broj 197-198 / 2011
broj 197-198 / 2011
@ARKO \UROVI] HAJNRIH FON KLAJST
EMBROUZ BIRS PJER ALBER-BIRO ZORAN
VU^I] MALKOLM DE [AZAL ALEKSEJ
MAKU[INSKI OGWEN PETROVI] JAN
ERIK VOL GORDANA SMU\A MERILIN
MONRO BRANA DIMITRIJEVI]
MILOSAVA MIJOVI] NIKOLA PA^ARIZ
RADOMIR PUTNIKOVI] DRA[KO RE\EP
K W I @ E V N I
broj 197-198
^ A S O P I S
2011
POEZIJA//PROZA
@arko \urovi}
ZAMOLNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Hajnrih fon Klajst
DVE BASNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Embrouz Birs
U MOLSKOM TONU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Pjer Alber-Biro
OMIQENE SLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Zoran Vu~i}
VI\EWA IZ GLUVE NO]I S TRESIBABE . . . . . . . . . . . . . 15
Malkolm de [azal
MISLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Aleksej Maku{inski
MINHENSKI DNEVNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Ogwen Petrovi}
TRI PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Jan Erik Vol
U OVOM POSLU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Gordana Smu|a
[APATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
PLUS
Merilin Monro
PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
POEZIJA//PROZA
Brana Dimitrijevi}
LE DERASINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Milosava Mijovi}
ISPLOVISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Nikola Pa~ariz
JARIWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Radomir Putnikovi}
NOVE BASNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Dra{ko Re|ep
PUTNIKOVI] UPOZORAVA, GNEVAN I
OGOR^EN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
TUMA^EWA
Srba Igwatovi}
VARIJACIJA O ANDRI]U: SKEPTIK KOJI JE
POSTAO STOIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Petar Zec
ANDRI] I FILMSKO-TELEVIZIJSKE EKRANIZACIJE
ili STAZE KOJIMA SE RE\E IDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
KRITIKA
Svetlana Kalezi} Radowi}
UPITNOST I SPOZNAJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Voja Marjanovi}
^OVEKOVA DU[A PESMU PI[E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Radomir Putnik
KWIGA ISKRENOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
@arko \urovi}
DUBINE POETSKIH KRUGOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Milutin Lujo Danojli}
DUBOKO UREZANI ZAPIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Aleksandar Piro`kov
ODRASTAWE, OPSEDNUTOST EROTIKOM I
TRAGAWE ZA SRE]OM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
^edomir Qubi~i}
[email protected] HVATA^ TRENUTAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
Miroslav Radovanovi}
DRAMA EGZISTENCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
^edomir Qubi~i}
SOBA U OKRIQU NEBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Radomir Putnik
LUTKARSKI TEATAR ZA ODRASLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Danko Stoji}
POETIKA [email protected] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Radomir Putnik
@IVOT I TEATRALNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Danko Stoji}
OZLOJE\ENA RASPU[TENICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Radomir Putnik
KAFANA NAS [email protected] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
PLUS
Slobodan [kerovi}
[TA JE TO NAU^NA FANTASTIKA? . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Bal{a Raj~evi}
ARS LONGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
PLUS BIBLIOTEKA “SAVREMENIKA„
Milo{ Jankovi}
APSURDNIK
Na korici: Ivo Andri}, crte` Zuka Xumhura
POEZIJA//PROZA
@arko \urovi}
ZAMOLNICE
SUN^EV ZAPIS
Zavoli sun~ev zapis
slo`en u svetle}e retke
u polarnom krugu ostaje neprime}en
pojede ga belo bestelesje
nije tako pod Ostrogom
tamo p~ele presre}u sun~eve logaritme
ne pla{e}i se kopita letwe `ege
ni wenih qutih potkiva~a
sunce je gatka nebeske plaveti
zurim u wu pre nego pobegne
u prastaru no}
i u ove moje re~i kasne
DRAGOST I[^EKIVAWA
Ako ne mogu sawati tvoj san
mogu tvoje ruke i tvoj hod
mogu sawati ptice
kako dole}u iz tvojih o~iju
wih uvek pri`eqkujem kad sam sam
a sam sam kad te nema u vidokrugu
lociran je van doma{aja vetra
u fluid ti{ine
sli~ne bonaci mora
razmi~em prostore da bi do{la
da stapamo `udwe od no}i do bela jutra
na sobnom kanabeu da beremo slatko gro`|e sna
ne osvr}u}i se na jutarwu svetlost
prido{lu na le`aj kroz sobna okna
5
ZAMOLNICE
1.
Kad po|e{ uskom stazom do jezera
neka bude rano jutro
tad se bude drve}a iz no}ne nesanice
i prva se trava za~ne u nemiru mle~nom
sa wome i lahor dare`nih vokala
uvedenih u re~i po nalogu sna
u wima ne}e biti straha i gor~ine
samo }e biti jezero namre{kano
sve tamo dokle dopire pogled
u toj mre{kanosti i sam se uquqkuje
na|e u stihu elegi~no posvojewe
kad po|e{ stazom do jezera
nemirom oslu{kuj mir zauzdane vode
u miru je najdubqi glas
2.
Kad po|e{ u travni predeo
ne zaboravi da sam postojao
u tvojoj misli i pogledu
u skupnoj {etwi obalama `udwi
koje niko do tebe ne razume
kad po|e{ u travni predeo
ne ometaj kukce da vedrinu kuki~aju
i da je nastane u tvoje disawe
u azur letweg dana ili ne{to sli~no
{to nema oblika ali ima ma{tu
ima obrise lelujavog sna
boje trepere u travnim prostirkama
dozivaj ih samoglasno
kao put u jesam
NAUM
Imam davna{wu `equ
da se negde izgubim
u nesan
u talas morskog vala
u prosutu no}
tamo gde zvezde ne strahuju
za sebe
ni za porod svetlosti
6
za kojom `udimo
kao cvet za prequbni~kom ki{om
kao usnula du{a za ozonom
ho}u da se izgubim
u progonstvo trena
~iju ru`u
tek u starosti prepoznamo
OPSENA
Sve se ogleda u woj
vetar koji mewa lice
voda tok
gubi se i vra}a svojoj nesvestici
pora|a flori govor
gromu prasak
orguqi vetra samorodnost
vu~e sebe za rukav
kida dugmad prsluku no}i
prepoznatqiva je u nigdini
uvek dignute glave
i neuga{ena vida
mu~i je strah
za vlastiti dah
NEJASNI ZNACI
Nigde nema jasnog znaka
ni u cve}u elegi~nom
ni u magli nadrealnoj
jasan znak ne tra`i
u ritualu vetra
ni u bu{otini mraka
ni u brusilici zraka
sve je u svetu
tajnovito i kleto
zemqin tal
i morski val
misterij groma
i epilog loma
7
NESUGLASJA
]utawe i govor iz jednog su sa}a
iz jednog su sa}a ali nisu bra}a
Razumi more u plimi
i wegov juri{ ka obali
time otkriva arhiv
svoje voqe i nevoqe
kosmi~ki usud svikao ga je
da be`i i da se vra}a sebi
uvek u novoj roli
naj~e{}e nebratskoj
kao telo i trn
bekstvom se ne odla`e bol
bolu je potomak krik
obala moru slik
sliku je seta sluh
setu }e{ namah ~uti
u govoru i }utwi
SUMWA
Pomeri joj vratnice
zaviri u jezgro
tamo }e{ je na}i
gori gori ali ne izgori
samo se mno`i i utrkuje
sa strahom i gor~inom
ho}u krov da joj sru{im
prozore na domu zazidam
ona se na to ne osvr}e
}utwu pretvara u prevaru
slutwu u dopis mraka
jav u fikciju
ne uva`ava razloge
ne spira pesak sa sebe
never
8
IDENTIFIKACIJA DANA
Danu je jezgro u svodu
sve ~inih da ga na|em
me|u srnama na pasi{tu
me|u orlovima u liticama
me|u mirisima u biqu
motrio na wegov tok
na pre~ice i zlore~ice
na odasvudno prostirawe
u kultnu plavet
s wim po|oh u {etwu u {umski pojas
za`alih {to i ti nisi s nama
Hajnrih fon Klajst
DVE BASNE
PSI I PTICA
Dva ~asna psa koko{ara koja su u {koli na lukavost svikla
i grabila sve {to se na svetu mo`e zgledati nameri{e se na jednu
pticu. Ptica se preme{tala s jednog mesta na drugo, sve dok se nije na{la u wihovom vidokrugu, skaku}u}i malo tamo, malo vamo. I
du{mani weni ve} trijumfova{e. Na korak do wih, do vrelog stiska, prhnu ptica i odlete u vazduh. Evo stoje kao oduzeti, heroji livada, oklembe{enih repova i zijaju za wom.
Doseti se, kad se u vazduh digne{, kako stoje mudraci i gledaju za sobom.
BASNA BEZ MORALA
Ako samo tebe imam, kaza ~ovek kowu koji osedlan i zauzdan
pred wim staja{e, i koga je nejahanog odbaciti hteo – koji si na po~etku, kao neukro}eno ~udo prirode iz {uma stigao, htedoh te jahati lako, tamo preko brda, bregova i dolina. Kako mi se ~ini, i meni i tebi, trebalo je dobro biti. Ali po{to te oni umetnosti nau~i{e o kojoj ja, go kao {to pred tobom stojim, ne znam ni{ta, moradoh kod tebe u {talu u}i, ako `elimo da se boqe upoznamo.
Preveo s nema~kog Bojan Beli}
9
Embrouz Birs
U MOLSKOM TONU
ELEGIJA
Lo{ znak prori~u huqe danu {to se razdvaja,
Besposlena gomila niz do se gubi,
Mudrac ka domu ide, samo ja ostah do kraja,
U molskom tonu da dangubim.
VERA
Propovedi i poslanice nau~i{e sviwe
Da misle kako bog ima rilo i ~ekiwe.
SAMI
Kremen se, gle, sa ~elikom mazi!
Misao shvata u plamenoj snazi,
Gde on, ~elik, grli wu, stenu
Uz samo}u tajanstvenu.
NOVA DEKLOGA
Imaj jednog Boga, jer kolena bride
Ako ka mnogim molitva ide.
Ne qubi odraze, ve} samo taj slik,
Kovanicu {to nosi tvoje zemqe lik,
Nemoj ime Bo`ije zalud da se ~uje,
Zakliwi se onda kad }e da deluje.
Od nedeqnog rada ruke po{tedi,
I radi samo kad ti se naredi.
Po{tuj roditeqe, winu voqu sledi,
Ako tvoju sre}u ona unapredi.
Ne ubij, jer slobodni bili bi oni,
Boqe da du{mane stalnom patwom goni{.
Ne qubi `enu svog kom{ije,
Ali zato razvod za prigovor nije.
Glupo je krasti, lak{e je da vara{,
Jer ve}i bol drugom tako stvara{.
10
Odmahni glavom, ne svedo~i la`i,
Da si ~uo glasine, na sudu tako ka`i.
Koga stalno `udwa prati,
Prilika da zgrabi, ne}e mu se dati.
SIGURNOSNA KVAKA
Videh jednom ruinu ~oveka
Gde je nad otvor lifta stao,
Dok posada ostrvqena ~eka
Tu kraj mesta gde je pao.
Podvu~eno rekoh, da ~uje
Ta jadna, stra{na vre}a mesa:
“Polo`aj tvoj iznena|uje,
Da se ja zbog tvoga vrata stresam„.
Tad ruina nasmeja se jadno,
Ustade i re~e mi zna~ajno:
“Pa, ne bih drh’to tako gadno,
Da nije dve nedeqe on polomqen trajno„.
Zatim, daqe obja{wewe dade
I po~e da zbori molbe mnoge,
Al’ moja pa`wa tad pade
Na wegove ruke i noge.
Sa dostojanstvom tako le`e,
Kako su samo tvrdoglave,
Jer, obe bez milosti te`e
Da jedna drugoj alibi prave.
Detaqnu pri~u sam poveo,
Jer turobnost wegovu ~ine,
O kojoj najpre nisam hteo
Da raspredam u tan~ine.
Ni{ta gore no da strah me uhvati
[to saznah da takva pri~a postoji,
Vi{e od gospode {to se sjati
Da uz otvor lifta stoji.
Figurativno pri~a zbori
I alegoriju krije,
Zbiqa je sva u metafori,
A greda jo{ pala nije.
11
Mislim da nije ~asna slika
Da pisac se prevarom slu`i,
I prezire pera lovorika
Koje mu obmana pru`i.
Jer, to su politike dela,
U liftu ovom sada,
^oveka bi svakog uzela,
Ako mu dar tom soju pripada.
Pukovnik Brajan* darovit je bio
(Jer on je taj {to uzdignut be{e),
I dar ga je gore fino pogodio,
Dok mu glava ne zaple{e.
Tada se konopac o wega obmota,
On pade na zemqu pun boli,
Gde ga zbog nasilnog `ivota
Ba{ niko ovde ne voli.
@iveo je, al’ ga niko ne poznaje,
Bar ga takvog ne bi mogli znati,
Pouku ova pesma daje:
Sigurnosnu kvaku treba podmazati!
SLOBODA
Sloboda, to |ak svaki zna,
Vrisnu kada je Ko{}u{ko** pao,
U svakom vetru ~ujem ja,
Vrisak wen se razlegao.
Vri{ti kad kraq uz kraqa krene,
I vlade kad uz wih staju,
Da lancem sputaju noge wene
I posmrtno zvono joj daju.
Kad glasove bace vladari
Koje ne povrate lako,
Kroz blesak {to kugom zari,
Wen urlik buja jako.
Zbog mo}i {to data je wima
Da pokore i ru`e,
* Birs najverovatnije misli na Brajana Grimsa, proslavqenog pukovnika Konfederacije, potom generala, ubijenog od strane atentatora koji je kasnije
pogubqen.
** Poqski rodoqub (1746–1817).
12
Svaki nebesa otima
A pakao woj pru`e.
Preveo s engleskog Bojan Beli}
Embrouz Birs (Ambrose Bierce, 1842–1914?), ameri~ki pripoveda~, skeptik, nestao u Meksiku gde se uputio da se pridru`i
borcima Pan~a Viqe u haosu gra|anskog rata.
Pjer Alber-Biro
OMIQENE SLIKE
***
^ovek i `ena zdru`eni su poput boje i oblika
***
Qubav je sve}a koja se topi a srce joj je sve}wak
***
Slika je poqubac pesnika
***
Dosa|ivati se kao kip u vrtu
***
Qubav je {tipaqka gospodaru
***
Siroma{an kao rupa bogat kao oko
***
Radost je od kristala tuga od kartona
***
Sme{ta se u prijateqstvo kao u vlastitu ku}u
***
[krt kao pepeo i dare`qiv poput kwige
***
Neki su krpe drugi su zavese
13
***
Duh nam je paleta ali smo mi mazala
***
Nada je xepna lampa
***
Nesre}a je iscepan a sre}a pozla}en papir
***
@ene su nalik na vadi~ep mu{karci na trubu
***
Izuzetno ~esto ~ovek je samo rukavica na ruci vlastite `ene
***
Nadati se jeste i}i po lopti / kugli
***
Ve}ina na{ih ideja slepqena je za nas kao karner za sukwu
***
Mladost je po{tanska marka
Preveo sa francuskog Du{an Stojkovi}
Pjer Alber – Biro je bio slikar, vajar, izdava~, romansijer,
pisac drama, pesnik. Bavio se i filmom. Jedan od najavangardnijih
umetnika prve polovine dvadesetog veka, sasvim nezaslu`eno u
senci. Izdavao je dadaisti~ki ~asopis SIC (1916–1919) ~iji su saradnici izme|u ostalih bili i Apoliner, Reverdi, Aragon, Radige, Cara, Pikabia...
Osnovao je 1929. godine kratkotrajno pozori{te Plato
sli~no cirkusu u kojem su glumci bili ne samo nalik na akrobate
po pokretima kojima su se slu`ili ve} i po `onglerskom poigravawu re~ima koje su izgovarali.
Apolinerov predgovor za Trideset i jednu xepnu pesmu:
Pjer Alber – Biro je jedna vrsta pirogena
@elite li upalite {ibice
Protrqajte ih samo o wega
One mogu preuzeti
Sasvim malo pirogena danas
Ali ja uop{te ne govorim o {ibicama.
14
Zoran Vu~i}
VI\EWA IZ GLUVE NO]I
S TRESIBABE
***
I sâm sam u posledwoj deceniji minuloga dvadesetog veka
bivao opsednut stvarala~kom strepwom i sumwom i to se vidi u
onome {to sam tada pisao.
A sada vi{e nema ni sumwe ni strepwe, ali nema ni stvarala~kog `ara, jer istinsko umetni~ko stvarala{tvo u ovom novom
vremenu gubi smisao i svrhu.
***
Sve {to sam u poeziji (mo`da) dobro napisao iza{lo je iz
nekih nepoznatih i tamnih dubina bi}a, a sve {to sam racionalno
radio zavr{ilo je na smetli{tu. To je bo`anska mera kojoj se mora verovati.
***
Iz dana u dan na{ jezik je sve siroma{niji i sve zaga|eniji
tu|icama koje postaju mera “otmenosti„ i znawa.
Te{ko }ete danas ~uti pojam neretko, naj~e{}e se koristi
~esto, a i ono retko ubrzano i{~ezava iz upotrebe.
Kod ovolikih bri`nih i “zabrinutih„ jezi~kih znalaca i
stru~waka, samo Bog zna kako }e nam za desetak godina ovaj na{ jezik izgledati.
***
O na{oj podani~koj sudbini uvek su odlu~ivali starci-jarci i babe-device. Zato su na{i postupci tragi~ni (i komi~ni) i ne
prili~e ozbiqnom, racionalnom i istorijski zrelom narodu. Zbog
toga je i na{a budu}nost neizvesna, a savremenost `alosna.
A i oni mla|i, kad se domognu vlasti i mo}i, zbog slaboumqa, slavoqubqa i srebroqubqa, steknu nepokolebqivo uverewe
da sve(t) zbog wih postoji i da wima sve pripada.
***
Oni koji nikada nisu razumeli tragediju sopstvene porodice nikada ne}e shvatiti ni tragediju svog naroda.
Osta}e bla`eni u svom neznawu, a mo`da i sasvim sre}ni i
spokojni, jer wihova odumrla ~ula ne ose}aju tu|u muku, a o~i, zaslepqene la`nom svetlo{}u, ne vide nevoqu.
***
Nesre}ni su balkanski narodi, svako na svoj na~in, ali ima
ne{to {to je svima zajedni~ko. To je da svi govore o svojoj duhovnoj
veli~ini, pravdoqubivosti, slobodarstvu i ~ovekoqubqu.
15
A nijedan od wih se ne pita koliko je posle wihovih “veli~anstvenih„ pohoda ostalo mrtvih po balkanskim jarugama i nedo|ijama.
***
Desilo se da u {umi ~ujem qudski govor. Kao da grupa qudi
ide zapu{tenom {umskom putawom i razgovara. Radovao sam se tom
iznenadnom ~udu i sklonio u {ibqe da bih ih odatle boqe ~uo i
video. Ali, kakvo iznena|ewe, na {umskoj stazi samo jedan ~ovek,
ide lagano, razmi~e grawe i razgovara sam sa sobom: pita i odgovara, hvali i kudi, psuje i kune, mewa glasove, imitira, zanet razgovorom, si{ao s uma od samo}e.
A ja razgovaram sa `ivotiwama, jer one ne mogu da odaju i
izdaju kao qudi. Wima sam okru`en, volim ih, i one mi uzvra}aju
neobi~nim poverewem.
***
“Lisice su pametne `ivotiwe„, govorio mi je stric Milentije Vu~i} dok me je pratio, uzbrdo, kroz {umu koja je si{la do same wegove ku}e. Pohodio sam ga posledwi put u jesen 2006, pre wegovog kona~nog odlaska iz Okoli{ta gde je `iveo apsolutno usamqen (kao monah) pored desetak napu{tenih i polusru{enih ku}a
zauvek i{~ezlih i raseqenih Vu~i}a.
[umska putawa je krivudala izme|u stoletnih hrastova, jasenova i lipa, utabana i oivi~ena papratom.
Pitao sam ga za{to su lisice pametne `ivotiwe, a on mi je
rekao: “Vidi{ li kako su ’trasirale’ ovuj vrvinku po koju odimo –
levo, desno, mexu drvja da se mlogo ne smaraju. I ja stalno po wu
idem, tolko je dobra„.
Sada u Okoli{tu, u mahali Moravci nema Milentija*, a najverovatnije nema vi{e ni stazice jer su i lisice oti{le.
***
U mom obezqu|enom zavi~aju od neke opake bolesti naglo se
su{e, umiru one starinske jabuke, kru{ke, duwe, {qive, tre{we...
Nestali su qudi, a sada nestaju i stare sorte vo}a.
Zato, kad odem u Kwa`evac ili Ni{, na pijaci tra`im i ponekad nalazim u siroma{kim korpama seqanki budimke, {arke, ko`are i neke druge lepotice koje su ve} ostale bez imena.
A na tezgama raznih prekupaca i “trgovaca„ vo}em blistaju
ugla~ani deli{esi, ajdaredi i druge hemijom na{minkane dame belosvetskoga porekla koje su se kod nas napre~ac odoma}ile.
***
Deda Mili}, otac moje majke, od kako sam ga znao uvek je bio
sed, oronuo, neobrijan, sa ve~nom {ubarom na glavi. [iban neda}ama od rane mladosti, te{kim zemqoradni~kim poslovima, ratovima, bez odmene (jedini sin mu je jo{ kao beba umro), prerano je
zanemogao i ostareo.
* Naknadni zapis: Po~etkom ovog prole}a, 2011, Milentije je umro u Ni{u.
16
Kad sam ja ve} stasavao u mladi}a, on je bolovao, i nekako
tiho iskrao se iz `ivota kada sam ja bio u vojsci.
***
(Kazano wima)
Svi smo mi ovde i sada samo istorijska pro{lost. Ali za
razliku od mene vi ste verovali u ve~nost i neprolaznost stvari i
pojava. Toliko o zemaqskom i ve~nom.
***
U ovim poznojesewim dugim no}ima ~esto sawam ko{marne
snove. Uglavnom su to nekakvi mnogoqudni skupovi, nalik na nekada{we va{are, od kojih posle bu|ewa ostanu samo fragmenti ispuweni nekom zaumnom fantastikom kao na Bo{ovim slikama. Ponekad sawam roditeqe i ro|ake, bliske i drage qude kojih nema u
ovom `ivotu, ali nikad u ovom, ve} u nekom minulom vremenu kada
su bili zdravi, sna`ni i lepi.
No}as sam sawao ogromnu kolonu vojnika kako idu nekim
pra{wavim, vijugavim drumom izme|u bledih livada i kr`qavih
{uma. Svi su izrazito mladi, u urednim uniformama, ali bez ikakvog oru`ja, hrane i vode. Ja sam negde na za~equ kolone, osamqen,
a ispred mene bodrim korakom ide pesnikiwa Darinka Jevri}, gra|anski odevena, visoka i elegantna kao {to je nekada bivala, i tek
malo posivela i pra{wava. Ona }uti, a vojnici {to idu ispred nas
govore da }e braniti otaxbinu, {ale se i smeju puni neke neobi~ne radosti.
Ja ne vidim sebe, i ne znam da li sam u uniformi, ali znam
da i ja nemam oru`ja, hleba i vode. Tek na ramenima ose}am kai{eve mog borbenog ranca u kojem nosim (to odnekuda znam) nekoliko
nepoznatih kwiga, svesku i olovku. A iza mene, na desetak kora~aja, tandr~e obi~an crveni traktor i polako, bez voza~a, ide pored
dugog reda {qiva pra{wavog li{}a i bez roda.
A ne{to, {to ne znam {ta je, neprestano mi govori da u toj
ogromnoj koloni mar{iraju mrtvi vojnici koji idu u novu pogibiju i ve~nost.
Decembar, 2009.
***
[ta je Srbija danas? Fabrike ispra`wene i zakqu~ane, kasarne napu{tene, zarasle u {ibqe i burjan. Bolnice, ludnice i zatvori prepuni. U kockarnicama i kladionicama gungula i gu`va, a
u domovima bezna|e. Na ulicama nasilnici, u barovima i kafi}ima narkodileri, kontroverzni biznismeni i mlade nalo`nice {to
se podaju za pi}e i cigarete, nakit i krpice i naj~e{}e zavr{avaju kao robqe kod surovih ubojica i pqa~ka{a. U~enici iz {kola
be`e od prevelike “qubavi i znawa„ i predaju se mirisu narkotika i krvi. Politi~ari vrte svoje izan|ale pri~e o Evropi i op{tem blagostawu koje samo {to nije stiglo u ovaj balkanski kazan.
Ve~ni i slu`beni patrioti opet tra`e izdajnike, a partizani jure ~etnike. Ulagiva~i se ulaguju, prevaranti caruju a “siraci tu`ni„ pitaju se da li }e pre`iveti zimu i bolesti preboleti. Sela
17
su napu{tena, a poqa zaparlo`ena. Ku}e sve praznije – grobqa sve
punija.
To je malenkaja matu{ka na{a, i jedina.
***
Ovo vreme je bogomdano za one slaba{ne talentom, duhom,
znawem, moralom i iskustvom. Takvi se potajno raduju smrti svakog
istinskog i velikog umetnika i zlurado {apu}u: jedan mawe, bi}e
slave, slavice i za nas.
Na`alost, onih pravih duhovnih darodavaca je sve mawe, a
onih la`nih i bogaqastih sve vi{e.
Tu`no je i mu~no gledati kako se podbr|a upiwu da postanu
brda.
***
Ponovo sam u Sofiji, gradu koji volim jer jo{ ~uva neku
blagu vizantijsku toplinu i nostalgiju. Isto tako volim i Beograd
one moje poletne mladosti zbog neobi~ne lepote, evropske otvorenosti i srda~nosti. Ali sve su to oduvali tragi~ni vetrovi nove
istorije.
Ni u Sofiji, ni u Beogradu nema vi{e mnogih mojih prijateqa, onih jedinstvenih, duhom bogatih qudi – pisaca, slikara, muzi~ara, novinara... I {ta ostaje sem se}awa (kao privi|ewa nepouzdana) na na{a dru`ewa i razgovore o duhovnosti, kulturi, literaturi, `ivotu. I anegdote (na`alost nezapisane) {to su nas od
zlih godina i lo{ih namera svojevrsnom duhovito{}u branile.
Sofija se promenila – o~e{qana, na{minkana, ali obezdu{ena. Nema one nekada{we obi~ne qudske topline, sve je mawe poznanika i kafana gde su sedeli pisci. Zato usamqen hodam i otkrivam one male, nedovoqno uredne kr~me. U wima rado sedim uz novine i pi}e, gledam uli~ne prolaznike i slu{am o ~emu `u~no raspravqaju lokalni pijanci i sitni kriminalci.
Sofija, decembra 2009.
***
Jako sam razo~aran i pora`en odnosom sredine kojoj sam darovao deo svoje duhovnosti. Stra{an je ose}aj kada shvati{ da te
zavi~aj ne `eli i da mu nisi potreban.
Odavno su se niski uzvisili i, evo, sada su wihovi potomci
na delu. Da li je Srbija ukleta zemqa? Ova dr`ava li~i na Alibabinu pe}inu i nema izgleda da postane uredno i ugledno dru{tvo.
***
Gde smo, {ta smo? (Na{i ideali.)
Ve}ina devoj~ica i de~aka u Srbiji danas sawa da se jednom
popne na ~uvene beogradske splavove gde se okupqa takozvana politi~ka, umetni~ka i kriminalna elita ovog dru{tva.
One da budu lepe, zavodqive dame – estradne zvezdice, glumi~ice, zabavqa~ice, a oni kao mo}ni, bogati momci, tvrdih srca
i ledenih du{a, sa utokama i zlatnim kajlama.
18
To je danas jedini ideal ve}ine mladih qudi, a mawina darovitih i obrazovanih `eli da {to pre pobegne odavde, da ode tamo
gde ima hleba i nade. Znaju oni da ih tamo ne ~ekaju cvetni perivoji ali }e biti bar nekog posla i spokoja, a mo`da i sre}e da se domognu vi{eg znawa i zvawa.
***
Osta}e dve kwige, kao istinska kwi`evna vrednost, dvoje
kwi`evnih stvaralaca poniklih u slivu gorweg (Svrqi{kog) Timoka. To su: Polog Zlate Koci} (@eqevo, 1950) i Bu~umike Nedeqka Bogdanovi}a (Bu~um, 1938). Ove kwige izvorna su (i uzorna) kwi`evna ostvarewa, vrlo li~na vi|ewa ispuwena osobenom ose}ajno{}u, ostvarena li~nim iskustvom i spoznawem, pro`eta mitom i
predawem, jezi~ki sve`a i bogata. To je ono (posle svega) vra}awe
zavi~aju, koje, ako su stvaraoci daroviti, daje ovoj sterilnoj duhovnosti i sirotiwskoj stvarnosti vrhunska umetni~ka ostvarewa.
(2010)
***
Zagledan u pro{lo, sa ove povelike i onespokojavaju}e vremenske distance, ne mogu da tvrdim da smo Dragi{a Vito{evi} i ja
bili prijateqi (mada smo mnogo hleba i soli zajedno pojeli), ali
bili smo vrlo bliski saradnici u uredni{tvu ~asopisa Raskovnik.
Vito{evi} se prema meni odnosio pokroviteqski i za{titni~ki
najverovatnije iz spoznawa potrebe da svaku darovitost treba
ohrabriti, podr`ati, za{tititi i sa~uvati. Zbog takvog odnosa
bio je u srpskoj kulturi redak i dragocen ~ovek, li{en one odavno
odoma}ene zluradosti i zlonamernosti prema svemu {to dolazi
bez preporuka i politi~ke “podobnosti„.
Vito{evi} je bio ~ovek i stvaralac {iroke kulture, dara,
temeqnog znawa, radoznalog duha, izuzetnih sposobnosti i radnih
navika, blage prirode i dobrih namera, {to je, mora se priznati,
retko svojstvo kod na{ih qudi.
Dragi{a je bio jednako privr`en srpskoj narodnoj duhovnosti, evropskoj kulturi i ponajvi{e svom gru`anskom zavi~aju.
***
Sveti Sava je veliko, svetlo i sveto ime u srpskom narodu.
On nije bio samo ~ovek istrajne i nepokolebqive vere u hri{}anska na~ela nego i jedinstveni za~etnik istinske duhovnosti, pobornik prosve}ivawa i pismenosti, kulture, nauke i medicine.
***
(Zapis o Cvetajevoj)
Posle dvadesetak godina ponovo sam se vratio velikoj i tragi~noj kwizi Marine Cvetajeve Oktobar u vagonu (OktÔbr† v
vagone), u odli~nom prevodu Lidije Subotin, objavqenoj u znamenitoj Radovoj biblioteci Re~ i misao.
Stra{na i tragi~na slika Oktobarske revolucije u Rusiji,
vi|ena o~ima (umom, du{om i srcem) velike i nesre}ne slovenske
19
pesnikiwe. U ko{maru, kad i najboqi qudi postaju obi~ne krpe,
veliko je bo`ansko ~udo ostati ~ovek i duhom nadvladati poni`ewe, bol i patwu.
Gospode, kakva je to snaga trpqewa u op{toj pometwi i tragediji, kakva stvarala~ka energija uprkos op{tem potonu}u u revolucionarnu tminu, mutqag i glib gde qudski `ivot ne vredi gotovo ni{ta. Kakvo tragi~no predose}awe, kakvo slikawe qudskih
sudbina, kakva nat~ove~anska voqa i `eqa da se zbog najro|enijih
i voqenih `ivi i pre`ivi na samoj obali nestajawa i smrti. I da
se, uprkos svemu, svedo~i, pi{e, i u nequdskim okolnostima govori o duhovnosti, o snu, o qubavi...
I dugo je gorela wena izuzetna stvarala~ka bakqa u ruskoj
tamnini, sve do Jelabuge gde je stavqena ta~ka na sve(t) i taj mu~eni~ki `ivot i gubitni{tvo koje je prevazi{lo mogu}nosti.
A delo – delo je uzdigao i blagoslovio Svevi{wi.
***
Sedim sam u prastaroj kafani Dve lipe gde smo jedne godine,
si{av{i sa nekog musavog no}nog voza iz prestonice, moj drug Slobodan Stojadinovi} ^ude i ja ispijali duple viwake, pored samog
ulaza u Koncentracioni logor na Crvenom krstu, i odlivali za du{e mu~enika.
Tu u blizini, pokraj stajali{ta gradskog saobra}aja, danas
stoji velika tabla na kojoj pi{e:
Koncentracioni logor – Ni{
Concentration camp – Nis
Taj imperijalno-kolonijalisti~ki jezik masovno u~e deca i
mladi qudi u malim balkanskim dr`avama. A ti siroti kamperi iz
engleskog jezika (danas podse}a na opu{tenost i zadovoqstvo)
streqani su i po~ivaju u masovnim grobnicama na brdu Bubaw kraj
Ni{a.
***
U provincijskoj kr~mi, rasklimatanih astala, isflekanih i
opu{cima progorenih stolwaka, u alkoholom dobro zagrejanom dru{tvu na{ao se i neki oficir~i}. I kako je to kod nas, u takvim
okolnostima, poodavno obi~aj, svako je istovremeno pri~ao svoju
pri~u, a oficir~i} je kre{tao, odnosno poku{avao da otpeva svoju
melodiju, me|u na{im svetom popularnu novokomponovanu pesmicu:
Kad me vide o~i {ire,
`ene vole oficire.
A ja, ozloje|en tom drekom, sa osobitim i pomalo zlobnim
zadovoqstvom, na salveti zapisah parodijske stihove:
Kada vidi oficira
svaka cura picu {nira.
Te{ko se kompromitovala uniforma, izgubila dostojanstvo, pala u sramotu, zlo i prqav{tinu u rasturawu Jugoslavije i
gra|anskom ratu. Naglo se survao u ponor taj tigar od papira, nekada mo}na Brozova armija snabdevena svim i sva~im, pa i nevi|e20
nim privilegijama. Tako je, na`alost, neslavno zavr{ila i vojska
nekada{we Kraqevine Jugoslavije.
Slava samo onoj seqa~koj, pobedonosnoj, srpskoj vojsci {to
je branila otaxbinu u ritama i opancima od kartona kojima su je
snabdele onda{we “patriote„, na koje li~e i ovi dana{wi.
***
(Zapis o Bo`ani)
Ranih devedesetih, minulog veka, u centru Sofije gledao
sam dvojicu me~kara sa svojim me~kama kako svirkom i nekim drevnim, neobi~nim instrumentima (nalik na srpske gusle, ali sa dva
paralelna snopi}a struna) i wihovom, nevoqnom, igrom zara|uju za
`ivot.
Nedavno sam u nekim beogradskim novinama pro~itao tu`nu
reporta`u o na{em me~karu i wegovoj me~ki Bo`ani. Ona (na fotografiji) ~u~i u uglu uboge izbe okru`ena decom, a nesre}ni me~kar ka`e da mu je ona bila sve: “krava, wiva i livada, i da mu je decu othranila„. Sada Bo`ana (po nalogu neke evropejske organizacije za za{titu `ivotiwa), mora biti sme{tena u azil (rezervat)
u Bugarskoj. I kad su je neznanci stavili u metalni kavez samo je
bolno arlauknula, ka`e reporter.
Ako ho}emo u Evropsku zajednicu civilizovanih i humanizovanih naroda moramo se odre}i sirotiwskih va{arskih zabava i
varvarskog mu~ewa `ivotiwa. A te takve i toliko humane organizacije, kad su ovde u sumanutim ratovima uni{teni milioni doma}ih `ivotiwa, nisu ni malim prstom mrdnule a kamoli digle glas
protiv tog zlo~ina. Sada wihovi aktivisti, za neku sitnu crkavicu, napu{tenim psima po srbijanskim palankama stavqaju oko vrata kai{~i}e da li~e na “ku}ne qubimce„, i tako izbegnu nesre}nu
sudbinu, kao da }e tim ~inom postati siti, voqeni i spokojni.
U ure|enoj Evropi ne}e nikada vi{e biti balkanskih me~kara, tih neobi~nih qudi {to mu~nim radom zara|uju hlebac, svejedno da li svojim mecama-hraniteqkama sviraju, ili udaraju u dobo{e i daire. Me~kama, razume se, nije do igre pred qudima, ali
glad ima najve}e o~i.
A mi, slu|eni politikom, siroma{tvom, besom, kad Hagu
predamo i posledweg ratnog zlo~inca, za hudu evropsku vizu, jo{
}emo po srpskim zabitima morati da tra`imo i isporu~ujemo Bo`ane.
Malkolm de [azal
MISLI
*
Uzvi{en
Glumac
De~ak
Je
21
Igra
Svoju
Sopstvenu ulogu.
*
Svetlost
U
Paprati
Igra se
Svojim
Trepavicama.
*
Voda
Pristi`e
Na pla`u
Gube}i
Stopala.
*
Bombona
Nikada
Nema
Otvorena
Usta.
*
Kada
Prestane
Vetar
Biqke
Nastave
Da
Vode
Qubav.
*
Auto
Poput petarde.
More
Veoma
Daleko
^uje
Planinsku
Buku
22
*
Sve
@ivotiwe
Jedu
À
La carte.
*
Sve
Biqke
Su
Rasisti
U
Loncu.
*
Obi~ne
@ivotiwe
Nalaze
Se
Samo
U
Cirkusu.
*
Stado
Koje
Sve~ano
Ide
Izaziva
Smeh
Drugih
@ivotiwa.
*
Robot
Je
Slepac
Kojeg
Paraliti~ar
Vodi.
*
Ma{ina
Je
Majmun
Imaju
23
Iste
Tikove.
*
Ma{ina
Se
Obu~ava
Matematici
Pomo}u
^asovnika.
*
Kada
Je
Voda
Sre}na
Ona
Ne
Te~e.
*
Svetac
@eli
Ste}i
Bo`iju
Brzinu.
*
No}ni
Sud
Jeste
Republika
Zadwica.
*
Bogata{i
Prave
Testament
Sli~an
Bo`jem
Ne
Ostavqaju
Ni
Su.
*
Korwa~a
Je
24
Skorojevi}
Koji
Skriva
Svoje kretawe.
*
Pau~ina
Puna
Muva
Omuvi se.
*
Cve}e
Se
Smeje
Samo
Na
Rubovima
Izvora.
*
Kada
More
Pla~e
Veruje
Da
Pla`u
Ra|a.
*
Svim
Stablima
Osete se
Pazuha
Kada
Zapla~u.
*
Jo{
Od
Pamtiveka
Re~i
Tra`e
Svoje
Zna~ewe.
25
*
Ptica
Peva
No}u.
Ujutru
Ona
Sklada
Svoju
Muzi~ku skalu.
*
Kada se
Govori
O woj
Wena
Usta
Slu{aju.
*
Iste{e{ li
Kamen
I
On
Postaje
Sebi~wak.
*
Svetac
Pristi`e
Do
Stupwa
U kojem
Za`eli
Da promeni
Boga.
*
Pri
Poqupcu
Vrat
Zauzima
Mesto
Zadwica.
*
La|e
Su
26
@enke
U
Lukama
A
Mu`jaci
Na
Moru.
Preveo sa francuskog Du{an Stojkovi}
Malkolm de [azal (1902–1981), francuski pesnik poreklom
sa Mauricijusa. Najpre je napisao Misli. Potom je napisao jedan
roman i, pri kraju `ivota, bavio se slikarstvom. Pre svega pesnik.
U poeziji je zagovornik kratkih formi, te se tako prikqu~uje Polu Elijaru, Rene [aru, Fransisu Pon`u koji su ih pisali sporadi~no, kao i Gijviku i @anu Polanu kojima su bile osnovno sredstvo poetskog izra`avawa.
