LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.
OKTOBAR - NOVEMBAR 2013. BROJ 30 GODINA 5
OTVARANJE KRALJEVA,
ODMAH SLEDI VRŠAC
Beogradski DIS+
LEPŠI, BOLJI I PAMETNIJI
DIS karavan
KAPALI ČARŠIJA - NAJVEĆI
PIJAC NA SVETU
ovlašćeni servis i prodavac
uvek u vašoj blizini!
Transportno hlađenje Stacionarno hlađenje Utovarne rampe
prodaja, servis i projektovanje
podrška i asistencija 24/7
originalni rezervni delovi
mobilni servis za brze intervencije
konsalting i tehnička podrška
Artfrigo d.o.o.
A: Smederevski put bb, Boleč T: 011 / 80 62 972
F: 011 / 80 62 973 W: www.artfrigo.co.rs
hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!
8.
4.UVODNIK
6.RAZVOJ NA SVIM POLJIMA
8.VESTI IZ DIS-a I REGIONA
10.Bezbednost u DIS-u na
najvišem nivou
12.NAJLEPŠA BEBA SRBIJE
14.Beogradski DIS+ lepši, bolji i
pametniji
18.DIS JE MOJA PORODICA
Naši zaposleni: Slaviša Živković
20.Veliki izazovi za mesnu
industriju
Intervju: Ana Kovačević, Juhor
22.KRUNA USPEŠNE KARIJERE
24.Poznati u kupovini: Bojan
Žirović
26.Žene menadžeri: One to rade
drugačije
30.SRPSKI POTROŠAČI VERNI
DOMAĆIM SLATKIŠIMA
32.SVAKE NEDELJE 10 TONA SVEŽEG
POVRĆA
Partneri
34.Sistem Kanban OLAKŠAVA
SNABDEVANJE
37.Potrošači najviše veruju
preporukama
Marketing
38.VESTI SVET
40.Proizvođači se okreću ruskom
tržištu
Trgovina
42.Kapali čaršija - najveći pijac
na svetu
DIS Karavan
46.Misterije, Šifre, Kodovi
50.RECEPTI
52.ENIGMATIKA
14.
U OVOM BROJU
24.
26.
40.
32.
IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo
REDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović,
Agencija ICEBRAND
DIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRAND
KONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]
ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.
DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na
sajtovima: www.dis.rs, www.dismarket.rs
UVODNIK
dva
rekorda
u sedmoj
godini
poslovanja
Pored širenja maloprodajne mreže u ovoj godini je napravljen i prvi korak u razvoju i
van granica Srbije kroz plasman robne marke DOBRO na tri okolna tržišta. Na ovaj način
doprinosimo i rastu izvoza iz naše zemlje i to u formi gotovih proizvoda, i na tome ćemo
nastaviti da radimo u budućnosti
Posle septembra koji je iza nas, a koji je po mojim saznanjima najlošiji u
poslednjih par godina u trgovini i posle tri kvartala koji su obilovali raznim
turbulencijama, pripremajući se da napišem ovaj tekst dugo sam razmišljao
postoji li teži trenutak za napisati nešto što će delovati dovoljno uverljivo.
Pored svih tih dešavanja kompanija DIS i ove godine nepokolebljivo korača ka
svom cilju i ostvarenju dvocifrenog procenta rasta ukupnih prihoda. U prilog
tome govore i dva rekorda u sedmoj godini našeg poslovanja u maloprodajnoj
delatnosti. Naime, kompanija DIS će u ovoj godini otvoriti ukupno četiri
maloprodajna objekta što se u prethodnih šest nije dešavalo i time zaokružiti
broj objekata na 15, većih od 2.000 metara kvadratnih. Drugi rekord je da je
po prvi put paralelno građeno na dve lokacije što će rezultirati otvaranjem
dva objekta u samo 14 dana što u poređenju sa prvim objektom na čije smo
punjenje potrošili duplo više vremena za nas predstavlja veliki uspeh. Nadamo
se da su našu organizovanost prepoznali i svi oni koji su uz nas bili svih 13
prethodnih puta i da će svi oni uz nas ostati i kada budemo u situaciji da objekat
punimo i otvorimo za tri dana. Svega ovoga verovatno ne bi bilo da nije bilo
domaćinske politike i pažljivog izbora trenutka za investiranje, kao i brižnog
kreiranja rezervi za investiranje. Naravno pored svih investicija dodatni napor
je trebalo načiniti i u plaćanju prema dobavljačima kako bi bilo usklađeno sa
zakonskim rokom plaćanja, što se nijednog trenutka nije dovodilo u pitanje niti su
pritom iznalaženi modaliteti za prolongiranje obaveza. I to nije sve jer se već radi
na pripremama lokacija za narednu godinu. Pored širenja maloprodajne mreže u
ovoj godini je napravljen i prvi korak u razvoju i van granica Srbije kroz plasman
robne marke DOBRO na tri okolna tržišta. Na ovaj način doprinosimo i rastu
izvoza iz naše zemlje i to u formi gotovih proizvoda, i na tome ćemo nastaviti da
radimo u budućnosti. Ali na tom putu ne treba da ostanemo usamljeni i da se
sami borimo već naše napore treba da prepoznaju i svi oni koji nam mogu biti od
pomoći. Kompanija DIS je oduvek bila spremna da sa partnerima iznađe rešenja
u skladu sa zajedničkim interesima, imajući puno razumevanja za teškoće sa
kojima se susreće druga strana. Nadamo se da i partneri u nama prepoznaju
iskrene prijatelje i da ćemo zajedničkim razumevanjem u narednom periodu,
kroz dijalog i komunikaciju, dolaziti do još boljih rešenja na zadovoljstvo obe
strane, a koje će se manifestovati kroz obostrano smanjenje troškova, a samim
tim i kroz profitabilnije poslovanje obe strane.
S poštovanjem,
Nenad Jelić
Komercijalni direktor
UVODNIK
OGLAS 1/1
Tema broja
RAZVOJ
NA SVIM
POLJIMA
Kada smo pre dve godine na 20-ogodišnjici kompanije
svojim partnerima i zaposlenima govorili o tome da je osim
jubileja, najveći razlog za slavlje razvojni potencijal koji Dis
u tom trenutku ima, malo njih je razumelo situaciju u kojoj
smo se nalazili. Ulazeći na beogradsko tržište, u market
veličine 20.000 m², sa brojem ljudi tri puta većim nego što
smo do tada organizovali, imali smo nekoliko paralelnih
strateških pravaca. Svaki je podrazumevao potencijalno
dobre rezultate i bio „ključan”, jer je neuspeh samo jednog
značio da taj razvojni potencijal nismo u dovoljnoj meri
iskoristili. Prvo, likvidnost i sposobnost da se poštuje data
reč, a ujedno i iskoristi svaka šansa koja je pred nama.
Ona je ključna za dalji razvoj u koji treba krenuti onda kada
se postignu rezultati na ostalim „ključnim” strateškim
pravcima koje smo pred sebe postavili. U međuvremenu tu
likvidnost treba održati u trenucima kada pada tržište, kada
se povećavaju obaveze prema državi, kada se uvode rokovi
plaćanja za čiju sanaciju je bilo potrebno oko 500 miliona
dinara, kada sve što čini poslovni ambijent negativno utiče
na vaš plan da razvoj treba tek da usledi. Drugo, ono čiji je
glavni indikator likvidnost, a to su oni parametri poslovanja
koji su glavni semafor rezultata u ovom našem poslu. Na
rashodnoj strani, kontrola troškova, nivo zaliha i koeficijent
obrta, produktivnost po radniku, koeficijent gubitaka,
tačnost u prijemu, smanjenje broja zapisnika, smanjenje
broja isporuka, pametnije skladištenje, a sa druge, prihodne
strane, borba sa konkurencijom, očuvanje cenovne politike
Piše: Nenad Tirnanić
niskih cena, investiranje u marketing, podizanje vrednosti
brenda, borba za svakog potrošača, ulaganje u sniženja
itd. Bilo je neophodno da svaka od karika u lancu bude
jaka sa rezultatom koji uliva poverenje za dalje korake
Za kraj godine smo se upustili u
otvaranje dva objekta u razmaku od
samo dve nedelje. To je podrazumevalo
spremnost svih sektora
razvoja. Treće, bez čega drugo, a ni prvo ne bi bilo moguće
je organizaciona transformacija firme koja ima oko 800
zaposlenih u kompaniju koja u naredne 3 do 4 godine taj broj
treba da udvostruči. Naš tim je marljivo radio ovih nekoliko
godina, te sada nakon nepune 3 godine od te konstatacije da
postoji veliki razvojni potencijal na svakom od tih strateških
pravaca koje smo pred nas postavili imamo oslonce koji
će pratiti razvoj. U toku 2013. godine smo imali intenzivan
razvoj koji je podrazumevao otvaranje 4 nova objekta. Za kraj
godine smo se upustili u otvaranje dva objekta u razmaku
od samo dve nedelje. To je podrazumevalo spremnost svih
sektora da paralelno rade na dva projekta koji uključuju
veliki broj ljudi. U otvaranje prvog objekta sada već daleke
2006. smo ušli bez iskustva.
Broj tačaka koje sadrži projekat otvaranja jednog objekata je 97
Nekada
Sada
Brendiranje objekata
15 dana
5 dana
Markiranje proizvoda sa cenama
7 dana 7 sati
Punjenje objekta robom
25 dana
5 dana
Selekcija i regrutacija kadrova
14 dana
4 dana
Obuka novozaposlenih
60 dana
15 dana
*Napomena: svi ovi procesi se sada rade sa manjim brojem operativaca i sa srednjim menadžmentom
Nekada sedam dana
danas sedam sati
To „neiskustvo” smo nadomeštali velikim zalaganjem ljudi na
vodećim pozicijama koji su tih prvih nekoliko objekata izneli
sami, svojom požrtvovanošću. Taj prvi objekat smo otvarali
mesec dana, uz mnogo pitanja, dilema, stresa i iščekivanja.
Pre samo dve godine, projekat otvaranja je izgledao potpuno
drugačije. U njemu su učestvovali isti ljudi, ali sada sa puno
iskustva, naoružani znanjem i bez ičega što ih može iznenaditi.
Danas, kada su glavnu ulogu u ovakvim projektima preuzeli
ljudi koji su ponikli iz operative ondašnjih otvaranja iz kojih
su učili, krali znanje i čekali svoju šansu, spremni smo da,
kada se steknu tehnički uslovi i objekat bude gotov, isti
osposobimo za rad za 5 dana. Tome smo sve vreme težili. DIS
je danas kompanija sa organizacionom strukturom gde svaki
pojedinac ima svoju ulogu u sistemu, a gde je vizija i misija
kompanije, kao i čitav sistem vrednosti koji je godinama
građen spušten do pojedinca koji je izvršilac. Ponosni smo
na činjenicu da nam razvoj nije doneo nova pravila, nove
principe, i izmenio sistem iznutra. Sistem odlikuju ljudi, a mi
smo se trudili da prednost pružimo onima koji su spremni
da svoj razvojni potencijal iskoriste i odigraju važnu ulogu u
iskorišćenju razvojnog potencijala kompanije. Uveren sam da
smo spremni da nosimo razvoj uz očuvanje svih parametara
poslovanja i tako obezbedimo kontinuitet u razvoju kompanije.
Proces markiranja robe i postavke cena sa
jednog statičnog štampača do sada je trajao
sedam dana. Implementacijom pokretnih
pultova, „price cheking” objekta je dobio na
brzini i ekspeditivnosti. To je danas proces koji
sedmoro zaposlenih može da obavi za sedam sati.
Timski rad svih sektora kompanije je svakako
osnova za permanentni razvoj i unapređenje
poslovnih performansi, kaže Jelena Milanović,
regionalni direktor maloprodaje DIS-a.
Ušteda resursa
Planskim pristupom svih aktivnosti, od kojih
izdvajamo terminski plan punjenja, projekciju
inicijalnog punjenja i automatsko formiranje
porudžbenica, omogućili smo detaljan i
predvidiv tok realizacije prijema sa definisanim
standardima. Ovakvim pristupom konstantno
uprošćavamo realizaciju i postižemo uštedu
resursa. Interna organizacija i razvoj
odgovarajućih programskih alata, omogućilo je
skraćivanje prijema robe od 25 dana na samo
5 dana, kaže Goran Rakić direktor sektora
informacionih tehnologija.
Marljiv rad i želja
za usavršavanjem
Sećajući se perioda od pre sedam godina, kada
nam je gotovo 25 dana bilo potrebno da napunimo
naš prvi DIS market, pitam se da li je to i tada
moglo brže i bolje. Sadašnju efikasnost postigli
smo pre svega marljivim radom i neprestanom
željom za usavršavanjem. Nadam se da su se u
to uverili i svi oni koji tada u nas nisu verovali i da
sada ne postoji niko ko ima suprotno mišljenje.
Uspeli smo da postignemo maksimalnu
efikasnost koja maksimalno štedi resurse, a pre
svega ljude u koje neprestano ulažemo i vreme
koje je za nas uvek predstavljalo novac, kaže
Nenad Jelić, komercijalni direktor DIS-a.
7
VESTI • DIS • REGION
Otvaranje Kraljeva, odmah sledi Vršac
Početak jeseni je, uz miholjsko leto,
doneo i ozbiljne razloge za slavlje
u Kraljevo i u DIS. Naš petnaesti po
redu maloprodajni objekat otvoren je
10.10.2013. na adresi Dositejeva bb.
Kraljevčanima smo ponudili 4.000 m²
prodajnog prostora, više od 12.000
različitih artikala na rafovima, 16
kasa i 150 parking mesta. Neodvojivi
deo ovakvog dočeka su naravno naše
nadaleko čuvene niske cene, praćene
prijatnim osećajem kupovine za koji su
dobrim delom zaslužni naši zaposleni.
Već tradicionalna akcija „Svaki
pedeseti kupac dobija gratis kupovinu“,
koja je pratila otvaranje svih naših
objekata, nije izostala ni ovoga puta.
Kraljevački DIS je rezultat brižljivo
planirane i, u svakom segmentu
realizacije, izuzetno precizno izvedene
investicije. Ukupna ulaganja u izgradnju
ovog objekta iznose 4.000.000 evra.
Prema rezultatima poslednjeg popisa
Kraljevo naseljava 63.000 ljudi, što
predstavlja značajan tržišni potencijal.
