Strategija komunikacije i odnosa sa javnošću
Udruženja sudija prekršajnih sudova
Republike Srbije
Glavni Odbor Udruzenja sudija prekrsajnih sudova
18. maj 2012.
Sadržaj
I.
REZIME ........................................................................................................................ 3
II.
UVOD ........................................................................................................................ 6
A.
PREKRŠAJNI SUDOVI U SRBIJI ............................................................................................ 6
B.
UDRUŽENJE SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA ..................................................................... 7
C.
IZAZOV I PRILIKA.............................................................................................................. 8
D.
POSTOJEĆA PRAKSA I INSTRUMENTI KOMUNIKACIJE ........................................................ 8
III. PORUKA ................................................................................................................. 10
A.
DEFINISANJE PORUKE..................................................................................................... 10
1. Opšta poruka: KVALITET ŽIVOTA .............................................................................. 10
2. Poruka za neposrednu budućnost: Šta je dobar sudija? ................................................ 10
3. Poruka na duže staze: Kako da prekršajni sudovi bolje pružaju usluge građanima? .... 11
B.
CILJNA PUBLIKA ............................................................................................................. 12
IV. MEDIJUM ................................................................ ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.
A.
INTERNO UMREŽAVANJE ................................................................................................ 13
B.
DUBLJE UPOZNAVANJE MEDIJA SA RADOM UDRUŽENJA SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA I
PREKRŠAJNIH SUDOVA .............................................................................................................. 13
C.
TELEVIZIJA I RADIO ....................................................................................................... 14
D.
ŠTAMPANE DNEVNE NOVINE / VESTI ............................................................................... 15
E.
INTERNET I DRUŠTVENE MREŽE...................................................................................... 15
V.
PLAN ....................................................................................................................... 17
A.
KRATKOROČNI AKCIONI PLAN ....................................................................................... 17
1. Ciljevi i aktivnosti u akcionom planu ............................................................................. 17
2. Ko će prenositi poruku iz kratkoročnog akcionog plana? .............................................. 18
3. Koja sredstva se mogu koristiti za prenošenje poruke? .................................................. 18
B.
DUGOROČNA STRATEGIJA .............................................................................................. 18
1. Institucionalne promene u Udruženju sudija prekršajnog suda i prekršajnim sudovima
18
2. Program na televiziji “Pitajte sudiju” ............................................................................ 20
3. Takmičenje za najbolji literarni rad i plakat pod pokriviteljstvom Udruženja sudija
prekršajnih sudova ................................................................................................................ 21
4. Ostali konkretni predlozi ................................................................................................ 22
VI.
ZAKLJUČAK .......................................................................................................... 23
strana2od23
SKRAĆENICE
USPS
VSS
VPS
JRGA
PS
Udruženje sudija prekršajnih sudova
Visoki savet sudstva
Viši prekršajni sud
Projekat za reformu pravosuđa i odgovornu vlast
Prekršajni sud
I. KRATAK PREGLED
U ovom dokumentu predstavljeni su predlozi kojibi mogli da posluže Udruženju sudija prekršajnih
sudova da poboljša vidljivost prekršajnih sudova i sudija u javnosti, kao i da dovedu do prihvatanja
i većeg stepena poverenja javnosti u rad prekršajnih sudova.
Dokument sadrži i akcioni plan za upoznavanje javnosti sa ulogom prekršajnih sudova, sa posebnim
osvrtom na činjenicu na koji način prekršajni sudovi doprinose opštem kvalitetu života građana
Srbije. Ovaj kratkoročni akcioni plan obuhvata i aktivnosti koje treba da isprate proces potvrđivanja
sudija prekršajnih sudova na stalnu sudijsku funkciju.
Predložena dugoročna strategija oslanja se na rezultate realizacije kratkoročnog akcionog plana jer
proističe iz njih, ali ih i nadograđuje i proširuje na dugi rok.
Bolje informisanje javnosti o ulozi prekršajnih sudova doprinosi ostvarivanju ciljeva Nacionalne
strategije reforme pravosuđa1u Srbiji. Ovim se pruža prilika za poboljšanje rada sudova kroz bolju
interkaciju i komunikaciju između prekršajnih sudova i javnosti.
Ciljna grupa Strategije je najšira javnost, a ključna PORUKA je da prekršajni sudovi poboljšavaju
kvalitet života građana Srbije.
Za potrebe prenošenja ove prouke predlažu se konkretne aktivnosti koje će pozitivno prikazati
osnovne vrednosti pravosuđa:
o
o
o
o
o
o
o
o
o
Nezavisnost;
Pravičnost;
Jednakost;
Nepristrasnost;
Stručnost;
Blagovremenost;
Integritet;
Pristupačnost;
Transparentnost.
Konkretne aktivnosti za glavne vrste medija 1) televizija i radio, 2) internet i društvene mreže, 3)
štampa (dnevni listovi, nedeljnici, časopisi)4) i interno umrežavanje predložene su kako u okviru
kratkoročnog akcionog plana, tako i u okviru dugoročne strategije komunikacije.
Akcioni plan sadrži više detalja o konkretnim aktivnostima, vremenu trajanja, realizaciji i
koordinaciji. Date preporuke sadrže smernice o tome ko prenosi poruku, kako pripremiti njen
sadržaj i kako je preneti najširoj javnosti u saradnji sa Udruženjem i samim sudijama.
Dugoročna strategija predlaže institucionalne promene u okviru samog Udruženja i razvoj programa
komunikacije sa tri vrste aktivnosti: aktivnosti praćene visokim troškovima, aktivnosti sa
troškovima srednjeg nivoa i aktivnosti praćene niskim troškovima.
1
Videti, “Nacionalna strategija reforme pravosuđa,” april 2006., usvojena 25. maja
2006.http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CFgQFjAB&url=http%3A%2F%
2Fwww.mpravde.gov.rs%2Fuploads%2Fen%2Fjudiciary%2Fnational-judicial-reform-strategy%2Fnational-judicialreform-strategy%2FStrategy.pdf&ei=xtu0THDAsz34QT6n520Dg&usg=AFQjCNFlrBORgTlvjKtztEHVQhWjLQPX1Q
Instrumenti koji će omogućiti realizaciju kratkoročnih i dugoročnih planova prikazani su u
prilozima ovog izveštaja:
1. Plan komunikacije s objašnjenjem kako Udruženje i njegovi članovi mogu da iskoriste
poruke i kanale komunikacije da bolje informišu javnost o unapređenju kvaliteta života koji
je posledica njihovog delovanja;
2. Kratak prikaz istraživanja percepcije javnosti o sudovima u Srbiji, sa vrednim podacima o
tome kako Srbi vide sudstvo u Srbiji;
3. Model poruke sa pozitivnim sadržajem koju članovi Udruženja mogu da koriste u
komunikaciji sa medijima;
4. Primeri zajedničkih inicijativa Udruženja i drugih partnerskih institucija i agencija vezanih
za komunikaciju i odnose sa javnošću;
5. Primeri zapisa na blogovima koji pokazuju kako se informacija predstavlja i objavljuje na
internetu, putem internet stranice, stranice na Fejsbuku ili na samostalnom blogu;
6. Kratkoročni akcioni plan za 2012. godinu sa aktivnostima koje Udruženje treba da sprovede
u periodu jun-decembar 2012.
strana5od23
II. UVOD
A.
PREKRŠAJNI SUDOVI U SRBIJI
Prekršajni sudovi su pravosudni organi sa kojima se susreće najveći broj građana Srbije. Analize iz
2009. godine pokazuju da se svaki dvadeseti građanin Srbije nađe pred sudijom prekršajnog suda.
