tako da izmeu njih postoji suprotnost, relevantna su svojstva
pokazanog modela ili uzorka.
Prodaju po uzorku ili modelu dokazuje strana koja za to ima pravni interes, tj. prvenstveno kupac. Uzorak ili model se nakon zakljuenja ugovora
deponuje kod druge strane (naješe kupca) ili treeg lica (npr. posrednika),
o emu se izdaje odgovarajua overena priznanica ili potvrda. Stvar koju
prodavac predaje kupcu, na osnovu ovog oblika prodaje, mora biti striktno
saobrazna uzorku ili modelu. Dozvoljeno je odstupanje koje je nebitno (neznatno) tako da ne umanjuje svojstvo stvari u meri koja bi je inila nesaobraznom modelu ili uzorku.
282
PRIVREDNO PRAVO
Ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili
modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti
ako je uzorak, odnosno model, podneo kupac radi obaveštenja i približnog
odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.
2. Prodaja radi pokria
Prodaja radi pokria ovlašuje prodavca da, nakon raskida ugovora o
prodaji, treem licu proda robu koju kupac nije preuzeo ili mu nije isplatio
cenu, te zahteva naknadu štete koju je zbog toga pretrpeo. Ovu prodaju prodavac (poverilac) može izvršiti ako je izmeu strana bio zakljuen ugovor o
prodaji koji je raskinut. Ugovor može biti raskinut po samom zakonu (kad je
rok bitan sastojak ugovora) ili izjavom volje jedne strane, zbog toga što je kupac pao u docnju sa isplatom cene ili stvar nije preuzeo u odreenom roku.
Prodavac može izvršiti prodaju radi pokria samo ako je predmet
raskinutog ugovora o prodaji roba odreena po rodu. Potrebu za prodajom
radi pokria, u sluaju spora, prodavac ne mora dokazivati. Prodaja radi
pokria mora se izvršiti u razumnom roku i na razuman nain. Razuman rok
je pravni standard koga e sud konkretizovati u svakom pojedinom sluaju,
a rauna se od raskida ugovora o prodaji. Prodavac može izvršiti prodaju
sve dok ne protekne rok predvien za zastarelost potraživanja iz raskinutog
ugovora o prodaji. On se ne može koristiti prodajom radi pokria ako iz njegovog ponašanja proizilazi da je, ustvari, odustao od ugovora i da bi time
zloupotrebio svoje pravo. Prodaju radi pokria prodavac mora izvršiti u relativno kratkom roku, koji predstavlja razuman rok. Takoe, prodavac je dužan
da prodaju radi pokria izvrši na razuman nain, kao dobar domain, odnosno
dobar privrednik. Prodavac robu može prodati na bilo kojem tržištu u zemlji,
s tim što je o nameravanoj prodaji prodavac dužan obavestiti kupca (kupac bi,
u tom sluaju, mogao npr. saopštiti prodavcu na kojem tržištu je najpovoljnije
obaviti prodaju radi pokria i sl). Propuštanje ove obaveze prodavca može
uticati na visinu naknade štete koju zahteva od kupca iz raskinutog ugovora
o prodaji.
Kada je prodajom radi pokria prodavac ostvario cenu koja je vea od
ugovorene on nije u obavezi da razliku u ceni plati kupcu, ali bi se ona odbila
od ugovorne štete koju je prodavac pretrpeo raskidom prodaje. Ako je prodavac prodajom radi pokria postigao manju cenu od one koja je bila odreena
raskinutim ugovorom, prodavac ima pravo da zahteva razliku izmeu cene
odreene ugovorom i cene koja je postignuta prodajom radi pokria.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
283
3. Kupovina radi pokria
Ovaj ugovor ovlašuje kupca (poverioca) da, nakon raskida ugovora o prodaji, kupi robu koju mu prodavac (dužnik) nije isporuio i tako
umanji razmere konkretne štete koju trpi. Ovlašenje na kupovinu stvari radi
pokria stie kupac ako su ostvarene odreene pretpostavke. Ona je mogua
samo nakon raskida ugovora o prodaji koji bio zakljuen. Ugovor može biti
raskinut zbog docnje prodavca u izvršenju obaveze predaje robe ili zbog
toga što ona ima nedostatke. Irelevantno je da li je prodaja raskinuta izjavom volje kupca ili je raskid nastupio po samom zakonu (kad je ispunjenje
u roku bitan sastojak ugovora).
Kupac može izvršiti kupovinu radi pokria samo u sluaju da je predmet raskinutog ugovora o prodaji bila roba odreena po rodu i da se kupuje,
takoe, roba odreena po rodu. Potrebu za izvršenje kupovine radi pokria
kupac ne mora dokazivati. Kupovina se mora izvršiti u razumnom roku i na
razuman nain. Razuman rok je pravni standard koga e sud konkretizovati
u svakom pojedinom sluaju, a rauna se od raskida ugovora o prodaji, s tim
što ne može biti duži od roka zastarelosti potraživanja predvienog za takav
ugovor. Ali, kupac se ne može koristiti kupovinom radi pokria ako iz njegovog ponašanja (utanja ili drugih okolnosti) proizilazi da je on odustao od
ugovora i ako bi to predstavljalo zloupotrebu prava (tj. bilo protivno naelu
poštenja i savesnosti. Kupac bi, ustvari, kupovinu radi pokria trebalo da
izvrši u relativno kratkom roku, po proteku roka isporuke robe, da bi na taj
nain nadoknadio potrebu za robom koje mu prodavac nije isporuio jer
bi, po pravilu, kratki rok u kome je mogue izvršiti kupovinu radi pokria,
predstavljao razuman rok.
Kupovina radi pokria mora biti izvršena na razuman nain. Kupac
bi robu mogao nabaviti u bilo kojem mestu u zemlji ako je postupao sa
pažnjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina. Kupac može kupiti
robu odgovarajueg kvaliteta, lošijeg kvaliteta ili boljeg kvaliteta od onog
predvienog ugovorom, za istu, manju ili višu cenu od cene odreene u
raskinutom ugovoru. Ako je kupac za robu odgovarajueg kvaliteta platio
višu cenu od cene odreene raskinutim ugovorom, kupac ima pravo zahtevati razliku cene od prodavca. Kad je kupac kupio robu po ceni koja je niža
od one odreene ugovorom nije u obavezi da prodavcu vrati razliku cene.
Kupac nema pravo da na ime naknade štete zahteva razliku u ceni u sluaju
da je po višoj ceni kupio robu radi pokria boljeg, a ne odgovarajueg
kvaliteta. Ukoliko roba ima tržišnu cenu kupac je u obavezi da je kupi po
toj ceni. Kada na razliitim tržištima cena nije ista kupcu bi trebalo priznati
284
PRIVREDNO PRAVO
prosenu tržišnu cenu robe kupljene radi pokria. O nameravanoj kupovini
radi pokria kupac je dužan obavestiti prodavca (koji mu npr. može pomoi
u izboru najpovoljnijeg tržišta), kako bi docniji prigovori prodavca izostali.
Propuštanje obe obaveze kupca može samo uticati na odmeravanje visine
štete koju zahteva od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji.
4. Prodaja sa zadržavanjem prava svojine
Prodaja sa zadržavanjem svojine je ugovor na osnovu koga se prodavac
pokretne robei obavezuje da preda robu kupcu odmah nakon zakljuenja
ugovora uz zadržavanje prava svojine na njoj, sve dok kupac ne isplati cenu u
potpunosti (pactum reservati dominii). Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak
od pravila da se svojina na pokretnoj stvari stie predajom, a naješe se ugovara u prodaji sa obronim otplatama cene.
Zadržavanje prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o
prodaji. Punovažno je, meutim, ugovoriti zadržavanje prava svojine i naknadno, nakon zakljuenja ugovora o prodaji, a najdocnije dok roba nije
predata kupcu. Ugovor o zadržavanju prava svojine može biti zakljuen i
prostom saglasnošu volja. Da bi zadržavanje prava svojine delovalo prema
kupevim poveriocima mora biti uinjeno u obliku javno overene isprave, pre
steaja kupca ili pre plenidbe robe u izvršnom postupku. Ako se o pokretnoj
robi vode posebne javne knjige pravo svojine može se zadržati samo ako je to
predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga. Ugovor o zadržavanju
prava svojine stvara obaveze za obe ugovorne strane. Prodavac je u obavezi
da robu preda kupcu i pravo svojine prenese na njega tek kada cenu plati u
potpunosti, dok se kupac obavezuje da isplati cenu prodavcu nakon predaje
robe, u odreenom, ugovorenom roku.
Prodajom i predajom robe kupac stie ovlašenje da je koristi i drži, a ne
da i njome raspolaže. Rizik sluajne propasti ili ošteenja robe snosi kupac
od asa kada mu je roba predata iako na njega nije preneseno pravo svojine.
Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlašen da zahteva
njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.
5. Prodaja sa specikacijom
Prodaja sa specikacijom je ugovor o prodaji robe odreene po rodu u
kome je kupac ovlašen da docnije odredi kvalitet robei (oblik, meru ili koje
druge pojedinostirobei) dostavljanjem prodavcu specikacije u ugovorenom
roku ili do proteka razumnog roka od trenutka prodavevog traženja da to
kupac uini.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
285
Ovaj modalitet prodaje proizvodi dejstva od zakljuenja ugovora, a u
sluaju da kupac ne dostavi specikaciju do roka (odreenog ugovorom ili
do proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traženja da to uini),
prodavac može izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specikaciju prema onome što mu je poznato. Ako sam prodavac obavi specikaciju dužan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvrši
drukiju specikaciju. Ukoliko kupac u razumnom roku ne izvrši specikaciju, obavezna je specikacija koju je izvršio prodavac.
Prodaja sa specikacijom slina je prodaji po uzorku ili modelu. Izmeu
ova dva vida prodaje postoje razlike. Tako se, u vreme zakljuenja prodaje
po uzorku ili modelu uzorak ili model predaju ili pokazuju prodavcu odnosno
kupcu, dok je specikaciju prvenstveno dužan izvršiti kupac, u odreenom
roku, nakon zakljuenja ugovora.
6. Kupovina na probu
Kupovina na probu je ugovor zakljuen pod odložnim uslovom koji deluje od trenutka kada je zakljuen, ako se uslov ispuni. Uslov je potestativan
pošto zavisi samo od volje kupca kome je roba predata radi probe - tj. od izjave kupca da li roba odgovara njegovim željama (subjektivna proba). Pravo
svojine, pravo raspolaganja ili neko drugo pravo koje je predmet kupovine
na probu ne prelazi u imovinu kupca sve dok kupac ne obavesti prodavca
da li ostaje pri ugovoru. Da li ostaje pri ugovoru kupac je dužan obavestiti
prodavca u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako ga nema, onda
u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je
odustao od ugovora. Smatra se da je kupac ostao pri ugovoru, ako roba koja
mu je predata radi probe do odreenog roka, ne vrati bez odlaganja po isteku
roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora. Rizik sluajne propasti ili
ošteenja robe predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave
da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac bio dužan vratiti
stvar prodavcu.
U ugovorima u privredi esto se ugovara objektivna proba. Tada opstanak
ugovora o kupovini na probu ne zavisi od želje kupca nego od okolnosti da
li roba ima odreena svojstva ili da li je podobna za odreenu upotrebu, što
se utvruje npr. na osnovu propisanih standarda, ekspertize strunih organizacija itd. Odredbe ugovora o kupovini na probu shodno se primjenjuju
na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja. Kupovina na
probu se razlikuje od kupovine sa rezervom probanja. Ugovor o kupovini
na probu zakljuuje se pod odložnim uslovom, a proizvodi dejstvo od tre286
PRIVREDNO PRAVO
nutka zakljuenja, ako se uslov ispuni, dok se kod kupovine sa rezervom
probanja ugovor ne zakljuuje dok se stvar ne isproba, a to je pretpostavka za
zakljuenje ugovora.
V.
UGOVOR O KOMISIONU
1. Pojam i osobine ugovora
Ugovorom o komisionu obavezuje se jedna ugovorna strana (komisionar) drugoj (komitentu) da e u svoje ime ali za raun komitenta obaviti jedan
ili više poslova koje mu komitent poveri za odreenu naknadu (proviziju).450
Komision se razlikuje od posredovanja, zastupanja i ugovora o nalogu.
Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovestiu
vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog
ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj
ugovor bude zakljuen, dok komisionar samostalno zakljuuje pravni posao
sa treim licem. Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik
da u ime i za raun svog komitenta preduzima pravne i faktike radnje, za
odreenu naknadu dok komisionar pravne poslove preduzima u svoje ime, a
za raun komitenta. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema
nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene poslove, a irelevantno je
da li nalogoprimac ispunjava ugovor o nalogu u svoje ili u tue ime.451 Iako se
komision razlikuje od zastupanja (zastupnik preduzima pravne radnje u ime i
za raun zastupanog) na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o
nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno.452
U ugovornom komisionom odnosu su komitent i komisionar, dok tree
lice, sa kojim komisionar zakljuuje odreeni pravni posao, nije u tom odnosu. Komisionar neposredno, kao samostalna ugovorna strana, stupa u odnos
sa treim licem (kome ne mora biti poznat komitent), sam postaje poverilac
ili dužnik treeg lica.453
Ugovor o komisionu je: 1) dvostrano-obavezan i teretan ugovora (obe
strane preuzimaju prava i obaveze); 2) imenovan (regulisan je ZOO koji mu
je odredio i ime); 3) neformalan (prema odredbama ZOO, ali se u praksi
esto zakljuuje na unapred pripremljenom obrascu - ugovor po pristupu);
4) zakljuuje se s obzirom na linost jedne ili obe ugovorne strane (ugovor
intuitu personae).
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
287
2. Vrste ugovora o komisionu
Ugovor o komisionu se može razvrstati s obzirom na predmet posla na
prodajni komision i kupovni komision, a prema odgovornosti komisionara na
obini komision (kome je, uglavnom, posveeno ovo izlaganje) i komision
delkredere.
Prodajni komision stvara obavezu za komisionara da u svoje ime a za
raun svog komitenta nastoji da proda robu (ili hartije od vrednosti) nekom
treem licu. Komisionar je dužan prodati robu po ceni koju je komitent odredio u svom nalogu. Ako bi robu prodao ispod odreene cene odgovoran je
komitentu za naknadu štete.454 Ukoliko je komisionar prodao robu po višoj
ceni nego što je ugovorom odreeno dužan je ostvarenu cenu predati komitentu s tim što stie ovlašenje na uveanu proviziju. Pravo svojine na robi,
sve do njene prodaje, ima komitent koji je, shodno tome, ovlašen da pravo
svojine štiti svojinskim tužbama.
Kupovni komision obavezuje komisionara da e nastojati da u svoje ime
a za raun komitenta kupi odreenu robu (ili hartije od vrednosti). Robu ili
hartije od vrednosti koje je kupio komisionar ustupa svom komitentu. Komisionar se mora pridržavati naloga komitenta kojim je odreeno po kojoj ceni
može kupiti stvari, inae e odgovarati komitentu za prouzrokovanu štetu.
Pravo svojine na kupljenim stvarima neposredno stie komisionar, jer
je istupao u svoje ime. Komisionar je u obavezi da preduzme sve radnje koje
je dužan i može preduzeti kupac. Komitent stie pravo svojine na stvarima
kad mu te stvari komisionar preda u izvršenju svoje obaveze prema komitentu odreene lanom 780. stav 2. ZOO. Pre tog momenta komitent prema
komisionaru ima obligaciono-pravni zahtev za predaju kupljene stvari.455
Komision delkredere je ugovor kojim se komisionar obavezuje da za naknadu (koja je vea od one koja se naplauje u osnovnom ugovoru o komisionu), obavi u svoje ime, a za raun komitenta jedan ili više poslova koje mu
komitent poveri i da solidarno odgovara za ispunjenje obaveze treeg lica.
U odnosu na osnovni oblik komisiona komision delkredere se prvenstveno razlikuje po odgovornosti komisionara prema komitentu, ali i obavezi
komitenta da komisionaru plati proviziju koja je vea nego kod osnovnog
komisiona. Ipak, komision delkredere zadržava sva bitna opšta obeležja osnovnog ugovora o komisionu. Komisionar iz komisiona delkredere, takoe,
istupa u svoje ime i za svoj raun456 i tako zadržava bitne osobine ugovora o
komisionu.
Izraz “delkredere” potie od italijanske rei “del credere” koja se prevodi kao “jemevina, jemenje”.457 Upotrebljen u tekstu ugovora o komisionu
288
PRIVREDNO PRAVO
on predstavlja akcesorni sporazum koji je zavisan od samostalnog (glavnog)
ugovora o komisionu. Sve dok punovažno nije nastao osnovni ugovor o
komisionu ne može nastati ni akcesorni ugovor. Ako je ništav osnovni ugovor
ništav je i komision delkredere.
Sporazum o komisionu delkredere može biti postignut prilikom
zakljuenja osnovnog oblika komisiona ili docnije, na primer, u aneksu tog
ugovora. Prilikom ispunjenja ovog ugovora komisionar e tražiti sigurnog
partnera što poveava troškove njegovog poslovanja. Stoga se opravdano
ocenjuje da se komision delkredere ugovara u izuzetnim sluajevima.458
Komision delkredere može sporazumom ugovornih strana prestati i pre nego
što je prestao ugovor o komisionu.
3. Samostalno istupanje komisionara
Bitna karakteristika komisiona je da komisionar istupa u svoje ime a
za raun komitenta. U skladu sa nalogom komitenta komisionar zakljuuje
pravni posao sa treim licem i tako postaje sam dužnik ili poverilac.459 Shodno tome, komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz posla koji je
komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek pošto mu ih komisionar
ustupi. Pojedina strana prava i ZOO dozvoljavaju komisionaru da se pojavi
kao kupac robe koju komitent prodaje ili prodavac robe koju komitent kupuje
- tj. da samostalno istupa.460
Komisionar kome je povereno da proda ili kupi neku robu kotiranu na
berzi ili tržištu može, ako mu je komitent to dozvolio, zadržati robu za sebe
kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvršenja
poverenog posla. Tada se izmeu komitenta i komisionara uspostavlja odnos
iz ugovora o prodaji.
4. Obaveze komisionara
4.1. IZVRŠENJA NALOGA KAKO GLASI
Komisionar je u obavezi da lino zakljuuje pravne poslove sa treim
licima, izuzev kad je komitent ovlastio komisionara da posao poveri nekom
drugom licu (podkomisionaru) ili ga na to prinuavaju okolnosti. Komisionar
sam bira tree lice sa kojim zakljuuje ugovor za raun komitenta.461
Dobijeni nalog komisionar je dužan izvršiti prema primljenim uputstvima, sa pažnjom dobrog privrednika, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese komitenta i njima se rukovoditi.462 Komisionar je uvek
vezan nalogom komitenta da izvrši odreeni posao. Nalozi komitenta mogu
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
289
biti limitirani (imperativni, obligatorni), indikativni (demonstrativni, enuncijativni) i fakultativni nalogzi.
Limitirani nalozi su nalozi od kojih komisionar ne može odstupiti
bez pristanka komitenta. Komisionar je dužan da takav nalog u potpunosti
izvrši.463 Ova vrsta naloga naješe se daje u prodajnom i kupovnom komisionu (nalogom je odreeno ispod koje cene komisionar ne sme da proda robu,
odnosno koju najvišu cenu može platiti prilikom kupovine robe za komitenta). Ako je komisionar zakljuio neki posao pod nepovoljnijm uslovima
od onih odreenih nalogom kad to nije smeo, dužan je naknaditi komitentu
razliku, kao i prouzrokovanu štetu. Ukoliko je posao zakljuen pod povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada
komitentu.464
Indikativni nalozi obavezuju komisionara da ga ispuni, ali od njih može
odstupiti ako mu to nalaže pažnja urednog privrednika ili obaveza zaštite
komitenta465 (komitent je naložio komisionaru da proda robu po odreenoj
ceni, ali je on robu prodao po višoj ceni). Komisionar je dužan prethodno
obavestiti komitenta da namerava odstupiti od datog naloga, osim kad postoji opasnost od odlaganja. U toj situaciji komisionar e obavestiti naknadno
komitenta o odstupanju od naloga, bez odlaganja.466
Fakultativni nalozi komisionaru služe kao orjentacija (smernice, savet)
tako da ima pravo da od njih odstupi. Komisionar ima pravo da sam izabere nain na koji e izvršiti takav nalog, pri emu mora postupati kao dobar
privrednik (tj. da vodi rauna o zaštiti interesa komitenta). Kada se pouzdano
ne zna koji nalog je dat komisionaru pretpostavlja se da mu je dat indikativni
nalog, s obzirom da se ovaj nalog naješe i predvia u praksi.
4.2. ZAKLJUENJE POSLA SA TREIM LICEM
Komisionar, po pravilu, preuzima obavezu da e nastojati da sa treim
licem zakljui pravni posao (to je naješe ugovor) u svoje ime a za raun
komitenta. Ako i pored pažnje dobrog strunjaka nije uspeo da zakljui pravni posao sa treim licem, komisionar nee odgovarati za štetu. On, meutim,
nije odgovoran za izbor treeg lica i ispunjenje obaveze treeg lica, osim kad
je posebno jemio da e tree lice ispuniti svoje obaveze (komision delkredere).
4.3. UVANJE INTERESA KOMITENTA
Jedna od osnovnih obaveza komisionara je da na struan nain štiti interese svog komitenta i da mu bude veran. Shodno tome komisionar kome je
290
PRIVREDNO PRAVO
povereno da proda ili da kupi neku robu može da je zadrži za sebe kao kupac,
odnosno da je isporui kao prodavac (tzv. samostalno istupanje komisionara)
samo ako mu to komitent dozvoli, a za to su ispunjene i ostale pretpostavke
iz lana 775. ZOO.
Komisionar je dužan da preduzeme mere radi ouvanja prava komitenta
prema treem licu prilikom svih radnji. Ako komisionar preuzima komitentovu robu iz skladišta, prevozioca, špeditera itd. dužan je utvrditi stanje robe,
o tome bez odlaganja obavestiti komitetnta, a u sluaju da ona ima nedostatke
obezbedie sredstva zaštite komitenta prema odgovornim licima.467 Takoe,
ukoliko komisionar kupuje robu za komitenta, a roba ima nedostatke, komisionar je u obavezi da o nedostacima obavesti prodavca bez odlaganja.468 U
situaciji da je komisionar prodao komitentovu robu kupcu koji, zatim istie
da roba ima nedostatke, komisionar je o tome bez odlaganja dužan obavestiti
komitenta.
Komisionar je dužan uvati poverenu robu sa pažnjom dobrog privrednika. On odgovara i za sluajnu propast ili ošteenje robe ako je nije osigurao, a
prema nalogu je bio dužan da to uini. O svim promenama na robi zbog kojih
bi ona mogla izgubiti na vrednosti komisionar je dužan obavestiti komitenta.
Ako nema vremena da eka njegova uputstva, ili kad komitent odugovlai
sa davanjem uputstava, u sluaju opasnosti znatnijeg ošteenja robe, komisionar je dužan da je proda na najpogodniji nain. Takoe komisionar je dužan
obaveštavati komitenta i o svim drugim okolnostima znaajnim za izvršenje
posla iz komisionog naloga, kako bi komitent mogao blagovremeno dati
odgovarajue naloge i uvati poslovnu tajnu i posle prestanka ugovora o
komisionu.469
4.4. SAOPŠTAVANJE KOMITENTU IMENA SAUGOVARAA
Komisionar je dužan saopštiti svom komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio. Ovo pravilo ne važi u sluaju prodaje pokretnih
stvari koja se vrši preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukije ugovoreno. Suprotno tome, komisionar nije dužan da svog saugovaraa obavesti
o imenu, odnosno poslovnom imenu komitenta. Komitent može zabraniti
komisionaru da svog saugovaraa o tome obaveštava.
4.5. PODNOŠENJE IZVEŠTAJA I POLAGANJE RAUNA
Kad izvrši nalog iz ugovora o komisionu komisionar je dužan podneti izveštaj i položiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja.
Ugovorom o komisionu može biti predvieno da je komisionar obavezan da
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
291
komitentu povremeno podnosi izveštaje i polaže raun o svom radu tokom
izvršavanja obaveza iz ugovora o komisionu. Nalogoprimac je dužan da na
zahtev nalogodavca podnese izveštaj o stanju poslova i položi raun i pre
odreenog vremena. Prethodno podnošenje obrauna komitentu ne oslobaa
komisionara od obaveze da položi raun komitentu nakon izvršenja naloga.
Sadržina izveštaja koga podnosi komisionar odreen je ugovorom o
komisionu, uzansama, prirodom posla, okolnostima sluaja i sl. On obuhvata podatke o primanjima i izdacima komisionara koje je uinio prilikom
izvršenja poverenog posla, odnosno naloga, sa potrebnim ispravama. U
izveštaju o radu komisionar nije dužan da naznai sa kojim licem je posao
zakljuio. To je, meutim, obavezan uiniti “ako tvrdi da je to lice propalo, i
da se zbog toga cena prodate robe nema otkud naplatiti”.470
Komisionar je dužan predati komitentu sve što je primio po osnovu posla
izvršenog za njegov raun. On je dužan preneti na komitenta potraživanja i
ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je obavio posao u svoje ime
i za njegov raun.
5. Obaveze komitenta
5.1. OMOGUAVANJE KOMISIONARU DA IZVRŠI NALOG
Komitent je u obavezi da preduzme sve potrebne radnje da bi komisionar mogao izvršiti dobijeni nalog u skladu sa ugovorom o komisionu. Ova
obaveza komitenta zavisna je od sadržine naloga i okolnosti sluaja. Tako
je komitent obavezan, ako je zakljuen prodajni komision, da komisionaru
preda stvar i isprave kojima dokazuje pravo svojine, kvalitet robe i sl.
5.2. PLAANJE NAKNADE (PROVIZIJE)
Ugovor o komisionu je teretan. Komitent je, stoga, obavezan da komisionaru isplati naknadu (proviziju) za obavljeni posao i kada ona nije ugovorena. Iznos naknade strane predviaju ugovorom. Naknada se može odrediti
u procentu od vrednosti posla, ili u ksnom iznosu (odsekom).471 Ako iznos
naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada
prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Ukoliko bi, u tom sluaju,
naknada bila nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je može, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos.
Kad tree lice, sa kojim je komisionar zakljuio pravni posao, svoju
obavezu izvršava delimino (u obrocima, ratama) komisionar stie pravo na
nagradu od komitenta posle svakog deliminog ispunjenja obaveze treeg
292
PRIVREDNO PRAVO
lica (na primer, posle svake isplate rate za kupljenu robu).
Komisionar stie pravo na naknadu kad bude izvršen posao koji je komisionar obavio od strane treeg lica (isplatio je cenu, predao robu itd).472 Ako ne
doe do izvršenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent (na primer, stvar je propala, zabranjen je uvoz robe koju
je komisionar trebalo da kupi, ili slinih razloga koji se mogu okarakterisati
kao viša sila), komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud.
Meutim, nema pravo na naknadu komisionar koji je neverno postupio prema
komitentu.
5.3. NAKNADA UINJENIH TROŠKOVA
Izvršavajui komitentove naloge komisionar preuzima obaveze prema
treim licima (ugovore i druge pravne poslove komisionar, naime, zakljuuje
u svoje ime a za raun komitenta): da preda robu (prodajni komision) ili
plati cenu za kupljenu robu (kupovni komision),473 isplati naknadu za prevoz, skladištenje robe, carinu itd. Navedene troškove komitent je obavezan
da naknadi komisionaru ako su oni bili potrebni za izvršenje naloga. Kada je
komitent dužan naknaditi ove troškove odreuje se ugovorom o komisionu
(na primer, odmah posle uinjenih troškova, prilikom plaanja provizije).
Pored naknade uinjenih troškova komitent je obavezan da komisionaru plati
i zateznu kamatu od dana kada su troškovi uinjeni. Komitent je dužan dati
komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladišta i transportnih
sredstava, ako ona nije obuhvaena naknadom za izvršenje posla. Komitent
nije dužan komisionaru dati unapred sredstva potrebna za izvršenje naloga.
Ugovorom o komisionu se može ugovoriti i takva obaveza komitenta.
5.4. OBEZBEENJE POTRAŽIVANJA
KOMISIONARA PREMA KOMITENTU
Da bi izvršio povereni posao komisionar se esto izlaže troškovima. U
prodajnom komisionu komisionar ima izdatke prilikom prijema robe, njenog
uvanja (na primer, u skladištu), prevoza i isporuke. Ako je zakljuen kupovni komision komisionar se pojavljuje kao kupac (deluje u svoje ime a za raun
komitenta) i u obavezi je da isplati iznos cene. Zbog toga je ZOO predvideo
sredstva obezbeenja komisionara.
Komisionar ima zakonsko založno pravo na stvarima koje su predmet
ugovora o komisionu: 1) ako se te stvari nalaze kod njega, ili 2) kod nekog
koji ih drži za njega (na primer, po ugovoru o uskladištenju robe), ili 3) dok
on ima u rukama ispravu pomou koje može raspolagati stvarima (tovarni list,
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
293
skladišnicu). Iz vrednosti robe koju kupuje ili koju prodaje za raun komitenta komisionar može naplatiti svoje potraživanje iz bilo kog komisionog
posla sa istim komitentom.474 Predmet zaloge mogu biti pokretne stvari, a po
opravdanom mišljenju jednog dela pravne literature, i hartije od vrednosti,
osim onih koje glase na ime.475
Ako komitent ne namiri o dospelosti potraživanje komisionara, komisionar nije dužan da se obraa sudu nego može pristupiti prodaji založene
stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog komitentu kao i zalogodavcu (kad to nije isto lice), da e tako postupiti. Komisionar je o tome dužan blagovremeno obavestiti oba lica. Ukoliko stvar ima
berzansku ili tržišnu cenu, komisionar ih može prodati po toj ceni, po isteku
osam dana od upozorenja uinjenog komitentu i zalogodavcu (kad to nije
isto lice) da e tako postupiti.476
Iz vrednosti dobijenih prodajom stvari (na kojima je ustanovljena zakonska zaloga) komisionar može naplatiti svoja potraživanja po osnovu svih
komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova
datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili
nekim drugim. Takoe, pravo naplate ima komisionar iz potraživanja koja je,
izvršavajui nalog, stekao za raun komitenta. Sva ova potraživanja komisionar ima pravo da naplati pre ostalih komitentovih poverilaca.
Komisionar, kao poverilac dospelog potraživanja, ima pravo zadržavanja
ako se u njegovim rukama nalazi komitentova stvar sve dok mu ne bude
isplaeno potraživanje. On se može naplatiti iz vrednosti stvari na isti nain
kao založni poverilac, ali je dužan, pre nego što pristupi ostvarenju naplate da
o svojoj nameri blagovremeno obavesti komitenta.477
5.5. ODNOSI SA TREIM LICIMA
Radi izvršenja naloga komitenta komisionar zasniva pravni posao sa treim
licem u svoje ime a za raun komitenta. Izmeu komitenta i treeg lica ne zasniva se pravni odnos, tako da tree lice jedino od komisionara može zahtevati
izvršenje pravnog posla. Komitent može zahtevati ispunjenje potraživanja iz
posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek pošto mu
ih komisionar ustupi. Komisionar je, po samom zakonu, dužan preneti na
komitenta potraživanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim
je obavio posao u svoje ime i za njegov raun. Za prenos potraživanja nije
potreban pristanak treeg lica (dužnika), ali je komisionar dužan obavestiti
tree lice da je ustupio potraživanje komitentu.
U pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima,
294
PRIVREDNO PRAVO
ova se potraživanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraživanja.
Shodno tome, poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraživanja,
ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere izvršenja na pravima i stvarima
koje je komisionar, izvršavajui nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komitenta. Od ovog pravila predvien je izuzetak u pogledu potraživanja poverilaca komisionara u vezi sa sticanjem tih prava i stvari. Tako, skladištar kao
poverilac komisionara (na primer, naknade za uvanje) ima založno pravo na
robi predatoj na uvanje i shodno tome mogunost da ih izloži prodaji.
U sluaju steaja komisionara komitent može zahtevati izluenje iz
steajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun,
kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun. Takoe, komitent
može zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati
njihovu cenu, odnosno njen još neisplaeni deo.
VI.
UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
(AGENTURI)
1. Pojam i osobine ugovora
Ugovorom o trgovinskom zastupanju (agenturi) obavezuje se zastupnik
da stalno posreduje kako bi trea lica zakljuila ugovore sa njegovim nalogodavcem i da, po dobijenom ovlašenju, zakljuuje ugovore sa treim licima
u ime i za raun nalogodavca koji preuzima obavezu da zastupniku za svaki
zakljueni ugovor isplati odreenu proviziju (naknadu).478
Bitni sastojci ugovora o trgovinskom zastupanju su: posao koji e obaviti
zastupnik i naknada koju je u obavezi da isplati nalogodavac. Posao zastupnika može biti posredovanje radi zakljuenja ugovora nalogodavca sa treim
licima u dužem vremenskom periodu ili zakljuivanje ugovora u ime i za
raun nalogodavca, po dobijenom ovlašenju. Ugovor o trgovinskom zastupanju može sadržati prirodne i sluajne sastojke.
Ovaj ugovor razlikuje se od zastupanja uopšte, posredovanja i komisiona. Zastupanje nastaje na osnovu zakona, opšteg aktu pravnog lica (statutarno
zastupanje), akta nadležnog organa ili izjave volje zastupanog (punomoje) i
može biti sa naknadom ili bez naknade. Može biti i bez naknade. Ponekad se
zastupanje sastoji iz preduzimanja jednog pravnog posla ili pojedinih radnji
prilikom njegovog zasnivanja, trajanja ili prestanka. Trgovinski zastupnik,
kao privredni subjekt, uvek ima pravo na naknadu. Trgovinsko zastupanja
traje duže vremena, a nastaje na osnovu ugovora.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
295
U ugovoru o posredovanju posrednik se ponaša nepristrasno sa ciljem da
svom nalogodavcu omogui zakljuenje odreenog pravnog posla. Tgovinski zastupnik nije nepristrasni privrednik jer štiti interese svog nalogodavca.
Naješe je odnos izmeu posrednika i komitenta povremen, ad hoc. Suprotno
tome, trgovinski zastupnik sa nalogodavcem zasniva trajni ugovorni odnos iz
koga proizilazi obaveza da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa
njegovim nalogodavcem.479
Komisionar u ugovoru u komisionu istupa u svoje ime a za raun nalogodavca, o emu mora obavestiti lice sa kojim zakljuuje ugovor,480 dok trgovinski zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za raun nalogodavca.
Ugovor o trgovinskom zastupanju je imenovan, dvostrano obavezan (obe
ugovorne strane imaju obaveze i ovlašenja iz ugovora), teretan (svaka strana
se obavezuje drugoj na odreeno davanje ili injenje) i formalan (mora biti
zakljuen u pisanoj formi).
2. Vrste trgovinskog zastupanja
Trgovinsko zastupanje može biti ugovoreno za domae privredne subjekte (unutrašnji promet) ili se odnositi na spoljnotrgovinski promet.481
S obzirom na teritoriju (podruje) na kojoj obavlja svoju delatnost
trgovinski zastupnik može biti mesni, oblasni i generalni. Mesni trgovinski
zastupnik (lokalni) deluje samo na jednom geografskom mestu i njegovoj
okolini. Oblasni trgovinski zastupnik radi na širem podruju (na podruju
okruga, pokrajine i sl), a generalni trgovinski zastupnik zastupa jednu ili više
privrednih subjekata na podruju jedne ili više država.
Prema obimu poslovne delatnosti trgovinsko zastupanje može biti
posebno (specijalno) ili opšte (generalno). Posebni trgovinski zastupnik je
ovlašen da preduzima odreeni pravni posao, dok opšti zastupnik zastupa
nalogodavca u svim njegovim pravnim poslovima na osnovu naloga koji nije
vremenski ogranien.
Ako je osnov razvrstavanja trgovinskog zastupanja predmet pravnog posla, zastupnici se dele na one koji deluju u prometu robe, u oblasti osiguranja,
turizma, pomorstva, u prometu hartija od vrednosti itd.
Zavisno od injenice da li trgovinski zastupnik vrši svoju delatnost u
stalnom sedištu ili delatnost obavlja putujui od mesta do mesta, trgovinski
zastupnik je stalni ili putujui.
S obzirom na odgovornost zastupnika prema nalogodavcu zastupništvo
može biti obino ili delkredere. Ukoliko je zasnovano obino zastupništvo,
zastupnik odgovara nalogodavcu za nesavesno postupanje (nesavestan izbor
296
PRIVREDNO PRAVO
treeg lica), a ne i za ispunjenje obaveze iz ugovora koga je zakljuio sa
treim licem, odnosno za koga je posredovao. U zastupništvu sa klauzulom
delkredere zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora
za ije je zakljuenje posredovao.482
3. Obaveze ugovornih strana
3.1. OBAVEZE ZASTUPNIKA
3.1.1. Izvršenje naloga za zastupanje
Trgovinski zastupnik je u obavezi da ispuni nalog u svemu kako on glasi,
sa pažnjom dobrog privrednika. Obaveza trgovinskog zastupnika zavisi od
sadržine naloga. Tako nalog može obavezivati zastupnika na posredovanje
ili na zakljuenje odreenih pravnih poslova ili na preduzimanje i jednih i
drugih radnji.483 Zastupnik, meutim, može zakljuivati ugovore u ime i za
raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili generalno
ovlašenje. Tada je zastupnik dužan uestvovati, po uputstvima nalogodavca,
pri zakljuivanju ugovora ili drugih pravnih poslova i to do njihovog potpunog okonanja. Trgovinski zastupnik ne može da zahteva ni prima ispunjenje
potraživanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlašen.484
Ukoliko zastupnik prekorai granice svojih ovlašenja, ili preduzme radnje iako za to nije imao ovlašenje primenjuju se opšta pravila odreena za
zastupanje uopšte.
3.1.2. Staranje o interesima nalogodavca
Zastupnik je dužan da se stara o interesima nalogodavca. U svim poslovima koje preduzima dužan je postupati sa pažnjom dobrog privrednika.
Staranje o interesima nalogodavca obuhvata, na primer: proveru solventnosti
i poslovnog ugleda treeg lica, koga dovodi u vezu sa nalogodavcem ili sa kojim pregovara radi zakljuenja ugovora u ime i za raun nalogodavca.485 Radi
ouvanja prava svog nalogodavca zastupnik je ovlašen da ini potrebne izjave
njegovom saugovorau, kao što su prigovori da roba ima nedostatak. Takoe,
zastupnik može zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.486 Kad
je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, saugovara nalogodavca
može punovažno initi zastupniku izjave koje se odnose na nedostatak predmeta ugovora, sa ciljem ouvanja ili vršenja prava iz ugovora.
Trgovniski zastupnik je dužan da se stara o interesima nalogodavca, a
ne treeg lica. Zbog toga jedan zastupnik ne može bez pristanka nalogodavca
preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu poslova radi za drugog
nalogodavca.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
297
3.1.3. Obaveštavanje nalogodavca
Zastupnik je u obavezi davati nalogodavcu sva potrebna obaveštenja
koja su od znaaja za svaki pojedini posao (da je zakljuen ugovor sa treim
licem, kada e pojedine ugovorne obaveze biti izvršene itd). Na zahtev nalogodavca zastupnik je u obavezi da ga obaveštava o prilikama na tržištu (kao
što su: ponuda, potražnja i cene odreene robe) mogunosti prodaje odreene
robe, o prigovorima koje je primio od treeg lica u vezi sa zakljuenjem
ugovora ili izmenama naloga itd. Obaveza zastupnika da obaveštava nalogodavca izvire iz trajnog odnosa zastupnika i nalogodavca koji je zasniva
ovim ugovorom.