Otvaranje novog DIS marketa je
za 90 građana Kraljeva i njihove
porodice značajno i zbog otvaranja
isto tolikog broja novih radnih mesta.
Od toga je čak 80 ljudi svoju priliku
za zapošljavanje i dalji razvoj karijere
pronašlo u DIS-u, dok su ostala radna
mesta otvorena u Komercijalnoj banci
i apoteci Pharmacity, koje posluju u
okviru našeg novog objekta.
Jelena Popović je jedna od devedeset
dvoje Kraljevčanki i Kraljevčana koji
su dobili gratis kupovinu toga dana.
Kaže da je za DIS čula odavno i da je
jedva čekala da se otvori u njenom
gradu. Zadovoljna je ponudom, iako
nije planirala veliku kupovinu, samo je
došla da vidi kako sve to izgleda. Kroz
smeh kaže da ne može da poveruje da je
dobila sve što je stavila u korpu, i šaljivo
dobacuje da je trebalo da kupi više.
Samo dve nedelje posle ovog događaja
očekuje nas još jedno veliko otvaranje.
Vršac je sledeće odredište na mapi
DIS marketa. Naš šesnaesti po
redu maloprodajni objekat biće iste
površine kao kraljevački, a detaljniji
izveštaj ćete čitati u sledećem izdanju
DIS glasnika.
DIS i dalje pomaže RK Jedinstvo 1974
skoro četiri decenije može se pohvaliti
zavidnim rezultatima kako u prvenstvenom
takmičenju, tako i u kupu Srbije.
DIS već godinama na različite načine
nesebično pomaže rukometni klub
„Jedinstvo 1974” iz Krnjeva. Ovo
sponzorstvo je klubu najveća pomoć u
uslovima kada se mnogo veći klubovi gase
i istupaju iz takmičenja, a zbog pažnje koju
poklanja klubu DIS-u je dodeljen naziv
Zlatni prijatelj kluba.
Rukometni klub je
osnovan 1974. godine na
inicijativu omladine sela
Krnjeva. Klub je godinama
bio stabilan srpskoligaš,
a poslednje dve godine se
takmiči u Drugoj rukometnoj
ligi Srbije. U svojoj istoriji dugoj
- U našem klubu radimo najviše na
usmeravanju omladine da se bavi sportom
i samim tim stvaramo mlade ljude kojima
su alkohol, droga i ostali poroci strani.
U ovoj sezoni koja je jubilarna za naš
klub nadamo se što boljem rezultatu u
Drugoj rukometnoj ligi i takođe i većoj
prezentaciji Krnjeva, kako to radi i PTP
DIS. Kao i prethodnih godina
i u predstojećoj sezoni
Druge lige DIS nam
je pomogao znatnim
sredstvima bez kojih
takmičenje verovatno
ne bi mogli ni da igramo.
Samim tim uložićemo sve
napore da to opravdamo i na
delu, na rukometnom terenu
- izjavio je za DIS Glasnik
prvi strateg RK „Jedinstvo
1974” Zoran Čupić.
Radulović:
Svetski dan srca obeležen u DIS-u
Prodaja Telekoma
neizvesna
Ministar privrede Saša Radulović rekao
je da će se u „Telekomu”, kao i u drugim
javnim preduzećima, najpre sagledati
stanje, a onda utvrditi i konkretne mere
i rešenja.
Na pitanje novinara da li se može očekivati
prodaja „Telekoma” iduće godine, on je
rekao da je to „kompleksno pitanje” na
koje ne može da pruži odgovor, „jer to nije
nešto o čemu smo razgovarali”.
„Telekom je dobra, zdrava kompanija
i dugoročno gledano potrebne su jake
investicije da bi ojačala poziciju na tržištu.
Ne gledamo ni na kakva brza rešenja koja
će praviti velike rezove, prvo moramo da
sagledamo stanje, a onda da utvrdimo
konkretne mere”, poručio je on.
On je istakao da se za javna preduzeća,
među kojima su i Železara Smederevo,
Resavica, ali i druga, traže rešenja.
„Preuranjeno je govoriti o rešenjima pre
sagledanog stanja”, poručio je ministar.
Radulović je prethodno rekao da je u
toku izrada „ličnih karata” za sva javna i
preduzeća u restrukturiranju u Srbiji i da
će taj posao biti završen do kraja meseca,
a u oktobru će biti izneti svi podaci.
Mladenovački DIS je u nedelju 29.09.2013.
bio mesto na kome su potrošači iz ovog
grada mogli da aktivno učestvuju u
obeležavanju Svetskog dana srca. Ova
akcija organizovana je u saradnji sa
Domom zdravlja Mladenovac. Cilj je bio
skretanje pažnje sugrađana na često
zanemarenu brigu o sopstvenom zdravlju.
Moderan način života je tesno povezan
sa stresnim situacijama, nepravilnom
ishranom, manjkom fizičke aktivnosti,
pogrešnim držanjem tela i mnogim
drugim
skrivenim
opasnostima.
Medicinski radnici iz Doma zdravlja
Mladenovac su, u posebno obeleženom
delu DIS-ovog supermarketa, bili na
usluzi svim posetiocima. Strpljivo su
slušali sve iznete podatke o zdravstvenim
problemima, i zatim delili savete o
koracima koje bi trebalo preduzeti. Moglo
se dosta toga naučiti o zdravijem načinu
života samo slušajući ove razgovore.
Uz to Mladenovčani su imali priliku da na
licu mesta provere nivo šećera u krvi i
izmere arterijski pritisak. Prisutni doktori
su te podatke pažljivo pregledali, dodajući
u svoje formule visinu i težinu ispitanika.
Mnogi su sumnjičavo odmahivali glavom
na lekarska upozorenja. Međutim,
ozbiljnost sa kojom su medicinari prišli
ovoj akciji ubrzo je sve prisutne uverila
da je zdravlje nešto sa čime se ne smemo
igrati. Podaci Svetske zdravstvene
organizacije svrstavaju Srbiju u svetski
vrh po broju kardiovaskularnih oboljenja.
Ova akcija je, nadamo se, doprinela
promeni te nevesele slike.
Naša kompanija je, kao i uvek do sada,
spremno otvorila svoja vrata za ovakav
događaj. I ubuduće ćemo, u skadu sa
svojim
mogućnostima,
učestvovati
u projektima od važnosti za lokalnu
zajednicu. Smatramo da je to naša
profesionalna i ljudska obaveza.
VESTI • DIS • REGION
Zaštita radnika
Bezbednost
u DIS-u na
najvišem nivou
Kao najveća domaća kompanija u oblasti trgovine DIS stavlja veliki akcenat na bezbednost i
zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost i zdravlje svih posetilaca, kaže Nenad Živanović iz
agencije „Sigurnost”
Nenad Živanović, agencija „Sigurnost”
Procena rizika je važan korak u zaštiti zaposlenih i delatnosti
neke firme, a istovremeno je i zakonski zahtev. Procena rizika
pomaže da se fokusirate na rizike koji su zaista važni na
nekom radnom mestu – na one koji u sebi imaju potencijal da
dovedu do nastanka povrede, objašnjava za DIS Glasnik Nenad
Živanović iz agencije „Sigurnost”.
Koliko je važno da firme imaju uređenu oblast bezbednosti i
zdravlja na radu svojih radnika?
U mnogim slučajevima proste mere mogu dovesti do kontrole
rizika kao npr. osiguravanje da se prolivene tečnosti odmah
očiste kako se zaposleni ne bi okliznuli ili da se fioke drže
zatvorene kako se neko ne bi slučajno sapleo o njih. Takođe,
ne treba zanemariti ni finansijske razloge. Postoje
očigledni dokazi, iz prakse firmi, da efikasno
upravljanje sistemom bezbednosti i zdravljem
na radu doprinosi uspehu poslovanja.
Troškovi lošeg sistema bezbednosti i zdravlja
na radu, odnosno nastanka nesreća na radu
su brojni: izgubljeno vreme dok se proizvodnja
ponovo ne uspostavi, troškovi popravke opreme
i zgrada ako su bili oštećeni, gubitak iskusne radne
snage, zamena povređenog radnika, naknada zarada, nizak
nivo morala radnika, nizak nivo produktivnosti, vreme utrošeno
na utvrđivanje uzroka nastanka povrede i dokumentovanja,
potencijalni problemi vezani za imidž kompanije. Poslodavci
imaju i moralnu obavezu da učine sve što je u njihovoj moći da
osiguraju zaposlenima zdrave i bezbedne uslove rada.
Agencija „Sigurnost” se poslovima
bezbednosti bavi od maja 2008. godine
kada je i dobila licencu za obavljanje
poslova bezbednosti i zdravlja na radu
Koji su najvažniji aspekti bezbednosti na radnom mestu, na koje
svako preduzeće mora da obrati pažnju?
Najvažniji aspekt bezbednosti na radu je preventiva, odnosno:
•izbegavanje rizika
•procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu
•otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih
tehničkih rešenja
•prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito
u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora
tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u
cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog
•zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada
bezopasnim ili manje opasnim
•davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama
bezbednosti i zdravlja na radu
•odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i
zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način
Šta je ono što svaka firma mora da uradi kako bi osigurala zaštitu
zdravlja svojih radnika?
Prvo i osnovno mora da uredi ovu oblast u skladu sa zakonom
i prilagodi uslovima procesa rada, odnosno da uredi pravila
ponašanja zaposlenih i poslodavca, kako bi svi u svom
delokrugu rada primenjivali mere bezbednosti i zdravlja na
radu. Neophodan je i stalni nadzor nad primenom mera, stalno
praćenje da li su sredstva za rad, instalacije i oprema lične
zaštite ispravni ili nisu.
Šta je sve urađeno u DIS-u po ovom
pitanju?
Kompanija DIS je februara 2009. godine
potpisala ugovor o poslovno tehničkoj
saradnji sa agencijom „Sigurnost” i od
tada je obezbedila stalni nadzor nad
primenom mera bezbednosti i zdravlja
na radu. Od početka saradnje sa našom agencijom kompanija
DIS je u ovoj oblasti iz godine u godinu sve više napredovala.
Kao najveća domaća kompanija u oblasti trgovine DIS stavlja
veliki akcenat na bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i
bezbednost i zdravlje svih posetilaca. Redovno se vrše obuke
svih zaposlenih iz ove oblasti. Zaposleni se redovno šalju na
lekarske preglede. Vrše se redovno ispitivanja uslova radne
sredine, kao i ispitivanja opreme koju zaposleni koriste.
Pre otvaranja novih marketa, još dok su kandidati na obuci,
vrši se osposobljavanje zaposlenih iz oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu. Iz godine u godinu sve je manje povreda na
radu. U 2013. godini do sada nije bilo nijedne teške povrede,
a bila je 21 laka povreda, što je na ukupan broj radnika mali
procenat povređivanja. Na seminaru koji je Privredna komora
organizovala u Smederevu, kompanija DIS je javno pohvaljena
od strane Inspekcije rada Podunavskog okruga kao jedna od
vodećih kompanija u primeni zakona i propisa iz bezbednosti i
zdravlja na radu u ovom okrugu.
Od kada se vi bavite ovim poslom?
Agencija „Sigurnost” se ovim poslom bavi od maja 2008. godine
kada je i dobila licencu za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu.
Koliko firmi koristi vaše usluge?
Agencija vrši usluge za 68 firmi. Usluge izrade akta o proceni
rizika, kao i obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad do sada
je koristilo preko 300 firmi.
Koji je vaš savet za svako preduzeće, u vezi sa bezbednošću na
poslu?
Svaka firma bi trebalo da posveti veliku pažnju ovoj oblasti.
Prevashodno je važno da se broj povreda svede na minimum
kako zbog samog zaposlenog tako i zbog firme. Potrebno
je ovu oblast regulisati u svim firmama. Dobro bi bilo da se
firme ugledaju na kompaniju DIS i pokušaju da je prate sa
aspekta bezbednosti i zdravlja na radu.
11
Mamino sunce najlepše sija
Tokom septembra DIS je u saradnji sa Pampersom organizovao još
jednu u nizu interesantnih akcija namenjenih potrošačima širom
Srbije. Ovoga puta u pitanju je bio izbor za najlepšu bebu u Srbiji.
Pod sloganom „Mamino sunce najlepše sija“ ova akcija sprovedena
je u svim gradovima Srbije u kojima DIS ima svoje markete.
Takmičenje je bilo predviđeno za decu do dve godine starosti.
Naš fotograf je redom obilazio DIS markete u Nišu, Kruševcu,
Jagodini, Kragujevcu, Požarevcu, Velikoj Plani, Smederevskoj
Palanci, Mladenovcu, Lazarevcu, Smederevu, Pančevu,
Beogradu i Novom Sadu. Svuda se ponavljala ista lepa slika.
Vesela gomila mališana u pratnji roditelja je strpljivo čekala na
svoj red za fotografisanje. Nedostatak iskustva u poziranju nije
ih omeo da naprave baš onaj izraz lica koji za cilj ima da šarmira
sve prisutne. Roditelji međusobno razmenjuju informacije o
nicanju zubića i ostalim tekućim problemima. Opštem vedrom
raspoloženju doprinosi i klovn Pucko. Veštim pokretima ruku
on sa lakoćom pretvara duguljaste balone u žirafe, mede, kuce,
mačeve... Svaki učesnik takmičenja dobio je po neku figuricu.
Bebironi su zadovoljni poklonom, ali problem nastaje kada se
balon izduva. Šta da se radi, baloni su nepresušni izvor dečije
radosti a ponekad i suza. Na sreću nije puno potrebno da bi se
opet začuo veseli smeh. Novi balon ili bilo koja druga utešna
nagrada imaju magično dejstvo.
Odziv na akciju je u svim gradovima bio odličan. Brojka od
ukupno 1.757 prijavljenih beba govori sama za sebe. Manje
više u svim gradovima smo u razgovoru sa roditeljima dobijali
iste odgovore. Predviđene nagrade jesu bile primamljive, ali
nisu i jedini razlog zbog koga su se prijavili na ovo takmičenje.
Jednostavno dopala im se ideja da njihova beba pokaže svu
svoju lepotu celoj Srbiji. Uz to svima je izuzetno prijalo druženje
tokom tog popodneva ispred DIS-a u njihovom gradu. Zaista je
teško ostati ravnodušan na pojavu toliko beba na jednom mestu.
