H E R E T I C U S
-
-
-
-
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. 1II (2005), No. l
[email protected]
Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
OBOGOTVORENJE TITOVOG KULTA
Kosta Nikoli}
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
– Prilog istoriji stvaranja Titovog kulta u vreme
jugoslovensko- sovjetskog sukoba 1948-49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Slobodan G. Markovi}
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji
za deifikaciju jugoslovenskog diktatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milojica [utovi}
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . .
Nikola [ujica
Partijski prelom – o tragovima destrukcije
suverenovog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Marinko Arsi} Ivkov
Doprinos srpskih pesnika deifikaciji Josipa Broza Tita . . . . . . . . . .
7
32
87
102
109
Istra`ivanja
@eljko Stepanovi}
Su|enje Isusu – pravni aspekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Ogledi
Sr|an Simeunovi}
Ti{ina posle ti{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Tokovi
Danilo Basta
Hegel u Brozovoj senci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Zbivanja
Marinko Vu~ini}
Redukcionizam i neprijatelji demokratije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Pogledi
Branko Ljuboja
Srpski politi~ki klonovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Ljubi{a Ivanovski
Nato bombardovanje iliti crvena krpa za narod . . . . . . . . . . . . . . 167
Branislav Guzina
An archos vs. Simulatio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Intervju
Poruke i pouke srpskog oktobra (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
Sta{a Zajovi}
Otvoreno i konsekventno protiv rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Zoran Mihailovi}
Mit o nezavisnom novinarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Polemike
Vuk Dra{kovi}
Svi}e 6. oktobar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Diana Ivo{evi}
Svitanje i drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Dosije: Pisci o Titu
Jovica Trkulja
Pisci o Titu – izbor tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Osvrti, recenzije, prikazi
Aleksandar A. Miljkovi}, Jovan Risti} kao evropski dr`avnik
(Dejvid Mekenzi, Jovan Risti} – evropski dr`avnik) . . . . . . . . . . 289
Slobodan Bjelica, Kultura polisa
(Kultura polisa, prikaz ~asopisa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
................
UVODNIK
................
Temat u ovom broju “Hereticusa” posve}en je stvaranju i (zlo)upotrebi kulta Josipa Broza Tita. Na osnovu dokumenata i arhivske gra|e
autori priloga su prikazali kako je sistematski gra|en i deifikovan kult Josipa Broza Tita. Sve do 1949. godine ja~anje Titovog autoriteta karakterisalo je beskonfliktno sapostojanje sa Staljinovom harizmom. Do raskida
sa Staljinom, Titov ideolo{ki autoritet bio je u senci autoriteta neprikosnovenog vo|e svetskog proletarijata – Staljina. U senci njegove harizme,
Tito je u`ivao ugled antifa{isti~kog narodnog vo|e oslobodila~ke vojske.
Kult Tita je u ovo vreme stvaran delom i kao imitacija Staljinovog kulta.
Tek }e posle sukoba 1948. godine Titov kult aktivno biti kori{}en za simbole otpora i borbe za samostalnost Jugoslavije. Posle raskida sa Sovjetskim Savezom, Titov kult je dobio nove dimenzije i forme. Tito je veli~an
kao najve}i antistaljinista, koji je raskinuo sa Staljinom u pravom trenutku i najvi{e doprineo ru{enju njegovog kulta u me|unarodnom komunisti~kom pokretu.
Autori priloga, istori~ari Kosta Nikoli} i Slobodan G. Markovi},
sociolog Milojica [utovi}, istori~ar umetnosti Nikola [uica i knji`evnik
Marinko Arsi} Ivkov uspe{no su pokazali da je inteligencija masovnim
u~e{}em u komunisti~kim svetkovinama omogu}ila Brozu ne samo da
u~vrsti svoju vlast, ve} i da stalnim isticanjem svoje uloge i zna~aja stvori
simboli~ko polje u kome je bilo mogu}e da vo|a jugoslovenskih komunista postane jedini komunisti~ki diktator koji je dosegao pravni polo`aj
ustavnog monarha. Autori smatraju da je to glavni domet naizgled besmislenih komunisti~kih svetkovina u ~ast Josipa Broza. Od bravara je
napravljen doktor nauka i po~asni akademik, od ~oveka bez ikakve vojne spreme genijalni vojni strateg, od osobe ~iji je glavni cilj tokom duge
vladavine bilo o~uvanje li~ne vlasti, stvoren je genijalni pojedinac. Time
je izgra|en izopa~en sistem vrednosti, u kome je komunisti~ka partija bila glavni procenjiva~ svih kolektivnih i pojedina~nih postignu}a. Samo u
takvom sistemu Broz je mogao da postane doktor nauka, vi{estruki po~asni doktor i mnogostruki po~asni ~lan akademija nauka.
Nakon temata slede uobi~ajene rubrike “Hereticusa”. U rubrici Istra`ivanja objavljujemo tekst @eljka Stepanovi}a o pravnim aspektima
su|enja Isusu. U Ogledima Sr|an Simonovi} razmatra relaciju knji`evna birokratija – pisci u kontekstu autoritarnog poretka i preovla|uju}e
autoritarne knji`evnosti nakon Drugog svetskog rata u Srbiji. U Tokovima Danilo Basta pi{e o nekriti~koj divinizaciji Josipa Broza kao filozo3
fa od strane nekih vode}ih i najuglednijih srpskih intelektualaca. Rubrika
Zbivanja koja se bavi kriti~kim preispitivanjem neposredne pro{losti, posve}ena je ovog puta redukcionizmu neprijatelja demokratije i nedoraslosti savremene srpske politi~ke elite za stvaranje istorijskog ustavnog dogovora (Marinko Vu~ini}). U rubrici Pogledi su prilozi Branka Ljuboje
o srpskim politi~kim klonovima, Ljubi{e Ivanovskog o pravnim kontroverzama u vezi NATO bombardovanja i Branislava Guzine o fenomenu
simulacije dr`ave i demokratije.
U rubrici Intervju nastavljamo sa objavljivanjem serije razgovora
na temu “Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. godine”. Ovog puta to
su razgovori Silvie Nadivan sa Sta{om Zajovi} i Zoranom Mihailovi}em.
Rubrika Polemike posve}ena je sporu oko (dis)kontinuiteta Milo{evi}evih kadrova u Ministarstvu inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Rubrika Dosije posve}ena je ovog puta izboru tekstova jugoslovenskih pisaca o Titu. I kona~no, u rubrici Osvrti, prikazi, recenzije prikazana je
monografija Dejvida Mekenzija o Jovanu Risti}u kao evropskom dr`avniku (Aleksandar A. Miljkovi}) i prikaz novosadskog ~asopisa Kultura
polisa (Slobodan Bjelica).
Beograd,
mart 2005.
4
Uredni{tvo
.......................
TEMA BROJA
.......................
Obogotvorenje Titovog kulta
Kosta Nikoli}
vi{i nau~ni saradnik
Institut za savremenu istoriju, Beograd
“[TO JE VI[E KLEVETA I [email protected],
TITO NAM JE MILIJI I [email protected]
– Prilog istoriji stvaranja Titovog kulta u vreme
jugoslovensko-sovjetskog sukoba 1948-1949. –
Rezime: Rad predstavlja prilog istoriji stvaranja Titovog kulta u vreme
jugoslovensko-sovjetskog sukoba 1948-1949. godine. Autor smatra da su jugoslovenski komunisti sebe do`ivljavali kao najdoslednije sledbenike Sovjetskog
Saveza i ideolo{kih {ema koje su odatle propisivane. Sve do 1949. godine ja~anje Titovog autoriteta karakterisalo je beskonfliktno sapostojanje sa Staljinovom harizmom. Do raskida sa Staljinom, Titov ideolo{ki autoritet bio je u senci autoriteta dr`avnog poglavara. Zbog nepoljuljanosti direktivnog autoriteta
Moskve, u krug ideolo{kih “klasika” jo{ uvek nije uklju~ivan Tito. U senci Staljinove harizme, Tito je u`ivao ugled antifa{isti~kog narodnog vo|e oslobodila~ke vojske. Kult Tita je u ovo vreme stvaran delom i kao imitacija Staljinovog
kulta. Tek }e posle sukoba 1948. godine Titov kult aktivno biti kori{}en za simbole otpora i borbe za samostalnost Jugoslavije. Posle raskida sa Sovjetskim Savezom, Titov kult je dobio nove dimenzije i forme. Tito je veli~an kao najve}i
antistaljinista, koji je raskinuo sa Staljinom u pravom trenutku i najvi{e doprineo ru{enju njegovog kulta u me|unarodnom komunisti~kom pokretu.
Klju~ne re~i: Titov kult, jugoslovenski komunisti, Staljinov kult, staljinizam, jugoslovensko-sovjetski sukob 1948-1949.
Jugoslovenski komunisti nisu bili samo idejno vezani za Moskvu
kao centar svetske revolucije, ve} su sebe do`ivljavali kao njene najdoslednije sledbenike. Sve svoje uspehe, posebno one u ratu vezane za sprovo|enje revolucionarnih mera neophodnih za ostvarenje kona~nog cilja, uzimali su kao potvrdu vezanosti za Sovjetski Savez i za ideolo{ke
{eme koje su odatle propisivane.
Moskva je za njih zna~ila ne samo politi~ki i duhovni centar, ve}
i ostvarenje jednog apstraktnog ideala – “besklasnog dru{tva”, ne~eg
{to je u potpunosti opravdavalo njihovu egzistenciju u sopstvenim o~ima. Vernost sovjetskom vo|stvu bio je jedan od najbitnijih elemenata
aktivnosti KPJ. Staljin nije bio samo neosporni i genijalni vo|a, nego i
inkarnacija same ideje i sanjanog novog dru{tva.
Sve do 1949. godine ja~anje Titovog autoriteta karakterisalo je
beskonfliktno sapostojanje sa Staljinovom harizmom. Ugled vo|e jugo-
7
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
slovenskih partizana i komunista po~ivao je na njegovoj vezi sa “velikim
u~iteljem i vo|om svetskog proletarijata”. Kult Staljina i mit o njegovoj
nepogre{ivosti duboko je pro`imao ne samo propagandu, ve} i uverenja
jugoslovenskih komunista. Veli~anje ideolo{ke strane Staljinovog kulta
bio je uslov prihvatanja Brozovog autoriteta unutar KPJ, a doprinos Crvene Armije u slamanju nacizma kori{}en je za isticanje presudnog oslobodila~kog udela NOVJ i njenog vrhovnog komandanta. Tako je prizor Brozovog ranjavanja u propagandi mitiziran iracionalnim vezivanjem
za harizmu krvi palih boraca. Zajednica vo|e, vojske i naroda u ratu je
u svim fazama vlasti komunista bila tvrda i postojana osnova Titove harizme.
Monopolskoj vi{eslojnoj propagandi ove vrste na kojoj je gra|ena legitimnost novog re`ima i autoritet vo|e, bilo je te{ko odupreti se
ne samo zbog pritiska nego i realnog antifa{isti~kog doprinosa njegove
vojske koji je bio nesporan kod svih saveznika. Verovatno najmanje sporna osnova kulta vo|e bilo je Titovo neodvajanje od vojske u ratu. Ipak,
do raskida sa Staljinom, Titov ideolo{ki autoritet bio je u senci autoriteta dr`avnog poglavara. Zbog nepoljuljanosti direktivnog autoriteta Moskve, u krug ideolo{kih “klasika” jo{ uvek nije uklju~ivan Tito.
U senci Staljinove harizme, Tito je u`ivao ugled antifa{isti~kog
narodnog vo|e oslobodila~ke vojske. Kult Tita je u ovo vreme stvaran
delom i kao imitacija Staljinovog kulta. Tek }e posle sukoba 1948. godine Titov kult aktivno biti kori{}en za simbole otpora i borbe za
samostalnost Jugoslavije.1
Sa Titom protiv Staljina
Verovatno je blizu pameti ocena da je sukob Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posledica Titovog osamostaljivanja kao autenti~nog vo|e i
Staljinove `elje da suzbije njegovu naraslu ambiciju. Drugih razloga te{ko da je bilo. Jugoslavija je prvih posleratnih godina bila zemlja koja je
najvi{e i najaktivnije sara|ivala sa Sovjetima.
U jednom od telegrama upu}enih svojoj vladi septembra 1947. godine, ameri~ki ambasador u Beogradu saop{tavao je kako je Jugoslavija
“postala najvernijim sovjetskim saveznikom i vode}om snagom sovjetske ekspanzije komunizma u regionu”. Britanska diplomatija je prime}ivala da jugoslovensko rukovodstvo u velikom stepenu zavisi od sovjetske podr{ke u svojoj unutra{njoj politici, “bez ~ega bi njeno rukovo|enje bilo nemogu}e”.2
1
2
8
Todor Kulji}, Tito. Sociolo{ko-istorijska studija, Beograd, 1996, 309-312.
Navedeno prema: R. Luburi}, Vru}i mir hladnog rata, Beograd, 1994, 20.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
Jugoslovensko rukovodstvo u potpunosti je kopiralo staljinisti~ki
totalitarni sistem, a tesno se sara|ivalo i na ekonomskom planu jer je celokupna industrijalizacija po~ivala na vulgarnom ali dobrovoljno preuzetom Staljinovom konceptu. I na me|unarodnoj areni Jugoslavija je
nastupala u najte{njoj saradnji sa Sovjetskim Savezom, naro~ito po pitanju nagomilanih problema izazvanih novim sovjetskim poretkom. Ukratko, odnosi izme|u dve zemlje bili su, spolja gledano, vi{e nego spektakularni. Jugoslavija je napadana kao istureni pion Moskve, a sam Tito
je smatran glavnim sprovodnikom Staljinove politike na Balkanu. I u samom sovjetskom rukovodstvu isticalo se da je KPJ od svih komunisti~kih partija, naravno posle sovjetske, “najzrelija” i “najizdr`ljivija” u idejno-politi~kom smislu.3
Kada je rat u Jugoslaviji bio na po~etku Tito je Staljinu za ro|endan darivao osnivanje revolucionarne vojske – Prve proleterske brigade. Kada je rat pobedonosno zavr{en i kada se trebalo emancipovati od
“starijeg brata”, osnivanje Prve proleterske brigade vi{e nije vezivano za
Staljinov ro|endan. Ve} 1945. godine nije bilo najjasnije kada je brigada
osnovana: 21. ili 22. decembra. Nedoumica je trajala sve do 22. decembra 1947. godine, kada je Svetozar Vukmanovi} Tempo je na sve~anoj
akademiji obznanio da je Prva proleterska formirana ba{ tog dana.4
Sigurno je da je Staljinu smetao Titov posleratni bljesak, sjaj i slava, posebno uticaj na Balkanu. Pored razlika u karakteru i temperamentu, u intelektualnim i li~nim sklonostima, ne treba zanemariti ni razlike
u godinama. Tito je Staljinu izgledao kao mladi}, prepun ambicije, volje
i `elje da zauzme svoje mesto koje mu, kako je sovjetski vo|a smatrao,
nije pripadalo. Posebno su Titove ideje i aktivnosti u pravcu stvaranja
balkanske (ju`noslovenske) federacije, ali pod svojom dominacijom i na
policentri~nom principu a ne na osnovu dualizma (Jugoslavija i Bugarska) bile trn u oku Staljinu. Uostalom, Staljinova ideja o bugarsko-jugoslovenskoj federaciji kao formuli za “ukro}avanje Tita”, glatko je odba~ena po~etkom marta 1948. godine, na sednici Politbiroa CK KPJ kao
neizvodljiva.5
Nije nikakvo ~udo {to je Tito u leto 1948. godine bio zabrinut.
Znao je da Jugoslaviji, ako kao poslednje sredstvo do|e do rata protiv
Sovjetskog Saveza i njegovih satelitskih dr`ava, ne bi bilo spasa. Tito je
kasnije rekao Ficroju Maklejnu da je raskid sa Sovjetskim Savezom bio
najtraumati~niji doga|aj u njegovom `ivotu. \ilas je verovao da su `u3
4
5
R. Luburi}, Vru}i mir hladnog rata, 22.
Mihailo Simi}, Dra`a-Broz-IB, Beograd, 2000, 32.
Isto, 23.
9
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
~ni kamenci, od kojih je Tito uskoro po~eo da pati, nastali pre svega usled njegove zabrinutosti i zbog sva|a sa Staljinom.6
General Jak{i} svedo~i o njegovoj izuzetnoj odsutnosti 27. marta
1948. godine na jednom skupu, kada ga je usred ceremonije, upitao: “Za{to ne kre}ete”?7
Gustav Vlahov pi{e o na~inu na koji su do Tita stigle depe{e iz
SSSR-a 28. marta, odnosno kako je poslat odgovor 13. aprila 1948: godine: “Posle sednice Centralnog komiteta KPJ Tito mi je, zanimaju}i se
za moje mi{ljenje o sadr`ini odgovora rekao: – Prosto je neshvatljivo {to
oni (Staljin i Molotov) ho}e. Mi smo njima od svih zemalja narodne demokratije najverniji. I to ne samo 1941. i tokom cijelog rata, daju}i ogromne `rtve, nego i danas. Mi }emo im dokazati da smo potpuno na liniji
izgradnje socijalizma. Tu je sigurno ne{to drugo posredi. Na moju opasku da bi trebalo analizirati ‘~istke-likvidacije’ u Sovjetskom Savezu, Tito mi je rekao da je imao drugi zavr{etak odgovora Molotovu i Staljinu,
znatno o{triji, ali da su drugovi mislili da s tim treba pri~ekati, jer jo{ nije vreme. Tako|e sam primetio da jedna analiza pokazuje kako se Staljin bojao svakog ko je imao zasluge u toku revolucije 1917. godine, te
ga je na neki na~in, javno ili tajno, nastojao uni{titi. Tito je samo rekao:
– U tom pravcu nisam razmi{ljao”.8
I general \uri} svedo~i da je Tito bio izuzetno zabrinut u prvoj
fazi sukoba sa Sovjetima: “Tad Tito po~e da mi pri~a o te{kim brigama
i morama koje su ga obrvale zbog sva|e sa Staljinom i Rusima. Veli da
ne zna {ta da radi, njegovi najbli`i saradnici ne umeju dublje da shvate
dubinu provalije u koju mo`emo upasti, osim Rankovi}a koji je zabrinut
kao i on. Zatim mi ispri~a da se ozbiljno nosi mi{lju da podnese ostavku.
Kad i to ~uh, povikah: – To nikako, dru`e Mar{ale! Kad smo izdr`ali 4.
i 5. ofanzivu, izdr`a}emo i ovo. Tito mi je pri~ao neke detalje iz svog `ivota, pa je konstatovao da su mu ovo najte`i dani u `ivotu. Od silne sekiracije po~ela je i `u~ da ga mu~i. Te{ko spava. Do tada Tito nije nikad
tako prisno razgovarao sa mnom, tra`e}i i moje savete”.9
Me|utim, i pored svih problema Tito je mogao da konstatuje da
brodi sigurno. Staljinov neuspeh u obaranju jugoslovenskog vrha jo{ vi{e je poja~ao utisak o nepobedivosti vo|e koji je uvek sa svojim narodom. Ograda od staljinizma nalagala je izvesnu promenu u isticanju vo6
7
8
9
10
Milovan \ilas, Pad nove klase, Beograd, 1992, 265.
Pavle Jak{i}, Nad uspomenama, Beograd, 1989, 29.
Navedeno prema: Bojan Dimitrijevi}, Jugoslovenska armija 1944-1954 (rukopis) 143.
Ljubodrag \uru}, Se}anja na ljude i dogadjaje, Beograd, 1989, 300.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
|e, pa je u apologiji njegove uloge 50-tih godina isticano da je Tito ostao ~ovek i nije se pretvorio u nedodirljivu veli~inu kao {to je bio slu~aj
sa Staljinom.
U prvim danima posle sovjetskog napada, najve}u glavobolju Titu pri~injavalo je rukovodstvo Bosne i Hercegovine. On je zato kompletno dovedeno u kraljevski dvorac na Dedinju, gde su ih Tito i ostali
ube|ivali u “ispravnost puta” KPJ. Ube|ivanje je dugo trajalo, a poslednji se povinovao Rodoljub ^olakovi}, koji je kasnije preme{ten u Beograd gde je postao savezni ministar za nauku i kulturu. Izgleda da je Titova “obazrivost” prema ^olakovi}a imala koren u doga|ajima iz predratnog vremena i, kako se pretpostavlja, mnogim znanjima koja je ovaj
~ovek imao o tom periodu Titovog `ivota.
Takve obzirnosti nije bilo prema Sretenu @ujovi}u Crnom, tako|e ~oveku koji je mnogo znao o na~inu Titovog dolaska na ~elo KPJ. @ujovi} je i ina~e bio nepopularan jer je kao ministar finansija u Saveznoj
vladi bio veliki protivnik rasipanja i raznih reprezentacija, pa je navukao
gnev pojedinih “raspojasanih drugova”. U “raskrinkavanju” @ujovi}a
anga`ovani su, naravno, srpski komunisti. Prvo je, kako svedo~i general
\uri}, po~eo da kru`i glas da je Crni zavrbovan od Sovjeta: “Svaki ~lan
CK Srbije morao je da ne{to ka`e. Tada sam se naslu{ao sva~ega: te da je
Crni reflektovao i na Titov polo`aj, da je u svojoj radnoj sobi, u vili, imao
veliku kartu Jugoslavije na kojoj je ubele`avao dejstva i lokacije partizanskih odreda i na{e Armije poslednjih godina rata, da je samim tim reflektirao na polo`aj Vrhovnog komandanta. Da i ne pi{em {ta je izgovoreno o njemu kao o gorki}evcu i starom frakciona{u”.10
Ako je vo|a bio potpuno siguran u ispravnost svog puta, mnogi
podanici na{li su se u bezizlaznoj situaciji. Oni koji su do ju~e u~eni da
je Staljin nepogre{iv, te{ko su se mirili sa novom situacijom. Posebno je
to bilo uo~ljivo kod crnogorskih komunista. Petar Komneni}, visoki partizanski oficir u ratu i partijski funkcioner u crnogorskoj prestonici, o tome pi{e: “[ta je to tako neo~ekivano i naglo nagrizalo ljudske du{e? [ta
je to tako sna`no, kao kakvom demonskom rukom kidalo krvlju zape~a}ene drugarske veze i navla~ilo crnu koprenu nepovjerenja na ~itavu
pro{lost koja je do ju~e bila tako ~ista, svijetla i blistava? Kakva je to okrutna sila za~eta tajno u podzemlju ili negdje drugdje gdje se neumorno
pletu |avolske mre`e spletki i intriga – ono {to jo{ niko nije mogao da izre~e: raskid sa Sovjetskim Savezom i ~itavim socijalisti~kim svijetom? Pitali su se komunisti, njihovi prijatelji, pitao se, moglo bi se re}i ~itav crnogorski narod – {ta je to?”11
10
11
Isto, 303.
Petar Komneni}, @ivot i djelo, Beograd, 1994, 92.
11
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
Kod onih koji su iskreno verovali u komunisti~ke ideje, provalija
je bila nepremostiva. Rukovodstvo KPJ je decenijama tim ljudima punilo glavu slavom, snagom, veli~inom i mo}i Sovjetskog Saveza koji je sve
to sekao pod “mudrim rukovodstvom velikog Staljina”. Staljinovo ime
u toku rata neprestano je lebdelo na usnama partijskih rukovodilaca, od
Tita pa nani`e. Odjednom je do{la Rezolucija, odjednom je trebalo i{~upati iz du{e, iz srca, iz ~itave pro{losti sve {to su jugoslovenski komunisti smatrali nenaru{ivom svetinjom.
Tito je, naravno, bio svestan da je preusmeravanje sovjetskih optu`bi na ideolo{ki kolosek i njihovo objavljivanje u javnosti ipak zadalo
te`ak udarac njegovom poretku. Otvarao se novi, unutra{nji front iz krila sopstvene partije ~iji su mnogi ~lanovi verovali da je Tito najbolji, ali
ipak samo jedan od u~enika velikog Staljina, a Beograd jedan od provincijalnih centara moskovskog socijalisti~kog carstva.12
Prvi odlu~ni korak odigrao se na Petom kongresu KPJ, prvom
posle dve decenije. Da bi predupredio opasnost istupanja pojedinih prosovjetski opredeljenih delegata koje policija nije stigla da identifikuje,
Tito je stavio u stanje najvi{e pripravnosti obe tajne slu`be: Udbu i KOS.
Njihovi najpouzdaniji agenti upu}eni su u Top~ider, bilo u svojstvu delegata ili kao pripadnici pomo}nih slu`bi sa preciznim zadacima da uhode u~esnike, posebno one u koje se sumnjalo i da im svojim nagla{enim
prisustvom stave do znanja da }e svaki poku{aj “pogre{nog” istupanja
biti fizi~ki spre~en. Dom garde u kojem je kongres odr`avan, okru`en
kasarnama u kojima je bila sme{tena Titova garda, vi{e je li~io na vojni
logor nego na javnu dvoranu u kojoj se odr`ava politi~ki skup. Ni{ta nije bilo prepu{teno slu~aju. ^ak su u okolnim {umama bili postavljeni
protivavionski topovi i mitraljezi.13
Petar Komneni} o tome pi{e: “Kud god bi se ~ovjek krenuo kroz
park mogli su se nazreti, pored stazica iza `bunja, pozadi kakvog drveta, prislu{kiva~i. Lica u uniformama i civilu koja nijesu bili delegati, vrzmala su se na svakom koraku”.14
Komneni} se na{ao u grupi delegata, svojih ratnih drugova, me|u kojima su bili poznati partizanski komandanti Rade Hamovi} i Vlado [egrt. Primetili su da se iza `buna neko skriva, pa su razgovarali tiho. Tada im se priklju~io crnogorski partijski funkcioner Niko Pavi},
“~ovjek bu~an po prirodi” i po~eo da pri~a kako ga je \ilas ube|ivao u
ispravnost Titove politike, ali ga nije mogao ubediti. U tom trenutku im
se pridru`ilo lice koje se skrivalo iza `buna – oficir KOS-a Aleksandar
12
13
14
12
Milinko \or|evi}, Istorija Titoizma, “Politika”, 6. decembar 2004, 19.
Isto.
P. Komneni}, @ivot i djelo, 99.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
Babi}. Svi su znali {ta je njegov zadatak, sem Pavi}a koji je nastavio da
prepri~ava svoj dijalog sa \ilasom. Kasnije se pokazalo da je Babi} o
svemu referisao, pa je Pavi} ubrzo uhap{en i osu|en na vi{egodi{nju kaznu.15
Daleko te`e posledice do`iveo je Slavko Rodi}, najmla|i general
Titove vojske. Govor jednog delegata on je prokomentarisao re~ima:
“Ovo Maslari} mlati!” Zatim je dodao: “Mlatio sam i ja. Bio sam primoran. Nije mi preostalo ni{ta drugo”. Posle svega nekoliko dana slu`beno
je saop{teno da je “posle kratke i te{ke bolesti” umro general Slavko
Rodi}.16
Kongres je zavr{en “pobedonosno” za Tita, ali ve}ina ~lanova KPJ
jo{ uvek nije bila svesna raskida sa bolj{evi~kom partijom. I poslednja
Titova parola sa govornice [email protected] drug Staljin” podsetila ih je na to da
su na isti na~in zavr{avani svi manifestacioni skupovi na kojima su u~estvovali. Izabran je novi Centralni komitet koji je izabrao Tita za generalnog sekretara KPJ. Tako Tito vi{e nije bio “delegat Kominterne”, ve}
slu`beno izabrani vo|a. To mu je davalo velike prednosti, ali ipak za nijansu manju mo} koju su sada mogli da mu ospore ~lanovi Politbiroa ili
CK, makar teoretski, jer se to nikada nije desilo.
Borba protiv jednog dogmatizma vo|ena je drugim dogmatizmom,
“sve`im i doslednim” kako ga naziva Milovan \ilas. Jugoslovenski vrh je
jo{ konzervativnijim merama po~eo da dokazuje vernost komunisti~kim
idejama. Peti kongres KPJ manifestovao je jedinstvo u odbrani jugoslovenskog bo`anstva, ali je ostao nedore~en u mnogim bitnim pitanjima,
pre svega u ideolo{kom i iskustvenom distanciranju od Sovjetskog Saveza.
Tek u jesen 1948. godine, \ilas je (“s Titovim dvoumnim pristankom”) objavio da “ovoga puta drug Staljin nije u pravu”, u svom ~lanku
O nepravednosti i neistinitim optu`bama, objavljenim u “Borbi” od 2.
do 4. oktobra 1948. godine. U tom ~lanku se prvi put tvrdilo, istina oprezno i jo{ uvek hvalospevno, ali javno i nedvosmisleno, da Staljin nije
imao pravo u sukobu sa Jugoslavijom. \ilas je dokazivao da se u Jugoslaviji odigrala narodna revolucija koja je davala osnove i opravdanja
“otporu neistinama i nepravdama”. Osporavanje Staljina i afirmisanje
jugoslovenske revolucije bilo je u uzajamnoj vezi: samim tim {to je kult
Staljina na~et, jugoslovenska revolucija je potvr|ivala svoju samosvest:
“Postavke iz mog ~lanka – da se kod nas radilo o revoluciji, prihva}ene
su spontanom jednodu{no{}u, pa ih je uskoro prihvatio i Tito. A ospo15
16
Isto, 99-100.
Isto, 101.
13
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
ravanje Staljinove nepogre{ivosti produbljivalo je i ‘legalizovalo’ sumnje
u ‘socijalisti~ku ~istotu’ Sovjetskog Saveza. Time je po~ela kritika sovjetskog sistema, mada se razvijala sporije nego saznavanje revolucionarne
pro{losti i revolucionarne stvarnosti”.17
Odlu~nost u sukobu sa Staljinom donela je dalji rast Titove popularnosti kod njegovih pot~injenih, produbljenje mita i legende o njemu. Kohezija partije i armije oko njega davala je Titu i mogu}nost da se
opusti. O tome svedo~i i scena iz jednog objekta Narodne milicije gde
je Tito sa najbli`im saradnicima neo~ekivano svratio: “Za sve vreme oko
druga Tita igralo je kozara~ko kolo u koje su u{li drugovi Marko i \ido.
Svaka pesma po~injala je sa Titom i zavr{avala se sa Titom. Hiljadu puta ponovili smo – ‘[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i’.
Ponekad bi drug Tito prekidao razgovor sa pionirima i slu{ao na{e borbene pesme: – Ne da sa tvog puta ne skrenemo nego ‘da sa na{eg puta ne
skrenemo’ prime}uje nam drug Tito”.18
Posle raskida sa Sovjetskim Savezom, Titov kult dobija novu formu. Propaganda je vo|u veli~ala kao najve}eg antistaljinistu, da je raskinuo sa Staljinom u pravom trenutku i da je najvi{e doprineo ru{enju
Staljinovog kulta u me|unarodnom komunisti~kom pokretu. [tavi{e,
predstava o Titovom antistaljinizmu projektovala se u duboku pro{lost,
na vreme pre sukoba, tj, na onaj period kada je i sam Tito bio poslu{ni
u~enik Moskve i Staljina. Naredni period karakteri{u sistematski poku{aji da se u pojedinim istorijskim doga|ajima nastalim pre 1948. godine
prona|e Titov “postojani antistaljinizam”. Tako se tvrdilo da je jo{ od
1941. godine Tito vi{e puta ozbiljno protivre~io Staljinu, da je u dono{enju presudnih odluka ~esto postupao protivno izri~itim nalozima Kominterne i da je u svakoj prilici nastojao da istakne nezavisnost i samosvojnost KPJ u odnosu na sovjetsku partiju i Staljina. U tom se i{lo toliko
daleko da su koreni sukoba sa Staljinom pronala`eni jo{ u predratnom
periodu.19
Kako se ~injenice, posebno one koje su govorile da je Tito, na primer, upravo obezbedio neprikosnoveni polo`aj u KPJ kada je najuticajnije ljude u Kominterni uverio da je bolji i vredniji staljinista od svojih
prethodnika, nisu uvek slagale sa propagandnom {emom, bilo je neophodno da se sve one izvedu pred “sud” slu`benih partijskih istori~ara.
Tako je do{lo do svojevrsnog “ispravljanja istorije”. Godina 1949. bila
je prelomna za odvajanje Jugoslavije od Sovjetskog Saveza kao dr`ave,
a ideolo{ki pomak koji je bio primetan, bi}e ubrzo zaustavljen.
17
18
19
14
M. \ilas, Pad nove klase, 104.
Navedeno prema: B. Dimitrijevi}, Armija, 147.
Kosta ^avo{ki, Tito. Tehnologija vlasti, Beograd, 1990, 79.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
*
* *
U prvim danima posle Rezolucije IB-a jugoslovenski komunisti i
dalje su verovali u Staljina i tra`ili do njega da ispravi nepravdu koja je
nanesena vernim podanicima. Tako je iz Beograda, sa jedne partijske
konferencije, 1. jula 1948. godine Staljinu upu}en telegram slede}e sadr`ine: “Na{ dragi dru`e. Sa na{eg velikog mitinga narodnog fronta 5. reona {aljemo Ti tople pozdrave i preko Tebe celom Sovjetskom Savezu.
Dru`e Staljine, duboko verujemo u Tebe, da }e{ sve u~initi da se skinu
nepravedne optu`be koje su ba~ene na ~itavu na{u zemlju, na{u Partiju i
na{ Centralni komitet. Na{a ljubav prema Tebi, prema celom Sovjetskom
Savezu, prema svemu {to ste u~inili za ~itavo ~ove~anstvo, bezgrani~na
je isto kao i na{a vera da }e{ u~initi sve da istina iza|e u skoro vreme na
videlo”.20
Prva velika akcija posle objavljivanja Rezolucije IB-a bilo je upisivanje narodnog zajma koje je po~elo 1. jula. Ta akcija imala je karakter manifestovanja “ljubavi, odanosti i poverenja prema mar{alu Titu i
Saveznoj vladi”. Prema zvani~nim podacima, prvog dana upisano je vi{e
od milijardu dinara: “U celoj zemlji, po gradovima i selima, po preduze}ima i ustanovama, na svim radnim mestima, trudbenici na{e zemlje po~eli su upis narodnog zajma. Masovne organizacije i niz preduze}a, do~ekuju}i poja~anim takmi~enjem Peti kongres KPJ, obavezali su se da }e
jo{ prvog dana stoprocentno upisati zajam. Na mnogim mestima, u najranijim ~asovima, ova obaveza je ispunjena”. 21
U gotovo svim fabrikama u Srbiji, uz pisak sirene koje su objavljivale po~etak rada, “trudbenici raznih preduze}a” po~eli bi sa upisom
zajma. U Beogradu su, tako, radnici, slu`benici i “ostali frontovci” od
ranog jutra upisivali zajam, a @ivko Dimitrijevi}, slu`benik Preduze}a
za promet stokom i sto~nim proizvodima, upisao je 8.000 dinara koje je
prvobitno namenio za spomenik za svoja dva sina koja su poginula u ratu. Ali: “Kada sam pro~itao da je raspisan narodni zajam, odlu~io sam
da ovaj novac upi{em na obveznice mojih sinova. Verujem da time poga|am njihove `elje”.22
Uo~i V kongresa KPJ, odr`avani su mnogobrojni mitinzi i konferencije na kojima su podanici izra`avali “duboku odanost Partiji i izra`avali ~vrstu veru u izgradnju socijalizma” u Jugoslaviji. Tako se na
jednom mitingu u Beogradu “iz dubine du{e trudbenika izlio gnev uvre|enog naroda zbog neosnovanih optu`bi protiv Partije, njenog Cen20
21
22
“Politika”, 2. jul 1948, 3.
“Politika”, 2. jul 1948, 1.
Isto.
15
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
tralnog komiteta i na{e zemlje”. Titu je izra`ena “najve}a zahvalnost i
duboko poverenje” jer je u najsudbonosnijim danima u istoriji naroda
“uzeo rukovodstvo u svoje ruke”.23
Isticano je kako su upisom zajma “trudbenici na{e zemlje” pokazali da “~vr{}e nego ikada” stoje uz svoju vlast, uza KPJ i Tita. Posebno
su agilni bili graditelji Novog Beograda koji su osudili Rezoluciju IB-a,
upisivali zajam i sa odu{evljenjem pisali vo|i: “Ne, i hiljadama puta ne!
To se nikada ne mo`e desiti – bezgrani~na je na{a ljubav, na{e poverenje, na{a odanost prema Tebi, dragi dru`e Tito, prema juna~kom Centralnom komitetu, na ~ijem ~elu Ti odavno stoji{ ve} punih 11 godina koje
predstavljaju najslavniju eru u istoriji naroda Jugoslavije. Svi ljudi radnog
kolektiva Novog Beograda, komunisti i vanpartijci, odu{evljeno odobravaju stav Centralnog komiteta na{e Partije povodom rezolucije Informbiroa. Odbacujemo ovu rezoluciju kao stra{nu uvredu nanetu na{im narodima, na{oj slavnoj Partiji, na{em Centralnom komitetu, na{em vo|i i
u~itelju, svim na{im velikim i svetlim `rtvama koje smo dali u velikom
oslobodila~kom ratu”.24
I graditelji autoputa “Bratstvo – jedinstvo” pisali su vo|i kako ih
je “duboko potresla” rezolucija Informbiroa. Ali: “Te{ke optu`be ne mogu nas pokolebati u uverenju da nas na{a Partija, na ~elu sa svojim Centralnim komitetom, vodi pravim putem. Rukovo|eni Partijom do{li smo
na autoput da gradimo svoju budu}nost, da gradimo socijalizam u na{oj
domovini. [aljemo plamene graditeljske pozdrave Centralnom komitetu
KPJ na ~elu sa velikim vo|om i u~iteljem na{ih naroda, sa najboljim i najmilijim prijateljem nas mladih, drugom Titom”.25
Ubrzo su po~eli da sti`u mnogobrojni telegrami podr{ke iz cele
Jugoslavije, u kojima je izra`avano “poverenje i privr`enost” Centralnom komitetu i Titu li~no. Zajedni~ka poruka u ovoj prvoj fazi odbrane
bo`anstva, mogla bi se svesti na stav zagreba~kih komunista da bi odvajanje od CK i Tita zna~ilo i odvajanje od puta izgradnje socijalizma: “Pokaza}emo da je put kojim nas vodi Centralni komitet i na{a Partija jedini pravi put, jer je na{a Partija neumorni u~itelj nepobitne sitine marksizma-lenjinizma, najja~eg oru`ja radni~ke klase za pobedu socijalizma”.26
Religijski karakter odbrane od napada iz Sovjetskog Saveza do{ao je u julskim danima 1948. godine do punog izra`aja. Sve partijske
konferencije isticale su ispravnost jugoslovenskog puta i nepravednost
23
24
25
26
16
Mase trudbenika zavetuju se, “Politika”, 2. jul 1948, 2.
“Borba”, 3. jul 1948, 1.
Isto, 3.
Isto.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
optu`bi koje su stizale iz verske centrale, ali se jo{ uvek zadr`avalo poverenje u nju i njenog vo|u. U centru odbrane bila je pravovernost. Tako su delegati partijske konferencije Ministarstva narodne odbrane Titu
poru~ivali da “odlu~no ostaju zbijeni” oko njega i CK: “^vrsto ube|eni
u ispravnost Va{e politi~ke linije po svim osnovnim pitanjima koju smo
osetili i proveravali u svakodnevnoj praksi, na{e misli i dalje slivene su
danas ~vrsto, kao i uvek, u jednu jedinstvenu misao i `elju – da Vam 5.
kongres KPJ jedinstveno izrazi poverenje da i dalje vodite na{u Partiju i
na{e narode u nove bitke, u nove pobede i uspehe”.27
Mobilisan je ceo partijski aparat. Niko nije mogao da izostane. CK
KPJ i sam Tito svakodnevno su zasipan telegramima podr{ke. Tako su
komunisti iz Pri{tine poru~ivali da ostaju nepokolebljivo na liniji Partije: “Odbijamo rezoluciju Informacionog biroa komunisti~kih partija o
stanju u na{oj Partiji zato {to sadr`i klevete i neopravdane optu`be protiv na{e Partije i na{eg CK. Mi smatramo da su te optu`be i klevete najve}a istorijska nepravda koja je nanesena na{im narodima. Kao odgovor
na to mi }emo udvostru~iti sve na{e snage za {to bolju izgradnju socijalizma”.28
U Skoplju je, pak, odr`an veliki miting na kome je narod poru~io
da ne veruje u optu`be iz Moskve i da on jeste vaspitavan u duhu “bezgrani~ne ljubavi prema Sovjetskom Svezu i slavnoj SKP (b)”, da CK i
Tito “vaspitavaju na{u Partiju u duhu nepokolebljive borbe protiv kapitalisti~kih elemenata grada i sela. Zato mi Makedonci, kao i svi na{i narodi, odbijamo uvrede i klevete koje su nam nanesene”.29
Religijska pravovernost izbijala je iz podr{ke Partiji i vo|i: “Uvereni smo da }e istina i pravda pobediti”. O{tro su osu|ivane “nepravedne optu`be” koje su bile greh prema “besmrtnim delima stotina hiljada palih na{ih sinova i k}eri na{e domovine i na{e Partije koji su svesno
umirali sa imenom Staljina i Tita na usnama”.30
Posebnu vernost izra`avale su zvani~ne strukture u Crnoj Gori,
gde je po{tovanje “Rusije” i samog Staljina bilo najizra`enije. Tako su
graditelji omladinske pruge Nik{i}-Titograd, posle njenog pu{tanja u
saobra}aj 13. jula, Titu poru~ivali: “Mi smo svesni da nas je na dana{nji
dan 1941. godine u bitke povela slavna KPJ, kojoj si Ti bio na ~elu i velika ljubav prema bratskom Sovjetskom Savezu. Mi dobro znamo da smo
jedino pod Tvojim rukovodstvom, nadahnjuju}i se velikim radnim pod27
28
29
30
“Politika”, 4. jul 1948, 3.
Isto.
“Politika”, 8. jul 1948, 3.
“Borba”, 11. jul 1948, 3.
17
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
vizima graditelja socijalizma, mogli pro{le godine otpo~eti a danas zavr{iti gradnju prve crnogorske `elezni~ke pruge. Zato nas naro~ito vre|aju
sve klevete Kominforma upu}ene na{oj Partiji i njenom herojskom rukovodstvu na ~elu sa Tobom. Vre|aju nas takve pri~e kojima se potcenjuje
uloga na{ih naroda u velikoj oslobodila~koj borbi, takve izmi{ljotine da
mi ne izgra|ujemo socijalizam, da ne idemo putem koji nam je pokazao
bratski Sovjetski Savez jer smo u ovo veliko delo koje imaju na{i narodi,
uzidali mnoge hiljade dragocenih `ivota, mnogo krvi, znoja i truda i {to
je ono takvo kakvo do danas nismo imali. Zavetujemo ti se `ivotima hiljada komunista i rodoljuba koji su pali u borbi za slobodu, da }e narod
Crne Gore, svi kao jedan zalo`iti sve svoje snage za bolju budu}nost na{ih naroda”.31
Istovremeno je po~ela i puna istorizacija pre|enog puta, tj. mitologizacija proteklog rata. Po~elo je sa masovnim postavljanjem spomenplo~a na zgradama “u kojima su prvoborci Komunisti~ke partije” donosili “istorijske odluke”. Tako je Mesni komitet KPJ za Beograd 18. jula
postavio pet spomen-plo~a na ku}ama po Beogradu “gde su za vreme
okupacije pod najte`im uslovima nezapam}enog terora mnogi prvoborci na{e Partije radili za slobodu na{ih naroda”.32
Titu je veoma bilo stalo do odanosti vojske, pa su mu godili telegrami podr{ke koje je otuda dobijao. Tako mu je vojnik Drago Dobrijevi} pisao: “Nikakve rezolucije i klevete ne}e nas razdvojiti od na{eg
Centralnog komiteta na ~elu sa Vama. Uverenje u Vas je tim ve}e {to je
ste~eno u momentima kada je na{im narodima bilo najte`e, kada se trebalo staviti na ~elo i povesti na{ narod u borbu za oslobo|enje od okupatora”.33
Posle kongresa nastavljene su religijske procesije kako bi se istrajalo u odbrani bo`anstva. [irom Jugoslavije odr`avani su mitinzi “povodom klevetni~ke kampanje protiv na{e zemlje”. Tako je na zboru “18.000
graditelja Novog Beograda” re~eno da }e oni novim obavezama potvrditi “veliku ljubav i privr`enost stvari izgradnje socijalizma, ispravnost
stava na{eg CK, druga Tita i na{e vlade”. Graditelji su poru~ili da “besomu~na kampanja” koja se vodi protiv Tita i Partije govori samo o tome “sa koliko nesavesnosti rukovodioci ove bestidne kampanje nastoje
da ocrne na{u zemlju, na{e narode, na{u Partiju”.34
Protestni mitinzi povodom “klevetni~ke” kampanje sve vi{e su dobijali na zamahu. Na njima su “jugoslovenski trudbenici” iskazivali svo31
32
33
34
18
“Borba”, 14. jul 1948, 1.
“Politika”, 19. jul 1948, 3.
Isto.
“Politika”, 28. avgust 1948, 2.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
je “duboko ogor~enje i negodovanje zbog besprincipijelne i klevetni~ke
kampanje” koja je dolazila sa Istoka: “Podi`u}i glas protesta trudbenici
na{e zemlje u svojim rezolucijama isti~u da ti neprijateljski i ni~im opravdani istupi protiv na{e zemlje, izjedna~uju}i se sa neprijateljskom kampanjom, koju je protiv nove Jugoslavije vodila i vodi imperijalisti~ka reakcija, objektivno samo idu u prilog imperijalizmu, da slabe snage i jedinstvo
antiimperijalisti~kog, demokratskog fronta u svetu, da o`ivljavaju potu~ene ostatke klasnog neprijatelja u Jugoslaviji”.35
Radni~ka klasa u Crnoj Gori mobilisana je u punom broju. Tako
su “trudbenici” Centralne ma{inske radionice u Titogradu istakli da ih
u izvr{enju planskih zadataka ne mogu omesti “nikakve i ni~ije klevete”.
Ocenjeno je da su klevete imale za cilj da uspore izgradnju socijalizma
u Jugoslaviji “koja svakim danom posti`e nove radne pobede, u kojoj
radne mase predvo|ene svojom Partijom i njenim Centralnim komitetom, na ~elu sa drugom Titom, ubrzano izgra|uju socijalizam doprinose}i time izgradnji i ja~anju progresivnih snaga u svetu”.36
Omladina Beograda priredila je “veli~anstveni miting” 2. septembra u ~ast povratka beogradskih brigada sa gradili{ta. Vo|i su poslani
“plameni pozdravi” i poru~eno mu je “da ne brine” jer }e omladina i dalje stajati na “braniku odbrane socijalizma”od svih kleveta i la`i: “Jednoga dana istina }e morati da pobedi i obe}avamo da }emo vi{e nego ikada ulo`iti sve svoje mladala~ke snage da bi smo dokazali da nismo skrenuli sa puta marksizma-lenjinizma”.37
Zatim je vo|a otputovao u Dalmaciju i obi{ao ~itav niz mesta.
Najsve~anije je bilo na Visu na koji Tito nije, naravno, slu~ajno otputovao. To je istorijski bilo veoma va`no mesto za jugoslovenske komuniste, posebno u situaciji kada je iz Moskve osporavana “veli~ina” jugoslovenske revolucije: “Za dolazak mar{ala Tita doznalo se veoma brzo.
Kroz stari gard Vis, u kome se jo{ vide tragovi te{kog oslobodila~kog rata, odjeknuli su sna`ni poklici ve}eg broja gra|ana koji su se zatekli u pristani{tu i prepoznav{i Mar{ala, odu{evljeno ga pozdravili”.38
35
36
37
38
“Borba”, 30. avgust 1948, 1.
“Borba”, 31. avgust 1948, 1. Radnici iz Rakovice bili su “duboko ogor~eni
zbog ne~asne i sramne kampanje”. Poru~ivali su Centralnom komitetu i
vo|i slede}e: “Zbi}emo jo{ ~vr{}e na{e redove, bi}emo jo{ budniji prema
svim ostacima kapitalizma koji pri`eljkuju restauraciju i koji `ele da ovu situaciju iskoriste za svoje ciljeve. Mi smo ube|eni u ispravnost na{eg puta i
dostojno }emo nastaviti borbu za ja~anje socijalisti~kog fronta u celom svetu”. (Isto)
“Politika”, 3. septembar 1948, 1.
“Politika”, 13. septembar 1948, 1.
19
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
U prvoj polovini oktobra vo|a je obi{ao Borski rudnik, gde su ga
“odu{evljeno do~ekali” radnici i narod iz ~itave okoline: “Neo~ekivana
poseta mar{ala Tita izazvala je veliku radost u Boru. Prepoznav{i Mar{ala, narod se spontano okupio oko njega”. Radnici su bili veoma zadovoljni novom vla{}u koja vi{e nije zlato iz rudnika koristila za sebe: “Sada to zlato ostaje kod nas! – zadovoljno su se pohvalili Mar{alu radnici
koji rade u tom odeljenju”.39
Veoma sve~ano bilo je i u samom gradu: “Kroz {palir radosnih ljudi, `ena i dece koji su mu klicali, mar{al Tito je pro{ao lagano i, odgovaraju}i na pozdrave i poklike, uputio se prema trgu u centru Bora. @iva reka ljudi krenula je za njim, uz stalno odu{evljeno klicanje”. Govore}i o
aktuelnim problemima u kojima se nalazila Jugoslavija, Tito je poseban
akcenat stavio na to da sada podjednako trpe i narod i rukovodioci. “Jednom rije~i, ovdje se ne mo`e odvojiti rukovodstvo od naroda ili narod od
rukovodstva. To je jedna nerazdvojna cjelina. A mi smo, drugovi i drugarice, ja vam to mogu otvoreno kazati, uporno ostali na na{em stavu zato jer je na{ stav u interesu trudbenika, u interesu na{e zemlje. Ponegdje
ve} ne klapa kako treba, no to nas ne}e onemogu}iti da ostvarimo socijalizam u na{oj zemlji”.40
U ovo vreme odr`an je i osniva~ki kongres KP Crne Gore, {to je
za Tita imalo izuzetnu va`nost. Crnogorski komunisti su najmasovnije
prihvatili Rezoluciju IB-a ili bar izvesne stavove iz nje. Rukovodstva sreskih komiteta Nik{i}a, Bijelog Polja, Bara i Berana bila su protiv nove
Titove politike. Osim pune “komunisti~ke ube|enosti”, na to je uticala
i ~injenica da je crnogorska KP sa komunisti~kom ideologijom upila i
ne{to od one vekovne duhovne tradicije koja je od davnina spajala Crnogorce sa Rusijom. Ta veza bila je i ostala temelj crnogorskog komunizma.41
Zato su pripreme za ovaj kongres izvedene veoma pa`ljivo. Veliki broj delegati koji su izabrani za Peti kongres KPJ nisu uzeti u obzir
za u~e{}e na osniva~kom kongresu KP Crne Gore. Da sve protekne u
najboljem redu brinuo se \ilas: “Posmatrao sam ga kako se nemirno vrti na svom sjedi{tu. O~igledno nije bio zadovoljan onom atmosferom pod
kojom se odvijao rad kongresa. Aklamacije su odzvanjale isuvi{e hladno
i nije se moglo skriti da je sve to bilo montirano, ali do zla boga nevje{to.
\ilas je bjesnio u sebi, govorio ne{to onima oko sebe i jedno vrijeme izgledalo je da }e sko~iti za vrat nesretnom govorniku”.42
39
40
41
42
20
Mar{al Tito u poseti Borskom rudniku, “Politika”, 10. oktobar 1948, 1.
Isto.
P. Komneni}, @ivot i djelo, 109.
Isto, 116-117.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
Oni koji su pobedili na ovom kongresu, poslali su telegram svome
vo|i: “Na{ voljeni u~itelju! Delegati osniva~kog kongresa KP Crne Gore
{alju Tebi, heroju i vo|i na{e slavne Partije i na{ih naroda, borbene komunisti~ke pozdrave, izra`avaju}i bezgrani~no poverenje da i dalje vodi{ na{u Partiju i na{e narode u nove pobede za ja~anje snaga socijalizma u svetu. Uveravamo te, dru`e Tito, da }e komunisti Crne Gore visoko
dr`ati svetlu proletersku zastavu na{e Partije i da }e se bolj{evi~kom dosledno{}u boriti za monolitnost redova Partije, za njenu ~istotu, za njeno
jedinstvo, onako kako si nas Ti u~io”.43
Svi su bili uklju~eni u odbranu bo`anstva. Omladinci su bili najodlu~niji. Tako su delegati ^etvrtog, “istorijskog” kongresa SKOJ-a, na
kome je stvorena jedinstvena omladinska organizacija, Titu poru~ivali
da je dosada{nji put pokazao kako je SKOJ, “pod Tvojim mudrim rukovodstvom”, ~asno ispunio svoje zadatke revolucionarne avangarde omladine: “Obe}avamo Ti da }emo od sada kao i do sada ulo`iti sve svoje
snage, sav na{ mladala~ki zanos na ispunjenju zadataka koje nam postavlja i koje }e nam postaviti na{a slavna Partija, koja nepokolebljivo nosi
nepobedivu zastavu marksizma-lenjinizma”.44
Ovaj kongres ostao je upam}en po jednom neobi~nom incidentu
koji je obelodanjen mnogo godina kasnije. Kongresu su prisustvovali
predstavnici tri grupacije italijanske antifa{isti~ke omladine: komunisti~ke, socijalisti~ke i demokratske. Kada je Tito u{ao u dvoranu delegati
su ga pozdravili ustajanjem i dugotrajnim skandiranjem. U prvoj pauzi
sve tri italijanske delegacije pri{le su rukovodiocima USAOJ-a i saop{tile im da su “site dvadesetogodi{njeg skandiranja Musoliniju u svojoj
zemlji i da to nigde vi{e ne mogu podnositi”. Ube|ivali su svoje jugoslovenske saborce da u nastavku rada Kongresa isklju~e skandiranje. U
protivnom, oni }e biti prinu|eni da odmah napuste zasedanje.45
Vo|e partizanske omladine poku{ale su da svojim gostima objasne kako se ovacije jugoslovenskom vo|i ne mogu uporediti sa pozdravima fa{ista upu}enim Du~eu. Ali bez uspeha. Nijedno od tri krila italijanske omladinske organizacije nije prihvatilo ponu|eno obja{njenje.
Jedino je delegacija komunisti~ke omladine popustila utoliko {to je pristala da ostane do kraja zasedanja, ali uz izjavu da to ne zna~i da odstupa od zajedni~kog mi{ljenja svih ~lanova italijanske delegacije. Socijalisti i demokrate demonstrativno su napustili zasedanje i vratili se u Italiju.46
43
44
45
46
“Politika”, 10. oktobar 1948, 2.
“Politika”, 15. oktobar 1948, 1.
M. \or|evi}, Istorija Titoizma, “Politika”, 9. decembar 2004, 21.
Isto.
21
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
I osniva~ki kongres KP Bosne i Hercegovine je obe}ao vo|i da }e
komunisti ove republike prednja~iti u borbi za izgradnju socijalizma “koja se pod vo|stvom druga Tita pobedonosno vodi u na{oj zemlji”. Obe}ano je i da }e komunisti u Bosni biti potpuno jedinstveni i da }e jo{ vi{e
“u~vr{}ivati i ja~ati jedinstvo na{e Partije” jer je to osnovni uslov svih
budu}ih pobeda.47
U isto vreme odr`ana je i Oblasna konferencija KP Hrvatske za
Dalmaciju. I ovde su delegati obe}ali Titu da }e i dalje “nesebi~no i uporno raditi na ostvarivanju velikog dela izgradnje socijalizma” i da ih na
tom putu “ne}e pokolebati nikakve la`i, ni klevete neosnovano ba~ene
na na{u Partiju, na{ CK i na{e narode”. Vo|i je data “~vrsta komunisti~ka re~ da }e partijsko jedinstvo biti ~uvano “kao zenica oka, znaju}i
da je to osnovni uslov za postignu}e uspeha u svim zadacima”.48
Spolja je te{ko bilo primetiti da se ne{to zna~ajno menja. Ikonografija je ostala ista i prilikom obele`avanja “crvenih” praznika tokom
1948. godine. Godi{njica Oktobarske revolucije (31. po redu) nije vi{e
tako pompezno vezivana za Staljina. Tito je sovjetskom vo|i uputio samo jedan kurtoazan telegram koji se sastojao od samo dve re~enice:
“Dozvolite mi da Vam u ime naroda i Vlade FNRJ isporu~im tople ~estitke povodom trideset prve godi{njice Velike oktobarske revolucije. @elim
narodima Sovjetskog Saveza mnogo uspeha u ostvarenju komunizma, u
stvaranju svoje velike, sretne i ni~im nepomu}ene budu}nosti”.49
“Mi branimo marksizam-lenjinizam od revizionizma”
Kada je jednom javno saop{teno da Staljin nije bio u pravu, lak{e
je bilo po~eti promociju sopstvenog puta u socijalizam a da to ne bude
shva}eno kao jeres, kao odstupanje od teorije marksizma-lenjinizma.
Idejne smernice za jugoslovenski put u socijalizam Tito je dao na Drugom kongres KP Srbije, januara 1949. godine. Prvo je propagandu protiv Jugoslavije koja se vodila u zemljama narodne demokratije izjedna~io sa propagandom “reakcionarnih i fa{isti~kih radio stanica u danima
najbjesomu~nije kampanje protiv Sovjetskog Saveza prvih dana poslije
pobjede Velike Oktobarske revolucije i u vrijeme Hitlerove agresije”.
Na taj na~in je izvodio i veli~inu jugoslovenskog bunta koji je po~eo u
leto prethodne godine, pridaju}i mu poseban istorijski zna~aj.
Najzna~ajnije je to {to on raskol sa Sovjetskim Savezom nije prihvatao kao tragi~an za dalji razvoj socijalizma u svetu. Priznanje da je
47
48
49
22
“Politika”, 6. novembar 1948, 1.
Isto.
“Politika”, 6. novembar 1948, 1.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
Jugoslavija pogre{ila nanelo bi samo veliku {tetu me|unarodnom radni~kom pokretu: “Ko danas govori da treba priznati i ono {to nije? Govore razni slabi}i, polumarksisti i kolebljivci koji ne vide dalje od svoga
nosa. Oni ne mogu da svate da se tu radi o ne~em sasvim drugom, a ne o
odlasku sa rukovode}eg mjesta, recimo druga Tita, Rankovi}a, \ilasa,
Kardelja i drugih. Oni ne vide da se tu ne radi o nekom priznavanju grije{aka, ve} o ne~em sasvim drugom. Ono drugo jeste: prvo, pitanje odnosa izme|u socijalisti~kih zemalja na datoj etapi; drugo, pitanje ekonomskih odnosa; tre}e, pitanje na koji na~in i u koje vrijeme se mo`e do}i do
federacije, recimo nas i Bugara; ~etvrto, pitanje nesporazuma o obliku na{ih ekonomskih i drugih odnosa sa Albanijom; peto, nepravilan odnos,
odnosno nepravilno tretiranje na{e zemlje koja je dala u ratu ogromne `rtve i zaslu`ila da se prema njoj postupa na bolji na~in, kao prema najvjernijoj saveznici u vrijeme najte`ih ~asova za sve porobljene narode Evrope, a naro~ito za narode SSSR-a”.50
Tito se zalo`io za potpuno novo ure|enje me|usobnih odnosa izme|u socijalisti~kih zemalja jer socijalizam kao novo dru{tveno ure|enje vi{e nije bio samo stvar radni~ke klase “ve} je postao po`eljan za sve
naprijedne ljude u svijetu” pa se u odnosima izme|u zemalja socijalizma nisu smeli praktikovati odnosi koji su vladali izme|u kapitalisti~kih
zemalja: “Naro~ito je va`no da se u socijalisti~kim zemljama po{tuje princip ravnopravnosti malih i velikih zemalja, malih i velikih naroda. To je
ba{ ono na {ta danas mnogo paze ugnjeteni narodi ~itavog svijeta, ali i svi
mali narodi uop}e. Drugovi i Drugarice! Evo taj i druge principe marksizma-lenjinizma mi branimo i zbog toga na{a borba prelazi okvire na{e
zemlje. Brane}i na{ stav, mi branimo interese na{e zemlje koja gardi socijalizam, a brane}i interese takve na{e zemlje koja izgra|uje socijalizam,
mi branimo marksizam-lenjinizam od revizionizma koji se po~ima uvla~iti u svakodnevnu praksu i u besprincipijelnu borbu protiv nas od strane
rukovodilaca nekih komunisti~kih partija”.51
Krajem januara odr`an je i Drugi kongres Narodnog fronta Hrvatske. Primetni su o{triji tonovi prema napadima iz zemalja lagera. Sada
se ve} slobodnije govorilo o “imperijalisti~koj, ratno-hu{ka~koj propagandi”, o “sramnoj klevetni~koj kampanji”. Tako|e je uo~ljivo i izra`enije idolopoklonstvo prema Titu koji je polako po~eo da se uzdi`e do
novog “klasika” marksizma-lenjinizma: “Tvoje ime, dru`e Tito, duboko
je urezano u svest, u srce svakog na{eg ~oveka. Ti predstavlja{ na{u bor50
51
Govor druga Tita na Drugom kongresu Komunisti~ke partije Srbije, “Borba”, 22. januar 1949, 1.
Isto.
23
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
benu revolucionarnu pro{lost, na{u stvarala~ku sada{njicu i na{u sre}nu
budu}nost. Vodi nas, dru`e Tito, u nove pobede u socijalisti~koj izgradnji na{e sre}ne domovine”.52
Tako }e se u narednoj fazi sukob sa “lagerom” obja{njavati kao
borba za socijalizam. Najbolje je to ilustrovao \uro Salaj u govoru na
Prvoj saveznoj konferenciji seljaka-zadrugara: “Mi smo do kraja uvereni u istinitost i pravednost na{e borbe. Mi }emo izvr{iti sve zadatke koje
su postavili na{a Partija i drug Tito i niko nas ne mo`e spre~iti da vlastitim snagama izgradimo socijalizam u na{oj zemlji”.53
Podanici su spremno prihvatili novi kurs. Tako su, na primer, radnici i name{tenici Istarskih rudnika obe}avali Titu da }e svoj godi{nji
plan u 1949. godini izvr{iti najkasnije do Dana republike: “Ovu obavezu
primili smo zato jer smo sigurni da }emo je pod Tvojim rukovodstvom
izvr{iti, kao {to smo i svoj plan u 1948. godini izvr{ili 34 dana pre roka.
Ovogodi{nji plan je ve}i za 50%, ali sa novom organizacijom rada izvr{i}emo i njega. Izvr{enjem plana za 1948. godinu re roka pokazali smo
na delu svim klevetnicima na{e zemlje da smo svi kao jedan odbili famoznu Rezoluciju, a to }emo na radu pokazati i u ovoj godini. Neka znaju
svi na{i klevetnici da smo mi na{u Istru oslobodili pod rukovodstvom
Centralnog komiteta KPJ sa Tobom na ~elu”.54
Nova procesija podr{ke vo|i odigrala se 13. marta 1949. godine,
kada je odr`an slet “odlikovanih trudbenika” iz Srbije. Otvaraju}i slet
Vojislav Lekovi}, predsednik komisije Dr`avne kontrole Srbije, najbolje je objasnio razloge za njegovo odr`avanje: “Blagodare}i pravilnoj politici koju vodi na{a Partija, na ~ijem se ~elu nalazi vo| i u~itelj na{ih naroda drug Tito, omogu}eno je na{im trudbenicima da postanu duboko
svesni da se u na{oj zemlji zaista izgra|uje socijalizam”.55
Odlikovani trudbenici pozdravili su svoga “vo|u i u~itelja” re~ima kako su svesni “veli~ine i va`nosti zadataka koju su pred nas i ~itavu
radni~ku klasu postavili istoriski Peti kongres KP Jugoslavije i Drugi
kongres KP Srbije, zadataka od ~ijeg ostvarenja u ovoj odlu~uju}oj godini zavise na{e dalje pobede u ispunjenju prvog Petogodi{njeg plana.
Obe}avamo Ti, dragi dru`e Tito, da }emo i dalje ulo`iti sve svoje snage
i sposobnosti za izvr{enje tih zadataka. To je na{ zavet Tebi, rukovodiocu na{e Partije. To je na{ odgovor imperijalistima i ratnim hu{ka~ima”.56
52
53
54
55
56
24
“Borba”, 26. januar 1949, 1.
“Borba”, 1. mart 1949, 2.
Pozdravni telegrami mar{alu Titu, “Borba”, 9. mart 1949, 2.
“Borba”, 14. mart 1949, 1.
Isto.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
I jugoslovenski `elezni~ari su “voljenom Titu” sa svog Drugog sindikalnog kongresa poru~ivali kako “izra`avaju neizmernu ljubav i ose}anja svih `elezni~ara prema najve}em i najmilijem sinu radni~ke klase
i na{ih naroda”. I ovaj kongres je “jednodu{no i o{tro” osudio “klevetni~ku kampanju koja se vodi protiv na{e Partije, njenog Centralnog
komiteta, Tebe li~no i na{ih naroda”. Najbolji odgovor “klevetnicima”
koji su tvrdili da Jugoslavija ne ide putem socijalizma “jeste na{, na praksi nebrojeno puta provereni o dokazani proleterski internacionalizam”.
@elezni~ari su se zavetovali da }e se jo{ vi{e “zbiti oko na{e Partije i njenog Centralnog komiteta sa Tobom na ~elu”.57
Masovna podr{ka koju je Tito dobijao od svojih podanika, sve vi{e je otvarala prostor i za `estoku kritiku samog Sovjetskog Saveza i procesa koji su se u njemu odvijali. Tako je, na primer, Bogdan Pe{i} pisao
kako su se jugoslovenski kriti~ari na{li na istoj liniji sa “imperijalistima”,
da je kritika iz Moskve zasnovana na la`ima i falsifikatima a da kampanju vode neprijatelji socijalizma. Narodi Jugoslavije, isticao je Pe{i}, nikada se ne}e slo`iti sa metodama kritike koju je vodio Sovjetski Savez:
“Oni ne}e i ne mogu da se slo`e sa primenom na~ela ‘jednakosti’ i ‘pune
ravnopravnosti’ onako kako se primenjuje u odnosima izme|u SSSR i zemalja narodne demokratije i kako ga shvataju ~lankopisci organa Informbiroa, klevetnici sa radio stanica, prodani tipovi i njima sli~ni”.58
Po~etkom aprila 1949. godine Tito je na Brionima primio predstavnike naroda Istre i Slovena~kog primorja. U svom dugom govoru, u
potpunosti je izjedna~io “la`i i propagandisti~ke klevete” koje su dolazile sa Zapada sa onima koje su upu}ivane sa Istoka: “A sve te stvari podjednako su la`ne i nemaju ni~eg zajedni~kog sa na{om stvarno{}u. Na{a
zemlja je danas jedinstvenija nego ikada i ba{ zato {to imamo takvo jedinstvo naroda, mi mo`emo postizati takve ogromne uspjehe u izgradnji
socijalizma i ostvarenju Petogodi{njeg plana kakve smo postizali do danas i kakve posti`emo bez obzira na sve te{ko}e koje imamo”.59
Omladina je i dalje bila najve}a vo|ina uzdanica. Tokom 3. aprila u Beogradu i Zagrebu odr`ane su “veli~anstvene manifestacije” brigadira pred po~etak nove sezone radnih akcija. Na njima je u~estvovalo
300 hiljada ljudi koji su, svi do jednoga, “manifestovali svoje jedinstvo,
ljubav i odanost Partiji i Titu”. Centralna beogradska proslava odr`ana
je na Trgu republike: “Jo{ od sedam ~asova po~ele su da pristi`u brigade
pevaju}i borbene pesme i kli~u}i Komunisti~koj partiji, Centralnom ko57
58
59
“Borba”, 16. mart 1949, 1.
“Borba”, 31. mart 1949, 3.
“Borba”, 3. april 1949, 1.
25
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
mitetu, drugu Titu i Petogodi{njem planu. Preko 150.000 gra|ana Beograda, od kojih 96.411 ~lanova brigada manifestovalo je ju~e svoju ljubav prema Partiji i Titu i pokazalo svoju spremnost, ~vrstinu i snagu da
ispuni sve zadatke u 1949. godini”.60
Beogradski brigadiri vo|i su poru~ili: “Zahvaljuju}i Tebi, dru`e
Tito, mi se danas ponosimo izgradnjom u na{oj zemlji. Besomu~na kampanja, nastala posle zloglasne Rezolucije Informbiroa, koja ho}e da zaustavi na{e narode na putu izgradnje socijalizma, jo{ vi{e zbija na{e redove oko pravedne stvari na{e zemlje, Partije i naroda. Mi trudbenici i
omladina Beograda, poru~ujemo i ovoga puta svim klevetnicima, ma gde
se oni nalazili, da nas nikada i nikakva sila ne mo`e odvojiti od na{e herojske Partije, njenog Centralnog komiteta i voljenog Tita”.61
Na smotri u Zagrebu u~estvovalo je 450 brigada. I oni su, zajedno
sa gra|anima Zagreba, “manifestovali svoju ljubav i privr`enost na{oj narodnoj zajednici, partiji i drugu Titu. To je bila smotra snage, izraz spremnosti i odlu~nosti trudbenika glavnog grada Hrvatske da svim snagama
pristupe izvr{avanju ovogodi{njeg plana Narodnog fronta i zadataka Petogodi{njeg plana. To je bio jo{ jedan dostojan odgovor svim neprijateljima i klevetnicima na{e zemlje i na{ih naroda. Radni ljudi Zagreba pokazali su koliko ~vrsto stoje uz svoje dr`avno i partijsko rukovodstvo na
napornom, ali ~asnom putu u socijalizam”.62
I ovde je ikonografija nalikovala beogradskoj: “Rano ujutru duge
kolone trudbenika sa transparentima, zastavama i slikama na{ih dr`avnih i partijskih rukovodilaca, s pesmom i muzikom, i{le su iz svih delova grada prema Trgu republike. Iz hiljade grla neprekidno su odjekivale
dugotrajne ovacije Partiji, Titu i Narodnom frontu. Na transparentima,
pored posebnih obaveza koje su pojedine organizacije i radne brigade
preuzele, pisalo je: – Mi radimo a ne kleve}emo! Na klevete i la`i odgovori}emo novim radnim pobedama! Na{a obaveza Partiji i drugu Titu:
izgradi}emo socijalizam!”63
Sada je vo|a mogao da ode korak dalje, pa je na Tre}em kongresu Narodnog fronta Jugoslavije tvrdio da napadi iz zemalja “lagera” nemaju nikakve veze sa socijalizmom, da, u stvari, Jugoslavija nema od
~ega da se brani: “Kad nas napada i blati reakcionarna imperijalisti~ka
{tampa, onda je to sasvim razumljivo. Ali, kad nas napada socijalisti~ka
{tampa i kad ho}e tim vrije|anjima i klevetama da da karakter tobo`nje
60
61
62
63
26
“Borba”, 4. april 1949, 1.
Isto.
Isto, 2.
Isto.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
kritike, onda moramo protiv toga najo{trije istupiti i nazvati to onom {to
jeste. Od takvih stvari je suvi{no i besmisleno braniti se, ve} ih treba najo{trije osuditi kao antimarksisti~ke i antilenjinisti~ke postupke koji ~ine
ogromne {tete naprednim pokretima u svetu”.64
I proslava 1. maja ove 1949. godine bila je u znaku odbrane jugoslovenskog puta u socijalizam. U Beogradu je pored Tita i ~lanova Politbiroa CK KPJ (drugih rukovodilaca nije bilo) punih sedam ~asova defilovalo ravno 250.000 “trudbenika” koji su pokazali pravi verski zanos
u odbrani svoje religije: “Prvi maj – borbena smotra trudbenika socijalisti~ke Jugoslavije, proslavljen je manifestacijama nesalomljivog jedinstva
na{ih naroda okupljenog oko najve}eg sina na{e zemlje, u~itelja i vo|e
druga Tita, Centralnog komiteta KPJ i na{eg dr`avnog rukovodstva. [irom zemlje proslavljen je praznik rada kao dan svestrane mobilizacije na{ih radnih ljudi u borbi za izvr{enje novih zadataka”.65
Pripreme za proslavu u Beogradu trajale su nekoliko dana. Zgrade su bile ukra{ene hiljadama zastava, mnogobrojnim portretima “u~itelja i ljubljenog vo|e na{ih naroda”. Terazije su imale sve~ani izgled:
“Jo{ u prvim jutarnjim ~asovima ulicama Beograda odjekivala je radosna
pesma omladine i trudbenika i Beograda koji su `urili na zborna mesta.
Sa `elezni~ke stanice povorke ljudi, koji su specijalnim vozovima do{li u
Beograd, tako|e su `urile na zborna mesta. Jo{ od ranog jutra ulicama
Mar{ala Tita, Terazijama, Kolar~evom i drugim ulicama kojima je trebalo da pro|e povorka okupljale su se desetine hiljade gra|ana da bi posmatrale sve~anu povorku”.66
Prvi vrhunac verskog zanosa usledio je u 8 ~asova, kada je Tito do{ao na sve~anu tribinu: “Dolazak druga Tita na tribinu hiljade gra|ana
koji su se nalazili na Terazijama, pozdravili su burnim aplauzom i gromkim skandiranjem: – Tito – Partija! Tito – CK! – Mi smo Titovi, Tito je
na{! Klicanjem i aplauzom trudbenici su izra`avali svoju nepokolebljivu
veru i duboku ljubav prema najve}em sinu na{ih naroda, vo|i i u~itelju,
borcu za slobodu, nezavisnost i izgradnju socijalizma u na{oj zemlji”.67
Novi zanos usledio je kada su krenule jedinice Jugoslovenske armije: “Uz zvuke vojne muzike i uz paljbu artiljerijskih oru|a, prvomajsku paradu otvorile su jedinice Jugoslovenske armije. Na ~elu jedinica
bili su ~lanovi {taba parade. Iza njih stupali su ~vrstim korakom oficiri
zastavnog voda sa 12 ratnih zastava na{ih najboljih jedinica iz Narodno64
65
66
67
Politi~ki referat druga Tita, “Borba”, 10. april 1949, 1.
“Borba”, 3. maj 1949, 1.
Isto.
Isto.
27
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
oslobodila~kog rata. Pod ovim zastavama, koje su gra|ani pozdravljali
burnim ovacijama i skandiranjem: – Na{a Armija! ginule su hiljade i hiljade boraca u borbi protiv fa{izma, za oslobo|enje na{e zemlje, za Partiju, za Tita, za socijalizam”.68
Zatim su sledili ostali predstavnici vo|inih podanika. Svi su imali
jednu poruku: “Istina }e pobediti!” Najvi{e aplauza pobrali su rudari i
metalci, “radni heroji na{e zemlje”, kao i seljaci iz okoline Beograda koji su nosili transparent sa parolom: “Kolebljivcima i karijeristima prezir
svih na{ih naroda!” Ni{ta manje odu{evljenja nisu izazvali ni omladinci
– graditelji autoputa “Bratstvo-jedinstvo”. Proslava 1. maja nastavljena
je nizom priredbi i narodnim veseljem: “Na svim trgovima i ulicama odjekivala je pesma i muzika. Do duboko u no} trajale su manifestacije drugu Titu i CK KPJ”.69 Proslava je zavr{ena “veli~anstvenim vatrometom”.
Proslava Dana ustanka u Srbiji tako|e je bila prilika da se doka`e
kako je Srbija prihvatila novi Titov put. Centralna manifestacija odr`ana je u Beloj Crkvi koja je tako postala sveto mesto za srpske komuniste, ali i za narod: “Jo{ od ranog jutra svi putevi koji vode u Belu Crkvu
bili su zakr~eni dugim kolonama naroda koji je hitao na proslavu. Seljaci
ustani~ke Ra|evine i Jadra i{li su na proslavu manifestuju}i ogromnu ljubav Partiji i Titu. Trudbenici su do{li na proslavu sa zastavama i parolama na kojima je ispisana nepokolebljiva re{enost da se uprkos svim klevetama istraje na putu izgradnje socijalizma u na{oj zemlji”.70
Titu je, kao i uvek, poslan telegram u kome je re~eno kako narod
vidi “svu veli~ini u genijalnost na{eg CK i druga Tita” i da bi budu}nost
Jugoslavije bila potpuno neizvesna da nije bilo Tita: “Zato se na ovom
istorijskom mestu zavetujemo da }emo o~uvati velike tekovine na{e Narodne revolucije. Mi vidimo koliko je bedna i niska kampanja koja se vodi iz SSSR i zemalja narodne demokratije. Nikakve klevete i nikakva zastra{ivanja, ma od koga dolazili, ne}e nas skrenuti sa velikog puta kojim
nas je povela na{a slavna Komunisti~ka partija, na{ herojski CK i Ti, dru`e Tito”.71
Makedonski narod se na vernost Titu masovno zakleo 2. avgusta
1949. godine, prilikom proslave Ilindena, na “veli~anstvenom narodnom mitingu u Skoplju”, na kome treba da je bilo “preko” 350.000 ljudi: “Jo{ od pre nekoliko dana glavni grad Makedonije dobio je sve~ani
izgled. Sve ulice i Trg mar{ala Tita bile su oki}ene dr`avnim i partiskim
68
69
70
71
28
Isto.
Isto, 2.
Sve~ana proslava dana narodnog ustanka u Srbiji, “Borba”, 9. jul 1949, 1.
Isto.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
zastavama, slikama druga Tita i ~lanovima Politbiroa CK KPJ, slikama
sekretara KP Makedonije Lazara Koli{evskog, mnogobrojnim parolama i zelenilom. Jo{ u ranim jutarnjim ~asovima na dan sve~anosti, po~ele
su pristizati velike povorke gra|ana s muzikom zastavama i natpisima”.72
Tito je poru~io Makedoncima da su oni tek u Jugoslaviji dobili
slobodu i da tu slobodu moraju braniti od svakoga: “Na{a socijalisti~ka
zemlja ima ogromna bogatstva koja samo treba iznijeti na svjetlo, da ih
narod mo`e sam koristiti. Na{a socijalisti~ka zemlja ima sve mogu}nosti
da postane jedna od najnaprednijih, industrijski najrazvijenijih i najbogatijih zemalja u Evropi. Imaju}i uvijek u vidu da je pitanje izgradnje na{e
zemlje, sada i ubudu}e, osnovni zadatak svih na{ih gra|ana, idimo smijelo naprijed bez obzira na to {to tko govori i kako nas gdje klevetaju. Ne
obazirimo se ni na {ta, nego ~vrsto pregnimo na posao i definitivan uspjeh – potpuna izgradnja socijalizma u na{oj zemlji – ne}e izostati”.73
*
* *
Smisao obra~una sa onima koji su, makar i na trenutak, poverovali u navode iz Rezolucije Informbiroa bio je u tome da se uni{titi
jedini organizam u kojem su jo{ postojali ostaci druga~ijih lojalnosti nego {to su one prema vo|i i dr`avi, ostaci vere u komunisti~ku ideologiju
kao sistem odnosa i objekat kulta nezavisan od vo|e i aktuelnih nare|enja partije. Tako se po{tovao princip totalitarnog poretka da je gra|anin
vlasni{tvo dr`ave i da mu nisu dozvoljene druge lojalnosti, posebno ideolo{ke, pa makar to bila i lojalnost prema ideologiji te dr`ave.
Komunisti~ka partija Jugoslavije bila je ideolo{ki organizam, institucija ~ije je jedinstvo trebalo da se zasniva na rezultatima zajedni~ki
ispovedane vere i zajedni~kih vrednosti. Takva vera morala je, ipak, da
bude dovoljno neodre|ena da bi se pomo}u nje mogao opravdati svaki
aktuelni politi~ki potez, a istovremeno tvrditi da se u doktrini ni{ta ne
menja. Trebalo je na taj na~in spre~iti ljude koji su tu veru ozbiljno shvatali da sami interpretiraju direktive KPJ i da sami razmi{ljaju o tome
da li su trenutni politi~ki potezi u skladu sa ideologijom “marksizma-lenjinizma”.
Raskid sa Moskvom Titu je veoma te{ko pao, a zanimljivo je da
je u tom periodu ispoljavao bliskost prema najbli`im i najodgovornijim
drugovima – bliskost i srda~nost od koje se bio odvikao, naro~ito krajem rata i u prvim posleratnim godinama kada je postao revolucionarni
despot i autokrata. Ali, iako se Tito psihi~ki kidao u sukobu sa Mos72
73
“Borba”, 3. avgust 1949, 1.
Isto, 2.
29
Hereticus, 1/2005
Kosta Nikoli}
kvom, nije se kolebao ve} je ja~ao prvo sebe, a onda i svoju dr`avu. On
se ve{to prilago|avao uslovima jer je vlast za njega bila najva`niji princip doktrine, daleko iznad ideje.
Za Tita je ideolo{ki sukob sa Moskvom bio neodvojiv od politike.
Svest je bila samo druga strana vlasti: A kako su tok borbe za vlast, struktura te vlasti i odnosi u partiji osiguravali Titu li~nu vlast, on je i svaki
nagove{taj kritike te vlasti, odnosno reviziju lenjinisti~kih postavki, do`ivljavao i tretirao kao ugro`avanje svoje li~ne uloge. Kad god bi do{lo,
u vreme sukoba sa Staljinom, o iskazivanju sumnji u socijalisti~ki karakter Sovjetskog Saveza i nave{}ivanje analognog zaklju~ka o Jugoslaviji,
iz Tita je ne samo izbijao otpor, nego i uvre|enost. Kadkada mi se ~inilo da on istupa i u ulozi prvosve{tenika ogor~enog jeresima.74
Tito je dobro shvatio da je sukob sa Sovjetskim Savezom proizveo
i odre|ene promene u svesti komunista, pa je {ire otvaranje, posebno u
idejama, ose}ao kao neizvesnost i opasnost ne samo za poredak ve} za
svoj polo`aj i svoju “istorijsku ulogu”. Zbog toga se okrenuo suzbijanju
“revizionisti~kih” nastojanja unutar svoje partije, a podr{ku je na{ao u
dogmatskom i vlastoljubivom kadru, “podr{ku utoliko revniju i besomu~niju” {to je taj kadar s razlogom svoju sudbinu vezivao za njega i njegovu autokratsku ulogu: “Od tada je mogao da na jedan gotovo misti~an
na~in spoji svoju li~nost, svoje brige, namere i poduhvate sa partijom, kako onom izra`enom u konkretnim, `ivim saborcima i konkretnim problemima, tako i onom apstraktnom partijom – idejom”.75
Raskid sa Sovjetskim Savezom dodatno je osna`io Titov kult. Polarizacija unutar KPJ izvedena na liniji za i protiv Tita. Na jednu stranu
izdvojili su se oni koji su bez rezerve ostali verni Titu i koji su od po~etka sukoba bili spremni da se odreknu dotada{njih ube|enja, ukoliko su
ih imali, i da slu`e isklju~ivo Titovoj li~nosti koja je za njih bila neprikosnovena i nepogre{iva. Na njihovoj strani bila je vlast, vo|in autoritet, uticaj u vojsci, ekonomiji i dr`avnom aparatu. Pristalice Rezolucije stavljeni su pod nemilosrdni udar dr`ave koju je Tito sve ~vr{}e dr`ao u rukama ukoliko se jaz izme|u Moskve i Beograda produbljivao.
Sam Tito je januara 1951. godine u razgovoru sa D`onom Kenedijem, tada uticajnim ~lanom ameri~kog Kongresa, istakao da je obra~un
sa Staljinom bio lak{i nego {to se misli jer je od 12 hiljada predratnih komunista, koji su bili {kolovani u Moskvi i u potpunosti odani sovjetskom
vo|i, svega jedna ~etvrtina pre`ivela rat.76
74
75
76
30
Milovan \ilas, Dru`enje s Titom, Beograd, 1990, 56.
Isto, 63-64.
R. Luburi}, Vru}i mir hladnog rata, 25.
“[to je vi{e kleveta i la`i, Tito nam je miliji i dra`i”
Kao dosledni Staljinov u~enik, Tito je u{ao u sukob sa “moskovskim papom” i njegovim metodom zbrisao svoje doju~era{nje drugove,
saborce i prekaljene komuniste. Radilo se o sukobu istog protiv istog, a
represija je zamenila ideologiju. Tek posle eliminisanja “unutra{njeg neprijatelja”, Tito je postao svemo}an. Nije vi{e postojalo nikakvo jezgro
koje je bilo u stanju da druga~ije misli.
Kosta Nikolic
“AS THERE ARE MORE LIES AND DEFAMATIONS,
TITO BECOMES THE DEAREST AND CHERISHED”
– Contribution to the history of the creation of Tito's cult
in the time of Yugoslav-Soviet conflict 1948-1949. –
Summary
The paper represents a contribution to the history of the creation of Tito’s cult in the time of Yugoslav-Soviet conflict 1948-1949. The author believes
that Yugoslav communists perceived themselves as the most consistent followers of the Soviet Union and the ideological schemes that were prescribed by the
Soviet Union. Until 1949 the strengthening of Tito’s authority was characterised by the non-conflicting co-existence with Stalin’s charisma. Until the breakup with Stalin, Tito’s ideological authority was in the shadow of the authority
of the state head. Due to the solid authority of the directive authority of Moscow, Tito was still not included in the circle of ideological “classics”. In the shadow of Stalin’s charisma Tito enjoyed the reputation of an anti-fascist national
leader of the army of liberation. At this time the cult of Tito was being created
also as the imitation of Stalin’s cult. Only after the conflict in 1948 Tito’s cult
was actively used as a symbol of resistance and struggle for the independence
of Yugoslavia. After the break-up with the Soviet Union, Tito’s cult gained new
dimensions and forms. Tito was glorified as the greatest anti-Stalinist who split
with Stalin at the right moment and contributed to the destruction of his cult in
the international communist movement.
Key words:
Tito’s cult, Yugoslav communists, Stalin’s cult, Stalinism, Yugoslav-Soviet conflict 1948-1949.
31
Slobodan G. Markovi}
Fakultet politi~kih nauka
Beograd
JOSIP BROZ – UPOTREBA NAU^NIH
USTANOVA U SRBIJI ZA DEIFIKACIJU
JUGOSLOVENSKOG DIKTATORA
Rezime: Autor pokazuje kako je Komunisti~ka partija upotrebila najuglednije nau~ne ustanove u Srbiji za deifikaciju Josipa Broza Tita. U prvom delu
teksta autor govori o tome kako je Srpska akademija nauka i umetnosti pretvorena u re`imsku ustanovu, ubacivanjem re`imu odanih nau~nika i pridobijanjem i zastra{ivanjem starih ~lanova. Nakon takve “reorganizacije”, Tito je
progla{en najve}im dr`avnikom i vojnim strategom i primljen za njenog prvog
po~asnog ~lana. Drugi deo govori o ulozi Beogradskog univerziteta u deifikaciji
diktatora. Univerzitet ga je, povodom 80. ro|endana, najpre proglasio po~asnim
doktorom, s obrazlo`enjem da je tvorac “novog tipa civilizacije”. Nekoliko godina kasnije, Centar visokih vojnih {kola ga je, uz ceremoniju, proglasio doktorom vojnih nauka, iako nije napisao doktorski rad niti ga je odbranio. Pored tih
formalnih priznanja, te ugledne nau~ne ustanove su tokom celog diktatorovog
`ivota gradile njegov kult i snose deo odgovornosti za njegovu deifikaciju.
Klju~ne re~i: komunizam, marksizam, socijalisti~ka izgradnja, dikatator, republikanski monarh, deifikacija, opozicija, besmrtnost, partijski ritual,
po~asni akademik, po~asni doktor nauka.
I. BROZ KAO PO^ASNI AKADEMIK
Josip Broz (1892-1980), tridesetpetogodi{nji jugoslovenski diktator, zavr{io je svoj `ivot oven~an brojnim nau~nim priznanjima. Lista
njegovih po~asnih doktorata u Jugoslaviji i nesvrstanim zemljama je
dvocifrena, dok su njegova po~asna ~lanstva u akademijama nauka obuhvatila sve akademije nauka jugoslovenskih republika i pokrajina.
Neobi~no u svemu ovome jest to da je Broz zavr{io jedino ~etiri
razreda osnovne {kole, u svom rodnom mestu, Kumrovcu. Prema njegovom poluzvani~nom biografu, Vladimiru Dedijeru, prvi razred nije uspeo da savlada iz prvog poku{aja, pa ga je poha|ao dvaput. Ostala tri
razreda zavr{io je od 1902. do 1905.1 Od 1907. do 1910. u~io je bravarski zanat u Sisku.2 Time se zavr{ava njegovo formalno obrazovanje.
1
32
Vladimir Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita 1, Mladost,
Zagreb 1980, str. 26-30. Filis Oti, autorka najutoritativnije biografije Josipa
Broza na engleskom, navodi da je Broz napustio {kolu 1904, iz ~ega bi proi-
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Broz kao genijalni vojskovo|a
Koliko god da je bilo skromno Brozovo obrazovanje, toliko je bila jaka njegova `elja da se poka`e kao izuzetan pojedinac. Razume se
da je za zadovoljenje jedne ovakve `elje potrebna skupina poslu{nika
koja }e joj izi}i u susret.
Prvo veliko priznanje Brozu stiglo je iz Srbije, nakon ulaska komunisti~kih snaga u Beograd. Ovo je unekoliko bilo neobi~no, ako se
ima u vidu da je Srbija bila prili~no ravnodu{na prema NOP-u od kraja
1941. do sredine 1944. Stav Komunisti~ke partije Jugoslavije prema srpskom narodu u Srbiji, kao i prema gra|anskim strankama u Srbiji, nazire se iz govora general-lajtnanta Milovana \ilasa povodom dvadeset
sedme godi{njice Oktobarske revolucije, odr`anog 7. novembra 1944. u
Narodnom pozori{tu. Tom prilikom \ilas je na slede}i na~in okarakterisao poku{aj gra|anskih stranaka da obnove rad: “Reakcionarne vo|e
i vo|ice raznih partija, koji su u polutmini, pod okupacijom, bilo li~no,
bilo preko svojih pouzdanika {urovali s Nemcima i otvorenim fa{istima
kao Nedi} i Paveli}... te mra~ne i podle kreature se pomaljaju na svetlo
dana i poku{avaju da se uvuku u narodno-oslobodila~ki pokret i razbiju ga iznutra. To se najjasnije ispoljava u Srbiji. I to zbog toga {to je, usled slabog razvitka ustanka u Srbiji u toku 1942. i 1943. g. narodnim masama stvarna uloga tih mra~njaka jo{ nedovoljno vidljiva.” Kao glavni
dug srpskog naroda prema ostalim narodima Jugoslavije \ilas je naveo
da srpski narod treba da “nemilosrdnom borbom protiv spoljnog neprijatelja i njegovih doma}ih slugu vrati tim narodima onaj dug, koji su oni
u toku tri i po godine krvavog rata dali i za oslobo|enje srpskog naroda.”3
^etiri dana nakon \ilasovog govora Velika antifa{isti~ka skup{tina narodnog oslobo|enja Srbije – ASNOS predlo`ila je u ime srpskog naroda, a preko ASNOSA-a, da “mar{al Tito bude progla{en za
Narodnog heroja.”4 Ovaj predlog je ozvani~en odlukom Predsedni{tva
AVNOJ-a od 19. novembra 1944, kojom je Broz progla{en za narodnog
heroja. U obrazlo`enju se ka`e: “Na mlada pokoljenja na{ih naroda ve-
2
3
4
zlazilo da je zavr{io ukupno tri razreda osnovne {kole. Phyllis Auty, Tito. A
Biography (Harmondsworth and New York: Penguin Books, 1980), str. 38-39.
Mo{a Pijade, “Broz, Josip-Tito”, Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski
zavod FNRJ, Zagreb 1956, str. 238.
“Mar{al Tito prisustvovao je sve~anoj akademiji na kojoj je general-lajtnant Milovan \ilas govorio o zna~aju Oktobarske revolucije”, Politika, 8. novembar 1944, str. 3.
“Srpski narod u znak najvi{eg priznanja jednodu{no je predlo`io preko svoje Skup{tine da mar{al Tito bude progla{en za Narodnog heroja”, Politika,
12 novembar 1944, str. 1.
33
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
kovima }e se prenositi predanje o narodnom vo|i Josipu Brozu Titu...
Njegovom zaslugom srpski narod ponovo se oven~ao slavom naroda-junaka.” U Odluci Predsedni{tva se ka`e:
“Da bi se velikom vojskovo|i naroda Jugoslavije, inicijatoru, organizatoru, i rukovodiocu njihove narodnooslobodila~ke borbe, Mar{alu
Jugoslavije Josipu Brozu-Titu, odalo zaslu`eno priznanje za izvanredne
zasluge na organizovanju Partizanskih odreda i Narodnooslobodila~ke
vojske Jugoslavije, za genijalno rukovo|enje njihovim operacijama i pri
tome ispoljenu upornost i juna{tvo, kao i da bi se pred svima narodima
Jugoslavije vidno obele`ile istoriske zasluge na{eg narodnog vo|a na
stvaranju bratstva i nerazdru`ivog jedinstva na{ih naroda, zbratimljenih
u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, Pretsedni{tvo AVNOJ-a na
predlog Velike antifa{isti~ke narodno-oslobodila~ke skup{tine Srbije
o d l u ~ u j e da se vrhovnom komandantu Narodnooslobodila~ke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije, Mar{alu Jugoslavije JOSIPU BROZU-TITU dodeli naziv narodnog heroja.”
Odluku su, ispred AVNOJ-a, potpisali sekretar Rodoljub ^olakovi} i predsednik dr Ivan Ribar.5 Tako je Broz, ni punih mesec dana
nakon ulaska komunisti~kih snaga u Beograd, dobio pridev “genijalni”.
U isticanju svoje uloge u revoluciji Broz je dosta nalikovao severnokorejskom diktatoru Kim Il Sungu, koji je u svim zvani~nim propagandnim dokumentima nazivan “veliki vo|a i veliki vojskovo|a”. Ipak,
Broz se nije zadovoljavao samo ovakvom ulogom. On je veoma rano,
samo dve godine nakon {to je preuzeo vlast u Jugoslaviji, iskazao `elju
da bude obasut i nau~nim priznanjima. Posebno mu je bilo stalo do toga da postane po~asni akademik triju akademija nauka u Jugoslaviji.
Po~asni akademik JAZU, ili Broz kao obnovitelj
hrvatske suverenosti
Prva akademija nauka koja je primila Broza za svog po~asnog ~lana bila je Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Broz je postao
njen po~asni ~lan 28. decembra 1947. Sve~anoj sednici JAZU prisustvovali su rukovodioci NR Hrvatske, predsednik Prezidijuma Sabora NR
Hrvatske, Vladimir Nazor, predsednik Vlade NR Hrvatske, dr Vladimir
Bakari}, i drugi funkcioneri. Broz je u{ao u dvoranu JAZU “odu{evljeno pozdravljen”, u pratnji predsednika JAZU, dr Andrije [tampara,
i potpredsednika Akademije, Miroslava Krle`e.
Prisutnima se najpre obratio predsednik JAZU, dr Andrija [tampar (1888-1958). [tampar je bio veoma cenjeni stru~njak za socijalnu
5
34
“Odlukom Pretsedni{tva Antifa{isti~kog ve}a mar{al Tito progla{en za Narodnog heroja”, Politika, 20. novembra 1944, str. 1.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
medicinu sa svetskom reputacijom. On je istakao da se po~asni doktorat
Brozu dodeljuje u okviru osamdesetogodi{njice JAZU. Kao posebnu
Brozovu zaslugu [tampar je istakao:
“Mar{al Tito je misao na{eg hrvatskog politi~kog i kulturnog oslobo|enja doveo do pune pobede u punom smislu idealnog ju`noslovenskog pojma... To zna~i da je ovaj na{ ~ovek iz naroda kome je kolevka
stajala nedaleko od Zelenjaka, na{e idili~ne dubrave na Sutli, gde je pesnik ispevao na{u narodnu Himnu, da je on me|u na{im politi~kim li~nostima, ideolozima i dr`avnicima prvi koji je zaista ostvario misao hrvatskog suvereniteta i pretvorio ga u delo i svr{en ~in od me|unarodnog
zna~aja. Taj na{ suverenitet prekinut je jo{ u ranom srednjem veku, pre
800 godina... On je izme|u na{ih politi~kih li~nosti prvi, koji je hrvatsku
dr`avnu nezavisnost i suverenitet pro{irio na sve krajeve u kojima na{
narod `ivi i prvi u na{oj istoriji koji je na{oj domovini vratio sve njene
otrgnute gradove, otoke i pokrajine, pre svega Dalmaciju sa Lastovom
i najslavnijim gradom na{e pro{losti Zadrom, zatim Kvarner sa Cresom,
sa svim ostrvima i Rijekom i na kraju staru glagolja{ku na{u Istru, koja
je na to ujedinjenje ~ekala vekovima...
Mar{al Tito deluju}i u okviru Lenjinskog i Staljinskog pokreta pokazao nam je, sa ~itavim nizom svojih saradnika {ta zna~i prakti~na primena na~ela o Lenjinskom samoopredeljenju naroda kada se to na~elo
primenjuje doslovno socijalisti~ki.”6
Zatim se prisutnima obratio Josip Broz. On je u svom govoru istakao da je u pro{losti Akademija bila “jako ograni~ena, a skoro se uop}e nije bavila jednom od najva`nijih znanosti – naukom o dru{tvenom
razvitku. Razumije se, tome je uglavnom bio kriv stari, truli dru{tveni
poredak... Tek danas sa padom starog dru{tvenog poretka, pali su i okovi ustanova nauke, kao {to su i akademije znanosti i umjetnosti. Tek u
novom, socijalisti~kom dru{tvu, nauka dobija neograni~ene mogu}nosti...”7 Tako je izvr{en obred kojim se JAZU zahvalila Brozu na obnovi
suverenosti Hrvatske, a Broz poru~io akademicima da je socijalizam okvir za nauku.
Atmosfera straha u Srbiji
Prva srpska nau~na ustanova od nacionalnog zna~aja koja je primila Broza u svoje redove bila je Srpska akademija nauka. Ona je pri6
7
“Akademija znanosti i umetnosti u Zagrebu sve~ano je proglasila mar{ala
Tita za svog prvog po~asnog ~lana”, Politika, 29. decembar 1947, str. 1.
Govor je naveden ekavizovano u Politici.
Politika, 29. decembar 1947, str. 2; “Govor mar{ala Tita na sve~anoj sednici Jugoslavenske akademije u Zagrebu”, Narodna armija, ~etvrtak, 1. januar 1948, br. 281, str. 2.
35
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
mila Broza u stanju velikog unutra{njeg previranja, u atmosferi straha
od poteza novih vlasti, pod pritiskom i ucenom da bira izme|u saradnje
i zabrane.
