BEST OF...
DEC 2011 / Cena 0,50 €
SVE UČESTALIJE REČI
„IZVRŠIO
SAMOUBISTVO”
REALIZOVAN SKORO CEO
GODIŠNJI BUDZET
MITROVICA ZASLUŽUJE
POSEBNU PAŽNJU
ŽENE SE VIŠE UMARAJU
OD MUŠKARACA
GDE STE DOSAD
“AMAN ZAMAN”?
POTREBNE VEĆE INVESTICIJE
ZA OMLADINU
+
LNA
CIJA
E
P
S
IJA
EDIC
s a d r ž a j
AKTIVNOSTI
SocialNO
4 U
proteklih deset meseci u saobraćajnim nezgodama
živote izgubilo 19 lica
32 Prosjačenje kao zanimanje!?
9 Konkurisala 108 puta, još uvek bez posla
10 Šahte bez poklopca opasnost za decu
34 O
sobe sa ograničenim sposobnostima žive u teškim ekonomskim uslovima
zdravlje
36 Funkcionisanje bolnice olakšava rad primarnog zdravstva
38 Doći do nule
privreda
18 Trepčin preporod
21 Šumari u opasnosti zbog nelegalnih seča šuma
OBRAZOVANJE
41 Potrebne veće investicije za omladinu kultura
48 Gde ste dosad “Aman Zaman”?
intervju
23 K
lif: Rešenje za Jarinje i Brnjak uključuje prisustvo
kosovskih carinika jer je Kosovo jedinstvna carinska
zona
Proizvod M-magazina | Design&Layout: Rrota (Arbër Matoshi, Kushtrim Balaj, Ardian Veliu)
Adresa Redakcije: [email protected], Zona e Sigurisë, 40000 Mitrovicë | Tel: (028) 535 085, Email: [email protected], Web: www.m-magazine.org
Podržano od strane:
Ministarstvo spoljnih poslova Holandije
Holandska ambasada Priština
NVO SPARK
Community Building Mitrovica
Aktivnosti
U proteklih deset meseci u saobraćajnim
nezgodama živote izgubilo 19 lica
Mitrovica, 2011. - Kao posledica
saobraćajnih nezgoda, samo u mitrovačkom
regionu u periodu januar – oktobar 2011.,
živote je izgubilo 19 lica, za razliku od
prethodne godine kada je za isti vremenski
period kada živote izgubilo 14 lica.
Policijske statistike govore o uznemiravajućem
broju saobraćajnih nezgoda. Od januara do
oktobra ove godine, u Mitrovici su zabeležene
ukupno 624 saobraćajne nezgode, dok su
prošle godine u istom vremenskom periodu
zabeležene 733 saobraćajne nezgode.
Uznemiravajući je i podatak o povređenim
licima u tim saobraćajnim nezgodama.
U periodu od deset meseci povređeno je
ukupno 565 lica, a prošle godine 597 lica.
Po rečima regionalnog portparola Kosovske
policije Besima Hotija, saobraćajne nezgode
u mitrovačkom regionu su se dešavale,
uglavnom zbog nepoštovanja saobraćajnih
pravila. “Na osnovu uviđaja, nezgode su
se uglavnom dešavale zbog neprimerene
brzine, nepoštovanja saobraćajnih pravila i
nepravilnog preticanja”, kaže za M-Magazin
Besim Hoti. Iz tih razloga su Kosovska
policija i misija OEBS-a na Kosovu, započeli
informativnu kampanju “Patrola 2”, a u cilju
sprečavanja saobraćajnih nezgoda.
Ovaj projekat uključuje izradu makete koja
izgleda kao bočna strana policijskog vozila,
vozila koja koristi saobraćajna policija i koja
su u ulozi saobraćajne patrole.
Makete policijskih vozila biće postavljene na
vidnim mestima, uglavnom na magistralnim
putevima i treba da utiču na sprečavanje
saobraćajnih nezgoda.
decembar 2011
Tokom prezentacije projekta, zamenik ambasadora misije OEBS-a
na Kosovu Edvard Josef, naglasio je da je cilj kampanje sprečavanje
saobraćajnih nezgoda.
4
“Cilj kampanje je sprečiti saobraćajne nezgode i spasiti živote.
Poruke ove kampanje su vrlo jednostavne: smanji brzinu, stavi
sigurnosni pojas i pažljivo pređite ulicu”, naglasio je Josef.
Na osnovu policijskih izveštaja, u protekle dve godine u
saobraćajnim nezgodama na Kosovu živote je izgubilo 318 osoba.
Ova kampanja predviđa i deljenje letaka, u kojima se vozači savetuju
da smanje brzinu i pažljivo pretiču. “Bolje izgubiti jedan minut u
životu nego izgubiti život za jedan minut”.
Osim KP i OEBS-a, koji su i inovatori ove
ideje i građani Mitrovice podržavaju ovu
akciju.
A. Sejdiu, vozač koja nema mnogo iskustva,
kaže da se plaši da vozi gradom jer mnogi
drugi vozači ne poštuju saobraćajne znake.
“Ima već dve godine kako sam položila
vozački ispit, ali ne smem da vozim jer mnogi
vozači ne poštuje saobraćajne znake i veoma
se plašim saobraćajnih nezgoda“, kaže ona i
dodaje da podržava svaku inicijativu koja će
doprineti podizanju svesti vozača.
Razgovarali smo i sa predstavnikom starije
garde vozača Mehmetom M., koji je za
M-Magazin rekao da vozi već nekoliko
decenija, ali da je u poslednje vreme
primetio neprofesionalnost i nekulturu
mladih vozača. “Mislim da su mladi vozači
suroviji, ne poštuju saobraćajna pravila i nisu
toliko pažljivi. Stvarno treba voditi računa,
jer dovoljno je par sekundi nepažnje da se
nesreća dogodi“, rekao je on.
Aktivnosti
Mitrovica, 2011. - Samoubistvo je
nekada bilo retka pojava na Kosovu. Po
okončanju rata, sve se više može čuti da
je neko pokušao ili izvršio samoubistvo.
Traume i stresovi kao i druge okolnosti
koje čine svakodnevni život građana,
posebno u mitrovačkom regionu
svakako imaju svoje posledice.
Na osnovu policijskih statistika, do
oktobra 2011. godine zabeleženo je
5 slučajeva samoubistva i 34 slučaja
pokušaja samoubistva. Za razliku od
ove godine u 2010. zabeleženo je 11
slučajeva samoubistva i 44 slučaja
pokušaja samoubistva.
“Motivi onih koji izvrše samoubistvo
odnosno onih koji pokušaju da izvrše
samoubistvo su različiti”, kaže regionalni
portparol Kosovske policije Besim Hoti
i dodaje: “uglavnom se radi o neizlečivoj
depresiji ili nekoj drugoj psihozi, a ređi
su slučajevi da je samoubistvo izvršeno
pod uticajem spoljnih faktora”.
Direktor Doma zdravlja u južnom
delu Mitrovice Fevzi Sulejmani, kaže
da je broj samoubistva i pokušaja
samoubistva znatno povećan, što ranije
nije bio slučaj.
Razne okolnosti u životu ljudi odnosno
one okolnosti koje su prisutne u našem
društvu kao što su: siromaštvo, različiti
poremećaji u porodici itd, sigurno utiču
na depresiju i to samo potvrđuje porast
psihičkih oboljenja.
“Depresija je jedan od razloga izvršenja
ili pokušaja samoubistva. Mogu reći da
na Kosovu ne funkcioniše mentalno
zdravlje, nema psihologa, psihijatara i
sve to utiče na ovu negativnu pojavu”,
rekao je Sulejmani.
I ako na osnovu policijskih podataka,
samoubistva i pokušaji samoubistava
se uglavnom dešavaju zbog psihoza i
neizlečivih depresija, ima i slučajeva
kada se žrtve zbog različitih spoljnih
faktora odlučuju na tako nešto.
U Mitrovici su četiri lica lišena
slobode, a na osnovu oproštajnog pisma
koje je ostavila žrtva koja je izvršila
samoubistvo.
Iz okružnog tužilaštva u Mitrovici,
saznali smo da se četvorica osumnjičenih
nalaze u pritvoru zbog osnovane sumnje
da su izvršili krivično delo zelenašenje.
Svi ti navodi stoje u oproštajnom pismu
koje je žrtva ostavila.
I ako je tužilaštvo vodilo intenzivnu
istragu, slučaj još uvek nije rešen.
Na osnovu dosadašnje istrage, prva
žrtva iz porodice Mehana izvršila je
samoubistvo zbog stalnih pritisaka
četvorice osumnjičenih i nemogućnosti
da zelenašima vrati novac zbog enormne
kamate.
Slučaj je postao još tragičniji, kada
je rođeni brat žrtve nakon nekoliko
dana izvršio samoubistvo, zbog, kako
se navodi, nemogućnosti da se pomiri
sa činjenicom da njegovog brata više
nema. Tako je porodica Mehana za samo
nekoliko nedelja ostala bez dva najbliža
člana porodice.
Veruje se da bi adekvatno funkcionisanje
mentalnog zdravlja u koordinaciji
sa primarnom negom doprinelo
sprečavanju izvršenja samoubistava.
decembar 2011
Sve učestalije
reči “izvršio
samoubistvo”
5
Aktivnosti
decembar 2011
U periodu od devet meseci 781 slučaj
krađe i 45 slučajeva razbojništva
6
Mitrovica, 2011. - Duže vreme na vrhu
liste najčešće izvršenih krivičnih dela u
mitrovačkom regionu je krijumčarenje.
Prema policijskim izveštajima, gotovo
da nije bilo dana da se nije dogodio
pokušaj krijumčarenja robe iz severnog
dela grada u južni deo.
Među najučestalijim krivičnim delima
su: krađe i razbojništva odnosno krivična
dela protiv imovine.Prema rečima regionalnog portparola Kosovske policije
Besima Hotija, tokom ovog perioda u
mitrovačkom regionu je zabeleženo 781
slučaj krađe i 45 slučajeva razbojništva.
Zbog povećanja broja ovih krivičnih
dela, regionalna policija je ovih dana usvojila konkretan operativni plan za identifikovanje i borbu protiv ovih kriminalnih radnji. Ovaj plan je već počeo da se
primenjuje i doneo prve rezultate.
“Ovaj plan je već dao svoje rezultate,
u poslednjih šest slučajeva razbojništva
uhapšeno je 7 lica”, rekao je Hoti,
Ovaj plan je
već dao svoje
rezultate,
u poslednjih šest
slučajeva
razbojništva
uhapšeno je
7 lica
- r egionalnog portparola
Kosovske policije
Besima Hotija
dodavši da je policija u tom pravcu
zatražila i pomoć opštine u južnom delu
grada, da u okviru svojih mogućnosti
pomogne i radi na tehničkim pitanjima,
naročito na problemu nedostatka ulične
rasvete.
Motivi izvršioca ovih krivičnih dela su
različiti, a najčešći je teška ekonomska
situacija. Postoje slučajevi kada jedno
krivično delo podstiče na izvršenje
drugog krivičnog dela, kao što je slučaj
sa korisnicima narkotika, koji najčešće
izvršavaju krivično delo krađe kako bi
došli do novca koji im je potreban za
kupovinu narkotika.
Bedžet Balja direktor Uprave za zaštitu
i spasavanje u južnom delu Mitrovice,
kaže da je dobio zahtev policije i da je
opština podržala policiju onoliko koliko
je bila u mogućnosti, sa sredstvima koje
ima na raspolaganju.
S druge strane, sudski zvaničnici smatraju da zbog nepotpunog funkcionisanja
suda i sudskih organa, koji se trenutno
bave samo hitnim slučajevima, u porastu je broj izvršenja i drugih krivičnih
dela, a među njima ima i povratnika.
Aktivnosti
Mitrovica, 2011. - Nova školska godina za učenike srednjih škola u Mitrovici počela je odstranjivanjem školskih
uniformi koje su izbačene iz upotrebe,
nakon što je naredbu za to dao direktor Odeljenja za obrazovanje u opštini
u južnom delu Mitrovice.
Ova školska godina počela je sa mnogo
neslaganja zbog uredbe o nenošenju
đačkih uniformi. Ali, kako teče i kako
će se završiti, preostaje da se vidi.
Početkom novembra u srednjoj višoj
školi i u gimnaziji “Frang Bardi” desile
su se dve masovne tuče u kojima su akteri bili učenici i još neka druga lica.
Zamenik direktora gimnazije rekao je
da u školi postoji određen nivo bezbednosti, pošto su na tom poslu pored
profesora koji se brinu sa sve bude u
redu angažovani dva neuniformisana
policajca koji dežuraju do 15:00 časova.
Takođe, u okolini školskog objekta
postavljeno je šesnaest kamera pomoću
kojih je se školski objekat danonoćno
nadgleda.
Zamenik direktora gimnazije takođe
je izrazio nadu da bi bilo potrebno
angažovanje jednog psihologa i jednog
pedagoga u gimnaziji.
”Uniforme u školi koje su bile u upotrebi izvesno vreme, zaista su nam pomogle
pri identifikovanju učenika, ne samo u
školi, nego i u gradu. Tokom ovog perioda ulazak zlostavljača je bio nemoguć,
jer su se lako identifikovali, a sada
posedujemo identifikacione kartice, pa
pojedina lica uzimaju identifikacionu
karticu od učenika i pokušavaju da uđu
u gimnaziju. Preostaje nam jedino da
poželimo da se uniforme ponovo vrate,
i ukoliko ima potrebe izvršimo modifikaciju”.
Portparola Kosovske policije Besim
Hoti je za M-Magazin izjavio da je
policija intervenisala u prijavljenom
slučaju tuče jedne grupe učenika i da
je jedan učenik doživeo tešku povredu.
“Ukupno 8 lica je uhapšeno, a jedan od
njih je zadržan u policijskim prostori-
jama”, rekao je Hoti.
Što se tiče broja policajaca zaduženih za
bezbednost u školama, Hoti je izjavio
da treba istaći da se budućnost škola
ne može zamisliti fizičkom prisutnošću
jednog velikog broja policajaca ispred školskih objekata i da su policijska delovanja u školskim objektima
ograničena.
Lice koje je donelo rešenje o ukidanju
uniformi Alji Bejta direktor odeljenja
za obrazovanje, krivicu prebacuje na
osoblje škole.
”Bedževi su bolja idetifikacija, na bedžu
se nalazi fotografija i ime pomoću kojeg
se identifikuje učenik. Krivac je direktor i osoblje škole koji ne obavlja kontrolu učenika, jer veliki broj učenika ne
nosi bedževe, a sa druge strane ulazi u
gimnaziju”, izjavio je on.
Posle tuča koje su se desile u gimnaziji
Frang Bardi, sada su u školi postavljene
bezbednosne kamere.
Direktor naglašava da je ovo jedan projekat koji će se nastaviti i da kamere
nisu postavljene nakon tuče, nego planski.
Ove godine kamerama će se opremiti
srednje škole Mitrovica i škola “Skenderbeg”, a sledeće godine postaviće se i u
sedam ili osam škola u gradu.
Roditelj Z.K čije dete ide u u ovu školu
misli da treba da postoji veća bezbednost po školama.
Čuo sam da su postavili kamere u gimnaziji, i verujem da će više uticati na
sprečavanju problema, dodao je on.
Prema njemu, bilo bi dobro održati
nekoliko predavanja sa učenicima
te škole, a posebno sa onima koji su
problematični na temu “nasilje”, takođe,
obezbediti i jednog psihologa u školi
koji bi razgovarali sa problematičnim
učenicima, kako bi se oni popravili.
decembar 2011
Postavljaju kamere kako bi
izbegli probleme
7
Aktivnosti
decembar 2011
Porodično nasilje nezaustavljiva pojava
8
Mitrovica, 2011. - U mitrovačkom
regionu porodično nasilje je veoma
izraženo. Nefunkcionisanje pravosudnih organa utiče na povećanje broja
nasilja u porodici. Statistike regionalne Kosovske policije pokazuju da
je tokom perioda januar – novembar
2011., registrovano ukupno 131 slučaj
porodičnog nasilja.
Od ukupnog broja u 43 slučaja prijavljene žrtve su bila muškog pola, a u ostalim slučajeva žrtve nasilja su bile žene
različitih nacionalnosti. Od ukupnog
broja, u 88 slučajeva žrtve su albanske
nacionalnosti, u 29 slučajeva srpske, a u
14 slučajeva ostalih etničkih zajednica.
Prema portparolu regionalne policije
Besimu Hotiju, najveći broj nasilja
desio se u mitrovačkoj opštini Mitrovica, čak oko 30 % slučajeva.
“U 70% slučajeva, žrtve porodičnog
nasilja su žene odrasle dobi” naglasio
je Hoti dodajući da preko 60 % prijav-
ljenih slučajeva porodičnog nasilja su
imeđu bračnih partnera muž – žena, ostali slučajevi su otac - dete, brat - brat,
brat –sestra, itd.
Najteži slučajevi nasilja praćeni su
nanošenjem lakših telesnih povreda
žrtvama, a u ostalim slučajevima u pitanju su pretnje ili remećenja javnog
reda. “U tri slučaja policija je izvršila
nalog izdat od strane suda za zaštitu
žrtava, a u četiri slučaja pružen je
smeštaj za žrtve” izjavio je Hoti.
S druge strane zaštitnik žrtava za
mitrovački regionu Burhan Mađuni, izjavio je da je tokom ove godine prijavljeno 175 slučajeva porodičnog nasilja u
okviru čega je obuhvaćeno i 9 slučajeva
trgovine ljudima.
Kako Mađuni navodi, 154 slučaja su u
proceduri, ali ogroman problem predstavlja pitanje rehabilitacije žrtava.
Statistički podaci policije i advokata za
žrtve se razlikuju, jer se neki akti koji
prate ova krivična dela kao što je zahtev
za oduuzimanje deteta, itd. uopšte ne
prijavljuju policiji, već direktno kod
advokata žrtava.
Povećan broj slučajeva nasilja u porodici je uznemirujuć, zato je potrebno
da svi relevantni faktori, pre svega žene,
porodica, društvo i organizacije gde
žive i radei podignu glas protiv nasilja
u porodici.
Na debate o nasilju o porodici, Afrdita Tahiri iz civilnog društva, izjavila
je da će nasilje biti prisutno u našem
društvu dok se ne pojača uloga žene,
njeno osnaživanje u društvu odnosno,
ravnopravni tretman dece različitog
pola, a što se još nije iskorenilo u našim
porodicama.
Bilo kako bilo, nedostatak institucija za
rehabilitaciju i nefunkcionisanje pravosudnih organa koji bi sankcionisali
izvršioce ovih dela ne samo što povećava
broj slučajeva, već stvara i recidiviste. Aktivnosti
Konkurisala 108 puta,
još uvek bez posla
nom advokatu kako bi pomogli Selviji
da pronađe posao.
Selvija je iz Bošnjačke mahale, ali trenutno živi i Vučitrnu. Govoreći o problemu nezaposlenosti, ona se zahvaljuje
svojoj porodici na pomoći, u suprotonom bi se izdržavala od socijalne
pomoći.
“Mislim da je glavni uzrok nezaposlenosti, velika stopa korupcije u institucijama u kojima postoji naglašeni nepotizam”, kaže ona. Ona smatra da se
konkursi raspisuju fiktivno, jer se unapred zna ko će raditi na tom radnom
mestu. Uglavnom su u pitanju rođaci,
poznanici ili osobe koje se zapošljavaju
po partijskoj osnovi.
U ovoj maratonskoj potrazi za poslom,
ona se nada da će jednog dana pobediti
razum i poštenje.
Besa Gaši je takođe iz Mitrovice, 2006.
godine je završila osnovne studije na
- Sevdije Sadiku
prirodno matematičkom fakultetu
odsek hemija, 2010. godine završila je i
master studije u Prištini ali ni to joj ne
pomaže u potrazi za poslom.
I Afrim Osmani od 2003. godine
traži posao i prijavljen je na biro
za zapošljavanje. On je doktorirao
tehničke nauke odsek metalurgija.
Osim gore navedenih, ima još mnogo
onih sa titulama akademika, naučnika
koji nemaju posao, ali se ipak nadaju
da će im se trud isplatiti nakon toliko
godina školovanja.
decembar 2011
Mitrovica, 2011. - Nezaposlenost u
mitrovačkom regionu ostaje glavni
problem i očigledno vrlo teško rešiv.
Izgleda da više ni visokoškolsko obrazovanje ne pomaže. Postavlja se pitanje,
da li je tolika potražnja za kadrovima
da nisu dovoljne ni naučne titule?
Mitrovica ima oko 64 hiljade onih
koji traže posao. Direktor regionalnog
centra za zapošljavanje u Mitrovici Ramadan Keljmendi, naveo je specifičan
slučaj Selvije Sadiku, koja je završila
srednju medicinski školu, pravni
fakultet i master studije međunarodnog
prava još pre 23 godine i još uvek nije
pronašla posao, uprkos tome što je
konkurisala, verovali ili ne, 180 puta.
Mi smo se obraćali predsednicima
opština, Komisiji za žalbe i primedbe
kosovske skupštine, kosovskoj predsednici, pravnoj kancelariji Euleksa, Savetu za zaštitu ljudskih prava i Narod-
Mislim da je
glavni uzrok
nezaposlenosti, velika
stopa korupcije u institucijama u
kojima postoji naglašeni
nepotizam
9
Aktivnosti
decembar 2011
Šahte bez poklopca
opasnost za decu
10
Mitrovica, 2011, - Diela K. ima samo
9 godina. Ona je jednog popodneva
izašla da se igra sa drugarica i dok se
igrala upala je u nepokrivenu šahtu i
zadobila povrede. Njene drugarice su
odmah otrčale i javile njenoj majci. Sva
uznemirena, majka je otišla do mesta
događaja i videla ćerku kako bezuspešno
pokušava da izađe iz šahte.
“Izletela sam iz kuće i videla svoju ćerku
u šahti. Uz pomoć slučajnog prolaznika
uspeli smo da je izvučemo. Moja ćerka
je zadobila povrede ruku i nogu. Mnogo sam se uplašila“, objašnjava majka i
ističe da je zabrinuta jer će u tu šahtu
ponovo neko upasti.
Zbog nepokrivene šahte štetu je
pretrpeo i Fitim. M. “Vozio sam i prednji točak vozila je upao u šahtu. Nisam
primetio da je šahta nepokrivena i da je
puna vode”, kaže on, naglašavajući da
je pričinjena manja materijalna šteta na
vozilu, ali da je imao sreću što u trenutku kada se nezgoda dogodila nije
brzo vozio. “Sreća što sam vozio polako,
inače bi šteta bila veća”, ističe Fitim M.
Da u Mitrovici zaista preti opasnost od
nepokrivenih šahti, kako za pešake tako
i za vozače, govore i policijske statistike
koje ukazuju da pojedini građani kradu
poklopce da bi ih prodavali na otpade
gvožđa.
“Istražna jedinica u Mitrovici ima informacija o nekoliko slučajeva krađe
poklopaca ove godine“, rekao je za MMagazin regionalni portparol Kosovske
policije Besim Hoti. On je dodao da je
nekoliko lica privedeno i da im je sud
izrekao kazne.
Gde se prodaju ti poklopci i da li neko
kontroliše te otpade koji kupuju gvožđe
koje je javno vlasništvo?
Ima slučajeva da je policija izvršila pretres pojedinih otpada i na njima našla
stvari koje su u javnom vlasništvu.
Protiv vlasnika tih otpada pokrenuta
je postupak zbog kupovine ukradenih
stvari.
“Istražna jedinica je pokrenula slučaj
protiv vlasnika otpada kod kojih su
pronađene ukradene stvari”, rekao je
Bseim Hoti.
Ovaj problem je u nadležnosti opštine,
odnosno u nadležnosti Uprave za javne
službe. Opštinski zvaničnici iz južnog
dela Mitrovice navode kako su potvrdili
nekoliko slučajeva krađe poklopaca i da
opština treba da reaguje i da sanira taj
problem.
“Opština ima nekoliko slučajeva gde treba
da interveniše i da postavi poklopce. Ovi
problemi se uglavnom pojavljuju na periferiji grada i skoro uvek na istim lokacijama“, rekao je Ahmet Jašari zvaničnik za
odnose sa javnošću u SO u južnom delu
Mitrovice.
Po njegovim rečima, ova uprava ocenjuje
da postoji šteta, ali navodi da šteta nije prevelika. Kako saznajemo, uprava ima plan da
od naredne godine postavi plastične poklopce i na taj način spreči njihovu krađu.
“Opština planira da naredne godine
postavi plastične poklopce i verujemo
Sreća što
sam vozio
polako,
inače bi
šteta bila
veća
- Fitim M.
da će na taj način, poklopci biti manje
atraktivni za lopove”, kazao je Jašari.
Kada je u pitanju saniranje tih problema, opštinski zvaničnici navode da
je malo slučajeva da su građani prijavljivali šahte bez poklopaca.
“Mi često puta nemamo informacija ili
pritužbe od strane građana. U trenutku
kada dobijemo informaciju, mi ćemo
odmah intervenisati i saniraćemo problem”, zaključio je Jašari.
Aktivnosti
Mitrovica, 2011. - Bošnjačka zajednica
koja živi u Mitrovici oseća se diskriminisano. Predstavnici ove zajednice tvrde
da je već 12 godina privilegovana srpska
zajednica, možda zbog političkih razloga, a takođe i zajednica Roma, Aškalija
i Egipćana (RAE), dok većina bošnjaka
živi u teškim uslovima i niko im ne
pomaže.
