18. februar 2015. godine
PRODAJA ŽELEZARE SMEDEREVO Bez dogovora sa
"Esmarkom"
Neuspešno završeni pregovori sa Amerikancima o strateškom partnerstvu u smederevskoj Železari
AMERIKANCI ne dolaze drugi put u
Smederevo. Vlada Srbije odlučila je da ne
potpiše ugovor s američkom kompanijom
"Esmark" i to na predlog privatizacionog
savetnika (KPMG) i Komisije za model
ostvarenja strateškog partnerstva, izjavio je
premijer Srbije Aleksandar Vučić. Time je
stavljena tačka na višenedeljne pregovore sa
menadžerima čeličane iz Pitsburga.
Kao pravi razlog za odustajanje od "Esmarka",
Vučić je naveo činjenicu da nisu dobijene garancije da će Železara nastaviti da radi i kad budu potrošene
rezerve sirovina.
- Nismo dobili garancije da će se očuvati naš obrtni kapital i da neće biti potrošene sve sirovine, a potom
fabrika napuštena uz obrazloženje da tržište nije dobro i da na taj način izgubimo 120 miliona dolara - naveo
je Vučić.
Premijer je rekao da je od "Esmarka" traženo da ne spušta obrtni kapital ispod 100 miliona dolara da bi se
uvek imalo sirovina na početnom nivou.
- Oni to nisu prihvatili i tražili su spuštanje na 50 miliona. Onda smo mi tražili 70, a oni nisu hteli - rekao je
Vučić.
Najveći problem srpske Vlade je bilo, kako su "Novosti" su danas objavile, to što su Amerikanci odbili da
sačuvaju sva radna mesta. Hteli su da otpuste 3.500 ljudi.
Predsednik Vlade je naveo da je vlasnika "Esmarka" molio da nam izađe u susret da Srbija ima pravo
supotpisivanja u prvih devet meseci da bismo kontrolisali način trošenja sirovina, nabavke i prodaju čelika.
- Dobili smo odgovor da to prihvataju. Tražili smo da kontrolišemo svaku transakciju preko 500.000 dolara.
Dobili smo odgovor da može, ali transakcije od dva miliona dolara. To nismo mogli da prihvatimo - rekao je
premijer.
Ipak, to nije kraj Železare u Smederevu. Vučić je za ponedeljak najavio javni poziv za potpisivanje
menadžerskog ugovora. Vučić se nada da će se na taj poziv odazvati "najbolji ljudi u svetu", jer, kako je
naveo, "mi ne znamo da upravljamo i da vodimo železaru profitabilno, niko u Srbiji nije to nikada znao da
radi".
OBAVEŠTEN MMF
VLADA Srbije ispunila je obavezu prema MMF, obavestila ih o konačnoj odluci da neće potpisati ugovor s
američkim "Esmarkom" o preuzimanju Železare. Sporazum sa MMF bi trebalo da bude potpisan 23.
februara.
- Očekujem da krajem marta Železara počne da radi povećanim kapacitetom i da do kraja godine počne da
radi i druga peć - kazao je Vučić. - Postoji ozbiljan plan o podizanju proizvodnje u Železari. Ne mislimo da
ostajemo na ovom nivou, hoćemo da podignemo proizvodnju u Železari sa sadašnjih 320.000 na milion tona
i da u novembru upalimo drugu peć i podignemo proizvodnju na više 1,5 miliona tona.
REJTING
PREMIJER Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija u proteklih osam meseci nije izgubila svoj kreditni
rejting, a očekuje da će ga do kraja godine i pojačati. - Srbija vodi ozbiljnu, odgovornu i tešku politiku, mi
ne planiramo stvari za tri dana, već za tri ili pet godina - rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi
Srbije.
TANJUG/RTS
Sindikat zadovoljan rešenjem države o Železari
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zadovoljna je rešenjem koje je država donela u vezi sa ponudom
američkog "Esmarka" za privatizaciju Železare Smederevo, izjavio je danas predstavnik tog sindikata u
Železari Saša Čolić.
Čolić je za RTS kazao da su sirovine te fabrike dovoljne za
nesmetan rad u ovoj godini i da očekuje porast proizvodnje posle
raspisivanja javnog poziva za novi menadžment.
Od novog menadžmenta, kako je dodao, očekuje da postigne
maksimalne rezultate i da će to rezultirati privatizacijom
"Železare" koja je neminovna.
Vlada Srbije odlučila je da ne zaključi ugovor s američkom
kompanijom "Esmark" o preuzimanju Železare, a već od ponedeljka raspisaće javni poziv za menadžerski
tim koji će upravljati smederevskom fabrikom.
Od ugovora s "Esmarkom" odustalo se, kako je novinarima saopštio premijer Aleksandar Vučić, jer nisu
dobijene garancije da će američka kompanija ostati u poslu i nakon što utroši sve sirovine.
Građani Smedereva pozdravljaju odluku Vlade o Železari
Građani Smedereva pozdravljaju odluku Vlade Srbije da ne proda Železaru po bilo koju cenu i ističu da bi
ona mogla i samostalno da posluje uspešno ukoliko bi imala dobar menadžment.
"Pregovori su se dugo lomili i možda će ovo da ispadne bolje za Železaru nego da je prodata pod uslovima
koje je Esmark postavio", rekao je Tanjugu Branislav Janković iz Smedereva.
On smatra da je Esmark postavljao sve nepovoljnije uslove
i da je vlada dobro postupila što nije htela da udovolji toj
američkoj kompaniji koja je bila zainteresovana za
preuzimanje srpske čeličane.
"Mislim da i kod nas može da se nađe dobro rukovodstvo i
menadžment, a Železari je potrebna jaka kontrola", rekao je
Janković.
On ističe da ne vidi razlog zašto Železara ne bi mogla i samostalno uspešno da posluje ako je već postojala
pretpostavka da bi Amerikanci mogli uspešno da je vode, dodajući da su u oba slučaja radnici i ruda isti.
Aleksandar Polimac, bivši nastavnik Tehničke škole, kaže da je Vlada dobro postupila što nije pristala na
uslov "Esmarka" da se otpusti 3.500 radnika iz Železare jer od tih radnih mesta zavisi najmanje 7.000 "usta".
"Nisam za to da se po bilo koju cenu Železara da Esmarku", rekao je Polimac ističući da Železara mora da
nastavi da posluje.
On takođe navodi da država treba da pomogne Železari kao i da bi, prema njegovom mišljenju, u toj fabrici
trebalo smanjiti broj administrativnih radnika a povećati radnu snagu u proizvodnji.
Penzioner Sava Stanković, bivši radnik Železare, kaže - "hvala bogu što su odustali i država i Amerikanci".
Stanković ističe da bi preuzimanje Železare od strane Esmarka bio samo nastavak propadanja srpske
čeličane i podsetio da su Amerikanci, odnosno kompanija "Ju-Es-Stil", već vodili Železaru i zatim je
napustili.
"Mislim da će država da pomogne Železari, ali i da će Železara pomoći državi koja će od nje imati koristi",
naglasio je Stanković.
On je rekao da je radio sa Amerikancima još 1978. na njihovom postrojenju u Železari, ali da je radio i sa
Nemcima i Japancima i da naši radnici nikada nisu bili lošiji od njih, već su bili uvek iznad proseka.
"Železaru samo treba da vode pametni ljudi, ali i da je manje kradu", rekao je Stanković i dodao da bi država
trebalo da joj pomogne blažom poreskom politikom.
Sertić: Uz dobar menadžment dug vek Železare
Uz dobru volju i dobar menadžment može se obezbediti dug vek za Železaru "Smederevo", rekao je večeras
ministar privrede Željko Sertić.
Sertić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao i da se u
pregovorima o prodaji Železare u Smederevu rukovodilo
državnim interesima i da radnici imaju svoj posao.
"Nisu nas u tome svi pratili pa smo imali optužbe da je
premijer Aleksandar Vučić uzeo novac za Železaru, što je
današnjim ishodom demantovano", naveo je Sertić.
Sertić je rekao i da će u narednih dan ili dva biti
pripremljeni sve elementi ugovora za plan B, koji
podrazumeva profesionalni menadžmet za Železaru i naglasio da postoji velika razlika u ugovorima za
vlasništvo i menadžnment.
"Ubećeni smo da sa dobrim menadžmentom i sa dobrom voljom možemo da obezbedimo dug vek za
Železaru", istakao je ministar i naglasio da su pregovori sa "Esmarkom", čiji uslovi za prodaju Železare nisu
prihvaćeni, bili veoma teški.
Sertić je dodao da su sve vreme pregovori kordinisani sa MMF-om i EU, kao i da je Vlada u svakodnevnom
kontaktu sa tim institucijama.