Neposredno nakon komunisti~kog zauzimanja Srbije (septembar/
oktobar 1944) do{lo je do radikalne sovjetizacije zemlje koja je zahvatila i nauku. U skladu sa sovjetskim modelom, nauka je morala da bude
u funkciji socijalisti~kog dru{tva. Karl Fridrih i Zbignjev B`e`inski primetili su u svom znamenitom delu Totalitarna diktatura i autokratija da
Jugoslavija nikada nije napustila sovjetski blok “ve} je izba~ena, u velikoj meri nasuprot svojim `eljama. Kao drugo, Jugoslavija je verovatno bila najkomunizovaniji satelit u Isto~noj Evropi do vremena rascepa
1948.”8
Kakva je bila atmosfera u Beogradu, a naro~ito u unutra{njosti
Srbije tokom 1945, vidi se iz predloga poslanika gra|anske opozicije,
Dragi}a Joksimovi}a, od 19. avgusta 1945, da se donese zakon koji }e
zajem~iti slobodu od straha, {to je bilo predvi|eno sporazumom NKOJa i Kraljevske vlade od 1. novembra 1944. Naravno, ovaj predlog nije
usvojen. Na njega se posebno obru{io Mo{a Pijade.9
Uskoro po ulasku komunisti~kih snaga u Beograd, generali Ko~a
Popovi} i Peko Dap~evi} su izjavili da pravda “uklju~uje osvetu”.10 Ovakvim izjavama podstican je “etos odmazde”, kako je to primetio Ivan
Jankovi}.11 Kada je na naslovnoj strani Politike, 27. novembra 1944, objavljen spisak od 105 osoba koje su streljane odlukom Prvog korpusa
NOVJ, strah se jo{ vi{e ra{irio Beogradom, jer je postalo izvesno da su
glasine o hiljadama streljanih neistomi{ljenika bile ta~ne. Tri nedelje
ranije knji`evnik Marko Risti} objavio je napis na naslovnoj strani Politike. On se zalo`io da se naprave dva inventara: “inventar moralne lepote (nesebi~nosti, heroizma i svesti), i inventar strahote i sramote.” O
ovom drugom inventaru Risti} je primetio slede}e: “Na to nas obavezuje i budu}nost i na{a i na{e dece. Jer neuklonjeni izdajnik je kvasac budu}eg izdajstva, a neka`njeni zlo~inac podstrek za budu}a zlo~instva.
Nema, ne mo`e da bude slobode naroda, ni jedinstva, ni mira ni sre}e,
bez potpunog, nemilosrdnog uni{tenja izdajni~ke reakcije, bez pravde
koja, kako su to rekli Ko~a Popovi} i Peko Dap~evi}, ‘obuhvata osvetu’,
8
9
10
11
36
Carl J. Friedrich and Zbigniew K. Brzezinski, Totalitarian Dictatorship and
Autocracy (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1965), str. 363.
Vojislav Ko{tunica, Kosta ^avo{ki, Strana~ki pluralizam ili monizam. Obnova i zatiranje posleratne opozicije, Privredno pravni priru~nik, Beograd
1990, str. 146-147, 258-260.
Politika, 28. oktobar 1944.
Ivan Jankovi}, Smrt u prisustvu vlasti. Smrtna kazna u Jugoslaviji i svetu,
Istra`iva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, Beograd 1985, str. 174.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
‘uklju~uje osvetu’, – bez nasilne smrti fa{izma.”12 Risti} je ovim tekstom
samo opisao ono {to se ve} doga|alo u Beogradu – masovno streljanje
pripadnika biv{ih re`ima koje je odnelo prema sada{njim, jo{ uvek nepotvr|enim, procenama najmanje deset hiljada `ivota.13
Aleksandar Beli} kao posrednik izme|u dva poretka
U okolnostima radikalne sovjetizacije i bolj{evizacije Srbije i Jugoslavije, i u atmosferi straha u kome su `iveli pripadnici gra|anske klase, Aleksandar Beli} (1880-1960) se pokazao kao pogodna li~nost da posreduje u pogodbi izme|u novih totalitarnih vlasti i Srpske akademije
nauka. Beli} je bio jedan od najuglednijih slavista svoga vremena. Pored
toga bio je i otvoreni rusofil jo{ iz vremena kada je studirao na univerzitetima u Odesi i Moskvi. Kao takav u`ivao je veliko po{tovanje u carskoj Rusiji, a i kasnije u SSSR-u. Jo{ 1910. postao je dopisni ~lan Carske
akademije nauka u Petrogradu. Tokom Prvog svetskog rata dr`ao je predavanja na Petrogradskom univerzitetu, a 1947. je progla{en za po~asnog profesora Moskovskog univerziteta. Do kraja svoje karijere izabran je za ~lana svih slovenskih akademija nauka, da bi 1952. postao
~lan Danske kraljevske akademije.14 Ukratko, bio je svetski poznat nau~nik.
Nekoliko podatka iz Beli}eve biografije moglo je da poslu`i komunisti~kim vlastima za njegov progon. On je izme|u dva svetska rata
bio ~lan Kraljevog fonda, iz ~ega se vidi da je bio blizak dvoru. Obavljao
je i du`nost predsednika Dr`avne komisije za Ruse izbeglice.15 Kao osvedo~eni prijatelj ruskih emigranata morao je da bude sumnjiv novim
vlastima. Me|utim, njegovo rusofilstvo se odmah prenelo i na Sovjetski
Savez, {to je javno iskazivao, pa nisu izostale ni simpatije Moskve prema njemu. Po komunisti~koj tipologiji on je pripadao gra|anskoj, prevazi|enoj nauci, ali njegov ugled u SSSR-u, u uslovima sovjetizacije zemlje, za{titio ga je od progona.
12
13
14
15
Marko Risti}, “Smrt fa{izmu – sloboda narodu!”, Politika, 5. novembar
1944, str. 1.
Slobodan Markovic, “Communist ‘Liberation’ and New Order in Belgrade”, The South Slav Journal, vol. 24 No. 3-4 (Autumn-Winter 2003), str. 12.
Tek otvaranjem arhiva Ozne mo}i }e eventualno da se utvrdi broj ubijenih
gra|ana u crvenom teroru u Beogradu i u drugim gradovima Srbije, jer je
utvr|eno da je Ozna pravila spiskove lica koja treba da se streljaju.
Mihailo Stevanovi}, “Beli}, Aleksandar”, Enciklopedija Jugoslavije, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb 1955, str. 422-423; Ko je ko u Jugoslaviji?
Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima, Sedma sila, Beograd
1957, str. 50-51.
Ko je ko u Jugoslaviji, Jugoslovenski godi{njak, Beograd, Nova Evropa,
Zagreb 1928, str. 14.
37
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Ostala je jo{ jedna ~injenica iz njegove biografije koja mu je uvek
visila kao Damoklov ma~. To je bio njegov odnos prema uspostavljanju
re`ima Milana Nedi}a. Beli}evo ime na{lo se na listi potpisnika antikomunisti~kog Apela srpskom narodu, koji je obznanjen 13. avgusta 1941,
a u kome se ka`e da je du`nost “svakog pravog srpskog rodoljuba da svima silama nastane da se onemogu}e paklene namere komunisti~kih zlo~inaca.”16 Beli}evo ime je trideset i tre}e na spisku, odmah nakon imena episkopa, biv{ih ministara, poslanika i senatora. On je potpisan kao
“pretsednik Srpske Kraljevske akademije nauka”.17 Na skupu odr`anom
tokom avgusta 1941, oko tri stotine beogradskih uglednih gra|ana molilo je Nedi}a da se prihvati mesta predsednika srpske vlade. Beli} je bio
me|u njima i on se isticao u nagovaranju Nedi}a na ovaj korak. Izgleda da je Nedi} upravo nakon Beli}evih re~i prihvatio da obrazuje novu
vladu.18
Da je potpisivanje ovog Apela moglo da poslu`i kao dovoljan osnov da se neko od potpisnika po{alje u zatvor, postalo je jasno tokom
su|enja generalu Dragoljubu Mihailovi}u i grupi od jo{ dvadeset i trojice optu`enih, juna-jula 1946. Poslednji optu`eni sa spiska, Lazar Markovi} i Kosta Kumanudi, osu|eni su zato {to su prisustvovali konferenciji “koju je organizovao Gestapo”, avgusta 1941, sa koje su “uz ve}i broj
drugih potpisnika izdali ‘apel srpskom narodu’”19. Optu`eni su i da su
krajem avgusta, prisustvovali novoj konferenciji “koju je tako|e organizovao Gestapo”, a koja je “izabrala i Nemcima predlo`ila” Milana Nedi}a za predsednika vlade. Dok je Markovi} optu`en i za antihrvatsko
delovanje i za podr{ku JVO, Kumanudi je jedino optu`en za potpisivanje Apela i u~e{}e u konferenciji koja je predlo`ila generala Nedi}a za
predsednika marionetske vlade. Za ove optu`be Markovi} je dobio pet
godina sa prinudnim radom, a Kumanudi je osu|en na zatvor od 18 meseci s prinudnim radom, i na gubitak politi~kih i pojedinih gra|anskih
prava u trajanju od dve godine, kao i na konfiskaciju celokupne imovine.20 Razume se da je istovetna optu`nica koja je podignuta protiv Ku16
17
18
19
20
38
“Apel srpskom narodu”, Novo vreme, br. 86, 13, avgust 1941, str. 1.
Pored Beli}a Apel su potpisali i slede}i ~lanovi SKA: Jovan Radonji}, Veljko Petrovi}, \oka Jovanovi}, Milo{ Trivunac, Toma @ivanovi}, Milutin
Milankovi} i Ivan \aja.
\oko Slijep~evi}, Jugoslavija. Uo~i i za vreme Drugog svetskog rata, Iskra,
Minhen 1978, str. 304. Zoran D. Nenezi}, Masoni u Jugoslaviji (1764-1980),
Narodna knjiga, Beograd 1984, str. 478-479.
Izdajnik i ratni zlo~inac Dra`a Mihailovi} pred sudom. Stenografske bele{ke i dokumenta sa su|enja Dragoljubu-Dra`i Mihailovi}u, Savez udru`enja novinara FNRJ, Beograd 1946, str. 526.
Ibid, str. 530.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
manudija mogla da se podigne i protiv Beli}a ako bi, u bilo kom trenutku, postao nepo`eljan novim vlastima.
Prema se}anjima njegovog sestri}a, akademika Dimitrija \or|evi}a, Beli}a su nakon oslobo|enja posetili, u njegovom stanu, u Frankopanovoj ulici, visoki funkcioneri novog re`ima. \or|evi} veruje da su
ovi funkcioneri bili \ilas i Kardelj. Oni su se “za~udili” da predsednik
Akademije `ivi u hladnom stanu, i pobrinuli se da mu ve} sutradan stigne isporuka uglja.21 Tako je po~ela saradnja Beli}a sa novim vlastima.
Do ove posete moglo je da do|e ve} po~etkom novembra budu}i da je
Beli}u omogu}eno da objavi prosovjetski ~lanak na naslovnoj strani Politike 21. novembra 1944, dan nakon {to je objavljeno Brozovo progla{enje za Narodnog heroja, {to je, u tom trenutku, bilo posebno priznanje.
U tekstu naslovljenom sa “Novi vidici” Beli} isti~e da “svetli grobovi na{e bra}e Rusa” razasuti po velikom delu Srbije “pokazuju da se
zavr{uje velika borba izme|u Nemaca i Slovena i da se veliki vekovni
spor germanstva i slovenstva pribli`uje svome kraju.”22 Dalje u tekstu
on osu|uje politiku Kraljevine Jugoslavije koja je podr`avala ruske emigrante, a odbijala da prizna Sovjetski Savez, iako je on li~no bio jedan
od njenih glavnih eksponenata. Govore}i o srpsko/jugoslovensko-ruskim
odnosima nakon Prvog svetskog rata, on prime}uje: “vi{e od dvadeset
godina lutanja posle toga na{e inostrane politike, izvan tog tradicionalnog puta, samo su gomilale gre{ke i zablude”. Kada su “bra}a Rusi” u{li
u Srbiju razbuktalo se “tradicionalno prijateljstvo”, a takvo prijateljstvo
“mo`e biti samo me|u bra}om koja se dugo nisu videla.” Oni su ulo`ili velike napore za oslobo|enje Srbije. Zato danas “ose}amo bezgrani~nu zahvalnost”, a posebno prema “Vrhovnom vo}stvu Sovjetske Rusije Mar{alu Staljinu, koji je sa toliko ose}anja prema na{em narodu i sa
toliko razumevanja na{ih patnji uputio, ~im je mogao, hrabre ruske armije nama u pomo}.”23
Ovim tekstom Beli} se legitimisao kako prema novim jugoslovenskim vlastima, tako isto i prema sovjetskim vlastima u Beogradu. Na
ovaj na~in, on je stavio rusofilstvo iznad ideologije. Ko god da je na vlasti u Moskvi, on je srpski prijatelj i srpski narod ga voli, pa bio to car ili
Staljin. Svako skretanje sa ove politike srpski narod skupo pla}a, smatrao je Beli}. Takvim stavom on je za{titio sebe, a donekle i Akademiju.
Komunisti~ki ideolozi dozvolili su da Akademija nastavi sa radom, ali su i jasno iskazali `elju da Srpska akademija nauka mora da se
21
22
23
Dimitrije \or|evi}, O`iljci i opomene, druga knjiga, BIGZ, Beograd 1995,
str. 20.
Aleksandar Beli}, “Novi vidici”, Politika, 21. novembar 1944.
Ibid.
39
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
prilagodi novonastalim okolnostima. Akademiju je napao tada vode}i
partijski ideolog Milovan \ilas, a radikalno ~i{}enje Akademije zahtevao je i partijski propagator na Filozofskom fakultetu i komunisti~ki
funkcioner, profesor Du{an Nedeljkovi}. Postavljalo se pitanje da li }e
novi re`im uop{te dozvoliti da Akademija u dotada{njem sastavu opstane. Beli}, najdu`i predsednik u Akademijinoj istoriji (1937-1960), shvatio je novu realnost i napravio je jednu vrstu dogovora sa novim vlastima. Tako je iz Akademije isklju~en njen biv{i predsednik Slobodan
Jovanovi}, a za po~asnog ~lana je “izabran” Josip Broz, marta 1948, a
promovisan iste godine u novembru. Upodobljavanje Akademije je zaokru`eno izborom Mo{e Pijade za redovnog ~lana 1950,24 kao i izborom
Edvarda Kardelja za redovnog ~lana, 22. februara 1959.
Srpska kraljevska akademija/Srpska akademija nauka
pod okupacijom i neposredno nakon oslobo|enja
Nakon nema~ke okupacije, Akademija je prestala sa radom 1941,
ali je rad, u sasvim ograni~enom obimu, obnovljen 1942. Radi obnove
rada, Akademija je morala da podnese zahteve nema~koj okupacionoj
Feldkomandaturi,25 koja je, 6. maja 1942, odbila da odobri nastavak javnog rada Akademiji i samo je dopustila da odr`i godi{nji skup. Feldkomandatura je saop{tila Akademiji “bis auf weiters die Betätigung nicht
gestattet ist”.26 Ipak, Akademija je nastavila ograni~en rad. Sastanci odbora su redovno odr`avani, a obavljana je i vrlo ograni~ena izdava~ka
delatnost.
Nema~ki okupator je, 4. novembra 1941, internirao u logor na Banjici dve stotine poznatih javnih radnika. Me|u njima i osam ~lanova
Srpske kraljevske akademije, uklju~uju}i i predsednika Beli}a, koji je u
logoru dr`an pet meseci. Po izlasku on se pozvao na zdravstveno stanje
kao razlog za{to ne obavlja du`nost predsednika, jer je bilo jasno da je
neprihvatljiv za okupatorske vlasti.27 Od VII skupa Predsedni{tva Akademije, 12. novembra 1941, na ~elu Predsedni{tva Akademije bio je sekretar Akademije, Jovan Radoni}, koji je nadalje vr{io du`nost fakti~kog predsednika Srpske kraljevske akademije, dok je Beli} ostao samo
nominalni predsednik.28 Na glavnom godi{njem skupu Akademije, 10.
24
25
26
27
28
40
Dimitrije \or|evi}, O`iljci i opomene, tre}a knjiga, Srpska knji`evna zadruga, Beograd 2000, str. 51.
Godi{njak, br. LI za 1941-1944, Srpska akademija nauka, Beograd 1946,
str. 90.
Ibid.
Godi{njak, br. LII za 1945, Nau~na knjiga, Beograd 1946, str. 134-135, 136.
Godi{njak, br. LI za 1941-1944, Srpska akademija nauka, Beograd 1946,
str. 52.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
februara 1943, akademiku Radoni}u je produ`en mandat sekretara za
jo{ tri godine (1943-1945), a samim tim i du`nost fakti~kog predsednika.29
Nakon ulaska komunisti~kih snaga u Beograd, na II skupu celokupne Akademije za 1944, sekretar Radoni} je obavestio Predsedni{tvo
Akademije o tome da je spremljen akt o popuni mesta predsednika i da
}e akt biti predat Povereni{tvu za prosvetu. “Akt je pro~itan i izmenjen
prema napomeni akademika Beli}a.”30 Po{to nije blagovremeno stigao
odgovor Povereni{tva za prosvetu, sazvan je skup cele Akademije, 26.
januara 1945, na kome je, na predlog akademika Ivana \aje, Aleksandar Beli} preuzeo du`nost predsednika. Predsednik Beli} je odmah predlo`io da svi ~lanovi predsedni{tva stave svoje polo`aje na raspolaganje
da bi se ispitao rad i dr`anje Akademije za vreme nema~ke okupacije i
vlade |enerala Nedi}a. Akademija je ve}inom glasova odbila ovaj predlog.
Povereni{tvo prosvete prihvatilo je imenovanje Beli}a na mesto
predsednika, 30. januara, i zatra`ilo od njega “da preduzme sve potrebne mere kako bi se ispitao rad Akademije za vreme okupacije i njen
odnos prema okupatorskim i kvislin{kim vlastima.”31 Nakon toga je na
skupu Akademije od 4. februara 1945. obrazovan Odbor sa zadatkom
da ispita dr`anje Akademije za vreme okupacije, u sastavu: Aleksandar
Beli}, @ivojin \or|evi}, Milutin Milankovi}, Ivan \aja i Vladimir R.
Petkovi}.32 U ovom odboru, izuzimaju}i Beli}a, preovladavali su ~lanovi Akademije koji se nisu slagali sa novim vlastima.
Bez obrazlo`enja, u spisku akademika u Godi{njaku za 1945 nestalo je ime akademika Slobodana Jovanovi}a, ~lana Akademije dru{tvenih nauka i Milo{a Trivunca, ~lana Akademije filozofskih nauka. Trivunac je u me|uvremenu ili streljan, ili mo`da deportovan od strane
NKVD-a u Sibir.33 Umesto njih na skupu Akademije od 2. marta 1946.
izabrano je, izme|u ostalih, i nekoliko akademika po ukusu Komunisti~ke partije. Za dopisne ~lanove izabrani su partijski ljubimci Pavle
Savi} i Du{an Nedeljkovi}.
Izbor Du{ana Nedeljkovi}a (1899-1984) bio je posebno poni`avaju}i za Akademiju jer je upravo on tra`io radikalno pro~i{}avanje
Srpske akademije nauka od nepodobnih ~lanova. Nedeljkovi} je bio
29
30
31
32
33
Ibid., str. 144.
Ibid., str. 310.
Ibid., str. 333.
Ibid., str. 334.
Milo{ Trivunac bio je istaknuti srpski germanista. Nakratko je vr{io du`nost ministra prosvete, 1941, u marionetskoj vladi |enerala Milana Nedi-
41
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
pripadnik partizanskog pokreta i KPJ od 1941, a nakon rata postao je
predsednik Dr`avne komisije za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a.34 Stekav{i veliku vlast, a `eljan osvete, uspeo je da zagor~a poslednje dana dopisnog ~lana Akademije, uglednog istra`iva~a
religije Veselina ^ajkanovi}a (1946). ^ajkanovi} je za vreme okupacije
obavljao du`nost dekana Filozofskog fakulteta, {to je bilo dovoljno da
ga Nedeljkovi} najpre izbaci sa Fakulteta, a zatim proglasi za “ratnog
zlo~inca”.35 ^ajkanovi} je poku{ao da se odbrani pozivanjem na dokumenta iz arhive Filozofskog fakulteta. Prema dostupnom svedo~enju njegovog sina, Nikole ^ajkanovi}a, sva dokumenta na koja se prof. ^ajkanovi} pozvao nestala su iz arhive. Odmah po izbacivanju sa Fakulteta
^ajkanovi} se razboleo i nakon ~etrnaest meseci umro.36 Zbog svega
navedenog, Nedeljkovi}ev izbor za dopisnog ~lana predstavlja jedan od
najsumornijih trenutaka u istoriji Srpske akademije nauka. Pored toga,
za redovnog ~lana je izabran Sini{a Stankovi}, tada{nji predsednik Narodne skup{tine Narodne Republike Srbije.
Po oslobo|enju, krajem 1944, promenjen je naziv Akademije iz
Srpska kraljevska akademija u Srpska akademija nauka, iako je Republika formalno uvedena tek godinu dana kasnije (29. novembra 1945).
Naredne godine (1945) uspostavljeno je stanje od pre rata. To zna~i da
je Beli} ponovo bio predsednik, a Jovan Radoni} sekretar. Me|utim,
Radoni} je podneo ostavku 2. maja 1945, nakon {to je “Komisija za pregledanje stanja u Akademiji za vreme okupacije” podnela izve{taj. Za
novog sekretara je izabran akademik Vojislav Mi{kovi}.
Do novog sukoba struje koja je zastupala kompromis sa komunisti~kim vlastima sa strujom koja je zagovarala otpor do{lo je 1947, prilikom izbora novih ~lanova. Po{to Beli}evi planovi nisu pro{li, on je sa
34
35
36
42
}a. Politika je 4. januara izvestila da su 28. decembra streljani “izdajnici Milo{ Trivunac i Grigorije Bo`ovi}”. U svakom slu~aju, Trivunac nije nikada
vi|en nakon novembra 1944, a ostaje sumnja da ga je deportovao NKVD
zbog njegovog bavljenja sovjetskim zlo~inima u Katinskoj {umi. Nada Krnjai}-Ceki}, “Velikani srpske germanistike”, Srpski jezik, br. 6/1-2 (2001),
str. 557. Zahvaljujem se prof. dr Du{anu Gli{ovi}u na podacima o Milo{u
Trivuncu.
Veljko Kora}, “Du{an Nedeljkovi}”, Enciklopedija Jugoslavije, tom 6, Zagreb 1965, str. 265.
Dimitrije \or|evi}, O`iljci i opomene, druga knjiga, BIGZ, Beograd 1995,
str. 11; Miodrag Ze~evi}, Jovan P. Popovi}, Dokumenti iz istorije Jugoslavije, tom II, Dr`avna komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih
pomaga~a iz II svetskog rata, Arhiv Jugoslavije, Beograd 1998, str. 341.
Svedo~enje Nikole ^ajkanovi}a dato je u dokumentarnoj seriji Crveno doba: Crveno doba. Integralna verzija, Ve}e za demokratske promene u Srbiji, MGA, Skyline Studio, DVD video, 2004, druga epizoda, 46-48 minuta.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
jo{ 10 akademika i dopisnika podneo ostavku. Ovu grupu ~inili su: Aleksandar Beli}, Veljko Petrovi}, Toma Rosandi}, Petar Kolendi}, Pavle
Savi}, Stefan \elineo, Petar S. Jovanovi}, Du{an Nedeljkovi}, Vojislav
S. Radovanovi}, Ivo Andri} i Sini{a Stankovi}. Od njih su {estorica bili
redovni ~lanovi. Trojica predratni (Beli}, Petrovi} i Andri}),37 a trojica
tek izabrani za redovne ~lanove, 2. marta 1946 (Rosandi}, Kolendi} i
Stankovi}). U njihovoj predstavci upu}enoj Srpskoj akademiji 22. aprila 1947. ka`e se, izme|u ostalog: “Dolepotpisani ~lanovi Akademijini,
veruju}i u `ivotnu snagu njenu, ~vrsto su se nadali da }e ona i u sebi samoj na}i dovoljno mo}i i sredstava da savlada sve te{ko}e koje smetaju
njenom uspe{nom razvitku. Me|utim poslednji doga|aji u Akademiji to
su demantovali. Oni su pokazali da me|u ~lanovima Akademijinim nema slaganja u shvatanju nau~nih kriterija i zadataka njenih; da se razilaze i u oceni odnosa me|u samim jugoslovenskim akademijama i donekle i samog stava koji se Akademija trudila i dosada da odr`i i koji je
ona du`na odr`avati kao nacionalna ustanova kako prema svojim savremenim velikim nau~nim zadacima tako i prema te{ko izvojevanim tekovinama narodne borbe za oslobo|enje i ujedinjenje u F.N.R. Jugoslaviju. Potpisnici ovog akta nisu se mogli sa ovim slo`iti zato stavljaju
svoje polo`aje na raspolaganje upravi Srpske akademije nauka.”38 Ova
predstavka bila je deo nastojanja Komunisti~ke partije da Akademiju
stavi pod svoj nadzor.39
Tri dana kasnije odr`an je skup celokupne Akademije, koji je odbacio kolektivnu ostavku grupe od 11 potpisnika. Skupu celokupne Akademije prisustvovalo je 16 redovnih akademika: Uro{ Predi}, Paja Jovanovi}, \or|e Jovanovi}, Bogdan Gavrilovi}, @ivojin \or|evi}, Jovan
Radoni}, Vladimir R. Petkovi}, Nikola Saltikov, Dragutin Anastasijevi}, Milutin Milankovi}, Anton Bilimovi}, Filaret Grani}, Petar Konjovi}, Toma @ivanovi}, Ivan \aja i Vojislav V. Mi{kovi}.40 Ovaj ~astan
otpor grupe od 16 akademika bio je ujedno i poslednja uspela odbrana
od dr`avnih nasrtaja na SAN. Beli} iskreno priznaje, u svom prilogu o
istoriji Akademije ra|enom za Enciklopediju Jugoslavije, da je Akademija “bila voljna da radi i bez njih, ali je Ministarstvo prosvete stavilo
ceo sastav Akademije na raspolo`enje i odredilo odbor (A. Beli}, V. Petrovi}, M. Milankovi}, P. Kolendi}, Paja Jovanovi} i P. Savi}) za vo|e37
38
39
40
Petrovi} i Andri} su zbog izbijanja Drugog svetskog rata promovisani u
redovne akademike tek januara 1946.
Godi{njak, br. LIII za 1946, Srpska akademija nauka, Beograd 1947, str.
120-122.
Cf. Ljubodrag Dimi}, Agitrprop kultura. Agitropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945-1952, Rad, Beograd 1988, str. 60.
Godi{njak, br. LIII za 1946, str. 124.
43
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
nje Akedemijinih poslova.”41 Iz sastava odbora je vidno da su ~etiri od
{est ~lanova potpisnici kolektivne ostavke, {to zna~i da je Odbor imao
dvotre}insku ve}inu za nastavak Beli}eve politike.
Od 1945. Akademija se podelila izme|u nekoliko struja. Jedni su
zastupali otpor, drugi predaju, tre}i kompromis. [ta je zna~ila svaka od
ovih taktika, plasti~no je opisao Dimitrije \or|evi}: “Otpor je zna~io
izazov revolucionarnoj vlasti, kapitulacija je zna~ila predaju, kompromis je podrazumevao pot~injavanje novoj vlasti uz spasavanje onoga {to
se spasti moglo.”42 Nakon osnivanja Odbora, i najave novog zakona, bilo je jasno da je kompromis jedina preostala strategija.
Uskoro nakon toga komunisti~ke vlasti su izradile novi Zakon o
Srpskoj akademiji nauka, 30. juna 1947. Ovim Zakonom vra}en je ceo
sastav Akademije natrag, a Akademija je dobila nove zadatke. ^lanom
2 propisuje se da je “osnovni zadatak Srpske akademije nauka” da “rezultatima svoga rada doprinosi progresu dru{tvenog ure|enja Narodne
Republike Srbije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije i blagostanju njenih naroda.” Da bi se ozakonilo izbacivanje pojedinih ~lanova, ~lanom 15. je predvi|eno: “redovni, po~asni i dopisni ~lanovi Akademije gube zvanja ~lana Akademije ako je njihova delatnost usmerena
na {tetu Narodne Republike Srbije i Federativne Narodne Republike
Jugoslavije. Odluku o tome donosi Skup{tina Akademije.”43 Ovim Zakonom bilo je predvi|eno da Prezidijum Narodne skup{tine NR Srbije
potvr|uje odluke SAN o izboru novih redovnih i dopisnih ~lanova. Ovakvim mehanizmom prilikom izbora novih ~lanova Komunisti~ka partija je dobila mogu}nost da zna~ajno uti~e na izbor novih akademika.44
Na ~elu Ministarstva prosvete, u trenutku kada je ono odredilo
odbor za sre|ivanje stanja u Akademiji, bila je Mitra Mitrovi}-\ilas.
Ona je najpre bila poverenik za prosvetu ASNOS-a, a zatim ministar
prosvete u vladama Srbije od 9. aprila 1945. do 8. marta 1949. To zna~i
da je ona li~no bila zadu`ena za sre|ivanje stanja u Akademiji. Kakvo
je bilo njeno intimno mi{ljenje o tzv. “reakciji” vidi se iz skup{tinske rasprave, 1945, u Privremenoj narodnoj skup{tini, povodom Zakona o {tampi. Tom prilikom ona je izjavila da “mi... nikada nismo... obe}avali ‘demokratiju za sve’.” Demokratija u DFJ ne mo`e da bude za fa{iste, pro41
42
43
44
44
Aleksandar Beli}, “Akademija. Srpska akademija nauka”, Enciklopedija
Jugoslavije, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb 1955, tom I, str. 37.
Dimitrije \or|evi}, O`iljci i opomene III, Srpska knji`evna zadruga, Beograd 2000, str. 49.
Godi{njak, br. LIV za 1947, Srpska akademija nauka, Beograd 1948, str.
1 i 8.
Ljubodrag Dimi}, op. cit., str. 61.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
fa{iste “i njihova piskarala”. “Snaga na{e demokratije i jeste u tome {to
je dosledna, konzekventna u borbi protiv fa{izma i reakcije i ne misli da
napu{ta tu borbu dok i poslednje klice fa{izma i reakcije ne nestane iz
na{e zemlje”,45 zaklju~ila je Mitra Mitrovi}-\ilas. Sa ovakvim stavovima nije bilo mnogo mesta za pregovore. Kompromis je bio najvi{e {to
se moglo posti}i.
Beli}eva apoteoza Broza u tri ~ina
Odlu~iv{i se za kompromis sa komunisti~kim vlastima, Beli} je
morao da u~ini simboli~ki gest i prema vo|i novog poretka, posebno
nakon {to je Jugoslavenska akademija u Zagrebu primila Broza za po~asnog ~lana krajem 1947. Novi Zakon o Srpskoj akademiji otvorio je
put ka po~asnom ~lanstvu Broza. U ~lanu 9. se ka`e da “Akademiju ~ine redovni ~lanovi (akademici), po~asni i dopisni ~lanovi i nau~ni saradnici”. U ~lanu 10. propisano je da “po~asne ~lanove bira Akademija izme|u nau~nika koji su svojim radom naro~ito doprineli izgradnji Narodne Republike Srbije i Federativne Narodne Republike Jugoslavije
ili su obogatili nauku delima svetskog zna~aja.” Kona~no, ~lan 14. propisuje da “po~asne ~lanove bira Skup{tina Akademije na predlog pojedinih odeljenja ili pojedinih redovnih ~lanova Akademije.”46
Polo`aj zastupnika otpora u Akademiji bitno je ote`an ~injenicom da je do kraja 1946. nova vlast savladala svaki politi~ki otpor gra|anske opozicije. Do kraja 1945. fakti~ki su prestale sa delovanjem sve
gra|anske politi~ke stranke, ali su opozicione grupe bile aktivne i tokom 1946, {to se svakako odra`avalo i na previranja u Akademiji. Do
po~etka 1947. postalo je ka`njivo baviti se opozicionom politikom, sudilo se ~ak i potencijalnim pripadnicima opozicije. Tako je, januara 1947.
organizovano su|enje osmorici navodnih {pijuna, me|u kojima je bio
i Mi{a Trifunovi}, nekada{nji vo|a Radikalne stranke.47
Nakon sloma gra|anske opozicije otpor protiv komunisti~kog totalitarnog poretka je nastavljen kroz ustanove kulture. Zato je Partija tokom 1947. i 1948. udvostru~ila napore da stavi Akademiju pod svoj nadzor. U Srpskoj akademiji snaga novih vlasti pokazala se ve} prilikom
izbora novih akademika tokom 1946, a naro~ito kada je do{lo na red da
se SAN zahvali Josipu Brozu.
45
46
47
Vojislav Ko{tunica, Kosta ^avo{ki, Strana~ki pluralizam ili monizam, str.
248-249.
Godi{njak, br. LIV za 1947, Srpska akademija nauka, Beograd 1948, str.
5 i 8.
Vojislav Ko{tunica, Kosta ^avo{ki, Strana~ki pluralizam ili monizam, str. 76.
45
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Prvi ~in: Broz kao “hrabri i mudri vo|a”
i “za{titnik” Akademije
Na sve~anom skupu od 20. januara 1946, povodom progla{enja
Ive Andri}a i Veljka Petrovi}a za akademike, predsednik Beli} je rekao: “Mi smo odu{evljeni ve~itom zahvalno{}u i partizanskim odredima
i narodnooslobodila~koj vojsci koji su, pod hrabrim i mudrim vo|stvom
mar{ala Jugoslavije i narodnog heroja Josipa Broza-Tita, sa nenadma{nom hrabro{}u i bezgrani~nom izdr`ljivo{}u, izvojevali te pobede”.48 Beli} se na kraju govora i posebno zahvalio novom dr`avnom rukovodstvu, a poimence se zahvalio “na naro~itom zauzimanju druga mar{ala
Jugoslavije Josipa Broza Tita... i osobito drugarice Ministra prosvete Federalne Srbije Mitre Mitrovi}-\ilas.”49 Na sve~anom skupu 28. marta
1946, nekoliko sedmica nakon izbora Pavla Savi}a i Du{ana Nedeljkovi}a za dopisne ~lanove Akademije, predsednik Beli} je na{iroko naveo
iskustva Sovjetske akademije nauka kao primer za SAN, a na kraju se
zahvalio “za{titniku” rada Akademije “drugu Josipu Brozu Titu”.50
Drugi ~in: Zasluge Broza za napredak Srpske akademije
i njena zahvalnost
Na skupu celokupne Akademije, 12. marta 1948,51 pod {estom ta~kom razmatrana je kandidatura za izbor redovnih i dopisnih ~lanova.
Predsednik Beli} je odr`ao govor u kome je naglasio da je bud`et Akademije veoma veliki (82 miliona dinara). “Ono o ~emu ona nikad ni misliti nije mogla, – danas je za nju lako mogu}no, ostvarljivo.” Sav ovaj
razvoj do{ao je uz pomo} narodne vlasti, ali je i zasluga jednog ~oveka:
“Mo`emo se zapitati, ~ije su zasluge za to? Na prvom mestu onoga koji tako mudro i tako znala~ki organizuje na{u savremenu dr`avu.
On je i Akademiji odredio mesto u njoj, puno ~asti, ali i puno velike odgovornosti. On je, svojim dr`avni~kim sposobnostima, udahnuo i na{oj
ustanovi nov duh koji ima da se kre}e ka onom stvarala{tvu koje treba
od na{e zemlje da stvori uglednu kulturnu zemlju i pru`i na{em narodu
dosada nevi|enu korist.
To je onaj isti narodni vo|a koji je, na ~elu Komunisti~ke partije
na{e, pozvao narod u oslobodila~ku te{ku borbu, koja je, i pored svih
ogromnih `rtava, dovela na{ narod do pobede i slobode. On vodi i da48
49
50
51
46
Ivo Andri} je izabran za dopisnog ~lana SKA 1926, a za redovnog 16. februara 1939. Veljko Petrovi} je izabran za dopisnog ~lana 1925, a za redovnog 17. februara 1936.
Godi{njak, br. LII za 1945, Nau~na knjiga, Beograd 1946, str. 106-107, 109.
Ibid., str. 126-127, 129.
Godi{njak, br. LIV za 1947, Srpska akademija nauka, Beograd 1948, str. 383.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
nas na{ narod u borbu za kulturu i blagostanje njegovo, imaju}i tu da
savla|uje na svakom koraku, za svakog drugog, mo`da nepremostive
te{ko}e. Sem ljubavi i herojstva, tu je bilo potrebno i ogromno znanje i
sposobnost za re{avanje mnogostrukih problema koji su na svakom koraku iskrsavali.
Mislim da }ete se slo`iti sa mnom ako ka`em da Akademija na
po~etku svog novog `ivota i rada treba da oda priznanje Mar{alu Jugoslavije Josipu Brozu Titu koji je svojim dr`avni~kim i znala~kim radom
to omogu}io. Oda}emo mu tu po~ast ako mu ponudimo polo`aj prvog
po~asnog ~lana na{e Akademije.”
Godi{njak zavr{ava Beli}ev govor komentarom: “poslednje re~i
predsednika Beli}a prihva}ene su sa odu{evljenim odobravanjem.” Nakon odmora od dvadeset minuta, Beli} je ponovo otvorio skup, i pozvao ga da se izjasni o njegovoj inicijativi. Glasanja, me|utim, nije bilo.
Kako izve{tava Godi{njak: “skup aklamacijom prima izbor za po~asnog
~lana Srpske akademije nauka Mar{ala Jugoslavije Josipa Broza Tita.”52
Tre}i ~in: Promocija “najve}eg sina na{ih naroda”
za po~asnog akademika SAN
Na sve~ano promovisanje ipak se ~ekalo nekoliko meseci. Kona~no, promocija prvog po~asnog ~lana odr`ana je 11. novembra 1948.
godine. Neobi~na ~injenica da jedan bravar postane po~asni akademik
postaje jo{ izuzetnija kada se zna da je diplomu po~asnog ~lana primio
ispod svoje sopstvene slike. Kako izve{tava Politika: “Ova velika sve~anost odr`ana je u 11 ~asova pre podne, u sve~anoj sali Beogradskog
univerziteta. Iznad stola, za kojim su sedeli ~lanovi Pretsedni{tva Akademije, bile su istaknute slike mar{ala Tita, generalisimusa Staljina i Lenjina.”53
Skup je poprimio prevashodno partijsko obele`je. Me|u prisutnima bili su najvi{i partijski i dr`avni rukovodioci zemlje: ~lanovi Politbiroa CK KPJ Milovan \ilas, Aleksandar Rankovi}, Mo{a Pijade i Blagoje Ne{kovi}, ~lanovi CK KPJ, ~lanovi Prezidijuma Narodne skup{tine
FNRJ sa predsednikom dr Ivanom Ribarom na ~elu, ~lanovi Savezne
vlade i Vlade NR Srbije, generali Jugoslovenske armije s general-pukovnikom Ko~om Popovi}em na ~elu, predstavnici politi~kih organizacija.
U nabrajanju prisutnih Politika tek na samom kraju navodi “mnogi na{i
akademici, knji`evnici, slikari, vajari i ostali javni i kulturni radnici.”
Sve~anost je po~ela i pre nego {to je Broz dobio naslov po~asnog
akademika. Kako izve{tava Politika: “Kad je, ne{to posle 11 ~asova, u
52
53
Ibid, str. 384.
Politika, petak, 12. novembar 1948, br. 13079, str. 1.
47
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
dvoranu u{ao mar{al Tito, svi prisutni ustali su i pozdravili ga dugotrajnim pljeskanjem”.54 Izve{taj Borbe je jo{ upe~atljiviji. U njemu se navodi da je Broz u{ao u pratnji Ivana Ribara, Milovana \ilasa, Aleksandra
Rankovi}a, Petra Stamboli}a i Aleksandra Beli}a. “^lanovi pretsedni{tva Srpske akademije nauka i svi prisutni ustali su i toplo pozdravili Tita
dugotrajnim aplauzom manifestuju}i time svoju ljubav i radost {to se me|u njima nalazi najve}i sin na{ih naroda. Drug Tito se okrenuo prema
prisutnima u dvorani i srda~nim osmehom i aplauzom zahvalio se na
ovom toplom do~eku.”55 Tako je publika, koja je, svojim sastavom, oli~avala sveukupnu politi~ku mo} novog poretka – od partijskog, preko
dr`avnog vrha, pa sve do vojnog vrha – pozdravila kandidata, a ne ~lanove Akademije koja po~ast dodeljuje. Time je Akademiji dano na znanje da njoj treba da bude ~ast {to uop{te mo`e da ra~una na takvog po~asnog akademika kao {to je Broz. [tavi{e, i Broz je smatrao za prirodno da uputi aplauz onima koji aplaudiraju njemu!
Govor predsednika Beli}a: “Li~ne
tvora~ke odlike” Josipa Broza
Po Brozovom dolasku njega je pozdravio akademik Beli}, a iz govora predsednika Akademije Politika i Borba su prenele istovetne izvode:
“Te{ko bi bilo na ovom mestu pobrojati u ~emu je sve mar{al Tito
doprineo da doga|aji koji se ti~u na{ih naroda uzmu uspe{an tok kako
ranije na bojnom polju tako i sada u mirnom organizovanju zemlje. Ali
je nesumnjivo da je glavom mar{al Tito dao pravac na{em ustanku, da
narodnooslobodila~ki rat, onako kako je od partizanske borbe prerastao u borbu organizovane vojske, pretstavlja krupan nau~ni rad njegov
i tekovinu od velikog zamaha, koji po zna~aju svome prelaze preko granica na{e zemlje. S druge strane, mar{al Tito je, posle svr{enog rata, u
vreme mirne socijalisti~ke izgradnje Jugoslavije, stvarala~ki razradio i
dao na osnovu marksizma-lenjinizma analizu politi~ke, dru{tvene i ekonomske problematike koja je imala da poslu`i kao osnovica i svestrano
rukovodstvo i za uspe{nu izgradnju socijalizma u Jugoslaviji.
Srpska akademija nauka, koja je i sama u sredi{tu nau~nog rada
u na{oj zemlji, zaustavila se pred tim zna~ajnim ~injenicama. Ona je, vide}i u tome tvora~kom radu krupne odlike mar{ala Tita, ve} na prvom
koraku svoga novog `ivota, 12 marta ove godine, – onako kao {to su to
~inile i Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu i Slovena~ka akademija znanosti u Ljubljani – jednoglasno izabrala za svog
54
55
48
Politika, petak, 12. novembar 1948, br. 13079, str. 1.
Borba, subota, 12. novembra 1948, str. 1.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
prvog po~asnog ~lana mar{ala Jugoslavije Josipa Broza Tita. Tim svojim izborom Srpska akademija nauka ponudila je drugu mar{alu najuglednije i najvi{om po~asti ispunjeno mesto me|u svima svojim ~lanovima. Srpska akademija nauka u~inila je to sa udvojenim odu{evljenjem
zato {to je i njen `ivot i razvitak u novoj Jugoslaviji samo odblesak, samo
deo op{teg poletnog razvitka koji je obele`en stvaranjem na{eg novog dr`avnog ure|enja.
Srpska akademija nauka mnogo je starija nego {to bi se moglo suditi na osnovu toga {to je osnovana 1886. godine. Ona, ustvari, postoji od
1841. godine, kada je osnovano Dru{tvo srpske slovesnosti, koje je 1864.
godine zamenjeno Srpskim u~enim dru{tvom, a Srpsko u~eno dru{tvo
preraslo je od 1886. do 1892. u Srpsku akademiju nauka. Taj dugi period od 107 godina svedo~i o jednom: da se na{a Akademija nije mogla
razvijati u pravom smislu re~i sve dotle dok nije postala potpuni izraz
narodne intelektualne snage, dok dr`ava nije po~ela gledati na nauku
kao polugu, kao na `ivog pokreta~a kulturnijeg `ivota naroda, osnovicu
svakog napretka i u materijalnom i u duhovnom razvitku njegovu. Dru{tvo srpske slovesnosti ukinuto je zato {to je do{lo u sukob sa dr`avnom
vla{}u, jer je po~elo uzimati za predmet svojih studija probleme `ivota
na{eg naroda. Na sli~nom je pitanju i na sli~an na~in palo i Srpsko u~eno
dru{tvo. Akademija nauka od 1886. godine imala je definitivno da se odvoji od `ivota, i po tu cenu joj je dopu{ten slobodan nau~ni razvitak, ukoliko se on pod tim uslovima mogao u potpunosti razvijati. Ona je tako
pro`ivela do oslobo|enja i do poslednje reforme koju je nova narodna
vlast preduzela.
Nema nikakve sumnje da je duga~ak period od vi{e od sto godina dao na{oj Akademiji i znatne nau~ne rezultate kojima se na{ narod
s pravom ponosi. U prve dve epohe (Slovesnosti i U~enog dru{tva) razvili su na stranama njenih izdanja svoje radove takvi nau~nici kao {to je
bio \ura Dani~i}, Josif Pan~i}, Ilarion Ruvarac, i drugi, a u tre}oj (Akademijinoj) imamo ~itav niz imena koja su proslavila i Akademiju i na{u
nauku: Stojan Novakovi}, Ljubomir Kova~evi}, Jovan Cviji}, Mihailo
Petrovi}, Jovan @ujovi}, Ljubomir Stojanovi} i toliki drugi. Ali ta nau~na radinost bila je stalno cepkana. Akademija je slu`ila kao izdava~ki
centar koji je primao gotova dela. Akademija nije bila nau~na radionica, ve}, uglavnome, izdava~ko preduze}e. Mi smo imali u pojedinim strukama nau~nike, ali nauke, u pravom smislu re~i, sa nau~nim kontinuitetom i mnogobrojnim kadrovima, nismo imali.
Da se od Akademije nauka stvori radna ustanova s velikim poletom bilo je potrebno da nestane granice izme|u narodnog `ivota i nau~ne laboratorije, a pre svega bilo je potrebno da Akademija nauka prestane biti samo reprezentativno telo koje deli nagrade za dobro ura|en
49
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
nau~ni posao, ve} da i sama zasu~e rukave i organizuje nau~ni rad. To
se izvr{ilo tek po oslobo|enju, jer je u novom dr`avnom ure|enju misaovodilja bila da sve {to se za narod preduzima mora biti zasnovano na
nau~nom temelju. U tom je smislu izvr{ena i reorganizacija Srpske akademije nauka.
Za ovaj preobra`aj na{e Akademije od neocenjivog zna~aja bio je
nau~ni `ivot u Sovjetskom Savezu i organizacija njegovih akademija, naro~ito Centralne akademije nauka SSSR u Moskvi.
Rezultat svega toga i jeste nov zakon o Akademiji, od jula meseca
1947. godine. On nosi u sebe znake promi{ljenosti i dalekovidosti koji
zajem~avaju Akademiji zaista brz i poletan razvitak u budu}nosti. Narodna vlast pokazala je izvanredno po{tovanje nau~nih radnika i neobi~nu {irokogrudost u izvo|enju svoje reforme.
Akademijin se sastav izmenio: umesto predratnih 79 akademika i
dopisnika u Beogradu i na strani, ona ima danas 103 akademika i dopisnika u zemlji i na strani. Kada se ima na umu da je izbor prili~nog broja stru~njaka samo na izvesno vreme odlo`en, onda je jasno da }e se taj
broj brzo uve}ati.
Mnogo je zna~ajniji njen razvitak kao nau~ne radionice. Ranije
ona uop{te nije imala nau~nih instituta ni radionica ni laboratorija. Danas ih ona ima 26. S malim izuzetkom u njima se, i pored jo{ dosta neostvarenih uslova za potpuni rad, radi s velikim odu{evljenjem i velikim
poletom. [ta to zna~i, neka poka`u ove ~injenice: iz trinaest Akademijinih instituta poslato je na terenska istra`ivanja, samo ove godine, 170
ekspedicija koje su provele u grupama 3194 dana na terenu, a prema
pojedina~nim u~esnicima u tim ekspedicijama provedeno je oko 12.000
dana. Kada bismo ovako hteli pretstaviti celokupni rad stalnih i honorarnih nau~nih saradnika proveden u samim institucijama i laboratorijama Akademijinim, mi bismo dobili fantasti~ne cifre. Mislim da je dovoljno da napomenem da je na dan drugog novembra 1948. godine u
Akademiji radilo 320 saradnika i slu`benika, od kojih 110 stalnih, a ostalo honorarnih.”
Na kraju akademik Beli} je istakao:
“Prema svemu iznesenom, razlozi za izbor mar{ala Tita za po~asnog ~lana Srpske akademije nauka i vrlo su mnogobrojni i vrlo zna~ajni.
Pre svega njegovo li~no stvarala{tvo, oli~eno u celokupnom njegovom
radu, u strukturi i vo|enju oru`anog ustanka i njegovu znala~kom razvijanju i daljem pretvaranju u regularnu armiju, u njegovom li~nom, neposrednom i mnogostrukom u~e{}u u rukovodila~kom podizanju zemlje i sna`nom tempu njegovu, sve to zajedno jasno je uzdiglo Mar{alove
li~ne tvora~ke odlike, i sjajne rezultate njegove primene.
50
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
To je sve i u~inilo da Srpska akademija nauka, kao najvi{a nau~na
ustanova u Srbiji, izabere mar{ala Tita za svog prvog po~asnog ~lana.”
Zatim je dr Beli} predao Josipu Brozu diplomu po~asnog ~lana.
Obra}aju}i se Brozu Beli} je rekao:
“Dru`e Mar{ale,
Predaju}i vam ovu diplomu, ja vas molim da je smatrate ne samo
kao znak dubokog priznanja, zahvalnosti i osobitog po{tovanja svih ~lanova Srpske akademije nauka, nego i kao zalogu njihove odanosti.
Ja uzimam slobodu da vam na izboru, u ime svih akademika i svoje sopstveno, najsrda~nije ~estitam.
@iveo na{ prvi po~asni ~lan !”
“Ustajanjem i dugim aplauzom svi prisutni pozdravili su progla{enje mar{ala Tita za prvog po~asnog ~lana Srpske akademije nauka.” Nakon toga Broz se zadr`ao u razgovoru sa prisutnim ~lanovima
Akademije.”56
Na Beli}ev govor treba gledati kao na nu`nost tada{njeg vremena. Novi diktator tra`io je ceremoniju koja }e ga izdi}i na posebno mesto ne samo u dr`avnim, ve} i u nau~nim strukturama. Ostaje, ipak, jedan deo u Beli}evom govoru koji je potrebno pojasniti. To je posebna
pohvala koju je odao procesu sovjetizacije Srpske akademije nauka. I
pre ovog govora Beli} je sa grupom akademika koji su bili bliski novim
vlastima (Sini{a Stankovi} i Ivo Andri}) aktivno u~estvovao u radu Dru{tva za kulturnu saradnju Srbija-SSSR.57 Ovo dru{tvo imalo je za cilj da
izvr{i sovjetizaciju kulture u Jugoslaviji i na tome je veoma delotvorno
radilo do 1949.
Nakon rezolucije Informbiroa (28. juna 1948) partija je najpre reagovala nastojanjima da doka`e odanost Sovjetskom Savezu. Do prvog
zvani~nog udaljavanja od proklamovane sovjetizacije kulture do{lo je
sredinom decembra 1948, u govoru Edvarda Kardelja, u Slovena~koj
akademiji nauka. To zna~i da je progla{enje Josipa Broza za po~asnog
~lana Akademije do{lo upravo u vreme kada su ~injeni poslednji uzaludni napori da se doka`e vernost Sovjetskom Savezu. Tako je Beli} ostao do kraja zagovornik sovjetizacije srpske kulture sve dok Partija nije promenila kurs krajem 1948, odnosno po~etkom 1949.
55
57
Politika, 12. novembra 1948, br. 13079, str. 2; Borba, 12. novembra, str. 1-2.
Beli} je za ovo dru{tvo odr`ao predavanje “Kulturni `ivot u SSSR-u”, a
Andri} je odr`ao predavanje pod sli~nim naslovom “Iz kulturnog `ivota
SSSR-a”. Pored toga Andri} je bio i predsednik Dru{tva za kulturnu saradnju BiH-SSSR, osnovanog 3. juna 1945. Ljubodrag Dimi}, Agitprop
kultura, str. 166, 169.
51
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Druga posebnost Beli}evog govora sastoji se u tome da je daju}i
istorijski pregled rada Akademije, posebno istakao mogu}nosti delovanja Akademije u novoj Jugoslaviji. Ispalo je da je Akademija procvetala tek onda kada je Komunisti~ka partija Jugoslavije preuzela vlast u Srbiji i Jugoslaviji, dok je u svim ranijim razdobljima bila sputana od
strane dr`avnih vlasti. Imaju}i u vidu isklju~ivost vremena u kome je
govor saop{ten i ovo Beli}evo tuma~enje izgleda razumljivo. Ipak, ~ini
se da je, i u takvim okolnostima, predsednik SAN trebalo da zadr`i i odre|enu distancu prema novim vlastima.
Brozov odgovor: ^lanstvo u SAN kao “priznanje
i povjerenje u Komunisti~ku partiju Jugoslavije”
Broz je na Beli}eve re~i odgovorio svojim govorom. Nakon {to se
zahvalio na visokoj po~asti, naglasio je da on u tome ne gleda samo priznanje za svoj rad “ve} i priznanje i povjerenje u Komunisti~ku partiju
Jugoslavije, kojoj ja pripadam. Duboko sam svjestan toga da ovo visoko
priznanje, kao i druga koja sam do danas dobio nisu i ne mogu biti rezultat samo mojih li~nih zasluga, jer ja smatram da su moje zasluge – zasluge Komunisti~ke partije. Ali va{a odluka ujedno potvr|uje ~injenicu
da su ljudi od nauke u na{oj zemlji ne samo shvatili ve} i odobrili duboke
dru{tvene promjene koje su izvr{ene u na{oj zemlji, da oni odobravaju i
put kojim se ide u socijalizam u na{oj zemlji. Ba{ ova ~injenica i jeste najve}a nagrada i priznanje kako za mene tako i sve ostale drugove, koji
slu`imo i slu`i}emo vjerno na{im narodima u cilju ostvarenja njihove
sretnije budu}nosti.” Tako je ispalo da je Srpska akademija nauka zapravo simboli~ki primila za po~asnog ~lana Komunisti~ku partiju Jugoslavije, ~ime je Broz svakako `eleo da dodatno ponizi Akademiju. S
druge strane, Broz je i sam izneo najva`niju simboli~ku vrednost njegove promocije. Akademija je ovim ~inom zvani~no prihvatila put u socijalizam.
Zatim se Broz posvetio obja{njavanju “dru{tvenog preobra`aja”.
On nije do{ao ni lako ni brzo: “Preko dvadeset godina borila se radni~ka klasa na ~elu sa Komunisti~kom partijom Jugoslavije za ovo {to
mi danas imamo. To je ko{talo mnogo `rtava. Pripreme za revolucionarni preobra`aj u na{oj zemlji obilje`ene su krvlju i stradanjima najboljih sinova Jugoslavije.” Ovim je Broz `eleo da ka`e da su komunisti
ulo`ili suvi{e krvi u novi poredak da bi to neko smeo da osporava. To je
bilo i jasno upozorenje Akademiji.
Broz je neizbe`no morao da se osvrne i na rezoluciju Informbiroa: “Bilo bi skroz pogre{no misliti da mi potcjenjujemo, kako se to
nama sa nekih strana prebacuje, ogromnu ulogu Sovjetskog Saveza u
toj na{oj oslobodila~koj borbi. Ne, mi ne potcjenjujemo tu ulogu So-
52
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
vjetskog Saveza, koji je nosio najve}i teret rata protiv Hitlerove koalicije, nego, naprotiv, smatramo da je uloga Sovjetskog Saveza u Velikom
oslobodila~kom ratu spasila svijet od stra{ne tragedije, da je spasila ropstva mnoge narode svijeta pa i na{e narode. Ali, sa druge strane, ako se
ho}e biti pravedan i objektivan, onda se mora priznati i uloga na{e zemlje u Oslobodila~kom ratu. I mi smo doprinijeli svoj dio, i to bogati dio
prema na{im maksimalnim mogu}nostima. Vi{e no {to smo u~inili i
`rtvovali u toj borbi za zajedni~ku stvar saveznika – ne mo`e niko od
nas tra`iti.”
Nakon {to je posvetio du`i deo govora obja{njenju marksisti~kog
pojma revolucije, Broz se jo{ jednom vratio na revoluciju u Jugoslaviji:
“Ja sam naprijed kazao da kod nas revolucionarni period jo{ nije zavr{en. On }e trajati tako dugo dok }e eksploatatorski kapitalisti~ki elementi kod nas davati otpor i ometati izgradnju socijalizma u na{oj zemlji. To }e trajati tako dugo dok ti kapitalisti~ki elementi ne budu pobije|eni. Ta klasna borba kod nas odvija se svakodnevno u raznim oblicima
kako u gradu tako i na selu, jer kapitalisti~ki elementi daju ogor~en otpor, brane}i svoje preostale pozicije, iako im je ta odbrana potpuno beznadna. Ti reakcionarni ostaci jo{ vjeruju da }e se vratiti za njih ono ‘zlatno vrijeme’. Oni nisu svjesni toga {ta se kod nas dogodilo i {ta se doga|a. Oni nisu sposobni da shvate veli~inu historiskih zbivanja u na{oj
zemlji. Oni vide samo svoje li~ne interese, a ne interese zajednice.” Ovim
odeljkom Broz je ozna~io postojanje “reakcionara” u koje je svakako
mogao da se svrsta i najve}i broj predratnih akademika Srpske akademija nauka.
Nadalje Broz se retori~ki zapitao: “Za{to su bili mogu}i tako veliki dosada{nji uspjesi kod nas?”, i odmah odgovorio da je to “zbog visoke svijesti na{ih radnih ljudi – radnika, radnih seljaka, narodne inteligencije i svih radnih gra|ana na{e zemlje o tome da gradimo i da
}emo izgraditi socijalizam u na{oj zemlji.” Akademici su tako dobili
mogu}nost da se uklope u novi poredak. Na listi po`eljnih velikodu{no
se na{la i “narodna inteligencija.”
Drugi deo svog govora Broz je iskoristio da ka`e ne{to o svom razumevanju nauke u novoj socijalisti~koj Jugoslaviji, koja igra ogromnu
ulogu “u pobjedonosnoj izgradnji socijalizma u na{oj zemlji”. Razume
se, u novim uslovima i nauka mora da bude nova. Zato oni “koji misle
da je nauka ne{to za sebe, da ona mora biti neutralna, da njih ne mo`e
interesirati ni{ta drugo osim ‘~iste’ nauke”, nisu u pravu. “Takvi ljudi
obi~no mrze svaku dru{tvenu promjenu”, a njihova gledi{ta su “nenau~na”, ona ~ak “protivrje~e nauci kao takvoj”.
U kapitalizmu nauka je podre|ena “interesima eksploatatorske
klase”. Ona u socijalizmu igra drugu ulogu jer “poma`e najnaprednijoj
53
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
dru{tvenoj klasi, u konkretnom slu~aju radni~koj klasi, da izvr{i revolucionarnim putem djelo grobara starog, pre`ivjelog dru{tvenog ure|enja.” U socijalisti~kom dru{tvu ide se i korak dalje, u njemu “plodovi
napornog nau~nog rada mogu na}i svoju punu primjenu, tek tu oni posti`u svrhu kojoj nau~nik te`i, a ta je – da rezultatima svoga nau~nog rada usre}i ljudsku zajednicu.”
On je odao priznanje nau~nicima koji izgra|uju socijalizam. “Oni
su u tome svom radu do danas ve} postigli velike i dragocjene rezultate
za na{u zemlju. Sve novi i novi pronalasci olak{avaju te{ko}e na koje
nailazimo kod dobavljanja raznih predmeta za elektrifikaciju i industrijalizaciju na{e zemlje iz inostranstva. [ta to dokazuje? To dokazuje da
je ve}ina na{ih stru~njaka, na{ih nau~nika ozbiljno shvatila svoj zadatak
u novoj socijalisti~koj Jugoslaviji.” Nauka, dakle, ne sme da bude neutralna, ona mora da se posveti izgradnji zemlje. Zato je Broz ovde i napravio aluziju na ~uvenu formulu iz prve petoljetke: elektrifikacija + industrijalizacija = put u socijalizam. Oni koji doprinose elektrifikaciji i
industrijalizaciji su, dakle, nau~nici. Ostali nisu. To je bila glavna nit Brozovog govora.
“Na{i fizi~ari, na{i hemi~ari, na{i tehni~ari itd., imaju ogromnu
zada}u u izgradnji socijalizma u na{oj zemlji, jer njihova je du`nost da
na{a dragocjena rudna bogatstva svojim nau~nim ispitivanjima i radom
pretvore u ~im mogu}a savr{enija sredstva koja su potrebna jednoj kulturnoj industrijskoj zemlji, koja su potrebna da bi ljudi `ivjeli bolje i
lak{e, koja su potrebna za odbranu na{e socijalisti~ke domovine.” [to
se ti~e ostalih nau~nih disciplina, njima je Broz posvetio celu jednu re~enicu: “Isto tako va`ne su za na{u zemlju i sve ostale nau~ne discipline,
koje nisam nabrojao.”
Na kraju, onima koji prihvate da budu nau~nici socijalizma, Broz
je obe}ao da }e im “na{a narodna vlast posvetiti najve}u pa`nju”.58 Nepotrebno je re}i da je Brozov govor pozdravljen dugotrajnim aplauzom.
Upadaju u o~i neke bitne razlike u govorima Broza u JAZU i
SAN. U JAZU Broz se obratio Akademiji sa: “Gospodine pretsjedni~e,
gospodo ~lanovi Akademije, drugovi i drugarice!”. U govoru u SAN
Broz je sasvim promenio titulisanje obrativ{i se sa: “Dru`e pretsjedni~e,
drugovi akademici”. U govoru u Zagrebu nigde se ne pominje Komunisti~ka partija Jugoslavije, dok u govoru u Beogradu ona maltene postaje kolektivni po~asni ~lan zajedno sa Brozom. Najupadljivija razlika
ipak je u tome {to se predsednik JAZU zahvaljuje Brozu na obnovlje58
54
“Mar{al Jugoslavije Josip Broz Tito progla{en je za prvog po~asnog ~lana
Srpske akademija nauka”, Politika, br. 13079, 12. novembra 1948, str. 1-2.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
noj hrvatskoj dr`avnosti, na tome da je on prvi dr`avnik koji je Hrvatskoj vratio sva njena ostrva i gradove. Beli} je jedino mogao da mu se
zahvali na nov~anim sredstvima koje je dr`ava dodelila Akademiji.
Beograd je sve do 1947. bio centar opozicionih aktivnosti. Sada je
trebalo pokazati ne samo Brozovim, ve} i Beli}evim govorom da je do{ao potpuni kraj starom poretku. Kada nekada{nji ~elnik Srpske kraljevske akademije slavi mar{ala i dodeljuje mu po~asno ~lanstvo, to onda zna~i da je simboli~ki stari poredak mrtav, i da svaki otpor novom
poretku postaje besmislen. Beli} je to jasno dao do znanja prilikom dodele diplome Brozu kada je istakao da nju treba razumeti “i kao zalogu
njihove odanosti”. Tako je Beli} neovla{}eno polo`io zakletvu odanosti
Brozu u ime svih ~lanova Akademije.
Izbacivanjem Slobodana Jovanovi}a, predratnog predsednika Srpske kraljevske akademije i predsednika Jugoslovenske emigrantske vlade sa spiska ~lanova SAN, zaokru`ena je simboli~ka smrt starog poretka. S druge strane, Brozovo ime navo|eno je kao prvo na listi ~lanova
SAN od Godi{njaka za 1948, pa sve do Godi{njaka za 1980, tj. do godine
u kojoj je Broz umro. Od tada se njegovo ime nalazilo kao prvo na listi
preminulih ~lanova Akademije. Akademiji slu`i na ~ast {to je Jovanovi}
diskretno vra}en na listu preminulih ~lanova Akademije jo{ za Brozovog `ivota. Arhivista Akademije, Milan Stev~i}, izvr{io je “dopune i ispravke” liste preminulih ~lanova Akademije. Tako se u Godi{njaku za
1971. godinu ponovo pojavilo ime Slobodana Jovanovi}a.59 Tokom pedesetih re`im je bio jo{ uvek osvetoljubiv, pa je Akademija morala da
pre}uti smrt svoga biv{eg predsednika i uglednog ~lana, i Godi{njak za
1958. uop{te ne pominje Jovanovi}a.
Broz je veoma dr`ao do svog po~asnog ~lanstva u SAN. U leksikonu Ko je ko? iz 1957. odrednica o Brozu je najdu`a i zauzima celu
jednu stranu. U prvom odeljku, odmah iza dr`avnih zvanja, sledi podatak o tome da je on po~asni ~lan Srpske akademije nauke, Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti i Slovenske akademije znanosti i
umetnosti, kao i da je po~asni doktor Rangunskog univerziteta.60 Do
narednog izdanja leksikona Ko je ko?, 1970. godine, razne po~asne nau~ne titule Broza toliko su narasle da je za njih odvojen poseban poslednji odeljak. U njemu se govori o velikom broju radova u kojima Broz
“teorijski obra|uje i uop{tava iskustva socijalisti~ke revolucije i izgradnje”. Pre nego {to se ~itaocu da spisak po~asnih doktorata jugosloven59
60
Godi{njak, br. LXXVIII za 1971, Srpska akademija nauka i umetnosti,
Beograd 1973, str. 41, 44.
Ko je ko u Jugoslaviji? Biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima, Sedma sila, Beograd 1957, str. 87.
55
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
skog diktatora, sledi i uvodni iskaz u kome se ka`e: “U znak priznanja
za njegov doprinos nau~noj delatnosti izabran je za po~asnog ~lana Srpske akademije nauka i umetnosti, Jugoslavenske akademije znanosti i
umjetnosti, Slovenske akademije nauka i umetnosti, Makedonske akademije nauka i umetnosti, i Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.”61 Kao {to se vidi iz prvog, a naro~ito iz drugog slu~aja, u nabrajanju po~asnih ~lanstava u doma}im akademijama nauka prire|iva~i
se nisu dr`ali hronolo{kog reda, ve} su pore|ali akademije po zna~aju i
ugledu, stavljaju}i oba puta SAN/SANU na prvo mesto. Nesumnjivo je
da su izdava~i morali da kontaktiraju Kabinet predsednika oko odrednica vezanih za Broza. Poznato je da je on ovakvim stvarima pridavao
veliki zna~aj, i da je tra`io da mu se sve stvari u kojima se on pominje
daju na uvid. Iz toga sledi da je sam Broz `eleo da se njegovo po~asno
~lanstvo u SANU stavi na prvo mesto, i da je on sam najvi{e cenio upravo taj naslov po~asnog akademika.62
Dva pomenuta leksikona svedo~e i o tome da je Broz, u razdoblju
od dobijanja po~asnih ~lanstava u akademijama, istrajno radio na sopstvenom imid`u nau~nika. Iako se u Beli}evom govoru nigde ne pominju njegove nau~ne zasluge, do 1970. postalo je nu`no da se istrajava na
tome da je Broz dobio titule po~asnog ~lana akademija nauka {irom Jugoslavije zahvaljuju}i svom nau~nom radu. Ovo je bila potpuna la` kada su u pitanju SAN i JAZU, akademije sa ugledom i tradicijom. Akademije nastale posle Drugog svetskog rata inicirane prete`no od de`urnih marksista u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori mogle su
da smatraju da je Broz i veliki teoreti~ar. Upravo mnogi njihovi ~lanovi
to su i postali zahvaljuju}i tuma~enjima marksizma i Brozove misli.
II. BROZ KAO PO^ASNI DOKTOR BEOGRADSKOG
UNIVERZITETA I PRVI DOKTOR VOJNIH NAUKA
Sve~anosti kao predvorje besmrtnosti
Deo je odlike apsolutnog vladara da te`i deifikaciji svoje li~nosti.
Prvi koraci ka tome su uspostavljanje mita o svojoj velikoj ulozi. Velika
uloga simboli~ki se priznaje kroz naro~ite sve~anosti. Vo|a kao poseban mora imati i osobit na~in `ivota. U Brozovom slu~aju osoben `ivotni stil li~io je na `ivot kakvog milijardera koji voli da u`iva u svojim
posedima, ali koji `eli da bude i najve}i priznati stru~njak u svim oblastima dru{tva. Broz je bio ne samo neprikosnoveni vladar, ve} i vladar
61
62
56
Ko je ko u Jugoslaviji?, Hronometar, Beograd 1970, str. 127-128.
Srpska akademija nauka – SAN promenila je, 1960, naziv u Srpsku akademiju nauka i umetnosti – SANU.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
koji je neobi~no u`ivao u dvorskim po~astima. Broj ljudi koji se nalazio
u njegovoj li~noj slu`bi merio se hiljadama pri kraju njegove vlasti. Samo je broj lekara anga`ovanih da se brinu o njemu prelazio 45.63 Govore}i o Brozovoj sklonosti ka luksuzu Milovan \ilas je primetio: “To je
bila ne samo privr`enost rasko{i, nego i forma ispoljavanja vlasti. Spoljni sjaj je za njega bio neodvojiv od politi~kog vo|stva, od upravljanja
dr`avom. To je opominjalo na biv{e krunisane vladare – u pone~em austrougarske, u pone~em jugoslovenske: on je skrupulozno prikupio i posvojio sve {to je pripadalo biv{em dvoru, ali je mnogo{ta pro{irio, izgradio novo.”64
[to je Broz vi{e zalazio u poodmakle godine, to se sve vi{e uve}avao broj po~asti koje su mu razne nacionalne ustanove ukazivale. Po~asti su imale za cilj da u simboli~koj ravni neprekidno podse}aju stanovni{tvo da je re~ o naro~itom pojedincu. Opijen vla{}u Broz je duboko verovao u svoju nezamenjivost i posebnu ulogu u istoriji. Iako marksista,
on nije prihvatao one marksisti~ke postavke koje bi slabile njegov zna~aj. Zato je intimno odbacivao odlu~uju}u ulogu masa u istoriji. “^esto
od jedne li~nosti zavisi ~itav istorijski tok”, rekao je jednom prilikom
Milovanu \ilasu, misle}i o~evidno na sebe.65
Po~asti koje su sve vi{e slavile njegovu ulogu i delo dovele su ga
u isku{enje da poveruje u neku vrstu svoje besmrtnosti. Kako isti~e njegov li~ni lekar dr Aleksandar Matunovi}, koji je obavljao ovu du`nost
pri kraju Brozovog `ivota (1975-1979): “Tito do kraja `ivota nije mogao
da shvati da je on biolo{ko bi}e i da mora da se pokorava svim biolo{kim zakonima, a kada je u pitanju bolest, jo{ i medicinskim pravilima.
Slava i vlast izmenili su njegov razum i psihu do te mere da je bezmalo
sebe smatrao besmrtnim.”66 Do`ivljavaju}i sebe kao posebnu i nezamenjivu istorijsku li~nost, do{ao je do pseudoreligioznog stava. Iako je marksizam zasnovan na radikalnom materijalizmu koji odri~e postojanje bilo kakve vrste svesti van organske materije, Broz nije mogao da intimno
prihvati ovakve postavke kada je on li~no u pitanju. Nezamenjiva osoba kao {to sam ja ne mo`e smr}u potpuno da nestane, verovao je duboko u sebi. Kada je \ilas primetio da nakon smrti ostaju samo hemijski
elementi, on ga je prekinuo: “Nemoj sad o tome! Ko to zna.” Za cezara
63
64
65
66
Dr Aleksandar Matunovi}, Enigma zvana Broz. Ko ste vi dru`e predsedni~e?, ^igoja {tampa, Beograd 1997, str. 19-20.
Milovan \ilas, Pad nove klase. Povest o samorazaranju komunizma, “Slu`beni list”, Beograd 1994, str. 263.
Ibid, str. 263.
Dr Aleksandar Matunovi}, Enigma zvana Broz. Ko ste vi dru`e predsedni~e?, “^igoja {tampa”, Beograd 1997, str. 346.
57
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
ne va`e ni biologija ni hemija.67 On je iznad poznate stvarnosti. Zato je
u rimskoj monarhiji cezar i postajao po smrti bog. Kao {to }e se videti
kasnije pojedine Brozove udvorice bile su sklonije egipatskoj nego rimskoj religiji, `ele}i da od njega u~ine boga jo{ za `ivota. U tome im je
Broz svesrdno izlazio u susret i sam ih podsticao u tom pravcu.
Jedna podvrsta ose}anja besmrtnosti je i to da se smrt posmatra
kao ne{to {to je toliko vremenski daleko da se i ne doti~e sopstvene li~nosti. Ovakvo ose}anje besmrtnosti svojstveno je mladim ljudima. Isto
tako i diktatori imaju sli~nu sklonost. Ali dok je kod mladih ovakvo ose}anje posledica biologije, kod diktatora ono je posledica izopa~ene psihologije atrofiranog “ja”. Nekoliko sedmica pred 85. ro|endan Broz je
izjavio: “Ne mo`e se polaziti od toga da smo mi dosta radili i neka sada
samo mla|i rade. Mi moramo raditi dokle god nam to omogu}uju fizi~ke i umne sposobnosti... Imam dosta posla, dosta obaveza u zemlji, a
moram da idem i vani.”68 U vreme kada je bio u srednjim osamdesetim
godinama Broz se nadao da }e po`iveti jo{ preko dvadeset godina, tj. da
}e do`iveti blizu 110 godina. Jednom prilikom vodio je razgovor o smrti sa svojim lekarom i tada je zaklju~io: “Mislim da jo{ uvek ne bi trebalo da o smrti razmi{ljam. Ja jo{ uvek ne ose}am njeno prisustvo i jo{
uvek mislim o budu}nosti, odnosno stvaram planove za budu}nost. Na
kraju, vi ste mi obe}ali – nasmejao se Tito – da }u u}i u XXI vek i da
}emo zajedno ~ekati 2.000-tu Novu godinu.” Na ovo mu je prof. Matunovi} odgovorio: “Sigurno da nema razloga – odgovorio sam, pri ~emu
sam zaklju~io da u Titovim re~ima ima mnogo vi{e pravog ube|enja u
ono {to je rekao, nego {ale.”69
“Misao i delo” republikanskog monarha
Kasne {ezdesete i rane sedamdesete, kada je Broz dobio seriju
po~asnih doktorata na univerzitetima u Jugoslaviji, predstavljaju va`nu
prekretnicu u njegovom `ivotu, prekretnicu koja je vodila od fakti~kog
ka formalnom uvo|enju neobi~ne vrste poretka – republikanske ustavne monarhije. Ustavom od aprila 1963, tzv. “poveljom samoupravlja~a”, ograni~eno je pravo izbora istog ~oveka na mesto predsednika Republike na najvi{e dva uzastopna mandata. U istom ~lanu 220, dodat je
jo{ i stav dva,70 u kome se propisuje: “Za izbor na polo`aj Predsednika
67
68
69
70
58
Milovan \ilas, op. cit., str. 263.
Citirano prema: Kosta ^avo{ki, Tito. Tehnologija vlasti, Dosije, Beograd
1991, str. 31.
Aleksandar Matunovi}, op. cit., str. 193.
Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, Komunist, Beograd
[s.d.], str. 109.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Republike nema ograni~enja za Josipa Broza Tita.” Tako je Ustavom iz
1963. Broz postao ustavna kategorija i obezbedio fakti~ka ovla{}enja
monarha.
Naredan potez bilo je dono{enje ustavnih amandmana. Amandmanom 37, koji je usvojen juna 1971, jedino je Broz mogao biti izabran
na mesto predsednika SFRJ. U ovom amandmanu, u stavu 1, ka`e se:
“Polaze}i od istorijske uloge Josipa Broza Tita u narodnooslobodila~kom ratu i socijalisti~koj revoluciji, stvaranju i razvitku Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, razvoju jugoslovenskog samoupravnog socijalisti~kog dru{tva, ostvarivanju bratstva i jedinstva naroda
i narodnosti Jugoslavije, u~vr{}enju nezavisnosti zemlje i njenog polo`aja u me|unarodnim odnosima, u borbi za mir u svetu, a u skladu sa izra`enom voljom radnih ljudi i gra|ana, naroda i narodnosti Jugoslavije:
– Savezna skup{tina mo`e na predlog skup{tina socijalisti~kih republika i socijalisti~kih autonomnih pokrajina, po postupku predvi|enom u Ustavu SFRJ, izabrati Josipa Broza Tita za Predsednika Republike”.71
Amandmanom 37 u~injena je stvar bez presedana u doma}oj pravnoj istoriji jer je sada samo Broz mogao da bude izabran na mesto predsednika Republike. Time je Broz “prisiljen” da ostane na polo`aju
predsednika SFRJ. U vezi s tim, on je, 30. jula, nakon progla{enja za
predsednika Republike izjavio: “Me|u organima Federacije nalazi se i
institucija predsjednika Republike. Po{to dugo nosim tu odgovornost,
moja je `elja bila da se oslobodim te du`nosti. Ali, u toku diskusije o ustavnim amandmanima, a i kasnije, kao {to vam je poznato, dolazili su
zahtjevi sa raznih strana da ponovo budem izabran na tu du`nost. Zato
sam morao da se tome povinujem, jer ogromna ve}ina naroda to `eli.”72
Diktator je `eleo da predstavi da je on li{en `elje za vla{}u, ali da pred
neumitnim narodnim pritiskom ipak mora da je prihvati. Dono{enjem
amandmana na Ustav iz 1963, fakti~ka monarhijska vlast je sada formalizovana. Na putu ka progla{enju Broza za do`ivotnog predsednika bilo je potrebno obasuti diktatora novim nizom priznanja koji }e ga u simboli~koj ravni u~initi nezamenjivim.
Odlika je megalomanske li~nosti da u svemu mora da bude prva.
Ako ne po dubini misli, Broz }e svakako ostati upam}en po broju tomova knjiga koje su objavljene pod njegovim imenom, kao i po neverovatnim tira`ima tih knjiga. U vreme proslave Brozovog osamdesetog
71
72
Ustav Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije sa ustavnim amandmanima i Ustavnim zakonom, Slu`beni list SFRJ, Beograd 1972, str. 205.
Citirano prema: Kosta ^avo{ki, Tito. Tehnologija vlasti, Dosije, Beograd
1991, str. 23 (Politika, 16. septembar 1971, str. 2).
59
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
ro|endana, Aleksandar Bako~evi}, predsednik Republi~kog izvr{nog
ve}a, je otvorio, u Beogradskom kulturnom centru, izlo`bu “Tito – misao i delo”. Borba je ponosno javila da su Brozove knjige do tada do`ivele 900 izdanja, i da su {tampane u 4,5 miliona primeraka.73 ^itava
manja {uma je pose~ena da bi se {tampale knjige diktatora koje gotovo
niko nije ~itao, a koje su do`ivele sudbinu da se, tokom devedesetih godina, kamionima nose na otpad iz raznih lokalnih biblioteka.
Formulacija “Tito – misao i delo” izaziva posebnu pa`nju. Jo{ od
Beli}evog govora karakteristi~no je da je u svim isticanjima Brozove li~nosti moralo da se, na prvom mestu, navede njegovo veliko delo. Kasnije delu je dodata i “misao”, u skladu sa dijalektikom jedinstva re~i i dela. U zavr{noj fazi misao je stavljena na prvo mesto, pa je stvoren izraz
“misao i delo”. Ovakav spoj bio je veoma koristan. U zemlji u kojoj je,
{ezdesetih i sedamdesetih godina, iako bitno ograni~ena, ipak postojala
izvesna sloboda misli i izra`avanja, jedna stvar nikada nije bila dozvoljena: kritika jugoslovenske revolucije. To je zna~ilo da je sve ono {to je
Broz uradio pre ili tokom revolucije bilo nedodirivo za istra`iva~e. Brozovo delo ozna~avano je kao temelj same dr`ave. Spajaju}i istrajno Brozovo delo sa takozvanom “Titovom mi{lju”, jugoslovenski ideolozi su
time ozna~ili i sve ono {to je Broz napisao kao nedodirljivo. Kada su i
misao i delo diktatora postali nedodirljivi, onda je i on sam na putu deifikacije mogao da ode korak dalje. Prilika se pru`ila tokom majskih sve~anosti 1972.
Majske sve~anosti u ~ast deifikovanog diktatora
U maju 1972. Broz je napunio osamdeset godina. Partijski rukovodioci Beograda i Srbije potrudili su se da ovaj praznik nezamenjivog
vo|e obele`e na odgovaraju}i na~in. Brozu koji je raspolagao dvorovima, jahtama, avionima i brojnom poslugom, bilo je te{ko na}i odgovaraju}i poklon. Izlaz se na{ao u tome da mu se dodeli nekoliko po~asti.
Nije bilo lako dati mu po~ast koju ve} nema. Zato je doneta odluka da
mu se uz drugi orden narodnog heroja dodeli i Povelja naroda i narodnosti. Savez komunista Srbije nije mogao da ostane po strani od ovih
sve~anosti. ^elnici CK SK Srbiji su, u saradnji sa ~elnicima Univerzitetskog komiteta Saveza komunista, odlu~ili da se Brozu, u okviru majskih sve~anosti, na nekoliko dana nakon ro|endana, 30. maja, dodeli
naslov po~asnog doktora Beogradskog univerziteta, koji je godinu dana
ranije, 11. juna 1971, usvojila Skup{tina univerziteta. Po uzoru na prethodnu, saveznu sve~anost, odlu~eno je da Broz istog dana dobije i posebnu adresu zahvalnosti gra|ana Beograda.
73
60
“^etiri i po miliona Titovih knjiga”, Borba, 26. maj 1972, str. 13.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Majske sve~anosti Brozovog jubilarnog ro|endana po~ele su izrazima zahvalnosti JNA. Umetni~ki ansambl JNA priredio je koncert
Brozu u ~ast, 7. maja 1972, u hotelu Palisad na Zlatiboru, na verovatan
dan njegovog pravog ro|endana. Na po~etku, prvak drame beogradskog Narodnog pozori{ta, Jovan Mili}evi} izgovara stihove:
“Tito, zemlje na{e ~edo milo,
Da te nije ne bi ni nas bilo.”
U ovim stihovima odlazi se korak dalje. Ranije se govorilo da bez
Tita i Partije ne bi bilo socijalizma. Ovde, me|utim, to nije dovoljno.
Bez Boga nema ni postojanja. Zato ako nema Broza, nema ni nas.
Koncert je propra}en nizom sli~nih stihotvorevina da bi na kraju
dopisnik Narodne armije sve~ano zaklju~io: “A u srcu, jo{ uvek odzvanjaju re~i i zvuci pesme: Dru`e Tito, sve na{e nadanje. Tito, dru`e, na{e
radovanje.”74 Cezar nije samo postao osobit, on mora i da izaziva radovanje svojih podanika.
Sve~anosti su nastavljene nedelju dana kasnije odlukom o dodeli
ordena narodnog heroja Brozu. Broz je progla{en za narodnog heroja
jo{ 19. novembra 1944. godine, odlukom Predsedni{tva AVNOJ-a. Sada
je Savezna skup{tina smatrala da neprikosnovenom vo|i i vojskovo|i
mora da se zahvali povodom ro|endanskog jubileja. Zato je, 15. maja,
donela odluku da se Brozu, po drugi put, dodeli orden narodnog heroja. Ni to nije bilo dovoljno. Odlu~eno je da mu se dodeli i Povelja naroda i narodnosti Jugoslavije.75 Orden narodnog heroja i Povelja sve~ano
su uru~eni Brozu, 24. maja, dan pred njegov zvani~ni ro|endan.
Povelja naroda i narodnosti predstavlja pa`ljivo sklopljen iskaz.
Re~ je o stihovanom tekstu, u kome se narodi i narodnosti zahvaljuju
svome vo|i, i nastoje da opi{u zna~aj njegovog dela. U Povelji se ka`e:
Dragi dru`e Tito,
@ele}i Ti sve najlep{e i najbolje o Tvom osamdesetom ro|endanu.
Mo`emo s dovoljno istorijske distance da sagledamo Tvoju
presudnu ulogu
74
75
“Sa koncerta prire|enog drugu Titu. ‘Pjevamo ti pjesmu od miline’.”, Narodna armija, 25. maj 1972, br. 1713, str. 14.
Narodni heroji Jugoslavije, Partizanska knjiga i Narodna knjiga, tom I, Beograd 1982, str. 17. Kada je Broz napunio 85. ro|endan trebalo je da se na|e novi poklon, pa je Skup{tina SFRJ dodelila Brozu po tre}i put orden
narodnog heroja i to na sve~anoj sednici CK SKJ i ostalih organa Federacije, 24. maja 1977. Povodom 85. ro|endana i druge zemlje komunisti~kih diktatura odale su priznanje jugoslovenskom diktatoru. Prezidijum
Vrhovnog sovjeta SSSR-a dodelio je Brozu orden Oktobarske revolucije
u Kremlju, 16. avgusta 1977, a u to vreme postao je i narodni heroj Narodne Republike Koreje. Ibid.
61
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
u svemu {to je revolucija dobra donela,
a ipak hteli bismo, skromnije, da ovom poveljom koju ti uru~ujemo
izrazimo samo ose}anja koja gajimo prema Tebi, najvi{em uzletu
revolucionarnog duha i borbe,
najplemenitijem kova~u slobode,
koji izaziva{ trajnu zadivljenost svega {to ne prestaje da se pita:
{ta zna~i biti Tito,
u ~emu su ona najskrivenija svojstva fenomena
koji se zove Tito?
...Dragi dru`e Tito, niko nije svesniji od nas
nemogu}nosti da u ovoj povelji divljenja i ljubavi,
zahvalnosti i ponosa,
nabrojimo glavne makar Tvoje pobede,
niti da uka`emo na najbitnije vrline Tvoje revolucionarne li~nosti,
doslednog i neustra{ivog humaniste revolucionara i borca
- komuniste,
niti da iznesemo primere kojima si
i po hiljaditi put, urezao svoje ime u istorijska zbivanja ~ija je
pokretljivost isto {to i
Tvoje nezaustavljivo kretanje napred ka slobodi...,
a neumoran, bez po~inka, nikad zadr`an postignutim, siguran da
iza svakog ostvarenja i najboljeg,
pod izgledom nemogu}eg blistaju Tebi ve} sve {anse za jo{
ljudskije, plemenitije i slobodnije mogu}e koje ti svojim bi}em i
radom ovaplo}uje{. Koje }e{ ti dalje ovaplo}ivati.76
Pseudoreligiozan karakter ove povelje vidan je u gotovo svakom
pasusu. Nakon po~etne neprimerenosti u kojoj se govori o distanci, iako
je predmet obrade `iv, nepoznati stihoklepac (ili stihoklepci), koji se
krije iza Povelje, isti~e da njegov predmet obo`avanja izaziva “trajnu
zadivljenost”. Takav objekat je neuhvatljiv, i autor se kroz ceo tekst izvinjava {to se uop{te usu|uje da se njime bavi. Bo`anstvo je u mnogim
religijama nesagledivo. U jugoslovenskoj marksisti~koj religiji re~ za nesagledivo postala je “Tito”. Kako shvatiti “sve” koje “ne prestaje da se
pita” nego kao samu prirodu. Na tom mestu povelja prerasta u pseudoreligiozni spis, a Broz polako postaje bog. Taj bog je “fenomen” koji nije lako objasniti. Njegovo bi}e ovaplo}uje “ljudskije, plemenitije i slobodnije mogu}e”. Sloboda se, dakle, ovaplotila u Brozu gotovo kao {to
se nekad Bog ovaplotio u Devi Mariji. Autori, u svom zanosu iz koga izvire nesvesno, zaboravljaju da potra`e adekvatniji izraz od glagola “ova76
62
“Povelja naroda i narodnosti Jugoslavije”, Borba, ~etvrtak, 25. maj 1972,
br. 142, str. 1.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
plotiti” koji pripada prevashodno verskoj literaturi, i koji se uop{te ne
upotrebljava u svakodnevnom govoru. Time i nesvesno vezuju novog
boga sa Hristom. Broz tako postaje bog koji je ne samo ovaplo}en nego
}e i “dalje ovaplo}ivati”. Njegovo obo`enje aminovala je Savezna skup{tina dugim aplauzom prilikom uru~enja povelje, a propratila “velika
masa gra|ana” koja je stajala ispred Skup{tine.
Sve~ana akademija SANU za jedinog po~asnog ~lana
na koga je Akademija “gorda”
Ni Srpska akademija nauka nije zaboravila svog po~asnog ~lana i
slavljenika. Da bi obele`ila njegov osamdeseti ro|endan, predsednik akademije, Pavle Savi}, potpredsednik Akademije Du{an Kanazir, zajedno
sa akademikom Du{anom Nedeljkovi}em, organizovali su Sve~anu akademiju “povodom osamdesete godi{njice ro|enja Josipa Broza Tita”. Na
sednici odr`anoj 9. maja 1972, Izvr{ni odbor Akademije – ~iji je sastav
u tom trenutku bio: Pavle Savi}, Du{an Kanazir i Radomir Luki}, ali Luki} upadljivo nije prisustvovao sednici77 – doneo je odluku da se Sve~ana akademija odr`i 24. maja, sa slede}im programom:
“1. Re~ predsednika Akademije Pavla Savi}a.
2. Drug Tito – govori akademik Du{an Nedeljkovi}.
3. Pesma o Titu Radovana Zogovi}a i Veliki putnik Branka Miljkovi}a (recituje Zoran Ristanovi}, prvak Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.
4. ^itanje pozdravne adrese drugu Josipu Brozu Titu.
5. @enski hor Collegium musicum, pod upravom Darinke Mati}Marovi}, peva:
a) dve kraji{ke borbene pesme: Bolna mi le`i omladinka Mara;
Snijeg pada, i ho}e, i ne}e.
b) Stevan St. Mokranjac: Primorski napjevi.
v) Konstantin Babi}: Razbrajalice (narodni tekst).
g) Miloje Milojevi}: Muva i komarac (narodni tekst).”78
Godi{njak SANU nije preneo Savi}ev govor, ali se za to pobrinuo
partijski organ Borba. Predsednik SANU izjavio je na Sve~anoj akademiji slede}e:
“Mi se pridru`ujemo op{tenarodnom slavlju kojim na{i narodi
manifestuju svoju radost, odanost i zahvalnost za Titovo `ivotno delo i
77
78
Luki} je prisustvovao prethodnim i narednim sednicama Izvr{nog odbora
za 1972, osim sednici na kojoj se utvr|ivao program proslave ro|endana
Broza.
Godi{njak, br. LXXIX za 1972, Srpska akademija nauka, Beograd 1975,
str. 170.
63
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
sre}u da je takav ~ovek, potekao iz naroda, mogao da stane na ~elo naroda u najsudbonosnijim delovima njegove istorije.
Na{em Predsedniku dugujemo najdublju zahvalnost za sve {to je
u~inio u ratnim i poratnim godinama za o~uvanje slobode, bratstva i jedinstva i za afirmaciju na{e zemlje u svetu.
Gordi {to takvog ~oveka kao {to je drug Tito imamo za po~asnog
~lana Srpske akademije nauka i umetnosti, {aljemo mu sa ovog skupa
izraze najbolje ljubavi i `elje da jo{ mnogo i lepo pro`ivi.”
Nakon Savi}evih lepih `elja, o `ivotu i radu Broza govorio je
akademik Du{an Nedeljkovi}, poznati pobornik teze da samo marksisti
smeju da se bave naukom, {to je vatreno propovedao tokom ~etrdesetih
i pedesetih godina.79 Usledilo je izvo|enje ranije usvojenog programa.88
Iz Godi{njaka saznajemo i da je naslov izlaganja akademika Nedeljkovi}a bio “Josip Broz Tito i dijalektika na delu”.81
Borba: “Tito” kao jedina vest
Deifikacija obavljena na jedan dan pred ro|endan imala je da se
nastavi narednog dana. Naro~ita li~nost kojoj se u stihovima obra}a ne
mo`e imati samo posebnu pa`nju za svoj ro|endan, ona mora imati ne{to posebno, ne{to vi{e. Nekoliko ~lanaka, pa ~ak i cela naslovna strana
nisu dovoljni da obuhvate istorijsku li~nost takvog obima.
Osamdeseti ro|endan Josipa Broza pokazao je da je kult njegove
li~nosti u socijalisti~koj Jugoslaviji dosegao bolesne dimenzije. Organ
Socijalisti~kog saveza radnog naroda Jugoslavije, dnevnik Borba, posvetio je ceo broj 142, {tampan 25. maja 1972, li~nosti i delu Josipa Broza. Na naslovnoj strani dana je preko njene ~etvrtine slika Josipa Broza.
Prva i druga strana posve}ene su Sve~anoj sednici Savezne skup{tine
povodom Brozovog osamdesetog ro|endana. Na drugoj strani dan je i
pregled ~estitki iz inostranstva. Posebna pa`nja dana je tekstu Oskara
Davi~a na tre}oj strani, koji je ovaj spisatelj napisao za Tanjugov servis
~lanaka za inostranu {tampu, a koji se zavr{ava slede}im obja{njenjem
stvarnosti:
“Za{to se slobode Jugoslovena i ostvaruju na crti u kojoj se li~ne
i nacionalne slobode sve punije izjedna~uju sa stremljenjima cele zajednice koju nosi udru`eni rad. Nemogu}e?
79
80
81
64
Borba, 25. maja 1972, str. 2. Najjezgrovitije odre|enje Nedeljkovi}eve delatnosti dala je Popularna enciklopedija koja ga naziva: “marksisti~ki anga`ovani filozof”, Popularna enciklopedija (predsednik redakcije Aleksandar Grli~kov), BIGZ, Beograd 1976, str. 754.
Godi{njak, br. LXXIX za 1972, Srpska akademija nauka, Beograd 1975,
str. 431.
Ibid, str. 487.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Upozoravam vas jo{ jednom: {ifra je kratka: glasi – TITO.”82
Postav{i najpre ovaplo}enje “slobodnijeg mogu}eg”, Broz je sada
postao i {ifra, neka vrsta “abrakadabra”. Dovoljno je izgovoriti njegovo
ime i sve se re{ava.
Borba se, me|utim, nije zadovoljila samo sa tri strane posve}ene
Brozu. Od tre}e strane prenosi se integralno referat sa sve~ane sednice
Savezne skup{tine pod naslovom “Veliko revolucionarno delo Josipa
Broza Tita”. Ovaj referat pokriva i celokupne strane 4, 5. i 6. Od strana
3. do 16. ide naslov u gornjem delu svakog lista “UZ OSAMDESETI
RO\ENDAN PREDSEDNIKA TITA”. Strane 7. i 8. posve}ene su autorskim tekstovima o Brozu.83 Na stranama 14. i 15. revolucionari iz raznih delova Jugoslavije daju tematski prilog pod naslovom “Moj prvi susret sa Titom”. Tu su Du{an Petrovi} [ane, D`avid Nimani, Bla`o
Jovanovi}, Radovan Vlajkovi}, Mara Naceva, Josip Cazi, Milutin
Mora~a i Sergej Krajger. Idilu kvare samo dve reklame. Na 10. strani
data je JAT-ova reklama, ali je i ona u funkciji 11. strane na kojoj je
tekst “Putnik mira”. Ipak, 18. strana ostaje kao izuzetak u ovom broju.
Na njoj kru{eva~ki “Rubin” reklamira vina “Car Lazar” i “Carica
Milica”. Tako se i komad nesocijalisti~ke istorije progurao u ovaj broj
Borbe.
I televizijski program mora da bude u znaku Broza. Na poslednjoj, dvadesetoj strani, podse}a se da }e Televizija Beograd u 20.00 prenositi Sve~anu priredbu povodom Dana mladosti, a da }e komentator
biti Dragan Nikitovi}. Nakon prenosa sledi film “Desant na Drvar”. U
rubrici “preporu~ujemo” isti~e se da }e Radio Beograd da obele`i Dan
mladosti posebnim emisijama, a naro~ito se preporu~uje emisija Radio
Zagreba, u 9.30, koja }e biti posve}ena “drugu Titu kao inspiraciji narodnog, pesni~kog i muzi~kog stvarala{tva”.
Tako je Borba prevazi{la samu sebe. Uspela je da joj u broju od
dvadeset strana jedina vest bude proslava ro|endana, lika i dela Josipa
Broza. Da bi sve bilo jo{ posebnije pojedine strane objavljene su u punom koloru {to je bio ogroman tro{ak u to vreme. Direktor i glavni i odgovorni urednik Borbe u tom trenutku bio je Slobodan Glumac.
Ovaj uistinu “jedinstven” potez Borbe postaje jo{ o~igledniji kada se uporedi sa pisanjem Narodne armije, zvani~nog nedeljnika Jugoslovenske narodne armije. Prirodno, Narodna armija se tako|e istakla,
82
83
Oskar Davi~o, “[ifra je kratka: Tito”, Borba, 25. maj 1972, br, 142, str. 3.
Objavljeni su slede}i prilozi: Veljko Vlahovi}, “Neocenjiv faktor progresa”, Rodoljub ^olakovi}, “Kako je nastala jedna Republika?”, Kiro Gligorov, “Titova vizija privredne reforme”, Vladimir Maksimovi}, “Ve~iti
uzor i inspiracija”.
65
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
posvetiv{i neverovatnih prvih 19 strana broja 1713 vrhovnom komandantu. Ali, ~ak je i Narodna armija preostalih trinaest strana ostavila za
druge sadr`aje iz armijske svakodnevice.
“Buket tela” u slavu diktatora
U sve~anom danu zvani~nog ro|endana, Brozu je uru~ena {tafeta mladosti. Sasvim u maniru rimskih carskih sve~anosti Brozov ulazak
u sve~anu lo`u na stadion JNA najavili su zvuci fanfara. Prisutni su vo|u pozdravili ne samo aplauzom, ve} i skandiranjem. Kako javlja Borba, “istog ~asa na ‘`ivom’ semaforu buket tela napisao je ogromnim slovima “HVALA TI ZA SLOBODU – HVALA TI ZA MIR.” Zatim se
“buket tela” pretvorio u osam cvetova, od kojih je svaki simboli~ki ozna~io po jedno desetle}e `ivota jugoslovenskog vo|e. U sletu je u~estvovalo 9.500 omladinaca.84
Izgleda da “buket tela” nije slu~ajno izabrao poruku zahvalnosti
za mir. Diktator zasut svim mogu}im priznanjima `arko je `eleo jedno
priznanje koje }e potvrditi njegov me|unarodni ugled – Nobelovu nagradu za mir. Zato Borba na naslovnoj strani, odmah uz izve{taje sa sleta, prenosi i obave{tenje “Tito predlo`en za Nobelovu nagradu za mir”,
u kome se isti~e da je Broza kandidovao za Nobelovu nagradu za mir
predsednik Luksembur{kog parlamenta Pjer Gregoar.85
Predlaga~i po~asnog doktorata za diktatora
Majske sve~anosti su imale da se zavr{e prema posebno osmi{ljenom programu. Po{to su se 24. i 25. maja svi narodi i narodnosti poklonili Brozu, do{lo je na red da se i Beograd odu`i svom najmo}nijem
sugra|aninu. Predvi|eno je da se to u~ini tako {to }e Broz biti sve~ano
promovisan za po~asnog doktora Beogradskog univerziteta.