Jedno vreme je pripadao nadrealisti~kom pokretu i Andre
Breton ga je izuzetno cenio. Wegove pesme sastoje se veoma ~esto
od stihova koji se na jednu jedinu re~ svode, te je tako wegov oneobi~eni haiku samo prividno “produ`eni„ ili, boqe, “izdu`eni„
haiku.
Aleksej Maku{inski
MINHENSKI DNEVNIK
Zamisli samo kako je to izgledalo prvi put.
Naravno, sve je bilo druga~ije, ali zamisli samo
kako je neko najednom dao
danima brojeve kao da su imena. Kakvo ga je
najednom uzbu|ewe zahvatilo, da je sko~io,
sigurno, na noge, u svom Vavilonu,
ili u svom Egiptu. Rekao je sebi: neka
dani prolaze ali brojevi ipak ostaju,
i zna~i sve i nije ba{ tako beznade`no.
Pozdravqam te, davni brate,
nisi pobedio vreme, ali si mu tvr|avu,
ali si mu zamku postavio.
Sedi{ tamo u woj, broje}i zvezde,
sedi{, sada, u davno prohujalom danu,
pokriven u wemu nekakvom cifrom, nama
nepoznatom, kao {to sam ja pokriven dvadesetim februarom
dve hiqade osme godine (vetar, grawe).
27
***
Ovde u kwi`ari gde prelistavam
Posmrtni dnevnik Eu|enija Montalea
(praobraz moga, za `ivota? ne, mo`da
samo delimi~no), ovde bi bilo tiho, kad ne bi
pod prozorom, u naranxastim majicama, radnici
postavqali asfalt. U`asan je wihov rad i sudbina.
U`asan {um wihovog `ivota, tako dalek
od ti{ine ovih re~i na beloj velikoj stranici.
***
Istorija se nije zavr{ila, ali joj se smisao izgubio.
On se tresao u gr~evima na cementnom podu,
on je zaklawao rukama potiqak. Zatim, kad smo
iza{li na ulicu, tamo se pojavilo sunce,
plavetnilo i vetar, i mitologija oblaka,
i ~udno `uto li{}e, {to leti bulevarom,
i ~ak nagove{taj sre}e, na kraju `ivota.
***
Kroz prozor vagona vidi{ }utawe sveta,
vidi{ }utawe poqa, }utawe
{ume na horizontu, zakovitlano }utawe
neba, dva drveta zamrla pod wim.
Priroda je usamqenost. Ne, vratiti se
brzo u grad, iza}i na glavnu ulicu,
na Marijen{pil, na Maksimilijan{trase,
tamo, gde je, u krajwoj nu`di, odgovor mogu}.
***
Nesanica te ostavqa da umire{
od `e|i, ne kraj izvora, pre na obali
veoma slanog, mrtvog, u stvari, mora.
Ti bi se bacio u vodu, zastao bi, kad bi se
mogao napiti, ali se nema ~ega. Pesak
bukti na suncu, u drhtavici znoja
`ivot proplivava kroz nedarovitu fatamorganu.
***
Na wihovim licima ve} je sve, sva dosada
wihovog budu}eg `ivota, iako nema jo{
ni jedne borice. O ~emu to oni pri~aju
guraju}i se u autobusu... Prvobitni greh
je bio, verovatno, toliko ogroman
da su ~ak i zvezde na nebu zadrhtale.
28
***
I kada le`imo zagrqeni
svet nam izgleda sme{ten izvan zagrada
na{ih tela. Isto tako ga nema na stranicama
ispisanim prozom ili stihovima. Bela
poqa nas najednom odvajaju od sveta, uspavani
Elizium, obla~na prostranstva
gde tragovi na{ih mekih koraka, nevidqivi, ostaju.
***
Nau~ila si me ne~emu ~emu naziv
ne znam. A `ivot se uostalom i sastoji
iz bezimenih stvari,
iz zaokreta du{e za kojima se
otvaraju, kao u parku, stazice ili jezera
sa rotondom na obali. Eto tuda smo,
kroz sun~ano mre{kawe, i krenuli mi.
***
Glasovi u tramvaju okru`uju me.
Jedan od onih dana kada ne znam {ta }u da
~inim sa svojom slobodom. U prozorima
koji promi~u mimo ku}a, promi~u
druge ku}e, wihovi krovovi, fontane, dimwaci,
wihovi mrtvi prozori, li{eni odraza.
***
Park je, na samoj stvari, prevod du{e
na jezik drve}a, jezera, puteqaka,
i ovih povijenih listi}a gde, nagiwu}i se,
vidimo izme|u prevrnutih
vrba i u obla~nom svetlucawu svoju
zadivqenu glavu. Iverje, gran~ice,
listi}i. Plivaju kroz wu, kao dani
kroz to neponovqivo, {to sobom nazivamo.
DRUGI DEO
Ni{ta se jo{ nije zavr{ilo. Novi vek
hoda po ulicama zagledaju}i u vitrine
i lica. On poku{ava da se navikne na wih,
ali se privi}i ne mo`e. On vi{e nije mladenac,
ve} je de~ak, ve} po~iwe da misli
i da se ~udi. A sve je i zaista ~udno.
^udno, {to se sve produ`ava, kao da ni u ~emu
29
nije bivalo, produ`avaju se ulice, ~ak i sni,
stare strasti, gluposti i nade.
Najednom nebo postaje gu{}e, on se krije od ki{e
pod svodovima. Slu{a {u{tawe kapqica
po vi{estruko zelenom od vlage julskom li{}u.
***
Ohrabruju}i grad, mostovi i tramvaji...
Poluitalija, zna~i – mogu}nost sre}e.
An|eo mira, lete}i nad rekom,
pamti, naravno, ruine, spaqene domove.
Sve svetli i ni{ta ne `eli,
ni od `ivih, ni od mrtvih, ni od veka, ni od koga.
@ivot bez obaveze, odsjaji, senke, odblesci.
Meki raspevani vazduh, brda na granici vidqivosti.
***
Ovde, gde se grad zavr{ava, na mostu,
vidi{, sa jedne strane, ku}e,
i kule, i dizalice, i jo{ mnogo ~ega.
Ni{ta ne vidi{ sa druge. Drugoj
okrenuv{i se strani vidi{ samo reku.
Vidi{ wene izlu~ine, pli}ake, kamewe
na sprudu, vidi{ wene brzake,
i tu zanemelu daqinu. Tamo sam stajao nad Svirom.
Odakle ona te~e? Iz kakvih prostranstava? Iz koje
pro{losti? Tako ravnodu{no te~e ona. Iz
kakve tu|ine i domovine? Stepa i divqina
su, razume se, uvek pored, Evroazija je za uglom.
***
O~i su wegove lepqive
i la`qive. Nikakav on, naravno, nije prosjak.
Ali, sve {to on po`eli, prolazi mimo.
Kakve prolaze grudi, kakve stra`wice,
kako se wi{u bedra, `ivot je nezadr`iv.
I bogatstvo prolazi mimo, bogatstvo, sasvim
ga ne prime}uju}i, odlazi u “jaguaru„.
Osmesi prolaze mimo, re~i i pogledi.
Zato je on bedan. Sedi na svom kartonu,
poput Bude, pod paganskim jasnim nebom.
***
Pravog `ivota kao da i ne}e biti – neka.
Neka se samo jo{ produ`i ovaj, iako ni ovaj
nije pravi `ivot. Evo ovi bicikli,
{to popadali su od vetra jedan preko drugog.
30
Kako se jogune wihovi kormani, vrte wihovi to~kovi.
Sve to, naravno, nije to, ali samo kad bi se jo{ produ`ilo.
***
In angulo cum libro... Naravno, re~i, re~i
na tu|oj hartiji, tu|e, neva`no, ~ije,
na tu|em jeziku, svejedno, ali va`no je, da – su
re~i. Sve je vrlo prosto, sve
su tajne odgonetnute, sumwe razvejane.
Cu libro in angulo... Sloboda, re~i
niko ne sedi, ne ovde, kao da ni ti nisi tu, ve} su
samo te re~i, na tu|oj hartiji, tvoje.
***
Pre voza u stanicu ulazi vetar,
vetar mrsi frizure, marame i misli.
Negde nad nama sija, mo`da, sunce,
ali ovde dole je samo vetar koji dolazi iz tunela.
Sve je veoma obi~no, nikakve, prijatequ, alegorije.
Prosto mi }emo sti}i na stanicu “Odeons –
plac„, i iza}i }emo na ulicu, gde sunce tr~i
po kro{wama drve}a u Dvorskom vrtu i Engleskom parku.
Eno tamo, pogledaj, Apolon, eno onamo wegovih dvokolica.
***
Ponavqaju se ulice, ponavqa se ti{ina.
Sve kao da je odba~eno danas, ku}e i misli,
kao da se sve odvojilo. Sve {to je nekada bilo
novo, i nekada bilo prvi put, nekada je
bilo. Pro{lost jednako stoji
nasred sada{wosti, ne postaju}i wom, mo`da }e
ki{a pasti, na kraju, i nasta}e budu}nost.
***
Ni~eg lep{eg od voza, {to leti u dubine
Ulica – kako iznenadno on izbija
iza domova, ne uspevaju}i da ih za~udi.
Iznad svega, i svemu presecaju}i put,
Ni sa kim uporediv, previ{e
velik i brz u usporenom i ni{tavnom svetu,
prolazi on, poni{tavaju}i korake i misli
prolaznika, poni{tavaju}i kola, kafea, drve}e,
~uvaju}i sve to, u izvrnutoj dubini,
kuda mi gledamo iza wegovih prozora, sa druge
strane binokla, na tren, iz drugog vremena. Vest
neznano otkuda, iz nepostoje}ih zemaqa,
31
grmqavina dalekog groma, Zevsov zov,
kojemu ne verujemo, bojimo se poverovati, razum
istrajava, sumwaju}i, ali – evo ga, evo wega
nesumwiv, kao na{i najboqi redovi,
nezamenqiv, kao uspele re~i,
evo ga, gde razbojni~kim zvi`dukom trese vijadukt
i vazduh nad vijaduktom. Samo je sunce nepokretno.
Preveo sa ruskog Svetislav Travica
Aleksej Maku{inski, 1960, Moskva – pesnik, prozni pisac i
esejista. Po obrazovawu filolog. @ivi u Nema~koj od 1992, predaje na univerzitetu u Majncu. Sin pisca Anatolija Ribakova (Deca
Arbata). Objavio kwige Maks (roman, 1998), Svetlost iza drve}a
(pesme, 2007).
Ogwen Petrovi}
TRI PESME
PESMA POSVE]ENA KUCKARIMA
Potrebni su bes i strpqewe da bi se dunula
fina ubistvena pra{ina u plu}a mo}i, pra{ina koju su samleli oni koji su mnogo nau~ili od tebe i koji su ta~ni.
H. M. Encensberger
Kuckari se ukopavaju u drvo, spokojni kao i ja –
samo u no}noj kretwi,
u savladavawu trase od ta~ke A do ta~ke B,
bezopasni, pripravni za dreme`, za trajawe.
Lak{e je tragati za pravom re~ju, onom koja iskupquje,
sawati odsutnost, korak li{en posrtawa,
znam, u mno{tvu moj dar je: biti neupadqiv, ispod imele,
pod sikomorom, o~ekivane ubode u pleksus prihvatam
kao gosta na kafi, ipak je ostalo dovoqno ko`e na hladnim
staklima,
u sivim predgra|ima, samo sam pred wima blag i strpqiv,
ugla|en kao trg u Lisabonu,
~ekam pravu re~ koja iskupquje, jo{ kada bih imao `eqa –
sigurno bi to bila `eqa da budem kuckar,
32
ukopao bih se u drvo, izdubio skladi{te za dugove~nost,
ne znam {ta bih poneo sa sobom, Hegela, Hamsuna,
fotografije H. Wutna, lica primitivno izdu`ena, zahva}ena
senzorima, sa mrvom svetla: i bila bi ta mrva ono
i sad {to je, prosti analgetik, priqubqen meko uz nerv –
{to upaqen truli, ispod kore, hipokampusa.
FOLSOM PARADISO
Kranolit u ba{ti, u zadwem dvori{tu
nije kamen mudrosti,
artefakt sa pipcima u neograni~enom trajawu,
stvar je to o koju se spoti~em u no}noj {etwi,
u sporom kru`ewu,
o kojoj se ispovedam poligraf aparatu,
zna se, ma{ina je nepobediva, bele`ni~ar strpqiv,
sumwu ipak razvejava minorna EEG smetwa,
iznenadni skok linije na ekranu encefalograma,
mo`da je u emboliji skriven zametak posrnu}a,
opadawu stila, bu~noj ti{ini koju ne zaseca –
spoqwe svetlo sveta & spoqwa zimogro`qivost.
U neo~ekivanom je upokojeno poreklo nade,
ini mi govore na telefonskoj seansi,
ve{tini da kad si u ~unu koji se zale}e na cunami –
obavezno zamisli{ da si neko drugi,
tako ja zamislim da sam Edvard Xon Smit, i zato punim
mikro cd plo~u izjavama o vernosti brendu,
odsustvu smisla da se povu~e crta i prezre sopstvena
priroda koja ve} sada jeste ektoplazmati~ne vrste.
U predahu, kad pritisnem dugme – zapqusne me spiker
koji qu{ti vremenske fasade, zapqusne me Vagner,
Rahmawinov, re|e Irvin Berlin: u raju sam, u raju,
on tiho pevu{i,
za mene to mesto mora biti: arkti~ko jezero sa izbu{enim
rupama u ledu, oko wih su poruku –
da je pro~itam ostavili, nekad, davno, putnici iz kapsule
ispaqene sa nepojamnog broda:
rafinirana je tvoja tuga, slobodan si da i daqe misli{
kao rob, kao zatvorenik.
33
VINO & JEJTS & TESTENINA
Pesnici uvek petqaju sa ve~no{}u.
Z. Karanovi}
Ne}u vi{e petqati sa ve~no{}u,
ni sa elektri~nim
instalacijama, u vla`nom podrumu,
na razvodnoj tabli. Ne ~ita mi se [eli,
suvi{e sam umoran za Jejtsa.
Postaje sve napornije kao sa zuboboqom
nositi se sa samim sobom, dok G. Maler
ima svoj trenutak, dovoqno dugo
da pomislim kako ne}u iza}i iz svoje sobe
nikada vi{e, uprkos svim po`arima ovoga sveta
{to se razbuktavaju u suterenu,
me|u ku}ercima.
Sveta, koji, objektivno, sve mawe postoji.
Sada ga ima jo{ samo u slikama –
~as ru`i~astim, ~as crnim, {to cure u tawir
sa razmrskanom testeninom,
u ~a{u sa sporim vinom.
San pravednika je rezervisan
za pravednika,
nalaza~a vakcine protiv dnevnog svetla,
ipak, odraz u ogledalu, jo{ uvek je moj,
a moji su i zubi, i ovo nestalno svetlo,
koje do|e i ode,
i opet, do|e i ode. Ne}u vi{e petqati sa instalacijama,
ni sa ve~no{}u, nikada vi{e. Ipak }u ~itati Jejtsa.
PUT ZA SANDES
Mogao bih u~initi bilo {ta: isko~iti iz voza
u pokretu,
iskopati tunel do Sandesa u Juti,
zami{qati da sam Sam Ace Rothstein,
u ru`i~astom odelu,
sve`e izbrijanog lica, zanet bekstvom
iz zapaqenog kadilaka,
dok se u hipotalamusu – kao to~kovi
podignuti u vazduh, vrti misao o tome
kako je jednostavno odrediti
gde pad po~iwe i kako se zavr{ava sinopsis
osmi{qen da razbije svaki box-officee.
A mogu sawati Blejka, smi{qati odgovor
na umno`ene poternice,
34
ili mogu jednostavno odustati, sklopiti o~i,
slu{ati kako ravnim glasom
kao na de~joj priredbi mrmqa{ stihove
Rajnera Kuncea: “Retu{irati se mo`e sve,
ali ne i negativ u nama„,
ili ni{ta od svega toga: otvori}u svoju kwigu,
kliznuti rukom po hrapavoj,
lo{oj hartiji i ono {to pote~e iz rase~enog
ka`iprsta prvi put ne}e zna~iti
ba{ ni{ta, kao ni konture sveta u koje ~kiqim,
misle}i na udaqene mrqe svetla,
misle}i kako wih, u stvari, nema,
kao {to mo`da nema ni nas.
Ogwen Petrovi} je ro|en 1981. u Beogradu. Pi{e poeziju i
prozu. Godine 2011. objavio je kwige pesama Prekid prenosa ([umadijske metafore) i Ke~evi & Osmice (SKC Kragujevac).
@ivi u Mladenovcu.
Jan Erik Vol
U OVOM POSLU
***
VREME
to su
sekunde snega. Pahuqa
za pahuqom. Tako se
na{i
dani
kotrqaju.
Svaka grana baca senku. Vidimo to
samo
u sporim
filmovima. Ili kada sunce
decembarsko stoji nasuprot.
***
ZA WU JE PRO
sti
tu
cija bila hleb nasu{ni, do{la je
35
iz isto~nih
zemaqa. Sa dvoje dece
da se o wima
stara. @elela je da lepo
miri{e. Tako je u ovom poslu. Da drugog
sre}nim
u~ini. Bog se
pobrinuo za svoje, znala je.
PESMA PODSE]A NA SVET
Onome koji }e biti streqan
vezuju povez
preko
o~iju. Da ne bi
video
svog xelata? Ne
– da xelat
ne bi
mogao
da vidi
wega.
***
NE RADI SE O TOME
da smo voleli
norve{ku zastavu.
Ali ni{ta protiv nismo imali
da je nosimo
u ruci
dan ili dva
godi{we. Uzvikivali smo ura
bez razmi{qawa.
[ta bi
to bilo
suprotno tome?
Jan Erik Vol (1939, Oslo) va`i za jednog od najzna~ajnijih
norve{kih autora dana{wice. Pi{e poeziju, prozu, drame, prevodi sa engleskog jezika, a aktivan je i kao xez muzi~ar. Za svoj literarni rad dobio je najzna~ajnije nagrade u Norve{koj. Trenutno
`ivi u Stokholmu.
Preveo Marko Vukovi}
36
Gordana Smu|a
[APATI
RETKO
Retko gleda u o~i.
Obi~no gleda u svoje sjajne cipele, a nikad u tragove koje wima ostavqa. Svemu na ovome svetu `eli da prona|e razlog. Te`ak je
za komunikaciju. Kada bih mu slu~ajno rekla da ga volim, sigurno
bi me pitao za{to, a ja nikako ne bih mogla to da mu obrazlo`im.
I zbog toga svaki na{ susret je gusto ispuwen mekom ti{inom. A on nije ni svestan da je ve} du`e vreme deo ne~ijeg sna...
POSTOJE
Oni smatraju da samo oni postoje, da su ostali nestalni i
nestvarni, plod wihove ma{te ili ni{ta. Stoje u krugu i ~ekaju
dan kada }e do}i neko ve}i od wih i odvesti ih. Sigurno }e dugo ~ekati jer i wihovi udisaji su stra{no spori i ritam wihovih srca
je usporen i wihove glave rade sporije. A ube|ewa su im jaka, voqa
nepokolebqiva, mo} nestalna i nastvarna ba{ kao i sve oko wih.
Slave postove, pevaju dodolske pesme i piju vino kao vodu.
Wihove brade su mudra~ke, mozgovi ajn{tajnovski, a noge spore:
pokreti su im spori kao kod svetaca. Nisu svesni toga. I oni pla~u, gase sve}e vla`nim jagodicama prstiju i pogledima ~iste sneg
sa ulica. @ele da tr~e i snalaze se po gradovima.
MUDRAC
Ne tako davno i ne u nekim toliko udaqenim zemqama `iveo je ~ovek sa specifi~nim izgledom lica koji je u velikoj meri
~inila wegova veoma neobi~na brada.
Ovu bradu su svi prihvatali kao momenat ozbiqnosti i ba{
zbog we mnogi su ga nazivali i smatrali mudracem.
Ali on to nije bio.
^ak nije bio mudar.
^esto je sedeo zami{qen, naslowenog lakta o stenu na obali mora.
Svi su mislili da razmi{qa o ne~emu va`nom i niko nije
`eleo da ga u tome prekida.
A ono {to mu je pre svega bilo potrebno su bili qudi i re~i, da ih mewa dok ne do|e oseka i onako natovarene na stenu pored
wega ne odnese...
TOVAR MISLI
Ju~e je duvao jak vetar meni u lice i nisam uspevala da sa sobom nosim tovar misli od kog se ina~e ne odvajam.
U vazduhu se ose}ao jak miris zemqe, dovoqno mo}an da otera oblake.
37
Sino} je nebo bilo neobi~no zvezdano.
U stvari, ja do sino} nisam ni znala da postoji toliko zvezda i da su sve tako sjajne, da su na nebu neverovatno dugo na svojim
utvr|enim mestima i jedna drugoj ne smetaju.
Kao ni moje misli {to ne smetaju jedna drugoj u torbi. Bez
obzira {to ih je mnogo i {to su nabacane jedna preko druge.
A sino}, zbog vetra, nisam uspela da sa sobom nosim svoj tovar misli od kog se ne odvajam.
FILM
Nas petoro smo gledali film.
Kasnije sam shvatila da nije bilo ba{ tako i da ja nisam bila jedina koja se samo “pravila„ da gleda.
Prvi On je pu{io cigaretu i gledao u wen dim – u figuru
koju nisam mogla da razaznam. On jeste.
Drugi On je odsutno gledao u ekran, povremeno negde drugde
i mislio i mislio.
I ma{tao o woj.
Ona je prekorevala sebe {to joj je sve toliko neva`no, neva`no, od onog trena kad je On oti{ao iz wenog `ivota.
Tre}i On je blejao, nesvesno ili ne, povremeno bacio svoj
pogled na ekran.
Ja sam opet mislila o svom “wemu„ i na trenutke zatvarala
o~i i hvatala san.
Samo je video traka bila tragi~no aktivna.
Vrtela se neumorno, bezvezno i beskorisno, jer film niko
nije gledao tada.
I ovako smo taj film svi gledali vi{e puta ranije.
SEME
Iz kore bundeve su{ene na de~ijoj kolevci ispalo je seme.
I to seme staro ko-zna-koliko.
Pala je ki{a i natopila staro seme, a ono je postalo nova
bundeva i to bundeva koja je slu~ajno rasla pored drveta od kog su
kasnije napravili jo{ jednu kolevku.
Ne znam kako, ali i na ovoj kolevci stajala je stara bundeva
iz koje se ba{ spremalo da ispadne seme.
^OVEK KOJI JE SUVI[E GLASNO DISAO
Ovo je pri~a o ~oveku koji je suvi{e glasno disao da su mu
jednoga dana zabranili da di{e – nisu mogli s wim vi{e da iza|u
na kraj.
Nevezano sa tim, u to vreme i ba{ negde u tim krajevima gde
je glasni disa~ kako-tako `iveo po~ela je zemqa da isparava nekim
~udnim mirisom i intenzitetom. I za dva dana svi u kraju su umrli.
Osim ~oveka koji je suvi{e glasno disao da bi disao. A on je
do tada ve} nau~io da `ivi bez disawa.
Ka`u da je do`iveo stotu.
38
SLU^AJNI ZLO^IN
Smatram da ona nikada nije razumela stvari koje je radila i
dela koja je stvarala.
Jedne no}i je, po pri~i, nestala i od tada je niko nije video.
U zatvoru je i verovatno upravo poku{ava da se seti (ne)dela koje je po~inila i razloga za to.
PAS
Dok govori sam sa sobom prise}a se svog pro{log `ivota u
kom je, ka`e, bio pas. Kada ga qudi pogledaju misle}i da je ludak,
on im se {iroko nasme{i. Decu pomazi po glavi. Kada po`eli da
bude iskren, on to izgovori: “Bio sam pas u pro{lom `ivotu. Pas
lutalica.„
Neko ga gleda i misli da je sada ~ovek. U ovom `ivotu. “Uvek
sam prime}ivao pse lutalice. Vi{e i ~e{}e nego drugi qudi. Veoma volim pse. Zato, kada pro|u, ja ih uvek primetim. Neko drugi ne.„
Kada u autobus u|e devoj~ica sa majkom i bratom, pro|e pored autobusa i iznuren crni pas. Lutalica. Neko ko `ivi sam i
svugde pomalo. Neko ko nikada ne isprazni svoju pse}u torbu u usputnom hotelu, a na putu je stalno. Be`i od ki{e, zlih qudi, {intera, snega i vreline.
Tada ponovo po~iwe da govori sebi. Naglas. Tiho. Samo poneku re~. Kao dokaz postojawa.
Obavezno se osmehne devoj~ici i iza|e na slede}oj stanici.
Obavezno se osmehne i voza~u, ube|en da poznaje veli~inu `ivota.
^ovekovog.
[APAT SA NEKE DRUGE PLANETE
Dok naslu}ujem {apat nepoznate planete i poku{avam da
razaznam poruke upu}ene nama gore zagledanima, pitam se ~emu
slu`e ratovi.
Moja sve}a koja gori ve} danima u na{em zajedni~kom mraku
preti da se do kraja istopi i nestane.
Bezbri`no.
Danas je `ena na ulici prodavala sve}e.
Ina~e, kad nema ratova, ona prodaje ru`e.
Nezapaqive.
Obi~no iznosi najvi{e onih crvenih ru`a.
One, vaqda, zna~e qubav.
Gordana Smu|a (1982), dobitnica nagrade Mladi Dis za ovu
godinu. Pi{e pesme (objavila je 2011. zbirku Druga mesta), kratke
pri~e, pozori{ne i radio drame, scenarija, eseje i teorijske radove
o filmu i pozori{tu. Prevodi sa engleskog i italijanskog jezika.
39
PLUS
Merilin Monro
PESME
Merilin Monro (1. jun 1926 – 5. avgust 1962), ro|eno ime
Norma Xin Mortenson, ameri~ka glumca. Smatra se za jedan od najve}ih seks simbola 20. veka. Ima indicija da je ubijena zbog qubavne afere sa ameri~kim predsednikom Kenedijem.
Merilin je duboko razmi{qala o `ivotu, qubavi i egzistenciji. Volela je da pi{e poeziju i nije je delila sa svakim. Malo qudi je znalo da ona uop{te pi{e (nekoliko wenih prijateqa
poput Normana Rostena, Miltona Grina i Karla Sendberga). Merilinine pesme su se pojavile u kwizi Merilin: jedna neispri~ana pri~a autora Normana Rostena.
Jasno je da je za Merilin sam ~in pisawa predstavqao neki
vid katarzi~kog pro~i{}ewa koje sada pru`a uvid u vrtloge wenih emotivnih stawa – napisao je Sem Ku{ner, novinar ~asopisa
Vanity Fair.
Izvr{ila je samoubistvo u svojoj 37-oj godini.
***
Mogla sam te voleti jednom
I ~ak sam i rekla to
Ali ti ode
Kad si se vratio be{e prekasno
I qubav bi zaboravqena re~.
Se}a{ li se?
***
S vremena na vreme
u~inim sve rimom
ali ne okrenem
je protiv
sebe –
E, pa dobro, dovraga,
ne}e se prodavati.
@elim da ka`em
to {to na umu mi je:
“Blatite Su|e,
blatite @eqe„.
Misli su to
40
[to projure pored
pre nego {to umrem.
@elim
I da razmi{qam
Mastilom.
***
@ivote, ja sam u oba tvoja pravca
Postojim vi{e sa hladnim mrazom
Jaka poput pau~ine na vetru
Visim niz ve}inu stvari
I nekako ostajem
Ti pobisereni zraci imaju boje
Videh na slikama – o, `ivote...
Prevari{e te
Taweg od niti pau~ine
Prozirnijeg od bilo ~ega –
Ali nit se zaka~ila sama
41
I ~vrsto dr`ala na jakim vetrovima
I pevala pokraj rasplamsalih vatri
@ivote – u pojedinim vremenima
Sam oba tvoja pravca
Nekako ostajem da visim niz ve}inu stvari
Dok me oba tvoja pravca vuku.
***
No} od no}i
Umiruju}a
Tama
Osve`ava vazduh
Vazduh
No} nema o~i
Niti bilo koga
Ti{ina svima
Osim no}i samoj
***
I
Napustih svoj dom od zelenog grubog drveta,
Ko~iju od plavog somota
Sawam do ovog trenutka
Sjajni tamni `bun
Jedini ostao do vrata.
Niz stazu
Klepetawe
Dok moja lutka u svojoj ko~iji
Prelazi preko pukotina –
“Oti}i }emo daleko„
II
Ne pla~i, lutko moja,
Ne pla~i
Dr`im te i quqam da zaspi{
Pst, Pst, pretvaram se sada
Da nisam tvoja umrla majka.
III
Upomo}, upomo}
Pomozite, ose}am da se `ivot pribli`ava
Kada je umreti sve {to `elim
Prevela sa engleskog Danijela Bogojevi}
42
POEZIJA//PROZA
Brana Dimitrijevi}
LE DERASINE
Xip se polako zaustavi. Daqe se moglo samo pe{ice. Ionako su se ve} dobrih 800 metara truckali koritom nekog poto~i}a,
“prirodnim„ nastavkom makadamskog, sve ~vornovatijeg puta. \ilko{ za volanom se isceri pa, povukav{i ru~nu, ra{iri ruke. Pred
wima be{e zid od stene sa koga je kapquckao tanak poto~i}. V. se
zahvali, tutnu |ilko{u nov~anicu u gorwi levi xep od ko{uqe, dohvati ranac i prebaci ga preko desnog ramena. Vodi~ ve} be{e
skliznuo sa druge strane xipa.
[uma kroz koju se uputi{e ne be{e stara. Jesen je bila daleko, a opet, bukovo i cerovo li{}e nije vi{e imalo onu proletwu raspevanost. Zemqi{te be{e valovito, a oni tabanahu okolo
naokolo, zaobilaze}i plitke jaruge. V. se nije bunio. Kora~ao je
}utke za vodi~em, koji be{e tu negde wegovih godina, mator, natrontan, mr{av, }utqiv. Odmicali su sporo. Tu i tamo staza bi se
{irila. Vi|ali bi se duboki sasu{eni tragovi volovskih kola, a
potom bi se staza naglo su`avala, i tragovi bi nestajali.
Ima jo{ toga u [umadiji. Prevrta{e po glavi V. Ko ka`e da
je sva pose~ena. Utisak da se nalaze bogu-iza-ki~me prijao mu je. I
odjednom im se ukaza sedam do osam ku}ica raselica, na padini, mawinom sa poko{enom travom unaokolo. Stigosmo, re~e vodi~.
Nigde ni `ive du{e. Ni pseta da zalaje, ni ovce da zableji...
Tamo }emo... Re~e vodi~ pokazuju}i {tapom.
Ali tek {to se primako{e jednoj od raselica, isko~i kerina i zalete se prema wima grozno iske`enih zuba. V. pretrnu, ali
se utom za~u o{tar mu{ki glas: na mesto, barabo seqa~ka! Pred goste i{eta suvowav starac, i bezmalo se izgrli sa vodi~em. Napred,
ama, slobodno, napred. Ispred ku}e je bio vewak od pru}a, ukopan
sto i dve tako|e ukopane drvene klupe. Na stolu boca rakije i sir.
Vodi~ odmah izvadi “dr`avni ’lebac„. Poseda{e.
V. be{e uzrujan zbog one psine a potom i zbog nagle ti{ine.
Ali to be{e samo tren. Za~eketa{e i vodi~ i doma}in istovremeno. V. je poku{avao da razgleda okolinu; dok su do wega dopirali
odlomci ne~eg {to nije bila ni sva|a, ni nadmudrivawe. “Ka`e{?„
“A, koji to?„ “Aha, oni...„ Razgovor se slivao u neku vrstu, ipak,
razmetawa, pred wim varo{aninom, svetom slavnim. Vaqalo ga je
materijalno odrati, a da to, veselnik, ne oseti. A, mo`da mu se i
pri~iwavalo?
Rakija ga prijatno obuze; setiv{i ga na wegove pro{le dane.
Tada bi se svi oko wega, nakresani, ve} rogu{ili spremni da se potuku, dok su wemu na um padale samo `enske. Po kafanama ih, barem dok je on tada lokao, gotovo nije ni bilo, ali je zato postajao
tajni wegov telefonski imenik. Kri{om bi ustajao od stola poku{avaju}i da sa slu{alicom u ruci izmeni gusti tok pijanog popo43
dneva. Na{ao bi ili ne bi na{ao po koju od wih. Imao je ili nije
imao sre}e. Nije se to ba{ dalo povezati sa brzim protokom godina. Ni sa wegovom sve ve}om slavom. Ali, prohujalo je kao treptaj
oka. Slava je ostala, ali sasu{ena. Kakva korist od we?
Za{to me (tek!) sad zove{?!? Pitale bi ga, mahom uvre|eno.
Da gasim ugqevqe. Izgovarao bi.
Da gasi ugqevqe. Taj iskaz mu se neobi~no dopadao. Vukao ga
je u detiwstvo. ^uo ga je od jedne mom~ine koja se, tada, polupijano,
nabaciva{e jednoj ne ba{ preterano mladoj udatoj `eni. (Udovici? Mo`da je to ~ak bila V-ova majka?) Jo{ su bili seqaci. Pre
nego {to ih usisala prestonica. I da je kojom sre}om ro|en u ovoj
bestragiji, bilo bi mu neuporedivo lak{e. Ali, kao za pakost – nije. Jo{ se, u ono doba, nadomak prestonice sedelo izve~eri, za dugih jesenskih no}i, kikotalo se i {qemalo. ^ista magla. Ali, da
se vrati na taj (pra)po~etak, u detiwstvo, u rodni kraj, vi{e se nije moglo. Ostalo mu je da svoje korene potra`i na nekom drugom,
mirnijem mestu, mo`da, ovde?
Da obi|emo. Prenu{e ga iz slatkih misli; jer taman {to be{e zazvonio pred vratima stana jedne od wih, koja se spremala
“ba{ da izi|e„. Ali ho}e{! Wemu da odoli nije mogla. Zakoprcala se, uskoro, svojim belim, dugim nogama, deru}i se iz sveg glasa, a
on je ose}ao da mu je alatka od ~elika; da }e svr{iti ko zna kada;
ali tek kada se doti~noj to isto desi po tre}i put. I to pro|e...
Ispe{e se u me|uvremenu, ni brzo ni polako, do wegovog,
kao, ku}erka. Podrum, i nevelika, mo`da, {tala, zidani od krupnog
kamena. Gorwi deo be{e pletara. Drvene grede, pru}e, blato izme{ano sa plevom. Krov na dve vode. ]eramida.
Vaqa dovesti struju. Jedna, dve, hajde da ka`emo i tri bandere... ^eketala su ona dvojica. Iscediti ga, da ne oseti. Ono ba{ da
se iznutra razvede struja, nije najpogodnije... Ali ni nemogu}e. Postoji onamo jedan dobar majstor, ako htedne...
U|o{e. Zapahnu ih prijatna hladovina. Ama znali su, na{i
stari, gde |avo spava... A sada udri pa udri beton, a kako ni gvo`|uriju niko ne {tedi, zimi ubi hladno}a, leti vru}ina...
Sve je i daqe teklo po dogovoru. U nevelikoj kujnici {poret, sa naslaganim drvima i odvojeno gran~icama, za potpalu. A u
velikoj, jedinoj, sobi: posteqa, sa sve`om, ~istom krevetninom, solidan sto, tri stolice, komoda, petrolejka. ^etiri, pet, mo`da sedam ari placa. Mo`’ da ogradi{, a ne mora{. Mre`a se plela postepeno. Te daj za ovo, dodaj za ono... Truli Zapad ga je, {to da ne
prizna, sasvim iskvario. Tamo postoje posrednici. Sve je ~isto i
jasno. Potpi{i, izbroj, useli se... Voq’ ti sa strujom, voq’ ti bez;
sa savremenim ili sa stilskim name{tajem.
Ipak, nostalgija je od sveg tog zakerawa bila ja~a. Opsesivna wegova namera da – “nestane„. Da se povu~e, zasedne i ukopa se,
napi{e kwigu o Parizu. Ne o Parizu Buwuela ili Hemingveja, ni
o Parizu srpske, ili ko zna ve} ~ije, tamo emigracije, ili svemo}ne Titove UDBE; ne ~ak ni o sve obojenijem Parizu. Ni o postepenom truqewu te nekada{we prestonice sveta, ni o “zazirawu – i –
dodvoravawu ^ivutima„... Znao je ta~no {ta sve ne}e. Ne sme da ga
obuzme samo i samo jedno, o pederima, na primer, tad od sveg posla
nema ni{ta. Ili, dolazak mladog Srbina – opet, na primer – fakultetski obrazovanog, ali ~ija se diploma tamo ne priznaje, i onda fijuuu... To jest, ne ba{ odmah, i ne ba{ fijuuu, ali ni postepeno; svetska slava; ali ni ona, ipak, ne ba{, ba{ svetska... Zavisi iz
44
kog se ugla gleda. I to je otrcano. Fuj... U rancu su mu bile prve
dve sveske zabele`aka, svedo~ewa, utisaka, tu i tamo ponekog zapo~etog qubavnog do`ivqaja.
Od po~etka je, na primer, znao da mora postati Neko. Nije
moralo da se desi, a desilo se. I da taj Neko, ali tek sada, mo`e da
sedne i raspi{e se o svim zamkama svetskog uspeha. Ali, ne! Ni taj
put ne vodi nikud... Najednom, u~ini mu se da ne ume ni da zapo~ne...
Ba{ u taj tren presta i ~eketawe ona dva starca. Sre}om,
unutra je ve} bio sumrak, i V. se spusti na jednu od tri stolice pokraj stola poku{avaju}i da zamisli sebe eto ba{ tu u punom zamahu stvarala~kom. Dnevno svetlo mu pada sa leve strane. Pi{e penkalom. I mastilo je poneo. Sam samcit. Mudar, spokojan... “Dru{tveno pona{awe va`nije je od talenta...„ Tako po~eti. Hvatao se
te prve svoje re~enice, punim plu}ima. “Pariz tada i tada... Od
sitnog a mo`da i od krupnijeg kriminala delila me je samo varqiva linija sudbine prepune }udi.„ Hm? [ta on ovde, uop{te, tra`i?
No}as se zakqu~ajte i navucite kapke. Pa, kad se ispavate...
Ta~no, kad se ispava, izbrojati }e im kaparu, i, odlu~io je,
samo {est ari placa.
Vrati{e se pod onaj vewak u ti{ini. Ve~erao je kri{~icu
sira, uz ne{to malo “dr`avnog hleba„. A ve} je osve`ilo. V. zevnu
i oprosti se. Krenu prema takore}i svom ku}erku da se ispava.
Stropo{tao se u postequ koja mirisa{e “po seqa~ki„, prethodno
zamandaliv{i ulazna vrata i navukav{i te{ke, drvene kapke. Koristio je kratku sve}u koju }e opet upaliti kad ga pritera no}as na
mokrewe. Kofa je bila tu, malo daqe, poput kible. San ga savlada
za tren oka.
U neko doba no}i oseti da mu smeta puna be{ika. Uz to je
i{ao polusan; prizor mahom stara~kih pariskih lica koja su se kezila jedna na drugo. Lica dr`e}ih, onih ve~itih, koji su opstajali
uprkos svemu, igrali tenis, i{li na jedrewe, i – kezili se kao pe~ene glave. Neki su sa sobom vukli i “mlado meso„, `enske sjajnih
oblina, izme|u 20 i 25 godina. Ali je neke od wih znao jo{ “od pamtiveka„ kao samotwake. U tom svom snu V. je nalazio da je wihovo
postojawe – nepristojno. Zavideo im je. Na wemu samom to se, naravno, u Parizu nije moglo ni primetiti, ali u prokletom snu su
svi to znali. I sada su ga ka{tigovali vrstom qubaznog ali prezrivog cerekawa, pori~u}i mu i samo postojawe. Hteo je da utekne.
Ali na aerodromu wegova karta nije vredela ni pi{qiva boba. Posledwe ~ega se se}ao behu dekoltirane grudi mlade devojke na aerodromskom {alteru. Pomagala mu nije; naprotiv, bila je hladna i
podrugqiva, ba{ sasvim – wina...
