LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.
JUN - JUL 2012
BROJ 22
GODINA 4
Tema meseca
Franšiza
Recept za zajednički uspeh
Maloprodaja teško
prelazi granice
Vreme putovanja
Zakintos - Raj za bogove
Prave lekcije
Stiva Džobsa
5.
3. PRIVATNE ROBNE MARKE
Najbolje Dobro iz Srbije
U OVOM BROJU
5. FRANŠIZANT
Specifičan koncept daje odlične rezultate
8. RADNIK MESECA
Srđan Josipović - Trgovinu sam zavoleo
10. FOTO GALERIJA
Tradicionalna poseta
3.
12.
16.
30.
12. FRANŠIZA
Recept za zajednički uspeh
16. PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSA
Kako da napravite svoj Apple?
22. MALOPRODAJA TEŠKO
PRELAZI GRANICE
26. PLATNI DEFICIT SRBIJE
27. SRBIJA IZ SLOVENIJE UVOZI
SVOJ PAPIR
28. SIVA EKONOMIJA
29. MOBILNA PRODAJA
30. PAUZE ZA KAFU SU LOŠE
33. SERBIA OPEN
34. VREME PUTOVANJA
Zakintos - Raj za bogove
39. HRANA
TOP 5 antikancerogenih namirnica
40. HRANA
Najbolja hrana protiv stresa
41. RECEPTI
43. ENIGMATIKA
34.
IZDAVAČ: PTP “DIS” Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo
REDAKCIJA: Danijela Milovanović, Ivan Šuleić, Ivan Skokić, Dragan Stevanović,
Vladimir Josifović
KONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]
ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.
DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na
sajtu: www.disyu.com, www.dismarket.rs
PRIVATNE ROBNE MARKE
UVODNIK
Kao rezultat potrebe za konstantnim rastom i razvojem
kompanije, našem menadžment timu pridružio se
kolega Dušan Međedović, na poziciji direktora ljudskih
resursa.
Dušanovim dolaskom, u kompaniju stižu i nova znanja,
drugačija iskustva, savremeni pristupi u radu sa
zaposlenima, novi modeli motivacije, nagrađivanja i
razvoja zaposlenih.
PRAVI LJUDI NA PRAVOM MESTU
KLJUČ USPEHA JEDNE KOMPANIJE
Uspostavljanjem funkcije ljudskih resursa u kompaniji,
zaposleni će konstantnim unapređenjem svojih znanja i
veština omogućiti dalji rast i razvoj kompanije. Kao ključan
pokretač u razvoju ljudi treba da postoji jasan i dugoročan cilj u
karijeri, koji daje jasan smisao vremenu provedenom na obuci
i profesionalnom usavršavanju.
Sistematičnim pristupom regrutaciji i selekciji kandidata,
planiranjem potrebnih kadrova i donošenjem novih znanja,
unapređujemo procese obuke i motivacije zaposlenih i
omogućujemo svojim zaposlenima da ličnim doprinosom
timskim i individualnim rezultatima direktno utiču na sistem
nagrađivanja i motivacije, i kreiranju klime za održivi rast i
razvoj kompanije.
Kompanija DIS prati svetske trendove obučavanja. Svesni smo
koristi koje nosi ulaganje i kontinuirano unapređenje znanja i
veština zaposlenih. Upravo tako stvaramo uspešne pojedince
koji su spremni da podrže kompanijske ciljeve. Konkurentnu
prednost na tržištu upravo stvaramo kroz kontinuirani razvoj
tima koji čini našu kompaniju uspešnom.
U prvoj fazi uvođenja funkcije ljudskih resursa fokus će biti
na razvojnim ciljevima kompanije i zaposlenima koji direktno
utiču na njihovu realizaciju. Kroz proširenje ciljeva, radiće se na
razvoju veština koje su već na raspolaganju našim zaposlenima
i identifikaciji konkretnih mogućnosti profesionalnog razvoja.
Ovu fazu obeležiće proces svakodnevnog učenja, gde ćemo
jedni od drugih naučiti lekcije iz naše svakodnevnice, usvojiti
nova znanja i utvrditi ona koja su nam već poznata. Kroz takvu
razmenu učenja sa drugima, imaćemo uvid u naše znanje i
naše potencijale.
Iz prve faze izlazimo sa jednim velikim saznanjem i čvrstom
platformom o potrebama budućeg razvoja i važnošću učenja iz
sopstvenih i tuđih iskustava.
Treba znati da nije dobro mešati napor uložen u razvoj
sopstvenih veština rukovođenja sa poslovnim naporima. U
procesu unapređenja znanja i veština važno je postaviti sebi
pitanje „Šta sam naučio?“, a ne „Kako sam uradio?“.
Dušan Međedović
Direktor ljudskih resursa DIS-a
NAJBOLJE “DOBRO”
IZ SRBIJE
Pojavljivanje trgovačkih robnih marki nije
uslovljeno finansijskom krizom, jer su se
one u svetu pojavile mnogo pre nego kod
nas. Trgovačka robna marka zapravo je
proistekla iz potrebe trgovaca da se, gradeći
sopstvene robne marke, izdvoje iz mase onih
koji prodaju identične proizvode.
Mnogi trgovci su postigli to da potrošači odaberu njihove
sopstvene marke, a da prosto ignorišu brendirane
proizvode, koji se takođe mogu kupiti u njihovim radnjama.
Kompanija DIS je kroz svoje maloprodajne objekte do
sada plasirala dve trgovačke robne marke, robnu marku
“Dobro” i “Ukusi Srbije”. Osim poverenjem potrošača,
koji mnoge artikle robne marke „Dobro“ pretvaraju
u visokofrekventne, kvalitet ove robne marke DIS-a
nagrađen je i priznanjem “Najbolje iz Srbije”.
“Za plasiranje sopstvene robne marke DIS se opredelio prateći
trendove koji dolaze sa daleko razvijenijih tržišta. U trenutku
kada su raspoloživi kapaciteti u vidu sopstvenih maloprodajnih
objekata procenjeni dovoljnim za plasman robne marke, DIS
je otpočeo realizaciju projekta robna marka “Dobro”. 2008.
godine plasirali smo prve artikle iz “Dobro” asortimana što se
sasvim slučajno poklopilo sa početkom svetske ekonomske
krize koja je eskalirala neposredno posle toga. Plasirajući
“Dobro” želeli smo da budemo prepoznatljivi, stvarajući oružje
3
za borbu na tržištu u smislu cene i prepoznatljivosti”, navodi
Nenad Jelić, komercijalni direktor DIS-a. “
PRIVATNE ROBNE MARKE
Veoma dugo su proizvođači brendova na
globalnom nivou smatrali da privatne marke ne
mogu da budu tako uspešne, ali se ispostavilo da
i te kako mogu. To definitivno potvrđuje i robna
marka “Dobro”, koja od trenutka pojavljivanja
na tržištu Srbije beleži konstantan rast učešća u
ukupnom prometu.
“Robna marka “Dobro” je pre svega svojom cenom privukla
pažnju potrošača. Artikli “Dobro” u konkretnoj kategoriji moraju
biti ne samo vizuelno prepoznatljivi, već se ističu najnižom
cenom, što ih za same potrošače čini najinteresantnijim. Cena,
odnosno profitabilnost, nije bila opredeljujući faktor prilikom
izbora “Dobro” proizvoda. Cena je jedan od ključnih faktora za
potrošača, ali je za nas, kao realizatore projekta, na
prvom mestu kvalitet koji će kupac dobiti po
definisanoj ceni proizvoda. Tek kada bi
postigli očekivani kvalitet, ulazili smo
u priču o ceni proizvoda. Ovaj princip
prepoznali su i potrošači koji se
proizvodima “Dobro” iznova i
iznova vraćaju, što se u situaciji
lošeg kvaliteta proizvoda
sigurno ne bi događalo, jer
zadovoljstvo niskom cenom
traje kraće od nezadovoljstva
lošim kvalitetom proizvoda.
Robnu marku “Dobro” danas
čini 500 najrazličitijih artikala
sa planom da ih do kraja godine
bude 600.”
Učešće robne marke “Dobro” u
ukupnom prometu DIS-a iznosi 20%.
Tako dobar udeo u ukupnom prometu na samom
početku nije bio očekivan.
“Naravno da to niko od nas nije očekivao naročito u pojedinim
kategorijama proizvoda. Kod osnovnih životnih namirnica je
oduvek brend igrao najmanju ulogu i potrošač je pre svega
gledao na cenu proizvoda, ali kod nekih zahtevnijih proizvoda,
kao što je recimo pivo ili čips, potrošači uglavnom prate
brendove, a mi smo čak i u ovim kategorijama uspeli da
postignemo dobre rezultate.”
Svoju drugu trgovačku robnu marku “Ukusi
Srbije” DIS je plasirao 2011. godine. Proizvodi
iz asortimana “Ukusi Srbije” namenjeni su onim
potrošačima za koje je kvalitet proizvoda od
presudnog značaja.
“Što se tiče “Ukusa Srbije”, to je potpuno drugačija priča u
odnosu na robnu marku “Dobro. Za “Ukuse Srbije” kvalitet je od
presudnog značaja, dok cena nema nikakvu ulogu. Projekat je
od nacionalnog interesa, a proizvodi su proizvedeni od isključivo
srpskih sirovina. Asortiman Ukusa Srbije čine proizvodi koji se ne
mogu smatrati visokofrekventnim, ali im po kvalitetu proizvodi
drugih proizvođača teško mogu parirati. Sve je koncipirano tako
da su ovo proizvodi namenjeni malom broju potrošača koji se
opredeljuju isključivo za proizvod visokog kvaliteta bez obzira
na cenu koštanja.”
Uspeh robnih marki bilo gde u svetu zavisi
isključivo od navika potrošača, pa su u tom
smislu mnoge razvijene zemlje daleko ispred nas
u potrošnji proizvoda iz kategorija robnih marki.
“Trgovačke robne marke u Švajcarskoj zauzimaju 53% u
ukupnom prometu dok je u Nemačkoj taj procenat 37% a
u Austriji 38%. Prema istraživanju obavljenom u
pet zemalja, u kojima je trgovačka robna
marka doživela ekspanzivni razvoj,
poput Francuske, Nemačke, Španije,
Holandije i Belgije, robna marka
u proseku zauzima čak 40%
ukupnog prometa u maloprodaji
ovih zemalja. Trgovačka robna
marka dobro se pozicionira i
u zemljama u kojima se ovaj
segment maloprodaje, uslovno
rečeno, tek razvija kao što
su Poljska, Češka, Slovačka i
Turska, što predstavlja dobru
osnovu za još brži razvoj robnih
marki u ovim zemljama u kojima
ovo tržište tek sazreva.
Tokom pomenutog istraživanja došlo se
do rezultata da su najčešći kupci artikala
iz kategorije robnih marki starosti od 16 do 34
godine i da upravo oni imaju znatno razvijeniju svest o
značaju robnih marki u odnosu na kupce u srednjem dobu i
starije od njih.
Anketirani kupci tvrde da će vremenom povećavati potrošnju
proizvoda iz kategorija trgovačkih robnih marki, naročito kada
je reč o neprehrambenim proizvodima, pre svega obraćajući
pažnju na kvalitet istih, dok je cena kod većine u drugom planu.
Više od 40 odsto potrošača u Srbiji radije kupuje i ima više
poverenja u domaće proizvode nego uvozne, dok je sve više
kupaca koji daju prednost jeftinijim proizvodima. Blizu 40
procenata potrošača nastoji da kupovinom domaćih proizvoda
pomogne srpskoj privredi dok je i sve veći broj kupaca koji
imaju poverenje u privatne trgovačke marke, ali se na svesti
potrošača u tom smislu tek treba raditi”, zaključuje Nenad Jelić,
komercijalni direktor DIS-a.
FRANŠIZANT
SPECIFIČAN KONCEPT
DAJE ODLIČNE REZULTATE
Trgovina je veština koja se unapređuje kroz
godine prakse, ali i u ovoj trgovačkoj priči
postoje pravila definisana iskustvom kojih
se možete pridržavati ili odabrati samo svoj
put, potpuno različit od drugih, ali vama
najprihvatljiviji. Dragan Novaković, vlasnik
Supermarketa „Dedinje“ u Mladenovcu,
različitim vrstama trgovine počeo je da se
bavi početkom devedesetih godina sledeći
specifičan put koji je smatrao pravim.
