Naručilac istraživanja
ZELENA INICIJATIVA
Centar modernih veština
REZULTATI
ISTRAŽIVANJA LOKALNIH SAMOUPRAVA
O PROCESU DONOŠENJA I PRIMENE ODLUKA
O UPRAVLJANJU OTPADOM
Beograd
25. april 2012. godine
Stručni tim
Prvoslav S. PLAVŠIĆ
Konsultanti
Marija Mutić, CMV
Valentina Đureta, BFPE
Terenski rad
Jelena AVDALOVIĆ
Vanja DERIKUČKA
Marija GAJIĆ
Ivana GLIGORIĆ
Maja KRASIN
SADRŽAJ
A. UVOD
B. PROJEKAT
C. REZULTATI
1.
Upravni okrug
2.
Opština
3.
Naziv službe, ili lica, nadležnih ili zaduženih za zaštitu životne sredine,
odnosno upravljanje otpadom
4.
Stručni sastav Službe
5.
Funkcije ili pozicije lica koja su dala podatke
6.
Priloženi dokumenti (pre svega Plan upravljanja otpadom, LEAP, lokalni, regionalni)
+ ocena šta se od toga primenjuje
7.
Postojanje regionalne deponije
8.
Pregled javnih komunalnih preduzeća na tom području
9.
Kakvu deponiju ima opština (veličina, uređenost, starost)
10.
Da li postoji popis neuređenih deponija
11.
Koja vrsta otpada preovlađuje u opštini, odnosno količine po klasifikaciji
12.
Da li u opštini postoji neko postrojenje za tretman otpada
13.
Da li postoji selekcija otpada
14.
Koje su obaveze domaćinstava
15.
Koliko i kojih dozvola je izdato za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i
odlaganje otpada + da li ima individualnih sakupljača otpada
16.
Kratak opis lokalnog plana upravljanja otpadom
17.
Da li Plan obuhvata i program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom
18.
Koje akte je donela lokalna samouprava u vezi upravljanja otpadom
19.
Koje ugovore ima lokalna samouprava sa drugim pravnim licima u vezi otpada
20.
Kako je pripreman Plan
21.
Kako je usvajan Plan
22.
Ko je sve učestvovao u pripremi i podršci Planu (NVO, stručne i druge organizacije)
23.
Da li je Plan organizovano razmatran u javnosti
24.
Kakva je saradnja sa drugim lokalnim samoupravama (posebno unutar regiona)
25.
Kada je poslednji put razmatran Plan upravljanja otpadom
26.
Kako se finansira upravljanje otpadom u opštini + model naplate komunalnih usluga
27.
Da li opština koristi namenska sredstva Fonda
28.
Kakav je nadzor, da li je bilo kazni za prekršaje u vezi sa otpadom
29.
Planovi lokalnih promotivno-informativnih aktivnosti, sa pregledom pojedinih stavki
30.
Šta je još karakteristično za upravljanje otpadom u opštini
31.
Napomene u vezi sa kvalitetom prikupljenih informacija
D. REZIME
A. UVOD
B. PROJEKAT
O kakvom projektu je reč, ko ga pokreće i realizuje i koji su njegovi elementi, najbolje se
vidi iz priloženog Priručnika za intervjuera - citiranog u celini:
ZELENA INICIJATIVA
Centar modernih veština
Beograd, Kneginje Zorke 2/V
PRIRUČNIK ZA INTERVJUERA
U ISTRAŽIVANJU LOKALNIH SAMOUPRAVA O PROCESU DONOŠENJA I
PRIMENE ODLUKA O UPRAVLJANJU OTPADOM
1. Uvod
Centar modernih veština i Beogradski fond za političku izuzetnost deo su mreže organizacija
ZELENA INICIJATIVA, koja među aktivnostima ima i ovo istraživanje stanja upravljanja otpadom u
lokalnoj samoupravi u Srbiji. Istraživanje obuhvata 26 lokalnih samouprava u Srbiji.
U Evropskoj uniji najveći deo tzv. javnih politika u domenu zaštite životne sredine i održivog
razvoja odvija se na lokalnom nivou, odnosno tamo gde su vlasti najbliže građanima. Načelo
podeljene odgovornosti u ovoj oblasti je usvojeno zato da bi se briga i nadležnost o životnoj sredini
raspodelila tako da svi u njoj učestvuju – od međunarodnih asocijacija, država i pokrajina do opština
i pojedinačnih organizacija. Ugovorom o funkcionisanju EU politika životne sredine svrstana je u
grupu podeljenih nadležnosti. U slučaju ovog istraživanja pažnja se zaustavlja na lokalnoj
samoupravi – što se mora ukratko objasniti ciljnim grupama ispitanika, mada je to njima u osnovi
poznato.
S druge strane, postoje tri posebne oblasti politike zaštite životne sredine.
Prva od njih je VODA, gde su neophodna najveća ulaganja, posebno u Srbiji gde samo u 19
opština postoje postrojenja za tretman otpadnih voda.
Drugo je UPRAVLJANJE OTPADOM, na koje se usmerava ovo istraživanje. U Evropskoj
uniji postavljena su četiri načela za bolje upravljanje otpadom: 1. Načelo prevencije, 2.
Načelo „zagađivač plaća“, 3. Načelo predostrožnosti i 4. Načelo blizine, koje insistira na
tome da se tretman otpada izvodi što je moguće bliže mestu na kojem se on i stvara.
Treća oblast je ENERGIJA, odnosno energetska efikasnost i povećanje upotrebe obnovljivih
izvora energije uz smanjenje emisije štetnih gasova i drugih materija.
2. Predmet
Istraživanje se odnosi na PROCES DONOŠENJA I PRIMENE ODLUKA u ovom domenu na nivou
lokalnih samouprava u Srbiji, čije su nadležnosti proširene, shodno tzv. „Zelenom paketu“ zakona
iz oblasti zaštite životne sredine iz maja 2009. godine, kao i Nacionalnoj strategiji održivog
razvoja Republike Srbije 2008-2017. godine. Pravac sličnih istraživanja razmatran je na sastanku
eksperata pod naslovom Upravljanje otpadom i lokalni planovi, 26. oktobra ove godine u
prostorijama Narodne skupštine Republike Srbije.
Narodna skupština Republike Srbije donela je nekoliko zakona, a već poznati „Zeleni paket“ zakona
iz oblasti zaštite životne sredine stupio je na snagu u maju 2009. godine. Ovim propisima lokalnoj
samoupravi data su mnogo veća ovlašćenja i nadležnosti u zaštiti životne sredine, a određeno
je i to da se sredstva opredeljena za ove svrhe neće moći koristiti za druge namene.
Reč je o 16 zakona iz ove oblasti: 1. Zakon o upravljanju otpadom, 2. Zakon o ambalaži i
ambalažnom otpadu, 3. Zakon o zaštiti vazduha, 4. Zakon o hemikalijama, 5. Zakon o biocidnim
proizvodima, 6. Zakon o zaštiti životne sredine, 7. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, 8.
Zakon o zaštiti prirode, 9. Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, 10.
Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, 11. Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i
upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju, 12. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini,
13. Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljih resursa, 14. Zakon o potvrđivanju Amandmana na
Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, 15.
Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za
određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini, i 16. Konvencija o dostupnosti
informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne
sredine (Arhuska konvencija).
U ovom istraživanju posebno se oslanjamo na odredbe prvog i poslednjeg od navedenih
dokumenata.
U konstrukciji upitnika oslanjamo se i na Nacionalnu strategiju održivog razvoja Republike
Srbije, inače veoma obiman i razuđen dokument, koji se još uvek ne primenjuje u celosti, u svim
domenima i na svim područjima.
Predmet istraživanja ima dva segmenta. Jedan se odnosi na proces donošenja odluka o zaštiti
životne sredine, posebno o tretmanu otpada, a drugi na primenu, tj. sprovođenje tih odluka.
Da bi se to utvrdilo, treba uraditi prigodnu analizu planova upravljanja otpadom na nivou lokalne
samouprave, a zatim izvesti ocenu o njihovoj realizaciji, koju će dati ljudi zaduženi za to u svakoj
opštini. Prethodne analize pokazuju da nemaju sve opštine završene planove, što znači da se ne
poštuju zadati rokovi, odnosno ne sprovodi ono što su stvarno ili formalno usvojile skupštine
opština. Takođe, utisak je da u nizu opština i ne postoje objektivni i materijalni uslovi za realizaciju
planiranog. Najzad, ima lokalnih sredina gde građani ne samo da ne učestvuju u donošenju odluka i
kontroli njihovog sprovođenja, nego nisu ni dovoljno obavešteni o onome što lokalna samouprava
preduzima s obzirom na nove nadležnosti.
Projekat postavlja i druge hipoteze koje će biti testirane u istraživanju, npr. ko su donosioci odluka,
koja sredstva i načini obaveštavanja građana se koriste, na koje kapacitete se oslanjaju planovi, itd.
U tom pogledu istraživači nemaju na raspolaganju pregled stanja niti sređene podatke, što znači da
će samo istraživanje imati i takve, eksplorativne zadatke.
U samom Zakonu o upravljanju otpadom u poglavlju „Cilj zakona“ (član 2, tačka 7) kaže se da „treba
obezbediti i osigurati uslove“ za „razvijanje svesti o upravljanju otpadom“, što nije samo zahtev za
participacijom građana nego i civilizacijski, kulturološki zahtev. Iako nije rečeno, ovakva odredba
uključuje i edukativne teme i efekte, jer populacija mahom nema dovoljno informacija o tome kako je
ova oblast danas uređena u Evropi, kako građani razvijenih zemalja postupaju sa otpadom, kakve
su obaveze proizvođača i vlasnika otpada, kako su podeljene nadležnosti, šta je to uopšte
„upravljanje otpadom“.
Osnovni dokument u istraživanju je LOKALNI PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM, koji je
određen nizom članova Zakona (npr. član 13). Plan se donosi za period od 10 godina, a ponovo
razmatra svakih 5 godina i tim pre je važno da se javnost upozna sa njim. Jedinica lokalne
samouprave je zakonski subjekt upravljanja otpadom (član 17, 20, 21, 60).
U Zakonu o upravljanju otpadom postoji posebno poglavlje „Obaveštavanje javnosti“ (član 69), koje
se odnosi na izdavanje dozvola, u glavi VIII „Dozvole za upravljanje otpadom“, što ukazuje na
značaj javnosti rada u ovom domenu. U ostalim poglavljima javnost se ne pominje, mada je jasno
da se ona mora uključiti, npr. kod usvajanja budžeta i naknada na raznim nivoima.
„Nacionalna strategija za uključivanje Republike Srbije u mehanizam čistog razvoja (CDM) –
Upravljanje otpadom, poljoprivreda i šumarstvo“, u izdanju Ministarstva životne sredine i prostornog
planiranja i uz moto „Po meri prirode“ 2010. godine, ne posvećuje posebnu pažnju uključivanju
javnosti u ove procese.
Poglavlje 8.8. „Nacionalnog programa zaštite životne sredine“ iz marta 2010. godine posvećeno je
„Obrazovanju i razvijanju svesti“, gde se konstatuje nepovoljno stanje i predlažu brojne mere za
njegovo unapređenje. Polazi se od najviših državnih akata, odnosno od Ustava Republike Srbije
koji predviđa pravo na zdravu životnu sredinu, kao jedno od osnovnih prava i sloboda svakog
građanina. Članom 97 Ustava utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj,
sistem zaštite i unapređenja životne sredine, zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta i dr.
To je osnov i za rad sa različitim javnostima i prirodan je okvir za participaciju građana.
U priremi projekta istraživanja uzimamo u obzir i tzv. „Arhusku konvenciju“, kao međunarodni
ugovor u oblasti životne sredine, koju je Srbija prihvatila, a koja se odnosi na ljudska prava,
procedure i instrumente savremene politike s obzirom na prava u oblasti životne sredine. Ona
posebno obavezuje države-članice da obezbede dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće
javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne
sredine. Ove tri obaveze čine tri stuba Arhuske konvencije, a učešće javnosti je potencirano i u
posebnim slučajevima među kojima su i izrada planova, programa i politika u vezi sa životnom
sredinom.
3. Zahvat
Istraživanje sprovodi Centar modernih veština i Beogradski fond za političku izuzetnost u
periodu novembar 2011. – mart 2012. godine. Istraživanje je terenskog tipa, gde se rezultati
prikupljaju u direktnom kontaktu sa lokalnom samoupravom i svim ostalim činiocima procesa
upravljanja otpadom. Istraživanje obuhvata situaciju u 26 uzorkovanih opština, ali tako da one čine
reprezentativni uzorak za Srbiju.
4. Metodologija
Metodologija istraživanja se zasniva na terenskom radu i neposrednim kontaktima saradnika
Centra modernih veština sa predstavnicima nadležnih službi u izabranim opštinama.
Primenjuju se dva osnovna metodološka postupka:
a. Razgovor sa službenicima u opštini i/ili komunalnim preduzećima, prema Priručniku za
intervjuera, odnosno Upitniku, sa najvećim brojem otvorenih odgovora, i
b. Analiza sadržaja prikupljenih dokumenata u izabranim opštinama, sa stanovišta
planiranih ili realizovanih aktivnosti u procesima donošenja i primene odluka, koje su
centralna tema ovog ispitivanja, a to je upravljanje otpadom
U Prilogu Priručnika za istraživanje daje se UPITNIK sa pitanjima o kojima će biti reči tokom
terenskog rada, kao i pregled upravnih okruga i opština u Srbiji.
Realizaciju istraživanja vodi Centar modernih veština, angažujući proverene saradnike u sličnim
projektima. Oni će biti posebno instruisani za ovo istraživanje i rad na terenu, a njihova poseta će
biti unapred dogovorena da bi se postigle uštede u vremenu i sredstvima.
5. Uzorak
Uzorak istraživanja ima dvojaki smisao sa stanovišta uobičajenih dimenzija – osnovnog skupa,
veličine, načina izbora, modela zaključivanja.
Prvo, reč je o izboru opština, jer se planira izbor samo 26 od 174 jedinice lokalne samouprave
(150 opština, 23 grada i grad Beograd), zbog racionalnog korišćenja vremenskih i materijalnih
resursa istraživanja, ali i samog tipa istraživanja, i
Drugo, reč je o izboru sagovornika koji su dovoljno kompetentni i motivisani da nam pruže
kvalitetne informacije u vezi sa navedenim temama, odnosno da predlože dokumente koje ćemo
pregledati i staviti u dokumentaciju Projekta.
U oba slučaja uzorci su namerni, ili određeni ciljem istraživanja što ih približava cenzusu. Naime,
ispitivanje će se obaviti pre svega u opštinama koje bi trebalo da budu uključene u plan regionalnih
deponija, a potom će se ostvariti kontakt sa ljudima koji su u njima zaduženi za upravljanje
otpadom, u širem smislu te reči.
Spisak opština je izrađen nakon provere njihovih statusa u pomenutim republičkim planovima
(videti tekst Elene Janković i Vladimira Pavićevića: Regionalni centri za upravljanje komunalnim
otpadom, numeracija u sledećem pasusu preuzeta je iz ovog dokumenta).
Istraživanje se izvodi u sledećim opštinama/gradovima (podvučeno je izostavljeno): 1.
Sombor, 2. Subotica, 3. Novi Sad, 4. Kikinda, 5. Pančevo, 6. Vršac, 7. Zrenjanin, 8. Inđija, 9.
Sremska Mitrovica, 10. Loznica, 11. Beograd, 12. Valjevo, 13. Smederevo, 14. Petrovac na Mlavi,
15. Lapovo, 16. Kragujevac, 17. Jagodina, 18. Užice, 19. Nova Varoš, 20. Zaječar, 21. Pirot, 22.
Kraljevo, 23. Kruševac, 24. Niš, 25. Prokuplje, 26. Leskovac, i 27.Vranje.
6. Obrada
Način obrade informacija (bolje ih je tako označiti nego nazvati podacima) je u osnovi kvalitativnog
tipa, sa elementima kvantifikacije u svega nekoliko pitanja. Obrada je utoliko teža a zaključivanje
delikatnije, što zahteva dobro obaveštene analitičare.
Najpre će se svi odgovori uneti u računar, a zatim će se kategorisati u nekoliko grupa kod svakog
pitanja. Potom sledi povezivanje odgovora istog smisla, pa njihova interpretacija.
Dokumenti se ne podvrgavaju klasičnoj analizi sadržaja, koja ima svoj kvantitativni izraz, nego se iz
njih izdvajaju delovi koji se odnose na centralni predmet istraživanja. Oni se citiraju i interpretiraju.
7. Izveštaj
Analiza se završava pisanjem izveštaja ograničenog obima (oko dva autorska tabaka) sa osnovnim
pregledom dvojakog tipa:
a. Pregled situacije po opštinama, i
b. Pregled ključnih dokumenata
U oba slučaja naglasak je na faktografskom sadržaju, uz objašnjenja koja situiraju nalaze s
obzirom na rešenja u zakonima, konvencijama, strategijama i sličnim dokumentima.
8. Rokovi
Na projektu se radi tokom septembra, ponuda se usvaja sredinom oktobra, diskusija u organizaciji
Evropskog pokreta se organizuje krajem oktobra, u novembru se pripremaju i usvajaju uzorak i
upitnik, izvodi izbor i obuka saradnika i počinju dogovori sa opštinama.
Terenski rad se odvija tokom decembra 2011. do marta 2012 godine, kada počinje obrada i analiza
informacija i dokumenata.
9. Stručni tim
Na čelu Stručnog tima je Prvoslav S. PLAVŠIĆ, psiholog, istraživač komunikacija i medija, koautor
nekoliko projekata i publikacija u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja (posebno. PALGO
centar, 2011.). Saradnik na projektu je Gordana MAVRIĆ, politikolog. U realizaciji istraživanja
angažuju se saradnici Centra modernih veština.
Konsultanti: Miloš ĐAJIĆ, Marija RADIVOJEVIĆ-MUTIČ, Darija ŠAJIN, Valentina ĐURETA.
*
C. REZULTATI
1. Upravni okrug
2. Opština
Istraživanje je pripremano tako da se može izvesti na području cele Srbije, izuzev na
Kosovu i Metohiji, i zato su konsultovani podaci o zvaničnoj teritorijalnoj podeli zemlje na
upravne okruge i opštine u njihovom sastavu (nove gradske opštine nisu apostrofirane).
Upitnici su označavani i prema ovoj šemi, koja se, što je sasvim prirodno, ne poklapa sa
regionalizacijom u domenu upravljanja otpadom. To se uočava iz dva priložena pregleda.
Kako je veliko i složeno područje glavnog grada sasvim specifično, uključujući i
funkcionisanje lokalne samouprave u projektima upravljanja otpadom, to ovoga puta
terenski rad nije obuhvatio Beograd, ali on se nominalno u tabelama rezultata navodi na
mestu koje mu pripada.
Pregled 1. Okruzi i opštine Srbije
1. Grad Beograd - Barajevo, Voždovac, Vračar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi
Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Sopot, Stari grad, Surčin, Čukarica
2. Mačvanski okrug - Šabac, Bogatić, Loznica, Vladimirci, Koceljevo, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija
3. Kolubarski okrug - Valjevo, Osečina, Ub, Lajkovac, Mionica, Ljig
4. Podunavski okrug - Smederevo, Smederevska Palanka, Velika Plana
5. Braničevski okrug - Veliko Gradište, Požarevac, Golubac, Malo Crniće, Žabari, Petrovac na Mlavi,
Kučevo, Žagubica
6. Šumadijski okrug - Aranđelovac, Topola, Rača, Aerodrom, Pivara, Stanovo, Stari grad, Stragari,
Batočina, Knić, Lapovo
7. Pomoravski okrug - Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac, Rekovac
8. Borski okrug - Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin
9. Zaječarski okrug - Boljevac, Knjaževac, Zaječar, Sokobanja
10. Zlatiborski okrug - Bajina Bašta, Kosjerić, Užice, Požega, Čajetina, Arilje, Priboj, Nova Varoš, Prijepolje,
Sjenica
11. Moravički okrug - Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica
12. Raški okrug - Kraljevo, Vrnjačka Banja, Raška, Novi Pazar, Tutin
13. Rasinski okrug - Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Kruševac, Aleksandrovac, Brus
14. Nišavski okrug - Aleksinac, Svrljig, Merošina, Ražanj, Mediana, Niška Banja, Palilula, Pantelej, Crveni
Krst, Doljevac, Gadžin Han
15. Toplički okrug - Prokuplje, Blace, Kuršumlija, Žitorađa
16. Pirotski okrug - Bela Palanka, Pirot, Babušnica, Dimitrovgrad
17. Jablanički okrug - Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava
18. Pčinjski okrug - Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Vranje, Bujanovac, Preševo
19. Kosovski okrug - Podujevo, Obilić, Priština, Kosovo Polje, Glogovac, Štimlje, Štrpce, Uroševac, Kačanik,
Lipljan
20. Pećki okrug - Istok, Peć, Klina, Dečani, Đakovica
21. Prizrenski okrug - Suva Reka, Orahovac, Prizren, Gora
22. Kosovskomitrovački okrug - Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Kosovska Mitrovica, Srbica, Vučitrn
23. Kosovskopomoravski okrug - Kosovska Kamenica, Novo Brdo, Gnjilane, Vitina
24. Sremski okrug - Šid, Stara Pazova, Sremska Mitrovica, Ruma, Pećinci, Irig, Inđija
25. Severnobanatski okrug - Ada, Kanjiža, Kikinda, Novi Kneževac, Senta, Čoka
26. Južnobanatski okrug - Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Kovačica, Kovin, Opovo, Pančevo, Plandište
27. Srednjobanatski okrug - Žitište, Zrenjanin, Nova Crnja, Novi Bečej, Sečanj
28. Severnobački okrug - Bačka Topola, Mali Iđoš, Subotica
29. Zapadnobački okrug - Apatin, Kula, Odžaci, Sombor
30. Južnobački okrug - Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Grad Novi Sad,
Novi Sad, Petrovaradin, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel.
Pregled 2. Regionalni centri za upravljanje otpadom u Republici Srbiji
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
Sombor
Apatin, Kula, Odžaci, Bač
Subotica
Bačka Topola, Kanjiža, Mali Iđoš, Senta, Novi Kneževac, Čoka
Novi Sad
Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Vrbas, Srbobran, Temerin
Kikinda i Novi Bečej
Ada, Žitište, Nova Crnja, Bečej
Pančevo
Opovo
Vršac
Bela Crkva, Alibunar, Plandište
Zrenjanin
Sečanj, Kovačica, Titel
Inđija
Irig, Ruma, Sremski Karlovci, Pećinci, Stara Pazova, Šid
Sremska Mitrovica
Šabac, Bogatić
Loznica
Mali1 Zvornik, Loznica, Krupanj, Ljubovija
Beograd
Voždovac, Vračar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Mladenovac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski
venac, Sopot, Stari grad, Surčin, Čukarica
Valjevo
Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Koceljeva, Vladimirci, Barajevo, Lazarevac, Obrenovac
Smederevo
Požarevac, Kovin, Veliko Gradište, Golubac
Petrovac na Mlavi
Malo Crniće, Žabari, Kučevo, Žagubica
Lapovo
Velika Plana, Smederevska Palanka, Rača, Despotovac, Batočina, Svilajnac
Kragujevac
Aranđelovac, Topola, Gornji Milanovac, Knić
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
Jagodina
Paraćin, Ćuprija
Užice
Bajina Bašta, Požega, Arilje, Ivanjica, Čajetina, Kosjerić, Čačak, Lučani, Ljubovija
Nova Varoš
Priboj, Prijepolje, Sjenica
Zaječar
Bor, Negotin, Majdanpek, Kladovo, Knjaževac, Boljevac, Sokobanja
Pirot
Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica
Kraljevo
Vrnjačka Banja, Novi Pazar, Raška, Tutin
Kruševac
Trstenik, Varvarin, Rekovac, Ćićevac, Brus, Aleksandrovac
Niš
Gadžin Han, Svrljig, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Merošina
Prokuplje
Žitorađa, Kuršumlija, Blace
Leskovac
Lebane, Bojnik, Medveđa, Vlasotince, Crna Trava
Vranje
Preševo, Bujanovac, Trgovište, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad
3. Naziv službe, ili lica, nadležnih ili zaduženih za zaštitu životne sredine,
odnosno upravljanje otpadom
REGION
ODGOVORI
1. Sombor
Odeljenje za komunalne poslove, odsek za urbanizam, građenje i
zaštitu životne sredine - Gradska uprava Sombor i JKP “Čistoća”
2. Subotica
1. Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“
2. Komunalna delatnost i zaštita životne sredine, Darko Plenk
3. Novi Sad
Služba razvoja
„A.S.A. Kikinda“ d.o.o.; Opštinska uprava Kikinda, Branko Ljuboja,
načelnik sekretarijat za zaštitu životne sredine, rukovodilac Ljiljana
Milekić diplomirani biolog;
1. Sekretarijat za zaštitu životne sredine, urbanizam, građevinske i
stambeno-komunalne poslove (član gradskog veća za stambenokomunalne poslove i član gradskog veća za ekologiju i prostorno
planiranje)
4. Kikinda
5. Pančevo
2. JKP "Higijena", Jovanka Dakić, pomoćnica direktorke za
upravljanje otpadom i zaštitu životne sredine
- Sekretarijat za zaštitu životne sredine, urbanizam, građevinske i
stambeno-komunalne poslove (član gradskog veća za stambenokomunalne poslove i član gradskog veća za ekologiju i prostorno
planiranje)
Odeljenje za komunalne i stambene poslove Opštine Vršac
6. Vršac
Odelenje za poslove zaštite i unapređenja životne sredine
7. Zrenjanin
JKP Komunalac - Radna jedinica Iznošenje smeća
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
11. Beograd
1. Gradska uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine –
Načelnik Goran Čekerinac
2. JKP "Komunalije" – Radna jedinica Odvoženje smeća
3. JKP Regionalna deponija Srem–Mačva
KJP „Naš dom“ Loznica
Inspekcija za zaštitu životne sredine
12. Valjevo
Odelenje za urbanizam, građevinarstvo, saobraćaj i zaštitu životne
sredine. JKP „Vidrak“.
Inspekcija za zaštitu životne sredine
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
1. JKP ’’Izvor’’
2. Odeljenje za zaštitu životne sredine
"A.S.A. EKO" kompanija za upravljanje otpadom.
15. Lapovo
Služba za zaštitu životne sredine
16. Kragujevac
17. Jagodina
Postoje dve službe: Odelenje za zaštitu životne sredine i Odelenje
za inspekcijski nadzor (inspekcija za zaštitu životne sredine).
Takođe, postoji i Odelenje za urbanizam (stručne službe za
izdavanje dozvola za upravljanje otpadom).
JKP “Duboko” I JP Direkcija za izgradnju
18. Užice
Inspekcija za zaštitu životne sredine opština Nova Varoš
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
Odeljenje za urbanizam, građevinske i komunalno stambene
poslove. Služba za zaštitu životne sredine je podformacija ovog
odeljenja. Šef službe je Jasmina Jović-Stević
Odsek za komunalno stambene objekte u okviru kojeg je ta služba,
u tom odseku je i sektor za zaštitu životne sredine i upravljanje
otpadom.
1. Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Kraljevo, Predrag Perić,
tehnički direktor komunalna higijena koja se bavi sakupljanjem i
otklanjanjem otpada sa užeg gradskog jezra
2. Gradska uprava, odsek za zaštitu životne sredine pri odeljenju za
inspekcijske poslove Gradske uprave grada Kraljevo.
Javno komunalno preduzeće „Kruševac“, Nevenka Đorđević,
direktor
Uprava za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine.
Uprava za komunalne delatnosti, energetiku i saobraćaj.
Ne postoji služba u Gradskom veću, sva pitanja vezana za zaštitu
životne sredine obavlja Javno preduzeće za zaštitu i unapredjenje
životne sredine
Gradska uprava za zaštitu životne sredine
26. Leskovac
Javno komunalno preduzeće "Komrad"
27. Vranje
4. Stručni sastav Službe
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
ODGOVORI
Magistar zaštite životne sredine, inženjer zaštite životne sredine,
pravnik i ekonomista
1. Organizator odnošenja i deponovanja kućnog otpada komunalno
čvrstog otpada (KČO), rukovodilac radne jedinice higijene grada, i
radne jedinice zelenilo koja se bavi održavanjem zelenih površina,
uređivanjem stabala, a to se radi sve po nalagu direkcije za
izgradnju grada.
2. Diplomirani tehnolog, građevinski inženjer (Darko Plenk),
diplomirani biolog, diplomirani ekonomista (Vesna Tulenić). Darko
Plenk je odgovorno lice za zaštitu životne sredine i upravljanje
otpadom, on je pisao lokalni plan
Gradjevinski inženjer, arhitekta, biolog, pravnik, ekonomista,
tehnolog
Ljiljana Milekić, rukovodilac odseka za zaštitu životne sredine i
Branko Ljuboja načelnik opštinske uprave
1. Član gradskog veća za stambeno-komunalne poslove diplomirani ekonomista
Član gradskog veća za ekologiju i prostorno planiranje - diplomirani
pravnik
2. JKP "Higijena" - diplomirani inženjer tehnologije - master Inženjer
zaštite životne sredine
Saobraćajni inženjer, hemičar, ekolog, inspektor za zaštitu životne
sredine
Dipl. biolozi, pejzažni arhitekta, ing. zaštite životne sredine (Fakultet
tehničkih nauka Novi Sad) i pravnik
Radna jedinica Iznošenje smeća:
- Inženjer saobraćaja
- Metalski tehničar + kurs Zaštita na radu
1. Načelnik – diplomirani biolog
Samostalni stručni saradnik – diplomirani biolog
Inspektor za zaštitu životne sredine – diplomirani inženjer
poljoprivrede, odsek Hortikultura
2. Mašinski inženjer, saobraćajni inženjer
3. Diplomirani mašinski inženjer (novootvoreno je preduzeće,
trenutno je samo jedan zaposlen, kao vršilac dužnosti direktora)
KJP „Naš dom“, dipl. mašinski inženjer
10. Loznica
Odelenje za inspekcijske poslove. Inspekcija zaštite životne sredine:
dipl. biolog, dipl. hemičar i dipl. tehnolog
11. Beograd
12. Valjevo
Ne postoji Služba, već je deo Odelenja. U Odelenju za urbanizam
su pravnici i urbanisti, a Snežana Radojičić je dipl. ing. tehnologije.
Miroslav Mojsilović iz JKP „Vidrak“ je diplomirani ekonomista
Dipl. tehnolozi i inženjer šumarstva
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Ing. zaštite životne sredine
Upravljanje otpadom je glavna delatnost ove kompanije, tako da za
tu delatnost imamo ekologe-biologe, stručna lica, jer smo po zakonu
u obavezi da imamo jedno stručno lice te struke. Kompanija "ASA
EKO" je podeljena na četiri dela i imamo odeljenje prodaje,
odeljenje finansija, odeljenje operacija i imamo odeljenje podrške
(IP, TI) i za svaku od tih službi imamo stručna lica. Ja vodim
department za komunikaciju i korporativnu odgovornost i po struci
sam novinar.
Pravnik, biolog, hemičar
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
U Odelenju za inspekcijski nadzor su dva inženjera-poljoprivrede i
šumarstva, a u ostalim službama: biolozi, ekolozi, inženjer pejzažne
arhitekture. Nema pravnika.
Tehnolozi u Službi fonda za zaštitu životne sredine i JKP „ Duboko“
sve što ima jedno preduzeće od pravnika, ekonomista, tehnologa,
biologa
Samo inspektori, diplomirani biolog i poljoprivredni inženjeri
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Jasmina Jović-Stević, šef službe (063/419274, 019/444-719),
Danijela Živković, dipl.inž.tehnologije za biohemiju.
Inženjeri za zaštitu životne sredine
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
1. Posparica Dragan, šef komunalne higijene, Pajović Dragan,
poslovođa, Mina Vladisavljević samostalni dekadent u pitanju zaštite
životne sredine i separacije komunalnog otpada
2. Ljiljana Jemuović, šefica odseka za zaštitu životne sredine
(064/891-2233). Ima ukupno 9 zaposlenih: 3 inspektora za zaštitu
životne sredine, 4 zaposlena sa visoko stručnom spremom,
poslovno tehnički sekretar i jedan pravnik
Nevenka Đorđević, direktorka, Radna jedinica čistoće koja se deli
na javnu higijenu i iznošenje i deponovanje smeća
24. Niš
Savet za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Niša,
konstituisan je na Svetski dan zaštite životne sredine 5. juna 2009.
