MOTIVACIJA
Okruženje važan faktor razvoja
REPORTAŽA
DIS stigao i u Banat
DIS KARAVAN
Nekad gubilište, danas pijaca
Kampo de Fjori
TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA
GODINA 6
2013/14
Prava informacija u pravom trenutku
12/01
Portal za
dobavljače
BR.31
List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.
ovlašćeni servis i prodavac
uvek u vašoj blizini!
Transportno hlađenje Stacionarno hlađenje Utovarne rampe
prodaja, servis i projektovanje
podrška i asistencija 24/7
originalni rezervni delovi
mobilni servis za brze intervencije
konsalting i tehnička podrška
Artfrigo d.o.o.
A: Smederevski put bb, Boleč T: 011 / 80 62 972
F: 011 / 80 62 973 W: www.artfrigo.co.rs
hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!
U OVOM BROJU
6.
16.
34.
44.
DIS Glasnik je besplatan i izlazi
dvomesečno. Elektronsko izdanje
lista nalazi se na sajtovima:
www.dis.rs, www.dismarket.rs
4. UVODNIK
STALNO PONAVLJANJE USPEHA KAO
IMPERATIV - Aleksandar Tirnanić
6. PORTAL ZA DOBAVLJAČE
PRAVA INFORMACIJA U PRAVOM
TRENUTKU - Vladica Vlasić
10. VESTI IZ DIS-A I REGIONA
12. MOTIVACIJA
OKRUŽENJE VAŽAN FAKTOR RAZVOJA
Nenad Tirnanić / Darko Aćimović
16. ANALIZA
ORGANIZACIJA RADA KLJUČ USPEHA
DIS-A - Zoran Slavković
21. AKCIJA
OBRNUO, OKRENUO, POBEDIO
23. AKCIJA
VIRŠLE BRZO JEDI, NAGRADA TI SLEDI
24. REPORTAŽA - DIS STIGAO I U BANAT
26. INTERVJU - Željka Stoičić
NESTLE IZ SRBIJE SNABDEVA EU
28. IZ STRUČNOG UGLA
TREBA NAM MODERNIJI ZAKON O RADU
Dragoljub Rajić
30. MENADŽMENT
NE BUDI SLABIĆ, DONESI TEŠKU ODLUKU
Harvard Biznis Rivju
34. AKTUELNO
MNOGO DILEMA OKO GMO HRANE
37. STATISTIKA
PIVO MEĐU 10 PRIORITETA
Natalija Sekulić
38. DIS PARTNERI
ŠAMPIONI ZA ŠAMPINJONE
40. TERAPIJA KUPOVINOM NAUČNO
DOKAZANA
42. VESTI SVET
44. NOVOGODIŠNJI MARKETING
ZA PRAZNIKE U TRI SMENE
46. DIS KARAVAN
NEKAD GUBILIŠTE, DANAS PIJACA
Kampo de Fjori
48. KRSNA SLAVA, DEO SRPSKOG
DUHOVNOG BIĆA
50. RECEPTI
52. ENIGMATIKA
24.
38.
48.
IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 Krnjevo
REDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović,
Agencija ICEBRAND
DIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija ICEBRAND
KONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]
ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.
Uvodnik
Stalno
ponavljanje
uspeha kao
imperativ
U trenutku kada je na sceni najveća ekonomska kriza, svesni smo da je jedini put
za razvoj okrenut unutrašnjoj snazi kompanije. Moramo još raditi na povećanju
efikasnosti i produktivnosti, kao i na smanjenju operativnih troškova
Kreiranje biznisa, sopstvenog ili nečijeg drugog, nije stvar trenutnog
uspeha već ponavljanje uspeha iznova i iznova. Svaka godina je
ponovni ispit koji se mora položiti uspešno, a u našem poslu kraj
godine je period kada se sumira ono što smo zacrtali kao cilj.
Svakog dana naši kupci imaju izbor gde će kupovati, naši poslovni
partneri sa kim će sarađivati, a naši zaposleni gde će raditi. Svake
godine se trudimo da na sva tri polja ostvarimo bolje rezultate,
kako bismo sve ljude koji okružuju ovu kompaniju približili našoj
zamisli u koju duboko verujemo. Vraćajući se na rečenicu sa
početka, ova godina je, verujemo, samo još jedna od uspešnih
koje ćemo ponavljati iznova i iznova.
Naša kompanija je ove godine kupila objekat u Beogradu gde
smo do početka godine bili u zakupu. Nakon toga je sledilo
otvaranje još četiri objekta od kojih svaki ima po 4.000 m2, u Nišu,
Požarevcu, Kraljevu i Vršcu. Osim toga, urađeno je i proširenje
skladišnih kapaciteta u hladnom lancu i velika investicija u IT
sektor u vidu zamene centralnog servera, kao i implementacija
rezervne lokacije servera. Sve ovo će zasigurno obezbediti razvoj
naše kompanije u narednim godinama.
Naravno, bez ovakvih investicija ne može da se očekuje razvoj
kompanije, ali ono na šta mi u kompaniji DIS obraćamo posebnu
pažnju jeste izgradnja najvećeg kapitala koji čini svaku
kompaniju - naši zaposleni. U tom smislu, u velikoj meri je
doprineo i razvoj Trening centra koji smo formirali na početku
godine. Benefit koji je Trening centar doneo ne ogleda se samo
u razvoju poslovnih veština, već i u razvoju dobre međuljudske
komunikacije i poboljšanju timskog duha. Smatramo da je razvoj
timskog duha i komunikacije nešto što će napraviti razliku
između kompanija u budućnosti. Ponosni smo na činjenicu da
nam se i ove godine pridružio veliki broj kvalitetnih ljudi koji
prepoznaju našu kompaniju kao mesto gde mogu da nastave svoj razvoj.
U želji da olakšamo internu i eksternu komunikaciju, napravili
smo dva, za našu kompaniju, dragocena projekta. Jedan je
„Share Point portal”, koji će služiti za internu komunikaciju. Cilj
tog projekta je da se podigne nivo efikasnosti i odgovornosti
u izvršenju projekata i zadataka na nivou cele kompanije.
Drugi projekat je „Busines To Busines portal” koji je drastično
unapređen u odnosu na prethodni. Želimo da našim partnerima
omogućimo napredniji nivo informacija koje će nam omogućiti da
zajedničkim naporima ponudimo kupcima primereniji asortiman,
kvalitetnije zalihe i akcije koje će biti još bolje definisane.
Svakog dana naši kupci imaju
izbor gde će kupovati, naši
poslovni partneri sa kim će
sarađivati, a naši zaposleni
gde će raditi. Svake godine se
trudimo da na sva tri polja
ostvarimo bolje rezultate
U trenutku kada je na sceni najveća ekonomska kriza, svesni smo
da je jedini put za razvoj okrenut unutrašnjoj snazi kompanije.
Moramo još raditi na povećanju efikasnosti i produktivnosti, kao i
na smanjenju operativnih troškova kako bismo bili u mogućnosti
da našim kupcima ponudimo još povoljnije cene proizvoda.
Želim da se zahvalim svim saradnicima i poslovnim partnerima na
zajedničkom radu koji je doprineo uspehu DIS kompanije u ovoj
godini. Takođe želim da poručim da je pred nama još jedna teška
godina u kojoj ćemo morati da tragamo za još boljim rešenjima i
da uložimo još više napora kako bismo i sledeću godinu uspešno
priveli kraju.
S poštovanjem,
Aleksandar Tirnanić
Izvršni direktor
Tema broja - PORTAL ZA DOBAVLJAČE
Prava informacija u
pravom trenutku
Piše:
Vladica Vlasić
Na osnovu realizovane prodaje i prosečnih rezultata podkategorije u svakom
trenutku naš portal dobavljačima nudi kontrolu nad performansama asortimana.
Pravovremenom odlukom i akcijom imate mogućnost otklanjanja nedostataka i
„spasavanja” artikala iz zone delistiranja u sigurnu zonu
U vreme kada se čitave divizije bave radom na terenu kako
bi borbom za potrošača svom poslodavcu ostvarili profit,
tehnologija već duži period pruža šansu za nova rešenja. Od
hand held računara koji omogućavaju trebovanja sa mesta
prodaje, gps sistema koji nude praćenje i routing prodavca,
pa do razmene podataka koji vam daju uvid u situaciju na
mestu prodaje, odnosno kod samog trgovca.
Menadžeri koji vode timove ljudi koji se bave prodajom
znaju koliko je teško planirati, organizovati i kontrolisati
rad velikog broja ljudi koji je razuđen po terenu. Njihov
posao je da koristeći pravu informaciju u pravo vreme, u
borbi sa konkurencijom budu bliže potrošaču i na razne
načine ga u saradnji sa svojim kolegama ubede da kupi
baš njihov proizvod. Potrošač, kome kupovna moć slabi,
odriče se sve više proizvoda, pa je jedan od najdelotvornijih
alata za prodaju u proteklom periodu cena. Kako prodajna
sila čini značajan deo troška proizvoda koji se ugrađuje u
krajnju cenu, veliki broj firmi je svesno činjenice da se nema
prostora za komfornije metode prodaje koje zahtevaju
veliki broj ljudi na terenu. Više nego ikad je potrebno iz
svakog prodavca izvući maksimum, a njegovo vreme veoma
racionalno koristiti.
DIS je kompanija koja svoj razvoj od postojanja temelji
na učinku pojedinca, te smo u želji da uštedimo i vaše a i
naše resurse hteli da napravimo alat koji će nam pomoći da
budemo efikasniji. Kako?
1. Merenje ključnih parametara poslovanja putem kontrolnih tabli (dashboard-a) od kojih poseban značaj imaju zalihe,
prodaja i tržišno učešće.
Grafikon 1
Za praćenje zaliha koristite kontrolnu tablu LAGER. LAGER sadrži nekoliko sintetičkih izveštaja: vrednost zaliha, udeo
prekomernih i nedovoljnih zaliha i koeficijent obrta. Detalje svakog izveštaja možete analizirati do nivoa artikala gde se
nalazi ključ za rešenje identifikovanog problema. Prikaz ispod:
Grafikon 1a
Grafikon 1b
2. Kontrola performansi asortimana
Na osnovu realizovane prodaje i prosečnih rezultata podkategorije u svakom trenutku imate kontrolu nad performansama
svog asortimana. Pravovremenom odlukom i akcijom imate mogućnost otklanjanja nedostataka i „spasavanja” artikala iz
zone delistiranja u sigurnu zonu.
7
Tema broja - PORTAL ZA DOBAVLJAČE
Grafikon 2
3. Praćenje marketinških aktivnosti konkurencije
Izveštaj prikazuje učešće i broj artikala
na akcijama svih konkurenata u
podkategoriji.
4. Brža komunikacija putem BI tehnologije
Prilikom
višemesečnog
rada
na
transformaciji portala u BI portal poseban
fokus je dat automatizaciji upozorenja
u trenutku kada se ostvari kreirani
scenario. U tom trenutku DIS portal
automatski prosleđuje važnu informaciju
na odabrani e-mail. Na ovaj način smo
omogućili korisnicima da troše mnogo
manje vremena na pretrazi informacija
i iskoriste više vremena na kreiranju
važnih poslovnih odluka.
Grafikon 3
Pregled odabranih obaveštenja koje ćete dobijati putem e-maila u trenutku kada portal identifikuje sledeće situacije:
1. Kada zalihe padnu ispod broja X (nedovoljne zalihe)
2. Kada su zalihe veće od broja Y (prekomerne zalihe)
3. Kada je stock out veći od X% (Stock out)
4. Kada dnevni gubitak po stock out-u pređe Y vrednost
5. Kada koeficijent asortimana padne ispod proseka (KO)
6. Kada promet za posmatrani period (mesečni, kvartalni, polugodišnji i godišnji) padne ispod cilja, ispod prošlogodišnje realizacije
7. Kada se dogode promene u asortimanu kategorije, novi dobavljač, novi artikli (sa prodajnim cenama)
8. Kada se promeni struktura u performansama asortimana (procentualni porast bilo koje grupe asortimana)
9. Spisak artikala bez prodaje na mesečnom nivou
10. Zapisnici sa prijema, neisporučeno, netačna cena, neiskazan rabat
11. Pad tržišnog učešća za više od X%
12. Porast vrednosti prodaje konkurenta u kategoriji za više od Y%
13. Obaveštenje o odobrenjima akcija, promocija, ulistavanja, trebovanja, merčendajzera itd.
14. Obaveštenje o fakturi za pružene marketinške usluge
Obaveštenja se odnose kako na ukupno poslovanje, tako i na određeni objekat. Na ovaj način je dobavljač blagovremeno
obavešten o svim važnim promenama na ključnim performansama poslovanja sa DIS-om: nedovoljnim zalihama, gubicima,
tržišnom učešću kategorije po objektu itd.
5. Merenje gubitaka zbog stock out-a
Grafikon 5
Svaki nedostatak artikala na polici rezultira određenim gubitkom. Vrednost gubitaka merite na osnovu izgubljene prodaje
zbog stock-out-a i prosečne prodaje.
6. Praćenje trendova
Grafikon 6
Promet svog portfolija možete pratiti na osnovu izabranih perioda, po marketima i kategorijama i izveštaj koristiti kao
važan indikator prodajnih rezultata.
Takođe bi pomenuli i mogućnost poređenja ključnih performansi sa konkurentima (B2B), praćenja performansi zaliha,
Dashboard za identifikaciju problema sa artiklima itd.
9
VESTI • DIS • REGION
U poljoprivredi 100.000 radnih mesta
U poljoprivredi i pratećim delatnostima moglo bi da se angažuje oko
100.000 radnika, izjavio je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije
Miladin Ševarlić. Prema njegovim rečima, poljoprivreda može da bude
jedna od oblasti za povećanje produktivnijeg i regionalno ravnomernijeg
zapošljavanja u Srbiji.
Uslov za korišćenje tih potencijala jeste formiranje preradnih centara
za poljoprivredne proizvode, revitalizacija zadružnog sektora, kao i
racionalnije korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta, kazao je
Ševarlić. „Ako bismo u već obezbeđenim područjima za takozvane
industrijske zone, napravili 30-ak centara za otkup, doradu, preradu i
plasman poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pre svega voća i povrća,
dobili bismo višestruke efekte, naveo je Ševarlić.
To bi, smatra on, značilo uspostavljanje novog modela javno-privatnog
partnerstva, kao i preradu poljoprivrednih proizvoda koji sada mahom
ostaju neiskorišćeni. „Mi bismo u Republici Srbiji mogli da angažujemo bar
700 do 1.000, od ukupno 2.500 nezaposlenih agronoma koji bi obezbedili
daleko bolju organizovanost porodičnih poljoprivrednih gazdinstava”,
naglasio je Ševarlić.
Nova radna mesta kriju se, po njegovom mišljenju, i u resursu kojim Srbija
neracionalno gazduje - u boljem korišćenju oko 320.000 hektara državnog
zemljišta koje se izdaje godinama u zakup.
Rast BDP-a za 3,2 odsto
Kredit UAE za navodnjavanje
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u trećem
kvartalu ove godine, prema prvim procenama, bio
veći za 3,2% nego u istom periodu prošle godine.
Ističe se da će konačan obračun BDP-a za treći
kvartal 2013. godine biti objavljen 30. decembra.
Realni rast BDP-a u Srbiji u drugom kvartalu tekuće
godine bio je 0,2% veći nego u istom periodu prošle
godine, dok je u prvom kvartalu bio realno veći 2,1%
nego u istom periodu prošle godine.
Analitičari smatraju da bi rast BDP-a delimično
mogao da se objasni niskom bazom u uporednom
periodu, ali i dobrim rezultatima izvoza i rastom
industrijske proizvodnje.
Uprkos izuzetnim rezultatima rasta BDP-a i
industrijske proizvodnje, ekonomisti primećuju
da je doprinos različitih industrija prilično
neujednačen, jer su rast podstakle automobilska
i naftna industrija i sektori oko te dve grane, dok
su brojne druge grane i dalje u negativnoj zoni
zbog slabe tražnje i slabe likvidnosti, delimično
zbog nenaplativih potraživanja i nedostatka
novih kredita poslovnih banaka.
Kredit iz Ujedinjenih Arapskih
Emirata uložen u sistem za
navodnjavanje u Vojvodini i Mačvi
biće vraćen već od prihoda u
četvrtoj godini projekta, otvoriće
se osam hiljada novih radnih
mesta, a profit može da naraste i
do četiri puta.
Prva tranša od 100 miliona evra iz
razvojnog fonda Abu Dabija biće
uložena u 13 sistema na površini
od 24.000 hektara u slivovima
Dunava, Save, Tise i Begeja.
U prvoj fazi navodnjavanja najveće
površine nalaze se u Pančevačkom
ritu (3.000 hektara) i Mačvi (sa
7.959 hektara). Najviše lokacija,
čak šest, nalazi se u Banatu, a pet
lokacija u Bačkoj.
Ove lokacije su odabrane zbog
bogatstva
voda
i
brojnosti
stanovništva, ali i činjenice da
već postoji veliki broj kanala i
crpnih stanica, kao i da su rešeni
imovinsko-pravni odnosi.
Radiće se u fazama. Na taj način
će se brže ostvariti zarada od
uloženog novca, a ujedno će se
steći dragocena iskustva vezana
za razvoj, korišćenje i upravljanje.
Prema proceni profitabilnosti, u
prvoj fazi najveće investicije biće
za navodnjavanje ratarskih kultura
i novim sistemom biće pokriveno
24.000 hektara, za šta će biti
uloženo 58 miliona evra. Investicija
po hektaru je 2.900 evra.
Rekonstruisani putevi i parking
u centrali DIS-a u Krnjevu
Hrvati se žale na
konkurenciju iz EU
Toplo miholjsko leto je bilo idealno za sve građevinske radove. Vremenska
situacija se tako poklopila sa našim planovima za rekonstrukciju parkinga i
puteva u DIS-ovoj centrali u Krnjevu.
Hrvatski privrednici i trgovci tvrde da nisu
zaštićeni od strane konkurencije. Agrokor
strahuje od francuskih vina koja se prodaju u Lidl
marketima. Na skupu trgovaca i proizvođača
iz
poljoprivredno-prehrambene
industrije
„Magros 2013”, hrvatski privrednici požalili
su se da su u proteklih deset godina veliki
trgovinski lanci stigli u Hrvatsku, doneli jaku
konkurenciju stranih proizvoda, dok Hrvatska
nije zaštitila domaću proizvodnju.
Radovi su trajali od 25.9.2013. do 25.11.2013. Ukupna površina obuhvaćena
ovom fazom rekonstrukcije iznosi 3.600 m2. Investiciona vrednost ovog
projekta je 200.000 evra, a nastavak radova je planiran za iduću godinu.
U okviru ovog zahvata izvedena je i adaptacija pristupa internoj benzinskoj
stanici, uz postavljanje dva aparata sa ukupno četiri mesta za točenje goriva.
Napominjemo da su svi angažovani na ovom projektu pokazali izuzetno
zalaganje, zahvaljujući čemu su svi predviđeni radovi izvedeni u tačno
predviđenom roku.
„Preduzetnici u maloprodaji bili su prepušteni
sami sebi. Domaća trgovina svoj je rast
finansirala po kamatnim stopama od 5, 6 pa i
8 posto, a neki su, da bi spasili glavu, to činili iz
kratkoročne likvidnosti”, rekla je Ljerka Puljić,
viša izvršna potpredsednica koncerna Agrokor
i predsednica Udruženja trgovine Hrvatske
privredne komore.
„Istovremeno je u Hrvatsku ušla strana
konkurencija s nižom cenom kapitala i u
startu je imala veću konkurentnost koju smo
mi onda morali osiguravati na drugoj strani
nižim platama i kroz dogovore s partnerima
čije proizvode prodajemo. To je razlika u
konkurentnosti koju je teško nadoknaditi”,
istakla je ona.
