Časopis za zdravlje i ekologiju
®
Broj 10, godina II
avgust
-septembar 2013.
cena: 250 din.
za inostranstvo
2,5€
www.eliksirplus.com
Dr Ranko
Rajović
Laboratorijska
dijagnostika
www.medlab.rs
[email protected]
UČENJE KROZ IGRU
AUTIZAM –
neistraženo polje izazova
Patohistološka
laboratorija
Dr Radosavljević
www.patologija.rs
Evropski Univerzitet
- Farmaceutski fakultet,
Novi Sad
[email protected]
www.faculty-pharmacy.com
10 istina
o vegetarijanstvu
IPA projekti
Specijalni dodatak časopisa Eko-Med plus
Panonska pčela
Osnovni cilj projekta je razvoj pčelarstva, njegova veća konkurentnost, poboljšanje kvaliteta i količine proizvodnje meda, kao i zdravlja pčela.
Kao što ste već do sada imali priliku
da čitate u našem časopisu, krajem 2012.
godine započet je projekat PANONIAN
BEE – increasing of competitiveness of
beekeepers in the Cross – border Area,
u kom učestvuje Naučni institut za veterinarstvo “Novi Sad” zajedno sa vodećim partnerom iz Republike Hrvatske.
Projekat traje 24 meseca, a za ovo veoma kratko vreme urađeno je mnogo toga,
kako sa naše tako i sa partnerove strane.
Jedan od oficijelnih delova sastanaka i dogovora održan je i 16.07. 2013.
godine u manastiru Petkovica, gde su
se, na ovom netipičnom mestu, gospodin Hadži Zoran Jovanović, sa svojom
ekipom, i ekipa iz Republike Hrvatske
dogovarali oko ključnih i veoma bitnih
stvari vezanih sa samu realizaciju projekta, jer je sam manastir zamišljen kao
istraživački pčelinjak, na koji će biti
smešten određeni broj košnica, kako bi
se ubuduće instituti i fakulteti baš ovde
bavili određenim uzorkovanjem i analizama. Govorilo se o kriterijumima za
uzorkovanje meda, pregledu pčelinjaka
i uzorkovanju pčela, o načinu obavljanja radionica, podele pčelarske opreme
i sms vagica, kriterijumima za studijsko
putovanje, dok je poseban deo sastanka
posvećen dogovoru oko sadržaja i štampe agende i brošure vezane za ovu temu.
Osnovni cilj
Kako smo saznali od gospodina Hadži
Zorana Jovanovića, osnovni cilj projekta
je razvoj pčelarstva, njegova veća konkurentnost, poboljšanje kvaliteta i količine
proizvodnje meda, kao i zdravlje pčela.
EU je prepoznala značaj pčelarstva i pčelinjih proizvoda, te je odobrila sredstva
da se formira laboratorija koja će biti u
okviru Instituta, kao i da se formira klaster pčelara od postojećih udruženja. Takođe, sredstva su odobrena i za određenu
pčelarsku opremu, koja će biti podeljena
pčelarima. Veoma je bitna još jedna mala,
ali veoma značajna stvar, a to je nabavka
sms vagica, koje će s jedne strane kontrolisati prirast meda, a sa druge će imati
još neke funkcije koje će doprineti da se i
nauka bavi više ovim izveštajima, s obzirom na to da će se dobijati direktne informacije iz mesta gde se nalaze košnice.
60
Zanimalo nas je i koliki je ekonomski
potencijal pčelarstva u Vojvodini. Naš
sagovornik nam je objasnio da je u 2012.
godini izvezena mala količina meda u
odnosu na potencijal, što objašnjava, pre
svega, kao naorganizovan dosadašnji
sistem otkupa, niske otkupne cene, ali
i kvalitet koji ne zadovoljava sve kriterijume. Ono što je važno napomenuti je
to da su u isto vreme sa ovim projektom
odobrena još dva projekta za socioekonomski razvoj Podunavskog regiona na
temu pčelarstva. Jedan je aplikant grad
Novi Sad i tiče se zaštićenog područja
lipe – poznati fruškogorski med, a drugi
projekat je na temu specifične ambalaže
u kojoj bi se srpski med mogao pakovati
i izvoziti.
Hadži Zoran
Jovanović
Tomislav Petric
Srpska medicinska dijaspora
Zainteresovani za posao
Poslednji odgovor koji smo zatražili
od našeg sagovornika za ovu priliku je i
– koliko bi ljudi moglo pronaći nekakvo
uhlebljenje.
– Kada je ta tema u pitanju, u budućnosti možemo govoriti o velikim brojkama.
Ono što je sada važno – na ovom projektu smo obavili na terenu puno razgovora i moram reći da je veliki broj mladih
ljudi zainteresovan za ovu oblast. To je
takođe najbrojnija populacija trenutno
bez posla kod nas. Želje u pravcu pčelarastva su još uvek stidljivo zastupljene, na čemu ćemo mi, kao tim, zasigurno poraditi. Sam projekat ne može da
ostvari neka kapitalna rešenja, ali može
da stvori određene preduslove. Osnovni
preduslovi su u vidu pregovora sa Ministarstvom i Pokrajinskom vladom da se
neke stvari pokrenu sa mrtve tačke. Da
se pčelarstvo prepozna kao veoma značajna privredna grana, koja je do sada
bila na margini. Takođe, od velikog značaja nam je i iskustvo kolega iz Hrvatske,
samim tim što oni već imaju usvojene
neke standarde, od kojih bi možda bilo
vredno i naglasiti da kod njih nepismen,
odnosno neobrazovan pčelar, neće moći
da se bavi pčelarstvom. Povodom toga
mi smo u pregovorima sa našim partnerima da škola koja se kod njih sprovodi
bude sprovedena i kod nas već od 2014.
godine, kako bi svi oni koji žele da se
bave ovim zanimanjem imali neophodno znanje iz ove oblasti – saznali smo od
gospodina Hadži Zorana Jovanovića.
I.P.K.
– Pre nego što sam
sa suprugom, Nj. K.
V. prestolonaslednikom Aleksandrom,
došla u Srbiju, koju
smatram svojom domovinom, baveći se
svojom profesijom,
više od dve decenije
svakodnevno sam
bila u kontaktu sa
vrhunskim lekarima
iz mnogih oblasti
medicine – kaže u
ekskluzivnom intervjuu za naš časopis
Nj.K.V. princeza
Katarina
61
Ekskluzivno
Intervju: Nj.K.V. princeza Katarina
Shvatili smo
da, osim opreme koja je zaista nedostajala
u gotovo svim
zdravstvenim
ustanovama,
najveći problem
predstavlja edukacija zdravstvenih radnika u
skladu sa savremenim tokovima
i dostignućima u
medicini
Sreća je u davanju
P
P
rvu donaciju – opremu za
sterilnu prostoriju, neophodnu za pacijente posle
ozbiljnih intervencija, za
jednu od zdravstvenih
ustanova u Srbiji kraljevski par je
donirao još pre 18 godina, u onim
teškim vremenima kada je mnogo
toga nedostajalo.
