RADIONICA
okrugli sto
USPEH I NEUSPEH
V
V
RADNICKIH BORBI
KONFERENCIJA O RADNIČKIM BORBAMA U SRBIJI U PERIODU TRANZICIJE
MESTO ODRŽAVANJA:
Mala sala u
KULTURNOM CENTRU - ZR
VREME ODRŽAVANJA:
1. Septembar 2012. godine
od 10:00h do 18:00h
MODERATORI RADIONICE:
Prof. Slavko Golić i
Branislav Markuš Koordinator
UG Ravnopravnost
Učesnici tribine:
Zoran Gočević - Srbolek
Vladimir Novaković - Trudbenik gradnja
Zoran Mihajlović - Zastava automobili
Dragomir Eremić - Šinvoz
Branko Trifunović - Venčac AD Aranđelovac
Slobodan Gajić - Zastava Elektro - Rača
Radivoj Adamov - ZIP Zrenjanin
Violeta Đorđević - Zastava PES Surdulica
Ljubica Stjepanović Muhić - IP Prosveta
Ivan Zlatić - Savet za borbu protiv korupcije
Slaviša Makijević - “Banat” Banatski Karlovci
Zdravko Deurić - Jugoremedija AD
RADIONICA
okrugli sto
USPEH I NEUSPEH
v
v
RADNICKIH BORBI
Nestati ili opstati
T
okom dvadeset godine tranzicije, radnici su grčevito vodili bitku za odbranu
svojih radnih mesta ali i akcija. Često, nisu
uspeli u toj borbi, čak su ostajali bez posla i svog vlasništva. Oni su braneći svoje
pravo na rad, branili i javni interes. Država
u kojoj ima toliko mogućnosti za korupcijom, nisu imali uslove za povezivanjem i
udruživanjem. Zašto?
- Agencija za privatizaciju je državna institucija koja kontroliše i sprovodi taj proces, što je redak slučaj u drugim zemljama.
Srbija je jedina država u Evropi gde lokalna
PLAN SATNICE ZA ODRŽAVANJE
RADIONICE “USPEH I NEUSPEH
RADNIČKIH BORBI”
1. SEPTEMBAR , ZRENJANIN.
Petak 31.08.2012.
18-20h – Okupljanje učesnika u
“Građanskoj čitaonici” - ul.: Manastirska br.7
Subota 01.09.2012.
09:30h – Skup učesnika “Okruglog stola”
u “Kulturnom centru - Zrenjanin” - mala
sala
10:00h – Uvodno izlaganje i kratak istorijat o borbi učesnika “Okruglog stola”.
11:30h – Kafa, i izjava medijima
12:00h – Interpretacija problema i uzroci
započinjanja štrajka i protesta učesnika
“Okruglog stola”.
13:30h – 15:00h – Ručak u restoranu
“Etno kućerak”
15:00h – Konkretni uspesi i neuspesi
radničkih borbi u kojima su učestvovali
učesnici “Okruglog stola”.
16:30h – Kafa
17:00h – Lična stradanja
18:00h – Pauza
18:15h – 19:00h – Predlozi i zaključci
oko strategije radničko-akcionarskog
umrežavanja i daljeg delovanja.
20:00h – Zajednička večera u restoranu
“Krug M”
Nedelja 02.09.2012.
10:00h - 12:00h – ispraćaj učesnika
samouprava nema svoju svojinu. Prema
istraživanju, čiji su rezultati predstavljeni
na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu, od 142 zemlje u svetu,
Srbija se nalazi na 140 mestu po zaštiti
interesa malih akcionara. Poražavajući
rezultati ovakve obespravljenosti privatnih vlasnika vidljive su širom Srbije.
- Apeli malih akcionara za zaštitu svoje imovine su tokom proteklih deset godina nailazili na ignorisanje, na batinanje i krivične
prijave za klevete. Ono što sada posebno
treba da nas zabrine jeste činjenica da
vlast u Srbiji očigledno ignoriše zahteve
i preporuke Evrospke unije na isti način
kao što je godinama ignorisala opravdane zahteve radnika i malih akcionara.