Savet čine profesori Univerziteta u Nišu, predstavnici ekoloških
nevladinih organizacija, predstavnici Grada, komunalnih preduzeća i
privrede
-
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
11 visokoobrazovanih - tehnolog, biolog, hemičar, hidrogeolog,
pravnik
Diplomirani i inženjeri mašinske struke – za transport otpada
Diplomirani hemičari – na deponiji zaposleni (vode računa o
parametrima, otpadnim vodama, produktima deponovanja smeća,
kiseoniku i sl)
5. Funkcije ili pozicije lica koja su dala podatke
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
ODGOVORI
Branka Jovičić, stručni saradnik za zaštitu životne sredine –
Gradska uprava Sombor
Nikola Pajić, pomoćnik direktora s ovlašćenjem zamenika JKP
“Čistoća“
1. Jovan Mrković, tehnički direktor Javno komunalnog preduzeća
„Čistoća i zelenilo“,
2. Arpad Koso, komunalni nadzornik održavanja čistoće grada;
Vesna Tulenić, izvršilac za ekonomske poslove u životnoj sredini,
Andrea Kikić, direktorica „Regionalna deponija d.o.o.“, Suzana
Dulić, članica komunalne delatnosti i zaštite životne sredine
1. Biljana Tomašević, JKP "Čistoća", tehnički sektor
2. Jelena Atanacković Jeličić, Članica veća za urbanizam, stambene
poslove i zaštitu životne sredine
3.Lidija Tomaš, Načelnica Gradske uprave za komunalne poslove
Branko Ljuboja, načelnik opštinske uprave Kikinda, Ljiljana Milekić,
rukovodilac odseka za zaštitu životne sredine.
1. Srđan Josimov – član gradskog veća za stambeno-komunalne
poslove
2. Jovanka Dakić - pomoćnica direktorke za upravljanje otpadom i
zaštitu životne sredine
Vladimir Bajić, član opštinskog veća za turizam i zaštitu životne
sredine
Načelnik odelenja Mr Dejan Jovanov
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Vladica Dragosavljević – analitičar zaštite životne sredine; pozicija:
administrator sistema 48, menadžer na projektima, referent za
odnose sa javnošću
1. Jasna Šteković – Inspektor za zaštitu životne sredine - diplomirani
inženjer poljoprivrede, odsek Hortikultura
Slavica Šeik – Samostalni stručni saradnik na poslovima procene
uticaja na životnu sredinu – diplomirani biolog
2. Josip Novotni – generalni direktor JKP "Komunalije" (VII stepen
stručne spreme, Filozofski fakultet)
3. Srđan Kličković - Vršilac dužnosti direktora JKP "Regionalna
deponija Srem–Mačva"
Zamenica direktora KJP „Naš dom“,
Šef odseka za komunalni nadzor i zaštitu životne sredine
Gradski inspektor zaštite životne sredine.
11. Beograd
12. Valjevo
Snežana Radojičić je samostalni stručni saradnik za zaštitu životne
sredine
Miroslav Mojsilović je pomoćnik direktora JKP „Vidrak“
Inspektor za zaštitu životne sredine
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
1. Radovan Raković direktor JKP ’’Izvor’’
2. Referent za zaštitu životne sredine Marina Popović
Ljubiša Nikšić, komunikacije i korporativna odgovornost.
15. Lapovo
Mr Dragan Marinković – šef službe za zaštitu životne sredine
16. Kragujevac
Inspektor za zaštitu životne sredine.
17. Jagodina
18. Užice
Miladin Pećinar dipl. inž. tehn., šef Službe fonda za zaštitu životne
sredine Gradske uprave grada Užica i Dragana Dogandžić,
direktorka Tehničkog sektora
Biljana Roljević. inspektor za zaštitu životne sredine.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Jasmina Jović-Stević, šef službe, Đorđe Ilić, član gradskog veća.
Preko telefona: Miloš Jogović, direktor JKP-a, Zoran Jović, načelnik
inspekcije
Bojan Pešić, šef službe za zaštitu životne sredine i odseka za
komunalno stambene objekte
1. Predrag Perić, tehnički direktor Javno komunalnog preduzeća
„Čistoća“ Kraljevo
2. Ljiljana Jemuović, šefica odseka za zaštitu životne sredine (
Nevenka Đorđević, direktorka
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Sonja Popović, predsednica Saveta za zaštitu životne sredine i
održivog razvoja Grada Niša.
Nikola Bulajić - član opštinskog veća
Ivana Miladinović - član opštinskog veća
Lidija Živković - inspektor za zaštitu životne sredine
Tatjana Veličković - izvršilac za zaštitu životne sredine
Suzana Mihajlović - izvršilac za zaštitu životne sredine
Direktor JKP "Komrad" - Dejan Ilić, inženjer agronomije
Pomoćni direktor za tehničke poslove JKP "Komrad" - Vesna
Stefanović, inženjer agronomije
Članica gradskog veća za ekologiju, turizam i ugostiteljstvo - Nela
Cvetković, diplomirani ekonomista
6. Priloženi dokumenti (pre svega Plan upravljanja otpadom, LEAP, lokalni, regionalni) +
ocena šta se od toga primenjuje
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
ODGOVORI
Regionalni plan upravljanja otpadom i Lokalni plan upravljanja
otpadom Sombor
1. Na sajtu ima lokalni plan (dali su posle u gradskoj kući ispitanici)
2. Lokalni plan samoupravljanja otpadom
Lokalni plan upravljanja otpadom, Regionalni plan upravljanja
otpadom
Plan upravljanja otpadom opštine Kikinda za period od 2010. do
2020. godine i zaključak, literatura, obrazloženje komisije na
Skupštini o usvajanju plana upravljanja otpadom i zaključak da se
usvaja lokalni Plan.
- LEAP
- Lokalni plan upravljanja otpadom (urađen i usvojen u gradskoj
skupštini decembra 2011.)
Regionalni plan je urađen, ali još nije usvojen, pa nisu mogli da ga
daju
Lokalni plan upravljanja otpadom, Regionalni plan upravljanja
otpadom, LEAP, Zelena agenda
Regionalni i lokalni plan na CD-u
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
Priloženi: Lokalni plan upravljanja otpadom
Regionalni plan upravljanja otpadom
LEAP, nije završen, stavljen je u strateški plan opštine Inđija.
Primenjuju se i lokalni (od oktobra 2010.) i regionalni plan
1. Priloženi:
Lokalni plan upravljanja otpadom (usvojen na Skupštini grada 22.
decembra 2010.)
Regionalni plan upravljanja otpadom za opštine Sremska Mitrovica i
Šabac, 2008. godina.
Lokalni plan je počeo da se primenjuje, npr. počelo se sa
saniranjem divljih deponija. Za upravljanje otpadom je odgovorno
JKP "Komunalije".
2. LEAP – započet, još nije završen
Lokalni plan se primenjuje, a u potpunosti će se primenjivati kada se
otvori regionalna deponija.
3. Priložen: Regionalni plan upravljanja otpadom: Sremska Mitrovica
i Šabac
Urađen je projekat regionalne deponije i regionalnog upravljanja
komunalnim otpadom, na osnovu Regionalnog plana iz 2008.
godine. Deponija još uvek nije počela da radi, ali se planira da
uskoro počne sa radom. Zakonska procedura još nije počela da se
primenjuje, ali počeće kad se deponija završi. Sporazum o
regionalnoj saradnji su potpisali samo Sremska Mitrovica i Šabac, a
Bogatić nije.
Poslaće na e-mail Lokalni plan i LEAP.
10. Loznica
11. Beograd
Lokalni plan upravljanja otpadom Grada Valjeva, 2011-2020.
12. Valjevo
Lokalni plan, LEAP i regionalni plan.
13. Smederevo
Plan upravljanja komunalnim otpadom
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Lokalni plan postoji, ostale opštine bi trebalo da ga imaju, a da li ga
imaju ja ne znam. Regionalni plan ne postoji.
LEAP za grad Kragujevac
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
Lokalni plan na CD-u. Primenjuje se od skoro. Usvojen je 2010., a
realizovan 2011. godine. Cela teritorija Jagodine (grad i 52 sela) je
pokrivena kontejnerima.
Lokalni plan upravljanja otpadom, LEAP, Regionalni plan upravljanja
otpadom
Regionalni i lokalni plan na CD-u, nisu usvojeni
19. Nova Varoš
Spisak divljih deponija i klasifikacija otpada za 2011. godinu
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Imamo plan upravljanja otpadom, LEAP je nešto što je započeto još
2001. godine, ali se tu stalo, i to bi trebalo da se aktivira. Regionalni
plan nemamo, ali imamo Regionalnu strategiju upravljanja otpadom.
To je rađeno 2006. godine i tada smo imali „Program plan pomoć
opštinama istočne Srbije“ pod Evropskom agencijom za
rekonstrukciju.
1. CD na kojem je lokalni Plan samoupravljanja otpadom, flajeri
„Zajedno za prirodu“, program prekogranične saradnje Srbija - Crna
Gora
23. Kruševac
24. Niš
2. Kopija o svim izdatim dozvolama za sakupljanje otpada, ukupno
13 operatera
Pre svega Plan upravljanja otpadom, LEAP, lokalni, regionalni +
ocena šta se od toga primenjuje: CD
Lokalni plan upravljanja otpadom (usvojen) na CD-u.
Nacrt regionalnog plana upravljanja otpadom na CD-u.
Papir sa dostignućima Grada Niša u oblasti zaštite životne sredine i
održivog razvoja 2009-2011.
-
25. Prokuplje
Lokalni plan upravljanja otpadom
26. Leskovac
27. Vranje
Priložen - Lokalni plan upravljanja otpadom (Usvojen u aprilu 2011.
godine). Izmedju ostalog jedna od tačaka iz plana je uvođenje
iznošenja smeća iz prigradskih naselja, postavljanje kontejnera,
režim odnošenja smeća, već su počeli to da rade od januara 2012.
Regionalni plan – izrada u toku
LEAP je u fazi završetka (već dve godine su urađeni delovi, treba
samo da se sklopi)
7. Postojanje regionalne deponije (lokacija, od kada postoji ili kada je u planu)
REGION
1. Sombor
2. Subotica
ODGOVORI
Ne postoji regionalna deponija. U planu je, potpisan sporazum 2006.
godine, nepoznato kad će se realizovati.
1. Regionalna deponija je u planu, još uvek ne postoji. Sada je u
izradi projektna dokumentacija. To je posebna firma sada
„Regionalna deponija d.o.o“
2. Regionalna deponija još uvek ne postoji, u pripremi je, fizički ove
godine ili 2013. godine će početi sa radom. Ona se nalazi na
Bikovačkom putu. Obuhvatiće 7 opština (Kanjiža, Bačka Topola,
Novi Kneževac, Ada, Čoka, Senta, Mali Iđoš) i grad Suboticu.
Površina zemljišta na kojem se nalazi je 46 hektara. Prva faza je
predviđena 2 kasete na 6 hektara i objekat, što izađe na kraju oko
10 hektara. Preduzeće „Regionalna deponija d.o.o“ je osnovano na
Skupštini kada smo usvajali lokalni plan o upravljanju otpadom.
Ne postoji, u planu
3. Novi Sad
4. Kikinda
Kikinda je još od 2002. godine krenula u proces regulisanja
otpadom, izradnjom nove deponije. Do tada je Kikinda imala
smetlište. Godine 2002. je doneta odluka, u stvari tih godina je
doneta odluka o lokaciji i počeo je proces izgradnje projekta. Za
lokaciju je odabrano mesto prema teremijskom drumu, tako se zove
deo Kikinde, a izrada projekta je poverena institutu „Kirilo Savić“. Tih
godina u izradu projekta i rešavanja celog problema bila je uključena
i Kraljevina Norveška. Na pragu je bio sporazum sa njima oko
njihove donacije za izgradnju deponije. Posle izbora, 2004. godine
dolazi do promene u strukturi vlasti i koncept izgradnje se menja i
Norvežani se isključuju iz priče. Predlog rešenja je da se na osnovu
tadašnjeg zakona o komunalnim delatnostima poveri delatnost
odnošenja i sakupljanja smeća strateškom partneru. Paralelno sa
tim, a na osnovu projekta „Kirilo Savić“, počinje izgradnja deponije.
Ona se nalazi nekoliko kilometara od grada prema Nakovu, u
severoistočnom delu opštine. Investitor prvobitni bila je opština, a
sredstva je delom donirala i zaštita životne sredine. Participirao je
fond za zaštitu životne sredine i završeno je oko 70% deponije po
projektu. U tom trenutku se završava postupak izbora strateškog
partnera. Izabrana je austrijsko-češka firma „A.S.A. Kikinda“ d.o.o. i
sa njima je tadašnja vlast napravila ugovor, gde je predviđeno da
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
oni završe izgradnju deponije, da plate opštini dotadašnje radove na
osnovu procene, a za uzvrat da postanu vlasnici deponije u periodu
od 25 godina, što je maksimalni period za poveravanje delatnosti po
zakonu o komunalnim delatnostima.
Sanitarna deponija, izgrađena je 2009. godine, ima upotrebnu
dozvolu, ali još nije u funkciji. Ovakva deponija ne postoji u
okruženju, urađena je po evropskim standardima, očekuju da ove
godine prva faza bude završena, i da deo puste u funkciju.
Postoji sporazum o saradnji Pančevo + okolna naseljena mesta +
opština Opovo.
Regionalna deponija je u izgradnji, obavljena legalizacija na lokaciji
stare deponije
Nije još izgrađena, plan je da bude završena okvirno 2014. godine,
5 km od centra Zrenjanina
Regionalna deponija nije u funkciji, ali će raditi na njoj. Nalazi se na
teritoriji opštine Inđija. Podrazumeva Sremski region, bez Sremske
Mitrovice (Pećinici, Stara Pazova, Ruma, Irig, Sremski Karlovci, Šid,
Inđija)
1. Regionalna deponija za teritoriju Sremske Mitrovice i Šapca u
izgradnji.
3. Lokacija za regionalnu deponiju je izabrana još 2006. godine,
kada su se opštine Sremska Mitrovica i Šabac dogovorile i napravile
region. Deponija se nalazi odmah pored nesanitarne mitrovačke
deponije, oko 5 km jugoistočno od centra grada, a 3 km od kraja
grada, tj. od industrijske zone.
Izgradnja deponije je u završnoj fazi. Počeli su prošlog januara da je
prave, a polovinom juna ove godine je predviđen završetak radova.
Međutim, Šapčani su insistirali da se požuri sa deponijom, pa se već
krajem aprila ili početkom maja očekuje da deponija bude puštena u
probni rad. Do početka probnog rada bi trebalo da se završe
saobraćajnice, da postave vage, vozila... Probni rad bi trajao godinu
dana, a u međuvremenu bi trebalo da se završe svi ostali objekti.
Ne postoji. U planu je. Potpisan je međuopštinski sporazum između
Loznice, Malog Zvornika, Krupnja i Ljubovije.
11. Beograd
12. Valjevo
Ne postoji još uvek. Deponija „Kalenić“, kod Uba, još nije u funkciji.
Biće sledeće godine. Za to je nadležna Direkcija za zemljotrese. Na
deponiji će se odlagati otpad iz 11 opština: Valjevo, Ub, Osečina,
Lajkovac, Ljig i Mionica iz Kolubarskog okruga, Vladimirci i
Koceljeva iz Mačvanskog okruga, i Lazarevac, Obrenovac i
Barajevo, beogradske opštine.
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Ne postoji. Ovih dana je potpisan ugovor o partnerstvu sa
austrijskom firmom „Poor Werner&Weber“ i stvaranje regionalne
sanitarne deponije u Smederevu.
Regionalna deponija ne postoji. To je jedno maglovito pitanje. Mi
smo imali inicijativu da se na teritoriji naše opštine izgradi regionalna
deponija za osam opština iz Braničevskog okruga. To pitanje je
neizvesno. Mi ćemo morati vrlo brzo to da rešimo na nivou regiona
ili da se priklonimo Lapovu ili Jagodini, što je za nas veliki trošak.
Jer potreban je veliki novac. Mi naplatimo celokupno iznošenje
smeća nekih milion i dvesta tokom meseca.
Ova naša deponija je regionalna deponija, jer po zakonu regionalne
deponije čine deponije koje imaju dve ili više opština ili 200 hiljada
stanovnika najmanje. Mi imamo pet opština i ova deponija je i po
strategiji predviđena kao regionalna deponija. Otvorena je 2009.
godine.
Ne. Region još nije formiran, nema zvaničnih planova za deponiju.
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Postoji od 2011. godine. Izgradnju deponije su finansirali Austrijanci,
savremena je, 13 km od centra grada ka Beogradu. Ima centar za
selekciju otpada koji se ne nalazi na regionalnoj deponiji, već na
drugoj lokaciji, a selektovani otpad se vozi u Austriju.
Stara deponija na Sarića Osoju (priprema se sanacija) i deponija
„Duboko“ (2005. godine). Potpisan ugovor o izgradnji deponije,
2008. godine počela izgradnja, a 19.oktobra 2011. godine počela sa
radom).
U izgradnji je, predviđeno je da bude završena do 2014. godine.
Radi se u saradnji sa evropskim donatorima. Lokacija je 18,5
kilometara od centra grada na putu ka Priboju. Opštine Nova Varoš,
Priboj, Prijepolje i Sjenica su još 2005. godine potpisale Zajednički
sporazum o osnivanju i izgradnji regionalne sanitarne deponije.
Strateški je određena, 11 km od Zaječara „Halovo 2“. Učestvuje 7
opština: Boljevac, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Bor, Kladovo,
Sokobanja. Sledeće godine treba da počne sa izgradnjom. Još uvek
je strateški plan u izgradnji i radi se procena kapaciteta. Površina je
32 hektara. Postoje svi objekti za reciklažu, odabir, sve će biti tu,
deponovanje i reciklabilni centar. Planiraju se i transfer stanice u 6
opština, izuzev Zaječara.
Regionalna deponija je izgrađena, završena u potpunosti.
Registrovali smo i naše JKP koje će biti upravljač.
1. Nema regionalne deponije
2. Ta priča treba odavno da se preispita, valjda će sada kada budu
izbori da se uzme ponovo u razmatranje. To ne može da zaživi u
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
praksi. To je sporazum o saradnji koji nema nijedan element
međuopštinskog sporazuma koji zakon predviđa. Od 12 opština
sastavljenih po političkoj liniji od Paraćina do Tutina infrastrukturno
ne može da egzistira sa jednim objektom. Pokušali smo taj problem
da rešimo na tom savetu međuopštinskom, međutim postoji neki
predlog sa spalionicom sa kojim se mi kao opština nikako ne
slažemo i nadamo se da kada dođu izbori da će se to preispitati.
Tako da smo mi na početku. To je skup gradova i opština koji nisu
rešili svoj problem. To može da se reši sa decentralizovanim
deponijama da se uradi ekonomski proračun, studija opravdanosti.
Postoji još od početka 80-ih godina 20. veka i za to vreme je bila
jedna od najmodernijih. Međutim, nije sanitarna deponija i nije
regionalna, ona je samo opštinska bila u to vreme, sada je gradska.
Nalazi se na nekih 6-7 km od Kruševca u jednoj je kotlini smeštena,
i ima jedan potporni zid kao brana, kojim je pregrađena kotlina.
Ne postoji regionalna deponija. Predviđena je regionalnim planom,
ali nije razrađena sporazumom među opštinama Niškog regiona.
Prokuplje se 2011. godine ugovorom obavezalo da odlaže otpad na
regionalnoj deponiji „Željkovac“, na teritoriji Leskovca
Da, regionalna deponija „ Željkovac“. Od 9.10.2009.
26. Leskovac
27. Vranje
Lokalna deponija "Meteris" (postoji od 2002. godine, 9. septembra
2002. prvi kamion smeća) bi trebalo da preraste u regionalnu
deponiju.
8. Pregled javnih komunalnih preduzeća na tom području (spisak preduzeća i područja
koje pokrivaju, opštine, subregioni)
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
ODGOVORI
JKP “Čistoća” Sombor
JKP „Vodokanal“ Sombor
JKP “Energana“ Sombor
JKP “Parking servis“
JKP “Komunalac“ Kula
JPK “Naš dom“ Apatin
1. Na ovom području imamo samo mi dozvolu.
2. Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“, „Regionalna
deponija d.o.o.“, a svaka opština unutar regiona ima svoju
orgaizaciju ili JKP.
Samo za Grad Novi Sad:
JKP „Novosadska Toplana“, JKP „Informatika“, JKP „Lisje“, JKP
„Stan“, JKP „Tržnica“
JKP „Gradsko zelenilo“, JKP „Čistoća“, JKP „Vodovod i
kanalizacija“, JKP „Parking servis“, JKP „ Put“
Postoji 6 javnih preduzeća, a kompanija „A.S.A“ radi samo za
smeće. Do poveravanja njima, taj posao je obavljalo naše
komunalno preduzeće „6. oktobar“ koje pored smeća distribuira i
vodu i kanalizaciju. A sada poslove prikupljanja i deponovanje
smeća radi preduzeće „A.S.A Kikinda“ d.o.o. i ono nije javno
preduzeće, već deoničarsko društvo. I ono je, naglašavam, po
zakonu o komunalnim delatnostima, preduzeće kome je povereno
vršenje te delatnosti što je mogućnost koji tadašanji i sadašnji zakon
dozvoljava. To se radi od 2006. godine, kada je zaključen taj
ugovor. Ostala komunalna preduzeća nemaju oko smeća sa njima
dodira, samo oni to rade na osnovu ugovora koji je prilično
komplikovan i otežavajuć za opštinu.
Grad Pančevo – JKP „Higijena“
Opština Pančevo ima 9 naseljenih mesta i svako od njih ima svoje
komunalno preduzeće, manje ili više opremljeno. JKP „Higijena" ima
ugovore sa Dolovom, Starčevom, Omoljicom – da im prevoze
smeće do seoskih deponija, zbog nedovoljne opremljenosti njihovih
JKP (to su u stvari smetlišta, koja treba da se zatvore, pa se smeće
odvozi i na staru pančevačku deponiju)
Opovo ima svoje JKP, imaju svoje smetlište, imaju ugovor sa
privatnim preduzećem „Brantner“, koje im je dalo posude i vrše
delimičnu separaciju.
Za grad Vršac – Društveno preduzeće „Drugi oktobar“
6. Vršac
JKP „Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Svaka opština ima svoje JKP, sem Sremskih Karlovaca (njima deo
smeća odvozi JKP „Komunalac“ Inđija, a delom JKP iz Novog Sada)
1. JKP „Komunalije“ (za Sremsku Mitrovicu)
3. Smeće itd.
(Pored JKP „Komunalije“, koje je zaduženo za upravljanje otpadom,
postoje još i JKP „Vodovod“, JKP „Toplifikacija“, JP „Srem Gas“, JP
Direkcija za izgradnju grada). Sva ova JKP pokrivaju celu opštinu (i
grad i sela koja pripadaju opštini).
- Šabac – JKP „Stari grad“ (za odvoženje smeća i upravljanje
otpadom)
KJP „Naš dom“ Loznica. Nadležno je za higijenu grada, odnošenje
smeća, održavanje zelenih površina. Nadležno je i za gradsku pijacu
i gradsko groblje.
11. Beograd
12. Valjevo
JKP „Vidrak“ Valjevo. Zaduženi su za odnošenje i deponovanje
otpada, održavanje zelenilih površina, higijenu grada, održavanje i
pogrebne usluge, parking i pijace.
„Komunalac“ Ljig.
„Đunis“ Ub
JKP „Čistoća“ Smederevo
13. Smederevo
Jedno je JKP ’’Izvor’’ i jedno je privatno ’’Rosal Serbia d.o.o.’’
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
To je pitanje za Opštinu. Deponovanje radi "A.S.A. EKO" i deponuje
u našem vlasništvu. Sakupljanje radimo u Lapovu, Batočini,
Despotovcu i Rači i tamo sakupljanje radi preduzeće "A.S.A."
"Vrbak“. To je zajedničko preduzeće "A.S.A"-e i „Vrbaka“ udruženja
ovih opština. „Vrbak“ je udruženje ove četiri opštine.
JKP "Vodovod i kanalizacija"
JKP "Gradska groblja"
JKP "Zelenilo"
JKP "Niskogradnja"
JKP “Parking servis“
JKP "Čistoća"
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
JKP "Gradske tržnice"
„Poor Werner&Weber d.o.o.“ pokriva Jagodinu i Ćupriju.
JKP „Standard“ se ne bavi odvoženjem komunalnog otpada, već
odvozi zeleni otpad sa javnih zelenih površina i vozi ga na
regionalnu deponiju.
Ima dosta privatnih firmi koje se bave upravljanjem otpadom,
između ostalih „Monbat“ sakuplja akumulatore. Samostalna radnja
„EKO sistem“ je još odavno postavila po gradu svoje kontejnere.
JKP „Paraćin“ Paraćin.
JKP „Mermer“ Rekovac.
JKP „Morava“ Svilajnac
JKP „Usluga“ Ćuprija.
Postoji 10 JKP-a od toga Čačak ima dve:
JKP “Naš dom” Požega
JKP „Eran“ Kosjerić
JKP „Komunalac“ Lučani
JKP „Komunalac“ i JPK „Moravac“ Čačak
JKP „ Bioktoš“ Užice
JKP „Zelen“ Arilje
JKP „12.septembar“ Bajna Bašta
JKP „Zlatibor“ Čajetina
JKP „Komunalno“ Ivanjica
JKP “3. septembar” Nova Varoš., pokriva samo Novu Varoš.
Oprema im je stara u proseku 20 godina, često se kvari I iziskuje
skupe popravke.
JKP “Lim” Prijepolje
JKP “Usluga” Priboj
Javno komunalno preduzeće „Kraljevica“ u Zaječaru, a svaka
opština ima svoje JKP ili neko drugo preduzeće koje se bavi tim
poslom.
Ova deponija će pokrivati Pirot, Babušnicu, Dimitrovgrad i Belu
Palanku.
JP „Komunalac“ iz Pirota će upravljati deponijom i organizovati
prihvat i deponovanje otpada sa teritorije ove četiri opštine.
1. Na području Kraljevo je samo Javno komunalno preduzeće
„Čistoća“ Kraljevo
2. Javno komunalna čistoća „Kraljevo“
Ova deponija služi samo za naš grad. A opštine u našem okrugu su
Trstenik, Ćićevac, Brus, Varvarin, Rekovac, Aleksandrovac, i sve
one imaju svoje opštinske. U stvari, Trstenik jedino ima neku svoju
deponiju, sve drugo su smetlišta.
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
JKP “Medijana” Niš, koje se bavi upravljanjem otpadom i gradskom
deponijom, kao održavanjem higijene u Nišu
JKP “Komunalne usluge” Aleksinac
JKP “Doljevac” Doljevac
JKP “Napredak” Sokobanja
JKP “Komunalac” Ražanj
JK Stambeno preduzeće Svrljig
JP Direkcija za izgradnju i komunalne delatnosti Gadžin Han
JP Direkcija za izgradnju Merošina.
JKP „ Čistoća“
Javno preduzeće za zaštitu i unapredjenje životne sredine
„ Poor Werner&Weber d.o.o.“
JKP „Komunalac“ Leskovac
JKP „ Vodovod“ Leskovac
JKP „ Toplana“ Leskovac
JKP „Pijaca“ Leskovac
JKP „Parking servis“ Leskovac
Svaka od 7 opština sa teritorije okruga ima svoje komunalno
preduzeće. Kod nekih su spojeni voda i smeće, u Vranju su
razdvojeni.
Privatnih deponija i komunalnih preduzeća nema, samo operatera
za prikupljanje smeća.
9. Kakvu deponiju ima opština (veličina, uređenost, starost)
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
ODGOVORI
Deponija “Rančevo“ koristi se od 1985. godine. 8 km udaljena od
oboda grada, 12 km od centra grada. Ukupna površina zemljišta
ucrtano 130 ha, ograđeno 4 ha. U blizini ne postoje vodene
površine. Ima kanal za otpadne vode koji je u funkciji, kao i trafo sa
strujom. Jama za odlaganje životinjskih leševa se ne koristi jer se
isti odvoze u kafileriju. Na deponiji postoji domar i čuvarska služba.
Od mašina kompaktor za sabijanje i buldožer.
1. To je takozvana Aleksandrovača Bara, a postoji od 1978. godine.
Površina je 33 hektara, a koristi se oko 10-ak hektara. Kroz nju
protiče kanal otpadnih voda koji vodi prema prečistaču, znači
kolektor koji vodi prema prečistaču. Smeštena je blizu stambenih
objekata, bolnice, firmi koje se bave prehrambenom industrijom,
mlekarom. Nije ograđena. Urađen je projekat za sanaciju 2003. ali
normalno nema sredstava za to. Od tog projekta urađeno je 22
biotrnova koji služe za izdvajanje metana. U Planu je predviđena
ograda, ali to su ogromne pare. Sakupljači sekundarnih sirovina
ulaze i razbacuju to smeće, traže šta je njima potrebno, itd.
Neobezbeđena je deponija. Pred kraj 2010. godine otvoren je
reciklažni centar gde je uglavnom amblažni otpad, papir i plastika.
Tu imamo zaposleno 10-ak ljudi. To je PET, mešana plastika.
Opasni otpad nemamo još dozvolu, jer to su potrebno posebni
uslovi da bismo dobili dozvolu, iako je dokumentacija kompletno
urađena.
2. Nije ograđena u celosti. Romi prave probleme. Sa druge strane,
tamo radi kompaktor sve vreme. Onda postoji i selektivno
sakupljanje otpada, gde se posebno sakuplja PET ambalaža i papir i
sve se to meri. Svaka količina bilo kog otpada se meri na ulazu u
deponiju. U telo deponije su ugrađeni biotrnovi za odvođenje
metana.
Ima status gradske deponije, kontrolisanog smetlišta. Koristi se od
1963. godine. Zauzima prostor od 52 ha, ogradjeno 25 ha. Deponija
je delimično sanirana 2002. godine – postavljena ograda, severna
granica deponije ima obodni kanal, južna granica ima melioracioni
kanal. Pri sanaciji urađeno prekomponovanje odloženog smeća.
Sastoji se iz tri smetlišta povezana servisnim saobraćajnicama. Ima
drenažni sistem koji je delimično u funkciji. Sistem kanalske mreže
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
deo sistema Dunav-Tisa-Dunav.
Udaljena 6 km od centra grada, udaljena od Dunava 5.5 km. Na
deponiji postoji čuvarska služba 24 h i video nadzor, digitalna kolska
vaga (otpad se meri od 2004. godine). Ima kompaktor, buldožer,
radnu mašinu. Na deponiji je objekat za separaciju i baliranje otpada
u kome se radi sekundarna separacija komunalnog i sličnog otpada.
Krajnji otpad koji ne moze da se iskoristi ide na deponiju, a ovaj
prerađeni na tržište sekundarnih sirovina.
Postoji ugovor izmedju cementare „Lafarž“ Beočin i JKP „Čistoća“ –
deo otpada koji je prošao separaciju i iz koga su izdvojene
nepoželjne komponente ide u cementaru.
Kada je birana lokacija, vođeno je računa o tome da se najmanja
moguća šteta nanese životnoj sredini. Kikinda je ionako najmanje
pošumljena oblast u Srbiji. Nema ni izvorišta blizu deponije, ima
samo kanala kojim je cela Kikinda razgranata. Izvorište vode je na
ulazu u Kikindu iz Beograda. Obaveza studije izvodljivosti bila je da
se životna sredina ne ugrožava i ta studija je prošla svu proceduru.
Ograđena je i ima objekat koji služi za zaposlene koji rade na
prijemu. Urađena je u skladu sa projektima i standardima koje su u
tom trenutku važile. Postoje po deponiji 4 kasete, za sada je jedna u
funkciji. Sve je urađeno po pitanju standarda predviđenog za
postavljanje folija. Ima vagu koja meri smeće koje se unosi.
Deponija je predviđena da bude regionalna. Međutim, problem koji
postoji na teritoriji opštine Kikinda jeste, što samo opština Kikinda
deponuje smeće, nijedna opština iz okruženja ne vrši deponovanje
smeća na Kikindskoj deponiji, što je problem za nas pa i finansijski.
Dve opštine Bečej i Ada su donele odluku na svojim skupštinama, u
skladu sa zakonom, da mesto gde će one deponovati smeće bude
Kikinda, ali to praktično još uvek nije realizovano u praksi. Oni imaju
svoja smetlišta koja nisu u standardu kakva bi trebalo da budu sa
sadašnjim propisima, ali još uvek zbog finansijskih sredstava i
pregovora sa kompanijom kojoj smo mi poverili delatnost, još uvek
nisu počeli da to rade, jer deponovanje se plaća ovoj kompaniji
"A.S.A." a ove lokalne opštine nemaju dovoljno budžeta za to.
Stara pančevačka deponija, počela sa radom 1967. godine.
