SERIJA NOVE EKONOMIJE
Docent Dr
Goran Radosavljevic
JAVNA PREDUZEĆA – MILIONSKI GUBICI U MEDIJSKOJ TIŠINI
7. deo
Problem javnih preduzeća u Srbiji postao je dramatičan. Loše upravljanje, partijsko zapošljavanje, dugogodišnja socijalna
funkcija, milionske državne garancije, preveliki broj zaposlenih i stalno odlaganje svih vlasti da ovaj problem bar počnu da
rešavaju, doveli su do toga da sada javna preduzeća prete da potope celu srpsku privredu, a još se ne vidi način da se ova
propast zaustavi. Drugi problem je politička volja – ko se odluči da u ovaj problem zaseče, gotovo sigurno gubi vlast. Sa
druge strane, vreme za odlaganje ističe, jer to srpska privreda više ne može da izdrži.
Zato će "Nova ekonomija" tokom cele 2014. godine objavljivati seriju tekstova, kao rezultat opsežnog istraživanja, o tome
kako su propadala srpska javna preduzeća, koliko to ukupno, sve građane Srbije, košta i šta su najbolja rešenja za reformu
javnih preduzeća. Ova analiza, kojom se mediji u Srbiji do sada nisu bavili, realizuje se uz podršku Evropske unije.
KRAH SRPSKOG
DRŽAVNOG BANKARSTVA:
ŠTA SMO NAUČILI?
Kada je početkom oktobra 2011. godine u Ministarstvo finansija stigao zvaničan dopis Narodne
banke Srbije da je Agrobanka kritično potkapitalizovana, bilo je jasno da situacija u bankarskom
sektoru u Srbiji više neće biti ista. Razlog više za zabrinutost bila je činjenica da je Narodna banka
Srbije (NBS) ovu banku okarakterisala kao sistemsku banku čije bi eventualno propadanje moglo da
ugrozi celokupan bankarski sektor. To ne čudi ako se zna da je u tom trenutku Agrobanka imala oko
600 miliona evra depozita (od čega oko 350 miliona osiguranih) i oko 240.000 klijenata. To, nažalost,
nije bilo sve. Slično stanje je identifikovano i u Razvojnoj banci Vojvodine koja je u tom trenutku
imala oko 250 miliona evra depozita i u Privrednoj banci Beograd sa oko 150 miliona evra depozita.
Sve u svemu, potencijalan krah u bankarskom sektoru u tom trenutku je iznosio blizu milijardu evra
URUŠAVANJE AGROBANKE
Da ste početkom 2011. godine anketirali
Beograđane šta misle o Agrobanci, siguran sam da bi odgovor većine bio da je to
jedna od najboljih banaka u Srbiji. Banka
koja je davala najveće kamate na štednju
u prethodnom periodu, čiji je menadžment
najavljivao izlazak na međunarodno tržište i čija je vrednost akcija na berzi stalno
rasla, odavala je utisak stabilnosti. To je
potvrdila i kontrola NBS sprovedena krajem aprila i početkom maja 2011. godine.
Ipak, po ko zna koji put se u Srbiji obistinila narodna izreka „spolja gladac, a unutra jadac“. Samo nekoliko meseci kasnije,
krajem septembra 2011. godine, vanredna
kontrola NBS je pokazala da banka samo
što nije propala. Ne tvrdim da nije moguće
da je kapitalna adekvatnost banke od maja
do septembra pala sa 13% na skoro 0%, ali
ukoliko je to tačno onda je ta pojava za ozbiljno proučavanje, a možda čak i za rubriku
„Verovali ili ne“ u „Politikinom zabavniku“.
NAJVEĆI DUĐNICI AGROBANKE
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Sa druge strane, država koja prema zakonu garantuje sve depozite fizičkih lica
do 50.000 evra, u tom trenutku jedva da
je u Garancijskom fondu Agencije za
osiguranje depozita imala oko 190 miliona evra od oko 600 miliona koliko je
u ove tri banke ukupno bilo osigurano.