Predlog da Broz bude izabran za po~asnog doktora Univerziteta
u Beogradu dao je Fakultet politi~kih nauka. Ovakva inicijativa bila je
sasvim o~ekivana. Prvobitno nadahnu}e jugoslovenskih komunista za
obrazovanje partijskih kadrova dolazilo je iz iskustva Komunisti~kog
univerziteta nacionalnih manjina Zapada (KUMNZ), koji je delovao u
Sovjetskom Savezu od 1921. do 1936. Na osnovu iskustava ovakve prethodnice osnovana je, u Beogradu, Vi{a partijska {kola “\uro \akovi}”
(1945-1954). Nakon prestanka rada Vi{e partijske {kole, Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije doneo je odluku o osnivanju Visoke {kole politi~kih nauka (V[PN), 1960. godine. Sve do 1966. V[PN je
bila savezna ustanova. Te godine ukinute su visoko{kolske ustanove na
84
85
66
“Sve~ano proslavljen Dan mladosti”, Borba, petak, 26. maj, broj 143, str. 1.
Ibid.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
saveznom nivou, pa je 1968. iz V[PN-a nastao Fakultet politi~kih nauka – FPN, sa ciljem da obrazuje mla|i politi~ki kadar. Time je stariji politi~ki kadar ostao bez ustanove u kojoj bi mogao da se obrazuje, pa je
1975. godine stvorena Politi~ka {kola u Kumrovcu. V[PN je dakle iznedrila nekoliko ustanova za {kolovanje politi~kog kadra: fakultete politi~kih nauka u Beogradu, i u drugim republikama, za mla|e kadrove, i
Politi~ku {kolu u Kumrovcu za starije kadrove.86 Uvo|enje politi~kih
nauka na na{e univerzitete kao zapadnoevropske nau~ne discipline, odigralo je dvostruku ulogu. S jedne strane, jugoslovenskoj javnosti su preno{ene va`ne tekovine demokratskih dr`ava, ali je istovremeno simulirana demokratija u ime ideologije u pojedinim nastavnim predmetima.
Automatskim ulaskom novoobrazovanog Fakulteta politi~kih nauka u sastav Univerziteta zaokru`ena je ideologizacija Univerziteta u
Beogradu. Iz njenog sastava izba~en je Bogoslovski fakultet, nakon
Drugog svetskog rata, kao ostatak starog re`ima. To nije bilo dovoljno.
Potrebno je bilo stvoriti i svoje neprikosnoveno upori{te. Zato je, 1968,
FPN uvr{ten u Beogradski univerzitet. Budu}i da je Broz li~no uvek isticao zna~aj rada sa partijskim kadrovima, bilo je najprirodnije da ga
upravo Fakultet koji se time bavio predlo`i za po~asnog doktora.
^injenica da je upravo Fakultet politi~kih nauka predlo`io Broza
za naslov po~asnog doktora imala je va`ne posledice. Ona je omogu}ila
da sve~anost predaje po~asnog doktorata gotovo sasvim izgubi stru~ni
karakter i da se preobrazi u prevashodno partijski ritual. Od samog dolaska u zgradu rektorata na dan 30. maja 1972, u 10 ~asova, sve~anost je
poprimila ideolo{ko obli~je. Na ulasku u Kapetan Mi{ino zdanje, Broza
i suprugu Jovanku do~ekali su rektor dr Jovan Gligorijevi} sa predsednikom Univerzitetske skup{tine dr Miloradom Bertolinom i prorektorima dr in`. Slobodanom Radosavljevi}em, dr Novicom Miti}em i dr
Miroslavom Popovi}em. Pored njih tu su bili i predsednik Skup{tine
grada Branko Pe{i}, sekretar Gradskog komiteta Saveza komunista Bora Pavlovi}, i predsednik Saveza studenata Beograda Mili} Joksimovi}.
U vreme ulaska Broza u zgradu rektorata, na Studentskom trgu su se
okupili “mnogi Beogra|ani”, {to je Borba dokumentovala i slikom.87
Gosti na promociji, koja je obavljena u sve~anoj dvorani rektorata, bili su partijski i dr`avni rukovodioci SFRJ i SR Srbije. Izve{ta~
Politike nije na{ao za shodno da po imenu pomene ijednog prisutnog
dekana ili profesora, ijednog od prisutnih rektora drugih univerziteta u
86
87
Cf. Vlajko Begovi}, “[kolovanje politi~kih kadrova”, Fakultet politi~kih
nauka 1968-1980, Kosmos, Beograd 1980, str. 21-24.
“Posebna priznanja Beograda predsedniku Titu”, Borba, 31. maj 1972, br.
148, str. 6.
67
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Jugoslaviji, ali je zato naveo sve partijske funkcionere koji su prisustvovali sve~anosti. “Me|u mnogobrojnim gostima, koji su prisustvovali progla{enju predsednika Tita za po~asnog doktora, zapa`eni su i predsednik Savezne skup{tine Mijalko Todorovi}, potpredsednik Predsedni{tva
SFRJ Krste Crvenkovski, predsednik Saveznog izvr{nog ve}a D`emal
Bijedi}, sekretar Izvr{nog biroa Predsedni{tva SKJ Stane Dolanc, predsednik Skup{tine Srbije Dragoslav Markovi}, predsednik CK SK Srbije
Marko Nikezi}, ~lan Predsedni{tva SKJ Petar Stamboli}, ~lan Predsedni{tva SFRJ Dragi Stamenkovi}, predsednik Izvr{nog ve}a Srbije Milenko Bojani}, predsednik Republi~ke konferencije SSRN Srbije Predrag
Ajti}, predsednik Srpske akademije nauka Pavle Savi}, rektori gotovo
svih jugoslovenskih univerziteta, dekani fakulteta i mnogi profesori.”88
Borba dopunjuje ovaj spisak pominju}i me|u prisutnima i Latinku Perovi} i Petra \okovi}a.89
Rektor Univerziteta u Beogradu, dr Jovan Gligorijevi} je izjavio
da je progla{enju predsednika Tita za po~asnog doktora “prethodila
spontana i {iroka inicijativa studenata i nastavnika koju je jednodu{no
prihvatio ceo Univerzitet, a o`ivotvorio svojom odlukom Fakultet politi~kih nauka”. Upadaju u o~i upotrebljeni pridevi “spontani”, “{iroki”,
“jednodu{ni” i “ceo”. Kada je u pitanju neprikosnovena li~nost diktatora, u njoj sve mora da bude “jednodu{no”. U vreme kada je Partija ~istila redove univerziteta od nepo`eljnih profesora, upravo zbog otpora
titoisti~koj diktaturi, rektoru se privi|alo da je “ceo Univerzitet” iza ~ina poklona diktatoru. Sre}om, rektor, koji se u nebranoj ulozi na{ao po
automatizmu funkcije koju je obavljao, nije mnogo govorio, ve} je prepustio re~ prof. dr Branimiru Jankovi}u sa Fakulteta politi~kih nauka da
u ime referenata dr Najdana Pa{i}a, dr Radoslava Ratkovi}a, dr Ljubisava Markovi}a i dr Branka Pribi}evi}a saop{ti odluku Fakultetskog ve}a o dodeljivanju po~asnog doktorata. Upada u o~i da je celokupan sastav komisije sa Fakulteta politi~kih nauka, koja je predlo`ila Broza za
po~asnog doktora, predstavljao zbir partijskih funkcionera Saveza komunista.
Najdan Pa{i} (1922-1997) je bio ~lan redakcije lista Mladi borac
(od decembra 1944). Ovaj list bio je poznat po prednja~enju u zahtevima da se svi gra|anski elementi po~iste. Kasnije je bio urednik ~asopisa
Socijalizam, organa CK SKJ. Na Petom kongresu SKS (1965) biran je
za ~lana CK SKS, a na {estom kongresu SKS (1968) predlo`en je za ~la88
89
68
“Sve~anost na Beogradskom univerzitetu. Predsednik Tito progla{en za
po~asnog doktora nauka”, Politika, sreda, 31. maj 1972, br. 21067, str. 1.
“Posebna priznanja Beograda predsedniku Titu”, Borba, 31. maj 1972, br.
148, str. 1.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
na konferencije SKJ, i na tu funkciju je izabran na Devetom kongresu
SKJ (1969). Za poslanika Ve}a naroda Savezne skup{tine izabran je
1969.90 U stru~nom pogledu bila je re~ o jednom od uglednih profesora
Fakulteta politi~kih nauka, sa bogatim iskustvom boravka na zapadnoevropskim univerzitetima.
Radoslav Ratkovi} (1921), prvi dekan od prerastanja V[PN-a u
FPN (1968-1970), obavljao je, izme|u ostalog, i slede}e funkcije: bio je
nakon oslobo|enja urednik radikalnog komunisti~kog lista Mladi borac,
na V kongresu SKS (1965) izabran je za ~lana CK SKS, bio je ~lan Komisije Savezne skup{tine za ustavna pitanja, a kasnije je postao i predsednik Republi~kog saveta SR Srbije za pitanja dru{tvenog ure|enja.91
Ljubisav Markovi} (1922), iako daleko mla|i od Broza, pratio ga
je i u~estvovao u svim fazama njegove deifikacije. U~estvovao je u razradi stavova za Ustav iz 1963. godine, bio ~lan Ustavne komisije od 1969.
do 1974, i u tom svojstvu u~estvovao u definisanju ustavnih amandmana
iz 1971, i u formulisanju stavova za Ustav iz 1974. godine. U vreme dodele po~asnog doktorata Brozu, bio je savezni poslanik dru{tveno-politi~kog ve}a Savezne skup{tine i ~lan politi~kog aktiva CK SK Srbije od
1969.92
Branko Pribi}evi} (1928-2003) je od svih predlaga~a imao najozbiljniju stru~nu referencu budu}i da je doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu 1957. Bio je sekretar Univerzitetskog komiteta Saveza komunista
Beogradskog univerziteta, a na [estom kongresu SKS biran je za ~lana
CK SKS.93
Predlog Fakulteta politi~kih nauka prosle|en je Univerzitetskoj
skup{tini, na ~ijem ~elu je u vreme dodele doktorata bio prof. Milorad
Bertolino. Iako po obrazovanju matemati~ar, Bertolino se pokazao kao
uspe{an ideolo{ki branilac tekovina revolucije. On je ~ak, u nekoliko
pamfleta, poku{avao i da utvrdi vezu izme|u dijalektike i matematike,
i marksizma i matematike. U vreme majskih sve~anosti bio je i funkcioner Univerzitetskog komiteta Saveza komunista. U tom svojstvu izdejstvovao je da se zabrani ~asopis Filozofija (br. 1 za 1972) zbog tekstova
90
91
92
93
Ko je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 889-890; Fakultet politi~kih nauka 1968-1980, str. 190.
Ko je ko u Jugoslaviji?, Hronometar, Beograd 1970, str. 762; Fakultet politi~kih nauka 1968-1980, Kosmos, Beograd 1980, str. 180; [esti kongres Saveza komunista Srbije, Komunist, Beograd 1968, str. 369; Deveti kongres
Saveza komunista Jugoslavije, Kultura, Beograd 1969, str. 441.
Ko je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 610; Fakultet politi~kih nauka
1968-1980, str. 172-173.
Ko je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 843-844; Fakultet politi~kih nauka 1968-1980, str. 185.
69
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
“nespojivih sa ideologijom SK”. Posle Bertolinovih kritika povu~en je i
~asopis Gledi{ta (br. 5-6 za 1972).94 Kao sekretar Univerzitetskog komiteta Bertolino je tokom 1973. odigrao va`nu ulogu u zalaganjima da
se izvr{i diferencijacija i ra{~i{}avanje me|u profesorima Filozofskog
fakulteta, posebno kroz “Pismo UK SK komunistima Filozofskog fakulteta” koje je upu}eno 9. marta 1973. U tome je nai{ao na podr{ku Branka Pribi}evi}a i Milojka ^i~e Drulovi}a, tako|e visokog partijskog funkcionera koji je pokazivao poseban afinitet za ideolo{ki rad.95
Iz navedenog spiska onih koji su sproveli odluku o izboru Broza
u zvanje po~asnog doktora jasno se vidi da je ovu odluku zapravo sastavio Centralni komitet Saveza komunista Srbije budu}i da su svi predlaga~i bili funkcioneri Saveza komunista Srbije i njegovog ogranka, Univerzitetskog komiteta SK.
Rektor univerziteta, Jovan Gligorijevi} (1918-1982)96 bio je na ~elu Univerziteta u Beogradu u kriznim godinama (1971-1975), za vreme
sna`ne ideolo{ke ofanzive Saveza komunista protiv pojedinih profesora Beogradskog univerziteta, posebno sa Pravnog i Filozofskog fakulteta. On se pokazao kao ideolo{ki podoban jo{ dok je bio na funkciji
prorektora (1967-1971). U vreme kada je Partija vodila ofanzivu prevashodno protiv profesora sa fakulteta dru{tvenih nauka, koji su se upustili u kritiku vlasti, smatralo se da profesor sa Veterinarskog fakulteta
koji predaje veterinarsku radiologiju i fizikalnu terapiju svakako ne}e
biti sklon da se me{a u rasprave oko prirode jugoslovenskog poretka,
kao i u pitanja ovla{}enja jugoslovenskog predsednika. Ra~unica se pokazala kao ta~na.
Va`no je napomenuti i to da je rektor tokom sve~anosti Brozovog progla{enja igrao sporednu ulogu. Unekoliko, kao {to }e se videti,
i ceo Univerzitet je igrao uzgrednu ulogu u ovoj sve~anosti.
94
95
96
70
Ko je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 76; Marko Lopu{ina, Crna knjiga. Cenzura u Jugoslaviji 1945-1991, Fokus, Beograd 1991, str. 63, 65. Bertolino se istakao i teorijskim radovima u kojima je dokazivao vezu marksizma i matematike, kao {to su: “Marksisti~ko shvatanje razvitka prirode
i uloge prirodnih nauka i matematike” (1974), “Pogled na Engelsova shvatanja matematike” (1972), kao i u pamfletu Dijalektika i savremena matematika, Rad, Beograd 1976.
Neboj{a Popov, Contra fatum. Slu~aj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu 1968-1988, Mladost, Beograd 1989, str. 60, 95-100, 106; Ko
je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 227.
Biografski podaci o prof. Gligorijevi}u dani su u: Branislava Jordanovi},
Rektori Liceja, Velike {kole i Univerziteta u Beogradu 1838-1988, Univerzitet u Beogradu, Savremena administracija, Beograd 1988, str. 116.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
Obrazlo`enje odluke: Broz kao tvorac
“novog tipa civilizacije”
^ast da obrazlo`i Brozovo progla{enje za doktora dobio je prof.
Branimir Jankovi}. Zanimljivo je da je Borba smatrala izli{nim da pomene ostale referente sa Fakulteta politi~kih nauka i da je glavni prostor posvetila obrazlo`enju Branimira Jankovi}a. Za novinare Borbe je
dodeljivanje po~asnog doktorata Brozu izgleda bilo toliko samoo~igledno da su smatrali da nije ni potreban nikakav referat za izbor Broza za
po~asnog profesora. Ve} je re~eno da je Broz dr`ao do dvorske etikecije. Zato i izbor Branimira Jankovi}a nije bio slu~ajan.
Broz nije izabrao jednog od de`urnih marksista, kakve je bez pote{ko}a mogao da prona|e na Fakultetu koji ga je predlo`io za po~asnog doktora. Naprotiv, on je odabrao prof. Branimira Jankovi}a, stru~njaka za me|unarodno javno pravo, koji je imao objavljene nau~ne
radove u ozbiljnim svetskim ~asopisima na engleskom, francuskom i nema~kom, i koji je u to vreme bio ~lan Komisije za prava ~oveka Ujedinjenih nacija (1967-1972) i ~lan jugoslovenske nacionalne komisije za
UNESKO (1964-1972).97
Osim toga, Jankovi} je bio proverena li~nost. Kao direktor Centra za me|unarodne studije on je pratio Brozovu aktivnost u pokretu
nesvrstanih. Pored toga Jankovi} je bio i prorektor Beogradskog univerziteta (1960-1965), i prvi rektor Univerziteta u Ni{u (1965-1969). U
potonjem svojstvu organizovao je posetu Josipa Broza ovom Univerzitetu 1968, kada je Broz saop{tio prisutnima da od njih o~ekuje da Univerzitet u Ni{u postane “kova~nica socijalisti~ke inteligencije, duboko
povezana sa radni~kom klasom...”98 Zato nije iznena|enje {to je Jankovi} izabran da kao predsednik Saveta Fakulteta (mart 1972 – mart 1974)
govori o Brozovim zaslugama, a ne tada{nji dekan prof. Najdan Pa{i}
(1971-1973).99
Jankovi} je naglasio da je Titovo stvarala{tvo “stvarala{tvo revolucionara. Ono se mo`e sagledati i su{tinski shvatiti samo kad se Titova
misao i delo uzimaju u uzajamnoj povezanosti, u jedinstvu, kad se tokovi njegovih ideja posmatraju zajedno sa stvarnim tokovima revolucionarnog kretanja”. Prema Jankovi}u, Brozovo stvaranje se mo`e razumeti kroz “tri kompleksa dru{tvenih zbivanja preko kojih se ostvaruju
istorijski progres i dalji razvoj socijalizma u savremenoj epohi”. Prvi
97
98
99
Ko je ko u Jugoslaviji?, Beograd 1970, str. 390-391; Fakultet politi~kih nauka 1968-1980, str. 158-159.
Ljubi{a Sokolovi} (urednik), Pravni fakultet. 25. godina rada i razvoja,
Univerzitet u Ni{u, Ni{ 1986, str. 5.
Fakultet politi~kih nauka 1968-1980, str. 119-120.
71
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
kompleks se odnosi na puteve “izvo|enja socijalisti~ke revolucije u specifi~noj formi narodnooslobodila~ke borbe, koja je postala prethodnik
~itavog niza revolucija u razli~itim delovima sveta”. On se odnosi i na
visoki uvid u “nacionalno pitanje u kontekstu novih istorijskih zbivanja”. Drugi veliki Brozov doprinos je uvo|enje samoupravljanja “kao
na~ina re{avanja problema daljeg razvoja socijalisti~kih dru{tvenih odnosa, kao izlaza... u novi istorijski prostor u kome odnosi slobodnog udru`enog rada predstavljaju osnovu stvarne demokratizacije i humanizacije dru{tva”. Kona~no, Broz je inicirao “akcije na podru~ju borbe
me|unarodnog radni~kog pokreta i odnosa unutar njega, kao i u oblasti
me|unarodnih odnosa i saradnje u savremenom svetu”. U svim pomenutim domenima “Titovo stvaranje je istovremeni doprinos i stvarnoj
akciji i teorijskoj misli socijalizma”. Na kraju Jankovi} je zaklju~io: “Istorijsko delo Josipa Broza Tita postalo je svojina i zna~ajna komponenta savremenog socijalizma.” Uprkos ~injenici da su Brozovi spisi narasli
na dvadeset tomova do 1970, Jankovi} nije pomenuo nijednu njegovu
knjigu, nijedan njegov rad. On se zadovoljio floskulom da je njegovo
stvaranje doprinos “teorijskoj misli socijalizma”.
Jankovi} je zatim obavestio prisutne da je Univerzitetska skup{tina usvojila predlog Fakulteta politi~kih nauka i “jednoglasno donela
odluku o dodeljivanju po~asnog doktorata Univerziteta u Beogradu
predsedniku Titu.” Zatim je pro~itao re~i sa diplome, u kojima stoji da
se po~asni doktorat dodeljuje: “Za neizmerne zasluge u otvaranju novih
puteva istorijskog progresa i razvijanju novih ideja i inicijativa socijalizma; za doprinos teorijskoj misli i praksi savremenog socijalizma; za vode}u ulogu u stvaranju i realizaciji koncepcije i strategije narodnooslobodila~kog rata; za fundamentali doprinos re{avanju nacionalnog pitanja;
za me|unarodnu politi~ku doktrinu nesvrstanosti i teoriju savremenih
me|unarodnih odnosa.”100 Uo~ljivo je da tekst u velikoj meri prenosi
navode iz amandmana 37 usvojenog juna 1971. i da je ovaj amandman
slu`io kao predlo`ak za pisanje diplome.
Dopisnik Politike na kraju opisuje sam tok sve~anosti predaje diplome: “Rektor, sa velikim lancem oko vrata, koji simboli{e dostojanstva Univerziteta, prilazi Predsedniku Republike i predaje diplomu o
po~asnom doktoratu i plaketu Beogradskog univerziteta. U~esnici ove
nesvakodnevne sve~anosti dugim aplauzom pozdravljaju progla{enje
predsednika Tita za po~asnog doktora. Mnogobrojne kamere ovekove~uju ovaj trenutak.” Na`alost, veliki lanac je ovom prilikom simbolisao
100
72
Delovi iz govora Branimira Jankovi}a preneti su na naslovnoj strani Politike: “Sve~anost na Beogradskom univerzitetu. Predsednik Tito progla{en
za po~asnog doktora nauka”, Politika, sreda, 31. maj 1972, br. 21067, str. 1.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
pre okove u kojima se na{ao Univerzitet u Beogradu prisiljen da daje
po~asni doktorat jednom bravaru, nego bilo kakvo dostojanstvo.
Kopija teksta predlo{ka diplome po~asnog doktora sa~uvana je u
kancelariji rektorata za po~asne doktorate i ona glasi ne{to druga~ije
nego {to je navedeno u Politici:
“JOSIPU BROZU TITU, predsedniku Socijalisti~ke Federativne
Republike Jugoslavije
Za neizmerne zasluge u otvaranju novih puteva istorijskog progresa i razvoj novih ideja i inicijativa socijalizma; za doprinos istorijskoj
misli i praksi savremenog socijalizma; za vode}u ulogu u stvaranju koncepcija i strategija narodnooslobodila~kog rata; za fundamentalni doprinos re{enju nacionalnog pitanja; za trasiranje originalnih puteva jugoslovenskog samoupravnog socijalizma kao novog tipa civilizacije; za
me|unarodnu politi~ku doktrinu nesvrstanosti i teoriju savremenih me|unarodnih odnosa i o tome mu se izdaje ova D I P L O M A.”101
Danas pa`nju plene dve formulacija: tvrdnja da je Josip Broz fundamentalno re{io nacionalno pitanje i zaklju~ak da je stvorio novi tip
civilizacije. ^injenica da se diploma jugoslovenskom diktatoru dodeljuje u vreme kada je SFRJ potresalo nere{eno nacionalno pitanje, posebno u Hrvatskoj, tokom cele 1971, izgleda da nije imala nikakav uticaj na
politi~ke mislioce sa Fakulteta politi~kih nauka. Tvrdnja da je Broz stvorio novu vrstu civilizacije predstavlja vrhunac udvori{tva me|u srpskim nau~nicima koji su se klanjali pred Brozom. Za ovu formulaciju
predlaga~i sa Fakulteta politi~kih nauka svakako zaslu`uju zlatnu medalju za udvori{tvo.
Govor po~asnog doktora: “Insistiram da obrazovanje u cjelini
bude duboko pro`eto marksisti~kom naukom”
Nakon pro~itane diplome, i dugog aplauza, prisutnima se obratio
diktator li~no. U govoru koji obuhvata skoro 2500 re~i Broz je najpre
iskazao svoje shvatanje da teorija i praksa ne smeju da se razdvajaju i
da su nam potrebne “li~nosti koje ne}e biti samo u~esnici u proizvodnji
ve} i u kreiranju i sprovo|enju politike”. Zatim je do{lo do neobi~nog
obrta. U normalnim prilikama predlaga~ ili rektor je taj koji daje uvodnu re~ o univerzitetu. Rektor je ovde bio samo statista, a predlaga~ se
zadovoljio time da istakne zna~aj kandidata. Tako je diktator li~no odr`ao rektoru i prisutnim profesorima Beogradskog univerziteta predavanje o zna~aju Univerziteta u Beogradu, nagla{avaju}i da je iz klupa
101
Kopija teksta diplome ~uva se u kancelariji rektorata Univerziteta u Beogradu za po~asne doktorate. Iz dokumentacije su nestali ostali dokumenti vezani za promociju Josipa Broza.
73
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Beogradskog univerziteta izraslo 280 narodnih heroja. Nakon {to je naveo neke od ovih studentskih veli~ina, kao {to su Veselin Masle{a, Rifat
Burd`evi} i Slobodan Penezi} Krcun, Broz je odlu~io da pomene i nekoliko profesora i da tako ispravi “previd” rektora i predlaga~a. Za ovu
priliku spremio je tendenciozan, ali ipak reprezentativan spisak: “Tu su
i svijetli likovi profesora, kao {to su Sima Milo{evi}, Kirilo Savi}, Niko
Miljani}, Stevan Jakovljevi}, \or|e Tasi}, Mihajlo Ili} i drugi. Jednom
rije~ju, ovdje su udru`eni progresivna nau~na misao i slobodarske revolucionarne tradicije, a to je vrelo nadahnu}a i za sada{nju i za budu}e
generacije na{e inteligencije.” Broz je odao priznanje Beogradskom univerzitetu za pomo} koju je pru`io u osnivanju drugih univerziteta, a zatim je izlo`io svoje intimno shvatanje o inteligenciji, nagla{avaju}i:
“Zbog svega toga ja sam ve} vi{e puta istakao da inteligenciju, u
uslovima razvijenijeg samoupravljanja, ne odvajam od radni~ke klase,
od proizvo|a~a. Jer, svaki intelektualac, koji radi na obrazovanju, na istra`ivanju, u proizvodnji i ostalim dru{tvenim djelatnostima je – radni
~ovjek. Njegovi interesi, u su{tini, istovjetni su sa interesima ostalih radnih ljudi i svako ve{ta~ko suprotstavljanje ili podvajanje – gdje god se to
pojavljuje – ide na {tetu svih, na {tetu pravilnih socijalisti~kih odnosa
me|u ljudima, na {tetu ~itavog dru{tva.”
Po{to je tako sveo intelektualni rad na vrstu manuelnog rada, i
osudio bilo koje shvatanje koje bi intelektualnom radu davalo neko posebno mesto, odlu~io je da se zahvali Beogradskom univerzitetu na udeljenoj mu tituli tako {to }e iskritikovati nesocijalisti~ke tendencije na
Beogradskom univerzitetu:
“Ve}ina ovih negativnih pojava, o kojima sam ovdje govorio, prisutna je donekle i na Beogradskom univerzitetu. I moram kazati da socijalisti~ke snage nisu bile dovoljno energi~ne u idejno-politi~koj borbi
i nau~nom razotkrivanju njihove antisamoupravne su{tine. No, ja sam
ubije|en da na{ Univerzitet ima dovoljno vlastitih snaga da sa uspijehom izvr{ava taj zadatak. To je, prije svega, du`nost Saveza komunista
i Saveza studenata.
Razumije se, da ove devijacije ne mogu umanjiti ~injenicu da se
ogromna ve}ina na{e inteligencije ~vrsto nalazi na pozicijama samoupravnog socijalizma i na{e politike pune ravnopravnosti naroda i narodnosti Jugoslavije. Upravo zato, mi smo, svi skupa, obavezni da znatno
br`e otklanjamo ono {to nam smeta, usavr{avamo dru{tvene odnose i
pobolj{avamo uslove rada inteligencije.”
Ovo je o~igledno bio poziv na lin~, ali i opomena zdravim, socijalisti~kim snagama da moraju da deluju odlu~nije u razotkrivanju antisocijalisti~kih snaga. Da ne bude zabune, diktator je jasno rekao i ~ija je
74
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
to du`nost, prozivaju}i Savez komunista i Savez studenata. Na kraju sledi i poruka kakva mora da bude nastava na Univerzitetu u Beogradu, i
kakvi treba da budu predava~i. Naslov ovog odeljka govori sve: “Obrazovanje u celini mora biti duboko pro`eto marksisti~kom naukom”. Prva stvar koja je zasmetala Brozu u ovom kontekstu bila je da nisu dovoljno do{li do izra`aja “interesi radni~ke klase.” Zato on od reforme
o~ekuje:
“...da obezbijedi savremenu nastavu, dosljedno zasnovanu na
marksizmu, kao ideologiji radni~kog pokreta. Na{em dru{tvu su potrebni stru~njaci, istra`iva~i i novatori, ali takvi koji su i svestrano obrazovani. Potrebne su nam li~nosti koje ne}e samo biti u~esnici u proizvodnji, nego aktivni samoupravlja~i, ljudi koji }e u~estvovati u kreiranju
politike i njenom sprovo|enju.
Zato toliko insistiram da obrazovanje u cjelini bude duboko pro`eto marksisti~kom naukom, i da to usko povezujemo sa teorijom i praksom na{eg samoupravnog sistema.”102
Naslov govora u Politici od narednog dana je karakteristi~an: “Re~
Predsednika Tita profesorima i studentima Beogradskog univerziteta.”
U vreme govora Broza u sve~anoj sali bilo je samo nekoliko funckionera Saveza studenata, pa se ovaj naslov svakako ne odnosi na prisutne.
Pre }e biti da je Partija smatrala da Brozov govor treba da bude i neka
vrsta smernice koju }e prou~avati i primenjivati studenti.
Na govoru novog po~asnog doktora zahvalio se rektor, ocenjuju}i
njegovu re~ na sve~anoj sednici Univerzitetske skup{tine “kao izvanredno izlaganje koje prevazilazi okvire prigodne besede i predstavlja
zna~ajan doprinos razvoju nau~ne misli”.
Dopisnik Politike na kraju je ponosno zaklju~io da je ovo jedanaesti po~asni doktorat predsednika Tita. “Ovo visoko priznanje dobio
je ranije od univerziteta u Rangunu, Bandungu, Adis Abebi, Al`iru,
Santjagu de ^ile, Halifaksu, Ulan Batoru, Zagrebu, Ljubljani i Ni{u.”103
Borba je oti{la i korak dalje, zaklju~iv{i: “Titovo teoretsko i `ivotno delo odavno je postalo predmet studioznog prou~avanja na univerzitetima
svih kontinenata.”104
102
103
104
Celokupan Brozov govor prenela je Politika na celoj drugoj i tre}ini tre}e
strane: “Re~ Predsednika Tita profesorima i studentima Beogradskog univerziteta”, Politika, sreda, 31. maj 1972, str. 2-3.
Broz nije progla{en za po~asnog doktora Univerziteta u Ni{u kako je to
navela Politika ve} je dobio odlukom Saveta Univerziteta u Ni{u Povelju
i plaketu Univerziteta, 16. aprila 1971. Vojni~ke novine. List Ni{ke armijske oblasti, br. 30, 15. april 1971, str. 2; “Predsednik Republike u poseti
Toplici i Ni{u”, Politika, 17. april, str. 5.
“Po~asni doktor sedam stranih univerziteta”, Borba, 31.V 1972, br. 148, str. 6.
75
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Beogradske sve~anosti i po~asni doktorat kao
ro|endanski poklon deifikovanom diktatoru
Ovim se nije zavr{ila sve~anost proslave velikog nau~nika i dr`avnika Broza. Naprotiv, ona je ovim tek po~ela. Broz je najpre oti{ao u
Urbanisti~ki zavod Beograda, gde mu je predo~eno kako }e Beograd izgledati 2000. godine. Time je simboli~ki pokazana nerazre{iva povezanost Josipa Broza kako sa pro{lo{}u, tako i sa budu}no{}u. Oko 13
~asova, tri ~asa nakon {to je po~ela sve~ana promocija za doktora nauka, predsednik Jugoslavije, u pratnji ostalih istaknutih politi~kih li~nosti, stigao je u zgradu Skup{tine grada. Tu je, u foajeu, primio od predsednika Gradske konferencije Socijalisti~kog saveza, Pere \okovi}a,
“Adresu gra|ana Beograda”, “svojevrsnu povelju na ko`i, koju su potpisali svi izvr{ni organi dru{tveno-politi~kih organizacija grada”.105 U
adresi se ka`e:
“ADRESA BEOGRADA
Dragi na{ dru`e Tito,
U ~ast Tvog osamdesetog ro|endana, u ~ast tvog neimarskog i
neumornog `ivota, za dobro svih ljudi, za svestrani napredak radni~ke
klase i revolucije, za istinu socijalizma, za bratstvo i jedinstvo, za samoupravljanje, za mir u svetu.
Slobodarski Beograd ~iji si Ti prvoborac, graditelj i prvi sugra|anin, Beograd, koji raste na mostovima i obalama izra`ava Ti svoju ljubav i po{tovanje, ljubav svih `itelja svojih.
Izvr{ni odbor Gradske konferencije Socijalisti~kog saveza radnog
naroda Beograda, Predsedni{tvo Skup{tine grada Beograda, Gradski
komitet Saveza komunista Beograda, Predsedni{tvo gradskog ve}a Saveza sindikata Beograda, Gradski komitet Saveza omladine Beograda,
Predsedni{tvo gradskog odbora saveza boraca narodnooslobodila~kog
rata Beograda, Univerzitetski odbor Saveza studenata Beogradskog univerziteta, Izvr{ni odbor Saveza rezervnih vojnih stare{ina Beograda i
Upravni odbor Osnovne privredne komore Beograda.”106
Celokupna sve~anost je time zaokru`ena. Prvi sugra|anin Beograda dobio je na ko`noj povelji adresu vernih gra|ana, a pre toga je od
~lanova CK SK Srbije, koji su uzgred bili i profesori na Fakultetu politi~kih nauka, dobio i titulu po~asnog doktora Univerziteta u Beogradu.
Beograd se odu`io svom prvoborcu i graditelju daju}i mu dve diplome
105
106
76
“Tito u poseti Urbanisti~kom zavodu i Skup{tini Beograda. Razgovor o
glavnom gradu 2000”, Politika, sreda, 31. maj 1972, str. 3.
“Odgovor Predsednika Tita na zdravicu Branka Pe{i}a. Beograd je grad
mu~enik ali i grad heroj”, Politika, sreda, 31. maj 1972, str. 3.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
u jednom danu. Beogradski univerzitet ovim ~inom, u kome je u~estvovalo pre svega nekoliko profesora sa Fakulteta politi~kih nauka, do kraja je poni`en. Najvi{a ~ast koju Univerzitet mo`e da dâ stavljena je u
funkciju ro|endanskog poklona za jednog diktatora.
Zna~aj i posledice po~asnog doktorata
Beogradskog univerziteta
Diktator je ovom ceremonijom simboli~ki zape~atio otpor profesora Pravnog fakulteta prema uvo|enju republikanske monarhije. On
je sada bio ne samo jedina li~nost koja mo`e da se izabere na mesto
Predsednika SFRJ, ne samo dvostruki narodni heroj, vrhovni komandant, i neprikosnoveni predsednik jedine dozvoljene partije. Postao je i
po~asni doktor najve}eg univerziteta u zemlji, na osnovu inicijative “studenata i nastavnika koju je jednodu{no prihvatio ceo Univerzitet”, i na
osnovu referata u kome je istaknut njegov ne samo lokalni ve} i globalni doprinos. Njegov na~in borbe sada je putokaz pokretima u svetu, njegov put u socijalizam daje smernice drugim socijalisti~kim dru{tvima,
kona~no on je i tvorac nove civilizacije. Sada jedna takva veli~ina daje
Univerzitetskom komitetu Saveza komunista jednu prostu naredbu da
povede ra~una o nemarksisti~kim elementima na Univerzitetu.
Ova poruka shva}ena je ozbiljno. Ve} sutradan, 31. maja, odr`ana je Univerzitetska konferencija Saveza komunista, koja je usvojila
Akciono-politi~ki program, koji je obrazlo`io dr Bal{a [padijer (1936),
~lan Univerzitetskog komiteta Saveza komunista i docent na Fakultetu
politi~kih nauka. [padijer je zaklju~io: “centri opozicionih delatnosti su
potisnuti, ali to i dalje ostaje podru~je posebne pa`nje partijske organizacije”. Ali njihovim potiskivanjem “nije sasvim isklju~eno i njihovo ponovno o`ivljavanje”. Zato se [padijer zalo`io za dugoro~nu akciju SK,
koja bi “trebalo da nadoknadi i ozbiljno zaostajanje u marksisti~kom
obrazovanju”. Na kraju je zaklju~io: “Re~i koje je drug Tito izgovorio
na nedavnoj sve~anosti na Beogradskom univerzitetu poslu`i}e nam kao
inspiracija i putokaz”.107
Pod “centrima opozicione delatnosti” [padijer je svakako podrazumeva grupu profesora Pravnog i Filozofskog fakulteta. Masovni studentski protesti iz 1968. doveli su partiju i Broza u nezgodan polo`aj.
Da bi marginalizovali nezadovoljstvo, oni su nastojali da lokalizuju otpor koji se pojavio u javnosti tako {to su krivce sveli na nekoliko profesora Pravnog, Filozofskog i Filolo{kog fakulteta. U razdoblju 1968-1973.
107
“Titove re~i – inspiracija i putokaz (Univerzitetska konferencija SK usvojila Akciono-politi~ki program)”, Politika, ~etvrtak, 1. juni 1972, br. 21068,
str. 68.
77
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
pojavilo se pet spiskova sa ozna~enim krivcima. Povod za tre}i spisak
bio je skup Filozofskog dru{tva Srbije na temu “Socijalizam i kultura”.
Kritike upu}ene na ra~un vlasti koja je sprovodila represiju u kulturi dovele su tokom 1970. do kampanje protiv Filozofskog dru{tva Srbije. U
tom kontekstu nastao je tre}i spisak, na kojem su kao krivci ozna~eni
slede}i profesori: Miladin @ivoti}, Zagorka Pe{i}-Golubovi}, Neboj{a
Popov, Ljubomir Tadi}, Svetozar Stojanovi}, Nikola Milo{evi}, Dragoljub Mi}unovi}, Vojin Mili} i Trivo In|i}. Nakon Brozove promocije za
po~asnog doktora nauka Univerziteta u Beogradu, pojavila su se poslednja dva spiska. U ~etvrtom, koji je objavljen u NIN-u, 15. oktobra 1972,
kao krivci su ozna~eni: Svetozar Stojanovi}, Miladin @ivoti}, Zagorka
Pe{i} -Golubovi}, Neboj{a Popov, Trivo In|i} i Ljubomir Tadi}, svi sa
Filozofskog fakulteta, kao i Stevan Vra~ar i Kosta ^avo{ki sa Pravnog
fakulteta. Peti spisak objavio je list Student, 27. marta 1973. Na njemu
se pored {est profesora Filozofskog fakulteta sa ~etvrtog spiska nalaze i
Dragoljub Mi}unovi} i Neboj{a Popov.108 Osam profesora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa petog spiska, isklju~eni su odlukom Skup{tine SR Srbije, januara 1975, iz nastave zbog “moralno-politi~ke nepodobnosti.”
Neposredne efekte Brozovih kritika prvi je osetio, dva meseca
kasnije, profesor Pravnog fakulteta Mihailo \uri}, koga je Okru`ni sud
u Beogradu osudio 17. jula 1972. na dve godine zatvora, a zatim je Vrhovni sud Srbije smanjio kaznu na devet meseci zatvora.109 Od po~etka
te iste godine tri studenta Beogradskog univerziteta, Milan Nikoli}, Pavlu{ko Im{irovi} i Jelka Kljaji} le`ali su, zbog verbalnog delikta, u Centralnom zatvoru ~ekaju}i pravosna`nost presude.110 Usledio je i niz sudskih, samoupravnih, politi~kih i policijskih zabrana knjiga, ~asopisa i
filmova. Tokom 1972 zabranjeni su, izme|u ostalog, ~asopisi Filozofija
(brojevi 1 i 2/1972), Gledi{ta (br. 5-6/1972) i Praxis (brojevi 3 i 4/1972),
kao i niz knjiga i filmova.
U vreme serije zabrana i hap{enja na ~elu Srbije nalazili su se takozvani “liberali”, koji }e i sami postati Brozova `rtva krajem iste godine. Umesto da se ograde od besprimernog veli~anja Broza, vo|e “liberala” Marko Nikezi}, Latinka Perovi} i Bora Pavlovi} sedeli su u prvim
redovima i odborima za do~ek i upu}ivali aplauze novom po~asnom
doktoru Univerziteta u Beogradu. Tako su i sami u~estvovali u stvara108
109
110
78
Neboj{a Popov, Contra fatum, str. 57-59.
Jovica Trkulja (prire|iva~), Zlo~in nad mi{ljenjem. Osuda i izgon Mihaila
\uri}a, CUPS, Beograd 2005, str. 100-114.
@ivorad Stojkovi}, “Sudijama Srbije”, u: Jovica Trkulja (prire|iva~), Zlo~in nad mi{ljenjem, str. 162-163.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
nju atmosfere za progon nepodobnih intelektualaca u Srbiji, i time i sami sebe vodili ka politi~koj propasti.
Veliki strateg Broz kao doktor “vojnih nauka”
Ustavom iz 1974. Broz je postao do`ivotni predsednik Republike,
~ime je uveden jedinstven poredak u komunisti~kim zemljama – republikanska ustavna monarhija. Iste godine na 10. kongresu SKJ Broz je postao predsednik SKJ bez ograni~enja trajanja mandata. U dokumentima 10. kongresa daje se slede}e obrazlo`enje ove neobi~ne odluke:
“Sveukupnoj aktivnosti druga Tita u na{oj zemlji odato je priznanje
spontanim plebiscitom i sveop{tim zahtevima celokupnog ~lanstva
Saveza komunista Jugoslavije i radnih ljudi svih na{ih naroda i narodnosti da bude izabran za do`ivotnog Predsednika Saveza komunista
Jugoslavije i za Predsednika Socijalisti~ke Federativne Republike
Jugoslavije.”111 Tako je Broz postao istovremeno i do`ivotni {ef dr`ave,
a time i do`ivotni vrhovni komandant, kao i do`ivotni predsednik jedine
dozvoljene partije. Ovakvom odlukom samo je formalizovano fakti~ko
stanje, tj. akumulacija sve dr`avne, vojne i ideolo{ke vlasti u rukama
jednog ~oveka.
^inilo se da je sada Broz imao sve {to je `eleo. Ipak, ostala mu je
jedna neispunjena `elja. On jeste bio po~asni doktor mnogih univerziteta, ali koliko god ovaj naslov lepo zvu~ao, on nije i formalno bio doktor nauka. I ova `elja Brozu je ispunjena pred kraj `ivota. Za ovo se pobrinuo Centar visokih vojnih {kola u Beogradu. Centar se pobrinuo da
i teorijski obrazlo`i “ratnu ve{tinu” Josipa Broza. Zato je, 16. jula 1976,
u Centru odr`an “simpozijum” na temu “Koncepcija op{tenarodne odbrane i ratne ve{tine druga Tita”. “Simpozijum” je iskori{}en da se na
njemu saop{ti da je “na osnovu `elje svih pripadnika Oru`anih snaga i
boraca NOR, svih naroda i narodnosti, iniciran predlog da se drugu Titu, strategu pobede nad fa{izmom i tvorcu koncepcije op{tenarodne odbrane, dodeli prvi doktorat vojnih nauka.”112
Pravna osnova je na|ena u novom Zakonu o vojnim {kolama i
nau~noistra`iva~kim ustanovama u JNA, na osnovu koga su 1976. uvedene poslediplomske studije. U skladu sa predlogom sa “simpozijuma”,
Nastavno-nau~no ve}e Centra visokih vojnih {kola donelo je “jednoglasno” odluku o promociji Josipa Broza u “prvog doktora vojnih nauka”,
na sednici od 8. decembra 1976. godine.
111
112
Deseti kongres Saveza komunista Jugoslavije. Dokumenti, IC Komunist,
Beograd 1974, str. 549.
“Mar{alu Titu prvi doktorat vojnih nauka”, Narodna armija, br. 1925, 17.
juni 1976, str. 1.
79
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Diploma “prvog doktora vojnih nauka” uru~ena je Brozu u utorak, 21. decembra 1976, na dan osnivanja Prve proleterske brigade, tj.
na dan ro|endana generalisimusa Staljina. ^ast da dodeli diplomu Brozu dobio je general armije Nikola Ljubi~i}. Odluku o dodeljivanju prvog doktorata vojnih nauka obrazlo`io je na~elnik Centra visokih vojnih {kola general-pukovnik Mirko Jovanovi}.
Promocija je kao i sve prethodne sli~ne sve~anosti pretvorena u
visoku partijsku i dr`avnu sve~anost sa nagla{enom revolucionarnom
simbolikom. Broza je jo{ od pre 9 ujutro ~ekao {palir pitomaca Vojne
akademije, koji je simboli~ki trebalo da podse}a na borce Prve proleterske brigade. U foajeu zgrade Centra visokih vojnih {kola, Broza,
koji se pojavljuje oko pola jedanaest, do~ekuje dr`avno i vojno rukovodstvo: Edvard Kardelj, Vidoje @arkovi}, Petar Stamboli}, Lazar Koli{evski, Cvijetin Mijatovi}, Stevan Doronjski, Fadilj Hod`a, Kiro Gligorov, D`emal Bijedi}, Stane Dolanc, Ervin Prelog i grupa generala. U
sve~anoj sali su i “predstavnici nau~nog, kulturnog i javnog `ivota na{e
zemlje”. Radno predsedni{tvo koje je promovisalo Broza ~inili su: “general-pukovnici Stane Poto~ar, Mirko Jovanovi} i D`emal [arac, general-potpukovnici dr Zlatko Renduli} i @arko Alujevi}, i pukovnik dr
Gavro Perazi}”.113
Prisutnima se najpre obratio savezni sekretar za narodnu odbranu, general armije Nikola Ljubi~i} (1916-2005) koji je istakao:
“U godini kada na{i narodi i narodnosti proslavljaju 35 godina
po~etka narodnooslobodila~kog rata i revolucije i ~etiri decenije od dolaska druga Tita na ~elo SKJ, za rukovo|enje pobjedonosnom revolucijom, za epohalan doprinos razvoju na{e vojne misli i prakse, kao i ogroman i plodan rad i doprinos na polju pisane rije~i, za na{e oru`ane snage
predstavlja izuzetnu ~ast i neizmjerno zadovoljstvo {to se danas, na ovom
sve~anom skupu, prvi ~ovjek na{e revolucije, prvi vojnik na{ih oru`anih
snaga, tvorac savremene istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti, neimar bratstva i jedinstva, tvorac koncepcije op{tenarodne odbrane – drug
Tito promovi{e za prvog doktora vojnih nauka.”
General Ljubi~i} je u daljem izlaganju nazvao Broza “legendarnim vojskovo|om”, “izuzetnom li~no{}u na{eg vremena”. Naglasio je:
“Drug Tito nije sao graditelj mira ve} je i jedan od izuzetnih i originalnih tvoraca istorije ovog vijeka.” Zatim je pre{ao na Brozov doprinos
“vojnoj misli” da bi naglasio:
“Zahvaljuju}i svojoj sposobnosti za nau~no predvi|anje drug Tito je dublje nego iko razumio ne samo {ta se mo`e ve} i {ta se mora u
113
80
Aleksandar @ivkovi}, “Sve~ani trenuci promocije: Mar{alu Titu za istorijsko delo”, Narodna armija, br. 1952, 23. decembar 1976, str. 10.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
datom istorijskom trenutku u~initi za slobodu, socijalizam i me|unarodni progres. Zato je Titovo djelo trajno i neizbrisivo. Stopljeno sa stolje}em u kom je nastalo, ono }e ostati riznica vrijednih poruka i pokreta~ka snaga za sve one koji ho}e i koji `ele da sa~uvaju mir, slobodu i
nezavisnost. Za pripadnike oru`anih snaga vojno djelo druga Tita je
pouzdan oslonac i putokaz u na{em nau~noistra`iva~kom radu u oblasti
op{tenarodne odbrane, u daljoj izgradnji i razvoju oru`anih snaga i u
obrazovanju i vaspitanju vojni~kog i starje{inskog kadra.”114
General-pukovnik Mirko Jovanovi}, u govoru naslovljenom “Mar{al Tito – strateg i vojskovo|a” dao je niz razloga zbog kojih je Broz promovisan u doktora vojnih nauka. Svi se oni mogu svesti na jednu formulu:
Tito = partija = armija.
Sve~anost odr`ana u Centru visokih vojnih {kola imala je zadatak
da u obrednom pogledu jo{ jednom iska`e i potvrdi odnose identiteta
izme|u li~nosti Josipa Broza, jedine dozvoljene partije – Saveza komunista, i Jugoslovenske narodne armije. To je general Jovanovi} jasno sa`eo u slede}em pasusu svog izlaganja:
“Za druga Tita su vojni~ko u~vr{}ivanje jedinica i komandi i ja~anje njihovog idejno-politi~kog i moralnog jedinstva, dve strane jedinstvenog procesa ukupne borbene izgradnje oru`anih snaga. Zato on
neprekidno bdi nad idejnim, moralno-politi~kim i vaspitnim radom organizacije SK, komandi i politi~kih organa u Oru`anim snagama. Organizacija SK u JNA, kao integralni deo SKJ, idejni je nosilac moralno-politi~ke izgradnje i jedinstva Armije koja je, uvek dosledna politici Saveza komunista, nepokolebljivo slu`ila interesima i bila naj~vr{}i oslonac
radni~ke klase, radnih ljudi, naroda i narodnosti.”
Dalje je istaknuto da se “glavna obele`ja Titove ratne ve{tine”
mogu da grupi{u pod {est ta~aka:
“1. Prvo, primarna uloga ~oveka koji je bio i ostao najva`niji ~inilac rata i oru`ane borbe...
2. Drugo, ofanzivnost i u uslovima nepovoljnog odnosa snaga...
3. Tre}e, pretvaranje celokupnog jugoslovenskog prostora u jedinstveno rati{te...
4. ^etvrto, manevar i pokretljivost u strategijskim, operativnim i
takti~kim razmerama radi brzog preno{enja te`i{ta borbenih dejstava i
dovo|enja sopstvenih snaga u povoljan polo`aj...
5. Peto, nametanje neprijatelju sopstvenih oblika i na~ina vo|enja oru`ane borbe...
114
“General armije Nikola Ljubi~i}: Drug Tito je obogatio vojnu nauku novim saznanjima”, Narodna armija, br. 1952, 23. decembar 1976, str. 8.
81
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
6. [esto, stalni razvoj partizanske taktike od jednostavnih oblika
gerilskih dejstava do najslo`enijih savremenih bojeva”.
Kakav je kvalitet nau~nog rada bio u Centru visokih vojnih {kola
vidi se iz slede}e re~enice generala Mirka Jovanovi}a: “Titovo vojno delo oduvek je bilo osnova na kojoj smo razvijali nau~noistra`iva~ki rad i
obuku stare{inskog kadra u Oru`anim snagama i posebno u vojnim {kolama... Ono je za sve nas pouzdan oslonac u nau~no-teorijskom i prakti~nom radu.” Na kraju general Mirko Jovanovi} pokazuje svu svoju infantilnost pred diktatorom, kao i poniznost generala prema vrhovnom
komandantu, kada u stilu pionira zavr{ava svoj govor: “Ovaj istorijski
trenutak u kome za Titovo ime vezujemo zvanje prvog doktora vojnih
nauka i po~etak poslediplomskih studija iz oblasti ratne ve{tine, bi}e za
sve nas sna`an podsticaj u na{im naporima da jo{ bolje u~imo i jo{ bolje radimo.”115
Posle govora Mirka Jovanovi}a, general Ljubi~i} je proglasio Broza “za doktora vojnih nauka”, i uru~io mu diplomu. Nakon toga Broz je
zauzeo “svoje mesto u radnom predsedni{tvu” i usledio je govor “prvog
doktora vojnih nauka”, u kome su uglavnom evocirane etape razvoja
NOP-a. Dopisnik Narodne armije zavr{io je svoj prikaz sve~anosti pseudoreligioznim izrazom:
“Decembarsko sunce odsko~ilo je visoko kada su se ispred zgrade Centra visokih vojnih {kola, pred okupljenim vojnicima, stare{inama
i visokim zvanicama jo{ jednom prosuli sve~ani zvuci himne. A ubrzo
zatim je ti{inu prolomio jo{ jedan sna`ni pljesak koji je obele`avao ispra}aj najdra`eg gosta – mar{ala Tita. I ~inilo se kao da i sunce `eli tog
prazni~nog dvadeset i prvog decembra u jubilarnoj godini ustanka na{ih
naroda i narodnosti i stvaranja na{ih oru`anih snaga svojim zlatnim zracima na ~istom plavetnilu neba da uveli~a trenutke sve~anosti.
Mar{al Josip Broz Tito postao je prvi doktor vojnih nauka.”116
Tako ni priroda nije ostala ravnodu{na u trenutku progla{enja jugoslovenskog diktatora za doktora nauka. “Fenomen Broz” sada je ve}
imao uticaja i na samo sunce.
Sve~anost dodeljivanja “prvog doktorata vojnih nauka” sadr`i u
sebi niz skandaloznih elemenata sa stanovi{ta uobi~ajene univerzitetske
prakse odbrane doktorata:
1. Josip Broz nije podneo nikakav pisani rad, tj. disertaciju, na osnovu koje je mogao da stekne pravo da brani i stekne doktorat. [tavi{e,
115
116
82
“Mar{al Tito – strateg i vojskovo|a”, Narodna armija, br. 1952, 23. decembar 1976, str. 8-9.
Aleksandar @ivkovi}, “Sve~ani trenuci promocije: Mar{alu Titu za istorijsko delo”, Narodna armija, br. 1952, 23. decembar 1976, str. 10.
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
ni u govoru generala Nikole Ljubi~i}a, niti u govoru generala Mirka Jovanovi}a nije pomenut, niti citiran ijedan rad Josipa Broza.
2. Nije odr`ana nikakva odbrana doktorata. General Ljubi~i} je
po~eo svoj govor re~ima: “otvaram sve~ani skup”. Tako je odbrana preobra`ena u sve~anost. Nije postojala Komisija za odbranu. Josipu Brozu je doktorat “dodelilo” Nastavno-nau~no ve}e Centra visokih vojnih
{kola, a takvu titulu mogla bi da mu dodeli isklju~ivo komisija za odbranu nakon javne odbrane doktorata.
3. ^ak je i promocija bila skandalozno osmi{ljena. Josip Broz je
nakon uru~ene diplome zauzeo “svoje mesto u radnom predsedni{tvu”.
Josip Broz je, dakle, postao ~lan “radnog predsedni{tva” tj. tela koje ga
promovi{e. Time ispada da je Broz promovisan za doktora nauka od tela ~iji je i on ~lan.
Kao diktator koji je od osvajanja vlasti uvek crpeo najve}u podr{ku od vojske Brozu je posebno draga bila po~ast koju je dobio od
Centra visokih vojnih {kola. Ovaj doktorat mu je i formalno omogu}avao da se nadalje potpisuje sa naslovom doktor. Kako navodi njegov
li~ni lekar iz tog vremena, on je progla{enje za doktora vojnih nauka
“zbog uspe{nog rukovo|enja NOB-om i oboga}enja vojne ve{tine novim idejama... primio sa posebnim odu{evljenjem.” Kada je njegov lekar primetio da sada ispred imena ima pravo da doda naslov doktora,
Broz mu je samozadovoljno odgovorio: “Sigurno da imam. Me|utim,
sve {to bih stavio ispred imena Tito, bio bi posebni vid pleonazma, jer
Tito ve} sve to zna~i.”117
Poslednji ispra}aj po~asnog akademika SANU
Na ovom mestu, ne}u se baviti reakcijama javnih delatnika u Srbiji povodom smrti jugoslovenskog vo|e. Ipak, radi zaokru`ivanja slike
o Brozu kao po~asnom akademiku korisno je podsetiti se kako je SANU ispratila svog prvog po~asnog ~lana. Za nekrolog Brozu svakako je
bilo vi{e kandidata. Na kraju, ova “~ast” je pripala akademiku Bogdanu
Bogdanovi}u.
Ne mo`e bilo ko biti velikan svetske istorije. Neko takav mora u
obi~nom `ivotu biti ni{ta manje nego genije. Arhitekta Bogdan Bogdanovi}, dopisni ~lan SANU, na njenom redovnom godi{njem zasedanju,
odr`anom 29. maja 1980, odr`ao je re~ povodom smrti J. B. Tita “najpo~asnijeg me|u po~asnim ~lanovima ove ku}e”. Za njega Broz je imao
“i mo} umetnika”. Kao najva`nije delo Brozovo kao “~in su{tastveni,
koji je istovremeno i umetni~ki i filozofski” Bogdanovi} je proglasio
117
Dr Aleksandar Matunovi}, Enigma zvana Broz. Ko ste vi dru`e predsedni~e?, str. 180.
83
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
njegovu odluku da u grb nove dr`ave stavi vatru. Ovaj ~in toliko je va`an da }e mo`da “i generacije o tome jo{ razmi{ljati.” Znakovi vatre kroz
istoriju pokazuju “pozitivnu valenciju”. Takvi su primeri Agnija, Indre,
Surje, dijagrama Ji-kinga, i kineskog trigrama li. Iz sveta toga Bogdanovi} zaklju~uje: “Staviti tada na grb znak prave s v r h e (podvukao B.
B.) moglo je biti delo samo genijalnog pojedinca.”118 Broz je u Srpsku
akademiju nauka u{ao bez preteranih ocena. U Beli}evom govoru kao
njegove glavne zasluge ozna~ene su rukovo|enje ustankom i izgradnja
zemlje nakon rata. Trideset dve godine kasnije Broz je od rukovodioca
ustanka prerastao u “genijalnog pojedinca”. Tako se Bogdanovi} pridru`io vojnim analiti~arima Brozovog dela.
*
* *
Kada se danas ~ita Bogdanovi}ev nekrolog on deluje kao da je na
ivici sumanutosti. Generacije ne razmi{ljaju o su{tastvenom ~inu Josipa
Broza, ali razmi{ljaju o tome kako se intelektualci lako saginju pred diktatorom, ~ak i kada na to nisu prisiljeni.
U vreme Beli}evog kompromisa ulog je bio veliki za svakog nosioca otpora prema komunisti~koj diktaturi. Dugogodi{nja robija u Brozovim kazamatima, svojevrsnim koncentracionim logorima, zna~ila je
tokom ~etrdesetih i po~etkom pedesetih godina verovatnu smrt, a takav
pojedinac mogao je da nestane i bez su|enja. Kompromis je u takvim
okolnostima predstavljao sredstvo pukog pre`ivljavanja.
Stanje se pod zapadnim pritiscima zna~ajno promenilo tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina. Kritika komunisti~ke diktature sada je
donosila raznovrsne pritiske i ucene i mogu}e otpu{tanje sa posla, pre
nego fizi~ku eliminaciju. Otvoreni napad na Brozov ustavni polo`aj, na
stvaranje i ja~anje republikanske monarhije, dovodio je do zatvorske
kazne od nekoliko godina i do gotovo izvesnog otpu{tanja s posla. To
su bile mnogo bla`e kazne nego u bilo kojoj drugoj komunisti~koj dik118
84
Godi{njak SANU, br. LXXXVIII za 1980, Beograd 1981, str. 71-74. Ni organizatori po~asnog doktorata nisu ostali du`ni “velikom sinu”. Milorad
Bertolino je u ~asopisu Dijalektika zapisao slede}e re~i o Brozu: “Uz ovo
ime re~ ‘smrt’ nikako ne ide, ne mo`e da se slo`i sa njim. To ime }e u nedogled `iveti ne samo u uspomeni zahvalnih miliona, nego i u svekolikoj
`ivotnoj borbi i praksi. Stalno }e se ljudi pitati {ta bi on, Tito, u datoj situaciji mislio i u~inio. Misao i delo Josipa Broza-Tita toliko su svestrani,
sadr`ajni i sveobuhvatni, da se ne mo`e ni pomi{ljati na ma kakvo slabljenje njihovog dometa i zna~aja.” Bertolino je ~ak smatrao da je Broz dao
i veliki nau~ni doprinos i da }e njegovi tekstovi u Sabranim delima “biti
sve vi{e i svestranije prou~avani.” U vojnoj nauci Broz je po Bertolinu dao
“priloge svetskog zna~aja”, Milorad Bertolino, “Josip Broz Tito – 1892 1980”, Dijalektika, br. 1-2 (1980).
Josip Broz – upotreba nau~nih ustanova u Srbiji za deifikaciju jugoslovenskog diktatora
taturi, i mnogo umereniji pristup politi~kim neprijateljima u odnosu na
prvobitni etos odmazde. Podr{ka onima koji su pru`ili otpor donosila je
jo{ bla`u kaznu. U najgorem slu~aju, mogla je da dovede do otpu{tanja
sa posla. Ipak, intelektualna elita gledala je na slu~ajeve progona profesora Pravnog i Filozofskog fakulteta uglavnom sa ravnodu{no{}u. Ako
je Beli}a u njegovom pristupu rukovodio strah, srpske politi~are i deo
intelektualne elite koja je veli~ala Broza tokom sedamdesetih godina
rukovodio je prevashodno oportunizam.
Opisuju}i stanje inteligencije za li~ne vladavine kralja Aleksandra
Obrenovi}a, knji`evnik Dragi{a Vasi} (1885-1945) je primetio: “Kao {to
u vreme brutalnih re`ima redovno biva, inteligencija se delila u tri grupe: prvu, najmanju, koja se protiv njega borila; drugu, ve}u, koja mu je
puzila, i tre}u, najve}u, koja ga je posmatrala. Time se, mo`da, i obja{njava, ona, nasuprot revolucionarno strasnoj prestonici, mrtva~ka ravnodu{nost narodnih slojeva, kojima onaj prvi, prekomerno anga`ovan
gore, najmanji deo, nije u stanju da dodeli borce koji bi u neposrednom
dodiru sa njima imali svoje zasebne revolucionarne zadatke.”119
Kada se ovaj Vasi}ev opis uporedi sa polo`ajem srpske inteligencije tokom Brozove diktature, ~ini se da se stanje nije mnogo promenilo. I ovde je u pitanju izrazita manjina intelektualne elite koja pru`a
otpor, i mnogo ve}a skupina koja pred diktatorom puzi. U pone~emu
stanje je za Brozove vladavine bilo i gore. Tre}a skupina, koja ~ini glavninu inteligencije, a koja se zadovoljila ulogom posmatra~a za li~ne vladavine poslednjeg Obrenovi}a, u Brozovo vreme uzela je aktivniju ulogu. Umesto da posmatra, ona je procenila da je korisnije da aplaudira.
Tako je inteligencija masovnim u~e{}em u komunisti~kim svetkovinama omogu}ila Brozu ne samo da u~vrsti svoju vlast, ve} i da stalnim isticanjem svoje uloge i zna~aja stvori simboli~ko polje u kome je bilo
mogu}e da vo|a jugoslovenskih komunista postane jedini komunisti~ki
diktator koji je uspeo da dosegne pravni polo`aj ustavnog monarha.
U tome i jest glavni domet naizgled besmislenih komunisti~kih
svetkovina u ~ast Josipa Broza. Od bravara je napravljen doktor nauka
i po~asni akademik, od ~oveka bez ikakve vojne spreme genijalni vojni
strateg, od osobe ~iji je glavni cilj tokom duge vladavine bilo o~uvanje
li~ne vlasti stvoren je genijalni pojedinac. Time je izgra|en izopa~en sistem vrednosti, u kome je komunisti~ka partija bila glavni procenjiva~
svih kolektivnih i pojedina~nih postignu}a. Samo u takvom sistemu Broz
je mogao da postane doktor nauka, vi{estruki po~asni doktor i mnogostruki po~asni ~lan akademija nauka.
119
Dragi{a Vasi}, Devetsto tre}a. Majski prevrat, Beograd 1925, str. 32.
85
Hereticus, 1/2005
Slobodan G. Markovi}
Slobodan G. Markovi}
JOSIP BROZ – THE USE OF SCIENTIFIC INSITUTIONS
IN SERBIA FOR THE DEIFICATION
OF THE YUGOSLAV DICTATOR
Summary
The author demonstrates how the Communist party used the most eminent scientific institutions in Serbia for the deification of Josip Broz Tito. In the
first part of the text the author discusses how the Serbian Academy of Science
and Arts was transformed into an institution of the regime by including scientists who were loyal to the regime and by attracting and intimidating the older
members. After this “reorganisation” Tito was proclaimed as the greatest statesman and military leader and became the first Honouree Member of the Academy. The second part discusses the role of Belgrade University in the deification of the dictator. On the occasion of its 80th anniversary the University firstly
proclaimed Tito as an Honouree doctorate with the explanation that he was the
creator of “a new type of civilisation”. Several years later the Centre of High
Military Schools proclaimed him with a ceremony as doctorate of military sciences although Tito never wrote nor defended a PhD dissertation. Besides this
formal recognition these eminent scientific institutions throughout his life created his cult and bear part of the responsibility for his deification.
Key words:
86
communism, Marxism, socialist institution building, dictator, republican monarch, deification, opposition, immortality, party ritual, honouree academy member, honouree doctor of science.
Milojica [utovi}
Filozofski fakultet
Kosovska Mitrovica
SMRT HARIZME (TITA) I/ILI
OPRO[TAJ OD JUGOSLAVIJE
Rezime: Rad analizira nestanak arbitra u me|unacionalnim sukobima i
profunkcionisanje dogovornog federalizma Jugoslavije, jednog svojevrsnog hibrida centralizovane despotije i kvazi-konfederacije, koji se zasnivao na legitimitetu Titove harizmatske li~ne vlasti i neugro`avanju njegovih interesa. Budu}i da se nije mogla osloniti na sopstvene snage, ova ~udna vladavina (naro~ito
u vojnom pogledu) bila je monarhisti~ka i mogla je opstati onoliko dugo koliko
je udovoljavala monarhu. To zna~i da u takvim okolnostima Jugoslavija nije mogla biti, niti je ikad bila istinska federacija. U ogoljenom smislu to se pokazalo
nakon Titove smrti, kad je na povr{inu izbio manipulativni federalizam, koji je
uvukao zemlju u te{ke sukobe. Pojedinac vi{e nije mogao zameniti Tita, niti je
izgra|en sistem demokratskih institucija koji bi artikulisao te sukobe. Nacionalni sukobi nastavili su se tamo gde su i potisnuti, reoblikovani u Titovo vreme,
u ratnom raspadu Jugoslavije manifestovali su se u nepreru{enom obliku. O Jugoslaviji se govorilo bez zazora i ustru~avanja. Bio je to jasan znak da je vi{e nema. Opro{taj sa Titom pokazao se kao opro{taj sa Jugoslavijom.
Klju~ne re~i: Tito, harizmatska vlast, arbitar, nacionalizam, nacionalni sukobi,
Jugoslavija, centralizovana despotija, kvazi-konfederacija, manipulativni federalizam, raspad Jugoslavije.
“Nema okrutnije tiranije od one koja se
odvija u senci zakona i pod velom pravde,
kada nesre}nike takore}i dave samom
daskom kojom su se izbavili”
Monteskije
Sama ideja o federalizmu u savremenom jugoslovenskom dru{tvu
pokazala je svoju osiroma{enu stranu, prikazuju}i stvarnost po jednoj
konstruisanoj meri, kakvo bi dru{tvo trebalo da bude. Ona, kao {to je
vreme pokazalo, vi{e je slu`ila ideologiji i re`imu, nego samoj racionalnosti i rezonu polietni~ke dr`ave. Prevagom nacionalnih aspiracija, federacija je sve vi{e bila blokirana, ne mogav{i da upra`njava svoje ideolo{ki postulirane ciljeve, uklanjanje svega onog {to je disfunkcionalno u
njoj. Slabljenjem regeneri{u}e mo}i samog sistema porastom pokreta~kih snaga koje anomi~ne pojave sa sobom nose, artikulacijom klime nezadovoljstva zajedni~kom dr`avom, stvaran je prostor za novu preraspodelu mo}i. Pri tom se federacija do`ivljava kao besperspektivni balast
87
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
sa stanovi{ta preovla|uju}ih zamisli o nacionalnom razvoju, i dovodi u
pitanje ravnote`u sistema njegovom relativizacijom, direktnim uticajem
na segmentaciju dru{tva, a ne na njegovo objedinjavanje racionalnim i
svetovnim postignu}ima integracije koja se pojavljuje kao problem.
Problem nastaje kad se u umirivanju krize vi{e ne mogu ponuditi
odgovaraju}i modeli, kada osnovni ideolo{ki okviri izgube svoju snagu
da budu primenjeni prilago|avanjem socijalizma naciji ili nacije socijalizmu nekim elementima me|usobne simbioze staromodne komunisti~ke ideologije sa modernizovanom nacionalisti~kom ideologijom, i kada se sudarimo s “krajem ideologije”, koja demaskira uporno opstaju}u
autoritarnu jednopartijsku vladavinu predvo|enu harizmatskim vo|om.
On je uspevao da akutnu dru{tvenu krizu tokom sedamdesetih godina
potisne uvo|enjem “novog kursa” konzervativnog vra}anja unazad,
preplitanjem “sopstvenih dubokih `elja i imperativa zemlje”,1 suo~ene
s fragmentacijom i dezintegracijom rastu}ih apetita republi~kih vlasti.
Njihovim nastojanjem da skr{e monopol mo}i i prerogative savezne vlasti izgradnjom feuda na svojim teritorijama, znatno su oja~ale dezintegracione sile, ali potpuna dezintegracija temelja stvarne zajednice nije
bila mogu}a za vreme Titove pozne vladavine, jer uprkos postojane nacionalno protivre~ne strukture, on je uspevao da kontroli{e i u svojim
rukama zadr`i sve konce nacionalnih sukoba,2 ~ija tradicija je zapravo
`iva, i nikad nije “gotova”, ve} se pojavljuje kao deo na~ina `ivota, kroz
stalno prera|ivanje kulturnih i politi~kih sadr`aja, ne napu{taju}i metod
delovanja.
Tito nije zastupao interes ni jedne nacije u Jugoslaviji, svesno manipuli{u}i nacionalizmima (iako mnogi tvrde da je radio protiv njih) u
interesu svoje li~ne vlasti, jer mu je odgovaralo da se stalno pojavljuje
kao arbitar u me|unacionalnim sukobima, blago ih podsti~u}i do jedne
granice. A onda bi okupio rukovodstva, ~iste}i one koji mu sme{taju,
koriste}i politiku simetrije “kad udari na jednu stranu, udari i na drugu,
kad udari nalevo, udari i nadesno, kad udari na Hrvate, udari i na Srbe”.
Na taj na~in odr`avao je jak centar, po{to niko na periferiji ni{ta nije mogao da postigne bez njegovog pristanka. Onaj ko je hteo neku vlast u Jugoslaviji, morao je tra`iti od Tita da mu “delegira par~e vlasti”. To je
1
2
88
R. Nizbet, Konzervativizam, CID, Podgorica, 1999, str. 6. Autor smatra da
punu li~nu motivisanost, “jednom re~ju, egoizam, ne treba nikad ispustiti iz
vida. Ono {to je Biverbruk rekao za Lojda D`ord`a zato uvek va`i: “Njega
(Tita – M.[.) nije briga u kom pravcu ja{e – samo ako on ~vrsto dr`i uzde
u ruci”. (Isto str. 7.)
Z. Golubovi}, Stranputice demokratizacije u postsocijalizmu, Beogradski
krug, Beograd, 1999, str. 84.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
kod svih naroda u Jugoslaviji stvaralo ose}anje da njima vladaju drugi,
naro~ito me|u Srbima, jer se nastojalo da se najbrojniji narod dovede u
ravnote`u s ostalima. Tito to nije radio zato {to je bio antisrpski raspolo`en, ve} naprosto {to je smatrao da postoji “opasnost od Srba”. Zato
{to su Srbi imali rivalski pokret otpora (Tito je u Srbiju do{ao uz pomo}
saveznika), zato {to je do{ao na mesto srpske dinastije (“kao ~ovek koji je odrastao u Austro-Ugarskoj uvek je imao nepoverenje prema toj
srpskoj hajdu~iji, koja postoji. Srbi su bili glavni IB-ovci, njih je trebalo
svakako na jedan na~in ograni~iti, i on ih je ograni~io tim autonomijama”)3. To je bio izvor srpskog nezadovoljstva i odsko~na daska srpskog
nacionalizma, dugog procesa napetosti, zato~enika autoritarne politi~ke
kulture i dr`avnopravne nestabilnosti, koja se ogledala u nestabilnom
na~inu izbora vladara, u~vr{}enja vlasti i naj~e{}e nasilnih promena pozivom na “revoluciju”, odnosno “poznavanje zakonitosti istorijskog razvoja”, odricanjem od individualnih gra|anskih sloboda u ime nacionalnog ili klasnog oslobo|enja.
Svojom osobenom li~nom vla{}u, Tito pripada autoritarnoj bolj{evi~koj, ali i srpskoj oslobodila~ko-pijemontskoj tradiciji, u kojoj je vo|a “osvedo~eni ratnik koji zbog priznatog oslobodila~kog u~inka pola`e
pravo na neograni~enu vlast”.4 Na iskustvo li~ne vlasti jugoslovenske dr`ave izgleda da je vi{e uticalo vi{eslojno nasle|e srpske dr`ave 19 veka,
koje se prepoznaje po: politi~koj kulturi osmanlija (svojinski odnosi, organizacija vazalne kne`eve pratnje, sultansko pona{anje vladara), zatim
po izvesnim poku{ajima uvo|enja zakonitosti i birokratizacije po zapadnoevropskom uzoru, i najzad po osobenom spoju orijentalnog nasle|a
s modernim evropskim obrascima. To nije bio rezultat svesnog pona{anja srpskih vladara, ve} je izvirao iz sli~nog polo`aja Srbije i Jugoslavije
u spoljnjem okru`enju, kao i sli~nog cilja izra`enog formulom “Balkan
balkanskim narodima”.5
U takvoj politi~koj kombinatorici, s gledi{ta borbe za vlast, bilo je
i tog “zaziranja od Srba, ta~nije od pojedinih srpskih predstavnika”, ali
to kod Tita “nije bila neka hrvatska nacionalisti~ka odbojnost nego au3
4
5
S. Popovi}, Put u varvarstvo, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000, str. 200. Ko~a Popovi} ka`e: “Ne verujem da je Tito li~no imao
ne{to protiv Srba, dok je nastojao da ih potisne. Bio je suvi{e {irok i prakti~an da bi po tom, nacionalnom osnovu, isklju~ivao bilo koga. Znao je da
borba mo`e biti uspe{na samo ako je masovna a tu masovnost nije mogao
obezbediti ako bi Srbi bili diskriminisani(...) uveren sam da Tito tada nije
mislio kao Hrvat, jo{ manje kao neki antisrpski strateg”. A. Nenadovi}, Razgovori s Ko~om, Globus, Zagreb, 1989, str. 143.
T. Kulji}, Tito – sociolo{ko-istorijska studija, IPS, Beograd, 1998, str. 34.
Isto, str. 36.
89
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
toritarna (...) vladarska predostro`nost; da bi o~uvao i oja~ao takvu, uveliko li~nu vlast, on je stare}i, svuda, pa i u Srbiji, favorizovao poslu{ne a
potiskivao pa i proganjao neistomi{ljenike. Pogotovo one koji su se usu|ivali da tra`e stvarnu a ne dekorativnu demokratizaciju partijske i dr`avne uprave”.6
Me|utim, ograni~en prirodom vlasti koju je personifikovao kao i
svaki autokrata, on nije mogao da iza|e iz svojih okvira i pristane na
demokratsku institucionalizaciju politi~kog `ivota u zemlji. Suo~en sa
isku{enjem kraljevskog dvora, koji je istovremeno carstvo “interesa” i
“pozori{te strasti”7, Tito je potiskuju}i suprotnosti, krote}i strasti, izgra|ivao ~vrste oslonce vlasti, od kojih je, pored Komunisti~ke partije, u
njegovom neprikosnovenom posedu bila vojska, koja je davala “pretorijanski ton sveukupnoj nacionalnoj istoriji” (T. Kulji}).8
Tako je Jugoslavija, nimalo demokratski, dr`ana na okupu, funkcioni{u}i, naravno, uz pomo} ~vrste ruke. Fundamenti njene nedovoljno
integrisane dr`avne zajednice po~ivali su na tri nose}a stuba: 1) na neograni~enoj mo}i harizmatskog vo|e (Tita), 2) na apsolutnom posedovanju vlasti od strane Komunisti~ke partije uz dejstvo klju~nog principa
u njenom radu, tzv. “demokratskog centralizma” i 3) na neskrivenoj politi~koj ulozi, sna`ne, ideolo{ke, jedinstvene, verne Jugoslovenske armije. Materijalna potpora prona|ena je u velikoj, a u nekim periodima izda{noj pomo}i, koja je pristizala sa Zapada.9
Harizma vo|e i partije su bile klju~ni ~inioci integrativne sile Jugoslavije, ali ona svojim kosmopolitskim potencijalom racionalnog marksizma nije uspela da prevazi|e kontinuirane nadideolo{ke zakonomernosti u dr`avnom okupljanju vi{enacionalnih dr`ava, optere}enih nacionalnim napetostima, relativno postojanih tradicionalnih struktura, niti
da trajno pove`e jugoslovenske narode, koji u odre|enom trenutku na
izvestan na~in dekomponuju i dekonstrui{u jugoslovensku tradiciju. Otuda su Tita bolj{evi~ka na~ela i me|unacionalne napetosti u zemlji “sna6
7
8
9
90
K. Popovi}, navedeno prema A. Nenadovi}, nav. delo, str. 144. Od plebejske pobune veoma ~este, zazirali su i srpski vladari, gde je narod za sto godina (19-20. vek) ubio sekirom jednog vladara, drugog i tre}eg proterao, ~etvrtog ubio, petog ~ak sa `enom ubio, tako ~ak i kralj Aleksandar (oslobodilac) iako se oslanjao na vojsku, “najvi{e se pla{io kako }e na li~nu vlast
reagovati zavereni~ka [umadija”. T. Kulji}, nav. delo, str. 44.
A. O. Hir{man, Strasti i interesi, Filip Vi{nji}, Beograd, 1999, str. 66.
Vidi: \. Stankovi}, “Vojno-politi~ki centar mo}i na jugoslovenskom prostoru u 20. veku (^inilac integracije i dezintegracije)”, Filozofija i dru{tvo,
VI/1994, str. 179-187.
\. Tripkovi}, “Komunisti, nacionalisti i raspad Jugoslavije”, Filozofija i dru{tvo, VI/1994, str. 162.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
`ili u uverenju da bez vode}e uloge partije jugoslovenski prostor nije
mogu}e dr`ati u dr`avnom obliku”,10 kao i to da bi oni koji te`e takvom
cilju trebalo da se svojom ~itavom energijom neizostavno posvete njegovom ostvarenju. Stoga se njegova strategija nacionalnog pitanja formirana trajnim podozrenjem nesrpskih naroda prema unitarnoj dr`avi i
osna`ena Kominterninom osudom velikosrpskog hegemonizma “ugnjeta~ke nacije”, sastojala u odr`avanju nacionalne ravnote`e ~uvanjem nacionalnog mira, suzbijanjem paternalizma najve}e, srpske nacije i spre~avanja separatizma drugih nacija,11 u okviru federacije ravnopravnih
naroda, dr`avne celine li{ene razaraju}ih unutra{njih sukoba i vazalnog
periferijskog polo`aja.
Potiskuju}i nacionalizam i separatizam, Tito posle oslobo|enja
(1945) nije vi{e govorio o otcepljenju kao elementu prava na samoopredeljenje naroda, smatraju}i to pravo “potro{enim” tokom nacionalnooslobodila~kog rata, kad su se narodi opredelili za ravnopravan `ivot
u socijalisti~koj Jugoslaviji. Pri tom je isticao ratne zasluge komunista,
simetri~no balansiraju}i doprinos svih naroda protiv fa{izma, koriste}i
do kraja svoje vladavine antifa{isti~ku rentu, kre}u}i se ka odre|enom
cilju stvarnog u~e{}a u blagostanju zemlje, kako bi u zvani~noj politici,
ali i u nizu obele`ja svakodnevnog na~ina `ivota Jugoslavija imala svoje osobeno (ekskluzivno) mesto me|u socijalisti~kim zemljama, kao ne{to drugo, zasnovano na iskustvu liberalnog modela socijalizma, koji je
dosta rano, slikovito ozna~en kao “veseli socijalizam”.12
Podsticao je i usmeravao internacionalni (kosmopolitski) proces
zbli`avanja nacija na osnovama ravnopravnosti, polaze}i od prioriteta
10
11
12
T. Kulji}, Tito..., op. cit. str. 63.
P. Hassner, “Beyond Nationalism and Internationalism”, in: M.R. Brown,
Ethnic Conflict and International Security, Princeton Universiyi Press, Princeton, 1993, str. 127.
H. Lefebre, “Socijalizam za vreme letnjeg odmora”, Praxis, br. 1/1965, sr.
164. Sedamdesetih godina “`ivelo se veselo”. Prose~na plata (1975.) u tada{njoj SFRJ bila je 2.500 dinara, za {ta se moglo kupiti 69 kg svinjskog
mesa; 1 litar benzina ko{tao je 6 dinara. 1978. prose~na plata je udvostru~ena i iznosila je 5.700 dinara, a “fi}a” (automobil) sa svim porezima oko
52.726,60 din; 1 US $ – 18,6 din, a 100 DM – 974,44 din. Prognoziralo se da
u “na{oj zemlji u 2000. ne}e biti porodice bez stana”. Najavljivana devalvacija 1977. nije se dogodila, a u vrhu popularnosti me|u estradnim zvezdama bili su: Mi{o Kova~, Neda Ukraden, Kemal Monteno, Dragan Stojni}, “Novi fosili”, Miodrag Petrovi}-^kalja, Predrag Gojkovi}-Cune, Dragan @ivkovi}-Tozovac. Beograd je bio doma}in velikog {ahovskog spektakla, me~a Kor~noj - Spaski. Ve} 1979. struja je poskupela 25%, 1980.
mese~na plata je bila 9.000 din, “fi}a” dosti`e cenu 60.000 din, a proizveden je i prvi “jugo”. (Z. ^obovi}, “Sve {to nas je volelo i bolelo”, Danas,
31.12.2000. - 2.1.2001, str. 34.)
91
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
klasnog nad nacionalnim. Va`an simbol jedinstva federacije ravnopravnih nacija bila je Titova harizma i smi{ljeno gra|en kult.
Tito je s vi{e ili manje otpora prihvatao i dozirao ograni~ene procese demokratizacije partije i decentralizacije dr`ave, koji su uslo`njavali procese integracije: uvo|enje samoupravljanja, privredna reforma
(1965.), priznavanje novih nacija, davanje naj{irih prava nacionalnim
manjinama, ja~anje i u~vr{}enje republi~kih dr`avnosti. Ali je kao neprikosnoveni autoritet i arbitar, centralisti~kih uverenja i podlo`an uticaju armije, gu{io nacionalizam partijskim ~istkama, a ne demokratskim
sredstvima (zakonom), nacionalnih partijskih frakcija, {to je ja~alo njihovu kasniju eksplozivnost, produbljuju}i protivre~nost izme|u liberalizacije i ekonomije, decentralizacije dr`ave i ustrajavanja na prioritetu
partije. To je sve vi{e postajalo izvor sukoba izme|u nacija i njihovih
republika.
On je kolebljivim pona{anjem svesno ili nesvesno u nekoliko klju~nih razdoblja ohrabrivao nacionalisti~ke snage povla~e}i rizi~ne poteze, direktnom podr{kom 10. sednici CK SK Hrvatske, tra`e}i oslonac u
starosti na manje sposobne saradnike i laskavce, dogmatski istrajavaju}i
na partiji kao klasi~noj ustanovi integracije slo`ene i interesno i nacionalno heterogene dr`ave,13 u kojoj je partija trebalo da preuzme ulogu
kohezionog faktora u decentralizovanoj dr`avi.
Takva heterogenost bila je potencijalna i stvarna opasnost za jedinstvenu dr`avu, ~ega je Tito bio svestan. No, uprkos njoj nije se suprotstavio ustavnim promenama koje su u~vrstile republi~ku samostalnost, ali je bio uzdr`an, ne oklevaju}i da ka`e da u “njima vidi i elemente
dezintegracije”. Pristao je na promene, uveren da “ima dovoljno materijalne snage u prvom redu armiju, da ih fakti~ki obesna`i”, jer mu je
kao dr`avniku stalo da “jedinstvo Jugoslavije ima civilno lice i demokratsku odoru”.
Otuda je jedinstvena partija glavno sredstvo njegove vladavine,
njeno ideolo{ko pokri}e. Stoga nije slu~ajno “on ~elno mesto u Partiji
uvek stavljao iznad takvog mesta u dr`avi”. U takvim okolnostima Jugoslavija “nije nikada bila istinska federacija i ne mo`e biti, bez obzira
na promene normativnih odnosa izme|u republika i federacije. To }e,
uverena sam, posle Tita, kad odnosi budu ogoljeni, postati jasno svima,
ali }e zemlju baciti u te{ke sukobe. Tita vi{e ne mo`e zameniti pojedi13
92
T. Kulji}, Tito..., op.cit. str. 226-227. Ima jedna veoma va`na ta~ka i pogre{ka “od koje se vladaoci te{ko osloba|aju, osim ako nisu veoma mudri ili
ako nisu dobro odabrali saradnike. Re~ je o laskavcima. Njih su puni dvorovi”. Kako se treba kloniti laskavaca vidi: N. Makijaveli, Vladalac, Rad,
Beograd, 1982, glava XXIII.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
nac, a sistem demokratskih institucija nije izgra|en. U stvari, mi smo ve}
u predvorju tih sukoba”.14
U skladu s centralnoevropskom tradicijom, koja nije samo plod
komunizma, ve} i odnosa prema dr`avi, u kojoj za sve ono {to ho}e da
se promeni, menjaju se zakoni, harizmatski vo|a, udovoljavaju}i nacionalisti~kim aspiracijama, ~iste}i njihove protagoniste, uneo je njihove
ideje u Ustav, mada je mogao doneti ustav kakav je hteo, po{to je on
sam bio nadustavni faktor, jedini tuma~ Ustava, ako ne i sam Ustav, s
obzirom na to da je gajio komunisti~ki prezir prema pravnim propisima
uop{te, pa je za njega svaki zakon bio papir, kao i Ustav. Zato je kritikovao sudstvo i tu`ila{tvo da se dr`e “paragrafa kao pijan plota”, umesto da se rukovode “socijalisti~kim razvitkom”, “jer se kontrarevolucionarne tendencije moraju spre~avati revolucionarnim dejstvom”.
Tako je nastao Ustav (1974.) koji se otvoreno opredelio za osamostaljivanje republika, stvaraju}i osnov konfederalizacije Jugoslavije,
pretvaraju}i federalno ustrojstvo u jedno hibridno ure|enje, s preovla|uju}im konfederalnim elementima, {to je slu`ilo kao povod kasnijim
burnim doga|ajima koji su doveli do debakla uspostavljenog ure|enja i
raspada same dr`ave. Uspostavljeno ure|enje, utemeljeno 1974, sankcionisalo je vlast Josipa Broza bez ograni~enja mandata. Jugoslavija je
tako postala “svojevrsni hibrid centralizovane despotije i kvazi-konfederacije”.15 Ova dr`ava je funkcionisala dok je njom upravljao Tito i
grupa odanih mu saradnika, zahvaljuju}i “skladu” koji je on obezbedio
izme|u njenih centrifugalnih i centripetalnih sila, relativno umerenom
diktaturom, odr`avaju}i ravnote`u izme|u suprotstavljenih frakcija. Sistem se kao i u vreme Kromvela u Engleskoj zasnivao na odanosti vo|i
koji “nije imao realan plan za vreme poslije svoje smrti”. Razlika je u
tome “{to je Kromvel `ivio 59 godina, a vladao Engleskom pet, dok je
Tito do`iveo 88, vladaju}i Jugoslavijom tri i po decenije”,16 kao svojim
vlastitim posedom, ustoli~iv{i uz pomo} monopolske partije re`im li~ne
vlasti. Postav{i njegov zato~enik, dogmatizacijom kulta i politi~ke socijalizacije, njegovog nametanja, on je bio ube|en da njegova do`ivotna
vladavina predstavlja nezamenjiv sto`er integracije i opstanka zajedni14
15
16
L. Perovi}, Zatvaranje kruga, Svjetlost, Sarajevo, 1991, str. 194. Ovo analiti~ko zapa`anje nije plod naknadne pameti, ve} svedo~anstvo pojave u trajanju, jer knjiga je napisana tokom 1973-1974, neposredno posle obra~una
centra sa srpskim liberalizmom “s namerom da se sa~uvaju ~injenice”.
S. Samard`i}, Prinudna zajednica i demokratija, IES, Akademija nova, Beograd, 1994, str. 96.
D`. Ridli, “Kad ne mo`e da `ivi u miru, narod tra`i diktatora” (intervju),
Danas, 7-8. IV 2001, str. VIII. Vidi op{irnije: D`. Ridli, Tito, Novi Sad, 1998.
93
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
~ke dr`ave,17 ~iji je unutra{nji sadr`aj zasnovan na etni~kim prioritetima potencijalno razornim za federalno jedinstvo, jer slabi traganje za
uzajamno prihvatljivim politi~kim alternativama i njihovim definisanjem,
zatvaranjem stanovni{tva, obi~no se pozivaju}i na nacionalna ose}anja.
Otuda je stvarni federalni poredak mogao da funkcioni{e samo pod pretpostavkom postojanja nadustavnog vrha,18 kome ustav garantuje vlast
bez ograni~enja mandata, dok ovaj za uzvrat jem~i “harmoni~nost” poretka.
Me|utim, i pored tog jemstva, zatvaranjem republika u svoje granice, federacija je gubljenjem dr`avnog subjektiviteta sve vi{e bila neefikasna i nesposobna u vr{enju Ustavom odre|enih funkcija, na {tetu
Jugoslavije kao mogu}e politi~ke zajednice, izlo`ene konfliktu relacionih polja lokalnog konteksta konkurentskih republi~ko-pokrajinskih elita. Federacija je zapala u krizu vlastitog identiteta. “Sistem vlasti federalne dr`ave, jedva da je postojao”, pa je harizmatski vrh stanje u dru{tvu
cenio “negativno, optere}eno ozbiljnim opasnostima po na{u vi{enacionalnu zajednicu”.19
Te opasnosti (eufeminizam za krizu) nisu mogle biti re{ene malim doterivanjem, s obzirom na to da je nadmo} poretka li~ne vlasti ve}
istro{ila svoje unutra{nje adaptivne kapacitete, obesmi{ljavaju}i institucije, pa je vlast morala ponovo da probudi stanovni{tvo, mobilizuju}i ga
za vaninstitucionalne obra~une s “neprijateljem”. Sam Tito u svom nas17
18
19
94
T. Kulji}, “Tito – nacrt sociolo{ko-istorijskog istra`ivanja”, Srpska politi~ka misao, Vol. 2, ¹ 1/1995, str. 88. S. Milosavlevski pi{e da je nepoznato
koliko je Tito u svojoj devetoj deceniji mogao da prati jugoslovenski razvoj koji je pokazivao “o~igledne znakove stagnacije i regresa”. On je sklon
uverenju da Tito “nije bio u stanju da sve to prati i procenjuje”, a sasvim
je uveren “da je ovakav razvoj bio izvan kruga njegovih `elja i ciljeva. Ali
to sve nije imalo nikakav zna~aj za realne istorijske tokove. Ovi tokovi su
se odigrali posle “obra~una” sa “nacionalizmom” i “liberalizmom” (koji su
prema zvani~noj ideologiji “prirodni saveznici”). (S. Milosavlevski, Kontradikcije Josipa Broza 1945-1980, Dositej, Beograd, 1990.)
S. Zukin, “Yugoslavia: Development and Persistance of the State”, in: N.
Harding, ed. The State in Socialist Society, Suny press, Albany, 1984, str.
250.
B. Mamula, Slu~aj Jugoslavija, CID, Podgorica, 2000, str. 14, 11. Ocena je
izre~ena na sednici Saveta narodne odbrane 21.12.1979. kojom je predsedavao Tito. Na toj sednici predsednik SIV Veselin \uranovi} je “nepredvi|eno istupio s prijedlogom o devalvaciji dinara i zahtjevom za novu tran{u me|unarodnog zajma. Tito je odbio i jedno i drugo, ukorio vladu i \uranovi}a li~no, na {to je ovaj ponudio ostavku. Tito se naljutio: ‘I to je sve
{to imate kao argumente’ i zavr{io sjednicu”. Isto, str. 12. Ina~e stanje duga
1979. bilo je 15 mil. 232 miliona; 1980. 18 mil. 878 miliona, a 1981. 21. mil.
996 miliona. (S. Komazec, Izazovi budu}nosti, Logos, Split, 1989, str. 260.)
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
tojanju da bude “klasni vo|a i narodni vladar, ~esto je mitingovao, a narodu je bio blizak po jednostavnosti i neposrednom obra}anju bez intelektualne distance (nije podnosio intelektualce – [.M.) koja neretko
odbija mase”.20 Otuda je dobar poznavaoc Jugoslavije i vispreni analiti~ar titoizma (A. G. Razumovsky) upore|ivao jugoslovenski politi~ki
sistem s Tinguelyevim matema{inama, “apsurdnih postrojenja koja se
kre}u, svetle, ogla{avaju se {umovima i zvucima, ali ne proizvode ni{ta
osim tro{kova potrebnih da se odr`avaju u pogonu i prikazuju svetu”.
^itav taj sistem, smatra on, “uzaludna je i apsurdna tvorevina, ~ija je jedina funkcija da sakrije i pred svetom legitimi{e politi~ku realnost Titova samovla{}a”.21 Njegova nezamenljivost bila je rizi~na, pa je nakon
smrti ostavila eksplozivan i dezintegrativan vakuum, ubrzav{i raspad Partije i dr`ave. Stoga najve}i skup dr`avnika i vladara sveta koji je ikad vi|en na sahrani dr`avnika jedne male zemlje kao “da nije bio opro{taj
od Tita, nego i od Jugoslavije”.22 A s lako}om je ostavljeno po strani, najednom, “skoro prezreno Titovo delo”, koje je ranije ~itava zapadna levica u svojim razli~itim komplimentima, “posmatrala s interesovanjem,
i ~ak s divljenjem”.23
Nakon smrti vo|e, nestalo je ono {to je dotle izgledalo kao ~vrsto
tle pod nogama i teg na vagi terazija me|urepubli~ke simetrije uspostavljene Ustavom 1974, “tako da je sistem stvarno prvi put ‘profunkcionisao’ na njegovoj normativnoj filozofiji, bez svog utemeljiva~a i naviga20
21
22
23
T. Kulji}, Tito..., op. cit. str. 65.
B. Milo{evi}, Prvih deset godina, 1987 - 1997, Beogradski krug, Beograd,
1997, str. 45.
B. Mamula, nav. delo, str. 15. Sahrani predsednika SFRJ J. B. Tita prisustvovalo je ukupno 208 delegacija iz 126 zemalja: 121 dr`avna delegacija, 68
delegacija partija, 4 delegacije oslobodila~kih pokreta, 9 delegacija me|unarodnih organizacija i 6 ostalih delegacija. [efovi dr`avnih delegacija bili
su: 38 {efova dr`ava, 5 prin~eva, 7 potpredsednika republika, 6 {efova nacionalnih parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 11
ministara inostranih poslova, 20 ~lanova vlada, 21 dr`avni funkcioner. “Beograd je prestonica sveta ” isticali su novinski izve{ta~i povodom “samita ~ove~anstva”. (Politika, 9. V 1980, str. 14-15.) ^ak je i Generalna skup{tina
OUN odr`ala komemorativnu sednicu koja je trajala vi{e od tri sata, na kojoj su govorili ambasadori, “predstavnici svih delova sveta, svih politi~kih
grupa, svih kontinenata”. (Politika, 8. V 1980.) Vidi: “Proglas CK SKJ i
Predsedni{tva SFRJ” (povodom Titove smrti 4. V 1980, 15,05h), Politika,
5. V 1980, str. 1, 2, 3. “Neizmerna tuga u srcima”, Politika, 6 V 1980, “Tito
i Jugoslavija su jedno”, Politika, 7. V 1980.
\. Bofa, Poslednja iluzija, Zapad i pobeda nad komunizmom, Prosveta,
Ni{, 1999, sr. 29. B. Mamula navodi da su Italijani posle smrti Tita o~ekivali da }e se Jugoslavija pocepati, da }e Rusi uzeti najve}i deo, a da oni u
tom slu~aju `ele zadr`ati pravo na “zonu B”. (B. Mamula, nav. delo, str. 15.)
95
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
tora ‘depersonalizovan’ i utopljen u milje me|usobno sumnji~avih naciokratija”,24 kojima je vo|a bio prepreka za stvaranje nezavisnih dr`ava,
{to je vodilo dezintegraciji, destabilizaciji jugoslovenskog prostora i me|usobnih obra~una u okolnostima promenjenih globalnih (spoljnopoliti~kih) relacija. Iza komplikovane fasade samoupravnih neiskustvenih
ideja, odr`avanja sentimentalnih ideolo{kih veza s komunisti~kim svetom kojim je dominirao Sovjetski Savez, odr`avanja prijateljstva s diktatorima Tre}eg sveta, koji su malo simpatisali levicu, ubiranja profita
od “rente”, ustupcima svojim republi~kim (pokrajinskim) vazalima, koju je prisvajao “poslednji Habzburgovac”, ne skrivaju}i antipatiju prema pluralisti~koj parlamentarnoj demokratiji koja bi za njega zna~ila
nezamislivo povla~enje s apsolutne vlasti prosve}enog diktatora, izronio je u ogoljenoj formi “manipulativni federalizam”,25 koji se zasnivao
na legitimitetu harizmatske vlasti.
Njenim nestankom jo{ vi{e su oja~ali strah i neizvesnost {ta }e se
dogoditi s Jugoslavijom posle Titove smrti, prisutnim u poslednje dve
decenije njegove vladavine, uti~u}i na transformaciju Jugoslavije po~etkom 70-ih mnogo vi{e nego {to se da naslutiti. Jer politi~ka misao odavno je upozorila da “spas republike ili kraljevstva ne ovisi o tome da ima
vladara koji mudro vlada dok `ivi, nego da ima vladara koji tako uradi
da se ona i nakon njegove smrti odr`i”.26 Vreme je obelodanilo da su se
neki procesi reoblikovani u Titovom dobu (za~eti pre Tita) u ratnom raspadu Jugoslavije manifestovali u nepreru{enom obliku, kad se o Jugoslaviji govorilo bez ustru~avanja i zazora “bio je to znak da je vi{e nema” (B. Milo{evi}).
U uslovima veoma niskog me|usobnog poverenja, potisnuti nacionalisti~ki pokreti s po~etka 70-ih bili su jasan pokazatelj s ~ime }e se
zemlja suo~iti, posle nestanka “nadnacionalnog” arbitra Jugoslavije; eskalacija etni~kog nacionalizma, politi~ka dezintegracija i raspad unutra{njeg poretka. Etni~ki nacionalizam je lagano i tiho podrivao Jugoslaviju, kao {to reka podriva nasipe koji su na njoj podignuti, a zatim ih za
tren sru{i, plave}i zemlji{te koje je njima bilo za{ti}eno. Isto tako, nacionalizam koji je i u vreme Titove vrhovne vlasti bezose}ajno delovao, pod
njegovim naslednicima otvoreno je i nasilno hrupio. No uprkos vladarske dvoli~nosti on je takav udes i sam predvi|ao, raspad zemlje ve} je
24
25
26
96
S. Grdelj, “Rasprave o novim/alternativnim pokretima u Jugoslaviji”, Revija za sociologiju (Zagreb), br. 4/1988, str. 442.