V. se razbudi obliven znojem. Ustade, i nasumi~no po|e prema jednom od prozora. Raskrili oba prozorska kapka. Pred wim se
ispre~i zid od pomr~ine; mrak za koji ne verova{e da je uop{te
mogu}. Uz to ti{ina. Na tren pomisli da je oslepeo. Malo zatim
u~ini mu se da ne{to, ipak, razaznaje. Ne{to dole pri dnu jaruge,
kao da sevnu. Ni blizu. Ni daleko. A onda po~e da se razliva zelenkasta neka svetlost. ^ak je “disala„! Ne{to veoma nalik na sletawe kakvog vasionskog broda, sli~na svetlucawu ogromnog svica.
Ro|enim o~ima nije mogao da poveruje. A i be{ika mu se opako bunila, peckaju}i ga. Prona|e nekako svoj stara~ki ud. Po~e da mokri. U po~etku ~ak sna`no i daleko, kroz prozor, kako treba. A,
onda po~e bedno kapqawe... Strah ga jo{ nije napustio. Sad su i
creva tra`ila svoje; bezvezno, iznenadno, nepredvi|eno, glupo...
45
Dok ona svetlost po~e da i{~ezava, pa i{~eze. No}na sve`ina hladila mu je bose noge, oznojene grudi i le|a, te on otr~a u postequ.
Zaspao je, uprkos svemu, istog trena.
Jutro je, mo`da, i poodmaklo kada ustade koje zbog zime i
sve`ine, koje zbog glupe, odvratne ~iwenice da zna da je u bestragiji. Pripalio je vatru u {poretu. Stavio lon~e za kafu. Jutarwe
sunce obasjavalo je {umicu preko puta. U`ivao je u kafi i u jutarwoj cigareti. Dve samo. Jedna za drugom, godinama. A, posle ne be{e vi{e ni ~e`we, ni potrebe preko dana. Navikao se, jo{ pre nego {to je po~eo progon pu{a~a {irom Evrope.
Obu~e se, obu `u}kaste kanadske gojzerice. Krenu padinom.
Spustio se sve do jaruge otkriv{i pri wenom dnu nevelik izvor.
Od vanzemaqaca ni traga. Potra`i pogledom gde bi da sedne, ali
mu se zbog vlage nije dalo. I, namah mu se u~ini: mogao bi! Mogao
bi, eto, da se raspi{e, sada evo, kada bi samo imao pribor pri sebi.
“Irac u Parizu ostaje Irac. O Poqacima da i ne govorim. A tu su
Indusi, pa Kinezi... Svaki sa svojim otaxbinskim prazilukom, koji mu iz stisnute guzice viri. Svi obuzeti zajedni~kim, a u osnovi,
istim ciqem: upetqati se u francusku civilizaciju i kulturu, dati svoj sjajni, neizbrisivi doprinos, zgrnuti novac, sa~uvati ga od
zemqaka. Ne ba{, ne uvek i ne doslovce... Pomo}i ovog ili onog, tu
i tamo...„ No, iako su mu re~enice pristizale jedna za drugom, ne
be{e sasvim zadovoqan.
Krenu natrag, ispra}en {u{tawem onog izvora. I kupatilo
bi trebalo da se napravi... Najskromnije. Plo~ice, tu{... klozetska {oqa...
A ozgo su mu ve} mahali. Vi poranili!? Dopiralo je. Vodi~
i doma}in ispijali su ve} drugu kafu. Kada bi mogla da postoje samo ovakva otre`wuju}a jutra! Prepuna `ivotne radosti, ~e`we za
poduhvatom. Kada bi mogao da ve} pred podne padne u dubok, okrepquju}i san, i ne pomeri se do svanu}a, sve do naredne ovakve zore!
A `iveo je obrnuto, i u Parizu, i u Beogradu, i na Hvaru....
Kerine one ni od korova. V. u|e u dvori{te, sede pod vewak.
Odmah se ma{i xepa, izbroja novac. Dao je avans u evrima. Malo zatim pojavi se zgurena, izmr{avela strica, no, videlo se, bistra
uma, koja im rasporedi doru~ak: pr`ena jaja, poga~u, kajmak.
Jedo{e. Vodi~ stade da se opra{ta. Sutra, najdaqe prekosutra... Zna~ilo je: bi}e slobodan onaj xip. Zar ve} odlazim!? Tr`e
se V. Zar ve} sutra, najdaqe prekosutra, napu{tam ovo mesto? Iako mu je bilo sasvim jasno da je do{ao samo s namerom da “sve ovo„
tek “ispita„, da “vidi„... A, evo, ve} pla}a i ne trepnuv{i.
Proveo je, potom, za onim stolom, u svojoj sobi, u prijatnoj
hladovini, skoro do podne, pi{u}i, precrtavaju}i, odbacuju}i ve}
ispisane listove. “Svoj praziluk sam i{~upao, ~im sam kro~io na
tlo Pariza. Stizao sam iz Nedo|ije. A u woj nestajao preko leta...„
Oko podne, ve} preumoran, odlu~i da se ispru`i. U u{ima
mu je zujalo mada je lek protiv povi{enog krvnog pritiska progutao jo{ uz kafu. Misli su mu hrlile ka Beogradu, a ne kako bi trebalo ka – Parizu. I u Beogradu je, {to se `enskiwa ti~e, kretao
ispo~etka, jo{ od prvog svog povratka. Be{e niko i ni{ta, a stizao je iz (opet) Nedo|ije, takore}i bez prebijene pare, a pona{ao
poput Petra Pana, “nezrelo, neozbiqno„, kako su mu spo~itavale
sve od reda... Majka mu je umrla ve} prvog leta. Istopila se za tri
dana. Oca nije ni upamtio. Sada si ~ovek. Diplomirao si. @ivi...
Behu wene posledwe re~i.
46
Ali, zar je sad to od kqu~ne va`nosti za kwigu koju pi{e?
Misli su mu se rojile sve oko takvih, nekorisnih detaqa.
Zajahala ga je pomisao na onda{wu wegovu “zastra{uju}u„ mu{ku
snagu. To, pa naredno, pa naredno leto... Koja bi ga privremeno napu{tala tek na Hvaru, krajem avgusta, kada bi plivao besomu~no,
poku{avaju}i sa se “oblikuje„ posle svega, “nabaci farbu„, vra}aju}i se postepeno ve} uhodanim pariskim manirima. ^ovek iz Nedo|ije. “Tip„ govorili su Francuzi, zapravo sva ta belosvetska,
internacionalna bagra, u kojoj samo on nije imao otaxbinu, ni poreklo. Susret s markizom “de...„ Da li da mu pomene pravo ime?
Kqu~ni tren. Ali kako ih predstaviti? Kao sukob – i adaptaciju
dve civilizavije (Tojnbi). Kako da opi{e i taj trenutak i markiza? Izbe}i pravo ime tog prvog dobrotvora koji be{e skroz
naskroz “hipi„. Odevao se, izgledao, pona{ao se, mislio kao hipik... Osim {to be{e “dosadni antisemita„.
Ali belina nagih `enskih tela, ta~nije samo jednog, koje nijednoj u stvarnosti nije ni pripadalo, preplavi sva ta kolebawa.
Be{e to koliko sna`an, toliko i iznenadan do`ivqaj. I, kada bi
samo mogao sa se nastavi isti takav u polusnu...
Uskoro tvrdo zaspa; pa se posle oko pola ~asa naglo tr`e.
Bilo je vreme da se ru~a. Umi se, dotera, pa sasvim razbu|en krenu
nizbrdicom.
Be{e, ba{, ba{ upeklo... ^ekao ga je doma}in. Tresnu{e po
rakiju. Potom su ru~ali gotovo }utke. Na kraj stola obedovala je i
doma}inova ona “baba„, ven~ana wegova `ena. Doma}in najzad po~e
o vodi, izlo`iv{i kako bi se ona, ipak, mogla dovesti ozgo, a ne da
se ozdo crpi sa izvora, kao {to to ve} neki rade. Treba samo prona}i `icu...
V. je potvr|ivao klimawem glave zahva}en odnekud ~udnim
predose}awem da vi{e nikada ne}e ni do}i u ovu pusto{. Odr`a}e
sva svoja obe}awa, kupi}e ku}icu sa {est ari placa, pa ostaviti da
sve to truli. I Parizu je rekao “zbogom„, s daleko mawe suza. I tamo ima stan. Nek sve propadne. @ivot proleti kao treptaj oka...
^emu pri~a.
Po ru~ku otumara do izvora, pa kroz {umu, ispev{i se na
bre{~i} sve do vrha. U daqini kao da se nazira{e nekakvo “normalno„ selo. Imao je i topografsku kartu, ali gore, u rancu.
Naposletku okrete natrag, dobro izmoren, prema ku}i.
Do~ekao je sumrak odlu~an da ne silazi na ve~eru. Imao je
ne{to dvopeka i konzervu. To pove~era uz svetlo sve}e. Zatim se
svu~e, ispru`i i zahrka.
Probudila ga je be{ika negde odmah posle pono}i, i zapara.
Bunovan pri|e prozoru, raskrili kapke. Dok je mokrio – ispo~etka u lepom mlazu – po~e da se pojavquje i “di{e„ ona svetlost. Neko se opako poigravao s wim. V. jo{ po~eka neko vreme. Onda opsova. Za tren se obu~e. Obu...
Svetlost ga je strpqivo ~ekala. “di{u}i ravnomerno„. Uprkos pomr~ini znao je put. Negde je ona tu, oko izvora. Po~eo je da
se polako spu{ta niz padinu, vi{e u gnevu nego u strahu.
I u trenu se na|e usred svetlosti, u metrou, na stanici
“Etoal-[arl de Gol„. Primetio je kako izlaze, podgurkuju}i se,
odvratni oni dobro o~uvani starci. [pricali su se svi odreda izbalansiranim onim hormonskim koktelima “za polnu svemo} i ve~nu mladost„, s prezirom okre}u}i glave od “demokratske Vijagre„,
i jo{ nekih, “sasvim sigurnih„ pilulica za ukru}ewe polnog uda...
47
No, i to be{e samo za tren; to snovi|ewe... U susret mu je ve}
i{la `ena, da li wegova majka? Tako je, ona... Prepoznava{e je sa sve
ve}im u`asom. Kora~ala je wi{u}i zavodni~ki kukovima, lepa i mlada, s osmehom koji i jeste i nije bio wen; izazivaju}i u wemu sramotnu polnu `udwu. Mo`e{ po`iveti jo{ narednih deset godina, bude{
li umeo da se ~uva{. ^uo je, iz wenih grudi, sasvim jasno je ba{ to
~uo. Pucnula je prstima i zapretila mu celom {akom. Ako se ~uva{.
Prilaze}i mu za sve to vreme, kao da `eli da ga obujmi, da mu se poda... Samo {to to vi{e i nije bila wegova majka, ve} neka sasvim druga `ena, jasnih oblina, sli~nog stasa, a ipak, druga, druga, kakvu nikada ranije nije sreo. Nijedna iz silne one povorke ve} “pokorenih„...
Osetio je da }e svr{iti, da ve} svr{ava; da le`i preko we, u{uwav{i se izme|u ra{irenih wenih ogromnih nogu...A ona mu je {aputala:
zabi ga, dubqe ga zabi, tako, tako... Kako je vrelo tvoje seme! Sina od
tebe ho}u. Visokim nekakvim, izlu|uju}im, sopran tonovima. ^uo je,
jasno je ~uo, sasvim jasno... Sada je, pak, ujedaju}i ga svr{avala i ona,
te je morao da joj odgovori svojim ujedima... Kakav ko{mar!
Probudio se u dnu jaruge. Svitalo je lewo i maglovito. Laktovi, kolena behu mu vla`ni i kaqavi, ali ga je posebno u`asnula
mokrota oko {lica, i po unutra{woj strani leve nogavice. Ogromna mrqa isticala se, rugaju}i mu se, svojom “dubinom„ i svojom bojom. Zar mi je petqa omanula? Zar sam se upi{ao? Ipak, postojala je
izvesna prijatnost du` celog izvodnog kanala kuda isti~e mokra}a,
ali i seme. Mo`da je bila – polucija!?! Spontano, svr{avawe u snu,
osobenost rane mu{ke mladosti. Imao je prilike da je do`ivi, i
upla{i se, pre nego {to je pre{ao na onaniju. Davno to be{e... A
ovo sada? Mu~ilo ga je samo to pitawe, poput spasonosne kakve pomisli, dok se uspravqao, ose}aju}i stara~ke probade u svakom deli}u svoga tela. Jedva pokrenu noge, pa po|e prema ku}erku, kriju}i se.
Imao je dovoqno presvlake, a i pe{kira da se opere. ^istio
se i doterivao i presvla~io dobrih sat vremena. Onda, polako, popi kafu, popu{i dve svoje dnevne cigarete. Preovla|ivao je, ipak,
do`ivqaj prijatnosti, kakva i ne postoji posle mokrewa.
[ta se ustvari zbilo, dozna}e kada mu se sasvim osu{e skupocene wegove letwe pantalone. Budu li u predwem delu “u{tirkane„... E, onda, zna se. Ipak, bezvoqno krenu. Pod vewakom su ga
~ekali i vodi~ i doma}in. Prvo da se mi zalo`imo, a xip je tu, nek’
nas ~eka. Pokusa{e kajganu }utke. V. se vrati po svoje stvari. Pozdravi{e se sa doma}inom, kqu~ od ku}erka ostavi{e. A onda starim putem, oko jaruga. Voza~ xipa ih je, doista, strpqivo ~ekao ga|aju}i iz daqine plitku baru. Krenu{e.
Ne rekoh vam za Jankov grob. Po~e iznenada vodi~, sasvim
blizu wegovog uva, naslowen rukama na naslon predweg sedi{ta.
Pri~a se da je taj Janko hajdukovao ovim krajevima. A onda ga je potera stigla, ne zna se samo da li je bila turska ili na{a. Nisu ga
uhvatili, ali je bio rawen smrtno. Te izdahnu, pa ga wegovi ukopa{e, neki vele, negde oko onog izvor~i}a, neki opet ka`u malo daqe. Pri~a se da je pod Jankom zakopano i silno blago; da se ponekad
no}u, kad nema mese~ine, oko Jankovog groba javqa i plavi~asto neko svetlo, katkad zeleno, koje kao da otud, iz samog groba izbija.
Ali kada se toj, kao svetlosti kao pri|e, ona nestane... Sva{ta
pri~aju, ovaj ovako, onaj onako... A koliko ih je tek tragalo za tim
blagom. Ima ih koji su svoja imawa zbog toga sasvim zapustili... A
ima, to je trebalo da vam poka`em, jedno mesta{ce, nedaleko od tog
izvora, mal~ice ulevo kada se krene, pa uzbrdo, onda kosom... Tu je
48
proplanak. A na sredini pravilan krug, da ~ovek ro|enim o~ima ne
poveruje. Vidi se lepo zemqani krug, tu trava ne raste nikad, a
okolo je ima u izobiqu. Ka`u da tu zasednu vile, i te{ko onom ko
ih ugleda... Dawu mo`e{ i da posedi{ i da se vaqa{, ako ti je do
toga, a no}u, bogami... Nikada no}u nisam tuda prolazio...
Vodi~ je, eto, ube|en da sam do{ao da tra`im Jankov grob.
Pomisli namah V. ne okrenuv{i se nijednom. Vodi~ u}uta naposletku. Izvesno je, me|utim, da su ga opazili, vodi~ ili doma}in,
ili obojica, kako se u rano jutro pu`e uz padinu, pora`en, slomqen, oronuo, praznih {aka. To mo`e biti... Lepo smislili kako
da ga ogule, kako da o~erupaju “inostranog gusana„, da ga {to je mogu}e vi{e nov~ano oderu, opqa~kaju, a onda, odjednom – cap. Nije
taj “inostranac„ mutav kad tra`i Jankov grob!
Ba{ – bqutavo.
Makadam postaja{e sve udobniji. Ve} su se nizale neomalterisane jednospratne ru`ne gra|evine – beton i {upqa cigla – u
kojima jo{ niko nije stanovao, znak da su u “civilizaciji„ ili skoro pred wom. U~esta{e natpisi: “Ro{tiq radi„, “Prasetina na ra`wu„, ~as }irilicom, ~as latinicom.
Na ugovorenom mestu V. isplati oba dotada{wa dva svoja saputnika; pa pre|e u svoja, sasvim normalna, luksuzna kola. Ne dugo
potom ona izbi{e na autostradu. Iznad asfalta lelujalo je ne{to
sli~no prozirnoj, jedva vidqivoj izmaglici, znak da je `estoko
upekla zvezda. A u kolima je radila klima.
Otaxbina – nedo|ija oduvek ga je smatrala kravom muzarom. Tako i ovog puta. No, ne be{e mu ba~enog novca, sada, `ao. Mu~ilo ga je
pitawe susreta sa svojom mladom majkom, koju takvu nikad ranije video
nije, ni upamtio. Mo`da samo na onoj slici gde je s ocem, kad su mladenci bili. Ali opet tamo je bila skromna, a i – tu|a. Mu~ilo ga je i
weno “proro~anstvo„ da mo`e, ako se potrudi, jo{ i ~itavu deceniju
da po`ivi; koje mu se uop{te nije dopadalo. [ta }e mu ovakav starkeqski `ivot? [ta }e mu povrh svega {krabawe sopstvenih uspomena. Kome to treba? A tu je i pitawe nad pitawima je li iz wega poteklo seme? Ili nije. Sve ostalo – na prvom mestu svoje neuspelo “tragawe za korenima„ – odlagao je za kasnije. Kad stigne u Beograd, istu{ira se, iskqu~i telefon, i dohvati se “travke Meri Xejn„... Marihuanu je pu{io jednom u osam, devet meseci. Obi~no kada bi ga ne{to `estoko uzdrmalo. Ne{to nalik na poraz, bez koga nema ni napretka.
Milosava Mijovi}
ISPLOVISMO
ISTORIJA
Kakva je da je ona se kotrqa
Nizbrdicom dovr{enih obrazina
Sve debqe povjesmo namotava
Ho}emo li ga u zamke raspeti
Ili }emo fino tkawe po~eti.
49
Biv{i an|eo snom zaklan ne mrda
^uvar dovikuje `bire da ga bude.
Nasla|uje se na{a rabqenica,
Isposnica, istorijica
Slatke popuwavamo zalogaje
Mi – wena djeca
OMA@ TRENUTKU
Rukuje{ se sa mnom,
Ste`e{ mi ruku.
Ve}a ti snaga
U o~ima.
Prokrada{ se za mnom,
Susti`e{ me.
Ve}a je `e|
U odsutnosti tvojoj.
SJENKA
U srcu je bura
Krvne `ile zvone
Dok blijeda sjenka
Mjese~eva tura
Na tvom licu klone
Viri iz zasjenka
I posledwu kapqu
Iz oka ti guta.
O`ednele ptice
Neprimetno kapqu
Sa nebeskog puta.
NEVERICA
Kakvu to nevericu snuju
Pod strehom stare vodenice
Liske okrznutih zrna
[to nijesu za sjetvu.
Wih lako odbacuju
Oblakom ih ~ine
Zavjese u grlu usnulog mlina
Drhte na vjetru.
50
DAN
Plovio je niz dolinu Lima
Okrenut ~as na jednu, ~as na drugu stranu
SAN
Nije bilo va`no
Koje li je doba
no} li je
DAN
ISPLOVISMO
Tomislavu Mijovi}u
Mi jesmo
Zasigurno
Iz iste skriwe
Iz istog logla
Sa iste listre
Mi jesmo od{kriwivali
Prohodavali
Razmiqeli
Listrama vje{ti
Raspiwani
Jednom sebe sreli
Igrali vjetrove piruete
Poqima kristalnih izmaglica
Sjediwavali vjekove
Pobo~no guraju}i ~amac kroz maglu
DNK (dok nije kasno)
Isplovismo.
Nikola Pa~ariz
JARIWE
Jesen smotava zastavu uvelog li{}a. @elezni~ka pruga uspenu{ana povr{inom ~elika. Prolazi jo{ jedan oklopni voz te daleke, maglovite, jesewe 1941. godine. Kompozicija nema~kog oklopnog voza iz pravca Kraqeva kre}e se ibarskom dolinom pribli`avaju}i se severu Kosova. Lokomotiva vi{e li~i na ogromni tenk sa
isturenim topovskim i mitraqeskim cevima na gotovs. Znaci Vermahta utisnuti kao `igovi na vagonima-tvr|avama. Jednoli~no
kloparawe ~eli~nih to~kova-cipela. Dole su wive, otvorene tribine jeseni.
51
U rukama oktobra kwiga koju lista vetar. Nema~ki vojnici
sa bo~nih strana vagona boja`qivo posmatraju okolinu. Transport
municije namewen je wihovim vojnicima u kasarni u Kosovskoj Mitrovici. Jedanaest vagona granata, metaka, bombi, lakog pe{adijskog naoru`awa. Osmatraju oni tako okolna brda, pogled im se zaustavqa na pticama poslatim da budu srca u prsima plavetnila.
Pisak lokomotive i {kripa to~kova najavquju zaustavqawe
gvozdene gusenice. Mala, neugledna stanica Jariwe. Okolo obronci Kopaonika, razbacane ku}e sa leve i desne strane reke. Ibar se
ovde savija na lakat. Tu je, tik uz prugu, put Ra{ka – Kosovska Mitrovica. Pra{wav drum niz koji jezde nema~ki kamioni, tenkovi i
po koja seqa~ka zaprega natovarena jesewim plodovima. Voz se zaustavqa tik pored novoizgra|enog bunkera ozidanog u obliku male tvr|ave s isturenim bedemima visine oko deset metara. Ozidan
je doma}om, crvenom, prepe~enom ciglom iz obli`we ciglane.
Oronula stani~na zgrada sa }irili~nim i latini~nim natpisom
mesta, grupa nema~kih vojnika i desetak radnika koji su zavr{ili
gradwu bunkera oivi~avaju ovaj prostor.
Radnici na izgradwi ove neobi~ne gra|evine behu seqaci iz
okolnih sela Rudnice, Vra~eva, Belog Brda i So~anice skupqeni
pod prinudom da u {to kra}em roku izidaju utvr|ewe koje }e obezbe|ivati ~uvawe pruge. Ovakvih bunkera do Kosovske Mitrovice
be{e izidano nekoliko u vrlo kratkom roku jer se Nemcima `urilo. A i u~estali su napadi na nema~ke transporte prugom.
Vojnici u`urbano istovaruju sanduke municije. Narednik
Johan potpisuje papire i pozdravqa se sa kapetanom Fricom, komandantom “oklopwa~e„. Sve to traje samo deset minuta. Za to vreme Jovana, osamnaestogodi{wa crnomawasta devojka iz obli`weg
sela Rudnice nosi hranu radnicima koji zidaju bunker. Nevoqno to
rade ali moraju jer su ih “zakleli„ pu{~anim cevima na poslu{nost i disciplinu. Ovo je ve} petnaesti dan kuluka i nadaju se da
}e danas zavr{iti. Me|u radnicima je i Jovanin brat Rade sa trojicom zemqaka. Najstariji Lazar, vreme{ni {ezdesetogodi{wak je
majstor i nadzire gradwu. Ovo mu je prvi put da zida ovakvu tvr|avu sa uglastim zidovima i prorezima umesto prozora za pu{~ane
cevi bez svetlosti. Kao svetionik pru`ne pu~ine.
Mihoqsko leto ove 2011. godine “{nira„ svoju patiku, ili
cipelu na mapi Kosova koju je Ibar istinski oblikovao, a okolni
obronci Kopaonika dali zavr{ne konture dok je na putu prema
Moravi probijao doline jorgovana. [apu}e Hajla izvori{tu, teku
izborane misli gazivodskih sprudova, a on nastavqa svoj vodotok i
na trenutak kao da zastaje u jednoj uvali-krivini. Tu se nekako su`ava izme|u velikog stewa i kao da se odmara.
Klizi kompozicija trovagonskog motornog voza dolinom
Ibra presecaju}i magistralni put na nekoliko mesta. Drumovi su
pusti, bez vozila, barikade su ih presekle na nekoliko mesta. Vidi se samo poneki biciklista i pe{ak. Re|aju se tuneli, mra~ni i
vla`ni kao pe}ine. Male postaje starih `elezni~kih stanica,
okolni ven~i}i brda, livade bez stada i pastira, mostovi – ti stari znanci prohujalih vremena i spajawa razli~itih qudskih sudbina. Nezadovoqstvo postoje}im stawem rezultira blokadom severnih drumova. A wih je, ovih dana i meseca, sve vi{e. Narastaju kao
plima. Putevi zatvoreni, prolaza nema. Bodqikave `ice, strani
vojnici, {atori, vre}e s peskom. Nebo paraju ~eli~ne ptice. No52
se ono {to je najpotrebnije nema~kim i ameri~kim vojnicima u bazi Northill. Baza im je kopnom odse~ena. Blokirana. Srbi se snalaze kako mogu. I moraju. Stazama i bogazama preko Rgozne, Kopaonika, Bawske, Bawe – do Jariwa sa jedne i Brwaka sa druge strane. A
tamo ih ~ekaju francuski vojnici Kfora. Senka lepe kraqice Jelene An`ujske nadvija se kao oblak nad wima i sipa da`d sa neba
po wihovim uniformama. Kao zvuk u vremenu i prostoru...
Klizi maleni voz stazama nezadovoqstva. Putnici-namernici iz obli`wih sela jedino tako mogu jo{ normalno sti}i do
svojih odredi{ta. On je ostvareni zrak wihovih potreba i spajawa
sa najmilijima. U jednom od tri vagona pored prozora sedi i ona
osamdesetosmogodi{wa starica iz sela Jariwa. Zagledana u daqine putuje prema svom malom selu. I razmi{qa. Gleda, a vidi onu
davnu, tako divnu ranu jesen... I sve je nekako sli~no kao sada.
Voz se zaustavqa u stanici Jariwe. Ulaze nema~ki vojnici i
tra`e na pregled li~na dokumenta, ausvajs. To joj odzvawa u u{ima i
vra}a je na trenutak u daleki oktobar 1941. Isti glasovi nema~kih
vojnika, na uniformama sli~ne oznake. Vidokrug wenog prozora zaklawa bunker. Znak da treba si}i. Ona nevoqno polazi. Qudi u vozu gun|aju. Vojnici NATO alijanse vr{e pretres po wihovim torbama, kesama, ~ak pregledaju i korpe oraha. Sva|a s Vermahtovim vojnicima se nastavqa. Padaju psovke i te{ke re~i. U vazduhu treperi
nemir, zla slutwa. Eksplozija gneva te~e prostorom. Starica to nemo posmatra i polako se pribli`ava izlaznim vratima. Znala je da
je na stanici ~ekaju ro|aci koji }e joj pomo}i da ponese sve namirnice koje je kupila u Ra{koj. Iako za{la u devetu deceniju ona je
krepka, dr`e}a starica. @ivot je ba{ nije {tedeo. Rana udaja, deca,
zajednica, pri kraju rata zarobqeni{tvo u logoru na Bawici. Povratak u zavi~aj. Gubitak najmilijih, suprug, dever, dvoje dece – svi
od neke crne bolesti, tada neizle~ive. Ponovo se udaje posle rata.
Izgradwa ku}e, nova porodica. Novo vreme u bezvremenu devedesetih. Ponovo tragedije i ru{ewe svega. Strah, patwe, gubici.
Opet rat, peroni, mala `elezni~ka stanica. Odvode wene sinove i nadu da }e ih ikada videti. Za plavetnilom wihovih o~iju
traga od 1999. Sa svakim novim jutrom dolazila nada, ali i bolno saznawe da su odvedeni u Lukovac. Odatle se niko `iv vratio nije.
Se}a se ona ratne 1941. godine kada je kao mlada, vesela devojka donosila hranu svojim me{tanima. Ali i ne~ega drugog: plavetnila onih o~iju koje su po`udno pratile svaki wen korak. Plavokosi nema~ki narednik posmatrao je svaki wen korak, pokret srne, meki hod, a pogled ~e`wiv i setan. Svakoga dana wihovi pogledi ukr{teni seku vetar, rastu slojevito i nemo pri~aju. Ostao je
taj pogled godinama u woj.
Se}awe sve`e kao izukr{tane stope. Nebesa beskrajna. [arenilo glasova vra}a je u stvarnost.
Prilazi joj nema~ki vojnik i na ~istom srpskom joj se obra}a:
“Hajde, majko, samo polako! Ja }u ti pomo}i da si|e{. Hans, ponesi
ove wene stvari„, obra}a se potom drugu na nema~kom. U vagonu muk,
neverica. Qudi ne mogu da veruju da je ovaj vojnik progovorio srpski
i da se ovako bri`no poneo prema starici. A ona, starica, zagledana u wegove plave okean o~i, kao opijena gleda i nalazi onaj isti pogled. Se}awa naviru i lome stakli}e wenog ovo{talog bi}a.
Pisak lokomotive je vra}a u stvarnost. Pretovareni voz za
najseverniju stanicu, mnogo putnika, robe, ru`nih re~i. Prstenasti lahorak obavija bunker. Dolaze}i vetar. Putnici iz voza nehaj53
no prelaze {ine. Otpravnik ove male pograni~ne stanice podi`e
palicu i zvi`dukom daje znak za odlazak jo{ jedne nade. Na kameno
tle Jariwa `enska noga. Stare haqine, debelo sukno. Pogled nehajno klizi. Koraci po tvrdom {qunku, prepoznatqivi. I bunker je
jo{ tu. Oronuo, sa dosta otvora i pu{~anim cevima do~ekuje putnike i tovar. Ba{ kao one 1941.
Koraci klize kamenitim putem. Odlazi starica rasto~enim
pragovima. Iza we ostaje mala `elezni~ka stanica. Nebo je pro{arano zracima sunca koji miluju weno lice.
Putevi opet miri{u mirisom rane jeseni.
Radomir Putnikovi}
NOVE BASNE
HUMANITARNA AKCIJA
Po zavr{etku konferencije za pomo} postradalima od zemqotresa i poplava u zveriwacima na dalekom istoku prirede
prijem za predstavnike vlada i donatore. Doma}ini su bili orao i
krmak. Orao zato {to je u ime svog zveriwaka hteo da poka`e svetu da pored imperijalisti~kih ambicija ima i humanu dimenziju
svoje spoqne politike. Krmak pak zato {to je poznavao sve vrste
hrane, wenu nutricionisti~ku vrednost, a imao i ekspertizu kako
i gde ova mo`e najjeftinije da se nabavi. On sam bio je primer priznate mu profesionalnosti, te`io je 250 kilograma `ive mere.
Po{to je odr`ao govor i otvorio prijem, ra{iriv{i krila
i pokazuju}i svoje namanikirane kanxe, orao pozva goste da se zalo`e. Gosti, gde se ko na{ao, krenu{e prema postavqenim stolovima s hranom. Gurali su se, gazili jedni drugima papke, saplitali,
mlatili repovima. Hrana nestade sa stolova dok si rekao “zve~ka„.
Na poslu`avnicima i tawirima na stolu ostala je samo dekoracija koja je bila stavqena na kavijar, losos i rusku salatu – nekoliko cvetova napravqenih od {argarepe i dva snopa {pargli.
U jednom kraju sale sedeo je krokodil i gutao hranu sa svog
tawira dok su mu se suze kotrqale niz lice. Wemu je na rep stao jedan kow koji se `urio da {to pre do|e do svoje salate. Nije se moglo znati da li mu suze idu na o~i zbog toga {to ima bol u repu ili
zato {to je progutao ogroman komad jagwetine.
“Prostak! Nema nikakvo doma}e vaspitawe!„, `alio se krokodil zebri na kowa koja je sedela pored wega. I nastavi stavqaju}i u usta slede}e par~e pre nego {to je progutao ono koje je imao u
ustima. “Da vam slu~ajno on nije neki ro|ak?„
“Bo`e sa~uvaj!„, odgovori zebra. “Ja ne dozvoqavam da me
qudi ja{u!„
Negde u blizini orkestra koji je zabavqao goste, slade}i se
marcipanom, majmun susrete ma~ka iz jednog ekonomski naprednog
zveriwaka u Evropi. Majmun upita ma~ka:
“Kako vi, kolega, imate nameru da pomognete humanitarnu
akciju?„
Ma~ak se podi`e na vrhove zadwih {apa:
54
“Postradalima, pored hrane, potrebne su i druge stvari. Odlu~ili smo da im po{aqemo lekove. Pregledali smo na{a skladi{ta farmaceutskih proizvoda i prona{li da imamo 13 tona lekova kojima je istekao, ili za tri meseca isti~e rok trajawa... Slatki{ s kojim se sladite, uva`eni kolega, proizveden je u mom zveriwaku. Mi smo najve}i proizvo|a~i automobila i marcipana.„
Na drugoj strani hola, tamo gde je za ovu priliku bila postavqena palma uvezena iz Afrike, stajao je orao i govorio okupqenima oko sebe {ta }e wegova mo}na i bogata zemqa da po{aqe na
ime humanitarne pomo}i.
“Na{ zveriwak duboko sau~estvuje sa patwom i stradawem
drugih naroda. Mi imamo veliko srce u kojem ima mesta za sve. Ceo
svet je osetio na{u ispru`enu ruku. Otvori}emo na{e `itnice i
magacine. Posla}emo gladnima p{enicu i kukuruz. Upravo sam
primio izve{taj od svog ministarstva da nam u rezervama ve} tri
godine stoji 90 hiqada tona p{enice i 65 hiqada tona kukuruza.„
“A u ~emu }e se va{ doprinos humanitarnoj pomo}i sastojati?„, orao upita irvasa po{to je progutao komad gove|eg jezika sa
senfom.
“Kako je poznato, mi smo bogati vodom. Posla}emo im ~istu
pija}u vodu u cisternama. Oni tamo neka je preta~u i stavqaju u boce„, zatrese irvas rogovima na koje je oka~io nekoliko grozdova
ostavqenih za puding.
“Ovo imamo i mi na na{oj listi, pod dva„, dodade wegov prijateq sa severa, jelen. “Vode nikad nije dosta. Samo to nije mogu}e
ostvariti pre prole}a, kad se istopi sneg, da ne bismo preopteretili gradski sistem vodovoda. Mi smo ina~e zveriwak koji ima najve}u potro{wu vode po glavi stanovnika. Kod nas se kupaju i ujutru i uve~e.„
Nedaleko od izlaza iz hola zec se obrati tigru.
“Dozvolite da primetim, sjajno ste govorili na zavr{noj
sednici konferencije„, on je odavno nau~io da je, kad razgovara{ s
krupnim zverkama, dobro biti blizu izlaza jer nikada se ne zna kako }e se ove poneti prema slabijima od sebe. “Sve prisutne ste dirnuli u srce. Svako ko ima i najmawe ose}aja za svoje bli`we ne mo`e da ostane ravnodu{an.„
“Blagodarim na komplimentu. Mislim da u humanitarnim
akcijama treba biti prakti~an. Ja }u u ime krupnih ma~aka postradalima poslati ko`e onih koje smo imali zadovoqstvo da susretnemo posledwih godinu dana. Imamo sijaset ko`a zebri, antilopa,
ovaca, koza, volova, ~ak i nekoliko magaraca koji nisu uspeli da se
prestroje u globalizaciji. Posla}emo im ko`e, a oni tamo neka ih
u{tave, pa neka od ovih naprave ta{ne, nov~anike, patike, torbe,
kai{eve. Posle te proizvode mogu nama da prodaju. Tako }e da zarade pare a mi }emo dobiti jeftinu galanteriju.„
“U potpunosti ste u pravu„, slo`i se zec koji nikad nikome
nije oponirao.
Ovima se pridru`i lisica koja je u prolazu ~ula razgovor.
“Kapitalizam poma`e jake, onima koji su sposobni da sami
sebi pomognu. Mi }emo im poslati krevete, posteqinu, medicinske
aparate i drugu bolni~ku opremu. Upravo smo ove zamenili novim
u na{im bolnicama. Popravi}e ih sami ako im ne{to fali, to jest
ako se eventualno u transportu pokvare. A ~ara{ave mogu da zakrpe gde su iscepani. Imaju ionako puno vremena„, zavr{i lisica
mlataraju}i repom.
55
Na veliko zadovoqstvo gostiju, prijem se zavr{io kasno u
no} muzi~kim komadom Bumbarov let koji je odsvirao orkestar.
Predstavnici zveriwaka koji su u~estvovali na Konferenciji za
pomo} postradalima od zemqotresa i poplava na dalekom istoku
razi{li su se potkrepqeni, izme|u ostalog nadom da }e svet biti
ako ne boqi onda svakako uvi|avniji.
QUBAV, AH, QUBAV
Zagledaju se dva petla, jedan golo{ijan i jedan kikirez, u koku, jednu graorku. Mladom golo{ijanu ovo je bila prva qubav pa
nije prestajao da oble}e oko koke, tra`i za wu po dvori{tu crvi}e i zaostalo zrnevqe kukuruza pevaju}i joj svaki ~as s plota. Drugome je bila qubav na prvi pogled. Opazio je graorku kad je izlazila iz povrtwaka i pomislio da se okitila semenkama suncokreta
koje su za wega bile najve}a poslastica. Posle ju je stalno odvodio
u vrt da u`ivaju u wegovom {aru i zajedno kvocaju po suncokretu.
Qubav golo{ijana je bila strasna, kikireza jo{ strasnija,
a ni koka nije bila ravnodu{na. Posle svakog odlaska iza staje ili
u vrt morala je da otresa sa sebe perje svojih obo`avalaca. Nosila
je puno belih, kao rosom umivenih jaja iz kojih se izleglo puno krasnih pili}a. O~evi su bili ponosni na svoje potomstvo, svaki od
wih je mislio da su pili}i wegovi, pa su se naizmeni~no peli na
krov koko{arnika ili staje i otuda nadvikivali kukurikawem.
Kad je koki dosadilo da misli ~ija su jaja koja nosi, da li je
otac pili}a golo{ijan ili kikirez, odlu~i da se otarasi obojice.
Upravo joj je u to vreme pri{ao jedan vreme{ni petao kome je perje po~elo da ispada iz repa, ali je umeo veoma lepo i dugo da kukuri~e, i uop{te da bude pa`qiv i ne`an sa kokama. Wemu je bilo
svejedno s kim i koliko je graorka imala pili}a pre wega a woj je
to, opet, odgovaralo, s obzirom na to da je izgubila ra~un s kim,
kad i gde je sve bila i ko je otac wenih pili}a.
Da bi {to bezbolnije i {to br`e presekla stare veze koka
ode u kom{iluk i ispri~a Caci da je golo{ijan lo{ qubavnik, da
s wim nije snela nijedno jedino jaje. Potom ode kod Goce i woj ispri~a kako je kikirez zanovetalo, da ni o ~emu drugom ne pri~a osim o suncokretu, i da s wim nosi pegava jaja.
“Ne daj, Bo`e, da devojka kojoj je stalo do dobrog glasa ima posla s wim„, zakvoca kad ju je Goca poslu`ila s nekoliko zrna `ita.
Pri~e o golo{ijanu i kikirezu stado{e da kolaju po kom{iluku, pa i daqe.^ak su i vrapci na grani pri~ali da prvi nije
dobar u krevetu, a drugi da je samo jedno veliko pri~alo i zanovetalo. Naposletku glasine do|o{e i do onih kojih su se ticale. Kikirez se silno naquti {to neko dovodi u pitawe wegove mu{ke
sposobnosti a golo{ijan, svestan {ta mo`e a {ta ne mo`e posle
iskustva u prvoj qubavi odmah pozva suparnika na megdan da poka`e da je pravi mu{karac.
Borba se odigrala na buwi{tu iza staje, tamo gde su obojica
imala nezaboravne qubavne trenutke.