Sutkija Dediković, jedan od predstavnika
ove zajednice izjavio je da u ovoj opštini
živi oko 1.500 Bošnjaka, i da je njihovo
ekonomsko stanje veoma loše.
“Ni jedan posto njih nije zaposleno u
institucijama, a jedan manji broj radi u
domaćim i međunarodnim nevladinim
organizacijama, što je veoma malo, skoro
se na prste mogu nabrojati”.
Dediković smatra da je ova zajednica
diskriminisana i kada je u pitanju proces obnove kuća, napominjući da mnoge
kuće Bošnjaka koje su izgrađene pre desetak godina, a za koje je zatražena ob-
nova, nisu obnovljene.
I Merima Demirović koja radi u Kancelariji za zajednice u opštini Mitrovica, izjavila je da su posle 2004. godine s ciljem
ispunjavanja standarda, privilegovani
Srbi, a takođe i zajednica RAE, a da je
bošnjačka zajednica ostavljena po strani.
Ona se usprotivila privilegovanju zajednica i smatra da treba postojati balans
među njima.
“U odnosu na druge manjinske zajednice u mitrovačkoj opštini, bošnjačka
zajednica je diskriminisana” izjavila je
Demirovićeva, dodajući da ima desetak
bošnjačkih porodica koje žive na jugu
i severu Mitrovice u veoma teškim uslovima.
“Kancelarija za zajednice podnela je
nekoliko zahteva za pomoć ovim porodicama, odnosno, porodicama koje žive
u južnom delu grada, ali oni nisu uzeti
u razmatranje, a inače sa budžetskim
mogućnostima koje poseduje ova kancel-
arija, pokušano je da im se izađe u susret u drugim aspektima, ali, ne postoji
mogućnost pomoći pri obnovi kuća”.
Većina bošnjačke zajednice iz Mitrovice
živi u severnom delu grada, većinski deo
je koncentrisan u “Bošnjačkoj Mahali”.
Dediković pamti jedino opravdan korak
od strane kosovskih institucija kada su u
pitanju obnovljene kuće u ovoj mahali, a
bilo ih je 19, od kojih četiri za Bošnjake.
I u severnom delu Mitrovice funkcioniše
Kancelarija za zajednice koju finansira
kosovska Vlada, a koja ima za obavezu
da radi u interesu svih zajednica koje su
tamo.
Ali, Dediković i Demirović ističu da nisu
čuli da je ova kancelarija ikada pomogla
nekoj porodici bošnjačke zajednice koja
živi u severnom delu Mitrovice. Iz ovoga
proističe da većina Bošnjaka koja živi u
severnom delu nema podršku ni od koga.
Predsednik opštine u južnom delu Mitrovice Avni Kastrati, izjavio je da je
istina da je bošnjačka zajednica diskriminisana u poređenju sa ostalim manjinskim zajednicama, ali ne i sa većinskom
albanskom zajednicom.
Na njegovu inicijativu, opštinski
zvaničnici iz južnog dela grada pre nekoliko dana boravili su u “Bošnjačkoj Mahali”, da bi se na licu mesta uverili u uslove
u kojima žive Bošnjaci.
“U toku su zapisnici o ovoj poseti i procene koje su izvršene, ali pitanje pomoći
će biti na osnovu mogućnosti, a ne želja”
istakao je Kastrati.
Govoreći o bošnjačkim porodicama koje
žive u južnom delu grada, on je ubeđen
da se ne može govoriti o diskriminaciji,
iako priznaje da je mogućnost za pružanje
pomoći ograničena.
“Istina je da Bošnjaci nisu favorizovani
kao Srbi i RAE zajednica, ali ravnopravni
su sa većinskim stanovništvom”, kazao je
Kastrati.
Procenjuje se da je broj nezaposlenih
isti za sve zajednice, obuhvatajući ovde
i samu većinsku zajednicu - Albance.
decembar 2011
Bošnjaci u Mitrovici se
osećaju diskriminisano
11
Aktivnosti
Neregularnosti u
saobraćaju – kažnjeno
372 vozača
decembar 2011
Mitrovica, 2011. – Tronedeljna akcija policije i opštinskih inspektora
južno od Ibra, koja je imala za cilj
identifikovanje i otklanjanje neregularnosti u javnom saobraćaju, donela
je pozitivne rezultate. Preduzete su
mera prema vozačima i kompanijama koji ne ispunjavaju zakonom
predviđene uslove o bezbednosti
saobraćaja.
V. F. taksista, kaže da su taksisti podvrgnuti velikoj kontroli od strane
policije. “Ja znam da taksisti prave
gužvu, ali svi mi radimo kako bi
zaradili nešto. U poslednje vreme,
policija nas mnogo kontroliše”, kaže
V. F. Ovo su naveli i desetine drugih
taksista koji.
S.H. takođe taksista koji radi na relaciji Mitrovica – Priština, kaže da ga
je policija nekoliko puta kaznila zbog
većeg broja putnika nego što je dozvoljeno. “Kaznili su me par puta. Možda
su i u pravu, ali i mi moramo nešto da zaradimo. Bez posla smo i moramo nekako da
izdržavamo naše porodice”, kaže on.
12
Komandir regionalne saobraćajne
jedinice Kosovske policije za
mitrovački region poručnik Miljaim
Fejzulahu, zadovoljan je rezultatima akcije. “Akcija je bila uspešna i
donela je pozitivne rezultate. Ovakve
vrste akcija koje će doprineti bezbednosti u saobraćaju će biti praksa i u
budućnosti”, rekao je Fejzulahu.
Na osnovu policijskih statistika, tokom ove akcije, Kosovska policija
je kaznila ukupno 372 vozača, od
toga 51-og vozača autobusa, 70
vozača taksi – kombija, 117 vozača
taksi vozila i ostalih vozila, od ukupno 752 kontrolisanih vozila, dok su
opštinski inspektori inicirali ukupno
202. prekršajne prijave. Zajednička
akcija kontrole bezbednosti u
saobraćaju u saradnji sa opštinskim
inspektorima trajala je od 24. oktobra do 11. novembra 2011. godine.
Tako je primenjen plan ,,Javnog
prevoza’’, uz asistenciju opštinskih
inspektora iz južnog dela Mitrovice,
Srbice i Vučitrna.
Mitrovica, 2011. - Grad sa četiri reke
koje se neprestano zagađuju
Mitrovica - Mitrovica je jedan od gradova koji karakteriše najveći broj reka.
Kroz Mitrovicu protiču četiri reke,
Ibar, Sitnica, Ljušta i reka Trepča. Ovaj
grad je takođe poznat kao najzageđeniji
grad na Kosovu. Industrija nije jedini
uzročnik zagađivanja reka, postoje i
drugi činioci, poput ljudskog faktora. Da bi smo saznali više o tome ko
se stara o ovom prirodnom bogastvu,
čije uništenje ne jenjava, posetili smo
sve nadležne institucije u opštini, koje
su odgovornost prebacivale na druge.
Mehmet Bajrami šef sektora za javne
usluge i infrastrukturu, rekao je da Uprava ima za zadatak da vrši održavanje
zelenih površina i da stvara projekte u
vezi održavanja zelenih površina.
“Projekat za Ibar i Sitnicu se još nije
sproveo, zato što je u toku potražnja za
donatorima”, rekao je Mehmet Bajra-
Aktivnosti
Grad sa četiri reke
koje se neprestano
zagađuju
Želim da
ih ponovo
posetim i
čujem žubor
ovih reka, ali
nažalost to
je nemoguće
zbog prevelikog otpada
koji ne dozvoljava da se
priđe
rekama
- Marigona Kelmendi
Memnune Hasani profesorica biologije,
rekla je da je najveća ekološka nesreća
u tome što je u ovim rekama biljni svet
počeo da izumire kao posledica više
činioca kao što su: bacanje kućnih otpadaka, ribolov bez dozvole, bacanje
dinamita u reke gde se uništava veliki
broj živih organizama, otpadne vode
koje se ne prečišćavaju. Marigona Kelmendi 17-ogodišnjakinja iz Mitrovice,
rekla je da je samo dva puta posetila
reke Mitrovice. “Želim da ih ponovo
posetim i čujem žubor ovih reka, ali
nažalost to je nemoguće zbog prevelikog otpada koji ne dozvoljava da se priđe
rekama” ističe Marigona. Ribolovac V.
Osmani iz Mitrovice, navodi da je Sitnica veoma prljava iako se još i dalje na
nekim mestima može pecati. Ribe nema
mnogo, a vodu uništava ulivanje pirita
koji u velikoj meri truje ribu, zaključuje
Osmani.
decembar 2011
mi. Glavni problem što se tiče reka
nisu zelene površine već otpadne vode,
ulivanje kanalizacija u reku. Problem
je u tome što ne funkcioniše fabrika
za prečišćavanje otpadnih voda. Posetili smo i Odeljenje za zaštitu okoline i šuma, gde nam je direktor ove
ustanove Gani Rustemi, rekao da su
oni potpisali jednogodišnji ugovor sa
regionalnom organizacijom “Union” za
čišćenje Ljušte i Trepče. Za Ibar i Sitnicu stara se Uprava za javne usluge i
infrastrukturu, potvrdio je Rustemi.
Što se tiče Ljušte i Trepče, Rustemi
je rekao da su ove dve reke u protekloj godini očišćene šest puta. Rustemi
je takođe naveo da je glavni problem
oko održavanja ovih reka upravo svest
građana. Ako građani nastave sa bacanjem otpadaka u reku, bez sumnje da će
reke biti potpuno uništene. O merama koje mogu da se preduzmu u cilju
kažnjavanja građana, direktor navodi,
da je usled nefunkcionisanja suda ovako nešto teško realizovati. Šef sanitarno–veterinarskog sektora Tafilj Salihu,
nam je rekao da opštini nedostaju inspektori za zaštitu okoline, a sve to usled
nedostatka budžeta. “Vlada ne šalje
sredstva za zaštitu okoline tako da je i
broj zaposlenih ograničen”, rekao je Salihu. Bacanje otpadaka u reke ili pak po
mestima gde ne treba da se baca smeće,
može da bude uzrok teškog ekonomskog stanja u Mitrovici, gde građani
usled nemogućnosti da plate za usluge
sakupljanja smeća, bacaju smeće po
mestima gde je to zabranjeno. Kada je
u pitanju Ibar jedna od najposećenijih
reka u gradu, zato što se u blizini reke
nalazi i park- kej, predstavnici odeljenja kažu da nemaju dovoljno budžeta za
održavanje ove reke, a ni za održavanje
Sitnice koju većina ribolovaca iz grada
posećuje i na njoj lovi.
Već duže vreme se neko drugi stara o reci
Ibar. Nevladina Organizacija “Mundesia“ u saradnji sa NVO “WBO”, još od
2006. godine su otpočeli sa čišćenjem
obale reke Ibar, i ceo ovaj projekat je
finansiran od strane UNDP-a.
Aferdita Tahiri službenik za programe
pri NVO “Mundesia”, kazala je da je
tokom perioda od 2010-2011. godine
čišćenje obale reke Ibar podeljeno u
četiri faze, gde je svaka faza trajala 4
meseca. Kažemo da se radi o fazama
pošto je ovo četvrti put da UNDP
obezbeđuje fond za realizaciju ovog
projekta.
Tahirijeva je potvrdila da je četvrta faza
okončana krajem decembra. Projekat
se sprovodi u saradnji sa organizacijom
“WBO”, koja se nalazi u severnom delu
Mitrovice. Čišćenje obale je izvršeno
sredstvima koja su data na raspolaganje
od strane “UNITETA”.
13
Aktivnosti
decembar 2011
U policiji za 150 radnih mesta
konkurisalo 2400 kandidata
14
Mitrovica, 2011. - Oko 2.400 aplikacija predato je u regionalnoj stanici Kosovske policije u Mitrovici, na
konkurs za policiju u Prištini gde će biti
primljeno 150 osoba.
U dugom redu ljudi koji su čekali da
predaju aplikaciju svakog dana ispred regionalne stanice KP bio je i
tridesetčetvorogodišnji A.K.
On je rekao da za njega nije nimalo
lako da konkuriše za posao u drugom
gradu, i ukoliko bude primljen biće primoran da svakodnevno putuje na relaciji Mitrovica-Priština i obrnuto.
“Aplicirao sam na desetine puta u nekoliko
institucija, kako u Mitrovici tako i u Prištini,
ali nijednom nisam bio pozvan čak ni na intervju. Apliciraću i ovde, ne zato što mnogo
volim posao policajca, već samo da se negde
zaposlim” rekao je on.
Dodao je da se ne nada previše pošto
je konkurencija velika i ljudi se, kako
kaže, uglavnom zapošljavaju preko
poznanstva, ali da ipak želi da okuša
sreću. Regionalni portparol KP u Mitrovici Besim Hoti, kaže da će svi oni
koji budu primljeni raditi u Regionalnoj upravi policije u Prištini i da je pravo svakog da konkuriše za radno mesto,
bez razlike kojoj opštini pripada.
Prema njegovim rečima lista svih onih
koji će biti pozvani na intervju biće objavljena u svim regionalnim stanicama,
ali do sada nikakva lista nije stigla.
Konkurs je zatvoren 15. septembra i
ubrzo se očekuje da se objave i rezultati
selekcije i da se nakon intervjua odaberu najbolji kandidati.
Sama činjenica ovolikog broja osoba
koje su aplicirale za navedena radna
mesta govori o velikom stepenu nezaposlenosti u mitrovačkom regionu, za
koji se smatra da je najveći na Kosovu.
Direktor regionalnog centra za
zapošljavanje u Mitrovici Ramadan
Keljmendi za M-magazin je rekao da
u ovom regionu broj osoba koje traže
posao dostiže čak 64 hiljade.
Sa druge strane, Ahmet Jašari portparol opštine u južnom delu Mitrovice,
pominje angažovanje opštine u pravcu
smanjivanja stepena nezaposlenosti,
priznajući da u tom pravcu nije mnogo
učinjeno, ali da su takve mogućnosti
postojale. „Ipak verujemo da će u
budućnosti biti boljih rezultata u ovom
pravcu“, kazao je Jašari.
Nakon usvajanja Zakona o slobodnoj ekonomskoj zoni, lokalne vlasti
obećavaju davanje zemlje na besplatno
korišćenje svim inostranim investitorima u ovom gradu, kako bi se na taj način
stvorile mogućnosti za zapošljavanje.
Jašari pominje i 30 miliona evra od
Evropske Komisije, i očekuje se da se
pomoću ove donacije ostvare mnogi
projekti, koji će otvoriti nova radna
mesta a istovremeno poboljšati i infrastrukturu.
Aktivnosti
Mitrovica, 2011. - Zakon o zabrani
pušenja koji je stupio na snagu u februaru prošle godine, još uvek se ne
primenjuje u potpunosti.
Ni u Mitrovici se ovaj zakon ne primenjuje. Pušače možete sresti na svakom
koraku, na ulici, u restoranima, u
školama, itd. U mnogim restoranima, uprkos tome što postoji znak
,,zabranjeno pušenje’’, pušači se toga
ne pridržavaju. Konobari kažu da goste
koje upozoravaju da je pušenje zabranjeno, posećuju isti lokal i to jedini razlog zašto dozvoljavaju pušenje.
Regionalni porptarol Kosovske policije
Besim Hoti rekao je M-i2 Magazin da
se skoro uopšte ne primenjuje zakon o
zabrani pušenja. „Pušače jedino može
da kazni vlasnik lokala, koji im neće
dozvoliti pušenje. Oni su skoro slobodni i mogu da zapale cigaretu gde god
požele’’, rekao je Hoti. On je dodao da
se o primeni ovog zakona brine Inspektorat rada Skupštine Opštine.
S druge strane, iz inspektorata su nam
rekli da to nije u njihovoj nadležnosti,
jer jednostavno nemaju vremena, zbog
mnogih zakona koji su obećani ne mogu
sve zadatke blagovremeno da izvrše i da
je za to nadležna Sanitarna inspekcija.
Šef Sanitarne inspekcije Tafilj Saljihu, kaže da je ta inspekcija preduzela
sve potrebne preventivne mere protiv
pušenja, na terenu su tri sanitarna inspektora i u svakom lokalu su postavljne zabrane o pušenju. Oni do danas
nisu kaznili nikoga, ali su upozoravali
mnoge nesavesne pušače.
Ima i mnogo lokala koji još uvek nisu
uspeli da zbog svojih uslova podele
lokal na deo za pušače i nepušače. Na
osnovu zakona je predviđeno da 30%
od celokupnog lokala bude namenjeno
za pušače, dok je u drugom delu lokala
strogo zabranjeno pušenje.
Agron A. vlasnik “Flat 137 Pub”, rekao
je za Mi2 da je pre tri dana otvorio svoj
lokal i da zbog toga još uvek nije uspeo da podeli lokal na deo za pušače i
nepušače. Agron kaže da nije još uvek
postavio nijednu nalepnicu na kojoj
piše ,,zabranjeno pušenje’’, ali da će
ubrzo sve to srediti. On se nada da će i
njegovi budući klijenti prihvatiti zakon
o zabrani pušenja.
Vlasnik restorana ,,Fiona’’ Abedin
Jelići, o ovom zakonu kaže: „zbog materijalne štete koja bi donela podela lokala na pušačku i nepušačku zonu, ja
sam se konsultovao sa par domaćih i
međunarodnih stručnjaka o postavljanju velikih aspiratora vazduha. Uprkos
tome, on smatra da je fizička podela
lokala ipak standardizovaniji način i
bilo bi dobro da svaki lokal to uradi.
Isto misli i za nalepnice na kojima piše
,,zabranjeno pušenje’’.
“Plus” je jedan takođe vrlo frekventan lokal. Uprkos tome što su svuda
zalepljene nalepnice, niko i ne mari o
zabrani pušenja. Mirsad H. jedan od
vlasnika lokala, kaže da su nalepnice
jedino što mogu da urade, jer fizičke
podele lokala nema.
Vlasnik lokala ,,Vivianiti’’ Erol Vetmi,
kaže da je u početku zabranio pušenje
u svom lokalu, ali da su zbog toga
gosti počeli ređe da dolaze. On ima zalepljene nalepnice, ali nije podelio lokal
na pušačku i nepušačku zonu.
S druge strane, osim ovih slučajeva,
uznemiravajuća je i činjenica da i trudnice puše, uprkos tome što je to štetno
tokom trudnoće.
Merita C. kaže da čim je saznala da
je trudna, odmah je ostavila cigarete,
svesna da će posledice biti prenete i na
bebu.
decembar 2011
U Mitrovici delimična primena
Zakona o zabrani pušenja
15
Aktivnosti
decembar 2011
Natalitet u osetnom padu
16
Mitrovica, 2011. - Već nekoliko godina unazad, rađanje dece kod mladih
parova postala je nezaobilazna i važna
tema. Podizanje svesti kod žena uticalo
je da sada jedna porodica nema više od
dvoje dece.
Šezdesetih godina na Kosovu je
zabeležena najveća stopa nataliteta,
kada je skoro svaki bračni par imao i
po 10-oro dece. Danas je situacija u
potpunosti drugačija i taj broj je u osetnom padu. Psiholog prof. Artan Fejza, objašnjava za M-Magazin razloge
pada nataliteta u mitrovačkom regionu.
”Glavni faktor pada nataliteta je stres,
koji je na socijološki način uticao na
fiziološke procese, a mi smo nespremni
da bilo šta promenimo”, rekao je Fejza.
“Jedno dete je malo, a dvoje je mnogo”,
izreka je koja svaki dan sve više zauzima mesto u porodičnom planiranju
mladih bračnih parova. Potvrđeno je da
je porodična struktura u Mitrovici, kao
i na celom Kosovu promenjena. Mladi
ne žele da imaju mnogo dece. U prilog
tome ide i teška ekonomska situacija.
Fejza kaže da osim ekonomske situ-
acije, postoje i drugi faktori koji utiču
na pad nataliteta, kao npr. kasne
ženidbe, povećan broj razvoda, dinamika promene društvenog poretka
i psihičke poteškoće prilagođavanja,
posebno kada se uzme u obzir da jedan
veliki broj žena radi i da ima dvostruko
opterećenje. Veoma kratko porodiljsko
odsustvo uz nisku novčanu naknadu,
takođe utiče na ovu pojavu.
Sve su ovo jasni pokazatelji koji utiču na
smanjenje nataliteta. „Kosovski zakon o
radu koji je odskora stupio na snagu,
sigurno će promovisati prava majki u
tom pogledu, ali je ipak nedovoljan
da unapredi i favorizuje povećanje nataliteta“, kaže mitrovački psiholog Artan Fejza.
Sociolog Sadete Hajrizi, misli da je
glavni uzrok pada nataliteta ekonomska situacija i što još uvek nije izvršena
reforma zakona o porodiljskom odsustvu, koji ispunjava minimum uslova za
porodiljsko ali i zdravstveno osiguranje.
„Kod žena dans utiče i intelektuelni
nivo, koji je u porastu, jer su žene danas
na vodećim funkcijama, rade kao dok-
torke, pravnice, itd., što bitno utiče jer
žene danas nemaju mnogo vremena na
raspolaganju“, ističe Hajrizi.
Načelnik ginekološkog odeljenja u
mitrovačkoj bolnici u južnom delu grada dr. Sadik Fejza, kaže za M-Magazin
da su glavni uzroci pada nataliteta teška
ekonomska situacija, stres, kratko porodiljsko odsustvo. ,,Mislim da je celokupna situacija u našem gradu uticala na to da
veliki broj naših sugrađana ode iz Mitrovice,
ali ima i slučajeva kada se porođaji vrše u
Vučitrnu i u Prištini, i normalno je da ta deca
budu upisana u opštini u kojoj su se rodila’’,
rekao je Fejza.
,,Želim da naglasim da od kada je
naša bolnica počela sa radom, januar
2011. godine, imali smo ukupno 1130
porođaja. Uslovi u našoj bolnici su
veoma dobri, sa svom pratećom aparaturom i odgovarajućim profesionalnim
kadrom. Kosovsko društvo trenutno
ima prosek starosti od 26.5 godina,
ali ukoliko se ne promeni nešto, vrlo
brzo će i ono postati društvo kojima je
prosek starosti 40 godina“, zaključuje
Fejza.
Aktivnosti
Centar
osvetljen –
periferija u
Mitrovica, 2011. - I dok je centar u
južnom delu Mitrovice osvetljen, periferija grada je zbog nedostatka ulične
rasvete u mraku. Većina električnih stubova ne funkcioniše.
Do pre dve godine, elektični stubovi
kako u centru grada tako i na periferiji,
funkcionisali su vrlo dobro. Ali u poslednjih dva meseca, oni upošte ne rade.
Višeg saradnika za energetiku u opštini
u južnom delu Mitrovice Envera Gašija,
pitali smo da li je u pitanju nedostatak
električne energije ili je u pitanju zloupotreba od strane građana. On je za
M-Magazin rekao da opština pokriva
snabdevanje svih električnih stubova u
mitrovačkom regionu.
Nefunkcionisanje električnih stubova
se dešava i zbog isključenja električne
energije koje sprovodi KEK.
Gaši kaže da i građani vrše zloupotrebe
,,pozjamljujući’’ struju sa ovih stubova.
Prepreku takođe predstavlja i veliki broj
instalacija. Bageri tokom radova često
oštete kablove. Zbog tih havarija osvetljenje ne funkcioniše kako treba. Kretanje u neosvetljenim ulicama predstavlja opasnost za meštane Žabara, Šipolja,
Tavnika, Bajira, Ibarskog mosta, itd.
A. Igrišta meštanin naselja Žabare, kaže
za M-Magazin da u njegovom naselju
skoro nijedan električni stub ne radi i
da to predstavlja opasnost za građane,
posebno decu i starije osobe. Jedini spas
pronalazimo u baterijskim lampama i
mobilnim telefonima. I vozila utiču na
kvar električnih stubova, jer dešavalo se
često da auto izgubi kontrolu i udari u
elektirčni stub, a nakon toga treba dosta vremena da ih poprave.
Nedostatak osvetljenja na periferiji grada utiče na povećanje stope kriminala,
zloupotreba i krađa.
“Glavni uzrok povećanja stope kriminala je nefunkcionisanje električnih
stubova, pa stvara prostor za krađe i
razne zloupotrebe, posebno u objektima. Osim krađa, ostale kriminalne radnje nisu zabeležene u velikom broju”,
kaže za M-Magazin portparol Kosovske
policije za mitrovački region Besim
Hoti.
Enver Gaši obećava da će opština do
kraja godine popraviti sve stubove na
periferiji grada. Po njegovim rečima,
ranije nije bilo mogućnosti vršiti popravke električnih stubova, jer su kompanije koje vrše popravke privatne i nije
Glavni uzrok
povećanja stope
kriminala je nefunkcionisanje
električnih stubova, pa stvara
prostor za krađe
i razne zloupotrebe, posebno
u objektima.
Osim krađa, ostale kriminalne
radnje nisu
zabeležene u velikom broju
-p
ortparol Kosovske
policije za mitrovački
region Besim Hoti.
decembar 2011
mraku!
bilo dovoljno novca u budžetu.
Međutim, kosovsko Ministarstvo energetike je izdvojilo oko 50 hiljade evra
za uličnu rasvetu, što uključuje rasvetu
i na periferiji grada.
