PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI
BESPLATAN PRIMERAK
OKTOBAR 2013.
www.topsrbija.com
TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE
IS S N 2334-6027
TOPSRBIJA
BROJ 3
1
2
RED TAXI
CRVENI TAXI
021/52 51 50
060/6 52 51 50
021/44 55 77
069/44 55 777
Godina kulturnog turizma
The Year of Cultural Tourism
Sredinom prošlog veka u međunarodnom turizmu bilo je 25 miliona
učesnika, ove godine biće ih milijardu i osamdeset miliona, a projekcija
za 2030. godinu predviđa milijardu i
osamsto miliona učesnika sa godišnjim rastom od 3,3 do 3,5%. Dogodilo
se čudo u svetu kada je u pitanju turizam. Posle naftne i hemijske industrije, turizam je danas na trećem mestu
Mihailo Berček najvažnijih privrednih delatnosti u svetu. Mnoge zemlje, zahvaljujući turizmu,
postale su razvijene. Mnoga mesta u svetu, a i kod nas, su od
nerazvijenih, zahvaljujući turizmu, postala atraktivna i posećene
destinacija. Čajetina je dobar primer takvog kratanja. Da nije
bilo turizma, da nije bilo ljudi koji su shvatili šta je turizam, šta
znači odmor, kako to iskoristiti, koliko bi bilo ljudi danas na Zlatiboru, koji ove godine obeležava 120 godina organizovanog
turizma.
In the middle of the last century, international tourism
counted 25 million participants. This year, it will count 1.08
billion participants and, according to the projections, by 2030,
there will be 1.8 billion participants, which represents the
annual growth rate of 3.3% to 3.5%. A miracle happened in
the world when it comes to tourism. After the oil and chemical industry, tourism is placed as the third most important
economic activity in the world. Many countries have become
developed thanks to tourism. This does not only apply to the
rest of the world, but also to our country, where certain destinations have become attractive and visited tourist targets.
Cajetina certainly represents one of the best examples. If there
was no tourism, if there were no people to understand the
core meaning of tourism, what a vacation is, how to take advantage of the opportunities presented, Zlatibor, which, this
year, celebrates 120 years of organized tourism, would not
be as visited destination. With a desire to mark the seventeen centuries since the declaration of the Edict of Milan, the
Tourist Organization of Serbia promoted the 2013 as the year
of cultural tourism. The promoted cultural roads will lead the
Roads of Roman Emperors, but it will not exclude the wine
roads, the farms, spa resorts and mountain tops. Hence, the
rural tourism is constantly gaining on the importance. Comfort
and services linked to the offers in villages in southeastern
Serbia, Vojvodina, and western Serbia, have been adapted to
the visitor’s needs, which includes a lot of interesting content
designed for modern tourists. Moreover, in agriculture, as well
as in private hospitality, Serbia has quite a lot to demonstrate
and to be proud of.
Turistička organizacija Srbije je ovu godinu, u skladu obeležavanja XVII vekova od donošenja Milanskog edikta, promovisala kao godinu kulturnog turizma. Putevi kulture, ove godine
će voditi Putevima rimskih imperatora, ali i putevima vina, do
salaša, čardi, banjskih centara i planinskih vrhova.
Ruralni tuizam dobija sve više u zamahu. Komfor i usluga
u selima u jugoistočnoj Srbiji, Vojvodini, Zapadnoj Srbiji, su već
takvi da nude i onim probirljivim posetiocima mnogo zanimljivih sadržaja u uslovima koji su prilagođeni potrebama savremenog čoveka.
U oblasti poljoprivrede, kao i u domaćoj radinosti, Srbija
ima šta da pokaže. Godina je bila rodna, u mnogim oblastima
rekordna, pa će i ove, a i naredne godine, biti podloge za dobru
hranu i još bolje piće, srpsku rakiju, vino, sokove…
A tu su i naši sportisti koji su godinu kulture visokim sportskim dostignućima preinačili u godinu sporta.
Ovo je godina u kojoj je bilo mnogo lepih događanja, u
kojoj se rodilo i realizovalo mnogo novih ideja, u kojoj je bilo
mnogo pozitivnih dostignuća koje je vredelo zabeležiti ali i ovoga puta nemoguće je bilo obuhvatiti sve one koji su to zavredeli.
Revija TOPSRBIJA je u skladu sa svojim sloganom NAJBOLJE IZ SRBIJE, na stranicama koje slede, pokušala da Vam
prenese deo bogatstva naše zemlje, a naše je zadovoljstvo tim
veće ako smo u tome makar delimično uspeli.
Mihailo Berček, Glavni i odgovorni urednik revije
TOPSRBIJA – NAJBOLJE IZ SRBIJE
Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije
Izdavač:
Agencija za izdavanje novina Berček&Berček
21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141
Web: www.topsrbija.com
E-mail: [email protected]
Direktor i Glavni i odgovorni urednik:
Mihailo Berček
Mob. 063/549-877
Urednik:Elizabeta Berček
The year has been a fruitful year in many areas, and it will
be, without a doubt, again the next year. Therefore, we will be
able to rely on the great foundations for good food and even
better drinks, Serbian brandy, wine, juices ...And there are
our athletes, who have a culture of high sport achievements,
which marked another year as a successful year.
The 2013 is a year in which there were many great
events, in which many new ideas were born and implemented,
in which there were many positive achievements have been
record. Consequently, it is impossible to include all those who
helped this success.
The review TOPSRBIJA is in line with its slogan – THE
BEST OF SERBIA. Therefore, in the pages that follow, TOPSRBIJA have tried to transmit the wealth of our country, and
our pleasure is even greater if we partially succeeded in this
transmission.
Mihailo Berček, Editor-in-chief
TOPSRBIJA – THE BEST OF SERBIA
Dizajn i tehničko uređenje:
Marko Dobranić
Fotografije:
Mihailo Berček i materijali oglašivača
Štampa:
Magyar Szo Lapkiado KFT DOO
OJ Štamparija Forum Novi Sad
21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1
CIP-Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad
338/339 (497.11)
TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije
Glavni urednik Mihailo Berček.
2013. Oktobar - Novi Sad
Agencija za izdavanje novina Berček&Berček
2013. –Ilustr. ; 30 cm
Dva puta godišnje.
ISSN 2334-6027
COBISS.SR – ID 273937671
4
SADRŽAJ
Naslovna strana, Perkov salaš ................................................................1
Crveni taxi, Novi Sad ................................................................................2
Godina kulturnog turizma ......................................................................3
The Year of Cultural Tourism ..................................................................3
Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad .......4
TOPSRBIJA Sadržaj .................................................................................5
Nagrada Turistički cvet za 2013.............................................................6
Džuls Kovačević, Engleskinja koja u svet šalje lepe slike o Srbiji .....7
Čarls Keter, Od Amerikanca do Srbina ................................................7
Turistička organizacija Vojvodine .........................................................8
Brojne aktivnosti TO Vojvodine u godini jubileja...............................9
Hrana tema broj 1 u srpskim časopisima ..........................................10
Turistička organizacija Novog Sada.................................................... 11
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Kanjiža, Kanjiža ...........12
Hotel Premier Aqua, Vrdnik.................................................................13
U očekivanju druge salatare .................................................................14
Srbija i zvanično postala atletska nacija.............................................15
RRA Bačka Srđan Vezmar ....................................................................16
BačkiPetrovac...........................................................................................17
Sremski Karlovci mesto sa karakterom..............................................18
Tamburica se vratila kući .......................................................................19
Team building igre rešavaju probleme ...............................................20
Kamp tolerancije, korak ka međusobnom razumevanju.............. 20
Vanja Grbić, borac za čistiji svet...........................................................21
Veliki jubilej, 120 godina turizma na Zlatiboru ........................22, 23
Ratko Mitrović, studentska oaza na Zlatiboru ................................24
Hotel Olimp, domaćinska kuća sa zvezdicama ................................25
TA Zlateks, agencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora... 26
Sa vama i za vas, Zlatiborski konak ....................................................27
Hotel Šimšir, nova dika Zlatibora ........................................................28
Pola veka Oplenačke berbe u Topoli ...................................................29
Godina stabilizacije privredno-potrošačkih bilansa.......................30
Produktna berza, Novi Sad...................................................................31
Meso š’arana sa povećanim sadržajem omega-3 .............................32
FINS Naučni institut za prehrambene tehnologije u
Novom Sadu ............................................................................................33
Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus ...............................36
Jesenjim sajmom u Veliki Radincima
Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema .............................37
Veliki uspesi JP Vojvodinašume, Petrovaradin.......................... 34,35
O vinskim etiketama .............................................................................38
Vinski red Vitezova telečke visoravni Agios Dimitrios ...................39
Amštadt Tamaš pudar 2013. godine na Paliću ................................40
Dajmo podsticaj i podršku našim vinogradarima i vinarima....... 41
Vinarija Budimir, Aleksandrovac.........................................................42
Vinarija Brestovački, Erdevik .............................................................. 42
Vinarija Molovin, Šid ............................................................................ 42
Vinarija Đurđić, Sremski Karlovci .......................................................43
Prvi rođendan Naših vina .....................................................................43
Podrum Miljević, Od vinske do jedinstvene priče............................44
VinarijaVinum,SremskiKarlovci.........................................................45
Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina u
Vrnjačkoj Banji.........................................................................................46
Gegula rakije, brend ispred prodaje.................................................... 47
Dragutin Miljković, Mala gostiona Palić 1852-2012 ......................48
Elitte Palić, Palić........................................................................................49
Etno park Majkin salaš,
ugledno domaćinstvo porodice Gabrić ..............................................50
Park Palić, Palić.........................................................................................51
Temerinska jesen puna toplih boja,
mladih vina i bogatih ukusa ..................................................................52
Turistička organizacija nosilac aktivnosti oživljavanja Rume....... 53
Rakije Šurlan, Novi Kozarci ..................................................................54
Turističke destinacije opštine Gornji Milanovac ..............................55
Samba kafa, Vrbas...................................................................................56
Hotel Novi Sad, Novi Sad.......................................................................57
Fijakerijade sve brojnije .........................................................................58
Apartmani Voyager, Novi Sad..............................................................59
Agrol Temerin, provereno najbolji u svom poslu.............................60
Futoški kupus probaj, pa sudi ..............................................................61
Zdravstvena ustanova MEDLAB, Novi Sad ......................................61
Subotička toplana po evropskim standardima ............................... 62
Najevropljanin d.o.o. Novi Sad.............................................................63
C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvo ..........................................64
MileDragić.................................................................................................65
As Computers, Novi Sad .......................................................................66
Zlatiborac d.o.o. Beograd ......................................................................67
FIMEK Fakultet za ekonomiju i iženjerski menadžment,
Novi Sad ...................................................................................................68
Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad ...........................68
5
Dodeljene nagrade Turistički cvet 2013.
Turistička organizcija Srbije je tradicionalno, 27. septembra,
na Svetski dan turizma, dodelila nagrade „Turistički cvet“ za značajna ostvarenja u podizanju kvaliteta turističkih usluga, kao i za
doprinos razvoja, unapređenje i promociju turizma. Ovogodišnje nagrade dodeljene su sedamnaesti put, u pet kategorija.
U kategoriji Turistička organizacija, Gradska turistička organizacija „Kragujevac““ je nagradu zaslužila postavljanjem
turističke signalizacije, interaktivnog izloga, tabli sa turističkim
mapama, radom informativnog centra, suvenirnice, što je doprinelo značajnijem povećanju broja turista. GTO je organizovala
redovne obilaske grada, podržavala i učestvovala u organizovanju manifestacija na teritoriji opštine Kragujevca. Nosilac je
izrade strateškog Master plana održivog razvoja planine Rudnik
za pet gradova i opština: Čačak, Gornji Milanovac, Topola, Knić
i Kragujevac. Sprovodila je brojne aktivnosti na razvoju seoskog
turizma u 56 sela na teritoriji Kragujevca i time učinila da sve veći
broj gostiju provodi odmor u seoskim domaćinstvima. Izradila je
promotivni film „Udahnite Šumadiju punim plućima“, kao i spot
na četiri jezika. Sve ovo, kao i brojne druge aktivnosti doprinele
su pozicioniranju Kragujevca kao turističke destinacije.
Turistička manifestacija godine je Međunarodni ambijentalni pozorišni festival „Tvrđava teatar“ u Smederevu, najmlađi
pozorišni festival u Srbiji, osnovan pre pet godina, upravo kao
odgovor na izraženu potrebu umetnika i publike Srbije za savremenim ambijentalnim predstavljanjem vrhunskih pozorišnih postavki. Do sada je programe ovog festivala videlo više
od 100.000 posetilaca. Ova manifestacija je takođe doprinela
utvrđivanju kulturnog identiteta grada koji je objedinio kulturnu
i turističku ponudu i promociju Smedereva kao grada, i Smederevske tvrđave kao idealnog prostora za prezentaciju visokih
umetničkih dometa.
Najuspešnija receptivna turistička agencija je Poklonička
agencija SPC „Dobročinstvo“, Beograd, koja ima dugogodišnje
iskustvo u organizaciji putovanja turista religijskog sadržaja. Pored turista iz Srbije, među mnogobrojnim grupama iz inostranstva bilo je Srba iz dijaspore, vernika iz Poljske, Francuske, Italije,
Austrije, Slovenije, Velike Britanije, Nemačke, Amerike... Da religijski turizam ima veliki potencijal, svedoči i period 2012/13. kada
su u samo godinu dana velikog jubileja 1700. godina Milanskog
6
edikta mnogi turisti pristigli u Srbiju. Povodom obeležavanja pomenutog jubileja agencija „Dobročinstvo“ je pored grada Niša,
turiste povela da obiđu i druge bisere srpske države, naše duhovno, umetničko i istorijsko blago Žiče, Studenice, Sopoćana,
Manasije, Ravanice, fruškogorske Svete gore...
Turistički cvet u kategoriji ugostiteljski objekti za smeštaj,
zaslužilo je Seosko domaćinstvo „Golijski konaci“, Ivanjica. Nalaze se na 13-tom kilometru puta ka Goliji, u selu Komadine.
Tokom cele godine udoban smeštaj i dobra hrana privlače sve
one kojima je potreban mir i odmor u prirodi. Za ljubitelje aktivnog odmora i adrenalina u ponudi su kvadricikli, motorne sanke, obeležene pešačke staze, dečji zabavni park, izleti, branje
šumskih plodova, obilazak golijskih jezera, kao posebne atrakcije
gde se može uživati u panoramskom razgledanju.
Nacionalni park Fruška gora, najstariji nacionalni park Srbije, zaslužio je najviše priznanje u kategoriji organizacija ili pojedinac za doprinos unapređenju turizma i podizanju kvaliteta
turističkih usluga. Na Fruškoj gori se nalazi 15 jezera, 16 manastira, 7 izletišta. Sremski Karlovci takođe predstavljaju značajnu
kulturnu i istorijsku celinu. Ova planina je prepoznatljiva po proizvodnji vina i brojnim vinskim podrumima, kao i po banji Vrdnik.
Ove godine turistička ponuda Nacionalnog parka obogaćena je
otvaranjem Eko kamping odmarališta na izletištu Stražilovo, koji
predstvalja prvi kamp ovakve vrste izgrađen u Srbiji. Dodatni sadržaji Nacionalnog parka su tematske edukativne pešačke ture
vezane za upoznavanje sa biljnim i životinjskim svetom, kao i
poznati sportski i turistički događaj „Fruškogorski maraton“.
Kod pojedinaca, ovo priznanje je stiglo u ruke gospođe
Ane Petrović, koja razvija specifičan i prepoznatljiv stil u proizvodnji suvenira. Inspiracija za nagradni set suvenira proistekla
je iz saradnje sa proizvođačima suvenira na Mećavniku. Suveniri
su motivisani tradicijom Srbije, oslikani rukom, bogatog kolorita i
prilagođeni svakodnevnoj upotrebi.
Dobitnik Specijalne nagrade van konkurencije je Matematička gimnazija u Beogradu, jedinstvena srednja škola u našoj
zemlji za talentovane učenike u oblasti matematike, informatike
i prirodnih nauka. U istoj kategoriji nagrađen je i Muzej Nikole
Tesle u Beogradu, koji je u toku 2013. godine ostvario rekordan
broj u svojoj 61-godišnjoj istoriji, od 40.000 poseta.
Engleskinja koja u svet šalje
lepšu sliku o Srbiji
Džuls (Jules) Kovačević
Mrs. Džuls (Jules) Kovačević, Engleskinja iz Kembridža, Co President at Belgrade
Foreign Visitors Club, najvećeg kluba stranaca u našoj zemlji, koji okuplja preko 1.500
članova, poslednjih osam godina živi u Srbiji,
na relaciji Beograd (u kojem radi) - Ruma, (u
kojoj živi).
U Srbiju je stigla u julu 2005. godine sa
dvoje dece (jedno od 20 i drugo od pet meseci) i 250 kg prtljaga. Tu ih je dočekao njen
suprug Dragan Kovačević, koji je došao par
nedelja ranije da „pripremi teren“, sa kojim
se upoznala dok su oboje radili na Malti, i
doneli sretnu odluku da žive u Srbiji, „divnoj,
ali ponekad neshvaćenoj zemlji“.
Puna životne i radne energije, gospođa Džuls Kovačević je vezu sa domovinom
nadomestila aktivnostima u Klubu stranaca,
čiji je osnovni cilj pružanje pomoći strancima
da se lakše i brže snađu u novoj sredini i da
nađu posao.
Džuls Kovačević za Srbiju kaže da je
divna zemlja, sa mnogo različitih kultura, prirodnih lepota. U Srbiji su još uvek porodične
veze izuzetno izražene, a posebna dragocenost ove zemlje su ljudi. Glavni adut Srbije
je ipak to što je Srbija, po njenom mišljenju,
najbezbednija zemlja na svetu. Njena deca
mogu ceo dan da se igraju sama, dok bi se u
Engleskoj igrala isključivo u ograđenom prostoru uz obavezno prisustvo roditelja.
U saradnji sa TO Ruma, pokrenula je
projekat kojim “naše strance” izvlači iz Beograda i pokazuje im neku drugu Srbiju: prirodu Fruške gore, manja mesta, restorane sa
domaćom hranom, trudi se da im pokaže
kako je cela zemlja posebna, a ne samo jedan grad.
S druge strane, po sudu gospođe Kovačević, turistički radnici u saradnji sa lokalnim vlastima, moraju da nađu neke nove
sadržaje mimo manifestacija. Ako gost dođe
u neki grad, ako nema neke manifestacije,
on nema gde da ode, ne zna šta treba da
vidi. Nedostaju muzeji, galerije, organizovane pešačke ture po Fruškoj gori, gift šopovi i
suvenirnice u Rumi, mali kafići i restorani, koji
neće biti usmereni samo na lokalce.
Gospođa Džuls Kovačević je u Srbiji
izgubila korak sa novim tehnologijama, i to
joj nedostaje, ali je i ove godine sa svojim suprugom pekla rakiju, i tom prilikom okupila
dvadesetak članova svog Kluba. Ona uživa
u spremanju zimnice, prihvatila je srpsku kuhinju i naučila da priprema srpska jela.Uživa
u tome da sa prijateljima sedi u kafiću i da je
niko ne požuruje. Ipak, nedostaje joj English
tea, kojeg nema u srpskim kafićima i restoranima, pa je prinuđena da kesicu svog omiljenog napitka uvek nosi sa sobom.
Od Amerikanca do Srbina
Čarls Keter
Kada je na Facebook profilu „Ja mrzim Ameriku“, američki novinar Čarls Keter
upoznao grupu Srba i počeo sa njima da
polemiše o razlozima zbog čega Srbi mrze
Ameriku, nije ni pretpostavio koliko će mu
se život promeniti. Već posle prvih kontakata poželeo je da upozna našu zemlju.
Prilika se ukazala dve godine kasnije, kada
je 2010. po prvi put, na poziv Facebook prijatelja pozvan, dočekan i ugošćen u zemlji,
za koju da skoro nije ni čuo.
O Srbiji, srpskom narodu i njegovoj
(ne)kulturi, pročitao je jako puno negativnih
stvari u medijima svoje i drugih zapadnih
zemalja. Već nakon njegove prve posete Srbiji, promenio je mišljenje iz temelja, i počeo
je da predstavlja našu zemlju u pozitivnom
svetlu na internetu i u drugim medijima.
Od tada, Čarls Keter je nekoliko puta
posetio Srbiju, praveći dokumentarne storije o njenim retkim prirodnim lepotama, jedinstvenim običajima, ljudima. Svaki put po
povratku u SAD suočavao se sa pitanjima
svojih prijatelja koji nisu razumeli njegovu
promenu stava i oduševljenje nekom tamo
dalekom zemljom.
-Vratio sam se u Srbiju u martu sledeće godine i bio 6 meseci. Zaista je zabavno
biti u Srbiji - kaže Čarls Keter i dodaje da
su srpska muzika, hrana, ljudi, jedinstveni, a
ovaj prostor prelepo mesto za život, sasvim
drugačija od bilo koje zemlje na svetu u kojoj je bio. Ljudi su najbolji deo ove zemlje,
najljubazniji ljudi na planeti. Snimao sam
do sada i objavio na Youtube više clipova.
o srpskoj hrani, o srpskoj kulturi, običajima,
ljudima...Aktivan sam na Twitteru i Facebooku.
Na njegovom blogu se trenutno nalazi veliki broj video zapisa o svakom gradu,
mestu koje je posetio i posle svega viđenog
sa sigurnošću tvrdi da bi turizam mogao biti
No.1 u Srbiji, ali se mora shvatiti ozbiljnije.
Turizam bi morao imati mnogo veći efekat,
donositi mnogo više para nego sada, biti u
srazmeri sa bogatstvom kulture i istorijskim
vrednostima ove zemlje.
-Dobro je povezivati ime Srbije sa jednim Divcem, Đokovićem, Nikolom Teslom...
Ali takođe učiniti da ovde u goste dođe veći
broj stranih medija, turista i da oni pišu i
pričaju svoje lične utiske o boravku u Srbiji.
Na mom blogu ja govorim o Srbiji viđenoj
očima Amerikanca, nastojeći da ostvarim
link između naše dve zemlje. Mnogo Amerikanaca nikada nije čulo za Srbiju, i o vašoj
lepoj zemlji se jako malo zna. Zato je bitno
stalno govoriti pozitivne stvari o ovoj zemlji,
što ja sa velikim zadovoljstvom stvakodnevno činim preko sredstava javnih komunikacija - zaključio je gospodin Čarls Keter.
7
8
Brojne aktivnosti TO Vojvodine
u godini jubileja
Turistička organizacija Vojvodine, koja
ove godine obeležava 10-tu godišnjicu od
kada je osnovana nastoji da na najbolji mogući način promoviše
Vojvodinu kao turističku regiju.
U tom cilju, zahvaljujući sredstvima Vlade
AP Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za privredu uspešno su realizovani
brojni nastupi u inostranstvu gde su, kao i na domaćim
priredbama učestvovale opštine iz Vojvodine. Tako će
se na LORIST-u 2013, na štandu TO Vojvodina brojnim
sadržajima predstaviti 40 od 45 vojvođanskih opština.
Prednost zajedničkog nastupa je raznovrsnija i bolja
ponuda TO Vojvodine, a turističke organizacije i privredni subjekti imaju mogućnost besplatne promocije.
Gvozden Perković
Promocija Vojvodine ide i preko redovno ažuriranog sajta www.vojvodinaonline.com. Svake godine
TO Vojvodina izdaje Katalog manifestacija u Vojvodini
(ove godine registrovanih 1.170), koje su na neki način i imidž Vojvodine, preko kojih turisti mogu da se
upute u kulturu, istoriju, gastronomiju, običaje ovdašnjih stanovnika. Kako ističe Gvozden Perković, direktor
TO Vojvodine, među njima ima “mega” manifestacija
poput Novosadskog poljoprivrednog sajma, Filmskog
festivala u Subotici, EXIT-a, Grožđebala, Pasuljijade,
Internacionalnog karnevala u Pančevu do onih malih,
seoskih. Međutim, za TO Vojvodinu su sve one bitne i
pravac njenog delovanja je da manifestacije vezane za
hranu imaju svoj odjek tokom cele godine, a ne samo
za vreme festivala. Nastojanja su da ti brendovi uđu i
na rafove supermarketa, da se mogu kupiti tokom cele
godine, da se i na taj način zaposle ljudi, da to bude
neki podstrek zadržavanja mladih ljudi na selu, da rade
i pritom zarade.
Štampani material je takođe jedan od načina promovisanja Vojvodine. Turizam je treća privredna grana u svetu i broj turista kontinuirano raste. Otvaraju
se neka nova tržišta (Rusija i Kina). Zbog toga su neki
materijali štampani na pet ili čak šest jezika. Ekonomski pokazatelji efekta turizma u Vojvodini su poslednjih
godina konstantno pozitivni. Preko 100 miliona dolara
je zarada od turizma na godišnjem nivou. Oko 12%
noćenja u Srbiji otpada na Vojvodinu, što je zadovoljavajuće, s obzirom da Vojvodina još nije izrazito razvijena turistička regija i da ima još puno potencijala.
Iz godine u godinu niču novi vinski podrumi, salaši i
čarde, hoteli i sve je više ljudi svesno činjenice da kroz
turizam može da se zaradi i od toga pristojno živi. Sve
više turizam postaje porodičan biznis, što je ne samo
jedan vid zapošljavanja, već i jedan vid plasmana poljoprivrednih proizvoda.
Cilj TO Vojvodine je da od brendova “u vazduhu”
napravi nešto konkretno, jer ova regija ima kvalitet,
znanje i najveće bogatstvo - 27 nacija koje u njoj žive
sa svojom tradicijom, običajima, kulturom, kuhinjom…
Zbog toga je prvi deo strategije razvoja turizma Vojvodine, kanalisan od strane TO Vojvodine, da se kroz
edukaciju pomoge udruživanje privrednih subjekata, a
drugi deo je uvođenje domaće hrane i proizvoda “sa
terena” određenog kvaliteta, standarda, nivoa u ugostiteljske objekte.
-U svakom slučaju, mi ćemo u TO Vojvodine nastojati da damo pun doprinos da turizam bude podstrek da se neke druge stvari u društvu pokrenu nabolje - rekao je Gvozden Perković.
9
Hrana tema broj 1 u srpskim časopisima
Prva regionalna konferencija o hrani “Food Talk 2013”,
u organizaciji kulinarskih magazina Color Press Grupe “Pošalji recept” i “Torte i kolači”, održana je na Salašu 137 na
Čeneju, pored Novog Sada, jer ima li boljeg mesta za hranu
i razgovor o hrani od ovakvog mesta, salaša, gde je atmosfera opuštena, gde ljudi mogu da se prošetaju i da slede
slow concept?
Aktuelnim temama, posvećenim raznim aspektima
hrane, prisutvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, doktori i stručnjaci, brojne poznate ličnosti, među kojima su bili pioniri emisija o kulinarstvu u bivšoj Jugoslaviji,
kuvar Stevo Karapandža i voditelj Oliver Mlakar, Milijan Stojanić, kuvar iz Kosijerića svetskog renomea, i čovek koji je u
pesmu stavio ceo slavski meni, Đorđe Balašević, veliki broj
eksperata iz oblasti hrane iz celog regiona, šefovi kuhinja i
vlasnici poznatih restorana, ugledni vinari i somelijeri iz regiona, autori kulinarskih bestselera, najbolji gastro blogeri,
mnogobrojni predstavnici medija.
Medijator svih događanja na Salašu 137, vlasnik izdavačke kuće Color Press Group Robert Čoban je objasnio da
je ideja da se napravi ovakva konferencija došla iz razloga,
što postoji veliki broj kulinarskih magazina koji su u poslednje vreme, u celom regionu, najtiražniji.
Po njegovom mišljenju, osim toga što bi trebalo više
voditi računa o organskoj ishrani a protiv genetski modifikovane hrane, teme koje će narednih godina biti sve aktuelnije
su globalni turistički pravac koji je motivisan hranom i vinom. Sa najviših instanci bi trebalo osmisliti koncept kako da
se država promoviše kroz hranu i vino, da se podrže novi
ukusi vina, koja nemaju dovoljnu masovnost proizvodnje, ni
potrebnu reklamu, ali imaju ono najvažnije - kvalitet.
-Vinska scena je jedna od retkih stvari koje su otišle u
pozitivnom pravcu u Srbiji. Ja hoću da svima nama bude
bolje i nadam se da ćemo svi mi zajedno, koji smo bili na
ovoj konferenciji, doprineti boljitku života u Srbiji i okruženju
– poželeo je Robert Čoban.
