Privredni
PREGLED
TRŽIŠTE MESA
I MESNIH
14 - 16. novembar 2014.
9
PROIZVODA
U stočarstvu Srbije sve se radi naopako
Proizvodnja mesa u Srbiji za
dve decenije opala je sa
650.000 na 450.000 tona go−
dišnje. Nekada smo po stanov−
niku godišnje trošili 65, a da−
nas svega 43 kilograma mesa
Piše: Branislav Gulan,
član Odbora za selo SANU
Beograd
Stočarstvo Srbije ima značajno mesto u pri−
vredi zemlje jer stvara veliku vrednost an−
gažujući prirodne i ljudske resurse. Zastu−
pljeno je u više od 600.000 domaćinstava i
predstavlja granu koja učestvuje u formira−
nju društvenog proizvoda poljoprivrede sa
oko 31 odsto. Iako ova delatnost ima šanse
da bude značajna privredna grana, broj sto−
ke u poslednje dve decenije ima stalnu ten−
denciju opadanja. Istovremeno dok se sma−
njuje broj grla, opada proizvodnja i po−
trošnja mesa, ali raste broj klanica, pa se da−
nas u zemlji stoka kolje čak na 1.500 mesta.
Analize pokazuju da je stočni fond u Sr−
biji opadao po stopi od 1,5 do tri odsto go−
dišnje. U zemlji danas ima oko 920.000 gr−
la goveda, što je za 300.000 manje nego
2000. godine, dok je u proteklih 12 godina
broj svinja smanjen za više od 600.000, pa
ih danas ima oko 3,1 miliona. Istovremeno
dok se smanjuje stočni fond, u Srbiji ima
praznih oko 40.000 obora za tov stoke, pa
Srbija od izvoznika mesa postaje njegov
uvoznik.
„Imali smo projekte da u Srbiji tovimo i
14 miliona svinja“, navodi profesor novo−
sadskog Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik
reprocentra za svinje Vitomir Vidović i do−
daje da su ti projekti ostali u fiokama. „Iz
podataka se vidi da imamo sve manje stoke,
raste nam uvoz i od nekadašnjeg izvoznika
Proizvođačima treba jeftina hrana za životinje
hrane postajemo uvoznici. Imam sopstveni
reprocentar, učestvujem u njihovoj gradnji
u svim zemljama bivše SFRJ, ali ih ne gra−
dimo u Srbiji. Kada nemamo reprocentre ne
možemo ni da imamo svinja u oborima“,
objašnjava Vidović.
Uništeno govedarstvo
I pored izrazito povoljnih uslova stočarstvo
Srbije se nalazi u dubokoj krizi. Broj stoke
se u poslednje tri decenije značajno smanji−
vao pa je proizvodnja mesa opala sa
650.000 na 450.000 tona godišnje. Po−
trošnja mesa po stanovniku smanjena je u
tom vremenu sa 65 na 43 kilograma go−
dišnje. Uzroci se nalaze u narušenim parite−
tima cena, gubitku tržišta, nemogućnosti iz−
voza svih vrsta mesa, smanjenoj kupovnoj
moći stanovništva, narušenom sistemu fi−
nansiranja, nedovoljnim sredstvima u
agrarnom budžetu, neadekvatnom funkcio−
nisanju robnih rezervi... Najteže stanje je u
govedarstvu, što pokazuju i podaci da već
dve decenije imamo dozvole za preferenci−
jalni godišnji izvoz ,,bebi bifa’’ od 8.875 to−
na u Evropsku uniju, a koristimo ga sa ma−
nje od 10 odsto. Najbolji primer je činjeni−
ca da je 2013. godine bilo izvezeno svega
600 tona. Razlog je nepostojanje junadi.
Jer, u tovu imamo oko 20.000 grla, a od to−
ga 5.000 grla se prošvercuje godišnje u Bo−
snu i Hercegovinu preko Drine. A, proiz−
vodnja junećeg mesa u Srbiji gotovo da je
ugašena i država bi trebalo pod hitno da
opredeli određena sredstva da bi je obnovi−
la. Da bi ispunila kvotu izvoza ,,bebi bifa’’
od 8.875 tona godišnje, Srbiji je potrebno
da u stajama namenski ima najmanje
100.000 junadi. Sad ih je između 15.000 i
20.000. Privrednici se sve manje odlučuju
za tov junadi jer im se finansijski ne isplati,
pa su čak i oni stočari koji su imali nadu,
odustali od toga nakon suše u 2012. godini,
kada je tov junadi desetkovan.
„Nekadašnja Jugoslavija je devedesetih
godina prošlog veka izvozila 50.000 tona
,'crvenog junećeg mesa', a od toga iz Srbi−
je je bilo 30.000 tona. U 2006. godini bilo
je izvezeno 2.300 tona, a u 2013. godini
oko 600 tona, sa tendencijom daljeg pada
tog izvoza“, navodi Nenad Budimović, se−
kretar Udruženja za poljoprivredu i pre−
hrambenu industriju Privredne komore Sr−
bije. Broj uslovnih grla stoke, prema zva−
ničnim procenama, trenutno iznosi 0,30 gr−
la po hektaru oraničnih površina, što i dalje
ukazuje na ekstenzivnost domaće proiz−
vodnje. Cilj je da bude najmanje jedno grlo
po hektaru, koliko imaju srednjerazvijene
zemlje. Po njegovim rečima Srbija ima ka−
pacitet da gaji nekoliko desetina hiljada ju−
nadi u tovu. Problem je što farmeri ne vide
dobit u tom poslu, a za to postoji više fak−
tora. Ako nije garantovana cena otkupa sto−
ke, onda će izgubiti. Tržište formira cenu, i
svaki posrednik ugrađuje sebe u nju, tako
da najmanje dobija onaj koji tovi stoku i
oko nje radi 365 dana godišnje. Hrana za
životinje je skupa i zato automatski nismo
konkurentni na tržištu EU. Pored toga, pro−
izvođačima je potrebna stimulacija države,
ali i organizovana proizvodnja.
Dakle, ističe Budimović, proizvođačima
treba jeftina hrana za životinje, organizova−
na proizvodnja, siguran otkup i plasman na
inostrana tržišta, koji su ključni za una−
pređenje izvoza mesa na bilo koje tržište.
Zbog loših uslova i nesigurne proizvodnje u
Srbiji je 2012. godine zaklano oko 368.000
goveda i 5,8 miliona svinja. Ako se pretvo−
ri u meso, to je oko 80.000 tona goveđeg
mesa, 260.000 tona svinjskog mesa, kao i
100.000 vrsta mesnih prerađevina, trajnih,
polutrajnih, dimljenih i konzervisanih pro−
izvoda.
(nastavak na 10. strani)
14 - 16. novembar 2014.
Privredni
10
PREGLED
TRŽIŠTE MESA
Kada govorimo o ,,bebi bifu“ to je naj−
kvalitetnije meso koje se dobija od teladi
težine od 110 do 120 kilograma. Odnos
stoke koja je zaklana u klanicama i van
njih postepeno se smanjuje i dobro je da
polako ulazimo u kolosek zakonske re−
gulative. Taj odnos nekada je bio 1:3, a
sada je 1:2. Razlog za to je prvenstveno
zakonska regulativa, a drugi razlog je što
se polako napušta tradicionalni način pri−
premanja mesa i proizvoda od mesa zbog
načina i tempa života, pa se potrošači
opredeljuju za trgovinske lance koji u
ponudi imaju polupripremljene proizvo−
de. I u ovoj godini imamo pad broja grla.