17
privreda
decembar 2011
Trepčin preporod
Ovo se desilo
prvi put posle
23 godine, oni
su prethodno
obučavani,
profesionalno
pripremljeni i
sertifikovani da
bi bili sposobni
za rad u rudniku
- Ferat Shala
Mitrovica, 2011. - Preduzeće Trepča u
Mitrovici poslednjih godina osveženo
je angažovanjem novog osoblje na svim
nivoima. Rukovodstvo ovog preduzeća
18
osnažilo je disciplinu na poslu, poboljšani
su radni uslovi, hrana, transport, zaštitna
radna sredstva, itd.
“Region i uopšte celu ovu zonu očekuje
jedno preduzeće koje se svakim danom
približava njima, i tako smanjuje nezaposlenost u društvu, postepeno smanjuje pitanje siromaštva ovog regiona”, izjavio je
za M-magazin direktor Trepče Ferat Šalja.
“Najveće investicije korišćene su u rudniku Starog Trga i Novog Brda. Posebno
dostignuće je urađeno na poboljšanju
prosečne starosti radnika, ove godine uspeli da zaposlimo oko 200 novih radnika,
i trenutni broj dostiže do 1500 radnika.
Ovo se desilo prvi put posle 23 godine,
oni su prethodno obučavani, profesionalno pripremljeni i sertifikovani da bi bili
sposobni za rad u rudniku” , izjavio je
Šalja.
On je takođe rekao da se zapošljavanjem
novih radnika šalje snažna poruka o
Trepčinom preporodu i restrukturiranju i istovremeno odbacuju stare
teze da je Trepča dinosaurs, i da ide u
pravcu bankrota. Po prvi put od prošle
godine ekonomski je stabilizovana, radi
sa pozitivnim i regulativnim bilansom,
dovoljnim rezervama za jedan duži period. Bogatstva Trepče su dovoljna za period od 35-40 godina za maksimalno eksp-
loatisanje svim mogućim kapacitetima.
Vredi istaknuti da je preduzeće Trepča
jedan od dobitnika nagrade “Najbolji
biznis u razvoju biznisa sa siromašnima”
organizovan od strane kosovske Privredne
komore i UNDP-a.
Svi proizvodi Trepče plasirani su na
međunarodno tržište i glavni proizvodi su
koncentrat olova, cink, i neki pod proizvodi ili industrijski otpaci koji su ostali
iz prošlosti i koji se plasiraju na azijsko
tržište.
Problematika kristala bila je nasleđena
problematika u jednom starom muzeju,
bez nekog prikladnog rukovođenja na
svim nivoima i bez pravne osnove za regulisanje statuta Muzeja za kristal. Inače,
sada Zakon o rudnicima jasno definiše
vlasništvo i autoritet Muzeja za kristal.
“Sada smo u završnoj fazi izgradnje novog muzeja za kristal pored rudnika u
Starom Trgu.
“Muzej će biti bogatstvo i vrednost celog
našeg regiona”, izjavio je Šalja. Prema
njegovim rečima očekuje se da će muzej
za kristal svečano biti otvoren u februaru
2011. godine.
Šalja je dodao da se mnogo govori o procesu privatizacije Trepče, ali da on sa potpunom odgovornošću može da kaže da nije
u planu privatizacija ovog preduzeća.
privreda
Mitrovica, 2011. - Uprkos činjenici
da je budžet za 2011. godinu usvojen
tek sredinom marta, opštinski čelnici
kažu da su uspeli da realizuju infrastrukturne projekte, nadajući se da će
u 2011. godini biti realizovano preko
90% budžeta.
U razgovoru za M-magazin, predsednik opštine u južnom delu Mitrovice
Avni Kastrati, govorio je o investicijama koje su napravljene u regionu
Šalje, sređivanju putne infrastrukture i
izgradnji kulturno-sportskih objekata u
opštini.
Među mnogim projektima koji su realizovani tokom ove godine, a koji su
direktono povezani sa poboljšanjem
uslova života građana, Kastrati izdvaja
dva projekta.
“Izdvojio bih dva projekta, doveli
smo u gradsku bolnicu specijaliste sa
Kliničkog centra Kosova zahvaljujući
Ministarstvu zdravlja, ali i našem velikom angažovanju i drugi projekat koji
bih izdvojio je početak funkcionisanja
zelene pijace”, rekao je Kastrati.
I ako su ovi projekti ocenjeni visokom
ocenom Kastrati je pomenuo i ostale
projekte koji su veoma važni, ističući
da su ti projekti započeli sa realizacijom
i da treba da budu nastavljeni tokom
2012. godine pošto su sredstva za njihovu realizaciju obezbeđena.
Takođe, počela je i izgradnja
mitrovačkog vodovoda, o kome je u
proteklom periodu bilo mnogo reči. Iz
tog vodovoda se snabdeva i Vučitrn.
Po Kastratijevim rečima, izgradnja novog vodovoda će biti završena decembra
2013. godine i on će snabdevati vodom
Mitrovicu, Srbicu i Vučitrn i vodosnabdevanje će biti udvostručeno.
Sada su već odobrena i dva projekta od
strane Evropske Komisije. Izgradnja
centra za proizvodnju bioživine, koji će
uposliti oko 20 radnika sa ograničenim
sposobnostima. Takođe je u planu
dovođenje u funkciju biznis parka, koji
je sagrađen pre nekoliko godina ali koji
još uvek nije zaživeo, a za koji je Evropska Komisija izdvojila oko 300 hiljade evra. U blizini istočnog mosta koji
povezuje južni i severni deo Mitrovice,
opština je izdala dozvolu za izgradnju
velikog tržnog centra, koji je završen.
Kastrati je rekao da će u tom marketu
biti zapošljeno oko 150 naših sugrađana
i da će time biti smanjena stopa nezaposlenosti i s druge strane, opština će
naplaćivati kiriju od zemljišta i taj novac ulagati u poboljšanje uslova života
u gradu.
Prema njegovim rečima, kompanija
,,ETC’’, osim što će zaposliti veliki
broj radnika, finansiraće i izgradnju
desetak kuća koje će biti dodeljene
najugroženijim građanima Mitrovice.
Osim pomenutih projekata, opština
Mitrovice je uz podršku kosovske Vlade
nastavila i proces izgradnje u severnom
delu Mitrovice, poboljšavajući tako
životne uslove za Albance koji žive u
ovom delu grada i za one koji planiraju
povratak.
Uložena su sredstva u izgradnju kuća
u ,,Brđanima’’, gde je asfaltiranana i
ulica kao i u izgradnju kuća u naselju
,,Bošnjačka mahala’’.
Kastrati je na kraju pomenuo i ulaganja na obnovi opštinske zgrade kako
bi, kako je ocenio, građani dobili što
kvalitetnije usluge.
Žene koje
se bave
biznisom
teško
dobijaju
kredit
Mitrovica, 2011. - Kao i u drugim gradovima na Kosovu i u Mitrovici se žene
bave biznisom, ali uglavnom manjim.
Kako bi bili sigurni o tome koliko su
žene u Mitrovici uključene u biznis,
kontaktirali smo službenika iz kancelarije za registraciju biznisa.
Florije Ibiši rukovodilac kancelarije
za biznis u opštini u južnom delu Mitrovice, za M-Magazin je rekla da je
procenat biznisa kojim upravljaju žene
povećan sa 8% na 10%.
“Manje su mogućnosti da žene dobiju
kredit, s obzirom na to da banke traže
hipoteku, a mali broj žena ima imovinu
na svoje ime. Mislim da takođe utiče i
slaba podrška donatora, ali i nepostojanje jednog udruženja privrednica”,
kazala je Ibišijeva.
I Fisnik Redža službenik za registraciju biznisa, kaže da je veliki broj žena
zastupljen u vođenju biznisa, ali da su
to uglavnom mali biznisi. Što se tiče
same kancelarije za registraciju, Redža
kaže da su procedure pojednostavljene
i registracija ne predstavlja nikakvu prepreku. Registracija se može završiti tokom dana, potom se šalje za Prištinu i
čeka se odobrenje Kosovske agencije za
registraciju biznisa (KARB).
U Mitrovici postoji veliki broj žena koje
se bave biznisom. Među njima je i Bahrije Peci koja se bavi krojačkim radom.
Ona zapošljava 8 radnika i ima dva butika u kojima prodaje venčanice. Ona
kaže da je teška ekonomska situacija i
da je ta činjenica bitno uticala na razvoj
biznisa ove godine. Istog mišljenja je i
Razija Jelići koja upravlja butikom
,,Fijona’’.
decembar 2011
Realizovan skoro ceo
godišnji budzet
19
privreda
decembar 2011
Centar koji priprema
kadrove za tržište rada
20
Mitrovica, 2011. - Kako ne bi nestali
stari zanati i profesije u Mitrovici, pobrinuo se regionalni Centar za profesionalno osposobljavanje (CPO). Ovaj
Centar ima široko kvalifikovano osoblje
za zanate kao što su: stolarstvo, krojenje, kulinarstvo, administracija biznisa,
itd.
CPO sponzorišu strani donatori. Uslovi su odlični, jedino nije obezbeđen
prevoz, što prestavlja mali problem za
učenike jer se centar nalazi na periferiji
grada. Prednost učenja u ovom centru
imaju oni koji su prijavljeni na Zavod
za zapošljavanje.
Kancelarije Uprave za zapošljavanje i
socijalnu pomoć se nalaze u Mitrovici,
Srbici i Vučitrnu.
Direktorica
CPO-a
Ferdane
Hadžimehmeti, u izjavi za M-Magazin
rekla je da ovaj centar osposobljava
mnoge učenike za stolare, krojače, kuvare, itd. “CPO osposobljava kandidate
za vrlo kratko vreme, nudeći i osnovno
znanje za osam profesija. Profesionalni
standardi koje mi nudimo su na visokom
nivou”, rekla je Hadžimehmetijeva.
Osposobljavanje ovih kandidata je
povereno kvalifikovanom i profesionalnom osoblju.
M-Magazin je razgovarao sa jednim
od stručnjaka u oblasti administracije
biznisa Miljazimom Džafom, koji je
rekao da za ovu oblast postoji veliko
interesovanje i da se pokušava svim
mogućnostima da učenike osposobe za
tržište rada.
On kaže da se CPO nalazi na periferiji
grada i da centar ne poseduje prevozno
sredstvo kao što imaju mnoge privatne
škole i da to predstavlja problem, inače
bi broj učenika sigurno bio veći.
Direktorica CPO-a kaže da su obuke
besplatne. “Naš centar predstavlja prednost za sve zainteresovane, jer je obuka
besplatna”, rekla je ona.
Dibran Jašari direktor Kancelarije za
zapošljavanje u opštini Srbica, u izjavi za
M-magazin je rekao da su poslali pismo
u CPO u Mitrovici za oko 60 učenika,
koji će profesionalno biti osposobljeni,
ali da je njihovo zapošljavanje pod velikim znakom pitanja.
Inače centar u Srbici nudi socijalnu
pomoć, usluge za one koji traže posao,
a vrše i realizaciju zahteva građana.
Avdije Balja je u CPO završila obuku
i postala profesionalna krojačica koja
radi u OTEKS-u. Dritan Jonuzi koji
je završio kurs stolara radi u salonu
nameštaja ,,Berto’’.
Sabit Balja koji je u ovom centru završio
kurs za kuvara radi u jednom privatnom restoranu u gradu.
Centar za profesionalno osposobljanje nudi, sasvim besplatno, sa jednim
veoma profesionalnim kadrom, osposobljavanje učenika u mnogim oblastima
koje su tražene na tržištu rada.
privreda
Vučitrn, 2011. - Seča i oštećenje šuma
postala je uznemiravajuća pojava i predstavlja opasnost za šumare.
Zima se bliži, a samim tim i opasnost od
nelegalnih drvoseča koji nanose štetu i
uništavaju šume na celoj teritoriji Kosova.
Osim oštećenja šuma, nelegalne
drvoseče u poslednje vreme prete vatrenim oružjem šumarima.
Nasuf Aljiu direktor za ekonomiju,
poljoprivredu i ruralni razvoj u opštini
Vučitrn, kaže da u toj opštini ima preko
13 hiljada hektara, javnih i privatnih šumskih površina, ali da je skoro
nemoguće pokriti celu oblast sa samo
pet šumara.
“Ono što nas najviše uznemirava je
činjenica da smo u poslednje vreme imali
dosta slučajeva kada su drvoseče pretile
vatrenim oružjem našim šumskim
čuvarima. To se najviše dešavalo u selima Vesekovce i Slakovce”, rekao je on.
Ovaj sektor nema samo problemama sa
nedostatkom šumara, već i sa oružjem
koje bi nosili šumari koji već rade.
Šumari nemaju ni radio – veze kako
bi komunicirali, i onda je skoro i normalno da ovi nedostaci donose velike
probleme.
“Za vrlo kratko vreme zabeležena su dva
slučaja kada su ilegalne drvoseče pretile
šumarima, ali je protiv njih pokrenuta
zakonska procedura i nadamo se da će
dobiti zaslužene kazne. Moram naglasiti
da imamo dobru saradnju sa policijom i
sudstvom”, zaključio je on.
Nedžmedin Caka upravnik šumskog
sektora, kaže da su šumari u konstatnoj
opasnosti ali i da imaju problema sa opremom za zaštitu. On dodaje da su ilegalne drvoseče uvek iste osobe, da uvek
stvaraju iste probleme i njima se niko
ne bavi, pa ako i budu uhapšeni, bivaju
pušteni i nastavljaju sa ilegalnon sečom.
“Privatne šume su najviše na meti ilegalnih drvoseča. Na to najviše utiče celokupna ekonomska situacija”, kaže Caka.
“Jedan od najugroženijih je Sabit Mehmeti šumski tehničar u opštini Vučutrn.
,,Bio sam u direktnom konktaktu sa
drvokradicama koji su mi pretili. To
se dogodilo u selu Vesekovce opština
Vučitrn. Pretili su mi na razne načine’’,
kaže Mehmeti.
,,Osim što su opasnosti šumari, i mi
iz inspekcije imamo problema sa njima. Vređaju nas i prete nam vatrenim
oružjem’’, kaže Mehmeti.
S druge strane, portparol Kosovske
policije Besim Hoti, kaže da u svakoj
drugoj opštini, pa i u Vučitrnu, policija
često na pijaci sreće mnogo ilegalnih
prodavaca i policija tom prilikom oduzima drva, a prodavce predaju sudu na
dalju proceduru.
,,Tokom oduzimanja drva i njihovog
transporta, nailazimo na velike probleme, jer smo mi dužni da nakon oduzimanja, prodavce i drva prosledimo
šumarskoj inspekciji u opštini”, rekao
je Hoti.
Dževat Muzići meštanim sela Vesekovce,
kaže da je zabrinut što je ilegalna seča
drva postala svakodnevna pojava, da se
tim licima izgleda niko ne bavi i da ta
lica ne dobijaju zaslužene kazne, kazao
je on.
decembar 2011
Šumari u opasnosti zbog
nelegalnih seča šuma
21
privreda
Uprkos suši,
poljoprivrednici
zadovoljni žetvom
Vučitrn, 2011. - Leto sa visokim temperaturama i suša, izgleda da nisu negativno uticali na razvoj mnogih poljoprivrednih kultura u opštini Vučitrn.
Samo u toku ove godine u Vučtrnu je
obrađeno oko 6500 hektara zemlje.
Na osnovu podataka koje nudi opštinska
Uprava za ekonomiju, poljoprivredu i
ruralni razvoj, u opštini Vučitrn je ove
godine obrađeno oko 4.700 hektara
zemlje sa pšenicom i 1.400 hektara sa
krompirom, rekao je direktor Uprave,
Nasuf Aljiu.
“Uprkos nedostatku kiše i drugih
poteškoća koje su pratile ratare, ova
godina, može se reći bila je berićetna”,
rekao je Aljiu. “Kao rezultat mnoštva
zahteva poljoprivrednika, svake godine
imamo povećanje poljoprivrednog sektora i ove godine su mnoge porodice
dobile od opštine donaciju za povećanje
poljipriovrede”.
Po njegovim rečima, poljoprivrednici iz
Vučlitrna su proizveli oko 60.000 tona
krompira, ne računajući podatak da
su mnogi poljoprivrednici iz Vučitrna,
uzeli pod zakup zemlju van ove opštine.
Vlasnik kompanije “Pestova”, Bedri
Kosumi, koji posejao stotine hektare sa
krompirom, kaže da je veoma zadovoljan ovogodišnjim prinosima.
“Trenutno, za potrebe moje kompanije “Vipa Chips”, uvozim krompir iz
Albanije, s obzirom na to da je tamo
toplija klima i da krompir niče ranije.
Osim što sam posejao krompir na Kos-
ovu, ja sam zajedno sa mojim partnerima, iznajmio zemlju i u Albaniji, za istu
namenu”, rekao je Kosumi.
Ragip Namani, poljoprivrednik iz sela
Nedakovac, kod Vučitrna, kaže da je
ove godine obradio hektar zemlje sa
pšenicom i time dobio 6 tona pšenice
i 4.5 hektara sa krompirom, čime je
dobio oko 130 tona krompira.
On je rekao da je veoma zadovoljan,
uprkos slabim kišnim padavinama.
“Zadovoljan sam ali sledeće godine
planiram da obradim veću površinu
zemlje’’, rekao je on. Ipak, najveći problem i dalje ostaje, plasman robe, kazao
je Namani.
decembar 2011
Građani nezadovoljni
izmeštanjem gradske pijace
22
Vučitrn, 2011. - Gradska pijaca u
Vučitrnu koja je do sada bila locirana
u centru grada, iymeštena je na periferiji.
Pijaca koja je do skora funkcionisala
na veoma malom prostoru i u, slobodno možemo reći, totalnom haosu, premeštena je na periferiji grada
i ima potpuno drugačiji izgled od
onog što smo navikli da vidimo. Po
rečima portparola opštine Vučitrn
Bahri Bivoljakua, nova pijaca se nalazi na privatnom imanju. Ramiz
Ferati vlasnik dao je zemljište na
korišćenje i uložio oko 250 hiljada
evra za novu infrastrukturu gradske
pijace. S druge strane, opština Vučitrn
je izdvojila fond u iznosu 120 hiljada
evra za sređivanje infratsrukture u toj
zoni, kako bi se stvorili bolji uslovi
za trgovce ali i za potencijalne kupce,
rekao je za M-Magazin Bivoljaku.
Tender za uređenje gradske pijace
dobila je firma “Riki” čiji su vlasnici
braća Ferizi.
“Izmeštanje zelene pijace iz centra
grada na drugu lokaciju je izvršeno
jer se na prethodnoj očekuje početka
radova na zgradi opštine Vučitrn”,
dodao je Bivoljaku.
“Dao sam svoju zemlju kako bi stvorili bolje uslove za rad trgovcima. Ova
pijaca ima 60 lokala i 30 otvorenih
vitrina i imamo zahteve za još lokala
i vitrina. Trenutno renoviramo još 18
drugih lokala”, ističe Ramiz Ferizi.
Ovim izmeštanjem čini se da su
najzadovljniji sami trgovci, koji kažu
da sada imaju vrlo dobre uslove za rad,
ali i mnogo vreći prostor za njihovu
delatnost.
Ferat Miftari trgovac iz Vučitrna,
kaže da je veoma zadovoljan izgradnjom novog buvljaka koji im nudi
dobre uslove. ,,Sada je sve u redu,
imamo mnogo veći prostor i higijena je na visokom nivou, ali ono što
je zabrinjavajuće je, veoma mali broj
kupaca”, zaključuje Miftari. S druge
strane, građani nisu zadovoljni novom lokalcijom, jer kako kažu, dosta
je udaljena od centra grada i da imaju poteškoća sa transportom robe.
Hatidže Musa iz Vučitrna, kaže da je
pijaca dosta udaljena od centra i da ne
može svako kolima da ode do
pijace.
Intervju
privreda
Klif: Rešenje za Jarinje i Brnjak uključuje
prisustvo kosovskih carinika jer je Kosovo
jedinstvna carinska zona
Britanski ambasador na Kosovu Jan Klif,
napominje da je u dosadašnjim razgovorima došlo do priznanja kosovskog carinskog pečata. “Na pečatu piše ”kosovska
carina”, nema nikakvog znaka gde piše
“Republika Kosovo”.
Kada je došlo, da kažemo do implementacije tog dogovora, posebno na prelazima
1 i 31, prema našem gledištu, iz toga
proizilazi i samo prisustvo carine”, smatra
britanski ambasador na Kosovu.
Britanski ambasador na Kosovu, Jan Klif
Obzirom da ste rekli da postoji konfuzija u narodu, možete li nam reći šta je to
što je zapravo na stolu?
“Kada se razgovaralo o priznanju carinskih pečata u dosadašnjim razgovorima,
tu je došlo do priznanja kosovskog carinskog pečata.
Na samom pečatu piše ”kosovska carina”,
tu nema nikakvog znaka gde piše “Republika Kosovo”. U samom tom procesu,
kada je došlo, da kažemo do implementacije tog dogovora, posebno na prelazima
1 i 31 uz asistenciju Eulexa, prema našem
gledištu, prirodno proizilazi iz toga i samo
prisustvo carine. Priština je rekla za nas
to znači da je carina prisutna na celoj
teritoriji Kosova, to nema nikakve veze
sa dijalogom, a gledište Beograda jeste da
je prisutvo kosovske carine jedan novi element u toj priči koji tek treba da bude
rešen. I naravno, u vezi sa ovim pitanjem
je došlo do zabune.
Sada je došlo do pojave nekih ideja kako
možemo dalje da nastavimo da rešavamo
ovaj problem i sa jedne i sa druge strane
u smislu primene carinskog pečata i samo
prisustvo carine. O tome se razgovaralo u
Briselu, ali to rešenje mora biti pronađeno
što pre, jer imamo neke vremenske rokove koji su vezani za to, naročito u vezi
mišljena Saveta Evrope, datuma kada
treba da bude dato mišljenje o statusu
kandidata Srbije u EU. Postojalo je dosta
zabune i namerno ili ne pogrešnog informisanja u vezi onoga što se nudi putem
sveobuhvatnog plana za rešavanje statusa
(namerno ne koristim reč Ahtisari, jer u
poslednje vreme ko god priča o Ahtisariju,
desi se da bude pogrešno citiran od strane
medija) i zato sam pominjao da je potrebna bolja komunikacija između opština na
jugu i severu, da bi ljudi mogli da vide
kako to funkcioniše i da bi znali šta mogu
da očekuju”.
Rekli ste da pitanje prelaza i stvari vezanih za carinu treba da se reši što pre. U
slučaju da se to ne desi, da li će to ugroziti poziciju Srbije u vezi preporuke za
status kandidata, da li je to uslov?
“To nije uslov, ali su preporuke Evropske
komisije (EK) da se mora videti praktičan
napredak u oblasti dogovora
sledi
decembar 2011
Kako vidite rešenje krize na severu
Kosova?
“Mislim da pre svega moramo da radimo
veoma mnogo na nastavljanju dijaloga.
Nastavak dijaloga između Prištine i Beograda neophodan je za celokupnu situaciju i ovaj problem na severu Kosova.
Ne zaboravimo da su svi problemi nastali
nakon pitanja carinskog pečata. Jedna od
najvažnijih stvari u razgovorima o kojima
se pričalo, upravo je bilo prihvatanje implementacije carinskog pečata, jer ono što
treba da proiziđe iz svega toga je ponovno
otvaranje ili nastavak trgovine Kosova i
Srbije. I u toku samih razgovora mislim
da se došlo do nekih ideja pomoću kojih
možemo da smanjimo tenzije i da se nastavi sa razgovorima. U nastavku moramo
posebno da obratimo pažnju na implementaciju vladavine prava i da se narodu
na severu Kosova objasni šta je na stolu,
ono što se nudi u oblasti samouprave,
zdravstva, obrazovanja, očuvanje kulturnog i verskog nasleđa. Mislim da na
severu Kosova postoji dosta konfuzije oko
toga šta se od strane međunarodne zajednice, pa čak i Prištine nudi ljudima ovde.
Naravno, niko ne razmišlja o tome da se
srpskom stanovništvu u ovom delu Kosova na neki način oduzme identitet, da se
ukinu da kažemo otvorene i transparentne
veze sa Beogradom, niti da se u nastavi i
dalje ne upotrebljava srpski program u obrazovanju ili da dođe do prekida usluga u
zdravstvu koje se obavljaju kao do sada”.
23
intervju
koji su već sklopljeni i praktična implementacija istih. Jedan od dogovora je carinski pečat. I ako budemo razgovarali u
tom smislu to možda i jeste jedan od uslova, jer moramo videti praktično na terenu
kako se sprovodi taj dogovor. Ako smo se
već složili oko carinskog pečata, moramo
da vidimo da postoji slobodna trgovina
između Kosova i Srbije, slobodno kretanje
ljudi, i da se to odvija na nesmetan način”.
U slučaju da se do tada ništa ne reši na
severu, da li može da se desi da preporuka bude povučena?
“To je odluka koju mora doneti Savet Evrope. Ali ako do tog vremena ne budemo
videli praktičnu primenu dogovora koji su
postignuti, to može da šteti imidžu Srbije,
jer to je jedna od ključnih stvari koja se
pominje u preporukama Saveta Evrope,
a to se primarno odnosi na regionalnu
saradnju”
decembar 2011
Kako vidite rešenje za prelaze Jarinje
i Brnjak; šta će se po vama desiti ukoliko se Beograd i Priština ne dogovore, posebno oko prisustva carinika na
prelazima?