U celom tom izazovnom okruženju, dodala
je Puljićeva, izuzetno je važno partnerstvo
domaćih proizvođača i trgovaca jer su s
druge strane jaki globalni igrači koji vrlo
vešto upravljaju svojim proizvodima, piše
„Jutarnji list”.
Za startap kredite biće izdvojeno 35 miliona evra
Ministar privrede Saša Radulović najavio je podršku za startap
projekte u vidu fonda od 35 miliona evra od 2014 godine.
Radulović je na početku najvećeg investicionog foruma na Balkanu
„Belgrade Venture Forum” izjavio da je država iz budžeta izdvojila
četiri milijarde dinara koje će se od januara 2014. koristiti za
privlačenje privatnih „venčer kapital fondova”. „To će doneti privatni
novac, a država će koinvestirati u iznosu od 20 do 40 odsto”, rekao
je Radulović na otvaranju foruma u hotelu „Metropol”.
Radulović je objasnio da je reč o investicionim fondovima za razvoj
inovacija, koje su preko potrebne srpskoj ekonomiji.
On je naglasio da su tim fondovima potrebni projekti za
finansiranje i pozvao sve preduzetnike i inovatore u Srbiji da ih
ponude. Prema njegovim rečima, ulaganjem u inovacije, koje su
budućnost svake zemlje, Srbija će dobiti novi zamajac i otvoriti
novo poglavlje za budućnost.
Problem je u tome što ulaganja u inovacije obično imaju prvih
nekoliko godina gubitke i potrebno je vreme dok počnu da stvaraju
profit, zbog čega banke ne mogu da finansiraju takve projekte,
naglasio je Radulović. On je kazao da su zbog toga za finansiranje
takvih projekata neophodni posebni investicioni fondovi pod
nazivom „venčer kapital fondovi”, čiji menadžment takođe pomaže
da se ostvari proboj na tržištu.
VESTI • DIS • REGION
11
Motivacija
Okruženje važan
faktor razvoja
Piše:
Nenad Tirnanić
Razlika u učinku zaposlenih mora biti praćena razlikom u primanjima još preciznije
i izraženije, pa ćemo u narednoj godini uneti novine koje će obradovati sve one
sa velikim učinkom, a one sa nedovoljnim dodatno motivisati da svoj posao rade
profesionalno
U kompaniji DIS svakodnevno imamo potrebu da naš tim
od 1.345 ljudi pravilno usmeravamo kako bi novostečenim
znanjem, stručnošću i energijom održali sistem sposobnim
da zadrži konkurentsku prednost. Naravno, taj broj se
neprestano uvećava otvaranjem novih DIS marketa,
kao i potrebom da se rukovodeća struktura prilagodi
novonastaloj formaciji. S obzirom na nemogućnost da svaki
novozaposleni direktno stekne sve one vrednosti kojima su
pojedinci vodili ovu kompaniju do danas, neophodno je da
okruženje kroz koje novozaposleni prolazi u svojim prvim
danima u kompaniji učinimo takvim da se te vrednosti
prepoznaju na svakom koraku.
Mi u kompaniji DIS smo svesni činjenice da će u nezdravom
okruženju, nastati i nezdravi pojedinci koji pogrešnim
sistemom vrednosti prete da razbole i one zdrave pojedince,
pa onda i ceo sistem. Održivost zdravog okruženja je
nešto što svima nama treba da bude prioritet, a svaki
rukovodilac svoju ulogu u tom procesu treba da shvati kao
presudnu jer samo zdravi pojedinci i okruženje može od
njega napraviti uspešnog rukovodioca, a kompaniji doneti
očekivane rezultate. S obzirom na tržište rada na kome
naša kompanija učestvuje, često se dešava da zaposleni sa
sobom donese i nešto što nije sistem vrednosti koji naša
kompanija podstiče. Kako bi se efikasno suočavali sa takvim
situacijama, mi u kompaniji DIS hoćemo da implementiramo
neke od instrumenata koji u značajnoj meri mogu pomoći
kako rukovodiocu, tako i novozaposlenom te napraviti jasan
dogovor o tome kako ćemo raditi i sarađivati.
Prvo nam je bilo važno da kompanijske vrednosti jasno
podelimo sa celim kolektivom, kao i da svakodnevno
dajemo primere iz kojih je nastalo nešto što se zove
Etički kodeks. On u sebi sadrži opise svih onih poželjnih
vrednosti koje zaposleni u DIS-u treba da promovišu.
Naravno, kodeks je napravljen tako da svi zaposleni mogu
veoma brzo da donesu zaključke o tome da li je određeno
ponašanje poželjno ili nije, kako bi sebi i svojim bliskim
saradnicima skrenuli pažnju ukoliko ponašanje nije etički
prihvatljivo. Svi zaposleni će dobiti Etički kodeks koji
sadrži i Kodeks oblačenja.
Jasne instrukcije
Sledeća faza je da svi zaposleni dobiju jasne, pisane
instrukcije o svojoj ulozi u sistemu. Te instrukcije će osim
jasno preciziranog mesta u organizacionoj strukturi,
sadržati i radna uputstva koja su bitna za uspešno obavljanje
svih onih zadataka i obaveza koje se od zaposlenog očekuju.
Svaki proces koji se tiče vaše pozicije će biti pažljivo
preciziran procedurom kojom će se precizirati vaše i
obaveze drugih pojedinaca sektora u lancu odgovornosti.
Na taj način ćemo omogućiti da odgovornost za bilo koji
propust bude sužena na pojedinca ili samu proceduru koju
u tom slučaju treba revidirati. Ova faza treba da iskristališe
nedoumicu bilo koga u sistemu ko „ne zna šta da radi” i tako
ga stavi u funkciju doprinosa sistemu.
Svakodnevno dajemo primere iz
kojih je nastalo nešto što se zove
Etički kodeks. On u sebi sadrži
opise svih onih poželjnih vrednosti
koje zaposleni u DIS-u treba da
promovišu
Nakon što smo prošli prve dve faze, ne postoji ni jedan
razlog da učinak zaposlenog ne bude iznad proseka. Kao
treća faza, merenje učinka je nešto što je već duže vreme
prisutno na većini radnih mesta i ima za cilj da podstiče sve
one koji su ispod proseka da dodatno razmisle o tome zašto
nisu bar prosečni. Iz ovog merenja će proisteći ocenjivanje
učinka tako da se u oceni od 1 do 4 jasno izmeri ko je koliko
doprineo rezultatu. Svi rukovodioci će imati instrumente
kojima mere učinak zaposlenih te u skladu sa rezultatima
i njegovom opštom ocenom zaposlene će svrstati u
odgovarajuće kategorije učinka (vrlo dobar, dobar, dovoljan,
nedovoljan učinak).
Mi u DIS-u zdravo okruženje tumačimo kao ono u kome
se isplati biti vrlo dobar, te se trudimo da takve primere
podržimo i jasno ih odvojimo od suprotnih u svakom smislu.
Kroz istoriju naše kompanije je na desetine primera ljudi
koji su pružajući svoj maksimum bili prepoznati od strane
menadžmenta kompanije. Saradnja sa takvim ljudima je
temelj na kome je ova kompanija i sagrađena. Takvi ljudi
su primer da jedino sopstvenim zalaganjem možemo stići
NENAD TIRNANIĆ I DARKO AĆIMOVIĆ - Menadžment želi maksimalno motivisane radnike.
nekud, zajedno. Nasuprot njima, postoje ljudi čiji je
sistem vrednosti drugačiji i koji iz nekih svojih razloga
ne žele da doprinesu, već žele da uzmu što više, dajući
što manje ili ništa. Kako je veoma bitno uspostaviti
ravnotežu između ove dve grupe ljudi, odlučili smo da te
ljude probamo da pokrenemo.
Maksimalan učinak
Najpre, svi rukovodioci će na mesečnom nivou iz ocenjivanja
imati spisak onih ljudi koji imaju nedovoljan učinak te će biti
u obavezi da organizuju razgovor sa svima njima, kako bi se
informacija o nedovoljnom učinku jasno i argumentovano
poslala ka zaposlenom. Dalji koraci prema zaposlenom će
biti preduzimani u skladu sa promenom i inicijativom
koju on bude pokazao. Cilj je da se ovi ljudi motivišu da
pruže svoj maksimum i pridruže se onoj grupi koja taj
maksimum već daje, kako bi zajedničkim delovanjem
ostvarili one rezultate koji će kompaniji omogućiti da
ih za maksimalne rezultate, maksimalno i nagradi kroz
mesečne, kvartalne, godišnje bonuse, 13. platu itd.
Analizom produktivnosti u objektima koji beleže dobre
parametre poslovanja dolazimo do podataka da su
odstupanja u produktivnosti ljudi na istim pozicijama
mnogo manja nego što je to slučaj u onim objektima gde
su ti parametri lošiji. Loše okruženje karakteriše činjenica
da su ta odstupanja neevidentirana, a da dva zaposlena
sa velikom razlikom u učinku imaju istu naknadu.
Trenutno smo u stanju da precizno evidentiramo
produktivnost zaposlenih po mnogo parametara, a uz
evaluaciju neposrednog rukovodioca, vrlo je izvodljivo da
se napravi jasna razlika u učinku. Stava smo da ta razlika
u učinku mora biti praćena razlikom u primanjima još
preciznije i izraženije, te ćemo u narednoj godini uneti neke
novine koje će obradovati sve one sa velikim učinkom, a
one sa nedovoljnim dodatno motivisati da svoj posao rade
profesionalno i onako kako smo se dogovorili na početku
saradnje. U suprotnom, želećemo da sarađujemo sa nekim
ko ima ambicije da svoj doprinos i podršku pruži kako
kompaniji, tako i svojim kolegama čija primanja zavise od
zajedničkog rezultata. Nadam se da će dobro okruženje
motivisati sve da rezultati u godinama koje dolaze budu još
bolji, a kompaniju obaveže da ljude koji su bolje rezultate
postigli na sve načine motiviše tako da njihov trud bude
primer za sve koji su u dilemi kojim putem da krenu.
Kodeks oblačenja obavezan za sve zaposlene
Trenutno smo u stanju
da precizno evidentiramo
produktivnost zaposlenih
po mnogo parametara,
a uz evaluaciju
neposrednog rukovodioca,
vrlo je izvodljivo da se napravi
jasna razlika u učinku
13
Motivacija
Nagrade za posvećenost, trud i znanje
Piše: Darko Aćimović
Motivacija zaposlenih je jedan od najznačajnijih zadataka
menadžmenta, jer samo posvećeni i motivisani saradnici
mogu postići očekivane rezultate i ostvariti željene ciljeve.
U našoj kompaniji smo oduvek motivaciju zaposlenih
doživljavali kao odgovoran i ozbiljan zadatak sa ciljem
da najbolji ostanu sa nama i daju svoj maksimum na
zajedničkom putu.
Kada je broj ljudi bio manji i kada se radilo na samo jednom
punktu u centrali kompanije taj posao je bio lakši. Širenjem
biznisa u maloprodaji, uz centralu, naša kompanija trenutno
radi na šesnaest lokacija. Samim tim je i zadatak teži i
zahteva više truda.
Jedan od alata koji se od osnivanja kompanije koristi aktivno
jeste interna promocija. Brojni su primeri napredovanja
u kompaniji i promovisanja personala na više i značajnije
pozicije u okviru kompanije. U početku je bilo i napredovanja
zbog veličine kompanije pa je i prirodno da se iz postojeće
baze zaposlenih ljudi unapređuju i promovišu. Taj trend nije
prestao ni danas kada se iz redova najboljih zaposlenih sa
svih pozicija biraju saradnici za odgovornija i rukovodeća
radna mesta.
Učestvovanje u radu timova, permanentne obuke, sticanje
novih znanja i delegiranje novih odgovornosti su takođe
motivisali ljude za rad i napredovanje u DIS-u. Sticanje
poslovnih kontakata, socijalni status i ugled u društvu, ali i
pripadnost jednom velikom i uspešnom timu za mnoge od
nas predstavlja i jedan od najznačajnijih motiva i pokreće
nas u pravcu boljih rezultata. Ono što nas je posebno
radovalo jeste i da naši saradnici koji iz bilo kog razloga nisu
više u našem timu rade uspešno u drugim kompanijama.
Mnogima od naših bivših saradnika je iskustvo u DIS-u
Kontinuirano
učenje
Jelena Milanović,
bilo ključna referenca u CV-ju za zasnivanje novog radnog
odnosa, a takođe je i naša preporuka uvek bila cenjena,
ponekad i presudna za dalji profesionalni razvoj.
Ukazivanje na propust
i kršenje radnih uputstava i
procedura je prvi korak u dizanju
svesti saradnika u vezi sa
konkretnim radnim obavezama
i zadacima
Nagrađivanje u materijalnom smislu je takođe stalno
prisutno, od „ad hok” nagrada za dobar rad u službi, preko
izbora za najboljeg radnika određenog perioda, jubilarnih
nagrada za deset i dvadeset godina uspešnog poslovanja
i rada u kompaniji itd. Krajem prošle godine je učinjen
krupan i značajan iskorak u motivisanju personala, odlukom
Upravnog odbora kompanije da zaposleni prema određenim
kriterijumima dobiju i trinaestu platu. Smatrali smo da
zaposleni koji su radili čitave godine i čija odsustva sa posla
nisu bila duža od 21 radnog dana treba da participiraju
u trinaestoj plati. Dodatni kriterijum je bila i odluka
rukovodioca sektora koji su za određen broj zaposlenih i
mimo zadatih kriterijuma zahtevali isplate trinaeste plate,
ali i zabranu isplate za one koji nisu doprineli poslovnom
rezultatu sektora.
Idealan način za
razvoj potencijala
Vladica Vasić,
regionalni direktor maloprodaje:
direktor kategori menadžmenta:
„Karijeru u kompaniji sam počela na
poziciji poslovođe marketa. Kontinuirano
sam učila radne procese i organizaciju,
veštine prepoznavanja radnog potencijala
zaposlenih i negovanje timskog duha.
Angažovanjem na otvaranju novih marketa,
sticala sam poslovnu zrelost, naučila da se
nosim sa rizikom i odgovornošću. Uz podršku
kompanije, koja je razvila moj potencijal,
danas sam na poziciji regionalnog direktora
maloprodaje. Ličnim primerom razvijam
kod saradnika ambiciju, upornost i hrabrost
u poslovnim izazovima.”
„Početak afirmacije u kompaniji vezujem
za avgust 2011. godine i poziciju referenta
nabavke u hipermarketu u Beogradu. Sa
višegodišnjim iskustvom koje sam imao,
kompaniju DIS sam video kao idealan način
iskorišćenja mojih potencijala. Uz podršku
svojih kolega i menadžmenta, DIS mi je
pružio sve čime želim da budu ispunjeni
moj radni dan, nedelja, mesec… Kreativnim
radom, posvećenošću i konstantnim
usavršavanjem sam koristio mogućnosti
koje DIS svakako nudi u pogledu razvoja
uspešne karijere.”
Svi rukovodioci sektora će biti u obavezi da ocenjuju svoj
personal, gde će ocenjivati jednom zbirnom ocenom
poznavanje posla, pristup poslu, pristup kupcu, kvalitet u
radu, inicijativu u radu, međuljudske odnose, odnos prema
robi, odnos prema opremi i poštovanje radnih uputstava i
procedura. Ocene će biti u rasponu od 1 do 4.
Ukazivanje na propust i kršenje radnih uputstava i
procedura je prvi korak u dizanju svesti saradnika u vezi
sa konkretnim radnim obavezama i zadacima. Ako ni taj
korak ne doprinese korekcijama i poboljšanju performansi
u radu, razgovor sa ciljem da se propusti ne ponove kao i
da se koriguje aktivnost sa štetnim posledicama predstavlja
drugi važan korak u radu sa personalom. Kada se tu iscrpu
mogućnosti komunikacije, menadžmentu preostaju samo
krajnje sankcije i rešavanje problema destimulativnim
merama, do sankcija i zaštite interesa poslodavca raskidom
Ugovora o radu, za grubo kršenje obaveza i odgovornosti.
Lično verujem da kažnjavanje retko doprinosi poboljšanju
performansi i da se situacije u kojima su dve strane ozbiljno
konfrontirane mogu rešavati samo sporazumno bez
iscprljivanja u traženju rešenja koja dugoročno samo prave
dodatnu štetu i rasipaju resurse. Za tako nešto je potrebna
i hrabrost pojednica da se suoči sa ponudom na tržištu
rada, kao i činjenicom da radna mesta, kao uostalom ni
samo posao, nisu zagarantovana ničim osim bespoštednom
borbom na tržištu koja je garant opstanka kompanije, a
samim tim i radnog mesta. Bez kompanije nema ni radnih
mesta.
Motivisati one koji su zaslužili, prepoznati najbolje i
favorizovati najbolje – zadatak je koji treba da pokaže
svima da se posvećenost poslu, pozitivna energija, rad,
lojanost, trud, ekspertiza i autoritet znanja i rešavanja
problema izrazito cene u našoj kompaniji. Sve akcije u
smislu motivacije saradnika treba da vode ka stvaranju
najvećeg mogućeg procenta zaposlenih čiji je rad okrenut
ka rezultatima i stvaranju što manjeg broja zaposlenih čije
aktivnosti ne samo da ne doprinose već i urušavaju trud
svih ostalih.
Uspešan poslovni put
Nemanja Vujić, direktor sektora za kvalitet:
„Kako sam postigao uspeh i poslovni
napredak? Iskoristio sam mogućnosti
koje mi je kompanija DIS pružila. Ono što
sam osetio u prvom periodu mog rada u
kompaniji jeste velika pažnja usmerena
ka ljudskim resursima i kadrovima. Moj
poslovni put u kompaniji DIS je započeo
u sektoru maloprodaje, na pozicijama
referenta nabavke, kasnije poslovođe
i zamenika direktora ogranka. Svaka
od pozicija na kojima sam bio od mene
je zahtevala posvećenost i spremnost
za učenje. Angažovanje u kompaniji
nastavljam na poziciji rukovodioca kontakt
centra, najmlađoj organizacionoj celini.
Trenutno sam zaposlen na poziciji direktora
sektora kvaliteta, koja za mene predstavlja
dokaz da svaki ambiciozan, energičan i pre
svega timski orijentisan čovek, može da
se afirmiše kako na poslovnom tako i na
privatnom planu. Razna poslovna iskustva,
poštovanje standarda i poslovnih etičkih
kodeksa koja sam naučio i usvojio radeći
u maloprodaji, rado koristim upravljajući
sektorom kvaliteta. Od zaposlenih
očekujem energičnost u radu, istrajnost
na poslovnim projektima i kolegijalni
odnos. Uspeh koji sam postigao ne bi bio
moguć bez timski nastrojenog kolektiva. I
dalje ću obavljati svoje dužnosti savesno,
prihvatajući sve nove poslovne izazove.”
15
Analiza
Organizacija
rada ključ
uspeha DIS-a
Piše:
Zoran Slavković
Uspešnost postavljene organizacije naše kompanije ogleda se u poštovanju
hijararhije. Informacija o postavljenim ciljevima ka maloprodaji kreće se jednim
pravcem od top menadžmenta, preko regionalnih direktora, direktora objekata,
poslovođa, šefova odeljenja i na kraju do direktnih izvršilaca - kasira, prodavaca,
pakera, mesara, zaposlenih na prijemu robe
Zoran Slavković
Dobro postavljena organizacija rada u jednom sistemu
kao što je naš, predstavlja osnovu otvorenog i sigurnog
puta ka postizanju postavljenih ciljeva. Kompanija DIS je
2006. godine krenula novim pravcem poslovanja. Pored
tržišta veleprodaje otpočelo se sa stvaranjem i širenjem
maloprodajnog lanca marketa. Prvi maloprodajni objekat
otvoren je u Smederevu u decembru 2006. godine. Danas,
nakon sedam godina, naš maloprodajni lanac narastao
je na 16 maloprodajnih objekata i to jedan hipermarket,
jedan minimarket i 14 marketa.