Slu{aju}i iz kom{iluka kako se dva petla bore, mlate jedan drugog krilima, kre{te, kqucaju i ~erupaju Goca re~e Caci:
“Svi su mu{karci isti. Ako ho}e{ da im povredi{ sujetu,
treba samo da ka`e{ da su lo{i qubavnici.„
56
NA GROBU K. M.
Slete ~avka na grob Karla Marksa na Hajgetu. Bila je kasna
jesen, puna vlage, vetar je cvileo oko drve}a, a preostalo li{}e
jedno po jedno silazilo s grana i padalo na okolne grobove. ^avka
postoja na plo~i iznad groba. Oslu{nu. ^inilo joj se da osim vetra
~uje smeh. Ovaj je dolazio tu, ispod we, iz groba. Postoja jo{ neko
vreme, pa uznemirena, u neverici, odlete do kapele grobqa gde su
se skupqale ptice.
“^ula sam! ^ula sam!„, usplahireno zagrakta. Kad ptice ne
obrati{e pa`wu na wu, nastavi. “^ula sam, kad vam ka`em! Neko
se smeje, govori iz jednog groba!„
Jedna vrana poku{a da je umiri:
“Ma to je samo vetar, mala moja.Zvi`di i cvili oko mokrog
grawa. Vaqda se na pla{i{ zato {to si na grobqu?„
Jedan gavran, koji se pravio va`an zato {to su wegovi preci kqucali meso s ratnika poginulih u hiqadugodi{wim besmislenim ratovima pa posle pesnici o wima pevali pesme, re~e:
“Mora da si kqucala ’travu’, zaostalu iza posetilaca grobqa pro{le nedeqe, pa ti se sad privi|a. Baci se tamo u onu baru,
rashladi glavu.„
^avka se naquti na gavrana zato {to je bila ube|ena da od
droge pamet si|e iz glave u zadwicu pa posle ne zna{ gde ti je glava a gde rep. Okrenu mu le|a, nastavi da brbqa {ta je videla i ~ula.
Kad je ostalim ~avkama i vranama dosadilo da je slu{aju, polete{e do groba o kojem im je govorila. Za wima krenu i onaj gavran.
Ptice slete{e na grob Karla Marksa. Gavran odmah uze da
se razme}e znawem o upokojenom. Ni{ta se nije ~ulo osim wegovog
napadnog graktawa.
“To vam je jedna od najzna~ajnih li~nosti u istoriji civilizacije. Osniva~ je nau~nog socijalizma, ideolo{ki stvaralac komunisti~kog sistema. Jedan broj dr`avnih re`ima prihvatio je
wegovu teoriju da je proleterijat snaga sposobna da revolucijom
mewa dru{tveni poredak. Ovo se pokazalo pogre{nim, jer su isti
kasnije pobili milione svojih gra|ana. Uglavnom, danas se komunizam smatra neuspelim sistemom. Ali, ko zna?! U nekim novim socijalnim uslovima, u uslovima koje sad niko nije pametan da predvidi u budu}nosti, mo`e se opet pokazati aktuelnim. Nikad se ne
zna kad se radi o qudima!„
Kad je gavran iznenada prestao da kre{ti, ptice se na grobu
pritaji{e. Potom, sve pribli`i{e jedna drugoj.
“Zaista, neko se smeje u grobu!„, opet se prvi javi gavran.
“Smeje se nama„, re~e ~avka.
“Ma ne smejem se vama, drage moje pti~ice!„, sti`e glas iz
groba. “[ta bih ja bez vas! Ponekad mislim da }e me ubiti dosada.
Mada ovih dana to nije slu~aj. Veoma se dobro zabavqam. Smejem se
onome {to se doga|a u svetu. Svako grabi {to vi{e mo`e, niko ne
pita gde to vodi. Motor dana{weg kapitalizma je ’Greed is good’,
’Pohlepa je zdrava’„...
Svetski bankari, koji su izgubili milijarde dolara, novac
svojih ulaga~a, jer su se ovim igrali kao u kockarnici, pa ih dr`ava spasla od finansiskog kraha, sad izme|u sebe dele nagrade u visini od sedam cifara, iako dr`avi nisu vratili novac koji su izgubili. Fudbaler dobija 100.000 dolara nedeqno zato {to {utira
fudbal, dok mlad lekar, koji zapo~iwe karijeru, i radi po 12 ~aso57
va dnevno, zara|uje godi{we polovinu od onog {to prvi zara|uje
nedeqno! Vatrogasac koji vadi qude iz vatre i rizikuje svoj `ivot
ne zara|uje godi{we ni stoti deo od onog {to zara|uje voditeq televiziske emisije ’Subota uve~e sa Donatanom Rokvajlerom’. Generalno uzimaju}i, odnos u zaradama je 1 prema 66 - na svaki dolar koji radnik zaradi, direktori korporacija i banaka dobijaju 66 dolara, ne ra~unaju}i u to bonuse na kraju godine!... Morale biste dugo
da me slu{ate, drage pti~ice, ako nastavim da nabrajam...„
Iz groba se za~u bodar, kratak kikot. Posle kratke pauze u
kojoj je vetar ski~ao kao izgubqeno ma~e, glas iz groba nastavi:
“Mene su gurnuli na |ubri{te istorije. Moja dela se vi{e ne
mogu na}i u ~itaonicama, niko me ne ~ita. To je zato {to moja kwiga Das Kapital nau~no analizira i kritikuje klasne razlike u kapitalizmu. Moji protivnici su nepravedni prema meni pa, rekao bih,
i prema sebi. Ja sam, u pismima prijateqima, pisao: ’Da bismo prevazi{li svoje gre{ke, moramo ih proglasiti onim {to one jesu’.
Moji sledbenici nisu obra}ali pa`wu na ove re~i, pa je komunizam
propao. Stvari ni danas ne stoje boqe {to se ti~e samokritike.„ ^u
se grebawe ispod mermerne plo~e kao da se neko prevr}e u grobu.
“Danas je sasvim zaboravqeno u kakvim su `ivotnim uslovima `iveli radnici pre revolucije, pre nego {to sam napisao Manifest komunisti~ke partije„, nastavi glas iz groba. “Poslodavci su tretirali radnike kao sredstvo za izrabqivawe, u mnogim
slu~ajevima kao `ivotiwe.„
Posle kra}e pauze prolomi se trijumfalan smeh.
“Kako vidim, danas kapitalizam nije potrebno kritikovati
i raditi na wegovom smewivawu! Kapitalizam }e samog sebe uni{titi!„
A onda sve utihnu. Vetar se pritaji me|u ogolelim granama.
Ti{ina le`e na grob K.M. kao da milioni ratnika koji su izgubili `ivote u hiqadugodi{wim besmislenim bitkama nisu postojali a Das Kapital nikad nije bio napisan.
Ptice se odmah razi|o{e na razne strane. Znale su da nema
smisla da izme|u sebe raspravqaju o onome {to su ~ule na grobu
Karla Marksa, a da jo{ mawe vredi da drugima ga~u o tome jer ni{ta ne bi postigle.
Niko ih ionako ne bi slu{ao.
SUD PRAVDE
Osnovale `ivotiwe Sud pravde. Inicijativu za osnivawe dali su lav, tigar, orao i piton. Prva trojica zato {to su u atlantskoj
demokraturi bili prvi me|u jednakima, pa ih nisu obavezivali postoje}i zakoni, a ~etvrti zato {to je mogao da se najede danas, a proguta i za sutra, posle ~ega bi oti{ao na spavawe i uop{te ga se nije
ticalo koga i zbog ~ega ona trojica privode sudu. Lavu, tigru i orlu
pridru`ilo se nekoliko hijena, le{inara i pacova. Ovi potowi su
znali da }e, po{to se oni prvi na`deru, ostati dovoqno i za wih.
Za sedi{te suda izabrali su grad na kanalima, u zemqi vetrewa~a. Tako su se svega onog {to je pratilo su|ewe – izjava mnogobrojnih za{ti}enih i neza{ti}enih svedoka, izve{taja eksperata, dostava obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi, rasprava
izme|u sudija optu`be i advokata odbrane mogli lako da oslobode.
Kad bi se u sudskoj arhivi nakupila gomila papira sa vo|enih pro58
cesa one stare bacali su kroz prozor u kanal, odakle ih je voda nosila daqe. A tu su bile i vetrewa~e. One su razbijale ustajali vazduh i smrad koji se stvarao od mnogobrojnog i dugotrajnog sedewa.
Pojedini procesi su trajali po osam i vi{e godina.
Za sudije su izabrali kengure. Oni izgledaju veoma dostojanstveno kad stoje uspravno, {to ba{ i nije bilo ~esto s obzirom na
du`inu procesa, a umeli su i dobro da se boksuju u raspravama, kako izme|u sebe, tako i s advokatima odbrane. U svojim torbama, osim zakona i aneksa kojima su se postoje}i zakoni mogli zaobi}i nosili su mobilne telefone. Tako su stalno bili u vezi s onima koji
su osnovali i finansirali sud, a wih na ova mesta postavili.
Prvi proces u Sudu pravde bio je jednom volu sa Brdovitog
Balkana. On je bio optu`en da ore uzdu` a ne popreko, kako su to
me|unarodni faktori tra`ili od wega i da se uop{te pona{a kao
da su poqa, po kojima je jurcao kao tele, wegova. Optu`nica ga je jo{
teretila da je iz svog atara terao sve one koji su mu mahali crvenom
maramom. Ni{ta nije pomoglo {to je advokat odbrane uporno dokazivao sudu da za volove postoji samo jedna boja. Za predsednika suda
to {to su volu mahali crvenim maramicama, dresovima i postavama
kaputa nije bila provokacija ve} samo podse}awe na wegovu prirodu. Kao poseban zlo~in okrivqenom je stavqeno na teret da je u borbi smrtno ranio jednog drugog vola. Pri tome u obzir nije uzeta
okolnost da je ovaj u{ao u atar prvog, prethodno ga o~epio i slomio
mu levi rog. Vola su za kr{ewe pravila rata i genocid nad stokom
osudili na do`ivotnu robiju. Zatvorili su ga u staju u kojoj je morao
da grebe zidove rogovima jer je u woj jedva mogao da se okrene. No,
pre nego {to je `alba na presudu bila razmotrena vola na|o{e jednog jutra mrtvog u }eliji. Posle iscrpne istrage, za koju su bili anga`ovani najpoznatiji svetski eksperti za sudsku medicinu, jer je
Sudu pravde stalo da u javnosti ostavi utisak da je fer i pravedan,
izdato je saop{tewe da je vo, pored odre|enih mu dnevnih lekova, popio jednu pilulu multivitamina vi{e od propisane doze.
Posle su|ewa volu do{ao je na red proces jednom orangutanu. Kengur, koji je predsedavao ovom procesu, naro~ito je bio kivan na majmuna. Ovaj je, ulaze}i u sudnicu, pokazao kenguru na wegovu torbu u kojoj je dr`ao mobilni telefon, a onda mu mimikom,
desnim ka`iprstom, napravio nekoliko krugova u vazduhu, sugeri{u}i time predsedniku suda da pozove telefonom svoje nalogodavce i dobije instrukcije za wegov slu~aj. Zbog nepo{tovawa suda,
kao i zbog toga {to je aludirao da sud u postupku prima instrukcije sa strane, predsedavaju}i odmah posle pro~itane optu`nice pozva nekoliko za{ti}enih svedoka, izme|u ostalih jednog jarca i
jednu ovcu. Prvi je odmeketao ono {to su mu unapred rekli da ka`e
na sudu. Ovca je potvrdila sve {to je prvi svedok naveo jer je s wim
pasla na istom imawu. Posle izre~ene presude jarcu su za nagradu
dali grumen kamene soli da ga li`e do kraja `ivota. Ovci, zato
{to je odblejala sve ono {to se od we tra`ilo, obe}ali su da }e
wen sir slu`iti s kupusom i pasuqem u zatvorskoj kantini.
Posle ovih procesa Sud pravde je sudio jednom kowu jer se ritao kad su hteli da ga mobili{u za rat. Cela stvar bi nekako pro{la
kod vojnih stare{ina, i da se u javnosti ne di`e pra{ina verovatno
bila zata{kana, da jedan general nije poku{ao da na wega stavi am i
upregne ga u kola koja su bila spremna da krenu u jo{ jedan rat koji je
NATO pripremao. Kow se tom prilikom ritnuo i udario doti~no
vojno lice u dowi deo trbuha. General je zbog toga ubrzo zanemo}ao,
59
zbog ~ega vi{e nije mogao da vr{i vojne a, {to je optu`enog posebno
teretilo, neke delikatne porodi~ne du`nosti. Sud pravde je ocenio
da je izuzetno te`ak zlo~in u~initi jednog generala kilavim imaju}i u vidu ~iwenicu da se nalazi u izuzetno va`noj misiji {irewa
NATO-a na istok. Osudio je kowa da dobrovoqno sebe zave{ta da se
od wegovog mesa napravi hrana za ma~ke a od kostiju tutkalo.
Sud pravde zaseda i danas za sve one koji ne hiberniraju, a
interesuju se za pravdu i budu}nost sveta. Oni koji se interesuju za
wegovu delatnost mogu se obavestiti o wegovoj daqoj aktivnosti
preko sajta koji glasi: Washington, Washington, Washington, ili
WWW.Sud Pravde.
Dra{ko Re|ep
PUTNIKOVI] UPOZORAVA,
GNEVAN I OGOR^EN
Na{a kwi`evna javnost naj~e{}e prenebregava srpske autore iz rasejawa. U najgorem slu~aju tretira ih kao primewene, primerene, saputni~ke repere ambijenta metropole. Dozlaboga neta~no, uvredqivo i sa nemalim asocijacijama na siroma{ne ro|ake na
kwi`evnoj gozbi, poput lakeja, nalik na tapete, u poznatoj pesmi
Herberta Zbigweva o smrti Romanovih.
Upravo je Radomir Putnikovi} jedan od onih na{ih pisaca
koji, ostvaruju}i se na dobro odmerenom, elipti~nom, bezmalo
aforisti~nom kolokvijalnom jeziku unapred odbacuje tu u~tivu
frazu prigodnosti i snishodqive u~tivosti. On ne samo da pi{e
barabar, nego i di{e poletnim, istra`iva~kim, po mnogo ~emu pionirskim plu}ima na{e naj`e{}e satire.
U pitawu je, dakle, re~enica koja odmereno ali totalno prepokriva stvarna uzbu|ewa nastoje}i, ~esto s velikim uspehom, da
bude uzbudqiva, relevantna, o~ita, uticajna. On se nikada ne smeje, a jo{ kako prezrivo odbacuje podsmeh kao kategoriju iskaza.
Dvosmislenosti su ovde tek posle ~itawa tih dobro zami{qenih i
ostvarenih fragmenata aktuelne.
Sve se zbiva u evropskom, ali i planetarnom panoptikumu,
bez usukanih op{tih mesta, s izri~itim navodima, sa velikom zebwom za sudbinu sveta. Pomerawa su suptilna ali ne prestaju da ukazuju kako su nam naravi opake, kako velika riba pro`dire malu
plove}u ro|aku u vodi, kako su godine prolazne, no glupost i zloba
traju zamandaqene i za{ti}ene kao po{ast, kao kuga, kao antraks.
Pisac u razvoju, sad je neponovqivim svojim Sudom pravde
zate~en u svojoj tipi~noj neizdvojivosti. Sve je jo{ i komplementarno, i bogato u razlikama kojima je, ina~e, poklonio prvorazrednu svoju pa`wu.
^ak se i krivica sklup~a, za svaki slu~aj, u karnerima li~nih
ispovesti. [ta onda da se ka`e za otkri}a koja su bar na razini spoznaje da je car go a da Trojan ima kozje u{i. Paskalova trska koja misli, u ~ovekolikoj obrazini bo`jeg stvora, raport o onome {to se
sawa i {to se de{ava svuda oko nas samo je naznaka nepotro{ne
60
strasti otkrivawa. I ba{ u vremenu koje je izri~ito i le`erno
priznalo kako su sva ogledala polupana ili bar posuknula, svaki potez za novom kohezijom moralnih principa, ovaj na{ strogi savremenik u ~ijem prezimenu, da li ba{ slu~ajno? – put stimuli{e radoznalost bez mere, postavqa pitawa o smislu i besmislu, o domanovi}evskoj logici na{ih sabora, na{ih navika, na{ih presuda napokon.
Putnikovi} i danas pi{e i rasu|uje, re|e presu|uje, kao prvi
i potowi ~ovek. Kataklizma je tek jedna od najava sveop{teg sumraka koji bi za autora imao ve}u i dramati~niju specifi~nu te`inu
nego potop, sumraka koji zaustavqa pogled, koji ograni~ava, koji
nam nedostojno sugeri{e kako nam je i vo|a slep, bez kompasa, vida,
tajanstvenih onih ta~aka intuicije koje su poput svitaca u no}i.
U srpskoj lingvistici je uo~ena uticajna razlika izme|u
termina vo|e, sa svim konotacijama strana~kim ali i domanovi}evskim, i stature re~i bogatog zna~ewa i uznesenosti: vo`d. Nije nimalo slu~ajno {to u srpskoj memoriji imamo toliko mno{tvo
minornih vo|a, a da se atribut vo`da primi~e ~istoj zakonomernosti pravde, istine, statusa.
U godinama kada je, sa beskrajnim dosetkama o direktorima,
plavu{ama i Mujama, na{a satira previdela vertikale smisla, povode}i se bez stida za jeftinim fewerima provincijskih kr~mi,
samo su izuzetni duhovi reskih procepa i britke re~itosti imali
snage da se uznesu nad vidike i trule plotove op{te atarske ogra|enosti ali i ograni~ewa. Putnikovi} svakako ulazi u taj nao~it
i superioran krug na{ih spisateqa koji su, posle vi{evekovne ve}
pauze, nalik na opasne hijatuse i bezdane neizvesnosti, uspeli da
onaj Dositejev prst visoko podignut u vis dobro upamte kao
po(r)uku onima koji dolaze. Generacijski naoko izvan struje, neopravdano skrajnut i nedovoqno prime}en, Putnikovi}, me|utim,
saborno oblikuje svoj plural. Rugaju}i se, isto, tolikim drugim jatima i krdima slabe pameti, robovske poslu{nosti, nezapam}ene
proskineze koja napomiwe i jednoumqe i sredwovekovne ka{tige.
Uostalom, ako od i~ega, Putnikovi}ev basnoliki ali ~esto
i bajkoviti svet prizivawa u pamet najvi{e jo{ zazire od unisonosti, horskog pevawa pokornih himni, kolektivnog zanosa kao jedva
jedvitih zaklona za bezizlaz, za zlo~in, za ukidawa fenomena razli~itosti.
Samo povr{ni qudi ne sude po izgledu. Misterija sveta je
u vidqivom, a ne u nevidqivom (Oskar Vajld). Odstupawa su uvek
na meti ~itave ironijske struje i davnih i modernih vremena, i u
tom spletu vidqivog, u tom rasipawu dvojni{tva i hipokrizije u
prevratni~kim trenucima ili leleku op{tih mesta ima ~udesno
lekovitih trenutaka koji dopu{taju izvesnu nadu.
Jedna od zapa`enih vrlina ovog autora odnosi se na otklon
od bilo kakvih op{tosti i besmislenih fraza makaronskog jezika.
Jer, ne treba zaboraviti, taj la`ni govor koji nam se nudio u onim
samoupravnim, kardeqevskim decenijama, zapravo je svoj ubita~an
program osvedo~enih nedostojnih re{ewa nastavio i dan dana{wi.
To je sleng koji najdu`e, atavisti~ki traje, a ni~emu ne slu`i.
Putnikovi}, koga ve}ma u`asavaju socijalni poroci nego uvrnute
li~ne strasti, nije mogao da to ne uo~i. Ne samo ~eonim premisama i `estokim invektivama, nego i ~istotom jezika, idiomom koji
je razumqiv i namah prepoznatqiv, on se suprotstavqa snobizmu
na{ih dana, ali i kratkom na{em pam}ewu koje dopu{ta da svaki
dan neko glup i zao otpo~iwe vlastitu istorijsku eru.
61
Svakako da je vredno pa`we uo~iti na belinama ovih aforisti~nih glosa da je i Jan Kot tvrdio kako pam}ewe je neverno kao sve
ostalo {to je u nama telo, ~ak samo na{e ja. ^istunstvo ovog misaonog na{eg hroni~ara savesti i svesti stoga nikada nije podre|eno
banalnim, lascivnim ili brzopletim presudama ili projekcijama.
Onaj dositejevski podignut prst visoko u vis, ona pou~nost po sebi,
onaj deo slobodnog disawa koji nam jedino preostaje u Stradiji na{ih dana – to su sve zakonitosti koje sugeri{u gotovo po svemu utopijski vidikovac, ma{toviti uzlet Ikara, velikodu{nost po sebi.
Milo{ Crwanski je tvrdio kako memoari ~ine naj`ivqi i
najboqi deo moderne srpske kwi`evnosti, naro~ito – varirao je u
nekoliko navrata – kada su neta~ni, kada odstupaju od sheme, kada
nisu dosadni i neprivla~ni kao ogoqene ~iwenice statisti~kih
biltena. Mo`e se, me|utim, usloviti ovaj stav i poimawe kako je
kriti~ka literatura na{a, sve podrazumevaju}i i satiru, i visoko
podignut steg ironijske poruge, tako|e jedna od onih wenih ostvarenosti po kojima }emo ostati upam}eni, verodostojni, prkosno
ponosni, svejedno katkad u takore}i apsolutnoj usamqenosti.
U osnovi dve su naoko tihe i samo u nijansi tipske odrednice koje su opervazile ~itav satiri~ni put ovog autora koji jo{
uvek nepravedno skrajnut traje na na{em jezi~kom tlu. Najpre, to
je pouzdana tvrdwa da su maske definitivno pale. I, drugo, da su
nam bilansi krajwe negativni. Posledice tih saznawa pomno oslu{kuje i posmatra ovaj Putnikovi} koji ima kontinuitet promi{qawa i zavidan, i neprekinut, i uzbudqiv.
Putnikovi}evo sarkasti~no i po mnogo ~emu avangardno tuma~ewe globalizma, najpre kao pandemije moralnog i socijalnog ambijenta, zapravo ima svoj sedmi koren, da i to ka`emo, u kongenijalnoj projekciji Stradije Radoja Domanovi}a, izvedenoj u totalitetu bez premca. Za velikog srpskog satiri~ara, ne treba zaboraviti, svojevremeno
je niko drugi nego Miroslav Krle`a ustvrdio, uostalom veoma razlo`no, da je Karl Kraus na{eg podnebqa. Putnikovi}eva bliskost s Domanovi}em je daleko bli`a nego sa Xorxom Orvelom. Sada se, me|utim, postavqa pitawe ne tre}eg oka, nego novog smisla: otkuda Putnikovi}u, koji mahom svoje godine i decenije provodi, apeluje, interveni{e, ispravqa, u jednom sasvim druk~ijem svetu nego {to je na{, toliko detaqa i preciznih dijagnoza, toliko ori|inala i toliko tzv. lokalnih usmenih signala smeha? I otuda {to s izvesne razdaqine, o kojoj je govorio Milo{ Crwanski, izme|u Mikelan|ela i wega, imaju karakter naknadne overe, pe~ata koji je neotklowiv, istine koja se ne
mo`e zaobi}i, a koja posigurno govori o veli~ini poduhvata.
Pre tri godine pisao sam i slede}e:
“Radomir Putnikovi} svet basne dokazuje kao osnovu na{eg
vremena, na{e tradicije, ali i na{e tranzicije, ako ho}ete.
Jedan `anr koji je u na{em ambijentu, i to kwi`evnom pre
svega, daleko vi{e budio uspomene na pou~no podignut prst Dositeja Obradovi}a nego na izazov savremenog satiri~ara, Putnikovi} oblikuje kao totalnu, to jest iznutra do kraja izvedenu i ostvarenu sliku i priliku na{ih parlamentarnih doga|aja, na{ih de~ijih bolesti upravqawa, na{e zanovqene ili samo ve~ite Stradije. Pojavquje se ba{ na stogodi{wicu smrti Radoja Domanovi}a
(Basne), bajkovit svet ovog Putnikovi}a ne impresionira samo
svojom antropomorfnom istinom, negatorstvom koje ne poznaje
granice, nego i tananim ose}awem za nijanse, za najnovije podvale,
za ve} zaboravqene iluzije koje odjednom narastaju do simbola.
62
Kao {to se sasvim odano mo`e govoriti, u prisustvu bar nekoliko na{ih autora o bajkovitom svetu pesni~ke imaginacije, sad,
posle Putnikovi}a i te kako treba mariti termin basnovitosti.
A {to se ti~e aluzija, one su daleko prevazi{le svoj uwkav
glas, i u ovim skaskama javqaju se naj~e{}e kao tragi~ne, izgubqene iluzije. Jednog nara{taja. I u tom smislu Putnikovi} otvara
mogu}nost, postaju}i korifej tihe ispravnosti, ali i, u moralnom
smislu, svedok o uspravnosti na{e ~estitosti.
Ne vojujemo sad vi{e sa vetrewa~ama, nego s marionetama
otu|enosti. Svejedno da li u klupama parlamenta ili u prolazni~kom svetu osredwosti.„
Isidora Sekuli}, veliki mag srpskog fragmenta, ina~e sklona aforizmu, karikaturi i basni, zabele`ila je i ovo i ovako: “Kako
to da nam i danas godi taj zastareli humor? Kako to da humor Tomasa
Mana ne ube|uje! Budite se, humoristi! ]opi}u, zar vi ne vidite na{eg Don Kihota koji ne misli da su vetrewa~e qudi, ali misli da su
qudi vetrewa~e...„. Nikad primerenije opaske uz groteskne projekcije, a bogami i profila ovoga Putnikovi}a, kome je Stradija daleki
predlo`ak za totalno dno savremenog nam `ivota. Wemu je paradoks
uvek najbli`i poenti, i u toj neo~ekivanosti odgovora na unapred
postavqeno pitawe kao da se nalazi mnogo {ta od primarnih osobina ovih proza koje su, isto, pisane nenadano, iskosa, u zaturenim
uglovima preostale nam ipak svesti i ponosne savesti koja se ne miri sa mlakom uti{anom vodom proseka, jednoglasnosti, pravila.
Putnikovi}eve basne nemaju naravou~enije, ali stoga pa`qivo neguju paroksizam, prethodni anegdotski skok, besmisao
dru`ewa po svaku cenu. Ako igde, ovde zaista sukob interesa svih
tih subjekata u bajagi `ivotiwskom carstvu mogu}ih i nemogu}ih
spojeva traje kao osnovni motiv zapleta. Ne pla{e}i se uzora koji
se zove anegdota on je `ivot pri~e katkad leporeko preferirao u
odnosu na tolike zdravorazumske konstrukcije. Uostalom, najslavniji na{ roman smeha Pop ]ira i pop Spira duguje prvobitnom nukleusu anegdote. Sve ostalo je izme{teno, ispreturano, vitopereno. Ba~ka postaje Banat, kao {to u jednom na{em ratnom filmu
Tisa igra ulogu Save. Razlog vaqa tra`iti u uverewu, la`nom i
nedostojnom svakako, kako Sava i nije neka ozbiqna reka.
Papagaji, reprezentativna satira na na{ sve bestidniji i
razgranatiji makaronski jezik, istinsko su svedo~anstvo na{ih
bezmernih zabluda. Kao {to je }utqivi bogata{, junak kwige Gog
\ovanija Papinija u gustom prepletu, nadu{ak, pro~itao pedesetak najboqih kwi`evnih ostvarewa svetske kwi`evnosti, prema
odluci dugotrajnog nau~nog vrednovawa u su~eqavawu mi{qewa, i
na kraju krajeva imao gorak ukus da se radi o posuvra}enim, mahnitim qudima, tako se papagajsko ~ulo opona{awa na{lo u samom ~udu: biraju}i i nanovo komponuju}i govor saborni, tako se pretvorilo u sa`etak gluposti kojima se, jo{, mnogobrojni dive.
Do{lo se, dakle, do trenutka kada je saznawe o krugovima
koji prenose la`i i fame vlastodr`aca, neporecivo, takore}i apsolutno. Re~i Isusa Hrista o tome da je vlast nasiqe, najpre izgovorene na aramejskom, sada imaju uzdarje predskazawa. I obli~je
onog verovawa koje niko ne ume da poni{ti.
Antropomorfno kod Putnikovi}a postaje kumulativnim
procesom prepoznavawa. Tako je, dakle, fenomen kada smo na{e
qude i krajeve prepoznavali svuda po svetu prestao da bude svojina secesije. Ogledala se svuda naziru.
63
Kako je prolazilo vreme a besramni slu~ajevi kra|e, pohlepe, progona i kavgi sve vi{e uzimali maha, a ~itava ta razuzdana
mena`erija Putnikovi}evih proza dosezala do svojih krucijalnih
pet minuta, wihova priroda se dramati~no dimenzionirala. Piton
je ostajao piton, ali mnogo vi{e ostra{}en i jednostavan, a muva i
pas, svakako i onaj koji je zaposlen na po{ti, ostvareni u svojim navikama. To je ja~e od wih, kazao bi Xon Malkovi~. U svakom slu~aju, i kako je to davno prime}eno (Miodrag Pavlovi}), dok pesma nastaje, dok je ispisujemo na svim stranama, elijarovski slobodno i
raskala{no, dotle i ona nas ispisuje, svakojake, nepripodobive, izgu`vane u svojim sivim biografijama i metroima. Tako zapravo i
ovaj samo naoko neverovatan sabor razli~itih fizionomija i strasti i te kako iscequje i svog autora. Onako kako se odavde mo`e sagledati, u pitawu je usamqenik, veoma zabrinut i izri~ito visoko
eti~an u svojim pogledima na svet oko nas i u nama. Nije ta~no da
stvarnosno vreme, kao – recimo – ono u 17 ~asova u londonskoj podzemnoj `eleznici, jedino preostaje iz takozvanih stvarnosti. Ba{
naprotiv, to savremeno je potpuno ogoqeno, nimalo obazrivo postavqeno na sred ceste na{e preglednosti i prolaznosti.
Buba mare ovde govore na srpskom, a [trausov valcer tako|e napomiwe planetarnu mo}, mo`da modu, u svakom slu~aju globalisti~ku muzi~ku frazu.
Kolektivni zanos, ili – govore}i precizno – poltronsko
jednoumqe, jedini je opaki, neprevazi|eni san ovog zabrinutog putnika, ovog po mnogo ~emu jedinstvenog na{eg pisca.
Guske se kqukaju obe}awima, a fenomen zebre koja zagonetno
nestaje, neovla{}eno kori{}ewe slu`benog polo`aja i kra|u dr`avne imovine, nesta{ice i optu`be na ra~un ranijih vlada, sve je
to poniklo i u ovom na{em ataru, i sve to optere}uje i devastira i
na{u wivu. Radi se, me|utim, ovde o paroksizmu, o manipulacijama i
kontradikcijama na kojima re`imi u tranziciji i ina~e `ive. Bliskost vlasti je jedini uslov privilegijama bez pokri}a, a sabornost
je pretvorena u program u~ewa oktroisanih odluka naizust. @ivotiwe, basnovite Putnikovi}eve `ivotiwe ne mewaju samo svoj urlik
ili kukurikawe ve} se nalaze i u stadijumu mnogozna~nosti. Zver je
i pancirno vozilo predsednika najmo}nije dr`ave na svetu. U jednu
re~, animalni nagoni uveliko su postali deo rituala, ponegde ~ak i
protokola u operetskim i drugim suverenitetima dana{wice.
Putnikovi}eva {kola za politi~are, u svetu u kome se dramati~no razaznaju i slu~ajevi Kosova i Palestine, ima i ova pravila:
Nikad, ni u kom slu~aju nemoj da prizna{ svoju gre{ku.
Ekonomi{i sa istinom.
Dovode}i sve u sumwu, nepoverqiv i do kraja odan istinoqubqu, Putnikovi} ne vodi slu~ajno vojnu protiv la`nih konkursa i
name{tenih tendera, maskiranih hijena i podmitqivih poslanika.
Ne mo`e se govoriti ni u jednom ~asu o nihilizmu: izvestan strah
kao da ga uvek obuzima kada nasluti da i li~nost sa najboqim osobinama mo`e da postane devijantna, podmitqiva, slepa u svojoj oholosti. ^udna neka zoolo{ka ba{ta u kojoj je u nimalo simboli~noj
funkciji i spomenik Karlu Marksu, i predvi|awe da }e kapitalizam sam sebe uni{titi. Pa`qiv ~italac }e, svakako, o~ekivati memento ~itavom ovom `alosnom zboru navika, poroka, gladi. Posledwa basna, na samom kraju kwige, saop{tava da je umro Radomir Putnikovi}. I to u navodnom pismu papagaja slonu. U pitawu je zapravo
specifi~no organizovan esej o samom autoru, wegovim zahtevima i
64
razo~arawima. U pitawu je ironi~no vo|en i sjajno pogo|en autoportret, pisan u tre}em licu, u onoj kategoriji interakcije vlastitih junaka i wega, sada najednom ostavqenog kao objekat pam}ewa.
“R.P. je oti{ao sa ovog sveta nezadovoqan jednom svojom basnom. To je ona o psu i sovi, u kojoj pas laje na mesec. Bio je u nedoumici da li su ga razumeli. Sitnica, intelektualna pedanterija! Ovu
vest mi je poslala ona ista sova koja `ivi u {umi pokraj wegove ku}e a ~esto boravi i u wegovom vrtu, motri na wega u dugim no}ima
dok u zimskom kaputu tumara po ku}i u kojoj su upaqena sva svetla.
[ta tu ima da se razume! Onaj ko je razumeo su{tinu bitisawa, napravio je odnos izme|u sebe i proticawa vremena. A onaj ko nije otkrio kosmi~no kretawe vremena, neka na tome i ostane. Svi imamo
`equ da ponekad lajemo na mesec, a ja radije vri{tim. Toliko besmislenih ratova, qudskih klanica – u ~asu dok ti pi{em ovo pismo
vodi se trinaest, tra}ewa vremena i energije, a `ivot nam je samo
tren. Treba samo da pogleda{ nebo, u lice Meseca preorano milionima godina kosmi~kim kamenicama, da se podsetimo koliko smo mali. Znam da bi ti dodao – i bezna~ajni, ali ja to ne}u da ka`em.
I za nas i za wega je dobro {to je napisao posledwu basnu. Oti{ao je s ovog sveta oja|en, qut i ogor~en – jetra mu je oticala od besa i
nemo}i. Da je nastavio da pi{e, onako zagor~an, samo bi nas jo{ vi{e
uvla~io u perfidne la`i politi~ara, gramzivost beskrupuloznih bankara, mahinacije kapitalisti~kih me{etara, sujetu, zavist i pakost moralno opskurnih qudskih egzistencija, te nas jo{ vi{e ocrnio nego
{to je to dosad u~inio. Zna{ ve} {ta pisci mogu da umisle. U tom prevazilaze politi~are. U svakom slu~aju, za nas se ne mo`e re}i da ubijamo pripadnike svoje vrste samo zarad ubijawa, {to je slu~aj s qudima.„
Pamti se dobro da je Sara Bernar na svim svojim putovawima,
nerazdvojno, u svom slavnom prtqagu uvek nosila sa sobom i mrtva~ki sanduk. Premijerno izvo|ewe drame @ivot i smrt Marine Abramovi} u Man~esteru, u kojoj junakiwa igra sama svoju majku, tako|e
podrazumeva da su u pitawu tri identi~na mrtva~ka sanduka namewena mrtvoj Marini, i to u Beogradu, Amsterdamu i Wujorku. Ovde, u
slu~aju ove Posledwe basne Radomira Putnikovi}a, jednako se radi
o `ivoj pretpostavci smrti. Ali daleko vi{e o strahu od mogu}eg,
jo{ stra{nijeg nalaza: zvezdano nebo je uvek nad nama, a diluvijalni
instinkti u nama, kako je davno zabele`eno. To je onaj strah od samog
dna zlo}e koji je Gogoqa nagnao da uni{ti drugi deo Mrtvih du{a.
Putnikovi}evih validnih i mo}nih basni vi{e biti ne}e. Ne radi
se u ovom geografskom atlasu o laganom, a onda i kona~nom suicidu
autora, nego o mogu}nosti nepredvidqivog, o strahu od jo{ pomamnijeg i tragi~nijeg razo~arawa u vaskoliki svet. I svemir.
Ovo, posledwe {tivo kwige pokazuje visok stepen skrupuloznosti pisca koji nije tek na marginama kafanskih dosetki i ~ar{ijskih pikanterija ispisao sasvim neobi~an, svakako nao~it i
kriti~ki nazubqen opus, magi~no fragmentaran. Ogledala su, naime, odavno polomqena, i u krhotinama naziremo multiplicirani
o~aj savremenog ~oveka. Ezop i Dositej su mo`da operisali slikama i odrazima u zrcalima koja su bila neprikosnovena. I ~itava.
Sedam godina nesre}e, duge godine koje nikako da minu, otkrile su
lica i nali~je na{eg savremenog spota, tragi~ne storije o nama.
Bez sumwe Radomir Putnikovi} je jedan od onih prvorazrednih na{ih satiri~ara koji su neke od netipi~nih na{ih `anrova,
~vrstom kohezijom misaonosti i jezgrovitosti, preto~ili u {tivo
zagonetki ali i odgonetnutih istina o nama danas, mo`da i sutra.
65
TUMA^EWA
Srba Igwatovi}
VARIJACIJA O ANDRI]U:
SKEPTIK KOJI JE POSTAO
STOIK
Za razumevawe psiholo{ke strukture Andri}eve li~nosti,
`ivotne filozofije – to jest onoga {to se pod tim pojmom podrazumeva – i pogotovu odgovaraju}eg neminovnog refleksa u wegovoj
literaturi, ukqu~uju}i poimawe ~oveka i dru{tva, odnosa Ja i
Drugog i jo{ niz krupnica i sitnica, po svoj prilici je veoma bitna jedna ~iwenica. Re~ je o ranom tamnovawu austrijskog uhap{enika i potom internaciji, `ivqewu “pod nadzorom„ tokom Prvog
svetskog rata.
Boravak u kazamatu crno`ute monarhije i spomenuta kasnija internacija bili su dramati~na lekcija za jo{ relativno mladog
~oveka. Ishod ratnih zbivawa, ve} po sebi, nije morao biti predvidiv. Sagledavana u tom svetlu ~itava budu}nost, sama sudbina osetqivog, svakako i ambicioznog mladog intelektualca, makar da nije bio nikakav dvojnik Gavrila Principa i buntovnik hajdu~kog tipa, bila je dovedena u pitawe, stavqena pod veliki znak sumwe.
^iwenica je da se to rano negativno iskustvo, svakako neugodno ali razli~ito od ma kakvog ozbiqnijeg postradawa, uz pomo}
mo}nog protektora i osvedo~ene sposobnosti u poratnom periodu,
u novoj dr`avi Andri}u “pozlatilo„. Svekolika dotadawa biografija bila je, izme|u osgalog, preporuka da Ivi Andri}u otvori
put u diplomatiju. Ostaje, ipak, da tamni~ki dani nisu bili samo
preporuka nego i naro~iti psiholo{ki “nauk„, o ~emu ima sublimisanih tragova u ranim delima (Nemiri i Ex Ponto). Iskustvo
tamnovawa i izolacije je mladog melanholika uputilo u disciplinu osamqenosti i promi{qenog }utawa a, na drugoj strani, paradoksalno premda i logi~no podstaklo ve{tinu odabira re~i, poja~alo naklowenost da ne govori – ne pi{e rezolutno ve} na probrano okoli{an ili i uop{tavaju} na~in, pokad{to poslovi~no slikovit i ambivalentan...
Podstaklo ga je povrh svega da razvije mo} samokontrole
pro{irenu, u nekoj meri, ne samo na dr`awe, gestove tela, ve} i na
mimiku. U isti mah je dosegao neku vrstu autodistance, suptilne
kriti~ke sposobnosti koja }e biti mawe vidna (osim u li~no intoniranim zapisima) ali psiholo{ki ni{ta mawe arbitrarna od
distance spram drugih.