Površina je 11,4 ha. Nalazi se na 2 km od centra grada, u
poplavnom području. Tamiš protiče na 5 m od deponije. Prema
proceni JKP „Higijena“ u 2010. godini količina deponovanog otpada
je iznoslila 53.500 t. Ograđena sa 3 strane.
Ima status sanitarne deponije, kontrolisanog smetlišta. Koristi se od
1945. godine. Zauzima prostor od 26 ha, ogradjena. Deponija je
sanirana. Na njoj se nalazi postrojenje za minimizaciju, presovanje i
baliranje otpada. Ima obodni kanal koji nije u funkciji.
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
11. Beograd
Udaljena 3 km od centra grada. Vršački kanal je jako blizu ali to je
samo poplavni kanal (kanališe vodu koja se sliva s brega). Na
deponiji postoji čuvarska služba, digitalna kolska vaga za otpad. Ima
kompaktor, buldožer, radnu mašinu.
Trenutno se vrši sanacija deponije i pristupa se izgradnji privremene
(na mestu gde je sadašnja gradska nesanitarna deponija), koja će
biti privremeno rešenje do izgradnje regionalne deponije. Nećemo
imati smetlište kao što sada imamo, nego ćemo izgradnjom
privremene deponije na zakonom predviđen način, odlagati otpad.
Svaka opština ima svoje JKP, sem Sremskih Karlovaca (njima deo
smeća odvozi JKP „Komunalac“ Inđija, a delom JKP iz Novog Sada)
Uređena, ograđena, ima 6-7 kaseta. Nalazi se istočno od grada,
izmedju puta Sremska Mitrovica – Jarak. Površina deponije je 42
ha. Udaljena je 5 km od centra grada. Na četvrtoj kaseti se vrši
odlaganje otpada, a u pripremi je i peta.
Kasetnog tipa, sve je urađeno po pravilima.
Deponija se koristi od 2001. godine, nesanitarna, bila je ograđena,
ali sada više nije, pošto se odmah pored nje pravi nova, regionalna
deponija. Sastoji se od kaseta manjih dimenzija. Nalazi se 5 km
jugoistočno od centra grada. Za prikupljanje i deponovanje smeća
na staroj deponiji trenutno je zaduženo JKP „Komunalije“.
Loznica ima deponiju koja je nekategorisana, K4 (kategorija 4).
Trenutno se radi sanacija jednog dela deponije, pa će to da joj
poveća kategoriju.
Deponija je stara oko 40 godina, nalazi se oko 2 kilometra od centra
grada, na obali reke Štire, a i Drina je blizu.
Smetlište koje je u fazi sanacije. Ima jednu „ćeliju“ koja je sanitarna.
Deponija je na površini od 8 hektara, oko tri kilometra od centra
grada, na obali reke. Stara je 22 godine.
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Nesanitarna deponija, stara 35 godina, 5 kilometara od centra
grada, blizu veštačkog jezera. Veličine je 6 hektara. Ona je veliki
ekološki problem i ove godine će se zatvoriti.
Opština Petrovac na Mlavi ima sanitarnu deponiju ’’Svina’’. Locirana
je jugozapadno od grada Petrovca 3,5 km. Veličina je 1 hektar.
Istovar smeća je počeo 1984. godine. Ona će vrlo brzo biti mala.
Trebalo je da bude zatvorena u martu 2012., ali je zahvaljujući
našem odvajanju PET ambalaže njoj produžen vek. To je gradska
deponija.
Naša deponija "Vrbak" u Lapovu, regionalna deponija je na tri i po
kilometra od Lapova u pravcu Svilajnca. Od 2009. godine je starost
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
te deponije. Njen kapacitet je 217 hiljada kubnih metara. Znači 217
hiljada metara kubnih otpada može da se deponuje samo u prvoj
fazi. Mi deponujemo u skladu sa D listom pravilnika o kategorijama i
ispitivanja klasifikacije otpada i mi pripadamo kategoriji odlaganja
D5.
I ovo sada je tek prva faza, a imaćemo ih četiri. Deponija je rađena
za period od 25 godina.
Udaljenost deponije od naselja je 1,2 km, od centra grada je oko
3 km, dok udaljenost od magistralnog puta iznosi 1,5 km. Površina
deponije je 15 ha, pod otpadom je 14,8 ha i trenutno se koristi
celokupna površina. Visina sloja otpada prelazi 15m. Dnevno se na
deponiju dovozi oko 160 t, dok je prosečna količina otpada koja se
godišnje odloži oko 51.000 t. Deponija nije ograđena, postoji ograda
jedino sa prednje strane, do gradske saobraćajnice. Na ulazu u
deponiju nalaze se ulazna rampa i prijavnica. Do ulaza u deponiju
vodi asfaltirana gradska saobraćajnica. Mehanizacija kojom se
raspolaže na deponiji je nedovoljna i neispravna, tj. nepouzdana. Od
građevinskih mašina stalno su uposlene: TG 220 (traktor guseničar
– veliki),TG 90 (traktor guseničar – mali).
KOMPAKTOR VOLVO, ULT 220 (mašina sa utovarnom kašikom). U
sklopu objekata na deponiji postoji garaža za građevinske mašine.
Opština ima novu regionalnu deponiju, a stara nije u funkciji od
prošle godine kad je izgrađena ova nova. Urađena je po evropskim
standardima. Nalazi se u prirodnoj depresiji, tako da se ne vidi sa
autoputa. Nije u blizini vode.
Deponija na Sarića Osoju od centra udaljena oko 3 km, od početka
sedamdesetih godina se koristi, deo deponije je saniran, a deo nije
(oko 6,5 hektara, 2 hektara uređeno, a 4,5 čeka) i nema zaštite
podzemnih voda, deponija je delimično ograđena. Deponija Duboko
počela sa radom u oktobru 2011. godine, zauzima oko 6 hektara,
udaljena od grada oko 6,5 km, prostire se na 15 hektara, ima Centar
za sekundarnu selekciju otpada.
Opština Nova Varoš, zajedno sa opštinom Priboj od 1983. godine
odlaže otpad na deponiji koja je neka vrsta nesanitarnog smetlišta,
na lokaciji “Duboki Do” teritorija opštine Priboj. Deponija je
kapaciteta 465 000 kubnih metara, ima rampu, ali je maltene na
samoj obali reke Lim
Nalazi se na samo par stotina metara od regionalne, lokacija
Halovo. Veličina je oko 3-5 hektara. Sa jedne strane je obala reke,
nije ograđena. Ako je i ograđena onda je to žicom. Omogućen je
pristup životinjama. Projekat sanacije i remidijacije postojeće
gradske deponije za koje je ministarstvo dalo odobrenje ići će
zajedno sa regionalnom. Trenutno ugrožava vodu, ali posle
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
izgradnje regionalne deponije biće drugačije. Starost deponije je 34
godine.
Veličina nove deponije je negde oko 16 hektara, reč je o celom
kompleksu zajedno sa zaštitnim pojasom. A samo telo deponije je
negde oko osam hektara. Udaljena je oko 4,5 km od grada. Ima sve
zaštitne folije, odvodne kanale.
Stara gradska deponija je stara oko dvadeset godina i nalazi se u
neposrednoj blizini reke Nisave. Proširena je u više navrata i njeni
kapaciteti su pri kraju.
1. Deponija se nalazi na lokaciji Kulagića Ada, udaljena oko 5 km od
centra grada, blizu je reke Zapadne Morave oko 150-200 metara.
Deponija je u upotrebi od 1970. godine i to je prostor koji je više
uređeno smetlište nego što je deponija komunalnog otpada. Ona je
ograđena i ima čuvarsku službu. Vodi se evidencija o količini otpada
koja dolazi na deponiju, ali je sam postupak odlaganja otpada od
početka takav da se ne vrši razvrstavanje. Na početku je bilo svih
vrsta otpada, danas je samo komunalni otpad. Delimično je sanirana
u prethodnom periodu uz pomoć projekta „Sanacija i rekultivacija“
2005-2007. godine urađena od strane Institua „Kirilo Savić“ iz
Beograda. I po tom projektu trebalo je da se deponija zatvori 20082009. godine. Međutim, kako nije pronađena nova lokacija, još uvek
se koristi ta ista. Ne postoji sistematsko određivanje otpada, čak ni
vaga za merenje.
2. Crna rupa na karti. Na obali reke Morave i nijedan uslov iz
pravilnika ne ispunjava i već je pri kraju. Dobili smo od Ministarstva,
od fonda za zaštitu životne sredine za projekat sanacija i
rekutivacija. Deo prihoda je obezbedila lokalna samouprava i u
narednom periodu treba da se raspiše tender za izbor najboljeg
ponuđača za izradu projekta sanacije. Ali, ne možemo paralelno da
radimo na izgradnji regionalne deponije. Ograđena je deponija,
prekriva se svakodnevno ali se odlaže sve i svašta. Od 2008.
godine je istekao projekat bivše sanacije tako da se od tada odlaže
sloj po sloj van projekta. Postoji mogućnost da se obruši. Vrlo
ugrožava reku, jer analizu vode reke radili smo još u vreme kada je
industrija radila punom parom, industrijski kolektor dođe kao
razblaženje vode na reci posle deponije. Poniranja podzemnih voda
su katastrofa. Ali i time što je ograđeno nije sprečeno da
neovlašćena lica po deponiji sakupljaju ambalažni otpad. Oni
probiraju po tom otpadu bez ikakve higijenske zaštite.
Ima zaštitni sloj šume sa tri strane, a sa četvrte strane prema rečici
je taj potporni zid. Problem nam stvaraju ocedne vode sa deponija,
koje izlaze iz tela deponije, a što se tiče ostalog, nema životinja,
nema sakupljača sekundarnih sirovina, nema ničega od toga. Ima
24. Niš
portir koji vodi računa i smeće se svakog dana sabija, nemamo
kompresor nažalost, i prekriva se slojem zemlje. Samo telo deponije
gde se nalazi smeće je oko 6 hektara, a cela deponija je oko 25
hektara. Ostatak su saobraćajnice, radionice, čak i zoohigijena. U
tom prostoru imamo i prihvatilište za pse. Ova deponija ima
odvodne kanale, koji su nažalost zatrpani. Nije renovirana od kako
postoji nijednom, i postoje ventilacioni bunari za odvođenje
sadržaja. Oni se redovno gledaju i vrši se redovno sabijanje smeća.
Nismo imali, na svu sreću, nikakvih većih problema, bio je zadnji
požar 2006/2007. godine, ali je na vreme saniran.
Niš ima nesanitarnu deponiju koja je u procesu sanacije i
zatvaranja. Ograđena je, nije u blizini vode. Oko 5 km od grada,
prostire se na teritoriji dve opštine i veličine je oko 30 hektara. Ne
zadovoljava osnovne kriterijume zaštite životne sredine.
Opština koristi regionalnu deponiju "Željkovac" u Leskovcu
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Regionalna sanitarna deponija "Željkovac" prihvata komunalni otpad sa
teritorije 6 opština Jablaničkog okruga. Danas, nakon izgradnje
Reciklažnog centra, vrši se primarna i sekundarna selekcija reciklabilnog
otpada pre deponovanja. Predviđa se izgradnja reciklažnog postrojenjačvrstog komunalnog otpada. “Željkovac" se nalazi 6 km jugoistočno od
centra Leskovca i 1 km zapadno od trase magistralnog puta M-1 na
periferiji K.O. Otpaci se po dovođenju sistematski rasprostiru i ravnaju u
slojevima i sabijaju kompaktorom. Objekat je planiran i izgrađen kao
prizemni, površine 2400 m2.
Regionalna deponija, pored ostalih elemenata ima i postrojenje za tretman
procednih voda. Kompleks regionalne sanitarne deponije "Željkovac"
sastoji se iz pet celina i ceo kompleks deponije ograđen je žičanom
ogradom.
Na deponiji postoji kapija sa rampom; kolska vaga za merenje otpada,
objekat za rad i smeštaj radnika, trafo-stanica; parking za prljava vozila sa
nadstrešnicom; parking za čista vozila; plato za sekundarne sirovine i
postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Sanitarna deponija „Meteris“, koja je pravljena od 1995. do 2002, i
uradjena je po tadašnjim evropskim standardima. Udaljena je 6 km
od grada.
10. Da li postoji popis neuređenih deponija (ili procena njihovog broja)
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
ODGOVORI
Postoji 15 sela ukupno i svako ima po 2-3 deponije. Zvanično, po
popisu koji je radio Fakultet tehničkih nauka, postoje 22 divlje
deponije, a nezvanično više od 30. Deponije se saniraju, ali isto tako
se pojavljuju nove, te se trend ne menja.
1. Ima, ali se ne zna tačno. Snimala je komunalna inspekcija i
nadzor u direkciji za izgradnju grada, i ima oko 40-ak divljih
deponija, možda čak i više. Sad smo uradili 6-7 divljih deponija. Ima
manjih i većih deponija, negde par kamiona, a negde „mali milion“.
One se nalaze na širem području Subotice.
2. Pre 15 godina imali smo više od 80 divljih deponija, a sada ih ima
oko 50. Idu sanacije stalno. Neke se deponije ponavljaju, a neke ne
tokom vremena. Najviše preovlađuju šut na divljim deponijama - oko
80% i 20% svega i svačega. Grad finansira preventivu divljih
deponija, jer smo imali po šumama 90-ih jako puno otpada. Sada se
na ulasku u svaku šumu nalaze eko kante kojim sprečavamo da se
otpad nađe u šumi. Zatim, ako vidimo neke divlje manje deponije,
dajemo nalog JKP i onda oni to saniraju.
Da. Na teritoriji grada Novog Sada i 11 okolnih mesta postoji 20
divljih deponija.
JKP „Čistoća“ uklanja divlje deponije po nalogu komunalne
inspekcije.
Nemamo popis, jer su one od slučaja od slučaja. Divlje deponije
nastanu otprilike jedan izvesni period i onda se radi akcija uklanjanja
i mi to sredimo. Zatim se pojavi divlja deponija na drugom mestu. To
je problem koji je evidentan. Ne može se reći tačno koji je broj, ali
od 5-10 kruži stalno i one su manjeg gabariteta. Ove veće smo
uspeli da koliko-toliko saniramo.
Priložen je spisak deponija, koji sadrži naziv deponije, naselje u
kome se nalazi, status deponije, površinu, zapreminu, cene...
Po tom spisku ukupno ima 42 deponije.
Da. Do polovine prošle godine bilo je 79 divljih deponija, 80 % je
sanirano. Sada ih ima 20, i u planu je sanacija ovog proleća.
Da. 29 neuređenih deponija.
7. Zrenjanin
8. Inđija
U svakom od 11 naseljenih mesta opštine Inđija postoje minimum 2
neuređene deponije, od toga je 17-18 kontrolisano, i minimum 2
puta godišnje se čiste te divlje deponije, a neke i više puta.
Pojavljuju se i nove deponije, ali uspevaju to da očiste.
9. S. Mitrovica
10. Loznica
1. Na teritoriji Sremske Mitrovice beleži se veći broj divljih deponija
(oko 21), koje su posledica individualnog iznošenja smeća iz naselja
i deponovanja na raznim lokacijama (uz lokalne puteve, kanale),
tako da se od pojedinačnih neurednih lokacija formiraju divlje
deponije.
2. Uglavnom nema neuređenih deponija, jer čim se neka pojavi,
komunalna inspekcija izda nalog i odmah se čiste. Dobro je rešen
problem divljih deponija.
Do pre godinu i po dana je bila velika deponija u Laćarku, ali sada je
sređena, uređena, pošumljena.
3. Imali smo katastar divljih deponija, tada su popisane 42 divlje
deponije, a u akciji „Očistimo Srbiju“ očišćeno je oko 20, tako da ih
sada ima 22. Skoro svako selo je imalo divlju deponiju, tako da smo
u većini sela proširili zonu iznošenja smeća i postavili kontejnere.
Stvaraju se neke manje deponije, jer je „narod tako navikao“, a veće
seoske deponije su očišćene.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
Postoji, ali je to kampanjski. Sad se vrši popis.
Prošle godine je bilo 15 divljih deponija i većih smetlišta.
Postoji oko 80 divljih deponija. Najveća je veličine 5 hektara, do
malih od nekoliko kubika.
1. Postoji, fakultet Tehničkih nauka iz Novog Sada je u julu 2009.
godine izveo popis neuređenih deponija. Na našoj teritoriji
identifikovane su 55 divljih deponija. Imali smo čak oko 90, ali smo
malo sređivali pa se njihov broj smanjio. Ako se omogući ljudima da
negde odlože taj otpad onda nema potrebe da oni nose u potok ili
negde gde nije predviđeno.
2. 55 deponija postoji na ovoj teritoriji. Pre dve godine bilo ih je 94,
što znači da postoji mali pomak na bolje.
Mi za to nismo nadležni.
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
Na teritoriji Grada Kragujevca postoje 152 divlje deponije koje
zahvataju oko 336 ha zemlje.
Postoji 18 većih divljih i neuređenih deponija, a manjih ima oko 30,
uglavnom pored puteva, ispod mostova i pored reke.
45 lokacija, 30 je sanirano (od nekoliko do 15-20 kubika), 2-3 su
veće.
Kada je bila prošlogodišnja akcija “Očistimo Srbiju” popisane su 71
ili 73 (nije tačan broj) divlje deponije u opštini Nova Varoš. U
međuvremenu je očišćeno nekoliko njih.
Ukupno 62 deponije različite veličine.
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
Postoji, ali ne može da se tvrdi da su u tom popisu sve obuhvaćene.
Pirot je velika opština pa po selima nisu sve obuhvaćene. One koje
smo popisali su veće i gledali smo da popišemo taj širi pojas
opštine. (trebalo bi posle praznika mail-om da pošaljue spisak)
1. Postoji. Postoji odeljenje pri inspekcijskim poslovima u gradu
Kraljevo, koje se zove LEAP (Lokalno ekološki akcioni programi) i
oni su uradili spisak svih lokacija na kojima se nalaze sve divlje
deponije na teritoriji Kraljeva. To sve postoji u ovom dokumentu o
lokalnom samoupravljanju otpada. Najveći problem u upravljanju
otpadom na teritoriji Kraljeva je što najveći deo teritorije Kraljeva ne
pokrivamo uslugom, samo 60-70% stanovništva, ali najveći deo
teritorije nije pokriven uslugom. Tako da stanovnici seoskih mesnih
zajednica odlažu otpad uglavnom na nepristupačnim terenima,
kanalima, jarugama, potocima, oborima, šumama itd.
2. Godine 2007. je evidentirano 505, zato što smo mi najveća
opština po površini u Srbiji, i samo 10% teritorije je pokriveno.
Uglavnom su linijski rasute duž svih tokova reke. Imamo srednje
veličine, ove veće smo očistili, ali je uglavnom po prirodi sve rasuto.
Kada nadođe Ibar sve iz ostalih krajeva dođe ovamo i kada se
spusti reka ostane po obali i onda se tako očisti delimično pred
„veseli spust“.
Postoji popis i bilo je preko 140 na celoj teritoriji grada a uspeli smo
da smanjimo za jednu trećinu. To je bilo u periodu od dve godine
čišćenje, mada je problem koliko god da čistimo toliko se stvaraju
nove ili na tom ili na nekom drugom mestu. U ovom broju su
obuhvaćena sva smetlišta u okolini. Ima raznih veličina. Mi imamo
akcije dva puta godišnje na proleće i jesen „Čisto lice grada“ i za
svako to čišćenje imamo deponije iza romskog naselja sa kojih
iznesemo oko 400 kubika otpada. Ali konačno, u poslednjoj ovoj
akciji nismo imali više tamo smeća, uspeli smo da izlečimo ovo
mesto.
Da, postoje 53 divlje deponije, uglavnom se nalaze na prilazima
Nišu, uz reku Nišavu i njene pritoke, kao i pored izletišta.
2009. godine je bilo 118 divljih deponija.
Ne
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
23 konstantne deponije i 2 promenljive koje se stalno uklanjaju. To
je popis iz 2011. godine.
Postoji katastar divljih deponija (prilog). Ima ih ukupno 185.
11. Koja vrsta otpada preovlađuje u opštini, odnosno količine po klasifikaciji
REGION
1. Sombor
2. Subotica
ODGOVORI
Komunalni otpad preovlađuje, a od toga baštenski, biorazgradivi, pa
papir, staklo i aluminijum. Medicinski otpad se prvo obradjuje u
komunalni.
1. Uglavnom kućno smeće i šut. Grad je pokriven odnošenjem
kućnog smeća jedanput nedeljno, dok su prigradska naselja na
svakih 15 dana. Postoje tipski džakovi u tim prigradskim naseljima,
koje građani kupuju. To je oko 80 litara i time ujedno plaća i našu
uslugu.
2. Trenutno sada najviše preovlađuje građevinski šut na divljim
deponijama. Ima i kućnog smeća, ali malo, procentualno oko 10%,
80% građevinski šut, a ostalo sve i svašta.
Komunalni otpad
3. Novi Sad
Ova deponija je pravljena za čvrsti komunalni neopasni otpad.
4. Kikinda
5. Pančevo
U tabeli je klasifikacija otpada za februar, maj, avgust i novembar
2011. godine. Trenutno samo ovako po kvartalima imaju, a u toku je
izrada godišnjeg izveštaja.
*** Sadržaj ove tabele je dat na osnovu tabela JKP-a, ali njihove
tabele su detaljnije, ovde je samo najosnovnije.
2011.
godina
Organs
ki otpad
Papir
Staklo
Karton
Kompo
zitni
materi
jali
Metal
Plastika
Tekstil
Koža
Pelene
Fini
elemen
ti
Ukupno
februar
kg
1259,5
263
124,5
177,5
113,0
maj
%
30,6
6,4
3,0
4,3
kg
1312,8
80,4
57,3
152,3
86,8
2,7
52,5
696,5
107,5
24,0
134,5
1169
1,3
16,9
2,6
0,6
3,3
100
%
52,5
3,2
2,3
6,1
kg
1083
69
113,5
284
102
3,5
73,8
264,6
97,3
6,7
17,9
342,8
28,4
4121,5
avgust
3
10,6
3,9
0,3
0,7
100
%
43,32
2,76
4,54
11,36
kg
1249
71
36
119
88
4,08
22,5
324
275
11,5
21
194,5
13,7
2500
novembar
0,9
12,96
11
0,46
0,84
100
49,96
2,84
1,44
4,76
3,52
65
175
43
4,5
5,5
644
7,76
2500
%
2,6
7
1,72
0,18
0,22
25,76
2500
100
Komunalni i biorazgradivi otpad
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Komunalni otpad, 46% biološkog porekla.
Papir i karton 10%, staklo 1,2%, PET 23%, polietilen 13%, ostala
plastika 1,2%, metal 2,7%, tekstil 4,27%, organski otpad 43%,
ostalo 1,83%.
65 % je biorazgradivi otpad, ostalo su papir, plastika (videti u
Regionalnom planu, izmene i dopune)
Biorazgradivi otpad 30 %
Ostali biorazgradivi otpad 35 %
Papir 5 %
Staklo 5 %
Karton 5 %
Podaci JKP-a za 2010. godinu
Frakcija
Zapremina u %
Metali
2,80
Plastika (PET)
13,1 (zbog sakupljanja JKP-a)
Staklo
0,80
Tekstil
2,40
Organski otpad
19,90
Pepeo
7,0 (u zimskom periodu)
Papir
12,1 (zbog reciklažnog dvorišta)
Inertan materijal
38,40
Građevinski materijal 3,50
Najviše ima organskog otpada, oko 40 %, a posle toga ima najviše
plastike.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Komunalni otpad. Najviše ima plastike i ambalaže. Ima dosta i
građevinskog otpada, šuta i pneumatika, koji se odvajaju i uzima ih
beočinska „Cementara“
Komunalni i građevinski otpad. Najveći deo sadržaja je organskog
porekla, oko 35%.
To je uglavnom komunalni otpad. Najveći deo je biorazgradivi
47,23%, pet ambalaža 14,5%, ostala plastika 10,3%, papir 3%,
staklo 2,64% itd. (priložen dokument o sastavu komunalnog otpada)
U opštini se ne zna. Mi konkretno sakupljamo, tačnije u klasi smo
deponija koje sakupljaju neopasan otpad. Sakupljamo komunalni i
industrijski neopasni otpad.
Komunalni otpad
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
Najviše ima komunalnog otpada, a posle njega metal i građevinski
otpad.
Komunalni otpad preovlađuje, mada ima i kabastog otpada, zeleni
otpad, otpad od preduzeća, medicinski otpad (naravno prvo tretiran
u zdravstvenim ustanovama).
Najviše ima komunalnog, biorazgradivog otpada (44,6 %).
19. Nova Varoš
Organski otpad (u prilogu).
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
Preovlađuje komunalni otpad. Onaj deo koji je industrijski se vrlo
malo deponuje, npr. „Tigar“ dobar deo svog otpada daje na tender
da se proda.
1. Komunalni otpad, građevinski otpad, koji se uglavnom koristio za
izgradnju lokalne saobraćajnice, pa interni na deponiji za prikrivanje
smeća i slično. Zatim ima dobrim delom i zelenog otpada. Oko 100 t
dnevno dođe na deponiju.
2. Najviše ima organskog otpada oko 50%.
Preovlađuje organski otpad i mi se trudimo da što više ovog
reciklabilnog materijala odvezemo u reciklažni centar. Imamo samo
primarno odvajanje, nemamo odvajanje reciklabilnog otpada na
samoj deponiji. Na samoj deponiji nemamo reciklažni centar i
trudimo se da što više pospešimo primarno odvajanje da bi to bio
čist materijal koji kasnije može da se koristi za reciklažu. Ali ima
svega tamo, ima dosta plastike. Mi smo ove godine po zakonu vršili
merenja četiri puta godišnje, po 7 dana na uzorku od 500 kg i došli
smo do nekih procena i količina koje su u prilogu. Došli smo do toga
čega sve ima u smeću.
Najviše ima komunalnog otpada i vrši se klasifikacija. U gradu
postoji oko 300 reciklažnih kontejnera za PET ambalažu i oko 50
plastičnih kontejnera za MET ambalažu.
Komunalni
25. Prokuplje
Komunalni
26. Leskovac
Prilog – obrazac 9
27. Vranje
Količina pojedinih vrsta otpada
Papir
Staklo
Plastika
Guma
%
Tona/godišnje
32,6
6147
0,3
56
28,6
5382
0,2
35
Metal (gvožđe, čelik)
0,5
Metal (aluminijum i drugo)
Organski otpad (hrana, lišće isl)
29,5
Građevinski otpad
Tekstil
3,0
Ostalo
5,3
Ukupno
100,00
89
5561
583
996
18849
12. Da li u opštini postoji neko postrojenje za tretman otpada
REGION
1. Sombor
2. Subotica
ODGOVORI
Ne postoji. Jedino se u bolnici radi tretman medicinskog otpada da
bi postao komunalni. “Bio Energooil d.o.o.“ proizvodi biodizel iz
tretmana sirovinskog ulja biljnog porekla.
1. Ne. To su sada nekakvi pregovori, ali užasno je skupo. Sada su iz
Beočina zainteresovani da se instalira to postrojenje gde bi oni
tekućni otpad koji njima odgovara mogli da koriste kao energiju u
peći, ali to je već na „dugačkom štapu“.
2. Osim selektive, ne postoji. Upravo sada, inspektorka je na terenu
i postavlja za tretman korišćenog ulja. Postoji reciklažni centar na
deponiji.
Na deponiji objekat za sanaciju i baliranje
3. Novi Sad
4. Kikinda
E, to je ono o čemu mi sa partnerom, odnosno „A.S.A.“-om
pregovaramo non-stop. Po projektu i po tenderu koji je bio raspisan,
partner je bio u obavezi da izvrši tretman otpada. Da se radi i
primarna i sekundarna selekcija, da se napravi postrojenje za
reciklažu, ali do toga još uvek nije došlo. Tek prošle godine, na naše
uporno insistiranje su učinjeni koraci u primarnoj selekciji, radi se
pet i papir. Insistiramo na tome od 2008. godine, kada je ova
koalicija preuzela vlast, i tek smo prošle godine uspeli da primarna
selekcija koliko-toliko zaživi. To je daleko od onog što bi trebalo da
bude po projektu i po evropskim standardima i mi smo sa tim
izuzetno nezadovoljni. Međutim, ugovor koji je potpisala prethodna
vlast je izuzetno nepovoljan po nas i naša pozicija je jako teška u
smislu određenih promena. No, uspeli smo bar ovo da malo
promenimo, tako da od tretmana se za sada radi samo primarna
selekcija. Kompanija „A.S.A“ je nama dostavila plan investicija sa
5. Pančevo
predlozima oko budućih tretmana, ali to je sve maglovito. Vodili smo
pregovore sa "A.S.A."-om i sa opštinom Novi Bečej i kompanijom
„Brand“ koja radi prikupljanje otpada u Novom Bečeju, da se jedna
vrsta reciklažnog centra otvori na teritoriji opštine Bečej, a to je
Novo Miloševo koje je geografski bliže Kikindi nego Novom Bečeju.
Razlog je da bi otpadni materijal i Novi Bečej odlagao kod nas.
Međutim, u jednom periodu je Novi Bečej imao ideju da sam napravi
svoju deponiju, što je ekonomski apsurdno. Deponija je isplativa ako
najmanje 150.000 ljudi odlaže otpad. Bečej je mala opština od
15.000 stanivnika i ako bi se i neka opština priključila to bi bilo do
30.000 stanovnika, i naša deponija do 70.000 stanovnika i onda bi
imali dve deponije koje su na 15 km geografske udaljenosti, što je
apsurdno. Ovi pregovori su vođeni da se celokupna prerada radi na
lokaciji Novog Bečeja, a zatim da se to deponuje na našu deponiju.
To je zastalo, jer kompanija „Brand“ ima finansijskih problema, sad
su svi u problemima i krizi. Imali su određene kadrovske promene,
pa to sad sve stoji. Sa "A.S.A."-om mi još uvek stojimo oko
mogućeg rešenja da oni ovde krenu. Kompanija „A.S.A.“ se od
početka naših razgovora vadi na krizu, da to zahteva određena
sredstva koje oni u ovom trenutku nemaju i da bi to povećalo cenu
koju opština plaća za deponovanje, koja je i ovako previsoka i nama
predstavlja veliki problem. Fakture su na nivou od 4,5 do 6 miliona
mesečno za opštinu. Prošle godine smo dali 55 miliona kompaniji
"A.S.A." samo za deponovanje, mimo onog što građani, svaka
porodica plaća za odnošenje smeća.
Za pravi tretman otpada ništa ne postoji.
U Omoljici postoji fabrika za reciklažu „Božić i sinovi“.
Postoji nekoliko registrovanih operatera za sakupljanje, transport i
privremeno skladištenje otpada.
JKP ima dozvolu za skladištenje i prenos neopasnih materija.
Imaju liniju za presovanje i baliranje – jedna linija je za PET, druga
za papir i karton, to u principu nije tretman, već samo se priprema
otpad za prevoz.
Gradi se centar za sakupljanje i razvrstavanje reciklažnog materijala
Pančevo je među prvima počelo izgradnju.
Još pre 2008. godine su dobili donaciju Italije u visini od 1 350 000
evra, dobili prese za presovanje i baliranje, zvonaste kante,
reciklažne kante, itd. Uz zahtev da se izgradi objekat, nabavili
15 000 000 dinara, objekat se završava, trebalo bi krajem februara
da počne da radi ili, zbog vremenskih uslova, malo kasnije.
Problem za ovaj centar je što nemaju kolsku vagu, kolska vaga
postoji samo na novoj deponiji, a ona je daleko. Imaju 2 vage, ali
one nisu u funkciji. Imaju preveliku presu, a za sortirnu liniju im
nedostaje manja presa.
Ne
6. Vršac
Ne
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
Postoji. Sakupljaju pet ambalažu i papir, baliraju i prodaju.
Na regionalnom nivou – aplicirali kod Fonda za zaštitu životne
sredine za sakupljački i reciklažni centar (nadaju se da će dobiti
sredstva ove godine).
1. Ne. Samo sakupljaju PET ambalažu, presuju i baliraju.
2. Za sada ne postoji, verovatno će biti na regionalnoj deponiji
reciklažna traka, ali se ne zna kad. JKP „Komunalije“ za sada samo
ide na primarno selektovanje, sakupljaju papir i PET ambalažu.
U planu – napisali projekat prekogranične saradnje sa Osiječkim
"Unikom" za kompostere i reciklažno ostrvo.
Staklo i metal ne skupljaju jer ih niko u Srbiji ne otkupljuje.
3. Ne postoji ništa za tretman otpada. JKP „Komunalije“ ima samo
presu za PET ambalažu, koju prethodno sakupe iz mrežastih
kontejnera po gradu i kasnije prodaju.
