INVESTICIJE
Kruševački DIS zablistao,
radovi obavljeni u rekordnom roku
AKCIJA
DIS podelio školski pribor
prvacima u Krupnju
DIS KARAVAN
Pijace Njujorka
TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA
GODINA 7
2014
10/11
Kupovaćeš lepše
u renoviranim
marketima DIS-a
BR. 36
List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.
ovlašćeni servis i prodavac
uvek u vašoj blizini!
Transportno hlađenje Stacionarno hlađenje Utovarne rampe
prodaja, servis i projektovanje
podrška i asistencija 24/7
originalni rezervni delovi
mobilni servis za brze intervencije
konsalting i tehnička podrška
Artfrigo d.o.o.
A: Smederevski put bb, Boleč T: 011 / 80 62 972
F: 011 / 80 62 973 W: www.artfrigo.co.rs
hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!
U OVOM BROJU
6.
10.
24.
42.
DIS Glasnik je besplatan i izlazi
dvomesečno. Elektronsko izdanje lista
nalazi se na sajtovima:
www.dis.rs, www.dismarket.rs
4.Uvodnik
Godina puna iskušenja
Ivan Šuleić
6. Kupovaćeš lepše u renoviranim
marketima DIS-a
8. Kruševački DIS zablistao,
radovi obavljeni u rekordnom roku
10.Akcija
DIS podelio školski pribor
prvacima u Krupnju
12.Investicije
Kontakt centar, pomoć
kupcima i zaposlenima
14. VESTI IZ DIS-A I SRBIJE
16.Akcija
Platićeš manje, kuvaćeš lepše
18.Tržište
Mlečni proizvodi idu u Rusiju,
ali neće poskupljivati
22.Tržište
Domaći proizvodi u DIS-u imaju
najbolji tretman
24.Ekonomija
Srpski agrar na mukama
zbog kiša i poplava
26. Iz stručnog ugla
Neizbežno smanjenje plata i penzija
Prof. Milojko Arsić
28. Trgovine na udaru
Administracija i dažbine „koštaju”
19.000 radnih mesta
30.Menadžment
Pet stvari koje uspešni ljudi
nikako ne rade!
31.Menadžment
Uspeh nije rezervisan
za određeni tip ličnosti
32. Poslovno okruženje
Držite neprijatelja blizu sebe
33.Analiza
Potrošač nema pravo
da se odrekne svojih prava
34.Menadžment
Plasiranje proizvoda na filmu i televiziji
mnogo bolje od obične reklame
36. Svet finansija
Amero preuzima ulogu dolara?
38. Vesti iz sveta
40.Menadžment
Opasnosti koje sprečavaju
maksimalan radni učinak
42. DIS karavan
Pijace Njujorka
46.Zabava
Njeno veličanstvo čokolada
50.Recepti
52.Enigmatika
IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo
REDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović,
Vladimir Josifović, Agencija ICEBRAND
DIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRAND
KONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]
ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.
18.
34.
46.
Uvodnik
Godina puna iskušenja
Želimo da se naš potrošač u DIS-ovim marketima oseća kao u najatraktivnijim
objektima modernih tržnih centara i u tu svrhu za radove se izdvajaju značajna
finansijska sredstva
Bliži se kraj godine koja je bila puna iskušenja, ali za
koju mi u DIS-u već sada možemo reći da je obeležena
nastavkom našeg razvoja kao najveće domaće
trgovinske kompanije.
Osnovni zadatak našeg poslovanja je zadovoljan kupac
i, u skladu s tim, ove godine smo započeli veliku akciju
potpune rekonstrukcije objekata DIS-a. Od poda do
plafona smo preuredili markete u Smederevu i Kruševcu,
na redu je Pančevo, a akcija će se zatim nastaviti dalje.
Želimo da se naš potrošač u DIS-ovim marketima oseća
kao u najatraktivnijim objektima modernih tržnih
centara i u tu svrhu za radove se izdvajaju značajna
finansijska sredstva. U svakom marketu to je oko milion
evra, ali osećaj koji zauzvrat dobijamo kada vidimo
oduševljena lica naših potrošača, prilikom ponovnog
ulaska u obnovljene objekte, je neprocenjiv.
U vremenu koje je pred nama DIS,
kao kompanija koja je po svim
relevantnim pokazateljima, a to
je prvenstveno godišnji prihod,
ubedljivo prva među domaćim
trgovinskim kućama,
nastaviće da osluškuje potrebe
kupaca i u skladu sa tim
pravovremeno da reaguje
Istovremeno nastavljamo politiku niskih cena i
najpovoljnije ponude za naše kupce, po čemu smo
prepoznatljivi na domaćem tržištu već dugi niz godina.
To će posebno doći do izražaja u sledećem periodu,
kada se očekuje dodatni udar na standard građana zbog
reformskih mera države koje obuhvataju i smanjenje
penzija i plata u javnom sektoru. Mi smo na to potpuno
spremni i računamo i na još veći broj kupaca koji će sve
više morati da vode računa o svakom utrošenom dinaru.
Spremamo naravno i dodatne akcije za naše
potrošače. Jedna od njih je i ona koju smo organizovali
sa našim pouzdanim partnerom, kompanijom
Metalac iz Gornjeg Milanovca, čije najsavremenije
kuhinjske sudove iz linije „Kulinaria“ naši potrošači
do kraja godine mogu dobiti po cenama sniženim za
50%. I ne samo to, u saradnji sa našim partnerima i
dobavljačima pokušaćemo sve kako bi cene u DIS-u
ostale na najpovoljnijem mogućem nivou.
U vremenu koje je pred nama DIS, kao kompanija koja je
po svim relevantnim pokazateljima, a to je prvenstveno
godišnji prihod, ubedljivo prva među domaćim
trgovinskim kućama, nastaviće da osluškuje potrebe
kupaca i u skladu sa tim pravovremeno da reaguje.
Mi smo srpska kompanija i apsolutno smo spremni da
delimo sudbinu naših građana i naših potrošača.
S poštovanjem,
Ivan Šuleić
Direktor marketinga
Tema broja
Kupovaćeš lepše
u renoviranim
marketima DIS-a
Piše:
Miloš Garić
Promene u objektima koje smo započeli u najvećoj meri se odnose na potpuni zaokret
u vizuelnom utisku koji na potrošača treba da ostavi unutrašnji izgled marketa u
odnosu na period pre rekonstrukcije. Želimo da pružimo daleko veće zadovoljstvo i
komfor pri kupovini svakom kupcu.
Kompanija DIS nastavlja sa velikom akcijom detaljne
rekonstrukcije svojih objekata širom Srbije. Posle
marketa u Smederevu, polovinom septembra završeno je
i veliko renoviranje kruševačkog DIS-a, a krajem oktobra
i objekta u Pančevu.
- Osnovna ideja je da konstantno unapređujemo
poslovanje i procese rada, pre svega oslanjajući
se na sugestije naših potrošača kao i na ideje
menadžmenta, kaže za DIS Glasnik komercijalni
direktor Nenad Jelić. Prema njegovim rečima izmene
u objektima u najvećoj meri odnose se na promenu
utiska koji na potrošača treba da ostavi izgled
marketa u odnosu na period pre rekonstrukcije.
Milion evra po objektu
Koliko košta renoviranje po objektu?
- Predračunska vrednost radova renoviranja po
objektu je oko milion evra, ali tačnu cifru znamo
tek nakon završetka radova. Radovi su veoma
obimni, ali se trudimo da traju 24 dana po objektu
– tvrdi Jelić.
Nenad Jelić, komercijalni direktor
Do najvećeg pomaka je došlo upravo u promeni izgleda
objekta, gde bi potrošači ubuduće trebalo da se osećaju
kao u najskupljim radnjama u okviru tržnih centara.
Želimo da pružimo daleko veće zadovoljstvo i komfor pri
kupovini svakom potrošaču. Zato uvodimo potpuno novu
opremu, od polica, preko rashladnih vitrina, rasvete…
Takođe, poznato je da je DIS već učinio mnogo na planu
poboljšanja energetske efikasnosti. Rashladnu opremu
otvorenog tipa u marketima zamenili smo rashladnom
opremom zatvorenog tipa, koja pravi direktnu uštedu
energije od 30 odsto.
Sada, renoviranjem objekata koje je u toku idemo korak
dalje ka još većoj energetskoj efikasnosti. Pravimo
izmene u sistemu rasvete objekata, ali i mnogo drugih
energetskih izmena koje za samog potrošača nisu vidljive
– objašnjava Jelić.
- Uz najpovoljnije cene koje potrošači u DIS-u uvek
Konstantno unapređenje proseca prodaje će se i u narednom
periodu nastaviti, jer samo tako se potrošaču može omogućiti
da za isti novac koji je imao i pre sedam godina kupi više.
mestu prodaje – ističe Jelić.
mogu da očekuju, trudimo se da naši kupci uvek
dobiju i informaciju šta je od proizvoda na popustima
i u specijalnoj ponudi. Naravno na to treba dodati i
tradicionalno oružje proizvođača, a to su promocije na
- Ono što treba istaći je i da renoviranju svakog objekta
prilazimo na veoma temeljan način, s obzirom na to da je
svaka regija, odnosno svaki grad, priča za sebe. Želimo da
sve odluke donosimo bazirano na konkretnim podacima
i samim tim očekujemo da zadovoljstvo potrošača
uvek bude na maksimalnom nivou. Sve promene koje
sprovodimo ne sprovodimo stihijski niti odjednom, već
pokušavamo da one budu planirane i sukcesivne, kako bi
se navike potrošača ispoštovale – kaže Nenad Jelić.
U DIS-u su svesni činjenice da je kupovna moć građana još uvek
veoma slaba i da se u kupovinu dolazi sa spiskom i digitronom.
Zato se veoma mnogo pažnje posvećuje unapređenju procesa
prodaje i podizanju nivoa usluge u marketima.
Za 24 dana sve
novo, od poda do
plafona!
U rekonstrukciju svakog pojedinačnog
objekta se ulazi tek posle iznošenja sve
robe iz marketa. Tek kad se to obavi kreće
rušenje svih pozicija koje se ne uklapaju
u nov raspored prostorija, kaže za Glasnik
Radoljub Đurić.
On je u DIS-u zadužen za to da renoviranje
objekata bude izvedeno na najbolji
mogući način i u zadatim rokovima koji
su dosta strogi. Za DIS Glasnik Đurić
objašnjava sve faze u renoviranju jednog
marketa i govori šta je najvažnije u tom
obimnom poslu.
Koliko su tehnički složeni radovi
koji se izvode prilikom renoviranja
marketa?
- Pre svakog rušenja treba preduzeti
sve mere za bezbedan rad. Moram da
istaknem da je mnogo teže sve predvideti
u slučaju rekonstrukcije nego kada se radi
potpuno novi DIS market.
Kako izgleda renoviranje po fazama,
od zatvaranja objekta do ponovnog
puštanja u rad?
visoke klase čija je proizvodnja u Srbiji po
stranim licencama. Nadzor nad radovima
i isporukama je svakodnevan i kvalitetan.
- Kompletno renoviranje se izvodi za 24
kalendarska dana. Prvo idu rušenja i
građevinski radovi, slede elektro radovi,
završni građevinski radovi, klimatizacija,
osvetljenje,
opremanje
trgovačkom
opremom, hladnjače i rashladne vitrine.
Koliko radnika učestvuje u radovima i
kako izgleda obezbeđivanje objekata
tokom radova?
Da li sve radove, u svim objektima,
izvodi ista firma?
- Građevinske i elektro radove u svim
objektima radi Tehnogradnja iz Kruševca.
Instalacije rashladne hladnjače i vitrine,
kao i opremanje prodajnog prostora radi
firma Smeh iz Stare Pazove.
Koji rokovi za izvođenje radova su
ostavljeni po pojedinačnom objektu?
- Za sve objekte dozvoljen je prekid rada
sa potrošačima od 24 dana. To je rok koji
ne sme da se probije.
Koliko se pažnje posvećuje izboru
materijala i opreme koja se koristi?
- Svi materijali planirani za ugradnju
u toku rekonstrukcije zadovoljavaju
svetske i naše standarde. Oprema je
- Oko sto radnika radi na renoviranju. U
vrlo tesnoj dinamici izvođenja radova, rade
kvalitetno i koriste sve bezbednosne mere
predviđene Planom preventivnih mera.
Obezbeđenje objekata je organizovano
i od strane DIS-a i od strane izvođača
radova, gde je koordinacija savršena.
S kojim službama ste na vezi tokom
izvođenja radova i kakvu ulogu tu
ima lokalna zajednica?
- Interno, u kompaniji, sarađujem sa
menadžmentom na svim nivoima i
sektorima. Javna preduzeća, distributeri
struje, gasa, vode i kanalizacije, direkcije
kao i gradske uprave i inspekcije daju
potrebnu podršku na realizaciji projekata
rekonstrukcija u DIS-u.
7
Tema broja
Kruševački DIS zablistao,
radovi obavljeni u rekordnom roku
Piše:
Velibor Toković
Prema prvim reakcijama potrošača uspeli smo u tome da ukupan doživljaj prijatnosti pri kupovini
podignemo na sasvim novi nivo. Ambijent je sa novim rafovima dobio osećaj dodatnog prostora,
takoreći „prodisao je“, visina polica je prilagođena potrebama svih potrošača, a posebna pažnja
posvećena je delu pijace i pekare, kaže direktor ogranka Nenad Zdravković
Osamnaesti septembar ove godine označio je početak
nove faze u radu DIS marketa Kruševac. Objekat otvoren
krajem novembra 2007. je posle skoro sedam godina
uspešnog poslovanja u potpunosti preuređen.
na sasvim novi nivo. Ambijent je sa novim rafovima
dobio osećaj dodatnog prostora, takoreći „prodisao je“,
visina polica je prilagođena potrebama svih potrošača, a
posebna pažnja posvećena je delu pijace i pekare.
Kruševac smo posetili na sam dan otvaranja, a direktor
ogranka Nenad Zdravković ispričao nam je najzanimljivije
detalje u vezi sa promenama u marketu koji vodi.
Zadovoljstvo zbog toga što je ovako veliki posao obavljen
u predviđenom roku, čak i nešto ranije od predviđenog,
videlo se na licu svih zaposlenih u kruševačkom marketu.
- Koji su sve segmenti enterijera bili obuhvaćeni
radovima?
- Šta je ključna promena koju ovo renoviranje
donosi?
Prema prvim reakcijama potrošača uspeli smo u tome
da ukupan doživljaj prijatnosti pri kupovini podignemo
Praktično u pitanju je promena celokupnog enterijera, od
poda do plafona. U prodajnom delu su postavljene nove
keramičke pločice visokog kvaliteta, dok je magacinski
prostor opremljen posebno dizajniranim industrijskim
podom od epoksi smole. Uz nove rafove postavljeni su
i novi frižideri i rashladne vitrine sa staklenim vratima
čija primena donosi mnogostruke energetske uštede.
Osvetljenje je takođe promenjeno i postavljeno je tako da
u mnogome doprinosi ukupnom osećaju prijatnosti, deo
polica je opremljen led rasvetom.
- Kako su tekle pripreme za renoviranje?
Od trenutka kada nam je saopštena odluka o datumu
početka radova veoma pažljivo smo pristupili redukovanju
količine robe na lageru. Ovo je posao koji zahteva dosta
iskustva, jer neophodno je zadržati sve artikle u ponudi, a
istovremeno voditi računa o tome da ih poslednjeg dana
rada pre renoviranja bude što manje na stanju. Da bih
vam predočio kompleksnost ovog dela procesa pripreme
navešću podatak da se radi o oko 7.000 različitih artikala.
Mislim da smo uspešno rešili ovaj zadatak, jer sva roba u
objektu je popisana, zapakovana i izneta u vremenu od
22h u nedelju uveče do 08h u ponedeljak ujutru.
- Kako je rešen problem skladištenja te robe?
Prema unapred utvrđenom planu, roba je usmerena u
tri pravca. Jedan deo je išao ka dobavljačima, jedan u
naš distributivni centar i jedan deo je preusmeren u
ostale markete u našem lancu. Ovde bih istakao odličnu
saradnju sa svim kolegama iz kompanije. Kao i uvek do
sada, kada su ovakvi zahvati u pitanju svi sektori daju
svoj puni doprinos.
- Koji su bili sledeći koraci?
Po iznošenju robe pristupili smo demontaži starih polica
i iznošenju drugog inventara. U ovoj fazi je već počelo
preklapanje radova sa ostalim angažovanim ekipama.
Građevinci su se dali na posao punom parom, tako da
nestvarno zvuči podatak da je već u podne tog ponedeljka
ovde u centru marketa stajala velika građevinska „skip“
mašina, kao i da je sve što je trebalo da bude srušeno po
projektu već predstavljalo gomilu šuta.
- Koliko je ukupno bilo različitih izvođačkih ekipa?
Građevinci, keramičari, električari, gipsari, moleri... Teško ih
je sve nabrojati, ali mislim da je ukupan broj činilo petnaestak
različitih timova. Svi su se spremno uhvatili u koštac sa
rokom skraćenim za sedam dana u odnosu na renoviranje
objekta u Smederevu. Iskustvo stečeno tokom tog posla je
bilo od neprocenjive koristi u ovom projektu.
- Da li je došlo do promene u kvadraturi prodajnog
prostora?
Ne, taj parametar je ostao nepromenjen, mada mnogi
misle da nije tako. Čak su i neki od naših kolega bili
ubeđeni da smo proširili objekat. To je posledica ukupnog
efekta ovih radova. Promena koja se dogodila u odnosu
na staro stanje je smanjenje broja kasa sa 16 na 12.
Ovaj korak preduzet je zbog nove efikasnije organizacije
prostora i neće uticati na funkcionalnost kasa.
- Šta je promenjeno u delu pijace i pekare?
U odnosu na raniji pristup, ovi segmenti su sada
daleko istaknutiji u samom prostoru. Arhitektonskodizajnerskim potezima postignut je efekat topline koji
je pojačan pažljivo odabranim osvetljenjem. Što se tiče
broja artikala, u ovom delu je došlo do povećanja, a
samim tim i ponuda je postala raznovrsnija. Unapredili
smo i ponudu robe na meru, posebno u segmentu
obuhvaćenom zdravom hranom. Inače, od početka rada
ovog marketa uvek smo dodatni akcenat stavljali na
pozicioniranje robe, što ćemo i dalje nastaviti.
- Kada su radovi završeni trebalo je i popuniti
objekat robom i sve dovesti u red. Koliko je to
trajalo?
Taj proces je tekao paralelno sa radovima. To je i razlog
zašto je trajao malo duže nego što mislim da možemo da
ga izvedemo. Ubeđen sam da sa ovim timom ljudi taj posao
možemo da završimo u roku od tri dana. Međutim, pošto
smo u nekim fazama morali da sačekamo majstore, ukupno
smo taj deo posla radili pet dana. Bilo je situacija gde
smo radili u isto vreme na istom prostoru, recimo kasirka
postavlja kasu, dok pored nje električar još uvek radi svoj
deo posla. Ipak uspeli smo sve da završimo na vreme, kao
što vidite nemamo nikakvih zastoja u radu, a sva roba je
pozicionirana u skladu sa onim što smo zamislili.
- Na koji način su zaposleni prihvatili ove promene?
