Jugoremedija, deo drugi...
Radničke borbe u Srbiji
Prvo izdanje
Izdavač
RAVNOPRAVNOST Zrenjanin
Priredio
Slavko Golić
Urednik
Branislav Markuš
Dizajn korica i grafičko uređenje
Robert Fai
Štampa
d.o.o. Dragić - Zrenjanin
Tiraž
500
Godina
2012
Jugoremedija
deo drugi...
Radničke borbe u Srbiji
Priredio Slavko Golić
Štamparija d.o.o. Dragić - Zrenjanin, 2012.
Sadržaj
Ukrali su nam Republiku ...........................................................................
Dva plana posmatranja .............................................................................
Učinite korak dalje ....................................................................................
Privatizacija izvan društvenog konteksta ...............................................
Ko još mari za vladavinu zakona ................................................................
Radničke borbe u Srbiji .............................................................................
Policija ponovo u “Jugoremediji”................................................................
Zloupotreba policije zbog pritiska na “Jugoremediju”................................
Savet za borbu protiv korupcije piše premijeru Republike Srbije ..............
Pred novu Skupštinu akcionara / Vreme izazova - nada, strah, strepnja ...
Poziv za VII redovnu sednicu Skupštine akcionara .....................................
U čemu su nevolje “Jugoremedije” i gde je izlaz ........................................
Opstanak ili slom preduzetništva radnika i akcionara “Jugoremedije”.......
Jugoremedija u Ministarstvu ekonomije ...................................................
Pogrešna terapija u “Jugoremediji”............................................................
Poruke “Jugoremedije” i predstojeći izbori ...............................................
Predlog za formiranje Anketnog odbora u Jugoremediji ..........................
Pretnja stečajem ........................................................................................
Peticija podrške Jugoremediji ....................................................................
Saopštenje povodom štrajka upozorenja ...................................................
Sudska presuda kojom je Jovici Stefanoviću oduzeta Jugoremedija ..........
Obaveza sanacije proizvodnih pogona ......................................................
Tržište lekova .............................................................................................
Informacije iz tužilaštva u vezi sa pisanjem štampe ..................................
“Odgovor” tužilaštva na nepostojeću krivičnu prijavu .............................
Odgovor tužilaštvu ....................................................................................
Zaključak Anketnog odbora ......................................................................
Jugoremedija, i dalje otvoreno pitanje ......................................................
Otvoreno pismo predsedniku Tadiću .........................................................
Odgovor sindikatu Jugoremedije iz Predsednikovog kabineta ..................
Saopštenje za javnost povodom napada na radnika Jugoremedije
Roberta Faia ..............................................................................................
Tribina u Skupštini grada Zrenjanina - Kuda ide naš grad? .......................
Thomas Händel - Solidarnost sa radnicima Jugoremedije .........................
Udruženje srpski ratni veterani ..................................................................
Nacrt rezolucije .........................................................................................
Jugoremedija pod sumnjom ......................................................................
Pogovor: bez epiloga ..................................................................................
Imenski registar ..........................................................................................
Strana
7
10
15
19
21
24
26
27
28
34
35
36
40
44
48
50
56
60
63
65
67
69
72
77
78
79
80
81
84
86
88
89
92
93
94
95
96
100
Jugoremedija, deo drugi...
7
Ukrali su nam Republiku
Nadam se da se po meni vidi, da mi je vrlo drago što sam pozvan i što
mogu ovde da govorim. Govoriću samo o jednoj temi - o vezi između opšteg problema pljačkaške privatizacije i naših ličnih života i sudbina a to ću da konkretizujem kroz izlaganje o vezi između organizacije države, odnosno vlasti, sve tri
grane vlasti, i naših ličnih života. Pre svega za očekivati bi bilo da država, kao u
modernim i kulturnim zemljama, bude neutralni posrednik i neutralni primenjivač
zakona kada se radi o različitim interesima. Mi to ovde nemamo, ni u svetu nema
uspešnih neposrednih pregovora najkrupnijih kapitalista sa radnicima ili sa radnicima akcionarima, ali tamo posreduje država koja pripada i jednima i drugima
i svima ostalima. Svim milionima građana Srbije bi morala da pripada Republika
Srbija: punoletnima neposredno, našoj maloletnoj deci, unucima preko našeg zastupanja dok ne napune svojih 18 godina. I u tom smislu bi Narodna Skupština
morala da predstavlja neku vrstu skupštine akcionara republike. Mi to nemamo,
jer mi nemamo republiku. Naša republika je pokradena, ukrali su od nas republiku.
Napravili su svevlast rukovodstava političkih stranaka koje su u datom
času na vlasti ili u opoziciji, potpuno je nevažnoj o kojoj konkretnoj stranci je reč,
i njihovih podržavalaca- protektora, ljudi čije interese štabove političkih stranaka
zastupaju, drugim rečima, tajkuna krupnih kapitalista koji imaju ovakav ili onakav način sticanja kapitala. U svim državama koje su ustavne po parlamentarnom
principu političke stranke u krajnjoj liniji određuju izvršnu vlastu i tu se nema šta
zameriti. U ovoj državi protivno izričitoj zabrani iz jedne od prvih odredbi našeg
važećeg ustava političke stranke neposredno primenjuju vlast u svim granama
vlasti. Narodna skupština ima 250 poslanika a mogla bi da ih ima deset jer je
možda desetak stranaka zastupljeno, pa da svako od tih deset poslanika ima onaj
broj glasova, onaj udeo glasova koji odgovara njihovom izbornom rezultatu, jer
narodni poslanici nisu ništa drugo nego puki berzanski senzali i agenti centrala svojih političkih stranaka. Ovaj institut blanko ostavki i ne predstavlja ništa
drugo nego podjarmljivanje zakonodavne vlasti, one koja bi treba da predstavlja interese svih nas, rukovodstvima političkih stranaka i njihovim tajkunskim
inostrano-kapitalističkim sponzorima, čije interese ta rukovodstva ostvaruju.
To bi sve još kojekako prošlo da i ona treća grana vlasti koja je s ozbirom na
temu ove knjige, s obzirom na vaš problem, s obzirom na vaše stvarne živote
najvažnija - sudstvo, nije takođe pod potpunom kontrolom političkih stranaka.
8
Jugoremedija, deo drugi...
Najveći broj članova Visokog saveta pravosuđa bira Narodna skupština koja nije
ništa drugo nego skup agenata partijskih centrala. A taj Visoki savet pravosuđa
bira sudije, kao i što Državno veće tužilaca bira i imenuje tužioce. Ja nemam dokaza za ovu tvrdnju koju ću sada izneti ali mogu da iznesem svoje mišljenje, da
su u okružnim odborima vladajućih političkih stranaka mnogo godina unazad bile
pravljene preliminarne liste sudije i tužilaca, gde su skupštinski izbor članova visokopravosudnog Saveta i Državnog veća tužilaca predstavljali puku formalnost,
pa su partije zavladale i trećom sudskom granom vlasti.
Tek ponekad se nađe neka ustanova ili neka agencija Vlade gde su zbog
meni, ne sasvim jasnih razloga, ljudi iz stranačkih vrhova imenovali stvarno nezavisne autonomne ljude od integriteta kao što je slučaj Saveta za borbu protiv
korupcije. Oni verovatno imaju ipak pretežno dekorativnu ulogu bez obzira na
ogromni moralni ugled koji uživaju ali sve tri grani vlasti su objedinjene, narušena
je pravna država. Država Srbija je uzurpirana, preuzele su je u svoje ruke jedan
mali broj tajkuna, predstavnika stranih firmi i njihovih agenata, bilo u rukovodstvima političkih stranaka, bilo u medijima, jer je medijska cenzura danas neuporedivo manje brutalna nego pod Miloševićem ili pod komunistima ali i mnogo
efikasnija. Autonomna inicijativa gotovo da ne može da se probije ni u lokalne a
pogotovu ne u centralne medije. Zaključiću, partokratija nam je ukrala republiku.
Za ovo postoje i nezavisne procene od Evropske Unije pa nadalje. Nemamo republiku koja bi bila voljna i institucionalno sposobna da primenjuje zakon tako da
on bude jednak prema svima, nemamo sudove koji bi bili nezavisni od volje partijskih vođstava i njihovih tajkunskih sponzora. Nemamo zakonodavnu vlast koja
bi izražavala volju građana, ona izražava volju partijskih rukovodstava. Ukrali
su našu republiku i napravili su svoju tajkunokratiju i partokratiju pod imenom
Republike Srbije. Govoriću još o jednoj stvari a to je kako se ovakvo stanje stvari
oslikava na našim ličnim i radnim životima, svejedno da li smo još u radnom
odnosu ili su neki već u penziji.
Prvo mi pripadamo raznim vremenima, čak i kada smo generacijski
vršnjaci, ali u svakom slučaju veća polovina nas morala je nekoliko puta da potpuno promeni svoju sliku sveta. Mi smo dobili, kako bi danas ovi koji se razumeju u
kompjutere rekli, neke softvere koji su nas osposobljavali da se snalazimo ovako ili
onako, radeći svoje poslove u komunističko vreme. Kada se raspala stara država,
kada je došlo prvo do započinjanja, a onda do hibernacije procesa privatizacije, mislim na akte vlade Ante Markovića i Slobodana Miloševića 1990-1991, kada su došle
sankcije, mi smo morali da promenimo “softver”, morali smo da se “prešaltajumo”
na nešto zašta nismo programirani, čemu nismo učeni. Zašto? Zato da bismo nahranili članove svojih porodica a i da bismo sami kao tada radno- sposobni preživeli.
To je bio jedan sumrak sveta za nas i mi smo naravno bili zaslepljeni i batrgali
Radničke borbe u Srbiji
9
smo i zbunjeno se ponašali. Za nekog je bilo malo manje loše, za nekoga jako
loše, setimo se onih penzionerskih samoubistava sa solitera na Bagašu ( naselje u
Zrenjaninu) iz prve polovine i sredine ‘90-ih. Za nekog je bilo jako dobro, za ove
koji su bili bliski vlasti u ‘90-im godinama i koji su postavili prvo temelje za svoje
sadašnje bogatstvo, a onda temelje za učešće u rušenje te vlasti 2000-te godine i
za pretrčavanje na stranu novih pobednika. I onda dolazi 2000-ta, kada dolazi do
deblokiranja procesa privatizacije a sprovode ga agensi formirani među dobitnicima ‘90-ih godina, ratnih godina, bratoubilačkih godina, pljačkaških godinama,
godina neregularnog poslovanja, godina kada sam jednom nedeljno primao platu
i trčao da kupim marke, pa se udružimo nas četvorica profesora i kupimo za nedeljnu platu 10 maraka. Moramo da promenimo sebe jer su se promenila pravila
igre, dolazi novo vreme i mi moramo da u stari već istrošeni “hardver”, uz već sve
plaćene psihološke, zdravstvene cene, cene potrošene energije, cene razočaranja,
cene psihičkog mraka koji se na nas navukao, cene bar donekle saučestvovanja u
onoj odvratnoj politici ‘90-ih, jer svi smo kao građani, aktivno ili pasivno, voljno
ili nevoljno de fakto donekle saučestvovali u ‘90-im godinama.
Mi moramo 2000-te i na ovamo ponovo da se promenimo po treći put i
naravno da smo ošamućeni. To je, meni se čini kao da osoba koja nikad nije pila
alkoholno piće dođe negde i prvo mora da se napije jednog alkoholnog pića i
posle izvesnog vremena mora, a da se nije otreznila, da pređe na potpuno drugo
piće, pa naravno da se ne osećamo dobro i utoliko pre što se nalazimo u državi za
koju mislim da sam je dosta precizno opisao u ovom delu svog izlaganja.
dr Vladimir Ilić, socijolog - reč na promociji knjige
Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,
Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu - Građanska
čitaonica)
10
Jugoremedija, deo drugi...
Dva plana posmatranja: konkretna
radnička borba i civilizacijski nivo
Vladimir Ilić je govorio o onome o čemu mediji najviše pišu i što smo svi
u prilici neposredno da pratimo. Ja bih govorio nešto o onome o čemu se manje
zna, neko nešto zna, neko ništa ne zna, neko neće da zna, i svašta se tu događa.
Ova knjiga je pokušaj da se prvo napravi jedan pregled radničkih borbi u Srbiji
prema uglavnom pisanju saradnika Republike. Tu su u poslednjih desetak godina
obuhvaćeni razni oblici borbe radnika u “Kolubari”, “Loli Ribaru” u Železniku,
zatim u “Jugoremediji”, “Šinvozu”, “Beku” u “Medeli” iz Vrbasa, “Vršačkim vinogradima” , jedne grupe radnika u Paraćinu, zatim u “Kanjiži” i Aranđelovcu, a
manje su praćeni oni oblici borbe koje su vodili razne grupe akcionara koji su se
javljali samo u ulozi akcionara: na primer u “C marketu” i sličnim prilikama. U
središtu pažnje ovih tekstova, pa i knjige, bile su akcije radnika i akcionara ili radnika - akcionara u “Jugoremediji”. To što je ovde prikazano na prvi pogled može
da se tretira kao jedna maketa koja ocrtava zbivanje, pa sada možemo o tome da
razmišljamo. Međutim, nije samo reč o maketi, to su sve živi procesi koji i dalje
traju i nisu završeni. Najinteresantnije je ovo što se događalo u “Jugoremediji” jer
se tu pokazalo da jedna grupa, od otprilike 150 radnika akcionara, vodila je borbu,
prvo protiv kršenja zakona prilikom sklapanja ugovora o prodaji, zatim protiv
raznih oblika malverzacije u tom preduzeću od strane onoga koji je kupio državni
paket akcija. Vođena je borba protiv uzurpacije vlasti kao apsolutnog gazde tog
kupca koji je otpuštao ljude, podigli su borbu protiv onih koji su primenjivali
razne oblike nasilja protiv njih, ne samo otpuštanje nego i premlaćivanje i od
policije i privatne policije i žandarmerije. Borba protiv hapšenja, svi ti oblici borbe
vođeni su kroz razne oblike; štrajk, ulične demonstracije, odlasci u Beograd, brojni razgovori i pregovor,i da bi se na kraju pokazalo da je ta grupa od 150 ljudi,
predvođena Zdravkom Deurićem, sve vreme imala podršku, prvo u Savetu za borbu
korupcije, koju je formirala Vlada posle 2000-te godine, imali su podršku jednog
dela javnosti, domaće i međunarodne i imali su podršku saradnika “Republike”
koji su o svemu ovome pisali. Jednostavno rečeno ta grupa radnika akcionara vodila je borbu za vladavinu zakona, za poštovanje ugovora, za partnerski odnos sa
državom koja je zadržala jedan deo akcija kada je raskinut ugovor. Vodila je borbu
za očuvanje radnih mesta i kada su se vratili u fabriku 2007. godine, i poduhvatili
jednog zamašnog projekta rekonstrukcije fabrike po svetskim standardima u toj
farmaceutskoj industriji. Završili su taj zamašni projekat i dospeli su dotle da pod
pritiskom spolja, izvan fabrike, a uz podršku dve trećine one grupe od 150 radnika,
objedine akcije i idu na prodaju firme! Ovih dana je upravo završen taj tender, nije
se pojavio kupac, firma nije prodata i ostalo je otvoreno pitanje šta će dalje biti.
Radničke borbe u Srbiji
11
Koliko sam obavešten, biće pripremljen novi tender kad bude za to prilika i
ponovo će moći da se razmatra mogućnost prodaje. To je vrlo interesantno, dakle
posmatrajući to kao jedan živi proces, da se dve trećine te grupe, koja je nekoliko
godina solidarno učestvovala u borbi za očuvanje firme, radnih mesta i za prosperitet firme. Odjednom, u jednom trenutku, je dve trećine njih prišlo manjinskom vlasniku, tj. državi, upravo istom onom subjektu koji je učestvovao u kršenju
zakona, nepoštovanju ugovora, otkazivanju radnog odnosa, izbacivanju iz firme,
premlaćivanju, lažima, podvalama, prevarama, manipulacijama.
Udružili su akcije sa njima. Razlozi nisu sasvim jasni ali se može pretpostaviti da su neki ljudi veoma ugroženi pa žure da što pre eventualno dobiju
nešto para za akcije. Moguće je takođe, da su podlegli jednoj vrsti potrošačke
fantazije, da su uobrazili kako oni imaju neko bogatstvo, koje mogu konačno
da realizuju i da podmire neke svoje potrebe kao i oni koji realno raspolažu
nekim bogatstvom a ne samo zamišljenim bogatstvom. Ali ono što tu najviše
privlači pažnju jeste odsustvo komunikacije između tih grupa, između onih koji
su nastavili borbu, koja je započeta pre više godina, i onih koji su se polakomili
u jednom trenutku da udruže akcije i da idu na prodaju. Odsustvo komunikacije
otvorilo je prostor za razne intrige, manipulacije koje su naročito pogubne ako
ih sprovode oni koji su veoma organizovani i daleko moćniji od onih koji su
neorganizovani i daleko manje moćni. Jedna grupa koja je nastavila tu borbu
završava izgradnju nove fabrike, otvoriće nova radna mesta proširenjem proizvodnje i otvoriće perspektive daljeg razvoja i “Jugoremedije” i te nove firme.
Rukovodstvo fabrike, u kojem trenutno Deurić ima ključnu ulogu kao generalni
direktor, prinuđeno je svih ovih godina, da se u atmosferi koju je vrlo tačno opisao Vladimir Ilić, uzurpirane republike, da se snalazi i dovija na razne načine da
firma opstane; da se obezbedi novac, plasman, uspeh na tržištu, što je skopčano
sa mnogim vrlo neprijatnim situacijama koje nameće to haotično stanje u ovoj
zemlji. Zato je neizvesno šta će dalje da se događa, ali ono što je izvesno jeste, da
je tokom ove skoro desetogodišnje borbe “Jugoremedija” pre svega grupa koja
se borila za nju, ostvarila određeni uspeh koji je privukao pažnju i o čemu se
povremeno govori u javnosti. Ono što tu naročito privlači pažnju i što je poenta
u ovoj knjizi, verujem svima jasna, jeste da glavni oslonac, glavnina aktivnosti
ove grupacije bio u poimanju rada kao glavnog izvora sredstava za život vlastiti, vlastite porodice, firme, privrede i društva u ovoj zemlji. Kako se tumači ta
činjenica? Pa meni se čini da je najjednostavnije tumačenje da u tom haotičnom
stanju u kome se nalazimo sa bezbrojnim rizicima po život, logično doći do
toga da se uporište mora potražiti u nečem elementarnom, što svako razume,
i svako može da podrži ako hoće, kao što svako može da se suprostavi tome
o čemu imamo najviše informacija, kako se ljudi tome suprostavljaju. Stvar je
došla dotle poslednjih godina da se jedan dugotrajni proces industralizacije zemlje, započet još posle II Svetskog rata, preokrenuo u poslednje vreme u proces
12
Jugoremedija, deo drugi...
deindustrijalizacije, da glavnu ulogu u privrednim poslovima imaju finansijske
špekulacije i oni koji rukuju tim finansijskim špekulacijama, što nije fenomen
samo naše zemlje, nego i svetski fenomen koji je naročito u Americi izazvao
pravu pometnju. Kad kažem rad i radno mesto kao elementarne vrednosti, elementarni principi i elementarna ideologija ove grupacije, nije razvijena u jedno
sistematsko-teorijsko-ideološko-političko poimanje realnosti i poimanje radničke
i akcionarske borbe, tako da možemo tražiti uporište te ideje u ranim idejama
hrišćanstva, i u jednoj specifičnoj orijentaciji u okviru hrišćanstva - hrišćanskom
personalizmu, koji stavlja poentu na ličnosti - čoveku kao ličnosti koji je kreacija
Boga itd.
Slično i u jednoj velikoj i dugotrajnoj ideji liberala i liberalizma nalazimo ideje o radu kao izvoru bogatstva, nacionalnog bogatstva, čak ima i udelu u
protestanskoj etiki o nastanku kapitalizma kao jednog izrazito proizvodnog radnog sistema. Sličnu ideju možemo naći i u nekim strujama u socijalizmu koji su
takođe insistirali na slobodi pojedinca, slobodi ličnosti, kao uslovu slobode za sve,
a mogli smo izvesne karikature te iste ideje naći u ideologijama recimo fašizma i
nacizma poznatom po čuvenom natpisu “Arbait macht frei”. Slično je shvatanje
bilo i u ideologiji boljševizma, staljinizma. Rad u gulagu smatran je kao društveno
koristan rad s tim što je to bilo i na Golom otoku, kao i na drugim mestima gde se
prinudni rad veličao kao visoki domet progresa i slobode. U ovom slučaju koji je
opisan kada je reč o “Jugoremediji” ima elemenata i te hrišćanske ideje o ljudskoj
ličnosti i liberalne jednakosti ljudi iz socijalizma, a ima i jednog kontriranja ovim
raznim ideologijama prinude i nasilja. Da bismo razumeli ovu ideju i vrednost u
iskustvu “Jugoremedije”, dakle, nastojanje da se u svetu rada nađe uporište za opstanak i za normalan život, važna je jedna okolnost koje se ne možemo oslobiditi
sve kada bismo i hteli, a to je da je ova zemlja prošla kroz jedan retko krvavi niz
ratova sa mnogo zločina, mnogo stradalih, mnogo pljačke i to takođe utiče na
kontekst. To je isto deo konteksta u kome se vodi borba za rad i radno mesto pod
suncem. Naravno u taj kontekst spada i ono što čini vlast, ponavljam “potpisao”
je Vlada Ilić, neću to da ponavljam a tu spada i ono što bih nazvao pedagoško
administrativni inžinjering, preko kojeg ćemo navodno izaći iz ove krize. To su
svi ovi stvarni, ili prividni, a neobično reklamirani i propagirani oblici saradnje sa
Evropskom Unijom i pripreme za ulazak u Evrospku Uniju, tako da imamo jednu
sliku kao da je ogromna živost na skelama kojima je okružena Srbija, na kojima
vrvi od neke velike aktivnosti, a ne znamo kakva je sudbina građevine koja je
unutar skela i šta se to zaista menja, i šta se može promeniti. Naravno, o tome
ne bih govorio, to svi znaju, deo konteksta, i ono što se nekad nazivalo vreme
sporta i razonode. Sa svih strana smo okruženi raznim veseljima, spektaklima, o
tome dovoljno znamo. E sad ako znamo koji su glavni tokovi radničke borbe, ako
izdvojimo iskustvo “Jugoremedije”, i ako razumemo kontekst u kojem se sve to
Radničke borbe u Srbiji
13
događa, svet ovog administrativnog pedagoškog inženjeringa, tu spada i kako ljudi na to gledaju? Teško je pouzdano reći, ko šta zna, i ko šta misli o svemu ovome.
Imamo neke vrlo oskudne informacije o tome ali ipak se tu ocrtavaju
neka glavna stanovišta u tumačenje ovoga o čemu pričamo. Jedno od tih stanovišta
jeste, da to što se dešava u “Jugoremediji” suviše liči na prošlost etatističkog socijalizma u kojem se ljudi, radnici, uzdaju u moć države pa traže od nje da im bude
na usluzi, ili sami uobražavaju da mogu preuzeti u svoje ruke poslove države. To
su one bezbrojne priče o tome da su to neke aveti samoupravljanja, socijalizma,
komunjare itd. Drugo stanovište koje se može zapaziti i to u nekim radničkim
krugovima, jeste da je ovo iskustvo “Jugoremedije” izvesno prekoračenje okvira
u kojem se mora kretati radnička klasa, koja se isključivo treba da bori za visinu
najamnine. Ona eventualno može učestvovati u propagiranju ovih raznih oblika
prodaje društvene imovine, u nalaženju strateškog partnera koji će biti gazda u
firmi a ostali ima da budu poslušni radnici koji svode sve svoje aktivnosti na
borbu za najamninu. Ima i gledišta da je ta aktivnost “Jugoremedije” uključujući
i pokret “Ravnopravnost”, koji je nastao iz te aktivnosti, suviše u ravni spontane
sindikalističke aktivnosti bez orjentacije na neke šire i zamašnije akcije. Najzad,
ima i jedno gledište koje je vrlo interesantno, a oslanja se na ovo prethodno, to
je jedno gledište koje u ovoj knjizi Kroz tranziciju, koju je izdala jedna grupa iz
Novog Sada, uz podršku fondacije Roze Luksembrug. Prema tom stanovištu koje
se poziva na istorijski materijalizam, iskustvo “Jugoremedije” i Pokreta “Ravnopravnost” idu mimo staze glavnog puta ka svetskoj antikapitalističkoj revoluciji.
Dakle, to nisu revolucionari, a sumnja se da mogu i biti. Kad imamo u vidu sve
ove fragmentarne komentare, postavlja se pitanje da li u principu pa i konkretno,
postoji alternativa kapitalizmu, uzevši ga u celosti, globalno? Vrlo je popularno
u određenim krugovima naročito pre 30, 20, 10 godina i danas, da nema alternative, čak se tvrdi da je sa kapitalizmom došao kraj istorije i da tu nema nikakvog
pravog izbora, nego kapitalizam je poslednja reč u istoriji čovečanstva. Ja lično
mislim da je jako opasno za ljudski um, za život ljudski, svako stanovište da
nema alternative, nego moraš biti poslušan onome što ti se nameće, kao jedino
rešenje. Ali nisam u stanju da kažem da li smo dospeli do jednog civilizacijskog
nivoa na koji možemo jasno imati predstavu o alternativi. Koja je to alternativa? Alternativa je revolucija, pa ovde bi samo otvorio jedan put za razgovor
i razmišljanje, time što bih podsetio da pored istraživanja i poznavanja istorije
dosadašnjih alternativa, pre svega boljševičke revolucije, i onih revolucija koje
su njoj slične, i videti da u krajnjem ishodu to nije bila alternativa. U sklopu
toga ima jedna vrlo dramatična crta, jedan tok a to je da su oni doktrinari koji
su insistirali na revoluciji odmah, i po svaku cenu, takvi su se pojavili recimo u
Jugoslaviji na čuvenom Vukovarskom kongresu 1920. godine, kada je jedna grupa revolucionara nametala odluku Kongresa, da se neposredno svaka istorijska
14
Jugoremedija, deo drugi...
situacija koristi za sovjetsku revoluciju u Jugoslaviji, za uključenje u svetsku
revoluciju bez ikakvog prigovora, i debate da su upravo iz tih krugova potekle
denuncijacije protiv onih koji nisu revolucionarni, što ih je koštalo glave na stotine njih i u samom Sovjetskom savezu, gde su bili pobijeni, streljani, likvidirani.
Ja neću reći da iz same doktrine proizilaze denuncijacije i likvidacije, ali se treba
čuvati i paziti jer doktrinari su skloni da se prikopčaju za moćne strukture, i onda
je neizvesno šta će se sa kim dogoditi. Ovo sam pomenuo kao jedan od tokova
razmišljanja zbog toga što verujem i sa tim završavam ovaj svoj prilog diskusiji,
verujem da naša razmišljanja moraju ići u dve ravni i pratiti radničke borbe u te
dve ravni.
Jedna ravan je borba za opstanak u bukvalnom smislu reči, da se preživi,
ne umre od gladi, siromaštva i nezaposlenosti, i odbrani od raznih otimača, lažova,
pljačkaša, a drugi nivo borbe jeste na civilizacijskoj ravni, traženje spona sa idejama u drugim grupacijama, drugim zemljama, vremenima, kako bi se našao oslonac za uspešnu borbu obe ravni, i civilizacijskoj i egzistencijalnoj. Mi nažalost
i pored 20-ak godina traganja za istinom, pokušaja dijaloga, još nismo dospeli do
toga da razvijemo komunikacije među raznim grupama. Ni unutar ove recimo
grupacije od 150 ljudi nije bilo razvijenih komunikacija, a kamoli između raznih
grupa. Ima pokušaja da se stvori radnički pokret, a o tome sigurno najviše može da
nam govori Ivan Zlatić ali nema komunikacije između tih raznih grupa koje bi doprinele ne samo informisanosti, nego i dogovorima o eventualno zajedničkim akcijama, zajedničkim projekcijama i zajedničkim vizijama. Šta se tu može postići?
Ja ne mogu da predviđam sasvim pouzdano, nešto se sigurno može postići, za
mene lično bi najveći domet bio, kao deo onih koji odlaze, da ne prisustvujem i
ne učestvujem u raznim lagarijama, raznim falsifikatima, posebno u falsifikatima
koji su mi veoma poznati. Dakle, ne pristati na laž i slično, kao i ne pristati na
razne oblike izrabljivanja, pokoravanja, siromašenja i upropašćavanja. Zato se
nadam da ova knjiga može skromno rečeno biti podsticaj za razmišljanje između
ostalog i o tome koje su sve teorije, ideje, ideologije, recimo razne levičarske
ideologije koje su se javljale i unutar hrišćanstva, i unutar liberalizma i unutar
socijalizma, a koje su imale jedan bujni period u drugoj polovini prošlog veka u
Jugoslaviji, kao jednoj krajnje dinamičnoj laboratoriji različitih ideja, a da se o
tome gotovo ništa ozbiljno ne zna, i krajnje proizvoljno licitira ko je sve levičar, a
da levice uopšte nema, kao što je pokazala ova diskusija u Novom Sadu nedavno
održana.
dr Nebojša Popov, socijolog - reč na promociji knjige
Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,
Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu-Građanska čitaonica)
Radničke borbe u Srbiji
15
Učinite korak dalje
Nisam prvi put ovde i bila sam dosta uključena u ono što se radilo u
okviru “Jugoremedije”, podržavala zdušno, davala sve što sam ja mogla od sebe,
da se o tom pokretu više sazna. Pisala sam i u “Republici” ali moram reći odmah
i zbog toga ću ja mnogo konkretnije govoriti, šta mislim šta bi trebalo sad uraditi,
dalje od onoga što se uradilo. Moram priznati da su me postupci radnika, ljudi u
“Jugoremediji”, nego i u okolini, jer je bilo dosta podrške u gradu, oduševili. Ja
sam verovala, možda naivno, isuviše optimistički, da će za “Jugoremedijom” poći
i ostali. I setite se “Šinvoz”, “Bek”, mislila sam planuće ceo Zrenjanin i da će se
to raširiti i dalje.
Nažalost, ostalo je čini mi se tamo gde se i počelo. Tamo gde se počelo,
tu se nešto uradilo, zahvaljujući toj grupi, pre svega sigurno rodonačelniku toga
pokreta Deuriću i zbog toga ja hoću vrlo konkretno ovde da govorim. Ja sam
radila i vršila razna istraživanja, jedan veliki projekat “Politika i svakodnevni
život od 2001. do 2009.godine”, saznavala i šta građani misle, i mogu vam reći
građani su se najviše žalili na privatizaciju koja je po mom ličnom mišljenju, i
mišljenu većine građana, i upropastila ovu državu, odnosno omogućila da ona
postane država bez države, tj. da državom zavladaju drugi koji nisu ovlašćeni.
Ja bih dakle postavila pitanje, šta sad taj radnički i akcionarski pokret treba da
radi dalje? Čitajući knjigu ja sam pročitala da radnici treba da se bore da poštuju
ugovore,da se zakoni ispunjavaju, da se bore za sve ono što je drugi odlučio, sve
ono što je tkz. država, za koju smo konstatovali da je nema, predočila. Dakle,
da se borimo za nešto što ne postoji. U privatizaciji da se borimo da se ispunjava
zakon o privatizaciji, to jeste nešto, jer ova privatizacija nije po zakonu rađena.