Dakle, para u budžetu za spasavanje
56
NOVA EKONOMIJA
banaka nije bilo. Međutim, pitanje koje
smo tada sebi postavili jeste kako je do
ovakve situacije došlo ako se zna da je
kontrola bankarskog sektora od strane
NBS stroga, a ograničenje za adekvatnu
tržišnu kapitalizaciju banaka visoko postavljeno? Naime, zakon nalaže da čim
se adekvatnost kapitala spusti ispod
12%, NBS reaguje i uvodi privremene
mere u toj banci. Međutim, deluje da
je u ovom slučaju mehanizam kontrole
zakazao. Slučajno ili namerno, ostalo
je nejasno, isto kao što je nejasno kako
je moguće da NBS otkrije problem tek
kada je tržišna kapitalizacija Agrobanke
pala na 0,76%.
Jasno je bilo u tom trenutku da su uzrok
kraha Agrobanke nenaplativi krediti, ili
takozvani NPL. To su krediti za koje je verovatnoća da će neće biti naplaćeni velika,
a za koje ne postoji adekvatno obezbeđenje. U slučaju da oni dospeju na naplatu,
banka će automatski imati gubitak, koji
će morati da pokrije ili iz dobiti (koja obično nije dovoljna) ili iz sopstvenog kapitala.
Međutim, može se desiti da je gubitak koji
mora da se pokrije veći od sopstvenog
kapitala banke. Ukoliko ne postoje neka
rezervna sredstva kojima bi se pokrili ti
gubici, ili vlasnici banke nemaju sredstava da istu dokapitalizuju, banka više ne
može da funkcioniše. To se upravo desilo sa Agrobankom. Krajem 2011. godine,
prema proceni prinudne uprave banke,
gubitak je bio oko 190 miliona evra veći od
celokupnog kapitala banke. Dakle, banka
u tom trenutku nije mogla da postoji.
Kako su nastali ti NPL? Jednostavno. Banka da kredit nekom preduzeću na osnovu
biznis plana čija primena u narednom
periodu treba da donese dovoljno prihoda
15
16
17
18
19
20
da se kredit vrati. Ukoliko to nije dovoljno, banka može da zahteva neki drugi vid
obezbeđenja. Uglavnom je to hipoteka na
nekoj nekretnini. Banke u Srbiji retko daju
kredite samo na osnovu biznis plana, a čak
i kada to rade, preduzeće mora da bude
kredibilno i „dobro poznato“. Kod uzimanja
nekretnine u zalog, bitna stvar je procena
tržišne vrednosti te nekretnine. Ako dajete
kredit od 100.000 evra, bitno je da je tržišna
vrednost nekretnine barem tolika da budete sigurni da, u slučaju da klijent ne može
da vrati kredit, prodajom nekretnine banka
može da pokrije gubitak. Postavlja se pitanje, šta ako u međuvremenu padne vrednost te nekretnine sa procenjenih 100.000
evra na recimo 30.000 evra, a klijent ne
plaća rate kredita. Jasno je da banka ima
potencijalni gubitak u tom slučaju.
Siguran sam da je jedan deo NPL i gubitaka koje je Agrobanka imala po tom
osnovu nastao baš na ovaj način. Međutim, analizirajući portfolio banke i sredstva obezbeđenja, uočavaju se neke nelogičnosti (Tabela 1).
Izvor: Agrobanka
Naziv dužnika
Vlasnik
visina kredita
Asprom doo Beograd (stečaj)
Velefarm doo Beograd (stečaj)
Zemljoradnička zadruga Arilje (gubitaš)
Agrartrade (stečaj)
Cube real estage(predstečajni postupak)
Navip AD Zemun (stečaj)
Azotara DOO Subotica (stečaj)
Mala Bosna AD (restruktuiranje)
Mediteran 92 DOO Guča (stečaj)
Univerzal holding AD Beograd (stečaj)
Zvezda AD Zemun (gubitaš)
Voće-Kotraža DOO Beograd (stečaj)
Europuhpetrol-ELP DOO Beograd (stečaj)
Drinatimber DOO Ljubovija (stečaj)
Dragačevac fruit DOO Guča (stečaj)
Branko Perišić (restruktuiranje)
Plimaholding DOO Kruševac (gubitaš)
CBC AD Beograd (gubitaš)
MGF Promo DOO Niš (gubitaš)
PPP Stork DOO Kula (stečaj)
Stevan Alavanja
