Fak ultet za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vr k atić “
Glas
STUDENTSKI
BROJ #001 DECEMBAR 2012
ISSN 2334-6434
KAKO PRIJAVITI ISPIT
&
PRVI EKONOMISTI
&
INTERVJU: ANDRIJA GERIĆ
&
GDE ZA NOVU GODINU
Da li znamo? Da li se pitamo? Zašto se to radi? Kako da to uradimo? Je li to moguće? Da li mogu da vas
pitam? Znaš li to? Koliko puta? Zbog čega se pitamo? Kako mogu da ti pomognem? Da li se to traži?
Koliko vremena imamo? Da li je to dovoljno? Hoćemo li ići? Tražimo li dovoljno? Da li si učio? Možeš li
da mi pomogneš? Koliko često da se
uči? Gde ideš? Kako to da uradim? Da li se
ovako čita? Mogu li da vas pitam
nešto? Da li to tačno? Zbog čega je ovo
netačno? Koliko ti treba? Može li
to drugačije? Gde ideš danas? Kako
se to radi? Kako si to uradio?
Koji je smisao? Da li možete da mi
objasnite? Koliko često čitaš?
Koliko često to da radimo? Da li
ti se dopada? Kakavo je tvoj
mišljenje? Šta da radimo? Da li
si napisao? Mogu li da te pitam
nešto?
Zašto si otišla? Šta tražimo?
Da li možemo da istražujemo?
Na čemu je
bazirano vaš mišljenje?
Kakvo je tvoje mišljenje? Šta čitaš? Koliko često da
učimo? Šta smo radili juče?
Mogu li ja da probam? Da li nas to interesuje? Koliko
ćemo se predati? Koliko
dugo ćemo biti ovde? Šta si pitao? Kako to da uradim? Da li mogu da te pitam
nešto? Zašto postojimo? Da li ćeš doći? Koliko ti je
zanimljivo ovo? Kako da to
napišem? Možeš li da mi pomogneš? Da li ćeš ići?
Da li ti je zanimljivo? Šta ti
misliš? Da li si naučio? Kada počinje? Koliko
često da idemo? Šta sada da
radimo? Da li ćeš mi pomoći? Kako to da
nađem? Šta smo radili danas?
Zašto nisi bio? Da li si pročitala? Mogu
li da te pitam? Kakvo je tvoje
mišljenje? Da li možeš ti to da napišeš?
Kako da ti javim? Da li ti to imaš?
Zašto si to uradila? Koliko si dugo to radio? Da li ti je zanimljivo? Šta ćeš sada
da radiš? Kako ćemo da odemo do
tamo? Gde želiš da učimo? Da li si ga pitala?
Šta ti je rekao profesor? Da li možemo
da odložimo? Da li sam te već pitao? Gde se to
nalazi? Da li želimo da znamo? Šta
ćemo dalje? Jesi li to uradila? Koliko ti treba? Šta
da ti dam? Mogu li da pozajmim? Šta
ćemo sada? Šta to znači? Mogu li ja da odgovorim?
Da li si zbunjena? Kako da ti pojasnim?
Šta si rekla? Koja je to knjiga? Koliko često čitaš? Da
li znamo? Da li se pitamo? Zašto se to radi? Kako da to uradimo? Je li to moguće? Da li mogu da vas
pitam? Znaš li to? Koliko puta? Zbog čega se pitamo? Kako mogu da ti pomognem? Da li se to traži?
Koliko vremena imamo? Da li je to dovoljno? Hoćemo li ići? Tražimo li dovoljno? Da li
si učio? Možeš li da mi pomogneš?
Koliko često da se uči? Gde ideš? Kako to da
uradim? Da li se ovako čita? Mogu
li da vas pitam nešto? Da li je to tačno? Zbog
čega je ovo netačno? Koliko ti
treba? Može li to drugačije? Gde ideš danas?
Kako se to radi? Kako si to uradio?
Koji je smisao? Da li možete da mi objasnite?
Koliko često čitaš? Koliko često to
da radimo? Da li ti se dopada? Kakavo je tvoj
mišljenje? Šta da radimo? Da li si
napisao? Mogu li da te pitam nešto? Zašto si
otišla? Šta tražimo? Da li možemo da istražujemo? Na čemu je bazirano vaš mišljenje? Kakvo je tvoje
mišljenje? Šta čitaš? Koliko često da učimo? Šta smo radili juče? Mogu li ja da probam? Da li nas to
002
DOBRO DOŠLI/
SADRŽAJ DEC 2012
04
05
06
08
10
12
14
15
16
18
21
22
24
26
27
28
30
NEMA NASTAVE OD 31. 12 DO 18. 2. 2013
OVE GODINE IZLAZE PRVI EKONOMISTI
PRIJAVA ISPITA BEZ MUKE
BUDI USPEŠAN NASTAVNIK
POSTANI VOLONTER - SPASI TUĐI ŽIVOT
LJUDSKA PRAVA I TOLERANCIJA U FOKUSU
KAKO PREŽIVETI ISPITNI ROK
MOJ PRVI CV
35 NIŠ SE SPREMA ZA PROSLAVU
TAJNA REDOSLEDA RAĐANJA
DOGAĐAJI U DECEMBRU
ZA NOVU GODINU SA JUNGLE TRAVELOM
MALI STUDENT U VELIKOM SVETU
GERIĆ UPISAO DRUGU GODINU
37
NASILJE NAŠEG VREMENA
KOŠARKAŠKA LIGA U NIŠU
NAGRAĐUJEMO VAS KARTAMA ZA BIOSKOP
BADEM RASTERUJE VIRUSE
FILMOVI KOJI SU OBELEŽILI 2012. GODINU
38
ZABAVA
REČ
UREDNIKA
UREDNIK: Danilo Redžepović
EMAIL: [email protected]
Želite da postanete deo redakcije ili jednostavno
želite da napišete članak o nečemu što vas interesuje?
Pišite nam na [email protected]
Uvaženi profesori,
asistenti i saradnici u nastavi,
proštovane kolege studenti.
Zadovoljstvo mi je da vam
predstavim prvi studentski
časopis u istoriji Fakulteta za
pravne i poslovne studije “Dr
Lazar Vrkatić“ - Studentski
glas.
Prvenstveno, želeo bih da
se zahvalim svim kolegama i
profesorima koji su doprineli
ovom prvom izdanju. Naravno, redakcija Studentskog
glasa očekuje vašu prodršku
i saradnju kada su u pitanju i
naredna izdanja.
Studentski glas razlikuje
se po mnogim aspektima od
ostalih fakultetskih novina.
Prvo, Studentski glas je
časopis a ne novine. Drugo,
kao što i sam naziv ukazuje,
Studentski glas je studentski
časopis a ne fakultetski.
Analizom publikacija
ostalih fakulteta, lako je bilo
zaključiti da svaki časopis
i novine služe za promociju isključivo fakulteta.
U tom slučaju, studenti i
njihovi problemi su apso-
impressum
da imaju nešto da kažu, što
bi bilo od opšte koristi svima
onima koji svakodnevno
borave u zgradi Fakulteta,
da nam se obavezno jave!
Sve što bi bilo interesantno
studentima i olakšalo njihov
akademski život želimo da
bude objavljeno u našem
časopisu!
Studentski glas je duhovna tvorevina svih nas i želeo
bih da svi učestvujemo u
njegovom životu kao i u
životima studenata koji će ga
čitati iz meseca u mesec.
Fakultet za pravne i poslovne studije, Bulevar oslobođenja 76
Glas
STUDENTSKI
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Biblioteke Matice srpske, Novi Sad
371.8
STUDENTSKI glas / glavni i odgovorni urednik Danilo
Redžepović. - 2012, br. 1 - . - Novi Sad: Fakultet za
pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić“, 2012 - . Ilustr. ; 30 cm
Mesečno.
ISSN 2334 - 6434
COBISS . SR - ID 275250183
lutno zanemareni u moru
informacija o aktivnostima
fakulteta i pisanjima profesora da je naprosto veoma
monotono za čitanje, samim
profesorima a naročito
studentima. Na osnovu
takvog razmišljanja nastala
je ideja za prvi časopis našeg
fakulteta.
Cilj Studentskog glasa je
da služi studentima Fakulteta
kao javno glasilo preko kojeg
će se njihov glas čuti. Apelujemo na sve studente kao
i sve profesore koji smatraju
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Danilo Redžepović
PRELOM I DIZA JN
Danilo Redžepović
NOVINARI I SARADNICI
M iloš R adovanović - Niš
Ljiljana Nešić Cvetković - Niš
Nataša Nisk anović - Novi Sad
Tamara Tankosić - Novi Sad
Vladica M ilanović - Novi Sad
Sandra R adinović - Novi Sad
Natalija Vuk adinović - Novi Sad
Nikola Ćirić - Novi Sad
ŠTAMPARIJA
Tampograf
Vršačk a 17
04
U
OVOM
BROJU
ARENA CINEPLEX
ANDRIJA GERIĆ
KUVANJE
Od narednog meseca
osvojite karte za najnovije
projekcije u Areni Cineplex.
Slavni odbojkaš Andrija
Gerić ekskluzivno za
Studentski glas.
Naučite kako se prave
pohovane jabuke uz pomoć
korak po korak instrukcija.
STRANA 28
STRANA 24
STRANA 33
NEMA
NASTAVE
OD 31.12.2012 DO
18.2.2013
Ove godine studentima
će i dalje biti omogućeno šest
ispitnih rokova u toku jedne
godine. Ove godine raspored
rokova je sledeći: januarski,
februarski, junski, julski,
septembarski i oktobarski.
Predavanja u prvom
semestru završavaju se 31.
decembra, a predavanja
drugog semestra počinje 18.
februara 2013. godine.
Prijava ispita za januarski
ispitni rok najverovatnije biće
organizovana od 24. do 29.
decembra, a za februarski
ispitni rok prijava ispita biće
održana od 28. januara do 2.
februara 2013. godine.
Januarski ispitni rok
zvanično će početi 14. i
trajaće do 26. januara 2013.
godine. Kada je u pitanju
februarski ispitni rok, u
kalendaru rada je zakazan za
period od 4. do 14. februara
2013. godine.
Dan državnosti obeležava
se 15. i 16. februara, tako da
predavanja za drugi semestar
počinju 18. februara.
To je ukupno 49 dana bez
predavanja.
PRVO IZDANJE
Studentskog glasa
Fakultet za pravne i
poslovne studije “Dr Lazar
Vrkatić“ zvanično je objavio
prvo izdanje studentskog
časopisa - Studentski glas.
Mladalački dizajn, interesantan sadržaj i usmeren ka životima studenata
prvi - časopis Fakulteta za
pravne i poslovne studije,
Studentski glas predstavlja sredstvo pomoću kojeg
će studenti imati priliku da
ispričaju svoju priču. Cilj
ovog časopisa je da predstavi studentski život na jedan
sasvim drugačiji način nego
što je to do sada viđeno preko sličnih časopisa. Pozivaju
se svi studenti i profesori da
doprinesu životu studenata
i njihovoj informisanosti. U
prvom izdanju Studentskog
glasa, studenti i profesori
imaće priliku da čitaju o svemu onome što studenti smatraju da njih na najbolji način
opisuje. Mnogi studenti su
se opredelili da pišu o svom
životu i o svojim iskustvima
tokom studiranja. Takođe,
za Studentski glas, pričali
su profesori Fakulteta o
temama koje su od koristi
svim studentima kao što
je intervju sa profesorkom
Vesnom Pilipović koja je govorila o tehnikama po kojima
svako može postati uspešan
nastavnik i šta buduće
mlade nastavnike očekuje
kada sednu prvi put za katedru. Student Engleskog jezika iz Niša Miloš Radovanović
kritički se osvrnuo na vreme
u kojem mladi trenutno
odrastaju, a studentikinja
Poslovne psihologije Vladica
Milanović opisala je njeno
iskustvo kada je postala
vegetarijanac. Objavljen je
i intervju sa predstavnicima
Centra Srce za prevenciju
samoubistava. Studentski
glas je sa Arenom Cineplex
sklopio dogovor kako bi studentima svake nedelje, od
sledećeg meseca, bile poklonjene karte za najnovije
projekcije u tom bioskopu.
Kada je u pitanju naslovna
strana, mnogi su se sigurno
zapitali zbog čega je u znaku
upitnika?
Kada malo bliže sagledamo situaciju, može
se zaključiti da se naš život
svodi na pitanja i odgovore.
Da nema pitanja, ne bi bilo
ni odgovora tj. saznanja i
učenje. Pošto se svakog dan,
svake nedelje, svakog meseca i svake godine nešto pitamo, mi smo odlučili ovog
meseca da se zapitamo: Šta
želimo da saznamo?
05
Ove godine sa fakulteta
izlaze prvi diplomirani
ekonomisti
Akreditovane četvorogodišnje osnovne akademske
studije Poslovne ekonomije.
Nataša Niškanović
Fakultetu za pravne i
poslovne studije uručeno
je rešenje o akreditaciji
četvorogodišnjih studija
Poslovne ekonomije.
Komisija za akreditaciju i
proveru kvaliteta Republike
Srbije uručila je 29.10.2012.
godine Fakultetu za pravne
i poslovne studije, Novi
Sad rešenje o akreditaciji
četvorogodišnjih
osnovnih
akademskih
studija, smera Poslovne
ekonomije. Time je odsek
Poslovni
menadžment
reprogramiran
u
četvorogodišnje
studije.
Umesto dosadašnjeg zvanja menadžera, studenti će
završavanjem ovih studija
sticati zvanje diplomiranog
ekonomiste.
Studenti koji su prvi
prešli na ovaj program jesu
iz generacije 2009/2010,
a po rečima rukovodioca
smera, Doc. dr Aleksan-
dra Vasiljevića, Fakultet je
zadovoljan brojem studenata koji su upisali četvrtu
godinu. Vasiljević takođe
odgovara i na pitanje kako
je uopšte došlo do transformisanja trogodišnjih u
četvorogodišnje studije:
- Rukovodili smo se
tradicionalnim
shvatanjima po kojima je ekonomista onaj ko završi
četvorogodišnje
studije.
Da bismo izašli u susret interesovanjima studenata,
zahtevima
roditelja i
tržišta, odlučili smo da
u tradicionalan način
školovanja utkamo i ono
aktuelno. S obzirom na to
da je ekonomija sve manje
društvena nauka, a sve više
statistička, matematička i
informatička, nauka koja
se bavi planovima, analizama i projekcijama, u program smo uveli i veliki broj
informatičkih predmeta.
Takođe, povećali smo i
količinu praktične nastave,
koja se neće odvijati samo
kroz obilaske kompanija,
banaka i osiguravajućih
društava, već i kroz simulacije platnog prometa, berzanskog i bankarskog, ali
i ostalih segmenata savremenog poslovanja koji se
mogu simulirati u našoj
računarskoj učionici
– navodi Vasiljević.
Na četvrtoj godini studente očekuju predmeti
kao što su revizija, upravljanje finansijskim rizicima,
međunarodno poslovno
finansiranje i ostali. Prema
rečima dekanice Fakulteta,
Prof. dr Mirjane Franceško,
planira se reprogramiranje
onih smerova za koje je procenjeno da bi bilo poželjno
da budu reprogramirani,
a to su Engleski jezik i
Menadžment u poslovnocivilnoj bezbednosti.
Multikulturalnost i
savremeno društvo
Četvrti
Međunardoni naučni
skup Multikulturalnost i savremeno
društvo biće održan na Fakultetu za
pravne i poslovne studije 1. marta
sledeće godine.
Skup ima za cilj da okupi naučne
radnike, istraživače, ali i ljude iz širih
društvenih krugova koji su svesni
značaja multikulturalnosti u savremenom društvu.
U doba globalizacijskih, ekonomskih i političkih pokreta, multikulturno okruženje postaje svakodnevni
kontekst života i poslovanja, koje nosi
sa sobom posebne izazove i prepreke.
Njihovo formalno i suštinsko
prevazilaženje predstavlja imperativ
savremenog društva.
Skup će okupiti stučnjake iz oblasti psihologije, prava, bezbednosti,
menadžmenta i ekonomije, filologije
kao i ostalih društveno-humanističkih
nauka.
Zajednički cilj je da se razmotre
pozitivne i negativne strane multikulturalnosti putem razmene akademskih ideja i znanja, kako bi se došlo do
održivih koncepata suživota u kompleksnim, savremenim društvima.