Prvenstveno se nisu poštovali oblici vlasništva. Nigde u zakonu o privatizaciji ne
kaže da je privatna svojina jedina i da sve treba privatizovati.
Drugo u zakonu o privatizaciji se striktno naređuje kako se vrši privatizacija, da vlasnik jedne firme ne može biti neko ko nema nikakve veze sa tom
delatnošću koju radi firma. Cilj nije bio ono što je osnovni cilj u zakonu o privatizaciji - da se stvore veća sredstva za ulaganja u razvoj privrede i potpomaganje
firmama, da se razvijaju, i da se unapredi proizvodnja.
Naprotiv, cilj je da se otpuste radnici, prodaju nekretnine i da se što brže
dođe do kapitala, da se u stvari prisvoji kapital a ne da se uloži u preduzeće, da
se ono dalje razvija. I šta se dogodilo? Dogodilo se ono što je potpuno suprotno
zakonu, dogodilo se da je privatizacija tako kako je izvedena u stvari upropastila
privredu, industrijsku proizvodnju, radništvo. Ono o čemu još nije bilo reči ovde,
16
Jugoremedija, deo drugi...
ja mislim da je to poenta, kako i šta da uradimo da povratimo poziciju radništva,
da ne kažem radničke klase, idimo dalje od klasa, radništvo je širi pojam. Ja spadam u radništvo, i profesori i lekari, svi oni koji od svog rada žive i hoće i teže da
pošteno obavljaju svoj radi i da na osnovu svoga rada žive, da imaju određeno
dostojanstvo obavljajući taj svoj rad. Dakle pitanje je šta treba uraditi da bismo
otišli dalje? Ovo što je zabeleženo u knjizi, šta treba da se uradi, kažem da se
poštuje nešto što je neko drugi nama nametnuo! To je ipak jedan defanzivni korak,
to je neka vrsta sigurno borbe, bar dak se poštuje ono što je zakonom ili bilo kojim
ugovorom rađeno, ali to je ipak defanzivni korak.
To nas neće dovesti do toga da vratimo sebi kao radništvu dostojanstvo i da pokažemo da u jednoj demokratskoj državi radništvo mora biti potpuno
ravnopravni subjekt sa svim ostalim strukturama i ostalim segmentima društva.
Počinje ponovo da se teorija razvija, da je srednja klasa uvek bila u prvim redovima i žal za propašću srednje klase. Ja nisam nigde pročitala ozbiljne stvari,
sem u “Republici”, da se govori o žalosti za propadanju radništva, a radništvo je
uništeno, ono je propalo. Po mom mišljenju mora se učiniti ofanziva, a ne više
samo defanziva, ili samo pristajanje na ono što nam je već neko drugi zapovedio.
To mi liči na ovo sa Evropskom Unijom, šta vam EU propiše mi to moramo da
radimo a da li je to dobro ili nije, i da li to odgovara nama ili ne, to je druga stvar
samo da uskočimo u EU. E tako mi se čini i ovo da mi poštujemo ugovore, zakone da bismo ostali na svojim radnim mestima a nama treba nešto više. Treba
da pokažemo a to su radnici “Jugoremedije”, opet zahvaljujući sigurno njihovom
glavnom pokretaču Deuriću, pokazali da radnici i te kako mogu da budu vrlo dostojni partneri u upravljanju ako ne državom ono bar svojom firmom, a ako svak
upravlja kako treba svojom firmom, bolnicom, svojim univerzitetom onda je to i
upravljanje državom, prema tome moramo taj korak da napravimo. U uslovima,
poštovati pravnu državu i poštovati zakone te pravne države, u uslovima o kojima
je govorio i kolega Ilić, i o kojima smo mi mnogi pisali da nema pravne države,
jer sami oni koji donose zakone, ne poštuju ih. Insistiranjem da mi to činimo,
znači da rušimo podlogu na kojoj stojimo, tj. da omogućujemo da stvarno radnici
postanu nule, ili da postanu nepostojeća jedinica, odnosno segment društva. Dosta
sam se iznenadila, to moram da kažem, posle onog optimizma kad sam čula da će
i “Šinovoz” i “Bek” početi da rade slično što je uradila “Jugoremedija”, dosta sam
se iznenadila kad sam čula i to vam je i Verica Barać, predsednica Saveta za borbu
protiv korupcije u pismu poručila, kad i “Jugoremedija”, koja je sve to postigla
izvanrednim naporom, izvanrednim teškoćama i patnjama za tri godine koliko je
to trajalo, da se sad pristaje na ponovnu prodaju “Jugoremedije”.
Često mi se čini da smo zaboravili kakve su sve zloupotrebe, ne
samo u “Jugoremediji” i u zrenjaninskim fabrikama, nego širom Srbije činjene
u procesu privatizacije. Ko nam garantuje, da će sad u novoj privatizaciji, doći
stvarno pošten preduzetnik.
Radničke borbe u Srbiji
17
Problem je da u ovoj zemlji treba stvarati, edukovati preduzetnike koji kad kupe
neku firmu i znaju zašto su je kupili a i znaju kako i da je unaprede, koji će
tim preduzetništvom učiniti dobro toj firmi. Mi nemamo preduzetnika, uzmite
ova preduzeća koja su prodata, ja ne znam da iza jednog možemo reći da se
preduzetnički ponašao. Na stranu što država nije poštovala to što u zakonu piše,
da onaj ko kupuje mora biti preduzetnik, što znači da unapređuje to što kupuje.
Država je propustila jednu osnovnu stvar kad je reč o privatizaciji a koja piše u zakonu, da mora striktno da vodi računa kome prodaje, kojim se novcem kupuje i da
sprovodi kontrolu kako vlasnik izvršava ugovor. U svim tim privatizacijama koje
su poništene ustanovljeno je da nijedan vlasnik nije postupao prema onome kako
je ugovor dogovoren. Sledeći korak koji treba da se napravi je objedinjavanje u
ova nova radnička udruženja, kad se shvati da radnici moraju da se bore za svoja
prava, ne samo na rad, nego prava da budu ravnopravni građani u ovoj zemlji, da
imaju istu ulogu kakvu ima ulogu i onaj ko je izabran u Parlament, i onaj ko je
došao na vlast, drugim rečima da moraju da se bore za pravo radnika na radničku
participaciju, koja je bila i u prvim idejama socijalizma. To je bilo i u Rusiji tako
sve dok Lenjin 1921. godine nije rasturio sve partije i rešio da mora komandnoavangardno da vlada. Nebojša je ovde nešto rekao što se meni baš i nije mnogo
dopalo, nećemo se valjda ponašati tako da spontano sindikalistički idemo u neki
pokret, pa da nemamo veze sa ostalim, a spomenuo je Rozu Luksembrug.
Osnovna ideja Roze Luksemburg je bila, ne revolucija na osnovu svih
loših iskustava iz ruske revolucije, ne revolucija nego masovni spontani radnički
štrajkovi i sindikalna borba i borba radnika u Parlamentu. Dakle, ja ne potcenjujem
sindikalnu borbu, naprotiv, veoma mnogo zameram što Sindikat pušta, osim Sindikata u “Jugoremediji” koji je stvarno pokazao kakva je značajna uloga sindikata
u toj borbi, hladnokrvno radnike da se sami bore pa onda, kad oni kao grupica ne
mogu da se izbore, a sindikat je sve slabiji i sve manji u privatnim preduzećima,
čak se i zabranjuje. Po mom mišljenju jedan od osnovnih razloga mnogih neuspeha
radništva danas jeste slabost sindikata koji pregovara, i razgovara i sastaje se sa
državnim organima, ali imam utisak da uopšte ne pregovara sa svojim radnicima,
niti se sastaje sa radništvom. Mislim da radnici moraju i državnu politiku da uzmu
u svoje ruke. Kad to kažem ne mislim da će sad svako preduzeće da sedne i da
piše zakone, ali zašto samo u parlamentu da raspravljamo o nekom zakonu i da
se partije međusobno bore, i to bore pre svega sa stanovišta da li im jedan zakon
više ili manje odgovara, da lakše dođu na vlast, ili da bolje očuvaju vlast. Zašto
ne bismo, kad god se o nekom zakonu govori, i taj se nacrt zakon objavi, ne
bismo i sa radničkog stanovišta poveli borbu, a pogotovo Zakonu o radu. Koliko
je radnika učestvovalo u primedbama na Zakon o radu? Da li bi Zakon o radu
mogao biti ovakav kakav jeste, a on nije zakon o radništvu i podršci radnicima,
pogotovo u sferi kada su mnoga preduzeća privatizovana i data u ruke onima koji
su pranjem novca, svakakvim špekulacijama dospeli do toga da budu vlasnici.
18
Jugoremedija, deo drugi...
Zašto se ne bi radnici takođe zainteresovali za te zakone i videli šta tu mora da se
menja. Podsetiću vas, sigurno ste već videli u novinama kad je bila promena zakona na dnevnom redu u Francuskoj, mislim dva miliona ljudi je izašlo na ulice, ali
ne samo radnici koji su zainteresovani, sredonjoškolci, studenti, lekari, profesori,
svi su se udružili, jer su shvatili da ako taj zakon ne bude napravljen kako treba,
svi će da stradaju. Kod nas, da se ne bi tako ružna reč koju je Marks forsirao “eksploatacija”, a koja je na delu i te kako u privatnim firmama, da se ne bi pominjala,
kaže se “mobing”. A šta je to mobing, dokažimo da je negde u pitanju mobing ako
to radnik jednu radnicu ili šta ja znam radnika izgrdi ili radnicu napastvuje itd. Dakle, izbegavamo stvari koje su na delu, a one se sve više i sve silovitije pokazuju.
Moja je ideja da korak dalje morate učiniti vi, koji ste već napravili velike korake,
jer ste izborili bar u svojim okvirima za neka svoja prava, ali prava isključivo da
zadržite radno mesto, da upravljate svojom fabrikom i da imate od čega da živite.
Da živite od rada, da se uključite mnogo više u proteste, koji, često se kaže, to se
nas ne tiče, proteste koji se bore za poštene medije, koji se bore protiv falsifikacije
istorije, koji se bore za to da naše obrazovanje koje je užasno palo, mora da se stavi
na bolju osnovu itd. Ali i međusobno da se mnogo više udružujete, da postanete ne
samo od onih koji će kontrolisati da li se poštuju donete mere, nego da postanete
subjekti koji će zahtevati, kakve će mere da se donose. Mislim da je to stvarno
neophodno, možda neko kaže to je iluzija, sigurno kada gledamo državu kakva je,
mislimo da je to iluzija ali verujte, kada se jedna masa ljudi skupi, dogovori, neće
moći tako lako da se sa njom obračunaju. Dakle udruživanje radnika bez obzira
da li su im sve profesije iste, ali pitanja su ista, jer se radi o tome da se stvori život
dostojan življenja, život koji će svakoj profesiji omogućiti da može da samoupravlja, sad će neko ovde da me kritikuje.
Molim vas samoupravljanje je kod nas karikirano. Samoupravljanje
znači da oni koji rade u određenoj situaciji mogu da donose ravnopravno odluke,
šta će se i kako u toj firmi, u tom preduzeću, tom univerzitetu raditi. Navešću vam
primer samoupravljanja koje je postojalo na Filozofskom fakultetu, gde se sve
odlučivalo u okviru Naučno- nastavnoga veća. Sa državom se šest godina borilo
jer se pravilno shvatilo samoupravljanje. Borilo se da država ne uradi neku odluku
da izbaci profesore za koje nije imala uopšte dokaze zašto ih treba izbaciti. Ali ovo
što je rekao Nebojša što je dosta čudno da se u “Jugoremediji” jedna grupa sad
slaže da se “Jugoremedija” proda.
dr Zagorka Golubović, antropološkinja - reč na promociji knjige
Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji,
Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu- Građanska čitaonica)
Radničke borbe u Srbiji
19
Privatizacija izvan društvenog konteksta
Ja sam se setio da je profesorka Zagorka Golubović decembra 2003. godine analizirala koncept privatizacije, politiku privatizacije i određene pojedinačne
slučajeve, tada za one koji su bili poznati, u vreme kada razmere upropašćavanja
privrede nisu mogle ni da se naslute, napisala je, da je privatizacija u Srbiji potpuno izdvojena iz šireg društvenog konteksta, da je otuđena od šireg procesa
demokratskih reformi i da je praktično sama sebi svrha. Ja sam parafrazirao,
ali pretpostavljam da sam pogodio šta ste hteli da kažete. Naporedo sa njenim
tumačenjem u to vreme pojavila se još jedna kritika privatizacije, nekako istovremeno na onim mitinzima koje je Savet samostalnog sindikata orgnaizovao u to
vreme podržavajući zahtev opozicije, DSS, G17 plus za raspisivanje prevremenih
izbora. Onda je Mika Smiljanić skovao onaj termin “pljačkaška privatizacija”,
kada smo ga prvi put čuli. U to vreme naravno nije bilo nikakve reakcije vlasti
na ovo što je pisala profesorka Golubović, osim napada, ali nije bilo gotovo nikakvog odjeka ni u stručnoj javnosti, ni našoj levičarskoj javnosti ako ona uopšte
postoji među intelektualcima, ta njena analiza je prošla kao da se nije ni desilo.
Tek puno kasnije u poslednjih par godina od početka ekonomske krize i naša
akademska javnost je napokon počela po malo da komentariše privatizaciju, ali
stalno se pozivajući na ono što je 2003. rekao Smiljanić, a ne na ono što je rekla
profesorka Golubović, da je problem sa privatizacijom to što je kršen zakon i što
su preduzeća kupili pljačkaši, a ne da je bio problem u samom konceptu. Sve da je
on i bio sproveden po zakonu, opet se završio uništavanjem privrede. Nakon toga
čini mi se upravo iz tog razloga, iz tog tumačenja, koje je bilo prihvaćeno, to koje
je lansirano na mitinzima Samostalnog sindikata, onda kada nam se desila “Jugoremedija”, to čudo, da ga imalo nismo bili dostojni. Iskustvo “Jugoremedije” je
isto, nažalost, isuviše analizirano iz te perspektive da treba da se primeni zakon
i ako se on bude primenio biće sve u redu, i da je preduzeće “Jugoremedija”
spaseno zahvaljujući tome što su primenjeni zakoni i ugovori. Zbog toga, ovo je
inače odgovor na vaše pitanje profesorka, zašto se to iskustvo onda nije raširilo,
pa zbog toga, što svim ovim ostalima koje ste pomenuli to nije bio odgovor.
Ni u “Šinvozu” ni “Beku”, ni u brojnim drugim preduzićama primena zakona
i ugovora nisu bili odgovor na njihovo uništavanje. I onda kada je trebalo dati
ugovor, kada je trebalo ići korak dalje o kome govorite tu smo stali čini mi se.
Nije bilo, ne znam hrabrosti, mudrosti, ne znam čega za taj jedan revolucionaran
korak napred. Kada kažem revolucija ne mislim ni na Puškina ni na klanje nego
na izlazak iz te situacije, da tražimo da se poštuje ono što su nam drugi nametnuli.
20
Jugoremedija, deo drugi...
I onda u nekoj potrebi da se to iskustvo ipak objasni i prenese drugima zadržali
smo se na tome, odnosno ova situacija nije bila dovoljno objašnjenja, da se u
“Jugoremediji” desio jedan sticaj pravniih okolnosti koji je njima išao na ruku, a
u drugim preduzećima nije bilo sticaja pravnihi okolnosti koji njima idu na ruku
i oni to nisu mogli da iskoriste. Onda smo se koncentrisali na to da je ono što je
važno u “Jugoremediji” i važnije od tog sticanja okolnosti, da je bila to njihova
solidarnost, upornost, kvaliteti njihovog kolektiva koji jesu impresivni, ali ne i
jedini, bilo ih je i u drugim slučajevima.
Na primer?
“Zastava elektro” to je slučaj koji smo takođe pratili. Jugoremedija je postala
primer, ali smo negde prećutali, ili makar nedovoljno obratili pažnju, da ono što se
dogodilo kod njih, ne može da se doslovno preslika i na druge. Za to je bio potreban jedan revolucionarni korak napred, za koji nije postojala volja ni hrabrost.
Ivan Zlatić, sekretar u Savetu za borbu protiv korupcije - reč na promociji knjige
Radno mesto pod suncem - Radničke borbe u Srbiji 08.05.2011. god.
Beograd, Sl. Glasnik 2011. (08.05.2011. god. u Zrenjaninu - Građanska
čitaonica)
Radničke borbe u Srbiji
21
Ko još mari za vladavinu zakona
Prvo izdanje ove knjige pojavilo se nedavno, uoči Prvog maja; ubrzo su
održane dve promocije, ali sve je ostalo jedva primetno, na marginama javnosti.
Ubrzo potom pojavila se knjiga Deinduotrijalizacija i radnički otpor, u izdanju
Pokreta za slobodu, sa sličnim sadržajem i odjekom.
U međuvremenu pojavila se vest u visokotiražnom dnevniku BLIC da je
iz središta EU u Briselu stigao predlog Vladi Srbije da preispita preko 20 privatizacija u kojima je proteklih godina bilo govora u našoj javnosti, mahom na inicijativu vladinog Saveta za borbu protiv korupcije a o kojima je reč i u pomenutim
knjigama. Ova vest, preneta i u drugim medijima, donekle je zatalasala jedan
deo ovdašnje javnosti. Usledila su i reagovanja funkcionera ministarstava pravde
i policije, da su istražne radnje ,,u toku”, uz obećanje da će se sporni slučajevi
rasvetliti.
Sve to prati izvesna doza optimizma, da će vlast koja ignoriše domaće
zahteve poštovati autoritet EU gde se ubrzava proces pridruživanja. Čak se pominje “nalog iz Brisela”. Međutim, sudeći po reagovanjima medija, suština problema je zabašurena. Najviše se nagađa o sumama za koje su pojedine firme prodate-kupljene, kolike su štete po državni budžet, slute se razne mahinacije inače
poznatih aktera domaće scene. Izgubila se poenta iz briselske poruke: poštovanje
zakona i evropskih standarda u poslovanju.
Ograničimo se na poštovanje zakona.
Mada je jasno uočeno da u “tekućoj modernosti” (Zigmunt Bauman) od
nekada čvrstih načela, poput vladavine zakona, ostaju samo krhotine, očigledno
je da zapadne demokratije nisu rade da se olako liše svojih temelja, ma koliko
bili poljuljani krizama, bučnim kampanjama protiv neprijatelja (komunizmu sve
više konkuriše terorizam) i usponom desnice. U tom kontekstu možemo razumeti
pozivanje Brisela na poštovanje zakonitosti u našoj tekućoj tranziciji-privatizaciji, a ne samo kao rutinsko ispitno propitivanje o uslovima za prijem u EU, kao
seminarsku vežbu.
A kako stvari stoje kod nas. Načelo vladavine zakona, iako se pominje još
pri samom začetku nastajanja moderne Srbije (Boža Grujović) nestalo je iz pamćenja
kulture i nema ga, osim povremenih citiranja, u preovlađujućoj praksi tokom čitava
dva veka. Ono se, doduše, povremeno evocira izborima za ustavotvornu skupštinu,
22
Jugoremedija, deo drugi...
ali ni jedna od njih nije uspela da utemelji konstitucionalnu demokratiju, ni nakon
2000. godine, uz sva obećanja prilikom mobilizacije za rušenje “starog režima”.
Vladavina zakona, dabome, nije puki ukras demokratskog poretka, već jedan od
najpouzdanijih načina zauzdavanja najjače ljudske strasti - vlastoljublja - i to
delotvornim institucijama, procedurama i razvijenom kulturom. Bez svega toga
nema pouzdanih granica političke vlasti.
No, i bez konstitucionalne podloge i uprkos dugogodišnjem mahnitanju svakojakog nasilja, ne bi se moglo reći da Srbiju karakteriše baš apsolutno
bezakonje. Povremeno su primetni izvesni napori ka zakonskoj regulaciji, više
donošenjem zakona nego li njihovim poštovanjem. U tom pogledu posebno su
značajni napori vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, dela kritičke javnosti
i borbe radnika-akcionara. O svemu tome postoji obilje informacija u pomenutim
knjigama.
Savet već desetak godina svojim brojnim analizama i izveštajima Vladu
i javnost upozorava na razna kršenja zakona tokom privatizacije. Ali, Vlada se na
sve to nije obazirala, nije podržala nijedan predlog svog Saveta; funkcioneri vlasti
(a i opozicije) povremeno čak i napadaju Savet i njegovu predsednicu, Vericu
Barać. Ni mediji im nisu tome posvećivali odgovarajuću pažnju, birkajući umahom bizarne detalje.
Da je moguć drukčiji tok zbivanja, rečito svedoči jedan primer. Nalaz Saveta o kršenju zakona prilikom prodaje “Jugoremedije” bolje od mnogih shvatili su
radnici-akcionari te firme. Životno ugroženi bahatim ponašanjem “gazde”, vodili
su trogodišnju borbu - štrajkovima, uličnim protestima, demonstracijama, sudskim
sporovima - da bi se potom vratili na svoja radna mesta, sačuvali akcije, odložili
isplatu dividendi, obnovili proizvodnju, obavili zamašnu rekonstrukciju firme (14
miliona evra), započeli gradnju novog proizvodnog pogona. Sve to su oni postigli
bez razumevanja, saradnje a kamoli podrške manjinskog partnera - države. Naprotiv, iz njenih netransparentnih kuloara pokretane su afere, i lane i ove godine,
da bi se kompromitovalo i smenilo rukpvodstvo firme, u prvom redu Zdravko
Deurić, predvodnik borbe radnika-akcionara a potom uspešan direktor firme,
snizila njena vrednost i hitro prodala. Slavljenu “nevidljivu ruku” tržišta, odmenjuje ne manje slavna a dugotrajnim iskustvom proverena,, čvrsta ruka” skrivenih
moćnika i propagandom omamljenih piljara akcijama. I sindikalno rivalstvo nije
imuno od potkazivačke uloge. Bahatost moćnika u navali da se firma što pre i što
jeftinije proda nadmašuje danas onu iz prve prodaje, kao da se po svaku cenu,
upravo sadajcada se otvara tema o poštovanju zakona, žele sakriti ne samo tragovi
uspešne borbe radnika akcionara za poštovanje zakona, ugovora i ravnopravnost
vlasnika, nego i vitalnost i upravljački kapaciteti preduzetništva radnika-akcionara.
Radničke borbe u Srbiji
23
Sličnu dramatiku sadrže i sudbine ostalih firmi s “briselskog spiska”, o
kojima se podrobno govori u ovim knjigama (“Šinvoz”, “Srbolek” i dr.). Postoji
i gomila sirove građe o problematičnim privatizacijama. Naime, već godinama
kola podatak da je više od četvrtine ugovora o privatizaciji raskinuto zbog kršenja
zakona i ugovora. O ozbiljnosti problema svedoči i podatak da je zemlja izložena
ubrzanoj deindustrijalizaciji. Brojna manjina koja živi ili je živela od svoga rada,
sve više je obespravljena. Bilo bi preterivanje tvrditi da je svaka privatizacija
problematična, ali se niko ne usuđuje da tvrdi da je ona pospešila razvoj privrede i
društva. Ni svetski trendovi nam nisu baš naklonjeni, što ne opravdava svaljivanje
svih uzroka naših nevolja na svetsku krizu.
Naše nevolje su tim veće što smo pred novim izazovima a još se nismo
izbavili od žilavih tragova autoritarnosti i natruha totalitarizma iz bliže i dalje
prošlosti. Masovna nezaposlenost i siromaštvo, galopirajuća zaduženost zemlje,
oholost vlasti, od koje se sve manje razlikuje opozicija, uz bahatost novih “gazda”,
domaćih i stranih, prete da blokiraju dugo očekivane pozitivne promene. A zamah
bede i očajanja, straha, mržnje i nasilja pouzdano su gradivo nekog novog totalitarizma. Pozitivne promene otežavaju i viševekovni “sukobi fundamentalizama”
(Tarik Ali). Izvesnu šansu pruža nam javna rasprava o vladavini Zakona. Ohrabruje što za to mare ne samo oni koji i danas dele uverenja klasičnih libertera, već
i oni koji to čine prvenstveno iz svojih egzistencijalnih a ne doktrinarnih razloga.
Marginalne knjige su podsticaj da se to ne zanemari, ukoliko se “uznemiri” šira
javnost.
Nebojša Popov
Promocija drugog izdanja knjige o radničkim borbama u Srbiji
(NUNS, 30. juna 2011)
24
Jugoremedija, deo drugi...
Radničke borbe u Srbiji
“Pisali smo o jednoj grupi radnika koja je uspela da se izbori sa nakaradnim ugovorom za privatizaciju, da ga raskine, da obustavi kriminalne radnje i
maltretirannje radnika, grupi ljudi koja je uspela da formalizuje trajnije oblike
svog angažovanja”, kaže Nebojša Popov, urednik Republike i priređivač zbornika tekstova iz ovog lista, objavljenog pod naslovom “Radno mesto pod suncem
– radničke borbe u Srbiji” u izdanju Republike i Službenog glasnika. Okosnica
knjige je istorijat tranzicije u zrenjaniskoj fabrici lekova Jugoremedija. Mali akcionari i radnici ovog preduzeća uspeli su da se izbore za raskid privatizacije i
podignu firmu ponovo na noge. Prostor je posvećen, pored ostalih, i preduzeću
Šinvoz gde je takodje poništena privatizacija ali je sud potom proglasio stečaj
firme.
Borba za civilizacijske vrednosti
Na predstavljanju knjige u četvrtak 12. maja u Klubu-galeriji Službenog
glasnika, Nebojša Popov rekao je da se ova grupa radnika, o kojima je tokom prethodne decenije pisano, borila ne za puki opstanak, već za vladavinu prava, viziju
razvoja privrede i dostojanstven život. To je ono što je vredno pažnje, smatra on.
“Pored borbe za opstanak, postoji borba za civilizacijske vrednosti. Svako
onemogućavanje te borbe nanosi ogromnu štetu zemlji”, ukazao je Popov,
objašnjavajući da su u ovom slučaju sa jedne strane oni koji se bore za poštovanje
zakonitosti, život od rada i razvoj privrede. U sve te ciljeve zaklinje se i vlast. Sa
druge strane su oni koji, u ime iste vlasti, nastoje da smanje vrednost firme pa
da je “zgrabe”. U svemu što su radnici radili postoji strategija suprotstavljanja
namerama špekulanata i onome što pokušavaju, kaže Popov
Dobar deo odgovornosti za ignorisanje ovih tema u javnom mnjenju snose i mediji, smatra Popov. Radnici su “prezreni na svetu” a siromaštvo i beznadje - motor
svih totalitarizama – i sada hrane ambicije koje govore da nema izlaza bez nove
revolucije.
Borba se nastavlja
Dan pre ove promocije u Jugoremediju je opet došla policija, upozorio je Dragan
Stojković iz Republike.
“Prošle godine iz odredjenih centara vlasti otvorena je afera o Jugoremediji i Republici, sa motivom da se smeni rukovodstvo i izabere novo, lojalno tim centrima
moći. To lane nije uspelo. Policija je pokupila tovare dokumentacije iz Jugoremedije i Republike. Onda je sve stalo, niko nije ništa objasnio, čemu je služila
Radničke borbe u Srbiji
25
takva akcija, samo su vratili dokumentaciju, a od juče kreće ponovo. Cilj je da
se naduvavanjem sumnji ukloni iz firme sadašnji direktor kako bi novi napravio
novi tender da bi neko, pod njihovom zaštitom, po sniženoj ceni uzeo firmu”,
kaže Popov.
“Na delu je “nevidljiva ruka politike” koja hoće sve da kontroliše i nastupa oprobanim policijskim metodama – svi su sumnnjivi, svakog časa svako
može biti uhapšen”, objašnjava Popov. “U teškom siromaštvu ljudi su skloni da
svakoga ko ima svoje parče hleba, prijavljuju policiji. Nadaju se da time ostvare
svoje potrošačke fantazije, iako nema pas zašta da ih ujede”.
Zdravko Deurić, direktor Jugoremedije, objasnio je kako se firma ugrožava i
sprečavanjem plasmana njenih proizvoda i odbijanjem kreditiranja bez čega se ne
može poslovati. On je ovaj zbornik tekstova iz Republike nazvao “Istina o nestajanju stvarnih vlasnika”, pošto se radnicima ne dopušta da upravljaju na osnovu
besplatnih akcija koje imaju, nego ih “sve tera samo na prodaju”.
Iz revolucije u revoluciju
Nebojša Popov je podsetio da je Verica Barać, predsednica Sveta za
borbu protiv korupcije, sprečena da dodje na predstavljanje ove knjige u kojoj
su i dokumenti Saveta sa predlozima vlastima šta ne bi smelo a šta bi moralo da
se učini u Jugoremediji. Bilo bi dobro, rekao je on, da se pojavi knjiga o svim
inicijativama Saveta i rezultatima tih inicijativa. Podsetio je, takodje, da je Zoran
Đinđić ubijen prilikom dolaska na sastanak ovog Saveta a da je Verica Barać zbog
svojih stavova proglašavana za teroristu.
Zasad se krećemo iz revolucije u revoluciju, bez promene sistema, samo kroz
personalne promene vlasti, smatra Popov. Ipak nije sve crno, kaže on.
“Slučaj nekada ide u prilog tome. Evo, nije prodat Telekom, nije se dogodila antiustavna i antizakonska radnja. Slučajno je ispoštovan Ustav, pošto Telekom ipak
nije prodat”, rekao je Popov.
Duško Petrović, nekadašnji direktor Veterinarskog zavoda, podsetio je kako u
ovoj firmi nisu uspeli da odbrane svoja prava i rekao da “nije optimista ni u
slučaju Jugoremedije”.
“Vi ste ono što ne sme da se zapati u Srbiji: radničko akcionarstvo i poštovanje
prava na rad”, smatra Petrović i predvidja da će Jugoremedija imati istu sudbinu
kao i Vetererinarski zavod.
“Možda se to neće dogoditi ako prestanemo da lažemo i ćutimo”, reagovao je
Popov.
Slavoljub Kačarević
Balkan Magazin, ponedeljak, 16. maj 2011
26
Jugoremedija, deo drugi...
Policija ponovo u “Jugoremediji”
Policijski inspektori ponovo su ušli u fabriku lekova „Jugoremedija”,
vrše provere i odneli su dokumentaciju. Vest je juče potvrdio Upravni odbor firme
koji je tim povodom poslao protestno pismo na niz adresa uključujući državni vrh
i medije.
Uprava fabrike konstatuje da su inspektori za privredni kriminal opet
zaplenili poslovnu dokumentaciju zbog sumnje da se u ovoj farmaceutskoj kući
radi nezakonito. Kako se navodi, zaplenjeni papiri se najviše odnose na zajedničko
ulaganje „Jugoremedije” i grupe akcionara ove kompanije u novo preduzeće
„Penfarm”.
Isto se dogodilo i prošle godine, a istraga je započela 18 dana uoči redovne Skupštine akcionara „Jugoremedije”, u trenutku kada su prikupljana
punomoćja akcionara, istovremeno sa hajkom koja je u tabloidima pokrenuta
protiv direktora kompanije Zdravka Deurića, navodi se u jučerašnjem saopštenju
fabričke uprave.
U saopštenju se tvrdi da je zbog glasina objavljenih u medijima, podstaknutim posetom policije, veliki broj akcionara odbio da opunomoći svoje
dotadašnje predstavnike, čime je dovedena u pitanje njihova većina u skupštini.
Po mišljenju UO, iza ove kampanje stajala je očigledna namera da se u kompaniji
postavi novi menadžment koji bi oborio minimalnu cenu akcija na tenderu, a koji
je u to vreme bio u pripremi.