“Ja u svemu odstupam od standardnog klišea i ne
uklapam se ni u jedan profil. Svoju radnu karijeru
počeo sam u trgovini i u njoj još uvek trajem. Imao sam
uspeha u različitim oblicima trgovine. Prvo sam se bavio
prodajom kozmetike, lakova i karmina, a od prehrane
sam maksimalno pokušavao da se sklonim. Krenuo je
rat u Hrvatskoj i moji karmini su prestali da se kupuju.
Ženama nije bilo do karmina, lakova i kozmetike. Nije im
bilo ni do čega. Jedino što se u tom trenutku prodavalo
bili su prehrambeni proizvodi, a u poslu je sve postalo
mnogo komplikovanije. Umesto robe koju sam prvobitno
prodavao i koja je mogla da stane u dve torbice, počeo sam
da trgujem robom koja se pakovala u kamione. Na samim
počecima zamišljao sam sebe kao vrhunskog prodavca
dekorativne kozmetike. To mi je dobro išlo. Sve više i
više sam širio tržište i odlično zarađivao, ali sam sticajem
okolnosti prestao da se bavim ovom vrstom prodaje
i počeo da prodajem prehranu. Kriza me je navela na
bavljenje prehranom i eto, u toj priči sam ostao do danas.
Danas radim sa jednim objektom jer mi se do sada to
činilo kao najisplativije, ali očekujem da ću uskoro otvoriti
još jedan, ukoliko situacija bude naklonjena toj priči.”
5
Pozicionirate se na petom mestu u franšizi DIS-a sa samo jednim
maloprodajnim objektom, što se opravdano smatra značajnim
uspehom.
“Uvek sam se trudio da idem korak ispred drugih, pa sam
uglavnom posmatran kao neko ko nije baš sasvim jasan okolini
zbog, recimo, prodaje robe po veoma niskoj ceni i povlačenja
ogromne količine robe sa samo jednim objektom. Takav poslovni
pristup mnogi su posmatrali sa neodobravanjem. Bez obzira na
nevericu drugih, uspešnost takvog načina poslovanja potvrđena
je mojim rezultatima i pokazala se kao pravi način i dobar put
koji dobar deo vremena prelazim sarađujući sa DIS-om.
Početkom 1994. godine pratila nas je jedna od mnogobrojnih kriza
koje smo prolazili. Ovoga puta reč je bila o krizi sa robom koju u
tom trenutku nije bilo jednostavno nabaviti. Razgovarao sam sa
kolegom iz Pančeva o mogućnosti rešavanja tog problema i on
je taj koji mi je predložio da počnem da sarađujem sa DIS-om.
Došao sam u DIS i na prvi pogled mi se dopao, naročito zbog
toga što je bilo i artikala koji se u tom trenutku ni na jednom
drugom mestu nisu mogli naći. Nisam mogao da dobijem robu
dok neko nije garantovao za mene. Kada sam dobio garanciju
od jednog starog kupca DIS-a, bez problema sam mogao da
uzmem robu, što je bila olakšavajuća okolnost. Neko vreme mi
je nedostajala mogućnost da uzmem količine robe koje su mi
bile potrebne, bez ikakvih limita, ali sam u poslednjih godinu
dana i u tom pogledu prezadovoljan. U istom vremenskom
periodu, početkom devedesetih godina, napravio sam dogovor
sa dvojicom kolega trgovaca da zajednički trebujemo robu. Po
ukupnom prometu nalazili smo se u samom vrhu liste među
DIS-ovim profesionalnim kupcima, mada smo i pojedinačno bili
vrlo uspešni.”
“Uvek sam se trudio da idem korak ispred drugih.”
FRANŠIZANT
Početkom 1994. godine pratila nas je jedna od
mnogobrojnih kriza koje smo prolazili, ovoga
puta reč je bila o krizi sa robom koju u tom
trenutku nije bilo jednostavno nabaviti.
Danas poslujete samostalno, po jedinstvenom konceptu, što Vas
čini drugačijim i različitim od drugih.
“Koncept mog objekta, čini mi se, ljudi su prihvatili tek po
otvaranju DIS marketa u Mladenovcu, u kome su tada videli
sličan način izlaganja robe. Ljudi teško prihvataju novine.
Recimo, kolica u mom objektu dugo nisu prihvatali. Uvođenje
bar kodova im je dugo stvaralo odbojnost zbog zvuka koji
se čuje na kasi kada kroz nju prolaze artikli, što se, verovali
ili ne, manifestovalo i padom prometa u jednom kratkom
periodu. Tek kada su i u DIS-u videli isto, sve što su prethodno
odbijali im je, na moju sreću, postalo prihvatljivo. Mislim da
lojalan kupac ne postoji, zato ne insistiram na lojalnosti. Teško
je održavati lojalnost kupca, ali uprkos mom specifičnom
načinu razmišljanja i otvaranju objekata velikih trgovinskih
lanaca u Mladenovcu, meni je promet iz godine u godinu sve
bolji. Specifičan sam i po tome što u asortimanu nemam
cigarete, dopune, novine, sveže voće i meso. Trenutno imam
23 zaposlena i moj osnovni kriterijum za novi kadar je da, pre
svega, budu pametni, ali nije jednostavno pronaći takve ljude, a
da oni budu privrženi trgovini.”
Sudeći po vašim dosadašnjim potezima želite da budete
inovativni i idete u korak sa profesionalnim i
tehnološkim napretkom.
“Ja sam bio jedan od inicijatora ideje za trebovanje robe preko
interneta i pružio sam podršku ovom projektu u njegovoj
pionirskoj fazi. Još 2005. godine procenio sam da je uz
napredak tehnologije postalo besmisleno da zbog potrebe
trebovanja robe uopšte moraš da napuštaš svoj maloprodajni
objekat. Zato sam i insistirao da moj maloprodajni objekat
bude prvi u sistemu DIS-a koji će modemski trebovati robu
posredstvom wireless interneta. Danas robu trebujemo putem
portala, što je savremeniji način koji ti pruža preciznije podatke
o vrsti i raspoloživim količinama robe, i meni to odgovara. DIS
je apsolutno jeftiniji od svih. Kada sve uzimam preko DIS-a,
štedim novac ali i vreme koje bi utrošio odlazeći u Krnjevo zbog
trebovanja robe. Dopada mi se i način na koji DIS isporučuje
robu jer i tako ostvarujem značajnu uštedu u vremenu.”
Ja sam bio jedan od inicijatora ideje za trebovanje
robe preko interneta i pružio sam podršku ovom
projektu u njegovoj pionirskoj fazi.
23
Danas robu trebujemo putem portala, što je
savremeniji način koji ti pruža preciznije podatke
o vrsti i raspoloživim količinama robe, i meni to
odgovara. DIS je apsolutno jeſtniji od svih. Kada
sve uzimam preko DIS-a, štedim novac ali i
vreme koje bi utrošio odlazeći u Krnjevo zbog
trebovanja robe.
Kada govorimo o budućnosti vaše maloprodaje o kakvoj
slici govorimo?
“Ovo što je DIS uradio ja sam imao u planu 1994. godine, ali to
sada više nije moj cilj jer sve manje vidim perspektivu malih
prodajnih objekata koji se bave prodajom namirnica i drugih
stvari neophodnih svakom domaćinstvu. Uprkos činjenici da
sam, kao što rekoh, planirao da otvorim još jedan maloprodajni
objekat površine 70 kvadrata, to radim isključivo sa namerom
da objekat stavim u funkciju, jer je besmisleno da stoji prazan,
a nalazi se na dobroj lokaciji. Objekat od 450 kvadrata, koliki
je “Dedinje” u centru Mladenovca, meni je lično nedovoljan
za rad, ali za sada tako poslujem. Smatram da će na žalost u
budućnosti troškovi biti toliko visoki da mali objekti poput ovog
koji ja imam ipak neće moći da opstanu, tako da se u budućnosti
vidim kao top manager u maloprodaji DIS-a”, zaključuje Dragan
Novaković, vlasnik Supermarketa “Dedinje” Mladenovac.”
zaposlena
7
RADNIK MESECA
Srđan Josipović
TRGOVINU
SAM ZAVOLEO
U DIS-u radi tek godinu dana i za sada su njegova iskustva isključivo pozitivna. Srđan Josipović, paker
u DIS marketu u Pančevu, kaže da su timski rad i kolegijalnost osnovni preduslovi za uspešno obavljen
posao, a na mestu na kome on trenutno radi toga ne nedostaje.
“Za razliku od nekih kolega, ja sam konstantno na radnom
mestu pakera i naravno pomažem na drugim radnim mestima
kada se za to ukaže potreba, ali posao pakera za mene je
prioritet. Posao koji obavljam podrazumeva brigu o rafovima
koji su mi dodeljeni. Neophodno je da rafovi uvek budu
popunjeni, da je izloženo sve što je stiglo u magacin i da se
novi artikli odmah pozicioniraju. Rafovi u marketu moraju biti
puni, a roba uvek izložena na pravi način. To je ono o čemu
svakodnevno brinu pakeri. Ja sam zadužen za pakovanje pića
na svim mestima gde se ono nalazi, ali kada završimo obaveze
na pozicijama za koje smo zaduženi, nastavljamo dalje u druge
delove marketa koje treba srediti.”
Na prvi pogled, ali i iz ove priče, možda ne izgleda tako, ali posao
pakera je prilično težak. Ima dana kada je izlaznost robe iz
marketa toliko velika da uz ulaganje maksimalnih napora jedva
uspevaju da popune rafove. Uprkos tome, ovaj posao ima i dosta
lepih strana.
“Rad sa ljudima ovaj posao čini zanimljivim. Ja volim da radim
sa ljudima. Istina je da sto ljudi ima sto ćudi, ali ima i onih
koji su zaista korektni. Kupci koji dolaze u ovaj objekat su
veoma različiti. Jedni žele da znaju sve do poslednjeg detalja o
određenom proizvodu. Drugi opet traže savet vezan za kvalitet
proizvoda koji im se čini primamljivim, ali nisu sto posto sigurni
da li je to pravi izbor. A veliki je broj i onih koji se sasvim dobro
snalaze i bez ičije pomoći.”
Svaka komplikovana situacija u svakodnevnom poslu
jednostavnije se prevazilazi uz adekvatno iskustvo. Srđan
Josipović je radnik sa dosta iskustva koje je pre DIS-a stekao
radeći u konkurentskim kompanijama.
“Pre dolaska u DIS radio sam u konkurentskim firmama kao
rukovodilac prodajnog sektora vinoteke i pića i kao zamenik
šefa odeljenja vinoteke i pića. Uvek sam radio na piću i kada
me ljudi pitaju zašto baš na piću ja im u šali obično odgovaram
da je to zbog toga što ne dolazim u iskušenje, jer ja uopšte ne
pijem. U suštini to je bio samo sticaj okolnosti. Počeo sam da
radim baš na tom mestu i kasnije samo tako nastavio.
Sve trgovine u kojima sam do sada radio uglavnom rade po
istom principu. Razlikuju ih samo nijanse. Objekat kao objekat,
morate ga napuniti, roba u svakom prodajnom objektu mora
da bude na svom mestu i cene moraju biti izložene, a mušterije
adekvatno uslužene i zadovoljne.”
Zašto trgovina? Iz kog razloga baš ovaj posao smatraš privlačnim?
“Završio sam Srednju mašinsku školu, ali sam više radio u
trgovini jer su okolnosti uslovile tako. U trgovini sam našao
posao, kasnije je i zavoleo i za sada ostajem tu. Do sada sam
obavljao dosta različitih poslova u oblasti mašinstva, trgovine i
moleraja, jer sam u principu svestrana ličnost i sposoban sam
da se prilagodim situaciji. Osim redovnim poslom, godinama
sam se bavio molerajem i lepo zarađivao od toga. Danas se
to više ne isplati jer su svi odjednom postali majstori. Ja sam
takva osoba da šta god da radim ja dam maksimum od sebe i
gde god da sam do sada radio, trudio sam se da do poslednjeg
trenutka, radeći, dajem sve od sebe i nigde ne zatvorim vrata
za sobom.”