Rok za prijavljivanje bio je 15. novembra, a radove pripremljene za
štampu potrebno je poslati do 15.
decembra na adresu conf2013@
fpps.edu.rs. Radovi koji budu bili
prihvaćeni za štampu biće objavljeni
u zborniku radova na dan naučnog
skupa. Takođe, predviđeno je usmeno izlaganje radova u trajanju do
15 minuta po sekcijama. Selekcija radova vrši se na osnovu rezimea, kao
i na osnovu rada u celini, o čemu će
potencijalni učesnici naknadno biti
obavešteni.
006
PR IJ AVA IS P ITA
Pre nego što pristupite zvaničnoj prijavi ispita, potrebno je da izvršite uplatu od 400 RSD za svaki ispit koji
prijavljujete. Broj žiro računa na koji je potrebno izvršiti uplatu je 160 - 930468 - 41. Nije potrebno da svaki
pojedinačan ispit bude ispisan na pojedinačnoj uplatnici. Nakon što ste prvo uplatili sredstva a zatim prijavili ispite, potrebno je uplatnicu, kao dokaz o uplati, dostaviti Studentskoj službi.
2
1
Kada se pojavi kursor,
unesite JMBG.
Dodirom odaberite
polje JMBG kako bi
Vam bilo omogućemo
da unesete broj.
4
3
Kada se pojavi kursor,
unesite BROJ INDEKSA
po primeru koji je prikazan na ekranu.
Dodirom odaberite
polje BROJ INDEKSA
kako bi Vam bilo
omogućeno da unesete broj.
5
Nakon što ste popunili polja JMBG i BROJ
INDEKSA, dodirom
odaberite opciju PRIJAVI ME
NAPOMENA
Kako biste pristupili Vašim podacima, potrebno je da svaki broj bude tačno upisan. Ukoliko Vam bude onemogućeno da
pristupite podacima, verovatno ste pogrešili pri kucanju. Iskoristite opcije BRIŠI SVE ili BRIŠI ZADNJI kako biste ponovo
otkucali brojeve.
007
B EZ M UKE
6
Nakon što ste se prijavili, pojaviće Vam se
spisak svih predmeta.
Odaberite predmet
koji želite da prijavite
jednim dodirom.
Drugim dodirom
bićete usmereni na
sledeću stranicu.
NAPOMENA
Ukoliko se predmet koji želite da prijavite
ne nalazi pri početku liste, koristite skrolbar kako biste celu listu pregledali.
7
Nakon što ste odabrali ispit koji želite da
prijavite, jednim dodirom odaberite opciju
PRIJAVLJUJEM. Nakon
toga, Vaša prijava biće
odštampana u Studentskoj službi.
NAPOMENA
Ukoliko ste slučajno odabrali pogrešan
ispit, jednim dodirom pritisnite ODUSTAJEM. To će Vas vratiti na prethodnu stranicu.
8
Nakon što ste prijavili jedan ispit, bićete
ponovo vraćeni na
stranicu sa listom
ispita. Ponovite korake
6 i 7 ukoliko želite još
ispita da prijavite.
NAPOMENA
Nakon svake uspešne prijave ispita,
bićete vraćeni na ovu stranicu. Kada
prijavite sve ispite koje želite, obavezno
se odjavite jednim dodirom na opciju
ODJAVA.
08
33%
UČENIKA U SRBIJI
FUNKCIONALNO
NEPISMENO
BUDI USPEŠAN
NASTAVNIK
Mladi nastavnici i profesori, tek pristigli s fakulteta sa svežim bogatim znanjem, često nisu svesni obaveza koje ih čekaju kada prvi put
sednu za katedu. Pored neusklađenog nastavnog plana i programa,
papiroloških formalnosti i manjka psihološke obuke, posao nastavnika čini se da i nije toliko lak koliko se čini na pravi pogled.
Doc. dr
Vesna Pilipović
Profesorka Metodike nastave engleskog jezika i autorka knjige „Osnovi nastave engleskog jezika“ (The Basics of English Language Teaching) Doc. dr Vesna
Pilipović kaže da je nekadanji sistem obrazovanja bio odličan i da su učenici
tog sistema pokazali odlične rezultate u svetu. Međutim, danas postoje brojne
nelogičnosti po pitanju respodele gradiva po razredima. Tako se razlomci rade
u drugom razredu, a nekada su se radili znatno kasnije, padeži u petom, kao i
engleski glagolski oblik Present Perfect, a nekada su se radili u šestom razredu –
ističe profesorka Pilipović.
- Nastavnici s dovoljnim iskustvom znaju da je neko gradivo isuviše teško
za određeni uzrast, ali njih uglavnom niko ništa ne pita. Čini mi se da program
i udžbenike pišu ljudi koji nikad nisu radili s decom tog uzrasta. Ponekad se
prosto zapitate kako je moguće da neko toliko zanemari metodiku nastave i
09
razvojnu psihologiju i da zatrpa decu
koja su tek na prelazu ka fazi apstraktnog razmišljanja silnim definicijama i
apstraktnim gradivom – napominje profesorka Pilipović.
Jedan od značajnih poteza u osavremenjavanju školskog sistema bio bi
formiranje manjih odeljenja – kaže profesorka Pilipović. Međutim, ona napominje da se u pogledu nastave stranih
jezika puno čini.
- Uvedena je obaveza učenja dva strana jezika, organizuju se brojni seminari
za nastavnike da bi se nastava modernizovala i usmerila na praktičnu primenu,
dostupni su moderni strani udžbenici
i priručnici – kaže profesorka Pilipović.
Autorka knjige „Osnovi nastave
engleskog jezika“ isitče da je jedan aspekt kod stručnog usavršavanja nastavnika
dosta zanemaren, a to je onaj psihološki.
- Malo se radi na modernizaciji nastave u pogledu tehnika kojima se podiže
motivacija kod učenika, razvijaju socijalne veštine i emocionalna pismenost
kod nastavnika i učenika – ističe profesorka Pilipović.
Kada je u pitanju fakultetsko obrazovanje, ona kaže da u bolonjskom
načinu studiranja ima više prednosti za
studente, jer je danas teže da se padne
na ispitu, ali i suštinske mane – smatra
profesorka Pilipović.
- Koliko god se vi trudili da strogo
kontorlišete aktivnost studenata, postoji mogućnost da studentu neko drugi
uradi seminarski rad koji nose neki broj
predispitnih poena, pa da se skupi i neki
poen na kolokvijumu, koji nije impresivan, ali u konačnom zbiru dozvoljava
da se ispit prođe. Kriterijumi su znatno
spušteni, jer po meni, nije u redu da
se očekuje samo 51% znanja da bi se
prošlo na ispitu. Zamislite budućeg lekara koji je naučio 51% anatomije! Čini
se da je kvalitet znanja s kojim se izlazi
s fakulteta danas niži nego nekad –
naglašava profesorka Pilipović.
Najčešća greška koju mladi nastavnici
prave je nedovoljno poznavanje kapaciteta učenika – kaže Prof. Vesna Pilipović.
- Mnogi mladi profesori daju više
informacija nego što je to učenicima
potrebno i očekuju više od svojih
učenika nego što oni mogu da pruže.
Zatim, mladi profesori često osećaju
nesigurnost u pogledu svojih sposobnosti da održe disciplinu i tu ponekad
idu u dve krajnosti – ili su suviše strogi u
strahu da ne ’ispuste konce’ ili preteraju
u drugarskom pristupu dok vremenom
ne uspostave balans. Ukoliko ove probleme brzo prevaziđu i malo se oslone i
na iskustvo starijih kolega, mladi profesori su divno osveženje u nastavi i
deca ih obično veoma vole – smatra
profesorka.
Čini se da je kvalitet
znanja s kojim se
izlazi s fakulteta
danas niži nego
nekad. Zamislite
budućeg lekara
koji je naučio 51%
anatomije!”
Kada se budući nastavnici prvi put
susretnu sa učenicima, veoma je bitno
da budu pripremljeni i obrada gradiva
da bude veoma jasna – dodaje profesorka Pilipović.
- Da biste od učenika dobili maksimum, morate prvo puno pružiti, a kad
kažem ’puno’, ne mislim da treba da
premašite obim predviđenog gradiva i
zatrpate učenike informacijama, kako to
neki nastavnici razumeju, već na nešto
sasvim drugo: vaša obrada gradiva mora
biti apsolutno jasna, primerena uzrastu,
stepenu razvoja i predznanjima učenika
– kaže profesorka.
Ona dodaje da je takođe potrebno da
gradivo bude zanimljivo, što ne znači da
je potrebno da nastavnik bude klovn ili
šoumen, već da pronađe sponu između
teorije i praktičnog života pomoću
atraktivnih nastavnih sredstava, a bitna
je i bliskost sa učenicima.
- U odnosu prema učenicima treba da
ispoljite i dovoljno zahteva i kontrole, ali
i podrške u vidu razumevanja, pohvale
i izvesnog stepena bliskosti, kao što je
na primer malo humora i neobavezne
komunikacije do mere do koje se neće
narušiti autoritet. Morate biti dosledni
i objektivni u svojim zahtevima i procenama, a pristupačni za komunikaciju i saradnju – napominje profesorka
Pilipović
Što se tiče nastave engleskog jezima,
budući profesori već na četvrtoj godini
prolaze kroz kurseve i praktičnu proveru
koji ih pripremaju za rad sa učenicima –
kaže profesorka Pilipović napominjući
da je na našem fakultetu predviđena
praksa u školama i svaki student mora
da održi nekoliko školskih časova kojima
prisustvuje supervizor koji ocenjuje rad
kandidata.
Doc. dr Vesna Pilipović, koja je inače
magistrirala i doktorirala iz oblasti metodike nastave, smatra da savete o tome
„kako biti uspešan natavnik“ daje tokom
celog kursa, ali čini joj se da to nije
dovoljno. Ona smatra da je najvažniji
savet onima koji planiraju da se bave tim
poslom da budu ono što jesu.
- Uvek treba imati veća očekivanja od
samog sebe, nego od učenika. Njihovo
usvajanje ili neusvajanje znanja je
često slika kvaliteta vašeg rada. Takođe,
pokušajte da u učionici budete ono što
zaista jeste. Ako niste roditeljski ili strog
tip, nemojte to ni glumiti jer nijedan tip
ličnosti nije jedini pravi za nastavnika.
Ako želite da radite u nastavi i imate
stručna znanja, nemate razloga da pred
svoje učenike ne izađete opušteno, sa
samopouzdanjem i entuzijazmom koji
mladost nosi, a to učenici prepoznaju –
kaže profesorka.
Ona dodaje da su deca i mladi ipak
mnogo lakši za saradnju nego odrasli
napominjući da je nastavnički posao
lepši i prijatniji od većine drugih poslova. Svako ko želi i ko je motivisan može
biti dobar predavač – zaključuje profesorka Pilipović.
Danilo Redžepović
010
Postani volonter - spasi tuđi život
Centar „Srce“, organizacija koja se bavi pružan
jem emotivne podrške osobama u
krizi i prevencijom samoubistava, u februaru odr
žaće obuku budućih volontera.
C
entar „Srce“, organizacija koja
se bavi pružanjem emotivne
podrške osobama u krizi i
prevencijom
samoubistava,
u februaru održaće obuku budućih
volontera. Popunjavanjem formulara
koji se nalazi na internet prezenticiji
www.centarsrce.org, mogu se prijaviti
svi koji smatraju da su prijatni, strpljivi
otvoreni i bez predrasuda. Ukoliko ne
posedujete pomenute osobine, a imate
volju da ih razvijete, možete se prijaviti.
Centar „Srce“ je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se
bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Organizacija je osnovan 1991. kao
Savetovalište za psihološku pomoć
učesnicima rata, ali tokom 21. godine
postojanja, razvijala se u Centar za prevenciju samoubistava koji je ove godine kontaktiralo oko 4000 ljudi.
- Vizija nam je društvo u kojem:
manje ljudi oduzima sebi život, ljudi
mogu da istraže sopstvena osećanja,
ljudi mogu da priznaju i poštuju
osećanja drugih. Svi podaci koje dobijemo od korisnika su strogo poverljivi i
ostaju u okvirima Centra. Osobe koje se
obraćaju mogu da zadrže anonimnost,
a usluge su besplatne – kaže Slavica Ranisavljev iz Centra „Srce“.
Svakog dana, od 14 do 23 časa, volonteri Centra „Srce” razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni,
povređeni, tužni, očajni, nesigurni...
Ono po čemu je taj centar jedinstven
jeste to što volonteri ne pružaju nikakve savete korisnicima nego ih samo
slušaju.
- Ne drže im moralne pridike, ne
omalovažavaju njihove tegobe, ne
‘teše’ ih da će njihovi problemi proći i,
što je najvažnije, ne govore im šta da
rade. Volonteri veruju da svaki čovek
sam najbolje zna šta je dobro za njega
zato što svaki čovek ima prava da sam
odlučuje o svom životu, čak i ako odluči
da ga okonča – napominje Slavica Ranisavljev.
Sa volonterima Centra „Srce“
moguće je stupiti u kontakt na tri
načina – telefonom, elektronskom
poštom ili čet servisom.
- Kada pozovete Centar možete
očekivati da se sa druge strane javi osoba koja je spremna da sasluša, razume,
ne osuđuje, želi da pruži podršku bez
obzira na situaciju u kojoj se nalazite.
Ovakav pristup je potpuno ljudski, ali
sa druge strane veoma redak. Bitna
karakteristika pristupa koji se koristi
u kontaktu sa korisnicima je nedirektivnost, a osnovna tehnika koja se koris-
ti je aktivno slušanje. To podrazumeva
prihvatanje sagovornika u potpunosti,
bez predrasuda, i pružanje atmosfere
koja omogućuje korisniku da istražuje
svoja osećanja i otvoreno priča o njima
– piše u saopštenju Centra.
Slavica Ranisavljev dodaje da razgovor vođen na ovaj način neće dovesti
do rešavanja aktuelnih životnih problema i dilema.
- Moguće je da će korisnika dovesti
do emotivne rasterećenosti i do toga
da se lakše prebrodi dati trenutak, a
u najboljem slučaju, može dovesti do
posmatranja datog problema iz drugog
ugla – naglašava volonterna Centra.
Potrebno je naglasiti da je Srce jedini
centar za prevenciju samoubistva u regionu. Broj kontakata koji ostvarujemo
raste iz godine u godinu i verujemo da
će ove godine biti zabeleženo 4000
razgovora. Javljaju se osobe različitih
godina, pola, materijalnog statusa...
ipak svima je zajedničko da sa sobom
nose teret i ne vide izlaz iz teške situacije u koju su zapali.
Osobe koje žele da razgovaraju se
mogu obratiti putem telefona 021 66
23 393 ili 0800 300 303 (besplatan broj).
Putem elektronske pošte na adresu
[email protected] ili na čet preko
stranice www.centarsrce.org.
011
PRIJAVA ZA OBUKU
Ako želite da učinite nešto o ljudima
koji vas okružuju
Ako imate malo slobodnog vremena koje želite korisno da provedete
Ako ste topli, strpljivi, otvoreni i
nemate predrasuda
Ako nemate baš sve te osobine ali
imate volju da ih razvijete.
prijavite se besplatnim pozivom na broj
0800 300 303
Obuka Centra sastoji se iz dva dela. Prvi deo čine deset radionica po tri sata raspoređenih dva puta nedeljno koje
upoznaju polaznike sa bitnim temama i oblastima koje
su neophodne za volontiranje u Centru. Radionice vode
stručnjaci iz datih oblasti i dugogodišnji volonteri. Takođe,
svaka radionica sadrži vreme određeno za vežbu stečenih
znanja sa iskusnim volonterima Centra. Drugi deo obuke
čini probni rad u Centru koji se odvija pod stalnom supervizijom od strane iskusnijih volontera i traje 30 časova. Nakon ovog postajete punopravni član Centra. Volontiranje u
Srcu zahteva tri sata nedeljno vašeg vremena.