Regionalnim planom je predviđena izgradnja postrojenja za
separaciju otpada. Ovo postrojenje nije predviđeno budžetom, tako
da planiraju da konkurišu kod Fonda za zaštitu životnu sredinu za to
postrojenje.
Ne. Postoji nešto malo za PET ambalažu.
10. Loznica
11. Beograd
12. Valjevo
U vlasništvu grada ne, ali postoje preduzetnici koji se bave tim
poslom.
Da, ali privatna preduzeća. Ima ih oko trideset.
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Ne. Osim ove naše prese za baliranje PET ambalaže, limenki i
papira.
Ne, ali će biti u budućnosti, jer je u našem projektu gradnja
postrojenja za tretman otpada. Kad je reč o tretmanu, biće
izgrađeno komposište i biće izgrađeno postrojenje za selekciju i
odvajanje.
16. Kragujevac
17. Jagodina
"Metal centar" Kragujevac, koja posluje u sklopu Koncerna "Farmak
M.B". "Metal centar" je livnica obojenih
metala, aluminijumskih i bakarnih legura, koja otkupljuje i
sekundarne sirovine i obavlja delatnost upravljanja otpadom
(sakupljanje, transport, skladištenje obojenih metala i tretman
neopasnog otpada - otpadom aluminijuma, bakra i kablova iz
energetskih instalacija, i opasnog otpada otpadne kalajne šljake i kalajnog mulja). Jedini je operater u zemlji
sa Integralnom dozvolom za skladištenje i tretman otpadne kalajne
šljake i kalajnog mulja (opasan otpad), koju su dobili početkom
2012. godine. Otpad koji se prerađuje u livnici prihvata se sa čitave
teritorije Srbije. Osnovni proizvodi livnice su aluminijumski i kalajni
ingot (Al i Sn ingot).
Preduzeće "Jezero" d.o.o poseduje prvi centar za reciklažu
neopasnog građevinskog otpada. Osim ovog preduzeća dozvolu za
upravljanje građevinskim otpadom poseduje i operater "Manes" iz
Kragujevca.
"Belkal" doo iz Kragujevca ima postrojenje za tretman - regeneraciju
rastvarača-destilaciju korišćenog etil acetata zaprljanog organskim
smolama.
Na regionalnoj deponiji ne postoji postrojenje za tretman otpada,
samo privatne firme imaju ta postrojenja.
JKP "Duboko" ima halu sa linijom za sekundarnu selekciju otpada.
18. Užice
Ne postoji.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
Ne, čak nema ni operatera sa dozvolom koji bi bili zainteresovani za
tretman otpada.
Ne. Imamo u planu, tačnije jedan preduzetnik koji ima sredstava da
iz Nemačke uveze mašinu, koja će tretirati sav građevinski otpad.
Ali to je još uvek samo ideja.
Ne postoji. Prošle 2011. godine, grad je potpisao ugovor sa fondom
za zaštitu životne sredine i našim javno komunalnim preduzećem za
izgradnju reciklažnog centra. I mi smo upravo sada u fazi izrade
tendera za najpovoljnijeg proizvođača reciklažnog centra. Nadamo
se da će do kraja ove godine to biti sve gotovo i da ćemo u sledećoj
godini ući sa opremljenim centrom za reciklažu.
2. Ne postoji.
Za tretman reciklabilnog otpada mi imamo nešto. Mi smo jedino
javno komunalno preduzeće koje ima integralnu dozvolu za
upravljanje ambalažnim neopasnim otpadom i imamo reciklažni
centar koji smo pravili od svojih sredstava 2007. godine. Tu imamo
24. Niš
samo jednu presu, pokretnu traku i perforator. Ali i tako smo uspeli
da u prošloj godini oko 118 tona sveg reciklabilnog otpada
prikupimo. Iz godine u godinu se povećavaju količine reciklabilnog
otpada. Sad smo potpisali ugovor i sa otkupljivačima stakla i trebalo
bi sa akcijom „Očistimo Srbiju“ da dobijemo savremeniji reciklabilni
centar. Ono što nam fali jeste oprema, žičani kontejneri gde bi se
reciklabilni otpad odvajao, jer mi građani to odvajamo, ali ih
nemamo dovoljno.
JKP “Medijana” gradi jedno postrojenje za sakupljanje i seperaciju
otpada.
Postoji i jedan broj privatnih preduzeća koja su udružena u
asocijaciju “Reciklaža Jug”. Klaster “Reciklaža Jug” je dobrovoljno,
nevladino i neprofitno udruženje čija je misija razvoj i jačanje
regionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine, naročito
reciklažom na teritoriji jugoistočne Srbije.
Ne
25. Prokuplje
Ne, u izgradnji je postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda
26. Leskovac
27. Vranje
Postoji idejni projekat od 2005. godine za izgradnju linije za
separaciju smeća.
U toku je dopuna dozvole za deponovanje i dozvole za
kompostiranje (možda u 2012. dobiju i te dozvole).
13. Da li postoji selekcija otpada
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
ODGOVORI
Ne postoji obavezna, ali je JKP „Čistoća“ u svim mesnim
zajednicama i na ulicama za domaćinstva postavila kontejnere za
papir, zapremina 1100 l, prazni se jednom nedeljno. Sakupljen papir
ide u pogon za presovanje i baliranje JKP „Čistoća“
1. Primarna selekcija postoji toliko koliko smo postavili žičane
kontejnere za reciklažno dvorište. Na određene lokacije smo ih
postavili za papir i plastiku u užem centru. Ima ih oko 200 komada.
Firme tera zakon da razvrstavaju otpad, posebno u ovim većim
tržnim centrima. Od produkcije ambalažnog otpada negde su
postavljeni žičani, a negde kontejneri od 5 kubika za odlaganje
papira, kartona, plastike, folije. Imamo par ostrva na 4 lokacije, što
je NVO postavila, to su kao neki boksovi gde građani imaju ključeve
i stanari razvrstavaju plastiku, papir i biorazgradivi materijal u
posebne kontejnere.
2. Generalno ne. Postoje ti žičani kontejneri u koje se baca PET
ambalaža i onda svako ko odvaja, može tu da baci tu vrstu otpada.
Sada smo dobili novac za sakupljanje primarno selektivnog otpada
od domaćinstva. Ići će na sve mesne zajednice. Delićemo džakove.
Ukupno ćemo do kraja aprila postaviti 10500 kanti koje će biti
raspoređene na 39 hiljada domaćinstava, 27 hiljada u užem centru
grada i 12 hiljada u prigradskim mesnim zajednicama. Sada imamo
7 podzemnih kontejnera, 5 kubika je svaka posuda. Na 7 lokacija po
četiri posude ćemo postaviti, tako da će i to doprineti kulturi selekcije
otpada.
Da, sekundarna na deponiji. Primarna: Grad Novi Sad postavljeni
kontejneri za PET ambalažu, skoro 100 % pokriveno. Gradjani
učestvuju u akciji, kontejneri se redovno pune. Postavljeno 20
posuda – sistem za podzemno sakupljanje otpada. U nekim
preduzećima postoji sistem za selekciju otpada. U planu da se
domaćinstvima podeli druga kanta za selektovanje otpada saradnja sa Seko Pakom i Tetra Pakom.
Kompanija „A.S.A.“ je postavila na ključnim mestima kontejnere za
PET i papir i klasične kontejnere za sve ostalo. U selima dele kese,
međutim, izostalo je ono što smo mi hteli od početka, i što je
praktično bila ideja od 2002. godine. Izostala je edukacija!
Uglavnom su kontejneri gde je kolektivno stanovništvo i ima ih
5. Pančevo
dovoljno, to je moja lična procena. Nemam uvid kako funkcioniše to
sa kesama da li građani razvrstavaju smeće, ali ne verujem da je to
nešto povoljno.
- Radi se primarna separacija otpada u gradu, na 140 mesta su
postavljeni žuti (PET ambalaža) i plavi (papir) kontejneri, a biće ih
još. Žuti i plavi kontejneri su postavljeni samo u gradu Pančevu. U
selima su probali, ali nije išlo. U selima su probali i sa mrežastim
kontejnerima za papir, ali nije išlo, jer su ljudi bacali sve i svašta
tamo. U selima nemaju čak ni posude za mešani otpad, ni stubne
kante. Stubnih kanti ni u gradu nema na dovoljno mesta, kupljen
je samo određen broj i to onih najjeftinijih.
- Imaju i od italijanske donacije zelene kontejnere za staklo.
- Seko kese – od marta 2011. godine počeli sa podelom
domaćinstvima.
- Rade na sklapanju ugovora sa pravnim licima – da im plate
sekundarne sirovine (cena u zavisnosti da li im donose, ili idu po
njih, da li im daju posude ili ne...)
- Kupili su 2800 kutija za papir, čekaju da ih preuzmu, pa da podele
firmama, školama.
- Stigao im je i predlog ugovora za kutije za baterije, pa bih ih
postavili za početak u vrtićima (zbog igračaka na baterije) i još
negde, gde postoji najveća potreba.
- Problem imaju sa romskom populacijom, koja živi u blizini stare
deponije, koja je ograđena sa 3 strane, a sa četvrte su puštali
romsku populaciju, i oni su im bili kao sortirna traka, izdvajali su
karton, papir, PET ambalažu, pa su od njih to otkupljivali. Međutim,
to se otelo kontroli – pročulo se za to, sad oni uzimaju iz žutih i
plavih kontejnera. Obustavili su otkup od fizičkih lica, i zato su se
sad smanjile količine. Imaju predlog rešenja, da Romi i ostali
socijalno ugroženi građani rade, ali da budu registrovani, da ono što
JKP ne može da postigne oni odrade, ali da se ne vadi iz kontejnera
po gradu. Drugi deo problema – ceo sistem se urušava, jer veliki
operateri (fabrike za reciklažu papira, kartona, PET ambalaže)
odmah isplaćuju sakupljačima, sa gotovinskim računima, a ne traže
dokument o kretanju otpada. Trebalo bi da se samo traži dokument
o kretanju otpada, da se fizička lica sakupljači registruju, kako bi
otkup mogao da se kontroliše.
Prošle godine su skupili preko 1800 tona ambalažnog otpada,
većina je bila od otkupa od individualnih sakupljača, sad će sigurno
biti manje.
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Učestvovali su u projektu „Pandorin kontejner“ koji podrazumeva
predlog Roma da budu registrovani sakupljači, da budu u nekoj vrsti
zadruge. Recimo, sela su potpuno nepokrivena, pa bi Romi to mogli
da rade, ali da se to otkupljuje na račun, od njih, kao pravnih lica.
Sa radom nove sanitarne deponije, dolaziće još više u sukob, biće
još problema.
Da, primarna selekcija, u svim školama u opštini kante za papir,
metal, staklo, plastiku. Postoje i reciklažna ostrva za plastiku.
Domaćinstvima se dele kante.
Ne. Neke firme možda imaju selekciju otpada, ali domaćinstva ne.
Radi se o neselektivnom otpadu i on se prikuplja na taj način.
Postoji primarna i sekundarna selekcija otpada.
Od 2006. godine svi građani su dužni da vrše primarnu selekciju, na
samom izvorištu otpada, moraju da razdvajaju PET ambalažu i
papir. Dobijaju na svake 2 nedelje žute (pet ambalaža) i plave
(papir) vreće od JKP-a, koje iznose ispred kuća, ili su im postavljeni
žuti i plavi kontejneri ispred kolektivnih stambenih jedinica.
Ne. Samo se odvaja PET ambalaža – postavljeni su kontejneri po
gradu za PET ambalažu.
Odvajaju PET ambalažu u gradu, a od skoro se počelo i sa
odvajanjem papira.
1. Samo za PET ambalažu. U gradu već 4 godine postoji 60 žičanih
kontejnera za PET ambalažu. Određena preduzeća sakupljaju
karton i papir.
2. Samo papir i PET ambalaža. U gradu je postavljeno po 50 plavih
kontejnera za papir i mrežastih kontejnera za PET ambalažu.
Selekcija PET ambalaže postoji još od ranije, sad su samo povećali
broj kontejnera, a papir su počeli od prošle godine.
11. Beograd
12. Valjevo
Od strane grada ne postoji. Postoji od strane privatnog lica, ali bez
dozvole grada, tj. nisu dobili zvaničnu dozvolu, ali imaju po gradu
postavljenu burad. (Nisu hteli detaljno da pričaju o tome, i nisu hteli
da spominju imena).
Ne postoji.
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
Delimično da, i to je primarna selekcija. Mi vršimo selekciju otpada
koliko dozvoljavaju naše mogućnosti. Za sada, izdvaja se PET
ambalaža, otpadni papir i karton, otpadni preumatici i staro gvožđe,
što je više divlja pojava nego organizovana. PET ambalaža zauzima
oko 30% zapreminski u tom smeću. Ta zapremina pravi problem i
prilikom transporta i prilikom deponovanja, a sa druge strane, može
15. Lapovo
16. Kragujevac
da se stekne korist. Staklenu ambalažu niko ne otkupljuje od nas i
ona završi na deponiji. Napravili smo dogovor da od vulkanizera
uzimamo gume. Sve ih skupimo i jedan dan u toku meseca dođu iz
„Ekoreka“ tako da gume ne idu više na deponiju. Imamo i kao
opština i kao lokalno preduzeće i želje i volje da to još više
unapredimo. Imamo dobru saradnju sa ministarstvom ekologije.
Dobili smo jednu donaciju, kontejnere za PET ambalažu, neko
dostavno vozilo, jedan auto smo dobili od Fonda za zaštitu životne
sredine.
Postoji primarna selekcija otpada. Imamo posude u koje se odvaja
komunalni otpad, a imamo postavljene kontejnere i mreže za PET i
karton. Onog trenutka kada se na tržištu pojavi potreba za
izdvajanjem određenih vrsta tih materijala iz otpada, mi onda
postavljamo kontejnere, koji su specijalno namenjeni za to. Kolor
pres pravi kornete za jaja i mi smo njihov glavni operater, u smislu,
da sve te količine kartona, koje sakupimo od građana, predajemo
njima. Oni su praktično recikler. A PET otpad predajemo „Brzan
plast“-u, preduzeću u Batočinskoj opštini, a oni rade granulate od
kojih dalje proizvode.
Da, primarna selekcija, postavljeni kontejneri za PET ambalažu
pored standardnih kontejnera na ulicama.
Da, postoji pri regionalnoj deponiji, ali se nalazi na drugoj lokaciji.
17. Jagodina
18. Užice
Da, u samom gradu je započeta primarna selekcija otpada,
obuhvaćeno oko 5000 domaćinstava i oko 1000 poslovnih objekata.
Otpad se razvrstava na “suvi” i “mokri”. Suvi otpad odlaže se u
svetložute kese. Tako razvrstan otpad doprema se u deponiju
„Dupoko“ gde se vrši završni korak, a to je sekundarna selekcija
otpada. Nama je najbitnije da u suvom otpadu nema pepela (spada
u mokri otpad).
Ne postoji.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
U firmama da, to je po zakonu. Operateri sklope ugovor i firme su
dužne da odvajaju otpad. To je stvar između preduzetnika i
operatera. U gradu postoje sudovi za odvajanje PET ambalaže i
sakupljanje guma. PET je u većini naselja i sela. JKP „Kraljevica“
ima ugovor sa firmom „Holcim“ za odvajanje guma. U najavi je i
prikupljanje ambalažnog otpada, limenki, tetra paka i staklenih flaša.
Fabrike imaju posebno skladištenje za gume, staklo, tekstilni,
metalni otpad, itd.
Da. Postavljeni su kontejneri za PET ambalažu i za staklo.
21. Pirot
1. Ne postoji primarna selekcija. Odvajali smo suvi i mokri otpad na
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
Higijenskom zavodu (naziv naselja u Kraljevu) i na zeleni otpad. To
je bio pilot projekat. Sada imamo samo žičane kontejnere za
odvajanje PET ambalaže koji postoji samo u užem gradskom jezgru.
A sav ostali otpad prikuplja se u kante nerazvrstan i nosi se na
deponiju. Prostora u gradu ima malo, jer je Kraljevo pretrpelo
invaziju doseljenika sa Kosova, mnogo je ljudi a njihovi automobili
opteretili su trenutnu infrastrukturu, i to nije kao što je nekad bilo pre
10 godina. Usluge vršimo svakodnevno u užem gradskom jezgru i
pored toga dešava se da kontejneri uveče budu prepuni. Ne
možemo da povećamo broj sudova, jer nemamo gde da ih stavimo.
Sudovi se nalaze na nepristupačnim mestima, ili u jednosmernim
ulicama malim, ili u nekim prolazima do kojih je teško doći, ili kamion
mora da ide u nazad, ili tik uz trafo stanicu, što predstavlja opasnost
po naše radnike.
2. Samo najprostije u tih 70-ak žičanih kontejnera u kojima se
prikuplja PET ambalaža, koji su raspoređeni po gradu. U centru
nema mesta ni za ove kontejnere, jer je parkiranje predviđeno sa
obe strane ulice i ne postoji prostor u opštini gde bi mogli da se
postave sudovi za sakupljanje ambalažnog otpada.
Gradsko jezgro je pokriveno žičanim kontejnerima gde nam fali još
nekih 300-400 komada. Po školama se poprilično odvaja i pravimo
akcije zajedno sa školama i nevladinim organizacijama gde se
obično izdvaja PET ambalaža i to je ono što se generalno najviše
izdvaja. Tamo gde postoje žičani kontejneri građani izdavajaju.
Nama se vreće nisu pokazale kao dobre. Tu bi trebalo da budemo
uporniji, ali jednostavno nema se sredstava da bi bili uporniji, jer
nam se ne isplati da dajemo vreće koje nam se ne vraćaju, jer tamo
gde je iznošenje po kantama, gde nema žičanih kontejnera,
podelimo građanima vreće koje nam se nikad ne vrate. To sve
zavisi i od dela grada. Nama žičani kontejneri služe za sav suvi
otpad, za plastiku, tvrdu, za PET ambalažu, tetrapak, staklo, papir...
i to poprilično dobro funkcioniše. Dešava se da se nađu i neki drugi
otpadi, ali ne neki veliki procenat, tako da to nije strašno.
Da, postoji oko 300 reciklažnih ostrva po gradu (za plastiku, metal,
staklo…). U velikom broju preduzeća postoje kutije za sakupljanje
papira, a postaviće se još stotinjak kontejnera po raznim
institucijama (škole, preduzeća, itd.).
Ne
25. Prokuplje
Primarna ne, a sekundarna samo na lokaciji deponije.
26. Leskovac
27. Vranje
Nema primarne selekcije, samo u deponiji imaju nekoliko radnika
koji vrše selekciju.
14. Koje su obaveze domaćinstava
REGION
ODGOVORI
Ne postoje zakonom određene obaveze
1. Sombor
2. Subotica
1. Građani uglavnom poštuju i bacaju smeće u ove žičane
kontejnere za PET i papir, razvrstavaju sami. Imamo problema sa
Romima koji dođu i onda sakupljaju iz tih kontejnera i odnesu na
deponiju. Treba još tih žičanih kontejnera, ima potrebe za njima.
Pokriven je urbani deo grada, dok ka periferiji ta selekcija još uvek
nije zaživela.
2. Svako lično odvaja i skuplja posebno po nekim kesama, sve je
individualno, ali generalno oni sami odvajaju. Pošto imamo te žičane
kontejnere za odlaganje PET ambalaže, tu građani donose otpad
koji su odvojili od ostalog smeća. Generalno, pošto je Subotica i
studentski grad, kada studenti dođu u septembru, grad je mnogo
prljaviji, i onda dok se ne izvrši edukacija kod njih, da ne treba
smeće da bacaju gde stignu, grad je prljav. No, to traje oko mesec
dana, i posle sve bude normalno. Tako da je relativna stvar, da li
građani odvajaju otpad.
Nema obaveza
3. Novi Sad
Mislim da to nije nešto na dobrom nivou.
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
Seko kese – počeli su sa podelom u Pančevu, krenuli su podelu i u
Starčevu (zato što se kod njih zatvara deponija, da bi se smanjile
količine deponovanja u gradskoj deponiji), Omoljici (zbog toga što
njima pomažu u odnošenju smeća), Banatskom Novom Selu (dobar
JKP, ali su dobili novog direktora, pa će videti kakva će biti dalja
saradnja).
Nabavili su i crne kese, sami ih kupili, za mešani otpad.
Konkurisali su da od Fonda dobiju još 300 000 kesa.
Gorući problem je što sve finansira JKP, i kese i posude, a mnogo je
skupo.
U planu su i kese za biorazgradivi otpad, ali tek kasnije.
Seko kese – u Pančevu podelili 2200 kesa, u Starčevu 550, u
Omoljici su to sad preuzeli „Božić i sinovi“.
Nema obaveza. U 2011. godini podeljeno domaćinstvima 1200
kanti, i dalje se dele.
7. Zrenjanin
Jednom nedeljno iznošenje otpada ispred svog domaćinstva. Nema
razvrstavanja otpada.
Da, razdvajaju PET ambalažu i papir (pitanje 13)
8. Inđija
9. S. Mitrovica
1. Nemaju zakonske obaveze.
2. Ne postoje obaveze domaćinstava.
3. Ne postoje obaveze primarne selekcije u domaćinstvima. Ova
obaveza za domaćinstva ne postoji ni u opštinskim zakonima
Sremske Mitrovice, ni Šapca.
Ne moraju da selektuju otpad.
10. Loznica
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
Nema selekcije otpada. Odluka je predviđena u Lokalnom planu, ali
još uek nema primene.
Da, imaju ugovor sa JKP „Čistoća“ oko iznošenja smeća. Nisu u
obavezi selekcije.
Nema ih.
14. P. na Mlavi
Da, učestvuju u sistemu.
15. Lapovo
Ne postoje
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
Domaćinstva ne razvrstavaju otpad.
Na skoro svim lokacijama u gradu postoje kontejneri za selekciju
otpada. Pre je bilo potrebno oko sedam dana da se napune ti
kontejneri, a sada su puni za jedan dan. To pokazuje koliko se
povećala svest građana za selekciju otpada.
Razvrstavanje otpada na mokri i suvi, i bacanje istog u kontejnere
predviđene za taj otpad. Zeleni kontejneri (164) služe za suvi otpad,
stari sivi kontejneri za odlaganje mokrog otpada, a plavi (16) za
staklo u prvoj zoni. Podeljene su i žute kese domaćinstvima za
prikupljanje suvog otpada.
Domaćinstva još uvek nemaju nikakve obaveze, ali počeli smo sa
izgradnjom reciklažnih ostrva, pa će imati mogućnosti za selekciju
otpada.
Žičani kontejneri na javnoj površini postoje za PET ambalažu. Uže
gradsko jezgro je pokriveno prema broju stanovnika. Građani to
odvajaju.
Da ispoštuju, da ubace otpad u kontejnere predviđene za to.
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
1. Građani razvrstavaju stvarno PET amabalažu u te žičane
kontejnere. Možda bi još bolje bilo da idemo sa jačom kampanjom
za građane. Nisu oni krivi što nemaju gde da bace svoj otpad.
2. Najveći problem da se to radi je kapacitet Javno komunalnog
preduzeća koji nema dovoljan broj radnika ni vozila da može takvu
vrstu otpada da prikupi. Nije uopšte problem u savesti potrošača.
Imali smo jedan pilot projekat u saradnji sa Švajcarcima, postavljeni
su sudovi na jednoj lokaciji u gradu za sakupljanje otpada i odziv
građana je bio jako velik. To je bio projekat primarne selekcije
otpada i realizacije na pilot lokaciji. Postavili smo u tom naselju
sudove za ambalažni, neorganski i organski otpad. Posle bi se to
nosilo na neku traku, tako smo mi zamislili da se razvrstava. Putem
letaka su građani obavešteni i išlo se od domaćinstva do
domaćinstva gde smo navodili koju vrstu otpada gde da
razvrstavaju. Međutim, to je sve stalo zbog Javno komunalnog
preduzeća koje je isti dan praznilo kante u isti kamion i građani su
poludeli. Tako smo rešili da odustanemo, jer miniramo sistem
upravljanja otpadom, jer oni kažu da ne mogu tako da rade da ih to
usporava. Kad pogledam u okruženju imamo najstarija vozila i
najmanji broj za grad ove veličine i time je obuhvaćeno samo uže
gradsko jezgro. Oko 50 000 stanovnika uopšte nije obuhvaćeno
uslugom odnošenja otpada i oko 90% teritorije grada Kraljevo i onda
još kad im pomenete primarnu selekciju... To stavrno traži ulaganje
lokalne samouprave u kapacitet Javno komunalnog preduzeća, nisu
oni krivi što ne mogu da kupe kamione i sve ono što im je potrebno
od naplate usluga odnošenja otpada. Ali, nažalost niko o tome ovde
ne razmišlja.
Ono što se isto nije pokazalo dobro su plastični kontejneri kada su
se pojavili 2006. godine u gradu, posebno za staklo, papir, mislim da
su svi izgoreli do sada i tu građani nisu bili mnogo revnosni. U to
vreme komunalno preduzeće nije dobro radilo, jer nije imalo
posebno vozilo za taj otpad pa se dešavalo da građani izdvajaju u
taj kontejner, a onda dođe smećar koji pokupi i organski i sav
reciklabilni otpad u jedan i onda jednostavno ljudi su prestali da to
odvajaju. Tako da danas sve stavljamo u te žičane kontejnere i onda
vršimo selekciju u reciklažnom centru. To se pokazalo kao daleko
bolje. Prvo, nemamo dovoljno mesta, nema širokih trotoara za toliki
broj kontejnera, a drugo, ljude pre možemo da nateramo da u jednoj
vreći odvajaju sav suv otpad pa da mi odvajamo, nego da oni
odvajaju u 10 različitih kesa, pa dođu da stavljaju u različite
kontejnere to ide malo teže kod nas.
Planirano je da od marta 2012. godine krene akcija “Vašu ambalažu
u reciklažu”.
Nema obaveze.
25. Prokuplje
Ne postoje obaveze.
26. Leskovac
27. Vranje
Domaćinstva (oko 13 000 korisnika) imaju obavezu da imaju sudove
za smeće (to su lavori, kofe, kante, stari bojleri od 80 l).
Postoje kontejneri za prikupljanje PET ambalaže u Vranju i
Vranjskoj banji.
15. Koliko i kojih dozvola je izdato za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i
odlaganje otpada + da li ima individualnih sakupljača otpada
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
ODGOVORI
Izdate 2 dozvole za JKP “Čistoća“ za sakupljanje i transport i d.o.o.
„Bio Energooil“ za tretman i privremeno skladištenje. Nema
individualnih dozvola.
Ima „Eko feniks“, onda „Interkoc“, to opština izdaje. Postoji
integrisana dozvola za prikuplanje i odlaganje. To će bolje reći ovi u
opštini.
Izdato je ukupno 10 dozvola:
1. „Papir Servis“ d.o.o. Novi Sad, za skladištenje i tretman
neopasnog otpada
2. „Ramona“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i tretman
neopasnog otpada
3. „Đaković“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i tretman
neopasnog otpada, obojenih metala i metala koji sadrže
gvožđe
4. „Jugopan Export-Import“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i
tretman neopasnog otpada, obojenih metala i metala koji
sadrže gvožđe i privremeno skladištenje opasnog otpada –
otpadnih akumulatora
5. „Dip“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i tretman neopasnog
otpada i obojenih metala
6. „Biropolis“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i tretman
neopasnog otpada, iskorišćenih toner kertridža za laserske
štampače
7. „C.A.R.P.“ d.o.o. Novi Sad za skladištenje i tretman
neopasnog otpada, iskorišćenih toner kaseta za laserske
štampače
8. „Eko-Sanit“ d.o.o. Novi Sad za sakupljanje, transport,
skladištenje, tretman organskog biorazgradljivog otpada
9. „TRS Swiss Production“ d.o.o. Petrovaradin za sakupljanje,
transport, skladištenje, tretman neopasnog otpada,
iskorišćenih toner kertridža za laserske štampače
10. „Positive“ d.o.o. Novi Sad za sakupljanje i transport
neopasnog otpada, iskorišćenih toner kaseta za laserske
štampače
1. Oni po ugovoru imaju ekskluzivno pravo, odnosno da sve sa
opštine Kikinde sakupljaju. Pre dve i po godine, preko projekta
UNHCR-a, formirana je zadruga „Kikinđanka“ sa zaposlenih 5-6 ljudi
sa izbegličkim statusom. Oni su radili na prikupljanju PET-a.
5. Pančevo
Postavili su svoje kontejnere za prikupljanje PET-a. Međutim, kada
je projekat istekao, kada je UNHCR prestao da plaća zarade tim
zaposlenima, uvidelo se da je posao neodrživ da to oni sami rade, i
oni su praktično svoje kontejnere ustupili kompaniji „A.S.A“. Ona je
nudila ljudima koji su radili u zadruzi da pređu da rade kod njih u
"A.S.A.“-u, ali oni to nisu prihvatili. I sad te kontejnere koristi „A.S.A“.
Ugovor koji je potpisan sa „A.S.A.“-om daje im ekskluzivno pravo da
niko drugi ne može da prikuplja otpad do njih samih, ili ako oni
eventualno sa nekim ne postignu dogovor.
2. Samo JKP ima dozvolu, nema individualnih sakupljača.
1. ”BIROELEKTRONIK 2”, Pаnčevo, Dositejа Obrаdovićа 2
Integrаlnа dozvolа zа sklаdištenje i tretmаn otpаdnih toner kаsetа
nа teritoriji grаdа Pаnčevа
2. ”RST-group” d.o.o. Pаnčevo, Prvomаjskа 2
Integrаlnа dozvolа zа sаkupljаnje i trаnsport neopаsnog otpаdа nа
teritoriji grаdа Pаnčevа
3. ”OMOMETAL” d.o.o. Omoljicа, Milutinа Milivojevićа 5
Integrаlnа dozvolа zа sklаdištenje i tretmаn metаlnih otpаdаkа i
ostаtаkа
4. ''Maple Corporation'' d.o.o. Beogrаd, Arhimаndritа Gerаsimа
Zelićа 5/2
Integrаlnа dozvolа zа sklаdište i tretmаn neopаsnog otpаdа otpаdne plаstike
5. ”Pаpulić” d.o.o. Pаnčevo, Kаrаđorđevа 2
Integrаlnа dozvolа zа sklаdištenje i tretmаn pаmučnog predivа pucvolа i trаnsport nа teritoriji grаdа Pаnčevа
6. ''Dama service’’ d.o.o. Pаnčevo, Dositejа Obrаdovićа 2
Integrаlnа dozvolа zа sklаdištenje i tretmаn otpаdnih lаserskih toner
kаsetа
7. ''CUPPER RECICLING'' d.o.o. Zrenjanin, Bečejskа 42a
Dozvolа zа sklаdištenje neopаsnog otpаdа – otpаdnog stаklenog
kršа u okviru Industrije stаklа Pаnčevo
8. TR ''Lotаsi'' Bаnаtsko Novo Selo, Ulicа 3. oktobrа 54
Dozvolа zа sаkupljаnje neopаsnog otpаdа nа teritoriji grаdа
Pаnčevа
9. ''REUKEMA METALI'' d.o.o. Pančevo, Pristаnišnа zonа bb,
Dozvolа zа sklаdištenje neopаsnog otpаdа – otpаdnog gvožđа i
čelikа nа lokаciji kompleksа AD Lukа ''Dunаv''
10. ''KUTKO'' d.o.o. Pаnčevo, Kаrаđorđevа 132
Integrаlnа dozvolа zа sklаdištenje neopаsnog otpаdа i sаkupljаnje i
trаnsport nа teritoriji grаdа Pаnčevа
11. JKP „Higijena“ Pančevo
Dozvola za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman otpada
Niko nije tražio dozvole za individualne sakupljače, zbog izmena
zakona.
Izdato je ukupno 2 dozvole za tretman neopasnog otpada:
6. Vršac
1. „Bogsi“ d.o.o. Vršac
2. „Todorović“ d.o.o. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
I četiri lokacijska odobrenja za tretman opasnog otpada – sve su
izdate „Eko 21“ Novi Kozjak.
Izdato 8 dozvola, od toga su dve za sakupljanje i transport, a šest za
sakupljanje, transport, skladištenje i tretman.
Ima individualnih sakupljača otpada, ali nemamo registrovanih, ne
znamo koliki je njihov broj.
Ne zna tačno, te podatke ima opštinska uprava. Misli da ima
individualnih sakupljača, a pojavljivali su se i prerađivači plastike
10 dozvola je izdato:
9. S. Mitrovica
10. Loznica
1. „Salveco“ – za sakupljanje, transport, skladištenje i tretman
papira, najlona, limenki, PET ambalaže
2. „Pro-plast“ – za tretman PET ambalaže
3. „Krazburt“ – za tretman otpadnih guma
4. „Printer-Tec“ – za skladištenje i tretman tonera i kertridža
5. „Graming“ – za transport, skladištenje i tretman papira
6. „Metali Banovački“ – za sakupljanje i skladištenje metalnog
otpada
7. „Yost“ – za sakupljanje, skladištenje i tretman metalnog otpada
8. „Mačva Interkomerc“ – za sakupljanje, skladištenje i tretman
metalnog otpada
9. „Apokalipsa“ – za sakupljanje i transport šljake (neopasnog
otpada)
10. „Kraiburg SRB“ – za skladištenje i tretman otpadne gume
Jedna dozvola za KJP „Naš dom“.