– Naša radost zbog te, prve donacije, bila je beskrajna, ispunila je
toplinom naša srca – s ponosom se
priseća Nj.K.V. princeza Katarina.
– S obzirom na veoma dobru saradnju sa ondašnjim, kao i sa sadašnjom ministarkom zdravlja, prateći aktivnosti mog supruga i moje,
pre više od jedne decenije ondašnji
ministar zdravlja zamolio me je da
budem zvanični koordinator donatorskih akcija pri Ministarstvu
zdravlja. Smatrala sam to velikim
priznanjem za naš rad, privilegijom
i još većom odgovornošću da nasta-
62
vimo sa akcijama prikupljanja i pomaganja gde god je bilo potrebno i
moguće.
Trebalo je svuda
stići – i pomoći
U želji da takav zadatak obavi na
najbolji mogući način, kraljevski par
se potrudio da poseti mnoge ambulante, domove zdravlja, bolnice
širom unutrašnjosti Srbije.
– Videli smo mnogo toga što nam
se nije dopalo. Oprema u zdravstvenim ustanovama bila je stara čak
i više od 30 godina, a u mnogo situacija nije bila ni u funkciji. Pitali
smo se odakle, uopšte, da krenemo.
Trebalo je uraditi rekonstrukcije
mnogih objekata, od poda to tavanice, popraviti ili obnoviti svu opremu, nabaviti čak i odeću za osoblje,
snabdeti zdravstvene ustanove potrošnim materijalom.
– Hvala mojim roditeljima koji su mi
poklonili ovakvo i
ovoliko srce, koje
je najsrećnije kad
pomaže i poklanja
drugima, kad druge
ljude čini srećnim.
Onog momenta kad
prestanemo da dajemo drugima – prestajemo i da živimo.
Naša misija je davanje, a ne uzimanje. U
suštini – život je vrlo
kratak, a istinska i
trajna sreća je u davanju, ne u primanju.
Mozak je čulo umovanja.
Čovek je čulo života.
(Prof.dr Pavle Kovačević)
– Ja sam na čelu humanitarne
organizacije i Fondacije LIFELINE,
koji ima svoje kancelarije u Torontu,
Njujorku, Čikagu, Londonu, Atini i,
naravno, glavnu u Beogradu, koja
koordinira radom svih ostalih kancelarija. Polako smo počeli, u svim
ovim prostorima, sa rešavanjem postojećih problema – angažovanjem
dobrotvornih akcija na prikupljanju
sredstava za pomoć svima kojima je
ta pomoć bila neophodna. Naravno
da smo vodili računa o prioritetima
– kaže za naš časopis Nj.K.V. princeza Katarina.
dobre kontakte imamo sa mnogim
medicinskim centrima i lekarima u
Hjustonu, u državi Teksas, u Americi. Želja mi je bila da organizujemo
odlazak naših lekara na edukaciju u
inostranstvo, što sam u dosta slučajeva i uspela. Isto tako, pomoć za pacijente kojima se nije moglo pomoći
u našoj zemlji, mnogo puta smo uspeli da nađemo u inostranstvu.
Odlučili smo da sa ovakvim radom
nastavimo jer smo shvatili da je to,
jednostavno, neophodno. Ali, bila
je potrebna dobra organizacija i pomoć ljudi od struke.
Pomoć u edukaciji
zdravstvenih radnika
Naši doktori u rasejanju –
prava pomoć
– Shvatili smo da, osim opreme
koja je zaista nedostajala u gotovo svim zdravstvenim ustanovama,
najveći problem predstavlja edukacija zdravstvenih radnika u skladu
sa savremenim tokovima i dostignućima u medicini. To je jednako bilo
važno i za lekare i za srednji medicinski kadar.
– Moj suprug i ja mnogo putujemo
i imamo izvanredne kontakte, poznanstva i prijateljstva sa mnogim
ljudima koji na razne načine mogu
pomoći u našim akcijama. Naročito
– U dubini duše sam osećala, naprosto sam to znala, da naši doktori,
pripadnici srpske medicinske dijaspore, ne bi smeli da zaborave odakle su došli, da ne smeju zaboraviti
svoju otadžbinu! Svaki pojedinac na
ovom svetu ima samo jednu jedinu
otadžbinu, zemlju svojih predaka,
zemlju odakle je potekao! Veoma je
važno da se to nikada ne zaboravi –
s mnogo iskrenih, dubokih emocija
rekla je Nj.K.V. princeza Katarina.
– Bila sam uverena da naši lekari
u dijaspori ne smeju dolaziti u svoju
otadžbinu samo da bi zbrinuli svoje
roditelje i rođake, da se dug prema
otadžbini time ne završava. Ne sme
se govoriti samo šta ovde nije dobro, niti zbog čega nije bolje. Svi se
moraju zapitati šta su učinili, ili šta
bi mogli učiniti da i ovde bude bolje.
Osim dolazaka na svadbe i sahrane,
šta se još dobro može učiniti za ovaj
narod, da i u ovom sistemu, kakav
god da je, bude bolje?!
– Naši doktori i medicinske sestre
koji su ostali, i rade u Srbiji, pravi
su heroji jer rade pod zaista teškim uslovima. Vrlo teško dolaze
do novih saznanja u medicini, koja
svakog trenutka ide napred. Ali, ja
iskreno verujem da se oni moraju
staviti u takvu poziciju da zaista u
svakom trenutku mogu maksimalno da pomognu svima onima kojima je potrebna zdravstvena pomoć
i nega.
– Moj suprug i ja smo se raspitali
koji bi to naši doktori u rasejanju
mogli i želeli da pomognu lekarima u svojoj otadžbini da dođu na
edukaciju u inostranstvo, da usvoje
najnovija saznanja u medicinskoj
struci i nauci. I, verujte mi, bilo je
mnogo takvih doktora u inostranstvu.Ono što je nedostajalo bila je
jedinstvena platforma i dobra orga-
63
–Kada sam, kao
mala, pitala svoju
majku čime bih u
životu trebalo da
se bavim što bi je
učinilo najviše ponosnom na mene,
odgovorila je – da
budem dobar čovek, da poklanjam
drugima – jer je to
sreća za sva vremena. Pre svega, mora
se davati ljubav, jer
to nas čini boljim
ljudima. Zahvalna
sam svom suprugu što me je doveo
ovde, što sam u ovoj
divnoj zemlji, velikog srca, u kojoj
žive ponosni ljudi.
Zahvalna sam na
mogućnosti da pomažem drugima, da
im promenim živote
nabolje. Raditi ovo,
zaista je privilegija!
