Kapitel „Grundlagen“, 1.5 / Schutzzone
www. cdbund.admin.ch
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Promocija izvoza
inovativnih proizvoda
Projekat
„Promocija
izvoza
inovativnih
proizvoda“
Sadržaj
3
Gabrijela Šafrot, zamenik
direktora Švajcarske kancelarije
za saradnju u Srbiji
Ostvarili smo vidljive rezultate
5
Dekani tehničkih fakulteta o značaju
inovacija za domaću privredu
Naš cilj je da talentovane
zadržimo u zemlji
7
Gordana Danilović Grković,
direktorka BITF
Treba da podržimo najbolje,
jer bez njih ne možemo
Poslovno-tehnološki inkubator
9
Tehnološke kompanije sa
najbržim rastom
tehničkih fakulteta Beograd realizovao
Iz inkubatora u globalno selo
je trogodišnji projekat „Promocije
11 Podrška dijaspore
izvoza inovacionih proizvoda“ uz
Zašto vredi ulagati
podršku švajcarske vlade (Švajcarskog
u inovacije u Srbiji
sekretarijata za ekonomske poslove).
13Korisna iskustva u razvoju
Cilj projekta je povećanje izvoza
tehnološkog parka
Grad nauke u Ljubljani
visokotehnoloških proizvoda i usluga
iz Srbije, pretežno u oblastima
informacionih tehnologija, biotehnologija
i medicinskih tehnologija. Realizacija
projekta odvijala se na osnovu
Memoranduma o razumevanju
75%
UČEŠĆE IZVOZA U PRIHODIMA
između Vlade Republike
BITF PREDUZEĆA
73%
65%
Srbije i Vlade Švajcarske
55%
50%
Konfederacije, za čije
40%
sprovođenje je u ime Srbije
2008 2009 2010 2011 2012 2013
nadležno Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Gabrijela Šafrot,
zamenik direktora
Švajcarske
kancelarije za
saradnju u Srbiji
Ostvarili
smo
vidljive
rezultate
U okviru podrške koju
trenutno pružamo
BITF-u, osnovano je
preko 25 start-up firmi
i otvoreno više od 100
novih radnih mesta.
Veoma smo zadovoljni
i ponosni što su neke
od ovih firmi dobile
ugledne nagrade i
priznanja za svoje
usluge i proizvode u
Srbiji i u inostranstvu.
Š
vajcarska već dugi niz
godina svojim donacijama pomaže razvoj Srbije. Poznavaoci prilika
tvrde da su projekti koji
se finansiraju vašim donacijama bolje prilagođeni lokalnim potrebama nego
što je to slučaj sa projektima drugih donatora – da li je to zasluga
Švajcarske kancelarije za saradnju
u Beogradu? Gabrijela Šafrot: Švajcarska vla- ostvariti samo uz prisustvo na loda se trudi da bude pouzdan par- kalu. Pored toga, lokalna kancelaritner aktivnim uključivanjem u sve ja takođe neguje dijalog sa drugim
vrste podrške koju daje naša drža- donatorima. Zahvaljujući redovnoj
va. S druge strane, poreski obvezni- komunikaciji sa donatorima, uveci Švajcarske od nas očekuju da bu- ćavaju se zajednički efekti podršdemo odgovorni za efikasno i efek- ke i smanjuje rizik od dupliranja
tivno korišćenje budžetskih sred- aktivnosti.
stava, kao i da to pokažemo kroz zz U kojim oblastima su švajcarske
rezultate koji su vidljivi. Nema bolje donacije najprisutnije u Srbiji? garancije da će rezultati biti ostvaGabrijela Šafrot: Pomoć u okvireni od prilagođavanja projekata ru nove švajcarske strategije za sastvarnim potrebama zajednice, sa- radnju sa Srbijom u periodu od
radnje sa važnim lokalnim partne- 2014. do 2017. godine usmerena je
rima i usmeravanja podrške ka ja- na tri glavne tematske oblasti: ekočanju i nadgradnji postojećih struk- nomski razvoj, upravljanje, enertura. Zbog toga je u fazi definisa- getsku efikasnost i obnovljive enernja projekata uloga Kancelarije za gije. U domenu ekonomskog rasaradnju sa Srbijom da pomogne zvoja, realizuje se program o ekou prepoznavanju potreba zajedni- nomskoj saradnji koji obuhvata
ce, kao i svih onih koji snažno po- projekat promocije izvoza za firme
državaju reforme na lokalnom ni- iz visokotehnološkog sektora.
vou. Tokom sprovođenja projekata, zz Podrška razvoju visokotehnoprisustvo na lokalu je od ključnog loških proizvoda i inovacija nije
značaja za praćenje i koordinaciju uobičajena oblast vašeg interesoprocesa. Pravi partnerski odnos za- vanja. Kako ocenjujete izvozni kahteva česte kontakte koji se mogu pital BITF preduzeća i kakva su va-
3
promocija izvoza inovativnih proizvoda
ša iskustva u saradnji sa ovom organizacijom?
Gabrijela Šafrot: Inovacije su
jedan od ključnih pokretača konkurentnosti na globalnom tržištu.
Međutim, konkurentnost privrede
Srbije koja je na izuzetno niskom
nivou negativno utiče na izvozne
performanse. Pored toga, privreda
Srbije se prevashodno oslanja na
izvoz proizvoda niže faze prerade
(sirovine i poluproizvodi), dok su
ogromni potencijali u oblasti obrazovanja, nauke i istraživanja potpuno neiskorišćeni. S jedne strane,
zbog dešavanja krajem devedesetih godina prošlog veka u bivšoj
Jugoslaviji i nedovršenog procesa
tranzicije u oblasti ekonomije Srbije
koji je usledio nakon toga, još uvek
nisu izgrađene dovoljne i odgovarajuće institucije i mehanizmi koji bi
na pravi način mogli da stimulišu razvoj preduzetništva i biznisa. S druge strane, srpska dijaspora predstavlja veliki ali neiskorišćeni potencijal s
obzirom na veliki broj mladih i obrazovanih stručnjaka iz oblasti tehničkih nauka koji su napustili zemlju
zbog ratova i koji su u međuvremenu zauzeli značajne pozicije u međunarodnim korporacijama. U nastojanju da pomogne prevazilaženje ovih
problema, švajcarska vlada je prepoznala BITF kao partnera koji će pomoći da se aktiviraju neiskorišćeni
potencijali i uspešno povežu i umreže različiti akteri.
zz Kakvi su vaši utisci o malim visokotehnološkim start-up firmama,
stanarima Poslovno-tehnološkog
inkubatora tehničkih fakulteta u
Beogradu? Gabrijela Šafrot: U okviru podrške koju trenutno pružamo
BITF-u, osnovano je preko 25 startup firmi i otvoreno više od 100 novih radnih mesta. Veoma smo zadovoljni i ponosni što su neke od
ovih firmi dobile ugledne nagrade
i priznanja za svoje usluge i proizvode u Srbiji i u inostranstvu.
zz Švajcarska ima uspešno iskustvo u razvoju platformi za podršku izvozu u oblastima IT, biotehno-
4
logije i medicinske tehnologije. U
kojoj meri se to iskustvo može primeniti u Srbiji? Gabrijela Šafrot: Švajcarska svakako može da ponudi svoje dragoceno iskustvo u oblastima biotehnologije i medicinske tehnologije.