"Njima je prihvatljiv plan B" istakao je Sertić dodajući da će se tim planom obezbediti dug život Železare,
kao i da je jedina obaveza da više nema subvencija.
Ekonomisti: Neuspela prodaja Železare očekivana
Ekonomski stručnjaci ocenili su danas da je neuspeh tendera za prodaju većinskog udela Železare
Smederevo američkom Esmarku očekivan, navodeći da je jedan od uzroka neuspeha loše pripremljen i
vođen proceš privatizacije te kompanije, dok predlog uvođenja
stručnog menadžmenta u tu fabriku smatraju dobrodošlim, ali
zakasnelim potezom.
"Pokazan je veliki diletantizam u upravljanju državnom
imovinom", kazao je ekonomista i savetnik za razvoj i
investicije Mahmut Bušatlija i izrazio sumnju u opstanak
Železare, bez obzira na najavljeni tender za izbor profesionalne
uprave.
On je kao loše ocenio to što je Esmark u više navrata prethodnih meseci javno bio favorizovan u odnosu na
druge potencijalne ponuđače, dok su istovremeno državni zvaničnici, uz navođenje mnogo razloga,
izjavljivali da se Železara mora prodati.
Bušatlija smatra da država nužno ne mora loše da gazduje kompanijama u njenom vlasništvu, ali da u
slučaju Železare "i kada bi sada dobila najbolje menadžere, tržište nije takvo da bi mogla da radi bez
gubitaka".
"Železara Smederevo trenutno ne može da pravi ni tonu čelika bez gubitaka", kazao je on i dodao da bi
trenutno samo ozbiljnije ulaganje od oko 160 miliona evra u proizvodnju pocinkovanih limova, za
proizvodnju u auto i industriji bele tehnike moglo da bude isplativo za smederevsku kompaniju.
Bušatlija je kazao da je šansa za takvo ulaganje propuštena još dok je Ju-Es-Stil upravljao železarom, zbog
čega se sada u Smederevu proizvodi samo čelik koji se koristi u građevinarstvu i mašinogradnji, čija su
tržišta u krizi.
On je istakao da država više sebi ne može da dozvoli izdvajanje subvencija za rada Železare, pre svega jer
nema više mogućnosti da finansira javni dug.
Kako je naglasio, država, kao i njeni građani moraju da budu svesni, da jedna od opcija može biti i
zatvaranje Železare, jer bi to u ovom trenutku i uz socijalni program za radnike, bilo najjeftinije za Srbiju
koju bi nastavak rada smederevske kompanije na ovaj način svake godine koštao oko 120 miliona evra.
Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević slaže se da je traženje stručne uprave za Železaru dobro, ali
zakasnelo i smatra da nema mnogo mesta za optimizam da će se uspeti u oporavku tog preduzeća.
"Od osnivanja, pre 45 godina Železara stalno pravi gubitke", kazao je Kovačević i dodao da javnost "nema
dovoljno pravih informacija o onome šta se sa Železarom dalje planira".
Kovačević je naglasio da se mora napraviti "prava računica" da li je bolje i dalje ulagati novac iz budžeta u
Železaru ili je za državu bolje da ugasi proizvodnju.
"Nisu tačne tvrdnje da je Železara lokomotiva domaće privrede", rekao je on i podsetio da smederevska
čeličana kupuje koks i rude iz inostranstva, kao i da je 2013. skuplje platila sirovine nego što je zaradila od
čelika.
Šta posle odbijanja ponude Esmarka?
Nakon odbijanja ponude američkog Esmarka o dokapitalizaciji smederevske Železare mnogo toga ostalo je
nedorečeno i mnoga pitanja ostala su otvorena.
O posledicama Vladine odluke da odbije ponudu Esmarka za B92 govorili su Aleksandar Vlahović, koji je
bio ministar privrede i privatizacije u vreme prodaje Železare "Ju-Es stilu", i urednica magazina "Biznis"
Radojka Nikolić.
Železara je danas u boljem stanju nego 2002. kada je "Ju-Es stil" preuzeo tu fabriku, ali ju je sada teže
prodati.
"Stanje na tržištu čelika i onda i sada je veoma nepovoljno. 2002. se očekivao kraj krize i bilo je lakše
očekivati prodaju Železare. Sada je svetska ekonomska
kriza veoma pogodila Evropu i toj krizi se ne nazire
kraj. "
On kao razloge nesklapanja ugovora sa Esmarkom
navodi smanjenu atraktivnost Železare, ali i jasno
nedefinisane kriterijume prodaje koji bi odgovarali
kupcu, u ovom sličaju Esmarku.
Radojka Nikolić, urednica magazina "Biznis", smatra da su pregovori o Železari bili komplikovani i razloge
za neuspeh pronalazi sa obe strane.
"Esmark je tražio previše i to nije ništa neobično za zemlje u tranziciji. Mi toliko dugo tražimo partnere za
Železaru i u toj našoj želji i kuknjavi da ga nađemo smanjili smo svoju pregovaračku cenu i druga strana je
gledala da izvuče što više."
Vlada je saopštila da ima plan B i premijer je izjavio da će se objaviti "javni poziv za potpisivanje
menadžerskog ugovora". "Nisam siguran da se u konkretnom slučaju radi o dovođenju vrhunskog
menadžera koji će se javiti na raspisanom konkursu. Verovatno je reč o tipu ugovora kakav je "Ju-Es stil"
imao kada je došao u Železaru. Takvi tipovi ugovora mogu donekle biti olakšica za budžet, ali nisam siguran
da Železaru može dovesti do dobitka", smatra Vlahović.
Premijer je izjavio i da je završena finansijska pomoć države Železari, a urednica magazina "Biznis" se pita
na koji će se način onda novac naći.
"Moram da priznam da je u tom delu ostalo nedorečeno. Mi ne možemo da dajemo subvencije, a kakav god
ugovor da se napravi, novac je svakako neophodan. To su stotine miliona dolara godišnje i taj novac mora
od negda da dođe. Ostaje nam da vidimo kako će se novac naći i ko će investirati i kakav će biti vlasnički
odnos. Ono što je za Železaru važno je to ako radi velikim kapacitetima ona je veliki izvoznik, ali je i veliki
uvoznik. Ona je u jednom šestomesečju izvezla za 41 milion, ali je uvezla za 44 miliona", rekla je Radojka
Nikolić, dodavši da su mnoga pitanja ostala otvorena.
Veliko interesovanje za leskovačku "Nevenu"
Za kupovinu fabrike kozmetike "Nevena" u Leskovcu zainteresovano je 10 kompanija i pojedinaca, pošto su
radnici uz pomoć države pre tri godine obnovili proizvodnju.
Da bi spasli firmu posle raskida privatizacije sa bugarskim biznismenom Hristom Kovačkim, rukovodstvo i
radnici "Nevene" su odlučili da pokrenu novu kolekciju šampona, kupki, sapuna, krema i da rade sedam
dana u nedelji, prenosi Tanjug.
"Radili smo subote i nedelje bez dnevnica, jer smo znali da jedino
tako možemo da opstanemo i da doprinesemo da se firma uspešno
proda. Nadam se da se isplatilo i očekujemo dobru privatizaciju",
kaže radnica Svetlana Marković.
"Nevena" je pokrenula novi dečji program nakon što nije uspela da
obezbedi 600.000 evra za obnavljanje licence za poznatu švajcarsku
kolekciju "Kosili".
Generalni direktor "Nevene" Miljan Miljković objašnjava da su
stručnjaci tog preduzeća u saradnji sa kolegama iz inostranstva radili
godinu dana na kreiranju i pravljenju autentičnih proizvoda.
"Jedino što smo mogli da uradimo jeste da svi naši proizvodi budu visokog kvaliteta. Prvo smo odlučili da
koristimo visokokvalitetne sirovine i da ispunimo zahteve za dobijanje određenih sertifikata. Na taj način
smo se približili potrošačima i vratili poverenje koje smo u vreme privatizacije izgubili", ističe Miljković.
Uporedo dok su razvijali novu "Nevena bejbi" kolekciju pod nazivom "Kosalija", u fabrici su radili na
dobijanju novih sertifikata koji su im bili neophodni za izvoz.
"Pred kraj prošle godine dobili smo GMP sertifikat. Proces je trajao devet meseci, bio je tehnički, finansijski
i kadrovski veoma zahtevan. Sertifikat obezbeđuje potrošača, jer garantuje da su naši proizvodi na tržištu
potpuno bezbedni za upotrebu. Pored toga, dobijanje sertifikata, pred privatizaciju je svrstalo "Nevenu" u
red veoma ozbiljnih i odgovornih izvoznih kompanija", kaže direktor Miljković.