Prokletu avliju nije mogao stvoriti neko ko nikada nije
privirio u neku takvu “avliju„, nikada spoznao “logiku„ i raspolo`ewa uhap{enika, tih `iteqa mrtvog doma... ukqu~uju}i i sr`
kazamatskog represivnog poretka.
66
Sva ta slo`ena saznawa na{la su kasnije, {to neposredno,
jo{ vi{e posredovano mesto u Andri}evoj literaturi, u wegovom
`ivotu a, po prilici, i u karijeri profesionalnog diplomate. Andri}evi slu`beni spisi (pisma, izve{taji) posvedo~uju, me|utim, da
je interese i ciqeve nove zajedni~ke dr`ave ne samo zastupao ve} i
promi{qao bri`qivo i bri`no, s ose}ajem odgovornosti vi{im od
onog podrazumevanog u “opisu posla„ visokog dr`avnog ~inovnika.
U drugoj po nastanku Jugoslaviji (posle 1945), u novim okolnostima i bitno izmewenom ideolo{kom “kqu~u„, Andri} se takore}i od prvih dana odredio prevashodno kao pisac. Stoga je isuvi{e
jednostavno taj iznova prelomni period Andri}evog `ivota, rada i
udela u javnosti objasniti posredstvom floskule o oportunizmu.
Do poznih dana i sveop{te poznatosti – posledice dodele
Nobelove nagrade – Andri} uglavnom posve uspe{no otklawa izazove javnog anga`mana izuzimaju}i situacije u kojima je re~ o primerenom i ~esto prigodnom u~e{}u u kulturnim zbivawima. Pozne
reprezentativne obaveze i po~asti iz tog ugla su forma podosta
razli~ita od neposrednog anga`ovawa i, u razumqivoj meri, “~a{a„ koja se nije mogla mimoi}i.
Istra`iva~i Andri}evog `ivota i rada ~ini se da jo{ “duguju„ podrobnije rasvetqewe prilika i perioda u kojima su i on, kao i
M. Krle`a, u neposredno poratnom periodu bili upu}ivani da se pozabave temama obnove i izgradwe u svetskom i gra|anskom polomu
izvesno te{ko opusto{ene zemqe. Pa`wu zaslu`uje i potowe Andri}evo u~e{}e u oficijelnom kreirawu programa i rada Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u Beogradu (odabir i analize predstava), o ~emu nema iscrpnijih razmatrawa – pogotovu ne takvih koja bi
ispitala pi{~ev odnos prema tada{woj doktrinarnoj “liniji„.
Ono {to je od toga poznato ina~e je posve uklopivo u mere profesionalnog anga`mana u prilikama u kojima pozori{nih specijalista jo{ nije bilo kao ni brojnije “sistemske inteligencije„. To, do daqeg, upu}uje da tvrdwu o Andri}evom promi{qenom i svesnom ume}u
otklawawa neposrednog anga`mana i u ovom, prete`nijem i stvarala~ki okruwenom periodu wegovog `ivota smatramo osnovanom.
U mladosti ste~eno spomenuto negativno iskustvo – umno`eno potowim “potvrdama„ – stoga izvesno nije jedini ali ni zanemarqivi ~inilac u svekolikom pi{~evom stvarawu i bivawu. Andri} je hotimi~no sebe uobli~io u privr`enika samodiscipline,
lucidnog posmatra~a s distance, pronicqivog tuma~a drugih, stoika po vokaciji i melanholi~nog pesnika koji je prestao ili tek
kri{om, za fioku, bele`io i stihove. On je tako|e znao da pripada kulturi u kojoj se `anrovska stvarala~ka “rasipnost„ ne odobrava i ne vrednuje na dobar na~in.
Poistovetio se s ~ovekom iza maske, u sutonu, hesihastom–“mol~alnikom„ ili lamaisti~kim sve{tenikom zavetovanim na }utawe
me|u qudima, u pukoj pojavnosti i javnosti. Istrajao je u naumu da
pravu misao poverava jedino hartiji, pa je i tu misao mahom projektovao u davno minulo, u istorijsku i vremensku dubinu, a i najpunokrvnijim svojim kwi`evnim likovima pridodao je poneku od crta
tipiziranih, ma koliko paradoksalnih figura iz teatra senki.
Skeptik koji je postao stoik. Ideal mu je bio Marko Aurelije. Skeptik zbog jasne i duboke svesti o slabo i te{ko izmenqivoj prirodi qudskog roda i dru{tva.
@ivot i literatura dali su mu za pravo. Potvrdili su osnovanost wegovog uverewa i stava.
67
Petar Zec
ANDRI] I
FILMSKO-TELEVIZIJSKE
EKRANIZACIJE
ili
STAZE KOJIMA SE RE\E IDE
U Andri}evom literarnom opusu duboko se pro`imaju lirsko, epsko i dramsko. Na tom {iroko postavqenom kwi`evnom razboju pisac tka koriste}i se i kaziva~kim i prikaziva~kim postupkom, spli}u}i pre|u ve~ito tragi~ne qudske sudbine.
Mnoge Andri}eve pripovetke sadr`e u sebi izuzetan filmsko-televizijski potencijal obiluju}i dramati~nim prizorima,
profiliranim karakterima, `ivim dijalozima, potresnim ispovednim monolozima, zanimqivim zapletima i tragi~nom scenskom atmosferom. Te pripovetke izuzetne vizuelne lepote koje odi{u
dramskim duhom mogu se grupisati po srodnosti motiva na tragiku
individue, drame bra~nih parova kao i ~itavih porodica do celokupnih dru{tvenih grupacija. Pisac postavqa pred svoje dramatis
personae kqu~na pitawa o smislu `ivqewa, smrti, qubavi, istine,
la`i, greha, stradawa, patwe, tragi~ke krivice i ni{tavila.
Zlostavqawe je Andri}eva pri~a o bra~nom paru koji pred
o~ima javnosti vodi sre}an gra|anski `ivot. Andrija Zerekovi} je
ugledan, ugla|en i uspe{an poslovni ~ovek. U intimnom porodi~nom
kutku tokom ko{marnih no}nih sati on skida masku i pokazuje svoju
pravu despotsku prirodu. Anica je ogledalo u kome se slavoqubivo
ogleda wen mu` verbalno je terori{u}i i hrane}i se wenim pasivnim
}utawem. Sa stanovi{ta sociolo{ke psihopatologije wihov odnos se
mo`e okarakterisati kao slu~aj narcizma sa fenomenom ogledala.
Monomanija ~etkara Zerekovi}a u mo}nom tuma~ewu Aleksandra Ber~eka duboko prodire u prirodu tiranske vlasti dobijaju}i demonske obrise poput doktora Kaligarija, Mabuzea i Xekila.
S druge strane, najsuptilnijim gluma~kim sredstvima glumica Ve-
68
sna Trivali} o`ivqava potresnu sudbinu napa}ene, introvertne i
bespomo}ne supruge Anice koja se ipak na kraju buni posledwim
atomima snage voqe protiv la`i i tiranije malogra|anskog braka.
U re`iji televizijske drame Zlostavqawe (RTS, 1992) kameru sam tretirao kao nemog svedoka. Usamqeni~ko ispovedawe likova u sada{wem vremenu kombinovano je u monta`nom postupku s evokacijom wihovih bra~nih prizora iz pro{losti. Direktor fotografije Milo{ Spasojevi} je maestralno iskoristio sve mogu}nosti
kamere da do kraja uroni u ambijent, predmete, i da kroz gluma~ka lica dopre u vrtoglave dubine qudske psihe. Andri} s pravom ka`e:
Zvezdanog neba i qudskog lica nikad se ~ovek ne}e mo}i nagledati.
U TV filmu Znakovi (RTS, 1995) in medias res po~iwe solilokvij profesora V. ( prefiweno iznijansirano psiholo{ko tuma~ewe Petra Kraqa) koji glasi: Mene su `ene upropastile. Mirni
i neugledni ~ovek se ispoveda piscu Ivi Andri}u u jednom provincijskom hotelu. Psiholo{ka drama profesora V. po~ela je od momenta kad je na ulici ispred kwi`are kavaqerski podigao paketi}
koji je ispao iz ruku elegantne operske dive (fatalna Jadranka Jovanovi}). U wenom zahvalnom treptawu o~iju on je prepoznao diskretan qubavni znak. Primadonin ovla{an znak u~tivosti za profesora, monomana sa erotskom fiks-idejom, postaje koban.
Lik Ive Andri}a do~arao je Tihomir Stani} diskretnom
mikromimikom, odmerenim gospodstvenim gestom i uzbudqivo vernom pi{~evom produhovqenom maskom. Krhka Mimoza je plenila
obli~jem prelepe Ane Sofrenovi} u ~arobnim kostimima Suzane
Tanaskovi}. Rasko{na fotografija Veselka Kr~mara ovekove~ila je `ivopisne gluma~ke bravure Ru`ice Soki}, Natalije Lu~anin, Jano{a Tota, Pepija Lakovi}a, Mi}e Tomi}a, Bate Paskaqevi}a i Cige Jerini}a.
TV-film Susedi (RTS, 2001) je virtuelno putovawe u svet misterije zvane Andri} (ovaplo}en misaonim i mu`evnim Slobodanom
]usti}em). Slavni Bergman upozorava: Film nam daje u`asnu mo}
koja ne samo da potpuno osvetqava qudsku du{u, ve} je i okrutno
otkriva samoj sebi. [ta se krije iza Andri}evog lica? Drugo, tre}e, ~etvrto... ~itava galerija lica (senzualna Vanda Tijane Baki},
verna Vera Ivane Nenadovi}, po`trvovana Ksenija Jovanovi}, narcisoidni Nikola Simi}, plemeniti Neboj{a Zubovi}, trudoqubiva Milica Stilinovi}, qupka Jelena Zec). Da li uop{te postoji sa69
mo jedno Andri}evo lice? Da li postoji samo jedna istina? Da li je
pravi Andri} onaj iz wegovog dela ili iz intimnih pisama, svezaka
i intervjua ili je verodostojan onaj iz svedo~ewa savremenika?
U bele{kama o Ivi Andri}u wegov sarajevski {kolski
drug, pozori{ni rediteq Borivoje Jevti} pi{e o neuhvatqivosti pi{~evog lika: Lice mu trenutno zasja, ali se odmah ugasi.
Ipak je diplomatska karijera iz sli~nih oblasti iz koje je i pozori{na: i ovde je dobra gluma jedan od uslova uspeha.
Ko je iza Andri}evih maski? Ko je Andri} iz mladih dana,
konzulskih vremena, poznog doba? Lica tra`e pisca. Je li on Toma
Galus, ]amil, fra Petar, Gospo|ica, Bolivar, Zeko? Pisac tra`i
lica: ^esto se dawu i no}u (naro~ito no}u!) pitam da li ja to samo pi{em o nekom koji pati, ili zaista gledam i vidim onog koji
pati, ili to ja sam patim i opisujem svoju ro|enu patwu. Filmsko- televizijske adaptacije Andri}evih dela kao i ekranizacija
wegove bogate biografije pisca i diplomate su one staze kojima se
re|e ide, na`alost.
Literarna dela su ve~na inspiracija za transponovawe na
veliki i mali ekran. (Kao i na pozori{ne daske, u radio forme, a
da ne govorimo i u razne literarne oblike. Autor ovih redova na-
pisao je oma` Ivi Andri}u: roman-film Otrovani Balkanom, Laguna, 2010). Savremeni gledalac je uveliko prestao da tra`i u
filmskim i televizijskim ekranizacijama vernu sli~nost sa kwi`evnim prototipom (za Andri}a kwi`evnost je pramajka svih
umetnosti). @ivimo u veku ikonografske civilizacije i vizuelne
kulture. Ovo je doba u kojem se filmski autor nalazi u interaktivnom dijalogu sa svojim ~itaocem koji je prerastao u oslobo|enog gledaoca.
Pri prevo|ewu dela iz jednog medija u drugi moraju da se po{tuju duh izvornika kao i logika, izra`ajna sredstva i jezik doti~nog. Do uspe{ne adaptacije romana ili pripovetke u filmsku
ili televizijsku predstavu dolazi se, u stvari, kroz paradoksalnu
~iwenicu naoko vi{estrukih izneveravawa proznog originala.
Pravila za adaptacije ne postoje i, kako Fransoa Trifo ka`e:
Svaka adaptacija je slu~aj za sebe. Filmske i televizijske ekranizacije kwi`evnih dela su kao u onoj francuskoj poslovici o `enama: Ako su lepe nisu verne, ako su verne nisu lepe.
70
KRITIKA
Svetlana Kalezi} Radowi}
UPITNOST I SPOZNAJE
@arko \urovi}: Vrijednosti i mjere, CANU,
Podgorica, 2010.
Uvijek je zanimqivo posmatrati kada se pjesnik zaodjene ruhom kriti~ara promi{qaju}i pisanu rije~ sa kwi`evnoteorijske
ta~ke gledi{ta. U takvim slu~ajevima, bave}i se drugima, on, zapravo, otkriva sebe, jednog druga~ijeg, a opet istog sebe. Kada se pa`qivo sagledaju svi aspekti izra`avawa @arka \urovi}a, vidje}e se da
se kriti~ar i pjesnik u wemu ne potiru ve} plodotvorno dopuwavaju, {to posvjedo~uju Vrijednosti i mjere (CANU, Podgorica, 2010).
Vi{e od popisa imena kojima se bavio u svojoj najnovijoj
kwizi Vrijednosti i mjere (a ima ih zbiqa mnogo, ~ak preko {ezdeset) nama je zanimqivije u}i u trag najmawem zajedni~kom imeniocu tih tekstova – kriti~kom postupku koji je tom prilikom
koristio. Naime, iako govori o vrlo razli~itim i raznovrsnim
autorima (pjesnicima, proznim stvaraocima, kulturnim radnicima...) upravo u postupku postoje sli~nosti me|u tim tekstovima koje ujedno predstavqaju i svojeru~ni potpis @arka \urovi}a, svojstven samo wemu i nikome drugom.
U rije~i o drugima \urovi} gaji afinitet prema onome {to mu
je kao stvaraocu blisko, i distancira se od onoga {to nije u saglasju sa
wegovim osje}awem stvari, kao ni sa wegovim Weltanschauung-om. Na
samom po~etku svoje najnovije kwige on isti~e upravo afinitet i
vrijednost kao osnovne kriterijume kojima se rukovodio pri odabiru
autora ~ijim se djelima bavio. Tako|e nije bez zna~aja ni wegova namjera da se zastupqeno{}u pisaca iz svih krajeva biv{e Jugoslavije
koji su se koristili istim jezikom ponovo uspostave veze i putevi za
ja~awe onoga {to je nekada, a i danas, disalo i di{e jednom istom kulturom. Na drugom mjestu u kwizi autor ponovo nagla{ava afinitet
kao osnovni pokreta~ pri odabiru ba{ tih stvaralaca, ali isti~e i
jo{ ne{to – trenutak (“Ja sam se, u ovom trenutku, opredijelio za ove
/pjesnike/„). Stoga se mo`e re}i da nastajawe ovog ostvarewa prati
trijada afinitet-vrijednost-trenutak.
Kroz ovo trojstvo \urovi} }e u ~etiri cjeline svoje kwige
(Visinske dveri, Modeli i djela, Tragom kwi`evnih dometa, Sa
teku}e trake) progovoriti o autorima iz Bosne i Hercegovine,
Srbije, Hrvatske i Crne Gore na nesvakida{wi na~in, tvore}i
pritom takvu vrstu kwi`evne kritike koja podrazumijeva neuobi~ajenu leguru razli~itih disciplina, od filozofije, preko poezije do kwi`evne analize. Jo{ je Bodler, sredinom XIX vijeka, u svojim kriti~kim tekstovima isticao da istina u umjetni~kom djelu
ne postoji, te da je potraga za wom kroz strogo odre|eni sistem pravila uzaludna, jer se do we na taj na~in ne mo`e doprijeti. Prava
71
staza se krije, po wegovom mi{qewu, u osje}awu i li~nom do`ivqaju djela. Me|utim, za razliku od impresionisti~ki nastrojenih
kriti~ara koji se uglavnom trude da povodom djela progovore o sebi, \urovi} se toga strogo kloni. Jedini izraz impresionizma autor ove kwige dopu{ta sebi kroz asocijativnu igru kojom se ne udaqava previ{e od predmeta svoje analize, a obezbje|uje mu bogatu
nadgradwu estetskog utiska posredstvom kriti~ara kao medijatora.
Ako su impresionisti~ku kritiku karakterisali “nekontrolisani„ izlivi utisaka, \urovi}eva kritika posjeduje upravo potrebnu
mjeru kontrole da bi bavqewe poetskim iskazom imalo svoj sistem.
Kada je rije~ o postupku, naro~ito u tekstovima koji se bave
poezijom, uvod i zavr{etak su naj~e{}e pod izrazitom dominacijom
filozofsko-poetskog diskursa. Sredina je gotovo po pravilu “rezervisana„ za konkretniju analizu, ali i tu \urovi} voli da posredstvom asocijacija ume}e brojne pasa`e koji stilski odstupaju od uobi~ajenih jezi~kih sredstava karakteristi~nih za kwi`evnu kritiku. Tako dolazi do konstantnog smjewivawa nagla{eno poetskog i
kriti~ko-analiti~kog diskursa i prelaska sa jednog na drugi na~in
izra`avawa, ~ime se ~itao~eva pa`wa konstantno odr`ava budnom.
Vrlo je neobi~an na~in na koji @arko \urovi} uvodi ~itaoca u svijet kwige kojom }e se baviti. U wenom prvom segmentu nisu ~esti tekstovi u kojima se zapo~iwe kwi`evna analiza in medias
res. Nerijetko su po~etni pasusi pravi odlomci filozofskih promi{qawa koja u ovom slu~aju vi{e dolaze od \urovi}a pjesnika
nego od \urovi}a kriti~ara. Tako }e se kao uvod u tekstove na}i
razni filozofski problemi – od trajawa ideje u vremenu, na~ela
dijalektike (“da sve {to je spoqa, ono je i unutra„), preko “odbjeglog„ vremena koje se vra}a putem stvarao~evog duha i neraskidivog kolopleta uzroka i posqedica, do mobilnosti duha u nezadovoqstvu, prirode koja ima zna~ewe ~uda, posjedovawa vremena putem do`ivqajne snage, odnosa subjekta i opa`awa, prisustva polariteta u svim domenima postojawa, i tako daqe.
Poznato je da se impresionisti~ka kritika kloni sistema i
principa, a to je upravo ono {to \urovi}eva kritika posjeduje. U
skladu sa tim zanimqivo je {ta pomenuti autor tra`i od pjesme.
Ona, po wegovom mi{qewu, mora posjedovati razvijene slojeve i
zvu~awa i zna~ewa. Pi{u}i o poeziji Slobodana Rakiti}a \urovi} }e ista}i: “Kad se misao i zvuk na|u u jednom tvora~kom toku,
zaiskri prava svjetlost pjesme„.1 Na tom putu tra`ewa rije~i i
ideja, dr`i autor, pored znawa spisateqskog zanata nemalu ulogu
igra i intuicija (“da bi misao bila vidqiva sebi, wu pothrawuje
predosje}awe„). Zagovarawem stava da se pridr`avawem pravila
stihovawa i melodijske pravilnosti ne posti`e nu`no vrijednost
pjesme \urovi} dokazuje da ne robuje formalnostima.
Na ovo se uglavnom nastavqa neko od kwi`evnih obiqe`ja
onog djela u ~iji nas svijet \urovi} uvodi i to posredstvom asocijativnosti kao kqu~nog postupka. Uop{te uzev, estetski asocijacionizam naj~e{}e tuma~i do`ivqaj estetskog u`itka o`ivqavawem osje}awa redovno asociranih uz one osjetne elemente sadr`ane u estetskom objektu. Bilo da su u pitawu ideja, slika, predstava,
do`ivqaj ili raspolo`ewe \urovi} jasno pokazuje da kwi`evni
jezik nu`no po~iva na asocijativnim osnovama. U skladu sa tim ~u-
1 Str. 55.
72
veni teoreti~ar Zdenko [kreb zagovara tezu po kojoj svako kwi`evno djelo upravo putem asocijativnosti djeluje na ~itaoca: “Likovi, predmeti, priroda, zbivawa u kwi`evnom djelu... upravo zbog
svoje fiktivnosti i op}enitosti... bude u ~itaoca asocijacije na
{ira wegova iskustva, naro~ito na apstraktne teoretske spoznaje
qudskog `ivota„. Ako kwi`evnost funkcioni{e putem asocijativnosti, onda se nagla{ena asocijativnost \urovi}eve kritike
mo`e shvatiti upravo kao wena najliterarnija odrednica.
Pored asocijativnosti kao kqu~ne odlike kriti~arske vizure @arka \urovi}a treba apostrofirati i to da pomenuti autor
u pristupu djelima najvi{e koristi vlastita stvarala~ka iskustva, superiorno i prirodno ih utkivaju}i u tekst, kao znalac kwi`evnih tajni “iz prve ruke„. Govore}i o poeziji Jak{e Fiamenga
na jednom mjestu \urovi} zastaje: “Obi~no se misli da je objekt
pjesme ne{to stati~no. Nije. On se mijewa zajedno sa subjektom.
Subjekt mu odre|uje zna~ewe i profilaciju„.2 Bave}i se konkretnim tekstom \urovi} naj~e{}e neku od wegovih karakteristi~nih
crta postupkom univerzalizacije prevodi na {iru spoznajnu ravan
u koju se mogu uklopiti i drugi tekstovi nazna~enog filozofskog
predznaka. U takvim slu~ajevima on opet polazi od onih iskustava
koje je kao pjesnik sam do`ivio. “U poeziju treba ulaziti kao u vrstu lavirinta„, re}i }e \urovi} promi{qaju}i poeziju Qubomira Simovi}a. “To je shvatqivo jer se ona tvori od osje}awa razli~ite vrste. Iziskuje udijevawe u refleksivnu svijest, s obzirom na
to da ona emituje misli i uspostavqa oblike posvojewa„.3
Ovakvi primjeri u kojima nenametqivo a opet samouvjereno
autor ove kwige saop{tava neku od poetskih istina koju je stvarawem osjetio na sopstvenoj ko`i prili~no su brojni. I upravo oni
kriti~kom tekstu obezbje|uju neophodnu te`inu stavqaju}i znak
jednakosti izme|u iskustva pjesnika i kriti~ara oli~enih u wemu.
Kao {to \urovi}eva kriti~ka misao ne ide utabanim stazama, tako ni wegov jezik, lingvisti~ki gledano, nije jezik “klasi~nog„ kriti~ara – zaqut, dogodbenost, tu|ost, trepqa, igrovitost,
prisvojewe, zaputnica, nade`niji, ovrhovqen, osto`avati... samo
su neke od poetski natopqenih rije~i koje koristi na putu u djelo
kojim se bavi. Postoje i segmenti wegovih kwi`evnih analiza koje bi izdvojene mogle funkcionisati kao prave pjesme u prozi. Bave}i se poezijom Miroslava Todorovi}a \urovi} zavr{ava svoj
tekst ovim rije~ima: “Sre}a je sama po sebi relativna. U egzistenciji krivudavih staza najzna~ajnija je ona koja je okrenuta duhu.
Wegova nesapetost ne trpi kori~ewe `ivota. Ona je istovremeno
razvla{}e i sabir wegovih trajnih listawa./ Pjesniku je ostalo da
bdi nad wime i nad sobom.„4 Ili primjer iz teksta o zbirci Pregovarawa Luka Paqetka: “Trenutak odre|uje prirodu bi}a. Ako smo
ono {to `udimo, onda nijesmo ono {to jesmo. @udwi je pre~nik ve}i od realnosti. Otuda toliko dilema i toliko potrebe da ih nadvladamo, iako znamo da one ’iscrtavaju’ uvijek nove krugove upitnosti i ~u|ewa„.5 Zaista je izuzetno rijedak slu~aj da poezija ovo-
2 Str. 94.
3 Str. 60.
4 @arko \urovi}: Vrijednosti i mjere (kritika), CANU, Podgorica, 2010,
str. 69.
5 Ibidem, str. 82
73
liko prodre u kritiku ne naru{avaju}i je, ve} smisleno prevode}i
misao u zna~ewsku nadravan.
Nalaze}i se u poziciji kriti~ara \urovi} ne bje`i od JA
forme (u tome mi je pomogla pjesma... sti~em utisak... imao sam
priliku... uo~io sam... i sl.) koju prou~avaoci kwi`evnosti naj~e{}e izbjegavaju zaodijevaju}i se mno`inom. Time \urovi}evi tekstovi ne postaju li~niji, ali dobijaju izvjesnu intimniju notu na
liniji kriti~ar-pjesnik.
Kao {to se vidi, od ideja, preko pojedina~nih rije~i i cijelih
pasusa, asocijativnosti, univerzalizacija, do jezi~ke analize, \urovi}evi kriti~ki tekstovi predstavqaju neobi~an spoj naizgled nespojivog. Poznato je da upravo taj princip, spajawe nespojivog, ovaplo}uje samu prirodu poezije. U skladu sa tim mogli bismo i izvesti
naziv ovog impresionisti~ko-analiti~kog amalgama oli~enog u kwizi Vrijednosti i mjere – \urovi}, dakle, stvara poeti~nu kritiku.
Na jednom mjestu, razmatraju}i odnos poetskog subjekta i
li~nog svijeta koji taj subjekat posredstvom opa`awa i verbalizovawa stvara, \urovi} isti~e da se pjesnik i kriti~ar me|usobno
pronalaze po sklonosti. Drugim rije~ima, pjesnik isijava svoju posebnost ako nai|e na pravog kriti~ara dovoqno senzibilnog i
otvorenog za “meke unutarwe fluide„, po mogu}stvu nekog ko i sam
stvara poeziju. Tek u takvoj interakciji dva stvaraoca od kojih se
jedan javqa i u ulozi kriti~ara mogu}e je osvijetliti i zatamwena
zna~ewa naizgled hermeti~nih struktura koje poput Eolove harfe
svojim zvucima bude odjek “vi{ih struna u nama„. Ali ~emu zvuk
ako ga pravo uho ne prepozna.
Za kraj da modifikujemo rusoovsku tezu koju u jednom tekstu
i sam \urovi} koristi. Ruso ka`e: Du{a prima ono {to ona jeste.
^itawem najnovije kwige @arka \urovi}a Vrijednosti i mjere
sti~e se utisak da iz djela kriti~ar prima ono {to on jeste.
Voja Marjanovi}
^OVEKOVA DU[A PESMU PI[E
Dimitrije Nikolajevi}: Ve~erwa rosa, Centar
slobodarskih delatnosti, Kragujevac, 2011.
Pro`iveti `ivot se mora do samog kraja
Uz pomo} nade, ma{te ali i snova;
Jedino se tako u wemu otkrije zrno beskraja.
(Pro`iveti `ivot)
Oduvek sam bio naklowen pesmi Dimitrija Nikolajevi}a. I
onda kada je ona donosila “jutarwe rose„, u zbirkama Predeli, Zemqe, po`ari, Obale u visinama, Kamenolom – i, sada, kada pesnik u
sedmoj deceniji `ivota objavquje zbirku Ve~erwa rosa. Nikolajevi} je pesnik ve~no prisutnih emocija koje se pamte. Wegova pesma
govori o `ivotu iz `ivota – i kao takva sva je dopadqiva i bliska
~itaocima sa vi{e afiniteta lirskoj muzi – i ~itaocima koji taj
afinitet nemaju razvijen do mere ushi}ewa.
74
Pevati {est (ili sedam decenija) i ne odustati da se “bude u
sebi sa sobom„, kao dvojnik ovostranosti i onostranosti `ivota,
nije jednostavna stvar. To je posve}enost iz dubine bi}a, apsolut
vere u nadu, ma{tu i snove, pa ipak i u materiju koja je osnova pesni~kog nadahnu}a.
U ranijim pesni~kim zbirkama ovaj pesnik, ro|eni Beogra|anin, a sticajem okolnosti stanovnik istorijskog Kragujevca, nikada nije ~eznuo za bleskom velegradskog neona, niti je bio pod kompleksom malovaro{kog umetnika. Svejedno gde se `ivi – va`no je da
se “du{om postoji i wome ima {ta da se ka`e„. Nikolajevi} je ostao
– takav kakav jeste i danas kada je wegova najnovija zbirka neka vrsta rekapitulacije svega {to ga je u `ivotu “nosilo„; on se ose}a
mirno i spokojno “pred vratima `ivota„ ne haju}i za “ne~im {to je
dijalekti~ki moralo da pro|e„, a on se svemu priklawao maltene
kao vernik krsnoj slavi. Ima u ovom stoi~kom i nepomerenom ose}awu `ivota ~vrste vere u “ju~e, danas i sutra„ – ali ima i stvarala~ke upornosti koja ~ini osnov svega u `ivotu, poezije, naro~ito.
Pesnik koji ne robuje odre|enoj matrici tema i ideja, Dimitrije Nikolajevi} je oduvek verovao u `ivot kao jedino bogatstvo
qudskog trajawa. Nije se predavao temama koje su “~elne u wegovom
pesni{tvu„; nije ni stavqao akcente na si`ee koji su ga okupirali
ve} je pevao o “svemu {to ga pro`ima i zanima„; dakle, {to je supstant `ivotne odiseje, “Vetrewa~e, Scile i Haribde„ `ivotnih staza i bogaza. To pevawe bez “teze„ i opredeqewa na tematsko-motivskom planu, pa i `anrovskoj provenijenciji – kao da je bio modus vivendi ovoga pesnika neoptere}enog {ematizmom, raznim avangardnim strujawima, hermeti~nim i`ivqavawem misli i jezika.
Prosto, Nikolajevi} je tehnikom unutra{we magme do`ivqenog `ivota kazivao wegovu su{tinu i u woj “smisao na{eg postojawa
me|u |avolima i an|elima„ (Jejts). Takav koncept kao da ga je odr`ao
da bude uvek svoj: i kada peva o `ivotnoj katarzi, i kada peva o smrti,
i kada se raduje “sitnom, koje }e postati veliko„ (T. Mladenovi}).
U najnovijoj zbirci Dimitrija Nikolajevi}a Ve~erwa rosa
sve je smiraj i tajanstvo sebe samog. Nema ovde “otvarawa prema svetu koji je surov„, niti “gledawa kroz {pijunku„ da bi se video `ivot
“kakav je u celini„. U Nikolajevi}evoj poeziji u Ve~erwoj rosi `ivot je “otvoren prozor a ne {pijunka a – smrt nas vodi kuda treba„.
Jer taj najstra{niji strah u ~oveku Nikolajevi} potire pesmama Tebe pevam, Ptico mala, Za~udna pesma i drugim u kojima se ne gubi
pouzdawe na “boqe dane„ ve} se sve sumwe i nedoumice pretvaraju u
“ose}awe NADE„ kao jedine filozofeme u ~ovekovom postojawu.
Iako vidi “stoglavu a`dahu„ (A`daha) Nikolajevi} se miri da mu i ona mora do}i u pohode, a zna i to “da sve {to vredi svoje vreme do~eka„ (O zlatu). Otuda pesnik “daje sve svoje„, a to zna~i i da je qubav WENA, i svih NAS, jedina vredna “vizije `ivota„
(D. Mati}) kojom se otvara svet prema budu}nosti, za pesnika uvek
prisutnoj kao i pro{lost, kao i sada{wost. Ta temporalnost u pesmi Dimitrija Nikolajevi}a jeste lajtmotiv mnogih pesnika, ali
je kod wega istinski izra`ena. U pesmama Imovina, Povest, Kad
umre svet pesnik meditacijom govori o su{tini apsoluta `ivota.
A taj apsolut je sam `ivot: on nosi “`ig svega„ (Uprkos peva{, Daleko mesto, Ve~erwa rosa). U ovim i drugim stihovima Nikolajevi} je pesnik neavangardnog “pevawa i mi{qewa„. Wegove pesme su
vi{e odblesak tradicionalne lirike ~iji je iskaz uvek “jasan i jezgrovit„ bez obzira {to su refleksivne.
75
Poezija je za Dimitrija Nikolajevi}a “vid `ivqewa i postojawa„. On je oduvek shvatao pesmu kao izliv “radosti i bola
qudske du{e i tela„ (S. Pandurovi}). Zato su na{e naklonosti
ovom pesniku i wegovoj poruci oduvek bile srda~ne.
Ve~erwa rosa Dimitrija Nikolajevi}a je wegov san i java
`ivota. Bez wih, a to zna~i pesni~kog diskursa sa sobom i drugima, ovaj pesnik kao da ne bi nalazio smisao svoga postojawa.
Radomir Putnik
KWIGA ISKRENOSTI
Milenko Misailovi} u foto objektivu i
pitawima Mirka Todorovi}a, priredio
Mirko Todorovi}, Altra Todorovi} – I.D.,
Sofija, Beograd – Pozori{ni muzej Vojvodine,
Novi Sad, 2011.
O teatrologu, kwi`evniku, reditequ i pedagogu Milenku
Misailovi}u napisano je u stru~noj publicistici i nauci o pozori{tu vi{e posebnih radova, a objavqen je i zbornik posve}en
ovom neumornom istra`iva~u. Tako|e su snimqene i dve televizijske emisije koje svedo~e koliko o wegovom radu, toliko i o me|unarodnom ugledu koji Misailovi} u`iva u teatarskim krugovima.
Najzad, u na{oj sredini samo uzan krug stru~waka zna da je Milenku Misailovi}u Ameri~ki biografski institut dodelio zvawe
“veoma uva`ene li~nosti decenije, na osnovu autoriteta i broja
glasova Komiteta za me|unarodni i nau~no-istra`iva~ki rad„
1992. godine, a da je te iste godine Misailovi} dobio titulu vode}e li~nosti u oblasti pozori{ne estetike u svetu.
Radni vek Milenko Misailovi} proveo je najve}im delom u
Narodnom pozori{tu u Beogradu kao dramaturg. Ali wegovo u~e{}e u pozori{noj delatnosti nekada{we Jugoslavije bilo je kontinuirano i plodonosno. Objavio je vi{e studija iz oblasti pozori{ne estetike i teorijske dramaturgije za koje je dobio najvi{a
stru~na priznawa. Me|u tim naslovima treba izdvojiti studije
Kreativna dramaturgija, Dramaturgija scenskog prostora, kao i
Zna~ewa srpske komediografije. Ovim studijama vaqa pridodati i
obiman istra`iva~ki rad posve}en komediografiji Branislava
Nu{i}a, kao i druge napise, publikacije i kwige posve}ene raznorodnim pitawima i problemima pozori{ne umetnosti, narodnog
humora kao i pedago{ke prakse.
Prire|iva~ ove kwige, novinar Mirko Todorovi}, bio je
svestan ~iwenice da }e u izdawu koje potpisuje biti neizbe`no pozivawe na stru~ne ocene koje su o Misailovi}evoj plodnoj vi{edecenijskoj delatnosti izrekli brojni eksperti po~ev od Nikole
Milo{evi}a, Vladimira Mareni}a i Petra Marjanovi}a, do Sawe
@ivkovi}, Jovana ]irilova i Dragi{e Vito{evi}a. Taj izbor iz
do sada objavqenih napisa Todorovi} je izvr{io korektno, preuzimaju}i one delove {tiva koji govore o konkretnim Misailovi}e76
vim poslovima, ostvarewima i dometima, podse}aju}i nas na sve
{to je ovaj jedinstveni autor do sada u~inio. Ali, ~ini se da je
pravo iznena|ewe Todorovi} ostvario u delu kwige u kojima je insistirao na ispovednom tonu Milenka Misailovi}a. Taj ispovedni ton nalazimo u Misailovi}evim zapisima, lirskim aplikacijama, se}awima, poeziji i crte`ima. Kada se upoznamo sa Misailovi}evim promi{qawem sveta, kada sagledamo {irinu i beskrajnost wegovih interesovawa i delawa, kada pro~itamo wegove stihovane maksime i aforisti~ki izre~ene misli, upozna}emo jednog
druga~ijeg Milenka Misailovi}a koji nije samo erudita i nau~nik
koji ~ini ~ast srpskoj teatrologiji ve} koji je i pesni~ki zami{qen nad sudbinom svoga naroda.
Tako posmatrane, stranice autorovih zapisa ili pesama i
poema neminovno nas navode na zakqu~ak da je Milenko Misailovi} li~nost koja je usredsre|ena na promi{qawe svih `ivotnih
pojava od kojih se sastoji osnova ~ovekove egzistencije. Tako Misailovi} posmatra odnos dece prema roditeqima i obrnuto, razmatra lepotu i slo`enost prirodnih predela qudske du{e, bavi se
filozofskim promi{qawem Teslinog genija, ali posve}uje du`nu
pa`wu i onim tananim manifestacijama qudskog duha i du{evnosti. Kako se vidi, Milenko Misailovi} kao da je preuzeo zbir dositejevskih zadataka koje obavqa na korist svog naroda. Iz wegovih tananih zapisa provejavaju mudrost iskustva i jednostavnost
izlagawa misli. Wegove re~enice su li{ene svega suvi{nog a ipak
deluju kao da su oboga}ene brojnim epitetima.
Posebnu vrednost kwizi daju Misailovi}evi stilizovani
crte`i qudskih figura koji su nastali u ~asovima analiti~kog
rediteqskog tuma~ewa pojedinih dramskih tekstova. Wima treba
prilagoditi galeriju likovnih ostvarewa nastalih od jablanove
kore; autor, naime, u otpacima kore drveta uspeva da prepozna ~udesne likove ili predmete i malim umetni~kim intervencijama
pretvara ih u likovne artefakte. Re~ju, Milenko Misailovi} ima
dar da svemu ~ega se lati daruje svojstva umetni~kog dela.
Kwiga koju je priredio Mirko Todorovi} bogato je upotpuwena dokumentarnim fotografijama koje svedo~e o neposustaloj
aktivnosti Milenka Misailovi}a. Kwiga sadr`i i registar imena, ~ime se olak{ava weno prou~avawe i objediwuje wena sinteti~ka osnovanost.
@arko \urovi}
DUBINE POETSKIH KRUGOVA
Bo`idar [ujica: Krv dragog kamena, Nolit,
Beograd, 2009.
Moderna poezija po svojoj su{tini je buntovna. Ne trpi pasivnost, ni u ~emu. Najmawe u spoznajama egzistentnog karaktera.
Da bi se stvaralac u toj sferi osje}ao svojim, mora posjedovati dva
potencijalna uslova – da raspola`e snagom sje}awa i predvi|awa.
Za{to? Zato {to utiru put spoznaji ne~ega {to se tra`i. To mo77
`e biti du{a ili neki drugi uzro~nik koji nas upu}uje na otkrivala~ke potrebe. Ako je rije~ o du{i ona emituje svoje unutra{we
vibracije. Kao znak da i skriveno postaje izvjesno. Oni su polarizovani sve dok ih vizija ne sjedini. Na svim planovima, pa i na planu poetskog kori{}ewa rije~i.
Rije~ je kod [ujice smislena odrednica. Odrednica pitala~ke tipnosti, {to zna~i da se nije oslobodila svoje virtuelne
predmetnosti. A ni `ivu}ih realija `ivota. Opstojavaju svuda pa
i u zbirci Krv dragog kamena. Ona se ne da zamisliti bez poja~ane
cirkulacijske mo}i. Svako zna~ewe wime se manifestuje!
Bo`idar [ujica, nama znan iz mnogih zbirki moderne (pobuweni~ke) poezije, ovom najnovijom zbirkom pro{iruje granice nazna~enih krugova, gdje su vizije u samoj zbiqi dobile osvjedo~enu
plodnost. Nema opozicije subjekta prema objektu i obratno. Oni
dijele vrline skupne istovjetnosti, {to je karakteristi~no za sve
[uji~ine zbirke pjesama, posebno za Srxbu i Ura, uran. Istovjetnost o kojoj je rije~ sadr`i i psiholo{ku komponentu, {to zna~i da
pjev predmetira svijet samog bi}a i wegovih svagda{wih trauma.