3.1.4. uvanje poslovne tajne
Zastupnik je u stalnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. Stoga je
u mogunosti da sazna poslovne tajne svog nalogodavca. Pošto je zastupnik
u obavezi da se stara o interesima nalogodavca sa pažnjom dobrog privrednika, dužan je da uva poslovne tajne za koje je doznao u vezi sa poverenim
poslom. Naime, uvanjem poslovne tajne svog nalogodavca zastupnik štiti
njegove interese. Zastupnik je, tako, obavezan da prvenstveno uva u tajnosti isprave, podatke i injenice oznaene opštim aktom društva da predstavljaju poslovnu tajnu. Ako opšti akt privrednog društva ne odreuje poslovnu
tajnu, šta predstavlja poslovnu tajnu ceni se prema trgovinskim obiajima
i poslovnom moralu. Obaveza uvanja poslovne tajne znaajna je naroito
ako zastupnik, uz saglasnost svog nalogodavca, istovremeno zastupa više
nalogodavaca za istu vrstu poslova. 487
Zastupnik odgovara za štetu koja nastane nalogodavcu zbog toga što je
sam iskoristio poslovnu tajnu ili je drugome otkrio. On ne sme, ni posle prestanka ugovora, da iskorišava niti da otkriva poslovne tajne vlastodavca koje
su mu poverene ili koje je saznao u vezi sa izvršenjem ugovora.488
3.1.5. Voenje poslovnih knjiga (zastupnikog dnevnika)
i izdavanje zakljunice
Zastupnik je u trajnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. On uestvuje
u zakljuenju veeg broja ugovora ili preduzima druge pravne i faktike radnje za svog nalogodavca. Stoga je u obavezi da uredno vodi poslovne knjige
(zastupniki dnevnik) u kojima e upisati koje je sve pravne poslove zasnovao u ime i za raun nalogodavca odnosno u kojim poslovima je bio samo
posrednik. U zastupniki dnevnik se upisuju i bitni sastojci ugovora koje je
zastupnik zakljuio u ime i za raun nalogodavca ili koje je zakljuio nalogodavac uz posredovanje zastupnika, po naelima tanosti i hitnosti. Nakon
298
PRIVREDNO PRAVO
zakljuenja ugovora zastupnik je u obavezi da sastavi zakljunicu. Zakljunica
ima sve sastojke zakljuenog ugovora, a predstavlja dokazno sredstvo (forma
ad probationem) da je ugovor zakljuen. Stoga nije nepunovažan ugovor ako
zakljunica nije izdata. Ako zastupnik propusti da sastavi zakljunicu odgovoran je nalogodavcu za štetu koju mu je na taj nain prouzrokovao.489
3.1.6. Polaganje rauna nalogodavcu
Trgovaki zastupnik je u obavezi da nalogodavcu položi raun po
izvršenju naloga, i prenese mu sve što je primio od treeg lica, u skladu sa
ugovorom odnosno trgovinskim obiajima ili prirodom posla. Tako, zastupnik
može biti obavezan da položi raun nalogodavcu po izvršenju svakog posla,
ili jednom u mesecu, ili u tri meseca za sve poslove koje je za to vreme obavio
itd.
3.1.7. Vraanje stvari datih na upotrebu
Zastupnik je obavezan da, posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za
vreme trajanja ugovora. Naješe se u praksi predaju zastupniku: reklamni
materijal (kompakt diskovi sa snimljenim lmom, katalozi itd.), uzorci robe,
modeli, eksponati za sajam, prevozna sredstva itd. Nalogodavac je ovlašen
da zahteva vraanje stvari koje je zastupniku dao na upotrebu. Ako su stvari
ošteene ili uništene ili se iz drugih razloga ne mogu vratiti zastupnik nalogodavcu duguje naknadu štete.
3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA (OVLAŠENJA ZASTUPNIKA)
3.2.1. Plaanje naknade (provizije)
Trgovinski zastupnik je ovlašen da od nalogodavca zahteva plaanje
naknade i kad ona nije predviena ugovorom o trgovinskom zastupanju.
Nalogodavac je dužan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene
njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio,
ako je za to bio ovlašen. Zastupnik je ovlašen da zahteva plaanje naknade i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima koje je zastupnik našao.
Momenat sticanja prava na naknadu odreuje se ugovorom (na primer,
da zastupnik stie pravo na naknadu u momentu zakljuenja ugovora izmeu
nalogodavca i treeg lica). Ako ugovorom nije odreen u kojem momentu zastupnik stie pravo na naknadu, on je stie kad ugovor bude izvršen. Pravo na
naknadu zastupnik stie i kad ugovor ostane neizvršen, ako je do toga došlo iz
uzroka koji je na strani nalogodavca.490 Iznos naknade odreuje se ugovorom
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
299
o zastupanju ili opštim uslovima poslovanja (tarifa).491 Ukoliko na taj nain
nije odreena visina provizije zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu.
Kada bi, u tom sluaju, naknada bila nesrazmerno velika prema uinjenoj
usluzi, sud je može na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos.
Zastupnik ima pravo na posebnu naknadu ako je jemio da e tree lice
ispuniti svoje ugovorne obaveze (delkredere provizija).492 Zastupnik koji je
po ovlašženju nalogodavca izvršio naplatu nekog njegovog potraživanja ima
pravo na posebnu naknadu od naplaene svote.
3.2.2. Naknada posebnih troškova
Trgovinski zastupnik ima pravo na naknadu posebnih troškova koje je
uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu (na primer, zastupnik
je morao da putuje u udaljeno mesto, sa ciljem zakljuenja ugovora, a to
nije predvieno ugovorom o zastupanju). On, meutim, nema pravo na naknadu troškova koji proizilaze iz redovnog vršenja posrednikih poslova,
zbog toga što su troškovi koji e nastati kod zastupnika u ispunjenju naloga
ve obuhvaeni naknadom (provizijom). Strane, ipak, mogu ugovoriti da
zastupnik ima pravo na naknadu troškova koji su nastali iz redovnog vršenja
posrednikih polova.
3.2.3. Omoguavanje zastupniku da obavi posao
Nalogodavac je u obavezi da zastupniku stavi na raspolaganje svu
potrebnu dokumentaciju i stvari kako bi mogao izvršiti dobijeni nalog. Tako
je nalogodavac dužan predati zastupniku i omoguiti mu da koristi: modele, uzorke, prospekte, reklamne materijalne, dokaze o poreklu robe, carinske
deklaracije.493 Ako nalogodavac nije predao zastupniku navedenu dokumentaciju i stvari ili ih je predao nekompletne odgovara zastupnikua za štetu koju
je na taj nain prouzrokovao.
3.2.4. Obaveštavanje zastupnika
Nalogodavac može da po svom nahoenju prihvati ili odbaciti zakljuenje
ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je dužan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci kao i o potrebi da se obim poslova
(zakljuenih njegovim posredovanjem) svede na manju meru nego što ih je
zastupnik mogao osnovano oekivati. Takvo obaveštavanje omoguava zastupniku da, u odgovarajuoj meri, blagovremeno smanji svoju preduzimljivost. Ako nalogodavac ne izvrši ovu obavezu, odgovara zastupniku za štetu
koju mu je (propuštanjem obaveštavanja) prouzrokovao
Ova obaveza nalogodavca proizilazi prvenstveno iz naela savesnosti i
300
PRIVREDNO PRAVO
poštenja (lan 12. ZOO), ali i same prirode ugovora o trgovinskom zastupanju.
4. Prestanak ugovora
Nain prestanka ugovora zavisi od okolnosti da li je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme. Smatra se da
je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen na neodreeno vreme kad je
to izriito naznaeno u ugovoru ili kad njegovo trajanje nije odreeno niti se
iz okolnosti posla može odrediti. U tom sluaju svaka strana može raskinuti
ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja. Otkaz mora biti saopšten
drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako
je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopšen dva meseca pre isteka
kalendarskog tomeseja. Ugovorne strane mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i prestanka ugovora mora biti
ostavljen rok od najmanje mesec dana.
Ako za to postoje ozbiljni uzroci svaka ugovorna strana može, navodei
te uzroke, raskinuti ugovor bez otkaznog roka. Ako je izjava o raskidanju
uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim
rokom. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost
ima pravo na naknadu štete zbog izgubljene provizije, a ako je neosnovano
otkazao ugovor, pravo na naknadu štete pripada nalogodavcu. Neosnovani
otkaz jedne strane daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog
roka.
Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno
vreme, on prestaje samim istekom odreenog vremena, a ako su strane
njegov prestanak vezale za ispunjenje odreenog posla (cilja) ugovor
prestaje ostvarenjem posla.
Ugovor o trgovinskom zastupanju se može preutno produžiti (relocatio
tacita - lan 812. stav 2. ZOO) ako obe strane nastave da ispunjavaju obaveze
iz ranije zakljuenog ugovora. U tom sluaju se smatra da je ugovor produžen
na neodreeno vreme.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
301
VII.
UGOVOR O POSREDOVANJU
1. Pojam i obeležja
Posredovanje je ugovor na osnovu koga je jedna strana (posrednik)
obavezna da nastoji nai i dovesti u vezu sa drugom stranom (nalogodavcem) lice koje bi sa njom pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a
nalogoprimac je obavezan da posredniku plati odreenu naknadu, ako taj
ugovor bude zakljuen.
Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, komutativan, neformalan i imenovan.
2. Razgranienje
Ugovor o posredovanju je mešovit jer se u njemu mogu prepoznati ugovor o zastupanju i ugovor o delu. Ipak, on se od ovih ugovora razlikuje.
Obaveza posrednika je, u osnovi, faktika - da potraži priliku za
zakljuenje odreenog ugovora i da na nju ukaže nalogodavcu, kao što je
i obaveza poslenika (preduzimaa, izvoaa) iz ugovora o delu. Zbog toga
je u lanu 814. ZOO odreeno da e se ugovori, u kome je ugovoreno da e
posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane
bez rezultata, suditi prema odredbama koje važe za ugovor o delu. Na taj
nain je odreena linija razgranienja izmeu posredovanja i ugovora o delu.
Posrednik, naime, ima pravo na odreenu naknadu samo ako ugovor, za koga
je posredovao, bude zakljuen. Ako izostane zakljuenje ugovora posrednik
nije ovlašen zahtevati naknadu. Prema tome, naknada nije bitan elemenat
ugovora o posredovanju, a jeste u ugovoru o delu. Posredovanje se razlikuje i
od zastupanja. Zastupnik zakljuuje ugovor u ime i za raun zastupanog lica
tako da on obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok
posrednik preduzima radnje u svoje ime i za svoj raun.
Posrednik obavlja, po pravilu, faktike radnje, a zastupnik preduzima
pravne radnje (za svog nalogodavca zakljuuje odreeni pravni posao). Nalog
za posredovanje, naime, ne sadrži ovlašenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem. Ovu pravnu radnju može preduzeti ako za to ima specijalno pismeno
punomoje. Za nalogodavca ne nastaje obaveza da pristupi pregovorima radi
zakljuenja ugovora sa ciljem koje je posrednik našao, ni da zakljui sa njim
ugovor pod uslovima koje je saopštio posredniku, ali e odgovarati za štetu
ako je postupio protivno savesnosti.
302
PRIVREDNO PRAVO
3. Obaveze ugovornih strana
3.1. OBAVEZE POSREDNIKA
Ugovor o posredovanju stvara obaveze za obe ugovorne strane. Posrednik je dužan tražiti sa pažnjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje
odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu, posredovati u pregovorima
i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to posebno obavezao (s
tim što ne odgovara za štetu ako i pored potrebne brižljivosti ugovor bude
zakljuen). Iz ove obaveze proizilazi i obaveza posrednika da obavesti nalogodavca o ovim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu
poznate ili su mu morale biti poznate (obaveza obaveštavanja).
Shodno obavezi zaštite ugovornih strana izmeu kojih posreduje, nezavisno od injenice da li nalog dobija od jedne strane ili posreduje za obe
strane, posrednik je u obavezi na jednak nain štititi obe ugovorne strane.
On odgovara za štetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je
posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga što je posredovao za poslovno
nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili morao znati, ili za lice za koje
je znao ili morao znati da nee moi izvršiti obaveze iz tog ugovora, i uopšte
za svaku štetu nastalu njegovom krivicom.
Posrednik je dužan u posredniki dnevnik ubeležiti bitne podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim poredovanjem i izdati izvod iz te knjige koga
je u obavezi da potpiše (posredniki list).
3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA
Nalogodavac je u obavezi da posredniku isplati naknadu (ako je
ugovor za ije je zakljuenje posredovao zakljuen) i kada ona nije ugovorena. Ako visina naknade nije odreena tarifom, opštim aktom, ugovorom ni obiajem, odredie je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj
usluzi. Preterano visoku ugovorenu posredniku naknadu sud može sniziti
na zahtev nalogodavca.
Nalogodavac duguje naknadu posredniku od asa kada je zakljuen
ugovor (izuzev kad je što drugo ugovoreno - npr. da e posrednik stei pravo
na naknadu im je doveo tree lice u vezu sa nalogodavcem). On je obavezan
naknadu platiti i kada je zakljueni ugovor poništen, ako je posredniku bio
nepoznat uzrok nevažnosti ugovora. Ako je ugovor zakljuen pod odložnim
uslovom posrednik stie ovlašenje na naknadu tek kad se uslov ostvari. Ali,
kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
303
Nalogodavac po zakonu nije obavezan da posredniku naknadi troškove
uinjene u izvršenju naloga. Ova obaveza može nastati samo kad je ugovorom predviena. U tom sluaju pravo na naknadu troškova stie posrednik
i kad ugovor nije zakljuen. Posrednik koji je dobio nalog za posredovanje
od obe strane, prema dispozitivnim odredbama lana 825. ZOO, ovlašen
je od svake strane zahtevati samo polovinu posrednike naknade i naknadu
polovine troškova (ako je naknada troškova ugovorena). Ugovorom se mogu
predvideti drukija ovlašenja posrednika. Pravo na posredniku naknadu i
na naknadu troškova gubi posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu.
VIII. UGOVOR O USKLADIŠTENJU
1. Pojam i obeležja ugovora
Ugovorom o uskladištenju obavezuje se jedna strana (skladištar, depozitar) da primi i uva robu koja pripada drugoj strani (ostavodavcu, deponentu), koja se obavezuje da za to skladištaru plati odreenu naknadu.
Ovaj ugovor se razvio iz znatno starijeg ugovora o ostavi i u osnovi
je zadržao njegove osobine. Na ugovore o uskladištenju shodno primenjuju
pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladištenju nije drukije regulisano.
Ugovor o uskladištenju je imenovan, neformalan, konsensualan, formularan,
dvostrano-obavezan, teretan, po pravilu, intuitu personae i sa dugotrajnim
izvršenjem obaveza. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari
koje imaju svojstvo robe.
2. Vrste skladišta
Skladištar može biti pravno lice ija je osnovna delatnost primanje
robe na uskladištenje i uvanje u skladištu ili preduzee koje tu delatnost
obavlja kao sporednu. Skladištari mogu imati razliite vrste skladišta.
Najznaajnija su: javna skladišta, carinska skladišta, konsignaciona
skladišta i carinska smestišta.
Javna skladišta su opšta ili specijalizovana. Opšta javna skladišta su u
mogunosti da uvaju sve vrste robe, a specijalizovana samo odreenu vrstu
robe (na primer, smrznuto voe).
Carinska skladišta primaju na uvanje robu koja se uvozi ili izvozi pre
nego što se obavi carinska procedura. Ona se mogu osnivati u mestima u ko304
PRIVREDNO PRAVO
jima postoje carinarnice (naješe, u veim saobraajnim centrima, lukama),
a nalaze se pod stalnim carinskim nadzorom.
Konsignaciona skladišta privremeno uvaju neocarinjenu uvoznu robu inostranih rmi dok se ne proda domaoj rmi. Nad robom u tom skladištu obavlja se
carinski nadzor. Carina na uvezenu robu plaa se ako roba bude prodata i iznesena
iz skladišta. U pravnoj literaturi sporna je pravna priroda ugovora o konsignaciji.494
Dok se ne ocarini roba se može iz konsignacionog skladišta vratiti u inostranstvo.
3. Obaveze ugovornih strana
3.1. OBAVEZE SKLADIŠTARA
3.1.1. Prijem robe na uskladištenje
Skladištar je u obavezi da primi odreenu robu na uvanje pod istim
uslovima za sve ostavodavce. Obaveza prijema robe ne nastaje ako roba nije
pogodna za uvanje u tom skladištu, u skladištu nema slobodnog prostora ili
je skladištaru poznato da je roba koja se predaje na uvanje steena na protivpravan nain. Ugovor o uskladištenju, naime, može punovažno zakljuiti
u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je dužan da stvar
vrati njemu, izuzev ako bi doznao da je ukradena.
Prilikom prijema robe na uvanje skladištar je dužan utvrditi stanje u
kome se roba nalazi, a ostavodavac je dužan dati sva potrebna obaveštenja o
njoj i izjaviti kolika je njena vrednost.
3.1.2. uvanje robe i naknada štete
Skladištar je dužan da primljenu robu uva i da preduzima sve potrebne
ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju. Stoga je u
obavezi da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno
na neispravnu ambalažu usled kojih može doi do štete na robi, im je navedene nedostatka opazio ili morao opaziti. Ako bi se na robi dešavale takve
neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladištar je dužan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme
da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji nain.
Pravilo je da se roba uva u zatvorenom skladišnom prostoru. Strane
mogu ugovoriti da se roba uva u otvorenom prostoru (ugalj, ruda, drvo za
loženje, odreene vrste kamena itd.).
Skladištar nema pravo da upotrebljava stvar poverenu na uvanje.
U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, skladištar duguje ostavodavcu
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
305
odgovarajuu naknadu i odgovara za sluajnu propast ili ošteenje stvari koji
bi se dogodili tom prilikom.
Za štetu koja nastane na robi skladištar odgovara po principu pretpostavljene subjektivne odgovornosti. U pravnoj literaturi se se sree i stav
da skladištar odgovara za štetu, koja je nastala na robi predatoj na uvanje,
po principu objektivne odgovornosti. Opravdano se istie da bi odgovornost po principu objektivne odgovornosti, u odreenoj meri, izjednaavalo
ugovor o uskladištenju sa ugovorom o osiguranju, a to bi povealo usluge
skladištara.495
Pretpostavlja se, naime, da je skladištar odgovoran za štetu koja nastane
na robi koja mu je predata na uvanje. Skladištar se može osloboditi odgovornosti za štetu ako dokaže da je šteta prouzrokovana: 1) usled više sile (okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti); ili 2) krivicom ostavodavca; ili 3)
manama ili prirodnim svojstvima robe ili 4) neispravnom ambalažom.
Naknada štete koju je skladištar dužan platiti zbog propasti, umanjenja ili
ošteenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne može prei stvarnu
vrednost robe, osim ako je štetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom.
O svim promenama koje bi primetio na stvari i opasnostima da budu
ošteene na ma koji nain ostavoprimac je dužan obavestiti ostavodavca.
3.1.3. Postupanje po nalozima ostavodavca
Skladištar je dužan postupati po nalozima ostavodavca. Nalozi se mogu
odnositi na pravne i faktike radnje skladištara koje se ugovaraju, proizilaze iz
prirode posla ili iz poslovnih obiaja. Tako se pravne radnje mogu odnositi na
zakljuenje ugovora o prevozu ili osiguranju, carinjenje robe itd., a faktike
radnje na istovar robe, pakovanje robe, pretakanje (vina), sušenje (lekovitog
bilja), razvrstavanje po klasama pre zamrzavanja (malina, kupina, jagoda).
Skladištar je dužan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je
to ugovoreno. On e zakljuiti ugovor o osiguranja sa osiguravaem u ime
i za raun ostavodavca ili u svoje ime a za raun ostavodavca. Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladištar je
dužan da osigura robu od uobiajenih rizika. U sluaju da nastane šteta koja
bi bila obuhvaena ugovorom o osiguranju koga skladištar, protivno ugovoru
o uskladištenju, nije zakljuio duguje ostavodavcu naknadu štete.
3.1.4. Voenje registra skladišta
Skladištar je dužan da vodi registar skladišta u koga se unose svi podaci o zakljuenju i ispunjenju ugovora o uskladištenju: podaci o ostaviocu,
robi koja je primljena na uvanje, bitni sastojci ugovora o uskladištenju, rok
306
PRIVREDNO PRAVO
uvanja robe, prigovori na stanje robe, podaci o posebnom nainu uvanja
itd.
Javno skladište dužno je, na zahtev ostavodavca, da za primljenu robu na
uskladištenje izda skladišnicu. Skladišnica ima svojstvo hartije od vrednosti.
Ako ostavodavac ne zahteva da mu se izda skladišnica, skladištar bilo kojeg skladišta izdae ostavodavcu potvrdu o prijemu robe na uvanje. Potvrda
predstavlja samo dokazno sredstvo, ali ne i hartiju od vrednosti.
3.1.5. Obaveze omoguavanje pregledanja robe
Skladištar je u obavezi da dozvoli ostavodavcu ili ovlašenom licu (na
primer, zakonitom imaocu skladišnice) da pregleda robu i uzima uzorke robe.
Neovlašenim licima skladištar, kao uvar robe, ne sme dozvoliti pristup u
skladište. Lice koje obavlja pregled robe ili uzima uzorke odgovara za štetu
koju je tom prilikom prouzrokovao skladištaru ili ostalim ostavodavcima.
3.1.6. Predaja robe ostavodavcu
Skladištar je u obavezi da robu primljenu na uvanje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašenog lica. Ugovor o uskladištenju se, po pravilu,
zakljuuje u interesu ostavodavca pa je on može podii i pre isteka ugovorenog roka. Opravdano se istie da u tom sluaju ostavodavac duguje ugovorenu
naknadu za itavo vreme koje je bilo ugovoreno kao vreme uvanja robe. Ako
je upražnjeni prostor u skladištu zatim bio popunjen drugom robom koju je
skladištar primio na uskladištenje, za toliko se umanjuje obaveza ostavodavca
da plati naknadu i za vreme za koje nije koristio usluge skladištara.
Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku
godine dana kad nije ugovoren rok za uvanje, skladištar može za njegov
raun prodati robu na javnoj prodaji. O nameri da e robu prodati na javnoj
prodaji skladištar je prethodno dužan da obavesti ostavodavca i da mu ostavi
mu naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.
3.2. OBAVEZE OSTAVODAVCA
3.2.1. Predaja robe na uvanje i
obaveštavanje o njenim svojstvima
Ugovor o uskladištenju je dvostrano obavezan. Stoga i za ostavodavca
nastaje više obaveza. Jedna od osnovnih obaveza je predaja robe na uvanje.
Prilikom predaje robe na uvanje ostavodavac je dužan dati sva potrebna
obaveštenja o njoj i i ostavoprimca obavestiti o vrednosti robe. Ukoliko
ostavodavac ne obavesti skladištara o svojstvima robe (a s obzirom na okolnosti sluaja to je bio dužan uiniti: stvar je zapaljiva, sklona brzom kvarenII DEO - PRIVREDNO PRAVO
307
ju, mora se uvati na tano odreenoj temperaturi, lomljiva je, vredna je, itd)
skladištar nije odgovoran za štetu koja je zbog toga nastala. Ako skladištar
tom prilikom nije postupao kao dobar privrednik (znao je ili morao znati za
posebna svojstva robe) nastaje podeljena odgovornost za štetu ili iskljuenje
odgovornosti ostavodavca.
3.2.2. Preuzimanje robe iz skladišta
Ostavodavac ili drugo ovlašeno lice dužan je da preuzme robu iz skladišta
u roku koji je odreen ugovorom. Ako nije ugovoren rok za uvanje on iznosi
godinu dana a rauna se od prijema robe na uvanje (zakonski rok).
Ukoliko ostavodavac ne podigne robu u ugovorenom ili zakonskom roku
skladištar je ovlašen da za raun ostavodavca robu proda na javnoj prodaji.
Prethodno je dužan da ostavodavca obavesti o svojoj nameri i ostaviti i da
mu ostavi naknadni rok od najmanje osam dana da robu podigne. Ako stvar
ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju s troškovima javne
prodaje, dužnik je može prodati iz slobodne ruke. Ukoliko je stvar takva da
može brzo propasti ili se pokvariti, dužnik je dužan prodati je bez odlaganja
na najpogodniji nain. O nameravanoj prodaji skladištar e, i u ovom sluaju,
obavestiti ostavodavca.
Ugovorom o uskladištenju strane mogu predvideti da je ostavodavac zbog
zakašnjenja u preuzimanju stvari u obavezi da plati skladištaru ugovornu kaznu.
Primalac robe dužan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja.
Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je dužan da o
tome odmah upozori skladištara, inae se smatra da je roba uredno primljena. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je dužan da na pouzdan nain obavesti skladištara u roku
od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra da je
roba uredno primljena.
3.2.3. Plaanje naknade za uvanje stvari
Ugovorom o uskladištenju odreuje se visina naknade koju je za uvanje
stvari dužan platiti ostavodavac. Ugovorom se može odrediti niža ili viša
nagrada od one koja je predviena opštim uslovima poslovanja (tarifom),
naroito kada se na uvanje predaju stvari koje imaju posebna svojstva. Kada
nagrada nije odreena ugovorom ili opštim uslovima poslovanja primenjuje
se nagrada koju ima u vidu mesni poslovni obiaj, a zatim opšti poslovni
obiaj.
Obaveza plaanja naknada za uvanje ispunjava se prilikom preuzimanja robe, ako ugovorom nije predvieno što drugo (na primer, sukcesivno
308
PRIVREDNO PRAVO
plaanje). Nagradu plaa ostavodavac ili drugo lice odreeno ugovorom.
Pored naknade za uvanje robe skladištar ima pravo na naknadu
troškova koji su bili potrebni za ouvanje robe. U pravnoj teoriji ovi troškovi
se oznaavaju kao vanredni troškovi (redovni su obuhvaeni naknadom za
uvanje robe). Vanredne troškove može zahtevati skladištar od ostavodavca
ako su oni bili nužni i korisni za ostavodavca i pre nego što je dospelo
potraživanje skladištara za plaanje redovne naknade.
Za svoja potraživanja iz ugovora o uskladištenju i ostala potraživanja
nastala u vezi sa uvanjem robe skladištar ima založno pravo na toj robi.
Založno pravo nastaje na osnovu zakona i kada nije predvieno ugovorom.
Ovo zakonsko založno pravo prestaje predajom stvari iz skladišta. Ako ostavodavac ne namiri o dospelosti potraživanja skladištara iz ugovora o
uskladištenju, skladištar može pristupiti prodaji robe ostavodavca na javnoj
prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog ostavodavcu, odnosno
ovlašenom licu, da e tako postupiti.
IX.
UGOVOR O GRAENJU
1. Pojam ugovora. Bitni sastojci
Ugovor o granju je sporazum kojim se izvoa (graditelj, graevinar)
obavezuje naruiocu (investitoru) da e, za odreenu cenu, u predvienom
roku sagraditi odreenu graevinu odnosno izvesti druge graevinske radove.496 Iz ove denicije proizilazi da su bitni elementi ugovora: predmet
graenja, cena, a esto i rok za izgradnju.497
Rok za izgradnju graevine je bitan sastojak ugovora o graenju ako
je to izriito navedeno u ugovoru ili iz ugovora proizilazi da strane imaju
poseban interes da se graevina završi u ugovorenom roku. Ako je izgradnja graevine u odreenom roku bitan sastojak ugovora o graenju, pa graditelj ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu.
Naruilac, meutim, može održati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez
odlaganja, obavesti izvoaa da zahteva ispunjenje ugovora. Ukoliko izgradnja graevine u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora, izvoa zadržava
pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a naruilac da zahteva
njeno ispunjenje. Naruilac koji želi raskinuti ugovor, mora ostaviti izvoau
primeren naknadni rok za ispunjenje. Ako ni u naknadnom roku izvoa ne
ispuni svoje obaveze ugovor se raskida po samom zakonu.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
309
Cena radova se može odrediti po jedinici mere ugovorenih radova
(jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena
cena). Ako strane ugovorom nisu što drugo predvidele izvoa može zahtevati poveanje cene radova koje je izveo u predvienom roku, ako su se u
vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene
elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova. Izvoa se ne može pozivati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova,
ako je do poveanja cene došlo posle njegovog padanja u docnju. Strane
mogu ugovoriti da se cene radova nee menjati i u sluaju poveanja cena elemenata na osnovu kojih je ona odreena (ksna cena). I pored toga izvoa
može zahtevati, izmenu cene radova ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za više od deset procenata.
U ovom sluaju izvoa može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset
procenata. Izvoa nema pravo na poveanje cene, ako je do poveanja cene
elemenata došlo posle njegovog padanja u docnju.498
Izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova je predmet
obaveze izvoaa, a predstavlja jedan od bitnih elemenata ugovora. Izvoa
se, tako, može obavezati da sagradi odreenu graevinu. Pod “graevinom”
lan 631. ZOO smatra: zgrade, brane, mostove, tunele, vodovode, kanalizacije, puteve, železnike pruge, bunare i ostale graevinske objekte ija izrada
zahteva vea i složenije radove.499 Graevina se gradi prema odreenom projektu, na predvienom zemljištu u skladu sa odobrenjem za izgradnju. Obaveza izvoaa može se sastojati u obavezi da na odreenom zemljištu, odnosno
ve postojeem objektu izvrši kakve druge graevinske radove (postavljanje
propusta ispod puta, promenu krova na zgradi, rekonstrukciju zgrade itd).
2. Pravna priroda
Ugovor o graenju je formalan, dvostrano obavezan, teretan, komutativan, sa dugotrajnim ispunjenjem obaveza i imenovan ugovor.
Ugovor o graenju predstavlja vrstu ugovora o delu. To izriito predvia
lan 630. stav 1. ZOO. Shodno tome, na odnose o odgovornosti za nedostatke
graevine koji nisu regulisani ugovorom o graenju, supsidijarno se primenjuju odredbe ugovora o delu (l. 600 - 629. ZOO). Ugovor o graenju i
ugovor o delu se, i pored srodnosti, razlikuju. Ugovor o graenju ima za
predmet vee i složenije radove koji se izvode prema odreenom projektu,
dok ugovor o delu ima u vidu manje složene ili manje radove500 koji se ne izvode po odreenom projektu (na primer, farbanje zgrade). Predmet ugovora
o graenju je izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova
310
PRIVREDNO PRAVO
prema odreenom projektu, dok je predmet ugovora o delu izvršenje bilo
kojeg zikog ili intelektualnog rada. Ugovor o graenju se u praksi nekada
preplie sa ugovorom o prodaji tako što izvoa radi projekt za naruioca ili
angažuje svoj graevinski materijal. Zbog toga se odnosi izmeu ovih ugovora moraju razgraniiti. Ako se izvoa obavezao naruiocu da e izgraditi graevinu od svog materijala smatra se da je izmeu strana zakljuen
ugovor o prodaji (ako o tome nema nikakvog sporazuma ili postoji sumnja
o pravnoj prirodi ugovora). Ukoliko se naruilac obavezao dati bitan deo
materijala potreban za izgradnju graevine ili izvoenje graevinskih radova, smatra se da su strane zakljuile ugovor o delu. Ugovor se, u svakom
sluaju, smatra ugovorom o graenju ako su ugovarai imali u vidu naroito
rad izvoaa.501
U praksi se sree ugovor o inženjeringu, ugovor o ispitivanju zemljišta,
ugovor o graenju po sistemu “klju u ruke” i sl. Nekada graditelj, pored
graenja, preuzima i obavezu da izradi projekt itd. Ugovor o graenju se od
ovih ugovora razlikuje po svom predmetu. Premet obaveze izvoaa je da
sagradi graevinu, odnosno izvede druge graevinske radove po odreenom
projektu. Sve što se ne može uvrstiti u graenje nije ni predmet ugovora o
graenju i ne utie na njegov oblik.502
3. Zakljuenje ugovora
Ugovor o graenju zakljuuje se po opštim pravilima za zakljuenje
ugovora. On je zakljuen ako su se strane saglasile o bitnim elementima
ugovora u pisanoj formi. Na zakljuenje ugovora o graenju primenjuju se
i posebna pravila odreena imperativnim propisima. Investitor je u obavezi
obezbedi potpunu tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta. Nezavisno
od injenice da li je zakljuen ugovor o graenju objekat se može graditi,
odnosno izvoditi drugi graevinski radovi samo ako je prethodno pribavljeno
odobrenje za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju investitor, pored ostalog, podnosi i idejni projekat, dokaz o pravu svojine, odnosno
zakupa na graevinskom zemljištu (lan 91. Zakona o planiranju i izgradnji
- ZPI). Zavisno od važnosti objekta, odnosno graevinskih radova, odobrenje
za izgradnju izdaje organ nadležan za graevinarstvo u opštini, gradu, odnosno gradu Beogradu ili ministarstvo nadležno za poslove graevinarstva.503
Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pisanoj formi. Ova forma je
uslov punovažnosti ugovora. Takoe, sve docnije izmene ili dopune ugovora
moraju biti izvršene u pisanoj formi.504 Nije punovažan (ništav je) ugovor o
graenju zakljuen usmeno.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
311
Ugovor o graenju smatra se punovažnim iako nije zakljuen u pisanoj
formi ako su ugovorne strane izvršile, u celini ili u pretežnom delu, obaveze
koje iz njega nastaju (lan 73. ZOO).
4. Obaveze ugovornih strana
4.1. OBAVEZE IZVOAA
4.1.1. Administrativne obaveze
Administrativne obaveze izvoaa radova odreene su imperativnim
propisima. Pojedine administrativne obaveze pojavljuju se i kao ugovorne
obaveze. Najvažnije administrativne obaveze izvoaa su: 1) kontrola
tehnike dokumentacije; 2) obaveštavanje organa uprave koji mu je izdao
odobrenje za izgradnju o poetku izvoenja radova; 3) odreivanje lica koje
rukovodi graenjem; 4) voenje graevinskog dnevnika i knjige inspekcije;
5) obezbeenje sigurnosti objekata, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraajnica); 6) obezbeenje objekata i okoline
u sluaju prekida radova itd.505
4.1.2. Ugovorne obaveze
Prouavanje tehnike dokumentacije. Izvoa je dužan da blagovremeno i detaljno proui tehniku dokumentaciju na osnovu koje se izvode
ugovoreni radovi. On je dužan da od naruioca zatraži blagovremeno zatražiti
objašnjenje o nedovoljno jasnim pojedinostima. Objašnjenje je traženo blagovremeno ako je naruiocu, preme okolnostima koje su od uticaja, dato
dovoljno vremena da po zahtevu može postupiti, a da ne nastupi zastoj u
izvoenju radova.506
Izvoenje ugovorenih radova. Izvoa radova je dužan izvesti ugovorene
radove prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata odobrenje za
izgradnju, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji važe za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Osim
toga izvedeni radovi moraju obezbediti stabilnost objekta. Za svako odstupanje
od projekta, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu saglasnost naruioca. On ne može zahtevati poveanje ugovorene cene za radove
koje je izvršio bez takve saglasnosti. Suprotno tome, nepredviene radove
izvoa može izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove
hitnosti nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost. Nepredvieni su radovi oni ije je preduzimanje bilo nužno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili
radi spreavanja nastanka štete, a izazvani su neoekivanom težom prirodom
zemljišta, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim
312
PRIVREDNO PRAVO
dogaajima. Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove
koji su morali biti obavljeni.507
Izvoa može, na osnovu podugovora, izvoenje pojedinih radova poveriti podizvoau. U tom sluaju, za radove koje je izveo podizvoa izvoa radova odgovara naruiocu kao da je radove izveo neposredno. Naime, odnos iz
podugovora uspostavlja se izmeu izvoaa i podizvoaa radova. Naruilac
radova nije u odnosu sa podizvoaem i on je za njega tree lice.508
Pridržavanje ugovorenih rokova. Izvoa radova je dužan da ugovorene
radove završi u predvienom roku. Rok za izgradnju graevine odnosno
izvoenje drugih graevinskih radova poinje tei od uvoenja izvoaa radova u posao, osim ako strane drugaije ugovore.509
Ugovorne strane, po pravilu, predviaju da e izvoa radova u sluaju
docnje u izvoenju radova platiti ugovornu kaznu naruiocu. Naruilac ima
pravo na ugovornu kaznu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog
dužnikove docnje. Ako je šteta koju je naruilac pretrpeo zbog dužnikovog
zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do pune naknade štete. Ukoliko je ugovorom predviena
ugovorna kazna, a nije odreeno u kojim sluajevima se plaa, smatra se da je
kazna ugovorena za sluaj neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.510
Omoguavanje naruiocu da vrši struni nadzor. Izvoa je u obavezi
da naruiocu omogui stalni struni nadzor nad izvoenjem radova i kontrolu
koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala. Struni nadzor, prvenstveno,
obuhvata: kontrolu da li se graenje vrši prema tehnikoj dokumntaciji po
kojoj je izdato odobrenje za izgradnju, kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja
svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa. Naruilac
radova obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja
radova za koje je izdata graevinska dozvola. Vršenje nadzora je pravo, a ne
obaveza naruioca. Izvoa radova se, ipak, ne može osloboditi odgovornosti
zbog nedostataka graevine radi toga što naruilac nije vršio nadzor ili ga nije
vršio dovoljno struno.511
Obaveza obaveštavanja naruioca. O svim važnijim okolnostima koje
nastupe u izvoenju radova izvoa je dužan obavestiti naruioca. Tako e
izvoa prvenstveno obaveštavati naruioca: o toku izvoenja radova, o
okolnostima koje spreavaju ili otežavaju izvoenje radova, o prekidu radova i merama preduzetim na obezbeenju objekta, o nastavljanju radova
itd. Obaveštavanje izvoa obavlja tako što e naruioca obavestiti u pismenoj formi (pismom, teleprinterom, telegramom, telefaksom, elektronskom poštom itd). Obaveštavanje se može obavljati i upisom u graevinski
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
313
dnevnik, ali samo ako je drugi ugovara mogao ili morao biti upoznat s obavljenim upisom. Obaveštenje koje nije uinjeno u pisanomo bliku ili upisano
u graevinski dnevnik ne proizvodi pravno dejstvo.512 Izvoa odgovara za
štetu naruiocu koja je prouzrokovana zbog toga što ga nije obavestio o okolnostima relevantnim za izvršenje ugovora o graenju.
4.2. OBAVEZE NARUIOCA
Predaja tehnike dokumentacije. Naruilac je dužan predati izvoau,
pre poetka izvoenja radova, tehniku dokumentaciju sa svim grakim,
raunskim i opisnim prilozima potrebnim za izvoenje radova koji su predmet ugovora, na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako se u
toku graenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato
odobrenje za izgradnju, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji.
Uvoenja izvoaa u posao. Izvoa radova može poeti sa izvoenjem
ugovorenih radova ako ga prethodno naruilac uvede u posao. Izvoa je
uveden u posao ako je naruilac ispunio sve obaveze bez ijeg prethodnog ispunjenja zapoinjanje radova faktiki nije mogue ili pravno nije
dopušteno. Uvoenje u posao obuhvata naroito: predaju gradilišta, predaja
izvoau tehnike dokumentacije, predaju izvoau odobrenja za izgradnju i obezbeenje sredstava za nansiranje izgradnju objekta i sredstava za
plaanje obaveza na osnovu zakljuenog ugovora.
Ako izvoa ne zapone radove u roku koji je odreen ugovorom odnosno odmah nakon uvoenja u posao, naruilac e mu ostaviti naknadni primereni rok za otpoinjanje radova. Ukoliko izvoa ne zapone radove ni u
naknadnom primerenom roku, naruilac može da raskine ugovor i zahteva od
izvoaa naknadu štete.
Vršenje nadzora nad izvoenjem radova. Naruilac ne samo da ima pravo
da vrši nadzor nad izvoenjem radova nego je to i njegova obaveza. Naruilac
obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova
za koje je izdato odobrenje za izgradnju.
Plaanje ugovorene cene. Najvažnija obaveza naruioca jeste da plati
cenu izvoau za izvedene radove. Cena radova se može odrediti po jedinici
mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat
(ukupno ugovorena cena). Ugovorena cena ne obuhvata nepredviene i naknadne radove. U praksi je uobiajeno da naruilac izvoau predaje predujam (avans) i plaanje vrši sukcesivno prema kolinini izvedenih radova. Ako
314
PRIVREDNO PRAVO
je ugovoren avans, a nije odreen rok isplate, avans se plaa pre poetka
izvoenja ugovorenih radova. Ukoliko je ugovoreno da e naruilac izvoau
plaati cenu radova sukcesivno, na osnovu izvedene koliine ugovorenih radova i ugovorenih cena, plaanje izvedenih radova vrši se na osnovu situacija.
Situacije mogu biti privremene i završne i njima se prikazuju radovi na nain
i prema specikaciji koja je data u tehnikoj dokumentaciji. Privremenim
situacijama obraunava se vrednost radova izvedenih u toku graenja, a ispostavljaju se za razdoblje od mesec dana. Završnu situaciju izvoa sastavlja
i podnosi na isplatu nakon primopredaje izvedenih radova.
Cena graenja može biti ugovorena kao promenljiva ili kao nepromenljiva (ksna). Ako su strane ugovorile promenljivu cenu (ili nisu ugovorile
ksnu cenu) izvoa može zahtevati poveanje cene radova. Poveanje cene
radova može zahtevati izvoa, ako su se u vremenu izmeu zakljuenja
ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je
odreena cena radova. Visina razlike u ceni koju može zahtevati izvoa zavisna je od okolnosti da li je izvoa svoju obavezu ispunio u predvienom
roku ili docnije. Izvoa, meutim, nema pravo na poveanje cene elemenata
na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja cene došlo
nakon njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti kliznu skalu. Klauzulom o kliznoj skali strane prediaju da e cena zavisiti od cene materijala
i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu troškova izvoenja
graevinskih radova, u odreeno vreme na odreenom tržištu.
Ako je ugovorena ksna cena (tj. da se nee menjati u sluaju ako su se
posle zakljuenja ugovora poveale cene elemenata na osnovu kojih je ona
odreena) izvoa može, i pored takve odredbe ugovora, da zahteva izmenu
cene radova. Takav zahtev izvoa može, meutim, osnovano istai samo
ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cene radova
bude vea za više od deset procenata. U ovom sluaju, izvoa može zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do poveanja
cene elemenata došlo posle njegovog dolaska u docnju.