"Nevenu" je 2007. godine kupila bugarska firma "Bulcvet", a Agencija za privatizaciju je raskinula
privatizaciju 2010. godine, jer vlasnik nije ispunio obaveze iz ugovora o kupovini.
Pre privatizacije u "Neveni" je bilo zaposleno oko 500, a sada je ostalo oko 80 radnika.
Vulin i 22 saveta osoba sa invaliditetom potpisuju ugovore
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin potpisaće sutra sa
predstavnicima 33 saveza osoba sa invaliditetom ugovore o finansiranju projekata u vezi sa unapređenjem
položaja osoba sa invaliditetom.
Ministarstvo je podržalo 33 projekta u ukupnom iznosu od 218 miliona dinara, saopšteno je iz Vulinovog
kabineta.
Izdvojena sredstva će omogućiti rad i delovanje 22 republička i 11 pokrajinskih saveza osoba sa
invaliditetom, odnosno sprovođenje programskih aktivnosti 530 lokalnih udruženja, članica tih saveza.
SKUPŠTINA SRBIJE: Danas o Tamarinom zakonu
Pred poslanicima će se naći i Predlog zakona o oružju i municiji
Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće danas o više
zakonskih predloga, među kojima su i izmene Zakona o
zaštiti od požara, odnosno "Tamarinom zakonu", kao i o
Predlogu zakona o oružju i municiji.
Kako se navodi u obrazloženju "Tamarinog zakona",
izmenama tog zakona treba da se uspostavi efikasnija
kontrola u oblasti bezbednosti objekata, prvenstveno onih u
kojima se obavljaju ugostiteljske delatnosti, ali i onih u
kojima se okuplja veći broj ljudi, što podrazumeva objekte iz oblasti obrazovanja, nauke, kulture, fizičke
kulture, zdravstvene zaštite.
Jedna od značajnijih izmena predstavlja prenošenje obaveza za pribavljanje saglasnosti o sprovedenim
merama zaštite od požara sa organa uprave nadležnog za izdavanje upotrebne dozvole na investitora,
odnosno vlasnika objekta.
Potreba za izmenom inicirana je nakon izvršene analize postojećeg zakona, sugestija i predloga koji su
dostavili roditelji nastradalih u požaru u novosadskoj diskoteci "Kontrast", među kojima je i Tamara
Miladinović.Kada je reč o Predlogu zakona o oružju i municiji, on predviđa dva nova uslova za posedovanje
oružja, a to su - zdravstvena spospobnost i opravdan razlog za nabavku oružja.
U obrazloženju tog zakona se objašnjava da bi njegovim donošenjem trebalo da budu ostvarena dva cilja,
prvi je da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa oružja, a drugi je da legalnim i savesnim
vlasnicima oružja omogući da ga nesmetano poseduju i koriste u zakonom dozovljene svrhe - lova, sporta,
kolekcionarstva I samoodbrane.
Takođe, bitna novina koju ovaj zakon predviđa je i izdavanje oružnog lista, kao biometrijskog
dokumenta.Kao jedan od razloga za donošenje tog zakona, objavljena je procena da u ilegalnom posedu ima
200.000 do 900.000 komada oružja. Takođe, ukazano je da je u poslednjih pet godina zabeleženo više
tragičnih incidenata u kojima je korišćeno oružje.
Poslanici će pored tih zakona, raspravljati i o potvrđivanju sporazuma Srbije i Rusije o readmisiji i Srbije i
Belorusije o saradnji u borbi protiv kriminala.Na dnevnom redu su i predlozi zakona o potvrđivanju
Memoranduma o razumevanju o institucionalnom okviru Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju
katastrofa za region Jugoistočne Evrope (2013), o potvrđivanju sporazuma Srbije i Mađarske o saradnji i
uzajamnoj pomoći u slučaju katastrofa.Parlamentarci će debatovati i o sporazumima Srbije i Rumunije o
otvaranju graničnih prelaza Jaša Tomić - Fenj, Vrbica - Valkanj i Nakovo - Lunga.
Državni zvaničnici ne predviđaju jednostavan oporavak za
vranjsku industriju nameštaja
Sertić: Simpo je bankrotirao
Prva poseta ministra privrede Željka Sertića vranjskom Simpu od kada je država postala većinski vlasnik
kapitala, i od kada na njenom čelu više nije Dragomir Dragan Tomić, bila je prilika za još jedno
„dijagnosticiranje lošeg stanja“ u kome se nalazi ova kompanija.
- Podaci govore da je u poslednjih desetak i više godina iz državne kase u Simpo ubrizgano oko 130 miliona
evra, ali je on poslovao neprofitabilno i sa gubicima koji su se uvećavali - ocenio je ministar Sertić, navodeći
da će pred novim rukovodstvom biti „nimalo lak zadatak, jer je vranjska kompanija bankrotirala, zbog čega
je i urađena konverzija duga u državne akcije“.
Ministrove procene govore da bi sada Simpo mogao da ima tržišnu perspektivu samo na osnovu
„ekonomsko održivih principa“, a to je, prema oceni ekonomske javnosti u Vranju, isključiva orijentacija na
proizvodnju nameštaja za tržište uz oslobađanje od balasta zavisnih preduzeća kojima u osnovi nije drvno
prerađivačka delatnost. Već je ranije najavljeno da će ta preduzeća, od stočne farme na Vlasini, preko
fabrike alkoholnih pića, industrije slatkiša i ugostiteljskog sektora, biti ponuđene na prodaju.
Stečaj je već proglašen i u zavisnom preduzeću „Simpo ŠIK“ u Kuršumliji, koje se bavilo proizvodnjom
iverice, a koje nije uspelo da vrati odobreni kredit od više miliona evra Fondu za razvoj, odakle je novac
isplaćen za pokretanje proizvodnje.
U situaciji kada je posle skoro godinu dana pokrenuta proizvodnja u delu pogona, pre svega u Vranju,
Simpo može da računa na pomoć države samo u „tehničkoj logistici i pomoći u pronalaženju partnera na
tržištu“. Državni zvaničnici naglašavaju i da je „pet miliona evra, koliko je kao kredit iz Fonda za razvoj
uplaćeno vranjskoj kompaniji za isplatu zarada i pokretanje proizvodnje, poslednji novac koji država
direktno uplaćuje nekoj kompaniji“.
Oko 4.200 radnika, koliko upošljava Simpo, sada može da računa na realizaciju socijalnog programa za koji
se prijavilo oko polovine zaposlenih u svim preduzećima iz sastava kompanije.
- Zbog novih propisa Vlade oko primene socijalnog programa moraćemo ponovo da uradimo presek stanja i
da u direktnim razgovorima sa radnicima vidimo koliko njih prihvata socijalni program, ali i koliko
ispunjava uslove za to - pojasnio je generalni direktor Simpa Slađan Disić.
Iz državnog kredita radnicima je isplaćeno nekoliko zaostalih zarada, a nabavljen je i repromaterijal za
proizvodnju u pogonima u matičnoj fabrici u Vranju, delom u fabrici dušeka u Bujanovcu i pogonu za
proizvodnju dečjih krevetića u selu Radovnica u opštini Trgovište.
Tomić je podneo ostavku
Ministar Sertić je naveo da je dosadašnji predsednik kompanije Dragomir Dragan Tomić podneo ostavku na
tu funkciju. Prethodno je Skupština akcionara Simpa uz protivljenje predstavnika Grada Vranja i malih
akcionara donela odluku o ukidanju funkcije predsednika kompanije. „Tomić je osnivač kompanije, pa se sa
poštovanjem treba odnositi prema tome. Ipak, on više nije deo Simpa i neće ni direktno, ni indirektno uticati
na odluke koje se sada donose“, precizirao je ministar Željko Sertić.
Vučić o službenicima u Tajlandu: Ne bih voleo da je ovaj put u
disproporciji sa njihovim primanjima
Komentarišući mlade službenike Vlade koji se trenutno bahate na luksuznoj ekskurziji u Tajlandu, premijer
Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da ne može da im zabrani da putu i da se nada da to nije u disproporciji sa
njihovim primanjima.
Kao što je "Blic objavio", službenici Vlade Srbije i Ministarstva kulture i informisanja su usred februara
(najboljeg i najskupljeg perioda za boravak tamo) otputovali su na godišnji odmor koji košta najmanje 2.000
evra po osobi. Dok se u našoj zemlji sporovode mere štednje.