Otvaranjem novih maloprodajnih objekata, sticala su
se nova iskustva u načinu organizacije rada. Primenom
novih iskustava znatno je poboljšana produktivnost.
Na čelu svakog regiona
nalazi se
regionalni direktor,
koji je direktno odgovoran
generalnom direktoru
kompanije.
Regionalni direktori
predstavljaju sponu između
menadžmenta kompanije
i maloprodajnih objekata
Ako se vratimo par godina unazad, pa i na sam početak
nastanka naše kompanije, na polju maloprodaje rezultati
u razvoju organizacije poslovanja su vidljivi. Primera radi,
u početku smo maloprodajne objekte otvarali sa 100 i
više zaposlenih, danas dobrom selekcijom kandidata
obuku započinjemo sa 30 odsto manje zaposlenih.
Regionalizacija objekata
Popis robe u maloprodajnom objektu u početku je trajao
i do 12 sati, dok je danas vreme potrebno za obavljanje
popisa prepolovljeno.
Razvoj kompanije na polju maloprodajnog lanca stvorio
je potrebu za regionalizacijom objekata. Stvorena su
četiri regiona. I to region Beograda, Severni region u čijem
se sastavu nalaze maloprodajni objekti u Smederevu,
Smederevskoj Palanci, Pančevu, Novom Sadu, Požarevcu
i Vršcu, Centralni region u čijem se sastavu nalaze
maloprodajni objekti u Velikoj Plani, Mladenovcu,
Lazarevcu, Kragujevcu i Krnjevu i Južni, u čijem se sastavu
nalaze Kruševac, Jagodina, Niš i Kraljevo.
Na čelu svakog regiona nalazi se regionalni direktor,
koji je direktno odgovoran generalnom direktoru
kompanije. Regionalni direktori predstavljaju sponu
između menadžmenta kompanije i maloprodajnih
Važnost interne
kontrole
Kako menadžment uopšte čini skup radnji,
kao što su: planiranje, ciljevi, organizacija,
rukovođenje, tako je i kontroling jedan od
najvažnijih segmenata upravljanja.
Uspešnost naših poslovnih rezultata
možemo pripisati kako zaposlenima tako
i Službi interne kontrole. Osnovni zadatak
interne kontrole sastoji se u tome da
otprati procese našeg poslovanja i da za
svako odstupanje od postavljenih normi i
standarda naše kompanije brzom reakcijom
ukaže na greške i nedostatke.
Ovako dobrom povezanošću svih struktura
i elemenata menadžmenta naše kompanije,
s pravom možemo očekivati dobre rezultate
poslovanja i pored trenutno lošeg privrednog
i ekomonskog okruženja maloprodaje DIS-a.
objekata. Osnovni zadatak regionalnih direktora je da
kompanijske ideje i ciljeve vode u saradnji sa direktorima
maloprodajnih objekata i na kraju osnovnom snagom
kompanije, zaposlenima u maloprodaji, pretvore u delo.
Kako bi navedeni tok funkcionisao i na kraju doveo do
postavljenog cilja potrebno je ispoštovati postavljene
standarde
kompanije.
Uspešnost
postavljene
organizacije naše kompanije ogleda se u poštovanju
hijerarhije. Informacija o postavljenim ciljevima
ka maloprodaji kreće se jednim pravcem od top
menadžmenta, preko regionalnih direktora, direktora
maloprodajnih objekata, poslovođa maloprodajnih
objekata, šefova odeljenja i na kraju do direktnih
izvršilaca u maloprodajnom objektu - kasira, prodavaca,
pakera, mesara, zaposlenih na prijemu robe.
Osnov za uspešno ostvarenje postavljenih ciljeva
kompanije ogleda se u stalnom praćenju rezultata
poslovanja, brzoj reakciji na svakom lošem
pokazatelju, stalnom unapređenju procesa rada,
znanja i veština zaposlenih.
Sve podređeno potrošaču
Kada kažem unapređenje znanja i veština zaposlenih,
mislim na stalnu edukaciju zaposlenih i zavidno
visok broj sati održanih obuka i treninga sprovedenih
u organizaciji Trening centra, sektora za ljudske
resurse naše kompanije. Treningom su obuhvaćene
sve strukture, od top menadžementa kompanije,
preko srednjeg menadžmenta do direktnih izvršilaca
zaposlenih u maloprodajnom objektu.
Pored treninga u okviru kompanije, edukaciju čine i
česta prisustva seminarima, čije teme su u vezi sa našim
segmentom poslovanja.
Kako je proizvod našeg rada usluga prema
potrošačima, pod ispunjenjem cilja kompanije u delu
maloprodaje podrazumevamo potrošača koji nakon
obavljene kupovine iz našeg objekta izlazi zadovoljan,
u nameri da deću kupovinu obavi ponovo u našem
maloprodajnom objektu.
17
Analiza
Kako bi navedeni cilj bio ispunjen potrebno je prethodno
obaviti niz zadataka i poslova koji će našim potrošačima
stvoriti osećaj zadovoljstva prilikom boravka u našim
maloprodajnim objektima, kao što su:
• Uvek pristupačan parking
• Ljubazno osoblje u maloprodajnom objektu koje je
spremno u svakom trenutku da potrošačima izađe
u sustret
• Dobra popunjenost objekta robom
• Ispravnost i čuvanje robe
• Uvek tačna, jasna i pristupačna cena
• Dobra higijena objekta
• Bezbednost - kako zaposlenih tako i potrošača
Najveći deo navedenih zadataka sprovodi direktor
maloprodajnog objekta, organizujući rad zaposlenih u
okviru svog objekta.
Maloprodajni objekti pored sopstvenih resursa
svakodnevno dobijaju podršku sektorskih resursa
kompanije, kao što su:
• IT sektor, funkcionisanje informatičkog sistema
• Tehnička služba, podrška u servisiranju opreme za rad
• Transport, prevoz robe i opreme
• Kalkulanti, obrada ulazne dokumentacije
• Nabavka maloprodaje sa direktorima kategorija
čiji je zadatak ugovaranje sa dobavljačima,
analiza prodaje, odabir asortimana, ugovaranje i
organizacija akcija
• Marketing, slanje pozitivnog signala o našoj kompaniji
u etar, organizacija nagradnih igara, takmičenja, a
sve u cilju pospešenja posećenosti i prodaje
• Sektor za ljudske resurse koji se brine o kadrovima
od evidencije i poštovanja zakonskih normi do
organizacije treninga i obuka
Pored navedenih treninga i seminara u centrali
kompanije vrlo često se održavaju zajednički sastanici
direktora maloprodajnih objekata i službi koje se
nalaze u centrali kompanije, zaposlenih u nabavci
maloprodajnih objekata sa direktorima kategorija. Na
ovim sastancima se govori o planovima kompanije,
prezentuju se rezultati poslovanja, analiziraju se sve
sporne situacije koje predstavljaju kamen spoticanja
na putu ka ostvarenju postavljenih ciljeva.
Motivacija zaposlenih
U cilju poboljšanja produktivnosti, kompanija se
neprestano trudi da promoviše i nagradi sve zaposlene
koji svojim radom utiču na dobre rezultate poslovanja.
Pored ličnog i subjektivnog stava o dobrim primerima
zaposlenih, kompanija se trudi da realnost u izboru
najboljih dovede do savršenstva koristeći niz analiza iz
samog računarskog sistema, čiji su korisnici gotovo svi
zaposleni u jednom maloprodajnom objektu.
Kako je proizvod
našeg rada usluga prema
potrošačima,
pod ispunjenjem
cilja kompanije u delu
maloprodaje podrazumevamo
potrošača koji nakon obavljene
kupovine iz našeg
objekta izlazi zadovoljan
Pored sigurnih zarada, nagrada za postignute rezultate,
edukacija, sponzorstva, kompanija zaposlenima pruža
pomoć u slučaju neželjenih situacija, za potrebe lečenja ili
gubitka članova porodice.
Imajući u vidu da DIS zapošljava trenutno blizu 1.400
radnika, od čega maloprodaju čini 1.000 zaposlenih,
kompanija je komunikaciju unutar firme registrovala
kao vrlo bitan segment uspešnog poslovanja.
U upotrebi je kompanijski portal na kome stranicu
poseduju svi sektori. Uvedena je i komunikacija putem
foruma što ubrzava protok informacija i doprinosi bržem
rešavanju problema koji se javljaju u poslovanju. Pored
isticanja problema na postavljenim temama foruma,
kao pozitivna strana javlja se i veliki broj predloga za
unapređenje rada i pospešenje prodaje.
Akcija DIS-a
Obrnuo, okrenuo, pobedio
Piše:
Velibor Lj. Toković
navijači su imali priliku da se zaslade palačinkama dok su
bodrili svoje favorite. Pravila su bila jednostavna i važila su
za sve učesnike podjednako. Takmičari su na raspolaganju
imali plinski rešo, pripremljenu smesu za palačinke i Lorme
tiganj. Jedina dozvoljena tehnika okretanja palačinki
bila je okretanje bacanjem u vis, bez upotrebe dodatnih
pomagala (viljuške, lopatice i slično). Žiri je priznavao
samo palačinke pravilnog oblika ispečene u skladu sa
propozicijama takmičenja. Odziv je bio izuzetno veliki,
prijavili su se učesnici oba pola, svih starosnih grupa.
Primećena je upotreba istančanih tehnika prilikom sipanja
i razlivanja testa po tiganju, vrhunska koncentrisanost na
pravi momenat za okretanje, specifičan trzaj ručnog zgloba
koji omogućava da palačinka odleti dovoljno visoko da bi
napravila okret, a opet ne previsoko da bi tako izgubila
dragocene deliće sekunde.
Branislav Đaković
iz Pančeva je
„Prva palačinka Srbije”
Beogradski DIS+ je 30.10.2013. bio poprište žestokog
okršaja majstora palačinki iz cele Srbije. Veliko finale
takmičenja „Prva palačinka Srbije” počelo je tačno u
14h. Ovo je bila kulminacija još jedne u nizu atraktivnih
akcija namenjenih potrošačima koje se u DIS marketima
održavaju još od letos. Posle takmičenja u kuvanju domaće
kafe, brzog ispijanja piva i izbora za najlepšu bebu Srbije,
na red su došle i palačinke. Ovu akciju DIS je organizovao u
saradnji sa Lorme posuđem i kompanijom Nestle.
Takmičenje se odvijalo od 09.10.2013. do 30.10.2013. u svim
gradovima Srbije u kojima DIS ima markete. Svi učesnici su
za uspomenu dobili Cipiripi majicu, a pobednici gradskih
takmičenja su uz plasman u finale osvojili i nagradni vaučer
za kupovinu u DIS-u u vrednosti od 5.000 dinara. Prisutni
Palačinku po palačinku, grad po grad i stigli smo do
finalnog nadmetanja. Prva grupa finalista zauzela je svoja
mesta, tišinu narušava samo brujanje plinskih gorionika.
Znak je dat i svi se daju na posao. Gledano sa strane
nemoguće je predvideti pobednika. Na trenutke izgleda
kao da su takmičari uvežbavali sinhrono bacanje palačinki
u vis. Ipak kada je vreme isteklo Milica Nektarijević iz
Velike Plane odnosi pobedu sa ukupno sedam palačinki.
Međutim, njena radost nije bila dugog veka. U drugoj grupi
finalista pažnju nam svojom tehnikom odmah privlači
pobednik iz Pančeva, Branislav Đaković. Ovaj momak je
inače profesionalni animator i klovn. Njegove sposobnosti
su u mnogome doprinele vedrom duhu u kome je ovo
takmičenje proteklo. Svoju finalnu turu završio je sa
čak devet ispečenih palačinki. Žiri zaseda i jednoglasno
odlučuje da jedna od tih palačinki ne zadovoljava stroge
estetske kriterijume ovog događaja. Preostalih osam
svojom lepotom i brzinom kojom su spremljene donose
Branislavu titulu „Prva palačinka Srbije”. Uz titulu pobednik
je dobio i vrednu nagradu, belu tehniku za kuhinju (šporet,
frižider i mikrotalasnu pećnicu) kao i paket od 26 kg Cipiripi
krema. Čestitamo Branislavu i svim finalistima. Svim
učesnicima zahvaljujemo na lepom druženju i pozivamo ih
da se uključe i u naredne akcije koje će DIS organizovati.
21
Akcija DIS-a
Viršle brzo jedi, nagrada ti sledi
Piše: Velibor Lj. Toković
Nenad Vlastić iz Smederevske Palanke pobedio u Beogradu
Još se uzavrele strasti sa finalnog takmičenja u pečenju
palačinki nisu sasvim ohladile, a beogradski DIS+ je opet
bio mesto velikog nadmetanja. Finalno takmičenje u
brzom jedenju DOBRO viršli održano je 04.12.2013. u vrućoj
atmosferi, uprkos hladnim danima. Pod sloganom „Viršle
brzo jedi, nagrada ti sledi” ovo takmičenje bilo je peto u
ciklusu izuzetno posećenih akcija koje je DIS pripremio za
potrošače tokom ove godine. Takmičenje smo organizovali
u saradnji sa kompanijom Promes, proizvođačem DOBRO
viršli, Thomy majonezom i C senfom.
neki naš Kobajaši, ili da li će se možda pojaviti neki naš
Viršlaši. Samo takmičenje je proteklo u izuzetno veseloj
atmosferi. Navijači, takmičari i prisutni potrošači su se
dobro zabavljali, a to je i bio cilj. Ipak je sve ovo samo igra.
Doduše u toj igri postoje i vredne nagrade. Svi pobednici
gradskih takmičenja su uz plasman u finale dobili i vaučer
za kupovinu u DIS-u u vrednosti od 5.000 dinara. Prevoz do
Beograda bio je obezbeđen za sve učesnike finala, a glavna
nagrada je bila sedmodnevni boravak na Zlatiboru za dvoje,
plus paketi od po 4 kg Thomy majoneza i C senfa.
Prema već oprobanom receptu karavan predvođen
Inspektorom Blažom obišao je sve gradove u Srbiji u
kojima DIS ima svoje markete. S obzirom na to da je taj
niz od avgusta 2013. godine uvećan za tri nova člana, ovo
takmičenje je trajalo malo duže nego prethodne akcije.
Međutim to nije donelo nikakvu smetnju realizaciji ovog
projekta. Naši zaposleni su pokazali da su sposobni da
uspešno izađu na kraj sa izuzetno zahtevnim izazovima u
kratkom vremenskom roku. Ili kako bi neki od učesnika
ovog takmičenja rekli: „Spremni smo za krupne zalogaje”.
I stvarno većina prijavljenih takmičara nas je iznenadila
brzinom kojom su u stanju da smanje količinu ponuđenih
viršli. Odličan ukus DOBRO viršli je nesumnjivo bio
olakšavajuća okolnost u toku ove akcije. Potvrdu izrečenog
dobili smo od prisutnih navijača i kupaca širom Srbije.
Oni su tokom degustacije podjednako uživali u viršlama,
C senfu i Thomy majonezu. Takmičari su došli dobro
pripremljeni. U razgovoru otkrivamo da su na Internetu
pratili slična takmičenja u svetu. Ime Kobajaši se izgovara
sa tihim strahopoštovanjem. Proveravamo podatke na
Wikipediji i ostajemo iznenađeni. Umesto ogromnog
čoveka vidimo sasvim običnog mršavog momka, za koga
biste pre pomislili da je atletičar negoli najpoznatiji svetski
žderonja. Ipak pomišljamo šta bi bilo da je ovo takmičenje
u jedenju kobasica (popularnih „kobaja”). Da li bi se pojavio
Kao i u svim prethodnim akcijama odziv je bio odličan.
Međutim, propozicije takmičenja su bile unapred definisane
i od njih se nije odstupalo. Broj takmičara je bio ograničen, i
samo su oni koji su pravovremeno podneli prijavu mogli da
učestvuju. U do samoga kraja neizvesnom okršaju pobedu
je izvojevao Nenad Vlastić iz Smederevske Palanke, sa
fantastičnim rezultatom od pojedenih 5 viršli za 17 sekundi.
Njemu želimo lep odmor na Zlatiboru i prijatne obroke uz
osvojeni senf i majonez. Sve ostale takmičare pozivamo da
uzmu učešća i u sledećim akcijama koje će DIS organizovati.
23
Reportaža
DIS stigao i u Banat
Piše: Velibor Lj. Toković
U Vršcu 24. oktobra otvoren šesnaesti u nizu naših marketa
Geografski podaci kažu da se Vršac nalazi na jugoistočnom
rubu Panonske nizije. Sa nešto više od 36.000 stanovnika
predstavlja najveći grad u Vojvodini koji nije središte
okruga. Bogata istorija naselja na ovom mestu seže u
daleku prošlost. Poslednjih par vekova ostavilo je značajno
arhitektonsko nasleđe, posebno vidljivo na verskim
objektima. Mogli bismo još dugo da nabrajamo činjenice
preuzete iz enciklopedija. Međutim, knjiški opisi ne
govore o onom bitnom sastojku svakog mesta – njegovim
stanovnicima, Vrščanima, Banaćanima. Dobrodušni
karakter često odslikan u vicevima o Lali, lagan ali ozbiljan
pristup životnim problemima, ponos na slavne sugrađane.
Sve su to delići ukupne slike lepog ravničarskog grada.
U podne je izdato više od
1.500 fiskalnih računa,
u 15h je taj broj
uveliko premašio
cifru od 2.400 kupaca
Sunčano prepodne kasnooktobarskog dana nam je dalo
direktan uvid u vršačke prilike. Povod za dolazak u Vršac
baš tog 24. oktobra: otvaranje šesnaestog po redu DISovog marketa. Još uvek su nam u očima i ušima slike i
zvuci sa otvaranja DIS-a u Kraljevu. Ljubazni glas iz gps
uređaja savetuje da skrenemo desno posle 100 metara.
Ipak se rešavamo da tu informaciju proverimo direktno
kod stanovništva. Zaustavljamo se, otvaramo prozor,
pitamo prvog prolaznika da li zna gde je novi DIS. Širok
osmeh i potvrda dobijenih uputstava. Samo dvadesetak
metara kasnije nailazimo na siguran putokaz. U susret
nam dolazi bračni par koji u rukama nosi prepoznatljive
žute kese sa DIS logotipom. Kako odmičemo takvi znaci
postaju sve intenzivniji. Pojavljuju se i biciklisti sa gepecima
natovarenim robom iz DIS-a. Sada znamo da smo sigurno
na pravom putu. Ispred marketa gužva. Promo štandovi,
promoterke, vesela gungula. Širi se miris pljeskavica sa
roštilja. Ulazimo u market uz zvuke elektronskog zvona.
Pošto nam ovo nije prvi put da prisustvujemo otvaranju DIS-a
pogledom odmah pretražujemo svetla iznad kasa. Zvučno
svetlosna kombinacija označava dobitnika u tradicionalnoj
akciji „Svaki pedeseti kupac dobija gratis kupovinu”.
Krećemo prema kasi br. 1 i zatičemo dvojicu nasmejanih
desetogodišnjaka. Mali Mateja hrabro pristaje da se slika
i da razgovara sa nama. Kaže da su on i drugar svratili iz
obližnje škole. Raduje se besplatnoj užini, džeparac je
ostao nedirnut. Zna za DIS sa TV reklama, citira nam slogan
„Kupićeš više”.