Sve je počelo 1991. godine
1. kao
Centar „Srce“ je osnovan 199
pomoć
psihološku
za
Savetovalište
prvotra
učesnicima rata. Iako su usluge Cen
, ustanovbitno bile namenjene žrtvama rata
pomoći u
ljeno je da potrebu za psihološkom
i nisu bili
velikoj meri imaju obični građani koj
uzme u
direktno ugroženi ratom. Ukoliko se
ka stopa
obzir činjenica da je decenijama viso
vodinu
samoubistava koja karekteriše Voj
la svoje
početkom devedesetih doživljava
tojala
pos
najveće vrednosti, jasno je da je
usmere
potreba da se aktivnosti Centra pre
kupcelo
sa jedne rizične grupe na potrebe
1993. gonog društva pod rizikom. Tako,
ološko
dine, Centar menja naziv u Srce – Psih
e rata, i
savetovalište za krizna stanja i žrtv
e interpostaje član mreže centara koji se bav
oubistva
vencijama u krizi i prevencijom sam
i prinsu
- Befrienders International. Od tada
arodno
cipi rada „Srca“ usaglašeni sa međun
iv cenprihvaćenim metodama. Konačan naz
– Centar
tra formiran je 2000. godine: Srce
venciju
za pružanje emotivne podrške i pre
samoubistva.
012
LJUDSKA PRAVA
AUTOR: Tamara Tankosić
Jednosemestralna Škola za interkulturalno
razumevanje, ljudska prava i pomirenje, koja se
organizuje u saradnji sa Helsinškim odborom
za ljudska prava u Srbiji i Fakulteta za pravne
I poslovne studije, biće održana na Fakultetu
od novembra 2012. do februara 2013. godine.
Takođe, biće održano oko 13 predavanja u kojima će učestvovati oko tridesetak predavača
- profesora, publicista i predstavnika civilnog
društva. Administrativni koordinator projekta je professor Fakulteta, Prof. dr Duško
Radosavljević.
Kako je prodviđeno odvijanje nastave?
- Ovo je projekat u kojem mi nismo sami. Ljudi
iz Helsinškog komiteta su u našem fakultetu prepoznali univerzitetski kapacitet, zato što znaju da
su pet naših smerova ustvari departmani jednog
moderno zasnovanog društveno-humanističkog
univerziteta. To ustvari znači da mi sarađujemo sa
Univerzitetom iz Mostara, Tuzle i Novog Pazara,
kao jedini fakultet. Nastava će se sprovoditi tako
što će naši studenti i predavači, koji budu na ovom
projektu radili, biti povezani sa ostala tri univerzitetska centra, gde je predviđena i razmena
predavača i studenata, zajedničko organizovanje
konferencija, moderno komuniciranje preko novih
vidova komunikacije, kojima su okrenute prvenstveno mlađe generacije.
Odakle ideja za jedan ovakav poduhvat da se
sprovede na našem fakultetu?
- Ljudi iz Norveškog Helsinškog komiteta to već
godinama rade, prvo u saradnji sa Univerzitetom
u Novom Sadu, gde su očigledno procenili da im
ovaj projekat više nije potreban. Tako su se ljudi iz
Norveškog Helsinškog komiteta obratili meni, zato
što su znali da od ranije imam izgrađen odnos za
saradnju sa civilno-društvenim sektorom, a sa druge strane su rekli nešto što je dobro za ovaj fakultet,
a to je da na privatnim fakultetima birokratska procedura mnogo kraća, nego na državnim fakultetima. Takođe, želeli su da pričaju sa mlađim, poletnim fakultetima gde se to može brže realizovati.
Naravno, pošto smo mi prepoznali naš interes, jer
se na ovom fakultetu, posebno na katedri za pravo,
izučavaju ljudska prava, kao i mnogobrojne teme
u vezi sa multikulturalizmom, mi smo mislili da
ovde treba da bude lociran ovaj projekta, . Naravno, Nastavno naučno veće i dekanica fakulteta su
podržali ovaj projekat.
Koliko je vremenski predviđeno da kurs traje?
- Imaćemo najmanje 13 predavanja sa po dva
predavača, što znači oko tridesetak vrhunskih
pravnika, filozofa, sociologa, politikologa, psihologa, književnika i boraca za ljudska prava. Ceo kurs
je deo jednog većeg organizovanijeg projekta,
koji se zove Gradimo mostove ne zidove - Uloga
univerziteta u izgradnji mira.
Ko će sve od predavača učestvovati u projektu?
- Od predavača sa našeg Univerziteta
učestvovaće: Duška Franeta, Tamaš Korhec i Petar
Teofilović. Takođe, predavači koji će još učestvovati
jesu: Svenka Savić, pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja-Hajnrih, Dragan Prole, zaštitnik
građana Republike Srbije, Saša Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić,
Marijana Pajvančić, zatim Mirko Đorđević, Đokica
Jovanović, Milan Podunavac, Branko Todorović,
Dragan Popadić, Božidar Jakšić, Olga Manojlović
013
I TOLERANCIJA
U FOKUSU
Pinter, Žarko Paunović, Ivan Lovrenović, Mile Lasić
i još mnogi drugi profesori iz zemlje i inostranstva,
posebno predavači iz Norveške.
Koje će teme biti obrađivane tokom
predavanja?
- Neke od tema su: interkulturalizam i multikulturalizam sličnosti i razlike; kultura, kulturni pluralizam i indetitet; religija i identitet; sloboda religije
i izazovi religijskog pluralizma; pričaćemo i o solidarnosti, govoru mržnje, pluralizmu, o građanskoj
kulturi i građanskom učenju, obrađivaćemo multikulturalizam u teoriji, politici i praksi; individualna i
kolektivna ljudska prava; politiku i kulturu ljudskih
prava; Evropsku uniju i ljudska prava; imaćemo
jedan deo koji se zove Miroljubivo rešavanje konflikata, gde će se govoriti, o miru i narušavanju
mira, o rešavanju takvih situacija, govorićemo o
predrasudama i razumevanju, zatim o miru i iskazivanju poverenja, konfliktima i rešavanju konflikata,
itd.
Predviđena su studentska putovanja u okviru
ovog kursa?
- Tako je. Jedna od najbitnijih stvari jeste da se
ljudi upoznaju. Vrlo brzo je postignut dogovor, jer
su ljudi iz Novog Pazara iskazali želju da na konferenciji koju će oni praviti, od 14 - 16. decembra,
gosti budu upravo studenti iz Novog Sada. Zašto je
Učestvovaće oko
tridesetak vrhunskih pravnika, filozofa, sociologa,
politikologa, psihologa,
književnika i boraca za ljudska prava.
to tako? Svedoci smo da vrlo često ljudi iz Novog
Sada najčešće uopšte ne znaju dešavanja i prirodu
javnih, kulturnih i političkih procesa koji se odvijaju u Novom Pazaru. Takođe, ni ljudi u Novom
Pazaru nisu ništa bolje upućeni u naša dešavanja.
Mi živimo u istoj zemlji, a izgleda kao da nas dele
godine civilizacijskog jaza. Dešava se stalno da mi
ne poznajemo naše susede, kao i ljude sa kojima
živimo u istoj državi, pa će biti dobro da odemo da
vidimo tamošnje prilike.
Šta studenti mogu da očekuju od ovog kursa?
- Studenti mogu da očekuju od kursa da nauče
nešto što je često u zvaničnim programima, kako
u obrazovnim programima tako i na fakultetu,
potisnuto u drugi plan. Ovo je prilika da vidimo
da li se ljudi iz Novog Sada razlikuju od ljudi iz Novog Pazara, od ljudi koji žive u Sarajevu, Mostaru,
Tuzli i drugim regionima. Znači, prva priča jeste
da studenti ovde steknu jedno naučno-teorijsko
znanje, a druga priča jeste da steknu nova iskustva
družeći se sa svojim vršnjacima koji žive 300, 400
kilometara zapadnije ili južnije od njih, takođe, su
praktična i teorijska znanja jako bitna.
Koja su Vaša lična očekivanja kao kordinatora
ovog kursa?
- Očekujem da studenti vide da je to nešto za
njih, da budu u toj aktivnosti uspešni, da mogu
da spoznaju koliko na svetu ima nepravdi, koliko
ima ratova i kriznih situacija, pa će lakše razumeti i savladavati određene probleme. Sa druge
strane, mislim da uvek dobijamo kvalitetnije pripadnike naše zajednice, da ne budu vezani kao
pravnici samo za jednu vrstu problema, nego da
se upoznaju sa nekim realnim društvenim procesima. Prema tome, upoznaćemo odnose u drugim
delovima države, videćemo isto tako da postoje
tamo neki mladi ljudi koji idu u školu, spremaju
se za život, koji imaju svoje snove, koji imaju svoje
planove, koji isto tako uče, žrtvuju se i videćete da
između njihovih planova i želja nema tako puno
razlike, kako mi mislimo, od naših.
0014
KAKO
PREŽIVETI
ISPITNI
ROK
U
karijeri
svakog
studenta,
dolazi
do suočavanja sa
svakojakim izazovima i katkad dođe vreme
za neizbežnu bitku koja se
zove „ispitni rok”. Ovaj period
može da deluje malo zastrašujuće, pogotovo za brucoše,
ali uz par saveta koje ću vam
podeliti i adekvatnu prirpremu, vaš strah i nervoza će se
umanjiti, a možda će čak i
nestati.
Postoje dva ključna faktora
koja dolaze u obzir kada pričamo o savladavanju ispitnog roka. Prvi jeste PRIPREMA. Priprema za bilo koji ispit
počinje od momenta kada
krenete da učite za prvi kolokvijum. Predispitni bodovi
sakupljeni kroz predispitne
obaveze od presudnog su
značaja u nekim situacijama.
Kako stvari stoje, moguće je
izaći na ispit sa bilo kojom
sumom predispitnih bodova. Međutim, recimo da
osvojite 10 od mogućih 40
bodova iz predispitnih obaveza, polažete ispit i dobijete
35 od mogućih 60 bodova,
jer ste bili nervozni ili vas je
potpitanje zbunilo, prostom
računicom imate 45 bodova
i pali ste ispit. Iz tog razloga
domaći zadaci, seminarski,
prezentacije i kolokvijumi
imaju značajan uticaj na
završnu ocenu. Zaradite te
bodove kada god možete!
Ukoliko niste uspeli da sakupite dovoljno predispitnih
bodova, vredi pitati profesora da li možete osvojiti neke
dodatne bodove pisanjem
seminarskog ili nešto slično.
Pored toga, učenje za same
ispite počinjete na osnovu
sopstvenoj procene. Možete
krenuti mesec dana unpared
da učite za teže ispite, a možete i još ranije da po malo
učite za sve ispite i tako ćete
sebi znatno olakšati polaganje ispita.
Drugi ključni fakor u preživljavanju ispitnog roka jeste
noć pred sam ispit. Većini
ljudi je potrebno da budu
odmorni i naspavani za ispit,
jer ako ne dobijete dovoljno sati sna povećava se rizik
da vam mozak zakržlja kod
prvog potpitanja i onda ste
ga nagrabusili. Ako ste stali
kod prvog potpitanja, drugo
i treće neće ništa bolje proći.
Tako stoje stvari za nekih 90%
slučaja. U preostalih 10% slučajeva spadaju oni koji uče
nedelju dana pred ispit, ne
spavaju noć pre, uz pomoć
sponzora Nescafé, Gurana,
Ultra energy, i polože ispit
za divno čudo. Ali, stres koji
ste pretrpeli do tada je nešto
što ste 100% mogli izbeći, da
ste krenuli ranije sa učenjem.
Učenje i obnovu gradiva bi
trebalo završiti dva do tri
dana pre ispita, čisto da se
svo to znanje svari. Ako ste
stvarno nervozni, može malo
laganog ponavljanja i preslišavanje noć pred ispit, ali ništa preterano.
Znači, kad se bliži ispitni
rok, smanjite broj žurki, učite
češće i odmorite se noć pre
ispit, ako primenite ove savete ili ih već primenjujete,
pobeda će biti vaša!
0015
Uputstvo: kako bi trebalo da izgleda vaš prvi CV
G
AUTOR: Natalija Vukadinović
lavna uloga biografije jeste da JASNO, BRZO
i EFIKASNO posreduje između vaših sposobnosti, znanja i radnog iskustva i poslodavca sa
druge strane. Biografija je vaša reklama; omogućuje vam da adekvatno predstavite vaše profesionalne ambicije. U proseku, samo nekoliko od 100 biografija
rezultira pozivom na intervju. Njena namena je da zaintresuje poslodavca da vas pozove na razgovor. CV je dokument koji se tradicionalno u poslovnom svetu sastavlja
po određenoj formi i sadržini. Postoje različite forme biografija, one se uglavnom baziraju na varijacijama i kombinacijama 2 forme:
1
Obrnuto hronološka: stavlja akcenat na poslove
koje ste obavljali i vaše radno iskustvo. navođenju
vaših radnih iskustava polazite od poslednjeg. Za
svaki posao navedite period u kome ste radili i opišite zadatke i dužnosti koji ste obavljali.
MOJ PRVI
2
CV
Funkcionalna biografija: opisuje vaše veštine,
postignuća i sposobnosti. Istorija poslova koje ste
obavljali je manje detaljna nego u hronološkim biografijama. U nedostatku radnog iskustva ili velikih pauza
između vaših zaposlenja koristićete ovaj tip biografije.
EVROPSKI STANDARD PISANJA RADNE BIOGRAFIJE
1. LIČNE INFORMACIJE
Ime i prezime
Adresa
Telefon
Fax
E-mail
Državljanstvo
Datum rođenja
2. RADNO ISKUSTVO
• Datumi (od – do)
[Početi sa najskorijim]
• Naziv i adresa poslodavca
• Vrsta posla ili sektor
• Zanimanje ili pozicija
• Glavne aktivnosti i
odgovornosti
3. OBRAZOVANJE
• Datumi (od – do)
[Početi sa najskorijim]
• Naziv organizacije
obrazovanja
• Pravac obrazovanja
• Kvalifikacije
• Nivo u državnoj
kvalifikaciji
(NSS, SSS, VSS, VŠS)
4. LIČNE SPOSOBNOSTI
Životno iskustvo
5. MATERNJI JEZIK
[Naznačite maternji
jezik]
6. DRUGI JEZICI
[ Naznačite jezik ]
• Čitanje [Nivo: odličan, dobar, osnovni]
• Pisanje [Nivo: odličan, dobar, osnovni]
• Izgovor [Nivo: odličan, dobar, osnovni ]
8. ORGANIZACIONE
SPOSOBNOSTI
Koordinacija i administracija
osoblja... Odnosi se na
posao ili dobrovoljni
rad.
[Opišite sposobnosti]
7. SOCIJALNE SPOSOBNOSTI
Život i rad sa drugim
ljudima u
multikulturalnoj
sredini...
[Opišite sposobnosti]
9. TEHNIČKE SPOSOBNOSTI
Korišćenje računara
i druge specifične
opreme.
[Opišite sposobnosti]
10. UMETNIČKE SPOSOBNOSTI
Muzika, poezija,
dizajn, itd.
[Opišite sposobnosti]
11. DRUGE SPOSOBNOSTI Sposobnosti
koje nisu nigde pomenute.
12. VOZAČKA DOZVOLA
13. DODATNE INFORMACIJE [Ukoliko
posedujete pismo
preporuke, to navedite ovde]
016
1. TAJNA
2. REDOSLEDA
3. RAĐANJA
DA LI SE
PRONALAZITE?
PRVOROĐENA DECA SU PAMETNIJA I USPEŠNIJA
43% najuspešnijih korporativnih direktora je prvorođeno dete, 33% je drugorođeno, a 23% njih je
poslednje dete u porodici, pokazuju rezultati istraživanja međunarodne organizacija Vistage iz 2007.
godine, čiji su članovi isključivo vodeći direktori svetskih korporacija.
AUTOR: Natalija Vukadinović
Mlađi brat Teodora Ruzvelta,
drugorođeni Eliot, preminuo
je od srčanog udara nakon što
je nekoliko dana pre smrti pokušao
da izvrši samoubisto. Sedam godina
kasnije, Tedi postaje 26. predsednik
SAD.
LIČNA KARTA
Adolf Adler (1870-1937)
-austrijski lekar i psiholog
-1895. diplomirao medicinu na
Bečkom univerzitetu
-1911. osnovao Društvo za slobodnu psihoanalizu
-osnovač škole individualne
psihologije
-sarađivao sa Sigmundom Frojdom
-preminuo od srčanog udara u Ujedinjenom
Adolf Adler, austrijski lekar i psihijatar, ukazivao je na
to da primarnu porodicu ne čine samo roditelji i dete, nego
roditelji i deca. On ističe da redosled rođenja deteta u porodici ima vrlo važan uticaj na njegov psihički razvoj. Osim
roditeljskih postupaka, na razvoj ličnosti deteta utiču njegove
pozicije, odnosno ponašanja braće i sestara.