Osmeh se pojavljuje sam od sebe i tvrdoglavo odbija da se skloni
sa lica dok nove bebe pristižu. Pomenuli smo nagrade, pa bi red
bio i da ih nabrojimo: I nagrada: komplet opremljena dečija soba,
paket Pampersa i vaučer za kupovinu u DIS-u od 10.000 dinara;
II nagrada: bebi alarm, paket Pampersa i vaučer od 5.000 dinara;
III nagrada: paket Pampersa i vaučer od 3.000 dinara.
Sam proces glasanja odvijao se putem naše Facebook stranice.
Fotografije svih prijavljenih beba bile su tamo postavljene, a
prema propozicijama takmičenja prvu nagradu osvojila je
beba sa najviše glasova. Kompanija DIS i ovim putem čestita
Leni Mihailović iz Smederevske Palanke na pobedi. Drugu i
treću nagradu osvojili su Teodora Šaškić iz Kruševca i David
Lazarević iz Smederevske Palanke. Njima i svim ostalim
bebama čestitamo na učešću i od srca im želimo sve najlepše.
I da još jednom ponovimo ono što smo naglašavali tokom ove
akcije: sve su bebe najlepše, ovo je samo igra.
13
+
Beogradski DIS
lepši, bolji
i pametniji
Renoviranje i prepozicioniranje cele radnje iziskivali su veliku
finansijsku investiciju, ali rezultat koji je postignut u svakom slučaju
opravdava čitav posao. A što je najvažnije kupci su prezadovoljni
Nedavno je završeno veliko renoviranje i rebrendiranje našeg
beogradskog marketa, koji su započeti u februaru ove godine. Najveći
DIS-ov maloprodajni objekat za sve to vreme nije imao nijedan minut
obustavu rada, a koliki je to podvig najbolje zna direktor ogranka
Beograd Igor Antunović, koji je sa celokupnom ekipom učinio sve da
potrošači „ne osete“ radove koji su se odvijali svakodnevno u objektu.
Optimizacija na svim nivoima
Beogradski DIS+ je temeljno preuređen i modernizovan, a po
završetku radova izmereno je 11.815 kvadratnih metara prostora,
koliko je sada u upotrebi i na raspolaganju kupcima.
- Optimizovali smo prostor potpuno, sada je u funkciji sve ono
što ranije nije bilo kvalitetno iskorišćeno. Urađen je remodeling
unutrašnjosti celog objekta, a sve je napravljeno tako da bude
maksimalno prilagođeno potrebama kupaca - objašnjava za DIS
Glasnik Igor Antunović.
Preuređenje objekta počelo je sa odeljenja neprehrane - od bele
tehnike, preko parfimerije do hemije.
- U maju smo počeli velike radove na „beloj liniji“ odeljenja prehrane
i to je bilo najzahtevnije u celom poslu. Zamenjene su sve „plusne“
i „minusne“ vitrine, tako što smo postavili najsavremenije zatvorene
modele. Radovi su zatim obuhvatali odeljenja smrznutih proizvoda,
mlečnih proizvoda, delikatesa, mesare, pilećih proizvoda i ribarnice
– nabraja Antunović.
Opojni miris sa odeljenja grila, koji je sada na samom ulazu u market,
zaustavlja sve potrošače koji tu imaju bogatu ponudu pripremljenog mesa.
- Odeljenja gotovih jela, gril, pekara i poslastičarnica su sada potpuno
novi. Potrošačima je sada na raspolaganju i mogućnost da sednu i na licu
mesta konzumiraju neke od proizvoda koji su u ponudi – kaže Antunović.
Igor Antunović, direktor ogranka Beograd
Investicija
Optimizovali smo prostor potpuno,
sada je u funkciji sve ono što ranije nije
bilo kvalitetno iskorišteno. Urađen je
remodeling unutrašnjosti celog objekta,
a sve je napravljeno tako da bude
maksimalno prilagođeno potrebama
kupaca, kaže direktor ogranka Beograd
Igor Antunović
Zamenjene su sve „plusne“
i „minusne“ vitrine, tako što
smo postavili najsavremenije
zatvorene modele. Radovi su
zatim obuhvatali odeljenja
smrznutih proizvoda, mlečnih
proizvoda, delikatesa, mesare,
pilećih proizvoda i ribarnice.
15
Kako se DIS razvijao i rastao, tako su i sve
procese unutar maloprodaje pratile promene
koje su dovele do toga da sada funkcioniše poput
najsavremenijih sistema.
- Market Beograd kao najveći, po kvadraturi
prodajnog i magacinskog prostora, ali i po broju
artikala i broju zaposlenih, najsloženiji je u DIS-ovom
sistemu maloprodaje i samim tim traži maksimalno
brzo i precizno funkcionisanje unutar svih njegovih
delova operative - objašnjava Antunović.
Maksimalno unapređen sistem
- Fokus svih nas u kompaniji, kao i zaposlenih u
marketu je primena svih novih procedura koje su
dovele do toga da market danas funkcioniše kao
jedna kompaktna celina. Savremen i ubrzan način
prijema robe, precizno osmišljen magacinski
prostor u službi kasnijeg što efikasnijeg izlaganja
robe (planograma), jasna struktura i podela posla
za sve zaposlene na odeljenjima, to je bio jedan od
najvažnijih zadataka koji su uspešno osmišljeni
i završeni. Sve je to dovelo do toga da sada na
dnevnom nivou možemo da ispratimo vrednost
zaliha i da odmah reagujemo ako one treba da
se povećaju.
Kase 25+5
Obimni radovi obuhvatili su i
magacinski prostor. Magacin je
renoviran i funkcionalnije koncipiran.
Takođe, premešten je i deo namenjen
profesionalnim kupcima pa je sada
tih pet kasa namenjenih njima
postavljeno uz ostalih 25 koje
koriste „obični“ kupci.
Čitav sistem sada tako funkcioniše da
je maksimalno smanjeno vreme od
momenta primanja robe, skladištenja u
magacin i kasnijeg izlaganja po jasno
definisanim pozicijama.
Građevinski radovi i prepozicioniranje
cele beogradske radnje iziskivali su veliku
finansijsku investiciju, ali rezultat koji je
napravljen u svakom slučaju opravdava
čitav posao. A što je najvažnije kupci su
prezadovoljni.
UTISCI KUPACA:
- Ovo je fantastično. Uživam dok obilazim market i dešava mi se
da ostanem i po dva sata u obilasku. Volim da mi kupovina bude i
uživanje u ambijentu, a to smo sada baš dobili u DIS-u - rekla nam
je Bojana Tošić, koju smo zatekli u redu za sveže pecivo.
- Otkako sam počeo da dolazim u DIS sa ženom sam zaključio
da na mesečnom nivou pravimo uštedu od skoro sto evra. Ovo sa
preuređenjem objekta je samo dodatni razlog da i dalje nastavimo da
dolazimo u ovaj market – kaže Zoran Stevanović, komšija iz Zemuna.
17
Naši zaposleni
Slaviša Živković
Radnik odeljenja Analitike
DIS je moja
porodica
Radio sam na mnogim mestima u firmi, od magacionera, preko šefa distributivnog
centra, dispečera, do sadašnje odgovorne pozicije u odeljenju Analitike
U kompaniji DIS radi još od 1996. godine.
- U DIS sam došao iz fabrike Goša u Smederevskoj
Palanci, gde sam vodio proizvodnju. Ali kriza u tom
periodu je učinila da potražim posao u tadašnjoj firmi DIS
KOMERC. Od tada počinje moj razvojni put, priča Živković.
Rad u DIS-u za Slavišu je bio potpuno novo iskustvo.
Slaviša Živković je jedan od najiskusnijih radnika u DIS-u
i jedan od onih koji je zajedno sa razvojem i jačanjem
kompanije gradio i sopstvenu karijeru i uspehe na
privatnom planu. Radio je na mnogim mestima u firmi, od
magacionera, preko šefa distributivnog centra, dispečera,
do sadašnje odgovorne pozicije u odeljenju Analitike.
- Radim u odeljenju Analitike kao analitičar, na
održavanju baze podataka za artikle koji su predmet
dalje prodaje u kompaniji. Do mene stižu sve
informacije vezane za artikal koje su potrebne za unos
u sistem gde ih ja kontrolišem i unosim u bazu
podataka, radi prepoznavanja istih kod prijema i
prodaje u objektima DIS-a, objašnjava Živković.
DIS JE MOJA PORODICA
Naši zaposleni: Slaviša Živković
- Pošto sam došao iz proizvodne firme Goša ovo je bilo
jedno novo iskustvo u radu za mene. Poslovi se ne
podudaraju pa sam morao iznova da učim. Jedino što
sam uspeo da prenesem u radu je sama organizacija i
moje devetnaestogodišnje iskustvo rada sa ljudima u
Goši. To je našlo dobru primenu i u DIS-u, kaže Živković.
Proširenjem maloprodajnih objekta
narasli smo na više od 1.400
radnika što je priznaćete veći krug
kako poznanika tako i novostečenih
prijatelja, što smatram najvećim
dobitkom
On ističe da je najdragocenije što je dobio dolaskom u DIS
sigurna egzistencija i veći krug prijatelja kako na poslu
tako i van njega.
Slavišu posebno izdvaja izuzetna tačnost i preciznost u radu,
predanost poslu i završavanju svih zadataka na vreme.
- To uključuje i samoinicijativu i predloge za poboljšanje
- Proširenjem maloprodajnih objekta narasli smo na više od
rada jer se svi dobri predlozi cene od strane rukovodilaca
i naravno i nagrada ne izostaje što daje podstrek
1.400 radnika što je priznaćete veći krug kako
poznanika tako i novostečenih prijatelja, što
za dalji rad i napredak u poslu. Sada sam
u analitici gde je do izražaja došlo
smatram najvećim dobitkom. Atmosfera
moje iskustvo na svim
i odnosi sa kolegama su dobri, a rad
je, s obzirom na nivo tehnike koja
prethodnim radnim mestima.
Na četiri godine sam do
je napredovala, umnogome
olakšan. Nekada se recimo
penzije i ne razmišljam o
nekim daljim
popis ručno obavljao, pa dok
ambicijama,
se roba prebroji i podaci
U
DIS-u
rade
i
Živkovićeva
dva
sina,
i
to
na
poziciji
zaključuje Živković.
unesu ručno u računar, to
odvajača
u
magacinu.
je znalo da potraje. A sada
se to unese čitačem u
- Odmah posle završetka srednje škole su se zaposlili, a
računar i odmah dobijemo
interesantno je da je jedan od njih sa prvim danom punoletstva
tražene podatke,
zasnovao radni odnos. To je u ovim danima krize za posao
objašnjava Živković.
I sinovi u
DIS-u
velika stvar, kako zbog nalaženja posla tako i za
egzistenciju. Pošto smo svi u zajednici kao porodica
živimo skupa i radimo zajedno u firmi.
19
Intervju
Ana Kovačević, Juhor
Veliki izazovi
za mesnu
industriju
Juhor može da se pohvali veoma raznovrsnim asortimanom u svim kategorijama mesnih
prerađevina, a u svakom segmentu postoji nekoliko proizvoda koji su se izdvojili i omiljeni su
kod naših potrošača
„Juhor” je na krizu na tržištu mesnih prerađevina uspešno
odgovorio i u prvoj polovini godine beležili smo rast u prihodima
i operativnom rezultatu u odnosu na isti period prethodne
godine. Spremni smo za poslednji kvartal i očekujemo da ova
godina za nas bude uspešna, kaže u intervjuu za DIS Glasnik
Ana Kovačević, direktorka marketinga u „Juhoru”.
Koliko tržište proizvoda od mesa oseća ekonomsku krizu?
Kriza na tržištu mesnih prerađevina oseća se značajno što
je postalo očigledno u letnjoj sezoni koja je udarna u ovom
tržišnom segmentu. Ogleda se u neujednačenoj ponudi i
tražnji kao i velikim mesečnim oscilacijama koje nisu bile
tako evidentne pre izbijanja krize. Svesni smo i da je pred
nama još izazova, da su trenutne okolnosti uvertira za nove
promene, pre svega nove ritejl transformacije, ali i ulazak
ozbiljnih konkurenata na naše tržište. Važno je da smo spremni
da se menjamo, da adekvatno odgovorimo na promene i da
nastavimo razvoj kompanije i brenda „Juhor”.
Koji vaši proizvodi beleže najbolji uspeh u prodaji?
„Juhor” može da se pohvali veoma raznovrsnim asortimanom u
svim kategorijama mesnih prerađevina, a u svakom segmentu
postoji nekoliko proizvoda koji su se izdvojili i omiljeni su kod
naših potrošača. Uvek se traži komad više proizvoda kao što su
mesnata slanina, levačka kobasica, praška šunka ili mortadela
bolonja. U ovom trenutku najveći uspeh beleži proizvodni
asortiman „Juhor plus”, posebno osmišljena i pripremljena
ograničena serija pet novih proizvoda barenog programa,
pogodnih za svakodnevnu konzumaciju po vanredno dobroj
ceni. Kupovinu prati nacionalna poklon igra sa zanimljivim
poklonima. Ova nova grupa proizvoda je veoma lako našla put
do polica maloprodajnih objekata i naših potrošača.
Koji su planovi Juhora kao najveće mesne industrije u Srbiji u
skorijem periodu?
U narednom periodu „Juhor” će fokusirati svoje aktivnosti
u dva pravca. Cilj nam je, pre svega, da značajno proširimo
prodajnu mrežu kako bi naši proizvodi bili dostupni svakom
potrošaču i naravno da kontinuirano unapređujemo kvalitet
proizvoda, inoviramo i osvežimo asortiman. Potrošači su nam
Mislim da u vremenu koje dolazi
država može i mora jasnije i
konkretnije da podrži
domaću proizvodnju
tehnoloških procesa, opreme i kadrova. Posedujemo sve
relevantne sertifikate u mesnoj industriji koji nam omogućavaju
izvoz na sva tržišta koja su nam značajna za razvoj. Ovaj
proces smo zaokružili i sada možemo da svakom tržišnom
segmentu ponudimo superioran proizvod od vrhunske sirovine
i po konkurentnoj ceni. Takođe smo značajno razvili prodajnu
mrežu i dostupnost proizvoda.
Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji na tržištu mesnih
prerađevina?
Na domaćem tržištu mesnih prerađevina prisutan je veliki
broj malih i velikih proizvođača sa širokim ili jako fokusiranim
portfolijom. Dolaze i očekuju se i novi inostrani proizvođači.
Poštujemo i pomno pratimo šta radi konkurencija i moram da
kažem da imamo ozbiljne konkurente sa kvalitetnim proizvodima
i profesionalnim tržišnim nastupima. Takva zdrava konkurencija
nas konstantno unapređuje, stalno smo u tržišnoj utakmici i jedni
druge „primoravamo” da budemo sve bolji.
Ana Kovačević
uvek u centru pažnje i svaka aktivnost predstavlja odgovor na
njihove potrebe koje stalno evoluiraju. Promocija i plasman
„Juhor” asortimana u regionu i šire predstavljaju konstantnu
aktivnost kompanije čiji je strateški cilj povećanje izvoza iz
meseca u mesec.
Hoće li biti nekih novih proizvoda u ponudi?
Kakav je vaš odnos sa državom, da li je potrebno da se učini više
na zaštiti domaće proizvodnje?
Naša saradnja sa svim nadležnim institucijama je na visokom
nivou. Mislim da u vremenu koje dolazi država može i
mora jasnije i konkretnije da podrži domaću proizvodnju
u segmentu proizvodnje svežeg mesa i prerade, jer samo
na taj način možemo kvalitetno da odgovorimo na ozbiljne
inostrane konkurente u ovom segmentu. Realnost je da postoji
značajno iskustvo domaćih fabrika koje samostalno rešavaju
niz problema i bore se za izvozni potencijal, a koje bi država
sigurno mogla iskoristiti u promociji domaće proizvodnje i
povećanju izvoza, na zadovoljstvo i države i proizvođača.
Potrebe i želje potrošača menjaju se svakodnevno, pa su
osveženje ponude i inovacija preduslov za razvoj brenda.
Najnoviji proizvod koji upravo lansiramo, a na koji smo
izuzetno ponosni, je Vita viršla u pakovanju od 100 grama,
bez omotača, glutena i alergena, sa visokim sadržajem
proteina, savršene teksture i sočnosti,
apsolutno vrhunskog ukusa. Ova viršla
rezultat je majstorstva proizvodnog
tima „Juhora” i višemesečnog
razvoja i predstavlja jedinstveni
proizvod kojim se može
Kakvo je iskustvo Vaše kompanije u saradnji sa
pohvaliti neki domaći
DIS - om?
proizvođač. U periodu koji
„Juhor” i DIS imaju dugogodišnju uspešnu saradnju, razvijali smo
dolazi imamo u planu niz
se
zajedno i zajedno prolazili kroz transformaciju tržišta maloprodaje
novih proizvoda, ulazak
u Srbiji. Za nas DIS je značajan partner sa kojim konstantno radimo
u neke tržišne segmente
na unapređenju saradnje i smatram da imamo još mnogo prostora
u
kojima
trenutno
i potencijala da zajedno rastemo. Osnov za taj rast leži i u veoma
nismo prisutni, redizajn
i modernizaciju portfolija,
jasnom identitetu DIS-a koji je moderan i omiljen ritejler sa
ekstenzije
postojećeg
jasnom ponudom. DIS prepoznaje sve veći broj potrošača
asortimana novim artiklima...
među kojima je opet sve veći broj onih koji upoznaju i
traže „Juhor” proizvode. Adekvatan spoj ponude
Koliko ulažete u marketing?
i tražnje uvek su platforma za uspeh.
U periodu koji je za nama fokus
nam je bilo proizvodno usavršavanje,
osavremenjivanje proizvodnih pogona i
DIS - značajan partner
EKONOMIJA
21
Izveštaj
KRUNA
USPEŠNE
KARIJERE
Stručni sastanak Pedijatrijske sekcije Srpskog
lekarskog društva održan je u Velikoj Plani, u čast
odlaska u penziju prim. dr Dragomira D. Brankovića
Velika Plana je poslednjeg dana leta po prvi put bila domaćin skupu
najvećih imena u domaćoj pedijatriji. Stručni skup, održan u punoj
dvorani Doma kulture „Masuka“, organizovan je povodom odlaska
u penziju prim. dr Dragomira D. Brankovića. Naša kompanija je
sa velikim zadovoljstvom pomogla održavanje ovog događaja.
Smatramo da dr Branković svojim celokupnim radnim opusom
predstavlja izuzetan primer svima koji cene visoku posvećenost
poslu, porodici i zajednici u kojoj žive.
Doajen domaće pedijatrije i neonatologije prim. dr Dragomir D.
Branković svoje školovanje započeo je u rodnom Krnjevu. Gimnaziju
je završio u Velikoj Plani odakle odlazi u Niš na studije medicine.
Zatim završava specijalizaciju iz oblasti pedijatrije, a potom sledi i
subspecijalizacija iz neonatologije. U svom bogatom radnom veku bio
je načelnik neonatologije GAK Narodni Front i KBC Dragiša Mišović.
Objavio je 48 stručnih radova, bio je i dugogodišnji urednik stručne
publikacije „Acta pediatrica” čije objavljivanje, kako su istakle kolege
doktori, u mnogome zahvaljujući njegovom trudu nije prekinuto ni u
najtežim godinama sankcija. Na ovom skupu predstavio je kapitalno
delo srpske neonatologije „Bol i stres kod novorođenčadi“ čiji je autor.
Prisutne učesnike stručnog skupa, kao i porodicu i prijatelje
dr Brankovića, pozdravio je predsednik opštine Velika Plana Dejan
Šulkić. Izrazio je veliko zadovoljstvo time što je opština na čijem je
čelu, u prilici da bude domaćin ovakvom skupu. U svom izlaganju
istakao je značaj zdravstvene zaštite i naglasio da su čelnici opštine
svesni svih izazova sa kojima se ova oblast suočava. Velika Plana
ima program podrške studentima, u okviru koga je naročita pažnja
posvećena studentima medicine. Na kraju izlaganja poželeo je
uspešan rad svim učesnicima skupa.
Za govornicom su se smenjivali prof. dr Nedeljko Radlović, prof.
dr Slavko Simeunović, prim. dr Miodrag Srećković, imena čija
profesionalna dostignuća u svetu medicine uveliko prelaze granice
naše zemlje. Svako je iz svog ugla govorio o dr Brankoviću, ne samo
kao vrhunskom stručnjaku, već su nam predstavili i njegove ljudske
kvalitete. Iskreno, prijateljski, sa ogromnim poštovanjem, uz poneku
anegdotu. Saznali smo da je dr Branković tokom karijere nebrojeno
puta bio mentor mladim specijalizantima. Na taj način je pored
ličnog nemerljivog doprinosa struci učinio ono što je vrhunski domet
svakog naučnika. Preneo je svoje znanje naslednicima i tako prešao
u buduće vreme. Posebno raduje činjenica da je među tim mladim
stručnjacima i njegova kćerka. Kao posvećeni otac troje dece i deda
četvoro unučadi, dr Branković je i na ovom polju pružio lični primer.
Stručni deo sastanka odvijao se prema predviđenom rasporedu. Da
Pedijatrijska sekcija Srpskog lekarskog društva funkcioniše kao jedna
velika porodica, pokazalo se po završetku zvaničnog dela skupa.
Opuštena atmosfera tokom ručka u etno selu „Moravski vrbaci“ i za
vreme posete vinariji „Radovanović“, ostaće u dugom sećanju svim
učesnicima. Održavanju ovog događaja su pored navedenih firmi
doprineli i „Medino“ Krnjevo, MPI „Napredak“ Velika Plana i „Medico
Uno“ Beograd.
Kompanija DIS ovim putem još jednom naglašava da nam je bila
čast da učestvujemo u ovom značajnom trenutku karijere prim. dr
Dragomira D. Brankovića. Želimo mu još puno ličnih i profesionalnih
uspeha. Jer na sreću beba Srbije njegov odlazak u penziju ne znači i
povlačenje sa profesionalne scene.
Kolege i prijatelji u Domu kulture u Velikoj Plani biranim rečima ispratili u penziju dr Dragomira D. Brankovića
OGLAS 1/1
Poznati u kupovini
Bojan Žirović
INTEGRALNI PIRINAČ
UVEK U KORPI
Nažalost nisam u mogućnosti da kupujem
samo kvalitetno bez obzira na cenu. Roba
koja je jeftina najčešće je veoma loša, tako
da se dovijam nekako
Da li juriš akcijske popuste?
Ne jurim ih što se tiče kupovina po marketima, ali mi jako
odgovara kada naletim na neku akciju i kupim jeftinije. Kada
kupujem garderobu i cipele gotovo isključivo kupujem na akciji.
Da li veruješ trgovcima koji stalno nude popuste?
Verujem da trgovci imaju prostora da se poigravaju sa tim
načinom osvajanja tržišta.
Da li ti je važno da je roba samo jeftina ili tražiš kvalitet bez obzira
na cenu?
Nažalost nisam u mogućnosti da kupujem samo kvalitetno bez
obzira na cenu. Roba koja je jeftina najčešće je veoma loša,
tako da se dovijam nekako. Mislim da ovde još uvek može da se
pronađe kvalitetan proizvod po pristupačnoj ceni, naročito što
se hrane tiče, a što se tiče garderobe nekad se stvarno čak i
isplati da se kupi nešto skuplje, kvalitetnije jer prosto duže traje,
a i lepše je.
Glumac Bojan Žirović je veoma angažovan u pozorištu i na filmu,
ali uspeva da pronađe vremena i za odlazak u kupovinu. Često
ga možete videti u DIS-ovom marketu u Beogradu.
DIS izdvajam po najnižim
maržama, niskim cenama,
kampanji „Kupujmo domaće”
i odličnom izboru kvalitetnih
domaćih vina
Koliko često ideš u kupovinu?
Idem često s obzirom na to da nemam neki veliki magacinski
prostor, a zalihe se dosta brzo prazne tako da u velike kupovine
idem dva, tri puta mesečno, a u male na dva, tri dana. Na pijacu
u sezoni i po četiri, pet puta nedeljno idem ili ja ili neko iz kuće.
Koliko u proseku potrošiš po kupovini?
Otprilike oko 5.000 dinara.
Kojih namirnica bi eventualno mogao da se odrekneš, a za koje
uvek mora da bude novca?
Pošto ulazim polako u godine kada je odricanje od nekih
namirnica neophodno radi očuvanja zdravlja, ne predstavlja
mi problem da se odreknem alkoholnih pića, suhomesnatih
proizvoda, sireva. Ali za integralni pirinač uvek mora da ima.
Po čemu izdvajaš DIS u odnosu na ostale trgovinske lance?
Po najnižim maržama, niskim cenama, kampanji „Kupujmo
domaće”, odličnom izboru kvalitetnih domaćih vina.
Da li si pristalica stava da treba kupovati domaću robu u domaćim
trgovinama?
Jesam, jako podržavam taj stav!
S kim najčešće kupuješ?
Kako kad. Najčešće sa ženom ili sam, mada od skora vodim i
decu. Ranije sam izbegavao da ih vodim u kupovinu pošto su
oni najveće žrtve agresivnih kampanja za potpuno besmislene
i nekvalitetne proizvode. Oni bi nešto jer su ih ubedili da je to
odlično, ja to ne želim da im kupim pa je umelo da bude prilično
neprijatno. Sad su porasli pa je sve ok.
Šta se uglavnom nalazi u tvojoj korpi?
Kada dolazim u velike kupovine to je prašak, kućna hemija,
testenina, brašno, čokolada, mlečni proizvodi, integralni pirinač.
25
Žene menadžeri
One
to
rade
drugačije
Istraživanja pokazuju da su se dame na sam vrh lestvice pored svog obrazovanja popele
i osobinama koje nemaju muškarci, a koje se pre svega vezuju za njihovu strpljivost,
posvećenost i doslednost
Uprkos preprekama koje su uglavnom proizvod patrijarhalnog
mentaliteta - da je ženi mesto u kući i za šporetom - žene u
Srbiji prate svetske trendove i sve češće preuzimaju rukovodeća
pa čak i liderska mesta u firmama i sve manje zaziru od rizika
bavljenja sopstvenim biznisom.
Žene generalno postaju sve samostalnije u finansijskom i
svakom drugom pogledu. Ipak, mnogi se pitaju da li gospođe
direktori i menadžeri, žene koje su prihvatile da vode preduzeća
u tranzicionom periodu, da stanu na čelo kompanija, da
formiraju i vode svoja preduzeća, imaju u Srbiji ali i u svetu,
stvarnu ili iluzornu moć.
Svetski trend
Mnogi su skloni da kažu da su žene lideri i dalje samo statistička
greška u surovom svetu biznisa i politike, ali podaci pokazuju
da poslednjih godina dame polako ali sigurno postaju stubovi
ne samo svojih porodica već i vodećih svetskih kompanija,
finansijskih institucija, politike. Žene su danas „jače nego ikada” u
svetu biznisa, i to ne samo kao zaposlene, nego i kao preduzetnice.
Da je to tako potvrđuju i podaci po kojima se u poslednjih
15 godina u Americi, broj žena koje su vlasnice kompanija
povećao za čak 54 odsto. Tako danas one zauzimaju oko
polovinu svih menadžerskih pozicija u SAD. Prema podacima
Zavoda za statistiku, to uključuje 37% upravljačkih funkcija i
60% računovodstvenih i revizorskih. I u zemljama EU sličan je
trend, pa je pod ženskom rukom u nekim zemljama čak 40
odsto preduzeća.
U Srbiji nisu baš tako impozantne cifre ali pomaci su evidentni.
Pre četiri godine svega 6.700 žena je upravljalo preduzećima,
odnosno bile su i direktorke i vlasnice, a danas ih je, po
podacima Agencije za privredne registre, skoro četvorostruko
više, oko 26 hiljada ili 25 odsto od ukupnog broja firmi. Skeptici
ove podatke pripisuju nametnutim rešenjima Evrope u borbi
protiv diskriminacije polova. Istraživanja ih ipak demantuju
jer pokazuju da su se dame na sam vrh lestvice pored svog
obrazovanja popele i osobinama koje nemaju muškarci, a koje
se pre svega vezuju za njihovu strpljivost, doslednost ali i to što
su spremne da se stalno edukuju.