Kako je dan odmicao signal za pedesetog kupca se sve
učestalije čuo. Gospođa Jagoda Živkov nam je rekla da se
Mateja
prijatno iznenadila kada je shvatila da ne mora da plati
ništa od svega što je stavila u kolica. „Tu živim u komšiluku.
Obradovala sam se kada sam čula da DIS dolazi tu kod nas.
Sad se još više radujem kada sam ovo sve dobila. Odlična je
ponuda,” - kaže Jagoda.
Predrag Mandić
Predrag Mandić srdačno pristaje na razgovor i slikanje.
„Naravno da sam čuo za DIS. Sviđa mi se unutrašnja
organizacija prostora. Pregledno je, kao u velikim
marketima u inostranstvu. Cene ne gledam, bitno mi je
da je ovo domaći brend, domaća trgovina,” - objašnjava
nam Predrag.
Dan odmiče, gužva ne jenjava. Kase rade bez zastoja,
između rafova primećujemo radnike koji vrše popunu
robom. Mopex obavlja svoj deo posla, žene sa džogerima
neumorno krstare brišući podove. Ukupni utisak je kao
da smo u marketu čiji tim radi već godinama zajedno. U
kancelariji direktora ogranka dobijamo osnovne podatke
o posećenosti. Pivo koje je deljeno u promotivne svrhe
„otišlo” je pre 14h. Pripremljeno je 2.000 pljeskavica
koje su pečene na roštilju i deljene gratis ispred DIS-a.
U podne je izdato više od 1.500 fiskalnih računa, u
15h je taj broj uveliko premašio cifru od 2.400 kupaca.
Vraćamo se razgovoru sa Vrščanima, pitamo ih koliko im
znači otvaranje velikog marketa u njihovom mestu.
Boško Mitrašinović je izuzetno zadovoljan i to otvoreno
pokazuje tokom razgovora sa nama. „Zbog posla često
putujem u Novi Sad. To sam koristio za odlazak u
novosadski DIS u nabavku. Sada je daleko lakše. U suštini
ovde su najpovoljnije cene. Asortiman je ok, sve što mi
treba kupujem tu. Računajte da sam redovan kupac od
sada,” - kaže Boško.
Bjanka Kiš
Pažnju nam privlači
mlađa žena u drugom
stanju. Bjanka Kiš
živi u blizini. Došla
je da vidi ponudu
potrepština za bebe i
veoma je zadovoljna.
„Čula sam za DIS preko
televizije. Veliki je, ima
dosta svega. Cene su
baš dobre, gledala sam
Spremni za izazove
Dragan Poznan je direktor
ogranka DIS-a u Vršcu.
Razgovor sa njim obavili
smo delom u kancelariji,
delom unutar marketa.
U pauzama između naših
pitanja ovaj energični
mladi
čovek
javlja
se na telefon, izdaje
uputstva zaposlenima. Sve
smireno, ali na način koji
nedvosmisleno poručuje
da u svakom trenutku
vlada situacijom. Pitamo
ga kako podnosi pritisak prvog dana rada objekta na čijem je čelu.
-Probleme rešavamo u hodu. Mislim da je selekcija kadrova
urađena na pravi način i da je to osnova na kojoj možemo
dalje da gradimo sve ostalo.
Da li su svi kadrovi prošli obuku?
-Svakako. Obuka za odabrane kadrove je počela 23.09. u
DIS marketu Pančevo. Pohađalo ju je 88 ljudi. Od toga je u
vršačkom DIS-u zaposleno ukupno 80 ljudi.
pelene i slično, ali i ostalo za kuću,” - objašnjava nam Bjanka.
Prilazimo mlađem paru, devojka ne želi da se slika. Situaciju
spašava majka njenog dečka. Došli su zajedno u kupovinu
i kaže da su kupili i više nego što su planirali. Gospođa
Jadranka Milojević zaključuje: „Zadovoljni smo, lepo je
što se otvorilo. Puno nam ovo znači, takva su vremena da
gledamo svaki dinar.”
„Slikajte mene.” Okrećemo se prema čoveku koji je to
izgovorio. Starina od blizu stotinu leta stoji pred nama.
Gospodin Anđelko Hutić je rođen 1919. godine. Živi u blizini
i došao je da vidi šta se to otvorilo. Pitamo ga da li će nešto
i da kupi. Odgovor nas iznenađuje: „Hoću, malo od vrata i
malo od slanine.” Dok Vršac ostaje za nama u banatskoj
ravnici, sumiramo utiske. Grad specifičan po mnogo čemu
dobio je još jedno lepo obeležje – svoj DIS, a Vrščani su dobili
trgovinu u kojoj mogu da pronađu sve što im je potrebno po
niskim cenama.
Kako su tekle pripreme za otvaranje?
-Završni deo priprema počeo je punjenjem objekta 16.10.
Uz prevazilaženje određenih tehničkih problema uspeli
smo da sve bude spremno 23.10. Posebno sam zadovoljan
načinom na koji su zaposleni reagovali na sve izazove na
koje smo naišli. Smatram da smo pokazali pravi timski duh
i da su se svi zaista maksimalno zalagali.
Kako ste zadovoljni današnjim rezultatima?
-Za sada se sve odvija onako kako smo i očekivali. Odziv
naših sugrađana je odličan i očekujem da će se to pozitivno
odraziti na rezultat na kasama večeras, kada budemo
svodili račune.
Vršački DIS, ukratko?
-Objekat zauzima 4.000 m2, imamo 16 kasa, parking sa
140 mesta i više od 12.000 artikala u ponudi. Kupcima su
na raspolaganju i usluge Komercijalne banke, Hendi šopa i
apoteke Pharmacity koje se nalaze u sklopu DIS marketa.
Najveći smo maloprodajni objekat u gradu i očekujem da
će naši sugrađani nastaviti da nas posećuju svakodnevno u
velikom broju. Razgovor smo taman privodili kraju kada je na
vrata ušla devojčica. Tatina mezimica Miljana došla je pravo
iz obdaništa da mu poželi sreću prvog dana rada. Ovo nas
je podsetilo na činjenicu da je DIS porodična kompanija koja
svoj najveći potencijal vidi upravo u svojim zaposlenima,
vrednim i odgovornim ljudima spremnim za istrajan rad.
25
Intervju
Željka Stoičić
Marketing manager
Food & Beverages Serbia
Nestle iz Srbije
snabdeva EU
Piše:
Miloš Garić
Naši brendovi NESCAFÉ, C supe, „C ideja za” i Začin C su lideri na tržištu u Srbiji. Međutim,
izdvaja se CIPIRIPI, koji je doživeo kompletnu renovaciju, počevši od unapređenja ukusa
do vizuelnog identiteta, kaže za DIS Glasnik Željka Stoičić
Koliko Nestlé, kao jedan od najvećih proizvođača
hrane, oseća ekonomsku krizu?
Kompanija svakako oseća ekonomsku krizu, koja
utiče na sve sfere poslovanja, ali na nju odgovaramo
analizom poslovanja i detaljnim kreiranjem
dugoročnih planova. U Srbiji, našim potrošačima
nudimo konstantan kvalitet i stalne inovacije
proizvoda, tako da na taj način povećavamo naš
udeo na tržištu i ostvarujemo planirani rast. Takođe,
naše proizvode iz Srbije izvozimo i na druga tržišta,
poput MAGGI halal bujona iz Surčina, koji se plasira
na Srednji istok, kao i sladoled iz Stare Pazove koji
izvozimo u Italiju, Francusku, Grčku, Rumuniju,
Bugarsku, Španiju, Finsku i Austriju. To svakako
pokazuje kvalitet Nestlé proizvoda iz Srbije, i daje
dobar signal da postoji potencijal za osvajanje
tržišta i to ne samo u EU i regionu.
Koji vaši proizvodi beleže najbolji uspeh u prodaji?
Brendovi kao što su NESCAFÉ, C supe, „C ideja
za” i Začin C su lideri na tržištu. Međutim, izdvaja
se CIPIRIPI, koji je doživeo kompletnu renovaciju,
počevši od unapređenja ukusa do vizuelnog
identiteta. Ispostavilo se da je ovo dobar korak u
pravom smeru, kako je brand CIPIRIPI u poslednjem
periodu ostvario svoj najveći rast u poslednjih pet
godina, a u poređenju sa istim periodom prošle
godine udeo na tržištu je skoro duplirao.
Koji su planovi Nestléa u Srbiji u skorijem periodu?
Nestlé u Srbiji ima dve fabrike – fabriku sladoleda
u Staroj Pazovi i fabriku u Surčinu. To nam
pruža mogućnost da se fokusiramo na potrebe
lokalnih potrošača, da ispitujemo lokalno tržište
i da konstantnim inovacijama i unapređenjima
proizvoda odgovorimo na njihove želje i potrebe. U
narednom periodu bićemo fokusirani da što bolje
iskoristimo potencijale naše fabrike u Surčinu.
Hoće li biti nekih novih proizvoda u ponudi?
Jedan od principa našeg poslovanja je konstantna
inovacija i renovacija proizvoda, kako bismo
zadovoljili potrebe naših potrošača. Novi proizvodi
se kreiraju na osnovu pristupa „Brand Buliding the
Nestlé Way”. Ove godine se zaista možemo pohvaliti
velikim brojem novih proizvoda koje smo uveli na
tržište. Tako je na primer, nedavno lansiran NESCAFÉ
Caffe&Latte, namenjen mlađoj populaciji koja želi
da uživa u mlečnom ukusu kafe, a brend je kreiran
Konkurenciju u Srbiji, kako
lokalne proizvođače tako
i internacionalne, veoma
uvažavamo i poštujemo. Na
tržištu je prisutna izuzetno
snažna lokalna konkurencija, koja
posluje dugi niz godina
Odlična saradnja
sa DIS-om
Kakvo je iskustvo Vaše kompanije
u saradnji sa DIS-om?
Željka Stoičić
specifično za ovaj region, na osnovu istraživanja
sprovedenih u poslednjih nekoliko godina. Takođe,
u fabrici u Surčinu počeli smo sa proizvodnjom
Hello Kitty i Spiderman supica za najmlađe, koje
pored atraktivnog pakovanja i specifičnog oblika
testenine sadrže i smanjen udeo soli. Plasirali smo i
MAGGI nudle, koje se brzo i lako pripremaju i idealno
su rešenje za užurban način života poslovnih ljudi
i studenata. Sve inovacije koje smo imali, govore
o konstantnom unapređenju našeg već veoma
raznovrsnog portfolija proizvoda.
Veoma smo zadovoljni saradnjom. Prema našem
iskustvu, DIS veoma brzo reaguje, fleksibilni
su u poslovanju i imaju veoma kreativan
marketing sektor. Kao potvrda dobre saradnje je i
organizovanje takmičenja „Prva palačinka Srbije”,
gde smo aktivirali brend CIPIRIPI - kremom su se
mazale palačinke, a obezbedili smo učesnicima i
brendirane majice, kao i nagrade za pobednike.
Takođe, u novembru smo našim brendovima
THOMY majonez i C senf podržali takmičenje
u brzom jedenju viršli i radujemo se budućim
aktivnostima sa DIS-om. Adekvatan spoj ponude i
tražnje uvek su platforma za uspeh.
Kako ocenjujete konkurenciju u Srbiji u delovima
tržišta koje pokrivaju vaši proizvodi?
Konkurenciju u Srbiji, kako lokalne proizvođače tako
i internacionalne, veoma uvažavamo i poštujemo.
Na tržištu je prisutna izuzetno snažna lokalna
konkurencija, koja posluje dugi niz godina i kojoj
nastojimo da pariramo na adekvatan način.
Koliko ulažete u marketing?
Sa sredstvima kojima raspolažemo uvek se trudimo
da osmislimo aktivacije i kreativna rešenja koja
će imati najveći uticaj i koja će dostići planirane
rezultate. Pored standardnih BTL i ATL aktivnosti,
sve veći značaj se pridaje i društvenim medijima,
koji su postali nezaobilazan deo komunikacije sa
potrošačima. Dvosmerna komunikacija nastala
razvojem društvenih mreža, omogućava nam da
prepoznamo želje potrošača, gradimo poverenje kao
i da informišemo potrošače o našim aktivnostima.
Koliko ste zadovoljni rezultatima vaše akcije
„ZdravoRastimo”?
Program „ZdravoRastimo” je deo globalne inicijative
koja se sprovodi i u Srbiji, a cilj nam je da putem
edukativnih radionica približimo deci osnove pravilne
ishrane i zdravog životnog stila. Ove godine, po treći
put sprovodimo program, i činjenica da su prve godine
učestvovala tri grada, a da trenutno imamo devet
gradova i 27 škola, govori o uspešnosti i interesovanju
za učešće u projektu. Kako su nepravilna ishrana
i nedostatak fizičke aktivnosti prepoznati kao
glavni uzroci gojaznosti, programom želimo da
kroz interesantne module i angažovanje učenika
podstaknemo učenike da razmišljaju o načinu ishrane
i važnosti fizičke aktivnosti za njihov razvoj.
27
Iz stručnog ugla
Treba nam moderniji
zakon o radu
Piše:
Dragoljub Rajić
Unija poslodavaca Srbije
Period od 2009. do
2012. godine bio je
veoma težak za srpsku
privredu. Istovremeno
dejstvo
svetske
ekonomske
krize
koja se osetila u Srbiji
zajedno sa nedovoljno
r e f o r m i s a n i m
privrednim ambijentom
u
poslednje
dve
Dragoljub Rajić
decenije
doveo
je
do značajnog pada
privredne aktivnosti, gomilanja gubitaka u poslovanju i
naglog pada zaposlenosti.
U ovom trenutku po brojnim pokazateljima zvanične
domaće statistike, ali i podacima Svetske banke i drugih
međunarodnih finansijskih agencija i institucija Srbija
se nalazi u grupi od pet najmanje razvijenih evropskih
zemalja. Po indeksima birokratizovanosti i korupcije Srbija
je svrstana u red sa slaborazvijenim afričkim državama.
Jedna od najviših stopa nezaposlenosti na evropskom
kontinentu i udeo sive ekonomije koji se u različitim
studijama procenjuje od 27,5 do 40,3 odsto BDP, a uz
uzastopni četvorogodišnji pad kupovne moći građana
predstavljaju ogromnu prepreku daljem razvoju naše
države i njene ekonomije. Upravo su visoka opterećenja
rada (ukupni porezi i doprinosi na zarade) i zastareli Zakon
o radu koji ne odgovara potrebama savremene tržišne
privrede i još tretira radne odnose slično kao u nekadašnoj
socijalističkoj Jugoslaviji, glavni faktori rapidnog pada
zaposlenosti i rada na crno ne malog dela radno sposobnog
stanovništva (prema različitim procenama od 620 hiljada do
1,05 miliona).
Neophodne promene
Aktuelni Zakon o radu vuče svoje korene iz perioda kada
je država u socijalizmu bila jedini poslodavac i ne uzima u
obzir da svaki vlasnik privatnog kapitala koji otvori firmu u
nju ulaže i svoj novac i svoj rad i nepravedno je očekivati da
on garantuje visok stepen prava zaposlenima, kao što je to
bilo u bivšoj SFRJ. Takođe, ako se pogledaju najrazvijenije
zemlje sveta, odmah se da uočiti da u njima između 9 i 22
odsto zaposlenih radi od kuće ili na daljinu i da ne troši
resurse u poslovnim prostorijama poslodavca, što kroz naš
zakon nije jasno određeno i sprovedeno.
Ono što dodatno zagorčava život poslodavcima su i
brojne administrativne obaveze i procedure na relaciji
poslodavac – zaposleni i poslodavac – država. Poslodavci
su primorani da svaki čas izdaju neka rešenja, odluke,
da pišu raznim državnim ustanovama, podnose prijave
po raznim šalterima, plaćaju razne takse i naknade itd,
što u nedostatku elektronske komunikacije sa državnim
institucijama oduzima mnogo vremena i novca koji se mogu
pametnije iskoristiti.
Poseban problem predstavljaju otpremnine u slučaju kada
se desi da firmi opadaju prihodi i da je prinuđena da smanji
broj zaposlenih, kako ne bi otišla u bankrot. Takvoj firmi,
kojoj je u suštini neophodna pomoć i smanjenje izdataka
u poslovanju, nameće se da svakom zaposlenom isplati
otpremninu za sve prethodne godine radnog staža, umesto
samo za one godine koje je zaposleni proveo u toj firmi.
Ovakav propis ne postoji ni u jednoj jedinoj zemlji sveta i on
je nasleđe socijalizma, kada je država bila jedini poslodavac
i sve firme u njoj društvena svojina.
Ovo je samo deo problema koji domaća preduzeća imaju
sa primenom trenutnog Zakona o radu i zbog toga privreda
traži da se ovaj Zakon najzad izmeni i prestane sa praksom
da se preduzeća u Srbiji tretiraju kao socijalne ustanove.
Preduzeća plaćaju porez iz koga država vodi socijalnu politiku
i obezbeđuje naknade za nezaposlene i njih ne treba terati
u propast onda kada im poslovanje pođe nizbrdo. Nijednom
normalnom poslodavcu u Srbiji nije lako kada mora da
otpusti nekog zaposlenog, jer nema posla za njega, ali ako
to ne uradi onda celo preduzeće neminovno gomila gubitke
i propada. Tako su propale i hiljade nekadašnjih državnih
firmi, jer nije bilo spremnosti da se pravovremeno sačuvaju
zdravi delovi tih firmi i racionalizuje broj zaposlenih prema
realnom obimu posla.
Iz svih navedenih razloga privreda traži da primanje ljudi na
posao, ali i otpuštanje bude lakše i s manje administrativnih
procedura, da rad na određeno vreme bude produžen na
period od najmanje dve godine, a za novoosnovane firme
koje tek počinju tržišnu utakmicu tri godine, da se omogući
rad od kuće i fleksibilni oblici rada i da se u komunikaciju
zaposlenog i poslodavca uvede Internet i moderni vidovi
komunikacije u cilju smanjenja papirologije.
U koštac sa problemima
Ove promene treba da omoguće preduzećima u Srbiji koja
posluju u teškim uslovima pada prometa i kupovne moći,
kao i visokog opterećenja rada (poreza i doprinosa na
zarade), da lakše i efikasnije posluju i manje novca troše na
birokratiju. S ovim promenama će mnoga preduzeća koja
se dokažu i opstanu na tržištu dobiti šansu da povećaju broj
zaposlenih i da umesto na birokratiju novac preusmere u
kupovinu opreme, alata, kao obrtni kapital za proizvodnju,
jednom rečju – u razvoj. Krajnje je vreme da se odustane
od nerealnih zahteva koji postoje u propisima na papiru,
ali su za većinu poslodavaca u svakodnevnom životu
neprimenljivi, jer za to nema sredstava ni drugih resursa.
Visoki porezi i doprinosi na
zarade i zastareli Zakon o radu
kao u nekadašnoj socijalističkoj
Jugoslaviji glavni je problem
domaćih poslodavaca
U Srbiji se uvek više vremena provodilo u mitovima i
zamišljanju kakva bi stvarnost trebalo da bude, umesto u
prilagođavanju realnosti. Nažalost, poslodavci u Srbiji žive
u surovoj stvarnosti, gde prost račun kazuje da li imate
novca da podmirite potrebe i želje zaposlenih i sebe kao
poslodavca ili ne. Vreme je da se i u Srbiji uvaži ono što je
realno i što su neki organizovaniji i ekonomski razvijeniji
narodi odavno primenili - da se mora živeti od onoga što se
stvori i da svako ko taj princip ne uvaži na vreme kasnije
mora debelo da plati.