- Ne znam od čemu se radi, ali od 27. aprila nisam imao nijedan slobodni dan. Nadam se da ti ljudi nisu ništa
ukrali. Svako ima svoj cilj, a ne mogu da im zabranim da putuju ako nisu ništa nisu ukrali - rekoa je Vučić i
dodao:
"Što bi oni morali da dele moje ciljeve, da imaju istu vrstu posvećenosti. Dok putuju od svog novca nije
problem, osim ako to nije u disproporciji s njihovim primanjima, a voleo bih da to nije slučaj".
Na Fejsbuk profilima službenika koji se baškare u Tajlandu, može da se vidi da im ovo nije prva ekskurzija
u životu.
Vole dobar, skup provod i putovanja, pa su tu između ostalog fotografije iz Brisela, Sankt Peterburga,
Brisela, sa Zlatibora...
Čak 600.000 đaka će izgubiti godinu
Neka Ministarstvo prosvete razmisli šta će se desiti sa školskom godinom ako se štrajk nastavi, kaže Jasna
Janković
Iako je za danas bila najavljena normalizacija nastave u
školama, dva prosvetna sindikata odbila su potpisivanje
sporazuma s Ministarstvom prosvete, tako da se štrajk i dalje
nastavlja, a više od 600.000 đaka zbog toga bi moglo da izgubi
godinu.
Potpisivanje sporazuma odbili su Unija sindikata prosvetnih
radnika Srbije (USPRS) i Sindikat radnika u prosveti Srbije
(SRPS), koji obuhvataju 780 škola u Srbiji.
Štrajkuju tri meseca
- Odbili smo da potpišemo sporazum jer se u njemu ne precizira vreme
kad će se poboljšati materijalni položaj zaposlenih u prosveti i nema
garancija da ćemo dobiti novac i koliko. Do tada nastavljamo štrajk po
starom - kaže Jasna Janković iz USPRS.
Sindikati se od 17. novembra nalaze u štrajku i poručuju Ministarstvu da
se zapita šta će se desiti ako njihovi uslovi ne budu prihvaćeni.
- Tražimo čvrsto rešenje koje bi svima odgovaralo, da ne bude da čim završimo ovaj, uđemo u novi štrajk,
neka Ministarstvo razmisli šta će se onda desiti sa školskom godinom - upozorava Jankovićeva.
Nastava u 250 škola
Tomislav Živanović, predsednik sindikata Nezavisnost, koji je sa
Sindikatom obrazovanja Srbije potpisao sporazum, takođe kaže da je novi
štrajk sasvim moguć.
- Počinje normalizacija rada u oko 250 škola, potpisali smo sporazum koji
predstavlja minimum naših zahteva. Ako se naši zahtevi ne realizuju,
ponovo ćemo stupiti u štrajk - kaže Živanović.
Ministarstvo prosvete do zaključenja ovog broja nije odgovaralo na pitanja koja smo im uputili.
Ogorčeni radnici: Za plate nema, ali za "guči" parfem ima
Direktorka „Betonjerke“ Jasna Stevović radnicima je za pet meseci isplatila samo po 30.000 dinara, ali je
zato sa računa firme uzimala za parfeme, kafanske račune...
Samostalni sindikat ovog preduzeća u restrukturiranju proglasio
je štrajk upozorenja tražeći na uvid finansijsku dokumentaciju,
pet zaostalih plata, povezivanje staža, povratak petoro otpušenih
sindikalaca, a od juče i smenu direktorke. Za 18. februar zakazan
je i generalni štrajk.
- Do nas su došli računi za dva parfema na 18.000 dinara, računi
iz dva restorana u Nišu na oko 20.000 dinara, računi iz
poslastičarnice u Nišu na oko 10.000 dinara... Pitamo se kakvi se
to poslovni razgovori vode u poslastičarnici, kome se kupuju
parfemi, ko jede pljeskavice dok radnici gladuju? Primamo
mesecima na kašičicu dok direktorka troši nemilice. Mesečno
dobija po 15.000 dinara za prevoz autobusom do Aleksinca, ali
joj je za tri meseca isplaćeno i 15.000 dinara za taksi. Sumnjamo
da se nenamenski trošilo - kaže Ivan Miletić, predsednik
povereništva Sindikata radnika građevinarstva i IGM.
Sve negira
Kako je trošen novac
Jedan od parfema „versače“ košta 10.790, a drugi „guči“ 7.195 dinara. Četiri
pljeskavice od 400 grama plaćene su 1.600 dinara u seoskoj kafani, a 6.620 dinara
 18.000 plaćena su
je račun u kafani u Nišu za roštilj, piće i salate. U jednoj niškoj poslastičarnici
dva parfema
plaćeno je 6.785 dinara za kafe, sokove, „medeno srce“, čizkejk... Direktorka
 20.000 računi iz
negira da nedomaćinski posluje i tvrdi da se od njenog dolaska firma finansijski
dva restorana u
oporavlja.
Kontrola iz agencije

Nišu
10.000 plaćeni su
računi u
poslatičarnici
- Računi iz restorana i poslastičare su isključivo sa poslovnih sastanaka. Nekada
morate poslovne partnere da odvedete i na ručak, kao što je bilo sa crnogorskom
firmom s kojom smo ostvarili posao od 18.000 evra. Sve je to na mimimalnom nivou i u skladu sa
finansijskim planom.
Račun iz poslastičarnice je za ceo mesec, a ne za jedan odlazak. Parfemi su takođe kupljeni u sklopu
reprezentacije za poslovne partnere, ne za mene. Autobusom dolazim na posao iz Niša, a taksi prevoz do
stanice u Nišu je u sklopu odobrenih troškova od 15.000 mesečno i netačno je da se plaća dodatno. Sve
izvode dostavljam zastupniku kapitala, bila nam je i kontrola iz Agencije za privatizaciju i ništa nam nisu
zamerili - kaže Stevovićeva.
Ona negira da je za četiri meseca zadužila firmu za preko četiri miliona dinara i da su propušteni poslovi
vredni 100 miliona dinara. Tvrdi da oporavak ide uzlaznom putanjom od njenog dolaska.
Izbegao smenu i dobio 7.000 evra!
Bivši radnici “Mitrosa”, koji je prodat Austrijancima, tvrde da su dobili deset puta manju odštetu.
“Mitros“ je prodat za 800.000 evra, stečajni upravnik Milorad Srdanović za troškove stečajnog postupka
opredelio je 25 miliona dinara, a od toga sebi odredio nagradu od oko 7.000 evra.
Radnici tvrde da su za šest godina trajanja stečaja zbog njegovog nemara prema prodaji preduzeća i
opstrukcije, sindikat “Mitrosa” i Samostalni sindikat Sremske Mitrovice u više navrata poslali dopise
predsedniku Privrednog suda u Beogradu tražeći njegovu smenu.
- Sramno je da su mnogi radnici ostali bez dinara ili će dobiti dvadesetak hiljada dok je upravnik sebe
nagradio sa 800.000 dinara - negoduje Toplica Perić.
Milorad Srdanović, stečajni upravnik “Mitrosa”, nije bio
dostupan za medije, a prodaja još nije zvanično okončana, pa
se ne zna da li su u stečajnu masu ušla i sredstva od prodaje
prodavnica i stovarišta širom bivše Jugoslavije i na koliko
novca radnici mogu još da računaju.
- U “Mitrosu” sam radila 30 godina i evo sada da ni dinara ne
dobijem. Za
zaostale zarade tužila sam preduzeće i dobila pravosnažnu
presudu na 400.000 dinara - kaže Jelisaveta Birčuk, koja od te
sume nakon prodaje “Mitrosa” neće dobiti ništa.
Još 2004. je 900 “Mitrosovih” radnika pre prodaje tužilo preduzeće za neisplaćene zarade za tu godinu u
iznosu od 150 miliona dinara.
Nakon prodaje “Mitrosa” Rodoljubu Draškoviću, vlasniku “Svislajona”, 2005. isplaćeno je 576 radnika, dok
je preostali deo tužbi izbegnut guranjem preduzeća u stečaj 2009. godine.
Za isplatu zaostalih dugovanja bivšim radnicima po odluci tada Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici
popisane su mašine u živinskoj klanici, kobašariji, Upravnoj zgradi i drugim objektima. Tim radnicima
nakon prodaje “Mitrosa” treba da se ukupno isplati 18 miliona.
Radnici opsedaju sindikat
Nezadovoljni bivši radnici “Mitrosa” ovih dana opsedaju Samostalni sindikat tražeći objašnjenje i pravnu
pomoć. - Sindikat je nemoćan. Fabrika je prodata za 800.000 evra, što je mnogo manje od ponuđene cene,
pa se od tog novca mogu podmiriti samno razlučni poverioci, a i oni u smanjenom iznosu. Za stečajne
poverioce, čiji postupci se još vode pred sudovima, para neće biti - kaže Nataša Sapun, v.d. predsednika
Gradskog veća Samostalnog sindikata
PRASE NA TENDER Kako su javna preduzeća izigrala vladin
zahtev za uštedom na krkanluku
Vlada Srbije smanjila je javnim preduzećima troškove za reprezentaciju za 60 odsto, a javni sektor nastavlja
da troši po restoranima preko javnih nabavki.