4.3. PREDAJA IZGRAENOG OBJEKTA NARUIOCU
Upotrebna dozvola. Izvoa radova dužan je da izvede radove prema
odreenom projektu, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, a
zatim da objekat predati naruiocu. Pre primopredaje objekta naruiocu
organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju, po zahtevu naruioca,
utvruje da li je objekat podoban za upotrebu. Podobnost objekta za upotrebu
utvruje se tehnikim pregledom i izdavanjem upotrebne dozvole. Tehniki
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
315
pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova
predvienih odobrenjem za izgradnju odnosno po završetku izgradnje dela
objekta. Troškove tehnikog pregleda snosi investitor.513
Primopredaja. Odmah posle završetka radova izvoa obaveštava
naruioca da su radovi koji su predmet ugovora završeni. Posle pribavljene
upotrebne dozvole naruilac i izvoa dužni su da bez odlaganja pristupe
primopredaji i konanom obraunu. Ako se naruilac poeo koristiti objektom pre primopredaje smatra se da je primopredaja izvršena na dan poetka
korišenja. O primopredaji objekta sastavlja se zapisnik.
Konani obraun. Konanim se obraunom raspravljaju odnosi izmeu
strana i utvruje izvršenje njihovih meusobnih prava i obaveza iz ugovora.
Konaan obraun obavlja se nakon primopredaje izvedenih radova. Rad na
konanom obraunu zapoinje odmah posle primopredaje, a završava se u
roku od 60 dana od dana primopredaje. Ovim obraunom obuhvaeni su svi
radovi izvedeni na osnovu ugovora, ukljuujui i nepredviene i naknadne
radove što ih je izvoa bio dužan ili ovlašen izvesti, bez obzira na to jesu li
radovi obuhvaeni privremenom situacijom.
4.4. ODGOVORNOST IZVOAA RADOVA ZA ŠTETU
4.4.1. Odgovornost za nedostatke
Izvoa na osnovu ugovora odgovara naruiocu za vidljive i skrivene
nedostatke radova. On garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje
u skladu s ugovorom, propisima i pravilima struke i da nemaju mana koje
onemoguavaju ili smanjuju njihovu upotrebnu vrednost ili njihovu prikladnost za redovnu upotrebu odnosno upotrebu odreenu ugovorom. Naruilac je
dužan pregledati izvedene radove im je to po redovnom toku stvari mogue
i o naenim vidljivim nedostacima bez odlaganja obavestiti izvoaa. Ako
naruilac na poziv izvoaa da pregleda i primi radove to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da su radovi primljeni. Posle pregleda i primanja
izvedenih radova izvoa više ne odgovara za vidljive nedostatke tj. one koji
su se mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih
pokazao naruiocu (bio je nesavestan).
Skriveni nedostatak se nije mogao opaziti obinim pregledom prilikom
primopredaje radova. Izvoa radova odgovara i za skrivene nedostatke bez
obzira da li mu je to bilo poznato. Naruilac se može pozvati na skrivene
nedostatke pod uslovom da o njima obavesti izvoaa što pre, a najduže u roku
od mesec dana od njihovog otkrivanja. Istekom dve godine od primopredaje
radova, naruilac se više ne može pozivati na skrivene nedostatke. Naruilac
316
PRIVREDNO PRAVO
koji je uredno obavestio izvoaa da izvedeni radovi imaju nedostataka može
da od njega zahteva da nedostatke ukloni i za to mu odrediti primereni rok. On
ima pravo i na naknadu štete koju zbog toga trpi. Ako izvršeni radovi imaju
takve nedostatke da je objekat neupotrebljiv ili su radovi obavljeni suprotno
izriitim uslovima ugovora, naruilac može, ne tražei prethodno otklanjanje nedostataka, da raskine ugovor i zahteva naknadu štete. Prava naruioca
prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce
graevine ili njenog dela. Docnijim sticaocima, meutim, ne tee novi rok za
obaveštenje i tužbu, ve im se uraunava rok prethodnika.
4.4.2. Odgovornost izvoaa i projektanta za
solidnost objekta (graevine)
Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene
solidnosti, ako bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od primopredaje radova.514 Nasuprot solidnosti nesolidnost oznaava takav nedostatak
u konstrukciji ili izgradnji objekta515 zbog koga objekat nema svojstva sigurnosti (izdržljivosti i trajnosti). Takav objekat ne odgovara stanju nauke
i tehnike, propisanim standardima i pravilima graevinske struke u vreme
graenja.516
Izvoa radova odgovara i za nedostatke zemljišta na kome je podignuta
graevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od primopredaje
objekta. On nije odgovoran za nedostatke zemljišta ako je specijalizovana
organizacija dala struno mišljenje da je zemljište podobno za graenje, a u
toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost
strunog mišljenja.
Za solidnost graevine odgovara i projektant ako je nesolidnost
graevine posledica nedostataka u projektu. Odgovornost projektanta se ne
može iskljuiti zbog toga što on radi po uputstvima naruioca.517 Naruilac,
koji se deklariše kao proizvoa stanova koje prodaje kupcima, solidarno sa
izvoaima odgovara sticaocima stanova za solidnost objekta. Izvoa i projektant odgovaraju za solidnost graevine naruiocu, ali i svakom drugom
sticaocu objekta. Takva odgovornost je zakonska i ne može se ugovorom
iskljuiti.
Naruilac ili drugi sticalac dužan je o nedostacima objekta obavestiti
izvoaa i projektanta u roku od šest meseci od dana kad je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega. Obaveštenje se može uiniti
samo u okviru objektivnog roka od deset godina. Pravo naruioca odnosno
drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove
odgovornosti za nedostatak prestaje za godinu dana raunajui od dana kad
je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o
nedostatku.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
317
Naruilac, odnosno sticalac objekta koji je uredno obavestio izvoaa
radova da objekat ima nedostataka koji utiu na solidnost graevine, može
zahtevati od izvoaa da nedostatke objekta otkloni i za to mu odrediti primeren rok. Ako izvoa ne otkloni nedostatke u roku koji mu naruilac odredi,
naruilac može otkloniti nedostatke na raun izvoaa, ali je pri tome dužan
postupati kao dobar privrednik.518
Naruilac, odnosno sticalac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu
štete, ne tražei prethodno otklanjanje nedosatataka, kad objekat ima takav
nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen suprotno graevinskoj
dozvoli.
4.4.3. Odgovornost naruioca i izvoaa radova
Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem
licu za štetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova. Tree lice
nije strana u ugovoru te je ova vrsta odgovornosti vanugovorna. Naruilac
i izvoa odgovaraju solidarno za navedenu štetu do primopredaje radova.
Izvoa koji je prekinuo radove i ostavio nedovršene objekte odgovara, zajedno sa naruiocem, za štetu koja je zbog toga nastala treim licima.519
X.
UGOVOR O ŠPEDICIJI (OTPREMANJU)
1. Pojam i osobine
Ugovorom o špediciji (otpremanju) obavezuje se jedna strana (špediter,
otpremnik) drugoj strani (nalogodavcu, komitentu) da radi prevoza odreene
stvari na odreenoj relaciji zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca
ugovor o prevozu i preduzme druge pravne i faktike radnje potrebne za
izvršenje prevoza, a nalogodavac se obavezuje da mu za to isplati naknadu.
Ugovorne strane zakljuuju ugovor o špediciji sa ciljem da se organizuje
prevoz stvari. Iako je ovaj ugovor blizak ugovoru o prevozu stvari, on se
od njega razlikuje. Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da
stvar koju primi na prevoz preveze i preda na odreenom mestu pošiljaocu ili
odreenom licu. Prevozilac u ugovoru o prevozu preduzima, prema tome, direktno (sam) faktike radnje dok špediter, pored faktikih radnji vrši i pravne
radnje (zakljuuje u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu)
tako da ne mora direktno da vrši prevoz robe. Na osnovu ugovora o špediciji
špediter, po pravilu, zakljuuje u svoje ime a za raun nalogodavca, sa treim
licem ugovor o prevozu stvari i druge ugovore potrebne za izvršenje prevoza
318
PRIVREDNO PRAVO
(na primer, ugovor o uskladištenju), zbog ega se špedicija, pre nego što je
postala imenovan ugovor, smatrala kao podvrsta ugovora u komisionu. Osim
toga, u špediciji se mogu prepoznati i elementi ugovora o trgovinskom zastupanju. Blisko srodstvo špedicije sa ugovorima o komisionu i trgovinskom
zastupanjem proizilazi iz lana 829. ZOO, koji je propisao supsidijarnu primeni pravila iz tih ugovora na odnose izmeu nalogodavca i otpremnika koji
nisu posebno ureeni ugovorom o špediciji. Ugovor o špediciji, shodno tome,
sadrži i karakteristike naloga jer se na ugovor o komisionu shodno primenjuju
pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno.
Ugovor o špediciji je punovažan i kada špediter ne preuzme ugovornu
obavezu da e zakljuiti ugovor u svoje ime a za raun komitenta. Relevantno
je da se špediter obaveže komitentu da e mu pružiti odgovarajuu strunu
uslugu sa ciljem prevoza stvari (tako da i sam izvrši prevoz stvari) i zaštite
njegovih interesa.520
Ugovor se smatra zakljuenim kad strane postignu saglasnost o bitnim
sastojcima ugovora: prevozu odreene stvari na odreenoj relaciji. Po jednom
mišljenju, pored ovog, drugi bitni sastojak ugovora je naknada.521 Ako je naknada odreena ugovorom o špediciji tada ona ima svojstvo bitnog sastojka
ugovora, pored prevoza odreene stvari na odreenoj relaciji (kao što i neki
drugi sastojci uneseni u ugovor mogu dobiti takav znaaj: na primer, odredba
da e nalogodavac robu predati skladištaru na uvanje). Kada strane ne ugovore
visinu naknade ugovor je punovažan. U tom sluaju visina naknade odreuje
se na osnovu opštih uslova poslovanja, a u nedostatku takvog akta, naknadu
odreuje sud.
Ugovor o špediciji je dvostrano obavezan, teretan, imenovan i neformalan. U praksi špediter (otpremnik) unapred odreuje opšte uslove ugovora
koji obavezuju nalogodavca ako su mu bili poznati ili morali biti poznati u
asu zakljuenja ugovora.
Nalogodavac, po pravilu, upuuje špediteru ponudu za zakljuenje
ugovora. Ako špediter nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te
poslove, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca, inae odgovara za štetu koju bi zbog toga pretrpeo nalogodavac (supsidijarna primena lana 750. ZOO). Špediter ponudu može prihvatiti izriito ili preutno.
Dobijeni nalog špediter je dužan izvršiti ako ga nije odmah odbio. Smatra se
da je tada ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao
ponuenom.
Nalogodavac može po svojoj volji odustati od ugovora. U tom sluaju
dužan je naknaditi otpremniku sve troškove koje je dotle imao i isplatiti mu
srazmeran deo naknade za dotadašnji rad.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
319
2. Obaveze ugovornih strana
2.1. OBAVEZE ŠPEDITERA
Upozorenje na nedostatke naloga
Špediter je u obavezi da sa pažnjom dobrog privrednika iz te oblasti
utvrdi da li nalog koji je primio ima nedostatke. Ako utvrdi da nalog ima
nedostatke (na primer: da je pogrešno odreeno mesto pretovara robe, put kojim bi robu trebalo prevesti) dužan je da na to upozori nalogodavca, a naroito
na one koji ga izlažu veim troškovima ili šteti.
Ukoliko stvar nije upakovana ili na drugi nain nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je dužan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a
kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od štete za njega, otpremnik je
dužan da ih ukloni na raun nalogodavca. Obaveza špeditera da nalogodavca
upozorava na nedostatke naloga ne odnosi se samo na nedostatke naloga na
osnovu kojih je zakljuen ugovor o špediciji, nego i na nedostatke svih docnijih naloga koji su štetni za nalogodavca.
Izvršenje naloga
Radi izvršenja naloga špediter preduzima pravne i faktike radnje sa
ciljem organizovanja prevoza robe od jednog do drugog mesta. Naješe
pravne radnje koje obavlja špediter su: preuzimanje robe od nalogodavca
ili treeg lica, kontrolisanje koliine i kvaliteta robe, zakljuenje ugovora (o
prevozu robe, o osiguranju robe, o uskladištenju robe). Špediteru mogu biti
poverene i faktike radnje kao što su: klasiranje, obeležavanje, i pakovanje
robe, dovoženje i odvoženje robe do transportnog sredstva, utovar i istovar
robe itd.
Prilikom izvršenja naloga špediter je u obavezi da postupa u skladu sa
interesima nalogodavca i sa pažnjom dobrog privrednika. Tako je je dužan
da se pridržava uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i
ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca. Ako nije mogue postupati po
uputstvima sadržanim u nalogu, otpremnik je dužan tražiti nova uputstva, a
ako za to nema vremena ili je to nemogue, špediter je dužan postupati kako
to zahtevaju interesi nalogodavca. O svakom odstupanju od naloga špediter
je dužan bez odlaganja da obavesti nalogodavca.
Ukoliko nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni prevozno sredstvo,
odnosno nain prevoza, otpremnik e ih odrediti kako to zahtevaju interesi nalogodavca u datom sluaju. Otpremnik je dužan da prethodno snosi troškove
radi izvršenja naloga o otpremanju stvari. Špediter je odgovoran za prouzrokovanu štetu nalogodavcu ako ne postupa po uputstvima nalogodavca, a
naroito ako od njih odstupi.
320
PRIVREDNO PRAVO
uvanje i osiguranje robe
Špediter je u obavezi da uva poverenu robu sa pažnjom dobrog
privrednika. Ako što drugo nije ugovoreno za špeditera nastaje obaveza i
ovlašenje da robu preda na uvanje odreenom skladištu i o tome obavesti nalogodavca.
Nalog za otpremu stvari preko granice sadrži obavezu za špeditera da
sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dažbine za raun nalogodavca. Ugovorom se ova obaveza špeditera može iskljuiti. Špediter je
u obavezi da lino izvrši carinske radnje. Ako je izvršenje naloga poverio
drugom licu umesto da ih sam izvrši, odgovara za njegov rad.
Špediter nije dužan da osigura robu nalogodavca. Obaveza osiguranja
robe za špeditera nastaje samo ako je izriito ugovorena.522 Ako je ugovoreno
da je špediter obavezan da osigura pošiljku, ali ugovorom nije odreeno koje
rizike bi osiguranje trebalo da obuhvati, otpremnik je dužan da osigura stvari
od uobiajenih rizika.
Polaganje rauna o radu
Špediter je obavezan da nakon završenog posla (organizovanja prevoza odreene stvari i preduzimanja ostalih pravnih i faktikih radnji) položi
raun nalogodavcu. On je dužan da preda bez odugovlaenja nalogodavcu
sve što je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova. Takoe, špediter
e na svog nalogodavca preneti prava i potraživanja koja je stekao prema
treim licima sa kojima je obavio posao za svog nalogodavca (supsidijarna
primena lana 780. ZOO).523
Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je dužan položiti raun i u toku
izvršavanja naloga. Zakon nije propisao formu u kojoj se polaže raun.
Uobiajeno je da se raun polaže u pisanom obliku (na odgovarajuim formularima), dok je usmeno polaganje rauna izuzetno.524
2.2. OBAVEZE NALOGODAVCA
Omoguavanje obavljanja posla
Nalogodavac je obavezan da omogui špediteru da obavi naloženi posao.
Tako je nalogodavac u obavezi da špediteru preda robu radi organizovanja
prevoza i sva potrebna robna dokumenta: isprave o poreklu robe, dokaze
o kontroli i kvalitetu robe i isprave neophodne za njeno carinjenje. Da bi
izvršio ugovorene obaveze usluge špeditera moraju biti prilagoene osobinama nalogodavevih stvari iji prevoz organizuje. Radi toga je nalogodavac
dužan špediteru saopštiti sva potrebna obaveštenja o robi. U poslovnoj praksi
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
321
uobiajeno je da nalogodavac popunjava dispoziciju ili drugi obrazac u koju
unosi sve relevantne podatke o robi. Ovi podaci su važni za pojedine vrste
stvari za koje je predviena posebna vrsta prevoza.525
Nalogodavac je naroito u obavezi da ovavesti otpremnika o osobinama
stvari kojima može biti ugrožena sigurnost lica ili dobara ili nanesena šteta.
Ako se u pošiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je dužan da obavesti o tome špeditera i saopštiti mu
njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.
Isplata naknade
Visina naknade koju je nalogodavac obavezan da isplati špediteru
odreuje se ugovorom. Ako naknada nije ugovorena nalogodavac duguje naknadu odreenu tarifom ili nekim drugim opštim aktom. Kada naknada nije
predviena ugovorom ni opštim aktom naknadu odreuje sud.
Špediter stie pravo na naknadu kad izvrši svoje obaveze iz ugovora o
otpremanju. Strane mogu ugovorom predvideti da se naknada plaa u nekom
drugom trenutku. Isplata naknade unapred retko se ugovara zbog toga što su
u vreme zakljuenja ugovora o špediciji neizvesne relevantne injenice od
kojih zavisi visina naknade (o trajanju prevoza, carinskih formalnosti, o vremenu uvanja stvari u javnom skladištu itd).
Nalogodavac je u obavezi da naknadu plati špediteru. Ugovorom može
biti predvieno da e tu naknadu platiti neko trei - na primer, primalac stvari.
Ukoliko primalac stvari odbije da isplati naknadu špediteru on je može zahtevati od nalogodavca.
Kad je ugovorom o špediciji odreena jedna ukupna svota za izvršenje
naloga o otpremanju stvari (ksna naknada), ona obuhvata naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih troškova, ako nije
što drugo ugovoreno.
Špediter može u izvršavanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to iskljueno.526 Ako zbirnom otpremom postigne
razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu
dodatnu naknadu.
Naknada špeditera za uinjene usluge ne može biti nesrazmerno velika
prema uinjenoj usluzi. U tom sluaju sud je može, na zahtev nalogodavca
sniziti na pravian iznos.
Naknada troškova
Nalogodavac je obavezan naknaditi špediteru potrebne troškove
uinjene radi izvršenja naloga o otpremanju stvari. Naknauju se samo nužni
322
PRIVREDNO PRAVO
i korisni troškovi527 koje je špediter uinio radi izvršenja naloga. Špediter
stie pravo na naknadu odmah pošto je troškove uinio, ali ugovorom može
biti predviena obaveza nalogodavca da na zahtev otpremnika plati unapred
odreeni iznos (predujam) za troškove koje zahteva izvršenje naloga o otpremanju stvari.
XI.
UGOVOR O PREVOZU STVARI ŽELEZNICOM
1. Pojam i obeležja ugovora
Ugovorom o prevozu stvari železnicom prevozilac se obavezuje da stvar
železnicom preveze od otpravne do uputne stanice i da je preda primaocu, a primalac da prevoziocu plati ugovorenu prevozninu.528 Ugovorne strane u ovom
ugovoru su prevozilac i primalac. Pošiljalac stvari je, meutim, esto tree lice.
Prevozilac je železniko transportno preduzee koje, na osnovu ugovora,
prevozi putnike i stvari. Primalac je lice ovlašeno da u uputnoj stanici (mestu
opredeljenja) iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz. Pošiljalac
je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Ugovor je zakljuen
kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari železnicom su oznaenje stvari (robe) koju bi
trebalo prevesti, odreenje uputne stanice i oznaenje prevoznine.
Sve vrste prevoza regulisane su odredbama l. od 648. do 685. ZOO, a pojedinim zakonima posebne vrste prevoza. Prevoz stvari železnicom regulisan je
Zakonom o ugovorima o prevozu u železnikom saobraaju. U meunarodnom
pravu prevoz robe železnicom regulisan je odgovarajuim konvencijama.529
Ugovor o prevozu stvari železnicom je dvostrano obavezan (stvara
obaveze za prevozioca i primaoca) i athezioni (priprema ga prevozilac na
obrascu, u skladu sa tarifom). On je neformalan (zakljuuje se prostom
saglasnošu volja) i realan ugovor (nastaje kad je prevoziocu predata stvar
na prevoz530). U ugovoru o prevozu stvari želežnicom mogu se prepoznati
elementi ugovora o delu, ugovora o zakupu, ugovora o ostavi i ugovora o
zastupanju. On, meutim, predstavlja poseban imenovani ugovor regulisan
Zakonom.
2. Vrste ugovora
Ugovor o prevozu stvari železnicom može se, s obzirom na razliite
kriterijume, podeliti na više vrsta. On se, uobiajeno, razvrstava: 1) prema
na teritoriju na kojoj se prevoz obavlja, 2) prema brzini prevoza, 3) prema
nainu prevoza robe.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
323
Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja prevoz stvari železnicom
može biti meunarodni i unutrašnji. Meunarodni prevoz je onaj kod koga
se otpravna stanica u uputna stanica nalaze na teritorijama razliitih država
ili ako se prevoz obavlja preko teritorije druge zemlje u tranzitu. Ovu vrstu
prevoza uglavnom regulišu meunarodne konvencije. Unutrašnji (domai)
prevoz jeste prevoz koji se obavlja izmeu otpravne i uputne stanice koje
se nalaze na teritorije iste države. Na takav prevoz se primenju domai propisi.531
Prema brzini prevoza prevoz stvari železnicom može biti sporovozni,
brzovozni i ekspresni. Sporovozni prevoz je uobiajeni nain prevoza stvari
železnicom. Rok za prevoz stvari od otpravne do uputne stanice je, u odnosu
na ostale naine prevoza, duži. Ako strane izriito ne ugovore brzinu prevoza smatra se sa su imale u vidu sporovozni prevoz. U brzovoznom prevozu
previen je krai rok za poetak prevoza, obavljanje prevoza i predaju stvari
primaocu, u odnosu na sporovozni prevoz. Ekspresni prevoz je prevoz stvari
železnicom u najkraem roku, pod posebnim uslovima. Prevoz stvari obavlja se prvim vozom bez odlaganja. Taj voz ima specijalan tretman. U ovom
sluaju ekspresni prevoz može se obavljati i vozom za prevoz putnika. Za
ovakav nain prevoza plaa se najviši iznos prevoznine.
Prema nainu prevoza prevoz stvari železnicom razlikuju se kolske
(vagonske) i denane (kamadne) pošiljke stvari. Kolska pošiljka se predaje
na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Ova pošiljka je teža od 5 tona
i iskljuivo za tu stvar su neophodna jedna kola (vagon). Denana pošiljka
se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Njena težina ne može
prelaziti 5 tona, tako da za ovu pošiljku nisu neophodna jedna kola (vagon).
3. Tovarni list
Tovarni list je isprava koja prati stvari u prevozu, a služi kao dokaz da je
zakljuen ugovor o prevozu stvari i da je oznaena roba primljena na prevoz
u odreenom stanju. Pošiljalac je dužan da za svaku pošiljku preda prevoziocu tovarni list na obrascu prevozioca. Za ekspresni prevoz izdaje se poseban
tovarni list (ekspresni list). Pošiljalac odgovara za tanost podataka i izjava
koje se unose u tovarni list, kao i za tanost podataka i izjava koje na njegov
zahtev unese prevozilac.
Tovarni list sadrži: mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; naziv uputne stanice, prema imeniku železnikih stanica; ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu; naznaenje vrste i mase stvari; broj kola;
ime i prezime, odnosno naziv pošiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji može
324
PRIVREDNO PRAVO
biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; žig otpravne stanice; prevozne i druge troškove; spisak isprave koje se prilažu uz tovarni list.
Tovarni list može da sadrži i druge sastojke (rok isporuke itd). Pored
originala tovarnog lista izdaje se njegov duplikat. Original tovarnog lista prati pošiljku. Duplikat tovarnog lista zadržava pošiljalac. On, meutim, nema
važnost tovarnog lista koji prati pošiljku. Tovarni list je, po pravilu, isprava
koja se ne može prenositi. Pošiljalac i prevozilac ovu zakonsku pretpostavku
mogu otkloniti tako što e ugovoriti da e tovarni list biti prenosiv (prenosivi
tovarni list). Prenosivi tovarni list je hartija koju prevozilac može izdati po
naredbi ili na donosioca. Ova vrsta tovarnog lista omoguava pošiljaocu da,
za vreme prevoza, raspolaže pošiljkom.532
4. Obaveze ugovornih strana
4.1. OBAVEZE PREVOZIOCA
Prijem stvari. Prevozilac je dužan primiti stvar na direktan prevoz od otpravne do uputne stanice, bez obzira na to koliko prevozilaca uestvuje u prevozu. On ne može primiti na prevoz stvari iji je prevoz železnicom zakonom
zabranjen. Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo u odreenim
uslovima može se primiti na prevoz ako su ti uslovi ispunjeni (ako je stvar
upakovana na odreeni nain, ako je stvar podesna za prevoz železnicom itd).
Pošiljalac je odgovoran za štetu prouzrokovanu prevoznom sredstvu i drugim
stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz prevoziocu ako
mu ta svojstva nisu bila poznata ili mu nisu morala biti poznata.
Tovarenje pošiljke (stvari). Prevozilac je obavezan da utovari denane
pošiljke. Po pravilu, kolsku pošiljku tovari pošiljalac. U tom sluaju prevozilac je obavezan da pošiljaocu blagovremeno dostavi kola (vagon).
Proveravanje i utvrivanje mase i sadržine pošiljke. Prilikom prijema
denanih stvari na prevoz koje sam tovari, prevozilac je obavezan da utvrdi
masu i sadržinu pošiljke. Prevozilac je dužan da utvrenu masu i broj komada
pošiljke upiše u tovarni list i da ga overi. Ako je primio na prevoz kolsku
pošiljku prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o pošiljci upisani
u tovarnom listu tani i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari.
Masu i sadržinu pošiljke prevozilac može proveriti u usputnoj stanici samo
ako to zahtevaju potrebe saobraaja, carinski i drugi propisi.
Prevoz stvari. Prevozilac je dužan izvršiti prevoz stvari od otpravne do
uputne stanice. On je dužan obaviti prevoz stvari ugovorenom prugom. Ako
nije ugovoreno kojom prugom treba da se izvrši prevoz, prevozilac je dužan
izvršiti ga onim putem koji najviše odgovara interesima pošiljaoca. Prevozilac
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
325
je dužan da preveze stvar u ugovorenom roku (rok isporuke). U sluaju da rok
isporuke nije ugovoren, prevozilac je dužan da prevoz izvrši za vreme koje je, s
obzirom na dužinu puta i vrstu prevoza, uobiajeno za prevoz odreene stvari.
Strane ugovorom odreuju od kog trenutka tee rok za isporuku stvari. Ako to
nisu uinile rok isporuke poinje da tee narednog dana od dana prijema stvari
na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za živu životinju predatu pre podne - do
12 asova istog dana (lan 8. stav 3. ZUPŽ). Rok isporuke ne tee za vreme
zadržavanje pošiljke, u sluajevima odreenim ZUPŽ, a za to nema krivice
prevozioca. Prevozilac se može pozivati na produženje roka isporuke zbog
uzroka navedenih u ZUPŽ samo ako je uzrok i trajanja zadržavanja pošiljke
upisao u tovarni list. Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu otkloniti prevozom pomonim putem, stvar e se prevesti do uputne stanice tim
putem bez naplate vee prevoznine.
Obavljanje carinskih i drugih formalnosti. Strane mogu ugovoriti da e
prevozilac u toku prevoza, za raun korisnika prevoza, da obavlja carinske i
druge propisane radnje. Prevozilac je, u tom sluaju, dužan da tovarnom listu
priloži isprave propisane za izvršenje radnji koje se, na osnovu carinskih i
drugih propisa, moraju obaviti pre izdavanja pošiljke primaocu.
Izvršenje naloga u toku prevoza. Prilikom prevoza pošiljke prevozilac
je dužan postupati po nalozima ovlašenih lica. Nalozi ovlašenih lica predstavljaju jednostrane izjave volje i mogu biti razliiti. Iz njih se izdvajaju
nalozi kojima se menja ugovor o prevozu. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda o prijemu zahteva, moraju biti uinjeni u pismenoj formi.
Od svojstva tovarnog lista zavisi ko je ovlašen da zahteva izmenu ugovora.
Ako je izdat neprenosivi tovarni list, pravo da izmeni ugovor o prevozu ima
pošiljalac (da, na primer, zahteva da mu se stvar vrati u otpravnu stanicu,
da se prevoz stvari uz put zaustavi itd.). U tom sluaju je obavezan da prevoziocu naknadi troškove izazvane izmenom ugovora o prevozu. Na osnovu
neprenosivog tovarnog lista primalac pošiljke ima pravo da izmeni ugovor
o prevozu ako pošiljalac u tovarnom listu naznai da primalac ima pravo da
raspolaže pošiljkom, ili ako mu pošiljalac preda duplikat tovarnog lista. Kada
je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz može raspolagati
samo ovlašeni imalac tovarnog lista. To pravo stie imalac tovarnog lista ako
je ispunio sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Zahtev za izmenu ugovora o prevozu prevozilac može odbiti u sluajevima
predvienim lanom 54. ZUPŽ. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za izmenu ugovora, a ne postoje zakonski uslovi da se zahtev odbije, odgovoran
je za štetu koja zbog toga nastane.
326
PRIVREDNO PRAVO
uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da uva pošiljku koju je primio na
prevoz. Obaveza nastaje od momenta preuzimanja stvari od pošiljaoca i traje
do predaje primaocu. uvanje pošiljke nije, prema tome, ogranieno samo
za vreme njenog prevoza. Prevozilac je dužan skrenuti pažnju pošiljaocu
na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae odgovara za ošteenje
pošiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka (lan 658. stav 2. ZOO). Obaveza uvanja sastoji se u ouvanju stvari u ispravnom stanju. Da bi pošiljka
ostala u ispravnom stanju prevozilac mora preduzeti sve potrebne mere sa
naroitom pažnjom - kao dobar prevozilac.
Predaja stvari primaocu. Prevozilac je obavezan da obavesti primaoca
o prispeu pošiljke u uputnu stanicu. On nije dužan da izvesti primaoca da
je pošiljka stigla ako je ugovorom predvieno: da se ne vrši izveštavanje o
prispeu pošiljke ili da e pošiljka ostati na stanici ili da e se dopremiti u
poslovne prostorije ili stan primoca, ako je primalac ovlastio drugo lice da
robu preuzme na uputnoj stanici itd. Prevozilac, po prirodi odnosa, nije u
obavezi da izveštava primaoca pošiljke koji je imalac prenosivog tovarnog
lista koji glasi na donosioca.
O prispeu pošiljke prevozilac e obavestiti primaoca, bez odlaganja,
im pošiljku pripremi za izdavanje. Pri izveštavanju, prevozilac mora da
naznai rok u kome primalac mora preuzeti pošiljku. Izveštavanje se može
obaviti na razliite naine: preporuenim pismom, telegramom, telefonom,
teleksom, telefaksom, elektronskom poštom itd. Prevozilac je dužan da u
uputnoj stanici koju je oznaio pošiljalac izda primaocu originalni tovarni list i stvar. Tovarni list i stvar izdaju se, umesto primaocu, donosiocu
izveštaja o prispeu stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Primalac e
potvrditi prijem stvari i uplatiti iznose naznaene u tovarnom listu. Plaanje
obaveza kojima se tereti primalac u tovarnom listu oznaava se i kao “iskupljivanje tovarnog lista”. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, prevozilac e
stvar predati njegovom zakonitom imaocu.
Isto pravno dejstvo kao i izdavanje stvari primaocu ima predaja stvari
drugom prevoziocu, javnom skladištu, špediteru i carinskim ili drugim
nadležnim organima ili davanje stvari na privremeni smeštaj. Stvari se primaocu predaju faktiki (iz ruke u roku) i simbolino. Faktiki se predaju
denane stvari jer ih (po pravilu) utovara i istovara prevozilac. Simbolino
se predaju stvari predajom tovarnog lista. Na ovaj nain predaje se kolska
pošiljka (kolsku pošiljku tovari pošiljalac, a istovara primalac).
Ukoliko prevozilac ili primalac stvari utvrde ili posumnjaju da postoji
potpun ili delimian gubitak ili ošteenje stvari primljene ne prevoz, utvrdie
stanje stvari i o tome sainiti zapisnik.533
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
327
Primalac je dužan da stvar odnese u ugovorenom roku i u redovnom
radnom vremenu odreenom za uputnu stanicu. Ako je rok za odnošenje
prekoraen za više od 24 sata, prevozilac može: istovariti stvar i dati je na
privremeni smeštaj, ili je predati špediteru, javnom skladištu ili drugom prevoziocu radi dostave primaocu, s tim što odgovara za njihov izbor. Rizik
sluajne propasti ili ošteenja stvari, posle prekoraenja roka za odnošenje
stvari više od 24 sata, snosi primalac, kao i sve troškove koji su zbog toga
nastali.534
4.2. OBAVEZE POŠILJAOCA (OVLAŠENJA PREVOZIOCA)
Pošiljalac je obavezan da prevoziocu plati prevozninu - cenu za izvršeni
prevoz robe (prevoznina). To je glavna obaveza pošiljaoca. Osim prevoznine
pošiljalac duguje i ostale prevozne troškove (dodatak na prevozninu, naknada
za sporedne usluge i sl.) i druge troškove nastale u toku prevoza (na primer:
troškove nastale izvršenjem carinskih i drugih radnji pred nadležnim državnim
organima, uvanje robe535).
Prevozninu sa ostalim prevoznim troškovima i druge troškove plaa
pošiljalac. Ove troškove obavezan je platiti prevoziocu primalac ako iskupi
tovarni list, a pošiljalac nije preuzeo na sebe plaanje troškova. Sporazum primaoca stvari i treeg lica o preuzimanju troškova prevoza ne oslobaa primaoca obaveze plaanja tih troškova ako na takav sporazum nije dao pristanak
prevozilac. Naime, tree lice, na osnovu ugovora sa dužnikom može preuzeti
njegov dug, ako je na to pristao poverilac - u ovom sluaju prevozilac.
Pošiljalac (primalac stvari) plaa prevozninu, ostale prevozne troškove i
druge troškove po tari koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o prevozu. Primalac je dužan da u tovarni list unese sve izdatke koji se plaaju u
gotovom. Tarifa predstavlja opšte uslove poslovanja i sastavni je deo ugovora
o prevozu stvari. Iznos prevoznine odreuje se zavisno od udaljenosti uputne
stanice i vrste prevoza. U sluaju da je pošiljka potpuno izgubljena prevozilac
nema pravo na prevozninu.
5. Ugovorna odgovornost prevozioca
Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za
izvršenje prevoza do izdavanja stvari primaocu. On odgovara za gubitak ili
ošteenje pošiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje, osim
u sluajevima odreenim zakonom, kao i za štetu nastalu zbog prekoraenja roka
isporuke.
328
PRIVREDNO PRAVO
Odgovornost zbog gubitka ili ošteenja pošiljke (transportne štete). Može
doi do potpunog ili deliminog gubitka pošiljke. Potpuni gubitak pošiljke
postoji kad prevozilac nije u mogunosti da primaocu preda onu pošiljku koju
je otpravna stanica primila na prevoz, odnosno koja je oznaena u tovarnom
listu. Ošteenje pošiljke postoji ako stvari koje su predmet pošiljke, prilikom
predaje primaocu, nemaju ona svojstva i osobine kakva su postojala u vreme
predaje stvari na prevoz. Za to vreme nastupilo je umanjenje vrednosti stvari
zbog pogoršanja njenog kvaliteta. Pošiljka može, takoe, biti potpuno ili
delimino ošteena.
Ako je došlo do gubitka ili ošteenja pošiljke koji bi se dogodili od
asa preuzimanja do njene predaje primaocu prevozilac odgovara za štetu
po principu subjektivne odgovornosti i pretpostavljenoj krivici. Odgovornosti za štetu prevozilac se može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala
zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Za štetu je odgovoran
prevozilac i kada su je prouzrokovala lica koja su po njegovom nalogu
radila na izvršenju prevoza.
Ako je potpuni ili delimini gubitak ili ošteenje stvari moglo nastati u vezi s jednom ili više posebnih okolnosti navedenih u lanu 70. ZUPŽ
(na primer: nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih
nedostataka po svojoj prirodi izložena gubitku ili ošteenju) važi pretpostavka da je šteta nastala zbog tih okolnosti, dok se suprotno ne dokaže.
Ukoliko prevozilac prevozi stvar koja zbog svoje prirode redovno gubi
u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzira na dužinu preenog puta, prelazi granicu 2% od mase za stvari navedene
u lanu 72. stav 1. taka 1. ZUPŽ (kao što su: tenost, stvari koje su vlažne
predate na prevoz, itd.), a 1% od mase za ostale suve stvari (lan 72. stav 1.
taka 2. ZUPŽ).
Pošiljalac odnosno drugo ovlašeno lice može, suprotno ovoj zakonskoj pretpostavci, dokazivati da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlae
prirodan gubitak u masi stvari.
Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi štetu za potpun
ili delimian gubitak ili ošteenje, vrednost stvari se rauna po tržišnoj ceni,
a ako je cena stvari ugovorena - po toj ceni. Iznos naknade štete koju plaa
prevozilac je limitiran najvišim iznosom odreenim po kilogramu bruto mase
izgubljene stvari u skladu sa lanom 73. ZUPŽ. U sluaju ošteenja stvari,
prevozilac je dužan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena
vrednost stvari. Ukoliko je usled ošteenja cela pošiljka, odnosno samo jedan
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
329
deo pošiljke izgubio vrednost, naknada štete ne može premašiti iznos koji
bi se platio u sluaju gubitka cele pošiljke, odnosno onog dela koji je izgubio vrednost. Pored naknade štete za stvar prevozilac je dužan da naknadi
prevozninu, carinske dažbine i druge troškove u vezi s prevozom izgubljene
stvari.
Odgovornost zbog prekoraenja roka isporuke. Prevozilac odgovara za
štetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokaže da je šteta
nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih
uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Ako imalac prava
dokaže da je zbog prekoraenja roka isporuke pretrpeo štetu, ukljuujui i
ošteenje, prevozilac je dužan da plati dokazanu štetu, ali najviše do iznosa
etvorostruke prevoznine. Prevozilac je imaocu prava, pored ove štete, dužan
naknaditi prevozninu, carinske dažbine i druge troškove u vezi s prevozom.
Ostvarivanje prava prema prevoziocu. Da bi ostvario pravo na naknadu
štete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili ošteenja stvari, imalac
prava je dužan podneti prevoziocu zahtev za naknadu štete, najdocnije u
roku od 60 dana od dana saznanja za štetu. Zahtev za naknadu štete u sluaju
prekoraenja roka isporuke podnosi se prevoziocu najdocnije u roku od od 30
dana od dana izdavanja stvari. U oba sluaja zahtev se podnosi prevoziocu
u pisanoj formi. Ako prevozilac ne naknadi štetu u roku od 30 dana od dana
podnošenja zahteva, imalac prava je ovlašen da podnese tužbu sudu. Prevozilac koji ne naknadi štetu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva
duguje imaocu prava i zateznu kamatu od isteka tog roka.
XII.
UGOVOR O PREVOZU STVARI DRUMOM
1. Pojam i obeležja
Ugovorom o prevozu stvari drumom prevozilac se obavezuje da stvar
iz jednog mesta preveze u drugo mesto (mesto opredeljenja) i da je preda
primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a pošiljalac se obavezuje da
prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Prevozilac je lice koje, na osnovu
ugovora, prevozi putnike i stvari.536 Korisnik prevoza je lice, koje na osnovu
ugovora s prevoziocem, stie odreena prava ili preduzima odreene obaveze.
Pošiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Primalac je
lice ovlašeno da u mestu opredeljenja primi stvar predatu na prevoz. Imalac
prava je lice koje, na osnovu ugovora, ima zahtev prema prevoziocu.537
330
PRIVREDNO PRAVO
Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja ugovor se može razvrstati
na: meunarodni, meumesni i mesni. U ugovoru o meunarodnom prevozu robe drumom prevozilac se obavezuje da e, za odreenu prevozninu,
prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koji se nalaze na teritoriji razliitih država. Ugovorom o meumesnom prevozu prevozilac se
obavezuje da e za iznos prevoznine prevesti robu iz mesta otpreme u mesto
opredeljenja, koja se nalaze na podruju iste države. Mesni prevoz obavlja
se na podruju istog geografskog mesta.
Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari drumom su: oznaenje stvari koja
se prevozi od mesta otpreme do mesta opredeljenja, a prema mišljenju nekih
autora i prevoznina. Prevoznina, meutim, nije bitan sastojak ugovora. Ako
prevoznina nije odreena ugovorom ona može biti odreena opštim uslovima
(tarifom) prevozioca. Ukoliko ni tako nije odreena prevozilac ima pravo na
uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza.
Ugovor o prevozu robe drumom je dvostrano obavezan, teretan, komutativan, imenovan i formalan.
Ako to zahtevaju prevozilac ili pošiljalac, prilikom prijema stvari na prevoz, izdaje se tovarni list. Tovarni list izdaje prevozilac. Neizdavanje ili gubitak tovarnog lista ne utie na punovažnost ugovora, pošto je ugovor neformalan. Naime, izdavanjem tovarnog lista prevozilac potvruje da je zakljuen
ugovor o prevozu i da je stvar primeljena na prevoz. Tovarni list se izdaje u
tri originalna primerka. Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i
pošiljalac. Potpisi mogu biti zamenjeni peatom pošiljaoca i prevozioca. Prvi
primerak tovarnog lista predaje se pošiljaocu, drugi prati stvar u prevozu i
predaje se primaocu, a trei ostaje kod prevozioca. Tovarni list sadrži podatke
odreene lanom 52. ZUPD.