Osobi koja svoj posao shvata ozbiljno kao ti pozicija najboljeg
radnika pretpostavljam dosta znači.
“Ne bih govorio istinu kada bih rekao da mi nagrada ništa ne
znači, jer u ljudskoj je prirodi očekivanje da budeš nagrađen
za svoj rad. Nagrada mi govori da se moj trud i rad na neki
način isplatio ili da je bar neko to video i vrednovao. Istina je
i da bih voleo da napredujem ali to ne zavisi samo od mene.
Moje je da se dokažem, a na nekom drugom da odluči o tome.
Volim atmosferu koja vlada u ovom marketu. Ovde zaista vlada
kolektivni duh i način komunikacije nam dosta olakšava posao
i omogućava da uspešno prevaziđemo i najkritičnije situacije
u kojima bi realno trebalo da nas hvata panika, a zahvaljujući
upravo toj atmosferi sav posao bude odrađen na vreme i onako
kako valja.”
Kako ćeš se u poslovnom smislu usmeravati u budućnosti?
“Da imam mogućnost da biram, ostao bih u trgovini, mada je
danas takva situacija u zemlji da finansije diktiraju šta da radiš
u životu. Ja bih svakako voleo da ostanem u trgovni, a da li
će tako i biti zavisi od situacije uopšte. Kada bih imao način
za to nastavio bih školovanje, ali nije pogodan finansijski
trenutak, naročito sada kada pokušavam da skućim kuću.
Trgovinu razumem i snalazim se u njoj, ali planiram da nekada
u budućnosti upišem makar neku višu školu”, kaže Srđan
Josipović, paker u DIS marketu u Pančevu.”
9
TRADICIONALNA
POSETA
Ekonomska škola Vuk Karadžić iz Velike Plane najmanje jednom godišnje
organizuje stručnu posetu Distributivnom centru DIS-a, dok učenici ove
škole tokom čitave školske godine praktičnu nastavu obavljaju u DIS
marketu u Velikoj Plani. DC u Krnjevu ovoga puta obišli su učenici završnog
razreda ove škole, smer trgovac.
11
2
1
Franšiza
Recept za zajednički uspeh
Franšiza se pojavljuje kada određena kompanija (davalac franšize)
licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sistem
poslovanja) određenoj osobi ili firmi (korisniku franšize) koji se
slaže da će poslovati u skladu sa uslovima ugovora (ugovor o
franšizi). Franšiza je praksa korišćenja uspešnog poslovnog
modela druge firme.
Može se definisati kao pravo dodeljeno pojedincu
ili grupi da distribuira proizvode ili usluge određene
kompanije unutar određenog područja pod njenim
imenom i znakom, pod određenim pravilima i za
određenu nadoknadu.
Svedoci smo da u ovom vremenu veliki postaju još veċi, a
mali još manji ili propadaju. Po našem mišljenju jedan od
načina da se “ostane u igri” je saradnja sa firmama koje
imaju veċ izgrađen BREND NAME. Uz veċ izgrađen imidž,
logističku podršku, timove za edukaciju kao i marketinšku
podršku (DIS-a), mnogo je lakše poslovati. Mala i srednja
preduzeċa opstaju u velikoj meri i uz pomoċ franšize. Takođe,
trend razvoja franšize u svetu je u porastu, tako da i istočna
Evropa nije zaobiđena. Srbija je skoro na dnu lestvice po broju
franšiza u Evropi, tako da postoji veliki potencijal za razvoj
ovog vida poslovanja.
Postoji nekoliko oblika, odnosno vrsta franšizinga. Single unit ili
direktan oblik, najjedostavniji je oblik franšizinga i podrazumeva da se
franšizni ugovor između davaoca i primaoca franšize odnosi na jednu poslovnu
jedinicu. Ovaj oblik je veoma rasprostranjen, između ostalog i zbog najmanje cene.
Primalac franšize može otvoriti i više franšiznih lokacija na određenoj teritoriji (area
developer franšiza).
Master franšiza je treći tip, koji podrazumeva pravo dodeljeno primaocu master franšize da za
određenu teritoriju ima ovlašćenja za prodaju franšize trećim licima, odnosno podfranšiziranje.
Franšizni način poslovanja je najrasprostranjeniji u SAD, gde se na svakih desetak minuta otvori
po jedna nova franšiza i na stotine hiljada kompanija posluje po ovom sistemu. Najuspešniji
primeri su McDonald’s, Burger King, Coca-Cola, Hotel Hilton. Franšizing je u velikoj meri
zastupljen i u Evropi. Od zemalja u razvoju najrazvijeniji je u Mađarskoj, a od zemalja u
okruženju u Hrvatskoj.
U Srbiji je ovaj način poslovanja u razvoju o čemu svedoči i sve veći broj domaćih
franšiza, a tek se u narednim godinama očekuje prava ekspanzija. Neke od
uspešnih franšiza u našoj zemlji su: Fornetti, Rakia bar, Office 1 Superstore,
Eperience, Helen Dorn i naravno pre svih - DIS franšiza.
McDonald’s
Burger King
Coca-Cola
Hotel Hilton
13
FRANŠIZA
6
3
DIS franšizing sistem podrazumeva korišćenje iskustva
stečenog tokom više od 20 godina u radu kroz aktivnosti
veleprodaje u odabiru, formiranju i razvoju kvalitetnih,
pouzdanih i uspešnih poslovnih partnera – DIS franšizanata.
Mi se u DIS-u nismo opredelili da davaocu franšize prodamo
pravo korišćenja svog trgovačkog imena i načina poslovanja,
te da nam za uzvrat naši partneri plaćaju franšiznu naknadu i
deo dobiti od prodaje robe. Takođe, ni izgled radnji onih firmi
koje su ušle u franšizni sistem DIS-a nije obavezno identičan,
ali je prepoznatljiv po žuto-crvenoj boji, odnosno jasnom
modelu brendiranja objekata.
Vlasnici malih maloprodajnih objekata skloni su da veruju da
ovaj format nema budućnost uprkos činjenici da neke evropske
zemlje već donose zakone koji će obezbediti opstanak ovakvih
maloprodajnih objekata. Na primeru zemalja u okruženju, pre
svega Hrvatske i Slovenije, vidimo kako se tržište restruktuiralo
u poslednjoj deceniji u korist velikih trgovačkih lanaca, izazvavši
gašenje velikog broja malih radnji.
Mišljenja sam da će u Srbiji ovaj format trgovine opstati u
znatno većoj meri, pre svega kada su u pitanju porodične
manufakture.
DIS će i u narednom periodu nastaviti da, koristeći
snagu brenda, iskustvo i znanje, pruža podršku
malim trgovcima, povezujući na najbolji način
proizvođače i distributere sa malim trgovačkim
radnjama i njihovim potrošačima.
Umesto toga, DIS je razvio svoj prepoznatljiv oblik franšizinga
i na taj način se izdvojio i distancirao od svoje konkurencije.
Mi svojim najboljim kupcima nudimo jedan poseban oblik
partnerskog odnosa. Pružamo im znatno više pogodnosti nego
klasičan odnos veleprodaje i klijenta, kako bi i jedni i drugi
imali mogućnost da spremno dočekamo krupne promene
koje se dešavaju u trgovini u Srbiji i uspešno idemo dalje u
korak sa konkurencijom.
4
Razvijajući i unapređujući svoj sistem franšize, DIS je uspeo da
do danas širom Srbije okupi više od 300 kupaca – DIS partnera.
Broj objekata u franšizi znatno je veći i kreće se oko 700
objekata, koji imaju istaknuto obeležje DIS Partner. To su kupci
koji upošljavaju više od 3000 radnika, što u vremenu teške
ekonomske krize i visoke stope nezaposlenosti treba poštovati
i potrebno im je pružiti svu moguću podršku za dalji razvoj.
5
Ovaj segment naših kupaca i u ovoj godini beleži izuzetne
poslovne rezultate u saradnji sa DIS-om. U vremenu krize,
tranzicije tržišta i ubrzanom širenju i razvoju velikih prodajnih
formata, DIS franšiza iz meseca u mesec uvećava ostvareni
promet. Takođe, sve je više naših franšizanata koji uvećavaju
broj maloprodajnih objekata koristeći znanja, iskustvo i
podršku koju dobijaju od nas.
Veoma smo zadovoljni poslovanjem naših DIS partnera u
franšizi i u isto vreme potpuno svesni da moramo nastaviti sa
podrškom postojećim partnerima i daljim širenjem franšizne
mreže DIS-a.
Niz je promena u DIS-u sprovedeno u poslednjih pola godine
kako bi ova podrška bila što bolja: otvoren je Trading centar,
portal DIS je već veoma dobro prihvaćen i naši kupci uveliko
koriste sve njegove prednosti pri poručivanju robe, proces
rebrendiranja objekata u franšizi uskoro će biti završen,
marketinška podrška (lifleti, vikend akcije, aktivnosti na mestu
prodaje) znatno je poboljšana.
Istakao bih pre svega važnu ulogu Trading centra DIS u daljem
unapređenju poslovne saradnje sa malim trgovačkim radnjama
u franšizi. Uloga Trading centra u radu sa DIS partnerima
ogleda se pre svega u uspostavljanju kvalitetnije saradnje,
boljoj i bržoj razmeni informacija, kao i pružanju kvalitetnijeg
servisa kupcima. Svaki zaposleni u Trading centru ima
određeni broj kupaca u franšizi o kojima se brine i sa kojima na
najbolji način unapređuje postojeću saradnju. Uz maksimalno
zalaganje trgovačkih predstavnika na terenu i kvalitetnu
obradu prodajnog mesta, dobar rezultat je nezaobilazan. Ono
što posebno ohrabruje jeste činjenica da veliki broj kupaca
svakodnevno dolazi u DIS sa željom da postanu deo našeg
sistema franšize. Postoji zaista veliko interesovanje trgovaca
iz svih delova Srbije da sa DIS-om uspostave takve partnerske
odnose i da su među njima postojeći kupci, ali i oni koji su se
samo povremeno snabdevali kod nas ili to do sada nisu činili.
Iz ovoga se može videti da sistem franšize koju primenjuje DIS
daje dobre rezultate i mi ćemo nastaviti da pronalazimo nove
načine podrške našim partnerima u franšizi i tako omogućimo
još bolje rezultate.
15
PRAVE
LEKCIJE
Stiva Džobsa
1. FOKUS
2. POJEDNOSTAVLJUJ
3. RADITE SAMO SA NAJBOLJIM IGRAČIMA
4. PRIČAJTE LICEM U LICE
5. POBRINI SE DA SVE FUNKCIONIŠE OD POČETKA DO KRAJA
6. KADA ZAOSTAJEŠ. PRESKOČI IH
7. PROIZVOD ISPRED PROFITA
8. KOMBINUJTE HUMANISTIČKE I PRIRODNE NAUKE
9. ISTOVREMENO GLEDAJTE VELIKU SLIKU I POJEDINOSTI
10. NE BUDITE ROB FOKUS GRUPA
11. ISKRIVI STVARNOST
12. UVEK BUDI GLADAN I POMALO OTKAČEN
13. NAMETNI SE
14. TRAŽI SAVRŠENSTVO
KAKO DA NAPRAVITE
SVOJ APPLE?
Njegov životni put polako postaje mit u svetu biznisa. Sa Stivom
Voznijekom je 1976. godine napravio Apple u garaži svojih
roditelja, da bi ga 1985. oterali iz firme u koju se vratio 1997.
godine kako bi je spasao od potpunog bankrotstva. U vreme
kad je umro, u oktobru 2011. godine, Stiv Džobs je ostavio za
sobom najvredniju kompaniju na svetu. Firmu koja je takav
status postigla zahvaljujući gotovim proizvodima namenjenim
krajnjim potrošačima i tako prestigla multinacionalne
kompanije koje se bave prometom energentima. Stiv Džobs
je tokom svog životnog veka transformisao sedam industrija:
industriju personalnih računara, animiranih filmova, muzike,
telefona, tablet računara, maloprodaje i digitalnog izdavaštva.