(Nemaju tačne podatke o izdatim dozvolama, to je u nadležnosti
Odelenja za planiranje i razvoj. Dali su broj telefona Milke Đukić,
koja izdaje te dozvole. Treba je pozvati posle praznika).
Ima dosta individualnih sakupljača otpada, ne znamo tačan broj. Oni
idu od kuće do kuće i sakupljaju sekundarne sirovine. Oni su spas
za Srbiju, jer sakupljaju otpad i sa divljih deponija.
11. Beograd
12. Valjevo
Dve dozvole za sakupljanje i tretman, jedna (upravo završena) za
skladištenje i tretman, kao i dozvola sa beočinskom „Cementarom“
za pneumatike. Ima i nekoliko dozvola koje je izdalo Ministarstvo,
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
odnosno Direkcija za zemljotrese.
Ima individualnih sakupljača otpada, ali oni nemaju podatke koliko ih
ima.
Izdato je oko 30 dozvola za skladištenje i tretman.
Oko 50 za sakupljanje i transport.
Ima mnogo individualnih sakupljača otpada, uglavnom romske
populacije, čak postoji jedno vangradsko naselje gde se skoro svi
generacijama unazad bave sakupljanjem otpada.
1. Mi smo dobili dozvolu za opasni otpad, ali mi nismo bili u
mogućnosti da to radimo, i to je bila neka greška iz administracije.
Tako da mi radimo sa dozvolom, ali mora da se preimenuje i da se
izbaci opasni otpad. I jedna je za nas u postupku izdavanja.
2. Trenutno radim rešenje za izdavanje dozvole za sakupljanje i
skladištenje inertnog otpada za ’’Izvor’’ i za ostale radim dozvolu za
tretman neopasnog otpada.
Mi smo dozvolu dobili od Republike jer radimo na teritoriji više
opština.
Sakupljanje i transport:
1. „RIBBON COMMERC“ d.o.o. Kragujevac
2. „COPY Servis“ SZR Kragujevac
3. „DB Group“ o.d. Kragujevac
4. „TIME Computers“ d.o.o. Kragujevac
5. JKP „Čistoća“ Kragujevac
Sakupljanje, transport, skladištenje i tretman:
1. „DORADO“ o.d. Kragujevac
2. „JEZERO“ d.o.o. Kragujevac
3. “MANNES“ d.o.o. Kragujevac
17. Jagodina
Skladištenje i tretman:
1. „GRAN PLAST“ Kragujevac
2. „036 METALI“ d.o.o. Kragujevac
3. „ŠUMADIJA SIROVINE“ d.o.o. Kragujevac
Izdato je oko deset dozvola, najviše za prikupljanje i skladištenje.
U gradu postoji oko stotinjak individualnih sakupljača otpada.
Tri dozvole izdate, a dve su u postupku, za skladištenje i tretman.
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Do sada je izdata jedna dozvola za skladištenje i tretman i to za
otpadna i jestiva ulja i masti. A u planu je da se izda još jedna
dozvola i to tretman plastike.
Nema registrovanih individualnih sakupljača otpada.
Da. Izdate su tri dozvole od strane gradske uprave za sakupljanje,
transport i skladištenje. Jedna ima dozvolu za metal, a ostale dve za
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
metal, tekstil, staklo, plastiku, drvo i gumu. I još jedna dozvola na
nivou ministarstva koje ima na više lokacija po Srbiji, to je „Cinos
d.o.o. Beograd“. Grad nema postrojenje, ali smo konkurisali kod
fonda za izgradnju centra za sakupljanje. Građani bi tu trebalo da
izdvajaju kabasti materijal. Ali, nismo dobili finansije od Ministarstva.
Izdato je 15 dozvola. Izdate su za sakupljanje i skladištenje
neopasnog otpada. Pretežno za metalni otpad.
Ima dosta individualnih sakupljača otpada, pretežno romske
populacije. Tačan broj stvarno ne znam. Oni uglavnom skupljaju
metal i papir.
1. Ima, ali ja ne znam tačno, to treba pitati Ljiljanu Jemuović
2. Ukupno 13 dozvola, operaterima je izdato. Oni su voljni da
postave svoje sudove, međutim odmah se popreči Javno
komunalno i kaže to je naš otpad, operateri im kažu pa uzmite ga
onda, a Javno komunalno nema sa čim da ga pokupi. I tako ti ljudi
ne mogu da rade. Svi ti operateri da bi postavili svoje sudove moraju
da sklope ugovor sa lokalnom samoupravom, a pošto je ona
osnovala Javno komunalno preduzeće onda je to sukob interesa i
onda ljudi ne mogu tako bespravno da postave kontejnere da
prikupljaju otpad. Lako bi mi nekom odlukom naložili ovim većim
firmama, radnjama, "Tempu", da svoje kartonske ambalaže slože i
da uveče prođe neki operater, ali ti individualni sakupljači se upravo
bave sakupljanjem tog otpada ručnim kolicima, i nose, niko im ne
brani, ali to nije legalno. Ovih 13 imaju dozvolu od 2011. godine. To
su privatni operateri koji se bave upravljanjem PET-om, kartonom,
staklom, metalom (spisak iz registra dozvola u prilogu). Imamo tog
jednog lokalnog operatera koji je sklopio ugovor o poslovno
tehničkoj saradnji sa "Čistoćom" tako da ovaj PET iz žičanih
kontejnera Javno nosi njemu, jer oni to nemaju, on ima presu i onda
zajedno dele dobit posle. Ali, nije sa gradom potpisan ugovor, već
sa njima o poslovno tehničkoj saradnji.
Mislim da u Kruševcu nema nijedna dozvola za individualne
sakupljače, nisam sigurna. Imamo tu integralnu dozvolu za
prikupljanje, transport i fizički tretman ambalažnog neopasnog
otpada.
Ne znam koliko je izdato dozvola.
U Nišu je osnovan Republički sindikat sakupljača sekundarnih
sirovina, ne znam koliko tačno ima individualnih sakupljača otpada.
1. Dozvola za skladištenje i tretman neopasnog otpada - „Fom
d.o.o.“ Prokuplje
2. Za sakupljanje, transport i skladištenje neopasnog otpada Preduzeće za radno osposobljavanje invalida, zaštitna radionica
„Urvis d.o.o.“ Prokuplje
3. Za sakupljanje i privremeno skladištenje – „MB-metal d.o.o.“
Prokuplje
4. Za transport, skladištenje i tretman - „Operater metalurg d.o.o.“
Prokuplje
5. Za sakupljanje i transport – „Bam Pak d.o.o.“ Prokuplje
6. Za skladištenje i tretman - „Andrejić d.o.o.“ Prokuplje
7. Za sakupljanje i privremeno odlaganje - SZTR „Otpad promet“
Prokuplje
8. Za sakupljanje i privremeno odlaganje - „TOP–PLAN-PROMET
d.o.o.“
9. Za sakupljanje i transport i privremeno skladištenje - PD
„Kosmokomerc d.o.o.“
10. Za skladištenje PD Industrija filcanih proizvoda „Nikodije
Stojanović Tatko“
11. Za tretman neopasnog otpada - PD „Kosko komerc d.o.o.“
Prokuplje
Izdato je 10 dozvola
26. Leskovac
3 dozvole:
27. Vranje
1. za sakupljanje, transport, skladištenje, tretman i odlaganje otpada
(JKP "Komrad")
2. za transport i skladištenje
3. za skladištenje
Još 7 zahteva je u proceduri.
Ima individualnih sakupljača, ali nema dozvola za individualne
sakupljače, niti zahteva za izdavanje dozvola.
16. Kratak opis lokalnog plana upravljanja otpadom
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
ODGOVORI
- Nacionalna strategija upravljanja otpadom
- Osnovni podaci o regionu
- Poveravanje poslova upravljanja komunalnim otpadom
- Sadašnja praksa upravljanja komunalnim otpadom u
opštinama Sombor, Apatin, Kula, Odžaci, Bač
- Plan prikupljanja otpada
- Analiza otpada
- Strateški okvir i potrebne promene
- Program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom
1. Na sajtu www.subotica.rs zaštita životne sredine/dokumenti i
publikacije/dokumenti. To je predviđeno do 2020. godine. Tamo je
predviđeno da svako individualno domaćinstvo dobije kantu i
gradske i prigradske mesne zajednice. Podelili smo tipske kante u 5
mesnih zajednica, oko 6500 tipskih kanti.
2. U prilogu
Opšta analiza stanja, Institucije koje se bave otpadom, Način kako
se transportuje otpad, Opis mini linije za reciklažu
Sve je u prilogu
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
Suština – da se stara gradska deponija zatvori.
Nova sanitarna deponija ima sistem za deponovanje i za
prečišćavanje otpadnih voda, nemaju za sekundarnu separaciju
otpada.
Postrojenje za tretman biorazgradivog otpada je u planu, ali se još
ne zna kada i da li će to biti.
Problemi – neusklađenost sa novim zakonom, nedostaju sredstva
za centar za sakupljanje i recikliranje materijala, nedostaje
asfaltirana saobraćajnica, oprema, nadstrešnica, sortirna linija,
kontejneri, male kolske vage, mala presa. Obezbeđivanje materijala
iz žutih i plavih kontejnera i seko kesa je nedovoljno, moraju da se
naprave ugovori sa pravnim licima, sakupljačima otpada, i da se to
sinhronizuje na nivou države.
Plan razrađuje uređenje buduće deponije i reciklažna ostrva za
primarnu i sekundarnu selekciju. Opšta analiza stanja.
Plan je usvojen 2010. godine. Građani ne selektuju otpad, ali u
planu je izgradnja reciklažnog dvorišta gde će se vršiti selekcija
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
otpada. Sanirali smo smetlište i uskoro pristupamo izgradnji
privremene sanitarne deponije. Oko 100 tona komunalnog otpada
se dnevno sakupi u Zrenjaninu, a procene su da je na nivou okruga
oko 180 tona dnevno. Zrenjanin će biti centar okruga za upravljanje
otpadom.
Napravili su presek stanja, napravili kostur za dalju nadogradnju,
najbitnije je što je u Plan stavljeno samo ono što je zaista moguće
uraditi i ono što je neophodno.
Sama izrada plana je namenjena da poboljša uslove za zaštitu
životne sredine. U planu je utvrđeno sadašnje stanje upravljanja
komunalnim otpadom i urađene su procene budućih količina otpada
u narednih 20 godina.
Potrebne su investicije za realizaciju plana.
Glavna tačka plana je izgradnja regionalne deponije.
Pored toga plan obuhvata i razvijanje svesti i informisanje javnosti o
značaju zaštite životne sredine.
1. Plan je usvojen 2010. Sadrži opis trenutnog stanja upravljanja
otpadom, sa predlozima mera i aktivnosti kako da se ono unapredi i
poboljša. Napisan je u skladu sa procedurom koja je predviđena po
preporukama Nacionalne strategije upravljanja otpadom.
Ali, zbog regionalizacije i svega što će doći sa usvajanjem
Regionalnogi plana, moraće se izvršiti revizija Lokalnog plana
2. Suština su uvek pare. Otvaranjem regionalnih deponija svuda u
Srbiji javno-komunalna preduzeća će morati da plaćaju odlaganje
smeća. To će značiti da se od domaćinstava naplaćuje po članu
domaćinstva, i cena za deponovanje smeća po toni će se dodati u
cenu za odnošenje smeća.
Trebalo bi naći način da se zakonski reguliše novčani udar na javnokomunalna preduzeća pošto će morati plaćati regionalnim
deponijama.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
Plan je usvojen u martu 2011. godine. Predviđeno je odvoženje
smeća ne regionalnu deponiju (kad bude osposobljena) i predviđeno
je razvrstavanje otpada na mestu nastanka. Kupljene su i parcele za
transfer stanicu. Postoje planovi za izgradnju reciklažnog dvorišta.
Plan je usvojen 2010. godine. Radila ga je, na zahtev grada,
agencija „Green Pro“. Dat je pregled trenutnog stanja i aktivnosti
oko otpada. Plan otvaranja nove regionalne deponije i procene
koliko bi to koštalo.
To imate sve narezano na CD.
14. P. na Mlavi
Ne bih znao.
15. Lapovo
Plan u proceduri
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Plan se sastoji iz 3 celine: 1. Uvodni deo
2. Trenutno stanje i količine otpada koje
se proizvode na teritoriji Jagodine, kao i količine koje se odlažu
3. Planovi za budućnost.
Postavljeni su i kratkoročni ciljevi od 2010-2015. godine. Kao i
dugoročni od 2015-2020. godine.
- Pravni okvir upravljanja otpadom
- Osnovni podaci o gradu Užicu
- Poveravanje poslova upravljanja komunalnim otpadom
- Očekivane vrste, količine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji
grada Užica
- Plan prikupljanja otpada
- Program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom
Nema mnogo toga da opisujemo, predali smo Plan, sve piše u
njemu.
Lokalni plan je napravljen 2004 godine. Međutim, skupština nije
usvojila a sada je na usaglašavanju sa novom zakonskom
regulativom. Plan podrazumeva formiranje grupe za kontejnere za
odvajanje reciklabilnih komponenti na određenim lokacijama, 90 po
gradu prema rešenju, to je bez seoskih naselja. Zatim, centar za
sakupljanje a ne trasfer stanicu. Kontejneri za komunalni otpad,
tipske kante za individualna domaćinstva.
Ne znam kako da vam kažem u par rečenica, možete pogledati u
planu.
1. Prvo je urađena analiza trenutnog stanja. Koliki je broj sudova za
smeće, podizača, kamiona, traktora. Urađena je analiza da se
nerazvrstani otpad skuplja i transportuje. Zatim je urađena analiza
šta sve treba uraditi do 2018. godine da bi se postepeno proširila
naša usluga i na ove delove koji su obuhvaćeni našom uslugom.
Ovim planom je predviđeno i poboljšanje i proširenje Javno
komunalnog preduzeća do 2020. godine. Da se kupi određen broj
smećara, kamiona, da se vrši primarna selekcija, i sve je to
obrađeno ekonomskom analizom da bi se znalo koliko će to da
košta u narednom periodu, da bi znala lokalna samouprava koliko
sredstava da odvoji.
2. On je urađen još 2007. godine, ažuriran je 2011. godine, ali još
uvek nije stigao na dnevni red Skupštine na usvajanje, dakle, opet
politika! Bio je prvi u Srbiji urađen Plan i mnoge su opštine u Srbiji
radile po tom modelu i usvojile Plan, ali naši političari ne mogu da se
dogovore da stave lokalni plan u razmatranje, a o regionalnom da i
23. Kruševac
24. Niš
ne pričamo. Sve je definisano u lokalnom planu, hijerarhija
upravljanja otpadom.
Postoji lokalni plan upravljanja otpadom, ali tu ćete najbolje
informacije dobiti od Vesne Anđelić u Gradskoj upravi. Ne postoji
regionalni plan. Kruševac kao centar Rasinskog okruga i Kraljevo
kao centar Raškog okruga i sve opštine su potpisale sporazum o
nameri za izgradnju regionalne deponije između ova dva regiona,
što ja lično mislim da teško može da uspe. Jer, da u isto mesto
skladište otpad Tutin i Varvarin to sigurno neće moći, jer je jako
velika razdaljina. Mislim da su svi pomalo odustali od te ideje.
Plan definiše postojeće stanje u oblasti upravljanja otpadom, a
definišu se i kratkoročni i dugoročni ciljevi, a opšti cilj je poboljšanje
zaštite životne sredine, usluga sakupljanja i odlaganja otpada i
poboljšanje higijenskih i zdravstvenih uslova na teritoriji Niša. Plan
se odnosi na period od 10 godina (2011-2021.).
Plan nije uradjen. Donešena je Odluka o pristupanju izradi.
25. Prokuplje
26. Leskovac
Plan sadrži ciljeve upravljanja otpadom, kao i pregled i analizu
postojećeg stanja otpada. Sadrži popis neuređenih deponija.
27. Vranje
Predlog plana – da se počne sa kompostiranjem, reciklažom, da sve
bude izvučeno iz otpada.
17. Da li Plan obuhvata i program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom
REGION
ODGOVORI
Da, postoji program.
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
1. Predviđa to Plan, zatim i nabavka potrebne opreme.
2. Svakako.
Da, poglavlje Obuka ciljnih grupa, kako usmeriti na to polje
delovanja
Mislim da jeste na papiru, ali u praksi sa "A.S.A."-om to nije zaživelo
na pravi način. Bilo je nekoliko njihovih akcija kada je počela
reciklaža, građani su obavešteni, ali po meni to nije bilo adekvtano
urađeno i nije na pravi način predstavljen značaj primarne selekcije
u celom postupku odlaganja otpada. Što se tiče škole i mlađih
generacija radi se samo na predmetima građanskog vaspitanja i od
strane ekoloških organizacija i mi smo tu očekivali da kad posao
krene oko reciklaže da se i na tom polju malo više pozabavimo. To
bi trebalo da bude jedna vrsta predmeta, da se kroz svaki dan
provuče deci činjenica kako treba smeće da ubacuju u kantu i da
čista sredina i sve čistija Kikinda njima koristi. Lokalna samouprava
bi trebalo više da bude uključena u takve organizacije ili sa NVO ili
nekim drugim organizacijama. Kod nas je bilo u tim akcijama
„Očistimo Srbiju“ tada su i škole učestvovale, ali po mom mišljenju
to bi trebalo da bude svakodnevna akcija.
Da. Postoji akcioni plan (8. deo Lokalnog plana), ali on još nije
razrađen i pripremljen.
Da, poglavlje o edukaciji.
6. Vršac
Da. Svaki program to obuhvata.
7. Zrenjanin
8. Inđija
- Naravno.
- Nekoliko NVO sarađuje sa njima. Jedna je bila uključena u
projekat primarne selekcije 2006. godine, jedna je bila uključena
prošle godine (na projektu opasni kućni otpad). Uključeni su i u neke
sitne akcije NVO-a.
- Prema planu upravljanja otpadom NVO bi trebalo da skreću pažnju
na probleme koji su JKP-u nevidljivi, jer oni znaju probleme u ulici,
kvartu, selu.
- Organizovali su javne tribine – o PET ambalaži, papiru, opasnom
9. S. Mitrovica
otpadu.
- Dele se flajeri.
- JKP je organizovao Sistem 48, što podrazumeva interakciju sa
građanima, građani na broj telefona, sms, mail ili dolaskom u
opštinu, mogu da prijave komunalne probleme, a odgovor (da li
problem može da se reši, kada će se rešiti, ko će ga rešiti) dobijaju
u roku od 48 sati.
1. Da, plan obuhvata i razvijanje svesti i informisanje javnosti o
značaju zaštite životne sredine.
2. Da. JKP radi edukaciju po obdaništima, školama. Radili su
edukacije kad su postavljali kontejnere. Sarađuju sa školama, pravili
su likovne konkurse, nagrade davali, sve je to bilo medijski
propraćeno.
3. U Lokalnom planu postoji deo o podizanju javne svesti o
smanjenju količine smeća koje će se odlagati i počecima primarne
selekcije.
Ima deo o tome. I o podizanju javne svesti i o saradnji sa medijima.
10. Loznica
11. Beograd
Da, edukacija građana.
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Da, ima predloga da se radi na edukaciji i jačanju svesti građana
oko upravljanja otpadom.
1. U okviru akcije ’’Očistimo Srbiju’’, po svim školama smo
organizovali takmičenja, gde su deca prikupljala PET ambalažu i oni
najbolji su nagrađivani.
2. Imamo po školama i vrtićima. Recimo sada kada bude Dan
planete Zemlje biće organizovano po školama prikupljanje
elektronskog otpada.
Ja govorim o nama i po statutu naše firme to spada u opis poslova i
aktivnosti, i to je upravo moja delatnost. Stalna komunikacija sa
građanima i stalna edukacija kroz više različitih alata, što pi-ar, što
edukativnih. Od najjednostavnijih načina putem flajera i naše službe
za obaveštavanje, koja je u stalnom kontaktu sa građanima i
telefonski i pisano, preko medija i naravno kroz edukativne
programe koje organizujemo pre svega u školama i vrtićima.
To sve kod nas ne funkcioniše negde kako treba, jer svi pričaju o
svemu u isto vreme. Da biste radili na razvoju svesti kod građana, vi
morate prvo da razvijete svest kod ljudi koji vode te građane, a to je
lokalna samouprava. Jer ako tu nema svesti džaba je onda da
šaljemo flajere nekoj bakici u nekom selu, koja zatrpava te plastične
flaše. To je sve isprepletano jedno sa drugim. Razvijanje svesti
znači razvijanje zakonske regulative, koja će ljude naterati da
učestvuju u nekim sistemima, što znači da će im pod primorom biti
razvijena svest. To se svakako ne sme reći u javnosti. Ali da bi
Marina Stanojević obavljala svoj posao ona mora da ima
instrumente, a sad ih nema. Ona jedino što može je da kaže
nemojte to da radite.
Da.
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Naravno. Bilo je dosta javnih tribina, ali su ih uglavnom radile
nevladine organizacije. Postojala je jaka kampanja za usvajanje
lokalnog plana.
Imamo dobru saradnju sa lokalnim medijima.
Imamo spot na sajtu www.grad.uzice.org, u novembru u svim
školama i vrtićima postavljenje kante za odlaganje istrošenih baterija
i veoma brzo su neke bile napunjene i više puta, deljeni su flajeri koji
su trebali pomoći građanima da pravilno razvrstavaju otpad.
Da, podizanje svesti javnosti je jedna od važnijih stavki Lokalnog
plana.
Da i program zaštite životne sredine sve do 2019. godine u skladu
sa zakonskim regulativama. Pre svega edukacija dece koja će i
svoje roditelje edukovati. Edukativni centar je u planu izgradnje.
Mi smo još i regionalnom strategijom podizali javnu svest. Postoje i
emisije na lokalnoj televiziji, kao edukacija kroz škole i vrtiće.
1. Mislim da ne. Ali to je jedna od obaveza našeg preduzeća koje mi
permanentno ispunjavamo i kroz neke programe sa strane. To je
saradnja sa lokalnim medijima. Tu su neki programi koji finansiraju i
različite fondacije. Pored akcije „Očistimo Srbiju“ imamo i lokalne
akcije prolećne i jesenje čišćenje grada i to prevashodno lokacija
koje nisu obuhvaćene našom uslugom, zatim čišćenje romskih
naselja, reka, itd. Uglavnom smo zadovoljni rezultatima čišćenja. Tu
je bio i taj veliki projekat „Zajedno za prirodu“ gde je lokalna
televizija to detaljno pratila, delili smo panflete, postere. Efekti su
dobri, samo je potrebno da se to posle održava kad se očisti.
2. Apsolutno! Mi smo sve te flajere delili uz račune i ljudi idu ispred
lokalne samouprave i pitaju „kad će, kad će“. Ali zašto da
edukujemo ljude kada nema kapaciteta da se to realizuje. Mi smo i
iz budžetskog fonda zaštite životne sredine kupili kante za pripremu
primarne selekcije i podelili kese da u individualnim domaćinstvima
građani sakupe ambalažne otpade, a u ovim ostalim kantama
organski i neorganski otpad. Oni su podelili kante, ali kese ne
realizuju, jer oni opet nemaju kapacitet za tu vrstu sakupljanja. Sada
čekamo da se izgradi reciklažni centar u okviru ovih 30 opština što
su dobile novac za to, pa kad budu onda imali liniju za sekundarnu
23. Kruševac
24. Niš
selekciju valjda će paralelno da se jača i kapacitet za sakupljanje,
inače će linija da nam zvrji prazna, nećemo imati šta na njoj da
selektujemo.
Sve to postoji u Planu, a mi kao javno preduzeće sarađujemo sa
svim nevladinim organizacijama. Ima ih nekoliko. Sarađujemo sa
Zavodom za javno zdravlje koje vrši edukaciju, onda „Bela breza“,
„Kec“ oni su radili platnene torbe za pijacu. Sa osnovnim školama.
Kada su neke emisije uvek gostuju naši ljudi iz komunalnog i
apelujemo na građane šta i kako treba. Kada sarađujemo sa
nevladinim organizacijama, oni vrše edukaciju, a mi dajemo
kontejnere, prikupljamo, itd. To najbolje uspeva kod najmlađih. Mi
smo u jednoj školi prošle godine gde je za svakih pet boca davana
jedna sveska i oni su prikupili 40 000 boca, tako da su baš bili vredni
i roditelji i deca.
Mi smo predvideli edukacije, ali još nije ništa sprovedeno. Ima svake
godine u organizaciji Javnog zdravlja, onda udruženja na lokalnom
nivou podižu svest. Mi smo pretprošle godine, 2010, imali predstavu
za decu u saradnji sa dečijim pozorištem „Čarapica“ iz Beograda.
Bilo je dve predstave. Prve godine je bila „limenkica-ulaznica“ a
prošle godine, 2011 „novinica-ulaznica“. Edukacija mlađeg
stanovništva, školskog i predškolskog uzrasta, gde su imali da
sakupe 2-3 novinice ili limenkice za ulaznicu. Veliki je odziv je bio.
To je jedan dan gostovalo pozorište,a li smo imali po 2-3 predstave.
Da, jer razvoj javne svesti je važna funkcija u upravljanju otpadom.
Prilikom usvajanja lokalnog plana organizovano je nekoliko javnih
tribina sa učešćem nevladinih organizacija.
-
25. Prokuplje
Da, mere edukacije, mere učešća javnosti u donošenju odluka.
26. Leskovac
Da – kroz edukacije, tribine, flajere.
27. Vranje
18. Koje akte je donela lokalna samouprava u vezi upravljanja otpadom
REGION
ODGOVORI
Odluka o odnošenju gradjevinskog otpada.
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
1. To pitajte u Gradskoj kući.
2. Postoji „prolećno“ i „jesenje“ čišćenje grada. Pored toga imamo
akcije sakupljanja kabastog otpada, blokovsko pročišćavanje. Do
sada smo imali tri akcije „Očistimo Srbiju“, a pre toga smo imali
„Očistimo Vojvodinu“. To je tada bila pokrajinska akcija, pa je ideja
prerasla u republičku. Unutar tih akcija, prvenstveno „Očistimo
Srbiju“ idu i ta plakatiranja, nastupi u medijima, televizije, radio
emisije. Upravo nam je u toku akcija „Prolećno čišćenje“. Edukacije
idu u okviru ovih akcija, ali prvenstveno u školama. Akcije idu jedna
za drugom. Ali imamo akcije počev od kompaktiranja, protiv
ambrozije. Tu idu akcije prvenstveno škola. Tu su angažovana
najviše deca. Stalno ide pod raznim nazivima „Očistimo Srbiju“,
„Dan planete“. Deca su animirana 5-6 puta godišnje u cilju
sakupljanja PET i papira, drugo se ne sakuplja koliko ja znam.
Zatim, imamo i akciju „Ekološka ulica“ (5. jun), „Planeta zemlje“,
„Dan bez auta“, itd.
Odluka o održavanju čistoće, uskladjeno s novim zakonom
Pravilnik o uslovima za postavljanje posuda za sakupljanje otpada
Odluka o uređivanju i održavanju deponije; nije usklađena sa
zakonom.
Opština je učestvovala aktivno u akcijama što je radilo ministrastvo
„Očistimo Srbiju“. Mi imamo ovde sa "A.S.A."-om ugovor, jesenju i
prolećnu akciju uklanjanja smeća sa divljih deponija. Građani mogu
da iznesu sve, postavi se nekoliko velikih kontejnera. Građani se
obaveste putem štampe, televizije, sredstava javnih komunikacija.
Nije loš odziv građana. Kada budu te dve akcije to je O.K., to je
predviđeno ugovorom i „A.S.A“ to uradi kako uradi. Mi obavestimo
građane gde se nalaze kontejneri i onda „A.S.A“ odveze na
deponiju.
Odluka za proširenje delatnosti u JKP "Higijeni" – novo postrojenje
za selekciju otpada je u izgradnji – zajednička investicija sa Italijom.
Odluku o poveravanju poslova upravljanja otpadom, kao i
upravljanja toka animalnih otpada društvenom preduzeću „Drugi
oktobar“
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
- Gradska odluka o čistoći i upravljanju otpadom
- Odluka za proširenje delatnosti u JKP "Higijeni" – novo postrojenje
za selekciju otpada je u izgradnji – zajednička investicija sa Italijom.
Odluka o komunalnoj higijeni, gde je, između ostalog, jedno celo
poglavlje posvećeno tome i obavezama koje imaju građani i pravna
lica.
Pored lokalnog i regionalnog plana, donet je i Akt o primarnoj
selekciji.
Ništa nisu doneli
3. Odluke vezane za formiranje regionalnog preduzeća.
Lokalni plan, LEAP i međuopštinski ugovor o regionalnom
upravljanju otpadom.
11. Beograd
Lokalni plan upravljanja otpadom.
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
Lokalni plan i LEAP.
Odluka o komunalnom uređenju, dozvole za skladištenje, transport,
tretman i odlaganje otpada. Ugovor o lokaciji regionalne deponije.
Ono što je Skupština usvajala je lokalna strategija upravljanja
otpadom i priključenje regionalnoj deponiji.
Oni imaju odluku o održavanju čistoće, imaju taj Lokalni plan i koliko
ja znam to je sve.
Odluka o održavanju čistoće, Odluka o određivanju lokacije za
izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje
građevinskog otpada i otpada od rušenja objekata na teritoriji grada
Kragujevca; Odluka o dopuni Odluke o određivanju lokacije za
izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje
građevinskog otpada i otpada od rušenja objekata na teritoriji grada
Kragujevca.
Imamo lokalni plan i doneli smo sve akte iz ekologije po novim
zakonima.
Lokalni plan, LEAP koji još nije usvojen, kao i odluku o komunalnom
uređenju (prilažemo uz dokumentaciju, inače na sajtu sve dostupno
javnosti).
Doneli smo odluku o lokaciji buduće regionalne deponije, kao i o
početku izgradnje.
„Očistimo Srbiju“. Prisutni smo u medijima kada je ta akcija u
pitanju. Turistička organizacija ima posebne akcije. Imamo samo
„Očistimo Srbiju“ akciju.
Lokalni plan upravljanja otpadom.
22. Kraljevo
23. Kruševac
1. 13 bilborda, promotivni spotovi, na radiju, televiziji je bilo za ovu
akciju „Zajedno za prirodu“ i to je trajalo nekoliko meseci. Još uvek
bilbordi mogu da se vide na svim prilazima gradu Kraljevu.
Uglavnom se oglašavno na kvartalnom nivou ili jednom mesečno.
2. Kroz program upravljanja otpadom sve smo to radili i edukaciju za
pripremu primarne selekcije otpada.
Ne postoje plakati. Trenutno samo jedna nevladina organizacija „Tri
haus“ ima plakate „Red, rad i reciklaža“. Malo su više nereda
napravili sa tim projektom, jer su delili kolica i zaštitna odela
sakupljačima sekundarnih sirovina. Međutim, oni izvrnu naše
kontejnere i tako sakupljaju sekundarnu sirovinu.
Spisak akata je u lokalnom planu.
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Odluka o sprovodjenju upravljanja gradjevinskim otpadnim
materijalom na teritoriji opštine Prokuplje.
Lokalne komunalne odluke o upravljanju otpadom
Odluka o održavanju čistoće
Odluka o naknadi za zaštitu i unapredjenje životne sredine grada
Leskovca
Odluka o pristupanju sistema regionalnog plana otpada
Odluka o fondu za zaštitu životne sredine grada Leskovca
Pored Lokalnog plana upravljanja otpadom, doneli su Odluku o
komunalnom uređenju grada Vranja
19. Koje ugovore ima lokalna samouprava sa drugim pravnim licima u vezi otpada
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
ODGOVORI
Skupština grada je donela odluku da sve poslove vezane za otpad –
organizacija i upravljanje otpadom i organizacija gradske deponije
poveri JKP "Čistoća".
1. To pitajte u Gradskoj kući.
2. Samo sa JKP i Regionalnom deponijom u pripremi dokumentacije
za otvaranje regionalne deponije. Bio je konkurs za NVO za
odlaganje baterija (opasni otpad) po radnjama, školama. Biće
postavljeno 100 komada (slika u prilogu).
Sporazum o saradnji Grada Novog Sada i opština Bačka Palanka,
Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Vrbas, Srbobran, Temerin.