Inače, pravi pokolj stoke bio je 2012. go−
dine. To je bila nepovoljna godina i zbog
suše, aflatoksina, nedostatka stočne hra−
ne, što se sve odrazilo na dalje pražnje−
nje staja i obora. Ocena je, da je dobra
mera bila donošenje novog Zakona o
podsticajima u poljoprivredi i ruralnom
razvoju. Na predlog PKS po prvi put su
uvedeni i podsticaji za proizvodnju
živinskog mesa i jaja. To je značajna pri−
vredna grana, koja zapošljava veliki broj
ljudi, a meso se sve više koristi u ishrani
zbog cena i lakoće pripreme. Živinska
proizvodnja u Srbiji je premašila proiz−
vodnju goveđeg mesa i kreće se oko
100.000 tona na godišnjem nivou, a u Sr−
biji se godišnje proizvede oko 1,2 mili−
jarde komada jaja.
Organizovani uzgoj stoke desetkovan
U Srbiji postoji i oko 40 većih industrij−
skih klanica za klanje goveda i veliki
broj malih klanica, a kapaciteti za klanje
su oko milion grla, ali se u klanicama za−
kolje manje od 200.000 grla goveda svih
kategorija. Danas u Srbiji proizvodimo
godišnje 80.000 do 100.000 tona junećeg
i oko 280.000 tona svinjskog mesa. U
2012. godini je ukupna vrednost realizo−
vane stočarske proizvodnje u Srbiji pro−
cenjena na oko 1,8 milijardi dolara, što je
predstavljalo pad od svega 0,81 odsto u
odnosu na 2011. godinu. Učešće stočar−
ske proizvodnje u bruto ostvarenoj vred−
nosti ukupne poljoprivredne proizvodnje
iznosilo je 37,9 odsto. Vrednost govedar−
ske proizvodnje iznosila je 796 miliona
dolara. Inače, u Srbiji kontrolisani uzgoj
goveda zauzima svega pet odsto učešća,
a u ovčarstvu samo jedna farma ima or−
ganizovani i kontrolisani uzgoj ovaca.
Jedna od najvećih farmi u nekadašnjoj
Jugoslaviji, ali i poslednja velika farma u
Srbiji, koja se nalazi u Vlasini Stojko−
vićevoj na Vlasinskom jezeru ove godine
će verovatno prestati da radi, jer nema
hrane za stoku. Proteklih godina se
održavala zahvaljujući tome što je bila u
sastavu ,,Simpa“. Iako ima sve objekte −
infrastrukturu i livade i pašnjake, niko u
Srbiji nema interes da je zadrži... Slično
je i na Pešteru, na kome je pre četiri de−
cenije bilo 200.000 ovaca, a sad ih ima
lograma svinjetine, 20 kilograma piletine
i oko 12 kilograma ribe.
Stočari nespremni za liberalizaciju tržišta
Stočari u Srbiji nisu bili spremni da se
suoče s konkurencijom EU, kada je od 1.
januara 2014. godine potpuno liberalizo−
van režim spoljne trgovine, pa je neop−
hodno što pre izmeniti zakonsku regula−
tivu i doneti odgovarajuće mere koje se
još uvek čekaju nakon što je Vlada Srbi−
je usvojila Strategiju o razvoju agrara.
Od 1. januara 2014. godine u trgovini sa
EU liberalizovano je oko 80 odsto poljo−
privrednih proizvoda, ali je 20 odsto ose−
tljivih i dalje biti zaštićeno carinama.
Klaničari, njih desetak, koji imaju i
dozvolu za izvoz u EU, kažu da se mora
brzo delovati, jer se svinjarstvo u Srbiji
gasi, pa će se zbog nemogućnosti izvoza
mesa vakcinisanih svinja, klaničari okre−
nuti uvozu, što će domaće proizvođače
dovesti u još teži položaj.
Štale prazne
Svinjarstvo u Srbiji se gasi
jedva nešto više od 10.000. Zahvaljujući
neadekvatnim merama države, sve je
uništivano postepeno. Jer, lakše je bilo i
korisnije za uvoznike da se sve to kupu−
je u svetu.
Jedino Srbija izvozi živu telad
Milomir Tošović, direktor ,,Kotlenik“
prometa iz Lađevaca ističe da država
mora da omogući tov junadi da bi proiz−
vodnja junećeg mesa postala profitabilna
i opredeli jasna podsticajna sredstva koja
će ciljano usmeravati. Potrebno je obez−
bediti novac i njegovo ciljano usmerava−
nje, ali i kontrolisati trošenje subvencija.
To je i jedini put da se zaustavi nelegal−
na trgovina jer, iz Srbije se izvoze živa
telad. Najviše preko Drine, gde ode oko
5.000 grla, ali i u Izrael i druge zemlje,
što niko u svetu ne radi. Stočarstvo ima
spor obrt, posebno u govedarstvu i uzgo−
ju goveđeg mesa, pa je strategijom poljo−
privrede koja obuhvata stočarstvo treba−
lo da se reguliše ta proizvodnja. Samo ta−
ko su se mogla i očekivati poboljšanja.
Međutim, strategija je doneta, i ona pred−
stavlja loš udžbenik. U nju nisu
uključene naše specifičnosti, sadrži i niz
netačnih podataka. Mnogo je koštala nje−
na izrada, nisu doneta ni prateća doku−
menta, i eto sad se već traži, da se ona
povuče. To znači da se uradi nova, na
osnovu prakse i onih koji treba da je
sprovode, a ne na osnovu želja EU kroz
ŽIVINA
Izvoz živine i jaja u 2012. godini
Izvoz živinskog mesa iznosio je 2.755 tona ili 7.218.000 dolara
Izvoz jaja je vrednosno iznosio 1.300.000 dolara
Uvoz živine i jaja u 2012. godini
Uvoz živinskog mesa iznosio je 7.922 tona ili 6.312 500 dolara
Uvoz jaja je vrednosno iznosio 905.461 dolara
Proizvodnja mesa je oko 98.000 tona godišnje, a potrošnja, prema najnovijim
podacima, po stanovniku oko 18 kilograma
kabinetski rad u Srbiji. Vlada Srbije ju je
usvojila bez mnogo razmatranja i javne
rasprave, a do Skupštine Srbije nije još
stigla. Validna će biti samo ona koju
usvoji parlament i koja će da obaveže
sve vlade i ministre u budućnosti da je
sprovode. Kod nas to nije slučaj.
Nenad Terzić, načelnik u Ministarstvu
poljoprivrede Srbije, kaže da se preduzi−
maju određene aktivnosti za unapređenje
stočarstva kroz određene zakonodavne i
institucionalne aktivnosti, ali i kroz mere
podrške. To znači da će se izgraditi am−
bijent koji proizvođači čekaju kako bi
pokrenuli proizvodnju, a to znači napuni−
li prazne staje i obore.