Tim kojim rukovodim je specifičan po tome što smo imali
vrlo malo fluktuacija u ljudstvu tokom godina. Najveći
broj zaposlenih je tu od samog početka. Normalno je
da svi reaguju pozitivno na ovako očigledne pomake u
poslovanju. Što se tiče samog realizovanja projekta, tu
nema mnogo priče. Postavljen je cilj, dat nam je rok i svi
smo prionuli na posao. Ovu priliku bih iskoristio da sve
javno pohvalim.
- Da li postoji još nešto što doprinosi poboljšanju
usluge koju DIS pruža potrošačima?
Napomenuo bih da je otvaranje Zrno cafea upotpunilo
našu ponudu. Nedostajalo nam je mesto na kome
potrošači mogu da sednu i okrepe se pre ili posle kupovine.
Sada je, uz ostale prateće sadržaje, kruševački DIS jedna
fino zaokružena celina spremna da izađe u susret svim
željama i potrebama naših kupaca.
Svakodnevno u DIS-u
5.000 Kruševljana
- U kojoj meri je DIS značajan za Kruševac?
Svakako smo postali nezaobilazni deo svakodnevnog
života Kruševca. Prosečno dnevno kroz ovaj objekat
prođe oko 5.000 ljudi. Locirani smo na lepom mestu,
tu smo već dugo i imamo mnogo stalnih kupaca, a
sa novim izgledom će sigurno stići i novi. Ne smemo
zanemariti ni činjenicu da zapošljavamo 70 ljudi iz
ovog grada. Nadam se da će svi naši sugrađani biti u
potpunosti zadovoljni novim izgledom DIS marketa.
9
Akcija
DIS podelio školski
pribor prvacima u
Krupnju
Piše: Miloš Garić
Grad koji je pretrpeo veliku štetu tokom prolećnih poplava u našoj zemlji još se
oporavlja od svega što se dogodilo, pa je pomoć najmlađim školarcima dočekana sa
velikim oduševljenjem među tamošnjim roditeljima.
Kompanija DIS je krajem avgusta organizovala veliku
humanitarnu akciju podele školskog pribora prvacima u
Krupnju. Grad koji je pretrpeo veliku štetu tokom prolećnih
poplava u našoj zemlji još se oporavlja od svega što se
dogodilo, pa je pomoć najmlađim školarcima dočekana sa
velikim oduševljenjem među tamošnjim roditeljima.
U ovoj akciji zajedno sa DIS-om učestvovala je i redakcija
tiražnog dnevnog lista Kurir, koja je medijski ispratila čitav
događaj, a svojim učešćem čitavu priču su pomogli i zlatni
srpski vaterpolisti i pevačica Goca Tržan.
Ispred Doma kulture u centru grada oko 17 časova okupilo
se nekoliko stotina dece, roditelja, ali i ostalih stanovnika
Krupnja koji su čuli za najavljen dolazak DIS-ove ekipe.
Presrećni
Mališani iz Krupnja, koji su krenuli u prvi razred i počeli
novo poglavlje u svojim životima, dugo će i po dobru pamtiti
druženje koje im je tog dana organizovano.
Podeljeno je ukupno 133 paketa sa kompletnom opremom za
polazak u školu. Plavi rančevi za dečake i roze za devojčice,
opremljeni priborom za pisanje i crtanje, gumicama,
rezačima i pernicama, obradovali su krupanjske mališane, a
posebno zadovoljstvo i sreću priredili su im vaterpolisti Srbije
Dušan Mandić i Nemanja Ubović, koji su im na poklon doneli
kapice i majice vaterpolo reprezentacije.
Akciji se pridružila i naša poznata pevačica Goca Tržan.
Ideji da se bar malo olakša život porodicama iz kraja koji je
žestoko pogođen poplavama poznate ličnosti su se odazvale
bez razmišljanja i na kraju neobičnog i veoma interesantnog
dana uglas su zaključili: „Vredelo je“.
U ovoj akciji zajedno sa DIS-om
učestvovala je i redakcija tiražnog
dnevnog lista Kurir, koja je
medijski ispratila čitav događaj,
a svojim učešćem čitavu priču su
pomogli i zlatni srpski vaterpolisti
i pevačica Goca Tržan
- Odlučili smo se da dođemo u Krupanj i na ovaj način
pomognemo lokalno stanovništvo jer smo znali koliko je ovaj
grad propatio u poplavama. Kao najveća domaća trgovinska
kuća, kompanija DIS je na ovaj način samo nastavila ono što je
prethodnih meseci već radila pružajući pomoć stanovništvu
širom Srbije, pogođenom u poplavama. U te namene je već
odvojeno devet miliona dinara, a svakako da ćemo nastaviti
sa sličnim humanitarnim akcijama – rekao je okupljenima
Miloš Garić, PR kompanije DIS.
Naši zlatni sportisti delili su zatim pakete mališanima, a Goca
Tržan je preuzela ulogu animatora i sa nekoliko svojih hitova
doprinela da atmosfera bude još pozitivnija.
- Ovo je stvarno fenomenalno, zaista lepa atmosfera. Drago
mi je što su ljudi bar danas zaboravili na sve nesreće koje su
ih zadesile u majskim poplavama. Mnogo je radosti i veselja
danas u Krupnju i nadam se da će tako i ostati.
Đacima prvacima bih poručio da budu vredni i radni, i rad će
im se isplatiti – rekao je vaterpolista Dušan Mandić.
Deca, ali i njihovi roditelji verovatno će najviše pamtiti priliku
da se upoznaju sa svojim sportskim i muzičkim idolima, da
ih dodirnu, uzmu autogram i fotografišu se.
- Mnogo mi je drago što učestvujem u ovoj akciji i što ste mi
omogućili da osetim ovoliko pozitivne energije. Uvek se rado
odazovem da pomognem koliko mogu i nadam se da ćete
me ponovo pozvati u nekoj vašoj sledećoj akciji - rekla nam
je Goca Tržan, ne skidajući osmeh s lica nakon serije datih
autograma i uslikanih „selfija“ sa krupanjskim mališanima.
Sjajno druženje
Već na prilazu Krupnju počeli smo da shvatamo kolika
je zapravo šteta koju su pretrpeli žitelji ovog dela Srbije.
Posledice poplava su više nego vidljive, putevi na pojedinim
mestima su takvi da mesta za mimoilaženje nema. Ipak,
meštani nas uveravaju da sada sve izgleda mnogo bolje nego
prvih dana nakon poplava.
- Ma ovo je sad dobro kako je bilo. Radi se već tri meseca i
mnogo toga je sanirano, ali i dalje ima posla kako bi se sve
dovelo u normalu – objasnio nam je jedan od roditelja.
- Kurir je s velikim zadovoljstvom sa kompanijom DIS
organizovao lepu akciju podele paketa mališanima. Drago nam
je što smo učestvovali u akciji jer svi znamo šta se dešavalo
u Krupnju pre tri meseca. Ovo je mali gest kompanije
„Adrija medija“, u čijem smo sastavu, i kompanije DIS, kako
bismo bar malo olakšali muke ovim ljudima – rekao je Saša
Milovanović, glavni urednik Kurirovih izdanja.
Druženje sa Krupanjcima je trajalo nekoliko sati. Na kraju
smo se rastali teška srca sa svojim domaćinima uz obećanje
da ćemo se uskoro ponovo videti. Kao gosti Krupnja moramo
da kažemo i jedno veliko „hvala“ ljudima koji su nas
domaćinski ugostili - predsedniku opštine Radetu Grujiću,
predsedniku Skupštine Aleksandru Zeljiću i prosvetnom
inspektoru Dušici Zeljić, koji su učinili da se u celom Krupnju
osećamo kao kod kuće.
11
Investicije
Kontakt centar,
pomoć kupcima i
zaposlenima
Piše: Goran Rakić, direktor IT sektora
Dobra informacija je pružanje usluge kupcu, loša informacija je maltretiranje kupca.
Ove godine smo odlučili da proširimo aktivnosti kontakt centra i na pružanje pomoći
zaposlenima u našoj kompaniji
Postoji uzročno-posledična
veza
između
rasta
trgovačkih
kompanija
i rasta broja njihovih
kupaca. Da bi se povećao
broj kupaca nije dovoljno
dati niske cene i kvalitetnu
robu, već morate pružiti i
dobru uslugu.
Vrlo bitan deo usluge je
odgovor na svako njihovo
pitanje.
Kako
broj
Goran Rakić, direktor IT sektora kupaca raste tako se i
broj pitanja povećava. U određenom trenutku kompanija
mora da ima zaposlene koji se samo time bave. Tako je
kompanija DIS odlučila još 2012. godine da oformi poseban
tim koji će biti zadužen za pružanje poslovnih informacija
kupcima, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji. Ovaj tim
funkcioniše u okviru kompanije i pruža informacije svim
kupcima bez obzira gde kupuju.
Da bi se to sve centralizovalo potreban je jedinstven kanal
komunikacije između kupaca i tima kontakt centra. Mi smo
izabrali tri kanala za komunikaciju - besplatan telefonski
broj 0800/101-101, elektronsku poštu preko adresa
[email protected] i [email protected], kao i putem
poruka na socijalnoj mreži Facebook.
U početku, kupci su bojažljivo pristupali kontaktiranju
kontakt centra ali vremenom su shvatili prednosti takve
komunikacije. Sada su svesni da postoji jasna komunikacija
i da će uvek dobiti tačan odgovor iz udobnosti svoje fotelje.
Prednosti takvog rada su ogromne sa obe strane, kupci se
osećaju udobnije, a mi sada imamo bazu informacija o
kontaktima sa kupcima iz koje možemo učiti šta je to što
interesuje kupce i kako možemo još više da im izađemo u
susret.
Vrlo često kontakt centar se ne kontaktira samo zbog
informacije već i zbog pohvala i reklamacije. Tim kontakt
centra pored poznavanja našeg sistema poslovanja mora
posedovati i odgovarajuće komunikacijske veštine jer
njihovi sagovornici često ispoljavaju emotivno stanje
tokom komunikacije koje može da odvede konverzaciju u
pogrešnom smeru.
Na samom početku rada organizovali smo usavršavanje
komunikacijskih veština sa jednim od vodećih „kol centara“
u regionu, sa kompanijom Fonlider. Veoma je raznovrstan
set informacija koje kupci traže pa je bilo potrebe i za
upoznavanjem sa funkcionisanjem poslovnog sistema
kompanije. Kada upitate nekog u kontakt centru da li
imate nešto na stanju i koja je cena neke robe, ta osoba
mora biti vešta da potraži informaciju u informacionom
sistemu kompanije, ali ta informacija ne sme biti samo iz
informacionog sistema već mora biti i proverena na terenu.
Dobra informacija je pružanje usluge kupcu, loša informacija
je maltretiranje kupca. Maloprodajni kupci u većini slučajeva
pitaju za cenu, da li robe ima na stanju, šta je na akciji, koje
nam je radno vreme, kada ćemo da imamo specifičnu robu na
stanju, kakvi su načini plaćanja, kako se postaje profesionalni
kupac, gde se nalazi najbliži market, tehničke informacije o
robi i slično. U veleprodaji je sličan set pitanja uz dodatak
preciznih informacija o isporukama robe koju su poručili i
pomoći kod poručivanje robe preko portala za kupce. Limit u
pružanju informacija ne postoji osim kod informacija koje su
definisane kao poslovna tajna u kompaniji.
Zbog pružanja informacija, kako kupcima, tako i
poslovnim partnerima, kontakt centar mora da pokriva
radno vreme kompanije. U našem slučaju to je od 8 do
22h svakog dana u nedelji.
Ove godine smo odlučili da proširimo aktivnosti
kontakt centra i na pružanje pomoći zaposlenima u
našoj kompaniji. Oni takođe imaju potrebe za raznim
informacijama. Da bi bolje i efikasnije radili zaposlenima
je potrebna pomoć u rešavanju situacije u kojoj su se
našli. Zbog fluktuacije radne snage često imamo slučaj
da je novim zaposlenima potrebna pomoć. Bez obzira na
pisana uputstva i procedure, najbrži način da saznaš nešto
je da pitaš kolegu. U takvim slučajevima kompanija gubi
dosta. Osoba koja pita ne radi svoj posao, osoba koja mu
pomaže prekida svoj rad da bi pomogla kolegi, i umesto
jedne osobe koja je u zastoju sada imamo dva zaposlena
koji ne rade.
Kako bismo sprečili ovakve zastoje u radu omogućili smo
svakom zaposlenom da kontaktira naš kontakt centar i
da dobije sve potrebne informacije, uputstva ili pomoć
u otkrivanju problema. Zaposleni u kontakt centru su
posvećeni svim našim zaposlenima, od kasira do direktora.
Uskoro ćemo uvesti i jedinstveni komunikacioni sistem u
okviru kompanije gde će svaki zaposleni moći da podigne
slušalicu, okrene broj 4444 i traži pomoć. Trenutno u kontakt
centru rade tri zaposlena. Namera nam je da sa povećanjem
broja poziva povećamo i broj zaposlenih.
T OST IRAJ ME
I Z ABAVI SE!
www.tostiraj.me
/ Tvojih5minuta
VESTI • DIS • SRBIJA
DIS-ova ekskurzija u
Budimpešti
Kompanija DIS i ove jeseni je organizovala, sada već
tradicionalnu, ekskurziju za svoje zaposlene. Ovoga puta naša
ekipa išla je na put u Budimpeštu. Polazak je bio 10. oktobra
ispred upravne zgrade DIS-a u Krnjevu, a putnike je pre polaska
pozdravio generalni direktor kompanije Darko Aćimović. Posle
trodnevnog druženja ekipa se vratila u nedelju 12. oktobra.
U Budimpešti je bilo veoma zanimljivo i veselo. Organizovan
je obilazak grada u pratnji lokalnog vodiča (Trg Heroja,
Opera, Bazilika, Citadela, Ribarska kula). Takođe, zaposleni
su posetili i tržni centar ,,Arena“ i ,,Tesco” hipermarket, a u
večernjim satima organizovana je i vožnja brodom i razgledanje
Budimpešte sa reke.
Papović: Potrošači će
osetiti posledice
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran
Papović, kaže da će potrošači sigurno osetiti posledice zbog
najavljenog smanjenja penzija i plata.
„Ali te posledice bi bile mnogo manje kada bi se na tržište
uveo red i otvorena tržišna utakmica”, rekao je Papović za
agenciju Beta.
Ocenio je da bi uvođenje reda i konkurencije na tržište
u Srbiji, ublažilo posledice smanjenja penzija i plata na
standard građana.
Papović je dodao da postoji prostor da se cene u Srbiji smanje i
do 30 odsto ukoliko se zaista otvori tržište i uvede konkurencija.
Prema njegovim rečima, trgovci u Srbiji se ne odriču velikih
marži, a mali proizvođači teško mogu da se probiju do rafova
prodavnica i povećaju konkurenciju.
„Ubacivanje jednog proizvoda u listu naplaćuje se 1.500
evra”, rekao je Papović i ocenio da je zbog toga manji izbor
proizvoda u trgovinama.
Zrno kafe od sada i u Nišu
Početak oktobra obeležen je otvaranjem još jednog u nizu
Zrno cafea. Ponuda niškog DIS marketa je od 09.10.2014.
postala bogatija za čitavu paletu ugostiteljskih
specijaliteta, po kojima je Zrno cafe već postao poznat
u gradovima u kojima posluje. Tim povodom razgovarali
smo sa direktorom horeca sektora kompanije DIS
Milanom Veljićem o ponudi novog kafea i planovima za
dalje širenje lanca Zrno cafea.
- Zrno cafe u Nišu je peti po redu u lancu čiji je prvi
član otpočeo sa radom u Smederevu. Posle Lazarevca,
Kragujevca i Kruševca na red je došao i Niš. U planu je
da ceo lanac bude kompletiran u narednom periodu, što
znači da bi u sledećoj godini uz svaki DIS market trebalo
da bude otvoren i po jedan Zrno cafe. Što se ponude
tiče, nismo menjali trend insistiranja na kvalitetu koji
je ustanovljen na početku rada. Trudićemo se da sa
svakim sledećim Zrno cafeom tu ponudu i unapredimo
– objasnio je Veljić.
Minimalna cena rada 121
dinar po satu
Vlada Srbije odlučila je da od 2015. godine poveća
minimalnu cenu rada u Srbiji sa sadašnjih 115 dinara na
121 dinar po radnom času.
Minimalna cena radnog sata od 121 dinar, bez
poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
primenjivaće se od 1. januara sledeće godine, navodi se
u saopštenju posle sednice Vlade Srbije. Minimalna cena
rada poslednji put je povećana 2012. godine i jedna je od
najnižih u Evropi.
Ovo povećanje od 5,2 odsto odraziće se na povećanje
prosečne minimalne zarade. U narednoj godini minimalna
mesečna zarada zaposlenog iznosiće najmanje 28.430,5
dinara, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.
Inače, određivanje minimalne cene rada trebalo bi da
bude u nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta, tela
u kojem se putem tripartitnog pregovaranja (Vlada,
sindikati, poslodavci) dolazi do usaglašene minimalne
vrednosti rada za jedan čas.
Međutim, rad tog tela je već duže blokiran, pa već u
nekoliko navrata najnižu cenu rada utvrđuje Vlada,
koja je produžavala važnost ranije odluke o minimalcu
od 115 dinara.
Sindikati i poslodavci na sednici Socijalno-ekonomskog
saveta pre dve nedelje nisu uspeli da usaglase stavove
budući da su poslodavci bili protiv toga da se ona
povećava jer se, kako su isticali, za to nisu stekli uslovi,
a sindikati su se držali stava da bi ona trebalo da iznosi
127,9 dinara po radnom satu.
Kako nisu postigli dogovor, odluku o tome donela je
Vlada Srbije.
Prosečna plata u Srbiji
381 evro, u Albaniji 377
Najveća prosečna mesečna plata zaposlenih u zemljama
zapadnog Balkana je u Sloveniji 1.002,75 evra, a najniža u
Makedoniji 352,47 evra, prenosi Anadolija.
Prosečna plata u Sloveniji u julu iznosila je 1.002,75 evra što je
za 7,11 evra više nego u junu, kada je bila 995,64 evra.
Istovremeno prosečna zarada u Hrvatskoj u junu je bila
728,92 evra i Hrvatska je pored Slovenije, jedina država bivše
Jugoslavije, koja ima prosečnu platu veću od 500 evra.
Od država potencijalnih kandidata za EU, najveća je prosečna
plata u Crnoj Gori, koja je u avgustu iznosila 473 evra. Prosečna
zarada u BiH u junu je iznosila 423,87 evra, a u Srbiji u julu
381,26 evra.
Prosečna zarada u Albaniji u julu je bila 377,84 evra, dok se
Makedonija nalazi na poslednjem mestu sa prosekom od
352,47 eura.
Krediti u Srbiji duplo skuplji
nego u okruženju
U Srbiji i u Republici Srpskoj gotovinski krediti su duplo skuplji
nego u Federaciji Bosne i Hercegovine i Hrvatskoj.
Za enormno visoke kamate više nema objašnjenja, tvrde
analitičari. Tako su u Srbiji kamate na keš zajmove od 15,80 do
22,50 odsto na godišnjem nivou na dinare i evre, a u okruženju
od 6,90 do 9,50 odsto na kune i evre, kao i na konvertibilne
marke i evre.