“Nisam upoznat sa svim detaljima, ali
postoje različiti primeri kako se ti problemi mogu rešiti, kako se može vršti
zajednička kontrola, bez obzira da li su
to granični prelazi, pogranična linija. To
mora biti urađeno vrlo brzo, ali ako se
bude našlo neko rešenje koje je u sladu sa
tim primerima koje imamo, to ne samo
da će pomoći rešavanju problema ovde na
severu Kosova, već će svakako dati podsticaj uopšte evropskim integracijama i
Kosova i Srbije”.
24
Da li po vama rešenje za Jarinje i Brnjak
uključuje prisustvo kosovskih carinika i
pogranične policije?
“Da, mislim da to uključuje prisustvo
kosovskih carinika na tim prelazima, jer je
to u skladu sa gledištem da je Kosovo kao
teritorija jedinstvna carinska zona”.
Do kada će biti prisutne barikade na
severu Kosova?
“Ne znam, ali mislim da to nije u interesu ljudi koji žive na severu Kosova niti
međunarodne zajednice, misija poput
Kfora ili Eulexa. To nije u korist daljih
razgovora između Beograda i Prištine. Što
pre budu sklonjene, to bolje. Ali ne mogu
predvideti u kojoj meri će preovladati jedno razumno shvatanje”.
Postoji li rok za njihovo uklanjanje?
“Očigledno da je teško da Kfor i Eulex
funkcionišu u sadašnjim uslovima i kako
se budemo približavali zimskom periodu,
za njih će postajati sve teže da funkcionišu
i naravno da će sve teže biti i ljudima na
barikadama. Nadam se da će to biti što
pre, ali ne mogu da predviđam jer ne
znam o postojanju bilo kakvih rokova za
to”.
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Bajram Redžepi, rekao je da neće
biti novih akcija na severu i da je to
sada stvar Kfora; da li je po vama ipak
moguće i za očekivati još nasilnih akcija, kao što je uklanjanje barikada?
“Dosta uključenih aktera radi na rešavanju
ovog problema upravo kroz dijalog i
korišćenje miroljubivih sredstava. Pohvalno je to što je ministar Redžepi rekao,
jer nasilne akcije i pretnje ne mogu doneti
ništa dobro. Sa druge strane, moramo da
shvatimo da jedna međunarodna misija
poput Kfora mora imati potpunu slobodu kretanja radi mogućnosti obavljanja
svoje misije. Ta misija je ovde prisutna i
prihvaćena od strane svih i esencijalno
je da može obavljati svoju dužnost na
normalan način, da ima normalnu liniju
komunikacije i snabdevanja i da putevi
funkcionišu između Zvečana, Zubinog
Potoka, Leposavića i sa prelazima”.
Kada treba očekivati nastavak dijaloga
Beograda i Prištine?
“Ne mogu tačno reći, ali što pre nastavimo sa dijalogom to bolje jer će nam
trebati ne samo dokaz da je došlo do
prakične primene onoga što je dogovoreno, već i da se vidi da je počelo sa
implementacijom dogovorenog, a to
nam je potrebno pre sledećeg sastanka
Saveta Evrope. Mislim da uopšte ne
treba da razgovaramo o tome šta se
može desiti ako dalji dijalog propadne,
jer će to biti samo otežavajuća okolnost
i za region i ljude ovde i smatram da
uopšte ne treba da razmišljamo o tome,
već da gledamo kako da se dijalog nastavi. Najveći je uspeh tih razgovora ako
vidimo poboljšanje uslova na terenu.
To znači da moramo da vidimo da se
postignuti dogovori praktično primenjuju. Dogovori koji postoje samo na
papiru ne znače ništa. Stvari bi možda
trebalo postaviti ovim redom – da vi-
intervju
Da li je u mandatu Eulexa da prevozi
kosovske carinike na prelaze na severu
Kosova?
“Da, jer je Eulex misija koja bavi
primenom vladavine prava, a jedan od
segmenata te misije je upravo i komponenta koja se tiče carine. Kosovo se vidi
i shvata kao jedna carinska zona i sa naše
strane apsolutno je normalno i prirodno
da se carinici nalaze na tim prelazima.
Kada i ti prelazi budu da kažemo u funkciji, većinu poslova bi svakako obavljali
ljudi iz Euleksa, jer se tamo nalazi samo
po jedan kosovski carinik”.
dimo prvo da je došlo do primene do
sada postignutih dogovora i da vidimo
šta ćemo sa onim što je već na stolu
i što nas očekuje, a to su dogovori u
oblasti telekomunikacija, energije i regionalnog predstavljanja. Doći ćemo i
u neku vrstu treće faze, jer to je proces koji prema našem mišljenju traje, a
rezultat je upravo unapređenje uslova
života ljudi”.
Koje bi mogle biti posledice toga da dijalog propadne?
“Apsolutno nisam spreman da razgovaram
o tim stvarima, ne želim da spekulišem
kako bi se stvari mogle razvijati ako
razgovori propadnu. Što se mene tiče,
treba da se usresredimo na to kako da
primenimo ono što je dogovoreno i da
nastavimo sa razgovorima. U drugom
slučaju, to samo ide u korist ekstremista
na svim stranama”.
Na koji način Velika Britanija pomaže
rešavanju krize na severu Kosova?
“Mogu reći da smo od početka zemlja
koja je snažno podržavala dijalog koji se
vodi. Radili smo na više nivoa - bili smo
u stalnom kontaktu sa Kforom, šefom
Euleksa i vlastima u Prištini, gde smo im
obrazlagali potrebu da se sa njihove strane
Koju poruku šaljete svojim sagovornicima na severu Kosova?
“Poruka koju uglavnom prenosim ljudima
na severu, jeste da moramo raditi na implementaciji postignutih dogovora, jedan
od njih je upravo primena dogovora oko
carinskog pečata, da radimo na smirivanju
tenzija, na tome da se ova situacija reši i da
se međunarodnim misijama poput Kfora
i Euleksa omogući potpuna sloboda kretanja”.
Ko su vaši sagovornici na severu Kosova, imate li ih trenutno?
“Svi oni koji su spremni da sa nama
razgovaraju, a većina ljudi jeste. Potrebno je da razgovaramo sa što više ljudi,
jer nažalost ne vidim na severu postojanje jednog predstavnika, jedinstvenog
glasa naroda. Tu su i paralelne strukture koje možda kasnije neće ni postojati, zatim ljudi iz civilnog sektora koji
trenutno nemaju dovoljno uticaja na
stanovništvo na terenu”.
Znači li to da među sagovornicima nemate ljudi iz, kako kažete, paralelnih
struktura?
“Sa ljudima razgovaram kao sa pojedincima upravo zbog neodređenosti u kojoj
se nalazimo, jer ako u budućnosti dođe
do nekih pomena to ne znači da možda
isti ljudi sutra neće biti na nekom drugom
položaju. Zato smatram da je veoma
važno da te linije komunikacije ostanu
otvorene”.
Paralelne strukture koje pominjete i
za koje ste rekli da ih možda neće biti
su zapravo one iste koje srpskoj zajednici pružaju obrazovanje, zdravstvenu
zaštitu i slično, a za šta ste na početku
rekli da niko ne planira Srbima da
oduzme?
“Kada govorimo o paralelnim strukturama, tu prevashodno mislim na ono što
se pominje u međunarodnoj zajednici,
gde je rečeno da će te strukture morati da
se ukinu. Prema našem mišljenju treba
da dođe do formiranja institucija koje
se spominju u planu za rešavanje statusa, a to znači da se sada daje podrška
opštinskom pripremnom timu i kada
dođe vreme, da se održe opštinski izbori. Kada dođe vreme za to, doći će
do formiranja institucija poput onih u
Štrpcu, Gračanici u oblasti obrazovanja,
zdravstva… Možemo da očekujemo da
će zvaničnici koji rade u UAM administraciji, da će to možda u budućnosti biti
spojeno sa budućom opštinom Severna
Mitrovica. Važno je održavati kontakt sa
svim ljudima, jer će u budućnosti većina
tih ljudi obavljati funkcije na novim
pozicijama”.
Da li to znači da treba da pretpostavimo
da će ubuduće srpske institucije ovde
raditi po programu Republike Srbije ali
pod kapom Prištine?
“Upravo to, to se nalazi u samom planu za sveobuhvatno rešavanje statusa.
Govorimo o Ahtisarijevom planu koji
u oblasti lokalne samouprave donosi
više nego bilo gde u Evropi. Plan podrazumeva transparentne i otvorene kontakte sa Beogradom”.
Da li će približavanje EU za Srbiju biti
uslovljeno rešavanjem spora sa Kosovom?
“Mislim da je tu veoma važno upravo
ono o čemu se ranije razgovaralo, u
vezi preporuka Evropske komisije, a to
se odnosi na implementaciju postignutih sporazuma i postojanje regionalne
saradnje, jer EU sigurno neće dozvoliti
da dođemo u situaciju da bude uvežen
jedan problem koji postoji kao takav u
ovom trenutku”.
decembar 2011
ljudima ovde pošalje jasna poruka o onome šta i kako treba raditi”.
25
intervju
Mitrovica zaslužuje
Mitrovica - Za M-Magazin kosovski
ministar za kulturu, omladinu i sport
Memlji Krasnići govori o aktivnostima
ovog ministarstva i planovima za 2012.
godinu. Mitrovicës?
M-Magazin: Šta možete da nam kažete
o vašem svakodnevnom poslu u ministarstvu?
Memlji Krasnići: Moj radni dan počinje
rano ujutru, okupljanjem u kabinetu
gde analiziramo ono što je urađeno
prethodnog dana i gde dobijamo nove
zadatke, nakon toga imam razne susrete i moj radni dan se završava oko
20:00 časova.
decembar 2011
M-Magazin: Šta nam možete reći o
vašim aktivnostima na Kosovu sa naglaskom na Mitrovicu?
Memlji Krasnići: Od kada sam postavljen za ministra, imao sam veliko
angažovanje u mnogim oblastima, kulturi, sportu, omladinskim pitanjima.
Realno ima mnogo pitanja koja bih izdvojio, ali mislim da su uređivanje radnog statusa i povećanje plata do 150%
u sektoru kulture nešto najbolje što
smo učinili. Zatim bih izdvojio fond
od nekoliko miliona evra, koji smo izdvojili za izgradnju šest modernih stadiona u šest opština na Kosovu, među
kojima je i Mitrovica. Obezbedili smo
i fond u iznosu od 1.5 milion dolara
za restauraciju kulturne baštine i još
mnogo toga što je realno trebalo biti
završeno još pre par godina, ali nažalost
tek je sada realizovano.
M-Magazin: S obzirom na to da ste
veoma zauzeti, da li često posećujete
Mitrovicu, grad odakle ste poreklom?
Memli Krasniqi: Ja sam rođen u Prištini,
ali mi je poreklo iz Mitrovice, i u Mitrovici živi veliki deo moje šire porodice. Ne samo zbog toga već i zbog
drugih razloga, Mitrovica mi se veoma
26
dopada kao grad i posetim je kad god
mi to vreme dozvoljava. U Mitrovici sam bio i u svojstvu ministra ali i
privatno. Tokom ove godine sam bio
na obeležavanju početka implementacije mnogih projekata koji se tiču kulture, sporta, kulturne baštine i omladine, koji su direktno bili sponzorisani
od strane MKOS-a ili od strane naših
međunarodnih partnera.
M-Magazin: Da li ima projekata ili se
očekuju od strane vašeg ministarstva, a
u vezi sa kulturom, omladinom, sportom, koji bi Mitrovici vratili nekadašnji
imidž, kao veoma uspešnom gradu sa
poznatim umetnicima, sportistima,
kako na Kosovu tako i na prostoru
bivše Jugoslavije?
Memlji Krasnići: Ja sam u par navrata
rekao da je iz mnogo razloga Mitrovica
prioritet, ne samo moj kao ministru
već i prioritet Vlade u celini. Verujem da ćemo ove godine to i dokazati.
Želim da govorim samo o Ministarstvu
za kulturu, omladinu i sport. Imamo
nekoliko milionskih projekata. Planiramo izgradnju sportskog kompleksa, sufinansiranje ministarstva sa Evropskom
Komisijom, kao i izgradnju pomoćnog
fudbalskog terena u Mitrovici. Podržali
smo na desetine kulturnih, omladinskih i sportskih aktivnosti. Takođe
smo podržali sportske klubove, razna
kulturna udruženja, ansamble, gde bih
izdvojio ansanbl pesama i igara iz Mitrovice. Naša podrška neće manjkati ni
u budućnosti, jer kako sam i rekao Mitrovica zaslužuje veća pažnju svih nas.
M-Magazin: Majlinda Keljmendi je
veoma uspešna sportiskinja, vi ste joj
pružili podršku. U Mitrovici ima mnogo talenata u oblasti sporta, imamo
bokserku Aljbuljenu Gubetini koja je
vicešampionka Evrope u tom sportu.
Šta nam možete reći o planovima vašeg
ministarstva koji bi pomogli ove mlade
talente?
Memlji Krasnići: Bez sumnje Majlinda
Keljmendi je ponos našeg sporta, ali i
ja verujem da Kosovo ima još mnogo
sportskih talenata. Mi smo se zalagali
da svakome pomognemo. Svestan sam
da ima prostora za još veću podršku
i ona će biti svake godine sve veća.
Novim zakonom o sportu, koji vrlo
brzo treba da bude usvojen na Skupštini
Kosova, mladi i talentovani sportisti će
biti pod starateljstvom države. Za njih
su predviđene stipendije i razna finsiranja unutar i van zemlje.
M-Magazin: Kulturni spomenici su
veoma važni za narod. Da li vaše
ministarstvo ima fondove da kulturno
nasleđe ne ode u zaborav?
Memlji Krasnići: Kulturno nasleđe je na
mojoj listi prioriteta. Tokom ove godine mi smo učinili mnogo toga kako
bi smo je očuvali i promovisali. Ove
godine MKOS je po prvi put dobio
fondove u iznosu od 1.5 milion dolara od strane američke vlade za restauraciju nekih spomenika kulturne
intervju
posebnu pažnju
Memlji Krasnići: Verujem da znate da
će MKOS ove godine imati znatno veći
budžet. Budžet će ove godine iznositi
oko 18 miliona evra, za razliku od
prošlogodišnjeg koji je iznosio oko 13
miliona evra. Znam da možda ni to
neće biti dovoljno, ali ćemo svakako
uspeti da prevaziđemo mnoge izazove
koje imamo u oblasti kulture, omladine i sporta. U našim mislima Mitrovica zauzima posebno mesto i u planu
imamo mnoge projekte.
Memlji Krasnići , ministar za kulturu,
omladinu i spor
baštine. Osim toga, po prvi put imamo
listu koja je privremenog karaktera,
sa spomenicima koji su pod privremenom zaštitom države. Vrlo brzo
ćemo imati i stalnu listu, pod stalnim
nadzorom države. Tokom ove godine
smo nekoliko puta podržali arheološka
istraživanja i pronađeni su dokazi da je
u našoj zemlji civilizacija bila pre mnogo godina.
M-Magazin: Da li vaše ministarstvo
sarađuje sa odgovarajućim ministarstvima iz regiona?
Memlji Krasnići: Imamo stalne kontakte
sa ministarstvima u regionu, ali i dobru
saradnju u tom pravcu. Želeo bih da
naglasim saradnju sa ministarstvom iz
Albanije, sa kojim imamo i zajedničke
projekte u oblasti kulturnog nasleđa,
kao što su: restauracija zajedničkih istorijskih spomenika, zajedničke kulturne
i sportske aktivnosti, itd. I sa drugim
zemljama imamo dobru saradnju. Vrlo
brzo ćemo imati i formalni soprazum o
saradnji sa svakom državom u regionu.
M-Magazin: Kolika će finansijska
podrška biti namenjena NVO i njihovim aktivnostima? Da li nam možete
nabrojati vaše prioritete u toj oblasti za
2012. godinu?
Memlji Krasnići: MKOS nekoliko puta
godišnje pruža podršku nevladinim organizacijama putem javnih konkursa za
projekte. Ta praksa će biti nastavljena i
sledeće godine, s time što će fond biti
dosta veći.
M-Magazin: Kada se očekuje da i Kosovo dobije Zakon o autorskim pravima?
Koji će biti vaš doprinos u tom pravcu?
Memlji Krasnići: Kosovo već ima Zakon o pravima autora i približna prava.
MKOS će osim svog glavnog zadatka,
nacrt zakona, raditi i na njegovoj primeni. Naravno da je za primenu tog
zakona potrebna velika odgovornost.
Verujem da ćemo vrlo brzo načiniti
konkretne korake koji će poboljšati
stanje u tom pravcu.
M-Magazin: Jedno lično pitanje. Da li
osećate nostalgiju za vremenom kada
ste bili poznati umetnik i kada ste imali
grupu “Ritmi i Ruges?
Memlji Krasnići: Iako je prošlo već
dosta godina kako se bavim politikom
i imam institucionalnu odgovornost,
ipak muzika i dalje ostaje veoma važan
deo mog života i uvek imam želju da se
njome bavim.
M-Magazin: Kakvi su vaši odnosi sa
vašim bivšim kolegama pevačima, s
obzirom na to da vaša profesija ide u
drugom pravcu?
Memlji Krasnići: Ja imam vrlo dobre
odnose i sa starijim kolegama, ali i sa
mlađim. Naši odnosi su ljudski, kolegijalni i pre svega, prijateljski. Ali
sada, sa moje pozicije ministra, osećam
da imam dodatnu odgovornost prema
svim stvaraocima, uključujući tu i
ljude koji se bave muzikom.
M-Magazin: Da li biste nam nešto rekli
o vašem privatnom životu?
Memlji Krasnići: Živim u Prištini sa
mojom suprugom Melizom i našoj
ćerkicom Borom. Moje profesionalno
angažovanje utiče na to da često odsustvujem od kuće, ali se trudim da svaki
slobodan trenutak provedem sa porodicom. Takođe, imam veliki krug prijatelja sa kojima takođe pokušavam da
provedem slobodno vreme, najčešće se
srećemo tokom vikenda.
M-Magazin:
Šta
biste
mitrovačkoj omladini?
poručili
Memlji Krasnići: Veoma je važno da
mladi budu aktivni i da budu spremni
da preuzmu odgovornost. Ali svakako
da njihova angažovanja treba da budu
veoma iskrena, bez političkog uticaja,
ličnog ili grupnog interesa. Samo na
taj način će uspeti da na pravi način
adresiraju svoje zahteve i da ih realizuju na pravi način. Ja verujem u naš
zajednički cilj, za jednu bolju i svetliju
budućnost.
decembar 2011
M-Magazin: Koji su vaši planovi za
2012. godinu? Da li će Mitrovica imati
prednost?
27
intervju
Petrović ne odustaje od
decentralizacije severa Kosova
Institucije Kosova posebno u sferi decentralizacije imaju isključiv cilj poboljšanja
životnog standarda građana i bolju
životnu sredinu.
U toku su infrastrukturni projekti i
pružanje podrške građanima u registraciji
dokumenata. Broj zahteva za dobijanje
Kosovskih dokumenata daleko veći od
očekivanog kaže ,između ostalog , u intervjuu za M-magazin Slobodan Petrović
decembar 2011
Kako teče proces formiranja opštine u
severnom delu Mitrovice?
Vi već znate da postoji Pripremni tim za
formiranje opštine Severna Mitrovica.
Postoji kancelarija Ministrstva za lokalnu samoupravu (MALS) i kancelarija
za registraciju u Bošnjačkoj Mahali koja
je na raspolaganju građanima na Severu
Kosova. Ja stalno govorim da institucije
Kosova deluju ograničeno na Severu iz
dobro poznatih političkih razloga, iako
odgovorno tvrdim da institucije Kosova
posebno u sferi decentralizacije imaju
isključiv cilj poboljšanja životnog standarda građana i bolju životnu sredinu.
Uostalom, kao što se i dogodilo u novoformiranim opštinama južno od Ibra.
28
Da li se i šta trenutno radi u tom
pravcu?
Situacija koja je nastala nakon 25. jula
ove godine dovela je do specifičnih okolnosti koji će prevashodno podrazumevati uspostavu vladavine prava na Severu
Kosova, tako da se trenutno radi na pojedinim infrastrukturalnim projektima,
na podršci građanima u registraciji dokumenata, registraciji biznisa, nevladinih
organizacija i slično. Mišljenja sam da je
najveći problem na Severu nedostatak
vladavine prava i nemogućnost da se
građani informišu na pravilan način o njihovim pravima i dobrobitima procesa decentralizacije. Decentralizacija je proces
koji dotiče građane, a ne visoku politiku.
MALS će uložiti sve napore da pomogne
proces formiranja opštine u saradnji sa
međunarodnim partnerima, koji ponavljam, imaju samo dobru nameru.
Kada treba očekivati formiranje
opštine Severna Mitrovica i šta su
najveći problemi i izazovi na tom putu?
Tu bi mogao da spekulišem, a ne želim.
Ne postoje nikakvi zadnji rokovi, sve
mora da ima svoj tok pa tako i ovaj proces. Problemi su veliki kao i u ostalim
opštinama. Od infrastrukture do pružanja
osnovnih usluga lokalnih institucija
građanima Severa. Sever Kosova ima ozbiljnih problema sa životnom sredinom,
zagađenjem olovom i to ne tvrdi Vlada
Kosova već stručnjaci Međunarodne zajednice. Zagađenje olovom je problem
širih razmera koji se prenosi na region
i koji zahteva puno ulaganja i puno napora.
Ukoliko ne bude podrške od strane
lokalnog stanovništva, da li ćete
odustati od formiranja opštine Severna
Mitrovica?
Decentralizacija je proces koji se tiče
građana. Gotovo nigde u svetu nemate
otpor prema ovom procesu. Nažalost
decentralizacija severa je politzovana i
trudimo se da eliminišemo ovaj faktor,
pojasnimo građanima šta dobijaju ovim
procesom i koliko je ovaj proces značajan
za njih. Primeri razvoja postoje južno od
Ibra i oni mogu poslužiti kao platforma za
informisanje i razmenu iskustva. Niko ne
može da ospori razvoj opštine Gračanica
na primer. Od samog uređenja životnih
uslova do povećanja životnog standarda
građana. Ja ne tvrdim da je sve savršeno
jer sve zahteva vreme, ali sam ubeđen da
bi otpor stanovništva bio manji kada bi
oni bili svesni svih dobrih strana ovog
procesa. Dakle, mi nećemo odustati od
primene ideje decentralizacije, a u isto
vreme neće biti nasilnih nametanja jer se
ovaj proces ne može nametnuti nikome.
Kakve usluge građani mogu dobiti u
vašoj kancelariji u Bošnjačkoj mahali?
Mogu dobiti pomoć oko registracije poslovnih subjekata, mogu dobiti pomoć
u dobijanju dokumentacije Kosova, a
najvažnije je da naša kancelarija usmerava
sve zahteve građana uključujući i potrebe
za poboljšanjem životne sredine, infrastrukture i slično.
Zëvendës kryeministri i
Republikës së Kosovës
Imate li podatke o tome koliko je
građana Mitrovice srpske nacionalnosti
uzelo kosovska dokumenta (lične karte
i pasoše)?
Preciznije podatke u vezi broja izdatih
kosovskih dokumenata možete da dobijete u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a
ono što mi imamo kao informaciju jeste
da je broj zahteva za dobijanje Kosovskih
dokumenata daleko veći od očekivanog.
Kako
komentarišete
poslednja
dešavanja na severu Kosova?
Partija koju vodim zastupa miran pristup u reševanju svih problema. Moj komentar je da su pregovori prava adresa
za rešavanje svakodnevnih problema
naših građana.Verujem da će nastavak
razgovora Beograd-Priština koji se vodi
u Briselu, imati uticaj pre svega na
smirivanje tenzija, odnosno prilika za
rešavanje nagomilanih problema naših
građana ne samo na Severu, nego na
čitavom prostoru Kosova.
Da li se i šta na Kosovu promenilo od
uvođenja embarga na uvoz srpske robe?
Pa promenilo se to što srpski poslovni
svet gubi pola milijarde evra godišnje i
što je na neki način otvoren prostor za sve
one koji svoju robu žele da plasiraju na
Kosovo, imajući u obzir interes Kosova
i svoje zemlje. Nadam se da će se u dijalogu između Beograda i Prištine naći
rešenje pod budnim okom Međunarodne
zajednice koja znam sigurno neće odustati od održivih kosovskih institucija, a
to uključuje i uređene carinske odnose.
Siguran sam da su dešavanja na Severu
ubrzala dijalog i pozvala na efikasnija
rešenja.
intervju
Uspešno Albulenino putovanje
Mitrovica - Albulena Gubetini (16) iz
Mitrovice, šampionka je Kosova u boksu i
vicešampionka Evrope. Ona je sa samo 13
godina osvojila prvo mesto na prvenstvu
Kosova 2009. godine u Prizrenu.
Na međunarodnom Evropskom turniru u
Poljskoj, ona je ove godine osvojila drugo
mesto i srebrnu medalju. Albulena je osvajala
i druge medalje na Kosovu i međunarodnoj
sceni. Ova devojka je vrlo rano počela da se
bavi boksom, kada je imala svega 13 godina.
Imajući u vidu da je Albulena iz Mitrovice i
da ima velkih planova što se ovog sporta tiče
M-Magazin je sa njom napravio ekskluzivni
intervju.
M-Magazin: Koliko ste medalja do sada
osvojili i kojeg su odličja?