Ovo je zbirka loma, boqe re~eno samoloma. U wu je ugra|en
bogat instrumentarijum mnogih qudskih boqki koje se u kontinuitetu mno`e iz svojih tajnih klica i prenose u sada{wi trenutak
zebwi i strahova.
Najva`nije od svega je da se osje}a oblikovana materija, da
se vaspostavi wen nutreni presjek. Dakako u formi slobodne versifikacije, mada se poeta ne kloni ni klasi~nog izra`ajnog oblika. U wega je infiltrirana primjetna doza srxbe, ali ju je [ujica
omek{avao melanholi~nim fluidom. Kao u Pjesmi za Kamij. Navodim stihove koji potkrepquju navedenu opasku: Umirem i ja od te
bliskosti sa tankim/ Prstima {to mi dodiruju usta i u{i/ Celog `ivota okretao sam se za lepim/ `enama zato {to je magnet/
Kamij Kamij na tebi je zlato no}i.
Samo se sa uobli~enom voqom dospjeva do ~istog osjeta. On
pokre}e psihotok u onom pravcu gdje le`e magnetna poqa `udwe i
strasti. Razumqivo je {to iz tih i takvih fenomena proishodi
snaga zadovoqstva. I Ruso smatra da kad su sve snage u akciji, du{a
je spokojna. [ujica je u mnogim pjesmama slijedio duh te maksime.
Svijet koji opjeva poeta mo`e nam izgledati uop{ten, budu}i da srxba svojim unutra{wim sklopom nalikuje takvoj rasudbi.
Me|utim, pomenuta uop{tenost dezavui{e samu sebe. Tema je, reklo bi se znana, ali su weni refleksi u izrazu samosvojni. Po vrsti prefiwene rezbarije i pobuweni~kim penetratom, kakav sretamo u poeziji Jak{i}a i Disa. To je najvi{e vidqivo u ciklusu Jupjesme gdje poeta, putem srxbeni~kih supstrata, pjesni~ki mozaicira portret srpske golgote devedesetih godina pro{log vijeka.
Postoje mnoge dileme da li je danas poezija neophodna. Ima
mi{qewa da joj je pro{lo vrijeme, da je wen duhovni mizanscen jednoli~an. Daje se prednost romanu, budu}i da on preferira slikawe dubqih i sveobuhvatnijih spoznaja. Takvu je misao svojevremeno
zastupao Flake, stekav{i u tome mnoge sqedbenike. Takvi ~ak najavquju i izumirawe poezije kao umjetni~kog medija. Izumirawe se
vidi u arhaizaciji stiha i wegove su`ene iskazne mo}i.
Primjer [ujice opovrgava takvo stanovi{te. Wegova poezija nije samo promijenila klimat duha ve} i one osobenosti koje
se ti~u oblikovne i jezi~ke novine, gdje se ukr{taju misli i wihov
smisleni ton i fon dovode do najve}eg vokacijskog stupwa.
78
Nema ome|ewa u temi i postupku versifikacije. ^ak i sonet, koji ima svoje principe tvorewa, u savremenom pjesni{tvu dobija nov unutra{wi i spoqni dijapozitiv. U to nas uvjeravaju pjesme: Okean, Na kraju stole}a, Odisej na umoru, Balata i Vo`wa
metroom. U wima se pjesni~ka misao eksplicira kao filozofema:
S ledom plovi zdravqe vodo gluva/ [to nam nedostaje to nas le~i. Ili: Gluvi Betoven slu{ao je tako/ svoju muziku {to je zurio
u ni{ta/ Ne vide}i ~ak ni radost ~udovi{ta.
U [uji~inoj poeziji bi}e dobija tretman dru{tvenog fenomena, gdje je mogu}a i “nihilisti~ka„ hipoteza da se razarawem klasi~nih oblika stihovawa nametnu novi oblici pjevawa i mi{qewa.
To smjelo ~ini poeta u ovoj zbirci koju po mnogo ~emu treba uvrstiti u ne{to najboqe {to se sada stvara na pjesni~kom planu u nas.
Poeta inicira potrebu da sve dogodbenosti pripadaju pjesni{tvu: sociolo{ki aspekt, filozofska vizura, antropolo{ki participat... Takva opsesivna potreba nije se samo na{la u ciklusu Pariski venac nego i u dva ostala: Svetle}i trag i Ju-pesme. Rije~ je o
novoj osje}ajnosti i tendencijama da i pragmati~na strana egzistencije dobije svoju modernu spektruru u kojoj }e ~arolijski element
uvijek imati prevagu nad racionalnim prospektizacijama.
Slijede}i to na~elo pjesnik nije u grijehu ako je u svoj do`ivqajni atlas ugra|ivao romanti~arsku crtu, razigravaju}i tako
onaj ~arolijski idiom koji smo malo~as pomenuli. Na taj se na~in
ostvaruje ve}a propulzivnost kreacijskog lahora koji se, kad ga pokrenu unutra{wi porivi, preobra}aju u olujne kovitlace, kao u
pjesmama Trka~i, Prazni~na, sau~esnik. Dakako, to je bilo mogu}e
uz posredstvo sna`ne intuicije ~iji su embrioni rasuti po mnogolikim zonama ove razu|ene [uji~ine zbirke.
Ovaj me pjesnik podsje}a na planinara kojega strast goni da
obilazi vrhove ne mare}i mnogo za wihovu strmenost. Viziju [ujica svikava na rizik, budu}i da se u wemu jezgri su{tastvo otimawa “sila nemjerqivih„. Sve je u ovoj poeziji u znaku kinetike, bez
prava na mirovawe. Tu je nasu{nu “licencu„ preuzeo od Davi~a.
Kod wega se srxba i prijekor kruni{u kao krucijalne odrednice.
Nije li sli~na vizura manifestovana i kod Wego{a koji je vi{e
od drugih razumio potentnost navedenih idiomata?
Pjesnikova se vizija odlikuje retrospektivnim posezawem
za onim {to je okrenuto pro{losti. Otuda wegovo ~esto obra}awe
mladosti, preispituju}i na idealu zasnovane snove: Mladost, be{e brza kao mastilo/ Ni krug ni elipsa/ Ni teg ni tas ve}/ Jezi~ak na vagi be{e mladost. O~ito je da pjesnik bje`i od ravnine i
istro{enih misli. On inicira skok u ma{tu kao model nu`nosti.
Kao barometar vitaliteta!
Bi}e po [uji~inoj zamisli mora biti djelatno. Samo se uz
taj uslov mo`e shvatiti proces postojawa. Ako u tvorenom nema
euklidske {are, koja preobra`ava slike upijawa u transformacijski svijet, versu je zatvoren put.
Treba ista}i da je sve podlo`no promjenama i sve je u zavisnosti. Tako se i qudska neprekidnost zasniva na snazi retrospekcije. @or` Pule ka`e za wu da je posqedica pam}ewa. Ako usvojimo takvo gledi{te, onda mo`emo re}i da se u [uji~inoj poeziji
pro`imaju retrospektivno i dolaze}e sti~u}i status sazvje`|a.
Isti~em da je inplant ovog drugog obiqe`ja postojaniji i dominantniji. Da je to tako potvrdi}e stihovi iz pjesme Moja poezija.
Tu se san vizira kao futurska odrednica: Krenula je sa ciqem da
79
zahvati sve/ I to sada! Da sawa u svemu/ U qudima vulkanskoj vatri i demonima/ I da sujeta i nada sawaju u woj.
Jedna Paskalova teza o pogledu unaprijed dobila je u [uji~inoj zbirci puno odoma}ewe. Rije~ je o tome da se budu}e shvati
kao renesansna atribucija. Ne treba dozvoliti dragosnom da brzo
pro|e. Ni vremenska ni do`ivqajna dragost ne mo`e da se izgubi,
po onoj ve} poznatoj opaski: Bog nije na|en. On se nalazi.
Poeta je shvatio da je sve u tra`ewu. Wime se ostvaruje
produ`eno postojawe. Makar i da je tamno tonirano. Kao u pjesmi
Jedna slika posve}enoj Edi Murti}u: U nedogled se prostire moja
`eqa/ O nesanico tvoja je mera ambis.
[ta je svijet nego re~eni ambis. Me|utim, u samom bi}u postoji poriv koji ga nadvladava. ^ime? Pa time {to bi}e tra`i na~in da ponovo prona|e prirodu i obesna`i taj zlo}udni zijev sudbine. Iako je priroda rasipna poeta je pozdravqa toplinom srca. Kao
obnoviteqku ~ulnih prevlasti. Jednom rije~ju, kao paskalovsku dijalektiku trajawa. Sve {to ~ini poeta, to je wegovo tragawe za bi}em. I u kretwi bjekstva i u naumu dola`ewa sebi samom. Taj odisejski ~in nije uo~qiv samo u ovoj zbirci nego i u ranijim [uji~inim pjesni~kim izdawima, wih desetak. U zbirci Krv dragog kamena
ima i fatalisti~kih prizvuka. U svijetu se bi}e osje}a tu|inom mada `udi za cvatom pitomosti. Poeziji je dato da iskazuje `udwu!
Kada sam prebirao po [uji~inoj poeziji, iz stiha u stih, na{ao sam i neke Bodlerove vizijske reflekse koji su ovoj zbirci
pospje{ili ekstazu slu}ewa. Najvi{e onu sa gorkom aromom. I
[ujica, po ugledu na autora Cvije}a zla, zna da uspostavi punu sinhronost me|u fatalisti~kim aplikacijama. Jer ni{ta nije bolnije od fatuma ~ovjekove sudbine, a ona je ovdje pozicionirana u `estini transa prepoznatqivoj kao stjeci{te poraza. Otuda vi{e
[uji~inih pjesama o otaxbini i rodoqubqu ima alegorijski odsjaj:
Vreme je smutno kad/ Oholi olo{ postaje dare`qiv. Neki stihovi sadr`e dubinu krika: Vernost i izdaja otvaraju svako svoja
vrata/ Doba je pustih kro{awa i uznemirenog vazduha.
Gdje je smje{ten [uji~in poetski svijet? Smje{ten je u dvije odvojene ravni. Jedna koja je apoteozi~na prema `ivotu i druga
koja ga negira, smatraju}i ga zgu`vanom krpom. Obje fingiraju kao
slo`ene sastavnice egzistencije. Ova druga na{la je smislenost i
u onome {to imenujemo kao paradoks: Apsurd je za~aran svojom mo}i da/ Ra|a u nigdini intuiciju trajawa.
Rijetko koju pjesmu poeta ostavqa bez alegorijskog konteksta. Alegorijsko je suprementno kada se radi o fiksaciji odabranog vremena sazdanog od ~emera i trule`i. U toj fiksaciji paklenih stawa kao {to su: zlo, pohlepa, otu|enost, poeta ih nije zadr`ao kao sinonimsku postavu. Dao im je oznaku `ivih poetskih refleksa koji se urezuju u svijest kao dogodbena reqefika na{eg
(ne)doba koje je potisnulo u svome hiru potrebu za blisko{}u.
Ova [uji~ina zbirka je vapaj za tim milosnim dobrom. Treba se pla{iti da }e ono imati sudbinu uspomena koje je ovaj vrsni
poeta “prosuo u okean„.
80
Milutin Lujo Danojli}
DUBOKO UREZANI ZAPIS
Qubica Stevanovi}: Krivi zapis, Partenon,
Beograd, 2011.
Nova, sedma prozna kwiga Qubice Stevanovi} (1947) Krivi
zapis sadr`i jednu du`u istoimenu pripovest u formi novele i
tri kra}e pri~e: Mali majstori, Ameri~ki {pijun i Deda Tikomirov ra~un. Iako razli~itih motiva, sve ~etiri proze imaju istu
pripovednu osnovu. To je slu~aj koji u `ivotu glavnih junaka bitno
uti~e na wihov daqi `ivot. Jo{ im je zajedni~ki i isti pripovedni postupak koji u potpunosti koristi najboqa iskustva srpske realisti~ke kwi`evnosti. Ako tome dodamo i savremenost opisanih
doga|aja, time bismo saop{tili sva tri zajedni~ka obele`ja ove
prozne zbirke.
Po obimu Krivi zapis, najdu`u pripovest, mogli bismo svrstati u kra}i roman, ali po vremenskom trajawu radwe, a posebno
po preovladavwu psiholo{kih sadr`aja, pre se u tom delu prepoznaje novela, odnosno taj oblik pripovedawa. Prejaka je unutra{wa borba ose}awa u li~nostima, a dinamika radwe je usporena i
vi{e je priprema za ispoqavawe psiholo{kih stawa li~nosti.
U su{tini u Krivom zapisu imamo jednu ne`nu qubavnu pri~u
koja se prepli}e sa nesre}nom stvarno{}u autorkine domovine koju
je potrebno le~iti od neeksplodiranih bombi posle NATO bombardovawa 1999. godine. Na li~nom planu to je pri~a o gre{kama i zabludama glavnih junaka u mladosti kojima se slu~ajno pru`a prilika
da te egoisti~ke gre{ke isprave posle sedmogodi{weg prekida u odnosima. Tu autorka nagla{ava mo} sudbine, kada pi{e da: Samo sudbina mo`e svojim nevidqivim nitima da pove`e davno razdvojene,
da im opet ukrsti puteve, da ponovo po~ne da namotava raskanurano predivo.(11). To fatalisti~ko shvatawe predodre|enosti ~ovekovog puta kroz `ivot, istaknuto u uvodnom delu ove qubavne pripovesti, karakteristi~no je za slovenske narode i wihove pisce.
Sudbinsko sve vreme pokre}e misli i emocije glavne junakiwe Krivog zapisa Dobrile Simi}, dok kao {ef tima za uklawawe
neeksplodiranih sredstava putuje od Beograda prema Prokupqu,
gradu u kome }e je slu`beno do~ekati wena prekinuta qubav, sada
u liku direktora [umske uprave Milovana Stankovi}a. Wihova
qubav, ranije urezana u krivo stablo u vidu inicijala, ponovo }e
da podgreje nove i jo{ sna`nije emocije.
Pri~awe se odvija u dva pro`imaju}a toka. Ve}i deo pripoveda glavna junakiwa u prvom licu kao sveznaju}i narator, a drugi
deo pri~aju pojedine sporedne li~nosti ume}u}i pri~e u pri~u, koriste}i digresije. Jednu od tih umetnutih pri~a pripoveda voza~
automobila na putu za Prokupqe, i to o svom poreklu i hrabrosti
svoje prababe Milentije. Qudska osobina tog lika je posebno nagla{ena.
Narator ve{to u savremena zbivawa ugra|uje sve zna~ajnije
istorijske doga|aje ispuwavaju}i ih novim iskustvima i jakim emocijama nagomilanim u du{i svog naroda. Od ranije je poznato kako
Qubica Stevanovi} ume da previrawa u psihi svojih li~nosti
uskladi sa prirodnim pojavama. Kada se u glavnim junacima Krivog
81
zapisa ponovo o`ivi stara qubav, kada se donosi odluka da se slu`beni sastanak pretvori u trajno, `ivotno dru`ewe u vidu braka,
autorka daje opis prirodnog okru`ewa u tom trenutku: Beskrajna
daqina, ble{tava i meka, otvorila mu (glavnom junaku) plave beskraje, nebesa se razlomila, aprilski dan se rastopio, pretvorio u
zlatnu maglu, punu topline. Nevidnina bledi i nestaje. Nadolaze nova sazvu~ja, ozarena divotom. Ozarene du{e vide ozarewa u
celoj prirodi, i tu ni{ta nije izmi{qeno, la`no. Qudi kada donesu va`ne `ivotne odluke ceo svet vide druga~ijim o~ima.
Sveti zapis qubavi koji je in`ewer Stankovi} sa~uvao od
propadawa sada iz fizi~kog oblika prelazi u metafizi~ki, dobija duhovni sadr`aj koji nadrasta zablude pro{losti.
Na jednom mestu u noveli (str. 38) autorka za svoju glavnu junakiwu ka`e da je: naro~ito cenila maj~ino mi{qewe, jer je ona
(majka) bila sklona da prodre u najdubqe zavijutke i zatamwene
}o{kove qudske du{e. ^itaju}i ovu kwigu uverili smo se da istu
mo} i sklonost ima i Qubica Stevanovi}, i to pokazuje u ve{tim
prodorima u psihologiju svojih li~nosti.
U senci novele Krivi zapis nalaze se tri pri~e.
Pri~a Mali majstori, na prostoru od desetak strana, obuhvata vreme od nekoliko decenija. Dva drugara iz detiwstva kre}u u `ivot svaki svojim putem da bi se, posle mnogo godina, ostareli, sreli
u dramati~nim uslovima u jednom gradu i obnovili staro poznanstvo.
Dakle za taj susret se opet postarao slu~aj, sudbina ili neki neobja{wivi poriv koji daleko prevazilazi mo} racionalnog obja{wewa.
I u Ameri~kom {pijunu vidimo kako se slu~aj |avolski poigrao sa `ivotom nekih qudi. Iz vremena kada je poni`avawe, licemerstvo i la`no potkazivawe bilo uslov nekima za napredovawe uzet je si`e ove pri~e koja ima dubqe poruke. Jedna je da se ~ovek od svega mo`e izle~iti, ali od velike nepravde – nikad. Ni
usamqenost, ni otu|ewe, ni prezir prema zlotvorima – ne poma`u.
Pri~a o takvim sudbinama ~ini nas nesre}nim jer je nemogu}e ne
identifikovati se sa `rtvama nepravde. Ironija sudbine tu samo
poja~ava bolni ose}aj nemo}i.
Posledwa pri~a Deda Tikomirov ra~un, verovatno autobiografska, po~iwe da se raspli}e opet, pri slu~ajnom susretu na zavi~ajnom skupu Topli~ana u Beogradu, posle mnogo godina. To je i
autorkina apoteoza svom dedi koji je, iako nepismen, bio mudriji,
bistriji i znao vi{e nego neki nazor {kolovani qudi. To je pri~a
o bistrom umu na{eg seqaka koji je umeo sve da prezre i sve da otrpi sa~uvav{i svoju bistrinu i dostojanstvo.
Prilikom ranijih analiza stilskih odlika pri~a i romana
Qubice Stevanovi} vi{e puta sam isticao jezi~ko bogatstvo wenih
proznih dela nagla{avju}i upotrebu zaboravqenih re~i i wihovo
vra}awe u korpus savremenog kwi`evnog jezika. Me|utim, u Krivom
zapisu autorka je jezik obogatila novim re~ima koje je, u duhu tvorbe re~i u srpskom jeziku, stvorila na onomatopejskoj osnovi. Za primer navodim samo nekoliko: kvrkor vrabaca, prpori vetra, ali i
kvrkot vrabaca (kada se prepiru), ~varskale makaze, rakorisale koko{ke ... Tu su i neke izvedenice od glagola: razaboravi muku ili
raskanurano predivo. Uzalud }ete ove re~i tra`iti po re~nicima
srpskog jezika. To je autorkin doprinos wegovom boga}ewu.
Pri~e Qubice Stavanovi} u Krivom zapisu napisane su ~istim srpskim kwi`evnim jezikom s dosta uspelih, novih pore|ewa
i metafora. Wene poruke oplemewuju du{e ~italaca.
82
Aleksandar Piro`kov
ODRASTAWE, OPSEDNUTOST
EROTIKOM I TRAGAWE ZA
SRE]OM
Danko Stoji}: Privatni ~as, Liber, Beograd, 2011.
Dvokwi`je Privatni ~as sastavqeno je od velikog broja
pri~a (ta~no sto ~etrdeset devet) koje je Danko Stoji} pisao od
2000. godine i koje su ranije bile objavqene u deset razli~itih
zbirki: Erotski letopis, Te no}i u Beogradu, Tajna u nedrima,
Pri~e o qubavi i prijateqstvu, Slatka i ~edna, Milina, Selena,
Psiholog, Kelnerica i Zavodnica.
Skoro svaki ~italac kada vidi neku vrstu sabranih dela
ode|enog pisca ose}a izvesno strahopo{tovawe. Neminovno se name}e pitawe koliko je truda, emotivnih lomova i vremena ulo`eno u pisawe tih dela.
Pred nama je upravo takva vrsta objediwenih pri~a u kojima
je Danko Stoji}, u hronolo{kom redosledu nastanka, grupisao sve
svoje ranije objavqene kratke pri~e.
Krajem 2010. godine Stoji} je grupisao sve svoje du`e novele u zbirku Selena tako da sa ovom zbirkom kratkih pri~a imamo
kompletan uvid u Stoji}evo prozno stvarala{tvo kojim se bavio
posledwih dvanaest godina.
Kwi`evnik Aleksandar Bjelogrli} je prvi Stoji}u predlo`io da tri kwige erotske proze Tajna u nedrima, Pri~e o qubavi i
prijateqstvu, Slatka i ~edna ponovo objavi, ali unutar istih
korica jer su atmosfera i likovi te tri kwige na neki na~in bili
povezani. Tada, pre nekoliko godina, Stoji}u se to u~inilo kao nekreativno ponavqawe.
Obja{wavaju}i za{to je 2011. ipak pristao na kwigu sabranih
pri~a Stoji} smatra da se sada sakupilo dovoqno materijala, `ivotnog iskustva, lepih i tu`nih trenutaka koji su ovde u vrhunskoj monta`i stru~no pome{ani kao sekvence stvarnosti, podsvesti i ma{te.
Od kada je po~eo da pi{e kratke erotske pri~e Stoji} je te`io konciznom, lapidarnom i zanimqivom kwi`evnom izrazu dok
ga postmodernizam nije privla~io.
Prema Re~niku kwi`evnih termina Tawe Popovi} lapidarni stil ozna~ava kratak, sa`et i jezgrovit na~in izra`avawa
koji se naj~e{}e koristi kod poslovica, sentenci i aforizama.
Tim na~inom Stoji} u pripovedawu dolazi do izvesne narativne pre~ice.
Iako wegova proza ponekada podse}a na minimalizam Rejmonda Karvera, sam Stoji} smatra da su wegovi kwi`evni uzori u
pitkoj prozi Erskina Koldvela i buntovnoj erotici ^arlsa Bukovskog, dok je na wegovu prvu kwigu Erotski letopis direktno
uticao @enski dekameron Julije Voznesenske.
Stoji}a zajedno sa Svetozarom Vlajkovi}em i Momom Kaporom
mo`emo da svrstamo u pisce urbane proze koji odslikavaju `ivot Beograda, pri ~emu su Stoji}evi junaci uglavnom qudi iz umetni~kih
krugova: pisci, slikari, vajari, istori~ari umetnosti, filosofi.
83
Dok su kod Vlajkovi}a i Kapora primetni du`i pasa`i nostalgi~nih opisa situacija i mesta, kod Stoji}a to nije slu~aj. U
wegovim pri~ama nema dugih opisa. Sve je podre|eno velikoj dinamici, tako da pri~e veoma li~e na filmski scenario.
Bavqewe re`ijom je su{tinski uticalo na Stoji}evu prozu
jer wegovo pisawe dobija na tenziji i zanimqivosti, ono postaje
sinemati~no. Filmski i TV ritam se preta~e u pri~e i kao da im
daje neko dodatno bogatstvo.
Tako|e i wegovo filmolo{ko obrazovawe znatno je doprinelo izboru erotskih tema koje je obra|ivao u svojim pri~ama.
Kao filmolog veoma se ~esto bavio erotskim scenama na filmu, te je i wegov najboqi esej tog tipa Erotski fantazam na filmu
objavqen u kwizi Mo} filmskog fantazma.
U oba slu~aja se radilo o istoj tematskoj oblasti i istom
misaonom i emocionalnom pristupu koji je kod Stoji}a o~igledno
dominantan pokreta~ kreativnog stvarala{tva.
Poseban uticaj na Stoji}a su imali filmovi Salvatorea
Samperija Igra sa vatrom i Mali greh kao i ~itav niz filmova
drugih rediteqa, od Oficira s ru`om Dejana [orka, preko filmova Bertolu~ija i Lilijane Kavani do Kjubrikove Lolite.
Ovde svakako treba ista}i i uticaj filmova “crnog talasa„
@ivojina Pavlovi}a i Du{ana Makavejeva.
Stoji} sebe smatra piscem tzv. “kratkog daha„. Pri ~emu je u
formi kratke pri~e koja je tako|e legitimni kwi`evni rod Stoji}
dostigao jednu dimenziju koja je za druge pisce te{ko dosti`na.
Prema ve} citiranom Re~niku kwi`evnih termina Tawe
Popovi} erotska kwi`evnost obuhvata kwi`evna dela razli~itih
oblika i vrsta u kojima dominiraju teme ~ulne qubavi. Za razliku
od pornografije koja pre svega te`i da izazove fizi~ko uzbu|ewe,
erotska kwi`evnost razvija i ostale aspekte dela, radwu, karaktere, situacije. Erotske scene su prisutne u mnogim delima velikih
svetskih pisaca, pa su zbog toga neka od ovih dela bila ~esto na
udaru cenzure, ili ~ak zabrawivana, kao {to je to bio slu~aj sa
Qubavnikom ledi ^etrli D. H. Lorensa, Uliksom X. Xojsa i Lolitom V. Nabokova.
Pri~e Danka Stoji}a u navedenom kontekstu nisu na sre}u
izazivale takva reagovawa ali su uvek bile rado ~itane upravo
zbog fine erotike, lascivnosti i komunikativnosti koju lako
ostvaruju s ~itaocem.
Stoji} ima svoj specifi~ni, osobeni {arm kojim na majstorski na~in prikazuje arhetipsku opsednutost `enskim telom.
Bave}i se erotikom Stoji} nikada ne upada u zamke pornografije.
Wegove pri~e predstavqaju fino erotsko tkawe koje se nadovezuje, prave}i slo`enu gra|evinu mu{ko-`enskih odnosa.
Svi prozni Stoji}evi tekstovi predstavqaju deo jedne ve}e,
razgranate celine protkane rafiniranom erotikom koju bismo
uslovno mogli da nazovemo “Srpski Dekameron„ jer upravo je i ova
antologija koncipirana povezivawem deset ranije objavqenih
zbirki pri~a.
Kao hedonista ~ulnu nasladu mu{karca i `ene Stoji} uzdi`e na najvi{i pijedestal smatraju}i da su seksualni impulsi bitni pokreta~ pona{awa i postupaka wegovih junaka i junakiwa, ali
je isto tako svestan da seksualne strasti imaju svoju tamnu stranu
koja mo`e da nadvlada i pojedinca dovede do patolo{kih poreme}aja li~nosti.
84
Karakteristi~no je da mnogo Stoji}evih i mu{kih i `enskih likova zavr{ava u psihijatrijskoj ustanovi, a naj~e{}i razlog je upravo nezadovoqena i neispuwena seksualnost.
Mnogi kwi`evni kriti~ari smatraju da u Stoji}evoj prozi
postoje dve tematske celine koje se me|usobno prepli}u.
Prva je vezana za odrastawe i nevoqe koje mladi}i imaju s
okolinom, roditeqima, drugovima i primetnom trapavo{}u u kontaktu sa devojkama.
U ovom tematskom krugu Stoji}eva proza prili~no podse}a
na prozu Milisava Savi}a koji je izgradio svog mladog junaka, pesnika-{eprtqu Andriju Kurandi}a.
Ovaj lik je o~igledno bio uzor i Stoji}u da kreira lik urbanog mom~i}a koji se te{ko snalazi u lavirintu me|uqudskih odnosa.
Tipi~na takva pri~a je Tog popodneva u kojoj je prikazano
odrastawe glavnog junaka i wegove pubertetske te{ko}e sa devojkama istog uzrasta.
Jedna tridesetogodi{wa `ena, prijateqica wegovih roditeqa kojoj se smuvani mladi} svideo poku{a}e da ga uvede u tajne
tela. Me|utim, on i pred wom golom nije znao kako da se pona{a.
Na wegovu nesre}u po~ela je oluja, te je on ostao uskra}en za
prvo seksualno iskustvo.
Svoje nezadovoqstvo mladi} }e manifestovati ~ak i mr`wom prema roditeqima nesvesno ih krive}i za svoj neuspeh.
“Eto, takva je bila moja mladost„, rezignirano }e konstatovati mladi junak na kraju ove pri~e.
Wegova sudbina je umnogome tipi~na za mladi}e u pubertetu,
burnom dobu kada vi{e nisi de~ak, a jo{ uvek nisi postao ~ovek.
U drugoj tematskoj celini svojih pri~a Stoji} se bavi poku{ajima ostvarewa potpunog emocionalnog odnosa koji se zbog najraznovrsnijih faktora ne ostvaruje.
Kod svih likova u tom ciklusu pri~a postoji nagla{ena potreba za qubavqu koja je, bez obzira na patwu koju svaka qubav u sebi nosi, osnovna qudska potreba.
Pa`qivim prou~avawem ovih pri~a moglo bi se prona}i
bar dvadesetak razli~itih `enskih imena sa kojima, ma {ta ~inili, junaci nikako ne uspevaju da ostvare svoju sre}u i toliko `eqeni odnos, ali uporno nastavqaju svoju potragu za qubavqu.
Iz velikog broja pri~a koje se bave ovom tematikom izdvojili
bismo pri~u Flora koja se odvija, {to je kod Stoji}a ~est slu~aj, u
primorskom ambijentu nekog letovali{ta. Glavnom junaku se dopadaju dve `ene. Jedna je srpske a druga albanske nacionalnosti. Albanka
ima neke misti~ne, isto~wa~ke crte koje junaka mnogo vi{e privla~e. On provodi burnu no} s Albankom ali ga devojka Srpkiwa zbog
toga ostavqa. Kada i Albanka otputuje junak ostaje sam, u dilemi da
li da je posle letovawa potra`i. To ne ~ini jer podle`e predrasudama okoline, tako da se emocionalni odnos ponovo ne uspostavqa.
U nekim pri~ama ni `ene nisu po{te|ene tragike neuspostavqenih odnosa koji ih vode ~ak do samoubistava.
Takva je i pri~a Dr`i se ti svoje generacije iz zbirke Zavodnica u kojoj se mnogo starija vajarka koja je od qubavi sa mladim dramaturgom, sinom svoga profesora, mnogo o~ekivala, zbog
svojih moralnih na~ela i nerazre{enih sopstvenih konflikata
odlu~uje na samoubistvo.
U pri~i Zavodnica, naslovnoj iz istoimene zbirke, varira
se isti motiv, ali profesorka kwi`evnosti se ipak ne ubija zbog
85
qubavi prema svom u~eniku. Potpuno neo~ekivano ona ga napu{ta,
iako je sre}na sa wim. Naravno, opet su u pitawu moralna na~ela,
osuda sredine, vaspitawe i nesposobnost da se suo~i sa samom sobom. I ona }e ostatak `ivota `estoko patiti zbog te svoje odluke
uveravaju}i sebe da je mo`da ipak ispravno postupila.
Postoji kod Stoji}a i tre}a tematska celina u kojoj su pri~e s najraznovrsnijim bizarnim sadr`ajima, a koje nisu me|usobno
povezane.
Takve su pri~e, na primer, Video klub i U gostima koje su
prethodno bile objavqene u zbirci Tajna u nedrima, kao i pri~a
@udwa za slavom iz zbirke Slatka i ~edna.
U pri~i Video klub Stoji} majstorski slika opskurnu atmosferu nekog erotskog video kluba ~iji su vlasnik i posetioci
prikazani sa nekoliko jednostavnih poteza kao qudske karikature, otu|ene u svom svetu erotskih fantazija i jo{ mra~nijih imena filmova. Zalutali junak izlazi iz ovog “slatkog mesta„ potpuno zga|en ironi~no konstatuju}i kako je Beograd divan.
U pri~i @udwa za slavom prikazan je veoma ambiciozan ali
prili~no netalentovan pesnik koji na sve na~ine poku{ava da se
probije u umetni~ke krugove i postane slavan. Kada mu to ne uspeva sa pesmama, on se predano baca na crtawe. Naravno i taj se poku{aj zavr{ava neuspehom.
Ova wegova upornost samo naizgled deluje komi~no. U su{tini se radi o beskrupuloznosti koja je toliko ~esta u na{em
vremenu izopa~enih vrednosti.
Prema Stoji}evim re~ima pisac ~ije savr{enstvo bi `eleo
da dosegne je Alberto Moravija.
Mada bi pore|ewe Stoji}eve proze sa Moravijinom delovalo preterano. Ipak se i u Stoji}evoj prozi javqa odre|eni prizvuk
gor~ine, nezadovoqstva i neostvarenosti koji je kod Moravije za{titni znak.
U ve} pomenutoj pri~i U gostima Stoji} se upravo pribli`ava toj Moravijinoj vokaciji. U ovoj pri~i je prikazan mla|i ~ovek iz Mladenovca koji je u braku sa Beogra|ankom, lezbijkom, sa
kojom `ivi u wenom stanu.
Supruga mu na wegove o~i dovodi u stan svoju qubavnicu, sa
kojom se zatvara u spava}u sobu, dok on mora ponizno to da trpi, samo da se ne bi vratio u Mladenovac.
Rade}i na novim pri~ama Stoji}, iako ima osnovnu koncepciju, prepu{ta se kreativnim impulsima, tako da se likovi i situacije spontano razvijaju u zavisnosti od wegove ma{te, kreativnih
refleksa i afekata.
Stoji} ~esto u predgovorima svojih kwiga napomiwe da pisac mora da kultivi{e li~ni izraz ~itawem vrhunskih stranih i
doma}ih pisaca. Tako|e mora da ima bogato `ivotno iskustvo ukoliko `eli da bude uspe{an kod ~italaca. On mora sve ono {to je
do`iveo, a {to je vredno, da stilizuje i obogati, da bude uverqiv,
da ne bude bukvalan niti da se dr`i faktografije.
Mora da ima smisla za likove i zbivawa, mora da ima razvijenu
ma{tu i mora da u~ini da mu ~italac veruje. Pisac mora biti ose}ajan,
ponekad i da potrese i razdrma ~itaoca kako bi na wega delovao.
Upravo takav je i Danko Stoji}; uverqiv, bujne ma{te i pun
neo~ekivanih obrta.
Stoji} mnogo vi{e pa`we posve}uje `enskim likovima, dok
su mu{karci tu ~esto samo epizodisti i gubitnici.
86
U wegovim pri~ama duboki dekoltei, velike grudi i ~vrste
zadwice odnose prevagu nad drugim `enskim erotskim atributima
kao {to su noge, usne, o~i. Stoji} smatra da upravo ovi gore pomenuti seksualni atributi bivaju prvo uo~eni od strane mu{karaca
i da oni u wima bude poja~anu seksualnu `equ. O ovome bi se moglo
raspravqati, budu}i da i sam Stoji} u nekim pri~ama, a naro~ito
u pomenutom eseju Mo} filmskog fantazma delovima `enske garderobe, kao {to su crne ili qubi~aste ~arape ili erotski dowi
ve{ daje snagu feti{a, erotskog pokreta~a ma{te.
U zbirci pri~a Te no}i u Beogradu Stoji} pribegava sofisticiranijoj erotici koja je znatno mawe izra`ena nego u kwizi
Erotski letopis u kojoj sve vrvi od velikih grudi, zgodnih devojaka na bazenu sa utergnutim zadwicama i seksualnih odnosa pubescenata sa starijim `enama.
U ovoj zbirci dominiraju dve pri~e koje nisu direktno povezane sa erotikom. To su Srebrna svadba i Autoritet.
U Srebrnoj svadbi Stoji} skicira mladog filmofila, qubiteqa “crnog talasa„ kome je dra`a projekcija Makavejevog filma WR od srebrne svadbe wegovih roditeqa.
Me|utim, kao {to ~esto biva u `ivotu potraga za ne~im je
va`nija od samog ispuwewa, te tako i mladi Jago{, koji posle silnih peripetija ipak pogleda WR ostaje za~u|en i razo~aran nad
smislom ovog filma.
U pri~i Autoritet prikazan je stari gimnazijski profesor filosofije kome su se ranije divili svi u~enici ukqu~uju}i i
samog pisca. Mnogo godina kasnije biv{i u~enik, sada re`iser i
pisac erotskih pri~a, ponovo sre}e starog profesora, ali profesorova mudra aura se vremenom rasula. Od uva`enog profesora ostao je samo gubitnik koji i daqe pi{e svoj “veliki roman„.
Ova pri~a je tu`na balada o prolaznosti i sunovratu idola
u koje smo toliko verovali u mladosti. Veoma jednostavno napisana ona }e duboko ganuti svakog ~itaoca.
Previ{e bi prostora zauzelo analizirawe svih neobi~nih
situacija i pri~a koje Stoji} majstorski gradi. To bi svakao bila
tema nekog ve}eg rada.
U ovom pogovoru istakao bih jo{ i pri~u Dada sada iz zbirke Kelnerica koja se meni li~no dopala.
U ovoj pri~i glavni junak na nekoj zabavi upoznaje lepu devojku, ali ne uspostavqa sa wom `eqeni kontakt. Razo~aran, odlazi sa zabave na neko kwi`evno ve~e gde pesnik na nepostoje}em jeziku ~ita svoje pesme. Zanimqivo je da mladi} taj nepostoje}i jezik boqe shvata od beskrajnih svakodnevnih `enskih igara kojima
`ene tako ve{to poku{avaju da privuku mu{karce.
Ovo je setna pri~a o neprilago|enima koji su zadovoqniji u
svom svetu nego u stvarnosti.
Pa`qivo ~itaju}i ove pri~e shvatamo da Danko Stoji} na
malo prostora kazuje veoma mnogo.
Mo`da se ponekada ~ini da je Stoji}ev na~in izlagawa previ{e jednostavan, ali bez obzira na to ~esto se uverimo da su teme
o kojima govori veoma ozbiqne.
Na stranicama ove antologije kratkih pri~a buja stvarnii
`ivot sa svim svojim lepotama i tugama, radostima i mu~ninama
koje Stoji} ve{to uobli~ava i prelama kroz svoju prizmu poklawaju}i ~itaocu neobi~no bogato literarno iskustvo.
87
^edomir Qubi~i}
[email protected] HVATA^ TRENUTAKA
Ivan Lalovi}: Zimovawe, Kwi`evni Ateqe MLD,
Beograd, 2011.
U svom razvoju, od iskustva ~ula do dela ma{te, pesnik prolazi kroz svet koji je poznat kao ose}aj. Senzacije i ose}aji su u korenu svakog kwi`evnog dela. Ali sve dok je pesnik urowen u svoje ~ulno ili ose}ajno iskustvo, on ne stvara umetnost. On otuda mora da
iza|e, treba da izdvoji sebe iz sveta svojih ~ula i svojih ose}aja, treba da posmatra taj svet. Tada, i samo tada, on stupa u svet umetnosti.
Ve} na samom po~etku Zimovawa Lalovi} nas uvodi u opravdano naslu}ivawe da je nova kwiga o~ekivani korak unapred ali i
iskorak u pozitivnu preokupaciju slikom. Ekspresionisti~ki zaokru`ena ilustrativno{}u samo potvr|uje ono {to smo ve} znali:
da je Ivan Lalovi} briqantni hvata~ trenutka u momentu zapa`awa koliko i u momentu poetske transmisije.
U pesmi Uvo upoznajemo Lalovi}evo vi|ewe savremene egzistencijalne praznine, i ne samo to ve} i da smo svi mi, zapravo, raweni i o{te}eni. Paradoksalno ili ne, bar u ovoj pesmi, to otu|ewe posta}e osnova novog zajedni{tva.
Obra}awe Gospodu je neizostavan i va`an segment Lalovi}evog pevawa u novoj kwizi. Ono je direktno, upe~atqivo, a estetski objekat jasan. U tom obra}awu istovremeno se javqaju i fizi~ki iluzionizam i psiholo{ki izraz.
U pesmi Busola pesnik na osnovu obra}awa Bogu uspostavqa
odnos izme|u u~enika i u~iteqa, umetnosti i prirode, odnos izme|u priznavawa fantazije i autenti~nog pogleda na vreme i mesto.