Bez obzira na pritiske punomoćnici malih akcionara su na sednici
skupštine dali podršku poslovnoj politici rukovodstva. Nakon skupštine, policija
je bez ikakvog obrazloženja i informacije o rezultatima istrage vratila zaplenjena
dokumenta, da bi sada ponovo pokrenula istragu o poslovnim odlukama donetim
na sednicama organa preduzeća u skladu sa zakonom, navode članovi Upravnog
odbora.
Oni naglašavaju da poslovni uspesi ne odgovaraju isključivo onima
koji planiraju da do akcija „Jugoremedije” dođu po što nižoj ceni. Sadašnji
menadžment sa Zdravkom Deurićem na čelu postavili su mali akcionari nakon
dugih protesta koji su rezultirali poništavanjem privatizacije i odlaskom niškog
biznismena Ninija Stefanovića.
Poslovanje nekad poznate i moćne farmaceutske kuće opterećuje i
činjenica da posle raspisanog tendera nije bilo zainteresovanih za kupovinu ove
fabrike. Pretpostavlja se da će cena akcija u drugom krugu znatno pasti i, kako
saznajemo, treba da započnu pregovori sa Agencijom za privatizaciju o daljim
koracima u prodaji fabrike. Sve to unosi dodatnu nervozu među menadžment i
akcionare.
Đuro Đukić
objavljeno u “Politici”: 18.05.2011.
Radničke borbe u Srbiji
27
ZLOUPOTREBA POLICIJE ZBOG PRITISKA NA „JUGOREMEDIJU”
Saopštenje
predsednika Izvršnog odbora
SDPS – RAVNOPRAVNOST
Kabinet Ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije odgovorio je na
dopis Gradskog odbora Socijaldemokratske partije - Ravnopravnost Zrenjanin,
od 31. maja, u kom smo zatražili da izveste javnost po čijoj prijavi zrenjaninska
policija konstantno drži pod pritiskom „Jugoremediju”.
U svom odgovoru, Ministarstvo nas je obavestilo da je policija postupala po
zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu. Istovremeno, direktor „Jugoremedije” Zdravko Deurić dobio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu
da se protiv njega u ovom tužilaštvu ne vodi nikakav postupak – saopštio je Mita
Lisica, predsednik Izvršnog odbora SDPS – Ravnopravnost Zrenjanin, na konferenciji za medije.
Kako je lider zrenjaninskih socijaldemokrata objasnio, ovim informacijama su
definitivno demantovane sve glasine o navodnom nezakonitom poslovanju „Jugoremedije“.
Potpuno je jasno da ovakve anonimne dojave plasiraju one strukture kojima je
u interesu da se fabrika destabilizuje, da se izazove podela među akcionarima
i preuzimanje akcija po ceni nižoj od realne. Menadžment „Jugoremedije“ prethodne četiri godine nepopustljivo stoji na strani akcionara i radi na uvećanju
vrednosti njihovih akcija i prodaji po fer uslovima, i samo zbog toga je meta konstantnih pritisaka. Odgovori koje smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova
i Višeg javnog tužilaštva jasan su dokaz da iza pritisaka na „Jugoremediju“ stoje
isključivo zle namere – poručuje Mita Lisica i dodaje: I dalje nas zabrinjava to što
Kabinet Ministra unutrašnjih poslova nije sa dovoljno pažnje razmotrio činjenicu
da su policijski inspektori koji su upali u „Jugoremediju” maja ove godine, na
pitanja ovlašćenog lica u fabrici po čijoj prijavi postupaju, odgovorili: „Po nalogu
odozgo”. Ministarstvo nam je sa tim u vezi šturo odgovorilo: „Nisu potvrđeni
navodi iz Vaše predstavke“. Gradski odbor SDPS-Ravnopravnost Zrenjanina će
se obratiti MUP-u sa molbom da pažljivo ispita sumnje na zloupotrebu policije
u pritiscima na „Jugoremediju” i da nas detaljno izvesti o preduzetim merama iz
svoje nadležnosti.
mr Branka Jajić
objavljeno u listu Zrenjanin: četvrtak, 21 jul 2011
28
Jugoremedija, deo drugi...
Република Србија
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
72 Bpoj: 07-6064/2011
27. јул 2011. године
Б е о г р ад
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
-Председник Мирко ЦветковићПоштовани,
Београд
Обраћамо Вам се у вези са константним притисцима извршне власти на
зрењанинску фабрику лекова “Југоремедија”, који имају за циљ да се смени
управа изабрана гласовима већинских власника, приватних акционара, а да
Министарство економије постави менаџмент у компанији у којој је држава
мањински акционар, и то акционар без права гласа за избор чланова управе,
у смислу члана 116 Закона о Агенцији за приватизацију.
“Југоремедија” је приватизована по Закону о својинској трансформацији. У
време ступања на снагу Закона о приватизацији 2001. године, “Југоремедија”
је била у већинском приватном власништву (58%), са мањинским уделом
државе (42%), који је Акцијски фонд продао на аукцији 10. септембра 2002.
године предузећу “Јака 80” из Македоније. “Јака 80” је била у власништву
Јовице Стефановића-Нинија, који је у том тренутку био на потерници
Интерпола, и кипарске оф-шор фирме „Демено трејд”. Савет за борбу против
корупције је податаке о власничкој структури “Јаке 80” доставио Управи
за спречавање прања новца 2004. године. До данашњег дана нисмо добили
повратну информацију.
Акцијски фонд је са “Јаком 80” закључио купопродајни уговор у ком је обавезао
купца да изврши докапитализацију “Југоремедије” и тако постане већински
власник. Остали акционари, већински власници фабрике, пристали су да се
докапитализација изврши кроз улагање у модернизацију производних погона.
Међутим, на Скупштини предузећа 2003. године Стефановић предлаже да
Radničke borbe u Srbiji
29
докапитализацију изврши на други начин - конверзијом потраживања “Јаке
80” према “Југоремедији”, насталог на основу спорне набавке сировине.
Акционари су овај предлог одбили. Ипак, “Јака 80” се уписала у регистар
суда као већински власник, на основу уговора са Акцијским фондом и
фалсификоване скупштинске одлуке. Акционари су априла 2004. године
покренули судски спор за поништај докапитализације. Реагујући на
њихове активности, Стефановић их августа 2004. године избацује из
фабрике, уз помоћ приватног обезбеђења, зрењанинске полиције и јединица
Жандармерије из Београда. Савет је о овим проблемима детаљно известио
Владу у Извештају о “Југоремедији” од 16. септембра 2004. године. Влада је
одговорила да ће чекати исход судског спора који су покренули акционари.
Крајем 2006. године суд је правоснажним одлукама поништио
докапитализацију “Југоремедије” и раскинуо уговор о продаји акција.
Држава је поново постала власник 42% акција, а удео приватних акционара
је враћен на 58%. Међутим, пре него што је на Скупштини именована нова
управа у складу са власничком структуром коју је утврдио суд, Стсфановић
је закључио велики број асиметричних уговора између “Југоремедије” и
својих повезаних фирми, са циљем да спречи промену управе тако што ће
“Југоремедију” увести у стечај и преузети је као већински поверилац. Поред
тога, производња у фабрици је обустављена новембра 2006. године, такође
са циљем да се онемогући пословање предузећа након промене управе.
На Скупштини 1. марта 2007. године приватни акционари су именовали нову
управу, која је у фабрици затекла обавезе у износу од 2.030.090.824,23 динара
и хипотеку првог реда над имовином “Југоремедије” по основу кредита
чији је корисник била Стефановићева фирма МД “Нини”, у износу од 12,6
милиона евра. Због оваквог стања, ни једна банка није хтела да кредитира
поновно покретање производње, а поред финансијских проблема, фабрика
се суочила и са обавезом реконструкције производних погона. Наиме,
Ииспекција за лекове Министарства здравља је 22. марта 2006. године
наложила “Југоремедији” да усклади производњу лекова са условима Добре
произвођачке праксе (ГМП) у року од шест месеци од пријема решења.
Ради се о инвестицији на којој акционари инсистирају још од Скупштине
предузећа 2003. године, а коју “Јака 80”’ није хтела да изврши.
Након што је суд утврдио кршење закона у продаји акција “Југоремедије” и
раскинуо уговоре између “Јаке 80” и Акцијског фонда, било је неопходно да
се истражи спрега људи у институцијама са криминалним круговима, да се
утврди одговорност за кршење закона и да држава у договору са приватним
30
Jugoremedija, deo drugi...
акционарима покрене поступке за накнаду штете причињене фабрици
незаконитим поступањем одговорних лица у надлежним
државним
органима. Уместо тога, наставили су се притисци извршне власти на
приватне акционаре “Југоремедије” и управу коју су они изабрали.
Док се ново руководство борило да обнови производњу и спречи стечај,
Пореска управа Министарства финансија већ 13. марта 2007. доставља
“Југоремедији” налог да одмах, под претњом принудне наплате, регулише
целокупан дуг за порез и доприносе за социјално осигурање радника који
је направљен у периоду Стефановићеве управе, почев од децембра 2003.
године.
Другим речима, исти државни орган који је Стефановићу три године
толерисао неплаћање обавеза и дозволио да дуг за порез нарасте на
79.787.950,93 динара, а дуг за доприносе на 26.084.610,64 динара, након
успостављања законитог стања у “Јуторемедији” запретио је да ће покренути
поступак принудне наплате. Савет је тада обавестио Владу да Министарство
финансија користи наплату пореза као инструмент притиска на нову управу.
Влада на овај допис није реаговала, а “Југоремедија” је успела да за кратко
време плати читав нагомилани дуг и отклони опасност од стечаја. Министар
финансија у том пероду био је Млађан Динкић.
Скупштина „Југоремедије” је 2008. године одлучила да предузеће самостално
реализује улагање у реконструкцију ради усклађивања са условима GMP, а
Министарство економије је прихватило да се нови тендер за продају акција
организује тек након овог улагања.
Међутим, у тренутку кад су финансијска улагања у грађевинске радове
била завршена, а пре него што је “Југоремедији” одобрен ГМП сертификат,
односно пре него што је улагање могло да се реализује кроз повећање
вредности акција, Министарство је почело са притисцима на управу да се
тендер организује што пре. Управа фабрике није прихватила излазак на тендер
пре него што се оконча вишемесечни поступак одобрења ГМП сертификата.
Убрзо потом, на основу текстова из таблоида и анонимних пријава против
директора “Југоремедије“ покренута је полицијска истрага о наводним
злоупотребама приликом реконструкције, која константно траје од првог
упада полиције у фабрику 18. јуна 2010. године до данашњег дана. Истрага је
почела осамнаест дана уочи Скупштине, са очигледним циљем да се изазове
неповерење међу приватним акционарима у рад управе и да се на Скупштини
именује ново руководтсво које би прихватило предлоге Министарства
економије. Упркос притисцима, приватни акционари су на Скупштини дали
подршку пословној политици руководства. Савет је 9. августа 2010. године
Radničke borbe u Srbiji
31
обавестио Владу о злоупотреби полиције у “Југоремедији”, са предлогом да
размотри поступање Министарства економије и Министарства унутрашњих
послова и да о својим налазима обавести јавност. Влада ни на овај допис
није реаговала.
Инспектори Полицијске управе у Зрењанину су 11. маја ове године поново
упали у фабрику и запленили документацију у вези заједничког улагања
“Југоремедије” и групе њених акционара у нову фабрику пеницилина. Ради
се о улагању које је део санације производних погона ради усклађивања са
условима ГМП. На питање службеног лица “Југоремедије” по чијој пријави
полиција поступа, инспектори су одговорили да раде “по палогу одозго”.
Савет је дописом од 24. маја обавестио Владу да је полицијска истрага која
се константно спроводи у “Југоремедији” довела до тога да пословне банке
обуставе сарадњу са компанијом, оцењујући је као несигурну, што озбиљно
угрожава њен финансијски положај и могућност пословања. Истовремено,
Савет се обратио и Вишем тужилаштву у Зрењанину са молбом да нас
известе по чијем налогу се у “Југоремедији” спроводи истрага. Ни за један
од ових дописа нисмо добили повратну ииформацију.
На састанку у Министарству економије 7. јула ове године, државни секретар
Министарства Бранислав Зец поставио је “Југоремедији” услов да ће им
држава помоћи у савладавању проблема са пословним банкама једино
уколико се управа изабрана гласовима приватних акционара повуче, а на
њихово место дођу људи које предлаже Министарство. Чланом 11б Закона
о Агенцији за приватизацију није предвиђено да се гласовима акција у
власништву државе бирају чланови управе предузећа, што значи да захтев
Министарства подразумева да на Скупштини која је заказана за 8. август
ове године, приватни акционари својим гласовима изаберу управу коју
ће контролисати мањински акционар. Бранислав Зец је поново запретио
директору “Југоремедије” полицијском истрагом у вези са изградњом нове
фабрике за производњу пеницилина, а након састанка у Министарству,
Управа прихода од 19. јула свакодневно спроводи детаљне контроле у
“Југоремедији”. Према изјавама инспектора који врше контролу, она се
спроводи по налогу министра економије и регионалног развоја Небојше
Ћирића.
Садашња ситуација у “Југоремедији” ни мало се не разликује од 2002. године,
када је Акцијски фонд наметнуо већинским власницима управу Јовице
Стефановића. Било би неопходно да Влада детаљно размотри овај случај и
хитно предузме одговарајуће мере, нарочито због тога што је 2006. године,
након што је суд раскинуо уговоре о продаји акција и докапитализацији
32
Jugoremedija, deo drugi...
„Југоремедије”, пропустила да покрене поступке за утврђивање одговорности
за кршење закона и насталу штету, што је омогућило да се кршење власничких
права приватних акционара настави до данашњег дана.
Поступање Министарства економије и Министарства унутрашњих послова
у “Југоремедији” упућује на забрињавајући закључак да у предузећима у
којима је држава сувласник, њени представници злоупотребљавају чињеницу
да су истовремено и део извршне власти, односно користе своју позицију за
притиске на приватне власнике. У “Југоремедији” ови притисци иду тако
далеко да пословне одлуке донете на Скупштини и Управном одбору у
складу са законом, постају предмет константне полицијске истраге. Притом,
ова истрага не обухвата све чланове органа управе на којима су одлуке
доношене, већ је искључиво усмерена на истакнуте носиоце пословних
активности, што паралише рад предузећа и нарушава његов пословни углед
у мери која угрожава његов опстанак. Зато је веома важно да Влада утврди
позадину ових притисака.
Једино на тај начин Влада ће отклонити сумње у своју умешаност.
Наиме, имајући у виду да је и 2006. године пропуштено да сe истражи
спрега извршне власти и криминалних кругова која је прљавом капиталу
омогућила да четири и по године контролише једну фабрику лекова, и
посебно имајући у виду да се однос представника државе према приватним
власницима у “Југоремедији” није променио ни након судских одлука из
2006. године, намеће се закључак да је спрега власти и криминала заправо
остала нетакнута. Штавише, намеће се и закључак да управо под притиском
те спреге Влада у мећувремену није предузела ништа како би обезбедила
једнаку заштиту власничких права свих власника и сигурност уговарања,
што су основни предуслови за развој привреде и основни задаци Владе. Због
тога Влада мора да утврди ко стоји иза притисака да се смени руководство
компаније изабрано на законит начин гласовима приватних акционара?
Шта је у позадини поступака државних органа којима се нарушава углед
“Југоремедије” и чини штета и приватним акционарима и држави? Којим
се интересима руководио државни секретар у Министарству економије када
је у својим јавним наступима износио нетачне податке о стању у фабрици
и приватне акционаре “Југоремедије” неистинито представљао као њене
раднике?
Стручна и шира домаћа јавност и Европска комисија деле јасан став да је
сузбијање спреге власти и криминалних кругова најважније питање борбе
против корупције у Србији, што нарочито упућује на неопходност да Влада
детаљно размотри драстично кршење елементарних права приватних
Radničke borbe u Srbiji
33
власника у “Југоремедији” и да о својим налазима што хитније извести
јавност. Како се у „Југоремедији” овај проблем манифестује на веома
опасан начин, јер прети да потпуно уруши фабрику у већинском приватном
власништву, чији су производи притом од стратешког значаја за нашу земљу,
Савет ће сву документацију којом располаже доставити Републичком јавном
тужиоцу, ради покретања истраге и расветљавања свих околности у вези са
овим драстичним случајем системске корупције који у континуитету траје
већ готово десет година.
С поштовањем,
34
Jugoremedija, deo drugi...
Pred novu Skupštinu akcionara
U vremenu demokratizacije društva mnogi su zaboravili na industrijsku
demokratiju, a ona podrazumeva potpunu informisanost o situaciji, poslovanju,
okolnostima u kojima kompanija posluje, kao i o pritiscima koji se na nju vrše.
Pred važan događaj, SKUPŠTINU AKCIONARA, koja će se održati
08.08.2011. imamo profesionalnu i moralnu obavezu da vas informišemo šta je
“Jugoremedija” a.d. danas. Kompanija novih tehnologija, dobrih i radnih ljudi,
vlasnik kapitala u mešovitoj svojini, tradicije jasne tržišne orjentacije.
Kompanija je osvojila GMP standard kao uslov funkcionisanja na tržištu, izvozno
je orijentisana i sa znatnim tržišnim učešćem u Srbiji.
Javni značaj Jugoremedije ogleda se kroz to što je 110 licenciranih preparata izuzetno potrebno i bitno na tržištu zbog opšteg zdravlja ljudi u Srbiji.
*
Jugoremedija je akcionarsko društvo sa Akcionarskim i Penzijskim fondom Republike Srbije kao najvećim akcionarima ( otprilike 32%, odnosno 10%
akcija ) i oko 4250 fizičkih lica sa otprilike 56% akcija.
U Jugoremediji je zaposleno 460 radnika, od toga sa VSS preko 70 radnika.
Uložili sredstva i izgradili sopstvenu kotlarnicu i tako smanjili troškove grejanja
i pare za proizvodnju.
Zbog lošeg stanja na domaćem farmaceutskom tržištu Jugoremedija je u
ovoj godini opredeljena ka izvozu. Izvoz je za prvih šest meseci skoro na nivou
ukupnog prošlogodišnjeg:
- u 2010. godini ukupan izvoz 2,49 miliona evra,
- za prvih šest meseci ove godine ukupan izvoz 2,03 miliona evra što predstavlja
povećanje izvoza od 63%.
U Rusiji poseduju trajnu registraciju leka Baralgetas tableta i Baralgetas
ampula. U Republici Srpskoj obnovili su preko šestdeset preparata za narednih
pet godina. Potpisan je memorandum o razumevanju sa najvećim distributerima
lekova za zapadnu Afriku sa sedištem u Siera Leoneu, u kojem je ugovorena registracija, prodaja i distribucija, za sada, petnaest preparata. Jugoremedija je izvršila
rekonstrukciju tabletnog odeljenja i dobila obavezujući domaći GMP standard
za čvrste forme dana 18.03.2011. godine. Lider je na farmaceutskom tržištu u
proizvodnji i distribuciji više preparata, takozvane specifike ( Trental, Aminofilin
retard, Aminofilin ampule, Lasix, Lopion itd.) Od ukupno registrovanih 121. preparata na pozitivnoj listi Republičkog zavoda za zdravstvo nalazi se 81 preparat,
što predstavlja 67%.
Vreme izazova - nada, strah, strepnja
Svaka generacija tvrdi da živi u najteže vreme. Krizna vremena su teška,
a uz to tranziciona još teža!
U vrtlogu tranzicije, otežanih uslova privređivanja, hronične nelikvidnosti, čestih oscilacija kursa, berzanskih špekulacija našla se i Jugoremedija.
Njena sudbina se kretala od neprijateljskog preuzimanja, tj privatizacije od strane
privatnog investitora Jovice Stefanovića - Ninija, koji je potpunom destrukcijom
i devastacijom doveo fabriku na rub propasti, preko radničkog preuzimanja i upravljanja, dve godine uspešnog poslovanja sa dobiti, a potom odluke da se uđe u
rekonstrukciju i revitalizaciju fabrike otklanjanjem uskih grla, pa do nelikvidnosti
i obaveza koje su pristigle na osnovu preuzetih dugova i onoga što je pozamljeno,
a uloženo u Jugoremediju.
Radničke borbe u Srbiji
35
Jugoremedija
FABRIKA LEKOVA AKCIONARSKO DRUŠTVO
ZRENJANIN, PANČEVAČKA BB
Del. broj: 5389
Datum : 01.07.2011 .godine
Na osnovu člana 313. stav 1. tačka 4 i 6 Zakona o privrednim društvima, i člana
32. i 50. Statuta “Jugoremedije” AD fabrike lekova Zrenjanin, Pančevačka bb,
Upravni odbor je na svojoj sednici održanoj dana 01.07.2011.g. doneo Odluku na
osnovu koje upućuje akcionarima “Jugoremedije” fabrike lekova AD Zrenjanin
POZIV
ZA VII REDOVNU SEDNICU
SKUPŠTINE AKCIONARA AD “JUGOREMEDIJA” FABRIKA LEKOVA
ZRENJANIN
Koja će se održati 08.08. 2011.g. sa početkom u 9 časova u prostorijama sedišta
Društva u Zrenjaninu ul. Pančevačka bb sa sledećim:
DNEVNIM REDOM
1. Izbor predsednika skupštine akcionara;
2. Imenovanje zapisničara, overivača zapisnika i komisije za glasanje i
sprovođenje radnji na utvrđivanju kvoruma od strane komisije za glasanje;
3. Glasanje o usvajanju završnog računa Društva za 2010.g. i izveštaju revizora o završnom računu za 2010.g.;
4. Glasanje o usvajanju konsolidovanog završnog računa za 2010.g. i
izveštaju revizora o konsolidovanom završnom računu za 2010.g.;
5.
Izvešaj o radu Upravnog odbora Društva za 2010.g.;
6.
Izveštaj o radu Nadzornog odbora Društva za 2010.g.;
7. Glasanje o izboru revizora za 2011.g.;
8. Glasanje o razrešenju članova dosadašnjeg Upravnog odbora;
9. Glasanje o izboru članova Upravnog odbora;
10. Glasanje o razrešenju predsednika i članova dosadašnjeg Nadzornog odbora;
11. Glasanje o izboru predsednika i članova Nadzornog odbora;
12. Donošenje Odluke o reprogramiranju postojećih kreditnih obaveza prema
Razvojnoj banci a.d. Novi Sad i Нуро-Alpe-Adria banci a.d. Beograd i zalaganju imovine „Jugoremedije” a.d. Zrenjanin radi obezbeđenja reprogramiranih
obaveza.
PIB 100653193; Matični br. 08000034; Reg. APR BD 154
Račun fabrike: 335-15507-97 Razvojna banka Vojvodine
Adresa: 23101 ZRENJANIN, Pančevačka bb, Srbija.
Faks: 023 / 541-615; 545-123; 546-601 i 542-854; Telefoni: Centrala 559-500; Generalni direktor 559-502;
Direktor sektora pravnih i opštih poslova 559-519; Direktor sektora proizvodnje 559-505; Direktor sektora komercijale 559-509 ;
Direktor sektora finansija 559-578;Direktor sektora kontrole kvaliteta 559-605; Direktor sektora obezbeđenja kvaliteta 559-580;
www.jugoremedija.rs; www.jugoremedija.biz
E-mail: [email protected]
36
Jugoremedija, deo drugi...
U čemu su nevolje
“Jugoremedije” i gde je izlaz
Zrenjaninska fabrika lekova u proteklih desetak godina privlači pažnju
javnosti mahom nevoljama u koje zapada. Povremeno se govorilo i o uspehu radnika-akcionara u raskidu ugovora s „kontraverznim biznismenom“ i uspešnoj obnovi firme. Retka su nastojanja da se pronikne u osobene nevolje njenih vlasnika
i radnika. Bilo bi pretenciozno raspredati o njima u sklopu raznih nevolja koje
imaju ljudi čitavog sveta, gde god dominiraju moćni i bogati a pate siromašni i
nemoćni. Ograničimo se zato na nevolje koje neposredno tište nas, priznajući da
postoje i veće od njih.
• Dogmatizam doktrine privatizacije
Ostavljajući po strani opšte razmatranje o značaju privatnog vlasništva
u kapitalizmu i njegovoj ulozi u transformaciji „realnog socijalizma“ očigledno
je da je sva pažnja vlasti, kao glavnog nosioca promena, usmerena na prodaju
društvenog kapitala, bez odgovarujuće brige o sudbini proizvodnje, razvoja
privrede i života radnika, naročito nezaposlenih. Tek kada je uočeno da nam preti
zamašna deindustrijalizacija i sve manje podnošljiva prezaduženost zemlje, pojavili su se izvesni apeli za preispitivanje dominirajuće doktrine privatizacije.
• Mitska slika o spasiocu
Kao što je u razdoblju prisilnog uterivanja u socijalizam vladala slika
o svemoćnoj vlasti-državi kao glavnom spasiocu iz nerazvijenosti i siromaštva,
tako se sada novi gazda - privatnik nudi kao izbavitelj iz „mračne prošlosti“ komunizma i socijalizma. Tu ne važe normativna ograničenja ne samo razvijenog
kapitalizma i demokratskih sistema nego ni začetka naše „mlade demokratije“.
Jedina pravila koja važe su ona koja regulišu odnose između raznih koterija unutar vrhova vlasti.
Radničke borbe u Srbiji
37
• Razmah antagonizma
Raznolikost i sukobljenost interesa nikada neposredno ne stvara
uravnoteženo a još manje harmonično društvo, ali to ne znači povlađivanje beskrajnom sudaranju svakog sa svakim. U nas je , pak, nastala provala antagonizma, ne
samo nacija s nacijama već i socijalnog antagonizma. Na primer, nekada slavljena
radnička klasa, odjednom je proglašena za preteću avet komunizma, socijalizma,
samoupravljanja, lenjosti, primitivizma...protiv koje su sva sredstva dopuštena.
Time se sistemski bave ne samo ideološki aparat vlasti, već i aparati sile. To
je najprimetnije kada policija i žandarmerija tuku radnike zajedno s privatnim
obezbeđenjem „gazde“. A ogleda se i onda kada se oni koji treba da zastupaju interese 42% državnog kapitala, po pravilu suprostavljaju inicijativama većinskih
vlasnika (58 % akcija u rukama malih akcionara).
• Privatizacija legitimnog državnog monopola sile
U dva navrata, 2010. i 2011. godine službenici policije su upadali u „Jugoremediju“ i odnosili raznu dokumentaciju, preteći krivičnim istragama. (Slično
je postupljeno i prema redakciji „Republike“ koja godinama istražuje zbivanja u
ovoj firmi.) Tako se, uz pomoć određenih medija, širi strah od zamašnog kriminala i pretećih kazni. Na udaru je najviše Zdravko Deurić, nekadašnji predvodnik radničke borbe a odnedavno direktor. Nameće se uverenje da bi firmi laknulo
kad bi se on uklonio. Ipak prema zvaničnim izjavama s vrha Tužilaštva i Policije, ne samo da nisu pronašli preteći kriminal, nego poriču da su iz tih jedino
ovlašćenih institucija uopšte pokretali istrage (vidi lokalni list „Zrenjanin“ od
22. Jula 2011.). Na dužu kampanju protiv Deurića upozorava i novo saopštenje
Saveta za borbu protiv korupcije (24. Maj 2011.). A nije reč samo o zloupotrebi
važnih državnih institucija, oživljavanju i o reorganizacij moćne potkazivačke
potkulture koja je decenijama stvarana kao razorno sredstvo protiv svake normalne zajednice.
• Pozadina „nevidljive ruke“ svemoćnog tržišta
Kada imamo u vidu tržišne prednosti naše firme: postojani kvalitet
proizvodnog asortimana i rastuću potražnju lekova, ne bismo očekivali naročite
nevolje u poslovanju. Međutim, kada se prate razne vrste pritisaka na firmu,
i loš glas koji se širi o njoj, nemoguće je da ih ne povežemo s teškoćama u
poslovanju, naročito u regulisanju kredita, i prilikom redovne isplate zarada.
Iako i mnoge druge firme imaju znatne teškoće u poslovanju, nameće se utisak
38
Jugoremedija, deo drugi...
da postoji izvestan višak tih teškoća kada je reč o našoj firmi, naročito poslednjih
godina, kada su se očekivali zamašniji plodovi racionalnog poslovanja i ulaganja
u razvoj. Kao da nam neke moćne i nevidljive ruke stežu omču oko vrata.
• Ugrožena autonomija i sloboda
Kada se ne može razložno osporiti racionalnost ulaganja većinskog
vlasnika, malih akcionara, u zamašnu rekonstukciju firme i podizanje novih
proizvodnih pogona i otvaranje novih radnih mesta, traži se neka tamna pozadina (špekulacije, prevare, krađa) ili sumnjivo socijalno poreklo mašinbravara na
primer. Kao da je autonomno preduzetničko rezonovanje i delovanje zlo samo
po sebi, ukoliko nije u službi neke više instance ili „naših“ kadrova. U zapletu je i autonomija lokalne samouprave koja je i dalje lišena vlastite imovine i
mogućnosti za aktivniju ulogu u privredi. Umesto toga nameće se regionalna
reorganizacija u režiji dosadašnjih centara moći i glavnih kontrolora tokova novca. A bez javnih i postojanih merila racionalnog privređivanja i demokratskog
vladanja, buja demagogija, nacionalna i socijalna, koja negira sve postojeće i
nudi se spasonosni boljitak tek onda kada se sruši sadašnja i postavi nova vlast, i
u našoj firmi i u čitavoj zemlji.
Na antagonizam bahate vlasti može se uzvratiti povećanom poslušnošću,
ili otporom i buntom. Mogu se potražiti i alternativni putevi, kakvi su se ukazali, recimo, prilikom poništavanja nezakonite prodaje firme, kada su na osnovu
sudske odluke mogli biti identifikovani i uklonjeni „mehanizmi“ i protagonisti
problematične privatizacije. Tako je moglo da se postupi i u mnogim drugim
slučajevima, jer zvanično se priznaje da je bilo preko ¼ nezakonitih ugovora.
Na drastičnije primere, njih preko 20, podsetila je nedavno kancelarija EU iz
Brisela, tražeći intervenciju Vlade. Da se oko toga ne bismo zamajavali, poput
onog oko saradnje sa Haškim tribunalom, valja temeljno ispitati ne samo osobene nevolje „Jugoremedije“. Tako će se otvoriti putevi saradnje umesto permanentnih antagonizama.
Izbor novog upravnog odbora na ovoj Skupštini u kojem bi partnerski
sudelovali predstavnici države i malih akcionara, otvara izglede da prebrodimo
sadašnje nevolje. Ako se, pak, nastavi po starom nema druge nego se spasavati
otporom i buntom ili se privikavati na apsolutnu poslušnost.
Radničke borbe u Srbiji
39
Nevolje kojima smo izloženi svakako nisu veće od onih koji su bez zaposlenja i plate i izloženi samovolji svojih „gazda“. Imali smo dovoljno snage da
se suprotstavimo negativnim trendovima tranzicije, ali novi trendovi su realno
mogući samo solidarnim traženjem racionalnih i demokratskih rešenja za dobrobit privrede, društva i države. Ova Skupština, dabome, nema dovoljno sposobnosti da pronikne u sve
naše nevolje, niti snage da ih ukloni. Tu nije od pomoći ni puka retorika o vladavini prava, a da se istovremeno nekažnjeno krše zakoni i ne poštuju ugovori.