10
Turistička organizacija Novog Sada
O
sim što će se na
LORIST-u 2013 Turistička organizacija Novog Sada na štandu predstaviti tradicionalno atraktivnim
Branislav Knežević
i raznovrsnim sadržajima, sajamsku manifestaciju dočekaće u novim prostorijama,
na uglu Jevrejske i Šafarikove ulice, takođe u centru
grada.
To nikako neće biti razlog da brojne aktivnosti na
kojima je angažovan TONS i kurs kojim je silovito krenuo u promociju Novog Sada, biti poremećen. Osim
ustaljenih, krajem prošle godine započet je novi projekat, izdavanjem brošure „Novi Sad – pogled na jevrejsku kulturnu baštinu“, u izdanju Jevrejske opštine Novi
Sad, koju su podržali Grad Novi Sad i Turistička organizacija. Štampana na srpskom, hebrejskom, nemačkom,
mađarskom i engleskom jeziku, za cilj ima upoznavanje
sa kulturnom baštinom jevrejske nacionalne zajednice,
zdanjima koja su do sada bila pristupačna samo uskom
krugu ljudi. Sledeći uobičajenu tradiciju svetskih, evropskih metropola, ali i našeg Beograda, Jevrejska opština
u saradnji sa Turističkom organizacijom Novog Sada,
kreirala je novu turističku ponudu grada u okviru projekta „Jevrejska kulturna baština-Razgledanje novosadske Sinagoge“ za posete domaćih i stranih gostiju. To je
samo prvi korak u razotrkivanju kulturne baštine grada.
Predstavnici jevrejskog naroda ostavili su gradu neizbrisiv trag svog delovanja: pored kompleksa Sinagoge,
kojem pripada i zgrada Opštinske službe i zgrada Jevrejske osnovne škole (danas Osnovna baletska škola),
Zgradu štedionice, Menratovu palatu, Jevrejski kulturni
dom, humanitarno udruženje, a kasnije vrtić „Kora hleba“ i mnoge druge zgrade, koje danas imaju različite
namene.
Da to sasvim ne bi palo u zaborav, jevrejska opština, podržana od Turističke organizacije Novog Sada, će
ubuduće za sve turiste, omogućiti da se upozna Novi
Sad i na ovaj, jedinstven način.
Uspešnost ovog projekta, naglašava direktor
TONS-a Branislav Knežević, je samo početak kojim se
planira da se u narednim godinama nastavi saradnja sa
drugim nacionalnim zajednicama, Na taj način TONS
želi da pokaže kako je Novi Sad, bez obzira na oficijelan status, prava Evropska prestonica kulture za koju se
zvanično kandiduje 2020. godine, u kojoj živi bezmalo
svaka nacija i narod sa evropskog tla i šire. Uz pomoć
ovog projekta, otvaranjem za posete Sinagoge i drugih objekata za turiste, povećaće se turistički potencijal
grada, a
Novosađani će moći više da saznaju kako o jevrejskoj, tako i o drugim nacionalnim zajednica. Stranim turistima, će biti predstvljen lepši, bogatiji grad, onakav
kakav on i jeste, bez ograda i otvoren za sve.
Osnovni cilj TONS-a, prema rečima gospodina
Kneževića je da osmisli što orginalnije razloge koji će
dovesti turiste u Novi Sad, produžiti njihov boravak u
gradu, kulturne, izletničke, vinske rute, kao i da manifestacije i festivali lepo zažive, da se to sve isprati adekvatnim štampanim materijalima, da Novi Sad pokaže
šta ima i šta ume, a ima i ume mnogo.
Da bi to što bolje sproveli, u TONS-u planiraju još
tešnje povezivanje sa turističkim agencijama, pre svega
obazbeđivanjem dovoljnog prostora za njihove promocije, jer bitno je da oni svoje ponude plasiraju pre svega
na sajmovima, i da potencijalne goste upoznaju sa gradom. TONS je tu da promoviše grad, a oni da nastupe
sa konkretnim programima.
U svim aktivnostima TONS-a učestvuju i studenti
PMF (Prirodno matematički fakultet) i TIMS (Fakultet za
sport i turizam), kako bi što više mladih ljudi bilo uključeno u projekte, kako bi svojim aktivnim učešćem doprineli turističkom procvatu grada koji svi volimo.
11
12
• Hotel “Premier Aqua” • 22408 Vrdnik • ul. Martina Klasića 16
• Informacije: +381 22 21 55 333; • Rezervacije: +381 63 566 357, +381 22 21 55 321;
• e-mail: [email protected] • web: www.hotelpremieraqua.com
13
U očekivanju druge salatare
I ove, kao i 2010. godine
kada je Devis kup reprezentacija Srbije osvojila prvu “salataru”,
u meču protiv Francuske, od 15.
do 17. novembra na domaćem
terenu, pred domaćom publiVladimir Erg
kom naša reprezentacija pokušaće da se domogne drugog
trofeja. Sa druge strane mreže u Kombank Areni ovoga
puta će stajati Tomaš Berdih, peti igrač sveta i poslovično
nezgodan, Radek Štepanek.
U očekivanju ovog meča, naš međunarodni teniski
vrhovni sudija Vladimir Erg dao je svoj komentar o stanju u srpskom tenisu, kada su u pitanju naslednici Novaka
Đokovića, Janka Tipsarevića, Nenada Zimonjića, Viktora
Troickog.
Danas u Srbiji ima preko 20 fjučersa, turnira sa nagradnim fondom od 10.000$. Kada je Vladimir Erg počinjao, sredinom devedesetih godina, bila je „nemoguća
misija“ baviti se kako sudijskim poslom tako i tenisom. U
tadašnjoj Jugoslaviji, nije bilo ni jednog profesionalnog
turnira.
Sama činjenica da na teritoriji Srbije danas ima toliki broj teniskih nedelja, zvuči nerealno. Pogotovo ako se
uzme u obzir da organizatori najvećih fjučers turnira nisu
veliki klubovi: TK Crvena zvezda, TK Partizan, TK Radnički
Niš. To su male sredine u kojima se fjučersi igraju već desetak godina, što je pozitivan pokazatelj da se tenis igra u
celoj Srbiji. Sama ideja za organizaciju ovako velikog broja
fjučursa jeste dobra, ali se pokazala i nerealnom, jer organizacija pojedinih nije na zadovoljavajućem nivou.
S druge strane primer dobre prakse je
TK Zlatibor Springs u Gajevima na Zlatiboru.
Miloš Dedić, jedan od suvlasnika, svojevremeno je rekao da će prirodni raj prevesti u
teniski, a mi smo svedoci da je njegova vizionarska ideja postala stvarnost. Završen je
kompleks teniskih terena, vile, predstoji izgradnja hale sa zatvorenim terenima, tako
da će za dve godine ovaj klub izrasti u definitivno najlepši klub u Srbiji.
Organizacija ovakvih turnira, omogućava našim igračima da odigraju preko deset ili
dvanaest nedelja, odnosno tri meseca profesionalnog tenisa u svojoj zemlji, što znači automatsko smanjenje njihovih troškova.
Troškovi putovanja svedeni su bezmalo na
nulu, na mnoge turnire oni dolaze od svojih kuća. Npr, Peđa Krstin je svaki dan putovao od svoje kuće za Novi Sad, gde je igrao
fjučers i pobedio u finalu Francuza, Martina
Vesa. Da se turnir igrao npr. u Egiptu, samo
avionska karta bi koštala 1.500 evra, i isto to-
14
liko za njegovog oca i za hotel još hiljadu i sa dnevnim
troškovima bilo bi potrošeno pravo malo bogatstvo. Jako
je važno za naš tenis, da naša deca osvajaju ove turnire.
Na turniru TK Zlatibor Springsa 2/3 glavnog žreba činili su
naši igrači, što je rekordan broj i što je u krajnjem slučaju i
cilj ovih turnira.
Ali, isto tako nije realno očekivati da tenis u jednoj
zemlji ima naslednike Novaka, Janka, Zikija i Viktora, bez
minimum deset nedelja profesionalnog tenisa. Možemo
očekivati proboj Dušana Lajevića, među 100 u svetu, što
je delimično rezultat svih ovih turnira koje je on igrao u
zemlji, tu su i Peđa Krstin (koji je osvojio fjučers u Novom
Sadu), Laslo Đere (koji je osvojio fjučers na Zlatiboru), Nikola Milojević (najbolji junior sveta), nekoliko igrača već
igraju čelendžere. U ženskoj konkurenciji imamo Jovanu
Jakšić, koja je ove godine osvojila preko deset fjučersa,
tako da svi ti turniri daju rezultate. Tu su neki klinci kao
Strahinja Rakić koji jedan od naših najperspektivnijih igrača. Teniski savez ovim turnirima i wild-card koje daje našim igračima za glavni turnir, pruža direktnu šansu mladim
domaćim igračima za osvajanje bodova, što s obzirom
na ekonomsku situaciju, koja je više nego katastrofalna i
u Srbiji i u Teniskom savezu Srbije, koji nema ni desetinu
budžeta košarkaškog, odbojkaškog, da ne pričamo o fudbalskom savezu - rekao je Vladimira Erg.
Uslovi bolji nego nekada, ni blizu idealni, na našoj
deci je uvek bilo da se teškom mukom domognu nečega što je njihovim vršnjacima, u nekim bogatijim sredima
bilo dato. Ali, kako objasniti da imamo najboljeg igrača na
svetu, i još dvojicu u prvih sto i sedmoricu u prvih petsto
igrača na ATP listi i to samo u muškoj konkurenciji? Da su
reprezentativci osvojili Devis kup, a da im predstoiji borba
za osvajanje druge “salatare”?
Srbija i zvanično postala atletska nacija
Nedelja, 11. avgust 2013. godine biće zapamćena u
istoriji srpske atletike i srpskog sporta po podvigu Ivane
Španović i skoku, koji joj je doneo treće mesto na SP u
Moskvi, a Srbiji, prvu medalju sa svetskim šampionatima.
Osvajanje bronzane medalje Ivane Španović u skoku
u dalj na XIV Svetskom prvenstvu u atletici na otvorenom,
na moskovskom stadionu „Lužnjiki“, je nešto o čemu se
moglo samo sanjati. Početak ove, 2013. godine nije bio
obećavajući. Mučili su je zdravstveni problemi, dileme o
mogućim odustajanjima. Dve nedalje ranije, na završenoj
Balkanijadi, potvrdila je A normu za SP, ali i povratila samopouzdanje i veru da može do finala.
Mlađana, 23-godišnja Zrenjaninka, članica AK “Vojvodina” iz Novog Sada, postigla je najveći rezultat na najjačem takmičenju i time pokazala svoju fizičku spremnost,
psihičku stabilnost i mentalni kapacitet. I kako je peta serija odlučila balkansku šampionku, na nedavno završenom
Prvenstvu Balkana za seniore i seniorke u Staroj Zagori u
Bugarskoj kada je Ivana skočila 6,76 m, tako je peta serija
sa skokom od 6,82m, na SP u Moskvi bila odlučujuća za
osvajanje bronzanog odličja, da stane rame uz rame uz
Amerikanku Britni Risi (Brittney Reese), koja je preskočila
7,01 metar i Nigerijku Blesing Okagbare (Blessing Okagbare), koja je skočila 6,99 metara, da iza sebe ostavi imena
poput Britanke Šare Proktor (Shara Proctor), njene rivalke
iz juniorskih dana, Ruskinje, Dariju Klišinu i druge, daleko
iskusnije skakačice.
Kada su se otisnuli put Moskve, cilj Ivane i njenog
dugogodišnjeg trenera, Gorana Obradovića Čeleta, bio
je ulazak u finale i skok od 6,60 do 6,65 m. Kada je sa
planiranih 6,63, Ivana ispunila očekivanja, došao je tako
izvanredan skok od 6,82, njen lični rekord, nacionalni rekord i rezultat koji ju je postavio na tron onih koji će biti
zapamćeni.
Srpski atletičari nisu osvajali medalje na SP (od prvog
Svetskog atletskog prvenstva 1983. godine u Helsinkiju, niti
od 2006. godina, od kada Srbija samostalno nastupa) i
zato je značaj ove medalje nemerljiv.
Da ni sreća ne dolazi sama, potvrdio je već petog
dana SP, dvadesetdvogodišnji Emir Bekrić, član AK “Partizan” iz Beograda, i Srbiji doneo drugu bronzanu medalju.
Put Moskve otišao je sa planom da uđe u finalnu trku, a iz
nje je izašao kao trećeplasirani na svetu. Sa nacionalnim i
svojim ličnim rekordom, sa vremenom od 48:05, osvojio
je bronzanu medalju u disciplini na 400 m s preponama.
Jedini Evropljanin je na startu finalne trke prstima ispisao
je srce, rešen da svoje srce ostavi na stazi. I obećano je ispunio, ali ništa manje značajno je da je u dva dana istrčao
svoje dve najbolje trke u životu.
Već posle drugog dana SP u atletici u „Lužnjiki“, Srbija
se medaljom Ivane Španović u upisala u zemlje-osvajače
medalja sa svetskih prvenstava. Ovom drugom, i ne manje
važnom, na toj listi se učvrstila.
Ovoj grupi velikih svakako pripada i Mihail Dudaš,
neverovatni desetobojac, član AK “Vojvodina” koji je na
Svetkom prvenstvu u Moskvi popravio svoj tj. državni rekord za jedanaest bodova, i koji sada iznosi 8.275 bodova.
Ostaje žal što taj rezultat nije bio dovoljan da se popne na
pobedničko postolje.
Ali nikako ne smemo zaboraviti njihove trenere, koji
su pomogli da se talenti ovih izvanrednih mladih ljudi do
kraja ispolje. Mirjanu Stojanović (13 godina trener Emira
Bekrića), Gorana Obradovića ( trener Ivane Španović poslednje četiri godine, najplodonosnijih u njenoj karijeri) i
Fedora Kamasija (bivši sportista i trener Mihaila Dudaša).
Kažemo trener, a znamo da to znači i roditelj, i vaspitač, i
drug, savetodavac, autoritet kojem se obraćate sa “ti”.
Zato uz veliko hvala našim sportistima na postignutim rezultatima, veliko hvala i njihovim trenerima, bez čijeg
bi znanja, podrške i pomoći oni bili samo veliki talenti.
15
RRA Bačka prekograničnom saradnjom
do povećanja konkurentnosti naše privrede
kapaciteta, ali planiraju da unaprede usluge i izgrade svoj turistički
potencijal po ugledu na mađarska
iskustva.
Srđan Vezmar
A
ktuelna očekivanja od dobijanja datuma za početak
pregovora Srbije u članstvu
u Evropskoj uniji imaju neizbežno
i finansijsku stranu koja se odnosi na dobijanje novih sredstava
iz fondova Unije. Istina, novca u
fondovima EU nema više kao pre
sedam-osam godina, ali ima ga
dovoljno. To, da li ćemo uspeti da
ga iskoristimo, zavisi od nas samih.
Srbija ima dobre šanse da dobije
sredstva po osnovu prekograničnih projekata, jer smo skoro sa
svih strana okruženi zemljama EU.
Zato su kod nas, pre nekoliko godina, formirane regionalne razvojne agencije.
Jedna od onih koja će sigurno
spremno dočekati datum jeste Regionalna razvojna agencija Bačka.
Nedavno su, zajedno sa kolegama
iz Mađarske, ušli u novi projekat u
okviru prekogranične saradnje.
U narednih deset godina Srbija bi mogla da obezbedi ubrzani
rast banjskog turizma. Potrebno je
povećati nivo zdravstvenih usluga kao i spa i wellness centara. U
Novom Sadu je nedavno održana
konferencija „Nova strategija banjskog turizma u Vojvodini” koju je
sufinansirala EU kroz program pre-
16
kogranične saradnje Mađarska-Srbija. Rezultat je program “Cooling
cubes” tzv. „Hlađenje kockica”.
-To se odnosi na integralnu
strategiju razvoja banja koje su
smeštene u okolini glavnih saobraćajnica u prekograničnom području ( u 50 kilometara širokoj zoni
glavnih saobraćajnica od Budimpešte do Beograda), koje povezuje Srbiju i Mađarsku - objašnjava
Srđan Vezmar, direktor RRA Bačka. U tome će, pored nas, aktivno
učestvovati Agencija za razvoj iz
Temerina, kao i opštine Ada i Morahalom. Ova potonja banja je blizu granice u Mađarskoj koju našim
turistima nije potrebno posebno
predstavljati.
Nosilac projekta je Univerzitet
u Segedinu. Projekat će trajati 16
meseci i obuhvatiće 30 banja, 17
u Mađarskoj i 13 u Srbiji, a na području koje privlači dva i po miliona posetilaca godišnje. Vrednost
projekta je 116.000 evra, a 85% je
obezbedila EU. Cilj je da se razvoj
banja integriše u akcione planove.
Da bi se to postiglo moramo sa komšijama uskladiti akcione planove.
To podrazumeva prenos znanja i
iskustava, a odvijaće se kroz radionice, forume, konferencije i istraživanja. Banje u Srbiji su manjeg
Gospodin Srđan Vezmar skreće pažnju i na činjenicu da je povećanje nivoa usluga u banjama
posao kojim će Srbija morati da
se bavi u narednoj deceniji. Pored
smeštaja i svih vrsta usluga koje se
moraju podići na najviši nivo, tu je
i pažljiv odabir banja:
- Mađarske banje su za nas
uzor, ali ne treba baš sve prekopirati. Oni su upali u zamku da danas tamo svako manje mesto ima
banju. Pokazalo se da to nije ekonomski održivo i pored toga što
susedna zemlja ima daleko veće
tržište za banje. Zato mi moramo
da odaberemo banje koje imaju
realne mogućnosti da se probiju
na tržištu. To su, pored poznatih
kao Banje Kanjiža ili Junaković kod
Apatina, još i Slankamen i Jodna
banja u Novom Sadu. Za Bečej tek
treba videti da li je isplativo - kaže
Vezmar.
Vezmar podseća da čak i u
banjama koje za naše uslove slove
kao modernije i razvijenije, poput
pomenutih, Banje Kanjiže ili Junaković, gost nema mnogo izbora
sem skromnog zdravstvenog tretmana i šetnje. Čak i kada bi poželeo da prošeta okolinom i, možda ostane do sitnih sati u obližnjoj
čardi, već kod ostvarenja te ideje
susreo bi se sa nepremostivim preprekama okoprevoza.
- Šteta bi bilo da ovu priliku
do koje smo došli, ne iskoristimo,
jer se veoma razvijene zemlje sa
istoka, poput Katara, interesuju za
banje. Ali, da bi takvi turisti uopšte došli, pa još i otišli zadovoljni,
moramo podići usluge ne na kvadrat, već na kub. Što se tiče naših iskustava, spremni smo da ih
podelimo sa kolegama iz cele zemlje - naglasio je gospodin Srđan
Vezmar.
Višestrana atraktivnost
opštine Bački Petrovac
Pavel Marčok
Bački Petrovac, gradić smešten
na ušću dva Kanala DTD, je stranice
svoje istorije ispisivao nastojanjima da
u nečemu bude prvi. Početkom prošlog veka bio je jedan od svetskih centara hmeljarstva, što se može videti i
na grbu grada, u kome su predstavljeni simboli hmelj, sirak i zgrada gimnazije. Zahvaljujući hmelju i velikom
ekonomskom zamahu 1900. godine,
Bački Petrovac je imao više privatnih
automobila nego Beograd. U Bačkom
Petrovcu je početkom XX veka živelo
10.000 stanovnika, kada je i izgrađen
drugi bazen u Vojvodini (posle Subotice). Američki „Ford“ je ovde otvorio
svoje predstvništvo za južnu Austrougarsku. Prva zemljoradničko-kreditna
zadruga u Vojvodini i Srbiji, osnovana
je 1846. godine opet u Bačkom Petrovcu i bila je treća zadruga u svetu.
Sredinu XX veka u Bačkom Petrovcu
obeležio je uspon sirkarstva, a metlara
„Kooperativa“ je zapošljavala i do 700
radnika.
Nažalost, 90-tih godina i hmelj i
sirak izgubili su pređašnji značaj, a od
heraldičkih simbola, jedino je gimnazija, osnovana 1919. godine, preživela
to vreme. Petrovačka gimnazija “Jan
Kolar” je prva gimnazija na slovačkom
jeziku u svetu, van Slovačke. Zahvaljujući gimnaziji i isturenom odeljenju
Učiteljskog fakulteta iz Sombora na
slovačkom jeziku, slovačka nacionalna
manjima dobila je dobru osnovu za
očuvanje i negovanje jezika, kulture,
književnosti, običaja. Nekada se za Petrovac govorilo, da je “opština najškolovanije nacije”, jer je tu živelo najviše
školovanih ljudi po glavi stanovnika.
Danas u Petrovcu živi najviše režisera:
Ljuboslav Majera, Vladimir Struhar, Jan
Halupka, Mihal Babjak, i na hiljadu stanovnika dođe bar jedan režiser.
U Bačkom Petrovcu je sedište profesionalnog Slovačkog vojvođanskog
pozorišta, Matice slovačke i Slovačke
evangelističke crkve. U planu je otvaranje, iako institucija postoji, zgrade Muzeja Vojvođanskih slovaka, obnavljanje
suvače, mlina na konjski pogon, gde su
konji išli u krug i mleli žito…
Opština je mesto održavanja
brojnih festivala: “Slovačkih narodnih
svečanosti”, prvog vikenda u avgustu,
punih kulturnih, sportskih i gurmanskih sadržaja, pozorišnih predstava i
folklora; “Tancuj, tancuj” u maju u Gložanu, koji okupi i do 1.500 učesnika,
jedan je od najmasovnijih folklornih
festivala; Dana Petrovca 25. maja, sa
Kulenijadom, a “petrovački kulen” je
nosilac znaka “Najbolje iz Vojvodine”.
U Kulpinu je ove godine po deveti put
organizovan Kulpin fest, festival roka,
i bijenalno „Kulpinska svadba - nekad
i sad“, tu se nalazi i atraktivan dvorac
Dunđerskih, sa Poljoprivrednim muzejom i Muzejom hmeljarstva gde se
može videti kako je hmeljarstvo uticalo
na razvoj kraja.
U Gložanu se nalazi Etno park
„Dunavski san“, dve čarde, komleks
„Oaza MB“ u čijem sastavu je restoran sa bazenom, sportskim terenima,
malim i velikim jezerom, na kojima se
održavaju razna ribolovačka takmičenja. O uspešnosti ribolovačkih udruženja u opštini, govore i reprezentativci
iz Petrovca i Gložana, koji su bili prvaci
države. Svako selo u opštini ima svoje
lovačko udruženje, a gložansko lovište
je poznato i po brojnosti zečije divljači.
Danas Petrovac prepoznaje svoj
potencijal razvoja u ruralnom turizmu,
poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.
Ponos opštine je svakako Aqua park na
20 ha, koji je prošle godine počeo sa
radom, a ove beleži izuzetne rezultate.
Opština Bački Petrovac ne oskudeva ni u smeštajnim kapacitetima.
Komforni smeštaj može se naći u
Lovačkom domu “Lesik” u Bačkom
Petrovcu, pa SA-HA Tennis Centru,
Nacionalnom restoranu “Aroma”, a
zahvaljujuči prekograničnoj saradnji,
dobijena su sredstva koja su uložena
u razvoj ruralnig turizma i adaptaciju
zgrade MZ, koja u potkrovlju raspolaže sa četiri komforne sobe i vinskim
podrumom. Završava se veliki lovački
dom u Kulpinu. Turistička organizacija
Bački Petrovac danas čini veliku uzdanicu turističkog razvoja ove opštine.
U naseljima bačkopetrovačke opštine Kulpin, Gložan i Maglić živi 14.000
stanovnika. Petrovac ima interesantan
geografski položaj, blizu je Mađarske i
Hrvatske, 90 km je udaljen od aerodroma i Beograda, naslonjen na koridor
10, na 25km od Novog Sada. Izgrađena je Industrijska zona sa postojećom
infrakstrukturom. Ovo je opština sa
najviše silosa koji su dovoljnih kapaciteta za skladištenje celokupnog roda
sa 14.192 ha poljoprivrednog zemljišta.
Otvoren je Vojmedical d.o.o. za
proizvodnju medicinskih pomagala,
najveći staklenik u Srbiji - “Doline” AD
u Gložanu, koji je ove godine zaposlio
60 novih radnika.
Predsednik opštine Bački Petrovac, gospodin Pavel Marčok, naglašava da je cilj lokalne politike od samog
početka bio otvaranje novih radnih
mesta i omogućavanje ambijenta za
investiranje, da bude još bolje, za čega
Bački Petrovac ima potencijala, zahvaljujući brojnim prirodnim, privrednim i
turističkim potencijalima.
17
Sremski Karlovci
mesto sa karakterom
S
remski Karlovci su gradić
jedinstvenog šarma, smešten na padinama Fruške
gore koja baš na ovom mestu
Jasmina Beljan - Iskrin silaze do samog Dunava, sa
građevinama koje nalikuju malim arhitektonskim remek delima, vrednim kulturno-istorijskim spomenicima, zabeleženim događajima prekretnim
za državu i društvo. Njegova važnost ogleda se i u činjenici da kroz njega vode, samo 100 metara udaljeni jedan
od drugog, tri paralelna puta, drumski, železnički i rečni.
Poslednjih deset godina u Sremskim Karlovcima, formirana je turistička organizacija koja na jedan nov način
promoviše ovo mesto. Direktorica Turističke organizacije
Sremski Karlovci, Jasmina Beljan-Iskrin, iznela je niz situacija sa kojima se TO suočavala na početku svog delovanja,
kao i o trenutnim nastojanjima za poboljšanje turističke
ponude grada.
Na početku rada TOSK-a ni jedna vinarija nije primala
turiste u svoj vinski podrum. Pre deset godina svima je
bilo problematično da prime grupu turista, jer nisu imali
prostor za to. Danas u Sr. Karlovcima ima 17 registrovanih
vinarija, sve primaju turiste a desetak imaju specijalizovane
prostore za degustaciju. Pre deset godina u Sr. Karlovcima
nije bio registrovan ni jedan ležaj u privatnom smeštaju, a
danas ima 150 visoko kategorisanih.
Specifičnost pojedinih objekata, npr Patrijaršijskog
dvora je to što u njemu živi vladika. Vremenom Patrijaršijski dvor je otvorio neke svoje prostorije uređene za posete turista. Isti slučaj je i sa Karlovačkom gimnazijom i
drugim objektima. Sada sve izgleda lako, a kada je počela
sa radom TO, današnjom pešačkom zonom sa cvetnim
lejama, ranije su prolazili autobusi, nije bilo nikog ko dočekuje goste (vodička služba je uvedena odmah po osnivanju TOSK-a). Nekada se moglo uću samo u Gradski muzej
i crkve, danas u Karlovcima ima ko da vas dočeka, možete da uđete u gotovo sve objekte. Neiskorišćen resurs
je ostao samo Dunav. Postoji sjajan plan regulacije dela
obale Dunava, zaustavljen zbog problema prelaza pruge,
ali kada se taj problem reši, TOSK će sve svoje aktivnosti
maksimalno usmeriti ka ovom delu grada.
Aktivnosti TOSK-a u skorijem periodu bile su vezane
za podizanje kapaciteta u vinskom turizmu tj. poboljšanje marketinga. Urađeno je nekoliko projekata konkurentnosti. Jedan od njih je bio vezan za signalizaciju vinskih
puteva, koja je zbog specifičnih uslova, brdovitog terena,
18
uskih trotoara i ulica, sve pod zaštitom, bila onemogućena. Pronađen je specifičan standard i napraljena je signalizacija vinskog puta Karlovaca i Fruške gore, postavljena je
baza podataka na sajtu, za Sremske Karlovce i za Frušku
goru, na kojoj su zabeležene sve registrovane vinarije koje
primaju turiste. Ti podaci poslužili su za izradu publikacije
„Vinski put Fruške gore“, gde su osim adresa vinogradara,
vinara, zabaležena i vina koja oni proizvode, a koja turisti
mogu pri poseti da konzumiraju. Uz to je urađena mapa
vinskog puta Fruške gore i posebno mapa vinskog puta
Sremskih Karlovaca. Na taj način olakšan je dolazak turista do vinarija, koje sada imaju više gostiju. U isto vreme
postavljena je opšta i turistička signalizacija, odnosno table dobrodošlice i strelasti putokazi ka kulturno-istorijskim
objektima.