To su oblasti koje su na samom vrhu sistema inovacija. Jedan vrlo zanimljiv koncept koji omogućava integraciju različitih komponenata i
aktera sistema inovacija je osnivanje “tehnoloških parkova” koji podstiču razmenu iskustava i zajedničke inicijative među malim i srednjim preduzećima, to jest, udruživanjem snaga pomažu da inovativne ideje postignu komercijalni uspeh. U tom smislu, razvoj naučnotehnološkog parka u Beogradu je
dobra prilika za prenošenje iskustva Švajcarske u Srbiju, sa posebnim akcentom na inovativne ideje za proizvode i usluge koje mogu
da utiču na izvozni potencijal. Iako
se ambijent u Srbiji očigledno razlikuje od našeg, priroda ovog procesa je slična – stvaranje sinergetskih
modela koji okupljaju različite inovativne aktere iz privatnog, javnog
i istraživačkog sektora.
zz Šta možete da preporučite inovativnim tehnološkim firmama u
Srbiji koje imaju izvozni potencijal i
skromna materijalna sredstva u pogledu zaštite intelektualne svojine? Gabrijela Šafrot: Zaštita inovacija je od ključnog značaja za buduće istraživačke i razvojne aktivnosti, i stvaranje virtuelnog kruga.
Zbog toga je za inovativne firme u
Srbiji važno da u potpunosti razumeju značaj zaštite intelektualne
svojine u praksi i u skladu s tim
donose strateške odluke o ulaganjima. Preporuka broj jedan odnosi se na pristup relevantnim informacijama i korišćenje usluga u
vezi sa intelektualnom svojinom
koje su dostupne u Srbiji. Ovo
može da zvuči trivijalno, ali stiče
se utisak da mala i srednja preduzeća još uvek ne poznaju načine
na koje se može zaštiti intelektualna svojina u Srbiji.
zz Imajući
u vidu da je Švajcarska
izuzetno dobro organizovana država, koji su po Vašem mišljenju
najvažniji koraci u uspostavljanju
održivog sistema za promovisanje
izvoza putem razvoja inovativnih
proizvoda i usluga? Gabrijela Šafrot: Veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje s obzirom da ne postoji model koji bi bio
univerzalan za sve države. Švajcarska
je razvila svoje mehanizme i strukture za promovisanje izvoza koji odgovaraju federalnom uređenju zemlje i
interakciji koja tradicionalno postoji
u odnosima između države i privatnog sektora. Isto tako, svaka zemlja
treba da razvije svoj model koji najviše odgovara njenom institucionalnom kontekstu.
U vezi s tim, ono što definitivno
svaka zemlja treba da uradi jeste da,
u saradnji sa svim relevantnim akterima, definiše jasnu strategiju za
promovisanje izvoza i jasnu viziju
različitih “sistema podrške” za njeno sprovođenje. Često smo svedoci brojnih inicijativa i pokušaja za
promovisanje izvoza koji su nedovoljno artikulisani. Ova pojava je
još vidljivija kod inovativnih proizvoda i usluga koje zavise od postojanja sinergija u sistemu i odgovarajućih okvirnih uslova. Inovacije
ne možete uvesti dekretom ili posebnim zakonom! Strategija za promovisanje izvoza treba jasno da definiše uloge različitih aktera i utvrdi
kako oni mogu da doprinesu ostvarivanju konačnog cilja na način koji
je komplementaran i koji ima sinergetski efekat. Jedino tako se može
obezbediti uključenost svih aktera
i njihova posvećenost implementaciji zajedničke strategije. Sledeći
korak je obezbeđivanje okvirnih
uslova za sprovođenje strategije. Za
to će možda biti neophodno da se
izvrše određene reforme, na primer, reforma poslovnog okruženja. Konačno, uspešno sprovođenje strategije zavisiće od ljudi koji
su na čelu ključnih institucija, kao
što su organizacije za promociju i
podršku inovacijama i izvozu.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Dekani tehničkih fakulteta o značaju inovacija
za domaću privredu
Četiri tehnička fakulteta
u Beogradu obrazuju
stručnjake iz različitih
oblasti, ali prema
rečima njihovih dekana
imaju isti cilj: da se
kroz razvoj zajedničkog
inkubatora pomogne
studentima i mladim
profesorima da svoja
znanja i ideje pretoče u
inovativne proizvode i
usluge u delatnostima
koje su najprofitabilnije
na svetskom tržištu,
a da to ostvare ne
napuštajući zemlju
u kojoj su školovani,
da ovde privređuju i
zapošljavaju.
Č
etiri tehnička fakulteta Univerziteta u Beogradu, Elektrotehnički,
Mašinski, Tehnološkometalurški i Građevinski su se pre šest godina ujedinili oko zajedničkog cilja – osnovali su Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta u Beogradu (BITF)
u partnerstvu sa opštinom Palilula i DTI, u kojem su za šest godina osnovana 44 mala preduzeća u
oblasti visokih tehnologija. Transfer znanja sa univerziteta na tržište kroz osnivanje tehnoloških
inkubatora je, podsećaju naši sagovornici, jedan od najefikasnijih Branko Kovačević, dekan
modela u razvijenim zemljama, a Elektrotehničkog fakulteta
osnivači BITF-a su se u to vreme potencijalnih tržišta i načina prezentacije proizvoda, upoznavanja
opredelili za model Izraela.
Foto: Medijacentar
Naš cilj je da talentovane
zadržimo u zemlji
Iskustva koja su u najnapredni- sa sličnim firmama u drugim zejim ekonomijama sticana deceni- mljama, do usluga međunarodnih
jama o najboljim sistemima podrš- konsultanata i uključivanja u interke inovativnim start-up firmama u nacionalne projekte.
Sve pobrojane usluge dostupne
oblasti visokih tehnologija, primenjena su u razvoju BITF-a na način su tek osnovanim firmama pod
koji je dokazao „da uz mnogo do- uslovima koji su povoljniji od onih
bre volje, truda i uz vrhunsku orga- na tržištu, „jer naš cilj je da mladi
nizaciju, čak i sa malo novca može- preduzetnici, u ovoj veoma osetljite da omogućite talentovanim mla- voj fazi, mogu svoj talenat i energidim ljudima da u Srbiji naprave ne- ju da usmere na razvoj proizvoda
što veoma kvalitetno i to plasiraju i usluga“, ističe Kovačević. Interes
i na najprestižnija svetska tržišta“, kompanija za kadrove sa ovog fakaže profesor Branko Kovačević, kulteta je toliki da se zapošljavaju
dekan Elektrotehničkog fakulteta. čak i studenti druge godine, ali naTa podrška se realizuje kroz naj- žalost, veliki broj odlazi iz zemlje
važnije usluge neophodne mladim odmah po diplomiranju. Zato je,
preduzetnicima: od zakupa prosto- dodaje Kovačević, neophodna vera, preko finansija, računovodstva, ća podrška samom BITF-u u nastopravnih saveta (naročito u domenu janjima da se umanji odliv mozgozaštite intelektualne svojine), mar- va i poveća broj povratnika iz inoketinške podrške u prepoznavanju stranstva.
