100425.qxd
3.10.2010.
13:59
Page 1
,,
Ponedeqak, 4. oktobar 2010.
Zdravqe
[email protected]
Strana 25.
Postoji nedovoqna
svest o tome koliko je
spavawe va`no za
zdravqe i da je mogu}e
usporiti razvoj nekih
degenerativnih nervnih bolesti ukoliko se bolesnicima pomognu da boqe spavaju.
,,
Bananom protiv HIV infekcija
Epidemiolozi i imunolozi su du`e vreme zainteresovani za lektin,
prirodnu supstancu koja se nalazi u
biqkama, jer je otkriveno da je u stawu da zaustavi lanac reakcija koje
izazivaju razli~ite infekcije. U laboratorijskim testovima lektin
prona|en u banani pokazao se kao sna`nije sredstvo u
borbi protiv HIV infekcije od svih dosada{wih lekova.
Mo`dani implantanti od svile
Mo`dani implantat,
delimi~no izra|en od
svile, mo`e da obezbedi
finu vezu za preno{ewe
nervnih signala, pokazalo je istra`ivawe na
`ivotiwama. Takvi ure-
|aji bi mogli da pomognu
obolelima od epilepsije, kao i onima s povredama ki~mene mo`dine,
pa bi ~ak mogli da reguli{u i slu`ewe ve{ta~kim rukama i nogama.
]ELAVOST SE [email protected] RE[ITI ZA SAMO JEDAN DAN
Sa novom kosom
10 godina mla|i
x Klinika "CMG centar Beograd" jedina je specijalizovana POZNATI
O "CMG"
za "H plus" tehniku transplantacije kose u Srbiji
ubitak kose uglavnom je problem
mu{karaca, ali
nisu retke ni `ene
koje se sre}u sa ovim
neprijatno{}u,
obi~no nakon poro|aja. Pad samopouzdawa samo je jedna od
posledica koju gubitak kose izaziva.
Stru~waci savetuju
da u ovom slu~aju ne
treba sedeti skr{tenih ruku. Pomo} nudi "CMG centar Beograd", jedina klinika
u Srbiji koja je specijalizovana za "H
plus" tehniku, najsavremeniju metodu
transplantacije kose.
Ovaj centar je deo me|unarodne mre`e
klinika "CMG", koje
postoje svuda u svetu.
Direktorka Sne`ana
Bosanac ka`e da je
centar u Beogradu veoma popularan jer nudi usluge transplantacije kose po najni`im cenama.
Prema wenim re~ima,
ceo proces
presa|ivawa
kose obavqa se
u toku jednog
dana, potpuno
bezbolno i bez
o`iqaka. Nakon
obavqawa tretmana, kosa odmah
po~iwe da raste,
a pacijent dobija
garanciju na do`ivotno trajawe
presa|enih vlasi.
- Procedura podrazumeva da se svaka dlaka posebno uzima i to
sa potiqa~ne regije i
postavqa na `eqeno
mesto. Gustina i potreban broj dlaka odre|uje se tako {to se
kompjuterski prora~una gustina vlasi na
potiqku, a zatim se
proceni koliko se kose sme uzeti za presa|ivawe. Posebno se
vodi ra~una o uklapawu svake dlake po tipu
i debqini, kao i o
pra}ewu prirodnog
G
ugla i pravca rasta
kose u odnosu na tretiranu regiju. Ovakav
pristup rezultuje savr{eno prirodnim i
atraktivnim izgledom. Napomiwem da su
tragovi intervencije
potpuno neprimetni,
~ak i kod kratko o{i{ane kose - ka`e Bosanac.
Ona ka`e da tretman po~iwe onog trenutka kada pacijent
odlu~i da `eli da ga
zaka`e, bez ikakvih
posebnih priprema,
osim konsultacija i
stru~ne procene o
obimu zahvata.
- U zavisnosti od
koli~ine transplantanata procedura mo`e trajati od jednog
do nekoliko ~asova i
potpuno je bezbolna.
Postupak se obavqa u
lokalnoj anesteziji.
Prose~an broj presa|enih dlaka po jednom
tretmanu je od 1.500 do
2.500, a maksimalan
broj po danu je 3.000
dlaka. Ukupno je mogu}e iskoristiti do
8.000 dlaka, a da se ne
naru{i estetski izgled regije iz koje se
vlasi uzimaju ostane
nenaru{en. Za izuzetno veliki broj dlaka
postupak je mogu}e
sprovoditi tokom vi{e uzastopnih dana
ili kroz vremenski
odvojene faze - isti~e
Bosanac.
Postupak presa|ivawa vlasi mo`e se
primeniti i u slu~aju
KLINICI
- Odavno sam prestao da verujem u
~arolije, ali CMG
me je vratila u detiwstvo. Neverovatno jednostavno,
a tako delotvorno,
u{ao sam kao jedan, a iza{ao kao
drugi ~ovek. O
osobqu da ne govorim. Divne, qubazne, stru~ne i
zgodne dame....
Milan Kalini},
glumac
- Ne postoji nijedan razlog za{to
bi se ~ovek pomirio sa gubitkom
kose, ako postoji
ovako jednostavno,
efikasno i trajno
re{ewe.
Darko Kosti},
modni kreator
gubitka dlake u regiji
obrva i brade, kao i
lokalnog gubitka kose
usled traumatskih povreda ili opekotina. Kosa nakon
tretmana presa|ivawa ima potpuno
prirodan izgled,
a pacijent izgleda i 10 godina
mla|e.