Naše nevolje svakako nisu samo naše. Ako promišljeno i solidarno zaista krenemo ka vladavini zakona, neće nastati nikakvo idealno društvo ali ćemo barem
razne teškoće solidarno i uspešno savladavati.
Zrenjanin, 08. Avgust 2011. Zdravko Deurić
40
Jugoremedija, deo drugi...
Skoro decenijska borba radnika Jugoremedije za svoja radnička i vlasnička prava
Opstanak ili slom preduzetništva
radnika i akcionara “Jugoremedije”
Javnosti je mahom poznato da se u zrenjaninskoj “Jugoremediji” u proteklih desetak godina nešto važno dešava. O tome je sistematičnije od drugih
pisala beogradska Republika. U nedavno objavljenoj knjizi o radničkim borbama
u Srbiji, iskustvo Jugoremedije dobilo je središnje mesto u spektru raznih oblika radničkih borbi. Tačnost i temeljitost analiza potvrđena je i na promocijama
knjige, u Zrenjaninu (8.maja ) i u Beogradu (12. maja). Pouzdan sud dali su
naučnici i novinari. Na osnovu procene da je reč o izuzetno važnoj temi, priprema se novo izdanje knjige u znatno većem tiražu kako bi se sa suštinom ovih
zbivanja upoznala i šira javnost.
Uvid u suštinu zbivanja, dabome, nije jednostavan, pogotovo na osnovu prigodnih tekstova o pojedinim događajima tokom dužeg razdoblja. Ovom prilikom
ćemo je samo naznačiti, radi dalje analize i javne diskusije.
Prvo razdoblje – skandalozna prodaja firme
Prvo razdoblje, od 2002. do 2007. karakteriše skandalozna prodaja
državnog paketa akcija ( 42%) licu sa policijske poternice, Jovici Stefanoviću
Niniju, kršenjem zakonske norme o finansijskom ulogu. Potom sledi kršenje
ugovora o ulaganju u firmu. A na svemu tome se gradi pozicija neograničenog
gazde koji ignoriše prava malih akcionara kao većinskih vlasnika firme,
gaženjem elementarnih prava radnika, proizvoljno razmeštanje i otpuštanje radnika i bahato ponašanje. O svemu tome rečito svedoče nalazi Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije. Vlast, koja se poziva na poštovanje zakona,
ugovora i ljudskih prava, umesto da spreči i ukloni bezakonje, pasivnošću, a
povremeno i otvorenom podrškom podržava razne uzurpacije i kriminalne
radnje. Tome se suprotstavlalja grupa od 150 radnika i znatan broj akcionara
koju predvodi Zdravko Deurić, radnik (mašinbravar). Dugim štrajkom, uličnim
demonstracijama, protestima kod lokalnih i centralnih vlasti, javnim skupovima,
saopštenjima javnosti, obraćanjem zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti, vodi
višegodišnju borbu za poštovanje radničkih i akcionarskuh prava. Oni su tokom borbe bili izloženi nasilju od strane gazde i njegove ekipe, oružane pratnje,
nego i policije i žandarmerije; bilo je i hapšenja i pretnji drakonskim kaznama.
Mediji su pretežno ćutali ili bili na strani vlasti i njenog štićenika. Ipak, nadležni sud
je ustanovio nezakonitosti i kršenje ugovora, pa je raskinut ugovor sa spomenutim
kontraverznim biznismenom (on je nedavno uhapšen zbog sličnih radnji u beogradskom “Srboleku”). Ovo razdoblje je okončano pobedom radnika i akcionara kao najdoslednijih boraca za poštovanje zakona, ugovora i radničkih i akcionarskih prava.
Radničke borbe u Srbiji
41
Drugo razdoblje – preduzetništvo akcionara
U drugom razdoblju (2007 – 2010) sve jasnije se oblikuje preduzetništvo
radnika i akcionara. Njihova skupština bira novo rukovodstvo firme, vraća njeno
sedište iz Niša u Zrenjanin, zaustavlja propadanje firme, obnavlja proizvodnju i
plasman, obeštećuje kažnjene radnike. Najvidljivij izraz ovoga preduzetništva je
zamašna rekonstrukcija firme, prema evropskim standardima, u koju je uloženo
preko 14 miliona evra, iz vlastitih sredstava i kredita. Sačuvana su postojeća i otvorena nova radna mesta (ukupno 460 zaposlenih). Četiri godine firma uspešno posluje i redovno isplaćuje plate (prosek oko 37.000 dinara). Budući da je pomenutim
standardima zabranjeno da se u istom krugu proizvode i antibiotici, u redovnom
zakonom propisanom postupku doneta je odluka da se, inače, zastarela mašinerija
po utvrđenoj ceni premesti u novi krug, u novi objekat koji gradi manja grupa od
46 radnika – akcionara “Penfarme”. Oko toga dolazi do izvesnih tenzija u radnom
kolektivu. Pored ranije podvojenosti između onih koji su bili lojalni “gazda Niniju”
i onih koji su se borili protiv njegovih uzurpacija, dolazi i do raslojavanja grupacije koja je vodila četvorogodišnju borbu za očuvanje i prosperitet firme. Oko 2/3
izražava sklonost da svoje akcije priključi državnom paketu akcija i ubrza njihovu
prodaju, zaboravljajući brojne dokaze nesolidnosti države kao partnerskog vlasnika
u čitavom navedenom razdoblju. Na to verovatno utiču i realne potrebe ljudi da
ublaže svoju egzistencijalnu oskudicu, da reše stambene i zdravstvene probleme,
da školuju decu, itd. Kao da nestaje strpljenje da se sačeka na predstojeće ubiranje plodova zamašne rekonstrukcije, koja je podigla vrednost i firme i akcija. Nije
beznačajan udeo ni potrošačkih fantazija koje unapred troše novac kojim se faktički
još ne raspolaže. Porastu tenzija pogoduju i neispunjena očekivanja da će Zdravko
Deurić, koji je u međuvremenu izabran za generalnog direktora zaposliti baš sve
koji to traže. Razna nezadovoljstva umesto da se pretresaju i rešavaju normalnim
procedurama u okviru firme raspiruju i razne glasine o tome kako on lično nije ni
nevin i naivan, da je kao i “ svi ostali direktori” i vlastodršci – lopov, a uz sve to je
i običan mašinbravar, uz aluzije na nekadašnjeg svemoćnog mašinbravara o kojem
se dugo ćutalo.
Upravo tim glasinama, plasiranih preko tabloida počinje treće razdoblje, sredinom
prošle godine. Tada sledi upad policije u firmu; ona uzima obilje dokumenata,
nagoveštavajući istragu i zatvor. (Tom aferom je obuhvaćena i Republika, odakle je
takođe uzeto dosta dokumenata a samom uredniku zaprećeno je hapšenjem). Posle
nekoliko meseci sve se ipak utišalo, dokumenti su vraćeni, bez ikakvog objašnjenja
o daljim postupcima policije i pravosuđa. Ostala su sva sumnjičenja. Ubrzo se
ukazao glavni motiv ove afere: ukloniti sadašnju upravu na čelu sa Deurućem,
umanjiti vrednost firme i akcija, i sve ubrzano prodati. Mnogi akcionari pridodali
su državnom paketu svoje akcije, tako da se rastače i nestaje nekada kompaktan
većinski vlasnik – mali akcionari. i sam direktor Deurić podržao je takav trend.
42
Jugoremedija, deo drugi...
Tako je pripremljen novi tender koji je trajao do kraja aprila ove godine, na koji
se nije javio nijedan kupac.
Naporedo sa tim rukovodstvo firme vodilo je grčevitu borbu za uspešno poslovanje i plasman, što je u datim okolnostima veoma teško, naročito zbog pritisaka raznih centara političke i finansijske moći.
Da bi se iskrsle teškoće prebrodile održana je vanredna skupština akcionara
(19.04.2011. godine) koja je upoznata sa teškoćama poslovanja i neophodnošću
reprogramiranja kredita, za godinu dana, kod odgovarajućih banaka. Istovremeno su nastavaljena sumnjičenja oko stvaranja novog pogona za proizvodnju antibiotika, zaustavljena je i odlagana njegova dogradnja i ignorisana činjenica da
Jugoremedija ostaje njen suvlasnik. Na tom skupu je predsednica Skupštine akcionara, Zora Vujaković, nastojala da suzbije klevete na račun Deurića, rekavši
okupljeni radnicima i akcionarima da oni ne bi tu sedeli, niti bi imali bilo kakvo
vlasništvo da je ostala Ninijeva uprava, i da je za sve to čime sada raspolažu
najviše zaslužno 150 radnika koji su godinama vodili borbu za opstanak i razvoj
firme, za radna mesta i akcije, kao i sadašnji direktor Deurić.
Treće razdoblje – očekivanje novog tendera
U očekivanju novog tendera počinje treće razdoblje. Ponovo je upala policija u
firmu, 11. maja, pokupila neke dokumente, i ponovo podjarila sumnje u direktora
Deurića, poslovanje i, naročito, izgradnju novog pogona za antibiotike. i opet se ponavlja isti motiv za potpirivanje afere: smeniti sadašnje rukovodstvo, obezvrediti
vrednost firme i akcija i naći nekog novog kupca, pa makar to bio i neki novi Nini.
Na sceni su, dakle, dve vrste aktera. S jedne strane su radnici i akcionari i
sadašnje rukovodstvo firme, a s druge predstavnici aparata vlasti i razni vidljivi i
nevidljivi činioci. Iako su mnogi teže vidljivi, suština spora je sasvim očigledna.
Oni prvi, koji već godinama traže poštovanje zakona, ugovora i prava radnika
i akcionara, koji se bora za svako radno mesto i razvoj proizvodnje, dok ovi
drugi do svega toga ne drže, nastoje dašto pre i po svaku cenu prodaju firmu,
otvarajući prostor nekom “svom čoveku” da postane apsolutni gazda u liku
većinskog ili jedinog vlasnika. Jednostavno rečeno, radnici i akcionari Jugoremedije imaju mogućnost izbora: ili da opstanu u svojim dosadašnjim nastojanjima da razvijaju firmu, uvećavajući vrednost i firme i akcija, da uskoro
mogu isplaćivati i dividende, ili da podlegnu pritiscima, srozaju svemu vrednost i prodaju sve što se može prodati, rizikujući svoja radna mesta i trajnije
interese. U prvom slučaju bi se dalje razvilo i oblikovalo preduzetništvo radnika i akcionara, u formi formalizovanog ortakluka ili konzorcijuma, a u
drugom bi višegodišnje težnje doživele slom. Ostale bi samo uspomene na jednu
tešku ali povremeno uspešnu borbu za ostvarivanje trajnijih životnih interesa.
Radničke borbe u Srbiji
43
Najracionalnije je da o svemu tome raspravlja i odlučuje skup radnika i akcionara,
umesto stihijnih dešavanja i zakulisnih radnji.
Ostvarivanje vladavine zakona, poštovanje ugovora i poštovanje ljudskih prava
i radnika – nije stvar samo ove ili one grupe ljudi koji sami ne mogu preokrenuti vladajuće trendove. A da bi manje grupe lakše uspevale neophodno je da
njene stvarne težnje budu poznate široj javnosti od koje one mogu da očekuju
razumevanje i podršku.
Upad policije u Jugoremediju
U sredu 11. maja 2011. godine u ranim jutarnjim časovima inspektori odeljenja za
privredni kriminal zrenjaninske policije su iznenada upali u Jugoremediju i zaplenili komplatnu dokumentaciju u vezi zajedničkog ulaganja Jugoremedije i grupe
akcionara ove kompanije u novo preduzeće Penpharm. Na pitanje službenog lica
Jugoremedije po čijoj prijavi policija postupa, inspektori su odgovorili da rade
„po nalogu odozgo“. Ovo je drugi put za godinu dana da policija upada u Jugoremediju, stvarajući sumnju među akcionarima i u široj javnosti u regularnost poslovanja kompanije, čime se ometa rad preduzeća i nanosi šteta njegovom ugledu.
Prošle godine, počev od 18. juna, preduzeće je nedeljama bilo pod konstantnom
policijskom istragom pokrenutom na osnovu anonimnih prijava o navodnim zloupotrebama prilikom rekonstrukcije proizvodnih pogona.
Ova istraga je započela osamnaest dana uoči redovne Skupštine Jugoremedije, u
trenutku kad su prikupljana punomoćja akcionara, istovremeno sa hajkom koja je
u tabloidima pokrenuta protiv direktora kompanije Zdravka Deurića. Zbog glasina objavljenih u tabloidima i podstaknutih upadom policije, veliki broj akcionara
je odbio da opunomoći svoje dotadašnje predstavnike, čime je dovedena u pitanje
njihova većina u Skupštini. Iza ove kampanje stajala je očigledna namera da se
u Kompaniji postavi novi menadžment, koji će oboriti minimalnu cenu akcija na
tenderu koji je u to vreme bio u pripremi. Uprkos pritiscima, punomoćnici malih
akcionara su na Skupštini 6. jula prikazali većinu glasova i dali podršku poslovnoj
politici rukovodstva. Nakon Skupštine, policija je bez ikakvog obrazloženja i informacije o rezultatima istrage vratila Jugoremediji zaplenjena dokumenta, da bi
sada, na osnovu „naloga odozgo“, ponovo pokrenula istragu o poslovnim odlukama donetim na organima preduzeća u skladu sa zakonom.
Slavko Golić
Republika, br. 504-507,
od 01.07 do 31.08.2011. godine
44
Jugoremedija, deo drugi...
Jugoremedija u Ministarstvu ekonomije
Dana 07.07.2011. godine održan je sastanak u prostorijama Ministarstva
ekonomije i regionalnog razvoja, povodom položaja Fabrike lekova “Jugoremedija” AD Zrenjanin u farmaceutskom sektoru u uslovima ugrožene likvidnosti i
eventualnog angažovanju države u finansijskoj konsolidaciji preduzeća.
Kao predstavnici Jugoremedije, sastanku su prisustvovali:
predsednik Upravnog odbora - Nadica Margold, v.d. generalnog direktora Zdravko Deurić, finansijski direktor - Ankica Malušić, šef odeljenja knjigovodstva - Ljiljana Matin, šef odeljenja domaće prodaje -Srđan Nikolić, predsednik
Samostalnog sindikata “Jugoremedija” fabrika lekova AD Zrenjanin - Vladimir
Pecikoza, pravni savetnik Jugoremedije - Branko Pavlović, predstavnik brokerske
kuće I2R koja je korporativni agent Jugoremedije - Zvezdan Žarić. U svojstvu
predstavnika stranke SDP, sastanku je prisustvovao je Meho Omerović, narodni
poslanik.
Kao predstavnici državnih institucija, sastanku su prisustvovali:
državni sekretar - Branislav Zec i Ivica Kojić, direktor Agencije za privatizaciju - Vladislav Cvetković, zamenik direktora Centra za privatizaciju - Marijana
Radovanović, pomoćnik ministra Ekonomije i regionalnog razvoja - Mišela
Nikolić, predstavnici Ministarstva zdravlja - Dubravka Šaranović - Racić i Jasna
Pećanac - Markov.
Zdravko Deurić se obratio predstavnicima državnih institucija kao partnerima, s obzirom da su vlasnici značajnog dela kapitala Jugoremedije (41,93%),
i izrazio stav da se kao takvi moraju uključiti u prevazilaženje nezavidne finansijske situacije u kojoj se Jugoremedija nalazi.
Ankica Malušić, direktor sektora finansija, upoznala je predstavnike državnih institucija sa finansijskim prilikama u Jugoremediji
koje su zatečene dana 01.07.2007. godine, kada je sadašnji menadžment
preuzeo upravu nad preduzećem, nakon poništene privatizacije. Zatečena
je blokada poslovnih računa od oktobra meseca 2006.godine, ukupan dug
(po različitim osnovama) u iznosu od 2.030.090.824,23 dinara kao i hipoteka prvog reda u korist Komercijalne banke, na iznos od 12.600.000,00 eura.
Radničke borbe u Srbiji
45
Za pomenuti iznos, bivši vlasnik je založio nepokretnosti Jugoremedije, a sredstva
je koristio za potrebe druge firme MD “NINI”, koje se takođe nalazila u njegovom
vlasništvu. Na kraju je prisutne upoznala sa trenutnim kreditnim aranžmanima i
zaduženosti Jugoremedije kod poslovnih banaka, koja na dan 31.05.2011.g. iznosi 1.303.002.854,84 dinara.
Srđan Nikolić, Šef odeljenja domaće prodaje, upoznao je predstavnike
državnih institucija sa položajem Jugoremedije u farmaceutskom sektoru. Izneo
je da je snabdevanje lekovima u Republici Srbiji, kao delu sistema zdravstvene
zaštite, u uslovima opšte nelikvidnosti i neadekvatnog finansiranja, suočeno sa
brojnim poteškoćama, pre svega vezanim za likvidnost svih učesnika u lancu snabdevanja lekovima, a negativan trend pogoršanja likvidnosti preti teškim posledicama - finansijskim kolapsom, urušavanjem kompletnog sistema i nestašicama
lekova. Polazeći od pretpostavke da je snabdevanje lekovima opšti javni interes,
smatra da je moguće pronaći rešenje, pre svega kroz uspostavljanje racionalnog
i održivog sistema finansiranja, zasnovanog na finansijskoj disciplini i jasnim
odgovornostima svih činioca.
Kao zabrinjavajući podatak za domaće proizvođače, pa i za Jugoremediju, Srđan
Nikolić je istakao da je u odnosu na 2008. godinu, kada je odnos domaćih i ino
lekova na tržištu Srbije bio 55% : 45%, u korist domaćih proizvođača, danas taj
odnos obrnut, te da je je odnos države prema zaštiti domaćih proizvođača neshvatljiv i zabrinjavajući. Kao jedan od problema naveo je i formiranje cene lekova
uz molbu da Ministarstvo trgovine i Ministrastvo zdravlja pomogne Jugoremediji
u smislu povećanja cene do nivoa zadovoljavajuće profitabilnosti, jer je posle
najnovijeg sniženja jedan broj Jugoremedijinih lekova u zoni nerentabilne profitabilnosti. Srđan Nikolić je izneo da od države očekuje hitno rešavanje i saniranje
stanja u farmaciji, jer će u protivnom doći do nestašice lekova, što nikome ne ide
u korist, kao i efikasnije rešavanje predmeta u Agenciji za lekove i medecinska
sredstva. Istakao je da država mora da se uključi u rešavanje situacije u kojoj
strani proizvođači isključivo registruju lekove sa dobrom zaradom, a domaći su u
obavezi da prave lekove koji su neisplativi ili na granici isplativosti.
Državni sekretar Branislav Zec saopštio je da se Sanofi-Aventis, licencni
partner Jugoremedije, obratio Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, sa
molbom da se država uključi u rešavanje neizmirenih dugovanja koje Jugoremedija
ima prema Aventisu, a na osnovu ugovora kojim je Jugoremediji omogućena licencna proizvodnja. Direktor Zdravko Deurić predložio je da se sva nerešena pitanja
oko pomenutog dugovanja Jugoremedije, reše na zajedničkom sastanku koji bi se
46
Jugoremedija, deo drugi...
održao nakon godišnje Skupštine akcionara Jugoremedije (08.08.2011.g.).
Povodom očekivanja uprave i menadžmenta Jugoremedije, koji je
imenovan od strane većinskih vlasnika - malih akcionara, da država kao manjinski vlasnik preuzme deo odgovornosti u poslovanju, državni sekretar Branislav
Zec istakao je strateški značaj Jugoremedije i spremnost države da pomogne, ali
i činjenicu da to podrazumeva ulazak kompletnog tima ljudi u komercijalnu i
finansijsku strukturu preduzeća, čiji bi se angažman odnosio na poboljšanje i konsolidaciju finansijskog stanja u cilju stvaranja uslova za nesmetano poslovanje.
Takođe, imajući u vidu da se akcije Jugoremedije od nedavno nalaze na tržištu
berze, takva konsolidacija bila bi od velikog značaja i za potencijalno zaineteresovane kupce.
*
Ovaj prvi, u neku ruku plenarni skup, predstavnika dva suvlasnika fabrike lekova Jugoremedija, a odnosio se na tekuće ekonomske teškoće i razloge tih
teškoća, otvorio je željenu temu partnerstva države i malih akcionara, većinskih
vlasnika.
U prošlosti ( 2002 - 2007), uz ondašnju izvršnu vlast, nije se ni moglo
govoriti o nekom partnerskom odnosu. Najblaže rečeno, država se ponela krajnje
neodgovorno. Prodala je svoj paket akcija licu sa Interpolove poternice, razni
oblici vlasti tri godine nisu hteli da prepoznaju ciljeve radničke borbre, već su
Ijudi tučeni, hapšeni, na stotine je otpuštano bez pravnog osnova, a sudovima
svih vrsta i nivoa, trebalo je više od tri godine da utvrde neopozivo da je u pitanju kršenje zakona, Ugovora i drastično povredjivanje Ijudskog prava na rad
i svojinu. Umesto da država štiti ove vrednosti, štitili su je radnici, žrtve njene
neodgovornosti.
Da bi se samo pokrenula proizvodnja 2007 godine, trebalo je platiti sva
dugovanja starog «gazde» ( 20 miliona evra ), zbog izgubljenog vremena, a zakonske obaveze izgraditi novu fabriku po GMP standardima (13 miliona evra
kredita), započeti gradnju pogona penicilinskih lekova uz pomoć ličnih sredstava pedesetak akcionara, voditi se zdravom logikom čuvanja i razvijanja realnog sektora i radnih mesta, što je u toku svetske ekonomske krize, pa i danas
platforma naše vlade. Za uzvrat, nejasno zašto i od koga inspirisano, vode se
policijske istrage kao da je u pitanju kriminalno udruženje. Ove «istražne radnje»
hipertrofirane i kroz medije, činile su i čine ogromne poslovne štete preduzeću.
Radničke borbe u Srbiji
47
Stalna meta je vd direktor Zdravko Deurić, nekadašnji vođa radničke borbe...
Dakle, za partnerski odnos je ključno poverenje. Hoćemo da verujemo
da će do njega doći. Tada nije važna supremacija, koliko je čiji udeo, koliko je
i čijih članova u Upravnom odboru. Država, personifikovana u Ministarstvu za
ekonomiju, ima priliku da do 8.8.201l.g., dakle do datuma održavanja godišnje
Skupštine, demonstrira to poverenje, i barem u malom, ispolji sličan odnos kao i
prema beogradskoj farmaceutskoj kući Galenika.
Tražimo podršku malih akcionara za godišnju Skupštinu i ispoljavamo
spremnost za partnerski odnos sa državom.
Zapisnik sa sastanka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
Beograd, 07.07.2011. godine
48
Jugoremedija, deo drugi...
Pogrešna terapija u „Jugoremediji”?
Zrenjaninska “Jugoremedija” je fabrika koja se zbog situacije na tržištu
i menadžmenta koji nije dovoljno dorastao konkurenciji, suočava s velikim problemima, što je u 2009. i 2010. godini prouzrokovalo finansijski gubitak i teškoće
u podmirivanju obaveza – kazao je za “Dnevnik” državni sekretar u Ministarstvu
ekonomije i regionalnog razvoja Branislav Zec.
Po njegovim rečima, izuzetno tešku finansijsku situaciju potvrđuje i činjenica da
se Ministarstvu ekonomije prošlog meseca obratila nemačka firma “Sanofi–Aventis”, s kojom “Jugoremedija” posluje, i obavestila da zrenjaninska farmaceutska
kuća u poslednje tri godine ne podmiruje svoja finansijska dugovanja. Po svemu
sudeći, kaže Zec, i problem s nemačkom firmom će uskoro eskalirati.
Rukovodstvo “Jugoremedije”, predvođeno generalnim direktorom Zdravkom
Deurićem, sve češće i glasnije traži pomoć države, koja je vlasnik 42 odsto akcija
preduzeća, da ova fabrika lekova izađe iz pomenute teške situacije. Da, na primer,
utiče na poslovne banke ne bi li “Jugoremediji” smanjile kamate na kredite.
Ministarstvo ekonomije je imalo sastanak s poslovnim bankama, koje su
“Jugoremediji” do određenog trenutka davale kredite, ali ni te banke više nisu sto
posto sigurne u to da je trenutni menadžment sposoban da izvede fabriku na pravi
put. Državi je bitno da “Jugoremedija” opstane. S tim ciljem smo zajedno s Ministarstvom zdravlja pre mesec dana imali sastanak s predstavnicima rukovodstva
i sindikata na kojem smo izrazili spremnost da država, kao najveći pojedninačni
akcionar, pomogne “Jugoremediji” kroz aktivno uključivanje u menadžment
i Upravni odbor. To bi značilo da država, ukoliko preuzme odgovornost, ima
mogućnost da napravi i realizuje sveobuhvatan plan konsolidacije i poslovanja jer
samo reprogram kredita na duže staze ne rešava problem – naglasio je Branislav
Zec.
Država, kao vlasnik 42 odsto kapitala, na nedavnoj Skupštini akcionara “Jugoremedije” nije imala svoje punomoćnike. Zahvaljujući tome, faktički je odbijen
predlog Upravnog odbora, s Deurićem na čelu, da se novim zaduživanjem reprogramiraju kreditne obaveze “Jugoremedije” prema Razvojnoj banci Vojvodine i
Hipo Alpe-Adrija banci.
Kao što sam već rekao, jedna mera, tj. reprogramiranje kreditnih obaveza
“Jugoremedije” prema bankama, ne rešava u potpunosti tešku situaciju u kojoj je
fabrika. Ponovo naglašavam, potreban je sveobuhvatan program, kao i odgovarajući
tim koji će ga realizovati. Ključna stvar je, s obzirom na veliki značaj kompanije, da se konsoliduje i da se poslovanje uravnoteži – naglašava državni sekretar.
Radničke borbe u Srbiji
49
Politika...
Zdravko Deurić je nedavno izjavio da Ministarstvo ekonomije ne pomaže
“Jugoremediji” jer on nije čovek nijednog domaćeg političara, niti s bilo kojim
tajkunom ima dil. Međutim, nije objasnio kako to da je on predsednik Gradskog
odbora Socijaldemokratske partije Srbije u Zrenjaninu i otkud narodni poslanik
Meho Omerović u novom Upravnom odboru fabrike.
Iz načina poslovanja trenutnog rukovodstva ne vidi se dugoročna vizija razvoja.
To je jedini razlog zbog kojeg država takav način poslovanja ne može da podrži.
Sve ostalo što će dugoročno obezbediti dobar način poslovanja fabrike, a pre
svega kompetentan menadžment i Upravni odbor, država će podržati – odgovara
Branislav Zec
Željko Balaban
objavljeno u “Dnevniku”: nedelja, 21 avgust 2011
50
Jugoremedija, deo drugi...
Poruke „Jugoremedije“
i predstojeći izbori
Trenutna situacija u Jugoremediji brine pre svega radnike i akcionare,
kako je to uočeno na Skupštini akcionara 9. avgusta, ali brine i njen položaj u
društvu. Sve to tiče se i šire zajednice.
I.
Ozvaničenje raskola – U dosta napetoj atmosferi, u uslovima kada zaposlenima nije isplaćena plata, prvi put u poslednje četiri godine, došlo je do jasne
izrazite podele među akcionarima, od kojih je jedna grupa od 9%, mahom penzionera, insistirala na smeni rukovodstva i pripremi hitne prodaje firme. Takav
zahtev predstavlja neku vrstu „čišćenja“ od nepoćudnih, i to mahom od strane
onih, koji su se nekada, u vreme gazdovanja Ninija, isticali lojalnošću njegovoj
upravi a koju sadašnja uprava nije ni pomišljala da na bilo koji način ukloni iz
firme nakon odlaska bivšeg „gazde“.
U prvom planu su dosta žestoki i burni verbalni napadi na sadašnji menadžment,
naročito na direktora Deurića, i insistiranje da oni budu uklonjeni.
Ova razlika u orijentaciji između različitih grupa unutar kolektiva koja je sada
došla do punog izražaja, mogla se naslutiti na skupu (oko 500) akcionara u Kulturnom centru 24.05.2011. godine nakon neuspelog tendera. Tada je jedan od
bivših direktora, Vojislav Ribar, izrazio sumnju da zaposlenima nije u interesu
prodaja, a da je njegov stav bio još 2007. godine, da se fabrika proda; doveo je
u pitanje i celishodnost ulaganja 10.000.000€ u rekonstrukciju, pod sumnjom
da je to rađeno da se spreči prodaja. Ovim stavom stvorila se danas poveća
grupa penzionera koja više nema interes za očuvanjem radnih mesta, već samo
za brzom prodajom akcija. Tako se stvara razlika u stavu između zaposlenih i
penzionera, između ulaganja i prodaje.
Ova ista razlika izražena je u kolektivu pre neuspele prodaje, još prilikom kampanje objedinjavanja paketa
akcija sa državnim udelom,
stvarajući paket od 92% akcija. Međutim, jedan deo radnika-akcionara bio
je rezervisan prema tom objedinjavanju, jer su smatrali da ih je država već
jednom prevarila. Tako se stvorila grupa, koja je svojim sredstvima pokrenula izgradnju pogona za proizvodnju penicilina, koji su svakako morali biti izmešteni iz kruga Jugoremedije zbog dobijanja sertifikata GMP.
Radničke borbe u Srbiji
51
Ova inicijativa tumačena je vrlo tendenciozno kao zloupotreba položaja
direktora Deurića i radnika-akcionara koji navodno nameravaju
da preuzmu mašine, kojima se pre proizvodilo, a koje su mogle biti bačene ili
prodate kao staro gvožđe. Inače, suština izgradnje novog pogona je ulaganje u
Jugoremediju i nova radna mesta.
Ozvaničenje raskola ogleda se u tome što je većina akcionara, a i sadašnji
menadžment odlučila da grupa penzionera bude zastupljena u novom Upravnom
odboru. Tako mogu da nastave svoju aktivnost, ne u cilju razvoja firme, nego
radi smene sadašnjeg rukovodsta i što brže prodaje firme, to su jedine dve stvari
za koje se zalažu. Geslo je prosto: i na kostima ostane nešto mesa za glođanje.
II.
Suprotstavljanje razvoju firme – Ponašanje ove grupe akcionara penzionera,
čiji interes nije više da brane svoja ( i druga) radna mesta kao ranije, može se
razumeti kao deo jednog trenda u sklopu privatizacije, a njen je prvenstveni cilj
prodaja firmi a ne restrukturizacija, odnosno razvoj privrede. Otuda i ne čudi da
njihov nije cilj očuvanje i proširenje radnih mesta, nego postizanje nekog makar
minimalnog finasijskog efekta, prodajom akcija i po najnižim cenama.
Istovremeno, može se zapaziti da još jedan trend u ovdašnjoj privatizaciji pogoduje ovoj grupaciji. Naime, država, čak i onda kad je manjinski suvlasnik,
ponaša se kao apsolutni gospodar i traži poslušne izvršioce, koji za svoju lojalnost mogu računati na izvesne povlastice. U takvim okolnostima gotovo je sasvim isključeno da nastanu odnosi partnerstva između vlasnika, kao suvlasnika,
manjinskih i većinskih, gde bi svako vodio računa samo o svojim interesima, a da
ne eliminiše interese drugih. Dominacija jednih i isključivanje drugih, uz stalne i
neograničene antagonizme, razara firmu i dovodi u pitanje njen opstanak.
Upravo uoči pomenute Skupštine vođeni su pregovori između predstavnika
sadašnjeg većinskog vlasnika, kojeg zastupa sadašnja uprava i predstavnika manjinskog vlasnika, države, oko partnerske saradnje u poslovanju firme.