5
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Đorđe Janaćković,
dekan Tehnološkometalurškog fakulteta
Značaj inovacija
za domaću industriju
gače, i zato ćemo uložiti dodatne
napore da upravo u tom segmentu povećamo transfer tehnologija i
podstaknemo kompanije na ulaganja“, najavljuje Janaćković.
Profesor Milorad Milovančević,
dekan Mašinskog fakuleta je, kao
i njegove kolege, kategoričan u
stavu da se mora promeniti struktura domaće privrede, u kojoj i
dalje preovlađuje trgovina na račun proizvodnje. „Tehnički fakulteti beogradskog Univerziteta su
od najpoznatijih akreditacionih
kuća u svetu dobili najviše ocene za kvalitet nastave i znanja koja se na njima stiču. Ali da bi se
sredstva koja su uložena u obrazovanje vrhunskih stručnjaka vratila društvu, potrebno je da svi zajedno stvorimo uslove koji će ih
podsticati da ostanu u svojoj zemlji, da ovde prepoznaju svoje šanse i vide perspektivu za svoj profesionalni razvoj“.
Foto: Medijacentar
Moderne tehnologije otvaraju
potpuno nove poslovne niše i nova
tržišta radne snage, ali put od ideje do realizacije nekog proizvoda,
kao i nivo neophodnih ulaganja, Podsticaj za domaća ulaganja
razlikuju se shodno različitim oblaMilovančević navodi mnoštvo
stima. „U informacionim tehnolo- primera mladih i preduzimljivih
gijama najvažniji resurs su znanje mašinskih inženjera koji su bez
i dobra ideja, koju je moguće reali- ikakve participacije države ili pozovati uz minimalnu infrastruktur- drške stranih kreditora razvili inonu podršku. U oblastima kao što su vativne proizvode za primenu u
biotehnologija ili inženjering ma- proizvodnji poljoprivrednih avioterijala, već na početku je potreb- na, protivgradnih raketa, moderno uložiti više novca. Razvoj no- nih traktora i poljoprivredne mevih proizvoda u ovim delatnostima
zahteva kompleksna i dugotrajnija istraživanja i jako skupu opremu,
zbog čega početničke firme moraju da se oslone na naše kapacitete i mrežu drugih fakulteta i instituta sa kojima sarađujemo“, objašnjava profesor Đorđe Janaćković,
dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta. To je i razlog što su start-up
preduzeća iz ovih oblasti manje zastupljena u BITF-u u odnosu na IT
industriju, „ali sama činjenica da su
naši profesori i studenti osnovali
nekoliko start-up firmi u ovom inkubatoru može biti ohrabrujuća i
za druge. U svetu su biotehnologije
Branko S. Božić,
i inženjering materijala među oblavd dekana
Građevinskog fakulteta
stima koje su najatraktivnije za ula-
6
Milorad
Milovančević,
dekan
Mašinskog
fakuleta
hanizacije, sofisticiranih sistema
za grejanje... „Naši mladi stručnjaci su u stanju da unaprede proizvodnju u svim industrijskim delatnostima, od energetike, poljoprivrede, prehrambene i prerađivačke industrije, stanogradnje, do
svih vidova transporta. Zato je naša osnovna ideja da kroz inkubator tehničkih fakulteta podržimo
najbolje, koji imaju preduzetničke
sklonosti, da ovde pokrenu neki
mali posao čiji razvoj veoma brzo
može značajno da doprinese konkurentnosti domaće industrije“.
Naši tehnički stručnjaci ostvaruju prestižne karijere širom sveta,
„što nam potvrđuje da obrazujemo ljude koji vrede“, ističe i profesor Branko S. Božić, vd dekana
Građevinskog fakulteta. Tehnički
fakulteti su u velikoj meri reformisali nastavne programe i imaju veoma razvijenu međunarodnu saradnju, što omogućava i studentima
i profesorima da u svojim oblastima budu u toku sa svetskim kretanjima. Zato je ključno pitanje stvaranje ambijenta da se ta znanja daleko više primene na domaćem tržištu, ocenjuje Božić, i da se podsticanjem domaćih ulaganja u proizvodnju i razvoj inovacija istovremeno umanji odliv mozgova i poveća privredni rast.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Gordana Danilović Grković, direktorka BITF
Treba da podržimo najbolje,
jer bez njih ne možemo
„Kada smo pokretali
inkubator, znala sam
da je potencijal na
tehničkim fakultetima
ogroman. Sada znam
da je nemerljiv i da ti
mladi, pametni ljudi ne
traže veliku podršku da
ga realizuju. Nisu retki
oni koji smatraju da
najboljima podrška ni
ne treba. Naše iskustvo
u inkubatoru pokazuje
da im treba, kako bi
što pre postali još bolji.
Mi im pomažemo da
ne troše svoju energiju
i talenat po šalterima,
već da ih ulažu u razvoj
inovativnih proizvoda,
da prihoduju, rastu,
zapošljavaju, izvoze...
Treba da podržimo
najbolje, jer ovoj zemlji
ti najbolji trebaju“.
T
ako Gordana Danilović
Grković, direktorka Poslovno-tehnološkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd (BITF)
ukratko opisuje motiv
zbog kojeg je pre šest
godina u saradnji sa tehničkim fakultetima beogradskog Univerziteta pokrenut inkubator za startup firme u oblasti visokih tehnologija, sa ciljem da se kroz preduzetništvo podstakne i olakša komercijalizacija naučnih saznanja.
toru je 25 povratnika iz inostranstva,
čije firme od samog početka izvoze
„jer oni dobro poznaju kretanja na
svetskom tržištu, tačno znaju šta hoće da razviju i kome taj proizvod mogu da prodaju“, objašnjava Danilović.
Ona podseća da su na ovogodišnjoj Dilojtovoj listi 50 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u centralnoj Evropi i dve srpske kompanije,
Bitgear i HTEC, koje su svoj rad započele upravo u ovom inkubatoru.
Švajcarska podrška izvozu
Do sada je u ovom inkubatoru 550
Sve tehnološke firme su po priromladih ljudi prošlo besplatne obu- di svog poslovanja orijentisane na
ke za preduzetništvo, gde su osim izvoz, ali to nije lako ostvariti iz jedneophodnih znanja i veština, stekli ne male zemlje, sa nedovoljno rai realnu sliku o tome šta ih čeka ako zvijenom ekonomijom i nedovoljse odluče da osnuju firmu: da svaki nim ugledom u svetu ekonomije.
problem ima rešenje, da je na tom Zato je podrška švajcarske države,
putu najvažniji timski rad, da pored kroz realizaciju trogodišnjeg proznanja u osvajanje tržišta moraju da jekta „Promocija izvoza inovativnih
ulože ogromnu energiju i da budu proizvoda“, višestruko doprinela raistrajni, da je rizik njihov, ali i da su zvoju inkubatora. „Kada smo zapopostignuća samo njihova. Rezultat čeli projekat sa Švajcarskom kancesu 44 start-up firme iz različitih obla- larijom za saradnju, u Srbiji nije bisti visokih tenologija, koje upošljava- lo ni dinara podrške za razvoj inoju 280 mladih stručnjaka. U inkuba- vacija. Jedini način da start-up firme
7
promocija izvoza inovativnih proizvoda
obezbede sredstva za razvoj je bio
da kroz outsourcing usluge ostvare prihode, iz kojih će reinvestirati
u inovativne proizvode. Ali to je jako mukotrpan i spor način da se takmičite u oblasti gde je brzina presudna u odnosu na konkurenciju.