Kada je u pitanju Republika Srpska, kamate su kao i u Srbiji
veće, i minimalna iznosi od 15 do 21,25 odsto na godišnjem
nivou. Takođe, i iznosi za zaduživanje su znatno veći u
Hrvatskoj i BiH, nego u Srbiji i RS. Poredili smo kamatne stope u
bankama u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Uporedili smo iznose
u njihovim ćerkama bankama u Srbiji, Hrvatskoj, Republici
Srpskoj i Federaciji BiH.
Za nenamenski kredit u Hrvatskoj rok otplate je do 180 meseci,
a u Federaciji BiH gotovinski zajmovi mogu da se otplaćuju i do
240 meseci. Naknada za obradu ovih pozajmica iznosi od 1,30
do dva odsto od odobrenog iznosa, a kod nas je najmanje duplo
veća i kreće se čak do 3,50 odsto.
Bankari i dalje imaju isto objašnjenje za ovakvu situaciju, kao
i pre i u vreme krize, da su skupi izvori za plasiranje kredita,
visok rizik zemlje i velika obavezna rezerva koju izdvajaju kod
NBS. Međutim, analitičari tvrde da je to stara priča koja više ne
može da bude objašnjenje za enormno visoke kamatne stope,
već je uzrok što kod nas i pored 30 banaka nema konkurencije.
MMF: Broj zaposlenih u
državnoj upravi veći
za pet odsto
MMF zahteva od Srbije da u 2015. za pet odsto smanji broj
zaposlenih u državnoj upravi, kaže ministarka za državnu
upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički.
„U toku su pregovori sa MMF-om o smanjivanju broja
zaposlenih u javnom sektoru za pet odsto u 2015. godini.
Nadamo se da ćemo ovaj zahtev u najvećoj meri rešiti
prirodnim odlivom, ali postoji i bojazan da ćemo morati da
otpustimo 25.000 ljudi”, rekla je Udovički i dodala da se ovo
ne odnosi na zaposlene u javnim preduzećima.
Ona napominje da se do kraja godine zbog izmenjenog
Zakona o PIO očekuje veći broj odlazaka u penziju zaposlenih
u javnom sektoru.
„Taj procenat bi mogao da se udvostruči sa sadašnjih dva
ili dva i po odsto, čak do 3,9 odsto. Ako tako i bude, onda
bismo, u dobroj meri, ispunili normu smanjenja broja ljudi.
Ali ukoliko se to ne desi, postoji bojazan da će oko 25.000
ljudi ostati bez posla. U tom slučaju država će za te ljude
pripremiti socijalni program ili programe prekvalifikacije”,
objašnjava Udovički.
Ona dodaje da se moraju unaprediti podaci u registru
zaposlenih kako bi se obezbedilo što više pravičnosti i
ušteda gde god je to moguće.
Cene mleka niske zbog
velike konkurencije
Tržište mleka u Srbiji je zasićeno i ovo je prvi put posle 2009.
da imamo viškove te namirnice, izjavio je generalni direktor
Imleka Slobodan Petrović.
Srpska mlekarska industrija pokušava da određene viškove
izveze i dobro je što se za nas otvara tržište Rusije, istakao je
Petrović. Ono što, međutim, nije dobro, je to što je višak mleka
koji posedujemo delimično nastao usled pada konzumacije
zbog daljeg smanjenja kupovne moći, ukazao je on.
Istakavši da se ne očekuju problemi sa aflatoksinom, Petrović
je rekao da su cene mleka u ovom trenutku pristupačne jer
postoji velika konkurencija, a proizvođači se trude da raznim
akcijama privuku kupce da se odluče za njihovu robu.
„Činjenica je da mi već par godina imamo pad konzumacije.
Prošle godine procena je bila da je to smanjenje oko šest
odsto. Nemamo statističke podatke za ovu godinu, ali vidimo
da i dalje imamo pad potrošnje", rekao je Petrović.
VESTI • DIS • REGION
15
Akcija
Posle izvrsne lojalti akcije sa linijom emajliranog posuđa „Mila“, DIS i Metalac su rešili da
se opet udruže, ovoga puta malo više u korist mlađih potrošača. Za njih je izabrana linija
inoks posuđa „Kulinarija“.
Platićeš manje, kuvaćeš lepše
Piše: Marijana Radojičić
Povodom
pokretanja
zajedničke lojalti akcije
razgovarali
smo
sa
gospođom Nadicom Vujić
Mitrović,
direktorkom
marketinga kompanije
Metalac. Zamolili smo je
da nam pruži dodatne
informacije o ovoj liniji
posuđa.
Predstavite nam detaljnije
liniju „Kulinarija“ inoks šerpi.
Naši potrošači već dobro
poznaju asortiman posuđa
Metalac, pa i inoks posuđe
koje proizvodimo poslednjih 15 godina. „Kulinarija“
je osmišljena tako da cenovno bude lako dostupna,
a da pritom ima sve karakteristike najkvalitetnijeg
inoks posuđa koje svaka domaćica želi. Izrađena
je od nerđajućeg čelika vrhunskog kvaliteta i u
skladu je sa najvišim svetskim standardima. U
„Kulinariji“ se može kuvati sa minimumom ili bez
vode i pržiti bez masnoće, čime će se očuvati svi
vitamini, minerali i arome. Zahvaljujući akutermnom
„kapsula“ dnu hrana se može pripremati na vrlo
niskim temperaturama čime ušteda energije ide
i do 70%. U akutermnom „sendvič” dnu nalazi se
aluminijumsko jezgro koje brzo akumulira toplotu
i ravnomerno je prenosi na dno i zidove posude sa
unutrašnje strane. A kad se hrana priprema na tako
niskim temperaturama, ne morate vreme provoditi u
kuhinji nadgledajući proces pripreme već to vreme
možete iskoristiti za nešto drugo. Tome u prilog
ide i stakleni poklopac sa otvorom za ispuštanje
pare, pa je kontrola procesa pripreme moguća i bez
Nadica Vujić Mitrović
direktor marketinga Metalca
podizanja poklopca. Nakon što posudu pomerite sa
vatre toplota pripremljenog jela će se zadržati i par
sati. „Kulinarija“ se može koristiti i na indukcionim
pločama, a u ovom posuđu mogu da se kuvaju, peku,
prže, griluju, pa i s er v i r a ju pr i pr eml jen i obr oci, jer
je v r l o a tr a kti v n og di z a jn a .
Da li ovi proizvodi pripadaju izvoznom programu i
koliko je Metalac orijentisan prema stranom, a koliko
prema domaćem tržištu?
Fabrika Metalac Posuđe izvozi 70% svoje proizvodnje u
oko 25 zemalja sveta, i tako je već više decenija. Najviše
izvozimo emajlirano posuđe po kome nas poznaju 55
godina i gde praktično nemamo pravu konkurenciju
u Evropi. Osim toga izvozimo inoks kao i posuđe sa
nelepljivim premazima – teflonskim i keramičkim. Četiri
do pet miliona jedinica Metalčevog posuđa godišnje
pređe granicu Srbije i putuje sve do Amerike, Australije,
Rusije. Italija, Engleska, Nemačka, Španija su za nas
već tradicionalna tržišta, a ima i nekih novih poslednjih
godina, koja su i zadovoljstvo i novi izazov, kao recimo
Finska, Danska, Japan.
Koja je od ponuđenih karakteristika „Kulinarija“
posuđa najbitnija za kupce u DIS-u?
Za kupce DIS-a je vrlo značajna sama prilika da učešćem
u ovom lojalti programu, po jako povoljnim cenama, mogu
da kupe izuzetno inoks posuđe domaćeg i proverenog
proizvođača sa tradicijom dugom 55 godina, koji jako
polaže na tehnologiju izrade, zdravstvenu ispravnost i
kvalitet materijala od kojih proizvodi svoje posuđe. Posle
ovoga bitno je istaći i da je posuđe izuzetno funkcionalno
za pripremanje najrazličitije hrane, da se može koristiti na
više grejnih tela, kao i da štedi vreme i energiju, dugo traje,
lako se održava i zadovoljava sve estetske, ergonomske i
ekološke zahteve.
Koliko je za Metalac važna saradnja sa DIS-om?
Mislim da bi na to pitanje najbolje odgovorili vaši i naši
potrošači. Čak i da zanemarimo poslovne efekte, mislim da se
oba brenda snažno percipiraju kao domaći, a pritom uspešni
brendovi. Ljudi su na neki način ponosni što je tako. Metalac
u tom smislu ima posebnu odgovornost, a uverili smo se da vi
imate doslednost u načinu na koji se kao domaća, porodična
kompanija pozicionirate na tržištu. U tom smislu, mogu
da naglasim posebnost i izazov saradnje sa DIS-om. Naša
saradnja inače traje već duži niz godina.
Za kupce DIS-a je vrlo značajna
sama prilika da učešćem u
ovom lojalti programu, po jako
povoljnim cenama, mogu kupiti
izuzetno inoks posuđe domaćeg
i proverenog proizvođača sa
tradicijom dugom 55 godina
Lepo iznenađenje za
naše kupce
Kakav je bio dosadašnji odziv kupaca na lojalti
programe?
Izdvojila bih svakako poslednji lojalti sa emajliranim
posuđem „Mila“ u tri atraktivne boje. „Mila“ nam
je pokazala koliko možemo biti efikasni, uspešni,
prilagodljivi zahtevima DIS-ovog lanca. Moram
naglasiti da mi je i lično taj projekat predstavljao pravo
zadovoljstvo pre svega zbog međusobnog razumevanja
naša dva tima. Vaši ljudi to rade izvrsno i mi im
čestitamo. Rezultati su bili izvrsni – pomalo neočekivani
i za nas i za vas. To nas je ohrabrilo da idemo dalje. I da
znate – nakon više godina, sa DIS-om smo ponovo jednu
liniju nazvali jednostavnim domaćim imenom „Mila“.
Kakva su očekivanja od ove akcije, s obzirom na
iskustva iz prethodne saradnje sa DIS-om?
Pa, nije svaki dan Badnji dan. Sve pomalo moramo
imati u vidu – posebno smanjenje plata, penzija,
najavljena poskupljenja struje, komunalija i sl. Mogli
bismo nabrajati, zar ne?! Ali, jedno je sigurno: DIS ima
veoma lojalne kupce, „Kulinarija“ je izvrsna linija, cena
i uslovi su prilagođeni mogućnostima kupaca, Metalac
je omiljeni brend kad je reč o posuđu… a dolazi vreme
slava, jesenjih veselja… Dakle, zajedno smo rešili da još
jednom potvrdimo da DIS i Metalac idu jedno uz drugo i
da kupci to i te kako prepoznaju. Tako će biti i ovog puta.
Na koji način će potrošači moći da se uključe u ovu akciju?
Mehanizam akcije je vrlo jednostavan. Svi naši kupci
na svakih potrošenih 500 dinara dobijaju po 1 kupon.
Linija inoks posuđa „Kulinarija“ se sastoji od 5 različitih
artikala, a za kupovinu jednog artikla potrebno je da se
sakupi 10 kupona koji treba da budu zalepljeni u knjižici
koja se dobija na svim kasa u našem maloprodajnom
lancu. Kupci mogu sami da biraju kojim će redosledom
kupovati artikle.
Na kakav odziv nailaze ovakve akcije kod kupaca u DIS-u?
Akcije ovog tipa nailaze na odličan odziv kod naših
kupaca. Razlog dobrog odziva je sigurno dobar odabir
artikala koje plasiramo kroz ovaj vid akcija, kao i
dobro prepoznavanje potreba samih kupaca. Takođe
je bitno i vreme plasiranja. Mislimo da će ova akcija
biti najbolja do sada iz razloga što idu meseci povećane
potrošnje, kao i vreme slava, gde je neka od šerpi iz
linije „Kulinarija“ idealan poklon koji bi svaka domaćica
požela da dobije. U prilog svemu ovome ide i to da do
sad nismo organizovali akcije sa inoks posuđem.
Da li će tokom trajanja ove akcije dodatno biti
promovisani domaći prehrambeni proizvodi u okviru
redovnih DIS-ovih akcija?
O detaljima mehanizma akcije, kao i o DIS-ovom
viđenju ovog poduhvata više nam je rekao Ivan Šulejić,
direktor marketinga DIS-a.
Koliko će trajati lojalti akcija Metalca i DIS-a?
Kompanija DIS je odlučila da nagradi svoje kupce i
priredi im lepo iznenađenje u poslednjem kvartalu ove
godine. Akcija traje od 01. oktobra do 31. decembra. U
susret nam je izašla kompanija Metalac i dogovoreno
je da najbolji domaći proizvođač posuđa plasira kroz
naš maloprodajni lanac liniju inoks posuđa „Kulinarija“
koja se prvi put pojavljuje na tržištu Srbije po ceni koja
je niža za 50%.
DIS je na tržištu poznat kao domaća trgovina sa
niskim cenama koja prednost u svom asortimanu daje
proizvodima koji su proizvedeni u Srbiji. Svakako ćemo
se potruditi da ponudimo kroz veliki broj akcija do kraja
godine proizvode koji se mogu koristiti za spremanje
dobrih obroka u posuđu iz linije „Kulinarija“.
Da li se Metalac posuđe nalazi u redovnoj ponudi u
DIS-ovim marketima?
Metalac posuđe je u asortimanu našeg maloprodajnog
lanca od otvaranja našeg prvog marketa.
Koliko ovakve akcije utiču na porast prodaje?
Akcije koje imaju elemente programa lojalnosti bitno
utiču na porast prodaje, pod uslovom da je odabir
proizvoda dobar, da je cena proizvoda na značajnom
sniženju i da se proizvodi biraju shodno periodu u
kome traje akcija.
17
Tržište
Mlečni proizvodi
idu u Rusiju, ali neće
poskupljivati
Piše:
Marijana Radojičić
Većina domaćih proizvođača mleka i mlečnih prerađevina veoma je zainteresovana
da poveća plasman svojih proizvoda na rusko tržište. Dozvolu za izvoz ima šest
mlekara, a Rusi najavljuju da će taj spisak biti proširen
Kada joj je Evropa nedavno uvela sankcije, Rusija je
zabranila uvoz hrane iz Evropske unije. Moskva je ubrzo
napravila listu prioritetnih zemalja iz kojih planira da uvozi
poljoprivredne i prehrambene proizvode, a na njoj se našla
i Srbija. To je prilika mnogim domaćim proizvođačima da
povećaju svoj plasman na ogromno tržište Ruske Federacije,
što se odrazilo i na našu razmenu.
Spuštanje ruske rampe za evropske namirnice najviše je
pogodilo mlekarsku industriju u Evropskoj uniji. Pre ruskog
embarga, zemlje EU su izvozile u Rusiju više od 250.000
tona sira vrste edamer. Predstavnik francuskog udruženja
za preradu mlečnih proizvoda Žerar Kalibri, rekao je da deo
mleka koji su francuski mlekari koristili za proizvodnju
sireva pretvaraju u mleko u prahu ili maslac. Požalio
se, međutim, da ovi proizvodi nemaju tržište, a da su
mlekari prinuđeni da spuštaju cene. Najavljena je i manja
proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda, jer nema kupaca za
ovu robu.
Prema podacima ruske Savezne uprave carina, ova zemlja
je tokom 2013. uvezla 1,15 miliona tona mlečnih proizvoda
u vrednosti od 4,2 milijarde dolara. Glavni isporučioci su bili
Belorusija, Ukrajina i neke druge evropske zemlje, među
kojima i Francuska i Finska.
Upravo tu naše mlekare vide priliku. Većina domaćih
proizvođača mleka i mlečnih prerađevina veoma je
zainteresovana da poveća plasman svojih proizvoda na
rusko tržište. Dozvolu za izvoz mleka i prerađevina u
Srbiji ima šest mlekara, a Rusi najavljuju da će taj spisak
biti proširen.
Da li bi širom otvorena vrata jednog velikog tržišta mogla
da promene ponudu u frižiderima domaćih trgovina? Iz
najvećih domaćih prerađivača mleka i mlečnih proizvoda
tvrde da to ne bi promenilo asortiman, niti može da utiče
na cene. Najveća domaća mlekara „Imlek” odavno posluje
na tržištima sa područja bivše Jugoslavije. Kao takva,
zainteresovana je za proširenje izvoza svojih proizvoda i u
druge zemlje, konkretno u EU i u Rusiju.
- Eventualni povećani izvoz prema Rusiji neće imati nikakve
direktne posledice na ponudu „Imlekovog” asortimana na
srpskom tržištu koje jeste i ostaće prioritet broj jedan za
našu kompaniju. Što se tiče eventualnih varijacija cena na
Eventualni povećani izvoz prema
Rusiji neće imati nikakve direktne
posledice na ponudu „Imlekovog”
asortimana na srpskom tržištu
koje jeste i ostaće prioritet
broj jedan za našu kompaniju
- kažu u “Imleku”
srpskom tržištu, one mogu da se dese (a ne moraju) kao
posledica raznih faktora, ali nikako kao isključiva posledica
povećanog izvoza prema Ruskoj Federaciji - kažu u „Imleku”.
Isto ističu i u mlekari „Megle Srbija”. Oni tvrde da su
osnovani radi plasiranja svojih proizvoda na srpsko tržište.
Tako ističu da nema bojazni da će se povećanjem izvoza u
druge zemlje ugroziti prisutnost na domaćem tržištu.
- Tržište Srbije je za „Megle Srbija” prioritet. Što se tiče rasta
cena, on se može desiti jedino iz razloga rasta cene sirovine
usled veće potražnje, jer je cena gotovog proizvoda direktno
povezana sa cenom sirovine. Ponude iz Rusije su zaista
primamljive, a posete ruskih kompanija skoro svakodnevne.
„Megle Srbija” planira da do kraja godine dobije izvozni broj
za Rusiju i krene sa izvozom svojih proizvoda i osvajanjem
novih potrošača, ali time neće ugroziti dostupnost svojih
proizvoda svojim vernim domaćim potrošačima - kažu u
mlekari Megle.
Strepnje potrošača da će se na našim rafovima umesto
domaćeg mleka, jogurta i sireva naći uvozni proizvodi, jer
će veće količine ove robe ići ka Rusiji, nisu neopravdane.
Jer, Rusija nam je strogo zabranila reeksport hrane. Naša
zemlja, naime, može da izvozi samo domaću robu, onu
koja je proizvedena u Srbiji. Ruski inspektori su naglasili da
će zatvoriti vrata ako pokušamo da uvezemo hranu, kako
bismo je poslali ruskim potrošačima. Srpskim kupcima
sada ostaje samo da veruju svojim proizvođačima hrane da
se to neće dogoditi.
Za prvih šest meseci ove godine naša zemlja je izvezla hranu
u vrednosti od 118 miliona dolara, što je čak 68 odsto više
nego u prvom polugođu prošle godine. Potrošače, međutim,
plaši da bi povećan izvoz mogao da utiče na ponudu i cene
domaće hrane u srpskim trgovinama.
I stručnjaci i domaći proizvođači, međutim, naglašavaju
da se cene srpskih namirnica neće menjati zbog uvećanog
plasmana domaćih proizvoda na rusko tržište. Prema
rečima Milana Prostrana, agroekonomiste, izvoz za Rusku
Federaciju neće uticati na rast cena poljoprivrednih i
prehrambenih proizvoda, iz više razloga.