Sledeći projekat konkurentnosti jeste diverzifikacija i
specijalizacija gastronomske ponude Sremskih Karlovaca i
Fruške gore. Na osnovu saznanja koje turističke proizvode
bi trebalo razvijati, došlo se do zaključka da je u svima
njima sadržan kulturni turizam, i u okviru njega, gastro turizam. Jer, odmor uz razgledanje kulturno-istorijskih znamenitosti, podrazumeva i konzumiranje hrane. Međutim,
tada se shvatilo da je problem ne samo Sremskih Karlovaca, već čitavog Srema, (u projekat su bili uključeni Irig,
Inđija, Ruma i Šid, kasnije i Beočin), gde jesti. Ako gost ode
sa negativnom informacijom o tome, sve ostalo što je video će pasti u vodi ili će umanjiti sveukupan utisak. U cilju
„buđenja“ gastronomije, koja svakako na ovom prostorima
ima šta da pokaže, urađen je projekat unapređenja gastronomske ponude, i u narednom periodu se pristupa njegovoj realizaciji. U planu je izrada sajta „Fruška gora Gastro
and Wine“ i bošura „Fruška gora a la card“, edukacije sa
ugostiteljskim radnicima, poljoprivrednim gazdinstvima i
svima onima koji pružaju usluge hrane turistima, putem
radionica tipa „Kuvaj i probaj“. Biće napravljen jedan pravi
„sremački meni“ sa svim receptima tipičnim za ovaj kraj. U
planu je i diverzifikacija svih restorana u smislu klasifikacije
onih koji prođu obuku, sa naznakom kojoj vrsti restorana pripadaju. Poljoprivrednim gazdinstvima će se pomoći
tako što će im se dati ideja za neku novu, staru hranu,
a turistima da imaju što bolji izbor i kvalitet, što je bila i
početna ideja ovog projekta, popravljanje kvaliteta hrane
na Fruškoj gori. Projektom, vinski turizam će nakon obuka,
edukacija i radionica za ugostitelje biti uključeni i svi akteri
Vinskog puta sa Fruške gore spojeni sa ugostiteljima, čime
će biti zaokružiti ponuda „Gastro and Wine“.
Tamburica se vratila kući
Pojedini delovi Srbije svoje emocije iskazuju kroz
trubu, drugi delovi Srbije, kao što je Šumadija, kroz frulu, a mi Vojvođani, svoje ljubavi, tuge i radosti, iskazujemo kroz tamburu. I sada ta radost, ta tuga, to veselje je
potpuno drugačije u srcu tamburške muzike, u Deronjama. Velika je pobeda svih onih koji vole tamburu, što je
ovaj festival vraćen u Deronje, i što su dileme oko toga,
gde treba da bude festival donele ono najlepše. A to je
da danas u Vojvodini imamo dva tamburaška festivala
za ponos, ovaj u Deronjama i onaj na Petrovaradinskoj
tvrđavi, rekao je otvarajući Sabora tamburaša pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.
Opština Odžaci, uz svesrdnu pomoć Vlade Vojvodine, učinila je sve da se tambura na velika vrata vrati
u Deronje. Tamburaški festival se održavao u Deronjama od 2008. do 2011. godine, ali ne i prošle. Svetski
Tamburica fest je morao privremeno da ode iz Deronja, zato što u selu i okolini nije bilo smeštajnih kapaciteta i infrasturkture, potrebne za održavanje jednog
svetskog festivala. Najtamburaškije selo u Srbiji, u kojem
ima tamburaša koliko i u ostatku Vojvodine, dočekalo je
manifestaciju umivenije nego ikad. U brojnim akcijama
što opštine Odžaci, što Mesne zajednice, udruženja, samih meštana, pojedinaca, bilo je sve očišćeno, okrečeno
i uređeno, kako bi se u najlepšem svetlu dočekali brojni
gosti, a selo bilo spremno za događaj godine.
Atmosfera festivala je bila nestvarna i neponovljiva.
Samo onaj ko je bio u Deronjama, mogao je da doživi
čari Deronja, da shvati zapravo o čemu se ovde radi, da
vidi sjaj u očima ljudi koji izvode ovu muziku, prenoseći
je s kolena na koleno, generacijama. Do pojave festivala
to je bilo malo skriveno, jer se dešavalo u krugu Deronja
i opštine Odžaci. Festival je jedinstvena prilika da se i u
Vojvodini, i u Srbiji, i celom svetu pokaže koliko talentovanih muzičara ima u Deronjama.
Tamburica fest 2013. trajao je dva dana, 30. i 31.
avgusta. U takmičarskom delu nastupilo je jedanaest
orkestara. Za pobednika Tamburaškog sabora i predstavnika Srbije na Međunarodnom Tamburica festu u
Novom Sadu, proglašen je legendarni deronjski orkestar „Biće skoro propast sveta“, za najboljeg begešara,
Stefan Štefanjuk iz Šašinaca, najbolji basprimaš je Milan
Vojinović iz tamburaškog orkestra „Banatski štim“ iz Kikinde, a primaš Vladimir Kojadinović iz orkestra „Da zna
zora“ iz Novog Sada. Nagrade je dodelio stručni žiri Sabora u sastavu: prof. mr Zoran Mulić, prof. Imre Lakatoš
i Ferenc Kovač.
U okviru festivala predstavila su se kulturno-umetnička društva, zanatska i umetnička udruženja, a majstori kulinarstva nadmetali su se u pripremanju ovčijeg i
ribljeg paprikaša. Za organizaciju pratećih sadržaja bila
je zadužena Turistička organizacija opštine Odžaci, u
saradnji sa udruženjima građana iz Deronja. Tako je u
Etno kući, Udruženje žena „Zlatne niti“ organizovalo
izložbu ručnih radova, na salašu „Savićeve vetrenjače“
priređena je izložba starih traktora, a u vreme održavanja tamburaškog sabora trajala je i likovna kolonija „Sv.
Rafailo Momčilović“. Priliku za nadsviravanje imale su i
mlade nade tamburaške muzike, a u okviru Internacionalne smotre folklora „Đeram“ svoje umeće pokazala su
brojna kulturno umetnička društva. U revijalnom delu
Sabora nastupili su zvezde estrade Haris Džinović i Aca
Lukas, a ulaz na koncerte je bio besplatan. Doživljaj su
upotpunili tamburaški orkestri „Mesečina“ iz Sombora i
„Biseri“ iz Subotice, kao i pevači Danka Ubiparip i Miša
Blizanac.
Prema proceni policije, druge večeri Sabora je bilo
oko 30.000 ljudi. Za to vreme nije zabeležen ni jedan
eksces, ni jedan saobraćajni prekršaj, nije se mogla čuti
niti jedna zamerka ili loš komentar za jedinstven projekat jedne zahtevne organizacije sa toliko velikom posećenošću, kakav je Tamburački sabor, u malom selu, od
3.000 stanovnika, na jedinstvenoj i neograničavajućoj
ledini, preko godine zarasloj u korov, bez ikakve infrastrukture. Bilo je zaista sve bez greške.
19
Team building - igre rešavaju probleme
Da je ljudski resurs najvažniji deo svake firme i sve prisutnija činjenica da je samo zadovoljan čovek, produktivan čovek,
tvrdnje su o kojima se sve više priča i kod nas. U kontekstu motivacije svojih zaposlenih, kompanije iznalaze razne načine, da
izađu u susret radnicima, u smislu njihovog povezivanja i stvaranja bolje atmosfere, a kao produkt dobijaju bolje rezultate.
Team building je svetki trend, zamišljen kao skup edukativno-rekreativnih aktivnosti čija je svrha stvaranje tima u
kojeg se možete pouzdati. Koncept programa, praćen nizom
zabavnih, strateških igara, koje ponekad liče na dečje igre, podrazumijeva snalaženje u novom okruženju, daleko od radnog
mesta i sigurnosti civilizacije.
Iako je stimulacija zaposlenih na ovaj način postala uobičajena u svetu, kod nas je to još uvek retkost. Primer dobre
prakse, na tlu Srbije, dolazi nam od jedne strane kompanije,
Microsoft-a, u kojoj su jednodnevni izleti praksa, a “Susreti zadovoljstva” organizuju se za preko 120 zaposlenih, proseka 26
godina. Tim povodom, kompanija Microoft je potražila profesionalnu pomoć novosadske TA PanaComp “Zemlja čuda”,
koji su osim posebnog programa, usklađenog sa potrebama i
željama naručioca, priredili vrhunsku sremačku zabavu.
Kao odlični poznavaoci ovog terena, TA PanaComp “Zemlja čuda”, odabrala je za tu priliku posetu jednom od prvih
turistički opredeljenih salaša u Vojvodini, Perkovom salašu,
autentičnoj i reprezentativnoj riznici starinskog načina života
i običaja iznad sela Neradina. Posle obilaska, fruštuka, igara
, predaha, raspoložena grupa, našla se u srcu Fruške gore,
Starim Ledincima, gde je na platou iznad sela dovršila svoje
takmičarsko zabavne igre, a potom u Etno domaćinstvu Miljević probala Miljević-specijalitete. Bogatu i raznovrsnu ponudu
kozjih sireva i mesa, poznatih salata “a la Miljević”, upotpunili
su domaće mešeni hlebovi od različitih, retko dostupnih vrsti
brašna (u čemu su učestvovali i gosti), kao i vino iz Podruma
“Miljević”.
Ovaj izlet je bio opuštajući, ali istovremeno i kreativan.
Osam timova u majicama različitih boja, naziva i logoa, borili
su se za pobedu u deset igara (svaka je donosila određen broj
bodova), koje su vodili promoteri TA PanaComp: 1000 Zašto?
1000 Zato!, Uhvati sreću, Hajd’ povedi veselo, Put do vile Ravijojle, Mokra majica, Trka do misli velikana, Budimo pastiri,
Bakin kolač, In vino veritas i Juvelirska radionica.
Izleti ovog tipa u kompaniji Microsoft organizuju se četiri
godine. Ranijih godina programom je bila obuvaćena Šumadija i južna Srbija, a ove godine, ideja je bila da se obiđe deo
Vojvodine, inicirana željom da se probaju fruškogorska vina i
domaća hrana.
Kamp tolerancije,
korak ka međusobnom razumevanju
Bačka Topola s pravom nosi epitet najtolerantnije multinacionalne, multikulturalne i multikonfesionalne opštine, koja
obuhvata 23 naselja, u kojima živi oko 35.000 stanovnika i 20
nacija, i u upotrebi su četiri jezika: srpski, mađarski, rusinski
i slovački. Kamp tolerancija je najveća manifestacija u opštini
Bačka Topola, internacionalnog je karaktera i ove godine je
organizovan po sedmi put. Za vreme dešavanja Kampa, Bačka
Topola oživi, a mogućnosti uključivanja svih zainteresovanih u
njegov rad su brojne: od posećivanja predavanja do večernjih
koncerata, koji se održavaju za vreme trajanja Kampa, a dostupni i besplatni za sve Topolčane i znatiželjnike iz okoline.
U dane Kampa, Bačka Topola je prisutnija u medijima, a
grad i njegova okolina imaju više mogućnosti da pokažu sve
svoje potencijale, kojih nije malo i koje vredi predstaviti.
Ove godine donekle je izmenjen sam koncept Kampa.
Edukativne interaktivne radionice sa temama: Asertivna komunikacija, Multikulturalizam i/ili interkulturalizam, Savremeni čovek u eri digitalne realnosti, Tolerancija i ideja evropske
integracije, te razgovori o tome kako mediji i reklame utiču
na razmišljanje mladih, zamenili su suvoparna predavanja o
evropskim integracijama, toleranciji, dunavskoj regiji...
Izlet, koji se po tradiciji organizuje negde na sredini traja-
20
nja Kampa, umesto dosadašnjih obilazaka Novg Sada, Subotice i Palića, zamenjen je obilaskom opštine Bačka Topola.
U Zobnatici, na Panoniji, u Bajši i Zavičajnoj kući u Bačkoj
Topoli, učesnici su na licu mesta mogli da vide toleranciju u
praksi, jer u Bajši živi 2.313 žitelja i petnaest nacija.
-Nikada nismo imali problema niti sa učesnicima iz drugih zemalja, recimo iz Mađarske, Rumunije, Nemačke, Srbije,
i samim tim što smo tu, na jednom mestu zajedno je dobar
početak. Ograničavajuća okolnost jeste samo što su učesnici
iz podunavskih regija i gradova. Jako je bitno, ne samo kako
će se ko snaći za ovih sedam dana, nego i ono šta će poneti
kući i siguran sam da će svi učesnici, iskustvo stečeno ovde,
kako biti tolerantan, kako se ponašati, širiti dalje među svojim
prijateljima, u svojim sredinama, što je i slogan ovogodišnjeg
kampa „Budi i ti ambasador tolerancije, i kreator dunavskog
imidža“ - zaključio je Tölgyesi Huba, jedan od osamnaestoro
sveprisutnih volontera ovog kampa.
Borac za čistiji svet
taj aspekt razvije određen vid turizma.
Ako uzmemo za primer Sloveniju koja
ima mnogo manje voda nego Srbija, a
koja od ribolovnog turizma zaradi više
nego od zimskog turizma (ribolovni
turiza čini 1% od ukupnog budžeta),
gde je Slovenija velesila, gde je problem? Koliko je nama potrebno da bi
shvatili koliko smo primitivno pristupili iskorišćenju određenih potencijala,
kako se odnosimo prema njima kao
da su naši a kada treba da se održavaju da su opšti, da ne koristimo ono
što nam je Bogom dano?!
Za našeg proslavljenog sportistu, odbojkaškog asa Vladimira Vanju
Grbića vezana je dilema da li je bolji ribolovac ili odbojkaš ili obrnuto, a
istina je da je najbolji ribolavac među
odbojkašima i odbojkaš među ribolovcima. To mu daje kredibilitet da
stalno ukazuje na stanje i probleme
vezane za naše reke, vodene tokove
imenujući čoveka i njegov nemar kao
glavnog krivca za današnju sliku ovog
velikog, ali ne i neiscrpnog, prirodnog
resursa.
-Ukupno gledano Srbija ima
ogroman turistički potencijal koji ne
koristi na adekvatan način, dobrim delom zbog toga što je svest nas samih
takva kakva je. Mi prolazimo pored
naših spomenika, naših znamenitosti
i naših prirodnih lepota ne obraćajući
pažnju na njih, a divimo se i upoznajemo neke druge, daleke destinacije,
koje nam se čine lepšim, vrednijim i
interesantnijim. Nekako, ne prepoznajemo ono što imamo u svom dvorištu. Mi imamo toliko prepoznatljivih
prirodnih, kulturnih, sakralnih dobara
koje niti posećujemo, niti im pridajemo pažnju, niti znamo da postoje.
Nemamo ni adekvatan odnos
prema vodi. Imamo jako puno reka
koje dolaze iz inostranstva, imamo
puno naših reka, a prema njima se
odnosimo kao prema sredstvu, a ne
izvoru svega onoga što bi trebalo da
budu. Ne živimo ih. Odnosimo se prema njima kao da su kanalizacije, a sa
druge strane očekujemo da ne budu
zagađene i pune riba.
Nekada su se cela leta provodila
na Štrandu, Savi, Tisi, Tamišu, kanalima, barama. To dovoljno govori o divnim i pravim druženjima sa društvom
na reci, sa rekom. Nisu davna bila vremena kada se voda direktno uzimala
iz reke za riblju čorbu. Zaboravili smo
kakav odnos treba da imamo prema
vodi. To nije problem nekog drugog,
nego nas samih. I to ne samo prema
vodi nego i prema prirodi uopšte. Našim ophođenjem prema njima doćićemo u situaciju da nemamo ništa jer,
ne možemo očekivati od nekog drugog da uradi nešto što treba da uradimo mi, sami. Mi treba na našu decu
da prenesemo kako i na koji način da
se odnose prema prirodi.
Upustio sam se u “borbu sa vetrenjačama” i preko projekta veštačkog mresta ribe mladice da bi obnovili ono što smatram najvećim blagom
Srbije, u biološkom i simboličkom smislu, da se taj prirodni resurs vrati na
onaj nivo koji je potreban, i da se kroz
I dalje pokušavamo da zaintrigiramo lokalne samouprave, koje se
nalaze duž Drine i sa strane Srbije i
sa druge obale, da prepoznaju taj resurs i da ljudi koji žive uz reku, žive od
nje, ali ne tako što će je eksploatisati,
nego tako što će je čuvati i ponuditi kao turističku atrakcju nekome iz
Srbije ili nekome iz inostranstva. Oni
mogu da ponude svoju prirodu, koja
je, po mom mišljenju jedna od najlepših u Evropi.
Doveo sam jednu delegaciju
Rusa, da probam da pokrenem ribolovni turizam u Srbiji. Cena usluge
spavanja i hrane je bila 40 evra, a ture,
od 6 dana, nikada manja od petoro
ljudi, stajala je 240 evra po osobi. To
su ogromna srdstva. To može biti i
ogroman stimulus za ljude kada shvate da ukoliko budu imali bogatstvo iz
reke, da će imati i koristi od nje. Da
treba da čuvaju samu reku i obalu
reke, i ukoliko budu imali kvalitetnu
ponudu apartmana i hrane, da će od
toga moći da živi ne samo pojedinac,
nego i njegova porodica, njegov kraj.
I to je najbolji pokazatelj kako jedna
sredina, bez ikakavih problema, može
da “eksplodira” u pozitivnim smislu.
Opština Bajina Bašta je prepoznala
ovo što radimo i izašla nam u susret i
siguran sam da će za vrlo kratak vremenski period, taj ceo kraj početi da
živi od ribolova - rekao je na kraju neumoran borac za bolji svet, gospodin
Vanja Grbić.
21
Veliki jubilej, 120 godina
turizma na Zlatiboru
Za razvoj Zlatibora od presudnog značaja bile
su dve posete visokih zvaničnika u leto 1893. godine. Protokolom posete kralja Aleksandra Obrenovića Užicu, za 20. avgust predviđen je poljski ručak
kraj izvora Kulaševac na Zlatiboru. Tog dana narod
iz okolnih sela dočekuje kralja sa velikim veseljem i
radošću, a predsednik čajetinske opštine Petar Mićić, u zdravici upućuje kralju molbu da se izvor nazove Kraljeva Voda, „te da nepresušni izvor bude
večiti spomen kraljevog dolaska“. Dirnut toplim,
gorštačkim gostoprimstvom kralj je prihvatio predlog, i već sledeće godine podignuta je česma, prvi
zidani objekat u ovom delu Zlatibora.
Početkom istog leta, u usamljenu čobansku
kolibu u Ribnici dolazi užički advokat i političar,
poslanik Narodne skupštine Kraljevine Srbije, Aleksa Popović, sa obolelim sinom i nadom u njegovo
ozdravljenje. Dečak je zaista ozdravio, a već sledeće
godine ovaj ugledni advokat podiže zgradu od borovih brvana, gde sa porodicom provodi leta. U miru
lučevih koliba u Ribnici, letovali su i: ministar Milan
Grol, dr Živko Topalović, karikaturista Petar Pjer Križanić, prof. Dr Dragiša Đurić, dr Jevrem Nedeljković,
dr Bora Lorens, dr Milan Luković, pukovnik Vladimir
Tucović (brat Dimitrija Tucovića) i mnogi drugi.
Krajem XIX i početkom XX veka zauzimanje
uglednih i imućnih ljudi, vizionara i dobrotvora,
dovelo je do stvaranja turističkih naselja Ribnice,
22
Palisada, Kraljeve Vode, Oka. Skromni počeci turističkog razvoja brzo će biti zamenjeni naglim razvojem, izgradnjom ovog kraja, sve do ovovremenog prestižnog zvanja, najposećenije planine naših
prostora. Danas, Zlatibor godišnje poseti 250 hiljada turista koji ostvare oko milion i dvesto hiljada
noćenja, u hotelima i odmaralištima (4.500 ležaja)
ili u privatnim apartmanima, vilama i kućama za odmor (15.000 ležaja).
Poslednjih nekoliko godina Čajetina i Turistička
organizacija Zlatibor ulažu značajna sredstva u turističku i komunalnu infrastrukturu, kako bi stvorili
povoljan ambijent za potencijalne investitore. Gradi
se nekoliko novih hotela, rekonstruišu postojeći. Podižu se novi
sportski tereni, stadioni, sportske
hale. Uređeno je i označeno oko
50 km biciklističkih i pešačkih staza, gradi se auto-kamp sa tri zvezdice, a uskoro počinje izgradnja
devet kilometara duge panoramske gondole, koja će sa 55 kabina za pevoziti oko 600 putnika
na sat, od centra Zlatibora do
vrha Tornika, savladavajući visinsku razliku od 900 do 1.496 mnv
(prema planu treba da bude završena krajem 2014. godine). Uz
već postojeću šestosednu žičaru
na Torniku, sistemom za veštačko
osnežavanje, te nekoliko kraćih
staza i ski-liftom na Obudojevici,
Zlatibor sve više postaje izazov i
za ozbiljne poklonike skijanja.
Zlatibor je idealan i za adrenalinske sportove, ali i šetnje i izlete do zlatiborskih sela: Gostilja i
njegovog vodopada, Trnave, gde se nalazi Stopića
pećina, sa impozantnim ulazom i bigrenim kadama, Šljivovice, Jablanice, i naravno Sirogojna i njegovih pletilja, jedinstvenog Muzeja na otvorenom
“Staro selo“, koje čuva i prezentuje tradicionalno
graditeljstvo, materijalno i duhovo nasleđe srpskog
sela planinskih oblasti dinarske regije.
Uz jezero Ribnicu podno Tornika i onog u centru Zlatibora, gostima su na raspolaganju brojni
hotelski bazeni i kupališta u Ljubišu, Semegnjevu,
Šljivovici, Gostilju, Golovu i Mušvetama.
Povodom jubileja, 120 godina organizovanog turizma, 18.08. 2013. godine na Kraljevom trgu u cetru
Zlatibora, svečano je otkrivena 2,50 m visoka drvena
skulptura „Zlatiborski brzi voz“, samoukog skulptora
Miladina Lekića iz Šljivovice. Skulptura je rađena prema motivu sa fotografije, koju je početkom XX veka
snimio užički fotograf Ilija Lazić. Na njoj je „uhvaćen“
zlatiborski kiridžija Todor Udovičić-Gajević, u tradicionalnoj zlatiborskoj nošnji (lanene pantalone-pelengir,
duga lanena košulja, koporana, jandžil-kožna torba,
pletena šubara i opanci) iz zlatiborskog sela Stubla sa
svojim tovarnim konjem. Sve do Prvog svetskog rata,
kada su ih potisnuli novi putevi i železnica, kiridžije su
sa Zlatibora pa sve do Dubrovnika, Skoplja i Soluna, nosile, prodavale ili trampile sir, kajmak, rakiju, rujevinu,
pršutu, kačarske proizvode (luč i katran), najčešće za
žito i vino. Svoja duga putovanja skraćivali su „erskim“
anegdotama i najvernijim „pratiljama“, čuvenim zlatiborskim pesmama „iz vika“.
Skulptura je rađena od brestovog drveta poreklom
iz Stubla, pa kako kaže sam autor „možda se stari kiridžija upravo odmara u hladovini ovog drveta“.
Za proteklih dvanaest decenija pređen je veliki
put. Iz kolibe i kućeraka, sa usponom i padovima,
stiglo se do apartmana i rezidencija, od rzavaskih
virova do olimpijskih bazena, od poljančeta i krpenjača, do modernih stadiona i hala.
I upravo takvo, 120 godina dugo trajanje i
čuvanje onoga što je istinski vredno, ovde je već
odavno potvrđeno.
Turistička organizacija Zlatibor
31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2
Tel: 031/841-646, 031/845-103
E-mail.: [email protected]
Web : www.zlatibor.org.rs
23
Ratko Mitrović,
studentska oaza
na Zlatiboru
Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović” nalazi se na najlepšem mestu na
Zlatiboru, u Ulici sportova bb, okruženo
borovom šumom, u naselju Prve partizanske bolnice, a u neposrednoj blizini
Specijalne bolnice “Čigota”. Studentsko
odmaralište “Ratko Mitrović” je deo Ustanove studentskih odmarališta “Beograd”
osnovane od strane Sektora za studentski
i učenički standard Ministarstva prosvete
i sporta (u čijem okrilju se i danas nalazi)
1948. godine, sa ciljem odmora i oporavka
studenata Beogradskog univerziteta, ali i
svih drugih univerziteta u zemlji.
Danas se u sastavu Studentskih odmarališta “Beograd” nalaze tri radne jedinice: “Ratko Mitrović“ na Zlatiboru, “Radojka Lakić” na Avali i Studentsko odmaralište
“Palić”.
Studentsko odmaralište “Ratko Mitrović “ je kompleks više objekata, adaptiranih vila izgrađenih početkom XX veka,
koje danas, rekonstruisane predstavljaju
luksuzne objekte visoke kategorije za čiji
boravak vlada veliko interesovanje studenata.
Kompleks raspolaže kongresnim
centrom vila „Romanija”, vilom „Lovćen”,
vilom „Srbija” i vilom „Zlatibor”, centralnom recepcijom, restoranom, letnjom baštom, salama za seminare, sportskim terenima (za mali fudbal, košarku, odbojku,
rukomet, dva teniska terena) i teretanom.
Pored osnovne usluge pružanja
smeštaja, prevashodno studentima, ova
ustanova se bavi i organizacijom seminara, kongresa, savetovanja univerzitetskih
nastavnika... Kada su raspoloživi kapaciteti
slobodni, izdaju se i trećim licima.
Razvojni put od skromnih početaka do savremenih i funkcionalnih centara
za odmor i oporavak studenata, počeo
je nakon oduzimanja starih vila od bivših
trgovaca: vile „Lovćen“, vile „Romanije“,
vile „Srbije“ i vile „Tišina“, posle Drugog
svetskog rata i manjih intervencija na tim
objektima. Vila „Tišina“ je kasnije vraćena
vlasnicima dok su ostale tri ostale u vlasništvu ove Ustanove, s tim što su 60-tih
godina sagrađeni depandansi. Rekonstrukcija cele Ustanove kreće 1996. godine
sa rekonstrukcijom vile „Lovćen“. Prethodno je to bila mala zgradica od oko 120 m2,
a danas reprezentativan objekat kapaciteta 37 smeštajnih jedinica sa 104 ležaja u
24
dvokrevetnim i četvorokrevetnim apartmanima. Zatim je započeta rekonstrukcija
vile „Romanija“, pa je
to ubrzo obustavljeno. U međuvremenu
je rekonstruisana vila
„Srbija“, u kojoj se osim 19 jednokrevetnih, dvokrevetnih i četvorokrevetnih soba
i apartmana, sa ukupno 39 ležaja, nalazi
centralna kuhinja i restoran (250 mesta) sa
baštom (100 mesta). Vila „Zlatibor“ raspolaže sa 47 jednokrevetnih i dvokrevetnh
soba sa ukupno 88 ležajeva. Vila „Romanija“ je dovršena tek u aprilu 2012. godine
i u njoj se nalazi kongresni centar, sa dve
sale od po 250 mesta, sa svim pratećim
sadržajima, površine 1.920 kvadratnih metara, i sa kapacitetom od 58 ležaja. Zbirno
to znači da Studensko odmaralište “Ratko
Mitrović” ima kapacitet 350 ležajeva.
Kompleks sportskih terena izgrađen
je 1998. godine i time se dobila jedna celina, da sve bude na jednom mestu. Vrši
se priprema projekata za izgradnju sportske sale sa zatvorenim bazenom i onda
bi kompleks studentskog odmarališta bio
zatvorena celina sa punom funkcionlanom vrednošću.
Studenti na Zlatibor dolaze po dva
osnova: jedan je uspeh a drugi zdravstveno stanje, tako što Vlada Srbije raspisuje
konkurs, na koji se studenti javljaju. Oni
koji zadovoljavaju uslove, plaćaju 730 din.
pansion, dok razliku dotira Ministarstvo
prosvete Republike Srbije. Ako zadovolje
uslove, studenti svih univerziteta u Srbiji,
od Prištine, Niša, Kragujevca, Novog Sada,
Beograda, Novog Pazara mogu koristititi
usluge studentskih odmarališta.
Da li na Zlatibor studenti dolazili po
zdravlje, nadahnuće, oporavak ili rekreativno, tek zlatiborske vile su za njih otvorene 365 dana u godini. Zbog svega navedenog, Studentsko omaralište „Ratko
Mitrović“ je postalo lider, mesto na turistički orijantisanom Zlatiboru, za primer
u domenu poslovanja, kvaliteta usluge i
uređenosti prostora.