P. Shoup, “The National Question and the Political Systems of Eastern Europe”. In: S. Sibabian et. al., Eds., Eastern Europe in the 1970’s, Prager,
New York, 1972, str. 165.
N. Machiavelli, Rasprave o prvoj vladi Tita Livija, Izabrano djelo, knj. 1,
Globus, Zagreb, 1985, str. 175.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
pro`iveo 1941, u~estvovao u nimalo banalnim politi~kim igrama “velikog sveta” prema “balkanskoj raji”, uvo|enjem reda i znaju}i “kako treba s njome”, podsti~u}i ambicije i lakomislenost svojih velika{a, koji su
odmah bili ugu{eni, obnavljaju}i stari obi~aj potkupljivanja naroda novcem i podmi}ivanja sudija, ne prezaju}i od izbora svih vidova nasilja i
uzurpacije suvereniteta i svega onoga {to je u stanju da uspostavi neograni~enu vlast, odnosno “trajno ropstvo”, kako bi svako iskusio blagoslov vlasti pojedinca i ne bi do{ao u isku{enje da (p)odr`i istinsku slobodu podanika. Pri tom je uvek samouvereno i hladnokrvno posmatrao
stvari, ali i lako}u u izvr{enju dela, potpuno okupiran ~inom koji predstoji, motivom koji ga vodi, opasno{}u koju izbegava. Poput svih (apsolutnih) vladara, imaju}i pred o~ima Cezarovu sudbinu i sudbinu srpskih
kne`eva i kraljeva, naro~ito kralja Aleksandra Kara|or|evi}a, protiv
koga se borio na `ivot i smrt i preuzeo mnoga obele`ja njegove vlasti,
uklju~uju}i majski omladinski slet, politiku bratstva i jedinstva i tajnovito Dedinje, Tito je strahovao od zavera i pobuna vojnika mnogo vi{e nego od zavera gra|ana. Otuda se prema vojnicima odnosio s obzirom, a
prema ostalim je nastojao da prikrije okrutnost, u`ivaju}i u sjaju, rasko{i i vladarskoj slasti kao da su u pitanju zakoni, savesnosti uneti u ambiciju, ~emu je te`io ~itavog svog `ivota, uz povremeno tra`enje, poput
rimskog imperatora Avgusta (svakih deset godina) da bude “oslobo|en
tereta vladavine”, nastavljaju}i po starom da ga nosi, u`ivaju}i u igri sitnih lukavstava, s ciljem da mu ponovo bude u~vr{}eno, “dodeljeno ono
{to je smatrao u nedovoljnoj meri osiguranim” (Monteskije), jer samo
onaj pod ~ijim je nadzorom preduziman rat imao je pravo kao u rimsko
roba da zahteva trijumf. Stoga je sli~no Avgustu Titova namera bila da
uspostavi vlast najpogodniju da bude prihva}ena, ali da “ne ugrozi njegove interese”, i za razliku od njega nije je napravio aristokratskom u
civilnom smislu, ve} “monarhisti~kom u vojnom pogledu. No budu}i da
se nije mogla osloniti na sopstvene snage, ova ~udna vladavina mogla je
da opstane samo onoliko dugo koliko udovoljava monarhu i zbog toga
je u potpunosti bila monarhisti~ka”.27 Otuda je bilo nezamislivo da se
Tito kao Sula, odrekne diktature i odra`avaju}i republikanski duh energi~no povede Jugoslovene prema slobodi, ve} ih je poput Avgusta, prepredenog tiranina, polako odveo u ropstvo. “Dok je pod Sulom Republika ponovo oja~ala, svi su urlali protiv tiranije, a dok se pod Avgustom
u~vr{}ivala sama tiranija, narod je govorio samo o slobodi” (Monteskije). Tito nije smogao snage da sebe vidi van op{te predstave, nastavljaju}i da se poput osrednjih duhova bavi si}u{nim pojedinostima vlasti, ne
27
Monteskije, Razmatranja o uzrocima veli~ine Rimljana i njihove propasti,
Utopija, Beograd, 2004, str. 87-88.
97
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
uvidev{i da je sudbinu zadovoljio kad mu vi{e nije preostalo velikih dela, i da bi mu odlazak s vlasti jem~io “ve~nu slobodu”. Mora se primetiti da je bio “istinski sofista”, da nije pra{tao, ve} je izbegavao da ka`njava, nepogre{ivo nalaze}i onoliko sudija uvek spremnih da osude toliko
ljudi koliko je on mogao osumnji~iti, uklju~uju}i i su|enja za “zlo~ine
uvrede veli~anstva”, vlastitog lika i dela. Kao u doba Rimljana “telo je
zapalo u stanje neizrecive podlosti. Senatori su prednja~ili u slugeranjstvu i pod nadzorom senata, najugledniji me|u njima postali su dou{nici”, dok su magistrati, koji su branili narod, ~inili mnogobrojne podvale
povezane sa “izvesnim sjajem koji ih je skrivao, bilo da su narodu prire|ivane igre ili gozbe, bilo da mu se delio novac ili `ito”, kako bi se zadobila naklonost naroda velikodu{no{}u vladara, {to je u sebi sadr`avalo i ne~eg plemenitog, nasuprot podmuklih motiva, kad vladar u ime
senata ukine narodna prava. Tada se ona “zahtevaju i sti~u prezrivim vidovima: dodvoravanje, be{~a{}e i zlo~in su ve{tine neophodne za uspeh”, savesnim navikavanjem naroda na poslu{nost i da sre}a potpuno
zavisi od razlike izme|u gospodara tako da su posle Geremekove (Titove) smrti dali svedo~anstvo o `alosti, bolu i bezna|u kakvi se kod nas
ne vi|aju”.28
Nestankom Titove harizme narodi Jugoslavije izgubili su gospodara i “narodnog usre}itelja” opijenog aplauzima puka, ~iju vlast samo
“zlonamerni ljudi mogu da ograni~avaju”, pokazuju}i dugu, neumerenu
i veliku javnu `alost, svesni svoje nemo}i, te{e}i se ose}anjem sopstvene
slabosti. Sli~no kao nakon smrti Aleksandra Makedonskog, jo{ bli`e Titu, Aleksandra srpskog, kralja ujedinitelja, posle Titove smrti “svi u palati su umeli da jecaju ali niko nije umeo da vlada. Aleksandrove (Titove) su vojskovo|e stoga upirale poglede ka prestolu (predsedni{tvu)
ali je ambicija svakoga od njih bila sapeta ambicijama ostalih. Podelili
smo carstvo (Jugoslaviju) i svako od nas je poverovao da smo podelili
nagradu za zajedni~ki trud”.29
I pored toga {to je na{ svet unapred naklonjen Titu, njegovo delo ostalo je nepotpuno i izlo`eno najve}im opasnostima, jer nije uspeo
da svr{i “jo{ jedan veliki posao: da proglasi i sprovede na~elo unutra{nje
koegzistencije”,30 okon~anjem gra|anskog rata i uvo|enjem slobodnog
politi~kog `ivota. Napla}uju}i svoju oslobodila~ku rentu, nije uspeo da
presko~i ovu granicu, ostaju}i staratelj i ~vrsto u sedlu pobednika, pokazuju}i u svakoj prilici i do svog kraja entuzijazam i odlu~nost u borbi s
28
29
30
98
Isto, str. 93, 94, 95. Monteskije je o~ito mislio na Francuze.
Monteskije, nav. del., str. 192.
D. Jovanovi}, Ljudi, ljudi... (priredila N. Jovanovi}), Filip Vi{nji}, Beograd,
2005, str. 92.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
“pora`enim snagama”, (“na{a zemlja je puna {pijuna i doma}ih izdajnika”, govorio je), mada je u`ivao veliki glas kod naroda “tre}eg sveta”,
zala`u}i se za koegzistenciju me|u dr`avama raznih ure|enja, borbom
protiv kapitalisti~kog i komunisti~kog imperijalizma, koriste}i pelcer prilagodljivosti “duhu vremena”, ostavljaju}i utisak istrajavanja na putu “nacionalnog komunizma” (termin koji su smislili Amerikanci), ali i projekta “odr`ati Tita na vlasti”, radi podrivanja sovjetskog komunizma.
Svestrano istra`ivanje svih blagodeti tog projekta bacilo bi novo svetlo
na jo{ uvek mitologizovanu sliku titoizma, naro~ito na mit o njegovoj
nezavisnosti. U ovom duhu protivre~nosti dugujemo prili~no dobrih, ali
i prili~no r|avih odluka za koje je krivac mogao biti samo Tito, po{to ih
je takve ostavio, kao i svoje naslednike, preslabe za poslove koji su im
ostavljeni. To nije bio kraj samo jednog ~oveka, ve} i okon~anje jednog
doba, preoblikovane Jugoslavije, koja se na{la na rubu propasti, nakon
~ega (uvek) slede prera~unavanja, lomovi, `rtve, destrukcija, raspadi.
Uskoro, u ime lojalnosti “novom dobu”, Tito je izvu~en iz legende i ba~en u krvavo blato me|usobnih obra~una. Zaboravljeni su poslednje poklonjenje i ~ekanje u redovima mesecima, pa i godinama na ulazak u Ku}u cve}a, stajanje na zvuk sirena 4. maja u 15,05. Narod se po~eo
navikavati da na zvuk sirena be`i u skloni{ta. Jedno vreme bilo je moderno a za neke i profitabilno biti antititoista. Na istom su se poslu na{la
kafanska naklapanja i analize istaknutih filozofa, akademika, istori~ara,
psihologa, u {irokom rasponu od pla}enih ubica i secikesa, do iznenadnih dr`avnika, politi~ara i nacionalno zabrinutih radnika, od monarhista,
nacionalista, demokrata, do modernih socijalista i novodesni~ara. Unose}i nered i zame{ateljstvo u prostodu{ni narod i njegove mitove, ovi
antititoisti izgledali su `alosnije od apologeta dogme, tako da obostrano
nikad nisu spoznali ni prirodu ni granice Titove vladavine, i zbog toga
su i na jednoj i na drugoj strani zapadali u stalne zablude. Ali njihova
radost bila je ~ista jer su na{li sigurnost u vlastitoj prostoti, zanemariv{i
da je stvarnost `ivota u Jugoslaviji bila odre|ena i samo ju je mar{alska
milost mogla u~initi podno{ljivijom, a na{e odsustvo mere i samopo{tovanja bilo je prostor za ostvarenje njegovih ambicija. Stoga nije poznato da je nekada bio razgnevljen protivljenjem ili ti{inom bednog gra|anina, niti da je potra`io alternativu svojoj vlasti “demokratije aplauza”
i da je nekom doma}em Eukritu rekao “nikada nisam bio tako nezadovoljan nego onda kad sam postao apsolutni gospodar u Rimu (Jugoslaviji – M.[.), kad sam se osvrnuo oko sebe i nisam prona{ao ni suparnika ni neprijatelja. Poverovao sam da }e jednog dana re}i da sam podigao
samo robove”.31 O~igledno nije bio zabrinut da bi u njegovoj otad`bini
31
Monteskije, nav. del., str. 182.
99
Hereticus, 1/2005
Milojica [utovi}
moglo nestati ljudi koji }e biti dirnuti njegovom slavom i da bi hvalisavi
vladari naslednici mogli potisnuti njegovo ime, zvanja, pa ~ak i vrline,
tim pre {to je ostvario svoj cilj – njegova vladavina bila je prihva}ena, a
on je ~vrsto dr`ao uzde u ruci, kao miljenik sre}e i okolnosti koje prate
hrabre i odlu~ne.
Tito je stekao ime i ono mu je bilo dovoljno da ga odbrani od zavera i ambicija, ali je bilo nedovoljno za odbranu Jugoslavije. Po{to je
`ivot pojeo “velika i{~ekivanja”, mase koje su sledile nove vo|e po~ele
su se se}ati Tita i one Jugoslavije, dok zakleti titoisti koji mandarinskom
mirno}om i logi~kom snagom slu|uju nacionaliste veruju da se ostvaruje ono {to su oni prognozirali, da je “cela dana{nja evropska gra|evina
bazirana na principu Titove Jugoslavije kao zemlje bez granica” (S. Mirkovi}).32
Ispostavilo se da je jugonostalgija dru{tveno zakonita, s obzirom
na to da posle svake velike promene iz koje nema povratka na staru obalu, oni koji ostanu kratkih rukava (a takvih je uvek mnogo) po~nu da
nari~u nad pro{lo{}u, tako da je danas ta nostalgija za titoizmom vi{e
egzistencijalna nego ideolo{ka, a grob Titov iz godine u godinu sve vi{e
podse}a na mesto svetinje u smislu hodo~a{}a i posthumne kultizacije,
jugoslovenske meke.
Me|utim, jo{ nije izveden portret sistema Titove vladavine koji
dr`i do istine, a ne do zasnovane istine, ~iji bi modus operandi uklju~ivao kriminalne radnje, bezakonje, masovna ubistva, nekompetentno rukovodstvo, sistemati~no krivotvorenje istorije (koja bi mogla narodu
dozvati u se}anje sre}u ranijih vremena), kao i masovne egzoduse, ali i
njegov polo`aj (Jugoslavije) “trule kru{ke” (N. ^omski), “kvasca vareni”, ili “bacila rastvaranja” prema satelitskim zemljama i komunisti~kim
partijama, zasnovan na stranim (ameri~kim) tehnikama manipulisanja
Titovim komunisti~kim re`imom.33
“Da bi se neki ~ovek izdigao nad ~ove~anstvom, svi ostali moraju preskupo da plate” (Monteskije). I slu~aj Jugoslavije to potvr|uje.
32
33
100
“Hodo~asnici ku}e cve}a”, Danas, 5. maj 2005. godine, str. 3.
P. Monro, E. Rudek, Teorija srpske zavere, (prev. S. Radi{i} Popovi}), Knjiga-komerc, Beograd, str. 94, 92.
Smrt harizme (Tita) i/ili opro{taj od Jugoslavije
Milojica [utovi}
DEATH OF CHARISMA (TITO) AND / OR FAREWELL
FROM YUGOSLAVIA
Summary
The paper analyses the disappearance of the arbiter of inter-ethnic conflicts and functioning consensual federalism of Yugoslavia, one of the specific
hybrids of centralised despotism and quasi federation which was based on legitimacy of Tito's charismatic personal power and securing his interests. Since
it could not rely on its on strength, this strange rule (especially in the military
sense) was monarchist and could only survive as long as it pleased the monarch.
This means that in these circumstances Yugoslavia could not have been nor was
it ever a true federation. In its bare sense this became evident after Tito's death
when the manipulative federalism emerged at the surface and pushed the country into difficult conflicts. An individual could no longer replace Tito nor was
built the system of democratic institutions, which could have articulated these
conflicts. Ethnic conflicts continued where they were put aside, reshaped in Tito's time in the war time dissolution of Yugoslavia and they were manifested in
undisguised form. Yugoslavia was discussed without fear and precaution. It was
a clear sign that Yugoslavia was gone. The farewell to Tito meant a farewell to
Yugoslavia.
Key words:
Tito, charismatic power, arbiter, nationalism, national conflicts,
Yugoslavia, centralised despotism, quasi federation, manipulative federalism, break-up of Yugoslavia.
101
Nikola [ujica
Fakultet likovnih umetnosti,
Beograd
PARTIJSKI PRELOM
O tragovima destrukcije suverenovog lica
Rezime: Pitanje vidljivosti vladarske figure u Srbiji ranih devedesetih godina odlikovala je upotreba ranijih i stvaranje novih populisti~kih mitova. Iz tog
razloga u poplavi javnih i medijskih isticanja pojedinih li~nosti, ~in ru{enja personifikovanih likova i figura Mar{ala Tita sprovo|en je kao spontan prioritet.
Otud je simboli~na izmena ovog materijalnog ostatka, pre svega u domenu izme{tenih i sru{enih spomenika dosegla granicu koja materijalnu kulturu regije
pribli`ava dvojakim mogu}nostima. Prva je stepen |ubri{ta, a druga tretman u
okviru post-konceptualne umetnosti. Dela prona|enih ostataka bisti komunisti~kog vo|e i starog mita od strane beogradskog umetnika Dragana Srdi}a pokazuje se u svojoj koncepcijskoj doslednosti izlaganja, naknadnog dru{tvenog
poriva kao i antropolo{ki uobli~enog smisla. Stepen takve vidljivosti upu}uje na
nove zaklju~ke o naravi javnog kori{}enja dr`avne svetinje.
Klju~ne re~i: likovna predstava vladara, komunisti~ko likovno nasle|e, nacionalno osloba|anje, izmena izra`ajnosti lica, lik Mar{ala Tita, postindustrijska arheologija.
Do`ivljaj svakodnevice u gradskim i varo{kim sredinama Srbije
prve polovine devedesetih godina zaposednut je atraktivnim i slikovitim primerima. Jer duh tog vremena, sa~injen je po osobenom poja~anju znakova aktuelne, ali i protekle kulture i pro`et je kroz pove}anje
izmenjenog kori{}enja. Naro~ito u domenu kolektivnog prihvatanja uva`enih, nacionalno oslobo|enih tokova izra`ajnosti, i javnog neretko li~nog dokazivanja. Po antropolo{koj osnovi razdoblje je steklo i inovacije na nivou raspona i sadr`ine. Pored i ranije sporog napu{tanja matrice
jednopartijskog sistema, vidljivi rekvizitarijum i sa vrha indirektno proklamovane post komunisti~ke civilizacije u Srbiji je eruptivno iskazan.
Instant izlo`enost politike, vere i mitske uobrazilje i izme{ana dostupnost. Javna slika kao i odlike eksterijerskog `ivota politike u svim aspektima nije prepu{tena tek plakatima ve} se odvija se u stalnoj trgovini deficitarnim ili uvezenim potro{nim artiklima u varo{kim i gradskim
sredinama. Ponu|eni i fizi~ki pribli`eni predmeti na tezgama, kartonskim kutijama ili autohaubama pokazali su zapanjuju}a stapanja, ili,
mentalno, reciklirane oblasti kolektivne pa`nje. Jer, retko se gde, u populisti~kom duhu mogla prona}i tzv. produktivna monta`a “za~udno”
102
Partijski prelom
(po Frojdovoj odrednici unheimlichkeit – oneobi~enih) pribli`enih svetinja. One zahvataju raspon ikonografije ili slikoviti repertoar inovacija
koje su ~inili masovno prihvatani likovi, kao i jednako tako i likovno
predstavljena tela: lokalni tvorac nacionalne srednjevekovne dr`ave Sv.
Sava i nacionalno masovni sveci pravoslavlja kao i Patrijarh Pavle stvaraju simboli~ku ravan kojoj su pridru`eni autorski portreti, i to ne samo
na naslovnim stranama ilustrovanih nedeljnika, kalendara i sl., ve} i na
snimcima prilepljenim za {perplo~e junaka tada aktuelne otpo~ete patriotske borbe gde se ni`u kraji{ki vrhovni policajac Milan Marti} i regionalni borci, komandanti i predsednici Radovan Karad`i}, Goran Had`i}, Kapetan Dragan, kojima se pridru`uje lik vo|e i suverena Milo{evi}a ili uspe{ni nacionalni privrednici poput bra}e Kari}. Obilje ovih narodno prihva}enih personifiovanih upori{ta pratila su, na eksterijerskoj
sceni i prvi vidovi razgoli}enosti kolor pornografije fotografija `enskih
aktova. U takav narodno dostupni prodor slikovitosti ubrajaju se i posebne podvrste, a sve na na~in ilustrativnih kuvarica s ideolo{ko patriotskim bratskim i ma~isti~kim ispisima i ilustracijama. Isto tako i goblenska re{enja na majicama, kapama i kalendarima kombinovani s istorijskim nacionalnim zastavama i sli~nim – u komunisti~koj federaciji nezamislivim – javnim pokazivanjima. Me|utim, pitanje koje se pokazuje i
kroz takve karikaturalne pristupe, ne mo`e da suzbije jednu druk~iju
obradu prethodnih ideolo{kih znamenja. Prepu{tanje ili izmena vladarskog lica u pojedinim, nekada u zakonski ka`njivim okvirima, dodu{e
naj~e{}e u vangradskim sredinama. Uz primere resora buvlje pijace i
biv{ih uniformi narodne armije, kao i slu`benih zna~ki petokrakih zvezda herojske statue “narodnooslobodila~ke” komunisti~ke prevlasti ili
ideolo{ki proverene vrednosti na{le su se u likovnom obliku biste ili statue, ali u principu naknadne dorade. Naj~e{}e u funkciji izra`ene sprej
dorade bojom, ru{enjem i lomljenjem, javio se i fenomen izme{tanja:
kraj stajskog |ubriva ili u vidu stra{ila za ptice, su{enja ve{a ili kraj poljskog vankanalizacionog klozeta. Me|utim, tema upisanog lica suverena
imala je mnoge transformacije i etape svojih druk~ijih kori{}enja u federativnoj Jugoslaviji i socijalisti~koj Srbiji. Ukoliko se mimoi|e instrumentalizacija NOB ikonografije u umetni~kom smislu neo-avangarde
od pokreta Neue Slowenische Kunst (rok grupa Laibach i likovna grupa
IRWIN), koja je ispunila posebno poglavlje regionalne nacionalne zavr{nice XX veka nevezane za lik i telo do`ivotnog predsednika, ve} samo za inspiraciju idealisti~kim smislom socijalne umetnosti, radni~kog
pokreta, nacionalnog odre|enja i pribli`enih nacisti~kih ideolo{kih re{enja. Tada preostaju tek suptilnije uvo|ene obrade i tretmani. Pa ~ak i
kada nisu potekli iz ju`noslovenske sredine, ali su imali u svom istorijskom sledu, pre dezintegracije zajednice i odre|enu recepciju na nivou
103
Hereticus, 1/2005
Nikola [ujica
liberalno orijentisanih krugova ili nekada{nji “remetila~kih” faktora, jo{
boja`ljivo od ranih {ezdesetih godina. Onih koji su u javnoj {tampi raznovrsnost unosili sasvim posredno kao uredni~ke i vlastite ~inove nemirenja.
Predvorje se nalazi u stidljivim ili umetni~ki promi{ljenim vezivanjima potpuno raznolikih lica. “\okondoklastija”, razaranje Monalizinog lika sa mnogim dovitljivim podsme{ljivim odlikama likovnih zahvata u Leonardovu enigmati~nu sliku nosili su obele`ja igre koja se na
nivou metodike likovnog vaspitanja danas u smislu predlo{ka mo`e na}i
kao zadatak {kolske ili studentske ve`be. Me|utim, jedna od tih fotomonta`a unutar facijalne ekspresije zagonetnosti, Monalizine crnobele
reprodukcije data je, po njenom autoru Marinusu sa Staljinovim crtama
lica. Ovim poduhvatom saop{tena je i druga narav, pogotovo {to se radi o poznatom D`uga{vilijevom osmehu brkatog lica i grimasi koja nadome{tena zagonetno sakriva autoritarnu svirepost i svojevrstan grohotni podsmeh samom pojmu predstave obi~nog ~oveka, ali jednako i
naroda. Kolektivnog htenja {to afektivno i u strahu izabira izgled i svojstva svog lidera, zapravo neprepoznatog i nedostupnog ~udovi{ta. Lucidni, tajanstveni neo-dadaisti~ki plakatski primer koji je Bora ]osi} u
liberalnom beogradskom ~asopisu Danas objavio 1963, a potom i odredio za naslovnu stranu svog zbornika tekstova i studija Sodoma i Gomora (Nolit, Beograd 1984) odredio je razdoblje sve ubrzanijih osloba|aju}ih pretresanja kulta li~nosti. Jo{ uvek se, u tim postbrozovskim
godinama odvijao produkcijski pode{eni masovni spektakl priredbi mar{alovog ro|endana i op{te “severnokorejski” intonirane direktive ujedinju}eg ushi}enja Dana mladosti. Partijski prelom sa poimanjem i samom slikom vladara zbivao se na topografskom planu, u sferi ostataka
materijalne kulture, kao dugo o~ekivano stizanje prolaznosti i prevazila`enja nametnutih zakonski utvr|enih idolatrija: u lokalnim ustanovama, javnim domovima svih vrsta i zanata i narodnim univerzitetima ili
zbornicama prosvetnih radnika. U biv{im partijskim sedi{tima i ispra`njenim ili druk~ije dopunjenim }elijama ideolo{kih dru{tvenih baza promene. Na na~in svojstava takve materijalne kulture, pojedina obele`ja
do`ivela su doslovan izvoz iz sredi{ta pa`nje. Transfer ideolo{kih znamenja koji se u evropskoj istoriji i kao ~injenica pritiskaju}e materijalnosti civilizacije mo`e pratiti na svim |ubri{tima i buvljim pijacama. I
svedo~i o kulturi kulta koja se iz smenjenog vi{edecenijskog koda na{la
u druk~ijoj, navedenoj zbirci {ireg izbora ali i pove}anog nereda odre|ene zna~enjske osnove masovnih prihvatanja. Ostaci jednopartijskog
kulta otud deluju kao otu`no svo|enje bilansa epohe do koje ne dovodi nikakav resentiman, sem nekada{nje pomirljivosti zgasle srednje klase o pretpostavkama nadanja i mirnijeg `ivota u slovenskoj federativnoj
104
Partijski prelom
zajednici, slobode kretanja preko svih dr`avnih granica i sl. Otelotvoreni princip, ili makijavelisti~ki ‘il principe’ ju`noslovenske federacije,
“najve}i sin”, “bela ljubi~ica” i perpetuum {to prkosi neumitnosti prirodnih zakona (“posle Tita – Tito”) pokazao se kao amblematski ostatak
koji premda otklonjen iz fokusa pa`nje, zapravo u energiji vrste vlasti
nastanjuje sve tokove pona{anja, upravljanja i iz senke ili zasede pro`ima pretpostavke javnog prava i kolektivno nesvesnog. Pokre}u}i i nemir u svim manifestacijama odstupanja i otpo~etih svirepih nastojanja
za ispravkama istorijskih nepravdi. Personifikacija lokalnog diktatora, u
istorijskim pru`anjima pristiglih, druk~ijih vidova represije i dr`avne otmice nacionalnih ponosa obi~nih stanovnika s generacijskim pam}enjem dospela je u nova obli~ja tretiranog iznena|uju}eg rezultata.
Zbirka radova, a potom i koncepcija izlo`be ^as Anatomije Dragana Srdi}a (odr`ane u galeriji Kulturnog centra Beograda juna-jula
2000, dakle pre petooktobarske smene re`ima) na znala~ki na~in je demonstrirala poniranje u regionalnu civilizaciju rasula i raspadanja. Istakla je svojstva nove post-industrijske arheologije, utemeljene na umetni~kom klasifikovanju i sakupljanju tragova i defunkcionalizovanih ostataka. Likovi isklju~ivo izabranog vrhovnog komandanta (budu}i da se
radi o prono{enju idealizacije oslobodila~kog komandanta), markantno
su se ukazali u svojoj medijskoj vrsti fizi~ke te`ine, a {ta po svojoj funkciji poseduju memorijalne skulpture, stoje}a figura i bista, dakle likovna dela {to najdirektnije pronosi portretske i slavljeni~ke idealizacije. U
postavci koja je uklju~ivala Srdi}eve nalaze otkupljivane tokom decenije “milo{evi}evske Srbije” na otpadima te{kog materijala i industrijskog
okru`enja razgradnja kulta li~nosti odgovarala je kretnjama u svesti instrumentalizovanog radnika posle federativnog komunizma i raspada jugoslovenske federacije.
Deo ovako organizovane zbirke “obra|enih” i devastiranih bronzi ise~enih izgleda, pre svega portretskih bisti, u~estvovao je kao deo
grupne umetni~ke izlo`be o Srbiji 90-ih godina na dve lokacije, posle
petooktobarskih promena. (Dosije: Srbija, u Galerijama Akademije u
Be~u i potom, u Berlinu 2001). Dela nastala iz razli~itih kalupa iz livnica {irom SFR Jugoslavije pripadaju ostvarenjima koja su u samom vrhu
izvo|a~ke umetnosti vajarske figuracije. Radi se, pored mnogih neimenovanih i u manjim serijama proizvedenih Titovih bisti, o delima koja je
Dragan Srdi} pronalazio u raskomadanosti otpadnih metala, i koliko
god, mogu}om rekonstrukcijom pronalazio isfragmentirana dela, izlo`beno predstavljena na duga~kom laboratorijski i restoranski pru`enom
stolu ili postamentima na izlo`bi ^as Anatomije: portreti i biste koje su
izradili vajari Oto Logo, Boris Kalin, Drago \urovi}, Lojze Dolinar i
svakako, (me|u naju~estalijim ostvarenjima jednako i za bistu i za sto-
105
Hereticus, 1/2005
Nikola [ujica
je}u figuru) Anton Augustin~i}. Veliki broj ideolo{ki podobnih mar{alovih portretista potekao je iz zapadne tradicije ju`noslovenskih zemalja, odaju}i predvodniku vlasti poja~anu karizmu ljudskog lika od revolucionarne snage i mudrosti. Sli~no kao {to je i u naturalisti~koj
idealizaciji svoj portret sangvina kredom izveo godine 1943, posle Drugog zasedanja AVNOJ-a Bo`idar Jakac, ostvaruju}i oblikovni, pedago{ki i likovni reper u istorizovanju psiholo{kog tipa zrelog vo|e po recepturi realisti~kih namenskih portreta XIX veka. Obrazac se`e i dalje
u pro{lost ka portretskim doma{ajima na granici idealisti~kog naturalizma pojedinog plemstva i dr`avnika u delima visoke renesanse u Italiji. U tom smislu Augustin~i}ev vajarski tretman, ali u Srdi}evom nalazu
i u koncepciji sklapaju}eg pribli`avanja odgovara i anatomiji postmortem ili obdukcionim objavama. S likovne strane stvarala~ke volje i recepta zanimljivo je pogledati onu vrstu energije koja je iskazana u preobra`avanju ovog najtvr|eg materijala, kao {to te`ina bronze uvodi u
poredak druk~ijeg tretmana. U istoriji likovnog stvarala{tva poratnog
vremena, egzistencijalisti~ka rezignacija isto tako se upisuje kao impulsivni, psiholo{ki trag vlastitog autorskog postojanja. Umetni~ki pristupi
kao {to su akciono slikarstvo, brutalna umetnost (Art Brut – likovna dela primitivnog izraza i obrade neretko od marginalca i du{evno
poreme}enih) ili enformel (bezobli~no u shvatanju kompozicije)
pokazuju da se u delima ostavljanja tragova u slikarstvu, skulpturi, pa i
izvedenih objekata u prostoru, uklju~uje i impulsivni trag vlastitih psiholo{kih rukopisa. Akcija tog uo~avanja toka ne~ije umetni~ke
izra`ajnosti u globalnom kretanju stvarala{tva poentirana je u razli~itim
tuma~enjima i pobudama egzistencijalisti~kog doziva: od isto~nja~kih
meditacijskih akcija, sve do vidova osloba|anja teskobe i potencijalno
mogu}e transcendiraju}e realizacije. Iz takvog postupka, imaju}i u vidu
tehniku tretmana povr{ine livene bronze i fiziognomije biv{eg dr`avnika u regionalnoj istoriji umetni~ke ve{tine, sagledava se, bez obzira na
doma{aj oblikovanja i mogu}u autorsku vrednost dela, i naknadni
rukopis. On je, a {to ^as anatomije i pokazuje, uo~ljiv u radu doslovne
izmene. Na prona|enim, a sada trajno “obnovljenim” delima, naj~e{}i
vidljivi rad obavljan je ugaonom brusilicom ~eli~nog se~iva i velikog broja obrtaja (za presecanja i amputacije, dekapitaciju i sl.). Pridru`uje se,
u slu~ajevima herojskog portretskog izraza i pogleda i povremeni rad sa
samom vatrom, zapravo s “brenerom”, gde je lom i topljenje pod visokom temperaturom, i to ne slu~ajno dato u zoni o~iju, a {to Augustin~i}evo lice Mar{ala J.B. Tita neopozivo sadr`i.
U studijskom ogledu Imperija Rihard Kapu{}inski razmatra kori{}enje obi~aja sumraka ideolo{kih obele`ja, institucija i socijalnih devijacija birokratskih sistema i mre`a dr`ava komunisti~kog sovjetskog
106
Partijski prelom
bloka, {to uklju~uje i nestajanje kultnih spomeni~kih figura. Poredbeni
primeri u autorskoj kinematografiji iz devedesetih godina imaju istovetan kontekst. Tako je film Gorila s kupa u podne, Du{ana Makavejeva
(1993) sniman na lokacijama u isto~nom Berlinu u stambenom naselju
prilikom demonta`e d`inovske stoje}e statue Lenjina. Defunkcionalizovana figura sovjetskog sveca revolucije postaje jezi~ka figura i u stanju
nestajanja. Jer, govorni~ka predstava stoje}eg Vladimira Ilji~a, kao statua u “guliverovskom” polo`aju na le|ima na {leperu uz Dunav u filmu
Odisejev pogled Tea Angelopulosa (1995) nije vi{e prete}i i nasilni d`in
ve} alegorijsko stanje okolne havarije, odre|uju}i kroz dugi niz kadrova plovidbe bez snimaka “liliputanca” zapravo poetsku personifikaciju
represivnog i i{~ezlog doba.
Sabiranje ideolo{kog prtljaga proishodi u galerijskoj aktuelizaciji
u sve manje vidljive oznaka komunisti~ke pro{losti. Galerijski `anr tretiranog sakupljanja i skladi{tenja (informacija, predmeta, raznolikih i
nespojivih ostataka) obra}a se geopoliti~kom prostoru zate~enom u ostacima materijalne ostav{tine i sve ve}eg realnog |ubri{ta Srbije u ne{to
manje od poslednje dve decenije XX veka. Ne samo u primerima glava
revolucionara i njihovog odva`nog anti~kog odre|enja. Iskustveni put i
vrtlo`no sna`ne poruke za budu}nost do`ivele su istovetnu smisaonu inflaciju, produktivnu za promi{ljanje i nametnute diktatorske ideolo{ke
matrice, ali i za generacije pripadnika nacije ili federacije podvrgnute
dr`avnim vaspitnim uputstvima. Otud je poslu`ilo delo galerijskog preno{enja revolucionarnih poruka i ispisa sa javnih spomen plo~a (Galerija Studentskog kulturnog centra, Beograd decembra 1993). Potekle u
razmeri 1:1 sa gradskih i varo{kih srpskih topografija, sme{tenih pre
svega u te{ke ~eli~ne ramove za obezbe|ivanje uli~nih kontejnera za otpad uramljeni “frota`i”, tj. grafi~ki prenosivi otisci spomen plo~a sa zgrada ili same mermerne plo~e doga|aja komunisti~ke revolucije i narodne
borbe imale su jednosmeran orijentacijski nauk u stilu:
“Iz ove ku}e rukovodilo se akcijama 26. i 27. marta 1941 godine.
Mesni komitet komunisti~ke partije Srbije za Beograd jula 1948” ili “U
ovoj zgradi bilo je sedi{te nezavisne radni~ke partije Jugoslavije i uredni{tvo Okovanog radnika. U njoj je ilegalno odr`ana tre}a zemaljska
konferencija KPJ u decembru 1923. godine. U ~ast kongresa KPJ oktobra 1952”.
I ovakva, ^asu anatomije prethode}a izlo`ba, ponudila je retori~ke obrasce pam}enja, ali je ukazala i na stvarala~ki impuls dru{tvene
misije koji je nametnuta ideologija kulta upisala u forme javnog obra}anja. Ukoliko se op{ti talas romantizovanja komunisti~ke vladavine na{ao u povla~enju, nemo} energije potpunije zamene vladarskom li~no{}u
107
Hereticus, 1/2005
Nikola [ujica
ili naknadna, populisti~ka varijanta i dr`avni spomeni~ki karakter preneseni su kao ote`ana uspomena, u jeku reklamerske i svirepo pro`drljive potro{a~ke civilizacije. Potencijal skulpture raskovanog i rastopljenog metalskog radnika sti~e tako jednu druk~iju istorijsku auru. Dejstvo
je preusmereno u drugi zna~enjski recept: odalo je svojevrstan kolektivni portret onih koji su u svojoj karakterologiji okru`ivali izabranog i
nametnutog i, dokle god je moglo, slu`ili se likom kao lajtmotivom i
uzorom za sopstveno savladavanje uzro~nik stanja, ali i za vlastitu sebi~nu neprikosnovenost i nove vidove nezaustavljivog nasilja.
Nikola [uica
PARTY’S REAL BREAK
Summary
At the beggining of nineties the question of governing rulers symbolic presentation emerged into the expansive use of old imagery and creation of new
populistic myths. The result was a neglect and gradually a devastation of the figures of late Marshal Tito among the current public and media characters. The
symbolic change of such material remains has pervaded in obvious dislocations
and destruction of mainly public bronze statues and busts. The border of such
material culture has been defined into twofold directions. The first one can be
traced in the effect of material disposed garbage, and the second inside the use
and ironic practise of postconceptual art. The found remains of such devastated
sculpture of ex Yugoslavian communist ruler has been attributed in the composite works od Belgrade artist Dragan Srdi}. In the sense of their conception of
exposure the anthropology of this unknown people workers devastating remodeling points toward a social exposure and a new anthropological meaning.
Key words:
108
pictorial presentation of the ruler, principles of communist art
works, nationalistic liberation, change of facial expression, face
of Marshal Tito, post-industrial archeology.
Marinko Arsi} Ivkov
knji`evnik, Beograd
DOPRINOS SRPSKIH PESNIKA DEIFIKACIJI
JOSIPA BROZA TITA
Rezime: Prilog govori o ulozi srpskih pesnika u veli~anju Josipa Broza
Tita i stvaranju njegove harizme. U vreme op{teg nemorala i udvori{tva pesnici su, umesto da budu savest dru{tva, ~esto prednja~ili u dodvoravanju tiraninu.
Stotine poznatih pesnika i hiljade pesnika-amatera u svojim pesmama pretvarali su vo|u u bo`anstvo i besmrtnika. Zauzvrat, od re`ima su dobijali polo`aje,
priznanja i razne beneficije. Ta bolesna simbioza kulminirala je u vreme Titove
smrti, kada je u jednom jedinom danu spevano na hiljade takvih pesama. U prilogu je dano nekoliko pesama poznatih srpskih pesnika.
Klju~ne re~i: komunizam, kult li~nosti, poezija.
Pesnici nikada i ni jednoj dr`avi nisu imali zna~ajniji uticaj na politi~ke i dr`avne odluke. U komunisti~koj Jugoslaviji, me|utim, pesnicima je dano zna~ajno mesto u stvaranju Titovog kulta. Re`im je od prvih
dana svoje vladavine podsticao pisanje hvalospeva “voljenom predsedniku” i te hvalospeve koristio u propagandne svrhe. Recitovani su na radiju, priredbama i sve~anostima, {tampani u novinama, ~asopisima, kalendarima, ~itankama, ud`benicima, knjigama. Deca su u pred{kolskim
ustanovama pevala pesmice o Titu. Doslovno, od kolevke pa do groba
gra|ani su bili preplavljeni pesmama koje su veli~ale Tita.
Ko su bili autori tih pesama? Afirmisani pesnici, ~ak i najve}a imena suvremene srpske knji`evnosti, rame uz rame sa hiljadama amatera.
Re`im je podsticao i negovao udvori~ki moral u svim oblastima
`ivota, tako da je ono {to je u normalnim dru{tvima smatrano dru{tvenom bole{}u, u komunizmu postalo vrlina. Pesnici su prestali da budu
“savest dru{tva”. Ne samo da su se priklju~ili “stadu”, nego su se probili na njegovo ~elo. Stihove koji su do besmislenosti veli~ali “besmrtnog vo|u”, izjedna~uju}i ga sa bo`anstvom, Suncem, ve~no{}u, ne mo`e
da izostavi nijedan antologi~ar ljudske gluposti.
Za{to su se pesnici toliko poni`avali? Uglavnom “rad komada
hljeba bijeloga i rad ~a{e vina crvenoga”, kako je uo~io jo{ Ja{a Prodanovi}. Pesnici odad`ije su u`ivali privilegije, dobijali su dobra radna
mesta, priznanja, nagrade... Mla|i pesnici su se ugledali na starije. Re`im je stvorio atmosferu poniznosti i udvori{tva, tako da su mnogi pisci
109
Hereticus, 1/2005
Marinko Arsi} Ivkov
pevali ode Titu i kad ih niko nije “vukao za jezik”. Ode su pevane ~ak i
Titovoj vojsci (Veljko Petrovi}) i policiji (Oskar Davi~o).
Sve u svemu, gotovo polovina srpskih pesnika ispevala je bar jedan hvalospev “drugu Titu”. To je jedan od najni`ih moralnih padova u
istoriji knji`evnosti.
Rade}i pre dvadesetak godina na Antologiji srpske udvori~ke poezije, ustanovio sam da je stotinak srpskih pesnika takore}i u istom danu
spevalo hvalospev “preminulom besmrtniku”. Spevana je ~ak i pesma u
~ast suza koje je vladar jedne daleke zemlje (kasnije mu je su|eno zbog
raznih zloupotreba i pronevera) prolio za pokojnikom.
Kako te pesme “zvu~e” danas, u vreme kada najmla|a generacija i ne zna ko je bio Josip Broz Tito? Odgovor }e dati nekoliko pesama,
izabranih me|u hiljadama, desetinama hiljada svojih posestrima.
Mira Ale~kovi}
OSMEH U PROLE]E
Sa prole}em dotr~alo
sunce rano.
– Otkud tako sunce sija,
reci nano?
– Otkud tako sunce sija,
dete drago?
Na svetlost se pomolilo
na{e blago.
Vekovima ispod zemlje
mra~ne, crne,
za nas ho}e nedra svoja
da razgrne.
– A otkud sad jo{ ja~e
sunce sinu?
– To drug Tito gleda, dete,
u daljinu.
Popeo se iznad samog
grada bela.
Lista {uma. Sava penom
za{umela.
I on vidi: silniji smo,
ve}i, ja~i,
110
Doprinos srpskih pesnika deifikaciji Josipa Broza Tita
i prole}e za nas svako
vi{e zna~i.
Raduje se {to toliko
dece ima,
nasmejane, razdragane,
po poljima.
[to brigade omladinske
na rad kre}u,
i sa vama raduje se
prvom cve}u.
Osmeh njegov razneo
se u daljinu,
otud, dete, namah sunce
ja~e sinu.
Du{an Radovi}
@ELJA DEVOJ^ICE
Procvetalo u Titovoj ba{ti
belo, `uto i rumeno cve}e.
Zapevala senica na grani,
kraj Titova krova i prozora.
– Volela bih da sam i ja ptica,
da sam ptica ili ljubi~ica.
Kad se Tito od rada umori,
da ga moja pesma razgovori;
da ga moja topla ljubav sretne
kad pogleda na bokore cvetne.
Pero Zubac
TITO JE NA[ DRUG
Tito je na{ drug. I svako u njemu
ima i prijatelja i brata.
Kad bi na{a Jugoslavija bila devoj~ica
onda bi Tito, bio njen tata.
111
Hereticus, 1/2005
Marinko Arsi} Ivkov
[email protected] MI, [email protected]..
Ka`i mi, ka`i,
Ko je Tito?
U polju klas,
Maj~in glas,
Od svakog deo
A ~ovek ceo
Od svih nas!
Adam Pusloji}
TITOVO IME
Ako ima ljubavi
mo}nije od ljubavi,
mi }emo Te voleti takvom ljubavi.
Ako postoji svetlost
vi{e od svetlosti,
Ti }e{ nam biti takva svetlost.
Ako ima ve~nosti
i ako ve~nost ima ime,
ime ve~nosti je Titovo ime.
Ljubica Mileti}
KENETU KAUNDI I NJEGOVOM NARODU
Kada prijatelj pla~e Zvezde
su uzbu|ene sjajem
Njegovih suza
Sunce je posti|eno
Svetlo{}u koju ne poznaje
I dok njegove suze padaju
U na{e o~i
Ranjeni cvet uspravlja stabljiku
Poduprt toplinom njegove krvi
Tada na{ prijatelj
Postaje najbogatija vatra
Koju samo ljubav mo`e da izmisli
1981.
112
Doprinos srpskih pesnika deifikaciji Josipa Broza Tita
Marinko Arsi} Ivkov
CONTRIBUTION OF SERBIAN POETS TO
THE DEIFICATION OF JOSIP BROZ TITO
Summary
The article discusses the role of Serbian poets in the glorification of
Josip Broz Tito and the creation of his charisma. In a time of general immorality and obsequiousness, poets, instead of being the conscience of society, were
often the first to fawn on the tyrant. Hundreds of famous poets and thousands
of amateur poets deified the leader and made him immortal in their poems. In
return they were granted status, recognition and received benefits from the regime. This sick symbiosis reached its peak at the time of Tito's death when in
one day a thousand of these types of poems were written. Several famous poems of Serbian poets are included in the appendix.
Key words:
communism, cult of personality, poetry.
113
..........................
-
-
ISTRAZIVANJA
..........................
@eljko Stepanovi}
student Pravnog fakulteta
Beograd
SU\ENJE ISUSU – PRAVNI ASPEKTI
Rezime: Autor se bavi pravnim aspektima su|enja Isusu Hristu. Najpre
navodi istorijske izvore i svedo~anstva o ovom su|enju, kao i istorijske prilike
u Judeji tog vremena. Potom daje pregled jevrejskog prava i funkcionisanja jevrejskog pravosu|a i razgrani~ava njegove nadle`nosti i nadle`nosti rimskog
pravosu|a, po{to je Judeja 6. godine n.e. izgubila autonomnost i postala rimska
provincija. Pozivaju}i se na postoje}e izvore, autor opisuje hap{enje i ispitivanje Isusa i su|enje pred najvi{im jevrejskim sudom i, potom, prvo su|enje pred
dr`avnim upraviteljem Pilatom, pred Irodom i, na kraju, poslednje su|enje pred
Pilatom. Po{to nijedna od klju~nih ta~aka optu`nice nije dokazana (huljenje na
Boga, la`no mesijanstvo, stvaranje ilegalne organizacije, poziv na pobunu protiv rimskog cara, samozvano progla{enje za cara), Pilat je oslobodio optu`enog,
ali je pod pritiscima i pretnjama tu`ilaca promenio odluku. U epilogu autor ukazuje na pravne posledice ove nepravedne i iznu|ene osude, ali i na njen vi{i smisao i ispunjenje Bo`anske pravde.
Klju~ne re~i: jevrejsko pravo, mesijanstvo, krivi~ni postupak, kazna bez krivice,
pravne posledice, Bo`anska pravda.
Su|enje o kome je re~ dogodilo se u Palestini u prvom veku na{e
ere (ili u prvom veku posle Hrista!). ^ini se da akteri ovog doga|aja (sa
izuzetkom optu`enog), nisu bili svesni koliko veliko interesovanje }e on
buditi u vekovima koji }e uslediti. Da li je u pitanju neobi~an sticaj okolnosti, ili postoje dublji razlozi zbog kojih ovo su|enje i danas privla~i
pa`nju mnogih – pitanje je koje vredi razmotriti.
U sudskim arhivima ne}emo na}i zapisnik o ovom su|enju – razlog je jednostavno taj {to je od tada pro{lo mnogo vremena. Verovatno
je da ga ni oni koji su mogli sa~uvati zapise o ovom doga|aju nisu smatrali va`nijim od bilo kog drugog su|enja. ^ovek koji je bio optu`en nije nosio na sebi nikakve dokaze o visokom poreklu, va`nosti ili polo`aju. Istina, optu`ivali su ga da pretenduje na presto i ustaje protiv tada{nje
115
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
dominacije Rima u Palestini. Osnovanost te optu`be razmotri}emo kasnije.
Ovo su razlozi zbog kojih smo ograni~eni na relativno mali broj
istorijskih dokumenata o ovom su|enju. Mo`emo im dodati i ~injenicu
da je grad Jerusalim, u kome se sve odigralo, za ne{to vi{e od ~etrdeset
godina nakon toga doga|aja bio gotovo do temelja razru{en i spaljen.
Istorijski izvori
Osnovni izvori podataka u vezi sa ovim su|enjem su ~etiri jevan|elja, ~etiri opisa Isusovog `ivota. Ostali izvori su kratki i fragmentarni.
Tako Tacit u jednoj re~enici pominje kako su hri{}ani dobili ime po Hristu (kako su ve} u prvom veku nazivali Isusa), koji je u vreme imperatora Tiberija i prokuratora Poncija Pilata bio osu|en na smrt. (Annalium 15.44) Josif Flavije u nekoliko re~enica sumira ~itav Isusov `ivot, pa
izme|u ostalog ka`e: “Nakon {to ga je Pilat, na tu`bu na{ih uglednijih
ljudi, kaznio smr}u na krstu, njegovi sledbenici ga ne napusti{e...” (Antiquitatum judaicarum 18.3.3). Ovom Flavijevom izve{taju mnogi osporavaju autenti~nost.
Detalje su|enja nalazimo jedino u jevan|eljima. Ovima neki osporavaju istori~nost, budu}i da su u njima sadr`ana i mnoga ~uda koja
je Isus ~inio. Ali ko mo`e tvrditi da se ona nisu dogodila? ^uda se i
danas doga|aju. Nekima od njih mo`da bi se mogli prona}i i prirodni
uzroci, pa je te{ko povu}i granicu izme|u prirodnog i natprirodnog. I
prirodne pojave u sebi sadr`e toliko ~udesnog i neobja{njenog, pa ipak
ih kao takve prihvatamo. Odsustvo predrasuda obezbe|uje nepristrasnost u istra`ivanju bilo kog predmeta, pa i u istra`ivanju autenti~nosti i
verodostojnosti jevan|elja. Ne pretenduju}i da se bavimo tako obimnim poslom, osvrnu}emo se samo na jednu ~esto navo|enu primedbu u
vezi s jevan|eljima.
Primedba kojom neki osporavaju istinitost i istori~nost jevan|elja je ~injenica da su ih pisali Isusovi sledbenici, njegove pristalice. Me|utim, ne bi bilo pravi~no pretpostavljati pristrasnost ovih ljudi. Tako|e, analiziraju}i njihove zapise mo`emo videti da jevan|elja prili~no
prozai~no opisuju sve {to se doga|alo u vezi sa Isusovim `ivotom i javnim radom (od toga donekle odstupa Jovanovo jevan|elje, koje se vi{e
usredsre|uje na Isusove re~i i njegove dijaloge s ljudima, kao i izjave i
reakcije ljudi, manje na same doga|aje). Jevan|elisti vrlo malo komentari{u i daju vrednosne iskaze o razli~itim ljudima i doga|ajima. Gotovo
uop{te ne nalazimo kvalifikacije ljudi, ni Isusovih prijatelja, ni njegovih
neprijatelja. S druge strane, navedeni doga|aji predstavljaju njegove
u~enike sa svim njihovim ljudskim slabostima – naglo{}u, neverstvom,
116
Su|enje Isusu – pravni aspekti
kukavi~lukom, slavoljubljem, nedostatkom duhovnog razumevanja, kao
i jakim predrasudama prema ljudima koji nisu njihove vere i nacije (Isus
im je na ovaj problem ~esto, s puno ljubavi ukazivao). Isusovi neprijatelji, s druge strane, ne kvalifikuju se kao zlo~inci, ili licemeri (osim {to
ih je Isus nazvao licemerima, sami jevan|elisti nisu ni{ta komentarisali).
Oni nisu predstavljeni kao monstrumi, niti ljudi bez savesti. Jevan|elista Jovan, na primer, opisuje duboku uznemirenost ~lanova najvi{eg
sudskog ve}a (koje je kasnije osudilo Isusa na smrt) povodom ~uda koje je Isus ~inio: “[ta }emo ~initi? ^ovek ovaj ~ini mnoga ~udesa.” (Jovan 11,47) Drugim re~ima, pitali su se: “Kako mo`emo osuditi na smrt
~oveka koji ~ini takva ~uda?” A sa druge strane, pribojavali su se da,
ako ne reaguju, “svi }e ga verovati, pa }e do}i Rimljani i pokoriti nam
zemlju i narod” (Jovan 11,48).
Mogli bismo navesti i mnoge druge, upadljivo autenti~ne reakcije ljudi, i Isusovih neprijatelja, i njegovih sledbenika. Jevan|elja ne slikaju doga|aje u crno-beloj tehnici. Zato bi bilo prirodno pretpostaviti
njihovu autenti~nost i verodostojnost, pre nego ih poricati. Interesantno
je osvrnuti se na re~i jevan|eliste Luke, na po~etku njegovog jevan|elja: “Budu}i da mnogi po~e{e opisivati doga|aje koji se ispuni{e me|u
nama... namislih i ja, ispitav{i sve od po~etka, po redu pisati tebi, ~estiti Teofile...” Luka je bio svestan svoje velike odgovornosti i potrebe da
zauzme kriti~ki stav o svemu {to je ~uo (i video – budu}i Isusov savremenik), i da sve bri`ljivo preispita. Novija istorijska otkri}a potvrdila su
veliku preciznost raznih istorijskih i geografskih podataka koje je Luka
navodio, kako u jevan|elju, tako i u knjizi Dela apostolska, koja je tako|e u{la u kanon Novoga zaveta. (Bo`idar Lazi}, Biblija – koliko joj
mo`emo verovati; predavanje; Kulturni centar Politehni~ke akademije,
Beograd, 22.04.2004.)
U prilog autenti~nosti teksta jevan|elja koji je do{ao do nas svedo~i i preko 24000 prona|enih, delimi~nih ili kompletnih, kopija Novoga zaveta. Po tome je Novi zavet na prvom mestu izme|u svih dokumenata iz starih vremena. Pore|enja radi, druga po broju prona|enih
kopija je Homerova Ilijada sa 643 prona|ene kopije. U prilog verodostojnosti govori ~injenica da su sve knjige Novoga zaveta napisane 40 do
65 godina nakon Isusove smrti, dok su, na primer, Budine re~i napisane
500 godina posle njegove smrti. Najstarija prona|ena delimi~na kopija
Jevan|elja po Jovanu je nastala na prelazu u 2. vek (tzv. egipatski papirus), dok ve}ina kopija Novoga zaveta datira iz 3. i 4. veka, pa je vremenski raspon izme|u originala i prona|enih kopija od 30 do 350 godina
(kad imamo u vidu velika progonstva prvih hri{}ana, pra}ena spaljivanjem njihovih spisa, ne treba da nas ~udi {to nema prona|enih kopija iz
1. veka). Za razliku od njih, najstarija prona|ena kopija Homerove Ili-
117
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
jade je 500 godina mla|a od svoga originala. Ovaj raspon kod Cezara i
Tacita iznosi 1000 godina, kod Platona 1200, a kod Demostena 1300 godina; ipak se njihovim delima ne osporava autenti~nost. (Jovan Ilijev,
Ateizam ili Hri{}anstvo, str. 303, 304; Caligraph, 2001.) Tako|e je veliki
stepen saglasnosti izme|u razli~itih kopija, pa se procenjuje da je, od
1000 re~i Novoga zaveta koji danas imamo, u proseku 999 autenti~nih.
(Bo`idar Lazi}, Biblija – koliko joj mo`emo verovati; predavanje; Kulturni centar Politehni~ke akademije, Beograd, 22.04.2004.)
Biblija (a s njom i jevan|elja) je “va`an istorijski dokument, zna~ajan izvor istorijskih nauka”. (Andrija Gams, Biblija u svetlu dru{tvenih borbi, Nau~na knjiga, Beograd 1988; str. 7)
Na kraju svoje kritike teorije profesora Licmana, po kojoj je
izve{taj Markovog jevan|elja o Isusovom su|enju pred najvi{im jevrejskim sudom neistori~an, dr Ivo Mili}, profesor Pravnog fakulteta u Subotici, zaklju~uje: “Izme|u evan|elja, istorije i rimskog prava nema protuslovlja”. (“Proces Isusov” u najnovijoj nauci – kritika teorije profesora
Hanca Licmana, 1932, {tamparija “Globus”, Subotica; str. 7)
Istorijska pozadina
Isus je ro|en u krilu jevrejskog naroda, u to vreme pokorenog od
Rimljana. Specifi~no za Jevreje bila je njihova vera u jednoga Boga,
tvorca, zakonodavca i vrhovnog sudiju. Verovali su da se Bog otkrio
njihovim precima i usvojio ih da budu Njegov narod, svet i izdvojen od
svih ostalih. Verovali su i da im je otkrivena Bo`ja volja u spisima ljudi
koji su prenosili Njegovu poruku. Zajedni~ki naziv za ove spise su “pisma”, i ona sa~injavaju ono {to se danas naziva Stari zavet, ili Jevrejska
Biblija, ili Sveto pismo Staroga zaveta.
Bitno je re}i i to da je prema Svetom pismu hram u Jerusalimu, izgra|en na brdu Sion, bio mesto koje je Bog izabrao da u njemu otkriva
svoju slavu. (Psalam 78,68; 135,21) To je bilo ujedno i jedino mesto gde
su se po zakonu mogle prinositi `rtve. (5. Mojsijeva 12,5.6.13.14) [to se
ti~e javnih bogoslu`enja, ona su se odr`avala i u tzv. sinagogama; me|utim, jerusalimski hram je bio mesto njihovih verskih sabora, gde se ~itav narod okupljao za velike praznike. Hram je bio ponos ~itave nacije.
“Tko ne vide izgra|eno Sveti{te, taj rasko{ne gra|evine nikada nije video”. (Gemara, Suka, 51/b) ^ak su se i Isusovi u~enici divili hramu. (Marko 13,1; Luka 21,5)
Jevreji su verovali da Biblija prori~e dolazak Mesije (pomazanika), vladara koji }e doneti ve~ni mir i blagostanje celoj naciji i koji }e
vladati “od mora do mora i od rijeka do krajeva zemaljskih”, kome }e
se klanjati “svi carevi, svi narodi bi}e mu pokorni”. (Psalam 72,9-11) Na
118
Su|enje Isusu – pravni aspekti
to su bile usredsre|ene njihove nade. Istorijska je ~injenica da je u Isusovo vreme o~ekivanje Mesije bilo veoma ra{ireno, {to je bilo i razumljivo, s obzirom na te{ke dru{tvene i politi~ke prilike. S druge strane,
opadanje sile Izrailja uveravalo ih je da je blizu dolazak Izbavitelja. U
Pismu je stajalo: “Palica vladala~ka ne}e se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne do|e onaj kome pripada, i njemu }e se pokoravati narodi”. (1. Mojsijeva 49,10) U ovome su
Jevreji mogli na}i osnovu za svoje verovanje da }e Mesija pokoriti sve
narode, dakle, osloboditi ih i rimskog jarma. O takvom verovanju svedo~e i re~i Isusovih u~enika, razo~aranih nakon njegovog pogubljenja:
“A mi mi{ljasmo da je on onaj koji }e izbaviti Izrailja”. (Luka 24,21) Jevan|elja bele`e i to da se Irod Veliki, koji je vladao Palestinom u to vreme (kao vazal Rima), pobojao glasova o ro|enju Mesije, koji su stigli do
njegove palate, u vreme kada se Isus rodio. Irod je ovoga video kao potencijalnog suparnika; mislio je da se i ovog pretendenta na presto oslobodi na na~in na koji je to obi~no ~inio – likvidacijom. (Matej 2,3.16) I
sami Rimljani su se bojali glasova o Mesiji i bili u pripravnosti. Zato su
se i jevrejske vo|e pribojavale da, ako ne preduzmu ni{ta protiv Isusa,
“svi }e ga verovati, pa }e do}i Rimljani, i pokoriti nam dr`avu i narod”.
(Jovan 11,48)
Pomenuta verovanja bila su uglavnom zajedni~ka svim Jevrejima.
Ipak, me|u njima su se formirale razli~ite verske grupacije, me|u njima
tri glavne, koje navodi i Josif Flavije: fariseji, sadukeji i eseni. (Judejski
rat 2,8,2)
Isus se nije uklapao u pomenuta jevrejska mesijanska o~ekivanja.
Ipak, u`ivao je izvesnu popularnost, jer je saose}ao s ljudima – naro~ito
s onim od dru{tva odba~enim i prezrenim. (Matej 9,11; Luka 15,1.2)
Dru`io se s njima, le~io ih, pou~avao. Jevan|elja bele`e ~este sukobe
Isusove sa verskim i narodnim vo|ama toga vremena. Verovatno je da
je Isusov ugled u narodu rastao na {tetu njihovu. Isus je i svojom naukom i `ivotom umanjivao autoritet fariseja, ~ije propise nije po{tovao.
(Luka 11,38; Matej 9,14.15; 15,2.20; Marko 2,18.19) Pred kraj svoga `ivota otvoreno je osudio u~enje i praksu fariseja i tzv. knji`evnika – u~enih tuma~a svetih spisa. (Matej 23; Marko 12,38-40; Luka 20,46.47)
S druge strane, Isus se morao zameriti i sadukejima – njegovo u~enje o vaskrsenju i o slu`bi an|ela bilo je u suprotnosti sa njihovim. (Marko 12,18; Matej 18,10; Dela apostolska 23,8) S druge strane, vode}i sve{tenici, kao i prvosve{tenik, bili su sadukeji (Dela apostolska 5,17), i oni
su bili najodgovorniji za trgovinu u hramu – praksu kojoj se Isus usprotivio najmanje dva puta – na po~etku i na kraju svog javnog rada. (Jovan
2,14.15; Matej 21,12; Marko 11,15)
119
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
Eseni se ne pominju u Novom zavetu, {to je razumljivo s obzirom
na to da nisu bili uticajni, a i zbog svoje izolovanosti. Neki smatraju da
je Isus pripadao esenima; me|utim, njegov `ivot, opisan u Novom zavetu, znatno je odstupao od esenskih obi~aja, kako ih opisuje Flavije.
(Judejski rat 2,8)
Jevrejsko pravo u Isusovo vreme
Osnovni izvor jevrejskog prava je bila Tora, koja se sastojala iz
pet Mojsijevih knjiga, koje su u{le u kanon jevrejske i hri{}anske Biblije,
tj. Starog zaveta. U postvavilonskom periodu (od 5. veka p.n.e), razvijalo se zakonodavstvo, koje je bilo zasnovano, ili je bar pretendovalo da
bude zasnovano, na Tori. Tako se u Mi{ni poku{ava objasniti mno{tvo
kasnije nastalih propisa odredbama Mojsijevog zakona. Tako se, na primer, obja{njava za{to se Veliki Sinedrion sastoji od sedamdeset i jednog
~lana, za{to se tzv. mali sinedrioni sastoje iz dvadeset tri, a najmanji sudovi od tri ~lana; tako|e, za{to se za krivo svedo~enje ka`njava na na~in
na koji se ka`njava itd. (Mishnah, Sanhedrin 1,6; Makkoth 1) No izneta
obja{njenja se ~esto zasnivaju na veoma slobodnom tuma~enju, pri kojem se ~injenice iz jednog konteksta ubacuju u sasvim drugi. Zato je ponegde velika udaljenost izme|u izvornih principa iznetih u Tori i onih
iznetih u Mi{ni. Kako je Gemara nastala prikupljanjem tradicionalnih
tuma~enja Mi{ne, to je jo{ ve}i raskorak izme|u Tore i tradicije u ovom
slu~aju.
Veliki Sinedrion predstavljao je najvi{i jevrejski sud. Njegova nadle`nost je, u vreme jevrejske samostalnosti, prevazilazila nadle`nost
“obi~nih” sudova, pa i tzv. malih sinedriona. Dok su za su|enje ve}im
prestupima, koji se ka`njavaju smr}u, “obi~ni” sudovi bili nenadle`ni
(Mishnah, Sanhedrin 1,4), u slu~aju kada se sudilo ~oveku koji je optu`en da se la`no naziva prorokom, ni mali sinedrioni nisu bili nadle`ni
(Mishnah, Sanhedrin 1,5). Jo{ neki sudski i upravni poslovi od nacionalnog interesa bili su u isklju~ivoj nadle`nosti Velikog Sinedriona.
Ovo pravo primenjivalo se i u vreme vladavine Rimljana. Naime,
“Rimljani su u provincijama ostavili manje-vi{e netaknut sistem organizacije sudova, pa utoliko i pravo, koje se primenjivalo na celokupno
stanovni{tvo provincija (izuzev Rimljana). Ono je tretirano kao ius gentium – “pravo (pokorenih) naroda”, i primenjivalo se uz staranje peregrin skog pretora”. (Sima Avramovi}, Op{ta pravna istorija – stari i srednji vek; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu – Centar za publikacije
i “Dosije”, Beograd 2000.)
Me|utim, u Isusovo vreme Judeja je izgubila onu autonomiju koju je u`ivala do 6. godine na{e ere, kada je od etnarhije u okviru rimskog
carstva bila pretvorena u rimsku provinciju (Judejski rat 2,8,1; 2,9,1). U
120
Su|enje Isusu – pravni aspekti
provincijama je va`ilo pravilo: “Oni koji upravljaju celinom provincije
imaju pravo `ivota i smrti i prepu{tena im je vlast slanja u rudnike” (“Qui
universas provincias regunt, ius gladii habent et in metallum dandi eis
permissa est” – Ulpianus, D. 1,18,6,8). To je zna~ilo da su doma}i sudovi
gubili pravo da osu|uju na smrt. Ovo pravilo, dodu{e, poznavalo je i svoje izuzetke. (Dr Ivo Mili}: “Proces Isusov i replika prof. Lietzmanna”,
Mjese~nik, 1939. sveska 5, str. 236; god. LXX) Zato je od interesa slede}i detalj iz Jovanovog jevan|elja: kada su jevrejske vlasti Isusa odvele
rimskom namesniku i sudiji Pilatu, i ovaj im rekao: “Uzmite ga vi i po
zakonu svojemu sudite mu”, odgovorili su: “Mi ne mo`emo nikoga pogubiti” (Jovan 18,31).
Da nije postojala tzv. kapitalna jurisdikcija Sinedriona u Isusovo
vreme, svedo~i i drugi doga|aj opisan u Jovanovom jevan|elju, kada su
jevrejske vo|e (“knji`evnici i fariseji”) doveli pred Isusa `enu uhva}enu
u preljubi i pitali ga: “... Mojsije nam u zakonu zapovjedi da takove kamenjem ubijamo; a ti {ta veli{?” Ovo su rekli, kako Jovan komentari{e,
“ku{aju}i ga, da bi ga imali za {to okriviti”. (Jovan 8,4-6) Naime, ukoliko bi Isus odgovorio da ne treba da kamenuju `enu uhva}enu u preljubi, mogli bi ga, kao mnogo puta do tada, optu`iti da ne po{tuje Mojsijev
zakon. (3. Mojsijeva 20,10) Ukoliko bi odgovorio da je treba kamenovati, mogli bi ga tu`iti rimskim vlastima, jer su samo one imale pravo osu|ivati na smrt. Vide}emo da se u optu`bi protiv Isusa, kasnije iznetoj
pred Pilatom, upravo tvrdi da Isus “otpa|uje narod”, tj. da ustaje protiv rimskih vlasti. U svetlosti te ~injenice postaje jo{ jasniji ovaj doga|aj
koji Jovan opisuje; zbog toga i argument u prilog nepostojanju kapitalne jurisdikcije Sinedriona dobija na snazi.
Da je Sinedrion mogao osuditi na smrt, te{ko bismo mogli objasniti za{to su vode}i sve{tenici toliko dugo oklevali da to u~ine. Po izve{tajima jevan|elja, oni su jo{ od po~etka Isusove misije bili neprijateljski raspolo`eni prema njemu i “gledali su da ga ubiju”. (Jovan 5,16)
Optu`ivali su ga, izme|u ostalog, da kr{i ~etvrtu zapovest Dekaloga (2.
Mojsijeva 20), time {to je le~io subotom. Ta optu`ba bila bi dovoljna da
poslu`i njihovim namerama da ga osude na smrt, da su imali ovla{}enja
za to. (2. Mojsijeva 31,14; 4. Mojsijeva 15,35)
Ipak, ima onih koji smatraju da je Sinedrion imao kapitalnu jurisdikciju. Nave{}emo dva osnovna argumenta koja se navode u prilog
ovome. (Alan Watson: The Trial of Jesus; University of Georgia Press,
1995, p. 204, note 13.32) Prvi se nalazi u Jevrejskim starinama, delu Josif
Flavija: “Da zadovolji tvrdo}u svoga srca, mislio je Anan (tada{nji veliki sve{tenik) da ima povoljnu priliku sad kad je Fest (guverner Judeje)
umro, a Albin (novi od cara postavljeni guverner) jo{ nije stigao. On dakle sazva Veliko Ve}e na sud i izvede brata Isusa, koga zovu Hrist, po
121
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
imenu Jakova, uz jo{ neke druge, optu`i ih kao kr{ioce zakona i dade ih
osuditi na smrt kamenovanjem. To je jako ozlovoljilo i najrevnosnije i
zakonu odanije gra|ane, i oni posla{e potajno izaslanike do kralja i zamoli{e ga neka Ananu pismeno nalo`i da se ubudu}e kani takovih dela,
jer je i sada bio sasvim u nepravu. Nekoji od njih po|o{e {tavi{e u susret Albinu, koji je dolazio iz Aleksandrije i opomenu{e ga da Anan bez
njegovog odobrenja nije nikako smeo da sazove Veliko Ve}e na su|enje; po toj `albi pisao je Albin u jakoj srd`bi pismo Ananu, u kome mu
je zapretio zaslu`enom kaznom. Isto tako ga je kralj Agripa zbog toga
svrgnuo sa ~asti ve} iza tri meseca i postavio Isusa, sina Damnejeva, za
njegova naslednika.” (Antiq. 20.9.1; navedeno prema: Dr Ivo Mili}: “Proces Isusov i replika prof. Lietzmanna”, Mjese~nik, 1939. sveska 5, str.
234; god. LXX) Iz navedenog se jasno vidi da je prvosve{tenik iskoristio smenu upravitelja da u~ini ono {to po zakonu nije smeo. Zato je
neosnovano iz ovoga zaklju~ivati da je Sinedrion imao kapitalnu jurisdikciju. [tavi{e, iz ovoga saznajemo da je Sinedrion bio toliko nesamostalan u svom radu da je i za samo sazivanje ve}a bila neophodna dozvola upravitelja. Ovo je jedini slu~aj koji Josif Flavije pominje u svojoj
istoriji, od 6. godine (kad je Judeja pretvorena u rimsku provinciju) do
70. godine (kad je razoren Jerusalim), da je Sinedrion doneo smrtnu presudu. (Ivo Mili}, “Proces Isusov” u najnovijoj nauci – kritika teorije profesora Hanca Licmana, 1932, {tamparija “Globus”, Subotica, str. 6)
Drugi, i jedini ozbiljan argument u prilog kapitalne jurisdikcije Sinedriona, nalazimo u knjizi Dela apostolska, gde se spominje slu~aj kamenovanja Stefana (koji je bio jedan od Isusovih u~enika, kao i |akon
u prvoj hri{}anskoj zajednici), nakon su|enja pred Sinedrionom. (Dela
7,58-60) Ovo kao da osporava ~injenicu da Sinedrion nije mogao u to
vreme osuditi na smrt. Me|utim, ako pa`ljivo ~itamo izve{taj u Delima
apostolskim, vide}emo da je ~lanove Sinedriona na ovaj ~in pokrenula
velika mr`nja, pa je kamenovanje izvr{eno u afektu, bez ikakvog izja{njavanja o krivici i pre dono{enja zvani~ne presude. Zato nije neosnovano pretpostaviti, s obzirom na sve druge pokazatelje, da je ovo delo
u~injeno van svakog zakona. Emilijan ^arni} poku{ao je da ovo objasni
aktuelnim prilikama u Judeji: “Izgleda da su (~lanovi Sinedriona) iskoristili priliku kada je umesto Pontija Pilata za namesnika do{ao neiskusni Marcel, a njegov pretpostavljeni legat Sirije Vitelius bio smenjen i
pozvan u Rim da se brani od optu`bi, koje je Sinedrion protiv njega podneo”. (Dela apostolska (komentar), izdava~ka ku}a [umadijske eparhije “Kaleni}”, 1989, str. 35)
Ivo Mili} navodi i logi~ki argument u prilog nepostojanju kapitalne jurisdikcije Sinedriona: takvo ovla{}enje bi se moglo zloupotrebiti
protiv doma}ih pristalica rimske vlasti. Ova opasnost je bila naro~ito ve-
122
Su|enje Isusu – pravni aspekti
lika u Judeji, “gde se vera identifikovala sa narodno{}u i dr`avom i gde
su sve{tenici i stare{ine, koji su vr{ili i sudijsko zvanje, bili najzagri`eniji predstavnici jevrejskog nacionalizma i nosioci makabejske misli protivu rimskog okupatora.” (Ivo Mili}, “Golgota i pravo”, Beograd, 1922,
[tamparija “Miroto~ivi”, str. 13) Kao {to smo ve} rekli, Rimljani su se
pribojavali jevrejskih mesijanskih o~ekivanja, naro~ito zastupljenih me|u farisejima, koji su zajedno sa sadukejima u~estvovali u radu Sinedriona. (Dela apostolska 23,6)
I sama ~injenica da su Rimljani postavljali i smenjivali poglavare
sve{teni~ke govori u prilog nesamostalnosti jevrejskog sudstva. Tako je
npr. 7. godine na{e ere Kvirinije postavio za prvosve{tenika Anu, koji je
bio tast Kajafe, prvosve{tenika u vreme su|enja Isusu. (Ernest Renan,
@ivot Isusov, Prosvjetna biblioteka, Zagreb, 1921. str. 218)
No, bez obzira na njegovu umanjenu nadle`nost, Sinedrion je i dalje u`ivao veliki ugled u narodu. O ugledu koji je Veliki Sinedrion u`ivao u narodu i u Isusovo vreme, ~ini se, svedo~e i Isusove re~i, izgovorene u poznatoj “besedi na gori”: “^uli ste da je kazano starima: Ne ubi;
a ko ubije zaslu`uje da ga kazne sudije. Ali vam ja ka`em da svaki koji
se gnevi na brata svoga zaslu`uje da ga kazne sudije; da onaj koji re~e
bratu svome: Raka!, zaslu`uje da ga kazni Sinedrion; i da onaj koji mu
re~e: Bezumni~e!, zaslu`uje da se kazni ognjem gejenskim”. (Matej 5,21
– prevod Bakoti}) U ovim re~ima su navedeni mogu}i prestupi zapovesti “ne ubi”, izneti u gradaciji. Gnev na brata dovoljno je te`ak prestup
da njime sud treba da se pozabavi; izre~ena uvreda je jo{ te`i prestup,
pa je potrebno da bude sankcionisana od strane vi{eg suda (Sinedriona), dok }e u slu~aju naro~ito te{ke uvrede presuditi Bog sam. Verovatno je Isus, kao i u mnogim drugim situacijama, i ovde poku{ao da ljudima pribli`i nepoznato uz pomo} poznatog, pa je, pozivaju}i se Sinedrion
i na Bo`ji sud, koji su u njihovim o~ima bili veliki, poku{ao da ljude osvesti u pogledu njihovog postupanja prema drugima. Poruka ovih re~i
mogla bi biti: “Va{e vre|anje bra}e toliko je te{ko da zbog toga treba
da zaseda najvi{i narodni sud, pa ~ak ni to nije dovoljno, nego }e u slu~aju naro~ito te{kih uvreda sam Bog presuditi krivcu”.
Vaspitavani u duhu starozavetne Biblije, Jevreji su imali visoka
merila o pravi~nosti sudskog postupka. Bili su svesni toga da ~oveka
treba posmatrati kao nevinog dok se krivica ne doka`e. O tome svedo~i
i Jovanovo jevan|elje. Kada su se, jednom prilikom, ~lanovi Sinedriona
dogovarali da Isusa uhvate i osude na smrt, jedan ugledni ~lan, Nikodim, usprotivio se takvom postupanju re~ima: “Eda li zakon na{ sudi ~ovjeku dokle ga najprije ne saslu{a i dozna {ta ~ini?” (Jovan 7,51) Ovo je
bilo dovoljno da ~lanovi Sinedriona odustanu, bar privremeno, od svo-
123
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
jih namera. Bili su svesni da ne mogu ~oveka osuditi bez saslu{anja i istrage.
Tako|e, Tora je predvi|ala da ~ovek ne mo`e biti osu|en na temelju svedo~anstva jednog ~oveka u bilo kom sporu, a to je bilo naro~ito nagla{eno za slu~ajeve gde je razmatrana mogu}nost smrtne presude (5. Mojsijeva 19,15; 17,6; 4. Mojsijeva 35,30). ^oveku za kojeg bi se
utvrdilo da je la`no svedo~io trebalo bi “u~initi onako kako je on mislio
u~initi bratu svojemu”. (5. Mojsijeva 19,19) Na primer, ako je svedo~io
o tome da je optu`eni u~inio delo koje se ka`njava smr}u, trebalo bi njega osuditi na smrt.
Jevreji su bili svesni velike vrednosti ljudskog `ivota. Stoga su, pored pomenutih propisa iz Tore, doneli ~itav niz propisa kako bi se sa~uvali od toga da donose smrtnu presudu tamo gde krivica ne bi bila dokazana, ili ne bi bila takva da zaslu`uje smrt. Na primer, u slu~ajevima
gde bi mogla biti dosu|ena smrtna kazna, svedoci su bili naro~ito upozoravani da iznose samo ono {to su videli i ~uli na licu mesta. Ako bi {to
~uli, ~ak i od poverljive osobe, nisu smeli iznositi. Tako|e, svedocima je
trebalo staviti do znanja koliko bi mogle biti te{ke posledice neopreznog svedo~enja: ukoliko bi neko bio nepravedno osu|en na smrt zahvaljuju}i krivom svedo~enju, svedok bi se te{ko ogre{io ne samo o optu`enog, ve} i o njegovo eventualno potomstvo. Tako bi se posledice
svedo~enja ose}ale sve “do kraja sveta”. Nakon upozorenja, svedoci bi
bili podvrgnuti unakrsnom ispitivanju, o ~emu bi tako|e bili unapred
obave{teni. (Mishnah, Sanhedrin 4,5) Ispitivanje svedoka predvi|ala je
i sama Tora, naro~ito u slu~aju kada bi se posumnjalo u istinitost svedo~enja, zbog protivre~nih iskaza svedoka i optu`enog. (5. Mojsijeva 19,18)
U Izrekama otaca (deo Gemare, tj. Talmuda) stoji i ovo: “Ispituj svedoke {to vi{e, i budi oprezan u re~ima svojim, kako ne bi iz njih nau~ili da
sla`u” (Izreke otaca, Avot I,9).
Tek ako bi bili ispo{tovani svi pomenuti principi u krivi~nom postupku, saglasna izjava dva ili tri svedoka imala je snagu dokaza, o ~emu
je govorila i Tora: “Na rije~ima dva ili tri svjedoka da ostaje stvar.” (5.
Mojsijeva 19,15)
Optu`enog su od nepravedne presude {titili i propisi koji su se ticali glasanja u sinedrionima, uklju~uju}i Veliki Sinedrion. Jedan od njih
je predvi|ao da se mla|i ~lanovi Sinedriona izja{njavaju pre starijih, kako ovi ne bi uticali na njihovu odluku. (Adalbert Rebi}, Biblijske starine, Kr{}anska sada{njost, Zagreb, 1983, str. 161). Onaj koji bi se izjasnio za osloba|aju}u presudu, nije imao prava naknadno se izjasniti o
suprotnom; ali ko bi najpre bio za to da se ~ovek osudi, mogao je sve do
zaklju~enja postupka povu}i izjavu i glasati za oslobo|enje. U slu~aju
da se glasalo za oslobo|enje ili smrtnu presudu, prosta ve}ina (36 od 71,
124
Su|enje Isusu – pravni aspekti
12 od 23) bila je dovoljna da se izglasa oslobo|enje, ali nije bila dovoljna da se izglasa smrtna presuda. Za to je bio potreban bar jo{ jedan glas
vi{e (npr. 37 od 71, ili 13 od 23). Osloba|aju}a presuda mogla je biti doneta isti dan, ali ne i smrtna presuda. (Mishnah, Sanhedrin 4,1) Ona se
odlagala za naredni dan, kako bi se dala prilika onima koji su glasali za
nju da preispitaju svoju odluku. Preispitivali bi slu~aj celu no}, poste}i i
diskutuju}i o njemu u parovima. Nisu pili vino (koje je bilo simbol radosti), pokazuju}i da im ceo slu~aj te{ko pada. Na ponovljenom glasanju odluku su mogli promeniti samo oni koji su se prvobitno izjasnili za
osudu. (Mishnah, Sanhedrin 5,5) Time su se `elele izbe}i mogu}e manipulacije na {tetu optu`enog.
Svi ovi propisi poti~u i od osnovnog zna~enja suda i su|enja u jevrejskom i biblijskom pravu. Re~ sudija ~esto se upotrebljava u zna~enju
branioca, izbavitelja, (Sudije 2,16; 2,18; 1. Samuilova 24,16; Psalam 9,4;
68,5; Isaija 33,22; Luka 18,1-4) bez obzira da li se govori o Bo`jem sudu
ili zemaljskom, jer i zemaljski sud treba da bude slika nebeskog. Smisao
suda je odbrana nevinog i nepravedno optu`enog ili ugro`enog, jednako kao i ka`njavanje krivca. Zato na jevrejskom sudu nema branioca,
sudije su u ulozi branilaca. Kao {to branilac ~ini sve da odbrani optu`enog, navode}i sve okolnosti koje mu idu u prilog, tako su sudije u Sinedrionu bile du`ne izna}i svaku mogu}nost oslobo|enja.
^ovek bi mogao, u nekim gra|anskim postupcima, biti ka`njen
na temelju sopstvenog priznanja, ali u krivi~nim postupcima gde je u
obzir dolazila i smrtna presuda priznanje optu`enog bilo je bez ikakvog
pravnog zna~aja. Ovim se `elelo spre~iti iznu|ivanje “priznanja” (koje
ne odgovara istini); me|utim, ono se nije uzimalo u obzir ni u slu~aju da
je dobrovoljno i istinito. (Adin Steinsaltz, Essential Talmud, Weidenfeld and Nicolson, London, 1976, p. 167, 168) ^ak i ako bi bio doveden
svedok koji bi posvedo~io da je optu`eni njemu li~no {to tvrdio, takvo
svedo~anstvo bilo bi bezvredno – ~ak i u gra|anskim parnicama. (Mishnah, Sanhedrin 3,6)
Isusovo hap{enje i ispitivanje pred Anom
Isus je bio uhap{en u no}i, izvesno vreme nakon {to je sa u~enicima jeo “pashu”. Pashalna ve~era se, prema Mojsijevom zakonu, jela ~etrnaestog nisana uve~e, na po~etku Praznika beskvasnih hlebova, koji je
trajao narednih sedam dana. U hap{enju su u~estvovali izaslanici vode}ih sve{tenika “knji`evnika” (ili “zakonika”, koji su bili cenjeni kao dobri poznavaoci i tuma~i Svetih spisa, naro~ito Tore) i narodnih stare{ina.
Luka pominje da su tu bili i sami “glavari sve{teni~ki, vojvode crkvene
i stare{ine”. Ovo svedo~i o zna~aju koji su oni pridavali Isusovom hvatanju i su|enju. Jovan pominje da je bila anga`ovana i “~eta”, pri ~emu
125
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
koristi izraz “kohorta”, koji ozna~ava jednu rimsku vojnu jedinicu (Adalbert Rebi}, “Biblijske starine”, Kr{}anska sada{njost, Zagreb, 1983, str.
161).
Isus se predao dobrovoljno; naime, prema Jovanovom izve{taju,
imao je priliku da pobegne i iskoristi zbunjenost onih koji su do{li da ga
uhapse. (Jovan 18,6) Nije dopustio svom u~eniku Petru da ga brani, ~ak
je i jednom slugi poglavara sve{teni~kog iscelio uvo, koje je Petar odsekao, `ele}i da odbrani svog u~itelja. (Luka 22,51)
Nakon {to je uhva}en, Isus je sproveden najpre Ani, tastu tada{njeg prvosve{tenika Kajafe, a zatim je izveden pred Sinedrion, kojim je
predsedavao prvosve{tenik. Zapravo, jedino Jovanovo jevan|elje navodi da su Isusa najpre odveli Ani. (Jovan 18,13 i dalje) Razlozi za{to nije direktno izveden pred Sinedrion nisu navedeni. Verovatno je ovo
kratko ispitivanje trebalo da poslu`i nameri celog kruga vode}ih sve{tenika da osude Isusa. Me|utim, ovo kratko ispitivanje u Aninoj palati nije bez zna~aja, kad imamo u vidu koliko je malo re~i Isus izgovorio u
svoju odbranu u toku ~itavog procesa. Ovde su navedene zna~ajne re~i,
koje na izvestan na~in obesmi{ljavaju ~itav proces.
Ana ga je “pitao za u~enike njegove i za njegovu nauku”. Isusov
odgovor, na prvi pogled nepovezan sa pitanjem, glasio je: “Ja govorih
javno svijetu, ja svagda u~ih u zbornici i u crkvi, gdje se svagda skupljaju Judejci, i ni{ta tajno ne govorih”. Mo`e biti da je Isus prozreo Aninu
nameru da izvu~e bilo kakvo priznanje od njega iz kojeg bi se moglo zaklju~iti da je on organizovao nekakvo tajno zlo~ina~ko udru`enje. U svakom slu~aju, ove re~i sna`no svedo~e o Isusovoj nevinosti, ili – u najmanju ruku – o tome da sve {to su ~inili s njim te no}i nije imalo smisla.
Za{to je bilo potrebno da Isusa hvataju no}u, kad je svaki dan javno u~io
u hramu i u sinagogama? Za{to da ga ispituju o svemu {to je u~io, kao
da }e {to novo ~uti? Bilo je ~itavo mno{tvo svedoka svake Isusove re~i.
Njegovo u~enje nije bilo nepoznato ni ~lanovima sinedriona. Oni su slali svoje ljude da prate svaki Isusov pokret i ~uju svaku re~, ne bi li je mogli iskoristiti da ga optu`e. (Luka 20,20; Matej 22,15; Marko 12,13) I sami su ~esto bili prisutni dok je govorio, jer se i njima li~no obra}ao.
Govorio je i za vreme velikih verskih praznika, kada se ~itav narod okupljao. (Jovan 2,23; 5,1; 6,4) I svoje u~enike je savetovao da otvoreno prenose njegovo u~enje, “jer nema ni{ta sakriveno {to se ne}e otkriti, ni tajno {to se ne}e doznati”. (Matej 10,26.27).
Isus je svoj na~in rada suprotstavio metodama vode}ih sve{tenika i narodnih stare{ina. Oni su ga mesecima gonili i prikrivaju}i svoje
namere nastojali da ga uhvate u zamku i dovedu pred tajni sud. Na kraju su ga uhapsili no}u (Matej 12,14; 26,4; Marko 11,18; 14,1; Luka 22,2;
Jovan 11,53).
126
Su|enje Isusu – pravni aspekti
Sa Isusom se postupalo kao sa krivcem, i pre nego {to je njegova
krivica bila dokazana. Po svedo~enju Jovanovog jevan|elja, Isus je svezan doveden pred Anu, a odatle tako|e svezan poslat Kajafi (Jovan 18,
12.24) U toku saslu{anja kod Ane, “jedan od momaka koji stajahu ondje udari Isusa po obrazu”. Isus se usprotivio takvom postupanju. Pre
nego {to ga proglase krivim, moraju dokazati njegovu krivicu; u suprotnom, krivi su za zlostavljanje: “ako zlo rekoh, doka`i da je zlo; ako li dobro, za{to me bije{?” (Jovan 18,22.23)
Po{to je zavr{eno saslu{anje kod Ane, Isus je prosle|en prvosve{teniku, “i steko{e se k njemu svi glavari sve{teni~ki i knji`evnici i stare{ine”. Prvosve{tenika Kajafu ovde vidimo u ulozi predsedavaju}eg
Sinedriona. Jovanovo jevan|elje nas podse}a na jednu raniju izjavu Kajafinu, koja nas uvodi u sve {to se doga|alo i poma`e ne samo da upoznamo ovog ~oveka i njegov na~in razmi{ljanja, ve} i da bolje razumemo karakter ~itavog procesa.
Bolje je da jedan ~ovek pogine, nego sav narod
Verovatno `ele}i da umiri uznemirenu savest ~lanova Sinedriona,
koji su jednom prilikom raspravljali o mogu}nosti Isusovog hap{enja i
pogubljenja, Kajafa je dao slede}u izjavu: “...ne mislite da je nama bolje da jedan ~ovek umre za narod, negoli da narod sav propadne” (Jovan 11,50).
Ova izjava, vi{e od drugih, svedo~i o nevinosti onoga koga su tra`ili da ubiju. Da bi dokazao potrebu Isusovog pogubljenja, Kajafa se poziva na mogu}e posledice njegovog `ivota i slu`be. Nema nijedne re~i o
njegovoj krivici. Da je bilo mogu}e uo~iti bilo kakvu krivicu, Kajafa bi
mogao da se pozove na to i potkrepi svoj stav.
Ovakvo, zdravoj savesti neprihvatljivo rasu|ivanje poglavara sve{teni~kog prisutno je i danas. Po re~ima Zorana Stojanovi}a “...dru{tvena opasnost ~esto slu`i i tome da se pukim pozivanjem na nju nastoji
legitimisati inkriminisanje bilo kog pona{anja” (Zoran Stojanovi}, Krivi~no pravo, op{ti deo, 8. izdanje, Beograd, 2003, str. 152)
Sli~no razmi{ljanje, dodu{e, moglo se na}i i u jevrejskoj tradiciji.
Tako se u Talmudu spominje kako su u nekim slu~ajevima dono{ene i
smrtne presude, ne zbog toga {to su ih pojedinci zaslu`ili, ve} “{to je
vreme zahtevalo tako” i “da se na~ini ograda oko Nauka”. (Talmud –
izbor, Eugen Werber, “Otokar Ker{ovani”, Rijeka, str. 217)
Ipak je strano duhu jevrejske tradicije, a pogotovu Biblije, razmi{ljanje po kome je `ivot jednog ~oveka zanemarljiv u pore|enju sa sudbinom ~itave nacije, ve} je “smrt pravednika nesre}a za njega i nesre}a
za svet”. (Mishnah, Sanhedrin 8,5) Kada govori o tome koliko je veliki
127
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
greh osuditi nevinog ~oveka na smrt, Mi{na se izra`ava gotovo poetski:
“Zato je samo jedan ~ovek bio stvoren na svetu (Adam), da bi nas to
pou~ilo da ako bilo koji ~ovek prouzrokuje da samo jedna du{a nestane
iz Izraela, Pismo mu pripisuje nestanak celoga sveta; i ako bilo ko u `ivotu sa~uva samo jednu du{u iz Izraela, Pismo mu pripisuje spasenje celoga sveta... jer ~ovek {tampa mnogo nov~i}a sa istim pe~atom i oni su
svi nalik jedan drugome; ali Car nad carevima, Sveti, Blagosloveni, utisnuo je u svakog ~oveka pe~at prvoga ~oveka, ipak nijedan od njih nije
drugome nalik. Zato svako mora re}i: za mene je svet stvoren”. (Mishnah, Sanhedrin 4,5). Strahotu ubistva i nemerljivu krivicu ubice Sveto pismo obrazla`e time {to je “Bog po svojemu obli~ju stvorio ~ovjeka” (1.
Mojsijeva 9,6).
^ak i kada bi pozivati se na dru{tvenu opasnost bilo opravdano,
u ovom slu~aju to je bilo neosnovano. Kasnija istorija jevrejskog naroda to je potvrdila. Isus je bio pogubljen, a ipak se dogodilo ono ~ega su
se ~lanovi Sinedriona pribojavali. Rimski vojskovo|a Tit 70. godine osvojio je Jerusalim i razru{io hram. Tom prilikom poginuo je gotov ~itav
narod, koji je po obi~aju bio okupljen za Pashu u Jerusalimu.
Isusova smrt nije spasla narod od propasti, kako je to Kajafa predvi|ao. A kad imamo u vidu da je razorenje Jerusalima bilo reakcija na
~este pobune Jevreja protiv rimskih vlasti u to vreme (naro~ito na veliki ustanak 66. godine), mo`emo se zapitati: nije li stra{na sudbina sna{la
jevrejski narod zato {to je utihnuo glas koji ih je pozivao da ljube svoje
neprijatelje, da budu miroljubivi, ljubazni i predusretljivi, ~ak i u ispunjavanju o~ekivanja rimskih vlasti.
Su|enje pred Sinedrionom
Ovde su u~injeni ozbiljni poku{aji da se doka`e Isusova krivica.
Izvedeni su svedoci koji su iznosili razli~ite optu`be. O ovome izve{tavaju Matej i Marko. Matej jednostavno navodi da ~lanovi Sinedriona nisu na{li nijedno svedo~anstvo protiv Isusa (Matej 26,60). Marko preciznije navodi da njihova svedo~anstva nisu bila saglasna, pa zbog toga “ne
na|o{e” nijedno svedo~anstvo (Marko 14,55.56). Dakle, nejednaka svedo~anstva nisu imala snagu dokaza – zato su propali ovi poku{aji da se
izna|e krivica.
Da nejednaka svedo~anstva nisu uzimana u obzir, nalazimo u Mi{ni: “Ako se ustanovi da su njihove re~i (tj. re~i dva svedoka koji su valjano provereni) saglasne, sudije raspravljaju stvar...” Tako je saglasnost
izjava neophodna pretpostavka da bi se o njima uop{te raspravljalo i glasalo. (Mishnah, Sanhedrin 3,6)
“Najposlije do|o{e dva la`na svjedoka, i reko{e: on je kazao: ja
mogu razvaliti crkvu Bo`iju i za tri dana na~initi je”. (Matej 26,61; Mar-
128
Su|enje Isusu – pravni aspekti
ko 15,58) Ova svedo~anstva mogla su poslu`iti kao osnova za dokaz, da
je Isus “hulio na hram”. Ista optu`ba je kasnije izneta protiv Stefana,
Isusovog sledbenika. (Dela apostolska 6,13) No i ovde su se ~lanovi Sinedriona susreli sa istim problemom – “...ni ovo svjedo~anstvo njihovo
ne bija{e jednako”. (Marko 15,59) Naime, prema pravilima jevrejskog
krivi~nog postupka, svedo~anstva su morala biti saglasna, ne samo u globalu, ve} i u pojedinostima, ina~e bi bila bez ikakvog zna~aja. (Mishnah,
Sanhedrin 5,3)
Nije nikakvo ~udo {to su se i ova svedo~anstva razilazila; ona su
najverovatnije nastala izvrtanjem Isusovih re~i. Naime, na po~etku njegovog javnog rada, nakon {to je iz hrama isterao prodavce `ivotinja, neki su ga pitali s kakvim pravom je to u~inio. Kao dokaz da ima pravo da
to u~ini, Isus je naveo slede}e: “Razvalite ovu crkvu, i za tri dana }u je
podignuti”. Jovan dalje komentari{e: “A on govora{e za crkvu tijela svojega”. (Jovan 2,21) Tako je, prema Jovanovom shvatanju, Isus jo{ na po~etku svog javnog rada prozreo nameru vode}ih Jevreja da ga ubiju, i
prorekao sopstveno vaskrsenje.
Ova izjava je dana za vreme Pashe, jednog od najve}ih jevrejskih
praznika. Za Pashu se okupljao ~itav narod, ili bar svi mu{karci, kojima
je Zakon (Tora) to nalagao. (5. Mojsijeva 16,16) Stoga je veoma verovatno da su bar neki od ~lanova Sinedriona pomenutu Isusovu izjavu
~uli – utoliko pre {to su za aktivnosti u hramu najvi{e bili odgovorni vode}i sve{tenici, i verovatno je da su upravo oni `eleli osporiti Isusu pravo da isteruje prodavce iz hrama, pa su ga pitali s kojim pravom to ~ini.
Zato je veoma verovatno da su bar neki od ~lanova Sinedriona, okupljenih na su|enju Isusu, bili nesavesni kada nisu reagovali na iznesena
la`na svedo~anstva. Tu je bilo i mnogo uva`enih tuma~a Zakona (Tore), a ovi su morali znati da i namerno pre}utkivanje ~injenica predstavlja la`no svedo~enje, ukoliko je ono na {tetu “bli`njem”.
Iako su sva navedena svedo~anstva bila po jevrejskom pravu bezvredna, “poglavar sve{teni~ki zapita Isusa: zar ni{ta ne odgovara{ {to ovi
na tebe svjedo~e?” Isus je }utao. Nije bilo potrebno da bilo {ta ka`e u
svoju odbranu, ili protiv svedoka, jer su ovi sami svedo~ili jedan protiv
drugoga. U dvadeset sedmom psalmu stajalo je: “...usta{e na me la`ni
svedoci; ali zloba govori sama protiv sebe”. (Psalam 27,12)
Kako su se mnogi odlu~ili da la`no svedo~e, i pored stra{nih kazni
propisanih za la`no svedo~enje, ostaje da se objasni. Mo`da im je bila
poznata ranija Kajafina izjava i njegov stav da je Isusova smrt dru{tveno-politi~ki neophodna, pa su zaklju~ili da bi, s tim u vezi, i la`no svedo~enje predstavljalo neophodnost! Jer ako bi dru{tvene prilike opravdale prestup {este zapovesti dekaloga, za{to ne bi opravdale i kr{enje de-
129
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
vete? (2. Mojsijeva 20,13.16) Kada imamo u vidu uticaj koji su poglavari
sve{teni~ki u`ivali u narodu, pomenuta Kajafina izjava mogla je povesti
narod u potpuno bezakonje.
Verovatno je, tako|e, da su svedoci mogli ra~unati na za{titu Sinedriona, ili bar njegovih najuticajnijih ~lanova. S druge strane, stroga
odredba iz Tore o la`nom svedo~enju bila je donekle razvodnjena nekim odredbama iz Mi{ne procesne prirode, o tome kako je mogu}e dokazati da je neko svedo~io la`no. Na primer, ukoliko bi se utvrdilo da
optu`eni ima alibi, tj. doka`e se (izjavama drugih svedoka) da je bio u
to vreme na drugom mestu od onog koje pominje svedok, to jo{ nije bilo dovoljno da se utvrdi da je svedok la`an. Tek ako bi se izjavama drugih svedoka dokazalo da sam svedok nije bio na mestu koje pominje u
svedo~anstvu, to bi bilo dovoljno da odgovara za la`no svedo~enje. (Mishnah, Makkoth 1,4). Tako|e, po farisejskom zakonu, svedoci koji bi protivre~ili jedan drugome nisu smatrani la`nim. (Affred Edersheim, The
life and times of Jesus the Messiah, p. 558)
Na otvoreno pitanje prvosve{tenika: “Zaklinjem te `ivim Bogom
da nam ka`e{ jesi li ti Hristos, sin Bo`iji”, Isus je odgovorio potvrdno. O
ovome, s malim razlikama, izve{tavaju Matej i Marko. (Matej 26,63.64;
Marko 14,61.62) Hristos zna~i pomazanik ili jevrejski – Mesija. Ovim je
Isus sve~ano potvrdio da je Mesija, onaj koga su generacije Jevreja ~e`njivo o~ekivale. I vi{e od toga, priznao je da je i Bo`iji sin. Izgleda da nisu svi Jevreji verovali u to da }e Mesija biti sam Bo`iji sin. (vidi Matej
22, 42-45)
Ovo je poslu`ilo kao osnov smrtne presude, koju je potom, na predlog Kajafe, izglasao Sinedrion. Matej i Marko tako|e bele`e reakciju
prvosve{tenika: “A poglavar sve{teni~ki razdrije haljine svoje i re~e: {ta
nam trebaju vi{e svedoci. ^uste hulu na Boga; {ta mislite? A oni svi kaza{e da je zaslu`io smrt”. Radrev{i haljine svoje, prvosve{tenik je grubo
prestupio zapovest iz Tore, koju su smatrali osnovom svoga zakonodavstva. Prvosve{tenik nije smeo ni pod kakvim okolnostima razdirati svoje haljine. (3. Mojsijeva 21,10; 10,6) U trenutku kada je predlagao smrtnu presudu, Kajafa je u~inio delo koje je, prema va`e}em zakonodavstvu,
zaslu`ivalo smrt.