Ali, o tome se čeka i govori. Dok se to
očekuje, Srbija sve više uvozi hranu, po−
sebno meso. Svetska organizacija za hra−
nu FAO predviđa da će ona uskoro biti
zavisna od uvozne hrane, a nacija joj je
već pothranjena zbog loše ishrane. Naj−
bolji dokaz tome je pad potrošnje hrane,
pa čak i hleba. Narod je toliko siromašan
da smanjuje i potrošnju hleba. Nekada je
bilo da potrošnja hleba raste u vreme kri−
za, ali sad je siromaštvo toliko da i nje−
gova potrošnja pada ispod 100 kilograma
godišnje po jednom stanovniku. Pre de−
vet godina trošilo se godišnje oko 109 ki−
lograma.
za svinjetine 2013. bila je 30 miliona do−
lara. U 2012. godini za prvih šest meseci
izvoz je bio vredan 47.465 dolara, a uvoz
437.696 dolara. Za prvih šest meseci
2013. izvoz je iznosio 128.060 dolara, a
uvoz 445.976.000 dolara. U 2013. godini
u Srbiju je uvezeno 11.000 tona svinj−
skog mesa. Zato su nam i pune prodavni−
ce i imamo dobro snabdevanje. U 2013.
godini je bilo i izvezeno oko 5.000 tona
svinjskog mesa. Uvoz je nastavljen i u
2014. godini, kada je za osam meseci
uvezeno ovog mesa čak 18.000 tona. Do−
Od 1980. godine broj grla svinja smanjio
se sa 4,5 miliona na četiri miliona 2000.
godine i 3,1 miliona 2013. godine. Sma−
njio se i broj grla goveda – pre 34 godi−
ne, bilo ih je dva miliona, 2000. godine
gotovo upola manje. Vođena je pogrešna
politika za stočarstvo a 2013. godine bi−
lo je svega oko 920.000 grla. Poslednjih
15 godina posebno su problematične.
„Od tada ide intenzivan pad koji se
meri oko dva do tri odsto na godišnjem
nivou. Potpuno je pogrešna politika
vođenja u stočarstvu, a znamo da u
stočarstvu najsporije ide obrt kapitala,
najveća su ulaganja i najduži je period za
obnovu”, kaže Nenad Budimović.
Vlada Srbije, ne prvi put, najavljuje
poljoprivredni zaokret – sprema paket
mera kojima bi pomogla najpre malim
gazdinstvima da ojačaju. Savetnik pred−
sednika Vlade Srbije Dragan Glamočić,
najavljuje da će oni koji raspolažu stočn−
U prodavnicama meso iz uvoza
Kada bi se otklonile sve prepreke koje
koče proizvodnju i izvoz mesa, Srbija bi
godišnje mogla da izveze u vrednosti od
oko 30 miliona dolara. U 2011. godini iz
Srbije je izvezeno živih goveda svih ka−
tegorija u vrednosti od 65 miliona dola−
ra, živih svinja od oko tri miliona dolara.
Živa stoka se najviše izvozi u BiH i na
Kosovo i Metohiju, što je loše jer je živa
stoka najjeftinija. Pored toga, u 2011.
godini Srbija je u EU izvezla 1.000 tona
goveđeg mesa u vrednosti od oko pet mi−
liona dolara.
U EU je u 2011. godini iz Srbije izve−
zeno juneće i teleće meso u vrednosti od
108.000 dolara. Svinjsko meso je te go−
dine izvezeno u zemlje CEFTA u vred−
nosti od oko 3,3 miliona dolara. Srbija je
izgubila zahtevna tržišta za izvoz ,,bebi
bifa“, a to su bili Italija i Grčka, a sada ih
je teško vratiti. Za prvih šest meseci
2013. godine iz Srbije je izvezeno i go−
veđeg mesa za 128.060 dolara, dok je
uvezeno mesa za 445.976 dolara.
Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko
700.000 tona junetine koja se uvozi iz
Argentine. Evropski komesar za meso
nudio je Srbiji da tovi stoku i da će ima−
ti siguran godišnji plasman na tržište EU
oko 50.000 tona crvenog mesa u nared−
nih pola veka. Čak je odredio i čoveka za
saradnju − Borisa Ježa iz Slovenije.
Međutim, sve što je predlagano, to na
prostorima Srbije nije prihvaćeno. Jer,
nije bilo političke volje za to. Inače, do−
sta uvezene robe odlazi u preradu, odno−
sno klanične proizvode, a vrednost uvo−
maćeg mesa nema i zbog toga što je iz
Srbije u 2013. izvezeno više od 1,7 mili−
ona tona kukuruza, sirovine za proizvod−
nju hrane, odnosno tov stoke. Primera ra−
di, izvozili smo kukuruz u Makedoniju,
oni su s njim hranili svoju stoku i Srbiji
prodavali tovljenike.
Očekuje se da će izvoz hrane iz Srbije
u ovoj godini biti vredan oko tri milijar−
de dolara, a uvoz 1,5, pa će suficit biti
oko 1,5 milijardi dolara. Dakle, i pored
svih nedaća zapušteni agrar je grana ko−
ja donosi suficit. Stoga i pitanje koliko bi
agrar doprinosio kada bi postao strateška
grana?
Potrošnja mesa u stalnom padu
Srbija je među zemljama s najmanjom
potrošnjom mesa. Ubedljivo se najviše
troši svinjsko meso, a živinsko je na dru−
gom mestu. Godišnje se u proseku poje−
de oko 43 kilograma svežeg mesa po sta−
novniku, što je skromno u poređenju sa
zemljama u Evropi. Ako se, pak, go−
dišnja potrošnja preračuna u dnevnu, do−
bija se poražavajući podatak da se po sta−
novniku dnevno troši samo 120 grama
mesa. Prosečan stanovnik Srbije go−
dišnje pojede 4,3 kilograma junetine,
15,6 kilograma svinjetine, 15,2 do 18 ki−
lograma živinskog mesa i četiri do pet
kilograma ribe. Istovremeno, stanovnik u
EU potroši 15 kilograma junetine, 30 ki−
im fondom imati prednost prilikom zaku−
pa zemljišta. „Tako ćemo i onima posto−
jećim omogućiti da dođu u posed držav−
nog zemljišta mnogo lakše nego do sada,
a takođe ćemo omogućiti i onima koji
budu širili stočarsku proizvodnju da na−
redne godine mogu dobiti više i više ze−
mljišta", obećava Glamočić.
Rusija zasad samo šansa
Većih količina izvoza svinjskog mesa u
Rusiju u narednih nekoliko godina neće
biti, jer tog mesa u Srbiji u tim količina−
ma zasad nema. Razlog što mesa nema−
mo je i što se svinje u Srbiji vakcinišu
protiv kuge. Dakle, potrebno je prvo da
prestanemo s vakcinacijom a da bismo
ga izvozili treba da prođu tri godine. Od−
nosno, kada bismo hteli da izvozimo i da
ga transportujemo preko Rumunije i Bu−
garske, koje su članice EU, nemoguće
je, jer nije dozvoljeno. Ako bismo želeli
da ga otpremimo preko Luke Bar, i uto−
varimo u brodove, da bismo stigli do gra−
dova u Rusiji, potrebno je da prođe 35 do
40 dana! A, to je suviše dug period...
Dakle, priče o ovom izvozu za sada su
samo želje. Prvo je potrebno obnoviti
stočni fond, prestati s vakcinacijom, a za
to vreme dogovoriti izvoz i tek onda kre−
nuti u prodaju. Da bi se to postiglo po−
trebno je da prođe tri do pet godina. Da−
kle, sadašnja priča liči na predizbornu.
Privredni
14 - 16. novembar 2014.