Kao takav, njegovo ime se svrstava uz Henrija Forda i Volta
Diznija.
Kako vreme odmiče, ljudi iz poslovnog sveta sve više se bave
njegovom veštinom vođenja posla i upravljanja projektima.
Smatra se da je suština njegovog načina poslovanja, logično,
proistekla iz njegovih karakternih osobina. Kada ga je njegov
biograf negde pred smrt pitao za njegovu oštrinu u odnosu sa
zaposlenima, Džobs je odgovorio: „Pogledaj rezultate. To su sve
pametni ljudi sa kojima radim, i svako od njih može da pronađe
posao na top pozicijama na bilo kom mestu. Oni bi to i uradili da
su zaista mislili da ih ne tretiram pravedno“. Ponašao se kao da
ustaljena pravila za njega ne važe. Njegova strast, energičnost
i ekstremna emocionalnost koju je pokazivao u svakodnevnom
životu, on je isto tako unosio u posao. Na pitanje na koji je svoj
proizvod najviše ponosan, odgovorio je kompanija Apple.
Evo šta su ključne osobine Stiva Džobsa za koje
se smatra da su ključne za uspeh koji je postigao
u poslu.
FOKUS
Kada se 1997. vratio u Apple, Džobs je prisustvovao
prezentacijama proizvodnog programa firme koju je osnovao.
Prikazivanje bezbroj raznih proizvoda je trajalo nedeljama.
Na kraju, Džobs je povikao „Dosta! Ovo je ludost“. Bosonog je
prišao tabli i nacrtao jednostavnu tabelu sa dva stubca i dve
kolone. Gore je napisao „Konzumer“ i „Profesionalac“, a levo
„Desktop“ i „Prenosni“. I to je bilo to. Svojim zaposlenima je
rekao da se koncentrišu na dobar proizvod, po jedan u svakom
kvadrantu, dok sve ostalo treba ukinuti. Svi su bili u šoku. Pred
kraj života, novopostavljenom generalnom direktoru Google-a,
Lariju Pejdžu, rekao je da Google mora da odluči šta želi da
bude kad poraste. „Sada pravite sve i svašta. Koncentrišite se
na 5 proizvoda a ostalo sve otpišite“, rekao mu je tada Džobs.
POJEDNOSTAVLJUJ
Džobsova sposobnost za fokusiranje bila je praćena
njegovom veštinom da stvari pojednostavi na ogoljenu
suštinu. „Jednostavnost je ultimativna sofistikacija“,
stajalo je u prvoj brošuri Apple-a. Po ovome je Džobs sličan
čuvenom ruskom konstruktoru aviona iz doba Sovjetskog
Saveza, Aleksandru Jakovljevom, koji je govorio da
„jednostavnost ne znači zaostalost“. Da bismo shvatili kako
je to funkcionisalo kod Stiva Džobsa, uporedite bilo koji
Apple softver sa Microsoft Word-om koji iz godine u godinu
postaje sve zagušeniji opcijama i ultimativno, ružniji i manje
intuitivan. Džobs se naučio jednostavnosti kada je radio u firmi
Atari, nakon što je odustao od studija. Atarijeve igre su bile
legendarno jednostavne. Čuveno je bilo uputstvo za igru Star
Trek: „1. Ubaci novčić, 2. Izbegavaj Klingonce“. Kasnije, Džobs
je svoju sposobnost da pojednostavljuje stvari upotrebio u
poslu. Originalni Xerox-ov miš imao je tri dugmeta i koštao je
300$. Džobs je otišao u firmu za industrijski dizajn, tražio da mu
naprave jednostavan miš sa jednim dugmetom koji će koštati
15$. To je i dobio. Slično je bilo i kod dizajniranja iPod-a. Džobs
je tražio da se upotrebom menija na ekranu iPod-a sve može
dobiti pomoću tri klika. I dok su dizajneri lupali glavu kako da to
postignu, Džobs je upitao: „Možemo li bez tog ekrana?“. Kada
su malo razmislili, shvatili su da je to moguće.
EKONOMIJA
17
saradnju. Sve u zgradi vodi ka centralnom atrijumu, gde se ljudi
sreću i razmenjuju ideje.
Džobs je prezirao formalne prezentacije i ohrabrivao slobodne
susrete licem u lice. Sa svojim timom direktora, kao i sa
marketinškim i advertajzing timom, održavao je sastanke
bez formalnog dnevnog reda. Slajd šou je bio zabranjen.
„Ne podnosim kako ljudi koriste slajd prezentacije umesto
da misle“, govorio je, „Ljudima koji znaju o čemu govore,
PowerPoint nije potreban“.
POBRINI SE DA SVE
FUNKCIONIŠE OD
POČETKA DO KRAJA
RADITE SAMO SA
NAJBOLJIM IGRAČIMA
Džobs je bio na glasu kao mrzovoljan, nestrpljiv i grub prema
ljudima u svom okruženju. Ovakav stav je dolazio od strasti za
savršenstvom i želje da radi samo sa najboljima. Izbegao je
stanje gde ljubaznost menadžera omogućava mediokritetima
da se slobodno razvijaju. Ljudima je govorio sve u lice. „Moj
posao je da budem iskren“, govorio je. Na opaske da bi iste
rezultate imao i da je bio ljubazniji, odgovarao je: „Ali, to nisam
ja. Možda postoji bolji put – klub džentlmena gde smo svi
uštogljeni i pričamo kao Bramani – ali ja taj način ne poznajem,
jer potičem iz kalifornijske srednje klase.“
Voznijak, suosnivač kompanije, mnogo je strpljiviji i nesklon
konfliktima, ali sam kaže da bi kompanija bila u haosu da je
Mekintoš projektom rukovođeno na njegov način. Džobs je
zaposlene zarazio trajnom strašću da stvaraju revolucionarne
proizvode i verom da mogu da postignu nemoguće. Tokom
godina rada naučio je da zaista dobre ljude ne treba tetošiti.
„Takve ljude naterate da naprave velike stvari kada to očekujete
od njih. Pitajte bilo koga iz Mek tima. Reći će vam da je bilo
vredno bola i patnje“.
PRIČAJTE LICEM U LICE
Uprkos tome što je živeo u digitalnom svetu, Stiv Džobs je
čvrsto verovao u sastanke licem u lice. Smatrao je da je
ludost podleći iskušenju da se ideje razvijaju imejlovima i
na ichat-ovima. „Kreativnost dolazi u spontanim susretima i
razgovorima. Naletite na nekoga, pitate ga šta radi i već vam
naviru raznorazne ideje“. Po njegovom nalogu, Piksarova
zgrada je projektovana da stimuliše neplanirane susrete i
Znajući vrlo dobro da je svet prepun uređaja koji nisu do kraja dobro
osmišljeni, sa iritantnim uputstvima za upotrebu, po pravilu nesposobnim
da se povežu sa drugim uređajima, Džobs je bio manijakalno posvećen
krajnjoj doradi svojih proizvoda i njihovoj međusobnoj funkcionalnosti.
„Ljudi su zauzeti“, govorio je, „Oni imaju druga posla umesto da lupaju
glavu kako da integrišu svoje kompjutere i pripadajuće uređaje“.
Po prirodi perfekcionista, tražio je najprefinjeniji mogući dizajn svojih
proizvoda dok je u isto vreme grozničavo pretraživao i ispitivao Apple
softver u potrazi za greškama. Bio je alergičan na pomisao da nedovoljno
dobar softver „zagadi“ perfekciju njegovih prefinjenih Apple uređaja.
KADA ZAOSTAJEŠ,
PRESKOČI IH
Inovativne kompanije nisu samo one koje dolaze prve na nove
ideje. Takve kompanije znaju da naprave žablji skok kada je to
potrebno i preskoče konkurenciju na način na koji ove to nisu
očekivale. To se dogodilo kada je Džobs napravio svoj prvi iMac.
On se fokusirao na to da njegov novi računar bude koristan za
obradu i skladištenje fotografija i video snimaka, dok se uopšte
nije bavio muzikom. U to vreme, ljudi sa PC računarima skidali
su i razmenjivali muziku, zatim je nasnimavali na CD pomoću
svojih CD rezača. Tadašnji iMac nije imao CD rezač. „Ispao sam
magarac“, govorio je, „Pomislio sam kako smo promašili temu“.
Ali, umesto da nadogradi svoj iMac sa CD rezačem, Džobs je
odlučio da napravi integrisani sistem koji će transformisati
kompletnu muzičku industriju. Rezultat je bio kombinacija
PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSA
iTunes, iTunes Store i iPod-a, koja je omogućavala korisnicima
da kupuju, razmenjuju, skladište i puštaju muziku bolje nego
na bilo kom drugom uređaju. Pošto je iPod postao fantastičan
uspeh, Džobs nije mirovao. Umesto toga, brinuo se šta je to
što može da ugrozi njegov sistem. Jedna mogućnost su bili
mobilni telefoni sa ugrađenim programima za reprodukovanje
muzike. Ubrzo zatim, on je kanibalizovao iPod prodaju tako
što je stvorio iPhone. „Ako sami sebe ne kanibalizujemo, neko
drugi će to uraditi“, govorio je.
PROIZVOD ISPRED
PROFITA
Kada je Džobs sa svojim malim timom napravio originalni
Macintosh računar početkom 80ih, njegova ideja bila je da
ga napravi tako da bude „ludački veličanstven“. Nikada nije
govorio o povećanju profita niti o kompromisima u kvalitetu.
„Ne brinite o ceni samo mi definišite šta je to što računar može
da uradi“, rekao je tada vođi projekta. Kada je Macintosh tim
otišao na prvi radni vikend, Džobs je na tabli prvo napisao
„Nema kompromisa“. Na kraju se ispostavilo da je Macintosh
bio preskup i to ga je koštalo posla u kompaniji Apple. Ali,
kako je rekao, „Napravio je pukotinu na tržištu personalnih
računara“. Zamenio ga je Džon Skali. Bivši direktor marketinga
i prodaje u kompaniji PEPSI, Skali je vodio Apple od 1983. do
1993. i fokusirao se na povećanje profita a manje na dizajn
proizvoda. „Ja imam teoriju zašto kompanije počinju da
propadaju“, govorio je Džobs. „One naprave sjajne proizvode,
a onda ljudi iz prodaje i marketinga preuzmu kompaniju zato
što oni znaju kako da povećaju profite. Kada čovek iz prodaje
vodi firmu, onda ljudi iz razvoja nemaju uticaja. U takvoj
situaciji, mnogi od njih se jednostavno isključe. To se dogodilo
kompaniji Apple kada je Skali došao, dogodilo se i Microsoft-u
sa Balmerom“. Kada se vratio u Apple, Džobs je bacio fokus na
inovativne proizvode. Objasnio je to rečima: „Moja strast je da
napravim trajnu kompaniju gde su ljudi motivisani da naprave
sjajne proizvode. Proizvodi, a ne profit su motivacija. Sve ostalo
je sekundarno.
KOMBINUJTE
HUMANISTIČKE I
PRIRODNE NAUKE
„Uvek sam sebe video kao dete humanističkih nauka, ali sam
voleo elektroniku. Onda sam pročitao šta je jedan od mojih
heroja, Edvin Lend iz Polaroida, rekao o značaju ljudi koji stoje
na raskršću humanističkih i prirodnih nauka. Shvatio sam da je
to ono što želim“. Ovako je Džobs opisao suštinu svog životnog
puta. Niko u našem veku nije bolje povezao poeziju i procesore
na način da podstiču inovativnost. On je to radio sa intuicijom za
poslovnu strategiju. Čak i dok je bio na samrti, razvijao je ideje
za nove proizvode koji pomeraju granice. Pravila po kojima je
izgradio svoju kompaniju obezbeđuju da će se ovi proizvodi
pojaviti i da će stajati na mestu gde se ukrštaju tehnologija i
mašta.