- Zamisao je da “Okrugli sto” funkcioniše
po principu radionice, na kojem bi se
okupili lideri radničkih borbi iz sledećih
preduzeća: „Trudbenik“ Beograd, „Srbolek“ Beograd, „Zastava Eelektro“ Rača
Kragujevačka, „Banat“ Banatski Karlovac,
„Venčac“ Arađelovac, „Prosveta“ Beograd,
“PES Zastava” iz Surdulice, “Zastava Automobili” iz Kragujevca i zrenjaninske fabrike „Jugoremedija“, „ŠINVOZ“ i „ZIP“.
Razgovoru bi se priključili i predstavnici iz
Saveta za borbu protiv korupcije.
- Stenogrami razgovora će biti objavljeni
u publikaciji koju će podržati Rosa Luxemburg Fondacija u projektu UG Ravnopravnosti za 2013. godinu. Medijski bi
ovaj događaj ispratio i list “Republika”.
Naše su nebo vezali žicom
Zoran Bulatović – Tekstilni kombinat kome da verujem...). Tad sam se stvarno
„Raška“, Novi Pazar, nekadašnji predsednik tekstilnih radnika Sjenice, Tutina
i Novog Pazara a danas azilant u jednoj od zemalja EU (odgovor na poziv za
učešće u okruglom stolu)
- Dragi moj prijatelju, drago mi je sto si
se javio ali kod mene je situacija komplikovana i stoji ovako: Ja sam sa Dušicom i
mlađim sinom već osmi mesec u inostrastvu, tražim azil jer svašta mi se izdogađalo
znaš i sam za ovih zadnjih pet godina. Ali
prošle godine je dostiglo vrhunac kad su
počeli otvoreno da mi prete, porukama i
pozivima u gluvo doba noći, da će mi napasti porodicu i da me neće biti uskoro a
kulminiralo je kad su mi nepoznati ljudi
pratili sina ceo septembar, svaki dan kad
je išao u školu, i dete se povlačilo sve vise
u sebe ( inače 2008. su pokušali da mi ga
kidnapuju, prijavio sam policiji, dali izjavu
sa svedokom da bi mi u avgustu 2011. na
moje pitanje sta je sa slučajem odgovorili da ne postoji dosije sa tim mojim
slučajem...i kome ja da se obratim više i
*
Zdravko Deurić – “Jugoremedija AD”-
Zrenjanin, nekadašnji lider radničko
- akcionarske borbe u Srbiji, 1. avgusta
2012. godine, protivpravno pritvoren u
zrenjaninski istražni zatvor.
Pozdravljam vas,
i molim da kao i do sada, budite jedinstveni, za pravičnu stvar za koju se borimo
deset godina. Ja sam dobro, verujte advokatima, bore se i čine sve što je u njihovoj moći. Zdravko Deurić
2
zabrinuo i odlučio sam da napustim zemlju, čak mi je i otac rekao „molim te idi ne
čekaj da se desi neko zlo“.
Svi su u Pazaru znali za moju situaciju,
policija, nvo, zaštitnik građana, svi su
okretali glavu a političari su nastavili
hajku na mene i moju porodicu, nisam
imao kome da se obratim više a i iskreno
više nikom ne verujem. Informacije cure
na sve strane i izvrću se činjenice, sve se
vrti u krug, kupuje se vreme, to oni rade...
Nisam se nikom javio samo sam otišao
glavu da spasavam... Nije lako porodica,
deca su mi dole ostala, i dalje nemilice
pljuju po meni, hajka i dalje traje, pravi
psihološki rat protiv mene. Šta će ovde
biti ne znam, još čekam odgovor, sve papire sam dao kao dokazni materijal...Neka
mi je Bog na pomoći... Eto tako ti sad živi
,,radnički lider,,. Drago mi je da se i dalje
boriš i istrajavaš u svemu, jer sigurno nije
lako, ja to najbolje znam... Želim ti i dalje
puno uspeha i da na kraju sve bude u
vašu korist, jer će se sa tim alama iz Srbije teško izaći na kraj, PUNO SREĆE!