PREGLED
TRŽIŠTE MESA
Susek, šampion
po broju rogate stoke
Ovo selo sa 1.005
stanovnika ima
1.200 registrovanih
grla muznih krava i
gotovo osam stotina
junadi i teladi
Beograd
Dve hiljade grla rogate sto−
ke iz Suseka svake godine
idu na ispašu na seoski
pašnjak i dunavske ade. Su−
sek je selo sa hiljadu sta−
novnika, koji se bave stočarstvom
i u ovom trenutku imaju 1.200 re−
gistrovanih grla muznih krava i
gotovo osam stotina junadi i tela−
di. Dok drugi smanjuju broj mu−
znih krava, u tom selu nastoje da
ga povećaju. Prošle jeseni su kupi−
li 42 steone junice „štajerke“, a
planiraju da povećaju stado za još
40 do 50 grla iz uvoza ili da kupe
junice druge reprodukcije. Dobre
poslovne odnose imaju sa
„Šabačkom mlekarom“, kojoj
svakog dana isporučuju više od
2.500 litara mleka.
,,Mislim da imamo najviše ro−
gate stoke u Srbiji. Nama su baza
muzne krave, a tovimo samo ju−
nad koja su oteljena u našim štala−
ma. Do sada nismo imali većih
problema, naše krave idu na pašu,
na ade pored Dunava, danas ih
ima na oko 150 hektara, a bilo je
duplo više, kao i na seoski pašnjak
od 200 hektara. Međutim, polako
nas pristižu i problemi, jer smo
ostali bez 50 hektara pašnjaka u
potezu Vagaš. Kažu da je to
državno zemljište i da će ga dati u
arendu. Međutim, to je oduvek bio
seoski pašnjak. To što su 'Vojvo−
dinašume' posadile sto hektara to−
pole na adama gde smo napasali
stoku, tu ništa ne možemo, ali
ovih 50 hektara nećemo dati“,
priča Luka Apić, predsednik Me−
sne zajednice Susek.
Slično misle i ostali domaćini i
kažu da će tražiti razgovor kod
ministra poljoprivrede jer, kako
tvrde Susečani, bez ispaše nema ni
proizvodnje mleka i mesa. Tov u
zatvorenim štalama se ne isplati i
gubi se na kvalitetu. Da je susečki
sir i mleko ekstrakvaliteta po−
tvrđuju i priče sa pijace u Novom
Sadu, gde se kupci otimaju za nji−
hov sir. Razmišljalo se u Suseku i
o vlastitom pogonu za preradu, ali
se ipak došlo do računice da je jef−
tinije da trgovačka kuća „Poduna−
vlje“ organizuje otkup i da mleko
isporučuje „Šabačkoj mlekari“.
Susečki domaćini kao što su braća
Bane i Miki Bogojević koji
imaju 70 grla rogate stoke,
muznih krava, junadi i tela−
di, Rade Paroški 50, Nikola
Lazinić i Jova po 25, Todor
Ignjatović 30 muznih kra−
va, računaju da će selu osta−
ti 50 hektara pašnjaka.
,,Imamo mnogo stoke i
nemamo nezaposlenih u se−
lu, jer se svi bave stočar−
stvom. Uzgoj rogate stoke
na pašnjacima, koji is−
ključuje velike količine
skupog koncentrata, daje dvostru−
ku korist – jeftiniju proizvodnju i
kvalitetnije meso i mleko. Istina,
tovljena junad ne dostižu kilažu
od 600, već od 400 kilograma, ali
je meso kvalitetno i ukusno, nema
mirisa koncentrata. Znate, pored
ovih domaćina sa više od 20 grla
krupne rogate stoke, u selu ima
tridesetak meštana koji drže po 20
grla. Nema kuće bez krava. U
opštini Beočin pokušavamo da
povećamo poljoprivredni budžet,
da nabavimo što više kvalitetnog
rasplodnog materijala stočarima i
sadnog voćarima i vinogradari−
ma“, objašnjava Luka Apić.
,,Poljoprivreda se u našoj opšti−
ni, posebno voćarstvo i stočarstvo,
ubrzano razvija, pa želimo da što
više možemo pomognemo da se
dođe do kvalitetnih rasa stoke i vr−
sta voća i vinove loze. Što se Su−
seka tiče, po broju stoke je šam−
pion u Vojvodini, a verovatno i u
Srbiji“, kaže Bogdan Cvejić, pred−
sednik opštine Beočin.
Vakcina koči izvoz
svinjetine u Evropsku uniju
Beograd
Srpska svinjetina još dugo
neće videti vitrine evropskih
prodavnica. Glavni razlog
što EU neće naše meso jeste
što se u Srbiji svinje i dalje
vakcinišu protiv kuge. Dok
nadležni objašnjavaju da je
put do prestanka pelcovanja
protiv ove opake bolesti dug,
i u njega moraju biti svi
uključeni, stručnjaci tvrde da
iza svega stoji farmakološki
lobi, koji „živi“ od vakcina. Uz to,
kako kažu, tu su i nemarni ljudi i
inspekcijske službe, koje nisu u pe−
riodu od četiri godine, koliko je po−
trebno za iskorenjivanje kuge,
sprovodile vakcinaciju na vreme.
Profesor Miladin Ševarlić, savet−
nik Ekonomskog instituta u Beo−
gradu, kaže da bi država trebalo da
osnuje fond, iz kojeg bi se plaćala
odšteta farmerima, u slučajevima
kada se pojavi kuga, da se uništi
čitavo stado.
,,Veterinarski lobi i farmako−
loška mafija ne dozvoljavaju da se
izbaci vakcinacija protiv svinjske
kuge. Vakcine se mnogo plaćaju,
a Srbija je time samo eliminisala
mogućnost plasmana svinjskog
mesa i svinja na tržište EU“, kaže
Ševarlić.
U Ministarstvu poljoprivrede
kažu da je klasična svinjska kuga
veoma zarazna bolest domaćih i di−
vljih svinja. Glavni faktori rizika za
pojavu i širenje su nelegalni promet
svinja − nevakcinisane i neobe−
ležene svinje kojima se trguje. Ku−
ga vlada i na mestima gde se leševi
životinja ne uklanjaju na propisani
način. Rizične su i svinje koje se
drže u slobodnim ispustima, ali i
područja koja se graniče s drugim
zemljama u kojima ima kuge.
,,Za suzbijanje nelegalnog pro−
meta neophodna je saradnja dru−
gih službi i organa. Izvor kuge
mogu da budu i svinje koje se hra−
ne pomijama, a to se najčešće
dešava u gazdinstvima gde se svi−
nje drže u dvorištima. Hranjenje
svinja pomijama na farmama je
strogo zabranjeno“, kažu u Mini−
starstvu poljoprivrede. Vakcinaci−
ja nije prihvatljiva u mnogim ze−
mljama, naročito u onima koje su
značajni izvoznici svinjskog me−
sa. Trgovinski partneri odbijaju da
uvoze životinje iz područja gde se
koristi vakcinacija, jer ne postoji
razlika između vakcinisanih i pri−
rodno inficiranih serološki pozi−
tivnih životinja.
Obavezno vakcinisanje svinja
protiv kuge finansira se iz držav−
nog budžeta od 2006. godine. Ta−
da je, kažu u Ministarstvu poljo−
privrede, poslednji put evidentira−
na velika epidemija sa 401
žarištem. Prema njihovim podaci−
ma, u Srbiji se godišnje vakciniše
oko 3,5 miliona svinja protiv kuge.