Sticanje dodatnih diploma i sertifikata, pohađanje kurseva i
seminara, ženama predstavlja „tajno oružje” za napredovanje
u karijeri i to je karakteristika gotovo svih razvijenih zemalja u
svetu. I žene u Srbiji su takođe odlučne da unaprede svoja znanja
i veštine pa prema podacima Biznis Akademije one su prošle
godine činile više od dve trećine polaznika, a najpopularniji su
programi iz oblasti menadžmenta, marketinga i IT tehnologija.
Mnogi se pitaju da li gospođe direktori
i menadžeri, žene koje su prihvatile
da vode preduzeća u tranzicionom
periodu, da stanu na čelo kompanija,
da formiraju i vode svoja preduzeća,
imaju u Srbiji ali i u svetu, stvarnu ili
iluzornu moć
Ima nešto i u šarmu
Ipak, nije sve u edukaciji, ima nešto i u šarmu. Draginja Đurić,
predsednica IO Banka Intese, svakako je jedna od najuspešnijih
žena u svetu biznisa na ovim prostorima, a na karijeri i nagradama
joj zavide mnogi pripadnici muškog pola. Ona tvrdi da se nikada
nije osetila na bilo koji način diskriminisanom zato što je žena. Zato
misli da je nedostatak žena na najvišim rukovodećim pozicijama
često posledica njihove odluke da se dobrovoljno odreknu karijere
i da se zaustave na nižim pozicijama, verovatno u strahu da neće
moći da naprave balans između profesionalnog i privatnog života.
- Najviše rukovodeće pozicije podrazumevaju celodnevno
angažovanje, česta putovanja, dugo odsustvovanje od kuće.
Briga oko potomstva, upravljanje domaćinstvom, društveni
život porodice još su primarno u rukama žene i zato je potrebna
ogromna podrška porodice. Srećom, ja je imam, odnosno moji
najbliži su imali sluha za moje obaveze i poštuju moju potrebu
da budem uspešna u onome što radim - objašnjava Đurićeva.
U poslednjih 15 godina u Americi
broj žena koje su vlasnice kompanija
povećao se za čak 54 odsto
Ona dodaje da je u Srbiji sve više žena lidera u biznisu jer su
poslodavci postali svesni njihovih kvaliteta.
- Žene to rade drugačije, unose u posao i neki poseban šarm
na koji nisu imuni ni poslovni partneri. Zaposleni ih poštuju jer i
u saopštavanju loših odluka trude se da ne budu grube i drske
- ističe ova bankarka.
Ipak, Draginja priznaje da ima jednu vrstu problema - i pored
velike želje da napravi ravnotežu između profesionalnog i
privatnog života, odgovornost za ostvarenje ciljeva jednog
velikog bankarskog sistema neminovno joj ostavlja malo
vremena za sebe i najbliže.
Da Srbija ne zaostaje za svetom, gde je sve više žena na
rukovodećim mestima u IT tehnologijama, potvrđuje i primer
profesorke Elektrotehničkog fakulteta i nekadašnje ministarke
telekomunikacija Aleksandre Smiljanić. Njenoj stručnosti
mnogi muškarci „skidaju kapu” a studenti je svrstavaju u red
profesora čija se predavanja ne propuštaju.
- Autoritet u svetu informacionih tehnologija do skoro
su držali muškarci ali sve je više žena koje i ovaj sektor
osvajaju. Ovaj posao, zbog brzog napredovanja tehnologije,
traži stalno usavršavanje ali i temeljnost i logiku u primeni, a
žene to imaju i zato su sve uspešnije. Da je to tako potvrđuje
i sve veći broj studentkinja na Elektrotehničkom ali i drugim
fakultetima koji obrazuju IT stručnjake. Ja svoj posao volim
i u njega nisam zalutala zbog para već iz ljubavi prema
njemu koju mi je ulio otac. Tu emociju nastojim da prenesem
i studentima jer ako svoj posao ne volite onda on nema
smisao. Mislim da je kod žena ta osobina veoma važna za
uspeh u poslu jer se one, za razliku od muškarca, ne vode
samo finansijskom dobiti - kaže Smiljanićeva.
Privrženije firmi
Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, Milan
Knežević, kaže da živi od žena jer su u njegovom preduzeću
one i radnici i rukovodioci i da njihov rad izuzetno poštuje.
- Nažalost, tako nije u drugim preduzećima jer u Srbiji se još
uvek ne podržava ni žensko preduzetništvo ni žene lideri, kako
u biznisu tako i u politici. To je pogrešno jer su one analitičnije,
bolje organizovane, privrženije firmi. Ono što je važno ne plaše
se rizika i za razliku od muškaraca znaju da uspeh i neuspeh
idu ruku pod ruku. Raduje me što ih je sve više koje uspevaju
da pokažu koliko vrede i koliko znanja imaju i da uspevaju da
se same izbore za svoje mesto - kaže Knežević.
27
S druge strane sociolozi smatraju da, iako ima pomaka, žene
još uvek nisu, srazmerno svojoj stručnosti i obrazovanju,
uspele da pokažu koliko vrede, sudeći po zastupljenosti u
sferama društvenog i privrednog života.
- Iako isti procenat muškaraca i žena, po devet odsto, ima
visokoškolske diplome, u centrima moći taj se reciprocitet
ne nazire. Tako je među poslanicima samo oko 23 odsto
žena. Prema podacima, u prošloj godini među muškarcima je
bilo više od 45 odsto zaposlenih, dok je kod žena tek svaka
treća imala radno mesto. Konstatacija da se u Srbiji uspeh ne
prašta naročito se odnosi na žene kojima je mnogo teže nego
muškarcima da budu uspešne - kaže sociolog Milan Nikolić.
Karakteristike žena menadžera
Karakteristike muškaraca
Temeljnost
Linearnost (jednostranost)
Orijentisanost ka postupcima
Orijentisanost ka rezultatima
Uključivanje drugih
Hijerarhija
Saradnja
Teritorijalnost
Emotivnost
Postojanost
Zastupljenost žena na menadžerskim pozicijama
Amerika
Evropa
50%
40%
25%
Srbija
OGLAS 1/1
Tržište
Srpski potrošači
verni domaćim
slatkišima
Srpski konditori godišnje proizvode od 150.000 do 160.000 tona proizvoda.
Dve trećine prodaju na domaćem tržištu, a trećinu izvoze
Srpski konditori godišnje proizvode od 150.000 do 160.000 tona
proizvoda, dve trećine prodaju na domaćem tržištu, a trećinu
izvoze, od čega 80 odsto na području regiona. Naših slatkiša
međutim ima i u zemljama EU i na drugim kontinentima.
Generalni direktor Bambi koncerna Miroslav Miletić rekao je
da je tržište konditorskih proizvoda uvek bilo vrlo otvoreno,
čak i tokom sankcija i embarga devedesetih godina, a u Srbiju
slatkiši dolaze iz celog sveta.
SRPSKI POTROŠAČI VERNI DOMAĆIM SLATKIŠIMA
Tržište
- Važno je istaći, bez namere da potcenim konkurenciju,
da su srpski potrošači veoma verni domaćim konditorskim
proizvodima na kojima su odrasli, veruju u njihov kvalitet i
nastavljaju da ih kupuju, vraćajući im se stalno - naglasio je
čelnik koncerna Bambi.
Jedan broj stranih proizvoda koji dolaze na ovo tržište, nemaju
isti domicilni kvalitet u zemljama u kojima nastaju, a upravo to je
naša komparativna prednost - ono što proizvodimo na domaćem
tržištu tako prodajemo celom svetu, naveo je Miletić.
Blizu 40 procenata potrošača nastoji
da kupovinom domaćih proizvoda
pomogne srpskoj privredi
Stranoj robi približili smo se po dizajnu, marketingu, cenama
i uopšte svim parametrima proizvodnje, osim u ceni koštanja,
jer nas još više košta ambalaža i svi drugi inputi za proizvodnju
nego konkurenciju.
Više od 40 odsto potrošača u Srbiji radije kupuje i ima više
poverenja u domaće proizvode nego uvozne dok je sve više
kupaca koji daju prednost jeftinijim proizvodima, pokazalo je
istraživanje Ipsos stratedžik marketinga.
Prema tom istraživanju, blizu 40 procenata potrošača nastoji
da kupovinom domaćih proizvoda pomogne srpskoj privredi
dok je i sve veći broj kupaca koji imaju poverenje u privatne
trgovačke marke.
Blizu 50 odsto potrošača u Srbiji smatra da su podjednako
kvalitetni proizvodi domaćih trgovačkih marki kao i brendirani
dok 47 odsto misli da su ipak regularni proizvodi kvalitetniji.
Oko pet odsto smatra da su trgovačke robne marke kvalitetnije
od brendiranih dok trećina populacije kupuje jeftinije robne
marke, što se pokazalo kao šansa za velike trgovinske lance.
Očekuje se da će učešće privatnih robnih marki, čiji su proizvodi
jeftiniji između 15 i 40 procenata od brendiranih proizvoda, rasti
i predstavljati jednu od oblasti na koju će se fokusirati trgovci u
regionu koji obuhvata države nekadašnje Jugoslavije.
Konditorska industrija Srbije od
2009. beleži pad proizvodnje koji je
u proseku iznosio od pet do sedam
odsto, ali se očekuje da u 2013. posle
dužeg vremena ponovo zabeleži rast.
EKONOMIJA
31
Partneri
Svake nedelje
10 tona
svežeg povrća
Saradnja sa DIS-om kao našim najvećim domaćim trgovačkim lancem je izuzetno dobra. Voleli bismo kada
bismo mogli i više robe da isporučimo, kaže Ilija Mijić, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Futoga
Poljoprivredno gazdinstvo „Ilija Mijić” pod tim imenom zvanično
postoji od 2004. godine, a proizvodnju svežeg povrća obavlja na
površini od 70 hektara. Maloprodajne objekte DIS-a nedeljno
snabdeva sa oko 10 tona sveže robe.
- Poljoprivrednom proizvodnjom se bavim još od 1980. godine.
Kako bismo zadržali i unapredili kvalitet naših proizvoda stalno
moramo da pratimo tehnološke inovacije kao i evropske
trendove u poljoprivredi, što svakako zahteva i kontinuirana
ulaganja - kaže za DIS Glasnik Ilija Mijić.
U odnosu na evropske proizvođače povrća
srpski proizvođači dosta kasne u svakom
smislu, kaže Mijić
On ističe da se posebna pažnja posvećuje skladištenju proizvoda
kako bi bili besprekorno bezbedni po zdravlje potrošača, sa ciljem
kontinuiranog zadovoljstva kupaca i širenja asortimana proizvoda.
- Povrće koje imamo u ponudi je kupus zeleni i crveni
(ljubičasti), luk crni i crveni (ljubičasti), cvekla, šargarepa, bela
zelen (paštrnak, peršun), gde iz naših magacina mesečno
izađe u proseku 180 tona robe. Od ove godine uspeli smo da
proizvedemo veće količine i ljubičaste šargarepe, nešto
najnovije na tržištu Srbije, i slobodno možemo da
kažemo da smo prvi i jedini proizvođači koji su
uspeli da proizvedu ovaj proizvod. Ljubičasta
šargarepa je najbolji prijatelj zdravog
organizma i najbolji doktor narušenog
zdravlja, što smo mogli da saznamo čitajući
savremenu literaturu o uzgoju ove biljke.
sa ponosom mogu reći da smo prvo poljoprivredno gazdinstvo
koje poseduje HACCP sertifikat i posluje prema zahtevima
HACCP sistema od oktobra 2012. godine. Svi naši ciljevi
usmereni su na proizvodnju povrća i ostvarivanje uspešne
saradnje sa našim kupcima, nudeći im kvalitetno i
bezbedno povrće, što nas svakako stavlja na korak
ispred konkurencije - otvoreno priča Mijić.
Organski proizvodi
su budućnost
Ljubičasta šargarepa je nova zdrava hrana i
svakako nastojimo da zajedničkom saradnjom
sa DIS-om upoznamo naše kupce sa lekovitim
svojstvima ove sorte šargarepe – objašnjava Mijić.
Saradnju sa DIS-om ocenjuje kao odličnu.
- Saradnja sa našim najvećim domaćim trgovačkim lancem je
do sada tekla bez problema i mogu slobodno da kažem da je
naša saradnja izuzetno dobra. Imamo vremena da spremimo i
isporučimo kvalitetnu robu, a plaćanje je u dan kada je valuta,
što je jako bitno za naš posao. Prosečno nedeljno DIS-u
isporučimo oko 10 tona robe. Bili bismo prezadovoljni da
možemo i više – kaže naš sagovornik.
Bavljenje poljoprivredom sa sobom nosi
puno problema.
- Problemi su pre svega veliki troškovi
navodnjavanja, pogotovo u protekle tri
godine koje su bile izrazito sušne, zatim
nedostatak kvalifikovanog radnog kadra,
skupa semenska roba, skup repromaterijal
koji se koristi za proizvodnju (mineralna đubriva,
pesticidi, herbicidi…). Sve to poskupljuje proizvodnju,
samim tim i finalni proizvod.
Od države za sada nema velike pomoći za poljoprivrednike.
- Iako Republika Srbija ima program subvencionisanja
poljoprivrede, hroničan nedostatak sredstava u državnoj kasi
uvek sprečava te isplate, tako da se za novčana sredstva za
ulaganje uglavnom snalazimo kod poslovnih banaka uzimajući
poljoprivredne kredite, koji i nisu tako povoljni, ali drugog
izbora trenutno nemamo.
O konkurenciji govori s dužnim poštovanjem.
- Konkurencija u povrtarstvu je sve veća, jer se dosta ljudi
okreće ovoj grani poljoprivrede, pre svega zbog velike stope
nezaposlenosti. Samo kvalitetnim proizvodom i kontinuitetom
u proizvodnji možemo da se izborimo sa konkurencijom. U
odnosu na evropske proizvođače povrća srpski proizvođači
dosta kasne u svakom smislu. Tehnologije koje oni primenjuju
u proizvodnji povrća daleko su ispred naših mogućnosti,
jer novčana sredstva i pomoć države, koju evropske kolege
imaju, od vitalnog su značaja za razvoj poljoprivrede. Jedan
od skorijih koraka koje smo preuzeli u borbi sa konkurencijom
jeste i pristupanje programu implementacije HACCP sistema i
Od ove godine uspeli smo da proizvedemo
veće količine i ljubičaste šargarepe, nešto
najnovije na tržištu Srbije
Za one koji nameravaju da se bave poljoprivredom Mijić ima savet.