- Plasman naših proizvoda teško može biti veliki jer je
poljoprivredna godina bila veoma teška. Manji je rod i
voća i povrća, kao posledica velikih poplava. Ni kvalitet
nije na zavidnom nivou, a Rusi imaju veoma stroge
zahteve kada je kvalitet voća i povrća u pitanju. Koliko
god mi želeli da izvoz bude veći, to ne može uticati na
rast cena, jer se takav izvoz ne može dogoditi.
19
Moguće je povećati izvoz pšenice, kukuruza, šećera, za
nekih 100 miliona dolara. Ipak, ni to povećanje ne može
da utiče na cene. Nemamo ni mesa previše za izvoz, tako
da se ni kod mesa ne mogu značajno povećati količine
koje možemo da plasiramo van naših granica. Ista je
situacija i sa mlekom. Možda bi mogli da malo povećamo
količine suhomesnatih proizvoda i sireva, ali ni to ne bi
bilo drastično povećanje - tvrdi Prostran.
Dozvolu za izvoz ima
768 proizvođača
Prema njegovim rečima, na rast cena ne može da utiče izvoz,
već isključivo promene cene inputa, kao što su gas, struja,
gorivo, jer oni direktno utiču na troškove proizvodnje.
Za prvih šest meseci ove godine
naša zemlja je izvezla hranu u
vrednosti od 118 miliona dolara,
što je čak 68 odsto više nego u
prvom polugođu prošle godine
- Gas je nedavno poskupeo, govori se i o promeni cene
električne energije. Uz povećanje taksi, sve to može da
ukazuje na poskupljenje. Kupovna moć u Srbiji je mala,
a smanjenjem plata i penzija potrošnja će se svesti na
najosnovnije - hleb, mleko, jedan ili dva mlečna proizvoda.
Mnogi su prinuđeni da se odreknu skupljih sireva, a više će
se trošiti živinsko meso, jer je najjeftinije. To važi za većinu
građana, dok njih desetak odsto i dalje može da priušti
i skuplje prehrambene proizvode. Kada dohodak padne,
porodice sa proteinske ishrane prelaze na hranu bogatu
ugljenim hidratima. Prelazi se na hleb i proizvode od pšenice.
To su pekari videli pa je došlo do povećanja cena. Ne hleba,
ali pecivu je cena proteklih nedelja porasla. Cena mesa nije
visoka zbog kukuruza, jer je on trenutno prilično jeftin –
objašnjava Prostran. On smatra da je povećana tražnja Rusa
za srpskim proizvodima dobra prilika da se naša zemlja
pozicionira za naredne godine i da naši proizvođači naprave
dugoročne aranžmane.
Od početka godine na rusko tržište
najviše smo izvezli ženske hulahop
čarape, pokrivače podova i sveže jabuke,
pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
U Srbiji sve potrebne papire za izvoz
proizvoda na tržište Ruske Federacije ima
čak 768 preduzeća, a na listi najtraženije
srpske robe su itisoni, tepisi, sveže
jabuke i mlečni proizvodi.
Kako kažu u PKS, rast izvoza hrane
ogleda se pre svega u plasmanu svežeg i
prerađenog voća i povrća. Tu su i sve vrsta
sira, svinjskog i goveđeg mesa i mesnih
prerađevina, sladoleda, sokova, vina i
alkoholnih pića, ali i semena suncokreta,
kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža.
Do kraja godine očekuje se izvoz u vrednosti
od oko 300 miliona dolara. Prehrambeni
proizvodi, inače, čine petinu od ukupnog
izvoza Srbije prema Rusiji.
Tržište
Domaći proizvodi u
DIS-u imaju
najbolji tretman
Piše:
Marijana Radojičić
Naš cilj je da kontinuiranim prilagođavanjem potrebama potrošača, ponudu i dalje
koncipiramo u korist domaćih proizvođača jer time doprinosimo jačanju proizvodnje i
očuvanju radnih mesta - kaže Vladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u
Zajedničko osvajanje tržišta
Prema njegovim rečima, DIS je umerenim i kontinuiranim
osvajanjem tržišta pružao svim svojim partnerima idealnu
priliku da zajedno nastupaju i razvijaju poslovne aktivnosti.
Između domaćeg i stranog proizvoda, svaki Nemac
će se radije opredeliti za onaj na kome piše da je
proizveden u njegovoj zemlji. Isti izbor napraviće i
Danac, Amerikanac, Britanac...
Znaju da poverenjem u artikle koji su nastali u rukama
zemljaka jačaju domaću privredu, smanjuju odliv para
prema inostranstvu, ali i čuvaju postojeća i otvaraju nova
radna mesta.
Slično mišljenje dele i ljudi iz kompanije DIS, jedine srpske
trgovinske kuće koja se sigurno može pohvaliti najvećim
brojem domaćih dobavljača i njihovih proizvoda na svojim
rafovima. U maloprodajnim objektima DIS-a na policama
je više od 85 posto proizvoda domaćih proizvođača.
- Naš cilj je da kontinuiranim prilagođavanjem potrebama
potrošača, ponudu i dalje koncipiramo u korist domaćih
proizvođača jer time doprinosimo jačanju proizvodnje
i očuvanju radnih mesta - kaže Vladica Vasić, direktor
kategori menadžmenta u DIS-u.
U drugim vodećim trgovinskim lancima u Srbiji odnos
zastupljenosti u ukupnoj ponudi robe je oko 70 prema 30
odsto u korist domaće robe i delimično oscilira, zavisno
od trgovca i prodajnog formata. Istraživanja pokazuju da
se ta struktura nije bitno promenila u odnosu na period
od pre nekoliko godina, iako su u međuvremenu za mnoge
proizvode smanjene carinske barijere.
- DIS sarađuje sa više od 250 domaćih proizvođača
robe široke potrošnje - kaže Vasić. - Najviše domaćih
proizvođača je iz sektora proizvodnje prehrambenih
proizvoda, ali ne zaostaju ni proizvođači hemijskih
proizvoda i papirne galanterije.
- Mnogi su nas prepoznali kao ključnog partnera koji
će razvojem maloprodajne i franšizne mreže trasirati i
dobrim delom određivati uzajamni put razvoja - ističe
Vasić. - Sama činjenica da se radi o našim dugogodišnjim
partnerima koji su, kao i sam DIS, razvijali svoje poslovanje
širenjem proizvodnih kapaciteta i osvajanjem tržišta,
teško je izdvojiti partnera koji nije prepoznatljiv na
tržištu. Zaista je veliki broj domaćih dobavljača koji su dali
nemerljiv doprinos da DIS svojom ponudom bude drugačiji
i prepoznatljiv na tržištu. Teško je izdvojiti nekoliko te bih
nabrajanjem gotovo sigurno neopravdano izostavio neke
od naših dragih partnera.
Vasić naglašava da se partnerski odnosi neguju i
nadograđuju svakodnevnom razmenom iskustava i ideja,
i usmeravanjem i realizacijom aktivnosti na obostrano
zadovoljstvo s jedne, i zadovoljstvo naših dragih kupaca
s druge strane.
- Posebna pažnja je posvećena uzajamnim predlozima i
sugestijama, jer su dragoceni putokaz u procesu formiranja
prodajnog procesa za nas, tj. proizvodnog asortimana za
DIS od drugih trgovaca izdvaja
prvenstveno korektnost, ali ne
samo prema dobavljačima, već
i prema potrošačima. Naravno,
i DIS naplaćuje svoje usluge,
ali znatno manje od ostalih.
Dobavljačima to mnogo znači,
jer će tako njihovi proizvodi naći
lakši put ka kupcu, kaže Violeta
Solunac iz firme D&N Sani
naše partnere - kaže Vasić. - Upravo je uzajamna saradnja
i sposobnost prilagođavanja potrebama sve zahtevnijih
potrošača najbolji način zaštite.
Mnogi srpski proizvođači upravo DIS-u mogu da zahvale za
prodor na tržište naše zemlje i jačanje i širenje svog posla.
Ne kriju da se samo u DIS-u ne osećaju kao dobavljači
drugog reda, jer njihovi proizvodi u DIS-ovim radnjama
nisu smešteni na najnižim policama, jedva primetni od
skupocene i markirane svetske robe.
Violeta Solunac, vlasnik firme D&N Sani, koja se bavi
proizvodnjom sredstava za higijenu, kaže da sa DIS-om
sarađuje od trenutka kada je njeno preduzeće počelo da radi.
- DIS od drugih trgovaca izdvaja prvenstveno korektnost,
ali ne samo prema dobavljačima, već i prema potrošačima
- ističe Solunac. - Naravno, i DIS naplaćuje svoje usluge, ali
znatno manje od ostalih. Dobavljačima to mnogo znači, jer
će tako njihovi proizvodi naći lakši put ka kupcu. Sa DISom sarađujemo i kod robnih marki i mogu naglasiti da su
u tom poslu veoma korektni, ali i prilično zahtevni kada je
kvalitet njihove trgovačke marke u pitanju.
Odlična komunikacija
I preduzeće Nenada Bjelanovića Forma Bravo, koja proizvodi
papirnu konfekciju, zadovoljna je saradnjom sa DIS-om.
Uzajamno razumevanje
Na pitanje koje uslove jedan domaći
proizvođač treba da ispuni da bi se našao
na rafovima DIS-a, Vladica Vasić, direktor
kategori menadžmenta odgovara:
- Usklađivanje poslovanja sa standardima
koje nalaže zakon se podrazumeva. Najbitniji
uslov je uzajamno razumevanje, fleksibilnost
i podrška. DIS je uvek tu da na zahteve svojih
partnera odgovori aktivnostima koje su u
obostranom interesu, ali s druge strane
očekuje podršku kako u pogledu dobrih uslova
nabavke, tako i kontinuiranim marketinškim
aktivnostima.
- Imamo više nego korektne odnose sa trgovinskom
kućom DIS već više od 15 godina - kaže Bjelanović. - Sa
njima nismo imali problema sa plaćanjem, niti oni imaju
problema sa nama. To su dobri kolegijalni odnosi i o
njihovom poslovanju mogu samo da kažem lepe reči. Za
male firme kojima je DIS pružio šansu, veoma je važno
imati takvu saradnju. Njihov odnos i pozicioniranje
naših proizvoda drugačiji je od ostalih trgovinskih
sistema. DIS je omogućio da se i domaći proizvodi nađu
na najudarnijim rafovima, na kojima se teško mogu naći
kod ostalih trgovaca.
Dugogodišnju saradnju sa DIS-om ima i firma Pin Code,
srpski proizvođač kuhinjskih sunđera, truleks krpa i
ostalih proizvoda za održavanje higijene. Vlasnik ove
firme, Nevenka Kuburović, kaže da je DIS prvi veliki sistem
sa kojim sarađuje i da ima samo pozitivna iskustva.
- Sa DIS-om sarađujemo od 2000. godine - ističe Kuburović.
Njihova prednost je odlična komunikacija koju imaju
sa svojim dobavljačima, ali i sa potrošačima. Poslednjih
godina komunikacija sa dobavljačima je prilično
pojednostavljena, jer se na portalu koji su otvorili nalazi
sve što nam je potrebno. Sami možemo da trebujemo robu
jer vidimo stanje svojih proizvoda na njihovim rafovima.
Možemo da proveravamo i finansijske kartice, da vidimo
stanje zaliha, kako ide prodaja robe. Možemo da im
predložimo i akcije, kada mi smatramo da treba da se
organizuju.
Firma Pin Code sa DIS-om sarađuje i na planu robnih
privatnih marki. Nevenka Kuburović smatra da je takav
posao siguran za proizvođača, jer sav rizik snosi trgovac.
- Naš zadatak je da napravimo kvalitetan proizvod, a sve
ostalo je na trgovcima DIS-a - naglašava Kuburović. - Mi
nemamo tu nikakve troškove reklamiranja i pakovanja,
koji uobičajeno idu uz naš proizvod. Zato takvi proizvodi
mogu da budu jeftiniji, a da se cena ne odrazi na kvalitet.
Kada je reč o kvalitetu DIS-ove robne marke, sa njima o
tome nema pregovora. A kako je to nama siguran posao i
zarada, nikada se ne igramo sa kvalitetom.
23
Ekonomija
Srpski agrar
na mukama zbog
kiša i poplava
Piše: Katarina Sekulić
Mnogi trgovinski lanci morali su da pribegnu uvozu poljoprivrednih proizvoda i na taj način
probaju da podmire tržište bar količinama, ako ne i kvalitetom, kaže Dragan Živanović,
direktor ovog progama u najvećem domaćem trgovinskom lancu DIS
Nezapamćene poplave u Srbiji, a nakon njih i čitavo kišno
leto, nepovoljno su uticali na domaću poljoprivredu –
kvalitet voća i povrća bio je lošiji ove godine, a pojedine
proizvode smo morali zbog nestašice da uvozimo.
Zbog toga su i nabavne cene nekih poljoprivrednih
namirnica bile znatno veće nego ranije, a to se odrazilo i
na krajnje kupce. Kada je kilogram limuna na Kalenić pijaci
dostigao cenu između 360 i 400 dinara, bilo je jasno da je
čak i limunada postala luksuz.
Kako su nepovoljne klimatske promene uticale na nabavku
prehrambenih proizvoda, pre svega voća i povrća, pitali smo
Dragana Živanovića, direktora ovog progama u najvećem
domaćem trgovinskom lancu DIS-u.
- Nema dileme da je uticaj kvaliteta sirovina na prehrambene
proizvode i samih svežih proizvoda degradiran poslednjih
godina, a naročito ove godine. Dosta kišnih dana i poplava
su pojedine regione u Srbiji isključili iz ponude svežeg
voća i povrća. Ovo je sigurno uticalo na cene proizvoda, a
i nestašicu tokom sezone – kaže Živanović za DIS Glasnik.
Nije bilo dovoljno osnovnih povrtarskih proizvoda, poput
paprike i paradajza.
- Mnogi trgovinski lanci morali su da pribegnu uvozu ovih
proizvoda i na taj način zadovolje tržište bar količinama,
ako ne i kvalitetom. Trgovine koje su na ovaj način uspele
da iskontrolišu zalihe i kvalitet, uspele su i da zadrže promet
– dodaje Živanović.
Ove godine jeste lošiji kvalitet
prehrambenih proizvoda zbog
manjeg procenta suve materije
i šećera, a i pojave bolesti
uzrokovane vlagom – kaže Nenad
Budimirović, sekretar Udruženja
za poljoprivredu, prehrambenu
i duvansku industriju i
vodoprivredu PKS-a
Prema njegovim rečima, DIS je ove godine pojačao
direktan otkup od poljoprivrednih proizvođača kako
zbog svežine robe tako i zbog boljih cena, a sve u svrhu
zadovoljnih potrošača.
iznad proseka za ovo doba godine, neminovna češća
upotreba pesticida. Kupac pre kupovine ne može da se uveri
u zdravstvenu ispravnost namirnica, ali bi svakako trebalo
da proveri njihovo poreklo – smatra Rajić.
Koliku su tačno štetu pretrpeli pojedini regioni u Srbiji
zasad se ne zna, jer u Privrednoj komori Srbije takva
detaljna analiza još nije urađena. Ipak, u PKS-u priznaju da
su uočene promene u kvalitetu proizvoda.
Već se mogu čuti opaske da će proizvođači ove godine, po
zimnicu ići u prodavnicu.
- Ove godine jeste lošiji kvalitet prehrambenih proizvoda
zbog manjeg procenta suve materije i šećera, a i pojave
bolesti uzrokovanih vlagom – kaže Nenad Budimirović,
sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i
duvansku industriju i vodoprivredu PKS-a.
I pored plodne, ali prenatopljene zemlje, po svemu sudeći
ješćemo i uvozni ajvar i turšiju.
- Činjenica je da ovako kišna godina ima uticaja na
poljoprivredne proizvode: voće, povrće, žitarice, ali je rod
ovih proizvoda na desetogodišnjem proseku. Rod je lošiji
samo u poređenju sa 2013. godinom koja je bila izuzetno
rodna – dodaje Budimirović.
Najviše su se uvozile banane i limun. Prema prognozama,
naredna godina biće veliki izazov za domaću poljoprivredu.
- Sigurno će biti veliki izazov zbog povećane tražnje i
izvoza u Rusku Federaciju, pa smo preduzeli konkretne
mere za unapređenje proizvodnje u poljoprivredi – navodi
Budimirović za DIS Glasnik.
Dragoljub Rajić, član Mreže za poslovnu podršku, kaže za
DIS Glasnik da će 2014. godina biti zabeležena kao izuzetno
teška za srpski agrar.
- Kiša, vlaga, ali i vremenske neprilike koje su zadesile našu
zemlju, dovele su do manjeg prinosa. Procene su i da je
najviše stradala pšenica, a najmanje kukuruz. Čak i ono što
je preživelo lošijeg je kvaliteta nego ranije. Kiša koja danima
pada štetno utiče na useve jer i dalje stvara uslove za razvoj
gljivičnih oboljenja, a poljoprivrednike sprečava da uđu u
njive radi pravovremene zaštite – kaže Rajić.
Iako se najviši prinos očekivao od vinove loze, ako je suditi
prema podacima iz negotinskog kraja, u vinarije i na trpezu
stići će manje grožđa, koje će u odnosu na prethodne sezone
biti i nešto lošijeg kvaliteta. Stručnjaci procenjuju da će rod
grožđa biti za 20 do čak 50 odsto manji od prošlogodišnjeg.
Stradala je i jabuka, pa je procena da će rod biti manji za
oko 40 procenata.
- S obzirom na to da je ponuda ograničena, a cene više
nego prošle godine, posebno kada je reč o najtraženijem
sezonskom povrću, stručnjaci s pravom upozoravaju da je
u netipičnim vremenskim uslovima, sa količinom padavina
25
Iz stručnog ugla
Neizbežno smanjenje
plata i penzija
Piše: Milojko Arsić
Profesor Ekonomskog fakulteta
Za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno je da se u kratkom roku ostvare značajne uštede
na nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima, platama i penzijama, kao i da se pokrene
neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje sive ekonomije
Za uspešnu fiskalnu konsolidaciju neophodno je
da se u kratkom roku ostvare značajne uštede na
nekoliko krupnih pozicija – javnim preduzećima,
platama
i
penzijama,
kao
i
da
se
pokrene
neselektivna, snažna i istrajna borba za suzbijanje
sive ekonomije. Samo na ovaj način moguće je da
se obnovi prilično poljuljano poverenje investitora
u Vladu Srbije, koja je već nekoliko puta najavljivala
oštru fiskalnu konsolidaciju, ali su nakon toga
izostajale konkretne mere na njenom sprovođenju.
Prof. Milojko Arsić
Srbija, u naredne tri godine, treba da uštedi oko 1,4
milijardi evra, kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden
na milijardu. S obzirom na to da 54 odsto rashoda
budžeta ide na plate i penzije, razumljivo je zašto će one
biti na udaru štednje.
Zasad nije moguće precizno izračunati kolike bi bile
uštede jer predlozi nisu detaljno predstavljeni, ali su
moguće približne procene. Smanjivanje penzija za 20
odsto, isključujući minimalne penzije, donelo bi uštede
od oko 750 miliona evra, dok bi smanjivanje plata za 15
odsto donelo uštede od oko 300 miliona evra.