Postignut je i dogovor da potonji učestvuje u radu Skupštine i predloži svoje predstavnike u Upravnom odboru ali na sednicu predstavnici države nisu
došli, niti su neposredno učestvovali u njenom radu. A ubrzo potom preko
štampe (B.Zec u listu Dnevnik,23.08.2011.) poručuli su da bi prihvatili saradnju pod uslovom bespogovorne poslušnosti. Nema ni reči o saradnji u poslovanju firme, naročito o uklanjanu blokade u finansijskom poslovanju.
Poruka je jasna: ako se sadašnja uprava ne prikloni jačemu, mora da se ukloni.
52
Jugoremedija, deo drugi...
III.
Proizvodnja afera – Ponašanje pojedinih grupa, uključujući ovde opisanu, može
se posmatrati kao spontani bunt nezadovoljnih i kao rast bujice potrošačkih
sklonosti, kao deo opštih trendova u društvu, ali i kao deo organizovanog delovanja. U ovom smislu jasno svedoče dve poslednje afere, lanjski upad policije
kada je odneto više od 600 dokumenata i kada su mediji na sva zvona objavljivali
da je na delu kriminal i da se čeka trenutak za hapšenje direktora Deurića. I druga
afera ponavlja mahom iste stvari. To govori o tome da su te afere dosta pažljivo
pripremane, orkestrirane i organizovane, uvek pred održavanje Skupštine akcionara. Ono što iznenađuje je, da i pored jasno vidljivog učestvovanja policije
u njima, zvanične informacije sa vrha Ministarstva unutrašnjih poslova demantuju da je odatle potekla bilo kakva inicijativa da se te stvari rade ( Vidi list
Zrenjanin, 22.07.2011.). Ova činjenica, da policija formalno poriče svoje učešće
u ovoj delatnosti, a da je očigledno da ljudi iz nje obavljaju te poslove, govori o nečemu krajnje opasnom, a to je privatizacija policijske službe, odnosno
državnog monopola sile i zakona delovanja legendarne „nevidljive ruke“ tržišta
raznim produženim rukama moćnika i zaobilaženjem demokratskih institucija.
Potpiruje se tako pučistički poduhvat - smene legalno izabranih organa i zapaljivi
radikalizam. Sve bi to dabome, ličilo na klasične zakulisne radnje da ne počiva
na moći starih struktura, koje koriste najobičnije lično intrigarenje i široku mrežu
potkazivanja.
Proizvodnja afera je svakako, jedan od činilaca stvaranja javnog mnenja ,naročito
nepoverenja poslovnih banaka i drugih finansijskih institucija prema preduzeću
koje je često pod kriminalističkom sumnjom. Uskraćuju se kratkoročni krediti
za obrtna sredstva i ugrožava normalna proizvodnja. Banke su pod direktnim
uplivom izvršne vlasti, pa se ova strategija finansijskog iscrpljivanja pokazuje
dosta efikasnom. Tako se lagano ali neprestano steže omča oko vrata onoga koji
nije u milosti vlasti.
IV.
Gušenje lokalne samouprave – Još u prvim godinama krize u „Jugoremediji“
i uopšte u zrenjaninskoj privredi ( kao i drugde ), otvoreno je pitanje o ulozi
lokalne samouprave u privrednim tokovima. Naime, lokalna samouprava je ponavljala uporno da nema nikakve nadležnosti u oblasti privrede i prema tome
nedužna je u svim greškama koje se prave i ne može se od nje očekivati nikakav pozitivni rezultat. Povodom jednog vrlo dramatičnog zbivanja u zrenjaniskoj firmi „Šinvoz“, na inicijativu lokalnog Pokreta Ravnopravnost formiran je Anketni odbor u skupštini Grada za preispitivanje pokretanja stečaja
u toj firmi i utvrđeno je da je on pripreman i organizovan protivzakonito.
Radničke borbe u Srbiji
53
Jednoglasno je izglasan zaključak, da je neophodno da se vrati imovina lokalnim
samoupravama, kako bi ona mogla imati izvesnu ulogu u rešavanju problema
u privredi. Tu su stvari zamućene, i umesto da se jasno, ozbiljno i principijalno
radi na vraćanju imovine lokalnoj samoupravi, pod uticajem poznatog političara
Mlađana Dinkića i njegove grupacije, čitava stvar dobija drugačije tokove, kad
je reč o formiranju nekih novih regiona, a u sastavu toga se rešava i problem lokalne samouprave, i pokrajine, i restitucije imovine koja je bila nacionalizovana
i konfiskovana.
Tako se gubi principijelni značaj vraćanje imovine lokalnoj samoupravi i njenoj
nezamenjivoj ulozi u razvoju autonomije i nadležnosti, autonomije privrede
i kulture kao temelju modernog društva i države. Bez stvarne autonomije su
sve priče, o inače neophodnoj decentralizaciji vlasti, providna propaganda koja
prekriva pohlepu vlastoljublja i težnju ka nekontrolisanoj centralizovanoj vlasti.
Tako nešto se zasniva na modelu koji se već pokazao u vreme jednopartijskog
sistema, kada je tadašnja partijsko državna vrhuška proklamovala decentralizaciju pod geslom „vlast spuštamo ali je ne ispuštamo“. Najmanje što se može
zapaziti jeste da se na ovaj način sputava, čak sprečava autentična lokalna samouprava.
V.
Privredna politika – Uprkos krizi i nepovoljnim trendovima koji zahvataju i
farmaceutsku industriju u Srbiji, nema razloga da se sumnja u racionalnost i
profitabilnost farmaceutske industrije, uključujući i Jugoremediju. Međutim, ono
što se događalo sa „Hemofarmom“, „Galenikom“, „Srbolekom“ i stalnim pritiskom na prodaju, pa čak i rizik nestanka „Jugoremedije“, otvara pitanje o smislu
istovremenog započinjanja stvaranja novih farmaceutskih firmi, što podseća na
stvaranje političkih fabrika u ono vreme koje se ne smatra mračnim, i koje nas
je koštalo veoma mnogo. Ne treba isključiti mogućnost da i same inicijative za
formiranje novih farmaceutskih firmi predstavlja predmet trgovine“naših kadrova“ pre nego što one same uopšte i započnu proizvodnju. A dok se razne grupe
domaćih moćnika nadgornjavaju, strane firme sve više osvajaju naše tržište
lekova, a sudbina domaće farmaceutske industrije postaje sve neizvesnija. Koga
li je briga za zdravlje ljudi?
Poznato je kakvi su rizici kada država prisvaja neposrednu preduzetničku ulogu,
pogotovo kada je monopoliše. Država kao organ političke zajednice međutim ne
može da se odrekne svake uloge u usmeravanju privrede i određivanju okvira
njenog funkcionisanja, pre svega u postavljanju i održavanju normativnih osnova i okvira koji bi sprečili bilo čiji i bilo kakav monopol, i koja bi podsticala
proizvodnju a ne samo prodaju firmi. A upravo time smo zapali u ćorsokak.
54
Jugoremedija, deo drugi...
O tome rečito svedoče i oni fudbalski stručnjaci koji su prilikom nedavnih katostofalnih poraza proslavljenih fudbalskih klubova Crvene Zvezde i Partizana
videli kao kobnu posledicu orjentacije na trgovinu fudbalerima umesto na razvoj
samog fudbala.
Za ozbiljno razmišljanje je podatak da od svih odbora Narodne skupštine Srbije samo odbor za privredu nije održao ni jedni sednicu. Nije ni poznato da su
političke stranke imale bilo kakve rasprave o načelima regulacije privredne politike zemlje. Ponekad se govori da nema političke volje da se reformiše sistem, a
previđa se koliko su one snažna u njihovom izbegavanju, čak sprečavanju, primerice u otporu izbora za ustavotvornu skupštinu.
VI.
Kršenje zakona ne vodi vladavini zakona - Nedavno, juna 2011.g. stiglo je
upozorenje EU iz Brisela da vlasti u Srbiji preispitaju drastične primere kršenja
zakona u privatizaciji, naročito tamo gde su nadležni sudovi presudili u korist
oštećenih radnika i akcionara. Vlast je obećala da će nešto preduzeti. Do sada nije
ništa preduzela i ako je zvanično priznat podatak da je više od četvrtina privatizacija obavljeno protivzakonito, prema odlukama nadležnih sudova. U vezi sa
tim otvara se pitanje, na koji način se može ipak učiniti bar minimalni korak ka
zaista uspostavljanju sistema vladavine zakona, jer više je nego očigledno, da
se na kršenju zakona, ne može zasnivati vladavina zakona. Ukoliko se ne otvori
proces preispitivanja i uklanjanja drastičnih primera kršenja zakona ,može se dogoditi da upravo na tim iskustvom kršenja zakona može da se gradi jedan trajniji
sistem, suprotan vladavini zakona.
Umesto pozivanje na autoritet EU bilo bi korisno kritički se osvrnuti na iskustva
vladinog Saveta za borbu protiv korupcije koji već desetak godina upozorava
Vladu na razna kršenja zakona i ugovora, kao i na realne mogućnosti ispravljanja
grešaka. Valja odgovoriti na pitanje zašto baš ni jedna od preporuka Saveta nije
valjano razmotrena ni prihvaćena.
Zar iskustvo u odbrani zakona od njegovog kršenja nije pouzdana osnova za
uspostavljanje i razvoj autonomnog pravosuđa? Ili će i tu da nadvlada trend
dominacije kadrova „lojalnih“ izvršnoj vlasti? Umesto pažljivog negovanja pozitivnog iskustva kao da sve počinje iznova, novim propisima i institucijama koje
nikako da „zažive“. Slično je i sa medijima, koji su sve manje orjentisani na javnost, a sve više na proizvodnju javnog mnjenja u službi propagandnih aparata
postojećih centara moći. Ako se nastave sadašnji trendovi, nije isključeno da
baš ono što je izgledalo kao oblik borbe protiv sistemske korupcije, postaje upravo njen novi i sofisticirani i vitalni deo otpora na stvarne alternative.
Radničke borbe u Srbiji
55
VII.
Poruke „Jugoremedije“ i njihova sudbina – Prvi otpori grupe radnika i malih akcionara „Jugoremedije“, koju je predvodio radnik Zdravko Deurić, protiv
sumnjive prodaje državnog paketa akcija „kontraverznom biznismenu“ s policijske poternice, sporo su ali sigurno zadobijali podršku sve šire javnosti. Polako
su labavila i podozrenja građana Zrenjanina prema tim najbolje plaćenim radnicima u gradu. Poruka o smislu njihove borbe dosezala je i do drugih radnika.
A kad su se nakon trogodišnje borbe vratili u firmu, obnovili je i rekonstruisali
po evropskim standardima, oblikovala se nova poruka. Ona je svedočila o sposobnosti radnika i malih akcionara da učestvuju u odlučivanju o razvoju firme.
Ova poruka je podsticala i radnike i male akcionare drugih firmi, naročito u Zrenjaninu (Bek, Šinvoz, IPOK... ) da vode sličnu borbu. Pomenute i još neke firme
su, međutim, naišle na snažnije otpore pa su gunute u stečaj. To je i poruka „Jugoremediji“ šta joj se sprema, ako se ne prikloni diktaturi vlasti.
Ono što je donedavno postojao za mnoge privlačan primer smisaone borbe za
radno mesto i život od vlastitog rada, za zaštitu vlasničkih prava malih i velikih
akcionara, za razvoj privrede i društva, sve više zaklanja konstelacija moći u
okruženju s produženim pipcima u samoj firmi. Slabi su izgledi da će pomoći iko
iz sadašnjeg kruga moćnika ili blizak njima, čak i nekim retkim gestom milosti.
Ostaje, kao glavni oslonac, verovanje u ispravnost svoga dosadašnjeg delovanja
i nada da su u našoj zemlji ipak realno moguće promene koje će otvoriti put
konkretnom poštovanju zakona, ograničenju moći sadašnjih glavnih aktera tranzicije, korišćenju domaćih pozitivnih iskustava , samo tako najavljivane reforme mogu početi da se ostvaruju. Od prelomnog značaja može biti priprema
valjanih izbora koji neće služiti samo promeni kadrova na vlasti, već reformi same
vlasti,privrede i društva i kako da odolimo napadnim prodorima socijalne i nacionalne demagogije. Jedino tako, iskoračićemo iz opake kolotečine reprodukcije
obesnih moćnika i bespomoćnih podanika koji trajniju letargiju povremeno prekidaju izlivima gneva i lažnih uzdanja u kuku i motiku. Ako je borba za izbornu
smenu vlasti ozbiljna tekovina zalaganja za demokratske promene, puko glasanje
bez stvarnog izbora pravca i načina promena, dovodi u pitanje i sam početak demokratskog procesa. Zato je zaista krajnje vreme da kampanja za naredne izbore
u svom središtu ima suštinske probleme naših života a ne puki razmeštaj kadrova.
U tom slučaju neće biti razloga za strah od prevelike apstinencije građana koji
gube poverenje u stvarni smisao izbora i demokratije u Srbiji.
Udruženje Ravnopravnost
U Zrenjaninu, 05.10.2011.god.
56
Jugoremedija, deo drugi...
Predlog za formiranje
Anketnog odbora u Jugoremediji
Prema zvaničnim podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku,
Zrenjanin i Pirot su najveći gubitnici tranzicije u Srbiji. Katastrofalno stanje zrenjaninske privrede, prouzrokovao je veliki broj loših privatizacija. „Jugoremedija“ je jedno od retkih zrenjaninskih preduzeća koje i dalje radi. Naša fabrika danas
radi isključivo zahvaljujući borbi njenih radnika i malih akcionara. Država, kao
vlasnik 42% akcija fabrike, ne samo što nikada nije podržala napore radnika i
malih akcionara „Jugoremedije“, već nam godinama stvara prepreke i nagomilava probleme. Ovakvo postupanje vlasti u „Jugoremediji“ preti da nas odvede
u stečaj. Lokalna samouprava mora da zauzme jasan stav prema pritiscima na
„Jugoremediju“, jer je dovedeno u pitanje 460 radnih mesta u gradu koji je već
platio visoku cenu korupcije u privatizaciji.
Država je 2002. godine prodala Jovici Stefanoviću-Niniju manjinski paket akcija „Jugoremedije“ i omogućila mu da postane većinski vlasnik. Zahvaljujući
upornoj borbi malih akcionara, sudovi u Srbiji su krajem 2006. godine utvrdili
kršenje zakona i ugovora u privatizaciji naše fabrike, poništili ugovore koje je
država zaključila sa Stefanovićem i vratili fabriku njenim zakonitim većinskim
vlasnicima, malim akcionarima.
Tokom vladavine Jovice Stefanovića, državne institucije u Srbiji tolerisale su nezakonito postupanje tadašnjeg menadžmenta, na štetu države, na štetu građana
koji koriste naše lekove, i na štetu same „Jugoremedije“, njenih akcionara i radnika. Od marta 2007. godine, kada je glasovima malih akcionara izabrana nova
uprava, pa do danas, država odbija da podrži oporavak „Jugoremedije“, primorava nas da u nerazumno kratkim rokovima vraćamo dugove koje nam je ostavio
Stefanovićev menadžment, i sprovodi konstantne policijske istrage o poslovanju
nove uprave, istrage koje narušavaju poslovni ugled fabrike i ugrožavaju njen
rad.
Dakle, ispravljanje greški koje je država napravila u privatizaciji, palo je nakon
marta 2007. godine isključivo na male akcionare i radnike, koji su već bili oštećeni
i kršenjem zakona u privatizaciji. Država niti priznaje svoje greške, niti pomaže
da se njihove posledice otklone, već naprotiv, samo još više otežava borbu radnika
i malih akcionara.
Prema zvaničnim podacima Agencije za privatizaciju, do sada je raskinuto
čak 25% od ukupnog broja ugovora o privatizaciji, bilo od suda, ili od Agencije za privatizaciju. Greške napravljene u „Jugoremediji“, dakle, nisu izuzetak.
Radničke borbe u Srbiji
57
Između ostalih, raskinut je i ugovor o privatizaciji zrenjaninskog „Šinvoza“.
Međutim, vlasnik „Šinvoza“ Nebojša Ivković je lošim poslovnim potezima prethodno uspeo da odvede fabriku u stečaj, da bi se onda u stečaju pojavio kao
većinski poverilac preduzeća koje je upropastio. Kroz postupak stečaja, nad kojim je kao većinski poverilac imao potpunu kontrolu, Ivković je ostavio radnike
bez posla, akcionare bez akcija, i vratio se u „Šinvoz“ kao jedini vlasnik.
Anketni odbor Skupštine Grada Zrenjanina je pre tri godine ustanovio da je u
privatizaciji „Šinvoza“ prekršen zakon i da je preduzeće namerno odvedeno u
stačaj. Ovakav izveštaj Anketnog odbora podržali su jednoglasno svi odbornici, i
iz vlasti, i iz opozicije, čime je ovaj Grad pokazao da je jedinstven u zaštiti naše
privrede i odbrani prava građana Zrenjanina na rad i privatnu imovinu.
Danas se i nad „Jugoremedijom“ nadvila opasnost od montiranog stečaja. U našem
slučaju, stečaj pokušava da izazove manjinski akcionar – država Srbija.
Od 1. marta 2007. godine do danas, rad u „Jugoremediji“ ni jednog trenutka
nije bio normalan odlazak na posao i privređivanje na korist radnika, akcionara, potrošača i šire društvene zajednice, već izgleda kao jedno neprekidno i
beskrajno vanredno stanje – dok je bivšem, nezakonitom vlasniku država tolerisala kriminalno poslovanje na štetu „Jugoremedije“, uprkos brojnim tužbama i
krivičnim prijavama malih akcionara, sadašnja uprava je pod konstantnom policijskom istragom „po nalogu odozgo“ i medijskim pritiscima koji onemogućavaju
normalno poslovanje, iako je svaka dosadašnja istraga pokazala da nezakonitosti
u našem radu nema; tamo gde je Jovica Stefanović nailazio na razumevanje i
podršku državnih organa kao legitiman biznismen, sadašnja uprava nailazi na
uvrede, ucene, aljkavost birokratije i „smetnje na vezama“. Javnosti je poznato
da smo se još od prvog dana suočili sa ovim „dvostrukim standardima“. Sigurno
se sećate da je Poreska uprava četiri godine dozvoljavala Stefanoviću da ne plaća
poreze i doprinose, ali da su nakon našeg dolaska na čelo fabrike tražili da se nagomilani dug odmah plati, jer će nas u protivnom gurnuti u stečaj. Ovakvo stanje
traje do današnjeg dana i prati nas na svakom koraku. Navešću jedan skorašnji
primer kakav je odnos države prema „Jugoremediji“ i kako biti u rukovodstvu
fabrike koju vlast hoće da uništi.
Posle sniženja cena lekova juna ove godine, proizvodnja Lasiksa i Aminofilina je za „Jugoremediju“ postala nerentabilna. Mi smo podneli zahtev za
povećanje cena ovih preparata, ali smo istovremeno obavestili Republički
fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) da ćemo uprkos nerentabilnosti nastaviti proizvodnju Lasiksa i Aminofilina, i pritom ih zamolili za pomoć da se
problemi sa cenama prevaziđu. Odgovorili su nam da, iako nisu nadležni
za određivanje cene lekova, podržavaju naše zahteve za većim cenama.
58
Jugoremedija, deo drugi...
Mesec dana kasnije, RFZO nam se obraća u vezi sa navodnim problemima u
snabdevanju zdravstvenih ustanova Aminofilinom i traži da ih hitno obavestimo
o raspoloživim količinama i dinamici snabdevanja. Odmah smo ih obavestili da
nestašice nema, ali smo zatražili i njihovo mišljenje da li su količine koje smo
obezbedili dovoljne, kako bi smo, ukoliko je potrebno, ne vreme povećali proizvodnju.
Nakon mesec dana, krajem avgusta ove godine, na sastanku koji je organizovalo
Ministarstvo zdravlja, od predstavnika RFZO saznajemo da su podneli zahtev da
se Lasiks i Aminofilin stave na listu prioritetnih uvoza. Zahtev je navodno podnet
na osnovu informacija o nestašici ovih preparata koje je RFZO dobio od apotekarskih ustanova i veledrogerija, ali se ne kaže kojih. Pritom je presedan u poslovnoj
praksi da je RFZO ovaj zahtev podneo a da prethodno nije konsultovao „Jugoremediju“ kao proizvođača da li imamo ove preparate, da li ih proizvodimo, kakvi
su nam planovi proizvodnje i slično. Dopis koji su nam dostavili mesec dana
ranije odnosio se samo na Aminofilin, i tada smo ih obavestili da smo obezbedili
potrebne količine i zamolili za mišljenje da li je potrebno da povećamo proizvodnju. Na sastanku smo ih, naravno, pitali zbog čega nas nisu konsultovali pre nego
što su podneli zahtev za stavljanje naših lekova na prioritetan uvoz. Dobili smo
odgovor da su pokušali da nas kontaktiraju, ali da nisu uspeli. Dva dana kasnije
obavestili smo ih o količinama Lasiksa i Aminofilina na tržištu i od tada smo
krenuli u akciju direktne prodaje Aminofilina krajnjim kupcima.
U vezi sa našim zahtevom za povećanje cena ovih preparata još uvek nismo dobili
nikakav odgovor.
Neprekidni pritisci koji traju od 1. marta 2007. godine, do te mere su iscrpeli
„Jugoremediju“ da danas ne možemo da otplaćujemo kredite u koje smo morali
ući da bismo uskladili proizvodnju sa GMP standardima. Predstavnici Ministarstva ekonomije nas već mesecima prozivaju zbog duga koji imamo prema „SanofiAventisu“, iako je upravo njihova politika prema „Jugoremediji“ dovela do toga
da nismo u mogućnosti da izvršavamo ove obaveze. Ne samo domaća javnost,
već odnedavno i evropski zvaničnici, očekuju od vlasti u Srbiji da preispitaju
postupanje u privatizaciji, a ne da trijumfuju nad posledicama svojih pogrešnih
poteza.
Pre pola godine Vladi je stigao dopis iz Brisela da se očekuje ozbiljna analiza više od dvadeset slučajeva privatizacije u Srbiji, među kojima su i dva iz
našeg grada – „Jugoremedija“ i „Šinvoz“. Ta analiza treba da odgovori na pitanje da li je greška bila u kršenju zakona i ugovora, ili je greška u raskidu
ugovora zbog kršenja zakona. Ako vlast u Srbiji odgovori da je greška bila u
kršenju zakona, to će značiti da imamo šanse da uspostavimo vladavinu zakona.
Radničke borbe u Srbiji
59
Ako, naprotiv, zaključe da su pogrešili što su raskinuli nezakonite ugovore, naše
šanse za vladavinu zakona su nikakve. Ne znam kakav će zaključak izvesti Vlada,
ali na našem primeru se jasno vidi da je od maja ove godine, kada je stiglo pismo
Evropske unije, odnos vlasti prema „Jugoremediji“ samo još gori nego što je bio,
i da njihovo postupanje ide u pravcu uništenja naše fabrike i uklanjanja dokaza
o kršenju zakona o katastrofalnim posledicama koje je ono imalo na privredu
Srbije.
Očekujemo da, kao i u slučaju „Šinvoza“, Skupština Grada Zrenjanina oformi
Anketni odbor koji će utvrditi istinu o uzrocima krize u „Jugoremediji“ i sprečiti
još jedan montirani stečaj u Zrenjaninu. Očekujemo da Grad Zrenjanin jasno kaže
da li je za vladavinu zakona, ili za zataškavanje bezakonja, da li je za otvaranje
novih radnih mesta, ili za uništavanje postojećih.
U Zrenjaninu
16.12.2011.god.
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god.
Direktor “Jugoremedije”
Zdravko Deurić
60
Jugoremedija, deo drugi...
Plan rada Anketnog odbora
Pretnja stečajem
Skuština grada Zrenjanina je na svojoj sednici od 29.12.2011. godine
donela rešenje o obrazovanju i imenovanju predsednika i članova Anketnog odbora, za utvrđivanje trenutnog stanja u fabrici lekova “Jugoremedija” AD Zrenjanin u sastavu : Pecikoza Vladimir, predsednik i članovi: Dane Mašić, Milivoj
Marjanović, Jan Janošik i Ištvan Mesaroš. Svrha formiranja AO je da se proveri tačnost postojećih saznanja kao i da se prikupe nova saznanja o teškoćama u
tekućem poslovanju, i o tome obaveste nadležni organi vlasti i javnost.
Raste pritisak da se smanji obim posla i radne snage, te se javlja ozbiljna
pretnja stečajem. Favorizuje se uvoz lekova, zakonski izjednačava sekundarna
proizvodnja (pakovanje),na uštrb domaće proizvodnje. Takva poslovna politika
se ostvaruje preko poslušnog rukovodstva, ali ne postoje nikakve garancije,
čak i da se i prihvate uslovi izvršne vlasti, da će Jugoremedija opstati. Zato je
logično da se takvoj vlasti ne veruje.Za dokaz ovakve tvrdnje navodimo sledeća
sopstvena iskustva.
Predistorija
Država je sačinila kupoprodajni ugovor sa Jovicom Stefanovićem Ninijem (septembar,2002.godine), i za sve godine borbe radnika i radnika-akcionara davala mu podršku, a neprekidno suzbijala borbu za poštovanje zakonitosti
i ugovornih obaveza.
Borba za dokazivanje istine u Jugoremediji trajala je tri godine (20042007). Korišćene su sve metode nenasilnih protesta; štrajkovi, štrajk glađu, protesti ispred Vlade RS, okupiranje prostora u našoj Skupštini grada, u Agenciji za
privatizaciju itd. Velika grupa pobunjenih radnika (150) je nezakonito otpuštena,
fizički su zlostavljani od žandarmerije, policije i privatnog obezbeđenja “gazde”.
Nekoliko ljudi je uhapšeno.
Konačno, sudske vlasti su odlučile da su radnici u pravu, vratili ih na
posao, i posle odluke Trgovinskog suda uspostavljena je legalna uprava od strane
većinskih vlasnika, oko 4000 malih akcionara ( oko 58%), a državi je nakon
raskida ugovora vraćeno njenih 42%. I onda i sada, više hiljada naših sugrađana
direktno je zainteresovano da fabrika uspešno posluje, odnosno sačuvaju svoje
vlasništvo.
Posle odluke sudskih organa 2007. godine da su radnici u pravu, evo već skoro pet godina, država, suvlasnik 42% firme, ne pokazuje nikakvu odgovornost i ignoriše partnerski odnos, pokazujući nesavesno
ophođenje prema svom delu vlasništva. Nije obeštetila fabriku, a oko 20 miliona duga Stefanovićeve uprave je vraćeno od strane akcionarske uprave.
Radničke borbe u Srbiji
61
Istovremeno nas je zakonski obavezala da izvršimo rekonstrukciju ( po tkz. GMP
standardima), što je koštalo 12 miliona evra kreditnih sredstava sa visokim, nepovoljnim kamatama.
Januara 2010. Jugoremedija je uspešno završila rekonstrukciju fabrike dobijanjem srpskog sertifikata GMP standarda.
Izvršna vlast je direktno snizila cene lekova, tako da se neki lekovi Jugoremedije proizvode sa gubicima, na uštrb neisplaćenih zarada. Proizvodnja traje
i dalje, iako sa gubicima, jer ne može se prihvatiti ni mogućnost, da pacijentima
budu ugroženi životi.
Spoljni i unutrašnji pritisci
Država je po svaku cenu, a u vreme najžešće ekonomske krize, želela
da proda svoj udeo, bez jasne koncepcije, objedinjavajući i paket akcija malih
akcionara. To se odvijalo u atmosferi sumnjičenja, policijskih upada, razmahanog
tabloidnog senzacionalizma. Nijedna sumnja u zakonitost poslovanja nije nigde i
nikada potvrdjena, a ostao je samo neuspeli tender i ogromna šteta po ugled naše
fabrike.
U takvoj atmosferi grupa radnika-akcionara, ne verujući državi zbog navedenog
ponašanja, odlučuje, da budu investitori u radna mesta ulažući svoja sredstva u
novi pogon Penfarma. Iako otvaramo pedeset novih radnih mesta, za razliku od
stranih investitora, državna agencija SIEPA u dva navrata odbila je sufinansiranje
novih radnih mesta.
Izvršna vlast daje portporu i organizuje naše protivnike, koji u medijima dobijaju značajan prostor, stvarajući atmosferu da je u fabrici jedini problem
menadžment i vd direktor, i kako bi bilo bolje da se postave drugi ljludi, oni koji
bi bili poslušni vlasti. Na jedinom razgovoru oko teškoća u tekućem poslovanju u
Ministarstvu ekonomije, otvoreno je izgovorena ucena, da bi država pomogla, ako
bi se radničko rukovodstvo uklonilo, i skoro neverovatno, da bi onda država postavila novi menadžment, ignorišući baznu činjenicu da je ona manjinski vlasnik!
Reprezentativni fabrički sindikat, Samostalni sindikat, bio je nosilac borbe
protiv svevlašća “ gazde” Ninija, a za pravo na rad, poštovanje kolektivnog ugovora, za slobodu čoveka koji neće da bude bezlična krpa. Sada, uz pomoć “spoljne
ruke”, u formiranju je sindikat Nezavisnost, čija načela su se mogla pročitati u
lokalnom Zrenjaninu (25.11.2011.), a glase, da treba služiti bilo kojem gazdi (pa
makar on bio i Nini). Ovaj još uvek nereperezentativni sindikat vrbuje članstvo
tako da radnici u što većem broju tuže sopstvenu firmu za neisplaćene dohotke.
Aktuelna tužba Aventisa, zbog neplaćenih prava na licencu, sa pretnjom spaljivanja već gotovih proizvoda, takodje u saglasju sa
izvršnom vlasti, ide ka sejanju straha, nesigurnosti i destabilizacije kolektiva. Istovremeno, za vreme Stefanovićeve uprave, takva kašnjenja u
plaćanju su se tolerisala, bez ikakvih pritisaka na Jovicu Stefanovića.
62
Jugoremedija, deo drugi...
Iz iskustva rada Anketnog odbora o Šinvozu već imamo jasnu sliku kako izgleda
režirati stečaj. U fabrici koja je gurnuta u namerno izazvani stečaj kako je AO
grada Zrenjanina zaključio (03.02.2009.) i Skupština grada jednoglasno usvojila, preko 400 radnika je ostalo bez posla, a oko 1500 akcinara sa paketom od
44% vlasništva bez akcija.
U fabriku se kroz plan reorganizacije vraća stari “gazda” kao apsolutni vladar,
bez balasta radnika i akcionara. Danas, nakon više od dve godine u medijima se
afirmativno govori o poslovanju Šinvoza, što se može nazvati neviđenim cinizmom. Tadašnji AO je imao i jasan zahtev, da se vrati imovina lokalnim samoupravama, jer je to najsigurniji put za rešavanjem problema nastalih u privatizacijama.
Definicija sadašnje situacije
Iz svega ovoga, što definiše današnju situaciju, jasno je da je jedino racionalno rešenje problema Jugoremedije, uklanjanje proizvoljnosti i neodgovornosti izvršne vlasti. Umesto da sledi sudsku odluku iz 2007. godine i ispravi
učinjene greške, izvršna vlast se ponaša na navedeni način.