Prvorođena deca obično zauzimaju porodičnio presto
i roditelji mu posvećuju maksimalnu pažnju i brigu. Ono se
oseća kao centar sveta zato što ne mora da deli ni sa kim ništa
i u njega se ulaže sva energija. Međutim, kada se rodi drugo
dete, pažnja roditelja se pomera. Prvorođeno dete oseća se
odbačeno zato što je “svrgnuto s prestola“. Odjednom, ono
mora da se navikne da postoji još neko ko je takođe značajna
osoba za roditelje. Majka se više brine o bebi nego o njemu,
ne može više da sedi u krilu, njemu se obraćaju kao odrasloj
osobi iako to on nije, postavljaju se zahtevi koje on ne ume da
ispuni, samo su neke od promena sa kojima prvorođenče mora
da se pomiri. Dete može reagovati na više načina. Ukoliko je
bilo pripremljeno za dolazak prinove, onda ima veće šanse
da odraste u sigurnu osobu koja je altruistička i zaštitnička u
odnosu prema drugima, sa razvijenim interesom za društvo.
Ukoliko je dete nepripremljeno ili su ulaganja roditeja bila prejaka, dete nazaduje. U ponašanju počinje da koristi regresivne
mehanizme (odjednom hoće i on da pije mleko iz flašice, sisa
palac, budi se noću i mokri u krevet). U tom periodu, inferiornost raste i ono postaje pasivno zavisna ličnost ili dominantna,
agresivna, odbacujuća i rušilačka koristeći osvetoljubivost kao
metod razrešenja. Takođe, moguće je da razvije delikventna i
devijantna ponašanja. Adler je istraživanjima pokazao da su
među prvorođenom decom često indikovani alkoholizam,
kriminal i sl. Ali, prvorođena deca koja su uspela da kompenzuju inferiornost u socijalno prihvatljivo ponašanje, postaju piloti, hirurzi, psiholozi, socijalni radnici, itd. To se dešava zato što
su, rođenjem drugog deteta, oni izgubili moć i zato teže moći
u kasnijim godinama. Često biraju zanimanja koja im daju moć,
017
SREDNJEROĐENO
PRVOROĐENO
-Može postati autoritativno ili strogo.
-Oseća da ima moć.
-Može postati vredno
ukoliko se ohrabruje.
-Okreće se ocu ukoliko
se rodi drugo dete.
DRUGOROĐENO
NAJMLAĐE
-Želi da bude “veće“ od ostalih.
-Osmišlja velike planove koje retko realizuje.
-Često razmaženo i ostaje beba porodice.
kao što je pilot koji upravlja avionom ili
hirurg koji “secka“ ljude.
Drugorođena deca, poput samog
Adlera, imaju veće šanse za pozitivan razvoj ličnosti. Najpre, roditelji već imaju
iskustva sa starijim detetom i ponašaju se
opuštenije. S druge strane, drugo dete nikad nije bilo u situaciji “kralja” pa ni ne zna
koje su blagodeti tog položaja, nikada nije
iskusilo moć, pa mu to kasnije u životu ni
ne nedostaje. Ono od rođenja uči sa starijom sestrom ili starijim bratom da deli
igrače i mesto pod suncem i to doživljava
kao normalnu situaciju. Prema starijem
bratu ili sestri osećaju bliskost i poverenje.
Ukoliko su roditelji pripremili starije dete,
onda mlađe dete ono starije doživljava
pozitivno. Ali, ako stalno porede decu na
štetu mlađeg u pogledu: “Ti nikada nećeš
biti dobar matematičar kao tvoj stariji
-Smirenog temperamenta.
-Poteškoće u
pronalaženju sebe ili
postaje borac za pravdu.
-Takmičarskog je duha jer želi da prestigne onog starijeg.
-Može postati buntovnik ili se trudi da postane drukčije.
-Takmičenje može da preraste u suparništvo.
brat“, onda se razvija snažna inferiornost
i takmičenje. Cilj takmičenja je egoistički i
lažan, jer je podređen ličnom samodokazivanju pa rezultira kompleksima niže
ili više vrednosti. Osobina koja se dominantno provlači životnim stilom je zavist.
Prednost drugorođenih je što razvijaju
osobine kao što su borbenost, upornost i
buntovništvo, koje može imati stvaralački
karakter. Istraživanja su pokazala da veliki broj drugorođenih ima zanimanja
brokera, menadžera, trgovca i vezana za
poslovu komunikaciju sa javnošću.
Treće po redu dete takođe ima
specifičan položaj i predispoziciju da
uspešno funkcioniše, koje je jednako onoj
referentnoj za prvo dete. Kada se rodi
treće dete, roditelji su već dobro uvežbani,
obično su duže u braku i brigu prepuštaju
prvom i drugom detetu. Njima treće dete
“ne pada” teško jer se prvo dete već naviklo da je “skinuto s prestola”, a drugo
dete nikad nije ni bilo “kralj” i zato Adler
navodi da su srednjerođena deca “najefikasniji odrasli”. Mezimče porodice, kojim
se svi bave, prima maksimalnu ljubav i
ono postaje razmaženo. Ono izgrađuje
trajni životni stil koji podrazumeva da
postane tiranin ili da bude “odbačeni
odrasli”, odnosno osoba koja razvija simbiotski odnos.
Jedino dete prima apsolutnu
pažnju roditelja i oni nikad ne iskuse inferiornost u odnosu na drugo dete. Njihov životni stil može biti definisan kao
samostalnost, stvaralački, individualan i
sebičan. Imaju predispozicije da postanu
intelektualci, naučnici, kreativni stvaraoci,
ali i alkoholičari, narkomani ili ubice.
018
DOGAĐAJI U
DECEMBRU
29. DECEMBAR
SMAK U KOMBANK ARENI
Grupa Smak, jedna od
najvažnijih u čitavoj istoriji
ovdašnje rok muzike, sviraće
u najslavnijoj postavi iz
sedamdesetih: Radomir
Mihajlović Točak (gitara), Boris Aranđelović (vokal), Zoran
Milanović (bas) i Slobodan
Stojanović Kepa (bubnjevi).
U toku su razgovori o tome
ko će svirati klavijature, a
postoji i mogućnost da gostuju muzičari koji su prošli
kroz kasnije faze Smaka.
Organizatori obećavaju da
će ovo biti koncert godine,
uz napomenu da će legendarna grupa svirati “Ulazak u
harem”, “Crnu damu” i ostale
pesme koje su od Smaka
napravile mit, kao i da će
produkcija, kako i dolikuje,
biti vrhunska.
CENA: 1.500 (parter), 2.200
(nivo 200 prve kategorije),
1.800 (nivo 200 druge kategorije) i 1.200 dinara (nivo
400).
24. DECEMBAR
NOĆ
REKLAMOŽDERA
2012
22. DECEMBAR
MTS Noć reklamoždera ove
godine održaće se tradicionalno u Velikoj dvorani
Sava centra 24. decembra
od 20.00 sati. Pripremite se
za šest sati najboljih reklama
iz celog sveta,. U više od 50
zemalja sveta i preko 150 gradova ova Noć reklamoždera
uveseljava milione ljubitelja
reklama, a ove godine puni
tri decenije! Nastala je 1981.
godine u Parizu, a njen
osnivač je Jean Marie Boursicot, vlasnik najveće reklamoteke na svetu.
CENA: 800 dinara na blagajni
Sava centra.
21. DECEMBAR
HUMANITARNA
ŽURKA
Humanitarna žurka koju
organizuje Studentski parlament biće održana 21. decembra u Giardinu. Potrebno
je doneti nešto slatko ili slano
kako biste ušli na žurku. Svi
prikupljeni prilozi biće donirani u humanitarne svrhe.
VIŠE INFORMACIJA:
Studentski parlament FFPS
PRLJAVO KAZALIŠE U KOMBANK ARENI
Posle 26 godina od poslednjeg koncerta u Beogradu,
PRLJAVO KAZALIŠTE nastupiće u Kombank Areni, 22.
decembra. Karte su u prodaji od 15. oktobra po cenama
od: 1800, 1900, 2200, 2400, 2500, 2800 dinara na svim
ovlašćenim prodajnim mestima Eventima kao i na
blagajnama: KOMBANK arena, Bilten centar Beograd,
Dom omladine i UŠĆE šoping centar.
CENA: 1800, 1900, 2200, 2500 i 2800 dinara
VIŠE INFORMACIJA: www.kombankarena.rs
ORGANIZATOR: Beogradska kulturna mreža
22. DECEMBAR
NS KONCERT GODINE POSLE SMAKA SVETA
Jubilarni, trinaesti NS Koncert
Godine biće održan dan
posle smaka sveta! U subotu,
22. decembra u Velikoj dvorani SPC “Vojvodina” (SPENS)
u 16h počinje legendarna
novosadska manifestacija.
Ove godine nastupa Hladno
pivo, Dubioza kolektiv, S. A. R.
A., Block Out, Orthodox Celts,
Eyesburn, Ritam nereda,
Atheist Rap i Sve barabe.
Ove godine, u 16h manifes-
taciju otvara video snimak
iznenađenja. Na video platnu
ćemo prikazati do sada
neemitovan koncert koje
ne smete propustiti! Karte
možete kupiti na sledećim
prodajnim mestima: GIGS
TIX Pariski magazin, Bulevar
Books, Serendipiti knjižara i
Cafe Macchiato TC Merkator.
CENA: 1000 dinara u pretprodaji, na ulazu 1250 dinara.
VIŠE INFOMRACIJA:
www.gigstix.com
TELEFON: 021/ 472 - 4816
019
23. 10. 2012. - 17. 3. 2013
RAZOTKRIVANJE
TELA NA BEOGRADSKOM SAJMU
Proučavanje ljudske anatomije oduvek je funkcionisalo
po jednostavnom principu:
posmatrati znači učiti. Isti
princip koristio se i u egipatskoj, grčkoj, rimskoj i kulturi
Islama za napredno učenje
o ljudskom telu, bazirano na
naučnim principima. Javne
obdukcije tela tokom renesanse produbile su znanja
na ovu temu, postavljajući
temelje modernim medicinskim istraživanjima, pa i ovoj
izložbi.Prateći princip da
posmatrati znači učiti, izložba
Razotkrivanje tela koristi
secirane uzorke ljudskih tela
kako bi posetiocima podarila
vizuelni udžbenik njihovog organizma. Izložba je
otvorena svakog dana od 10
do 19 časova u Beogradskom
sajmu u prizemlju hale 3.
CENA: odrasli 950 RSD, srednja škola, studenti, penzioneri 750 RSD, osnovna škola
450 RSD, predškolska deca
besplatno, porodični paket
2350 RSD. (Grupe od 15 ili
više ljudi, moraju unapred
najaviti svoj dolazak).
26. DECEMBAR
MASSIMO SAVIĆ U
SAVA CENTU
4. 12. - 16. 12. 2012
Masimo (Massimo)
Savić nastaviće tradiciju
prednovogodišnjih nastupa
u Sava centru 26. decembra,
ali ovog puta beogradskoj
publici priprema posebno
iznenađenje - koncert pod
nazivom “Unplugged na
oblacima”. Masimo i njegov
prateći bend, pojačani sa
gudačima, izvešće akustične
(unplugged) verzije starih i
novih hitova.
CENA: od 1600 do 2500
VIŠE INFORMACIJA:
www.eventim.rs
13. DECEMBAR
KERBER U BEOGRADU
VIŠE INFORMACIJA:
www.eventim.rs
TELEFON ZA REZERVACIJE:
0900 11 00 11
EP U ROKOMETU ZA ŽENE
Mečevi će se igrati u Kombank Areni, gde će u duele u A
grupi protiv selekcije Norveške, Češke i Ukrajine igrati i naša
reprezentacija. Završnica šampionata odigraće se u jednoj
od najlepših hala na svetu.
CENA: od 600 do 15 000 dinara za pojedinačnu kupovinu
VIŠE INFORMACIJA: www.ulaznice.co.rs
TELEFON: 0900 11 00 11
gradu. Jedina jugoslovenska
grupa koja je imala nastup
u kolevci britanskog R’n’R-a,
dvorani Warehouse u Liverpulu, obećava svirku iskonskog, nekompromitujućeg
i žestokog R’n’R koji će
rastresti beogradsku publiku,
jednako kako su to uradili u
Nišu i Novom Sadu. Hitovi;
Ratne igre, Nebo je malo
za sve, Bolje da sam druge
ljubio, Čovek od meda i drugi, svedoče o naboju energije
koju ovi momci jedva čekaju
da podele sa publikom.
CENA: 1000 RSD
VIŠE INFORMACIJA:
www.evetim.rs
Niški bend KERBER proslavlja
ove godine 3 decenije rada,
koje su obelezili fantasticnim
koncertima u Nisu i Novom
Sadu. Kako su i obecali,
rodjendasku godinu zavrsavaju koncertom u Beogradu, kojim će zaokružiti
obeležavanje jubileja, tri
decenije od osnivanja benda.
Koncert za pamcenje ce biti
održan u četvrtak, 13. decembra. u Hali sportova u Beo-
15. DECEMBAR
JAMES ZABIELA U
SUBOTICI
James Zabiela, poznati
britanski DJ i producent, 15.
decembra nastupa u klubu
The Code u Subotici!
PRICE: 890 RSD
VIŠE INFORMACIJA:
www.gigstix.com
8. DECEMBAR
SVETLANA ZAHAROVA - ŽIZELA
Beogradsku publiku očekuje
PRAZNIK BALETA - gostovanje najveće balerine
današnjice Svetlane Zaharove, jedine primabalerine assolute na svetu! Predstavom
Žizela otvoren je Sava Centar
pre 35 godina – zbog toga
su dve značajne institucije
kulture – Narodno pozorište
i Sava Centar, posebno
zadovoljne što će našoj publici prirediti ovaj BALETSKI
DOGAĐAJ SEZONE.
VIŠE INFORMACIJA:
www.evetim.rs
020
ZA NOVU GODINU SA
JUNGLE TRAVELOM
Junge Travel vas vodi na najuzbudljiviju
proslavu Nove godine koja će se dugo
pamtiti!
JUNGLE TRAVEL
ZA REZERVACIJE
I OSTALE PONUDE POSETITE
WWW.JUNGLETRIBE.COM
TC “LUPUS“
ILI POZOVITE
(021) 451 - 832
1.
ISTANBUL
Najistočnija tačka Zapada i najzapadnijatačka
Istoka... Grad na dva kontinenta - Istanbul!
Šest dana, u cenu uključeni autobuski prevoz i smeštaj po izboru - hotel sa tri zvezdice
u centru grada, dvokrevetne sobe po ceni
od 149 eur ili hostel u starom centru grada kod Plave džamije,
u srcu Orijenta, ili u centru novog evropskog dela, na Taksimu,
višekrevetne sobe po ceni od 125 €. Doček Nove godine u
Istanbulu će vas očarati! Najveći grad Turske i sigurno jedan od
najlepših gradova na svetu. Mnogobrojne turističke atrakcije,
mirisi, ukusi morske hrane, slatkiša, hodža koji poziva na molitvu,
mostovi puni ljudi. Zaštitni znak grada je čuvena Aja Sofija,
nekada najveća hrišćanska crkva pretvorena u džamiju, Plava
džamija sa šest minareta, Topkapi palata sultana, najveći bazar na
svetu Kapali čaršija, Galata most, šoping na trgu Taksim, vožnja
021
Bosforom između Evrope i Azije… Nargile, turska kafa, Efes
pivo, razne vrste ratluka, začini, morski plodovi. Orijentalno
partijanje na obalama Bosfora.
2.
PRAG
Raskošni Prag na obalama Vltave, mesto
je na koje već godinama Jungle Tribe
vodi na doček. Novogodišnja atmosfera ispred sata Orloj, šetnja legendarnim Karlovim mostom do Hradčana
sa Praškim zamkom i Katedralom Sv. Vida. „Zgrada koja pleše“
kao delo modern arhitekture koje odskače od starih fasada
Praga, Lenonov zid- simbol hipi zajednice, pivske ture i
pabovi poput U fleku, U Medvidku, Novomestsky pivovarna,
Pivovarsky Dum… Fakultativni izlet u Drezden i obilazak
grada na Elbi. Glavni grad Saksonije, spoj modernog i tradicionalnog, išaran barokom, renesansom i klasicizmom - Cvinger,
Zemperoper, dvorac na Elbi ili Helerau baštenski grad. Smeštaj
u hotelu Top Garni 2* u Pragu, na 5 minuta od linije metroa
kojom se do centra stiže za 20 minuta, dvokrevetne sobe sa
kupatilom, usluga na bazi 4 noćenja sa doručkom po ceni od
180 € (put i smeštaj uračunati).