Veliki pozdrav od tvog druga Zorana
RADIONICA
okrugli sto
Zoran Mihajlović –
predsednik sindikalne organizacije
“Zastava automobili” iz Kragujevca
Od 2001. godine, nalazim se na čelu
sindikalne organizacije Zastava automobili i od samog početka suočavam se sa
brojnim problemima koje ova firma ima.
Sve do kraja 2011. godine, uspevam da
održim firmu u životu. Radnici redovno
primaju platu, regres i nagrade za minuli
rad, što za firmu koja živi isključivo od
subvencija nije nimalo lako. Iako su mnogi govorili i zagovarali tezu da je fabrika
nerentabilna i da je treba zatvoriti, uspevamo da dođemo do strateškog partnera
(FIAT-a) i do privatizacije. Cena koju smo
platili je ipak visoka i od 3500 radnika
njih oko 1 000 nalazi posao u Fijatu, oko
1700 uzima socijalni program (2-5 godina
do penzije), a njih 800 uzima otpremninu
od 300€ po godini staža, prelazi na biro
gde nastavlja da prima 22000 dinara
narednih 25 meseci (sa plaćenim doprinosima).
Od 2008. godine, pored funkcije predsednika sindikata u Zastavi, postajem i
potpredsednik Samostalnog sindikata
metalaca Srbije, a od maja 2011. godine,
postavljen sam za potpredsednika Saveza
samostalnih sindikata Srbije gde se i danas nalazim.
Slaviša Makijević – vođa štrajka u
Radivoj Adamov – organizator raznih
mesnom kombinatu “Banat” iz
Banatskih Karlovaca
Rođen 1955. godine u Beloj Crkvi, živi i
školuje se u Banatskim Karlovcima gde
se i zapošljava 1976. godine u mesnom
kombinatu “Banat” kao mesar. Učesnik je
prvih štrajkova u “Banatu” (2009), kada
sa grupom od 22 radnika dobijaju otkaz
ali nakon 15 dana, sudskom odlukom su
vraćeni na svoja radna mesta. Već nakon
tih događaja počinje da sprema kolege,
radnike za štrajk protiv loše privatizacije,
te postaje vođa štrajka 2011. godine.
I pored zdrastvenih problema, u štrajku
ostaje do kraja, kada i lokalna samouprava postaje garant sporazuma sa gazdom
ali do danas to nije ispunjeno.
Branko Trifunović – bivši direktor i
zastupnik malih akcionara “Venčac” AD
iz Aranđelovca
Rođen 1955. godine, u selu Gornja
Trešnjevica kod Aranđelovca, Tehničku
školu završio u Kragujevcu, a Višu
mašinsku u Zemunu .
Radi u Venčac AD od 1977. godine, a
postavljen na mesto direktora nakon dva
meseca od početka štrajka i to u septembru 2004. godine. Štrajk zaposlenih trajao 14 meseci, a izbio zbog nezadovoljstva
zaposlenih nakon prve privatizacije zbog
neispunjenja ugovornih obaveza vezano
za socijalni program radnika od strane
kupaca fizičkih lica.
Nakon raskida kupoprodajnog ugovora
obavlja i funkciju zastupnika kapitala
ispred A.F. Nakon druge privatizacije
počinju pritisci i šikaniranje, a i smenjen
je sa mesta direktora. Posle niz pritisaka
bez ikakve nadoknade napušta firmu
Venčac AD i otvara privatnu firmu gde i
danas radi.
protesta i radnika zrenjaninske industije
piva
Rođen 1956. godine u Zrenjaninu, gde
je završio Hemijsko tehnološku školu, a
2000. godine, zapošljava se u ZIP-u. Privatizacija u ovoj fabrici se sprovodi 2003.
godine, kada i počinje propast ZIP-a.