Kajafa je postupio i protiv pravila jevrejskog krivi~nog postupka,
kojim je bilo predvi|eno da se mla|i ~lanovi najpre izjasne o krivici. Svojom izjavom i postupkom sugerisao je da je Isus hulnik i da ga treba osuditi. Tako|e, svi ~lanovi Sinedriona morali su znati da ne smeju zasedati
no}u. ^ak su i su|enja manjeg zna~aja morala po~eti danju, a ona u kojima su razmatrana dela zapre}ena smrtnom presudom, morala su i po~eti i zavr{iti se danju. Me|utim, dok bi osloba|aju}a presuda mogla biti
130
Su|enje Isusu – pravni aspekti
doneta istoga dana, smrtna presuda se morala odlo`iti za naredni dan,
kad se ponavljalo glasanje. Kad imamo u vidu i to da su Jevreji ra~unali
dan po biblijskom ra~unanju – od zalaska do zalaska sunca (1. Mojsijeva
1,5.8.13.19.23.31; 3. Mojsijeva 23,32), dolazimo do zaklju~ka da su i ovo
poslednje pravilo prekr{ili, bez obzira na to da li je presuda doneta iste
no}i ili u zoru, ili ujutro. Tako|e, zasedanja se nisu smela odr`avati u
predve~erje uo~i subote ili praznika (Mishnah, Sanhedrin 4,1), jer bi u
slu~aju izglasavanja smrtne presude, ona morala biti odlo`ena za naredni dan. Isusu je su|eno prazni~ne no}i, na po~etku Pashe i Praznika beskvasnih hlebova.
Mi{na pominje i to da je, uo~i izvr{enja smrtne presude, jedan glasnik trebalo da bude poslat da objavi da je “taj i taj” osu|en na smrt i
pozove svakog ko ima bilo {ta da ka`e u odbranu osu|enika, da do|e.
(Mishnah, Sanhedrin 6,1) Ovo po svoj prilici nije bilo ispo{tovano; o tome jevan|elja }ute. U Jerusalimu se nalazilo mno{tvo ljudi koje je Isus
iscelio, mnogo nevoljnika kojima je pomogao. Mnogi gre{nici su vra}eni
na put njegovim zauzimanjem i ljubaznim postupanjem. (Luka 8,2; 19,
18) Mo`emo samo zami{ljati {ta bi se dogodilo da je ovaj propis iz Mi{ne bio ispo{tovan.
Najzad, podsetimo se i toga da u ovakvim slu~ajevima, kad je razmatrana smrtna presuda, optu`eni ne bi smeo biti optu`en na osnovu li~ne izjave. Neki su mi{ljenja da bi, po{to Isusova izjava nije predstavljala priznanje krivice, bilo legitimno proglasiti ga za hulnika ukoliko bi
izjava, sama za sebe, predstavljala krivi~no delo huljenja. No ta hula morala bi biti izre~ena pred svedocima, koji se kasnije ne bi smeli na}i u
ulozi sudije. (Adin Steinsaltz, Essential Talmud, Weidenfeld and Nicolson, London, 1976, p. 165)
Jedini na~in kojim bismo mogli poku{ati da odbranimo legalitet
celog procesa pred Sinedrionom je da pretpostavimo da to i nije bilo zvani~no su|enje, ve} istraga u vezi s Isusovim `ivotom, u cilju sastavljanja
optu`nice, koja bi bila zatim izneta pred Pilata. (Affred Edersheim, The
life and times of Jesus the Messiah, p. 556). U tom slu~aju i nije bila izre~ena presuda, ve} samo mi{ljenje da Isus zaslu`uje smrt. Me|utim, ovo
shvatanje se te{ko mo`e braniti, jer je optu`nica koja je kasnije izneta
pred Pilatom bila potpuno druga~ije prirode, kao {to }emo videti. Zato
nam ostaje jedino da konstatujemo da je ~itav proces bio nezakonit, jer
su prekr{ene mnoge odredbe va`e}eg jevrejskog zakonodavstva.
Ali ne samo da su ~lanovi Sinedriona kr{ili pomenute odredbe Mi{ne, koje su procesne prirode, ve} se i nisu trudili da ustanove ono {to
je bilo od najve}e va`nosti, a to je: da li je Isus zaista pohulio svojom izjavom da jeste Hristos i Bo`iji sin. Kao sudije, oni su bili ujedno i u ulozi
131
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
branilaca; shodno tome, bili su du`ni izna}i svaku mogu}nost oslobo|enja, kao i svaku olak{avaju}u okolnost.
Da li je Isus hulio?
Onaj koji huli na Boga zaslu`ivao je smrt – prema Mojsijevom zakonu. Pod huljenjem se podrazumevalo ru`enje Boga. (3. Mojsijeva 24,
15.16) Me|utim, Jevreji su ovo shvatali {ire. Smatrali su da svako ko bi
se izjedna~io s Bogom, direktno ili indirektno – prisvajaju}i atribute koji pripadaju samo Njemu – huli. Na primer, po{to je Bog jedini ovla{}en
da opra{ta grehe, neki od knji`evnika pomislili su kako Isus huli na Boga kada je rekao jednom bolesniku: “Sinko! Opra{taju ti se grijesi tvoji”. (Marko 2,5-7) Jevan|elje po Jovanu bele`i dva slu~aja kada su Jevreji hteli da kamenuju Isusa zato {to je dao izjave kojima je objavio da
je jedno s Bogom i da je postojao pre Avrama. (Jovan 8,58.59; 10,30.31)
Opravdanje za stav da i onaj koji se (neosnovano) izjedna~ava sa
Bogom zaslu`uje smrt, moglo bi se na}i u 5. Mojsijevoj knjizi: “Ali prorok koji bi se usudio govoriti {to u moje ime {to mu ja ne zapovijedim
da govori... taki prorok da se pogubi”. (5. Mojsijeva 18,20) Su|enje la`nom proroku je, zbog {irih dru{tvenih implikacija, bilo u isklju~ivoj nadle`nosti Velikog Sinedriona.
Ako je trebalo da odgovara onaj ko bi, la`no tvrde}i da je prorok,
govorio ono {to mu nije bilo dano da govori, svakako ne bi bilo opravdano osloboditi onoga ko bi neosnovano tvrdio da je Mesija i Bo`ji sin,
jedno sa Bogom. Takva izjava bila bi kao prestup devete zapovesti dekaloga (2. Mojsijeva 20,16) sama po sebi greh, a onaj ko bi je dao bio bi
kriv i za sve posledice obmanjivanja naroda, ba{ kao i la`ni prorok.
Me|utim, Mojsijev zakon nije samo odredio la`no proricanje kao
krivi~no delo, ve} je dao i kriterijume na osnovu kojih su Jevreji smeli
da zaklju~e da je neko la`ni prorok: “[to bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navr{i se, to je rije~ koju nije rekao Gospod...”
(5. Mojsijeva 18,22); “Ako ustane me|u vama prorok ili koji sne sanja,
i ka`e ti znak ili ~udo, pa se zbude taj znak ili ~udo koje ti ka`e, i on ti
re~e: Hajde da idemo za drugim bogovima... nemoj poslu{ati {to ti ka`e
taj prorok” (5. Mojsijeva 13,3). Tako, da bi neko bio progla{en za la`nog
proroka trebalo je da dâ pogre{no predvi|anje, ili, ako i da ta~no predvi|anje, da potom predlo`i ljudima da se okrenu drugim bogovima.
Tako, da bi presuda izre~ena protiv Isusa bila ispravna i legitimna, trebalo je dokazati da je ono {to je on govorio la`, tj. da on nije Mesija, niti Bo`iji sin, jer ovaj ne bi mogao huliti ako ka`e da je jedno s Bogom. Ovo je izostalo.
Isus je naveo su{tinski kriterijum po kome se la`ni prorok ili u~itelj mo`e razlikovati od pravog: “Koji govori od sebe, slavu svoju tra`i;
132
Su|enje Isusu – pravni aspekti
a ko tra`i slavu onoga koji ga je poslao, on je istinit i nema u njemu nepravde.” (Jovan 7,18) Ako je Isus govorio od sebe, morao je imati u vidu neki li~ni interes. Me|utim, sve {to je dobio svojim priznanjem da je
Bo`iji sin, bila je osuda zbog bogohuljenja. Isus je morao znati ~emu vodi njegovo priznanje.
Ovaj ~in, poput mnogih drugih u njegovom `ivotu, bio je principijelan. Isus je bio re{en da ka`e ono za {ta je bio uveren da je istina; ako
ne iz po{tovanja prema Sinedrionu, ono iz po{tovanja prema Bogu kojim ga je Kajafa zakleo. Principijelnost i istinoljubivost obele`avale su i
Isusov javni rad. Propovedao je ono za {ta je bio uveren da je istina, bez
obzira na posledice. Umesto da laska Jevrejima, Isus je poljuljao njihovu veru u sopstvenu veli~inu i pravednost. Dok su oni verovali da “svi
Izraelci imaju deo u svetu koji }e do}i” (Mishnah, Sanhedrin, 10,1), Isus
je izjavio: “I to vam ka`em da }e mnogi od istoka i zapada do}i i sje{}e
za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskome; a sinovi
carstva izgna}e se u tamu najkrajnju...” (Matej 8,11.12). Ovde su “sinovi
carstva” oni koji su najpre imali priliku da u|u u njega – Jevreji, koji su
ujedno mislili da im je mesto u tom carstvu zagarantovano.
Umesto da prori~e poraz rimske imperije, {to je bila su{tina tada{njih mesijanskih o~ekivanja, proricao je propast Jerusalima i hrama,
kojim su se toliko ponosili. Otvoreno je govorio da se Jevreji nalaze u
ropstvu mnogo te`em od rimskog – ropstvu greha. Umesto zemaljskog
dobitka: bogatstva, ~asti, nacionalnog uzdizanja, nudio je duhovni – opro{tenje, izmirenje s Bogom, oslobo|enje od greha, novoro|enje – preobra`aj karaktera. Takva ponuda vre|ala je Jevreje, koji su smatrali sebe
Bo`ijim, privilegovanim narodom, kojima oslobo|enje nije potrebno.
Tako, ako pretpostavimo da je Isus bio la`ni u~itelj i mesija, njegovi motivi ostaju nejasni.
Kada je (ranije) Isus tvrdio za sebe da je on Obe}ani, Mesija, jedno s Bogom, pozivao se na mnoga svedo~anstva: “Vi poslaste k Jovanu
(Krstitelju) i on posvedo~i za Istinu”. (Jovan 5,33) Jovan Krstitelj bio je
prihva}en kao Bo`ji sluga, prorok, po{tovan od ~itavog naroda (Matej
21,26), i on je posvedo~io da je Isus onaj “koji odozgo dolazi” i koji “nad
svima je” (Jovan 3,31), “jagnje Bo`je koje uze na se grijehe svijeta” (Jovan 1,29). ^ak ni jevrejske vo|e nisu se usu|ivale da ustanu protiv ovog
svedo~anstva. (Matej 21,25-27; Marko 11,30-33; Luka 20,4-7)
Ipak, postojala su jo{ vrednija svedo~anstva: “Ali ja imam svedo~anstvo ve}e od Jovanova; jer poslovi koje mi dade otac da ih svr{im, ovi
poslovi koje ja radim svedo~e za mene da me otac posla”. (Jovan 5,36)
Isus je ~inio upravo ona dela za koja je bilo prore~eno da }e ih Mesija
obavljati. (Isaija 42,7; 61,1-3) Isus je svojim delima verno predstavljao
133
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
Bo`iji karakter, Njegovu ljubav i saose}anje prema ljudima. Bog je u Starom zavetu predstavljen kao za{titnik slabih, neza{ti}enih, potla~enih,
unesre}enih, siroma{nih i usamljenih. (5. Mojsijeva 10,18; 24,14.15; Psalam 68,5.6; 2. Mojsijeva 22,22-27; 23,9; 3. Mojsijeva 19,10.15) Ovim kategorijama ljudi, zanemarenim, prezrenim i od dru{tva odba~enim, Isus
je posve}ivao posebnu pa`nju. (Matej 4,23.24; 9,35.36; 11,9; 14,14; Marko 2,15-17; Luka 7,39; 15,1.2)
Listi svojih svedoka Isus je dodao i Boga: “I otac koji me posla
sam svedo~i za mene”. (Jovan 5,37) Jevan|elja bele`e da su, prilikom
Isusovog kr{tenja – na po~etku njegove misije – prisutni ~uli glas s neba, koji je objavio: “Ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji”. (Matej 3,17; Luka 3,22) Ne{to sli~no se dogodilo, prema Jovanovom jevan|elju, i na kraju njegove misije. (Jovan 12,28-30)
Na kraju Isus pridru`uje svojim svedocima i Sveto pismo (starozavetna Biblija, koju Jevreji priznaju): “Pregledajte pisma, jer vi mislite da
u njima imate `ivot ve~ni, i ona svedo~e za mene”. (Jovan 5,39) U Svetom pismu bili su prore~ene mnoge okolnosti i detalji u vezi sa `ivotom
Mesije i sa njegovom slu`bom – mesto i okolnosti njegovog ro|enja (Mihej 5,2; Isaija 7,14), vreme njegovog kr{tenja (Danilo 9,25), njegova pripadnost Judinom kolenu (1. Mojsijeva 49,10) i preciznije, Jesejevom i
Davidovom potomstvu. (Isaija 11,1; 9,6.7) Zatim, opisana je njegova slu`ba (Isaija 42,7; 61,1-3), njegov tih i nenametljiv na~in rada (Isaija 42,13) odbacivanje od strane naroda (Isaija 53,1.3; Isaija 49,4), pa i napu{tanje od strane u~enika u trenutku krize (Zaharija 13,7), ~ak i najte`e
izdajstvo od strane jednog od njegovih najbli`ih saradnika i apostola, do
detalja! (Psalam 55,12-14; Zaharija 11,12.13; Matej 26,14.15) Zatim, njegov trijumfalni ulazak u Jerusalim (Zaharija 9,9; Matej 21,4.5), zloba njegovih sudija i prisutnih svedoka i slu`benika (Psalam 27,12; 64,2-4), kao
i njegovo krotko i dostojanstveno dr`anje na sudu (Isaija 50,6; Psalam
38,12-15). Njegova smrt na krstu prore~ena je vi{e vekova pre nego {to
je taj sramotni na~in pogubljivanja bio ustanovljen. (Psalam 22,16.18)
Dakle, Isus je naveo ~etiri svedo~anstva, kada je tvrdio da je Mesija i Bo`iji sin: svedo~anstvo Jovana krstitelja, Isusova dela, svedo~anstvo Boga Oca, kao i Sveto pismo. Time je susreo Jevreje na njihovom
terenu: u jevrejskom krivi~nom (i gra|anskom) sudskom postupku, dva
svedoka bila bi dovoljna – Isus je naveo dva puta vi{e.
Za Isusa su svedo~ili i ljudi koji su, po nare|enju jevrejskih vo|a,
bili poslani da uhvate Isusa za praznik Senica, skoro pola godine pre
ovog su|enja. Oni su se vratili bez Isusa, sa obrazlo`enjem: “Nikad ~ovjek nije tako govorio kao ovaj ~ovjek”. (Jovan 7,46)
134
Su|enje Isusu – pravni aspekti
Ko je hulio na Boga i na hram
Iz jevan|elja, a i iz jevrejskih spisa saznajemo da su vode}i jevrejski ljudi, naro~ito tzv. knji`evnici (tuma~i Zakona) i fariseji (jedna grupacija u okviru jevrejske vere), doneli ~itav niz propisa kojim su derogirali Bo`anske naredbe, ~ak i one najsvetije zapovesti Dekaloga. Tako
su objavili da ako ~ovek zave{ta imanje hramu, za `ivota vi{e nije obavezan pomagati svoje stare roditelje. “Po{tuj oca svojega i mater svoju ...
i ne preziri matere svoje kad ostari” (2. Mojsijeva 20,12; Pri~e Solomunove 23,22) – bile su re~i iz Biblije, koju su Jevreji smatrali Bo`jom re~ju. Zato ih je Isus ukorio: “...ukidate zapovijest Bo`iju da svoj obi~aj
sa~uvate!” (Marko 7,9.13; Matej 15,6)
“Ni{ta ne dodaji k rije~ima Njegovijem (Bo`jim), da te ne ukori i
ne na|e{ se la`a”. (Pri~e Solomunove 30,6) Naro~ito su se fariseji isticali u tome {to su zapovestima Tore dodali i ~itav niz svojih pravila i tuma~enja, koje su smatrali svetima i nametali ih drugima, kao da su i to
Bo`anske uredbe. Tako su subotu, dan od odmora, opteretili ~itavim nizom besmislenih ograni~enja, osu|uju}i sve koji ta ograni~enja ne bi po{tovali. (Matej 12,12; Marko 2,23.24;3,2; Luka 6,7; 13,14; Jovan 5,16)
Dok su optu`ivali Isusa da se izjedna~ava sa Bogom, fariseji i jevrejski rabini sami su to ~inili. Svoje zapovesti smatrali su jednako vrednim zapovestima Tore, ~ak i vrednijim. Ne samo da su se izjedna~avali
s Bogom, nego su se postavljali i iznad Njega. Isusov stav prema Bogu
predstavlja potpunu suprotnost tome. “Ja ni{ta sam od sebe ne ~inim,
nego kako me nau~i Otac moj onako govorim” (Jovan 8,28; 5,19). Ovo
je bila su{tina Isusove odbrane od svih optu`bi jevrejskih vo|a. Ovaj stav
je potvrdio i svojim `ivotom. Pred svoje hap{enje, po{to se pomolio da
izbegne stra{nu sudbinu koja ga je o~ekivala, dodao je: “ali opet ne kako ja ho}u, nego kako ti... ako me ne mo`e ova ~a{a mimoi}i da je ne pijem, neka bude volja tvoja”. (Matej 26,39.42) Isus, “ako je i bio u obli~ju
Bo`ijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam
sebe uzev{i obli~je sluge, postav{i kao i drugi ljudi i na o~i se na|e kao
~ovek, ponizio sam sebe postav{i poslu{an do same smrti, a smrti krstove”. (Filibljanima 2,6-8)
Mada su sve{tenici poku{ali da optu`e Isusa da ne po{tuje hram,
sami su pokazivali krajnje nepo{tovanje prema njemu. Za vreme velikih
praznika, u samom hramu napravili bi pijacu na kojoj su se prodavale
(po svoj prilici i preprodavale) `ivotinje za `rtvovanje onima koji su dolazili iz udaljenih krajeva i nisu mogli poneti svoje. (Matej 21,12; Marko
11,15; Jovan 2,15-17) Tako se krug vode}ih sve{tenika bogatio na ra~un
naroda, pa i onih siromaha koji su smatrali svojom du`no{}u prino{enje
`rtava po Mojsijevom zakonu.
135
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
Su|enje pred Pilatom
“I odmah ujutro odlu~i{e prvosve{tenici sa stare{inama i knji`evnicima i sav sinedrion, sveza{e Isusa, odvedo{e i preda{e Pilatu”. (Marko 15,1; Matej 27,1; Luka 23,1; Jovan 18,28)
“U Judeju je Tiberije poslao Pilata za dr`avnog upravitelja” (Judejski rat 2,9,2). Pilat je svoj mandat dobio direktno od rimskog cara, kao
i prvi upravitelj, Koponije, koji je upu}en u Judeju, nakon {to je Arhelajeva dr`ava bila pretvorena u provinciju. (Judejski rat 2,8,1) Svojom
konstitucijom, car je davao uputstvo upravniku, koje se odnosilo na njegovu slu`bu (mandat). (Obrad Stanojevi}, Rimsko pravo, Dosije, Beograd, 2002, str. 64)
Provincije su podeljene na dve kategorije: senatske (provinciae senatus v. populi) i imperatorske (provinciae Caesaeris v. principis). Na
osnovu navedenih citata iz Judejskog rata, zaklju~ujemo da je Judeja bila imperatorska provincija. Za upravnike provincija je va`ilo pravilo: “U
svojoj provinciji upravnik provincije ima najvi{u vlast me|u svima, posle princepsa”. (Ulpianus, D. 1,18,4)
U izvesnim zemljama koje su pot~injene Rimu, nad kojima je kraljevska vlast pre{la od narodne dinastije na imperatora, imperator predaje celokupnu administraciju ~lanovima ekvestarskog reda, koji su se
zvali praefecti, kao {to je bilo u Egiptu, ili procuratores Augusti, kao u
Judeji do 70. godine posle Hrista. (Pjer Vilems, Rimsko javno pravo ili
rimske politi~ke ustanove od postanka Rima do Justinijana, Beograd 1899,
Dr`avna {tamparija Kraljevine Srbije, str. 571, 576). Pilat je prokurator
(Tacitus, Annalium 15,44), ~lan ekvestarskog reda, drugog reda za vreme carstva ni`eg od senatorskog, koji je ispunjavao uslove: ingenuitet,
gra|anska ~ast i ekvestarski cenzus od 400.000 sestersa. Ordo equester i
ordo senatorius spadali su u klasu honestiores, za razliku od klase humiliores. U prvim vekovima carstva, ~lanovi ovoga reda su ~inili ve}inu od
broja onih lica koja su kao sudije bila upisana u album judicium. Sva zvanja koja ~ine ekvestarsku karijeru daje isklju~ivo sam imperator (P. Vilems, Rimsko javno pravo..., str. 420, 421, 428). Prokuratori, ~lanovi vite{kog stale`a, kao Koponije, od Cezara su dobijali “vlast nad `ivotom
i smr}u”. (Judejski rat 2,8,1) Isto pravo imao je i Pilat, kao upravnik provincije: “Qui universas provincias regunt, ius gladii habent et in metallum
dandi potestas eis permissa est”. (Ulpianus, D. 1,18,6,8) Pilat je dakle
imao “ius gladii”, {to se vidi i iz ~injenice da je krvavo ugu{io nemire Jevreja (Judejski rat 2,9,4) i da je pogubio Galilejce koji su prinosili `rtve.
(Luka 13,1) I sam Pilat je izjavio pred Isusom: “Ne zna{ li da imam vlast
raspeti te, i vlast imam pustiti te?” (Jovan 19,10) Dr Ivo Mili} zaklju~uje
da je Pilat na osnovu svog “ius gladii” u vr{enju pravosu|a bio potpuno
136
Su|enje Isusu – pravni aspekti
nezavisan (a ne pot~injen sirijskom legatu, kao {to neki misle) i najvi{a
pravosudna instanca u Judeji. Mimo njega se smrtna presuda nije smela,
niti mogla zakonito izvr{iti, jer je ius vitae et necis jedan od atributa suverene vlasti. (Golgota i pravo, str. 11-13)
Zato su Isusa njegovi tu`ioci, kada su `eleli da ga osude na smrt,
mogli izvesti samo pred Pilata. “Onda Pilat izi|e k njima napolje i re~e:
kakovu krivicu iznosite na ovoga? Odgovori{e mu i reko{e: kad on ne
bi bio zlo~inac, ne bismo ga doveli tebi”. (Jovan 18,29.30) Ovde nam se
name}e pitanje: kako su Jevreji sa takvom slobodom iza{li pred Pilata,
o~ekuju}i ne{to {to je sasvim neprimereno za tu`ioce: da im sudija veruje? Postoji mogu}nost da je Pilat ranije bio voljan da potpisuje smrtne
presude i bez istrage, pa su o~ekivali da se i u ovom slu~aju Pilat ne}e
dublje zainteresovati za slu~aj jednog peregrina. Na~elo pravi~nosti nije dopu{talo da iko nesaslu{an bude osu|en. (Marcianus, D. 48,17,1)
“A Pilat im re~e: uzmite ga vi i po zakonu svojemu sudite mu” (Jovan 18,31). Drugim re~ima: “Ako je va{ sud dovoljan, za{to ste ga onda
doveli k meni?” Tu`ioci su sada morali da priznaju da su Isusa ve} osudili na smrt: “Mi ne smijemo nikoga pogubiti.” Sada je Pilatu moralo biti jasno {ta je cilj ove jutarnje posete.
O~igledno, Pilat nije bio voljan da osudi Isusa, zato “po~e{e ga tu`iti govore}i: ovoga na|osmo da otpa|uje narod na{, i zabranjuje davati
}esaru danak, i govori da je on Hristos car”. (Luka 23,2) Isus je pred Sinedrionom osu|en za hulu. Ovde se optu`nica znatno razlikovala; ona
se svodila na jedno: da je Isus buntovnik i da podi`e narod protiv Rima.
Dakle, Isus je optu`en da je izvr{io politi~ki delikt; su|enje u ovakvim
slu~ajevima bilo je u isklju~ivoj nadle`nosti guvernera provincije. (Golgota i pravo, str. 17)
U krivi~nom postupku, Pilat je trebalo da ustanovi “uzrok (razlog), osobu (u~inioca), mesto, vreme, vrstu, koli~inu (kvalitet, kvalifikaciju), ishod (posledicu dela).” (Venuleius, D. 48,19,16,1) Obaveza je tu`ilaca bila da doka`u ono {to tvrde. (Paulus, D. 48,18,18,2; Paulus, D.
22,3,2) Teret dokazivanja pada na tu`ioca. (C.J. 4,30,10; Just. Inst. 2,20,
4; Marcianus, D. 22,3,21) Sudi se po te`ini argumenata, dokaza, a ne po
njihovom broju. (Cicero, De off. 2,22,79) Kod krivi~ne odgovornosti,
treba uzeti u obzir i li~nost optu`enog: da li je to delo mogao u~initi, da
li je ranije ne{to sli~no u~inio, da li je o tome razmi{ljao i da li je bio du{evno zdrav. (Modestinus, D. 48,4,7,3)
U slu~aju politi~kih delikata prema peregrinima se primenjivala
zvani~na, inkvizitorna forma. Ovo je bilo izri~ito pravilo kod krivi~nog
dela uvrede veli~anstva. Glavna dokazna sredstva su iskazi okrivljenika
i svedoka. Za razliku od jevrejskog krivi~nog postupka, ovde je priz-
137
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
nanje optu`enog redovno bilo dovoljno za osudu, (Cicero pro Ligutio 1,
2; Sallustius, Catil. 52,36; Seneca, Controvers. 8,1) iako se priznanje moralo uzeti u vezi sa ostalim stanjem stvari. (D. 48,18,1,17 i 23 i 27) Verodostojnost svedoka zavisila je od njegovih li~nih svojstava. (D. 22,5,3;
22,5,21,3) Dokazi se slobodno ocenjuju. (Golgota i pravo, str. 17)
Kao i kod Jevreja, “svako se smatra nevinim, dok se presudom ne
utvrdi suprotno”. (Ulpianus, D. 28,1,9) Tako|e, “bolje je ostaviti krivcu
zlo~in neka`njen nego osuditi nedu`noga”. (Ulpianus, D. 48,19,5, pr.)
Kazna se odmerava srazmerno te`ini krivi~nog dela. (Callistratus,
D. 48,10,31) Ugled izvr{ioca pove}ava te`inu krivi~nog dela. (Menander, D. 49,16,2,1) Gleda se da li je krivi~no delo u~injeno namerno, ili
nepromi{ljeno, ili usled nemarnosti (nehata). (Marcianus, D. 48,19,11,2)
Kod te{kih krivi~nih dela, ka`njava se i zla namera (poku{aj), ako ne
nastupi posledica. (Calistratus, D. 48,18,14)
Jevan|elja nam daju dovoljno informacija da mo`emo ispitati osnovanost optu`bi navedenih protiv Isusa.
Da li je Isus otpa|ivao narod i zabranjivao
da se daje danak cezaru?
Izneta optu`ba mogla je podsetiti Pilata na ne tako davni doga|aj: “Za vreme njegova (Arhelajeva) upravljanja, navede neki Galilejac
Juda svoje zemljake na ustanak, izjaviv{i da je sramno ako daju Rimljanima da`bine i priznaju, osim Boga, i smrtne ljude za svoje zapovednike”. (Judejski rat 2,8,1)
Da je Isus zaista otpa|ivao narod i bunio ga protiv Rima, to bi bilo u suprotnosti sa ~itavim njegovim u~enjem. Isus je u~io da i zemaljske
vlasti treba po{tovati, jer i zemaljski vladari vladaju po Bo`joj nameri i
dopu{tenju. Ovakvo shvatanje je izneo i pred Pilatom: “Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo...” (Jovan 19,11)
Isus nije prezirao one koji su po{tovali rimske vlasti, ~ak ni one
koji su bili u slu`bi Rima prikupljaju}i porez. Zamerali su mu {to se dru`io sa takvim ljudima, tzv. carinicima, jer su ovi bili omra`eni u dru{tvu,
izme|u ostalog i zbog saradnje sa Rimom. ^ak je i jedan od dvanaestorice apostola, Matej, bio carinik. (Matej 10,3) Da nije u neprijateljstvu
sa Rimljanima, Isus je dokazao i time {to je iscelio slugu rimskog kapetana. (Matej 8,5-13; Luka 7,1-10)
Oni koji su te`ili da Isusa uhvate u zamku i navedu da izgovori
ne{to zbog ~ega bi ga mogli osuditi, jednom prilikom su ga upitali: “U~itelju! Znamo da pravo govori{ i u~i{, i ne gleda{ ko je ko, nego zaista u~i{
putu Bo`jem: Treba li nam }esaru (rimskom caru) davati hara~?” (Luka
20,21.22; Marko 12,14) Isus je prozreo njihovu nameru: ako odgovori
138
Su|enje Isusu – pravni aspekti
potvrdno, mo}i }e da ga optu`e kao izdajnika svoga naroda i saradnika
okupatora, i tako da ga omraze narodu i spre~e da njegova popularnost
i dalje raste na ra~un zvani~nih jevrejskih vo|a; ako bude odgovorio odri~no, mo}i }e da ga tu`e Rimljanima. Isus odgovara potvrdno, ali na takav na~in, da se njegovom logi~nom odgovoru nije moglo prigovoriti.
Pre nego {to }e dati odgovor, Isus objavljuje licemerstvo onih koji su mu
postavili pitanje: “[to me ku{ate?” rekao je on. Zatim je dodao: “Poka`ite mi dinar.” Doneli su ga, a on ih je upitao: “^iji je na njemu obraz i
natpis?” A oni odgovaraju}i reko{e: “]esarov.” Pokazuju}i natpis na
kovanom novcu, Isus je rekao: “Podajte dakle {to je }esarevo }esaru, a
{to je Bo`je Bogu!” Drugim re~ima – po{to `ive pod za{titom rimske sile, treba da joj daju potporu koju zahteva sve dotle dok se to ne sukobi
sa uzvi{enijom obavezom. Dok se miroljubivo pokoravaju zemaljskim
vlastima, oni u sva vremena treba da se prvo pokoravaju Bogu.
Iako je ~esto kritikovao jevrejske vo|e, Isus nije opravdavao one
koji se oglu{uju o njihove pravedne zahteve; za to nema opravdanja –
~ak ni licemerstvo narodnih vo|a ne mo`e biti izgovor: “Sve dakle {to
vam reku (knji`evnici i fariseji) da dr`ite, dr`ite i tvorite; ali {to oni ~ine
ne ~inite, jer govore, a ne ~ine.” (Matej 23,2). Nije ni osporavao nadle`nost jevrejskim sudovima, pa ni Sinedrionu, da sudi po zakonu Deset
zapovesti. (Matej 5,22 – prevod ^arni})
Dakle, Isus nije otpa|ivao narod – ni od rimskih, ni od jevrejskih
vlasti.
Da li je Isus tvrdio da je car?
Deo optu`be koja je bila izneta pred Pilatom glasio je: “Govori
da je on Hristos car”. (Luka 23,2) Da li se Isus podigao protiv autoriteta rimskog cara i njegovih namesnika u Palestini, tvrde}i da njemu pripada presto?
To je, po svoj prilici, bilo ono {to je i Pilat `eleo da ispita. Zato
mu je postavio pitanje: “Ti si car judejski?” (Jovan 18,33)
Isus ne pori~e da je car, ali obja{njava naro~itu prirodu svog carstva, koje ne predstavlja pretnju postoje}em poretku: “Moje carstvo nije
od ovoga sveta.” Ovu svoju tvrdnju potkrepljuje logi~kom argumentacijom: “Kada bi bilo od ovoga sveta carstvo moje, onda bi sluge moje
branile da ne bih bio predan Judejcima; ali carstvo moje nije odavde.”
Da je ovo tvr|enje Isusovo istinito, svedo~i i njegovo u~enje. Na
o~ekivanje naroda da bude uspostavljeno Bo`je carstvo na zemlji, Isus
je odgovarao: “Carstvo Bo`ije ne}e do}i da se vidi... jer gle, carstvo je
Bo`ije unutra u vama” (Luka 17,20.21) Carstvo Bo`je ne treba da bude
uspostavljeno dekretom, ili zveckanjem oru`ja, ve} usa|ivanjem novih,
nebeskih na~ela u srca ljudi.
139
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
Da Isus nije pretendovao na zemaljski presto, svedo~e i njegova
dela. Kada je stekao popularnost, imao je priliku da se proglasi mesijom
i carem; me|u Jevrejima je postojalo takvo raspolo`enje. Jevan|elje po
Jovanu navodi jedan slu~aj, kada je narod po`eleo da ga zacari. “A kad
razumije Isus da ho}e da do|u da ga uhvate i da ga u~ine carem, otide
opet u goru sam”. (Jovan 6,15) Isus je izbegao da bude progla{en za cara.
Poznata “beseda na gori” (Matej 5) ima, izme|u ostalog, isti cilj:
da objasni prirodu nebeskog carstva; u njemu ne vladaju drski i mo}ni
vladari, koji na presto dolaze laktanjem, nasiljem i prevratima (uobi~ajenim za to vreme); u nebesko carstvo ulaze ponizni, prognani radi
pravde, oni za koje obi~no nema mesta u vladama ovoga sveta. Ovo su
sporo u~ili ~ak i njegovi u~enici (a i hri{}ani u svim vekovima posle Hrista). Stoga je Isus jednom prilikom rekao: “Znajte da knezovi narodni
zapovijedaju narodu, i poglavari upravljaju njim. Ali me|u vama da ne
bude tako; nego koji ho}e da bude ve}i me|u vama, da vam slu`i. I koji ho}e me|u vama da bude prvi, da vam bude sluga. Kao {to ni sin ~ovje~ij nije do{ao da mu slu`e, nego da slu`i...” (Matej 20,25-28)
Isus nije nikada izjavio da pretenduje na presto – ni re~ju, niti bilo kakvom konkludentnom radnjom. Istina, dozvolio je da ga do~ekaju
usklicima prilikom njegovog ulaska u Jerusalim; me|utim, tuga koju je
izrazio re~ju i suzama, dok je sa Maslinske gore posmatrao Jerusalim,
svedo~i o tome da je zemaljska slava mesijanske vladavine bilo poslednje ~emu se nadao. Bio je svestan stra{ne propasti koja }e sna}i ovaj
grad, nekad izabran od Boga za mesto u kojem }e se otkrivati Njegova
slava. (Matej 19,41-44)
Isus poslat kod Iroda
Te{ko je re}i u kojoj meri je Pilat razumeo Isusovo obja{njenje o
prirodi carstva koje te`i da uspostavi. Jedno je sigurno: bio je uveren da
Isus nije buntovnik. Rekao je: “Ja na nalazim nikakve krivice na ovom
~ovjeku”. (Luka 23,4) “A oni navaljivahu govore}i: on buni ljude u~e}i
po svoj Judeji, po~ev{i od Galileje dovde. A Pilat ~uv{i za Galileju zapita: zar je on Galilejac?” (Luka 23,5.6)
Kada je shvatio da je Isus iz Galileje, poslao ga je galilejskom tetrarhu Irodu Antipi, koji se zatekao u Jerusalimu. Naime, va`ilo je pravilo da “upravnik provincije ima vlast samo nad ljudima svoje provincije...
Ponekad ima vlast i naspram stranih ljudi, ako svojom rukom po~ine
neki delikt”. (Paulus, D. 1,18,3) Tako je Isus lege originis potpadao pod
jurisdikciju Iroda.
I kod Iroda su bili prisutni Isusovi tu`ioci, po pravilu da tu`ilac u
kaznenom postupku sledi sud optu`enog. (CJ. 3.13.5) Iako “glavari sve-
140
Su|enje Isusu – pravni aspekti
{teni~ki i knji`evnici stajahu, i jednako tu`ahu ga”, prema Pilatovim re~ima, ni Irod nije na{ao da je Isus u~inio i{ta {to bi zaslu`ilo smrt. (Luka
23,10.15)
“A Irod osramotiv{i ga sa svojijem vojnicima, i narugav{i mu se,
obu~e mu bijelu haljinu, i posla ga natrag Pilatu”. (Luka 23,11)
Izgleda kao da su i Irod i Pilat izbegavali da sude Isusu. Dok se
Pilat, u `elji da se oslobodi odgovornosti, mogao pozvati na lege originis, Irod se u istom cilju mogao pozvati na forum delicti commisi: “gde
ko po~ini krivi~no delo, tu treba i da odgovara” (Pomponius, D.9,4,43;
sli~no i: Ulpianus, D.48,2,7,4). Me|utim, budu}i da je Isus optu`en da
“buni ljude” i po Judeji i po Galileji, ovde su, prema forum delicti commisi, Pilat i Irod jednako nadle`ni. U slu~aju jednake nadle`nosti, primenljiv je forum preventionis, po kome se prednost daje onom sudu koji je prvi stranku zakonito pozvao pred sud. (Golgota i pravo, str.19)
Jo{ jednom u Pilatovoj sudnici
Pilat ponovo, “sazvav{i glavare sve{teni~ke i narod”, sve~ano izjavljuje da je Isus nevin; ta~nije, da nije na{ao da je Isus kriv po bilo kojoj ta~ki optu`nice. Ipak predla`e da se Isus i{iba, pa pusti! (Luka 23,13.
16) To je potpuno nelogi~no – “ne mo`e biti kazne, bez krivice”, (Ulpianus, D. 50,16,131) ka`njavanja nisu ustanovljena za nevine, nego za krivce. (C.Th. 11,7,7) Ovako ne{to se da objasniti samo Pilatovom `eljom
da ugodi Jevrejima i u~vrsti svoj polo`aj prokuratora. Sudija se spustio
toliko nisko da pregovara sa tu`iocima kako da kazni optu`enog! To je
bilo ispod svakog sudijskog dostojanstva. Dodajmo jo{ i to da je upravnicima provincija bilo dano uputstvo da “ne dopu{taju provincijalcima
da im se suvi{e pribli`e, jer se iz razgovora jednakih ra|a preziranje dostojanstva”. (Calistratus, D.1,18,19) Tako je i bilo: Pilatova slabost, davanje prava tu`iocima da zahtevaju da se ispune njihova o~ekivanja, u~inilo je ove jo{ odlu~nijim i drskijim u svom opho|enju prema sudiji.
Nakon {to je Pilat naredio da se Isus i{iba, “vojnici spletav{i vijence od trnja metnu{e mu na glavu, i obuko{e mu skerletnu haljinu, i govorahu: zdravo, care judejski! I bijahu ga po obrazima”. (Jovan 19,2.3)
Ni ovo Pilat nije smeo da dopusti: “Svaki postupak i ka`njavanje trebalo je da bude bez vre|anja (ljudskog dostojanstva)”. (Cicero, De off. 1,
25,88)
Posle svega poni`enja Pilat ponovo izjavljuje da ne nalazi na Isusu “nikakve krivice”. (Jovan 19,4) Ova izjava je jo{ sna`nija od prethodne, kada je rekao da ne nalazi na Isusu nijednu krivicu koju mu pripisuju. (Luka 23,14)
Pilat izlazi k Jevrejima (okupljenim izvan sudnice) (Jovan 18,28)
i izvodi Isusa za sobom da bi oni koji tra`e njegovu smrt videli da ne nje-
141
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
mu nema krivice! (Jovan 19,6) Kakva li je bila Isusova pojava, kada je
trebalo da se Isusovi tu`ioci samo na osnovu nje uvere da je Isus nevin!
I ovo je verovatno bio jedan od Pilatovih poku{aja da oslobodi
Isusa. Nadao se da }e Isusova pojava ganuti Jevreje. Me|utim, ovi nisu
bili dirnuti, ve} jo{ vi{e razdra`eni. Po~eli su da otvoreno vr{e pritisak
na sudiju, vi~u}i: “raspni ga, raspni... mi imamo zakon i po zakonu na{emu valja da umre, jer na~ini sebe sinom Bo`ijim”. (Jovan 19,6.7) Pilat
se pobojao da Isus nije zaista sin Bo`iji, pa je poku{ao da ga ispita u vezi
s tim. No Isus nije `eleo da odgovara Pilatu. “A Pilat mu re~e: zar meni
ne govori{? Ne zna{ li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te”.
Isus mu odgovara: “ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima ve}i grijeh koji me predade tebi”. (Jovan
19,11)
Prema ovim Isusovim re~ima, Kajafa je imao ve}i greh od Pilata,
jer je kao Jevrejin znao da svaka vlast dolazi odozgo i da je Bogu odgovoran za to kako je koristi. To je primena op{teg pravila po kome je ~ovek odgovoran za neki ~in, prema meri svog saznanja o njegovoj te`ini
i ka`njivosti. (Luka 12,47.48) Ova izjava ima naro~it zna~aj kada imamo
u vidu Isusovu tvrdnju da je on nadle`an da sudi svetu. (Jovan 5,27) Ovim
je re~ima pokazao da je dostojan da bude sudija. Usred najve}ih patnji i
bola opravdao je, koliko je to bilo mogu}e, delo rimskog namesnika koji ga je predao da bude razapet. Kao pravi jevrejski sudija – branilac, trudio se da prona|e svaku mogu}u olak{avaju}u okolnost.
Pilat ponovo poku{ava da oslobodi Isusa. Pritisak tu`ilaca prerasta u pretnju: “ako pusti{ ovoga nijesi prijatelj }esaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se }esaru”. (Jovan 19,12)
Sinopti~ka jevan|elja pominju da Pilat “o svakom prazniku pu{ta{e im (Jevrejima) po jednog su`nja koga iskahu”. (Marko 15,6) Dok
su Jevreji optu`ivali Isusa da je buntovnik, i dok su optu`ivali Pilata da
nije prijatelj caru (jer `eli da oslobodi Isusa), tra`ili su da Pilat oslobodi Varavu, koji je stvarno bio buntovnik i ubica! (Marko 15,8) Kakvo licemerje i nepravda! Toliko o njihovoj odanosti rimskom caru.
^ak ni Pilat nije o~ekivao takav rasplet situacije, ve} se nadao da
}e, koriste}i svoje pravo abolicije za praznik Pashe, uspeti da oslobodi
Isusa. (Matej 27,17; Luka 23,20) Abolicija kod Rimljana nastaje ili zbog
javnih razloga, kao {to je proslava sve~anog dana, ili javne zahvalnosti,
ili zbog privatnih razloga, zbog tra`enja tu`ioca. (Papinianus, D. 48,16,
8-10) Abolicija je ukidanje, predaja zaboravu i prestanak optu`be. (Paulus, Sent. 5,17)
Me|utim, “nije sve ono {to je dozvoljeno ujedno i ~asno”. (Paulus, D.50,17,144. pr) Abolicijama su Rimljani povre|ivali sopstvene prin-
142
Su|enje Isusu – pravni aspekti
cipe pravde: “Ne treba da zlo~in ostane neka`njen, niti da nevin bude
osu|en”. (Iulianus, D. 9,2,51,2) Tako|e, Jevreji su morali znati da “ko
opravda krivoga i ko osudi pravoga, obojica su gad Gospodu”. (Pri~e
Solomunove 17,15)
Tako su Jevreji u~inili dve nepravde: tra`ili su oslobo|enje za Varavu, a osudu za Isusa. Pilat je udovoljio i jednom i drugom zahtevu: “...
pusti im Varavu, a Isusa {ibav{i predade da ga razapnu”. (Marko 15,15)
Po pravilu, na krst je pribijana plo~ica na kojoj je bila ispisana krivica. (Adalbert Rebi}, Biblijske starine, Kr{}anska sada{njost, Zagreb,
1983, str. 164) U ovom slu~aju bilo je napisano na jevrejskom (ta~nije
aramejskom), gr~kom i latinskom: “Isus Nazare}anin car Judejski”. (Jovan 19, 19.20; Marko 15,26) Na osnovu ovih re~i mo`emo zaklju~iti da
je Isus na kraju osu|en za uvredu veli~anstva ili veleizdaju (crimen maiestatis, perduellio). Naime, “U toku republike, jedno od krivi~nih dela
je uvreda dostojanstva (rimskog naroda), ili crimen laesae maiestatis. Tokom principata ovo delo menja svoju su{tinu, sve vi{e se pretvara u uvredu vladara, koji simbolizuje narod. Ono se koristi za obra~un sa politi~kim protivnicima, naro~ito za vlade Tiberija, Kaligule i Nerona”. (Obrad Stanojevi}, Rimsko pravo, str. 176) “...ve} 15. godine dato je novo
tuma~enje starom zakonu o uvredi veli~anstva. Ranije su po tom zakonu pozivani na odgovornost oni koji bi izdajom, podsticanjem plebsa
na pobunu, r|avim upravljanjem dr`avom, umanjivali veli~inu rimskog
naroda. Pod Tiberijem su se za uvredu veli~anstva po~eli najpre optu`ivati oni ~iji su postupci i re~i vre|ali uspomenu na Avgusta, a zatim su
se pod taj zakon po~ele podvoditi i sve neoprezne opaske na adresu Tiberija”. (N. A. Ma{kin, Istorija starog Rima, Nau~na knjiga, Beograd,
1951 – I.P.N.P. Srbije, str. 348)
Zlo~in uvrede veli~anstva po kazni je nadilazio sva druga krivi~na
dela (Iust., Inst. 4,18,3) Me|utim, “zlo~in uvrede veli~anstva ne ~ini se
bez zle namere” (Farinacius, citirano prema zbirci latinskih izreka A.
Romca, Latina et Graeca, Zagreb, 1988, str. 133), koju Pilat nije prona{ao kod Isusa. Pri tome, “Dolus non praesumitur” (Ulpianus, D. 22,3,
18,1) – zla namera se ne pretpostavlja, naro~ito “tamo gde nema koristi,
ili (druge) pogodnosti”. (Farinacius, str. 175. u zbirci latinskih izreka A.
Romca) Tako|e, verbalni delikt nije bio dovoljan za krivicu. (Modestinus, D. 48,4,3)
Epilog
Isus je osu|en na osnovu svog priznanja da je car, iako nije dokazano da je imao zlu nameru. Isus nije imao u vidu bilo kakvu korist –
ovom izjavom mogao je samo dovesti sebe u opasnost, pa je i ova izjava, poput one pred Sinedrionom, bila principijelne prirode.
143
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
Dok se Isus dr`ao svoga uverenja i nije `eleo, ni u smrtnoj opasnosti, poricati svoju vezu sa Bogom, okupljeni Jevreji su to u~inili na sraman na~in. Na Pilatovo pitanje: “Zar cara va{ega da razapnem?”, odgovorili su: “Mi nemamo cara osim }esara”. (Jovan 19,15) Ovim su oni,
koji su Hrista osudili zbog bogohuljenja, naru`ili svog Boga i Cara. (1.
Samuilova 12,12)
Ovakvi prizori na su|enju ne smeju se nikada vi{e ponoviti, jer sa
umiranjem nevino osu|enih umire i pravda. Ne smeju se ponoviti i ako
ve}ina odlu~i da tako postupi. Jevrejima je bilo dano upozorenje: “Ne
idi za mno`inom na zlo, i ne govori na sudu povode}i se za ve}im brojem da se izvrne pravda”. (2. Mojsijeva 23,2)
Kao {to se danas o{te}eni i nepravedno osu|eni u mesnim sudovima obra}aju vi{im sudovima, sve do Vrhovnog suda, i u minulim vremenima postojala je potreba da se isprave nepravde pri~injene u zemaljskim sudovima. Isus je u~io, i na Sinedrionu izjavio, da }e jednog
dana zasedati Vrhovni sud: “...vide}ete sina ~ove~ijega gde sedi s desne
strane sile i ide na oblacima nebeskim”. (Matej 26,64; Marko 14,62) Ova
slika je u 25. glavi Jevan|elja po Mateju povezana sa sudom. (Matej 25,
31-46)
Prema Isusovom u~enju, sudija je “sin ~ove~iji”. (Matej 25,31) Upravo zato mu je dano da sudi “jer je sin ~ove~iji”. (Jovan 5,27) “Zato {to
je okusio pravi talog ljudske bede i isku{enja i zato {to razume slabosti
i grehe ljudi, zato {to se umesto nas hrabro odupro sotoninim isku{enjima, i {to }e postupati pravedno i ne`no sa du{ama koje su spasene njegovom prolivenom krvi – zbog svega ovoga Sin ~ove~ij je odre|en da
sprovede sud”. (Elen G. Vajt, ^e`nja vekova – `ivot Isusov, Preporod,
Beograd 1987, str. 165)
Kada su sve{tenici `eleli da osude `enu uhva}enu u preljubi, Isus
im je uputio izazov: “Koji je me|u vama bez grijeha, neka najprije baci
kamen na nju”. (Jovan 8,7) Jedino je onaj savr{eno dostojan da bude sudija “koji grijeha ne u~ini, niti se na|e prevara u ustima njegovijem”. (1.
Petrova 2,22)
Mada je Isus nepravedno osu|en, ova osuda i smrt nije bez smisla i pravnih posledica. Ovaj predmet je vredan da se njime bavi pravna
nauka, jer je ona “poznavanje (svega) {to je ljudsko i Bo`ansko, te znanje (odvajanja) pravi~nog i nepravi~nog”, ili “poznavanje Bo`anskih i
ljudskih stvari, nauka o pravi~nom i o nepravi~nom”. (Ulpianus, D. 1,1,
10,2)
Isusova smrt ima veliki zna~aj na Bo`jem sudu. ^ak je i Kajafa,
govore}i da je bolje da Isus strada nego narod da propadne, nesvesno
izrekao istinu da je Isus trebalo da umre za narod, i to ne samo za jevrej-
144
Su|enje Isusu – pravni aspekti
ski narod, “nego da i rasijanu djecu Bo`iju skupi ujedno”. (Jovan 11,51)
Isus je “po blagodati Bo`ijoj za sve okusio smrt”. (Jevrejima 2,9) “Plata
za grijeh je smrt” (Rimljanima 6,23), ali se Isusova smrt na Bo`jem sudu
prihvata umesto smrti gre{nika. Njegova pravednost se pripisuje gre{niku, on je “Gospod, pravda na{a”. (Jeremija 23,6) Isus je na{a zamena:
“On bi ranjen za na{e grehe, izbijen za na{a bezakonja; kar be{e na njemu na{ega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce
za|osmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svih nas”. (Isaija 53,5) “O, kakve li divne zamene: Nevini je osu|en, a krivac opravdan; Blagosloveni je proklet, a prokleti je blagosloven; @ivot umire, a mrtvi prima `ivot; Slava se pokriva sramotom, a osramo}eni se zaodeva slavom”. (Lefevr, profesor Pariskog univerziteta,
1512. godine) “Sa Hristom se postupalo onako kako mi zaslu`ujemo, da
bi se sa nama postupalo kako On zaslu`uje. On je bio osu|en zbog na{ih
greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli primiti `ivot koji je
bio njegov”. (^e`nja vekova, str 10)
Isusovom `rtvom zadovoljena je Bo`anska pravda, zahtevi prekr{enog Zakona deset zapovesti – jer je plata za greh smrt. Zadovoljena
je i milost, jer je pokajniku opro{teno.
Isus ne samo da “nosi grehe mnogih”, ve} “i za zlo~ince se moli”.
(Isaija 53,12) “...ovo vam pi{em, da ne gre{ite; i ako ko sagre{i, imamo
zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika”. (1. Jovanova 2,1.2) Na osnovu svoje `rtve, Isus ima pravo da se zauzima za ljude. Tako je on ne
samo na{ sudija, ve} i zastupnik. Ovo se sla`e i sa jevrejskim shvatanjem
suda, po kome je du`nost sudije da se zauzme za optu`enog. Kao {to je
jedini dostojan da bude Sudija, on je i jedini posrednik izme|u Boga i
ljudi. (1. Timotiju 2,5) On koji je osu|en od zemaljskih sve{tenika, sam
je “sve{tenik dovijeka po redu Melhisedekovu” (Psalam 110,4; Jevrejima 7,17)
Isus je i na{a zaloga, garancija da }emo, ako se okrenemo od greha i prihvatimo njegovu pravdu, primiti ve~no izbavljenje i svaki od Boga obe}ani blagoslov: “Koji dakle sina svojega ne po{tedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?” (Rimljanima
8,32) Daruju}i Isusa svetu, Bog je ve} u~inio najve}u `rtvu, i pokazao da
je spreman da u~ini sve za ~oveka.
Mi smo slabi i nesposobni da zadovoljimo uzvi{ena na~ela Bo`anske pravde. Zato je Isus i na{ jemac, on se obavezuje da }e za nas u~initi ono {to ne mo`emo sami. “Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo} daje.” (Filibljanima 4,13)
Isus je upore|en sa zave{taocem – testatorom. (Jevrejima 9,15-17
– vidi prevod ^arni}a) Kao {to testament ne proizvodi nikakva pravna
145
Hereticus, 1/2005
@eljko Stepanovi}
dejstva za `ivota zave{taoca, tako i Bo`ja obe}anja o ve~nom `ivotu, izbavljenju od greha, miru i sigurnosti, postala su stvarnost u trenutku Isusove smrti. Tada “grobovi se otvori{e, i usta{e mnoga tijela svetijeh koji su pomrli...” (Matej 27,53) Ovo je predslika budu}eg vaskrsenja vernih.
(Jovan 5,28.29)
Isti Isus, koji je nepravedno osu|en, na{ je sudija, na{a zamena,
na{ zastupnik, na{a zaloga i jemac, zave{talac ve~nog `ivota. “Imaju}i
dakle ovakva obe}anja, o ljubazni, da o~istimo sebe od svake pogan{tine tijela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Bo`jem”. (2. Korin}anima 7,1)*
@eljko Stepanovi}
JESUS ON TRIAL – LEGAL ASPECTS
Summary
The author discusses the legal aspects of the trial of Jesus Christ. Primarily, he enumerates historical sources and testimonies of this trial, as well as historical circumstances in Judea in that time. Following that the author gives an
overview of Judaic law and functioning of the Judaic judiciary. He also demarcates between the jurisdiction of the Judaic judiciary and Roman judiciary since
Judea in 6 AD lost its autonomy and became a Roman province. By recalling
the existing sources the author describes the apprehension and interrogation of
Jesus and his trial before the highest Judaic court and, following that, the first
trial before the provincial governor Pilate, before Herod, and finally the last trial before Pilate. Since none of the key points of the indictment was proved (blasphemy, false messiah, creation of illegal organisation, incitement of rebellion
against Roman emperor and self-proclamation as emperor) Pilate freed the accused but under pressure and threats of the prosecutor he changed his decision.
In the epilogue the author points out the legal consequence of this unjustified
and coerced conviction as well as its higher meaning and fulfilment of God's justice.
Key words:
*
146
Judaic law, messiahs, criminal proceeding, penalty without guilt,
legal consequences, God's justice.
(Rad je nagra|en na konkursu Pravnog fakulteta – katedre za pravnu istoriju,
12.05.2004, iz fonda prof. dr Alberta Vajsa, nekada{njeg profesora Pravnog fakulteta u Beogradu.
Navedeni biblijski citati preuzeti su iz prevoda \ure Dani~i}a i Vuka Stefanovi}a Karad`i}a.
..............
OGLEDI
..............
Sr|an Simeunovi}
knji`evnik, Beograd
TI[INA POSLE TI[INE
LA@
Okrunjena pla{tom meditativnog zanosa,
Kroz urlaju}u mirno}u i beskorisno odglumljavanje.
Prepuna gordosti. Nadvijeno nad istinom
Kao prorok iz nekog malog sela, progovara
Da niko se drugi ne ~uje i ne sme da se suprostavi.
U protivnom bi}e razapet. Da, ba{ tako
Kao pas ba~en u grotlo sumnji i nedoumice
Onih koji se kunu i mere po toj istoj la`i.
Iz usta koja ne smeju biti zatvorena
DO DANA DOK SE NE USTOLI^I NOVA!
Sendan
“Istinito i originalno lak{e bi dobilo prostora u svetu da oni koji su nesposobni da ih stvore nisu skovali zaveru da im ne dozvole da izbiju na povr{inu.
Istorije umetnosti i knji`evnosti stalno nas u~e da su najve}i rezultati ljudskog duha po pravilu prihvatani nepovoljno, i u tom statusu ostajali toliko dugo
dok nisu do{li duhovi vi{e vrste na koje su ovi uticali i koji su im pribavili ugled,
koji su onda zahvaljuju}i tako ste~enom autoritetu odr`ali. Sve po~iva u krajnjoj
osnovi na tome da svako mo`e da shvati i ceni samo ono {to mu je istorodno. A
plitkom je istorodno plitko, prostom prosto, nejasnom zbrkano, blesavom besmisleno, a najvi{e se svakom dopadaju sopstvena dela, koja su mu potpuno istorodna.
Potpuno je pogre{no poku{ati da se tolerantnost, koju nu`no moramo da
imamo prema tupim ljudima bez mozga, u dru{tvu u kome sve vrvi od njih, prenese i na knji`evnost. Jer tu su oni bestidni provalnici, i tu spustiti lo{e na zemlju
jeste du`nost prema dobrom: jer kome ni{ta nije lo{e, tome ni{ta nije ni dobro.
Uop{te je u knji`evnosti u ~ t i v o s t , koja poti~e iz dru{tva, strani, veoma ~esto i {tetan element, jer ona zahteva da se odobrava lo{e, i time radi upravo suprotno svrsi kako nauke, tako i umetnosti.”
A. [openhauer
147
Hereticus, 1/2005
Sr|an Simeunovi}
Uvod
Onog momenta kada sam otkrio razmi{ljanja A. [openhauera o
ve~itom sukobu izme|u birokratskog establi{menta knji`evnosti jedne
zemlje i knji`evnih stvaralaca, pomislio sam da borba za pobolj{anje polo`aja srpskih knji`evnika nikad nije uzaludna. Velik broj posve}enika
u umetnosti ili nauci biva zate~en idealisti~kim stavovima, bez informacija iz prve ruke koje mogu samo da pomognu. Dolazak do uspeha u Srbiji vodi preko sedam vrata ili samo kroz jedna. Jedna, za one sa pedigreom, kojima je prethodnih {est otvoreno od strane bliskog (roditelja,
ro|aka, prijatelja…), ili u slu~aju ~udotvorne podr{ke novca koji omogu}ava ulazak na sporedna vrata. U svetu knji`evnosti, u periodu posle
Drugog svetskog rata (naravno u Srbiji), a verovatno i danas, nepotizam
je jedan od klju~nih elemenata (pored talenta, koji mora biti evidentan)
za punu knji`evnu participaciju. Kao {to deca doktora sa VMA imaju
otvorena vrata u istoj instituciji po zavr{etku medicinskog fakulteta, tako su i deca zna~ajnih urednika, direktora, dru{tveno-politi~kih radnika
mogla da biraju svoju delatnost, odnosno da postanu knji`evnici. Nov~ana potpora je tako|e bila bitna u njihovoj daljoj afirmaciji.
Kroz sociolo{ki intervju sa ve}im brojem na{ih najva`nijih urednika (najve}ih izdava~kih ku}a) utvrdili bismo da je njihovo nacionalno
poreklo u velikoj meri zna~ajno za zauzimanje odre|ene pozicije. Ovo
mo`e da zvu~i kao jereti~ka misao, bliska ekstremnom nacionalizmu, ali
~injenica je da odlu~uju}u re~ u njima imaju gra|ani drugih (druge) nacionalnosti. Da li je u pitanju ve}i talenat i evidentna sposobnost ili mo`da nesposobnost srpskih autora za postizanje zna~ajnijih dometa u pisanju i odabiru najkvalitetnijeg. Svako neka odgovori na svoj na~in, ali
ovo je retka situacija u odnosu na evropsku knji`evnost, gde odluke ne
donose predstavnici najbrojnijeg naroda koji `ivi u danoj dr`avi. U svakom slu~aju, srpski pisci za malo ~asti spremni su mnogo toga da u~ine,
odr`avaju}i postoje}u konstelaciju odnosa.
Drasti~nosti postoje i u drugim nacionalnim knji`evnostima, a [openhauer, Ni~e, i mnogi drugi znani i neznani filozofi, isti~u da je knji`evna birokratija u svakoj zemlji manje vi{e ista. Ipak, ~ini mi se da i u
lo{em postoji skala koja se kre}e od 1 do 100. Teorije pomenutih filozofa mogu se nadovezati jo{ na starorimsku premisu da je “~ovek ~oveku vuk”. Srpska knji`evnost i pre uspostavljanja komunisti~ke ideologije, bila je popri{te najraznovrsnijih sukoba izme|u pojedinih stvaralaca
koji su nastojali da poprave umetni~ki polo`aj. Oni koji su bili najbli`i
centru mo}i to bi i uspevali, pre ili kasnije, u zavisnosti od sticaja razli~itih okolnosti. Pitanje je da li bi Branko Radi~evi} bio otac srpske
148
Ti{ina posle ti{ine
poezije da nije u{ao u krug ljudi oko Vuka Karad`i}a, bez obzira na svoju tragi~nu sudbinu. Branko je imao mnogo sukoba sa ostalim pesnicima i svojim stvarala{tvom u~inio je mnogo za na{u poeziju. Da li je postojao jo{ neki Branko u njegovom vremenu nismo u mogu}nosti da
utvrdimo. Jovan Du~i} i Milan Raki}, zaista vrsni pesnici, bili su zna~ajni predstavnici srpske dr`ave (diplomate), {to im je omogu}ilo lak{e
isplivavanje na povr{inu. Stil pisanja koji su oni prezentovali bio je karakteristi~an za jo{ nekolicinu na{ih pesnika, koji su isto tako uspe{no
vladali vezanim stihom, a opet nisu zabele`eni u knjigama i ~itankama,
tako da mali broj ljudi zna za njih. Svi znamo za tragi~nu sudbinu na{eg
velikog pesnika Disa, koji je bio plasti~an primer sna`nog talenta i pomanjkanja sposobnosti uspe{ne komunikacije sa knji`evnim establi{mentom. Jedan potez, tada najzna~ajnijeg knji`evnog kriti~ara, Jovana Skerli}a, zape~atio je njegovu pesni~ku karijeru za `ivota, a otvorio je – na
velika vrata – kasnije. Koliko je potencijalno zna~ajnih knji`evnika Skerli} zauvek u}utkao?! Ne verujem u nemogu}nost sagledavanja kvaliteta
Disovih stihova, jer kad je ne{to toliko jasno – suprotno mora biti uvek
tendenciozno. Obrazlo`enje da u Disovoj poeziji nema nacionalnog optimizma mo`e da bude istinito samo za naivne.
Jo{ jasniji prikaz [openhaurovog vi|enja knji`evne birokratije mo`e se utvrditi u pesni~koj sudbini rodona~elnika srpske postmoderne,
Mom~ila Nastasijevi}a. Istoriografija knji`evnosti evidentirala je koliko
su puta njegove rukopise odbile najzna~ajnije knji`evne institucije (u vi{edecenijskom periodu). Onu jednu jedinu knjigu, “Pet lirskih krugova”, objavio je o svom tro{ku, naravno, bez ikakve pompe i u ti{ini knji`evnih sudija. U~iniv{i najve}i pomak u shvatanju poezije, odnosno svode}i je na esencijalno, u{ao je u samo jezgro stiha, koje je i moglo biti
nerazumljivo, za razliku od Disovih pesama. Tvrdokorna srpska knji`evna birokratija nije nalazila za shodno da sebi pojasni taj ~udesni poku{aj, ve} preko svega je pre{la ignorantski. Ivo Andri} je konstatovao
da istra`ivanje Nastasijevi}a predstavlja kopanje tunela bez kraja, da bi
posle njegove smrti ipak iskazao po{tovanje prema njegovom delu. Nastasijevi}eva poezija u odnosu na Du~i}evu bila je udaljena nekoliko
svetlosnih godina. Du~i} je zaista bio briljantan, ali ono {to je on pisao
postojalo je ve} nekoliko vekova, dok je Nastasijevi}ev poku{aj bio ~ista avangarda ~ak i u odnosu na evropsku knji`evnost. Da mu je omogu}eno ozbiljnije ula`enje u pesni~ke tokove, doveo bi se u pitanje na~in pisanja ~itave garniture ustoli~enih pesnika. Nastasijevi} je okrenuo
pesni~ku galaksiju naopako, {to je ipak bilo previ{e za jednu nezrelu
knji`evnost kao {to je na{a. Samo zahvaljuju}i sredstvima koje je ulo`ila
njegova sestra u posleratno {tampanje njegovih knjiga, mogla se izvr{iti
revizija. Sticaj okolnosti je odigrao svoje, skoro na isti na~in kao i kod
149
Hereticus, 1/2005
Sr|an Simeunovi}
velikog ruskog pisca Bulgakova, ~ija su dela do`ivela slavu dvadesetak
godina posle njegove smrti.
Ni{ta nije novo da u umetnosti neko bude neshva}en ili neprihva}en za `ivota, a da bi se sve preokrenulo kasnije. U slikarstvu najdrasti~niji primer je Van Gog, u muzici prava slava je do~ekala neprevazi|enog Mocarta mnogo kasnije, a ~udesna knji`evna gra|evina Franca
Kafke dok je bio `iv, nikad nije mogla biti {tampana u ve}em tira`u, a
sada znamo gde je.
Birokrate svih grana umetnosti najlak{e defini{u prethodnu pri~u
kroz nerazumevanje novoga ili hodom ispred vremena, dok je [openhauer konkretniji. Kroz iskazanu sumnju u moral onih {to odlu~uju i
presu|uju, pa ~ak i u zaveru koju su ti isti skovali nekada i negde u tajnosti, obrazla`e svoju teoriju. Ipak je nemogu}e toliko nepoznavanje.
Sve se svodi na pomanjkanje talenta i kao suprotnost – njegovo evidentno postojanje. Sukobi izme|u birokratije i umetnika (u pravom smislu
re~i) su neminovnost, jer kod prvih bes se veoma te{ko savladava, a drugi imaju granice strpljenja koja kad-tad nadvlada trpeljivost.
Autoritarna knji`evnost
Posle prikaza op{teg stanja stvari na relaciji knji`evna birokratija
– pisci, mo`emo kroz odre|enu argumentaciju da defini{emo period srpske posleratne (II svetski rat) knji`evnosti. U otvorenim i manje otvorenim dru{tvima postoje mnogobrojne prepreke za isplivavanje kvaliteta na povr{inu, pre svega zbog faktora “~ovek”, odnosno netolerancije
koja je uvek na ivici da se poka`e u najgorem obliku. Uspostavljanje
vanrednih okolnosti, a to jednopartijski autoritarni sistem svakako jeste, korak unazad na dva koraka napred, prerasta u ~itav niz koji se te{ko
mo`e nadoknaditi. Iako je socijalisti~ki sistem u na{oj zemlji uveden sa
ciljem da se {anse ljudi izjedna~e (kao i u svim drugim dr`avama), i svakom omogu}i sticanje obrazovanja, odnosno bitnih elemenata za samoostvarenje, praksa je pokazala (ve}im delom) suprotno. Okupljanje oko
jedne ideologije ili ideje kroz u}utkivanje svake druge dovodi do uniformisanog razmi{ljanja, kroz privla~enje manje sposobnog i nekreativnog kadra, a nasuprot tome eliminisanja slobodnog i razlo`nog razmi{ljanja. Ideju, ma koliko ona bila napredna i ~udesna, ~ovek veoma
brzo mo`e da okrene u suprotnost, ako nema kontrole i mogu}nosti za
njeno negiranje. Ako se na po~etku oko nekog projekta i okupi najkvalitetniji kadar, brzo }e mu se pridru`iti prvo manje sposobni, a na kraju
prilagodljivi, koji zatim uspostavljaju kontrolu. Osnovna tekovina demokratskog dru{tva je upravo spre~avanje izobli~avanja osnovnih tekovina civilizacije, pa ~ak i na u{trb uspostavljanja socijalne jednakosti. I
u na{oj dr`avi (SFRJ) izvesno vreme je postojao dosta dobar standard,
150
Ti{ina posle ti{ine
kao i prividna demokrati~nost, koja se kao kula od karata sru{ila onog
momenta kad nije bilo vi{e mogu}nosti za odr`avanje te ve{ta~ke gra|evine.
Sagledavanjem srpske knji`evnosti 20. veka, utvrdili bismo da su
na{i najzna~ajniji autori iz perioda do Drugog svetskog rata postigli zna~ajnije rezultate u svetskim okvirima. Srpska knji`evnost se ponosi Andri}em, koji je bio visoki slu`benik Kraljevine Jugoslavije, a ~ija su glavna dela nastala za vreme Drugog svetskog rata. Iznikao na kakvim-takvim demokratskim tekovinama i relativno slobodnim knji`evnim relacijama, sa nagomilanim iskustvom, uspeo je da uokviri ~itav jedan knji`evni svet i stekne svetsku slavu. Drugi stub srpske knji`evnosti svakako je
Crnjanski, kome je dugo godina za vreme komunisti~ke diktature bio
zabranjen ulazak u zemlju. Naravno i on je bio dobro upoznat sa tekovinama demokratskih dru{tava i mogu}nostima koje daje slobodna knji`evnost.
Posle Drugog svetskog rata uvedena je knji`evnost po dekretu,
pisci su dobijali radne zadatke u kojima je bilo malo mesta za potpuno
ispoljavanje kreacije. Ili mo`da, to je bila knji`evnost po klju~u. Iz svake
republike biran je kadar koji bi upotpunio sliku savr{enog dru{tva kroz
umetni~ko izra`avanje. Problem bi nastajao onog momenta kada bi ti
isti stvaraoci pod uticajem nekog zna~ajnog svetskog dela po~eli da pi{u
istinu. Ne, nikad to nije bila potpuna istina, jer malo ko je, u tom vremenu, uop{te umeo da je sagleda. To su tek obrisi sunca koje se probijalo
kroz tamne oblake, delimi~no osvetljavaju}i likove romana i pripovedaka. I sa to malo svetlosti pojedini autori bi padali u disidentski polo`aj,
a njihovo delo gurano na marginu. Pitanje je za{to je tako malo srpskih
pisaca uspelo kroz disidentski status da napravi karijeru u nekoj drugoj
(slobodnoj) zemlji. Verovatno i zbog toga {to niko od njih nije bio beskompromisni protivnik despotskog re`ima, jer bi negde u potaji uvek
pravio odstupnicu za povratak.
Ni poezija nije bila u ni{ta boljem polo`aju. Koja je knjiga poezije u periodu od 1945. do 1990. godine, sem ~asnih izuzetaka, kriti~ki sagledavala dru{tvo i polo`aj gra|anina u njemu?! Ako je to neko i poku{ao, bio bi brzo u}utkan. Socijalisti~ki sistem je definitvno u{trojio
kompletnu knji`evnu elitu a pisce ~esto svodio na propagatore sistema.
Od svih {est republika, u Srbiji se mo`da i najbolje primio pelcer bolj{evizma, kroz apsolutnu i ~udno smirenu tiraniju tada{nje knji`evne oligarhije. Zna~ajni predstavnici srpske poezije, koja je uvek dosezala zna~ajne visine, kao {to su Vasko Popa, Ivan Lali}, Miodrag Pavlovi} i ~itava
serija kvalitetnih postmodernisti~kih pesnika, svojim stihovima je dosezala Olimp, a svojom hrabro{}u se kretala po sigurnim stazama zemlje.
151
Hereticus, 1/2005
Sr|an Simeunovi}
U pitanju su bili autori priznavani i u svetskim okvirima, ali oni nikad
ne bi pre{li svoj atar, da su dirali nedodirljivo. Jedan od prvih srpskih
autora koji je izrastao na disidenstvu je \ogo, koji se obru{io na vunena vremena iza nas. Ve} tada se slutio narastaju}i nacionalizam u Srbiji,
koji je sve vi{e gurao lik Josipa Broza Tita u zape}ak. Iznenada, po~ela
je da se pojavljuje ~itava serija autora koja je punom snagom kritikovala
period posleratne SFRJ, Goli otok, dr`avni i samoupravni socijalizam.
Zar to nije bilo isto ono {to su radili pisci posle Drugog svetskog rata,
kritikuju}i sve {to je postojalo pre socijalizma. Oni su tada postali avangarda isto kao i noviji autori, ~iji se duh nemilosrdno obru{avao na pro{le doga|aje.
Ako se osvrnemo na dobitnike NIN-ove nagrade od devedesetih
godina do danas, primeti}emo ~itav niz odli~nih autora, koji su pod svoju lupu stavili mnogobrojne segmente dru{tva. Naravno, pre svega one
iz pro{losti. “Jer zbilja je bilo stra{no {ta su ~inili partizani u Drugom
svetskom ratu nekim nedu`nim Srbima, Titovi zlo~ini na Golom otoku
ne smeju se zaboraviti, period socijalisti~kog samoupravljanja doveo nas
je do ponora.” Goran Petrovi}, ve{t romanopisac, svojom knjigom “Sitni~arnica kod sre}ne ruke” dostigao je sam vrh postmodernisti~kog pisanja. Njegova knjiga je ujedno i kritika perioda socijalisti~ke Jugoslavije. Da je pri~u vremenski pribli`io, a me|u likove stavio nekog od novijih zastra{iva~a, pitanje je da li bi uop{te i u{ao u izbor. S vremena na
vreme, u periodu Milo{evi}eve vladavine pojavljivali su se pisci dobitnici NIN-ove nagrade koji su se dosta kriti~ki osvrtali na sistem u kojem
su `iveli. I kod njih se moralo znati dokle kritika sme da ide, koje su teme nedodirljive, koje se li~nosti ni u kom slu~aju ne smeju dotaknuti.
Vladimir Arsenijevi}, dobitnik NIN-ove nagrade, onog momenta kad je
odlu~io malo otvorenije da pi{e o Kosovu, vi{e nije imao podr{ku svoje
izdava~ke ku}e “Stubovi kulture”, a i druge (zna~ajnije) su mu postale
zatvorene, pa je pribegao ne~em {to sve vi{e postaje praksa; osnovao je
vlastitu izdava~ku delatnost. Za razliku od srpske knji`evne scene, hrvatska je kudikamo liberalnija. Kada bi u na{oj dr`avi autorka `estoke
knjige “Uho, grlo, no`” Vedrana Rudan mogla da ostvari svoj izdava~ki
naum? Navedena knjiga predstavlja obra~un sa jednim prevarantskim
sistemom skoro do krajnjih granica, kroz slike koje su za knji`evne primadone verovatno pre`estoke. Ne, one su jo{ uvek iza stvarnosti, ali nedostupne na{em poimanju sveta. Ulep{anog, naravno. Vladimir Arsenijevi} u svojoj knjizi “Meksiko” govori o tome {ta se na Kosovu de{avalo,
ali sa puno izmicanja, jer, zaboga, {ta }e biti ako se previ{e zameri svojoj zemlji. Hrvatska autorka je odavno raskrstila sa tom dilemom i spremila se za prave knji`evne podvige. Da kojim slu~ajem `ivi u Srbiji namesto u Hrvatskoj, za njeno delo niko ne bi ni znao. Ne bi ona bila ni
152
Ti{ina posle ti{ine
ka`njavana, ni zatvarana, ni proganjana. Okru`ila bi je samo apsolutna
ti{ina, prvi od srpskih najzna~ajnijih knji`evnih autokrata, kojem bi se
veoma brzo pridru`ili svi oni koji imaju ambicije da uzmu i najmanju
mrvicu kola~a. To je princip koji je uspostavljen na nivou na{eg dru{tva
jo{ od Drugog svetskog rata, da bi se u periodu od 1990. godine razvio
do savr{enstva. A kako bi i bilo druga~ije kad su ukinute poluge koje su
re{avale navedene slu~ajeve iz perioda jednopartijskog komunisti~kog
sistema. Batina i zatvor posle du`e ti{ine, najsna`niji su argument u cilju
spasavanja srpske re~i. Sada{nji princip je svakako suptilniji i zahtevniji.
Mogli bismo ga nazvati: TI[INA POSLE TI[INE.
Oduzimanjem najefikasnijeg sredstva za u}utkivanje ne~ije izgovorene ili napisane re~i, moralo se prona}i novo, koje bi isto tako bilo
efikasno, a u sklopu postavljenih zahteva demokratskog dru{tva. U Srbiji veliki broj ljudi pi{e, a od tog broja zna~ajan procenat objavljuje
svoja dela. Kada bismo bili zluradi, mogli bismo konstatovati da su pisci naj~e{}e i jedini pravi ~itaoci. Esnaf nikada ne sme da odlu~uje o samom sebi, a to se, izgleda, upravo de{ava.
Period komunisti~kog jednoumlja karakterisao je odabir najpogodnijeg kadra spremnog za u~e{}e u knji`evnosti. Brojni, mo`da i talentovaniji pisci, odmah su eliminisani, sa dobijenom informacijom da
je knji`evnost ipak previ{e ozbiljan posao za njih. Izdava~ke ku}e u Srbiji vr{ile su rotiraju}e objavljivanje knjiga tako {to bi urednik jedne izdava~ke ku}e {tampao knjigu uredniku druge, naravno sa ciljem da i njegova ugleda svetlost dana u zna~ajnoj izdava~koj ustanovi. Stvoren je
uzak krug ustoli~en kroz (tajni) dogovor, spreman da zatvori vrata svakom ~ije mesto nije tu. U slu~ajevima kada ne~ija knjiga nadraste situaciju kvalitetom, bivala bi onemogu}ena zbog eventualnog naru{avanja
odnosa snaga. U tom relativno malom krugu kvalitet je bio o~igledan,
bez izuzetnog uspona koji bi natkrilio lokalne granice. Srpska knji`evnost se stopila sa dr`avom, postaju}i njen nerazdvojni deo. Samim tim
slobodna kreativna misao prestala je javno da `ivi na ovim prostorima,
zbog kanona koji su bili neumoljivi.
Postmoderna je prihva}ena sa velikim zaka{njenjem od strane na{e knji`evnosti, a opet pod pritiskom knji`evnih velesila, {to je ~esta
praksa i u svim drugim elementima funkcionisanja na{eg dru{tva. Ovaj
teren nikad nije mogao da istrpi eksperimente koji bi predstavljali pomak napred. Svaka novija misao mora da bude potvr|ena od centralnih
autoriteta, da bi u “palanci” bila prihva}ena. Tek tada, plejada na{ih artista kontrolisano bi se pri{ljam~ila za taj vagon, postavljaju}i nove standarde (novu la`) koji se nisu smeli menjati, opet – do odre|enog momenta.
153
Hereticus, 1/2005
Sr|an Simeunovi}
Pisci koji nisu predstavljali opasnost za dr`avu a ~inili bi pogre{ne
korake (po mi{ljenju merodavnih), obavijani su velom ti{ine, a njihovo
postojanje predstavljano je kao nepostojanje. Oni bi {tampali svoje rukopise u li~nom anga`manu, dok bi imali snage za to. Ti{ina je bila toliko zastra{uju}a i opominju}a, da je malo ko od njih mogao da istraje
do kraja. I to je jedan od razloga za{to Srbija, za razliku od drugih isto~noevropskih zemalja, ima toliko malo priznatih knji`evnika disidenata, koji su svoju delatnost nastavili u slobodnom svetu. Tek kada bi
neko od njih postao opasnost za sistem, kori{}ene su metode prisile.
Od 1990. godine u ve}em broju slu~ajeva izvr{ena je prekomanda
predstavnika srpske knji`evne elite u demokratski front, kroz izbor neke od postoje}ih partija. To je za njih zna~ilo osloba|anje od ranije krivice i stavljanje nove maske koja bi ih prikazala u druga~ijoj svetlosti.
Sa teretom velikog greha, formiranom li~no{}u koja je te{ko mogla biti
sa~uvana pod bremenom rigidnog sistema, oni nikako nisu mogli da postanu nosioci novog razmi{ljanja. Ali zato po svaku cenu `eleli su da sa~uvaju postoje}e pozicije.
Izgubiv{i glavno (dr`avno) oru`je u eliminaciji talentovanijih od
sebe, morali su se prilago|avati novih uslovima. Po{to posle ti{ine nije
bilo mogu}e upotrebiti krivi~ni sistem, ustoli~ili su ti{inu kao trajno stanje stvari, sve do momenta dok je neko iznad njih ne naru{i. To bi podrazumevalo uplitanje stranog faktora (knji`evnog autoriteta iz zna~ajnije zemlje), ~ime bi splahnula i podr{ka autora okupljenih pod njihovom
zastavom. Pri~a bi i za tu priliku bila unapred spremljena, jer u ovoj zemlji sve mora biti na svome mestu, a svaka re~ pa`ljivo izmerena.
U periodu tzv. demokratije uspostavljeni su novo-stari monopoli
na nivou zna~ajnijih izdava~kih ku}a (kako dr`avnih, tako i privatnih) i
knji`evnih ~asopisa od ugleda. Ovog trenutka, jedan od ustoli~enih urednika trenutno ima zna~ajnu ulogu u tri velike izdava~ke ku}e, a sara|uje sa jo{ nekoliko drugih. Urednici knji`evnih ~asopisa zavise od
urednika izdava~kih ku}a (i obratno), tako da je saradnja iz interesa neminovna. [tampanje knjiga (veoma ~esto besplatno) na taj na~in im je
obezbe|eno, kao i formiranje knji`evnog ukusa kroz nametanje odre|enih pravaca u knji`evnim ~asopisima. Primanje novih autora u njihove redove ~ini se na ka{i~icu, posle pa`ljive provere. U toj insceniranoj
ujdurmi mogu u~estvovati i drugi pisci, pod uslovom da ne naru{e postoje}i hijerarhijski sklop i, naravno, ako su spremni da plate zna~ajan iznos za celokupne tro{kove {tampanja knjige. Samo uporno{}u i snishodljivim odnosom mogu da ostvare svoj san o ulasku u redove onih koji
su do sada u~inili dosta zla srpskoj knji`evnosti. Mala je mogu}nost da
nove li~nosti u staroj pri~i sa~uvaju sopstvenu li~nost i izvr{e promene
154
Ti{ina posle ti{ine
u postoje}em sistemu vrednosti. Pre`ivev{i mnogobrojne torture, oni se
prakti~no pripremaju za nastavljanje uspostavljenog re`ima, koji ne
mo`e da donese ni{ta dobro. Bez radikalnog razlaza sa pro{lo{}u i ulaska mla|ih nekompromitovanih autora u stvarni svet knji`evnosti, prihvatanja na~ina funkcionisanja zapadnoevropskih izdava~kih ku}a, u kojima se retko objavljuje knjiga po klju~u, apsolutne reforme na{a dva
udru`enja knji`evnika (uvo|enjem novog kadra), osta}emo i dalje u
mraku, daleko od zore, koja negde drugde svanjava. Zar je mogu}e da
na srpskoj knji`evnoj sceni talenat, sposobnost i ~ast ne mogu zajedno
da funkcioni{u. I da li svako od potencijalnih autora mora odmah postati deo nekog klana, da bi i za tren zablistao. Trenutni odnos snaga u
na{oj knji`evnosti mogao bi se zasnovati na premisi “svako protiv svakog” ili “svako sa svakim” pod uslovom da to pojedincu donosi pomak
u knji`evnoj karijeri. A zar sve navedeno nije u stvari slika celokupnog
dru{tva, u kojem se vr{e najsporije promene u Evropi. Pitanje je da li }e
ikada i biti zavr{ene.
Autoritarni sistem koji je predstavljan kao mnogo tolerantniji i
ljudskiji od isto~noevropskih pokazao je svu svoju monstruoznost, koju
mnogi i dalje negiraju. A kako i ne bi kad je njihova li~nost jo{ davno
poprimila sve njegove karakteristike…
155
..............
TOKOVI
..............
Danilo Basta
knji`evnik, Beograd
HEGEL U BROZOVOJ SENCI
Kada je godine 1980. umro Josip Broz, objavljen je ~itav niz udvori~kih izjava, pesama i drugih sastava. Nije moglo biti sumnje da su se
autori tih nedoli~nih proizvoda prosto nadgornjavali u udvori{tvu i alologiji. Izgleda, me|utim, da je u tom pravcu {ampionski najdalje oti{ao
onaj ko je sro~io tekst “Titova misao”, neku vrstu antinekrologa, `anrovski veoma zanimljivu. [to ovom tekstu daje posebnu te`inu i {to nala`e da se on i danas uzme krajnje ozbiljno, to je okolnost da ga je napisao
i pod svojim imenom objavio pisac od ranga i zna~aja u na{oj posleratnoj knji`evnosti, ~ovek koji je umnogome doprineo njenom modernom usmerenju. Unapred i bez ustezanja treba kazati da je re~ o piscu
~ije su zasluge za na{u noviju knji`evnost sve drugo pre nego neznatne
i koji }e u njoj zacelo imati obezbe|eno mesto koje mu, dakako, ne}e
ugroziti ni njegova “Titova misao”.
[ta je taj autor rekao u svom antinekrologu? Bi}e najbolje da mu
smesta prepustimo re~, jer je ona toliko autenti~na i neponovljiva da se
ni~im ne mo`e zameniti.
Po{to je u prvoj re~enici rekao da ne zna za lep{u pesmu od one:
Dru`e Tito, mi ti se kunemo, pisac se ubrzo okrenuo glavnom predmetu svog napisa, Titovoj misli. Za nju on ka`e da je “sistem, i to sistem
doveden do savr{enstva..., jedan izvanredno dinami~an i maksimalno
otvoren sistem. Kada se sutra podrobnije bude ispitivala struktura i dinamika Titove misli, otkri}e se, ube|en sam, da je veli~ina njena u tome
{to je ona sistem u kome nema ni jednoga na~ela koje nije u najte{njoj,
uzro~no-posledi~noj, vezi sa drugim njegovim na~elima, pa i vi{e: otkri}e se da nema nijednoga na~ela koje sebe ne prepoznaje, i to neposredno, u svakom drugom na~elu”.
Prema autoru (ve} se sada mo`e re}i) ovog nezapam}enog panegirika Brozu kao misliocu nad misliocima, brionski samodr`ac, ~ija je
“muka s re~ima” bila o~igledna i neretko groteskna, stvorio je takav misaoni sistem u kojem je “nemogu}na parcijalizacija”. Brozov sistem je
157
Hereticus, 1/2005
Danilo Basta
“koherentan u ovoj interakciji osnovnih na~ela, i dinami~an u toj svojoj
koherentnosti. Savr{enstvo ovoga sistema je u toj koherentnosti koja nije osvojena odricanjem od dinami~nosti i, uz to, ono je u savr{enoj jednostavnosti osnovnih njegovih pretpostavki: to je kolosalna arhitektura...”
Upore|en sa Brozom-sistemotvorcem, sa ovim “velikim sinteti~arem” (autorov izraz), sa dinamikom, koherentno{}u i otvoreno{}u
njegovog sistema, ~ija su na~ela skladno povezana, Hegel se neizbe`no
pojavljuje kao filozofski patuljak, kao obi~an, zanemarljiv predstavnik
palana~ke filozofije. Ne pominjem ovde Hegela slu~ajno i proizvoljno.
[tavi{e, sam autor “Titove misli” upozorava na pojavu “krize sistema,
posle Hegela”. Za nj su Kjerkegor i Ni~e “velike metafore ove pateti~ne
krize sistema”, dok je Josip Broz “povratio sistemu sposobnost da uklju~uje u istoriju, a ne da isklju~uje iz nje”. Ve} se po tome mo`e videti
da Tito, prema prosuditelju njegove misli, nije bio nikakav spekulativni
zanesenjak, ve}, upravo svojim sistemom, tvorac “vizionarskog realizma” u ~ijim se okvirima kretao “kao nekakav De Brolji, Plank, Stravinski ili Pikaso politi~ke prakse i politi~ke filosofije”.
Posle ove zaista smele i zanosne metaforike, kojom je Broz uznet
do najve}ih imena moderne fizike, muzike i slikarstva, a prethodno, videsmo, uzvinut daleko iznad Hegela, ne bi trebalo da ~udi slede}i zaklju~ak o Titovom geniju: “Njegov genije jeste genije stvarnosti {to dolazi
do svesti, i zato je genije svih: bravari, filosofi, seljaci, ku}ne pomo}nice,
ose}aju njegov glas kao svoj, i to jeste njihov glas. Kada govori on, mar{al Josip Broz Tito, ku}na pomo}nica, sa krpom u ruci (neobi~no va`an
literarni detalj — D. B.), uzdi`e se do mar{alskih visina.” Ali to nije sve.
Odmah zatim, dramska tenzija raste. Svi damari svih dru{tvenih slojeva
Brozove arkadije trepte do krajnjih granica. Jer, kada Mar{al — iako mislilac sistema koji je “nepore~no koherentan, ali i otvoren, i ba{ zbog toga vitalan”, iako “veliki majstor istorije” i demijurg “vizionarskog realizma” — “ne nalazi re~ od prve, ili mu pogled izgubi re~enicu na hartiji,
ili kad ovla`i prst da bi okrenuo list” (dirljiva naturalisti~ka pojedinost,
vi{e puta, se}amo se, potvr|ivana u`ivo), onda “svi strepimo, priznajmo
to, ho}e li uspeti taj list da okrene”, itd., itd. (Svi su navodi preuzeti iz
~asopisa “Tre}i program”, br. 45, 1980, str. 13-17.)
Neporeciva je istina da pisac “Titove misli” nije prose~ni pristalica titoizma, ve} njegov prvorazredni zagovornik i ~vrst intelektualni oslonac. U pitanju je, dakle, intelektualac koji se (vi{e nego) solidarisao sa
Brozovim re`imom, koji se otvoreno i iskreno svrstao me|u njegove branitelje i uznositelje, koji je s Brozovom sultanskom vladavinom bio u odnosu uzajamne zavisnosti. Pravo da to bude i ostane niko mu ne mo`e
osporiti.
158
Hegel u Brozovoj senci
Od pojave “Titove misli”, tog retkog i jedinstvenog teksta, pro{lo
je dvanaest godina — dug period za sredinu spremnu da lako i brzo zaboravlja. Brozov sistem se pokazao kao jednovremeno operetska i brutalna satrapija, {to je uvek i bio. Druga Jugoslavija “velikog majstora istorije” i neuporedivog “sinteti~ara” raspala se pred na{im o~ima, bedno
i krvavo. Izgleda da besprimerni mislilac sistema ipak nije bio u svemu
i dovoljno “koherentan”. A da li je koherentan, da li je saglasan sa samim sobom onaj pisac “Titove misli”?
Ovih dana je obznanjeno formiranje Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca. I, gle ~uda! Me|u njegovim osniva~ima i ~elnicima
na{ao se i pisac “Titove misli”. Nisam zastupnik moralnog rigorizma, niti
sam za ostrakizam, ali bih se barem zamislio nad mi{ljenjem ljudi koji
smatraju da je ve} sama ~injenica `ivljenja u Brozovom re`imu dovoljna da se na sebi ponese `ig sramote; {ta li tek da se ka`e za dobrovoljne
intelektualne najamnike tog re`ima?! Jo{ sam manje pobornik moralnog
relativizma, po kojem se negda{nji obogotvoritelji Tita i njegovog “dinami~nog i koherentnog sistema” preobra}aju u nezavisne intelektualce koji nas — evo opet — uveravaju “da ipak u ovim prostorima postoji mogu}nost za stvaranje jednog autenti~nog, novog humaniteta”.
U javnom nastupu povodom osnivanja Beogradskog kruga, njegovi samoprogla{eni pripadnici isticali su vrednosti demokratskog, civilnog i pluralisti~kog dru{tva za koje }e se zalagati i govorili o potrebi moralnog i svakog drugog preporoda Srbije. Pitam ih: Ima li bilo kakvog,
a pogotovo moralnog, preporoda Srbije sa onima koji su sve misle}e ljude ove zemlje onako te{ko ponizili bacanjem Hegela Brozu pod noge i
uzdizanjem ku}nih pomo}nica do mar{alskih visina? Za{to ne opomenete na neophodnost mere i imperativ stida? Pitam one iz Beogradskog
kruga koje poznajem, i cenim: Kako }ete osporavati nosioce dana{nje
vlasti kao navrat-nanos preru{ene i preimenovane komuniste ako se me|u va{im predvodnicima nalazi, tako|e novokostimirani, apologeta Titovog sistema (u svakom zna~enju te re~i)? Za{to bi prvima bilo zabranjeno ono {to dopu{tate drugome? Pitam osobito onog potpredsednika
Upravnog odbora Beogradskog kruga koga je 1975. Brozov re`im otpustio sa univerziteta: Da li odista verujete u istinitost tvrdnje da su osniva~i Kruga “ljudi koji imaju kontinuitet u otporima prema svakom sistemu samovla{}a, prema svakoj diktaturi” (NIN od 31. 1. 1992, str. 44)?
Va`i li to i za onog Brozovog psihografa? A kao profesora filozofije, pitam ga: Kako Vam izgleda Hegelov filozofski sistem upore|en sa Brozovim? Pitam drugog potpredsednika, koji je kao urednik jedne biblioteke imao grdnih nevolja u Brozovom “koherentnom sistemu”: ^ini li
Vam se verodostojnim i eti~ki umesnim dana{nji govor o “intelektualno-moralnoj razgradnji i razaranju” {to ga je odr`ao negda{nji hagio-
159
Hereticus, 1/2005
Danilo Basta
graf Titove misli a sada{nji nezavisni intelektualac? Da li je i na njega
primenjena ona odredba iz va{eg Statuta po kojoj “novog ~lana prima
Upravni odbor na predlog dva ~lana Beogradskog kruga koji ga moraju li~no poznavati, poznavati njegov rad i potpisati predlog za prijem”?
Pitam i tre}eg potpredsednika: Da li biste, zajedno sa autorom
“Titove misli”, potpisali predlog za prijem novog ~lana, recimo onoga
koji je zbog kakve humoreske ili pak snimljenog filma u vreme Brozove
diktature proveo nekoliko godina na robiji? I da li verujete da bi se ~estit ~ovek, radi overe nezavisnosti svog intelektualnog bi}a, dao podvr}i
takvoj proceduri koju, da bi apsurd i sram bili potpuni, mogu da sprovode i oni {to su svoju intelektualnu nezavisnost odavno izgubili, zalo`iv{i je za ovekove~enje Titovog “dinami~nog i otvorenog sistema”? S
kojim pravom i s kakvim skrupulama }e Beogradski krug pozivati druge
na odgovornost, na primer vojnike — a takvu je pretenziju na ulogu moralne `andarmerije istakao — ako se me|u njegovim vrhovnim pripadnicima i arbitrima nalazi onaj koji je jednog mar{ala podigao na tron najve}eg sistematskog mislioca?
U mete`u na{ih nesre}nih prilika uveliko se igra novi ketman. Sa
igra~ima u njemu nema nikakve obnove Srbije, niti je ikada mo`e biti.
Bez moralnog pro~i{}enja i skru{enog, pokajni~kog samopovla~enja sa
scene svih nas koji smo makar samo pasivno tolerisali Brozov re`im, a
kamoli ga intelektualno podupirali i veli~ali, Srbija se ne mo`e preporoditi ni moralno, ni politi~ki, ni ekonomski. Nama neka bude dopu{teno
da na miru radimo ono {to u svojoj struci najbolje umemo. Presudnu re~
i mo} su{tinskih odluka treba da dobije mladost Srbije, neokrnjena i neokaljana titoizmom. Preporod Srbije tada ne}e izostati.*
*
160
Danilo Basta, Hegel u Brozovoj senci – NIN od 14.02.1992. str. 40-41.
..................
ZBIVANJA
..................
Marinko Vu~ini}
publicista, Beograd
REDUKCIONIZAM I NEPRIJATELJI
DEMOKRATIJE
U sredi{tu politi~ke istorije Srbije je dugotrajna i te{ka borba za
ustavnost. Sudbina prvog, Sretenjskog ustava, koji je trajao nekoliko
nedelja, obele`ila je i sudbinu ustavnosti u Srbiji. Osim Turskog ustava,
koji je trajao tridesetak godina, svi ostali poku{aji ustavnog ure|enja politi~kog `ivota u Srbiji delili su sudbinu onih koji su ih donosili. Trajnost,
dugove~nost i ukorenjenost ustava u jednom dru{tvu predstavlja osnovnu pretpostavku da on bude temelj dru{tva. Na{ razvoj ustavnosti govori upravo suprotno, ustavi su uvek delili sudbinu politi~kih prevrata, dinasti~kih hirova i dramati~ne smene re`ima. Ustavne borbe kod nas su
uvek bile jasan izraz `estokih politi~kih i partijskih borbi. O tome ima
mnogo svedo~anstava u na{oj bogatoj politi~koj istoriji, ali je ustavno
pitanje i danas ni{ta manje izraz aktuelnih politi~kih borbi nego {to je
to bilo u devetnaestom i dvadesetom veku. Jedan od glavnih politi~kih
zahteva demokratskih snaga u vreme vladavine starog re`ima bio je radikalan raskid sa ustavom donetim u vreme vladavine Slobodana Milo{evi}a, a samim tim i sa autokratskim i nedemokratskim na~inom vladavine. Dono{enje novog ustava je verovatno bio jedini politi~ki cilj oko
koga nije bilo nikakvog spora. Bio je to jedinstven politi~ki zahtev i
temelj konsenzusa svih demokratskih snaga. Novi ustav bi svakako u~vrstio i legitimitet demokratskog sistema uspostavljenog posle demokratske revolucije 5 oktobra 2.000. godine. Postojali su svi preduslovi da
novi ustav bude donet bez ve}ih politi~kih trzavica i problema. Dvotre}inska poslani~ka ve}ina bila je solidna politi~ka osnova za stvaranje temeljnog dru{tvenog i civilizacijskog sporazuma kao osnovnog preduslova za dono{enje ustava koji ne}e biti menjan prema potrebama novih
vlastodr`aca.