Menadžment
Ne budi slabić,
donesi tešku odluku
Preuzeto iz magazina Harvard Biznis Rivju
Dobri generalni direktori ne dozvoljavaju da postanu neodlučni zbog brige o posledicama do
kojih mogu da dovedu njihove odluke. Potrebne su mentalne sposobnosti, čvrstina i istrajnost
da bismo mogli da se uklopimo u nešto značajno, i mašta da osmislimo nove opcije
Kao jedan od najistaknutijih savetnika generalnih
direktora brojnih kompanija, Ram Čaran je proveo
poslednjih 35 godina na putu, posmatrajući kako stotine
direktora izlaze na kraj sa najtežim izazovima. Redovno
je objavljivao iskustva koja je sticao. Autor je nekoliko
bestselera, a objavio je i mnogobrojne popularne članke,
uključujući i legendarni u Harvard Biznis Rivju „Osvajanje
kulture neodlučivanja” u aprilu 2001. U tom tekstu osvrće
se na probleme organizacione paralize. Tokom intervjua
sa Melindom Merino, jednom od urednika Harvard Biznis
Rivjua, Ram Čaran se vraća na temu odluka i priča o tome
šta je naučio tokom tri decenije koje je proveo pomažući
generalnim direktorima da ih donesu.
Čaran pažnju posvećuje proučavanju adaptiranja
generalnih direktora na novonastalu situaciju. Prema
njegovom mišljenju, dobri generalni direktori znaju da je
za odluku potrebno više od analize. Oni uzimaju u obzir
veliki broj informacija od velikog broja izvora i na taj način
formiraju svoja mišljenja. Takođe, sortiraju i proučavaju
sve informacije, što im omogućava da od bezbroj opcija
izaberu nekoliko ključnih faktora (najčešće, ne više od
šest). Na tim faktorima će oni zasnovati svoju odluku. I sve
to rade, stalno imajuću u vidu potrošača.
U odboru kompanije koja je najveći gubitak doživela kada
se pojavio Napster (servis za besplatno skidanje muzike
sa Interneta), generalni direktori i članovi odbora su
sigurno oko sat vremena razgovarali kako da dovedu do
zabrane tog servisa. Posle mnogo buke, oglasio se jedan
od direktora. On je kratko i jasno rekao: „Nijedan zakon
neće sprečiti društvene promene”. Taj čovek je shvatio da
je potrošač oslobođen i da će muzička industrija da doživi
radikalnu promenu.
Najuspešniji generalni direktori u glavi razvijaju i oblikuju
mogućnosti. Oni preformulišu problem kao deo šireg
fenomena, posmatrajući ga spolja u dužem vremenskom
periodu. Dolaze do izražaja njihova mašta i sposobnost da
Najbolji generalni direktori
su kompulsivno usklađeni sa
spoljašnjim okruženjem i imaju
šesto čulo da primete anomalije i
uoče najranija upozorenja i prilike
povežu različita gledišta. Takvi direktori se pobrinu da su
sve opcije specifične i konkretne. Za svaku od opcija, oni
sebi postavljaju pitanje: „Ako izaberemo ovu taktiku, od
čega će zavisiti naš uspeh?” To su pretpostavke od kojih
zavisi njihova odluka, koja će ili voditi uspehu ili propasti.
U procesu razmišljanja, oni postavljaju pitanja, proučavaju
kvalitativne analize, traže još informacija unutar i izvan
kompanije, ispituju svoje ideje u krugu ljudi kojima veruju
kako bi dobili dozu realnosti.
Kako se testiraju odluke
Čaran smatra da direktori moraju da sagledaju i drugi
i treći red posledica. Nije sve u izračunavanju koliko
će se ostvariti profita od određene investicije. Ako se
odlučite da u zemlji A uložite u veliku investiciju, naravno
da ćete da izračunate koliko ćete dobiti zauzvrat. Ali
takođe, morate da uzmete u obzir i društveno stanje,
probleme vlasti i moguće reakcije trenutne, potencijalne
i prvenstveno lokalne konkurencije koja ne igra po istim
pravilima. Mnogi generalni direktori spoznaju stvarne
probleme kada pokušaju da investiraju u naftnu industriju
u Rusiji. Da li je i dalje vredno svega? Za jednu kompaniju
koja se bavi investiranjem, sagledavanje drugog i trećeg
reda posledica ne bi trebalo da predstavlja problem. Na taj
način će se nagoditi sa regulatorima, pridobiti aktiviste i
izbeći plaćanje kazni.
Danas mnogi generalni direktori računaju kako će
investitori reagovati na njihove odluke, posebno u
transformativnim potezima kao što je spajanje Publicisa
(marketing i PR agencija iz Francuske) i Omnikoma
(marketing agencija iz Sjedinjenih Američkih Država).
Takođe, mnogo energije posvećuju razmišljanju o tome
kako će odbor kompanije, posebno nekoliko kritičnih
direktora, da reaguje na donešene odluke.
Međutim, dobri generalni direktori ne dozvoljavaju da
postanu neodlučni zbog brige o posledicama do kojih
mogu da dovedu njihove odluke. Jedan generalni direktor
sa srednjeg zapada Amerike je kasnih devedesetih godina
XX veka odbio ponudu da njegova kompanija bude
dobavljač za Home Depot - najveći maloprodajni lanac za
kućne popravke i ulepšavanje doma (pandan kompaniji
Uradi sam). Bez obzira na to što se brinuo o tome kako
će odbor i investitori da reaguju ako vest bude objavljena,
nije promenio svoju odluku. Kompanija je pretrpela manji
gubitak, ali je direktor uspeo da dobije podršku odbora, a
njegova strategija (dugoročni/kratkoročni kompromis) se
pokazala kao ispravna.
Dobra procena
Pre svih, Ted Tarner je predvideo
mogućnosti vesti koje se
emituju 24 sata bez prestanka.
Sve komponente su bile svima
dostupne, ali ih niko nije povezao
sve dok on nije osnovao CNN
Bez obzira na to koliko testirate svoje odluke, nesigurnost
je životna činjenica. Pored hrabrosti koja je potrebna za
donošenje velikih odluka, potrebno je da imate i snage da
se borite sa neprijatnim iznenađenjima. Sredinom 2008.
godine Endru Liveris, generalni direktor kompanije Dau
Kemikals je odlučio da uloži sav novac kompanije kako
bi kupio Rom&Has, kompaniju za proizvodnju raznih
sirovina. Plan je bio da se ta kupovina finansira od prihoda
koji je ostvaren ulaganjem sa kuvajtskom državnom
Petrohemijskom kompanijom. Niko nije mogao da
pretpostavi globalnu finansijsku krizu. Kada se dogodila,
kuvajtska kompanija se pokolebala. U decembru 2008.
godine, samo dva dana pre potpisivanja ugovora,
kuvajtska kompanija je odustala, odnoseći šest milijardi
dolara potrebnih za kupovinu. Ugovor je bio neoboriv,
tako da je Dau Kemikals bio sateran u ćošak. Liveris je
imao dovoljno iskustva i upornosti da pronađe nove izvore
finansiranja i na taj način sačuva kompaniju.
Ovo nas uči da ćemo nekada morati da se borimo sa onim
što nismo očekivali. Zato moramo da imamo ono što Čaran
naziva perceptivnom oštrinom, mogućnost da osetimo šta
nailazi pre nego što se magla rasčisti. Pre svih, Ted Tarner
je predvideo mogućnosti vesti koje se emituju 24 sata
bez prestanka. Sve komponente su bile svima dostupne,
ali ih niko nije povezao sve dok on nije osnovao CNN.
Kao i Tarner, najbolji generalni direktori su kompulsivno
usklađeni sa spoljašnjim okruženjem i imaju šesto čulo da
primete anomalije i uoče najranija upozorenja i prilike.
Perceptivna oštrina se ne dobija sedenjem u kancelariji i
meditiranjem. Mnogi se žale da su usamljeni na najvišim
pozicijama. Čaran naglašava da se dobar generalni
direktor stalno sastaje sa različitim ljudima i traži nove
informacije. Jedan od njih se svakih osam nedelja sastaje
sa svojom grupom kritički nastrojenih prijatelja. Oni
diskutuju o tome šta je novo u poslu i šta se novo dešava
u svetu uopšte. Nikada ne posmatraju svet kroz objektiv
samo svoje industrije, već kroz mnogo širi objektiv, jer
trendovi koji pogađaju jednu industriju kasnije imaju
uticaja i na druge. Okruženje u kome se oni sastaju je
neformalno, tako da i ljudi sa strane često prisustvuju.
Svi imaju priliku da pričaju o znacima promena koje
primećuju, jer na taj način najlakše utvrđuju koja od
promena je najznačajnija. Ispituju da li je strategija koju
imaju najbolja imajuću u vidu kakve promene dolaze, da
li će promene biti dobre za njih ili će ih učiniti potpuno
nepotrebnim na tržištu. Ovi sastanci ne podrazumevaju
kvalitativnu analizu i prezentaciju od 200 slajdova. Oni
podrazumevaju velike ideje.
Da biste na čelu svoje kompanije imali generalnog
direktora koji ima sposobnost dobrog procenjivanja,
morate da ga pronađete kada je on na početku
karijere, u njegovim kasnim dvadesetim ili ranim
tridesetim godinama. To su oni ljudi koji tragaju za
kontradiktornostima, neobičnostima, slučajnostima. Oni
mogu istovremeno da misle kvalitativno i oblikuju ideje
na osnovu suprotstavljenih i ograničenih informacija.
Pomoći ćete im da razviju ove veštine tako što ćete ih
poslati u Kinu, Indiju ili na bilo koje drugo mesto gde će
morati da nauče kako da se nose sa inostranim vladama.
Deb Henreta je već provela dobar deo svoje karijere u
kompaniji P&G u Sinsinatiju, kada je A.G. Leflej poslao u
Singapur na dve godine. Ostala je osam godina, tokom
kojih je razvila mentalne sposobnosti da posluje sa 18
zemalja, da donosi odluke zasnovane na nepouzdanim i
nekompletnim informacijama i da izabere izvore koji su
važni. Na kraju je pozvana da bude član komiteta koji je
razvio desetogodišnji plan za Singapur. Ona danas referiše
direktno Lefleju.
31
Menadžment
Šta još razdvaja brilijantne donosioce odluka od prosečnih?
Generani direktori su suočeni sa bezbroj odluka. Najbolji
znaju razliku između onih na koje moraju da se fokusiraju
i onih koje mogu da prebace na druge. Oni takođe znaju
kada da donesu odluku. I promislili su rizik koji nosi
nedonošenje odluke. Bilo kakva promena donosi prilike
i mogućnosti za nekoga. Odluka da se zgrabi značajna
prilika može da bude sudbonosna. Ukoliko vi to ne
uradite, neko drugi sigurno hoće. Pogledajte samo kako
su Amazon, Epl i Gugl ostavili sve druge mnogo ispod
sebe, poručuje Čaran.
direktori ne posvećuju pažnju postavljanju ciljeva. Najveća
greška koju mogu da naprave je da u retrovizoru gledaju
šta su uradili prethodne godine ili da proučavaju šta je
konkurencija uradila. Brilijantni donosioci odluka gledaju
na put ispred sebe.
Čaran je proučavao 82 generalna direktora koji nisu uspeli
u svom poslu. On kao glavni razlog za neuspeh navodi
postavljanje pogrešnog čoveka na određenu poziciju i
činjenici da se nijedan od 82 direktora nije pozabavio
rešavanjem tog nesklada. Imao je prilike da vidi kako
generalni direktori biraju brilijante ljude zbog njihove
energije i osećaja za biznis i postavljaju ih na visoke
položaje, ali ne prate njihov rad na tim položajima. Tako
se desi da im promakne da neiskusni ljudi uništavaju
kompaniju. Bilo je situacija da je osoba na čelu najveće
divizije dovela kompaniju u negativnu poziciju za manje
od dve godine.
Odluke od kojih
zavisi karijera generalnog
direktora moraju
uključivati strategiju i
konkurentsku prednost,
kao i mogućnost da ostanu
važeće, imajući u vidu da je
ponekad „rok upotrebe”
odluka veoma kratak
Džo Tuči, generalni direktor EMC korporacije je shvatio
mogućnosti koje pruža virtualizacija tokom posete
potrošača. Potrošač je zatražio podršku EMC-a za novi
softver koji planiraju da koriste: softver virtualizacije,
koji je stvorila start-up kompanija „VMware”. Tuči je po
povratku u kancelariju okupio svoj tim inženjera i saznao
da i oni koriste taj isti softver i da su oduševljeni. Nije mu
mnogo trebalo da se sastane sa generalnim direktorom
i odborom kompanije „VMware”. Odmah nakon toga,
sastavio je tim koji je poslao u Kaliforniju sa rečima: „Ne
vraćajte se dok ne postignete dogovor”. Nekoliko velikih
konkurenata je već pokušavalo da sklopi isti dogovor, ali
je EMC uspeo da ugrabi „VMware” pre svih. Iznenađuje
činjenica da mnoge velike kompanije nisu uopšte znale za
postojanje ovog softvera.
Odluke od kojih zavisi karijera generalnog direktora
moraju uključivati strategiju i konkurentsku prednost,
kao i mogućnost da ostanu važeće, imajući u vidu da je
ponekad „rok upotrebe” odluka veoma kratak.
Godišnje strateško planiranje je zastarela ideja. Ne
može se više čekati da se krug završi kako bi se menjala
strategija. Pomeranja u globalnom finansijskom sistemu,
tržište, i geopolitička i digitalna arena ne čekaju. Čim se
pojave prvi znaci upozorenja, uposlite vaš tim. Morate da
ugrabite prilike čim se pojave, kao što je rekao Tuči.
Mnoštvo ciljeva, preraspodela resursa i ljudi su samo neke
od odluka za koje generalni direktori moraju da preuzmu
odgovornost. Postoji nepisano pravilo da generalni
Najčešće je jasno ko treba da napusti poziciju, i generalni
direktori jednostavno „imaju osećaj u stomaku” ali
ne urade ništa po tom pitanju. Ili imaju psihološku
povezanost sa tom osobom ili misle da mogu da je nauče
šta treba. Neki put je u pitanju loša procena, jer se ne
udubljuju u uzroke lošeg poslovanja. U svakom slučaju,
teško je priznati grešku.
Najveća greška direktora
Danas su skoro sve grane industrije pogođene
digitalizacijom, mobilnom tehnologijom, velikim bazama
podataka... Digitalizacija ima ogroman uticaj. Jedan
generalni direktor u Indiji sve češće postavlja mlade ljude
na visoke položaje jer imaju „digitalno” iskustvo. Bilo
mu je jako teško da zaobiđe neke dugogodišnje šefove u
kompaniji, ali je imao dovoljno hrabrosti da donese takvu
odluku. Posle više od tri decenije proučavanja, Čaran ističe
da je najveća greška pri donošenju odluka stav generalnog
direktora da sve zna i da sve može da dokuči bez pomoći
saradnika. Druga greška je mišljenje da pogrešna odluka
znači kraj karijere. To nije istina, ukoliko ste uspostavili
kredibilitet. To je najvažniji zadatak koji generalni direktor
ima. Kada izgubite kredibilitet kod svojih podređenih, kod
odbora, ključnih investitora i ostatka kompanije, tek tada
je vaša karijera gotova. Bez kredibiliteta, nijedna vaša
odluka neće biti sprovedena u delo.
-Potrebne su mentalne sposobnosti, čvrstina i istrajnost
da bismo mogli da se uklopimo u nešto značajno, i mašta
da osmislimo nove opcije. Potrebna je hrabrost da se
brani subjektivno mišljenje. „Ne budi slabić – donesi tešku
odluku!” – poručuje Čaran.
Aktuelno
Mnogo dilema
oko GMO hrane
Piše:
Slađana Vukašinović
Ministarstvo poljoprivrede pripremilo zakon koji će se uskoro naći u Skupštini, kojim će Srbija
dozvoliti promet ali ne i proizvodnju ove hrane, čime će pokušati da nađe balans između strogih
zahteva Brisela i protivljenja većeg dela stručne javnosti i građana upotrebi i prometu GMO
Srbija treba što pre da uskladi svoje zakone o genetski
modifikovanim organima sa regulativom EU, kako bi
mogla da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO),
kaže se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji je
nedavno predstavljen u Briselu.
Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede pripremilo zakon
koji će se uskoro naći u Skupštini, kojim će Srbija dozvoliti
promet ali ne i proizvodnju ove hrane, čime će pokušati da
nađe balans između strogih zahteva Brisela i protivljenja
većeg dela stručne javnosti i građana upotrebi i prometu
GMO hrane.
Kako saznajemo, u Vladi Srbije je u pripremi i marketinška
kampanja koja ima za cilj da informiše javnost i otkloni
nedoumice, a jedan od slogana će biti „Da znam šta
jedem”.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će se na
tom sloganu zasnivati i suština zakona i tvrdi da strah
građana oko GMO nije opravdan, jer ne postoji nijedan
validan naučni dokaz o štetnosti te hrane.
- To tvrdim kao odgovoran čovek i kao naučnik, a
legalizacija propisa vezanih za GMO je od nacionalnog
i vitalnog ineresa za državu Srbiju. Organska hrana je
potencijal Srbije. Ministarstvo poljoprivrede namerava
da stavi akcenat na njenu proizvodnju, pri čemu je važno
napraviti jasnu razliku između nje i druge hrane. Organska
hrana mora da ima veću cenu, bolji status na tržištu i sa
tim treba da idemo u Evropu - kaže Glamočić.
Slično mišljenje ima i profesorka Budimirka Novaković,
koja tvrdi da je GMO hrana korisna, jer može i da leči.
- Možemo da gajimo brokoli sa mnogo gvožđa, koji treba
da jedu malokrvni. Alergični na kikiriki mogu da ga jedu
kada se iz njega uklone alergeni. Rizik po zdravlje je
mogućnost da je neko alergičan na GM hranu, ali i ljudi
koji piju dosta antibiotika sami sebe učine rezistentnim tvrdi Novakovićeva.
GMO tehnologija svuda
I profesor Medicinskog fakulteta i ministar prosvete
Tomislav Jovanović nije protivnik GMO hrane.
- GMO usevi su nastali kao potreba da se proizvede što
više hrane u svetu, jer se broj ljudi neprestano povećava.
GMO tehnologija se primenjuje i u drugim oblastima, a 85
odsto lekova je rezultat ovakvih organizama - objašnjava
Jovanović.
S druge strane, profesor Poljoprivrednog fakulteta i
predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin
Ševarlić kaže da su ovakvi stavovi neosnovani i da
obmanjuju javnost.
- Za ovakve tvrdnje trebalo bi da posedujete rezultate
istraživanja uticaja GMO koja su rađena duže od dve
godine. GMO ne može nastati u prirodi već u laboratoriji
ukrštanjem gena jedne vrste sa genima druge vrste.
Rezultati istraživanja ishrane životinja sa genetski
modifikovanim proizvodima pokazuju izuzetno loše
rezultate po njihovo zdravlje. To su dokazali mnogi
naučnici u Rusiji, ali i na Zapadu. Engleski istraživač
Pustaji zbog javnog saopštavanja tih rezultata bukvalno
je izopšten iz naučnog sveta. Američki molekularni biolog
Džon Fagan je 2009. radio analizu kojom je pobio sve
argumente koje su multinacionalne kompanije isticale
u svojim marketinškim kampanjama za GMO. Ta hrana
uništava celokupnu floru i faunu, a sve ono što zadesi
biljke i životinje zadesiće i ljude koji su na vrhu lanca
ishrane - objašnjava Ševarlić.
Šta je GMO
Genetski modifikovani organizmi se mogu
definisati kao organizmi u kojima je genetski
materijal (DNK) izmenjen na veštački način.