Tek sada, nakon završetka projekta,
kada su firme u inkubatoru osposobljene da 75% prihoda obezbeđuju
od izvoza, shvatamo kakav je potencijal u nama prepoznala švajcarska
država i šta nam je značila pomoć
jedne razvijene zemlje, koja je sve to
već prošla i ima veoma organizovan
sistem podrške inovacijama“, ističe
Danilović i dodaje: „Taj projekat nas
je usmerio da se daleko više fokusiramo na izvoz, i da pored klasičnih
administrativnih i logističkih usluga,
naše kapacitete maksimalno uposlimo u ostvarivanju tog cilja. To nije
bilo nimalo lako, s obzirom da smo
sredstva pribavljali iz kratkoročnih
projekata, a podizanje izvoznih kapaciteta traži infrastrukturu koja je
dugoročan posao, pa time i stabilne izvore finansiranja. Švajcarska
podrška nam je omogućila tu vrstu
sigurnosti. Dobili smo na vremenu
da konsolidujemo svoje kapacitete, da ih razvijemo u pravom smeru
i da postignemo ovakve rezultate“.
Projekat se bazirao na razvoju tri
grupe aktivnosti. Prva se odnosila na identifikovanje tržišta na koja
je moguće plasirati ovdašnje inovativne proizvode i mera kojima nadležne institucije mogu da unaprede
izvoz; druga se fokusirala na razvoj
i umrežavanje organizacija i udruženja za dugoročnu podršku izvozu inovativnih proizvoda, poput ICT
klastera i Mreže poslovnih anđela, a
treća na intenziviranje saradnje sa
našim stručnjacima iz oblasti visokih tehnologija koji rade u svetu, i
na razvoj specifičnih alata za promociju izvoza, kao što su tehnološke platforme za promociju izvoza.
„Platforme su švajcarsko iskustvo i
kada smo započinjali projekat nismo ni znali za takve instrumente.
Njihov cilj je da tehnološkim firmama povećaju vidljvost i da im isto-
8
vremeno omoguće direktne kon- dentno formiranje velikih fondova
takte na tržištima. To znači da pored za finansiranje inovacija, mi smo to
baze podataka o njihovim proizvo- u Srbiji započeli sa Fondom za inodima i uslugama, koji su od interesa vacionu delatnost, ali treba obezbeza potencijalne ulagače i partnere, i diti znatno veća finansijska sredstva.
same firme imaju na raspolaganju Istovremeno, oko Srbije niče mnokonsultante koji mogu da im pomo- go akceleratora koji nastoje da prignu oko izvoza. U ovoj fazi smo za- vuku naše mlade stručnjake da firvršili platformu za IT sektor (www. me osnivaju u drugim zemljama.
boostit.rs), za koji smo procenili da Moramo biti svesni da to može potrenutno imamo najveći potencijal. stati veliki problem za celu zemlju“.
Te instrumente možemo dalje da
Zato je neophodno da organizoprimenjujemo u razvijanju platfor- vanije radimo na potecijalu koji imami u biotehnologiji i medicinskim mo, počev od promene stava: da natehnologijama, koje su u projektu uka nije trošak već investicija. „Mi i
prepoznate kao veoma perspektiv- dalje nismo svesni kakve mogućnone oblasti u dugoročnijem periodu“. sti imamo kroz rad naših istraživača, šta su u stanju da naprave, a to
ostaje tržišno neiskorišćeno zbog
Nema uspeha preko noći
Danilović ističe i veliku pomoć nedovoljne podrške. Istraživač ninaših stručnjaka iz sveta, koji su se je neko ko po definiciji razmišlja truključili u ovaj projekat na različite žišno, svuda u svetu je prisutan taj
načine, navodeći kao primer udru- problem, i zato se razvijaju instruženje Serbian City Club u Londonu, menti koji mogu da pomognu transa više od 1.600 članova. Tokom sferu znanja i tehnologije na tržidecenije rada ovog udruženja veli- šte, poput inkubatora, inovacionih
ki broj naših stručnjaka se vratio u centara, tehnoloških parkova, cenSrbiju, a saradnja sa firmama koje tara za transfer tehnologija – za sve
okuplja BITF zasnovana je na men- ima prostora i svaka od tih institucitoring programu. „Zamislite šta mla- ja ima svoj fokus rada. Ovakva jezdom čoveku koji je pokrenuo firmu gra kao što je BITF, kao što će biti
u Srbiji i koji pokušava da prepozna Tehnološki park na Zvezdari, predtrendove i moguće investitore u sve- stavljaju praktične instrumente čija
tu znači pomoć naših ljudi koji su u je uloga ne samo da komercijalizuLondonu veoma visoko pozicioni- ju inovacije, već i da pokažu kakav
je značaj nauke za razvoj ekonomirani i posluju širom sveta“.
Naša sagovornica, međutim, upo- je zasnovane na znanju“.
Pored toga, neophodno je i da
zorava da nam preti novi trend odliva mozgova, jer još uvek nema- bolje razumemo šta sve zahteva ramo dovoljno razvijene instrumen- zvoj preduzetništva, napominje
te za razvoj preduzetništva kod mla- Danilović. „Svedoci smo da ubrzadih, posebno u oblasti inovacija. no niču razne organizacije koje se„Inovacije su osnovni uslov konku- be deklarišu kao podršku preduzetrentnosti ekonomije svake zemlje, ništvu, obećavajući mladim ljudima
ali je njihov razvoj izuzetno težak uspeh preko noći. Od tih priča o „ini rizičan. Ako inovacija uspe, ko- stant“ investitorima i lakoj zaradi nerist ima celo društvo, ako propad- ma ništa. Preduzetništvo je dug prone svu štetu snosi pojedinac. I to je ces. Ako hoćete da steknete povereono što obeshrabruje ljude, poseb- nje mladih ljudi i naših stručnjaka iz
no mlade, da u većem broju realizu- sveta, ako nastojite da dobijete poju svoje ideje. Zato su najrazvijeni- dršku ozbiljnih institucija za razvoj
je zemlje izračunale da treba dale- preduzetništva i inovacija, onda moko više da se radi na razvoju instru- rate da radite kvalitetno, iskreno i
menata za podršku inovacijama. U istrajno. To je jedini način. Nema
poslednjih nekoliko godina je evi- drugog recepta za uspeh“.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Tehnološke kompanije sa najbržim rastom
Iz inkubatora u globalno selo
Dejan Dramićanin i
Aleksandar Čabrilo
zamenili su rad za
strane kompanije
odlukom da osnuju
svoje preduzeće. Za
samo nekoliko godina
rada, sa svojim mladim
timovima su od firmi
u inkubatoru dospeli
u vrh najbrže rastućih
tehnoloških kompanija
u centralnoj Evropi.