64
nizacija koja bi ovu ideju i sprovela
u praksi. Nije bilo lako naći osobu
koja bi u svakom trenutku imala
odgovore na sva pitanja oko organizacije dolaska, smeštaja, predavanja. Istovremeno, lekari u Srbiji
nisu znali sa kim od kolega izvan
domovine mogu kontaktirati kad je
bila potrebna konsultacija oko nekog pacijenta, patologije, pomoći
i smeštaja, njih samih ili pacijenta
koji treba da ode na lečenje u inostranstvo.
svih problema. Na čelo srpske medicinske dijaspore postavili smo dr
Gordanu Dancer, koja i sama pripada srpskoj medicinskoj dijaspori. Tako je počelo ustanovljavanje
srpske medicinske organizacije
koja povezuje lekare u dijaspori i u
otadžbini, kojoj pripadaju kanadska, američka, švedska, švajcarska
organizacija.
– Veliku zahvalnost za uspeh srpske medicinske organizacije u dijaspori dugujemo i našim partnerima,
među kojima bih istakla Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo spoljnih
poslova Vlade Srbije, Univerzitetsku
dečju bolnicu u Tirševoj, Kraljevski
lekarski odbor na čelu sa dr Idom
– Instinkt mi je govorio da treba Jovanović, Medicinski fakultet Uninapraviti medicinsku organizaciju verziteta u Beogradu, Srpsko lekarna čijem bi čelu bila osoba koja sko društvo, Svetsku zdravstvenu
bi bila u stanju da sve ove zahte- organizaciju i medicinske odbore,
ve koordinira na pravi način, koja Lajflajn humanitarne organizacije,
bi mogla da odgovori na sva ova posebno kancelarije u Torontu i Čipitanja i da pomogne u rešavanju kagu, i naravno, direktorku Huma-
Ustanovljavanje srpske
medicinske organizacije
u dijaspori
nitarnog ‘Fonda Princeza Katarina’
g-đu Biljanu Latinović, koja više od
jedne decenije daje svoj doprinos u
svakom segmentu funkcionisanja
mog fonda.
– U ovom trenutku imamo telefone, mejlove i adrese mnogo naših
lekara u inostranstvu. Mnogi od njih
su na vrlo odgovornim i respektabilnim pozicijama, u velikim i poznatim zdravstvenim i naučno-istraživačkim centrima u svetu.
– Jedna od naših ideja za koju
ćemo se iskreno potruditi da je i
ostvarimo jeste stvaranje medicinske biblioteke na internetu. Lekarima iz dijaspore biće omogućeno
da proslede najnovije informacije
iz oblasti kojom se bave, a lekari iz
otadžbine u svakom trenutku mogu
ostvariti konsultacije sa stručnjacima najvišeg ranga u svetu. Takođe, ako neko od naših lekara ima
potrebu da putuje na stručno usavršavanje u inostranstvu, putem
naše medicinske organizacije može
potražiti pomoć oko svega što je
u vezi sa tim usavršavanjem – oko
tema koje se obrađuju, putovanja,
smeštaja i svega ostalog što je potrebno da zna.
Prema rečima Nj.K.V. princeze
Katarine, jednostavno se više ne
sme dozvoliti da protok znanja na
Kada jedan deo u nama posustane, sve ostalo
treba da pritekne u pomoć
(dr P. Kovačević)
Tako je i sa prijateljima – kad jedan posustane ili se, ne daj Bože – razboli, tu su ostali, da
priteknu i – pomognu…
bilo koji način bude sprečen. Lekari
u Srbiji moraju biti oslobođeni briga oko toga kako će učiti, putovati,
raditi…njihovo znanje ne sme biti
ograničeno ni na koji način, oni to
znanje moraju dobiti.
– U Srbiji se ne smeju tražiti, niti
očekivati čuda. Mi sami moramo
stvoriti sopstvene šanse, sopstvena čuda. Moramo verovati u Boga,
ali mu moramo i pomoći tako što
ćemo sami kreirati svoju sudbinu.
Moramo dati šansu profesiji lekara da izađe izvan domovine, jer ne
postoje granice u znanju i pružanju
pomoći onima kojima je pomoć potrebna.
Srbija je Evropa, a Srbi su
Evropljani
– I ja i moja porodica živimo ovde,
u srcu Evrope. Svakodnevno gledamo ovaj narod kako pati, a ne ra-
zumemo zbog čega je tako?! Pa mi
smo Evropljani!
– Zbog toga insistiram da okrenemo novu stranicu, bar na polju
medicine i zdravlja, zbog naroda
koji živi na ovim prostorima! Mi moramo biti deo sveta, ne smemo biti
izolovani. Naši doktori ne smeju biti
samo domaći doktori! Doktori su
uvek doktori sveta! Ne smeju imati povlastice samo rođaci i prijatelji,
u zdravlju svi moraju imati jednake
šanse!
– Doktori ne smeju pripadati onoj
grupi ljudi koji su sažaljevani. Oni
moraju biti i ostati ponosni na
samu činjenicu da se bave ovom
profesijom!Kada su lišeni tog ponosa – ne mogu dobro obavljati
svoju profesiju – rekla je na kraju
za naš časopis Nj. K. V. princeza
Katarina.
Dr Božana Noskov-Peregi
65
Pacijent je
na prvom mestu
– Moj suprug i ja
smo došli u Ameriku sredinom
šezdesetih godina.
Oboje smo završili
Medicinski fakultet sa odličnim
prosekom, ali u
to vreme u našoj
otadžbini nismo
mogli dobiti specijalizaciju ili posao – kaže za naš
časopis dr Dragana Čupić
66
–Kao i mnoge kolege za koje nije
bilo posla u Jugoslaviji i koje su otišle u Nemačku, Švajcarsku ili Kanadu,
mi smo stigli do Sjedinjenjih Američkih Država. Morali smo, kao i svi
strani lekari, da položimo ECFMG
test da bismo nostifikovali diplome
i dobili pravo na staž, a posle i specijalizaciju – priča dr Dragana.
–Moj suprug Milorad Čupić završio
je specijalizaciju iz anesteziologije
na University Chicago Medical School,
koja je trajala tri godine, a ja sam
završila specijalizaciju iz porodične
medicine koja je, takođe, trajala tri
godine. Tokom specijalizacije mora-
li smo da položimo FLEX ispite da
bismo mogli da radimo posle završenih specijalizacija.
–U našem slučaju prelazak na
privatnu praksu bio je odložen jer
je odmah posle specijalizacije moj
muž bio mobilisan u američku vojsku. Tada je uveliko buktao Vijetnamski rat i lekari su bili veoma
potrebni. Proveli smo dve godine
u Forth Knox, Kentaki, u armijskoj
bazi. U međuvremenu smo dobili
dvoje dece koja su naučila na armijski nomadski život i dobro se svemu
tome prilagodila – nastavlja doktorka Čupić.