Po zakonu „prekršaj je protivpravna skrivljeno izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa
određena kao prekršaj.2 Percepcija koju javnost ima o ovim sudovima utiče na sliku koju javnost
stiče o celom pravosuđu u Srbiji, pa samim tim i na poverenje javnosti u ovu instituciju i poštovanje
vladavine prava.3
Pre reorganizacije sudstva, koja je stupila na snagu 2010. godine, prekršaji su se kažnjavali van
sudskog sistema pred sudijama za prekršaje koje je imenovala izvršna vlast. Međutim, bez obzira
što su se nazivali „sudijama“ oni nisu bili deo pravosudnog sistema. Definicija prekršajnog sudije je
često bila - administrativni organ „sa javnim ovlašćenjima“.4
Počev od 1. januara 2010. godine, u skladu sa Nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa
podržanom od strane Evropske unije, organizacija sudova u Srbiji definiše se kao na Slici 1 u
nastavku:
Slika 1
Organizacija
Republici
1. januara,
Ustavni sud
sudova u
Srbiji počev od
2010.
Vrhovni
kasacioni sud
Apelacioni sudovi
(4)
Viši sudovi
(26)
Upravni sud
Privredni apelacioni
sud
Viši
prekršajni sud
Privredni
sudovi (16)
Prekršajni
sudovi (45)
Osnovi sudovi
(34)
U Srbiji živi oko 8,5 miliona građana i sudije prekršajnih sudova obrade više od milion predmeta
godišnje. Samo u 2011. godini bilo je obrađeno 1.050.000 predmeta. Zbog suštinske promene
2
Zakon o prekršajima, Deo 1, Poglavlje 1, Član 2(SlužbeniglasnikRepublikeSrbije, Br. 101/2005, 116/2008, i111/2009).
Izveštaj agencije USAID: “Background Information about Serbia’s courts”
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CF8QFjAA&url=http%3A%2F%2Fserbi
a.usaid.gov%2Fupload%2Fdocuments%2Fjrga%2FBackground%2520information%2520about%2520Serbias%2520co
urts.pdf&ei=Rr6sT6MwwcOzBsSjrKgD&usg=AFQjCNFwbOYfpoSo5Kg2sOACnzN5crIBCg
4
Human Rights Watch, “Dangerous Indifference,” Vol. 17, No. 7(D), at pp. 8-9.
http://books.google.rs/books?id=SQBvdzes9zEC&pg=PA8&lpg=PA8&dq=number+of+misdemeanor+judges+in+serbi
a&source=bl&ots=p5acBbOVaD&sig=PBNcaWwZ9ggfgMiQnTGxoy73AI&hl=sr&sa=X&ei=Rr6sT6MwwcOzBsSjrKgD&ved=0CGcQ6AEwBQ#v=onepag
e&q=number%20of%20misdemeanor%20judges%20in%20serbia&f=false
3
strana6od23
statusa sudija prekršajnih sudova, kao posledice transformacije administrativnog organa u organ
pravosuđa, potrebno je objasniti ulogu prekršajnih sudova i sudija kako interno, u okviru samog
pravosuđa, tako i eksterno, široj javnosti.
Prekršajni sudovi poboljšavaju kvalitet života štiteći bezbednost, javni red i mir, ljudska prava i
pravično postupanje. Šezdeset posto predmeta koje rešavaju prekršajni sudovi vezano je za
ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju. Pojavljivanje pred sudijom i/ili plaćanje kazni za
saobraćajne prekršaje (prekršajni sudovi mogu da odrede kaznu zatvora do 90 dana) nije omiljeno
među građanima, međutim pitanje poštovanja Zakona o bezbednosti o saobraćaju radi zaštite
pešaka i dece i zaštite od štetenih uticaja upravljanja vozilom u alkoholisanom stanju su pitanja od
opšteg interesa.
Nadležnost prekršajnih sudova obuhvata i druge oblasti od opšteg interesa građana kao što su na
primer zaštita potrošača, zaštita od buke, zaštita javnog reda i mira i zaštita podataka o ličnosti.
Drugi državni organi najčešće pokreću postupak pred prekršajnim sudom, što može predstavljati
odličnu priliku za zajedničku akciju i koordinisanu komunikaciju sa javnošću. Na ovaj način
ostvaruju se bolji rezultati i pokazuje se da funkcionišu institucije sistema i pravna država umesto
da se prebacuje krivica između različitih aktera u lancu.
B. UDRUŽENJE
SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA
Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije je dobrovoljna, nevladina, nedobitna,
nestranačka, profesionalna-strukovna organizacija. Osnovano je 2002. godine. i od svog osnivanja,
kada je brojalo 50 članova, neprekidno je raslo, te trenutno broji 573 člana.
Ciljevi rada Udruženja su:
 Realizacija programa od opšteg interesa i zalaganje za zaštitu ljudskih i manjinskih prava,
programa vezanih za obazovanje, naučni rad, zaštitu životne sredine, zaštitu potrošača, borbu
protiv korupcije kao i humanitarnih programa i ostalih programa od koristi zajednici,
 Unapređenje zakona o organizaciji prekršajnih sudova,
 Ustanovljavanje nezavisnosti sudija i prekršajnih sudova,
 Zaštita dostojanstva i izgradnja ugleda i položaja sudije,
 Afirmacija bavljenja pravom u smislu profesije i nauke,
 Harmonizacija pravnog sistema Srbije i Evropske unije.
Zajedno sa postizanjem ciljeva Udruženje nastoji da:
 Zaštiti pravo na nezavisno i nepristrasno obavljanje pravosudnih funkcija apelacionih sudova,
 Zaštiti reputaciju i dostojanstvo pravosuđa i sudija,
 Učestvuje u usvajanju i primeni zakona koji regulišu pravosuđe i zakona i propisa koji regulišu
nadležnost prekršajnih sudova,
 Organizuje diskusije stručnjaka na temu ustavnih, pravnih i regulatornih izmena u oblasti
pravosuđa, uključujući i nadležnost prekršajnih sudova,
 Inicira usvajanje, izmenu zakona, propisa i podzakonskih akata Zakona o prekršajima,
 Objavljuje profesionalne časopise i sarađuje na izdavanju publikacija drugih organizacija kada
se one bave pitanjima vezanim za prekršaje,
 Organizuje savetodavne seminare, predavanja i druge oblike stručnog usavršavanja članova
Udruženja,
 Sarađuje sa drugim udruženjima i nevladinim organizacijama,
 U saradnji sa ostalim udruženjima, obrazovnim institucijama i nevladinim organizacijama
organizuje seminare, predavanja i ostale vidove informisanja i obrazovanja školske populacije,
pravnika i ostalih institucija i građana o pitanjima iz nadležnosti prekršajnih sudova.
strana7od23
Na čelu Udruženja je Glavni odbor imenovan u skladu sa regionalnom podelom nadležnosti.
C.
IZAZOVI I MOGUĆNOSTI
Ključni izazov Udruženja sudija prekršajnih sudova je da u komunikaciji sa javnošću objasni značaj
i ulogu prekršajnih sudova u poboljšanju kvaliteta života građana Srbije. Prekršajni sudovi čine deo
pravosudnog sistema sa kojim se građani najviše susreću. S obzirom na predstojeću evaluaciju i
proces potvrđivanja sudija prekršajnih sudova na stalnu funkciju od strane Visokog saveta sudstva,
od suštinske je važnosti podržati stabilnost i kontinuitet ovog dela pravosuđa.
Plan ili strategija komunikacije za Udruženje ima za cilj da edukuje javnost po pitanju uloge koju
sudije prekršajnog suda imaju u srpskom društvu. Zbog broja predmeta koji obrade (više od milion
predmeta godišnje u celoj zemlji) i činjenice da su sudije prekršajnih sudova raspoređene širom
Srbije, Udruženje je u najboljem položaju da u interesu prekršajnih sudija gradi poverenje šire
javnosti u srpsko pravosuđe.
