BUSINESS PRAVOSU\E
BUSINESS PRAVOSU\E
Sudovi o kojima se ne vodi dovoljno
ra~una
Kroz ovaj tekst
ne}emo se baviti
pitanjem korupcije i
mogu}nosti uticaja
na pravosu|e,
pokuša}emo u
kratkim crtama
sagledati efikasnost
pravosudnih
institucija u Bosni i
Hercegovini i ukazati
na zna~aj ure|enog
pravnog sistema za
privredne aktivnosti
unutar BiH,
a posebno za
strane investicije.
P
ravosu|e, kao veoma va`an segment u
funkcionisanju svake dr`ave, ~esto je
predmet mnogobrojnih diskusija, bilo
da se radi o svakodnevnim razgovorima gra|ana, privrednika ili politi~ara, posebno za vrijeme trajanja predizbornih
kampanja. Efikasnost ili neefikasnost, korumpiranost i mogu}nost uticaja na pravosu|e, predstavljaju veoma bitne pokazatelje stepena privrednog razvoja odre|ene zemlje. Kroz ovaj tekst ne}emo se baviti
pitanjem korupcije i mogu}nosti uticaja
na pravosu|e, pokuša}emo u kratkim crtama sagledati efikasnost pravosudnih institucija u Bosni i Hercegovini i ukazati na
zna~aj ure|enog pravnog sistema za privredne aktivnosti unutar Bosne i Hercegovine, a posebno za strane investicije.
S obzirom na to da Bosna i Hercegovina
spada u jednu od zemalja sa, mo`emo re}i,
usporenim pravosudnim sistemom, tako|e
se veoma ~esto govori i o reformi pravosu|a. Za razvoj privrednih aktivnosti, ne zapostavljaju}i zna~aj gra|anskih parnica,
ipak je potrebno u prvi plan staviti privredne sporove i obezbijediti izuzetnu a`urnost registra poslovnih subjekata. Kako bi
se ostvarili opisani ciljevi, u Republici Srpskoj uvedeni su privredni sudovi, koji imaju za cilj da vode privredne sporove, a
pored toga su izvršene i reforme registra
privrednih subjekata u cilju uvo|enja tzv.
jednošalterskog sistema. Za razliku od Republke Srpske u Federaciji BiH nisu formirani privredni sudovi, tako da privredne
sporove vode posebna privredna odjeljenja
op}inskih sudova, sa registrom poslovnih
subjekata tako|e kao posebnim odjeljenjem op}inskih sudova.
Šta su privredni sporovi?
Piše
Dr. Predrag Baroš,
advokat
2 BUSINESS MAGAZINE
Da li je uvo|enje privrednih sudova u Republici Srpskoj doprinijelo br`em rješavanju privrednih sporova?
Privredni sudovi u Republici Srpkoj, odnosno Okru`ni privredni sudovi sa sjedištem
u Banjoj Luci, Bijeljini, Doboju, Isto~nom
Sarajevu i Trebinju i Viši privredni sud u
Banjoj Luci krenuli su sa radom tokom
2010. godine i sudsku slu`bu obavljaju du`e od ~etiri godine. Problemi koji su prisutni od po~etka rada privrednih sudova,
ni danas nisu otklonjeni.
Privredne subjekte i dalje mu~i pitanje šta
su to privredni sporovi koji spadaju u nadle`nost privrednih sudova. Na`alost, na
takvo pitanje se još uvijek ne mo`e prona}i
Du`ina trajanja sudskog
postupka pred Okru`nim
privrednim sudom u Banjoj Luci
iznosi u najboljem slu~aju
nekoliko godina. Tu`be
podnesene ovom sudu tokom
2014. godine, prema sadašnjoj
dinamici rješavanja sporova,
mogle bi da stignu na red za
rješavanje mo`da tokom
2018. godine
adekvatan odgovor, dok stavovi sudske
prakse ne odgovaraju prakti~nim potrebama. Po logici stvari, sporovi koji proizilaze
iz odredbi Zakona o privrednim društvima,
koji ure|uje status i poslovanje privrednih
subjekata, svakako bi trebali da predstavljaju privredne sporove za koje su nadle`ni
privredni sudovi, me|utim, prema formiranoj praksi ipak se vodi ra~una o u~esnicima u postupku na osnovu ~ega se odre|eni spor kvalifikuje kao privredni spor ili
gra|anski parni~ni postupak. Primjera
radi, ukoliko više akcionara tu`bom podnesenom protiv akcionarskog društva `eli
da ostvari zaštitu svojih prava u cilju prinudne prodaje akcija, isplate tr`išne vrijednosti akcija i sl. tada je u Republici Srpskoj, ukoliko su nesaglasni akcionari pravna lica nadle`an okru`ni privredni sud, a
ukoliko su akcionari fizi~ka lica, po njihovoj tu`bi }e postupati nadle`ni osnovni
sud.