- Savetovao bih da se pre okrenu proizvodnji organskih
proizvoda, jer je to i naš neki cilj za budućnost, s obzirom da
je to jeftinija proizvodnja, a svakako traženija u Evropi i svetu.
33
Menadžment
Sistem Kanban
OLAKŠAVA SNABDEVANJE
Prof. dr Vojislav
Stoiljković
Kanban je Lean metod koji
se oslanja na koncepte
standardizovanog rada, 5S i
vizuelnog menadžmenta koji
daje skladištima jednostavan ali
efikasan način za upravljanje
isporukama i zalihama
U 21. veku skladište postaje strateški alat za konkurentsku prednost.
Skladišta su danas distributivni centri koji podržavaju Just In Time
lanac snabdevanja koji ima niske cene, fleksibilan je i efikasan.
Ljudi koji rade u distribuciji proizvoda pretpostavljaju da rukovanje
proizvodima dodaje vrednost, ali kupci to ne vide na taj način.
„Nijedan kupac ne traži da je proizvod diran mnogo puta”, kaže
Džejms Vomak. „Većina ljudi samo želi svoj proizvod. Svi ti dodiri rukovanje proizvodom sa stanovišta kupca su irelevantni. Sa tačke
gledišta krajnjeg kupca, manje logistike je bolje“.
Rukovalac isporukama će posetiti svakodnevno oblast gde
su uskladištene isporuke (polica u supermarketu, magacin u
supermarketu) i utvrditi brojanjem trenutni nivo uskladištenih
količina za svaku stavku i to zabeležiti (ili će pogledati stanje preko
računara). Stavke koje su ispod nominalnog nivoa će biti dopunjene
kasnije, obično istog dana. Ako se u toku dana potroši stavka po
stopi većoj od planirane, tako da se celokupna isporuka potroši u
jednom danu ili jednoj nedelji, ostatak količine te stavke će biti na
nuli, ili će neko morati da obavesti odeljenje za snabdevanje (centralni
magacin supermarketa) i da ubrza isporuku koja će morati da se
uradi. Pretpostavka je da će se to retko dešavati i da će svakodnevna
provera biti dovoljna da pokrije varijabilnost upotrebe.
Po Kanban sistemu rukovalac isporukama uopšte ne računa niti
procenjuje količine stavke. Kako se početna isporuka troši i potroši,
radnik u supermarketu će načiniti signal postavljanjem Kanban
kartice za ponovnu porudžbinu u sabirnu kutiju za takve kartice,
podizanjem zastave indikatora, stavljanjem prazne kutije na mesto
koje je predviđeno za takve kutije ili postavljanjem neke druge
vrste jednostavnog signala. Rukovalac isporukama jednostavno
reaguje na signal i dopunjuje traženu stavku u količini koja piše na
Kanban kartici, sa mesta koje je upisano na toj karti, svaki put. Dok
se isporuka dopunjuje, kupci u supermarketu će kupovati preostalu
količinu iz druge kutije ili iz preostale količine. Nema vremena
izgubljenog na gledanje stavki ili brojanje zaliha, a jednom kada se
podesi redovan ciklus dopuna nema potrebe za posebnim šetanjem
do oblasti za snabdevanje za procenu šta je potrebno. Kanban kartice
ili kutije mogu se pokupiti kao deo rutinskog odlaska za dopunu.
Kanban je Lean metod koji se oslanja na koncepte standardizovanog
rada, 5S i vizuelnog menadžmenta da daju skladištima jednostavan
ali efikasan način za upravljanje isporukama i zalihama. Cilj Kanban
sistema je da podrži kupca i zaposlene obezbeđivanjem potrebnih
isporuka na pravom mestu, u pravo vreme.
Kanban je vizuelni signal koji se koristi da pokrene akciju. Reč Kanban
je japanska. Grubo prevedeno, to znači „karticu možete videti”.
Najjednostavnije rečeno, Kanban je kartica sa brojem zalihe koja je
priključena na artikal. Neposredno pre nego se artikal kupi, Kanban
kartica se odvoji i pošalje u lanac snabdevanja zahtev za drugi artikal.
Kanban sistem u lancu snabdevanja u magacinima i supermarketima
pruža velike koristi:
• Sprečava rasipanje od prekoračenja nivoa zaliha
• Pojednostavljuje tok isporuka za veću efikasnost i kvalitet
• Obezbeđuje kontrolu i menadžment troškova zaliha
• Smanjuje broj artikala koji su dugo uskladišteni ili kojima je
istekao rok upotrebe
• Nedostatak zaliha i nedostaci procesa su gotovo eliminisani
• Omogućuje vizuelnu kontrolu isporuka i nivoa zaliha
• Smanjuje prostor za uskladištenje
Prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u
toku prošle godine najviše uvozila naftu, gas, automobile i električne
mašine. Za to je morala da izdvoji pet milijardi dolara.
Ipak, u ukupni uvoz od 19 milijardi dolara ušla je i najrazličitija druga
roba. „Prošle godine uvezeno je 100 kilograma prašine i praha od
dragog i poludragog kamenja”, navode u RZS.
- Treba nam čak 50.000 kilograma konoplje i više od 300 kilograma
deteline. Uvozimo 1.000 kilograma korala i 400 kilograma bikove
sperme. U inostranstvu smo za godinu dana kupili i čak 25.000
kilograma svinjske dlake.
Nedostaje nam i najrazličitija oprema. Tako smo prošle godine iz
inostranstva dopremili 8.800 kilograma dvogleda, 6.600 kilograma
različitih mikroskopa i 2.400 kilograma teleskopa za oružje.
nego u isto vreme prošle godine. Ipak, stranci su od nas mnogo manje
pazarili nego što smo mi kupovali iz inostranstva.
Ostvarili smo deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni 524 miliona dolara.
Tokom januara smo izvezli robe u vrednosti od 882,1 miliona dolara,
dok smo uvezli proizvoda za 1.406,7 miliona dolara.
Možda zvuči neverovatno, ali srpska polja nemaju dovoljno nane. Zato
od stranaca moramo da kupujemo godišnje čak 11.000 kilograma.
Iako u Srbiji možemo da pronađemo zamenu za ovu biljku ili da je
sami više proizvodimo, često nam se to ne isplati.
OGLAS 1/2
- U razvijenim tržišnim ekonomijama, uvoz je sasvim normalna stvar,
kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Luskuznu hranu uvozimo i kupujemo u tonama, kao da imamo
švajcarske ili nemačke plate i kao da nam je tržište desetak puta „teže”.
Podaci zvanične statistike tako govore da se u Srbiji pojede godišnje
800 tona smrznutih, sušenih i soljenih sipa, hobotnica i lignji. A, papiri
sa carina pokazuju i da smo kupili i 16 tona jastoga, četiri tone rakova i
1.700 kilograma ostriga i sličnih skupih morskih poslastica.
Naša zemlja je u januaru ove godine trgovala sa svetom 12 odsto više
Marketing
Potrošači najviše veruju
preporukama
Oslanjajući se na ovu tvrdnju Gugl i Nestle su spojili svoje uspešne brendove i na tržište izbacili novi Android
operativni sistem nazvan Android KitKat
„Pri odabiru brenda koji će kupiti, više od 90 odsto potrošača najviše
veruje preporukama ljudi koje poznaju. Ovakvi trendovi, prema
kojima su preporuke najbolji način za gradnju poverenja na relaciji
potrošač - brend, ne bi trebalo da čude ako se uzme u obzir rastući
uticaj društvenih mreža koje sve brendove teraju prema maksimalnoj
transparentnosti i dvosmernoj komunikaciji”, poručuje Tom Budai,
šef marketinga i komunikacija sa potrošačima kompanije Nestle.
Danas je više nego ikada, dodao je, važan kvalitet same komunikacione
poruke koja uvek zavisi od velike ideje. Upravo velikom idejom mogao
bi se nazvati i poslednji nastavak partnerstva Gugla i Nestlea koje
su spojile svoje uspešne brendove i na tržište izbacile novi Android
operativni sistem nazvan Android KitKat. Oba brenda tom saradnjom
izazvala su izuzetno veliku pažnju, brojne objave i komunikaciju na
društvenim mrežama i u digitalnim medijima. Evo kako Tom Budai
objašnjava tu saradnju:
Saradnjom sa Guglom na KitKat Androidu iznenadili ste potrošače. Znači
li to da je sledeći korak u marketingu spajanje jakih brendova sa samim
mrežama za oglašavanje kao što su Gugl, Fejsbuk ili Tviter?
- Prerano je za procene da li je upravo to budućnost. Kao što sam
rekao, mislim da je povezivanje s Guglom odličan potez jer je reč
o fenomenalnom brendu i saradnji koju mnogi nisu očekivali pa
smo već ostvarili tržišni uspeh. Očekujemo da će partnerstvo doneti
benefite za oba brenda. Nadam se da ćemo nakon našeg primera
videti još mnogo sličnih prilika za saradnju.
Prilikom izbora seta izveštaja,
težili smo da optimizujemo količinu
podataka koju je potrebno obraditi i
kvalitet informacije koju dobijemo
Potrošači
Market
Je li to rizičan potez ili delite dobar, ali i potencijalno loš imidž?
- Ne bih to nazvao rizikom. Pre je reč o realnosti i modelu koji nas
tera da još više radimo dobre stvari. Naravno, uvek će biti ljudi sa
različitim i drugačijim pogledima, i to pozdravljamo.
Možete li izmeriti konkretan učinak svakog dolara potrošenog na društvenim
mrežama?
- Ne uvek, ali taj je učinak moguće izmeriti. Do kraja oktobra imaćemo
15 gotovih studija sa individualnim analizama aktivnosti nekoliko
brendova na Fejsbuku. Imaćemo rezultate ciljanih marketinških
aktivnosti i povezanosti s konkretnom prodajom.
Može li kvalitetan proizvod na tržištu uspeti bez marketinga i obratno?
- Mislim da kod lošeg proizvoda nema šanse ni dobar marketing jer
ljudi ipak shvate da je to loš proizvod. S druge strane, dobar proizvod
može se prodati i sa vrlo malo marketinga ili bez njega.
EKONOMIJA
37
VESTI • TRGOVINA • SVET
Industrija hrane pred izazovom
Anuga 2013, jedan od najvećih svetskih
sajmova u oblasti prehrambene industrije,
održan je početkom oktobra u nemačkom
gradu Kelnu.
Dan uoči zvaničnog otvaranja sajma
organizovan je samit koji je okupio više
menadžera vodećih svetskih kompanija u
oblasti proizvodnje i prodaje hrane. Glavni
govornici su bili Herbert Boliger, izvršni
direktor kompanije Migros Genosenšafts-Bund
i Hari Brouver, predsednik kompanije
Unilever. Na samitu je bilo reči o
trendovima u industriji hrane i pitanjima
značajnim za budućnost.
U najavi ovog događaja organizator je
naveo da će broj stanovnika naše planete
do kraja veka dostići jedanaest milijardi,
pa će snabdevanje kvalitetnim životnim
namirnicama biti pravi izazov za industriju
hrane. Povećanje produktivnosti, poboljšanje
proizvodnje i bolje upravljanje resursima
su stvari s kojima će se suočiti svi u
prehrambenoj industriji. I proizvođači i
prodavci imaju podjednaku odgovornost u
rešavanju dolazećih problema.
Može li
Balkan
kao
Beneluks?
Regionalne kompanije zainteresovane
su za udruživanje radi istupanja na
globalnom tržištu, ali se ne slažu oko
oblika tog udruživanja, zaključak je
panel diskusije pod nazivom Regionalni
Beneluks, održane na Vikend Media
Festivalu u Rovinju.
Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe, tom
prilikom istakao je da bi se najradije udružio
sa najvećim proizvođačem iz Amerike, ali
da on nije zainteresovan, zbog čega mora
da bira lokalnu kompaniju, a to je Podravka.
Međutim, Zvonimira Mršića, predsednika
uprave Podravke, kako je istakao, ne
zanima spajanje, već je više zainteresovan
za saradnju u istupanju na treća tržišta, za
šta partnera traži i u TDR-u, koji je nedavno
otvorio fabriku u Iranu.
- Bolji odnosi preduzetnika iz Hrvatske
i Srbije najbolji su način poboljšanja
odnosa dve države. Cela regija rob je istog
mentalnog sklopa u kom bi svi želeli da
imaju velike kapitaliste, ali da niko ne bude
bogat. Nije naša funkcija zapošljavanje,
nego stvaranje profita i otvaranje novih
tržišta, a radna mesta će uz to doći sama
- rekao je Miodrag Kostić.
Kostić je istakao i da je u njegovoj viziji
četiri, pet velikih kompanija s prihodima
od više stotina miliona evra, kako na
srpskoj, tako i na hrvatskoj strani, čija bi
sinergija dala zbir 1+1=3.
Podravka je, međutim, zainteresovana za
akvizicije u prehrambenoj i farmaceutskoj
industriji, koje može finansirati kreditom.
Dragi: ECB nudi
jeftine kredite
Predsednik Evropske centralne banke
(ECB) Mario Dragi izjavio je da bi ta
banka mogla da omogući bankama nove
tranše jeftinih kredita, kako bi omogućila
održavanje niskih kamatnih stopa.
Govoreći pred Evropskim parlamentom
u Briselu, Dragi je naveo da je i dalje
potrebna snažna podrška ekonomskom
oporavku Evrope.
ECB je zbog toga spreman ne samo da
održi niske kamatne stope na sadašnjem
nivou već i da ponudi nove takozvane LIRO
pozajmice (dugoročne kredite) bankama
po povoljnim uslovima. Glavna finansijska
institucija EU takve pozajmice već je
davala u dva navrata, 2011. i 2012. godine,
kada je bankama na trogodišnju pozajmicu
uz niske kamate dato 1.000 milijardi EUR.
Dragi je pozdravio kao ohrabrujuće znake
to što banke vraćaju pozajmice i pre
postavljenog roka.
VESTI • TRGOVINA • SVET
U Turskoj se gradi 3,7
miliona kvadrata šoping
molova
Gotovo trećina od oko 12 miliona kvadratnih
metara tržnih centara koji su trenutno u
izgradnji u Evropi, gradi se u Turskoj.