Zahvaljujući tradiciji poštovanja discipline i reda od vajkada, u odmaralištu nikada nije bilo problema, nasilja, bahatosti i
studenti ga generacijama doživljavaju kao
svoju kuću.
Hotel Olimp
domaćinska kuća sa zvezdicama
Na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 120 godina
organizovanog turizma
na Zlatiboru, održanoj
20.09.2013., više puta je
naglašeno da je vladajući zlatiborski reper dobrih hotelskih usluga na
najpoesećenijoj srpskoj
planini - Hotel Olimp.
Otvoren početkom XXI
Miodrag Ilić
milenijuma (2001.), dograđen deset godina kasnije, uspeo je da zadrži lidersku poziciju u velikoj zlatiborskoj hotelijersko-ugostiteljskoj utakmici.
Miodrag Ilić je na čelnoj poziciji Hotela Olimp od samog početka, a trinaest godina direktorovanja svrstava ga
u red najboljih domaćina hotela. A kako je počelo?
-To je bio svojevrsni izazov, jer sam preuzeo da vodim brigu o čitavom hotelu, što je za mene bila novina.
Dobio sam priliku da organizujem hotel u potpunosti i
to je bila idealna pozicija da dovedem nove ljude, da ih
uvedem i obučim u svakom delokrugu rada. Imao sam
potpuno odrešene ruke od strane vlasnika hotela, gospodina Dragana Kićanovića, što je sigurno jedan od razloga
što sam ovde ostao, kao i 90% personala, punih trinaest
godina. To je dokaz jednog dobrog međusobnog odnosa,
razumevanja, međusobnog respekta, bitnog faktora kvaliteta usluge, koji je na najvišem mogućem nivou.
Što se tiče samog objekta, posle 10 godina bezmalo je dupliran kapacitet, sa novim modernim recepcijskim
prostorom, čak i većim nego što je bio potreban, jer ovde
se nikada nije štedelo na prostoru (npr. imamo 100 kreveta, a sam objekat 6.000 m², sa sobama od 25 m² do
32 m²), novim sobama, kongresnom salom sa 120 mesta,
primerenom našem kapacitetu, i nekoliko pomoćnih sala.
Predstoji nam završetak wellness centra, najvećeg na
Zlatiboru (oko 1.200 m²), i onda će naša ponuda biti kompletna. Uz naš otvoren bazen, jedini olimpijski bazen na
Zlatiboru, gde se voda redovno kontroliše od strane Higijenskog zavoda, filtrira, to je najkonkretnija letnja ponuda
na Zlatiboru.
*Kada se na svečanosti povodom tako velikog jubileja u više navrata apostrofiraju Hotel Olimp, koji
„drži“ nivo od prvog dana, kao i imena Dragana Kićanovića i Miće Ilića, to je više nego jasan znak poštovanja od strane kolega. Šta mislite da je presudno
uticalo na tako visoku reputaciju?
-Domaćinski odnos i posvećenost poslu su najbitniji.
Vremenom se može dostići neki nivo, ali uvek i svugde je
teško taj nivo zadržati, a pogotovo ga stalno unapređivati. Opet ističem da je odnos vlasnika Dragana Kićanovića
prema svima nama, a pre svega meni, sportskim žargonom rečeno fer play, bio presudan. Moja posvećnost svemu ovome je velika, samo što odem kući da prespavam,
ali to je tako i u uslugama, ako mislite da održite kvalitet.
Mi nemamo sezonskih radnika, svi su stalno zaposleni, pa
kada dođe period slabije pokrivenosti kapaciteta, to treba
izneti. Ali, zarad kvaliteta smo se odlučili za takav način
poslovanja, a rezultati pokazuju da to ispravno radimo.
*U Olimp dolaze različite strukture gostiju: i porodice, i sportisti, i poslovni, i mladi ljudi i svi nađu
neku lepotu da ovde i ostanu. Koliko je za to zaslužan
i taj odnos vaš i vašeg osoblja prema gostima?
-Upravo sloboda koju smo personalu dozvolili, da
svako može u svom delu da kreira odnose sa gostima, dovela je do toga da je u knjizi utisaka 50% pohvala upućeno
osoblju hotela. Zbog toga Hotel Olimp ima svoju stalnu
klijentelu, a da ne spominjem sportiste. Najslikovitija za to
je reakcija Luke Pavićevića, selektora košarkaške reprezentacije Crne Gore, kada je stigavši na pripreme rekao: „Ljudi,
stigli smo kući“.
*Koja je dalja perspektiva i pravac razvoja hotela?
-U potrazi za uštedama, maja 2009. godine u “našem” dvorišta geološke sonde pronašle su izdašno nalazište geotermalne vode temperature 10°C , a sistem smo
pustili u upotrebu krajem 2012. godine, od kada uz pomoć toplotnih pumpi u potpunosti grejemo hotel. Ovo je
prvi hotel u Srbiji koji koristi obnovljive izvore energije i
uz ekološku korist od prelaska na čistiji energent, čak pet
puta su smanjeni izdaci za grejanje. Međutim, ispostavilo
se da je ta voda odličnog kvaliteta. U saradnji sa Institutom
za javno zdravlje Srbije i Rudarsko-geološkim fakultetom
Beograd, uradili smo hemijske analize i potvrđena su lekovita svojstva vode. Dobijene su dozvole i za upotrebu,
grejanje, pijenje, za flaširanje, i sada čitav Zlatibor pije našu
vodu. Tom vodom napunjeni su i hotelski bazeni, kao i
budući wellness centru. Voda je bogata magnezijumom i
dobra je za hronična oboljenja digestivnog trakta, za grčenje u mišićima, za premorenost, dobra i za sportiste i za
one umorne od šetnje.
*Zlatibor se priprema za doček stranih gostiju.
Kako se priprema Olimp?
-Nije floskula da na Zlatiboru ima sve više stranaca.
Ovo leto je bilo izuzetno i ne znam iz kojih razloga najviše
je bilo Francuza, tek u jednom periodu pola našeg restorana je govorilo francuski. U tom smislu smo predvideli edukaciju našeg osoblja i sa profesorom dr Milijom Zečevićem
otvorili smo odeljenje Evropskog univerziteta na Zlatiboru,
i da između ostalog poradimo na jezicima, da naš personal pohađa obuku jezika da bi se usavršio u tome - rekao
je gospodin Miodrag Ilić.
25
TA Zlateks
agencija koja će vam pokazati sve lepote Zlatibora
J
edna nova tendencija u razvoju turizma, intenzivnije zaživela u poslednjih desetak godina, je organizacija izleta i
osvajanje drugih, često potisnutih, ali ne manje atraktivnih
prostora, koji nude uživanje u prirodnim i biološkim raznovrsnostima, kulturnim, sociološkim i istorijskim saznanjima i pogledima na
neke druge vrhove.
U toj novoj tražnji koja podrazumeva “izletničko kreiranje odmora” gostiju Zlatibora, najbolje se snašla Turistička agencija “Zlateks”.
Danas je TA “Zlateks” agencija sa trinaestogodišnjim iskustvom i figurira kao jedan od zlatiborskih brendova. Situirana na
autobuskoj stanici u centru grada, TA “Zlateks” pored agencijskih
usluga smeštaja, prodaje autobuskih karta za sve pravce i sve prevoznike, radi poslove organizacione prirode i organizaciju izleta.
Kako su se vremena menjala, tako se i TA “Zlateks” prilagođavao.
Ranije je težište rada bilo na primarnim delatnostima agencije sa po
nekim izletom, da bi vremenom izletnička aktivnost postala znak
prepoznavanja ove turističke agencije. Pre trinaest godina nije bilo
lako nagovoriti goste da pođu na izlete, a danas se neretko za
određene destinacije traži karta više. Kako je potražnja rasla, tako je
TA “Zlateks” širila svoj dijapazon ponuda i danas je uobičajeno doći
na Zlatibor na deset dana i provesti ih obilazeći ovu čarbnu planinu
u najširem krugu. Upravo toliko programa nudi i “Zlateks”. Svojom
vizijom “pokazivanja svezlatiborske lepote”, promenili su ne samo
sliku o Zlatiboru, već i navike turista. Programi izleta mogu se naći
na recepcijama svih ekskluzivnih turističkih objekata na Zlatiboru,
kao što su Palisad, Olimp, Mona, sa kojima imaju odličnu saradnju.
Najtraženiji su izleti koji se organizuju dugi niz godina: Sirogojno, sa kojim je agencija i počela svoj razvojni put u ovom
pravcu, pa Tara, Perućac i manastir Rača. Kada je završena pruga
u Mokroj Gori (2003.), u ponudu su uključeni i Mokra Gora i Šarganska osmica, pa Specijalni rezervat prirode Uvac. Od skorijeg
vremena sve atraktivniji je izlet za Višegrad, za Andrić grad i čuvenu na Drini ćupriju.
Osim utvrđenih izletničkih ruta, postoje i one “po želji publike”, pa se, između ostalog, put Tara, Perućac, Manstir Rača, može
obogatiti krstarenjem rekom Drinom, odnosno jezerom Perućac.
Postoji mogućnost vožnje od jezera Perućca u dužini od 10 km
uzvodno u pravcu Višegrada (za sada se još uvek ne prelazi na
teritoriju BiH), i nazad, što podrazumeva vožnju jednim delom kanjona reke Drine.
Ponuda aranžmana u zimskom periodu je nešto slabija jer je
organizacija izleta, zbog hladnog vremena, pogotovo u vreme velikog snega, teža. Zimi se preporučuju izleti do Sigorojna, ali skraćeno, sa obilaskom Stopića pećina i Muzeja Staro selo u Sirogojnu.
Vodopad u Gostilju je rezervisan za neke ugodnije vremenske prilike. Zatim izlete do Mokre Gore i Šarganske osmice, ali samo do
železničke stanice “Jatare”, a od ove godine u zimsku ponudu će
biti uvršten i Višegrad.
Turistička agencija Zlateks – Zlatibor
31315 Zlatibor, Autobuska stanica
Tel.: 031/841-244, 841-418; Fax: 031/841-244
E-mail: [email protected]; Web : www.zlateks.rs
26
Zlatiborski konak, sa vama i za vas
Konak ili konačište, javlja se u
značenju prenoćišta ili pojam kojim se
označava mesto pri manastirima gde
borave monasi ili pak zaseban objekat ili njegov deo namenjem odmoru
i počinku. Često se navodi da je konak
reč turskog porekla, ali Vuk Stefanović
Karadžić u Srpskom riječniku (1818) navodi reči nastale od pojma konoplje,
u koju grupu spadaju i reči konac i
izvedenice: okončati, konak, konačiti,
konačište (češki konec, ruski kanjec, u
značenju kraj).
Poznati su pravoslavnih manastira Krušedola, Kuveždina, Rakovca, Beočina… Poznati su oni konaci u kojima
je stolovao Marko Kraljević, uz kulu i
manastir sagrađeni tzv.Markovi konaci,
do kojih je vodio strmi put, dostupan
lokalnim vodičima i ljudima izuzetne
fizičke kondicije, pa je i za naširoko
pričanje korišćen termin “Markovi konaci”.
Poznat je konak kneginje Ljubice,
koji je dao sagraditi (1829-1831) knez
Miloše Obrenović, pod nadzorom
Hadži-Nikole Živkovića, za stanova-
nje svoje porodice, kneginje Ljuibce i
sinova Milana i Mihaila, Posle konaka
za svoju ženu i decu u beogradskoj
varoši, knez Miloš Obrenović podigao
je 1831-1834. i za sebe konak u Topčideru.
U novije vreme konaci Sunčani vrhovi bili su simbol Kopanika i tuirstičke
ponude prijemčive za svačiji džep.
Zlatibor, su poslednjih deset
godina obeležili Kraljevi konaci, apartmanski kompleks Zlatiborki konaci i
Zlatiborski konak. Ovaj poslednji, Zlatiborski konak, dominantno stoje u
samom srcu Zlatibora, sa pogledom
na jezero, na Kraljev trg, tržni centar
i šumicu, u žiži svekolikog događanja
a opet izdvojeno, urbano i prirodno u
isto vreme.
Zlatiborski konak u ponudi ima
luksuzne apartmane od 40 do 65 m²,
na gostima je samo da odaberu pogled. Svi apartmani u svom sastavu
imaju čajnu kuhinju sa trpezarijom, terasu, uz TV, DVD, bežični internet, koji
se podrazumevaju.
Ono što se na podrazumeva a u
Zlatiborskom konaku će vas dočekati,
su ljubazni domaćini, koji vas ni u jednom trenutku neće uznemiriti suvišnim
pitanjima ili nepotrebnim primedbama. Zbog toga se u Zlatiborskom konaku možete osećeti i ponašati, kao
kod svoje kuće.
U sastavu Zlatiborskog konaka
posluje istoimena turistička agencija
koja gostima pomaže u davanju neophodnih informacija vezanih za smeštaj
i ishranu, organizaciju izleta do obližnjih destinacija, kao i o događanjima
u samom mestu.
Agencija Zlatiborski konak Zlatibor
licenca: OTP 113/2010
31315 Zlatibor, Tržni centar bb
(Kraljev trg)
Тel.: 031/848-488, 064/19400-19; Fax: 31.848.088
E-mail:
[email protected]
Web:
www.zlatiborskikonak.com;
www.acimovic.rs
27
Hotel Šimšir
nova dika Zlatibora
Hotel Šimšir
31315 Zlatibor, Naselje Đurkovac 10
Tel. : 031/845-643, 845-644 ;
Fax : 031/845-973
E-mail: [email protected];
Web: www.zlatibor.com/vilasimsir
28
Od prvih vila s početka XX veka, kao što su Vila Srbija, Bled, Lovćen,
Romanija, nekadašnje Rujno, Kraljeve Vode, potom Partizanske, pa samo
Vode, danas jednostavno Zlatibor, izrastao je u najveće naselje razuđenog
tipa, sa velelepnim vilama, hotelima, restoranima, mestima za zabavu. Za
120 godina turističkog opredeljenja, Zlatibor je prerastao u reprezent istoga. Da bi održao taj nivo, Zlatibor se dalje gradi i svakim danom niču novi,
moderniji turistički objekti.
U naselju Đurkovac, Šimšić Drago je do prošle godine bio ponosni
vlasnik vile Šimšir, u centru Zlatibora, pored autobuske stanice. Vila je imala
svoje poklonike, svoje stalne goste, uglavnom iz Beograda i Novog Sada,
ali turistički razvoj mesta diktirao je nove uslove. Tako se gospodin Drago
Šimšić odlučio da na mestu postojeće vile podigne hotel sa istim imenom,
tek da ne bude zabune, koji je početkom avgusta 2013. godine počeo sa
radom. Vila je tako prerasla u moderan, višefunkcionalan hotel sa raznim
sadržajima i pristojnim cenama, čime se nastavlja tradicija Vile Šimšir.
Hotel Šimšir je hotel garni tipa, što podrazumeva prenoćište sa doručkom, koji nije obavezan i gosti hotela mogu da se odluče samo za
prenoćište. Garni hotel Šimšir raspolaže sa 6 apartmana (trokrevetni i
četvorokrevetni) i 12 soba (jednolrevete, dvokrevetne i trokrevetne), uz
korišćenje fitnes centra i igraonice za decu, garaže. Ideja proširivanja
kapaciteta bila je uslovljena potrebama gostiju. Stara vila nije imali ni restoran, ni caffe bar, a kako godine prolaze tako gosti postaju sve zahtevniji. Kontinuitet proširivanja objekata, i što se tiče kapaciteta i sadržaja, mora biti prisutan da bi se ispratio vladajući trend, što luksuznije, što
raznovrsnije ponude. Jednostavno, ne može kao što se moglo nekada.
Novi hotel poseduje garažna mesta u zatvorenoj garaži, obezbeđenoj 24
časa, jedinstvenu na Zlatiboru. Iz garaže gosti direktno mogu da se popnu
u sobu liftom. Hotel poseduje i dečju igraonicu, fitness klub sa osnovnim
spravama, restoran koji služi za sedenje i druženje, tipa dnevnog boravka,
prelepu terasu, baštu sa 55 mesta u prirodnom miljeu, bez tendi i suvišnih
dodataka.
Perspektiva razvoja Zlatibora jeste izgradnja novih, savremenih objekata, spremnih da prihvate danas pretežno domaćeg, ali sutra i stranog
gosta. Hotel Šimšir je spreman na taj izazov. Želje gospodina Draga Šimšića idu u pravcu daljeg razvoja i proširenja, uz nužno podizanje novoa
ponude i kvaliteta usluga.
Hotel Šimšir je upotpunio turističku ponudu Zlatibora i darovao mu
jedan ovako lep objekat, a što je još važnije, za svoje proširene potrebe
zaposlio je novih deset radnika u stalnom radnom odnosu. Uz sitne probleme (koji se ne odnose na sam hotel), vezane za luna park i kioske, koji
brojnošću i bukom kvare potpuni doživljaj prirode, jedan od bitnih faktora
zbog kojih gosti dolaze na Zlatibor, uskoro će biti rešeni, kao što su rešeni
i svi drugi problemi u ovom turističkom mestu.
Hotel Šimšir je zaokružena celina zatvorenog tipa, koja je već u prvoj
sezoni rada imala uspeha, i kojoj i da hoćete nemate šta zameriti.
S
Pola veka Oplenačke berbe u Topoli
vake godine drugog vikenda oktobra, već 50 godina, održava se privredno turistička manifestacija Oplenačka berba,
a ove godine će to biti od 11. do 13. oktobra. Po značaju koji
zauzima u kategoriji srodnih manifestacija, Oplenačka berba je
u rangu pet najznačajnijih i najposećenijih u Srbiji. Po statistikama potvrđenim od strane MUP-a i JKSP ‘’Topola’’, Topolu u tri
dana trajanja manifestacije Oplenačka berba i Sabor narodnog
stvaralaštva Srbije (koji se ove godine održava po 41. put), poseti
preko 150.000 posetilaca i oko 200 individualnih proizvođačaizlagača grožđa, voća, vina i rakija, starih zanata, suvenira, vinarija, proda preko 20.000 litara belih i crvenih vina i šire i oko 1000
litara domaće rakije.
Za vreme trajanja Sajma vina, suvenira i domaće radinosti
biraju se najbolji “majstori” spravljanja Božanskog napitka. Nagrade i priznanja se uručuju i najuspešnijima u četiri kategorije:
najautentičniji stari zanat, prepoznatljiv suvenir, stalnost u pojavljivanju i najkompletnije predstavljanje.
Sabor narodnog stvaralaštva u Topoli pune četiri decenije
predstavlja krunu očuvanja narodnog stvaralštva, jer se turistima
i čitavoj javnosti predstavi veliki broj izvornih pevačkih, igračkih
grupa i instrumentalista, pobednika na smotrama narodnog
stvaralaštva, koje se u toku godine održavaju širom Srbije. Time
se ispunjava osnovni cilj Sabora - prikazivanje autentične narodne umetnosti, a pre svega selekcija onih vrednosti narodnog
stvaralaštva koje trebaju da uđu u opštu riznicu nacionalne kulture i umetničke baštine. Nematerijalno kulturno nasleđe i njegovo nestajanje najbolje se čuva, odnosno štiti upravo na saborima ovakvog tipa, njihovim prezentovanjem i afirmacijom, koja
je u Topoli uvek podržana od strane naučnika folklorista, etnologa, etnomuzikologa i države. Na Vinskom trgu i u Vinskoj ulici
će i ove godine biti postavljeno preko 100 tipskih etno štandova,
a roba široke potrošnje biće locirana u bočnim ulicama grada.
Program će se, po tradiciji, odvijati na dve bine. Jedna će biti
postavljena u Karađorđevom gradu, a druga na Vinskom trgu.
Svo vreme trajanja manifestacije ovde će se odvijati bogat kul-
turno umetnički programi, prilagođen svim uzrastima i ukusima,
počevši od dečjeg maskembala, pozorišnih predstava za decu,
koncerata KUD-ova, pevačkih grupa i muzičara, izložbe slika sa
Slikarske kolonije Lipovac. Očekuje se da će na Međunarodnom
ocenjivanju vina i rakije i ove godine biti 80-ak učesnika, a šampionima u svim kategorijama biće uručena prigodna priznanja.
Poslovi na organizaciji Oplenačke berbe traju u kontinuitetu čitave godine. Zvanična promocija otpočela je još u novembra 2012, učešćem Turističke organizacija “Oplenac” na Sajmu
turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, Međunarodnom sajmu
turizma u Beogradu, Sajmu turizma i aktivnog odmora u Nišu,
Festivalu domaćeg turizma u Beogradu „Pokreni se upoznaj Srbiju“, kao i na manifestaciji Peti Đurđevdanski dani vina i rakije u
Topoli u vreme prvomajskih praznika.
TO Topola, generalni organizator manifestacije, priprema
i distribuira oko 100 dopisa – pisama potencijalnim sponzorima i donatorima. Za potrebe manifestacije odštampa se 4.000
flajera, 6.500 promotivnih kataloga, luksuznih promotivnih kesa,
postavki i najava na banerima, bilbordima, reklamnim panoima,
intenziviraju aktivnosti na društvenim mrežama, uz redovno
ažuriranje sajta www.oplenackaberba.com.
Za Oplenačku berbu oduvek je postojalo veliko medijsko
interesovanje. Svake godine preko 50 elektronskih i štampanih
medija emituje direktne ili odložene emisije i reportaže o ovoj
za Srbiju značajnoj privredno turističkoj manifestaciji. Ukupna
ocena posetilaca i organizatora je, da je privredno turistička manifestacija Oplenačka berba, znatno podigla nivo i kvalitet sadržaja i programa. Na tradicionalnim VI Susretima organizatora
manifestacija 2012, nakon neposrednog glasanja svih učesnika,
za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju proglašena je Oplenačka berba, Topola.
Sve navedeno, razlog je više da se organizatori, opština
Topola, TO“Oplenac” Topola i Savez amatera Srbije, potrude da
ova manifestacija u 2013. godini, godini jubileja, bude najbolja
do sada.
29
Godina stabilizacije
privredno-potrošačkih bilansa
T
ržište primarnih poljoprivrednih
proizvoda u ekonomskoj
2013/14. godini će biti po
svim procenama stabilno,
relativno prihvatljivih cena
Žarko Galetin
u odnosu na ono koje smo
imali u prethodnim godinama. Iza nas je jedna sasvim dobra proizvodna godina u
čitavom svetu i to je za posledicu imalo pad cena. Kada
se tržišna vaga pomeri u korist povećane tržišne ponude,
konsekventno dolazi do pada cene.
Godina 2013. će biti zabeležena kao godina apsolutnog rekorda u proizvodnji kukuruza. Kukuruz će imati
ukupan prinos oko 960 miliona tona što je, od kada se prati
svetska proizvodnja primarnih poljoprivrednih proizvoda,
apsolutni rekord. Kukuruz je primarni poljoprivredni proizvod sa najjače izraženim trendom rasta potrošnje. Rast
proizvodnje kukuruza za 12% u odnosu na prošlu godinu
uslovio je da ove godine na svetskim tržištima beležimo
pad cene u odnosu na isti period prošle godine. Pad cene
kukuruza na svetskim berzama, u Čikagu kao referentnoj
berzi je za oko 40%, u Budimpešti je 45%, i to je jasna posledica dešavanja na relacijama ukupne ponude i tražnje.
Rast proizvodnje pšenice u odnosu na prošlu godinu
u svetu iznosi oko 7,6%, što je vrlo značajan i osetan rast
i on je uslovio da cena pšenice na Čikaškoj berzi padne
za oko 30%, u Budimpešti za oko 50%, dok je na našem
tržištu cena pala od 40 do 42%.
Trenutna cena pšenice na berzi u Novom Sadu kreće se na nivou oko 16 dinara po kilogramu sa PDV-om.
Poslednjih petnaestak dana primećen je blagi oporavak
na tržištu žitarica kod nas, jer je cena kukuruza u jednom
momentu pala čak na 11,5 dinara po kilogramu, a cena
pšenica na nivo ispod 15 dinara. Ako uporedimo sa prošlom godinom kada je cena pšenice iznosila 27 dinara, a
kukuruza 26,5 dinara po kilogramu bez poreza, onda je
jasno da su ovi padovi cena za svoj uzrok imali dobar rod.
Pšenica je kod nas rodila bezmalo 3 miliona tona, što je
u odnosu na 1.920.000 tona prošle godine rast od skoro
60%.
Što možemo očekivati u ekonomskoj 2013/2014. godini? Ovako jedna uobičajena godina stabilnih proizvodno potrošnih bilansa mogla bi da utiče na tržište utoliko
da ćemo imati redovne sezonske cenovne pikove koji se
30
obično na tržištu žitarica dešavaju u prvom kvartalu naredne kalendarske godine i u zavisnosti od tržišnog očekivanja novog roda tih kultura. Drugi cenovni pik bi mogao
da se desi pred samo skidanje useva novog roda. Ako
se procenenjuje da će taj prinos biti niži nego prethodne
godine, da će se ugoroziti novi bilansi, ta je cena visoka,
ako se očekuje izuzetno dobar prinos, tada cena pada.
Ono što brine naše poljoprivredne proizvođače jeste
nepisano pravilo, da kada imaju dobar prinos, tada dolazi do pada cena i njihov trud i ulaganje u proizvodnju
tada postaje neisplativo i obratno, kada budu kažnjeni od
strane da li vremenskih uslova ili nekih drugih okolnosti,
pa prinos bude mali, cena bude dobra pa se to kompenzuje u tolikoj meri da oni u krajnjoj liniji bolje prođu kada
prinos nije toliko dobar. Rešenje treba potražiti u jednom
partnerskom korektnom ugovaranju između proizvođača
i prerađivača i udruživanjem poljoprivrednih proizvođača. Udruživanjem oni ukrupnjavaju svoju ponudu, podižu
svoj proizvođački kapacitet i tako mogu da utiču i na otkupljivače da podele eventualni rizik nekog pada cena ili
da otkupljivači izađu u susret proizvođačima kada cene
budu ekstremno visoke i da se stvori jedno međusobno
poverenje na partnerskom odnosu. To ono što trenutno
nedostaje u tom repro-lancu između primarnih proizvođača i prerađivača.
Ako uzmemo u obzir nedostatak ili anomaliju našeg
tržišta, a to je da imamo jednu usitnjenu ponudu i ukrupnjenu tražnju, pogotovo u sektoru industrijskih kultura,
država pre svega treba da stvori jedan opšti ambijent, da
afirmiše neke sisteme kao što je sistem javnih skladišta,
zakon o javnim berzama, da se omogući poljoprivredim
proizvođačima da nastupom na tržištima zaštite svoj proizvod od cenovnih rizika. To se može postići time da se
stvore preduslovi i da se razmisli o transformaciji i modernizaciji sistema Republičke direkcije za robne rezerve
i konačno da se, u što je moguće većoj meri, podigne
finansijski kapacitet agrarnog budžeta, koji bi omogućio
našim poljoprivrednim proizvođačima da u startu kroz
subvencije, putem direktnog plaćanja po hektaru, relaksiraju svoju proizvodnju za što je moguće veći iznos. Naravno da je to u ovom trenutku možda i najteži poslovni
zadatak u ovoj nemaštini u vrlo tankom budžetu, ali ako
bi se napravio neki takav sistem, skup svih tih mera, i možda još nekih, tada poljoprivredni proizvođač ne bi ulazio
u ovakve situacije da pored dobre proizvodnje cena ne
zadovoljava i ne pokriva elementarnu cenu kalkulacije u
proizvodnji.
Produktna berza Novi Sad
21000 Novi Sad Bulevar oslobođenja 5
Tel.: 021/443-413
E-mail: [email protected]
Web: www.proberza.co.rs
31
Meso šarana sa povećanim sadržajem
omega-3 masnih kiselina
Jedan od načina kojim EU pomaže zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pripreme za korišćenje fondova EU
su IPA fondovi, a jedna od komponenti je podsticanje prekogranične saradnje. U drugom pozivu IPA programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija (www.hu-srb-ipa.com/srb) finansiran je projekat
„Istraživačka saradnja na razvoju hrane za ribe u cilju promocije zdrave
hrane u regionu (HUSRB/1002/214/120)“, a partneri su bili Naučni institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada i Univerzitet u Segedinu.