Višegodišnja agonija završila se stečajem,
a njegova firma se 2010. godine, briše iz
Privrednog registra i time prestaje radni
odnos. Organizator je raznih protesta
protiv nezakonitog urušavanje najstarije
zrenjaninske fabrike, a 2010. godine, zajedno sa dvoje svojih kolega sprečava
iznošenje mašina iz zrenjaninske pivare.
Njihov nesavesni gazda je završio u zatvoru ali pivara nikad više nije proradila.
Zoran Gočević –
predsednik Samostalnog sindikata
Srbolek AD Beograd
Rođen 1957. godine, sav svoj radni staž
(30 godine) ostvario u Srboleku. Privatizacija u Srboleku počinje krajem 2005. godine, a 2006. godine postaje predsednik
Samostalnog sindikata Srboleka.
Prvi štrajk počinje marta meseca 2009.
godine, i tog trenutka je u Srboleku
zaposleno blizu četiristotine radnika.
Zahtevi radnika su bili da se isplate zaostale plate, da se vrati dug Srboleku
koji je Jovica Stefanović - Nini napravio,
da se aktivira prodaja kao i da se vrati
stotridesetčetvoro ljudi koji su bili nezakonito poslati na prinudni odmor duži od
četrdeset i pet radnih dana.
Srbolek odlazi u stečaj maja meseca
2011. godine, i tada je u radnom odnosu
bilo svega 145 radnika, a malih akcionara
koji su ostali bez svojih akcija je bilo oko
šeststotina. Zoran danas ima status nezaposlenog lica.
3
USPEH I NEUSPEH
v
v
RADNICKIH BORBI
Dragomir Eremić –
član Upravnog odbora “Šinvoz AD” na
predlog radnika-akcionara
Rođen 1952. godine u Zrenjaninu, napunio trideset godina radnog staža u
zrenjaninskoj fabrici šinskih vozila. Pre privatizacije je bio predsednik Upravnog odbora “Šinvoza”. Privatizaciju i prvi štrajk u
fabrici 2006. godine, dočekuje na radnom
mestu direktora komercijalnog sektora.
U štrajku ne učestvuje zvanično jer je član
rukovodstva fabrike, međutim podržava
svoje dugogodišnje kolege i saradnike te
prilikom konstituisanja Upravnog odbora
nakon privatizacije, radnici-akcionari su
ga izabrali da njihove interese zastupa u
novo formiranom Upravnom odboru.
Nakon šikaniranja i pretnji, biva smenjen
od strane novog gazde pod izgovorom
da je došlo do promene nekakvih zakona
u koje nije bio upoznat od pravne službe
svoje fabrike i od tog trenutka, akcionari
“Šinvoza” više nisu imali uvida i kontrolu
nad poslovanjem fabrike.
Šinvoz odlazi u stečaj 15. novembra
2007. godine a Dragomir ostaje bez svog
radnog mesta kao i 800 radnika koji su
štrajkovali.
Violeta Đorđević – član štrajkačkog
odbora “Zastava PES” iz Surdulice
Rođena 14. Juna 1971. godine. Zaposlena u Zastava PES, sada RS Partners PES
Surdulica od 26.12.1989. godine, Od tada
pa sve do početka štrajka 2010. godine,
radila na poslovima za uravnoteženje,
to jest balansiranje rotora za mikro elektromotore jednosmerne struje. Udata,
majka dvoje dece i član je Sidikata GSM
Nezavisnost.
Ljubica Stjepanović Muhić – vođa
štrajka i predsednik udruženja malih akcionara IP Prosveta - Beograd
Rođena je 1960. godine, svih 27 godina
staža provela je u kolektivu. IP Prosveta je
privatizovana juna 2009.godine, sa 72 zaposlena. Kupoprodajni ugovor je raskinut
septembra 2010. zahvaljujući štrajku koji
je vodila 252 dana, a koji je imao za zahtev
da se raskine ugovor zbog nepoštovanja
socijalnog programa, neuplaćene rate i
raspolaganje imovinom od strane kupca
protivpravno. Od 2006. predsednik je
SSSS u svojoj organizaciji, ali treba reći da
je štrajk izveden u saradnji sa sindikatom
„Nezavisnost“. Od osnivanja 2009. godine, predsednik je Udruženja akcionara IP
Prosveta.