ISTOVREMENO GLEDAJTE
VELIKU SLIKU I
POJEDINOSTI
Džobs je bio čovek velike vizije i menadžer svestan da je Bog
u malim stvarima. Na primer, u 2000. godini, od personalnog
računara je napravio „digital hub“ za čuvanje muzike, videa,
fotografija i ostalih sadržaja. Razvio je iPod i iPad, a 2010. godine
je „hub“ smestio među oblake. Apple je započeo sa razvojem
ogromnog servera za skladištenje svih ovih sadržaja i njihovu
razmenu. Međutim, dok je postavljao i gradio ovu veliku viziju,
Džobs se brinuo kakav će biti oblik i boja zavrtnja u iMac-u.
Njegova strast je uvek bila usmerena istovremeno na velike i
majušne stvari.
NE BUDITE ROB FOKUS
GRUPA
Kada je pravio prvi Macintosh, jedan od članova tima pitao je
Džobsa da li treba sprovesti istraživanje tržišta, kako bi utvrdili
šta je to što ljudi žele. „Ne“, odgovorio je Džobs, „Zato što
korisnici ne znaju šta žele dok im mi to ne pokažemo“. On je
tada podsetio na čuvenu rečenicu Henrija Forda „Ako pitate
kupce šta im treba, oni će vam odgovoriti da žele bržeg konja“.
Briga o tome šta kupci žele fundamentalo je različita od toga
da ih stalno zapitkujete šta je to što im treba. Ona zahteva
intuiciju i instikt o željama koje još nisu stvorene. Džobs je
visoko cenio intuiciju. Po njegovim rečima, intuicija je snažnija
od intelekta. Ponekad je to značilo da je Džobs koristio fokus
grupu sastavljenu od jedne osobe – njega samog. On je pravio
proizvode za sebe i za svoje prijatelje. Na primer, 2000. godine
bilo je mnogo prenosnih uređaja za reprodukciju muzike ali je
Džobs smatrao da su svi loši. Kao fanatični obožavalac muzike,
EKONOMIJA
19
PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSA
hteo je najjednostavniji uređaj koji će mu omogućiti da u džepu
nosi 1000 pesama. „Mi smo iPod napravili za nas“, govorio je,
„Kada napraviš nešto za sebe i svoje najdraže, onda znaš da će
to da bude dobro“.
odmetnicima, okruglim klinovima u četvrtastim rupama... Dok
ih neki vide kao ludake, mi ih vidimo kao genije. Ljudi dovoljno
ludi da misle da mogu da promene svet jesu upravo oni koji to
i uspevaju.“
ISKRIVI STVARNOST
NAMETNI SE
Džobsova zloglasna sposobnost da pritiska ljude do njihovih
krajnjih granica nazvana je „polje iskrivljene realnosti“ po
jednoj epizodi serije Zvezdane staze gde vanzemaljci svojim
mentalnim sposobnostima stvore uverljivu alternativnu
stvarnost. Najraniji primer se dogodio u kompaniji Atari gde
je Džobs nagovorio kolegu Voznijaka da napravi igru Breakout.
Ovaj je rekao da je to nemoguće i da mu trebaju meseci. Džobs
je zurio u njega i insistirao da je to moguće uraditi za 4 dana.
Voznijak je na kraju to i uradio. Ova Džobsova karakteristika
dovodila je do ludila njegove saradnike ali oni svi odreda
priznaju da je donosila plodove. Tako je Džobs jednog dana
došao do Lerija Kenjona, jednog od programera Macintosh
operativnog sistema i žalio se zbog dugog učitavanja. Kenjon je
odgovorio da to tako jednostavno mora i da se ne može skratiti.
„Ako bi to moglo da spase ljudski život, da li bi tada bilo moguće
skratiti vreme učitavanja za 10 sekundi“, pitao je Džobs. Kenjon
je na to odgovorio da bi u tom slučaju verovatno moglo nešto
da se učini. Na to je Džobs na tabli izveo računicu po kojoj bi se
godišnje moglo uštedeti 100 godina ako bi 5 miliona korisnika
Macintosha svaki put čekalo 10 sekundi manje. Kenjon je na
kraju programirao operativni sistem tako da se učitava 28
sekundi brže.
Džobsov prvi mentor Majk Markula mu je napisao poruku u
kojoj je insistirao na tri principa: empatija, fokus i nametanje.
Ova treća nezgodna reč je postala jedna od ključnih u Džobsovoj
doktrini. Znao je da ljudi sude o proizvodu ili kompaniji na
osnovu pakovanja. „Majk me je naučio da ljudi zaista sude o
knjizi po koricama“. Kada je 1984. godine lansirao Mekintoš,
posebno se trudio oko boje i dizajna kutije. Lično se bavio
dizajnom i redizajnom kutije za iPod i iPhone. Ponekad je
koristio dizajn samo da bi „nametnuo“ neku poruku. Na primer,
novi iMac je sa gornje strane imao ručku. Ona je imala više
semiotičku nego praktičnu funkciju. To je bio desktop računar i
malo ko bi ga nosio. Ali, Džobs je znao da ljudi i dalje zaziru od
računara. Ako ima ručku, računar deluje prijateljskije. Ručka
predstavlja poruku da sme da se dodiruje. Ljudi iz proizvodnje
su se bunili zbog dodatnih troškova, ali Džobs je jednostavno
rekao: „Ne, uradićemo ovo.“ Nije se čak ni potrudio da objasni.
TRAŽI SAVRŠENSTVO
Džobs je tokom rada na skoro svakom projektu imao običaj da
„pritisne dugme za pauzu“ i da se vrati na tablu za crtanje, jer
smatra da poizvod nije savršen.
Prvobitni dizajn iPhone-a je imao stakleni ekran u
aluminijumskom kućištu. Jednog ponedeljka je otišao do
dizajnerskog tima i rekao im: „Momci, poslednjih devet nedelja
ste se ubili od posla radeći na ovom dizajnu, ali sada ćemo da
ga promenimo. Svi ćemo raditi noću i vikendima, ali ako želite,
doneću vam puške da sada odmah možete da nas pobijete.“
Umesto da se obeshrabre, svi su se složili. „To je bio jedan od
mojih najponosnijih trenutaka u Apple-u“, govorio je.
izgleda, otac mu je rekao: „Znaćeš ti.“ Pravi majstor koristi
najbolji komad drveta i za stranu ormara naslonjenu na zid,
objasnio mu je otac. Takva strast za savršenstvom je odlika
umetnika. Ovu lekciju je Džobs primenio na štampane ploče u
računarima. Vraćao je inženjere na posao dok ploče nisu bile
uredne i lepe. Kasnije je naredio da se mašine spakuju tako
da ne mogu da se otvore. Na opasku jednog inženjera da niko
nikada neće videti ove ploče, ponovio je lekciju koju je naučio
od oca. Rekao im je da su oni istinski umetnici i da tako treba
i da rade. Kada su završili, potpisi inženjera i ostalih članova
Mekintoš tima su ugravirani sa unutrašnje strane kutije. „Pravi
umetnici potpisuju svoje delo“, rekao je.
Njegov perfekcionizam se odnosio i na delove koji se ne vide.
Kao dečak, pomagao je ocu da sagradi ogradu oko dvorišta,
i otac je tražio da zadnji deo ograde bude jednako dobar kao
prednji. Na pitanje čemu to kada niko neće znati kako to
UVEK BUDI GLADAN I
POMALO OTKAČEN
Stiv Džobs je ponikao iz dva velika društvena pokreta koja su u
kasnim šezdesetim dominirala u oblasti San Franciska: kultura
hipija i antiratnih aktivista, i visokotehnološka kultura Silikonske
Doline. Oba ova pokreta obeležavali su različiti putevi ličnog
prosvetljenja. U toj atmosferi mešavina duhovnosti i kultura
pojavila se publikacija Stjuarta Brenda “Katalog cele Zemlje”. U
osnovi ideje je bila folozofija da tehnologija može da nam bude
prijatelj. Poslednji broj je izašao 1971, i Džobs o njemu priča
ovako: „Na poleđini je bila fotografija seoskog puta u rano jutro.
Ispod su stajale reči “BUDI GLADAN I POMALO OTKAČEN”. On
je tokom čitave svoje karijere bio gladan i luckast, a poslovni
i inženjerski aspekt njegove ličnosti je uvek dopunjavao
nekonformizam iz buntovničkih dana. Svaki aspekt Džobsovog
života je odražavao protivrečnosti, spoj i sintezu svih različitih
strana njegove ličnosti. Čak je i u kompanijskim oglasima
ostavio svoj kontrakulturni i buntovnički trag: čuvena reklama
„1984“ prikazuje ženu – odmetnika kako baca ogromni čekić
u lice Velikom Bratu. Kasnije je učestvovao u pisanju teksta
za oglas „Misli drugačije“: „Pozdrav ludima. Neuklopljenima,
EKONOMIJA
21
MALOPRODAJA
TEŠKO PRELAZI GRANICE
EVO ZBOG ČEGA I ŠTA
URADITI PO TOM PITANJU
Globalizacija je primamljiva. Ekonomije Amerike
i Evrope - jedna se teško bori da poraste, dok je
druga na ivici recesije. Traže priliku za rast profita
na trećim, brzorastućim tržištima zemalja u
razvoju. Postoji puno, naizgled uspešnih poduhvata
na globalnom nivou. Kompanije Boing, Coca Cola,
DuPont, General Electric, Hewlett-Packard, IBM,
Oracle, Unilever i Disney vode se kao uspešne u
procesu osvajanja drugih tržišta.
Ali nije sve sjajno kao što na prvi pogled izgleda. Uspeh drastično
varira i vrlo često je teško povećati profit ulaganjem preko
granice. Većina studija izvlači lekcije iz iskustava uglavnom iz
drugih industrija i tu, po pravilu, leže zamke. Ako se fokusiramo
samo na jednu industriju, maloprodaju robe široke potrošnje,
ispostavilo se da, uz par izuzetaka, proces globalizacije nije
doneo toliko željeni prirodan rast biznisa. Suprotno nekim
drugim industrijama, maloprodajom robe široke potrošnje i dalje
dominiraju lokalni igrači. Međunarodne kompanije su uglavnom u
potpunosti odsutne sa najvećih tržišta. I svaki od najvećih lanaca
maloprodaje koji je investirao preko granice, imao je podjednako
uspeha koliko i neuspeha. Štaviše, istraživanje sprovedeno na
Harvardu pokazalo je da, u proseku, proces internacionalizacije
posla nema značajniji efekat na priliv sredstava i profitne stope.
Neke industrije jednostavno ne prelaze granice tako dobro kao
druge.
Nijedan lanac maloprodaje danas nije aktivan na svih pet najvećih
tržišta u svetu
Pritisak da se pređe preko granice je veliki. Lanci maloprodaje robe
široke potrošnje ulaze na globalno tržište iz više razloga. Najčešće je
to želja da se povećanjem obima posla dođe do veće zarade, potreba
da se diversifikuju rizici, stalna potreba da se pronađu novi, kvalitetni
ljudi, da se stvore izazovi za postojeće lidere i želja da se prevaziđu
prepreke koje najvećim igračima na domaćem tržištu postavljaju
regulatorna tela.
Zbog ogromnog pritiska za rastom, mnogi ulasci na nova tržišta
su prava kocka i mogu ugroziti budući rast kompanije na duge
staze. Primera radi, ulazak kompanije Walmart na tržište Velike
Britanije tokom 1999. godine kupovinom Asde bio je potpuno
neplaniran. Američki ritejler je nameravao da investira u svoju firmu
u Nemačkoj, koja se borila da preživi na tom tržištu. Onog trenutka
kada je Asda saopštila da namerava da se spoji sa kompanijom
Kingfisher, Walmart je reagovao brzo. Sve aktivnosti u Nemačkoj su
zaustavljene pošto je Asda odgovarala svojom pozicijom i profilom
na tržištu. Ipak, čitav poduhvat je bio krajnje kontroverzan interno
gledano i na kraju je Walmartov šef internacionalnog razvoja, Bob
Martin, morao da podnese ostavku.
Danas, nijedan lanac maloprodaje nije aktivan na svih pet najvećih
tržišta u svetu. Walmart nije prisutan u kontinentalnoj Evropi i
Japanu, niti su druga dva po veličini američka lanca. Carrefour,
drugi po veličini ritejler na svetu, nije prisutan u Americi, Japanu
niti Nemačkoj, iako je pokušao da se probije na sva ta tržišta.