Tehnologija kojom se to postiže se često
naziva „moderna biotehnologija”, „genetska
tehnologija” ili „genetski inženjering”. Ovom
tehnologijom je takođe moguće selektovani
gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak
među vrstama koje nisu srodne.
Prema njegovim rečima, ukoliko se i bude menjao
Zakon, on treba da stupi na snagu tek kada postanemo
punopravna članica EU. Podsetio je i da u 167 zemalja u
svetu uopšte nije dozvoljen ni uzgoj, ni uvoz, ni promet
proizvoda od GMO.
- Nedopustivo je da mi stalno činimo ustupke na
štetu naših poljoprivrednika, a da nemamo ni pristup
pretpristupnim fondovima EU. Srbija bi, ukoliko bi usvojila
novi Zakon o genetski modifikovanim organizmima i
dozvolila uvoz takvog semena, godišnje beležila gubitke
od pola milijarde evra. Tolerantno ponašanje države
prema ilegalnom uzgoju GM soje na našoj teritoriji govori
o stvaranju atmosfere postepene legalizacije GMO zaključuje Ševarlić, dodajući da je ove godine u Srbiji
genetski modifikovana soja bila posejana na 23 hektara.
Ljajić: Vodićemo računa o zdravlju nacije
Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da naučna javnost
svojim oprečnim stavovima izaziva nedoumice, koje u
ovom trenutku nisu potrebne, i obećava da će novi Zakon
o genetski modifikovanim organima voditi računa o
zdravlju nacije.
- Nije tajna da uslov za prijem u STO jeste da se iz zakonske
regulative izbace sve restriktivne odredbe o prometu bilo
kakvih proizvoda, pa i GMO. Zabrana proizvodnje GMO će
ostati kao deo domaće zakonske regulative. Ono protiv
čega su u STO i što su u Evropskoj komisiji ponovili jeste da
ne može da se zabrani promet GMO - kaže ministar Ljajić.
Gubimo pola
milijarde evra
Srbija bi, ukoliko bi usvojila novi Zakon o
genetski modifikovanim organizmima (GMO)
i dozvolila uvoz takvog semena, godišnje
beležila gubitke od bar pola milijarde evra,
ocenjuje Ševarlić. Gubici u tom iznosu beležili
bi se samo po osnovu pet poljoprivrednih
proizvoda - kukuruza, soje, uljane repice,
krompira i paradajza, i razlika u ceni između
genetski modifikovanih proizvoda i onih koji
to nisu, kazao je Ševarlić.
On je kao primer naveo da tona GM soje košta
90 evra, dok za istu količinu soje koja nije
genetski modifikovana, a koja je dominantna
u našoj proizvodnji, treba izdvojiti 120 evra.
Ministar, ipak, dodaje i da uz donošenje zakona Srbija
može, kao i sve ostale države koje ne žele da se u njihovoj
zemlji trguje GMO proizvodima, podzakonskim aktima taj
problem da reši.
- Ako dođe do liberalizacije propisa, u prometu bi bili
isključivo oni GMO proizvodi koji su prošli rigoroznu
naučnu procenu bezbednosti po ljudsko zdravlje, zdravlje
životinja i životnu sredinu. Takvi proizvodi biće jasno
i vidljivo obeleženi, i daće mogućnost potrošačima da
izaberu koju hranu žele da kupuju - tvrdi Ljajić.
Kako nezvanično saznajemo, Srbija će učiniti nešto slično
što je uradila i Ruska Federacija. Ova zemlja, naime, ima
zakon o prometu GMO proizvoda, ali i takvo prateće
zakonodavstvo koje, praktično, u potpunosti zabranjuje
ulazak bilo čega sa oznakom GMO na njihovu teritoriju.
Uvoz takvog mesa bio je i povod da grupacija proizvođača
hrane za životinje, okupljena u Privrednoj komori Srbije,
traži od države da dozvoli uvoz i korišćenje GM sojine
sačme za ishranu životinja i u Srbiji, ili da potpuno zabrani
uvoz mesa od životinja hranjenih GM hranom.
- Srbija je u proteklih šest godina uvezla 58 miliona
kilograma mesa i prerađevina od životinja hranjenih GM
hranivima. Snižavanjem carina od 2014. godine očekuje
se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog
porekla koji su daleko jeftiniji upravo zbog jeftine GM
hrane kojom se hrane. Genetski modifikovana sojina
sačma danas je prisutna u ishrani životinja u Evropi u
procentu od 96 odsto. Mi to meso koristimo, trošimo, a
živimo u zabludi da kod nas nema GMO - kaže predsednik
grupacije Zoran Vukadinović.
Mnogo proizvoda već ima GMO
Da je to problem potvrđuje i Jasna Mastilović iz
Novosadskog instituta za prehrambene tehnologije.
- U većini laboratorija u Srbiji nemoguće je utvrditi
prisustvo GMO u proizvodu sve do 1,5 odsto. Hrana
koja sadrži GMO mora biti deklarisana kako bi potrošač
imao pravo da izabere i sam odluči. Na nekim kutijama
uvozne robe nalazi se oznaka da su korišćeni GMO enzimi.
Monitoringom je i utvrđeno da mnogi uvozni prozvodi
sadrže GMO, a malobrojne sertifikovane laboratorije mogu
da otkriju najmanje prisustvo GMO - kaže Mastilović.
170 miliona hektara u svetu pod GMO zasadima
7 najčešćih GMO proizvoda: kukuruz, soja,
paradajz, krompir, pasulj, pirinač, šećerna trska
Oznake za GMO se ne stavljaju:
- ako GMO iznosi manje od 1%
- na gazirana pića zaslađena GMO kukuruzom
Najveći proizvođači GMO hrane u svetu: Španija,
Portugalija, Češka, Slovačka, Rumunija
35
Statistika
Pivo među 10
prioriteta
Piše:
Natalija Sekulić
Prva tri mesta u potrošačkoj korpi rezervisana za hleb, mleko i jogurt. Tako će biti sve dok se
privreda ne oporavi, povećaju plate i smanji nezaposlenost, kažu ekonomski analitičari
Prema podacima Ministarstva trgovine koje su im dostavili
veliki trgovinski lanci, građani Srbije najviše kupuju hleb,
mleko i jogurt. Ovi proizvodi našli su se tako na prva tri
mesta najprodavanijih u našoj zemlji.
Na četvrtom i petom mestu su suncokretovo ulje i šećer, a
slede mlevena kafa i svinjski but od kilograma.
Tako će nažalost biti sve dok se privreda ne oporavi,
povećaju plate i smanji nezaposlenost, poručuje on.
Slično razmišlja i ekonomista Saša Đogović, kad kaže da se
kupuju prvenstveno proizvodi egzistencijalne prirode što je
još jedna potvrda niskog standarda.
Kupuju se i banane i pomorandže, a na 10 mestu ove liste je
pivo, i to čuveni „zidarac” u flaši od 0,5 litara.
1. Hleb
6.Kafa
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milorad
Filipović kaže da je upravo ovakav rеdosled svojevrsna
„slika” niskog standarda jer se očigledno kupuje ono bez
čega se ne može, minimum minimuma.
2. Mleko
7.
3. Jogurt
8.Banane
4. Ulje
9.Pomorandže
5. Šećer
10.Pivo
Ekonomisti se slažu da tek
kada se privreda oporavi, lista
najprodavanijih proizvoda
izgledaće drugačije, pa će se u
Top 10 naći i skuplje namirnice,
poput raznih vrsta mesa, riba,
sirevi...
- Reč je o najosnovnijim proizvodima, pa i ne čudi što
pada prodaja u trgovinama. Tu se onda postavlja pitanje
koliko smo mi uopšte interesantni za strane trgovinske
lance koji se najavljuju da će ući na domaće tržište? Ovo je
realno stanje srpskog standarda, a tome ide u prilog što se
u prodavnicama sve češće nudi odloženo plaćanje na 365
dana. Trgovci su spremni da čekaju i godinu dana da bi
naplatili račun od 5.000 ili 10.000 dinara – navodi Filipović.
Svinjski but
- Očigledno je da imamo samo za hranu. Čudi me da se
svinjski but našao na listi najprodavanijih proizvoda. Možda
zato što su ovo podaci velikih trgovina, koje se po pravilu
nalaze u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada,
Kragujevca i Niša. Verujem da bi rezultati bili još gori da su
podatke o prodaji dostavljale i manje radnje – kaže Đogović
za DIS Glasnik.
Prema njegovom mišljenju, da je izuzetno niska kupovna
moć građana, pokazuje i to što se od voća kupuju banane
i pomorandže.
- To je voće koje u radnjama može da se nađe maltene
tokom cele godine. Jednostavno, nemamo dovoljno novca
da u većim količinama kupujemo jagode, kivi, maline,
breskve. Takvo voće uzimamo kada su cene niže, pred kraj
sezone – kaže Đogović.
Kako sada stvari stoje, ne treba očekivati da će uskoro
standard da poraste. Zvaničnici u Fiskalnoj strategiji za
2014. godinu, sa projekcijama za 2015/2016, predviđaju
usporenu putanju oporavka uz trogodišnje žrtvovanje
standarda stanovništva i državne potrošnje.
To praktično znači da će za tri godine, sudeći prema ovom
dokumentu, standard početi da raste. Uz zaokret koji će se
učiniti u ekonomiji, Vlada računa na 1,6 milijardi evra neto
godišnjeg priliva stranih investicija.
Ekonomisti se slažu da tek kada se privreda oporavi, lista
najprodavanijih proizvoda izgledaće mnogo drugačije, jer
će se u Top 10 naći i skuplje namirnice, poput raznih vrsta
mesa, ribe, prerađenih mlečnih proizvoda, kvalitetnog
povrća i egzotičnog voća.
37
DIS partneri
Šampioni za
šampinjone
Piše:
Miloš Garić
Snagu i moć koju DIS ima na tržištu osetio sam prvog dana naše zajedničke
saradnje. Za ove četiri godine mogu da kažem da smo i DIS i ja zajedno rasli i za
to vreme stvorili jedan iskren partnerski odnos, kaže za DIS Glasnik proizvođač
šampinjona Miroslav Šulejić
Kada se uporedimo sa
proizvođačima iz EU,
mislim da nam najviše
nedostaje pomoć države
u vidu subvencija,
kako bismo mogli da ispratimo
najpre tehnološki
njihov nivo, a onda i
konkurentnost sa cenama
Miroslav Šulejić
Miroslav Šulejić već četiri godine maloprodajne
objekte DIS-a snabdeva svežim šampinjonima.
Uspehe kompanije zato smatra i svojim ličnim i ističe
da je dosadašnja saradnja sa najvećim domaćim
trgovinskim lancem odlična.
obzira na uložena sredstva. Pored ne malih novčanih
sredstava neophodnih za izgradnju hala i hladnjača,
mislim da je moje najveće ulaganje danas u moje
saradnike, koji svakodnevno napreduju i stvaraju uslove
neophodne za uzgoj najkvalitetnijih šampinjona.
Koliko dugo se bavite proizvodnjom šampinjona za
trgovine i koliko je taj posao isplativ?
Koje količine proizvedete dnevno i mesečno?
-Čitava priča o mojoj proizvodnji šampinjona počela je
pre punih 19 godina, u vreme kada se mali broj ljudi
time bavio, tako da se može reći da spadam u pionire
ove delatnosti u našoj zemlji. Godine su bile potrebne
da od proizvodnje koja je u početku bila veoma skromna
i više predstavljala moj hobi, prerastem u jednog od
najvećih proizvođača šampinjona u zemlji. Kada danas
analiziram svoj razvoj, mogu sa sigurnošću da kažem
da sam najveći napredak ostvario zahvaljujući DIS-u
sa kojim uspešno sarađujem pune četiri godine.
Koliko isporučujete DIS-u i kako funkcioniše saradnja
sa najvećim domaćim trgovinskim lancem?
Koja ulaganja su potrebna i kakvi uslovi za bavljenje
uzgojem šampinjona?
-Smatram da je u ovom poslu najvažnije iskustvo i
stručnost u odgajanju šampinjona i da je to nešto bez
čega je veoma teško ostvariti zapažene rezultate, bez
-Naša dnevna proizvodnja je 700-1.000 kg, a mesečna
25 tona. Oko 60 odsto od ukupne proizvodnje plasiram
na tržište preko najvećeg domaćeg trgovinskog lanca
- DIS kompanije.
-Snagu i moć koju DIS ima na tržištu osetio sam prvog
dana naše zajedničke saradnje. Za ove četiri godine
mogu da kažem da smo i DIS i ja zajedno rasli i za to
vreme stvorili jedan iskren partnerski odnos, koji meni
omogućava stabilno tržište, a sa druge strane i veliku
obavezu da u svakom trenutku imam kvalitet koji
ispunjava DIS-ove standarde. Uspehe DIS kompanije
često doživljavam i kao svoje i verovatno i ta činjenica
ukazuje na profesionalan odnos koji DIS ima prema
proizvođačima i uopšte svojim dobavljačima.
Naša dnevna proizvodnja je
700-1.000 kg, a mesečna 25
tona. Oko 60 odsto od ukupne
proizvodnje plasiram na tržište
preko najvećeg domaćeg
trgovinskog lanca - DIS
kompanije, ističe Šulejić
Kakva je konkurencija u toj oblasti i na kom nivou su
srpski proizvođači šampinjona u odnosu na evropske
kolege?
Ljubav i strpljenje
su najvažniji
Šta biste savetovali ljude koji eventualno
razmišljaju da se bave proizvodnjom
šampinjona?
-Kao i kod svakog posla i ovde je najpre potrebna
određena vrsta ljubavi prema proizvodnji
šampinjona. Ako želite da gajite šampinjone
morate im se u potpunosti posvetiti i bar u
početku zaboraviti da je to lak i unosan posao.
Potrebno je dosta strpljenja i odricanja ne bi li
se ostvario neki zapaženiji rezultat.
-Trenutno u Srbiji postoji nekoliko velikih
proizvođača koji se izdvajaju, ne samo količinama,
već i organizacijom posla i ulaganjem u proizvodnju.
Ono što mene izdvaja od ostalih je to što je cela moja
porodica uključena u posao. Stalno se usavršavamo,
u čemu veliku pomoć imam od svog sina, inače
studenta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Kada
se uporedimo sa proizvođačima iz EU, mislim da nam
najviše nedostaje pomoć države u vidu subvencija, kako
bismo mogli da ispratimo najpre tehnološki njihov nivo,
a onda i konkurentnost sa cenama. To su naši najveći
nedostaci u odnosu na njih, dok nam stručnost, trud i
zalaganje nimalo ne nedostaju.
Koji su problemi na koje nailazite u proizvodnji?
-U svakom ciklusu proizvodnje postoje određeni
problemi koji se mogu javiti. Razne vrste bolesti
komposta, problem prilikom formiranja talasa itd.
su najčešći problemi, međutim veliko iskustvo u
proizvodnji mi omogućava da radeći na prevenciji ovih
problema njihovo pojavljivanje smanjim na minimum.
39
Marketing
Terapija kupovinom
naučno dokazana
Piše:
Martin Lindstrom
Kada odlučimo da nešto kupimo, ćelije mozga koje oslobađaju dopamin stvaraju osećanje prijatnosti
koje hrani naš instinkt da nastavimo sa kupovinom, čak i kada nam razum govori da je dosta
Koncept imitiranja (neuronska ogledala) važan je činilac
našeg odlučivanja prilikom kupovine. Jeste li ikada primetili
kako vas neki proizvod ne zanima ili vam čak deluje odbojno,
da biste se, posle izvesnog vremena, predomislili? Možda
je reč o cipelama koje ste smatrali groznim (na primer,
krokodilskim) sve dok niste počeli da ih primećujete na
svakoj trećoj prolaznici. Odjednom biste umesto: „Baš su
ružne”, pomislili: „Moram da ih imam – i to odmah”.
„Naš emocionalni mozak želi
maksimalno da iskoristi našu kreditnu
karticu, mada nam logičko rasuđivanje
kaže da treba da štedimo za penziju”
Hoću da kažem, ponekad samo to što neki proizvod uvek
iznova viđamo čini da poželimo i sami da ga imamo. Vidimo
manekene u modnim časopisima i poželimo da se obučemo
i našminkamo kao oni. Vidimo bogate i slavne kako voze
skupe automobile i izležavaju se u svojim raskošnim kućama
i mislimo: I ja želim tako da živim. Vidimo novi LCD televizor
kod prijatelja i, boga mi, poželimo i sami da ga imamo.
Neuronska ogledala ne deluju, međutim, sama – često
rade u tandemu s dopaminom, jednom od hemikalija koje
su u mozgu povezane s osećanjem zadovoljstva. Od svih
poznatih supstanci koje izazivaju zavisnost dopamin je
jedna od najjačih, a odluke povezane s kupovinom u izvesnoj
meri zavise od njegovih zavodljivih efekata. Kad vidite
sjajnu digitalnu kameru ili blistave dijamantske minđuše,
dopamin vam blago preplavi mozak zadovoljstvom i bum,
pre nego što postanete svesni šta ste uradili potpisali ste
račun za kreditnu karticu (istraživači se uglavnom slažu
da su za odluku o kupovini dovoljne dve i po sekunde).
Koji minut kasnije, dok izlazite iz prodavnice s kesom u
ruci, euforija izazvana dopaminom bledi i vi se odjednom
zapitate hoćete li ikad zaista upotrebiti tu prokletu kameru
ili nositi te minđuše. Zvuči poznato?
Privlačenje partnera
Svakako smo svi već čuli izraz „terapija kupovinom”. I svi
znamo, bez obzira na to da li su naš porok cipele, ce-deovi
ili elektronika, da kupovina ume da izazove zavisnost. Ako
ništa drugo, kupovina bilo čega, od kolača preko frižidera
do Bulgarijevih satova, danas čini ogroman deo našeg
slobodnog vremena. Da li nas ona zaista usrećuje? Svi naučni
dokazi pokazuju da je odgovor – da, barem kratkoročno. Ta
doza sreće može se pripisati dopaminu, hemijskom nosiocu
zadovoljstva, uživanja i blagostanja koji se stvara u mozgu.
Kada odlučimo da nešto kupimo, ćelije mozga koje oslobađaju
dopamin stvaraju osećanje prijatnosti koje hrani naš instinkt
da nastavimo sa kupovinom, čak i kada nam razum govori
da je dosta. Kako kaže profesor Dejvid Lajbson, ekonomista
sa Harvardskog univerziteta: „Naš emocionalni mozak želi
maksimalno da iskoristi našu kreditnu karticu, mada nam
logičko rasuđivanje kaže da treba da štedimo za penziju”.
Ovaj fenomen, verovali ili ne, vuče korene još iz našeg drevnog
nagona za opstankom. Zapravo, naučnici su otkrili da je oblast
u frontalnom korteksu mozga, nazvana Brodmanova oblast
10, koja se aktivira kada vidimo proizvode za koje smatramo
da su „kul”, povezana sa doživljajem samog sebe i društvenim
emocijama. Drugim rečima, bili mi toga svesni ili ne, pomodne
proizvode – ajfon, „harli dejvidson” i slično, procenjujemo
umnogome po njihovoj sposobnosti da nam poprave društveni
status. Zato su ona otmena nova Pradina haljina ili sjajni
novi „alfa romeo” možda upravo ono što nam je potrebno da
privučemo partnera ili partnerku, koji će možda produžiti našu
genetsku lozu ili nas doživotno obezbediti.
seksepilni, zdravi i izgledaju neverovatno zgodno. Naravno,
oni su pripadnici pomodnog i popularnog društva (ispred
radnje u Petoj aveniji u Njujorku primetićete kako desetine
prolaznika zastaju i zadržavaju se u njihovoj blizini). Recimo
da ste nesigurni četrnaestogodišnjak. Dok prolazite kraj
radnje vaša „neuronska ogledala” se uključuju. Zamišljate
sebe među njima: popularne, obožavane, u centru pažnje.