RADIONICA
okrugli sto
USPEH I NEUSPEH
v
v
RADNICKIH BORBI
Vladimir Novaković –
član štrajkačkog odbora
Trudbenik gradnje Beograd
Rođen 1965. godine, u Skoplju. Trenutno
bez posla.
GP „Trudbenik gradnja“ doo je privatizovana 25.03.2008. godine, od strane
Dragana Kopčalića .
Štrajk je počeo 24. avgusta 2009. godine,
i do danas nije potpisan nijedan sporazum o prekidu kako štrajka tako ni protesta, i pored odluke Vlade Republike Srbije od 08. jula 2010. godine, da bivšim
zaposlenima (ljudi dobili otkaze Ugovora
o radu od strane GP“ Trudbenik grad-
nje“ doo) nalaže „KMG Trudbeniku“ da
isplati 300€ po godini staža kako bi smanjili tenzije i sprečili dalje proteste ispred
institucija Republike Srbije .
U međuvremenu smo kao Štrajkački odbor podneli i Krivičnu prijavu protiv Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja
(Ministra Nebojše Ćirića ), Agencije za
privatizaciju, Statutarnih zastupnika u
preduzećima „MONTERRA“ doo i PD“
Trudbenik gradnja“ doo, a u vezi Nesavesnog poslovanja u privredi i namernog
izazivanja stečaja .
Nastavljamo borbu u razotkrivanju upletenih u pljački i gašenju radnih mesta.
Zdravko Deurić – vođa štrajka, a po suda, svi radnici se vraćaju u fabriku. Na
povratku u fabriku akcionari su ga
izabrali za direktora “Jugoremedije AD”
Rođen 1963. godine u Zrenjaninu, gde je
i završio srednju mašinsku školu, odsek
mašinskog tehničara. Zaposlen je u zrenjaninskoj fabrici lekova “Jugoremedija”
AD, preko 25 godina.
Jugoremedija je privatizovana 2002. godine, od strane Jovice Stefanovića - Ninija
koji je na tenderskoj prodaji otkupio 42%
državnog kapitala ove fabrike.
Deurić je od samog početka bi na čelu
grupe radnika-akcionara i preko četiri godine vodio njihovu borbu za dokazivanje
nezakonite privatizacije. Tokom te borbe
mnogi radnici su dobijali otkaze, bili
hapšeni i izbacivani iz fabrike od strane
policije i privatnog obezbeđenja. Marta
2007. godine, raskidom ugovora od strane
Ivan Zlatić –
sekretar u Savetu za borbu protiv
korupcije
Rođen u Čačku 1975. godine. Studirao
filozofiju na Beogradskom univerzitetu.
Od 1999. godine novinar i član redakcije
časopisa Republika iz Beograda. Sekretar
Saveta za borbu protiv korupcije od 2003.
godine. Od 2007. do 2009. godine novinar i član uredništva balkanskog izdanja Z
magazina. Kao novinar, publicista i autor
dokumentarnih filmova prati aktivnosti
radnika i malih akcionara u tranziciji. Kao
aktivista učestvovao u radu više organizacija za koordinaciju radničkih protesta
skupštini akcionara, imenuje se radničkoakcionarsko rukovodstvo koje Deurića
postavlja na mesto direktora. Dok je
bio na čelu fabrike, vraćeni su svi zaostali dugovi od predhodnog rukovodstva
i investirano je u sanaciju proizvodnih
pogona više od 13 miliona evra. Jugoremedija je stekla domaći GMP sertifikat
koji joj je omugućio dalju proizvodnju i
obavljanje osnovne delatnosti fabrike.