Tesco takođe nije uspeo u Francuskoj i tek nedavno je razvio skoro
simbolično prisustvo u Japanu i SAD. Svaki ritejler je osetio neuspeh
u svojim poduhvatima preko granice. Walmart je uspeo u Kanadi i
Meksiku ali je morao da se povuče iz Nemačke i Južne Koreje. Tesco
je, opet, uspeo u Južnoj Koreji i Maleziji ali je propao u Francuskoj
i Tajvanu. METRO je uspešan u Poljskoj i Rumuniji, ali su prodori
na tržišta Engleske i Danske završeni neuspešno. Carrefour je
napustio više tržišta u Evropi, uključujući Austriju, Češku, Nemačku,
Norvešku, Portugaliju, Sloveniju i Veliku Britaniju, ali je u isto vreme
uspeo u Španiji, Belgiji, Grčkoj, Italiji, Rumuniji, Poljskoj i Turskoj.
Da se razumemo, pojedini ritejleri, posebno oni iz SAD i Francuske,
vrlo su uspešni u ovome, posebno na tržištima Latinske Amerike
i Centralne i Istočne Evrope. Mada, međunarodni igrači su i dalje
odsutni iz većine zemalja. Najčešća situacija je da lokalni ritejleri
drže prvu i drugu poziciju na tržištu, jasno stavljajući do znanja da
standardne strategije globalizacije ne funkcionišu u maloprodaji.
Finansijski efekti
globalizacije
Ovde vredi ispitati koliko se globalizacija zaista isplati lancima
maloprodaje. Studija sa Harvarda bavila se upravo ovim
problemom. Kao indikatori, korišćeni su ukupan rast prodaje i
neto profita. Evo do čega se došlo:
• Stepen internacionalizacije posla ne doprinosi značajno rastu
prodaje niti rastu neto profita
• Rast GDP-a domaćeg tržišta najviše utiče na rast prodaje
svakog lanca
• Prodaja na domaćem tržištu značajno utiče na profitne margine
Iz ovoga je jasno da lanci maloprodaje moraju dobro da razmisle
da li i kako da uključe globalizaciju u svoju razvojnu strategiju. Ako
odluče da investiraju preko granice kako bi na kratak rok povećali
prodaju i profitnu stopu, biće gorko razočarani. Globalizacija, po
svemu sudeći, može da obezbedi rast i profit samo na duge staze.
Takođe, šta god da lanac maloprodaje odluči da uradi globalno,
domaće tržište je ključno za ukupan uspeh firme. Ovo važi za sve,
i male i velike.
EKONOMIJA
23
MALOPRODAJA TEŠKO PRELAZI GRANICE
Recepat za uspeh preko granice
Naravno, sve ovo ne znači da treba izbegavati širenje u inostranstvo. Glavna
stvar koja se mora imati na umu jeste da će puno vremena proći dok novac
počne da se vraća. Evo nekoliko pravila kako da se to obezbedi:
Pravilo 1
Domaće tržište je osnov za globalizaciju. Ritejleri obično prave dve greške kada prelaze granicu. Prvo, veruju da je napolju trava
zelenija, da nova tržišta pružaju veće šanse za uspeh i profit od domaćeg tržišta. Drugo, prebacuju fokus sa domaćeg na strano tržište. Te
dve greške znaju da budu pogubne. Uspeh i jaka pozicija na domaćem tržištu je osnov za uspeh napolju.
Pravilo 2
Pravilo 3
Diferencijacija je važnija od sinergije. Korist od širenja
u inostranstvu se najčešće vidi kao prilika za bolju zaradu kroz
povećanje obima poslovanja. Međutim, mali igrači najčešće
nadigraju međunarodne lance zato što sinergija kroz globalizaciju
nije uvek tako velika kao što se to pretpostavlja. Back office
efikasnost, IT, finansije, menadžment lokacija, centralna kupovina
deo su računice koja ide u prilog tezi da širenje povećava zaradu
putem sinergije. Praksa je pokazala da udeo u centralnoj kupovini
nikada nije tako veliki kao što se pretpostavljalo jer više od 70% robe
dolazi od lokalnih dobavljača. Čak i u slučajevima da se postigne
visoki nivo efikasnosti u zajedničkoj, centralizovanoj kupovini, preti
opasnost da roba globalnih dobavljača potpuno nadvlada domaću
ponudu. Takvi ritejleri na kraju završe tako što prodaju ono što su
kupili umesto da kupuju ono što mogu da prodaju.
Pravilo 4
Tajming je važan. Lanci maloprodaje moraju jako dobro da
razmisle o tome kada treba da uđu na novo tržište. Oni najčešće
ulaze na novo tržište prerano. Primera radi, najveći međunarodni
ritejler, Carrefour je propao na nekoliko tržišta zato što kupci nisu
bili spremni za koncept hipermarketa. Takođe, lancima je za rast
na novim tržištima po pravilu potrebno mnogo više vremena nego
što su očekivali, što je vrlo frustrirajuće pošto ovaj posao zahteva
velika ulaganja.
Uvek donesi nešto novo na tržište.
Bez elementa
noviteta, biće teško ili praktično nemoguće boriti se sa
ušančenom konkurenciom na njihovom terenu. Primera radi,
Jeronimo Martins, najveći portugalski lanac maloprodaje robe
široke potrošnje odlučio je da uđe na tržište Poljske tako što
je uzeo prvi cash and carry biznis a ubrzo zatim i manji lanac
poljskih hipermarketa. Kako je vremenom Poljska postajala sve
zanimljivija velikim igračima, Jeronimo Martins je usvojio novi
pristup. Znajući da ne može da se bori sa najvećima, prodao je
cash and carry biznis zajedno sa hipermarketima i otvorio lanac
od 48 malih radnji kao hard discounter. Lokalni tim primenio je
principe poslovanja nove za Poljsku: male radnje, niske cene,
limitirana ponuda (800 SKU), kvalitetni private label proizvodi
koji su činili 60% prodaje i opsesivna briga o smanjenju troškova
poslovanja u svim aktivnostima.
Jeronimo Martins je otišao i korak dalje. Novi lanac Biedronka
vođen je kao samostalan posao bez veza sa drugim biznisima.
Poljski kupci videli su taj brend kao svoj na tržištu punom
stranih igrača, što je kompanija učvrstila tako što je 95% sve
robe nabavljala od domaćih dobavljača. Petnaest godina kasnije,
Biedronka ima 1800 radnji širom Poljske sa planom da otvori još
1200 do 2015. godine. Kako je Biedronka stvarala 60% ukupne
prodaje i 90% profita, Jeronimo Martins je na kraju postao Poljska
kompanija sa ekspoziturom u Portugaliji.
Na kraju, broj zemalja u kojima radi određeni lanac maloprodaje ne može biti podatak o njegovoj uspešnosti. Čak i najveći lanci, prisutni u
puno zemalja, mogli bi dobro da prođu ako bi prestali da zabadaju zastave u nove teritorije i skoncentrišu se na ograničeni set mogućnosti
koje su im već dostupne za rast. Oni to mogu da urade koristeći strategije koje već možda koriste na domaćem tržištu – otvaranje novih
lokacija, razvoj novih formata, nuđenje novih proizvoda i usluga. Samo tada će ekspanzija globalnih lanaca maloprodaje postati podudarna
sa razumevanjem stvarnih potreba i želja kupaca.
EKONOMIJA
25
PLATNI
DEFICIT
1,52 MILIJARDE
DOLARA
SRBIJA IZ
SLOVENIJE
UVOZI SVOJ PAPIR
Beograd - Platnobilansni deficit Srbije je u prvom kvartalu 2012. iznosio
1,52 milijarde dolara, za 46,1 odsto više u odnosu na odgovarajući kvartal
prethodne godine.
Na povećanje deficita najviše su uticali rast negativnog
salda robne razmene od 12,6 odsto i povećanje rashoda po
osnovu odliva dohotka od investicija i isplata zaračunatih
kamata od 50,7 odsto.
U prva tri meseca ove godine zabeležen je neto odliv stranih direktnih
investicija u iznosu od 482,3 miliona dolara, najvećim delom kao posledica
naraslih obaveza po osnovu akcijskog kapitala.
Bilans razmene usluga sa inostranstvom, prema poslednjim raspoloživim
podacima, u prvom kvartalu bio je pozitivan i ostvaren je suficit od 49,2
miliona dolara, navedeno je u časopisu “Konjukturni trendovi Srbije”, koji
izdaje Privredna komora Srbije.
Izvoz usluga Srbije dostigao je vrednost od 886,7 miliona, a uvoz 837,5
miliona dolara. U odnosu na isti period lane, evidentirano je povećanje
izvoza usluga za 2,6 odsto, a uvoza za 0,5 odsto. Pokazatelj pokrivenosti
uvoza izvozom bio je 105,9 odsto.
Srbija skoro 90 odsto prikupljenog starog novinskog papira
izvozi u Sloveniju, a potom taj isti papir, prerađen, uvozi iz te
zemlje kao roto papir, pišu Novosti.
Naime, u Srbiji sem fabrike kartona Umka, nijedna druga ne
može da prerađuje novinski papir, dok Slovenci u fabrici u
Krškom dnevno prerade oko 600 tona novinskog papira.
Taj isti papir zatim opet izvoze, u dobroj meri i u Srbiju, čije su
godišnje potrebe za roto papirom samo za dnevnu štampu oko
55.000 tona. Svu količinu uvozimo, jer je sremskomitrovački
Matroz, posle neuspele privatizacije, u stečaju. Prosečna cena
ovog papira je oko 525 evra po toni. Prosta računica kaže da
samo na uvoz starog papira godišnje dajemo više od 20 miliona
evra.
Situacija je još sumornija kada se tome doda i uvoz papirne
galanterije. Čak i rolne kartona, na koji se kasnije namotava
toalet papir, ili papirni ubrusi, uvozimo iz Azerbejdžana.
Reciklažom samo jedne tone kancelarijskog papira
uštedimo 4.200 kilovat-časova struje, 32.000
litara vode, a spasimo i život čak 17 stabala.
Sa druge strane, ukoliko rešite da očistite podrum i budete
ekološki svesni, pa umesto da bacite stare novine u kontejner,
odnesete ih u najbližu otkupnu stanicu, teško da ćete pokriti
i trošak za gorivo, jer je samo za litar benzina potrebno da u
reciklažni centar dopremite skoro 80 kilograma “starih novina”.
Kilogram starog “roto” papira u fabrici plaćaju svega dva dinara.
Nešto više ćete zaraditi ukoliko sakupljate kartonsku ambalažu
ili beli kancelarijski papir. Ipak, ovim poslom se u Srbiji bavi oko
10.000 registrovanih sakupljača sekundarnih sirovina.
EKONOMIJA
27
SIVA
EKONOMIJA
Gubici Srbije zbog sive ekonomije oko
1,5 milijardi evra
Udruženje Poslodavac kaže da buduća vlada Srbije mora da se
okrene sistemskim merama, među kojima je i smanjenje sive
ekonomije.
“Samo kroz kontrolu javnih nabavki i sprečavanje sive
ekonomije moguće je napraviti ogromne uštede u budžetu i
obezbediti privredni rast”, navodi se u saopštenju.
“Nova vlada bi”, smatra Udruženje, “trebalo
da donese zakon o sprečavanju obavljanja
neregistrovane delatnosti, što bi smanjilo sivu
ekonomiju.
Procene govore da su budžetski gubici Srbije
zbog sive ekonomije oko 1,5 milijardi evra, a broj
zaposlenih u sivoj ekonomiji između 650.000 i
milion”, naveo je Poslodavac.
Ukazuje se da su siva ekonomija i podsticanje nelegalnog
obavljanja delatnosti dugoročni problemi koje je potrebno hitno
zaustaviti.
“Jedino je na taj način moguće obezbediti uslove za ravnopravno
poslovanje i izbeći pribegavanje drugim polumerama, poput
povećanja PDV-a i izjednačavanja starosne granice za odlazak
u penziju između muškaraca i žena”, navelo je Udruženje
Poslodavac.