Da vidimo sada svoj mozak na delu prilikom posete radnji
Aberkrombi i Fič, modnoj meki za američke tinejdžere.
U mnogim svojim prodavnicama, naročito u velikim
gradovima, ova kompanija postavlja ogromne postere
polunagih manekena. Povrh toga, oni unajmjljuju i prave
manekene i manekenke da stoje u grupama na ulazu
u radnju. Naravno, i posteri i pravi manekeni uvek su
obučeni u usku Aberkrombijevu odeću (bar oni koji na sebi
imaju išta od odeće) i izgledaju božanstveno – mladi su,
Zapravo, naučnici su otkrili
da je oblast u frontalnom
korteksu mozga, nazvana
Brodmanova oblast 10,
koja se aktivira kada vidimo
proizvode za koje smatramo da su „kul”,
povezana sa doživljajem
samog sebe i društvenim emocijama.
A onda jednostavno ne možete da se obuzdate – ulazite u
radnju. Uređena je tako da podseća na mračan i bučan noćni
klub, a prodavci koji u njoj rade jednako su mišićavi i zgodni kao
manekeni na posterima. Prilazi vam prodavačica i pita može li
da vam pomogne. „Da mi pomogneš?”, ponavlja vaš mozak. I te
kako, možeš da mi pomogneš da postanem ti. Udišete opojan
karakteristični miris Aberkrombija koji vam lebdi u nozdrvama
još dugo pošto izađete iz radnje i pre nego što probate i jedan
jedini odevni predmet, vaš mozak je kupljen.
Dopamin radi posao
Prilazite kasi sa odećom koju ste upravo odabrali. Dok
se spremate da bacite silan novac na farmerke i majice,
nivo dopamina vam uzleće u stratosferu. Kad prodavac
otkuca cene i ubaci vaše stvari u onu divnu crno-belu
Aberkrombijevu kesu s razgolićenim manekenima, osećate
se kul, osećate se moćno, osećate da ste jedan od njih.
Sada znamo zašto nas glumci koji na filmu puše navode
da poželimo da zapalimo cigaretu, zašto su manekenke
mršave kao grančice izazvale zastrašujući skok anoreksije
među mladim devojkama, zašto skoro svaki čovek na
planeti može da citira reči Majkla Korleonea iz filma Kum
ili zašto se proširilo ludilo plesa makarena. Predviđam
da će stručnjaci za marketing u budućnosti, kada budu
znali nešto više o tome kako „neuronska ogledala”
utiču na naše ponašanje, pronalaziti sve više načina da
nas navedu na kupovinu. Jer, budućnost marketinga
nije prodavanje magle već su to „neuronska ogledala”.
(odlomak iz knjige „Kupologija” Martina Lindstroma, jednog
od najvećih svetskih stručnjaka iz oblasti marketinga)
41
VESTI • DIS • SVET
Armani proizvodi praline
Milano - Modni brend Armani predstavio je svoje najnovije specijalno izdanje
- Armani Fondente. Iako će mnogi pomisliti da je reč o novoj modnoj kolekciji,
iza tog naziva ovaj put kriju se čokoladne praline.
U njihovoj izradi korišćene su isključivo najfinije vrste kakaoa, a kreirana
su četiri različita ukusa. Struttato ima bogatu i moćnu aromu, Vellutato
je napravljen sa delikatnim nagoveštajem vanile, Elegante predstavlja
elegantnu mešavinu, dok Contemporaneo najbolje opisuje mešavina duvana
i nota drveta sa nagoveštajem svežeg voća.
Ove praline dostupne su samo u ograničenom izdanju, a upakovane su
u elegantne, dragocene kutije sa bronzanim sjajem i postavom od svile
bisernih nijansi. Cena jedne kutije je 120 evra, a mogu se naći u svim Armani/
Dolci prodavnicama.
Raste standard u Severnoj Koreji
Pjongjang - Dok svetski mediji redovno izveštavaju o dometu
severnokorejskih raketa i ostalom nuklearnom arsenalu, oni koji su
poslednjih godina putovali u severni deo Korejskog poluostrva primetili su
značajno poboljšanje ekonomske situacije u zemlji, o čemo se veoma malo
izveštava.
Tako se na internet stranicama može pronaći poneka priča o
novoizgrađenim višespratnicama, modernim apartmanima, poboljšanoj
infrastrukturi, gradskim ulicama koje su još uvek skoro prazne, ali
stare ruske trolejbuse zamenili su novi, proizvedeni u Pjongjangu. Na
autoputevima sve više jure moderni putnički automobili iz inostranstva.
Može se pročitati i da prodavnice sa mešovitom robom niču na skoro svakoj
raskrsnici u Pjongjangu, ali i u drugim mestima širom zemlje, pa iako su
cene astronomske (za jednu prosečnu zvaničnu platu može se kupiti tri
kilograma jabuka), činjenica je da raste i prodaja egzotičnih namirnica,
poput banana.
Raste i broj ljudi sa novcem u džepu. Sve je veći broj onih koji, bez
osećaja nelagode, usluge plaćaju crveno-plavim bankarskim karticama.
„Spoljnotrgovinske banke” ili zlatnim karticama „Korio Bank”. Nakon
decenija podele društva na dva staleža, elita i svi ostali, u državi od oko
2,5 miliona stanovnika, u porastu je srednja klasa. To su ljudi koji imaju
mobilne telefone, koriste taksi i žive raznovrsnijim stilom života.
McDonalds i Heinz
prekinuli saradnju
Njujork - Nedavno su, posle čak 40 godina,
poslovnu saradnju raskinula dva velika, svetski
poznata brenda – McDonald’s i Heinz. Naime,
kečap tog poznatog američkog proizvođača
već duže od mesec dana ne služi se u ovim
restoranima, i to samo iz jednog razloga – zato
što je na čelo kompanije Heinz došao Bernardo
Hiz, nekadašnji CEO restorana Burger King, koji
je i dalje u izvršnom odboru te kompanije.
Međutim, ubrzo su gosti McDonald’s-a počeli
da prigovaraju da im sada jela u ovom restoranu
brze hrane više nemaju isti ukus. To se, ipak,
ne odnosi toliko na goste u Americi, budući da
je McDonald’s koristio Heinz kečap jedino u
svojim restoranima u Mineapolisu i Pitsburgu,
dok je u drugim delovima SAD korišćen kečap
manjih lokalnih proizvođača.
Severna Amerika je, inače, tržište koje čini oko
40 odsto ukupne prodaje kečapa Heinz, dok se
u Evropi prodaje mnogo više njihovih proizvoda,
od čega se ukupni prihodi procenjuju na 110
milijardi dolara godišnje.
McDonlad’s ne želi da otkriva brojke u vezi
sa količinom kečapa koji se u njihovim
restoranima potroši u toku jedne godine, ali
zna se da je u 2006. samo u SAD potrošeno
113 miliona kilograma, od čega je samo mali
udeo imao Heinz. Sa druge strane, u kompaniji
Heinz ističu da u toku jedne godine prodaju 590
miliona boca kečapa širom sveta, ne računajući
direktnu prodaju lancima restorana brze hrane.
Britanci jedu
sve lošiju hranu
Samsung zarađuje 6.486
dolara po sekundi
London - Stanovnici Velike Britanije
jedu sve manje voća i povrća i sve više
masne i slatke hrane, kažu istraživači,
koji kao jedan od mogućih uzroka
takvog trenda vide manje prihode.
Na Institutu za fiskalne studije (IFS)
ističu da su cene hrane u Velikoj
Britaniji između 2005. i 2012. godine
rasle brže nego u ostalim razvijenim
zemljama, dok je rast plata bio nizak,
a nezaposlenost je sve veća.
Seul - Za pet sekundi, koliko je
otprilike potrebno da se pročita ova
rečenica, Samsung je zaradio 32.430
dolara. I ne, ovo nije preterivanje.
Da biste mogli slikovitije da vidite
koliko zarađuju svetske kompanije
poput Applea, Blackberryja, Nokie,
možete da posetite sajt Happier. Na
ovom sajtu je interaktivno prikazano
koliko ove moćne kompanije zarađuju
svake sekunde.
U Velikoj Britaniji se troši 8,5 odsto
manje na hranu nego pre recesije.
Stanovništvo štedi tako što kupuje
manje hrane, birajući proizvode
koji su manje hranljivi, a sa većim
udelom zasićenih masti i šećera.
Međutim, u IFS-u kažu da slabija
ishrana nije uvek povezana s nižim
prihodima, jer su neke porodice imale
na raspolaganju dovoljno novca za
kvalitetniju ishranu, a kupovale su
namirnice lošijeg kvaliteta.
Facebook je jedina društvena mreža
na listi sa zaradom od 230 dolara u
sekundi, što je „sitnica” u odnosu na
Samsung koji zaradi 6.486 dolara dok
trepnete. Odmah iza Samsunga je
Apple koji zarađuje 4.539 dolara, dok
je Blackberry na dnu sa tričavih 205
dolara u sekundi.
Zabrana trans-masti
u namirnicama
Indija otvara državnu
banku samo za žene
Nju Delhi - Indijski premijer Manmohan Singh otvorio je prvu državnu banku
za žene, u cilju jačanja njihove finansijske sigurnosti, posle niza zločina
seksualnog nasilja.
Singh je otvorio Bharatiya Mahila bank (Indijsku banku za žene) u južnom
delu Mumbaija, a otvaranje ove banke je najavljeno još u februaru, kada se
Indija oporavljala od šoka zbog zverskog grupnog silovanja studentkinje u
Nju Delhiju, piše Frans pres.
Ova banka će se fokusirati na kreditiranje žena i uglavnom će zapošljavati
žene, iako će muškarci takođe moći u njoj da otvore račun. U ovom trenutku,
samo 26 posto žena u Indiji ima bankovni račun.
SAD - Američka Agencija za hranu i lekove
(FDA) objavila je nedavno nameru da zabrani
trans-masti u namirnicama na tržištu,
ističući da bi smanjivanje ili zabrana tih
sastojaka u prerađevinama spasila oko
7.000 života i sprečila 20.000 srčanih udara
u SAD.
Trans-masti su, inače, sastojci koji mnoge
prerađevine čine dugotrajnijim i ukusnijim,
a nastaju kada se tečno biljno ulje pretvara
u mast.
Iako se u ishrani koriste već decenijama,
FDA tek sada priznaje rizičan uticaj tih
sastojaka na zdravlje. Naime, utvrđeno
je da trans-masti povećavaju rizik od
srčanih oboljenja, budući da povećavaju
nivo
takozvanog
lošeg
holesterola.
Zabrana trans-masti počela je pre nekoliko
godina u Njujorku, gde je od restorana
traženo da ih eliminišu iz upotrebe. Kada je
reč o Evropi, trans-masti su već godinama
zabranjene u Danskoj, Islandu i Švajcarskoj.
„Tužna realnost je što su žene u Indiji suočene s diskriminacijom i
problemima kod kuće, u školi, na radnom mestu i u javnosti. Njihovo
socijalno, ekonomsko i političko osnaživanje je i dalje nedostižan cilj”,
izjavio je Singh po otvaranju banke, poručivši da je ovo mali korak ka
ekonomskom osnaživanju žena.
EU šalje gas u Ukrajinu
Brisel - Brisel u miraz Kijevu,
koji bi trebalo da iduće nedelje
potpiše Sporazum o stabilizaciji
i pridruživanju, donosi oko 17
milijardi kubika gasa godišnje.
Evropska unija finalizuje dogovor
koji bi Ukrajini osigurao snabdevanje
prirodnim gasom sa Zapada. Time bi
se ta država odvojila od energetske
zavisnosti od Rusije i još više
približila Evropskoj uniji. Kako piše
The Wall Street Journal, pozivajući
se na upućene izvore, do gotovo
izvesnog dogovora o snabdevanju
gasom doći će za desetak dana.
VESTI • DIS • SVET
43
Novogodišnji marketing
Za praznike
u tri smene
Piše:
Natalija Sekulić
Trgovci i proizvođači ulaze u „najluđi” deo godine. Pune se rafovi i magacini, radi se 24 sata,
nude se razni akcijcki popusti, pokloni i nagradne igre, sve kako bi se u ovom periodu na najbolji
način odgovorilo na očekivano povećanje tražnje
Novembar, decembar i početak januara su, tradicionalno,
meseci u godini koji kod trgovaca i dobavljača izazivaju
poseban stres, mobilnost i povećanje pritiska.
Novogodišnja, praznična očekivanja su naravno svake
godine u ovo vreme ista, a sadrže se u jednoj rečenici maksimalno odgovoriti na očekivano povećanje tražnje i
potrošnje najrazličitijih vrsta proizvoda.
Naravno, pune se rafovi i magacini, nude se razni akcijski
popusti, pokloni uz kupovinu nekog konkretnog proizvoda,
a tu su i „finalne rasprodaje” i nagradne igre.
Iako su novogodišnji praznici nesumnjivo važni iz ugla
proizvođača i trgovaca, sada su tokom cele godine
aktuelne razne akcijske prodaje. Na ovaj način ostvaruje
se oko 20 odsto ukupnog prometa. Zato je i teže spremiti
novogodišnja iznenađenja, nego što je to nekada bio slučaj.
Kako iznenaditi kupca
Brojni su načini na koje se privlače kupci. To mogu da
budu dnevni, nedeljni popusti, kao i vikend akcije, zatim
mesečni popusti, popust na popust, a sve češće i nagradne
igre. Pritom uopšte nije sporno da je povoljna cena jedan
od najvažnijih razloga da se građani opredele za kupovinu
određenog brenda i kod određenog prodavca.
Polazimo ipak od toga da je
potrošačima potrebno nuditi akcije
tokom cele godine, što odgovara i
nama i velikim trgovinskim lancima.
Pokazalo se da je to ispravna politika,
kaže za Glasnik Miroslav Miletić,
direktor „Bambija”
To je i razumljivo u situaciji kada se u Srbiji iz godine u
godinu sve skromnije živi. Troškovi života, a posebno
hrane, najviše su poskupeli u Srbiji u odnosu na sve
ostale zemlje u regionu. Po skoku cena bezalkoholnih i
alkoholnih pića, duvana, kafe i nameštaja rekorderi smo
u regionu.
Sve to, naravno, znaju i proizvođači, pa spremno dočekuju
novembar i decembar, očekujući znatno veću prodaju. Jer
su naši građani poznati po tome što bi i poslednje pare
dali za bogatu novogodišnju trpezu, a potom i za Božić,
iako će posle toga morati da „stegnu kaiš”.
dovoljno držati se godišnjeg plana tih akcija. To znači
da se o dobroj snabdevenosti tržišta vodi računa tokom
cele godine, pa se u određenim intervalima organizuju i
specijalni popusti.
Generalni direktor koncerna „Bambi” Miroslav Miletić
navodi da za predstojeće praznike ne planiraju neke
posebne akcije, ali radiće se u tri smene i subotom. Kao i
ranijih godina, pripremiće se klasični novogodišnji paketići,
više kao omaž najmlađim i najslađim potrošačima.
- Polazimo od toga da je potrošačima potrebno nuditi
akcije tokom cele godine, što odgovara i nama i velikim
trgovinskim lancima. Pokazalo se da je to ispravna politika
jer su poslednje četiri godine najuspešnije za 46 godina
postojanja „Bambija” – kaže Miletić za DIS Glasnik.
Generalni direktor kompanije „Karneks” Jaroslav
Stupavski ističe da će njihovih proizvoda biti u dovoljnim
količinama tokom predstojećih novogodišnjih i božićnih
praznika.
- Kao i svake godine pripremili smo određen broj
„Karneksovih” proizvoda po akcijskim cenama i
novogodišnjim popustima. Mislimo na svoje potrošače
tokom cele godine i redovno izlazimo u susret učestalim
akcijskim popustima. Za predstojeće praznike pripremamo
posebne akcije koje će praznične trpeze i dane učiniti još
lepšim. Iskustvo je pokazalo da u predstojećim mesecima
možemo očekivati uvećanje tražnje najpre za trajnim i
polutrajnim proizvodima – kaže Stupavski za DIS Glasnik.
Prvi čovek „Karneksa” podseća da ta kompanija ima jedan
od najsavremenijih sistema proizvodnje i distribucije
robe, kao i rasprostranjenu mrežu širom Srbije, zbog čega
imaju otvoren put do svojih potrošača.
Biće svega
Na akcijama su najčešće osnovne životne namirnice, sveže
voće i povrće i meso. Taj trend prate i proizvođači odeće
i obuće, kao i mnogi drugi, poput recimo proizvođača
tehničke robe.
Prosek
3.000 evra godišnje
Generalno gledano, osnovni problem je niska
kupovna moć stanovnika u Srbiji, koji u
proseku u trgovinama godišnje troše 3.000
evra, uz velike regionalne razlike.
U regionu Beograda, gde živi 23 odsto
stanovnika Srbije, koncentrisano je 30 odsto
kupovne moći cele zemlje, a prosek godišnje
kupovne moći jednog stanovnika glavnog
grada je 3,891 evro. To znači da je za 28 odsto
veći od državnog proseka. Kupovnu moć
iznad proseka ima takođe i Vojvodina, u kojoj
u tom pogledu prednjače Južnobački okrug
i Novi Sad. Istovremeno je kupovna moć u
Šumadiji, zapadnoj, južnoj i istočnoj Srbiji
ispod proseka.
Prema njegovom mišljenju, zbog niske kupovne moći,
građani koji su se istrošili za praznike, praktično „boluju”
u januaru i vraćaju dugove.
Nije uopšte sporno da su akcijski popusti neki oblik
ulaganja u kupca koji će biti zadovoljan i doći tu da ponovo
pazari. Dešava se da se na nekim vanrednim sniženjima
roba prodaje i po nabavnim cenama, što mogu obezbediti
samo velike trgovinske kuće.
Jasno je da će i ponuda na akcijama biti različita i
prilagođena džepu kupaca.
Trgovci i dobavljači su na potezu. Rezultate će znati kad
prođe cela gužva, negde krajem januara.
Interesovanje kupaca pred praznike dodatno se „stimuliše”
akcijskim katalozima u novinama i na televiziji. Tako se,
recimo, za vino kaže da je „božansko piće”, za čokoladu
„najslađe iskušenje”, dok se mandarina reklamira kao „C
vitamin za jak imunitet”. Tiganj za palačinke i tepsija nude
se po nižoj ceni kao „idealni partneri u kuhinji”.
Nesporno, gotovo da nema proizvođača koji ne mami
kupce akcijskim popustima, s tim da većina organizuje
i posebna praznična sniženja, dok neki smatraju da je
45
DIS karavan
Kampo de Fjori
Znameniti rimski trg Kampo de Fjori poznat je kao mesto na kome je inkvizicija spalila Đordana
Bruna, a danas je to centar trgovine i svakodnevnog okupljanja hiljada turista iz celog sveta
Nekad gubilište,
danas pijaca
Kampo de Fjori, danas znameniti rimski trg i veoma
posećena pijaca, poznat je pod tim imenom iz
vremena još pre 15. veka, kada je predstavljao samo
travnato polje u blizini obale Tibra.
Ovaj prostor tada nije bio pokriven kamenim
pločama kao danas, već je bio najobičnija livada
i to objašnjava zašto su ga Rimljani zvali Campo
Piše:
Nikola Perić
Foto:
Net
(polje). Drugi deo imena i pozivanje na cveće (fjori)
je neizvesno. Po jednoj od legendi, Pompejeva velika
ljubav Flora imala je kuću na tom mestu, koje je
tada bilo vrlo blizu Teatra di Pompeo, pa je to, kažu,
zapravo bio razlog imena ovom mestu.