Pred predstojećiproces potvrđivanja na stalnu funkciju u skladu sa Nacionalnom strategijom za
reformu pravosuđa, delotvoran plan komunikacije će obuhvatiti sledeće:
1. Informisanje javnosti o uticaju prekršajnih sudija na unapređenje kvaliteta života građana, i
2. Kroz svoj pristup, pružiti podršku sprovođenju postupka potvrđivanja u skladu sa Nacionalnom
strategijom, gradeći poverenje u rad celog pravosuđa koje prolazi kroz fazu reforme.
D.
POSTOJEĆA PRAKSA I INSTRUMENTI KOMUNIKACIJE
Udruženje se za potrebe komunikacije sa javnošću trenutno oslanja na sledeće instrumente:





Internet stranicahttp://www.usudprek.org.rs/;
Stranica na društvenoj mreži Fesjbuk http://www.facebook.com/groups/65132168459/;
Intervjui i ostali oblici pojavljivanja u televizijskim programima sudije Zorana Pašalića,
predsednika Udruženja i vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda;
Godišnjakonferencijasudija prekršajnih sudova koja se održava na različitim mestima u Srbiji;
Prisutnost u lokalnim medijima kroz intervjue sa prekršajnim sudijama u različitim formatima
medija.
Trenutno, Udruženje plaća 400 američkih dolara mesečno za održavanje internet stranice, dok
stalno zaposleni pomoćnik generalnog sekretara vodi stranicu na Fejsbuku. Bilo bi korisno
preusmeriti sredstva tako da se pomoćnik generalnog sekretara obuči da svakodnevno upravlja
internet stranicom, a da se dosadašnji spoljni saradnici zovu samo u slučaju problema, i da se za to
plaća manja mesečna ili godišnja naknada.
Uz konsultacije sa Udruženjem, a imajući u vidu da je njihovo prisustvo na Fejsbuku minimalno,
zaključak je da bi bilo dobro povući se sa društvene mreže dok se ne realizuje sveobuhvatniji
pristup. Pored toga, čini se, da se internet stranica mnogo više koristi za razliku od društvene mreže,
i da je prikladnija sa aspekta uloge suda i dostojnosti nosilaca pravosudne funkcije. Bilo bi bolje da
se deo vezan za društvene mreže ostavi za dugoročnu strategiju, nakon što se omogući bolje
upoznavanje sa procesom izrade, strukturom i sardžajem Fejsbuk stranica sličnih strukovnih
udruženja u regionu i svetu, kao i dok se ne obezbedi adekvatna adminstratorskapodrška i
profesionalno znanje potrebno za upravljanje jednim internet sajtom, odnosno stranicom.
strana8od23
Pored toga, Udruženje raspolaže ključnim informacijama i profesionalnim znanjima koja mogu da
unaprede rad novinara. Zbog toga, Udruženje treba da organizuje obuku za novinare, tako da, kada,
na primer, gost u TV emisiji navede pogrešne činjenice vezane za pravosudne postupke ili zakon,
novinar može na osnovu svog znanja da ih dovede u pitanje na opštu korist i javnosti i pravosuđa.
Plan ili strategija komunikacije treba da naglasi osnovne vrednosti pravosuđa:









Nezavisnost;
Pravičnost;
Jednakost;
Nepristrasnost;
Stručnost;
Blagovremenost;
Integritet;
Pristupačnost;
Transparentnost.
Ovo je, takođe, osnov za merenje rezultata rada sudija u srpskom pravosuđu u tri glavne kategorije:
kvalifikacije, stručnost i dostojnost.
U opštim crtama, sledeće vrednosti se koriste za merenje rezultata rada u pravosuđu širom sveta:






Efikasnostse meri prosečnim trajanjem postupaka, brojem ročišta, brojem odloženih ročišta,
brojem predmeta na koje je uložena žalba, izvršenjem presuda, i stepenom zadovoljstva
korisnika efikasnošću suda.
Kvalitet uslugese meri percepcijom kvaliteta rada pravosuđa i pravosudne institucije.
Pristupačnostse meri na osnovu mišljenja korisnika o fizičkoj pristupačnosti i na osnovu
njihovog mišljenja o mogućnosti pristupa uslugama suda u odnosu na životno doba, ekonomski
status, obrazovanje, ethničku pripadnost, rod klijenta itd.
Pravičnost se meri na osnovu percepcije pravičnosti presude i relevantnih propisa kao i
percepciju da li su životno doba, ekonomski status, obrazovanje, etnička pripadnost ili rod
klijenta uticali na ishod postupka.
Integritetse meri javnim poverenjem u pravosudne institucije, percepcijom nezavisnosti
pravosuđa, percepcijom nivoa korupcije i uloge delioca pravde.
Troškovi se dobijaju merenjem troškova predmeta i procenom mogućnosti za povećanje
ekonomičnosti.
Ovi pokazatelji rezultata rada su korisni i u proceni novih inicijativa u oblasti komunikacija koje se
mogu pokrenuti tokom perioda realizacije dugoročne strategije za potrebe Udruženja.
strana9od23
III. PORUKA
A. DEFINISANJE PORUKE
1. Opšta poruka: KVALITET ŽIVOTAGRAĐANA
OPŠTA PORUKAkoju treba preneti i kroz kratkoročni akcioni plan i kroz dugoročnu strategiju je
činjenica da sudije prekršajnog suda i prekršajni sudovi uopštestvaraju, štite i unapređuju
kvalitet svakodnevnog života građana Srbije, tako što obezbeđuju:
 Javni red i mir (zaštitu od buke, sprečavanje sukoba);
 Zaštitu privatih podataka građana;
 Zaštitu potrošača;
 Rešavanje pitanja koja pokretnu nezavisna regulatorna tela5;
 Bezbednost u saobraćaju i bezbednost pešaka;
 Sankcionisanje upravljanja vozilima u alkoholisanom stanju,
 Rešavanje i druga pitanja od značaja za kvalitet života građana.
Kao i kod svih ostalih sudova koji imaju nadležnost da propisuju kazne zatvora, građani za njihov
rad vezuju element straha i očekivanje kazne, međutim oni istovremeno omogućavaju da ljudi budu
spokojni zato što postoji telo koje „čuva red i mir“ u društvu.
Kratkoročno posmatrano, ova poruka bi trebalo da bude personalizovana za svaki sud tako da
naglasi rad sudija. Dugoročno posmatrano, pažnju bi trebalo usmeriti na saradnju između sudova i
ostalih institucija i organa sa kojima sarađuju.
2. Poruka za neposrednu budućnost: Šta je dobar sudija?
Sudije prekršajnih sudova su ranije bili deo prekršajnih organa. Sada ih bira Narodna skupština, a
trajni mandat im potvrđuje Visoki savet sudstva. Kroz trajnost funkcije oni će stvarati, štititi i
unapaređivati kvalitet života građana u Srbiji. Zato što predstavljaju sud koji građani najviše
posećuju, oni su u najboljem položaju da kroz svoj rad izgrade poverenje u celo pravosuđe i
podstaknu poštovanje vladavine prava.
U skladu sa etičkim kodeksom za nosioce pravosudnih funkcija u Srbiji6koji je usvojio Visoki savet
sudstva na sednici održanoj 14. decembra 2010. god, sudije moraju da poštuju etičke principe koji
odražavaju osnovne vrednosti pravosuđa. Zato je prilikom objašnjavanja šta je uloga sudije
prekršajnog suda dobro spomenuti i šta su osnovne vrednosti koje se poštuju u pravosuđu. Najbolji
način da se ovo sve uradi je da se odgovori na pitanje: ŠTA JE DOBAR SUDIJA?