MOBILNA
PRODAJA
Za dve godine, prodaja putem mobilnih uređaja u Americi
porasla za 2000%
Prema najnovijem istraživanju objavljenom u SAD, prodaja putem mobilnih telefona i drugih
prenosnih uređaja nastavila je da raste i u prvom kvartalu 2012. godine. Takođe je utvrđeno da
je i broj poseta “odbitaka” na takozvanim m-komerc sajtovima u porastu.
Istraživanjem je utvrđeno da sve kupovine putem mobilnih uređaja sada čine 8,2% od ukupne
online trgovine, što je porast od 2000% u poređenju sa prvim kvartalom 2010. godine, kada je
učešće iznosilo samo 0,4%.
„Odbitak“ posete mobilnom sajtu su sve one posete kada korisnik uđe na osnovnu stranu, ali
ne istražuje dalje taj sajt, već ode na neki drugi. Ovaj procenat je porastao sa 24% na 27% u
pomenutom periodu.
Tina Spuner, zadužena za informacije u institutu IMRG koji je sproveo istraživanje, kaže da
su konkurencija i ponuđeni izbor za online kupce postali izazov za postojeće online prodajne
sajtove, pošto sve probirljiviji kupci lako mogu da postanu nezainteresovani posle prvobitnog
kontakta sa novim ponuđačem.
“Ove cifre pokazuju da kupci postaju sve zahtevniji kada traže online iskustvo koje im
odgovara”, ističe Spuner.
Prema njenim rečima, ponuđači na internetu moraju svoju internet prezentaciju da učine
toliko zanimljivom i dinamičnom, ali pre toga praktičnom i preglednom, ako žele da budu
uspešni. “Prvi utisak je definitivno najvazniji”, zaključuje Spuner.
EKONOMIJA
29
PAUZE
ZA KAFU
SU LOŠE
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu
Portland u Americi pokazalo je da kratke ili
takozvane mikro pauze na poslu ne povećavaju
produktivnost, već naprotiv, čine zaposlene
nervoznijim i podižu ukupni nivo stresa.
Rezultati istraživanja dočekani su sa velikim interesovanjem u
američkoj poslovnoj zajednici gde postoji uvreženo mišljenje
da su pauze dobre kako bi zaposleni tokom radnog vremena
“napunili baterije” i dobili energiju, te kako bi efikasno iskoristili
preostalo vreme na poslu. Pokazalo se da kratke pauze za
kafu, razgovor sa kolegom o zajedničkim temama nevezanim
za posao, proveru emaila ili odlazak na Facebook nalog, ne
samo što nisu korisne, nego podižu ukupan nivo stresa i čine
ljude manje produktivnim.
Voditelj istraživanja, vanredni profesor psihologije sa
Univerziteta Portland, Šarlota Fric kaže kako je istraživanje
pokazalo da je daleko bolje tokom pauze pomoći kolegi oko
onoga što on radi ili naučiti nešto novo u vezi sa poslom koji
radite. Fric naglašava da nije protiv pauza na poslu ali da
postoje velike razlike u tome koliko su one zaista korisne
radniku i poslodavcu. Primera radi, pauze za ručak, pokazalo
se, podjednako dobro povećavaju efikasnost neposredno po
povratku na posao, bilo da je na njima bilo reči o temama
vezanim za posao ili se govorilo o nekim drugim temama.
Zanimljivo je da je istraživanje krenulo od godišnjih odmora
preko vikenda, slobodnih dana, pauza za ručak pa sve do mikro
pauza za kafu. Ljudima je svakako neophodno da tokom svog
radnog vremena pronađu način kako da prikupe energiju i po
svemu sudeći, uobičajena mišljenja prestaju da važe, kaže Fric,
ali precizira da rezultati istraživanja nisu konačni. Primera radi,
kod pauza za kafu još uvek treba da se utvrdi na koji način
pomaže ili odmaže unošenje kofeina, ali je već sada jasno da
ta supstanca na kratak rok podiže budnost. Negativna strana
je što taj period traje nedovoljno a posle toga organizam traži
dodatne, povećane količine kofeina.
Godišnji odmori su svakako dobri da se ljudi odmore i prikupe
energiju, pokazalo je dalje istraživanje. “Jedini problem je što
klasični godišnji odmori imaju pozitivno dejstvo od najviše
dve nedelje. Posle toga ljudi više ne osećaju pozitivne efekte
odmora”, kaže Fric i dodaje da se pokazalo kako najbolje
rezultate daju aktivni odmori gde stičemo utisak da smo nešto
postigli. To može da bude penjanje na planinu ili ovladavanje
nekim hobijem ili zanatom. Ona tvrdi da na pojačanje stresa
deluje i svest o gomilanju posla dok ste na odmoru.
Na kraju, ona naglašava da je odmor od posla od ključnog
značaja za ukupan učinak na poslu. Pravi odmor poboljšava
zdravstveno stanje, bolji san, zadovoljstvo životom i manju
istrošenost. Postoji samo jedan problem. Preterano i dugo
odsustvo sa posla negativno utiče na efikasnost. To znači da
nećete mobilni telefon baciti kroz prozor, samo ga isključite
tokom noći.
Šta
uraditi
na pauzi? NIJE
DOBRO
¦ Nauči nešto novo
¦ Postavi sebi novi cilj
¦ Učini nešto što će usrećiti tvog kolegu
¦ Potraži nečije mišljenje o onome što radiš
¦ Sastavi spisak stvari koje treba da uradiš
DOBRO
¦ Piti piće sa kofeinom
¦ Razgovarati sa kolegom o stvarima
nevezanim za posao
¦ Slušati muziku
¦ Surfovati Internetom
EKONOMIJA
31
SERBIA
Sepi u Beogradu osvojio drugu ATP titulu!
DIS među sponzorima
Andreas Sepi, drugi nosilac u Beogradu, šampion je četvrtog
Serbia Opena.
Italijanski teniser je u finalu savladao najprijatnije iznenađenje
turnira, Francuza Benoa Pera, maksimalnim rezultatom 2:0, po
setovima 6:3, 6:2.
Meč je trajao svega jedan čas i 11 minuta, u okviru kojih Sepi ni
u jednom trenutku nije dozvolio rivalu da nametne svoju igru.
Ovo je druga ATP titula za Sepija u karijeri.
„Najpre želim da čestitam Benou na odličnom turniru. Uvek
volim da se vratim u Beograd. Pre tri godine sam izgubio u
polufinalu od Novaka, a sada sam osvojio turnir. Hvala svima.
Nadam se da ću se vratiti u vaš grad i sledeće godine“, rekao je
Sepi na ceremoniji proglašenja pobednika.
Plasmanom u finale Otvorenog prvenstva Srbije, Per je ostvario
najveći uspeh u karijeri koji će mu doneti 150 poena i veliki
skok na novoj ATP listi, na kojoj je još danas na 96. mestu.
„Hvala svima što ste došli u ovolikom broju. Srećan sam iako
nisam dobro odigrao finale u kojem je Sepi odigrao zaista
dobro i ja mu čestitam. Hvala sponzorima, organizatorima,
23
OPEN
sakupljačima loptica i svima ostalima koji su omogućili ovaj
turnir“, izjavio je Per, koji je tokom prethodnih sedam dana
stekao mnogo fanova u Srbiji.
Direktor turnira, Goran Đoković, zahvalio se svima na uspešnoj
organizaciji još jednog beogradskog ATP turnira.
„Hvala građanima Beograda na još jednom
uspešnom turniru. Ove godine Novak nije
učestvovao, nadamo se da će sledeće godine
ponovo biti ovde sa nama. Hvala svim
sponzorima bez kojih ovaj turnir ne bi bio moguć.
Takođe želim da se zahvalim linijskim sudijama,
sakupljačima loptica, volonterima i ostalima
koji su doprineli organizaciji ovako značajnog
događaja.“
Tako je spuštena zavesa na četvrto izdanje ATP turnira Serbia
Open, na kojem je tokom sedam dana odigrano ukupno 70
mečeva.
ZABAVA
33
RAJ
ZA BOGOVE
ZAKYNTHOS
Artemida i Apolon su Zakintos birali za odmor. Osvajali su ga i Rimljani, i Vizantijci, i Mleci... Danas pak
njegove peščane plaže, bistro more i dobar provod osvajaju brojne turiste...
ZABAVA
35
RAJ ZA BOGOVE
Na njemu su se odmarali Apolon i Artemida. Začaralo je trojanskog princa Zakintosa, koji ga je prvi otkrio,
te je po njemu i dobio ime. Zbog prirodnih lepota za njega su se borili i Rimljani, Vizantija, Mletačka
republika... Veruje se da je ostrvo posetila i Marija Magdalena i da je na njemu raširila hrišćanstvo, koje je
danas važan deo njegove kulture. Tokom srednjeg veka bio je dom ljutih gusara.
Grčko ostrvo Zakintos danas je pak omiljena turistička destinacija zbog brojnih peščanih plaža, blage
klime i fascinantnih pejzaža. Odlično je mesto za mirne porodične odmore, ali i za lude letnje noćne
provode. Najlepše plaže su na istočnoj strani ostrva, dok je zapadna obala planinska sa strmim liticama.
Celo ostrvo prekriva gusta šuma čempresa, kao i maslinjaka - ne slučajno. Stari običaj nalaže da mladići
pre ženidbe posade po deset maslina. Legende se tako i dalje pripovedaju... A istorijom se ponose.
VENECIJANSKI ŠARM
Glavni grad ostrva je Zakintos, u kome se najviše oseća uticaj
Venecije, pod čijom vlašću je ostrvo bilo od 15. do 18. veka.
Njegova klasična arhitektura ne ostavlja turiste ravnodušnim,
a vrlo su interesantni i lokalni muzeji, među kojima se izdvaja
Vizantijski zamak sa odličnom kolekcijom ikona od vizantijskog
doba do 19. veka. Nažalost, veći deo zgrada iz venecijanskog
perioda razoren je u zemljotresu 1953. godine, a jedna od retkih
netaknutih građevina je crkva Svetog Nikole kraj obale. Mnoge
zgrade na trgu Solomona su rekonstruisane i daju poseban
šarm ovom gradiću punom taverni, kafića i prodavnica.
Najveći turistički centar na ostrvu je grad Laganas, poznat po
brojnim barovima i restoranima i odličnom noćnom provodu.
Ovo mesto ima i najdužu peščanu plažu na ostrvu sa velikom
ponudom vodenih sportova (paraglajding, skijanje na vodi).
Cilvi takođe nudi odličnu zabavu, ali je znatno manje naselje.
Njegova plaža je jedna od lepših, ali tokom sezone je suviše
mala da primi sve posetioce. Argasi je ušuškano mestašce
idealno za porodični odmor, a jedina mu je mana uska plaža.
To, ipak, ne bi trebalo da vas zabrinjava - Zakintos obiluje
fenomenalnim plažama koje možete da posetite i lokalnim
autobusom ukoliko niste u prilici da uzmete rentakar.
OSTRVO KORNJAČA
Poseta plaži Navagio je avantura u koju se vredi upustiti. Reč
je o nepristupačnoj uvali sa finim peskom, do koje može da
se dođe samo brodićem. Na njenoj obali nalazi se olupina
krijumčarskog broda, zbog čega se plaža popularno zove i
Šip rek (olupina). U njenoj blizini nalazi se grupa pećina Blu
kejv koje su pronađene 1897. Sa visokim svodovima i bezbroj
kamenih lukova o koje se reflektuje safirno plavo more,
predstavljaju čaroban prizor koji obavezno morate da vidite
kada ste na Zakintosu.
Skinari plaža je poznato mesto odakle se kreće na izlete
brodićem, ali je i veoma prijatna za kupanje. Plaža sa finim
belim peskom i plitkom vodom je Kalamaki i zapravo je
produžetak plaže u Laganasu i jedna je od najposećenijih na
ostrvu. Interesantna je jer je posetioci dele sa ugroženom
vrstom morskih kornjača kareta, koje su i zaštitni znak
Zakintosa. Ove kornjače na Kalamaki plaži polažu jaja, zbog
čega na njoj važe i posebna pravila ponašanja. Ukoliko želite da
organizujete nezaboravan izlet, posetite Skinari Farou, mesto u
kome je lokalna vetrenjača pretvorena u bajkovite apartmane.