Gubetini: Za tri godine koliko treniram
boks, osvojila sam 9 medalja i pehar namenjen ,,Prvakinji Kosova’’. Imam osvojene zlatne i srebrne medalje. Osvojila sam
mnoga prva mesta na takmičenjima širom
Kosova, ali i na evropskoj sceni.
M-Magazin: Kako usklađujute treninge i
nastavu?
Gubetini: S obzirom na to da mnogo
vremena provodim trenirajući, nemam
mnogo vremena za učenje, ali pokušavam
da sve to uskladim.
M-Magazin: Da li vam teško pada da se
bavite boksom s obzirom da ste devojka,
ipak je ovaj sport kasno postao interesantan za žene?
Mitrovica - Albulena Gubetini (16) iz Mitrovice, šampionka je Kosova u boksu i
vicešampionka Evrope.
Gubetini: Meni nije teško da se bavim
boksom. Boks volim i spremna sam da sve
svoje obaveze ostavim zbog boksa.
M-Magazin: Imajući u vidu činjenicu da
kod nas vlada mišljenje da žene ne treba
da se bave boksom, da li je vama bilo teško
da razbijete tabu?
Gubetini: U početku mi nije bilo lako da
treniram, upravo zbog mentaliteta, ali velika želja i podrška koju mi je pružila porodica, uticala je da prevaziđem te probleme i sada se mnoge devojke diče mnome
i mojim osvojenim medaljama.
M-Magazin: Da li imate adekvatne uslove za treniranje i imate li podršku
odgovarajućeg Saveza?
Gubetini: U BK ,,TREPČA’’, imamo
minimalne uslove za rada, nedostaje i
podrška opštine ali i Bokserskog Saveza.
M-Magazin: Da li očekujete ove godine
neki meč?
Gubetini: Šanse su veoma male, uprkos
mojoj velikoj želji. Nema mnogo devojaka
na Kosovu koje se bave boksom.
M-Magazin: Vaši uspesi su evidentni, ali
uprkos tome mnogi i ne znaju za vas. Prvakinja ste Kosova, viceprvakinja Evrope.
Na koji način ste nagrađeni od strane
Saveza?
Gubetini: Za sve uspehe koje sam postigla, nisam dobila nikakvu novčanu nagradu, ni od Bokserskog Saveza niti od neke
druge odgovarajuće institucije. Jedinu nagradu sam dobila od moje porodice, kako
u smislu podrške tako i u finansijskom
smislu.
M-Magazin: Šta bi ste poručili mladima
koji kao i vi imaju poteškoća kako bi
postigli uspeh. Koja je vaša poruka?
Gubetini: Moja poruka mladima je da
bez obzira na poteškoće i probleme,
nastave da se još više bave sportom i
da izbegavaju negativne pojave. Ja se
nadam da neće biti moje sreće i da će
imati podršku odgovarajućih institucija. Iskreno se zahvaljujem vašem listu
koji mi je omogućio da se predstavim i
promovišem, jer me do sada nijedan list
nije kontaktirao.
decembar 2011
M-Magazin: Recite nam nešto više o
vašoj bokserskoj karijeri medaljama koje
ste osvajali, kako na Kosovu tako i na
međunarodnoj sceni?
Gubetini: Moja karijera je počela 2006.
godine, kada nisam bila previše zainteresovana za ovaj sport. Više me je interesovao rukomet, ali sam imala sreće da
smo trenirali na istom mestu sa bokserima. Neprestano sam ih gledala i shvatila
da zapravo volim taj sport. Mnogo mi je
pomogao trener Mehmet Madžuni, koji
mi je omogućio da postanem deo kluba
i uz veliko zalaganje, postigli sam uspeh.
29
intervju
Mitrovica i njena omladina
škola od koje treba učiti
Poznata muzička grupa “Aurora”, svojim ozbiljnim pristupom muzici uspeva
već devet godina da bude prisutna na
kosovsku muzičku scenu. Najpopularniji
hitove ove grupe su: “Daleko si ti”, “Universal” i baladu “Nekada”.
Članovi grupe Nazmi Sfišta i Ili Vala,
razlikuju se ne samo dobrim glasovima,
originalnim i jedinstvenim tekstovima,
već i intervjuima i to ih čini posebne i interesantne.
M-Magazin je uradio intervju sa pevačima
ove grupe Nazmi Sfištom i Ili Valom.
Ko je od vas inicijator osnivanja grupe
“Aurora”?
Aurora: Inicijator za osnivanje
grupe je bio Nazi.
Da li vas je spojila srednja škola ili ste se
poznavali od ranije?
Aurora: Tačno je, upoznali smo se
u srednjoj školi i ona nas je spojila.
Da li mislite da imate konkurenciju u
žanru kojim se bavite?
Aurora: Svako ima svoj stil i žanr koji voli,
međutim mi mislimo, da kao grupa imaju
neku vrstu univerzalnosti.
decembar 2011
Kome prepisujete vaš uspeh?
Aurora: Najveće zasluge pripadaju Bogu,
zbog našeg postojanja i zato što možemo
izraziti najdublja osećanja.
30
Koliko sarađujete sa ostalim mladim
pevačima i sa onima koji su od ranije
na sceni?
Aurora: Kao grupa Aurora, ne možemo
se baš pohvaliti da smo mnogo sarađivali
sa ostalima, osim sa Nazijevom suprugom
Aferditom Planom – Sfištom na snimanju pesmu “Mia Aferdita”. To je vizija i
strategija koju mislimo da primenjujemo.
To ne znači da u budućnosti nećemo
sarađivati, ali do tada treba da izvršimo
ocenu.
Gde sve pevate svoje pesme, na kojoj
sceni se najbolje osećate?
Aurora: Pa uglavnom po Kosovu ali i u
Albaniji, Makedoniji se osećamo dobro
na sceni.
Prošlo je već neko vreme da niste
snimili ni jednu pesmu niti spot. Šta
nam možete reći u vezi toga?
Aurora: U muzici je prirodno, u odrđenim
vremenskim periodima praviti pauze koje
su neophodne. I to je deo radne strategije
koju primenjujemo kao grupa.
Šta može publika od vas ubuduće
očekivati, neka nova pesma, novi spot
ili možda novi album?
Aurora: U nekim od poslednjih intervjua
koje smo dali, rekli smo da ćemo o tome
blagovremeno obavestiti javnost, tako da
ostajemo verni onome što smo izjavili.
Većinu vaših pesama pišete sami. Da li
ćete nastaviti i ubuduće sa tom praksom
ili ćete angažovati nekog tekstopisca?
Aurora: Budućnost je bliska i tek treba o
tome da odlučimo.
Da li imate neko iznenađenje koje ćete
podeliti sa M-Magazinom i njegovim
čitaocima?
Aurora: Trenutno ne...
Da li imate web stranicu i koji su to
komentari koje najčešće dobijate od
vaših obožavaoca, bez obzira bili oni
dobri ili ne?
Aurora: Da, imamo web stranicu, ima
komentara, predloga, kritika što nama
kao grupi znači u promociji progresivnih
pomaka, što nam u neku ruku daje i orijentaciju za dalji razvoj grupe.
Šta za vas predstavlja publika?
Aurora: Glavni merač...
Kako rečima opisujete pesmu, njen
značaj?
Aurora: Ukoliko svi pevaju isto, onda
neće biti harmonije.
Pričajte nam malo o vašem privatnom
životu. Da li ima nešto novo kod vas?
Aurora: Da, ima novina u tom pravcu.
Nazi se oženio Afritom Planom dok Ili
radi na tome.
Gde provodite slobodno vreme?
Aurora: Uglavno kada imamo slobodno
vreme, provodimo ga čitajući ili na nekom
mirnom mestu. Omiljeno mesto nam je i
park Grmija, gde se bavimo i fizičkim aktivnostima, igramo stoni tenis, plivamo,
trčimo, itd.
Kažite nam da li ste ikada bili u Mitrovici
i kakav je vaš utisak o Mitrovici i njenoj
omladini?
Aurora: Bio sam u Mitrovici nekoliko
puta. To je mesto koje je teško oceniti,
ali je za svaku pohvalu činjenica, da
uprkos svim problemima, građani Mitrovice pokazuju zrelost. Još više nas raduje
činjenica da je i mitrovačka omladina pokazala strpljenje i zrelost. To se može nazvati velikom pozitivnošću što za sve nas
predstavlja jednu školu koju treba učiti.
Koja je vaša poruka našim čitaocima i
šta biste poručili mitrovačkoj omladini?
Aurora: Poruka za vaše čitaoce i za omladinu Mitrovice je da nastave da daju
svoj doprinos u svim životnim oblastima,
zato što ovo mesto ima potencijala koji je
svakako potreban Kosovu.
socialno
intervju
Mitrovica, 2011. - Zima se približava.
Na pragu ove hladne zime, mnoge
porodice brinu o tome kako će je
provesti, s obzirom na to da im teški
ekonomski uslovi ne dozvoljavaju da
žive u normalnim uslovima. Radi se o
kategoriji ljudi koja živi od socijalne
pomoći, koja zapravo živi u vrlo teškim
uslovima.
Kao i svake godine i ove, na pragu zime
počele su pripreme oko drva, zimnice, itd. Neki su počeli ranije, neki
kasnije, pojedini se ne suočavaju sa
problemima, dok drugi to rade sa velikim poteškoćama. Ali ima i onih koji
usled finansijskih problema nemaju
mogućnosti ni za najosnovnije kućne
potrepštine.
I. Mehmeti iz Mitrovice, kaže da njegova sedmočlana porodica živi od socijalne pomoći koja iznosi 65 evra
mesečno.
Po njegovim rečima, poslednji meseci
za njega i njegovu porodicu su najteži,
s obzirom na to da pripreme za zimu
koštaju mnogo, a on nema dovoljno novca. Metar drva na pijaci košta
između 30 i 35 evra, što znači da bi
porodici Mehmeti trebalo oko 150 evra
kako bi rešili problem ogreva.
“Ja i mojih sedam članova porodice
živimo od socijalne pomoći. Zima je
na pragu, a još uvek nisam mogao da
obezbedim drva ali ni zimnicu. Drva
su skupa, oko 150 evra mi treba da
bih kupio drva. Najveći je problem za
decu, jer sada je zaista hladno”, rekao
je Mehmeti.
“Ja tražim posao, ali uzalud, posla
nema, život je postao stvarno težak.
Od socijalne pomoći ne mogu ni lekove za decu da kupim, a da ne govorim
o nečem drugom”, kaže on, nadajući se
da će ipak neko priteći u pomoć i da će
uspeti da obezbedi drva za zimu.
“Daj bože da pronađen neki posao, ili
pomogne neko, ili u najmanju ruku
nemamo problema sa strujom, inače
stvarno ne znem kako ću proći ovu
zimu”, priča on uznemireno plašeći se
najviše za decu.
Isti problem ima i porodica Tahiri,
takođe iz Mitrovice, koji kao problem
navode visoke cene drva, zimnice i
vrlo niska primanja.
I ova porodica živi od socijalne pomoći
u iznosu od 65 evra. Po rečima glave
ove porodice, život je svakim danom
sve teži. On dalje navodi da ne bi odbio nikakav posao. “Tražim svaki dan
posao, ali je veoma teško naći ga. Zima
je stigla, a mi još uvek nismo kupili
drva”, kaže on.
Po rečima članova ove porodice, osim
pripreme za zimu, problem takođe
predstvljaju i cene.
“Ne da su samo drva i zimnica skupa,
već i osnovne stvari poskupljuju svaki
dan, šećer, brašno, itd”, kaže otac troje
dece.
Da na Kosovu posebno u Mitrovici,
nezapošljenost ostaje glavni problem potvrđuje i izveštaj kosovskog
Statističkog zavoda. Na osnovu tog
izveštaja, hleb je recimo poskupeo za
oko 12.6%.
Metar
drva na pijaci košta
između 30
i 35 evra,
što znači da
bi porodici
Mehmeti
trebalo oko
150 evra
kako bi rešili
problem ogreva.
decembar 2011
Siromaštvo
- Ferat Shala
31
S o c i a l NO
decembar 2011
Prosjačenje
kao
zanimanje!?
32
Mitrovica, 2011. - Na ulicama Mitrovice svakim danom je sve veći broj prosjaka. Niske temperature, koje su izjutra
i ispod nule, ne ometaju prosjake da
započnu svoj ,,radni dan’’.
Sedeći na nekom od uglova, oni mole
prolaznike da im pomognu. “Pomozi
mi i daj mi 10 centi”, “Bog vam pomogao”, samo su neke od rečenica koje
koriste.
Druga kategorija prosjaka su oni konstantno ulaze u restorane i kafiće kako
bi tražili milost. “Siroče sam, pomozi
mi da kupim hleb“, piše na kartonu
koje drži jedno dete. Žena koja je u
poznijim godinama kaže da odgaja dete
koje je siroče. “Imam siročad, pomozite nam ako imate mogućnosti. Bog vas
blagoslovio”, kaže ona ispružene šake.
Mitrovčani
izražavaju
zabrinutost
ovakvom teškom ekonomskom situacijom i stanjem u kojem se nalazi ova
kategorija ljudi.
“Znam da je teška ekonomska situacija.
Meni je zaista žao što je broj ove kategorije u stalnom porastu. To je najbolji
pokazatelj da ih na to tera teška ekonomska situacija“, kaže Aida Musa koja
je stala ispred jedne žene kako bi joj
dala nekoliko centi.
Građani uprkos teškoj situaciji, ipak
pokušavaju da pomognu tim ljudima.
Izgleda da je ta činjenica još više ohrabrila prosjake, koji nisu samo iz Mitrovice već i iz okolnih gradova, ali ima i
onih koji su došli iz Albanije.
S druge strane ima i onih koje je ova
situacija iziritirala. Neki od njih kažu
da nisu sigurni da baš svi prosjaci imaju potrebe za tim, ali im je to prešlo u
naviku.
“Prosjacima je zaista teško, posebno
kada vidim da prose deca, starci ili
ljudi sa ograničenim sposobnostima“,
kaže Fitim Muja student iz Mitrovice.
On dodaje da mu u poslednje vreme
pomalo i smetaju kada je sa društvom
u nekom kafiću. ”Dešava se da dok sa
društvom pijem kafu, priđu i po četiri,
pet prosjaka, to mi pomalo smeta“, kaže
Muja.
U vezi sa tvrdnjama da postoji određen
broj prosjaka iz Albanije, iz Kosovske
policije su saopštili da je za period od
šest meseci ove godine, policija identifikovala nekoliko lica.
“Samo u prvom šestomesečju ove godine, policija je identifikova pet lica
koji su poreklom iz Albanije”, kaže
regionalni portparol Kosovske policije
Besim Hoti.
O tome da li neko treba da se bavi prosjacima i da ih skloni sa ulice, iz KP su
nam rekli da o tome treba da brinu i
pokušaju da spreče sve jedinice na
nivou policijske stanice. ”Do 2009. godine, KP odnosno Policija u zajednici
na lokalnom ali i na regionalnom nivou
preduzela je postupke u saradnji sa Centrom za socijalnu pomoć, Crvenim krstom i raznim NVO, kako bi ove ljude
sklonili sa ulice. Od prošle godine, ova
pojava se nastoji sprečiti i istražuju je
sve policijske jedinice na nivou policijske stanice“, kaže Hoti.
Drugo, uznemiravajuće je da u našem
društvu ima pojedinaca koji teraju decu
i druge prosjake da ,,rade za njih’’, ali,
trenutno to su samo tvrdnje.
“U nekoliko slučajeva, policija je sumnjala u takve aktivnosti, ali do sada,
zasnivajući se na operativnim saznanjima, nije otkriven nijedan takve slučaj”,
izjavio je Besim Hoti.
S o c i a l NO
Kao u
srednjem veku
Mitrovica, 2011. – Stara kuća od kamena, dotrajala vrata ispod kojih je
rupa. Spolja gledano, stičete utisak da
je u njoj nemoguće živeti, međutim porodica Ćoraj koja je na ivici egzistenicije
i te kako je zahvalna što uopšte ima krov
nad glavom.
Glava porodice Naim Ćoraj, kaže da
živi u vrlo teškim uslovima. Kako kaže
njegova petočlana porodica živi u ovoj
kući i obzirom da je izgrađena od kamena zimi je u njoj veoma hladno.
Improvizovano kupatilo se nalazi u
dvorištu. Međutim, on je zahvalan vlasniku kuće koji im je dozvolio da već
sedam godina živi u njoj. Kuća se nalazi
u selu Suvi Do.
Ova porodica je poreklom iz sela
Padalište, opština Srbica i nemaju svoj
krov nad glavom. Naim kaže da se više
puta obraćao opštinskim vlastima u
Srbici i južnom delu Mitrovice, kako
bi mu rešili stambeno pitanje. Ali osim
praznih obećanja, nije dobio ništa i
prepušten je milosti građana. Zbog humanosti vlasnika kuće njegova porodica
nije na ulici.
“Živim u vrlo teškim uslovima. Nemam
ni zemlju ni kuću. Ova kuća je veoma
stara i veoma hladna, zimi je skoro
nemoguće zagrejati je. U selu Suvi Do
živim od 2004. godine i veoma sam zahvalan meštanima koji su me odlično prihvatili”, rekao je Naim. Porodica Ćoraj
je zahvalna meštanima Suvog Dola, jer
im donose pomoć u hrani, odeći i obući.
“Bog pomogao svima onima koji nam
pomažu. Donose nam brašno, hranu,
odeću, obuću, koliko su u mogućnosti.
Tako nam olakšavaju život“, kaže
Nazmija Naimova žena. Mesečni prihod porodice Ćoraj koji dobijaju na
ime socijalne pomoći iznosi 70 evra.
Po njihovim rečima, sa tim novcem ne
uspevaju da pokriju ni osnovne životne
potrebštine. Po Naimovim rečima, ima
meseci kada ne može ni lekove da kupi.
“Imam obolelu kičmu i trpim jake bolove. Često ne mogu ni lekove da kupim”, kaže Naim i dodaje da uprkos
bolovima, pokušava da radi kad god mu
se pruži prilika. “Radio bih i fizičke poslove, ali ih nema“, kaže on. Naša poseta
je koliko toliko obradovala ovu porodicu, jer kako kažu, možda će neko biti
zainteresovan da im pomogne. I mi se
nadamo da će neko pomoći svima koji
su u stanju socijalne nužde.
Srbica, 2011. - Šestočlana porodica iz sela Rezale kod Srbice, živi
u uslovima krajnje nemaštine još
od 1999. godine. Njihova kuća koja
je umesto ciglama pokrivena debelom plastikom ostavlja utisak da je
nemoguće da u njoj neko živi.
Nezaposlenost i teško ekonomsko
stanje učinilo je da porodica Oruči
dugi niz godina živi u siromaštvu.
Glava porodice Hasan Oruči, izjavio
je za M-magazin da ima i humanih
ljudi, koji pomažu porodicama u
nevolji kao što je njegova porodica.
Hasan se zahvaljuje svim zemljacima
na privremenom radu u Švedskoj,
koji su pokrenuli inicijativu da ovoj
porodici izgrade novu kuću sa dve
sobe i kuhinjom. “Kuća je skoro
izgrađena i Novu godinu ću dočekati
sa porodicom u novoj kući”, kazao
je Hasan.
Hasanova majka kaže da je mnogo
propatila u životu. Ona ističe da
je veoma teško odgojiti siročad, od
kada joj je muž preminuo morala
je sama da se bori, ali je konačno
srećna jer će njena porodica dobiti
novu kuću.
“Mnogo smo propatili bez kuće, koliko puta su se deca razbolela zbog
hladnoće. Dok su bili mali kupala
sam ih pored vatre”, kaže Hasanova
žena majka četvoro dece.
Hasan kaže da mu je drva za
ogrev obezbedio sused, jer nema
mogućnosti sam da ih kupi. Jedina
njegova mesečna primanja su ona
koja dobija na ime socijalne pomoći.
Razgovarali smo i sa radnikom koji je
postavljao pod na novoj kući. “Iako
je hladno radimo duže da bismo što
pre završili sa radovima, kako bi porodica Oruči novogodišnje praznike
dočekala u novoj kući.
decembar 2011
Novu godinu
dočekuju u novoj
kući
33
S o c i a l NO
Osobe sa ograničenim
sposobnostima žive u teškim
ekonomskim uslovima
Mitrovica, 2011. - Nezaposlenost i pitanje
transporta, ostaju ključni problemi grupe
odraslih koji funkcionišu u okviru udruženja
“Handikos” u južnom delu Mitrovice.
Mesečni lični dohodak koji primaju na ime
invalidske penzije iznosi 45 evra, ali ima
i onih koji ne uživaju ni to pravo, koje je
komisija odbila uprkos činjenici da su lica sa
ograničenim sposobnostima.
“Većina njih prima po 45 evra, ali ima i onih
koij ne primaju ništa. Bilo kako bilo, taj iznos nije dovoljan ni za lekove, a kamoli za
druge potrebne stvari”, kaže Merita Voca
čelnica ove grupe. Ona govori o teškom
ekonomskom stanju u kome se nalazi većina
članova Handikos-a.
Po njenim rečima, ima osoba sa ograničenim
sposobnostima koji bi mogli negde da rade,
ali šanse za to su veoma male, skoro nikakve.
„Do sada, oni su primani na posao samo
privremeno. Trenutno, samo pet lica iz našeg
udruženja radi pet dana u nedelji i za to će
primiti po 50 evra“, ističe Voca.
“Već dve godine od organizacije ne primamo
nikakvu pomoć, uprkos mnogim zahtevima
za ortopedskim sredstvima”, kaže Voca.
I predsednik Udruženja članova porodica osoba sa ograničenim sposobnostima “OPHAKOS” u Mitrovici Avni Kelmendi, kaže da
većina porodica osoba sa ograničenim sposobnostima živi u teškim ekonomskim uslovima. S druge strane, zvaničnici opštine u
južnom delu Mitrovice govore o pokušajima
da se poboljšaju životni uslovi ovih lica.
Ahmet Jašari iz kancelarije za informisanje
SO u južnom delu grada, napomenuo je da
je opština angažovana kako bi se pomoglo
osobama sa ograničenim sposobnostima.
“Mi kao opština, pomogli smo u celini
udruženjima i osobama sa ograničenim sposobnostima, znači i Handikos. Bilo to u vidu
staze kako bi se oni lakše kretali, privremenim zapošljavanjem tih ljudi, itd”.
Trenutno, osobe sa invaliditetom koriste dva
opštinska lokala koje im je opština da na
privremeno korišćenje.
Jašari kaže da se predsednik opštine i njegovi
saradnici zalažu da se za ove osobe pronađe
održivo rešenje, izgradnjom jednog centra
koji će ispunjavati sve uslove i u kome će
moći da se odvijaju različite aktivnosti koje
će koristiti ovim licima. Međutim, do sada
nema ništa konkretno u tom pravcu.
U Mitrovici i okolini identifikovano je oko
800 osoba sa ograničenim sposobnostima.
decembar 2011
Opština ih sklanja, oni
se vraćaju
34
Vučitrn, 2011. - Uprkos mnogim
akcijama opštinskog inspektorata u
Vučitrnu, a u cilju uklanjanja uličnih
preprodavaca, veliki broj njih i dalje
svoju robu prodaju na ulici.
Po rečima direktora Uprave za javne
usluge Sami Istrefija, uprkos velikoj
kontroli prodavci se vraćaju na ulice i
skoro ih je nemoguće skloniti odatle.
“Ulični prodavci mobilnih telefona
u poslednje vreme predstavljaju novi
problem za nas i za grad Vučitrn. Oni se
nalaze skoro na svakom uglu, ali pored
ovoga sada se suočavamo i sa problemom džeparenja prolaznika”, rekao je
Istrefi.
On je dodao da će ova uprava u saradnji sa Kosovskom policijom preduzeti
opsežnu akciju i da će svakog uličnog
prodavca mobilnih telefona ukloniti sa
ulice i tom prilikom će im biti oduzeta roba, što znači i da će biti predati
nadležnim sudskim organima.
Oni imaju već određenu lokaciju gde
mogu prodavati robu, uostalom kao
i svi drugi prodavci, a ne na ulici, gde
ometaju kretanje građana. Mi kao
opština nećemo dozvoliti da oni nastave
sa prodajom robe u na ulici.
“Osim lokalnih uličnih prodavaca, imamo i slučajeve kada dolaze i prodavci iz
drugih gradova, koji osim telefona, prodaju i pojedine opasne materije”, ističe
Istrefi.
Prodavci koj ne poštuju odluku opštine
o dislokaciji njhove robe, nisu bili voljni
da daju izjave za M-magazin, ali su naveli da je ulica privremeno mesto prodaje i
da ta lokacija ni njima ne odgovara.
Vlasnika prodavnice mobilnih telefona
“Ahmeti” u Vučitrnu, kaže da ulični
prodavci prodaju robu uvezenu iz raznih
zemalja i time legalnim prodavcima nanose štetu i probleme. Često se dešava
da ulični pordavci prodaju telefone koji
su blokirani, pa su građani primorani
da iste deblokiraju u ovlašćenim mobil
šopovima, ali i da legalni prodavci imaju
manje posla u odnosu na ulične.
Čerim Meholi meštanin Vučitrna,
izražava zabrinutost i kaže da većina
telefona koje prodaju ulični prodavci su
ukradeni i da time nanose velike probleme i prevare kupcima.