U koncipiranju projekta se pošlo od činjenice da Mađarska i Srbija imaju mnogo sličnosti kako u pogledu proizvodnje i potrošnje ribe
(gde šaran čini 70 do 80% ukupne domaće proizvodnje ribe u obe
zemlje), tako i stope smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti (gde je
ta stopa preko 50% u obe zemlje). Sledeća polazna činjenica je bila
da se riblje meso već dugi niz godina preporučuje u ishrani ljudi, pre
svega zbog visokog sadržaja nezasićenih masnih kiselina, od kojih su
naročito značajne polinezasićene omega-3 masne kiseline. Pozitivno
dejstvo ovih jedinjenja na zdravlje čoveka je dokazano u mnogim istraživanjima, a ogleda se u snižavanju rizika od razvoja kardio-vaskularnih
bolesti. Pomenute masne kiseline se smatraju esencijalnim, jer sisari,
a samim tim i ljudi, nemaju mogućnost njihove sinteze u organizmu,
već ih moraju uneti hranom. Omega-3 masnim kiselinama je posebno
bogata morska riba.
Polazeći od ovih činjenica, postavljen je opšti cilj da se ispita uticaj obogaćenja hrane za šarana (dakle, slatkovodne ribe) omega-3
masnim kiselinama na povećanje njihovog sadržaja u mesu šarana, a
sa ciljem razvoja novog proizvoda (hrane za šarana) sa poboljšanim
fizičkim i nutritivnim karakteristikama, ocene efikasnosti ove hrane u
eksperimentalnim uslovima gajenja ribe, ocene kvaliteta proizvedenog
ribljeg mesa i promocije potrošnje zdrave hrane agro-prehrambenom
sektoru, potrošačima i široj javnosti.
Ciljevi projekta su ostvareni kroz sedam projektnih aktivnosti, a
postignuti su sledeći rezultati.
Razvijene su recepture hrane za šarana sa poboljšanim fizičkim
i nutritivnim karakteristikama. Takodje je razvijena plutajuća hrana za
32
šarana, kod koje je moguće pratiti njeno konzumiranje i tako povećati
njenu iskoristivost. Ova hrana je imala i poboljšanu nutritivnu vrednost,
jer je sadržavala različite kombinacije dodatog lanenog i ribljeg ulja
(izvora omega-3 kiselina) kao i sintetičkih omega masnih kiselina.
Utvrđeni su parametari tehnoloških postupaka obrade hrane
da bi se dobila formulisana hrana za šarana. Ovaj zadatak je izveden
u istraživačkom pilot postrojenju koje ima mogućnost vrlo preciznog
podešavanja parametara u cilju proizvodnje hrane zahtevanih fizičkih
i nutritivnih osobina.
Efikasnost nove hrane je testirana u hranidbenom ogledu na šaranu. Osnovni praćeni proizvodni parametri su bili prirast i konverzija
hrane. Eksperimentalna grupa koja je dobijala plutajuću hranu sa dodatkom ribljeg ulja je imala za 11,4% bolji prirast i za 12,9% bolju konverziju hrane od grupe sa kontrolnom tonućom hranom. S obzirom
da je ogled izveden pod kontrolisanim uslovima u zatvorenom prostoru, gde je vidljivost bila ograničena, za očekivati je da se pri gajenju
ribe u ribnjacima postignu još bolji rezultati.
Ocena kvaliteta šarana iz hranidbenog ogleda je izvršena određivanjem njegovog masno-kiselinskog sastava. Utvrđeno je da je sadržaj najznačajnijih omega-3 masnih kiselina u mesu šarana povećan i
do 5 puta u poređenju sa kontrolnom grupom. Pored sadržaja omega-3 kiselina, značajnu ulogu za zdravlje ljudi ima i odnos omega-6 i
omega-3 masnih kiselina, koji bi prema preporuci Svetske zdravstvene
organizacije trebalo da bude manji od 4. Utvrđen odnos ovih omega kiselina je bio najpovoljniji u mesu šarana hranjenog obrokom sa
dodatkom ribljeg ulja i iznosio je 1,87, tj. odnos je snižen skoro 5 puta
u poređenju sa kontrolnom grupom. Po ovim parametrima, meso šarana sa povećanim sadržajem omega-3 masnih kiselina se približava
kvalitetu mesa morske ribe.
Diseminacija rezultata je vršena u toku trajanja projekta kroz
predstavljanje projekta na međunarodnim i domaćim savetovanjima,
kroz radionice za agro-prehrambeni sektor, seminare za vaspitače i
nastavnike predškolskih i školskih ustanova, kao i potrošače, štampanjem promotivnog materijala i postavljanjem web sajta www.feedpro-food.uns.ac.rs
Koristi od rezultata ovog projekta mogu imati proizvođači hrane
za životinje, koji su dobili novi proizvod - visoko kvalitetnu hranu za
ribe, proizvođači ribe, koji su u mogućnosti da ponude riblje meso sa
povoljnijim uticajem na zdravlje ljudi, i potrošači, koji su dobili mogućnost da konzumiranjem ribljeg mesa obogaćenog omega-3 masnim
kiselinama, smanje rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
S obzirom na pozitivan uticaj konzumiranja ribljeg mesa na ljudsko zdravlje, mogao bi se očekivati porast interesovanja potrošača za
ribom sa poboljšanim sadržajem omega-3 masnih kiselina. To bi trebalo da poveća potrošnju ribljeg mesa i promeni trenutno nepovoljan
odnos količine konzumirane ribe i svinjskog tj. pilećeg mesa na našim
prostorima.
Naučni institut koji se bavi
prehrambenim tehnologijama, kvalitetom i bezbednošću hrane
Naučnoistraživački rad, kao osnovna delatnost
Instituta, podržan jakom laboratorijskom bazom,
kroz aktivnosti transfera, plasira najnovije rezultate
istraživačkog rada u privredu.
Bulevar cara Lazara br. 1
21000 Novi Sad, Srbija,
tel.: 021/485-3799, faks: 021/450-725,
[email protected], www.fins.uns.ac.rs
33
Raste Carski vinograd Marcus Aurelius Probus
U
raspevanom, vinskom raspoloženju, na brdu iznad sela Šuljam, u
sremskomitrovačkoj opštini, u vinogradu koji je pre XVII vekova zasadio
car Marcus Aurelius Probus i iz kojeg se
razvila priča kontinentalnog uzgoja vinove loze, uz brojne zvanice, prijatelje,
goste, obeležen je19. avgust, dan rođenja ovog imperatora.
Punih XVII vekova trebalo je da se
pojavi jedan drugi čovek, koji će obnoviti ne samo carske vinograde, već i naum
da iz ovog dela Srema, Fruške gore, u
svet poteku dobra vina, koja kvalitetom
ne zaostaju za onim mediteranskim.
Taj čovek, gospodin Milorad Milošević, preduzetnik i vizionar, okupio
je veliki broj istomišljenika, pristalica i
podržavalaca njegove ideje i dela, i u
svom vinogradu (5 hektara posađenih
prošle i 2 hektara ove godine), baš na
onom mestu gde su se nekada nalazili
Probovi vinogradi, uz prigodan kulturno-zabavni program, poeziju, igrokaze
i tamburaše, druženje i veselje, proslavio ovaj dan, koji ne slučajno pada na
praznik Preobraženje. Ovo okupljanje
je bilo i povod da se sumiraju rezultati
iz prošle godine, istaknu planovi za narednu godinu.
Ako je Prob 280. godine naše ere
mogao da zasadi prvu vinovu lozu i
34
ovo blagodarno brdo napravi mestom
vina, onda mi možemo i naša obaveza je da to i obnovimo, bila je ideja sa
kojom je gospodin Milorad Milošević
započeo obnovu vinograda na “Probovom brdu”. Po njemu, najveći problem
u Srbiji je nezainteresovanost ili stid od
onoga što Srbija ima. Jer, kako drugačije objasniti činjenicu proverljivu i dokumentovanu, da je na ovom mestu, Prob
zasadio prvu vinovu lozu van Mediterana, odakle se ona raširila i u severnu
Francusku, Španiju, Nemačku itd., a da
se o tome tako malo zna ili se ne zna
uopšte.
Samo posle nekoliko godina, doduše ne jednostavnih, neke od ideja
koje je gospodin Milošević osmislio, počele su da se realizuju i sve više ima onih
koji blagonaklono gledaju i isčekuju njegov sledeći korak. Žitelji ovog dela Srema vođeni ovim pozitivnim primerom,
svesniji su nego ikada blagodarnog
sunca, dobre zemlje, tradicije i znanja,
preduslova za gajenje vinove loze. Jer,
ovde je, od kada je začelo, rađalo dobro grožđe, od kojeg se pravilo odlično
vino. A šumovita i kulturom bremenita
Fruška gora, sa brdovitim silazima i pogledom uprtim u mačvansku ravnicu,
na sve bogatstvo roda koje ona nosi,
pravo je mesto za uživanje.
Sremski Slovenac ili slovanački Sremac, kako se predstavlja ovaj vanredan
čovek, Milorad Milošević, prošle godine
je zasadio prvi hektar, a zatim počeo
zaštitu imena, znaka. Sada je sve to završeno. Danas ima zasađenih 7 ha, sutra
će biti 10 ha, a priča iz istorije, turizma i
ekonomije započeta prošle godine, sve
više se afirmiše.
Postoji želja da će njegov primer
slediti drugi domaćini i krenuti put razvoja vinogradarstva u Fruškoj gori, kao
njenom najvećem potencijalu, na kojem
treba graditi turističku ponudu. U međuvremenu, gospodin Milošević je uspostavio saradnju sa Srednjom poljoprivrednom školom u Irigu, sa namerom
da se u ovom vinogradu spoji mladost
sa vinovom lozom, da nekolicina mladih
ljudi obezbedi sebi posao, sa mogućnošću daljeg školovanja u inostranstvu,
da postanu vrsni enolozi. Spreman da
tim ljudima ponudi posao, praksu, da
odu i nešto nauče, i da se vrate u svoju domovinu, na plodnu zemlju, gde
su uslovi za rad dobri, gde ima dobrih
ljudi i svega potrebnog za život, gospodin Milošević još nije naišao na potrebnu podršku države i u ovom trenutku
je sam. Da li će mu u nekom trenutku
neko pridružiti, neizvesno je, a razlog za
to je teško objasniti.
Jesenjim sajmom u Veliki Radincima
Panonija Agrar MM razvija poljoprivredu Srema
Sa skromnim početkom koji su pratile velike ideje, na prostoru Sportskog
aerodroma u Velikim Radincima od 6.
do 8. septembra, održan je Treći jesenji poljoprivredni sajam „Srem 2013“.
Ovogodišnju sajamsku manifestaciju obeležilo je preko osamdeset izlagača iz Srbije
i Slovenije, i činjenica da su glavni pokretači
celog projekta, firma Panonija Agrar MM
i gospodin Milorad Milošević, podržani
od strane Aero kluba Sremska Mitrovica i
Turističke organizacije Sremska Mitrovica,
grada Sremska Mitrovica, kao generalnog
pokrovitelja ove manifestacije i prijatelja
sajma, gostiju iz Opštine Komenda iz Republike Slovenije, Sremske privredne komore, Kompanije Hupro i MasFerg Agro
d.o.o.
Na Sajmu su bili prisutni i mali privrednici, banke i osiguravajuća društva,
a održana su i dva predavanja na temu
fruškogorskog vinogradarstva i voćarstva
i korišćenja evropskih fondova u bućnosti.
U cilju afirmacije poljoprivrede ovog
kraja, Poljoprivredni sajam „Srem“ nastao
je po ugledu na Jesenski sejem kmetijske, gozdarske in gradbene mehanizacije,
ogrevalne opreme in obrti v Komendi-Slovenija, pokrenut pre osamnaest godina na
prostoru od 200 m², sa četiri izložena traktora. U međuvremenu je Sajam u Komendi
izrastao u ozbiljnu privrednu manifestaciju
koja se održava dva puta godišnje (u apri-
lu i oktobru) na prostoru od 3 hektara, sa
preko 400 izlagača i 80.000 posetilaca. Želja je da takav razvojni put ima i Sajam u
Velikim Radincima, koji je prve godine održavanja imao 20, druge 46, i ove godine 86
učesnika, a srazmerno broju izlagača raste
i broj posetilaca. Recept je jednostavan,
treba raditi i treba biti uporan, tvrdi gospodin Milošević.
Koliko je ova manifestacija važna, ne
samo za region Srema, nego i za Srbiju, ali i
šire, potvrdilo je prisustvo ambasadora Republike Slovenije, njegove ekselenicije gospodina Franca Buta, koji je i otvorio Sajam.
Ambasador Franc But je izrazio veliko zadovoljstvo što treću godinu dolazi na ovaj
značajan događaj i poželeo da preraste u
mesto okupljanja sve više izlagača i posetilaca. Ambasador je zatim naglasio značaj saradnje sajmova u Komendi i Velikim
Radincima, jer iskustva slovenačkog sajma
mogu pozitivno uticati na ovaj sremski iz
razloga što su sajmovi mesta gde se osim
biznisa, ljudi susreću i druže. Sajam posećuju ljudi koji dele iste probleme, bave se
sličnim poslovima, a ovo je pravo mesto za
razmenu predloga i ideja kako probleme
pretvoriti u prilike i uspešne poslove. Ovaj
sajam je pre svega namenjen mladim ljudima iz okoline, od kojih zavisi dalji razvoj
poljoprivrede ovog kraja.
Ove godine sajamska manifestacija je
otišla korak dalje potpisivanjem protokola
o saradnji između Komende i Sremske Mitrovice. Na taj način ojačane su veze između dve opštine i dve države, i garancija da
će Veliki Radinci i ovaj deo Srema postati
jedan brend sa maksimalno razvijenom
poljoprivredom.
Da Sremska Mitrovica ima sluha za ulaganja u poljoprivredu i njenu promociju,
pokazali su čelni ljudi ovog grada, koji su
podržali sajam i napore gospodina Miloševića koji je ulažio u ovu manifestaciju veliku energiju, veliki trud, a i velika finansijska
sredstva. Sremska Mitrovica, istaknuto je i
ovom prilikom, ima trajno opredeljenje da
ulaže u poljoprivredu, jer je to jedini način
da se oživi selo i samim tim poboljša ekonomska situacija njenih žitelja.
Gospodin Milorad Milošević je svestan
da će trebati još dosta godina da se dostignu slovenački partneri. Da bi se što brže
krenulo u realizaciju tih ciljava, dogovoreno
je da već od sledeće godine, organizaciju
sajma od Milorada Miloševića preuzme
Agencija za ruralni razvoj grada Sremske
Mitrovice, tj. Privredna komora Srema, koja
će nastaviti tradiciju ovoga sajma.
-Dete ima tri godine, prohodalo je, zna
da priča, zna da jede, ali trebaju mu novi
vaspitači, koji će pomoći da se ovaj sajam
maksimalno razvije - zaključio je gospodin
Milorad Milošević.
Panonija - Agrar MM
22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci,
Telefoni
Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308,
+ 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623
Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275,
+381 (0)64 88 94 690.
Mail: [email protected];
Web: www.sajamradinci.rs
35
VELIKI USPESI JP VOJVODINAŠUME
Javno preduzeće Vojvodinašume je od početka 2013. godine od strane različitih institucija i organizacija
dobijalo priznanja da posluje na najvišem nivou kada su u pitanju profesionalnost, kvalitet usluga, inovativnost i
društveno odgovorno poslovanje koje je u skladu sa zaštitom životne sredine.
Najveći dokaz o uspehu i opredeljenju Preduzeća je obnovljeni FSC sertifikat, jedan od najpoznatijih u svetu, koji je SGS Qualifor, najveća svetska organizacija za ispitivanje, kontrolu i monitoring, u martu 2013. godine
produžila do 2018. godine. JP Vojvodinašume je 2008. godine steklo FSC sertifikat (SGS- FM/COC-005064), za
održivo gazdovanje šumama po individualnom modelu gazdovanja šumama. To nedvosmisleno potvrđuje da
se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomkih i socijalnih funkcija šuma.
Četiri prestižne nagrade i priznanja različitih organizacija su široj i biznis javnosti potvrdila da poslovanje Javnog preduzeća Vojvodinašume ima dugoročni
uticaj na razvoj različitih delova privrede u zemlji. Prva
od njih je Nagrada Privredne komore Vojvodine, zatim
sledi nagrada Međunarodne institucije Superbrands
Corporate Superbrand u Srbiji za 2012-2013. godinu i
prestižna regionalna nagrada Biznis partner 2013.
Poslovni portal “eKapija” pet godina unazad dodeljuje Nagradu za investiciju godine u Srbiji “Aurea”, kompanijama koje su spremne da se posvete inovacijama i odluče da u njih investiraju.
JP Vojvodinašume se ove godine našlo među fina- Direktorka Marta Takač i menadžment JP Vojvodinašume
sa nagradom „Biznis partner 2013.
listima zahvaljujući tome što je u septembru
2012. godine otvorilo prvu izvoznu hladnjaču
za meso divljači u Srbiji koja će značajno unaprediti potencijale lovnog turizma u celoj zemlji.
Radi se o tehnološki savremenom objektu koji
predstavlja distributivni centar mesa divljači preko
koga se meso iz 17 lovišta JP Vojvodinašume putem
veleprodaje, uz punu primenu HACCP sistema kontrole kvaliteta mesa, isporučuje velikim korisnicima, a do
kraja godine i tržištu zemalja EU.
Treba istaći da Javno preduzeće Vojvodinašume
sa svojim lovištima i savremenim lovačkim kućama za
smeštaj lovaca i turista, uzgajalištima i proizvodnim
centrima krupne i sitne divljači, i stručnim kadrovima,
predstavlja vodeći lovno-privredni subjekat u Autonomnoj pokrajini Vojvodine i Republici Srbiji, a time i neizostavni činilac u planiranju ukupnog razvoja lovstva.
Prva izvozna hladnjača za divljač u Srbiji
-Kaćka šuma kod Novog Sada
Krajem septembra 2013. godine u okviru lovišta Kaćka šuma biće otvorena lovačka kuća ”4 jelena”, sedamnaesta po redu u integrisanom sistemu smeštajnih objekata JP Vojvodinašume. Za novembar 2013. godine
planirano je otvaranje farme jelena lopatara (Dama dama) za proizvodnju mesa divljači, prve u Republici Srbiji.
36
Od novih sadržaja u lovno-turistićkoj ponudi JP
Vojvodinašume za 2013. godinu treba izdvojiti lov krupne divčljači lukom i strelom. U skladu sa zakonom o
divljači i lovu Republike Srbije i pravilnikom o izvođenju lova, ograđeni delovi lovišta Kamarište, Plavna i
Ristovača otvorila su vrata brojnoj evropskoj populaciji
streličara kako bi mogli lukom i strelom da love krupnu
divljač. Ovaj viteški način lova je svakako novina na
našem lovno-turističkom tržištu, a koji će sigurno zainteresovati i našu mlađu lovačku populaciju.
Kao upravljač najznačajnijih zaštićenih područja u
Srbiji i Vojvodini, JP Vojvodinašume nudi mogućnost
posete Specijalnim rezervatima prirode kojima upravlja (Obedska bara, Gornje Podunavlje, Koviljsko- Petrovaradinski rit, Bagremara, Deliblatska peščara, itd.),
koja uz pratnju stručnih vodiča i različite programe za
decu i odrasle predstavljaju pravi doživljaj. U Specijalnom rezervatu prirode Deliblatska peščara, koji je udaljen samo 65 km od Beograda, nalazi se centar Čardak
gde se uz adekvatnu ponudu organizuju pripreme za
sportiste, eko-radionice, škole u prirodi i rekreativna
nastava za decu školskog uzrasta.
Centar „Čardak“
SRP „Deliblatska peščara“
Edukativni centar
JP Vojvodinašume, kao član velike evropske šumarske porodice, će se i dalje truditi da zadrži
ovaj pozitivan trend poslovanja koji je u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredeljenjima Autonomne
Pokrajine Vojvodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika šumskih proizvoda i brojnih drugih
interesnih grupa, i dalje će ispunjavati i unapređivati sve zahteve, propise i standarde u cilju što boljeg gazdovanja šumama uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način.
www.vojvodinasume.rs
Preradovićeva 2
21131 Petrovaradin
tel: 021/431-144
37
O vinskim etiketama
Vinske etikete ne određuju kvalitet vina, ali mogu biti
presudne za njegovu popularnost. Etikete sadrže važne
informacije za potrošače jer govore o vrsti i poreklu vina.
Etiketa je često jedini izvor na osnovu kojeg kupac može
da oceni vino pre kupovine. Neke od informacija na vinskoj
etiketi (naziv vina, vinski region ili apelacija, vidange ili godina berbe, sorta grožđa, barrique) razlikuju se od zemlje do
zemlje.
Današnjim etiketama prethodilo je obeležavanje vinskih sudova/amfora, stara, ali veoma važna praksa. Vinari
Sumerije su još pre 6.000 godina cilindričnim pečatom od
grafita, visine oko tri centimetra, obeležavali amfore napunjene vinima, koje su se nosile u hramove. Ove oznake se i
danas smatraju najstarijim poznatim označavanjem porekla
i autentičnosti proizvoda. Za vreme XX Tebanske dinastije
u Egiptu ( 1200-1085), vinogradarstvo je postalo toliko značajno da su amfore iz tog perioda pored oznaka porekla
vina nosile i ime faraona. Grci su svoje amfore, na kojima
je bila označena godina proizvodnje, zatvarali smolom alpskog bora (Pinus Halepentis) i na taj način čuvali vina od
kvarenja, a na ručkama su bili utisnuti žigovi: na jednoj znak
proizvođača a na drugoj žig lokalnog zakonodavca, što je
ukazivalo na oblast porekla. Amfore su se
koristile sve do V veka, kada su Rimljani otkrili prvu burad i počeli da ih koriste. Važni
podaci o onome šta se u buradima nalazi
(godina berbe, lokalitet, zapremina bureta,
te ime i žig vlasnika) ispisivali su se najčešće kredom. Imućniji su postavljali metalne
etikete.
Na prve vinske boce kačen je stakleni
disk ili utiskivan žig proizvođača ili prodavca sa inicijalima, heraldičkim znacima i datumom punjenja.
Prvu vinsku etiketu današnjeg tipa
kreirao je italijanski botaničar Pier Anonio
Micheli (1679-1737). Bila je napisana rukom i pričvršćena na flašu belog vina “Verdicchio”.
Etikete su prvi put stavljene na flaše
u ranom XVIII veku, ali sve do 1860-ih nije
bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.
38
Pronalazak litografije Nemca Aloys Senefelder-a 1796. godine, omogućio je izradu složenijih nalepnica sa grafikom i
bojom, za masovniju proizvodnju.
Da bi svoj proizvod učinili prepoznatljivijim i privlačnijim, proizvođači vina su za dizajn etiketa angažovali i najveće umetnike svoga vremena.
Godine 1945, elitna vinarija Chateau Mouton-Rothschild
je počeo sa serijom etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu.
Među tim umetnicima su bili Miro, Dali, Vorhol... Šagal je za
barona Philippe Rotschild-a dizajnirao etiketu za berbu iz
1970. godine. Za istog naručioca reprodukovana je Pikasova
slika Bahanalije, za etiketu berbe iz 1973. godine. Godine
1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana
gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).
Jedan od poslednjih koji je imao tu čast da izradi etiketu za Chateau Mouton-Rothschild, bio je američki umetnik
Jeff Koons za berbu 2010. godine. Za bocu Don Perinjona,
isti umetnik je u avgustu 2013. godine, za berbu 2003. godine kreirao etiketu pod nazivom “Balloon Venus”, a ovaj
čuveni šampanjac sa trodimenzonalnom skulpturom Venere istog autora, krajem godine prodavaće se u Njujorku za
15.000 evra.
Tim putem krenula je i vinarije Zvonko Bogdan, i svoje
vino Merlot 2009 ukrasila reprodukcijom „Vinogradar i vinogradarka“, somborskog slikara Eugena Kočiša. Zbog dobrih
reakcija publike u vinariji će nastave sa ovom praksom, i svake godine neko od svojih vrhunskih crvenih vina „upakovati“
u novu sliku ovog umetnika.
Neke vinarije se drže tradicije, a neke vole promene.
Vinarija Château Simone nije menjala dizajn etikete više od
60 godina, dok druge to čine svake godine.
Simpatično, romantično i drugačije etikete mogu da se
vidi i kod nas. Inspiracija jedne orginalne etikete bio je strah
četvorogodišnje devojčice Angeline, praunuke dada Budimira Zdravkovića, iz Vinarije Budimir, da petlovo kukurikanje
ne “probude” dedina vina “koja spavaju u podrumu” postala je motiv za etiketu „slika devojčice na
mesečini sa petlom“ i naziv vina “- ...i kao
da si anđeo...”. Komentari potrošača ovog
Merlot-a su povoljni, pogotovo u izvozu, u
Holandiji, gde ovo vino ima najviše uspeha.
Inspiracija za etikete mogu biti i
ždrepci, zamkovi, pop ikone, umetnička
dela ne bi li učinile pokušaj da „ulove“ pažnju potrošača. Prema jednom istraživanju,
čak 70% nemačkih privrednika smatra da
dizajn ima jedno od ključnih mesta u prodaji proizvoda. Nije od presudnog značaja
da li će se na etiketi naći nešto jednostavno ili složeno, važno je da izazove reakciju,
ravnodušnost je neprihvatljiva. Ulaganje u
dizajn najjeftiniji je i najbolji pokušaj da se
proizvoda izdvoji kao brend, a dr Clark potvrđuje važnost etikete izjavom da “jedan
pogled na etiketu vredi 30 godina slepog
degustiranja”
Vinski red Vitezova telečke visoravni
Agios Dimitrios
godinu dana kasnije na Saboru u Bajši, dogovoreno je
da se napravi korak dalje i osnuje Savez vinskih redova
Srbije. Krajem jula dovršena je registracija i ozvaničen početak rada Republičkog vinskog reda sa sedištem u malenoj Bajši, a za vreme Grožđebala u Sremskim Karlovcima,
20. septembra 2013. potpisana je izjava o namerama za
saradnju između Asocijacije vinskih redova Mađarske i
Srbije.
Gospodin Milisav Viljanac, Veliki majstor vinskog
reda Vitezova telečke visoravni “Agios Dimitrios” i predsednik Mesne zajednice Bajša i kancelar vinskog reda,
gospodin Karolj Lacković, su alfa i omega vinarstva u Bajši (mesto sa 2.313 stanovnika, u opštini Bačka Topola), ili
njeni najeksponiraniji akteri. Posećuju sajmove, manifestacije, aktivni su i prisutni svugde gde se afirmiše širenje
viteškog odnosa prema vinu i vinskoj kulturi. Gospodin
Viljanac i gospodin Lacković ovoga puta bili su naši vodiči
za upoznavanje Viteškog reda “Agios Dimitrios”
Da je vino poznato i priznato u ovom kraju govori podatak da je u prošlosti u Bajši (u kojoj nikada broj
stanovnika nije prelazio 3.500), bilo 110 hekatara pod vinogradima, usitnjenih parcela. Nekada je svako domaćinstvo proizvodilo vino za svoje potrebe, a tako je i danas. Nekada su ta vina bila kisela, a danas se uz primenu
savremene tehnologije, inox sudova, razmenu znanja
među vinarima, odlascima na takmičenja u zemlji i inostranstvu, spravljaju kvalitetna vina sa posebnim ukusom
i mirisom podneblja.
Iz razloga što je Telečka visoravan nekada bila prebogata vinogradima, tamošnji vinogradari i vinari osetili
su potrebu da i ovaj region s punim pravom zaslužuje
svoj vinski red.
U skladu sa tim, u Bajši je 2010. godine osnovan
Vinski viteški red “Agios Dimitrios” koji je na osnivačkoj
skupštini imao sedamnaest potpisnika, a danas broji 28
vitezova, tako da sada u Srbiji imamo registrovano osam
vinskih redova.
Pre tri godine je na Saboru vinskih redova na Paliću,
potpisana je povelja o saradnji vinskih redova Srbije, a
Za Bajšu je vino bilo važan kohezioni faktor. Sa vinom i uz vino stvorene su prijateljske veze, postignuti
značajni dogovori, koji nisu vezani samo za vinogradarsko-vinsku priču. Jedan od takvih primera je i bratimljenje
sa mestom Kelebija (Mađarska). Saradnja između Kelebije i Bajše je i počela zahvaljujući vinu, kada su komšije
iz Mađarske pre 10 godina prvi put pozvale Bajšane da
donesu svoja vina na ocenjivanje na Festival karpatskog
basena. Od tada, svake naredne godine Bajšani su dobrodošli na tom Festivalu, a severni susedi dolaze na Susrete vojvođanskih vinogradara, pa i na Bajšansko prelo, i
na sve druge manifestacije i događanja koja se dešavaju
u ovom malom mestu. Danas su nekoliko državljana Mađarske članovi vinskog viteškog reda “Agios Dimitrios”,
koji je i pridružen član Asocijacije vinskih viteških redova
Mađarske.