Ustav mora biti iznad dnevnih politi~kih i strana~kih borbi i ako
ne ostvaruje tu neophodnu funkciju trajnosti i ukorenjenosti u bazi~ni
161
Hereticus, 1/2005
Marinko Vu~ini}
dru{tveni konsenzus on olako postaje sredstvo politi~ke instrumentalizacije. Ustav je i izraz uspostavljenih politi~kih odnosa i izraz realne
dru{tvene mo}i i stalne te`nje da se zadr`e odre|ene politi~ke pozicije.
Me|utim, dono{enje ustava uvek je zahtevalo i prevladavanje tzv. klasi~nog politi~kog delovanja i borbi, a samim tim i dogovor o demokratskim i civilizacijskim vrednostima koje nadilaze dnevnopoliti~ke interese i grozni~avu borbu za osvajanje i odr`avanje na vlasti. Verovatno se
u nesposobnosti politi~kih elita i politi~kih partijskih oligarhija da svoje interese podrede {irem dru{tvenom konsenzusu o politi~kim vrednostima koje }e biti ugra|ene u novi ustav krije odgovor za{to ni novouspostavljena demokratska vlast nije uspela da stvori uslove za dono{enje
ustava. Tek kada ustavne borbe prestanu da budu samo izraz politi~kih
i strana~kih borbi, mo`e se stvoriti dru{tvena klima spremna za ostvarivanje temeljnog ustavnog konsenzusa. Umesto da stvori dru{tvenu atmosferu sporazumevanja i konsenzusa politi~kih snaga okupljenih u
DOS-u, demokratska vlast je radije krenula u ogor~ene i razdiru}e politi~ke borbe. Tako je poni{tena izuzetno vredna istorijska prilika da se
donese novi ustav. Nastavljene su politi~ke i strana~ke borbe, koje nesmanjenom `estinom traju i danas. Vi{e ne postoji ni nagove{taj ozbiljne
politi~ke volje da se kona~no donese novi ustav.
Redukcija koju nam sa puno strasti u svom tekstu “Demokrati
protiv demokratije” nudi Mi{a \urkovi}, ozna~avaju}i Demokratsku
stranku kao isklju~ivog krivca {to nije donet novi ustav, ne mo`e nam
dati pravi odgovor za{to jo{ uvek traje duboke ustavna kriza u na{em
dru{tvu. Nije sporno da je Demokratska stranka kao vode}a politi~ka
snaga demokratske koalicije u velikoj meri doprinela da se ustavno pitanje ne pokrene sa mrtve ta~ke. Ali ne mogu biti amnestirane ni ostale
parlamentarne stranke, koje tako|e nisu bile spremne da `rtvuju svoje
politi~ke pozicije i osvojenu politi~ku mo} radi stvaranja delatnog ustavnog konsenzusa. I pored sve pogubnosti ustavne krize u kojoj se nalazimo, na{e politi~ke oligarhije jednostavno ne mogu da shvate i prihvate ~injenicu da pitanje dono{enja demokratskog ustava nije strana~ka
stvar. Tek kada stranke budu spremne da svoje uske politi~ke interese
podrede naj{irem dru{tvenom i civilizacijskom konsenzusu, bi}e stvorena efikasna politi~ka volja za kona~no izglasavanje ustava. Kada se analiziraju sporne ta~ke u postoje}im predlozima ustava, jasno je da je re~
o politi~kim pitanjima koja se ti~u gubljenja ili zadobijanja realne politi~ke mo}i. Samo se o tome zbilja i radi. Ako Demokratska stranka u
svom predlogu ustava insistira na stavu da predsednik Republike treba
i dalje da bude biran na op{tim izborima, onda se mo`e re}i da je re~ o
odbrani polo`aja sada{njeg predsednika Republike. Ali se to isto mo`e
re}i i za one stranke i njihove ustavne predloge u kojima se tra`i da se
162
Redukcionizam i neprijatelji demokratije
predsednik Republike bira u Narodnoj skup{tini; one se zapravo zala`u
za jednostavnu preraspodelu politi~ke mo}i i uticaja. Da li bi one to tra`ile da predsednik Republike nije iz Demokratske stranke?
Kako onda na}i re{enje za ovaj slepi kolosek na{e politike. Sigurno da re{enje nije u tome da Demokratsku stranku proglasimo jedinim
i isklju~ivim krivcem zato {to jo{ nije donet novi ustav. U pitanju su mnogo slo`eniji i kompleksniji politi~ki procesi i nikakva redukcija ne mo`e
doprineti razumevanju za{to nije stvorena delatna politi~ka volja za izlazak iz ustavne krize. Mo`e se postaviti i pitanje za{to Demokratska
stranka Srbije, kao vode}a stranka vladaju}e koalicije, nije do sada zna~ajnije pokrenula pitanje dono{enja ustava. Ne `elim da se slu`im novim
redukcionizmom, jer tako se ne mo`e do}i do pravog odgovora. Trenutni raspored politi~kih snaga ne uliva mnogo nade da }e brzo do}i do
razre{enja ustavne krize. Stranke su ukopane u svoje trenutne politi~ke
interese i pozicije i nisu spremne da se odreknu osvojene politi~ke mo}i
i pozicija. Me|utim, vreme za dono{enje novog demokratskog ustava
neumitno isti~e. Da li }e izbori za Ustavotvornu skup{tinu ili zadr`avanje postoje}eg postupka za izmenu ustava biti re{enje za krizu, zavisi}e
u velikoj meri od politi~kih de{avanja u dru{tvu koja se odvijaju mimo
doktrinarnih strana~kih koncepcija i profanih politi~kih kombinacija. Na
pomolu su i nove koalicije, o~ekivani strana~ki ustupci, preraspodela politi~kih snaga. Verovatno }e to biti osnov za stvaranje politi~ke volje za
dono{enje novog ustava. Ali ostaje otvoreno pitanje da li }emo i tada dobiti ustav koji }e biti menjan kao i svi ustavi do sada u na{oj ustavnoj istoriji. Dono{enje ustava je uvek velik istorijski i civilizacijski doga|aj u
`ivotu svakog dru{tva. Da li }e novi ustav biti zbilja istorijski i da li }e
trajati du`e od trenutnih strana~kih ustupaka i kombinacija, ostaje i dalje kao dilema i politi~ki izazov. Politi~ke elite koje su trenutno na dru{tvenoj sceni do sada nisu pokazale da su dorasle za stvaranje velikog
istorijskog ustavnog dogovora. Samo produ`avaju na{u lo{u politi~ku
pro{lost i sada{njost.
163
................
POGLEDI
................
Branko Ljuboja
knji`evnik, Beograd
SRPSKI POLITI^KI KLONOVI
Pre nekoliko godina cela Srbija se bavila aferom kloniranja prvog
srp~eta i supstitutom bo`ije promisli, italijanskim lekarom, dr Antinorijem. Pome{anih ose}anja, u drami dostojnoj Hi~koka, srpska javnost je
bombardovana podacima o dr Antinoriju, njegovim saveznicima kod nas,
{to u profesiji, {to u politici; bilo je tu i pateti~nih poziva na otpor novom
svetskom poretku, koji je i za kloniranje, pored svega ostalog, na{ao svoj
poligon u Srbiji. Na kraju, od srpskog klona nije bilo ni{ta, ili je ro|enje
“tog bi}a” ve{to sakriveno.
Me|utim, u Srbiji kloniranja ima, a najbolji dokaz za to je na{a politi~ka scena. Pa`ljiviji posmatra~ ne mo`e a da ne primeti kako rukovodstva, pa i ~lanovi na{ih vode}ih stranaka, li~e jedni na druge kao jaje jajetu. A obrazac, kalup “srpskog politi~kog klona”, uglavnom je lider
stranke. Njegov stil obla~enja, izgovor, pokrete tela, doglavnici i ostali
~lanovi partije podra`avaju do granica bizarnosti.
Da bismo ove tvrdnje potkrepili dokazima, dajemo kratku analizu pona{anja u nekoliko srpskih partija:
1. Trenutno vode}a stranka u vladaju}oj koaliciji je mo`da naj~istiji primer ove pojave. Karakteristi~ne osobine njenog vo|e, kao {to su
izuzetna ozbiljnost, ube|enost u teorijsku superiornost u odnosu na oponente, govor jednoli~nog tonaliteta i intenziteta, propisno odevanje, o~igledne su kod njegovih pristalica, po~ev od ministara, {efova poslani~kih
grupa, pa do lokalnih poverenika. Naravno, institucije i procedura su im
na prvom mestu. Ve}ina problema re{i}e se dono{enjem novog Ustava
ili drugog op{teg akta. Predstavljaju se kao jedina autenti~na dr`avotvorna, “srbijanska” stranka, uz brigu za bra}u preko Drine i u Crnoj Gori.
Ljudi druga~ijeg senzibiliteta u stranci nisu omiljeni i ne odlu~uju o najva`nijim pitanjima.
2. Tu je i vladaju}a-opoziciona stranka predsednika dr`ave. I pored toga {to je na dobrom putu da u~vrsti svoje liderstvo u partiji (i mi165
Hereticus, 1/2005
Branko Ljuboja
lom i silom), obrazac koji je ostavio prethodni harizmati~ni lider je jo{
uvek uveliko u opticaju. Razbaru{enost, nekonvencionalno odevanje (ko{ulja bez kravate, sa otkop~anim gornjim dugmetom), pragmati~nost i
elasti~nost u “zauzimanju stavova”, osobine su rukovodilaca ove stranke. Naravno, jedina su partija koja }e na{u zaostalu zemlju uvesti u zapadno blagostanje, jer su miljenici zapadnih mo}nika. Ve}ina od njih je
u upravama sportskih klubovima i drugih dru{tvenih organizacija gde se
vrte ve}a finansijska sredstva.
3. I pored poku{aja da u svojoj javnoj prezentaciji na~ini distancu
od svog osniva~a, koji je jedan od retkih ljudi koji je svoj imid` srpskog
nacionaliste nadogradio potezom dostojnim pravih dr`avnika dobrovoljnim odlaskom u Hag, vode}i ljudi ove stranke, ~im na to budu isprovocirani, pokazuju osobine zbog kojih njihov lider izaziva crno-bele reakcije aktera srpske politi~ke scene i javnosti. Ironi~an stav prema politi~kim protivnicima, uz obavezno nala`anje “slabih ta~aka” u njihovom
privatnom `ivotu (alkohol, droga, kafanske peva~ice i sli~no), antizapadni stav, “ljubav” prema Rusiji (“majka Rusija”), isticanje sopstvenog
po{tenja uz optu`ivanje politi~kih protivnika za korupciju, bezuslovno
po{tovanje strana~ke hijerarhije – to je “za{titni znak” [e{eljevih naslednika i najbli`ih saradnika.
4. Tu su i eksperti. Prvorazredna garderoba, samozaljubljenost i
isticanje u~enosti i poznavanja ekonomije, ono je ~ime se di~e pripadnici ove stranke. Cifre i planovi, odnosno njihovo ostvarivanje, jedino je
{to ih zanima, `ivotni problemi uboge raje ih ne interesuju. Ponosni su
na svoje veze u svetskim finansijskim institucijama, ~iji se restriktivni
model u privredi primenjuje jedino kod nas i u zemljama Ju`ne Amerike. Druge stvari u dru{tvu interesuju ih samo zbog uhlebljenja partijskih kadrova.
I ostale stranke u Srbiji boluju od ovog sindroma, mada u manjoj
meri. Ne zbog individualizma njenih ~lanova, ve} zbog potresa i borbe
za vlast (naro~ito u “vo`dovoj” stranci).
Vi{evekovni `ivot pod despotskim re`imima od ve}ine je stvorio
ljude bez identiteta, pogotovo u javnim stvarima. “Rajinski mentalitet”
i slepa odanost vo|i udaljuju Srbiju od evropske savremenosti i pretvaraju je u izolovano ostrvo, ~iji }e najve}i prihod priticati od ekskurzija
koje }e organizovati razvijene zemlje i na kojima }e njihovi gra|ani mo}i da vide kako je izgledao `ivot naroda “pretpoliti~kog vremena”. A u
tro{enju narodnog novca i u izobilju, morbidnom i za zapadne standarde, u`iva}e par procenata politi~ko-privredno-mafija{ke elite.
166
Ljubi{a Ivanovski
publicista, Beograd
NATO BOMBARDOVANJE
ILITI CRVENA KRPA ZA NAROD
Do kada }e se ovom narodu mahati crvenom krpom ispred o~iju?
Tih starih krpa uvek ima u rezervi, ali ovde pri~amo o krpi koja se zove
NATO. Najgore je to {to ljudi od struke znaju istinu, ali nijedan ne di`e
glas da objasni narodu. Sve su to Titovi savremenici iliti Titovi pioniri.
Poznajem doktora spoljnopoliti~kog prava, ne navodim mu ime
jer znam da voli da ostane u senci, dovoljno je da navedem da je jedan
od sastavlja~a tu`be protiv zemalja NATO pakta. Izne}u ovde skra}eno
na{ dijalog, koji zapravo predstavlja su{tinu stvari.
“Profesore, za{to to radite kad bar Vi odli~no znate da je tu`ba
besmislena?”
“Pa ne mogu oni nas tek tako da bombarduju. Uostalom, kako bi
ih vi branili?”
“Presedanom!”
Malo razmi{ljanja... “E sad mora ozbiljnije da razgovaramo.”
“Da, ali kad budemo ravnopravni. Vi znate napamet Povelju Ujedinjenih nacija, a ja je nisam ni video.”
Dao mi je svoj primerak i objasnio da je to mnogo bolji prevod od
onog u “Slu`benom listu”, a da on ima jo{ bolji prevod. Objasnio mi je
da oni na Fakultetu imaju u biblioteci, zbog obaveze, slu`beni prevod,
ali predaju iz boljih, koji dr`e u fijoci. U ~emu je razlika? Prevod u “Slu`benom listu” je sa engleskog jezika i vrlo grub. U drugim prevodima
ima dopuna sa francuskog jezika, koji je jezik diplomatije i mnogo rafiniraniji!
Pre nego otvorim dosije Ujedinjene nacije, moram da objasnim
{ta me je ponukalo da posumnjam u zvani~nu verziju. Ono {to je zaba{ureno, a {to se u glasilima pojavilo samo u po~etku, to je da je Savet
bezbednosti raspravljao o intervenciji u Srbiji! Da se podsetimo, stalne
~lanice imaju pravo veta. Veto je van diskusije. Veto. I ta~ka. ^lanice
Saveta su glasale za, osim dva uzdr`ana glasa. Rusija i Kina. Ako izuzmemo Rusiju, koja i danas ima dovoljno svojih problema, e da bi se suprotstavljala, pa se zadovoljila uzdr`avanjem, Kina bi stavila veto da je
na{la i najmanju pravnu za~koljicu.
167
Hereticus, 1/2005
Ljubi{a Ivanovski
Pa da zavirimo u Povelju Ujedinjenih nacija i vidimo ko nas je
stvarno bombardovao? Da se podsetimo: uvek smo se ponosili da smo
me|u prvima potpisali tu Povelju! Insistirali smo i na imenu i sukcesiji
da ne bismo izgubili mesto u me|unarodnim organizacijama. Sre}a na{a
da nas nisu ozbiljno shvatili. Mogli su da ka`u: ho}ete sukcesiju? Onda
svi dugovi Titove Jugoslavije padaju na va{ teret! Povelja Ujedinjenih
nacija sadr`i, izme|u ostalog, slede}e odredbe:
^lan 12.
Ta~ka 1. Dok Savet bezbednosti u pogledu bilo kojeg spora ili
situacije vr{i zadatke dodeljene mu ovom Poveljom, Generalna skup{tina ne mo`e da ~ini nikakvu preporuku u vezi sa tim sporom ili situacijom, izuzev ako to Savet bezbednosti zatra`i.
Komentar: Savet je neprikosnoven!
^lan 24.
Ta~ka 1. Da bi osigurali brzo i uspe{no postupanje Ujedinjenih
nacija, njihovi ~lanovi poveravaju Savetu bezbednosti glavnu odgovornost za odr`avanje me|unarodnog mira i bezbednosti i saglasni su da
Savet bezbednosti pri vr{enju svojih du`nosti na osnovu ove odgovornosti postupa u njihovo ime.
^lan 25.
^lanovi Ujedinjenih nacija su sporazumni da prihvate i izvr{e odluke Saveta bezbednosti u skladu sa ovom poveljom.
Komentar: Potpisivanjem Povelje prihvatili smo da izvr{avamo
bezuslovno odluke Saveta bezbednosti. One mogu biti predmet diskusije, ali ne i neizvr{avanja. Za{to se nismo pokorili odlukama Saveta bezbednosti, to ostavljam tandemu Sloba-Mira da objasni.
^lan 29.
Savet bezbednosti mo`e da ustanovljava pomo}ne organe koje
smatra potrebnim za obavljanje svojih zadataka.
Primer: Ha{ki sud. Osnovan je ad hoc i nije ga osnovala Amerika,
kako se servira narodu, ve} Savet bezbednosti. Ponavljam, Kina je mogla da stavi veto, isto kao {to je Amerika sebe izuzela.
Komentar: Na osnovu ovog ~lana, Savet bezbednosti mo`e u cilju
efikasnosti, a i smanjenja tro{kova, da iskoristi neku ve} postoje}u organizaciju, ukoliko su ~lanovi te organizacije istovremeno i ~lanovi Ujedinjenih nacija. Da se podsetimo, sve ~lanice NATO pakta su istovremeno i ~lanice Ujedinjenih nacija!
168
NATO bombardovanje iliti crvena krpa za narod
^lan 41.
Savet bezbednosti mo`e da odlu~i kakve }e mere, koje za sobom
ne povla~e upotrebu oru`ane sile, da primeni u cilju izvr{enja njegovih
odluka, i mo`e da pozove ~lanove Ujedinjenih nacija da primene te mere. Opet NATO pakt. Ove mogu da sadr`e potpun ili delimi~an prekid
privrednih odnosa i `elezni~kih, pomorskih, vazdu{nih, po{tanskih, telegrafskih, radiografskih i drugih saobra}ajnih sredstava, kao i prekid
diplomatskih odnosa.
Mislim da komentar nije potreban.
^lan 42.
Ako Savet bezbednosti smatra da mere predvi|ene u ~lanu 41.
ne}e biti dovoljne ili se poka`u kao nedovoljne, on mo`e da preduzme
svaku meru vazduhoplovnim, pomorskim ili suvozemnim snagama koja
je nu`na radi odr`avanja ili uspostavljanja me|unarodnog mira i bezbednosti. Takva mera mo`e sadr`avati demonstracije, blokadu i druge operacije vazduhoplovnim, pomorskim i suvozemnim snagama ~lanova Ujedinjenih nacija.
Komentar: Sve zemlje ~lanice NATO Pakta su istovremeno i ~lanice Ujedinjenih nacija!
Da ne citiram vi{e cele ~lanove, bilo bi zamorno. Ko `eli da proveri, neka uzme Povelju. Samo }u komentarisati pojedine ~lanove, naravno, sa naznakom broja.
U ~lanu 83, ta~ka 3, stoji da Savet bezbednosti mo`e da odredi strate{ke ta~ke i podvede ih pod starateljstvo. Tu je zapravo ugra|en presedan koji sam spomenuo. Kosmet je postao strate{ka ta~ka, ne u geografskom smislu, ve} u smislu mirovne bezbednosti. Za{to ne u geografskom
smislu? U vreme satelita i Avaks-a kome je stalo do baza?! Jo{ jedna crvena krpa za narod. Jedva je smiren sukob u Bosni, kome treba novo
rati{te?
Da se vratimo na ~lan 80, ta~ka 1. Stavljanje neke teritorije pod
starateljstvo ni u kom slu~aju ne sme da ugrozi teritorijalno jedinstvo
dr`ave na kojoj je teritorija pod starateljstvom.
Komentar 1: Sve pri~e “izgubi}emo Kosovo” padaju u vodu! To
je opet crvena krpa za narod! Me|utim, u ta~ki 2. istog ~lana stoji da suverenitet dr`ave ~iji deo teritorije treba da se na|e pod starateljstvom
ne daje pravo toj dr`avi da odugovla~i proces.
Komentar 2: Sloba i Mira o~igledno nisu pro~itali ovaj ~lan.
Da se vratimo na tu`bu protiv zemalja NATO pakta. Tu`ba bi
imala osnova da su te zemlje samovoljno bombardovale. Kako smo ustanovili da je Savet bezbednosti imao pravo da anga`uje snage NATO
169
Hereticus, 1/2005
Ljubi{a Ivanovski
pakta za svoje potrebe, a protiv odluka Saveta nema prosveda, to je tu`ba besmislena. Kao da ste Okru`nom sudu podneli tu`bu na odluku
Vrhovnog suda. Jedino {to mo`e da se desi je da se Me|unarodni sud
oglasi nenadle`nim, {to je pravnim stru~njacima itekako jasno. Ali, jo{
jedna crvena krpa za narod. Kada sam gore pomenutom profesoru pomenuo da je u~estvovao u pisanju tu`be iz srpskog inata, odgovorio je:
“Da, ali ne mogu oni tako sa nama!” Istini za volju i profesoru za
rehabilitaciju, znam da nije imao na umu crvenu krpu.
Ovaj tekst se ne mo`e zavr{iti na ovom. Za{to? Bombardovanje
je proisteklo iz problema Kosova! A problem Kosova je i istorijski i politi~ki.
Istorija Kraljevine Jugoslavije (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca) je naprosto “zaturena”. Nakon Titove smrti {tampan je jedan reprint u malom tira`u, a potom opet }utanje. Istoriju za vreme Tita pisali
su njegovi ljudi, {to zna~i da su je ili falsifikovali ili pre}utkivali. Naredna generacija istori~ara je sledila ono {to je u~ila, nije se bavila istinskim istra`ivanjem, jer su bili Titovi pioniri. Oni koji su i poku{ali da se
bave Istorijom nisu imali {anse da objave svoje nalaze. Ne}emo se baviti celom istorijom Balkana, ovde nam je interesantna samo istorija Kosmeta, {to je pravi naziv te teritorije (Kosovo i Metohija). Sve do seobe
Srba pod ^arnojevi}em, Srbi su bili ve}insko stanovni{tvo na toj teritoriji. A onda je po~ela prodaja Kosmeta. Nakon prve opsade Viene (Be~)
jedan austrougarski general se zaneo i preveo svoju vojsku preko Save.
Gonio je Turke sve do Skoplja. Usput su mu se pridru`ili Srbi sa Metohije. Kada je u{ao u Skopje, shvatio je svoju gre{ku! Ostao je bez pozadine nasuprot Turcima, koji su se pregrupisali i krenuli u kontranapad!
“Okrenuo je konjima repove” i br`e bolje se vratio u Austrougarsku.
Srbi su, naravno, ostali na cedilu!
I sad po~inje trgovina. Postojala je mogu}nost da Arsenije stavi
glavu na panj zajedno sa jo{ nekoliko srpskih prvaka i da ne bude nikom
ni{ta. Naime, rat je rat, ne mo`e se vojska kontrolisati, ali u miru nisu
Turci bili budale da kolju svoju radnu snagu, tj. srpsku raju. Da bi sa~uvao glavu, Arsenije posti`e pogodbu: odve{}e Srbe u Austrougarsku!
Sultan je prihvata jer mu odgovara da se otarasi ve~itih potencijalnih
buntovnika bez borbe. Ta pogodba je sigurno zapisana u turskim tefterima, po{to Turci nisu uni{tavali svoje arhive (kao “komunisti”). Ali nije potrebno u}i u turske arhive. Dovoljna je logika! Zamislite tu seobu!
Samo popovi i prvaci su imali konje. Volovske zaprege i pe{aci zajedno
sa koko{kama. Do Save im treba oko ~etiri stotine kilometra bespu}a
(nije dvadeseti vek). A onda je trebalo forsirati Savu! Da su Turci hteli,
mogle su njihove krd`alije triput na dan, pre ili posle jela, da seku Srbe
170
NATO bombardovanje iliti crvena krpa za narod
usput. I da ih na Savi dotuku. Ni{ta od toga! Srbi su mirno putovali i mirno pre{li Savu! Manjih seoba bilo je jo{, nisu ni zabele`ene u istoriji.
Austrougarskoj je to odgovaralo. Leva obala Save je bila gotovo nenaseljena zbog stalnih upada turskih plja~ka{a. Dali su je Srbima, dali su
im i autonomiju, samo da budu grani~ari! Arsenije je tako|e dobro pro{ao. Smestio se u Sremskim Karlovcima i nastavio da stoluje. Kako je
narod pro{ao, to nam je ]osi} dobro opisao!
Sultanu je pogodba tako|e odgovarala! Na ispra`njenu Metohiju
naselio je [iptare iz Malesije. Go kamen! Mo`ete misliti kako su sa odu{evljenjem prihvatili islam kad su videli bogatu Metohiju! Jedna oaza
mira u Turskom sultanatu.
U kratkotrajnoj Kraljevini Jugoslaviji Kosovo i Metohija su zauzeli mesto koje im pripada. Naprosto su bili deo dr`ave, ni manje ni vi{e.
Prodaju Kosmeta nastavlja Tito. U `elji da bude Balkanski car,
obe}ao je [ipniji (Albaniji) Kosmet ukoliko se priklju~i Balkanskoj federaciji. Radi toga je zabranio povratak Srba koji su izbegli za vreme rata. Njegova ideja nije ostvarena, ali je u svesti [iptara sa Kosmeta ostala!
On je podgreva daju}i ime teritoriji Kosovo (brisanje identiteta
teritorija) i daju}i im pravo da se zovu Albanci.
I sad nastupa najgore. Sami Srbi vr{e rasprodaju preostalog. Prodavali su svoja imanja po ceni najmanje tri puta ve}oj od stvarne vrednost! Kad je dve tre}ine sela prodato, onda je lako vr{iti represiju nad ostatkom! Ti “Srbi” sad imaju imanja i firme po celoj u`oj Srbiji i prave se
“ludi”. Ne se}aju se ni gde je Kosmet. Moram da ispri~am svoje li~no
iskustvo. Poznajem jednog zlatara iz Gnjilana. Troje dece. Sve ih je smestio u Beograd, ali on je ostao u Gnjilanu. Kada sam ga pitao: “Zar se ne
pla{i{”, odgovorio je: “Ne. Svi [iptari znaju da ispod tezge dr`im otko~en pi{tolj sa metkom u cevi.” Dakle, niti su [iptari toliko opasni, niti
su Srbi tako bespomo}ni. Novac je re{io problem preuzimanja Kosmeta
od Srba!
Posle Titove smrti postojalo je re{enje problema Kosmeta, ali nije bilo “politi~ke” volje. Tita su nasledili njegovi poslu{nici i “titovi pioniri”. To su ovi koji i danas vladaju. Ne umeju bolje i da `ele. Kad su po~ela previranja, problem Kosmeta su dr`ali u rezervi. Crvena krpa za
narod.
Kako je trebalo re{iti problem? Bez represije, potpuno legalisti~ki. Pozivaju}i se na istoriju, trebalo je vratiti ime sa Kosovo na Kosovo
i Metohiju (Kosmet). Potom, oduzeti im pravo da se nazivaju Albanci.
Naime, Albanac je samo osoba koja poseduje albanski paso{. Oni sami
svoju dr`avu nazivaju [ipnija, Albanija je ime za spoljnu upotrebu i nalazi se isklju~ivo na geografskoj karti. (Primer je Gr~ka. Svi ste bili bar
171
Hereticus, 1/2005
Ljubi{a Ivanovski
jednom u njoj. Nigde niste na{li natpis Gr~ka, osim ako je na stranom
jeziku. Svugde stoji Elas.) Opet li~ni do`ivljaj. Uvek sam ih nazivao [iptarima. Jedan mla|i ~ovek me upitao za{to ih tako zovem kad su oni Albanci?
Dijalog:
“Jesi li {kolovan?”
“Jesam, zavr{io sam srednju {kolu.” “Dovoljno. Prevedi mi re~
Albanija sa {iptarskog na srpski.”
Razmi{ljanje. “Ne postoji ta re~ u {iptarskom jeziku.” Napomena: sam je rekao {iptarski.
“E kad mi je prevede{ ili kad mi poka`e{ albanski paso{, zva}u te
Albanac. A ti ako se stidi{ svog naroda, to je tvoja stvar.” Nikad se vi{e
nije bunio.
Dalje, pozivaju}i se na Zakon o dr`avljanstvu trebalo je preispitati dr`avljanstvo svakog stanovnika Kosmeta. Bar tre}ina [iptara bila
bi vra}ena u [ipniju (Albaniju). Time bi se stvorila mogu}nost povratka Srba koji `ele da se vrate, [iptari bi osetili da zakon ipak postoji!
Ni{ta sli~no nije ura|eno. Donet je samo besmislen Zakon o kontroli
kupoprodajnih ugovora od strane Beograda. Za{to besmislen? U tim
krajevima ~ak i Srbi se pokoravaju zakonu Leke Duka|inija. [iptari su
kupovali imanja naprosto na “besu”.
I kona~an kraj. Namesto ovih legalnih poteza, mi oduzimamo autonomiju Kosovu i po~injemo sa represijom. Da se ne la`emo, i te kako
represijom!
Znam da }e mi ve}ina re~i da branim [iptare, po principu “ako
nisi sa nama onda si protiv nas”. Ne branim niti napadam ikoga, naprosto iznosim ~injenice. Zbog pogre{na politike Druga Tita, koju su nastavili i ostali iza njega, `rtava je bilo na obe strane. A kako re~e jedan pametan ~ovek “ru`no je upore|ivati `rtve”.
Od Milo{evi}a, pa i dan-danas, na{e rukovodstvo se brani da su
“Albanci” imali jak lobi u svetu. Ko je Srbiji branio da ima svoj lobi?
Ali ne! Ponavljam, mi smo osnivali “jagnje}e brigade”. Dok su [iptari
radili u svoju korist, mi smo radili “u korist svoje {tete”!
Rezime: Ko nas je bombardovao? Mi sami. To jest nepismena
Vlast koju smo imali. Ali kako se ka`e, “svaki narod ima vlast kakvu zaslu`uje”.
P.S. ^lanak je napisan pre odluke Me|unarodnog suda. Odluka
Me|unarodnog suda samo potvr|uje ta~nost mojih navoda. Ali ne samo to! Jo{ jedno bacanje pra{ine u o~i narodu! Naime, radni ~ovek radi svoj posao i to o~ekuje i od svojih izabranika. Ako oni ka`u da smo
172
NATO bombardovanje iliti crvena krpa za narod
putem sukcesije bili ~lanovi Ujedinjenih nacija, za{to im ne bismo verovali? Odjednom saznajemo da nismo bili ~lan Ujedinjenih nacija! To
smo postali tek 2002. Ako na{e vlasti nisu to znale, za{to su podnosile
molbu za prijem u ~lanstvo?! Naime, bez molbe Ujedinjene nacije ne bi
raspravljale o prijemu.
Jo{ jedno bacanje pra{ine u o~i narodu. Na{i “stru~njaci” tvrde da
je ta odluka uspeh za nas! To me podsetilo na sliku druga/gospodina Milo{evi}a u Dejtonu. “Kona~no mir. Za to smo se i borili!?” Naime, ova
odluka nema nikakvog uticaja na tu`bu BiH i Hrvatske protiv nas. Sud
donosi presude na osnovu postoje}eg Zakona. Nijedna presuda nema
uticaja na drugu. Osim u slu~aju presedana. U na{em slu~aju nije bilo
presedana. ^ak i da smo bili ~lan Ujedinjenih nacija, Sud bi doneo istu
odluku, protiv odluka Saveta bezbednosti nema priziva. ^injenica da
nismo bili ~lan Ujedinjenih nacija samo im je olak{ala posao.
173
Branislav Guzina
novinar, Beograd
AN ARCHOS VS. SIMULATIO
Pojava anarhosindikalista kao potpuno legitimne organizacije nije dokaz (pre svega) demokrati~nosti ovoga dru{tva, ve} je to bitno ideolo{ko osve`enje u umornoj i zasi}enoj ideolo{koj ravni Srbije.
Istovremeno je i dobra prilika za rehabilitaciju (a {to da ne?) jedne ozbiljne real-utopije koja svoje korene vu~e jo{ iz gr~kog polisa, a
koja je duboko kompromitovana kako od zapadne ideolo{ke mase, tako i od (jo{ i vi{e) sestrinske komunisti~ke Internacionale 19. veka.
Nije mi namera da lamentiram nad “nepravdom” koja je u~injena anarhistima, potpunim konsensusom ideolo{ke mr`nje svih ({to je
samo po sebi indikativno), ve} mi se ~ini razlo`no pitanje: Ima li mesta
ideji an archosa (bez vo|e) u savremenom, demokratskom (srpskom)
dru{tvu?
Klju~no polazi{te jedne takve analize nalazi se u terminu -simulacija-, zna~i, simulacija Dr`ave, sistema pa i same demokratije (demokratura?), svega onoga {to je osnovni motiv pojave an archosa, kao utopisti~ke, eti~ke kriti~ke misli.
Dva veka razvoja modernih dru{tava, onaj 19. u kome je kolektivnim entuzijazmom Dogma simulacije postavila svoje temelje, kako u
bitno razli~itim tradicijama Zapada, tako i u kritici tog obrasca (komunisti~ka internacionala) koja se nije bavila pravom prirodom formalnih
procesa, ve} modusima sopstvene simulacije, tako i taj nesre}ni 20. vek
koji je otvorio krvave konsekvence zabluda “modernosti” Dr`ave i Sistema.
No, od tih op{tih (i dobro proanaliziranih) mesta, mnogo je zanimljiviji mogu}i pogled na -an archos- u traumatizovanim dru{tvima
evropskog, post- komunisti~kog prostora, a pre svega same Srbije.
Post-oktobarska Srbija (2000-2005, to nije malo, ne?) je ne samo
potro{ila svoje vreme -u ni{ta-, sa stanovi{ta demontiranja sistema, ve}
nije uspela ni da defini{e i dijagnosticira stepen patologije globalne destrukcije sopstvene zajednice. Ako je (kako je?) analiti~arima izvan Srbije bilo mogu}e da relativno precizno vide ono {to je svima nama bilo
ispred nosa, a nevidljivo, i dan danas?
I zaista, kako je bilo mogu}e da se ta simulacija sistema (koji je
bio jedinstven za teritoriju FNRJ, SFRJ...) demontira u potpunosti (i za-
174
An archos vs. Simulatio
meni drugim, naravno) u Sloveniji, Hrvatskoj pa i u Makedoniji, samo
u Srbiji ne?
Odgovor na ta i mnoga druga pitanja vezana za “istorijski” trenutak Nacije i Dr`ave, mislim da treba tra`iti u krizi Identiteta jednog naroda i dru{tva koje je organizovano kao sistem simulacija svih vrednosti kao logi~nom konsekvencom negde zagubljenog Identiteta.
Taj problem “Srpstva” koji je pa`ljivo skrivan u lavirintima duhovne strukture nacionalne elite, dramati~no je perforirao tokom devedesetih i raspada Jugoslavije, koja se kao dr`ava pokazala zaista dobra (i blagougodna) za Srbe, jer su u vlasti Dogme i njenog sistema
vrednosti, totalitarnih i simulatornih naravno, bili oslobo|eni i amnestirani civilizacijske potrebe -stvaranja- sopstvene strukture vrednosti, odnosno, autisti~nom i retardiranom, samodopadnom Voljom, ose}ajem,
nacionalne (lokalne) superiornosti(!?), dembelisali u predvorjima sopstvenog mitolo{kog budoara.
Obmanjuju}a La` (topla i ute{na), razdragano je prigrljena kao
substitut onom neprijatnom i kolektivno potisnutom nepopunjenom
prostoru-vremenu, negde (uz-niz put) izgubljenog Identiteta.
Tako je “Srpstvo” u{lo u presna istorijska (zna~i, kardinalna) zbivanja sa paketom paradoksa, tog prenatrpanog “baga`a” iz koga su ispadali komadi, patrljci nakaznosti kolektivno -neodgovornog-, utemeljenog u patologiji nacionalne mitomanije.
Srpski nacionalizam, ukorenjen u Nacionalnoj (hereti~koj) pravoslavnoj ideji (Crkvi) bizantijskog -testamentalnog-(?) nasle|a, te s toga la`an i nadobudan, pokazao se neupotrebljiv i nesposoban da artikuli{e i organizuje nacionalnu ideju u organski sve`oj Istoriji, druga~ije
do: “Iza nas lelek i jauci / Ispred nas Zver koja nas vodi / I poruka Narodima!” – B. Petrovi}.
Tu “Poruku” su Narodi (ex Jugoslavije) razumeli, organizuju}i (u
panici pred naletima Zveri) svoje nacionalne i dr`avotvorne ideje. Razumeli su je svi sem samih Srba. Njima nikakva Ideja nije bila potrebna,
Oni su ve} imali Sve-Ni{ta, istina, ostaju}i bez i~ega. Razulareni, bestidno raskre~eni na svojoj mitskoj sofri, lo`nici genetske potentnosti, uvaljani u nikad opranu (zna~i, smrdljivu) postelju trijumfalisti~ke tradicije,
rukom “Svetih otaca” zakovanih prozora “patrijahalne” smernosti, Srbi
su u blagoslovenom pijanstvu podmuklih pogleda, prepoznavali u sebi
“Tajnu Izabranih”, “Svetost `rtvovanih”, epsku utkanost svog etnosa u
ritersku plemenitost Gubitni{tva! Planetarno prezreni, do lakata okrvavljeni, ali ose}aju}i Svoju stvar, Srbi su, eto, u{li u tranziciju. Nakaradno, naravno, ali ovoga puta bezbedno – po ostale narode! Onaj Ose}aj
koji je hereti~ka Majka poturala kao Identitet oko koga se vekovima
175
Hereticus, 1/2005
Branislav Guzina
okupljalo pu~anstvo, sada je su`enom prostoru @rtve ponudio sopstveni
narod!
Pod bri`nom paskom Majke i njenih intendantskih tajnih slu`bi,
pokuljao je srpski parlamentarizam, njegovi Doma}ini, umno`eni oci i
oci}i, sve sama Ruka, srpska, rutinirana u mehanici totalitarnog davljenja, bogougodno je stisla {iju zahvalnog Kolektiviteta, ovoga puta svog
ro|enog, da ro|enijeg ne mo`e biti.
Kakve veze an archos mo`e imati sa ovom sado-mazo pomamom
zadovoljstva, sa ovim “Ispunjenjem Zavetnih” obrazaca nacionalnih lo`nica i njene kopiladi u pelenama la`ne heraldike? Na prvi pogled, nikakve. I ko bi uop{te i po`eleo da ima ikakve veze sa tim? Nije li ve}, logikom -zate~enog stanja-, racionalnim analizama superiornih Instituta u
prostorima politi~ke Bitnosti, ve} odlu~eno (a {ta }e?) da se Srpska stvar prepusti njoj samoj? Jer, zbilja...!?
Ako se dakle, Srpsko dru{tvo, definisano iracionalnom (epskom,
samodopadnom, i najzad pasivnom) potrebom za Ose}ajem, njegovom
brutalnom i sporom mehanikom mlevenja ljudi i generacija, nalazi pred
izborom suicidnog kontinuiteta koji nacionalna elita prevodi u Modernost tranzicionih procesa(!), ili trenutnog, ali zbilja trenutnog, raskida
sa “tradicionalnim” nasle|em i preuzimanjem odgovornosti za redefinisanjem preko potrebnog Identiteta kao izvora ukupnog sistema vrednosti, tada se ideja an archosa mo`e pokazati kao klju~na. Prvo s toga
{to je an archos (ratio individualnog) antipod Ose}aju (iracionalno Kolektivno). Drugo, an arhos pretpostavlja li~an (intiman) proces suo~avanja i rekonstrukciju eti~kog sistema vrednovanja koji se po prirodi
stvari ima obaviti unutar pripadnika budu}e nacionalne elite i tako svojim zbirom otkriti sebe kao Kolektivni Identitet.
Funkcionalnost ideje an archosa u Srpskom problemu je i u tome
{to u njemu nema ni~eg Ideolo{kog. On pretpostavlja mentalni proces
individualne katarze ka sposobnosti -za odgovorno-! U njemu nema prostora za interesne potrebe -Simulativnog-, bar ne u statisti~ki neprihvatljivim standardima dru{tvenog sistema vrednosti, njegovog izvoraIdentiteta!
Lepo!... kako me|utim tu mitolo{ku, organsku masu, to “Srpstvo”
prevesti u prostor u`arenog -Sad-, u stanje promi{ljenog kretanja, ako
ono pretpostavlja globalne turbulencije prevo|enja Majke u Ma}ehu,
Oca u Protuvu, Ose}aj u Greh?
Gospodstvenost Radomira Konstantinovi}a (-Filosofija palanke-)
nije imala nikakvog uticaja na Zver, iz razloga “jezi~ke” nekompatibilnosti. Uostalom, njena pismenost nikada i nije potvr|ena. Sa druge strane, uzbudljiv rad Larsa fon Trira u filmu -Dogville- nudi sasvim druga-
176
An archos vs. Simulatio
~iji (i Zveri razumljiv) pristup. Zajednicu utkanu u Ose}aj, fon Trir bukvalno bri{e sa lica zemlje (ljude, objekte, Sve!), da bi u zavr{noj sekvenci, Nikol Kidman, prosvirav{i metak kalibra 45 kroz glavu poslednjeg,
naj~estitijeg me|u licemerima Zajednice -Ose}aja-, u{la u Cadillac izgovoriv{i re~enicu: “^ovek, jednostavno, ponekad mora sam da obavi
to!”
An archos?... So help me God.
177
..................
INTERVJU
..................
PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (2)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”.
Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue
sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota
Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz
perspektive razli~itih aktera prika`e smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija
menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve
sadr`inske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
179
Sta{a Zajovi}
Nevladina organizacija [email protected] u crnom”
Beograd
OTVORENO I KONSEKVENTNO PROTIV RATA
• Za{to si osnovala [email protected] u crnom”?
Ja sam bila aktivistkinja u biv{oj Jugoslaviji, u okviru Jugoslovenske feministi~ke mre`e, koja je okupljala feministi~ke grupe iz Ljubljane, Zagreba i Beograda, kao i neke pojedinke iz Sarajeva i drugih gradova. Ali uglavnom se svodila na ta tri grada. Bila sam aktivistkinja i
nekih drugih kulturno-politi~kih inicijativa u okviru disidentskog pokreta, novih socijalnih pokreta. Bilo je logi~no da se na po~etku rata, 1991.
godine, priklju~imo novim inicijativama. Mirovne inicijative postojale
su i pre [email protected] u crnom” i ja sam bila aktivna od po~etka ’91, u nekim
akcijama. Jedna od njih je bila u februaru ’91, kada je grupa nas feministkinja po~ela da protestuje protiv `ena koje su branile JNA – Jugoslovensku narodnu armiju. One su organizovale miting pred tada{njom
Saveznom vladom, tj. Saveznim izvr{nim ve}em u Palati federacije. To
su bile `ene iz Pokreta `ena za Jugoslaviju. Zvali smo ih “bunda{ice”,
`ene vojnih lica. One su zapravo tra`ile militarizaciju, a mi demilitarizaciju Jugoslavije. Do{lo je do fizi~kog obra~una. Nas je bilo samo osam.
Kada su shvatile koje su na{e poruke, po~ele su da nas jure nekim batinama, da nas tuku, ali smo se nekako izvukle. Nakon toga, bilo je mno{tvo malih inicijativa. Jedna od njih je bio “Mirovni karavan” na Kosovu. U~estvovalo je nekoliko njih iz Beograda. Ja sam u~estvovala s
italijanskim pacifistima i pacifistkinjama, kao i nekim evropskim parlamentarcima. U leto ’91. godine, do{lo je do osnivanja Centra za antiratnu akciju, prve organizovane, civilne, antiratne grupe. Tamo sam od po~etka radila protiv nasilne mobilizacije mu{karaca. To je bila me{ovita
grupa, od mu{karaca i `ena. Ali, zbog mog ranijeg feministi~kog anga`mana, bilo mi je jako stalo da `enski mirovni anga`man bude vidljiviji.
Da se i u mirovnom pokretu u zemlji kao {to je ova, u kojoj ne postoje
sna`ne civilne inicijative, reprodukuju te patrijarhalne uloge. U tom Antiratnom centru bilo je i mu{karaca i `ena, ali su `ene bile u ve}ini i najaktivnije, dok su mu{karci bili najvidljiviji u javnom prezentovanju na{eg rada. Ipak, bio je jako dobar odnos i bilo je sve odli~no. Tu su bili
ljudi koji su i danas aktivni. Recimo, predsednik je tada bio Stojan Cerovi}. Ljudi nama bliski. U leto ’91, do{la je grupa italijanskih feminis-
180
Otvoreno i konsekventno protiv rata
tkinja i pacifistkinja, a me|u njima su bile i politi~arke – `ene koje su bile anga`ovane na raznim nivoima vlasti u Italiji. Tada su zapravo prvi
put do{le [email protected] u crnom” iz Italije i to je bio moj prvi susret s njima.
Od ranije sam `elela da se upoznam s [email protected] u crnom” iz Izraela, s
obzirom na to da su one osnovane 1988, ali nisam imala prilike. Ostvaren je kontakt s [email protected] u crnom” iz Italije, a onda sam ja ceo avgust
i septembar u~estvovala aktivno na organizaciji jedne evropske mirovne inicijative – Evropski karavan mira. Bio je sastavljen od akademskog
i aktivisti~kog sveta. Do{lo je vi{e autobusa iz Evrope. To je bio poku{aj
da se zaustavi rat. Obi{li su celu biv{u Jugoslaviju. Do{li su u Beograd.
Onda smo zajedno oti{li za Sarajevo. Do{lo je puno “`ena u crnom” iz
Italije i tada smo imali prvu manifestaciju kao [email protected] u crnom” u Sarajevu. Nije bilo mnogo ljudi iz Beograda. To je bilo krajem septembra
’91, a ja sam ve} tokom leta imala ideju da `ene treba da se organizuju
protiv rata, tj. za mir. Ta forma mi se u~inila najbliskijom. Ideje koje su
te `ene imale u~inile su mi se najbliskijim nama – feministi~ko pacifisti~ke. Posle oko 15 dana uspela sam da ubedim jednu grupu `ena, uglavnom aktivistkinja od ranije, da iza|emo na ulice. Pored ranijih aktivistkinja, nama su se pridru`ile i druge `ene, koje su prvenstveno bile
pacifistkinje. Tu su bile i `ene iz Pokreta majki – `ene koje nisu dale da
njihovi sinovi idu u rat ili su tra`ile da se vrate s rati{ta. Bilo je puno takvih inicijativa u leto ’91. godine, a onda je jedan deo njih shvatio kolika je to bila manipulacija i odvojio se od Pokreta majki. Onda su sara|ivale s nama. Neke od njih su i danas u na{im grupama. Moja osnovna
motivacija bila je moralne prirode. Moralno-emotivne prirode. Ose}aj
duboke ogor~enosti, nepravde, ogor~enosti protiv JNA, dr`ave, a na emotivnom planu i sramote, stida, nemo}i i istovremeno `elje da uradim ne{to. To je bio vrlo minimalisti~ki zahtev, moralno-emotivne prirode i,
naravno, jasne politi~ke prirode. Bez ikakvih nejasno}a da je ovaj re`im
odgovoran za ratove – re`im Milo{evi}a.
• Koliko dugo si pre osnivanja [email protected] u crnom” bila aktivna?
Nikada nisam bila ni u jednoj oficijelnoj organizaciji. Nisam bila
ni u Savezu omladine, ni u Savezu studenata, niti u Partiji. Nikada nisam bila u oficijelnoj organizaciji, osim kao pionirka. Nisam u~estvovala
ni u kakvim formalnim oblicima organizovanja. Uvek sam sebe smatrala levi~arkom i antifa{istkinjom, jer poti~em iz takve porodice. Moja porodica nije bila u Partiji. Moja cela porodica, i s maj~ine i s o~eve strane,
dugo je bila na Golom otoku i mislim da je to uticalo na moj politi~ki izbor u smislu “autsajderstva” u odnosu na dr`avu. Nisam se ja zanimala
za politiku, ve} za me|unarodnu politiku u nekom romanti~nom smislu
– za ^e Gevaru, rat u Vijetnamu, Vudstok. Za takva kulturno politi~ka
181
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
stremljenja. Nikada me nije zanimalo da idem u Partiju, u Savez komunista. Moje prvo politi~ko iskustvo bilo je vezano za internacionalizam,
za neke kontakte koje sam imala s ljudima iz Latinske Amerike. Zavr{ila sam filologiju i zato sam bila, u kulturnom smislu, upu}ena na Mediteranske zemlje i Ju`nu Ameriku, jer sam zavr{ila romanske jezike –
{panski i italijanski. U kulturnom smislu, vrlo su mi bliske zemlje juga,
pre svega Mediterana. To je moje kulturno opredeljenje. Ja se ne izja{njavam kao pripadnica nacije, ve} kao Mediteranka i Balkanka. Moje
prve internacionalisti~ke veze su bile sa politi~kim izbeglicama iz Latinske Amerike, iz ^ilea. Imala sam veze, ali manje, i sa palestinskim izbeglicama. Moje prvo politi~ko iskustvo vezano za ovda{nju situaciju je jedan Otvoreni univerzitet. Jedna inicijativa u kojoj, moram da priznam,
nisam bila preterano aktivna, niti protagonistkinja. Moji prijatelji su bili
mnogo aktivniji. Tada sam prvi put bila uhap{ena... To je bilo 1984. i
tako je po~elo. Stalno sam bila aktivna u raznim inicijativama kulturnopoliti~kog sadr`aja.
• Kako je bilo mogu}e biti van institucija aktivna kao `ena, feministkinja i autsajder?
Bilo je mogu}e. ^ak je bilo lak{e do 1991. godine nego posle. Zato {to feministi~ka aktivnost nije do`ivljavana kao opasna, sa stanovi{ta
establi{menta. Ona je posmatrana kao jedna vrsta importa, uvoza sa Zapada. Kao besmislica, glupost. Tako je oficijelna `enska organizacija
posmatrala nas feministkinje. Postojala je tradicionalna antifa{isti~ka
organizacija – AF@ (Antifa{isti~ki front `ena). Prestao je da postoji krajem ’50-tih godina, a posle toga je do{la jedna birokratizovana organizacija, produ`ena ruka dr`ave i partije – Konferencija `ena. Potpuno
besmislena... Ona je izgubila emancipatorski karakter koji je imao AF@.
Ja njih nisam ~ak ni ozbiljno shvatala. Smatrala sam da su budale, a ni
`ene ih nisu ozbiljno shvatale. One nisu imale autonomiju, niti su tra`ile
autonomiju u bilo ~emu. Bile su vrlo neemancipatorski raspolo`ene.
Njihov stav prema nama je uglavnom bio indolentan. Nije bilo problema u aktivnosti prema feministkinjama. Ve}i problemi su nastajali ako
si se bavila disidentskim poslom, protiv dr`ave. Feministkinje nisu imale nekih ve}ih problema. Konferencija `ena postojala je nekih dvadeset,
trideset godina. One su jedna birokratska struktura. Nisu razumele ni
{ta je feminizam. Stalno su govorili da je to jedna zapadna tvorevina,
kapitalisti~ka. Da feministkinje `ele da deluje protiv interesa radni~ke
klase. Sve neke gluposti! Nisu nam pravile neke probleme. Jednostavno, mi nismo imale nikakav kontakt s njima. Pravile su propagandu protiv nas, ali nisu pravile probleme u na{em delovanju. [tavi{e, mi smo
kao feministi~ka grupa [email protected] i dru{tvo” imale prostorije u Studentskom
182
Otvoreno i konsekventno protiv rata
kulturnom centru. To je bila oficijelna institucija koja je otvarala prostor za razli~ite disidentske inicijative. Bilo je mnogo disidentskih tribina. Nove teme su se otvarale i novi socijalni pokreti. Me|u njima su
najaktivniji bili ekolo{ki i feministi~ki. Antinuklearni nije. I, studentski
pokret. Mi smo imali sastanke u prostorijama SKC-a, koje je kasnije
Milo{evi} potpuno uzeo. Deset godina tu je bila Socijalisti~ka partija Srbije. ’80-tih godina, postojala je liberalna struja u Savezu komunista, koja je shvatala da je bilo potrebno otvaranje. Tu struju je personifikovao
Ivan Stamboli}. Druga struja je bila staljinisti~ka, totalitarna... Milo{evi}... To smo mi kasnije videli. Nakon hap{enja 1984. godine. Moji drugovi su bili u zatvoru, su|eno im je, itd. Ja sam bila uhap{ena... Nije bilo ve}ih problema. Bio je to veliki rascep u Partiji izme|u te dve struje
– ortodoksne, tvrde i liberalne, mek{e. Milo{evi}a i Stamboli}a. Na{a aktivnost je bila podizanje svesti i preispitivanje polo`aja `ena... Ono {to
rade, feministkinje obi~no rade svuda. Onda smo se dosta bavili nasiljem u porodicama, reproduktivnim pravima, `enama u medijima... Mene su tada zanimale neke druge teme koje su uglavnom bile vezane za
`ene i militarizam, nacionalizam.
• Kako je tvoj posao izgledao?
Ja sam radila i svoj posao prevodioca. Nisam nikada imala dr`avni posao, a nisam ga nikada ni tra`ila. Posle sam videla da je to te{ko.
Tih 11 godina stalno sam bila u [email protected] Radila sam, a i dalje radim
na terenu. Puno sam putovala, po celoj teritoriji biv{e Jugoslavije. Hrvatska, Bosna... Po Kosovu sam puno putovala. ’96, ’97, ’98. i ’99. godine stalno sam i{la na Kosovo, gde smo se povezivali sa albanskim grupama – studentskim i `enskim. Od po~etka ’98, uporedo sa drugim putovanjima, ja intenzivno i permanentno putujem po Srbiji i Crnoj Gori,
ali najvi{e po Srbiji, kao koordinatorka jednog projekta koji traje ve} 6
godina. To je projekat edukacije, koji se prvo zvao “Putuju}e `enske mirovne radionice”, koji finansijski podr`ava nema~ka organizacija “Heinrich Böll”. Nastavak projekta su [email protected] mirovne mre`e”. Konferencija u Ni{u je deo tog projekta. Ja sam u~estvovala u svim aktivnostima
[email protected] u crnom”.
• Koji je bio razlog hap{enja?
Otvoreni univerzitet je organizovao razgovore sa li~nostima koje
nisu bile politi~ke, koje nisu bile po`eljne sa stanovi{ta establi{menta,
re`ima, dr`ave, o temama koje nisu bile po`eljne. Tada je organizovan
razgovor s najve}im jugoslovenskim disidentom, Milovanom \ilasom.
U stanu jednog od disidenata, u centru grada. U tom stanu bilo je nas
28-24 mu{karca i 4 `ene. Hteli smo da pitamo \ilasa o nacionalnom pi-
183
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
tanju u narodnooslobodila~kom ratu i antifa{isti~kom pokretu. Da li je
bilo problema s nacionalnim pitanjem? Videli smo da je nacionalizam
opasno pitanje u ovoj zemlji i da je odavno problem za Jugoslaviju. O
tome se nije pri~alo. Hteli smo njega da pitamo {ta je to bilo, kakvi su
bili stavovi po nacionalnom pitanju. Policija je u{la posle 20 minuta i sve
nas uhapsila. To je bio razlog. Do{lo je do velikog skandala i tu se Partija tako|e podelila – da li da budemo svi u zatvoru ili jedan deo. Liberalni deo partije je bio za to da se svi puste i da se to minimalizira, da se
poka`e da sve to nema zna~aja, da mi nemamo nikakvog uticaja na radni~ku klasu, jer mi nemamo nikakve veze s fabrikom i nas niko ne slu{a.
Bio je jedan sindikalni lider, koji je misteriozno ubijen, Radomir Radovi}. Do danas to nije razja{njeno, a bio je na{ drug. Mi smo jo{ tada
znali da ga je policija ubila, ali nije bilo zvani~nog saop{tenja...
• Kada si formirala [email protected] u crnom”, kakvi su bili uslovi za osnivanje te nevladine organizacije?
Ni{ta nismo imale. Na{a jedina aktivnost je bila ulica i protest. Nismo imali nijedno mesto da se sastajemo. U po~etku su nam dali da se
sastajemo u Domu omladine, gde je bio SOS telefon. Onda su nam tamo rekli da nije dobro da dolazimo na sastanke, jer su na{i sastanci problem za SOS telefon. Onda smo nekada kamuflirali sastanke zajedno sa
SOS telefonom, ali to vi{e nije moglo, zato {to je bio problem za neke
`ene... SOS telefon je “hot line”... Nije politi~ka, ve} humanitarna. Nije
protiv re`ima. Onda smo ponekad i{li na druga mesta da se sastajemo.
Tamo gde je neka na{a drugarica radila. Ona se bavila sociolo{kim istra`ivanjima. ^uli su da tamo odlazimo i onda su rekli da vi{e ne smemo. Sastajali smo se u Centru za antiratnu akciju. Tu nije bilo problema, ali je to mali stan od 25-30 kvadrata. Imali smo tu mogu}nosti, ali
ne i mesta. Uvek je bilo puno ljudi. Posle svakog protesta, odlazile smo
da popijemo pivo u jednom podrumu, “Dalmatinskom podrumu”. Nismo imale nikakav prostor sve do aprila 1993. godine. Tada smo prvi
put rentirale neki prostor. Nismo imali sredstava za fotokopiranje, niti
smo imale gde to da radimo. Prijateljice koje su radile po nekim institucijama, medijima, {vercovale su papir za nas. Tada nije bilo kompjutera. Ili smo fotokopirale kod prijatelja. Pa skupimo pare. Se}am se
1991. godine, Italijanke su nam dale 180 dolara i mi nismo znale {ta da
radimo. Nismo znale {ta da radimo s donacijama. Pomislile smo da je to
dobro i da }emo mo}i cele godine da fotokopiramo. Onda su po~ele da
nam poma`u me|unarodne grupe, ali to nije bilo dovoljno da mi neki
prostor rentiramo. Posle toga se situacija izmenila. [to se ti~e represije
u tom periodu, ne mo`e se re}i da je bila otvorena prve godine, tokom
prvih pola godine. Ali ona je po~ela kada je na{a vidljivost porasla. [to
184
Otvoreno i konsekventno protiv rata
su vi{e pri~ali o nama, po~eli su razne mere represije da primenjuju. Onda smo se premestile. Prvih godinu dana protestovale smo kod Studentskog kulturnog centra, jer je to bilo mesto gde je bila Feministi~ka grupa. Nama je to bilo simboli~no i materijalno mesto druga~ije Jugoslavije, alternativne Jugoslavije. A mi smo sebe smatrale takvima i zato smo
bile tu, kod Beogra|anke. Onda smo videle da to nije dovoljno vidljivo
i oti{le smo na Trg republike. Od tada smo tamo.
• Kakve su bile reakcije ljudi – prvo kod SKC-a a onda na Trgu republike?
Kod SKC-a, ljudi dugo nisu shvatali ko smo mi, {ta smo mi. Mislili
su da smo majke koje oplakuju sinove. Ali kada su pro~itali na{e poruke, onda su reakcije bile veoma burne. Uglavnom vrlo negativne. Za sve
ove godine... Tokom prvih 6 godina, mi smo permanentno bile na ulici,
tj. jednom nedeljno. Do Dejtona. Punih pet godina i vi{e... Svake srede.
Reakcije su bile burne i mogu se podeliti u tri kategorije: 1) Seksisti~kog tipa – mr`nja prema `enama koje zauzimaju javne prostore, a oni
su namenjeni mu{karcima; do{lo je do jedne retradicionalizacije u kojoj
propaganda ka`e da `ene treba da idu u ku}u i da ne treba da se petljaju. Drugi problem, koji je izazivao velike reakcije po nas, jeste ta crnina, kao tradicionalna boja koju smo mi njima konfiskovali. To je deo
kulture ovog naroda i kako se mi usu|ujemo da to uradimo, jer mi nismo deo ovog naroda po na{im porukama. Bili su vrlo ljuti zbog toga, jer
su smatrali da `ene u crnini ne treba da se pokazuju na Trgu, ve} da treba da stoje na groblju, u privatnim prostorijama. Posebno su bili ljuti
zbog toga. Ne znam kako bi se to moglo nazvati... Kontrapunkt? Da se
jednom tradicionalnom simbolu daje potpuno suprotan sadr`aj. To smo
mi uradile, zapravo poku{ale. To nije bila boja oplakivanja, ve} pobune.
2) Nacionalisti~ko-militaristi~kog tipa – rat je jedini izlaz, to je ne{to normalno i prirodno. Rat je na~in kojim se re{avaju sukobi, a nacionalizam
je ljubav prema svojoj zemlji. Ceo svet nas mrzi i nama ne preostaje ni{ta drugo nego da se branimo. Mo`emo samo da uzmemo pu{ku u ruke.
Postoji jedna op{ta zavera, konspiracija protiv Srba. 3) Reakcije koje pokazuju tako|e jedan nizak nivo civilne kulture – potpuna apatija, ravnodu{nost. Potpuna indiferentnost. To je tiha ve}ina koja je odlu~ila rat
u biv{oj Jugoslaviji svojim indiferentnim stavom, stavom }utanja, pasivnim odnosom prema svemu {to se de{ava. Vrlo mali broj ljudi je imao
jedan aktivan, pozitivan stav. Bilo je toga, ali u manjini. Kasnije se to
menjalo. Posebno za vreme protesta 1996, iako imamo vrlo pozitivno
iskustvo.
• Koliko `ena je u~estvovalo u po~etku?
185
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
To se jako menjalo. Puno `ena je pro{lo kroz [email protected] u crnom”.
Mnogo njih je oti{lo u inostranstvo. Mnoge su bile izbeglice, pa su se
vratile. Dobar broj. Ali, od po~etka, nas nije bilo vi{e od 20. Pove}avao
se broj tokom godina, ali se nekad i smanjivao. U ovom trenutku, od `ena iz inicijalnog jezgra ima sada manje od tre}ine. Neke su oti{le u inostranstvo. Neke su se vratile u Bosnu, jer su uglavnom bile izbeglice iz
Bosne. Jedna od na{ih osniva~ica je umrla. Bila je to stara `ena. Neke
su prestale da deluju s nama. Neke su pre{le u druge grupe. Nema ni tre}ina `ena iz ’91. godine. Ima puno `ena iz prvih godina. Ima puno `ena
iz prve dve, tri godine koje su ostale. One mo`da nisu aktivne istim intenzitetom, ali su tu, blizu nas.
• Kako su akcije izgledale? Kakvih akcija je jo{ bilo osim uli~nog
protesta?
Ja nisam mislila da }emo mi uop{te raditi bilo {ta drugo osim protesta. I moje drugarice i ja smo mislile da }emo raditi samo proteste. Ali
vrlo brzo se videlo da je to nemogu}e i da je taj minimalisti~ki koncept
nedovoljan. Ve} na jesen ’91, videlo se da }emo raditi mnoge druge stvari. Ja sam puno putovala u inostranstvo. Najvi{e u Italiju. Tamo smo
kontaktirale [email protected] Po~eli smo da organizujemo neke zajedni~ke konferencije. Jedna od njih je bila u Veneciji – “Susret `ena iz biv{e Jugoslavije”. Ne `ena, ve} aktivistkinja `enskih grupa, mirovnih grupa, grupa za ljudska prava. Ta konferencija je pokazala dramati~nost rata, impakt rata na odnose me|u `enama. Ne mislim na sve `ene, ve} na odnose me|u aktivistkinjama. Videlo se kako rat izaziva velike potrese i
kod feministkinja, kako nacionalizam nije stran ni me|u feministkinjama. Do{lo je do vrlo velikog, emotivnog potresa izme|u jednog dela feministkinja iz Zagreba i Beograda. Do{lo je do identifikacije nas feministkinja sa srpskim re`imom, do optu`ivanja. Do{lo je do podele na
`ene iz agresorske dr`ave i `ene iz dr`ave koja je pretrpela agresiju. Hrvatska je pretrpela agresiju, a Srbija je agresor, {to je ta~no. To smo mi
prve govorile. Problem je bio za{to se to tako govori me|u `enama, kad
mi od prvog dana kritikujemo srpski re`im.
• Kada je to bilo?
Ta konferencija je bila u februaru 1992. godine. Ja sam sve to dokumentovala. Kad smo se vratile, bio je dogovor... Bilo je jako potresno. Neke moje drugarice, feministkinje iz Zagreba nisu mogle da do|u
na tu konferenciju. Do{le su neke `ene koje ja nisam poznavala, a neke
koje jesam poznavala, postale su vrlo velike patriotkinje. Bilo je jako te{ko. Patriotkinje... Neke sa simpatijama prema Tu|manu... Kad smo se
vratile, dogovorile smo se da ne pri~amo javno o tome, zato {to su nacionalisti~ki mediji u Srbiji jedva ~ekali da ~uju takvu vrstu razgovora i
186
Otvoreno i konsekventno protiv rata
sukoba. Ja li~no sam odmah sve uradila da se takav skup ovde pripremi, da ne idemo po inostranstvu da pri~amo, ve} ovde. Da se suo~imo s
tim u`asnim problemima ovde. To je, naravno, bilo mogu}e za `ene iz
Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Srbije i Bosne, ali ne i za `ene iz Hrvatske. One nisu mogle da do|u. Prvi me|unarodni skup pod nazivom
“Mre`a `enske solidarnosti” odr`an je u Novom Sadu, 1992. godine. Bilo je preko 100 `ena. Polovinu su ~inile samo Italijanke, a polovinu `ene
iz biv{e Jugoslavije, sem iz Hrvatske, koja je bila u poznatoj ratnoj situaciji. Ve} od slede}e godine, pripremile smo dosta takvih skupova na
prostoru Jugoslavije, u na{oj organizaciji. Ve} tada je do{lo puno `ena
iz Hrvatske. Onda smo videle koliko je va`no da vidimo jedne druge, da
licem u lice razgovaramo. To je jedna od aktivnosti – da se mi, `ene, sastajemo kao aktivistkinje mirovnih pokreta i pokreta za ljudska prava, a
ne zato {to smo `ene. Ne zato {to smo Hrvatice ili Srpkinje ili Albanke.
Ali za nas iz Srbije bilo je jako va`no da ka`emo `enama iz Bosne, s Kosova, iz Hrvatske, da mi nemamo ni{ta sa srpskim re`imom. One su to
znale, ali je bilo vrlo va`no da one to vide, da vide da mi ne}emo ni{ta
da opravdamo {to radi ovaj re`im. To je u~vr{}ivalo na{e me|usobno
poverenje i smatrale smo da je to politika mira i da ona podrazumeva
jasnu distancu prema politici svakog re`ima na prostoru biv{e Jugoslavije, ali i da nije isti polo`aj `ena u Bosni, Hrvatskoj ili Srbiji. Ima puno
sli~nosti, ali nije isto. Da je odgovornost svih `ena, aktivistkinja u tome
da li }e da se pobune protiv patrijarhata i patriotizma u njihovoj sredini. Drugim re~ima, da li }e `ene iz Crne Gore, s Kosova ili iz Bosne da
ka`u bosanskim fundamentalistima, kosovskim ili hrvatskim: “Ne! Vi
ne mo`ete da pri~ate u na{e ime!” Kao {to smo mi rekle ovde. To je ve}
veliki problem. Ja smatram da `ene treba da otka`u poslu{nost svojim
patrijarhalnim liderima i da je to klju~ za postizanje mira, ali to nije tako
jednostavno. To je jako te{ko i to se nije desilo na Balkanu. Me|u feministkinjama i pacifistkinjama u Hrvatskoj jeste najve}im delom, ali to
nije tako jednostavno. Ja nemam prava da govorim `enama s Kosova
paternalisti~ki da ja li~no smatram da ne trebaju da slu{aju Ha{ima Ta~ija. Treba da ka`u: “Ti ne govori{ u na{e ime!” Ali... mogu to ovde da
ka`em za sebe i za grupu [email protected] u crnom”. Mi to ovde i radimo. To je
problem. Da li }e neko da ka`e da `ena ne `eli nijednom lideru da dâ
svoj glas. Da delegira svoju volju i svoj politi~ki stav. To je veliki problem na Balkanu i {ire. Ima mnogo drugih aktivnosti. Mi smo od po~etka rata podr`avale javno dezertere. Zbog toga smo imale velikih politi~kih problema. U oktobru ’91, izdale smo javni proglas protiv patriota.
Ovo {to sada pri~aju za patriote, mi smo to rekle ’91. godine. Patriote
su siled`ije, ubice i oni su protiv svog naroda. Mi smo bile antipatriote.
Politi~ki stav je bio: mi smo izdajice, antipatriotkinje, mi smo protiv ra-
187
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
ta. Mi ne}emo da budemo patriotkinje ako patriote-ubice idu da kradu
i ubijaju civilno stanovni{tvo. Po pitanju takvog oblika antipatriotizma
i antinacionalizma nikada nije bilo problema me|u [email protected] u crnom”.
Radile smo na prigovoru savesti, {to zna~i da smo smatrale da mu{karci imaju pravo da odbiju da idu u rat, da imaju pravo da odbiju mobilizaciju. To je bilo ka`njivo. Bilo je u redu, ali nije bilo lako. Onda smo
po~ele i drugu stvar – stvaranje paralelne istorije. Pluralitet istorije. Po~ele smo ediciju [email protected] za mir”. Do sada smo izdale 9 knjiga, a po~ele
smo da izdajemo i neke druge knjige. Radile smo puno i sa izbeglicama.
Ja sam 4 godine i{la stalno po kampovima. Ja nisam bila koordinatorka,
ve} su same izbeglice bile koordinatori tog projekta, aktivnosti.
• Kako je izgledao taj projekat o izbeglicama?
Radile smo u 4 velika kampa po Srbiji, van Beograda. Nismo imale pomo} ovda{njeg Crvenog krsta, ve} na{ih mirovnih mre`a. Na{ projekat se zvao “Budimo kreativne zajedno”. Nismo htele da posmatramo
`ene samo kao `rtve. Htele smo da vidimo {ta je to njima ostalo pozitivno od `ivota, iz zemlje iz koje su do{le. Napravile smo divnu knjigu s
izbeglicama. Nismo htele da ih intervjui{emo o patnjama i problemima.
Smatrale smo da je terapeutski bolje da pri~amo o pozitivnim stvarima
– kako sanjaju o povratku i {ta je njima bilo najva`nije u zemlji iz koje
su proterane. I, o odnosima s ljudima. Mi smo znale... Ljudi ne `ive zajedno zato {to im je partija rekla da `ive zajedno, ve} zato {to su hteli da
`ive zajedno, jer je su`ivot u biv{oj Jugoslaviji bio stvarnost. Ljudi su
stvarno `iveli zajedno. Bilo je toliko brakova. To etni~ko sva|anje nije
posledica, ve} cilj rata. @eleli su da poka`u kako ti narodi ne mogu nikako da `ive zajedno. Morali su da vode rat da bi to pokazali. A narodi
su mogli da `ive zajedno i to se vidi iz svedo~enja ljudi s kojima smo mi
pri~ali. Druga vrsta pomo}i izbeglicama... Ona {to ih je motivisala na
rad, na samopomo}. To je projekat samopomo}i. One su pokazale svoje umetni~ko-zanatske ve{tine: vez – `ene iz Slavonije, vuna – `ene iz
Bosne. Svaka je imala kulturni specifikum, u zavisnosti od kraja iz kojeg je dolazila. Onda smo mi s `enama iz inostranstva – s [email protected] u
crnom” iz Italije i [panije prodavali te rukotvorine. To je bila solidarna
pomo}, neka vrsta alternativne ekonomije. Ne znam ta~an broj... Dosta
je `ena sebe izdr`avalo tako. Imale su dodatne aktivnosti, dopunska primanja da mogu da kupe sebi lek, vo}e ili hranu, jer bila je jako lo{a hrana. Ali uglavnom za lekove...
• Da li su neki mediji pomagali [email protected] u crnom” kopiranjem itd.?
Ne, ne. Na{i prijatelji iz medija, nama naklonjeni. Neki prijatelj iz
radija. On je imao fotokopir... Neki prijatelji, koji su nas simpatisali. Ni-
188
Otvoreno i konsekventno protiv rata
je to bila redakcija, ve} prijatelji... Ljudi koji su danas u redakciji “Danasa” bili su u redakciji “Borbe”, pa je bila “Na{a borba”. Najvi{e ljudi
iz “Danasa” i “B-92” – to su na{i prijatelji, tako|e. Imala sam jednog
druga iz “Radio-Beograda”. On je disident. Bio je blizak [email protected] u crnom”. Nije imao pravo da tamo i{ta radi. To je ta vrsta bojkota. Tako je
bilo u biv{oj Jugoslaviji. Nisu mogli da ga izbace s posla po zakonu o
radu, ali mu nisu davali da i{ta radi, a davali su mu platu. To je postojalo u biv{oj Jugoslaviji.
• Po samoupravnom sistemu on je deo firme...?
Nisu mogli da ga izbace. Dolazio je svaki dan na posao, a nije morao... Nije imao {ta da radi i onda je on nama kucao. Saop{tenje. Niko
nije ni gledao {ta on radi, jer su mislili da ni{ta ne radi. On nam je najvi{e pomagao. Bio je u zatvoru ranije. Ne zbog nas. Poznati disident –
Dragomir Oluji}... Bio je na{ drug... Imali smo prijatelje i prijateljice koji su nas simpatisali.
• Koji mediji su vas jo{ podr`avali?
Samo “B-92”, “Danas” i “Na{a borba”. I medij iz Novog Sada –
zove se “Nezavisni”. “Vreme” nas je simpatisalo, ali nikada nije imalo
tu alternativnu dimenziju. Oni nemaju ni sada afinitet za alternativno.
Oni su antire`imski... Sve je to u redu. Ali za njih pacifizam nije ne{to
{to je jako va`no, ili feminizam... Ljudi iz “Vremena” su nas jako simpatisali. Ali “Vreme” kao novine su nam najmanje pa`nje posve}ivale.
Oni su imali taj pomalo senzacionalisti~ki pristup. Na naslovnim stranicama Biljana Plav{i} je bila deset puta. To je jedan tradicionalni mediji
u kome je nasilje vest. To su na{i divni prijatelji, ali mi smo mislile da je
bitno da se stave i mirovne manifestacije. Tako se razvija kultura mira,
a ne da se stalno stavlja Karad`i}... Mi znamo da su oni imali jednu antiratnu, antinacionalisti~ku opciju, ali nisu alternativni. “Na{a borba” je
imala i alternativnu dimenziju. Oni su znali da je va`no da se pomalo pi{e i o feminizmu i pacifizmu, o antimilitarizmu ponekad. To je sve skromno, ali su oni pratili. Pratili su pomno {ta se de{ava na antiratnoj sceni.
I “B-92”. Nikog drugog nije bilo.
• Sa kojim organizacijama ste sara|ivali do 5. oktobra?
U prvoj fazi, mogle smo da sara|ujemo samo s grupama iz Beograda, jer druge nismo poznavale. Prva faza je do Dejtona. U prvoj fazi,
najvi{e smo sara|ivale s grupama iz Vojvodine, jer je bilo najlak{e kontaktirati s njima. Antiratni pokret je bio najbolji u Vojvodini, zato {to
Vojvodina ima najrazvijenije civilno dru{tvo. U odnosu na, recimo, jug
Srbije. Zato {to u Vojvodini postoji tradicija civilnih inicijativa. Multi-
189
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
etni~ki sastav je u~inio da ljudi nisu dozvolili da se ultranacionalisti organizuju protiv te etni~ke tolerancije u Vojvodini. To iskustvo s Vojvodinom je meni pokazalo da je etni~ka tolerancija u Vojvodini proizvod
vekovnog iskustva, da to nema veze sa socijalizmom, ve} da je odavno,
vekovima... To je jako, nije idili~no. I danas ima puno problema u Vojvodini, ali mislim da je zajedni~ki `ivot ne{to {to je vrlo bitno ljudima u
Vojvodini. Udar na Vojvodinu od strane srpskih ultranacionalista bio je
najja~i. Od strane “{e{eljevaca”. Ali oni su se ipak suprotstavili tome.
Imali smo s Vojvodinom najvi{e kontakata... Ali ne samo s Novim Sadom, ve} i sa ljudima iz malih mesta. Ma|arskih sela, gde smo imali puno prijatelja. Najvi{e s Ma|arima. Od nacionalnih manjina. Nisu se oni
organizovali na etni~koj osnovi, ali su pru`ali jak otpor nacionalnoj organizaciji. U mnogim selima. Mi smo sada bile u jednom od tih sela na
severu Vojvodine – Te{njevac. Sara|ivale smo puno sa `enama iz Ni{a,
Kragujevca. I{la sam u Sand`ak. Kosovo smo imali vrlo malo do Dejtona. Iz Crne Gore, sa `enama iz politi~kih partija, jer nije bilo nevladinih organizacija... Najvi{e smo u Crnoj Gori sara|ivale sa `enama iz dve
politi~ke partije – Liberalne – independentista i Socijaldemokratske partije. O `enama iz ju`ne Srbije nismo ni{ta znale.
• Da li je iza organizacije [email protected] u crnom” stajao otvoren koncept?
To je totalno otvoreni koncept. Tamo gde su organizacije bile me{ovite, mi smo sara|ivali s me{ovitim. Nikada nismo i{le u taj geto. Zato
{to smo bili antiratna grupa. Mo`da je za [email protected] u crnom” va`nija ta prva dimenzija, kao i za ve}inu `ena. Taj pacifisti~ki anga`man. Naravno,
i feministi~ki, ali pre svega pacifisti~ki i antinacionalisti~ki. Nismo uop{te `elele da se dru`imo sa `enama koje nisu imale jasan politi~ki stav –
da su bile protiv rata, nacionalizma, militarizma. A ako su neke `ene bile u politi~koj partiji, kao {to je Gra|anski savez Srbije... mi smo sara|ivale s njima. Dakle, morala je da postoji politi~ka saglasnost. Sara|ivali smo jako puno i s mu{karcima, koji su s nama bili od po~etka. Mladi
mu{karci, pacifisti i gej.
• Ja mislim – iz mog konteksta – da je vrlo retko da jedan heteroseksualan mu{karac podr`ava feministi~ke organizacije kao {to su [email protected] u crnom”.
Tako je. Zato su se nama pribli`ili pacifisti. U prvom periodu. Mladi mu{karci – pacifisti, koji nisu hteli da idu u rat i koji su bili druk~iji
po svom seksualnom opredeljenju. Ali oni su bili antinacionalisti. Nisu
se pribli`ili zato {to su gej, ve} zato {to su bili pacifisti, antimilitaristi i
zato {to im je bilo te{ko da `ive u ovoj zemlji sa svojom seksualnom razlikom. Bilo je puno mu{karaca-heteroseksualaca, i dalje ih ima... [to se
190
Otvoreno i konsekventno protiv rata
mene ti~e, za identitet na{e grupe i za moj politi~ki anga`man, najzna~ajniji je bio, makar u tom periodu – prvih pet godina, anga`man gej pacifista, posebno jednog mu{karca koji je bio od po~etka s nama, a koji
je na`alost umro. Vrlo tragi~no. Poznati gej pisac i aktivista, Dejan Nedigi} iz Pan~eva u Vojvodini. To je moj drug. Pisao je knjige, radio je s
nama. Meni je jako va`an. Jedan drugi mladi}... Dezerter i pacifista. On
je mladi nau~nik. Oti{ao je u Budimpe{tu. Bojan Aleksu. I, jo{ puno
drugih mu{karaca, ali njih dvojica su meni jako va`ni.
• Dejan Nedigi} je misteriozno umro?
Da, da. Mo`e se re}i tako. 29. decembra 1999. godine.
• Po{to si navela prvu fazu: Kako je bilo posle prve faze?
Ne bismo uspele da realizujemo na{e aktivnosti da nije bilo me|unarodne pomo}i. Ne mislim samo na politi~ku, me|unarodnu pomo}
od `enskih mirovnih mre`a, pre svega [email protected] u crnom” iz Italije i [panije, SAD, Engleske, ve} i na solidarnu pomo}. Mi smo sve aktivnosti realizovale isklju~ivo zahvaljuju}i toj pomo}i. Mislim na knjige, me|unarodne skupove. Ali to je bila pomo}. Nije bila fondacija. To je bila pomo}
me|unarodnih mre`a koja se potpuno razlikuje od pomo}i fondacija. To
je oblik me|unarodne pomo}i, potpuno solidaran, ravnopravan. I razmena. To je pravi internacionalizam. To je bilo stalno jedno 4 godine. I
nastavilo se. Prvu pomo} koju smo dobile od me|unarodnih fondacija,
me|unarodnih institucija, bio je jedan me|unarodni skup 1997. godine.
Od Evropske komisije. To je prvi put, oficijelno... Posle toga smo ve}
’98. dobile tu pomo}... Taj projekat, kome je ve} {esta godina najvi{e je
pomogao Heinrich Böll, sa kojim je jako dobra, pozitivna saradnja. Drugi oblici saradnje... Ima razli~itih iskustava. Me|unarodna pomo} me|unarodnih mre`a nastavljena je, ali mnogo manje, zato {to su, po tom
principu, me|unarodne mre`e pravedno i po{teno pomagale vi{e `enama, recimo, iz Izraela, Kolumbijkama... Mi smo imali pomo} ovih godina. Heinrich Böll najvi{e i UNIFEM. Sada imamo od UNESCO-a. Imale smo za jedan projekat. Onda, Otvoreno dru{tvo – Soro{. Poslednje
dve godine i neke fondacije. Nismo imale nikada od USA. Prvi put smo
sad tra`ile od “Freedom Housa”. Od ameri~kih fondacija nismo imale,
osim od mre`a... Na svakoj od na{ih knjiga pi{e, na primer, ko je pomogao... Ima ih puno, ali najvi{e Heinrich Böll i UNIFEM. I Soro{.
• Koja je razlika bila izme|u donacije i pomo}i?
Postoji razlika izme|u pomo}i mre`a i fondacija, ali je ~injenica
da zavisi kojih fondacija. Ima vrlo negativnih iskustava s nekim fondacijama. Mi nemamo puno negativnih, ali ima jako mnogo pozitivnih, na
191
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
primer sa fondacijom Heinrich Böll. Mislim da smo dobili pomo} od te
fondacije iz politi~kih razloga. Na{e prijateljice iz mre`e su nam rekle
da ta fondacija `eli da nam pomogne. Ja nisam ni znala da ona postoji.
Ljudi iz te fondacije su se nama pribli`ili. Oni su nas tra`ili. U slu~aju
Heinrich Böll. Ja sam koordinator tog projekta i mislim da imamo jako
otvoren koncept. Oni se nisu nikada me{ali u na{u politiku, koja je antifa{isti~ka. Oni imaju svoje kriterijume. Imamo vrlo precizne obaveze
koje preuzimamo. Nikada nam nisu nametnuli neki koncept koji nije u
skladu s na{om politikom. Nikada se nisu me{ali u programe, {to ne
zna~i da nisu imali superviziju, evaluaciju, i sl. Ta pomo} je dugoro~na.
Heinrich Böll je nama omogu}ila da napravimo ovu mre`u, u Srbiji pogotovo. Da nije bilo edukativnog rada, tj. finansijske pomo}i koju nam
je dala Heinrich Böll da putujemo po Srbiji i radimo radionice ne bismo
to uradile. Ja pet godina neprekidno idem po Srbiji. Nema maltene mesta gde nismo bile, dr`ale radionice, bile sa `enama. To je ogroman posao – 50 gradova. U Ni{u nismo mogli da pozdravimo sve `ene, jer na
jednu konferenciju idu jedne `ene, na drugu druge `ene... Nema toliko
para... Ali jako pozitivno iskustvo. I sa Soro{om imamo pozitivno iskustvo. Nikada se nije me{ao u na{u politiku, odnosno u na{e politi~ke principe. I UNIFEM... Ne mogu da ka`em da se neko me{ao... Mi i ne konkuri{emo kod nekih fondacija, jer pretpostavljamo da ne bismo dobile...
• Ti si rekla da ste bili prijatelji sa ljudima iz “B-92”. Da li je bilo i
zajedni~kih akcija?
Da. I dalje smo... S Veranom Mati}em... Manje je bilo zajedni~kih
akcija. Vi{e je bilo pozitivne, uzajamne podr{ke kada su bili kriti~ni momenti. I klju~ni momenti. Kada su bili kriti~ni momenti za nas, obra}ali
smo se “B-92” i oni su nam uvek pomagali. Ili to emitovali, govorili o
tome na radiju... Razli~ite osobe rade tamo. Mo`da smo i mi odgovorne
{to nismo vi{e radile na feministi~koj edukaciji. Ne mislim samo na [email protected] u crnom”, ve} i na druge feministi~ke grupe. Pre svega na feministi~koj edukaciji ljudi iz “B-92”. Mislim da je sve to bolje, ali da smo i mi
odgovorne, a ne samo “B-92”. Jednim delom, “B-92” ima vrlo alternativan sadr`aj, a s druge strane ima veoma mediokritetski i patrijarhalan,
u nekim pitanjima... Ja li~no nemam kriti~an stav. Vrlo sam pristrasna
prema “B-92”. Nisam sklona da kritikujem... “B-92” je emotivno i politi~ki veoma zna~ajan. Znam da mnogi ljudi iz na{ih krugova kritikuju
“B-92”, ja ne kritikujem... Veoma po{tujem Verana Mati}a, iako nisam
njegova li~na prijateljica. Veran Mati} nam je uvek izlazio u susret. Kad
je bilo najgore, uvek smo mogli da ra~unamo na pomo}. Tako da je to
vrlo va`no za na{u grupu. Sad su napravili na televiziji program o nama.
Traje skoro jedan sat. Izvanredan je. Zove se “Netrpeljivost” – jako do-
192
Otvoreno i konsekventno protiv rata
bar izraz. Netrpeljivost, netolerancija. Kako su se ljudi prema nama odnosili ovih godina. Kakva je bila netolerancija... Mo`e se re}i da smo mi
neke stvari radili zajedno, mo`da ne onoliko koliko bi trebalo. Ali postoji jako dobra saradnja. Mnogo puta su nam pomogli.
• Onda su [email protected] u crnom” organizovale akciju zajedno sa “B-92” –
“Ne ra~unajte na nas”?
1992. godine. Jeste. Najvi{e Centar za antiratnu akciju i mi. “B-92”
je, tako|e, puno u~estvovao. Ja sam li~no mnogo u~estvovala i uop{te
[email protected]
• Kakav je odnos bio prema “Radio Indexu”?
Ne mogu da ti ka`em. Ja i nemam odnos. Mislim da su oni u nekim periodima imali vrlo neprihvatljive stavove. Mo`da... Za vreme protesta 1996, oni su bili dobri. Meni se ne svi|a onaj Nenad Ceki}. Ja ga i
ne poznajem. Ali meni se ne svi|a njihovo koketiranje s nacionalizmom.
Ne znam. Ne slu{am to. Ja sam slu{ala samo “B-92” i “Radio Pan~evo”.
Ali ne sada. Ranije... I novine “Pan~evac”. To su novine koje su nama
dale jako veliki prostor prvih godina.
• Kako su [email protected] u crnom” 91, 92. i 96/97. godine u~estvovale u protestu?
Mi smo dosta o tome razgovarale. Koji su to uslovi da mi budemo deo tih demokratskih, antire`imskih koalicija? To su bile velike diskusije, ali se ipak iskristalisao neki stav da je dobro da se u~estvuje u
masovnim inicijativama demokratskog tipa protiv re`ima ~ak i kada se
ne sla`emo u svim pitanjima, zato {to je to protiv diktature. Ne smatramo da je neophodno da se u svim ta~kama sla`emo. Na primer, 1992.
godine mi smo aktivno u~estvovale u pru`anju pomo}i i podr{ke studentskim manifestacijama, zato {to smo se slagali sa zahtevima studenata. Ali nismo se toliko slagali sa zahtevima DEPOS-a, zato {to je bio
mnogo monarhisti~ki, nacionalisti~ki. To je bio problem, ali smo zato
pomagali studentima, posebno sa Filozofskog i Prirodno-matemati~kog
fakulteta... To je bilo individualno – koliko koja `ena `eli da u~estvuje i
u kojoj meri. [to se ti~e protesta 1996, i tu smo imali velike diskusije.
Do{lo je do podeljenog stava. I ’92. i ’96, ja sam bila na strani onih koji
smatraju da treba da se prave {iroke koalicije, demokratske... strate{ke
koalicije koje nisu samo uklju~ivale partije, ve} i sindikate i sve ostalo...
Za ru{enje re`ima. To je jedno. Kao drugo, znala sam da ima puno nacionalista u koaliciji “Zajedno”, ali da je bilo jako pozitivnih osoba kao
{to je Vesna Pe{i}, koja nije nacionalistkinja... Srpski pokret obnove je
imao vrlo razli~ite faze, u nekim delovima vrlo pozitivne – protiv nasil-
193
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
ne mobilizacije, u nekim mirovnim akcijama. Drugi motiv je bio odlu~uju}i za mene i ovu drugu struju me|u [email protected] u crnom” – da li mi
mo`emo me|u gra|anima da {irimo na{u propagandu. [ta ljudi misle o
nama? Kako }e da reaguju kad smo mi deo njih? Vi{e nismo geto, grupica koja stoji na Trgu koju “pljuju”, sva{ta joj govore, re`im je “satanizuje”, a oni nas ne poznaju. [ta mi tu mo`emo da uradimo? Ja nisam
imala dileme. ^im sam ~ula izborne rezultate, odmah sam oti{la na Trg
i provela tamo no}. Bila sam tamo sve vreme. To je meni bilo zanimljivo – da {irim mirovnu propagandu. Svakodnevno smo u~estvovali tamo
i na{ simbol je bila zastava “Pace... Rainbow”. Tako smo se pronalazile.
Gde je zastava, tu smo mi. Znale smo da i tu ima mnogo konzervativnih,
nacionalisti~kih struja, ali da ima i progresivnih. Stalno smo delile letke
o nenasilju. Najvi{e smo adaptirale... 198 metoda nenasilnih akcija. D`in
[arp, najpoznatiji teoreti~ar nenasilja. I na{e papire. Sve smo delile. Videli smo da to ljudi jako pozitivno primaju. Dogovorile smo se da mo`emo da u~estvujemo kao interpozicija. Vrlo skromno – izme|u policije i mladih mu{karaca koji ho}e da se tuku s policijom. Odvra}ale smo
ih... Svima smo pri~ale da to nije dobro... Pa, idemo zajedno da pijemo
~aj... To je nama bilo super... Fantasti~no. Svaki dan smo bile na ulici.
Da vidimo kako se {irimo... Da vidimo {ta na{i ljudi o tome misle. Bilo
je sve pozitivno... Bilo je i jako ru`nih, nacionalisti~kih ispada, ali meni
je bilo va`no {to su ljudi iza{li na ulice i rekla sam: “Dobro, to nije osnovno... Nije to centralna ta~ka protiv re`ima!” Poja~avale smo na{e sadr`aje. Odlu~ile smo da krenemo s velikim transparentima na kojima
pi{e: “Protiv represije na Kosovu! “ Mislile smo da }e nas istu}i, da nam
ne}e dati da to poka`emo. Odnele smo i bilo je jako pozitivno. Koliko
je ta energija bila pozitivna! Najvi{e problema smo imali sa klero-nacionalisti~kim studentima. Sa istorije. I navija~i. Oni su nas tukli. Pratili su
nas... Javili smo ovima iz partija – Gra|anskog saveza, SPO-a... Rekli su
da }e nam pru`iti za{titu. Klero-nacionalisti su pravoslavna omladina.
Rekli smo da `elimo da na{a zastava bude u povorci kao deo Srbije koja po{tuje razli~itost. Onda su oni do{li i rekli da je to pederska zastava,
da smo mi sve lezbejke i da to ne dolazi u obzir. To su Amfilohijevi pravoslavni, konzervativni studenti. I sa istorije, na Filozofskom fakultetu.
Oni su najgori. Samo smo s njima imali probleme.
• Kakav je bio odnos izme|u [email protected] u crnom” i SPO?
SPO je 1993. imao tu patriotsku retoriku, ali je baza SPO-a bila
vrlo protiv rata. Zato {to su oni bili izlo`eni velikoj, nasilnoj mobilizaciji. Mi smo u akcijama prikupljanja potpisa protiv nasilne mobilizacije
imali veliku podr{ku od njih. “Crni flor” je podr`ao SPO i Zoran \in|i}, ali ne samo on, ve} i Vuk Dra{kovi}. Tako da ta faza ima puno kon-
194
Otvoreno i konsekventno protiv rata
tradiktornog. Ja li~no, po{to sam jedna od tih osoba, volim da sara|ujem s mnogim ljudima. Ne pla{im se saradnje. SPO je bio protiv nasilne
mobilizacije i ja sam bila protiv nasilne mobilizacije. Ja sam skupljala
potpise na ulici... Dok su bili njihovi skupovi... Mnogi ljudi nisu hteli da
idu. Nata{a Kandi} je mislila kao ja. Mi smo i{le i skupljale potpise. Svi
su nam davali potpise protiv nasilja i mobilizacije. Najvi{e na mitinzima
SPO-a. Nikada nisu hteli Ko{tunica i jo{ neke... Meni je oduvek bio najodvratniji Ko{tunica. Do 1995. godine, SPO ima vrlo kontradiktornu
politiku. Danica Dra{kovi} je jedno vreme bila vrlo pozitivna. Ona je
denuncirala zlo~ine u isto~noj Slavoniji. Ubijanja... Oni imaju puno toga nacionalisti~kog, ali s druge strane, u tom nacionalisti~kom bilo je i
po{tovanja neke tradicije... Ja mislim da razlikujem bazu SPO-a, pre svega bazu u [umadiji, koja je malo nacionalisti~ka u odnosu na neke druge krajeve, recimo zapadnu Srbiju. Sada je situacija promenjena, ali SPO
je bio najja~i u [umadiji i ne mo`e se re}i da je to narodna, nacionalisti~ka baza. Recimo, Kragujevac... To nema veze. Ja sam toliko putovala po Srbiji, da sam videla... Ja, kao aktivistkinja, ne mogu da crtam
Srbiju koju `elim. Ovo je ta zemlja – Srbija i Crna Gora. Nije Srbija Firenca. To je Srbija ovakva kakva je. Ako `elimo da menjamo ne{to u toj
Srbiji, ja to moram da znam. Ja sam potpuno radikalno antinacionalistkinja. Za nekoga patriotizam je ne{to veoma va`no, a za mene je nula,
ni{ta ne zna~i. Ali moram da uva`im i neke ljude kojima je taj patriotizam va`an. Bitno je da ne}e da uni{te drugog, da vode politiku rata, itd.
• Kakvi su ljudi bili na protestima od 1991. do 2000. godine? Da li
se “kultura protesta” menjala?
Mi smo zadr`ale na{u specifi~nu formu i mo`e se re}i da je to ostao na{ identitet. Ali, ’96. godine bio je samo masovni gra|anski protest
u celoj Srbiji. Za mene je najve}i problem bio u Srbiji {to nije bilo upornosti i kontinuiteta, {to su sve akcije bile uglavnom kratkog daha. Drugi
problem je bio taj {to je jako malo intelektualaca i umetnika bilo otvoreno i konsekventno protiv rata. Jako mali broj. Konstantno. Mnogi
su koketirali, mnogi su se skrivali... Politika je prljava stvar, a oni su racionalizovali svoj kukavi~luk. I knji`evnici. Ne znam za{to. Ja znam da
je samo jedna `ena, koja je bila antiratna aktivistkinja, bila s nama stalno. Ona je umrla. Jelena [anti}, balerina. To je za mene aktivistkinja,
kao {to su u Evropi Vanesa Redgrejv... Mislim da je to opet nedostatak
civilne kulture... Moram da ka`em da je ve}ina njih takva. Oni su provincija. Duhovna. Oni stalno imaju taj palana~ki duh. Za njih je iza}i na
ulicu ne{to ni`e vredno, javno protestovati na ulici, praviti antiratne
performanse. Oni su palana~ki elitisti. Mnogo puta smo `eleli da s glumcima i glumicama radimo ne{to na ulici, da radimo performanse. Nismo
195
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
nikada nailazili na razumevanje. Mi smo hteli da razvijemo tu estetsku
dimenziju politi~kog otpora. Oni nisu to hteli. Nije bilo puno razgovora. Oni su nas prezirali, jer je to ne{to ni`e vredno. To nije umetnost.
Taj elitisti~ki, provincijalni odnos prema umetnosti se video... Mi smo
to imali u Ni{u... ^ak i me|u na{im aktivistkinjama. Imali smo “Vaginine monologe”. Jako je va`no da to rade aktivistkinje, da ne budu profesionalne glumice. Ja sam pitala neke `ene iz nekih gradova: “Za{to
niste gledale? “, a one ka`u: “Zato {to ona nije profesionalna glumica.”
Srbija i Balkan su jako provincijalni. I ja sam iz malog mesta, ali mnogo
je sve to umetni~ki zatvoreno. Onda, u Beogradu stalno imaju ose}aj da
su oni najbolji. Jedini konkurent im je Zagreb. Tu se stalno vidi ta srpsko-hrvatska dimenzija sukoba, kompetencija i gospodara Balkana. I jedni i drugi su stalno potcenjivali i Sarajevo, i Podgoricu, i Makedoniju...
Sve je to za njih bilo neva`no. I tokom ratnih godina, glumci u Beogradu su mislili da su najbolji umetnici. Oni se nikada nisu ozbiljno suo~ili
sa onim {to se desilo u ovoj zemlji. Moram da ka`em da je veliki deo
njih bio antire`imski, ali... Oni nisu umetnost upotrebili u pravoj borbi
protiv rata i re`ima. Na prste mogu da nabrojim koji su to. Ne govorim
o “Dah teatru”. To su na{i ljudi... Od rokera, samo Milan Mladenovi},
Margit Stefanovi}... Milan Mladenovi} – jasno protiv rata. Ne mo`e{ da
na|e{ nijednog drugog. I Bala{evi}. Nema vi{e. Nema nijednog koji }e
da ka`e da }e biti dosledno ne samo protiv rata, ve} i protiv re`ima, nacionalizma, svega. Koliko sada ima pravoslavnih rokera. U vidu pravoslavlja. Oni organizuju koncerte za manastire, {to je u redu za kulturnu
ba{tinu, ali nikada nisu rekli da ho}e da urade to isto za neku nevladinu
organizaciju ili inicijativu. Za mene su najve}i {ok umetnici. Druga je
~injenica da su rok muzi~ari okupljeni oko Milana Mladenovi}a emigrirali. Ja sam najvi{e njima verovala, ali oni su velikim delom oti{li. Ovi
{to su ostali... Bajaga... Oni su svi glumci koje je re`im kupovao. Ve}ina
njih nema neki politi~ko-moralni stav. To je za mene {ok. I knji`evnici
i pesnici. U tom smislu se mo`e govoriti da je Milo{evi}ev re`im bio jako legitiman. U`ivao je ogromnu podr{ku ne samo naroda, ve} i kulturnog establi{menta. To je bilo grozno... Kako su neki umetnici prema nama, jednoj maloj grupi `ena, iskazivali toliku mr`nju?! Na primer, Sr|an Dragojevi}, {ta je sve radio u propagandi protiv nas. On je pisao u
najgorim novinama do ’95. godine... Mnogi umetnici su to radili, ali on
je najgore radio. On je govorio u tim novinama, koje su se prodavale u
velikim tira`ima, da svaka od [email protected] u crnom” mese~no dobija po 5.000
dolara za to da stoji na ulici i bude protiv svog naroda... “Duga”, “Nedeljni telegraf”... Mnogo novina. To ~ita masa ljudi koji pomisle da ako
to ka`e Sr|an Dragojevi}, koji je snimio sve te filmove, pa normalno da
su one ne samo izdajice, ve} i {pijunke. One imaju velike pare. CIA im
196
Otvoreno i konsekventno protiv rata
daje pare. I do danas je tako! Pitali su nas ljudi da li ho}emo da ga demantujemo. Ja sam govorila da ne}u, da on mo`e da do|e kod mene
ku}i i vidi {ta ja imam... Neka misli da imam 100.000 dolara mese~no!