U pesmi Obujmi slepim okom ovaj ~as sna`nim zamahom dolazi do izra`aja Lalovi}ev ose}aj za sliku. Ako neka pesma mo`e
li~iti na neko ~uveno slikarsko delo, onda je ova pesma, sasvim sigurno, stihovano otelotvorewe Pikasove Gernike:
Obujmi slepim okom
ovaj ~as,
zapevaj wegovom krvqu,
saberi svece i du{mane,
kurjake i jagwad
na jednom mestu.
U ovoj pesmi Lalovi} pola`e pravo na nadmo} svoje poezije,
`ive i dinami~ne, nad op{irnom, ~esto zlobnom i naj~e{}e monotonom prozom svakodnevice.
U pesmi Zavi~ajni orah Lalovi} u fokus postavqa izme{tewe kao mentalni, sociolo{ki, poetski, pa i geopoetski obrazac.
Ma{tarska sposobnost autora u ovoj pesmi je podignuta na najvi{i nivo simbolizacije. S tim u vezi bilo bi dobro podsetiti se
re~i britanskog psihoanaliti~ara Ernesta Xonsa: Simbolizuje se
samo ono {to je potisnuto; samo ono {to je potisnuto stvara
potrebu za simbolizacijom.
U kwizi Zimovawe poetski krugovi nisu odeqeni ciklusima ve} se izme|u suptilno ome|enih celina stvorila jedna prirod88
na granica poput vodenog toka koja ~itaocu nudi izazov i poziv na
splavarewe uzburkanim meandrima nadahnu}a i invencije kao ~iste posledice ma{te. Ve} ranije pomenuta pozitivna preokupacija slikom nalazi svoje opravdawe u skladnoj ukomponovanosti kolorita i jezika. Potezi nalivpera ili slikarske ki~ice (a u ovom
slu~aju je ~esto veoma te{ko uo~iti razliku) izra`avaju senzualnu put postojawa i istrajavawa, a tako ulovqeni portreti `ivota
su iznena|uju}e sna`ni, puni blagotvorne energije.
Pesma Dvoboj donosi pesni~ku sposobnost da prizemne trivijalnosti okrepi snagom dobijenom sa izvora gde napojewe dobijaju prosve}eni molioci, muze i podra`avaoci. Snaga dobijena na
takvim mestima je najboqe upozorewe mo}nicima, podlim bestidnicima, vladarima iz senke. Upozorewe nakon kojeg bi mogli, ako
su dovoqno pametni, staviti prst na ~elo.
Pesma Ako ode{ uvodi nas u okru`ewe koje najboqe pristaje na dokove Lalovi}eve poetike. Pronicqivom i predanom ~itaocu ne}e proma}i da je tu, u stvari, prikazan fenomen proterane
prisutnosti:
Ako ode{, ostavi mi {tenca,
pajaca,
cve}e u saksijama,
ostavi mi
prqav prozor,
zagoreli ru~ak,
bu{nu ~arapu.
Ostavi mi, ostavi
uvek gladnog papagaja,
filmove zbog kojih si
neute{no plakala
i kwige
nemarno slo`ene,
ostavi mi haos,
blesak sijalice u no}ne sate
(kad ustane{ da tamani{ komarce).
U pesmi Insekti dolazi do izra`aja Lalovi}ev ose}aj za hvatawe trenutaka i wegovo poetsko uramqivawe. ^ovek od duha, ~ak i
kada nije upu}en u principe umetni~kog stvarawa, mo`e suditi o nekoj pojavi. Ipak, on ne mo`e uvek obrazlo`iti svoje poetsko ose}awe.
Lalovi} je od onih pesnika koji sa lako}om ukus duha i lucidno sagledavawe pojava spajaju ali i sublimi{u na prirodan i spontan na~in.
U pesmi Preko vode u nemilo doba Lalovi} se, privr`en
sopstvenim korenima, obra~unava sa modernim antisvetom, odlu~an da ostane svoj.
Pesme iz kwige Zimovawe koje se izdvajaju izo{trenom slikom, omamnim koloritom, istinama, prosvetqewima, modernom jezi~kom interpretacijom, ose}awem za meru i izostankom suvi{nih
izleta izvan jasnog i doku~ivog sveta svakako su: Uvo, Busola, Ne
dam te Zvezdo, Obujmi slepim okom ovaj ~as, Quqa{ka, Zavi~ajni
orah, Irvasi, Zimovawe, Dvoboj, Kijavica, Ako ode{, Sa beskrajnog jezera, Insekti, Preko vode u nemilo doba, Imawe...
89
Zimovawe ima mnogo zna~ewa. Ako se shvata kao spoqni fizi~ki svet o~igledno je da bi wegova kopija bila nekorisna. Ako
se, pak, pod Zimovawem podrazumeva karakter stvari, onako kako
ga shvata pesnikova intuicija, onda je o~igledno da je re~ o lucidnom stvarala~kom postupku a ne o podra`avawu prirode. I u ovom
slu~aju, ~ak i u na~elu podra`avawa prirode, postoji dragoceno
podse}awe na suprotnost izme|u pojma prirodno i pojma ve{ta~ko
koje nikad ne stvara umetni~ka dela. Va`no je naglasiti da bi druga priroda, ili paralelna priroda, koja je svojstvena umetnosti,
trebalo da bude stvorena spontano.
Prirodnost i spontanost nekog umetni~kog dela su ilustrativni sinonimi ovog shvatawa prema kome umetni~ka ma{ta ne dela u praznom ve} je pro`eta ose}ajima i ~ulima. I upravo u tom
sre}nom spoju ~ula, ose}awa i slike Lalovi} nam obilato donosi
ono pravo vrelo sunce koje izgoni hladno i zubato i u sred Zimovawa otapa led i vaspostavqa istinu da je pesma, a naro~ito zbir dobrih i velikih pesama, onaj najsjajniji draguq u kruni ve~nog leta.
Miroslav Radovanovi}
DRAMA EGZISTENCIJE
Branislav Zubovi}: Op{te prilike, Narodna
biblioteka Danilo Ki{, Vrbas, 2011.
Imenuju}i delove svoje pesni~ke zbirke kao ~inove Zubovi} je u svojoj pesni~koj avanturi jasno iskazao nameru za formalnom dimenzijom koja te`i dinamici i napetosti teksta kao i `eqi
da se iska`e drama egzistencije.
Zubovi} u zbirci poezije Op{te prilike gradi svoj svet
slika i predstava po diktatu lucidne logike i vlastitog konstruktivizma svestan i opsednut nesavr{enstvom Tvor~evog dela, mukotrpno{}u stvarala~kog ~ina kao isku{ewa i nemo}i da se doku~i
i ostvari savr{enstvo. Podre|uju}i se osetilnom karakteru stvari on poku{ava da otkrije simboli~ku vezu vidqivog i nevidqivog, skrivene antologije ~estog i dominantnog nesklada. Ose}awe
je uobli~eno u doticaju sa sadr`ajem i ono je rezultat ~ulne kombinatorike utisaka iz kojih izrasta ideja o nesavr{enstvu koja je
puna preliva i vi{ezna~nih slojeva:
Da li je ovo Bo`je delo:
Da Eva ugleda nago telo.
Ili se pak to |avo inati,
Pa zar je trebalo pomiwati
I izgoniti iz raja muku –
K’o da nije mog’o Adam ruku
Dati – spasiti nas te{kog rada
Makar u lagumu na dnu hada.
90
I jo{ da iz poquqane vere
tek ti izviruje{ Lucifere.
Pogledaj sada na svoje telo
Pa spusti zvezde u nevidelo.
(Bo`je delo)
Pesni~ki jezik u zbirci Op{te prilike podvrgnut je posebnim zakonitostima magijskog prizivawa i naslu}ivawa sadr`aja. Re~i ne te`e neposrednom kontaktu i komunikaciji ve} naslu}ivawu preliva, istinski `ivot i wegovi nesavr{eni tokovi o`ivqavaju se iza banalnih konvencija i imaju skriveno zna~ewe, spoznati su u dubqim ponorima predstave i nemiru pesni~kog bi}a da
pomeri granice realnoga u domen imaginarne metaforike. Vlastita iskustva oblikuju se kao odgovor nesavr{enim izazovima realnoga sveta:
Kada bih imao vode
Kvasio bih lice bez prestanka.
Umio bih o~i sawive,
A potom ih sklopio
I nastavio da se ogledam
U onom ~ega nemam.
(@e|)
Nedoumica i sumwa su osnove pesni~ke misli ove zbirke koja u tri ~ina, kao u drami, predo~ava ni{tavilo Bo`ijeg sveta, kosmi~ka pomerawa, qudsku ograni~enost, nedoku~ivost ideala, nedovoqnost mo}i Tvorca da zasnuje savr{en i koherentan svet. Verbalna i “kosmi~ka sintaksa„ gotovo nikada se ne poistovete, iskustvo i apsolut, racionalna kontrola i stihijnost zbiqe ne na|u se
u dosluhu ve} negativno uvek prevlada. Zbuwuju}a re{ewa na{la
su se u lepoti hermeti~kih misaonih tokova gde grafikon misli
postaje nemo}an pred kontradiktorno{}u zbiqe. O~ajno suo~ewe
pesni~ke misli sa nedosegnutim idealom pretvara se u lepotu pesni~ke estetske individualizacije koja natkriquje sumornu kona~nost realnoga sveta:
Iznad mene kowi lete
Ponad crkve bele zore,
Oko neba dve komete
Sa mesecom mladim zbore.
Zadiru u tajne spise
Prekrivene belim velom,
Skrite ispod leve sise
Me| zvezdama i pepelom...
Nebeska se tela prenu
Krilat mesec sa dve sestre,
Pro|e no} u jednom trenu
Niz olistale semestre
91
U nevidu niz litice
Pa preko nebeskog luka,
Tek prizivaju}i svice
I rawenog hromog vuka
Da ~uju {ta vele slova
I gde su nebeska vrata,
To zna samo kleta sova
Potkovice crnog ata
I na zidu crkve freske,
Al znaj ne}e ti odati,
Tu tajnu {to kriju sveske.
Tek, uzalud, jutro zlati...
(Nebeska vrata)
Suo~en sa svetom predmeta, wihovom pojavno{}u i odlikama, Zubovi} tra`i one poetske sadr`aje koji treba da prekora~e
granicu materijalnosti i kvalitete pojavnog sveta. Pesnik u svojoj poeziji sa nesavr{enog Tvor~evog sveta skida veo privida koji odgovara konvencijama na{eg percetivnog sistema i bukvalizmu
prizemnog poimawa. Pesni~ki ~in u trojstvu zami{qenih ~inova
traga za onim sadr`ajima koji su plod apsolutne lucidnosti, tako
da se objektivno i subjektivno rastvaraju u obliku nadsvesti. Nedovoqnost i nesavr{enost zbiqe prevladavaju se pesni~kom sve{}u koja u ovoj zbirci ~esto postaje sadr`aj i predmet. Zubovi}eva poezija dosegla je visok stepen spiritualne autonomije:
U tom nepomi~nom skladu
^istog bo`anskog trena
Ne dremam vi{e u hladu
Koji je tek tvoja sena
Ne slu{am blage mirise
(Dok vetar kosi livadu)
Milujem hrabre irise –
Ne dremam vi{e u hladu
(Ne dremam vi{e u hladu)
Zubovi}ev metafizi~ki pesni~ki zahtev te`i poimawu
stvari izvan wihove pojavnosti, stremi primatu impresije nad likovima i pojavama. Pesni~ki svet do~arava uzbu|eno bi}e zatvoreno u krugu vlastite sintakse koje intuitivnim naporima prodire
u nesavr{eni svet stvaraju}i umetni~ke oblike koji realno i mogu}e prevode u prostor naslu}enog i imaginarnog:
Niz tvrdo lice i pro{upqene bore –
Kad iz oka kapne po usekloj stazi;
Obrazom gaveqa – pru`a mu utehu –
Ponekad biva, mada u lirskom grehu,
92
Da mi ru~ica tvoja – mlada i meka –
Privije ranu – {apatom kukureka.
Pa meandrom stida, slepa zabuqa
Kao da si beleg u oku draguqa;
Da mi je bar, u toj kapi da te nema –
Da te sa~uvam u ovim redovima.
(Beleg)
^edomir Qubi~i}
SOBA U OKRIQU NEBA
Tawa Milutinovi}: [etwa po sobama,
Kwi`evno dru{tvo Sveti Sava, Beograd, 2011.
Pesni~ki prvenac Tawe Milutinovi} (Beograd, 1968) [etwa po sobama na svet je doneo spoj autenti~nog shvatawa lepote i
visoko vrednovanih moralnih ideala, onih koji i ina~e poma`u u
ra|awu kreativnog kre{enda. Kao i stremqewe lepoti, na jednak
na~in pesniku je potrebna moralna svest da bi bio iskren prema
samom sebi.
@ena koja `eli da bude lepa ~esto ne zna da sama mo`e stvoriti svoju lepotu. Qubiteq prirode koji se odu{evqava zalaskom
sunca ~esto ne prime}uje da je wegovo odu{evqewe plod ma{te nadahnute jednom prirodnom pojavom, i da oni koji nemaju ma{te kao
on mogu da ne obrate pa`wu na zalazak sunca. Vrednost umetni~kog
dela ne zavisi od onoga {to nadahwuje ve} od na~ina kojim je ma{ta odredila nadahnu}e.
U poetici Tawe Milutinovi} nadahnutost ide korak daqe,
jer vedrina pesni~ke vizije oplemewuje plavet neba, a pogled o~arava u jedinoj sobi za {etawe, u jedinoj sobi za povratnu poruku ti{ine, u jedinoj sobi u kojoj se autor ne dovikuje sa ~itaocem ve} mu
prigu{enim {apatom saop{tava da sivo nije jedina boja koju nudi
okru`ewe.
Prvu pesni~ku kwigu beogradske autorke Tawe Milutinovi} ~ini pet pesni~kih ciklusa: Zoe, Cvetajevoj, Trilogije, Pesma
`ivota, Strahovnice.
Ve} u prvom ciklusu Zoe ta specifi~na i devojka i pesni~ka personifikacija slobode sa`ima grad radoznalo{}u deteta, duhovnom potrebom otkrivawa, razobli~avawa i ogoqivawa nekih ne
uvek vidqivih pojavnosti.
A ovo uho upire
U ludi kontrapunkt tajnih stvari
Zoe leti kroz grad nezainteresovano prenebregava ~iwenicu da grad postavqa barijere izme|u svojih zato~enika. Ona sama je
grad u kome qudske vrednosti poprimaju onaj najkonkretniji izraz.
93
U pesmi Zoe voli ona to ~ini naj~istijim porivom, a na dlanovima gaji sve faze zaqubqenosti, od i{~ekivawa susreta do raspirivawa zapretene vatre.
Zoe ne ru{i mostove niti zatvara vrata za sobom.
Jer on ume
Iznenada da se vrati
Zoi je qubav u srcu i za{to ne pomisliti da je ba{ Oskar
Vajld, tek kada je upoznao Zoe, zapisao: ^uvajte qubav u srcu. @ivot bez we je mra~ni vrt bez sunca, sa mrtvim i osu{enim cve}em.
Svest da volimo i da smo voqeni unosi toplinu i bogatstvo u
`ivot kao ni{ta drugo na svetu.
Pesmom Zoe i drug Tawa Milutinovi} slavi `ivot i prirodu ali i iz nekog tre}eg ili ~etvrtog plana pomaqa se `al za vremenom kada svega toga ne}e biti. Takvoj vrsti Zoine qubavi prema
`ivotu nisu mogli proma}i: drvo, veverica, a ni pas boje opalog
li{}a. Svi oni su u saglasju da se treba radovati.
Pritajene Zoine zebwe su svesne, racionalne, jer sve {to
vidi i {to naslu}uje je jedno umetni~ko delo, a ono tra`i inteligentnog gledaoca kome u`ivawe o~iju ne iscrpquje sud ve} ga pobu|uje na razmi{qawe o onome {to vidi.
U ciklusu Zoe kwiga [etwa po sobama uzdi{e, pesme navla~e osmeh na lice, veselo{}u ispuwavaju grudi. Zoe je istovremeno i
bi}e i ma{ta. Zoine sre}e, nedoumice i zapitanosti, ako su i proizvod ma{te, onda samu Zoe mo`emo prona}i u doslednosti te ma{te.
Drugi ciklus pesni~ke kwige Tawe Milutinovi} [etwa po
sobama zapo~iwe bogoboja`qivim ulaskom u radni kabinet, slikarski ateqe, i govori o nadahnu}u bez kojeg bi i radne sobe i ateqei bili najobi~nije ostave.
Ciklus otvara pesma Cvetajevoj. Tawa Milutinovi} u prvi
plan stavqa potpuno vidqivu sliku ogre{ewa o tu mu~enicu ruske
i svetske poezije. Puna jeda prema okrutnosti mo}nika poru~uje
Marini Cvetajevoj da ih otera sve do sto |avola, da im zatvori
vrata pred nosom da bez drhtaja iscepa svoje pesme i pisma i, naravno, da nas sve prokune i ispsuje. Boqe nismo ni zaslu`ili.
Ne ostavi ih indolentnoj masi
Da drobi o katarzi
Dok se nasla|uje –
Nije svaki dan pesni~ko raspe}e
Marina Cvetajeva se obesila u hodniku ispred svoje sobe 31.
avgusta 1941. godine u Jelabugi. Samo godinu dana ranije napisala
je u bele`nici:
Obnavqam ovu bele`nicu 5. septembra 1940. godine u Moskvi.
Svi smatraju da sam hrabra. A ja ne znam ~oveka boja`qivijeg od mene. Bojim se svega. O~iju, mraka, koraka, a najvi{e sebe, svoje glave, koja mi tako verno slu`i kad pi{em, i tako me ubija u `ivotu. Niko
ne vidi, niko ne zna da ja mawe-vi{e godinu dana tra`im o~ima kuku.
Zato Marina
Jo{ jednom ti ka`em
Oteraj ih sve do sto
\avola
94
Spremi se i kreni,
Otputuj zauvek
U ono tvoje strasno leto
V beskona~nosti
U pesmi Majstor i Margarita, sa podnaslovom posledwoj
Modiqanijevoj muzi, Tawa Milutinovi} se obra}a @ani Ebitern
koja je izvr{ila samoubistvo samo dan posle smrti Amedea Modiqanija. Modiqani je prvi `enin portret naslikao bez o~iju.
Za{to? Pitala je.
Kada upoznam tvoju du{u naslika}u i tvoje o~i – odgovorio je. I tako je i bilo.
A kakva si zaista bila
Mlada nevesto?
Nikada nisi stigla da bude{ svoja
Zauvek pratiqa Muza
Compagna devota fino...
Nestala sa zadwom slikom
Nedovr{ena
... All estremo sacrifizio
Zgasnula za majstorom
Ciklus Cvetajeva je vi{e nego potresan dokument o ukletim pesnicima, pregrejanim emocijama i nikad iskorewenoj navici da ~ovek ~oveku bude vuk.
Tre}i ciklus pesni~kog ostvarewa [etwa po sobama, pod
nazivom Trilogije, otvara pesma Voli me u kojoj su putevi kojima
dolazi qubav vi{edimenzionalni, od prapostanka, neverice, bola,
istorije tragawa pa do spoznaje da tek kada se pripada nekome, kona~no pripada sebi.
U pesmi Tri ode ti{ini zalazi se u sobu u kojoj }e ~italac
biti po~astvovan dostojanstvenom igrom ti{ine koja }e u maniru
gostoqubivog doma}ina mnogo re}i o sebi, a ponajvi{e o tome da je
ona u takvoj sobi individualni karakter svakog umetni~kog dela.
Ni u ovoj, a ni izvan ove pesme, nema oslobo|ewa qudi bez
izbavqewa prirode, a ti{ina je obavezni deo tog poku{aja. ^ula
se ostvaruju u ti{ini. Woj treba pri}i kao sastavnom delu sveta i
osetiti je celim telom, u najti{em sredi{tu bi}a.
U pesmama Gradska nimfa i Stranac pozornica de{avawa
je grad koji je predstavqen kao jedinstvena, globalna ma{ina pripitomqavawa. Xinovski gradovi su sli~niji jedni drugima nego
bilo kojem dru{tvenom organizmu. Wihovi gra|ani te`e da se
obla~e isto i konzumiraju istu globalnu kulturu pod sve prisutnijim okom kamere za nadzor. U na{e vreme svaki prostor postaje urbani prostor. Na planeti nema vi{e doslovno nijedne ta~ke koja
ne bi mogla postati urbana, makar virtuelno.
U pesmi Pla~ (ne)vernog druga neizre~eni glasovi kao da
zvone me| manastirskim zidovima koji krotko primaju u se molitvu i kajawe koje prosto krvari ispitivawem transcendentalne
odiseje slobodoumnih duhova.
U pesmi Molitva za oca pesnikiwa tihovawem uspostavqa vezu simboli~ke aktivnosti dva oca, putem molitve za onog bli`eg i
95
pravog, koji se dobli`io svetlosti. Samo uslu`an i pa`qiv ~ovek
koji voli da podeli, bri`an prema drugom, blag i tih, u miru sa samim
sobom, zna~i i sa drugima i sa svetom, takav mo`e u`ivati u divotama, ma gde one bile. Ne mogu se ubiti duh, vetar, miris, san, `eqa.
^etvrti ciklus iz [etwi po sobama – Pesma `ivota je onaj
kamen temeqac na kome }e ni}i ku}a za neprekidnu `urku boja, sjaj
dijadema, neuprqane zvuke, zlatne lu~e, a mesta bi se na{lo i za
ratni~ke boje i nao{trene zube, da bi brojne lepote bile jo{ brojnije, da bi svet ostao neprevazi|eni kolorit u kome strasti sazrevaju tiho u najve}oj dubini.
Mrzim svet bez qudi,
Nov, tek progledao
Okupan svetlo{}u
U ~asu posmatrawa
U zavr{nom ciklusu Strahovnica neophodno je ista}i lahorni
pristup jezi~koj izra`ajnosti Tawe Milutinovi}, postupku bez mu~ewa, imperativu zaokru`ivawa estetske nadgradwe. U wemu Tawa Milutinovi} sabira strahove: Od bu|ewa, od tebe, od tela, od zaborava
i sprema ih u zakutke koje ne `eli da poseti ali `eli da zna gde su.
Od svih soba za {etawe samo u jednoj nostalgi~ni osvrt ka
pro{losti doveden je do paralela najnevinijih strana jednog postojawa. Doveden je do granice najsvesnijeg mogu}eg poimawa sentimentalnih draguqa koje smo izgubili zahvaquju}i sopstvenom
nemaru, a u dosluhu sa zabludom da po obavezi novo mora biti boqe
od starog. Priznali to mi ili ne, ne mo`e sve novo biti boqe od
starog, niti novo mora imati du{u.
Ono {to je zaista potrebno da bi se kwiga [etawa po sobama razumela i zavolela je podrobnost gledawa u nebo. Samo nepomu}ena azurna nedoglednost mo`e muwevito okretati stranice
kwige koja iziskuje razmi{qawe.
Ako je ve} Konfu~ije ustvrdio da ^itawe bez razmi{qawa
stvara nesre|en duh, a razmi{qawe bez ~itawa stvara ~oveka neuravnote`enim, treba mu verovati.
I dok je ovakvih pesni~kih barjaktara i nosilaca lirskih
vatri osta}emo u uverewu da }e jednom do}i do prevratni~ke kreativne pobune koja }e glasom Fride Kalo uzviknuti: Viva la vida!
Radomir Putnik
LUTKARSKI TEATAR
ZA ODRASLE
Bunraku – japanski klasi~ni teatar, priredio
Radoslav Lazi}, Foto Futura, Beograd, 2011.
Teatrolog Radoslav Lazi} jedan je od na{ih malobrojnih a
istrajnih izu~avalaca pozori{ne umetnosti Dalekog istoka. Pre
nekoliko godina objavio je antologiju no drame uz neophodne teo96
rijske tekstove bez kojih je nemogu}e razumeti japansko klasi~no
pozori{te. Ovoga puta profesor Lazi} zbornikom o bunraku lutkarskom teatru pribli`io nam je originalnu tehniku lutkarskog
pozori{ta koje je jedinstveno u svetskim okvirima.
Bunraku lutkarski teatar je – za razliku od drugih oblika
lutkarskog pozori{ta – teatar za odrasle. Svoj dana{wi oblik dobio je tokom sedamnaestog veka, kada ga je kao ~vrstu formu utemeqio pisac ^ikamacu Monzeamon, [ekspirov vr{wak koji je u Japanu, znatno docnije – kada su postala pristupa~na [ekspirova dela – dobio nadimak “[ekspir pozori{ta lutaka„.
U ~emu je razlika izme|u bunraku teatra i drugih lutkarskih pozori{ta?
U bunraku teatru lutka je veli~ine de~akovog tela i animiraju je trojica animatora. Svaki od wih ima strogo odre|ena zadu`ewa i prostor delovawa. Glavni animator vodi telo lutke i levu
ruku, a wegovo lice je sasvim otkriveno i tokom izvo|ewa predstave sasvim bezizra`ajno, dok druga dvojica animatora nose crne kukuqice preko lica. Tekst drame govori recitator koji nepomi~no
sedi; zadatak recitatora je da pru`i informacije koje se nalaze u
didaskalijama, ali i da, potom, transformacijom glasa tuma~i sva
afektivna stawa kroz koja prolaze ili koja do`ivqavaju dramski
junaci. Najzad, neophodni ~lan izvo|a~kog tima je svira~ na tro`i~noj tamburi {emizen. Ovaj izvo|a~ je, u stvari, osoba koja odre|uje ritam predstave i uspostavqa odnose izme|u pojedinih delova
za evropska poimawa rasute fabule predstave. Jer predstave bunraku teatra traju po dvanaest sati i sa~iwene su od vi{e celina.
Od sedamnaestog veka, kada je bunraku stekao oblik u kome
postoji i danas, izra`ajna sredstva ovoga pozori{ta nisu se mewala, ali su zahtevi gledalaca postali druga~iji, pa se vi{e ne prikazuju integralni tekstovi ve} se naj~e{}e izvode pojedini delovi, impresivni odlomci u kojima se nalaze najzna~ajnija idejna ili
estetska stanovi{ta koja predstava iznosi. Re~ je o osobenostima
feudalnog dru{tva u kome se de{avaju sve drame bunraku teatra;
po ovim osobenostima krizna situacija u kojoj se nalazi junak drame uvek je izazvana protivre~no{}u koju mora da razre{i usled sukoba ~asti i obaveze. Po ovoj osobini bunraku drame ponajvi{e nalikuju dramaturgiji {panskih tragedija sedamnaestog veka u kojima se uvek tragi~na krivica dramskog junaka iskazuje kao nerazre{iv spor izme|u wegove vite{ke, plemi}ke ~asti i odanosti vladaru ili kome drugom autoritetu.
U zborniku koji je veoma pa`qivo priredio Radoslav Lazi}
nalaze se uputni informativni tekstovi japanskih i evropskih poznavalaca i po{tovalaca ove izra`ajne tehnike i ovog oblika pozori{ta. Re~ je o napisima ~iji su autori Rene Sifer, To{io Kavatake, Izabela Pejs i Jan Kot. Verovatno je za nas, vaspitane na
evropskoj pozori{noj tradiciji, najinteresantniji esej Jana Kota
Bunraku i kabuki ili o opona{awu. U ovome ogledu Kot isti~e posebnost bunraku pozori{ta – vo|ewe lutke od strane trojice animatora – pri ~emu se u isti mah stvara scenska iluzija vrhunskom
animacijom i izra`ajno{}u lutke, da bi se odmah i razorila samim prisustvom trojice animatora. Druga~ije re~eno, Jan Kot smatra da se u bunraku pozori{tu svesno naru{ava scenska iluzija kako bi se gledaocu predo~ila istina da prisustvuje stilizovanom
predstavqawu `ivotnih sadr`aja a ne realisti~kom `ivotu, na
{ta ga upu}uje mimeti~ko pozori{te.
97
Danko Stoji}
POETIKA [email protected]
Milan R. Simi}: Ali ho}emo upravo o tome,
Trag, Velika Plana, 2011.
Milan R. Simi} (1959) je na{oj kwi`evnoj javnosti dobro
poznat kao kriti~ar, pisac satiri~nih aforizama, prozaista, dramati~ar, ali pre svega kao glavni urednik odli~nog ~asopisa Na{
trag (Velika Plana).
U kwizi kojom se bavimo Simi} se predstavqa ne samo kao
erudita i dobar kriti~ar nego i strasnik onoga ~emu se kompletno predaje, radilo se o Borhesu, Hamva{u, [ulcu, Kafki, Markesu, Peki}u ili Mirku Demi}u.
Na primer, Simi} ka`e da je Borhes pisac za koga je fantazija tek nedisciplinovana stvarnost a realnost san koji se brzo zaboravqa. Simi} postupno nastoji da odgonetne Borhesove tajne i
ra{~lani wegov osobeni pripoveda~ki postupak.
Daqe, prirodno je da sve ono {to je argentinski genije upio iz
imaginarne biblioteke prihvatamo kao wegov za{titni znak, radilo
se o bajkama iz 1001 no}i ili Robertu Luisu Stivensonu. ^italac na
momente biva prezasi}en arhivskim podacima, pa se Simi} s pravom
pita nije li ~itawe Borhesovog korpusa kwiga te{ko kao i pisawe!?
Pisac na{e kwige ka`e da kwige svojih pisaca ~ita iz trostruke pobude - kao ~italac, kao pisac i kao esejista. U`iva dok
~ita, u~i se pisawu i traga za onim {to mo`da drugi ne prime}uju.
Simi} simultano ~ita nekoliko kwiga. Dok je pisao ovaj esej bavio se kwigama Mirjane \ur|evi}, Radoslava Petkovi}a i
Mirka Demi}a.
Ovaj kriti~ar-esejista produhovqeno zapa`a da Mirjana
\ur|evi} znala~ki u obi~nom pronalazi neobi~no i upe~atqivo.
Pi{u}i o maloj proznoj formi ka`e da je kratka pri~a samo po obimu kratka. Simi} smatra da su pri~e koren kwi`evnosti
i da pri~a ne gubi primat u odnosu na roman. Ili, kako ovaj kriti~ar ka`e, bar nije u podre|enom polo`aju.
Simi} citira Savu Babi}a: “Novele su birane po estetskoj
vrednosti zato {to druga ne postoji„.
Simi} naro~iti zna~aj pridaje Radovanu Belom Markovi}u.
Kriti~ar smatra da ~lanovi NIN-ovih `irija za roman godine
uop{te ne ~itaju istaknutog kwi`evnika. Da li je Simi} to mislio bukvalno ili figurativno?
Ubaci Simi} so~nu anegdotu, na primer tobo`we Borhesovo shvatawe da mu se Kafkin Zamak navodno veoma dopada, ali
Borhes bi to napisao na jednoj strani!
Pi{u}i o aforizmu pisac ove kwige ka`e da je aforizam
o{tar, kratak, ~ine ga jedna ili dve re~enice koje obavezno sadr`e sarkazam, uz gotovo neizostavni i nepredvidqivi filozofski
obrt. Naravno, takav aforizam isprovociralo je doba staqinisti~ke represije. Klasik ovog “dobro odmerenog romana„ je Stanislav Je`i Lec. Simi} ka`e da {to je vreme u kojem `ivimo opasnije i beznade`nije, plodovi aforisti~ara sve su so~niji.
Ali ho}emo upravo o tome, kwiga spisa Milana R. Simi}a,
daje o ovom autoru vrlo lepu sliku. On je strasnik, on je op~iwen,
98
on je opijen, ali Simi} je pre svega radnik, profesionalac i znalac. Kada toga ne bi bilo wegovo pisawe ne bi imalo smisla. Sve
ove osobine, skladno udru`ene, ~ine jedan relativno visok nivo u
kontekstu nacionalne kulture.
Radomir Putnik
@IVOT I TEATRALNOST
Nikolaj Jevrejinov: Teatar u `ivotu, prevela
s francuskog Jasenka Toma{evi}, izabrao i
priredio Radoslav Lazi}, Foto Futura,
Beograd, 2011.
Nikolaj Nikolajevi~ Jevrejinov, rediteq, dramski pisac i
teoreti~ar pozori{ta u nas je poznat samo iz druge ruke, preko zbornika i leksikona koji se bave teorijom drame i pozori{ta XX veka.
Zahvaquju}i preduzimqivom Radoslavu Lazi}u prvi put se na srpskom jeziku pojavquju programski spisi Nikolaja Jevrejinova Pozori{te kod `ivotiwa, Pozori{te u `ivotu i Re`ija u `ivotu.
Nikolaj Jevrejinov (1897–1953) pripada podjednako ruskom i
francuskom pozori{tu. U carskoj Rusiji zapo~eo je da se bavi pozori{tem kao dramski pisac i publicist koji ima {ta da ka`e pozori{nim upravama koje su utonule u samozadovoqstvo. Premda je
po zahtevu roditeqa zavr{io pravni fakultet odbacio je mogu}nost pravqewa uspe{ne karijere carskog ~inovnika i otisnuo se u
predele neizvesnosti koju je sobom nosilo pripadni{tvo pozori{noj struci. Vrlo brzo sti~e ime originalnog pozori{nog poslenika i wegova privr`enost pozori{tu vi{e nije dolazila u sumwu.
Doprinos Nikolaja Jevrejinova teoriji pozori{ta ogleda se
u wegovom stanovi{tu da se pozori{te ne nalazi samo i iskqu~ivo
na sceni ve} da se ono nahodi u svemu {to ~oveka okru`uje, ponajvi{e u samom ~oveku i qudskom svetu. Jevrejinov ide i daqe, pa nalazi podudarnost u `ivotiwskom svetu, gde sposobnost mimikrije/prilago|avawa progla{ava vrhunskom inteligencijom `ivih bi}a koja
omogu}ava da se odr`i opstanak odre|ene `ivotiwske vrste.
Dvadesetih godina Jevrejinov emigrira u Francusku; pre toga stigao je da rediteqski postavi scenski spektakl Zauzimawe
Zimskog dvorca u Petersburgu sa 8.000 u~esnika.
Tri decenije Nikolaj Jevrejinov `iveo je u Francuskoj, gde
je ostvario saradwu s istaknutim pozori{nim stvaraocima, rediteqima [arlom Dilenom i @akom Kopoom kao i teatrologom Gustavom Koenom. Pi{e i objavquje teorijske spise o pozori{tu me|u kojima vaqa izdvojiti dela Istorija ruskog pozori{ta i Uvod
u monodramu; ovde treba ista}i upravo spis o monodrami gde, za
razliku od pre|a{wih teoreti~ara, Jevrejinov smatra da je monodrama presek psiholo{kog stawa svesti glavnog junaka koji se iskazuje u dva ili tri me|usobno suprotstavqena glasa, odnosno stava.
U spisima koje je profesor Lazi} izdvojio za ovu priliku
isti~u se osnovni stavovi pozori{ne estetike Nikolaja Jevrejinova. Re~ je o teatralnom prikazivawu `ivotnih datosti, pri ~e99
mu autor isti~e distinkciju izme|u teatralnosti, odnosno stilizacije kao scenskog izraza, i izve{ta~enosti koja je podobna amaterima i r|avim glumcima. U sredi{tu pozori{ne teorije Nikolaja Jevrejinova nalazi se ideja o neizbe`noj ali i neophodnoj teatralnosti, jer samo je ona kadra da do kraja predstavi i ostvari
celovitu scensku ideju u okvirima odabranog scenskog izraza.
Postavqa se pitawe o recepciji teorijskih stavova Nikolaja Jevrejinova danas. ^ini se da bi ponajbli`e stanovi{te wegovom
vi|ewu pozori{ta – stilizovanom teatralizmu – bila teorija eksplikacija postmodernog pozori{ta koje eklekti~ki prihvata sva
re{ewa i sve estetike, ali koliko god mo`e izbegava realisti~ki
i naturalisti~ki teatarski izraz. U tome kontekstu vaqa posmatrati i objavqivawe kqu~nih spisa Nikolaja Jevrejinova koji nas i sa
zaka{wewem od nekoliko decenija upoznaju sa esteti~kim stanovi{tem jednog od najzanimqivijih pozori{nih delatnika XX veka.
Danko Stoji}
OZLOJE\ENA RASPU[TENICA
Jovica Stojanovi}: Seks i kultura, ^igoja,
Beograd, 2011.
Do{la nam je do ruku kwiga psihologa Milana Savi}a Izbor bra~nog druga – brak i bra~na kriza (izdawe autora, Beograd,
1988) u kojoj je jedna razvedena `ena crvenom olovkom podvla~ila
pojedine delove. Tako smo dobili autenti~no svedo~anstvo o tome
{ta suprotni pol misli.
Navedimo ove Savi}eve odlomke koje je razo~arana gospo|a
podvla~ila i tako dodala kwizi na vrednosti: “Ali, danas, zapa`am da me mu` `eli samo telesno, dok mi nimalo ne pru`a ne`nosti za kojom toliko ~eznem„. Ili: “O zloupotrebi seksa mo`emo da
govorimo i onda ako smo prema partneru ne`ni samo u trenucima
kad nam je potreban seks. Zna~i, bra~ni drug mora na{u ne`nost
prema wemu da plati seksom„. I daqe: “Naravno, `ena ima pravo da
ka`e Ne kad stvarno ne `eli seksualni kontakt„. ... “Svoju li~nost
}e jo{ vi{e poniziti ako glume orgazam„.
Aktuelna kwiga istaknutog antropologa i seksologa Jovice
Stojanovi}a Seks i kultura (^igoja, Beograd, 2011) je izuzetno zanimqiva, `ivotnim i nau~nim podacima bogata zbirka obimnih
tekstova o seksolo{kim fenomenima kao {to su incest, religija
i seksualno pona{awe `ene, qubomora, prostitucija, pornografija, itd. Nas je najvi{e privuklo poglavqe Qubavne veze i prevara
zato {to Stojanovi} mra~no govori o braku kao instituciji.
Ovaj seksolog nagla{ava zna~aj qubavnih veza. Tzv. prva qubav nikada se ne zaboravqa, a pamte se i qubavne veze koje su bile
gorke, traumati~ne i pune razo~arawa.
Stojanovi} ka`e da brak nije qubavna veza nego zakonski
sankcionisana i socijalno kanalisana institucija. On brak smatra
monogamnom prostitucijom imaju}i u vidu pre svega gra|anski brak
iz ra~una. Statistike ka`u da je preko 60% brakova razvedeno.
100
Qubavne veze su kratke, ali slatke, dok je brak iz ra~una do`ivotni proma{aj koji predstavqa, ponavqamo, jedan oblik prostitucije. Brak je za Stojanovi}a neuroti~na simbioza udvoje.
Anton ^ehov je napisao da svako ko `eli da bude usamqen
treba da se o`eni. Radi se o usamqenosti udvoje. Pisac ovog ~lanka
je neo`ewen i on nije svestan koliko je brak, bar po Stojanovi}u,
turobna i razorna monotonija, ali zna koliko su qubavne veze, du`e ili kra}e, primamqive, prelepe, pune u`ivawa i strasti. Oni
koji se zabavqaju vi|aju se s vremena na vreme i u`ele se jedno drugog, dok su bra~ni partneri stalno zajedno, postanu dosadni jedno
drugom i zgade im se najseksepilnija tela – ~ega nisu bili svesni
dok su se zabavqali.
Pomenuli smo procenat razvedenih brakova, ali i ~iwenicu
da samo psiholozi i psihijatri znaju koliko ima zakonskih brakova koji ne funkcioni{u, kao i ~iwenicu da ogroman broj bra~nih
drugova uop{te ne konzumira sno{aj niti bilo koju drugu vrstu
seksa. Smatra se da veliki broj bra~nih parova posle nekoliko godina braka koitira svega nekoliko puta godi{we.
Stojanovi} do u detaqe razvija svoje teze, istina razvla~e}i i ponavqaju}i neke delove i po nekoliko puta, ali to je dobro
jer se ~iwenice tako ure`u.