U svom radu dobar sudija mora da pokaže sledeće osobine koje će stvarati, štititi i unapređivati
kvalitet života u Srbiji:
Nezavisnost
Dobar sudija obavlja svoje sudijske dužnosti nezavisno, povinujući se
samo Ustavu i zakonu, bez uticaja, ograničenja, navođenja, pritisaka,
pretnji ili mešanja sa strane.
5
Nezavisna regulatorna tela su Agencija za borbu protiv korupcije, Ombudsman, Poverenik za
informacijeodjavnogznačajaizaštitupodataka o ličnosti, DržavnarevizorskainstitucijaiPoverenik za zaštitujednakosti
6
Videtii, http://www.seio.gov.rs/upload/documents/ekspertske%20misije/judical%20system/Code%20of%20Ethics.pdf
strana10od23
Pravičnost
Jednakost
Nepristrasnost
Stručnost
Blagovremenost
Integritet
Pristupačnost
Transparentnost
Dobar sudija je nepristrasan, bez predrasuda, postupa u skladu sa
zakonom, pošten, razuman i otvorenog uma.
Dobar sudija poštuje jednakost svih ljudi u skladu sa Ustavom i zakonima
u Srbiji i to se jasno vidi iz njegovih/njenih odluka.
Dobar sudija presuđuje bez uticaja sopstvenog ili tuđeg interesa,
izbegavajući predrasude ili protekciju.
Dobar sudija poseduje teorijsko i praktično znanje i veštine potrebne za
odgovorno, profesionalno i efikasno obavljanje sudijske dužnosti koje
redovno nadograđuje.
Dobar sudija obezbeđuje pravično suđenje u razumnom vremenskom
periodu štiteći procesna prava strana u postupku.
Dobar sudija ponaša se i na javnom mestu i privatno u skladu sa
osnovnim vrednostima dobrog sudije doprinoseći dostojanstvu i
poštovanju sudija i jačajući time poverenje u pravosuđe i vladavinu
prava.
Dobar sudija nastoji da omogući dostupnost pravnog procesa najširoj
javnosti za potrebe rešavanja sporova i održavanja javnog reda,
uključujući i podsticanje zaposlenih u sudu da pruže pomoć.
Dobar sudija nastoji da održi sudski sistem čiji su rad kao i rezultati javni
istovremeno štiteći nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa u korist
građana.
Ovo se sve u kratkim porukama može preneti javnosti. Model ovakvih poruka dat je u Prilogu 3.
3. Za dugoročni plan: Kako da prekršajni sudovi bolje pružaju usluge građanima?
Kada se pitanje potvrđivanja sudija prekršajnih sudova na stalnu funkciju reši i kada sudije
prekršajnih sudova dobiju trajne mandate, poruka bi trebalo da ima za cilj dobijanje poverenja i
utemeljenje prekršajnog suda kao institucije srpskog društva koja ima ključnu ulogu u stvaranju,
zaštiti i unapređenju kvaliteta svakodnevnog života građana Srbije.
Ključni indikatori koji omogućavaju uspešno funkcionisanje suda su:






Efikasnost (vreme potrebno za rešavanje predmeta);
Kvalitet usluge (organizacija unutar suda);
Pristupačnost (jednostavan pristup zgradi suda i dostupnost informacija);
Pravičnost (doslednost i apolitičnost);
Integritet (nezavistan, transparentan i odgovoran sud);
Troškovi (kako se troškovi mogu smanjiti).
Nove sudije koje se imenuju po odlasku kolega u penziju u odnosima sa medijima treba da prenose
poruku prvog tipa, odnosno, šta je dobar sudija, i da time pokažu svoju dostojnost i tako doprinesu
izgradnji snažnog pravosudnog sistema, a naročito prekršajnih sudova. Uz poruku ovakvog tipa
nove sudije treba da omoguće javnosti da ih upozna, da pokažu da su dobre sudije koje se ponašaju
u skladu sa kodeksom sudske etike prilikom vršenja svoje funkcije.
Sudije koji su prošle probni period više će se baviti jačanjem institucije suda. Demokratski sistem
će biti očuvan i za buduće generacije ako se jača i štiti od strane onih kojima je poverena takva
dužnost. Stoga, od suštinske je važnosti ne samo dobro obavljanje dužnosti u skladu sa gore
pomenutim pokazateljima, već i obaveštavanje javnosti o tome. Najbolji način da se to postigne je
korišćenje konkretnih primera u kojima se vidi kako sud postiže zacrtane ciljeve, a ne da se sve
svede na jednostavnu izjavu, npr. – naš sud efikasno radi.
strana11od23
To se može saopštiti na bolji način, npr. ovako: "Svako ko dođe u sud će u svakom trenutku biti
tretiran jednako i pravično, uz poštovanje svih njegovih/njenih procesnih prava. Ponekad to zahteva
dosta vremena ali, u demokratiji, svaka osoba ima pravo na pravičan proces. Na primer, pronašli
smo način da se bolje organizujemo, uvođenjem telefonskih linija za informacije koje građani mogu
da pozovu i elektronskih obrazaca koje mogu da preuzmu sa interneta i popune pre nego što dođu u
sud."
B. CILJNEGRUPE
Poruke su namenjene široj javnosti.
Međutim, naročito kada je u pitanju dugoročna strategija treba koristiti i druge prenosioce poruka,
kao što su npr.:
 Ostale sudije;
 Advokati koji učestvuju u predmetima pred sudom;
 Zaposleni u sudu;
 Predstavnici poslovnog sektora (za poreska i carinska pitanja);
 Ostali organi koji pokreću postupak pred sudom;
 Spoljne organizacije kao što su one koje se bave:
o Nasiljem u porodici,
o Zaštitom potrošača,
o Interno raseljenim licima,
o Krivičnim gonjenjem;
 Škole i univerziteti.
Saradnja sa ovim potencijalnim „prenosiocima poruka“ može se ostvariti zahvaljujući zajedničkim
interesima. Tom prilikom, nagalsak uvek treba da bude na poboljšanju usluga koje prekršajni
sudovi pružaju s ciljem da izgrade, zaštite i unarede kvalitet života građana Srbije. Primeri ovakvih
zajedničkih aktivnosti dati su u Prilogu 4.
strana12od23
IV. MEDIJI
Udruženje bi trebalo da ispita mogućnost komunikacije i prenošenjasvih navedenih vrsta poruka
putem svih glavnih oblika štampanih i elektronskih medija.
Kada prenosi željenu poruku Udruženje treba da se fokusira na sledeće oblike komunikacije:
1. Zakazivanje gostovanja u radio i TV emisijama,
2. Plasiranje saopštenja za štampu i objavljivanje članaka i rubrika u štampanim medijima,
3. Korišćenje interneta i društvenih mreža s ciljem da se dopre do najvećeg broja građana.
Ovo će omogućiti da prekršajni sudovi brže dođu do prihvatanja i poverenja javnosti kada je u
pitanju njihova uloga da stvaraju, štite i unapređuju kvalitet života građana u Srbiji.
A. INTERNO UMREŽAVANJE
Da bi se komunikacija intenzivirala, Udruženje prvo mora da istraži svoje interne potencijale. Od
mreže svojih članova, i što je još važnije, članova Glavnog odbora Udruženja, treba tražiti spisak
njihovih ličnih kontakata u smislu predstavnika medija. Na ovaj način doćiće se do početnog spiska
sa kontaktima medija, koji dalje treba proširivati kako se budu razvijale aktivnosti komunikacije.