Ipak, glavna atrakcija je mala plaža u podnožju litice sa izuzetno
dubokom vodom.
Gerakas je idilična i prostrana peščana plaža koja je skoro
netaknuta. Za razliku od ostalih plaža, na njoj nema kafića i
taverni. Veoma lepa i dugačka plaža je Alikes. Prijatno je
odmaralište u kome posetioci mogu da uživaju u vodenim
sportovima. Ukoliko želite na miru da leškarite kraj mora,
dobar izbor je živopisna plaža Porto Roma, sa čistom vodom
i šumom koja seže do obale, kao i plaža Porto Zoro, poznata
po predivnom pogledu i zanimljivoj okolini. U malom zalivu na
severu ostrva nalazi se simpatična plaža Agios Nikolaos, sa
živopisnom prirodom i dubokom vodom. U njenoj blizini nalazi
se i Skija plaža, koja ima podvodni izvor sumpora, zbog čega
se veruje da je lekovita i da blagotvorno deluje na reumatske
tegobe. Zanimljive plaže su i Keri, Makris Gialos, Bananas i
Agios Nikolas kraj mesta Vasilikos.
GOZBA KRAJ MORA
Ukoliko se nađete na Zakintosu, obavezno probajte domaće vino koje meštani prodaju na tezgama
kraj puta. Vino sa Zakintosa je jedno od najboljih grčkih vina, a naročito se izdvaja slatko crveno vino,
za koje kažu da je najbolje kada se deli sa voljenom osobom. Poseban specijalitet je i ladotiri - feta
sir u domaćem maslinovom ulju. Svakako treba probati i poslastice mandolato (nugat sa medom i
bademima) i pasteli (sa susamom i medom), po kojima je Zakintos čuven.
ZABAVA
37
TOP 5 ANTIKANCEROGENIH
Proleće je idealno vreme da „navalite” na voće
i povrće koje, osim što je ukusno, može da
vam posluži kao prevencija svih vrsta kancera.
Prolećne đakonije ojačaće vam imunitet i uz
pomoć antioksidanasa, boriti se protiv ćelija raka
i kancerogenih toksina koje imamo u organizmu.
Predstavljamo vam pet najboljih prolećnih
namirnica koje obavljaju tu ulogu.
1.
NAMIRNICA
3.
ANANAS
2.
JAGODE
Jagode su možda i najbolji izbor, jer imaju
malo kalorija, mogu se naći svuda i u jeku
sezone im obično padne cena. Dobro bi bilo
da ako imate zamrzivač, zamrznete nekoliko
kilograma, kako biste ih mogli jesti tokom
cele godine. Jedna šolja jagoda ima jedva 46
kalorija i pomaže vam da se borite protiv raka
kože, dojke, jednjaka i mokraćne bešike. Kada
kupujete jagode, vodite računa da još imaju
zelenu „kapicu” i da nisu gnjecave ili plesnjive.
SPANAĆ
Vlakna, folati (B vitamin) i antioksidansi
u sirovom spanaću pomažu vam da
se zaštitite od raka usta i glasnih žica.
Jedna šolja spanaća ima svega sedam
kalorija, pa slobodno jedite koliko
vam je volja. Pacijenti koji uzimaju
sredstva za razređivanje krvi, trebalo
bi da ograniče unos ove namirnice, jer
vitamin K koji sadrži može dovesti do
stvaranja krvnih ugrušaka.
BROKOLI
5.
Brokoli donosi brojne koristi, naročito za
žene koje su preživele rak dojke. Takođe,
ova namirnica je važna i u sprečavanju
pojave raka debelog creva. U jednoj porciji,
brokoli ima samo 30 kalorija, a prepun je
vlakana koja pomažu da digestivni trakt
bolje funkcioniše. Uz to, ova kupusnjača
štiti i od raka kože i štiti vas iznutra od
opekotina od sunca.
Žuta voćka ima nizak nivo natrijuma, slatka
je i pomaže u održavanju dobre telesne linije.
Odličan je izbor za užine ili deserte i bogat je
vitaminom C. Proleće je idealno vreme za
detoksikaciju celog tela. Ako naglasak stavite
na voće i povrće koji u sezoni nisu skupi,
uštedećete novac, a biti zdraviji.
4.
SLAČICA
Ako ne volite spanać, isprobajte slačicu
koja ima potpuno drugačiji ukus. Skuvajte
je sa malo maslinovog ulja i bez soli pa će
tako imati oko 85 kalorija. Obogatite joj
ukus sa nekoliko kapi limunovog soka.
ZABAVA
39
NAJBOLJA HRANA
PROTIV STRESA
Četiri ukusna jela koja krote napetost,
popravljaju raspoloženje i štite telo.
Riba
Ako želite da kontrolišete stres, dodajte svojoj ishrani omega-3 masne kiseline. Ove esencijalne masti mogu da
pomognu u smanjivanju hormona stresa i da zaštite od depresije. Možete uzimati suplemente sa ribljim uljem, ali
najukusniji način je da ih unosite hranom. Da biste imali stalan izvor omega-3 masnih kiselina i dobro raspoloženje,
pokušajte da unosite po 85 grama masne ribe dvaput nedeljno i šaku oraha svaki dan.
Crna čokolada
Istraživači ističu da dobar ukus nije jedini način na koji tamna čokolada smanjuje stres. Tokom velike studije rađene
u Nemačkoj, osobe koje su jele najviše crne čokolade u periodu od 10 godina, imale su niži krvni pritisak nego one
koje su jele najmanje. Druga studija pokazala je smanjenje vrednosti hormona stresa kod osoba koje su često jele
crnu čokoladu. Nažalost, crna čokolada ipak sadrži „šećer, masti i kalorije koje nisu dobre za vas”, podseća nas
dijetetičar sa licencom, Katlin M. Zelman, zato dnevno uzimajte samo nekoliko kockica čokolade.
Crni čaj
Istraživači iz Londona kažu da ćete se brže oporaviti od stresnih događaja ukoliko svakodnevno pijete crni čaj.
Učesnici u studiji, koji su svakog dana u periodu od šest nedelja pili po četiri šolje crnog čaja, imali su manje
vrednosti kortizola, hormona stresa, i tvrdili su da se osećaju opuštenije nakon stresnih zadataka nego grupa koja
nije pila čaj. I druge studije ističu da crni čaj popravlja raspoloženje, pa čak i utiče da povećamo pažnju tokom dana.
Avokado
Meso ovog ukusnog zelenog voća sadrži dva moćna sredstva za borbu protiv stresa: kalijum i mono-nezasićene
masne kiseline. Oba mogu da snize vrednosti krvnog pritiska, a nezasićene masne kiseline pomažu i u sprečavanju
depresije. Tokom velike studije u Španiji, koja je trajala jedanaest godina, pokazalo se da što su učesnici hranom
unosili više mono-nezasićenih masnih kiselina, to im je rizik od depresije bio manji. Istraživači smatraju da ove
masti poboljšavaju sposobnost mozga da upija serotonin, neurotransmiter koji popravlja raspoloženje.
Jedite hrskavu hranu
RECEPTI
Šumski gulaš
Potrebni sastojci:
500 g juneće potplećke
2 glavice crnog luka
maslinovo ulje
Drena, sušene lisičarke Ukusi Srbije
malo maslaca
paradajz sok
so, biber
svež peršun
DOBRO mlevena paprika
0,5 dl belog vina
Dostana, jufka od integralnog brašna Ukusi Srbije
Priprema:
Luk iseckati na rebarca i propržiti na ulju dok ne postane staklast.
Dodati junetinu seckanu na kockice, so, biber i mlevenu papriku. Kada
porumeni dodati vode i dinstati poklopljeno na laganoj vatri dok junetina
ne omekša. Sušene lisičarke iseckati, preliti vinom, ostaviti malo da upiju,
zatim ih blago propržiti na maslacu. Tako pripremljene pečurke dodati
u prodinstanu junetinu, dodati paradajz sok i krčkati na laganoj vatri,
polupoklopljeno, do željene gustine. Služiti uz obarene integralne jufke,
posute seckanim svežim peršunom.
Punjeni paradajz
Potrebni sastojci:
12 svežih paradajza, srednje veličine
DOBRO feta sir
Milesa, ljutenica Ukusi Srbije
Nalješko, kornišoni Ukusi Srbije
so, biber
svež peršun ili rukola
Priprema:
Paradajz preseći na pola i pažljivo ga izdubiti. U sir dodati ljutenicu i sitno
seckane kornišone (pažljivo sa ljutenicom). Posoliti i pobiberiti po želji. Fil
dobro izmešati i zatim puniti prethodno pripremljene polutke paradajza.
Ukrasiti lišćem sveže rukole ili peršuna. Služiti dobro ohlađeno.
Grickanje celera, šargarepe i drugih hrskavih namirnica pomaže u opuštanju
stegnute vilice i sprečava napetost.
ZABAVA
41
RECEPTI
UKRŠTENICA
[TAMPARSKA
TEHNIKA
ETI^AR
OPET,
PONOVO
PROTESTANT
(gr~.)
ZVUK
PRSKANJA
STAKLA
UKRASNI
SPLET
CVE]A
Leskovačka pita
ODISEJEVO
OSTRVO
Potrebni sastojci:
Dragoman, seljačke kore za gibanicu Ukusi Srbije
2 jaja
ulje
400 g belog sira
1 čaša kisele vode
Mojsilo, pečena cepana paprika Ukusi Srbije
so
svež peršun
DOBRO kiselo mleko
SIN
ODMILA
NAJBOLJI
TENISER
SVETA SA
SLIKE
POROD
@IVOTINJA
KRUNA
Priprema:
GLUMAC,
VINS
VRATAR
Sir izgnječiti viljuškom, dodati jaja, seckanu pečenu papriku, peršun,
so po želji i kiselu vodu. Dobro izmešati. Nauljiti pleh za pečenje i u
njega postaviti nekoliko kora. Kore sečene na četvrtinu umakati u
fil, gužvati i ređati u pleh jednu do druge. Neutrošenim filom preliti
složenu pitu, pokriti sa preostalim korama. Blago nauljiti gornje kore i
peći u zagrejanoj pećnici 25 minuta na 220 stepeni. Služiti uz ohlađeno
kiselo mleko.
AMERI^KI
SVEMIRSKI
PROGRAM
OPIPAVATI
28. I 22.
SLOVO
AZBUKE
ANTITUBERKULOZNI
DISPANZER
2 jaja
malo ulja
DOBRO brašno
velika šolja mleka
so, šećer
sveže jagode
DOBRO čokolada za kuvanje
Andrijaš, džem od jagoda Ukusi Srbije
DOBRO sladoled od vanile
Priprema:
U posudu za mućenje sipati šolju mleka, dve šolje vode, malo soli
i malo šećera. Dodati jaja i malo ulja. Mutiti mikserom uz lagano
dodavanje brašna do željene gustine. Palačinke peći sa obe strane.
Filovati džemom i sladoledom. Ukrasiti seckanim svežim jagodama
i rendanom čokoladom.
LINIJA
NA[E
@ENSKO
IME
TE^NO
TKIVO
PRISTALICA
FATALIZMA
KOJI JE U
OBLIKU
TRAKE
Potrebni sastojci:
AFRI^KO
PIGMEJSKO
PLEME
IVI^NO
KAMENJE
JEDAN
HORMON
PISAC,
[email protected]@
BERNARD
Letnje palačinke
VUKOVO
SLOVO
KILOPOND
GR^KI SIR
UKRASITI
KOTITI
JARI]E
ANKONA
ZA^IN
IGRUTIN
ODMILA
KARAT
VIRTUAL
CHANNEL
PROCESSOR
ZAVR[ITI
KOPANJE
PRVO
SLOVO
[email protected] U
SR. AMERICI
PISAC
LOVRAK
VRSTA ZELJASTE BILJKE
DRUM
NACIONALNI [UMARSKI
PROGRAM
ISTA SLOVA
NASIPATI
ERBIJUM
UNUTRA
BRANITI
SE
PONIKNUTI
SEVER
NAJVE]A
LUKA NA
JADRANU
ZABAVA
43
BELA UKRŠTENICA
ILUSTROVANA UKRŠTENICA
ZABAVA
45
Download

Stiva Džobsa