Osnivački akt JKP „Čistoća“
Ugovori sa JKP „Čistoća“ – Ugovor za prenos sredstava, Ugovor za
tekuće održavanje.
Samo „A.S.A“ ima ekskluzivno pravo. I pored „Kikinđanke“ koja je
radila PET, čiji je ugovor istekao, bilo je nekoliko pokušaja vezano
za elektronski otpad, ali ni to nije zaživelo na pravi način. Nije bilo
isplativo, ili se nisu dozvole prikupile.
JKP ima ugovore sa operaterima kojima upućuju otpad na reciklažu
(za PET, najlon, papir, plastiku, metal, itd).
Imaju ugovor sa "Sekopakom" za seko kese.
Samo ugovor sa DP „Drugi oktobar“ kome su povereni svi poslovi u
vezi otpada.
Odluka o komunalnoj higijeni, gde je, između ostalog, jedno celo
poglavlje posvećeno tome i obavezama koje imaju građani i pravna
lica.
JKP ima ugovor sa Sremskim Karlovcima – odvoze im određene
količine smeća uz nadoknadu.
JKP Ima saradnju (ne zvanične ugovore) sa "Umkom" za papir, i sa
još nekoliko firmi za PET ambalažu.
Postoji ugovor o regionu (sporazum).
Postoji saradnja sa drugim opštinama, Inđija od svojih sredstava
pravi regionalnu deponiju, pa će kad bude gotovo imati ugovore sa
drugim opštinama.
Jedino ima ugovor sa JKP "Komunalije".
Grad je osnivač KJP „Naš dom“.
10. Loznica
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
Ima ugovor sa JKP „Vidrak“, grad je njihov osnivač.
Zaključen je ugovor za 2012. godinu za predaju elektronskog otpada
ovlašćenom operateru.
Ima ugovor sa JKP „Čistoća“, kao i, od skoro, ugovor sa austrijskom
kompanijom „Poor Werner&Weber“.
Ima zaključene ugovore za predaju otpada za papir i karton ’’Papir
servis FHB’’ BG, za PET ambalažu sa ’’GREENTECH’’ Novi Sad, za
otpadne preumatike sa "ECOREC" Popovac, za staro gvožđe sa
’’POTIS’’ Požarevac.
Mi iznosimo po odluci Skupštine opštine, a privatnik po ugovoru. Oni
po ugovoru imaju 28 naselja, a mi iznosimo iz šest naselja
uključujući i Petrovac kao najveće naselje. I postoji taj ugovor o
zajedničkom korišćenju, gde je i opština potpisnik, o zajedničkom
korišćenju sadašnje deponije ’’Svine’’.
Nisam upoznat.
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Grad Kragujevac potpisao ugovor o upravljanju ambalažnim
otpadom sa "Sekopakom" 2010. godine.
Samo ugovor sa „Poor Werner&Weber“ oko iznošenja smeća.
Postoji i ugovor bez ikakve obaveze sa jednom privatnom firmom
koja je dobila mogućnost za postavljanje svojih kontejnera pored
već postojećih gradskih.
Jagodina i Ćuprija su sklopile ugovor za odlaganje otpada na
regionalnoj deponiji.
Opština je sklopila ugovor sa drugim opštinama o korišćenju
regionalne deponije.
Opština je osnivač JKP “3. septembar” i ima ugovor sa susednim
opštinama (Priboj, Prijepolje i Sjenica) o formiranju zajedničkog
regionalnog preduzeća za upravljanje otpadom.
Distributer „Brzanplast“, „Eva Kladovo“ (ispostava „Brzanplasta“)
kada su u pitanju javne površine u vidu sakupljanja, skladištenja i
transportovanja, reciklaže neopasnog otpada.
Imamo međuopštinski ugovor o osnivanju regionalne deponije.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
1. Pitati Ljiljanu Jemuović
2. U prilogu
Lokalna samouprava ne može da ima ugovor, ona može samo da
izdaje dozvole za sakupljanje i tertman. Ono što ne izdaje
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
ministarstvo što može lokalna samouprava. Znam da nijedno lice sa
teritorije Kruševca nema dozvolu za sakupljanje otpada.
Imamo protokol o saradnji sa Klasterom “Reciklaža Jug”.
Protokol o saradnji sa Federacijom Roma u Srbiji.
JKP “Medijana” vrši sakupljanje otpada u Merošini, a opština
Doljevac odlaže otpad na niškoj deponiji, koja se nalazi na granici ta
dva grada.
Ugovor sa preduzećem „Poor Werner& Weber d.o.o.“, i ugovor sa
JP za zaštitu i unapredjenje životne sredine
Ugovor sa preduzećem „Poor Werner&Weber d.o.o.“ kome su
poverene sve delatnosti sakupljanja, prevoza i odlaganja
komunalnog otpada.
JKP "Komrad" ima ugovor sa opštinom.
27. Vranje
Postoji Pismo o namerama sa Preševom, Bujanovcem, Vladičinim
Hanom, Surdulicom.
Potpisan je sporazum izmedju opština, ali regionalni plan još nije
izradjen, još nisu počeli saradnju. Potrebno je da svi imaju lokalni
plan, Bujanovac ima lokalni plan, a Preševo još nema ni lokalni plan.
Nema saradnje, to bi trebalo da bude regulisano regionalnim
planom, da druge opštine koriste prostor deponije uz nadoknadu, s
obzirom na to da je Vranje samo gradilo deponiju. Republika će se
uključiti u proširenje deponije.
Imali su ugovor sa 2 sakupljača sekundarnih sirovina da postave
žičane kontejnere za PET ambalažu u gradu (oni su to presovali,
slali na reciklažu), dok JKP nije imalo uslove za to, sad je JKP to
preuzelo.
20. Kako je pripreman Plan
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
ODGOVORI
Doneta je odluka o izradi, odredjena je Radna grupa za izradu, i
Gradsko veće je donelo odluku o usvajanju.
1. Bila je komisija za izradu toga plana, određena lica su bila
zadužena, išlo je na raspravu. Merenje količine otpada, koristili smo
podatke koje smo već imali, a koje redovno merimo uz pomoć
kolske vage koja meri sve što ulazi na deponiju. To je rađeno pred
kraj prošle godine, tako da imamo tačne rezultate po mesecima.
Radili smo morfološki sastav, to je obaveza četiri puta godišnje, šta
je u kućnom smeću počev od organskog otpada, plastike, papira,
metala, itd. To je u saradnji sa lokalnom samoupravom, oni su to
finansirali. Najviše ima organskog otpada, ali zavisi od godišnjeg
doba. Vrlo malo ima stambenih naselja, najviše privatnih kuća gde
se loži, pa ima dosta pepela.
2. Bile su komisije za svaku temu posebno, koje su se sastojale od
4-5 članova. Bile su i javne rasprave.
Sprovedena javna nabavka. Fakultet tehničkih nauka izradio Plan
međuopštinske radne grupe. Javna rasprava o nacrtu regionalnog
plana. Sufinansiranje u izradi: Fond za zaštitu životne sredine 90%,
Grad Novi Sad 10%. Nakon toga je utvrđen predlog Regionalnog
plana.
Procena i merenja nisu ni bila potrebna. Zato što mi organizovanje
iznošenja smeća imamo od kraja 1969. godine. Deponija je rađena
po projektu Instituta "Kirilo Savić". U ovom Planu (koji je priložen)
imate kapacitet deponija i koja je dokumentacija i koliko ima kanti,
domaćinstava, šta se sve odlaže. Ne primenjujemo u potpunosti
reciklažu, polako jedna po jedna firma počinje da primenjuje zakone.
Postojala je radna grupa, svi su mogli da učestvuju u pripremi plana
(udruženja građana, potrošača, NVO...). U planu postoji čitava
procedura pripreme i izrade plana. Tehnički fakultet iz Novog Sada
je izradio plan.
Radna grupa je postojala, paralelno je radjen i regionalni plan, koji
uključuje i Opovo, ali on još nije usvojen.
-
6. Vršac
7. Zrenjanin
Nacrt-javna rasprava-saglasnost Ministarstva-usvajanje od strane
Skupštine grada.
Postojala je radna grupa.
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Postojala je radna grupa, na čelu grupe je bio načelnik Gradske
uprava za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Sve što je bilo
potrebno od podataka je prikupljeno od JKP "Komunalije",
Vodovoda, i sl.
Plan je pravljen u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom iz
2009. godine. Postojala je Radna grupa od 12 učesnika koja je
spremila Plan.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije je priredio Plan, bila je
javna rasprava, usvojen od strane Skupštine grada i objavljen u
„Službenom glasniku“.
Agencija „Green Pro“ ga je napisala, ali nije bilo učešća stručnih
službi Smedereva. Bila je javna rasprava i usvojen je u Skupštini
grada.
1. 2. Znam da je bilo 19. marta 2009. godine.
Ne znam.
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Postojale su Komisija i Radna grupa koje su pripremile Plan, a
Skupština grada ga je, posle javne rasprave usvojila.
Prilikom pripreme plana pridržavalo se 20 osnovnih elemenata koje
zakon predviđa. Doneta je odluka o formiranju Saveta plana i Radne
grupe, više puta vršene izmene, novi članovi i urađena je radna
verzija.
Rađeno je sa tehničkom podrškom MSP IPA 2007. Obrazovani su
Koordinacioni tim i radna grupa koji su pripremili Lokalni plan i
definisali ciljeve upravljanja otpadom na teritoriji opštine Nova
Varoš. Skupština opštine tek treba da ga usvoji.
Rađen je 2004. godine sa konsultantskom kućom „Green Limes“ u
saradnji sa JKP-ovom službom za zaštitu životne sredine. Za
usagalašavanje plana imamo konsultantsku kuću JKP, predstavnik
„Raris-a“ (Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije), odeljenje
za inspekcijske poslove, gradska inspekcija za zaštitu životne
sredine, odeljenje komunalne policije, odgovorno lice za upravljanje
medicinskim otpadom u medicinskom centru, predstavnik Zavoda za
javno zdravlje „Timok“, Zaječar, urbanista, uključen je i jedan od
operatera „Eva Kladovo“. Nemamo registrovanu nijednu NVO, inače
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
bi i one bile uključene, ali nijedna se ne bavi zaštitom životne
sredine.
Formirali smo jedan tim, jednu komisiju, pokrili smo sve ove oblasti i
zajednički prikupljali podatke. Bila je uključena opština, JKP,
predstavnici industrije.
1. Lokalni plan upravljanja otpadom radila je Ljiljana Jemuović,
komisija za javnu nabavku i preduzeće „Miteko“ iz Beograda,
direkcija za planiranje izgradnje, javno komunalna „Čistoća“, lokalna
samouprava. Svi su oni učestvovali u pripremi.
2. Izabrali smo organizaciju za konsultantske usluge da nam
pomognu, a ovde je formiran tim koji je zajednički radio. Njihove
konusultantske usluge i samu izradu i štampanje Plana smo platili
preko budžetskog fonda za zaštitu životne sredine a radila je
„Miteko“, firma iz Beograda gde je glavni projektant bila Kristina
Stevanović Čerapina i baš smo dobro odradili Plan. Nedeljno smo
imali sastanke skoro tri, četiri meseca.
Napravljena je radna grupa u opštini, pa smo učestvovali svi koji
smo na neki način vezani za ovaj posao. Javno-komunalno
preduzeće, kancelarija za ekologiju u Gradskoj opštini, LEAP, Zavod
za javno zdravlje, vodovod... Bila je komisija i činili smo svi mi nju.
Rađene su procene i trajalo je to nekoliko meseci pre nego što je
donet lokalni plan. Komisija se oslanjala i na procenu koje imaju
javna preduzeća i Zavod za javno zdravlje Kruševac, koje moraju po
službenoj dužnosti da se rade redovno. To je četiri puta godišnje po
7 dana se vrši merenje otpada. Zavod za javno zdravlje redovno
proverava pijaću vodu i vodu u rekama, i vodovod, takođe, redovno
ima analizu vode. Gradska toplana ima merenja gasova u atmosferi.
I svi ti podaci su korišćeni za Plan.
Postojala je Radna grupa koja je izradila Plan, a Skupština ga je
usvojila.
-
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Prvo je doneta Odluka o pristupanju izradi plana, zatim je doneto
rešenje o formiranju Saveta za izradu i rešenje o formiranju radne
grupe. Organizovan je javni uvid. Uradjen je nacrt plana koji je dat
Gradskoj skupštini na usvajanje. Radna grupa je sastavljena od
predstavnika javnih preduzeća, predstavnika preduzeća, nevladinog
sektora, bolnice, udruženih farmaceuta i predstavnika medija.
Postojala je radna grupa.
Vršena su istraživanja, prikupljani podaci o strukturi smeća.
Urbanistička služba je izvršila zoniranje grada.
21. Kako je usvajan Plan
REGION
ODGOVORI
2011. na sednici Skupštine.
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
1. To je naloženo od strane Ministarstva. Služba za ekologiju.
Urađen je taj lokalni plan upravljanja otpadom. Skupština je usvojila.
2. Plan je Skupština usvojila 2011. godine.
Predlog Regionalnog plana je usvojilo Gradsko veće, Uprava za
propise, a Skupština je usvojila 31.11.2011., ali zvanično još nije
usvojen jer Vrbas i Srbobran još nisu potpisali.
Plan je usvojen 31. maja, 2010. godine. Bio je transparentan i stajao
je na sajtu. Bio je objavljen u novinama uz adresu gde mogu da se
daju primedbe. Zatim su usvajali sekretarijat, opštinsko veće, radno
telo Skupštine i Skupština je na kraju usvojila.
Na Gradskom veću je usvojen.
Usvojen je na Gradskom veću, pod pritiskom republičkog
inspektorata.
Usvojen je prvi put 2006. godine. Skupština je donela odluku o
usvajanju.
Usvojila ga Skupština grada.
7. Zrenjanin
Plan je usvojen na Skupštini.
8. Inđija
Plan je usvojen na Skupštini grada, 22. 12. 2010. godine
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Radna grupa ga je napravila, bio je na javnoj raspravi. Prvo ga je
usvojilo Gradsko veće, pa onda Skupština grada.
11. Beograd
Usvojila ga je Skupštini grada, posle nekoliko meseci priprema.
12. Valjevo
Usvojila ga je Skupština grada.
13. Smederevo
Putem Skupštine.
14. P. na Mlavi
Ne znam.
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
Komisija i Radna grupa su izradile Plan, organizovane su javne
rasprave i usvojen je na gradskoj skupštini.
14. 4. 2011. na sednici Skupštine.
18. Užice
Plan još nije usvojen.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
U proceduri je usaglašavanje sa zakonskom regulativom. Godine
2004. nije bilo u obavezi da se usvoji, tek od 2008. i zato sada
radimo usaglašavanje.
Na Skupštini grada.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
1. Plan nije usvojen. Skupština još se nije tome posvetila.
2. Plan nije usvojen na Skupštini!
Gradsko veće ili Skupština, nisam sigurna. Tu postoji zakonski okvir
kako to mora.
Skupština Grada ga je usvojila.
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Nakon sprovedene javne rasprave sačinjen je izveštaj o javnoj uvidu
i sačinjen je nacrt plana. Nacrt plana je na sednici usvojila Skupština
grada 2011. godine.
Usvojen je na Skupštini, glasali su svi odbornici.
22. Ko je sve učestvovao u pripremi i podršci Planu (NVO, stručne i druge
organizacije)
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
ODGOVORI
Radna grupa za pripremu Plana sastavljena od stručnih lica iz JKP
"Čistoća", JKP "Vodokanal", JP "Urbanizam Sombora" i Higijenski
zavod Sombora, kao i radna tela Skupštine.
1. Angažovana je čistoća, vodovod, regionalna deponija, nevladine
organizacije, itd. Javna rasprava je bila organizovana na Radničkom
univerzitetu.
2. Služba za održivi razvoj, Regionalna deponija d.o.o., JKP i javno
preduzeće za izgradnju grada. Bilo je i nekih NVO koje su postavile
zelena ostrva na tri lokacije. Građanima su podeljeni ključevi i moći
će da odvajaju otpad.
Fakultet tehničkih nauka, Radna grupa za pripremu Plana, JP
“Urbanizam“, Zavod za urbanizam Novi Sad.
Imali smo komisiju i tu su svi kompetentni bili u komisiji (priloženo u
Planu, str. 3). Nijedna druga NVO ili stručna organizacija nije
učestvovala, jer ovo je Plan koji pravi opština, a svaka druga
organizacija pravi plan koja je u okviru svoje delatnosti dužna da
poštuje zakon iz oblasti upravljanja otpadom i da pravi svoje
planove, ili ako nije u obavezi zbog manje količine otpada, kome će
da ustupi svoj otpad. Mislim da je bilo ekoloških udruženja i da im je
dostavljen plan za davanje primedbi.
Stručni tim (predstavnici JKP-a, NVO, udruženja građana,
potrošača, svi su mogli da učestvuju)
„ENVY TEK“ – odlučeno na tenderu.
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
Opština i JKP „Čistoća i zelenilo“, čiji je osnivač opština, uz podršku
Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, departman Životne
sredine.
U izradi i usvajanju plana je učestvovala opština – Odeljenje za
komunalne poslove, NVO, JKP "Komunalac".
Samo Ekološki klub grada Sremska Mitrovica.
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Radnu grupu je činilo dvanaest stručnih lica, iz svih struka vezanih
za zaštitu životne sredine.
Nije bilo učešća nevladinih organizacija.
11. Beograd
Svi su imali mogućnost da učestvuju u pripremi i podršci Planu.
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Agencija „Green Pro“ i JKP „Čistoća“. Nije bilo učešća nevladinih
organizacija.
Rukovodilac projekta: Prof. Dr Jordan Aleksić
Tim projekta: Dr Maja Mitić, Dejan Marković
Saradnik: Violeta Ristić
Ja ne znam. Ja nemam informaciju da su nas kontaktirali, ali možda
i jesu.
-
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
Pored stručnih službi učestvovala su i stručna lica. Nije bilo učešća
nevladinih organizacija.
Savet Plana (predsednik, zamenik predsednika i osam članova, koje
imenuje Skupština opštine na predlog predsednika opštine) i Radna
grupa za pripremu Plana, kao radna tela Skupštine (predsednik,
zamenik predsednika i 11 članova koje na predlog predsednika
opštine imenuje Skupština opštine iz oblasti komunalnih delatnosti,
javnih preduzeća, privrede, zdravstva, prosvete, prava i nevladinog
sektora iz oblasti ekologije).
MSP IPA su angažovali stručnjake za otpad, učestvovali su i
eksperti za strateško planiranje.
Od lokalnih predstavnika učestvovali su opšte službe JKP “3.
septembar”, predstavnici nevladinih organizacija, privrede, škola…
Detaljno u 20. pitanju.
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Pored opštinskih predstavnika, lokalnog JKP, uključen je i privatni
sektor. NVO nisu učestvovale.
1. Opštinska uprava – Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i
komunalnu delatnost; Odsek za zaštitu životne sredine; Odeljenje za
inspekcijske poslove opštine Kraljevo, Javno komunalno preduzeće
„Čistoća“, direkcija za planiranje i izgradnju „Kraljevo“ iz Kraljeva;
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine; Medicinski centar
„Studenica“; Đorđe Đelić, opština Kragujevac; Vojislav Veljković,
opština Kragujevac; Velimir Mitrović, opština Čačak.
2. Nije bilo drugih organizacija, jer tada kada smo mi radili Plan
2007. godine, nijedna organizacija se nije bavila baš problemom
otpada, jer tada ni zakon nije bio još donešen, mada smo mi koristili
sve direktive Evropske Unije.
Čini mi se da nije bilo nevladinih organizacija. Mislim da su bili ljudi
23. Kruševac
24. Niš
iz grupe za ekologiju grada Kruševca, Zavod za javno zdravlje,
vodovod, toplana, komunalno Kruševac...
U pripremi Plana su učestvovala stručna lica iz Saveta za zaštitu
životne sredine i održivog razvoja Grada Niša (profesori
Univerziteta, predstavnici nevladinih organizacija).
-
25. Prokuplje
Zavod za javno zdravlje i Tehnološki fakultet.
26. Leskovac
27. Vranje
Učestvovale su NVO i konsultantska služba koja je uobličila ceo
Plan.
23. Da li je Plan organizovano razmatran u javnosti
REGION
ODGOVORI
Nije razmatran u javnosti.
1. Sombor
2. Subotica
1. Najbolje ipak da pitate u direkciji za ekologiju.
2. Plan je okačen na sajtu. Održavale su se javne rasprave u
jednom određenom periodu u kojem su se mogle dostaviti
primedbe. Bile su prezentacije u svečanoj Sali, imali smo goste iz
Osijeka koji su nam davali neke sugestije.
Jeste, organizovana je javna rasprava.
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
Pre nego što je Plan išao na Skupštinu dostavljen je ekološkim
organizacijama i organizovana je javna rasprava. U jednom trenutku
je bilo omogućeno svim građanima da kažu svoje mišljenje, ali
pretpostavljam da nije bio neki odziv. Kod nas, građani samo kukaju
kad se nešto desi, a u trenutku procesa stvaranja nisu baš aktivni.
To govorim iz mog iskustva vezano za strategiju razvoja opštine
Kikinda, u kojoj sam baš aktivno učestvovao. Organizovano je
nekoliko javnih rasprava gde je bila slaba posećenost za značaj
takvog dokumenta, a kada je dokument usvojen na Skupštini, onda
su krenuli komentari na internetu zašto je to ovako a ne onako.
Bila je javna prezentacija.
Ne zna.
-
6. Vršac
Jeste, mesec dana.
7. Zrenjanin
8. Inđija
Na sajtu opštine je bio izložen na javni uvid, i svi su mogli da daju
primedbe.
Nije organizovano razmatran u javnosti, nije bilo javne rasprave.
9. S. Mitrovica
Ne, nismo to organizovali.
10. Loznica
11. Beograd
Da, na javnim raspravama.
12. Valjevo
13. Smederevo
Nije razmatran, samo je predstavljen javnosti i mediji su govorili o
njemu.
Jeste, na oglasnoj tabli.
14. P. na Mlavi
To je bila zakonska obaveza.
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Da. Kampanja je bila velika. Postojao je i „otvoreni telefon“ kao i
kancelarija za građane koji žele da se informišu o Planu, da daju
svoje sugestije i primedbe.
Bila je i kampanja na lokalnoj televiziji.
Plan je razmatran onako kako je zakon predviđao, ali su građani
mogli da vide nacrt.
Bila je javna rasprava i prošle godine su rađene dve ankete: sa
korisnicima komunalnih usluga i sa učenicima osnovnih i srednjih
škola u Novoj Varoši (bilo je obuhvaćeno oko 150 učenika uzrasta
od 13 do 18 godina).
Kada budemo sve sklopili, biće javni uvid. Daćemo oglas u lokalnim
novinama, holu, pismenim putem obavestićemo organe i
organizacije.
Da. Organizovana je javna rasprava.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
1. Plan nije razmatran u javnosti, jer nije usvojen.
2. Nije, jer nije ni usvojen.
To je bila javna rasprava, ali se nešto ne sećam. Mi smo to 2010.
usvojili, pa se ne sećam dobro.
Imali smo nekoliko javnih rasprava, uglavnom su posetioci bili
stručna lica, mada je bilo i dosta običnih građana. Nije bilo primedbi
javnosti.
-
25. Prokuplje
Da, postojao je javni uvid.
26. Leskovac
27. Vranje
Plan je bio mesec dana na javnom uvidu, izložen u sekretarijatu za
inspekcijske poslove (mada, nije bilo puno ljudi koji su bili
zainteresovani da vide Plan).
Bila je organizovana javna rasprava u skupštinskoj sali. Plan je bio
izlagan na TV-u, novinama.
24. Kakva je saradnja sa drugim lokalnim samoupravama (posebno unutar regiona)
REGION
ODGOVORI
Ne saradjuju još uvek dok se ne otvori regionalna deponija.
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
1. Ne znam koliko je ta saradnja razvijena. Ispadne kada se čovek
najviše ispoljava, onda ispadnu neke komplikacije, pa se
dogovaramo, ali ispadne posle sve u redu.
2. U pripremi je dokumentacija za regionalnu deponiju i svaka
opština procentualno prema svojim količinama otpada, broju
stanovnika učestvuje finansijski. Grad Subotica snosi oko 56% svih
troškova za otvaranje deponije, a ostale opštine po manje. Na
Skupštini su zastupljeni iz svake opštine po jedan predstavnik kada
se priča o regionalnoj deponiji.
Saradnja je korektna, postoji međuopštinska radna grupa,
međuopštinski sporazum.
Mi smo životno zainteresovani, jer smo napravili tu deponiju kako
smo je napravili, ali sa ugovorom sa "A.S.A."-om nismo zadovoljni i
taj ugovor je često predmet medijskih napisa i medijskih spekulacija.
Mi smo životno zainteresovani da privučemo što više lokalnih
samouprava da odlaže na deponiju Kikinde to smeće. Organizovali
smo nekoliko sastanaka, Kikinda je bila domaćin. Zvali smo nekoliko
opština iz regiona, pokrajinski sekretarijat, Ministrastvo za ekologiju i
životnu sredinu. Stvar je u tome, što su sve opštine u takvoj poziciji
što se tiče finansijskih sredstava da kalkulišu i pokušavaju koliko
god mogu da izbegnu finansijsko dodatno opterećenje. Tačno je da
zakoni u oblasti ekologije nalažu opštinama da do kraja ove godine
moraju da se opredele na koju će deponiju da odlažu smeće,
međutim u okruženju su opštine sa znanto malim budžetima. Kada
nas, kao Kikindu održavanje deponije košta 40 miliona, što je i za
nas koji imamo relativno solidan budžet na nivou Srbije za ovoliku
opštinu mnogo, zamislite te opštine koji imaju daleko skromnije
budžete, poput Žitišta, Čoke, Nove Crnje, itd., kako bi im bilo. Iako bi
bio manji iznos, procentualno im je veće opterećenje. I one još uvek
kalkulišu u smislu da prolongiraju taj trenutak kada će morati da
kažu „naša deponija je ovde“ i kada će morati da reše pitanje da se
smeće deponuje na deponiju koja ispunjava sve standarde
propisane propisima i standardima Evropske Unije. Sa druge strane,
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
one traže i ekonomsku računicu u odnosima sa kompanijom
"A.S.A.". One treba da reše i pitanje sakupljanja smeća.
Imaju sporazum sa opštinom Opovo - Sporazum o regionalnoj
saradnju, u vezi sa regionalnom deponijom.
(Opovo ima 23 000 stanovnika, mala opština, sve Pančevo
finansira, zato imaju odličnu saradnju).
JKP – odlična komunikacija, kolegijalnost, saradnja.
JKP ima saradnju sa stručnim udruženjem "KOMDEL".
Solidna saradnja. Mali zastoj oko usvajanja regionalnog plana zbog
Alibunara koji još nije poslao svoj odgovor.
Unutar regiona je dobra, veoma dobra. Van regiona nema dobre
saradnje.
JKP ima ugovor sa Sremskim Karlovcima – odvoze im određene
količine smeća uz nadoknadu.
Pećincima su pomagali kad su im se pokvarili kamioni.
Postoji saradnja sa drugim opštinama, Inđija od svojih sredstava
pravi regionalnu deponiju, pa će kad bude gotovo imati ugovore sa
drugim opštinama.
1. Saradnja sa Šapcem – Regionalni plan upravljanja otpadom iz
2008. godine.
2. Zbog regionalnog plana, sada sarađuju sa Šapcem.
JKP dobro sarađuje i sa Rumom, Šidom, ispomažu se međusobno.
3. Regionalna saradnja po pitanju novog sistema deponovanja
otpada je odlična.
Odlična. Već 4 godine preuzimamo komunalni otpad iz Malog
Zvornika i Ljubovije. Sada više nema deponija duž Drine.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Jako dobra saradnja. Spojeno je 11opština iz tri različita okruga
(kolubarski, mačvanski i beogradski), što je veliki poduhvat. Izuzetno
dobra saradnja.
Dobra je saradnja i sa Požarevcom, Vršcem, Knjaževcem, Novim
Kneževcom, Užicem.
Saradnja je solidna, ja sa svojim kolegama iz komunalnih preduzeća
sarađujem. Požarevac kao centar regiona kad ima neku inicijativu
nas obaveštava, obaveštava opštinu.
Ovih pet opština ima sa nama ugovore. Jedan ugovor im je o
sakupljanju, a drugi o deponovanju. Imaju ugovor o poveravanju
posla na osnovu tendera koji su raspisali. Znači prvi i osnovni
ugovor je ugovor o poveravanju posla, koji su potpisali sa nama kao
"A.S.A. International", firmom koja je pobedila na tenderu. Koja je
nakon toga osnovala svoju ćerku firmu "A.S.A. EKO", a "A.S.A.
EKO" je osnovala firmu "A.S.A. Vrbak" zajedno sa opštinama.
Imaju, znači, ta tri ugovora sa nama.
Ne postoji još, jer nije formiran region.
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
Samo sa Ćuprijom postoji potpisan ugovor o odlaganju otpada na
regionalnoj deponiji.
Sa ostalim opštinama još nisu potpisani ugovori, ali su oni u fazi
pregovora.
Regionalna deponija bez beneficija ustupljena svim opštinama u
regionu, Regionalni Plan dostavljen Ministarstvu. U planu su
izgradnje transfer stanica u Čajetini, Kosjeriću, Požegi i Čačku.
Saradnja je dobra. Imamo sporazum o zajedničkom pristupanju
izradi regionalnog plana i formiranju zajedničkog preduzeća za
upravljanje deponijom.
Odlična. Ne samo unutar regiona, nego i sa celom Srbijom.
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
Mi imamo međuopštinski sporazum po pitanju upravljanja
komunalnim otpadom i ugovor o osnivanju regionalne deponije.
1. Postignut je sporazum prošle godine između 11 opština Raškog i
Rasinskog okruga gde su lokalne samouprave izrazile saglasnot da
zaista treba da rešavaju probleme javno komunalnog otpada. Ne
znam šta su uradili dalje.
2. Dobra, jer mi dosta sarađujemo i koristimo od njih iskustva u
znanju, ali ne i primenu. Sa opštinom Čačak najviše, bilo je
pokušaja sa Vrnjačkom Banjom oko formiranja regiona. Čačak je
jedino najviše odmakao u Srbiji u tome, završavaju regionalni plan,
uveliko im radi postrojenje za selekciju otpada, a mi tapkamo u
mestu. Malo se struka sluša, i ovo im je neko pogodno tlo za
uvaljivanje neke spalionice, oni će posle da odu, a što će posle
narod da se uvali to njih ne zanima.
Dobra je saradnja. Mi smo tu krajnji izvršioci, nismo zaduženi za
saradnju tu je Gradska uprava.
Veoma je dobra saradnja među opštinama niškog regiona. Formiran
je Niški region za zajedničko upravljanje otpadom između grada
Niša i opština: Doljevac, Gadžin Han, Merošina, Sokobanja, Svrljig,
Aleksinac i Ražanj.
Podržana je inicijativa preduzeća koja se bave reciklažom a koja su
okupljena u asocijaciju “Reciklaža Jug”.
Dobra.
25. Prokuplje
Veoma dobra.
26. Leskovac
27. Vranje
Komunikacija izmedju opština nije dovoljna, ne postoji. Drugi nisu
izradili svoje planove. Da bi napravili regionalni plan potrebno je da
svaka opština ima svoj lokalni plan, pa da se oni spoje. Trgovište,
Bosilegrad, Preševo nemaju planove, nemaju čak ni kapaciteta da
izrade lokalni plan.
JKP ima korektnu saradnju sa drugim opštinama (npr. Vladičinom
Hanu su pomagali, deponovali njihov otpad uz nadoknadu, kad su
ovi imali problem).
25. Kada je poslednji put razmatran Plan upravljanja otpadom
REGION
ODGOVORI
Nije razmatran.
1. Sombor
2. Subotica
1. Ne znam.
2. Posle usvajaja nije više razmatran, jer je skoro donešen.
Nije razmatran.
3. Novi Sad
Do sada nije, jer se Plan razmatra na svakih pet godina.
4. Kikinda
5. Pančevo
Regionalni plan još nije usvojen, lokalni je bio važniji, jer regionalni
podrazumeva samo još Opovo. Lokalni plan je tek usvojen
decembra 2011. godine, tako da još nije bilo razmatranja.
Usvojen je tek u decembru 2011. Poslednji sastanak pred izradu
plana bio je u novembru. Problem je što niko iz tima za izradu plana
nije nijednom bio na terenu. JKP je imao neke zamerke...
2010. godine uradjena revizija, sledeća se planira za 2015. godinu.
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
Lokalni plan je za period od 10 godina, revizija se vrši posle 5
godina. Lokalni plan je usvojen 2010. godine, imaće reviziju 2015.