Ako strane drukije ne odrede tovarni list je neprenosiv. Pošiljalac i prevozilac se mogu sporazumeti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili
na donosioca. U tom sluaju prenosivi tovarni list postaje hartija od vrednosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi
tovarni list na donosioca - predajom. On predstavlja robu koja je u njemu
oznaena. Onaj ko raspolaže prenosivim tovarnim listom raspolaže i robom.
Osnovni izvori našeg prava za ugovor o prevozu stvari drumom su: Zakon o
obligacionim odnosima (l. od 648. do 680); Zakon o ugovorima o prevozu u
drumskom saobraaju (ZUPDS).
Na meunarodni drumski saobraaj primenjuju se: Konvencija o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949.538 i Konvencija o ugovoru za
meunarodni prevoz robe od 19. maja 1955.539
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
331
2. Obaveze prevozioca
Postavljanje vozila radi utovara. Prevozilac je u obavezi da postavi
vozilo na mesto koje je ugovorom o prevozu odreeno za utovar stvari (na
primer, u odreeno skladište, na oznaeno mesto u fabrikom krugu, ispred
zgrade u kojoj se nalazi poslovni prostor pošiljaoca itd.). Ako mesto utovara
stvari nije ugovoreno, pošiljalac je dužan da ga blagovremeno odredi i da
o tome obavesti prevozioca. Prevozilac postavlja vozilo na mesto utovara,
ako se to može uiniti bez opasnosti za vozilo i ako se na tom mestu stvar
može utovariti bez ošteenja vozila. Ukoliko mesto utovara koje je odredio
pošiljalac ne ispunjava ove uslove, prevozilac je dužan da vozilo postavi
na najbliže mesto koje ispunjava uslove za utovar. Vozilo se postavlja na
mesto utovara ugovorenog dana i asa. Ako nije odreeno u koliko sati u
toku dana mora biti postavljeno vozilo, prevozilac je dužan da ga postavi
toga dana, ali najkasnije u roku koji omoguava utovar pre isteka radnog
vremena pošiljaoca. Pošiljalac utovara stvari u vozilo, a istovara je primalac.
Ugovorom o prevozu stvari može biti drukije odreeno.
Prijem stvari na prevoz. Prevozilac je u obavezi da primi na prevoz
stvari odreene ugovorom. U linijskom prevou prevozilac je dužan da primi
na prevoz svaku stvar koja ispunjava uslove odreene u objavljenim opštim
uslovima. Prevozilac ne može primiti na prevoz stvar iji je prevoz zabranjen zakonom. Stvar za koju je propisano da se može prevoziti samo pod
odreenim uslovima može se primiti na prevoz, ako su ti uslovi ispunjeni.
Koliina stvari koje se predaju na prevoz odreuje se brojem komada, masom
ili zapreminom. Ako se koliina stvari ne može utvrditi na taj nain, odreuje
se merom uobiajenom u mestu otpreme. Umesto stvari iji je prevoz ugovoren, na prevoz se mogu predati druge stvari, pod uslovima odreenim lanom
37. ZUPD.
Ako stvar nije utovarena u vozilo u ugovorenom roku, a ni po isteku dodatnog vremena utovara, prevozilac može da odustane od ugovora o prevozu
stvari i zahtevati naknadu štete.
Izvršenje prevoza i uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da stvar preveze putem koji je ugovorom odreen. Ako put prevoza nije ugovoren, prevozilac je u obavezi da stvar preveze putem koji je najpovoljniji za prevoz
takve stvari. On je dužan da stvar preveze u ugovorenom roku. Ukoliko rok
prevoza nije ugovoren, prevozilac je dužan da stvar preveze za vreme koje
je uobiajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na vrstu i dužinu puta, kao i
vrstu vozila.
332
PRIVREDNO PRAVO
Prevozilac je dužan preduzeti mere potrebne za ouvanje stvari koje su
mu predate na prevoz. On može od pošiljaoca zatražiti uputstva o merama
potrebnim za ouvanje stvari, a ako ih ne zatraži smatra se da mu je bilo
poznato koje se mere moraju preduzeti radi ouvanja stvari.
Postupanje po zahtevima (nalozima) za izmenu ugovora. Prevozilac je, u
toku prevoza stvari, dužan postupiti po zahtevima ovlašenih lica za izmenu
ugovora. Ko je ovlašen da zahteva izmenu ugovora zavisi od okolnosti da li
je izdat neprenosivi ili prenosivi tovarni list.
Ako je izdat neprenosivi tovarni list pravo da zahteva izmenu ugovora o
prevozu (da raspolaže pošiljkom) ima pošiljalac. Primalac stvari može raspolagati sa stvari u toku prevoza: ako pošiljalac unese u tovarni list napomenu
da primalac ima pravo da raspolaže sa stvari ili ako mu pošiljalac preda svoj
primerak tovarnog lista ili ako stvar stigne u mesto opredeljenja. Pošiljalac
(odnosno primalac) stvari može da zahteva: da se obustavi prevoz stvari; da
se predaja stvari primaocu odloži; da se stvar preda u nekom drugom mestu
opredeljenja; da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije
odreen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu; da se stvar vrati u mesto
otpreme. Ovi zahtevi moraju biti podneseni u pisanoj formi.
Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz može
raspolagati samo ovlašeni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslovom da su ispunjene obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista.
Imalac prenosivog tovarnog lista može od prevozioca zahtevati: da obustavi
prevoz; da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da mu
se stvar vrati u mesto otpreme. Prevozilac može odbiti zahtev za izvršenje
ugovora o prevozu: ako izmena ugovora nije više mogua u vreme kada je
zahtev prispeo licu koje mora da ga izvrši; ako bi usled izmene ugovora
nastala šteta drugom korisniku prevoza; ako se prevoziocu ne naknadi šteta
i svi troškovi nastali zbog izmene ugovora; ako je izmena ugovora protivna
carinskim ili drugim propisima .
Predaja stvari. Prevozilac je u obavezi da u mestu opredeljenja (ili u
mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlašeno da raspolaže sa stvari) stvar
preda primaocu ili imaocu prenosivog tovarnog lista. Ako tovarni list ili
prenosivi tovarni list nije izdat prevozilac e stvar predati licu koje je ugovorom o prevozu ili na drugi nain odreeno za prijem stvari. O prispeu stvari
u mesto opredeljenja prevozilac je dužan bez odlaganja obavestiti primaoca.
Primalac je dužan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukije odreeno.
Imalac prenosivog tovarnog lista dužan je da prilikom preuzimanja stvari
vrati prevoziocu prenosivi tovarni list. Ako primalac odbije da primi stvar
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
333
ili se ne može pronai, prevozilac je dužan da, bez odlaganja, zatraži uputstvo od pošiljaoca. Ukoliko prevozilac ne dobije uputstvo ili ako ne postoji mogunost predaje stvari, prevozilac može u ime i na trošak lica koje je
ovlašeno da raspolaže sa stvari: istovariti stvar i predati je na uvanje javnom skladištu ili drugom lisu ili je može sam uvati; odmah izložiti prodaji
stvar koja je podložna kvaru ili ako troškovi uvanja ne bi bili u srezmeri sa
vrednošu stvari.
3. Ugovorna odgovornost prevozioca
Prevozilac je odgovoran za štetu: 1) nastalu na stvarima koje je preuzeo
na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene
predaje primaocu, zbog potpunog ili deliminog gubitka ili potpunog ili
deminog ošteenja stvari,540 2) nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. On odgovara po principu pretpostavljene subjektivne
odgovornosti za štetu.541
Gubitak ili ošteenje stvari. Pretpostavke o odgovornosti zbog potpunog ili deliminog gubitka ili potpunog ili deliminog ošteenja stvari prevozilac se može osloboditi ako dokaže da je šteta nastala: zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli
predvideti, izbei ili otkloniti. Pored ovih, opštih okolnosti za osloboenje
od odgovornosti za štetu, prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je potpun ili delimian gubitak ili ošteenje stvari nastalo u vezi s jednom ili više
posebnih okolnosti odreenih u lanu 90. stav 1. ZUPD (na primer: upotrebe
otvorenih i nepokrivenih vozila, ija je upotreba ugovorena,542 nedostatka ili
lošeg stanja ambalaže za stvar koja je po svojoj prirodi podložna rasturu ili
ošteenju, ili ako nije upakovana ili nije uredno upakovana; rukovanja, utovara, slaganja i istovara stvari od strane pošiljaoca odnosno primaoca itd).
Ako je potpun ili delimian gubitak ili ošteenje stvari moglo nastati u vezi
s jednom ili više posebnih okolnosti, pretpostavlja se da je šteta nastala zbog
tih okolnosti, dok imalac prava suprotno ne dokaže.
Naknade štete za potpun ili delimian gubitrak i ošteenje stvari predate na prevoz odreuje se prema ugovorenoj ceni, a ako nije ugovorena prema tržišnoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme. Visina
naknade štete je ograniena. Ona, naime, ne može biti vea od: 1) iznosa
koji bi prevozilac morao da plati u sluaju potpunog gubitka stvari - ako je
cela stvar ošteena; 2) iznosa koji bi prevozilac morao da plati u sluaju gubitka ošteenog dela stvari - ako je ošteen samo jedan deo stvari. Za štetu
prevozilac odgovara po kilogramu bruto mase izgubljene ili ošteene stvari
334
PRIVREDNO PRAVO
do ogranienog iznosa. Pored toga prevozilac je dužan da pošiljaocu naknadi
plaenu prevozninu i druge troškove nastale u prevozu stvari, i to u potpunosti ako je stvar izgubljena, a u srezmernom iznosu ako je stvar ošteena.
Stvar se smatra izgubljenom u prevozu ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni
rok nije predvien - u roku od 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo
stvar. Pravo na naknadu štete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili
ošteenja stvari, ostvaruje se podnošenjem zahteva prevoziocu. >Zahtev se
podnosi u pismenoj formi u roku od 60 dana od dana saznanja za štetu, ili
podnošenjem tužbe sudu - ako prevozilac ne isplati naknadu štete u roku od
30 dana od dana podnošenja zahteva.
Potraživanja naknade štete iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za
jednu godinu. Rok zastarelosti potraživanja zbog ošteenja stvari rauna se
od dana kada je prevozilac predao stvar, a za potraživanje zbog potpunog ili
deliminog gubitka stvari - od dana kada se stvar smatra izgubljenom.
Zakašnjenje u prevozu. Prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog
zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. U sluaju zakašnjenja u prevozu i predaji stvari, prevozilac je dužan da plati 1/10 prevoznine za svaki
dan zakašnjenja, a najviše do 1/3 ukupne prevoznine. Ako ovlašeno lice
dokaže da mu je zakašnjenjem prouzrokovana šteta, prevozilac je dužan da
je nadoknadi, u iznosu koji ne može biti vei od iznosa troškova prevoza.
Zahtev za naknadu štete u sluaju zakašnjenja u prevozu i predaji stvari primaocu podnosi se u roku od 30 dana od dana predaje stvari primaocu. Ukoliko prevozilac ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana podnošenja
zahteva imalac prava je ovlašen da podnese tužbu sudu.
4.Obaveze pošiljaoca i primaoca
Utovar i istovar stvari. Pošiljalac je u obavezi da stvar utovari u vozilo, a primalac da je istovari, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukije
odreeno. Pri utovaru stvari u vozilo pošiljalac se mora pridržavati uputstava
prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i ostale okolnosti koje
bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu. Pošiljalac je dužan
da prevoziocu da uputstvo za uvanje stvari i rukovanje njome, ako je re o
stvari iji prevoz nije uobiajen ili ako to prevozilac zahteva. On je dužan
obavestiti prevozioca o vrsti pošiljke i o njenoj sadržini i koliini i saopštiti
prevoziocu i ostale podatke odreene lanom 654. ZOO.
Odgovornost za štetu. Pošiljalac je odgovoran za štetu prouzrokovanu
licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na
prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su mu morala biti
poznata.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
335
Plaanje prevoznine. Nakon izvršenja ugovora o prevozu stvari, u svemu
kako on glasi, prevozilac ima pravo da zahteva od pošiljaoca plaanje prevoznine. Visina prevoznine odreuje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim
objavljenim obaveznim aktom (na primer, tarifom). Prevoznina se plaa samo
za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje
primaocu ili drugom ovlašenom licu. Ako je stvar prevezena samo jednim
delom puta, prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za preeni put, a
ako je za to odgovoran korisnik prevoza - na prevozninu u punom iznosu).
Pošiljalac je u obavezi da, pored prevoznine, prevoziocu naknadi troškove
koje je imao prilikom prevoza robe, a koji nisu obuhvaeni prevozninom (na
primer: troškovi nastali izvšenjem naloga pošiljaoca, troškovi uvanja robe
itd).
Radi obezbeenja naplate prevoznine i nužnih troškova koje je uinio
u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu
predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih drži ili dok ima u rukama
ispravu pomou kojih može raspolagati njima.
III.
UGOVOR O MEŠOVITOM (KOMBINOVANOM)
PREVOZU
1. Pojam
Ugovor o mešovitom (kombinovanom) prevozu robe (stvari) je ugovor
koga zakljuuje prevozilac (organizator, preduzima mešovitog prevoza)
i naruilac prevoza, koji se obavlja kombinovanjem najmanje dve razliite
grane saobraaja, na osnovu jedinstveno odreene vozarine i jedne prevozne
isprave.
Mešoviti prevoz postoji kada u prevozu uestvuju najmanje dva prevozioca iz razliitih grana saobraaja. Ove pretpostavke za postojanje mešovitog
prevoza kao minimum izriito odreuje Konvencija Ujedinjenih nacija o
meunarodnom multimodalnom prevozu robe usvojena na Diplomatskoj
konferenciji u Ženevi dana 24. 5. 1980. godine i Pravilo 2 a) Jednoobraznih
pravila o mešovitoj prevoznoj ispravi543 i pravna književnost.544
Prevozilac iz jedne grane saobraaja može svoj prevoz kombinovati sa
još jednim ili više prevoza iz razliitih grana saobraaja. Shodno tome, prevozilac u vazdušnom saobraaju može ugovoriti prevoz uz ueše brodskog
prevozioca, (i) ili železnikog i (ili) drumskog prevozica, kao što brodski,
železniki i drumski prevozilac može u ugovor o mešovitom prevozu ukljuiti
bilo kog drugog preostalog prevozica (ili sve, ili pojedine), s obzirom na okolnosti svakog pojedinog ugovora.
336
PRIVREDNO PRAVO
2. Pravna priroda
Naziv ugovora ukazuje na njegovu složenu pravnu prirodu. To je složeni
ugovor u kome se prvenstveno mogu prepoznati ugovor o špediciji i ugovor o prevozu stvari. Ovi ugovori, meutim, gube svoju samostalnu pravnu
prirodu u ugovoru o kombinovanom prevozu, koji predstavlja složen ugovor
(a ne spajanje dva ili više prostih ugovora koji i dalje ostaju samostalni).
U našem pravu ugovor o mešovitom prevozu je imenovan jer je regulisan
zakonom. Zbog toga je i izbegnut spor u teoriji i praksi, svojstven složenim
neimenovanim ugovorima, koja e se pravila primeniti na pojedini složeni
ugovor - pravila svih ugovora koja se u njemu prepoznaju, pravila koja važe
samo za jedan važniji ugovor, ili neka posebna pravila.
Na ugovore o mešovitom (kombinovanom) prevozu prvenstveno se
primenjuju zakonske odredbe predviene za ovaj tip ugovora. Ako pojedini
odnos nije zakonom ureen odluujua je zajednika namera ugovornih strana ispoljena prilikom zakljuenja ugovora.
Ugovor o mešovitom prevozu je dvostrano obavezan jer, u vreme
zakljuenja, za ugovorne strane stvara uzajamna prava i obaveze. U praksi
se naješe u drumskom i železnikom prevozu zakljuuje pismeni ugovor
o mešovitom prevozu koji ima samo dokaznu snagu, ili se izdaje isprava
o mešovitom prevozu po ugledu na železniki tovarni list, tovarni list u
drumskom saobraaju.
Da li je ugovor o prevozu stvari brodom formalan ili neformalan zavisi
od modaliteta ovog ugovora. Brodarski ugovor za više putovanja ili zakljuen
na vreme za ceo brod mora biti sastavljen u pismenom obliku. Ako nije sastavljen u tom obliku ne proizvodi pravno dejstvo. Kada ugovor o prevozu
stvari ukljuuje i prevoz stvari brodom, u navedenim situacijama, i bilo koji
drugi prevoz on postaje formalan ak i kada u prevozu uestvuje drumski ili
železniki prevozilac.
3. Razgranienje
Zbog svoje složene pravne prirode ugovor o mešovitom prevozui lii na
više ugovora. U njemu se, prvenstveno, mogu prepoznati elementi ugovora o
špediciji i ugovora o direktnom prevozu, ali se od tih ugovora i razlikuje.
Mešoviti prevoz se razlikuje od direktnog prevoza u kome uestvuje
više prevozilaca. Ako je ugovorom o prevozu stvari morem ili unutrašnjim
vodama predvieno da e brodar izvršiti prevoz delimino svojim brodom,
a delimino brodovima drugih brodara nastaje ugovor o direktom prevozu.
Brodar izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put ali se
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
337
prevoz stvari obavlja od strane više prevozilaca iste vrste (grane) saobraaja
i upotrebom saobraajnih sredstava iste vrste. Prevozioci koji uestvuju u
takvom prevozu su odgovorni za svoj deo puta jer ne stupaju meusobno ni
u kakav pravni odnos. Suprotno tome, u mešovitom prevozu uestvuje najmanje dva prevozioca razliitih grana saobraaja, za jedinstvenu prevozninu
i na osnovu jedinstvene prevozne isprave.
Prevozilac koji zakljui ugovor sa pošiljaocem može zakljuiti ugovor sa drugim prevoziocem (potprevoziocem) kome poverava potpuno ili
delimino izvršenje prevoza stvari. Potprevozilac se, meutim, angažuje
iz iste grane saobraaja. U ovom vidu prevoza se zasnivaju dva samostalna ugovora izmeu prevozioca i pošiljaoca, te izmeu prevozioca i
potprevozioca. Stoga je npr. za izvršenje prevoza prevozilac odgovoran
pošiljaocu, odnosno korisniku prevoza ili imaocu tovarnog lista, a ne potprevozilac u skladu sa odredbama l. 671. do 676. ZOO).
Kada u izvršenju prevoza iste pošiljke uestvuje jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio pošiljalac, nastaje uzastopni prevoz, u kome
svaki prevozilac odgovara za svoj deo prevoza. Nasuprot tome ugovor o
mešovitom prevozu je jedan ugovor, na osnovu koga nastaje jedinstvena
ugovorna odgovornost za eventualnu štetu.
U ugovoru o mešovitom prevozu mogu se prepoznati odnosi koji se uspostavljaju izmeu izmeu samostalnog špeditera i nalogodavca. Ipak, izmeu
ovih ugovora postoje razlike. Organizator mešovitog prevoza odgovara za
izvršenje celog prevoza, kao prevozilac a ne kao špediter, iako se radi realizacije mešovitog ugovora zakljuuje više razliitih pojedinanih ugovora.
On preuzima obavezu da stvari sam preveze ili obezbedi da budu prevezene
te da se izvrše sve potrebne usluge sa ciljem obavljanja prevoza od mesta predaje stvari na prevoz do mesta prijema stvari. Za izvršenje navedenih i drugih
obaveza kao celine odgovoran je organizator prevoza.
Organizator mešovitog prevoza zakljuuje sa naruiocem prevoza ugovor o prevozu koji nije ni ugovor o prevozu morem niti ugovor o prevozu
željeznicom, ve je ugovor o mešovitom prevozu .
injenica što je organizator mešovitog prevoza istovremeno i prevozilac
je bez uticaja na odnose prema naruiocu prevoza. On e, naime, odgovarati
za štetu zbog kašnjenja u prevozu, gubitka ili ošteenja stvari nezavisno od
okolnosti da li je prevoz izvršio sam ili ga je poverio drugom licu. Nasuprot
tome, špediter odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa
kojima je u izvršenju naloga zakljuio ugovor (uskladištenje robe i sl), ali ne
odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.
338
PRIVREDNO PRAVO
4. Osnovne obaveze iz ugovora
Ugovorom o mešovitom prevozu organizator prevoza i naruilac prevoza preuzimaju meusobne obaveze. Organizator prevoza se obavezuje da
organizuje prevoz stvari (robe) do mesta opredeljenja, bez obzira da li u
izvršenju tog ugovora uestvuju prevozioci iz samo dve ili više razliitih
grana saobraaja.
Organizator prevoza je dužan izvršiti prevoz ugovorenim putem, a ako
nije ugovoreno kojim putem treba da se izvrši prevoz, on je dužan da ga izvrši
onim putem koji najviše odgovara interesima naruioca prevoza. Ipak, ako je
organizator prevoza preuzeo jedinstvenu obavezu prema naruiocu prevoza
(pošiljaocu), a bez njegovog znanja u izvršenju prevoza se koristi prevoziocima iz drugih grana saobraaja, odgovara za štetu po pravilima jedne od
korišene grane saobraaja, koja je najpovoljnija za naruioca prevoza.
Osnovna obaveza naruioca je da za izvršeni prevoz organizatoru prevoza isplati naknadu. Obaveza isplate naknade za prevoz nastaje preuzimanjem stvari (pošiljke) od naruioca prevoza, na osnovu prevozne isprave,
ako je izdata, ako nije što drugo odreeno ugovorom o mešovitom prevozu.
Ako naruilac prevoza smatra da nije dužan platiti organizatoru prevoza
onoliko koliko ovaj zahteva on može vršiti prava iz ugovora samo ako kod
suda položi sporni iznos.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
339
Glava etvrta
HARTIJE OD VREDNOSTI
Odeljak prvi
OSNOVNA PRAVILA O HARTIJAMA
OD VREDNOSTI
I.
POJAM
Hartije od vrednosti su pisane isprave u kojima je sadržano neko
graansko pravo povezano sa samom ispravom.545 Izdavalac isprave se obavezuje da e obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koje je njen zakoniti
imalac.546 Pravo imaoca pisane isprave (hartije) tesno je vezano sa ispravom.
Ono ne može nastati bez isprave. Takoe, prenošenje i vršenje prava iz isprave ne može se obaviti bez isprave. Stoga u hartiji od vrednosti postoji
pravo na hartiju od vrednosti, kao stvari i pravo koje je sadržano u hartiji od
vrednosti, obligaciono ili neko drugo pravo. Kao hartije od vrednosti ne smatraju se one koje uopšte ne sadrže neka imovinska prava, iako imaju znaaj u
nastanku nekog tog prava (overeni ugovor o zameni nepokretnosti, testament,
papirni novac, isprave koja predstavljaju dokazna sredstva - neke vrste polisa
osiguranja, neprenosivi tovarni list, legitimacione hartije i znaci i sl.).
Hartije od vrednosti koje se u esto upotrebljavaju u privrednom prometu
za plaanje, a glase na novani iznos, nazivaju se i “trgovaki efekti”,.547
340
PRIVREDNO PRAVO
II.
IZVORI PRAVA
Osnovni izvor prava za hatije od vrednosti je Zakon o obligacionim
odnosima (l. 234 - 261). Pojedine vrste hartija od vrednosti ili pojedine hartije
od vrednosti regulisane su posebnim zakonima. Tako je Zakon o tržištu hartija
od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata prvenstveno regulisao akcije,
dužnike hartije od vrednosti, varante (hartije od vrednosti koje imaocu daju
pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti), depozitne potvrde i
druge vrste nansijskih instrumenata utvrene u skladu sa tim zakonom i aktom
Komisije za hartije od vrednosti. lan 5. Zakona o tržištu hartija od vrednosti
i drugih nansijskih instrumenata propisao je da se taj zakon ne primenjuje na
polisu osiguranja, menicu, ek, pismeni uput (asignaciju), konosman, tovarni
list, skladišnicu i druge hartije od vrednosti utvrene posebnim zakonom.
Zakon o eku - ZO549 i Zakon o menici - ZOM550 su regulisali odnose
koji nastaju izdavanjem tih hartija od vrednosti. Vazduhoplovni tovarni list i
vazduhoplovni prenosivi tovarni list regulisani su Zakonom o obligacionim
odnosima i osnovama svojinsko - pravnih odnosa u vazdušnom saobraaju (l.
51 - 61),551 a teretnica i pomorski tovarni list l. 535 - 560. Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.552 Zakon o ugovorima o prevozu u železnikom
saobraaju i Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobraaju regulisali
su prenosivi tovarni list itd.
III.
BITNA OBELEŽJA HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odreenim bitnim
obeležjima. Svaka hartija od vrednosti: ima pisanu formu u kojoj je sadržano
neko imovinsko pravo, inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva.
Pisana forma hartije od vrednosti propisana je zakonom. Hartija od
vrednosti je strogo formalni pravni posao. lan 235. ZOO je propisao bitne
elemente svake hartije od vrednosti bez kojih ona ne može nastati. Takoe,
zakonom je odreeno koje se pravne radnje i na koji nain mogu vršiti sa
hartijama od vrednosti.554
Imovinsko pravo mora da sadrži svaka hartija od vrednosti. Pored imovinskog prava hartija od vrednosti može sadržati i neko drugo pravo. Zakoniti
imalac hartije može iz hartije imati novano potraživanje (ek, menica itd.),
potraživanje predaje neke stvari (imalac tovarnog lista, skladišnice itd) ili
lansko pravo (na primer, iz posedovanja akcija) koje je i imovinsko pravo
(na potraživanje dividende). Hartije koje sadrže samo neko drugo pravo, a ne
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
341
i imovinsko pravo nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov
znaaj (diploma fakulteta, uverenje o državljanstvu, itd.).
Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji (naelo inkorporacije) tj. nerazdvojno je od hartije. Zakoniti imalac hartije može ostvariti
pravo iz hartije.555 Pravo iz hartije se može stei i dalje prenositi sticanjem i
prenošenjem hartije od vrednosti pošto je zakoniti imalac hartije od vrednosti
i titular prava iz hartije. Naelo inkorporacije dosledno važi za hartije na donosioca. Imalac hartije od vrednosti na donosioca, stoga, gubi pravo iz hartije
ako izgubi hartiju. Za hartije po naredbi ili na ime predvien je izuzetak. Pod
odreenim pretpostavkama sud e rešenjem proglasiti nevažeim izgubljene
hartije na ime ili po naredbi. Sud e, takoe, odrediti da to rešenje zamenjuje
hartiju na koju se odnosi (amortizacija hartija od vrednosti). Stoga se i pravo
koje je bilo upisano u izgubljenoj hartiji na taj nain može ostvariti.
Hartije od vrednosti su prenosive (negocijabilne) isprave. Prenošenjem
prava na hartiju sa jednog na drugog pravnog subjekta prenosi se i pravo iz
hartije. Nain prenošenja hartija od vrednosti zavisan je od vrste hartije. Sa
najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca - njenom predajom.
Pravo iz hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi prenosi se indosamentom. Stoga, nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadrži
neprenosiva imovinska i lina prava.
Prema novoj koncepciji hartije od vrednosti se ne vezuju iskljuivo za
pisanu ispravu nego i za upis u Centralni registar hartija od vrednosti u dematerijaliziovanoj formi. Hartija od vrednosti postaje knjigovodstvena, unosi se
u kompjuter i dematerijalizuje se.
IV.
RAZGRANIENJE IZMEU
HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH ISPRAVA
U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sadrže neko imovinsko
pravo, a nemaju svojstvo hartije od vrednosti kao što su: dokazne isprave,
isprave ija je forma bitan uslov punovažnosti pravnog posla i legitimacione
hartije i znakovi.
U praksi se kao dokazne isprave esto sree priznanica (isprava o dugu)
koju je dužnik potpisao i predao poveriocu i ugovor sainjen u pisanom
obliku koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava poverilac lakše može dokazati postojanje i sadržinu obaveze dužnika u sluaju
da doe do spora. Postojanje obaveze i njene sadržne, meutim, može se
dokazivati i bez dokazne isprave (saslušanjem svedoka, itanjem ugovora,
342
PRIVREDNO PRAVO
poslovnih knjiga preduzea i drugih isprava). Lice koje je držalac dokazne
isprave nije, samim tim, poverilac. Tako se na drugo lice može preneti dokazna isprava ali bez prenošenja prava na koje se ona odnosi. Pravo navedeno u dokaznoj ispravi se, po pravilu, ne prenosi prenošenjem tih isprava
nego na drugi nain. Suprotno tome, pravo iz hartije od vrednosti prenosi se
prenošenjem te hartije.
Sastavljanje isprave u odreenoj formi je uslov punovažnosti pojedinih
pravnih poslova. Ovu formu propisuje zakon (zakonska forma) ili je strane
predviaju svojom voljom (ugovorena forma). Prostom predajom isprave o
pravnom poslu sainjene u odreenoj formi ne prenose se i prava navedena u
ispravi, dok se hartija od vrednosti na donosioca prenosi prostom predajom
drugom licu.
Legitimacione hartije i legitimacioni znaci (legitimacione isprave) razlikuju se od hartija od vrednosti iako se na njih shodno primenjuju odgovarajue
odredbe o harijama od vrednosti. Legitimacione isprave služe da pokažu ko
je poverilac u nekom obligacionom odnosu. Njihovim prenošenjem ne prenose se prava poverioca prema dužniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje
naelo inkorporacije. Poverilac, osim toga može zahtevati ispunjenje obaveze
iako je izgubio legitimacionu ispravu. Nasuprot tome, prenošenjem hartije
od vrednosti prenosi se i pravo iz hartije. Gubitkom hartije od vrednosti na
donosioca gubi se i pravo iz hartije. Pod odreenim pretpostavkama hartije na
ime i po naredbi mogu se amortizovati u sudskom postupku.
V.
BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI
Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one isprave koje sadrže bitne
sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom. Tako su
lanom 1. ZOM propisani bitni sastojci trasirane menice, lanom 36. ZUPŽ
bitni sastojci tovarnog lista itd.
Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su: 1) oznaenje vrste hartije
od vrednosti; 2) rmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište
izdavaoca hartije od vrednosti; 3) rmu, odnosno naziv ili ime lica na koje,
odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija
glasi na donosioca; 4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz
hartije od vrednosti; 5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod
onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od
vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se
izdaju u seriji.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
343
Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i
drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadrži bilo koji od bitnih sastojaka ne važi
kao hartija od vrednosti.
VI.
PRAVNA PRIRODA HARTIJA OD VREDNOSTI I
NASTANAK OBAVEZE
O pravnoj prirodi pravnog posla iz koga proistie hartija od vrednosti i
o trenutku nastanka obaveze dužnika iz te hartije istaknuto je više teorija.556
U objašnjenju pravne prirode hartije od vrednosti istiu se teorija ugovora i
teorija jednostrane izjave volje.
Prema teoriji ugovora (koja je prihvaena u engleskom pravu, a prihvatali su je i neki naši stariji pisci557) obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu
ugovora izmeu izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zakljuuju i u korist
docnijih imalaca hartije koji su ovlašeni od dužnika zahtevati neposredno
ispunjenje obaveze. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti se, meutim, ne
zakljuuje poseban ugovor, koji bi bio nezavisan od osnovnog ugovora (na
primer, ugovora o prodaji povodom koga je izdata menica).558
Prema teoriji jednostrane izjave volje obaveza ih hartije od vrednosti
nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i
svakog docnijeg potpisnika te isprave,559 a ne zakljuenjem ugovora izmeu
dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO,560 a primenjuje
se na novane hartije od vrednosti (menicu, ek itd), ali ne i robne hartije od
vrednosti (skladišnca, prenosivi tovarni list itd).
Trenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti objašnjavaju teorija
kreacije i teorija emisije.
Teorija kreacija smatra da obaveza iz hartije od vrednosti na donosioca
nastaje jednostranom izjavom volje izdavaoca trenutkom izdavanja (stvaranja, kreiranja), ako sadrži sve elemente odreene zakonom. Trenutak nastanka
obaveze vezuje se za trenutak kad izdavalac hartije od vrednosti (trasant)
stavi svoj potpis na tu ispravu.561
Pristalice teorije emisije istiu da obaveza izdavaoca hartije na donosioca nastaje ne samim izdavanjem nego trenutkom emitovanja hartije (stavljanja u promet). Ovu teoriju je prihvatio lan 237. ZOO: “Obaveza iz hartije
nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku”. Teorija emisije najviše vodi rauna o neophodnoj zaštiti sigurnosti u
pravnom prometu, jer se prema teoriji kreacije i teoriji ugovora može dogoditi i nepoželjna cirkulacija hartije od vrednosti.562
344
PRIVREDNO PRAVO
VII.
PODELA HARTIJA OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti se mogu klasikovati po više kriterijuma.
S obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadrže hartije od vrednosti se mogu podeliti na: 1) stvarnopravne hartije (u kojima je inkorporisano stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima - npr. skladišnica,
konosman, hipotekarno pismo); 2) obligacionopravne hartije (sadrže neko
obligaciono pravo - npr. menica, ek, obveznica, kreditno pismo) i 3) hartije
s pravom ueša - korporacione hartije (sadrže pravo ueša nekog lica kao
npr. akcije izdate od akcionarskog društva).563
Hartije od vrednosti se, prema nainu odreivanja imaoca prava, mogu razvrstati na: 1) hartije na ime, 2) po naredbi i 3) na donosioca. Hartije na ime glase na
ime odreenog lica i samo lice na koje hartija glasi može ostvariti prava iz hartije
(npr. rekta menica, štedna knjižica na ime). Hartije po naredbi sadrže ime nosioca prava ali on može svojom naredbom (izjavom) oznaiti drugo lice kao imaoca
tog prava (menica, ek, skladišnica itd.). Hartije na donosioca ne sadrže oznaku
odreenog lica, a obavezuju izdavaoca te hartije da izvrši obavezu iz hartije svakom
donosiocu.564
Prema karakteru potraživanja hartije od vrednosti se mogu razvrstati na
novane hartije od vrednosti i robne hartije od vrednosti. Novane hartije od
vrednosti imaju za predmet novano potraživanje (ek, menica, obveznica,
blagajniki zapis, komercijalni zapis itd.), a robne hartije od vrednosti imaju
za predmet potraživanje robe (skladišnica, prenosivi tovarni list u drumskom,
železnikom i vazdušnom prevozu, teretnica itd.)565
S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu hartije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne hartije od
vrednosti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao nije vidljiv
- tj. nije poznat razlog zbog koga se njen izdavalac obavezao (kauza). Razlog obvezivanja, meutim, postoji ali on ne proizilazi iz hartije od vrednosti
(tipine apstraktne hartije od vrednosti su menica i ek). Apstraktne hartije od
vrednosti su nepovoljne za dužnika a povoljne za poverioca. Kauzalne hartije od vrednosti su isprave u kojima je vidljiva veza izmeu njih i osnovnog
pravnog posla radi koga su izdate. Iz ovih isprava vidljiv je pravni posao koji
je nastao pre nego što je izdata hartija od vrednosti (osnovni pravni posao,
tako, može biti ugovor o prevozu robe, ugovor o uskladištenju, ugovor o prevozu itd.). Kauzalne hartije od vrednosti su, na primer: prenosivi tovarni list u
drumskom, železnikom i vazdušnom prevozu, skladišnica, teretnica itd. Ova
vrsta hartija od vrednosti je povoljna za dužnika (u sluaju spora dokazivanje
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
345
postojanja potraživanja tereti poverioca), a nepovoljna za poverioca.566
Prema nainu postanka prava iz hartije od vrednosti, hartije od vrednosti
se dele na konstitutivne i nekonstitutivne (deklarativne) hartije od vrednosti.
Izdavanjem konstitutivnih hartija od vrednosti nastaje neko novo pravo
koje je konstatovano u hartiji od vrednosti, a nije postojalo pre njenog izdavanja (na primer: menica). Nekonstitutivne hartije od vrednosti sadrže pravo
koje nije nastalo izdavanjem hartije od vrednosti nego je postojalo i pre izdavanja hartija od vrednosti (na primer: skladišnica, založnica, konosman).567
VIII. BITNA OBELEŽJA HARTIJA OD VREDNOSTI NA
DONOSIOCA, NA IME I PO NAREDBI
1. Hartije od vrednosti na donosioca
Hartije od vrednosti na donosioca su isprave koja ne sadrži oznaenje
ko je njihov korisnik. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca
smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju od vrednosti
na donosioca stekao na savestan nain. On stie pravo na potraživanje upisano na hartiji od vrednosti i kada je hartija izašla iz ruke njenog izdavaoca,
odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Savesni izdavalac hartije
od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu i onda
kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ukoliko izdavalac hartije
od vrednosti na donosioca nije savestan (znao je ili je morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije niti je ovlašen od strane zakonitog imaoca), a
ne odbije ispunjenje iz hartije, odgovoran je za tako prouzrokovanu štetu.
Svojstvo hartije od vrednosti na donosioca neke hartije od vrednosti imaju na osnovu zakona (ek u kome nije odreen korisnik) ili na osnovu volje
njenog izdavaoca (hartija od vrednosti na donosioca je, na primer: akcija,
komercijalni zapis, obveznica, ek itd. na koju je stavljena klauzula: “platite
donosiocu”, “na donosioca” i sl.).
Hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije prenose se njenom
predajom. Na taj nain omogueno je brzo i jednostavno prenošenje ovih hartija. Nedostatak hartija na donosioca je što se gubitkom hartije na donosioca
gubi i mogunost ostvarenja prava iz hartije.
2. Hartije od vrednosti na ime
Hartije od vrednosti na ime (titres nominatifs, Rektapapiere) su isprave u
kojima je izriito oznaen njihov imalac (korisnik). Kao zakoniti imalac hartije
346
PRIVREDNO PRAVO
od vrednosti na ime smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta. Hartije na ime se oznaavaju i kao “rekta
hartije”568 zbog toga što izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom
imaocu, ali ne i prema drugim licima. Izdavalac hartije od vrednosti po naredbi
može u hartiji odrediti da pravo iz hartije stie lice oznaeno u hartiji tako što
e uneti rekta klauzulu (“ne po naredbi”, “platite Petru Jojiu, ali ne po njegovoj naredbi” itd). Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime (konosman, tovarni list itd.). Izdavalac hartije od vrednosti u svim ostalim situacijama
sam odluuje kakvo svojstvo e hartija imati.
Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom tj. na nain propisan odredbama l. 436 - 443. ZOO (pravni posao inter vivos). Sadašnji imalac
hartije od vrednosti naziva se cedent (ustupilac potraživanja). On ustupa svoje
potraživanje prema dužniku iz hartije od vrednosti novom imaocu hartije (cezusu). Prava iz hartije od vrednosti na ime mogu se prenositi nasleivanjem
ukoliko je ziko lice imalac hartije. Prenos prava iz hartije od vrednosti na
ime vrši se ubeležavanjem na samoj hartiji rme odnosno naziva ili imena
novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija
od vrednosti, ako takav registar vodi izdavalac.
3. Hartije od vrednosti po naredbi
Hartije po naredbi (titres a ordre, Orderpapiere) su isprave koje sadrže
ime njenog imaoca (vlasnika), a ovlašuju ga da svojom naredbom odredi
drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem hartije od vrednosti po naredbi
izdavalac preuzima obavezu prema licu koje je oznaio u ispravi, ali i prema
drugim licima na koja je tu ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. Isprava
ima svojstvo hartije od vrednosti po naredbi (i kada u njih nije unesena klauzula “po naredbi” i sl.) na osnovu zakona (npr.: menica, ek na ime, akcija na
ime, skladišnica) ili na osnovu volje njegovog izdavaoca (unošenjem klauzule “po naredbi”).
Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom.
Klauzula o indosamentu se upisuje na poleinu hartije od vrednosti po naredbi, pa je tako i dobila ime.569 Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg
zakonitog imaoca hartije od vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo
lice (indosatara). Puni indosament sadrži: 1) izjavu o prenosu; 2) oznaenje
indosatara i 3) potpis indosanta. Blanko indosament, za razliku od punog,
sadrži samo potpis indosanta. Hartije od vrednosti su prezentacioni papiri te
je razumljivo što je ništav delimini indosament.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
347
Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos izmeu
izdavaoca hartije od vrednosti i novog, zakonitog imaoca hartije. Njen novi
imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu. Pravilo je da
indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca. Izuzetak
može biti odreen zakonom ako je suprotna odredba upisana u samoj hartiji
od vrednosti. Dokazivanje zakonitosti prenosa prava iz hartije koji je izvršen
indosiranjem dokazuje se neprekidnim nizom indosamenata.
Odeljak drugi
POJEDINE HARTIJE OD VREDNOSTI
I.
MENICA
1. Pojam i funkcije menice
Menica je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac, trasant, nareuje
drugom licu (trasatu) da iz svog pokria treem licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi, plati odreeni iznos novca (trasirana ili vuena menica),
odnosno obeanje izdavaoca hartije da e sam drugome licu (remitentu)
ili po njegovoj naredbi isplatiti iznos novca naveden u hartiji (sopstvena, solo menica).570 Menica novana hartija od vrednosti po naredbi (jednostrana izjava volje) na osnovu koje nastaje bezuslovna obaveza dužnika
na isplatu odreenog iznosa novca.