Dragoljub Vučićević
Milan Tomić, Dragoslav Milošević
Stevan Alavanja, Predrag Vučković
Ljubomir Samardžić
Slobodan Lukić
Peđa Mališanović
Peđa Mališanović
Milenko Surudđić
Dušan Stupar
Tijana Jan Sinđelić
Ivan Vujičić
Branivoje Lazović
Milan Antonić, Miloš Uzelac, Suad Hasović
Milenko Surudžić
Petar Mihailović
Božin Milićević
porodica Tuševljak
Grade Nikolić
Bogdan rodić
1.974.339.126
1.648.908.015
1.205.601.476
1.107.376.028
1.100.749.625
1.025.266.421
1.012.624.310
847.677.707
831.455.424
632.397.528
631.364.147
625.615.431
604.680.620
582.946.594
582.946.594
436.219.583
406.426.332
402.574.499
369.468.968
356.723.459
16.385.361.887
NOVA EKONOMIJA
57
Neverovatno je da banka preduzeću
Asprom, koje u 2010. godini ima poslovni
prihod oko 420 milina dinara, daje kredit od skoro 2 milijarde dinara sa veoma
malim obezbeđenjem. To preduzeće već
2012. godine pravi gubitak od oko 220
miliona dinara, a kasnije odlazi u stečaj i kredit se naravno ne vraća. Takođe, Zemljoradnička zadruga Arilje je u
čitavom tom periodu ostvarivala ukupan
prihod ne veći od 300 miliona dinara, a
dobila je kredit od čak 1,2 milijarde dinara. Zadruga je u gubicima i kredit nije u
mogućnosti da vraća. Slična je situacija
ako pogledamo svih dvadeset najvećih
dužnika Agrobanke koji ukupno duguju
oko 16 milijardi dinara.
Na ovaj način stvoreno je oko 430 miliona evra dugovanja prema Agrobanci, koja
nisu mogla da budu vraćena. Deo tih dugovanja je kasnije reprogramiran kroz Novu
Agrobanku, deo prebačen na Poštansku
štedionicu, ali je skoro 300 miliona evra
kredita ostalo do danas nenaplaćeno. U
sudskom procesu koji je kasnije otvoren
protiv rukovodstva banke i vlasnika nekih
velikih dužnika, ostalo je da se vidi da li će
neko odgovarati za propast banke. Ipak,
treba napomenuti da od 20 najvećih dužnika čak 14 je u stečaju ili restrukturiranju, a ostali posluju godinama sa velikim
gubicima i samo je pitanje dana kada će
otići u stečaj. Dakle, ti krediti su gotovo
u potpunosti nenaplativi. Zatim, ne može
da se ne primeti da se na spisku dužnika među 20 najvećih dužnika po nekoliko
puta provlače ista imena, samo su firme
različite. Sve u svemu, miriše na prevaru,
ali na nadležnim organima je da utvrde da
li je zloupotreba bilo ili ne.
PROPAST RBV I PBB
Pored Agrobanke, istovremeno su propale i Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Međutim, razlika
je u tome što se za loše stanje druge dve
KLASIFIKACIJA AKTIVE RBV NA DAN 31.10.2011. GODINE
banke znalo odranije. NBS je već uvodila nekoliko puta privremene mere u ove
dve banke, ali nekako su i jedna i druga,
uz pomoć države, uspevale da prežive.
Razvojna banka Vojvodine je do kraja
2009. godine poslovala pod nazivom Metals banka, u koju je NBS tokom 2008.
godine uvela prinudnu upravu. U julu
2009. godine Vlada AP Vojvodine dokapitalizuje ovu banku u iznosu od 3,7
milijardi dinara i postaje vlasnik preko
60% kapitala banke. Međutim, davanjem
kredita bez pokrića preduzećima koja su
u međuvremenu otišla u stečaj, koja su
bila u restrukturiranju ili čiji su vlasnici uhapšeni zbog veza sa kriminalnom,
banka je već početkom 2011. godine bila
kapitalizovana ispod zakonskog minimuma, a početkom 2012. godine bilo je blizu
350 miliona evra rizične aktive u knjigama banke. Oko 65% svih potraživanja
banke bilo je klasifikovano u kategoriju
„G“ i „D“ kao visoko rizično (tabela 2.).
Kasnije se ta situacija samo pogoršavala.