Evropska unija podržava
aktivnosti
veterinarske
službe čiji je cilj iskorenji−
vanje ove bolesti bez vakci−
nacije. Uz to, EU finansira
formiranje fonda u Srbiji,
koji će osigurati troškove
koji nastanu kada dođe do
pojave žarišta kuge, a pre−
stane se sa vakcinacijom.
Uprava za veterinu je 2012.
godine donela i strategiju
iskorenjivanja kuge, uz po−
stepen prestanak vakcinacije pro−
tiv ove bolesti. Za izvoz svinja i
mesa od svinja u EU nije dovoljno
da se samo donese odluka o pre−
stanku vakcinacije, već i da se do−
kaže odsustvo virusa kuge na teri−
toriji cele zemlje, uključujući i di−
vlje svinje. Za to je potrebno i da
prodje više od tri godine.
Veterinar Luka Stević objašnja−
va da mi nismo prečistili teren od
kuge i da je imamo čak i na farma−
ma. Pre dve godine (2012) na far−
mi u Rumi bilo je ubijeno 70.000
svinja.
„Treba nam potpuna vakcinacija,
da bismo iskorenili bolest i prestali
s tim. Svako grlo mora da bude
vakcinisano sto odsto tokom četiri
godine i da se u tom periodu ne po−
javi nigde kuga. Tek tada se smatra
da je to područje slobodno od bole−
sti. Mi nemamo takvu teritoriju, jer
imamo problem u inspekciji i
državi. Inspekcije ne rade svoj po−
sao i ne kažnjavaju se oni koji za−
konski ne dozvoljavaju da im svi−
nje budu vakcinisane. Ako se i je−
dan odsto svinja ne vakciniše, to
znači da se bolest prenosi i za−
država“, kaže Stević.
11
14 - 16. novembar 2014.
Privredni
12
PREGLED
TRŽIŠTE MESA
Stočarstvo u brojkama
Manje od dva grla po gazdinstvu
Oko 330.000 gazdinstava
ili malo više od polovine,
bavi se stočarstvom. U
njihovim stajama sada se
nalazi samo 920.762 grla,
ili tek 1,9 po gazdinstvu.
Godišnji pad stočarstva i
sada se kreće između dva
i tri odsto
Branislav Gulan
Beograd
Poljoprivredom u Srbiji bavi se
oko dva miliona ljudi. Prema po−
slednjem popisu ima 631.000 ga−
zdinstava. Oko 500.000 je aktiv−
nih poljoprivrednika. Stočarstvom
se aktivno bavi njih 330.000. Srbi−
ja ima 4,1 miliona hektara obradi−
vog poljoprivrednog zemljišta.
Najnoviji podaci ukazuju da se
koristi samo 3.360.000 hektara.
Dakle, u parlogu je bilo 800.000
hektara. U kontrolisanom uzgoju
životinja je samo pet odsto njih.
Prosečna njiva je veličine 4,5 hek−
tara. Gazdinstva sa posedom ma−
njim od tri hektara u proseku ima−
ju po jednu kravu. Ta gazdinstva u
ukupnom broju goveda učestvuju
sa oko 25 odsto.
Oko 330.000 agrarnih gazdin−
stava u Srbiji se bavi stočarstvom.
U njihovim stajama sada se nalazi
samo 920.762 grla. Dakle, po ga−
zdinstvu tek 1,9 grla. Godišnji pad
stočarstva i sad je između dva i tri
odsto godišnje. Vrednost ove pro−
izvodnje godišnje je oko 300 mili−
ona evra. U Srbiji ima oko
436.000 krava mlekulja. One pro−
sečno daju godišnje po 2.700 litara
mleka. Poređenja radi, u Austriji
ima 23.000 gazdinstava i oni ima−
ju 436.000 krava mlekulja. Jedno
grlo daje između 7.000 i 9.000 li−
tara mleka godišnje. U Srbiji se
godišnje proizvede oko 1,5 mili−
jardi litara mleka. Cilj je da to bu−
de dve milijarde litara. Međutim,
2014. godine zabeležen je pad pro−
izvodnje od oko 150 miliona litara
,,bele reke’’ ili deset odsto. To se
ne oseti na tržištu jer se zbog rasta
siromaštva sve manje troši mleko.
Potrošnja je oko 50 litara godišnje
po stanovniku... U Evropskoj uniji
i zemljama kojima težimo to je i za
tri puta više.
Od postojeće proizvodnje danas
se otkupi i preradi oko 900 milio−
na litara u 220 mlekara. Ova indu−
strija radi sa 50 odsto kapaciteta!
Opstaće samo mlekare koje budu
dnevno prerađivale najmanje 50
tona mleka.
Govedarstvo Srbije se danas na−
lazi na nivou od 1910. godine!
Stoka u Srbiji u brojkama
Goveda
913.147
Ovce
1.616.220
Koze
225.077
Konji
15.603
Živina
23.450.387
(Najnoviji podaci, sredina 2014)
Stočarstvo Srbije u bruto do−
maćem proizvodu poljoprivrede
učestvuje samo sa 31 odsto. Nema
razvijene poljoprivrede bez razvi−
jenog stočarstva. A, u Srbiji je
stočarstvo – nerazvijeno. Da bi ga
razvili recept je da tajkuni imaju
po jedno grlo na osnovu poseda
koji imaju u vlasništvu. Primer,
zaostalog stočarstva je da recimo
MK komercu poseduje 28.000
hektara, ali nema nijedno grlo sto−
ke – goveda! Kada bi naša država
naterala samo domaće tajkune, da−
kle njih pet, koji imaju preko
100.000 hektara njiva, da imaju po
jedno grlo stoke po svakom hekta−
ru – rešio bi se problem srpske po−
U Srbiji ima oko 436.000 krava mlekulja
ljoprivrede. Već bismo mogli da
ispunimo uslov izvoza ,,bebi bi−
fa’’. Podsticaji u agraru treba da
budu po broju grla po hektaru.
Ako hoćemo da idemo ukorak s
razvijenima trebalo bi da imamo
najmanje po jedno grlo stoke po
hektaru (mi imamo samo 0,30 gr−
la), a razvijeni po dva grla! Eks−
tenzivna proizvodnja je prepreka
za intenzivan rad. Prosečna njiva u
Srbiji je tek oko 4,5 hektara po ga−
zdinstvu. Prepreka su sitna gazdin−
stva. Jer, najveći broj imanja po
gazdinstvu ima tek između jedne
do dve krave. Takvih gazdinstava
je više od 40 odsto.
Rešenje problema u ovoj indu−
striji nalazi se u tome da se okrene−
Farma koza – od hobija
do unosnog biznisa
Dejan Vasilijević iz Čačka je pre
četiri godine iz hobija počeo da se
bavi kozarstvom u svom rodnom
selu Živica, kod Guče, da bi danas
nikla čitava farma koja broji 140
koza i preko 200 jarića. Vasilijević
kaže da je kupio 14 koza kako bi
svoje imanje u Živici očistio od
korova, međutim, ubrzo je shvatio
da ovo lučansko selo ima idealne
uslove za razvoj kozarstva i da bi
ova delatnost mogla da donese do−
bre prihode. "Kako je vreme odmi−
calo, stado se uvećavalo, tako da
farma danas broji 140 koza i više
od 200 jarića, na mesečnom nivou
proizvedemo više od tone kozjeg
sira, a u preradi nam pomaže mle−
kara "Moje Dragačevo" iz Guče.