Poenta je da je propuštena prilika kada je sudska vlast presudila u korist akcionara
(januara 2007.) da se na toj činjenici gradi politika države, a ne na onome što je
sud odbacio. Dakle ne na kršenju zakona nego na poštovanju zakona. Ni sada nije
kasno da se na tome podatku potraži realni oslonac za vladavinu zakona u našoj
zemlji. Ako se to ne ispravi onda dobijamo jedan trajni sistem koji počiva na
kršenju zakona, odnosno na bezakonju.
Nalog Evropske unije iz juna 2011, o preispitivanju privatizacije, u
dvadesetak srpskih preduzeća ( medju njima su i Jugoremedija i Šinvoz) ostao
je bez odziva. Pod oznakom “službena tajna” javnosti nije dostupan čak ni izvorni tekst. Niko od radnika i akcionara nije impresioniran Briselom, ali nema ni
poverenja da će policijske istrage nešto doneti. Radnici vode borbu za vladavinu
zakona koja garatuje zaštitu svojine, zaštitu radnog mesta i neke elementarne ljudske vrednosti. Ako se to ne poštuje, i raste siromaštvo, bezakonje i broj nezaposlenih, onda je teško u takvom društvu živeti, i ne samo u lokalnoj zajednici, već
i u čitavom društvu.
I konačno, naša lokalna samouprava, tokom naše višegodišnje borbe,
iako bez ingerencija, stala je na stranu radnika, a drugi put, u slučaju Šinvoz
izveštaj Anketnog odbora jednoglasno je usvojen. Mi ne želimo da prodjemo
kao zrenjaninski Šinvoz, čiji radnici su izgubili vlasništvo nad svim akcijama i
završili na Birou rada. Odgovornost Narodne skupštine je u donošenju zakona, ali
i u nadgledanju njihove primene.
U Zrenjaninu
06.01.2012.god.
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god.
Predsednik AO
VladimirPecikoza
Radničke borbe u Srbiji
63
Peticija podrške Jugoremediji
Šefu Delegacije Evropske unije u Srbiji, gospodinu Vensanu Dežeru
Specijalnom izaslaniku Evropskog parlamenta za Balkan,
gospodinu Jelku Kacinu
Poslanicima Evrospkog parlamenta
Poštovana gospodo,
Zrenjaninska fabrika lekova „Jugoremedija“, i fabrika za proizvodnju penicilina
„Penpharm“, koju „Jugoremedija“ gradi zajedno sa grupom svojih radnika-akcionara, već godinu i po dana su pod snažnim pritiskom političkih struktura, finansijskih moćnika i medija u Srbiji. Iako je Evropska unija u junu ove godine naložila
Srbiji da preispita 24 sporne privatizacije, među kojima je i nezakonita prodaja
akcija „Jugoremedije“ 2002. godine, vlasti u Srbiji užurbano preduzimaju korake
potpuno suprotne zahtevima Brisela.
Radnici i mali akcionari „Jugoremedije“ su upornom višegodišnjom borbom
2007. godine uspeli da pred sudovima u Srbiji dokažu da su država i privatni investitor Jovica Stefanović prekršili zakone o privatizaciji i ugovor o kupoprodaji
42% akcija „Jugoremedije“. Rezultat ove borba bio je raskid ugovora između
države i Stefanovića, nakon čega su mali akcionari preuzeli upravu nad fabrikom. Međutim, država do danas nije ništa preduzela da ispravi greške napravljene u privatizaciji „Jugoremedije“. Nisu pokrenuti krivični postupci ni protiv
Stefanovića, ni protiv odgovornih lica u državnim organima nadležnim za privatizaciju, a otklanjanje štete nanete fabrici spalo je isključivo na radnike i male
akcionare. Nova uprava je od nezakonite privatizacije nasledila gubitke i dugove
u ukupnom iznosu od preko 30 miliona evra. Bez ikakve podrške države, koja je
sa 42% kapitala suvlasnik i najveći pojedinačni akcionar „Jugoremedije“, fabrika
je uz velike napore radnika-akcionara pokrila nasleđene gubitke, vratila dugove
i investirala 11 miliona evra u modernizaciju proizvodnih pogona radi njihovog
usklađivanja sa evrospkim standardima Dobre proizvođačke prakse. Krajem
prošle godine, „Jugoremedija“ je zajedno sa grupom svojih radnika-akcionara
ušla u zajedničku izgradnju fabrike penicilinskih preparata „Penpharm“.
Vlast, finansijski moćnici i mediji koji su pod njihovom kontrolom izbegavaju da govore o greškama u privatizaciji u Srbiji. Kada se ove
teme i otvore u javnosti, to se čini na način koji građanima sugeriše da
je pljačkaška mašinerija svemoćna, i da je borba za zakonitost uzaludna.
64
Jugoremedija, deo drugi...
Posledice ovakve propagande vidljive su u relevantnim istraživanjima – istovremeno dok, prema nalazima Transparency International, indeks percepcije korupcije u Srbiji iz godine u godinu raste, istraživanje koje je nedavno realizovala
Ambasada Holandije u Beogradu govori da je prijavljivanje korupcije u Srbiji od
2004. godine u konstantnom padu.
Rezultati višegodišnjih napora radnika-akcionara „Jugoremedije“ govore sasvim
suprotno od onoga što propagiraju politička vlast, finansijski oligarsi i kontrolisani mediji. Zbog toga se na „Jugoremediju“ već godinu i po dana vrši konstantan pritisak. Policija sprovodi istragu o navodnim zloupotrebama, koja još
uvek nije dovela nidokakvih rezultata, ali publicitet koji prati ovu istragu stvara
uverenje da se u fabrici dešava „nešto nezakonito“. Glasine i konstantni policijski
pritisci dovode do toga da partneri i poslovne banke odustaju od saradnje sa „Jugoremedijom“, delom zbog sumnji izazvanih policijskom i medijskom hajkom, a
delom i zbog straha da bi i sami mogli postati predmet hajke.
Jasno je da vlast nastoji da potpuno izoluje „Jugoremediju“, da bi je potom uništila.
Vlasti u Srbiji ne samo da ignorišu nalog Evropske unije da se utvrdi istina o 24
sporna slučaja privatizacije, među kojima je i „Jugoremedija“, već zloupotrebom
policije i medija nastoje da unište i one primere koji ukazuju da se istina može
utvrditi, i da se greške mogu ispraviti. Pritom, tužilaštvo odbija zahteve da javnosti stavi na uvid pismo Evropske unije, pod izgovorom da bi objavljivanje
ovog dokumenta ugrozilo istragu, a novinari velikih medija dobijaju dojave „iz
neimenovanih izvora bliskih Vladi“ da pismo EU zapravo i ne postoji.
Zato apelujemo na Vas da preduzmete sve što je u Vašoj moći da se sprovede nalog Evropske unije dat vlastima u Srbiji za preispitivanje 24 sporna slučaja privatizacije, i da se zaštite rezultati postignuti u „Jugoremediji“. Ukoliko „Jugoremedija“ i „Penpharma“ nestanu, nestaće jedan od retkih primera koji građanima
Srbije i dalje ulivaju nadu da borba za poštovanje zakona ima smisla, i da se
napravljene greške mogu ispraviti.
S poštovanjem,
dr Nebojša Popov
dr Zagorka Golubović
Želimir Žilnik
Zlatoje Martinov
Anna Leder
Peter Haumer
Rainer Thomann
Milica Ružičić
Kathrin Jurkat
Olivija Rusovac
Tamara Vukov
Matija Medenica
Ivan Zlatić
Milenko Srećković
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god
Vladan Jeremić
Boris Kanzleiter
Vladimir Novaković
Dragomir Olujić
Dorel Mohora
Krunoslav Stojaković
i mnogi drugi
Radničke borbe u Srbiji
65
Saopštenje povodom štrajka upozorenja
SAMOSTALNI SINDIKAT JUGOREMEDIJE AD ZRENJANIN
Jugoremedija se danas ponovo suočava sa pitanjem opstanka. I pored redovne
proizvodnje, radnici u fabrici već više od tri meseca nemaju redovan lični dohodak. Naše iskustvo, a i drugih radnika i malih akcionara širom Srbije, govore da
je na delu već viđen scenario koji ima za cilj gašenje radnih mesta i uništavanje
imovine akcionara.
Ne tako davno, zrenjaninski Šinvoz je otišao u stečaj uprkos činjenici
da je utvrđeno kršenje zakona i ugovora od strane kupca, nakon čega je ugovor i
raskinut. Ipak, za radnike i akcionare Šinvoza ništa se nije promenilo. Delovanjem sprege države i kriminala kroz postupak stečaja, nesavesni kupac se ponovo
vratio u fabriku koju je upropastio, i koja mu je oduzeta zbog kršenja zakona i
ugovora. Nesavesni vlasnik je kroz stečaj dobio čak i više nego što je prethodno
imao, jer je postao vlasnik čitave fabrike, uključujući i 44% vlasništva koje je pre
stečaja pripadalo malim akcionarima.
Tri godine posle otimanja Šinvoza, Jugoremedija je danas u istoj poziciji.
Iako država poseduje 42% akcija fabrike, Republički fond za razvoj blokira račun
Jugoremedije i ne dozvoljava nam da radimo. Na čelu Upravnog odbora ovog tela
nalazi se ministar ekonomije Nebojša Ćirić. Ministar zdravlja Zoran Stanković, s
druge strane istovremeno traži od domaćih proizvođača da isporučuju lekove čak
i po cenu negativne kalkulacije.
Jugoremedija i pored gubitaka u proizvodnji nije odustala od snabdevanja lekovima naših građana. Međutim, i pored odobrenja Vlade da se podigne cena lekova
(Lasix ampula, Aminofilin retard ampula), sprovođenje te odluke se stopira već
više od dva meseca.
Fond za razvoj je državna institucija formirana za podršku razvoju i oporavku privrede. Javnosti je poznato da su krediti Fonda za razvoj prethodnih godina
često odobravani ne za razvojne projekte, već za troškove tekućeg poslovanja firmi
bliskih vladajućim strankama. Jugoremedija je koristila kredit Fonda za razvoj da
bi realizovala usklađivanje proizvodnih pogona sa evropskim standardima Dobre
proizvođačke prakse (GMP), što je bila naša obaveza po Zakonu o lekovima.
66
Jugoremedija, deo drugi...
Ipak, dok se pojedinim preduzećima dugovi prema Fondu za razvoj prolngiraju,
reprogramiraju, pa čak i otpisuju, u drugim slučajevima Fond za razvoj se koristi
radi pritisaka i guranja firmi u stečaj. Koji je interes vlasti da onemogućava rad
Jugoremediji, u kojoj je Republika Srbija najveći akcionar sa 42% akcija? Koji je
interes ministara u Vladi Srbije da preko Fonda za razvoj dodatno destabilizuju
domaćeg proizvođača lekova, koji upravo zbog državne politike prema farmaceutskoj industriji već posluje po nepovoljnim uslovima? Čiji je interes da se uništi
fabrika čiji zaposleni bez obzira na sve poteškoća svaki dan proizvode lekove za
naše građane?
Radnici i akcionari Jugoremedije su godinama uporno ukazivali na greške
koje je država napravila u privatizaciji naše fabrike. Sudovi su 2007. godine utvrdili da smo u pravu. Tokom naredne četiri godine, ispravili smo sve greške koje
su drugi pravili u Jugoremediji. Maja ove godine i Evropska unije se obratila
Vladi Srbije sa zahtevom da preispita više od dvadeset spornih slučajeva privatizacije, među kojima je i Jugoremedija. Vlasti u Srbiji, međutim, ignorišu zahteve
Brisela na isti način kao što već godinama ignorišu i zahteve građana Srbije. Iako
vlasti u Srbiji deklarativno teže članstvu u Evropskoj uniji, pola godine nakon
naloga iz Brisel ne samo da nije došlo ni do kakvog poboljšanja, već je stanje
u Jugporemediji samo još gore nego ranije. Da li vlast misli da će uništavanjem
Jugoremedije zataškati greške napravljene u privatizaciji?
Tražimo od državnih institucija da počnu da ispravljaju greške napravljene u privatizaciji, koje se više ničim ne mogu sakriti ni od domaće javnosti, ni
od Evropske unije!
U Zrenjaninu
05.01.2012.godine
Samostalni sindikat Jugoremedije AD
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god.
Radničke borbe u Srbiji
67
Sudska presuda kojom je Jovici
Stefanoviću oduzeta Jugoremedija
У ИМЕ НАРОДА
ТРГОВИНСКИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Наталија ПејићКордић, као судија појединац, одлучујући у парници по тужби тужиоца
АД “Јака 80 - Радовиш”, Република Македонија против туженог Акцијски
фонд Републике Србије из Београда Трг Николе Пашића 5, кога заступа
Сава Анђелковић, адвокат из Београда, Нушићева 10 са умешачем на страни
туженог Удружење акционара АД “Југоремедија 2” из Зрењанина кога
заступа Горан Радовић, адвокат из Београда, Косовска 34, ради утврђења
апсолутне ништавости Уговора о инвестиционом улагању и утврђења
делимичне ништавости Уговора о купопродаји удела методом јавне аухције,
вредност спора 1.500.000,00 по тужби и, раскида Уговора о купопродаји удела
методом јавне аукције и Уговора о инвестиционом улагању без означења
вредности спора донео је дана 31.5.2006 године у присуству пуномоћника
странака следећу:
ПРЕСУДУ
I - ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужисоца АД “Јака 80 -Радовиш”,
Република Македонија којим је тражи да суд утврди апсолутну ништавост
Уговора о инвестиционом улагању број 1457/02 од 2.10.2002 године који
је закључен између Акцијског фонда
Републике Србије и Предузећа “Јака 80 - Радовиш, Република
Македонија, за чије закључење је искључиво крив тужени Акцијски фонд
Републике Србије, КАО НЕОСНОВАН.
II - ОДБИЈА СЕ приговор стварне ненадлежности Трговинског
суда у Београду КАО НЕОСНОВАН.
Ш - ОДБИЈА СЕ тужбени захтев тужиоца АД “Јака 80 -Радовиш”
Република Македонија којим је тражио да суд утврди делимичну ништавост
Уговора о купопродаји удела методом јавне аукције број Ов. 1198/02 од
10.9.2002 године, који Уговор је закључен измећу Акцијског фонда Републике
Србије и Предузећа “Јака 80 -Радовиш” из Македоније, те да се одредбе
односно чланови З. 1. 4., 3. 1. 5., 5, 7.3.1, 7.3.4, 7.3.5, 7.4.1, 7.4.2, 7.4.3, 7.5.1.
тог Уговора сматрају ништавнм, те да у преосталом делу Уговор остане на
снази, КАО НЕОСНОВАН.
68
Jugoremedija, deo drugi...
IV
- УСВАЈА СЕ противтужбени захтев туженог
противтужиоца Акцијски фонд Републике Србије, па се раскида Уговор о
купопродаји удела методом јавне аукције закључен са тужиоцем А.Д. “Јака
80 - Радовиш” Република Македонија 1198/02 од 10.9.2002 године, оверен
у Првом општинском суду у Београду II. Ов. бр. 4122/2002 од 13.12.2002.
године, као и Уговор о инвестиционом улагању од 2.10.2002 године под
бројем 1457/02.
V
- УСВАЈА СЕ предлог туженог - противтужиоца Акциски
фонд Републике Србије за одређивање привремене мере, па се тужиоцу А.Д.
“Јака 80 - Радовиш” Република Македонија забрањује отуђење и оптерећење,
као и располагање на други начин имовином Предузећа “Југоремедија” А.Д.
нз Зрењанина као и упис у регистре код надлежннх органа ове забране до
правоснажно окончања парнице.
VI
- Ова одлука ће бити основ за брисање неоснованог уписа
у регистарском улошку број 1-260 промене оснивача за “Југоремедија”
Фабрика лекова, д.о.о. Зрењанин Трговинског суда у Зрењанину.
VII
- У осталом делу противтужбени захтев туженог противтужиоца којим је тражио поништај свих осталих уписа у судски
регистар регистарског улошка број 1-260 Трговинског суда у Зрењанину
одбацује се.
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god.
Radničke borbe u Srbiji
69
Obaveza sanacije proizvodnih pogona
PREDMET: Dopuna dopisu upućenom Upravnom odboru (od 21.12.2010.)
del. Br. 10823
Za sva pravna lica koja poseduju dozvolu za proizvodnju lekova Zakonom o
lekovima i medicinskim sredstvima čija je prva verzija objavljena u Službenom
glasniku RS broj 84 od 24.07.2004. prvi put je definisan rok za implementaciju
smernica dobre proizvođačke prakse. Zakonom se predviđa
tranzicioni period od pet godina za usaglašavanje sa pozitivnim farmaceutskim propisima.
Proizvođači se ovim zakonom obavezuju da obezbede adekvatne ambijentalne
uslove i opremu za proizvodnju farmaceutskih preparata.
Tek promenom vlasničke strukture u martu 2007. godine u Jugoremediji je stvoren
poslovni ambijent za primenu ovog zakona. Stručni tim je upravi fabrike prezentovao šta je zakonska obaveza koju Jugoremedija mora da sprovede u praksi da
ne bi izgubila dozvolu za proizvodnju lekova. U pogonima Jugoremedije zastupljene su razne tehnologije. Proizvode se čvrste, polučvrste, tečne sterilne, tečne
nesterilne forme lekova, a proizvodili su se i preparati iz grupe beta-laktamskih
antibiotika (penicilini i cefalosporini).
Prezaduženost fabrike te 2007. godine bila je posledica lošeg poslovanja prethodnog vlasnika. Lekova Jugoremedije nije bilo ni na domaćem a ni na izvoznim
tržištima. To je nametalo obavezu upravi fabrike da vrlo precizno defniše strategiju razvoja fabrike. Zaključeno je da nije moguće provesti sanaciju svih proizvodnih pogona već se moraju definisati prioriteti. Tablete čine pribiižno 60%
od svih registrovanih lekova sa palete Jugoremedije te je na preporuku stručnog
tima uprava odlučila da sprovede sanaciju pogona za proizvodnju i pakovanje
ove forme lekova. Ova odluka za sve zaposlene imala je veliku težinu jer u Jugoremediji nije bilo nikakvih investicija više od dvadeset godina. Sanacija pogona
značila je zastoj u proizvodnji duži 1,5 godinu, te su pogoni radili bez prestanka,
radnim danom kao i vikendima da bi se obezbedio lager lekova. Stvorene zalihe omogućile su redovna primanja radnika tokom komplelnog zastoja i redevno
snabdevanje lekovima na svim tržištima.
Potpisan je Ugovor sa Energoprojekt-Industrijom juna 2008.,a izvođenje radova otpočelo je septembra iste godine. Krajnji cilj ovog velikog projekta
bio je da se ispoštuje zakonom predviđen rok za implementaciju GMP normi,
odnosno da se projekat dovede u završnu fazu do zakonom predviđenog roka
(01.08.2009. godine). Tim Jugoremedije predano je radio na obezbeđivanju finansijskih sredstava, izradi projekata, izboru isporučilaca sistemske opreme,
montaži opreme i izvođenju kvalifikacija. Projekt je okončan u decembru
2009. godine, kada je pokrenuta i proizvodnja u novim saniranim pogonima.
70
Jugoremedija, deo drugi...
Sve ovo, na žalost, nije bilo dovoljno jer ovim projektom nije bila obuhvaćena
proizvodnja ampula i antibiotika, a farmaceutska regulativa je veoma stroga i rokovi predviđeni zakonom su precizno definisani. Na inspekcijskom nadzoru koji
je sproveden u decembru 2009. godine od strane Ministarstva zdravlja Republike
Srbije konstatovano je da se mora planirati i sanacija odeljenja za proizvodnju
tečnih formi, kao i da se u postojećim pogonima ne mogu proizvoditi antibiotici
jer se nalaze pod istim krovom sa ostatkom proizvodnje. Proizvodnja antibiotika
je obustavljena da bi se izbegao rizik kotaminacije novih saniranih proizvodnih
pogona, sa namerom da se pogon izmesti na drugu lokaciju. Uslov za dobijanje mišijenje o usaglašenosti uslova za proizvodnju tečnih formi je Ministarstvu
prosleđen dopis sa dinamičkim planom aktivnosti na sanaciji odeljenja za proizvodnju ampula (29.03.2010.).
Nova verzija Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima objavljena je u
Službenom glasniku 07.05.2010. godine. Rok za obezbeđivanje zakonom propisanih ambijentalnih uslova za proizvodnju svih formi lekova je kraj 2010. godine.
Stručni tim je pristupio izradi idejnih projekata za pogon tečnih formi i antibiotika. Ukoliko dođe do realizacije sanacije pogona za proizvodnju tečnih formi
potrebno je da se postojeća procesna oprema za proizvodnju i pakovanje penicilina i cefalosporina dekontaminira i izmesti, da se prostorije u kojima se pre
sanacije pogona odvijala proizvodnja antibiotika dekontaminiraju i uz pojačane
mere zaštite iskoriste za obezbeđivanje tokova materijala i osoblja na odeljenju
tečnih formi. Uprava fabrike nalazi se pred teškim zadatkom da pronađe optimalna rešenja za realizaciju i ova dva projekta.
Ukoliko ne dođe do njihove realizacije Jugoremedija neće u celini ispuniti svoje zakonom predviđene obaveze u zakonom predviđenim rokovima i može se
očekivati zatvaranje pogona od strane regulatornih tela. Zatvaranjem pogona
domaće i izvozno tržište biće uskraćeno za preparate koji na navedenim prostorima nemaju direktnu paralelu. U slučaju zatvaranja pogona u Agenciji za lekove i
medicinska sredstva Republike Srbije postojeće registracije će moći da budu obnavljane samo ukoliko se ovi preparati uslužno proizvode u pogonima neke druge
farmaceutske kompamje. To u praksi znači da 140 obučenih i kvalifikovanih radnika vezanih za proizvodnju ampula i antibiotika ostaje bez svojih radnih mesta.
Radničke borbe u Srbiji
71
„Jugoremedija”
Fabrika lekova a.d.
Zrenjanin
Broj:4315
Datum: 14.07.2008.g.
ZAPISNIK
Dana 14.07.2008.g. Komisija za ocenu ponuda projektovanja i sanacije
fabrike lekova „Jugoremedija” a.d. Zrenjanin, formirana na osnovu Odluke Upravnog odbora br. 23 od 13.03.2008.g. održala je sastanak u prostoriji za sastanke
u “Jugoremediji” fabrici lekova a.d Zrenjanin.
Komisija je prethodno konstatovala da su ponude pristigle od sledećih
ponuđača:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
IMTECH DEUTSCHLAND GmbH Co KG iz Nemačke
LSMW - interfilter Austrija - Srbija
ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda
KLIMA OPREMA Samobor - Hrvatska
TERMOVENT - KOMERC iz Beograda
CLEANGRAD iz Slovenije
Nakon pregledanja ponuda Komisija je utvrdila da su pristigle samo dve
ponude po sistemu ključ u ruke i to od ponuđača IMTECH DEUTSCHLAND
GmbH Co KG iz Nemačke i ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda.
IMTECH DEUTSCHLAND GmbH Co KG iz Nemačke je trebao da
obezbedi kreditna sredstva potrebna za sanaciju od Nemačkih banaka ali su sve
banke kojima su se obratili odbile. Iz tih razloga preostaje da „Jugoremedija” a.d.
sama obezbedi sredstva od domaćih banaka.
Na osnovu utvrđenih i iznetih činjenica iz ponuda, komisija je konstatovala da je jedini ponudač ENERGOPROJEKT - INDUSTRIJA iz Beograda iz
razloga što su ponudili posredovanje između investitora i domaćih banka i daje
predlog da se angažuje za izradu projekta i izvođenje radova na modernizaciji
proizvodnih pogona i pakovanja čvrstih formi i laboratorija kontrole kvaliteta
„Jugoremedija” fabrike lekova a.d. Zrenjanin.
KOMISIJA:
72
Jugoremedija, deo drugi...
USLOVI POSLOVANJA U PROIZVODNJI I PROMETU LEKOVA U REPUBLICI SRBIJI
Tržište lekova
Bilo kakva analiza i sagledavanje aktuelne situacije u kojoj se nalazi Jugoremedija,
ne može biti realno i objektivno ukoliko se istovremeno ne sagleda i kompletno
tržište lekova u Republici Srbiji i uslovi poslovanja u proizvodnji i prometu lekova.
Isto tako, ne mogu se donositi kvalitetni zaključci u vezi sa sadašnjim stanjem i
uslovima, niti se može adekvatno planirati ili sagledavati modusi za prevazilaženje
krize, bez poznavanja korena sadašnjih oklonosti u prethodnim godinama.
Uz rizik da se sažet rezime na ovako ozbiljnu i značajnu temu uvek može
lako proglasiti za neozbiljnu, generalizovnu ili nestručnu analizu, kao i još veći
rizik da se svako pozivanje na činjenice, tržišne uslove i rezultate iz perioda od
pre 2000. godine može etiketirati kao politizacija, revizionizam, jugonostalgija ili
kako god već, mi u Jugoremediji ne želimo, niti imamo prava zaboraviti na sledeće
činjenice:
-
Jugoremedija je nastala 1961. godine kroz licencni aranžman sa nemačkim
Hoechst AG (sada Sanofi-Aventis) i bavila se proizvodnjom aktivnih sastojaka, dakle baznom farmaceutskom proizvodnjom sirovina za lekove,
-
Udruženje farmaceutske industrije SFRJ 1975. objavljuje smernice GMP
standarda u skladu sa preporukama SZO i EZ standardima
-
Još krajem 70-ih godina prošlog veka, Jugoremedija je započela aktivnosti
na uvođenju i uvela GMP standard kvaliteta u svojoj proizvodnji lekova,
-
Primena GMP standarda u sistemu kvaliteta fabrike, kao i sam kvalitet
proizvedenih serija lekova su za sve godine trajanja saradnje bili pod strogom supervizijom nemačkih partnera i na nivou tada važećih GMP zahteva u Nemačkoj.
-
Prema zvaničnim statističkim podacima 1990. godine, neposredno pre
raspada SRJ, Jugoremedija je sa oko 5% udela na ukupnom tržištu SRJ zauzimala 8-mo mesto po redu ostvarujući oko $ 50 miliona prometa. Te godine, ukupna
proizvodnja domaćih fabrika dostizala je vrednost od $1 milijardu, od čega je 40%
bio izvoz (oko $370 miliona), dok je samo 10% lekova bilo iz uvoza (samo $85
miliona). Glavni izvozni adut, sa oko 34,2% vrednosti ukupnog izvoza činili su
antibiotici.
-
U periodu 2000. – 2002. Jugoremedija je dostizala godišnju proizvodnju
od preko $28 miliona. Godine 2002. država prodaje svoj manjinski udeo od oko
42% makedonskoj firmi „Jaka 80“, čiji je vlasnik Jovica Stefanović- Nini za ukupno oko 16 miliona tadašnjih DEM i mnogo praznih obećanja u momentu kada je
samo lager lekova u fabrici iznosio oko 11 miliona DEM
-
Novi manjinski vlasnik preuzima kompletno upravljanje fabrikom i
Radničke borbe u Srbiji
73
započinje proces sistematskog obezvređivanja i izvlačenja kapitala iz Jugoremedije u svoje povezane firme.
-
Nakon privatizacije proizvodnja opada da bi tokom 2007 Jugoremedija
proizvela lekove za samo oko $16 miliona
-
2004. godine Republika Srbija u tada donetom Zakonu o lekovima i
medicinskim sredstvima, članom 156. praktično ukida primenu GMP standarda
u Srbiji na sledećih 5 godina, time omogućavajući da kvazi „investitori“ privatizovanih i novih fabrika lekova ili „pakeraja“ bez ikakvih ulaganja u uslove
proizvodnje i kontrole kvaliteta kakve zahteva primena standarda GMP, do maksimuma raubuju i troše resurse firmi isisavajući ekstraprofit iz njih. Sekundarna
posledica takve politike države i postupanja farmaceutskih mešetara bilo je gubljenje svih izvoznih potencijala na bilo koje ozbiljno tržište lekova i dovođenje
fabrika u situaciju da pre ili kasnije moraju praktično iz početka da grade pogone
i (ponovo) uvode GMP standard.
-
Marta 2007. godine poništena je privatizacija i upravljanje Jugoremedijom je vraćeno većinskim vlasnicima – malim akcionarima
-
Zatekli smo oko $28 miliona dugova, hipoteku od oko $17 miliona,
praktično neupotrebljiv lager sirovina za lekove, obustavljenu primenu GMP
standarda, neodgovarajuće održavanu opremu i sisteme za proizvodnju u pogonima i samo oko $2 miliona zaliha lekova
-
U 2008. godini, nakon poništavanja nelegalne privatizacije proizveli
smo lekove za oko $28 miliona
-
Tokom 2008. i 2009. godine smo uložili preko $14 miliona u rekonstrukciju pogona za čvrste i polučvrste forme i jedinica za pakovanje i skladištenje
u skladu sa GMP standardom kako bi nadoknadili izgubljenih 5 godina bez
održavanja i investicija i time obezbedili egzistenciju i budućnost Jugoremedije.
-
2010 godine uz svetsku ekonomsku krizu, dolazi do nelikvidnosti
farmaceutskog sektora u Republici Srbiji koja kuluminira skoro do kolapsa u
2011. Navedena nelikvidnost se javlja kao posledica neodgovarajućeg finansiranja iz budžeta, odnosno neplaćanja za isporučene lekove od strane same države,
Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i zdravstvenih ustanova prema
veledrogerijama i proizvođačima lekova.
-
Generisana kriza nelikvidnosti za koju je direktno odgovorna država,
u situaciju teške nesolventnosti dovodi sve renomirane veledrogerije (Velefarm,
Vetfarm, Unifarm..) ostavljajući samo par njih da funkcionišu.
-
Država je takvom krizom već u ovoj godini dovela do stečaja i likvidacije ranije značajnih proizvođača lekova Habitfarma i Srboleka (ovaj drugi je inače
i žrtva privatizacije Jovice Stefanovića Ninija, a upravo je u toku tender za prodaju Srboleka u stečaju sa mizernim početnim iznosom), istovremeno, ugrožena
je Galenika kao najveći proizvođača lekova u Srbiji (a koja bi uskoro trebalo da
bude privatizovana)
74
Jugoremedija, deo drugi...
-
Takođe, svojim postupcima država Jugoremediju dovodi skoro pred
stečaj (ne samo time što je zbog neurednog finansiranja zdravstvenih ustanova
onemogućena naplata od nelikvidnih veledrogerija, već i drugim postupcima,
poput snižavanja cena naših lekova na pozitivnoj listi Fonda ispod granice rentabilnosti, odbijanja davanja garancija za kredite koje smo sami obezbedili i koji
bi nam omogućili izlalaz iz krize i dr.)
-
Tržište lekova u Srbiji ostvaruje ukupan promet (podaci iz 2010) od oko
€1 milijardu, odnosno oko $1,4 milijarde. Uvoz lekova u Srbiju dostigao je preko
50% ukupnog prometa.
-
U Srbiji krajem 2011. više ni jedan proizvođač lekova ne proizvodi sirovine za farmaceutsku industriju, odnosno aktivne supstance, samo par
domaćih proizvođača (Jugoremedija, Galenika, Hemofarm Stada, Actavis Zdravlje) raspolažu tehnologijom proizvodnje gde se polazi od supstance do finalnog
proizvoda, dok su svi ostali manje-više „pakeraji“ lekova proizvedenih uglavnom
u Indiji ili Kini
-
U Srbiji krajem 2011. osim Galenike, Jugoremedije i Hemofarm-Stade
više nema proizvodnje antibiotika, a pogotovu ne u ampuliranim oblicima, tako
da je država kompletno zavisna od uvoza ovih strateški značajnih proizvoda koji
su do 90-ih godina bili glavni izvozni artikal naše industrije.