Otpuštanje 160.000 ljudi koji rade u državnom
sektoru, čak i ako u taj broj uključimo i zaposlene u
preduzećima u restrukturiranju i javnim preduzećima,
nije realno, jer bi se time ugrozila dostupnost i
kvalitet usluga koje država pruža građanima, počev od
obrazovnih, zdravstvenih do bezbednosnih.
Moguće su uštede u javnim preduzećima „u stotinama
miliona evra”, kako je najavio ministar Vujović, ali će biti
potrebno bar godinu dana da se one ostvare.
Međutim, i kad se ostvare te uštede, one neće biti
dovoljne da se fiskalni deficit u naredne tri godine smanji
sa ovogodišnjih 2,5 na održivih ispod milijarde evra.
Razlika između ukupno potrebnih ušteda od oko 1,5
milijarde evra i ušteda koje se mogu ostvariti na javnim
preduzećima je ogromna, pa će stoga biti nužno da se
ostvare krupne uštede i na drugim pozicijama rashoda,
uključujući i „državne plate” i penzije.
Od februara do juna ove godine
je, uprkos usporavanju
privredne aktivnosti i
katastrofalnim poplavama,
zabeležen rast
prometa dizela za 13,9 odsto i
benzina za 18 odsto
Uštede u javnim preduzećima su vrlo važne, ne samo sa
stanovišta budžeta, nego i sa stanovišta uspostavljanja
normalnog tržišnog ambijenta u okviru koga svi učesnici
na tržištu redovno plaćaju svoje obaveze.
Političari su i do sada za to znali, ali nisu bili spremni da
plate cenu takve odluke.
Za sprečavanje gubitaka „Srbijagasa” treba obustaviti
isporuke gasa preduzećima, državnim ustanovama i
građanima koji ga ne plaćaju. Uštede u „Srbijagasu” imale bi
za posledicu da mnogi radnici u neefikasnim preduzećima
izgube
posao,
da
lokalne
samouprave
naplaćuju
ekonomsku cenu grejanja, da se preispitaju međudržavni
sporazumi o kupovini gasa, kao i da se smanje troškovi rada
u samom preduzeću. Ništa od prethodnog nije popularno i
lako, mada je nesporno ekonomski opravdano, i to je razlog
što nije do sada realizovano.
Trgovine na udaru
Administracija i
dažbine „koštaju”
19.000 radnih mesta
Priredila:
Katarina Sekulić
Suzana Cvetković, finansijski direktor najvećeg domaćeg trgovinskog lanca DIS, navodi da se uspešnost
jedne kompanije ne ogleda samo u poslovnim rezultatima već i u tome da li ta kompanija svoje obaveze
izmiruje na vreme
Podatak da je promet robe u trgovinama u julu u Srbiji bio
veći za 5,4 odsto u odnosu na jun prošle godine, bukvalno
je zapanjio većinu domaćih trgovaca i analitičara.
Pored ovog podatka, Republički zavod za statistiku
obelodanio je da je i u prvih sedam meseci ove godine,
promet u radnjama bio za 2,5 odsto veći nego u istom
periodu prošle godine.
Trgovci i stručnjaci poručuju da je tako nešto nemoguće,
naročito što u poslednjih nekoliko meseci imaju
pad prodaje. Ovakvu statistiku pravdaju sezonskom
oscilacijom, koja ne može biti ključni parametar u oceni
da je trgovinama „svanulo”.
Na to se dodaje i ocena stručnjaka da retko ko
pominje visoke namete koje trgovine moraju da
plaćaju državi. Poslovale one dobro ili loše, državi
moraju da daju „deo svog kolača” kroz razne takse,
koje su često neopravdane.
Razni suvišni propisi i administrativne procedure, samo
u trgovinskom sektoru, koštaju firme više od 100 miliona
evra godišnje, pokazalo je jedno nedavno istraživanje
Unije poslodavaca Srbije i CEFE Srbija. Sve to na kraju
plate građani i privreda, odnosno potrošači.
Prema procenama Unije, birokratija godišnje
„pojede” i oko 19.000 potencijalnih radnih mesta.
Prosečni troškovi poslodavca za jedno radno mesto
u trgovini godišnje iznose 5.640 evra. U Uniji
tvrde da na suvišne administrativne procedure i
neažurnost administracije prosečno ode 17 radnih
Prosečni troškovi poslodavca za
jedno radno mesto u trgovini,
inače, godišnje iznose 5.640 evra.
U Uniji poslodavaca tvrde da na
suvišne administrativne procedure i
neažurnost administracije prosečno
ode 17 radnih sati zaposlenih u
trgovinama
sati zaposlenih u trgovinama, što znači više od tri
miliona radnih sati mesečno, kada se uzme u obzir
da je u trgovini zaposleno oko 185.000 radnika.
Kada se ti troškovi saberu i pomnože sa prosečnom
cenom rada, dolazi se do cifre od 107 miliona evra
na godišnjem nivou, koji pojedu minimalno 19.000
potencijalnih radnih mesta u grani trgovine.
Kako je pokazalo istraživanje, trgovinska preduzeća
su u poslednje četiri godine u Srbiji imala najveću
frekvenciju zatvaranja i otvaranja. U tom periodu
zatvorilo se 27 odsto trgovinskih radnji. Primera radi,
2008. godine u Srbiji su postojale 100.233 trgovinske
prodavnice, a na kraju 2011. godine bilo ih je 90.305,
što je realan pad od 9,9 odsto.
A koje to poreze plaća jedan veliki trgovinski lanac?
Tu su doprinosi za obavezno zdravstveno i penzijsko
osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Mora da se plati i porez na plate zaposlenih, kao i porez
na dobit preduzeća. Tu je i porez na prihode od kapitala,
kao i neizbežni PDV.
Trgovina mora da plati i porez na imovinu, ali i porez na
upotrebu motornih vozila ukoliko ih poseduje i koristi
za obavljanje delatnosti. Jasno je da ne postoji trgovina
koja nema automobile i druga prevozna sredstva za
robu koju nabavlja.
To, ipak, nisu jedini nameti. Tu su i republičke i opštinske,
odnosno gradske administrativne takse, na zahteve koji
se predaju organima uprave, kao i na rešenja i dozvole.
Novac mora da se odvoji i za firmarine.
Paradoks je da se novac daje i na razne „sitne takse”,
poput one za korišćenje šuma od 0,025 odsto od ukupnog
prihoda, koju plaćaju sva privredna društva bez obzira
na to čime se bave.
Suzana Cvetković, finansijski direktor najvećeg
domaćeg trgovinskog lanca DIS, navodi da se uspešnost
jedne kompanije, poput DIS-a, ne ogleda samo u
organskom rastu i dobrim poslovnim rezultatima već i
u tome da li ta kompanija svoje obaveze, kako prema
svojim dobavljačima, tako i prema državnim organima i
lokalnim samoupravama, izmiruje na vreme.
- Poslovanje naše kompanije zasniva se na kvalitetu,
brzini, uslužnosti, inovacijama, fleksibilnosti i poverenju.
U svom poslovanju i u obavljanju svojih aktivnosti,
ostvarujemo interakciju sa klijentima, dobavljačima,
javnim i poreskim institucijama. Kompanija DIS godišnje
izdvaja veliku sumu novca uredno plaćajući sve svoje
poreske obaveze. Veliki značaj za domaću privredu,
potvrđuju i brojne nagrade koje smo primili tokom
proteklih godina od Privredne Komore Srbije – navodi
Cvetković za DIS Glasnik.
Menadžment
Pet stvari koje
uspešni ljudi
nikako ne rade!
Naizgled srećni i uspešni ljudi su zapravo oportunisti, iskorišćavaju svaku priliku koju im život pruža. Oni ne
misle da sreća ima puno veze sa njihovim uspehom, već su njihovi postupci ti koji generišu konačan uspeh
Netolerantni Amerikanci, smatrajući kako Irci nisu dovoljno
pametni ni sposobni da pronađu zlato, njihov uspeh
pripisivali su sreći. U stvarnosti, rani doseljenici u SAD uvek
su iznova prikazivali svoj mukotrpni rad i sposobnost kao
jedini način sticanja svog bogatstva.
Ljudi i danas često opravdavaju svoj neuspeh činjenicom
kako neko ima više sreće od njih. Ustvari, ono što ih
razlikuje od uspešnih ljudi je manje radnih sati i nedostatak
upornosti. Ali, naizgled srećni i uspešni ljudi su zapravo
oportunisti, iskorišćavaju svaku priliku koju im život pruža.
Oni ne misle da sreća ima puno veze sa njihovim uspehom,
već su njihovi postupci ti koji generišu konačan uspeh.
1. Ne žive u prošlosti
Emocionalno inteligentni ljudi znaju da uspeh leži u
sposobnosti da se uzdignu u najtežim trenucima, a to je
nemoguće ako se živi u prošlosti. Sve što u životu vredi
postići traži određene rizike, a razmišljanje o prošlosti ne
sme da nas zaustavi da na najbolji način ostvarimo sve ono
što bi trebalo u budućnosti.
2. Ne razmišljaju o problemima i ne zameraju drugima
Iako postoji mnogo bitnih uslova koji su važni za uspeh
(znanje, stav, sposobnost, odgovornost i sl), neke od njih
manje su poznate, a vrlo su važne, piše „Biznis insajder”.
Emocionalno stanje određeno je time na šta svako od
Sposobnost kontrole osećaja i zadržavanja „hladne glave”
čine visok stepen emocionalne inteligencije koja neminovno
vodi ka uspehu. Travis Bradberi, predsednik TalentSmarta
i koautor „Emocionalne inteligencije 2.0” u najnovijoj
LinkedIn objavi izneo je pet stvari koje uspešni ljudi nikada
ne čine. Navešćemo ih redom koji nije određen po važnosti.
Jednostavno, važna su sva navedena pravila.
na probleme, gomilamo negativnu energiju i stres. S
nas usmerava pažnju. Ako smo koncentrisani samo
druge strane, najuspešniji ljudi retko zameraju drugima.
Fokusirani su na sebe i sopstvenu odgovornost i obaveze.
3. Ne teže savršenstvu
Uspešni ljudi nemaju za cilj postizanje savršenstva, jer
znaju da ono ne postoji. Ako vam je cilj savršenstvo, često
vas prati osećaj neuspeha i mnogo ćete vremena provesti
razmišljajući o tome šta ste mogli, a niste učinili.
4. Ne okružuju se negativnim ljudima
Negativni ljudi koji se stalno na nešto ili nekoga žale su
„otrovni”! Umesto da se koncentrišu na rešenja, svo vreme
plivaju u svojim problemima, a traže društvo kako bi se
unutar „erupcije” sažaljevanja osećali bolje. Preporučuje se
distanciranje od tih ljudi.
5. Ne govore svima „da” non stop
Istraživanja su pokazala da su ljudi kojima je teško da
izgovore „ne” više podložni stresu, „slomu” i depresiji.
Uspešni ljudi nemaju previše problema s tim da kažu „ne”
kada to zatreba, direktni su i ne okolišu u komunikaciji.
Menadžment
Uspeh nije
rezervisan za
određeni tip ličnosti
Priredio:
B. Mitrović
Dok su neki rođeni preduzetnici, spremni i voljni da ugrabe svaku poslovnu priliku, drugi su rezervisaniji
i njih je potrebno pogurati. Ovo ne znači da oni neće postati odlični preduzetnici, kaže Ričard Brenson
Engleski biznismen, investitor i osnivač kompanije
„Virdžin grup” Ričard Brenson na svom blogu u magazinu
„Entrepreneur“ na pitanje čitaoca: „Koji biste savet dali
nekome ko ima potencijal, ali ne i samopouzdanje da
započne uspešan biznis?“ dao je ovakav odgovor:
„Mnogim ljudima nije lako da napuste siguran posao. Dok
su neki rođeni preduzetnici, spremni i voljni da ugrabe
svaku poslovnu priliku, drugi su rezervisaniji i njih je
potrebno pogurati. Ovo ne znači da oni neće postati odlični
preduzetnici, jer uspeh svakako nije rezervisan za određeni
tip ličnosti.
U okviru neprofitne organizacije „Virdžin Startap” radimo
sa ljudima koji tek ulaze u preduzetničke vode, i tokom rada
u prethodnih godinu dana smo shvatili da postoji problem,
jer dosta talentovanih ljudi misli da je preduzetništvo
van njihovog domašaja, što je prava šteta. Deo posla koji
tamo obavljamo je mentorski rad kojim pokušavamo da
pokažemo da vođenje posla nije nikakav neostvarivi san,
već vrlo realna mogućnost.
Pokušajte da pronađete nekoga ko je već sve to prošao u
sferi kojom želite da se bavite. Vrlo je moguće da je ta osoba
nekada imala iste sumnje i strahove koje vi imate danas.
Drugi čest razlog zašto su ljudi suzdržani kada je u pitanju
preduzetništvo je ubeđenje da kada postajete preduzetnik,
vi zapravo ulažete sve svoje resurse u jednu ideju nadajući
se najboljem. Ali to ne mora biti tako, može se započeti mali
biznis koji se kasnije može razviti u nešto veće.
Ponekad je potrebno da osetite podršku svojih mušterija
i da to bude dovoljno da mali projekat postane ozbiljan
biznis. Ričard Rid osnivač kompanije Inosent Drinks, koja
proizvodi najpopularnije napitke u Britaniji, svoj biznis je
započeo ovako: On i dva prijatelja su imali sigurne poslove
u dobrim firmama, a onda su jednog vikenda pre 15 godina
napravili određenu količinu sokova i otišli na muzički
festival da ih prodaju. Ispred svog štanda su postavili tablu
na kojoj je pisalo: „Da li da napustimo svoje poslove i da
se posvetimo pravljenju sokova?”, i stavili su dve kante,
na kojima je pisalo „da” i „ne”. Nakon što bi popile sok,
mušterije bi davale svoj odgovor bacajući čašu u jednu od
kanti. Po završetku festivala imali su punu kantu čaša koja
je podržala njihovu ideju. U ponedeljak je svako otišao na
svoj posao i dao otkaz. Taj vikend je bio odskočna daska za,
danas, cenjenu kompaniju vrednu više miliona.”
31
Poslovno okruženje
Držite neprijatelja
blizu sebe
Priredio:
Velibor Toković
Da biste izgradili ono što stručnjaci za profesionalno „umrežavanje” zovu značajan društveni kapital, neophodno
je da ljudi koji vas okružuju dolaze iz različitih karijernih sfera.
tog kontakta i tako u nedogled. Nikad ne potcenjujte
vrednost i najobičnijih poznanstava.
Mentor
Nađite vreme da popijete kafu ili razmenite par e-mailova sa
osobom koja je inspirisala vaš karijerni izbor i na čiji se život
ugledate. Saveti iz prve ruke su nezamenljivi. Ako mislite
da niste uspeli da nađete nekoga ko je ujedno vaš najveći
fan, ali i trener: neko ko vas entuzijastično podržava, ali i
podseća na nove ciljeve, ne brinite, još je i bolje imati više
životnih mentora i upijati znanja mnogih.
Inovator
Svi znamo koliko su profesionalna prijateljstva bitna
za napredak u karijeri. Kod profesionalnih, kao i kod
privatnih prijateljstava, uvek je kvalitet, a ne kvantitet
ono što se računa. Da biste izgradili ono što stručnjaci
za profesionalno „umrežavanje” zovu značajan društveni
kapital, neophodno je da ljudi koji vas okružuju dolaze
iz različitih karijernih sfera, imaju drugačije poglede na
svet i jedinstvene sposobnosti.
Samo ovakva raznovrsnost mišljenja i talenata će pomoći
vašem karijernom, ali i ličnom razvoju. Evo koji su to ljudi
kojima bi se trebalo okružiti.
Finansijski genije
Budite prijatelji sa onima koji su u finansijskom smislu
mudriji od vas. Opšte je poznato pravilo „s kim si takav
si”, dakle, ako se vaši prijatelji ne ponašaju odgovorno
sa novcem, to će i vas iskušavati da trošite nemarno.
Međutim, ako se okružite ljudima koji uvek imaju uvid u
svoje finansije i donose promišljene odluke kada se radi
o novcu, moći ćete da učite od njih i da imitirate njihovo
proračunato ponašanje.
Osoba koja zna svakoga i koju svako zna
Uvek je dobro znati i održavati stalan kontakt sa osobom
koja je neverovatno uspešna u socijalizaciji. Danas je
sve u povezivanju. Razmislite samo zašto je LinkedIn
tako uspešan. To je zato što pruža mogućnost da kada
imate jedan kontakt, ostvarite kontakt sa kontaktom
Ova osoba je uglavnom preduzetnik u vašem krugu
prijatelja. U kojoj god industriji da radite, nikada ne bi
trebalo da prestanete da učite i da saznajete nove stvari.
Inovator je ona osoba koja će vam uvek pomoći da budete
upućeni u sve novitete i dešavanja u vašoj profesionalnoj
branši. Takođe, inovatori su uglavnom jako kreativne
osobe i uz njih i vi možete da naučite mnogo o inovativnim
načinima rešavanja problema.
(Ne)prijatelj
Da, dobro ste pročitali. Dobro je uvek imati nekoga ko
prati sličnu poslovnu trajektoriju i sa kim ste u stalnoj
konkurenciji u vašoj okolini. Ovakvi ljudi vas neće pustiti
da se opustite i baš ta uvek prisutna (ne)prijateljska
konkurencija će vas terati da u svakom trenutku date svoj
apsolutni maksimum. Dakle ove osobe koje uvek hodaju po
tankoj liniji prijateljstva i zavisti, odnosno neprijateljstva,
uvek nas guraju da ostvarimo svoje ciljeve. (Ne)prijatelji
će vam takođe dati samopouzdanje da krenete za svojim
snovima, jer ako su oni mogli, a zašto ne biste mogli i vi.
Analiza
Potrošač nema pravo da
se odrekne svojih prava
Piše:
Katarina Sekulić
„Sve one odredbe koje su bile nejasne i za koje su nam se građani žalili da ih ne razumeju, kao i trgovci i
udruženja potrošača, mi smo ih sada pojasnili. Naveli smo jasnije obaveze trgovaca”
Zakon približava građanima mogućnost da ostvare svoja
prava pred sudom i u praksi, kažu u Centru za zaštitu
potrošača. Nezadovoljni potrošači moći će lakše da podnose
reklamacije, a rok za odgovor skraćen je sa 15 na osam
dana. Biće poboljšani i mehanizmi za sprovođenje Zakona.
„Sve one odredbe koje su bile nejasne i za koje su nam se
građani žalili da ih ne razumeju, kao i trgovci i udruženja
potrošača, mi smo ih sada pojasnili. Naveli smo jasnije
obaveze trgovaca”, kaže Vesna Novaković, pomoćnik
ministra trgovine za zaštitu potrošača.
Ubuduće, na primer, oni koji imaju problema sa obućom
lakše će moći da ostvare svoja prava. Ranije je bilo teško
dokazati da li je u pitanju mehaničko oštećenje ili je reč o
lošem kvalitetu.
Kako najviše pritužbi građana stiže na odnos javnih
preduzeća prema potrošačima, pre svega EPS-a i Toplana,
novi Zakon propisuje formiranje savetodavnih tela, u kojima
će učestvovati predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača,
kada se bude odlučivalo o formiranju cena ili odgovorima
na reklamacije.