–Pridružila sam se Humanitarnoj organizaciji LIFE LINE pre 10 godina. Svi mi u toj organizaciji trudimo se da prikupimo što više sredstava
kako bismo ih prosledili u našu Srbiju, za različite institucije kojima su
ta sredstva potrebna. Ovo je vrlo zaokupljujući rad – kaže dr Dragana
Čupić.
–Osnovali smo Američki medicinski komitet, u kojem su tri lekara.
Mene je Nj.K.V. princeza Katarina odabrala da pripremim Prvu konferenciju Srpske medicinske dijaspore, u saradnji sa Srpskim lekarskim
društvom. Bila je to uspešna konferencija. Kako je vreme prolazilo –
ovakva događanja su sve više bila prihvatana, a ja sam postala član
Kraljevskog medicinskog borda u Americi, koji je bio zadužen da organizuje ili pomogne u organizaciji svih potonjih konferencija.
–Mislim da ćemo biti u mogućnosti da sve bolje radimo jer nam se
pridružuje sve više naših doktora iz najpoznatijih medicinskih institucija (Harvard, Mayo, University of Illinois, Chicago North-Western
University,…) koje su spremne da svoje znanje podele i sa dugim institucijama i kolegama na ovim prostorima.
–Cilj nam je da sve više naših doktora dođe i sasluša prezentacije
za vreme Konferencije. Moja uloga ovde u Srbiji nije samo stvaranje
mreže sa doktorima u Beogradu, već da se obogate znanjem i druge bolnice u Srbiji – u Nišu, Kragujevcu, i dr. jer i njima su potrebna nova saznanja iz medicine. Namera mi je da, po povratku u SAD,
omogućim nekim od naših lekara tromesečni boravak na Harvardu.
–Za nas je je takav život bio odlično životno iskustvo. Tu smo mogli
iz prve ruke da iskusimo društvene,
porodične i socijalne odnose u američkom društvu.
S druge strane, moj muž, koji je
postao šef Anestezije, stekao je
prva iskustva kako se medicinska
nega pruža u timskom radu i kako
se briga o pacijentima ne završava
samo boravkom u bolnici, nego se
nastavlja i kroz produženu negu van
bolnice. To iskustvo mu je mnogo
pomoglo u praksi.
–Posle njegovog izlaska iz vojske,
ja sam se pridružila još dvojici kolega, specijalista porodične medicine
i tako smo osnovali malu grupu lekara za primarnu zdravstvenu negu.
urologa, nefrologa, reumatologa i
anesteziologa za Pain management.
Na taj način naši su pacijenti viđali
lekare koji su im bili potrebni, a da
ne napuštaju zgradu klinike – naglašava dr Dragana.
–Krajem devedesetih godina ovaj
koncept zdravstvene nege je postao
veoma popularan. U to vreme bolnice su počele proces integracije u
velike sisteme koji su imali po deset-petnaest bolnica.
–Naša bolnica je postala član Advocate Health System. U to vreme izabrana sam za načelnika Odeljenja
za porodičnu medicinu, a uskoro i
za direktora celog lekarskog osoblja
bolnice. Moja uloga, koja mi je donela veliko administrativno iskustvo,
Zahvaljujući tehnologiji, mi možemo da pratimo ne samo kako je pacijent lečen u akutnom
stanju – u bolnici, nego i posle odlaska iz nje
Sistem u američkoj medicini je takav
da lekari kao ja imaju bolničke privilegije i mogu da primaju pacijente,
da ih prate tokom bolničkog smeštaja i lečenja i da koordiniraju konsultacije sa drugim specijalistima.
To obezbeđuje kontinuiranu negu
pacijenta, jer posle hospitalizacije
pacijenta prati njegov primarni doktor koji zna sve njegove probleme.
–Naša grupa je prerasla u višedisciplinsku grupu od 15 lekara. Osim
porodične medicine, imali smo ne-
bila je da koordiniram rad različitih
departmana bolnice, a da to bude u
skladu sa opštom filozofijom bolničkog sistema - Advocate Health care
system.
–U okviru našeg pristupa nezi pacijenata postoji nekoliko pravila koja
se moraju poštovati u svim oblicima
nege –ističe doktorka Čupić –pacijent i njegovo iskustvo u bolničkoj i
postbolničkoj nezi je naš prvi i najvažniji klijent. Oko toga su stvoreni
svi parametri za lečenje.
– Klinički protokoli su specifični za
specifične dijagnoze. Na primer, Diabetes Cerebro vascularni incidenti,
infarkti. U toku lečenja u bolnici ti
se protokoli striktno prate i ishod
se meri statistički: kolika je dužina
hospitalizacije, koliki je procenat
ponovne hospitalizacije, koliko je
sve to koštalo – jer je cena jedan
od važnih parametara uključenih u
dobru negu. Znači, pacijent je najvažniji. Zahvaljujući tehnologiji, mi
možemo da pratimo ne samo kako
je pacijent lečen u akutnom stanju
– u bolnici, nego i posle odlaska iz
nje – nastavlja dr Dragana.
–Osim implementacije kliničkih
protokola, moja uloga kao administratora bila je da monitoringujem
i kvalitet nege, medicinske greške
koje se svakodnevno prave, za koje
postoji poseban sistem pravljenja
izveštaja. To je veoma komplikovan posao, tako da su svi šefovi
morali da prođu kurseve iz manadžmenta.
–Na kraju želim da istaknem da
je cilj visok kvalitet zdravstvene
nege pacijenta, ali se i cena te nege
i drugi ekonomski faktori moraju
uzeti u obzir pri lečenju. Takođe,
državne regulacije i osiguravajuća
društva traže dodatno vreme koje
administratori moraju da ulože da
rad zdravstvenih institucija bude
konstruktivan.
Pripremila:
Dr Božana Noskov-Peregi
67
Ekskluzivno
AUTIZAM
- neistraženo polje izazova
Dr Dejan B.
Budimirović
Medical Director,
D
D
Akademska posvećenost
dr Dejana Budimirovića
i njegovi napori u tom
pravcu dosežu daleko.
Kao jedan od najboljih
studenata medicine,
tokom svog obrazovanja bio je dobitnik
na desetine nagrada
i priznanja. Student
generacije, nagrađen je
da završi svoj lekarski
staž na Univerzitetskim
klinikama Medicinskog
fakulteta u Beogradu.
Ranih 90. godina javno
je promovisao naučno
potkrepljene studije
zdrave ishrane u cilju
prevencije kardiovaskuarnih i malignih bolesti.