S o c i a l NO
Žene se više umaraju od
muškaraca
volela da moj muž nađe zaposlenje, a ja
da brinem o porodici”, kaže Remzija Gaši.
U gradu ima i porodica u kojima oba
bračna druga rade, ali su pronašli način
da zajednički brinu o porodici. Mi smo
razgovarali sa jednom porodicom u kojoj
rade i muž i žena.
Almira Selmani (39), radi kao profesorica
u Ekonomskoj školi, a njen muž Fevzi
Sulejmani (43) inžinjer elektrotehnike
takođe je zaposlen. Oni imaju troje dece.
“Da nemam podršku muža, ne bih uspela
da izađem na kraj sa svim kućnim poslovima, jer radim i kao profesorica u školi”
kaže za M-Magazin Almira.
S druge strane, njen suprug Fevzi kaže da
oseća obavezu da pomogne.
„Videvši kako se moja supruga umara
na poslu, osećam potrebu i obavezu da
joj koliko toliko pomognem i olakšam’’,
rekao je on.
Psiholog Artan Fejza iz Mitrovice je za
M-Magazin rekao da je u današnje vreme,
kada je stres postao verni pratilac naših
života, gotovo nemoguće čuti da neki par
ima skladne odnose.
“Razumevanje između bračnih partnera,
stabilnost i ljubav, upravo čine jednu vezu
stabilnom i skladnom i čine lakšim bračni
život. Upravo o ovome mediji svakodnevno izveštavaju i ukoliko postoji problem,
zaista treba zatražiti savet prijatelja ili adekvatnog stručnjaka”, rekao je Fejza.
Na kraju, ostaje dilema: Da li smo zaista
u ovom društvu ravnopravni, gde sposobnost i strpljenje svakog pojedinca, ne
zavisi od pola, već od ličnosti svakog pojedinca.
Moraću da napustim posao
kako bi se brinula o porodici,
o maloj deci.
Više bih volela
da moj muž
nađe zaposlenje,
a ja da brinem o
porodici
decembar 2011
Mitrovica, 2011.- Upoređivanje parova,
njihovi poslovi i ko se od njih više umara
u današnje vreme nije više tabu tema.
Počevši od samog rođenja, Bog im je podario ista prava, ali kroz istoriju i zbog
tradicije i običaja, žena je imala manje
prava u odnosu na muža, ne samo u Mitrovici, već i u drugim mestima.
Muškarci i žene danas žive u vremenu gde
polna ravnopravnost dominira kao neophodnost društvenih okolnosti. Ove okolnosti koje uslovljavaju porodičnu brigu i
planiranje, zahtevaju aktera i akterku kako
bi ovaj proces bio uspešno zaključen.
O tome, ko se više umara žena ili muškarac
za M-Magazin, govori socijolog Nedžat
Rušiti.
“Mogu reći da je što se tiče psihičkog
zamora, muškarac apsolutno taj koji se
više zamara, imajući u vidu činjenicu da
je upravo on taj koji brine o svojoj porodici, dakle o deci i o ženi, aludirajući na
bezbednost”.
Rušiti kaže da su prava na poslu podjednaka, ali da se žene danas više zamaraju
na poslu nego muškarci. Isto važi i kada
je porodična briga u pitanju. Praktično,
u većini porodica o potrošačkoj korpi
brine žena. Ranije to nije bio slučaj, jer
one poslove koje danas žena izvršava,
izuzev spremanja hrane, izvršavao je muž.
Danas je drugačije, sve što je nekada
pripadalo muškarcu, danas sa uspehom
završava žena, što znači da se u normalnim
porodičnim uslovima žena više zamara
nego muškarac’’, rekao je Rušiti.
Danas imamo mnogo slučajeva u kojima
muž ne radi nigde, a žena je zaposlena.
Osim osmočasovnog rada na poslu, ženu
čekaju i kućni poslovi.
Šaban Gaši (38) iz Srbice, otac dvoje dece,
kaže za M–Magazin da ne radi nigde,
ali da je njegova žena Remzije Gaši zaposlena. Ona radi kao čistačica u dečijem
obdaništu, posao je veoma težak i naporan
tako da joj je još teže da nakon toga radi i
sve kućne poslove.
“Moraću da napustim posao kako bi se
brinula o porodici, o maloj deci. Više bih
- Remzie Gashi
35
zdravlje
Meštani Vaganice
dobili Centar za
porodičnu medicinu
decembar 2011
Mitrovica, 2011. - U selu Vaganica kod
Mitrovice svečano je otvorena zgrada Centra za porodičnu medicinu, što se ocenjuje
kao vrlo važan projekat za meštane ovog
naselja, ali i za grad. Ovoj svečanosti prisustvovali su kosovski ministar unutrašnjih
poslova Bajram Redžepi i predstavnici
kosovskog Ministarstva zdravlja.
“Svaki projekat koji se realizuje, bez obzira
na njegovu prirodu ima svoju važnost, dok
projekti u oblasti zdravstva imaju simboliku za Mitrovicu, zbog toga što se zdravstvo u našoj opštini suočavalo sa velikim
izazovima”, rekao je predsednik opštine u
južnom delu Mitrovice Avni Kastrati.
On je dodao da opština mnogo radi u
pravcu poboljšanja situacije u tom pogledu. S druge strane, direktor Uprave
za zdravstvo u gradskoj upravi u južnom
delu Mitrovice Šaćir Demiri, kaže da ova
investicija opštine pruža zdravstvene usluge
građanima i utiče na poboljšanje kvaliteta
života.
Objekat koji je gradila firma “Eurondertimi” prostire se na površini od 295
kvadratnih metara i po modernim standardima ispunjava sve uslove. U početku
će raditi samo lekar opšte prakse, stomatolog, labaratorija, apoteka koju će lekovima
snabdevati kosovsko ministarstvo zdravlja. U budućnosti se planira povećanje
nivoa zdravstvenih usluga i upošljavanje
ginekologa, pedijatra, interniste, itd.
36
O problemu meštana ovog naselja i njihovoj potrebi za zdravstvenim uslugama
M-Magazin je i ranije pisao. Građani su
bili razočarani zbog nezavršenih radova,
koji su počeli još 2009. godine u vreme
predizborne kampanje za lokalne izbore.
U to vreme, direktor Uprave za zdravstvo i socijalnu pomoć dr Šaćir Demiri,
rekao je da zbog tehničkih problema
nije došlo do otvaranja ambulante. On
je dodao da čeka i odobrenje Ministarstva zdravlja kako bi zaposlio novo
osoblje.
“Radovi su pri kraju, ali mi moramo da
se konsultujemo o zapošljavanju novog
osoblja“, zaključio je tada Demiri.
Funkcionisanje bolnice olakšava rad
primarnog zdravstva
Mitrovica, 2011. - Suočavanje sa problemima i dalje je prisutno u Centru porodične
medicine u južnom delu Mitrovice.
Oslobađanje jednog dela objekta od strane
osoblja bolnice koji su koristili oko 12 godina, u velikoj meri je olakšao rad primarnog
zdravstva.
“Naš problem nije bio samo nedostatak prostora, već su prisutni i drugi problemi. Ipak
oslobađanje prostorija je velika olakšica za
nas i sada svaki lekar radi gde treba”, rekao je
direktor centra Fevzi Sulejmani.
U ovom objektu se i dalje nalaze
specijalistička ambulanta bolnice, kao i
specijalistička oftalmološka ambulanta, zatim pulmološka, urološka, ginekološka i
ambulanta ORL, koje zauzimaju dosta prostora, što se smatra opterećenjem za rukovodioce primarnog zdravstva, imajući u vidu i
njihove komunalne troškove.
Ipak nedostatak osoblja ostaje glavni problem. U primarnom zdravstvu odnosno u 8
centara porodične medicine i 14 ambulanti
trenutno radi 34 lekara, a za ispunjavanje
standarda i potreba građana ovaj broj bi trebao da bude preko 40.
“Osim što su nam potrebni lekari, naš cilj je i
da ne ostavimo osoblje bez posla, nastojimo
da obnovimo osoblje, kada neko od zaposlenih ode u penziju zaposlimo lekara, stoga
smo u nedostatku lekara zaposlili lekare iz
drugih gradova iz Vučitrna, Prištine itd.”,
rekao je Sulejmani, nadajući se povećanju
broja osoblja.
Uprkos nedostatku osoblja i ostalim problemima, medicinsko osoblje kaže da se trudi
da da svoj maksimum u pružanju pomoći
pacijentima.
“I u ovim uslovima u kojima radimo, mi se
trudimo da pružimo odgovarajuću pomoć
pacijentima, i slobodno mogu da kažem da
su od transfera bolničkih odeljenja u novi
objekat učinjene velike promene” kaže Sulejmani i dodaje da sada funkcioniše laboratorija, hitna služba radi 24 časa i veruje da je
informativni sistem na Kosovu bolji”.
Doktorka Emina Kabaši, kaže da je budžet
ograničen, participacija pacijenata je veoma
niska. Osim osoba koje su oslobođene participacije ima dosta slučajeva kada građani
prosto kažu da nemaju novca i da neće
platiti.
Dodatno opterećenje za primarno zdravstvo
jeste i postojanje ambulantih jedinica koje
pripadaju drugim opštinama na Kosovu u
mestima koja naseljavaju Albanci, kao što su
Čabra, Bistrica, Žaže, Partizansko brdo itd.
Od medicimskog osbolja koji ne spadaju
saznajemo da je u poslednje vreme pooštrena
kontrola poštovanja radnog vremena.
O tome da je nakon oslobađanja prostorija
od strane većine bolničkog osoblja stanje
vidno poboljšano, govore i sami pacijenti,
ali prema njihovim rečima ostalo je još dosta
toga da se uradi.
“Sada ima više reda, ima više prostora i
boljih uslova za pacijente”, rekla je Ariana
jedan od pacijenata. Ona dodaje da i dalje
ima mesta za poboljšanje u svakom pogledu,
nadajući se da ćemo u budućnosti govoriti o
mnogo boljim uslovima kako za medicinsko
osoblje tako i za same pacijente’.
zdravlje
Mitrovica, 2011. – Droga, fenomen
koji uništava najnestabilnije pojedince
našeg društva. Kao pojava, tokom godina beleži zabrinjavajuć porast u našem
društvu.
U junu mesecu kada je obeležen
Međunarodni dan borbe protiv droge,
na pojedinim naučnim debatama
primećeno je da ovaj problem počinje
da biva “moda“ za mlade, kao i to da
Kosovo postaje žarište njenog razvoja i
mesto gde se droga distribuira.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji je objavila u maju 2011. o
Kosovu piše: “1. Na Kosovu se koriste
sve vrste narkotika. 2. Učenici škola koriste drogu na nivou koji se može uporediti sa državama EU. 3. Postoji blagi
porast u korišćenju heroina. 4. Upotreba
špriceva za uzimanje narkotika na nižem
je nivou u odnosu na EU. 5. Primetno je
lako nabavljanje narkotika iz apoteka. 6.
Iste špriceve koriste dve ili više osoba”.
Korišćenje droge u Mitrovici postalo je
zabrinjavajući problem, a broj zavisnika
je u konstantnom porastu. Nijedna institucija nema tačne podatke o broju
zavisnika, zato što se većina zavisnika
heroina i drugih narkotičkih sredstava
ne javlja u kliniku, iz razloga što će biti
obeleženi u okruženju u kojem žive.
Poručnik Sami Mehmeti rukovodilac
jedinice za borbu protiv narkotika u
mitrovačkom regionu, navodi da je u
prošloj godini zabeleženo 103 slučaja
korišćenja opojnih sredstava i oni su
uhapšeni i privedeni.
Za ovu godinu i dalje nemamo potpune
podatke. Mi patroliramo oko škola, ali
nismo primetili dilere narkotika. Prema
rečima Mehmetija, policija se suočava
i sa drugim ozbiljnim problemima kao
što je prostitucija, povodom čega su
oformili pilot jedinicu Kosovske policije u Mitrovici i prvi rezultati su veoma
ohrabrujući.
Istu ideju ćemo sprovesti i u drugim
centrima, policajci su se pokazali veoma
uspešnim u ovom pogledu, dodaje Mehmeti.
Dr Bujar Beriša lekar specijalista za narkotike koji radi na neuropsihijatrijskoj
klinici u Prištini, kaže da je ova klinika jedina na Kosovu koja se bavi tretmanom zavisnika.
Beriša ističe da 10 procenata tretiranih
su lica između 15 i18 godina starosti,
koji su počeli da koriste narkotike pre
nekoliko godina.
“Od ukupnog broja zavisnika čak 79%
su Albanci, koji su narkotike počeli da
koriste u zemljama Zapadne Evrope,
a koji su vraćeni na Kosovo“, kazao je
Beriša.
Beriša takođe navodi da je tačno da
je broj osoba koje se obrate za pomoć
i lečenje mnogo manji od broja osoba
koje imaju ovih problema.
Dr Agim Peci direktor Regionalne bolnice u južnom delu Mitrovice i dr. Šaćir
Demiri direktor Odeljenja zdravstva u
mitrovačkoj opštini, kažu da u Mitrovici ali ni na celom Kosovu, nemamo
rehabilitacioni centar za zavisnike, a ni
materijalnih mogućnosti za njihov duži
treman za šta nedostaju i specijalisti.
Agim Peci direktor bolnice, kaže da zavisnici u bolnicu mogu ostati samo ukoliko su prilikom korišćenja narkotika
doživeli neki drugi patološki poremećaj,
u suprotnom prosleđuju se neuropsihijatrijskoj klinici.
Psiholog Besnik Peci iz Mitrovice, koji
radi kao psiholog u SOS sela Kosova,
poziva roditelje da čuvaju i vaspitavaju
svoju decu, govore im i obaveštavaju ih
o svim posledicama droge.
Korisnik narkotičkih sredstava H. L
kaže da je zbog problema koji su imali
njegovi roditelji počeo da se drogira.
Kako ističe, on je jedinu podršku i razumevanje našao u svojim prijateljima
zavisnicima, koji su mu predložili da
samo proba drogu nakon čega je za
veoma kratak period postao potpuno
zavistan od droge.
”Imao sam sreću što su roditelji primetili i poslali me na šestomesečno lečenje
na neuropsihijatrijskoj klinici u Prištini.
Posle veoma gorkog iskustva koje sam
imao, mogu da uputim poruku svim
mojim vršnjacima da ne postanu žrtve
trenutnih zadovoljstava i tako unište ceo
svoj život”.
“U Mitrovici se droga može veoma
lako nabaviti po ceni od 20-30 evra za
pakovanje, po toj ceni sam je i ja kupovao, cena se razlikovala u zavisnosti
od kvaliteta“, potvrđuje H. L.
Građani su veoma uznemireni zbog sve
većeg broja zavisnika. Haki Jaha (56),
otac troje dece, veoma je uznemiren
zbog činjenice da ovaj problem sve više
uzima maha u našem društvu, a najviše
primedbi ima na rad regionalne policije,
koja po njegovim rečima nije dovoljno
angažovana u sprečavanju ovih problema.
Jaha ističe da roditelji treba što više da
razgovaraju sa svojom decom i objasne
im štetnost droge i posledice koje mogu
nastati.
„Poslednjih godina ovaj problem je na
alarmantnom nivou, a seminari koji
se sve češće održavaju izgleda da više
služe za bolje upoznavanje sa različitim
vrstama droga“, rekla je Hanife Kurti
profesorica u gimnaziji “Frang Bardi” u
Mitrovici.
Sada smo otkrili i nešto drugo, a to je da
postoje sumnje da dileri besplatno dele
drogu učenicima osnovnih škola i na taj
način “regrutuju” buduće korisnike.
Ovo potvrđuju i Toni i Agim, bivši
učenici osnovne škole “Miđeni” u Mitrovici, koji kažu da su “jednom probali
besplatno, ali da više nikada nisu nastavili”.
decembar 2011
Mitrovica bez
rehabilitacionog centra
za zavisnike
37
zdravlje
Doći do
decembar 2011
nule
38
Mitrovica, 2011. - Mada se u odnosu na neke ranije godine, stav naših
sugrađana u odnosu na obolele od SIDE
polako menja na bolje, ipak ima i onih
koji bi bili podozrivi, ako bi saznali da
neki njihov poznanik ili prijatelj boluje
od iste ili je HIV pozitivan.
Milan Jovanović tvrdi da bi se njegov
stav prema obolelom prijatelju promenio samo kada bi na neki način bio
ugrožen putem fizičkog kontakta.
„Ne bi mi bilo prijatno da se poseče
i da ja moram da ga previjem ili mu
pružim prvu pomoć.Strah je najjača
emocija, barem tako ja to gledam“, kaže
Jovanović.
Sličnog mišljenja je i naša sugrađanka
Milica Nešić koja za M-Magazin kaže
da prijatelju nikada ne bi okrenula leđa,
ali da joj u njegovom društvu ne bi bilo
svejedno.
„Postoje predrasude, a ja nisam baš dobro informisana kada je reč o AIDS-u.
Ja znam da je krivica samo moja, ali
verujem da će se sve to promeniti kada
budem naučila nešto više.Prosto strah
je prisutan među ljudima jer je reč o
neizlečivoj bolesti“, tvrdi ona.
Za razliku od svojih prethodnika Ivan
Marković veruje da saznanje da mu prijatelj boluje od SIDE ne bi ništa promenilo u njihovom odnosu.
„Jako dobro sam informisan kada je reč
o HIV/SIDI. Nema potrebe da se bojim za svoj život jer znam šta je rizično
ponašanje. Takođe, gledao bih na bilo
koji način da mu pomognem, jer znam
da mu ne bi bilo nimalo lako obzirom
na sredinu u kojoj se nalazimo“, izričit
je Marković.
Upravo to je razlog zbog kojeg tokom
godine, omladina JAZAS-a radi na edukaciji mladih. Jedan od programa je i
vršnjačka edukacija, odnosno, treninzi
za mlade ljude - srednjoškolce i studente, koji bi kao volonteri, po završenoj
obuci, svojim vršnjacima preneli znanja
o ovoj bolesti.
Predsednica Omladine JAZAS-a na Kos-
ovu Sanja Lazarević podseća da se SIDA
prenosi trojako. Seksualnim odnosom
bez zaštite, preko krvi i krvnih derivata
i direktno sa majke na dete. Ipak, prema
njenim rečima, SIDA se najčešće prenosi seksualnim odnosom bez zaštite.
„Ljudi oboleli od SIDE i HIV pozitivni,
izloženi su diskriminaciji, bez obzira
koliko se o ovoj bolesti zna i koliko se
o njoj govori. HIV i SIDU ne možete
dobiti običnim kontaktom sa zaraženom
osobom“, tvrdi Lazarevićeva.
Omladina JAZAS-a, mada je aktivna tokom cele godine, najvidljivija je upravo
1. decembra, kada se obeležva Svetski
Dan borbe protiv SIDE.
U okviru obeležavanja 1. decembra, ove
godine omladina JAZASA, organizovala
je tradicionalno mnoštvo aktivnosti.
Volonteri su u podne delili promotivni
materijal i kondome na štandovima u
centru Mitrovice i Zvečana.
U popodnevnim satima održan je
radionički sastanak za mlade “Inovation
café”, a u večernjim satima organizovana je žurka pod nazivom “Opušteno ali
sa kondomom” u CRYM Youth klubu
takođe u severnoj Mitrovici.
Pri Studentskoj poliklinici u severnoj
Mitrovici već pet godina funkcioniše
Savetovalište za mlade. Ono nudi
mogućnost testiranja na HIV. Anonimnost je zagarantovana, a za ovih pet godina testiralo se 300 mladih ljudi među
kojima nije bilo nijednog sa pozitivnim
rezultatom, istakla je Lazarevićeva.
Savetovalište je otvoreno svakog radnog
dana od 9 do 17 časova, a mladi ljudi
koji žele da se testiraju nisu u obavezi da
ponesu nikakv dokument. Savetovalište
je potpuno anonimno.
Podaci o broju zaraženih osoba u
mitrovačkom regionu i na Kosovu
uopšte nisu poznati.
Istraživanje je jako otežano, jer pojedine
institucije nisu u mogućnosti da dostave
stvarne podatke o broju obolelih.
Omladina JAZAS-a u minulom periodu
pokrenula je veliko istraživanje o bolestima zavisnosti kako bi došla do validnih statističkih podataka o tome koliko
su mladi ljudi upoznati sa štetnostima
droge, alkohola i cigareta. Do tačnih
podataka teško je doći, jer na ovom polju
do sada niko nije radio istraživanje, baš
kao ni u slučaju HIV/SIDE.
zdravlje
Mitrovica, 2011. Usled brzog i nezdravog načina života broj obolelih od kardiovaskularnih oboljenja je u neprekidnom
porastu pokazala su najnovija istraživanja.
Zabrinjava činjenica što se među obolelima sve češće nalaze jako mlade osobe uzrasta od 20- 35 godina starosti upozoravaju
stručnjaci. Kada se bolest pojavi neophodno je da se tretira i leči na adekvatan
način, a nekada minuti igraju značajnu i
odlučujuću ulogu u preživljavanju.
Nakon četiri godine napornog rada u okviru istoimenog projekta, Zdravstveni centar u severnoj Mitrovici dobiće Pejsmejker
centar, prvi ove vrste na prostoru Kosova.
Postojanje centra omogućili su Klinički
centar Srbije i Republički Zavod za zdravstveno osiguranje.
Načelnik centra dr Nebojša Srbljak kaže da
će se prva ugradnja pejsmejkera obaviti 26.
decembra tekuće godine čime će Pejsmejker centar početi zvanično da postoji.
„Ovo osnivanje Pejsmejker centra u Mitrovici je finale četvorogodišnjeg napora da
se jedna ideja, koja je potekla od direktora
Pejsmejker centra Kliničkog centra Sbije
(KCS) prof. dr Gorana Milašinovića, pretvori u delo. Jedan od načina da se ovom
narodu koji živi na prostoru Kosova obezbedi izvesna sigurnost je osnivanje centara
interventne kardiologije odnosno centra
za angiografiju, koronarografiju i pejsmejker“, kazao je dr Srbljak.
Prema njegovim rečima na samom
početku Pejsmejker centar dobiće eskort
od strane Pejsmjker centra KCS, a finansijsku podršku ovom odeljenju pružiće
Republički Zavod za zdravstveno osiguranje.
„Obzirom da je ovo početak jednog solventnog poslovanja ovog mitrovačkog
centra, svi koji budu zainteresovani i budu
indikovani od strane svih kolega različitih
nacionalnosti moći će ovde da se implantiraju po ekonomskim uslovima“, rekao je
dr Srbljak.
On ukazuje da će otvaranjem Pejsmejker
centra narod na Kosovu osećati sigurnost
postojanjem jedine relevantne institucije
za medicinsku pomoć kada je reč o kardiologiji.
Dr Srbljak takođe navodi da će Zdravstveni
centar dobijanjem ove sale biti bliži evropskoj medicini pa će mnogi mladi stručnjaci
biti zadržani u gradu na Ibru.
„Mislim da smo uspeli da isprepletemo
našu sadašnjost i budućnost. Svi mladi ljudi koji ovde završavaju medicinski fakultet
imaće perspektivu da rade u ovoj bolnici,
jer sem kardiologije koja će biti u dogledno
vreme na tercijalnom nivou, tome se polako približava hirurgija, urologija, tako da
polako prerastamo u regionalni centar“,
kazao je on.
Krajem meseca, tačnije 26. decembra, biće
otvoren Pejsmejker centar kada će prof. dr
Goran Milašinović, podpredsednik Borda
za elektronsku medicinu, izvršiti prvu
Do kraja godine Zdravstveni centar u severnom delu
Mitrovice dobija Pejsmejker
centar. U planu otvaranje
angio-sale, kao i sale za
kateterizaciju
operciju ugradnje pejsmejkera. U dogledno vreme očekuje se otvaranje i angio-sale
uz podršku Borda za invanzivnu medicinu,
koja će biti za uslove mitrovačke bolnice
adekvatna.
Otvaranje angio-sale je jako važno za bolesnike koji se nalaze južno od Ibra, jer su
u slučaju infarkta miokarda presudni sati
odnosno minuti u životu pacijenta.
„U dogledno vreme, ja se nadam već u julu
naredne godine, izvršićemo i prvu ugradnju stenta, kada se obuči kadar. Ono što je
najbitnije je da postoji velika volja i podrška
Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Čitava kardiološka elita iz Kliničkog centra
Srbije uključena je u ovaj projekat tako da
smo na dobrom putu da postanemo poput
Valjeva, jer sada se invanizivne procedure
spuštaju na sekunadrni nivo“, kazao je
načelnik Pejsmejker centra.
U Centru će u početku raditi, pored dr
Srbljaka, dva lekara, dve instrumentarke i
dva rentgen tehničara. To će biti i jedan od
načina da se mladi ljudi ovde uposle i da se
otvore nova radna mesta.
Pacijenti sa kojima smo razgovarali jednoglasni su u oceni da su lekari i medicinsko osoblje na odeljenju kardiologije
u mitrovačkom Zdravstvenom centru
stručni, obučeni adekvatno i spremni da
im pomognu u svakom trenutku.
Oni za M-Magazin ističu da ne čekaju
dugo na pregled, jer se isti unapred zakazuju, kao i da su im lekari dostupni za konsultacije i preglede tokom čitavog dana.
Značaj Pejsmejker centra u Mitrovici
možemo objasniti sledećim primerom.