Mnogo je razo~aranih, mnogo je ogor~enih i ozloje|enih kao
{to je slu~aj s ~itateqkom kwige psihologa Milana Savi}a ali, i
pored toga, brak i porodica su jedino prihvatqivo sredstvo za
funkcionisawe zajednice, u {irem i u`em smislu te re~i.
Sre}om, postoje qubavne veze, {to Stojanovi} nagla{ava.
Qubavne veze vode u brak, gde se sti~u gorka i opora iskustva, naro~ito stoga {to su tu upletene ta{te i svekrve, bra}a i sestre,
itd., koji mogu da upropaste brak, tim pre ukoliko svi `ive pod istim krovom. Qubomora, netrpeqivost, osionost, svirepost i mr`wa mogu dovesti do nesagledivih posledica.
Mo`emo da pretpostavimo kolika je trauma upravo za vrlo
mlade supru`nike koji o takvom `ivotu nemaju pojma. Pa tek kada
do|u deca...
Brak nije nimalo romanti~an. Naravno, zrele i odgovorne
osobe treba da se ven~avaju jer brak nudi jednu sigurnost i stabilnost onima koji su sposobni da se izbore za tako ne{to; mnogi koji su se razvodili, pou~eni i prekaqeni iskustvom, po drugi pa i
tre}i put se opredequju za ven~awe.
Stojanovi}eva vivisekcija braka deluje isuvi{e li~no, pesimisti~ki subjektivno obojena. Sve {to je on napisao o braku mawe ili vi{e odgovara istini, ukqu~uju}i i procente, ali nekome
ko suvi{e pomno i nekriti~ki ~ita ovog kriti~ara mo`e da se
u~ini da je, takore}i (ne shvatajte bukvalno), Stojanovi} za to da
se ukine brak a umesto wega uvede slobodna qubav. Qubavne veze su
lepe i slatke, brak je obaveza i monotonija...
To nas podse}a na hipike, “decu cve}a„, koji su krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina (otprilike) pro{log veka
`iveli u komunama. Takav na~in `ivota je pokazao svoj neuspeh, hipici su nestali a brak `ilavo nastavqa svoje trajawe kao osnovna
}elija dru{tva. Daqe, u SSSR-u su vr{eni eksperimenti da deca
`ive van porodice, pa su deca umirala. Kako ~ove~anstvo mo`e da
opstane ukoliko dete nema roditeqe, kako to dete mo`e biti humanizovano i socijalizovano ukoliko nije stalno (naro~ito u detiwstvu) uz majku i oca!? ^ove~anstvo bez braka ne mo`e da napreduje.
101
Svrha seksa je i u`ivawe i razmno`avawe. Ne mo`e se zamisliti
jedno bez drugog. Priroda je stvorila qudsku vrstu s ciqem da se ona
obnavqa, dok je vi{evekovno iskustvo potvrdilo, ma {ta Stojanovi} s mnogo dokaza tvrdio, da bez braka nema opstanka ni napretka.
Razmatraju}i Stojanovi}eva shvatawa bili smo prinu|eni
da se prema wima, prihvataju}i ih, ophodimo i kriti~ki, kao uostalom i prema svakom drugom nau~nom delu. Kwigu Seks i kultura Jovice Stojanovi}a preporu~ujemo svakoj obrazovanoj osobi koja `eli da bude intelektualno i iskustveno bogatija, {irih vidika, i da ima realan i kriti~an odnos prema `ivotu.
Radomir Putnik
KAFANA NAS [email protected]
Branko Najhold: ^ast svakom, Trag, Zemun, 2010.
Branko Najhold je strpqivi i istrajni istra`iva~ pro{losti Zemuna; krug wegovih interesovawa je izuzetno {irok i zahvata razna podru~ja delatnosti, od arheologije do, evo, ugostiteqstva. Branko Najhold, dakle, obavqa niz poslova koje bi trebalo da
vr{e institucije, kako bi se sa~uvali va`ni podaci koji svedo~e
o na~inu `ivqewa u odre|enom istorijskom trenutku i kako bismo
mogli da uspostavimo kontinuitet u pojedinim oblastima qudske
delatnosti. Najzad, Branko Najhold dokazuje svojim kwigama i decenijski dugim istra`ivawima da `ivot ne po~iwe od nas, odnosno
da treba da se povinujemo u svetu va`e}im principima od kojih jedan glasi da vaqa po{tovati pretke.
U kwizi ^ast svakom koja je i neki oblik kataloga izlo`be
posve}ene zemunskom ugostiteqstvu odr`ane u galeriji Stara kapetanija Najhold je objavio sve do sada znane i dostupne podatke o
razvoju ove privredne grane u Zemunu od austrougarskih vremena
do Drugog svetskog rata, s dodatkom koji govori o `alosnom stawu
zemunskih kafana danas.
U uvodnom delu autor govori o istoriji kafana na ovom prostoru, od anti~kog Taurunuma, preko sredwovekovnog doba u kome je
Zemun bio u posedu Vizantije ili Ugarske, uz pretpostavku da su i
tada postojali ugostiteqski objekti, pa do turskog doba od 1521. godine. Prema podacima iz 1560. Zemun je bio pograni~ni grad, a apotekar Rajnhold Lubenau opisuje lep karavansaraj u koji dolazi mnogo sveta koji treba skelom da se preveze u Beograd. Francuz Kikle
bele`i 1658. godine da u Zemunu postoje tri hana. Godine 1717. Zemun je kona~no oslobo|en od Turaka i ulazi u sastav Habsbur{ke
monarhije. Od tog doba, zahvaquju}i sa~uvanim dokumentima, mo`e
se pratiti istorija razvoja zemunskog ugostiteqstva.
U osamnaestom veku Zemun se kao grad razvija, pa se samim
tim otvara prostor za procvat ugostiteqske delatnosti. Zabele`eno je da je u gradu 1799. bilo 80 gostionica na 6.700 stanovnika. Pojedine gostionice imale su bilijar i {ahovske garniture, a negde su
postojale i kafane. Kockawe je bilo strogo zabraweno ali ga je
ipak bilo i organizovalo se u tajnosti u pojedinim gostionicama.
102
Autor najve}i deo kwige posve}uje iscrpnim opisima zemunskih hotela, restorana, kr~mi i rakija{nica u drugoj polovini devetnaestog veka kao i u periodu do Prvog svetskog rata. Do detaqa
istra`uje razvoj ugostiteqstva u centru Zemuna, ukqu~uju}i tu i
analizu mesta kafane u dru{tvenom, privrednom, kulturnom i porodi~nom `ivotu gra|ana. Druga~ije re~eno, i u razvijenoj multinacionalnoj multikonfesionalnoj zajednici kafana je bila nezaobilazno mesto na kome su se sretali gra|ani radi zbora i dogovora, posla i politi~kih analiza, veseqa i zabave. U nekim kafanama bilo je sedi{te sportskih klubova. Pojedini vi|eni restorani
imali su posebno izgra|ene pozornice na kojima su nastupala putuju}a pozori{na dru{tva igraju}i predstave na nema~kom i ma|arskom jeziku, kao i Srpsko narodno pozori{te iz Novog Sada
kome je Zemun predstavqao jedno od upori{ta i mesta u kojima se
obavezno, svake sezone nastupa du`e vreme. Samo se po sebi podrazumeva da su hoteli i uglednije kafane organizovali balove i druge proslave za zanatlijska i trgova~ka udru`ewa, {to govori o
kontinuiranom prisustvu gra|ana svih stale`a u gostionicama.
Najzad, kafane su predstavqale i mesto za razonodu uz muziku koja
je bila raznovrsna po sastavu – od guda~kih orkestara do tambura{kih bandi.
Posledwi uspe{an period zemunskog ugostiteqstva prestavqa doba izme|u dva rata. Odgovaraju}i potrebama i `eqama pove}anog broja stanovnika, name{tenika, vojnih lica i samaca, zemunski ugostiteqi pro{iruju narodne kuhiwe primaju}i abonente na
ukusnu i obilnu ishranu. Najhold veli da je tada u gradu Zemunu postojala {iroka lepeza ponuda, od skromnih rakija{nica pored pijace, preko ribarskih restorana na obali Dunava, do sofisticiranih hotela koji su kvalitetom usluga i izgledom stajali uz rame
uglednim restoranima u Be~u i Pe{ti.
Propadawe zemunskih kafana zapo~iwe posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom i otimawem lokala od vlasnika i wihovim pretvarawem u restorane u dru{tvenom sektoru. Zatvoren je
veliki broj restorana, kafana i kr~mi, a nivo usluga pao je ispod
svake dopu{tene mere. Danas u Zemunu prisustvujemo izvesnoj obnovi kafanskog `ivota, poglavito na obali Dunava gde se nalazi
vi{e restorana na brodovima i {lepovima. Ali to su lokali za
goste sa dubukim xepom kojima je restoran mesto za promociju statusa a ne za porodi~na okupqawa i dru`ewa.
Kwiga Branka Najholda ^ast svakom bez sentimentalnosti
predstavqa doba u kome je `ivot gra|ana bio le`erniji, ispuweniji dru{tvenim `ivotom i prijatnim sadr`ajima zahvaquju}i restoranima i kafanama u kojima su gosti do~ekivani qubazno i prisno; ta prisnost i uzajamno po{tovawe gra|ana i ugostiteqa obezbe|ivali su posetiocima prijatne trenutke bez straha od bilo kakvog nasilni{tva. Druga~ije re~eno, restorani i kafane u pro{losti Zemuna predstavqali su nezaobilazno mesto za dru`ewe,
negovawe prijateqstva, pra}ewe kulturnih, zabavnih i sportskih
sadr`aja. Kada se to doba uporedi sa dana{wim, sasvim je jasno na
~ijoj }e strani biti prevaga kvaliteta.
103
PLUS
Slobodan [kerovi}
[TA JE TO NAU^NA
FANTASTIKA?
Ve} sam ranije nazna~io da je pojava NF nu`na u kontekstu
sveop{teg ose}awa koje zra~i moderno doba, a to je stalno pove}awe zna~aja nau~no-tehnolo{kih izuma, kao i spekulativne mogu}nosti novih tehnolo{kih proboja i revolucija.
Iz ovoga se lako mo`e zakqu~iti da je NF ona vrsta fikcije u kojoj nau~no-tehnolo{ki elementi imaju zna~ajan momentum u
wenoj konstrukciji.
Neki neterski koncepti savremene NF
Kao {to u egipatskoj filozofiji, iz koje je nastala egipatska mitologija, odnosno religija, postoje principi (neteri) s vrhunskim principom Neter neteru, tako i u drugim sveobuhvatnim
sistemima, u dru{tvu ili u kwi`evnoj fikciji, postoje ideje koje
poku{avaju da u sebi odrede osnovne pokreta~ke sile, pravce i
smerove wihovog dejstva, forme i dinami~ke celine, arhetipove,
tipove, individualne modele, habitat, prirodu, itd. U savremenoj
nau~noj fantastici, kojoj su osnovni mediji izra`avawa kwi`evna proza, film, strip i video-igre, najpoznatiji modeli ove vrste
su “Zvezdane staze„, televizijski i filmski serijal, zatim filmovana epska fantazija “Zvezdani ratovi„, filmski serijal “Matriks„, kao i jo{ neka, mawe poznata ili impresivna ostvarewa.
U osnovi ovih vi{ezna~nih ostvarewa, jasno se isti~u egzistencijalni i eti~ki momenti, usredsre|eni pre svega na razvoj
li~nosti glavnih junaka i wihovu interakciju s dru{tvom, odnosno najva`nijim dru{tvenim de{avawima. U serijalu “Zvezdane
staze„ najboqe obra|en aspekt su me|uli~ni odnosi, pri ~emu je
fantazijski tehnolo{ki element iskori{}en kako bi se za razvoj
ovakvih odnosa stvorili pogodni dru{tveni uslovi. U ovom serijalu premisa koja omogu}uje napredovawe i izgradwu li~nosti je
utopijski socijalizam, koji iskqu~uje bilo kakvu mogu}nost, u dana{wem svetu vladaju}ih, egoisti~kih, privatno-sopstveni~kih,
sebi~nih, zlo~ina~kih, tehnokratskih, itd. ambicija. Glavni junaci su u dobroj meri idealizovani i slu`e kao modeli li~nosti ~esto suprotstavqeni interesima koji nu`no izviru iz nekih dru{tvenih koncepata, naro~ito dr`ave, koja je u ovom zami{qenom
svetu izgubila najve}i deo svojih stvarnih atributa, a time i inicijativu. Jedan od glavnih motiva-pokreta~a u “Zvezdanim stazama„ je radoznalost, `eqa za istra`ivawem i sticawem znawa, unapre|ewem li~nosti, {to je zapravo osnovni filozofski i egzistencijalisti~ki zahtev (npr. kod Spinoze).
104
U serijalu epske nau~ne fantastike “Zvezdani ratovi„ postoji ne{to druga~ija vrsta dru{tvenog okru`ewa. Tamo su dve
glavne dru{tvene formacije – diktatura i republika, koje se dijalekti~ki prepli}u u zadatom bipolarnom modelu, istorijski i realno veoma aktuelnom. Ovaj dualizam se preslikava na glavne junake i oni moraju da se opredele izme|u svetle i tamne strane sile,
koja je tako|e dvojaka. Prema tome, ono {to odre|uje li~nost jeste
etos, a wegovi glavni nosioci su neka vrsta “svetih ratnika„ – xedaji. Dualizam je dosledno sproveden i u podeli glavnih uloga – dva
nose}a lika su blizanci ({to se do samog kraja pri~e mo`e samo
naslutiti), princeza Leja i xedaj Luk Skajvoker. Drugi junaci s odlu~uju}om ulogom su tipski karakteri (Han Solo) koji su u stalnoj
borbi sa svojim karakternim osobinama (zapravo dru{tveno odre|enim vektorima individuacije) jer se na wih vr{i pritisak sa
strane etosa. Han Solo je idealan primer individualnog preduzima~a koji se kre}e zonom izme|u dozvoqenog i nedozvoqenog, ali
wegov li~ni odnos s ostalim junacima uvek prevlada wegovu uslovqenost. Iskvarena logika tipa “lanca komandovawa„ (piramidalne strukture dru{tvene organizacije) oli~ena u “imperiji„, odn.
“imperatoru„, ne sadr`i u sebi ovaj unutra{wi motiv i zbog toga
te`i osvajawu svih dostupnih oblasti, kao i uni{tewu onih koji
odbijaju da se prikqu~e na sistem. Unutra{wa borba kod palog xedaja Darta Vejdera (Anakina Skajvokera) tek na samom kraju epa
razotkriva duboko zakopano jezgro wegove li~nosti. Ovaj lik je
tipi~na `rtva emocije samosa`aqewa, od prve epizode u kojoj se
pojavquje, `rtva dru{tvenog sistema koji je porobio wegovu majku,
a wega emocionalno uslovio da svojim reaktivnim pona{awem ~ini zlo i onda kada `eli da ~ini dobro. Iako i junaci sa suprotne
strane imaju sli~nu situaciju, wima je na usluzi mudrost etosa
(ve~nosti) za razliku od “lukavog uma„ (prakse vladawa).
“Matriks„, osim zamerki upu}enih na preterano kori{}ewe marketin{kih i koreografskih elemenata, ima tako|e veoma
sna`nu ideju, koja stvarnost predstavqa na relaciji predstave
(“Velikog Brata„), obmane i samoobmane, s jedne strane, a s druge
– slobodne i osve{}ene li~nosti, koja je u svakom pogledu marginalizovana i stavqena izvan zakona. “Matriks„ ponajvi{e odra`ava trenutnu dru{tvenu situaciju, u skladu s vladaju}om tehnologijom kraja 20. i po~etka 21. veka – ujediweni sistem tzv. “ve{ta~ke inteligencije„ i wegovo vi{estruko uplitawe u svakodnevni `ivot ~oveka, s tendencijom da se svaki trenutak i svaka,
pa i najmawa aktivnost, uklopi u “matricu„, kako bi se ostvarila
kontrola koja jeste – bezbednost. Danas je ~itav svet uznemiren
ovakvim doga|awem, odavno anticipiranim u klasi~nim delima
nau~ne fantastike (Mi, 1984, Metropolis, Dan kada se Zemqa zaustavila, itd).
Dominacija neinteligencije
“Ve{ta~ka inteligencija„ je jedan od dominantnih pojmova
digitalnog doba (prim. doba se u posledwe vreme smewuju svakih
nekoliko godina). U su{tini, VI nema ni “i„ od inteligencije.
Ovaj pojam, pre svega, obuhvata slo`eni sistem protokola i prora~unate reakcije, zasnovanih bilo na standardnom tuma~ewu situacije, bilo na projekciji `eqenog ishoda. Najve}a i najskupqa primena VI je u politi~ke svrhe – o~uvawe tj. nametawe poretka koji
105
odgovara postoje}em sistemu eksploatacije. U “Matriksu„ je VI
delatno, i spektakularno, prisutna u liku agenta Smita, koji, mnogo vi{e od “inteligencije„ koristi grubu silu. Vladaju}i sistem
se u “Matriksu„ ne bori protiv istinske konkurencije, tj. nekog
drugog sli~nog sistema, ve} protiv onih koji “kvare„ sistem jer se
u wega ne uklapaju.
U serijalu “Zvezdane staze„, VI je data u dva osnovna ishoda. Najpozitivniji predstavnik VI je android Dejta (Data, tj. Podaci) koji u svemu parira qudskim bi}ima, a u mnogo ~emu ih i nadma{uje, osim u ume}u balansirawa emocija (emocije su neadekvatno obra|ene u “Zvezdanim stazama„ i uglavnom idealizovane kao
ne{to “pozitivno„, {to je jedna od slabosti ovog ina~e impresivnog projekta). Ali, najimpresivnija VI je svakako ona kod Borga
(skra}eno od Kiborg), kolektivnog kibernetsko-organskog bi}a
koje preti i te`i da ovlada ~itavom galaksijom, name}u}i organizaciju “ko{nice„, gde su individue (trutovi) pod kontrolom centralne procesorske jedinice, “kolektivnog uma„ – mo`da, do sada,
najboqi primer mogu}eg daqeg razvoja tehnolo{ke civilizacije.
Uspostavqawe sistema koji je sam sebi svrha i opravdawe je poku{avano mnogo puta u istoriji, a najsli~niji primeri ovome su oni
po~ev od jakobinske diktature, preko staqinizma do fa{izma i
nacizma. U dana{wem svetu raniji modeli zasnovani na ideologiji i administrativnoj efikasnosti sve vi{e su tehnologizovani i
u funkciji kontinuirane tehnolo{ke revolucije. ^ini se kao da je
tehnologija preuzela vlast nad qudima i sve raspolo`ive energije se usmeravaju u ciqu o~uvawa takvog sistema. Na kraju krajeva,
ispada da su Marks i drugi filozofi-ekonomisti prevideli ~iwenicu da je ideja (tj. proizvodna sredstva) ta koja zapravo vr{i rad,
a ne radni~ka klasa, i da je “normalno„ da woj i pripadnu proizvodi tog rada. A qudi su tu, naravno – otu|eni, ili boqe re~eno “upotrebqeni„. Posmatrano na ovakav na~in, zaista je ta~na tvrdwa da
je “rad stvorio ~oveka„, ali veliko je pitawe – ~iji rad? I da li je
ovakav ~ovek zaista najboqi i najpametniji ~ovek kada su qudske
potrebe i potencijali u pitawu?
Nau~na fantastika, u ovom trenutku, do`ivqava (prividnu?) krizu. Mo`da ba{ zbog toga {to je sama nauka, odnosno u najve}oj meri sama tehnologija, preuzela na sebe ulogu, koju u qudskom svetu ima umetnost, da formira svest i odre|uje/procewuje
delatnost qudi. “Etika„ tehnologije je u funkciji odr`awa wene
dominacije. Tehnolo{ko znawe omogu}uje, pre svega, efikasno
sprovo|ewe vlasti, koja zauzvrat ula`e u tehnologiju, zatvaraju}i tako za~arani krug nasiqa. Ona pri~a koja je u po~etku dala
podsticaj nau~noj fantastici, pri~a o visokom standardu svih qudi, o slobodi koju tehnologija nudi, neograni~enom kretawu svemirom, osvajawu i osloba|awu vremena kako bi se qudi oslobodili potrebe da rade i posvetili sebi – odavno je izgubila zamah i
va`nost. Entuzijazam u nau~noj fantastici je splasnuo jo{ po~etkom {ezdesetih godina pro{log veka, a pojavom sajber-panka stvar
je u dobroj meri prizemqena. NF je u{la u klin~ s dana{wicom i
mnogo mawe se bavi predvi|awem daleke budu}nosti, a vi{e onim
{to sledi ve} sutra. Kao `anr je skoro potpuno pretopqena u
obi~nu, uglavnom diletantsku fantaziju, koji ne nudi ni{ta na
planu etike ili konkretnog suprotstavqawa vladaju}oj tehnologiji, najboqe oli~enoj u globalnim korporacijama i globalnom
sistemu. Posledwi trzaj, koji kao da je stavio ta~ku na NF – “Ava106
tar„ Xejmsa Kamerona, jednog od najzna~ajnijih re`isera nau~ne
fantastike (“Terminator„). Ovaj film na sa`et na~in pri~a o
vladaju}oj tehnolo{koj ekonomiji, koja od qudi ~ini ili `rtve
ili zlo~ince. Nije tu ni{ta novo re~eno, ali je indikativno da je
Kameron formalno istakao pojam “avatara„ – mada ga nije u potpunosti analizirao. Wegov avatar je materijalizovani Neo, glavni junak “Matriksa„, stavqen u procep izme|u eti~kog i tehnolo{ki svrsishodnog.
Ko pre`ivqava?
Pre`ivqavawe je glavna (nametnuta) tema dana{wice. Ono
je imperativ tehnologije, po{to je o~igledno da u istoriji jedino
ona pre`ivqava, bez obzira na to da li se radi o ideologiji, religiji ili ma{inskoj, digitalnoj, nau~noj tehne... @iveti i umirati
zarad odr`awa sistema, a istovremeno verovati u sopstveno pre`ivqavawe, u najmawu ruku je paradoksalno, a i potpuno neinteligentno.
Ve{ta~ka inteligencija kao surogat istinske, kreativne
inteligencije, koja svoju egzistenciju ostvaruje slivawem resursa,
a ne wihovim iscrpqivawem (o ~emu je re~ u “Avataru„) – pokazuje
se kao ~ista suprotnost inteligenciji. Treba zaista biti glup pa
poverovati u mogu}nost da }e VI uspe{no preuzeti na sebe dobro~initeqsko delovawe u korist qudskih bi}a. Ali taj proces zaglupqivawa odavno je uzeo maha, on se sistematski sprovodi i nije nikakvo ~udo {to stvari izgledaju ovoliko sumorno.
[ta nau~na fantastika mo`e ovde da u~ini? Jo{ od vremena Filipa K. Dika, i drugih autora koji su videli {ta se sprema,
ona sklapa slagalicu s kojom malo ko jo{ poku{ava da se zabavqa.
Postoji sna`na tendencija da se sve zanemari, zaba{uri, da se ne
razmi{qa i ne brine previ{e, da se prepusti tokovima istorije,
i najve}em zlu – zabavi... Ionako, kada bi ~ovek i hteo, ne bi mogao
da se organizuje protiv ovako materijalizovane pretwe – bio bi
istoga ~asa etiketiran kao terorista i eliminisan. Dakle, kao
{to ka`e Borg: Svaki otpor je uzaludan. Bi}ete asimilovani.
Istorija je potro{ila i pre`vakala sve mogu}e sisteme i
kulminirala do stadijuma “ve{ta~ke op{te inteligencije„ (AGI),
koja trenutno uspostavqa senzorsku mre`u na i ponad planete,
prikupqa podatke o svemu i svakome i gotovo momentalno interveni{e gde god se dogodi ne{to izvan protokola (ve} obra|eno u literaturi).
Ako je misija nau~ne fantastike bila da prosvetli i obrazuje ~ove~anstvo, ona je u tome uspela u veoma maloj meri. Danas
jo{ samo mo`e da iz prikrajka preslikava i predvi|a slede}e poteze ovog zalaufanog Levijatana koji je ve} progutao kuglu zemaqsku.
107
Bal{a Raj~evi}
ARS LONGA
Povodom retrospektivne izlo`be
Miodraga B. Proti}a, Galerija Srpske akademije
nauka i umetnosti, oktobar–novembar, 2011.
Svestrano delo i kompleksna li~nost Miodraga B. Proti}a
(1922) spadaju u one najvi{e tekovine qudske kulture i umetnosti
koje se ne mogu meriti samo uobi~ajenim, svakodnevnim kriterijumima jer ih uveliko prevazilaze. Wegov zna~aj, uloga, mesto i doprinos umetnosti, istoriji, teoriji i kritici umetnosti kao i op{toj istoriji i sociologiji kulture i umetnosti nadvisuju na{e
uske nacionalne okvire. Kad se pi{e o i u me|unarodnim okvirima zaista retko svestranim i uspe{nim stvaraocima kakav je M.
Proti}, obi~no se komparativno razmi{qa o zna~aju i dometima
wihovih razli~itih kulturnoumetni~kih delovawa. [to je nezahvalno i nepotrebno, jer mislimo da su Proti}ev uloge gotovo podjednako va`ne i neodvojive jer se radi o sintezi, kroz me|upro`imawa jedinstvenog , autenti~nog dela i autorske li~nosti koje su
komplementarno povezane u koherentnu celinu.
Koje srazmere u na{oj sredini mogu imati nepravda i glupost
vidi se iz podatka da jo{ ni dan-danas Miodrag B. Proti} nije ~lan
Srpske akademije nauka i umetnosti. Zato je mudri Dobrica ]osi}
pored ostalog, otvaraju}i izlo`bu, izgovorio i: “Danas, 18. oktobra
2011. godine, on je za mene svojim stvarala~kim delom i ovom izlo`bom postao redovan ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti„.
Zbog ograni~enosti prostora mi }emo se u ovom tekstu
uglavnom baviti Proti}evim slikarskim delom, mada bi wegov
svestrani kwi`evni opus, koji smo napred spomenuli, mogao biti
predmet posebne i obimne stru~ne studije.
U metodolo{kom smislu svesni od kolikog zna~aja je va`an
pristup odre|enom predmetu izu~avawa mi smo – uzev{i u obzir da
se radi o izuzetno kultivisanoj slikarskoj li~nosti , slikaru velike erudicijske i teorijske potkovanosti i o racionalno razmi{qaju}oj stvarala~koj li~nosti – odlu~ili da Proti}evom slikarstvu
pri|emo prevashodno uzimaju}i u obzir mogu}e veze izme|u wegovog
teorijskog razmi{qawa i ostvarenog dela kao i uzimaju}i u obzir
odre|ene direktne ali {to adekvatnije izabrane slikareve izjave o
namerama i zna~ewima wegovog slikarskog stvarala{tva.
Kad se pi{e o dugove~nom autoru poput M. B. Proti}a ~ije
delo traje preko pet decenija i koje je ve} podrobno izu~eno i protuma~eno kroz veliki broj napisanih tekstova, svaki novi tekst,
poput ovog, u retrospektivnoj je i rekapituliraju}oj funkciji izvesnog svo|ewa poznatih vrednosti. I zato mislimo da je mawe va`an poku{aj da se ka`e ne{to mawe bitno novo ili staro na novi
na~in, a da je va`no pisati {to ta~nije, ukoliko uop{te pojam ta~nosti nije u izvesnoj kontradikciji sa prirodom umetnosti.
Posle vi{e retrospektivnih i delimi~no retrospektivnih
izlo`bi koje je odr`ao u raznim gradovima (Vrwa~koj Bawi, Bawaluci, Ni{u, Kraqevu, Beogradu) u periodu 2002–2009. godina i
kona~no izlo`be akvarela i crte`a u Galeriji Grafi~kog kolek108
tiva 2010, poslovi~no radni i neumorni Miodrag B. Proti} potvrdio je opet svoj neiscrpni umetni~kokulturni aktivizam ovom retrospektivom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Me|utim izlo`ba, nasuprot o~ekivanog, nema karakter ni nekog ponavqawa ni varijacije poznatog ve} je koncepcijski osmi{qena
celina kao rezultanta Proti}evog disciplinovanog, racionalnog
i metodi~nog duha . Posle toliko godina izlaga~ke i radne aktivnosti autor nam je ponudio pravo osve`ewe i iznena|ewe, jer su na
izlo`bi predstavqeni uglavnom nikad ili retko izlagani, kao i
radovi nastali u posledwih nekoliko godina! To su ve}inom neka
kqu~na, prelomna, ili dela, subjektivno ali i objektivno, zna~ajna autoru u razvojnom istorijskom ali i esteti~ko problemskom
smislu, dela svesno neotu|ena i sa~uvana u umetnikovom vlasni{tvu kao i vlasni{tvu sina Predraga Proti}a. U slobodnom, metafori~kom smislu mo`e se re}i da predstavqaju autorov “li~ni
muzej„. A Je{a Denegri ih naziva jednom mogu}om autorovom li~nom i subjektivnom antologijom.
Prikazana izlo`ba nam predstavqa jednu u istorijski razvojnom smislu logi~nu, konciznu i jasnu celinu koja povezano i u
kontinuitetu prati autorov slikarski razvoj od rane 1953. pa sve
do 2011. Pri ~emu je broj~ano dat primat radovima od po~etka
{ezdesetih, naro~ito naslikanim od samog po~etka sedamdesetih
do danas.
Iz ranog perioda 1953–1959. reduktivnog geometrizovanog
apstrahovawa podataka predmetnog sveta, zasnovanog na postkubisti~kim iskustvima, izlo`ene su kapitalne slike kao: “Lotosi„ i
“Lampa„ iz 1953, “Akvarijum„ 1954. i “Usamqenost„ 1959. Ve} u
ovim slikama prisutna su pojedina tipi~no proti}evska obele`ja:
geometrizam u svo|ewu predmetnog oblika kao i odnegovana estetizacija materije, paste, i prigu{enih skladnih koloristi~kih
odnosa, jasne i ~iste, pojednostavqene povr{ine, odnos geometrijskog i organskog kao i te`wa ka dvodimenzionalnom povr{inskom
definisawu slikarskog prostora.
Izlo`ene slike iz sedme decenije 1961–1970. su period jo{
ve}eg apstrahovawa predmetnog i motivskog predlo{ka, svo|ewa
do granice minimalnih ostataka slikarskog predmetnog povoda, da
bi u izlo`enim slikama 1970–1976, kao “Grad zima„ 1970; “Pomra~ewe meseca„ 1973; “[koqke„, 1973; “Sazve`|e i {koqka„, 1976;
“Kompozicija sa {koqkom„, 1976; [email protected] akvarijum„ 1973; kao i
“Kompozicija„ 1977. bili nagla{eni: geometrizacija {irokih povr{ina i minimalizovawe predmetnog podatka i postali dominantni kao prelazna faza ka nagla{enoj geometrijskoj apstrakciji u kojoj se jedini predmet, ako je uop{te prisutan , ~esto svodi samo na jednostavan geometrizovan znak (kao {koqka na spiralu ili
asteroid na krug, pe{~ani sat na trougao, mesec na ise~ak kruga,
~esto se javqa i znak krsta i sl. Sve to je u duhu autorovog razmi{qawa izra`eno po principu “semanti~kog kqu~a„.
Posle radikalizma apstraktnog transponovawa kroz nagla{eni geometrizam u slikama iz ciklusa “Oma` Maqevi~u„ slikar
}e se u poznim godinama u novim slikama 2000–2011. prikazanim,
tako|e, prvi put na ovoj izlo`bi, vratiti prepoznatqivim, ve} navedenim znacima svojih starih slika ali kroz nove i inventivne
izra`ajne varijacije kao i na superioran egzekucijski na~in, sasvim na nivou svoje reputacije. I ove slike su uglavnom nagla{eno velikih dimenzija, zbog zahteva vizuelno psiholo{kog dejstva
109
(~esto monumentalnog i metafizi~kog), velikih i ~istih, ujedna~eno obojenih povr{ina u tra`eno osmi{qenim, povr{insko-prostornim, kompozicijskim i koloristi~kim odnosima. To je umetnost sa naglaskom na ~istoj vizuelnoj izra`ajnosti. U ovim novim
slikama se zapa`aju odre|ene novine: proporciono pove}awe oblika – znaka u odnosu na celovitu geometrijsko konstrukcionu
strukturu slike, ve}i dinamizam izra`en pove}awem kosina povr{ina i linija kao i izvesnim koloristi~kim otopqavawem i prosvetqavawem pojedinih povr{ina, {to sve konsenkventno rezultira i blagim pove}awem kontrasta celine. A znatno pove}an znak
zbog toga u ovim slikama nije samo semanti~ko simboli~ki, semiolo{ki podatak, ve} sad dobija ve}e vizuelno izra`ajno dejstvo
kao masa u prostoru celine, kao oblik, i koloristi~ki kao povr{ina odre|ene boje. Marija Pu{i} je u predgovoru kataloga Proti}eve retrospektive u Muzeju savremene umetnosti izvr{ila hronolo{ku periodizaciju wegovog stvarala{tva. Kao i sve periodizacije relativno ta~nu, zbog strogosti vremenskih granica u odnosu na `ivu, pokretqivu materiju umetnosti. Jer vidimo da se i
Proti}ev razvoj kao kod mnogih umetnika, odvijao i dvosmerno, napred – nazad. On je to najboqe objasnio: “Vremenom sam i kao slikar postajao svestan da promena nije uvek ukidawe ve} ~esto razvoj
i o~uvawe; da sukcesija mo`e zna~iti ponavqawe, a ponavqawe –
naviku koju sam kao rutinu (zamor) odbacivao, a usvajao kao ’uvek
na nov na~in obavqen ~in’, voqu da se po~ne ponavqawe samog sebe
(...). Ono {to traje uvek je ono {to se obnavqa’.„ (Ba{lar). Ali na
generalnom planu, u krajwim konsekvencama posmatrano, wegov
razvoj se odvijao ka sve ve}em krajwem ogoqavawu slike.
Da bi se boqe razumelo i tuma~ilo ali i vrednovalo Proti}evo slikarstvo, wegov osnovni smisao i mogu}a zna~ewa i poruke,
uputno je iz wegovog bogatog i slojevitog teorijskog razmi{qawa
navesti neke kqu~ne misli o nekolikim bitnim teorijskim principima wegovog stvarala~kog slikarskog pristupa i namerama i
shvatawu sopstvene umetnosti.
Proti} je formulisao svoju teorijsku osnovu poimawa slikarstva kroz definiciju “semanti~kog kqu~a„ koja podrazumeva
“trinom: linija, boja, predmet„.
Pojam “semanti~ki kqu~„ po slikaru zna~i predmet sveden
na geometrijski znak, koji je, kao bitan wihov deo, uklopqen u ideju celine. To svo|ewe je u funkciji postizawa totalnosti i univerzalizovawa izraza - zna~ewa slike. Po tom shvatawu kao bitnom svojstvu modernizma i parcijalnim se mo`e izraziti integralno i univerzalno. Po wemu se “samim fragmentom sveta mo`e
reflektovati wegova celina, a {irina `ivota do~arati univerzalizovawem jednog wenog lika„.
Jo{ jedno va`no svojstvo Proti}evog shvatawa umetnosti
iskazano je i slede}om mi{qu: “Jer umetnost danas ne zna~i ono
{to predstavqa ve} predstavqa ono {to zna~i„.
Mo`emo re}i da su naj~e{}e formulacije na{e kritike o
Proti}evom slikarstvu kao “estetskom racionalizmu„ i “simboli~nom minimalizmu„ u generalnom smislu odgovaraju}e, a mo`emo im punopravno dodati i slede}u “klasicizam minimalizma„ (M.
B. Proti}).
Povodom posledwe definicije ose}am potrebu da objasnim
semanti~ko izra`ajnu funkciju minimalizma u Proti}evom pristupu. Minimalna struktura ne zna~i automatski i besadr`ajna i
110
bezizra`ajna, jer kvantitet izra`ajnih sredstava u umetnosti ne
obezbe|uje i kvalitet. Plasti~ki minimum tu nije u znaku jednakosti sa duhovnim minimumom. Plasti~ki minimum i izra`ajno semanti~ki maksimum nisu u recipro~no zavisnom odnosu . Nisu izjedna~eni sa mogu}om potencijalnom dubinom, intenzitetom i slojevito{}u zna~ewa umetni~kog dela.
Ako bismo poku{ali da izdvojimo i nabrojimo neka konstantna ili bar dominiraju}a obele`ja Proti}evog slikarstva ,
evo tog spiska: intelektualizam, racionalizam – racionalno promi{qen i osmi{qen, disciplinovan, prostudiran pristup slici,
geometrizam svo|ewa predmetnog sveta, geometrizam apstrakcije,
minimalizam izra`ajnih sredstava, gotovo puristi~ka redukcija,
dvodimenzionalno definisawe prostora, razmi{qawe u okvirima
pojma “semanti~kog kqu~a„, autonomizacija izra`ajnog jezika slike kao zasebnog “sveta po sebi„ u odnosu na stvarnost, radikalizam
transponovawa, prefiwenost, kultivisanost ukupne estetizacije
slike, te`wa ka mirno}i i ti{ini metafizi~kog duhovnog stawa,
spiritualizam, te`wa ka dosezawu univerzalnog, astralnog, duhovnog zna~ewa i sl.
U srpskoj posleratnoj umetnosti Miodrag B. Proti} je bio
i ostao do danas jedan od glavnih predstavnika, utemeqiva~a i zagovornika obnove vrednosti evropskog istorijskog modernizma.
Ostao mu je veran i dosledan kako teorijskim programskim, esteti~kim stavovima, tako i svojim slikarstvom u praksi. Oba ova
segmenta su bila u wegovoj umetnosti uvek u saglasnosti, u komplementarnoj, sadejstvuju}oj funkciji.
Ova koncepcijski osmi{qena retrospektiva dosta je doprinela jo{ boqem, sada dopuwenom, slojevitijem i kompletnijem razumevawu i tuma~ewu smisla i zna~ewa umetnosti M. B. Proti}a.
Za nas je posebno zadovoqavaju}e saznawe koje nam otkriva ova izlo`ba da umetnik u poznim godinama traje kroz inventivno obnavqawe, stvaraju}i – kako u formalno likovnom, tako i sadr`ajno
semanti~kom smislu – uspe{na nova dela.
111
Izdaje
Beograd, Francuska 7
tel: 2626-081
@iro ra~un:
355-1008311-43
Glavni i odgovorni urednik
Srba Igwatovi}
Ure|uje redakcijski kolegijum
Korektura i lektura
Miwa Radowi}
Danijela Igwatovi}
CIP – Katalogizacija
u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd
82
SAVREMENIK plus :
kwi`evni ~asopis / glavni
i odgovorni urednik Srba
Igwatovi}. – 1993, br. 1 –.
– Beograd : Apostrof’,
1993–. – 24 cm
Raniji naslov:
Savremenik (Beograd)
= ISSN 0036-519X.
– Dvomese~no i
tromese~no
ISSN 0354-3021 =
Savremenik plus
COBISS.SR–ID 16300556
Kompjuterski prelom
Zoran Spahi}
Likovno-grafi~ko re{ewe logotipa
Rade Markovi}
[tampa
MEGRAF, Beograd
Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije
u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.
Broj je {tampan decembra 2011.
SRBA IGWATOVI] PETAR ZEC SVETLANA
KALEZI] RADOWI] VOJA MARJANOVI]
RADOMIR PUTNIK MILUTIN LUJO
DANOJLI] ALEKSANDAR [email protected]
^EDOMIR QUBI^I] MIROSLAV
RADOVANOVI] DANKO STOJI]
SLOBODAN [KEROVI] BAL[A RAJ^EVI]
TUMA^EWA
VARIJACIJA O ANDRI]U:
SKEPTIK KOJI JE POSTAO STOIK
ANDRI] I FILMSKO-TELEVIZIJSKE
EKRANIZACIJE
PLUS
PESME MERILIN MONRO
Download

PDF