* Izvor RBV
kategorija
A
%
B
%
V
%
G
%
D
%
Bilanska
aktiva, 000 RSD
4.187
13,50%
1.467
4,73%
1.81
5,83%
3.839
12,38%
19.719
63,56%
31.022
Vanbilanske
stavke, 000 RSD
2.521
19,85%
3.668
28,88%
1.664
13,10%
2.926
23,04%
1.922
15,13%
12.701
Ukupno, 000
RSD
6.708
15,34%
5.135
11,74%
3.474
7,95%
6.765
15,47%
21.61
49,50%
43.723
Interesantno je ovde napomenuti da
je na osnovu analize revizorske kuće
„Deloitte“, koja je za potrebe otkupa
rizične aktive RBV od strane Republike
Srbije i AP Vojvodine urađena početkom 2012. godine, utvrđeno da od oko
9 milijardi dinara analiziranih kredita preko 70% nema nikakvo ili veoma
slabo obezbeđenje. Na primer, banka
je bez problema dala preko 2 miliona
evra kredita preduzeću iz Zrenjanina
(Net Bus Co) uspostavivši hipoteku čak
petog reda nad zgradama i zemljištem
te kompanije u Zrenjaninu i nepokretnostima u Šapcu. Ta ista nekretnina je
korišćena kao sredstvo obezbeđenja
za još dva kredita ukupne vrednosti 6
58
NOVA EKONOMIJA
miliona evra kod iste banke za preduzeća Investment Road and Tracks d.o.o.
Beograd i NPCO d.o.o. Beograd i za još
dva kredita kod drugih banaka. Dakle,
da bi svi pomenuti krediti bili pokriveni
u potpunosti potrebno je da procenjena
vrednost imovine bude najmanje 15 miliona evra. Ipak, procenjena vrednost tih
nepokretnosti je oko 3,5 miliona evra, a
krediti su ipak dati.
Neverovatno ali istinito je, dakle, da je
banka odobrila čak 8 miliona evra kredita firmama koje su brzo posle toga otišle
u stečaj, a da je zauzvrat uzela samo 3,5
miliona obezbeđenja u nepokretnostima
koje su već bile pod hipotekom drugih
banaka. Drugi primer je, smatram, još
neverovatniji. Početkom 2008. godine
RBV daje tri kredita preduzeću NS Don
2006 d.o.o. Petrovaradin, ukupne vrednosti 5,5 miliona evra. Sredstva obezbeđenja su samo menice preduzeća. Međutim, već februara 2010. godine to isto
preduzeće odlazi u stečaj, a godinu dana
kasnije se proglašavaju bankrot i likvidacija. Slučajnost ili nešto više, procenite
sami, ali ovakvih primera ima mnogo.
Iz Tabele 3. se takođe vidi da je samo u jednom slučaju, od 25 najvećih dužnika, banka imala adekvatno obezbeđenje za kredit
koji je dala (Agrocoop a.d. Novi Sad). U većini ostalih slučajeva (čak 11 od 25) obezbeđenje su bile samo menice. Preciznije,
banka je gotovo polovinu spornih kredita
dala bez ikakvog obezbeđenja, a kako je
već rečeno, još oko 20% kredita sa nedovoljnim obezbeđenjem
Slična situacija, mada za nijansu bolja, bila
je u Privrednoj banci Beograd (PBB). PBB
je od septembra 2010. godine bila pod posebnim merama NBS jer je pokazatelj
adekvatnosti kapitala bio oko 8%, tj. ispod
zakonski propisanog limita od 12%. Međutim, godinu dana nakon što su uvedene posebne mere, stanje se nije popravilo. Pored
već pomenutih NPL, razlog za propadanje
ove banke krio se još i u lošem vođenju iste
u periodu od 2006. do 2010. godine. Naime,
banka se nerealno širila nakon 2006. godine uz otvaranje velikog broja filijala, a da to
širenje nije bilo na realnim osnovama. Kada
je nastupila kriza 2009. godine rukovodstvo
banke nije dovoljno brzo reagovalo i smanjilo troškove, što je dodatno uticalo na propadanje banke.
Ostaje nejasno, ako se u obzir uzme sve
gore navedeno, zašto je država, koja je
bila većinski vlasnik u obe banke, slepo
posmatrala da iste propadaju. Možda zato
što je verovala u mehanizme kontrole NBS
ili zato što se jednostavno ljudi u upravne
odbore tih banaka postavljaju da bi primali platu, a ne da bi nešto radili. Bilo kako
bilo, banke nisu spremno dočekale krizu,
a rukovodstvo je bilo zauzeto svojim visokim platama i bonusima. Na sve veći broj
nenaplativih kredita niko nije obraćao pažnju. Sve do kraja septembra 2011. godine,
kada je već bilo kasno.