Menica ima više funkcija. Istiu se funkcije menice kao: 1) sredstva
plaanja (dužnik može platiti dug poveriocu tako što e poveriocu predati
menicu kojom daje nalog svom dužniku, da licu oznaenom u menici isplati
odreenu svotu novca), 2) kreditnog sredstva (korišenjem menice može se
pribaviti kredit) 3) sredstva obezbeenja kredita (radi obezbeenja kredita
koristi se menica sa jednim, dva ili više jemaca).
2. Nastanak menice
Pojedini pravni pisci tragove menice nalaze još u Hamurabijevom zakoniku, a zatim u Fenikiji, Grkoj i Rimu. Pominje se pismo koje je uputio
Ciceron svome prijatelju Atikusu, da naredi svojim dužnicima u Atini da daju
novac njegovom sinu, koji se tamo nalazio, a on e mu taj novac vratiti u
Rimu.571
348
PRIVREDNO PRAVO
Pretea moderne menice se, prema preovlaujuem mišljenju u pravnoj
nauci, pojavila u Italiji u razdoblju izmeu XII i XIV veka.572 U tom periodu
Italija je u Evropi imala vodee mesto u trgovini i nansijama. Menice (literae cambii) “pominju se u Dubrovniku izrekom tek od 1398, u saobraaju
s donjom Italijom, Srbijom i Turskom”.573 Banke u enovi su u XII veku
menjale stranu valutu za domau i trgovale zlatom i srebrom. Kao posledica
trgovakih kontakata Italijana sa celom Evropom i problema prenosa novca
u XIV veku pojavila se menica kao sredstvo plaanja.574 Istie se da je oblik
menice pretrpeo male izmene od pojave u XIV veku.575
Navodi se više razloga koji su izazvali širu upotrebu menice i to: 1)
podeljenost zemalja na više feuda i strah od krae novca; 2) prihvatanje ideja
merkantilizma o zabrani iznošenja novca iz zemlje; 3) pravilo droit d aubin
po kome je feudalac (po principu teritorijalnosti) nasleivao imovinu stranca
koji bi umro na njegovoj terotoriji (zbog toga su sami feudalci nekada organizovali bande radi ubijanja trgovaca); 4) progon Jevreja iz Francuske u
drugoj polovini XII veka (Jevreji, prilikom izgona nisu mogli izneti novac iz
zemlje pa su ga deponovali kod poslovnog prijatelja u toj zemlji, a on im je
izdavao naredbu za isplatu - uputnicu, svom poslovnom prijatelju u inostranstvu, koji je isplatu obavljao u novcu koji važi na toj teritoriji576); 5) zabrana
zelenašenja - naplaivanja kamate na pozajmljeni novac (menica, meutim,
nije bila okarakterisana kao zajam iako je imala i kreditnu funkciju).577
Italijanske bankarske poslovne metode usvojili su u XVI veku južni
Nemci, ali i drugi evropski narodi. Žiriranjem i otkupom menice olakšano
je davanje kredita. Bankarstvo dostiže nagli razvoj sredinom XVI veka kada
država uzima zajmove radi pokria naraslih ratnih troškova.578
3. Izvori meninog prava
Ujednaavanje nacionalnih zakona o menici je u novom veku postalo nužnost. Na tom zadatku radili su pojedini naunici, nauna udruženja
ali i diplomatski skupovi. Tako je udruženje za reformu i kodikaciju
meunarodnog prava na kongresima u Hagu, Bremenu, Antverpenu i Frankfurtu, od 1876. do 1888. utvrdilo 27 naelnih pravila meninog prava nazvanih Bremenska pravila. Institut meunarodnog prava je na kongresima u
Turinu, Minhenu i Briselu od 1882. do 1885. godine sainio Opšti menini
zakon, na osnovu projekta milanskog advokata Cezara Norze. Godine 1885,
na poziv belgijske Vlade, održan je meunarodni kongres za Trgovako pravo. Na tom kongresu usvojen je Opšti meniki zakon nazvan Antverpenski
projekt.579
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
349
Jedan broj zemalja je pokušao da ujednai pravila o korišenju menice u
meunarodnom prometu na meunarodnoj konferenciji u Hagu 1912. godine.
Donesen je Haški menini reglman koji nije ratikovan zbog izbijanja Prvog
svetskog rata.
Na meunarodnoj Konferencija za ujednaavanje meninog prava
(održana je u Ženevi 1930.) usvojiene su: 1) Konvencija o jednoobraznom
(uniformnom) meninom zakonu, 2) Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menice, 3) Konvencija o pitanju taksi u oblasti menice.
Ove konvencije je ratikovala prva Jugoslavija. Najzad, Generalna skupština
UN je 1988. godine usvojila Konvenciju o meunarodnoj trasiranoj menici i
meunarodnoj sopstvenoj menici.580
Osnovni izvor meninog prava u Srbiji je Zakon o menici, donesen 1946.
godine, sa docnijim, manjim, izmenama i dopunama.581 Zakon o menici je zasnovan na ženevskim konvencijama iz 1930. godine. Zakon o obligacionim
pravilima je propisao opšta pravila o hartijama od vrednosti, ukljuujui i
pravila o menici.
4. Pravna priroda menice
O pravnoj prirodi menice saopšteno je više teorija. S obzirom na stanovište
kakav obligacioni odnos nastaje izdavanjem menice znaajnije teorije se, uglavnom, mogu svrstati na ugovornu teoriju ili teoriju jednostrane izjave volje.
Ugovorna teorija smatra da je menica ugovorni odnos. Izmeu potpisnika menice zasnivaju se dva ili tri jednostrana menina ugovora, a isprava
o menici samo je dokaz da izmeu stranaka postoji ugovorni odnos.582 Ovu
teoriju je prihvatala mediteranska škola (romanska, italijansko - francuska
škola583), ali je danas napuštena.
Teorija jednostrane izjave volje smatra da obaveza iz menice nastaje
kad jedno lice potpiše ispravu o menici. Takvim jednostranim voljnim aktom
izdavalac menice je stvorio jednostranu pismenu obavezu. Istaknutu teoriju
prihvatile su ženevske konvencije o menici, a u našem pravu Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o menici.
Pravnu prirodu menice danas na jedan nain odreuju zakonodavstva
koja su prihvatila ženevske konvencije o menici, a na drugi nain zakonodavstva koja te konvencije nisu prihvatila (zemlje anglosaksonskog pravnog
sistema).584 Zakonodavstva koja su prihvatila ženevske konvencije odreuju
da je menica strogo formalna isprava (sa izriitom oznakom da je ta isprava
menica) koja mora da sadrži bitne sastojke. Menina obaveza je bezuslovna,
mora da glasi na plaanje oznaenog iznosa novca odjednom, a ne može gla350
PRIVREDNO PRAVO
siti na donosioca. Zakonodavstva koja pripadaju anglosaksonskom sistemu
predviaju blaže formalnosti koje su vezane za menicu. Menina isprava ne
mora sadržati oznaku da predstavlja menicu, dovoljno je da sadrži bezuslovni
pismeni nalog jednog lica da drugom licu plati oznaeni iznos novca ili po
njegovoj naredbi ili donosiocu.585
5. Menina naela
Naelo formalnosti. Menica je po zakonu formalna isprava. Sve menine
radnje moraju biti preduzete pismeno, po pravilu, na ispravi o menici. Menica mora sadržati bitne sastojke bez kojih ne može punovažno nastati.586
Menini dužnik je u obavezi da isplati iznos novca koji je oznaen u menici.
Da bi menica bila punovažna nije, meutim, neophodno da bude izdata na
jedinstvenom propisanom formularu.587 Dovoljno je da papir radrži sastojke
propisane zakonom. Menica se, stoga, ne može izdati usmeno.
Naelo inkorporacije. Ne može nastati menina obaveza bez postojanja
isprave o menici. Isprava o menici i menine izjave (radnje) ine jedinstvo.
Menini poverilac ne može, stoga, ostvariti prava iz menice bez podnošenja
isprave o menici. Na osnovu amortizovane (poništene) menice menini poverilac ne može ostvariti svoja prava.588 On svoja prava može ostvariti na osnovu
pravnosnažnog rešenja suda koje zamenjuje poništenu ispravu.
Naelo ksne obaveze. Prava i obaveze moraju biti navedene u ispravi o
menici. Proizvodi dejstvo samo ono što je konstatovano (ksirano) u menici
ili proizilazi iz menice, nezavisno od sadržine osnovnog posla zbog kojeg
je menica izdata. Menina obaveza nastaje stavljanjem potpisa na ispravu o
menici i upisivanjem bitnih sastojaka menice.
Naelo strogosti. Menica je stroga isprava naroito prema dužniku. Strogost je materijalna i formalna. Materijalna strogost proizilazi iz nezavisnosti
pravnog posla povodom koga je menica izdata (apstraktna isprava). Osnov
menice je jednostrana izjava potpisnika menice. Pravilo je, stoga, da menini
dužnik ne može isticati line prigovore izdavaocu menice. Formalna strogost
ispoljava se u propisanim obaveznim radnjama koje se moraju preduzeti da bi
se obezbedilo i realizovalo menino potraživanje.
Naelo solidarnosti. Ukoliko glavni menini dužnik ne plati iznos naveden u menici, ostali menini dužnicu su, na osnovu zakona, solidarno odgovorni za isplatu tog iznosa. Prema poveriocu (imaocu menice) svi menini
dužnici (oni koji su menicu trasirali, indosirali ili avalirali) odgovaraju solidarno u skladu s opštim pravilima o solidarnosti. Ako je neko od dužnika
isplatio menini iznos (ali ne i glavni menini dužnik) tada njemu solidarno
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
351
odgovaraju ostali dužnici - prethodnici isplatioca (suprotno tome, u obligacionom pravu se obaveza izmeu dužnika koji je ispunio obavezu i ostalih
solidarnih dužnika, po pravilu, deli).
Naelo samostalnosti. Svaki dužnik, potpisivanjem menice, preuzima
samostalnu meninu obavezu nezavisno od obaveze ostalih potpisnika menice. Menini dužnik je u obavezi i kada obaveze ostalih dužnika iz nekog
razloga nisu punovažne (dužnik je poslovno nesposoban, potpis dužnika je
falsikovan itd.).
Naelo neposrednosti. Ako je poverilac prethodno bezuspešno pokušao
da naplati menini iznos od glavnog meninog dužnika (a podigao je i protest) tada nastaje direktna odgovornost i ostalih meninih dužnika. Poverilac
u tom sluaju može od bilo kog dužnika zahtevati plaanje menine svote.
6. Vrste menice
Menice se mogu razvrstati po razliitim kriterijumima. Ako je kriterijum
razvrstavanja veza s osnovnim poslom radi koga su izdate menice mogu biti
robne i nansijske. Naime, ako je menica izdata povodom posla prometa robe
ili usluga tada ima svojstva robne menice, a ako je izdata u vezi s novanim
transakcijama tada je menica nansijska. Prema formi menine isprave menica može biti potpuna (puna) i nepotpuna (blanko) menica. Potpuna menica
sadrži u momentu izdavanja sve bitne elemente odreene zakonom. Nepotpuna menica sadrži neke bitne menine elemente u vreme izdavanja isprave
o menici, i tako ovlašuje docnijeg imaoca menice da ostale bitne elemente
dopuni da bi se od dužnika mogla zahtevati isplata meninog iznosa.
S obzirom na to koja lica se pojavljuju u menino - pravnom odnosu menice se razvrstavaju na: trasiranu (vuenu) menicu, sopstvenu (solo) menicu,
trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.
Trasirana (vuena) menica. U ovoj menici izdavalac (trasant) nareuje
drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati treem licu (remitentu, korisniku), ili po naredbi tog treeg lica, iznos novca naveden u menici.
Oznaka trasirana menica potie od latinske rei traho, traxi, tractum, koja
znai vui, odvlaiti, povlaiti.589 Pored ovog (osnovnog, redovnog) oblika
trasirana menica može imati još dve varijante: trasiranu menicu po sopstvenoj
naredbi i trasiranu sopstvenu menicu.
Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Izdavalac (trasant) ove menice daje nalog trasatu da njemu samom (trasantu) ili po njegovoj naredbi
isplati menini iznos (tj. trasant odreuje samoga sebe kao remitenta - korisnika menice).
352
PRIVREDNO PRAVO
Trasirana sopstvena menica. U ovom obliku menice idavalac menice
(trasant) oznaava samoga sebe kao trasata (koji je dužan platiti menini iznos). Sopstvena (solo) menica. U sopstvenoj menici izdavalac (trasant) se
obavezuje da e on u vreme dospelosti menice platiti treem licu (remitentu),
ili po naredbi tog treeg lica, iznos oznaen u menici. Izraz solo menica potie
od latinske rei solus, koja znai sam, jedini. Izraz sopstvena menica nastao
je zbog toga što kod te menice izdavalac ne izdaje naredbu da neko drugi
plati, nego obeava sopstveno plaanje. Razlike izmeu trasirane i sopstvene
menice ogledaju se u sledeem: u trasiranoj menici postoje tri lica: trasant
(lice koje izdaje naredbu za isplatu), trasat (lice kome se naredba upuuje) i
remitent (lice kome se plaa menini iznos). Kod sopstvene menice postoje
dva lica: izdavalac menice (trasant) i remitent. Veina pravila koja važe za
trasiranu menicu primenjuju se i na sopstvenu menicu.
7. Elementi menice
Svi menini elementi mogu se razvrstati na bitne i nebitne. Isprava mora
sadržati bitne elemente da bi predstavljala punovažnu menicu. Nasuprot tome,
menina isprava može, a ne mora, sadržati ostale sastojke koji se oznaavaju
kao nebitni (fakultativni) menini elementi.
7.1. BITNI ELEMENTI (SASTOJCI) MENICE
Trasirana menica sadrži sledee bitne elemente: 1) oznaenje da je to menica, napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena;
2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca; 3) oznaenje
lica koje je dužno da plati (trasat); 4) oznaenje dospelosti; 5) oznaenje mesta
plaanja; 6) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti (remitent); 7)
oznaenje dana i mesta izdavanja menice; 8) potpis onoga koji je izdao menicu
(trasant). Isprava koja ne sadrži bilo koji od pobrojanih sastojaka ne predstavlja
trasiranu menicu (lan 2. stav 1. ZOM). Izuzetno, pojedini sastojci ne moraju
biti navedeni u menici nego se pretpostavljaju (pretpostavljeni bitni menini
elementi).
Uobiajeno je da se bitni elementi dele na: 1) opšte menine elemente; 2)
personalne menine elemente, 3) geografske menine elemente; 4) kalendarske
menine elemente. Bitni menini elementi, osim toga, mogu biti i pretpostavljeni.
Opšti menini elementi jesu: 1) oznaenje da je to menica; 2) bezuslovna
naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
353
Personalni menini elementi jesu: 1) ime trasata (lica koje je obavezno
da plati menini iznos), 2) ime remitenta (lica kome ili po ijoj naredbi e se
platiti menini iznosa) i 3) potpis trasanta (lica koje je izdalo menicu).
Geografski menini elementi jesu: 1) oznaenje mesta izdanja menice; 2)
oznaenje mesta gde e se plaanje izvršiti.
Kalendarske menine elemente jesu: 1) oznaenje dana i mesta izdanja
menice; 2) oznaenje dospelosti.
Pretpostavljeni bitni menini elementi se pretpostavljaju i kada nisu uneseni u ispravu o menici. Tako, se trasirana menica u kojoj nije oznaena
dospelost, smatra se kao menica po vienju. Ako nije naroito odreeno,
važi kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, ono
mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. Trasirana menica na kojoj
nije naznaeno mesto izdanja smatra se da je izdata u mestu koje je oznaeno
pored trasantovog potpisa.
7.2. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENINI ELEMENTI – KLAUZULE U MENICI
U ispravu o menici mogu se uneti klauzule koje nisu uslov za punovažnost
menice. To su nebitni menini elementi ijim unošenjem trasirana menica
proizvodi još neka dejstva ili se time menja neko od njenih redovnih pravnih
dejstava.590 Ovo izlaganje obuhvata eše korišene klauzule.
Klauzula “ne po naredbi”. Menica je hartija po naredbi. Stoga se u ispravu o menici ne mora uneti odredba “po naredbi”. Ali, ako je u menicu
unesena klauzula “ne po naredbi” ona postaje rekta menica i više se ne može
prenositi indosiranjem nego samo ugovorom o cesiji. Klauzula o prezentaciji.
Pravilo je da se menica prezentira (podnosi) na prijem trasatu odnosno akceptantu. Klauzulom o prezentaciji izdavalac menice (trasant) može: 1) zabraniti
prezentaciju na akcept unošenjem klauzule u menicu “ne sme se prezentirati
radi akceptiranja”; 2) odrediti rok do koga se menica može prezentirati klauzulom (“ne sme se prezentirati do ... “); 3) odrediti rok u kome se menica
mora prezentirati trasatu na akcept, radi isplate itd.
Klauzula o broju meninih primeraka. Klauzula o broju meninih primeraka se može uneti u menicu nezavisno od okolnosti da li je menica izdata u
jednom ili više primeraka. Ako je menica izdata u dva ili više primeraka (lan
63. ZOM) unosi se u ispravu o menici klauzula iz koje proizilazi da je menica umnožena i koji je to primerak po redu (na primer: “platite za ovu drugu
menicu...”). Prvi primerak menice naziva se “prima”, drugi “secunda”, trei
“tertia” itd.
354
PRIVREDNO PRAVO
Solo klauzula. Ovom klauzulom izdavalac menice (trasant) zabranjuje
njeno umnožavanje (“platite za ovu jedinu menicu”).
Kasatorna klauzula. Unošenjem kasatorne kluzule u menicu (“platite za
ovu prvu, a ne i za ostale menice”) svi ostali primerci umnožene menice gube
dejstvo, ako je isplaen primerak menice sa tom klauzulom.
Klauzula o “sa izveštajem” ili “bez izveštaja”. Ako klauzula glasi “sa
izveštajem” trasat ne može akceptirati menicu pre nego što dobije izveštaj od
trasanta zbog ega je na njega trasirao menicu. Ako trasat ipak akceptira i isplati menicu rizik isplate pada na njega. Ukoliko klauzula glasi “bez izveštaja”
trasat ne mora ekati nikakav izveštaj od trasanta da bi izvršio isplatu.
Klauzula o kamati. Ovom klauzulom izdavalac menice nareuje trasatu
da, pored meninog iznosa, plati i oznaenu kamatu remitentu. U trasiranoj
menici, plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant može
odrediti da u njoj oznaena svota nosi kamatu. U svakoj drugoj trasiranoj
menici ova odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa
mora da se naznai u menici; ako se to ne uini, odredba o kamati smatra se
kao da nije napisana. Kamatna stopa tee od dana izdanja menice, ako nije
drukije oznaeno (lan 5. ZOM) i iznosi 6%.
Klauzula o pokriu. Klauzulom o pokriu izdavalac menice (trasant)
obaveštava trasata od koga e dobiti pokrie (u novcu, robi, hartijama od
vrednosti itd), ako to pokrie nije dobio pre izdavanja menice (“i stavite u
raun d.d. Zvezda”). Ukoliko je trasat akceptirao menicu pretpostavlja se da
je unapred primio pokrie od trasanta.
8. Menine radnje
8. 1. UOPŠTE
Menica je strogo formalni pravni posao. Zakonom su propisani ne samo
bitni elementi koje menica mora sadržati da bi bila punovažna nego i menine
radnje. Naješe menine radnje su: izdavanje, umnožavanje, prenošenje,
avaliranje, akceptiranje, plaanje, intervencija, protest i regres.
8.2. IZDAVANJE MENICE
Prva menina radnja je izdavanje menice. To je jednostrana izjava volje
trasanta kojom on preuzima obavezu iz menice. Trasant je preuzeo obavezu iz
menice kada je u menicu uneo (tj. u menini obrazac koga emituje država) sve
bitne elemente ili izdao blanko menicu (koju e, njen docniji imalac popuniti),
potpisao je, a zatim je predao remitentu - stavio u promet (emitovao). Ukoliko je menica upuena remitentu poštom predaja menice remitentu izvršena
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
355
je u momentu kada je on primio pošiljku. Ovo shvatanje ima uporište u teoriji
prijema usvojenoj u našem pravu za prihvatanje ponude, koja se, analogno,
može primeniti i na predaju menice remitentu. Menino pravni odnos izmeu
trasanta i remitenta nastaje izdavanjem menice. Od mometa izdavanja menice
trasant postaje dužnik menine obaveze svakom docnijem zakonitom imaocu
menice.
esto je izdavanje menice prva menina radnja. Mogue je da izdavanju
menice prethode druge menine radnje. Prilikom prodaje robe na (potrošaki)
kredit po pravilu se menica prvo akceptira (a nekada i avalira). Lice koje
uzima kredit uobiajeno potpisuje menicu kao akceptant, a prvi jemac kao
trasant. Nakon toga trasant potpusuje menicu (jer je siguran da e trasat prihvatiti njegov nalog za isplatu).
Pre izdavanja menice trasant, po pravilu, reguliše pokrie iz koga e trasat isplatiti meninu svotu. Trasant, meutim, može vui menicu na trasata i
kada mu nije obezbedio pokrie. Menino pokrie može biti u novcu (trasat
je banka koja plaa menini iznos remitentu ili po njegovoj naredbi, na teret
sredstava koje ima trasant kod nje), u potraživanju koje trasant ima prema
trasatu, ili predstavljati kredit koji je trasat odobrio trasantu itd.591
8.2.1. Blanko menica
Blanko menica592 u vreme izdavanja ne sadrži sve bitne elemente (tako
da nepopunjeni sastojici ostaju beli) ali proizvodi menino - pravno dejstvo.
esto ona sadrži samo potpis trasanta (izdavaoca) ili nekog drugog meninog
dužnika. Starija teorija jednog ina (unitu actu) zahtevala je da u vreme izdavanja menica mora biti popunjena jednim rukopisom i jednim mastilom.
Suprotno tome, danas je prihvaena teorija propuštanja (omisije). Izdavalac
blanko menice svesno je propustio da u menicu unese sve bitne elemente. Time
je preutno ovlastio docnijeg imaoca menice da on to uini593 u vreme realizacije menice.
8.2.2. Menina sposobnost. Zastupanje
Menina sposobnost je mogunost jednog lica da na osnovu menice bude
poverilac (aktivna menina sposobnost) ili dužnik (pasivna menina sposobnost). Aktivno menino sposobno je svako pravno i ziko lice (svi pravni
subjekti). Pasivno menino sposobna su sva poslovno sposobna zika lica i
pravna lica.
Dozvoljeno je zastupanje prilikom izdavanja menice. U ime i za raun
izdavaoca menice menicu može potpisati njegov zastupnik. Menica koju
je potpisao zastupnik obavezuje neposredno zastupanog. Ko se na menici
356
PRIVREDNO PRAVO
potpiše kao zastupanik drugoga, mada za to nije bio ovlašen, lino je po njoj
obavezan, a ako je platio, ima ista prava koja bi imao tobože zastupani. Isto
važi i za zastupnika koji je prekoraio svoje ovlašenje (lan 8. ZOM).
8.3. UMNOŽAVANJE I PREPISI MENICE
Radi ouvanja interesa imaoca menice (na primer: spreavanja gubitka
ili uništenja menice) menica se može: 1) umnožavati i 2) prepisivati.
Umnožavanje. Umnožavanje menice je izdavanje dva ili više istovetnih primeraka menice. Menicu može umnožiti samo trasant. Svaki primerak sadrži i originalan potpis meninog dužnika. Ovi primerci moraju biti u
svome slogu oznaeni tekuim brojem; a ako se to ne uini, svaki primerak
smatra se kao posebna menica. Umnoženi primerci menice se, prema tome
razlikuju samo po brojevima. Imalac menice, u kojoj nije naznaeno da je
vuena samo u jednom primerku (tj. nije uneta solo klauzula “platite za ovu
jedinu menicu”), može tražiti da mu se o njegovom trošku izda još jedan ili
više primeraka.
Prepis. Svaki imalac menice (a ne samo trasant) ima pravo da od nje
naini prepise (kopije, odnosno fotokopije). Prepis mora sadržavati tano
prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim odredbama koje
se na njoj nalaze. U prepisu se mora naznaiti gde se završava. Prepis se može
indosirati i avalirati. Iskljuena je mogunost da se na prepis unese izjava o
akceptu. Takoe, ne može se zahtevati isplata meninog iznosa na osnovu
prepisa menice. Na prepisima menice mora biti oznaeno kod koga se nalazi
original menice.
8.4. PRENOS MENICE
Menica se, kao i ostale hartije od vrednosti po naredbi, prenose indosamentom.594 Svaka menica, i onda kad nije izrino trasirana po naredbi, može
se preneti indosamentom. Menica u koju je trasant stavio rei “ne po naredbi”
ili drugi izraz, koji znai to isto može se preneti samo u obliku i sa dejstvom
obinog ustupanja potraživanja (cesija).
Prenos menice indosamentom. Menica se redovno prenosi putem indosamenta. Izjava o indosiranju stavlja se na poleini menice. Indosament se mora
napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alonž) i mora ga indosant
potpisati. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant (jemac), a lice koje
stie prava iz menice indosatar. Prvi indosant na menici mora biti remitent.595
Lice koje menicu indosira (indosant) postaje dužnik. On odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena, osim ako je u indosamentu drukije odreeno.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
357
Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji je bio stavljen smatra se
kao da nije napisan. Delimini indosant je ništav, dok indosament na donosioca vredi kao blanko indosament. Indosament može biti puni, blanko, rekta
indosament i indosament na donosioca.
Puni indosament sadrži ime indosatara (na koga se menica prenosi)
i potpis indosanta. Blanko indosament ne sadrži oznaenje lica na koje se
menica prenosi (indosatara), nego samo potpis indosanta koji se potpisao
na poleini menice ili na alonžu (da bi bio punovažan). Iznad indosantovog potpisa se ostavlja belina radi popunjavanja od strane docnijih imalaca
menice. Kad je indosament popunjen blanko, onda imalac menice može: 1)
ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica;
2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica; 3) prosto predati
menicu treem licu ne ispunjavajui blanko indosament niti stavljajui novi
indosament.
Rekta indosament je indosament u koga je indosant unio klauzulu “ne
po naredbi” i time, ustvari, zabranio dalje indosiranje menice. Indosament
na donosioca je indosant u kome indosant umesto oznaenja indosatarovog
imena stavlja klauzulu “platiti donosiocu” ili “na donosioca”. Indosament na
donosioca vredi kao blanko indosament.
Prenos menice ustupanjem potraživanja (cesijom). Menica se prenosi
ustupanjem potraživanja (cesijom) samo kada je u menici trasant upisao
rei “ne po naredbi” ili drugi izraz koji zani to isto. Imalac menice (cedent) prenosi na novog imaoca menice (cesionara) prava koja je imao prema
meninom dužniku. Posle cesije menini dužnik može prema novom imaocu
menice isticati iste prigovore koje je imao prema ranijem poveriocu (imaocu
menice).
8.5. AVALIRANJE MENICE
8.5.1. Pojam
Aval596 je jemstvo kojim jedno lice (menini jemac, avalista) garantuje
da e menini dužnik (honorat), za kojeg jemi, ispuniti svoju obavezu. Može
biti potpun (ako se njime garantuje isplata cele menine svote) ili delimian
(ako se daje za deo menine svote). Ovo obezbeenje može dati tree lice,
a pravilo je, i neki od potpisnika menice. Aval može dati lice iji se potpis
nalazi iza potpisa njegovog honorata. Sledbenik, naime, ne odgovara prethodniku u meninom pravu, nego obrnuto, prethodnik uvek odgovara svom
sledbeniku iz menice.
358
PRIVREDNO PRAVO
8.5.2. Forma
Aval se daje u pisanom obliku, na menici ili na alonžu. On se izražava
reima “per aval”, “kao jemac”, “kao poruk”, ili ma kojim drugim izrazom
koji to isto znai. Za davanje avala dovoljan je potpis avaliste na licu menice,
osim ako je u pitanju potpis trasata ili trasanta. Iz avala treba da se vidi za
koga je dat. Ako se to ne vidi, važi kao da je dat za trasanta.
8.5.3. Skriveni aval
Ako se avalisti potpisuju na menici na mestu i u svojstvu drugog meninog
dužnika postoji skriveni aval (žiro). Na taj nain se prikriva postojanje avala.
Ovaj oblik avala se koristi prilikom obezbeenja potrošakih kredita. Lice koje
pozajmljuje iznos kredita esto potpisuje menicu kao prvi menini dužnik - akceptant. Avalista (jemac, žirant) potpisuje menicu kao trasant ili prvi indosant,
a ostali jemci potpisuju menicu kao naredni indosanti. Ako kredit nije plaen
a postoje dva jemca menini poverilac e zahtevati isplatu meninog iznosa
od drugog jemca (svog indosanta). Drugi jemac, posle isplate meninog iznosa može zahtevati regres od prvog jemca a on od akceptanta.
8.5.4. Dejstvo avala
Menino jemstvo (aval) se, meutim, razlikuje od jemstva u graanskom
pravu. Graansko jemstvo je akcesorne prirode jer deli pravnu sudbinu glavne
obaveze (prestaje postojati ako prestane glavna obaveza), a aval je menino
jemstvo koje je samostalno zasniva odnos izmeu imaoca menice i avaliste.
Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jemi. Njegova obaveza vredi i onda ako je obaveza za koju jemi ništava iz ma kog drugog razloga
osim zbog formalnog nedostatka. Prema tome, avalista (suprotno graanskom
jemstvu), može biti pozvan da plati iznos iz menice i pre nego što je pokušana
naplata od lica za koje je on avalirao. Kad isplati menicu, avalista stie pravo
iz menice protiv onoga za koga je jemio, kao i protiv onih koji su ovome po
menici odgovorni (pravo na regres).
8.6. AKCEPTIRANJE MENICE
8.6.1. Pojam
Akceptiranje menice je izjava trasata kojom prihvata trasantov nalog za
isplatu menine svote. Izjava trasata (akcept) piše se na samoj menici. Akceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Od momenta kad akceptira menicu trasat se naziva akceptant, tj. od pozvanog lica postaje obavezno
lice (glavni menini dužnik). Podnošenjem menice na akceptiranje imalac
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
359
menice želi utvrditi da li e trasat prihvatiti nalog trasanta da imaocu menice
isplati menini iznos. Po pravilu, trasat e akceptirati menicu ako je primio
pokrie od trasanta ili ako mu se prethodno obavezao da e akceptirati menicu.
8.6.2. Podnošenje menice na akcept
Podnošenjem (prezentacijom) menice na akcept trasat je u mogunosti
da sazna da je menica izdata i da mu je trasant naložio da plati menini
iznos. Ova menina radnja omoguuje trasatu da se upozna sa sadržinom
naloga za isplatu i da blagovremeno obezbedi sredstva za isplatu meninog
iznosa. Imalac menice ne mora menicu podneti na akcept. Trasant ipak
može obavezati imaoca menice da menicu podnese na akcept. Trasant može
i zabraniti da se menica podnosi na akceptiranje ili narediti da se menica
ne podnosi na akceptiranje pre odreenog vremena. Ne može se, meutim,
zabraniti podnošenje menice na akcept koja dospeva na odreeno vreme po
vienju. Ova menica se mora podneti na akceptiranje u roku od jedne godine
od dana izdanja, ali trasant taj rok može skratiti ili odrediti duži.
Ako je menica podnesena na akcept trasat može: 1) bezuslovno akceptirati menicu u potpunosti (potpuni akcept); 2) akcept ograniiti da jedan deo
meninog iznosa (delimini akcept); 3) odbiti akcept; 4) tražiti da mu se menica podnese na uvid još jedanput sutradan posle prvog podnošenja na akceptiranje (deliberacioni rok).597
8.6.3. Forma akcepta
Akcept mora biti bezuslovan, a piše se na samom licu menice, popreno
u odnosu na menini slog ispod dela obrasca koji sadrži obaveštenje o taksi
“Plaa se na sumu preko...” Postoje dve vrste akcepta: puni i blanko. Puni akcept se izražava reima “priznajem”, “prihvaena”, ili nekim drugim reima
koje to isto znae, a ispod tih rei potpisuje se trasat. Blanko akcept je sam
potpis trasata, stavljen na lice menice.
Izjava o akceptu ne mora biti datirana. Akcept, meutim, mora biti datiran kad je trasirana menica plativa na odreeno vreme po vienju, ili kad na
osnovu naroitog nareenja ima da se podnese na akceptiranje u odreenom
roku.
9. Plaanje meninog iznosa
Da bi menini iznos bio plaen menica se mora podneti na isplatu. Prvo se
podnosi na isplatu akceptantu. Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno
vreme posle dana izdanja ili vienja mora se podneti na isplatu bilo na sam
360
PRIVREDNO PRAVO
dan plaanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim.
Prilikom plaanja menice trasat može zahtevati da mu je imalac preda sa potvrdom na menici da je isplaena. Imalac menice je dužan primiti i
deliminu isplatu meninog iznosa. U tom sluaju trasat može zahtevati da se
ta isplata zabeleži na menici i da mu se uz to izda priznanica. Svojstvo priznanice ima i prepis menice sa klauzulom o deliminoj isplati (original ostaje
kod meninog poverioca).
Ako akceptant odbije isplatu ili izvrši deliminu isplatu, mora se podii
protest da bi se mogla tražiti naplata od trasanta, indosanta i avalista za ta lica
(regresni dužnici). Nezavisno od podignutog protesta akceptant je i dalje u
meninoj obavezi.598
10. Intervencija
Intervencija je menina radnja jednog lica kojom se obavezuje da akceptira menicu ili plati menini iznos umesto drugog lica koje je bilo obavezno
da to uini. Dešava se da trasat odbije da akceptira menicu ili da je isplati. U
praksi se sreu razliiti sluajevi: nad trasatom je otvoren steaj, umro je ili
izgubio poslovnu sposobnost (ziko lice) odnosno prestao postojati (pravno lice), trasant je postao insolventan itd. Tada je menica “u nuždi”. Menini
dužnici su zainteresovani da se to ne desi. Zbog toga sklapaju ugovore sa
drugim licima da u takvoj situaciji intervenišu po pozivu ili spontano i menicu akceptiraju ili isplate.
Intervencija se deli na: 1) pozivnu; 2) spontanu; 3) zbog neakceptiranja;
4) zbog neisplate.
Pozivnu intervenciju unapred odreuje trasant, indosanat ili avalista
unošenjem u menicu klauzule “adresa po potrebi”. Ovom intervencijom se
oznaava lice koje e menicu akceptirati umesto trasata ili isplatiti, ako to
ne uini akceptant.
Spontana intervencija nije oznaena na menici. Ona nastaje kad tree
lice (to mogu biti i menini dužnici izuzev akceptanta) interveniše za ast
meninog dužnika koji je nije akceptirao ili isplatio. Tree lice koje interveniše
naziva se honorant (intervenient za ast), a lice za koga se interveniše honorat.
Intervencija zbog neakceptiranja nastaje kad trasat odbije da akceptira
menicu. Akcept intervencijom beleži se na menici, njega potpisuje intervenijent. U njemu se naznauje za koga je dat; a ako se to ne naznai, smatra se
da je dat za trasanta.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
361
Intervencija zbog neisplate je radnja kojom neko lice isplati menicu kad
to ne uini glavni menini dužnik. Isplata intervencijom može se vršiti u svim
sluajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre dospelosti, imalac menice
stekao pravo na regres. Ona obuhvata celokupan iznos koji bi inae imao da
izmiri onaj za koga se interveniše.
11. Protest
11.1. POJAM
Protest je postupak u kome se verodostojno utvruje da je imalac menice
preduzeo potrebne radnje radi ouvanja svojih prava iz menice.599 Lice koje
podiže protest zove se protestant, a lice protiv koga se podiže protest protestat. Podizanje protesta je pretpostavka bez koje imalac menice ne može vršiti
regresna prava. Obaveza podizanja protesta ne nastaje ako je imalac menice
upisao klauzulu na menici “bez protesta”, “bez troškova” i slino.
11.2. VRSTE PROTESTA
Od više meninih protesta naješe se koriste sledei: 1) protest zbog
neakceptiranja; 2) protest zbog neisplate; 3) protest zbog nedatiranja akcepta;
4) perkvizicioni protest.600
Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice podiže
imalac menice ako trasat odbije da akceptira, ili samo delimino akceptira
menicu. Podiže se u rokovima odreeni za akcptiranje menice.
Protest zbog neisplate ili delimine isplate podiže imalac menice ako
je akceptant trasirane menice (odnosno izdavalac sopstvene menice) odbio
isplatu menice ili je samo delimino isplatio menini iznos.
Protest zbog nedatiranja akcepta podiže imalac menice ako menica dospeva na odreeno vreme po vienju, ako prilikom akceptiranja menice nije
upisan datum akceptiranja. U tom sluaju se smatra da je akcept stavljen na
menicu danom podizanja protesta.
Perkvizicioni protest podiže imalac umnožene menice (ako je menini
poverilac) ako se kod njega se ne nalazi akceptirani primerak menice, protiv
lica kod koga se nalazi akceptirani primerak menice (ali odbija da ga preda
zakonitom imaocu). Imalac ove menice može vršiti prava iz nje ako je protestom utvreno da mu lice kod koga se nalazi akceptirani original menice tu
menicu nije predao.
362
PRIVREDNO PRAVO
11.3. POSTUPAK. SADRŽAJ PROTESTNE ISPRAVE
Protest se podiže pred opštinskim sudom koji je mesno nadležan za
lice protiv koga se podiže protest. Protestni postupak je vrsta vanparninog
postupka na koga se primenjuju opšte odredbe ZOVP (l. 1 - 30). Uz predlog
za izdavanje protesta sudu se prilaže original menice ili njena kopija, sa izjavom imaoca menice da je bezuspešno pokušao izvršiti radnje zbog kojih podnosi protest. Protest upuen sudu mora sadržati elemente odreene lanom
71. ZOM. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili
licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest.
Neblagovremeno protestovana menica je prejudicirana menica. Na
osnovu nje se može isticati neosnovno obogaenje prema pravilima obligacionog prava.
12. Notikacija
Notikacijom imalac menice obaveštava menine dužnike da je
bezuspešno pokušao da od glavnog meninog dužnika dobije akcept ili isplatu, zbog ega je podigao protest. Uobiajeno je da se takvo obaveštenje ini
preporuenim pismom da bi se obezbedio dokaz (Zakon nije propisao formu).
Na osnovu notikacije regresni dužnici saznaju da je podignut protest. Oni
mogu dobrovoljno da isplate menini iznos i tako smanje docnije troškove
koji bi nastali voljenjem sudskog postupka.
13. Regres
Regres je radnja imaoca menice, preduzeta nakon što je glavni menini
dužnik odbio isplatiti menicu, kojom zahteva od meninih dužnika da mu oni
isplate menini iznos.
Pravilo je da imalac menice vrši regres (zahteva isplatu meninog iznosa od meninog dužnika) posle dospelosti menice ako je zatražio isplatu od
glavnog meninog dužnika koji je to odbio, što je potvreno protestom.
Imalac menice može vršiti regres protiv meninih dužnika i pre dospelosti: 1) ako je akceptiranje odbijeno (potpuno ili delimino); 2) ako je, pre ili
posle akceptiranja, otvoren steaj odnosno likvidacija nad imovinom trasata,
ili ako on obustavi plaanja, pa ma ta obustava i ne bila utvrena sudskom
odlukom, ili ako je izvršenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspešno;
3) ako je otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice
koja se ne sme podneti na akceptiranje. Menini dužnici odgovaraju imaocu
menice solidarno. Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
363
bilo pojedinano, bilo protiv više njih, bilo protiv svih zajedno; pri tome nije
dužan da se drži reda kojim su se oni obavezali (skokoviti regres). Imalac
menice može zahtevati od regresnog dužnika: 1) iznos za koji menica nije
akceptirana ili isplaena kao i kamatu ako je bila u menici odreena; 2) zateznu kamatu u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate; 3) troškove
protesta, poslatih izveštaja kao i ostale troškove.
Regresni dužnik (iskupitelj menice) može zahtevati da mu se preda menica zajedno sa protestom i raunom na kome je potvrena isplata da bi od
ostalih regresnih dužnika mogao zahtevati obešteenje (naknadu meninog
iznosa koga je platio, kamate i troškove).
14. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori
U sluaju da glavni menini dužnik, a ni regresni menini dužnici ne
isplate menicu, imalac menice može, neposredno, na osnovu menice podneti predlog za izvršenje. Menica je, naime, verodostojna isprava. Predlog za izvršenje na osnovu menice (koja može biti priložena u originalu
ili overenom prepisu) mora sadržati i zahtev da sud obaveže dužnika da u
roku od tri dana od dostavljanja rešenja o izvršenju, namiri potraživanje
zajedno sa odmerenim troškovima. Shodno tome, u fazi pokretanja sudskog
postupka, izgubile su na znaaju menine tužbe - redovna menina tužba
(protiv glavnih meninih dužnika) i regresna tužba (protiv ostalih uesnika
u meninom poslu). Naime, kad se na osnovu verodostojne isprave može
tražiti izvršenje po ZIP, sud e izdati platni nalog samo ako tužilac uini
verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.