Cena kozjeg sira, kako kaže Vasi−
lijević, iznosi oko 600 dinara po
kilogramu, a trenutno ga plasira na
domaćem tržištu, najviše u Novom
Sadu, Beogradu, Nišu i na Kopao−
niku. On smatra da je ovo perspek−
tivan vid stočarske proizvodnje jer,
kako ocenjuje, mnogi mladi, koji
poseduju imanja mogli bi da dobi−
ju pristojno zaposlenje. Zaintere−
sovani za ovaj vid proizvodnje mo−
gu da nabave umatičenu jarad kod
Vasilijevića.
Prema ostvarenom prometu
Farma Vasilijević se može svrstati
među vodeće, ne samo u dragačev−
skom kraju, već i na području Mo−
ravičkog okruga. Raspolaže mo−
dernim muzilištem koje obez−
beđuje higijenu mreže i posebnom
prostorijom u kojoj je smešten ras−
hladni uređaj. Objekat ima prostor
za čuvanje koncentrovane hrane, a
farma je izgrađena iz sopstvenih
sredstava bez zaduživanja kod po−
slovnih banaka, zaključuje Vasili−
jević. Inače, registrovani odgaji−
vači koza i ovaca će ove godine,
kako je najavljeno iz Ministarstva
poljoprivrede, umesto dosadašnjih
četiri, dobiti sedam hiljada dinara
državne premije po umatičenom
grlu. U pripremljenom programu
subvencionisanih kamata za na−
bavku priplodnih i tovnih grla, ka−
matna stopa će iznositi četiri odsto
za period od tri godine, uz 12 me−
seci mirovanja otplate.
Pašnjaci i obori sve prazniji
Iako je stočarstvo najintenzivnija poljoprivredna gra−
na, značajna i za potrošače i farmere, ali i celu pri−
vredu, u Vojvodini već dugi niz godina propada.
Razloga je sijaset: od nepostojanja dugoročne strate−
gije, neorganizovanosti primarne poljoprivredne pro−
izvodnje i loše tržišne pozicije farmera, pa do sve
praznijih novčanika koji šniclama i batacima ne daju
na trpeze.
Već godinama od nadležnih slušamo kako bez
stabilne i razvijene stočarske proizvodnje nema ni
razvijene poljoprivrede, ali se, stočari to najbolje
znaju, u praksi ne čini mnogo kako bi se staje izvu−
kle iz blata. Za sve to vreme statistika ne beleži po−
mak. Naprotiv, u tabele se upisuju poražavajuće
brojke. Tako je, recimo, Vojvodina 1962. godine
imala 497.000 goveda, da bi se za pola decenije taj
broj prepolovio.
U 2012. godini bilo ih je 252.254, a lane 247.130.
Ni uzgoj svinja ne stoji bolje: pre tri i po decenije u
Vojvodini ih je bilo 2,4 miliona, u 2012. godini 1,4
miliona, a lane 1,2 miliona komada.
U ovčarstvu je statistika poražavajuća jer se beleži
podatak iz 1955. godine, kada je Vojvodina imala
čak 686.000 grla, a 2013. godine tek 247.352.
mo malim gazdinstvima jer tu se
najbrže može povećati proizvod−
nja. Primera radi, da oni koji ima−
ju jednu kravu, da imaju po tri. Da
ona gazdinstva sa dve u stajama
imaju po pet grla... Želja Srbije,
kada je mleko u pitanju je da se
proizvodnja poveća na dve milijar−
de litara ,,bele reke’’ godišnje i da
se ono prerađuje u sireve.
Dakle, vlada treba da se okrene
takvoj politici i uništenim malim
gazdinstvima. Šansa je da se to ra−
di i u napuštenim selima jer u Srbi−
ji ima 50.000 praznih kuća i još
150.000 njih u kojima trenutno ni−
ko ne živi.
Stočarstvo, mlekare i proizvod−
nju je uništila loša politika države
i velikih prerađivača mleka. Sta−
novnik Srbije godišnje popije po
50 litara mleka, a u EU to je od
100 do 150 litara. Slično je i sa
prerađevinama od mleka. Jer, u Sr−
biji se godišnje po stanovniku troši
oko 9,9 kilograma belog sira, a u
EU to je 19,1 kilograma.
Kada je reč o izvozu hrane on je
u 2013. godini iznosio 2,8 milijar−
di dolara, a uvoz je bio 1,5 i suficit
od oko 1,3 milijarde dolara.
Očekuje se da će na kraju 2014.
godine izvoz biti vredna tri, a uvoz
1,5 milijardi dolara. Ulaganjem u
agrar oko 1,5 milijardi evra, taj iz−
voz bi se udvostručio već za pet
godina. Do novca se može doći na
više načina, a jedan od njih je i da
se državne njive koje vrede oko tri
milijarde evra, prodaju malim ga−
zdinstvima. Novac uložen u poljo−
privredu, uz dobru organizaciju
vratio bi se već za tri godine.
Najveća neiskorišćena šansa za
izvoz hrane iz Srbije su bivše ne−
svrstane zemlje u kojima živi oko
1,7 milijardi stanovnika gde se go−
dišnje obrne ,,halal’’ hrane u vred−
nosti od 600 milijardi dolara. U
tim zemljama Srbija može da po−
nudi odgovarajući kvalitet, ali i da
bude konkurentna. Jer, u njima se
na ministarskim mestima nalazi
dobar deo stručnjaka koji su u vre−
me SFRJ ovde završili fakultete i
prijateljski su raspoloženi prema
Srbiji.
Uvozimo meso kojem ističe rok
U Srbiju se sve više uvoze meso i
mesne prerađevine kojima se bliži
istek roka trajanja, potvrđeno je u
Veterinarskoj inspekciji. Problem
je što je to nemoguće sprečiti, jer
meso koje stiže iz inostranstva ni−
je neispravno, već samo lošijeg
kvaliteta. Pored toga, na naše
tržište se u sve većem obimu ile−
galno uvozi meso kome je istekao
rok trajanja, sadrži GMO ili po−
većan nivo hormona, a koje, po
pravilu, završava kao ponuda na
pijacama i kioscima brze hrane,
kaže Rajko Latinović, direktor be−
ogradskog IMES−a.
Osnovni razlog što proizvođači
pribegavaju uvozu mesa kome
ističe rok je taj što je ono jeftinije,
ali mi nemamo mehanizme da toj
pojavi stanemo na put − tvrdi izvor
iz Veterinarske inspekcije. U Srbi−
ju je, prema podacima Uprave ca−
rina, od 1. januara do 20. novem−
bra 2013. godine zvanično uveze−
no oko 14.000 tona svih vrsta me−
sa. Skoro sve te količine su, kako
navode u ovoj instituciji, zapravo
zamrznuto svinjsko meso i zamr−
znuta piletina. Prerađevina je u
pomenutom periodu uvezeno neš−
to manje, oko 10.000 tona.
Na listi najvećih zvaničnih uvo−
znika mesa i prerađevina prednjači
„Neoplanta”, zatim slede „Silbo”,
„Juhor”, DIS i „Trlić”. Nepoznate
su, međutim, tačne količine mesa
koje u Srbiju stižu ilegalnim toko−
vima, uglavnom preko Albanije i
Kosova i Metohije, pri čemu se to
meso ponajviše uvozi iz Argentine
i Brazila.