Donet je 2010. godine, trebalo bi da se razmatra svake dve godine,
što znači da bi ove godine trebalo da se ponovo razmatra.
Još uvek nije ni jednom, biće ove godine.
Nije razmatran.
Usvojen je u novembru 2010. godine, još nije imao reviziju, ali
10. Loznica
verovatno će biti čim se usvoji Regionalni plan.
11. Beograd
Nije razmatran, jer je usvojen prošle godine.
12. Valjevo
Nije razmatran jer je usvojen 2010. godine.
13. Smederevo
2011. godine.
14. P. na Mlavi
Ne znam.
15. Lapovo
16. Kragujevac
Nije imao reviziju.
17. Jagodina
U aprilu 2011. godine zbog primarne selekcije otpada
18. Užice
Lokalni plan nije još usvojen i nije imao reviziju.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Razmatran je 2009. godine kada je i krenulo ponovno
usaglašavanje.
Nije imao reviziju.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
1. Ažuriran je 2011. godine.
2. Ažuriran je 2011. godine.
Mislim da posle 2010. kada je usvojen plan, nije bilo razmatranja,
nisam sigurna.
Ne, nije imao reviziju. Usvojen je 2011. godine, a revidira se na tri
godine. Razmatraćemo ga sledeće godine.
-
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Plan nije razmatran. Prvi izveštaj o realizaciji se planira za 2012.
godinu.
Tek je u aprilu donet Plan, tako da još uvek nije razmatran.
Već od decembra su krenuli u realizaciju plana.
26. Kako se finansira upravljanje otpadom u opštini + model naplate komunalnih
usluga
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
ODGOVORI
Koristimo sredstva Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
Naplatu vrši JKP "Čistoća".
1. Postoje inkasanti-zaposleni. Oni dobiju račune i idu po određenim
reonima i naplaćuju usluge. Imamo i naše zaposlene, a i one koji
rade preko zadruge. Ima ih oko 30-ak zaposlenih. Na licu mesta
naplaćuju, onda dođe ovde i predaje novac uz pravdanje računa. Ja
sam ovde 16 godina i to vrlo dobro funkcioniše. Ako neko nema
novca, onda oni dođu za dva dana i tako dalje. Ali nema problema,
to je već ustaljen sistem.
2. Finansira se iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine i
donacija.
Naplata je objedinjena po članu domaćinstva, preduzeća po
kvadratnom metru, preduzetnici u zavisnosti od delatnosti,
paušalno.
Kompanija „A.S.A“ naplaćuje građanima deponovanje po članu
domaćinstva. Na nivou četvoročlane porodice je 540 dinara
mesečno, a opštini se naplaćuje deponovanje smeća sa teritorije.
Deponovanje se naplaćuje budžetu, 25 evra po toni. Što se tiče
pravnih lica, „A.S.A.“ ima sa njima posebne ugovore, koji se
naplaćuju na nivou iznosa fizičkim licima, manje ili više.
JKP je za to zadužen, od građana se finansira.
Oko 23 % se dobija iz budžeta, za čišćenje javnih površina i
sanitaciju, sve ostalo od građana, za iznošenje i deponovanje
kućnog otpada. Lokalna samouprava propisuje cene.
Iz budžeta. Donacije iz akcije „Očistimo Srbiju“ i Pokrajinskog
sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Iz budžeta Grada Zrenjanina, a komunalne usluge se naplaćuju
preko sistema objedinjene naplate. Odnošenje smeća se naplaćuje
po kvadratnom metru.
Upravljanje otpadom se finansira od građana (iz budžeta se dobija
samo za zelenilo).
Model naplate – inkasanti, računi...
Cene odobrava lokalna samouprava, i cena je po metru
kvadratnom.
9. S. Mitrovica
10. Loznica
1. Naplatom komunalnih usluga.
2. Upravljanje otpadom se samo od korisnika (građana) finansira.
Model naplate je po kvadratnom metru stambenog i poslovnog
prostora.
3. Odvoženje, prikupljanje i deponovanje smeća se naplaćuje od
korisnika.
Opštine Šabac i Sremska Mitrovica su ranije učestvovale u
tehničkom opremanju JKP, pa očekuju da će učestvovati i u
opremanju novog regionalnog JKP-a Srem-Mačva.
Deo je iz budžeta Grada, a ostali deo od naplate komunalnih usluga.
Naplata je objedinjena (smeće, vodovod i kanalizacija, toplane i
gradsko zemljište) i naplaćuje se po kvadratnom metru.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
Iz budžeta grada. Deo sredstava iz republičkog Eko fonda.
Model naplate komunalnih usluga je kod domaćinstva po
kvadratnom metru, a kod pravnih lica i po kvadratnom metru i po
količini otpada po kubnom metru.
Koristimo sredstva budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine koji
se finansira taksama US Steel-a i drugim aktivnostima koje
oporezuju „zeleno“.
Model naplate komunalnih usluga je po metru kvadratnom i za
domaćinstva i za pravna lica.
Naplata od građana, privrede, ustanova i institucija. Nije predviđeno
budžetom da se dotira nešto. Nego sve ide isključivo po pruženim
uslugama.
Od građana i mi to radimo. Od građane se naplaćuje sakupljanje
otpada po glavi i mi imamo bazu, i mi ispostavljamo račune.
Deponovanje plaćaju opštine po toni, svaku tonu otpada plaćaju u
opštinama.
Objedinjena naplata po metru kvadratnom. Finansiranje iz državnog
budžeta fond za zaštitu životne sredine.
Uglavnom se finansira iz namenskih sredstava i dobijaju se neke
pare iz republičkog EKO fonda.
Komunalne usluge se naplaćuju različito za domaćinstva i privredu.
Za domaćinstva po broju članova, a za privredu po kvadratnom
metru prostora.
Koristimo sredstva Budžetskog fonda za ekologiju, sredstva Fonda
za zaštitu životne sredine, kroz akciju “Očistimo Srbiju”. Naplata
preko infostana (90%).
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
Finansira se iz opštinskog budžeta. A model naplate komunalnih
usluga je po kvadratnom metru stambenog ili poslovnog prostora.
Korisnici ne smatraju adekvatnim ovaj vid naplate. Procenat
naplativosti je oko 86%.
Po kvadratu i za pravna i za fizička lica posebno. Postoji i najam
kontejnera za sezonsko čišćenje po turi.
JKP naplaćuje tu uslugu od građana. Naplata je po kvadratnom
metru.
1. To se naplaćuje od građana, odnosno privrednih subjekata. Za
uslugu prikupljanja i odnošenja naplaćujemo uslugu od građana.
2. Model naplate je najprimitivniji, na kuću. Savesni građani odu
plate, nesavesni ne plate, čistoći se ne isplati da pokrene tužbu za
dužnike individualne, jer su naplate male. I tu smo mi odavno dali
preporuku da se računi objedine, tako su mnogi gradovi uradili
sistem naplate, ali to ni ovde ne može da prođe. Onda bi se na 90%
poboljšala naplata kada bi bila objedinjena naplata za čistoću,
vodovod, toplanu i sve još što ide. Ni o tome se ne razmišlja, tako
da je čistoća u problemima velikim. Mada ima i toga da tu treba da
dođe do ozbiljne transformacije Javno komunalnog, pošto se oni
bave sa 6-7 vrsta delatnosti, gde nije urađena finansijska analiza u
okviru Javno komunalnog preduzeća, pare se prelivaju iz jednog
sektora u drugi, tako da oni uopšte ne znaju da li su sa samim
upravljenjem otpada na dobitku ili gubitku. To je jedno preduzeće
gde je groblje, pranje ulica, gradsko zelenilo, upravljanje otpadom,
itd. Sve se ide na to da se obezvredi poslovanje i da dođe neko da
kupi to. Onda će biti priča da ne dozvolimo da dođe neki operater,
jer će on sklopiti ugovor sa lokalnom samoupravom i svako
nenaplaćeno dugovanje od strane građana će se refundirati od
strane budžeta.
Iz gradskog budžeta i iz fonda za ekologiju. Javno komunalno
preduzeće naplaćuje svoje usluge od građana i pravnih lica za
nošenje i deponovanje smeća. Gradska uprava naplaćuje ekološku
taksu iz kojih se izdavajaju sredstva za očuvanje ekološke sredine.
JKP “Medijana“ se finansira iz gradskog budžeta. Takođe, izdaju
fakture fizičkim i pravnim licima za sakupljanje otpada - što
predstavlja njihov prihod.
Izgradnja deponije se finansira iz Fonda za zaštitu životne sredine, a
postoje i neke donacije.
Finansira se iz budžeta, takse od poreza na imovinu i eko dinara
ulaze u fond zaštite životne sredine. Model naplate za domaćinstva:
po metru kvadratnom.
Iz Fonda za zaštitu životne sredine (budžet), iz Fonda Republike
Srbije.
27. Vranje
Model naplate za komunalni: domaćinstva – po članu, pravna lica prema površini.
Upravljanje otpadom se finansira od korisnika, a saglasnost za cene
dobijaju od Ministarstva.
Iz budžeta se dobija novac samo za javnu higijenu i zelenilo.
27. Da li opština koristi namenska sredstva Fonda
REGION
ODGOVORI
Da iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
1. Sombor
2. Subotica
1. To pitajte u Gradskoj kući.
2. Da. Koristimo za sanaciju deponije Aleksandrovačke Bare, zatim
izgradnja reciklažnog dvorišta, sanacija divljih deponija, izgradnja
podzemnih kontejnera, rekultivacija i uređenje devastiranih površina,
sufinansiranje regionalnog plana i projektne dokumentacije za
otvaranje regionalne deponije.
Da.
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
Opština je koristila 2010. godine namenska sredstva Fonda.
Konkurisala je na projektu i dobila je ta sredstva. Projekat je bio
vezan za divlju deponiju i urađen je u saradnji sa "A.S.A."-om. Ove
godine verovatno će se ponovo konkurisati. Konkuriše se, neka se
sredstva odobre neka ne, sve zavisi od kvaliteta projekta od
sredstava koja su u ponudi. U svakom slučaju gde god ima bilo
kakav projekat, pa i u problemu sa smećem mi konkurišemo i
molimo Boga da nam se odobre.
Stalno konkurišu, recimo za čišćenje divljih deponija, remidijaciju
deponija...
Kontejnere su dobili iz italijanske donacije, a mali deo iz sopstvenih
sredstava.
Da. Bila je i javna rasprava vezana za nacrt plana i programa
budžetskog fonda.
Da. Budžetski fond Republike Srbije. Ne koristimo strane fondove,
sem određenih sredstava IPO fonda Step 2, za zaštitu Tamiša
(partneri smo sa Pančevom, Opovom i Karansebešom iz Rumunije).
Da. Konkurišu sa nekim projektima, trude se da dobijaju i sredstva iz
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Evropskih fondova, naših fondova i sl.
1. Da. Iz budžeta su dobili novac za specijalni rezervat prirode
"Zasavica". Za upravljanje otpadom do sada nisu imali donacija.
2. Dobili su malo preko 2 000 000 dinara za kontejnere za PET
ambalažu. To je išlo preko Novog Sada, ali je i Fond bio uključen.
3. Da. JKP Srem–Mačva planira da aplicira kod Fonda za sredstva
za izgradnju postrojenja za selekciju otpada.
Da, koristimo sredstva Fonda za zaštitu životne sredine. Konkurisali
smo i dobili sredstva za sanaciju deponije (20 miliona dinara).
11. Beograd
12. Valjevo
Koristimo sredstva iz republičkog fonda. Projekat transfer stanice
finansiraju Česi (VHS iz Brna)
Da, koristimo sredstva republičkog Fonda za zaštitu životne sredine.
13. Smederevo
Postoje namenska sredstva koja se koriste.
14. P. na Mlavi
Ne znam.
15. Lapovo
16. Kragujevac
Da. Postignut je dogovor za izgradnju reciklažnog dvorišta –
Ministarstvo, JKP „Čistoća“, Akcija „Očistimo Srbiju“.
Da, koristimo samo sredstva republičkog EKO fonda.
17. Jagodina
Da iz Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.
18. Užice
Apliciramo za razne fondove, i domaće i strane.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Do sada nismo korisitli za ovu oblast. Ali sada imamo dva ugovora
za uklanjanje divljih deponija i postavljanje kontejnera. Uvek nekako
se desi neka prirodna katastrofa i te pare moramo na druge stvari
da usmerimo. Eto, prošle godine je bio pomor riba u Timoku i morali
smo tamo da damo novac za sanaciju.
Opština ima Fond za zaštitu i unapređenje životne sredine. Krajem
godine se prema projektovanoj količini novca, koja se očekuje, pravi
program i mi taj program u skladu sa zakonom, šaljemo ministarsvu
na saglasnost i trošimo ta sredstva. Koristili smo i sredstva
Evropskog fonda za zaštitu životne sredine za izgradnju deponije.
1. Da, to je to što smo potpisali ugovor za reciklažni centar. Opština
je potpisala ugovor sa fondom za zaštitu životne sredine. I taj fond
obezbeđuje najveći deo sredstava za izgradnju tog centra. Prošle
godine smo imali projekat sa fondom za zaštitu životne sredine za
nabavku javno komunalnog vozila, auto smećara, u iznosu od 10
23. Kruševac
24. Niš
miliona dinara.
2. Koristimo za akciju „Očistimo Srbiju“, čišćenje divljih deponija,
kupili su "Čistoći" jedan kamion. Tada smo dobili i finansije za
projekat sa Švajcarcima „sanacija i rekutivacija“ u iznosu od 950 000
dinara. Dobili smo pare za reciklažni centar. Sve što može O.K., ali
mora lokalna samouprava da ulaže u kapacitete javno komunalnog.
To su ta sredstav iz fonda i koriste se. Raspisan je konkurs 2011.
godine gde je baš javno komunalno preduzeće prošlo na konkursu,
gde smo kupili osnovna sredstva koja se koriste za upravljanje
otpadom (Kamion-smećar, kontejneri i multifunkcionalnu mašinu
„Bob ket“).
Da, koristimo namenska sredstva iz budžetskog Fonda za zaštitu
životne sredine.
Da.
25. Prokuplje
Da.
26. Leskovac
27. Vranje
Da. 2001. godine su dobili dva vozila – smećar i podizač.
Opština je program za 2012. godinu poslala na saglasnost u
Ministarstvo (u 2011. kupili 1 kamion, kontejnere, ulične kante,
djubrijere, tada je planirano da oko 1/3 novca ide u JKP, ali to nisu
uspeli da ostvare).
28. Kakav je nadzor, da li je bilo kazni za prekršaje u vezi sa otpadom
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
ODGOVORI
Ima samo 2 komunalna policajca, opomena je bilo možda samo 5, a
kazne samo za parkiranje na zelenim površinama.
1. Vrlo malo je bilo kazni. Komunalna inspekcija, a sada i policija
vrši naplate i kažnjavanja. Ali pošto ljudi nemaju novca, onda su to
uglavnom upozorenja.
2. Oko 30-ak prijava do sada za odlaganje smeća, šuta. Nažalost,
takva je zakonska regulativa ako ga ne uhvatite na delu, ne možete
ništa, međutim, ima načina, zato smo mi tu. Na primer, Romima ne
možemo ništa, jer su oni lica bez lične karte, oni ne postoje, a prave
štetu. To je stvarno ogroman problem.
Grad Novi Sad ima ukupno 59 komunalnih policajaca. Donešeno je
119 Odluka prekršajnog suda po zahtevu komunalne policije. 343
asistencije inspekciji.
Upravo pre par meseci je od strane pokrajinskog sekretarijata za
zaštitu životne sredine rađen nadzor nad radom deponije, vezan za
informacije koje su se pojavile u javnosti da se na deponiji u Kikindi
odlaže opasan otpad. Pošto „A.S.A.“ ima pravo da zaključi ugovore
sa pravnim licima na celoj teritoriji Srbije i recimo da iz Kruševca od
"Merime" ili sličnih proizvođača deponuje otpad. Ovde su se pojavili
glasovi da se "Henkel" otpad iz Inđije koji je opasan, deponuje u
Kikindi. I mi smo angažovali našu inspekciju i pokrajinsku inspekciju
koje su izvršile uvid i zaključeno je da to što se deponuje postoji u
ugovoru, a da to što se deponuje ne spada u opasan otpad. Tako
da sa te strane koja je najvažnija je utvrđeno da ne postoji opasan
otpad. Međutim, inspekcija je utvrdila da postoje određene greške u
proceduri koje radi „A.S.A.“ vezano za postupak upravljanja tim
odlaganjem. Jer, tu postoje određene procedure kako se to zaprima,
kako se dokumentacija prati i kako se to na kraju krajeva odlaže.
Naložene su određene mere i mi smo tražili informacije od
pokrajinskog sekretarijata da li imaju povratnu informaciju što će biti
razmatrano na sledećem opštinskom veću i mislim da će nam
dostaviti tu informaciju. To je sledeće nedelje! Radi se nadzor i naša
inspekcija na čelu sa Ljiljanom Milekić. Kad god imamo neku
informaciju rade se istraživanja da li se zagađuje voda, kakav je
sistem obezbeđenja deponija itd., i to razmatramo. Iskreno, ima tu
dosta nalaza koji nisu u potpunosti zadovoljavajući ali još to nije u
5. Pančevo
ekološkom smsilu alarmantno da bi se tu nešto radikalno
preduzimalo, inače bi mi reagovali izuzetno ozbiljno i oštro. Ali
naglašavam da nismo zadovoljni kako se to radi. I uopšte sa celim
tim postupkom oko kompanije „A.S.A.“ smo nezadovoljni, ali šta da
radimo...
Postoji komunalna policija i inspekcija, pojačana je kontrola u
poslednjih par meseci. Kazni je bilo za komunalne prekršaje i divlje
deponije.
U JKP često dolaze inspektori, nisu imali ni jednu kaznu do sada.
Nije bilo kazni.
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
Da, i od strane komunalne inspekcije i komunalne policije i
inspekcije za zaštitu životne sredine. Prekršaje su pravili i građani i
pravna lica.
Kazni nema. Inspekcija postoji, ali sede po kafićima i ništa ne rade.
Po mišljenju sagovornika, trebalo bi da se uvedu komunalni policajci
po svim naseljima, čak i mesnim zajednicama, a ne samo po
gradovima.
1. Postoji inspekcija, a do sada nije bilo kazni.
2. To radi komunalna inspekcija. Za sada idu više na upozorenja, a
ne na kazne.
Republički inspektor kontroliše rad KJP „Naš dom“ i nije bilo kazni.
Jako dobra saradnja.
Inspekcija za zaštitu životne sredine nije nikoga sankcionisala.
Komunalna policija verovatno jeste kažnjavala neke pojedince, ali o
tome nemamo podatke.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
Komunalna policia i komunalna inspekcija vrše nadzor. Nemaju
podatke o kaznama, ali pretpostavljaju da ih je bilo.
Da, bilo je kazni koliko hoćeš. Imamo u proseku oko 20 kazni
godišnje. Najveća kazna je 500 hiljada dinara za pravno lice (jedan
privatnik sakuplja frižidere, ali ja bacao opasne materije po okolini).
1. Ja imam problem sa paljenjem deponije, tako da sam više puta
išao na sud.
2. Nije.
Mi redovno tužimo neka preduzeća, ukoliko u skladu sa gradskom
odlukom ne učestvuju u upravljanju otpadom, a to je sakupljanje. Mi
ih tužimo za sakupljanje otpada i to komunalnog otpada, a kad je
reč o industrijskom otpadu to je već drugačije regulisano. To ne
spada u komunalne delatnosti, to su obligacioni odnosi, kompanije
koje imaju otpad u skladu sa zakonom o upravljanju otpadom imaju
obavezu da ga zbrinu i da potpišu ogovor sa nama. I kad potpišu
ugovor sa nama to moraju da plate. Tuženje kompanija nema puno
u tom delu komunalnog otpada i ako prosto vidimo da neko
preduzeće prosipa otpad po divljim deponijama mi reagujemo, jer
posle će nas optužiti da je grad prljav, a sa druge strane taj otpad
nije plaćen. Mi se u tim slučajevima uglavnom žalimo inspekcijama,
pišemo dopise.
391 prijava, 53 prekršajne kazne, 12 kazni na licu mesta
16. Kragujevac
Nije bilo kazni, niti zabrana.
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
11 komunalnih policajaca, mi nemamo uvid da li je bilo kazni, za to
je zadužena posebna uprava.
Velikih prekršaja nije bilo, možda postoji par manjih i to samo
opomene.
Bilo je kazni za bacanje komunalnog otpada i smeća van sudova.
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
Da, bilo je kazni. Vrši ih komunalna inspekcija. Ovde je problem
nemaran odnos prema otpadu. Isterivanje kabastog otpada pored
kontejnera i van grada i to nam je najveći problem.
1. Naše preduzeće nije kažnjavano u skorije vreme, to mislim bar 5
godina poslednjih.
2. Kome da pišemo kaznu? Piše komunalno kada vidi ko je izručio
smeće, ali to se obično radi noću i niko ne vidi. I ova naša politika
neprijavljivanja, i ako znaju ko je, neće da kažu da se ne bi zamerali,
tako da vrlo teško inspektori dođu do informacija ko je počinilac. Iz
prigradskih naselja, uz prvu bankinu i izruče sve što imaju, a izgleda
da im je najveće zadovoljstvo na obali reke. Na ovolikoj teritoriji ne
može da se ima kontrola. "Čistoća" opet nema prava ni da kazni tog
nekog počinioca iz nekog tamo sela, jer odakle mu moralno pravo,
koji nema organizovanu uslugu. Evo već godinama predsednici
mesnih zajednica kume i mole, ali je tu najveći problem "Čistoći"
naplata na seoskom području. Problem je što seoska domaćinstva
neće da plate, jer vi ne možete da organizujete ovako gusto
postavljene sudove kao u gradu, i onda oni kažu „aha, ja treba pola
kilometra da pešačim da izručim moj otpad, neću da platim“. Mi smo
predvideli da kroz sistem kesa vršimo naplatu. Pokušali smo sa
jednim mestom koje je usput "Čistoći" i predsednik te mesne
zajednice je obećao da će to da se kupuje, i ništa građani ne kupuju
kese. Sve smo podelili kese i napravljena je dinamika, četvrtkom ide
"Čistoća", ali niko ništa ne selektuje. Iako je bila i edukacija, ništa.
Jedino neke obaveze i kaznena politika, drugačije se ne može
dovesti u red. Tu treba da se razradi sistem po kom se treba
23. Kruševac
24. Niš
naplaćivati, a ne po metru kvadratnom. Sve je to napisano u Planu.
Njihova baza u "Čistoći" je potpuni haos. Stanje je jako depresivno,
i ako se lokalna samouprava ne pozabavi time, neko će kupiti javno
komunalno preduzeće i onda će biti sve drugačije.
Nismo primetili, ali to ćete morati sa komunalnom policijom i
komunalnom inspekcijom. Mislim da ih nije bilo, nažalost. Toliko
divljih deponija se ne stvara samo od sebe. Kada mi imamo tu akciju
dva puta godišnje, mi građanima dajemo mogućnost da iznesu sve
iz domaćinstva što im ne treba, to nazivamo „generalno čišćenje“ i
tada očistimo 2-3 deponije i uvek se stvaraju ponovo, neko tu mora
da odlaže. Ne znam kako nekad nekog ne mogu da uhvate i kazne.
Kad bi se jednom neko uhvatio i dobro kaznio, ne verujem da bi se
to više radilo.
Bilo je kazni (nema podrobnijih informacija o tome). Komunalna
inspekcija i komunalna policija dobro rade i sprovodi se zakon.
Kontrolišu se izdate dozvole i dokumenta.
Nema ni kazni, ni opomena.
25. Prokuplje
Komunalna policija i komunalna inspekcija, nije bilo kazni.
26. Leskovac
27. Vranje
Nije bilo kazni.
Kontrolu vrše republička i lokalna inspekcija.
Zavod za javno zdravlje Vranja vrši kontrolu voda.
Zavod za javno zdravlje Ćuprije vrši monitoring gasova.
29. Planovi lokalnih promotivno-informativnih aktivnosti, sa pregledom pojedinih
stavki
REGION
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
ODGOVORI
Svake srede radio Sombor ima emisiju o zaštiši životne sredine.
Kese i flajeri su podeljene, postavljeni su i kontejneri za pet
ambalažu i stalno se reklamira reciklaža.
1. Putem svih medijskih sredstava (radio, televizija, novine). Svaka
aktivnost u čistoći je propraćena adekvatno. Evo i sad ova podela
kanti. Donosi se plan „prolećna“ i „jesenja“ akcije. Postavljeni su
kontejneri za kabast otpad, samo za ovu akciju. Traje od 19. marta
do 20. aprila. Uređenje blokovskih zelenih površina takođe traje od
19. marta do 27. aprila i uređenje izletišta oko 1. maja. U zadnjih
mesec i po dana, sanirali smo 7 divljih deponija, koje su bile manjih
veličina.
2. Mediji stalno pozivaju na čišćenje, mi bukvalno idemo iz akcije u
akciju. Jako puno radimo i ima efekta. To najbolje pokazuju puni
kontejneri sa selektiranim otpadom. Lokacije se stalno menjaju, i
građani su obavešteni na vreme. Budu žive emisije, gde se građani
javljaju sa raznoraznim pitanjima.
Uskoro počinje uvođenje primarne separacije, pokreće se
marketing; prave se brošure, leci, plakati, video spot. Edukativne
radionice za promociju pet ambalaža. Stalna saopštenja i
obaveštenja kada se odnosi otpad.
Mediji su uključeni oko tih akcija „Očistimo Srbiju“ i dva puta
godišnje čišćenje, na proleće i jesen, ali najviše u naš odnos sa
"A.S.A."-om, pošto je to jedan posao koji se smatra problematičnim i
dosta je bilo natpisa u medijima u vezi njih. Taj ugovor je urađen
katastrofalno! Mi smo napravili jedan anex ugovor 2010. godine gde
smo, po meni, malo unapredili donekle položaj opštine i taj anex je
bio potpisan ovde u prisustvu ministra Dulića, pošto se i ministarstvo
aktivno uključilo u naše odnose. Taj ugovor je čovek iz ministartsva
koji je bio aktivno uključen u naše pregovore, koji je predsedavao na
nekoliko naših pregovora, Bojan Đurić rekao da je najgori ugovor
koji je video u životu. Jedna strana ima sve obaveze i precizno
definisanje oko plaćanja, tj. naša strana, a njihova strana je
definisana sve „ako“ i „kad se steknu uslovi“. Čak vezano i za
reciklažu i sekundarnu sirovinu, dakle ništa nije oročeno.
Stalno apeluju na građane, putem TV-a, radio stanica, lokalnih
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
novina...
JKP ima reklamu koju je uradio sa Sekopakom...
- Imaju lokalni interni informator.
- Kampanja – vašu ambalažu u reciklažu – Sekopak
- Kampanje – čišćenja, odvoženja smeća, da se ne pale kontejneri
- Mesec čistoće – jesenje i prolećno čišćenje grada
- Promocija dokumenta o kretanju otpada – u lokalnim novinama,
lokalnoj TV stanici
Postoji stalna edukacija kroz budžetski fond za zaštitu životne
sredine, tribine, sajmovi, plakati. Grad sufinansira mnoge nevladine
organizacije pogotovo za širenje javne svesti i edukaciju za zaštitu
životne sredine.
Izgradnja reciklažnog dvorišta na deponiji. Razmatramo i gradnju
„zelenih ostrva“ po gradu. Zrenjanin zauzima 10% teritorije
Vojvodine, jako raštrkana opština, pa smo planirali da u određenim
delovima grada i opštine napravimo „zelena ostrva“. Jer, ta naselja
su ogromna, sa više hiljada stanovnika. Postoje žičani kontejneri za
PET, 108 komada (broj varira, jer pojedinci unište neke kontejnere,
obijaju ih, iseku i pokradu, pa nam to prodaju. Imali smo guranje
konejnera u reku kad je proslava mature), posebni kontejneri za
metal, oko 30. Nema kontejnera za papir i karton.
Svake godine se organizuje neka kampanja, pa će tako biti i ove.
Još ne znaju šta i kakva kampanja tačno.
1. Ekološki klub grada uvek organizuje neke kampanje, a sve to u
saradnji sa Gradskom upravom za poljoprivredu i zaštitu životne
sredine.
2. - Imaju ideju da po naseljenim mestima individualnim
domaćinstvima daju kese, na kojima bi pisalo JKP "Komunalije", za
odvajanje PET ambalaže i da se sa smećem i to odnosi. Te kese bi
bile besplatne, ali će to biti teško za JKP u finansijskom smislu
(nabaviti kese za oko 18 000 korisnika koliko imaju po selima + po
neki propratni letak).
- Ako im prodje projekat prekogranične saradnje sa Osijekom, dobili
bi preko 300 000 evra, bilo bi dobro, napravili bi reciklažna ostrva,
dobili bi nove kontejnere, planirali su 9 reciklažnih ostrva, u 9
mesnih zajednica. Nadaju se da će EU odobriti ovaj projekat.
3. - Na osnovu regionalnog plana, a uz pomoć konsultanata iz
MISP-a, u izradi je komunikacioni plan, kako da nastupe prema
javnom mnjenju.
- I u Lokalnom planu postoji deo o podizanju javne svesti o
smanjenju količine smeća koje će se odlagati i počecima primarne
selekcije. JKP neće moći samo to da realizuju, nego će verovatno i
opština da nešto donira. Za sada su to samo planovi.
10. Loznica
Planiramo štampanje flajera o zaštiti životne sredine. Imali smo
projekat delenja flajera edukativnog karaktera sa objašnjenjima o
PET ambalaži.
Neke nevladine organizacije su sakupljale elektronski otpad.
Postoje i planovi za izgradnju reciklažnog dvorišta, ali po
preporukama Fonda za zaštitu životne sredine, dvorište treba da
bude u gradu, da bi građanima bilo lakše za donošenje otpada, ali
mi imamo problem sa zemljištem, jer ono mora biti gradsko
zemljište.
Učestvujemo u akciji „Očistimo Srbiju“.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
Učešće u projektu „Očistimo Srbiju“. Škole i vojska su najmasovniji
učesnici.
Plan je i da se postave kontejneri za PET ambalažu.
Učešće u akciji „Očistimo Srbiju“. 2010. godine organizovali su
predavanja po osnovnim i srednjim školama na temu upravljanja
otpadom. Ove godine ćemo to organizovati i u seoskim školama.
1. Transfer stanice je nešto što bi obavezno trebalo da uradimo.
2. Da pokrenemo što više akcija, da uradimo reciklažni centar,
transfer stanice.
To je ta redovna komunikacija sa klijentima, kao što sam rekao. A
na nivou opštine nemam nikakve podatke.
Grad Kragujevac finansijski podržava edukativne projekte udruženja
koja se bave ovom problematikom. Svake godine raspisuje se
konkurs za udruženja iz oblasti životne sredine i održivog
razvoja. Tokom 2011. godine, iz Budžetskog fonda za zaštitu
životne sredine grada Kragujevca finansirane su projektne
aktivnosti udruženja za projekte iz oblasti zaštite životne sredine i
održivog razvoja za udruženja građana, odabranih na Konkursu od
strane Komisije. Više udruženja imalo je edukativno – promotivne i
informativne projekte iz ove oblasti (Još jedan korak za moj čistiji
grad, Zelena dekontaminacija, Eko edukacija 2011., Mapiranje
potencijala za organizovano sakupljanje EE otpada u Kragujevcu,
Saniranje opasnog otpada od ambalaže u konvencionalnoj
poljoprivredi, Sačuvajmo šumu i vodu...)
JKP "Čistoća" učestvuje u informativnim emisijama najmanje 2-3
puta mesečno, Gradska Radio-televizija Kragujevac ima posebnu
emisiju "Komunalni servis" kroz koje obrađuje teme vezane za
svakodnevne komunalne probleme na teritoriji Grada. Na gradskoj
televiziji se svakodnevno emituju spotovi koji imaju za cilj edukaciju
građana u vezi odvajanja otpada.
Kada je bila akcija „Očistimo Srbiju“ 2011. prijavilo se preko dve
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
hiljade učesnika, sve je bilo odlično organizovano i lokalne vlasti
nameravaju da češće organizuju volonterske akcije čišćenja grada i
okolnih sela.
Kese i flajeri su podeljene, nabavljeni su plavi kontejneri i kutije za
baterije, tako da smo skoncetrisani na buđenje svesti o selekciji
otpada kod stanovništva.
Učešće u akciji “Očistimo Srbiju”. Planiraju da organizuju sezonsko
odlaganje krupnog, kabastog, kućnog otpada (uglavnom na
proleće).
Na području rezervata “Uvac” bilo je nekoliko volonterskih akcija
čišćenja.