Protiv rešenja o izvršenju dužnik može podneti prigovor u roku od tri
dana. Ako je dužnik podneo prigovor sud e staviti van snage rešenje o
izvršenju (u celini ili u delu u kome se pobija), ukinuti sprovedene radnje, a
postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ukoliko nije nadležan dostavie predmet nadležnom sudu. U daljem postupku
dužnik može isticati subjektivne i objektivne prigovore. Objektivni menini
prigovori proizilaze iz nedostataka koji se mogu zapaziti na samoj menici
(npr. da nedostaje neki bitan menini element; da je menicu isplatio glavni
menini dužnik, da na menici nema potpisa glavnog meninog dužnika itd.).
Subjektivni menini prigovor menini dužnik može isticati samo prema
odreenom poveriocu, s obzirom na njihov linopravni odnos (na primer:
da nije izvršen osnovni posao radi koga je menica izdata, da je menica izdata
u zabludi, da nije primljeno pokrie za isplatu meninog iznosa itd). Ako
prigovor na rešenje o izvršenju nije podnesen rešenje postaje pravnosnažno
i tada se može sprovesti njegovo izvršenje.
364
PRIVREDNO PRAVO
15. Zastarelost
Zastarelost je nain prestanka meninog odnosa, zbog nevršenja prava
meninog poverioca za odreeno vreme. Zastarelošu prestaje pravo zahtevati ispunjenje menine obaveze. Na menine odnose primenjuju se kratki
rokovi zastarelosti (u odnosu na opšte rokove zastarelosti) s obzirom da se
menini promet vrši brzo. Dužina rokova zastareloszti u meninom pravu,
osim toga, zavisi i od meninog dužnika.
Menino - pravni zahtevi zastarevaju za tri godine, raunajui od
dospelosti.
Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog
protesta, a ako se u menici nalazi odredba “bez troškova”, onda od dospelosti.
Menino - pravni zahtevi indosanta jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci raunajui od dana kad je indosant menicu
iskupio, ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno. Zastarelost
može biti prekinuta ili obustavljena. Prekinuta zastarelost poinje ponovo
tei, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni
rok zastarelosti. Ako je zastarelost obustavljena ona ne tee dok traju okolnosti koje su je izazvale, a posle toga ona nastavlja da tee.
Zastarelost se prekida: 1) podnošenjem tužbe sudu; 2) podnošenjem prijave meninog potraživanja u steaju; 3) ostvarivanjem menino - pravnog
zahteva u toku parnice; 4) pozivanjem u zaštitu; 5) podnošenjem izveštaja
kojim tuženi obaveštava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tužba.
Zastarelost se obustavlja (zastoj zastarelosti): 1) ako je menini poverilac usled prestanka sudskog rada ili usled vojne službe u ratu ili usled više sile
bio spreen da ostvaruje svoja prava; 2) dok traje steaj nad poverioevom
imovinom; 3) ako parnino nesposobno lice, ma u kom trenutku u toku poslednja tri meseca roka zastarelosti, nema zastupnika ili zastupnik izgubi parninu
sposobnosti ili izmeu njega i parnino nesposobnog lica postoji sukob interesa u pogledu tužbe koja bi se imala podii; 4) kad menino potraživanje ini
deo neke zaostavštine ili koje pada na teret kakve zaostavštine (sve dok ne
protekne šest meseci posle smrti ostavioca).
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
365
16. Neosnovano obogaenje
Imalac menice gubi menina prava ako menicu ne podnese na isplatu u
odreenom roku ili ne podigne blagovremeni protest zbog neisplate (prejudicirana menica). Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i
protiv trasanta, osim toga, zastarevaju za godinu dana, tj. u relativno kratkom
roku tako da imalac menice svaja prava ne može ostvariti prinudnim putem.
Imalac menice može isticati zahtev za neosnovano obogaenje. Trasant,
akceptant i indosant, ije su se menine obaveze ugasile usled zastarelosti
ili usled toga što su propuštena injenja propisana radi održavanja meninih
prava, odgovaraju imaocu menice, ako su se na njegovu štetu neosnovano
obogatili. Zahtev za neosnovano obogaenje može se ostvariti i na osnovu
rešenja suda o amortizaciji nestale menice. Odgovornost trasanta, akceptanta
i indosanta zbog neosnovanog obogaenja zastareva za tri godine.
II.
EK
1. Pojam i uloga eka
ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog (naredbu) trasatu da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu
isplati po vienju iznos novca oznaen u eku, iz izdavaoevog (trasantovog)
pokria kod trasata.601
U pravnoj literaturi preovlauje mišljenje da je etimološko znaenje rei
ek englesko tj. da potie od engleskog izraza “check”koji znai raun za
naplatu, ispitivanje, zaustavljanje, zadržavanje.602 Imalac tekueg rauna izdavanjem ekova može raspolagati novanim sredstvima koje ima kod banke.
Stoga je ek vezan za odreene bankarske poslove.
ek je naješe korišena hartija od vrednosti. Njegova osnovna funkcija je da zameni gotov novac u opticaju jer se pojavljuje kao sredstvo plaanja.
Ova funkcija proizilazi iz osobine eka - da u vreme izdavanja mora postojati
pokrie i da dospeva po vienju. Suprotno tome, menica je kreditno sredstvo. ek olakšava odvijanje platnog prometa i predstavlja pouzdano sredstvo
plaanja jer se može trasirati na banku i poštu.
2. Istorijat. Izvori prava
Pravni pisci koji istiu da se prvi zameci eka sreu kod antikih naroda
za takvu tvrdnju ne navode odgovarajue izvore. Korišenje eka je vezano
366
PRIVREDNO PRAVO
za pojavu bankarstva u Engleskoj u XVII veku. Njegova važnost za praksu
potvrena je 1838. godine kada ga je regulisao holandski Trgovaki zakonik.603 U XIX veku i prvih decenija XX veka mnoge zemlje su ek regulisale
trgovakim zakonima ili donosile poseban zakon o eku. Prva Jugoslavija
donela je 1928. godine Zakon o eku koji je stupio na snagu 19. decembra
1929. godine. Upotreba eka u meunarodnom platnom prometu zahtevala je
meunarodnu unikaciju pravila o eku. Unikacija ekovnog prava izvršena
je zakljuenjem ženevskih konvencija od 19. marta 1931. i to: 1) Konvencije
o jednoobraznom zakonu o eku; 2) Konvencije o regulisanju izvesnih sukoba
zakona u materiji eka; 3) Konvencije o ekovnim taksama. Veina zemalja je
potpisala i ratikovala ove konvencije. Zakonodavstva koja važe u svetu danas
se dele na ona koja su ratikovale navedene konvencije i sa njima uskladile
svoje unutrašnje zakonodavstvo i anglosaksonske zemlje koje nisu potpisale i
ratikovale ženevske konvencije.
Srbija nije ratikovale ženevske konvencije. Zakon o eku604 je, ipak,
preuzeo veinu rešenja iz tih konvencija.
3. Bitni sastojci eka
Pisana isprava ima svojstvo eka ako sadrži sledee bitne sastojke: 1)
re ek; 2) bezuslovni uput da se plati odreen iznos novca iz trasantovog
pokria; 3) ime trasata (onog koji treba da plati); 4) mesto gde treba platiti; 5)
oznaenje dana i mesta izdavanja eka; 6) potpis trasanta (onoga koji je ek
izdao).
Re ek mora biti napisana u samom slogu isprave,605 a ne na nekom
drugom mestu u ispravi. Ako je ta isprava izdata na stranom jeziku mora
sadržati izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu eka. Upisivanje izraza ek
u sami slog isprave zahteva se zbog toga da bi se svaki sticalac ove isprave
saznao da je to ek (a ne neka druga isprava) i da se na njega primenjuju propisi
ekovnog prava.
ek mora sadržati bezuslovni uput i da glaci na odreeni iznos novca.
Isprava u koju je unesen neki uslov za plaanje nije ek. Iznos novca na koga
se uput odnosi mora biti odreen. On nije odreen ako je naveden samo iznos,
a ne i vrsta novca (npr.: samo “platite 300”). Rasprostranjena je praksa da se
iznos novca odreuje slovima i brojevima. Ako postoji neslaganje vredi iznos
napisan slovima. Ukoliko je novani iznos napisan više puta slovima, ili više
puta brojevima, onda vredi najmanji iznos. Odreivanje kamate u eku smatra se kao da nije napisano.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
367
U eku mora biti oznaeno ime trasata. To je banka ili druga nansijska
organizacija (npr.: Poštanska štedionica, Zavod za obraun i plaanje) kojima
se upuuje nalog za isplatu. ek plativ van zemlje može se prema zakonu
mesta plaanja trasirati i na druga lica. ek se sme trasirati samo na ono lice
kod koga trasant ima pokrie kojim može raspolagati putem eka na osnovu
izrinog ili preutnog sporazuma sa tim licem. Trasant koji izda nepokriven
ek dužan je imaocu eka naknaditi štetu.
ek mora sadržati oznaku u kojem e mestu trasat platiti ekovni iznos.
Ako to nije naroito odreeno, važi kao mesto plaanja ono mesto koje je
oznaeno pored trasatovog imena. Mesto plaanja eka je, shodno tome, pretpostavljeni bitni sastojak eka.
ek mora sadržati oznaenje dana i mesta izdanja. Ovi sastojci se unose
u ekovni slog i moraju biti tani. Znaaj ovog sastojka je veliki jer se ek
plaa po vienju, a mora se podneti trasatu na isplatu u kratkom roku.
ek mora sadržati potpis trasanta. Trasant (izdavalac eka) se mora
svojeruno potpisati. Nema znaaj potpisa ime i prezime trasanta otkucano
pisaom mašinom, otisnuto faksimilom i sl. U ime i za raun pravnog lica
odnosno preduzetnika (iji se naziv upisuje na eku) potpis stavlja njegov zastupanik i overava ga peatom tog lica. Uobiajeno je da se trasant potpisuje
ispod ekovnog sloga, u donjem desnom uglu. Nije, meutim, punovažan potpis trasanta na poleini eka. Nije relevantno da li je potpis itak ili neitak.
Svi bitni sastojci eka mogu se razvrstati na: 1) opšte; 2) personalne; 3)
geografske; 4) kalendarske.
Opšti bitni sastojci eka jesu: oznaenje da je to ek i bezuslovni uput
da se plati odreeni iznos novca. Pesonalni bitni sastojci eka jesu: oznaenje
trasata i potpis trasanta, a geografski bitni sastojci eka jesu: oznaenje mesta
gde e se ek platiti i oznaenje mesta izdavanja eka. Najzad, kalendarski
bitni sastojak eka je samo datum izdavanja eka.
4. Nebitni sastojci eka
Nebitni (fakultativni) sastojci eka nisu nužni sastojci eka. Oni se svode
na razliite klauzule koje mogu, a ne moraju biti unesene u ek. Obrazac menice, ipak, sadrži belinu za unošenje veine takvih klauzula.
Klauzula o prezentaciji. ek je isprava koja se, radi isplate, mora podneti
na prezentaciju. Trasant (odnosno indosant) može ovom klauzulom osloboditi imaoca eka od obaveze prezentacije (s tim što se ek po svojoj prirodi ne
može prezentirati na akcept).
Klauzula “po naredbi” ili “ne po naredbi”. ek je hartija po naredbi i
prenosi se indosamentom. Stoga nije potrebno unesti rei “po naredbi”. Ako
368
PRIVREDNO PRAVO
je takva klauzula ipak unesena njome se samo potvruje prenosivost eka.
Klauzula “ne po nredbi” (rekta klauzula) zabranjuje prenošenje eka na drugo
lice. Klauzula “bez obaveze” (“bez regresa”) oslobaa indosamenta obaveze
da isplati ek.
Klauzula “bez troškova” (“bez protesta”) oslobaa imaoca eka obaveze
podizanja protesta i plaanja protestnih troškova. ek se i tada mora upisati
u protestni registar.
Klauzula “sa izveštajem” ili “bez izveštaja” (tzv. avizna klauzula).
Klauzulom “sa izveštajem” izdavalac eka obavezuje trasata da plaanje
izvrši tek kad od njega dobije posebni izveštaj, a klauzulom “bez izveštaja”
ga obaveštava da izveštaja nee biti.
Klauzula o remitentu. Ako u eku nije oznaen remitent pretpostavlja se
da je izdat na donosioca. ek je izdat na ime ako je u njemu oznaen remitent.
5. Nedozvoljene klauzule u eku
Nedozoljene klauzule u eku su: 1) o akceptu; 2) o neodgovornosti
trasanta; 3) o kamati; 4) o domiciliranju eka; 5) o dospelosti. One se ne mogu
punovažno uneti u ek. Unošenje klauzule o dospelosti eka ima za posledicu
potpunu ništavost eka, dok ostale klauzule ne proizvode ekovno - pravno
dejstvo, ali ek ostaje punovažan.
Klauzula o akceptu. Izjava o akceptu, koja bi se na ek stavila, ne proizvodi pravno dejstvo, s obzirom da se ek ne akceptira.
Klauzula o neodgovornosti trasanta (klauzula “bez obaveze”). Trasant
odgovara za isplatu na osnovu Zakona. Odredba kojom bi se on oslobaao
odgovornosti za isplatu smatra se da nije ni napisana.
Klauzula o kamati. ek je sredstvo plaanja i, po pravilu, cirkuliše vrlo
kratko. Stoga nije dozvoljeno odrediti kamatu u eku.
Klauzula o domiciliranju eka. Zabranom domiciliranja eka spreava
se trasiranje eka na lice kod koga trasant nema pokrie.
Klauzula o dospelosti. ek se plaa po vienju. Odreivanje dospelosti
eka na drugi nain ima za posledicu potpunu ništavost eka.
6. Vrste ekova
ekovi se mogu razvrstati: prema nainu na koji je odreen imalac prava
iz eka i s obzirom na namenu ekova.
Prema nainu na koji je odreen imalac prava ek može biti: 1) na ime,
2) po naredbi, 3) na donosioca; 4) alternativni ek, 5) sopstveni trasirani ek
i 6) trasirani ek po sopstvenoj naredbi.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
369
ek na ime prenosi se indosamentom. Svaki drugi ek, pa ma i ne bio
izrino trasiran po naredbi, prenosi se indosamentom. ekovi u koje je unesena klauzula “ne po naredbi” ili drugi izraz koji znai to isto, prenosi se samo
u obliku i sa dejstvom obiniog ustupanja (cesije). U eku na ime je remitent
oznaen kao korisnik eka.
ek po naredbi je onaj ek u koji se, prilikom njegovog izdavanja,
oznaava da e se novani iznos u eku platiti po naredbi lica oznaenog u
eku (na primer unošenjem klauzule “platite po narebi Marka Markovia”).
ekovni iznos plaa se licu koje je zakoniti imalac eka. ek po naredbi
prenosi se indosamentom.
ek na donosioca je onaj ek u koji je unesena klauzula “platite donosiocu” ili drugi izraz koji znai to isto. Isto tako ek bez oznaenja lica kome
se ima platiti (korisnik, remitent) vredi kao ek na donosioca. Ova vrsta eka
se ne može prenositi indosamentom nego prostom predajom. Trasat je dužan
isplatiti ek svakom licu koje mu ek podnese na isplatu.
Alternativni ek je ek u koji je, pored naznaenja imena remitenta, unesena i klauzula “ili donosiocu” tako da trasat može ekovni iznos platiti
donosiocu eka. ek na ime koji sadrži naznaenje “ili donosiocu”, odnosno
drugi izraz koji to isto znai, vredi kao ek na donosioca.
Sopstveni trasirani ek (bankarski ili blagajniki ek) je ek u kome su
trasant i trasat isto lice, s tim što takav ek ne može glasiti na donosioca.
Ovaj ek obino vue jedna organizaciona jedinica (lijala, ekspozitura) neke
banke na drugu organizacionu jedinicu iste banke.
Trasirani ek po sopstvenoj naredbi je ek u kome trasant sebe oznaava
kao remitenta (korisnika) da bi tako naplatio svoje potraživanje od trasata
- podigao sredstva sa svog tekueg rauna. S obzirom na namenu ek može
biti: 1) isplatini, 2) obraunski, 3) barirani, 4) putniki, 5) cirkularni, 6) certicirani, 7) dokumentarni, 9) akreditivni, 10) euroek itd.
Isplatni (gotovinski) ek je ek u kome trasant daje nalog trasatu da iz
njegovog pokria isplati remitentu izvestan iznos gotovog novca.
Obraunski (virmanski) ek sadrži klauzulu “samo za obraun” i služi
za bezgotovinsko plaanje. Plaanje se vrši prenošenjem sredstava sa rauna
trasanta (koji se tako umanjuje) na raun imaoca eka (koji se uveava).
Barirani (precrtani) ek je onaj na osnovu koga se bezgotovinska naplata može izvršiti samo preko neke banke. Na licu ovog eka stavljaju se dve
dijagonalne paralelne crte po kojima je i dobio naziv. Naime, barirani ek je
dobio naziv od francuske rei barrer što znai precrtati, prepreiti itd. Mogu
je opšti i posebni precrtaj eka. Postoji opšti precrtaj ako izmeu paralelnih
370
PRIVREDNO PRAVO
dijagonalnih linija nije oznaena banka koja e isplatiti ekovni iznos, ili je
samo navedeno “preko banke”. Tada imalac eka može naplatiti iznos eka
od trasata preko bilo koje banke. Ukoliko je izmeu dijagonalnih paralelnih
crta oznaena banka preko koje remitent može naplatiti ekovni iznos takav
precrtaj se naziva poseban precrtaj.
Putniki ek je isprava na osnovu koje njen imalac može zahtevati od
agencije, lijale ili sline organizacije u drugom mestu isplatu gotovog novca
ili vršiti plaanje takvim ekovima. Ove ekove izdaje banka na obrascu licu
koje kod nje ima pokrie. To lice dobija, zatim, svojstvo trasanta u pogledu
ekova koje izdaje. Sticalac eka koga je izdao trasant postaje remitent. Remitent je ovlašen da od trasata (banke, agencije ili sline organizacije) zahteva
isplatu ekovnog iznosa. Putniki ek je pogodan za turiste jer im pruža veu
sigurnost u sluaju krae nego novac. On se, osim toga, može naplatiti ne
samo u bankama, nego i u hotelima i slinim organizacijama.
Cirkulacioni ek je isprava koju izdaje banka (trasant) i predaje svom
klijentu kao remitentu koji kod nje ima pokrie. Remitent, zatim, može tražiti
isplatu ekovnog iznosa od poslovne jedinice banke (lijale, ekspoziture) ili
neke druge banke koja ima svojstvo trasata. Cirkulacioni ek omoguava licu
koje ima pokrie u banci da na lakši nain raspolaže svojim novanim sredstvima. To lice ima svojstvo remitenta pa može zatevati isplatu ekovnog
iznosa od banaka kod kojih nema pokrie (korespondentne banke).
Certicirani ek sadrži klauzulu koja potvruje da ek koji je izdao trasant
kod trasata ima pokrie. Naziv certicirani ek je dobio po potvrdi koju upisuje
bankar ne ekovno pismo i potpisuje u vidu klauzula “dobar”, “good”, “certife”
i slino. Ova vrsta ekova je sigurna pošto banka odgovara za isplatu eka.
Dokumentarni ek je isprava ija se isplata može zahtevati samo uz istovremeno podnošenje odreenih robnih dokumenata (tovarnog lista, polise
osiguranja, konosmana, faktura itd).
Akreditivni ek se koristi za kupovinu robe ili plaanje usluga. Taj ek se
kupuje od ovlašene banke (trasant), a glasi na ime.
Euroek je ek iju isplatu potvruje i garantuje banka ili druga kreditna
ustanova koja ga izdaje. Imalac eka može zahtevati njegovu isplatu ako podnese kreditnu karticu. Plaanje se može vršiti direktno euroekom, u razliitim
zemljama i valutama.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
371
7. ekovne radnje
7.1. IZDAVANJE EKA
Izdavanje eka je prva ekovna radnja. Trasant može izdati ek ako je
pasivno ekovno sposoban i ima pokrie kod banke trasata. Fiziko lice je
pasivno ekovno sposobno ako je potuno poslovno sposobno. Sva pravna
lica imaju pasivnu ekovnu sposobnost. U vreme izdavanja eka trasant mora
imati pokrie kojim može raspolagati putem eka kod banke trasata. Pokrie je
novano potraživanje trasanta prema trasatu u visini ekovnog iznosa. Priroda i poreklo pokria može biti razliita: novani depozit, naplata trgovakih
efekata, otvaranje kredita itd. Izdavaoca eka bez pokria pogaa kaznena i
graanska odgovornost. Kaznena odgovornost je krivina i prekršajna. Izdavanje eka bez pokria je krivino delo i prekršaj. Graanska odgovornost
izdavaoca eka bez pokria sastoji se u njegovoj obavezi da imaocu eka
naknadi time prouzrokovanu štetu.
ek se izdaje u jednom primerku ako je mesto njegovog izdavanja i
mesto plaanja u Srbiji. Ako je ek izdat u zemlji, a plativ van nje može se
izdati u dva ili više istovetnih primeraka. ek na donosioca, i kada je plativ u
inostranstvu, ne može se umnožavati.
7.2. PRENOS EKA
ek se može prenositi indosamentom, cesijom ili prostom predajom.
Indosamentom se prenose ekovi po naredbi i na ime. ek dospeva po
vienju pa se može indosirati samo do dospelosti. Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio postavljen smatra se da nije napisan. Indosament mora biti potpun. Delimian indosament je ništavan.
Cesijom se prenosi ek na ime (nominativni ek). ek na ime je onaj ek
u koji je trasant uneo rei “ne po naredbi” ili drugi izraz koji znai to isto.
Prostom predajom (traditio) prenosi se ek na donosioca. Svojstvo eka na
donosioca ima onaj ek u koji je uneta klauzula “platite donosiocu”. ek na
donosioca može se pretvoriti u ek na ime ili u ek po naredbi odgovarajuim
punim indosamentom.
7.3. AVALIRANJE EKA
Aval je ekovno jemstvo kojim neko lice svojim potpisom na eku garantuje da e biti isplaen ekovni iznos. On nije nužan za postojanje eka,
a može se dati za ceo ekovni iznos ili za izvestan njen deo. Na formu avala
primenjuju se ista pravila koja važe i za menicu. Ovu vrstu obezbeenja može
372
PRIVREDNO PRAVO
dati svako tree lice, pa i ono koje je ek potpisalo. Nema dejstvo davanje
avala za trasata, jer mora postojati trasantovo pokrie kod trasata u vreme
izdavanja eka. Davanje avala proistie iz izraza koji glase: “kao jemac”, “per
aval” i slino i potpisa. Avalista jemi kao lice za koji je dao aval. Stoga je
njegova obaveza solidarna, samostalna i neposredna.
7.4. ISPLATA EKA
ek dospeva po vienju. Trasat oznaen u eku je u obavezi da ek isplati odmah po podnošenju na isplatu (prezentaciji), ako za to ima pokrie.
ek se mora podneti na isplatu, raunajui od dana izdavanja: 1) u roku od
osam dana ako je isto mesto izdanja i plaanja u našoj zemlji; 2) u roku od
petnaest dana ako su mesta izdavanja i plaanja u našoj zemlji razliita; 3) u
roku od dvadeset dana ako je ek izdat u nekoj od evropskih zemalja, a plativ
je u našoj zemlji; 4) u roku od etrdeset dana ako je ek izdat u kojoj zemlji
izvan Evrope, i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora ili na ostrvima
u njima; 5) u roku od osamdeset dana ako je ek izdat u kojoj drugoj zemlji
izvan Evrope; 6) u roku od šest meseci od dana izdavanja koji važi za cirkularne ekove.
Ako imalac eka ne podnese blagovremeno ek na isplatu izgubie regresna prava prema regresnim ekovnim dužnicima. Trasat je u obavezi da
ek plati u celosti. Imalac eka, meutim, može prihvatiti i deliminu isplatu. Ako je trasant izdao više ekova, a pokrie koje ima kod trasata nije
dovoljno za isplatu svih ekova, ekovi se plaaju onim redom kojim su
podneti trasatu na isplatu. Trasat mora platiti ek kada je, posle njegovog
izdavanja, nastupila trasantova smrt ili njegova pasivna ekovna nesposobnost. Meutim, ukoliko je nad imovinom trasanta otvoren steaj trasat mora
odbiti isplatu eka. Ako ek ne plati trasat, a ni trasant obaveza isplate tereti
regresne dužnike. Imalac eka može zahtevati isplatu eka od bilo kog regresnog dužnika (indosanta, avaliste).
7.5. OPOZIVANJE EKA
Opoziv eka je izjava trasanta upuena trasatu kojom povlai nalog za
isplatu eka koga je izdao. Izjavu o opozivanju eka trasant daje u pismenoj
formi. ek se može opozvati kad protekne rok koji je odreen za podnošenje
radi isplate. Izuzetno, ekovi na ime ili po naredbi mogu se opozvati i pre isteka roka za podnošenje radi isplate. Opozivanje ovih ekova proizvodi dejstvo
ako ih je trasant neposredno poslao trasatu, sa nareenjem da ih izmiri licu
oznaenom u eku, a opoziv stigne trasatu pre nego što je nareenje izvršeno.
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
373
Trasant, koji bi posle isteka roka za podnošenje eka na isplatu, raspolagao
pokriem, mada nije punovažno opozvao ek, odgovara za naknadu štete.
Opozvani ek gubi pravna dejstva.
7.6. REGRES ZBOG NEISPLATE EKA
Ako trasant odbije da isplati ek koji je podnesen na isplatu u zakonom
odreenim rokovima, imalac eka može isticati regresni zahtev. Regresni
zahtev se istie podnošenjem regresne tužbe. Imalac eka može vršiti regres
protiv indosanta, trasanta i avalista ako bude odbijena isplata eka koji je
podnesen na vreme. Podnošenje na isplatu i neisplata moraju biti utvreni: javnom ispravom (“protest zbog neisplate”) ili potpisanom izjavom trasatovom
na eku kojom odbija isplatu, sa naznaenjem dana kada je ek bio podnet.
7.7. TUŽBA IZ OSNOVNOG ODNOSA
Imalac eka može u redovnoj parnici protiv trasanta ili svog neposrednog indosanta ostvariti potraživanje proisteklo iz pravnog odnosa koji je bio
osnov za izdavanje ili prenos eka. Ovo potraživanje imalac eka može ostvariti ako drukije nije ugovoreno, pod uslovom da vrati ek koga nije naplatio.
Tužbu iz osnovnog odnosa imalac eka može podneti i kad nisu ispunjeni
uslovi za regres ili je potraživanje zastarelo. U tom sluaju se imaocu eka od
njegovog potraživanja odbija iznos štete koju je tuženi dužnik pretrpeo zbog
neblagovremeno uinjenog ili zbog propuštenog podnošenja eka.
7.8. PRESTANAK PRAVA
ekovna prava i obaveze prestaju na isti nain kao i kod menice. U prestanak prava se esto uvrštava i zastarelost. Zastarelošu, meutim, ne prestaje
samo pravo nego zahtev da se to pravo ostvari prinudnim putem. Rokovi zastarelosti u ekovnom pravu su krai od rokova zastarelosti u meninom pravu.
Regresni zahtevi imaoca eka protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za
šest meseci od proteka roka za podnošenje na isplatu. Regresni zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za šest meseci od dana kada
je indosant iskupio ek ili od dana kada je protiv njega kod suda postupljeno.
374
PRIVREDNO PRAVO
III.
SKLADIŠNICA
1. Pojam.
Skladišnica je hartija od vrednosti koju izdaje skladištar, a potvruje da je
u toj ispravi navedenu robu primio na uvanje, da je obavezan da robu preda
zakonitom imaocu skladišnice (ili dela skladišnice). U toj hartiji je inkorporisano pravo na robi (pravo svojine odnosno zaloge) koja je predata u skladište
i ije se uskladištenje na taj nain potvruje. Stoga je ona stvarnopravna i
kauzalna hartija od vrednosti (povezana je sa ugovorom o uskladištenju tako
da se iz nje vidi šta je predmet uskladištenja). Skladišnca je tradiciona hartija od vrednosti. Prenosom skladišnice ili njenih delova prenosi se i stvarno
pravo na robi koja je uskladištena. Zakoniti imalac skladišnice ima i pravo
svojine na uskladištenoj robi.
2. Izdavanje
Izdavalac skladišnice je skladištar koji je na osnovu zakona ovlašen
da za robu primljenu na uskladištenje izda skladišnicu. Skladištar izdaje
skladišnicu samo na zahtev ostavodavca. Ako ostavodavac ne zahteva izdavanje skladišnice, skladištar e izdati obinu potvrdu o prijemu robe. Na osnovu te potvrde ostavodavac može preuzeti robu iz skladišta. Ona, meutim,
nema svojstvo hartije od vrednosti.
Za izdavanje skladišnice ovlašena su carinska skladišta i ostala javna skladišta. Carinsko skladište, na osnovu lana 127. Carinskog zakona
(“Službeni glasnik RS”, br. 73/2002 i 61/2005) može biti javno skladište ili
privatno skladište. Javno skladište, u smislu tog zakona, je carinsko skladište
u kome lice može skladištiti robu. Privatno skladište je carinsko skladište carinsko skladište namenjeno skladištenju robe držaoca skladišta.
I ostala javna skladišta su obavezna da primaju robu svih ostavodavaca ako skladište može primiti na uvanje robu koja mu se predaje. Pretežno
se, meutim, grade specijalizovana javna skladišta samo za pojedinu vrstu
robe kao što su skladišta za smrznuto voe i povre, meso, žitarice, gorivo,
mazivo itd. Uskladištenje robe danas je postalo neizbežno i masovno. Tako se
spoljnotrgovinsko poslovanje se ne može odvojiti bez poslova uskladištenja
robe.
Usluge uskladištenja robe mogu se pružiti u železnikim stanicama i ostalim mestima meunarodnog saobraaja, kao i u drugim javnim skladištima.
Uskladištenje robe smatra se, naroito, prihvatanje, uvanje i sortiranje robe,
izdavanje skladišnica i drugi poslovi u vezi sa robom po nalogu stranog lica,
II DEO - PRIVREDNO PRAVO
375
kao što su utovar, istovar, obavljanje carinskih formalnosti i osiguranje robe.
Skladištar izdaje skladišnicu nakon što je zakljuen ugovor o uskladištenju
i roba predata u posed skladištara.
3. Sastojci i sadržina
Skladišnica se sastoji od priznanice i založnice i moraju se pozivati jedna
na drugu. Priznanica i založnica sadrže podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv i sedište
skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu,
prirodu i koliinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao
i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti.
Pravilo je da skladištar izdaje skladišnicu za svu robu koju je ostavodavac
predao skladištaru na uvanje. Ostavodavac, meutim, može zahtevati da
skladištar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda posebnu
skladišnicu. Ukoliko mu je skladištar ve izdao skladišnicu za celu koliinu robe
ostavodavac može zahtevati da skladištar podeli robu na odreene delove i da
mu, u zamenu za skladišnicu koju je dobio, izda posebne skladišnice za svaki
pojedini deo robe. U tom sluaju je olakšano korišenje veeg broja skladišnica
za pojedine delove robe. Naime, svaka skladišnica izdata za deo robe kao hartija od vrednosti može se samostalno prenositi. Ako je roba koja se daje na
skladištenje deljiva i zamenljiva ostavodavac, osim toga, može zahtevati da mu
skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo robe koji je ostavio kod njega.
Imalac skladišnice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj. On
može raspolagati robom oznaenom u skladišnici prenošenjem skladišnice.
4. Prenošenje
Skladišnica i založnica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili
odvojeno. Prilikom svakog prenosa, na njima mora biti ubeležen datum. Na
zahtev prijemnika priznanice ili založnice, prenos na njega prepisae se u
registar skladišta, gde e se ubeležiti i njegovo sedište, odnosno prebivalište.
Skladišnica po naredbi može se konvertovati u skladišnicu na ime ako se u nju
unese rekta klauzula. Unošenjem rekta klauzule u skladišnicu onemoguava
se prenošenje skladišnice kao hartije po naredbi (indosamentom). Dalje
prenošenje skladišnice mogue je samo na osnovu graanskopravne cesije jer
se sa njom postupa kao sa hartijom na ime. Skladišnica u koju je uneta rekta
klauzula oznaava se kao rekta skladišnica. Nije dozvoljeno izdati skladišnicu
na donosioca jer u njoj mora biti upisano ime imaoca skladišnice (remitenta).
376
PRIVREDNO PRAVO
Indosiranje se obavlja tako što se na poleini skladišnice napiše i potpiše naredba da se roba preda indosataru i unese datum.
Prenošnjem skladišnice u celini (priznanice i založnice) na indosatara
prenosi se na njega pravo svojine na robi u skladištu. Priznanica se može
prenositi bez založnice. Naješe se prethodno prenosi založnica. Prenošenjem
založnice daje se u zalogu roba koja se nalazi u skladištu radi obezbeenja
nekog potraživanja poverioca. Nakon toga prenosi se priznanica. Prenos priznanice bez založnice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba iz
skladišta. U tom sluaju prethodno mora isplatiti imaocu založnice, ili položi
skladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan
dospelosti potraživanja. Imalac priznanice bez založnice može zahtevati da se
roba proda, ako se postignutom cenom može isplatiti iznos na koji ima pravo
imalac založnice, a da se njemu preda preostali iznos cene.
Prenošenjem založnice bez priznanice zalaže se roba u skladištu bez
njenog iznošenja i predavanja založnom poveriocu. Imalac založnice stie
svojstvo poverioca i pravo imaoca hartije od vrednosti. Prilikom prvog
prenosa, na založnici moraju biti ubeleženi: naziv, odnosno ime i zanimanje
poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja raunajui i kamate i datum dospevanja. Prvi prijemnik
založnice dužan je bez odlaganja prijaviti skladištaru da je na njega izvršen
prenos založnice, a skladište je dužno prepisati taj prenos u svoj registar i
na samoj založnici zabeležiti da je ovaj prenos izvršen. Bez obavljanja ovih
radnji založnica se ne može dalje prenositi indosamentom. Založnica se
prenosi punim indosamentom. Indosament mora sadržati potpis indosanta
i iznos potraživanja obezbeen založenom robom. Založnica koja ne sadrži
iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.
5. Protest. Regresni zahtev
Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku
potraživanje obezbeeno založnicom, ovlašen je da zahteva naplatu
potraživanja od imaoca priznanice, pre nego što on preuzme robu. Ukoliko imalac založnice nije mogao naplatiti potraživanje od imaoca priznanice, isplatu može zahtevati od ranijih prenosilaca založnice ili zahtevati
prodaju založene robe da bi se, zatim, mogao naplatiti iz njene vrednosti.
Imalac založnice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraživanje
obezbeeno založnicom, dužan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva
isplatu od prenosioca, podii protest zbog neisplate prema ZOM. Ako je poII DEO - PRIVREDNO PRAVO
377
digao protest imalac založnice može, po proteku osam dana od dospelosti
potraživanja zahtevati prodaju založene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založeno potraživanje obezbeeno založnicom.
Založena roba prodaje se po tržišnim ili berzanskim cenama u skladu
sa odredbama ZOO koje regulišu prodaju stvari založenih za potraživanje iz
ugovora u privredi. Naime, ako dužnik ne namiri o dospelosti potraživanje
nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije dužan obraati se sudu, nego
može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji po isteku osam
dana od upozorenja uinjenog dužniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto
lice da e tako postupiti.
Od novane svote postignute prodajom uskladištene (založene) robe po
tržišnim (berzanskim) cenama podmiruju se obaveze koje terete robu i to
ovim redom: a) troškovi prodaje, b) potraživanja skladištara iz ugovora o
uskladištenju i ostalih njegovih potraživanja nastalih u vezi sa ostavljenom
robom (carinjenje, osiguranje, utovar, istovar itd), v) obezbeeno potraživanje
imaoca založnice i g) ostatak pripada imaocu založnice.
Ako imalac založnice nije mogao postii potpuno namirenje prodajom založene robe ovlašen je da zahteva isplatu od prethodnih prenosilaca
založnice (indosanata). Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u
Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok poinje tei od dana
kad je izvršena prodaja robe. Imalac založnice gubi pravo da zahteva isplatu
od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u oku od mesec
dana od protesta (lan 748. ZOO).
IV.
LEGITIMACIONE HARTIJE I ZNACI
1. Legitimacioni znaci
Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute
odreene oznake da bi se uz njihovu pomo lakše identikovao poverilac u
obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati. Ovi znaci obino i
ne sadrže nešto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. neki broj
utisnut na komad hartije, metala ili drugog materijala (plastike, keramike,
porcelana itd). To su naješe garderobni znaci (u pozorištu, bioskopu,
železnikoj ili autobuskoj stanici itd).
Pomou legitimacionih znakova poverilac se legitimiše u obligacionom
odnosu iako oni ne sadrže oznaenje imena poverioca a esto ni njihovog izdavaoca, zbog ega lie na hartije od vrednosti na donosioca i legitimacione
378
PRIVREDNO PRAVO
hartije. Za razliku od hartija na donosioca (kod kojih je pravo inkorporisano u hartiju pa se njenim gubitkom gubi i pravo), gubitkom legitimacionog
znaka njegov izdavalac se ne oslobaa obaveze. Naime, prema odredbama
lana 258. stava 3. ZOO poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze iako je
izgubio legitimacioni znak.
Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri
izvrši donosiocu. Za donosioca znaka ne važi pretpostavka da je on pravi
poverilac ili da je ovlašen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora dužan
dokazati to svoje svojstvo, što nije sluaj kod hartija od vrednosti na donosioca. Shodno tome, veu pravnu sigurnost ima imalac hartije od vrednosti
nego imalac legitimacionog znaka.
Dok se na legitimacione hartije shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti, za legitimacione znake je relevantna volja izdavaoca i primaoca znaka (subjektivni odnos), kao i ono što je uobiajeno,
dok su odnosi kod hartija od vrednosti objektivizirani.
2. Legitimacione hartije
Legitimacioni hartije606 su pismene isprave u kojima su oznaene odreene
obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako služi njegovoj
identikaciji (legitimisanju). lan 257. ZOO je propisao da se na železnike
karte, pozorišne i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadrže
odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti
drugome, shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti.
Ove isprave ZOO oznaava kao “legitimacioni papiri”.
Za razliku od hartija od vrednosti u legitimacionim hartijama nije inkorporisano pravo iz hartije u samu hartiju, tako da u sluaju njegovog gubitka
poverilac ne gubi ovlašenja. Imalac legitimacione hartije može svojstva
poverioca dokazivati ostalim dokaznim sredstvima (naješe da je na osnovu osnovnog posla sa izdavaocem, ovlašen zahtevati ispunjenje odreene
prestacije).
Bitna funkcija hartija od vrednosti je da su opticaju (negocijabilno svojstvo). Suprotno njima legitimacione hartije nisu namenjene opticaju. Oni se,
ipak, mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na ime jer se tada
prenose cesijom.607
Obaveze izdavoaca hartije od vrednosti mora u ispravi biti precizno
odreena, dok obaveza izdavaoca legitimacione hartije mora biti oznaena, ali
ne i uvek precizno odreena. Zakon ne odreuje bitne elemente koje moraju
NAPOMENE
379
sadržati legitimacione hartije, te su oni reducirani u odnosu na hartije od vrednosti. Sadržina legitimacione hartije zavisi od osnovnog posla tako da na ispravi nekada ne mora biti oznaen donosilac, potpis ili faksimil izdavaoca itd.
Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca legitimacione hartije.
Njihov savesni izdavalac oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu kada
ovaj nije zakoniti imalac te isprave.608
380
PRIVREDNO PRAVO
NAPOMENE
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
U klasinom dobu rimske države smatralo se da ius privatum obuhvata: ius civile, ius
gentium i ius naturale – vidi potpunije: Tasi, ., Uvod u pravne nauke – Enciklopedija
prava, Beograd, Službeni list SRJ, 1995, strana 398.
Ulpian je, tako, u Institucijama istakao: “Javno pravo je ono koje se odnosi na položaj
države, a privatno – na korist pojedinaca..”
Bartoš, M., je u delo Osnove privatnog prava, Beograd, bez godine, uvrstio: Opšti deo
privatnog prava, Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Porodino pravo, Nasledno pravo,
Zadružno pravo i Trgovako pravo.
Markovi, L. Graansko pravo, prva knjiga, Opšti deo I stvarno pravo, Beograd, Narodna samouprava, 1927, strana 18.
Vidi, na primer: orevi, A., Sistem privatnog (graanskog) prava, Beograd, 1996,
NIU Službeni list SRJ, str. 57 – 65.
Vidi: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, Narodna samouprava AD, Beograd, strana
1.
Vidi: orevi, A., op. cit., strana 57.
Vidi: Vodineli, V.V., Graansko pravo – uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991, strana
55.
Suprotan stav usvaja Stupar, M., u delu Graansko pravo, opšti deo, Beograd, 1962, str.
6.
Vidi potpunije: Vodineli, V. V., Graansko pravo, Uvodne teme, Beograd, Nomos,
1991. godine, str. 14. i 15.