3.
BERLIN
Doček Nove godine u skvotovima ili
‘underground’ klubovima! Berlin, prestonica Nemačke koja je taj status stekla
rušenjem čuvenog Zida, danas je centar evropskog ‘clubbing-a’! Nova godina
ispred simbola grada- Brandenburške kapije, a potom u
Matrix-u i Tresor-u. Neprocenjivo! Opustite se u pivnicama
Hofbrauhaus u pravoj nemačkoj atmosferi i Pub-u gde sami
sebi točite pivo i naručujete pesme po svom ukusu. Skvotovi,
upoznavanje ‘underground’ ekipe, umetnička inspiracija…
Aranžman traje sedam dana i uključuje obilazak Beča, put i
smeštaj u hotelu na Aleksandar placu, u samom centru grada.
Dvokrevetne sobe sa kupatilom, usluga na bazi noćenja sa
doručkom. Cena 195 €.
4.
BUDIMPEŠTA
„Kraljica Dunava“ uz čašu šampanjca
- Nova godina u Budimpešti! Nemate
dovoljno slobodnih dana, a otputovali
bi negde za Novu godinu?! Beogradu
najbliža evropska prestonica, lepotica
na obe strane Dunava – Parlament, Kraljevska palata, Ribarski
bastion, Citadela, Lančani most, Eržabet most, legende i
doček najluđe noći na trgu i u klubovima. Šoping u Vaci ulici,
krug dvojke, otisci u snegu na Beogradskom šetalištu, tužna
priča o maloj princezi, fotografisanje na Trgu heroja i ispred
neobičnog dvorca Vajdhunjadi. Vesela Jungle ekipa, nasmejana lica i pune ulice turista! Fakultativno krstarenje Dunavom
i obilazak Sentandreje, srpskog centra iz XVI veka. Hostel
u samom centru grada, višekrevetne sobe sa zajedničkim
kupatilima ili hotel sa 3 zvezdice udaljen na 20 minuta vožnje
od centra, sobe dvokrevetne i trokrevetne sa kupatilima… Vi
birate! Cena aranžmana od 75 € obuhvata put i smeštaj na
bazi 2 noćenja sa doručkom u hostelu odnosno 95 € zas sve
to u hotelu.
5.
TRANSILVANIJA
Nova godina u Transilvaniji kod grofa
Drakule. Da propustite? Nikako! Prelepi
dvorci Transilvanije, fantastična priroda
i naravno žurke u Drakulinom stilu!
Najpovoljnija ponuda za doček - 2 noći u
centru Brašova u hostelima (višekrevetne sobe sa zajedničkim
kupatilima) sa prevozom za samo 70 €! Vratite se u vremena
okrutnog vladara Vlada Cepeša po kome su snimljeni mnogobrojni filmovi i koji je postao simbol vampirizma. Fakultativni
obilazak Brana, zamka u kome je bio Drakula zatočen, kao
i dvorca Peleš, jednog od najlepših dvoraca Evrope. Doček
Nove godine u Brašovu je najbolja prilika za vrhunski provod
za malo para!
6.
KRAKOV
Doček Nove godine u magičnom studentskom centru Evrope! Neverovatan
grad i još neverovatniji događaj! Energija,
zabava, eho smeha u gradu koji odiše
svojom istorijom i kulturom. Malo keša
za provod u klubovima, student iz čitave Poljske zajedno sa
turistima iz ostalih delova Evrope đuskaju, cirkaju i razmenjuju
kontakte. Grad sa 800.000 stanovnika od čega polovinu čine
student, a student posle predavanja ne idu u biblioteku…
centralni trg ispunjen mladim ljudima i pozitivnom energijom. Zujanje sa svih strana! Mnogobrojni underground
chillout barovi, odlično pivo i tradicionalna klopa. Glavni tg
Rinek, Florijanska kapija, utvrđenje Barbakan, crkva Sv. Marije
sa dva tornja različite visine, dvorac Vavel. Fakultativni izleti u
Rudnik soli i Aušvic. Hosteli u centru grada, višekrevetne sobe
sa zajedničkim ili kupatilima u sobi, usluga na bazi noćenja sa
doručkom. Put i smeštaj u hostelu za 3 noćenja po ceni od 99
€ i 109 €.
0022
MALI STUDENT U
VELIKOM SVETU
AUTOR: Sandra Radinović
Dugo sam razmišljala o tome kako da započnem
ovu priču koju želim da podelim sa vama, kako
neretko biva, prva rečenica se uvek najduže
smišlja. Međutim, nisam ni bila svesna da sam
time još jednom potvrdila da je svaki početak na
neki način težak i da je to jedna od glavnih poruka koje želim da prenesem deleći sa vama svoju
priču.
Svet je knjiga, oni koji ne
putuju pročitaju samo
jednu stranu.
Ono što svi mi studenti imamo zajedničko jeste da sanjamo,
bilo to o dobrim ocenama, lakim ispitima, završetku studiranja i
naravno zaposlenju nakon studiranja. Jedan od mojih najvećih
snova uvek je bio da putujem i da na putovanju nešto naučim,
nekoga novog upoznam i naravno pričam engleski jezik, koji
već četiri godine svim srcem volim i studiram.
Maja meseca, ove godine, odlučila sam da iskoristim leto
u usavršavanju sebe. Nisam želela da prodajem sladoled i delim letke, niti sam se iracionalno nadala da će me iko primiti
da volontiram u nekoj školi; poslova naravno ima, ali nisam IT
stručnjak niti imam minimum dve godine iskustva u bilo kojoj
oblasti. Pretraživajući ogroman svet interneta, pod ključnom
rečju „praksa“, naišla sam na studentsku organizaciju AIESEC i
njihove ponude stručnih i volonterskih praksi. Odlučila sam da
se prijavim za intervju, iako se nisam nadala da ću proći, ništa
me nije koštalo da probam. To cut the long story short, prošla
sam intervju, postala član najveće studentske organizacije na
svetu, dobila pristup bazi praksi i pronašla praksu u zemlji koju
sam toliko želela ponovo da posetim.
7. avgusta 2012. probudila sam se u Moskvi, jednom od
najlepših, najvećih i najskupljih gradova na svetu. Praksa koju
sam odabrala je bila usko vezana za poslovni engleski jezik i
moj zadatak je bio da šest nedelja organizujem tematske radionice za moskovske studente koji znaju, ali žele da usavrše en-
gleski jezik, a ujedno kroz predavanja i radionice nauče nešto
novo ili jednostavno upotpune svoje znanje iz neke oblasti.
Radila sam sa još 25 studenata iz celog sveta (Portugala, Indonezije, Austrije, Češke, Kine, Ukraine, Slovačke, Poljske, Velike Britanije, Amerike...) i kroz timski rad u apsolutno nepoznatom i
internacionalnom okruženju otkrila sam neverovatne stvari o
sebi, svoj potencijal, prag tolerancije, dobre i loše osobine, a
što je najvažnije, naučila sam da je prijatnije van zone komfora.
Živela sam u jednoj porodici i slobodno mogu reći da je ovo
onaj deo sa teškim početkom. Sama adaptacija na ruski način
života mi je najteže pala, jer, iako mnogi misle da smo veoma
sličan narod, razlike su jako očigledne kada se provede šest nedelja tamo. Međutim, iako je život u Rusiji nosio neki težinu,
savršen balans u mom danu, i tako nedeljama su pravili ti ljudi
sa kojima sam radila. Nas 25. smo bili jedna velika porodica,
zajedno smo jeli, pili, gubili se u metrou, obilazili znamenitosti, smišljali radionice, realizovali iste, radovali se kada su bile
uspešne, tugovali kada su propale, slavili i na kraju jedni druge
pratili sa nadom da ćemo se ponovi videti.
Od kako sam se vratila, 18. septembra, svakog dana otkrivam dobrobiti leta provedenog tamo. Iako je tih šest nedelja
zahtevalo određena odricanja, mene i naravno mojih roditelja,
ne kajem se ni jednog dana i sve bih opet ponovo, sa istim ljudima na istom mestu.
Prvo i najvažnije, ispunila sam svoj cilj i stekla radno iskustvo, usavršila sam engleski jezik, otkrila da sam zaista naučila
poslovni engleski, usavršila sam veštine koje nisam mogla
studiranjem, ali najvažnije stekla sam neverovatne prijatelje
koji su mi obeležili ovo leto i celu godinu. Pri povratku sam se
odlučila da želim da se reintegrišem u organizaciju i nastavim
svoje usavršavanje, tako sam od 1. novembra ta koja pomaže
studentima da nađu praksu u inostranstvu i prožive ovo što
sam ja proživela.
Poruka koju želim svima da prenesem je: nemojte se bojati
da probate nešto novo. Ja sam bila jedna od onih koja nije nikada želela da izađe iz zone komfora i bude na nesigurnom,
neispitanom. Ovom praksom sebi sam dokazala da je avantura
van zone komfora a van nje sam i ja. Uvek sam bila ljubomorna
na ljude koji imaju poznanike u inostranstvu, ali sada znam da
gde god odem imaću kome da se javim. Troje mojih kolega
sa prakse su već bili u Srbiji nepunih mesec dana nakon naše
prakse, i sada čekaju mene da idem kod njih.
0023
ŠTA JE
AIESIC?
U januarskom
izdanju saznajte
više o organizaciji
AIESIC i kako
možete da se
pridružite.
OVOM
PRAKSOM
SEBI SAM
DOKAZALA DA
JE AVANTURA
VAN ZONE
KOMFORA A
VAN NJE SAM
I JA
024
INTERVJU
Gerić
upisao 2.
godinu
AUTOR: Danilo Redžepović
“Život je kao jedna utakmica i onaj koji je srećan
dok se odvija je ustvari pobednik...“
OSTAO SAM
JEDNOM NOGOM U
ODBOJCI, RADIM SA
JEDNOM GRUPOM
KADETA I JUNIORA I
PRENOSIM IM
SVOJA ISKUSTVA,
A USPUT I MALO
VEŽBAM
PSIHOLOGIJU NA
NJIMA.
Jedan od naših najuspešnijih
odbojkaša i student druge
godine Poslovne psihologije,
Andrija Gerić, za Studentski Glas otkriva da želi da mu
prvi klijent, kao sportskom
psihogu, bude olimpijski prvak.
Nakon više od 15 godina profesionalne odbojke, Andrija Gerić,
saopštio je, početkom oktobra, da
zvanično završava sa aktivnim igranjem. U razgovoru za naš list, on
ističe da je u toj odluci porodica igrala ključnu ulogu.
- Deca su imala potrebu da se
skrase na jednom mestu, posle više
godina stalnog seljenja. U tome je
doprinela i činjenica da je u svetu
ekonomska kriza i ugovori u odbojci su veoma pali, tako da mi novac
nije bio dovoljan motiv da seljakam
porodicu sa mnom.
2011. godne, Gerić je zvanično
napustio, nakon godinu dana, turski klub Fenerbahču kako bi se
vratio u svoj rodi grad. Iste godine
ponovo počinje da igra za OK Vojvodina sve do jednog trenutka
kada je shvatio da za igrom više
nije bilo strasti. Te godine, takođe,
upisuje prvu godinu Poslovne
psihologije na Fakultetu za pravne
i poslvne studije. Bivši trofejni
reprezentativac i budući psiholog,
kaže da je upisao FPPS jer nudi dobro znanje.
- Sa jedne strane, čuo sam da
nudi dobro znanje, da je dosta
dobro organizovan i da postoji
vrlo neposredan odnos između
profesora, asistenata i studenata,
što se sve pokazalo kao tačno i
što je sjajna stvar. Sa druge strane,
moja želja je da se bavim sportskom psihologijom i to njenim
pragmatičnim delom, jer mislim
da imam jako puno iskustva što se
tiče sporta , a fakultet je tu da mi
to malo uobliči i da strukturu kao
budućem psihologu.
Gerić otkriva za Studentki glas
da je, u mladosti, više bio okrenut ka prirodnim naukama, a neostvarena želja mu je bila da studira astrofiziku.
- Svojevremeno sam bio na
informatici na PMF-u i došao do
druge godine. Ali, tada sam shvatio da mi se otvara mogućnost da
napravim sjajnu karijeru i da ako
budem i igrao i studiorao, nit ću
biti dobar student, nit sjajan igrač.
025
Tad sam odlučio da napustim
studije i posvetim se samo sportu.
Gledajući unazad, ubeđen sam da
je to bila prava odluka.
Nakon
neuspelih
pokušaja
studiranja priprodnih nauka i zavidne odbojkaške karijere, Gerića
su društvene nauke počele više
da interesuju u zrelijim godinama
i iz tog razloga je upisao Poslovnu
psihologiju.
- Sada, kao zreliji, više me interesuju odnosi među ljudima,
odgovori na pitanja šta uslovljava
određena ponašanja, a pogotovo
uspeh ili neuspeh. Usput, mislim
da u Srbiji, što se tiče sportske
psihologije ima još puno prostora,
tako da tu sebe vidim... Da ispunim
“KOLEGE SU ME
GLEDALE SA PODOZRENJEM ALI
SU ME SKROZ PRIHVATILI I IMALO
VRLO LEP ODNOS.”
taj trenutno prazan prostor.
Pre
godinu
dana,
tada
tridesetčetvorogodišnji
Gerić
bio je skoro duplo stariji od
svojih saigrača u turskom OK
Ferenbahčeu. Situacija na Fakultetu je veoma slična, ali on šaljivo
napominje da u grupi nije najstariji.
- Kolege su me, možda na
početku, gledale sa podozrenjem,
u smislu šta ovaj matori radi tu?”,
ali su me skroz prihvatili i mislim da
imamo vrlo lep odnos. Nisam najstariji u grupi (osmeh). U principu, ja
volim da učim i tokom karijere sam
dosta čitao na raznorazne teme,
tako da mi to uopšte nije problem. Po meni, kada čovek studira u
svom, da kažem, poluzrelom dobu,
onda ima skroz drugačiji odnos,
jer nema tremu, zna šta hoće i ide
ka tome. Sve u svemu, super se
osećam!
Od mlađih kolega, Gerić kaže
da je naučio da bude još više radoznao i da bude dete istraživač
ističući da se lepo oseća kada je u
tom identitetu. On savetuje svoje
mlađe kolege da se zapitaju šta
zapravo žele u dubini duše i da
onda idu ka tome. S druge strane,
suprug Tamari i otac Sofiji i Lei,
priznaje da mu nije lako da balansira akademski i porodični život.
Iako nije redovan na predavanjima
i vežbama, uz pomoć njemu dragih
kolega uspeva sve da nadoknadi.
Što se tiče proseka, budući sportski
psiholog nema pritisak kada je reč
o ocenama.
- Očistio sam prvu godinu do
početka jula, čak me moji prijatelji
zezaju da sam štreber. Meni je bitno moje znanje, pogotovo iz oblasti koje me posebno interesuju, a
ocene su samo neka vrsta pokazatelja, koji je meni manje bitan. Ali, u
svakom slučaju, trudiču se da imam
preko 8,00 prosek, to sam sebi zacrtao kao cilj.
Danas, Gerić je uzor mnogim
mladim ljudima, ali kada je on bio
njihovih godina, njegov uzor, što se
tiče sporta, bio je Žare Petrović.
- On je bio prvi igrač iz Novog
Sada koji se probio i napravio bum
od odbojke tih 80 godina. Prvi koji
je otišao da Igra u Italiju, što je još
uvek pojam kvalitetne lige. Tada
sam ja samo skupljao lopte na
utakmici, a posle sam imao čast da
igram sa njim i da postanemo prijatelji.
Odbojkaški as želi da mu budući
klijent ,kao psihologu sporta, bude
olimpijski prvak. Pored toga, želi da
sarađujem sa vrhunskim sportskim
klubovima i da radi sa reprezentacijom Srbije.
- Ostao sam jednom nogom u
odbojci, radim sa jednom grupom
kadeta i juniora i prenosim im svoja
iskustva, a usput i malo vežbam
psihologiju na njima.
Gerić se ni zbog čega u životu ne
kaje jer kako kaže - Sve svoje odluke sam doneo sam i zadovoljan
sam njima.
026
STUDENTI PIŠU
N A S I L J E NAŠEG
VREMENA Zašto je više mladih ljudi kojima
AUTOR: Miloš Radovanović
N
eki govore da je nasilja uvek
bilo, samo se o njemu nije
toliko govorilo. Sada smo postali humaniji i netolerantniji
na nasilnička ponašanja pa o tome više
pričamo. Drugi govore da nikada nije bilo
toliko nasilja kao danas.