Javno preduzeće „Koridori Srbije“ raspisalo je krajem prošle godine nabavku kojom će na kafane potrošiti
550.000 dinara
U Nemanjinoj 11 nedavno su uvedena nova pravila o čašćavanju na račun državnog budžeta. Javnim
preduzećima Vlada je značajno smanjila troškove reprezentacije, a svima drugima poručila da neprimerena
troškarenja i neosnovana reprezentacija ne smeju biti odobreni. Korisnici državnih para i dalje, međutim,
ručaju po restoranima tako što raspisuju tendere, a u prilog im ide to što za ovakve konkurse ne moraju da
traže odobrenje Vlade.
Za kafanu preko
tendera JP ne moraju
da traže odobrenje
Vlade
- Javna preduzeća nemaju obavezu da traže saglasnost ni Ministarstva privrede, niti
Vlade na plan nabavki - potvrdili su u tom ministarstvu za „Blic“.
Kako su nam pojasnili, javne kompanije moraju resornim ministarstvima da dostave plan poslovanja za
2015. Izveštaj, kako navode, treba da bude usklađen sa uputstvom Vlade, a to znači i da su troškovi za
reprezentaciju morali da budu smanjeni za 60 odsto.
Na sajtovima mnogih korisnika budžeta jasno se vidi kako za restoranske usluge Porudžbine preko
tendera
raspisuju tendere. Javno preduzeće „Koridori Srbije“ raspisalo je krajem prošle
godine nabavku kojom će na kafane potrošiti 550.000 dinara. Ugovori su
 Jagnjeće pečenje
sklopljeni sa po jednim restoranom u Niškoj Banji, Vranju i Beogradu, a u
 Praseće pečenje
ponudama je, između ostalog, pastrmka, pečenje, mešano meso... Na pitanje kome
 Pastrmka file
su namenjene ove usluge, direktor „Koridora“ Dmitar Đurović rekao je da ćemo
 Teletina
precizan odgovor dobiti u sredu.
Kako je „Blic“ pisao, Nacionalni park „Tara“ planirao je da u 2015. potroši 1,5
miliona dinara za ručanje u četiri restorana na Tari i u Bajinoj Bašti. U ovom
preduzeću potvrđuju da su objavili tender, ali za „Blic“ kažu da na to imaju pravo s
obzirom na to da godišnje ostvaruju prihod od 350 miliona dinara. Ovo preduzeće
je, inače, u 2013. ostvarilo dobit od 3,4 miliona dinara, a za ovu godinu predvidelo
je budžet za restorane od 1,5 miliona. Za 2015. smanjili su troškove za
reprezentaciju za 60 odsto.







Čorba
Vešalica
Mešano meso
Pileći batak
Palačinke
Baklava
Pivo, vino, vinjak,
domaća rakija,
pelinkovac..
Čokolade u javnim nabavkama
Pre mesec dana opština Sokobanja raspisala je nabavku za
kafe-kuhinju, a tenderom su pored kafe, šećera i viskija,
tražili i zlatiborski delikates. Na listi zahteva našlo se po
pet kilograma čajne kobasice, kulena, šunke, osam
kilograma kačkavalja, ali i 250 čokolada, 500 krembananica, 30 kilograma pomorandži, 250 kesica čipsa....
Nabavka je koštala 291.000 dinara.
PIO fond je prošle godine samo u toku dva meseca raspisao 19 javnih nabavki za restoranske usluge. Cehovi
po restoranima širom Srbije išli su od tridesetak pa do 102.500 dinara, koliko je koštala nabavka u jednom
restoranu u Užicu. U ponudi se našlo jagnjenje i praseće pečenje, ali i užička pršuta, pastrmka... Isti meni se
našao i u nabavkama filijala PIO fonda u Valjevu, Smederevu, Zaječaru...
Sve više žrtava porodičnog nasilja
Sve je veći broj nastradalih u porodičnom nasilju, a od početka godine na adresu Savetovališta za borbu
protiv nasilja stiglo je 400 prijava za nasilje, kaže koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u
porodici Vesna Stanojević.
Od početka godine u porodičnom nasilju poginulo je pet žena, a broj nastradalih u porodičnim svađama iz
godine u godinu – sve je veći.
"Uvek posle praznika imamo pojačane svađe i to se beleži godinama. Broj nastradalih je mnogo velik i ne
znam šta treba da se uradi da se taj broj smanji", rekla je koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja
u porodici Vesna Stanojević gostujući u Dnevniku RTS-a.
Dodaje da gotovo svakog vikenda neko nekog ubije, a da se pravi uzrok tome ne zna.
Srbija je potpisnik Konvencije Saveta Evrope za borbu protiv nasilja, ali sa usklađivanjem zakona kasni.
"Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta i nadam se da ćemo uskoro početi da je primenjujemo", kaže
Stanojevićeva.
Objašnjava da nevenčane žene i devojke nisu zaštićene i da se ne smatraju porodicom.
"To pitanje je drugačije regulisano u Krivičnom zakoniku. Ta neusklađenost postoji godinama, a neke
organizacije su pokretale inicijativu da se to promeni. Te žene se ne smatraju porodicom i ne pokreće se
postupak po službenoj dužnosti", zaključuje Vesna Stanojević.
BETA/ALO ONLINE
RAZVOJNA BANKA U NOVOM SADU
Podelili otpremnine pa zaposlili iste radnike
Razvojna banka Vojvodine proglasila je gotovo sve zaposlene u toj banci tehnološkim viškom i pred
sam odlazak banke u stečaj podelila im otpremnine vredne nekoliko stotina miliona dinara, da bi
potom jedan deo tih radnika bio ponovo zaposlen u
istoj banci koja je u stečaju, piše Vojvođanski
istraživačko-analitički centar (VOICE).
Punu saglasnost za isplaćivanje otpremnina dale su i
Pokrajinske vlada i Vlada Srbije, a samo nekoliko
meseci kasnije, 204 od ukupno 502 radnika te banke
koji su dobili otpremnine, ponovo su zaposleni u Razvojnoj banci u stečaju.
VOICE je naveo da je na ime otpremnina i poreza Razvojna banka Vojvodine (RBV) isplatila ukupan bruto
iznos veći od 340 miliona dinara za 502 zaposlene osobe.
Prema podacima Agencije za osiguranje depozita, u aprilu 2013. godine, nakon otvaranja stečajnog postupka
nad RBV angažovane su 204 osobe, za koje su bili zaključeni ugovori o radu, dok je sa 12 osoba bio
zaključen ugovor o delu.
Broj angažovanih osoba se postepeno smanjivao, a 24. decembra 2014. godine u RBV u stečaju bilo je radno
angažovano ukupno 59 osoba, navela je ta agencija.
VOICE je centar za istraživačko novinarstvo koji je pokrenulo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz
podršku američke fondacije "Braća Rokfeler".
B92, DANAS
Zašto naš "fijat" ne ide u Rusiju
Skoro četiri meseca nakon javnog obećanja Vladimira Putina da će razmotriti mogućnost povlašćenog uvoza
"fijata" iz Srbije, realizacija toga se ne nazire.
Nekih mesec dana posle posete ruskog premijera
Vladimira Putina Beogradu, iz Fijat automobila Srbije
(FAS) nezvanično se čulo kako se nadaju da će im
biti omogućeno da ove godine u Rusiju bez carine
izvezu obećani kontingent od 10.000 „fijata 500L“.
Kao i da imaju informacije iz Vlade da srpski i ruski
ekspertski timovi usaglašavaju sporazum kojim bi bio
regulisan posao, koji je lično Putin odobrio.
Kako nezvanično
saznaje B92, razlog
zašto naš "fijat" ne
Kako se u stvarnosti na tom planu ništa konkretno nije događalo, Danasu je u
menadžmentu FAS-a, uoči novogodišnjih praznika, rečeno da „ne znaju ništa o
izvozu Fijata 500L u Rusiju“.
Indikativno je da se u prethodna četiri meseca ovim povodom nije oglašavao ni
premijer Vučić, kome je Putin u 2014. dva puta obećavao taj aranžman - prvi put
sredinom prošle godine, u Moskvi, a drugi, 16. oktobra, posle vojne parade u
Beogradu, tokom obraćanja javnosti u direktnom TV prenosu.