Dakle, za predmete iste vrste formira se
razli~ita praksa pred osnovnim i okru`nim
privrednim sudovima, dodatno, sudije osnovnih sudova veoma ~esto nevoljno pristupaju rješavanju navedenih sporova
smatraju}i da nisu dovoljno edukovani i
da navedeni sporovi po svojoj prirodi predstavljaju privredne sporove. Formirana
praksa po pitanju nadle`enosti zaista je
pravilna iz razloga što se oslanja na odredbe va`e}eg Zakona o sudovima, me|utim,
za~u|uju}e je da se pristupilo uvo|enju
privrednih sudova, da isti sudsku slu`bu
obavljaju du`e od ~etiri godine, a da se pri
tom nije na adekvatan na~in izmijenio Za-
Okru`ni privredni sud u
Doboju imao je izuzetnu
a`urnost u postupanju
kon o sudovima i precizno definisao privredne sporove koji spadaju u nadle`nost privrednih sudova.
Svi privredni sudovi nemaju istu a`urnost u
rješavanju privrednih sporova. Recimo, Okru`ni
privredni sud u Doboju imao je izuzetnu a`urnost
u postupanju, pa se nakon podnošenja tu`be ve}
nakon nekoliko mjeseci mogao o~ekivati poziv za
sudsku raspravu, što je donekle narušeno poplavama koje su u proteklom periodu zahvatile opštinu Doboj. Za razliku od Okru`nog privrednog suda
u Doboju, Okru`ni privredni sud u Banjoj Luci,
koji predstavlja središte privrednih aktivnosti Republike Srpske, ni u kom slu~aju se ne mo`e pohvaliti a`urnim postupanjem. Du`ina trajanja
sudskog postupka pred Okru`nim privrednim sudom u Banjoj Luci iznosi u najboljem slu~aju nekoliko godina. Tu`be podnesene navedenom sudu
tokom 2014. godine, prema sadašnjoj dinamici
rješavanja sporova, mogle bi da stignu na red za
rješavanje mo`da tokom 2018. godine. Kada se
navedeni vremenski period dopuni vremenom
potrebnim za donošenje odluke po `albi na prvostepenu presudu, dobije se neprihvatljivo dug sudski postupak. Uslijed toliko dugog sudskog
postupka mnogi sudski sporovi u potpunosti
gube svoj smisao.
Poteško}e u komunikaciji
Kao što smo rekli, u Republici Srpkoj uveden je
tzv. jednošalterski sistem koji obavlja Agencija za
posredni~ke, informati~ke i finansijske usluge (APIF),
koji ima za cilj da omogu}i podnosiocima prijave
u postupku registracije da putem jedne prijave
podnesene APIF-u izvrše postupak registracije
kod nadle`nog registarskog suda i istovremeno
provo|enje neophodne procedure kod drugih
nadle`nih organa.
Usvojeno zakonsko rješenje nesumnjivo nosi odgovaraju}e specifi~nosti, s obzirom na to da se u
jednom postupku prepli}u nadle`nosti sudskih
organa i organa uprave. Intencija zakonodavca je
bila da ubrza i pojednostavi postupak upisa u sudski registar, me|utim, u po~etku primjene usvojenog zakonskog rješenja postoje mnogobrojni
problemi pa je o~ekivani postupak ubrzanja upisa u sudski registar i donošenja rješenja o registraciji u roku od tri dana od dana podnošenja
prijave, izostao. Najve}e poteško}e i najve}i utrošak vremena odnosi komunikacija izme|u
APIF-a i registarskog odjeljenja okru`nog privrednog suda, koji se nalaze na dvije odvojene
lokacije, a gotovo kao nevjerovatan zvu~i podatak
da sve registarske prijave koje subjekti upisa u
sudski registar podnesu APIF-u (koje treba proslijediti okru`nom privrednom sudu na postupanje), kao i sva rješenje o registraciji okru`nog
privrednog suda (koja treba dostaviti APIF-u da
bi bila uru~ena strankama), nadle`ni zaposlenik
APIF-a “pješke” u plasti~noj vre}ici prenosi na
relaciji APIF – okru`ni privredni sud.