Ovi pionirski koraci u
smislu obrazovanja šire
populacije u našoj sredini su kasnije, pokazalo
se, stvorili mogućnost i
za saradnju sa institucijama u SAD
68
r Dejan Budimirović je
medicinski direktor Fragile X Klinike i glavni lekar
u nedavno oformljenom
istraživačkom Centru za
kliničko ispitivanje novih lekova u
Kennedy Krieger Institutu. On je dugogodišnji ordinirajući prvenstveno
dečji neuropsihijatar u istom institutu i puno radno vreme redovni član
nastavnog osoblja u zvanju asistent
profesora na Johns Hopkins University School of Medicine. Dr Budimirović
je sa odličnim ocenama položio specijalizaciju iz psihijatrije odraslih
osoba, a posebno je iskusan u dugogodišnjem kliničkom radu sa decom
i adolescentima, što je potvrdio i
sa ponovljenim najvišim ocenama
u sveobuhvatnoj proveri znanja iz
tih oblasti. Kao takav stručnjak, već
14 godina je priznati član američke
licencne Komore za psihijatriju i neurologiju i nagrađivan je od strane
svojih profesora i kolega za svoje
terapeutske kliničke sposobnosti i
profesionalizam.
Dr Budimirović je prvo stekao diplomu škole za medicinske tehničare/sestre u Šapcu, pa onda diplomu
Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao
magna cum laude i nagrađen kao
najbolji student u svojoj generaciji
(Klasa 1987). Svoje medicinsko specijalističko obrazovanje je proširio i
usavršio na Harvardu, a posle toga
na, takođe privatnom, Njujork univerzitetu.
Nakon obaveznog pripravničkog
staža, dr Budimirović je izabrao
oblast neuronauka, koja se veoma
brzo razvijala u to vreme, i angažovao ga je Univerzitetski klinički
centar, Katedra za psihijatriju. Stekao je izuzetno bogato kliničko iskustvo na dvogodišnjoj specijalizaciji
iz ključnih oblasti opšte psihijatri-
X-Chromosome
q27,3
FMR1 Gene
je, koje je upotpunjeno završetkom
postdiplomskih studija iz biološke
psihijatrije sa najvišim ocenama.
Uspešan i vredan stručnjak rado je primljen u SAD
Nakon preseljenja sa porodicom
u SAD, 1994. godine, dr Budimirovićevi izuzetni uspesi su prepoznati,
pa je prihvaćen na Katedri za opštu
psihijatriju Medicinskog fakulteta
na Harvardu, a zatim jako uspešno
i kreativno završava subspecijalizaciju na Katedri dečje i adolescentne
psihijatrije Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Njujorku. Ova praksa mu je omogućila da proširi svoje
iskustvo i znanje u kliničkoj psihijatriji i dodatno je stimulisala njegovu
istraživačku inicijativu i sposobnost
za zajedničke projekte.
Na kraju te subspecijalizacije, za
takve postignute rezultate, dr Budimiroviću je dodeljena plaketa za
izvanredne terapeutske sposobnosti
i profesionalnost u radu sa pacijentima. Ovo priznanje je time veće jer
se ne dodeljuje svake godine, a potiče od nastavnog osoblja i kolega sa
Odseka za dečju i adolescentnu psihijatriju njujorškog Centra za studije dece i već čuvene Bellevue Gradske
bolnice, i Lenoks Hill bolnice.
Taj tek otvoreni Centar, drugi te
vrste po redu u SAD, izuzetno se
brzo i uspešno širio kao jedan od
nadolazećih ‘’zvezda vodilja’’. Uz
to, takav uspeh dr Budimirovića je
kulminirao sa njegovim prvim akademskim imenovanjem na Univerzitetu Jejl, gde je bio postavljen za
asistenta profesora. To zvanje se
daje kandidatima čiji rezultati obećavaju najviša moguća akademska
dostignuća u svojoj branši. Tokom
svog četvorogodišnjeg mandata na
Jejlu, kao specijalista psihijatar, dr
Exon 1
Promoter
UTR
Methylation
+
AGG
Coding
CGG
repeats UTR region
...mCGGmCGGmCGGmCGGCGG...
...CGGAGGCGGCGGAGGCGG
Budimirović se uspešno brinuo o
nekoliko stotina pacijenata, prvenstveno omladine, ali i pacijenata uz
opšte i gerijatrijske psihijatrije.
Svoje zvanje je i opravdao tako što
se izborio da bude glavni istraživač na
jednom projektu iz oblasti poremećaja raspoloženja, koji je finansirala uticajna privatna fondacija. On je, takođe, pokazao liderske veštine, i izabran
je za jednog od direktora adolescentne psihijatrije Univerzitetske bolnice
na Jejlu. Posle jednog prelaznog perioda na Univerzitetskoj bolnici, Dečje
odeljenje na Univerzitetu Stoni Brook, gde se dr Budimirovićevo kliničko
iskustvo dalje upotpunilo sa posvećenim vođenjem samo dečje populacije,
u novembru 2004, dr Budimirović je
angažovan i primljen u nastavno osoblje u zvanju asistenta profesora na
Univerzitetu Johns Hopkins, i specijaliste dečje i adolescentne psihijatrije
u Institutu Kenedi Kriger.
Naučno-istraživački projekti
na polju autizma
Dokazujući svoje sposobnosti, dr
Dejan Budimirović je tokom svih
godina svoje karijere učestvovao
u različitim naučno-istraživačkim
projektima. Sa njegovim učešćem
kao člana istraživačkog tima na
projektima finansiranim od privatnih fondacija, Vlade SAD – Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH),
tokom rada na univerzitetima Jejl,
Stoni Brook, i Johns Hopkins, dr Budimirović je učvrstio svoje naučno
- istraživačke temelje.
Od dolaska na svetski poznati
Institut Kenedi Kriger u oblasti razvojnih poremećaja, uključujući i
autizam, dr Budimirović je doprineo
proširenju kliničke aktivnosti u Fragile X klinici (osobe sa ‘’nestabilnim’’
dugim krakom na X hromozomu).
U 2006, klinika je postala jedna od
članica osnivača ‘’Fragile X klinika i
Istraživačkog konzorcijuma’’, koji
sada broji 26 članova u SAD i Kanadi. Počev od 2008. pa sve do danas,
Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Vlade SAD finansira neke od
istraživačkih aktivnosti ovog konzorcijuma, u cilju boljeg razumevanja osoba sa nestabilnim dugim krakom na X hromozomu, koje često
imaju i autizam!
Tokom poslednjih godina, dr Budimirović je objavio nekoliko publikacija u časopisima sa značajnim
69
impakt faktorom. Jedna od njegovih publikacija je originalni rad
na glavnim faktorima socijalnih
deficita kod osoba sa FXS i autizma (2006). Ovaj originalni rad bio
je osnova za publikacije i nekoliko
podnetih naučno-istraživačkih radova u nekoliko finansijskih agencija, prvenstveno NIH. Sa razvojem
i početkom korišćenja novih lekova
u ovoj oblasti, njegove kolege sve
više citiraju ovaj njegov originalni
rad. Njegovi rezultati su nedavno
ponovljeni u 10 puta većem uzorku
u studiji najviše lokacija u kojoj je
učestvovala i njegova klinika, što
dokazuje kvalitet njegovog istraživačkog rada na duge staze.