Živojin Jovanović, vlasnik Me−
sne industrije Trlić, u izjavi za jav−
nost objašnjava da mu se više is−
plati da uveze kilogram svežeg
mesa nego da ga kupi kod srpskog
seljaka. Čak i kada platim carinu,
prelevmane i troškove prevoza,
više mi se isplati da uvezem meso
iz bilo koje evropske zemlje nego
da ga kupim od domaćeg seljaka.
Ali nikako ne stoji to da kupujem
meso kome se bliži istek roka tra−
janja jer ono prolazi sve moguće
kontrole, tvrdi Jovanović.
Proizvođači ističu da su primo−
rani da uvoze meso jer na do−
maćem tržištu ima sve manje siro−
vina za proizvodnju zbog osipanja
stočnog fonda.
„Juhor” nabavlja meso na do−
maćem tržištu, ali budući da je ov−
de izrazito mali stočni fond, ne−
mamo izbora, pa deo sirovina ku−
pujemo u inostranstvu, ali is−
ključivo iz zemalja EU u kojima
se primenjuju najsavremeniji higi−
jensko−sanitarni standardi, kažu u
ovoj kompaniji. Oni tvrdi da je
čak nemoguće da se koristi meso
kome se bliži istek roka trajanja,
jer osim kontrole državnih orga−
na, fabrika sprovodi i internu kon−
trolu u laboratoriji u skladu sa
propisanim procedurama.
Istog su stava i u „Neoplanti”,
gde kažu da i prema propisima
Srbije ne bi bilo moguće uvesti
sirovinu kojoj se bliži istek roka
trajanja. Uvoze, kako tvrde, is−
ključivo zamrznuto sveže meso
visokog kvaliteta. Svinjsko meso
je starosti do dva meseca od da−
tuma proizvodnje, a živinsko me−
so do sedam dana, kažu u „Neo−
planti“. U ovoj kompaniji dodaju
i da sirovine nabavljaju is−
ključivo od proverenih i renomi−
ranih proizvođača koji se nalaze
u prvih pet u Evropi.
Najveći uvoznici mesa i pre−
rađevina naime navode da uvoze
meso ekstra klase iz Holandije,
Austrije, Nemačke, Španije, Fran−
cuske, Mađarske. Podaci Uprave
carina, međutim, pokazuju da je
ove godine najviše prerađevina
uvezeno iz Makedonije, zatim Ita−
lije, potom Hrvatske i Bosne i
Hercegovine. S druge strane, po−
znati su kanali kojima putuju ile−
galni tovari mesa. To su, pre sve−
ga, putevi uz administrativnu lini−
ju s Kosovom, gde meso iz Ame−
rike, Brazila, Argentine, Turske i
Albanije ulazi i pronalazi put do
kupaca širom Srbije. Poznato je
da u mnogim mesarama i kiosci−
ma brze hrane završava piletina, a
pre svega, pilići bataci iz Južne
Amerike. U inspekciji, koja po−
vremeno preseče ove kanale, kažu
da je ta piletina puna hormona čija
je upotreba dozvoljena na ame−
ričkom, ali ne i na evropskom
kontinentu. Ona dolazi i preko cr−
nogorskih luka, kao i govedina iz
Brazila i Argentine koje dozvolja−
vaju upotrebu GMO stočne hrane.
14 - 16. novembar 2014.
Privredni
TRŽIŠTE MESA
PREGLED
Bečej dobar primer
u stočarstvu
Nivo stočarske proizvodnje u
bečejskoj opštini je u samom vrhu
srpskog stočarstva, pa otuda ne
čudi inicijativa Udruženja stočara
najveće potiske opštine da se ovoj
grani proizvodnje da prioritet. Ti−
me bi se stvorili uslovi da Bečej
izraste u Centar razvoja moder−
nog stočarstva u Srbiji.
„Podržavamo inicijativu našeg
Udruženja stočara, jer je sada ni−
vo stočarske proizvodnje u bečej−
skoj opštini u samom vrhu i od−
govorno tvrdim da smo među pr−
ve dve opštine u Srbiji“, na−
glašava član Opštinskog veća u
Bečeju zadužen za poljoprivredu
dr Anđelko Mišković. Pošto se
zna da nema dobrog stočarstva
bez dobrog ratarstva, jasno je da
naši farmeri, i pored problema s
kojima se susreću u stočarstvu, u
cilju pripreme kvalitetne hrane za
svoja grla, ulažu i u ratarsku pro−
izvodnju.
Koliko god da brojke ponekad
daju iskrivljenu sliku realnosti, bo−
gatstvo stočarstva u bečejskoj sredi−
ni može se potkrepiti određenim ci−
frama. U PIK „Bečej“ se na go−
dišnjem nivou uzgaja 100.000 grla
svinja svih uzrasta i kategorija, ali i
nešto preko 3.100 jedinki u gove−
darskoj proizvodnji, od kojih je
1.650 krava muzara, koje godišnje
proizvedu 11,5 miliona litara mleka,
od kojih se 10,5 miliona litara ispo−
ruči mlekarama. Kada je mlekarska
industrija u pitanju, onda se ne sme
izgubiti iz vida činjenica da značaj−
nu ulogu ima i privatni sektor.
„Po količini i kvalitetu ispo−
ručenog kravljeg mleka Fabrici
mleka „Imlek“ šampioni smo
među kooperantima, jer ćemo
ove godine proizvesti milion lita−
ra mleka“, naglašava, u ime poro−
dičnog gazdinstva iz Bačkog
Gradišta, Katalin Mužlai. Trenut−
no na farmi imamo 300 goveda,
od kojih 130 muznih krava, 40
steonih junica, 20 junica starosti
godinu dana, 60 tovnih junadi i
50 teladi raznog uzrasta. U okvi−
ru porodičnog gazdinstva ob−
rađujemo 285 hektara poljopri−
Naše svinje iz Makedonije
U 2009. godini Srbija je iz sveta uvezla 4.200 tona svinjskog mesa i to
je platila 13,7 miliona dolara. Ako se ovom dodaju i prerađevine od
ovog mesa ukupan uvoz iznosio je 7.000 tona, pa smo za uvoz potrošili
više od 20 miliona dolara. Kada je reč o izvozu on je iznosio 581,1 to−
nu i za to je dobijeno samo 2,4 miliona dolara. Meso se uvozilo iz Itali−
je, Španije, Mađarske, Grčke, Makedonije... Kada je u pitanju ova ze−
mlja ex Jugoslavije karakteristično je da Srbija u Makedoniju izvozi ve−
like količine kukuruza. Sa tim kukuruzom u Makedoniji se hrane svinje
i posle izvoze i prodaju u Srbiji.
vrednog zemljišta, od kojih je 85
u našem vlasništvu, a ostalo smo
zakupili od države ili privatnika.
Uzorna porodična gazdinstva
ima i Vasa Džigurski s farmom
od stotinak muzara u Bečeju, i
Mihajlo Mago sa sedamdesetak
muzara na farmi u Miloševu.
Ovim se na završava spisak uzor−
nih farmera u bečejskoj opštini.
Zapaženo mesto pripada i živi−
narskoj kompaniji „Agroprodukt
− Šinković“, koja se bavi proiz−
vodnjom jednodnevnih pilića i
ćurića, uzgojem koka−nosilja,
tovnih pilića...
Stočna hrana skuplja od žive
mere
U klaničnoj industriji Srbije
nema monopola. Kao prvi imamo
blizu 1.500 klanica, odnosno me−
sta gde se kolje stoka, a oni veli−
ki, koji bi se možda i mogli dogo−
varati o ceni, kao rogovi su u
vreći i ni u čemu i ne sarađuju.