Činjenica je da otkad postoji čovek
postoji i nasilje. U vremenima kad je čovekova svest bila usmerena na borbu za
opstanak, agresivno ponašanje je bilo
korisno u odbrani i napadu jer su preživljavali oni borbeniji i jači. Ponekad je nasilje bilo posledica straha od različitosti,
nerazumevanja tuđeg pogleda na svet ili
kulture. Na globalnom planu, tokom cele
istorije čovečanstva nije bilo vremena
kad se nije vodio neki rat i kad nasiljem
nije nastojano da se stekne neka korist.
Zaista, uvek je bilo nasilja proizašlog iz
pogrešnih uverenja, osećaja ugroženosti,
pohlepe za tuđim.
No, ono što naše vreme čini drugačijim i što zastrašuje jeste eskalacija nasilja
vladaju destruktivne emocije?
u kome svako može postati žrtva bezumnog, besmislenog nasilja koje je samo
sebi postalo svrha.
Još pre samo nekoliko desetina godina mogli smo mirno da šetamo gradovima bez straha da će nas neko osakatiti ili
ubiti samo zato što mu je dosadno. I tada
je postojala dosada, ali nikome nije padalo na pamet da je lek za dosadu šutiranje
slučajnog prolaznika. Nije bilo potrebe
da se škole uočljivim tablama označavaju kao mesta bez tolerancije na nasilje.
Podrazumevalo se da takve tolerancije
nema, a oni koji bi prekršili to nepisano
pravilo bili bi obeleženi kao loši i problematični, odbačeni od nenasilne većine.
Odlazilo se na fudbalske stadione i strastveno navijalo za svoj klub, ali nije bilo
potrebe da se donosi zakon o navijačima
kako bi se od nasilne rulje zaštitili stvarni
ljubitelji fudbala ili inventar stadiona. Nekada je čak i u tučama uličnih bandi bilo
nekog kodeksa ponašanja i osećaja časti.
Bilo kukavički da se tuče slabiji od sebe ili
neko ko leži na podu. Cenila se hrabrost,
ali ne okrutnost.
Pre samo nekoliko decenija bilo je
nezamislivo da neki adolescent dođe u
školu i puca po učenicima i profesorima
s namerom da ubije.
Danas svega toga ima. Psiholozi, psihijatri i sociolozi iznose svoja stručna
mišljenja i pokušavaju da objasne razloge, no čini se da su i oni zatečeni eskalacijom besmislene okrutnosti. Činjenica
da je neki mladi čovek razvio ličnost koja
je potpuno neosetljiva na tuđu patnju i
koja užitak ili olakšanje pronalazi u premlaćivanju i ubijanju drugih ljudi, ništa ne
objašnjava. Pitanje nije kakav je taj mladi
nasilnik, nego zašto je takav postao? Zašto je sve više mladih ljudi kojima vladaju
destruktivne emocije, koji se zanose nasilnim ideologijama, koji svoje samopoštovanje i osećaj vrednosti pronalaze u
sirovoj fizičkoj sili?
027
OD NEPOZNATE EKIPE DO PROTIVNIKA ZA RESPEKT
Studenti-košarkaši doprineli
su dobrom glasu Fakulteta u
Nišu u protekle tri godine.
KOŠARKAŠKA
LIGA U NIŠU
U sezoni 2009/2010 prvi put je sastavljen
košarkaški tim Fakulteta za pravne i poslovne
studije, a timovi sa ostalih niških fakulteta su
ga posmatrali sa visine i podsmevali mu se.
Nakon tri sezone učešća u ligi, već standardna
ekipa FPPS-a, postala je „protivnik za respekt“.
AUTOR: Miloš Radovanović
K
ada je Miloš Jovanović, student Prava, osnovao tim 2009. godine, studenti-igrači
se nisu međusobno poznavali. Grupa
od desetak studenata sa malog, tada
još nepoznatog privatnog fakulteta je krenula u
pohod na Univerzitetsku košarkašku ligu. Nisu
imali ništa zajedničko osim cilja da ostvare svoju
prvu pobedu i razbiju predrasude o privatnim
fakultetima sa kojima su se susretali tokom cele
prve sezone. Želja za ostvarenjem tog cilja je
stvorila fantastičan timski duh među košarkašima
FPPS-a. Iako su debitantsku sezonu završili sa više
poraza nego pobeda, naši košarkaši su ostavljali
snažan utisak na svakoj odigranoj utakmici. Već
po završetku ove godine se pročula priča o „privatnom fakultetu iza TC Gorča kod hotela Regent“.
U sezoni 2010/2011., organizacija ekipe
je bila na daleko višem nivou. Tim je u ovoj
sezoni, predvođen Milošem Jovanovićem,
koji je bio trener, igrač i glavni organizator,
sam plaćao salu za treninge i štampao dresove, što je samo dodatno ojačalo timski duh.
Pobednički nastrojeni, igrači su u ovu sezonu
krenuli veoma ozbiljno i u regularnom delu sezone
namučili čak i večite šampione Univerzitetske lige
- ekipu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje. Dobrim igrama su stigli i do plej-ofa, gde je ekipa
FPPS-a, nakon odlične utakmice protiv Filozofskog fakulteta, ipak izgubila u poslednjoj sekundi
meča. Za naše košarkaše ovo je bio neverovatan
uspeh, a za ostale veliko iznenađenje. Već su se na
kraju ove sezone na tabeli ispod naše ekipe našli
velikani lige, kao što su Mašinski fakultet, Fakultet
zaštite na radu, Ekonomski fakultet, ali i Internacionalni univerzitet iz Novog Pazara (IUNP). Osim
plasmana u plej-of, naši košarkaši su osvojili bronzanu medalju na univerzitetskom košarkaškom
turniru „Sveti Sava“ na kraju sezone.
S leva na desno: Predrag Kostić, Nikola Stanisavljević, Stefan Todorović,
Miloš Radovanović Čuče: Miloš Marinković, Luka Gašević, Miloš Jovanović, Đorđe Kujundžić. Na slici nisu: Stefan Šćepanović, Stefan Lukić, Milan
Marković i Milan Milošević.
Osvajanjem bronzane medalje
na istom turniru se završila i sezona
2011/2012, a počela je uz ogromnu
podršku Fakulteta, posebno od
strane profesora Zdravka Skakavca,
koji je u prve dve sezone obezbedio
sredstva za učešće u ligi, a u ovoj i
sredstva za nove dresove, kao i salu za
treninge. Kapiten, Miloš Marinković,
i najbolji igrač u timu, Stefan
Todorović, svojim predvodništvom
i preciznim šutevima su za tri poena donosili prevagu u pobedama
ekipe. Sada već prepoznatljiv po borbenom stilu igre, tim je u ovoj sezoni
uspeo da porazi i „Filozofe“, a pored
toga je postavio i novi rekord lige,
„pregazivši“ ekipu IUNP-a rezultatom
86:23 i ostvarivši rekordnu razliku od
63 poena. Nakon ove utakmice, svi
učesnici lige počeli su da shvataju
naš tim vrlo ozbiljno i posmatraju ga
sa poštovanjem.
Studenti-košarkaši Fakulteta za
pravne i poslovne studije svojim nastupima su zaista doprineli dobrom
glasu Fakulteta u Nišu u poslednje tri
godine. Pored nastupa pod imenom
Fakulteta u ligi, ekipa je uspešno
predstavila Fakultet i na Pravnijadi
u Ohridu 2010. godine, a u sezoni
2012/2013, zajedno sa studentima iz
Novog Sada, sprema se za učešće na
Menadžerijadi.
U ovu sezonu tim ulazi sa još višim
ciljevima, a ovim putem obaveštava
sve zainteresovane studente, koji
treniraju košarku, da se jave Studentskom parlamentu kako bi se
priključili ekipi.
028
NAGRAĐUJEMO VAS
KARTAMA ZA
BIOSKOP
Saradnja između Arene
Cineplex i Studentskog glasa.
Č
itaoci „Studentskog glasa“ tj. studenti Fakulteta za pravne i poslovne studije biće u prilici,
od januara, svake nedelje da osvoje par karata za projekcije najaktuelnijih filmova na repertoaru bioskopa Arene Cineplex. Ova akcija realizuje
se u saradnji sa Arenom Cineplex i časopisom Studentski glas kako bi studentima bilo omogućeno da
uživaju gledajući najnovije blokbastere na velikom
platnu u najopremljenijem bioskopu u Vojvodini.
Arena Cineplex je počela sa radom 3. januara 2011.
godine. Na osnovu svetskih trendova u bioskopskom
prikazivanju, kao i sopstvenih iskustava, a to je izgradnja multipleks bioskopa, Art Vista je uzela bioskop Arena
u Novom Sadu u zakup na 15 godina.
- Rekonstrukcijom i adaptacijom prostora dobijeno
je šest sala ukupnog kapaciteta od skoro 1000 mesta,
kao i dva kafea. Sale su opremljene konfornim sedištima, vrhunskim procesorima zvuka i klimatizacionim
sistemima koji garantuju konstantnu temperaturu tokom čitave godine, kao i projektorima koji obezbeđuju
vrhunski kvalitet kako standardnih, tako i 3D projekcija
– kaže PR Arene Cineplex Jelena Galetin za naš list.
Ona dodaje da je Arena nekada imala samo dve sale,
a danas je ona multifunkcionalni objekat koji pruža različite usluge pored prikazivanja fimova, što je glavna
delatnost bioskopa.
- Arena Cineplex nudi i organizovanje rođendana,
kompanijskih večeri i zakup bioskopskih sala u različite
svrhe. U sklopu bioskopa postoje i dva kafea, od kojih
029
OD JANUARA, STUDENTI
ĆE IMATI PRILIKU
DA SVAKE NEDELJE
OSVOJE BESPLATNE
KARTE ZA PROJEKCIJE
Jelena Galetin
PR Arene Cineplex
se u “The End“ kafeu organizuju tematske
večeri, kao i koncerti filmske muzike – napominje Jelena Galetin.
Pored redovnog i opširnog repertoara,
koji obuhvata žanrovski različite filmove,
kao i programske celine posvećene deci,
odraslima i starijima, Arena Cineplex organizuje i svečane premijere domaćih filmova, kao i festivale: FEST, SINEMANIJA,
KIDS FEST i CINEMA CITY.
Arena Cineplex svojim pesetiocima
nudi brojne popuste.
- Utorkom, kada je “happy day“, građani mogu da kupe karte po ceni od 280
dinara za standardne i 370 dinara za 3D
projekcije, a studenti imaju popust ponedeljkom i sredom, kada su uz priloženi
NAJAKTUALNIJIH FILMOVA
ARENE CINEPLEX.
indeks karte jeftinije za 50 dinara. A sa
druge strane, u “The End“ kafeu, gosti
bioskopa uz priloženu kartu mogu da
popiju piće po 20% nižoj ceni – nagoveštava Jelena Galetin.
Ona dodaje da u narednom periodu,
u Areni Cineplex sve posetioce očekuju
brojne svečane premijere domaćih filmova, kao i festivali.
Novi repertoar Arene Cineplex izlazi
svakog četvrtka i može se pogledati sa
internet sajtu www.arenacineplex.com.
Kompletan repertoar može se pogledati i
na Fejsbuk stranici kao i na Tviteru. Ukoliko želite da rezervišete karte, to možete
učiniti pozivom na broj 021/447-690.
030
BADEM
RASTERUJE VIRUSE
Spas za imuni sistem, koji je na udaru virusa
tokom zimskih meseci, može biti i badem,
tvrde italijanski i britanski stručnjaci.
M
agična supstanaca osetljiva na visoke temperature krije se u smeđoj opni koja prekriva
ukusno jezgro. Redovno grickanje badema
podstiče odbrambene snage organizma da
brzo i oštro reaguje na prisustvo virusa, pokazuju rezultati istraživanja britanskih i italijanskih stručnjaka.
Smeđa pokožica koja prekriva semenku badema,
sadrži materije koje podstiču delovanje imunog sistema usmerenog protiv takvih infekcija. Utvrđeno je da
pomenute materije poboljšavaju sposobnost belih krvnih zrnaca da detektuju viruse i istovremeno usmeravaju
organizam da blokira razmnožavanje
virusa, a na taj način i njegovo širenje
po telu. Stručnjaci su ustanovili da
je čak i nakon što je proces varenja
završen, odbrana od virusa i dalje pojačana.
Istraživanje čiji rezultati sugerišu da ti orašasti
plodovi mogu da budu odlična potpora imunom sistemu
u borbi sa brojnim virusima, uključujući i grip, sproveo je
međunarodni tim stručnjaka iz Instituta za ispitivanje hrane
u Noriču i sa Univerzitetske poliklinike u Mesini u Italiji. Iako
ističu da su neophodna dodatna istraživanja o količini koju
je neophodno pojesti i koje kombinacije sa drugom hranom
su dozvoljene, naučnici tvrde da su redovni „korisnici”
manje podložni zarazi, ali i da lakše i brže mogu da se izbore
sa virusom i bolešću.
„Sastojci pokožice badema mogu da simuliraju
reakciju imunog sistema i na taj način doprinesu odbrani
od virusa”, istakla je doktorka Ðuzepina Mandalari koja je
bila članica italijanskog dela stručnog tima. Istraživači, čiji
zaključci su objavljeni u američkom
specijalizovanom časopisu za imunologiju Immunology Letters, ustanovili su da čak i nakon laboratorijske
simulacije varenja u ljudskom telu,
opna koja se nalazi na površini badema i dalje je mogla da podstakne
reakciju imunog sistema.
“Konzumirati šaku badema dnevno zbog vlakana i drugih vrednih
sastojaka, ali još nam predstoji ozbiljan rad utvrðivanja da
li će to biti dovoljno za antivirusno dejstvo”, objasnila je
Mandalari istakavši da je model virusa herpesa bio odličan
za ispitivanje zbog poznate osobine da može da izbegne
odbranu imuno sistema .Drugi orašasti plodovi takođe bi
mogli da imaju slično dejstvo na imuni sistem.
IZVOR: www.rts.rs
Energetska i nutritivna vrednost BADEMA
MINERALI (100 g badema): bakar (1,1 mg), mangan (2,5 mg), magnezijum (275 mg), fosfor (474 mg), cink (3,4 mg), gvožđe (4,3 mg),
kalcijum (248 mg),
VITAMINI: vitamin E (26 mg) i vitamin B kompleksa: riboflavin (0,8 mg), niacin (3,9 mg), tiamin (0,24 mg),
031
Dan
kada
sam
postala vegetarijanac
Postala sam vegetarijanac u trećem razredu gimnazije. Pročitala sam jednu knjigu koja podobnije govori o vegetarijanstvu i prestala sam da jedem meso
istog dana. Znala sam da je to deo osobe kakva želim da budem.
O
dmalena sam bila probirljiva
što se mesa tiče, belo meso
je jedino dolazilo u obzir i
to baš kad mora. Mislim da
zbog toga nemam utisak da se odričem
nečega. Želela sam to još u pubertetu,
ali su mi roditelji branili uz argumenat
da se neću pravilno razviti. To je samo
jedan od mitova. Nekoliko godina kasnije, na Sajmu knjiga, kupila sam knjigu
na tu temu i od tada se sve promenilo.
Saznala sam važne informacije i postala više ubeđena da je to za mene, da
predstavlja ono što želim. Dok sam bila
mlađa, nisam toliko znala i moj glavni
razlog su bile životinje. I danas su, ali
nisu jedini razlog.
Knjiga koja mi je promenila život
bavila se brojnim istraživanjima u
Americi na temu dobrobiti mesa, njegovog sastava, ishranom životinja i
na koji način to sve utiče na čovekovo
zdravlje. Ono što me je pomalo zateklo
jesu opisi mučenja životinja pred ubijanje. Nisam mogla da verujem šta je sve
čovek u stanju da uradi i koliko daleko
je spreman da ode! To prevazilazi svaku
ljudskost i preispituje činjenicu da smo
bića sa najvišim oblikom svesti. Po meni,
ti ljudi imaju sve, samo ne svest. Volim
iznova da pročitam tu knjigu s vremena
na vreme, ali te delove ne mogu a da ne
preskočim. Kada sam saopštila svojim
ukućanima, mama i tata su se pogledali
u smislu da je to neki novi hir i klimnuli
glavom, dok mi se brat smejao. Objasnila sam zbog čega to želim, na šta mi
je brat rekao: „Oni muče životinje u Americi, a ne ovde! Kod nas nema velikih
farmi kao kod njih, tako da ih ne mogu
ni isto hraniti. Ne živiš u Americi, tako
da nemoj da izvodiš”. Za mene to ni danas nisu razlozi zbog kojih bi trebalo da
odustanem. Zar bi trebalo, možda, da
budem zahvalna što ne živim tamo i da
je to opravdanje da nastavim da jedem
meso? Sa mučenjem ili bez, ubijanje
je ubijanje i ja ne želim da budem deo
toga.