Sistematskom primenom različitih
metoda, dr Budimirović će u toku
istraživačke aktivnosti nastaviti da
doprinosi na tom terenu.
Pored toga, dr Budimirović je i
glavni istraživač u tri projekta: Fragile X klinička istraživanja i Konzorcijum registar i baza podataka,
Fragile X klinika Farmakološka baza
podataka, Prvi znaci Fragile X sindroma, međunarodnog projekta
koji ima za cilj mnogo raniju kliničku identifikaciju FXS, radi što ranije
genetske dijagnostike FXS, i tako
podgrupe autizma.
On je, takođe, glavni istraživač
na nedavno podnetom velikom pro-
Fragilni X gen ima važnu ulogu
’’kontrolora’’ sinteze proteina na
mestima gde se dve nervne ćelije
‘’poljube’’ (tzv. synapsa).
Jedan gen, puno više markera.
Povećanje broja CGG nukleotidnih
ponavljanja (slova azbuke DNK) u
području FMR1 genu daje izgled X
hromozoma kao da će se ‘’prekinuti’’ (crveni ovalni krug). Ovaj region
je odgovoran za sve kliničke forme
uzrokovane promenama (mutacija)
ovog gena.
Ovi markeri su CGG ponavljanja,
AGG ponavljanja (novi test da se
prati stepen rizika da se pogorša
u sledećoj generaciji, vidi dole), i
metilacija (mehanizam koji umrtvi
aktivnost ovoga gena, pa nema njegovog proteina – FMRP).
Različite grupe mutacija
Tačnije, postoje dve velike grupe
mutacija sa ‘’nestabilnim – proširenim’’ dugim krakom na X hromozomu:
a) mnogo teža klinička forma, sa
potpuno nestabilnim, tzv. fragilni X sindrom (FXS), koji je vodeći
poznati uzrok autizama izazvan
pojedinačno izmenjenim poznatim
genima;
b) u prvim decenijama života mnogo blaža klinička forma, tzv. delimično izmenjen fragilni X gen, koji je u
Deo predavanja dr Dejana
Budimirovića u školi “Dr Milan Petrović” u Novom Sadu, u
okviru nedavno održane Četvrte konferencije srpske medicinske dijaspore
– Osobe sa autizmom imaju
problem u učenju, počev od
najranijeg usvajanja osnovnih
znanja i navika, pa do pisanja,
usvajanja znanja uopšte i drugih veština. Smetnje su najviše
izražene u domenu komunikacije, u razumevanju i prihvatanju pravila koja zahtevaju
određene socijalne situacije.
Glavni razlog zašto se polje neuro nauke okreće prema FXS
kao “modelu za studiranje autizma”, bar jedne grupe, jeste
da su istraživači ustanovili da
Fragilni X gen utiče, ‘’ostavlja
otiske prstiju’’ na polovinu od
mnogobrojnih gena u autizmu!
nose 50:50 rizik da dobiju muško potomstvo sa FXS, koji se ubrzo po rođenju često manifestuje sa teškim poremećajima psihomotornog razvoja.
Dr Budimirović je i dalje posvećen
tom cilju, uključujući dalje unapređenje ‘’jezgrovnog’’ tretmana ovog
poremećaja. Kao direktor Klinike
za fragilni X poremećaj i autizam na
Kennedy Krieger institutu, u okviru
Medicinskog fakulteta i bolničkog
kompleksa Johns Hopkins u Baltimoru, zahvaljujući dugogodišnjem
uspešnom radu ovog lekara, otvoren
je prošle godine Centar za istraživanje ovih, i drugih, lekova na institutu. Ova klinika je deo jednog zajedničkog napora na desetine klinika u
SAD i svetu da to provere u kliničkim
studijama, u nadi da će moći mnogo
bolje da pomognu obolelima.
Klinika je izabrana kao jedna od
dve lokacije za klinička ispitivanja
za koja je dr Budimirović glavni saradnik-istraživač:
1. Faza III, ključno kliničko ispitivajektu koji koristi novu tehnologiju manjoj meri povezan sa autizmom, nje STKS209 (Arbaclofen-GABA-B
testiranja FXS, koja ima za cilj da a mnogo više sa povećanim rizikom stimulator, radi kao kočnica) za le„iscedi još više soka iz FMR1 gena za ranu menopauzu kod žena i jedne čenje izražene socijalne povučenosti
(FXS) i tako unapredi razumevanje posebne vrste rane demencije kod kod odraslih, adolescenata i dece sa
i autizma. Jedan nedavno podneti muškaraca. Važno je istaći i to da je FXS, pod pokroviteljstvom Seaside
projekat iz oblasti FXS, koji je uklju- delimično izmenjen fragilni X gen 10 terapije, Inc. Ova istraživanja su bila
čio četiri različita univerziteta iz dve puta češći, i takvih slučajeva nosilaca proširena i sledi nastavak ove studije.
američke države, takođe je angažo- u SAD se smatra da ima jedan milion!
2. Faza II, kliničko ispitivanje
vao dr Budimirovića zbog njegove Iako najčešće ne znaju da su nosioci GluR5 antagonista (NP 27936),
ove genske promene, buduće majke radi tako da olabavi pedalu za
visoke stručnosti u ovoj oblasti.
70
gas (glutamate), i koristi se za lečenje socijalnog povlačenja kod
odraslih sa FXS, a pod pokroviteljstvom Hoffmann-La Roche Ltd.
U okviru svoje nastavne aktivnosti,
dr Budimirović predaje studentima na Johns Hopkins University
Homevood kampusu, studentima
medicine i specijalizantima. On je,
takođe, mentor i gostujući naučnik
u Austriji na zajedničkim projektima.
Dr Budimirović je član američkog
Odbora za psihijatriju i neurologiju
odraslih, dece i adolescenata, a ponovo je sertifikovan za dečju i adolescentnu psihijatriju. Aktivan je član
Američke akademije za dečju i adolescentnu psihijatriju, bivši član Američke psihijatrijske asocijacije tokom
14 godina i Američkog medicinskog
udruženja. Kao medicinski direktor
Fragile X klinike, dr Budimirović je, takođe, član FX konzorcijuma, u nastojanju da unapredi raniju dijagnostiku
i lečenje za fragil X u vezi istraživanja
i kliničke primene. Dr Budimirović je
aktivno učestvovao na Devetim danima zastupanja fragilnog X, održanim
u Američkom kongresu.
–Ono što se, sa sigurnošću, zna u
okviru ovog poremećaja – jeste da
postoje medikamenti koji su u završnoj fazi testiranja, koji mogu pomoći osobama sa autizmom. Istraživanja idu u tom pravcu da se sa
primenom ovih lekova počne i kod
osoba sa autizmom nepoznate etiologije, da bi se procenio njihov efekat. Od velikog je značaja naglasiti
da je dejstvo ovih lekova usmereno
ka suštinskom rešavanju problema
– rekao je dr Budimirović.