Pre toga, Putin je bescarinski izvoz kontingenta od 10.000 kragujevačkih „velikih
fića“, u aprilu 2013. obećao i tadašnjem premijeru Ivici Dačiću i ministru
ekonomije u njegovoj vladi Mlađanu Dinkiću, i to do kraja te godine.
može povlašćeno u
Rusiju je taj što taj
automobil nema
dovoljan procenat
srpskog učešća u izradi,
odnosno 51 odsto, već
svega 33. Zbog toga je
bilo pregovora da se
deo delova uvozi iz
Rusije i ugrađuje, ali je
na tome i ostalo.
Da to što se o ovom poslu već mesecima mudro ćuti znači da povlašćenog izvoza „Fijata 500L“ neće biti,
potkrepljuje činjenica da se u Rusiji, u poslednje vreme, beleži sve dramatičniji pad prodaje i proizvodnje
automobila.
Zato stručnjaci poručuju srpskim zvaničnicima, da ako im je do daljeg razvoja domaće automobilske
industrije zaista stalo, započnu pregovore sa menadžmentom Fijata o proizvodnji još jednog modela u
kragujevačkoj fabrici.
Javni sektor manji no što se
misli
Zakon o racionalizaciji kojim će se smanjiti broj
zaposlenih obuhvatiće sve: činovnike, službe,
prosvetu a na lokalnom nivou i javna preduzeća,
kaže Udovički.
Savet za reformu javne uprave napravio je plan po kojem će se do kraja 2017. godine broj zaposlenih u
javnoj upravi smanjiti. To će biti regulisano Zakonom o racionalizaciji, koji će imati rok do januara 2018.
godine.
Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da se sa procesom kasni i da se ove godine neće
ispuniti plan o otpuštanju pet odsto zaposlenih. A Ministarstvo državne uprave je
utvrdilo da u državnoj upravi nema 580.000 zaposlenih, kako se prethodno
procenjivalo, pa je verovatno da će morati i manje ljudi da se otpusti.
"Uzmimo primer da
smo nedavno u
Ministarstvu finansija
uveli elektronsko
plaćanje poreza i tu je
"Taj registar pokazuje da je taj broj verovatno bliže 507.000 do 510.000. Možda
veliki broj, oko 400
je to sad već i potcenjivanje jer je to registar u kome korisnici javnih sredstava
zaposlenih koji su
sami prijavljuju koliko imaju zaposlenih, pa je logično da tu čak ponekad i bez
unosili podatke, postao
namere dođe do propusta", kaže u intervjuu za RTS ministarka državne uprave
suvišan i u neka druga
Kori Udovički.
vremena oni bi možda
bili zadržani na
"Od toga je na neodređeno zaposleno u ovom trenutku 415.000, ali sam gotovo
nekakvim polovičnim
sigurna da potcenjujemo taj broj. Ostalo su ugovori ili na određeno ili ugovori o
poslovima. Umesto
delu", kaže ona.
toga, oni su preobučeni
da budu kontrolori u
Uštede, kako navodi, moraju da se odraze u promeni na terenu – u strukturi, u
Poreskoj upravi koja,
načinu rada.
iako ima veliki broj
inspektora, još uvek ne
"Priprema takve promene uzima vreme, i mislimo da će stvarno dubinska
reorganizacija da počne tek negde od druge polovine, možda čak i krajem godine. može da postigne svoj
Do tada je spremamo. Međutim, do tada postoje i neki očigledni viškovi. Recimo, posao za smanjenje sive
ekonomije kako treba",
ako vi uzmete jednu lokalnu samoupravu koja po svom broju stanovnika, po
kaže Udovički. "Slična
svojoj strukturi liči na drugu, a u jednoj imate osam zaposlenih u upravi,
ustanovama i javnim komunalnim preduzećima, po hiljadu stanovnika, a u drugoj je stvar, otkrili smo da
imamo jako mnogo
imate 15 onda vam je jasno ko ima veći višak", objašnjava Udovički.
sudija po glavi
stanovnika, ali zato te
Na pitanje da li je to brine s obzirom na to da, po zakonu, možemo da zaposlimo
sudije nemaju puno
četiri osobe na hiljadu stanovnika na lokalu, ministarka odgovara:
ljudi koji im pripremaju
posao i koji im
Ja sam dala broj koji je zbir svih zaposlenih u institucijama javnog sektora na
lokalnom nivou, deo njih nije bio obuhvaćen zakonom o maksimumu zaposlenih i omogućavaju da svoj
skup rad koriste na
to je problem – što su 2009. propisani maksimumi za neke delove sistema, i ti
mnogo racionalniji
delovi su ostali manje-više pod kontrolom, mada se i to kršilo, a u drugim
način", navodi ona.
delovima je onda rast zaposlenosti bio mnogo veći. Ovog puta zakon o
racionalizaciji će da obuhvati sve – sve što je javna uprava, a to su činovnici i službe, i prosveta, i školstvo, i
zdravstveno osiguranje, a na lokalnom nivou obuhvatiće javna preduzeća.
NOVOSTI ONLINE
Naše traktore „pojelo” vreme
Poljoprivredna mehanizacija kojom se obrađuju srpske njive stara, u proseku, 18 godina. Većina mašina na
malim gazdinstvima blizu punoletstva, a najmlađe imaju vojvođanski paori
SRPSKE njive dobro i rađaju s obzirom na starost mehanizacije kojom se obrađuju. Većina traktora na
našim oranicama kupljena je pre 18 godina. Problem zastarelih poljoprivrednih mašina najizraženija je na
najbrojinim, malim i srednjim gazdinstvima, a najmlađe poseduju vojvođanski paori.
Podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije iz 2012. godine pokazuju da u Srbiji ima više od 500.000
traktora, od čega je 95 odsto blizu punoletstva. Na 26.135 popisanih gazdinstava, registrovan je 31.241
kombajn, od čega je 99 odsto starije od decenije.
- Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno
kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 20 godina - objašnjava profesor Nedeljko
Malinović, stručnjak za mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. - Daleko bolje stanje je na
velikim gazdinstvima, koja su imala mogućnosti da obnove "mašinski park". Veliki poljoprivrednici
obrađuju po 500 i više hektara, pa imaju od čega da kupe nove traktore. Priključne mašine, međutim, nisu ni
oni još dovoljno obnovili.
Među "veteranima", prema Popisu, nalaze se i rotofreze, kojih ima 36.685, drljače - 218.161, tanjirače
146.647, plugovi - 336.928 i rasipači mineralnog đubriva - 95.378. Više od 95 odsto ovih mašina je starije
od 10 godina.
- Veliki gazde su prodavali slabije traktore i kupovali moćnije mašine, kojima su ih menjali - objašnjava
Malinović. - Samim tim, sada imamo situaciju da su velike i jake mašine na poljima u Srbiji relativno mlade,
dok su mali traktori zadržali značajne godine starosti. Sličnu situaciju imamo i sa kombajnima. Oni su
takođe gledano u proseku, podmlađeni, ali samo na velikim gazdinstvima. Mali su zadržali kombajne
"zmaj", a ta fabrika već 20 godina nije u igri, dok su veliki nabavljali moćne mašine iz uvoza.
On smatra da bi država trebalo da napravi program kojim bi se pomogla obnova poljoprivredne
mehanizacije. S obzirom na to da se naš poljoprivrednik teško zadužuje, Malinović veruje da bi taj program
trebalo da podrazumeva robnu razmenu, odnosno, žito ili kukuruz u zamenu za traktor ili kombajn.
POLOVNjACI
Situacija sa uvozom poljoprivrednih mašina gotovo je nepromenjena, kaže Đorđe Mišković, generalni
sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.
- Uvezli smo oko 1.200 novih i oko 800 polovnih mašina - kaže Mišković. - Samim tim, imamo stagnaciju u
uvozu. Malo povećanje može se zabeležiti u uvozu polovnih traktora.
Zbog nedostatka novca na selu, često se uvoze polovne mašine, a to podrazumeva zastarelu tehnologiju,
motore koji ne poštuju stroge ekološke norme, a kod kombajna, i veće rasipanje zrna.
SISTEMI ZA NAVODNjAVANjE
Vodeći problem srpske poljoprivrede je i navodnjavanje. Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po broju
navodnjavanih hektara. Zvanični podaci upozoravaju da se od 3,6 miliona hektara obradivih površina,
sistemi za navodnjavanje nalaze na oko četiri odsto. Agroekonomisti, međutim, tvrde da je taj procenat još
poražavajući, pa da dolazi i ispod dva odsto navodnjavanih površina. Kako objašnjavaju, kada bi Srbija
počela da navodnjava sve površine koje može, dobijali bi dve žetve godišnje. Uz to, obradive površine bi se
uvećale za oko 25 odsto.