N
a listi 50 najbrže rastućih tehnoloških
kompanija u centralnoj Evropi revizorsko-konsultantske
kuće Deloitte, kompanija Bitgear Wireless Design Services, čiji je osnivač
Dejan Dramićanin, prošle godine
je napravila presedan: sa petogodišnjim rastom prihoda od 1872%
plasirala se na drugo mesto, što
je najbolji plasman koji je ostvarila neka domaća kompanija od kada se ovaj konkurs realizuje u Srbiji. Na ovogodišnjoj listi, Bitgear je
na 18. poziciji, dok je na zavidnom
trećem mestu sa petogodišnjim rastom od 1777% kompanija HTEC,
na čijem čelu je Aleksandar Čabrilo.
Obe kompanije započele su svoj
uspon kao start-up preduzeća u
Poslovno-tehnološkom inkubatoru tehničkih fakulteta u Beogradu
(BITF), odmah po njegovom osnivanju 2008. godine. Naši sagovornici
ističu da im je BITF, tokom trogodišnjeg perioda značajno pomogao u
veoma osetljivoj fazi njihovog razvoja
i da ga zato rado preporučuju svima
Dejan Dramićanin
koji žele da osnuju preduzeća u obla- vi uslugama projektovanja i razvoja u
sti visokih tehnologija. Zahvaljujući oblasti elektronike, digitalnom obralogističkoj i administrativnoj podrš- dom signala i digitalnim telekomuci na početku svog preduzetništva, nikacijama, kao i senzorskim tehnobili su u mogućnosti da se foksira- logijama za analizu pokreta i preciju isključivo na razvoj inovacija i nji- zno pozicioniranje. Bitgear sarađuhov plasman na tržištu. Na žalost, do- je sa kompanijama iz SAD, Nemačke,
daju, takav primer je i dalje redak u Irske, Grčke, Engleske i Francuske, a
Srbiji. O investicionoj klimi kada su raspon klijenata se kreće od start-up
u pitanju inovacije, pa i o podršci sa- preduzeća do kompanija koje su po
mom BITF-u govori i podatak da je poslovnom uspehu svrstane na preiznos koji neke kompanije, potekle iz stižnu listu „Fortune 500“.
ovog inkubatora, uplaćuju u budžet
„Naše poslovno opredeljenje je
kroz poreze i takse višestruko veći da isključivo radimo na tehnološod iznosa koji je BITF-u potreban za ki zahtevnim projektima“, objašnjapodršku razvoju start up preduzeća. va Dramićanin. „Samim tim, u stanju
smo da ponudimo izuzetne usluge
po pristupačnim cenama, što nas čini
Osloni se na sebe
Ovu dvojicu uspešnih mladih ljudi veoma konkurentnim. Sa druge strapovezuju i prethodno stečena isku- ne, naši inovativni proizvodi su osmistva na stranim tržištima.
šljeni tako da savremenom tehnoloDramićanin je svojevremeno radio gijom rešavaju specifične probleme
za jednu američku kompaniju na ra- društva. Bavimo se aktuelnim stvazvoju i primeni uređaja za digitalnu rima kao sto su „Internet-of-Things“,
bežičnu komunikaciju, a znanja koja konektovani automobili, „wearable“
je tu stekao u pogledu struke i upo- tehnologija, pametni gradovi“... U raznavanja svetskog tržišta bila su mu zvoju svojih proizvoda, Dramićanin
od velike koristi kada je rešio da se i njegove kolege pažljivo prate kreupusti u preduzetništvo, osnovavši tanja na svetskom tržištu kako bi na
preduzeće Bitgear. Kompanija se ba- vreme uočili šta će od tehnologija bi-
9
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Aleksandar Čabrilo
ti traženo u neposrednoj budućnosti,
bilo da je reč o finansijskom sektoru,
proizvodnji, zdravstvu ili drugim delatnostima.
Brzom rastu, pored kvalitetnih i
tehnološki veoma aktuelnih proizvoda, doprinose procesi unutar firme
koji pogoduju takvom razvoju i veoma su fleksibilni, dodaje Dramićanin.
Najviše energije i vremena ulaže se u
visoko-tehnološke usluge koje obezbeđuju stabilne prihode, iz kojih se
investira u razvoj inovacija. Inovacije
se plasiraju na tržište kroz različite
poslovne modele, poput osnivanja
sopstvenih spin-off preduzeća, suvlasništva u start-up firmama i strateškog partnerstva sa određenim kompanijama, što je i dobar način da
mala tehnološka firma dodatno zaštiti svoju intelektualnu svojinu na
svetskom tržištu. Rezultati ovakve
poslovne filozofije kvalifikovali su
Dramićanina da prošle godine bude
izabran za najinovativnijeg preduzetnika u okviru takmičenja za najboljeg preduzetnika godine u Srbiji, koji organizuje revizorsko-konsultantska kompanija EY.
Preporuka iz ličnog iskustva
Sa druge strane, odluka da karijeru u svetu zamenite povratkom
u Srbiju i dalje, uglavnom, izaziva
čuđenje umesto priznanja, a upravo to je učinio Aleksandar Čabrilo.
Napustio je veoma perspektivni holandsku kompaniju Silicon Hive i u
10
Beogradu 2008. osnovao start-up firmu HTEC, sa ciljem da razvija tehnologije za strane klijente. Kompanija
se prvo specijalizovala za digitalnu
obradu signala, a potom se usmerila i na razvoj hardvera za istu oblast,
prepričava Čabrilo. Kada se od dela kompanije formirao razvojni centar Silicon Hive-a u Beogradu, od koga će kasnije nastati razvojni centar
Intel-a u Srbiji, Aleksandru su se pridružili partneri sa zajedničkim ciljem
da HTEC postane vodeća tehnološka kompanija u regionu. Delatnost
je proširena na razvoj aplikativnog
softvera različitih namena, sa fokusom na web i mobilnim tehnologijama, uz istovremeno razvijanje internih projekata od kojh su neki prerasli u uspešne spin-off kompanije.
Firma je investirala i u nekoliko startup firmi, „a ono što je neuobičajeno
za naše uslove je da smo kao srpska
kompanija ulagali u start-up firme
u Nemačkoj, Švedskoj i Sjedinjenim
Državama“.
Od male firme u inkubatoru, HTEC
je izrastao u kompaniju sa više od 80
mladih inženjera, koji su po rečima
Čabrila najzaslužniji za tako brzi rast
poslovanja. „Da bismo došli u situaciju da se ne takmičimo niskom cenom, nego vrhunskim kvalitetom, potrebni su najbolji ljudi. Uvek je teško
okupiti takve ljude na samom početku, ali vremenom smo izgradili jedan
od najboljih inženjerskih timova u regionu, koji je oslonac našeg daljeg ra-
zvoja“. Ipak, ono što može da predstavlja ograničenje je činjenica da takvih kadrova nema mnogo u Srbiji, a
potražnja za njima je ogromna, pa time i konkurencija među kompanijama da ih pridobiju i zadrže.
Preduzeće je isključivo izvozno orijentisano i to na tržišta SAD i zapadne Evrope, pri čemu je glavni deo
prihoda dolazio sa američkog tržišta.