U Srbiji postoji 19 Pejsmejker centara u
11 gradova, a samo u Istambulu, primera radi, postoji 70 ovakvih centara. Neminovno je da će otvaranjem centra za
ugradnju pejsmejkera Mitrovica postati
jedan od vodećih lidera u Raškoj oblasti,
kada je reč o kardiološkim intervencijama, pa će samim tim i pacijenti ne samo
s Kosova već i iz Raške, Novog Pazara
i Kraljeva biti upućeni na mitrovački
Zdravstveni centar.
decembar 2011
Mitrovačka bolnica
dobija Pejsmejker centar
39
zdravlje
decembar 2011
Nema osnovnih lekova
40
Mitrovica, 2011. - U glavnom Centru
porodične medicine u južnom delu Mitrovice veoma često se desi da kada neko
zatraži lekove ne može da ih dobije zato
što ih nema. Jedan od građana Tahir
čekao je da dobije lekove koji mu trebaju, ali nam je kazao da kada traži lekove u ovom centru veoma često ih nema.
On dodaje da sa jednom penzijom nije
u stanju da kupi čak ni osnovne lekove
koje koristi.
Direktor KCPM-a Fevzi Sulejmani navodi da se suočavaju sa velikim nedostatkom lekova i da ovaj centar može da
pokrije samo 13 % potreba građana.
“Svakog meseca Ministarstvu zdravlja
šaljemo listu esencijalnih lekova koji su
potrebni ovom centru, ali Ministarstvo
realizuje samo 13% od našeg zahteva što
je veoma malo”, rekao je Sulejmani.
On dodaje da veoma često iz Ministarstva stižu lekovi koji nisu traženi i kojima
je rok važenja skoro na isteku.
Prema rečima Sulejmanija ovom centru najviše nedostaje lekova za povišeni
krvni pritisak. “Kada ih tražimo oni
nam pošalju veoma malu količinu ovih
lekova, a s druge strane mnogo je bolja
snabdevenost insulinom. Obrazloženje
Ministarsrtva zbog slabog snabdevanja
lekovima je da je budžet veoma mali i da
nemaju mogućnosti da poboljšaju snabdevanje”, kazao je Sulejmani.
Sulejmani dodaje da je stanje ovakvo
još od 2001. godine i da nema mnogo
napretka, već samo tendencija da stvari
krenu nabolje, ali ne u toj meri da pacijenti budu zadovoljni.
Centru najviše nedostaju lekovi za
povišeni krvni pritisak, antibiotici, leko-
vi za psihička oboljenja, analgetici itd. U
nekim slučajevima KCPM kupuje lekove
iz svog budžeta za potrebe pacijenata,
dok je u hitnoj službi situacija nešto
bolja.
Saradnja sa Upravom zdravstva je odlična
i oni uvek nastoje da nam izađu u susret
onoliko koliko im to mogućnosti dozvoljavaju, ali nažalost budžet im je ograničen
pa je stoga i pomoć mala.
Direktor Uprave zdravstva u mitrovačkoj
opštini u južnom delu grada Šaćir
Demiri, rekao je da oni rade sve što je
u njihovoj mogućnosti. ”Mi se trudimo da što više pomognemo KCPM-u,
kako bi snabdevanje lekovima bilo što
bolje, ali ministarstvo odlučuje u vezi sa
količinom lekova koji će biti prosleđeni
glavnim Centrima porodične medicine u
Mitrovici”, ističe Demiri.
O B R A ZOVA NJE
O B R A ZOVA NJE
Mitrovica, 2011. - Opšte okolnosti u
Mitrovici uključujući i visok stepen nezaposlenosti, doprinele su da ovdašnja
omladina nije mnogo aktivna.
Ovakvom stanju doprineo je i sektor
omladine, ali i dosadašnja neaktivnosti
Saveta lokalnog omladinskog delovanja,
koji je trebao da koordinira aktivnostima i da podstiče mlade na učešće i aktivniju ulogu u društvu, ali ipak nije uspeo da svoju ,,misiju’’ sprovede u delo.
Hajrulah Mustafa iz Asocijacije civilnog društva u južnom delu Mitrovice, zatražio je koordinaciju civilnog
društva, njegovo profilisanje i stvaranje
nadzornih mehanizama kao i održivost
projekata NVO, s ciljem konstantnog
ojačavanja uloge civilnog društva sa
posebnim naglaskom na omladinu, njihov javni životu i donošenje odluka.
S druge strane, Bajram Ćerkini kritikuje lokalne institucije kako kaže, zbog
nedovoljne podrške mladima, uprkos
činjenici da je ove godine budžet bio
znatno veći za aktivnosti omladine u
odnosu na prošlu godinu.
Edmond Kumnova kaže da Asocijacija
civilnog društva treba da preuzme organizacionu ulogu omladine u našem
gradu, ali i da treba iz korena izmeniti
plan delovanja.
Sabri Beriša zatražio je konkretne projekte za ruralne zone, jer kako on kaže,
da sada je fokus bio uglavnom usmeren
na grad i na taj način su zaobišli mlade
iz ruralnih krajeva. On je u prilog tome
naveo i primer, u Velikom Kičiću se u
poslednjih deset godina nije organizovala nijedna aktivnost niti manifestacija
omladinskog sektora.
S druge strane, opštinski direktor za
Kulturu, omladinu i sport u južnom
delu grada Artan Osmani, rekao je MMagazin da nema mesta za kritiku.
“Uvek postoji prostor da se više uradi, ali mislim da smo u okviru naših
budžetskih mogućnosti dosta toga
uradili kako bi podržali omladinu projektima, koji su primenjeni od strane
mnogih vladinih organizacija”, kazao je
Osmani.
Govoreći o podršci mladima u ruralnim
zonama, on je spomenuo investicije u
iznosu od 130 hiljada evra, koje su izdvojene za izgradnju Kulturnog centra u
selu Bare, gde će u budućnosti moći da
se organizuju mnoge aktivnosti, kao i
sređivanje sportskog terena u Trepči.
“U okviru budžetskih mogućnosti koje
smo imali, dali smo svoj maksimum za
omladinu Mitrovice. Što se tiče plana
delovanja za omladinu, zavisi od toga
kako će drugi tretirati taj dokumenat,
ali mislim da će detalji biti naknadno
razrađeni projektom”, zaključio je
Osmani.
decembar 2011
Potrebne veće investicije za
omladinu
41
O B R A ZOVA NJE
Tri vrtića u Mitrovici
koji ima dvoje
dece u gradskom vrtiću
, kaže: Ja sa
zadovoljan sa
negom koju osoblje nudi deci,
iako uslovi nisu
zadovoljavajući,
ali je dobra
mogućnost,
pošto ja imam
dvoje dece u
ovom vrtiću
za drugo dete
plaćam manje
decembar 2011
- Roditelj V. T.
42
Mitrovica, 2011. - Roditelji koji žele i
imaju mogućnosti da svoju decu vode u
vrtić, mogu to da povedu decu u jedan
od tri koliko ih ima u Mitrovici. Jedan od
vrtića koji ima veći kapacitet je gradski, u
kojem boravi 310 dece. Vrtić je otvoren
od 7:00 do 16:00 časova. Prema rečima
direktora, Šefkije Nimani, uslovi u ovome
objektu nisu na zavidnom nivou, ali da
pokušavaju da ih poboljšaju. “Važno je
da su ovde nega, obrazovanje, aktivnosti i
hrana na visokom nivou, uprkos činjenice
da je objekat star. Deca se hrane 2 puta
dnevno i između ovih obroka je i marenda,”- tvrdi Nimani. Prema njenim rečima,
zahtevi su veoma veliki, ali za kapacitet
koji imaju prioritetna su ona deca čije
su majke zaposlene. Cena boravka dece
u ovom odaništu je 35 evra mesečno, ali
postoji i popust na ovu cenu za roditelje
koji su u stanju socijalne potrebe ili se radi
o invalidima.
Roditelj V. T. koji ima dvoje dece u gradskom vrtiću , kaže: Ja sa zadovoljan sa negom koju osoblje nudi deci, iako uslovi nisu
zadovoljavajući, ali je dobra mogućnost,
pošto ja imam dvoje dece u ovom vrtiću
za drugo dete plaćam manje”. Ove godine
u Mitrovici su otvorena još dva privatna
vrtića, koja povećavaju mogućnost za
roditelje koji žele da tamo šalju svoju decu.
Ovo su vrtići “Fjola” i “Mališani”.
Za razliku od gradskog vrtića, u oba privatna vrtića vaspitačice su verskoj nošnji, ono
što ih razlikuje od gradkog vrtića. Ali, prema osoblju, u oba obdaništa ovo ne nailazi
na poteškoće, jer svi naši građani uče svoju
decu osnovnim zanjima islamske vere tako
da ne izlaze izvan okvira.
Vrtić “Fjola” ima kpacitet za oko 40
dece. Fitore Mripa-Hamza, vaspitačica u
ovom vrtiću, kaže da vrtić “Fjola” nudi
deci udobnost, aktivnosti i druga zadovoljstva. U ovom vrtiću oni uče kako da
postanu dobri ljudi, kako da se ponašaju
sa drugima, praktikuju jezik i način govora, ali istovremeno oni razvijaju i razne
aktivnosti. Vrtić “Fjola” radi od 08:00 do
18:00 časova. Roditelj B.P. koji je došao
da uzme svoje dete u vrtiću, kaže: “Veoma sam zadovoljan sa uslovima, pažnjom
i hranom koju ovaj vrtić nudi za svu
decu”. Što se tiče, da li mu smeta što se
ovaj vrtić vodi devojaka u verskoj nošnji,
B.P. kaže: “Nemamo nijedan problem u
vezi sa tim”.
Kada je u pitanju drigi vrtić ”Mališani”,
prema rečima upravnice ovog vrtića Arbnore Idrizi, ovde su uslovi takodje dobri.
“Naš vrtić ima kapacitet za 35 dece, koje
vaspitavamo i brinemo za njih u objektu
sa dobrim uslovima, nudeći im udoban
boravak, obrazovanje, hranu i maksimalnu
negu.” Kad je naša ekipa pokušala da uđe
u objektu, osoblje ovog vrtića nam nije to
dopustilo.
Majka S.A. čije dete ide u ovaj vrtić, za MMagazin je rekla: “Dovodim svoje dete u
ovaj vrtić jer ja radim i na neki način mi
odgovara jer mi je blizu kuće”.
Veliki priliv i zahtevi za veći prostor i za
bolje uslove otvara mogućnost za izgradnju
jednog novog objekta.
Direktor obrazovanja za Mitrovicu, g.
Alji Bejta, za naš magazin je rekao: “Mislili smo za to čak smo i odvojili parcelu u
predgrađu, ali u nedostatku sredstva ovo
ostaje kao pitanje koje je u toku”.
O B R A ZOVA NJE
Nesporazumi ostavili bez imena
školu u Nedakovcu
izvršili sve naše obaveze i odgovorili smo
na sve zahteve Uprave za obrazovanje u
saradnji sa zajednicom i školskim savetom,
izneli smo predloge o imenima, u skladu
sa zakonom i ta imena su prosleđena Upravi za obrazovanje na dalje razmatranje’’,
rekao je Namani.
On je kazao da do sada nije bilo nijednog
problema što se tiče dokumentacije koju
je izdala ova škola, učenicima koji su ovde
završili školu.
“Uprava obrazovanja je obećala da će
u prvom tromesečju naći rešenje i da će
škola dobiti ime u skladu sa zakonom, ali
se nažalost to još uvek nije desilo”, rekao
je Namani.
“Imalo smo mnoge žalbe roditelja čija
deca pohađaju nastavu u našoj školi, plaše
se šta će biti sa njihovom decom, ali to ne
zavisi od nas, odnosno od školskog saveta.
Nadamo se da će ubrzo biti razmotren
slučaj od strane Uprave za obrazovanje i
da će naša škola konačno dobiti naziv”,
zaključio je Namani.
Hava Žegrova, učeteljica u ovoj školi,
izražava zabrinutost za sudbinu ovih đaka,
jer joj nije jasno kakva će svedočanstva
dobiti učenici kada završe osnovnu školu s
obzirom na to da škola ne poseduje identifikaciono ime. Ona nije zadovoljna ni
uslovima u kojime se nastava odvija iako
je škola izgrađena pre tri godine, ona ne
poseduje kabinete ali ni salu za fizičko
vaspitanje, što umnogome otežava odvijanje nastavnog procesa. Ali, najzabrinutiji u celoj ovoj priči, svakako su učenici
ove škole. Trina Namani, učenica ove
škole kaže: “Naravno da imamo problema
zbog toga što naša škola nema ime, problemi se pojavljuju prilikom našeg učešće
na raznim takmičenjima, jer jednostavno
predstavljamo školu bez imena. Osim što
nema naziv, naša škola nema ni kabinete,
ali ni salu za fizičko vaspitanje”.
decembar 2011
Vučitrn, 2011, - I ako je sagrađena pre skoro
tri godine, osnovna škola u selu Nedakovac,
opština Vučitrn, još je bez imena.
Ovo je šesta škola u ovoj opštini, koja
nažalost još uvek nije dobila ime. U
ovoj školi nastavu pohađa ukupno 245
učenika, uključujući i učenike iz dva
obližnja sela, Svaračak i Mavraj. Po rečima
direktora Obrazovanja u gradskoj upravi
Vučitrna Ćerima Seljimija, ova škola nije
dobila ime zbog nesporazuma u predlozima prilikom odabira imena. Nesporazumi
su nastali između školskog saveta i Uprave
za obrazovanje.
“I dalje pregovaramo i nadamo se da ćemo
vrlo brzo rešiti problem i da ćemo odlučiti
koje ćemo ime dati školi. Predstavnici
nekih porodica su tražili da škola nosi ime
nekog od boraca tokom poslednjeg rata
na Kosovu”, rekao je Seljimi.
Afrim Namani direktor osnovne škole u
selu Nedakovcu, kaže: ,,Mi smo kao škola
43
O B R A ZOVA NJE
JAZAS u službi
mlade populacije
decembar 2011
Šansa za mlade
44
Mitrovica, 2011. – Omladina JAZASa u saradnji sa kancelarijom UNICEFa pokrenula je projekat “Inovativna
laboratorija”. Projektom je pokriven ceo
mitrovački region i uključene su opštine
Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Sa radom na projektu koji traje 17
meseci krenulo se u septembru.
Na projektu je angažovano sedmoro ljudi, čiji je posao da pomognu mladima da
ideju pretoče u projekat koji će izaći pred
nezavisnu komisiju, da bi, po odobrenju,
UNICEF donirao mini grant za realizaciju u visini od 5000 evra.
Predsednica Omladine JAZAS-a Sanja
Lazarević objašnjava da je projekat namenjen mladima od 16 do 29 godina sa
područja kosovsko-mitrovačkog regiona.
Projekat podnosi grupa od oko 5 ljudi.
Svaka grupa mora da ima lidera starijeg od
18 godina. Svakog meseca može da prođe
do 5 projekata.
“Bitno je da mladi imaju neku inovativnu
ideju, da se fokusiraju na nešto što je zaista inovativno ne samo na našem prostoru
već i u svetu vezano za IT tehnologiju,
dodatne kurseve, biznis ideju ili nešto
što bi njima značilo u nekom daljem
usavršavanju”, kaže Lazarevićeva.
JAZAS-ov tim, naglašava Lazarevićeva,
formiran je da mladima pruži mogućnost
da nešto nauče i zajedničkim radom
napišu projekat čime podižu sopstvene
kapacitete, kako bi sutra bili samostalniji
i aktivniji.
“Za period od oko 2 meseca, imamo
oko15 projekata što je za nas više od
očekivanog, jer su naši mladi neaktivni,
nezainteresovani, više posvećeni drugim
stvarima, a nisu ni imali neku priliku da
se dodatno angažuju. Ovim mini grantovima smo im stvorili dodatnu motivaciju da se aktiviraju, a samim tim smo im
pomogli ne samo u podizanju kapaciteta
već i u daljem usavršavanju, a možda i
pokretanju nekih novih ideja, biznisa.
Obzirom na veliku nezaposlenost, možda
će im ovo pomoći da iskoriste taj novac
kvalitetno i sutra sebi obezbede neki posao
i platu”, istakla je Lazarevićeva. Do sada
je prošlo dosta projekata. “Mladi ljudi su
inovativni, kreativni, maštoviti. Svakakve
ideje imaju i svaka od njih je na neki
način vredna naše pažnje. Cilj nam je da
od realizacije projekta što više ljudi ima
koristi i da nagrađeni projekti budu baš
nešto što do sada nije realizovano”, kaže
Lazarevićeva.
Projekti koji su do sada finansirani: DJ
škola; CPD – Centar za prevenciju deformiteta; “Ja volim Mitrovicu a ti?” –
projekat vezan za ekologiju; “Lutka za
maštovitiju svakodnevicu” – (lutkarska
škola, uče kako se prave lutke, scenografija, predstave, performansi, a u rad će
uključiti i osobe sa posebnim potrebama);
Psihološka radionica za mlade – za mlade
kojima je potrebna podrška u procesu sazrevanja; Radionica zdravlja i sporta – edukacija, teorijska predavanja vezana za gojaznost, treninzi koje će držati stručna lica.
Svi oni koji imaju neku dobru ideju mogu
se javiti Omladini JAZAS-a u CRYM centru u Sutjeskoj ulici u severnom delu Mitrovice svakog radnog dana.
O B R A ZOVA NJE
Mitrovica, 2011. - Specijalna škola “Majka Tereza” u južnom delu Mitrovice,
počela je da funkcioniše još 1986. godine.
Trenutno, u ovoj školi nastavu pohađa 73
učenika.
Odavno je konstatovano da je zgrada u
očajnom stanju i da predstavlja opasnost
po učenike i nastavno osoblje, ali nažalost
problem nije rešen. Iako je objekat u lošem
stanju, ova škola omogućava učenicima uslove za pohađanje nastave. Ova škola broji
18 članova nastavnog osoblja, službenike
u administraciji, vozače i 6 tehničkih radnika. Učenici koji pohađaju nastavu u
ovoj školi nisu samo iz Mitrovice, već i iz
Vučitrna i okolnih sela, Zubinog Potoka,
Srbice i drugih ruralnih mesta.
Direktor Specijane škole “Majka Tereza”
Hajdar Šuti, kaže za M-Magazin da ova
škola, sagrađena pre 110 godina, predstavlja konstantnu opasnost po zdravlje i bezbednost učenika i školskog osoblja.
O teškom stanju svedoče i raniji zapisnici
opštinskog inspektorata i
MONT-a.
“Sada sarađujemo sa opštinom, kako
bi se izgradio novi školski objekat, jer u
postojećem nam preti konstantna opas-
nost”, naglasio je Šuti. Naišli smo na razumevanje za realizaciju projekta. Na
osnovu predračuna, troškovi izgradnje novog školskog objekta iznosiće 890.277.8
€. U stalnim smo konktaktima sa NVO
iz Nemačke “Ein Herz Für Kinder”, ali
do sada, nažalost, nemamo ništa konkretno. Kao što sam rekao, sarađujemo i sa
opštinom i nadamo se izgradnji novog objekta“, kazao je Šuti.
Direktor Uprave za obrazovanje u južnom
delu Mitrovice Alji Bejta, rekao je za MMagazin da će ova uprava učestvovati koliko može, uprkos tome što izgradnja ovog
objekta nije u nadležnosti te uprave. Direkcija za Urbanizam je izdvojila zemljište
od 40 ari. Donator za izgradnju ovog objekta biće nemačka NVO “Ein Herz Für
Kinder”, koja je za realizaciju projekta
obećala donaciju u iznosu od 890.277.8
€.
Direktor Urbanizma u opštini u južnom
delu Mitrovice Mehdi Balja, kazao je za
M-Magazin da je odlukom opštine, ova
direkcija izdvojila lokaciju za izgradnju
škole u selu Svinjare, u blizini objekta u
kome se nalazi francuski kontigenat Kfora. Međutim, direktor Specijalne škole je
istakao da je ova lokacija u suprotnosti sa
sveobuhvatnom obrazovnom politikom,
jer je izdvojena i izolovana, a cilj je da se
deca integrišu. Veliki broj učenika dolazi
organizovano u školu, ali ne treba zaboraviti da jedan deo njih dolazi pojedinačno.
Ta lokacija ne bi odgovarala nijednom detetu, rekao je Šuti.
Uprkos veoma lošim uslovima u ovoj
školi, učenici pokušavaju da postignu
zapažene rezultate u pojedinim aktivnostima. Učenica Afrdita Hasani je
u konkurenciji sa učenicima redovnih
škola dobila prvu nagradu za najbolju
poštansku markicu na takmičenju ,,Dan
Evrope’’.Učenik Agron Veselji osvojio je
četvrto mesto za crtež “Uštedimo energiju”.
Ova škola ima mnogo talentovanih sportista. Školski košarkaški tim je osvojio
prvo mesto ove godine, a prvo mesto su
osvojile i devojčice u ritmičkoj gimnastici
za 2011. godinu.
Pedagogica Hoti se nada da će škola dobiti
sve neophodne uslove izgradnjom novog
objekta i da će na taj način, učenici imati
bolje uslove kako pokazali svoj talenat i
postigli bolje rezultate.
decembar 2011
Očekuje se izgradnja novog objekta
Specijalne škole “Majka Tereza”
45
O B R A ZOVA NJE
Danica Jaramaz, pola veka
postojanja
decembar 2011
Predškolska ustanova Danica Jaramaz iz severnog
dela Mitrovice beleži pola
veka postojanja. Ustanova
se i danas suočava sa
nedostatkom prostora i
osoblja. Prioritet zaposlenih
ostaje kvalitetan rad sa
mališanima.
46
Mitrovica, 2011, –
Ove godine
predškolska ustanova Danica Jaramaz
obeležila je pola veka postojanja.
Nedostatak smeštajnog kapaciteta, predstavlja elementarni problem sa kojim
se zaposleni u ovoj ustanovi suočavaju.
Kapacitet ove predškolske ustanove
povećan je za 160 mesta za decu, što je za
20 odsto više u odnosu na proteklu godinu, izjavila je direktorka ove ustanove
Gordana Savić. “Trenutni prioritet u
radu jeste da u saradnji sa lokalnom
samoupravom proširimo postojeći objekat i eventualno sagradimo neki novi
na lokacijama Brdo i Bošnjačka mahala.
U ovoj godini u predškolskoj ustanovi
Danica Jaramaz boravi 556. dece, od
toga 380 na celodnevnom boravku i
176. dece na pripremnom predškolskom
programu”, kaže ona. Savićeva ističe
da je PU “Danica Jaramaz” uvek bila
poznata po svom radu i okupljanju dece
najmlađeg uzrasta, što dokazuje veliki
broj priznanja. Od ove godine uveli smo
tri dodatna programa: engleski jezik,
ples i folklor”, naglasila je ona. Savićeva
dodaje da ova ustanova raspolaže sa
kvalifikovanim stručnim kadrom, ali
ipak kaže da je broj vaspitača nedovoljan za postojeći broj dece. “Zahtev
za povećanje broja radnika je upućen
nadležnim organima i očekujemo brzo
rešavanje tog problema”, dodala je ona.
PU ‘Danica Jaramaz’ svakako danas
predstavlja produženu ruka porodici u
kojoj se deca socijalizuju, uče i osposobljavaju za samostalni život i dalje obrazovanje. Važna uloga ustanove je da
deci pruži negu, preventivno zdravstvenu zaštitu i zdravu ishranu. Majka
trogodišnje Ivane, Vesna Radulović kaže
da je prezadovoljna vaspitačicama i obrazovanjem koje im ova ustanova pruža.
“Ivana je od druge godine u obdaništu i
zaista moram da pohvalim sve zaposlene
u ovoj ustanovi, jer je moje dete srećno
i zadovoljno. Jedva čeka da ide u vrtić.
Takođe, primećujem pozitivne promene
kod svog deteta, što je znak da ti ljudi
zaista ulažu puno napora da deca nešto
nauče”, rekla je naša sagovornica. Njenog mišljenja je i Srđan Milošević, koji u
izjavi za M-Magazin navodi da je njegov
petogodišnji sin Filip naučio da čita upravo zahvaljujući radu i trudu vaspitačica
u PU “Danica Jaramaz”. Zakonska
obaveza ove ustanove je i inkluzivno obrazovanje koje će se po prvi put na severu
Kosova primeniti i u ovoj ustanovi.
U ovoj radnoj godini u “Danici Jaramaz”
smešteno je šestoro mališana sa posebnim
potrebama, koji su uključeni u redovne
grupe. Kako su nam kazali nadležni, sa
njima rade vaspitači uz pomoć stručnog
saradnika. Inkluzivno obrazovanje je
dugotrajan proces u koji su uključeni
kako roditelji, tako i stručnjaci iz drugih institucija. Ipak, saradnja između
predškolske ustanove i porodice je od
najvećeg značaja za ostvarivanje ciljeva
vaspitno-obrazovnog rada, jer se polazi
od stanovišta da porodica ima ključnu
ulogu u životu deteta.
O B R A ZOVA NJE
Mitrovica, 2011. - Mitrovački region je
veoma bogat kada su u pitanju tradicionalna jela. Bogastvu u ovoj oblasti doprinose mnoge zajednice koje žive u ovom
regionu, Srbi, Albanci, Bošnjaci, Turci
itd.
Ukrštanje tradicionalne i moderne
kuhinje doprinelo je da se asortimani i
raznolikost u našim restoranima i kuhinjama bitno povećaju.