O predmetu imovinskog prava vidi npr: Vedriš, M., i Klari, D. P., Osnove imovinskog
prava, Zagreb, 1989, str. 6. i Vukovi, M., Opi dio graanskog prava, knjiga prva,
Zagreb, 1959, str. 23.
Legradi, R., Nauka privrednog prava, Nauna knjiga, Beograd, 1968, Antonijevi,
Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976. godine, Goldštajn, A.,
Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, urovi, R., Meunarodno privredno
pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986.
Vasiljevi, M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno), Savremena administracija,
Beograd, 1997, str. 4.
Vasiljevi, M., op. cit, str. 4. i 5. i Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled,
Beograd, 1996, str. 6.
Vasiljevi, M., op. cit. str. 6.
Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadžment “Braa Kari”, Beograd,
1994. godine, str. 10. i 11.
Velimirovi, M., Privredno pravo, Pravni fakultet u Srpskom Sarajevu, 2001; Jankovec, I., op. cit. str. 5, Vasiljevi, M., op. cit. str. 4, Goldštajn, A., op. cit. str. 1217.
Jankovec, I., ibidem i Spirovi - Jovanovi, L., Privredno pravo, prvi deo, Ekonomski
fakultet, Beograd, 1996. i Privredno pravo, drugi deo, Beograd, 1997.
Uporedi: Vodineli, V. V., op. cit., strana 59.
NAPOMENE
381
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
382
Paund, R., u svom znamenitom delu Jurisprudencija (knjiga II, Beograd – Podgorica,
Službeni list SRJ – CID, 2000, str. 203. i 204), istie pet znaenja izraza “izvor prava”.
Tasi, ., Uvod u pravne nauke - Enciklopedija prava, NIU Službeni list SRJ, Beograd,
1995, str. 304.
Stankovi, O. i Vodineli, V. V., op. cit. str. 7.
”Službeni list FNRJ”, br. 86/46.
Goldštajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1219.
Luki, R. sa Košutiem, B., Uvod u pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1985, str. 26. i
27.
Bartoš, M., Obiaji, uzanse i poslovni moral - rezime referata, Privreda i pravo, br. 1/1968, str.
8.
Goldštajn, A., op. cit., str. 1219.
Bartoš, M., ibidem.
Goldštajn, A., ibidem.
Objavljene u “Službenom listu FNRJ”, br. 15/54.
Goldštajn, A., Jugoslovenske uzance, ope i posebne sa sudskom praksom, Narodne
novine, Zagreb, 1962, str. 20.
”Službeni list FNRJ”, br. 2/51.
Vasiljevi, M., op. cit. str. 20.
lan 96. stav 1. Ustava RS i lan 100. Ustava RCG.
David, R., Uvod u privatno pravo Engleske, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1960, str.
90.
Ibidem, str. 92, 93. i 162.
Tanovi, R., Osnove precedentnog prava – common law, Zagreb, 1998, strana 21
Ibidem, str. 235 – 237.
Votson, A., Pravni transplanti, Beograd, Pravni fakultet, Institut za uporedno pravo,
2000, strana 71.
lan 17. stav 2. Graanskog kodeksa Ruske Federacije (deo prvi) iz 1994. godine, propisuje da pravna sposobnost graanina nastaje u momentu njegovog roenja, a prestaje
smru.
Vidi potpunije: dr Jean Carbonnier, Droit civil, tome premier, Paris, 1967, str. 170.
Vukovi, M., op. cit. str. 251.
Stankovi, O., Ograniena poslovna sposobnost i zastupanje maloletnika od strane njihovih roditelja u našem pravu, APF, br. 6/82, str. 1224.
Vukovi, M., op. cit. str. 297. i Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 63.
Gams, A. sa urovi, Lj., op. cit. str. 103, Tasi, ., op. cit. str. 384 i Bartoš, M., op. cit. str.
40.
”Niko nije lice po prirodi ili po roenju - to ve pokazuje pravna ustanova ropstva”
- Radbruh, G., Filozoja prava, Nolit, 1980, str. 167.
Markovi, L., Graansko pravo, prva knjiga, Opšti deo i Stvarno pravo, Beograd, 1927, str.
143.
Ibidem, str. 144.
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 78.
U pravnoj literaturi je, opravdano, istaknuto da su zadužbine i fondovi “razliiti oblici
zadužbinarstva”, vidi: dr Toroman, M., Pravni položaj zadužbina i fondacija u svetu,
PRIVREDNO PRAVO
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, str. 16.
O podeli na specijalnu i opštu pravnu sposobnost npr: Stankovi, O. i Vodineli, V., op.
cit. str. 95. do 97; Vedriš, M. i Klari, P., op. cit. str. 41. i Finžgar, A., op. cit. str. 1106.
Jeziki je korektnije da se posebna pravna sposobnost suprotstavi opštoj, a specijalna
generalnoj.
Paragraf 182. SGZ je, uopšteno, odredio: “Pod imenom stvari razume se u zakonom
smislu sve ono, što nije ovek, ili nije lice, i na potrebu oveku služi”.
lan 28. u vezi sa l. 25. st. 3. ZOO.
lan 67 - 78. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.
Lat. essentia - srž, suština i negotium - posao, radnja.
Lat. naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja.
Lat. accidens, entis - ono što je uzgredno ili sluajno, ono što nije bitno i negotium posao, radna, pravni posao.
Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruženje pravnika u privredi SRJ,
Beograd, 1996, strana 52.
l. 543, 630. st. 2, 687, 791, 886, 998 i lan 1066. st. 1. ZOO.
Izraz “derivativan” potie od novolatinske rei “derivatus” - koji se iz ega izvodi, nastale od latinske rei derivare - odvojiti, izdvojiti; a “originaran” od latinske rei origo,
inis - postanak, roenje, poreklo - oli, J., Renik latinsko srpsko - hrvatski, reprint
izdanja iz 1936, Beograd, 1991, str. 138. i 343 i Romac, A., Rjenik rimskog prava,
Informator, Zagreb, str. 154. i 386.
Potpunije Babi, I., Otkup stana - originarni ili derivativni nain sticanja svojine,
Zbornik sa naunog skupa “Pravni odnosi u stambenoj oblasti”, Niš, 1994. godine, str.
164.
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1993, str.
3.
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit, str. 123.
l. 46. i 47. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.
Gavella, N. i grupa autora, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 3.
Ibidem, strana 15.
Gavella, N. i grupa autora, op. cit., strana 17.
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 2. i 3; Stojanovi, D., Stvarno pravo, Beograd,
Prosveta, 1968, strana 4, Vedriš, M., i Klari, P., op. cit. strana 142 i Vizner, B., op. cit.
str. 176.
Krneta, S., Stvarno pravo, odrednica u EIP, tom trei, strana 185.
Jeli, R., Društvena i državna svojina, Nomos, 1995, str. 70.
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 25 i Vedriš, M. i Klari, P., op. cit. str. 62.
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 1996, str. 11, i Stojanovi,
D., Stvarno pravo, Prosvetsa, Beograd, 1968, str. 17.
Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. str. 13.
Ibidem.
lan 136. GKRF.
Potpunije npr: Krulj, V., Novac i novane obaveze u unutrašnjem i meunarodnom
pravu, Savremena administracija, Beograd, 1973, str. 3 - 6.
lan 139. stav 5. ZOO, par. 935. AGZ i par. 560. SGZ.
Krneta, K., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010.
Stankovi, O., i Miodrag, O., op. cit. str. 39.
NAPOMENE
383
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
384
Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Nolit Beograd, 1955, str. 149. i 150, Vedriš, M. i
Klari, P., op. cit. str. 148, Stojanovi, D., op. cit. str. 34, Vizner, B., op. cit, str. 174,
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 37. i 38.
Gams, A., op. cit. str. 150. Isti stav prihvata i Stojanovi, D. , op. cit. str. 34.
Stojanovi, D., op. cit. str. 31.
Krneta, S., op. cit. str. 1029.
Potpunije: Krneta, S., op. cit. str. 1027.
Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. strana 57.
Vedriš, M. i Klari, P., op. cit. strana 177.
Vidi potpunije: Stojanovi, D., op. cit. strana 1132.
lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti Srbije.
Stojanovi, D., op. cit., strana 97.
Ibidem, str. 97 - 99. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 68 - 70.
U jednom delu starije pravne literature državina je uvrštavana u zastarelost - vidi: Peri,
Ž., Stvarno pravo, Beograd, 1920, strana 57.
O priraunavanju vremena održaja kada su državine razliite po kvalitetu v. Stankovi,
O. i Orli, M., op. cit. str. 93. i 94.
Ovu tužbu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Naziva
se i Publiciana in rem actio - vidi: Riter, L. A., od Arnesberga, Pandekte ili današnje
rimsko pravo, knjiga druga, Stvarno pravo, Beograd, 1892, strana 415; Peri, M. Ž.,
op. cit. strana 164; Markovi, L., op. cit., strana 431; Horvat, M., Rimsko pravo, Zagreb, 1974, strana 151. i Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. strana 139.
Horvat, M., op. cit., strana 151. Suprotno tome, istie se manje prihvatljivo mišljenje
da je ova tužba dobila naziv po tvrdnji tužioca koji negira pretenziju tuženog da mu
ogranii njegovu svojinu - Gams, A., op. cit., strana 201.
Stojanovi, D., op. cit., strana 109. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., strana 141.
Vedriš, M., i Klari, P., op. cit. strana 209 i Stankovi, O., i Orli, M., op, cit. strana
142.
Susvojina se oznaava kao suvlasništvo i smesništvo - vidi: Peri, M. Ž., op. cit., strana
180. i Markovi, L., op. cit. strana 348.
Markovi, L., ibidem.
Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 144. i 145; Gams, A., op. cit. str. 57 i Vedriš, M.,
i Klari, P., op. cit. strana 183.
” Kad suvlasnik stvari izvrši radove koji su nužni radi održavanja stvari u svojini, ima
pravo na naknadu izdataka od srugog suvlasnika srazmerno suvlasnikom udelu na
stvari” - odluka Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 511/88, objavljena u knjizi Aktuelna
sudska praksa, op. cit. strana 57.
Zajedniki delovi zgrade su oni koji služe zgradi kao celini - temelji, glavni zidovi, tavan, fasada, stepenice, hodnik, stan namenjen za nastojnika zgrade, dizalice, elektrina,
kanalizaciona, vodovodna i telefonska mreža, bunari, prostorije za pranje i sušenje rublja, krov, podrum, ureaji za zagrevanje, svetlarnici, dimnjaci i sl.
O troškovima održavanja zgrade v. lan 24. Zakona o održavanju stambenih zgrada,
“Službeni glasnik RS”, br. 44/95.
Vidi o Javnom preduzeu “Srbijašume” l. 9 - 20. Zakona o šumama.
Vidi lan 1. i 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Službeni glasnik
RS”, br. 53/95, 3/96 – ispr., 54/96 i 32/97).
Vidi Zakona o privatizaciji, “Službeni glasnik RS”, broj 28/2001.
PRIVREDNO PRAVO
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998, strana 724. i 725.
Vedriš, M. i Klari, P., op. cit. strana 224.
“Službeni glasnik RS”, broj 57/2003.
Rašovi, Z., Stvarno pravo, “Službeni list Crne Gore”, Podgorica, 2002, strana 350.
Vidi lan 117. Zakona o obligacionim odnosima.
Suprotan stav usvaja Gavella, N., op. cit., strana 727.
Vidi: Pavlovi, ., Hipotekarno pravo, Državna štamparija, Beograd, 1868, strana 10.
Hipoteka je složena grka re nastala od prostih: hipo - ispod, pod i tithemi - staviti,
potiniti, opteretiti Pavlovi, ., ibidem i Stanojevi, O., ibidem.
Vidi lan 63. stav 1. ZOSPO.
Suprotna mišljenja navcedena su u pomenutom delu, Rašovi, Z., str. 455. i 456.
Simonetti P., Hipoteka (objekt, obujam, sticanje), Zakonitost, br. 9 - 10, strana 1124.
Ibidem, strana 1125.
U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeležavali malim stubovima
sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi, ., op. cit.,
strana 6.
Gavella, N. i drugi; op. cit., strana 814.
Vidi denicije pojmova: objekta, graenja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije u lanu 2. ta. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.
Simonetti, P., op. cit., strana 1115.
Rašovi, Z. op. cit., strana 457.
Uporedi: Stojanovi, D., Ugovorna hipoteka u francuskom i nemakom pravu, Pravni
život, br. 11 - 12/91, strana 1456.
Simonetti, P., op. cit., strana 1119.
Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 501; Stankovi, O. Orli, M., op. cit., strana 272; Medi,
D., Založno pravo, Udruženje sudija i tužilaca Republike Srpske, Banja Luka, 2002, strana
116.
Naime, u pogledu graevinskog zemljišta u državnoj svojini, na kome su izgraene
zgrade, napušten je princip supercies solo cedit. Suprotan stav bio je usvojen u starijem srpskom pravu - vidi npr: Markovi, L., op. cit., strana 500. i Peri, M. Ž., op. cit.,
strana 213.
Rašovi, Z., op. cit., strana 467.
“Nepokretna dobra, koja su van saobraaja, ne mogu se hipotekovati. Takva su ona,
koja su bogu posveena, npr. crkve, groblja itd - pa onda: reke i reice, pristaništa,
ulice, pijace, vašarišta, javni putevi itd. - Pavlovi, ., op. cit., strana 33.
oli, B., Pravo zaloge na nepokretnostima, Zbornik radova Prava na nepokretnim
stvarima, Savez udruženja pravnika Srbije, Beograd, 1987, strana 248.
Vidi lan 73. stav 3. Zakona o steajnom postupku, “Službeni glasnik RS”, broj
84/2004.
Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 2001, strana 282.
Vidi: Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. strana 283.
Vidi lan 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Vidi: Stojanovi, D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998, strana 209.
Vidi l. 65, 86. i 87. ZIP.
Do donošenja posebnih propisa kojima se bliže ureuje upis založnog prava u registar intelektualne svojine, založno pravo na pravima intelektualne svojine upisae se u registar
NAPOMENE
385
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
386
zaloge u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
(lan 66. ZZP).
Gavella, N. i drugi., op. cit., strana 762.
Stankovi, O. Orli, M., op. cit., strana 257.
Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 778.
U hrvatskoj pravnoj teoriji istaknuto je mišljenj da založno pravo ne prestaje konsolidacijom – Gavella, N. i drugi, op. cit. strana 781.
Gavella, N. i drugi, op. cit., 781.
ulinovi, E. H., Ugovorno osiguranje tražbina zalaganjem pokretnih stvari bez predaje stvari u posjed vjerovnika, Rijeka, Pravni fakultet, 1998, strana 390.
lanom 10. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima (“Službeni glasnik Republike Srpske”, broj 16/2000) propisano je da registar zaloge
vodi registarski sud.
O prestanku registrovane zaloge vidi i lan 23. Zakona o registrovanim zalogama na
pokretnim stvarima i lanskim udelima Republike Srpske.
Pojam obligacije odreuje Gaj na sledei nain: “Lina tužba je ona koju podižemo protiv nekog koji nam je obavezan ili ugovorom ili deliktom tj. kada u zahtevu stoji treba
da nam da (prenese svojinu), uini ili preda (u državinu)” - Gaj, Institucije, Beograd,
1982, str. 247, 4, 2. Prema Justinijanu “Obligacija je pravna veza, na osnovu koje smo po
pravu naše države, obavezni da nešto izvršimo” - Danilovi, J. i Stanojevi, O., Tekstovi
iz rimskog prava, Beograd, str. 195, 3, 13. Potpuniju deniciju obligacije dao je Paulus:
“Suština obligacije se ne sastoji u tome, da neka stvar ili službenost postane naša ve da
drugoga obaveže prema nama na neko davanje, injenje ili neinjenje” (Ibid, D. 44. 7. 3.).
O pojmu obligacije vidi i Mazeaud, H. i L. i Jean Mazeaud, J. Lecons de droit civil, tome
deuxieme, Paris, 1956, str. 7. i Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Službeni
list SRJ, 1997. godine, strana 31.
orevi, Ž. i Stankovi, V., Obligaciono pravo, Beograd, 1987, strana 3. i Loza, B.,
Obligaciono pravo, opšti dio, Sarajevo, 1978, strana 5.
Radiši, J., Obligaciono pravo, opšti deo, Beograd, 1982, str. 67 - 69; Salma, J., Obligaciono
pravo (opšti deo), Nauna knjiga, Beograd, 1988, str. 86 - 90. i Perovi, S., Obligaciono pravo,
knjiga prva, Beograd, 1980, str. 140 - 150.
O pojmu ugovora vidi npr: Markovi, L., op. cit. str. 175. i 176; Perovi, S., op. cit.
strana 151; Salma, J., op. cit. strana 196; Vukovi, M., Obligaciono pravo, Beograd,
Savremena administracija, 1989, strana 39; Pavlovi, ., op. cit. strana 230; Jakši, S.,
Obligaciono pravo, Sarajevo, 1957, strana 91, Loza, B., Obligaciono pravo, opšti dio,
Sarajevo, 1978, strana 81 i Miloševi, Lj., Obligaciono pravo, Beograd, 1974, strana
54.
lan 67. stav 1. i lan 28. ZOO.
Na odnose iz ovog ugovora primenjuju se pravna pravila iz par. 566. SGZ, par. 946.
AGZ i l. 480. do 493. OIZ.
Perovi, S., op. cit., str. 225 - 229. i Radiši, J., op. cit., str. 139, 140.
Jakši, J., op. cit., str. 139. i 140.
Jakši, S., op. cit., str. 138.i 139; Perovi, S., op. cit. str. 192 - 194. i dr Jakov Radiši,
J., op. cit., str. 137. i 138.
Potpunije vidi: Orli, M., Zakljuenje ugovora, Beograd, Institut za uporedno pravo,
1993.
Pavlovi, ., op. cit., str. 214 - 248; Markovi, L., op. cit., str. 175 - 178; Jakši, S., op.
cit., str. 97 - 101; Radiši, J., op. cit., str. 132 i Perovi, S., op. cit., str. 245.
PRIVREDNO PRAVO
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
Salma, J., op. cit., str. 210. i 211.
Markovi, L., op. cit., str. 179
Vukovi, M., Obvezno pravo, knjiga druga, Zagreb, 1964, str. 100. i urovi, R. i
Dragaševi, M., Obligaciono pravo sa poslovima prometa, Beograd, 1980, str. 99.
Vukovi, M., op. cit., str. 104; Radiši, J., op. cit., strana 99. i Salma, J., Obligaciono
pravo, Beograd, 1988, strana 215.
U starijoj pravnoj literaturi mane volje su se oznaavale kao “nedostatci u saizvolenju”
i u njih su svrstavani: zabluda, nasilje i prevara - vidi: Pavlovi, ., op. cit., str. 249
- 275.
Vidi potpunije: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, 1927, str. 221 - 235. i
Pavlovi, ., ibidem.
O formi ugovora vidi npr: Aranelovi, D., Osnovi obligacionog prava, Beograd; bez
godine, str. 71 - 73; Markovi, L., op. cit. str. 183 - 191; Jakši, S., op. cit. str. 126 - 128;
Radiši, J., op. cit. str. 111. i 112; Perovi, S., op. cit. str. 338 - 366: O formi u francuskom pravu vidi: Benabent, A., Droit civil, Les obligations, Paris, 1989, str. 47 - 58.
Opravdano je istaknuto da “ i odustanica služi ojaanju i obezbeenju prava iz ugovora, jer, prvo, onaj koji bi hteo bezrazložno da odstupi od ugovora, zna da mora da plati
odustanicu, i to e u mnogim sluajevima zadržati ugovarae od bezrazložen povrede
ugovora. Na drugom mestu svrha je odustanice da dade drugoj strani kompenzaciju za
izostanak ugovora, i tako posredno ta druga strana dobiva privredno ono, što je uglavnom
od ugovora oekivala” - vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Službeni
list SRJ, 1997, strana 259.
Pavlovi, ., op. cit., str. 201 - 205; Markovi, L., op. cit., str. 225 - 229; Jakši, S., op.
cit., str. 147 - 149. i Salma, J., op. cit., str. 381. i 382.
O funkciji ugovorne kazne vidi npr: Salma, J., op. cit., str. 383. i 384.
Danilovi, T., Ugovorna kazna i njena visina, Pravni život, br. 10-12/88, strana 1583.
U starom srpskom pravu odustanica se nazivala pišmanina ili pišmanluk - vidi: paragraf
551. SGZ; Pavlovi, ., op. cit., str. 205. i Bogdan, G. i Nikoli, N., Opšte privatno
pravo, Panevo, 1925, str. 27.
Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je u rimskom pravu imala slinu ulogu kao i danas
- vidi: Salkovski, S., Institucije s istorijom Rimskog privatnog prava, Beograd, Državna
štamparija Kraljevine Srbije, 1894, str. 361 i Romac, A., op. cit. str. 537.
Markovi, L., op. cit., str. 235. i 236; Jakši, S., op. cit., str. 195. i Perovi, S., op. cit., strana
493.
Markovi, L., op. cit., str. 276; Jakši, S., op. cit. str. 192; Radiši, J., op. cit. str. 165;
urovi, R. i Dragaševi, M., op. cit., str. 136.
O pojmu štete u pravnoj literaturi ne postoji saglasnost. Odreenje štete je naješe uslovljeno teorijom koju autor zastupa - vidi npr: Vukovi, M., op. cit., str. 112. i 113; Jakši,
S., op. cit., str. 227; Toroman, M., Odmeravanje naknade štete u graanskom pravu, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, str. 11; Radiši, J., op. cit., strana 160. i Salma, J.,
op. cit. str. 387.
Kaloera, M., Naknada neimovinske štete, Zagreb, 1941, str. 1; Toroman, M., ibidem
i Petrovi, Z., Naknada nematerijalne štete zbog povrede zikog integriteta linosti,
Sarajevo, NIO “Službeni list SR BiH”, strana 73.
Toroman, M., op. cit., strana 39.
Radiši, J., op. cit., strana 214.
Markovi, L., op. cit., str. 828 - 831; Jakši, S., op. cit., str. 319. i Radiši, J., op.
cit., strana 244. Isto stanovište je usvojeno i u sudskoj praksi: “Kad je šteta nastala od
NAPOMENE
387
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
388
opasne stvari, odnosno od opasne delatnosti, uzronost se pretpostavlja, ali se ta pretpostavka može obarati protivdokazima” - odluka VSS, Rev. 4206/94 od 14. 9. 1994,
objavljena u ZSO, knjiga 19, sv. I, odluka broj 97.
Životinja je opasna stvar te se pretpostavlja da je štetu priinila životinja kadgod je ona
uestvovala u šteti - vidi: Andrejevi, M., Odgovornost za štetu koju priini životinja,
Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, strana 101. Isti stav prihvata i sudska praksa:
“Šteta usled ujeda psa je šteta od opasne stvari za koju odgovara njen imalac” - odluka
VSS, Rev. 2978/95 od 12. jula 1995, knjiga 20, sv. I, odluka br. 97.
Kosti, D., Pojam opasne stvari, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1985, str. 73 - 75;
Jakši, S., op. cit., str. 322 - 325; Salma, J., op. cit., str. 505. i Andrejevi, M., op. cit., str.
29.
Radiši, J., Odgovornost za štetu koju uzrokuje stvar s nedostatkom, Pravni život, broj
1/89, strana 20, Jankovi, D., Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom, Pravni
život, br. 9-10/92, strana 1301.
Grbin, I., Neka pitanja naknade materijalne štete, Naša zakonitost, broj 10/86, str.
1310.
Stankovi, O., Naknada imovinske štete, Beograd, Savez udruženja pravnika Jugoslavije, 1968, str. 40-51.
Šemi, M., Naknada materijalne štete, Pravni život, broj 1/89, strana 88, Delja, Ž.,
Utvrivanje visine naknade štete i uticaj inacije, Pravni život, broj 1/89, stroj 95;
Filipovi, V., Princip integralne naknade materijalne štete, Pravni život, br. 9-10/92,
strana 1349.
Tako je poverilac dužan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima
poseban interes da ga odbije - lan 310. stav 2. ZOO.
”Službeni list SRJ”, broj 9/2001.
oli, B., Kamata - rešenje iz Zakona o obligacionim odnosima i problemi u praktinoj
primeni, Pravni život, br. 10-12/88, str. 1715, Leki, I., Docnja dužnika i pravo poverioca na kamatu, Pravni život, 10-12/88, strana 1705 i Babi, I., Nominalizam i valorizam - odnos zatezne kamate i naknade štete, Pravni život, 10/95, strana 589.
”U sluaju docnje dužnika u isplati obraunate zatezne kamate (pošto je glavnica
plaena) poveriocu pripada i procesna kamata od dana podnošenja tužbe. Procesnu
kamatu poverilac može zahtevati samo u visnini stope zakonske zatezne kamate” - presuda Višeg privrednog suda u Beogradu, Pravni život, 139394 od 19. 4. 1994, objavljena u ZSP, strrana 84.
Tako npr. strana koja, nakon raskida dvostranog ugovora, vraa novac dužna je platiti
zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila - lan 132. stav 5. ZOO.
”... razlikovanje jedne obveznosti na deljivu i nedeljivu nema nikakvog interesa, kad se
u njoj samo jedan poveritelj i jedan dužnik nalaze” - Pavlovi, ., op. cit., strana 167.
”Podela na deljive i nedeljive inidbe jeste isto pravne prirode, i ona ne zavisi od
zike deljivosti ili nedeljivosti objekta koji se duguje” - Markovi, L., Obligaciono
pravo, Beograd, NIU Službeni list SRJ, 1997, strana 73.
Novolatinski: solidaris - zajedniki, uzajamno odgovoran.
Izraz cesija potie od lat. rei cessio - ustupanje, prenos; cedere - predati, ustupiti.
Na primer: ugovor o nalogu - lan 749. ZOO.
Vedriš, M. i Klari, P., op. cit. str. 332; Radiši, J., op. cit., str. 343. i urovi, R. i
Dragaševi, M., op. cit., strana 43.
Radiši, J., op. cit. str. 298. i urovi, R., i Dragaševi, M., op. cit., strana 49.
Radiši, J., op. cit., strana 300.
PRIVREDNO PRAVO
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
Zbog toga se naziva i predaja radi prodaje - v. l. 309. ZOO.
Radiši, J., Obligaciono pravo, Opšti deo, Beograd, Nolit, 1979, strana 288. i Vedriš,
M. i Klari, P., op. cit. str.ana 241.
U tom smislu je u presudi Saveznog suda Gzz 12/96 od 27. 6. 1996. godine (objavljene
u ISP br. 3/97) istanuto: “Kada dužnik u okviru ugovornog roka ponudi izvršenje svoje
ugovorne obaveze, a poverilac bez osnova odbije da prihvati ispunjenje te obaveze,
poverilac pada u poverilaku docnju i time prestaje mogunost dužnika da padne u
dužniku docnju, sve dok poverilac ne prihvati ispunjenje dužnikove obaveze”.
Izraz “novacija”nastala je od latinske rei novus - nov.
Pomou instituta zastarelosti se, stoga, razrešava sukob izmeu fakta i stvarnosti, sa
ciljem da se postigne sigurnost pravnog prometa - vidi potpunije M. ubinski, M. A.,
O zastarelosti u graanskom pravu, Beograd, Geca Kon, 1927, str. 15-24.
Takav je i stav sudske prakse: “Priznanje duga posle zastarelosti predstavlja odricanje
od zastarelosti, ako je uinjeno u pismenoj formi” - odluka VSS, Rev. 4134/95, objavljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit., strana 214.
Stankovi, F., Zastara potraživanja, Zagreb, Informator, 1969, strana 100.
Prema rasprostranjenom mišljenju u uporednom pravu preduzee nema pravni subjektivitet nego je objekat prava - npr. prava svojine - vidi Šogorov, S., Ortako društvo - pravni
subjektivitet i imovina, Zbornik radova Novi ugovori od znaaja za privredni razvoj Jugoslavije, Institut za uporedno pravo Beograd, 1995. god, strana 252.
Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo JP Službeni list SRJ, Beograd 1999., strana 35.
Potpunije o malim preduzeima vidi: Babi, I., Zakon o preduzeima i status malih
preduzea, Pravo i privreda br. 5 - 8/1999, strana 97 - 111; Kneži - Popovi, D., Mala i
srednja preduzea u uporednom pravu i novom jugoslovenskom zakonodavstvu, Pravo
i privreda, br. 5 - 8/1997, strana 167.
Vidi: Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadžment “Braa Kari”, Beograd, 1994, str. 35. Slinu podelu usvojio je i lan 2. ZTDH, s tim što se ortako društvo
oznaava kao javno trgovako društvo, a svako trgovako društvo je trgovac.
Vidi: Jovanovi, V., Organizacija udruženog rada, EIP, tom drugi, strana 582.
Vidi l. 22 - 25. ZRPS.
Vidi: Vasiljevi, M., Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995, 53.
Vidi: Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruženje pravnika u privredi
Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 31.
Vidi: Jankovec, I., op. cit, str. 88 i Vasiljevi, M., op. cit. strana 190.
Ibidem, strana 53.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. str. 182.
“Službeni glasnik RS”, broj 55/2004.
Vidi: Frimerman, A., op. cit. strana 56.
Izraz “ortakluk” potie od turske rei “ortak” koja oznaava zajedniara, druga u
kakvom poslu, kompanjona, ali i suvlasnika, dok se u narodnom govoru koristi da
oznai vezu dva ili više lica uspostavljenu radi voenja nekog preduzetništva - vidi:
Škalji, A., Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, “Svjetlost”, Sarajevo, 1989, str. 503.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 126. Isto rešenje usvojio je i lan 70. stav 1. GKRF.
Vidi npr: lan 552. stav 2. ŠvZO; paragraf 106. NTZ; l. 73. stav 2. GKRF.
O razlikama vidi potpunije: Babi, I., Graanski ortakluk - neka pitanja razgranienja
od trgovakog ortakluka, Zbornik radova Novi ugovori... Beograd, 1995. godine.
lan 70 st. 2. GKRF je odredio da osnivaki ugovor trgovakog ortakluka sadrži visinu,
NAPOMENE
389
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
390
sastav, rokove i redosled unošenja uloga u društvo.
Vasiljevi, M., op. cit., str. 148.
Vidi: Velimirovi, M., Poslovno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, strana 67.,
Vasiljevi, M., Privredna društva, Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beograd, 1999, strana 120; Barbi, J., Društvo s neogranienom solidarnom odgovornošu
lanova, Privreda i pravo, br.11-12/90, strana 748. i l. 102. i 145. ZOP. lan 75. sttav
2. GKRF je propisao da lan trgovakog ortakluka koji nije njegov osniva odgovara
jednako sa drugim uesnicima za obaveze, nastale posle njegovog ulaska u društvo.
Onaj lan koji je izašao iz društva odgovara za obaveze društva nastale do momenta
njegovog izlaska iz društva, jednako sa ostalim lanovima u trajanju od dve godine
od dana utvrivanja izveštaja o poslovanju društva za godinu u kojoj je on izašao iz
društva.
Vidi: lan 23. ZTDF; lan 164. stav 1. ZOP RS; lan 96. stav 1. ZPD FBiH; lan 131.
ZTDH.
Uporedi: Barbi, J., Komanditno društvo, Privreda i pravo, br. 1-2/91, strana 4;
Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 85. i
Jankovec, I., op. cit., strana 60.
Vidi: Malenovi, M., Komanditno društvo, Pravo i privreda, br. 3-6/95, strana 161.
Videti: Barbi, J., ibidem, strana 499.
Ako društvo osniva jedno lice osnivaki akt društva je, prema rešenju usvojenom u ruskom
pravu, statut (lan 89. stav 1. GKRF). ZTDH odreuje da jedan osniva društva daje izjavu
o osnivanju društva s ogranienom odgovornošu kod javnog beležnika i da ona zamenjuje
ugovor.
Zabranu sukcesivnog osniva društva, naprimer, propisuju paragraf 418. stav 4. TZKJ i
lan 387. stav 4. ZTDH.
Vasiljevi, M., op. cit. str. 141.
Pahorukov, N., op. cit., str. 521.
Vidi: Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana
97, Frimerman, A., op. cit. strana 69, Jankovec, I., op. cit., strana 40; lan 187. ZOP;
lan 183. stav 1. ZOP RS; lan 107. ZPD FBiH; lan 159. ZTDH.
Vidi: Barbi, J., Dioniko društvo u Zborniku Zakon o trgovakim društvima drugi dio,
“Organizator”, Zagreb, 1995, strana 103.
Prema odredbama lana 179. stava 3. TZKJ “Deoniko društvo je trgovako društvo
bez obzira na predmet preduzea”.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 157.
O delokrugu upravnog odbora vidi lan 395 stav 3, a u vezi sa l. 261 - 273. i lanom 62.
ZOP.
Vidi: Jeli, R., Javno preduzee i ustanove kao subjekti prava svojine, Pravo i privreda,
br. 5-8/98, strana 112; Velimirovi, M., op. cit., strana 73; Vasiljevi, M., Poslovno
pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 162; Kozar, V., Osnivanje i
upravljanje javnim preduzeem, Izbor sudske prakse broj 1/98, strana 5.
Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled, Beograd, 1996, strana 61.
Vidi potpunije: Rabrenovi, M., Javna preduzea i odgovornost, Pravni život broj
11/95, strana 167.
Vidi: Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa (“Službeni
glasnik RS”, broj 25/2000); Zakon o šumama (“Službeni glasnik RS”, broj 46/91, 83/92,
54/93, 60/93 (ispravka), 67/93 i 48/94); Zakon o vodama (“Službeni glasnik RS”, br.
46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96) itd.
PRIVREDNO PRAVO
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
257
262
263
265
266
267
268
269
270
Vidi: Milovi, R., Javno preduzee u Evropskom pravu, Obod, Podgorica, 1998, strana
65; Jeli, R., op. cit., strana 113.
Vidi: Milovi, R., op. cit., strana 69.
Vidi: Vii, S., Cilj i oblici kontrole javnih preduzea, Pravo i privreda, broj 5-8/98,
strana 125; Jankovec, I., op. cit., strana 62.
Vidi potpunije: Kosti, D., Svojina i javna preduzea, Svojinski odnosi u pravnom
poretku, Pravni život, Beograd, 1991, tom 2, strana 59.
Na slian nain povezano preduzee denuše pravna teorija i zakonski tekstovi: Krulj,
V., Pravni režim i oblici koncentracija u privredi, Institut za uporedno pravo, Beograd,
1978, strana 80; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1996, strana 214; Strezoski, S., Trgovac, trgovaka društva i njihovo udruživanje u
kapitalistikim zemljama, Novi Sad, 1977, strana 120.
lan 105. GKRF odreuje da se jedno privredno društvo smatra lijalom (“doernim”)
ako se drugo (osnovno - matino) preduzee ili društvo, snagom vladajueg ueša u
njegovom osnovnom kapitalu, ili u skladu sa meusobno zakljuenim ugovorom, ili na
drugi nain, s obzirom da ima mogunost da utie na donošenje odluka, smatra takvim
društvom.
lan 473. ZTDH povezana društva deniše kao pravno samostalna društva.
Krulj, V., op. cit., strana 81.
Potpunije videti: Petrovi, S., odrednica u Zakonu o trgovakim društvima, II, deo,
Vodi za itanje Zakona, redaktor Barbi, J., Organizator, Zagreb, 1995, strana 297;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 214.
Krulj, V., op. cit., strana 80.
Vasiljevi, M., op. cit., str. 215.
Jovanovi, V., Preduzea i društva prema Zakonu o preduzeima, NIU Službeni list
SFRJ, Beograd, 1990, strana 64.
Krulj, V., op. cit., str. 81; Vasiljevi, M., op. cit., strana 215.
Velimirovi, M., op. cit., strana 75, Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima,
Udruženje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 356.
Krulj, V., op. cit., str. 86 - 91.
Vidi l. 10. i 11. Zakona o privrednim komorama.
Izuzetak je predvien za osnivanje uenike zadruge - vidi: lan 10. stav 2. ZZJ.
Velimirovi, M., op. cit., strana 91; Jankovec, I., op. cit., strana 77.
Velimirovi, M., op. cit., strana 91.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit, str. 35, Jankovec, I., op. cit. str. 78. .
Uporedi: Vasiljevi, M., ibidem, Jankovec, I., ibidem .
Vidi lan 21. ZBDFO.
Vidi: Banke, odrednica u Enciklopediji Leksikografskog zavoda, 1966, Zagreb, strana
300; Kukolea, S., Organizaciono - pravni leksikon, Zavod za ekonomske ekspertize,
Beograd, 1990, tom I, strana 98.
Vidi: Antonijevi, Z., Bankarski poslovi, odrednica u EIP, NIU Službeni list SFRJ, tom
prvi, strana 67.
Vidi napr.: Vasiljevi, B., Osnovi povezivanja banaka, Pravo i privreda, broj 5-8/98, str.
od 382. do 385.
Vidi lan 10. ZBDFO.
lan 65. ZBDFO primjera radi propisuje da štedionicu može osnovati savezna država,
republika lanica, grad i opština.
NAPOMENE
391
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
392
Vidi lan 64. ZBDFO.
Vidi: Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 167.
Jovanovi,V., op. cit., strana 116.
Ibidem, str. 126; Škurla, R., Steaj i socijalna ugroženost, Privreda i pravo, br. 1-2/88,
strana 198.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. strana 248; Markovi, S., Patentno pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 3, Verona, A., Industrijsko vlasništvo, odrednica u EIP, tom I,
Beograd, strana 617.
Vidi lan 1. stav 2. Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine (“Službeni list
SFRJ - Meunarodni ugovori broj 5/74). lan 1. stav 3. Konvencije istie: “Industrijska
svojina se podrazumeva u najširem znaenju i odnosi se ne samo na industriju i trgovinu u pravom smislu te rei, ve i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i
na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealnije, listove duvana,
voe, stoku, rude, mineralne vode, piva, cvee, brašna”.
Vidi: Verona, A., ibidem.
Ibidem.
Markovi, S., op. cit., strana 4.
Vidi: Tijani, T., Industrijska svojina i autorsko pravo kao osnivaki kapital preduzea,
Pravo i privreda, br. 5-8/97, str. 813 - 830.
Zakoni su objavljeni u “Službenom listu SRJ”, broj 15/95.
Vidi lan 16. stav 2. Ustava SRJ.
“Službeni list SFRJ” - Meunarodni ugovori, broj 5/1974.
“Službeni list SFRJ” - Meunarodni ugovori, broj 31/72.
“Službeni list SFRJ” - Meunarodni ugovori, broj 2/74.
“Službeni list SFRJ” - Meunarodni ugovori, broj 51/74.
“Službeni list SFRJ” - Meunarodni ugovori, broj 51/74.
“Službeni list SRJ” - Meunarodni ugovori, broj 3/96.
Uporedi: Besarovi, V., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko pravo,
Beograd, 1993, strana 53; Janji, M., Pronalazako pravo, odrednica u EIP, tom II,
strana 1237; Vasiljevi, M., op. cit., str. od 250. do 260. Pojedini pravni pisci, meutim,
pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda uvrštavaju u “pravo na znakove za
obeležavanje proizvoda” - Frimerman, A., op. cit., strana 217. Prvenstvena uloga oznake
geografskog porekla na nekom proizvodu je da se iskljui zamena takvog proizvoda sa
slinim proizvodom drugog proizvoaa.
Vidi: Markovi, S., op. cit., strana 2.
Vidi: Janji, M., op. cit., strana 1237. i lan 2. stav 2. ZOPA.
Ibidem.
Markovi, S., op. cit., strana 95.
Ibidem, str. od 73. do 77.
Ibidem, strana 71.
Ibidem, str. 94. i 95.
Vidi lan 6. ZOPA.
Vidi: Markovi, S., op. cit., str. 98. i 99; Šarboh, S., i Tešanki, V., Ispitivanje novosti
pronalaska, Pravni život, broj 11/98, str. 1120.
Markovi, S., op. cit., strana 119.
Ibidem, strana 138.
PRIVREDNO PRAVO
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
Vidi, na primer: Besarovi, B., op. cit., str. 64 - 69.
Janji, M., op. cit., strana 1241.
Vidi l. 89 - 94. ZOPA.
Vidi, na primer: ok, V., Pravno regulisanje miroljubivog iskorišavanja nuklearne
energije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1966, strana 78.
Vidi lan 11. ZOPA.
Ibidem, strana 139.
Vidi lan 96, a u vezi sa lanom 95. ZOPA.
Vidi l. 19 - 24. ZOPA.
Vidi lan 30. ZOPA.
Vidi lan 44. ZOPA.
Vidi l. 57. i 58. ZOPA.
Vidi lan 56. ZOPA.
Vidi: Dragovi, B., Prinudna licenca u novom Zakonu o patentima, Pravo i privreda,
br. 5-8/97, str. 831-840.
Vidi l. 63 - 66. ZOPA.
Vidi, na primer: Vlaškovi, B., Posredna povreda patenta u Zakonu o patentima SR
Jugoslavije, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 880 -890.
Vidi: lan 79. ZOP; Popovi, S., Obaveza na naknadu trostruke štete u sluaju povrede
prava industrijske svojine, Pravni život, broj 11/95, str. 793-801; Tijani, P., Povreda
patenta, žiga i modela, Pravni život broj 11/96, str. 825 - 837
Vidi lan 109. ZOPA.