Nakon toga sledi biranje konkretnih članova Udruženja koji će biti direktno angažovani da prenesu
poruku da je uloga suda da stvori, zaštiti i unapredi kvalitet života svih građana u Srbiji.
B.
UPOZNAVANJE MEDIJA SA RADOM UDRUŽENJA SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA I
PREKRŠAJNIH SUDOVA
Pored uspostavljanja veza sa što većim brojem novinara/predstavnika različitih medija, Udruženje
bi trebalo da radi na tome da bolje upozna medije sa radom sistema prekršajnih sudova. Konačni
izveštaj Generalnog sekretarijata Direktorata za ljudska prava i pravna pitanja i Direktorata za
saradnju Saveta Evrope, od 19. avgusta 2010. godine, pod naslovom „Podrška reformi pravosuđa u
Srbiji u svetlu standarda Saveta Evrope“7,ukazuje na nedovoljnu obučenost novinara koji nisu u
stanju da shvate obrazloženja odluka i procedura u pravosuđu u Srbiji. Takođe, mnogi novinari ne
mogu da prepoznaju sve finese Nacionalne strategije reforme pravosuđa i kako ovaj dokument
menja rad pravosuđa u Republici, naročito u pogledu formiranja specijalizovanih sudova, kakvi su
prekršajni sudovi.
Organizacija doručka sa novinarima ili sastanka sa predstavnicima medija kako na nacionalnom,
tako i na regionalnom/lokalnom nivou pre važnih datuma i događaja može biti efikasno sredstvo za
predočavanje uloge prekršajnih sudova u relativno kratkom roku. Ovim bi se olakšalo upoznavanje
sa novinarima, novinari bi znali ko im je kontakt osoba u sudu kojoj će postavljati pitanja, a sudovi
bi znali kome da šalju informacije o administrativnim promenama u radu ili organizaciji sudova.
Dugoročno posmatrano, međutim, za Udruženje je najvažnije da održava kontakt sa
novinarima/predstavnicima medija i da im dostavlja informacije u redovnim intervalima.
7
See also,
http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=3&ved=0CGcQFjAC&url=http%3A%2F%2Fw
ww.coe.org.rs%2FREPOSITORY%2F1934_final_report_19_08_2010.pdf&ei=zRK2TvHCsXQ4QTj3vTpCQ&usg=AFQjCNGLwu4OxhRj-7QFBGk7StLTh8UyOA
strana13od23
Može se uzeti u obzir još jedno rešenje, a to je organizovanje obuke za novinare.
C. TELEVIZIJA I RADIO
Gostovanje na televiziji u radiju je najuspešnije i najdirektnije sredstvo komunikacije, a
istovremeno najvažnije za realizaciju kratkoročnog plana. Ovo iziskuje male ili nikakve troškove,
naročito ako Udruženje koristi svoje kontakte sa TV i radio stanicama na lokalnom i nacionalnom
nivou.
Za potrebe realizacije kratkoročnog akcionog plana 4-5 sudija u Glavnom odboru Udruženja, kao i
predsednik Udruženja, sudija Zoran Pašalić, trebalo bi da prođu obuku na temu javnog nastupa i
komunikacije sa medijima. Tokom obuke pružiće se glavne smernice vezane za izgled sudije i
držanje pred kamerama/mikrofonom, i preneti, putem praktičnih vežbi, konkretne veštine
odgovaranja na pitanja na TV-u/radiju, pisanja i distribucije saopštenja za štampu i ostalih
informacija.
Za postizanje ciljeva kratkoročnog akcionog plana Udruženje treba jasno da prenese glavnu poruku
svojoj ciljnoj publici, a to je – uloga koju sistem prekršajnih sudova i sudije prekršajnih sudova
imaju u unapređenju kvaliteta života svih građana Srbije. Ova poruka će biti preneta u okviru tri
glavne teme: bezbednost u saobraćaju, smanjenje buke i zaštita potrošača.
Gostovanja u TV/radio emisijama sa jasno definisanim temama biće efikasno sredstvo za
prenošenje pozitivne poruke o doprinosu prekršajnih sudova i sudija ovim važnim segmentima
svakodnevnog života. Za ove potrebe najbolje je pojaviti se u emisiji sa više gostiju (talk show) u
jutarnjim ili popodnevnim terminima kada najveći broj građana može da ih prati.
paralelno sa ovim, predstavnici Udruženja će gostovati u TV/radio emisijama s ciljem da promovišu
napore sudija prekršajnih sudova da poboljšaju pristup građanima sudu. Tom prilikom, deo poruke
treba da se odnosi na tekuće aktivnosti kao što su: rad na izmenama Zakona o prekršajima, saradnja
između Ministarstva pravde i donatora, poput agencije USAID – i projekta JRGA čiji je cilj
unapređenje uslova rada prekršajnih sudova čime će se povećati transparentnost, olakašati pristup
sudu, ipovećati efikasnost u pružanju usluga korisnicima suda. U najskorijoj budućnosti gostovanja
ovakvog tipa bi mogla da budu vezana za dva planirana otvaranja renoviranih zgrada suda u
Zrenjaninu i Beogradu, kao i za godišnju konferenciju Udruženja zakazanu za oktobar 2012.
Važan faktor koji Udruženje treba da uzme u obzir pri planiranju gostovanja na TV/radio emisijama
je zajedničko pojavljivanje sa partnerima koji se u medijima pojavljuju povodom iste teme.Ovo
naročito važi za temu bezbednosti u saobraćaju koja postati naročito zanimljiva početkom
septembra kada počne školska godina. Partnerske institucije/organizacije kao što su Ministarstvo
unutrašnjih poslova ili Auto moto savez će privući veću pažnju medija u ovom periodu. Udruženje
se može povezati sa njima i tako pomovisati rad prekršajnih sudova u ovoj oblasti, uz poruku da su
prekršajni sudovi garant bezbednosti na putevima i ulicama Srbije.
Gostovanje u TV/radio emisijama je takođe važan segment realizacije dugoročne strategije. Kako
Udruženje i sudije budu sticali sve više iskustva u vezi sa javnim nastupima, njihovo gostovanje u
emisijama postajaće sve sličnije emisijama tipa „Pitajte sudiju“, koje su bliže opisane u dugoročnoj
strategiji u ovom dokumentu.
strana14od23
D. ŠTAMPANI MEDIJI (DNEVNE NOVINE, NEDELJNICI I ČASOPISI)
Štampane dnevne novine su najčešći izvor vesti o aktivnostima sudova i najčešće korišćen medij od
strane sudija za prenošenje informacija o aktivnostima prekršajnih sudova širom Srbije. Sa ovim
treba da se nastavi te za početak, treba produbiti saradnju sa lokalnim štampanim medijima.
Na duži rok,Udruženje bi trebalo da da zaposli nekog ko će se profesionalno baviti informisanjem
javnosti. Ova osoba bi služila kao veza između Udruženja i javnosti obavljajući sledeće zadatke:
- održavajući odnose sa medijima i javnošću;
- organizujući aktivnosti s ciljem ostvarenja komunikacije sa zajednicom,
- obeveštavajući i podučavajući i medije i javnost o aktivnostima Udruženja i prekršajnih sudova
- pripremajući različite publikacije za štampu i distribuciju.
Zahvaljujući radu osobe zadužene za komunikaciju i odnose sa javnošču Udruženje bi moglo
redovno da ostvaruje kontakt sa medijima i ostavi utisak da je pouzdan partner i sagovornik koji je
u stanju da pruži relevantne i blagovremene informacije o bilo kakvim administrativnim ili drugim
promenama u sistemu prekršajnih sudova. Redovno slanje saopštenja za štampu i objava članaka,
naročito oko važnih zbivanja kao što su otvaranja renoviranih sudova, godišnja konferencija
Udruženja ili usvajanje novog Zakona o prekršajima su efikasno sredstvo za bolju pokrivenost u
medijima.