Prema istraživačkoj kompaniji „CB Ričard
Elis”, u Turskoj se sada gradi 3,7 miliona
kvadratnih metara trgovačkih centara.
Posebno Istanbul, gde se zida 37 takvih
centara, i dalje će biti najzanimljiviji za
takve projekte. Najveći projekti su Aksis
Ejup AVM, koji se prostire na 150 hiljada
kvadratnih metara i Jeni Istanbul sa 138
hiljada kvadratnih metara.
Inače, veliki broj „šoping molova” se gradi
u istočnoj Evropi. Tako je u Rusiji trenutno
u izgradnji oko 2,9 miliona kvadratnih
metara novih tržnih centara. Razlog je
pre svega rast ekonomije, što donosi veću
kupovnu moć. U Moskvi će biti sagrađena
približno polovina svih ruskih trgovačkih
centara, koji će biti završeni u naredne
dve do tri godine.
Takođe, investitori u susednoj Ukrajini su
veoma aktivni, pa će se površina novih
trgovačkih centara do kraja sledeće
godine povećati za oko 40 odsto.
U Evropi će već ove godine biti otvoreno 1,5
miliona kvadratnih metara tržnih centara, od
čega više od polovine u Turskoj, a radi se na
izgradnji ukupno 100 trgovačkih kompleksa.
Grčka
distributivni
centar Filipa
posluje sa ruskom rubljom Morisa
Proizvođač cigareta Filip Moris najavio je
osnivanje evropskog distributivnog centra
u Grčkoj, u okviru svojih planova za širenje
poslovanja u toj zemlji.
Nakon sporazuma koji je potpisan u
februaru, skladište u Agriniu sada će biti
pretvoreno u distributivni centar za čitavu
Evropu, najavio je generalni direktor
kompanije u Grčkoj, Nikos Teofilopulos.
Područje Agrinio, nekada poznato po
proizvodnji cigareta, suočeno je u proteklih
nekoliko godina s gubitkom reputacije.
Međunarodni sistem plaćanja PayPal
počeo je od 17. septembra puno poslovanje
u Rusiji i omogućiće ruskim klijentima da
obavljaju transakcije, prenose i gotovinske
uplate u nacionalnoj valuti.
Na taj način rublja će postati dvadeset
šesta valuta sa kojom radi servis,
objavio je sajt Digit.ru, pozivajući se na
regionalnog direktora PayPal-a Vladimira
Maljugina. Pretpostavlja se da će najviše
koristi od ove novine imati korisnici sajta
za internet aukcije eBay, koji je i vlasnik
PayPal-a, a koji je takođe počeo da posluje
sa Rusijom.
- Za Filip Moris, Grčka je zemlja od
strateškog značaja u pogledu orijentalnog
duvana. Tokom proteklih deset godina
naše investicije u Grčkoj premašile su 600
miliona evra, rekao je Teofilopulos nakon
sastanka s grčkim premijerom Antonisom
Samarasom i ministrom za poljoprivredni
razvoj Atanasiosom Taftarisom.
Trgovina
Proizvođači se okreću
ruskom tržištu
Da se mogućnost bescarinskog izvoza mora bolje iskoristiti shvatili su i država i proizvođači
pa su u poslednjih godinu dana pokrenute mnoge zajedničke akcije čiji je cilj
organizovan nastup srpskih kompanija na ruskom tržištu
Iako Srbija ima Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom,
kojim joj se omogućava kao retko kome da u ovu veliku zemlju
izvozi bez carine, ona svoju šansu za plasman proizvoda nije
iskoristila. To potvrđuje cifra od samo 9,5 odsto ukupnog
srpskog izvoza koji ide u Rusiju, što prevedeno u novac iznosi
oko 900 miliona dolara u 2012. godini.
Stručnjaci tvrde da je to malo, posebno ako se ima u vidu veliki
potencijal za plasman poljoprivrednih proizvoda, koji su u
strukturi izvoza na poslednjem mestu jer su zastupljeni ukupno
sa oko pet odsto. Tako umesto voća i drugih poljoprivrednih
proizvoda prvo mesto na izvoznoj listi zauzimaju hula-hop
čarape koje u Srbiji pravi nemački Falke, a sledi izvoz podnih
obloga, lekova, cevi...
Da se nešto mora promeniti shvatili su i država i proizvođači
pa su u poslednjih godinu dana pokrenute mnoge
zajedničke akcije čiji je cilj organizovan nastup srpskih
kompanija na ruskom tržištu. Tako je početkom godine
potpisan i Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti
poljoprivrede između Srbije i Rusije. U okviru tog dogovora
nedavno je PKS organizovala sastanak 15-ak predstavnika
srpske prehrambene industrije i trgovaca iz Rusije. Boje naše
zemlje branili su proizvođači voća i povrća, mleka i mlečnih
proizvoda, mesa i konditorskih proizvoda. Među njima su bili i
predstavnici Šabačke mlekare, koji već imaju poslove u Rusiji
u vrednosti od oko 16 miliona evra.
- To su ugovoreni poslovi sa tamošnjim kupcima, ali nakon ovog
sastanka očekujemo da povećamo izvoz posebno feta sira koji
je veoma tražen na ovom tržištu - kažu u Šabačkoj mlekari.
I predstavnici kompanije „Ice cream factory” iz Nove Pazove
smatraju da će im ovaj sastanak kao i angažovanje države
pomoći da povećaju izvoz proizvoda. Mi već imamo sa ruskim
distributerom „Food planet” ugovor o izvozu sladoleda u 2.500
objekata. Proširili bismo tržište i mogli bismo da zaposlimo još
radnika, što je za ovaj kraj izuzetno važno - kažu u ovoj kompaniji.
I u Juhoru imaju isti stav. Mi smo na ruskom tržištu prisutni od
2006. godine. Izvozimo šunku u limenci i paštete delikates, a
sada ćemo moći da ponudimo kompletan asortiman. Vrednost
našeg izvoza poslednjih godina se udvostručila tako da sada
iznosi oko milion dolara. Rusko tržište je ogromno i ne treba se
zaletati sa količinama, jer oni osim kvaliteta traže i kontinuitet
snabdevanja - tvrde u ovoj kompaniji.
- Najbolju prođu mogli bi da imaju proizvodi poput konzervi,
pašteta, suhomesnatih proizvoda, sireva i mlečnih prerađevina.
Prema podacima PKS, Srbija je u Rusiju 2010. godine izvezla
prerađevina od mesa i mleka u iznosu od blizu 3 miliona dok
je taj izvoz u 2009. bio 1,6 miliona dolara - kaže ekonomski
analitičar Milan Prostran.
- Obim razmene poljoprivrednih proizvoda je oko 220 miliona
evra ali to nije dovoljno, jer je rusko tržište ogromno, a 140
miliona ljudi može da proguta mnogo. Rusija čak 40 posto
hrane uvozi - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Koliko je hrana važan resurs za Rusiju potvrđuje i to što sve
češće njeni državljani formiraju preduzeća u Srbiji. Jedno od
takvih je i fabrika za preradu mesa i povrća u Srpskoj Crnji,
koja već pet godina radi. Fabriku je pokrenula novosadska
firma „Srpsko-ruska trgovinska kuća”, a među osnivačima
Rusima nalazi se i jedan naš čovek Radoslav Pašić.
Najzastupljeniji
proizvodi u izvozu
Najbolju prođu mogli bi da imaju
proizvodi poput konzervi, pašteta,
suhomesnatih proizvoda, sireva i
mlečnih prerađevina, kažu u PKS
HULA-HOP
ČARAPE
- Rusko tržište je probirljivo i teško za osvajanje. Tamo su
oštriji uslovi u pogledu kvaliteta nego na Zapadu. U Rusiji za
nas postoje neslućene mogućnosti, ali je za to potrebno mnogo
rada i neophodne su detaljne pripreme da se uđe na to tržište.
Kada se kvalitetom probijete, onda se javljaju problemi kako
zadovoljiti potražnju. Crnjanska fabrika nabavlja meso, povrće
i voće po celoj Srbiji i cilj joj je da proširi kapacitete kako bi
povećala i plasman u Rusiju. U prošloj godini je isporučeno
robe u vrednosti od oko 1,5 miliona evra, a ove godine planirano
je dvostruko povećanje - kaže Pašić.
Direktor predstavništva PKS u Moskvi, Sveta Vasiljević, kaže da
se već naredne godine efekti mogu očekivati.
- Rusko tržište je veliki potrošač poljoprivrednih proizvoda,
posebno hrane, i tu proizvođači iz Srbije vide svoju šansu
za nastup. Međutim, proizvođači iz Srbije često zbog loše
organizovanosti nisu uspevali da izvezu veću količinu
poljoprivrednih proizvoda. Država i PKS pokušavaju
da to prevaziđu i da našim kompanijama ali i malim
proizvođačima stvorimo uslove za organizovan nastup.
Srpski proizvodi su kvalitetom i cenom konkurentni i imaju
velike šanse - kaže Vasiljević.
Proizvođači ističu da je velika prepreka izvozu proizvoda na
rusko tržište postojanje velikog broja tehničkih prepreka.
Ove barijere su prouzrokovane postojanjem strogih propisa i
standarda u Rusiji koji definišu karakteristike proizvoda koje se
mogu staviti u promet. Ovi standardi su u ponekim aspektima
zahtevniji od standarda koji važe na tržištu Evropske unije.
Državni organi u Srbiji su izdali niz priručnika o ovim
standardima kako bi upoznali srpske proizvođače.
U Ministarstvu trgovine kažu da postoji veliko interesovanje
i ruskih investitora za ulaganje u poljoprivredu Srbije, kao i
za plasiranje srpskih proizvoda na njihovo tržište, naročito
smrznutog voća i povrća i konditorske industrije.
7,5%
PODOVI I
TAPETE
5,4%
LEKOVI
5%
PODNE PLOČE
3,88%
BAKARNE CEVI
3,26%
JABUKE
1,88%
JAGODE
1,77%
1%
0,9%
MESNI PROIZVODI
MLEČNI PROIZVODI
EKONOMIJA
41
DIS Karavan
najveći pijac
Veliki ili pokriveni bazar nije ni zgrada ni palata, ni pijaca ni kvart, već pravi mali grad sa
svojim avenijama, ulicama, prolazima, kapijama i raskrsnicama
Kapali čaršija
pijac na svetu
čaršija
Kapije bazara se zatvaraju u 19 časova
i prosečno 50 čuvara noću patrolira
ulicama ovog tržnog centra
Grad toliko različit od svih drugih, Istanbul, proteže se na dva
kontinenta, a sa sobom nosi dve istorije i dva identiteta. Sa
svojih 12 do 16 miliona stanovnika mesto je koje bi se moglo
istraživati godinama, ali ukoliko imate na raspolaganju samo
tri dana, evo šta ne biste smeli da propustite u tom egzotičnom
kulturnom epicentru.
Kapali čaršija u Istanbulu omiljena je turistička atrakcija svima
koji dođu u grad na Bosforu. Kapali čaršija je natkrivena tržnica
koja se prostire na 47.600 metara kvadratnih i ima čak 4.000
dućana, a širi se i na okolne gradske ulice, te je najveći šoping
centar na svetu.
Na Kapali čaršiji prodaju se najrazličitiji proizvodi od
zlata, kože, drveta, keramike i bakra kao npr. nakit,
jakne, začini, torbe i koferi, tepisi, satovi, šeširi, tkanine,
odeća i potrepštine za trbušne plesačice, prženi kesteni i
ušećereno koštunjavo voće, suveniri i razglednice, čajevi,
ukrasni tanjiri, čajnici i setovi za čaj, džezve za kafu, nargile
itd. Po Kapali čaršiji može se lunjati satima i danima, bilo
da se radi o šopingu ili samo o razgledanju.
Veliki ili pokriveni bazar nije ni zgrada ni palata, ni pijaca ni kvart,
već pravi mali grad sa svojim avenijama, ulicama, prolazima,
kapijama i raskrsnicama. Osnovao ga je Mehmed II Fatih 1461.
godine da bi omogućio trgovcima bezbedno mesto na kome u
miru mogu prodavati svoju robu. Bazar je proširen za vreme
vladavine Sulejmana I Veličanstvenog, a svoj današnji plan je
konačno dobio 1971. godine. U toku svoje burne istorije, bazar
je više puta stradao u požarima i zemljotresima što je uslovilo
brojne popravke i restauracije.
Ovde su danas kao i nekada, zanatlije i trgovci svih profila,
zlatari, draguljari, krojači, krznari, kožari, bojadžije, tapetari,
torbari, prodavci fesova i marama, jorgandžije i mnogi drugi.
U ovaj mali grad iz 1.001 noći, ulazi se kroz 18 kapija od
kojih je 8 velikih, dok su ostale manji prolazi. Bazar preseca
65 ulica, ima svoju džamiju, dvadesetak hanova, 7 fontana,
jedan bunar i preko 4.000 radnji. Kapije bazara se zatvaraju u
19 časova i prosečno 50 čuvara noću patrolira ulicama ovog
tržnog centra. Obilazak bazara je obavezni deo svake turističke
posete Istanbulu i prilika za proveru sposobnosti cenkanja sa
uslužnim i poslovnim domaćinima.
Nasuprot Kapali čaršiji, Misir čaršija ili Bazar začina je daleko
manje glamurozan, ali i dalje čuva autentičnost drevnih bazara
sa bogatom ponudom slatkiša i začina sa prostora celog
Bliskog istoka po veoma povoljnim cenama.
OGLAS 1/2
K
riptografija je naučna grana koja se bavi metodama očuvanja tajnosti
informacija. Zasnovana je na viševekovnom iskustvu i matematici, a
ponajviše na ljudskoj potrebi da neke stvari sakrijemo od opšteg znanja.
Razvijala se postepeno, u skladu sa razvojem ljudskih saznanja. Paralelno
sa njenim razvojem napredovala je i kriptoanaliza. Pogađate već, naučna
grana koja za cilj ima odgonetanje svega što kriptografi smisle.
U
opšte uzev, teško je odvojiti kriptografe od kriptoanalitičara. To su isti
ljudi, podjednako talentovani za matematiku i misterije. Najčešće su
svojevoljno, ili pod blagim pritiskom vlasti, deo neke od državnih službi.