Azem Ljuštaku šef kuhinje u jednom
od mitrovačkih restorana, završio je
ugostiteljsku školu – smer kulinarstvo,
koji ima višegodišnje iskustvo u ovoj
oblasti, za M-Magazin kaže da je kuhinja
uopšteno gledajući, skoro u svim restoranima kako u Mitrovici tako i na celom
Kosovu ista, ali da tradicionalna kuhinja
zauzima sve više prostora na našem meniju.
Tradicionalna hrana je sledeća: flija veoma traženi specijalitet kako od strane
domaćeg stanovništva tako i od internacionalaca, možda zbog samog načina pri-
premanja, zatim kosovska prženica, burek, teleći borše, različite pite, kao i jela
od različitog vrsta mesa.
Mitrovačka kuhinja je veoma raznolika,
ali mišljenje je da se tradicionalna jela
više spremaju u našim domaćinstvima.
Iz toga razloga smo kontaktirali Rivu
Beriša domaćicu iz Srbice, odnosno iz
sela Jašanica, sa kojom smo razgovarali o
načinu pripremanja tradicionalne hrane.
”Zna se šta se kod nas najviše sprema i
jede”, rekla je Beriša. Mi uglavnom spremamo testa, razne pite, flije, zeljanica,
masenica, obaruša, hleb sami mesimo,
pšenični i kukuruzni, kao i jela sa mesom
(kada imamo mesa, kroz smeh kaže ona)
jahnije, sarme itd”, kaže Riva. Ona ističe
i da je zimnica nezaobilazna u našim
domaćinstvima, a najčešće se sprema
turšija, paprike, paradajz, krastavci, ajvar
itd. Kada smo je upitali koje poslastice
najradije sprema, Riva je odgovorila:
“Spremamo i poslastice povodom praznika i proslava, baklavu i rolat sa keksom,
revaniju sa šerbetom itd.
Druga domaćica koja je manje više upotpunila naš mozaik znanja o tradicionalnoj kuhinji u našem regionu je Dragica
Marković. Ona za M-Magazin kaže da
se srpska, albanska, bugarska, hrvatska
kuhinja ne razlikuju previše, zato što je
na njih velikog uticaja imala orijentalna
odnosno turska kuhinja. Dragica je spremala zimnicu i ističe da će uskoro zaklati svinju za zimu, od čijeg mesa prave
sudžuk, suvo meso itd. Moj muž sprema
rakiju i vino i ja mu u tome pomažem.
Pričali smo o restoranima o tome šta oni
spremaju, ali nemaju svi mogućnosti
da posete restorane i da probaju njihove specijalitete, tako da većina
građana pribegava fast - food varijanti i
ćevabdžinicama.
Ismet Kumanova vlasnik ćevabdžinice,
priznaje da ima pozamašnu klijentelu
koja posećuje njegov lokal i misli da su
pristupačne cene glavni razlog tome.
decembar 2011
Tradicionalna hrana na meniju
mitrovačkih restorana
47
k u lt u r a
Glačanje inovacija u
Mitrovici
decembar 2011
Mitrovica, 2011. - Mitrovica sve više
otkriva i nudi umetnike u različitim
umetničkim oblastima. Jedan od njih je i
Skender Topila, prvi specijalizovani ilustrator iz Mitrovice koji se bavi airbruš
sistemom za glčanje.
Airbruš sistemom je počeo aktivno da
se bavi pre godinu dana, glancajući tako
razne materijale kao što je drvo, keramika, tekstil, ali ipak, glavna preokupaciju su mu vozila i motocikli. Još dok je
bio mlad, voleo je slikanje, međutim,
airbruš sistem je savladao dok je bio u
Nemačkoj. Po njegovim rečima, njegovo
glačanje dosta liče na sliku, tako da mnogi misle da su njegovi radovi štampane
slike, a ne da je u pitanju ručni rad.
Ovaj umetnik je često posetilac raznih
sajmova koji se održavaju na Kosovu,
pokušavajući na taj način da promoviše
i proširi ovu retku umetnost, koja nije
mnogo poznata među građanima. Kako
kaže, vrlo su retko oni koji su čuli za za
ovu vrstu umetnosti, pa su tako na jednom sajmu koji je bio održan u Prištini,
od svih posetilaca, samo dvojica su znali
čime se on zapravo bavi. Međutim, on
kaže da su ljudi pokazali interesovanje
za posao kojim se on bavi, a posebne
za boje koje koristi na slici i različitim
mašinama.
On se nada da će u budućnosti otvoriti
jedan veliki studio, gde će osim glačanja
mašina, raditi i ,,airbruš-make up’’,
sistem koji se u zapadnoj Evropi radi sa
bojama u tečnom stanju. On kaže da bi
bio veoma zadovoljan kada bi pronašao
donatora, koji bi organizovao kurseve za
mlade. Skender Topila se nada da će se
ova umetnost proširiti na Kosovu i da
će omladina saznati više o ovoj umetnosti.
48
Mitrovačka publika uživala je u reggae zvuku benda Aman Zaman koji stiže iz Svilajnca. Na turneji po Srbiji promovišu svoj
prvi album “Samo neka gori”, ali nisu zaobišli ni severnu
Mitrovicu.
Gde ste dosad
“Aman Zaman”?
Mitrovica, 2011. - Iako je Mitrovica
grad ljubitelja dobrog rock zvuka i bogate tradicije, kada je reč o muzičarima i
bendovima posvećenih ovom muzičkom
pravcu, pravo osveženje stiglo je u petak
iz Sviljanca pravo na scenu Rok škole.
Odavno ni jedna muzička grupa nije
izazvala toliku “pometnju” na sceni i
brojne ovacije publike, a karta više i
četiri pojave na bis dokaz su da je dolazak benda “Aman Zaman” bio pravi
pogodak organizatora. Ovaj reggaedub-ska bend promovišući svoj album
prvenac “Samo neka gori”, zabavljao
je sinoć mitrovačku publiku do kasno
u noć, izvodeći pritom i dobro poznate
hitove Bob-a Marley-ja, Haustor-a,
Faithless-a, Manu Chao-a…
Frontmen i jedan od osnivača benda
Dragan Marinković, nakon koncerta,
pristao je da čitaocima M-Magazina otkrije ponešto o samom bendu, prvom
albumu i planovima za budućnost.U
backstage-u Rock škole priznaje da je
oduševljen prijemom publike u Mitrovici, u kojoj je sa ostalim članovima
benda, po prvi put.“Mitrovačka publika
je fenomenalna i to ne pričam iz nekog
poltronisanja. Bili smo u Kragujevcu,
Pirotu, Zemunu, Beogradu, sviramo
po Svilajncu, ali nikada nismo do sada
imali jaču publiku. Energija je mogla da
se suši kao mokar peškir. Prezadovoljni
smo”, kazao je Marinković.
k u lt u r a
novi smo reggae. Na žalost večeras je
došlo nas sedmoro, ali sledećeg puta
dolazimo svi”, kazao je Marinković.
Tokom večeri smenjivali su hitovi
poznatih izvođača, ali i nove, još uvek
neotkrivene pesme sa njihovog prvog
debi albuma “Samo neka gori”. O samom albumu Marinković kaže:
“Album je izašao 21.septembra ove godine.Trenutno album promovišemo po
Srbiji.Svi naši fanovi album mogu besplatno skinuti sa internet stranice www.
madspoon.net”.
Dolazak u grad na Ibru, bio je užurban
i dinamičan. Žurili su na tonsku probu
u Rok školi pa nisu imali prilike da upoznaju grad bolje. Danilo ipak veruje
da će se u budućnosti sve to promeniti.
“Bili smo u Kragujevcu, Pirotu, Zemunu, a već prekosutra bićemo u Beogradu, Subotici, Novom Sadu, Zaječaru,
Gornjem Milanovcu, Požarevcu itd.
Verujem da ćemo se sigurno ponovo
družiti kada izdamo novi album, ako ne
i pre”, izričit je Marinković.
Kada je reč o planovima za budućnost
Danilo otvoreno govori o svemu. Sudeći
po njegovim rečima bend očekuje puno
rada, ali ni uspeh neminovno neće
izostati.
“Imamo u planu čim završimo sa turnejom, rad na novom materijalu. Ulazimo
u studio na proleće eventualno leto da
snimimo taj materijal za drugi album,
koji se očekuje krajem sledeće godine. U
međuvremenu izaći će spot za naslovnu
numeru “Samo neka gori” posle Nove
godine”, otkrio nam je frontmen benda
Aman Zaman.
On dodaje da je njihov prvenac zapravo
muzički kolaž i da nema jasno definisanog određenog pravca i da je svaka
pesma urađena na svoj način.
“Trudili smo se da plivamo u raznim
žanrovima i eksperimetisali, ali mislim da će sledeći album biti neka
zaokruženija priča kada je reč o
žanrovima i stilovima kojima će sve
pesme i odisati. Sve su pesme autorske,
večeras smo izvodili i neke obrade u
našem aranžmanu, ali na albumu su sve
pesme autorske”, kazao je Marinković.
On je najavio ponovni dolazak u Mitrovicu u najskorijoj budućnosti i zahvalio brojnim posetiocima koncerta.
Reči hvale za muziku, celokupan dojam
na sceni i fanatastičnu atmosferu imali
su i posetioci.
Ana Marinković po prvi put je prisustvovala rege koncertu.
“Bila sam skeptična jer ovu muziku u
principu ne slušam. Devojke i momci
su dali sve od sebe da nam se dopadnu
i uspeli su u tome u potpunosti. Definitivno sam prijatno iznenađena ovim
koncertom i više ih neću propuštati”,
kaže Ana. Ivan Jovanović obožava ska
zvuk. Za njega dolazak benda “Aman
Zaman” predstavlja pravo otkrovenje za
mitrovčane i kako ističe njihov rad će
nesumnjivo pratiti.“Nisam imao prilike
da često uživam u dobrom rege –ska
zvuku u Mitrovici. Uživao sam večeras,
skakao, ovo je za mene fenomenala
osećaj. Reč je o muzici koju jako volim,
slušam, sviram pomalo. Savršeni su”,
oduševljeno je priznao Jovanović.Preko
stotinu posetilaca uživalo je do kasno u
noć pevajući zajedno sa bendom “Aman
Zaman”, Iron, Lion, Zion, Uzalud
pitaš, Bongo Bong. I sve je gorelo, i sve
je pržilo, i sve je pevalo. Ma samo neka
gori.
Objekat koji ruži izgled
grada
Vučitrn, 2011. - Objekat Doma kulture
“Hasan Priština” u Vučitrnu, je u veoma
lošem stanju i ne zna se šta će sa njim biti.
Postoje dve ideje, jedna da objekat bude
srušen, druga ideja je da se objekat renovira.
Doma kulture “Hasan Priština” u Vučitrnu
sagrađen je nakon drugog svetskog rata i u
stanju kakvom je malo je verovatno reći da
ima ništa zajeničkog sa kulturom.
Po rečima Enver Dubovcija direktora
Doma kulture u Vučitrnu, i unutrašnjost i
spoljašnjost objekta se mora u potpunosti
renovirati. On smatra da treba zameniti
sva vrata i prozore koji su postavljeni pre
50 godina dok bi spoljašnja fasadu gradu
dala bolji izgled.
“I ako je jedan deo ove zgrade renoviran
pre dve godine, to nije dovoljno, zato
što ima potrebe da se renoviraju i ostale
prostorije unutar ovog objekta, posebno
mala sala poznatija kao sala 77”, rekao je
Dubovci.
,,Iako sam svestan da naša opština ne može
da plati renoviranje ovog objekta, primoran sam da tražim pomoć. U tu svrhu sam
obaviomnogo razgovora sa raznim donatorima i od njih sam dobio obećanja da
će nam pomoći, ali da je to trenutno neizvodljivo zato što sejoš uvek ne zna da li
će zgrada biti u potpunosti srušena ili će
samo biti renovirana’’, zaključio je on.
“Uprkos poteškoćama sa kojima se
suočavamo svaki dan, uspeli smo da
postignemo zapažene rezultate u okviru
aktivnosti koje sprovodimo. Uspeli smo
da našu kulturu prenesemo i predstavimo
u mnogim mestima”, kazao je Dubovci.
S druge strane, po rečima direktora za
Omladinu, kulturu i sport Ćamila Sahitija, Doma kulture “Hasan Priština”
je još uvek funkcionalan i u njemu se
mogu održavati kulturne aktivnosti. ,,Mi
nećemo renovirati ovu zgradu već ćemo je
izgraditi iznova’’, rekao je on.
Jeton Gela meštanin Vučitrna, kaže da je
Doma kulture ne odaje utisak objekta u
kome se održavaju kulturne aktivnosti, jer
i njegova unutrašnjost skoro u potpunosti
uništena. Videćemo kakva će biti sudbina ove zgrade, da li će biti renovirana ili
ponovo sagrađena.
decembar 2011
Bend je nastao 2008. godine i broji devet članova.“Mi smo reggae bend, kako
mi to volimo da kažemo, sa elemtima
dub-a, ska, dance hall-a, karibskih i latino ritmova, ima tu i hop-a, ali u os-
49
k u lt u r a
Po prvi put u severnom delu Mitrovice održana je smotra dokumentarnog
arheološkog i etnološkog filma. U Studentskom centru publika je uživala dve
večeri u filmovima inostranih produkcija posvećenih različitim narodima, njihovim običajima i arhitekturi.
decembar 2011
Smotra dokumentarnog
arheloškog i etnološkog
filma
50
Mitrovica, 2011. – Malobrojna publika
imala je priliku da se u severnom delu
Mitrovice po prvi put kroz reviju filmskih priča, domaće i pretežno inostrane
produkcije, upozna sa arihitekturom i
životom ljudi Francuske, Italije, Jermenije, Etiopije, Rusije i Kosova. Savetnica etnografskog muzeja u Beogradu i Centra
za očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu
Mirjana Menković, za M-Magazin kaže
da je ideja nastala u oktobru na radionici
posvećenoj nasleđu na Kosovu u saradnji
sa Univerzitetom u Prištini, odnosno sa
studentima Tehničkog fakulteta, odseka
za arhitekturu. Prema njenim rečima,
nakon svakog radnog dana u radionici,
održavana je projekcija dokumentarnih
filmova, pa je tako primećeno veliko interesovanje za sedmu umetnost u formi
dokumentaraca. Menkovićeva ističe da
su filmovi koji su prikazani u severnom
delu Mitrovice tokom dve večeri, nastali
pretprošle i prošle godine, a predstavljeni
su na mnogim prestižnim međunarodnim
festivalima. Prvoj smotri ipak prethode
višedecenijski radovi stručnjaka okupljenih oko Centra za očuvanje kulture
na Kosovu, gradskog muzeja i Instituta
za konzervaciju u Beogradu, istakla je
Menkovićeva. “Ove godine smo pokrenuli edukativne radionice u cilju informisanja šire publike, nadali smo se i nadamo
se da bismo mogli da unapredimo kulturni program u Mitrovici. Eventualno
možemo da napravimo smotru filmova
koji se prikazuju na FEST-u u Beogradu
ili smotru teatarskih ostvarenja”, kazala
je ona. Na prvoj smotri dokumentarnog
aheološkog i etnološkog filma prikazano je
šest filmova. Najinteresantniji arheološki
filmovi bili su posvećeni nasleđu u Italiji
tačnije na Siciliji, a drugi je bio posvećen
nasleđu u Jermeniji, jednom od najstarijih hrišćanskih naroda koji su podizali na
stotine i hiljade svojih crkava. Filmovi su
obilovali podacima koji se tiču razvoja
arhitekture od 3. do 18. veka i izazvali
poprilično interesovanje, jer govore ne
samo o načinu očuvanja nacionalne kulturne baštine već i o značaju, slojevima
nasleđa i šta to današnji savremenici ostavljaju, čuvaju baštine i ostavljaju budućim
naraštajima u nasleđe. Jedan od organizatora ove svojevrsne filmske revije bio je i
Muzej u Prištini sa privremenim sedištem
u Beogradu. Za posetioce, muzej je ovoga
puta priredio pravo iznenađenje predstavljanjem prvog integralnog fototipskog
izdanja “Povelje Kralja Milutina” iz 13141316 godine. Ovo prvo izdanje izvornog
rukopisa svetostefanske risovulje, koju je
Kralj Milutin izdao po završetku izgradnje svoje grobne zadužbine manastira
Svetog Stefana u Banjskoj kod Zvečana,
načinjen je u obliku dve fototipske knjige,
uz pesme i studije poznatih srpskih pisaca
i naučnika. Direktor Muzeja u Prištini
Branko Jokić, navodi da ova ustanova
kulture neprekidno objavljuje i dokumentuje građu o životu Srba na Kosovu i na
taj način ostvaruje zapažene rezultate kroz
svoja izdanja.
“Uskoro izlazi i monografija manastira
Dečani na engleskom jeziku i to će biti
jedan od vrlo značajnih izdavačkih projekata, nesvakidašnji za naše prilike.
Objavićemo još puno novih publikacija
koje ćete nadam se već sledeće godine
imati prilike da vidite”, kazao je Jokić.
Predstavljeno je i niz priloga celokupnog
srpskog naroda kroz istoriju. Sva dela
prevedena su na engleski jezik, pa su samim tim poznata i međunarodnoj kulturnoj javnosti. Muzej je uradio i projekat
vezan za reorganizaciju i revitalizaciju
ustanova kulture na Kosovu. Organizatori i inicijatori smotre dokumentarnog
arheloškog i etnološkog filma bili su
Centar za očuvanje nasleđa na Kosovu,
Muzej u Prištini u saradnji sa centralnim
Institutom za konzervaciju i Univerzitet u
Prištini sa sedištem u severnom delu Mitrovice.
k u lt u r a
Rok
klasičar
ili
klasični
roker
lom prilika i nastala. Nažalost, ceo naš
život se deli na vreme pre i posle rata.
Naša detinjstva i najlepši dani života su
prožeti time, pa je logično i da bude ili
bolje rečeno postane motiv jedne pesme,
koja je prvobitno trebala da bude ljubavna”, objašnjava naš sagovornik.
Najveći problem mladih umetnika
veoma često je novac. Sve je – talenat,
volja, želja, elan, ambicija ali para nema.
Slična je situacija i sa Savom, ali ono što
je problem kada je rok muzika u pitanju
je nenaklonost medija. “Mediji ne vole
nekomercijalnu muziku. Do radija i
uspem da doprem, do televizija veoma
teško. Niko ne želi da medijski eksponira rok. U planu mi je još jedan spot u
HD-u i biće kvalitetniji od prvog, i nadam se da će se emitovati na par televizija.
Sa prvim spotom sam konkurisao i na
MTV-u i upravo su imali zamerku na
nekomercijalni karakter i pesme i spota.
Ali probaću opet pa šta bude”, kaže Savo
kroz osmeh i ne gubi nadu.
Mnogo je saradnika sa kojima mladi
muzičar sarađuje. “Kompozitor i produ-
Klasika je prva
ljubav, a u rok
muzici sam
se pronašao
spontano. To mi
nekako leži i ide
uz moju ličnost
- Savo Kotić
cent Mirko Kesić iz Banja Luke koji je u
svim mojim pesmama i prosto čovek koji
je vrstan umetnik i spreman da podrži i
pomogne mlade talente. Tu su i Milica
Milenković, Nikola Jeftić i naravno vokal Antonio Popović”, nabraja Savo ljude
bez kojih ne bi postigao toliko toga.
Muzika je njegov život, kaže Savo.
Rok je nešto plemenito i nepravedno
ozloglašeno, dodaje mladi umetnik i
nada se da će doći vreme kada će kvalitet
ponovo doći do izražaja.
decembar 2011
Mitrovica, 2011. - Savo Kotić je mlada
nada kako ozbiljne klasične muzike, tako
i rok scene. Njegovih dvadeset godina,
ali i rad na edukaciji ostavljaju dovoljno
prostora da se sve njegove želje i nade
ostvare.
Sava je rođen u Majdanpeku, ali celo
detinjstvo i ranu mladost proveo je na
Kosovu i sada je tu. Studira na Fakultetu Umetnosti prištinskog Univerziteta
sa sedištem u severnom delu Mitrovice
odsek za muzičku pedagogiju. Do sada je
snimio desetak pesama. Njih pet su postali pravi hitovi na You Tube –u. “Samo ti
i ja”, “Treba mi”, “Još razmišljam”, samo
su neke od njih. Za jednu je čak odrađen
spot. U domenu klasike, komponovao
je jedan mini koncert za violinu i klavir.
Glavni motiv Savovih pesama, za koje samostalno radi i tekst i muziku, je ljubav.
Sveopšta ljubav. “Klasika je prva ljubav, a
u rok muzici sam se pronašao spontano.
To mi nekako leži i ide uz moju ličnost”,
kaže Savo. Motiv pesme “Još razmišljam”
je rat. “Rat je tema svih razgovora, bilo
ovde, bilo u Bosni, u kojoj je pesma si-
51
Zaba v a
Jagnje sa šest nogu
Elbasan (Albanija)
– Na jednom od
polja u albanskom
gradu Elbasanu,
desilo se nešto
neuobičajeno.
Naime, jedna ovca je na svet donela dva
jagnjeta, blizance, od kojih jedno ima
šest nogu, ali su mu i ostali organi dupli,
prenosi „Start“. Vlasnici ovaca, ovaj
slučaj povezuju sa plodnošću ovce. Jedan
od članova porodice Gorica koji se bavi
stočarstvom, kaže da je ta ovca često
puta na svet donosila blizance. S druge
strane, stručnjaci misle da je to zbog
visokog procenta zagađenja vazduha.
Zmija sa dve glave
Florida – Naučnici sa Floride, SAD, koji su gajili devet jaja retke vrste zmije “albino”, bele i
narandžaste boje, ostali su u čudu kada se iz jednog jajeta izlegla zmija sa dve glave.
decembar 2011
Izraelci su stvorili novu vrstu
kokošaka, koje izgledaju veoma zastrašujuće, jer nemaju
perje po telu, ali se navodi da
imaju mnoge druge prednosti
u odnosu na druge kokošake.
Po rečima naučnika, ova zmija neće
moći dugo da živi, kao ostale zmije te
vrste koje žive po 20 godina, bez obzira
na to što ima dva mozga koji koman52
Nova vrsta
kokošaka bez
perja
duju telom. Biolozi kažu da ova pojava
dolazi usled genetskog poremećaja i samim tim dovodi i do promene boje tela
zmije.
Dr. Avigdor Cahaner profesor Hebrejskog Univerzoteta na Fakultetu za Poljoprivredne nauke, isharnu i okolinu, kaže
da njegovu ideju treba uzeti u obzir. Cilj
ove ideje je redizajniranje prirode da bi
nahranili gladni širom sveta.
Zaba v a
Devojka sa
najdužim
jezikom na
svetu ušla
u Ginisovu
knjigu
Mi ne znamo da li je ona
pričljiva ili ne, ali Šanel
Taper (21) ima najduži
jezik u svetu. Njen jezik
je dugačak 9,7 centimetara i ona će biti upisana u Ginisovu knjigu
rekorda
Šanel je iz Hjustona SAD, a poznata je
javnosti još od svoje 13. godine, kada je
neko postavio snimak na YouTube, na
kome se pokazuje svoj jezik. Ginisovi
zvaničnici su je pozvali da dođe u Los
Anđeles da bi joj oni izmerili jezik. Ona
je iza sebe ostavila dve žene koje su se
takmičile u ovoj kategoriji. Šanel je rekla da bi volela da postane glumica i žvi
u Holivudu. Njen omiljeni glumac je
Adam Sendler i želja joj je da ga jednog
dana upozna.
Tridesetogodišnjakinja sa telom deteta
Ona je rođena 1981. godine i pati
od teškog nedostatka hormona koji
proizvodi tiroidna žlezda. Osim nerazvijenog tela, ova Brazilka ne ume
ni da govori. Njena porodica živi u
teškim ekonomskim uslovima i nema
mogućnosti da joj obezbedi lekove.
Za nju se brinu njen otac i maćeha.
decembar 2011
Rio de Žaneiro
- Maria Audete
Nasimento (30) iz
Brazila, uprkos
godinama i dalje
izgleda kao
devojčica.
53
Zaba v a
85-ogodišnjakinja
ulovila ribu
tešku 400 kg
Coni Lauri (85), je u
žiži interesovanja jer je
ulovila ribu tešku 400
kilograma.
Zaista je nezamislivo da jedna starica od
85 godina, može da ulovi sabljarku koja
važi za najbržu i najlukaviju vrstu ribe.
Izgleda da nakon ovoga ,,Starac i more’’
Ernesta Hemigveja postaje realnost. /
tema/
Prodaje
lenjog
muža
decembar 2011
Juta - “Lak za održavanje,
dovoljno je dati mu hranu i
vodu na svakih 3-5 sati”.
54
Uobičajeno saopštenje odnosno oglas kojim se prodaje kućni ljubimac ili domaća
životinja. Oglas je objavljen na američkim
oglasnim stranama ,,Craiglist’’, ali ono što
je ovaj oglas nudio, nije bila prodaja ni psa
ni mačka, već supružnika. Ženi iz Logana
u državi Juta u Sjedinjenim Američkim
Državama, lenjost njenog bračnog partnera
postala je neizdržljiva, koji sve svoje provodi
vreme ispred televizora igrajući video igrice,
pa se odlučila na ovaj korak. /shekulli/
a part of Innovation Centre Kosovo
www.w ominnovation.org
www.m-magazine.org
Download

PreuzmiBesplatnoMagazine 3 - M