–Autistični spektar je termin koji
se danas koristi kako bi se ukazalo
na postojanje velikog broja različitih
oblika ispoljavanja autizma, da bi se
sve te razlike obuhvatile jednim pojmom. Autizam, ogroman i rastući
problem javnog zdravlja u SAD, i šire,
predstavlja hitan medicinski slučaj
oni su u završnoj fazi testiranja na
ljudima. Kao što je navedeno, fragilni
X gen utiče, „ostavlja otiske prstiju“,
na polovini od mnogobrojnih gena u
autizmu! U tome je ključna nada, i
obećavajući rezultati, da će tretman
autizma u fragilnom x sindromu biti
od koristi i u autizmu drugog porekla.
U kojoj su fazi sve ove studije? Figurativno, ovo kao da ‘’gradimo most
po kome upravo sada i hodamo’’. Dakle, građenje mosta napreduje, ali se
mora ići polako i sigurno, bezbedno.
– Treba podsetiti da se autizam
javlja i kod jednog od 50-80 novorođene dece, što svakako nije broj za
zanemarivanje. Koliko sam ja obavešten, broj evidentiranih osoba sa
autizmom u Srbiji je oko 3.000. Taj
broj je sigurno veći jer značajan broj
osoba sa autističnim problemima,
nažalost, nije ni dijagnostikovan.
– Moja zapažanja sa susreta sa
kolegama i običnim ljudima tokom
boravka u Srbiji za vreme trajanja
Konferencije srpske medicinske dijaspore – ukazuju na činjenicu da
se sada sve više govori o problemu
autizma na ovim prostorima. U Americi je tako već dosta dugo. Razlozi
su vrlo veliki i važni i neophodno je
Ono što se, sa sigurnošću, zna u okviru ovog
poremećaja – jeste da postoje medikamenti
koji su u završnoj fazi testiranja, koji mogu
pomoći osobama sa autizmom
(1:38 ukupan broj slučajeva, 1:110
dijagnostikovano, sa 3,2 miliona dolara cenom koštanja za života). Taj
težak psihomotorni poremećaj počinje u najranijem detinjstvu, i nije jedna bolest već grupa bolesti različitog
porekla koja se slično manifestuje. Te
mnogobrojne grupe imaju sličnosti i
različitosti. I pored velikog ulaganja u
istraživanja u genetiku u autizmu, ne
zna se šta je tačno uzrok toga. Smatra se da je preko 100 gena izmenjeno u autizmu. Nema leka, ali postoji
tretman. Ono što se smatra velikim
napretkom u nauci u ovoj oblasti jeste područje nestabilnog X hromozoma. Tu se jasno zna šta je jezgrovni
uzrok autizma: pojednostavljeno
rečeno,“previše aktivna pedala za
gas-transmiter u mozgu glutamat i/
ili nedovoljno aktivne kočnice-transmiter GABA“. Postoje i specifični
lekovi za taj poremećaj koji to jasno
koriguju na životinjskom modelu, i
da se javno mnenje što bolje upozna
sa ovom problematikom. I podržavanje postojećih kao i dalje proširenje
istraživanja je neophodmo da bi se
ovaj, sada već svetski, problem što
bolje razumeo, i da bi pomoć bila
svrsishodnija i ovim osobama i njihovim porodicama.
Pripremila:
Dr Božana Noskov-Peregi
Klinički istraživački centar na
Kennedy Krieger Institutu/
Johns Hopkins
716 Severna Široka Ulica
Baltimor, država Merilend, SAD
Telefon: (443) 923-2634 begin_of_the_skype_highlighting
(443) 923-2634 FREE end_of_
the_skype_highlighting
Mejl: [email protected]
71
Ekskluzivno
Bolest ne sme biti tajna za bolesnika
- Rođen sam na Kordunu, u Karlovcu, gde је započelo moje školovanje, a nastavilo se u Rijeci i Zagrebu gde sam najvećim delom i radio.
Sa suprugom, koja je medicinska sestra i jednom kćeri, u to vreme, otišao sam u Kanadu, bez dokumenata,
diploma, bez ičega. Otišli smo samo
sa onim što smo imali na sebi – priča dr Goran Popović.
– Po dolasku u Kanadu obraćao
sam se raznim institucijama za koje
sam verovao da mi mogu pomoći da
mi se što pre nostrifikuje diploma. U
to vreme se tamo malo znalo o našim univerzitetima, nisu bili priznati,
ali ne zbog toga što nisu bili dobri,
ili nisu imali dobre programe. Jednostavno, tada niko nije ni pokretao pitanje organizacije i predmeta
na našim fakultetima. Dakle, bio je
to jedan duži period upoznavanja
kanadskog sa našim sistemom školovanja, kroz to naše traženje i priznavanje diploma. U Americi je već
tada bilo drugačije i lakše. Znalo se
gde, kada i kako naši lekari mogu
ostvariti svoja prava.
edukaciju u sestrinstvu i medicini.
Pohađajući razne kurseve i škole,
saznao sam i za program u Americi, “Asistent hirurga u operacionim
salama”, program kojim medicinske
sestre i tehničari dodatnim usmeravanjem i školovanjem stiču pravo da
asistiraju pri operacijama kao prvi
asistent umesto lekara. Ne samo
da sam završio taj program 1997.
godine, nego sam pre sedam godina i implementirao sličan program
u kanadskom zdravstvu, štedeći na
taj način materijalna sredstva, ali i
oslobađajući hirurge, lekare raznih
profila da se više posvete operacijama, a ne asistenciji pri operacijama.
Eto, zaslugom nas Srba i Kanada se
obogatila jednim novim profilom
u zdravstvu. Naravno da se nisam
smirio dok nisam ponovo pribavio
sve potrebne papire za kvalifikaciju
anesteziologa u Kanadi – nastavlja
dr Popović.
– Kao što sam već napomenuo,
mnogo me je zanimala edukacija
i organizacija u zdravstvu, tako
da sam se kasnije sve više bavio
ovom tematikom. Kroz svoj drugi
master i svoj PhD mnogo sam naučio kako se pravilnim pristupom
daleko više može postići u lečenju
– U početku sam radio kao medi- i pomaganju obolelima. Danas je
cinski tehničar u operacionoj sali, a moj posao najvećim delom posvetokom naredne tri godine pohađao ćen edukaciji na anesteziji, na fai medicinu na univerzitetu i pola- kultetu i koledžu. Najviše se bavim
gao ispite. Nakon toga – još dve usmeravanjem mladih bilo koje
godine je trajala nostrifikacija moje struke u operacionim salama, od
specijalizacije iz anestezije. Pored sestrinstva, anestezije, do mladih
toga, završio sam master degree za hirurga. Takođe, radim i u jednom
Edukacija i organizacija u
zdravstvu
– Vrlo je interesantan bio moj prvi susret sa zdravstvom i, uopšte,
medicinom u Kanadi. Naišao sam na jedan drugačiji pristup bolesniku.