E. INTERNET I DRUŠTVENE MREŽE
Značajno prisustvo na internetu je od suštinske važnosti za bolje informisanje javnosti o uslugama i
aktivnostima Udruženja i prekršajnih sudova. Najvažnija poruka da prekršajni sudovi stvaraju, štite
i unapređuju kvalitet života svih građana Srbije treba da bude osnovna tema i na internet stranici
Udruženja. Internet stranica Udruženja bi trebalo na jednostavan način da pruža informacije o
izmenama pravnog okvira ili izmenama koje se dešavaju u prekršajnim sudovima, i da sadrži
obrasce u PDF formatu potrebne za usluge suda, koje građani mogu slobodno da preuzmu.
Na internet stranici mogu da se postave i biografije svih članova Glavnog odbora Udruženja što će
povećati vidljivost, transparentnost i dati kreditibilitet aktivnostima Udruženja. Dostupnost
obrazaca suda u PDF formatu preko interneta, te biografije sudija suštinski pomažu personalizaciju
sudova i njihovih usluga. Za početak, dovoljno je pripremiti jednostavne obrasce biografije i
dostaviti ih svim članovima Glavnog odbora da ih popune svojim podacima i vrate zajedno sa
digitalnom fotografijom (jpg).
Predloženi jednostavni format biografije bi tražio od sudija da popune sledeće podatke:
 Ime i prezime
 Mesto suda
 Obrazovanje
 Radno iskustvo
 Lična izjava od 150 reči ili manje
 Fotografija
Društvene mreže se mogu koristiti kao još jedan medij za širenje informacija, naročito za
upućivanje korisnika na internet stranicu Udruženja. Aktuelna stranica na Fejsbuku bi trebalo da se
preradi tako da bude „stranica“ organizacije a ne „nalog“ koji ima strožija ograničenja kada je u
pitanju upisivanje informacija i interakcija korisnika. Prednost društvenih mreža (Facebook,
Twitter, YouTube..) jeste mogućnost razmene poruka između različitih internet stranica što
omogućava povećanje vidljivosti i poruke i organizacije.
strana15od23
Udruženje može da postavlja na internet i svoje redovne izveštaje u vidu „postova“ ili „vebloga“ ili
„bloga“ na teme koje interesuju njihove članove, o aktivnostima Udruženja ili na teme koje
interesuju širu javnost. Kao deo dugoročne strategije Udruženje može ovako da obaveštava svoje
korisnike o administrativnim promenama. Sve ove aktivnosti se mogu uspostaviti i održavati
kasnije uz pomoć stručnjaka za vođenje internet sajta. Do tada, ukoliko ima ikakvih nelagodnih
situacija po pitanju korišćenja Fejsbuka, nalog se može zatvoriti na jednostavan način. Primer
jednog bloga je dat uPrilogu 5.
strana16od23
V. PLAN
Strategija komunikacije za Udruženje sudija prekršajnih sudova sastoji se iz:
1. Kratkoročnog, šestomesečnog, akcionog plana sa konrektnim aktivnostima koje treba da se
realizuju u periodu jun-decembar 2012, i
2. Dugoročnog, trogodišnjeg plana, koji se oslanja na rezultate kratkoročnog akcionog plana.
A. KRATKOROČNI AKCIONI PLAN
Kratkoročni plan sadrži niz aktivnosti i zbivanja koji će zahtevati brzu organizaciju predsednika
Udruženja, sekretara i Odbora i konkretne napore da se pošalje poruka o doprinosu prekršajnih
sudova i sudija poboljšanom kvalitetu života građana Srbije. Ovo bi trebalo da ima za rezultat veću
pristunost u medijima a samim tim i veću svest opšte javnosti i samog pravosuđa o rezultatima rada
prekršajnih sudova i sudija.
1. Ciljevi i aktivnosti u akcionom planu
Prilog 6 sadrži tabelu koja ukratko prikazuje korake i raspored svih predloženih aktivnosti koje
treba realizovati u kratkom vremenskom periodu. Ove aktivnosti služe sledećim ciljevima:
 Proširenje dometa Udruženja u pogledu pripreme za komunikaciju sa medijima i
javnošću:da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je uspostaviti i produbiti kontakte sa
novinarima i predstavnicima medija i obučiti izabrane članove Odbora Udruženja za potrebe
javnih nastupa. Ključni događaj ovog segmenta aktivnosti će biti konferencija za štampu
zakazana za 22. jun radi obeležavanja Dana sudija prekršajnih sudova. Ovaj događaj će
poslužiti kao prilika da se mediji obaveste o aktivnostima Udruženja i o ulozi sudija
prekršajnih sudova, kao i o planiranim aktivnostima za naredni period, kao što su otvaranje
renoviranih zgrada sudova u Beogradu i Zrenjaninu, godišnja konferencija Udruženja i
tekuće aktivnosti na izmenama Zakona o prekršajima. Tom prilikom, Udruženje treba da
pripremi i podeli medijima različite materijale kao što je saopštenje za štampu i kratke
bošure o aktivnosti Udruženja i doprinosu koju prekršajni sudovi daju kvalitetu života.
 Povećanje pokrivenosti u štampanim medijima:saopštenja za štampu na relevantne teme i
korišćenje svake moguće prilike za objavljivanje intervjua ili tesktova u tematskim
rubrikama u novinama/časopisima.
 Povećanje pokrivenosti na TV/radio stanicama:serija strukturiranih gostovanja u TV/radio
emisijama na tri glavne teme (bezbednost saobraćaja, smanjenje buke i zaštita potrošača) da
bi se postigla veća zastupljnost u medijskom prostoru i povećala vidljivost rada sudija
prekršajnih sudova. Paralelno s tim, organizovati seriju gostovanja u medijima i razgovore
na temu bolje organizacije sudova i restrukruriranja koje za rezultat ima sudove koji mogu
da odgovore na potrebe građana. Takođe treba istražiti sa kojim drugim organizacijama i
institucijama, koje se, slično prekršajnim sudovima, bave bezbednošću u saobraćaju i
kvalitetom života, bi bilo dobro sarađivati i pojavljivati se u medijima.
 Pozivanje predstavnika medija da prisustvuju događajima u organizaciji Udruženja i
prekršajnih sudova: u neposrednoj budućnosti planirana su otvaranja renoviranih sudova u
dva mesta - u Beogradu i Zrenjaninu, sa naglaskom na unapređenju organizacije suda i
strana17od23
poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju građanima. Godišnja konferencija Udruženja
koja je planirana za oktobar bi takođe trebalo da bude predmet medijskih izveštaja.
 Dugoročni plan komunikacije: u skladu sa ostalim aktivnostima strateškog planiranja koje
Udruženje realizuje u saradnji sa projektom JRGA, potrebno je formirati Komisiju za
komunikaciju i saradnju sa javnošću u okviru Glavnog odbora Udruženja. Članovi komisije
će biti zaduženi za planiranje dugoročnih aktivnosti u oblasti komunikacije.
2. Ko će prenositi poruku iz kratkoročnog akcionog plana?
Sudija Pašalić i 3 ili 4 sudije - članovi Glavnog odbora Udruženja koji mogu da govore u ime
Udruženja.