[ta ja da radim! Tako su mnogi pri~ali o nama, pisali o nama... Knji`evnici... To je pokazalo da je moralni integritet tih ljudi nula. Nula! Prvo
su imali moralni problem, jer su znali da nisu ni{ta uradili protiv rata.
Kao drugo, one koji su bili protiv rata... Oni su bili kao RTS. Knji`evnici su bili nemilosrdni prema nama.
• Na RTS-u su bili izve{taji o [email protected] u crnom” uvek u negativnom kontekstu?
Najva`nije za Milo{evi}a i RTS je bilo da falsifikuje sve... Bolje je
bilo da ka`u preko umetnika, knji`evnika, “glasa naroda”, onih koji su
predstavljali duhovnu i kulturnu sferu Srbije, onih koji su pravili kulturnu klimu... Najva`nije je bilo da oni ka`u da smo mi usta{ki elementi, “balijke”, i sl. I tako se {iri pri~a. Nije bilo potrebe da Milo{evi} govori na televiziji. On je jako puno radio na radiju... Imao je neke poznate emisije, propagandisti~kog tipa. Me|u njima, najpoznatija je bila
“Nedeljom u 10”. To slu{a ceo narod. Ja nisam znala za tu emisiju, a onda su po~eli da nam govore o toj emisiji i {ta pri~aju protiv nas. Skoro
svake nedelje su pri~ali. Oni su nas kriminalizovali... To je ta tehnologija, veoma ~esta kod diktatura. Satanizacija... Da smo mi protiv svog naroda... I, onda se narod pla{io nas. Ko nas pla}a toliko? CIA... Ko nam
je to naredio? Kako je stra{no da mi imamo tolike pare, a na{ narod nema {ta da jede! Na{ narod prima platu od 1 marke. To je bilo stra{no za
{irenje na{e mre`e. Svi su se pla{ili. Mislili su da smo sekta. To je tehnologija vlasti koja ti onemogu}ava da bilo {ta ka`e{ o sebi. Toliko te
demonizuje, da nema{ {anse. To i sada govore – da smo sekta. Ali bilo
je zaista nepodno{ljivo. Ne sme{ nigde da ide{. A nismo ni mogle. Smele
smo samo da idemo u dva, tri grada. I kada pri~a{... U nekim gradovima odmah DB ispituje. Slu`ba dr`avne bezbednosti. Na primer, odemo
da dr`imo radionicu u Ba~koj Palanci, u Vojvodini. Prema Iloku, prema
Hrvatskoj. Do|u `ene... Tamo ima jedna lokalna grupa, koju mi poznajemo. Zove se “Dru{tvo za toleranciju”. Na{a partnerska organizacija.
Pri~ali su nam kako je tamo jako te{ko raditi. Rekle smo da ho}emo da
do|emo tamo i radimo radionice sa `enama. Do|emo da uradimo pripreme, da vidimo koje su to `ene, {ta mo`emo da uradimo... Logistika.
Do|e 10, a ponekad i 15 `ena, na dogovor. Zaka`emo im radionicu i kada do|emo, do|u samo dve `ene. Ne znamo {ta da radimo. Zovnemo te
`ene. Nema ih kod ku}e. Onda nam prijatelj ka`e da su sve i{le na informativni razgovor, da ih je policija ispitivala. To je bilo ’97, ’98. Onda
smo se mi premestile... Za{to? Kertes. Milo{evi}ev kriminalac. Direktor
197
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
carine. Gde god ode{, treba da pita{ iz kojeg je mesta neki funkcioner.
Ne sme{ tamo da ide{, jer su svi ljudi u tom gradu vezani poslovno za
tog ~oveka. U Ba~koj Palanci, svi su bili vezani za Kertesa. On je bio direktor carine i svima im je dao posao. Devojke kao ti ho}e da do|u, ali
njihov tata radi na toj carini. One su pri~ale u ku}i: “Mi smo bile s [email protected] u crnom’. Aaaa! Pa to je stra{no! Ne smete vi{e nikad!” Kako je
Srbija klanovsko-patrijarhalna! Kontrola, nadzor u porodici. Premestile
smo se iz tog grada da ne bismo pravile probleme tim `enama, devojkama. Bilo je najvi{e devojaka. One su htele da dolaze, ali nisu smele. Kakva je strategija siroma{tva! Kako je re`im mogao preko bede i siroma{tva da kupi ljude! Obi~an narod.
• Kakvih je restrikcija bilo prema [email protected] u crnom”?
Nisu to bile neke velike restrikcije... Pomenu}u ti neke. Bilo je tu
nekih prekr{ajnih prijava. Bilo je zabrana protesta, odlaska u izbegli~ke
kampove. Zabrana informativnih razgovora veoma ~esto. Zabrana skupova, upada policije. Najve}a represija je bila u leto 2000. godine, pred
pad re`ima. To je bilo stra{no. Onda je bilo permanentno ispitivanje. Za
mnom su izdali neku poternicu. Na{eg aktivistu, koji je dugo bio u Budimpe{ti, Bojana Aleksu, policija je kidnapovala i mu~ila. Odlu~ila sam
pre toga da odem. Ni{ta vi{e nije moglo ovde da se radi. Na{a grupa je
bila me|u ~etiri koje su bile na udaru policije. Policija je odmah upala u
na{u grupu, uzela nam dokumenta, najvi{e papire o na{im raznim aktivnostima. 1999. i 2000. godine, ja sam i{la na sva su|enja Albancima u
Srbiji. Za vreme bombardovanja, dovodili su Albance ovde da im sude.
Bila su to politi~ka, montirana su|enja. I{la sam na sva su|enja, kao aktivistkinja... Malo ljudi je i{lo na ta su|enja, iz nevladinih organizacija.
Vrlo mali broj. Ja sam mislila da to nije tako va`no, a onda se ispostavilo da je to bilo ne{to {to je njima jako smetalo. Odlu~ila sam da se
sklonim. Nije moglo da se radi pod takvim pritiskom policije. Svakog
dana su bila ispitivanja. Odlu~ila sam da odem u Crnu Goru na 10 dana,
ali su se stvari iskomplikovale. Mog druga su kidnapovali. Odlu~ila sam
da radim u Crnoj Gori. Ostala sam tamo tri meseca. Tamo je druga klima. Ja sam iz Crne Gore. Imamo puno saradnika u Crnoj Gori. Tako da
ja nisam bila ovde kada su bili izbori 24. septembra. Jedini put da nisam
bila u Beogradu kada je bila neka velika kampanja.
• Zna~i, ti nisi u~estvovala u kampanji 2000. godine?
U leto ne! Nisam bila tu. Jesu druge `ene, ali ja ne.
• Za{to su [email protected] u crnom” upotrebile ulicu kao forum protesta?
Mislim najvi{e iz tog moralnog imperativa. Mora{ da se javno poka`e{ u stra{nom vremenu kada ve}ina }uti i kada izra`ava svoj stav iz-
198
Otvoreno i konsekventno protiv rata
me|u ~etiri zida. Smatrale smo da je jako va`no da se to ka`e. Javno i
glasno. Bez javnosti i javnog iskazivanja od otpora ratu nema ni{ta. Re`im se mo`e zaustaviti jedino ako to bude javni ~in. Kasnije je ulica postala mesto edukacije, gde se ljudi raspravljaju. Mi podsti~emo neke teme i onda mi mo`emo da debatujemo s ljudima... Napravila sam {emu
svega toga – kako se ulica za nas menjala...
• Kako je bilo motivisati ljude da iza|u na ulicu?
Jako te{ko. Za gra|anske proteste ’96. godine bilo je jako lako, jer
je izme|u bilo hepeninga, bilo je veoma masovno, ali za ostale manifestacije bilo je jako te{ko. Prvo, ne postoji tradicija takvog oblika izlaska
na ulicu. Uglavnom su postojali partijski mitinzi, a u biv{oj SFRJ oni su
bili po nalogu Partije... Po naredbi se izlazi. I partije su bile jedna vrsta
dekreta, partijskog naloga. Slabo su postojale u ovoj zemlji druge vrste
izlaska na ulice. Vrlo je bilo te{ko odr`ati taj kontinuitet.
• Za{to su ljudi brzo gubili motivaciju?
Zato {to nemaju poverenja u sebe kao subjekte politi~kog `ivota.
Nema kulture, tradicije i iskustva civilnog dru{tva, zato {to preovladava
autoritarna kultura... Neko }e to da uradi, ima ko o tome da misli... Tako se na Balkanu izra`ava ta autoritarna kultura – ima ko da misli, tj.
neko je pla}en da se bavi politikom. Bio je to Tito ranije, a sada je to {ef
neke partije. Onda ljudi ne veruju da mogu da urade ne{to kao individue. To je veliki problem odgovornosti i slobode na Balkanu. Ljudi se
boje slobode. Mislim da se jako boje da uzmu `ivot u svoje ruke, zato
{to je dr`ava SFRJ bila veoma protektorska. Onda im je Milo{evi}, i time se dobrim delom odr`ao, davao iluziju dr`ave, brige, za{titni~ke dr`ave. Sada su izgubili bilo kakav ose}aj za{tite, sigurnosti. Zato idu u
crkvu, u fanatizam, mesijanstvo. Ali pre svega zato {to ne postoji tradicija civilnog dru{tva. Ne veruju da kao pojedinci mogu i treba da urade
ne{to. Stalno misle da to neko drugi treba da uradi, da za rat protiv rata treba da se zala`u samo pacifisti i mirovne grupe. A ovde ima najmanje mirovnih grupa. To je {okantno. Na Balkanu ima najmanje mirovnih grupa posle rata. To je veliki problem. Oni misle da su mirovne grupe samo kad je rat, a ne kada je mir da se gradi kultura mira. Ne veruju da postoji snaga gra|anskog organizovanja. To je najve}i problem.
• [email protected] u crnom” su bile prva organizacija koja je formirana?
Pa, nije prva. Centar za antiratnu akciju. Ali brzo smo se mi formirale. Me|u prvima.
• [ta najvi{e zamera{ Milo{evi}evom re`imu?
199
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
Spregu s narodom. Zameram ljudima koji su dozvolili da im re`im oduzme moralni integritet i dostojanstvo. Ne znam. U ovom trenutku mi se tako ~ini. Najvi{e mu zameram {to je zapo~eo ratove. To je jasno!
• Za{to se dogodio 5. oktobar ba{ 2000. godine, a ne ranije ili kasnije?
Milo{evi}ev re`im se nije odr`ao samo zato {to je imao ogromnu
policijsku snagu i propagandnu ma{ineriju, ve} i zato {to je Milo{evi}
u`ivao ogroman legitimitet u narodu. Postojao je dug period kada je njegov politi~ki program imao ogroman legitimitet. Ideje koje je on propagirao tako|e su bile veoma prihva}ene. Ponavljam da su tu duhovnu klimu stvorili mnogi oko Milo{evi}a. Nije bilo samo pitanje Milo{evi}a,
ve} ogromnog broja ljudi, i to najvi{e intelektualaca. Onih koji su mogli
da uti~u na promene u kulturnoj klimi. Ja nemam problema sa velikim
brojem tzv. obi~nog naroda. Uvek sam imala problema s intelektualcima, koji su stvarali tu duhovnu klimu, odr`avali je i hu{kali na rat, na
mr`nju. Ose}am veliku ogor~enost prema njima. Mislim da treba da budu mnogo odgovorniji, da treba da budu podvrgnuti strogoj lustraciji.
Mislim da je veliki broj ljudi mogao da u~ini ne{to, ali nije u~inio zato
{to to nije hteo. Ne mislim na obi~an narod. Milo{evi} se odr`ao zato {to
je u`ivao ugled. Ono {to je on propagirao bilo je va`no ve}ini ljudi. Meni se ~ini ponekad da je grozno kako “peru ruke” – on je oti{ao u Hag i
mi nemamo nikakve veze s njim. Ni{ta se ne}e promeniti u duhovnoj,
kulturnoj klimi. Danas sam videla na kiosku... Ova Ceca Ra`natovi}...
Ka`e da li }e njene kolege... Oni se zovu umetnici... Da li }e potpisati
peticiju za njeno osloba|anje iz zatvora. Ne}e potpisati. Oni su svi bili
za Milo{evi}a. Sada ne}e ni svojoj koleginici... Ne}e ni da pitaju za nju.
Neki dan je ispred zatvora do{lo samo 10 `ena iz njenog sela da se bune
protiv njenog hap{enja. Kao i za Milo{evi}a. Svi su bili na mitinzima.
Njih milion, a bilo ih je samo 10 kada je on bio uhap{en. To zna~i da je
autoritarni sindrom toliko jak da oni samo govore ono {to govore sa institucionalnog nivoa. Oni samo to slede i to je ovde stalna istorija. Oni
toliko ne veruju sebi i svom razumu, rasu|ivanju... Samo slu{aju RTS,
ono {to ka`e neki partijski sekretar... Tako su oni rekli i za nas... Do|i
kod mene ku}i da vidi{ {ta ja imam! Ili, veruje{ kada ti ka`u da imam 5
miliona dolara! Ne, to ka`u na televiziji! Taj palana~ki strah bude samo
malo razli~it. To je ko~nica istorije na Balkanu. Sada svi peru biografije kroz nas. Ti sa RTS-a. Dolaze stalno da nas intervjui{u. Ti ljudi koji
su }utali 10 godina, koji nikada nijednu re~ nisu rekli... Ili su }utali ili su
bili protiv nas... To je stra{no! Moralna otupelost... Moralna beda. To
me najvi{e brine. Kao {to Ceci ne}e da potpi{u tako ni za koga ko je bio
200
Otvoreno i konsekventno protiv rata
druga~iji nisu hteli da potpi{u... Zna{ za poslovicu u Srbiji i na Balkanu:
“Glasa}u za tebe kad pobedi{!”
• Kako si do`ivela 5. oktobar 2000. godine?
S velikim olak{anjem sam do`ivela 5. oktobar. To i sada ose}am,
zato {to sam mislila da do kraja `ivota ne}u do~ekati da Milo{evi} ode
s vlasti. Mislila sam 1996, ali kada se ta godina zavr{ila bez ikakvog uspeha, mislila sam da }emo do kraja `ivota `iveti s Milo{evi}em. Tako da
je 5. oktobar bio velika stvar... U nekom emotivnom smislu. Proces 5.
oktobra – to je drugo! Za mene je to bila velika nada.
• Misli{ da je Milo{evi}ev re`im mogao da se sru{i 96/97. godine?
Moglo je, ali tu je i me|unarodna zajednica odgovorna. Italija,
Berluskoni... Zato {to su Milo{evi}u dali finansijsku injekciju. Nije samo opozicija. Opozicija nije bila jedinstvena. Ali nije samo opozicija.
Me|unarodna zajednica nije bila zainteresovana da se ovde dese promene... Odgovornost me|unarodne zajednice za ostanak Milo{evi}a na
vlasti je ogromna. Da su hteli, mogli su mnoge stvari da urade. Ali nisu
hteli. Milo{evi} je bio njihov jedini sagovornik. Nismo mi bili sagovornik, niti opozicija. Ja razumem da je vlast trebalo da bude sagovornik
me|unarodne zajednice, ali ona nije htela da vidi da postoji neko drugi
kao politi~ki sagovornik, osim Milo{evi}a. Kao garant mira.
• Koje medije si ti pratila do 5. oktobra?
“B-92”, “Slobodnu Evropu”, “Danas”, “Vreme” i “Republiku”.
• Kako si se jo{ informisala, osim preko medija?
Dosta preko medija, ali dosta i preko neformalnih, li~nih kontakata. I na pijaci sam se informisala. O emotivno-kulturnoj klimi. Najvi{e
sam se informisala dok sam putovala po Srbiji. To je za mene bio veoma va`an izvor informacija. Druga~ija je klima u Leskovcu nego u Beogradu. Mislim da je to bilo jako korisno za neke moje politi~ke analize.
Mislim da sam mogla da imam potpun uvid u ono {to se de{ava u Srbiji.
• Na po~etku na{eg razgovora si pomenula mediteransku i balkansku klimu ovih prostora. Po ~emu su prostori ovde mediteranski i
balkanski?
Mediteransko-balkanski. Ja sam ro|ena u Crnoj Gori. To je moja zemlja u nekom emotivno-kulturnom smislu. Meni nije va`no da li je
Crna Gora kao dr`avna tvorevina nezavisna. Nosim ne samo se}anje,
ve} i kulturno nasle|e tog podneblja, jer mislim da je Crna Gora veoma
izrazita mediteranska zemlja. Po vrsti patrijarhalnosti. Meni je veoma
201
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
bliska kultura Mediterana. Urbanog i ruralnog. Poti~em iz kulture gde
su `ene `ivele veoma te{ko. Ro|ena sam u gradu, ali to nema veze. Crna
Gora je ruralna, kao i Srbija. Za mene su [email protected] u crnom” va`ne i zbog
Crne Gore. Zbog `ena koje sam ja videla u svom detinjstvu i mladosti.
To su sve moje babe... To su sve `ene u crnom. Ja ne moram da idem na
Siciliju... One jesu meni bile jako va`ne, veoma sam ih volela, ali su one
stra{no patile... Stra{no je kako se njihov `ivot odvijao. Onda sam ja
mo`da imala neku jaku motivaciju za tu crnu boju. Kao da sam stajala
na nekom trgu i radila ne{to {to se te `ene nikada nisu usudile da rade.
One su puno radile protiv rata. To mi je pri~ala moja baka, moja majka... Koliko su `ene radile protiv rata, a to niko nije video. To niko nije
zapisao. Smatrala sam da je to jako nepravedno – da treba da se pi{e o
tome {ta `ene rade.
• [ta su radile protiv rata?
U Prvom svetskom ratu, one su radile protiv okupacije. Nisu sve
nosile pu{ku za ramenom. Sve moje tetke su bile u raznim zatvorima –
italijanskom, ~etni~kom... Sve su bile antifa{istkinje. Zalagale su se da
se pomire... Za “reconciliation” izme|u porodica. To je za mene bilo
odr`anje zajednice. Ne preko pu{aka... One su odr`avale socijalnu komunikaciju, kontakte. Za vreme Iformbiroa 1948. godine, `ene ~iji su
mu`evi bili na Golom otoku i one ~iji mu`evi nisu bili me|usobno su komunicirale. Imale su svoje tradicionalne oblike solidarnosti. @ivot `ena
u Crnoj Gori ve}inom je jako te`ak. Razvile su oblike solidarnosti koji
su im pomogli da pre`ive. To nije bio feministi~ki koncept solidarnosti,
ali i jeste. Kad je `ivot tako te`ak, onda su `ene upu}ene jedne na druge,
kao {to su sada `ene u Avganistanu upu}ene. Meni je to postalo jasno
kasnije, kada sam postala feministi~ka aktivistkinja... Moje su tetke sve
bile same. I ja sam se kasno udala, u 50. godini. S drugom sam se registrovala, zbog administrativnih problema. Moj koncept je bio da se nikada ne udam zbog mojih tetaka, jer u familiji u Crnoj Gori postoji ta
sna`na tradicija `ena koje `ive same, koje se ne udaju. Moja baba i dve
tetke su stalno bile same... Te slike... @ene same po selima... Jake, sna`ne `ene koje su stekle status kao mu{karci kada su postale stare. Od
50. godine nadalje.
• Mogu da zamislim kako je bilo jako te{ko kao `ena `iveti sama...
Jako te{ko, ali one su tako sticale kredibilitet u svom okru`enju,
ne kao mlade, ve} kasnije. One su predstavljale porodicu. U Crnoj Gori
postoji obi~aj “vird`ine” – kada nema mu{kog deteta u porodici, onda
neka `ena... Ne mogu da ka`em da je to jako ~esto. Za mene su najsna`nije figure tih `ena koje se nisu udavale. U onom delu Crne Gore
202
Otvoreno i konsekventno protiv rata
odakle sam ja, svaka porodica to ima. Meni su te slike bile jako va`ne –
{ta su one radile, kako su se borile protiv mu{karaca, kako im je bilo
te{ko protiv bra}e. Kao one `ene na Siciliji. Ima puno sli~nosti – [panija, Crna Gora, Gr~ka, Sicilija. Smatram da je Mediteran moja kolevka,
dom, zemlja. Kolevka i civilizacija. Kamen, ulje, masline, smokve. Taj
neki asketizam. To sam videla i u Crnoj Gori – da je taj kamen stvarao
asketske ljude, ljude koji su imali neku utopiju. A Balkan... Crna Gora
je balkansko-mediteranska, a Srbija je balkanska. Ja `ivim izme|u Srbije i Crne Gore. Balkan mi je, tako|e, uro|en. Ne znam {ta je ja~e –
Balkan ili Mediteran. Ponekad, kada odem u Crnu Goru, ose}am se
potpuno kao Mediteranka, a `ivim u Srbiji.
• Misli{ na kamen u fizi~kom ili u figurativnom smislu?
Kamen je meni i simboli~ki i materijalni. Kamen je za mene upornost. Nau~io me je... Tegoba i napor stvaranja. Ne govorim da je to ne{to pozitivno. Ovo je druga `ena iz tog kraja... Nije bilo kao u Slavoniji,
gde je sve bilo lako. @ene su bile ratarke, nisu radile na ovakvom kamenu. To je bila stalna borba s prirodom. Ta upornost... Ti uporno mora{
da radi{. Kamen je ~vrsto}a. Konzistentno. Ne mo`e{ tako ~esto da menja{ mi{ljenje. Ima{ jedno mi{ljenje i dosta dugo ga dr`i{. Ne mislim na
kulturne stavove. Ne mo`e{ danas da ka`e{ ovo, a sutra ono. Na primer,
ne mo`e{ danas da bude{ partizan, a sutra si ~etnik... To zna~i ne{to jako stabilno, postojano. Odnosi s ljudima su jako stabilni. Postoje spone
koje su stabilne. Postoji kultura re~i, komunikacije. Duhovna kultura.
Mnogo ljudi na tom kamenu sanja o nekom drugom `ivotu u boljem
svetu. Jako je siroma{an taj deo Crne Gore.
• Kako si rekla, represija je bila ’98. i ’99. godine najja~a. Da li je to
povezano sa bombardovanjem?
Bilo je najgore posle bombardovanja. Tokom bombardovanja, ja
nisam spavala kod svoje ku}e. Nisam se usudila. Spavala sam na sto mesta. Ostala sam u Srbiji, Beogradu. Ulazila sam u svoj stan samo da uzmem ne{to. Mo`da je bila paranoja, ali advokati su mi rekli da ne treba
da budem kod ku}e. Iako je bilo komplikovano, i{la sam po manjim
mestima u Srbiji da vidim ljude. Da vi|am svoje prijatelje i prijateljice.
To sam jako volela, ali smo bili vrlo obazrivi. Posle bombardovanja je
bilo grozno. Tu su nam bili neki prijatelji za vreme bombardovanja. Stranci, koji su svi proterani. Nisu bili diplomate, ve} volonteri. Policija ih
je proterala. Sve strance su se proterali... Bombardovanje je bilo kolektivna paranoja, ludilo. Represija re`ima bila je najgora posle bombardovanja, kada je shvatio da je kraj. Bombardovanje u Srbiji je po~etak
kraja Milo{evi}a.To je stra{no, ali istinito.
203
Hereticus, 1/2005
Sta{a Zajovi}
• Da li je bombardovanje isprovociralo poslednje kritike protiv re`ima? Da li je bombardovanje isforsiralo pad Milo{evi}a?
Ne... Zna{ za{to je bombardovanje ubrzalo pad Milo{evi}a? Zato
{to je rat do{ao ku}i. Polovina Srbije nije htela sebi da prizna da je Srbija u ratu. Oni su stalno slu{ali re`im koji je govorio da Srbija nije u ratu. E pa, sad da vidi{ {ta je rat! Ja nisam i{la u ju`nu Srbiju do 1999.
Tamo su svi bili za Milo{evi}a. @ene iz ju`ne Srbije, koje su sada na{e
najbolje aktivistkinje, mogu da posvedo~e da do ’99. nisu pitale {ta je s
tom Bosnom, {ta se desilo u Vukovaru. Nisu znale, nije ih zanimalo. Bile su neke mobilizacije. Ali tada je do{lo do masovne mobilizacije. Odjednom su videle: “Evo i nama rata! Nije bilo rata u Srbiji!” Milo{evi}
im je rekao da Srbija nije u ratu. Srbija izaziva ratove, ali nije u ratu. Na
njenoj teritoriji nema rata. To je stra{no, ali otre`njenje je do{lo s bombama. Posle bombardovanja, mi smo sa sindikatom “Nezavisnost” imali
akciju, koju je taj sindikat pokrenuo po svim gradovima u Srbiji. Ko je
odgovorniji – NATO ili Milo{evi}? Obi~an narod... Svuda su rekli da je
Milo{evi} odgovorniji. Tek tada su videli kakav je on monstrum. On nije hteo dogovor ni sa kim... Za mene je to stra{no kao za pacifistkinju –
da priznam to. Ljudi su mislili da je rat uvek negde drugde i da }e zlo koje je krenulo odavde negde drugde zavr{iti. Na`alost, napravio se krug.
Kad dr`im radionicu, ka`u: “Kad je bio ovde rat...” Ja pitam: “Koji?”
Oni misle samo na ’99, samo na bombardovanje. Kada ih pitam da li misle na Vukovar, Sarajevo... Oni ka`u: “Ne! Mislimo na bombardovanje!” Pitam ih onda da li je bilo rata u Sarajevu, tri godine opsade... I,
onda po~nemo pri~u... Niko nije verovao da }e biti bombardovanja. Mi
smo imale proteste. Samo mi. To je za mene bio jedan od najbolnijih
momenata. I najte`i momenat. Kada su po~eli pregovori u Rambujeu,
onda smo mi odlu~ile... Svake nedelje smo izlazile, tri meseca... Januar,
februar, mart. Govorile smo pod sloganom “Bolje pakt, nego rat!”, a ne
ono “Bolje grob, nego rob!” Niko nije hteo da se pridru`i, nijedna nevladina organizacija. Nata{a Kandi} nas je podr`ala. Molili smo ih da
iza|u, jer smo kod ljudi videli u`asan strah. Rekli smo im da se ljudi boje bombardovanja... Ho}u da ka`em da su intelektualci toliko odgovorni... Da su oni govorili obi~nom narodu: “Pa, nemojte ljudi! Stvarno }e
do}i do rata!”... Koliko god je ovaj narod nesre}an, patrijarhalan, on je
uvek bio bolji od onih koji njime vladaju, od intelektualaca.
• Kako se moglo pri~ati na Dnevniku RTS-a o sukobima, a oficijelno nije bio rat?
Oni govore o gra|anskom ratu, a u Sarajevu zasipali, ubijali, tri
godine. Oni to zovu gra|anski rat. Tu je problem. Terminologija. Mi govorimo o agresiji. To nije gra|anski rat. To je problem sa ve}im delom
204
Otvoreno i konsekventno protiv rata
demokratske javnosti ovde... Ne znam kako }e to da se razre{i, zato {to
ne postoji nikakva volja – politi~ka, institucionalna. Nikada nije ni postojala. Ni posle 5. oktobra. Mene je najvi{e od toga strah. Kod naroda
bi moglo ne{to da se uradi, ali ne postoji politi~ka volja. 2000. godine,
dr`ali smo tribine u 9 gradova Srbije. “Zlo~ini. Suo~avanje s pro{lo{}u”.
Dolazili su ljudi iz Hrvatske. Da pri~amo o Hagu. Ljudi nisu imali dovoljno informacija. Kasnije je i Ko{tunica nastavio istu pri~u. Kada na
RTS-u govore... Taj Ko{tunica... To je stra{no {ta je uradio taj ~ovek.
Kakav je njegov odnos prema ratnim zlo~inima, Milo{evi}u, Ha{kom
tribunalu. Jako negativan, i mi imamo katastrofalne posledice po Srbiju,
a i regiju. Nije samo Ko{tunica, ali je on najgori, zato {to je imao institucionalne mogu}nosti da govori druga~ije.
Beograd, 27. maj 2003.
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
205
Zoran Mihailovi}
novinar, Beograd
MIT O NEZAVISNOM NOVINARSTVU
• Vi ste 1987. godine po~eli da radite kao novinar radija, a od 1997.
ste na “Radio Indeksu”. Kako ste do{li 1997. godine na “Radio Indeks”?
Ljudi koji su ve} radili sa mnom i osnivali “Radio Pingvin” 1991.
godine, 1995. pre{li su u “Indeks”, jer je tamo do{lo do osipanja ljudi
zbog nekog incidenta koji se desio... Do{lo je do ranjavanja jednog na{eg kolege. U to vreme, “Pingvin” je dr`ao \ovani Di Stefano, poznati
belosvetski prevarant. Ume{an je on oko afere sa Arkanom. O tome se
pri~alo... Njegov ~ovek iz obezbe|enja se igrao pi{toljem i upucao na{eg
voza~a, tako da su se ljudi pokupili. 90% ljudi napustilo je “Radio Pingvin” u to vreme. Jedan broj ljudi je pre{ao na “Radio Indeks”. 1997,
zvali su me da pre|em i da pomognem {to se marketinga ti~e. Tako je
do{lo do mog prelaska u “Indeks”.
“Pingvin” je bio prvi privatni medij, da tako ka`em, u Srbiji u ono
vreme. Probio je led. U to vreme, postojao je “Studio B”, “202”, “Radio
Beograd” – sve op{tinske ili dr`avne radio-stanice. Nije bilo privatnih
radio-stanica i to je bilo “probijanje leda”. Kada smo mi krenuli da tra`imo raznorazne dozvole, svi su bili zapanjeni... Zakon nije predvi|ao
da neko otvori privatnu radio-stanicu, ali nije ni zabranjivao. I sam zakon je bio nedefinisan kao takav, tako da je bilo dosta ~udno. To je bilo 1991. Posle toga, do 1995. godine bio sam na “Pingvinu”. Kada se desilo to sa kolegom i kada je 90% nas oti{lo, onda sam godinu dana radio
na “Naxiju”, koji se isto tako osnivao u to vreme.
• Kako se “Radio Pingvin” kao privatna radio-stanica finansirao?
Od reklame. Dobro, u po~etku se sa privatnog pre{lo u me{ovito
dru{tvo. Tu je pokojni Radojica Nik~evi} bio jedan od osniva~a, pa je
on investirao za sam po~etak, pre nego {to je radio po~eo sa radom...
Investiranje u opremu, prostor i sve ostalo. Pa se onda od marketinga
finansirao. Tada je jo{ uvek funkcionisao marketing. Uni{ten je onog
trenutka kada je posle Nik~evi}evog ubistva do{ao, ~udnim nekim putevima, \ovani Di Stefano na mesto vlasnika. U to vreme, 1994/1995. bukvalno je najbolje poslovao. Ba{ je bilo profita {to se marketinga ti~e i na
vrhuncu tog nekog poslovnog, ekonomskog prosperiteta, on je uni{tio
206
Mit o nezavisnom novinarstvu
ne{to {to su ljudi nekoliko godina stvarali. Nije bilo nikakve logike u
njegovom poslovanju.
• Vi ste onda ’97. godine po~eli da radite kao direktor marketinga na
“Radio Indeksu”. [ta ste tu konkretno radili?
Bilo je dosta te{ko 1997. Pro{la je ona euforija od protesta iz ’96/
’97. Do{ao sam u septembru 1997. godine. Bilo je te{ko, jer se “Radio
Indeks” pozicionirao kao radio-stanica koja je opoziciona. Me|utim, nismo mi te`ili da budemo opoziciona stanica ni u to vreme. I{li smo i tada sa varijantom, bar {to se programa ti~e... Ono interno i intimno, {to
smo mi i u to vreme `eleli promene i bili vezani za tada{nju opoziciju,
to je druga stvar. Programski, mi smo poku{avali da imamo zastupljene
sve strukture, da se razumemo. I, imali smo u programu zastupljene sve
strukture. Sve politi~ke strukture koje su u to vreme bile relevantne, osim socijalista. Njih stvarno “Indeks” nije zanimao, zato {to su tada imali
RTS, tj. kako smo je mi zvali “veliku televiziju”. Tako da su smatrali da
im je ispod ~asti da oni sad ne{to tu gostuju na “Indeksu” i gube vreme
{to se “Indeksa” ti~e. Mi smo imali kratke forme, gde su svoje politi~ke
komentare za prethodnu nedelju davali, recimo, iz JUL-a, iz Radikala,
iz Demokratske stranke, iz SPO-a i jo{ nekih stranaka... Iz ve}ih stranaka. “Indeks” je bio otvoren za svakog, pogotovo kada je bio politi~ki
marketing. Otvoreno... Mo`e da obavlja politi~ku kampanju, {to je tada
bilo dozvoljeno i regulisano raznoraznim zakonima... Ponavljam, mi jesmo bili intimno vezani za opoziciju i ose}ao se taj duh opozicije, ali smo
pru`ali prostor upravo zbog tog nekog profesionalnog odnosa prema poslu. Pru`ali smo mogu}nost. Nismo zabranjivali da iz neke druge stranke, koja je bila na vlasti, do|e i ka`e {ta ima, suo~i se sa opozicijom...
• Da li je na strani vladaju}ih partija, SPS-a i JUL-a, postojao interes da budu prisutni na “Radio Indeksu”?
Od SPS-a nije. Od JUL-a, recimo, politi~ki komentator u to vreme je imao svojih tri minuta, po{to se ta rubrika i zvala “Tri minuta”, a
koja je i{la svakodnevno i reprizirana u toku dana dva, tri puta. Bio je
to Vulin, portparol JUL-a. S njihove strane je postojala, jer su se oni
probijali u to vreme. Nisu se libili, da tako ka`em, da gostuju i na takvoj
radio-stanici kao {to je bio “Indeks” u to vreme. Recimo, iz redova radikala bio je Vu~i}. On je isto u to vreme bio portparol Radikalne
stranke, tako da je i on imao ta tri minuta, kako smo ih zvali. Mnogo
vi{e prostora su imali, odnosno koristili, iz opozicije. To je ~injenica, zato se i stekao u to vreme utisak da smo mi isklju~ivo opoziciona radiostanica. Mi to privatno i jesmo bili, ali {to se ti~e samog programa i etra
207
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
nismo, jer smo dozvoljavali da se ~uje i druga strana. Zna~i, nismo i{li
jednostrano, nismo bili partijska radio-stanica.
• I po izve{tajima ste isto poku{avali da budete neutralni, objektivni,
ako tako mo`e da se ka`e?
Neutralno, objektivno. Za{to je bila vi{e zastupljena opozicija?
Zato {to opozicija nije imala druge medije na kojima bi gostovala, dok
su ostale stranke na vlasti imale. Ve}e stranke su imale mogu}nost da
zakupe termin, recimo sat vremena dnevno i da pri~aju o svojoj partiji,
o svojim programima i svemu ostalom. To je pokojni premijer \in|i}
koristio. Se}am se, sredom je bio termin za Demokratsku stranku, za
SPO ponedeljkom. SPO je retko kada, a Demokratska stranka je to redovno koristila. Jer, u to vreme, oni nisu imali neke medije gde su mogli
da objasne svoj program, svoje ideje, da kritikuju vlast. Imale su to i
druge stranke, a to {to nisu koristile, to nije problem “Indeksa”. Njima
je dat termin: Ako ho}ete da koristite, izvolite. Ako ne}ete, va{ problem.
• Da li su i nevladine organizacije isto dobile tu ponudu za prostor,
ili je to bilo predvi|eno samo za politi~ke partije?
Nevladine organizacije su imale druge mogu}nosti. One su gostovale kad su imale konkretno {ta da plasiraju. I OTPOR... ^eda (Jovanovi}) maltene nije izbijao iz ovih prostorija 1997./’98. Tada on jo{ uvek
nije bio u Demokratskoj stranci, ve} u nevladinoj organizaciji. Oni su
imali drugi pristup i mogli su mimo tih termina da nastupaju. Ovo je bio
termin bukvalno za politi~ke partije rezervisan. Nevladine organizacije
su gostovale uvek kada su imale {ta da ka`u. “Radio Indeks” je i{ao sa
24-~asovnim programom. Uvek je bilo dovoljno prostora i mesta za sve
one koji su hteli da plasiraju neku informaciju ili da odbrane neki svoj
stav, ako su bili napadnuti za neka svoja politi~ka ube|enja od strane
odre|enih struktura vlasti.
• Naivno pitanje: Da li je “Radio Indeks” bila jedna od retkih radiostanica koja je imala program 24 sata, ili je to radila ve}ina radiostanica?
Pa, bio je obi~aj 1997. godine. U to vreme, ako se izuzme RTS i
sve ostalo, 1996. i 1997, kada su bile masovne demonstracije, “Indeks”
je imao mobilne ekipe koje su preko cele no}i radile, odnosno i{le sa ljudima koji su bili na ulici. To niko nije radio. “Indeks” je u to vreme izve{tavao sve vreme. Bilo je zabavnih radio-stanica, komercijalnih, koje
su imale no}ni program... Nije ni “Radio Indeks” bio jedini koji je radio
24 sata, ali za vanredne situacije, program je bio vanredno prilago|en...
208
Mit o nezavisnom novinarstvu
Specifi~nost “Indeksa” u to vreme, a i sada, je to {to je moglo bukvalno
u roku od dva minuta da se krene sa vanrednom programskom {emom,
da se reporteri izbace na ulicu i da prenose {ta se de{ava na ulici. To je
bilo. Zna~i, nije bilo da zaseda kolegijum, pa da se pravi strate{ki plan
{ta }emo i kako }emo, {to su drugi radili. Ne. ^uje se ne{to i odmah su
ljudi na terenu i izve{tavaju sa lica mesta. To je bila specifi~nost “Indeksa” u to vreme i to se bukvalno odrazilo i o~uvalo sve do 2000. godine. Do 5. oktobra, kada su reporteri “Radio Indeksa” bili jedini koji
su bili na licu mesta. To su ~injenice. Pri~e su ne{to sasvim drugo. Imate
posle 5. oktobra gomilu njih koji se kunu da su radili, a nisu radili 5. oktobra. Odnosno, nisu izve{tavali pravilno. Neki jesu radili. Radio je RTS,
ali je i{la muzika. Nije i{lo ono {to se de{ava ispred Savezne skup{tine,
dok neko nije upao u studio i dok nisu osvojili RTS. Nisu izve{tavali.
Bila je “Ko{ava”, koja je izve{tavala “lep je dan, cve}e, ptice i sve ostalo”... “B-92” nije radila 5. oktobra. To ne}ete nigde videti niti pro~itati
da “B 92” nije radila 5. oktobra. Oni su emitovali program iz Bosne.
Zna~i, ne sa lica mesta. Njihov program je mogao da se ~uje samo oko
Drine i na Internetu. Ko mo`e kada su stotine hiljada ljudi na ulicama
da prati program preko Interneta. Ne mo`e niko. Jeste “B 92”, koju su
socijalisti preuzeli, radila, ali nije izve{tavala. “B 92” nije radila 5. oktobra, nije radila ni u septembru kada su bili izbori. To nigde ne}ete na}i.
• Za{to “B 92” nije radila?
Za{to? “B 92” je, kada je smenjeno rukovodstvo i Veran Mati},
pokrenula “B2 92” i imali su ugovor sa “Studiom B”. Bili su ovde, na
17. spratu. Bili su kod nas. Kad su socijalisti preuzeli “Studio B”, onda
je ukinut i program “B2 92”. Oni su koristili frekvenciju “Studija B” i
socijalisti nisu dozvolili da se koristi ta frekvencija. “92”, tj. Veran Mati}, nije imao hrabrosti da pokrene piratsku radio-stanicu.
• Kada je to bilo: ’99. godine, pred bombardovanje, ili 2000. godine?
To je bilo 1999. godine. 1999/2000. godina... Nije “B 92” imao hrabrosti u to vreme. Mi smo u to vreme isto bili uga{eni. 1998. godine smo
bili uga{eni. Prvo su nas izbacili iz prostorija, jer je “Indeks” do 1998.
godine bio u Makedonskoj ulici, u zgradi “Radio Beograda”. Mi smo paralelno pravili ovaj studio “za ne daj bo`e”, jer smo o~ekivali da do|e
do nemira, jer je bilo izvesno da se Milo{evi} samo uz jednu vrstu nemira mo`e svrgnuti s vlasti, a ne po{teno... Pravili smo ovde rezervni
studio da bismo mogli u tim vanrednim okolnostima, odnosno situacijama mogli da nastavimo da emitujemo program. Mislim da je bio 7. septembar. Znam da je bio petak, pola deset uve~e. Izbacili su nas iz zgrade
“Radio Beograda”. Nisu nam omogu}ili da u|emo u prostorije. To je
209
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
bilo u deset no}u. Pozvali smo slu{aoce da nam pomognu. Dovozili se
kolima. Poku{avali smo da spasimo opremu koju smo imali, da iznesemo ure|aje i tehniku. Prebacili smo program na rezervnu frekvenciju...
Nije bilo pauze. Ve} smo bili pripremljeni za taj piratski radio. Radili
smo nekoliko dana, a onda su inspektori Ministarstva za telekomunikacije, u pratnji milicije, do{li ovde i zaplenili predajnik. Tako da “Indeks” nije radio od kraja 1998. kao stanica. Radili smo mi... Imali smo
sat vremena preko satelita koji je ANEM imao. Radili smo sat vremena programa. Dok nismo bili izba~eni iz ANEM-a 1999. godine. Kada
su nas izbacili iz ANEM-a, onda je ostala varijanta da krenemo u piratsku radio-stanicu i to smo uradili. Posle bombardovanja, krenuli smo
piratski. I dan-danas smo mi piratska radio-stanica. Jer, od 1998, kada
je bio poslednji konkurs za dodelu radijskih i TV frekvencija, “Indeks”
nije dobio dozvolu, a “B 92” je dobila. To niko ne ka`e, da je Milo{evi}
dao Veranu Mati}u dozvolu za rad. “Indeksu” nije dao. Svesno se prekraja istorija. Nekome nije u interesu da se zna istorija... Za{to? Veran
Mati}, odnosno “B 92”, je na konto nezavisnih medija dobila na desetine, stotine miliona ameri~kih dolara kao pomo}, koji su zavr{ili negde,
u ne~ijem d`epu. Jeste ne{to ura|eno, ali je za taj novac moralo mnogo
vi{e da se uradi... To je od sredine ’90-tih do dan-danas i to }e trajati, jo{
najmanje pet-{est godina. To ubacivanje novca u “B 92”, a u klju~nim
trenucima ona nije radila. Rekao sam, ’96. i ’97. radili su do dva, onda
se isklju~e, puste MTV i idu na spavanje, dok “Indeks” izve{tava sve
vreme sa ulice. 5. oktobra ih nigde nije bilo... To mo`ete i na sajtu da
vidite... Tokom pucnjave, kako padaju na{i novinari, sklanjaju se... Jedini medij 5. oktobra, gde je neko mogao da ~uje {ta se de{ava i medij
preko koga su, da se ne la`emo, lideri imali komunikaciju, usmeravali
svoje ljude ko }e gde da ide. Zna~i, nije to bila samo obi~na radio-stanica 5. oktobra. Imao je mnogo ve}u ulogu, jer je bio jedan od sistema
za komunikaciju izme|u odre|enih ljudi koji su izneli taj 5. oktobar.
Usmeravanje... ^ovi} je tamo, ovaj je onamo... Treba ovako... Onda su
nas optu`ili da smo radili za radikale... U to vreme. Da smo radili za radikale i da “Indeks” treba uni{titi. Da bi se opet uni{tili tragovi da je “Indeks” jedini radio 5. oktobra... Rukovodstvo “Indeksa” je imalo snage i
hrabrosti i svesno je u{lo u veliki rizik kada je pokrenulo u to vreme piratsku radio-stanicu. Verovatno su pretpostavili da smo “slabiji igra~i”,
da tako ka`em, pa nas nisu dirali.
• To sam htela upravo da pitam kako ste uop{te mogli da opstanete
kao piratska radio-stanica, odnosno za{to Vas nisu dirali?
Na{a logika je bila u to vreme na frekvenciji za koju je “Indeks”
i konkurisao 1998. To je ova 99,8. U to vreme i{la je “Radio Slobodna
210
Mit o nezavisnom novinarstvu
Evropa” na tim talasima. Ne znam... Iz Bosne, valjda. Na{a taktika je bila da ako vlast krene na nas, da zato {to smo piratski – krenu da nas gase, na{a odbrana }e biti: “Pa, dobro! Ho}ete da ’Slobodna Evropa’ plasira Beogradu informacije. Bolje je da mi to radimo”. Oni su “Slobodnu
Evropu” smatrali za “rak-ranu” u to vreme. Zna~i, to je bila na{a pri~a
za ljude ako krenu na nas. Normalno, mi smo “Slobodnoj Evropi” rekli: “Jedini na~in da krenemo je da vas poklapamo. Nemojte da se ljutite,
ali to je jedini na~in. Ako radimo istu stvar, morate da nas shvatite za{to
to radimo”. Jedina logika je bila da krenemo na frekvenciji na kojoj
smo i ranije radili, a to je 99,8. Zbog te ~injenice – vi ste jedini radili, mora da ste u dogovoru s radikalima. Ja poru~ujem svima da onoliko koliko je “Indeks” dobio od radikala neka oni dobijaju svakog dana puta
milion, a da im to bude jedini prihod. Ako je dobio jedan dinar, neka im
je prihod milion dinara svakog dana. Ali da imaju samo jedan prihod.
To je dokaz koliko smo mi radili s radikalima i dobili od radikala. Svesno je ra|ena taktika da se prikriju ~injenice da bi nekome i dalje stizala inostrana pomo}, nekome koji nikada kada je bilo potrebno nije pokazao hrabrost i izve{tavao sa lica mesta. To je na`alost, ali je ~injenica
takva. Od 5. oktobra, “Radio Indeks” nije dobio nijedan cent, dinar strane pomo}i. Ni od stranih donatora, koji su jo{ uvek ovde, ni od bilo kojih politi~kih struktura. Dok milionske sume i dalje pristi`u za tzv. nezavisne medije. Kako mogu biti nezavisni ako primaju donacije od nekoga? Zna~i, ne mogu biti nezavisni. Zavisni su, ali dobro... Ja mogu da
ka`em objektivni i neobjektivni mediji. Profesionalni i neprofesionalni
mediji, ali ne nezavisni.
• Vi ste malo pre rekli da je “Radio Indeks” mogao da opstane, po{to je bio shva}en kao “mali igra~”. A “B 92”?
Pa, ja mogu da sumnjam da su radili sa re`imom, da je Veran Mati} radio sa Milo{evi}em. ^injenice mi ukazuju na to, bez obzira {to je
on primao donacije sa strane... Za{to “Indeks” nije dobio dozvolu, ve}
je dobila “92”? Od tog istog Milo{evi}a koga su predstavljali, {to i jeste
bio, kao najve}e zlo za Srbiju. Ali oni su dobili dozvolu... 1998. godine.
“Indeks” nije dobio.
• Da li je ta dozvola imala veze sa novim Zakonom o javnom informisanju?
Ne. Dozvole su oni davali pre isklju~enja. Konkurs je bio objavljen. Mi smo poslali dokumentaciju za taj konkurs... Jeste, “92” je dobila, a “Indeks” su posle isklju~ili, jer nije imao dozvolu. ^ak je pokrenut
protiv Ceki}a i sudski postupak za neovla{}eno kori{}enje radio-stanice. U Tre}em op{tinskom sudu je pokrenut postupak. Do tog perioda,
211
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
“Radio Indeks” je radio kao Univerzitetski “Radio Indeks”. Onda su
taj isti Vojislav [e{elj i Boji} smenili Nenada Ceki}a ispred Upravnog
odbora Univerziteta sa mesta glavnog i odgovornog urednika “Radio
Indeksa” i direktora “Radio Indeks”-a. Postavili su ~oveka koji se nije
nikada ni pojavio ovde. Onda je ekipa, koja se nalazila tada u “Indeksu”, odlu~ila da krene preko privatne firme u totalno piratsko izdanje
“Radio Indeksa”. Suludo je optu`ivati nekog da je radio sa [e{eljem,
nekog koga je [e{elj uni{tio, tj. u to vreme se mislilo da ga je uni{tio, zato {to ga je smenio sa tog mesta. Neko ko je u to vreme rizikovao svoj
`ivot. Da se ne la`emo, tada je bilo ubistvo Slavka ]uruvije i sve ostalo. U vreme kada se “Indeks” spremao da krene u piratsko izdanje, de{avale su se takve stvari. Rukovodstvo je znalo da je jedini na~in da se
ne{to uradi u ovoj dr`avi, a ono {to mi mo`emo da doprinesemo tome
je da opet krenemo sa radom i obave{tavamo narod {ta se de{ava. Imali
smo dovoljno hrabrosti to da uradimo. “B 92”, odnosno Veran Mati},
o~igledno nije ili je radio sa Milo{evi}em, jer su u stranci urgirali kod
Milo{evi}a da Veran Mati} dobije dozvolu ’98. godine. Onda treba re}i... Ja pretpostavljam. Ne znam. Treba re}i: “OK. Amerika je radila sa
Milo{evi}em”, {to je manje verovatno, ili je Veran Mati} radio sa Milo{evi}em. Kako je dobio dozvolu? Na osnovu ~ega ako su bili, kako on
ka`e, krvni neprijatelji? Kako }ete dati svom krvnom neprijatelju pi{tolj
da vas ubije? Nema logike. Zna~i da mora da postoji dogovor izme|u
vas i tog nazovi “krvnog neprijatelja”, ako mu ve} dajete pi{tolj.
• Da li je “Radio Indeks” bio poznat u inostranstvu?
Nismo do ’96. Onda su ’96/’97. shvatili... Onda su donatori sami
krenuli ovde kod nas. Krenuli su sami donatori da dolaze kod nas. Da
nam nude pomo}. Onda su nas naterali, da bi uop{te mogli finansijski
da nam poma`u, da u|emo u ANEM. Mi smo u{li i bili godinu dana u
ANEM-u. Do onog trenutka kada smo tra`ili da se zna {ta se radi u tom
ANEM-u, da se zna koja koli~ina pomo}i se dobija, kako se vr{i distribucija novca, ko donosi odluke. Da se zna. Ne mo`e jedan ~ovek da
zastupa interese hiljade ljudi. Onda smo istog trenutka bili izba~eni iz
ANEM-a, kao neposlu{ni. Zna~i, nije va{e da razmi{ljate.
• Koji je razlog bio za izbacivanje “Indeksa” iz ANEM-a?
Zvani~no, u pismu zato {to smo kritikovali, tj. zato {to je Ceki}
kritikovao ANEM. Stvar je u tome {to je on na skup{tini ANEM-a tra`io da neko iz “Indeksa”, ne on, ve} neko iz “Indeksa”... odnosno da
“Indeks” postane ravnopravni ~lan ANEM-a i da neko u|e u tu upravlja~ku strukturu. Jer, {ta se de{avalo? Mi odemo kod donatora sa odre|enim projektom da bismo dobili... Tada je marketing bio veoma slab,
212
Mit o nezavisnom novinarstvu
nije moglo ni{ta da radi. Odemo kod donatora i oni ka`u: “OK. Vi to
preko ANEM-a dobijate”. A mi ni{ta ne dobijamo. Zna~i, neko je u ime
“Indeksa”, u ime 50-60 radio i TV stanica koje su u to vreme ~inile ANEM
dobijao novac, a nije ~inio distribuciju. Ili, ako je vr{io distribuciju, vr{io
je vrlo malu distribuciju. Kada smo mi tra`ili da se zna {ta se radi, istog
momenta smo kao neposlu{ni, nekorektni i sve ostalo, izba~eni iz ANEM-a. A, sukob je nastao ’99. godine, kada je “92” u{la u ove prostorije koje smo mi uzeli i digli kredit da bismo adaptirali studio i sve ostalo. Nas su zabranili, ali i dalje se prostor vodio na nas. “92” je u{la u ovu
zgradu, koja je u to vreme bila prazna. U{la je na 17. sprat da odatle
krene... U to vreme, “92” je bila preuzeta od Nika~evi}a. Trebali su da
krenu sa “B2 92”. Onda su u dogovoru sa Danicom Dra{kovi} ukrali
ovaj prostor. Onda smo se mi pobunili i sve to stopirali. Dobili su prostorije preko puta, po{to su i one bile prazne. Nije bilo potrebe da u|u
u ove prostorije. Ne, ali je ve} bio gotov studio, pa su rekli: “[to da tro{imo pare! ’Indeks’ nam je ve} napravio studio.”
• Za{to marketing nije mogao da radi u to vreme?
To je pri~a s po~etka. Zato {to su se komitenti bojali da rade sa
“Radio Indeksom”. Zato {to je etiketiran kao opozicioni radio. Ako
krenete da radite sa malim privatnicima – butika{ima, radnjama i sl... Ja
sam i{ao i davao besplatnu reklamu na “Radio Indeksu”. Niko nije hteo
da uzme besplatnu reklamu. Po{to je mafija u to vreme radila. Ka`e:
“Ako uzmem reklamu, ~u}e inspekcija, do}i }e i zatvori}e mi radnju!
Plati}u veliku kaznu.” To je prva stvar. Druga stvar su reketa{i koji reketiraju. Ka`u: “Ako nemam, nabaci}u reketa{e. Ako ve} imam, onda
}e mi pove}ati reket” (novac koji uzimaju od vlasnika radnje da bi ga,
pod znacima navoda, {titili). Od tih malih privatnika, retko ko je hteo,
odnosno smeo da se reklamira, bez obzira {to je imao potrebu i `elju da
se reklamira...
Druga stvar: firme koje su dobro stajale u to vreme, one su u 90%
slu~ajeva, da ne ka`em 100%, morale da rade s vla{}u. Zna~i, to je uvoz,
izvoz, dobro poslovanje. One ne smeju da idu na “Radio Indeks” kao
opozicionu radio-stanicu zato {to idu u sukob sa svojim gazdama, da tako ka`em, sa porodicom Milo{evi}. Tako da je bilo vrlo te{ko u to vreme od marketinga zaraditi neki novac, odnosno pokriti 10% tro{kova
koje smo mi imali. Ovde su ljudi radili, volontirali da bismo mi jednom
u 5-6 meseci dobili neki dinar, koji nije mogao da pokrije tro{kove cigareta za mesec dana. Ali, ljudi su radili, jer su verovali u sve to. To je s
jedne strane. S druge strane ste imali radio-stanicu – “92” u kojoj su i
redovno dobijali honorare i dobijali visoke honorare, imali opremljen
prostor, bez obzira {to oni i dan-danas kukaju da su razbacani na pet ra-
213
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
zli~itih mesta. La`u! To je Veran izjavio sada za godi{njicu. “Mi jadni,
bedni...” La`u! Eno ih... Imaju 1.000 kvadrata na Novom Beogradu.
Dobili od Dinki}a. Sredili prostor. Jo{ se nisu preselili. To je ~injenica.
Zna~i, to su dosta ~udne stvari koje su se de{avale u tom nekom
“nezavisnom” novinarstvu sve ovo vreme, svih ovih deset godina. Neko
se bogatio, neko je pre`ivljavao. Na`alost, to se i dan-danas nastavlja. I,
na- `alost, svesno se prikrivaju i prekrajaju istorijski podaci. Ko je {ta
radio i kako je radio. Zbog ~ega? Ne znam. Verovatno je novac motiv
koji tera ljude da rade kako rade.
• Onda je marketing na “Radio Pingvinu” bio profitabilan, a “Radio Pingvin” nije imao konotaciju opozicionog radija?
Ne. “Pingvin” je krenuo kao muzi~ko-zabavno-komercijalna radio-stanica. Nikada se nije bavio politikom, jer je u to vreme “Pingvin”
okupio stvarno najbolje ljude {to se ti~e i voditeljskog i propagandnog
kadra... Najbolji novinari u Jugoslaviji su bili u “Pingvinu”. Zato i ka`em da je “Pingvin” u to vreme mogao da `ivi isklju~ivo od marketinga.
“Indeks” u to vreme nije mogao, jer je osniva~ bio Beogradski univerzitet i nije davao ni dinar za radio-stanicu. Tada je isto bilo “gadno” raditi, zato {to se “Indeks” tada tek probijao. Imao je slab predajnik, slabo se ~uo. Izbio je u prvi plan ’96/’97, kada su krenula bitna politi~ka
de{avanja. I dalje imate “Pingvin” koji nema veze s politikom, koji radi
neke druge stvari. Ni dan-danas se “Pingvin” ne bavi politikom. Druga
forma radio-stanice nego {to je bio “Radio Indeks” .
• U vezi s “Radiom Slobodnom Evropom”, kako je na tu stanicu
gledao re`im – kao...?
Rak-ranom... Rekao sam rak-rana za rukovodstvo, za Milo{evi}a
i ljude koji su u to vreme bili na vlasti. Neko ko pri~a {ta se de{ava u zemlji, a porodica ne mo`e da kontroli{e. Zato sam rekao rak-rana, za vlast.
Jer, u to vreme kada su bili poga{eni, da tako ka`em, svi nezavisni mediji, ljudi su, da bi ~uli drugu stranu, morali da slu{aju “Radio Slobodnu
Evropu”, koja se ~ula na ovim prostorima.
• Kada ste krenuli piratski, vi ste koristili va{u staru frekvenciju?
Mi smo krenuli na frekvenciji na kojoj smo pre toga radili. To je
99,8, koju je, kada su nas ugasili, zaposela “Radio Slobodna Evropa”.
• Kako je “Radio Slobodna Evropa” mogao da dobije, takore}i, va{u frekvenciju u to vreme, kada niste radili?
Nije dobio. Isto piratski. Stavio je predajnik u Bosni i na toj frekvenciji... Slobodna frekvencija, jak predajnik... “Na divlje”... Tako sad i
“Radio Indeks” radi. Isto “na divlje”. Nema dozvolu.
214
Mit o nezavisnom novinarstvu
• I to niko nije sankcionisao?
5. oktobra ili 6. oktobra, vlast je rekla: “OK. Ne}emo gasiti radiostanice.” Stavili su moratorijum. “Ali, zabranjujemo da se otvaraju nove
radio-stanice, nove TV-stanice.” Po{to je i u to vreme bio op{ti haos {to
se medijskog prostora ti~e, nije se znalo koliko radio, koliko TV-stanica ima... Op{ti haos je bio na tom medijskom polju. Oni su rekli: “OK.
Ne}emo zatvarati, ali }emo sankcionisati sve one koji budu naknadno
postavili predajnike i po~eli sa radom.” Tako da su oni dali neku dozu
legitimnosti “Indeksu” na taj na~in i ~eka se dok ne bude neki novi konkurs. Prvi posle 1998. godine. To }e valjda biti do kraja godine. “Indeks”
}e konkurisati za dozvolu za frekvenciju. Zato oni sada ne diraju “Indeks”, ali na`alost ne diraju ni one koji su posle 5. oktobra postavili predajnike. Trenutno, najve}i pirat je “92”. Ona je od juna meseca 2003.
godine, kada je ve} usvojen zakon o radio-difuziji, postavila preko 15
“divljih” predajnika. Bez obzira {to se sada predstavljaju kao da su ugro`eni od ove vlasti. Nisu! Nisu ugro`eni, jer da je vlast htela da uni{ti
“92”, ne bi im dozvolila da postave 15 predajnika. Oni to jesu uradili.
Zato {to pripremaju projekat nacionalne radio-televizijske stanice. Oni
postavljaju bez dozvole, bez i~ega... Piratski. To nisu radili u vreme Milo{evi}a. A, navodno, bili su ugnjetavani pod Milo{evi}em. To nisu radili... Piratski nikada... “92” je imala dozvolu. Zato i sumnjam da su radili s Milo{evi}em... I sada opet kukaju kako ih vlast maltretira i sve
ostalo.
• Za{to je “Radio Indeks” ’98. godine bio izba~en iz zgrade “Radio
Beograda”?
Kada je “Indeks” po~eo da radi 1992. godine... Ne znam da li znate kako je “92” nastala? “92” je nastala tako {to je na “Studiju B” postojala jedna studentska emisija koja se zvala “Ritam srca”, a na “202” je
postojala isto studentska emisija koja se zvala “Indeks 202”. Do{lo je do
integracije dve studentske redakcije i nastao je “B 92”. U to vreme, Nenad Ceki} je bio glavni urednik, a Veran Mati} odgovorni urednik “92”.
Oni su radili do ’91/’92, kada su se razi{li. Ceki} je formirao novu radiostanicu koja se zove “Radio Indeks”, a Veran je sa svojom ekipom ostao u “92”. 1992. godine, kada je formiran “Radio Indeks”, da bi mogao
da radi, on je imao ugovor o poslovno-tehni~koj saradnji sa RTS-om. U
to vreme, po zakonima, sa ugovorom o poslovno-tehni~koj saradnji sa
RTS-om, on je imao dozvolu za rad. Taj isti ugovor imala je i “92” –
ugovor o poslovno-tehni~koj saradnji sa RTS-om. I oni su, na taj na~in,
imali dozvolu. Koristio se predajnik RTS-a. I “Indeks” i “92” su koristili predajnik RTS-a, s tim {to je “Radio Indeks” koristio i prostorije
“Radio Beograda”, a “92” je bila u Domu omladine. Ali tehni~ku po-
215
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
mo} su koristili i jedni i drugi. Od strane “Radio Beograda”. 1998. godine... Po{to se “Radio Indeks” ’96/’97. deklarisao kao radio-stanica koja je privr`ena vi{e opoziciji, odnosno izve{tavala je sa ulice... Ja ne mogu da ka`em da je neko privr`en opoziciji ako izve{tava {ta se de{ava u
gradu. Zna~i, ti si na licu mesta. Ne mo`e{ da ka`e{ sve je super, a na
ulici 100.000 ljudi. Nije sve super. To je profesionalno odra|ivanje posla,
a ne vezivanje za opoziciju i sl. S obzirom na to da je bilo ustaljeno da
smo mi bili opozicioni, malo im je smetalo da opoziciona radio-stanica
koristi usluge RTS-a, da ide preko njihovog predajnika, u njihovim prostorijama. Oni su bili vezani za Milo{evi}a. Samo su tra`ili na~in kako
da sankcioni{u “Indeks” i iskoristili su najbanalniju stvar. Petak, pola
deset uve~e, portir se pojavio i rekao da ne mo`emo gore, bez ikakvog
papira. I dan-danas, mi nismo dobili nikakav papir kojim se ka`e da se
raskida ugovor o poslovno-tehni~koj saradnji sa RTS-om. Nikad! Jednostavno je portir zabranio ljudima da u|u u redakciju. To je za nas bio
dovoljan znak da moramo da be`imo odatle da nam ne bi pokupili ono
malo opreme koju smo imali i s kojom smo radili.
• Iz zgrade “Radio Beograda” ste jo{ mogli da iznesete va{u opremu?
Da se razumemo, mi smo ovde ve} imali opremu za normalan po~etak. Oprema... To je sve bilo vi{e ku}na varijanta... Mi smo za emitovanje programa isto koristili opremu “Radio Beograda”. Njihov studio,
mikseta, gramofoni, magnetofoni... Ali, recimo, u redakciji je bio improvizovani studio za monta`u. Tu je bila nova mikseta, dva-tri kompjutera. Tu je bila dokumentacija o poslovanju ku}e i sve ostalo. To smo
mi uspeli da iznesemo. Nismo mi ni tada imali, u toj zgradi, neku opremu s kojom bismo mogli da krenemo. Zahvaljuju}i USAID-u koji nam
je pomogao u to vreme, ’97. godine. Dobili smo opremu s kojom smo
mogli da krenemo 1998, ovde, s programom.
• Kako je mogu}e da krene piratski program, tehni~ki i zakonski gledano, u to doba?
Tehni~ki je bilo mogu}e, zakonski je bilo nemogu}e. Zato su nas
i sankcionisali posle tri-~etiri dana. Odavde smo emitovali program tri~etiri dana. U stvari, krenulo je u petak uve~e, a u nedelju su nas ve}
ugasili. Promenili smo dve-tri frekvencije do nedelje. Mi smo krenuli na
99,8... Sutradan je ve} bilo ometanja. Ve} su, pretpostavljam, iz Dr`avne bezbednosti ili Ministarstva za telekomunikacije postavili predajnik
koji je ometao na{ signal, koji nas je preklapao, tako da nismo mogli da
se ~ujemo. Onda smo mi krenuli na frekvenciji 102 koma ne{to. Na{li
smo frekvenciju koja je bila slobodna i krenuli tamo. Onda su oni opet
prona{li tu frekvenciju. Oni su mislili da je predajnik ovde, a predajnik
216
Mit o nezavisnom novinarstvu
nije bio ovde. Kada su u nedelju popodne do{li i upali u ovaj prostor,
do{li su da zaplene predajnik. Mislili su da je ovde. I tada su probali da
nas ometaju, pa su videli da ne{to nije u redu. Do{li su i zaplenili eksciter – to je deo predajnika koji {alje signal od ove zgrade do predajnika gde se nalazi. Onda su to zaplenili. Zna~i, nismo mi uspeli mnogo u
to vreme da radimo iz ovog prostora. Od petka do nedelje. Dva i po
dana.
• Onda ste opet po~eli da radite ’99. godine u zgradi Beogra|anke?
Da. Mi smo sve vreme ostali u ovom prostoru, poku{avali smo...
Posle toga mi smo sat vremena pravili program, sklonili opremu odavde... Kada su nas zabranili i kada smo mi odavde pravili program za
ANEM, tih sat vremena, onda su u novembru zvani~no smenili Ceki}a... Univerzitet je smenio Nenada Ceki}a sa mesta glavnog i odgovornog urednika. Re{enje o smenjivanju potpisali su Milovan Boji} i Vojislav [e{elj, kao ~lanovi Upravnog odbora Univerziteta. On zvani~no
smenjen na nelegitiman na~in... Oni su samo potpisali, bez da imaju
validnu odluku Univerziteta. Svojevoljno su potpisali, {to je sud kasnije dokazao i vratio Ceki}a ’99. godine, dva dana pre bombardovanja...
Vi{i privredni sud je vratio Nenada na to mesto. Zato {to su to izveli
mahinacijom. Nisu ga legalnim putem smenili. Mogli su, ali nisu. Toliko
su `urili da nisu to uradili, jer se u novembru ve} pri~alo da }e biti bombardovanja. Onda su oni morali da ugase “Indeks” da ne bi radio ako
bude bombardovanja. Bombardovanje je pomereno za mart ’99. godine. Prva pri~a da }e biti bombardovanja bila je u jesen ’98. Zato su nas
izbacili iz “Radio Beograda” i kasnije, kada su videli da smo mi nastavili
da radimo, smenili Ceki}a sa tog mesta... ^ekali smo trenutak. Krenulo
je i bombardovanje. Radili smo i dalje tih sat vremena za ANEM. Posle
bombardovanja, okupila se opet redakcija. Sve vreme smo bili u ovim
prostorijama i krenuli smo sa piratskom radio-stanicom. I dan-danas.
• Kako je ANEM u to vreme mogao da radi? A “Radio Indeks” nije?
Da se razumemo. Ono {to su radili Nenadu Ceki}u, to su radili i
Veranu Mati}u. Samo {to je Ceki} bio prvi, pa su oni, da tako ka`em, to
uradili neprofesionalno. Sa Veranom Mati}em to su uradili zakonski,
jer je osniva~ “92” isto bila neka studentska organizacija. Onda je zasedao Upravni odbor. Imali su sednicu. Predsednik je bio Aleksandar
Nika~evi} i on je legalnom odlukom Saveta razre{io du`nosti Verana
Mati}a i imenovao sebe za mesto direktora i glavnog i odgovornog urednika “92”. On je dao mogu}nost da ostanu ljudi koji su ve} radili na
“92”, da i dalje rade. Oni nisu hteli. To se dalo i o~ekivati da oni ne}e
hteti da rade za njega. Tako je on preuzeo “92”. Krajnje legalno. Osni-
217
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
va~ donosi odluku da smeni glavnog i odgovornog urednika i da imenuje drugog. Oni su to uradili po zakonu... [to se Nenada ti~e, nije ra|eno
po zakonu. Nisu imali sednicu, ni{ta. Jednostavno su [e{elj i Boji} dobili papir, otkucali papir, potpisali ga i pustili u medije, novine. Nikada
ministru nije stigao zvani~an papir da osniva~ zvani~no razre{ava Nenada sa mesta glavnog i odgovornog urednika. Nikada Nenad nije dobio
taj papir. Mi smo to saznali iz novina. Za Verana, pou~eni iskustvom
koje su imali s “Indeksom”, radili su sve po slovu zakona i oni su tada
njega smenili. Nisu ugasili “92”, ve} su smenili Verana, s tim {to ljudi
nisu hteli da rade sa Aleksandrom Nika~evi}em. Onda je Veran nastavio da radi tako {to je radio preko ANEM-a. Imao je zakupljenih 6 sati
na satelitu, pa su oni plasirali svoje vesti, svoj program preko satelita. U
to vreme, ve} je “92” imala dozvolu. 1998. su je dobili. Nisi mogao da je
gasi{, kao {to je “Indeks” ga{en, zbog piraterije. Jednostavno, smenjen
je jedan ~ovek. Nije bila ugro`ena cela ku}a. Nije bio zabranjen rad cele
ku}e, nego je smenjen jedan ~ovek iz te ku}e. To {to redakcija nije htela
da radi s novim, to je ve} druga stvar. Ovde je bila druga stvar. Ne samo
{to je smenjen jedan ~ovek, nego je zabranjen i rad. Pokupljena oprema
i sve ostalo. Ja iznosim samo ~injeni~no stanje. Pri~a koja se plasira Zapadu i sve ostalo je ne{to sasvim drugo. To je moralo da se tako plasira
da bi neko i dalje dobijao pomo}. To je ista pri~a da su “Indeks” finansirali radikali. Ta ista pri~a. Ista pri~a i dan-danas da je Veran ugro`en
od strane vlasti, a dobio zgradu od Dinki}a od 1.000 kvadrata na Novom
Beogradu. Postavio 15 divljih predajnika. Evo ga! I dan-danas radi. Zna~i, neko la`e.
• Zna~i, Nenad Ceki} nije dobio nijednu potvrdu da je smenjen sa
mesta urednika?
Nije dobio nijedan papir. Iz novina smo smo saznali da je Nenad
Ceki} smenjen.
• “Radio Indeks” se vodio kao studentski radio?
Do ’98. godine. Do ’98. mi jesmo bili studentska radio-stanica. Osniva~i su nam bili beogradski univerziteti – Univerzitet umetnosti i Beogradski univerzitet. 1998., kada nam je zabranjen rad i kada je Nenad
smenjen, oni su postavili ~oveka koji se nikada nije pojavio u ovom prostoru da ka`e, da vidi redakciju, ko je {ta... Ja sam, silom prilika, imao
mogu}nost s njim da se vidim tri-~etiri puta u rektoratu, jer je trebalo da
predamo dokumentaciju i sve ostalo. On je trebalo da pravi novu radiostanicu...
• Koliko dugo je taj ~ovek bio na funkciji direktora i urednika?
218
Mit o nezavisnom novinarstvu
Pa, on je “na papiru” bio na funkciji... Imenovan je negde u novembru ’98. godine, 16/17. novembra. Zvani~no, kada je Vi{i privredni
sud vratio Nenada... Zna~i, do marta ’99. Nekih pet meseci, “na papiru”. On jeste u{ao, jeste dobio prostor od “Radio Beograda” tamo gde
je bio “Radio Indeks”. On je dobio taj prostor da tamo pravi novu radio-stanicu. Samo prostor. Nije dobio pare ni od univerziteta, ni od radikala. On je o~ekivao, s obzirom na to da su ga oni postavili, da }e mu
dati pare da napravi redakciju. Pet meseci on ni{ta nije uradio, osim {to
je napravio neke tro{kove... Mi smo u me|uvremenu rekli: “OK. Ljudi
i dalje ho}e da rade, jedinstveno.” Zadr`ali smo pravo na ime radija, da
se u etru ogla{avamo kao “Radio Indeks”. Po~eli smo preko privatne
firme da radimo marketing, poslovanje i sve ostalo. S obzirom na to da
oni ni posle tih pet meseci... Niko nikada vi{e nije po~eo da radi preko
te firme koja se zvala Univerzitetski “Radio Indeks”... Mi smo se odvojili i po~eli da radimo preko privatne firme. Ljudi koji su u to vreme radili u “Indeksu”, koji su imali hrabrosti i `elje da bez para rade ne{to {to
bi trebalo da bude dobro i za nas same i za ovaj narod uop{te. To nije
bila nikakva tajna. Uvek je “Indeks” bio bez para. Dolazili su ljudi, odlazili odavde. Jednostavno, nisi imao odakle da ih pla}a{. Kad stigne neka mala pomo}, to se podeli, pa se ide dalje. I dan-danas imamo taj problem – velika dugovanja, ogromne tro{kove, ni dinar pomo}i. Jednostavno, kad god smo oti{li i aplicirali za odre|ene projekte, ~ekali smo
na odgovor najmanje 6 meseci, da bi nam rekli: [email protected] nam je. Nemamo
para”.
Ja iznosim ~injenice. Oni }e verovatno izneti svoje ~injenice. Sve
je to ogromna la`, ogromna farsa, jer tvrdim da ni{ta nisu uradili za tzv.
nezavisno novinarstvo na ovim prostorima. Oni su samo imali imaginarno, na papiru, da imaju 50, 60, 70, 80 – kako kad, elektronskih medija, {to radio, {to TV-stanica, u toj mre`i koja se zove ANEM da bi na
konto toga samo uzimali novac. Jesu oni davali i povremeno opremali
te stanice, ali je to bilo isuvi{e malo za onoliko koliko su oni dobili za to
nezavisno novinarstvo. Svako, ne samo “Indeks”... Svako ko se pobunio
i hteo da vidi {ta se de{ava sa poslovanjem ANEM-a bio je izba~en.
• Ko se jo{ pobunio?
Mislim da je 2000. godine “VKV” iz Kikinde. On je sam tra`io –
vlasnik “VKV” radija iz Kikinde je sam tra`io da mu se “zamrzne” status u ANEM-u, zato {to je isto tra`io da se vidi finansijsko poslovanje
ANEM-a. Ne znam... Neka stanica iz Smederevske Palanke... Nije “Indeks” bio jedini. Zato ka`em, varirao je broj ~lanica, odnosno elektronskih medija u tom ANEM-u. Zato {to svako ko ho}e ne{to vi{e da sazna, biva sankcionisan.
219
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
• “Radio Indeks” se sada vodi kao privatna radio-stanica?
Od ’98. kao privatna radio-stanica.
• Kako je bilo mogu}e, posle smenjivanja Nenada Ceki}a, formirati
privatnu firmu?
Bilo je i ostalo nezakonje. Mi smo imali, kao {to smo ovde imali
“za ne daj bo`e” rezervni studio, firmu koja se zvala “Indeks plus”, koja je bila otvorena i na stand-by, u varijanti da se ne{to desi sa univerzitetskim radijom. Uvek smo razmi{ljali nekiliko koraka unapred. Ako
se ne{to desi, a znali smo da jednog dana mora ne{to da se desi, da vlast
ne}e da nas toleri{e kao takve, da bismo mogli preko tog preduze}a da
radimo. Mi smo ’98, kada smo raskrstili, da tako ka`em, sa Univerzitetom, krenuli da radimo preko privatne firme. Nije zakonski... Niko nije
mogao da po{tuje zakon u to vreme. To je bila firma registrovana za
marketin{ke usluge... Nije imala dozvolu za emitovanje programa, ve}
za marketing. Preduze}e za trgovinu i marketing.
• Nije bio problem osnovati tu firmu?
Vlast se bavila drugim stvarima, a ne time da li je “Indeks plus”
registrovan. Normalno da nije mogao da bude registrovan, jer po tada{njem zakonu da bi dobio... da bi imao {ifru delatnosti, ti si morao da dobije{ od dr`ave dozvolu za rad. Mi nismo dobili dozvolu za rad, tako da
nismo mogli da dobijemo {ifru za proizvodnju programa, za emitovanje
programa. Taj zakon va`i i danas. Ni{ta ne mo`e{. Ti mo`e{ da otvori{
firmu i sve ostalo, ali tu osnovnu {ifru delatnosti mo`e{ da dobije{ tek
kad dobije{ dozvolu od dr`ave. S obzirom na to da od ’98. godine nije
bilo konkursa za dodelu frekvencija, niko nije mogao da ima tu {ifru.
• Da li je taj konkurs imao neke veze sa novim Zakonom o javnom
informisanju?
Jeste, gde je opet bilo sumnjivo. Jedni su bili uslovi konkursa, koji su objavljeni – ko sve mo`e i pod kojim uslovima da se javi na konkurs. Kada je zavr{eno prijavljivanje na taj konkurs, promenjeni su uslovi. Po zavr{etku konkursa, promenjeni su uslovi. Mi smo tada jo{ uvek
bili u ANEM-u i ANEM je tada radio za sve ~lanice tehni~ke elaborate.
Tako je i za “Indeks” uradio tehni~ki elaborat. Zna~i, svi smo konkurisali sa istim tehni~kim elaboratima na taj konkurs. “Indeksu” tada nije
zvani~no re~eno: “Nema. Odbijen”, ve} je re~eno: “Nepotpuna dokumentacija”. Tra`ili su nam gra|evinsku dozvolu od Beogra|anke. Zato
{to nam se tu nalaze poslovni prostori... “Dopunite dokumentaciju, dobi}ete dozvolu.” Mi smo dopunili dokumentaciju. Nikada nije stigao odgovor da li imamo ili nemamo dozvolu... U konkursu je stajalo: “Ako
220
Mit o nezavisnom novinarstvu
niste vlasnik objekta, dovoljno je da poka`ete ugovor o zakupu.” Mi smo
ugovor o zakupu ovog prostora prilo`ili, a onda su nam rekli da nemamo potpunu dokumentaciju. I to nije bilo normalno. Dobili su tada SKC,
“92”, “Ko{ava”... Te njihove radio-stanice. Zato ja i sumnjam da je neko radio s Milo{evi}em. Da li direktno Veran, da li Amerika... Neko jeste. Vreme }e pokazati ko je. Za sebe i “Indeks” znam da nismo. Zato
i nismo dobili. Neko jeste.
• Sa kojim medijima i organizacijama, odnosno nevladinim organizacijama, ste sara|ivali?
[to se medija ti~e, neku konstantnu, direktnu saradnju nismo imali. Ako se ne{to de{avalo u Novom Sadu, onda smo koristili izve{taj nekih stanica koje su u to vreme radile. Ne mogu sada ta~no da se setim,
da vam nabrojim. One koje su radile u Novom Sadu, Somboru... Zna~i,
postojala je ta neka povremena saradnja i komunikacija. Uglavnom sa
privatnim i nezavisnim medijima u to vreme. Dok smo bili u ANEM-u,
nije postojala, da tako ka`em, neka organizovana saradnja. Nismo imali
organizovanu saradnju sa svakodnevnom razmenom programa... Pogotovo 5. oktobra, kogod je mogao da uhvati u Srbiji signal “Radio Indeksa”, reemitovao ga je da bi mogao da izve{tava {ta se de{ava u Beogradu. Tada smo mi imali pokriven jug Srbije. Pro{vercovali smo predajnike koje su nam jednom ukrali. Navodno ih zaplenio DB u Ni{u, pa
smo jo{ jedan postavili. 5. oktobra, mi smo pokrivali Ni{ i okolinu izve{tajima {ta se ovde de{ava. Beograd sa okolinom, Vojvodinu... Ni{ je,
na `alost, prestao posle godinu dana zato {to vi{e nismo mogli finansijski da podnesemo odr`avanje tog predajnika, odnosno komunikaciju
Ni{-Beograd da bi mogli i dalje da emitujemo program. Lak{e nam je
bilo da pokrijemo i dan-danas pokrivamo Vojvodinu. Od neke ’98, ’99.
godine, Vojvodina je pokrivena, dok Ni{ od marta 2001. finansijski nismo mogli da pokrivamo.
• “Radio Indeks” se samo preko marketinga finansira?
Jedino i isklju~ivo. Tu je “Indeks” opet u specifi~noj situaciji. Za{to to ka`em? Imate sada tri-~etiri profila radio-stanica u Beogradu, odnosno Srbiji. Imate radio-stanice koje su na bud`etu, zna~i bud`etske.
To su “202”, “Radio Beograd”, “Studio B”, “Radio Politika”... Imaju
kompanije koje ih finansiraju, bud`et, dr`avne kompanije. Druga vrsta
radio-stanica su radio-stanice koje su ili privatne ili dru{tvene, a iza kojih stoji odre|ena kompanija. Recimo, JAT. Zna~i, iza “Radio JAT-a”,
stoji JAT. Ako prikupe ne{to od marketinga, prikupe. Ako ne, tu je
JAT kao kompanija koja }e pokriti ili pomo}i radio-stanicu. Zatim, imate recimo privatnu radio-stanicu – NAXI ili “Radio Perper”, ~iji vlasnik
221
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
ima lanac kafana i hotela, pa je otvorio radio-stanicu iz ne znam kojih
razloga. Ako njemu marketing ne ostvari ni{ta, on }e iz kafana da “prelije” novac i ima}e da plati ljude. Imate jo{ puno takvih, posebno privatnih radio-stanica, gde vlasnik ima paralelni biznis, a radio mu slu`i
kao ne{to zbog ~ega bi “prao” novac ili jednostavno tek da ima radiostanicu. To je drugi oblik radio-stanica. Imate “92”, koja je na stranom
bud`etu, zna~i koja dobija donacije. Ne samo “92”. Ona je najve}i konzument tih donacija. Imate ~etvrtu vrstu – “Radio Indeks”, koji jedini u
Beogradu, da ne ka`em u celoj Srbiji, niti prima donacije, niti je na ne~ijem bud`etu, niti ima paralelni biznis... Jedino i isklju~ivo marketing
ono {to uradi... Do 2000. postojale su povremeno donacije. Posle 5. oktobra, bukvalno nijedan cent nije do{ao kao strana pomo}... Posle 5. oktobra, mi bukvalno pre`ivljavamo, prepu{teni sami sebi, {to je na neki
na~in dobro, jer }emo se izboriti kada krene ta “zdrava” ekonomska
utakmica, kada se zavede red, kad ovde u Beogradu ne bude 100 radiostanica, ve} 15-20, onda mi mo`emo da od marketinga `ivimo i radimo
normalno. Ve} smo pro{li i prolazimo taj proces tranzicije u medijima,
dok neko drugi ko bude dobio dozvolu i opstao, mora}e taj period da
pro|e. Kad nekom “zavrnete slavinu” i kad on mora sam da zaradi ne{to, bi}e to vrlo te{ko. “Indeks” ve} to prolazi. Mi se tri godine borimo
s tim i dobijamo na raznorazne na~ine.
• Od kad ste Vi direktor “Radio Indeksa”?
Ja sam posao preuzeo od marta 2001. godine. Onog trenutka kada je Nenad oti{ao da predaje kao asistent na Filozofskom fakultetu, ja
sam ubrzo posle toga preuzeo kompletno vo|stvo firme. Zvani~no, papirolo{ki, od novembra pro{le godine, ja sam vlasnik i direktor. Zna~i, i
vlasnik, jer se Nenad odrekao svega. Firma se vodila na njegovog pokojnog brata, koji je stradao 2000. godine. Bio je ostavinski postupak i sve
ostalo. Kada je sve to zavr{eno, Nenad se odrekao svega u moju korist,
zato {to je oti{ao. Smu~ilo mu se vi{e bavljenje medijima i prljavim stvarima koje nemaju direktne veze s medijima, ali su oko medija, i sukoba
i rata koje je imao sve vreme sa Veranom Mati}em. Ne mogu da ka`em
s celom “92”...
• Koliko ljudi su do 5. oktobra radili na “Radio Indeksu”?
Do 5. oktobra, bilo je 70-80 ljudi u “Radio Indeksu”. Sada nas
ima oko 10.
• 70 do 80 ljudi su radili na volonterskoj bazi?
5. oktobra i malo pre 5. oktobra nije bilo na volonterskoj bazi. Sama ~injenica da je “Indeks” u to vreme bio jedini, malo druga~iji medij
222
Mit o nezavisnom novinarstvu
nego {to su svi ostali bili – slobodan, nezavistan i sve ostalo. Bilo je nekih donacija, ne}u da ka`em da nije bilo, do 5. oktobra, ali je i marketing u to vreme dobro radio. Prema nekim istra`ivanjima, “Radio Indeks” je imao oko 1.200.000 slu{alaca. Zna~i, neposredno oko 5. oktobra...
Tako da su ljudi, koji su osetili da }e se ne{to desiti u ovoj dr`avi, hteli
na odre|eni na~in da pomognu “Indeksu”, preko reklamiranja i sl. Tako da u to vreme nisu ljudi koji su radili volontirali. Dobijali su redovno
pristojne honorare. Posle 5. oktobra, kada je Nenad rekao: “E, sad! [ta
je bilo, bilo je! Ne o~ekujte ordenje. Sada mora druga~ije da se radi. Zavr{en je posao. Zna~i, morate da nastavite da pravite kvalitetan program, a ne namenski kao {to je bio do 5. oktobra. Vodite ra~una, vreme
}e nas pregaziti.” Ljudi nisu to shvatili, `iveli su od lovorika – “mi smo
izneli revoluciju” i sve ostalo. Ubrzo posle toga, to se “Indeksu” “obilo
o glavu”. Jednostavno bilo je previ{e ljudi u tom “Indeksu”... Ekonomija je stala, donacije su prestale, ljudi koji su `eleli da pomognu pred
5. oktobar “ispucali” su se – vi{e nije bilo para. Ne mo`e marketing da
zaradi te pare. S druge strane, dolazile su raznorazne blokade. Donatori
su nas stavili na “crnu listu”. “Indeks” je prvi na “crnoj listi” donatora
ovde.
• Za{to je “Radio Indeks” na “crnoj listi”?
Upravo zbog prekrajanja istorije. To nam je otvoreno rekao i pokazao tu listu ~ovek iz jedne nevladine organizacije... Za{to? Zato {to
su “Indeks” i Nenad, zbog sukoba u ANEM-u, tra`ili da se vidi gde ide
novac. Ako neko na konto mog imena uzima novac, ho}u da budem
obave{ten da je neko uzeo pare na moje ime... Neko je hteo da razbije
taj monopol. Bili smo izba~eni i trebalo je uni{titi sve tragove. Opasan
svedok je bio “Radio Indeks”, koji je radio u to vreme i smeo to da ka`e. Zbog toga mi bivamo postavljeni na prvo mesto te “crne liste”. To
vam niko ne}e zvani~no re}i od njih. A i dalje va`i pri~a o svima kojima
su pomagali do 5. oktobra... “Ne pravimo nove spiskove, ne ubacujemo
nove organizacije, ve} svima poma`emo.” La`! Ta~no odre|enoj grupaciji poma`u, a ne svima. I tu se okre}e ogroman novac. Ja sam to javno
progovorio i spreman sam to i dalje javno da tvrdim. Jer bile su mnogo
ja~e ambicije od toga da se “92” dodeli nacionalna frekvencija. To su bile nove politi~ke ambicije. I cela igra koja se sada igra oko ovog Radiodifuznog saveta ima mnogo ja~u politi~ku pozadinu nego {to se to predstavlja u samoj javnosti. Plan koji je imao Veran, koji je trebalo da ostvari, nije uspeo da uradi, kao {to nikada nije uspeo, kada je trebalo da
radi, da radi. Tako da mu je taj plan propao i on je u panici {ta sada da
radi. Zna~i, nije bilo samo to da “92” dobije nacionalnu frekvenciju. Poenta je bila da se preuzme RTS. To je bila namera. Da se preuzme RTS
223
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
i da se uni{ti “Pink”, da bi jedini monopolista bio Veran Mati}, da bi
preko RTS-a kontrolisao 90% medijskog prostora u Srbiji, da bi doveo
politi~are koji }e ga i dalje podr`avati na vlasti. To se sve vidi. Samo ko
ho}e da malo dublje u|e u problematiku i da samo malo slo`i kockice
{ta se de{ava, to }e se jasno videti – koji su politi~ari u igri, koja je cela
akcija... Na `alost, mediji su u tako gadnoj situaciji, pogotovo elektronski mediji, da }e tu trebati i prostora i vremena da se sve to ubaci u neki normalan tok i da krene sre|ivanje svega toga. I, danas-sutra, kada
krene Radio-difuzni savet sa radom, bi}e tu mnogo posla, ispliva}e tu
mnogo, nadam se, “prljavog ve{a” – {ta je ra|eno i kako je ra|eno. Velike, prljave igre su igrane oko svega toga, jer su shvatili da su mediji
dr`ali Milo{evi}a 10-12 godina. Sada neko ima interesa da preuzme medije da bi isto vladao dosta dugo. Shvatili su da mediji, kao u svetu, a
pogotovo ovde, imaju veliku mo}.
• Kako biste Vi objasnili ~injenicu da je ogroman broj medija osnovan za vreme Milo{evi}evog re`ima?
Srbija ima preko 200 politi~kih partija. U jednom trenutku, re`im
je i{ao logikom: “OK. Otvori}emo, pusti}emo neke medije da rade. Neka rade kao da su opozicioni, a u stvari }emo imati kontrolu nad njima.”
Kada je “Pingvin” kretao, po zakonu niti je bilo dozvoljeno, niti
je bilo zabranjeno da neko fizi~ko lice ili privatnik ima radio-stanicu.
Prvi konkurs je bio ’92. godine, pa je ’93. bio drugi, za dodelu frekvencija. Onda se ~ekalo pet godina. ’98. godine je bio tre}i, a po zakonu je
trebalo svake godine, {to Republi~ko ministarstvo za telekomunikacije,
{to Savezno ministarstvo za telekomunikacije da izda te dozvole. Zna~i,
tre}i je bio ’98. godine... Zato se do{lo do te situacije da u Beogradu i
Srbiji postoji oko 1.200 radio-stanica... Ima ~ak informacija da postoji
blizu 2.000 elektronskih medija. Neka bude i ova manja cifra – 1.200...
Samo u Beogradu ima stotinak... Onda su ljudi bukvalno otvarali iz gara`e, iz {upe... Stave neki mali predajnik... Ja to ne zovem radio-stanica... To su razglasi, po meni. Ali se to i dalje vodi kao radio-stanica. Svesno sam rekao koliko ima politi~kih partija. Isti je bio slu~aj sa politi~kim
partijama – razvodnjavanje. Da bi neko vladao, on mora da razvodni.
Tako je i bilo. Odvajanje i ubacivanje u opozicione partije, ubacivanje
svojih ljudi koji su bili tu da zavade odre|ene lidere, pa se ovi cepaju,
osnivaju svoje stranke... Da se cela ta opozicija razvodni, da ne postoji
kontrate`a vlasti, koja bi danas-sutra udarila na nju i smenila je. Zato
smo i ~ekali toliko dugo promene. Slede}a stvar, mislim da je i Zapad
gre{io, jer je po~etkom ’90-tih Zapad podr`avao Milo{evi}a. Milo{evi}
je bio njihov ~ovek... Jedna od teorija je da se, posle Dejtonskog sporazuma, Milo{evi} osokolio i otrgao, pa su onda oni krenuli da rade pro-
224
Mit o nezavisnom novinarstvu
tiv Milo{evi}a. Do Dejtona, Milo{evi} je bio njihov ~ovek. ^injenica da
je politika koja je dolazila sa Zapada, prevashodno politika koju su vodili Amerikanci... svesno ili nesvesno dr`ala Milo{evi}a na vlasti... Ako
je nesvesno, onda nisu dobro znali mentalitet ovog naroda. Ako je svesno, onda su dobro znali mentalitet ovog naroda. Ako su mislili da }e
bombardovanjem da smene Milo{evi}a, onda su se prevarili. Kada su
pale prve bombe, oni su samo objedinili ovaj narod jer u nesre}i se narod ujedinjuje... Dolazi do mirenja i narod se dr`i zajedni~ki. Tako da
su ga sve one akcije i na~in na koji su oni poku{avali da napadaju re`im
Milo{evi}a samo sve vi{e odr`avali na vlasti, a narod je ispa{tao. To je
~injenica. Zato i ka`em da se toliko odu`ilo s tim da Milo{evi} provede
do 2000. godine na vlasti...
• Da li to vidite kao razlog za{to se 5. oktobar dogodio 2000. godine,
a ne ranije?
Zato {to i me|u opozicijom nije postojalo jedinstvo. Milo{evi} je
bio dobro organizovan. Imao je dobro organizovanu slu`bu. On je preuzeo ne{to {to se zove Savez komunista Jugoslavije... Promenio je naziv
i nastala je Socijalisti~ka partija Srbije. Jedna organizacija ili partija koja je imala tradiciju 50 godina i vi{e. Imala je izgra|enu partijsku infrastrukturu. On je samo promenio naziv, a zadr`ao je infrastrukturu. 1990.
godine, kada su krenule prve opozicione partije, one nisu imale ni{ta.
Tek je trebalo da na|u svoje ljude, svoje ~lanstvo, da grade infrastrukturu i sve ostalo. To je i{lo dosta te{ko i sporo, pogotovo kada se neko
pojavi ko je bio, recimo, potencijalno jak vo|a. Infrastruktura koju je
imao Milo{evi} bila je uba~ena da sve to razvodni. Zato se desilo da se
Srpska narodna obnova, kao prva opoziciona stranka, gde su bili Mi}un,
\in|i}, [e{elj, Vuk Dra{kovi}, brzo raspala. Odvojila se Demokratska
stranka, gde su bili Ko{tunica, Mi}un i \in|i}, pa se to razvodnilo na tri
stranke, tri jaka lidera. Ko{tunica svoju, Mi}un svoju, \in|i} svoju. Svesno se to razvodnjavalo, {to `eljom da pojedine li~nosti izbiju u prvi
plan i budu vo|e, {to zbog mentaliteta ovog naroda – da ima vo|u. To
je jedna stvar. Druga stvar je {to je to Milo{evi}u odgovaralo da du`e
vlada. To je “zavadi, pa vladaj”. To je bio njegov sistem – da ih zavadi
da bi se oni “cepali”, razdvajali, a on dr`ao to jedinstvo.
• Kako je mogao, u to vreme, da se formira radio kao “B 92”?
Osniva~i “92” bili su ljudi... Socijalisti~ka omladina, tako se zove.
Njihov podmladak. Oni su... Omladinski savez. Mislim da se ba{ zove
Omladinski savez. U to vreme je funkcionisao taj Omladinski savez. To
je nekada bio Savez socijalisti~ke omladine, na nivou biv{e Jugoslavije...
Pa je do{lo do raspada. Mislim da je Savez omladine, ili kako se ve} ta~no zove... bio deo... podmladak socijalista. Kao {to sada imate Mlade
225
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
radikale, zna~i podmladak Radikalne stranke, Mlade demokrate i sve
to. To je bilo na nivou omladinskih organizacija studenata. To je bilo to.
S obzirom na to da je bilo u interesu da se za studente prave omladinske, studentske emisije, dogovorili su se da naprave... Nije zakon u to
vreme zabranjivao... I “Pingvin” je tako krenuo... Nigde nije jasno stajalo da je dozvoljeno, niti da je zabranjeno. A, po zakonu, sve {to nije
zabranjeno, zna~i da je dozvoljeno.
• [ta mislite o ulici kao forumu protesta?
Ulica kao ulica se ovde, u ovoj zemlji, prvenstveno u Beogradu,
de{avala periodi~no. Za{to periodi~no? ’88/’89. godine, kada je Milo{evi} do{ao na vlast, njega je uslovno re~eno u nebesa podigla ta ulica –
miting na U{}u, gde je bilo dva miliona ili koliko ve}... Ne mora da zna~i
da je tu stalo dva miliona, ali je podr{ka data Milo{evi}u. Skoro svi studenti su bili tu... I mi koji smo studirali i{li smo da damo podr{ku Milo{evi}u. Za{to? Zato {to smo svi u to vreme verovali, jer smo u~eni o
bratstvu i jedinstvu, o Jugoslaviji kao celini posle rata. Neko je krenuo
da ru{i tu Jugoslaviju. Zna~i, Milo{evi} je predstavljen kao ~ovek koji }e
to spasiti. U to vreme, 1987. Posle je bio Gazimestan i sve ostalo. Mi
smo dali podr{ku Milo{evi}u, jer smo verovali da je prvi politi~ar koji
nije posleratni. U to vreme, u ovoj zemlji su radili posleratni, odnosno
ratni politi~ari, koji su bili partijski drugovi za vreme Drugog svetskog
rata. Petar Stamboli}, Dra`a Markovi} i raznorazni drugi. To su ljudi
koji su, u najboljem slu~aju, imali neke zanate, pa su u~estvovali u ratu,
pa su napredovali i postali samozvani doktori nauka i stru~njaci za sve
oblasti, kakav je bio i Tito. Tito je bio belosvetski prevarant, ali je imao
ne{to u sebi... Zna~i, pojavio se neki politi~ar koji nije iz te generacije,
koji je druga~iji, u kojem narod vidi da }e do}i do ne~eg boljeg. Nema
vi{e Milke Planinc i svih onih... Kako su se ve} tada politi~ari zvali.
Stane Dolanc, Kardelj... To je neka nova grupa politi~ara, kao {to je kasnije bila nova grupa sa \in|i}em, koji se bitno razlikovao po shvatanju, energiji od Milo{evi}a. Krenulo se sa tom podr{kom... Se}am se,
danima se skandiralo: “Uhapsite Azema Vlasija! Slobo!” To je to. Neko
ko }e odbraniti Kosovo od sve ve}eg iredentizma, koji se javljao na Kosovu... [trajk rudara u jami, gde je bila cela farsa. 10 ili 15 dana rudari
zatvoreni u Trep~i, bez hrane i vode, a s druge strane im Slovenija doprema banane, hranu i sve ostalo. Sve je to bila farsa... Kraj ’80-tih, pred
po~etak raspada Jugoslavije. Zapad je to druga~ije gledao, ljudi koji su
ovde `iveli su to druga~ije gledali, jer su znali {ta se de{ava. Na ovim
prostorima je po~elo da se otkriva {ta se de{ava, koja je istina, tako da
je i samog Milo{evi}a ulica dovela, odnosno uzdigla u nebesa. Stavila ga
je na taj tron. Onda je krenuo Vuk Dra{kovi}, ta opozicija sa prvim pro-
226
Mit o nezavisnom novinarstvu
testima. To je 9. mart 1991. godine, gde je bilo poginulih i gde je bilo
stravi~no, bar za mene, da posle godina mira i pri~a o bratstvu i jedinstvu, da ovde nikada ne}e biti rata, ve} samo mira, jednostavno iza|e{
na ulicu i vidi{ tenkove usred Beograda. Odjednom. To je bio stra{an
prizor. Razbucan, polomljen centar. Staklo... Video sam to. Radio sam
tada na “202”. Krenem posle posla ku}i i maltene je vanredno stanje.