Prvih nekoliko nedelja, tata me je u
skoro svakoj prilici nudio belim mesom, punjenom paprikom, paštetom...
Ja sam ga svaki put odbila. Posle dva
meseca, prekinuo je sa tim i rekao da
se ne slaže sa mojom odlukom, ali da
je poštuje. Njegova jedina molba bila
je da odem kod nutricioniste i proverim
da li je sve u redu. Prihvatila sam njegovu molbu i mislim da je to za mene
bio preokret. Pokazalo se da imam nizak nivo gvožđa, tako da sam morala
da unesem novine u svoj jelovnik. To
je dovelo do toga da danas jedem ono
što kao mala nisam ni probala – karfiol,
cveklu i tikvice. Od tada sam se posvetila tome da jedem više povrća, dok mi
je zamena za meso soja, u kojoj apsolutno uživam! Verujem da mnogi, kao i
moja majka, ne bi to probali, kako ona
kaže „ni mrtvi”, ali mislim da bi ih lako
zavaralo da je meso. Meni, koja nisam
bila neki ljubitelj mesa, se čak mnogo
više sviđa! Osećam se bolje, imam više
energije i nijednog trenutka ne pomislim da bi bolje bilo drugačije.
“NISAM MOGLA
DA VERUJEM ŠTA
JE SVE ČOVEK U
STANJU DA URADI
I KOLIKO DALEKO
JE SPREMAN DA
ODE.”
To što sam vegeterijanac napominjem
samo kada treba da jedem sa nekim ili
kod nekog. Jednostavno, smatram to
ličnim stavom i bitnim činom za mene
kao osobu. Ne želim da me to, ne znam
na koji način, izdvaja. Nisam spasila
svet, samo sam prestala da jedem meso.
Mislim da nema osobe koja mi nije rekla
– ja bez mesa ne bih mogla. S obzirom
na broj raznih roštiljijada i kobasicijada
u Srbiji, tu reakciju shvatam kao logičnu
i prirodnu. Međutim, ono što mi i danas
ponekad zasmeta jeste to što neki ljudi
navodnu brigu za moje zdravlje pretvore u monolog „Zašto se mora jesti
meso’’. Iako ne znaju da mi kažu šta to
meso konkretno ima, a što ne mogu
naći negde drugde, oni ‘pouzdano’
znaju da je to tako i da se bez mesa ne
može živeti. TO JE OGROMNA ZABLUDA!!! Istraživanja govore da vegeterijanci duže žive od ljudi koji konzumiraju
meso zbog toga što vegetarijanska
ishrana pomaže u zaštiti od raka pluća,
dojke, želuca i debelog creva. Nasuprot
tome, meso, mlečni proizvodi i jaja prepuni su zasićenih masti i holesterola,
koji na kraće staze goje i umrtvljuju, a
na duže uzrokuju začepljenje arterija
i infarkt. Razlog leži u tome što ljudski
organizam nije predviđen za razgradnju mesa i to uzrokuje bolesti srca, a
isto važi i za rak. To su samo neke od informacija koje su poznate ljudima koji
ne jedu meso iz bilo kog razloga. Zbog
toga me iritira kada mi neko priča da je
loše to što radim. Ne postoje činjenice
koje bi to argumentovale. Iz tih razloga
ne idem kod bližih rođaka, jer svaki put
za stolom dobijam kritike i dobacivanja
u smislu što ne probam ‘malog Bambija’.
U redu je da ljudi to ne shvataju, u Srbiji
je to i dalje bauk, ali ne vidim zbog čega
ne prihvate da mislim drugačije.
Ipak, ne mogu reći da nisam čula i
koju dobru reč i dobila podršku od prijatelja. To mi mnogo znači, jer pokazuje
da se u našoj zemlji (zemlji Matijevića i
Carneksa) može naći neko ko razume i
poštuje odluku da ne kupujemo od istih. To mi je i više nego dovoljno.
Vladica Milanović
032
Svetske
kuhinje
Kuhinja je sastavni
deo kulture. Stoga
ne čudi da kolevke
civilizacije
diktiraju
ukuse i nameću popularnost
određenih
nacionalnih kuhinja.
Š
BUGARSKE JE ZAČINJENA
I ZDRAVA, KUBANSKA JE
MEŠAVINA SVEGA, PAKISTANSKA JE PUNA ZAČINA,
FRANCUSKU ČINE SIR, MESO I
ŠAMPANJAC, ISLANDSKU ČINE
SIROVA RIBA I KAFA, LIBIJSKA
JE SPOJ ARAPSKE I MEDITERANSKE, KINESKA JE RAZNOLIKA I
UZBUDLJIVA.
ta se u jednom
narodu jede, prilično
je zanimljiva tema.
Znamo već da recepti
probijaju granice, zato
nemojte da se zapanjite
kada saznate da sarmu za
nacionalno jelo smatraju i
Ruminu i Mađari i Bugari,
a u Turskoj recept odavno
ne postoji u obliku u kojem ga mi poznajemo.
U bugarskoj kuhinji se
najviše cene mleko,
jogurt, sirevi i mlačni
namazi. Sirevi se prave od
kravljeg, ovčjeg i kozjeg
mleka. Bugarska kuhinja
ne može da prođe bez
začina od kojih se najviše
koriste beli luk, tucana
paprika, peršun i mirođija.
Svi začini i arome koji se
dodaju jelima u bugarskoj kuhinji dodaju se i
u meso koje se sprema
na roštilju.
Rakija se
obavezno služi uz meze
koje se sastoji od tradicionalno pravljenih kobasica, paprika, sireva i jaja.
Doručak je na Kubi
najvažniji
obrok,
a
uglavnom se sastoji od
hleba, margarina, pržene
slanine i kafe sa mlekom. Pirinač, jaja i voće
se služi kao predjelo. Od
mesa se konzumira svinjsko i pileće, spremljeno
na roštilju, prethodno
marinirano sokom od
pomorandže. Neizbežne
namirnice u kubanskoj
kuhinji su i pasulj (koji se
sa pirinčom meša u kašu),
kukuruz, bakalar, avokado, krastavac i šargarepa.
Od morskih plodova izdvajaju se jastog i kornjača.
Da, kornjača! Kao dezert
dobro dođu puding sa
ukusom karamele, sladoled, tropsko voće ili voćni
sokovi. Uveče se možete
rashladiti pivom ili koktelima, od kojih je nezaobilazan “Cuba Libre”.
U Pakistanu se jede
hrana bazirana na voću,
povrću,
žitaricama,
mlečnim proizvodima i
mesu. Ovde začini imaju
ključnu ulogu i dodaju
se skoro svim jelima. Od
mesa se u ishrani upotrebljava junetina, piletina
i riba. Meso se sprema
na roštolju ili se kuva sa
povrćem. Jedna od metoda spremanja roštilja je
i “sajji“, koji podrazumeva
da se celo jagnje roštilja
u iskopanoj rupi u zemlji. Od povrća zastupljeni
su krastavac, krompir,
zelje, grašak, a od voća
mango, papaja, lubenica
i nar. Skoro svo voće, a
lubenica pogotovo, jede
se posoljeno da bi se
ublažio sladak ukus. Nacionalno piće u Pakistanu
je čaj, koji se pije začinjen
mlekom ili pistaćima.
Kada su dezerti u pitanju,
oni se konzumiraju prilikom azara - rođenja de-
teta, zatim aqueeqa (40
dana od rođenja deteta
kada mu se daje ime).
Na Islandu, hrana se
konzumira
pomalo
neuobičajeno za naš
ukus, pa se tako na
jelovniku pored ribe,
mogu naći i ovčje glave,
jezici i iznutrice. Iako je
riba najzastupljenija, islandska kuhinja ima i
specijalitete od konjskog,
ovčjeg i jagnjećeg mesa.
Mleko, maslac i sirevi nalaze se na svakodnevnom
meniju dok su žitarice
veoma skupe i slabo
zastupljene na trpezi.
Verovali ili ne, omiljeno
piće na Islandu je - kafa!
Kafa se pije tokom celog
dana i u svim oblicima.
Libijska kuhinja predstavlja spoj arapske i mediteranske sa jakim italijanskim uticajem. U libijskoj
kuhinji preovlađuju jela
od govedine, jagnjetine,
piletine, zatim pirinač,
urme i jogurt, a sve to
začinjeno je obiljem
svežih morskih plodova.
U velikim količinama jedu
se semenke bundeve,
badema, pistaći, leblebije i masline. Umesto
kašike u Libiji se koriste
komadi tankih lepinjica
pečenih na žaru. Svakako
šta bi trebalo probati je
tradicionalno piće - loza
sa travkama biljke anis.
IZVOR: www.beogradrestorani.com
033
Naučite da pripremate
Vaša omiljena jela.
Brzo. Lako. Jednostavno.
Pohovane jabuke
Prava stara, zimska poslastica koja će Vas svojim hrskavim izgledom i mirisom cimeta za čas vratiti u one dane kada
smo se, umorni i prozebli od igra na snegu, okupljali u toploj bakinoj kuhinji.
Priprema smese za pohovanje
Sastojci za 4 osobe
Odvojite žumance od belanca i napravite sneg od belanca.
Tri preostala žumanca sačuvajte za
sledeći korak.
Dodajte preostala tri žumanca i promešajte.
100 ml četiri jedan suncokretovog ulja
jabuke
limun
Testo
malo limunovog soka
150 g
brašna
3 kašike
suncokretovog ulja
175 ml belog vina
trijaja
Priprema jela: 45 minuta
Dodajte ulje i vino. Zatim, postepeno dodajte brašno, pa koru od limuna.
Koru od limuna možete iseckati na sitne komade
ili krupnije izrentisati
Jabuke
Izaberite tri jabuke. očistite ih od semenki i isecite ih na kolutove debljine 2 cm.
Ukoliko nemate pribor za odstranjivanje semenki, možete
odmah iseći jabuke na kolutove i naknadno nožem kružno
odrezati srednji deo jabuke gde se nalaze semenke.
Stavite kolutove jabuke u posebnu posudu i prelijte ih limunovim sokom.
Limunov sok sprečava da jabuke
potamne.
Prženje
U dubljem tiganju ili fritezi zagrejte ulje. Zatim, jabuke umočiti u pripremljenu smesu i pržiti ih na
vrelom ulju oko 5 minuta.
Jabuke posuti šećerom u prahu
i kašičicom cimeta ili ih prelijte
medom.
Služite ih tople.
Prijatno!
Jošukusnih
ukusnihrecepata
jela i “korak
po korak“
Još
i “korak
po korak“
pripreme potražite
objašnjenja
potražitena:
na:
www.becook.com
www.becook.com
034
KONSTANTIN VELIKI
(FLAVIJE VALERIJE AURELIJE
KONSTANTIN AVGUST)
27. 2. 272. - 22. 5. 337
(statua - Jork, Engleska)
NIŠ SE SPREMA
035
ZA PROSLAVU
K
onstantinov grad Niš iduće
godine biće domaćin proslave
povodom 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta,
pravnog akta koji je bio osnov za
uspon hrišćanstva.
Centralna proslava ovog jubileja počeće 6. oktobra 2013. godine
u Nišu i trajaće nekoliko dana. Niško
Narodno pozorište priključiće se proslavi premijernim izvođenjem istorijske
drame ,,Konstantin: Znamenje anđela’’
koju će specijalno za ovu priliku napisati Dejan Stojiljković, autor bestselera
,,Konstantinovo raskršće’’ i ,,Duge noći i
crne zastave’’.
Konstantin je bio sin rimskog oficira
Konstantiusa, koji je bio Zapadni rimski imperator, i Helene, žene neplemenitog porekla. Na svom putu ka vrhu,
Konstantius je morao da ostavi Helenu i
oženi Teodoru, ćerku cara Maksimijana.
Odmah pošto je postao imperator, pozvao je Konstantina na dvor i imenovao
ga za svog naslednika, iako je imao
sinove sa Teodorom.
Konstantin je zacrtao sudbinu Evrope.
On je, nakon decenije tetrarhije, bio prvi
jedinstveni rimski imperator. Njegovo
osnivanje Carigrada udarilo je temelje
budućeg Vizantijskog carstva, a neumorno propagiranje hrišćanstva promenilo
je lice Evrope.
Konstantinovo preobraćenje u
hrišćanstvo počelo je 312. godine, pred
Bitku na Milvijskom mostu. Po Evsevijevoj
priči u “Vita Constantini”, pošto se molio
Bogu za pobedu, Konstantinu i njegovoj
vojsci, na nebu se ukazala vizija krsta sa
rečima “pod ovim znakom ćeš pobediti”. Imperator nije bio siguran šta znači
ta vizija dok mu se te noći u snu nije
javio sâm Isus Hrist i posavetovao ga
da napravi barjak u obliku znaka koji
mu se ukazao i istakne ga u bitci. Pošto
je pod njim izvojevana pobeda nad
Maksencijem, jedan od vladara Rimskog
carstvom, ovaj znak, labarum, sa vencem
na vrhu u kome se nalazila spojena grčka
slova H i R u vidu Hristovog monograma,
prihvaćen je i od hrišćana i kao jedan od
simbola Carstva.
Konstantin je posle ove pobede
odlučio da se u potpunosti prikloni
hrišćanstvu. Iz te odluke proizašlo je
donošenje pravnog akta poznatog kao
Milanski edikt, 313. godine u današnjem
Milanu, koji su zajednički doneli
Konstanin i Licinije, tetrarh istoka. Njime
je hrišćanstvu, ali i svim drugim religijama, omogućen pravni položaj ravan
položaju mnogobojštva, koje je time
izgubio status jedine zvanične religije
Rimskog carstva.
Posle tri veka, hrišćanstvo je konačno
izašlo na svetlost dana. Kao pokrovitelj i ktitor, podigao je mnoge bazilike,
a takođe je oslobodio i sveštenstvo
poreza, propagirao hrišćanstvo među
vojnim oficirima i vratio imovinu konfiskovanu za vreme vladavine imperatora
Dioklecijana.
U znak obeležavanja ovog istorijskog
događaja, trebalo bi da bude sagrađen
najveći krst na Balkanu, dužine 80 metara sa rasponom od 40 metara, koji bi se
nalazio na Viniku. Izgradnja nije ni blizu
početka. Episkom niški Jovan rekao je
da bi trebalo čekati bolje dane za graditeljstvo jer “ne možemo imati gladne
pod tim krstom, takvim i tolikim”.
Ljiljana Nešić-Cvetković
Papi Benediktu
XVI nije upućen
zvaničan poziv
da prisustvuje
svečanosti. On
kaže da će doći
ukoliko bude pozvan.
News
036
Najbolji pronalasci u 2012. GODINI
Roboti, roveri, svemirska odela svakako su najimpresivnije inovacije koje su predstavljenje tokom 2012. godine, a među njima
se kriju i neki posve “obični” izumi koji će mnogima olakšati život.
Likviglajd, klizava površin (Vrednost: 25 centi po boci - procena)
Pet studenata elitnog bostonskog univerziteta MIT (Massachusetts Institute
of Technology) i njihov pofesor Kripa Varanaši uspeli su da načine površinu
sa koje sve klizi - od kečapa iz boce, do leda sa avionskih krila. Proizvod
je biljnog porekla i predstavlja mikroskopski tanku klizavu oblogu kojom
može da se obloži skoro svaki materijal - staklo, karamika, plastika ili metal.
Orakvik, brz test HIV (Cena: 40 dolara)
Uz samo kap pljuvačke, Orakvik u roku od 20 minuta može da ustanovi
antitela koja ukazuju na inficiranost HIV virusom. To je prvi kućni test za
HIV - isti tip testa koji koriste i lekari, ali bez potrebe da odlazite kod lekara.
Uz opremu za testiranje priloženi su brojevi otvorenih telefona i inforamcije
šta raditi i kome se obratiti ako je rezultat testa pozitivan.