Planovi su, najavljuje Čabrilo, da se u
narednom periodu fokus pomeri ka
zapadnoevropskom tržištu, gde su
kompanije spremne više da plate za
kvalitet koji dobijaju, a poslovanje je
i operativno lakše s obzirom na manje razdaljine. „Mi ne trošimo previše
energije na prodaju, nove projekte i
klijente dobijamo uglavnom na osnovu preporuke partnera sa kojima već
radimo. Tehnologija koju razvijamo
često predstavlja osnovu u poslovanju naših klijenata, a kombinujući
preduzetnički pristup i stručno znanje, uvek damo više od očekivanog.
Tako uspevamo da zadržimo klijente na duge staze i obezbedimo rast“.
Posebno teška oklonost za mlade
tehnološke firme je nerazvijeno tržište rizičnog kapitala u Srbiji. Kada
je HTEC započeo sa radom, nije bilo moguće pribaviti sredstva za razvoj na drugi način osim da se inovacije finansiraju iz sopstvenih prihoda, proisteklih iz outsourcing-a. To
je i sada glavna delatnost firme, dok
se inovacije razvijaju i komercijalizuju kroz osnivanje spin-off preduzeća. Čabrilo ističe i neprofitne delatnosti kompanije, kao što je osnivanje Mreže poslovnih anđela Srbije
(SBAN). „Na konferencije koje smo
organizovali dovodili smo neke od
vodećih svetskih investitora i preduzetnika u želji da motivišemo mlade
ljude da preuzmu stvari u svoje ruke.
Ne moraju svi biti preduzetnici, ali je
mnogo bolje raditi za malu kompaniju koja brzo raste i stvoriti sebi mogućnosti za lični napredak, nego biti
delić neke velike i inertne korporacije“, preporučuje Čabrilo, koji je takvu
životnu filozofiju, kao i njegov „inkubatorski“ kolega Dramićanin, primenio i u sopstvenom životu.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Podrška dijaspore
Zašto vredi ulagati
u inovacije u Srbiji
Brzom rastu
novoosnovanih firmi u
Poslovno-tehnološkom
inkubatoru tehničkih
fakulteta u Beogradu i
još bržem rastu prihoda
iz izvoza, značajno
doprinosi saradnja sa
našim stručnjacima u
inostranstvu sa velikim
iskustvom u razvoju
tehnoloških inovacija u
svetu.
P
osle nafte i monopolske pozicije na tržištu, najprofitabilniji su proizvodi koji se
baziraju na inovativnim rešenjima. Srbija
nema ni naftu, ni veliko tržište, ni značajne globalne
igrače, i zato je jedina ulaznica
za svetsku ekonomsku utakmicu
razvoj inovacija koje mogu da se
realizuju na tržištu, smatra Vladeta Marjanović, direktor prodaje i razvoja poslovanja u kompaniji Cisco Systems. Na strani Srbije je izuzetno stručan tehnološki
kadar, naročito među mladim visokobrazovanim ljudima, koji je
znatno jeftiniji u odnosu na SAD
i zapadnu Evropu, kao i dominantna tehnološka pozicija u jugoistočnoj Evropi, ocenjuje Vojin Živojnović, suvlasnik i izvršni direktor kompanije AGGIOS
Europe. U globalnoj konkurenciji, naše realne šanse su u pra-
gmatičnom i selektivnom ulaganju u inovacije, imajući u vidu koje tehnološke oblasti imaju
veću perspektivu a ne zehtevaju
kapitalna ulaganja. Teško da ima
smisla takmičiti se u razvoju potpuno novih proizvodnih procesa, ali originalna ideja, čija realizacija je dobro isplanirana i zahteva manje timove, može biti odskočna daska za uspeh i na najzahtevnijim tržištima, objašnjava Milan Milenković, stručnjak
za nove tehnologije u kompaniji Intel.
Našim sagovornicima je, pored
izuzetno uspešne karijere u inostranstvu, zajednički i angažman u
podršci razvoju tehnoloških inovacija u Srbiji. Po njihovoj oceni, način na koji radi BITF je izuzetan ovdašnji primer kako se naučno znanje sa tehničkih fakulteta može uspešno pretočiti u komercijalni proizvod. Kredibilitet koji je BITF stekao u svom radu ujedno garantuje i kvalitet firmi koje se u njemu
razvijaju, a njegov strateški značaj
je u tome što mladim ljudima daje
šansu za uspeh u sopstvenoj zemlji i ohrabruje one koji su već otišli
da znanje stečeno u svetu uspešno
primene kroz otvaranje inovativnih
firmi u Srbiji.
Kako razmišljaju svetski ulagači
Sa druge strane, naši stručnjaci
koji su ostvarili prestižne karijere u
svetu mogu pomoći malim tehnološkim firmama da bolje sagledaju
svoje ideje i sposobnosti u veoma
oštroj i skupoj svetskoj utakmici, da
realnije prepoznaju moguća tržišta,
nauče koliko su dugotrajno planiranje i istrajnost značajni za uspeh,
ali i kako razmišljaju strani investitori i na koji način im treba predstaviti svoje projekte. Njihova pomoć je izuzetno bitna i u uključivanju domaćih start-up kompanija u
međunarodne projekte, povezivanju sa sličnim preduzećima u inostranstvu, pa do preporuka kako finansirati razvoj proizvoda i pronaći dodatne izvore kapitala.
Iskustvo kako poslovati sa svetom i u svetu je ono što nam najviše nedostaje, ističe Marjanović.
„Većina razvojih projekata koje sam
imao priliku da vidim u Fondu za
inovacionu delatnost u Srbiji su
bili uglavnom fokusirani na domaće i nekadašnja tržišta u bivšoj Jugoslaviji i Sovjetskom Savezu.
Ako vam se biznis plan zasniva na
bivšim tržištima, ima velike šanse
da i on završi kao bivši. Treba sakupiti hrabrosti i krenuti na tržišta u SAD, Evropskoj uniji, Kini, i
treba biti uporan i prodoran“. Na
najatraktivnim tržištima, međutim,
pristup inovacijama nije isti. Dok
se u Americi forsira kvantitet, zbog
otvorenosti za veliki broj inovativnih timova iz celog sveta, u Evropi
je sistem mnogo organizovaniji, sa
jačim uticajem velikih firmi i naučnih institucija, što pored dobrih
Vladeta Marjanović
11
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Vojin
Živojnović
strana može, ponekad, i da sputava lošku i poslovnu edukaciju, inveinovativnost, objašnjava Živojnović. sticiona politika je vrlo rigorozna.
„U Srbiji, trenutno, ne postoji ni „Uobičajena metodologija prilikom
značajniji obim inovacija, ni dovolj- ulaganja u start-up je definisanje
na podrška velikih firmi i državnih trogodišnjeg biznis modela, u koinstitucija, pa najbolje prolaze one me je ključno na koliko se procekompanije koje rano ulaze u po- njuju troškovi razvoja do pune koslovna partnerstva sa etabliranim mercijalizacije, kolika je potencijalna zarada i kakav je redosled akpartnerima iz inostranstva“.