3. Koja sredstva se mogu koristiti za prenošenje poruke?
Da bi se grupa sudija koja će prenositi poruku pripremila da to izvrši na jednostavan i delotovran
način treba realizovati sledeće aktivnosti:

Organizovati obuku o javnom nastupu u medijima početkom leta

Podeliti sa članovima Udruženja plan komunikacije (mapu puta) – odnosno plan za prenošenje
poruke na lokalnom nivou:
 Razumeti poruku,
 Naučiti kako se poruka prenosi jezgrovito, u malo reči,
 Naučiti kako predstaviti poruku,
 Naučiti kako identifikovati odgovarajući meduij za predstavljanje poruke,
 Naučiti koja poruka najviše odgovara kojem mediju i kako je adekvatno formulisati.
Plan komunikacije (mapa puta) je dat u Prilogu 1.

Napraviti primer sadržajaza medijske nastupe strukturirane oko određenih tema sa jednostavnim
pitanjima i odgovorima koji ne traju duže od 10-15 minuta.

Obezbediti informacije potrebne za uspostavljanje i održavanje redovnih kontakata sa
novinarima.
B. DUGOROČNA STRATEGIJA
Dugoročna strategija, za tri naredne godine, bi, prirodno, trebalo da da se naslanja na aktivnosti koje
su već počele u okviru akcionog plana za ovu godinu. Strategija daje prikaz institucionalnih
promena u Udruženju.
1. Institucionalne promene u Udruženju sudija prekršajnog suda i prekršajnim sudovima
Potrebno je uzeti u obzir sledeće:
1. Otvaranje stalnog radnog mesta saradnika za komunikaciju i odnose sa javnošću
2. Pripremanje kratkoročnih strategija u okviru dugoročne strategije, naročito za događaje u toku
godine koji treba da se iskoriste kao prilika za naglašavanje kvaliteta rada sudija prekršajnih
sudova.
strana18od23
3. Kada se proces reizbora završi, formirati komisiju u okviru Udruženja koja će se zalagati za
usvajanje izmena zakona, kao što je dozvoljavanje medijacije u određenim pitanjima, naročito
građanska i poslovna pitanja, te produžavanje perioda zastarevanja toliko da se dozvoli
stranama u postupku da reše spor alternativnim sredstvima.
4. Nastavak saradnje sa ostalim agencijama na zajedničkom pojavljivanju u medijima
5. Pozivanje novinara na godišnje konferencije Udruženja i na obuke
6. Unapređenje izgelada i sadržaja internet stranice Udruženja i pripremanje pilot projekta
kontrolisanog prisustva na društvenim mrežama radi:
a. Omogućavanja pristupa ključnim sudskim odlukama, praksi, pravilima i publikacijama,
b. Obaveštavanja članova Udruženja i građanima putem „postova“ kao što su „blogovi“,
c. Distribucije šablona, odnosno, sudskih obrazaca koje će građani moći da preuzmu preko
interneta kao dokumenta u PDF formatu, npr. obrasci vezani za zaštitu potrošača, buku,
zaštitu podataka o ličnosti.
7. Izdavanje publikacija i/ili serije plakata:
a. Serija plakata – vodič za građane
b. Serija plakata – porodična pitanja
c. Vodič za novinare o pristupu sudovima
d. Priručnik za sudije
e. Priručnik za sekretare suda
f. Mirno rešavanje sporova (sporovi između suseda i buka)
g. Program za učinioce prvog saobraćajnog prekršaja
h. Zaštita podataka o ličnosti
i. Serija plakata na temu „Imam slobodu da budem pravičan“(seriju plakata “Imam slobodu da
budem pravičan” pripremila je organizacija „National Center for State Courts“ za potrebe
edukacije javnosti o ulozi sudova i podizanju ugleda pravosudnog sistema (videti sliku 3
kao ilustraciju).
8. Sudski dani (videti: Zakon o uređenju sudova, član 17)
a. Dešava se van suda (npr u nekoj srednjoj školi)
b. Kategorija “ostalih sudskih aktivnosti”
c. Sudski poslovnik definiše aktivnosti koje se odvijaju neradnim danima
Slika 2
Primer plakata: "Imam slobodu da budem pravičan"
strana19od23
2. Program na televiziji “Pitajte sudiju”
Udruženje bi trebalo da razmotri organizovanje akcije „Pitajte sudiju“ u saradnji sa televizijskim
stanicama. To bi značilo da dok traje odredjena emisija u pozadini može da se vidi nekoliko sudija
koji sede za stolom sa telefonima i odgovaraju na pozive građana tokom određenog perioda. Takve
akcije bi mogle da se organizuju u toku vesti na lokalnim TV stanicama i tada bi sudije mogle da
odgovaraju na pitanja vezana za saobraćajne prekršaje, koji čine 60% svih predmeta sudija, i time
zaokupe pažnju velikog dela javnosti naročito po pitanju bezbednosti koju ugrožavaju vozači koje
voze u alkoholisanom stanju.
Organizacija akcije „Pitajte sudiju“ u formatu televizijskog kontakt programa obuhvata sledeće
korake:
1. Otvaraju se telefonske linije u novoj emisiji na lokalnoj televiziji,
2. Grupa od 4 do 5 sudija sedi za stolom preko puta voditelja emisije ili vesti,
3. Tokom pauze u emisiji ili vestima voditelj najavljuje da su sudije u studiju da odgovore na
pitanja koja nisu vezana za konkretne predmete a tiču se bezbednosti u saobraćaju, uključujući i
vožnju u alkoholisanom stanju,
4. Jedan od sudija odgovara na nekoliko pitanja o akciji „Pitajte sudiju“. U tom kratkom intervjuu
sudije u svim delovima Srbije treba da prenesu istu poruku o ulozi sudija za prekršaje u
očuvanju bezbednosti, pravičnosti i poboljšanje kvaliteta života građana Srbije,
5. Akcija “Pitajte sudiju” se unapred najavljuje (videti primer u nastavku),
6. Dok traju vesti, broj telefona stalno svetli na ekranu i voditelj ga pominje s vremena na vreme,
7. Sudije odgovaraju na telefonske pozive tokom jednog sata,
8. Ova aktivnost se organizuje jednom mesečno,
9. Sudije se biraju i obučavaju za ovu aktivnost,
10. I Udruženje najavljuje i promoviše ovu akciju u saradnji sa lokalnom zajednicom i vladinim
organizacijama kojima bi bilo u interesu da je podrže,
11. Deo kampanje odvija se i putem društvenih mreža kao što su Fejsbuk ili Tviter nalozi
Udruženja,
12. Ostale teme kojima bi se akcija “Pitajte sudiju” mogla baviti: zaštita građana, prava građana u
pogledu buke u stambenim delovima grada i zaštita podataka o ličnosti.
PRIMER SAOPŠTENJA IZ TV STUDIJA:
strana20od23
“B92 - SUDIJE ODGOVARAJU NA POZIVE“
Sreda 27. Jun, 2012.
Dopunjeno: Četvrtak, 28. jun, 2012. u 10:50
Sudija Zoran Pašalić ipredsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova, zajedno sa
četiri sudije Prekršajnog suda u Beogradu, odgovaraće na telefonske pozive sa
specijalnih telefonskih linija na TV B 92.
Telefonske linije će biti otvorene u studiju B 92 od 10:00 do 11:30 u četvrtak, 28.
juna. Gledaoci će imati priliku da pozovu i postave pitanje na temu bezbednosti u
saobraćaju, jer upravo saobraćajni prekršaji čine 60% predmeta prekršajnih sudova u
Srbiji. Intervju sa sudijom Pašalićem možete pogledati tokom jutarnjih vesti u 10.