Država se nepartnerski ophodi prema
42% svog kapitala u Jugoremediji, te
delovi izvršne vlasti uporno pokušavaju
da sputaju radničko-akcionasku upravu
u fabrici ne želeći da odobre kredite za
pokretanje proizvodnje, niti da koriguju
cene lekova pa se Jugoremedija primorava da posluje sa gubitkom. Deurić
se pokazao kao opasna pretnja vlasi inicijativa (Unija radnika i akcionara Srbije, Koordinacioni odbor radničkih protesta u Srbiji, Pokret Ravnopravnost…)
i u organizovanju podrške štrajkačima
Jugoremedije, Šinvoza, Zastave elektro,
Trudbenik gradnje, Prosvete, Srboleka i
drugih. Tekstove o borbama radnika i malih akcionara u tranziciji objavio u zbornicima „Deindustrijalizacija i radnički otpor“ (Pokret za slobodu, Beograd 2011.),
„Radno mesto pod suncem – Radničke
borbe u Srbiji“ (Službeni glasnik i Res
publica, Beograd 2011.), „Izgubljeno u
tranziciji“ (Rosa Luxemburg Stiftung
Southeast Europe, Beograd 2011.) i dru-
Slobodan Gajić –
vođa štrajka
Zastava Elektro - Rača
Rođen 1961. godine u Rači, gde završava
srednju školu. Prvo zaposlenje nalazi
1980. godine, u Kragujevačkoj Vojnoj
fabrici, a 1987. godine, prelazi u Zastavu
Elektro u Rači, gde radi na održavanju kao
bravar.
Fabrika je privatizovana 2006. godine,
prodajom 77% kapitala. Bio je na čelu
višemesečnog štrajka 2009. godine, kada
je u septembru fabrika vraćena državi koja
je ponovo fabiku privatizovala stranom
investitoru.
I pored toga što danas fabrika radi i širi
pogone, za njega nije bilo mesta u novoj
privatizaciji. Danas je nezaposlen i bavi se
poljoprivredom.
tima jer je u vreme recesije uspeo da
održi stabilnost firme i time pokazao da
je moguće normalno poslovati. Država
uz pomoć policije pokreće organizovanu
hajku protiv njega i rukovodstva fabrike
u nadi da će 29.06.2012. godine, na redovnoj skupštini akcionara uspeti da ga
uklone sa mesta direktora. Međutim,
2.500 akcionara ipak veruje njegovoj
borbi i on ostaje na čelu fabrike. Dvadesetosmog jula 2012. godine, upaljen mu je
službeni auto a već 01. avgusta bez zakonskih osnova policija ga hapsi za zloupotrebu službenog položaja. Danas se nalazi u
zrenjaninskom istražnom zatvoru da ne
bi uticao na svedoke, gde očekuje 04./05.
septembar 2012. godine, saslušanje.
gim. Živi i radi u Beogradu. Autor filmova
o radničkim borbama „Ugovor na štetu
trećeg“ (2005.) i „Od -18 do +30“ (2011.).
Poziv za učešće na “Okruglom stolu Uspeh i neuspeh radničkih borbi”
upućeni su još i:
- Abelu Miklošu - “Keramika” - Kanjiža
- Jonu Popovu - Vršački vinogradi AD
- Dragani Mitrović - Ravanica AD
Zbog obaveza, iz opravdanih razloga nisu
bili u mogućnosti da se odazovu ovom
događaju.
Informator je štampan u svrhu održavanja radionice - “Okruglog stola”, pod nazivom:
Uspeh i Neuspeh Radničkih Borbi. Projekat je podržan od stane Rosa Luxemburg Stiftung,
u realizaciji Udruženja Ravnopravnost - Zrenjanin.
Kontakt: +381(0)60.624.55.76; [email protected]; www.ravnopravnost.org;
ul.: Milana Stanivukovića br.35/3; 23000 Zrenjanin; Srbija
4
Download

uspeh i neuspeh radnickih borbi rad io n ic a