“Tesla model S” (Cena: 49.900 dolara)
Električni kabriolet sa četiri sedišta ima liniju jednog “jaguara” i može da
pređe 426 kilometara sa samo jednim punjenjem. Tu su i tačskrin komande
za sve, od GPS navigacije, do podešavanja amortizera. “Tesla” gradi i mrežu
stanica za napajanje električnom energijom - do sada ih je otvoreno 6 tako da vlasnici ovakvih automobila nisu vezani za svoj priključak kod kuće.
Rukavice koje govore (Cena: 75 dolara)
Četvoro ukrajinskih studenata razvilo je rukavice koje gluvonemim osobama omogućavau da komuniciraju sa onima koji ne razumeju i ne umeju da
koriste jezik znakova. Rukavice su opremljene senzorima koji prepoznaju
jezik znakova i prevode ga u tekst na smartfonu, koji zatim tekst pretvara u
izgovorene reči.
Automobilske gume koje se same naduvavaju (Cena: 200 dolara komad)
Čim pritisak u ovom “Gudjir” gumama postane prenizak, gume to “znaju”,
i u njima se otvara unutrašnji regulator pritiska koji omogućava upumpavanje vazduha u gumenu cev, i kroz ulazni ventil u gumu. Kada pritisak
vazduha jednom dostigne optimalni nivo, regulator se zatvara - a vozač ni
ne primećuje da nešto nije bilo u redu.
Gugl naočare (Cena: 1.500 dolara)
Ove naočari su, jednostavno rečeno, kompjuter ugrađen u okviru para
naočari, i predstavljaju uređaj koji pojačanu stvarnost može da učini delom našeg svakodnevnog života. Sa displejem od 1,3cm, koja dolazi u fokus
kada pogledate gore i desno, korisnici će biti u stanju da snimaju i šeruju
fotografije, da vode video-čet, da proveravaju svoj plan obaveza, i da imaju
pristup mapama i internetu. U komercijalnoj prodaji bi trebalo da se nađu
do 2014.
News
037
FILMOVI KOJI SU OBELEŽILI 2012.
RATNI KONJ
Priča o mladiću Albertu i njegovom konju Džoiju. Kada konj bude prodat
vojsci i upućen negde na front u Prvom svetskom ratu. Tako počinje izuzetno
putovanje konja kroz rat i njegov kontakt sa britanskim oficirima, njihovim
nemačkim suparnicima i francuskim seljacima uhvaćenim u sredinu. Albert
kreće u potragu za svojim prijateljem u daleku Francusku. Film čuvenog
reditelja Stivena Spilberga, ekranizacija je istoimenog dečjeg romana koji je
napisao 1982. godine Majkl Morpurgo, a od 2007. godine igra se u britanskim pozorištima. Igraju i: Dejvid Tevlis, Benedikt Kumberbač, Emili Vatson,
Tom Hidleston, Petar Mulan.
SNEŽANA I LOVAC
U akcionoj avanturi epskih razmera Kristin Stjuart („Sumrak saga“) igra jedinu osobu u zemlji koja je lepša od zle kraljice (oskarovka Šarliz Teron) koja
želi da je uništi. Ali ono što zla vladarka ni ne pretpostavlja jeste to da je
ovu devojku, koja preti da joj preotme vlast, veštini ratovanja obučavao niko
drugi do lovac (Kris Hemsvort, „Tor“) koji je poslat da je ubije. Sem Klaflin
(„Pirati sa Kariba) pridružuje se ekipi u ulozi princa koji je očaran Snežaninom
lepotom i snagom. Nova verzija legendarne priče stiže od Džoa Rota, producenta koji stoji iza „Alise u Zemlji Čuda“, producenta Sema Mersera („Šesto
čulo“) i priznatog reditelja reklama i vrhunskog vizualiste Ruperta Sendersa.
DIKTATOR
Herojska priča o diktatoru, nekada Boratu, koji je rizikovao svoj život da bi
obezbedio da demokratija nikad ne stigne u njegovu omiljenu zemlju. Verovatno jedna od najboljih društveno-angažovanih komedija, još od vremena
velikog pretka Čarlija Čaplina! Reditelj: Lari Čarls, glumac Saša Baron Koen.
SKYFALL
Bondova lojalnost M je na velikoj probi kada njena prošlost preti da izazove
velike potrese. Napadnut je MI6, pa tajni agent 007 mora da uništi neprijatelja, ma kakvu cenu to iziskivalo. Uloge: Daniel Kreg, Helen Mekrori, Zavijer
Bardem, Džudi Denč, Ralf Fajns, Ben Viša.
DŽEJ EDGAR
Tokom života, Edgar Huver će postati jedan od najmoćnijih ljudi u SAD. Kao
upravnik FBI-ja Huver se u toku mandata osmorice predsednika i tri rata borio protiv opasnosti koje prete da naruše sigurnost države. Huver se nije libio
da upotrebi tajne informacije kako bi demonstrirao moć nad najuticajnijim
državnim ličnostima. Vremenom je izgradio velik društveni uticaj i reputaciju
koju niko nije mogao da uzdrma. Njegovi metodi bili su nemilosrdni i herojski, dok se on divio svetu od koga je priželjkivao priznanje. Reditelj: Klint
Istvud, glumac: Leonardo Dikaprio.
a
v
a
Zab
038
SILA, MOC, NEMACKI PAPSKA
LOGICKI
GORDOST FUDBALSKI KRUNA
PROBLEM
(TURC.)
GOLMAN
(GRC.)
POKRETNA
SILA,
UZROK
(LAT.)
FOLK
PEVAC,
MIRKO
MUŠKO
IME
FABRIKA
AZOTNOG
DJUBRIVA
6
6
TEREN ZA
OBUKU
VOJSKE
ISTOK
(LAT.)
STRANO
Ž. IME
"RAZRED"
NAJVIŠA
VREDNOST
BIVŠI
VOZAC
F1, FITIPALDI
"VALJEVO"
MARIJA
ODMILA
PLIVAC
SA SLIKE
LEPOTICA
"AMATERSKI KOŠARKAŠKI
KLUB"
ZAKONOM
UTVRDITI
ZARAVNJEN
PLANINSKI
KRAJ (MN.)
GLUMICA,
SNEŽANA
"POSLOVNA
ZONA"
SASTOJAK
PLASTICNE
MASE
ONI PRAVE
PRSTENJE
PESNIK
(ZAST.)
PEVAC
KOJI PEVA
SOPRAN
NAPETOST
(MN.)
"METAR"
3
3
4
4
6
6
UMETNOST
(LAT.)
RASTVOR
PREDMET
DOBIJEN
KOVANJEM
"NOBELIJUM"
"REOMIR"
STANOVNIK
ROVACA
SKIJAŠKA
DISCIPLINA
OHOLOST
"KISEONIK"
MESTO
KOD KNJAŽEVCA
ŽENA
OCEVOG
BRATA
OSTRVO
KOD ZADRA
IME PEVACA
GEORGIJEV
NARACIJA
NADIMAK
TULUZ
LOTREKA
AM. NOVINAR, KING
JAPANSKA
MILJA
NAGON,
INSTINKT
ORGAN
CULA
SLUHA
(MN.)
"TENISKI
KLUB"
ŠAHISTA,
DŽONATAN
OBLICJE
RASTAVNI
VEZNIK
4
4
1
1
IME
ISTA
SLOVA
"INDIJUM"
AMERICKA
POP
PEVACICA
ŠIŠATI
OVCE,
STRIGATI
"ISTOK"
STARIJA
AMERICKA
FILMSKA
GLUMICA
ALKALOID
U CAJU
7
7
LUKA NA
DONU
8
8
5
5
2 1 6
2 1 6
5
5
8
8
4
6
4
6
5
7
5
7
6
1 8
6
1 8
"IZVRŠNI
SAVET"
JEDINICA
ZA MERENJE EL.
OTPORA
8
8
3
3
2
2
7
7
9
9
2 4 6
2 4 6
7
7
ŠPANSKI
F. K.
KRACA
ŠALJIVA
PRICA
INICIJALI
ŠAHISTE
GLIGORICA
RECNI
RIBAR
I JEDAN
I DRUGI
VRSTA
VETRA
"IMENICA"
"BOR"
MERA ZA ISKRCAJ
POVRŠINU VOJSKE IZA OGANJ,
ZEMLJE
FRONTA
PLAMEN
(MN.)
(MN.)
2
2
1 6
1 6
3
3
4
4
9
9
2
2
7
7
9
9
8
8
6
6
2
2
1
1
4
4
6
6
4 8 5
6
7
4 8 5
6
7
5 9
5 9
7
6
5
7
6
5
8 9
4
8 9
4
REŠITE REBUSE
5
5
3
3
8
8
4
4
7
7
8
8
6 2
6 2
Oko sokolovo (O vol, oko, soko)
6
6
9 5
9 5
2
2
2
1
2
1
9
9
6 3
6 3
4
4
1
1
5
5
2
2
4
4
6
6
Puno ga maze (P у ногама ZE)
Prebrojte glasove (P rebro, Ј tegla, sove)
039
BAR
DECEM
c
e
s
e
m
a
z
p
o
k
s
o
r
Ho
ezde...
šta nam govore zv
OVAN
BIK
BLIZANAC
Decembar je mesec kada će
se mnogi Ovnovi osećati kao
da je dosadašnji teret nestao.
Iskoristite sve prilike koje
Vam se ukažu. 21. decembra
osećaćete se povučeno i biće
Vam potrebno par dana samoće. Iskoristite tih
par dana da isplanirate poteze za predstojeće
mesece. Ukoliko možete da se sklonite od
svega u januaru ili februaru, poželjno negde
gde je toplo, ili samo promena okruženja,
bićete puni optimizma i izbećićete zimsko
neraspoloženje. Očekuje Vas uzbudljiva godina.
Decembar će za mnoge Bikove biti ispunjem sumnjama
i frustracijama, i to na duže
vremen. Početkom decembra
činiće se da Vam je privatni
život harmoničan, ali ravnoteža
će biti poremećena. Rast tenzije među kolegama i voljenima očekuje se naročito 10. decembra. Najteži odnosi biće sa Bikovima. Ne
upuštajte se u rasprave. Do 16. decembra polako će se sve smirivati. Ostatak decembra biće
idealan za rešavanje bilo kakvih konflikata.
Povoljan period da izgladite odnose sa Bikom.
Decembar Vam donosi preispitivanje emocija. Moraćete
opravdati Vaše postupke i
mišljenja, osim jednoj ili dve
osobe koje će Vam uvek čuvati
leđa. Sredinom meseca, pritisak će nestajati i osećaćete se manje potlačeno.
Stvari će ići glatko sve do i posle 26. decembra.
Pomene će se osetiti u Vašem poslovnom i
ljubavnom životu, i u odnosima sa osobama suprotnog pola nekoliko dana pre i posle 26. decembra. Ljudi će dolaziti i odlaziti, ali uvek ćete imati
jednu ili dve osobe koje će uvek biti pored Vas.
RAK
LAV
DEVICA
Za Rakove, prva nedelja decembra predstavlja astrološku
enigmu. Na Vama je da
ignorišete spoljašnje uticaje
i da se koncentrišete na svoje
obaveze. 6. decembra možete
biti poljuljani na različite načine. Pod uticajem će
biti intimni odnosi više nego što bi trebalo kada.
Ostatak decembra, dok jenjava negativna energija, više će na Vas uticati unutrašnje promene.
Posle 21. decembra, osećaćete se mnogo
pozitivnije i tada ćete imati priliku da dobijete
ono što želite u pogledu romantičnih odnosa.
Lavovi će tokom celog meseca
biti u fokusu. Najvažniji događaji
počeće da se realizuju oko 3.
decembra. Na poslu, možete
podleći kontroli i da se Vaši intimni odnosi uzburkaju. U svađama
ćete gubiti, a najbolje bi bilo da se povučete i prihvatite kritike. Oko sredine meseca, Vaš poslovni
i ljubavni život biće pod pritiskom. 17. decembra,
bićete u centru pažnje zbog povoljne finansijske
situacije. Posle 20. Decembra, stvari se smiruju,
ali šteta je već načinjena. Morate doneti odluku da li žeite neku osobu u svom životu ili ne.
Decembar je idealan mesec
za simetriju. To je period kada
bi trebalo da uspostavite
ravnotežu u životu. Od 3.
decembra, imaćete snažu
potrebu da se angažujete oko
karijere. Vaši prijatelji i porodica skretaće Vam
pažnju na činjenicu da ne vodite zdrav život.
Iskoristite priliku da prevenstveno sebe maksimalno usrećite, pa onda nadređenog. 13.
decembar je idealan za poslovne promene.
Ostatak decembra Vam preostaje da se
odmorite i pripremite za novi početak.
VAGA
ŠKORPIJA
STRELAC
JARAC
VODOLIJA
RIBE
Za Vage, decembar je meseca
kada se osećate kao da ste
rasčerečeni. Moraćete da se
kontrolišete jer ćete teško podneti taj pritisak i imaćete potrebu da bes iskalite na nekome
drugom. Ne donosite nikakve značajne odluke
po pitanju Vašeg ljubavnog života, jer ćete se
kajati. Poslednja nedelja decembra ublažiće
dotadašnji pritisak, ali 26. decembra odnos sa
kolegama može biti otežan. Budite oprezni
kada nekome upućujete teške reći, jer može da
Vam se obije o glavu početkom 2013. godine.
25. decembar u Vama pokreće
onu detinjastu strani. Ako
Vam je iko ikada rekao da
ste nezreli, očekujte slične
reakcije. Jarčevi po nekada,
sa svojom nezrelošću, mogu
da pređu granicu realnosti. Nakon 21. decembra bićete pod udarom kritika i to više nego
što je uobičajeno. U toku tog perioda držite
sopstvene komentare pod kontrolom i pazite
šta govorite. 26. Decembra imaćete više kontrole nad sopstvenim mislima i to je idealno
vreme da zacrtate ciljeve za narednu godinu.
Nakon pomračenja Sunca u Novembru, Škorpije će se osećati
kao da će decembar doneti
više harmonije i manje problema. Astrološki, većina decembra biće znatno mirnija nego
mesec novembar. Oko 4. decembra moguća su
dešavanja koja niste mogli predvideti. Savetuje
se Škorpijama da se malo odmore prvih nedelja decembra. Idite korak po korak i odložite
donošenje bilo kakvih krupnih odluka do posle
26. decembra. Od tog dana pa na dalje, bićete
u idealnoj prilici da osmislite velike planove.
Mnoge Vodolije imaće osećaj
kao da nešto nije u ravnoteži.
Mogući su sukobi u odnosima
svih vrsta jer nećete uspeti da
nađete zajedniči jezik. Teško
će Vas drugi razumeti. Nemojte misliti da će Vas druga Vodolija najbolje
razumeti jer su i tu moguće nesuglasice. Nakon 21. decembra stvari se vraćaju u normalu.
28. decembar je Vaš dan! Uživajte u poslednjim danima godine dok se sve polako vraća u
normalu. Ludo se provedite za novogodišnju
noć jer ste tokom cele godine naporno radili.
Od 11. decembra bićete
užurbani sa dosta obaveza
i nesigurni u sebe jer ćete
smatrati da ne možete da se
nosite sa pritiskom. Nekoliko
dana nakon 11. decembra,
mnogo će stresnija biti situacija vezana za porodicu i romantične odnose. Odlazak Sunca
iz Vašeg znaka 21. decembra, uslediće dosta
mirniju situaciju kada ćete imati priliku da se
posvetiti članovima porodice koji su najviše
patili zbog Vas. 23. decembar je idealan dan
za pomirenje sa ljubavnikom ili ljubavnicom.
Daleka budućnost je veoma
pozitivna, ali Ribe su po prirodi sanjari.
Moguća su
iznenađenja koja će potresti
sve Ribe jer će njihov um
početi da osciluje između snova i mračnih misli. Početak decembra nije povoljan za početak većih projekata. Nesuglasice sa
članova porodice, partnerom i kolegama zbog
čestih promena mišljenja. Ukoliko odlučite
nešto, držite se svojih obećanja. Nezaboravan
provod za novogodišnju noć. Retko ko ume
da se provede i da uživa kao što to umeju Ribe.
040
Glas
STUDENTSKI
WWW.FPPS.EDU.RS
FA K U LT E T Z A P R AV N E I P O S LO V N E S T U D I J E
Bulevar oslobođenja 76, Novi Sad, Telefon: 021/ 472-7884
Download

N o 1 - Fakultet za pravne i poslovne studije