„Potrošač nema pravo da se odrekne svojih prava, a
imamo mnogo ugovora gde su javna preduzeća tražila
da se potrošači odreknu svojih prava. Ti su ugovori
nezakoniti. Novine omugućavaju i da se čuje glas
potrošača, kao i njegovo učešće u radu tela koja donose
važne odluke”, kaže Jovan Jovanović iz Centra za zaštitu
potrošača Forum iz Niša.
Menadžment
Plasiranje proizvoda
na filmu i televiziji
mnogo bolje od obične
reklame
Priredio: Miloš Garić
Oko 1980. američki proizvođač naočara Rejban borio se za opstanak, dok im je prodaja ostajala
razočaravajuće mala. To jest, sve dok kompanija nije sklopila dogovor sa Polom Brikmanom, režiserom
filma „Rizičan posao”, a Tom Kruz dao ovim retro naočarima potpuno novi pečat. Kada je film postao hit,
prodaja „rejbanki” povećala se za preko 50 procenata
Plasiranje proizvoda u filmovima staro je koliko i sam
taj medij. Čak se i kod braće Limijer, pionira koji su
snimili prve filmove u istoriji, u kratkim filmovima sa
samih njihovih početaka, nekoliko puta pojavio sapun
„Levers sanlajt”. Ispostavilo se da su u ekipi imali jednog
saradnika koji je istovremeno radio kao publicista za
braću Lever (sada Unilever).
Plasiranje proizvoda na filmu ipak je procvetalo tek od 1930.
„Vajt oul sigars” 1932. godine obezbedile su reklamu vrednu
250.000 dolara u filmu „Lice sa ožiljkom”, pod uslovom
da glavna zvezda Pol Muni puši ove cigarete u filmu. Oko
1945. u filmovima „Vorner bradersa” teško se mogla videti
kuhinja bez novog frižidera „Dženeral elektrika” ili ljubavna
priča koja se nije završavala scenom u kojoj muškarac
poklanja ženi dijamante kao zalog večne ljubavi – pri čemu
je naravno sponzor dijamanata bila kompanija Debers.
U vidu kakvom ga poznajemo danas, međutim, plasiranje
proizvoda počinje od jednog malog vanzemaljca. Za one koji
nikada nisu videli film Stivena Spilberga „I Ti: vanzemaljac“,
priča se vrti oko usamljenog dečaka bez oca po imenu
Eliot, koji u šumi iza kuće otkriva neobično stvorenje. Da
bi ga namamio da izađe iz skrovišta, dečak mu taktički
Kada je reč o plasmanu
proizvoda televizija nimalo
ne zaostaje za filmom. Lesli
Munves, predsednik korporacije
„CBS”, predviđa da će se uskoro
u 75 procenata svih emisija
koje se emituju u udarnim
terminima pojavljivati
proizvodi i zapleti koji su
plaćeni kao reklame
ostavlja slatkiše – lako prepoznatljive Heršijeve čokoladne
bombonice – putem koji od šume vodi do njegove kuće.
Spilberg nije nasumično odabrao ove slatkiše. Režiser se
najpre obratio kompaniji „Mars”, proizvođačima „M&M-a”,
i pitao ih da li žele da plate da se njihov proizvod pojavi
u filmu. On su ga odbili, a „Herši” je pristao na dogovor,
nudeći kao zamenu svoj „Risiz pisiz”. Ispostavilo se da je to
bila vrlo mudra odluka.
Nedelju dana posle premijere filma prodaja ovih slatkiša se
utrostručila, a nekoliko meseci kasnije više od osam stotina
bioskopa širom zemlje prvi put je u svoju ponudu grickalica
i slatkiša uvrstilo i ove bombonice.
Potom na scenu stupa Tom Kruz. Oko 1980. američki
proizvođač naočara „Rejban” borio se za opstanak, dok im
je prodaja ostajala razočaravajuće mala. To jest, sve dok
kompanija nije sklopila dogovor sa Polom Brikmanom,
režiserom filma „Rizičan posao”, a Tom Kruz dao ovim retro
naočarima potpuno novi pečat. Kada je film postao hit,
prodaja „rejbanki” povećala se za preko 50 procenata.
Za Kruza i njegove naočare to je bio tek početak. Tri
godine kasnije, u filmu „Top gan” Tonija Skota, kada je
ovaj glumac izašao iz svog borbenog aviona u odelu ratnog
vazduhoplovstva i s avijatičarskim „Rejban” naočarima,
proizvođač je povećao prodaju za dodatnih 40 odsto!
Međutim, od vremena „I Tija” i „Top gana” plasiranje
proizvoda u filmovima dostiglo je gotovo apsurdne razmere.
Kada je film „Umri drugi dan”, proizvod franšize Džejms
Bond iz 2002, uspeo da prikaže 23 brenda za 123 minuta,
publika je bila zaista iznervirana. Većina kritičara smatrala
je da je integritet filma pod znakom pitanja, a neki su ga čak
prekrstili u „Kupi drugi dan”.
Kada je reč o plasmanu proizvoda, televizija nimalo ne
zaostaje za filmom. Lesli Munves, predsednik korporacije
„CBS”, predviđa da će se uskoro u 75 procenata svih emisija
koje se emituju u udarnim terminima pojavljivati proizvodi i
zapleti koji su plaćeni kao reklame. Ukoliko je on u pravu, reč
je o neverovatnoj cifri koja će ionako nejasne granice između
reklamiranja i kreativnog sadržaja zamagliti do te mere,
da će izmeniti i samo značenje zabave. Rans Krejn, glavni
urednik časopisa „Advertajzing ejdž”, jednom se jezgrovito
izrazio: „Reklameri neće biti zadovoljni sve dok ne stave
svoju oznaku na svaku vlat trave”.
plasirali strateški u čitavoj emisiji ili reklamirali tokom
njenog trajanja – zapravo je usisala pamćenje nebrendiranih
logotipa. Drugim rečima, pošto su odgledali emisije, sećanja
ispitanika na brendirane logotipe kao što su „Koka-kola” i
„Singular” potisnula su sećanja na nebrendirane, kao što su
bili „Pepsi” i „Verizon”. Međutim, tada se pojavilo najbizarnije
i potencijalno najznačajnije otkriće. Rezultati skeniranja
pokazali su da je „Koka-kola” bila daleko bolje upamćena
od „Singular vajerlesa”, i daleko bolje od „Forda”. Što je
bilo još neverovatnije, ispostavilo se da je „Ford” vrlo loše
prošao. U testiranju posle gledanja emisije otkriveno je da
su se ispitanici sada slabije sećali „Fordovih” reklama nego
pre početka studije. Drugim rečima, posmatranje emisije
pretrpane „Koka-kolom” zapravo je potisnulo pamćenje
„Fordovih” reklama. Ispostavilo se da je ova kompanija
uložila 26 miliona dolara u godišnje sponzorstvo, a u stvari
izgubila deo tržišta. U čemu je bio čitav trik?
„Koka-kola” je prožimala 60 procenata trajanja emisije
svojim vešto postavljenim čašama, nameštajem koji je
podsećao na oblike njihovih flaša i „Koka-kola” crvenim
zidovima. „Ford” je na drugoj strani jednostavno puštao
tradicionalne reklame, koje uopšte nisu prodirale do svesti
gledalaca emisije. Drugim rečima, „Koka-kola” je bila
potpuno integrisana u program, dok „Ford” uopšte nije bio
uklopljen u čitavu stvar. U emisiji nije bilo „Fordovih” sedišta,
logotipa, „Fordovih” šolja za kafu, nagrada za takmičare. Ne
postoji ništa slično. Uprkos reklamnim spotovima vrednim
26 miliona dolara „Ford”, prosto rečeno, nije igrao u ovoj
emisiji nikakvu ulogu.
(Odlomak iz knjige „Kupologija” Martina Lindstroma)
Višegodišnja neuromarketinška istraživanja otkrila su da
je najvažniji i najpouzdaniji pokazatelj efikasnosti jedne
reklame taj da li su potrošači upamtili proizvod, bilo da je to
dezodorans, parfem ili vrsta tekile. S tim je takođe povezano
buduće ponašanje potrošača prilikom kupovine. Drugim
rečima, ako upamtimo „Mičam” rol-on, „Euforiju” Kelvina
Klajna ili tekilu „Don Hulio Aneho”, mnogo je verovatnije da
ćemo se mašiti za njih kad sledeći put odemo u prodavnicu ili
da ćemo ih dodati u korpu prilikom sledeće kupovine preko
interneta. Zato se činilo da ima smisla porediti snagu sećanja
ispitanika u vezi s logotipima – brendiranim i nebrendiranim
– koje su videli pre i posle gledanja „Američkog idola”.
Nedelju dana kasnije urađene su analize rezultata.
Posle gledanja emisije ispitanici su pokazali daleko bolje
pamćenje brendiranih od nebrendiranih logotipa. Štaviše,
moć naših brendiranih logotipa, onih koji su svoje proizvode
35
Svet finansija
Amero preuzima
ulogu dolara?
Priredio: Velibor Toković
Postepenoj zameni dolara mogu pomoći lokalne valute. Ipak, iskustvo sa evrom je pokazalo da okretanje
leđa nacionalnim valutama i prelazak na jedinstvenu novčanu jedinicu ima mnogo svojih dobrih strana,
ali i skrivene probleme
Svet traži način da izbegne upotrebu dolara. Sve češće
eksperti govore o tome da je američka valuta odradila svoje
i da je vreme da polako napusti svetsku scenu.
Postepenoj zameni dolara mogu pomoći lokalne valute.
Ipak, iskustvo sa evrom je pokazalo da okretanje
leđa nacionalnim valutama i prelazak na jedinstvenu
novčanu jedinicu ima mnogo svojih dobrih strana, ali i
skrivene probleme.
- Zagovornici evra ne prestaju da ponavljaju da je uvođenje
jedinstvene valute išlo na ruku evropskoj ekonomiji: tržišta
su postala jača, smanjio se rizik pri operacijama menjanja
valuta. Ali, glavno je to što je evro postao realni konkurent
dolaru. Ipak, nije prošlo ni celih 10 godina, a počela je
ekonomska kriza. To je dalo povod kritičarima evra da
dignu glavu i da ukažu na sve greške koje su se dogodile
tokom uvođenja jedinstvene evropske valute. Nisu uzeli u
obzir glavno, a to je da su strukture ekonomija država koje
ulaze u evrozonu principijelno različite. Postoji i politički
kontekst - smatra direktor Odeljenja strateških analiza FBK
Igor Nikolajev.
Osim valuta država u razvoju, popularnost juana raste,
smatra viši analitičar agencije „Alpari” Ana Bodrova:
- Kina je veoma dugo držala juan u čvrstim okvirima. SAD
insistira na revalorizaciji juana, a ova valuta postepeno
raste. Poslednjih nekoliko godina, juan je porastao za
8-9%, ali ipak tržište traži da cifra bude 15%. Za dostizanje
ovog nivoa potrebno je još pet godina, pri sadašnjem
tempu revalorizacije. Kina će stati na liniju i onda će
dolar imati ne jednog konkurenta već dva. Dalje, sve će
zavisiti od toga kako će se u principu razvijati situacija u
svetskim ekonomijama - smatra Bodrova.
Već se sada može govoriti o
tome da je projekt „evro“ veoma
daleko od uspeha.
Perspektive te valute u
budućnosti sve više podsećaju
na status dolara u sadašnjosti
Greška je jednostavna. Ipak je u većoj meri politička
motivacija bila važnija pri uvođenju jedinstvene evropske
valute. Odnosno, protivteža pre svega dolaru i SAD. Ovde
je bilo više politike nego ekonomije, iako prosečni godišnji
tempo rasta država Evrope posle uvođenja evra nije
porastao u državama evrozone. Odnosno nije se dogodilo
ono zbog čega je bila uvedena jedinstvena valuta - uvećanje
tempa ekonomskog rasta.
SAD takođe pokušava da nađe izlaz iz ove neprijatne
situacije u kojoj se našla njihova valuta. Nije isključeno da
će na jedinstvenom valutnom prostranstvu (SAD, Kanada i
Meksiko) početi da se koristi valuta „amero“.
Već se sada može govoriti o tome da je projekat „evro”
veoma daleko od uspeha. Perspektive te valute u budućnosti
sve više podsećaju na status dolara u sadašnjosti.
Zadaci koji se tiču ponovnog formiranja svetskih finansija
veoma su složeni. Neophodno je uzeti u obzir sve činjenice
koje mogu da utiču na ekonomiju ove ili one države.
VESTI • DIS • SVET
Vozovi u Japanu uskoro
500 km/h
Evropska komisija za fer
razgovore o Južnom toku
Tačno 50 godina od kada je Japanom krenuo najbrži voz,
tada brzinom od 210 kilometara na sat, počinju radovi na
„maglevu“ čija će brzina biti veća od 500 km/h.
Planirano je da voz koji pomoću magnetne levitacije lebdi
nad šinom, a i kreće se vučen magnetnom silom, do 2045.
godine krene na liniji Tokio-Osaka. Voz bi trebalo da ide što
ravnijom linijom, te će 85 odsto trase činiti tuneli. Prvi deo
pruge, između Tokija i Nagoje trebalo bi da bude završen do
2027. godine.
Super-brzi vozovi „šikansen“ (metak) u Japanu danas idu
brže od 320 kilometara na sat, a pruge su napravljene po
celoj površini ostrva Honšu i Kjušu. Između Tokija i Osake
svakodnevno ide više od 200 takvih vozova, a njihovo
ukupno godišnje kašnjenje ne prelazi 30 sekundi.
„Kada je u Japanu stavljen u upotrebu prvi brzi voz, imali
smo osećaj da su teška vremena iza nas i da će se Japan
promeniti na spektakularan način“, kaže 73-godišnji
inženjer Fumihiro Araki.
On se seća 1. oktobra 1964. godine, kada je u Tokiju pred
carem Hirohitom predstavljen prvi japanski brzi voz, nazvan
Hikari (svetlost), devet dana uoči ceremonije otvaranja
Olimpijskih igara u Tokiju.
- Japan je u nekoliko nedelja po atrakcijama postao
svetski centar broj jedan. Pored super-brzog voza,
počelo je emitovanje TV programa u boji, i to u čitavom
svetu, napravljen je prvi japanski civilni avion posle
Drugog svetskog rata, a neka od velikih preduzeća,
među kojima i Soni, doživljavali su do tada nezabeležen
razvoj - priseća se Araki.
Evropska komisija se ne protivi Južnom toku, ali ne treba se
zavaravati da naftni gasni gigant Gasprom neće imati glavnu
reč u tom projektu, kaže evropski komesar za energetiku
Ginter Etinger.
„Ruski partneri moraju da shvate da mi imamo drugačiju
kulturu. Ne zavaravajte se, ako Gasprom poseduje 50 odsto
gasovoda, tada Gasprom odlučuje, a ne vi. Mislim da Gasprom
treba da smatramo partnerom, ali ne smemo da mu dozvolimo
da postane svemoćan“, poručio je Etinger.
On je pozvao Rusiju da bude otvorena za fer razgovore i poštuje
tržišna pravila kada se radi o „Južnom toku“, čiji cilj je da se
dopremi gas u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
EU je, podseća Volstrit žurnal, razgovore o tom projektu
obustavila do daljnjeg.
Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula
ruska državna kompanija Gasprom da bi se u isporukama
gasa za Evropu zaobišla Ukrajina, vredan je više od 16 milijardi
evra, a planirano je da prve isporuke gasa budu krajem 2015.
godine. Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora, a
kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije dovede
do potrošača u srednjoj i zapadnoj Evropi.
Etigner je takođe pozvao Rusiju i Ukrajinu da u međusobnom
konfliktu ne koriste gas kao sredstvo ucene, istakavši da je
bezbedno energetsko snabdevanje ključno i ne sme da bude
uključeno u moguće dodatne sankcije Rusiji.
On je naveo da radi na scenariju „u najgorem slučaju“, koji će
biti predstavljen šefovima država i vlada EU sredinom oktobra,
u slučaju da Rusija odluči da obustavi isporuku gasa Evropi ili
ukoliko Ukrajina blokira tranzit gasa kroz svoju zemlju.
IKEA dolazi u Srbiju
Predstavnici Vlade Srbije i grada Beograda, potpisali su
početkom oktobra sa švedskim proizvođačem nameštaja
„Ikea" memorandum o izgradnji prve robne kuće u Beogradu,
kod Bubanj Potoka, koja bi trebalo da bude završena krajem
novembra 2016. godine, a zaposliće 300 radnika.
Memorandum su u Vladi Srbije potpisali potpredsednica Vlade
i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana
Mihajlović, gradonačelnik Beograda Siniša Mali i direktor
sektora za nekretnine i razvoj kompanije „Ikea" u jugoistočnoj
Evropi Vladislav Lalić.
Na konferenciji za novinare je saopšteno da je vrednost te
investicije oko 70 miliona evra, ali i da je planirana izgradnja
ukupno pet robnih kuća na teritoriji Srbije, dve u Beogradu, i po
jedna u Nišu, Novom Sadu i centralnoj Srbiji, a da je očekivana
vrednost ukupne investicije 300 miliona evra.
Tržište nekretnina drma
kinesku privredu
Kotanji pakuje u Srbiji pa
šalje u Rusiju
Kineska ekonomija nalazi se u opasnosti zbog prevelikih
ulaganja u nekretnine, kao i njihovih nerealnih cena.
Austrijski proizvođač začina Kotanji najavio je da će začine
za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji, preneli su
austrijski mediji.
Tako bar tvrdi Patrik Čovanek iz konsultantske kompanije
„Silverkrest Aset Menadžment”.
On kaže da se izloženost kineskih banaka razlikuje od izloženosti
američkih uoči krize sa hipotekarnim kreditima u SAD, i da više
liči na krizu u Japanu osamdesetih godina prošlog veka kada je
posle brzog razvoja tržište doživelo kolaps.
Kinesko tržište nekretnina BDP-u doprinosi sa 15 odsto, a
njegov kolaps bi direktno uticao na još neke privredne subjekte,
poput banaka i građevinskog sektora. Zato je ova država
posebnim ekonomskim merama pokušala da učini rast na
tržištu nekretnina održivim, međutim izgleda da u tome nije u
potpunosti uspela.
U najvećih 70 kineskih gradova cene nekretnina su u junu
padale za 0,5 odsto, da bi se u julu taj pad ubrzao na 0,9 odsto. U
istim mesecima smanjilo se i kreditiranje izgradnje nekretnina,
što bi, sve zajedno, moglo da izazove ekonomsku krizu.
Urušavanje tržišta nekretnina moglo bi svesti kineski ekonomski
rast, kažu analitičari, na ispod 5 odsto, iako je za ovu godinu
planiran rast BDP-a za 7,5%.
Utajivači poreza u SAD duguju
97 milijardi dolara
Američko pravosuđe ostaje nemoćno pred najvećim utajivačima
poreza, jer procesi koji se godinama vode protiv njih koštaju
državu na milione dolara.
Prema podacima američkih organa poreske uprave, vrednost
nenaplaćenih dugova američkih utajivača poreza dostiže 97
milijardi dolara, preneo je Volstrit žurnal.