-
Poslednji pravi domaći proizvođači lekova u Srbiji krajem 2011 (dakle
sa 100% domaćim vlasništvom) jesu Jugoremedija i Galenika. Svi ostali – Hemofarm (vlasnik multinacionalna kompanija Stada), Zdravlje (vlasnik multinacionalna kompanija Actavis), PharmaSwis (vlasnik multinacionalna kompanija
Valeant), PharmaS (vlasnik kompanija iz Hrvatske), Alvogen (vlasnik multinacionalna kompanija iz USA) su 100% vlasništvo stranih kompanija i zajednički drže
preko 60% tržišta lekova u Srbiji
Od vraćanja Jugoremedije na upravljanje malim akcionarima marta
2007, uz velika zalaganja svih zaposlenih u fabrici, isključivo sopstevnim snagama, uspeli smo da pokrenemo prozvodnju, renoviramo pogone, ponovo dovedemo fabriku na GMP nivo i time osposobimo za izvoz, očuvamo registracije
naših lekova na postojećim tržištima i otvorimo nova, proizvodimo i prodajemo
naše lekove bez obzira na rentabilnost i time obezbedimo pokrivenost zdravstva
Srbije ključnim lekovima, vratimo značajne iznose dugova koje je napravila uprava Jovice Stefanovića, isplaćujemo lične dohotke, pa čak i da započnemo ciklus
investicija u nove kapacitete koji bi trebalo da obezbede egzistenciju i razvoj Jugoremedije u narednim godinama.
U situaciji kada nas kompanija Sanofi-Aventis tuži zbog duga za pristigla
plaćanja iz prethodnih godina po osnovu korišenja njihovih licenci za samo 4 leka
i kada je konkretna pomoć države, kao manjinskog ali vlasnika glavnog udela,
Radničke borbe u Srbiji
75
za prevazilaženje ovog problema neophodna mi nailazimo na zid odbijanja i nerazumevanja, čak i u svojoj sredini. Mora se jasno kazati da smo od €1,8 miliona
duga prema kompaniji Sanofi-Aventis koji je napravljen za vreme uprave Jovice
Stefanovića i koji smo zatekli kod preuzimanja upravljanja, dug sveli na oko
€900 hiljada. Država je pri tome od nas 2007 godine naplatila €180 hiljada duga
prema Poreskoj upravi koji je takođe nasleđen od Stefanovića, zadržala je celokupan iznos od onih DEM 16 miliona dobijenih od prodaje 42% Stefanovićevoj
„Jaka 80“, zadržala i tih 42% akcija, od nas redovno naplaćivala sve poreske i
druge obaveze, nije prihvatila naše molbe za očuvanje rentabilnog nivoa cena za
naše lekove stavljajući nas u isti nivo sa stranim uvoznicima i mešetarima i ni na
koji način nije podržala naše investicije u GMP pogone koje smo bili prinuđeni da
izvršimo i koje su nastale kao posledica Stefanovićevog nedomaćinskog upravljanja i izvlačenja kapitala iz Jugoremedije, neispunjenih investicionih obaveza iz
ugovora o prodaji državnog udela i iz neophodnosti poštovanja GMP standarda u
proizvodnji lekova.
Ako na sve navedeno dodamo i činjenicu da smo od preuzimanja upravljanja 2007. godine od stane našeg suvlasnika - države, izloženi kontinuiranim političikm pritiscima, stalnoj presiji i nadzoru državnih organa i inspekcijama svih vrsta, stalnim sumnjama, istragama i insinuacijama, pa čak i pretnjama
menadžmentu, šta se još može dodati na to?
U ovim i ovakvim okolnostima, bez obzira da ishod naše borbe da
sačuvamo Jugoremedijui i opstanemo kao proizvođač lekova, izgleda da je država
ili oni koji su prisvojili pravo da su država predstavljaju sigurne kvazi dobitnike
– već su jednom prodali svoj udeo, posle su ga povratili i zadržali novac od prodaje, od Jugoremedije su naplatili sve što su mogli, a za sve ove godine ništa
nisu uložili, ako uspemo da opstanemo – prodaće opet svoj udeo verovatno nekoj
stranoj kompaniji, ako nas praktično silom uvedu u stečaj, opet će naplatiti svoj
deo kroz prodaju kao što se trenutno dešava Srboleku.
Kada se sve činjenice navedene u prethodnom tekstu uzmu u obzir,
nije jednostavno odupreti se utisku da smo svedoci dugotrajne strateške operacije sistematskog uništavanja domaće farmaceutske industrije, skoro potpunog
obustavljanja njenih izvoznih kapaciteta i kompletnog onesposobljavanja domaće
industrije za proizvodnju strateški bitnih lekova za život i očuvanje zdravlja
stanovništva - poput antibiotilka.
Podestimo se takođe i činjenica da je po preuzimanju tadašnje ICN Galenike,
gospodin Panić prvo prodao tehnologiju proizvodnje antibiotika indijskim kupcima (od kojih se danas snabdeva većina svetskih kompanija, a Indija je uz Kinu
postala najveći izvoiznik supstanci i lekova) i tako ugasio kapacitete Galenike,
76
Jugoremedija, deo drugi...
kao i da je Actavis po kupovini kompanije Zdravlje Leskovac, prvo zatvorio fabriku supstanci (dakle, nije je prodao ili na bilo koji drugi način pokušao da očuva,
nego ugasio...)
Jugoremedija, kao nekadašnji proizvođač aktivnih supstanci za farmaceutsku industriju, GMP certificirani proizvođač gotovih lekova, antibiotika i ampuliranih lekova, proizvođač strateški bitnih lekova u terapiji koji se nalaze na
pozitivnoj listi, jedan od značajnih izvoznika lekova na CEFTA tržišta, ne samo
da nema podršku države, koja je ujedno vlasnik 42% akcija fabrike, već sama
država čini takve postupke kojima nas ciljano gura ka potpunom obezvređivanju
i uništenju, sa ciljem koji može biti samo – otvaranje prostora za nastup stranih
kompanija i njihovu potpunu dominaciju na domaćem tržištu, uz apsolutnu zavisnost Srbije od uvoza.
Mi u Jugoremediji smo u ovim oklonostima uradili sve što je bilo moguće i sve što
je u našim rukama iako sve ovo podseća na borbu sa vetrenjačama. Hitna, jasna i
konkretna podrška države, javnosti i društva je neophodna ako želimo da makar
delom očuvamo samostalnost i nezavisnost srpske farmacije čiji je Jugoremedija
oduvek bila jedan od ključnih činilaca.
Zdravko Deurić,
Direktor
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije AD Zrenjanin,
br. 001, 14.01.2012.god.
Radničke borbe u Srbiji
77
Informacija iz tužilaštva u vezi sa
pisanjem štampe o navodnim
postupcima protiv Zdravka Deurića
РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА
ВИШЕ ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО У ЗРЕЊАНИНУ
Број: КТР 251/11
Датум:11.07.2011
Зрејанин
ЗДРАВКО ДЕУРИЋ
ЗРЕЊАНИН
Поводом Вашег захтева од 21.06.2011. године, који је у Вишем
јавном тужилаштву у Зрењанину запримљен 29.06.2011. године, ради
добијања информације да ли је против Деурић Здравка из Зрењанина ЈМБГ
2206963850047 Више јавно тужилаштво у Зрењанину предузело неке
процесне радње у циљу покретања кривичног поступка обавештавамо Вас
сходно чл. 16 ст.1 Закона о слободно приступу информацијма од јавног
значаја:
Више јавно тужилаштво у Зрењанину у периоду од 01.01.2011.
године, па до 08.07.2011. године, у односу на именованог
1- није поднело захтев за спровођење истраге сходно чл. 242 ЗКП-а по ком је
истражни судија донео решење о спровођењу истраге
2- није подигло оптужница сходно чл. 244 ЗКП
3- није подигло оптужница сходно чл. 265 ЗКП
4- није подигло оптужни педлог сходно чл. 434 ЗКП
5- није предложило истражном судији Вишег суда у Зрењанину да предузме
одређене истражне радње сходно чл. 435 ЗКП-а
78
Jugoremedija, deo drugi...
“Odgovor” tužilaštva na nepostojeću
krivičnu prijavu protiv uprave
Jugoremedije
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ТУЖИЛАШТВО ЗА
ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ
КТР.бр. 563/11
Београд, 27.12.2011. године
ЖЈ/МН
КУРУЧЕВ МИЛОВАН
Ул. 3.октобрa 42
Меле н ц и
Обавештавмо Вас, да је кривична пријава коју сте овом тужилаштву
поднели против директора и чланова управног одбора предузећа
“Југоремедија” АД Зрењанин, Здравка Деурића, Бранислава Маркуша,
Данила Шуковића, Емилије Михајловић, Надице Мариголд, због кривичног
дела Оштећење поверилаца из члана 237. и кривичног дела Злоупотреба
овлашћења у привреди из члана 238.КЗ. кривичног дела Несавестап рад у
привредном пословању из члана 234 Кривичног законика, достављена на
надлежност и поступање Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину.
За све евентуалне допуне и информације о предметној кривичној
пријави, потребно је да се обратите Вишем јавном тужилаштву у
Зрењанину.
Radničke borbe u Srbiji
79
Odgovor tužilaštvu
REPUBLIKA SRBIJA
VIŠEM JAVNOM TUŽILAŠTVU U ZRENJANINU
PODNESAK KURUČEV MILOVAN IZ MELENACA
Dana 09.01.2012. godine, na kućnu adresu, stiglo mi je. obaveštenje od
strane Tužilaštva za organizovani kriminal broj KTR 563/11 od 27.12.2011. godine
u kojem me obaveštava: ,,...da je krivična prijava koju sam ja podneo Tužilaštvu
za organizovani kriminal u Beogradu protiv direktora i članova upravnog odbora preduzeća JUGOREMEDIJA AD Zrenjanin Zdravka Deurića, Branislava
Markuša...., zbog krivičnih dela Oštećenje poverilaca iz člana 237. ... dostavljena
na nadležnost Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu na postupanje... “.
Ovim putem Vas obaveštavam da ja lično, niti putem bilo kog drugog
lica, NIKADA nisam podneo bilo kakvu krivičnu prijavu.
Očigledno je da je neko zloupotrebio moje ime i moj identitet i lažno
podneo nekakvu krivičnu prijavu. Stoga Vas obaveštavam da ja jesam radnik
navedenog preduzeća, ali niti znam, niti imam ikakva saznanja da se u tom
preduzeću izvršilo ili vrši neko krivično delo. lmajući u vidu da sam relativno
upućen u međuljudske odnose zaposlenih u ovom preduzeću, smatram da je neko
izvršio krivično delo upravo falsifikujući moje ime, potpis i drugo, kako bi ili
meni ili nekom trećem naneo nekakvu Štetu.
Iz tih razloga, ja sam svojim dopisom od 10.01.2012. godine o ovoj zloupotrebi moga imena i falsifikovanju moga potpisa, kao i zloupotrebu ustanove
Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu, obavestio i samo Tužilaštvo za
organizovani kriminal.
Ovim putem Vas takođe molim da mi po mogućnosti, dostavite i primerak (može i fotokopiju) navodne “moje krivične prijave”, kako bih eventualno
došao do saznanja ko je lice koje je falsifikovalo moje ime i zloupotrebilo moj
identitet.
Dokazi: Dopis Tužilaštva za org. kriminal u Beogradu KTR.563/11 od 27.12.2011.
Moj dopis Tužilaštvu za organizovani kriminal od 10.11.2011. u prilogu.
U Zrenjaninu, dana 11.01.2012. godine
80
Jugoremedija, deo drugi...
На основу члана 31. и 108. став 1. Статута града Зрењанина (“Службени
лист града Зрењанина”, број 21/08), Скупштина града Зрењанина, на седници
одржаној дана 10.02.2012. године, донела је
ЗАКЉУЧАК
1. УСВАЈА СЕ Закључак број: 06-37-1/12-I од 10.02.2012. године
Анкетног одбора за утврђивање тренутног стања у фабрици лекова
“Југоремедија” АД Зрењанин (у даљем тексту: Одбор) образован и именован
Решењем Скупштине града Зрењанина број: 06-160-60/11-I од 29.12.2011.
године (“Службени лист града Зрењанина”, бр. 23/11).
2. УТВРЂУЈЕ СЕ да је Одбор из претходне тачке овог Закључка
утврдио да нико није оспорио наводе о изазивању намерног стечаја Фабрике
лекова “Југоремедија” АД Зрењанин.
3. Скупштина града Зрењанина позива све надлежне државне
органе и релевантне субјекте на хитно предузимање одговарајући мера
у циљу решавања тренутног стања у Фабрици лекова “Југоремедија” АД
Зрењанин како не би дошло до престанка рада наведене фабрике и гашења
460 радних места, који су неопходни за егзистенцију запослених и њихових
породица.
4. ЗАКЉУЧАК ДОСТАВИТИ:
- Влади Републике Србије, 11000 Београд, ул. Немањина бр. 11,
- Министарству економије и регионалног развоја, 11000 Београд, ул. Булевар
Краља Александра бр. 15,
- Градоначелнику града Зрењанина,
- Кабинету Градоначелника града Зрењанина,
- Анкетном одбору,
- Одељењу за локални економски и рурални развој и инвестиције,
- Архиви.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА
ГРАД ЗРЕЊАНИН
СКУПШТИНА ГРАДА
Број: 06-23-10/12-I
Дана: 10.02.2012. године ЗРЕЊАНИН
Radničke borbe u Srbiji
81
Jugoremedija, i dalje otvoreno pitanje
Ima li spremnosti za ispravljanje grešaka u privatizaciji
Deseta je godina od prodaje državnog paketa zrenjaninske fabrike
lekova Jugoremedija, „kontra-verznom biznismenu”, Jovici Stefanoviću - Niniju
(decembar 2002.g.). Ako se prvi period (2002-2007) može nazvati radničkom
borbom i pobedom, period od 2007. do 2009. vremenom konsolidacije i izgradnje, poslednjih godinu i po dana, i danas, traje borba protiv namere da izvršna
vlast izazove dirigovani stečaj, sa posledicama da mali akcionari (oko 4000 ljudi) izgubi vlasništvo, a svi zaposleni radnici radna mesta. Već više od godinu
dana banke ne daju kredite za obrtna sredstva, inače uobičajeno u poslovanju
privrede, a prednjače blokadom računa dve državne banke (Razvojna i Komercijalna banka), u fabrici u kojoj je upravo država suvlasnik sa 42% vrednosti. Ovo
finanasijsko gušenje ide u paru sa tužbom švajcarske farmaceutske firme Aventis, zbog neisplaćenih licencnih prava, sa pretnjom zabrane proizvodnje lekova i
uništavanja spaljivanjem već gotovih lekova na lageru, što se obavlja uz saradnju
sa Ministarstvom za ekonomiju (ministar Nebojša Ćirić), koji je istovremeno i
predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke. Finanasijsko iscrpljivanje i
blokade ugrozile su samu proizvodnju, a ona se obavlja na uštrb neisplaćene četiri
zarade za oko 450 radnika.
Jedna (slučajna) poseta ministra zdravlja Zorana Stankovića, tokom
štrajka upozorenja Samostalnog sindikata, i obećanje da će se nešto preduzeti, rezultirali su formiranje radne grupe pri Vladi Republike Srbije, koja se ne
oglašava skoro već dva meseca. Teško je očekivati da oni koju su glavni akteri već desetogodišnjeg “slučaja Jugoremedija” nešto učiniti da se stanje normalizuje. Naprotiv, izvršna vlast, na najvišem državnom nivou, instrumentalizuje jednu manjinsku grupu akcionara, mahom penzionera, organizovanu u
Udruženje akcionara Jugoremedija III, koja zahteva vanrednu skupštinu društva
i traži razrešenje sadašnjeg v.d. gen. direktora Zdravka Deurića. Tako se u sinergiji spoljnih i unutrašnjih pritisaka sve svodi na “žrtvenog jarca” Zdravka
Deurića, a ne na suštinske razloge činjenja i nečinjenja organa vlasti. U uslovima
medijske blokade, vođene takođe kao sredstvo tihe eliminacije, Pokret Ravnopravnost, sada već dve godine kolektivno učlanjen u SDP Srbije, objavio je
Bilten radnika i akcionara Jugoremedije Fabrike lekova AD Zrenjanin, kao svojevrsnu “alatku” za razumevanje, zašto se fabrika nalazi u ovakvim teškoćama.
82
Jugoremedija, deo drugi...
Medija centar
Logično, prvi korak je bila namera da se šira javnost, u Beogradu, u
prostorijama Medija centra, uz spomenuti Bilten i uz učešće Zore Vujaković,
predsednice Skupštine akcionara, v.d. gen. direktora Zdravka Deurića i Branislava Markuša, člana Upravnog odbora, uz moderatora Oliviju Rusovac, upozna
sa tekućim problemima i neprekidnim pritiscima. Gospoda Vujaković, predsednica Skupštine Drušrva, pledirajući za zakonitost u proceduri, predložila je da se
sačekaju nalazi Anketnog odbora i stav Evropske unije, pa da se onda eventualno
odlučuje o “krivici” Zdravka Deurića. Odjek u medijima je bio skroman. Postoji
sedam pojavljivanja u štampanim, elektronskim i internetskim opštilima. Tri teksta su bila sa istovetnim sadržajem jedne novinske agencije. Niko u tekstovima
ne spominje Bilten broj 1, niti se može steći utisak da su ga konslultovali. Niko
ne spominje da je ova konferencija održana u Medija centru, što je samo po sebi
trebalo da asocira na važnost problema. Cilj nije u potpunosti postignut, ali se prozor malo „odškrinuo”. Zahvaljujući gostovanju Nebojše Popova u TV emisiji B92
„Hoću da znam”, problem Jugoremedije je postavljen na jedan drugačiji način.
Zahvaljujući ličnoj inicijativi Zagorke Golubović, njenom susretu sa ministrom
Rasimom Ljajićem, predsednikom SDP-a, zatim njenom neuspelom pokušaju
prijema kod predsednika Borisa Tadića, a posebno Otvorenim pismom Borisu
Tadiću, kao i učešćem u TV emisiji “Hoću da znam”, snažnije se zatalasala naša
javnost. Ako su činjenice, interpretacija i dijalog “stepenice” svakog rešenja, još
uvek nije uspostavljen racionalni dijalog sa glavnim akterima “slučaja Jugoremedija”.
Anketni odbor
Na predlog odborničke grupe SDP-Ravnopravnost, Skupština grada
Zrenjanina, poslednjeg radnog dana, decembra 2011 .g. oformila je petočlani Anketni odbor (članovi su iz SDP-Ravnopravnost, DS, Liga socijaldemokrata Vojvodine, SRS, SVM) da u roku od mesec dana, konsultujući Bilten broj jedan
utvrde da li su finansijske teškoće u fabrici rezultat namere izvršne vlasti da se
firma uvede u dirigovani stečaj. Iako je faktor vreme bio jednako važan, kao i
nalaz o razlozima finansijskih teškoća, Odbor, zahvaljujući opstrukciji članova iz
DS-a i SRS-a, nije u roku završio posao. Skupština grada, održana 03.02.2012.g,
prekinuta je na samom početku, uz demonstrativno napuštanje sednice od članova
odborničke grupe SDP-Ravnopravnost. U njihovom odsustvu sednica je zakazana
za 10.02.2012.g, i na sam dan održavanja, izgleda zahvaljujući dogovoru predsednika odborničkih grupa, i uz posredovanje gradonačelnika, ipak je donešena Odluka u jednom jedinom lapidarnom iskazu: da Odbor nije došao do saznanja da
nije u pitanju namemo izazivanje stečaja (znači jeste!), a Skupština je ovakvu
Radničke borbe u Srbiji
83
formulaciju jednoglasno usvojila. Svi odbornici (70), na dan donošenja odluke
dobili su spomenuti Bilten broj 1 i knjigu Radno mesto pod suncem - Radničke
borbe u Srbiji. Hoćemo da verujemo, da ovo jednoglasno usvajanje nalaza Anketnog odbora, nije samo pro forma, već i lično saznanje da se u ovom slučaju krije
nešto dublje i važnije. Nalazi Anketnog odbora poslati su na adrese svih važnijih
institucija republike Srbije.
Evropska unija
Poznato je da je Evropska unija juna 2011.g. naložila preispitivanje
načina privatizacije u preko 20 firmi u našoj zemlji, među kojima je i fabrika
lekova Jugoremedija. Od tada nema reakcije naše Vlade, čak nije dostupan ni
izvorni teskt, sa jednim skoro ciničnim obrazloženjem tužilaštva, da se zbog
istražnih radnji on ne može još uvek obelodaniti. Udruženje Ravnopravnost, uz
pomoć beogradske fondacije Roza Luksemburg, stupio je u kontakte sa levo orijentisanom nemačkom partijom Die Linke, čiji je poslanik Tomas Hendle postavio pitanje u Evropskom parlamentu: da li je iz Brisela poslato pismo Vladi republike Srbije, ako je poslato kakav je njegov sadržaj i da li je dostupan javnosti,
koliki je stepen korupcije danas u Srbiji i konačno, ko je od strane Evropske unije
zadužen za kontakte sa Vladom Republike Srbije. Čeka se odgovor.
Postavlja se krucijalno pitanje, da li je država spremna za ispravljanje
grešaka? Da li je greška to što država ne ispravlja greške, ili je greška što se radnici usredresređuju na proizvodnju i čuvanje radnih mesta.
Slavko Golić
Republika, br. 520-521,
od 01-31. marta 2012. godine
84
Jugoremedija, deo drugi...
Otvoreno pismo Predsedniku Tadiću
Dragi Borise, zamolila sam da me primiš da Ti lično, u prijateljskom
razgovoru kažem neke stvari o katastrofalnom stanju u našem društvu, koje
saznajem putem istraživanja, a koje Tebi sigurno neće reći ljudi iz Tvog okruženja
- ali Ti si odbio da me primiš, zato sam prinudjena da Ti se obratim preko javnosti,
jer osećam i ličnu odgovornost ako ćutim pred upropašćivanjem svake nade u
budućnost za građane Srbije.
Prvo pitanje koje sam želela da Ti postavim bilo je: da li želiš da Te
građani upamte kao glavnog krivca za propast društva i zatiranje i ono malo demokratskog potencijala osvojenog 5 Oktobra?
A drugo pitanje glasi: zašto si godinama tolerisao obavljanje loše privatizacije,
koju je inaugurisao Vojislav Koštunica, a koja je nastavljena i u periodu Tvoje
vlasti, ne insistirajući da se raskinu ugovori sa novim vlasnicima koji su namerno
dovodili kupljena preduzeća do stečaja i bukvalno uništavali privredu? (Možeš
reći da nije Tvoja ingerencija da se mešaš u ekonomiju, ali se u procesu transformacije vlasništva radi o posledicama na celinu društva, i to, svakako, jeste domen
i Predsednika).
Danas se postavlja pitanje: u čijem interesu se nastavljaju malverzacije sa privatizacijom, uprkos dokazanim pogubnim rezultatima u većini privatizovanih firmi.
Najupečatljivi je slučaj „Jugoremedije” iz Zrenjanina, odakle su posle
privatizacije izbačeni većina radnika-akcionara, navodno kao „tehnološki višak”,
mada je novi vlasnik na njihovo mesto doveo svoje radnike. Ali su se proterani radnici, koji su tri godine bili na ulici, udruženi u sindikat borili da dokažu
da novi vlasnik ne ispunjava ni jednu obavezu iz ugovora o privatizaciji i da
rastura fabriku (prodajući nove mašine i inventar i kupujući nova preduzeća
sa tim novcem). Ali se postavlja pitanje: zašto su se sudski organi oglušivali o
dokaze radnika ili su više puta menjali odluke koje su donosili u korist opravdanih zahteva akcionara da im se vrati fabrika i radnici na svoja radna mesta,
da bi tek 2007. godine bio konačno raskinut ugovor sa novim vlasnikom, ali
kada je fabrika bila dovedena do stečaja? Priča se tu ne završava. Kada su akcionari preuzeli fabriku uspeli su da isplate ogromne dugove koje je napravio
bivši vlasnik, i to od svoga novca, da pokrenu pogone i nove licence lekova i da
počnu uspešno da rade. Ali opet „nevidljiva ruka” tržišne države” 2011. godine
pokreće zahtev o novoj privatizaciji „Jugoremedije”, potpuno ignorišući uspon
akcionarstva i dobre rezultate i vršeći stalne pritiske i policijske istrage navodno zbog mnogih nepravilnosti akcionara-vlasnika, koja nikada nisu dokazana.
Radničke borbe u Srbiji
85
Uvode se prisilne mere koje remete rad firme, sprečava se prodaja proizvedenih
lekova koji ostaju na lageru, a istovremeno se sklapaju ugovori sa inostranim firmama o uvozu istih lekova, na štetu proizvoda „Jugoremedije”. Zbog tih smetnji
ponovo rastu dugovi i nekoliko meseci radnici ostaju bez prihoda, što se koristi
kao potvrda da je neophodna nova prodaja firme. Sve to i mnogo drugih detalja
(videti Bilten radnika i akcionara Jugoremedije A.D. Zrenjanin 14.01. 2012).
Posebno je pitanje, koje kao i mnoga druga koja se tiču kazni za
prekršioca ugovora ili zakona, zašto bivši vlasnici koji su kršenjem ugovora o
privatizaciji, uključujući i bivšeg vlasnika „Jugoremedije”, nisu kažnjeni, a surovo se kažnjavaju radnici koji ostaju bez posla godinama na ulici?
Povod ovog pisma je sada ozbiljna pretnja stečajem „Jugoremedije”,
a tiče se i svih drugih namerno proizvedenih stečajeva, kojima je upropašćena
privreda. Ali je slučaj „Jugoremedije” ozbiljniji, jer je ova firma teškom borbom radnika izborila svoja prava, postala simbol slobode akcionara i neke vrste
oživljavanja radničkih pokreta u borbi protiv zloupotreba vlasti, te sadašnja politika koja se sprovodi prema toj firmi može odjeknuti u javnosti kao bezuspešni
pokušaj koji ne vredi preduzimati. A to će sigurno značiti veliki minus za demokratsku vladu i Predsednika Republike, jer građani ne procenjuju rad Predsednika Republike samo prema onome što misle da ne čini dobro, već i po onome što
ne čini, a morao bi.
Drugim rečima, zaokret u politici koji si Ti kao predsednik javno promovisao mora da se ispolji i u strategiji i u praksi u oštrijem reagovanju na sve
nelegalne radnje, neracionalne kompromiose i zloupotrebe, koje sada nekažnjeno
prolaze.
Zato ovaj test sa „Jugoremedijom” može da ojača poverenje građana u demokratsku vlast ako se pravično reši, ili da skrši demokratsku koaliciju, ali i veru
građana i bar minimalni demokratski potencijal današnje Srbije, ako se dozvoli da
društvom upravljaju tajkuni i kriminalci.
Nadam se da Tvoje obećanje zaokreta nisu prazne reči.
Sa nadom u dobar ishod naše krivudave tranzicije pozdrav od Zagorke
Golubović.
Beograd, 10.02.2012. godine
86
Jugoremedija, deo drugi...
Odgovor iz Predsednikovog kabineta
Република Србија
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ
ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
02 Број: 07-2-271/2012
Београд, 29 фебруар 2012. године
САМОСТАЛНИ СИНДИКАТ „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ“ АД
Господин ВЛАДИМИР ПЕЦИКОЗА. Председник
ЗРЕЊАНИН
Панчевачка ББ
Поштовани господине Пецикоза,
Поводом дописа који сте, 30.јануара 2012.године, у име Синдикалне
организације Самосталног синдиката „Југоремедије“ АД упутили
председнику Републике, господину Борису Тадићу, у којем наводите, поред
осталог, да је „Југоремедија“, чији је већински власник држава, на ивици
стечаја као и да разлози за то леже искључиво у притисцима делова извршне
власти на вашу фабрику, због чега ће акционари остати без акција, а радници
безпосла, и молите председника Републике за помоћ, обавештавамо Вас о
следећем:
Надлежности председника Републике утврђена су уставом
Републике Србије. Према Уставу, председник Републике у овој области нема
овлашћења, веч је то у надлежности Владеи ресорним органа државне управе.
Председник Републике подржава надлежне државне органе и инсистира
да, у оквиру својих уставних и законских овлашћења, предузимају мере за
заштиту уставновсти и законитости , што се свакако односи и на решавање
проблема у „Југоремедији“.
Radničke borbe u Srbiji
87
Господине Пецикоза, и поред наведених чињеница, разумевајући
проблеме са којим се овим поводом суочавају радници и менаџмент фабрике,
а у жељи да помогнемо како би надлежни државни органи предузели мере из
своје надлежности за решавање наведених проблема.Кабинет председника
Републике затражио је од кабинета председника Владе да у што краћем
року достави информације о тачности ваших навода у допису председнику
Републике, као и о мерама које се предузимају да би се решили проблеми
проблеми које износе чланови Самосталног синдиката „Југоремедије“.
Када тражене информације буду достављене Кабинету председника
Републике, о садржини исте бићете одмах обавештени.
С поштовањем,
88
Jugoremedija, deo drugi...
Saopštenje za javnost povodom napada
na radnika Jugoremedije
U noći između 22. i 23. februara 2012. godine napadnuta je kuća porodice Fai. To je ista ona porodica čiju su kuću u decembru prošle godine nepoznati izvršioci iscrtali obrnutim krstovima. Prilikom tadašnjeg uviđaja, domaćin
je policiji skrenuo pažnju da ukoliko se ne stane na put ovakvom vandalizmu,
mogu se dogoditi i gore stvari, što se i obistinilo. Naime, 23. februara oko 01:30
časova, nepoznati napadač je komadom betonskog odlivka razbio dvokrilni prozor spavaće sobe u kojem je tog trenutka spavao bračni par Fai. Pukom srećom,
betonski odlivak je završio nepunih dvadesetak centimetara od glave Roberta
Faija, čime je izbegnuta tragedija.
Akter ovog pokušaja ubistva je pred kućom, na pešačkoj stazi ostavio
još dva betonska odlivka, očito želeći da zapreti ovoj porodici da se neće zaustaviti samo na dva razbijena prozora.
Robert Fai je radnik Jugoremedije, jedan od urednika “Biltena radnika
i akcionara Jugoremedije AD” i aktivista udruženja Ravnopravnost, koje se bori
za pravo radnika i akcionara u Srbiji. Prošle godine su u kratkom vremenskom
periodu iscrtani grafiti na kućama još dveju porodica u Zrenjaninu, sa istima simbolima koji su crtani i na kući porodice Fai. Članovi tih porodica su takođe radnici Jugoremedije koji su se borili za svoja radnička i akcionarska prava u vreme
dok je Jovica Stefanović – Nini bio vlasnik fabrike.
Šta postižu ljudi koji čine ovakvo nasilje, osim što nanose zlo drugima?
Pre nešto više od deset godina, u ovom gradu bilo je zapaljeno preko dvadeset objekata, među kojima su uglavnom bile pekare i poslastičarnice, kao i klub
„Zeleno zvono“, ali se o tome uglavnom ćutalo. Niko iz vlasti ništa nije preduzeo
da se počinioci otkriju i kazne. Oni koji su tada nasrnuli na tuđe živote i imovinu
isto čine i danas, računaju da rade u korist te vlasti i da će ih vlast štititi. Za sada
izgleda da su u pravu, jer se o paljevinama od pre deset godina nije otkrila istina.