Mnogo više se objašnjavalo bolesnom čoveku od čega i kako boluje,
nudili su mu se različiti načini lečenja. Sam bolesnik je bio u prilici da
odabere način na koji će biti tretiran. I ne samo da odabere način tretmana – nego lekar u određenim periodima razmatra sa bolesnikom
da li je to najbolji pravac lečenja, šta je pozitivno, a šta negativno u
tom lečenju i šta treba menjati, ali i šta je bolesniku odgovaralo u tom
pristupu, a šta nije. To je nešto što me je tada zadivilo, a i danas me
jednako fascinira. To je jedan od glavnih motiva da radim na edukaciji
mladih, taj pravilan odnos prema bolesnom čoveku.
72
Kada je dr Goran
Popović, devedesetih
godina, u onim turbulentnim vremenima
na prostorima bivše
otadžbine, otišao sa
porodicom u Kanadu, usledile su godine
učenja, rada i prilagođavanja u nalaženju “mesta pod tuđim
suncem”, da bi se, na
kraju, pokazalo da
lekar, ako je stvarno
posvećen pomaganju
bolesnima, jednako
dobro mora raditi ma
gde da trenutno živi
od edukacionih centara za minimalno invazivnu hirurgiju, gde
se svakodnevno organizuju razni
kursevi i radionice za mnoge naše
mlade, buduće lekare u Kanadi,
kako bismo im što više približili
medicinu, da bi mogli da ostvare
svoje snove i zaista pomogli bolesnom čoveku.
Pozitivna iskustva treba
objediniti
– U svakom slučaju, ima mnogo
pozitivnih iskustava i ovde, u Srbiji, i u Kanadi, što se tiče medicine,
i svi se mi moramo maksimalno
potruditi da to sve ujedinimo, da
razmenjujemo iskustva, da se međusobno pomažemo i da, istovremeno, pomažemo svima onima
kojima je potrebna pomoć. Upravo
– Kada bi danas trebalo da
posavetujem mlade da odu ili
ne u “beli svet” – rekao bih da
sve ima svoje i “za” i “protiv”.
Moja supruga je medicinska
sestra. Kad smo došli u Kanadu, verujte mi, u prve dve-tri
godine boravka u toj zemlji, da
smo imali bilo kakvu mogućnost da se vratimo – učinili bismo to. Posle iskustva koje smo
stekli – sada znamo da nije ni
bitno gde smo – bitno je, u našoj struci, kako i na koji način
pristupamo bolesnom čoveku,
da li smo zaista odabrali taj poziv kako bismo usmerili sebe ka
pomoći bolesnom čoveku.
Moja supruga, moje dve kćeri i ja smo prilično okrenuti ka
crkvi i religiji. To nam je bila
velika pomoć da lakše prihvatimo novu sredinu i situaciju u
kojoj smo se našli, da shvatimo
važnost jednog od osnovnih
hrišćanskih postulata da pomognemo, koliko god možemo,
svojim bližnjima. Svi ti bolesni
ljudi su naši bližnji, tako da
smo se najviše usmeravali u
tom pravcu i načinu razmišljanja. Medicina je proizašla, prožima se sa našom hrišćanskom
religijom i zato su nam mnoga
saznanja u medicini bila lako
prihvatljiva. Bog nam daje talente da ih koristimo, ne da se
njima pravimo važni, već da
ih koristimo za opšte dobro. I
najuspešniji, najpriznatiji lekar
treba da je svestan da Bog ima
poslednju reč u lečenju obolelih.
razmenom iskustava najviše ćemo
doprineti i razvoju naše medicine
ovde u Srbiji.
Moja porodica i ja živimo u Hamiltonu, pokraj Toronta. Radim u univerzitetskom centru , u bolnici “St.
Joseph”, a predajem i na univerzitetu – nastavlja dr Popović.
naši lekari treba da odu negde u
inostranstvo, već je potrebno da to
bude i u obrnutom pravcu. Bio bih
više nego sretan da neke od svojih
studenata uputim ovde, u Srbiju, ne
samo u Beograd već i u manje kliničko-bolničke centre. Ja lično se u
priličnoj meri bavim i misionarskim
radom,
odlazim
u različite zemlje,
gde je medicinska
pomoć potrebna.
To nisu samo kratke medicinske posete i pomoć, već
se, nakon toga, razvija i dugoročna
ozbiljna saradnja.
Imao sam predivne
susrete sa lekarima
različite starosti na
nedavno održanoj
Konferenciji u Beogradu, gde smo
razmenjivali iskustva o pristupu
bolesnim ljudima.
Zanimljivi su bili
susreti sa mladim
studentima, prilikom kojih sam saznao koliko je bilo
potrebno njihovog
angažovanja da bi
saznali novine u
medicini, načine
– Upravo kroz Fondaciju Nj.K.V. kako se međusobno pomažu. To je
princeze Katarine, zahvaljujući prilika da se i mi iz rasejanja ukljuKonferenciji srpske medicinske di- čimo, bez obzira što trenutno živijaspore, koja se nedavno završila u mo na drugom mestu, a ne u Srbiji.
Beogradu, jedan od glavnih motiva Važna je ta razmena iskustava kako
i ciljeva organizovanja svega ovoga bi i medicina bila jednaka na svim
jeste da se pronađe način da se mla- meridijanima.
dim lekarima sa ovih prostora pruži
prilika da saznaju novine u medi- Pripremila:
cini u svetu. Ne smatram da samo
Dr Božana Noskov-Peregi
– Svakako da je postojanje jednog ovakvog
časopisa, gde bi se mogla prenosti iskustva
naših lekara iz celog sveta, izvanredno
dobra ideja. Ja je, u svakom slučaju, pozdravljam – takav bi časopis doprineo
daleko većoj i bližoj saradnji između nas
koji smo izvan Srbije i lekara ovde u Srbiji. Takođe, korisno bi bilo da časopis bude
dvojezični, srpsko-engleski, a morao bi se
distribuirati i izvan Srbije, čime bi se još
više doprinelo razmeni iskustva i znanja.
Dr Goran Popović
CPN,RNFA,NPS,BNA,MN,MScH,DScN,Ph,
MD(A)
VP Serbian Orthodox Diocesan Council
of Canada, Professor Program Manger CE
Health Science, Perioperative and Perianesthesia Programs, Mohawk/McMaster
University, Perioperative Educator St
Joseph Healthcenter, Hamilton CMAS
Director GPA Health Consulting
Tel : 1 905 973 3226 begin_of_the_skype_
highlighting 1 905 973 3226 FREE end_
of_the_skype_highlighting
email: [email protected]
73
Download

UČENJE KROZ IGRU - Serbian Diaspora Medical Conference