Među najpoznatijim utajivačima poreza koji do dan danas nisu
isplatili dug državi je i Džordan Belfort, autor autobiografskog
romana „Vuk sa Volstrita” koju je ekranizovao Martin Skorseze.
Džordan Belfort, koji je sa 26 godina postao multimilioner
zarađujući na hiljade dolara u minuti, sa 36 godina završio je
u zatvoru dugujući oštećenim klijentima 110 miliona dolara.
Belfort koji je osuđen još 2003. do danas je platio tek deset
odsto svojih dugova.
Milioner Pol Bilzerijan, nemilosrdni preduzetnik i vijetnamski
veteran koji je 1988. godine prvi put zatvoren zbog utaje
poreza, koji je trebalo da plati 62 miliona dolara kazne, do sada
je isplatio tek 3,7 miliona dolara, odlažući tako isplatu 95 odsto
duga Američkoj komisiji za berzanske transakcije.
Ova institucija nedavno je izjavila da ne očekuje više isplatu
Bilzerijanovog duga jer je u proteklih 25 godina potrošila osam
miliona dolara na ovaj spor.
Bečki Kurir piše da 20 odsto prometa koji Kotanji ostvaruje
u Rusiji, pre svega mešavine začina i beli luk u prahu,
potpadaju pod zabranu uvoza, zbog čega će te proizvode
za rusko tržište proizvoditi i pakovati u Srbiji.
„Moramo brzo da reagujemo, jor će za šest do osam nedelja
naše skladište u Rusiji biti prazno. Prodaja u Rusiji za sada
se normalno nastavlja“, rekao je Kurir direktor preduzeća
Ervin Kotanji.
On je rekao da postoji veliki broj preduzeća u Evropskoj
uniji koje sada tragaju za slobodnim kapacitetima za
pakovanje u Srbiji.
Kotanji je dodao i da postoji pozitivan sporedni efekat
proizvodnje u Srbiji pošto je izvoz robe iz Srbije u Rusiju
oslobođen carine.
Rusija je uvela jednogodišnju zabranu uvoza prehrambenih
proizvoda iz zemalja EU kao odgovor na sankcije EU zbog
krize u Ukrajini.
„Orakl”: Elison podneo
ostavku
Lari Elison, suosnivač kompanije „Orakl” i njen lider dugih
37 godina, podneo je u četvrtak ostavku na mesto izvršnog
direktora, a zameniće ga dva izvršna direktora Safra Kac i
Mark Hurd.
Dobit „Orakla” pala je više nego što se očekivalo, cena
deonice te tehnološke kompanije pala je dva odsto.
Elison će ubuduće biti izvršni predsednik i glavni tehnološki
direktor. Bez obzira na to što su Elison, gospođa Kac i
Mark Hurd poručili da se ništa neće promeniti u strukturi
upravljanja, deobu vlasti su odmah kritikovali stručnjaci
za menadžment.
„U gotovo svim slučajevima rešenje s dva izvršna
direktora pokazalo se improvizovanim rešenjem za
politički problem”, kaže Džefri Sonenfeld, profesor na
katedri za Menadžment na Jejl univerzitetu, podsećajući
da „Orakl” već neko vreme ima problema.
Prema ovom rešenju, za proizvodnju, finansije i pravna
pitanja biće nadležna Kac, a za prodaju i usluge Hurd.
Pitanja u vezi sa softverom i hardverom biće u nadležnosti
Elisona. Glavna je razlika u tome što će Kac i Hurd morati
da izveštavaju odbor „Orakla”, a ne samo Elisona, iako je
on sada izvršni predsednik tog odbora.
Elison, koji je odrastao u opasnom delu Čikaga, osnovao
je 1977. godine firmu koja će kasnije postati „Orakl”, čija
je baza podataka postala tehnološka okosnica najvećih
svetskih korporacija.
Elison je s kompanijom izašao na berzu 1986. godine, iste
godine kada i „Majkrosoft”, a „Orakl” je tada imao prihode
od 55 miliona dolara. Ove godine očekuje se da će prihodi
premašiti 40 milijardi dolara.
Kroz nekoliko desetina akvizicija, Elison je proteklih
godina proširio „Oraklov” portfolio poslovnih softvera, pri
čemu je desetine milijardi dolara investirao u kupovinu
tehnoloških kompanija.
VESTI • DIS • SVET
39
Menadžment
Opasnosti koje
sprečavaju
maksimalan radni
učinak
Priredila: Sonja Šestić
Vrhunski sportisti, muzičari, naučnici i poslovni ljudi su zaista bili obični ljudi. Ali oni su, ponekad zbog mentora ili
često zbog roditelja uvežbali svoj mozak da veruje (i time očekuje) da mogu da budu vrhunski stručnjaci u svom
polju rada, ukoliko vredno rade, žrtvuju se, ostanu fokusirani i svakim danom budu sve bolji
Ovo je šest najuobičajenijih (i često nesvesnih)
načina kojima sabotiramo naš potencijal u postizanju
genijalnih rezultata, blokiramo našu veličinu i
smanjujemo priliku da budemo jedan od najboljih na
svetu u onome čime se bavimo.
Opasnost od neverovanja
Moćna ideja: ukoliko ne verujete da imate potencijal da
budete jedan od najboljih ikad u zanatu ili veštini koju ste
odabrali, onda nećete uraditi ono što je potrebno da biste
stigli tamo. Drugim rečima, vaše verovanje u svoj potencijal
zaista određuje da li ga ispoljavate ili ga puštate da polako
drema u vama iz dana u dan.
Savet je da pažljivo pogledamo činjenice. Vrhunski sportisti,
muzičari, naučnici i poslovni ljudi su zaista bili obični ljudi. Ali
oni su, ponekad zbog mentora ili često zbog roditelja, uvežbali
svoj mozak da veruje (i time očekuje) da mogu da budu
vrhunski stručnjaci u svom polju rada, ukoliko vredno rade,
žrtvuju se, ostanu fokusirani i svakim danom budu sve bolji.
Ali, ako vas zavede psihoza mase da se ljudi koje smatramo
genijima suštinski razlikuju od vas onda vi nemate šansu da
stvarate istoriju, samo ovo verovanje će vas onda sprečiti da se
uzdignete do carstva fantastičnih u svom zanatu. Dakle, ovo
neverovanje da u sebi posedujete veštinu je pretnja.
Opasnost od potiskivanja
Fenomenalan intervju su nedavno dali Voren Bafet i Bil
Gejts. U intervjuu, Bafet je priznao da nije najpametnija
osoba u prostoriji. „Tajna” njegovog izuzetnog uspeha na
kapitalnim tržištima se svodi na razliku između „Konjske
snage nasuprot učinka”.
što je ranije moguće (mantra „počnite sa malim, sanjajte o
velikim planovima, ali počnite danas”).
Objasnio je da je „konjska snaga” talenat sa kojim smo
rođeni ali „učinak” se odnosi na to koliko imamo potrebe,
discipline i hrabrosti da ga realizujemo. Termin pretvaranja
potencijala u rezultate je „kapitalizacija” zato što ako ste
ozbiljno posvećeni stvaranju savršenstva potrebno je da u
potpunosti iskoristite sav svoj potencijal.
Zatim pronađite način da uđete u 10.000 sati za koje je
Anders Erikson otkrio da su minimalna količina obuke
potrebne pre nego što genije počne da se ispoljava („Pravilo
10.000 sati” koje sam ranije spominjao, da, moderni pisci su
ga promovisali, ali Erikson je glavni.)
Jedan od najboljih načina da se obezbedi potpuna
kapitalizacija vašeg talenta je da vašu potragu započnete
tako što ćete postati najbolji na svetu u odabranoj veštini
Pa krenimo od delića pre nego što vas zaista pokrenemo.
To je 2 sata i 44 minuta svakodnevne obuke u jednoj stvari,
deset godina. Sad počinjete da uviđate da su disciplina,
Većina nas se jednostavno
oseća previše rastrojeno, previše
smo zainteresovani
za jednostavno,
previše smo pod
uticajem kritike i previše
naviknuti na udobnost
da bi se uradilo ono
što treba da se
uradi da bi se postala ikona
praksa i ogromna količina obuke „tajne” koje stoje iza
„prirodnog talenta” i „rođenog genija”. Istina je da samo
morate da uložite neviđenu količinu vremena i truda kako
bi dostigli izuzetne performanse.
Vi zaista možete da stignete tamo (vi ne poštujete svoj
potencijal ako to ne uradite). Ali, većina nas se jednostavno
oseća previše rastrojeno, previše smo zainteresovani za
jednostavno, previše smo pod uticajem kritike i previše
naviknuti na udobnost da bismo uradili ono što treba da se
uradi, da bi smo postali ikona.
Opasnost apatije koja okružuje talenat
Sa kim se dovodite u vezu kad su u pitanju način na koji
se ponašate i način na koji odlično obavljate posao. Nauka
koja stoji iza toga podrazumeva pojmove poput „attitudinal
contagion” (nesvesno se prilagođavamo načinu razmišljanja
ljudi koji su nam najbliži) i „goal-contagion” (prihvatamo
iste težnje dominantnih članova našeg kruga poverenja).
Ako ljudi u vašem neposrednom okruženju žele sve najbolje
u svetu, ustaju u 5 ujutru zbog treninga, rade sa mentorima
koji pokreću njihovu najbolju veštinu i vežbaju od sumraka
do svitanja, onda postoji velika šansa da ćete pratiti taj
model ponašanja.
S druge strane, ako su ljudi koji vas okružuju najveći deo sati
okupirani ogovaranjem, gledanjem televizije i preteranim
igranjem igrica, onda će vaši rezultati biti odraz tih uticaja.
Svi geniji i izuzetni lideri su bili deo centra za talente.
Svi ljudi koji postaju geniji imaju drugu stvar koja im je
zajednička: usredsređenost na jedan cilj.
Svi majstori su monomanijakalno usredsređeni na svoju
veštinu. Ogroman učinak podrazumeva to da imate više
discipline da kažete ne nego da nečemu.
Možete da pokušate da radite mnogo stvari, ali uvek ćete
biti osrednji. Ili se možete posvetiti samo jednoj stvari i ući
ćete u krug genija. Pojednostavite. Oduzmite. Budite odlični
u izgovaranju diplomatskih „ne” odgovora. Vaš potencijal
ne zahteva ništa manje.
Opasnost od luksuza
Fascinantna je činjenica kako su mnogi uspešni ljudi bili
jako siromašni. Izgleda da oni jako dobro znaju da ako se
u potpunosti ne fokusiraju i neumorno ne vežbaju oni ne
samo da neće imati život o kome sanjaju, nego verovatno
neće imati šta da jedu. Ovakvo stanje pokreće ogromnu
želju, nepobedivu odluku i gvozdenu volju za pobedom.
Zbog toga, luksuz može da bude pretnja vašem uspehu.
Maja Angelou, poznata pesnikinja, odlazi od kuće kako
bi radila u prašnjavoj motelskoj sobi. Jedan od mojih
drugara, autor koji je imao najviše prodavanih dela ikad,
živeo je godinu dana u hostelu kako bi mogao najbolje
da radi. Čak i kad je Stiv Džobs bio milijarder spavao
je na kauču. Bez obzira na to koliko vas budu cenili,
jednostavno ne smete da dozvolite da vas luksuz uspori,
učini vas nemarnim i starim.
Da bi se postigao visok nivo kreativnosti, produktivnosti
i genijalnosti, vi želite da se forsirate kao da vam život od
toga zavisi, a i zavisi vam. Najbolji način da proširite svoje
vidike je da konstantno idete do njihovih krajnjih granica.
Što bi rekli Spartanci: Osoba koja se više znoji dok trenira
manje krvari u ratu.
Opasnost od bolesti
Neko me je jednom naučio da je zdravlje kruna koja stoji
na glavi zdrave osobe koju samo osoba koja je bolesna
može da vidi. Nije uobičajeno povezivati zdravlje sa
genijem. Ali, važno je biti u odličnoj fizičkoj kondiciji.
Kako možete da primenite vaših 10 godina prakse ako
ste bolesni? Kako da ustanete kad padnete ako nemate
energije? Kako da sprovodite istraživanje i ulažete u učenje
ako nemate snage?
Od koristi ste ako ste jaki, zdravi, srećni i dinamični.
Deca u Dominikanskoj Republici sanjaju da igraju bejzbol
i najveći deo sati provode na terenu. Njihovi heroji su
zvezde prve lige svoje zemlje koju su načinili velikom. I
oni planiraju da budu baš kao oni. Deca u Brazilu teže da
postanu proslavljeni fudbaleri dok mladi Kanađani redovno
provedu 10.000 sati na ledu do svoje 15 godine. Svi njihovi
prijatelji rade isto.
Tinejdžeri u Silikonskoj dolini žele da pokrenu startup
kompanije, idu u radionice u kojima ih uče pravilima i provode
besane noći ponavljajući iznova svoju veštinu. Svako od ove
dece želi da bude sledeći Džek Darsi ili Mark Zakerberg.
Krug ljudi koji vas okružuje je jako bitan. Apatičnost i lenjost
u odabiru ljudi koji vas okružuju zaista utiče na vaš učinak,
uspeh i svet unutar njega.
Opasnost od složenosti
Pikaso nije svirao klavir. Džej Zi ne provodi sate kako
bi postao vrhunski šahista. Stefan King definitivno nije
opsednut pridruživanjem NBA.
41
DIS karavan
Grad je 1664. godine dobio ime Njujork u čast Džejmsa II, engleskog kralja, vojvode od Jorka i Olbanija. Olbani je
inače glavni grad države Njujork, što obično znaju samo oni koji su baš pazili na časovima geografije
Pijace Njujorka
Neočekivano lice Velike jabuke
Kada je Đovani de Veracano stigao na obale današnje
države Njujork, davne 1524. godine, verovatno ni u
najluđem snu nije mogao da zamisli posledice svog
otkrića. Ruku na srce, ljudi su na toj teritoriji živeli
već 10.000 godina, većinska plemena Irokeza su ovu
oblast naselila oko 800. godine naše ere, dok su ih
pripadnici Algonkina sledili nekih 200 godina kasnije.
Današnji Menheten naseljavali su Lenape indijanci, koji
su svojim viševekovnim običajima i kulturom bili tesno
povezani direktno sa prirodom. Ipak, evropocentrična
verzija istorije beleži pomenutog Italijana kao prvog
Evropljanina na ovom tlu.
Henri Hadson je tražeći nove pomorske puteve tokom 1609.
ovu oblast pripojio holandskim prekomorskim kolonijama.
Naselje osnovano na mestu današnjeg Njujorka dobilo
je naziv Novi Amsterdam. Verovatno bi se novonastali
grad i dan danas tako zvao da Englezi nisu rešili da svoje
teritorijalno bogatstvo uvećaju baš ovim predelima.
Normalno, sačekali su par decenija čisto da vide ima li tu
ekonomskog potencijala. Kada je pod holandskom upravom
počela da cveta poljoprivreda i trgovina krznom došlo je do
iznenadnog napada. Grad je 1664. godine dobio ime Njujork u
čast Džejmsa II, engleskog kralja, vojvode od Jorka i Olbanija.
Olbani je inače glavni grad države Njujork, što obično znaju
samo oni koji su baš pazili na časovima geografije.
Priredio: Velibor Toković
Grad Njujork trenutno ima preko 8 miliona stanovnika
što ga čini najnaseljenijim gradom u SAD. Taj broj ljudi
prevazilazi zbir žitelja sledeća dva megalopolisa na listi,
Los Anđelesa i Čikaga. Administrativna podela na pet
opština, koje su ujedno i okruzi, je posledica geografskog
rasporeda svima poznatih imena: Bronks, Kvins, Bruklin,
Stetn Ajlend i Menhetn. Kvadrat stambene površine u
centru Menhetna meri se suvim zlatom, a posedovanje
Danas je ovaj grad jedan od
svega nekoliko stvarnih centara
ukupnog svetskog kapitala
i moći. Volstrit je sinonim
za finansijske poduhvate, a
ovdašnje berze su preživele sve
lomove u proteklih stotinak
godina, mada su ih možda i
same proizvele
Njujorčanima, gde oni kupuju i kakve su njihove navike?
Teško da možemo izvesti neki uopšteni zaključak, no ipak
smo prošetali kroz nekoliko njihovih omiljenih lokacija
za nabavku i ostali prijatno iznenađeni. Nismo mogli da
zaobiđemo ni čuvene buvlje pijace, poznate po tome što se
baš tu možete konačno osloboditi viška bespotrebnog krša
iz svog doma. Loša strana ovih mesta odslikava se u tome
što se kući obično vratite natovareni novom količinom
bespotrebnog krša kome niste mogli da odolite.
makar i garsonjere na ovom ostrvu smatra se ozbiljnim
znakom prestiža. Tim pre još fantastičnije zvuči predanje
prema kome je Peter Minojt 1626. godine Menhetn i Stetn
Ajlend otkupio od Lenape plemena za đinđuve u vrednosti
od tadašnjih 24 dolara. Iako je to od strane nekih istoričara
osporavan podatak, ova transakcija se još uvek smatra
najuspešnijom u istoriji prometa nekretnina.
Uz narastajuću svest o potrebi za oslanjanjem na
lokalne izvore i proizvođače, paralelno se razvija i svest
o neophodnosti podrške principima održivog razvoja.
Njujork je jedan od svetskih centara urbanog farminga,
krovnog farminga, hidroponije i mnogih drugih veština
orijentisanih ka uzgajanju hrane u urbanom okruženju.
Nekada se i preteruje u tome, tako da su u jednom
momentu azili za prihvat životinja bili pretrpani
kokoškama. Njihovi vlasnici su ipak shvatili da je
jednostavnije kupiti jaja na pijaci, bez obzira na to koliko
idilično zvučala priča o svojoj ličnoj koki nosilji. Ako
zanemarimo krajnosti, oličene u navedenim pokušajima
sa jedne i kupovine u klasičnim marketima sa druge
strane, dobijamo uvid u interesantnu sliku.
Danas je ovaj grad jedan od svega nekoliko stvarnih
centara ukupnog svetskog kapitala i moći. Volstrit je
sinonim za finansijske poduhvate, a ovdašnje berze su
preživele sve lomove u proteklih stotinak godina, mada
su ih možda i same proizvele. Pored finansija, Njujork
je i centar umetnosti, filmska i televizijska industrija se
po snazi mogu meriti sa holivudskom. Tu su i medijski
magnati, nove tehnologije, internet usluge. Ovde se
nalazi polazno-završna tačka nekoliko transatlantskih
magistralnih linija optičkih kablova. Prehrambena
industrija je veoma razvijena zahvaljujući predivnom
prirodnom okruženju van soliterima natrpanog gradskog
jezgra. Interesantno je da od ukupne vrednosti ove grane,
procenjene na pet milijardi dolara, čak 234 miliona
dolara godišnjih prihoda donosi industrija čokolade. Ova
poslastica je vodeći prehrambeni proizvod Njujorka.