Bratimljenje sa Kelebijom je donelo niz benefita.
Kontakti među ljudima su osim prijateljstva rezultirali i
ekonomskom saradnjom. U toku je zajednički IPA projekat, povezivanje biciklističkom stazom Bačke Topole i
Bajše, za koji je dobijeno 350 hiljada evra. Saradnja se odvija i preko kulturno-umetničkih društava i kulture uopšte.
Umetnik iz Bajše, koji živi i stvara u Beogradu, Kolar Laslo,
član Udruženja likovnih umetnika Srbije, i član vinskog
reda“Agios Dimitrios”, na predstojećem Festivalu karpatskog basena, imaće samostalnu izložbu. Dosta je likovnih
kolonija koje zajednički organizuju ova dva mesta.
Veliki majstor vinskog reda Vitezova telečke visoravni “Agios Dimitrios”, gospodin Milisav Viljanac ističe da se
poslednjih godina dosta napredovalo u vinskoj kulturi, ali
da bi se krenulo dalje, naša država bi morala da obrati više pažnje na male proizvođače, koji prave od 1.000
do 10.000 litara vina. Ako se ne iznađe neki modus, kao
što ima Austrija, turističku prodaju vina sa kućnog praga, odnosno podrumskih vrata, mali vinari se neće moći
uklopiti u nove, rigorozne zakonske propise. Gospodin
Milisav Viljanac će ispred Asocijacije vinara učiniti napor
da, na najvišem nivou, dođe do zadovoljavajućeg rešenja
i za male proizvođače, jer vitezovi vina su zagovornici
vinske kulture, ali i uporni, istrajni i časni borci za prava
vinogradara i vinara.
39
Amštadt Tamaš
pudar 2013. godine na Paliću
Po sopstvenom priznanju za njega i njegovu firmu, ovo priznanje ima posebnu težinu. Prvo, zato što
dolazi od vinskih vitezova, dobrih poznavalaca reda i
rada u vinogradima. Vitezovi vina znaju koliko je vremena, znanja i truda potrebno da se odneguje zdrav
čokot, slastan grozd, znaju da je to posao nalik stvaranju umetničkog dela i fizičkog rada u jednom. Ovo
priznanje za njega je podsticaj da još više i još kvalitetnije radi.
Vidna su nastojanja da je ono što je bilo “staro koliko i grad Subotica”, a misli se na vinograde, sa puno
pažnje i ljubavi polako obnavlja.
Prema podacima iz 1975. godine, 6,9% su bili vinogradi stari do 10 godina, 10,8% stariji od 10 a mlađi
od 20 godina, 34,2% starosti od 30 do 50 godina, i čak
mštadt Tamaš, vinogradar firme “Tandex” 32,6% stariji od 50 godina na kojima su bile zastupljeiz Subotice, na 24. Berbanskim danima na ne uglavnom sorte Kadarka i Kevedinka, skoro 80%.
Paliću, održanim 14. i 15. septembra 2013.
godine, proglašen je za pudara godine. Njega je izaPosle toga usledio je raspad zemlje, ratno stanje
brao Senat vinskog viteškog reda Arena Zabatkiensis, i propast ekonomije, neprilike koje ni “žilavi” vinograkoji je cele vinogradarske godine pratio, obilazio, be- di nisu izdržali. Na Peščari se u tom periodu površine
ležio stanje u vinogradima na teritoriji grada Subotice. pod vinogradima prepolovljavaju, a veliki sistemi “koji
Na osnovu njihovog zapažanja, koji je vinograd bio su bili lokomotiva” razvoja vinogradarstva i vinarstva u
najlepše odnegovan, a time i dao najlepše grožđe, iza- ovom kraju, jedan za drugim propadaju.
bran je čovek, koji je čuvao i brinuo se o tom vinogradu. Ove godine je za pudara godine izabran 33-godišU podizanju novih vinograda, poslednjih petnanji Amštadt Tamaš.
estak godina, vinogradari se odlučuju uglavanom za
svetski priznate sorte grožđa: Italijanski i Rajnski Rizling,
Ko je Amštadt Tamaš?
Burgundac beli, sivi i crni, Sauvignon Blanc, Župljanku,
Chadronnay, Traminac, Frankovku, Merlot, Chabenet
Gospodin Amštadt Tamaš je vinogradar firme Franc, Chabernet Sauvignon, Game. Daleko pažljivije
“Tandex”, koja na samo kilometer od Palića, između se pristupa izboru gustine sadnje, načinu nege i čitave
istočine obale jezera i obilaznog puta, u posedu ima procedure spravljanja “božanske kapljice”.
nešto više od 3 ha vinograda. Godine 2010. na imanju
porodice Gubičak, gde se vinogradi nalaze, zasađeno
Ono što je sigurno, da nema vinograda bez vredje 14.250 čokota Burgunca sivog i crnog i Traminca mi- nih i iskusnih ljudi, voljnih da svoje vreme i ljubav porisnog. Ove godine će iz ove vinarije poteći i prve kapi svete ovom plemenitom poslu.
Burgundca sivog i Traminca, dok će se od Burgunca
crnog praviti barrique vina i ona klasičnom tehnoloAmštadt Tamaš je jedan od onih, koji će biti perjagijom.
nica i oslonac budućeg razvoja vinogradarstva i vinarstva Subotičko-horgoške peščare, koja zahvata površiOsim što je vinogradar, gospodin Tamaš za sebe nu od 24.000 ha i gotovo je cela pogodna za gajenje
i svoje prijatelje pravi vino i školuje se. Apsolvent je vinove loze, od koje se dobijaju posebna tzv. “vina sa
Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, peska”.
smer-vinogradarstvo.
A
40
Amštadt Tamaš
Dajmo podsticaj i podršku
našim vinogradarima i vinarima
Sava Jojić
Da vinogradare i vinare more i druge brige osim onih
striktno vezanih za vinovu lozu i vino, primer je mera Makedonije za ograničenjem uvoza srpske pšenica i brašna
od 1. jula 2013. Razmišljanje gospodina Save Jojića, vlasnika
“Mačkovog podruma” iz Iriga, poznatog i priznatog vinara, verovatno se poklapa sa mišljenjem većine privrednika.
-Država Srbija je trebala da nekim reciprotitetom
reaguje odmah na te mere. Dozvolila je da prođe letnja
sezona, da sve makedonsko povrće završi u Srbiji, da se
uguše naši proizvođači povrća, i onda je zapretila vinom.
Čim je zapretila vinom, odmah su u Vladi Makedonije
shvatili da je “đavo odneo šalu” i da je njima jako značajno
da izvoze vino, samim tim što je srpsko tržište najveće za
makedonski izvoz. Ja nisam za to da se makedonsko vino
ne uvozi u Srbiju, ali sam za to da se preduzmu i neke naše
mere i šta je to od vina što može da uđe u Srbiju. Treba
da se zapitamo: Da li Vršački vinogradi mogu da popune
nešto od toga? Da li može evro uložen u Vršačke vinograde može da da bolje rezultate ili svaki evro mora da izađe
izvan granica Srbije?
U Austriji svaki građanin zna da svaki evro uložen u
austrijsko vinogradarstvo i vinarstvo znači manje otpuštenih radnika. Možda ne bi bilo loše kada bi i mi u Srbiji tako
razmišljali. U vinogradima Mačkovog podruma za vreme
berbe radi oko 40 berača, ali i u proleće, kada počne rezidba pa do završetka berbe, svakog dana ima 15 do 20
zaposlenih. Zamislite, da neko nekim merama dovede u
situaciju Mačkov i druge podrume, da zatvore svoje vinarije, ovi ljudi neće imati posla. Mislim da je Srbija morala ranije da donese recipročne mere, a i u principu da se ograniči uvoz makedonskog vina, pa i grožđa u Srbiju. Dajmo
podsticaj i šansu našim proizvođačima. Područja Fruške
gore, Župe, bila su kadgod puna vinograda. Mi se danas
hvalimo što je Ministarstvo podstaklo sadnju nekoliko hiljada hektara vinograda, a nekada je u Srbiji bilo zasađeno 110.000 ha, od toga samo u Vojvodini 36.000 hektara.
Sada cela Srbija nema 36.000 hektara pod vinogradima.
U Austriji, Vlada u saradnji sa lokalom, čini sve da oživi
Štajersku koja je veoma slična našoj Fruškoj gori, da ljude
vrate na njive da se bave proizvodnjom i to ekološkom,
prirodnom itd. Nema ekološke proizvodnje u velikim okvirima ako nemate veliku radnu snagu. Ne možete sedeti u
gradovima i govoriti o ekološkoj proizvodnji. Ekološka proizvodnja traži živog čoveka na njivi. Jeste to mukotrpno, ali
ako želimo organsku proizvodnju, a čitav svet se kreće ka
tome, moramo da vratimo ljude na selo, ali onda moramo
da im stvorimo mogućnost da to što proizvedu imaju negde da prodaju. Za tako nešto trebaju dobre komunikacije,
na prvom mestu putna mreža. Nema niti ruralne, niti turističke privrede, bez puteva. Mi se nalazimo u opštini Irig,
i puna su nam usta turizma, ali naši turisti nemaju gde da
dođu, jer imamo samo jedan magistralni put Ruma-IrigNovi Sad, a tu nije turizam. Turizam je na tri kilometra od
Iriga, ali tamo gde je celina našeg vinograda najlakše se
dođe helikopterom. Nema izgleda da turista dođe da vidi
lepote. Ne moraju biti svugde asfaltni putevi kao u Štajerskoj, gde se do svake farme, salaša, vinograda nalazi put
makar dva metra širine. Dobro bi bilo da uspostavimo, da
možemo dovesti turiste, a ja sam i u Italiji, Austriji, Sloveniji,
video da su turisti čudo. Ljudi žele da izađu iz betona, stakla, čelika. Ne mogu se očekivati spektakularni novci kao
na Ibici, ali se može očekivati dovoljno da jedno domaćinstvo pristojno živi od toga – zaključio je Sava Jojić.
41
Vinarija Budimir
Smeštena
u
najvinorodnijem
kraju naše zemlje,
Župi Aleksandrovačkoj, Vinarija Budimir jedna je od
najstarijih u tom
kraja. Nastavljač porodične tradicije u
vinarstvu, i onaj koji
se još uivek pita za
sve, Budimir Zdravković, uveliko “gazi” osamdesetu. On je zadužen za čuvanje
onog provereno dobrog, tradicionalnog u vinariji, a za razvoj
i uvođenje novih trendova i tehnologija zadužene su mlađe
generacije.
Ovoga leta iz Vinarije Budimir, izašala je na tržište nova
etiketa, Triada Rosé, koja je uz Triada belo i Triada crveno zaokružila trojstvo asocirano imenom. Triada Rosé je vrlo zanimljiva, jer je u pitanju kupaža devet sorti grožđa, i u odnosu
Vinarija Brestovački
na, već standardno rose vino iz ove vinarije, Ružicu Džulina,
predstavlja školski primer razlike između nečega što je tradicionalno, Ružice, i nečeg modernog, a to je Triada Rosé. U
Župi se za Rosé do pre par godina govorilo o onome „što nije
ni belo, nije ni crveno“, a Triada Rosé ima šanse da stane uz
svetski poznata Rose vina.
Planovi daljeg razvoja Vinarije Budimir su vezani za nastupe na jesenjim i zimskim sajmovima i vrše se pripreme za
nove izvoze. Trenutno vinarija izvozi četiri etikete u SAD, a
očekiju se nove porudžbine. Uvek je lepo kada se neko srpsko
vino nađe na vinskoj karti elitnog restorana na Istočnoj obali (Menhetnu), kao što je slučaj sa vinima Vinarije Budimir. Iz
Vinarije Budimir su fokusirani i na sezonu svetskih sajmova, i
nadaju se da će u saradnji sa drugim vinarima uspeti da organizuju „srpski paviljon“, kako bi se srpska vina bolje predstavila
na svetskom tržištu.
Vinarija Budimir 1/3 proizvedenog vina proda na tržištima
regiona i ta tendencija raste, jer nakon izvoza u SAD, sledio je
izvoz u Holandiju, Belgiju, a posle osvojene nagrade na China
Wine Awards 2013. za crvena vina: SVB ROSA (zlatna medalja),
...i kao da si anđeo... (srebrna), Triada Crvena (bronza), došli su
novi upiti iz te azijske zemlje.
Za samo tri
godine od kada je
registrovana, Vinarija Brestovački je uspela da izgradi svoj
imidž, i da za svoja
vrhunska vina, što je
i glavna orijentacija
ove vinarije, bude
višestruko nagrađena (Zlatna medalja na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom
Sadu za Chardonnay “BAHUS”).
Priča je tekla ovako: gospodin Željko Brestovački je imao
ideju da zasadi vinograd i da pokuša da napravi vino, pošto
je Erdevik tradicionalni vinogradarsko-vinarski kraj. Pokušao,
probao i video da može, uz svesrdnu pomoć sina, Bojana
Brestovačkog (22), nastavljača ideje i vlasnika vinarije. Za tri
godine podignuta je vinarija kapaciteta 150.000 litara vina: belih Chardonnay “BAHUS” i “DIONIS” Sauvignon blanc, crvenih
“OZIRIS” (Cabarnet Sauvignon, Merlot i Shiraz), kao i “masovnijeg” belog i crvenog vina “Sremački bećarac” (kupaža Sauvignona i Chardonnay)
Politika kuće je da samo kvalitet može da uspe, a to podrazumeva erdevičko grožđe, koje raste na padinama Fruške
gore, iznad jezera Moharač, gde su ruže vetrova idealne, a
tek deset dana u godini, u vinogradima Brestovačkih ne duvaju vetrovi, dok refleksija sunca i svetlosti od jezera dopunjuje gotovo idealne uslove za razvoj vinograda. Na 15 hektara
zasađene su bele sorte vinove loze: Chardonnay, Sauvignon
Blanc, a od crvenih Chabernet Sauvignon, Merlot i Shiraz. Vino
se pravi isključivo od grožđa iz ovih vinograda. Da bi se dobilo vino vrhunskog kvaliteta, rod se ograničava na 1,6kg po
čokotu. Planovi su da zasade prošire na još 5 ha, da završe
salaš koji je u rekonstrukciji i restoran za prijem gostiju, a sve u
cilju spajanja vinskog, ruralnog, kulturnog sa gastronomskim i
rekreativnom turizmom.
Da će se baviti vinogradarstvom i vinarstvom Bojan nikada nije ni sanjao. Da li je to talenat, ili Božji dar, da li se rodi,
zavoli, pa se trudi da se dokaže, tek Bojan Brestovački je stao
„na crtu“ iskusnim umetnicima dobrog ukusa i za sada mu odlično ide.
Kada se krene
ka hrvatskoj granici
prema Iloku, sa desne srane, kilometar
od granice i petnaest kilometara od
Šida, nalazi se Molovin, naselje u kojem živi 300 duša u
četiri ulice. Vinogradi Vinarije Molovin
(50 ha) se graniče sa
hrvatskom šumom,
a na njima se uzgajaju sorte Rajnski Rizlinga, Italijanski Rizling i mirisni Traminac,
a od crvenih Pinot Noir i Frankovka. Kada su u pitanju Merlot
i Chabernet Sauvignon, radi se redukcija prinosa, kako bi se
postigao željeni kvalitet. Za sada izbor vina iz ove vinarije su:
Inat (Rajnski Rizling tj. srpski Rizling - svetskog renomea), Princip belo (mirisni Traminac), Plavi Princip, crveno vino, te Rose,
suvo roze vino proizvedeno od grožđa sorte Pinot Noir, sve iz
sopstvenih zasada.
Vlasnik vinarije, Aleksandar Saša Vinčić, koji nimalo slučajno, u prezimenu nosi vino, stasao je u vinogradarsko-vinskom
okruženju svoje porodice generacijski posvećene vinu, samo
ne u ovom obimu. Površine pod vinogradima, na južnim padinama Fruške, sa nadmorskom visinom od 220 metra, obezbeđuju vinariji dovoljno sirovina na proizvodnju vina, jer kako
kažu: „znamo od čega pravimo vino, a prvi bitan momenat
u pravljenju vina je momenat berbe, kada vi određujete njen
početak, dinamiku i njen tok“, kaže Tanja Grubišić, brend menadžer i enolog vinarije Molovin.
Ove godine se na tržištu pojavio Rose koji je potpuno
svetao, nalik onim kakvi se prave u Francuskoj (arhetipski Provansalski Rose) i jedno specijalno izdanje Rose, tzv. Bobo Rose.
Naime, naš proslavljeni teniser i ljubitelj vina Boba Živojinović,
imao je prilike da proba Rose iz Molovina, i pošto mu se jako
dopao, i bio po njegovom ukusu, lako su se dogovorili oko
saradnje-etikete sa njegovom imenom.
Nagrade (bronzane medalje) sa Decanter World Wine
Awards u Londonu i AWC u Beču, potvrda su da će se o vinima iz ove mlade vinarije, osnovane 2010. godine, tek pričati.
Vinarija Molovin
42
Vinarija Đurđić,
mesto na kome prestaje potraga za savršenstvom
Dražen Đurđić
Sremski Karlovci oduvek su bili gradić
u kome se uživalo u dobrom vinu. Poslednjih godina, ovde se doseljavaju i vinograde podižu ljudi čiji koreni nisu vezani za
Frušku goru, ali ih je ljubav prema ovom
božanskom piću, nekim čudnim putevima
sudbine na Frušku goru dovela. Jedan od
tih ljudi je i gospodin Dražen Đurđić, vlasnik Vinarije Đurđić. Na potezu Raša, na
samo dva kilometra od centra Karlovaca,
okružena sa 2ha sopstvenog vinograda,
s prelepim pogledom na Dunav, nikla je
moderna vinarija. Kapacitet objekta i tehnička opremljenost vinarije je 15ha, a planovi za proširenje vinograda su isto toliki.
Za sada, ovde se gaje četiri sorte vinove
loze od kojih se proizvode čista sortna vina
tzv. Rojal kolekcije: Sauvignon blanc, Traminac, Merlot i Cabernet franc. Ipak, ono
što ovu vinariju na tržištu izdvaja od svih
ostalih je njihov čuveni Crni vitez. Bermet
spravljen od crvenog vina sorte Merlot sa
23 vrste lekovitog bilja i začinskih trava koje
obuzimaju čula. Među aromama koje ovaj
bermet izdvajaju od svih ostalih u Sremskim Karlovcima, dominantni su vanila i
cimet. Takođe, čuveni su i po svom Liturgijskom vinu, spravljenom od kasne berbe
Merlot-a. Ne sme se zanemariti ni njihov
Manastirski gorki liker, žestoko alkoholno
piće na bazi lozove rakije uz dodatak lekovitog bilja, napravljeno po staroj, proverenoj recepturi u manastiru Staro Hopovo.
Za njega kažu da osim što sadrži samo
prirodne sastojke, ima i taj jedinstveni i neponovljivi miris Fruške gore.
Moderan način poslovanja i otvore-
nost za drugačije i novo, učinili su da ova
vinarija polako, ali sigurno napreduje iz
dana u dan. U samom srcu Sremskih Karlovaca otvorena je i Caffe vinoteka „Đurđić“
koja, osim prodaje svojih vina, nudi i mogućnost degustacije, ali i ugodnog uživanja u vinu i prigodnim zalogajima. U toplim
letnjim večerima, bašta ove vinoteke uvek
je ispunjena stranim, ali i domaćim turistima. Iznad vinoteke uskoro će biti otvoren
i hostel za kategoriju mlađih posetilaca, a
u vinogradu, pored same vinarije i kuća za
odmor namenjena smeštaju manje grupe
vinskih hodočasnika.
Bilo kako bilo, Vinarija Đurđić jeste
mesto koje, ako još niste, svakako treba
posetiti, ali i vinarija o kojoj će se tek čuti.
Vinarija Đurđić
21205 Sremski Karlovci, Atar Raša 4
Telefon: +381 (0)21 494 243,
+381 (0)63 517 759
E-mail: [email protected]
Web: www.djurdjic.com/kontakt
Prvi rođendan Naših vina
Jedinstveno mesto, gde Novosađani,
prolaznici, gosti, mogu probati vojvođanska vina, je Vinoteka “Naša vina”, otvorena 30. oktobra 2012. godine u Dunavskoj
ulici broj 31 u samom centru grada.
Osnovana od strane Udruženja vinara Vojvodine, Vinoteka “Naša vina”
svakim radnim danom, gostima nudi
bogat izbor Fakultetskih vina tj. Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, vina Vinarije „Vinum“ i
„Đurđić“ iz Sremskih Karlovaca, „Vindulo“
iz Temerina i „Mačkovog podruma“ iz Iriga.
Članovi udruženja su sebi pre godinu dana postavili niz ciljeva, a sve to u
cilju daljeg razvoja ove grane poljoprivre-
de i vinske kulture. Jedan od prvih polazi
od činjenice da u Srbiji realno ima 20-ak
hiljada hektara pod vinovom lozom, što je
daleko od optimalnih mogućnosti, i zato
je za dalji razvoj vinogradarstva i vinarstva
na području Vojvodine i
Srbije, nužna što intenzivnija popularizacija.
Istovremeno, radi se i na očuvanju
viševekovne tradicije u podizanju i gajenju vinove loze i proizvodnje vina na ovim
prostorima, revitalizaciji vinogradarstva
i vinarstva i širenju vinske kulture, unapređivanjem proizvodnje grožđa i vina i
uvođenjem savremenih tehnologija, zaštiti geografskog porekla gajenja posebnih
vrsta grožđa i proizvodnji vina od grožđa
sa geografskim poreklom.
S tim u skladu podržava se razvoj i
afirmacija vinskog turizma, promocija vina
članova Udruženja, radi na ostvarivanju
zajedničkih interesa pred državnim organima i drugim javnim institucijama. Ostvarivanje zajedničkih interesa na tržištu kao
i zaštita prava i interesa članova Udruže-
nja i njegovih članova, edukacija i sticanje
novih saznanja u oblasti vinogradastva i
vinarstva, takođe su prioriteti ovog udruženja. Poseban akcenat Udruženje stavlja
na rad u cilju širenja vinske kulture, ali za
to je potrebna pomoć kako državnih organa, tako i medija.
Sve intenzivnije se radi na širenju
sorti stvorenih na ovim prostorima, poput
“Sile”, “Petre”, “Panonije”, najuspelijih od
21 sorte vinove loze i tri klona Italijanskog
Rizlinga stvorenih na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. I to ne samo zato
što je domaće i naše, kako imenom potencira Vinoteka “Naša vina”, već i zato
što svi stranci, kada dođu u Novi Sad,
mogu da probaju autohtona i autentična
vojvođanska vina, vina sa ovog podneblja,
ona koja nigde na drugom mestu u svetu,
neće moći probati.
Italijanska izreka kaže: ”Ako želiš da
upoznaš jedan narod, sedi za njihov sto
i pij njegovo vino”. Pijući neko od “Naših
vina” pruža se i nama dobra prilika da bolje upoznamo sami sebe.
43
Podrum Miljević:
Od vinske do jedinstvene priče
V
inska priča porodice Miljević
iz Starih Ledinaca, započeta
iz hobija, sa proizvodnjom
dovoljnom da podmiri kućne potrebe, pretvorila se u životno opredeljenje.
Potvrda da kvantitet ne podrazumeva kvalitet, ogleda se na
primeru 2 hektara vinograda iznad
banje Vrdnik, gde su smešteni vinogradi porodice Miljević. Na njima su
zasadi Traminac mirisni i Burgundac
crni u odnosu 2/3 na prema 1/3 u
korist Traminca. Razlog što je njihovo grožđe slađe (preko 24%) a vina
posebnog šmeka (sa 13% alkohola),
gospodin Dragan Miljević, glavni nosilac cele zamisli etno domaćinstva,
od kojeg je vinski deo samo jedan
ili segment aktivnosti koji je inicirao
sve ostale, objašnjava brojem sunčanih dana u godini i osučanosti potezu na kojem se izdiže njihov vinograd. A možda razlog treba tražiti i
u specifičnim mikroklimatu banjskog
Vrdnika, čije su vode, ali i vazdušne
struje blagotvorne za ljude, pa zašto
ne bi bile dobre i za vinovu lozu?
O mladom vinogradu (2006),
od kada počinje i realizacija etno
44
domaćinstva, zajedničku brigu vode
otac Dragan i sin Vuk Miljević, ali u
sve poslove prema potrebi uskače
i ostatak porodice. Ovaj model delatnosti je gospodin Dragan Miljević
doneo sa putovanja po Italiji, Austriji
i Sloveniji i preneo u geografski centar Nacionalnog parka Fruška gora.
On podrazumeva uposlenost cele
porodice, kao i da se njihovo vino,
sirevi, meso sa farme njihovih koza
plasira njihovim gostima.
organizuje šetačke ture, programe
upoznavanja sa prirodom, jahanje u
manježu i kroz prirodu.
Ceo koncept etno domaćinstva
Miljević je koncept povratka prirodi i
usklađenosti s njom, pa sve što proizvode je domaće. Od mleka koza
rase francuska alpine prave se sireve
(kozji sir kriška, trapist, dimljeni trapist, trapist sa vlašcem) na tradicionalan način, kao i kozje mleko, jogurt i surutka.
U Etno domaćinstvu Miljević u
Starim Ledincima se nalazi Podrum
Miljević, vinska sala optimalna za
prijem 50 gostiju, pet dvokrevetnih
komfornih soba, za one koji preteraju u druženju, ali ne samo za njih.
Ovo mesto posebno je interesantno
za one koji žele da uživaju u panonskom dragulju Fruškoj gori, da
se šetnjama ili biciklističkim turama,
na preko 100 kilometara obeleženim
stazama, bolje upoznaju sa ovim
neiskorišćenim resursom. Postoji
mogućnost pružanja polupansionskih, pansionskih ili usluga spavanja
sa doručkom, već prema dogovoru.
Da aktivnosti budu što sadržajnije,
domaćinstvo Miljević je uspostavilo
saradnju sa Aktivnom Fruškom, koja
Ipak, uz Traminac mirisni najbolje ide “kriška” fermentisanog sira od
nekuvanog kozjeg mleka (slično grčkoj feti ali bez dodatka ovčjeg mleka, i mnogo ukusnijeg, prim aut.), a
lagano crveno vino Burgundac crni,
najbolje prati jare ispod sača, specijalitet kuće.
Etno domaćinstvo Miljević
21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41
Tel.: 021/2986-268, 2986-181;
Mob. 063/7188-546
E-mail: [email protected]
Web: www.podrum-miljevic.co.rs
Vinarija Vinum,
vina pobednika
Tatjana Đuričić
„Rodna 2012/13. godina uglavnom je bila dobra godina za vinograde. Berba grožđa se privodi kraju. Bele sorte su uglavnom obrane,
Pinot Noir takođe, ostala je samo
Frankovka, a s obzirom da je zdravstveno stanje vinograda veoma dobro, ostavljena je da dobro sazri, da
grožđe bude što kvalitetnije za proizvodnju crvenog vina.“ Tako kaže
Tatjana Đuričić, enolog Vinarije „Vinum“ iz Sremskih Karlovaca.
Osim dobre berbe koja je dala
veoma zdravo grožđe, sa dobrim
šećerima i kiselinama, u Vinumu se
nadaju i odličnom kvalitetu vina.
Problem je bio samo sa Pinot Noir,
vrlo zahtevnom sortom i u vinogradu i u podrumu, osetljivom na
botritis. U vreme cvetanja i oplodnje
bilo je hladno i vertovito vreme što
je uslovilo neravnomernu oplodnju,
tako da su grozdovi imali bobice u
raznim fazama zrelosti, od skoro zelenih do potpuno zrelih, a od toga se
ne može proizvesti kvalitetno crveno
vino. Zato se sa berbom požurilo i
odlučeno je da se ove godine grožđe Pinot Noir pretoči u Rose. Tako
će ljubitelji Pinot Noir-a iz Vinarije
Vinum, vina koje je prošle godine
postalo pravi hit ove vinarije, biti ove
godine uskraćeni njegovih ukusa. Iz
Vinarije, međutim, poručuju da je
jedna količina Pinot Noir-a ostavljena za proizvodnju mladog crvenog
vino, i možemo da očekujemo da ga
probamo trećeg četvrtka novembra,
na Svetski dan mladig vina.
Vinarija „Vinum“ u proteklih
sedam godina podigla je 8 hektara
vinograda, sa sortama kojima od-
govara ovo podneblje. Kvalitetnim
klonovima i podlogama prilagođenim zemljištu, kao i redukcijom količine grožđa u vinogradu, te ozbiljnim ulaganjem u opremu, u startu
je stvorena mogućnost proizvodnje
kvalitetnih vina, danas već uveliko
prepoznatljivih na tržištu.