Vojnih, policijskih, diplomatskih, javnih, tajnih i ko će ih već znati kakvih.
Svih koji imaju potrebu za šifrovanjem.
P
rvi šifrovani tekstovi potiču iz starog Egipta, iz 1900. godine pre nove
ere. Grci preuzimaju knjigu šifara i intenzivno je koriste. Spartanci su
imali metodu obavijanja tkanine oko štapa. Zatim bi ispisivali tekst koji je
postajao čitljiv tek kada bi tkaninu opet obmotali oko istog štapa. Herodot
pominje roba čiju su obrijanu glavu tetovirali porukom i onda puštali da
mu kosa poraste. Poruka je bila vidljiva tek kada mu ponovo obriju glavu.
Malo sporo, ali verovatno im se nije žurilo.
U
indijskoj Kama Sutri iz 400. godine p.n.e. ljubavnicima se
preporučuje šifrovana komunikacija. Pogotovo ako je reč o
zabranjenim ljubavima. Ljubavni odnosi su po svojoj prirodi već
dovoljno komplikovani, tako da se postavlja pitanje o korisnosti
ovakvog saveta. No kada su šifre u pitanju pravilo glasi - što
komplikovanije to bolje.
J
ulije Cezar je obilato koristio šifrovane poruke u vojne svrhe.
Sva slova su pomerana za tri, četiri ili više mesta u abecedi.
Poruku je mogao dešifrovati samo onaj ko je znao pravilo
pomeranja. I naravno uz to bio pismen. Moglo bi se reći da je
porast pismenosti ugrozio tajnost podataka.
ZABAVA
47
OGLAS 1/2
D
oba takvih načina šifrovanja prošlo je otkrićima Al Kindija,
arapskog matematičara iz IX veka. On je i autor prvog spisa
o kriptoanalizi. Par vekova kasnije Leon Batista Alberti razvija
polialfabetske šifre (mada se misli da su bile poznate već Al
Kindiju). Prvi automatski šifarnik, u vidu pokretnog diska sa
slovima, Albertijevo je delo iz 1467. godine.
O
d tog momenta kriptografija ide u pravcu upotrebe mehaničkih
pomagala. Kriptoanaliza je prati. Tomas Džeferson se između
svega čime se bavio smatra i tvorcem šifrantskog uređaja u
obliku cilindra. Devetnaesti vek beleži i veliko interesovanje Čarlsa
Bebidža, oca modernog računarstva, za ovu problematiku.
B
azerije u osvit XX veka unapređuje Džefersonov cilindar
stvarajući tako osnovu za razvoj novih mehaničkih mašina za
šifrovanje sa rotorom. Artur Šerbius krajem I svetskog rata razvija
uređaj koji će postati čuvena Enigma, mašina čiju su vojnu verziju
nacisti primenjivali sve do poraza. A poraženi su upravo zahvaljujući
ekipi kriptoanalitičara iz britanskog Blečli parka. Oni opet svoj
uspeh duguju trojici poljskih matematičara koji su Enigmine
kodove probili još 1932. i podatke o tome dostavili saveznicima
posle nemačkog napada na Poljsku.
R
ačunari i njihov vrtoglavi uspon daju svetu zaštite podataka
sasvim novu dimenziju. Otkriće asimetrične kriptografije
1976. od strane Difija i Helmana pokrenulo je čitavu revoluciju u
naučnom svetu. Digitalni potpisi, internet bankovne transakcije i
još mnogo drugih danas svakodnevnih stvari ne bi bile moguće
bez ovih otkrića. Budućnost, prema naučnim predviđanjima, leži u
kvantnoj i DNK kriptografiji.
O
ni kojima je ova problematika nedovoljno zanimljiva mogu
otkriti jednostavnu šifru za uštedu. Dovoljno je da pročitaju prva
slova svakog pasusa i videće da se isplatilo čitati ovaj tekst.
ZABAVA
49
RECEPTI
Zapečeni fileti lososa
Sastojci:
¼ šolje istopljenog putera
1 veza svežeg peršuna
3 kašike dižon senfa
800 g fileta lososa
2 kašike meda
1 limun
¼ šolje prezli
so, biber
¼ šolje mlevenih oraha
Priprema:
Rernu zagrejati na 200°C. Otopljeni puter pomešati
sa senfom i medom. U drugoj činiji pomešati prezle,
mlevene orahe i sitno seckani peršunov list. Filete lososa
premazati tanko smesom senfa, meda i putera. Zatim ih
uvaljati u smesu iz druge činije. Slagati ih u vatrostalnu
posudu tako da se ne zalepe jedan za drugi. Peći 15-20
minuta u zagrejanoj rerni. Posoliti i pobiberiti po ukusu.
Garnirati kriškom svežeg limuna i sezonskim povrćem.
Pileće belo
meso sa belim
lukom
Sastojci:
8 čenova belog luka
¼ šolje parmezana
¼ šolje maslinovog ulja 2 komada pilećih grudi bez koske
¼ šolje prezli
so, biber
Priprema:
Čenove belog luka nagnječiti drškom kuhinjskog noža i
zajedno sa maslinovim uljem ubaciti u tiganj. Blago zagrejati
da bi se ukusi bolje izmešali. Piletinu iseći na šnicle, blago
izlupati čekićem za meso, posoliti i pobiberiti po želji. Potopiti
u blago zagrejano maslinovo ulje sa belim lukom. Zatim šnicle
uvaljati u prezle prethodno izmešane sa parmezanom. Ređati
u plitku posudu za pečenje, blago podmazanu ostatkom
maslinovog ulja. Peći 35 minuta u rerni prethodno zagrejanoj
na 220°C. Služiti uz belo vino i prepečeni ražani hleb.
RECEPTI
Svinjetina na normandijski način
Sastojci:
50 g putera
800 g svinjskog buta
1 glavica crnog luka
2 kisele jabuke
1 kašika brašna
½ l pilećeg bujona
5 kašika jabukovog sirćeta
3 kašike pavlake
2 šargarepe
so, biber
Priprema:
Svinjetinu propržiti na puteru dok ne porumeni sa
svih strana. Izvaditi komad mesa i ostaviti ga sa
strane. U šerpu u kojoj je prženo meso dodati luk
sitno seckan na rebarca i propržiti ga na tihoj vatri
2-3 minuta. Zatim dodati jednu izrendanu jabuku.
Mešati dok ne postane zlatno žuto. Dodati kašiku
brašna i mešati još 30 sekundi. Dodati pileći bujon,
komade šargarepe i jabukovo sirće. Dobro izmešati i
pustiti da proključa. Vratiti meso, posoliti i pobiberiti
po želji, zatim poklopiti. Sve zajedno ubaciti u rernu
prethodno zagrejanu na 175°C. Posle 45 minuta
izvaditi iz rerne. Meso izvaditi iz šerpe i iseći ga na
šnite debljine 2 cm, kada se malo prohladi. Sos iz
šerpe procediti. Čvrsti ostatak izmiksati u blenderu
i vratiti ga u tečnost. Dodati pavlaku i krčkati sos
dok se ne zgusne. Preliti sos preko isečenih šnicli i
sve garnirati pečenim jabukama.
Banana hleb
Sastojci:
4 zrele banane
1 DOBRO prašak za pecivo
450 g DOBRO brašna 1 kesica vanilin šećera
1 jaje
100 g putera
250 g DOBRO šećera
Priprema:
Banane izgnječiti u činiji za mućenje. Polako
dodavati brašno uz konstantno mešanje mikserom.
Kada je brašno utrošeno dodati ostale sastojke i
mešati dok se smesa ne homogenizuje. Testo izliti u
kalup ili u pleh obložen papirom za pečenje. Peći 30
minuta u rerni prethodno zagrejanoj na 170°C. Pred
kraj pečenja testo ubosti čačkalicom. Hleb je gotov
kada na čačkalici ne ostaju tragovi testa. Servirati uz
belu kafu ili šolju tople čokolade.
SUDOKU GALERIJA
ENIGMATIKA
U svako prazno polje upišite po jednu cifru od 1 do 9. U svakom vodoravnom redu, uspravnoj koloni i u svakom od devet
kvadrata 3x3 treba da budu sve različite cifre.
7
6
4
3
2
1
5
3
2
2
3
7
6
KILOMETAR
(SKR.)
PLODNA
MESTA
U PUSTINJI
4
2
USPAVATI,
ULJULJATI
NASLEDSTVO
OD DEDE
RIMSKI
FILOZOF
SKRAĆEN.
ŠVAJCAR.
NOVINSKE
AGENCIJE
5
4
8
3
HODATI,
KORAČATI
4
1
2
4
1
7
7
2
2
8
8
7
1
5
5
6
4
3
5
9
9
1
6
9
5
7
2
4
7
1
9
8
3
2
3
5
REPUBLIČKA
PRIVREDNA
KOMORA
(SKR.)
6
6
2
OZNAKA ZA
VALJEVO
8
PRIBOR
ZA RAD
1
VRSTA
SPILBERGOV
GRAĐEVIN.
VANZEMALJAC
MATERIJALA
POPULARNI
SLOGAN
NAŠE KUĆE
NASTAVAK
SLOGANA
NAŠE KUĆE
VELIKI
ZID
INDOKINESKI
NAROD
SOBNI
EKRAN
UZIMATI VAZDUH
PLUĆIMA
MEHMED
ODMILA
OZNAKA
ZA OBIM
OZNAKA
ENERGIJE
SIMBOL
URANA
POKAZNA
ZAMENICA
STANOVNIK
ORANA
GLAVNI
GRAD GRČKE
SIMBOL
KISEONIKA
JUŽNO
VOĆE
13. I 4.
SLOVO
MORSKA
RIBA
AVELJOV
BRAT
GAZDA
(GRČ.)
PRIBELEŽITI
PLANINSKI
VRH U ALŽIRU
TRAŽITI
ŽENSKO
IME
SIMBOL
TANTALA
POHVALNA
PESMA
ŽENSKO
IME
DEO
LONDONA
MESTO NA JUGU
RUMUNIJE
JUŽNO
VOĆE (MN.)
SIMBOL
AZOTA
PAKAO
(MIT.)
SIMBOL
KALCIJUMA
STANOVNICI
APATINA
OZNAKA
ITALIJE
SIMBOL
ILINIJUMA
INICIJALI
RUSKOG
PISCA ČEHOVA
OGLAS 1/1
ENIGMATIKA
BELA UKRŠTENICA
1
2
3
1
D
I
S
2
I
3
S
4
5
6
7
8
9 10 11
4
5
6
7
D
8
I
9
S
10
D
11
I
12
S
D
I
S
VODORAVNO: 1. Učestvovanje u diskusiji, 2. Profesorka
nauke o događajima u prošlosti, 3. Kirija - Oznaka za karat, 4.
Kći morskog kralja Nereja - Koji pripadaju nekom drugom,
5. Mera za površinu zemlje (mn.) - Drugo, ostalo - Uz, pokraj,
6. Zategnuti oprugu na satu - Crveni poljski cvet, 7.
Dvadesetsedmo i dvadesetdrugo slovo ćirilice Automobilska oznaka Kikinde - Crkveni sabor, 8. Opere
Đuzepe Verdija - Uprljani blatom, 9. Stanovnici evropske
ostrvske države - Velika terca (muz.), 10. Kuća, ognjište Raniji sekretar OUN, Kofi - Dalmatinska uzrečica, 11. Inicijali
književnice Sekulić - Grad u Hrvatskoj - Oznaka za metar Oznaka za tonu, 12. Učenici koji primaju stipendiju.
USPRAVNO: 1. Razmak, rastojanje - Naziv našeg
trgovinskog lanca, 2. Izjuriti, izagnati - Koplje starih
Germana, 3. Stalak - Proizvod sagorevanja - Oznaka za
Italiju, 4. Ime ranije pevačice Frensis - Prvi letač po
mitologiji - Kilopond (skr.), 5. Učiniti - Skraćeno muško ime,
6. Despoti - Lek protiv malarije, 7. Organi čula vida - Oznaka
za obim - Predlog - Andora (skr.), 8. Holandski hemičar i
fizičar, Hof Jakibus - Crnogorsko muško ime - Oznaka za
intenzitet, 9. Pripadnik grupe južnoameričkih Indijanaca Mačevalački savez (skr.), 10. Sedamnaesto i dvanaesto
slovo ćirilice - Naš teniser, Novak - Oznaka za tempo, 11.
Drugi potomak Eaka - Uzimati i ispuštati vazduh plućima.
ILUSTROVANA OSMOSMERKA
Sve crteže treba pronaći u liku osmosmerke. Na kraju će ostati pet slova, koja čitana redom daju
naziv preostalog crteža - buktinja, na slici.
E
P
A
R
A
Č
B
B
A
B
R
A
V
A
NJ
U
K
S
E
A
Š
U
Đ
N
I
M
A
L
S
L
A
D
R
LJ
D
N
I
E
Z
E
B
R
A
A
A
L
A
V
I
R
I
N
T
N
U
A
L
A
R
I
R
A
A
K
O
S
E
K
N
N
V
V
K
A
J
I
P
A
K
A
A
M
E
S
E
C
V
Z
R
R
A
E
Z
A
K
A
M
K
A
Č
A
K
E
S
T
R
I
P
REŠENJA - SUDOKU: 1/682, 975, 431 - 574, 312, 968 - 319, 684, 752 - 457, 198, 326 - 823, 567, 194 - 196, 243, 875 - 231, 459, 687 - 968, 721, 543 - 745, 836,
219, 2/629, 178, 345 - 418, 935, 762 - 735, 624, 981 - 984, 563, 127 - 561, 287, 439 - 273, 419, 658 - 892, 341, 576 - 147, 856, 293 - 356, 792, 814.
BELA UKRŠTENICA: diskutovanje, istoričarka, stanarina, k, Tetida, tuđe, ari, ino, kod, naviti, mak, ct, ki, sinod, Aida, kaljavi, Irci, acis, dom, Anan, m, m, stipendisti.
SKANDINAVKA: Ko u DIS svrati, manje će da plati, zidina, Kari, Meho, e, u, to, o, avokado, lg, notirati, kir, Irina, iskati, ta, ananasi, n, oda, Apatinci, Radica, il, ač.
OSMOSMERKA: baklja.
Download

OKTOBAR - NOVEMBAR 2013. BROJ 30 GODINA 5