Pored toga, nije jasno u potpunosti zašto
država, kada već nije imala sredstava da
dokapitalizuje ove dve banke i kada se nije
dovoljno domaćinski odnosila prema njima,
nije iste ugasila pre nego što su posledice
postale velike. Šta god da je razlog tome,
isti, po mom mišljenju, nije ekonomske prirode. Izbori u maju 2012. godine dodatno su
doprineli da ova agonija tri državne banke
potraje sve do kraja 2012. godine.
čili jeste da presipanje iz šupljeg u prazno
ne prolazi. Mi dan-danas presipamo iz jedne u drugu banku, iz budžeta u preduzeća,
iz preduzeća u budžet i tako ukrug. Pošto
smo duboko zagazili u tržišnu privredu,
bar kada je bankarski sektor u pitanju, ta
neefikasna i rasipnička priča jednog dana
ipak dođe na naplatu.
Drugo, nismo shvatili da ne mogu svi problemi da se guraju pod tepih. Jednog trenutka će se „prljavština“ ipak videti. Mi i
dan-danas sklanjamo pogled od činjenice
da u srpskom finansijskom sektoru postoji veliki broj nenaplativih kredita. Neki su
postali nenaplativi usled krize, drugi usled
korupcije, kriminala i bahatosti. Kako god
da su nastali, problem mora da počne da
se rešava, inače će posledice biti veoma
velike. U prilog toj tvrdnji ide i činjenica da
NAJVEĆI DUŽNICI RBV
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
ŠTA SMO NAUČILI?
Agrobanka je po svemu sudeći spletom
političkih i ekonomskih razloga postala
srpska „too big to fail“ priča. To je srpske
poreske obveznike koštalo do sada oko
800 miliona evra. Ipak, po meni, baš ništa
nismo naučili iz te priče i bojim se da je
cena uzalud plaćena. Prvo što nismo nau-
20
21
22
23
24
25
je nakon gašenja ove tri banke, ugašena i
četvrta banka (Univerzal banka Beograd).
Da je sve bilo po zakonu, ta banka davno
ne bi postojala.
Velika pitanja i dalji ostaju. Šta se čeka na
primer sa Srpskom bankom za koju svi
znamo da je već godinama značajno potkapitalizovana? Kakva je situacija stvarno
u Poštanskoj štedionici nakon utapanja u
nju ostataka Agrobanke i PBB? Kakva je
realna situacija u ostatku bankarskog sektora? Da li možemo da verujemo mehanizmima kontrole NBS? I, naravno, ključno
pitanje je dokle će nemar i nezainteresovanost države za profitabilno funkcionisanje sopstvenih preduzeća plaćati poreski
obveznici? Odgovor je jednostavan: dokle
god ne postoji materijalna i krivična odgovornost za odluke koje se donose.
izvor: Deloitte
Naziv dužnika
Visina kredita,
000 RSD
vrednost hipoteke,
000 RSD
NS Don 2006 doo Petrovaradin
Petar Drapšin a.d. Novi Sad
Poljostroj ad Odžaci
fAP ad Priboj
Cromprodukt doo Novi Sad
Alco Vidak doo Futog
NPCO doo Beograd
Konekt Group doo Novi Sad
Unihemkom doo Novi Sad
Valko doo Bačka Topola
Investment Road and Track doo Beograd
Pankomerc doo Novi Sad
Net Bus Co doo Zrenjanin
Bolvesan doo Beograd
Finam Skin doo Novi Sad
Krušik Plastik ad Osečina
GVC Company doo Beograd
BJN Financial doo Beograd
Lagado doo Bujanovac
HDT Vujić doo Divčibare
Mesopromet doo Pančevo
Agrocoopexport-import ad Novi Sad
DTM Relations doo Novi Sad
Sarachem doo Novi Sad
Industrija mesa doo Čoka
583.214
532.348
518.990
457.676
417.555
409.146
374.000
361.769
342.460
288.547
275.602
246.311
225.312
221.000
194.666
182.120
182.000
175.000
164.468
158.061
157.000
151.321
143.250
116.720
114.424
438.827
26.943
144.120
294.307
139.817
97.142
119.106
218.553
45.614
102.617
92.609
151.321
48.292
101.201
-
6.992.960
2.020.469
NOVA EKONOMIJA
59
Download

Nova Ekonomija, broj 14