Međutim, većina start-up predu- tivnosti u pristupu tržištu. Potom
zeća u Srbiji se trudi da uđe u vi- se definiše za svaki kvartal šta tredokrug „velikih“ nudeći klasične ba uraditi da bi se postigao krajoutsourcing usluge, što je pogre- nji cilj, a kvartalno se daje i novac,
šan pristup, upozorava Milenković. u skladu sa postignutim rezultati„Manje tehnološke firme moraju ma. Niko vam neće dati celokupan
da prate trendove i da predviđa- iznos na osnovu trogodišnjeg plaju buduća interesovanja na trži- na, ali on mora da postoji da bi se
štu, kako bi bile u stanju da u pra- sredstva odobravala kvartalno“.
vo vreme ponude nešto novo velikim kompanijama, koje su po pri- Gde tražiti partnere
rodi inertnije“. Čak i tada, dodaKomentarišući mogućnosti finanje Milenković, koji trenutno bora- siranja inovacija na ovdašnjem trživi u BITF-u kao mentor za tehno- štu, Marjanović ocenjuje da je Srbiji
Milan Milenković
12
pre svega potrebno obrazovanje
koje stimuliše razvoj, rizik, snalažljivost i poslovnost. U Srbiju polako
pristižu investicioni fondovi i manje grupe investitora koji ulažu u rizične projekte u ranoj fazi. „Voleo
bih da vidim barem jednog srpskog
milionera koji će da pokrene inovacioni fond i da ulaže u start-up firme u Srbiji izvan oblasti u kojoj je
postao milioner, kao što to već rade ruski milijarderi na ruskom i
drugim tržištima. Rizik je veliki, ali
i zarada, a time i lični prestiž“, ističe
Marjanović, i dodaje: „Uspeti jedanput je sreća, uspeti dva puta u dve
različite oblasti je znanje“. Dobar
primer kako treba da izgleda finansijska podrška razvoju inovacija je
Fond za inovacionu delatnost, smatra Živojnović. „Fond pomaže startup kompanije u razvoju prototipa
i kompanije koje su već komercijalizovale proizvod i potrebna su im
sredstva za dalji razvoj. U Srbiji, na
žalost, ne postoje finansijske institucije koje finansiraju takozvanu
„A fazu“ razvoja kompanija, u kojoj
se tehnologija proverava kroz početni plasman proizvoda na tržištu.
Takve institucije ne mogu nastati ili
proširiti svoju aktivnost u Srbiji bez
podrške i subvencija EU, srpske države i njenih drugih inostranih partnera“.
Usled skromnih materijalnih mogućnosti, malim inovativnim firmama su potrebni partneri i u postupku patentiranja proizvoda. „Moja
preporuka je da kompanije sarađuju sa domaćim fakultetima i njihovim inovacionim centrima koji imaju razrađen pristup sredstvima za
naučni i tehnološki razvoj. Pritom,
trebalo bi dobro da razmisle o načinu na koji će koristiti svoju patentnu poziciju i da u skladu sa tim odluče o sadržaju patenta i isplativosti ulaganja“, savetuje Živojnović. U
servisnoj i softverskoj industriji postoje i slučajevi kada patent nije potreban, objašnjava Marjanović, „ali
tada morate da budete brži od ostalih u osmišljavanju novih rešenja i
njihovom plasmanu na tržištu“.
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Korisna iskustva u razvoju tehnološkog parka
Grad nauke u Ljubljani
U okviru projekta
„Promocija izvoza
inovativnih proizvoda“
koji BITF realizuje uz
podršku švajcarske
vlade organizovani
su susreti firmi iz
ovog inkubatora sa
mogućim partnerima
u Pomurskom
tehnološkom parku
u Murskoj Soboti,
Tehnološkom parku
Ljubljana i AREA
Science parku u Trstu.
Za Srbiju su posebno
interesantna iskustva
Tehnološkog parka
u Ljubljani, koji je
utemeljen u ranoj fazi
slovenačke tranzicije,
a danas predstavlja
najreferntniju ustanovu
ovog tipa u zemlji.
T
ehnološki park Ljubljana je „multipleks“ grad
u malom. Na prostoru površine od oko
38.000 kvadratnih metara nalazi se sedam
zgrada u kojima je
smešteno oko 280 kompanija. Više od polovine su start-up firme
koje postoje manje od tri godine,
a uporedo sa njima posluju preduzeća koja su prerasla inkubatorsku fazu i razvila stabilno poslovanje, kao i velike kompanije
kojima trebaju usluge manjih fir-
mi. Tu su i preduzeća iz uslužnih
delatnosti od važnosti za ceo tehnološki park, od marketinških i
pravnih usluga do ugostiteljstva
i zdravstvene zaštite. Na teritoriji
tehnološkog grada nalaze se banka i pošta, a predviđena je i izgradnja dečjeg vrtića. Kompleks
je počeo da se gradi 2007. godine, a prema gradskom urbanističkom planu obezbeđen je i prostor za budući kampus Univerziteta u Ljubljani, kao i za izgradnju stambenog dela, sa ciljem da
se omoguće uslovi i za „rad od
kuće“.
Istok Lesjak
Ovo naselje, čija je svrha da se
kompanijama koje posluju u oblasti visokih tehnologija pruži podrška za brži razvoj i unapredi transfer istraživačkih projekata i teh- frastrukture i drugih pratećih pronologija na tržište, sledeće godine jekata. Lesjak ističe da je uprava od
će proslaviti 20 godina poslovanja. početka bila orijentisana na model
Vizija je začeta još ranije, u Institutu koji je podsticao kompanije da pu„Jožef Stefan“, koji je bio među naj- tem lizinga otkupe poslovni propoznatijim naučnim ustanovama stor, pa je sada oko 70 odsto objeu bivšoj SFRJ. Tim istraživača ko- kata u vlasništvu kompanija.
ji je bio fokusiran na mogućnosti komercijalizacije naučnih istra- Jezgro za umnožavanje
živanja napravio je projekat budu- brzog rasta
ćeg tehnološkog parka još 1993.
U ovom tehnološkom parku se
godine, a dve godine kasnije u tu godišnje oformi između 30 do 40
svrhu je formirana privatna firma, novih preduzeća. Najviše start-up
„što u ono vreme nije bilo uobiča- firmi je iz IT industrije, što je sličan
jeno“, priseća se Istok Lesjak, koji trend kao i u Srbiji, ali i mnogim
je bio prvi zaposleni u tom predu- drugim zemljama, budući da ova
zeću, a sada je generalni direktor oblast visokih tehnologija zahteva
Tehnološkog parka Ljubljana.
najmanja početna ulaganja i ima brPored Instituta „Jožef Stefan“, ži obrt. Kandidati za preduzetnike
osnivači su bili i ljubljanski institu- prethodno prolaze predinkubacioti za biologiju i hemiju, nekolicina nu fazu, u kojoj se detaljno testiraju
kompanija i Grad Ljubljana, koji je njihove poslovne ideje, a priliku da
ustupio zemljište za izgradnju par- osnuju firmu dobijaju oni čiji proika. Učešće Grada kao suosnivača zvod ili usluga opravdaju perspekznatno je olakšalo pristup komerci- tivu na tržištu.
jalnim kreditima, kao i sredstvima
Brz rast start-up firmi Lesjak iluiz evropskog strukturnog fonda ko- struje i podacima o otvaranju noja su bila neophodna za razvoj in- vih radnih mesta, budući da većina
13
promocija izvoza inovativnih proizvoda
Tehnološki park Ljubljana
firmi koje su započele rad sa dvoje
zaposlenih, danas u proseku upošljava preko 50 mladih stručnjaka.