Doduše, ima tu jedna istina – ako
„Karneks“, „Matijević“, „Juhor“
ili „Neoplanta“ promene cenu,
oni manji klaničari ih u tome pra−
te. Međutim, to je stvar tržišta, a
ne nekog dogovora o ceni, kaže
Momir Jovanović, nekad višego−
dišnji direktor novosadske „Neo−
plante“. Trenutno stanje je kri−
tično i proizvođači prete s poko−
ljem stoke, kao što je to bilo pre
nekoliko godina, kada je otkupna
cena bila 75 dinara po kilogramu
žive mere. Predsednik Udruženja
stočara Srbije Ferenc Major upo−
zorava da nam u stočarstvu preti
13
NAJVEĆI UVOZNICI MESA
Neoplanta
Silbo
Juhor
DIS
4.900 tona
3.200 tona
2.600 tona
2.200 tona
ZEMLJE IZ KOJIH SE
NAJVIŠE UVOZI
Makedonija
Italija
Hrvatska
BIH
nacionalna tragedija. Cena tova
je 120 do 130 dinara po kilogra−
mu. Kada smo poslednji put ima−
li pokolj, u tovu je bilo 3,5 milio−
na tovljenika, a prošle godine 2,5
miliona. Sad je manje od dva mi−
liona svinja u privatnim oborima.
Ako opet dođe do masovnog po−
kolja osnovnog stada, oni koji
budu prestali da gaje svinje neće
se više vraćati u taj posao. Kada
uništimo tov svinja onda nam sle−
di poskupljenje, pa još veći uvoz
mesa, a znamo da nam pada
životni standard i kupovna moć
stanovništva.
Domaći kukuruz u stranom mesu
Više stotina nezadovoljnih
mačvanskih poljoprivrednika u
centru Šapca krajem 2009. godi−
ne počelo je proteste zbog niskih
otkupnih cena stoke i uslova za
dobijanje subvencija. Po rečima
3.100 tona
1.900 tona
1.500 tona
1.300 tona
vođe protesta Dragana Stanko−
vića, poljoprivrednici su nezado−
voljni i danas, jer je za dobijanje
subvencija potrebno izmiriti oba−
veze Fondu za penzijsko i inva−
lidsko osiguranje (PIO).
Inicijalna kapisla za okupljanje
uvek je niska otkupna cena stoke,
konkretno svinja, ali i odnos
države prema seljaku. Sad je ta
cena oko 90 dinara i ona već ini−
cira na proteste seljaka. Međutim,
sve što je do sada loše urađeno se−
ljaku, dovelo je do uništavanja
stočnog fonda pa sad imamo tek
oko dva miliona tovljenika, što je
najmanje od postojanja Srbije. A,
Milan Obrenović nekada davno iz
Srbije je izvozio godišnje u Au−
striju 250.000 tovljenika i uz iz−
voz šljiva u svet, Srbija je tada
imala trgovinski suficit sa sve−
tom. Država mora da nas zaštiti,
da spreči uvoz mesa sumnjivog
porekla i da obezbedi više sub−
vencija pred setvu, inače će seljak
teško moći bilo šta da poseje.
Hvalimo se s izvozom kukuruza
od 1,5 miliona tona do sada u
ovoj godini. Taj izvoz kukuruza
predstavlja našu najveću tugu. Sa
izvozom kukuruza, hvalio se i ne−
kadašnji ministar poljoprivrede
Saša Dragin. Pa zar ne bi bilo bo−
lje da se taj kukuruz utroši za is−
hranu stoke u Srbiji, pa da kasnije
izvozimo proizvode iz viših faza
prerade. Ovako izvozimo našu si−
rovinu, kukuruz u Makedoniju, a
iz nje uvozimo tovljenike. To je ta
loša agrarna politika koja je dove−
la na rub propasti stočarstvo Srbi−
je. Najbolji dokaz je da ono u bru−
to društvenom proizvodu poljo−
privrede učestvuje samo sa 30 od−
sto. To je na nivou nerazvijenih
zemalja, jer sve što je ispod 60
odsto, spada u tu kategoriju.
Pozitivni trendovi jedino u ovčarstvu
U Srbiji se poslednjih decenija,
nažalost, malo grana poljoprivrede
može podičiti ekspanzijom. Na
sreću, ima i toga. Broj ovaca i ko−
za u Vojvodini je u proteklih 10
godina udvostručen, tvrdi stručn−
jak u novosadskoj Poljoprivrednoj
stanici Zoran Novaković.
"Ako uzmemo u obzir i period
od 2002. kada je bio zabeležen
najmanji broj ovaca u Vojvodini,
oko 140 hiljada, i ako uporedimo
sadašnje stanje kada je to oko
280.000 po najnovijem popisu,
onda se može videti da je broj ova−
ca u Vojvodini za 10 godina po−
većan 100 odsto. To je izuzetno
dobro. Uz povećanje broja ovaca,
sve više se intenzivira i proizvodnja", objašnjava No−
vaković.
"Povećava se interesovanje mlađih ljudi za gajenje,
naročito rasa tovnog tipa. Ako uzmemo rase 'Il d
frans' i 'Virtemberg', koje su se odomaćile, one su
najbrojnije u kontrolisanoj populaciji. Samim tim
moglo se videti i na poljoprivrednom sajmu 2014. go−
dine, da je povećano interesovanje za 'Il d fransom',
jer se desilo nešto što ranije nije bilo da je broj iz−
loženih 'Il d frans' grla bio jednak broju 'Virtemberg'
grla", naglasio je Novaković. Da se ovčarstvo isplati,
ali i to da tržište traži te proizvode, dokazuje i primer
farmera u Suseku Jovice Mihajlovića. On je napustio
govedarstvo jer je ovčarstvo isplativije.
"Poslednjih godina se u našem okrugu udvostručio
broj odgajivača ovaca i povećao broj samih jedinki.
Razlog je taj što imamo pašnjake. Drugi razlog je to
što smo prešli s gajenja junadi na ovčarstvo jer je
veća dobit od gajenja ovaca. Kada je reč o tržištu, sav
plasman postižemo u trenutku kada rešimo da proda−
mo jagnjad. To rešavamo tako što imamo mnoge
pečenjare koje uzimaju od nas. Ono što nam ostane
nosimo industrijama mesa.
Iako imaju tržište i dobre prirodne uslove, ovčari−
ma i kozarima i te kako fali podrška države", kaže
Mihajlović.
"Definitivno vidimo Vojvodinu u ovčarstvu i ko−
zarstvu i planovi su da proširimo na nekih 300 ovaca
koje će biti na jagnjenju. Definitivno nam treba po−
drška države pri uvozu ovnova, jer nam trenutno ne−
dostaje čista rasa Virtemberg. Malo je odgajivača ko−
ji imaju čistu rasu", apeluje Mihajlović. Za veći uspeh
i napredak ovčarstva i kozarstva u našoj zemlji neop−
hodno je da se farmeri više udružuju. Formiranje kla−
stera, zadruga i udruženja je rešenje koje zasigurno
omogućuje bolji nastup na tržištu.
KRAS-BEO D.O.O.
Bosanska 22 Novi Banovci
gsm: +381 (0) 64 8257960
tel/fax: +381 (0) 22 341072
e-mail: [email protected]
www.kras.si
Download

TRŽIŠTE MESA - Privredni PREGLED