Mo`emo konstatovati da je pravosu|e u Bosni i
Hercegovini suo~eno sa mnoštvom problema.
Ukoliko više akcionara tu`bom
podnesenom protiv akcionarskog
društva `eli da ostvari zaštitu svojih
prava u cilju prinudne prodaje akcija,
isplate tr`išne vrijednosti akcija i sl.
tada je u RS, ukoliko su nesaglasni
akcionari pravna lica nadle`an
okru`ni privredni sud, a ukoliko su
akcionari fizi~ka lica, po njihovoj tu`bi
}e postupati nadle`ni osnovni sud
Uvo|enjem privrednih sudova u Republici Srpskoj, Okru`ni privredni sud u Banjoj Luci postao
je jedan od najnea`urnijih sudova na teritoriji
Bosne i Hercegovine. Nadle`nost privrednih sudova nije na odgovaraju}i na~in ure|ena, što je
svakako od uticaja na du`inu trajanja sudskog
postupka, jer se osnovni i okru`ni privredni sudovi u velikom broju predmeta oglašavaju stvarno nenadle`nim usljed razli~itih tuma~enja da
li odre|eni predmet predstavlja privredni spor ili
ne. Prosje~na du`ina trajanja gra|anskog postupka u Engleskoj i Velsu, od momenta predavanja
tu`be na sud, pa do momenta zakazivanja rasprave, prema kvartalnom izvještaju Ministarstva
pravde koji obuhvata period od januara do marta
2014. godine, iznosi nešto više od godinu dana.
Kod odre|enog broja sudova na teritoriji Bosne i
Hercegovine se u istom vremenskom periodu
Prosje~na du`ina trajanja gra|anskog postupka u Engleskoj i Velsu, od momenta predavanja
tu`be na sud, pa do momenta zakazivanja rasprave iznosi nešto više od godinu dana
BUSINESS MAGAZINE 3
BUSINESS PRAVOSU\E
mo`e o~ekivati uzimanje predmeta u rad i zakazivanje rasprave, me|utim, u velikom broju slu~ajeva uzimanje pristiglih predmeta u rad zahtijeva
zna~ajno du`i vremenski period. Sudski registri
na teritoriji Bosne i Hercegovine i dalje nisu na
odgovaraju}i na~in reformisani i ne postoji mogu}nost podnošenja elektronske prijave za upis u
sudski registar, što je od velikog zna~aja za ubrzanje postupka registracije.
Napredan pravosudni sistem trebao bi da predstavlja jednu od osnova privrednog razvoja. Doma}im privrednim subjektima prilikom zaklju~ivanja odre|enih poslova, kao i onima koji `ele
da investiraju na teritoriji Bosne i Hercegovine,
putem adekvatnog pravnog okvira, treba obezbijediti odgovaraju}u pravnu sigurnost. Ukoliko
doma}i privredni subjekti ili inostrani investitori
u slu~aju potrebe ne mogu na odgovaraju}i na~in
ostvariti zaštitu svojih prava, tada mo`e nastupiti
i gašenje njihovih privrednih aktivnosti.
Pravosudni sistem na teritoriji Bosne i Hercegovine svakako zahtijeva nastavak zapo~etih reformi. Uvedena mogu}nost pristupa sudskim
predmetima elektronskim putem je od izuzetnog
zna~aja za advokate kao pru`aoce pravnih usluga.
Uvo|enje privrednih sudova u Republici Srpskoj
i tzv. jednošalterski sistem u postupku registracije, veoma su zna~ajni za razvoj privrednih aktivnosti, na`alost navedeni projekti nisu na
odgovaraju}i na~in implementirani pa su izostali
o~ekivani rezultati. S obzirom na broj aktivnih
predmeta u Okru`nom privrednom sudu Banja
Okru`ni privredni sud u Banjoj
Luci predstavlja središte
privrednih aktivnosti RS
Luka i postoje}i broj sudija, jasno je da ion ne
mo`e a`urno postupati, ali bi neko o tome morao
da vodi ra~una. U odnosu na dosadašnje aktivnosti reformi pravosudnog sistema trebalo bi pristupiti sa ve}om dozom stru~nosti, kako bi se isti
unaprijedio i postao oslonac, a ne bio smetnja za
usješan privredan razvoj. B
KLIX 1/2
4 BUSINESS MAGAZINE
Download

Sudovi o kojima se ne vodi dovoljno računa