Predviđena je izgradnja 21 reciklažnog ostrva (za papir, plastiku,
staklo…) do 2014. godine, i izgradnja jednog reciklažnog dvorišta
koje će imati oko 16 vrsta otpada.
20. Zaječar
Edukacija građana o upravljanju otpadom se usmerava na sledeće
ciljne grupe:
- zaposlene u JKP “3. septembar”;
- građane mesnih zajednica;
- decu i učenike;
- vaspitni i obrazovni kadar.
Reklame samo radi reklama nečemo da pravimo. Samo postavljamo
pred neku akciju, odnosno „Očistimo Srbiju“.
Nemamo nešto konkretno.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
1. Da, građani se pozivaju na čišćenje, to radi isto i LEAP i lokalna
samouprava kada su neke turističke manifestavije, veliki spust
Ibrom.
2. Svaku akciju koju imamo ide preko medija. Najveća akcija je
„Očistimo Srbiju“
Mi te akcije imamo stalno, svakog meseca. Imamo 2-3 lokalna lista i
stalno smo u kontaktu sa njima, bar što se tiče javno-komunalnog
preduzeća. Nisu to baš neke specijalne emisije, ali smo
svakodnevno prisutni u medijima, članak o reciklaži, pričamo na
televiziji, ili sa televizije dođu da pitaju da li je nešto očišćeno,
sređeno. I to je zadnjih dve i po godine, koliko ja znam, pre toga ne
znam.
Od marta 2012. godine planiran je početak akcije “Vašu ambalažu u
reciklažu” u saradnji sa Sekopakom. Tražili smo volontere za taj
projekat od nevladinih organizacija u Nišu, obučili smo ih i od marta
kreće kampanja “od vrata do vrata”, koja će u početku obuhvatiti par
hiljada ljudi u gradu.
Projekat “PET I MET-sve 5” - izgradnja reciklažnih ostrva u školama
i vrtićima.
Nema planova
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
Obeležavaju se ekološki datumi, postoje razne akcije čišćenja
(posebno sa akcijom „Očistimo Srbiju“), dele se plakati i brošure po
školama.
- U planu je podela 240 kutija za odlaganje papira. Kutije su preuzeli
u decembru, a sa prvim lepim danima planiraju da ih podele
školama, ustanovi kulture, sudu, opštini, itd.
- Prisutni su u svim akcijama koje NVO organizuju, Dan Planete,
manifestacije koje se organizuju za romske manjine – pošto je veliki
deo zaposlenih romske nacionalnosti.
- Učestvovali sa ljudstvom i mehanizacijom u akciji čišćenja Južne
Morave.
- Svake godine učestvuju u akciji "Očistimo Srbiju".
- Konkurišu, dobijaju sredstva, angažovali su lica sa strane za
čišćenje divljih smetlišta, i ove godine planiraju da konkurišu kod
ministarstva.
- Svake godine u aprilu prave Festival ekološkog pozorišta za decu
predškolskog, osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta – neke od
predstava su vezane za upravljanje otpadom.
- Snimili su 2 reklame koje će ići na lokalnoj televiziji.
- Škola animiranog filma koja postoji već 25 godina, napravila je 2
filma "Kontejner" i "Reka deponija". Upravo je na Veću razmatranje
da se uradi još neki film.
- U junu organizuju ekološku nedelju
- Planiraju da raspišu konkurse za NVO (odvojiće 3 miliona dinara)
za projekte na temu ekologije. Očekuju da će biti i projekata na temu
upravljanja otpadom
30. Šta je još karakteristično za upravljanje otpadom u opštini
REGION
1. Sombor
2. Subotica
ODGOVORI
U gradu je započeta primarna selekcija, ali postoji stalan problem s
divljim deponijama. Naime, saveti mesnih zajednica su se
organizovali, očistili svoja sela, ali tako napravili divlje deponije. One
se stalno čiste.
1. Stvaranje divljih deponija u prigradskim naseljima, jer ona nisu
obuhvaćena kao centar grada. Međutim tu treba velikih finansijskih
sredstava za nabavku opreme, što je navedeno u lokalnom Planu.
Zatim sakupljači sekundarnih sirovina prave nered, ne može im
ništa komunalna policija, oni to probiraju, pa onda predaju. Smetaju
nam na deponiji, ne možemo da radimo. Dođu naši ogromni kamioni
i moramo da pazimo da ih ne povredimo... baš nam stvaraju
probleme! Došlo ih je jako puno u zadnje vreme. Oni to rade po sred
belog dana i niko im ništa ne može, a mi još moramo da pazimo na
njih, jer se kače na vozila, skaču.
2. Po meni je bitno da taj otpad završi na deponiji, ali prosto to
uništavanje i rasipanje okolo smeća što rade Romi, to nas užasava.
-
3. Novi Sad
4. Kikinda
Sve sam rekao, ali bih dodao generalni zaključak je, da je dosta od
strane države pokušano da se svest o značaju upravljanja otpadom
podigne, što se tiče pokušaja da se to medijski ugradi u svest
građana i odgovornih ljudi po lokalnim samoupravama i da možda
treba još više to uraditi. Ali imamo klasičan problem sa našim
mentalitetom da se radi nešto samo kad se mora. To je zakonska
obaveza koju bi svi da izvrdaju, uglavnom to ljudi rade zbog
nedostatka para. Da bi se to rešilo na zadovoljavajući način stvarno
su potrebna sredstva, svest i neprestana edukacija i to će kod nas
kao i sve drugo biti tek za 20-30 godina kada mlađe generacije
stasaju. Ja sam lično nezadovoljan kakva je Kikinda, ali kad ljudi
dođu iz drugih krajeva kažu „kako je kod nas čisto“, a ja sam
nezadovoljan. Mislim da je to u pitanju samo kulturološka razlika.
Vodi se računa ali daleko u odnosu na Austriju, Nemačku, Sloveniju,
itd. Kod nas je fazon da ne baciš smeće u kantu nego pored i onda
si faca. Kada je u pitanju raskid ugovora sa "A.S.A."-om,
ministarstvo je za vreme potpisivanja anex ugovora 2010. godine
bilo za to da se ide u pomirenje, jer smo tri dana pregovarali. I dalje
to nije to. Mi smo trebali biti prvi u državi koji bi imali ovaj sistem
5. Pančevo
6. Vršac
7. Zrenjanin
uređen na takav način, projekat, lokacija, pre svih, e kako se to zbog
sitnih što sopstvenih što političkih interesa nije uradilo na kraju
ispadne sve obrnuto od onoga što je trebalo da bude. To je trebalo
da bude prva deponija u Srbiji po evropskim standardima, prva
deponija gde će se raditi reciklaža materijala, selekcija, prerada
smeća sekudnarne sirovine i to je sve bilo predviđeno u tom
tenderu, ali je zbog ličnih razloga, po mojoj proceni ubrzano da bi se
samo što pre nešto uradilo i onda ništa od toga nije došlo, a druga
se strana zaštitila od svih mogućih plaćanja. Posledice su takve da
se plaća cena koja je prevelika u odnosu na ono što se dobija za
uzvrat. Nije problem da se plaća ako je to sve urađeno po
evropskim standardima da se sve to reciklira, da su kante svuda
postavljene, da se na deponiji radi reciklaža, takva usluga treba da
se plati. Ali mi plaćamo ono što smo mnogo pre toga već imali, od
1969. godine, među prvima u Srbiji sigurno i rađeno je sve u minut.
To je „A.S.A.“ nasledila, oni su uzeli koncept koji je radilo naše
komunalno preduzeće „Kirilo Savić“. Da su oni to unapredili, bila bi
drugačija priča. Naš odnos sa "A.S.A."-om i to što se potpisalo je
dokaz onoga što se često dešava u Srbiji, kako jedna dobra ideja i
jedan cilj da se bude među prvima u državi, uradi suprotno. Jedini
iskorak koji su oni napravili je što se sada skuplja smeće i sa sela,
uz pomoć tih kesa. Građani sa sela nemaju više divlje deponije, oni
odlažu u kese i „A.S.A.“ to kupi. Inače ovo ostalo ništa, to je trebalo
da bude spase shutle, poput sredina u toj njihovoj Češkoj, a to
nismo dobili i to je naša najveća primedba, a fakture stižu. Onda mi
ne platimo, pa se tužimo, itd.
1. Problem je što je broj stanovnika regiona na samoj granici za
regionalnu deponiju. Bilo bi dobro da ostvare kontakt sa susednom
opštinom Kovin, bar sa naseljima koja gravitiraju Pančevu, da bar
deo, bar pola Kovina uvežu u tu priču. Kovačica ima neke strane
investitore, pa na nih ne računaju.
2. Ono što ih najviše zanima i što misle da će im predstavljati veliki
problem je registracija (odnosno neregistracija) individualnih
sakupljača. Tome bi naročito hteli da se posvete, imaju već neke
ideje za moguća rešenja.
Opština sadrži 21. naseljeno mesto i od toga samo jedno nije
uključeno u plan (Uljma jer želi sama da se organizuje). Uspešno
uklanjanje deponija po selima i veoma dobra saradnja s mesnim
zajednicama u regulisanju otpada.
U okviru izgradnje kompleksa regionalne deponije planirana je
proizvodnja struje od otpada, postupkom kogeneracije. Kod nas
spalionica nema perspektivu, ne može efikasno ekonomski da
posluje, jer je otpad biološkog porekla, sa velikom količinom vlage i
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
spalionica nije bila isplativa, tako da ćemo izgraditi kogenerativno
postrojenje za proizvodnju električne energije.
- Nedostatak vozila, vozila su prilično stara, a svaki dan su upotrebi.
- Uvek nedostaju i kontejneri i kante.
- Trebalo bi u ovaj upitnik ubaciti vrlo važno pitanje: Da li se otpad
sakuplja sa teritorije cele opštine ili ne?
U Inđiji se otpad sakuplja sa teritorije cele opštine, kao i u Pazovi, ali
Ruma ne sakuplja sa cele teritorije opštine (velika je opština,
nemaju kamione, nije uspostavljen sistem naplate), u Šidu se
takođe sakuplja samo sa teritorije grada, a ne cele opštine.
- Edukacija građana o separaciji otpada je jako bitna i mogla bi da
se sprovede po svim opštinama.
1. 2. U Danskoj i skandinavskim zemljama postoji praksa da se
netoksičan otpad, zeleni otpad spaljuje i to se koristi za grejanje. To
bi bilo dobro uraditi i kod nas, jer bi se ljudi grejali, a količine otpada
bi se smanjile.
- 95% javno-komunalnih preduzeća u Srbiji imaju sličnu situaciju –
kuburi se sa tehničkom službom, zastarela je oprema, kamioni.
Ministarstvo preko konkursa daje sredstva samo siromašnijim
opštinama, a oni kao malo napredniji čak ne mogu ni da konkurišu
za sredstva.
3. JKP Srem–Mačva registrovano je za deponovanje neopasnog
otpada, pre svega čvrstog komunalnog i ostalog otpada. Na samu
deponiju će se deponovati komunalni otpad, a ostali neopasni otpadi
(građevinski otpad, šut, stara vozila) će biti deponovani samo
privremeno na deponiju. Kasnije, kada budu izgradili postrojenje za
separaciju, baviće se i reciklažom i daljom prodajom. To su neki
budući planovi za upravljanje otpadom u JKP Srem–Mačva. Za
ostale otpade (medicinski, opasni) Opština mora sama da se
snalazi.
- problem – divlje deponije – obe opštine (Sremska Mitrovica i
Šabac) pokušavaju da ga reše. Regionalna deponija bi trebalo da
pomogne da prošire delatnost prikupljanja otpada sa teritorije cele
opštine (sada S. Mitrovica od 26 naseljenih mesta prikuplja samo iz
12 mesta, a Šabac od 50 naseljenih mesta, prikuplja otpad samo sa
teritorije 5). Trenutna opštinska odluka ne predviđa obavezu da svi
odlažu organizovano smeće. Potpisivanjem sporazuma o
regionalnoj saradnji – JKP Srem–Mačva je preuzelo obavezu da
prošire delatnost na sva naseljena mesta, što bi trebalo da dovede
do smanjenja broja divljih deponija.
U Loznici postoji veliki broj pilana, a ima i divljih pilana koje
proizvode opasan otpad.
11. Beograd
12. Valjevo
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
Imali su jako uspešan pilot projekat 2004. godine, kad su u jednom
naselju u Valjevu postavili četiri različita kontejnera (za plastiku,
papir, staklo i metal). Projekat je bio jako uspešan, ali, nažalost, je
prekinut zbog nedostatka sredstava.
U Smederevu je 40% teritorije grada pokriveno organizovanim
iznošenjem smeća, i to je veliki problem. Ali, planiramo da do kraja
godine zajedno sa kompanijom „Poor Werner&Weber“ pokrijemo i
sela.
Mali finansijski potencijali, materijalna sredstva koja mogu biti
utrošena u tu svrhu. Nepostojanje regionalne deponije i transfer
stanice.
To, da je kompanija "A.S.A". dovela u red upravljanje otpadom u
opštini. Ja to zaista mislim. Bilo je užasno haotično stanje pre nego
što smo mi došli, letelo je sve na sve strane, nije bilo dovoljno
posuda, sakupljanja otpada, ništa nije bilo organizovano u skladu sa
standardima zaštite životne sredine i u skladu sa zakonom. Mi smo
došli organizovali sakupljanje, pokrili celokupnu teritoriju - tu
govorim o komunalnom otpadu. Svi imaju i pravo i obavezu da
učestvuju i mi taj otpad odnosimo na deponiju, ono što je
selektovano predajemo dalje reciklerima.
Nije još uvek formiran region. Sadašnja gradska deponija nije
sanitarna, projekat za sanaciju i zatvaranje postoji ali nije realizovan.
Jagodinski Zdravstveni centar ima svoj centar za tretman
medicinskog otpada, koji je savremeno odrađen. I sve vrste
medicinskog i farmaceutskog otpada su pod nekom vrstom
tretmana.
Od 1. januara 2012. je krenulo prikupljanje jestivog ulja, ali još uvek
nije dovoljno zaživelo.
Postoje firme koje organizuju prikupljanje građevinskog otpada,
šuta, kabastog otpada i slično.
U gradu je započeta primarna selekcija, ostaje još da se radi na što
boljoj pokrivenosti sela, jer je nedovoljno razvijen sistem za
prikupljanje otpada na selu, za sada su sve aktivnosti uglavnom
skoncentrisane u samom gradu.
Sve ste pitali, nemamo puno toga da dodamo.
19. Nova Varoš
20. Zaječar
Svako selo ima divlju deponiju, jer nije organizovano iznošenje
smeća. Gradska apoteka „Lek“ sa svim svojim ekpoziturama imaće
posebne sudove za farmaceutski otpad. To su lekovi sa proteklim
rokom trajanja. I to je isto uvršćeno u procesu razmatranja.
21. Pirot
22. Kraljevo
23. Kruševac
24. Niš
Ima dosta pomaka. Pre sedam-osam godina imali smo svakog
aprila akciju uklanjanja olupina starih automobila. Od 2006. godine
imamo pet-šest otkupnih centara za metalne sekundarne sirovine.
Neki su sad dvojno vlasništvo srpsko-bugarske firme. Ovi naši
organizuju prikupljanje u Pirotu, a Bugari organizuju njihov plasman.
Nema više tih olupina, svi gledaju da to prodaju.
1. Ništa posebno, osim da stanje nije zadovoljavajuće.
2. Po meni je dominantna uloga ministarstva i kaznena politika.
Čistoća je uvek neki vruć krompir i bave se time političari samo u
kampanji, a posle ništa.
Ništa što bi bilo bitno još. Mogu da dam koliko je po godinama koliko
je bilo reciklabilnog otpada, kako se povećava, merenja koliko su
česta i koliko se dnevno izveze otpada i klasifikacija.
Za usvajanje Regionalnog plana planiramo da organizujemo javnu
raspravu u svim opštinama koje su obuhvaćene ovim Planom, a to
su grad Niš i opštine: Doljevac, Gadžin Han, Merošina, Aleksinac,
Sokobanja, Svrljig i Ražanj.
Formirana je Zelena mreža grada Niša - "ZeleNIŠ", koju čine
gradske institucije i nevladine organizacije koje se bave očuvanjem i
unapređenjem zaštite životne sredine i održivim razvojem.
-
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
- Imaju ideje, volje, vrlo su stručni. Imaju prvu sanitarnu deponiju, a
pomagali su drugima pri formiranju sanitarnih deponija
konsultacijama, sugestijama, bili im domaćini...
- Treba im bolji vozni park i sudovi za odlaganje smeća. Puno para
se troši na deponiju, pa ne ostaje za vozila. Vozila su im u proseku
stara 20 godina.
- Ako postanu regionalna deponija, planiraju proširenje deponije i
izradu projektne dokumentacije za drugu fazu.
- Problem je u drugim opštinama (Preševo, Bujanovac), koje do
skoro nisu imali ni vozila, traktorom su prevozili smeće i imaju
katastrofalne deponije.
- Imaju problem sa konkursima ministarstva, nemaju uslove da
učestvuju u konkursima Ministarstva životne sredine, jer su dosta
uređeni, a konkursi se odnose samo na one siromašnije opštine,
neuređene i samo one dobijaju novac od konkursa.
- Leskovac bi trebalo da dobije postrojenje za prečišćenje vode
Južne Morave (nije logično da odatle krene prečišćavanje, pošto
reka kreće od Bujanovca, preko Vranja, pa tek onda ide do
Leskovca)
31. Napomene u vezi sa kvalitetom prikupljenih informacija
REGION
ODGOVORI
Sagovornici spremni za saradnju.
1. Sombor
2. Subotica
3. Novi Sad
4. Kikinda
5. Pančevo
1. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
1. 26. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
2. 26. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
Podaci koji su prikupljeni od Lidije Tomaš, načelnice Gradske uprave
za komunalne poslove, je dopunila Senka Sekulić, samostalni stručni
saradnik
6. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
Vrlo je izraženo nezadovoljstvo kod sagovornika Branka oko ugovora
sa "A.S.A."-om, što se i vidi iz odgovora. Vrlo je bio detaljan u
odgovaranju, kao i sagovornica Ljiljana Milekić, koja je priložila
lokalni Plan upravljanja otpadom.
28. februar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
1. Pored Lokalnog plana upravljanja otpadom i LEAP-a, priložili su i:
- spisak divljih deponija
- spisak dozvola za upravljanje otpadom
U Opštini su odgovorili samo na ona pitanja koja se njihovog dela
posla konkretno tiču, za ostalo su smatrali da je bolje pitati JKP i da
će njihovi odgovori biti konkretniji i potpuniji. Inače, medjusobno,
opština i JKP imaju dobru saradnju. Što se tiče dokumentacije,
potrudili su se zaista da daju sve što sam im tražila.
2. Potrudili su se, dali su sve podatke koje su oni imali, a za sve što
nisu oni imali uputili su me kome iz opštinske uprave da se obratim.
Raspoloženi su za dalju saradnju.
6. Vršac
7. februar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Marija Gajić
Na pitanje br. 20 i 23 nisam mogla da dobijem odgovor pošto je plan
usvajan 2006. godine kada Vladimir Bajić nije bio na funkciji.
30. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
Sagovornik Dejan Jovanov je bio izuzetno ljubazan i vrlo precizan u
7. Zrenjanin
8. Inđija
9. S. Mitrovica
10. Loznica
odgovorima. Nije znao tačan odgovor na pitanje 15, o broju i vrsti
izdatih dozvola, pa mi je dao broj koleginice koja je odgovorna za taj
deo posla.
16. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
Intervju je urađen samo sa predstavnikom JKP "Komunalac", tako da
neke informacije koje su dostupne opštinskoj upravi (dozvole,
ugovori isl) nisam dobila.
27. januar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Marija Gajić
1. Dobra saradnja, dali su sve potrebne podatke, ozbiljno su pristupili
anketi, izuzetno ih interesuje ova tema i raspoloženi su za dalju
saradnju.
2. Korektna saradnja, zainteresovani za temu, raspoloženi i za dalju
saradnju.
3. Odlična saradnja, ozbiljan pristup anketi, raspoloženi i za dalju
saradnju.
9. februar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Marija Gajić
Sastanku u Loznici su prisustvovali zamenica direktora KJP „Naš
dom“ i dva predstavnika iz Odelenja za inspekcijske poslove. Bili su
vrlo ljubazni i zainteresovani za projekat. Nisu imali dokumenta, ali
će ih poslati na mail sledeće sedmice. Takođe, nisu znali tačne
podatke o izdatim dozvolama, a koleginica je na odmoru, pa ih treba
pozvati posle praznika da daju te podatke.
12. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
11. Beograd
12. Valjevo
Snežana Radojičić i Miroslav Mojslilović su tražili da zajedno
odgovaraju, jer postoje delovi koje jedno od njih bolje poznaje od
drugog, a i zajedno sarađuju. Bili su vrlo zainteresovani za projekat,
oduševljeni što se tako nešto sprovodi i što mogu da učestvuju u
tome, ali neke stvari nisu hteli ili nisu mogli da kažu (npr. oko
izdavanja dozvola, čak su insistirali da ne pominju imena, jer ne
znaju puno o tome). Takođe, rekli su da je za regionalnu deponiju
nadležna Direkcija za zemljotrese.
Nisu dali Regionalni plan jer nisu imali na CD-u, ali rekli su da može
da se „skine“ sa sajta Direkcije za zemljotrese.
I zamolili su da im, ako je to moguće, pošaljemo rezultate istraživanja
na području Srbije.
23. marta 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
Sagovornik je bio vrlo ljubazan i zainteresovan za projekat.
13. Smederevo
14. P. na Mlavi
15. Lapovo
9. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
U Opštini Petrovac na Mlavi razgovarala sam sa dve osobe.
Odgovarali su zajedno. Odgovore na pojedina pitanja davala je jedna
osoba, dok je druga odobravala. Bili su vrlo ljubazni i priložili su svu
potrebnu dokumentaciju.
10. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Jelena Avdalović
Prijatan sagovornik, spreman na razgovor. Pitanja na koja nisam
dobila odgovor nisu u njegovoj nadležnosti.
5. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Jelena Avdalović
22. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
16. Kragujevac
17. Jagodina
18. Užice
19. Nova Varoš
Podaci su prikupljeni od gospodina Vladana Racića, inspektora za
zaštitu životne sredine Jagodine. Jako ljubazan i dobar sagovornik,
jasno odgovorio na sva pitanja, nije imao nikakvih primedbi i
spreman je za dalju saradnju. Priložio je Plan upravljanja otpadom u
Gradu Jagodini 2010-2010. na CD-u.
3. februar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
Sagovornici spremni za saradnju, uz napomenu da su odgovori od
Dragane Dogandžić, koji su se odnosili na lokalnu samoupravu,
izostali.
27. novembar 2011. godine, saradnik-intervjuer: Jelena Avdalović
Sve ste pitali, nemamo puno toga da dodamo.
Nije bilo problema prilikom saradnje, Biljana je vrlo ljubazna osoba.
19. januar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
Lični utisak je da ovaj grad „na oko“ deluje najprljavije.
20. Zaječar
21. Pirot
22. Kraljevo
2. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
U Pirotu sam imala zakazana dva razgovora. Branislav Kostić
zamenik predsednika Opštine nije mogao prisustvovati, tako da sam
obavila razgovor samo sa Bojanom Pešićem.
12. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Jelena Avdalović
1. 5. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
2. 6. mart 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
Direktorka je bila vrlo pristupačna i spremna za saradnju. Jedino što
23. Kruševac
24. Niš
25. Prokuplje
26. Leskovac
27. Vranje
još uvek nije poslala plan po godinama koliko je bilo reciklabilnog
otpada, kako se povećava, merenja koliko su česta i koliko se
dnevno izveze otpada i klasifikaciju.
30. januar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Maja Krasin
Informacije su prikupljene od Sonje Popović, predsednice Saveta za
zaštitu životne sredine i održivog razvoja grada Niša. Bila je jako
ljubazna, odlično je znala materiju, nisam imala nikakvih problema.
Spremna je za dalju saradnju.
27. decembar 2011. godine, saradnik-intervjuer: Vanja Derikučka
Sve poslove vezane za upravljanje otpadom je preuzelo Javno
preduzeće za zaštitu i unapredjenje životne sredine, s kojima nisam
imala zakazan razgovor pa mnogi podaci nisu mogli da budu
prikupljeni. U Gradskom veću više ne postoji ni jedna služba za
zaštitu životne sredine. Ispitanici su bili neobavešteni i
nezainteresovani za upitnik i nisu mi izašli u susret kada sam
zamolila da uzmu podatke iz Javnog preduzeca za zaštitu životne
sredine ili da me povežu sa njima.
14. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
Ispitanici su dobro saradjivali, davali precizne i pune odgovore.
Jedino na pitanje broj 15 nije mogao da se da pun odgovor jer nisu
imali podatke.
6. april 2012. godine, saradnik-intervjuer: Ivana Gligorić
Pored Lokalnog plana upravljanja otpadom, priložili su i:
- Katastar divljih deponija
- obrazac 9. koji su dužni da predaju Ministarstvu, a odnosi se na
količine i sastav komunalnog otpada
- fotografije deponije "Meteris"
Podatke su većinski dali u JKP "Komrad", dok je članica gradskog
veća samo nekih par stvari dodala, za koje u JKP-u nisu bili sigurni.
Inače, između JKP-a i opštinske uprave je saradnja izuzetno dobra.
Ozbiljno su pristupili anketi, potrudili su se da na sva pitanja daju
odgovore, da sve dopune podacima, dokumentima. Raspoloženi su i
za dalju saradnju.
23. januar 2012. godine, saradnik-intervjuer: Marija Gajić
PRILOG
SPISAK SAGOVORNIKA PO OPŠTINAMA
1. NIŠ - Sonja Popović
2. NOVA VAROŠ - Biljana Roljević
3. JAGODINA - Vladan Racić
4. ZRENJANIN - Mr Dejan Jovanov
5. VALJEVO - Snežana Radojičić i Miroslav Mojsilović
6. SMEDEREVO - inspektor za zaštitu životne sredine
7. LOZNICA - Danica Đurić i dva inspektora
8. LAPOVO - Ljubiša Nikšić
9. LAPOVO - Marina Spasojević
10. PIROT- Bojan Pešić
11. UŽICE- Dragana Dogandžić i Miladin Pećinar
12. PETROVAC - Marina Popović
13. PETROVAC - Radovan Raković
14. SOMBOR - Branka Jovičić i Nikola Pajić
15. LESKOVAC - Tatjana Veličković i Suzana Mihajlović
16. NOVI SAD - Biljana Tomašević, Jelena Atanacković- Jeličić i Lidija Tomaš
17. PROKUPLJE - Nikola Bulajić, Ivana Miladinović i Lidija Živković
18. PANČEVO - Jovanka Dakić
19. PANČEVO - Srđan Josimov
20. SREMSKA MITROVICA - Josip Novotni
21. SREMSKA MITROVICA - Srđan Kličković
22. SREMSKA MITROVICA - Jasna Šteković i Slavica Šeik
23. KRAGUJEVAC - Mr Dragan Marinković
24. VRŠAC - Vladimir Bajić
25. ZAJEČAR - Jasmina Jović-Stević, Đorđe Ilić i Miloš Jogović
26. VRANJE - Dejan Ilić, Vesna Stefanović i Nela Cvetković
27. INĐIJA - Vladica Dragosavljević
28. KRUŠEVAC - Nevenka Đorđević
29. KRUŠEVAC - Vesna Anđelić i Momo Bojović
30. KIKINDA - Branko Ljuboja i Ljiljana Milekić
31. KRALJEVO - Ljiljana Jemuović
32. KRALJEVO - Predrag Perić
33.SUBOTICA - Jovan Mrković
34. SUBOTICA - Arpad Koso, Vesna Tulenić, Andrea Kikić i Suzana Dulić
D. REZIME
Istraživanje Lokalnih samouprava o procesu donošenja i primene odluka o
upravljanju otpadom temeljno je pripremljeno i realizovano, kao deo projekta mreže
Zelene inicijative, posle savetovanja 26. oktobra 2011. godine na temu: Upravljanje
otpadom i lokalni planovi.
Upitnik i Priručnik za intervjuera usvojio je Stručni tim, a istraživanje je vodio Centar
modernih veština iz Beograda.
Primenjena je metodologija neposrednog intervjua na terenu, u izabranim opštinama i
javno-komunalnim preduzećima. Zakazana su i obavljena 34 razgovora u 26 opština,
koje su određene kao Regionalni centri za upravljanje komunalnim otpadom. Izostavljen je
samo Grad Beograd, odnosno njegove gradske opštine, jer je reč o posebno velikom,
složenom i po rešenjima u ovom domenu osobenom području, o kojem će se izvestiti
kasnije. Pet iskusnih saradnica-intervjuera je u periodu od novembra 2011. godine do
aprila 2012. godine obišlo sva ova mesta, tragajući za faktografskim elementima na
osnovu 30 pitanja o ovim temama.
Istovremeno sa popunjavanjem upitnika prikupljani su relevantni dokumenti, planovi i
odluke koji su u pisanoj ili elektronskoj verziji dostavljeni CMV i Stručnom timu projekta na
dalju analizu.
Kako je reč o istraživanju kvalitativnog tipa, numeričkih podataka praktično i nema, sem
u nekoliko pitanja o veličini deponija, strukturi komunalnog otpada i broju izdatih dozvola,
pa je obrada sakupljenih informacija podrazumevala pregrupisavanje iskaza svih
sagovornika u nov fajl ne prema opštinama nego prema pitanjima, uz minimalnu proveru i
redakturu. Tako je moguće lako i efikasno ostvariti komparativni uvid u situaciju na
terenu na području cele Srbije, odnosno u svim regionima istovremeno.
U najkraćim crtama može se reći da se situacija u pojedinim opštinama i regionima
dosta razlikuje, a u istim opštinama u raznim naseljima (posebno grad - selo), ali da je u
celini dosta nepovoljna po nizu objektivnih parametara i ocenama ljudi koji su nadležni za
ovaj posao u svim sredinama. Regionalnih deponija praktično još i nema ili su tek u
izgradnji, odnosno u fazi projektovanja i međusobnog ugovaranja opština. Problemi su
brojni i dosta srodni, a najveći od njih je nedostatak sredstava, usporena realizacija
planova (a ima i onih koji nisu još ni usvojeni), slaba tehnička opremljenost deponija, od
kojih su mnoge stare, nedovoljne pa i fizički neobezbeđene. U više navrata u projektima
kraćeg trajanja i ograničene finansijske podrške, u nekim opštinama su izvedeni pokušaji
modernizacije ili stabilizacije upravljanja komunalnim otpadom, ali čak i u slučaju dobrih
rezultata nije bilo snage da se nastave ili prošire. Sagovornici smatraju da po opštinama
postoje stručni ljudi i osposobljene službe za ovaj posao, da je proces donošenja lokalnih
planova i odluka bio korektan, mada se javnost nije svugde dovoljno pitala ni
uključivala, iako ima i nekoliko drugačijih, veoma primernih slučajeva. Zanimljivo je da
često izostaje ozbiljniji i kontinuirani (inspekcijski) nadzor i efikasnije sankcionisanje
prekršilaca, a ima dosta primedbi na nedovoljnu kontrolu sakupljača otpada (koji negde
"sakupljaju" i prodaju već sakupljeni npr. ambalažni otpad), pa je tom kontekstu i broj
izdatih dozvola neujednačen po opštinama. Primarne selekcije gotovo i nema u Srbiji a
domaćinstva su retko gde uključena u ove procese, ali tamo gde je bilo pokušaja njihovog
angažovanja bilo je i solidnih rezultata, koji, nažalost, nisu mogli biti potvrđeni kroz
celokupan opštinski ili regionalni sistem upravljanja otpadom. Mnoge opštine koriste
sredstva republičkog i drugih fondova za zdravu životnu sredinu i održivi razvoj, kao i neke
grantove i finansijsku podršku za posebne projekte, a ima i bilateralnih sporazuma sa
nekoliko evropskih vlada...
Ukratko, može se reći da je upravljanje otpadom u Srbiji velika tema, da sakupljanje otpada
za sada funkcioniše na relativno solidnom nivou - koji, ipak, ne garantuje ni sigurno
održavanje a ni razvoj, da ima dovoljno znanja i iskustava kod onih koji se time bave, ali
malo edukacije i uključivanja u populaciji i pojedinim ciljnim grupama.
Prezentaciju nalaza (u Power Pointu) pripremio je vođa Stručnog tima, odnosno
istraživačke ekipe, i ona će biti podneta na sledećem Konventu Evropskog pokreta u maju
2012. godine.
***
Prvoslav S. Plavšić
Download

Nalazi istraživanja o procesima donošenja i primene odluka u