DOSIJE: Javni sektor u „v. d. stanju”
Zašto srpska vlada voli privremene direktore
Ako ste postavljeni za v. d. direktora kao kadar manjinskog koalicionog partnera, lošije ćete stajati nego kao
kandidat budućeg, ali možete biti i nesmenjivi ako iza vas stoje tri srpska kreditora
Ako ste mislili da je u Srbiji lako obavljati dužnost
direktora, prevarili ste se. A još ako vas je vlada
imenovala za vršioca dužnosti direktora, tek tada ste
u velikoj nevolji. A takvih je u Srbiji trenutno više
nego onih koji su se prijavili na konkurs, na njemu
pobedili i postali uobičajeni rukovodioci.
Mada podnošenje stanja vršenja dužnosti zavisi i od
toga kako se nosite sa pritiskom. Recimo, novac za
projekte ćete moći da dobijete samo ako ste na liniji
mejnstrim političke vizije i ako ne ugrožavate nečije
interese.
Dalje, ako ste postavljeni kao kandidat manjinskog koalicionog partnera, lošije ćete stajati nego kandidat
nekog budućeg političkog partnera koji se nada rekonstrukciji vlade. S druge strane, možete biti i opušteni i
praktično nesmenjivi ako iza vas stoje tri srpska kreditora (MMF, Svetska banka i Evropska banka za
rekonstrukciju i razvoj).
Ali ako ste zabasali među v. d. direktora kao profesionalac koga se setio neki vaš školski drug na vlasti, koji
vas nije video u stranci nego vas se setio kao štrebera, preti vam opasnost da nećete imati miran san.
Jedan od takvih direktora koji je više od godinu i po dana u statusu vršenja dužnosti svedoči za „Politiku” da
je velika verovatnoća da ćete se suočiti sa neizvesnošću i strahom za radno mesto, jer ćete morati da
levitirate između nezameranja i pokušaja da radite po savesti. Takođe, čim sednete za direktorski sto,
verovatno je da ćete dobiti spisak onih koje treba da „primite na platu”.
Profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić ističe da je najveći konceptualni problem sa vršenjem dužnosti,
pogotovo ako direktore postavlja vlada ili neko ministarstvo, u tome što se v. d. direktora pokazuju
poslušnim u odnosu na vladu ukoliko postoji mogućnost da budu izabrani za direktora.
Najsvežiji primeri imenovanja Jelene Trivan za v. d. direktora „Službenog glasnika” i Ksenije Milenković za
v. d. direktora Kancelarije za evropske integracije pali su u zaborav već u petak, kada je vlada izvršila
promenu na čelu Poreske uprave, zamenivši jednog v. d. direktora (Marko Marinković je na toj dužnosti bio
samo šest meseci) drugim v. d. direktora Draganom Marković. Iz vlade je samo saopšteno da su oba
kandidata prethodno radila u BIA, ali nije saopšteno šta je „skrivio” prethodni v. d. direktora.
Profesor Lilić ukazuje da, kada je reč o stanju vršenja dužnosti, postoji jedna dobra i jedna loša strana.
„Dobra je, naravno, što se preko vršioca dužnosti obezbeđuje kontinuitet funkcionisanja bilo organa bilo
preduzeća. A loša se vidi kada se posmatra politički kontekst, jer se onda preko imenovanja v. d. direktora u
stvari preskače redovna procedura. Čim se preskoči redovna procedura, što je konkurs, odmah na sve pada
senka sumnje”, zaključuje Lilić i upozorava da bi zloupotreba položaja vršenja dužnosti morala da bude
izuzetak, a ne pravilo. „To nije dobro za sistem. Ako imaš veći broj vršilaca dužnosti direktora javnih
preduzeća nego što imaš redovnih direktora, znači da je to vanredno stanje”, smatra Lilić.
Predsednica vladine komisije za kadrove, ministarka Zorana Mihajlović na pitanje „Politike” zašto vlada
pribegava praksi imenovanja v. d. direktora, a zaobilazi raspisivanje konkursa, odgovara da je vršenje
dužnosti privremeno stanje i da se to čini kako bi se „što pre krenulo u uređivanje preduzeća”. Ona je dodala
i da se konkursi raspisuju posle isteka mandata. Nažalost, praksa u našim preduzećima neretko demantuje
ovaj princip, pa se čak ulazi i u kršenje zakona, koji predviđa šestomesečni mandat i eventualno još jedan.
Ministarka nije odgovorila na pitanje da li je zadovoljna kadrovima kojima raspolaže vlada, ali je naglasila
da, „hteli to da priznamo ili ne – za mandata ove vlade se imenuju direktori na osnovu konkursa, i to za
preduzeća za koja je to delovalo nezamislivo”. Kao takve primere ministarka je navela EPS i „Železnice”.
Ipak, treba podsetiti da je direktor EPS Aleksandar Obradović, pre nego što je izabran preko konkursa,
proveo više od dve godine kao vršilac dužnosti direktora.
Potpredsednica vlade i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički podsetila je da je
da je izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i u ovu sferu uvedeno stanje vršenja dužnosti,
pa se tako osobe koje treba da imaju status službenika postavljaju na način kao što se imenuju funkcioneri.
„Sada vršioci dužnosti moraju da se imenuju sa ograničenim rokom od šest meseci. Za to vreme mora da
bude izabran neko kroz službenički konkurs. Tako da u samoj državnoj upravi to možda izgleda kao
’vedeizacija’, ali je zapravo jedan sistem napredovanja ka uređivanju sistema, jer je to sada prepoznato
stanje i radi se na tome da se ti ljudi zamene”, rekla je Kori Udovički za „Politiku” i naglasila da statistike
pokazuju da napreduju u tom poslu.
Rok do koga svi treba da prođu konkurse jeste mart, ali i sama ministarka misli da će taj rok biti probijen, jer
konkurse treba da organizuje Služba za upravljanje kadrovima, koja ima samo dvadesetak zaposlenih.
Ona priznaje da je „vedeizacija” u javnom sektoru povećana, ali kaže da to ima opravdanje jer je odraz
napora da se odgovornije pristupi konkursima i nađu odgovarajući kadrovi za određene funkcije. Ministarka
Udovički objašnjava i zbog čega se tako često pribegava političkim imenovanjima: „Činjenica je da, ako ne
postavite ljude odmah i čisto politički, pronalaženje onih koji su spremni da preuzmu odgovornost uz
finansijsku žrtvu, koja se uglavnom pretpostavlja, nije lako.”
Biljana Mitrinović
---------------------------------------------------------------Najviše dva puta po šest meseci
Zakon o javnim preduzećima predviđa da vršilac dužnosti može biti imenovan na period koji nije duži od
šest meseci. U članu 42 zakona se navodi da u naročito opravdanim slučajevima, a radi sprečavanja nastanka
materijalne štete, organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može doneti odluku o
imenovanju vršioca dužnosti direktora na još jedan period od šest meseci. Vršilac dužnosti ima sva prava,
obaveze i ovlašćenja direktora.
---------------------------------------------------------------EPS dobio direktora godinu dana posle konkursa
Kada je prvih dana oktobra prošle godine Aleksandar Obradović, dotadašnji vršilac dužnosti direktora
Elektroprivrede Srbije, izabran na konkursu za direktora ovog najvećeg javnog preduzeća, mediji su
podsetili da je Vlada Srbije u zakonskom roku, do 30. juna 2013. godine, raspisala konkurse za direktore
samo nekoliko javnih preduzeća – EPS-a, „Skijališta Srbije”, „Stare planine” i podzemne eksploatacije uglja
„Resavica”. „Stara planina” sada ima direktora, EPS ga je dobio posle više od godinu dana od raspisivanja
konkursa (i pošto je Obradović od 6. septembra 2012. bio vršilac dužnosti direktora), u „Skijalištima Srbije”
Dejan Ljevnaić je i dalje v. d. direktora
I „Resavica” je dobila direktora po Zakonu o javnim preduzećima, ali ga je nedavno – izgubila. Vladan
Milošević je krajem januara uhapšen prilikom uzimanja mita, a Vlada Srbije ga je pre nekoliko dana
zvanično razrešila funkcije direktora „Resavice” i za vršioca dužnosti direktora postavila Stevana
Dželatovića.
Mnogi od aktuelnih v. d. direktora zapravo su živi dokaz koliko je život jači od bilo kakvih propisa. Oni
godinama rukovode velikim i važnim preduzećima, iako zakon dozvoljava da se vršilac dužnosti bira samo
dva puta na po šest meseci.
U JP „Putevi Srbije” Zoran Drobnjak je vršilac dužnosti direktora od 2011. godine (a na čelu firme je inače
od 2007. godine). I za ovo preduzeće je raspisan konkurs za direktora, u julu 2013, i Drobnjak je jedan od
kandidata, ali – izabranog još nema.