Mnogo veći značaj ovog prostora za Rimljane
počeo je 1473. godine kada je izgrađen most
Ponte Sisto na ostacima antičkog mosta, kako
bi se olakšalo nesmetano kretanje između dve
obale. Novi most povećao je važnost i vrednost
nekretnina na Kampu de Fjori, a 1483. papa je
organizovao čišćenje ovog područja i otvaranje
Via Florea koja je povezivala novi most s mostom
Sant Anđelo. Nova ulica je bila poznata kao Via del
Pelegrino, jer su ovaj pravac koristili hodočasnici
na putu prema crkvi Svetog Petra.
Papa Aleksandar VI 1497. godine dodatno je proširio
ulicu Via del Pelegrino jer je njegova ljubavnica
Vanoca Katani živela u ovom delu grada i imala dve
gostionice na Kampo de Fjori.
To su neki zanimljivi podaci iz rimske istorije, a
danas Kampo de Fjori predstavlja najstariju rimsku
pijacu i mesto koje dnevno posete hiljade turista iz
celog sveta. Ovde možete naći najbolju ribu u gradu,
sveže voće i povrće, začine, stolnjake i ostalo razno
pokućstvo. Radno vreme pijace je od ponedeljka do
subote od 7 do 13,30 časova, a najpraktičnije je da se
do pijace ide autobuskom linijom 116. U centar Rima
svakako nije preporučljivo dolaziti sopstvenim kolima.
Inače, Kampo de Fjori je jedan od srednje velikih
trgova u Rimu i karakterističan je po dva osnova.
Prvo, u srednjem veku, koji smo na početku
pominjali, na tom mestu se nalazilo gubilište. Svoju
sudbinu na lomači, između ostalih, tu je dočekao i
čuveni Đordano Bruno. Glave mu je došla tvrdnja da
zemlja nije centar univerzuma.
Drugo, sada je Kampo glavna otvorena pijaca u Rimu
(i jedina u istorijskom centru), koja se formira rano
ujutru, a nestaje već do podne.
Ovde možete naći najbolju ribu u
gradu, sveže voće i povrće, začine,
stolnjake i ostalo razno pokućstvo.
Radno vreme pijace je od ponedeljka
do subote od 7 do 13,30 časova
Naravno, svi koji su bili u Rimu, prošetali su pijacom
Kampo de Fjori i misle da su osetili sve draži „večitog
grada”. Ali pravi poznavaoci tvrde da je „buvlja
pijaca” na koju takođe treba otići Porta Porteze, jer
se tu mogu kupiti razne drangulije: antičke terakota
kopije, uljane lampe, slike, instrumenti, knjige i
mnogo ukradenih stvari.
Na tezgama koje se nalaze u podrumima i garažama
prodaju se i stvari koje potiču iz sredine 20. veka, od
četrdesetih do šezdesetih godina. Cene su niske, a
provod zagarantovan.
Rim je prava klasična atrakcija kada je u pitanju
šoping, a posebno onaj vezan za odevanje, kožne
predmete, antikvitete, rukotvorine…
Brendove poput Bulgarija, Kartijea, Šanela, Armanija
i Ermea možete pronaći i u Via Kondeti, Via
Borgonjona, Via Sistina i oko Španskog trga. Druge
poznate šoping ulice uključuju kilometar dugačku
Via del Korso sa svojim brojnim kožnim i modnim
odevnim predmetima. Ulice između Korsa i Španskog
trga prepune su butika. Butici su obično zatvoreni
ponedeljkom ujutro, osim u letnjim mesecima kada
su zatvorene subotom popodne.
Za kupovinu garderobe obiđite i ulice između
Otaviano metro stanice i Vatikana. Ovde ćete naići
na jeftinu „no nejm” robu i uglavnom je u ponudi sve
što može da vas zanima.
47
Zabava
Krsna slava, deo
srpskog duhovnog bića
Piše: Velibor Lj. Toković
Kazuju ljudi što ih je život daleko od rodne grude odveo,
poveo, oterao, ili kako god im se već to zbilo, da u tuđini
vremenom počne da bledi svaka slika. Zaboravlja se lagano,
i bitno i nebitno. Pamte se lica, imena beže, upinje se čovek,
ali vreme i daljina nemaju milosti. I već druga ili treća
generacija ne zna ni reč jezika na kome su im dedovi sanjali,
pevali, plakali, voleli, psovali. Oni srećniji ipak zadrže neku
vezu sa postojbinom. Lako ih je prepoznati, slave krsnu
slavu, okupljaju se po srpskim crkvama, trude se da od
zaborava otrgnu trag o svom poreklu.
Oni opet što nikuda za svoga veka nisu išli slične muke
imaju. Dvadeseti vek nije baš bio milostiv prema srpskom
narodu. O krivcima za to bi se moglo naširoko i nadugačko.
No činjenica je da je malo toga ostalo za šta bi se čovek
mogao uhvatiti i reći: ovo ne treba prekinuti, valja ga
sačuvati. U to malo zasigurno spadaju i srpske krsne slave.
Vele enciklopedije da je u pitanju prastari narodni običaj
proslavljanja domaćeg zaštitnika, prisutan još od paganskog
doba. Reč najverovatnije potiče od sanskritskog korena
„šrava”. Tragovi sličnih običaja prisutni su kod svih Slovena
i mnogih Indoevropljana. U hristijanizovanom obliku, prema
najčešćem tumačenju radi se o prazniku posvećenom
porodičnim precima. Uvidevši da i par stotina godina od
prihvatanja hrišćanstva kod Srba stara verovanja opstaju,
Sveti Sava nalazi mudro rešenje. Kanonizuje stare narodne
običaje i daje im hrišćanska obeležja. Današnji izgled slave
u crkvenom bogosluženju dobio je svoj oblik 1862. godine,
u vreme mitropolita Mihaila. Kroz burnu srpsku istoriju
slava je imala važnu ulogu u održanju svesti o pripadnosti
narodu, plemenu, porodici. Imala je i veoma bitnu ulogu
u određivanju srodničkih veza. Mnoge srpske porodice su
menjale prezimena usled raznih okolnosti. Međutim, slava
je kroz te promene prolazila nedirnuta. Tako da kada se dva
čoveka istog prezimena danas sretnu, zajednička slava im
je siguran pokazatelj porodične povezanosti.
Još uvek se na slavskim okupljanima pominju dede i pradede
koji su pre skoro sto godina prošli golgotu povlačenja preko
Albanije, stigli na Krf i vratili se preko Solunskog fronta.
Znala je da zasija sveća u rovu o Svetom Aranđelu, lomila se
korica bajatog hleba umesto kolača. Ni četvrt veka prošlo
nije od tada, opet muka i nevolja. Opet je slava obeležavana,
i u najgoroj gladi i zbegu. Prođe i to. Pomislili bismo da je
dosta bilo za jedan vek, kad vlast zvanično ukinu Boga.
Uz njega i krsne slave. Ne baš zvanično, ali nekako se to
podrazumevalo. Slavilo se zamračenih prozora, gosti su
dolazili trudeći se da ih niko ne opazi. Pa i to popusti. Negde
je popustilo više, negde manje, i već sedamdesetih godina
prošlog veka slave su prestale biti tabu tema. Istina, nije se
gledalo blagonaklono na one koji slave. Pojedini akteri te
politike su i danas živi, nepokolebljivi u svojoj veri u borbu
protiv vere. I to je deo našeg nasleđa.
Ono što su borci protiv slava smeli sa uma je da protiv sebe
imaju običaj vezan direktno za porodicu, ognjište, dom.
Reči koje, ma koliko ih upotrebljavali razni skribomani,
ne gube svoju moć. Autor ovih redova pamti uzbuđenje i
nervozu krajem svakog novembra svog detinjstva. Dolazak
dragih ljudi, slušanje priča o davnim događajima. Stišavanje
glasova kada se povede razgovor o nečemu što deca ne bi
trebalo da čuju, takva su vremena bila. Pamti i tadašnjem
dečaku nerazumljive trenutke kada kravate polako počnu
da se razvezuju sa vratova, donošenje gramofona i svečano
spuštanje igle na singlicu. „Tamo daleko”, „Kreće se lađa
francuska”, „Marš na Drinu”... Odrasli ljudi, a plaču kao
deca. Sa ove udaljenosti postaje jasno zašto su plakali.
Onda su došle osamdesete, već su se i u dečijim emisijama
pominjale slave. Ne možemo a da se ne setimo velikog
Zorana Radmilovića kako u Pričama iz Nepričave objašnjava
šta su paterice. Možda to i nije bilo u scenariju, ali on je ipak
objasnio. Čak su sekretari Saveza komunista u to doba znali
da neće imati kvorum ako zakažu sednicu na Svetog Nikolu.
Stigle su i devedesete kada su poneki glasno preterivali u
svom novootkrivenom osećaju pripadnosti onima koji slave.
I to je deo našeg nasleđa.
Na nama koji u ovo doba još uvek okrećemo kolač i palimo
slavsku sveću stoji da prenesemo običaj svojoj deci. Da im
objasnimo koliko radosti može biti u samo jednom danu,
a kamoli u celom životu, ako se provede u ljubavi prema
bližnjem.
Recepti
Knedle sa šljivama i nanom
Sastojci:
Testo:
½ kg pšeničnog brašna
80 g putera
½ l vode
2 jajeta
so
Fil:
½ kg šljiva
100 g mlevenih
oraha
80 g šećera
2 kašike ruma
listovi sveže nane
70 g putera
50 g prezli
Priprema:
U kipuću vodu dodati malo soli i 250 g brašna uz
stalno mešanje. Kada se smesa prohladi dodati
puter, jaja i ostatak brašna i sve dobro izmešati.
Šećer pomešati sa rumom, nanom i mlevenim
orasima. Šljive oprati i izvaditi im koštice. U svaku
šljivu staviti po kašičicu prethodno pripremljenog
šećera sa orasima. Umotati šljive u testo u obliku
knedle. Knedle kuvati dok ne isplivaju na površinu.
Prezle kratko propržiti na puteru. Uvaljati knedle u
prezle i ukrasiti listovima nane.
Aleksandrijske tikvice
punjene povrćem i sirom
Sastojci:
4 srednje tikvice
150 g feta sira
2 crvene paprike
100 g ovčijeg kačkavalja
2 žute paprike
so, biber, origano
2 paradajza
mirođija
Priprema:
Tikvice raseći uzduž i izvaditi im sredinu. Povrće i
sir iseći na kockice, začiniti i dobro izmešati. Tako
pripremljenom smešom puniti tikvice. Punjene
tikvice rasporediti po dnu vatrostalne posude. Sredinu
izvađenu iz tikvica pomešati sa preostalim filom i
rasporediti između tikvica. Staviti u rernu zagrejanu
na 220°C i peći pola sata. Služiti uz dobro ohlađeno
belo vino.
Pileća krem čorba
Sastojci:
1 belo meso
1 veza svežeg peršuna
1 veza zeleni
1 jaje
1 celer srednje veličine pavlaka za kuvanje
1 glavica crnog luka
so, biber
1 praziluk
maslinovo ulje
Priprema:
Luk i praziluk sitno iseckati i prodinstati na ulju.
Kada luk postane staklast dodati piletinu iseckanu
na kockice. Mešati dok piletina ne dobije boju sa
svih strana. Dodati zelen seckanu na sitno, malo
propržiti, začiniti i naliti vodom. Kuvati dok povrće
ne omekša. Procediti i čvrst ostatak izmiksati u
blenderu. Sjediniti sa supom, dodati umućeno jaje
sa pavlakom i posuti svežim peršunom po želji.
Skuša u foliji
Svinjski but u
sosu od piva
Sastojci:
Sastojci:
4 skuše
so, biber
1 limun
list celera
list peršuna
muskatno orašče
maslinovo ulje
2 čena belog luka
Priprema:
Skuše očistiti i oprati. Napraviti marinadu od sitno seckanog
lista celera i peršuna, belog luka, limunovog soka i maslinovog
ulja. U marinadu dodati so, biber i muskatno orašče. Tako
pripremljenu smesu utrljati u oceđene skuše, spolja i iznutra.
Ostaviti u frižideru poklopljeno 3-4 sata. Vatrostalnu posudu
obložiti aluminijumskom folijom. Poređati ribe jednu do druge i
zatvoriti folijom. Ostaviti mali otvor na foliji da može da „diše”.
Peći 40 minuta u pećnici zagrejanoj na 200°C.
800 g svinjskog buta
so, biber
12 suvih šljiva
1 čaša piva
1 kašika meda
2 kruške
Priprema:
Svinjski but očistiti od žilica, posoliti, pobiberiti i
ostaviti u frižideru poklopljeno dva sata. Zatim meso
prebaciti u posudu za pečenje i naliti ključalom vodom
do debljine malog prsta. Vodu ne sipati direktno na
meso da ne bi sprala začine. Ubaciti u rernu prethodno
zagrejanu na 250°C. Kada meso uhvati koricu smanjiti
temperaturu na 120°C, dodati suve šljive i peći još
najmanje tri i po sata. Paziti da se meso ne presuši.
Šljivama izvaditi koštice i ispasirati ih u blenderu
sa očišćenim kruškama. Staviti tu smesu u šerpicu,
dodati pivo i sok od pečenja. Kuvati na tihoj vatri dok
se ne zgusne, po potrebi dodati malo brašna. Meso
iseći na kriške i preliti sosom.
51
ENIGMATIKA
Enigmatika
SUDOKU GALERIJA
Sudoku galerija
U svako prazno polje upišite po jednu cifru od 1 do 9. U svakom vodoravnom redu, uspravnoj koloni i u svakom od devet
kvadrata 3x3 treba da budu sve različite cifre.
8
7
9
6
2
5
8
9
2
5
4
1
MESTO U
SRBIJI
2
3
6
4
2
LUPITI,
MLATNUTI
3
9
SLUČAJ,
DOGAĐAJ
2
8
3
5
2
3
8
4
2
INICIJALI
DIRIGENTA
JAGUŠTA
VOĐA
KOZAKA
6
3
6
5
6
OMLADINSKI
ODBOJKAŠKI
KLUB
(SKR.)
7
5
1
8
5. I 23.
SLOVO
ĆIRILICE
3
7
9
VEĆE
UDUBLJENJE
U ZEMLJI
1
1
5
1
ZAMARATI
SE
4
5
7
3
9
9
2
1
1
1
6
8
1
7
6
5
5
1
9
4
7
3
8
23. I 20.
SLOVO
ĆIRILICE
4
JEDNAKOST
(FR.)
NASTAVAK
SLOGANA
NAŠE KUĆE
POPULARNI
SLOGAN
NAŠE
KUĆE
VAŠAR
OZNAKA
ZA KARAT
OZNAKA
ZA AMPER
AVENIJA
(SKR.)
ZRNASTO
TESTO
KONJ U
PESMI
FRIGIJSKI BOG
PLODNOSTI
NOSAČI
(TUR.)
ROMAN
LAJOŠA
ZILAHIJA
SAKRITI,
UTAJITI
HEMIJSKI
ELEMENT
SLAVNA
GLUMICA
DONETI
UNUTRA
KONCI
TURSKI
DRŽAVNIK,
KEMAL
IZRAELSKA
NOVINSKA
AGENCIJA
OZNAKA
KIKINDE
OVDAŠNJI
(SKR.)
JEZERO
U FINSKOJ
POVRATNA
ZAMENICA
JEDINIČNI
VEKTOR
OZNAKA
ZA ISTOK
ZASENČITI
ISTA
SLOVA
SIMBOL
KRIPTONA
OZNAKA
ZA PARAĆIN
OBRTATI
BAŠTA
SMER
KRETANJA
REKE
OZNAKA
INTENZITETA
SPISAK
IMENA
SIMBOL
FOSFORA
OZNAKA
ZA OBIM
OZNAKA
ŠPANIJE
DESETO
SLOVO
ENIGMATIKA
Bela ukrštenica
BELA UKRŠTENICA
1
2
3
4
5
6
7
8
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
9 10 11
VODORAVNO: 1. Upravnik univerziteta (mn.) - ime
američkog glumca Kilmera, 2. Jedna boja - letnjikovac, 3.
Oznaka za alt - deo cveta (mn.), 4. Udubljenje u lednjaku vrsta tkanine - stariji (skr.), 5. Vrsta kokoške - simbol za
argon, 6. Inicijali književnice Sekulić - POPULARNI NAZIV ZA
SNIŽAVANJE CENA POJEDINIH ARTIKALA - oznaka za Italiju,
7. Simbol za sumpor - vojskovođa koji ima dobru veštinu
ratovanja (mn.), 8. Oznaka za tonu - sipati tečnost kap po kap
- oznaka za tempo, 9. Kosa štamparska slova - ijekavski
(skr.), 10. Velika uspravna zgrada - tip francuskog
automobila, 11. Četa vojnika kod Turaka (mn.) - radno
udruženje, 12. Vrsta insekta (zool.).
USPRAVNO: 1. Krhotina, rbina - ono što je istisnuto, 2. Simbol
za erbijum - Auto-moto savez (skr.) - skraćeno muško ime,
3. Letovalište u Italiji - veličina određena brojnom vrednošću,
4. Obor za stoku - žensko ime, 5. Lična zamenica - staviti
zakrpu na pocepano mesto, 6. Oznaka za reomir - uređaji za
štrcanje tečnosti - dvadesettreće slovo ćirilice, 7. Oznaka za
intenzitet - ime ruskog reditelja Mihalkova - skraćenica
italijanske radio - tv mreže, 8. Teritorijalna jedinica u Turskoj
- simbol za kripton, 9. Šala - stanovnici Azije, 10. Ime
šahistkinje Marić - deseto slovo ćirilice - ime ruskog
romansijera Zole, 11. Simbol za lantan - jednocifreni broj skup ćelija iste vrste - muško ime.
Ilustrovana osmosmerka
ILUSTROVANA OSMOSMERKA
Sve crteže treba pronaći u liku osmosmerke. Na kraju će ostati pet slova, koja čitana redom daju
naziv preostalog crteža, na slici.
marija
K
P
R
S
T
E
N
T
Z
R
A
V
A
L
P
S
K
A
U
C
R
V
O
E
A
N
N
Š
O
A
O
A
N
U
K
A
K
V
T
N
D
K
I
N
N
A
T
I
I
A
T
O
K
A
N
R
L
R
S
T
O
V
S
T
O
O
R
Š
R
N
A
I
A
M
P
F
N
L
L
T
T
R
B
A
E
M
A
E
R
O
M
O
T
I
K
A
J
A
K
U
N
A
K
O
F
O
K
A
REŠENJE - SUDOKU: 1/148, 275, 369 - 736, 819, 425 - 592, 643, 187 - 679, 524, 813 - 283, 961, 754 - 415, 738, 692 - 854, 197, 236 - 927, 386, 541 - 361, 452,
978, 2/675, 312, 984 - 938, 674, 251 - 142, 958, 367 - 291, 536, 478 - 387, 421, 596 - 456, 789, 132 - 513, 847, 629 - 864, 295, 713 - 729, 163, 845.
BELA UKRŠTENICA: rektori, Val, braon, vila, a, prašnici, kar, til, st, minorka, ar, is, akcija, i, s, stratezi, t, kapljati, t, italik, ijek, soliter, Ami, alaji, aktiv, Kera, Ćirilo.
SKANDINAVKA: Kupuj domaće u domaćoj trgovini, sajam, k, a, av, Ararat, amali, diva, astatin, Ataturk, niti, ki, Inari, se, oseniti, tt, okretati, p, o, vrt, i, imetak.
OSMOSMERKA: zvono.
Download

Portal za dobavljače