Među onima koje su iz inkubatorske faze izrasle u kompanije sa razvijenim i stabilnim poslovanjem, mnoge sa sada i same ponašaju kao investitori, osnivajući start-up preduzeća
za operacionalizaciju novih proizvoda i usluga. Time se dodatno potvrđuje vrednost inkubatorske funkcije kao zdravog jezgra iz kojeg se po
istoj metodlogiji i primenom stečenog znanja iz jedne uspešne rađa više firmi sa perspektivama brzog rasta, ističe Lesjak.
Sa druge strane, mogućnost da
u tehnološkom parku koegzistiraju uporedo start-up preduzeća i velike kompanije sa globalno razgranatim poslovanjem rezultira ne samo konkretnim poslovima u obostranom interesu, već i unapređenjem naučnih potencijala. U tome
ključnu ulogu imaju razvojni centri velikih kompanija, koje iznajmljuju svoje laboratorije i opremu
na korišćenje drugima, što istovre-
14
meno racionalizuje troškove i privlači nove generacije naučnika da
svoja znanja pretoče u komercijalne proizvode.
Organizovana podrška
preduzetništvu
Sve
ovo
je
omogućilo
Tehnološkom parku Ljubljana da
ne zavisi više od državnih sredstava, već da vremenom izgradi samoodrživ model, u kome se celokupan profit ostvaren na tržištu reinvestira u dalji razvoj. Tokom višedecenijskog iskustva razvijena je i ekspertiza, koja je obezbedila ovoj instituciji da na nacionalnom nivou
postane glavni partner države u sačinjavanju i primeni najefikasnije
strategije za podsticaj preduzetništva u oblastima koje su tržišno najisplativije. U uslovima kada su visokotehnološki stručnjaci najtraženiji na globalnom tržištu, nacionalni prioritet je da se izgradi racionalan, dugoročan i koordinisan pristup za umanjenje odliva mozgova.
„Masovni odlazak najboljih pred-
stavlja vrhunsko rasipništvo za bilo koju državu, a pogotovo malu, i
to je najvažnije pitanje koje bi poreski obveznici trebalo da postave
političkom establišmentu“, kategoričan je Lesjak.
Odgovor nije u masovnom i nasumičnom formiranju inkubatora i tehnoloških parkova na svakom koraku, jer kao što pokazuju iskustva i nekih od najuređenijih evropskih zemalja, takav pristup nosi ogroman rizik od promašenih investicija, upozorava Lesjak
i dodaje: „Jedno vreme i u Sloveniji
je svako malo mesto htelo da razvija inkubatore i tehnološke parkove,
što je moglo da nas dovede do toga
da imamo više onih koji nude podršku preduzetništvu nego samih
preduzetnika. U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da promenimo atmosferu i da se izborimo za
organizovan pristup, čiji je smisao
da se uz primenu modela koji su
dali najbolje rezultate i umrežavanje postojećih kapaciteta, oni maksimalno iskoriste“.
BITF:
PUTOKAZ
ZA USPEH
Preduzeća koja su osnovana u Poslovnotehnološkom inkubatoru osvajaju sve veći broj
prestižnih međunarodnih priznanja za svoje
proizvode. Navodimo samo neke primere:
Preduzeće TeleSkin koje
posluje u oblasti medicinskih
tehnologija je prema rangiranju
Svetske banke jedno od 50
najinspirativnijih inovativnih
kompanija. Njihov uređaj za rano utvrđivanje
melanoma kože BEST (Basic Examination of Skin
Tumor) je na konkursu Microsoft Health Users
Group proglašen za najbolju inovaciju u 2013.
Sava Marinković, jedan od osnivača proglašen je
za najinovativnijeg preduzetnika u 2012. godini,
na takmičenju za najboljeg preduzetnika godine
u Srbiji u organizaciji revizorsko-konsultantske
kuće EY i pobednik je takmičenja Next Step
Challenge u Danskoj 2014.
Preduzeće Bitgear je na listi
najbrže rastućih tehnoloških
kompanija u Centralnoj Evropi u
2013. godini, prema rangiranju
revizorsko-konsultantske kuće Deloitte i zauzelo
je 2. mesto sa petogodišnjim rastom prihoda
od 1872%. Na ovogodišnjoj listi, preduzeće je
na 18. mestu sa rastom prihoda od 759%, a
njegov osnivač Dejan Dramićanin proglašen je
za najinovativnijeg preduzetnika u 2013. godini,
na takmičenju za najboljeg preduzetnika godine
u Srbiji u organizaciji revizorsko-konsultantske
kuće EY.
Preduzeće High Tech
Engineering Center (HTEC) je na
listi najbrže rastućih tehnoloških
kompanija u Centralnoj Evropi
u 2014. godini, prema rangiranju revizorskokonsultantske kuće Deloitte, zauzelo 3. mesto sa
petogodišnjim rastom prihoda od 1777%.
Preduzeće Strawberry Energy
proslavilo se proizvodnjom
jedinstvenog „Strawberry Drveta”
za punjenje baterija mobilnih
telefona, koje za sopstveno
napajanje koristi solarnu energiju.
Do sada je razvijeno i postavljeno 12 sistema u
9 gradova Srbije i Bosne i Hercegovine, a među
mnogim nagradama koje je osvojio ovaj proizvod
je 1. mesto na EU Nedelji održivog razvoja 2011. u
kategoriji obnovljivih izvora energije i Superbrands
nagrada za najbolji srpski inovativni brend.
Preduzeće mBrainTrain
pobednik je takmičenja za
najbolju tehnološku inovaciju
2013. godine u organizaciji
Ministarstva prosvete, nauke
i tehnološkog razvoja. Njihov uređaj Smarting
za snimanje moždane aktivnosti, koji koristi
posebno razvijen hardver i softver za pametan
telefon, proglašen je najboljim u konkurenciji 118
inovativnih proizvoda.
Preduzeća Omnis design studio
i WEB LAB su sa aplikacijom
bookmee pobedili na Google for
Entrepreneurs Startup Weekend
Belgrade (2014).
Preduzeće Veritek, najmlađi
član Inkubatora, šampion je
prvog srpskog „Get in the ring“
takmičenja sa svojim uređajem
Impuls, koji meri puls društvenih
mreža pomoću softvera koji
razume kako se ljudi osećaju i ponašaju na
društvenim mrežama. Veritek je sa ovim
uređajem zastupao Srbiju na regionalnom „Get in
the ring“ takmičenju, održanom u Sofiji.
Rezultati
BITF za 6
godina rada
zaposleno
280
25
mladih inženjera, od kojih je
povratnika iz inostranstva
razvijene su
33
nove tehnologije
kroz inovativne
proizvode i usluge
osnovana
44
osnovane
3
preduzeća u
delatnostima visokih
tehnologija
mreže
podneto
9
550
patentnih
prijava
studenata je
pohađalo treninge
iz preduzetništva
razvijen
servisni
centar
za poslovno planiranje,
finansijske i pravne usluge,
zaštitu intelektualne svojine i
fund raising
www.bitf.rs
Download

publikaciju Promocija izvoza inovativnih proizvoda