Pošto je Vlada Srbije krajem decembra prošle godine imenovala Predraga Aleksića za v. d. direktora JP
„Srbijašume” i odlučila da raspiše javni konkurs za direktora ovog preduzeća, „Transparentnost Srbija”
podsetila je da je prošlo više od 18 meseci od zakonskog roka za raspisivanje konkursa, a da je Aleksićev
prethodnik Igor Braunović pune četiri godine upravljao ovim preduzećem sa pozicije zamenika direktora.
Dragoljub Kojčić je v. d. direktora Zavoda za udžbenike od marta 2013, a Jugoslav Petković je na funkciji
vršioca dužnosti direktora JP „Jugoimport – SDPR” od novembra 2012, kada je zamenio dugogodišnjeg
direktora Stevana Nikčevića. I JP „Transnafta” nema direktora – vršilac dužnosti je od septembra 2013.
godine Tomislav Basta. V. d. direktora JP „Emisiona tehnika i veze” Branko Gogić ima kraći staž – on je
imenovan u novembru prošle godine, ali je i rukovodilac pre njega, koji je smenjen, bio v. d. direktora. I
Miroslav Musulin je v. d. direktora „Jattehnika” d. o. o. samo nekoliko meseci – od avgusta prošle godine.
Na predlog Vlade Srbije Nadzorni odbor akcionarskog društva Aerodrom „Nikola Tesla” u avgustu je
izabrao Sašu Vlaisavljevića za v. d. generalnog direktora. Istog meseca je i Državna lutrija Srbije za vršioca
dužnosti direktora dobila Aleksandra Vulovića.
Februara prošle godine Dalibor Arbutina je postavljen za vršioca dužnosti JP „Nuklearni objekti Srbije”, a
prema registru APR-a on je još na takvoj funkciji. Njegov prethodnik dr Jagoš Raičević je takođe bio vršilac
dužnosti.
Osim u javnim preduzećima, akcionarskim društvima i društvima sa ograničenom odgovornošću, vršioci
dužnosti su i čelnici nekih od brojnih agencija. Od poznatih događaja od pre nekoliko godina u vezi sa
malverzacijama u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza – SIEPA, na rukovodeće mesto postavljaju
se vršioci dužnosti. Od juna prošle godine to je Nikola Janković. Vršilac dužnosti direktora Nacionalne
agencije za regionalni razvoj je Miloš Ignjatović, imenovan na tu funkciju u oktobru 2013.
Krajem novembra prošle godine za v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja imenovan je Milan
Božović, koji je na toj funkciji zamenio prof. dr Krsta Lipovca, imenovanog četiri meseca ranije.
Poslednjeg dana prošle godine Vlada Srbije je imenovala direktora Agencije za privatizaciju i ponovo
postavila vršioca dužnosti direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Danijela Vazura, koja je
konkurisala za direktora Agencije za privatizaciju, postavljena je za v. d. direktora Agencije za licenciranje
stečajnih upravnika, iako je već bio sproveden konkurs za direktora, koji, pri tome, nije ni poništen.
Prethodna direktorka Ivana Matić, koja se prijavila na konkurs, bila je vršilac dužnosti godinu dana.
B. Baković
---------------------------------------------------------------Vršioci dužnosti u ustanovama kulture
Prema podacima do kojih je istraživanjem došao naš list, od 25 ustanova kulture koje su kao republičke
ustanove popisane na sajtu Ministarstva kulture i informisanja u 12 na rukovodećoj funkciji nalaze se vršioci
dužnosti direktora, dok su u ostalih 13 na čelu direktori.
Prema informacijama koje smo dobili iz Ministarstva kulture, od početka mandata ministra Tasovca
okončani su konkursi i imenovani direktori Narodnog muzeja, Istorijskog muzeja Srbije, Muzeja savremene
umetnosti, Muzeja pozorišne umetnosti, Muzeja istorije Jugoslavije, Republičkog zavoda za zaštitu
spomenika kulture i Arhiva Srbije, dok je u Narodnom pozorištu konkurs u toku. U istom periodu
postavljeni su vršioci dužnosti direktora u Etnografskom muzeju, Narodnoj biblioteci Srbije, Narodnom
pozorištu, Beogradskoj filharmoniji, Ansamblu narodnih igara i pesama „Kolo“ i Filmskom centru Srbije.
Što se Beograda tiče, prema podacima dobijenim od gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića,
od ukupno 34 ustanove kulture u pet su na čelu vršioci dužnosti direktora. Reč je o Domu omladine
Beograda, čiji će konkurs za izbor direktora biti raspisan za nekoliko dana, Kulturnom centru Beograda,
Dečjem kulturnom centru, Muzeju afričke umetnosti i Centru za likovno obrazovanje „Šumatovačka”. U
poslednje pomenute četiri institucije konkurs za izbor direktora biće raspisan uskoro.
M. D.
---------------------------------------------------------------U Novom Sadu sedam javnih preduzeća bez stalnih rukovodilaca
Novi Sad – Ni sedište gradske i pokrajinske vlasti, univerzitetski, zdravstveni centar i centar kulture, nisu
pošteđeni „v. d. stanja”. Tu se među vršiocima dužnosti direktora javnih preduzeća, institucija i ustanova
nalaze i oni koji te funkcije obavljaju u svom drugom „v. d. mandatu”, u koji su ušli nakon što im je prvi,
šestomesečni, istekao.
Od 17 javnih i javno-komunalnih preduzeća, kojima je osnivač Grad Novi Sad, sedam ima v. d. direktora.
To su JGSP „Novi Sad” (Milan Stanivuković), „Gradsko zelenilo” (Aleksandar Bogdanović), „Lisje”
(Vladimir Đaković), „Put” (Željko Džakula), „Novosadska toplana” (Dobrosav Arsović), „Urbanizam”
(Dušan Miladinović) i „Vodovod i kanalizacija” (Miloš Stanisavljević).
Na te funkcije imenovala ih je Skupština grada prošlog novembra i decembra, a zajedničko im je to da im je
„v. d. stanje” produženo za još do šest meseci, do imenovanja direktora na javnom konkursu.
Gotovo u isto vreme odbornici su za deset JP i JKP odredili direktore, koji su prethodno učestvovali na
javnom konkursu. Na pitanje kada se planira raspisivanje konkursa za preostalih sedam preduzeća,
predsednica Komisije za imenovanja Grada Novog Sada Marijana Dukić Mijatović kaže za „Politiku” da tu
odluku donosi Skupština grada, na predlog Gradskog veća.
„Nadležnost komisije sastoji se isključivo u sprovođenju odluke o javnom konkursu, nakon njenog
donošenja”, podvlači Dukić Mijatović.
U statusu v. d. su i direktori pojedinih ustanova grada, poput Sterijinog pozorja (Miroslav Radonjić) i
Pozorišta mladih (Emilija Mrdaković).
Univerzitetu u Novom Sadu takođe predstoji izbor rektora na konkursu. Od 1. januara UNS vodi v. d.
rektora prof. dr Radovan Pejanović. Do promene je došlo, kažu u UNS-u, pošto je dosadašnjem rektoru prof.
dr Miroslavu Veskoviću prestao mandat 31. decembra zbog odlaska u Brisel na mesto koordinatora
Objedinjenog istraživačkog centra Evropske komisije.
Izbori za novog rektora sa mandatom od tri godine (od 1. oktobra 2015. do 30. septembra 2018) raspisani su
odlukom Saveta Univerziteta od 17. oktobra 2014, navode za „Politiku” u univerzitetu. Dodaju da će se
sednica Saveta UNS-a, na kojoj će se izabrati rektor, održati 2. aprila ove godine.
I na čelu najpoznatije pokrajinske zdravstvene ustanove, Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u
Sremskoj Kamenici, jeste v. d. direktora. Ta funkcija je, posle isteka mandata prof. dr Nadi Čemerlić Ađić,
poverena kardiologu prof. dr Robertu Jungu, kojeg je pokrajinska vlada imenovala 30. jula 2014, na šest
meseci. Taj period je istekao 30. januara, ali dr Jung „nastavlja da obavlja poslove v. d. direktora do dana
imenovanja novog odnosno privremenog organa rukovođenja”, kažu za „Politiku” u Pokrajinskom
sekretarijatu za zdravstvo, pozivajući se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
„Konkurs za direktora raspisuje Upravni odbor Instituta koji će, po našim saznanjima, biti raspisan na prvoj
narednoj sednici UO ove ustanove”, navode u sekretarijatu.
Download

VESTI - ( Datum: 18.02.2015)