Na potezu Ešikovac i Čerat
iznad Sremskih Karlovaca, posađeni su Sauvignon, Chardonnay, Italijanski Rizling, nešto malo Žutog
Muskata, Traminca i Semiona, a od
crvenih Pinot Noir i Frankovka.
Vina Vinarije „Vinum“ mogu da
se probaju i kupe u Vinoteci „Naša
vina“, zatim kod „Majskog“, i u njihovom podrumu u Sremskim Karlovcima. Uz dobro poznati Zlatni
talijanski Rizling, Sauvignon Blanc,
Chardonnay i Bermut od belih, u lepezi etiketa su i Frankovka, Bermet
i Pinot Noir od crvenih, i Rose. Sve
traženiji među vinoljupcima je i „Viner“ (kupaža Žutog Muskata, Traminca, nešto Semiona, Chardonnay,
Italijanskog Rizlinga). Zbog malih
količina Traminca i Žutog Muskata,
nije uspostavljena proizvodnju samostalnih vina od ovih sorti, pa su
svi mirisi, ukusi i lepote ovih sorti
grožđa dobro usklađenih, plemenito
završili u kupaži nazvanoj imenom
pobednika, vinu koje je jako dobro
prihvaćeno.
U Vinariji „Vinum“ se iskreno
nadaju da će, kako njihovi vinogradi
stasavaju, i kvalitet njihovog vina biti
sve bolji i bolji. Tako poručuju osvajači dve srebrne medalje na selekciji
vina u Parizu 2004. i 2010. godine,
za Frankovku (berba 2002) i Sauvignon Blanc (berba 2009).
VINUM d.o.o.
21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1
Tel/Fax: 021/6619-924
E-mail: [email protected]
Web: vinum.co.rs
45
Prvi Mini Business Samit uz Gegula
sajam rakije i vina u Vrnjačkoj Banji
Marija i Milan Jovičić
Nije lako organizovati neki događaj, a nije lako ni održavati u životu već ustaljenu manifestaciju. Ipak, najteže je
započeti jednu novu priču, a u Vrnjačkoj Banji, na Vidovdan,
2013. godine, prisustvovali smo rađanju jedne kojoj želimo da
preraste u tradiciju. Jer, cilj manifestacija i manifestacionog
turizma jeste buđenje, razvoj i prosperitet jednog kraja, čemu
ovakvi privredni i kulturni sadržaji sigurno mogu doprineti.
Udruženje Etno centar ,,Gegula” organizovalo je krajem
juna, u hotelu “Breza” u Vrnjačkoj Banji prvu privredno kulturnu manifestaciju Mini Business Samit uz Gegula sajam
rakije i vina. Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom
grada Kraljeva, Regionalne privredne Komore Kraljevo i opštine Vrnjačka Banja. Generalni sponzori manifestacije bilisu
su: Capriolo d.o.o. bicikli Bačka Topola, Jevtović Cars d.o.o.
ovlašćeni prodavac i serviser Mercedes-Benz, Vinarija Vinex
Levački grozd, dečja konfekcija O!Philip, Sacen Ineternacional-Međunarodni centar za razvoj i unapređenje ugostiteljstva i turizma jugoistočne Evrope, Superior iz Velike Plane,
a medijski pokrovitelj Mix televizija iz Kraljeva.
Svojim prisutvom sajamsku manifestaciju su uveličali njegova ekselencija, ambasador Brazila, Alešandre Ador
Neto, šef Kabineta predsednika Narodne skupštine Nebojša Pešić, gospodin Milijan Stojanić, predsednik opštine
Kosijerić, predstavnici gradova pokrovitelja manifestacije
46
opštine: Kraljevo, Raška, Vrnjačke Banje i Trstenika. Udruženje Etno centar ,,Gegula”, koje se nalazi u sastavu “Helga
group”, je 2011. godine ustanovilo Dane voća, srpske rakije
i vina u selu Rovćevići, optina Kraljevo, na čijim osnovama
je organizovan Sajam u Vrnjačkoj Banji. Na sajmu su žitelji ovog dela Srbije (Raški okrug), mogli da se upoznaju
sa vrhunskim vinima i rakijama iz cele Srbije, kao i drugim
kvalitetnim proizvodima (med, sir, aronija i dr.) i njihovim
proizvođačima, promoterima najlepšeg i najboljeg iz Srbije.
Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina bio
je koncipiran u četiri segmenta: Sajam srpskih brendova,
Poslovnih ideja, Istorijski i kulturni vremeplov i neiskorišćeni
potencijali Srbije (poljoprivreda, ugostiteljstvo, turizam).
Manifestacija je za cilj imala okupljanje privrednika koji se bave proizvodnjom najkvalitetnijih poljoprivrednih proizvoda, kao i povezivanje svih onih koji
se bave istim ili sličnim delatnostima, jer se samo tako
mogu iskoristiti potencijali naše zemlje, na dobrobit svih.
. Zadovoljan prvim upisivanjem u kalendar manifestacija
Srbije, sa 92 izlagača, od proizvođača rakije i vina, preko
etno-domaćinstava, umetnika, koji su se, svako na svoj način, potrudili da prezentuju spoj poljoprivrede, privrede,
ugostiteljstva, turizma i ruralnog i regionalnog razvoja, koji
je ispratilo 2.500 posetilaca, vlasnik Udruženja Etno centar
„Gegula“, gospodin Milan Jovičić, uz dragocenu pomoć supruge Marije, planira organizaciju sledećeg sajma.
Za narednu godinu najavljuje se bogatija i sadržajnija priredba. Osim agresivnijeg marketinga, u kojem će biti
korišćen materijal snimljen sa prve manifestacije, planira se
njeno izmeštanje na Promenadu, jer se, iako vrlo lep prostori ispred hotela “Breza” pokazao kao previše “zaštićen”.
Tako će sajam napraviti korak prema potrošačima, koji će
uz redovnu šetnju po Vrnjačkom parku, imati priliku da vide
nešto od najboljeg što Srbija ima. Ono što se neće menjati
je kulturno-umetnički program, osmišljen od strane prof.
Jadranke Jagličić, koji je bio, po oceni Jovičićevih, za čistu
peticu.
Prvi Mini Business Samit uz Gegula sajam rakije i vina,
protekao je bez improvizacije, a svakom izlagaču je dat zavidan prostor za medijsko predstavljanje. Sjajnu vezu između mnogobrojnih segmenata, besprekorno je koordinirao
bračni par Jovičić, uz veliku pomoć voditelja programa, novinara i direktora Diaspora group Srbija, gospodina Miše
Ćirića.
Gegula rakije,
brend ispred prodaje
Srbija je zemlja u kojoj su se oduvek pravila dobra vina i pekle odlične rakije, pre svih šljivovice. I dok je
vinarstvo pravilo velike amplitude, dotle je rakijarstvo izdržalo sve turbulencije društvenih promena, kriznih udara, zakonskih regulativa, i u kontinuitetu održalo nivo što proizvodnje, što kvaliteta. I ako je Srbija po nečemu
poznata, onda je to po rakiji od šljive.
U Raškom okrugu, tamo gde je
konkurencija najžešća, a znanje najveće, kada je rakija u pitanju, našao se i
Milan Jovičić, koji je nastavio tradiciju
proizvodnje rakije u svojoj porodici, i
sa svojom suprugom Marijom, uspostavio najveći brend srpske rakije „Gegula“. To je primer kako se jedan dobro upakovan proizvod sa pričom, gde
se kvalitet podrazumeva, bori za svoje
mesto na tržištu, kako domaćem tako
i stranom. Rakija je prerasla u ozbiljnu
poslovnu priču kada je bračni par Jovičić preuzeo domaćinstvo i uz pomoć
prijatelja, pre šest godina ušao u proizvodnju rakije „Gegula“.
Sve je počelo u Vrnjačkoj Banji,
kroz razgovor dva prijatelja, Milana
Jovičića i umetnika i boema Aca Toza,
koji je iscrtavajući starog srpskog seljaka došao na ideju da baš on, srpski
seljak, GEGULA, postane simbol, jer je
do tada rakija bila piće bez identiteta.
Priča o Geguli počela je iz želje da rakija bude piće za sve prilike,
da se služi od doručka do večere. To
je pretpostavljalo izuzetno kvalitetan
proizvod, rakiju koju će da prati kultura
pijenja. U tu svrhu napisana je i knjiga
koja ide uz svaku flašu, u kojoj se nalazi uputstvo kako treba piti ovo piće,
sa uživanjem i sa prijateljima. Kasnije je
nastao logo, a supruga Marija je sročila
slogan “Ostani na nogama“, i sve to je
zaštitćeno u Zavodu za intelektualnu
svojinu.
Preci gospodina Jovičića su proizvodili rakiju i on se bavio rakijom od
kada se rodio, u opštini Ugljevik, Republika Srpska. Na 2,5 hektara sopstvenih
zasada voća, u selu Bukovica, na starom putu između Kraljeva i Čačka, i sa
voćem od kooperanata, Milan Jovičić
proizvodi voćne rakije od: šljive, kruške, jabuke, kajsije, a sve sa prefiksom
GEGULA. Samo dunjevača nosi ime
„Moja najbolja dunjevača“, zato što i
jeste najbolja. Osim toga tu su još i pet
vrsti medovače od kojih je „Zlatija“ (na
bazi šljive oplemenjene zlatnim granulama), zaista zlatna.
Međutim, žal je što ni posle toliko
godina bitisanja na tržištu, još uvek nije
uspostavljena kultura pijenja srpske
rakije i što je, mimo plana, marketing
brenda „GEGULA“ otišao ispred prodaje… I pored neospornog kvaliteta i zaštićenog brenda, obilazaka evropskih
sajmova, sve u sopstvenoj režiji, priznanja sa svih strana i sa svih nivoa, srpska
rakija je još uvek neiskorišćen potencijal, nevidljiva za, kako Evropljane, tako i
svet. Da li je za to kriva naša poslovična
nesloga, sitnosopstvenički interesi onih
koji bi mogli da pomognu, a neće?
Gospodinu Jovičiću je bio cilj da napravi pravi srpski brend, rakiju od domaćeg voća, i u tome je uspeo. Želeo je
da pravi rakiju na starinski način, kako
su ga njegovi preci učili, i danas je jedan od malobrojnih, koji je zadržao
tradicionalnu metodu, stari, zanatski
tip pečenja rakije. Zato na sajtu Gegula
s pravom piše: „I da se zna - ništa joj
nismo uzeli, a ništa joj nismo ni dodali... samo smo joj ime dali - GEGULA.
Ostala je čista prava, prirodna. “
47
Dragutin Miljković :
Mala gostiona Palić 1852-2012
Njen peh je u tome, da velike mene u sistemima, vlastima, granicama, narodima, nikada ničim nisu mogle da
doprinesu boljitku, pa ni ovde. Ali, Banja je počivala na
lekovitom faktoru, koji se zove - voda jezera Palić. Ta voda
je pre izvesnog vremena prestala da bude lekovita i Palić
je prestao da bude banja u klasičnom smislu. I umesto da
se odmah pređe na novi medij koji je u međuvremenu
pronađen, termalna voda kojom Palić obiluje, banja je srušena kao i uži banjski kompleks i danas ne postoji. Ostala
je priča, ostalo je sećanje, ostala je atmosfera banje i klimatski faktor, koji i danas ima vrednost. Ostao je status i
ostali su svi drugi objekti, hoteli, restorani, itd., među njima
najstariji Mala gostiona, kaže njen autor.
D
Dragutin Miljković
ragutin Miljković, Raščanin po rođenju, Subotičanin po opredeljenju, dugogodišnji
turistički radnik i dobar poznavalac palićkih
prilika, napisao je knjigu o Maloj gostioni,
na Paliću, postavši njen hroničar.
Istorija Male gostione je istorija Palića, a vreme, ljudi,
događaji koje Mala gostiona pamti, načinili su od nje kultno
mesto, moglo bi se reći, instituciju. U tom duhu napisana je
i priča o gostioni, koja je prošle, 2012. godine napunila 160
leta, i time dobila pravo da ponese epitet najstarije kafane
sa imenom, prezimenom, mestom i neprekidnim trajanjem
u Srbiji. Napisana je tako da ne bude samo knjiga memorije, kako ističe njen autor, Dragutin Miljković, već i knjiga za
upotrebu. Prvi deo se odnosi na Malu gostionu u vremenu
sadašnjem, a poslednji je „Gastonomski vremeplov“, jelovnik
u kome je predstavljena evolucija, razvoj vrsta, kvaliteta, mešavina, kombinacija kuhinja i jela pripremanih u njenoj kuhinji.
Poglavlje „Prostor i vreme“oslikava ambijent u kome je
ona funkcionisala i kroz događaje koji su pratili njeno trajanje,
ispričana je detaljna istorija Palića. Ove godine Palić gazi 161.
turističku sezonu. Samo sedam godina pre no što je otvorena
kafana, izgrađena je Banja na Paliću, a pošto nema Banje bez
kafane, istovremeno je podignuta jedna druga, koja više ne
postoji. To je jedna priča o Paliću kao banjskom i kupališnom
prostoru, koji je svoj turistički vek počeo samo tri, četri godine
posle prvog turističkog putovanja koje je organizovao Thomas Cook (preteča organizovanih turističkih putovanja). Tim
pre što je Banja Palić vršnjak Opatije, Karlovih Vari, Balatonfireda, sve uglednih banjskih kuća danas u svetu.
48
Ono što nikako ne sme da se zaobiđe je da priče koje
čine sadržaj knjige, čuvaju diskreciju svojih gostiju, pogubnu za hroničara, ali “posada” Gostione se zaklela da će čuvati tajnu svojih gostiju i to se održalo do današnjih dana.
Tako zbori o svojoj knjizi gospodin Miljković, nadahnuto, a u isto vreme i skromno, jer pred nama je iscrpno
i sveobuhvatno svedočanstvo jednog vremena, luksuzne
opreme, na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, sa
arhivskim slikama i planovima izgradnje Palića, dokumentovanim činjenicama.
„Najsjajnije graditeljsko doba Palića“, trajalo je do
septembra 1912. godine, kada su puštene u rad i danas
najvažnije palićke građevine tzv. mađarske secesije - Vodotoranj, Velika terasa, Muzički paviljon, Ženski štrand. Za
tu priliku je osoblje Gostione, nastale iz štalske zgrade,
koja se prvi put pominje u kontekstu točenja vina 1852.
godine, brojnim zvanicama poslužilo impresivan meni. Između ostalog, na njemu se nalazila: francuska supa, kečiga sa tatar sosom, smuđ sa majonezom, jesetra u sosu,
punjena pečenica, jarebice, ćurke, prasetina, guščje meso
sa krompirom, puding sa šatoom, mešani sladoled, parfe
sa piškotom, mešano voće, a od vina: Italijanski Rizling,
Veliki Burgundac (Frankovka), šampanjac Terlei.
Sto godina od te gala večeri, Mala gostiona, je uspela
da preraste u simbol Palića, elegnatnog luksuza i odličnih,
čak nezaboravnih ukusa, začinjena jedinstvenim šarmom
svojstvenom ljudima sa severa Vojvodine, o kojima i govori i kojima je, na kraju krajeva, i posvećena ova knjiga.
I sve je to predstavio u maniru, kada su činjenice u
pitanju - krajnje ozbiljno, kada su komentari u pitanju kozerski zanimljivo, video, zabeležio i preneo čitaocima,
gospodin Dragutin Miljković.
49
Etno park Majkin salaš,
ugledno domaćinstvo porodice Gabrić
Na spomen Palića, prva asocijacija je dobra muzika, tamburaši, dobra
hrana, “vina sa peska”, lepo uređen
zoološki vrt, a sve više i salaši. Tipičan
primer za to je magično privlačni Etno
park Majkin salaš, koji ove godine obeležava jubilej, 15 godina rada.
Usred zadivljujućeg predela Subotičko-horgoške peščare, na dva i po
kilometara od auto-puta, i isto toliko
od Palićkog jezera, na 50 ha, od kojih
je 35ha pod voćem i drugim zasadima, prostire se Etno park Majkin salaš,
perjanica salašarskog turizma severne
Bačke.
U sastavu Etno parka se nalazi
restoran domaće kuhinje Majkin salaš
i smeštajni objekat Cvetni salaš, sa petnaest komfornih soba. Gazdinstvom
upravlja, složno i po dogovoru, porodica Gabrić.
Etno park Majkin salaš izrastao je
na temeljima dve tradicionalne kuće,
do kojih je vodio zemljani put. Preuređivanje, dogradnja, popravke vođene
su sigurnom rukom tata Ivana Gabrića
i njegovog starijeg sina Gorana. Majkin
salaš čini glavna zgrada restorana uređena po principima tradicionalne trodelne panonske kuće. Jedan deo je kuhinja, cvetna, šarena i vesela prostorija,
drugi deo je trpezarija, pandan dnevnom boravku gde je boravila porodica,
a treći deo je nalik čistoj sobi, koja se
nalazila do ulice i uvek bila „utegnuta“
i spremna da dočeka goste, najlepši i
najsvetliji deo restorana.
Stvari koje imaju upotrebnu vred-
50
nost, ali ih je „pregazilo vreme“, poslednjih godina našle su svoje pravo
mesto na salašima, na mestima na kojima je sat zaustavljen iz prelaska XIX
u XX vek, kada se, iako mnogo radilo,
mirno i polako živelo. Crvene šerpe i
plavi lonci sa belim tufnama, raspareni poklopci, bokali, amperi, lampaši,
te činije iz kojih se puši topla domaća
supa sa rezancima, a mirisi šire na sve
strane, pa rala i amovi, krčazi, singerice, ramovi i prozorski okviri, teraju nas
na pomisao da imamo sve manje stvari za bacanje i sve više onih kojima je
mesto u našim životima. Sve je godinama pažljivo sakupljano, a u potrazi za
autentičnošću, gospodin Ivan je obišao
mnoga dvorišta, pijace, stara domaćinstva kako bi svoju ideju ostvario.
Etno park Majkin salaš raspolaže brojnim sadržajima i svake godine
uvode se neke novine. Osim odlične
domaće kuhinje, kojoj je kumovao, što
umećem što orginalnim receptima pater families Ivan, nalazi se i prostrano
igralište za decu, ribnjak na 2 do 2,5
ha staklene površine sa mogućnošću
sportskog ribolova. Na ovom ribnjaku,
ostatku Ludaškog jezera, se od maja
do oktobra, četiri puta godišnje organizuju kvalifikaciona takmičenja i peto
finalno, gde sportski ribolovci imaju
mogućnost ulova kapitalnih primeraka
šarana (20 i 30 kg), soma (90kg), štuke,
smuđa, amura, tolstolobika, karaša…
Da niko nikom ne smeta, za ribolovce
je napravljeno ostrvce do kojeg vodi
skela. U sklopu kompleksa organizo-
vano je seosko dvorište sa jedanaest
ponija za jahanje, svinjama, patkama,
gusakama, morkama, golubovima, grlicama i par patuljastih koza, sve u interesu dece uskraćene druženja sa domaćim životinjama. Tu je i Muzej starih
poljoprivrednih mašina.
Na Cvetnom salašu se nalaze
otvoreni bazen i trščara-terasa za odmor, sala za sastanke i galerija slika,
jer je salaš 15 godina mesto održavanja slikarske kolonije. U zadnjem delu
ovog salaša, trenutno se nalazi osam
konja za jahanje ili vožnju fijakerom po
okolini.
Desetak godina unazad organizuju se dečje radionice, među kojima su
najpopularnije one koje su vezane za
uskršnje praznike i za dane bundeve.
Trenutno, brigu oko salaša preuzela je treće od četvoro dece porodice
Gabrić, Ivana. Dok je majka Školastika,
zadužena za cvetne aranžmane, dekoraciju, salvete, stonjake, zimnicu, mlađi
brat Dorijan završava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu-smer voćarstva i
vinogradarstva, i fokusiran je na proizvodnju povrća na salašu, a sveprisutan otac Ivan, je Ivanin najveći oslonac.
Etno park Majkin salaš je mesto na
kome se prepliće staro i novo, iskustvo
sa ambicijom, nove ideje sa tradicijom.
Mladi ljudi su izmenili način poslovanja,
uneli sveže ideje, a stariji su odnegovali
tradicionalne vrednosti. Ključ uspeha
ovde, kao i u svakom drugom uspešnom poslu, je porodica, zajednica ljudi
u kojoj vlada međusobno poverenje,
zajednički interesi i volja i želja da se u
tome uspe.
U Etno parku Majkin salaš svega
ima osim improvizacije, televizora, telefona i internet konekcije u sobama.
Obzirom da je kvalitet usluge u Etno
parku postao reper salašarskog odmora, o njima kruži priča širom zemlje, a
njihove brojne aktivnosti interesantne
su i za strance. Jedno je sigurno, šta
god i koliko god da napišete, kažete
i slikom pokažete, uvek će ostati ono
nešto neuhvatljivo, što morate lično da
doživite.
Etno park Majkin salaš
24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294,
Tel.: 024/753-276, 753-72;
Mob.:062/476-819
E-mail: [email protected]
Web: www.majkinsalas.rs
51
52
Turistička organizacija nosilac
aktivnosti oživljavanja Rume
R
umfest, kultna manifestacija posvećena vinu, rakiji, domaćoj hrani, očuvanju sremske tradicije, a pre svega
Rumljanima, i ove godine je opravdala očekivanja. Organizator, Turistička organizacija Rume je domaći zadatak,
postavljen na prošlogodišnjoj manifestaciji, da svaka naredna treba da bude bolja od prethodne, ispunila na najbolji
mogući način. Treći Rumfest bio je paklen i po temperaturi
i po programima: bio je to dan Rumskog vašara, gostovala
je „Žikina šarenica“, u nastavku je priređen bogat program,
i na kraju dana, koncertom grupe „Legende“, i pevanjem
svima znanih pesama, sa merom, a bećarski, završena je
ova manifestacija, uz obećanje organizatora, TO Ruma, da
će se za sledeću godinu potruditi da programi budu još
raznovrsniji, a zabave još više.
Direktorka TO Ruma, Mirjana Vujasinović, smatra da
grad Ruma funkcioniše bolje nego ikada, da se formiranjem
turističke organizacije, najmlađe u Srbiji, dobro startovalo, i
da će se tako nastaviti. Mnogo se učinilo za kratko vreme.
Ruma je grad manifestacija, a TO se nalazi ili u ulozi organizatora ili suorganizatora svake. Ove godine i Rumfest je
bio obogaćen novim sadržajima i nije sveden na večernji
koncert. Tim povodom gost Rume bila je „Žikina šarenica“,
koja je u svet poslala lepu i veselu sliku grada.
Koliko god da su krizna vremena čini se da u Rumi
sve funkcioniše po uigranom šablonu, i da su Rumljani već
navikli na takve događaje. Rumski vašar je možda prva asocijacija na grad, Ruma je „najfolklorniji“ grad u Srbiji, tu su
Kulturno leto i Rumfest, kao i mnoge druge manifestacije
koje se neometano dešavaju, bez obzira na krizu. Ruma ima
nekoliko udruženja žena, koje se trude da očuvaju tradiciju
vezanu za ove prostore, nekoliko vinarija. Tu su i Fruškogorski manastiri, istorijski spomenici, prirodne lepote... Ruma se
trudi da postane pravi centar Fruške gore i Srema, što i jeste
zahvaljujući svom položaju. Zato u TO Ruma napominju da
na prvom mestu traba raditi na razvoju tranzitnog turizma,
da se brojnim sadržajima putnici zadrže na neko vreme u
gradu, i da su manifestacije te kojima se to može učiniti. Velika je prednost blizina Fruške gore i sva blaga koja ona krije.
To je potencijal koji treba razvijati, ali, problem je novac.
Zaposleni u TO Ruma se trude da rade što više i pruže što
kvalitetnije sadržaje, uz malo novca. Kulturno leto, Rumfest,
Srem Folk Fest, FMDV (Festival muzičkih društava Vojvodine), Rumska jesen, Sremačko veče u Platičevu, Rimski dani
u Hrtkovcima, su samo neke od manifestacija na koje su
Rumljani ponosni i koje uspevaju da privuku sve veći broj
gostiju. Osim toga, unapređene su neke nove destinacije,
npr. Bara Trskovača, raritet ne samo Rume, ovog kraja, već
i šire. Borba za njeno isušivanje 80-tih godina prošlog veka
pretvorila se u borbu za njeno vraćanje u prvobitno stanje i
pripreme da se u skorijoj budućnosti nekim novim sadržajima privuku gosti. Borkovačko jezero je postalo popularnije
i predstavlja pravu oazu za Rumljane u danima sve dužeg i
sve toplijeg leta. Tu se nalaze plaža, trim staza, topla voda,
Borkovačka šuma, a do kraja jeseni u Rumi treba da se završi olimpijski bazen.
Turističku ponudu Rume prate i smeštajni kapaciteti u
hotelima „Park“ i „Borkovac“, Vili Hit, a polako se budi i ruralni turizam, pre svega vezan za Platičevo, gde se nalazi i
Bara Trskovača. Za sada nađena je kuća pogodna za adaptaciju, koja će biti mesto sakupljanje i čuvanja od zaborava
svega onoga što etno kuća treba da čuva, ali i mesto edukacije i uživanja. Danas mnoga deca iz grada nisu uživo videla
neku životinju, popila domaći sok, nešto domaće pojela, pa
će upravo u tu svrhu biti opremljena kuća u Platičevu, na
Bari Trskovači. Ima mogućnosti da se etno kuća otvori i u
samoj Rumu, u kojoj bi se predstavila brojna i uspešna etno
i udruženja žena iz Rume.
Više je nego očigledno da nije bilo jednostavno ovo
usnulo sremsko mesto probuditi, pozvati na akciju i promene. Menjajući ustaljene navike, menja se grad, menjaju
se i ljudi, pa će tako Ruma, koja je godinama tavorila na
marginama turističkih ruta, po ambicijama zaposlenih u Turističkoj organizaciji, ubrzo postati veoma tražena turistička
destinacija.
Turistička organizacija opštine Ruma
22400 Ruma, Glavna 172
E-mail: [email protected];
Web: www.rumatoursim.com
Tel. +381 (0)22 470-655
53
Proizvodi:
jabukovača
šljivov ica
medovača
dunjevača
kajsijevača
viljamovka
DESTILERIJA ŠURLAN,
Zdravka Čelara 17,
23313 Novi Kozarci,
www.rakijesurlan.rs
54
Turističke destinacije opštine Gornji Milanovac
U centralnoj Srbiji, jugozapadnom delu Šumadije, na prostoru između Zapadne Srbije, Gruže
i Pomoravlja, okružena planinama Rudnik, Maljen i Suvobor, smestila se opština Gornji Milanovac. Predeo Rudničko-takovskog kraja, koji
pleni pažnju turista i nudi utočište od svakodnevnice, odmor o kome mnogi sanjaju.
Skoro sa svakog mesta gde stane, gde sedne, gde pogled upre, svuda oko sebe posetilac vidi zelena polja, lepo
izvajana brda, nepregledne šume, bujne doline i cvetne livade, koji bude maštu i vraćaju nas u vreme davno zaboravljene idile.
Otuda ne čudi što se na ovim prostorima uspešno razvija seoski turizam, započet u selu Koštunići krajem prošlog
veka. Danas ljubazni domaćini dočekuju goste u 95 kategorisanih domaćinstava, u 26 sela, sa 630 ležaja, a u ponudi
su ugodan smeštaj, ekološki zdrava hrana pripremljena na
tradicionalan način, po receptu naših baka, zatim odmor po
želji: uživanje u lepoti predela, šetnja markiranim stazama,
sakupljanje šumskih plodova i lekovitog bilja, učenje veština izrade starih zanata, ili učešće na manifestacijama. Za
one koji žele avanturu, omogućene su sportsko-rekreativne
aktivnosti, lov, ribolov, planinarenje, a za one koji žele da
nauče nešto više o stvaranju moderne srpske države, tu su
Rudnik, Takovo, manastiri Vraćevšnica, Vujan i Savinac.
Planina i naselje Rudnik je jedno od retkih mesta u Srbiji koje čuva tragove čovečanstva kroz sve epohe koje su
do sada proučavane. Na lokalitetu „Gradovi“ postoje vidni
ostaci građevina iz turskog doba. Ove godine izvršenim arheološkim istraživanjima na Rudniku, pronađeni su ostaci
objekata koji svedoče o postojanju srednjevekovnog grada.