Ako se i napadi na kuće radnika Jugoremedije budu zataškali, biće to dokaz da su
i ovog puta napadači pod zaštitom vlasti.
Apelujemo na sve relevantne institucije u Zrenjaninu i Srbiji da stanu
na put ponovnom raspaljivanju bilo kakvog vida mržnje, da jasno pokažu da je
nasilje nedozvoljeno i kažnjivo. Ukoliko nezadovoljni pojedinci nastave da na
ovaj način sude drugim ljudima, naći ćemo se ponovo u situaciji u kojoj smo već
bili tokom devedesetih godina, u mržnji i nasilju za koje verujemo da su daleko
iza nas.
U Zrenjaninu
Dana 24. februara 2012. godine
UDRUŽENJE RAVNOPRAVNOST
Radničke borbe u Srbiji
89
Kuda ide naš grad?
U Baroknoj sali Skupštine grada Zrenjanina je održana tribina Kuda
ide naš grad? u organizaciji udruženja Ravnopravnost. Povod za organizaciju je
bio vandalski događaj u noći između 22. i 23. februara 2012. godine, kada je za
sada nepoznati počinitelj, betonskim odlivkom razbio prozore na kući i tom prilikom ugrozio živote porodice Fai. Meta ovog napada je bio Robert Fai, koji je
inače aktivista udruženja Ravnopravnost i urednik radničko-akcionarskog biltena
Jugoremedije AD. Cilj tribine je bio da se ukaže na buđenje duhova iz nedavne
prošlosti, kada se pre desetak godina u Zrenjaninu palila i kamenovala imovina naših sugrađana uz tolerisanje tadašnje vlasti, a do današnjih dana niko nije
osuđen za vandalstva niti su počinitelji privedeni pred lice pravde. Trenutno smo
svedoci sličnih događaja, samo s tom razlikom da su danas meta aktivisti i borci
za radničko-akcionarska prava.
Moderator tribine je bio aktivista udruženja Ravnopravnost Branislav Markuš.
On je pred osamdesetak prisutnih građana Zrenjanina, pročitao pismo podrške od
Thomasa Händela, poslanika u Evropskom parlamentu, člana partije Die Linke i
predsedništva IG Metall, najvećeg sindikata u Nemačkoj, koji je u svom dopisu
apelovao na sve državne institucije da stanu na put vandalizmu i nasilju.
Prisutnima se obratio i Aleksandar Stojanović, radnik i akcionar Jugoremedije
AD, koji je ukratko prepričao događaj iz noći između 22. i 23. februara 2012. te
ovom prilikom skrenuo pažnju prisutnima da je ovaj vandalizam zapravo pokušaj
ubistva radnika aktiviste, što predstavlja težak i stresan događaj za celu porodicu
Fai. Napadom se želi proizvesti strah kod svih onih koji ukazuju na nezakonitosti
koje je država u sprezi sa tajkunima činila tokom nakaradnih privatizacija a da će
sudbinu Roberta Faija doživeti svi oni koji budu ukazivali na greške vlasti i tražili
da se one isprave.- kazao je Aleksandar Stojanović.
Publicista, Slavko Golić je tokom svog govora naglasio sledeće: Šta je vlast do sada
učinila da se nasilju od pre deset godina, kao i ovom današnjem, stane na put? Ako
nakon ove tribine izostane elementarna komunikacija između vlasti i građana, ovaj
slučaj oko pokušaja ubistva Roberta Faija i svih eventualno narednih vandalskih
napada na naše sugrađane ostaće bez ikakvih efekata jer je to očito jedan proces
koji se ne zaustavlja. Pred vama je jedno glasilo koje već 24 godine ima za geslo
rečenicu koja glasi: „Protiv stihije, straha, mržnje i nasilja“. U pitanju je list Republika koja je i ovaj put, najvećim delom u ovom broju obratila pažnju na događaje
u Jugoremediji preuzevši radničko-akcionarski bilten čiji je urednik Robert Fai.
90
Jugoremedija, deo drugi...
Ispred lokalne samouprave prisutnima se obratio predsednik Skupštine grada
Zrenjanina Aleksandar Marton koji je u svoje ime i u ime gradonačelnika Milete
Mihajlova osudio nasilje i zatražio od svih organa da što hitnije obaveste javnost
koji su razlozi ovog napada a da tužilaštvo i sudovi strogo sankcionišu počinitelje
kako bi time pokazali kako se nasilje ne isplati.
Vladimir Zlatanović, diplomirani pravnik je naglasio da počinitelj ovog dela
prilikom bacanja betonskog odlivka kroz zatvoreni prozor, nije imao jasan uvid
gde će taj betonski odlivak završiti i da li će imati najtragičniji epilog. Organi
gonjenja moraju imati na umu da je ovaj događaj klasičan pokušaj ubistva. Ja
samo postavljam pitanje, šta sledeće prolazi kroz prozor? Da li svima u ovome
gradu koji misle drugačije od tajkuna sledi isti scenario? Da li udruženje po imenu
Jugoremedija 3, čiji je interes da borba radnika i akcionara konačno i definitivno
propadne stoji iza ovoga i svega onoga što će se događati ubuduće? Imamo jednu
iracionalnu situaciju, gde, kad se pojavi konačno rešenje problema oko poslovanja Jugoremedije, pojavi se grupa “dušebrižnika” u obliku udruženja Jugoremedije
3 i svojim postupcima ugrozi sve napore da se ova fabrika vrati u normalan kolosek. Poznato je da situacija u kojoj se našla Jugoremedija danas, nije proizvedena zaslugom menadžmenta, već zaslugom jedne loše državne politike, gde se
farmaceutska kuća tera da proizvodi lekove sa negativnom kalkulacijom. Takvim
vidom poslovanja se ne može govoriti o profitu i redovnim isplatama plata. Kada
se ovakvim argumentima istupi u javnost kao što to radi Robert Fai, njega treba
ućutkati! – kazao je Vladimir Zlatanović.
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju je rekla da
se unazad dvadeset godina ovakvi događaji akumuliraju, nasilje se uvodi kao
pravilo a ne kao incident i da je danas nasilje u Srbiji svakodnevna pojava. Još
gori stepen gradacije ovakvih slučajeva je onaj koji se desio novinaru Dejanu
Anastasijeviću kome je ubačena bomba u kuću, što nije nikada sankcionisano
jer iza toga očigledno stoji mnogo veći zločin nego što je bacanje te bombe. Ja
jednostavno ne vidim da ćemo mi izaći na kraj sa ovim problemom osim ako se
sami ne organizujemo jer država neće puno uraditi. Pitanje je sada na koji način
se udružiti i kako da se stvori kritična masa da bi se sprečili oni koji ovo rade?
– kazala je Borka Pavićević.
Dr Nebojša Popov je rekao da se moglo zapaziti, da se nedelju dana nakon
ovog događaja, jedva pojavila neka informacija o ovom nasilju a nema ni traga
da je neko povodom te informacije nešto rekao ili preduzeo! Ovaj zastrašujući
događaj, pokušaj ubistva kamenom, ima veze sa onim što se događa oko Jugoremedije i sukobima koji traju unazad deset godina. Jedna firma kao što
je Jugoremedija koja je pokazala da je sposobna ne samo za opstanak, nego
i za razvoj, smeta nekome, kao nezgodan primer kojim bi pošli i neki drugi i
hoće da taj primer nestane jer je u pitanju fabrika u kojoj je stotinak radnika
Radničke borbe u Srbiji
91
petogodišnjom borbom uspelo da se sudskom presudom jednog dela državne vlasti
vrati na svoja radna mesta. Zatim se na skupštini akcionara odlučivalo o razvoju
firme i kada je ona rekonstruisana i uvećana njena vrednost, ponovo je pojačan
pritisak da se ona proda. Zahvaljujući jednom delu medija koji su se proslavili
proteklih godina huškanjem na nasilje, prouzrokovan je i ovaj napad na radnika
Jugoremedije. Meni je jasno koliko su jadni i bedni rezultati tom suprostavljanju s
obzirom šta nam se događa, a događa se involucija privrede, masovni porast nezaposlenosti, beda i očajanje, a to je vrelo iz koga izviru razni oblici nasilja. Nužno
je izaći iz stanja nemog, mutavog podaništva, ćutanja i likovanja u smislu: “neće
na mene ili nek bace kamen na drugog” - kazao je dr Nebojša Popov.
Na kraju, Branislav Markuš je obećao prisutnima da će se ubrzo organizovati
novi skup na kojem će se tražiti konkretni odgovori od strane vlasti kako bi se
čulo šta su oni preduzeli da se više ne bi ponovilo nasilje i ugrožavali životi naših
sugrađana.
U Zrenjaninu
01.03.2012.godine
UDRUŽENJE RAVNOPRAVNOST
Tribina, Kuda ide naš grad?
Barokna sala Skupštine grada, Zrenjanin 01.03.2012. god.
Foto: Siniša Dugonjić - Pokret za slobodu
92
Jugoremedija, deo drugi...
Thomas Händel - Solidarnost
sa radnicima Jugoremedije
Članovi organizacije Ravnopravnost iz Zrenjanina obavestili su nas o
napadu na njihovog člana i kolegu Roberta Faija. U noći između 22. i 23. februara, u 01:30h ujutru, nepoznati nasilnik bacio je veliku betonsku ploču kroz
prozor spavaće sobe porodice Fai. Ploča je promašila Roberta, koji je u to vreme
spavao samo za nekoliko centimetara. Očigledno je da je namera napadača bila
da mu ozbiljno naudi, a samo je igrom slučaja tragedija izbegnuta.
Robert Fai je radnik u fabrici lekova Jugoremedija i urednik je glasila
“Bilten radnika i akcionara Jugoremedije ad”. Gospodin Fai ali i drugi radnici
Jugoremedije su bili žrtve napada i ranije: upućivane su im prijetnje elektronskom
poštom, na kućama su im bili ispisivani grafiti pretećeg sadržaja. Međutim, ni u
jednom slučaju počinioci nisu bili identifikovani. Preteće poruke jasno ukazuju
da su napadi sastavni deo duge kampanje zastrašivanja radnika Jugoremedije koji
se bore za svoja radna mesta.
-
Želim izraziti svoju solidarnost sa radnicima i malim
acionarima Jugoremedije u njihovoj borbi za očuvanje fabrike i 460 radnih
mesta. Njihova duga borba ima veliki značaj u odbrani prava radnika i malih
akcionara radničkih uopšte, i ne samo u Zrenjaninu.
-
Apelujem na nadležne institucije grada Zrenjanina i
države Srbije da identifikuju i kazne počinioce napada na Roberta Faia u
noći između 22. i 23. februara.
-
Molim sve nadležne institucije da zaštite radnike i male
akcionare Jugoremedije od svih vrsta uznemiravanja, pretnji i nasilja.
-
Apelujem na sve odgovorne institucije da podržave ranike
i male akcionare Jugoremedije u njihovoj borbi sa očuvanje fabrike i njhovih
radnih mesta.
Thomas Händel, poslanik u Evropskom parlamentu, stranka DIE LINKE (Levica)
i član predsedništva IG Metall-a u Nemačkoj.
Radničke borbe u Srbiji
93
Udruženje srpski ratni veterani
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM NAPADA NA RADNIČKOG
AKTIVISTU JUGOREMEDIJE
Udruženje Srpski ratni veterani u ime svojih 10 000 članova pruža punu podršku
radničkoj borbi za samoorganizovanje i samoupravljanje, koja je trenutno pod
najvećom pretnjom u slučaju zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija.
Osudujemo svaku vrstu nasilja usmerenu ka osujećenju ove radničke borbe. S
obzirom na skorašnje fizičke napade na Robeta Faija. radnika-akcionara i aktiviste u borbi za samoupravljanje Jugoremedije, smatramo da je važno podsetiti da
ovaj čin nasilja ni na koji način ne može da se obrazloži kao patriotski.
S obzirom na to da je sedište našeg udruženja u Rakovici, čija su većina stanovnika upravo radnici. kao što je to slučaj i sa našim Članovima. udruženje Srpski
ratni veterani poseban značaj daje radničkom pitanju i u tom smislu, osećamo
obavezu da jasno i glasno osudimo ovaj i svaki drugi napad usmeren ne samo na
pojedinačne radnike u borbi već i na narod.
U Beogradu,
28.02.2012. godine
94
Jugoremedija, deo drugi...
Nacrt rezolucije
2009-2014
EVROPSKI PARLAMENT
Plenarno zasedanje
2.3.2012.
B7-0000/2012
Jelko Kacin
u ime Odbora za spoljne poslove
o procesu evropske integracije Srbije
B7-0000/2012
Rezolucija Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije
Evropski parlament, - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -------------------------------------------------------------------------------------------------------------
( Nepotrebno izostavljeno )
17.
Skreće pažnju na mnogobrojne prijavljene nepravilnosti u procesu
privatizacije, rehabilitacije i javnih nabavki, pa poziva institucije koje primenjuju
zakon da sprovedu istrage i prekršioce privedu pravdi; poziva srpske vlasti da odmah izvrše proveru kontraverznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri
kompanije, za koje Evropska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti, uključujući: “Sartid“, “Jugoremediju“, „Mobtel“, „C-market“ i
ATP Vojvodinu, kao i da odmah ukinu oznaku državne tajne sa dokumenata koji
se odnose na njihovu prodaju ili privatizaciju, jer je to u suprotnosti sa evropskim
standardima; skreće pažnju na značaj završetka registra državne imovine kojim
bi se stvorilo sigurno i predvidivo poslovno okruženje, obezbedio kontinuitet restitucije (vraćanja) privatne imovine, ali i sprečilo nezakonito otuđenje državne
imovine zbog privatnih interesa;
Radničke borbe u Srbiji
95
Jugoremedija pod sumnjom
Evropski parlament “proverava” privatizaciju 24 srpske kompanije
Evropski parlament, u Nacrtu Rezolucije o procesu evropske integracije
Srbije, usvojenog 2. marta (B7-0000/2012), u tački 17. obavezuje vlast u Srbiji
da isprave nezakonitosti u vezi sa privatizacijom, među kojima je i zrenjaninska „Jugoremedija“. Tačka 17. glasi: „Skreće pažnju (Evropski parlament) na
mnogobrojne prijavljene nepravilnosti u procesu privatizacije, rehabilitacije i javnih nabavki, pa poziva institucije koje primenjuju zakon da sprovedu istrage i
prekršioce privedu pravdi; poziva srpske vlasti da odmah izvrše proveru kontroverznih slučajeva privatizacije i prodaje dvadeset četiri kompanije, za koje Evropska komisija smatra da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti, uključujući:
„Sartid“, „Jugoremediju“, „Mobtel“, „C-market“ i ATP „Vojvodinu“, kao i da odmah ukinu oznaku državne tajne sa dokumenata koji se odnose na njihovu prodaju
ili privatizaciju, jer je to u suprotnosti sa evropskim standardima; skreće pažnju
na značaj završetka registra državne imovine kojim bi se stvorilo sigurno i predvidivo poslovno okruženje, obezbedio kontinuitet restitucije (vraćanja) privatne
imovine, ali i sprečilo nezakonito otuđenje državne imovine zbog privatnih interesa.“
- Zahvaljujući upornoj višegodišnjoj borbi radnika i akcionara „Jugoremedije”
AD, sudovi u Srbiji su krajem 2006. i početkom 2007. godine pravosnažno raskinuli ugovore između države i Jovice Stefanovića - Ninija o prodaji akcija i dokapitalizaciji, i vratili fabriku pod kontrolu zakonitih vlasnika, malih akcionara
– podseća direktor „Jugoremedije“ Zdravko Deurić.
- Međutim, uprkos pravosnažnim sudskim presudama u našu korist, „Jugoremedija” do sada nije mogla da naplati štetu koja joj je pričinjena tokom petogodišnje
nezakonite uprave Jovice Stefanovića a koja, prema nalazu revizora, iznosi oko
23.000.000 evra. Međutim, istrajavanje akcionara i radnika „Jugoremedije” na
zakonitosti dovelo je do toga da EP 2. marta u tekst Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije unese obavezu vlasti u Srbiji da isprave nezakonitosti u
privatizaciji „Jugoremedije”.
mr Branka Jajić
objavljeno u listu Zrenjanin: četvrtak, 08. mart 2012
96
Jugoremedija, deo drugi...
Pogovor: bez epiloga
Zašto ime publikaciji “Jugoremedija, deo drugi“? Prvi deo bi bila knjiga
„Radno mesto pod suncem – radničke borbe u Srbiji“, Beograd, Službeni glasnik
2011. ( dva izdanja u tiražu od 10.500 primeraka). Most izmedju ove dve publikacije je stavljen na početku, u predgovoru, zapravo razgovoru povodom prve knjige o
savremenim radničkim pokretima. Prva knjiga je bila tematski šira od „slučaja Jugoremedije“, odnosila se i na slične radničke aktivnosti u drugim fabrikama, ne samo
u Zrenjaninu, a ovaj „drugi deo“ isključivo govori o zbivanjima u Jugoremediji.
Zašto? Od promocije Radnog mesta pod suncem, 8.5.2011.g. do 1.3.2012.g. dogodila se ( i dogadja) se jedna dramatična faza, pokušaja da izvršna vlast uništi ovu
fabriku čiji su vlasnici i upravljači radnici akcionari i obični radnici. Vremenski okvir se u finalu poklopio sa Rezolucijom EU, u kojoj se decidirano, u tački 17. nalaže
Vladi Republike Srbije da procesuira subjekte loše privatizacije u Jugoremediji.
Ovakva odluka EU, ne samo da je satisfakcija za desetogodišnju borbu radnika, na
čelu sa Zdravkom Deurićem, više od toga, ona je svojevrsna poruka Evrope našem
društvu, do kojih vrednosti joj je stalo, i šta se ne može prekoračiti.
Šta je objavljeno u ovoj publikaciji? U pitanju je izbor pisane gradje,
koji treba da „pokrije“ najvažnije dogadjaje u (i oko fabrike) za proteklih, nepunih, godinu dana: drugi upad policije uz plenidbu dokumentacije; razgovori
u Ministarstvu ekonomije; godišnja Skupština akcionara; kompletan Bilten broj
1 radnika i radnika akcionara Jugoremedije; zaključke Anketnog odbora; apel
predsedniku države i reakcije; atak na život Roberta Faia, i konačno, Jugoremedija
i Evropska unija. Ukupno gledajući u pitanju su dokumenti i autorski tekstovi već
objavljeni ( Republika, Politika, Dnevnik, lokalni list Zrenjanin ...). Izbor dokumenata je takav da prosto svojom izvornošću ( ne interpretacijom) objasne neke
od neuralgičnih tačaka, koje se zloupotrebljavaju u „oralnoj istoriji“ i u novinama
senzacionalističke orijentacije. Dakle, jasno, Deurić nije lopov niti se vodi protiv
njega bilo kakva istraga; Deurić nije sam na svoju ruku rekonstruisao tabletno
odelenje fabrike; Milovan Kuručev nije podneo krivičnu prijavu protiv svoga prijatelja i saborca Deurića, itd, itd. Izbor ostalih tekstova, članaka i analiza je takav
da se dobiju objektivne informacije i utemeljene analize. Tekstovi neosnovani na
istini, ili ostrašćeni isključivošću, nisu uvršteni u ovaj izbor.
Radničke borbe u Srbiji
97
Šta je zapravo predmet borbe oko Jugoremedije i za Jugoremediju? Da bi
čitalac koji nije u ovoj materiji mogao da razume „slučaj“, potrebno je kratko
podsećanje, jer ova borba traje već deset godina. Decembra 2002.g. država je
putem aukcije prodala svoj udeo u vlasništvu ( 42%) kontraverznom biznismenu
Jovici Stefanoviću – Niniju, koji se tada nalazio na poternici Interpola. Pošto je u
pitanju manjinski udeo, a većinski paket poseduje oko 4000 malih akcionara, već
prvi potezi novog „gazde“ pokazuju nameru da se ignorišu većinski vlasnici, time
što je zastupljenost u Upravnom odboru firme većinskog vlasnika bila manja
od novog suvlasnika. Radnici, na čelu sa Zdravkom Deurićem organizovani u
Udruženje akcionara Jugoremedija II, i u Samostalni sindikat, nekoliko godina
vode borbu za očuvanje vlasništva malih akcionara i elementarnih prava iz radnog odnosa. Oko 150 ljudi nezakonito biva otpušteno, izbačeno na ulicu i bez
ikakvih prihoda tri pune godine. Doživeli su fizičko nasilje od strane trostruke
sile: privatnog obezbedjenja, policije i žandarmerije. Četvorica radnika je završila
u zatvoru sa apsurdnom optužnicom da su oni ugrožavali javni red i mir. Paralelno sa protestima u svim mogućim oblicima ( štrajkovi, štrajk gladju, protesti pred
institucijama u Zrenjaninu i Beogradu), ova grupa od 150 ljudi vodila je radne,
krivične i vlasničke sporove. Konačno, marta 2007.g. sud, vrlo važno je reći sud,
jedna od grana vlasti , nalaže vraćanje radnika u fabriku kao većinskih vlasnika
i imenuje Zoru Vujaković za predsednicu Skupštine akcionara. Ona obavlja ovu
najvažniju funkciju i danas.
Od 2007.g. do danas, 2012.g. ( pet godina) radnici akcionari i radnici upravljaju sopstvenom fabrikom kao većinski vlasnici. Po povratku 2007.g. zatiču
praznu fabriku, pregistrovanu u Nišu, i 23 miliona evra duga, po svim osnovama.
Uspevaju da osposobe fabriku za proizvodnju, vraćaju sve dugove i nanovo kreću
u jedan redak privredni poduhvat. Zakon (dakle država) je obavezivao farmaceutske kuće da do 2009.g. usklade svoje tehnologije sa GMP standarima ( „dobra
proizvodjačka praksa „). Vodi se bitka sa vremenom, sa onih tri godine provedenih u borbi, i u godini svetske ekonomske krize, kada je jako teško bilo doći
do novca, i uspevaju da u roku izgrade takoreći novu fabriku. Istovremeno, pedestak akcionara - investitora i Jugoremedija pristupaju izgradnji novog, fizički
izmeštenog pogona za proizvodnju penicilinskih lekova. Nijedan radnik nije
otpušten, nema odmazde prema radnicima, ranije lojalnih gazda Niniju. Plate
su uredne i ne tako male, sve do polovine 2011.g. kada je ugrožena solventnost
98
Jugoremedija, deo drugi...
fabrike, a menadžment i po cenu neisplaćenih zarada nastavlja sa proizvodnjom
sve do marta 2012.g.
Odakle su nastale finansijske teškoće? Kakav je odnos države, najvećeg
pojedinačnog akcionara i vlasnika manjinskog paketa (42%), postoji li partnerstvo u njihovom odnosu? Kako je moguće da novoj, apsolutno profitabilnoj fabrici
sada preti dirigovani stečaj? Da li se prividno nevidiljivim gajtanom guši krunski
svedok, da se destrukciji i uništavanju privrede može usprotiviti tako, da su radnici subjekti koji shvataju i deluju odgovornije od vlasti? Šta je zapravo glavni
predmet borbe u Jugoremediji? To je sigurno svojina, odnosno vlasništvo. Kako
se država odnosila i odnosi prema svojini generalno i konkretno u slučaju Jugoremedije. Bez Ustava (2002) , a on je obećan posle petoktobarskih dogadjanja kao
prioritetan cilj ( 2006. će ga smandrljati za jedno veče, bez ikakve diskusije), sa
kategorijom „društveno vlasništvo“, znači svačije i ničije, bez titulara, krenulo
se u što bržu rasprodaju, tranziciju u privatno vlasništvo, po bilo koju cenu, sa
nepredvidivim posledicama po društveni i ekonomski život zemlje. Uterivalo se
brzo u kapitalizam, onu formu liberalnog kapitalizma, po kojoj će nevidljiva ruka
tržišta sve sama regulisati...
U našem primeru Jugoremedije, država se na sledeći način odnosila
prema svom partneru. Prvo je prodala svoj udeo licu sa Interpolove poternice,
posle trogodišnje borbe radnika raskinula je kupoprodajni ugovor, zatim, zakonski naterala radnike da investiraju u dve nove fabrike, ponovo, u formi tendera
pokušava, i ne uspeva da proda većinski paket, naglo liberalizuje uvoz lekova i
izaziva finansijsku krizu! Kada je taj jednstveni slučaj u zemlji u praksi pokazao
uspehe svake vrste, jer su se radnici daleko odgovornije odnosili prema vlasništvu
od svoga partnera, država je napustila stanovište jednog ogranka vlasti ( sudska vlast), a izvršna vlast, sve čini da se primer uništi, satanizujući sinergijom
unutrašnjih i spoljnih pritisaka radničkog vodju, Zdravka Deurića!
Dakle, u pitanju su dva različita sveta u razumevanju vlaništva i rada.
Prvi, koji personalizuje država, sve čini da se sve što pre otudji ( proda), a radnici
akcionari da se sačuva vlasništvo, čak unapredi, i preuzme sopstvena odgovornost.
Demokratizacija našeg društva biće samo puki, spoljni oblici sloboda,
a ona temeljna , ekonomska i privredna, vodi se od države kao totalitarna, bez
alternative. Model jedan gazda a hiljade najamnika dao je i daje poražavajuće
rezultate. Zemlja je deindustrijalizovana, osiromašena, a stotine hiljada radnika je
na ulici.
Radničke borbe u Srbiji
99
Iskustvo Jugoremedije nas uči da se svakoj vrsti destrukcije može odupreti tek kada ljudi budu delatni agens, slobodna, misleća bića koja menjaju
floskule i odupiru se inerciji jednog zadatog obrasca. Predstojeći izbori šansa su
za Srbiju da se postavi ključno pitanje: za čega ste vi gradjani Srbije, a ne za koga
ste. Sada je prilika za zaustavljanje propadanja, šansa da se one vrednosti koje se
brane u rezoluciji Evropskog parlamenta ( direktno apostrofiraju privatizaciju u
Jugoremediji ) implementiraju i u naše društvo. Zato je otvorenost pitanja sudbine Jugoremedije, koliko važna za njene radnike, ali jednako važne i za sudbinu
našeg društva. Jer Jugoremedija, to je fiziološki nalaz - ko smo mi i gde smo.
Čekaćemo epilog, da li će uništiti fabriku lekova Jugoremediju, ili će ona u našoj
društvenoj praksi postati trajni realni oslonac.
Slavko Golić
Imenski registar
Ali, Tarik 23
Anđelković, Sava 67
Balaban, Željko 49
Barać, Verica 16, 25
Bauman, Zingmunt 21
Cvetković, Mirko 28
Cvetković, Vladislav 44
Ćirić, Nebojša 31, 65, 81
Deurić, Zdravko 10, 11, 15, 16, 22,
25, 26, 27, 37, 39, 40, 41, 42, 43, 44,
45, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 55, 59, 76,
77, 78, 79, 81, 82, 96 , 97, 98
Dežer, Vensan 63
Dinkić, Mlađan 30, 53,
Đinđić, Zoran 25
Đukić, Đuro 26
Fai, Robert 88, 89, 90, 92, 93,96
Golubović, Zagorka 18, 19, 64, 82,
85,
Golić, Slavko 43, 83, 89, 99
Grujović, Boža 21
Haumer, Peter 63
Hendle, Thomas 89, 92
Ilić, Vladimir 9, 10, 11, 12, 16
Ivković, Nebojša 57
Jajić, Branka 27, 95
Janošik, Jan 60
Jeremić, Vladan 64
Jočić, Željko 78
Jovanov, Radovan 71
Jurkat, Kathrin 64
Kacin, Jelko 63, 94
Kačarević, Slavoljub 25
Kanzleiter, Boris 64
Kojić, Ivica 44
Kuručev, Milovan 78, 79, 96
Leder, Anna 64
Lisica, Mita 27
Ljajić, Rasim 82
Malušić, Ankica 44
Margold, Nadica 44, 78
Marjanović, Milivoj 60
Markov Pećanac, Jasna 44
Marković, Ante 8
Marković, Svetozar 71
Markuš, Branislav 78, 79, 82, 89, 91
Martinov , Zlatoje 64
Marton, Aleksandar 80, 90
Mašić, Dane 60
Matin, Ljiljana 44
Medenica, Matija 64
Mesaroš, Ištvan 60
Miglinski, Borislav 77
Mihajlović, Emilija 78
Mihajlović, Milan 71
Milošević, Mile 93
Milošević, Slobodan 8
Mohora, Dorel 64
Nebojša Popov 14, 17, 18, 23, 24, 25,
64, 82, 90, 91
Nikolić, Mišel 44
Nikolić, Srđan 44, 45
Novaković, Vladimir 64
Olujić, Dragomir 64
Omerović, Meho 44, 49
Pavićević, Borka 90
Pavlović, Branko 44
Pecikoza, Vladimir 44, 60, 62, 86, 87
Pejić Kordić, Natalija 67
Petrović, Duško 25
Racić Šaranović, Dubravka 44
Radojičić Boro, Rubela 87
Radovanović, Marijana 44
Radović, Goran 67
Ribar, Vojislav 50
Roza Luksemburg 17, 83
Rusovac, Olivija 64, 82
Ružičić. Milica 64
Radničke borbe u Srbiji
Smiljanić, Mika 19
Srećković, Milenko 64
Stanković, Zoran 65, 81
Stefanović, Jovica 26, 28, 29. 30, 31,
34, 40, 56, 57, 60, 61, 63, 67, 72, 73,
74, 75, 81, 88, 95, 96, 97
Stojaković, Krunoslav 64
Stojanović, Aleksandar 89
Stojković, Dragan 24, 64
Šarović, Snežana 71
Šuković, Danilo 78
101
Tadić, Boris 82, 84
Thomann, Rainer 64
Vujaković, Zora 42, 82, 97
Vukov, Milana 70, 71
Vukov, Tamara 64
Zec, Branislav 44, 45, 46, 48, 49, 51
Zlatanović, Vladimir 90
Zlatić, Ivan 14, 20, 64,
Žarić, Zvezdan 44
Žilnik, Želimir 64
Jugoremedija, deo drugi... - Radničke borbe u Srbiji | Knjiga izdata od
strane Udruženja Ravnopravnost u okviru projekta “Radna mesta, stvarati ili
prodati” | Izdavanje knjige podržano je od strane Rosa Luxemburg Stiftung |
Stručno tehnička podrška dr Nebojša Popov, prof. Slavko Golić, Milenko Srećković,
Građanska čitaonica, Jelena Lukić, Sonja Dragić i Danijela Fai | Koordinator projekta
Branislav Markuš | Asistent projekta, grafičko uređenje i dizajn korica Robert Fai |
Zrenjanin, 2012 | www.ravnopravnost.org
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
323.331 : [ 061.5:615 ] ( 497.113 Zrenjanin ) “2001/2011” ( 046 )
338.246.025.88: [ 061.5:615 ] ( 497.113 Zrenjanin ) ( 046 )
JUGOREMEDIJA, deo drugi --- : radničke borbe u Srbiji /
priredio Slavko Golić. - 1. izd. - Zrenjanin :
Ravnopravnost, 2012 (Zrenjanin : Dragić) . - 104 str. :
ilustr. ; 21 cm
Tiraž 500. - Registar.
ISBN 978 - 86 - 89115 - 00 - 0
1. Голић, Славко
а) Фабрика лекова Југоремедија ( Зрењанин ) - Радници Правни положај - 2001 - 2011 б) Фабрика лекова Југоремедија
( Зрењанин ) - Приватизација
COBISS.SR - ID 270403847
Download

Jugoremedija, deo drugi