“Ovo je akcija kojom B92 nastoji da doprinese kvalitetu života u Srbiji,” rekao je
[ime odgovarajuće osoba sa televizijske stanice]. “Kako je Beograd predvodnik rasta i
modernizacije u Srbiji naša je dužnost da pružimo gledaocima informacije potrebne
za bezbedno kretanje u ovom gradu. Zahvaljujemo sudiji Pašaliču i njegovim
kolegama sudijama koji su odlučili da nam pomognu u ovoj akciji.”
Gledaoci koji žele da postave pitanje mogu da pozovu sledeće brojeve telefona.”
3. Takmičenje za najbolji literarni rad i plakat pod pokriviteljstvom Udruženja sudija
prekršajnih sudova
Udruženje bi trebalo da razmotri organizaciju godišnjeg takmičenja za učenike škola širom Srbije
na temu poput: „Bezbednost za mene“. Takmičenje bi moglo da se organizuje u saradnji sa
kancelarijom Zaštitnika građana početkom septembra kada počne školska godina.
Koraci u organizaciji takmičenja za najbolji literarni rad i plakat:
1. Takmičenje za najbolji literarni rad “Bezbednost za mene” – šta učenici i njihovi roditelji mogu
da učine da njihovo okruženje bude bezbednije i kako sudovi štite našu zajednicu štiteći našu
bezbednost i unapređenju kvaliteta života u Srbiji.
2. Takmičenje kreativnog izraza na temu “Bezbednost za mene” – video materijali, fotografija,
crteži i slike koji pokazuju kako zakoni u Srbiji štite bezbednost i doprinosi boljem kvalitetu
života u Srbiji i kako sudovi to mogućavaju.
3. Primer saopštenja videti u nastavku.
4. Udruženje bi moglo da govori o takmičenju na svojoj internet stranici i nalozima na društvenim
mrežama.
PRIMER SAOPŠTENJA ZA ŠTAMPU UDRUŽENJA:
“SUDIJE ORGANIZUJU TAKMIČENJE ZA UČENIKE: “BEZBEDNOST ZA
MENE”
Utorak, 4. septembar, 2012.
Sudija Zoran Pašalić, predsednik Udruženja sudija prekršajnih sudova, objavljuje
poziv za učešće na takmičenju svim učenicima u Srbiji od predškolskog uzrasta do
srednjoškolaca. Pobednici dobijaju dvodnevne ulaznice za (možda festival, neki
sportski događaj za porodice ili nešto što ima kulturnu vrednost).
strana21od23
Učenici mogu učestvovati na takmičenju za 2012. god na temu „Bezbednost za
mene“ u jednoj ili obe, ovde navedene, kategorije:
1.
2.
Literarni rad
Kreativni izraz
Rok za dostavljanje radova Prekršajnom suduje 25. septembar, 2012. god, do kraja
radnog dana. Za više informacija o ušešću posetite internet stranicu Udruženja (adresa
sajta Udruženja):
Pobednici će biti birani za sledeće starosne grupe i kategorije:
Predškolski uzrast: fotografija, crtež ili slika
Osnovna škola: video materijal, fotografija, crtež ili slika
Osnovna škola: Literarni rad od 300 do 700 reči
Srednja škola: video materijal, fotografija, crtež ili slika
Srednja škola: Literarni rad od 500 do 1000 reči.
Pobednici dobijaju dve jednodnevne ulaznice za (možda festival, neki sportski
događaj za porodice ili nešto što ima kulturnu vrednost). Proglašenje pobednika u
petak, 12. oktobra, 2012. god.
Radove će oceniti panel sudija prekršajnih sudova i predstavnici Kancelarija
ombudsmana i stručnjaci iz oblasti literature, vide produkcije, fotografije, likovne
umetnsoti i ostalih vizuelnih umetnosti.
Sudije će oceniti pisano i vizuelno izražavanje učenika na temu „Bezbednost za
mene“ uključujići i to koliko tačno su predstavljeni prekršajni sudovi u Srbiji,
upotreba slika Srbije, kreativnost i kvalitet rada.
Pobednici će dobiti nagradu i od Kancelarije ombudsmana i ostalih državnih službi u
vidu ulaznice [možda festival, neki sportski događaj za porodice ili nešto što ima
kulturnu vrednost].
Više informacija o takmičenju, pravila takmičenja i obazac prijave možete preuzeti sa
internet stranice Udruženja na [posebna stranica na sajtu Udruženja posvećena
takmičenju] za dodatne informacije pozovite tel br: [broj telefona predstavnika
Udruženja koji će biti zadužen za ovu akciju].”
Udruženje može predstaviti ovu akciju na televiziji, kroz intervju sudije Pašalića i predsednika
komisije koja će se dobrovoljno baviti organizacijom takmičenja.
4. Ostali konkretni predlozi
Udruženje može da razmotri i sledeće aktivnosti:
1. Obuka sudija prekršajnog suda na temu kako osnivati i učestvovati u lokalnim ad hoc odborima
koji se bave temama kao što je nasilje nad decom:
Ovaj program bi stavio akcenat na ulogu koju sud ima u sprečavanju nasilja u porodici, te
možda čak i u predmetima trgovine ljudima. Cilje je pružiti podršku deci koja su proživela
nasilje u porodici i podučiti građane o posledicama koje nasilje u porodici ostavlja na decu, i
strana22od23
pružiti informacije o nasilju nad decom i prevenciji.
Lokalne sudije prekršajnih sudova, zajedno sa dobrovoljnim predstavnicima lokalne zajednice,
mogu da formiraju savet sa ciljem da organizuju forum i obuke na temu protokola za tretman
nasilja u porodici za lokalne odbornike. Savet može da pripremi video materijal na temu nasilja
u porodici u skladu sa standardom koji se primenuje u školama.
2. Obuka sudija prekršajnog suda i priprema programa za „Susrete građana i pravnika“ u saradnji
sa lokalnim advokatskim komorama.
„Susreti građana i pravnika“ mogu da se organizuju jednom nedeljno u trajanju od dva sata u
periodu od 10 nedelja. Advokati i sudije mogu, da govore o čitavom nizu tema. Govornici
pripremaju predavanja a advokatska komora ih štampa i povezuje u materijale koji se dele.
3. Priprema programa za nastavnike o radu prekršajnih sudova u saradnji sa gore pomenutim
predavačima.
VI. ZAKLJUČAK
Ovaj predlog aktivnosti koje imaju za cilj ostvarivanje komunikacije između javnosti i Udruženja
sudija prekršajnih sudova je osnova na kojoj Udruženje može da gradi svoje napore ka povećanju
prisustva u medijima i pažnje koja se poklanja sudijama prekršajnog suda, odnosno, njihovoj ulozi
u poboljšanju kvaliteta života svih građana Srbije.
Pored brze mobilizacije postojećih spoljnih sredstava i ostvarivanje saradnje sa projektom JRGA
potrebnih za realizaciju ovih aktivnosti, Udruženje bi brzo trebalo da reši i pitanje imenovanja
Komisije za komunikaciju i saradnju sa javnošću u okviru Glavnog odbora, kako bi se obezbedio
kontinuitet aktivnosti, nastavilo sa radom na osnovu već postignutih uspeha kratkoročnih mera i
stateškim planiranjem budućih aktivnosti.
Pored toga, Udruženje bi trebalo da razmotri otvaranje radnog mesta saradnika za komunikaciju i
odnose sa javnošću kako bi postojala stalna kontakt osoba koja će održavati vezu između Udruženja
i medija i obezbediti redovan protok informacija između njih. Održavanje kontakta sa
predstavnicima medija u redovnim intervalima i stalan protok informacija na relevantne teme imaće
za rezultat dovoljno prisustvo u medijima, koji će, zauzvrat, smatrati Udruženje svojim pouzdanim
partnerom i sagovornikom.
strana23od23
Download

Strategija komunikacije i odnosa sa javnoscu.pdf