Vidi: Frimerman, A., Tehnika unapreenja, odrednica u EIP, tom trei, strana 282.
Ibidem.
Vidi: Janji, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 41.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 253.
Know-how je engleska re koja oznaava znanje, veštinu, odnosno znati kako (nešto uraditi).
Vidi: Janji, M., Pronalazako pravo, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i
prava udruženog rada, tom drugi, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 1239;
Verona, A., Know-how, odrednica u EIP, tom prvi, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978,
strana 724; Vasiljevi, M., op. cit., strana 253.; Frimerman, A., op. cit., strana 229.
Krulj, Lj., Pravna zaštita “know-how”, Institut društvenih nauka, Beograd, 1986, strana
11.
Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 12 - 20; Spasi, I., Franchising posao, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, strana 78.
Vidi: Besarovi, V., op. cit., str. 79. i 80; Janji, M., op. cit., str. 1238. i 1239; Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 46;
Verona, A., op. cit., strana 725.
Vidi: Verona, A., op. cit., strana 725.
Istie se mišljenje da tajnost “know-how” nije njegov konstitutivni element - Krulj, Lj.,
op. cit., strana 22.
Vidi: Janji, M., op. cit., strana 46.
Besarovi, V., op. cit., strana 68.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 254.
NAPOMENE
393
332
333
334
335
336
337
338
339
340
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
394
Vidi lan 109, a u vezi sa l. 95. i 96. ZOP.
Besarovi, V., op. cit., strana 81.
Ibidem, strana 68.
Vidi: Jani, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, Službeni list SFRJ, Beograd,
1973, strana 47.
Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 44.
Vidi: Popovi, S., Obaveza na naknadu trostruke štete u sluaju povrede prava industrijske svojine, Pravni život, broj 11/95, str. 793 - 801; Krulj, Lj., op. cit., str. 90-92.
Vidi: lan 1. stav 2. ZOŽ; Besarovi, V., op. cit., strana 90; Jani, M., op. cit., strana
161; Vasiljevi, M., op. cit., strana 257; Frimerman, A., op. cit., strana 223; Popovi, S.,
Žig, odrednica u EIP, tom trei, Službeni list SFRJ, Beograd, 1978; strana 1038.
Vidi na primer: Radivojevi, M., Zaštita robnih i uslužnih žigova, Pravni život, broj
11/97, strana 732,
U Francuskoj se za žig koristi izraz marque (du fabrique ou de commerce); u Italiji
marcha; u anglosaksonskim zemljama koristi se pojam trade mark, u Šapaniji izraz
marca itd - vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1039. Nemaki zakon o žigovima iz 1995.
godine usvojio je opšti termin Marke (žig) umesto Warenzeuchen (robni znak) - vidi:
Dragovi, B., Bitne odredbe novog nemako Zakona o žigovima, Pravni život broj
11/96, strana 842.
Vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1038; Besarovi, V., op. cit., strana 96.
Istie se da funkcija indikacije porekla i vlasništva robe potie iz srednjeg veka kada su
proizvoai u okviru gildi, esnafa itd., bili obavezni oznaiti (“markirati”) svoju robu.
Danas ona gubi na znaaju tako da potrošai ne znaju ko je vlasnik (proizvoa) robe
koja ima poznati žig - vidi Popovi, S., ibidem.
Besarovi, V., op. cit., strana 96.
Vidi, na primer: Boškovi, M., Slinost znakova u žigovornom pravu, Pravni život, broj
11/98, strana 1087; Petrovi, M., Deskriptivni znaci (zaštita žigom), Pravni život broj
11/98, str. 1060. i 1061.
Besarovi, V., op. cit., strana 98.
lan 34. Zakona o žigovima je propisao da nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu
da isti ili slian znak koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako
je u pitanju uveni žig. Vidi: Besarovi, V., ibidem; Vlaškovi, B., Naelo specijalnosti
u pravu o žigovima, Pravo i privreda, br. 3-6/95, str. od 560. do 566; Vlaškovi, B.,
Pojam uvenih žigova, Pravni život broj 11/95, str. od 803. do 813.
Vidi l. 37. i 47. ZOŽ.
Tako je u švajcarski Savezni sud zauzeo stav u vezi sa vinom portoom “da je dokaz o
prodaji dvadesetak boca godišnje dovoljan da postoji ozbiljna upotreba” - Francois Dessemontet, Švajcarska intelektualna svojina u razvoju, Prvi jugoslovensko - švajcarski
pravniki dani, Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1986,
strana 227.
Trodimenzionalni žig se razlikuje od industrijskog modela. Industrijski model je sam
industrijski ili zanatski proizvod (roba) ili se na njemu može primeniti. Suprotno tome
žig ne predstavlja proizvod i na njemu se ne može primeniti. Žig je znak koji je distinktivan -podoban da se proizvodi razlikuju - Jani, M., op. cit., str. 167. i 168.
lan 4. ZOŽ.
Popovi, S., op. cit., strana 1042.
Protivni zakonu su znaci koji su suprotni ustavnim i zakonskim odredbama. U stranoj
sudskoj praksi se kao primeri znakova protivnih moralu navode: oznaka “kidnaper” za
PRIVREDNO PRAVO
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
likere, oznaka u rei “anarhist”, slika apostola Pavla za obeležavanje sredstava za negu
tela, oznaka “alah” za robu koja se izvozi u muslimanske zemlje itd. - vidi: Popovi, S.,
op. cit., strana 1044.
Vidi potpunije: Petrovi, M., op. cit., str. 1061. i 1062.
Jani, M., op. cit., strana 169; Popovi, S., op. cit., str. 1043. 1044.
U sudskoj praksi drugih zemalja zabeleženo je više sluajeva koji mogu stvoriti zabunu
u prometu. Tako je zabranjeno da se upotrebljava znak koji asocira na inostrano poreklo - naziv “šampanjac” za vino proizvedeno u Nemakoj ili zabrana žiga “Iberia” za
obeležavanje bicikla proizvedenih u Argentini itd. - vidi Jani, M., op. cit., str. 169. i
170; Boškovi, M., Slinost znakova u žigovnom pravu, Pravni život broj 11/98, strana
1089.
Punca (lat. punctio, ital. punzone) = žig koji se utiskuje u predmete od plemenitih metala
(zlata, srebra, platine i sl.) kao dokaz procentualnog sastava istog plemenitog metala u tom
predmetu.
Vlaškovi, B., Pojam uvenih žigova, Pravni život broj 11/95, str. od 803. do 813.
Vidi lan 5. stav 1. ta. od 1. do 11. i taku 13. ZOŽ.
Vidi lan 14. ZOŽ.
Vidi lan 16. ZOŽ.
Vidi lan 18. ZOŽ.
Vidi l. 20 - 24. ZOŽ.
O ispitivanju uslova za priznanje prava na žig vidi lan 27. ZOŽ.
Vidi lan 31. ZOŽ.
Vidi lan 34. ZOŽ i Vlaškovi, B., Pojam uvenih žigova, Pravni život, broj 11/95, str. 803
- 813; Radivojevi, M., Zaštita uvenih žigova, Pravni život broj 11/98, str. 1019 - 1033;
Markovi, M., Pravna zaštita notornih i uvenih žigova, Pravni život broj 11/98, str. 1035
- 1050.
Vidi na primer: Radivojevi, M., Zaštita robnih i uslužnih žigova u našem pravu, Pravni život, broj 11/97, str. 742 - 744.
Vidi lan 39. ZOŽ.
Vidi l. 686 - 711. ZOO.
Vidi lan 40. ZOŽ.
Vidi lan 41. ZOŽ.
Vidi l. 44 - 46. ZOŽ.
Rešenje o prestanku žiga donosi nadležni organ uprave, na zahtev zainteresovanog
lica- vidi l. 47. i 48. ZOŽ; Dragovi, B., Prestanak žiga zbog nekorišenja, Pravo i
privreda, br. 5-8/98, str 897 - 910; Radivojevi, M., op. cit., str. 745, 746:
Vidi lan 50. stav 1, a u vezi sa lanom 31. ZOŽ.
Besarovi, V., Krivotvorene robe, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str. 865. i 866; Popovi,
S., Obaveza na naknadu trostruke štete u sluaju povrede prava industrijske svojine,
Pravni život broj 11/95, str. 793-801.
Vidi : l. 49 - 53. ZOŽ.
Vidi l. 54 - 56. ZOŽ.
Vidi: lan 1. ZMU; Besarovi, V., op. cit., strana 70; Verona, A., Uzorci i modeli, odrednica u EIP, tom trei, strana 620; Jani, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU
Službeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 127.
Verona, A., ibidem.
Besarovi, V., op. cit., strana 89.
NAPOMENE
395
382
383
384
385
386
387
388
389
390
391
392
393
394
395
396
397
398
399
400
401
402
403
404
405
406
407
408
409
410
411
412
396
lan 2. stav 1. ZMU.
lan 2. stav 2. ZMU.
“Službeni list SRJ”, broj 24/98.
Jani, M., op. cit., str. 131. i 132.
Vidi Francois Dessemontet, op. cit., strana 225.
U inostranim pravnim sistemima se, u pojedinim situacijama, kao dovoljna smatra i
relativna novost - tj. novost u odreenim granicama, a ne u svetskim razmerama. Tako
je u Nemakoj u jednom delu sudske prakse zauzet stav da je potrebno da uzorak ili
model nije poznat u odreenoj zemlji i u krugu država sa kojima ta zemlja održava
bliske privredne odnose - vidi: Jani, M., op. cit., strana 129.
Vidi lan 3. ZMU.
Vidi Jani, M., op. cit., strana 130.
Vidi: Francois Dessemontet, ibidem.
Vidi lan 4. ZMU.
Vidi lan 20. ZMU.
Vidi l. 24 - 30. ZMU.
Šta se smatra ekonomskim iskorišavanjem taksativno je odreeno u lanu 31. stav 2.
ZMU.
Vidi l. 36 - 38. ZMU.
Vidi l. 39 - 43. ZMU.
Vidi l. 44 - 48. ZMU.
Vidi l. 49. i 50. ZMU.
Vidi lan 1. stav 2. ZGOP.
Vidi: Besarovi, V., op. cit., strana 107.
Vidi: Besarovi, V., ibidem.
Vidi l. 16 - 31. ZGOP.
Vidi lan 42 - 44. ZGOP.
Vidi l. 45 - 48. ZGOP.
Vidi l. 49 - 52. ZGOP.
Na osnovu tog kriterijuma odreena je stvarna nadležnost trgovinskog suda.
Objektivni sistem usvojen je u TZF, a subjektivni u NTZ - vidi: Kapor, K., Cari, S., op.
cit., str. 12. i 13; dr Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994,
strana 9.
Goldštajn, A., Privredno ugovorno pravo, Informator, Zagreb, 1980, strana 13.
Kukolea, S., op. cit., 1990, tom 2, strana 1176; Jankovec, I., op. cit., strana 235.
Vidi: Jankovec, I., op. cit., str. 240. i 241.
Vidi: lan 454. ZOO; lan 222. OIZ; paragraf 641. SGZ; paragraf 1053. AGZ; lan 184.
ŠvZO; lan 1470 IGZ; paragraf 433. NGZ; lan 454. GZRF; knjiga 7, lan 1. HGZ;
lan 1582. FGZ; lan 2 - 106. JTZ SAD; A. Harding Boulton, The making of business
contracts, Sweet - Maxwell, London, 1972, strana 15; S. B. Marsh and J. Soulsbi,
Business Law, Mc Graw - Hill Book Compani (UK) Limited, London, 1975, strana
144; Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana
54; Jankovec, I., op. cit., strana 341; Vasiljevi, M., op. cit., strana 395; Antonijevi,
Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 258; Kapor, V.,
Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana 102.
Vidi: A Harding Boulton, op. cit., strana 7.
PRIVREDNO PRAVO
413
414
415
416
417
418
419
420
421
422
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
Vidi, na primer: Gaj, Institucije, Nolit, Beograd, 1982, I, 27, 53, 113, 119, 160. itd; II,
49, 50, 61, 64. itd; III, 77 - 79, 81, 84, 129 itd; IV, 28, 35, 36, 40 itd; Stanojevi, O.,
Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 293; Horvat, M., Rimsko pravo, Školska
knjiga, Zagreb, 1974, strana 268.
Vidi, na primer: Peri, Ž., O ugovoru o prodaji i kupovini, Beograd, 1986, NIU Službeni
list SFRJ, Beograd, strana 25; Blagojevi, B., Graansko - pravni obligacioni ugovori,
Nauna knjiga, Beograd, 1952, strana 21.
Uzansa 6. st. 1. i 2. OUZ propisuje: “Bitni sastojci ugovora o kupovini i prodaji, po
prirodi posla, su predmet i cena. Predmet i cena moraju biti ugovorom odreeni”.
lan 5. stav 3. knjige 7. GKH propisuje da se odredbe ugovora o prodaji ne primenjuju
na obezbeenje snabdevanja potrošaa vodom ili gasom cevovodima.
Vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, NIU Službeni list SRJ, Beograd, 1997, strtana
412 - suprotno: Vasiljevi, M., op. cit., strana 400.
Suprotno: Velimirovi, M., ibidem. lan 2. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj
prodaji robe iz 1980 (oznaava se i kao Beka konvencija) propisuje da se Konvencija ne
primenjuje na prodaju hartija od vrednosti i novca, elektrine energije itd. Vidi: Markovi, L.,
op. cit., strana 416; Ralph H. Folsom, Michael NJ. Gordon, John A. Spanogle, Meunarodni
trgovaki poslovi, Pravni fakultet Sveuilišta u Rijeci, Rijeka, 1998, strana 41; lan 2. 105.
JTZ SAD.
Vidi: lan 458. stav 3. ZOO; lan 3. stav 1. Konvencije UN o meunarodnoj prodaji
robe.
Takav stav prihvatala je i starija pravna teorija: vidi, na primer: Markovi, L., op. cit.,
strana 415; Peri, Ž., op. cit., strana 33.
Markovi, L., op. cit., strana 419.
Uporedi: lan 2 - 305. stav 1. JTZ SAD; lan 4. knjige 7. GKH; lan 212. ŠvZO; lan
55. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe.
Suprotan stav usvojen je u lanu 2 - 305. stav 2. JTZ SAD: “U sluajevima kad je
predvieno da e cenu utvrditi jedna strana, prodavac ili kupac, cena se mora utvrditi u
dobroj veri”.
lan 1476. IGZ odreuje da su glavne obaveze prodavca: da preda stvar kupcu; da mu
obezbedi sticanje svojine na stvari ili pravu, ukoliko sticanje nije neposredna posledica
ugovora i obaveza da kupca štiti od evikcije.
Vidi lan 9. stav 1. Knjiga 7 HGZ.
Vidi uzansu 70. stav 2. Opštih uzansi za promet robom.
Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 449; Peri, Ž., op. cit., strana 70.
Pravilo je da se isporuke robe obavlja sa ciljem da se na njoj stekne pravo svojine. Tako
je lan 30. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj predaji robe propisao: “Prodavac je dužan da na nain predvien ugovorom i ovom Konvencijom, isporui robu,
preda dokumente koji se na robu odnose i prenese svojinu na robi”.
Ugovorne strane se mogu sporazumeti da e prodavac, iako je robu isporuio kupcu, na
njoj zadržati pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne isplati iznos cene (pactum
reservati domini) - vidi, na primer: Babi, I., Prodaja sa obronim otplatama cene,
Svjetlost Sarajevo, 1982, str. 49 - 58.
Vidi: Goldštajn, A., op. cit., strana 212; Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 110.
Vidi: Krulj, V., op. cit., str. 78. i 79.
Vidi: Gavella, N., Posjed, odrenica u knjizi Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998,
str. 139. i 140; Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1986,
strana 124, lan 34. stav 3. ZOSPO.
NAPOMENE
397
433
434
435
436
437
438
439
440
441
442
443
444
445
446
447
448
449
450
451
452
398
Vidi lan 34. stav 4. ZOSPO.
Vidi lan 34. stav 5. ZOSPO.
Takvo rešenje usvojili su, na primer: lan 472. ZOO; uzansa broj 76. OUZ; lan 185.
stav 2. ŠvZO; lan 2 - 401. stav 2. a) JTZ SAD; lan 32. stav 1. Konvencije UN o
meunarodnoj prodaji robe; lan 13. Knjiga 7. HGZ.
Vidi uzansu broj 74. OUZ.
Suprotno rešenje usvojeno je u uzansi 90. stav 1. OUZ. Vidi i: lan 77. stav 3. i lan 467.
stav 1. ZOO; uzansu broj 80. stav 1. OUZ. Uporedi: Jankovec, I., op. cit., strana 359;
Velimirovi, M., op. cit., strana 74; Vasiljevi, M., op. cit., strana 407; Krulj, V., op. cit.,
strana 84.
Vidi lan 125. ZOO.
Suprotno: Velimirovi, M., op. cit., strana 74.
O raunanju rokova vidi lan 77. st. 1 - 3. ZOO.
Ova pravila (odreena lanom 77. stav 4. ZOO) važe ako ako strane nisu ugovorile
primenu Opštih uzansi za promet robom (vidi lan 1107. stav 2., a u vezi sa lanom
21. ZOO). Ako su strane ugovorile primenu Opštih uzansi za promet robom, ili ako iz
okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, navedeni izrazi koji oznaavaju rok
izvršenja isporuke imaju druga znaenja - vidi uzansu broj 82. OUZ.
Suprotno: Jankovec, I., op. cit., strana 360.
Isto rešenje usvojeno je u lanu 33. taka a) Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj
prodaji robe.
Odgovornost za materijalne nedostatke se oznaava kao garancija za zika svojstva
robe, odgovornost za mane robe itd. - uporedi: Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 117;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 409; Goldštajn, A., op. cit., strana 263.
Uporedi: Markovi, L., op. cit., strana 464; Peri, Ž., O ugovoru o prodaji i kupovini, NIU Službeni list SFRJ, Beograd, 1986, strana 378; Specijalni deo obligacionog
(tražbenog) prava - o pojedinim ugovorima, po predavanjima, bez godine, strana 186;
Vidi: grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija, Beograd, 1980, tom I, strana 973.
Vidi: Radiši, J., Garancija za trajan kvalitet i odgovornost za štetu od stvari sa
nedostatkom, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1972, strana 39.
Iako se garancija za ispravno funkcionisanje robe oznaava kao ugovorna odgovornost,
obaveza davanja garancije za odreenu robu propisana je imperativnim zakonskim
odredbama. Tako je lan 40. Zakona o standardizaciji propisao bitne sastojke garantnog
lista, kojim je snabdevena roba.
Peri, Ž., op. cit.,. strana 204
Vidi: lan 771. ZOO; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Centar za privredni
konsalting, Novi Sad, 2000, str. 193;Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika,
Beograd, strana 163; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1996, strana 464; Jankovec, I., op. cit., strana 449; Radoji, S., Osnovi trgovakog prava,
Beograd, 1926, strana 173; Bartoš, M., Osnovi privatnog prava, bez godine, Beograd, str.
325.
Vidi: Vukovi, M., Zastupništvo, odrednica u EIP, tom trei, strana 976; grupa autora, Komentar Zakon o obligacionim odnosima, Savremena administracija, tom drugi,
1995, strana 1279.
Slino rešenje usvojio je lan 1731. IGZ: “Ugovor o komisionu je nalog koji ima za
predmet kupovinu ili prodaju dobara za raun komitenta, a u ime komisionara (1705,
1706). Shodno tome je i istaknuto mišljenje da je komision jedna vrsta skrivenog zastu-
PRIVREDNO PRAVO
453
454
455
456
457
458
459
460
461
462
463
464
465
466
467
468
469
470
471
472
473
474
475
476
477
478
panja - vidi: Bartoš, M., op. cit., strana 325.
Šogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u našem pravu, Pravo – teorija i praksa, br. 4/84, strana 17.
Antonijevi, Z., op. cit., strana 302.
Ibidem, strana 301; Velimirovi; M., op. cit., strana 167; Jankovec, I., op. cit., strana
457.
Pojam komisionara je na slian nain ureen u uporednom pravu. Tako je lan 94.
FTZ odredio da je komisionar onaj koji istupa u sopstveno ime ili pod imenom nekog
društva za raun komitenta - vidi potpunije:Yves Chaput, Code de commerce, Dalloz,
Paris, 1997-98, str. 50. Prema odredbama lana 425. ŠvZO komisionar u poslovima kupovine i prodaje je ono lice koje se obavezuje da uz proviziju izvrši u svoje sopstveno
ime, a za raun komitenta prodaju ili kupovinu pokretnih stvari ili hartija od vrednosti.
GZRF deniše komision u lanu 990. stav 1, a IGZ u lanu 1731.
Vidi: Kosovi, M., Srpsko - italijanski komercijalno - pravni renik, Prosveta, Beograd,
1994, str. 28.
Vidi: Babi, I., Komision delkredere, Pravni život broj 11/98, strana 623 - 634;
Velimirovi, M., op. cit., str. 167.
Vidi: Šogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u našm pravu, Pravo - teorija i
praksa, br. 4/84, str. 17.
Ovaj pravni odnos ŠvZO je regulisao u l. 436, 437. i 438; IGZ u lanu 1705, a NGZ u
lanu 383. FTZ ne reguliše samostalno istupanje komisionara.
Velimirovi, M., op. cit., strana 170.
lan 772, a u vezi sa lanom 751. stav 1. ZOO.
Vitez, M., Obaveza komisionara da postupa po uputstvima komitenta, Pravni život, br.
11/95, strana 385.
Vidi lan 773. ZOO.
Vitez, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 171; Vasiljevi, M., op. cit., strana
472; Jankovec, I., op. cit., strana 453; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa,
Beograd, 1969, strana 199.
Vitez, M., ibidem.
Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 200.
Vidi l. 481. i 482. ZOO.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 473.
Radoji, S., op. cit., strana 179.
Trajkovi, M., Komision, odrednica u EIP, tom prvi, strana 752.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 475.
Radoji, S., ibidem; Velimirovi, M., op. cit, strana 177.
Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija,
1995, Beograd, tom drugi, strana 1313.
Trajkovi, M., op. cit., strana 754.
Vidi lan 981, a u vezi sa lanom 786. ZOO.
Vidi l. 286 - 289. ZOO.
Vidi: lan 790. stav 1. ZOO; Vasiljevi, M., op. cit., strana 453; Cari, S., Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) u našem pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 1/98, strana
3; Jankovec, I., op. cit., strana 460; Velimirovi, M., op. cit., strana 145; Veselinovi, J.,
Pravna priroda ugovora o trgovinskom zastupanju, Pravo - teorija i praksa, br. 1/99, strana
27. Na slian nain je ugovor o agenturi odredio lan 418 a. stav 1. ŠvZO (“Agent je ono
NAPOMENE
399
479
480
481
482
483
484
485
486
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
499
400
lice koje preuzima obavezu da trajno posreduje pri zakljuenju posla za jednog ili više
vlastodavaca ili da u njihovo ime i za njihov raun zakljuuje poslove, iako nije u njihovoj
službi”) i lan 76. TZKJ.
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 4; Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, tom drugi, Savremena administracija,, Beograd, 1995, strana 1320 i Veselinovi, J.,
op. cit., strana 28; lan 790. stav 1. ZOO.
Jankovec, I., op. cit., strana 461.
Vidi: urovi, R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd,
1986, str. 271 - 273; Velimirovi, M., op. cit., strana 150.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 455; urovi, R., op. cit., strana 272, Velimirovi,
M., op. cit., strana 151, Cari, S., op. cit., str. 6. i 7; Antonijevi, A., op. cit., str. 294. i
295.
O vrstama naloga vidi na primer: Vasiljevi, M., op. cit., strana 458; Velimirovi, M.,
op. cit., strana 154.
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., str. 154. i 155.
Velimirovi, M., ibidem.
Zastupnik, tako, može (u ime i za raun nalogodavca) zahtevati konstituisanje nekog
stvarnog sredstv obezbeenja (hipoteke, zaloge) ili upotrebiti pravo zadržavanja na
pokretnim stvarima saugovaraa koje se nalaze kod njega.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 460.
Vidi lan 799. stav 2. ZOO. Isto rešenje usvaja lan 418. d stav 1. ŠvZO.
Cari, S., op. cit., strana 16; Jankovec, I., op. cit., strana 465.
lan 418. g stav 3. ŠvZO je propisao da, u odsustvu drugaijeg sporazuma, pravo na
proviziju nastaje im je posao punovažno zakljuen sa klijentom. Paragraf 79. stav 1.
TZKJ je, takoe, odredio da trgovakom zastupniku pripada provizija za svaki posao
sklopljen njegovom delatnošu.
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 160; Cari, S., op. cit., strana 18.
Jankovec, I., op. cit. str., 466; Vasiljevi, M., op. cit., strana 463.
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 462; Jankovec, I., op. cit., strana 465.
Blagojevi, V., Ugovor i posao konsignacije, Institut za uporedno pravo, Beograd,
1976, str. od 33. do 43
Cari, S., Ugovor o uskladištenju, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i prava
udruženog rada, tom trei, NIU Službeni list SFRJ, 1978, Beograd, strana 579)
Uporedi: Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana
463; Vasiljevi, M., op. cit., strana 493; Radojii, S., op. cit., strana 353; Klajn - Tati,
V., Garancija projektanta i graditelja za solidnost graevine i njihova imovinska odgovornost, Institut društvenih nauka, Beograd, 1991, strana 56; Stojii, R., Odgovornost izvoaa graevinskih radova za štetu koja je nastala neizvršenjem ugovora o
graenju, NIO Službeni list SR BiH, Sarajevo, 1991, strana 56.
Pojedini pravni pisci u bitne elemente ugovora o graenju uvrštavaju pismenu formu
tog ugovora - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 494. Pod elementima ugovora smatraju
delovi od kojih je on sainjen bez obzira na formu (oblik u kome je ugovor izražen).
Naruilac može raskinuti ugovor ako bi se ugovorena cena radova morala znatno
poveati - vidi lan 638. ZOO.
Uzansabroj9.ta.3.i4.Posebnihuzansiograenjujeodredila:“3)podradovimanagraevinskim
objektima razumijeva se izvoenje graevinskih, montažnih, instalaterskih i završnih radova
te ugraivanje ureaja, postrojenja i opreme na novim i postojeim objektima ili njihovim
delovima; 4) graevinski objekti jesu: zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanali-
PRIVREDNO PRAVO
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511
512
513
514
515
516
517
518
519
520
521
522
523
524
525
526
zacije, putevi, železnike pruge, bunari i ostale graevine koje su zaokružena funkcionalna
celina”.
Zbog toga se istie da se razgranienje izmeu ovih ugovora više svodi na kvantitativni
teren - vidi Vasiljevi, M., op. cit., strana 495.
Analogna primena lana 601. ZOO.
Vidi: Vilus, J., Ugovor o graenju, odrednica u EIP, tom trei, strana 538; Klajn - Tati,
V., op. cit., strana 59; Velimirovi, M., op. cit., strana 467.
Vidi lan 89. ZPI.
Vidi lan 67. ZOO.
Vidi l.113 - 120. ZPI.
Uzansa 13. st. 1. i 2. Posebnih uzansi o graenju (“Službeni list SFRJ”, broj 18/77.
Vidi uzansu broj 19. Posebnih uzansi o graenju.
Vidi: Klajn - Tati, V., ibidem, strana 90. Prema uzansi 50. Posebnih uzansi o graenju
ustupanje radova treem licu nema uticaja na pravne odnose i meusobna prava i
obaveze naruioca i izvoaa.
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 472; Vasiljevi, M., op. cit., strana 499; Jankovec,
I., op. cit., strana 417.
Potpunije o visini ugovorne kazne vidi uzanse br. od 52. do 57. Posebnih uzansi o
graenju.
Vidi: grupa autora, op. cit., strana 109.
Uzansa broj 8. Posebnih uzansi o graenju.
Vidi l. od 121 - 124. ZPI.
Latinska re “solidus” znai ceo, vrst, jedar, tvrd - vidi: orevi, J., Latinsko - srpski
renik, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint knjige iz 1886),
strana 1398.
O pojmu objekta vidi lan 2. taka 11. ZPI i uzansu broj 9. taka 4. Posebnih uzansi o
graenju.
Klajn - Tati, V., op. cit., strana 96.
Vidi: grupa autora, op. cit., strana 122.
Vidi: uzanse br. 90. i 91. Posebnih uzansi o graenju; Vrhovšek, M. i Kozar, V., Prava
naruioca u sluaju nedostatka graevine, Pravo - teorija i praksa, broj 3/1998, str. 25
- 29.
Vasiljevi, M., op. cit., strana 511.
Cari, S., komentar lana 877. u Komentaru Zakona o obligacionim odnosima, Savremena admnistracija, Beograd, 1995, tom drugi, strana 1374.
Velimirovi, M., op. cit., strana 221.
Osiguranje robe (pošiljke) razlikuje se od osiguranja špedicije (tj. osiguranju od odgovornosti špeditera prema nalogodavcu na osnovu ugovora o špediciji) i osiguranja
prevoznog sredstva kao i obaveznog osiguranja od odgovornosti za štetu priinjenu
treim licima - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 557; Cari, S., op. cit., strana 1386.
Vidi: Vasiljevi, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 233; Jankovec, I., op. cit., strana
478.
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1388; Velimirovi, M., ibidem.
Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1392.
Špediter kod zbirne špedicije sakuplja vei broj pošiljki razliitih nalogodavaca prema
prevoznim pravcima, tako da vei broj pošiljki predaje prevoziocu sa ciljem prevoza u
odreenom pravcu - vidi: Cari, S., op. cit., strana 1395.
NAPOMENE
401
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
546
547
548
549
550
402
Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 558.
Vidi: lan 31. stav 1. ZUPŽ; lan 648. stav 1.; Velimirovi, M., op. cit. strana 286;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 597; Jankovec, I., op. cit., strana 441. O meunarodnom
železnikom prevozu vidi: Etinski, R., Osnovni izvori meunarodnog saobraajnog
prava, Pravni fakultet Novi sad, Novi Sad, 1991, strana 31, 32. i str. 129 - 135.
Vidi: Etinski, R., op. cit., str. 129 - 135.
Vidi lan 31. stav 2. ZUPŽ.
Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana
294.
Jankovec, I., ibidem; Vlimirovi, M., op. cit., strana 296.
Vidi lan 63. ZUPŽ.
U sluajevima odreenim lanom 66. ZUPŽ prevozilac je ovlašen da stvar proda
(umesto da je preda).
Vidi: Cari, S., Prava železnikog prevozioca iz ugovora o železnikom prevozu robe,
Pravo - teorija i praksa broj 12/1999, strana 15.
Prema odredbama lana 648. stav 2. ZOO kao prevozilac, u smislu tog zakona, smatra
se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako
drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši prevoz uz naknadu.
Vidi lan 4. ZUPDS.
Konvenciju je ratikovala Jugoslavija (“Službeni lisr FNRJ” - dodatak, broj 13/57).
Konvenciju je ratifkovala Jugoslavija (“Službeni list FNRJ” - Meunarodni ugovori,
broj 11/58).
O pojmu ošteenja ili gubitka stvari vidi potpunije izlaganje u Ugovoro u prevozu stvari
železnicom, Ugovorna odgovornost prevozioca.
U pravnoj literaturi se istie i mišljenje da je prevozilac odgovara za štetu po principu
subjektivne odgovornosti - vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 333.
Prevozilac se ne može osloboditi odgovornosti za štetu ako ako pri prevozu otvorenim
ili nepokrivenim vozilom doe do gubitka cele pošiljke ili do neuobiajeno velikog
gubitka stvari - vidi lan 92. ZUPD.
Objavljena kao prilog knjizi Pejovia, P., Prevozne isprave u pomorskoj plovidbi,
Cetinje, 1992.
Vidi npr.: Pejovi, ., op. cit, str. 225, Velimirovi, M., Ugovor o kombinovanom i multimodalnom prevozu, Pravni život, br. 9-10/94, Zbornik radova Pravda i postojee pravo, str.
1262.
Vidi: Velimirovi, V., Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Sineks, Beograd, 1996,
strana 61; Cari, S., Hartije od vrednosti u jugoslovenskom pozitivnom pravu, Pravo
i privreda, br. 1-2/96, strana 21; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 747; Jankovec, I., Privredno pravo, Službeni pregled,
Beograd, 1996, strana 563; Frimerman, A., op. cit., strana 189.
lan 234. ZOO je propisao: “Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen
izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu”.
Jankovec, I., ibidem.; Vasiljevi, M., op. cit., strana 748.
”Službeni list SRJ”, broj 65/2002.
”Službeni list FNRJ”, br. 105/46; “Službeni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i
“Službeni list SRJ”, br. 46/96.
”Službeni list FNRJ”, broj 104/46; “Službeni list FNRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i
PRIVREDNO PRAVO
551
552
553
554
555
556
557
558
559
560
561
562
563
564
565
566
567
568
569
570
571
572
573
“Službeni list SRJ”, broj 46/96.
“Službeni list SRJ”, br. 12/98 i 15/98
“Službeni list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/2000
“Službeni list SRJ”, broj 26/95.
Jankovec, I., op. cit., strana 564.
lan 239. stav 1. ZOO je propisao: “Potraživanje iz hartije od vrednosti vezano je za
samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu”.
Ttrenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti znaajan je za praksu, zbog toga što
se izmeu poverioca i dužnika i pre izdavanja hartije od vrednosti zasniva neki pravni
odnos - vidi: dr Ivica Jankovec, op. cit., strana 569.
Vidi: Radoji, S., Osnovi trgovakog prava, Beograd, 1922, strana 228.
Ibidem, str. 570, 571.
Velimirovi, M., op. cit., strana 65.
ZOO je hartije od vrednosti uvrstio u Odeljak 5. pod naslovom: “Javno obeanje nagrade”.
Velimirovi, M., op. cit., strana 66.
Komentar Zakona o obligacionim odnosima (redaktori: Blagojevi, B., i Krulj, V.),
knjiga I, Savremena administracija, Beograd, 1980, strana 237.
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 69; Cari, S., op. cit., strana 28.
Pored ovih mogu biti izdate alternativne i mešovite hartije od vrednosti - vidi: Vasiljevi,
M., op. cit., strana 755.
Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 71.
Velimirovi, M., op. cit., str. 70. i 71; Vasiljevi, M, op. cit., strana 754; Cari, S.,
op.cit., strana 28.
Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana
436; Jankovec, I., op. cit., strana 573; Cari, S., op. cit., strana 29. U pravnoj nauci su
istaknute i drukije podele hartija od vrednosti - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 753
- 755; Jankovec, I., op. cit., str. 571 - 574; Velimirovi, M., op. cit., str. 69 -72.
Latinski: recta (od rectus), prekim putem, upravo. Vidi: orevi, J., Latinsko - srpski renik,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint iz 1886. godine), strana
1256.
Italijanska re “in dorso”, “indosso” znai na poleini - vidi: Kukolea, S., op. cit., tom
1, strana 476.
Vidi: Grupa autora, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatsko- slovenaka, II knjiga, Bibliografski zavod d.d., Zagreb, 1928, strana 732; Bartoš, M., Antonijevi, Z.,
Jovanovi, V., Menino i ekovno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1953, strana 3;
Velimirovi, M., op. cit., strana 87; Jankovec, I., op. cit., strana 587.
Vidi: Nestorovi, ., Menino pravo u teoriji i sudskoj praksi, Štamparija “Dositej
Obradovi”, Beograd, 1909, strana 1. Podatke o izvoru za Ciceronovo pismo vidi u fusnoti 1, na istoj strani. Uporedi: Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 3. Vidi, na primer, lan 112. Hamurabijevog zakonika - Viši, M., Zakonici drevne
Mesopotamije, Svjetlost, Sarajevo, strana 112.
Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 236; Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op.
cit., strana 4. Suprotno tome, istie se da je menini saobraaj poeo u vreme krstaških
ratova (1096 - 1248) - Nestorovi, ., op. cit., strana 3.
Jireek, K., Istorija Srba, trea sveska, prvi deo, Beograd, Izdavaka knjižarnica Gece
Kona, Beograd, 1923, strana 243.
NAPOMENE
403
574
575
576
577
578
579
580
581
582
583
584
585
586
587
588
589
590
591
592
593
594
595
596
597
598
599
404
Grupa autora, Ilustrovana Enciklopedija, Istorija, knjiga 1 (originalno izdanje: The Joi
of Knowledge History and Culture I, Mitchell Beazlei Encyclopaedias Limited 1977)
Vuk Karadži, Beogrtad, strana 244.
S ciljem da se izbegne crkvena zabrana o zelenašenju menica je morala da sadrži uputstvo primaocu u nekoj drugoj zemlji da uplatu oznaenom licu obavi u drugoj valuti - ibidem, strana
245.
Veljkovi, S., Objašnjenje trgovakog zakonika za Knjažestvo Srbiju, sveska druga,
Državna štamparija, Beograd, 1866, strana 282; Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi,
V., op. cit., str. 4. i 5; Radoji, S., op. cit., str. 236 i 237.
Grupa autora, ibidem.
U literaturi se pominje uvena Amsterdanska menjanica (osnovana 1609. godine) pod
opštinskom upravom, koja je primala uloge u gotovom novcu od preko 300 orina, transferisla novac sa rauna na raun klijenata, trgovala zlatnim i srebrnim polugama i rukovala menicama od preko 600 orina - vidi: grupa autora, Ilustrovana enciklopedija, ibidem,
strana 245.
Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 241.
Uporedi: Antonijevi, Z., Hartije od vrednosti, odrednica u EIP, tom I, Službeni list SFRJ,
Beograd, 1978, strana 587; Vasiljevi, M., op. cit., strana 769; Velimirovi, M., op. cit.,
strana 92.
“Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i
“Službeni list SRJ”, broj 46/96.
Radoji, S., op. cit., strana 232; Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana
9.
Vidi: Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 9.
Vidi, na primer: R. R. Pennington, A. H. Hudson, Commercial Baking Law, Macdonald
and Evans, LTD, London, 1978, str. 71. i 72; Lowe, R., Commercial Law, Sweet and
Maxwell, London, 1973, str. 310 - 312.
Lowe, R., op. cit., str. 313 - 316; Jankovec, I., op. cit., strana 593.
Vidi lan 1. ZOM.
Vidi Odluku o jedinstvenom meninom blanketu (“Službeni list SRJ”, broj 29/94).
Vidi lan 92. stav 2. Zakona o menici i lan 203. Zakona o vanparninom postupku
(“Službeni glasnik SRS”, br. 25/82 i 48/88).
Vidi: orevi, J., op. cit., strana 1529.
Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 73.
Vidi: Jankovec, I., Menino pokrie, Pravo i privreda, br. 7-8/95, str. 19 - 23.
Izraz “blanko” nastao je od italijanse rei “bianco” - belo. Slino tome francuska re
“blanc” takoe znai beo, ist, otvoren.
Jankovec, I., Privredno pravo, JP Službeni list SRJ, Beograd, 1999, strana 694.
Izraz “indosament” nastao je od italijanske rei in dorso, indosso, na poleini.
Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 84.
Izraz aval je nastao od francuske rei “aval” koja oznaava menino jemstvo,
podržku.
Za to vreme e trasat postii dogovor sa trasantom oko pokria - vidi: Velimirovi, M.,
op. cit., strana 121.
Vidi: Maslakovi, D., Menica u spoljnoj trgovini i unutrašnjem prometu, Srboštampa,
Beograd, 1985, strana 94.
U pravnoj nauci se kao protest oznaava i isprava o protestu - vidi: Bartoš, M.,
PRIVREDNO PRAVO
600
601
602
603
604
605
606
607
608
Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 118.
Saveznim propisom može se predvideti da se protest podiže i kod preduzea PTT
saobraaja.
Uporedi: Bartoš, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, Z., op. cit., strana 187; Krulj, V.,
Instrumenti plaanja u savremenom prometu (virman, ek, kompenzacija), Institut za
uporedno pravo, Beograd, 1975, strana 49; Jankovi, D., Komentar meninog zakona i
Zakona o eku, Izdavaka knjižarnica Gece Kona,, Beograd, 1930, strana 141; urovi,
R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986, strana
397; Robert Lowe, op. cit., strana 363; R. R. Pennington, A. H. Hudson, op. cit., str. 81;
lan 104. stav 2. taka b) Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD iz 1962.
Vidi, na primer: Benson, M., Englesko - srpskohrvatski renik, Prosveta, Beograd,
1980, strana 111.
U pravnoj literaturi se istie da su prvi propisi o eku doneti u Holandiji 1776. godine
- vidi Jankovec, I., op. cit., strana 722. i literaturu. Uporedi: Krulj, V., op. cit., strana 50;
Vasiljevi, M., op. cit., strana 823.
“Službeni list FNRJ”, broj 104/46, “Službeni list SFRJ”, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i
“Službeni list SRJ”, broj 46/96).
Anglosaksonske zemlje ne zahtevaju unošenje rei ek u ekovnu ispravu - vidi: Krulj,
V., op. cit., strana 55; Velimirovi, M., op. cit., strana 162.
Izraz “legitimacioni”potie od lat. rei legitimus - valjan, zakonit, pristojan.
Shodna primena lana 242. st. 1. ZOO.
Shodna primena lana 253. st. 3. ZOO.
NAPOMENE
405
Download

privredno pravo - Singipedia