- Kada se pogledaju u ogledalo, mnogi ne mogu da sakriju suze. Jer, neverovatan je ose}aj
kada vidite sebe onakvog kakvi ste bili pre 10 i
vi{e godina. Pacijenti, bez obzira na to
koliko `ele da povrate kosu, obi~no budu
skepti~ni i ne mogu
ni da naslute kakav }e
biti krajwi efekat.
Presa|ena kosa kasnije sasvim normalno
raste, mo`ete je ~e{qati, {i{ati, fenirati... @ivot nakon toga dobija novi
sjaj, pa nije retkost da
pacijenti svrate i
mesecima kasnije da
nam se opet zahvale ka`e Sne`ana BosaJ. JELOVAC
nac.
NA[I KORENI
Poreklo porodica
i prezimena
PI[U:
Etnolozi
mr Radomir
D. Raki} i Vera
Stanisavqevi}
-Raki}
\apa
x Ne prihvataju}i verovawe u sudbinu
dok se i nau~no ne doka`e, u slu~aju ~itaoca Vedrana \ape iz Kikinde, mo`da bi se
mogao primeniti princip "Marfijevih
zakona", po kojima od dva mogu}a ishoda redovno "ispadne" nepovoqniji. Pre vi{e
od mesec dana, na{ ~italac se javio negoduju}i {to ne odgovaramo na wegovo pismo koje je odavno poslao. Ispostavilo se
da je bio u pravu ali da se pismo negde zadr`alo u putu od Kikinde preko Bad-Filbela do Beograda. ^italac ka`e da je u Kikindu do{ao wegov deda Mihajlo kao kolonista posle Drugog svetskog rata iz Bosne,
selo Bastasi u blizini Grahova. Krsna slava porodice je Sv. Georgije (\ur|evdan).
Pradeda se zvao Luka i to je sve {to zna o
svojoj porodi~noj istoriji.
x \ape su zabele`ene kao srpske porodice u Bosni krajem 19. i po~etkom 20. veka u
samo jednoj parohiji Vla{kovcima, protoprezviterijat Dubica, sa slavom \ur- POTREBNI
|evdan. Mi smatramo da se i druga dva PODACI
oblika prezimena Ako `elite odiste osnove moraju govor etnologa o
tako|e uzeti u obzir svom poreklu,
i to: \apadija u pa- napi{ite {to
rohiji Jelovac, pro- vi{e podataka o
toprezviterijat sebi, porodici i
Prijedorski, slava precima: ime i
\ur|evdan, ali i prezime, kada
\api}, parohija Ko- ste i gde ro|eni
stajnica, protopre- gde `ivite, zazviterijat dubi~ki, nimawe, To isto
slava Mihoqdan. o svojim roditeOvih porodica ima qima i wihovim
i katoli~ke vere. roditeqima, i
Prve porodice \a- porodi~nu slapa doselile su se iz vu, gde jo{ ima
Like, i to najpre u porodica sa vaBastahe ili Bastase, {im prezimenom.
a potom i u ostale
krajeve oko Drvara, a drugi do Prijedora i
Dubice, i to posle okupacije BiH od strane
Austro-Ugarske, dakle, negde posle 1878. godine. Bastasi se nalaze u Livawskom Poqu i
tamo su se \ape (sredinom 20. veka \api}i)
doselili iz Biteli}a kod Siwa u Dalmaciji, gde ih je bilo sve do posledwih ratnih
de{avawa u Hrvatskoj.
x Pored \apa, prema "Leksiku prezimena SR Hrvatske", postoje jo{ dva prezimena
sa istom osnovom: \apo i \api}. Prezime
\apa zabele`eno je samo u Doqanima kod
Doweg Lapca i u Oto~cu, sa tri, odnosno
jednim doma}instvom. \apo su nastawivale Borovo, Dubrovnik, Zagreb i @upawu,
dok su \api}i bili najmnogobrojniji u
Biteli}u sa 238 osoba u 37 doma}instava i
Lu~anima, Ruminu i Zasiku, svi kod Siwa u
Dalmaciji. Bilo ih je i kod Virovitice,
Daruvara, Drni{a (Tepquh i Bio~i}), Dubrovnika, Na{ica, Osijeka, Slavonske
Po`ege i Slavonskog Broda. Prezime \apa
porodica pravoslavnih Srba zabele`eno je
i u "Karlova~kom vladi~anstvu" koje se odnosi na {est posebnih srpskih srezova.
Me|utim, nemamo bli`u odrednicu na koju
se oblast odnosi rasprostirawe ovog prezimena. Jedno je pouzdano: sve \ape u tada{woj Lici, Krbavi, Baniji, Kordunu, Gackom i Kapelskom slave samo jednu slavu \ur|evdan. U "Plemenskom rje~niku li~ko-krbavske `upanije", \ape su zabele`ene
kao `iteqi mesta Doqani kod Lapca i to u
{est doma}instava. Sama imenica "|apa" i
glagol "|apati", bar prema "Rje~niku hrvatskoga ili srpskoga jezika", kao da su srodnog zna~ewa sa zev i zinuti da bi se progutala hrana ...
ADRESA ZA KORENE
Pisma za KORENE {aqite na adresu:
VESTI (za KORENE)
Postfach 1206
D - 61102 Bad Vilbel
Deutschland/GermanÚ
Download

Frankfurtske vesti oktobar 2010