Pored osnovnog programa odmora, klimatskog oporavka,
sportsko-rekreativnih aktivnosti, nastave u prirodi, lova, planinarenja na Rudniku, koji je 1922. godine proglašen za vazdušnu banju, otvara se mogućnost formiranja jedinstvenog
„arheološkog parka“.
U središtu ovih lepih pejzaža pažnju privlači (kako
reče čuveni profesor Jovan Cvijić) „Beli labud na zelenom
jezeru“- Gornji Milanovac, koji ove godine slavi 160 godina
postojanja. Jedinstven je u tome što je prvi grad osnovan
po prethodno urađenom urbanističkom planu, Ukazom
kneza Aleksandra Karađorđevića 1853. godine. Ime je dobio po vojvodi Milanu Obrenoviću, dekretom kneza Miloša
Obrenovića iz 1859. godine. Od tog vremena pa do današnjih dana, Gornji Milanovac se izgrađivao i dobijao odlike
moderno uređenog grada, ali čuva svedočanstva o poslednjim kraljevskim dinastijama na ovim prostorima.
Na udaljenosti 9 km od Gornjeg Milanovca nalazi se
Takovo, mesto u kome je Miloš Obrenović 1815. godine podigao Drugi srpski ustanak. Na znamenitom mestu „Takovski grm“ postoje obeležja koja svedoče o tom događaju, a
2015. godine predstoji još jedan značajan jubilej. Celokupna
teritorija opštine Gornji Milanovac je bogata istorijska čitanka i zato ima mnogo razloga zbog kojih je treba posetiti.
Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac
32300 Gornji Milanovac, Cara Dušana 2,
Telefon: 032/720-566; Telefon/Fax: 032/720-565
E-mail: [email protected]; Web: www.togm.org.rs
55
56
57
Fij akerij ade sve brojnij e
Milan Gaković i Vjekoslav Papadopolo
Vjekoslav Papadopolo, potpredsednik Konjičkog saveza
Vojvodine i predsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača lipicarske rase konja Srbije, zadovoljan je brojem i učesnika i onih koji prate konjička takmičenja, ali nezadovoljan
što konjički sport u Srbiji nema adekvatan status, uprkos tome
što se sve više mladih ljudi uključuju i bavi ovim plemenitim i
atraktivnim sportom.
Stanje u konjičkom sportu u Vojvodini je u napretku.
Nekada su glavni bili preponaši, kasači, galoperi, sada su se
pojavile zaprege. Povećanje broja fijakerijada, od sedam,
koliko ih je bilo pre pet godina, do 32 koliko ih ima danas,
učinili su da zaprege postanu najmasovnija konjička sportska
disciplina. Pre tri godine na stadionu u Kovilju, organizovana
je fijakerijada sa dve zaprege. Jedna od njih je bila od konja
koji su izvlačili trupce iz rita. Ove godine u Kovilju se takmičilo
osam zaprega sa lipicanerima specijalno treniranim za vožnju
zaprega. Prvi put ove godine u Novom Sadu, je na Salajci,
na fudbalskom stadionu “Slavija”, održana Fijakerijada “Kup
grada Novog Sada“, a na Međunarodnom sajmu konjarstva
i sersana u Novom Sadu, iako postoji duga tradicija preponskih takmičenja, poslednjih godina sve više su zastupljene
zaprege. Pozitivno je i to što ljudi kupuju lipicanere, konje iz
naših ergela i domaćeg uzgoja, ne uvoze se iz inostranstva,
što je slučaj sa kasačima, galoperima i preponašima. Međutm,
čitavu organizaciju ovakvih takmičenja pada na pleća organizatora, koji sami snose sve troškove. Iz članarina i iz ličnih
58
sredstava se kupuju pehari, sat (doskora su se vremena merila
štopericom), čunjevi, brojevi, loptice, kako bi se obezbedili svi
potrebni uslovi za održavanje takmičenja.
Da bi konjički sport imao rezultate na svetskom nivou,
neophodna su finansijska sredstva, kako bi takmičari mogli
da odu u Mađarsku, Hrvatsku i da na taj način stiču iskustvo.
Nedostaju pare za put, opremu, fijaker, koji košta između 5 i
8.000 evra. Oprema za dva konja košta od 2. do 4.000 evra.
A sam konj može da bude 3.000, a može i 10.000 evra. Ovo
je veoma skup sport. Dobar primer kako se može obezbediti funkcionisanje i prosperitet u ovom sportu je susedna Hrvatska. U njoj postoji državna Ergela “Đakovo”, gde država u
potpunosti vodi brigu o toj ergeli, takmičarima i takmičenjima.
Naše Karađorđevo nema nikakvu pomoć i njihovi takmičari dolaze na fijakerijade tako što im organizatori obezbeđuje
sredstva za gorivo.
Ove godine je u Bačkoj Topoli održano prvi Vojvođanski galop polukrvnih konja, bilo je i zaprega. Ovaj događaj
organizovan je uz pomoć kolega iz Mađarske. Da nije bilo te
pomoći, pitanje je da li bi se takmičenja na Zobnatici i održalo,
jer je poslednje slično organizovano još davne 2007. godine.
Od tada do ove godine tamo se ništa nije događalo. Pokazalo
se i tada da naši ljudi vole konjički sport, jer ih je na tribinama
bilo nekoliko hiljada.
A ono što je pozitivno u ovom sportu je da u njemu
ima sve više mladih ljudi. Na ovim utakmicama zajedno su i
bake, deke, majke i očevi, deca, čitave familije. Tu nema policije, žandarmerije, nema tuče, nema vike. Na svakoj fijakerijadu
dolazi od 300 do 1.000 ljudi. Na konjička takmičenja ljudi dolaze da se sete onih starih vremena fijakera, snaša i tamburaša,
da se podsete kako je bilo nekada kada su njihove dede imale
konje i radili sa konjima, kad je konj bio član porodice, kada
se s njim sve dešavalo. Ovo je lep sport, u kojem može da se
uživa - izjavio je gospodin Vjekoslav Papadopolo.
Jedna od najozbiljnijih ergela je i najstarija, Karađorđevo,
zatim Kelebija, ergela Bunford iz Subotice, u Surčinu ergela
Bulić koja ima 90 konja, Ergela Stari Tamiš “Almex”, a ima dosta manjih odgajivača lipicanera. Lipicaner služi da samo da se
vozi i “keri”. S njim se ništa ne radi, to je paradni konj. Englesku
kraljicu, kada je ženila unuka, vozilo je šest lipicanera a vranci
su čekali ispred dvora. I tamo je lipicaner konj predodređen za
nešto svečano, uzvišeno i lepo.
Buđenjem Međunarodnog sajma konjarstva i konjičke
opreme, koji je izrastao iz naziva Horseville, svi očekujemo,
ako ništa drugo, bar da će stvari u konjičkom sportu krenuti
nabolje.
Decenija
kvalitetnog
smeštaja
VOYAGER bed & breakfast je prvi
objekat ovakve vrste u Novom Sadu, otvoren 1. aprila 2003.godine. U svojoj ponudi
ima 15 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i
lux apartman za maksimalno 5 osoba, sa
ukupno 47 kreveta od kojih je 11 dužine
220cm. Sve sobe su prostrane, veličine od
26 do 67 m2, opremljene klima uređajem,
PC računarom sa Wi-Fi internet konekcijom, kablovskom TV, telefonom, elektronskim sefom, frižiderom, terasom, sigurnosnim vratima.
VOYAGER bed & breakfast se nalazi na 500m od geografskog centra grada,
300m od Dunava, a u neposrednoj blizini
Sportsko-poslovnog centra “Vojvodina”
(SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz
odličnu saobraćajnu povezanost sa svim
delovima grada. U blizini su banka, pošta,
menjačnica, ATM, restorani, pekare, picerije, fast food, kafei, apoteka, tržni centar,
teniski tereni, teretana, bazeni, putničke
agencije, gradski prevoz i taksi…
U prostoriji pored recepcije na raspolaganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s
internet konekcijom kao i štampači, skener, fax aparat, digitalni fotoaparat. Gostima je omogućena organizacija prezentacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na
raspolaganju su audio-vizuelna oprema i
kompjuteri.
Objakat je prilagođen osobama sa
invaliditetom. Poseduje sopstveni parking
prostor sa video nadzorom.
Doručak je organizovan na principu
švedskog stola (buffet) u sali sa 30 mesta.
Osim noćenja sa doručkom B&B nudi
dodatne mogućnosti usluga: pranja i peglanja veša, kao i room servisa.
Za visok kvalitet usluga VOYAGER
B&B je nagrađen od strane Privredne komore Vojvodine.
VOYAGER bed&breakfast
Stražilovska 16, 21000
Novi Sad Serbia,
Tel: +381 21 453 711;
Fax: +381 21 453 712;
Web: www.voyagerns.co.rs
E-mail: [email protected];
Skype:voyager.bb
GPS: 45°14’53’’N
19°50’57’’E
59
Agrol Temerin,
provereno najbolji u svom poslu
Agrol d.o.o. iz Temerina je postao
lider u oblasti snabdevanja vrhunskom
uvoznom opremom u Srbiji i u regionu,
na sve zahtevnijem tržištu savremene
poljomehanizacije i poljoopreme.
Agrol d.o.o. je trenutno angažovan
u tri važna sektora rada: projektovanje
voćnjaka sa isporukom sadnog materijala, protivgradnih mreža i isporukama
linija za sortiranje i pakirnim linijama i
oprema za skladištenje.
Mr Vladislav Princip, vlasnik firme
60
kaže da je Agrol bio pionir u ovom poslu,
jer je prve protivgradne mreže postavio
još 2004. godine u saradnji sa svetskim
liderom u ovoj oblasti, kompanijom Frustar, i od tada kontinuirano snabdeva tržište sa protivgradnim sistemima. Prošle
godine je ova firma je projektovala sisteme, isporučila sadni material i natrkila
protivgradnim mrežama oko 80 hektara
voćnjaka, što su inostrani partneri ocenili
najboljim ocenama, a Agrol proglašen
za najboljeg stranog partnera u 2011.
godini, od strane Frustara. Na osnovu
tih rezultata u 2012. godini Agrol je od
ino-partnera dobio sertifikaciju za samostalno projektovanje, isporuku materijala
i postavljanje protivgradnog sistema.
Druga važna oblast delovanja
Agrola su linije za sortiranje, pri čemu
je zastupljena holandska firma Greefa,
svetski lider u sortiranju jabuke. Za poslednje tri godine postavljeni su vrhunski
sistemi: u PDM “Agro fruit d.o.o” Pudarci,
u firmi “Ćirić agrar” u Titelu, u Kneževim
vinogradima u Hrvatskoj. Slični projekti
su realizovani u Makedoniji, Crnoj Gori,
te se Agrol definiše kao firma osposobljena za regionalnu isporuku opreme.
U ponudi ove firme su i linije za
pakovanje za koje postoje referentni
projekti sa mašinama za paletizaciju i
laberiranje koje na svaki pojednični plod
stavljaju male nalepnice sa znakom i porukom firme, u čemu su zastupnici američke firme Sinclair.
Ne smemo zaboraviti i na uvoz
vrhunskog sadnog materijala iz najpoznatijih evropskih rasadnika kao što su
rasadnici iz Italije, Holandije i Kneževih vinograda, “Baranjski voćnjaci d.o.o.”, najsavremeniji na teritoriji bivše Jugoslavije.
Futoški kupus probaj, pa sudi
O osobinama Futoškog kupusa, njegovom kvalitetu i
specifičnom hemijskom sastavu sa većim sadržajem šećera,
naspram malog sadržaja kiselina i belančevina, nežne strukture listova tanke nervature, zbog čega su lako savitljivi i pogodni
za kišeljenje, kada se postižu i najbolje organoleptičke osobine
ove biljke, zna se dosta. Poznata je i velika i uporna borba članova Udruženja “Futoški kupus” na čelu sa Goranom Puačom
i Miroljubom Jankovićem, koji su svojom predanom propagandom upoznali sve evropske zemlje sa njegovim imenom,
svojstvima, uvrstili u njihove jelovnike i izborili da Futoški kupus
bude prvo povrće iz Srbije sa
sertifikatom geografskog porekla.
Svoje promocije Udruženje “Futoški kupus” baziralo
je na principu proverljivosti,
“probaj pa sudi”, tako da su
obilazeći sajmove po Evropi
(Torino, Sofija, Beč) uvek uza
sebe imali i Smiljanu Šćepanović, vrsnu kuvaricu i vlasnicu
restorana “Lovac” situiranom u
Smiljana Šćepanović
samom centru Futoga. Ova saradnja traje šest godina, i kako
kaže Smiljana Šćepanović trajaće dok bude snage za to, a sudeći po vitalnosti i energiji svih aktera uključenih u promociju
Futoškog kupusa, ta saradnja će trajati još dugo, dugo… Kako
i ne bi, kada je njihov štand, gde god da se pojave, poslovično
najposećeniji.
Iza finalnog proizvoda, vidljivog konzumentima, stoji tim
ljudi, pre svega proizvođača koji su taj kupus proizveli, zatim
oni koji su ga ukiselili, na kraju dolaze oni koji su od njega
napravili neko jelo, salatu i tako ga na najbolji način prezentovali njegovim ljubiteljima i podržavaocima, kao što je gospođa Smiljana Šćepanović. Za vreme sajmskih priredbi, gospođa
Šćepanović priprema svakodnevno desetak različitih jela, a pripremala je i švedski sto na kojem se našlo 45 jela od kupusa.
Uz redovna jela, za tu priliku bili su umešeni hleb i pogača,
rezanci i špageti, te knedle, sve sa kupusom.
Tajna je ipak u ljubavi sa kojom Smiljka sve to radi, puno
dobre volje, pozitivne energije i velike želje da se ugodi ljudima.
Kada nije na nekoj manifestaciji, fešti, i kada ne priprema
jela za Udruženje, Smiljana vodi (od 2003.) restoran “Lovac”
koji može da se pohvali sa najviše jela od kupusa na svom jelovaniku. Sve su to sami specijaliteti domaće kuhinje, sa nekim
posebnim dodacima, a zajedničko im je što je sve vanredno
dobrog ukusa. Gostima se nude sarmice, variva od slatkog i
kiselog kupusa, podvarak, lički, palačinke punjene kupusom,
karađorđeva šnicla punjena kupusom i pečurkama, salata od
kupusa sa kikirikijem, pita kupusara… Na meniju se nalaze i
posna jela, npr. som u kupusu, dijetalna i jela od kupusa za
vegetarijance, ukratko, sve po želji i dobrom ukusu. Smiljana
svakom preporučuje da jede što više Futoškog kupusa zato što
je zdrav, zbog njegovih brojnih
lekovitih svojstava, preporučuje
ga i za dijete, „mada ova naša
jela baš i nisu dijetalna“, uz
osmeh kaže Smiljana i dodaje
da je srećna što je i ona sama
doprinela da se kupus priprema na sve više načina i jede.
Zdravstvena ustanova MEDLAB
Zavod za laboratorijsku dijagnostiku
21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1
tel: 021/422-332; 065/4422 -32
E-mail: [email protected]
Web: www.medlab.rs
61
Subotička toplana
po evropskim principima
S
Pero Rikić
vake godine od 1964.
Privredna komora Vojvodine dodeljuje nagrade privrednim društvima i
pojedincima za ostvarivanje
značajnih rezultata u poslovanju.
U grupi zaslužnih, između 13 privrednih društava i 6 pojedinaca našlo se JKP
“Subotička toplana”, čiji se jubilej, 50 godina poslovanja, poklopio sa 50-togodišnjicom dodele ove prestižne nagrade.
“Subotička toplana” je prošla kroz značajne faze razvoja, ali
se ova nagrada, po rečima njenog direktora, Pera Rikića,
odnosi na postignute rezultate.
JKP “Subotička toplana” je poslednjih godina značajno unapredila svoj sistem. Ona je prva u Srbiji uvela sistem
merenja, odnosno naplate po utrošku toplotne energije i
značajno je automatizovan i modernizovan sistem i na taj
način racionalizovana potrošnja i smanjeni energetski gubici, prisutni u ovakvim sistemima.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, gospodin
Rikić kaže da su svi oblici obnovljivih izvora interesantni, ali
izvesno je da najviše ima poljoprivrednih otpadaka, žetvenih ostataka, tu su i geotermalna voda i solarna energija, s
tim da oni mogu da se primene u ograničenom kapacitetu,
jer ne mogu da budu jedinice velike snage. Za sada, još
nije do kraja definisan najoptimalniji način korišćenja geotermalne vode, što je u planu u skorijem periodu.
JKP “Subotička toplana” postoji od 1963. godine. Kao
i Novosadska toplana, nastala je na postrojenju bivše električne centrale Subotice, pošto je ta električna centrala krajem 50-tih, početkom 60-tih godina stavljena van sistema
Elektroprivrede tadašnje zemlje. Na bazi tih sistema počeo
je proces toplifikacije i gasifikacije. Sa razvojem konzuma rastao je i nivo koji “Subotička toplana” ima, oko 10.000 stambenih jedinica, oko 400 poslovnih objekata, među kojima
su značajni objekti kada je u pitanju lokalna samouprava,
javna preduzeća, objekti od opšteg interesa i komercijalni
objekati. Poslednjih godina, zbog krize, toplana je vezana
za projekte izgradnje velikih stambenih zgrada.
Toplana je u proteklom periodu intenzivno razvijala
distributivnu gasnu mrežu i 2005. godine, kada je taj sistem
dostigao 5 do 6.000 potrošača, sistem se odvojio i nastavio
samostalno da deluje. Ali, toplifikacioni i gasovodni sistemi su kopmpatibilni, toplana je prisutna u zonama gde je
gustina stanovanja veća, dok je distibutivna gasna mreža
prisutna tamo gde je pretežno individualna gradnja, tj. gde
je gustina stanovanja manja.
JKP “Subotička toplana” u narednom periodu planira
dalje unapređivanje postojećih sistema. U toku je sprovo-
62
đenje programa finansiranog od Nemačke razvojne banke KfW, kojim je obuhvaćeno osamnaest toplana u Srbiji,
za kompletnu revitalizaciju, rekonstrukciju i modernizaciju
postojećeg sistema sa ciljem postizanja njegove maksimalne efikasnosti. JKP “Subotička toplana” planira uvođenje
obnovljivih izvora energije i traženja mogućnosti da se sa
sezonske isporuke energije, samo u zimskom periodu, pređe na režim kada će isporuka ići tokom cele godine. Već
je završena studija izvodljivosti izgradnje prvog kogenerativnog postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne
i električne energije na biomasu, a traže se mogućnosti i
u daljinskom hlađenju, da se stvore uslovi da se toplotna
energija za potrebe takvih sistema isporučuje tokom leta.
Studija izvodljivosti za izgradnju kogenerativnog postrojenja na biomasu u Subotici je pokazala da je projekat održiv i
isplativ. Veličina postrojenja, koje bi u rad trebalo da se pusti
najkasnije 2017. godine, optimizovana je na 5 MW električne snage i 10 MW toplotne snage, što će stvoriti uslove da
iz sezonskog pređe na rad tokom cele godine, i da se u
zimskom režimu proizvodi kombinovana, toplotna i električna energija. U zavisnosti od razvoja industrijskih zona i
potreba “Subotička toplana” će biti prisutna i ponuditi energetske oblike kako bi bile zadovoljene energetske potrebe
svih potrošača.
Posebno je važno naglasiti da JKP „Subotička toplana“
ima stalnu i uspešnu saradnju i sa drugim organizovanim
oblicima u okviru Udruženja toplana Srbije, gde svoja iskustva, pre svega iz oblasti merenja i modernizacije sistema
prenose i drugima, kao i da i ima izuzetnu saradnju i sa
regionalnom, pokrajinskom i republičkom Privrednom komorom, koja će biti nastavljena i u narednom periodu. Iz
“Subotičke toplane” poručuju da će za predstojeći zimski
period sistem biti spreman i da će snabdevanje biti uredno.
Najevropljanin, najbolje iz Srbije
Građevinska kompanija „Najevropljanin“ svojim načinom poslovanja pomera granice komfornog stanovanja u
prostor gde uživanje u svakodnevnom životu, privatnost i
koji izlazi na Somborski bulevar i koji će biti useljiv već u
aprilu ove godine, a toku je izgradnja dva objekta u Novoj
ulici. Pored navedenih, u planu je i još jedan objekat na
potreba za lepim imaju apsolutna prava u svakom detalju
enterijera i brižljivo osmišljenog i uređenog okruženja.
Prema rečima generalnog direktora građevinske kompanije „Najevropljanin“, prof. dr Marka Carića, beskompromisnim poštovanjem nekoliko principa, kao što su vrhunski
kvalitet materijala i izvođenja radova, inovativna i funkcionalna arhitektonska rešenja i apsolutna sigurnost, obezbeđen je kvalitet iznad proseka što je svakako novina na
našem tržištu po kojoj je „Najevropljanin“ poznat.
Vrhunski kvalitet gradnje i funkcionalnost koju pruža kompanija „Najevropljanin“ dokazana je prošle godine
otvaranjem kompleksa u Mornarskoj 42, u okviru kojeg se
nalazi stambena zgrada i teniski tereni sa svlačionicama.
Teniski tereni u okviru kompleksa opremljeni su profesionalnom podlogom „Sporting Flex T“ koja predstavlja brzu
podlogu, najpogodniju za mišiće i tetive. Ovi teniski tereni
su na raspolaganju kako stanarima, tako i svim zainteresovanim korisnicima. Završeni porodično-stambeni objekat
u Šarplaninskoj 42 predstavlja još jednu potvrdu kvaliteta i
modernog dizajna, kao i odlične funkcionalnosti koju pruža
kompanija „Najevropljanin“.
Građevinska kompanija „Najevropljanin“ privodi kraju
izgradnju stambeno–poslovnog objekta u Adi Endrea 42
Somborskom bulevaru.
-Bitno nam je da naši objekti budu prepoznatljivi po
lepim fasadama spolja, po kvalitetnim materijalima i radovima, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta
koja će biti oplemenjena zelenilom. Zato vodimo računa
o svakom detalju. U to će se najpre uveriti kupci stanova,
a potom njihovi rođaci, prijatelji, poznanici i po principu
„dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak.
Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da
je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne
dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova
– izjavio je prof. dr Marko Carić.
Najevropljanin d.o.o.
21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4
E-mail: [email protected]
+381 (0) 21 523124
+381 (0) 63 531839
63
C.A.C.I.B. Irig i takmičenje i zadovoljstvo
Kinološko društvo „Irig“ organizovalo
je sredinom jula VI Međunarodnu izložbu
pasa svih rasa na Iriškom vencu. To je bila
jedna od onih idealnih prilika da se vlasnici čistokrvnih četvoronožaca, a i oni sami,
takmičeći se, uživaju i druže.
Generalni pokrovitelji izložbe bili su
Opština Irig i Agencija „Kobran“, a Nacionalni park „Fruška gora“ za ovu priliku,
tradicionalno je ustupio ovaj izvanredan
teren oko spomenika „Slobode“, na opšte
zadovoljstvo i organizatora i posetilaca.
Jer, na ovakvom prostoru trud i rad organizatora mogu da se sagledaju u punoj
veličini, a izlagači i posetioci da uživaju u
pikniku. Ipak, kompletan ambijent najviše
su osetili sami ljubimci, koji su neometano, imali privilegiju da ceo dan provedu
u prirodi.
Na C.A.C.I.B. Irig 2013. godine učestvovalo je 533 izlagača iz 16 zemalja.
Osim iz Srbije, bilo je učesnika iz Hrvatske, BiH i Republike Srpske, Slovenija,
Italije, Češke, Slovačke, Poljske, Belgije,
Rumunije, Francuske, Mađarske... Iz Moskve i Sankt Peterburga (Rusija) došlo je
nekoliko odgajivača, a dve odgajivačnice
iz Nemačke, koje su učestvovale prošle
godine, ove godine ne samo što su došli
ponovo, nego su dovele osam novih, što
samo govori o tome koliko stranci znaju
da cene kvalitet. Međunarodna sudijska
ekipa obavila je časno svoj odgovorni
posao i teme doprinela dobrom utisku sa
ove izložbe u celini.
Predsednik Kinološkog društva „Irig“ i
glavni organizator ove izložbe gospodin
Jovan Vasić nije krio svoje zadovoljstvo
brojem izlagača i posećenošću izložbe. Iz
godine u godinu primetan je porast broja učesnika iz inostranstva, a što se tiče
domaćih izlagača, iako je odziv bio iz svih
krajeva Srbije, oseća se mala kriza. Gospodin Vasić primećuje da je sve teže organzovati ovako nešto, ali dok god se on
i njegova supruga Gordana budu trudili i
64
zalagali da ova izložba izgleda ovako, ona
će biti na najvišem nivou.
Izložbu pasa koja se održava na najlepšem terenu, na Fruškoj gori, koji je pod
zaštitom Nacionalnog parka, prati turistička priča. Veče pre izložbe organizuje
se zajednička večera, za koju se pripremaju, po tradiciji, tri oranije paprikaša: lovačkog od divljači, pilećeg i mešanog. Paprikaš se deli svim izlagačima koji su došli
izložbe održane dan ranije na Stražilovu,
ali i svim posetiocima koji se zateknu u
tom trenutku na Vencu. Sve to prati živa
muzika, pesma, pa se veselje produži do
duboko u noć.
Izložba pasa je izuzetna prilika i za
promociju turizma ovog kraja, jer svi oni
koji su došli na izložbu druže se i dan pre,
a neki se zadrže i dan-dva posle. Ovo je
lepa prilika da se i na ovaj način, kroz boravak u Nacionalnom parku, upozna jedno od najlepših izletišta Fruške gore, Iriški
venac, da se upozna grad Irig i okolina,
manastiri i drugi kulturno istorijski spomenici, specijaliteti tradicionalne srpske
(sremačke) kuhinje, ljubazni i gostoljubivi Sremci. Na ovoj izložbi uvek se mogu
probati i dobra domaća vina i rakije, domaći kolači koje pripremaju članice Udruženja žena „Irig“, specijaliteti sa roštilja,
sve što je potrebno da upotpuni ugodan
boravak. Još, ako je uz to osvojen i po
neki pehar ili neka od vrednih nagrada,
zadovoljstvo je potpuno.
I ovo je priča koja je toliko tipična za
nas i naše uslove da je izlišno dati neki
poseban komentar. Jer, ovo nije ni prva
ni jedina manifestacija koja zavisi od rada
i zalaganja jednog čoveka. A benefiti od
ovakvog jednog događanja su brojni. Organizator se po tradiciji ne zadovoljava
samo takmičarskim delom, već ovo razume kao jedno druženje, upoznavanje,
razmenu iskustava, a pre svega želju da
se svi oni koji su jednom bili na ovoj izložbi, ponovo vrate.
65
66
67
A: Cvećarska 2, 21000 Novi Sad
T: +381 (0) 21 / 400 484
F: +381 (0) 21 / 469 513
E: [email protected]
W: www.fimek.edu.rs
A: Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad
T: +381.21.400.499
T: +381.21.469.513
E: [email protected]
W: www.pravni-fakultet.info
Osnovne akademske studije:
· Poslovna ekonomija i finansije
· Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija
· Inženjerski menadžment u agrobiznisu
· Ekologija
· Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu
· Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu
Osnovne akademske studije:
· Opšte- pravni
· Privredno- pravni
Školarina Osnovnih akademskih studija
iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.
Master akademske studije:
· Poslovna ekonomija i finansije
· Ekonomsko-pravne studije Evropske unije
· Inženjerski menadžment u agrobiznisu
· Ekologija
Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj
protivvrednosti.
Master akademske studije:
· Opšte- pravni
· Privredno- pravni
Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj
protivvrednosti.
Doktorske studije:
· Krivično- pravni
· Privredno- pravni
Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti
za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu master rada, kao i
izradu diplome.
Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri
godine iznosi 10.000€, a podrazumeva i prijavu i
odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.
Doktorske studije:
· Poslovna ekonomija
· Inženjerski menadžment u agrobiznisu
· Ekologija
Školarina se može uplatiti u celosti
ili u više rata!
Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski
program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok za
studijski program Inženjerski menadžment u agrobiznisu školarina iznosi
8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina za studijski program Ekologija iznosi
7.500€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu
doktorske disertacije, kao i izradu diplome.
68
U cenu školarine, uključeni su:
Udžbenici (za svaku školsku godinu);
Troškovi overa semestara;
Troškovi prijava ispita;
Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja;
Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti
(košarka, fudbal, teretana).
Download

Preuzmite časopis .pdf