Priča o hrani nas dovodi do priče o običnim ljudima
koji ovde žive. Njujork je poznat kao omiljena šoping
destinacija za kupce sa cele planete, ali šta je sa samim
Junion skver pijaca na Menhetnu je praotac svih sličnih
poduhvata u ovom gradu. Preko 140 različitih lokalnih
proizvođača svakodnevno nudi svoju robu. Mušterije
su im raznovrsne, od slučajnih prolaznika do šefova
elitnih restorana. Oni dolaze u ranim jutarnjim satima
da bi za svoje kuhinje obezbedili što svežije i kvalitetnije
sastojke. Tokom nedelje ovde se odvijaju promocije
knjiga, javni časovi kulinarstva, degustacije vina uz
kratke kurseve o najboljim načinima za uparivanje vina
sa jelom. Nije retkost sresti nekoga od svetski poznatih
predstavnika šou biznisa sa cegerom u ruci.
Grand armi plaza u Bruklinu je pijaca smeštena na samom
severozapadnom ulazu u Prospekt park. Izuzetan izbor
svežih namirnica u svakom trenutku je ono što je opisuje
na najkraći način. Blizina parka čini je idealnim mestom
za snabdevanje uoči piknika. Uz voće i povrće kupcima
na raspolaganju stoji paleta najrazličitijih sireva, a
ponuda mesa i prerađevina je takođe na zavidnom
nivou. Na sve ovo se nadovezuje nekoliko pekara sa
višedecenijskom tradicijom. Komšiluk je prosto lud za
organskim čokoladnim mlekom.
Džekson hajts pijaca nalazi se u Kvinsu, i najveća
je u svom okrugu. Poznata je po odličnim cenama,
sveže ulovljenoj ribi i obilju sastojaka neophodnih za
pripremu meksičkih specijaliteta. Lokalni farmeri nude
sveža jaja, voće, povrće, piletinu i ribu. Postoji i obilje
meda i pčelinjih proizvoda.
43
Prehrambena industrija je
veoma razvijena zahvaljujući
predivnom prirodnom okruženju
van soliterima natrpanog
gradskog jezgra. Interesantno
je da od ukupne vrednosti
ove grane, procenjene na pet
milijardi dolara, čak 234 miliona
dolara godišnjih prihoda
donosi industrija čokolade.
Ova poslastica je vodeći
prehrambeni proizvod Njujorka
Vibrirajuću živahnu аtmosferu savršeno dopunjuju
zvuci bendova koji ovde nastupaju uživo.
Bronks nam se predstavlja pijacom smeštenom u okviru
Botaničke bašte. U raskošnom prirodnom okruženju
na tezgama možete pronaći sve vrste sezonskog voća i
povrća. Ukoliko tragate za začinskim biljem, svežim ili
sušenim, na pravom ste mestu. Ne propustite da probate
domaće pite ili sveže pečen hleb sa raznim zrnevljem.
Sredom je ulazak u Botaničku baštu slobodan, iskoristite
to i prisustvujte nekom od mnogih edukativnih programa.
Česti i dobro posećeni su kursevi kuvanja i obuka za
uzgajanje jestivih biljaka.
Sent Džordž pijaca je smeštena na uzvišicama Stetn
Ajlenda. Uz pogled na njujoršku luku i Menhetn možete
se snabdeti raznim proizvodima sa relativno obližnjih
polja. Pored voća i povrća u ponudi je i obilje plodova
mora, kao i dosta pekarskih proizvoda. Trebalo bi da
poranite ukoliko želite da izbegnete gužvu.
Već smo pominjali buvlje pijace. Ako ste rešili da ih
posetite savetujemo vam da unapred definišete budžet
i da obećate sebi da ga nećete prekoračiti. Verovatno
hoćete, ali nemojte da bude da vas nismo obavestili na
vreme. Bruklinški buvljak je otvoren subotom i nedeljom
od 10 do 18 časova. Smešten je na istorijskom lokalitetu
Vilijamsburg banke, i zauzima čitava tri sprata ovog
zdanja. Uz neverovatan izbor antikviteta, korišćenih
stvari i sitnica koje prosto mame da ih kupite, u ponudi
je i nameštaj, kao i stalna izložba novih radova lokalnih
umetnika i dizajnera.
Hels kičen buvljak je možda najbolje mesto za
kupovinu nameštaja. Bilo da ste došli tim, ili nekim
drugim povodom, obavezno dođite gladni. Skloni smo
da verujemo u to da dobar deo posetilaca ovde svraća
isključivo zbog fenomenalne ponude hrane. Ekipa koja
vodi ovo mesto takođe drži i Antik garažu u Čelziju.
Ljubitelji stariteta ne bi smeli da propuste ovu lokaciju.
I dok Kip slobode još uvek dočekuje imigrante sa manjkom
dolara i viškom snova, mi završavamo ovu šetnju
fascinantnim velegradom. Ako volite da kupujete i da se
cenjkate, ako uživate u užurbanom ritmu trgovine, onda su
opisana mesta ono što vam je potrebno.
Zabava
Bili su potrebni vekovi da ova poslastica postane dostupna širokim narodnim
masama. Do tada je uživanje u čarima čokolade bilo rezervisano isključivo za
odabrane pojedince, čime je dodatno potvrđivan njihov skoro pa božanski status
Njeno veličanstvo
čokolada
Lepoti čudesnog napitka nije odoleo ni čuveni švedski
prirodnjak Karl Line. Klasifikujući grm na kome rastu
kakao zrna dodelio mu je latinski naziv Theobroma cacao.
Druga reč u imenu je preuzeta iz jezika Olmeka Indijanaca,
u originalu je zvučala otprilike kao „kakawa“ i označavala
je biljku za čiju domestifikaciju je to pleme i zaslužno. Prvi
deo naziva potiče iz starogrčkog i najjednostavniji prevod
glasi: hrana bogova.
Pripadnici plemena Olmeka imali su razvijenu civilizaciju
koja je trajala do 300. godine pre naše ere. Veruje se da
su mnogi segmenti Olmeka kulture preneti u epohu
naredne velike južnoameričke civilizacije – period Maja.
Maje su koristile kakao zrna za pripremanje toplog gorkog
napitka. Migratornim pomeranjima ka severu došli su i
do Jukatana. Tu su po prvi put zabeležene organizovane
plantaže kakao grmova. Pripremljenom napitku dodavani
su začini, uključujući vanilu i čili papričice. Zatim je
presipan iz jednog u drugi sud dok se ne bi dobrano
Svoj put ka Evropi kakao zrna
počinju tek sa Kolumbovim
četvrtim prelaskom okeana.
Igrom slučaja prisustvovao
je sceni u kojoj lokalno
stanovništvo kao pomamljeno
grabi kakao zrna slučajno
prosuta po putu. Tovar je
konfiskovan u ime kralja i
spakovan na brod
Piše:
Velibor Toković
zapenušao. Otprilike u isto vreme je postajao i dovoljno
ohlađen da bi mogao da bude bezbedno popijen. Paralelno
sa razvojem majanskog društva širila se i upotreba kakao
zrna kao valute. Postoji zapis koji kaže da je cena ćurke
bila 200 zrna u momentu kada je paradajz koštao tri zrna
po komadu. Verovatno je tadašnja planetarna kursna lista
imala čudne zaplete, recimo poput pitanja koliki je danas
kurs perper-kakao.
Krajem XII veka Maje trgujući sa Astecima na spisak
robe dodaju i kakao zrna, sa sve receptom za pripremu.
Asteci napitak zovu imenima „xocoatl“ i „cachuatl“, u
prevodu gorka voda. Ubrzo je gorka voda postala omiljeni
napitak visokih slojeva astečkog društva. Kao i Maje, i
oni su svoje bogove činili milostivijim prinoseći im žrtve.
Obavezni darovi božanstvima bili su veće količine kakao
zrna i manje srećni podanici. Neki od zagriženih ljubitelja
čokolade danas smatraju završetak bivstvovanja u takvom
okruženju veoma uzvišenim. Hvala im na tom mišljenju, ali
se ipak nećemo složiti sa njima.
Svoj put ka Evropi kakao zrna počinju tek sa Kolumbovim
četvrtim prelaskom okeana. Igrom slučaja prisustvovao
je sceni u kojoj lokalno stanovništvo kao pomamljeno
grabi kakao zrna slučajno prosuta po putu. Tovar je
konfiskovan u ime kralja i spakovan na brod. Međutim
zasenjeni svim ostalim novootkrivenim čudesima
Novog sveta, sa posebnim naglaskom na obilje zlata,
pripadnici španskog dvora nisu pridavali značaj gorkom
napitku. Par decenija kasnije Kortez je u svom bezočnom
podjarmljivanju Montezuminog carstva došao na ideju
da zasadi plantaže kakao grmova, ushićen idejom da je
moguće gajiti i ubrati novac. O samom napitku je, kao
i ostatak konkvistadora, imao veoma loše mišljenje.
Sačuvana je izjava u kojoj se kaže da to ne priliči ni
ishrani svinja, a kamoli ljudi. Širenje španskih kolonija
uskoro je obuhvatilo karipska ostrva, a biljka koja na tom
rajskom podneblju lepo uspeva je šećerna trska. Možda
je baš dodatak šećera ključni trenutak u prilagođavanju
čokolade evropskim nepcima, i obrnuto.
Sa španskog dvora čokolada kreće u svoj osvajački pohod po
evropskoj teritoriji. Prvo su se na udaru našli ostali kraljevi
tog doba, no ubrzo su i vlastelini, crkveni velikodostojnici,
kao i svi ostali iole imućniji ljudi, uživali u vrućem napitku.
Početak XVIII veka donosi
povratak čokolade preko
Atlantika. Severnoamerički
naseljenici prihvataju evropsku
modu. Uz to kolonijalne sile šire
biljku svuda po planeti gde joj
uslovi odgovaraju, od Afrike do
Azije. Španci gube monopol nad
proizvodnjom i otpočinje trka
čije posledice imaju uticaj na
mnoga istorijska zbivanja
47
Zabeleženo je da je početkom XVII veka španska princeza
Marija Tereza kao miraz u brak sa Lujem XIV donela recept za
pripremanje čokolade. Nekako u to doba i Italijani, a nedugo
zatim i Nemci, otkrivaju blagodeti kakao plodova. Otvaraju
se kuće čokolade širom Evrope, interesantno je da je prvu
u Engleskoj otvorio jedan Francuz. Englezima se pripisuje
dodavanje mleka u napitak umesto vode. U to doba je postojala
i struja koja je zagovarala dodatak vina, no očito je da su
pod dejstvom svog otkrića ostali pokriveni velom istorijskog
zaborava. Nemci su pak odgovorni za običaj ispijanja šolje tople
čokolade pre odlaska na počinak. Verovalo se da konzumiranje
novog proizvoda na tržištu ima izuzetno povoljne efekte na
zdravlje. Apoteke tog doba su obavezno na lager listi imale
značajne količine kakao zrna.
Početak XVIII veka donosi povratak čokolade preko Atlantika.
Severnoamerički naseljenici prihvataju evropsku modu. Uz
to kolonijalne sile šire biljku svuda po planeti gde joj uslovi
odgovaraju, od Afrike do Azije. Španci gube monopol nad
proizvodnjom i otpočinje trka čije posledice imaju uticaj na
mnoga istorijska zbivanja. Ekspanzija proizvodnje dovodi
do pada cene. Čokolada postaje dostupna i manje imućnim
članovima društva, dok industrijska revolucija donosi
značajne tehnološke napretke u procesu proizvodnje kakao
praha. Žrtva tog napretka je nažalost ukus. Preko 95% danas
proizvedene čokolade potiče od zrna kakao biljke varijeteta
„forastero“. Ovaj žbun je otporan, daje velike prinose i gaji se
svuda. Mana mu je ukus. Poznavaoci tvrde da ta mana dolazi
do izražaja tek kada se nađete u prilici da probate neki od
proizvoda napravljenih od zrna „kriola“ varijeteta. Razlog
zbog koga ne uživamo u njima je osetljivost ove biljke na
bolesti i njen relativno skroman prinos.
Devetnaesti vek otpočinje masovnom proizvodnjom
čokolade zahvaljujući uvođenju parne mašine. To je išlo na
ruku pripadnicima engleske mornarice, organizacije koja je
trošila više čokolade od ostatka britanske imperije ukupno.
Pokazalo se da je ovaj napitak idealan za držanje pomoraca
budnim tokom noći na uzburkanom moru. Krepio ih je i
grejao, a nije sadržao alkohol što ga je činilo bezbednijim za
upotrebu od tradicionalnog groga. Prva švajcarska fabrika
čokolade otvorena je 1819. od strane Fransoa L. Kalijera. Osim
što je pravio čokolade ovaj preduzetnik je imao i porodicu.
Pa se, kako to već biva, u njegovu najstariju kćer zaljubio
izvesni Danijel Peter. Da bi joj se što bolje umilio počeo je da
se intenzivno interesuje za proizvode njenog oca. I tako je u
jednom trenutku tokom 1875. godine shvatio da bi mogao
da pomeša kakao prah sa kondenzovanim mlekom. Ovo se
smatra rođenjem mlečne čokolade. E da, to kondenzovano
mleko je proizvodio njegov komšija. Onda su se njih dvojica
udružili i 1879. napravili zajedničku kompaniju. Nazvali su je
po komšiji. Njegovo ime je bilo Anri Nestle.
Belgijanci zauzimaju značajno mesto u istoriji čokoladnih
inovacija. Da vas podsetimo, njima dugujemo otkriće pralina
i ostalih punjenih čokoladica. Veza između Belgije i čokolade
ima i svoju tamnu stranu. Prelazak iz XIX u XX vek je hiljade
stanovnika Konga platilo glavom, tokom širenja kolonijalnih
plantaža. I današnja proizvodnja kakao zrna stoji pod lupom
boraca za ljudska prava. Sve više velikih proizvođača javno
deklariše i u praksi potvrđuje svoju opredeljenost ka „fair
trade“ principima poslovanja. Najveći svetski proizvođač
kakao zrna danas je Obala Slonovače, a najveći uvoznik,
prerađivač a zatim i izvoznik je Holandija.
Internet je danas krcat savetima za pripremu fenomenalnih
čokoladnih poslastica u kućnoj režiji. Upamtite da je držanje
temperature pod kontrolom jedan od ključnih faktora za
dobijanje željene konzistentnosti čokoladnih preliva. Ukoliko
i ne uspete iz prve uvek možete samostalno ukloniti dokaze
svog neuspeha. Samo nemojte namerno grešiti, to će se
ubrzo odraziti na vašu vitku liniju.
Gde je AIA tu je zabava
Recepti
Pečeni fazan
Sastojci:
1 fazan
150 g slanine
1,5 dl belog vina
3 čena belog luka
2 šargarepe
Priprema:
1 limun
1 glavica crnog luka
ruzmarin, lovor
maslinovo ulje
so, biber
Beli luk sitno iseckati i izmešati sa solju, biberom i ruzmarinom.
Tu smesu dobro utrljati u fazana spolja, sa svih strana. Slaninu
iseckati na kockice i propržiti. Kada porumeni dodati šargarepu
seckanu na kolutiće i vino. Krčkati na tihoj vatri 5 minuta. Zatim
to prebaciti u vatrostalnu posudu, staviti fazana odozgo i dodati
list lovora i crni luk seckan na rebarca. Sve preliti sokom od
limuna i staviti poklopljeno u rernu zagrejanu na 250°C. Peći pola
sata, zatim skinuti poklopac i ostaviti u rerni dok se po fazanu ne
uhvati zlatnožuta korica.
Kelj sa
kobasicama
Sastojci:
1 glavica kelja
0,2 l soka od paradajza
750 g dimljenih kobasica
2 kašike brašna
2 krompira
začinska paprika
4 čena belog luka
ulje, so, biber
Priprema:
Kelj obariti u slanoj vodi i iseckati ga na sitno. Beli luk iseckati
i propržiti na ulju da lepo zamiriše. Dodati brašno i papriku.
Izmešati, pa dodati kelj i krompir iseckan na kockice. Dodati
so i biber. Naliti vodom i krčkati 15 minuta, a zatim dodati
kobasice i ostaviti da se krčka na tihoj vatri do željene
gustine, najmanje još pola sata.
Projice sa spanaćem
Sastojci:
2 jaja
1 dl ulja
200 g sira
1 prašak za pecivo
2 dl kisele vode
100 g spanaća
200 g belog brašna
so
200 g kukuruznog brašna
Priprema:
Jaja umutiti u većoj posudi, prvo belanca dok se ne stvori pena,
zatim dodati razmućena žumanca uz lagano mešanje. Dodati
ulje, kiselu vodu i prašak za pecivo. Izmešati, dodati sir i iseckan
spanać, i na kraju obe vrste brašna. Posoliti, mešati dok se ne
homogenizuje i izliti u kalupe za projice. Peći pola sata u rerni
zagrejanoj na 200°C.
Argentinski
ćevap
Rolat sa orasima
Sastojci:
300 g pečenih oraha
8 jaja
2 kašike brašna
2 štangle čokolade za
kuvanje
250 g putera
200 g prah šećera
1 šolja mleka
Priprema:
Osam velikih kašika mlevenih oraha pomešati sa osam
kašika šećera i dve kašike brašna. Belanca odvojiti
od žumanaca i ulupati ih u čvrst sneg. Žumanca
dobro izmešati sa brašnom, šećerom i orasima i sve
laganim mešanjem sjediniti sa belancima. Izliti u
pleh i ispeći koru. Ostatak šećera i oraha pomešati
sa šoljom vrućeg mleka i sve zajedno dobro umutiti
sa puterom. Ovim filom premazati koru i urolati je.
Ukrasiti rastopljenom čokoladom.
Sastojci:
½ kg mlevene junetine
1 dl kisele vode
½ kg krompira
prezle
2 čena belog luka
so, biber
3 jajeta
Priprema:
Krompir skuvati u ljusci, kada se prohladi oljuštiti ga i
izgnječiti. Odvojiti dva belanca i penasto ih umutiti pre
početka prženja. Ostatak jaja izmešati sa začinima, mesom
i krompirom. Sve dobro sjediniti mešanjem uz postepeno
dodavanje kisele vode. Ostaviti u frižideru poklopljeno
par sati. Zatim od prohlađene smese oblikovati ćevape.
Uvaljati ih u umućeno belance, zatim u prezle i pržiti na
vrućem ulju dok ne porumene sa svih strana.
51
Enigmatika
Skandinavka
Sudoku galerija
Perutnina Ptuj – Topiko a.d., Petefi brigade 2, 24300 Bačka Topola, Republika Srbija, Članica Grupe Perutnina Ptuj
Ludi za Poli
i
d
luz a
www.poli.r
s
među pilećim
kobasicama u Evropi!
Kako joj je to uspelo?
Odličan ukus, tajni recept,
beskompromisan kvalitet i
izuzetno strogi standardi
proizvodnje. Samo tako je
Poli mogla ostati pileća kobasica broj 1 u Evropi. Iako
su njen ukus probali da ko-
piraju u najvećim laboratorijama, dobijeni su samo loši
falsifikati. Poli nisu uspeli da
prekopiraju u Sloveniji. Nisu
uspeli ni u Hrvatskoj, ni u
Bosni i Hercegovini, pa ni u
Srbiji. Nigde im neće uspeti
zato što je Poli jedinstvena.
Zato što samo jedna kobasica može biti broj 1. Poli je to
već više od 35 godina.
Proizvedena je od visokokvalitetnog pilećeg mesa sa
visokom vrednošću belančevina i niskom vrednošću
zasićenih masti i soli. Tako
će i ostati.
Bela ukrštenica
Ilustrovana osmosmerka
Download

Kupovaćeš lepše u renoviranim marketima DIS-a