Policija, vojska, tenkovi idu. Ne{to {to smo mogli da gledamo samo u
raznim filmovima, odjednom se de{ava usred Beograda... Sve je i{lo preko studenata. Studenti su bili ti pokreta~i koji }e kao ne{to pokrenuti,
kao mlada snaga. Me|utim, vremenom, ulica kao ulica... Ta masa u jednom momentu ima odre|enu snagu, ali se sve svodi na to da ti protesti
traju odre|eni vremenski period, a onda se kao balon ispumpa. Onda je
potrebno da pro|e neko vreme da se opet prikupi neka snaga, da bi
neko opet pokrenuo tu masu da iza|e na ulicu da demonstrira ne{to.
Mora da se nakupi tu i doza nezadovoljstva, negodovanje i ostalo da bi
narod iza{ao na ulicu... Prvo iole ve}e nezadovoljstvo, koje je delovalo
bar organizovanije, jer su bar neki rezultati postignuti tom ulicom, bilo
je tek ’96/’97. godine, gde je bar Beograd dobio to da opozicija preuzme
vlast. Ne samo Beograd, nego i Beograd.
• Da li mislite da bi generalni {trajk ’96/’97. godine doveo do pada
Milo{evi}evog re`ima?
Iz perspektive ’96/’97. nismo mi imali neku jaku opoziciju koja bi
mogla da preuzme sve to. Moje vi|enje stvari potvr|uje i 2001. godina.
Rekao sam da su socijalisti imali izgra|enu infrastrukturu vlasti. Opozicija nije imala. To {to je ona gradila bilo je na “labavim” nogama. Sve
je to bilo kao kula od karata. Moglo je lako da padne, da se sru{i. Mislim
da nije bilo spremnosti, da opozicija nije imala tu ja~inu da preuzme
kompletnu vlast. Da su imali, oni bi preuzeli ’96/’97. Sada }u izneti li~no
svoje vi|enje, svoj stav. Za vreme prvih izbora, koji su bili ’89/’90, ono
{to sam ja `eleo je da socijalisti pobede, ali sa 50,1%, a da opozicija bude sa 49,9%. Zna~i, ni tada nije trebalo da opozicija preuzme vlast, jer
bi bila jo{ ve}a katastrofa, nego ono {to su radili socijalisti, upravo zato
{to nije imala svoje ljude, infrastrukturu vlasti, ali je trebalo da bude jedinstvena i jaka da mo`e da parira socijalistima... Do{lo je do “cepanja”
opozicije, ve} kod tih izbora. Ista pesma se ponavljala na svim izborima.
Uvek je neko hteo da izbije u prvi plan i to je Milo{evi} znao i maksimalno koristio tu situaciju. Pusti, pusti, i onda razvodni sve to i, ako dobije udarac, on je blag. Zna~i, nije dobijao takav udarac da neko mo`e
da ga nokautira. Mo`da ga je samo okrznuo, jer je znao da ne postoji
jedinstvo me|u opozicionim strankama, politi~arima i sve ostalo. Da ne
pri~am da je, verovatno, bilo ljudi koji su se predstavljali kao opozicija,
227
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
a u stvari su bili njegovi ljudi. Kao same vo|e tih stranaka. Tako da, po
meni, nije postojala ta snaga u opoziciji da neko preuzme vlast. Kulminacija je bila 2000. godine, kada je narodu ve} svega bilo dosta. ^ak u
to vreme, po meni, ulica kao ulica nije mogla ne{to bitno... Vezano za
Beograd. Jer posle ’96/’97. godine, kada je napravljena revolucija, da tako ka`em, to jedinstvo, kada je narod stvarno izlazio, {etao, {erpe, lonci, pi{taljke i sve ostalo, i ni{ta nije ura|eno, na kraju. Jeste – opozicija
je preuzela Beograd i ni{ta drugo. Ni{ta radikalnije od toga. Narod je
bio dosta razo~aran, nije imao ideale da }e ne{to bitno da se desi. Niko
nije mogao da pretpostavi da }e 2000. godine, na izborima, neko iz opozicije da preuzme vlast. Milo{evi} je zato raspisao izbore, zato {to nije
verovao. Mislio je da je u to vreme najja~i. Onda, splet okolnosti. Ne{to
bogom dano se desilo... Opozicija je poku{avala ne{to tim {etnjama, mitinzima, ali sve je to bilo slabo, bledo, neorganizovano, ve} vi|eno iks
puta, tako da niko nije verovao da }e se to desiti. E, onda, pred te izbore, krenula je ta neka medijska kampanja i sve ostalo, kojom je bilo bitno animirati Beograd. Unutra{njost nije bila toliko istro{ena, kao {to je
bio Beograd. Lak{e je bilo da Ni{ ili bilo koji drugi grad u Srbiji krenu
sa {etnjama i demonstracijama nego Beograd. Zato {to je 70-80 dana ’96/
’97. narod {etao Beogradom i ni{ta. Tako da je mali vremenski period
pro{ao posle toga, neke dve-tri godine... Svake godine su studenti izlazili na ulice sa odre|enim zahtevima, blokirali ulice, {to nije bio slu~aj sa
unutra{njo{}u. Beograd je bio prezasi}en tim {etnjama, stra{no razo~aran {to ni{ta bitno nije ura|eno te ’96/’97. godine, bez obzira kolika je
energija bila ulo`ena u sve to da se ne{to uradi. Trebalo je animirati sam
Beograd kao Beograd i, po meni, dobar deo tog 5. oktobra su izneli ljudi koji nisu iz Beograda. Dolazili su sa strane. Velja Ili}, ^a~ani... Pa su
oni dodatno animirali. Ne{to se de{ava! Narod je krenuo! Ajmo! Tu je
“Indeks” imao klju~nu ulogu, jer je obavestio da je narod krenuo. Ta
energija za 5. oktobar je, po meni, dolazila iz unutra{njosti, a ne iz Beograda. Energija koja bi pokrenula narod da iza|e. Iza{ao je na kraju
narod. Bilo je ovde preko milion ljudi, na ulicama, 5. oktobra, ali je trebalo da ih neko pozove da iza|u... 5. oktobra, klju~na je bila uloga “Indeksa”. Bila je i pre toga, u pripremi izbora i sve ostalo. “Indeks” je imao
kontakt program koji se zvao “Ko”, bukvalno “Ko” – ko }e pobediti?
Taj slogan je kasnije uzeo Vojislav Ko{tunica za svoju kampanju. To je
bila “Indeksova” ideja – ko, ko, ko... Ko je ja~i – \in|i} ili Milo{evi},
Dra{kovi} ili Milo{evi}... Ko }e pobediti? Dodu{e, zvali su iz Ko{tuni~inog {taba “Indeks” da pitaju da li mogu to da uzmu, pa je nastalo “Ko?
Ko? Ko{tunica!”
• Po{to ste malo pre pomenuli 80-te godine: da li se znalo {ta se de{avalo npr. na Kosovu?
228
Mit o nezavisnom novinarstvu
Stari Kosovari, Albanci nikada nisu pravili problem. Ja sam ro|en u Vranju. To je jug Srbije, blizu Bujanovca. U samom gradu, nije
bilo [iptara, ali je ve} na 15-20 km... Tako da sam dobro poznavao mentalitet tih ljudi. Nisu oni bili problem uop{te, nego su tu ubacivani svesno ljudi koji su bili sa zadatkom iz Albanije da se stvori nesigurnost na
Kosovu... Demonstracije posle Titove smrti, koje su organizovane i gde
su studenti odlazili u {etnju, a `ene i deca izbacivani u prvi plan, to je
ono {to se sada vidi po islamskim zemljama – na~in na koji se oni bore.
@rtvuju svoju decu... To je Milo{evi} radio, banalno zvu~i, kada je `rtvovao ne novinare, ve} tehni~ko osoblje RTS-a za vreme bombardovanja. Svesno su `rtvovali oni 16-17 radnika da bi rekli: “Bombarduju i
RTS! Poginuli novinari!” Nisu novinari. Nije bilo nijednog novinara, sve
je bilo tehni~ko vo|stvo. Taj sistem i logiku razmi{ljanja su imali i Albanci, koji su dolazili, {kolovani u inostranstvu, ili su dolazili iz Albanije
sa zadatkom da se ta ideja stvaranja velike Albanije realizuje, da se podigne narod na Kosovu. U tom kontekstu pri~am. Kao {to nije Milo{evi} jedini krivac za raspad Jugoslavije i za rat, da se razumemo. Da biste
se s nekim sva|ali, mora da postoje bar dvojica. Ne mo`ete se sva|ati
sami sa sobom ili da se bijete. Mora da postoje bar dvojica. S druge strane je postojao Tu|man ispred Hrvatske. Slovenija kao Slovenija je po
svojoj prirodi... Mislim da je ova zemlja mogla da opstane kao konfederacija. Sistem Amerike – da i dalje bude Jugoslavija, ali nezavisno Slovenija, Hrvatska i sve ostalo. Nije samo u Srbiji, kod Milo{evi}a, bio izra`en taj nacionalizam. Bio je izra`en i kod drugih, samo {to su drugi
imali dobar marketing i to svetu predstavili na druga~iji na~in. U ono
vreme kada je, da tako ka`em, svetska diplomatija zakazala. Pa, i dandanas se 90% sudi u Hagu srpskim vojnicima i srpskim politi~arima. Ne
sudi se svima. Sla`em se, Milo{evi} je kriv i treba da odgovara, ali Milo{evi} je mnogo ve}e zlo naneo ovom narodu ovde, nego {to je naneo
zlo Muslimanima i Hrvatima, da ne pri~am kakvo je zlo mogao Amerikancima ili bilo kome drugom da nanese. Mnogo ve}e ovde. Po meni,
jedino je ovaj narod mogao da ga osudi i da ima argumente za{to mu sudi, jer je mnogo ispa{tao. Mnogo su vi{e stradali, na direktan ili indirektan na~in, ljudi sa prostora Srbije, koje je on odveo u rat, na ovaj ili
onaj na~in. Stradao od nema{tine, gladi, bolesti, svega ostalog, nego {to
su stradali Hrvati, Muslimani. Mnogo je ve}e zlo naneo svom narodu
nego bilo kom drugom narodu.
• [ta najvi{e zamerate Milo{evi}evom re`imu?
Milo{evi}u najvi{e i samoj toj vlasti koja je u to vreme bila, {to su
uop{te doveli ovaj narod i ovu zemlju do prosja~kog {tapa, jer je do po~etka ’90.-tih, pre nego {to je Milo{evi} preuzeo i uzeo zamah u svojoj
229
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
vladavini, da tako ka`em, ova zemlja, da ka`em Srbija, mada mislim na
celu Jugoslaviju, bila ekonomski relativno dobrostoje}a, bila je pojam
za ceo Isto~ni blok...
Vreme }e mo`da pokazati {ta je sve bilo, a mo`da nikada ne}emo
saznati {ta je pravi uzrok raspada te dr`ave i da li je moglo, a ja verujem
da je moglo, sve to da pro|e bez rata, mirnim putem, dobrom diplomatijom. Kao {to verujem da za mirno re{enje mora da postoje bar dva-tri
politi~ara, a ne samo jedan da bude kriv za rat. Nije samo Milo{evi} kriv,
krivi su i drugi. Bar politi~ari. Pri~am ne o kolektivnoj odgovornosti,
ve} o odgovornosti pojedinca.
• Kako ste do`iveli 5. oktobar 2000. godine?
5. oktobar... Jednostavno, ja i uop{te ku}a verovali smo da mo`e
ne{to da se uradi i da je to mo`da bio poslednji trenutak da se ne{to uradi i sa ovom politi~kom strukturom, sa ljudima koji su ve} desetak godina bili opozicija. To je bila poslednja {ansa i nada da oni mogu ne{to
da urade u borbi protiv Milo{evi}evog re`ima... Rekao sam da je narod
bio isce|en, bilo mu je dosta svega. Jednostavno, mislim da bi, da se nije desio 5. oktobar, zavladala takva apatija me|u narodom, malodu{nost, da bi trebalo da pro|e nekoliko godina da narod opet skupi snagu
i opet proba ne{to {to se zove borba za smenu vlasti. “Indeks” i ja, u to
vreme, verovali smo i znali smo da moramo da poslednji atom snage usmerimo, da damo maksimum od sebe... Ne razmi{ljaju}i ~ak ni o velikom
riziku koji je postojao. Veliki rizik je postojao jer su u vreme kada su se
u ovoj zemlji de{avale ~udnovate stvari politi~ki neistomi{ljenici stradali, bivali ubijani... I{lo se do toga da su ubijali i novinare. Nikada se nije
saznalo ni ko ni {ta. Maltene, ako ne svakog dana, onda su se bar jednom nedeljno de{avala {to kriminalna, {to ovakva ili onakva ubistva, ~iji
su izvr{ioci bili NN osobe. Sada je tu trebalo da se krene sa {vercom predajnika. Legalno nisi mogao da uveze{ predajnik, da radi{... To je bilo
op{te ludilo. Ali, jednostavno, i rukovodstvo i ljudi koji su u to vreme
radili imali su `elju da bukvalno poslednji atom snage ulo`e u sve to da
bi se ne{to desilo. Na sre}u, desilo se. Desio se 5. oktobar. Do{lo je do
smene vlasti. Po meni, to je bila poslednja {ansa da se ne{to uradi, ina~e
bi nastao du`i period neke apatije u narodu i nespremnost da se bilo {ta
uradi. Jednostavno, isce|enost i ispra`njenost svime onim {to se de{avalo. Shvatili smo da je tu na{a klju~na uloga i da je na{ zadatak vi{i cilj
koji mora da se uradi... Ne ka`em da tu nije bilo straha. Kad iza|e{ na
ulicu, {ta }e biti, kako }e biti, je li zgrada opkoljena policijom... Ali, verovalo se i ta ideja da mora ne{to da se uradi bila je mnogo ja~a od samog tog straha da neko mo`e preko no}i da nestane. Pogotovo, usred
bombardovanja, ubistvo Slavka ]uruvije je bila velika opomena za lju-
230
Mit o nezavisnom novinarstvu
de koji se bave medijima, jer se nije znalo ko je slede}i, da li }e se to nastaviti ili ne, {ta, kako... U periodu kada je bilo ve} zavladalo jedinstvo
me|u ljudima, jer imamo neprijatelja koji nas napada odozgo, koga ne
vidi{, a ljudi stradaju. Postojalo je to jedinstvo, bez obzira da li si ti ljubitelj ili simpatizer ili ~lan odre|ene politi~ke opcije ili ne, postojalo je
jedinstvo me|u ljudima. Postojao je strah, ali nije bio presudan. Presudna je bila ta ideja da treba ne{to uraditi. Zato sada neke rane bole i peku, kada posle svega toga, a svesni smo {ta smo i koliko uradili, neko
poku{ava da jednim pritiskom na dugme anulira sve to, da izbri{e.
• A “Radio 988”, koji je emitovan sa `eljezni~ke stanice?
“988” je radio pokrenut pre 5. oktobra. Ne `elezni~ka stanica, @eleznik. To je i{lo iz ^ovi}eve hale – FMP-a. On jeste informisao {ta se
de{ava u gradu, to je ~injenica. To je stanica koja se ~ula u sasvim uskom delu grada. Posle 5. oktobra, da bi se marginizovala uloga i uop{te
zna~aj koji je “Indeks” imao u obave{tavanju i izve{tavanju svega {to se
de{avalo 5. oktobra, izba~en je u prvi plan “988” kao radio-stanica koja je bukvalno radila kao razglas 15-20 dana i ugasila se. To nikada nije
ni za`ivelo. I sada stranci kada dolaze, oni ka`u: “Kakav ’Indeks’! Klju~nu ulogu je odigrao ’988’ 5. oktobra!” O tome pri~am. Vra}am se na
ono prekrajanje istorije i dovo|enje do nekih margina uticaja i uloge
koju je imao “Radio Indeks” za vreme petooktobarskih de{avanja. Nije
samo 5. oktobar. Trebalo je pripremiti se za 5. oktobar. Od juna 2000.
i{le su pripreme i sve ostalo. Da ne pri~am taj isti Montgomeri, kada je
do{ao ovde iz Ma|arske, prvo se video sa ljudima iz “Indeksa”. Ljudi iz
“Indeksa” su ga za{titili. To su neke vi{e politi~ke igre i sve ostalo, koje neko zna, neko ne zna. To nema veze direktno sa radom jedne radiostanice. To su ve} stvari koje su na nivou dr`avne politike.
• Koja je Va{a motivacija bila da radite na radiju?
Bavim se medijima po~ev od “202”, 1987. godine... Bio sam jedan
od pokreta~a “Radio Pingvina” zato {to sam ve} davne ’90. godine shvatio da ono {to se u to vreme zvalo opozicija, da se svi bore za vlast i
da niko ne brine za narod. Jednostavno, jer sam ja na “202” radio kao
organizator u Informativnoj redakciji... Spletom okolnosti, pronalaskom
finansijera koji je hteo da pravi ne{to novo {to nema veze s politikom,
nastao je “Pingvin”. Distancirao sam se od politike maksimalno i imao,
da tako ka`em, oazu izdvojenu van grada. Udaljen od centra grada 7-8
km. U to vreme “Pingvin” je bio lociran u Sportskom centru.
... Jeste te{ko, ali je moja `elja i motiv da to izguram do kraja, da
opet napravim stabilnu radio-stanicu, koja }e jednog dana mo`da prerasti u isklju~ivo muzi~ku radio-stanicu, {to mi je i `elja. Zna~i, da vi{e
231
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
ne}e biti potrebe da se bavi politikom, odnosno informisanjem. Zna~i,
u ovoj zemlji, to sam ja rekao ljudima jo{ 2000. godine, `elja mi je da za
koju godinu “Indeks” bude muzi~ko-zabavna radio-stanica. Za{to? Zna~i da je situacija u zemlji sre|ena i da vi{e nikog ne zanima ni kako se
zove predsednik dr`ave, ni kako se zove premijer, ni da li je ovaj rekao
onome ne{to, nekom politi~aru... @ivimo, imamo neko, uslovno re~eno,
blagostanje. Znam da }e trebati jo{ koju godinu... Traja}e jo{ dosta vremena, ali `elja, nada i vera da }e to jednog dana biti ovde, to je ono {to
mi daje snage da se izborim do kraja i da dovedem ovu ku}u do toga da
ljudi, koji rade ovde, mogu da `ive od svog novca, od svog rada i da to
rade iz zadovoljstva.
• Po{to ste pomenuli narodnu muziku: da li je narodna muzika bila na neki na~in povezana sa biv{im re`imom?
Mislim da jeste, jer... U to vreme, takozvana novokomponovana
muzika, koja se pojavila po~etkom ’90-tih, nije imala veze sa onom dobrom, narodnom, izvornom muzikom, koja je stvarana godinama. Mislim
da je to bio deo politike – neka narod slu{a, neka ima svoje idole me|u
tim “narodnjacima” da bi odvukli pa`nju od tih nekih dnevno-aktuelnih
problema. Dajte narodu hleba i igara i bi}e mira! Neka narod slu{a tu
muziku, neka Lepa Brena bude njegov idol, a kasnije Ceca... Zbog skretanja pa`nje sa teku}ih problema. Raznorazni stru~njaci poku{avaju da
raznoraznim analizama do|u do toga. Ja verujem da je to bilo svesno
ra|eno, a to se najvi{e ogledalo kroz tu novokomponovanu muziku.
Zna~i, ubacivanjem raznih pravaca, arapskih i turskih ritmova, pa je to
vremenom toliko komercijalizovano da je postalo zabava za {iroke narodne mase. Zna~i, da se svesno narod odvu~e u drugu stranu, da se ne
zanima trenutno aktuelnim, dnevnim problemima, ratom, nema{tinom...
S tim {to je, normalno, bilo i muzike koja je imala neke druge poruke,
kroz nacionalisti~ke pesme koje su plasirane. Nije to samo muzika, nego
uop{te kultura, koja se formirala, a koja je pora`avaju}a. Sad polako po~inje, mada dosta te{ko i sporo, da se odvajaju prave stvari, prave vrednosti od onoga {to je poslednjih 10 godina pro{log veka pravljeno na
ovim prostorima.
• Da li ste vi onda namerno pu{tali pop i rok da bi ste se distancirali
od narodne, odnosno od novokomponovane narodne muzike?
Ne samo da se distanciramo. Opet }u re}i svoje vi|enje. Rat je
bio i pro{ao. Kriza jeste, bi}e i pro}i }e. Po meni, najve}i problem su generacije koje su proma{ene. Najve}i problem ove zemlje su proma{ene
generacije 1990. godine, kada je po~eo raspad Jugoslavije, {ta se de{ava
sa mladima koji su u{li u pubertet. To je ta generacije koja iz de~a~kih
232
Mit o nezavisnom novinarstvu
dana sa de~ijim pesmama ulazi u ne{to {to se zove turbo-folk i kulturu
koju neguje taj turbo-folk. To je katastrofa. Imao sam priliku da, sredinom ’90-tih pri~am sa jednom devoj~icom, koja je u to vreme imala 1617 godina i koja je prvi put ~ula za Bitlse. Ja onako zapanjen sam je
pitao: “Kako prvi put?!” Rekla je: “Gde sam mogla da ~ujem?” Vesti,
vesti i samo vesti. Ona je imala 10-12 godina kada je krenuo raspad zemlje, ratovi i sve ostalo. RTS – prvi, drugi i tre}i program... Nema {ta.
Bio si prinu|en da slu{a{ “Palmu”, kulturu koju je plasirala TV “Palma”. Muzika koju je plasirala bila je katastrofalna, ispod svakog nivoa.
Trebalo je nekoliko godina da, recimo, ~uje uop{te, a tada je ve} bila devojka sa 16-17 godina. U to vreme se formira muzi~ki ukus. To je jedna
stvar. Druga stvar: kada se u ovoj zemlji 1993, kada je bila hiperinflacija, radilo za u proseku dve do tri marke mesec dana, neki problemati~ni
tipovi su bili idoli toj generaciji koja je u to vreme imala 14, 15, 16, 17
godina. [to bi on u~io {kolu, zavr{io {kolu da ode da radi u nekoj fabrici i da za to dobije dve, tri marke? Lak{e mu je da obije auto, uzme kasetofon, proda za 50 maraka i onda ima da diluje drogu, uzme odre|enu
svotu novca, spava do jedan-dva, no}u izlazi. Te generacije su uni{tene
i to je najve}a tragedija ove zemlje. Uni{teno je 10-15 generacija. Ta ista
generacija }e sutra dobiti decu. Oni treba da vaspitavaju svoju decu. Kako? Kad nisu bazno vaspitanje stekli. Bili su izdvojeni. Nisu mogli da
idu u inostranstvo, vize nema... Bili su prinu|eni. Tek sada se otvara opcija da neko mo`e da ide u inostranstvo. Odjednom. Tih desetak godina bila je katastrofa. Po meni, to je najve}a tragedija koja je zadesila ovu
zemlju. To {to je tokom rata poru{eno, izgradi}e se jednog dana. [ta }emo sa narodom koji je proma{en? Zato ja ne mogu da oprostim Milo{evi}u. Zato {to je doveo ovaj narod i ovu zemlju na tako niske grane.
Zato smatram da mu treba ovde suditi. Jer je najve}u tragediju, najve}i
bol doneo ovom narodu. Ne ni hrvatskom, ni bosanskom, ve} ovom narodu.
• Od koje godine su politi~ke partije mogle da koriste reklamni prostor na “Radiju Indeks”?
Sve je to krenulo jo{ ’96, kada su krenule demonstracije po Beogradu. Zna~i, ’96/’97. godina. Da se razumemo, jesmo imali ~oveka iz
JUL-a, koji je imao tri minuta da komentari{e, kao {to smo imali iz drugih partija. “Indeks” kao radio-stanica ostavio je otvorena vrata za svakog ko ho}e, zbog objektivnog informisanja, da plasira informacije, da
dâ svoje mi{ljenje, a slu{aoci su ti koji }e da izvode zaklju~ke. Zna~i, nismo mi ti koji }e da izvode zaklju~ke, ve} slu{aoci. Njima treba dati informacije. Nisu to svi koristili. Jednostavno, SPS je mislio da je dovoljno
velik da mu ne treba “Indeks” da plasira neke informacije. U to vreme,
233
Hereticus, 1/2005
Zoran Mihailovi}
najvi{e je to koristila Demokratska stranka, odnosno pokojni Zoran \in|i}... Da ka`emo, od te ’96. godine pa sve do 2000. godine... 5. oktobra
su bili ovde, isti ti politi~ari koji su sada na vlasti. Figurirali su, imali su
kontakte. Nije to bilo samo 5. oktobra – ono obi~no izve{tavanje {ta se
de{ava na ulici, nego sistem komunikacije izme|u njih samih je morao
da ide preko ne~ega ili nekoga. I{ao je preko “Indeksa” u vidu {ifrovanih poruka. Sada ne bih da ulazim u sve detalje. To oni znaju, jer su im
bili prislu{kivani telefoni, mobilni. Dr`avna bezbednost je i tada radila,
bez obzira {ta se de{ava na ulici. Preko odre|enih izgovorenih re~i, preko radija je slata poruka, ko, {ta i gde treba da ode. Nije to bilo samo
obi~no izve{tavanje naroda. Zato i ka`em da je “Indeks” imao klju~nu
ulogu u celoj toj pri~i, jer je odradio veliki posao. Ne samo obi~no izve{tavanje ljudi, ve} i koordiniranje rada... Da bi se sve to izvelo bez krvoproli}a, jer je postojala mogu}nost da to izbije na veliko. Da je krenula pucnjava sa tom koli~inom ljudi koji su bili na ulicama, sa tom energijom koja je bila usmerena prema svrgavanju vlasti, sa tom koli~inom
ispranih mozgova s druge strane koji su bili u slu`bi, svojom voljom ili
ne svojom voljom... Zna~i, milicija. Ne mogu da ka`em da su svi bili isti
u miliciji, ali bilo je ljudi koji su bili ispranog mozga i za koje je Milo{evi} bio Isus Hrist, da tako ka`em. I oni koji su tu bili silom prilika, jer
im je to bio posao i izdr`avali su porodicu od toga. Tu je moglo da bude
sva{ta. Da je krenulo, ne daj bo`e. Jer, to kada krene, tu masu ne mo`e{
da obuzda{, pogotovo tu koli~inu. Naravno, na svu sre}u, to je sa minimalnim `rtvama pro{lo. Bilo je, ali bile su minimalne – devojka koja je
pala sa bagera. A moglo je da bude na{iroko i naveliko... “Indeks” je tu
imao dvostruku ulogu – samo informisanje i usmeravanje naroda: “Suzavac je tamo. Krenula je policija. Policijski kordon se nalazi tamo.” Ka`e{ gde se kordon nalazi. Mora{ da izbegava{, jer masa ljudi koja se kre}e je iz sata u sat sve vi{e dolazila u grad, prema centru, gde su se
de{avale klju~ne stvari. Da usmeri{ one koji su dolazili pe{ice s Novog
Beograda kuda da idu, kojim putevima da se kre}u da bi izbegli sukob
sa policijom i sve ostalo. To nije bilo samo obi~no izve{tavanje, ve} izve{tavanje koje je doprinelo izbegavanju tog krvoproli}a i ve}ih nemira. I slu`ilo politi~kim liderima da vr{e komunikaciju izme|u sebe, jer
su oni ve} imali zadatke ko }e s kim da komunicira, gde da se kre}u...
Dodu{e, to je bila jedna vrsta dr`avnog udara, bez obzira {to nikada nije okvalifikovano da je opozicija do{la na vlast tako {to je izvr{ila dr`avni udar. To jeste jedna vrsta dr`avnog udara.
Beograd, 27. maj 2003.
234
Mit o nezavisnom novinarstvu
• [ta za Vas li~no pet godine kasnije zna~i 5. oktobar, pogotovo u
kontekstu mogu}e EU-integracije?
5. oktobar pet godina kasnije? Istorijski doga|aj koji se morao
desiti kad-tad. Da se desio ranije, bilo bi bolje. Ali… O~ekivao sam te`ak period, znam {ta donosi i odnosi tranzicija, ali mislio sam da to mo`e malo br`e, pa bilo i mnogo bolnije nego {to je sada. Davljenik se za
slamku hvata ali ako `eli{ da mu pomogne{ ili mu daj pojas za spasavanje ili ga gurni da {to pre potone i da se dok ima snage odbije od dna i
onda… {ta mu Bog da. Slamka nikog nije izvadila iz vode, samo ga je
vremenom umorila tako da on posle izvesnog vremena vi{e nije u stanju da prihvati ni pojas a kamoli da potone i sa dna se izbavi. Razo~aran
sam neozbiljno{}u i/ili nesposobno{}u odre|enih politi~kih struktura da
se uhvate u ko{tac sa problemima i hitno ih re{avaju. Boli me ~injenica
da je interes pojedinaca ja~i i ve}i od interesa dr`ave, da jo{ uvek ne postoji jasno definisan nacionalni interes i da se bitke vode oko dnevnopartijskih interesa. Ali… Generalno sre}niji sam i zadovoljniji nego {to
sam bio pre 5. oktobra 2000. godine.
Evropa i mi? Pa valjda smo i ranije bili u Evropi? Evropa je na{a
svakodnevica i neminovnost. [to pre postanemo ravnopravni partneri,
to bolje i za njih i za nas. Dosta smo bili strano telo u ne~ijem organizmu protiv koga se ostali organi bore… Zna~i, Evropa “da”, ali sa svim
na{im istorijskim i kulturnim nasle|ima. Ako “ne”, ili ako “da”, ali bez
nacionalnog interesa, istorijskog i kulturnog nasle|a…? Ne{to mi se privi|a 1919. godina... Stvaranje Kraljevine Srba-Hrvata-Slovenaca…
Beograd, jun 2005.
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
235
..................
POLEMIKE
..................
Vuk Dra{kovi}
ministar inostranih poslova
Beograd
SVI]E 6. OKTOBAR
Prethodni ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi} optu`io me
je u dana{njoj “Politici” da vra}am na posao Milo{evi}eve kadrove, koje je on pre godinu dana proglasio za vi{ak i kojima bih ja, ba{ danas,
trebalo da potpi{em otkaze. Moj prethodnik ka`e da “u Ministarstvu
spoljnih poslova opet svi}e 4. oktobar”.
Neka ~injenice budu sudija.
Me|u “Milo{evi}evim kadrovima”, koji su pre godinu dana “stavljeni na raspolaganje”, ima {ezdeset i troje (63) – domara, voza~a, sprema~ica, kurira, konobara, telefonista, sekretarica... Bore}i se deset godina protiv re`ima Slobodana Milo{evi}a, ja se nisam borio protiv njih i
ne mogu i ne}u da budem ne~ovek, da njih i njihove porodice ostavim
bez hleba.
Na listu otkaza stavljeno je i 29 savetnika, prvih, drugih ili tre}ih
sekretara u ambasadama (dakle ljudi koji nisu kreirali politiku) i samo
pet onih sa zvanjem ambasadora i 17 njih sa ne{to ni`im diplomatskim
rangom. Utvrdi}emo koji su od ambasadora, {efova uprava i direkcija
bili produ`ene ruke naopake politike prethodnog re`ima i, naravno, va`na mesta u Ministarstvu njima }e biti nedostupna.
To, me|utim, ne zna~i da i oni nemaju pravo da `ive.
A sada, da vidimo koje sam “demokratske stru~njake” otpustio
ili sam dao nalog da odu iz Ministarstva spoljnih poslova i na{ih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u inostranstvu.
To su, isklju~ivo, “ugovorci”. Oni koji su dovedeni sa strane i koje ~eka radno mesto tamo odakle su i do{li.
Najpre sam iz Ministarstva spoljnih poslova vratio u MUP i BIA
njih dvanaest, zajedno sa biv{im {efom BIA. Mnogima od njih re{enja
o preme{taju u Ministarstvo spoljnih poslova potpisao je Milorad Bracanovi}, spiritus movens najte`ih zlo~ina Milo{evi}evih eskadrona smrti.
237
Hereticus, 1/2005
Vuk Dra{kovi}
Sada sam dao nalog da se iz diplomatsko-konzularnih predstavni{tava u inostranstvu povu~e njih 14, koji su tamo upu}eni iz MUP-a i
BIA, kao i 16 domara i voza~a.
Na`alost, jedan broj iz MUP-a i BIA primljen je, posle 5. oktobra
2000, u stalni radni odnos, a neki i na sam dan mog izbora za ministra
spoljnih poslova. Naravno da }e i oni biti povu~eni i neka zaborave na
diplomatske i konzularne funkcije i na uredovanje ovim ministarstvom.
Oni su, upravo, bili udarna pesnica Milo{evi}evog re`ima i sva je
dreka protiv mene ba{ zbog njih. Neka galame. Ovo je Ministarstvo spoljnih poslova, a ne BIA.
Milo{evi}a vi{e nema. U Ministarstvu spoljnih poslova svi}e 6. oktobar.
Osvrnu}u se, kratko, i na neke druge “profesionalce” koji, kako
ka`e moj prethodnik, “nisu pali sa drveta”, nego su posle 5. oktobra po
ugovoru poslati u inostranstvo “da pomognu na{oj onemo}aloj diplomatiji”.
Od dvanaestoro tih naro~itih stru~njaka, koji su u inostranstvu ve}
tri godine, samo dvojica imaju zavr{enu gimnaziju, a ostali su zavr{ili
gra|evinske, brodarske, grafi~ke, drvno-prera|iva~ke i sli~ne {kole. U
nekim azijskim ambasadama, domari su dovo|eni sa ~etiri meseca radnog sta`a.
Ho}u znanje i rad. Profesionalizam. I ovde ho}u 6. oktobar.
Dao sam nalog da se povu~e iz inostranstva samo oko 40 “ugovoraca”, a svima je, po Pravilniku koji je potpisao ba{ Goran Svilanovi},
istekao rok slu`be od tri godine. Svuda sam udovoljio molbama ambasadora da neki ostanu jo{ izvesno vreme, dok odavde, iz Ministarstva
spoljnih poslova, ne stigne zamena.
Predlo`io sam Savetu ministara povratak samo jednog ambasadora, jer je navr{io ~etiri godine slu`be u inostranstvu, i prevremeni povratak jednog ambasadora i jednog generalnog konzula, zbog najgrubljeg kr{enja radnih obaveza.
Ovih dana, objavljujemo i konkurs o prijemu 15 pripravnika, najboljih studenata sa Pravnog, Ekonomskog, Filosofskog, Filolo{kog i Fakulteta politi~kih nauka. Diplomatska akademija, u okviru Ministarstva
spoljnih poslova, edukuje kadrove za Evropu i na{u modernu spoljnu
politiku.*
*
238
Tekst objavljen u listu Politika 1. jula 2004. godine pod naslovom “[ef diplomatije najenergi~nije demantuje da se u MIP doga|a ne{to nenormalno”.
Diana Ivo{evi}
ex sekretar Ambasade SCG i Bernu
SVITANJE I DRVO
(Odgovor Ministru spoljnih poslova, g. Vuku Dra{kovi}u, na njegov tekst objavljen u Politici 1. jula 2004.)
Doista, gospodine ministre, neka ~injenice budu sudija.
Ali ako ga u Va{im ~injenicama ne prona|em, mora}u da se obratim nekom drugom sudiji.
Odluku da sam iz Ambasade Srbije i Crne Gore u Bernu, [vajcarska, preme{tena u Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu dobila
sam 25. juna, bez navo|enja razloga. Obja{njenja sam morala potra`iti
u medijima, u Va{im demantijama, na prvom mestu, kao izvoru. Pretpostavljate, ja nisam profesionalni diplomata, te nisam znala da mediji
predstavljaju isklju~ivi na~in komunikacije izme|u Ministarstva i slu`benika u slu~aju preme{taja iz inostranstva.
I nakon pa`ljivog ~itanja Va{ih odgovora na navode biv{eg ministra Svilanovi}a, sebe nisam prona{la ni u jednoj od kategorija tzv.
“ugovoraca”, koje ste naveli.
Ja sam drugi sekretar za ekonomske poslove u Ambasadi Srbije i
Crne Gore u Bernu, [vajcarska. I premda ve} vi{e od godinu dana obavljam pored svoga i sekretarske poslove Ambasade (slu~aj je hteo da
sam najmla|a i da francuski jezik, jezik diplomatije i zemlje slu`bovanja govorim bolje od ostalih profesionalnih diplomata u predstavni{tvu
koje vi{e nema sekretara-prevodioca), me|unarodne konvencije i protokol bi me te{ko mogli svrstati u tzv. administrativno osoblje.
Zatim, ja sigurno nisam kadar BIA. Pre dve nedelje sam “prijatno }askala” sa pripadnicima Va{eg ministarstva, koji rade po Va{im instrukcijama, ali, za~udo, jo{ uvek po metodama iz “dobrih nepro~i{}enih SB vremena”. ^italac ovih redova verovatno je zbunjen koliko i ja,
no Vi }ete znati o ~emu se radi.
Preostaje mi dakle da se prona|em u grupi “profesionalaca” koji
su “pali sa drveta”. “Od dvanaestoro tih naro~itih stru~njaka, koji su u
inostranstvu ve} tri godine, samo dvojica imaju zavr{enu gimnaziju, a
ostali su zavr{ili gra|evinske, brodarske, grafi~ke, drvno-prera|iva~ke i
sli~ne {kole”, obja{njavate Vi.
Moj trogodi{nji anga`man u ambasadi zavr{ava se tek kroz osam
meseci, ta~nije 19. aprila slede}e godine, te sebe ne mogu podvesti pod
239
Hereticus, 1/2005
Diana Ivo{evi}
kategoriju onih koji su vra}eni zbog okon~anja mandata. [to se ti~e mojih kvalifikacija, opet se ne prepoznajem u Va{im redovima. Kao stipendista francuske vlade, zavr{ila sam magistarske studije u Francuskoj u
oblasti prava me|unarodnih investicija. A zatim bila {vajcarski stipendista. I premda sam ispit iz francuskog jezika uredno polo`ila tokom
priprema u MSP i to na nivou koji se zahteva od ambasadora i ministara
savetnika, a naziva “sedmim stepenom”, moj rang je odre|en isklju~ivo
na osnovu godina radnog sta`a koje su bile upisane u moju radnu knji`icu. Dakle, u mom slu~aju nije napravljen nikakav izuzetak, niti prekr{eno pravilo ku}e. Najposle, mene ne ~eka nikakav posao “sa strane” iz
koje sam do{la. Dodu{e, stipendije i ponude }e posle Va{e humanitarne
akcije (odakle mi je ova sintagma poznata?) padati verovatno kao ki{a
(kao kada sam se ’98 pridru`ila izba~enim i suspendovanim profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu), ali nijedan pljusak ne}e biti dovoljno jak da spere saznanje da su ljudi kao ja za Vas manje bitni od
“smipovskih” (~ast izuzecima i ostalim pripadnicima slede}ih ~asnih profesija) “domara, voza~a, sprema~ica, kurira, konobara, telefonista, sekretarica” (ponovo “déjà vu”?).
Kad smo ve} kod drveta, gospodine ministre, setih se stihova jednog, za razliku od Vas, istinskog buntovnika (\. Bala{evi}a): “ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ni{ta uradio. I shvati}e
kad-tad, da ne zna {ta je hlad”. Ja znam. Jer ... pala sam sa drveta da se
vi{e nikada na njega ne popnem.
240
...............
DOSIJE
...............
PISCI O TITU
– Izbor tekstova –
Veliki doprinos stvaranju Titovog kulta dali su mnogobrojni jugoslovenski pisci, svih na{ih naroda i narodnosti. Oni su stvorili bogato
sadr`inski veoma razu|eno delo (memoari, svedo~anstva, eseji, lirski zapisi, pesme i sl.) o Titu kao “revolucionaru i slobodaru”, “najve}em sinu
na{ih naroda i narodnosti”, “najpo{tovanijem ~oveku na{eg veka”, “najve}em dr`avniku, vojnom strategu i mirotvorcu” i tako omogu}ili njegovu divinizaciju.
U prvim godinama posle rata Titov autoritet je stvaran kao imitacija Staljinovog kulta. Posle raskida sa Sovjetskim Savezom Titov kult je
dobio nove dimenzije i forme. Nastupilo je vreme idolopoklonaca Titovog lika i dela. Udvori{tvo je postalo najzastupljeniji knji`evni rod u kojem su se ogledali |aci, radnici, seljaci, ali i vode}i intelektualci i najve}i
knji`evnici. Hiljade pisaca u svojim tekstovima dodvoravali su se diktatoru, pretvaraju}i ga u bo`anstvo i besmrtnika. U njihovim delima Titov
lik se pojavljuje u skoro svim zapisima, pesmama i ostalim literarnim
tvorevinama kada je re~ o revoluciji, kao simbol slobodarskih svenarodnih te`nji, otpora i borbe u posleratnoj izgradnji, obnovi, izgradnji samoupravljanja i osvajanju mira na dobrobit ~itavog ~ove~anstva. O njemu
su progovorili pisci svih generacija.
Ovaj idolatrijski odnos prema Josipu Brozu Titu kulminirao je
njegovom smr}u kada su gra|ani bili preplavljeni nekriti~kim hvalospevima himnopevaca i odad`ija. On je njima roditelj, brat i drug, cvet ljubi~ice i lale, soko i slavuj, sunce i `ubor potoka, sigurnost i sloboda, pesma koju narod u srcu ra|a....
Iz bogate riznice hvalospeva o Titu, izdvojili smo jedan deo, koji
}e na jedan slikovit na~in predstaviti ~itala~koj publici ulogu pisaca u
obogotvorenju Josipa Broza i deifikaciji njegove vladavine.
Sem redakcijskih naslova, izabrani tekstovi su dati u izvornom obliku, sa {to manje “prate}ih” podataka. Izostavili smo navo|enje vremena i okolnosti nastanka pojedinih tekstova (sem kada je bilo neophodno), kao i biografske i bibliografske podatke o autorima tekstova koji se
nalaze u enciklopedijama.
241
Hereticus, 1/2005
[email protected] TITO,
MI TI SE KUNEMO
Godine su pro{le pune muka,
ginulo se za slobodu nemo,
ili s pesmom umesto jauka:
Dru`e Tito, mi ti se kunemo.
Veselje se {iri na sve strane,
sad slobodno po zemlji idemo –
al, velike pamti}emo dane,
Dru`e Tito, mi ti se kunemo.
Gord je svaki na podvige ove
i ponosan – zemlju {to di`emo,
Ma{ine }e zatutnjati nove,
Dru`e Tito, mi ti se kunemo.
Svetlosti }e svuda da se pale,
hajde, reke rodne, da krenemo,
propeva}e hidrocentrale,
Dru`e Tito, mi ti se kunemo.
Znanjem stalno puni}emo dane
sve da znamo i sve da umemo,
u~i}emo vi{e nego lane,
Dru`e Tito, mi ti se kunemo.
Praznik slazi na ulice na{e,
u oblake da letimo, smemo!
Na{e pesme zli neka se pla{e:
Dru`e Tito, mi ti se kunemo!
Dru`e Tito, mi ti se kunemo!
(1949)
Mira Ale~kovi}
USPRAVAN ^OVEK
Njegov `ivot je uspravnost
jednom olujnom stablu
Njegov vidik je svetlost
koja se razgranava
Njegove su misli sadnice u veku
i bacaju duboko duboko u budu}nost
pesme {to se kao jabuke beru
njegovo ne je protiv {tapa
kojim je gospodar osloba|ao roba
njegovo da je za ru`e
slobode odnegovane krvlju
242
Pisci o Titu
njegova borba je bratimljenje
strana sveta u gustom kovu
uvek graditeljskih ruku
Bo`idar [ujica
TITO
Tito je Ime veka koji te~e
Lu~a ve~na {to otapa tmine
Najve}a zvezda sred Putanje Mle~ne
Tito je ime na{e Domovine
Velimir Suboti}
TITO
(Nema drugog dana osim onoga koji }e do}i)
Kada govori kao da zvezde padaju
u lepu vodu iz jedne ve~nosti iza
promenljivih oblika
uperi prst u nezami{ljeno mesto ali vreme
la`no
gde pro{lost jo{ nije pro{la
i ka`e:
ko tamo po|e sti}i }e u dan pre dana kada
je po{ao
u nesli~nu idilu nevernu onome {to je iza nje
gde je ru`na graja ina~e hvaljenih ptica.
On ni{ta ne pre}uti on ka`e
svaku mrlju u oku svaki oblak na du{i:
budu}nost nije sve ono {to }e do}i
mnogo {to{ta }e se jednostavno ponoviti
pro{lost nije sve ono {to se ne}e povratiti.
i jedan deo budu}nosti ostaje zatajen.
On nas u~i kako da ne izgubimo sli~nost
sa svojom nadom sa svojim lepim ljudskim
licem
on nas u~i da prepoznamo budu}nost
u onome {to radimo u onome {to }e do}i
jer jao onom koji izgubi svaku sli~nost sa
ovim gradom
jao onom koji nema svoje mesto na ovom
trgu
jao onom koji bude merio sebe svojom
senkom
koji je dan njegovoj neosvetljenoj krvi.
243
Hereticus, 1/2005
Budu}nost je tu samo je treba prepoznati
i izdvojiti.
O beli grade o cvetni grade na ~ijim
prilazima ni~e `ito
jednom ba~eno u zemlju nikad ba~eno
kao kad si|e{ kao kad nestane{
da bi se mogao pojaviti, zakopano zlato
Branko Miljkovi}
KAZIVANJE POKOLENJA
Me|u nas je banuo ~ovek
Ne iz daljine nepoznate,
Ne iz davnine,
Iz nas je do{ao
Da sa ve~no{}u razgovora
Da nam je pribli`i.
Me|u nas je stupio ~ovek,
Ne iz pesama,
Pesme su do{le za njim
Da nas opevaju,
Da nas osvetle.
Do{ao je ~ovek –
Iz mnogih `elja se rodio,
I do nas su do{li putevi
Kojima do tada ne hodismo.
Osmehivala su nam se nebesa
Do tada daleka i nepoznata
Pevale su u nama daljine.
I svetovi su se pokretali,
Bratimili se i dodirivali,
U njegovim re~ima.
Svetlosti su se prepoznavale
U njegovom imenu
U nama smo ga pronalazili
U na{im nadama se osmehuje.
Dobrota je u nama propevala.
Sada je u svima nama taj ~ovek
Na{ ve~iti drug.
Dok putevima idemo na svim raskr{}ima
Njegove su re~i, njegove o~i.
One iz nas u svet gledaju
I daljine im se pribli`uju.
One prizivaju dobrotu
I sakupljaju pitominu.
244
Pisci o Titu
I me|u nama je,
I u nama je taj ~ovek
Za kojim su do{le pesme
Da nas opevaju,
Da nas pribli`e ve~nosti
Dragomir Brajkovi}
VRIJEDI @IVJETI
I BORITI SE
(TITO)
od onih retkih {to gledahu u o~i.
uzdu` i popreko {estare}i u domaji uvek be{e.
prou~avao je marksa
~itao lenjina
pisao pisma drugovima
budan kad kidao se most.
pod nebom i u hladnim zakutcima
pronicao je kao igra zasun smrti
i kad su ga pitali {ta sad valter
odgovorio je: »vrijedi `ivjeti i boriti se«.
ali sa prozora sa visina
gde lete samo hrpe praznih re~i nije govorio.
i da i ne otkidao je iz du{e srca
iz jedne zemlje {to pro`eta je ~istom vatrom.
Jovan Zivlak
I RUKE STVORENE ZA RUKOVANJE
Na zimnoj trpezi
tamo gde hladnu ku}u i mrak mimoilazi
ogledali smo se u Istim crvenim ogledalima
s kolena na koleno.
Stasali smo na hladnoj, kamenoj postelji
i vrh hladnih zvezda
o kojima pevamo sa zaka{njenjem.
Glad se hvatala za zidove,
prag je, makar truo,
bio tu da se prelazi i ~uva
pred vetrovima, snegovima,
pred su{om i pred vojskama,
stasali koraci otaca i brigom majki,
i ruku stvorenih za rukovanja.
U bitkama,
u ~eli~nim benzinskim olujama,
245
Hereticus, 1/2005
pred {tektavim ratnim strojem
gde se ljudski lik ne prepoznaje
bio je Tito,
jedinstvo, ponos i na{a greda tavanska,
plot, posna zemlja
i zavet koji se lepi uz krv
i otima stvarnost.
I da li nas na kraju sela ~eka znani put
il’ drvo na kom su prazna gnezda,
da li nas blizak lik sluti
il’ sre}a koja ima svoj deo stvarni –
nije nam bilo va`no,
na vetrometini bili smo isto oru`je
i otvoreni i za druge ljude
i ruku stvorenih za rukovanja.
Radivoj [ajtinac
DRUGU TITU
U TI[INI ZASTAVA
Ti{ino velike `alosti.
Ti{ino Kumrovca,
Ti{ino Beograda,
Ti{ino Jugoslavije,
Velika ti{ino bola;
Da l’ zato si danas
Tolika
[to ti najdivniji sin
Minu u ti{inu zastava
Tvojih
i Partije;
Cvetna ti{ino
U odlasku.
Povratku
I trajanju
Titovom.
Beograd, 7. maj 1980.
Dragan Kolund`ija
TO MAJKA VI[E NE RA\A
Od kakvog li
materijala
sagradi sebe
to ne zna niko od
neimara
246
Pisci o Titu
Me|u rudama gvozdenim
njega nema
a ima ga me|u Brozovim
a Brozovoga nigde nema
i hiljadugodi{nje drvo
tro{no je
i tro{na je `iva stena
i nema ga ptica
nad andima
nema ga kornja~a
ni hridina
a Broz ga ima
i nema ga nigde
na znanim mestima
a Broza me|u o~ima
ima
Ni gvo`|e
ni drvo
ni stena
ni ptica
ni kornja~a
ni hridina
od takvog kova
ne sazda sina
A sve se iz te ~vrstine
ko uran osloba|a
i sve se ponovo stvara
to majka vi{e ne rada
A Broza nigde nema
i svud ga ovde ima
zemlju da ovine
mi smo ti bre mi
od takve kovine
I on je od kosti
od krvi i mesa
nije li od ~eg drugog
kidisao na nebesa
Delana ljudskom rukom
istorija je slada
i {to je mogao Broz
to vi{e majka ne ra|a
Aleksandar Sekuli}
247
Hereticus, 1/2005
“TITO JE NA[, MI SMO TITOVI”
Ali ta vihorna re~ “Tito je na{ – mi smo Titovi!” od koje, kad je u hiljaditom horu kli~emo, suze zaklinjanja naviru na oko, krije ispod tog svog emotivnog dejstva jednako duboku racionalnost, onu promi{ljenost i smi{ljenost iz
kojih se, kroz vekove, izgra|uje narodna mudrost, i doista, ona je su{tastveno
poslovi~ki mudra. Ako je mudrost saznanje i znanje ste~eno iskustvom, filozofija proverena `ivotom, onda je ova re~, izlivena u onom jednostavnom obliku
u kome je narod misli svoje mudrosti nekad u kamen urezivao, zaista najsadr`ajnija poslovica ovog vremena, najistinitija formula njegove su{tine.
Jer, {to ona kazuje i kad je nastala, koji je odnos izme|u trenutka kad se
rodila i dubokog smisla koji sadr`i? Kad se prvi put javlja re~ “Tito je na{ – mi
smo Titovi!” danas bi bilo vrlo te{ko ta~no utvrditi. Prirodno bi bilo pretpostaviti da je ona ponikla jo{ onog trenutka kad se Tito, iz tajnosti i ilegalnosti,
pojavio na beli dan pred narodnom mno`inom i u njoj po~eo da zra~i oslobodila~kom i revolucionarnom idejom i voljom, kad je ona sama po~ela ose}ati da
je to njen ~ovek, a on da je privla~i k sebi, da je organizuje za borbu i revoluciju, da je u borbu i revoluciju vodi i sa njom u njima da pobe|uje. To duboko
srodni{tvo se tada ve} moralo ukoreniti i kao takvo na}i izraza u narodnoj re~i.
Ali ta je re~ tada jo{ bila samo konstatacija jednog saznanja, potvrda jednog
neporecivo me|usobnog usvojenja.
Ona je danas ne{to mnogo dublje. Od trenutka kad je Tito ovome narodu po~eo da biva osporavan, klevetan i ru`en, a narod pozivan da se od njega odvoji i njemu suprotstavi, ova re~ se pretvorila u izraz sveop{teg saznanja
naroda da bi takav raspon zna~io uni{tenje svih njegovih revolucionarno ste~enih sloboda i zapretio smr}u i njemu samome, i tako je ova re~ upravo tada
postala sinteza mudrosti narodne u razumevanju istorije, i u ovome trenutku i
za dalja vremena.
Milan Bogdanovi}
MAGIJSKA FORMULA KOJA [email protected] NAROD,
ULIVA VERU I OTVARA SRCA
To ime od ~etiri slova postalo je ve} davno legendarno, postalo je gotovo magijska formula koja di`e narod u borbu, uliva mu veru i snagu otvara srca i put ka pobedi. Njegov ozbiljni, pametni, i strogi i dobri lik, izbrazdan velikim brigama a ozaren vedrinom sagledanog cilja, gleda nas sa mnogih stranica
na{ih listova, sa transparenata, sa zidova manje-vi{e spretno crtan, manje-vi{e
nespretno idealizovan ili dobronamerno deformisan, ali uvek sa ljubavlju ra|en. Tito – to je narodnooslobodila~ka borba koja je na{u namu~enu zemlju digla na visinu odakle je celi svet vidi, Tito – to je `elja na{ih naroda za slobodom
koja je borbom ve} sagledana, Tito – to je na{a herojska i svesna omladina, Tito
– to su na{e `ene koje su se kroz borbu izdigle do ponosnog borca i ravnopravnog ~oveka, Tito – to je na{a Komunisti~ka partija, koja se od nesre|ene partije jedne ne mnogo zna~ajne zemlje digla do najslavnije komunisti~ke partije u
248
Pisci o Titu
Evropi (...) A u tom plemenitom liku Tita (...) najplemenitije te`nje na{ih naroda nalaze puni i verni izraz.
Jovan Popovi}
OTVORIO NAM JE PUT KA SLOBODI
“Nie Makedoncite Tito si go sakame ... ” – ovim re~ima makedonski narod izra`ava svoju ljubav prema drugu Titu. One uvek mogu da se ~uju kad se
na mitinzima ili masovnim zborovima pomene njegovo ime. Jednostavne i jasne
su te re~i kao {to je jasna i sama ljubav naroda koji ih izgovara. One su sna`ne
i ubedljive jer dolaze upravo iz srca na{ih ljudi.
Nikada narod u Makedoniji nije imao tako dobre re~i koje bi uputio jednom ~oveku, jednoj li~nosti. Decenijama ve} on ~uva u sebi svetlu i neizbrisivu
uspomenu i borbeni zavet svojih nacionalnih velikana: Goce Del~eva i Jana Sandanskog. Ali, on je tek u najnovije vreme na{ao ~oveka koji potpuno zaslu`uje
njegovu neograni~enu ljubav, priznanje i odanost. Ovo je bez sumnje zbog toga {to je Tito na{em narodu ne samo {iroko otvorio svetle stranice njegove herojske pro{losti, daju}i jo{ vi{e `ivota njegovim ilindenskim tradicijama, ve} {to
mu je otvorio put ka slobodi, uistinu, nezavisnom `ivotu i `ivotu u izgradnji socijalizma.
(1949)
Dimitar Mitrev
PUT U ME\UNARODNU I ME\UKONTINENTALNU HISTORIJU
Na}i se godine tisu}u devet stotina ~etrdeset i osme na udaru uragana,
kakav se bio oborio na Tita i na ~itav CK KPJ, i odoljeti onoj oluji dostojanstveno i ponosno i smiono, nije bila mala stvar. Mo`da bi bilo preterano re}i, da
bi se stvar razvila sasvim drugim pravcem da nije bilo Tita, jer on je u onom dramatskom i sudbonosnom trenutku bio okru`en falangom svojih lojalnih i odanih
suradnika, no{en jednodu{nom simpatijom ~itave Partije i svih na{ih naroda, ali
je izvan sumnje da su pojave, destaljinizacije, koegzistencije, me|unarodne ~ovjekoljubive borbe za svjetski mir, politike vanblokovskih zemalja i tako dalje
vezane o njegovu li~nu inicijativu upravo tako, kao {to je o njegovu li~nu inicijativu bila vezana revolucija zagreba~ke Mjesne Partijske Organizacije februara 1928., koja u historiji na{eg dru{tva predstavlja historijski datum i prekretnicu. Od toga dana Tito se zaputio svojom stazom, a njegov put pretvorio se u
pojavu, u me|unarodnim i me|ukontinentalnim omjerima historijsku.
(1952)
Miroslav Krle`a
PO CRTI SVOG MORALNOG UVJERENJA
Kada neko mo`e da ka`e: borio sam se po crti svog moralnog uvjerenja,
vidio sam mnoge zemlje i gradove, vojske i ratove i civilizacije, dru{tvene sisteme i revolucije, pro`ivio sam `ivot zara|uju}i hljeb svojim vlastitim rukama,
249
Hereticus, 1/2005
bio sam robija{ i ratnik, politi~ar i organizator velikog masovnog pokreta za
oslobo|enje proletarijata, digao sam ustanak protiv slijepe stihije, o~istio sam
zemlju od tu|inaca u te{kom i krvavom ratu, vratio sam svojoj domovini oteto
more, njene otoke i njene gradove, oslobodio sam svoj narod od klasnog izrabljivanja, polo`io sam temelje socijalizmu i danas di`em zemlju iz njene zaostalosti u red civiliziranih naroda, onda takav ~ovjek mo`e s punim pravom da ka`e: izvr{io sam svoju ljudsku i gra|ansku du`nost...
(1952)
Miroslav Krle`a
TITO DANAS I TITO SUTRA
Tito danas i Tito sutra... Doga|a se pokatkad. Obi~no no}u. Dok ~itam
ili katkad pi{em. ]utanje, ispunjeno smislom. Skladno, i kad je pro`eto nemirom i sumnjom. To su uslovi na{eg `ivota. Pa ipak, kao da ~ovek u magnovenju
otplovi na neko drugo, pli{anije more, plavo, bez bora, bez brige svakida{nje, i
odjednom se trgnem. Pitam sebe: gde sam? Uznemirim se. Pri|em prozoru, otvorim ga {irom. Ti{ina. Mirne zvezde. Ili tiho sneg veje. Ili na{e ko{ave bri{u
pustu ulicu. Itd. Svejedno. Neka su samo: ti{ina zaspalog grada i mirne zvezde.
Preda mnom benu aveti na{e pro{losti. Oluje na{ih godina. Patnje i borbe. Ta
ti{ina mo`e da vara. Mirne zvezde nekad varaju. Isto je tako i tiho i mirno nebo
izme|u 5. i 6. aprila 1941. godine. Iznad granja ve} olistalog drve}a, u Poenkarevoj ulici, mesec je nemo jezdio. Me|u nama kora~ali su i Lola, i Vesa, i Jurica.
Njih, ka`u, vi{e nema. A oni su u na{im temeljima. Oni kora~aju na{im srcima.
Na{a ova dana{njica i{~auravala se me|u nama. A negde, preko granica na{ih,
ve} su brektali dizel-motori Hitlerovih “{tuka” {to }e se obru{avati tog nedeljnog jutra nad na{im gradom (zato se, mo`da, uvek trgne mese~ina, kad je svet
uzburkan). U sli~nim ~arobnim no}ima ru{ili su se nad gradovima i famozni
smrtonosni “tepisi” ... A svet u kome `ivimo opet je pun opasnosti, ljudska srca zebnje. Ko da otkrije [ta krije taj mirni sjaj zvezda? Tamne volje zlih vol{ebnika ne gledaju taj sjaj. One imaju samo svoje krvave obra~une. Onda se setim
i ne~ujno u sebi izgovorim ime: Tito. I topli, ljudski sjaj zatreperi tad pod hladnim sjajem no}i. Smirim se. Zatvorim prozor. Spokojan, ~itam dalje, ili kapljem
i kopnim nad re~ima: to mi je posao. Udno svesti mi bdi, kao verni stra`ar, jedna jednostavna re~enica (re~enica? ne, sama je to stvarnost): Dobro je – mi imamo Tita.
Jer Tito je na{a svakida{njica, na{a ~ove~nost, `iva stra`a na{e, slobode,
na{e NE svakoj ubistvenoj dogmi, “na{e patnje i na{e muke”, kao {to je pre neki dan rekao u Slavonskom Brodu, na{e, svetu upu}eno, “ipak se kre}e” socijalizam.
Tito danas i Tito sutra ...
Mo`da nikad ne bih ovako glasno izgovorio ono {to sam sad rekao. Ima
velikih stvari `ivota o kojima se }uti. Jer re~i su katkad zavodnice. Oni koji barataju s njima znaju kako lako one mogu da iskrive na{u misao, da la`no zazvu~e, kad jednostavno treba da ka`u ono {to ka`u. A velike ~ini `ivota tra`e
od nas da budemo ta~ni i da im budemo verni. (...)
(1953)
250
Du{an Mati}
Pisci o Titu
TITOVSKA SPASONOSNA FORMULA
Iskustvo iz pro{losti na{ih naroda, te{ko i bez predaha, kroz stole}a kaljeno neumornim i surovim `ivotom na jednoj od me|a sveta – to je iskustvo,
crpu}i svoju vitalnu snagu iz najplemenitijih narodnih htenja, oplodilo Titovu
misao, njegovu volju, njegov san, njegovo delo. Tito je do{ao kao ~ovek koji je
smelo iz na{ih vekovnih stremljenja, iz ognja zgari{ta robovanja i pokolja, izvukao spasonosnu formulu koja je, sjedinjena sa formulom nau~nog revolucionarnog re{enja i primenjena u na{em `ivotu od 1937. do na{ih dana, pokazala
svoju nedvosmislenu `ivotnost i `ivotvornost, svoju ~ove~nu du{u, svoj duboko
logi~ni um, svoju delotvornost. I Tito je postao `iva stra`a na{e samostalnosti i
slobode, na{ optimizam, na{e dostojanstvo, na{a antizaostalost, pobeda na{a nad
ukletim srednjovekovljem.
Titovska formula, njena izuzetna efikasnost, morala je svojom svetlo{}u
da privu~e pa`nju i drugih naroda, a posebno onih ljudi koji svoj `ivot shvataju
i kao dug koji treba vratiti narodu iz koga su ponikli. I tako je na{e, Titovo blago, neusitnjeno i nepotamnelo u uskim me|uuporedni~kim prostorima, po~elo
da napaja i druge narode, izvan sedam na{ih granica, na sve ~etiri strane sveta.
Ideja nezavisnosti, ravnopravnosti, slobode, nerazdvojna je od na{eg, Titovog
imena, ali ona nije ostala samo na{a, samo Njegova misao – ona ima vrednost
sveop{te potrebe, snagu univerzalne `elje, volje i sna, privla~nost velikog cilja,
ostvarenje punijeg, ~ove~nijeg ~oveka u ravnopravnoj, mirnoj, ospokojenoj zajednici naroda. Zna~aj te ideje pretpostavljaju i ose}aju prijateljski, bliski i daleki, koji su, prate}i na{ put, izvesni da ne prate samo put jedne male zemlje.
Spomenu}u jo{ jednu odliku na{ih naroda koja ispunjava Tita: na~in kako se ide ka tom velikom cilju. Upornost, hrabrost, borbenost, postojanost, koje ne umeju da pokleknu, ne znaju za poga|anja i popu{tanja pred jo{ uvek velikim zlom dana{njeg sveta – beskompromisnost koja je uvek znala za pobedu,
koja nas je uvek vodila pobedi. I kao {to je On, u srcu protutnjalih oluja, oli~avao vekovne te`nje na{e za ponosnom nezavisno{}u i slobodom, tako i danas
oli~ava svu na{u gordu hrabrost i nepokolebljivost sa kojom tu te`nju odr`avamo, negujemo, pronosimo kroz vreme i ostvarujemo u prostoru. Zato nije fraza
kada ka`emo da na{e narode, da Tita ni{ta ne}e odvratiti od puta koji smo izabrali – da na{i narodi, da Tito, ne znaju za stranputice i vra}anje unazad ...
(22. maja 1955)
Aleksandar Vu~o
TITO JE POLUSTIH OD ^ETIRI SLOVA
(Formula specijalne teorije relativiteta
koja kazuje identitet mase i energije)
Hiljadama i hiljadama puta skandiran iz hiljada i hiljada grla, kao iz jednog jedinog, taj usklik, deo jedne parole koja je ~itav jedan politi~ki program,
to je ponosno, samosvesno osvedo~enje nacionalne i revolucionarne savesti jedne milionske narodne zajednice, to je, sigurno u sebe, potvrda jednog tvr|enja,
odgovor na jedan odgovor iza koga ne stoji vi{e nikakvo pitanje. To je jedan
zahtev i jedan zavet u isti mah, obe}anje koje se daje i koje se prima, sva pouz-
251
Hereticus, 1/2005
danost, sva radost jedne ~injenice jedne pobede, jednog odgovora na najte`a pitanja u istoriji na{ih naroda, na ~itav niz, jedan zavr{en i prete}i splet nemilosrdnih pitanja koja tim narodima istorija nije prestala da postavlja, da je izgledalo da im je odgovora nemogu}no na}i, ni u misli ni u krvi. To je taj odgovor, taj
polustih od ~etiri sloga samo, i on sadr`i, kao ona sasvim mala i sasvim jednostavna formula specijalne teorije relativiteta koja kazuje identitet mase i energije, on uklju~uje i sinteti{e tolike odgovore na tolika pitanja da nam je dovoljno jemstvo da se ta pitanja ne}e vi{e mo}i javiti, nikada vi{e, da ta pitanja
ne}e vi{e mo}i, kao do sada, da nas na~ine plenom iznutra i spolja na, nas ustremljene grdobe i nasilja. U maloj Einsteinovoj formuli le`ala je sakrivena ~etrdeset godina razre{ena tajna eksplozije u Hiro{imi, ali u njoj, samim tim {to
nam otkriva da su masa i energija u su{tini jedno isto, le`i, re{ena, isto tako, i
tajna izgradnje bezbrojnih, svetlih i monumentalnih Hiro{ima budu}nosti, tajna gospodarenja ~oveka nad prirodom preko upoznavanja njenih zakona, tajna
materijalnih uslova jedne budu}e sre}e koju nisu umeli i nisu smeli ni najsmeliji sanjari ni da zamisle. ^etiri sloga, jedan kratak, odse~en, skoro prkosan, svetu na znanje i sebi na radovanje uvek iznova, hiljadama i hiljadama puta kao prvi put ba~en uzvik, uvek isti i uvek nov, to je formula kojom mo`emo, kojom
ho}emo svaki dan, i svaki dan iznova, kao da se tek toga dana rodila, da potvrdimo, da obelodanimo i svoje re{enje krvave zagonetke na{e istorije, i svoju re{enost, i svoju radost da smo to re{enje na{li. Mi time potvr|ujemo, tim odgovorom na jednu dobrovoljnu obavezu vernosti da su iza nas u jednom sasvim
drugom smislu, u na{em smislu, jugoslovenskom, i u na{em proleterskom smislu, internacionalisti~kom, socijalisti~kom, besklasnom, mi time svaki put iznova kli~emo da su, zaista, iza nas, i kroz nas, masa i energija pokazale da su samo
razli~iti izrazi za istu stvar, da je to na{a istina, da smo to mi. Na pitanje {ta, i
ko smo, i kako }emo opstati tu (tu gde je ova plodna i kr{na, ova {umovita i valovita, i ravna i ~udna, ova surova i mila zemlja, jedina koju mo`emo i ho}emo,
na ~itavoj ovoj zakovitlanoj planeti SVOJOM zvati), i kako }emo se odupreti,
da ostanemo svoji na svojoj zemlji, uprkos svim olujama koje su kroz vekove
brisale ovaj na{ prostor, koji je ogromna raskrsnica doba i snaga, steci{te navala
i prodora, na pitanje kako }emo se odr`ati i kako napredovati, da nas vi{e ne
ste`e beda, da nas vi{e ne iza`ima razdor, da nas vi{e ne ispija nepravda, da nas
vi{e ne tro{i nesvest, na pitanje {ta smo i ~iji smo, i ~iji mo`emo i ho}emo da
budemo da bismo i u potpunosti postali SVOJI, odgovorili smo, spontanim krikom radosne obaveze, da smo Titovi!
Marko Risti}
NA TITOVIM CEDULJICAMA PRIPREMANA JE NA[A ISTORIJA
I tada, u maju 1941. na toj terasi u Beogradu, ispred koje su u zagu{ivoj
buci prolazile nema~ke kolone, promatrao sam ga kako mirno, bez `urbe i bez
nervoze – kao da radi sasvim neva`an posao, kao da se zabavlja – prelistava kurirska pisma i sistematski pali jedno za drugim ona koja su postala nepotrebna
i kako na tankim listi}ima papira {irokim potezima pera ispisuje svoje savete i
poruke koje }e drugi kuriri nositi {irom okupirane i raskomadane zemlje.
252
Pisci o Titu
Tim ceduljicama koje sam tada, ne slute}i im sam zna~aj, gledao kako se
bele na suncu, pripremana je savremena na{a istorija.
Vladislav Ribnikar
TITOVI RATNICI SPREMNI DA JURI[AJU NA NEBO
Po~ela je smotra jedinica. Nailazio je Tito! Ne govorim o svemu {to se u
tom trenutku zbivalo. U se}anje prizivam samo znana lica koja sam u tim trenucima posmatrao. Menjala su se brzo, kao kad se menja livada na sun~anom
danu posle prolaska nekog oblaka, po postaje sjajnija, zelenija, blistavija. Vi{e
se ne raspoznaju detalji, jer sada je sve isto, u nekoj novoj svetlosti. To vi{e nisu
ona lica koja sam ranije znao ni ona druk~ija koja sam ovih dana posmatrao.
Opet su nova. Ne{to ih je promenilo i u~inilo sli~nim. Ja ih jo{ razlikujem, ali
me iz njihovog stroja preplavljuje (~ak i fizi~ki to ose}am) ne{to {to je isto i jedino. Titovi ratnici pred svojim Vrhovnim komandantom. Ne oni sa poznatih fotografija i uljanih slika koje su me nekad uzbu|ivale. Ovo, za mene, jo{ nije, naslikano...
Nekoliko godina docnije, na proslavi 20-godi{njice ustanka, u Titovom
U`icu 1961. godine, a ispred mene, u prvim redovima, bili su opet oni, meni
znani ljudi. (Ovde nije bilo ni~ega {to bi onako pritiskivalo se}anjima kao pre
nekoliko godina na Tjenti{tu, a i dan je bio sun~an.) Bili su vedri. Dok je Tito
govorio, gledao sam, opet su se menjali i ta se vedrina opet uliva u ne{to isto, u
jednu jedinu ponosnu radost i ~inilo se da se vi{e ni{ta ne mo`e dogoditi. A onda je Vrhovni komandant si{ao sa govornice i po{ao ispred svojih ratnika pozdravljaju}i ih. Oni su ispru`ili ruke, i njihova lica, ne, to jedno lice brigade, koje je izgledalo kao da je nemogu}e jo{ ne{to iz njega izvu}i, sada je opet bilo
novo, zra~e}i, kao neka dotad nevi|ena svetlost, jednu radosnu re{enost i radosnu neuni{tivu snagu onih koji su (kako neko re~e) spremni da juri{aju na
nebo...
Slavko Vukosavljevi}
OD KUMROVCA DO PLEMENA U PUSTINJI
I ovdje su lijepi ne samo bregovi, brda i polja, nego i mala rasturena zagorska sela – me|u kojima je Kumrovec i lijep i znamenit – jer se u njemu rodio ~ovjek za kojega danas zna cio svijet: Azija, Afrika, Amerika; gradovi i sela;
rudari i mornari cijeloga svijeta – jer je gotovo nemogu}e, da ~ak i plemena u
pustinjama, nisu ~ula za Tita!
]amil Sijari}
ZATO^NIK MIRA
Kao ve}ina mojih sunarodnika i ja u Predsedniku na{e Republike vidim
izrazitog zato~nika mira i borca protiv rata i nasilja.
253
Hereticus, 1/2005
On je to bio u legendarnoj borbi kad je, sjediniv{i narode Jugoslavije, digao i vodio oru`ani ustanak protiv fa{isti~kih zavojeva~a i okupatora i tako
oslobodio svoju zemlju; to je bio i onda kad je svoju oslobo|enu i ponovo ujedinjenu zemlju poveo putem me|unarodne miroljubive saradnje a protiv svih
vrsta nasilja, mr`nje i diskriminacije.
Borba za mir bila je i ostala u osnovi svih njegovih nastojanja.
Oslobo|enoj Jugoslaviji po{lo je za rukom da za kratko vreme uspostavi
dobre ili normalne odnose na svima svojim granicama pa i sa onima od kojih su
je dotle delile razne opreke; ona je na{la mogu}nosti da postane aktivan ~lan i
iskren branilac Ujedinjenih nacija, kao i da odigra va`nu ulogu u organizovanju nesvrstanih zemalja. U isto vreme ona je, opet pod rukovodstvom predsednika Tita, re{avala jedno za drugim pitanja svoga unutra{njeg ure|enja, nalaze}i pravednija i savremenija re{enja za sve svoje narode i narodnosti, a na svima
podru~jima zajedni~kog `ivota.
Ukratko, i oru`ana borba protiv nadmo}nog zavojeva~a, i stvarala~ki rad
na unutra{njem ure|enju zemlje, i ostvarenje miroljubive saradnje sa svima dr`avama sveta, bez obzira na njihovo unutra{nje ure|enje – sve su te aktivnosti
nove Jugoslavije imale za cilj mir i slobodu ~oveka, a njihov inicijator i rukovodilac bio je predsednik Josip Broz Tito.
Op{tepoznata je neumorna aktivnost koju je predsednik Tito razvio u
me|unarodnom `ivotu posleratnog sveta. Ona je obuhvatila sve kontinente i
predsedniku Titu i njegovoj zemlji pribavila znatan ugled jer je po op{tem mi{ljenju vo|ena u duhu mira i ~ove~nijih odnosa me|u ljudima i narodima.
Ivo Andri}
NI LEGENDA, NI ENIGMA, NI HIJEROGLIF
Tito nije legenda za narode Jugoslavije. Ni enigma, hijeroglif. On je dio
jugoslovenske stvarnosti, tako prirodan i potreban kao vazduh ili voda. I ako
neko, iznenada, upita nekog malog Jugoslovena, dje~aka ili djevoj~icu, ko je to
Tito, on sigurno, u velikom broju slu~ajeva, ne}e re}i da je Tito predsjednik
SFRJ, ve} }e malo zbunjeno i sasvim jednostavno kazati:
– Pa, Tito je ... Tito, na{ drug Tito!
Kad se Tito poslije godina provedenih u ruskom zarobljeni{tvu i Oktobarskoj revoluciji vratio u svoju zemlju njegov `ivotni put bio je odlu~en. Njegova li~nost bila je oformljena. Nije se jedino znala njegova sudbina.
* * *
Tito je veliki ~ovjek na{e epohe. Li~nost koja, htjela to ona intimno ili
ne, simboli{e sudbinu jedne zemlje u jednom od najkriti~nijih razdoblja njene
istorije. Li~nost koja obilje`ava razme|e izme|u perioda kada je u Jugoslaviji
pro{lost odre|ivala sada{njost, kada su drugi kovali sudbinu miliona ljudi i ere
kad su ljudi uzeli svoju sada{njost i svoju budu}nost u sopstvene ruke.
Vilko Vinterhalter
254
Pisci o Titu
JEDINSTVEN SPOJ RE^I I DELA
Ono {to mene najvi{e impresionira je {to Tito ve} u svojoj pojavi nosi
inkarnaciju Revolucije, Partije, njenih ideja, njene istorije i njene etike. Taj utisak izaziva ne{to vrlo stameno, vrlo temeljito u njegovoj pojavi – monumentalna ozbiljnost i ose}anje sklada unutra{njih snaga u njemu, iz njega prosto zra~i
velika mo} ube|enja, jasnost pogleda, ~vrstina odluke, jedinstven spoj re~i i dela.
Velibor Gligori}
U^IO NAS JE SLOBODI I NADI
Jedan veliki dan odbio je da se razlikuje od ostalih dana.
Taj dan je praznik jednog imena, jedne re~i i svega {to ona zna~i.
TITO.
Dovoljno je izgovoriti to ime pa ~uti u sebi sve ono {to nam je on bezbroj puta ponovio. Ni on sam ne mo`e re}i vi{e od onog {to zna~i ta jednostavna re~ – Tito. Ona je postala sinonim slobode, nade i mira. To vi{e i nije ime
jednog ~oveka, to je ime celog jednog naroda, svih nas.
To ime krije u sebi sve ~emu nas je on nau~io.
A u~io nas je slobodi.
Nau~io nas je kako da se njome koristimo, kako da budemo dostojni nje.
Ukazivao je prstom na one koji ne znaju da upravljaju svojom slobodom, koji
je koriste protiv drugih izneveravaju}i njenu su{tinu. Shvatili smo da sloboda
obavezuje. Shvatili smo da onaj ko je zloupotrebi toga trenutka postaje iznutra
neslobodan. Shvatili smo da je u prirodi slobode da se ne mo`e zloupotrebiti.
I slobodu je u~io njenim du`nostima.
Zadatak slobode je jedan jedini: da ne spava. Pitanje slobode je pitanje
svesti. Biti slobodan zna~i biti svoj.
U~io nas je nadi.
Nau~io nas je da istinska nada nije ona koju ra|a strah i o~ajanje. Nada
je budnost ~oveka u ~oveku. Prava nada je razboritost koja usmerava ljudsku
delatnost. Nau~iv{i nas pravoj nadi, on nas je nau~io da stvaramo budu}nost od
onoga {to nam je pri ruci.
(22. maja 1960)
Branko Miljkovi}
LEGENDARNI HRASTOV IZDANAK
Ko zna, u istoriji, jo{ jednog revolucionara ~ija bi li~nost tako skladno rasla? Podse}a na onaj legendarni hrastov izdanak koji je ve} u vitkoj svojoj mladosti izdr`ao olujine i gromove, u njima oja~ao, uprkos gubarima i parazitima,
te sve ~vr{}e i dublje zahvatao `ilama u svoje masno i stenovito tle. Taj ne stari,
nezaustavno, po zakonima majke prirode, mirno i postepeno uzdi`e se i prostire. Svoj okolini pru`a za{titu svojim mo}nim granama, zamr{eni, neprohod-
255
Hereticus, 1/2005
ni ~estar svoje dubrave iz godine u godinu oplemenjuje sve obimnijim, sve sla|im i hranljivijim plodom. Mrku i ljutu pra{inu pretvara u cvetni gaj i raspevani
sad.
I {to vi{e vreme prolazi, s prole}a sve jedriji, s jeseni podatniji. Iz velikih
daljina i s mora i s planinskih visova i s nepreglednih stepa, razaznaje se njihova zdrava lepota i bodra snaga.
Revolucionari su odreda sinovi eksplozivnih trenutaka u `ivotu naroda.
Njihovo je obi~no, da sagore u ru{evinama staroga sveta koji su zapalili, da tek
pripreme zemlji{te za novu izgradnju.
Na{ Mar{al je jedinstvena li~nost: savr{ena, potpuna, revolucionarna,
graditelj narodne budu}nosti. Njegovo li~no delo u na{em preporodu vidi svako, ni istorijski materijalizam ne}e ga hteti svesti na manju koli~inu. Takvu ulogu mo`e da vr{i samo onaj ~ovek koji, pored studija raspola`e najtananijim aparatom zapa`anja, i za pojedinosti i za celinu, najsve`ijom kombinatorikom, i,
sposobno{}u da odmeri, u sekundu, kada treba intervenisati u kome{anju dru{tvenih sila i, najzad, koji raspola`e i nepopustljivo zapetom voljom da se odmah, u isti mig, i interveni{e, da se misao i odluka u isti ~as obretu u delo.
Figura tajanstvenog ilegalca, reorganizatora Partije, organizatora, vo|e
i stratega NOB-e, trijumfalnog Mar{ala Jugoslavije mo`e se re}i, vi{e uzbu|uje
ma{tu i na{em ~oveku i drugim narodima; ali, figura zasniva~a i organizatora
narodnih vlasti ve} za vreme ustanka i posle oslobo|enja, figura sprovodioca
na{eg privrednog preobra`aja, na{eg sigurnog i silnog narodnog krmara kroz
opasne vrtloge evroazijske i evroameri~ke, figura na{eg druga Mar{ala koji ostvaruje socijalisti~ki demokratizam, osvoji}e danas svim slobodoljubivim ljudima u svetu i umove i srca.
Veljko Petrovi}
POD TITOVIM VO\STVOM JUNA[TVU NA[EM KRAJA NEMA
Me|u mnogim pjesmama o Titu, {to ih narod pjeva, neke ~edne i skromne, kazuju mnogo ~ovjeku, na{ih dana.
Mo`da zato {to nijesu sastavljene za nekim stolom, pod nekom lampom,
po pravilima gramati~kim i metri~kim, na prostirci od hartije kao mnoge druge.
Mo`da zato {to su nastale te{kih dana u ti{ini varni~avih praskozorja pred bitkama i u crvena slobodarska predve~erja.
Velike i drage stvari kazane su tamo s malo rije~i – da misli mogu {iriti
krila, da slikama ostane {irok prostor, da svako za svoju ljudsku slutnju na|e
mjesta i izraza.
I u najprostijim od njih zablista zrak i zatreperi zvuk {to ve`e, sa ma|ijskim carstvom poezije – u kraji{kim, u moravskim i dalmatinskim, ili u dva priprosta stiha bosanskih mladi}a i djevojaka, {to su ih, silaze}i sa bregova, donijeli:
Dru`e Tito, primi na{ke
U redove partizanske ...
256
Slu~aj Dragoljub Ignjatovi}
Tu je mnogo vi{e nego {to izgleda da mo`e stati u dva stiha – jedna smijerna molba i jedno sigurno obe}anje, vjekovna tuga pro{losti i ~vrsta nada u budu}nost zbli`ene su i slivene, sjedinjene melodijom i rojevima svijetlih slika {to
kao p~ele oblije}u oko so~nog grozda pjesme. Kao da tom pjesmom ka`u:
Dolazimo iz zbjegova u planini, iz pokolja i po`ara; no`evi usta{ki i kame ~etni~ke re`e za nama, prijete nam njema~ki logori i masakri talijanski i smrt gladna, a mi smo tako slabi i neuki, nedorasli i nemo}ni; gladni smo odavno,
obu}a nam je pocijepana i haljina ve} nemamo, lica su nam potamnjela, ljepota
s njih se izgubila, izgled na{ vi{e odbija no {to privla~i – primi nas Ti koji si rije~ Drug stavio iznad svih naslova, Ti jedina za{tito progonjenih!
Dolazimo iz zbjegova u planini, za nama su sela popaljena i lje{evi pod
gredama izgorjelim, primi nas u redove partizanske, me|u ljude, me|u najhrabrije da branimo malu djecu razbjeglu po pe}inama, da ne damo lijepu na{u zemlju i ljude! Primi nas tamo gdje je ~vrsta hrabrost, taj jedini izvor nade u ove dane ubita~ne, a tada: sve }e biti rije{eno i sve slavno. @ivote ne `alimo, na smrt
ne mislimo, straha biti ne}e. Pod tvojim vodstvom juna{tvu na{em kraja nema
do pobjede...
Takve su te pjesme {to su ih hiljade prihvatile i preko gromada tuge i nesre}e prenijeli – iz carstva nu`nosti prema svijetlim prostorima slobode. Skovala ih je ljuta borba, nosila ih je hrabra vojska, vile su se nad borcima kao zastave – mraznih no}i, i u prolje}e, i kad je rujno li{}e opadalo po krvavim putovima.
U njima se moglo govoriti samo o najljep{oj ljudskoj `elji i najve}im juna{tvima.
Mihailo Lali}
SRCE NARODA, KAD PROGOVORI, UVEK [email protected] SVE
Dovoljna je samo jedna re~: Tito!
Ona obuhvata u sebi sve: i ljubav za slobodom, i mr`nju na neprijatelja,
i vedar osmeh, i mra~an izraz. Ona govori o pro{losti koju gazimo, ona zbori o
budu}nosti kojoj stremimo, ona svedo~i o borbi koju vodimo.
Tito!
To ime uliva snagu klonulim, vedri sumorne, uspokojava zabrinute. Ono
ja~a slabe, di`e poklekle, od smrtnih stvara heroje, od nepismenih prosve}ene,
od neukih svesne.
Gde god se sre}emo sa lepotom, snagom i veli~inom danas, tu je ispisano
ime Tita.
----------------------------------------------Mladost ga izgovara vedro, i ono otkriva njen polet; starost ga nagla{ava
ozbiljno, i ono ispoljava njenu trezvenost.
----------------------------------------------O Titu zbore devoja~ke popevke, juna~ki deseterac i stari i moderni stih.
O njemu govori priprosta re~ naroda i razvijena misao u~enih: Na{!
-----------------------------------------------
257
Hereticus, 1/2005
Iznikao iz naroda, izrastao u borbi, postao je vrhovni izraz narodne
borbe, njen najpopularniji, najre~itiji `ivi simbol. U njemu su se objedinili snaga tradicije, stremljenje sada{njosti i lepota budu}nosti; mo} i veli~ina istorije!
----------------------------------------------Srce naroda, kad progovori, uvek ka`e sve!
(1961)
Eli Finci
NOVA GENERACIJA TITOVE [KOLE PRAKTI^NE MUDROSTI
Moja generacija nije neposredno u~estvovala u narodnooslobodila~kom
ratu i oru`anoj revoluciji. Ali, neke smo posledice morali da snosimo, i u isti mah
neke plodove mogli smo da u`ivamo. Do{li smo, dakle, u dvojakom smislu na
gotovo. Jo{ de~aci i devoj~ice, malo smo sve oko sebe gledali sopstvenim o~ima,
malo vi{e slu{ali i upijali dramati~ne pri~e o njemu, i svakojaki nahvatani strahovi ubrzo su bili zatrpani, romanti~nim naletom prvih dana slobode.
Posle 1948, ta~nije, po~etkom pedesetih godina, na novoj prekretnoj ta~ki jugoslovenske dru{tvene i kulturne revolucije, ukazala se toj mojoj – ipak mirnodopskoj, redovno {kolovanoj – generaciji izuzetna prilika, koju je ona, tada
na ulasku u zrelost, smatrala s pravom i svojom prilikom:
da najbolju {kolu, koja je dotle nedostajala, `ivotnu {kolu dijalektike, Titovu {kolu prakti~ne mudrosti, izu~i na delu, u jednom od njenih zenita, doprinose}i pone{to i sama sudbonosnoj borbi Jugoslavije protiv dogmatizma, a za
otvoren horizont na kome se kr~i sopstveni put.
U Titovoj {koli, koja se sve vi{e razgranjavala i bogatila, mogla je moja
generacija svakodnevno da u~i, nastupaju}i samoinicijativno, popravljaju}i i
usavr{avaju}i ono {to je ostvareno i postignuto.
Koje su odlike te jedinstvene {kole mi{ljenja i delanja? Kakve pouke se
u njoj radom sti~u? Mnoge i zna~ajne, a me|u njima i ove:
– kriti~nost je valjana jedino ako ide zajedno sa samokriti~no{}u;
– nema poricanja ne~ega bez potvr|ivanja ne~eg drugog, novog;
– ali to potvr|ivanje i utvr|ivanje podrazumeva da se uspostavi kontinuet;
– kontinuiet, pak ne zna~i da se automatski preuzimaju stare vrednosti;
– stvarala~ki zaklju~ci se ne izvla~e tek onda kad su svi dokazi na gomili,
mehani~kom indukcijom;
– odluke za akciju ra|aju se i preskokom, prekr{ajem, rizikom voljom, istrajno{}u;
– istorijska praksa im daje za pravo, osna`uje ih, osporava ili koriguje;
– sva pitanja i odgovori, koji su vezani za autenti~no prakti~no iskustvo,
predstavljaju vidove svetskih, op{tih i univerzalnih pitanja i odgovora.
i tako dalje, i tako dalje ...
A {to je veoma izra`eno kod Tita – nikakve prazne deklaracije, odsustvo
retorike, isklju~ivanje svega {to je prigodno i ki}eno. O knji`evnosti i umetnosti – retko izja{njavanje, bez normativnih i programskih re~i. Ostaje primer, li~-
258
Slu~aj Dragoljub Ignjatovi}
ni Titov primer i, neprekidno pred o~ima dru{tveno i kulturno uzdizanje, preobra`aj Jugoslavije od 1941. i 1945. do danas.
Ali ba{ zato je stvarala~ka obaveza, obaveza na{e stvarala~ke slobode
ogromna ba{ kao i Titova {ansa, koja se ukazala mojoj generaciji i ne prestaje
da se ukazuje svim generacijama dana{njih jugoslovenskih stvaralaca.
Sveta Luki}
PJESNIK PARTIJE I REVOLUCIJE
Druga Tita zatekli smo u `ivoj diskusiji sa \urom \akovi}em.
^im sam ugledao druga Tita, podsjetio sam ga da sam ga nekoliko puta
video u Savezu metalaca u Beogradu. Iznio sam mu kako se na kursu tretiraju
pitanja jedinstva Partije i frakcijskih borbi. Taj razgovor ostavio je na mene neobi~no jak dojam. Osjetio sam u njegovim rije~ima toliko topline i brige, kako za
jedinstvo Partije tako i za budu}nost radni~ke klase na{e zemlje, budu}nosti radnog ~ovjeka. Dok je odlu~no govorio o savladavanju tada{njih organizacionih
i politi~kih slabosti, sticao sam dojam da tako stvarno mora biti. Tito je govorio sa zanosom i uvjerenjem. To svoje uvjerenje prenosio je i na mene. Ono {to
je uzimao od ljudi u razgovorima i diskusijama, ako se tako mo`e re}i, vra}ao
je pro~i{}eno, razja{njeno, izbru{eno. Najvi{e me je impresioniralo to, {to je
veoma krupne i slo`ene stvari drug Tito umio da nam objasni najjednostavnijim rije~ima.
Sje}am se njegovog odu{evljenog lijepog lica i odlu~nih modrih o~iju, uznemirenih kao more pred buru. Mislio sam da slu{am pjesnika Partije i revolucije. On je bio glasnik partijskog jedinstva. Treba stvoriti lenjinsku partiju za tako divnu radni~ku klasu ove borbene zemlje, bremenite klasnim i
oslobodila~kim pokretima masa – govorio je on vi{e sebi nego nama.
Osje}ao sam da drug Tito ne spada u onu gardu partijskih funkcionera s
kojima sam dolazio u doticaj. Drug Tito je vidio daleko. On je ve} tada bio kova~, majstor – graditelj budu}eg revolucionarnog preobra`aja na{e Partije i ~itavog radni~kog pokreta zemlje.
Josip Cazi
TITOVO DRUGOVANJE SA ROMANOM,
PRIPOVJETKOM I POEZIJOM
Htio sam ovom prilikom da ka`em ne{to iz svakida{njeg `ivota druga
Tita. Njegova veli~ina ~esto kao da nam smeta da ga vidimo izbliza, da vidimo
koliko je on bio jednostavan, obi~an ~ovjek.
Vjerovao sam da drug Tito nema vremena da prati savremenu literaturu. Nekoliko puta pru`ila mi se prilika da razgovaram s njim o na{oj poslijeratnoj knji`evnosti. Smatrao sam da bih mu tu mogao biti ravnopravan sugovornik. Prevario sam se. Sve do tada, do tih razgovora, nisam vjerovao da on toliko
druguje sa romanom, pripovjetkom i poezijom. Pomenuli smo dosta knji`evni-
259
Hereticus, 1/2005
ka i dosta knjiga. Sve knjige koje sam ja bio pro~itao bio je pro~itao i on. Ali,
vjerujte, ne pretjerujem, da ja nisam bio pro~itao ni tre}inu onih za koje me on
pitao. Na{ao sam se u neobranom gro`|u. Naro~ito kad me je pitao za jedan roman, {to mislim o njemu. Ja ga jo{ nisam pro~itao – bio je tek izi{ao, ali ~itao
sam kritike o njemu.
Ipak sam se zapetljao. Na lijep na~in rekao mi je da je to knjiga koju treba pro~itati.
Iznena|en stalno prisutnim Titovim interesom i za najskorija djela, pitao
sam ga kad mu uspijeva da pro~ita tolike knjige. Odgovorio je da najvi{e ~ita
kad legne, tada ima vremena, do dva, do tri sata po pono}i i da mu je to pravi
odmor. Veoma je bio zahvalan piscima, veoma obradovan njihovom pa`njom
kad bi se sjetili da mu po{alju knjigu sa potpisom. Sigurno je mnogo njih iz
skromnosti propustilo da mu pri~ine tu radost. Kad bi je, me|utim dobio, smatrao je gotovo za svoju obavezu da je odmah pro~ita.
Veljko Kova~evi}
@IVJETI I DATI DRUGIMA DA @IVE
Znameniti francuski pisac Anatol Frans napisao je da su revolucije motor povijesti, ali da je ljep{e `ivjeti stotinu godina nakon njih. U toj je misli, ako
prizovemo u sje}anje ono {to znamo o povijesti, dosta istine. Ali Josip Broz
Tito je – ne rije~ima ve} djelima – obezvrijedio ovu upravo citiranu mudrost.
Njegova i na{a revolucija – to mo`emo danas, kada je pro{lo ve} toliko godina,
utvrditi sa svojom samosvije{}u – bila je takva da je bilo lijepo `ivjeti ve} i za
vrijeme nje. Da, ~ak onda kad je golim rukama utirala put, i kasnije, kad se rasplamsala i kad se za nju stao zanimati cijeli svijet. Zanimati upravo zato jer je
bila druk~ija nego {to su bile revolucije prije nje.
U ~emu je bila druk~ija? Zar nismo i mi morali ubijati na{e neprijatelje?
A ubijanje, makar ubijao pravdu i slobodu, uvijek je stra{na stvar. Zar nismo i
mi morali ograni~avati slobodu, da bismo slobodu sa~uvali? A ograni~avanje
slobode uvijek je stra{na stvar. Zar nismo i mi pobjedom revolucije izgubili djeli} onoga {to nas je tjeralo u nju – zanesenost za ~ovjeka i ~ovje~nost? Zar nismo i mi ~esto izdavali zakone da bismo ih zatim sami izdali? A izdati zakone
uvijek je stra{na stvar.
Sve je to istina. A tko je bio onaj koji nas je prvi upozoravao na sve to?
Nije li to bio Josip Broz Tito?
I ne samo upozoravao – ve} se i pobrinuo da bude {to manje prilika za
gore nabrojene i nenabrojene grijehe koji se protive duhu revolucije koja treba
da slu`i ~ovjeku. Zar nije ba{ iz tog razloga nastupio protiv prevelike mo}i politi~ke policije koja se u politici i narodu popela navrh glave i zagrijao se za uvo|enje samoupravljanja? Zar nije upravo sa samoupravljanjem {to je svakako jedan od njegovih najhrabrijih, ali i riskantnih koraka – `elio posti}i a i postigao
za{titu ~ovjeka pred samovoljom vlasti? Zar nije otvorio granice Jugoslavije na
sve strane i omogu}io na{em ~ovjeku da upozna svijet ili da tamo potra`i bolji
komad kruha ako mu se doma}i u~inio preslabim i pretankim? Titovo geslo:
`ivjeti i dati drugima da `ive – koje je ~esto ponavljao – beskrajno je daleko od
260
Pisci o Titu
onog {to su ponegdje u~inili od revolucije, iako je ro|ena iz istih i sli~nih idejnih ishodi{ta kao i u nas.
@ivjeti i dati `ivjeti. Ljudima i narodima cijelog svijeta. @ivjeti pun, djelatan, smjeli `ivot, koji zna kamo `eli i {to `eli, te bodriti da takav `ivot `ive i
ostali. To je mislio Josip Broz Tito.
A mi? Jesmo li dobro razumjeli njegove rije~i? Ako i jesmo, nismo se uvijek ravnali po njima. A bilo je dobro da smo se ravnali i da se ravnamo – osobito u budu}im danima kada Tita vi{e ne}e biti me|u nama.
Matej Bor
U PANTEONU @IVLJENJA
Stari je obi~aj da se uz smrt velikih ljudi napi{e da su njome pre{li u Panteon povijesti. To za Tita ne vrijedi, jer ostaje u Panteonu `ivljenja. Njegov put
nije nikako okon~an, ve} se nastavlja na drugi na~in, Jer je svojim djelom i svime {to je u `ivotu ostvario – bilo kao revolucionar, bilo kao vojnik – strateg,
partizan, politi~ar, teoreti~ar, a posebice kao dr`avnik u poratnom razdoblju –
~vrsto usidren ne samo u povijest ve} i u svijest svih jugoslavenskih naroda u sada{njosti i budu}nosti. Josip Broz Tito iznikao je iz jednostavne selja~ke ku}e i
mislim da nije neva`no, kada govorim o prvom po~asnom ~lanu Slovenske akademije znanosti i umjetnosti, ista}i da ga je rodila slovenska majka. Zbog toga
mi Slovenci mo`emo biti posebno ponosni na njega.
Ro|en je u kraju {to je u blizini puntarskih krajeva koji su godine 157273. dali Matiju Gupca i Iliju Gregori}a. Te dvije li~nosti iz na{ih selja~kih buna
Tito je sjedinio u sebi kao veliki narodni govornik i politi~ar, a ujedno i genijalni strateg, jer je Ilija Gregori} bio vojskovo|a selja~kih puntara, a Gubec njihov
narodni tribun i politi~ar. To {to je Tito iznikao iz jednostavne selja~ke ku}e i
{to je kasnije kao radnik zara|ivao kruh u poduze}ima i tvornicama, te na sebi
samome iskusio neda}e i stradanja radni~ke klase, bit je njegove ukorijenjene
ljudskosti, koju nikad nije izgubio; bio je po svojoj svijesti ~vrsto povezan sa
svojim narodom, s radni~kom klasom i radnom inteligencijom.
Biv{i priprosti selja~ki pastir tamo uz Sutlu, a kasnije radnik-metalac, cijelog je `ivota cijenio knjigu, bila ona Marxova, Engelsova ili Lenjinova, cijenio
je lijepu knji`evnost, strasno se prosvje}ivao i izrastao u takvog narodnog samoniklog politi~ara-intelektualca kakav je bio na podru~ju umjetnosti na svoj
na~in Maksim Gorki.
Bratko Kreft
TITOV SLUH ZA NARODNE POTREBE I BRIGE
Slu{ao sam splitski govor druga Tita te majske nedjelje {e}u}i se ksaverskim dijelom ulice Mo{e Pijade. Od svih gradskih direktnih prilaza Medvjednici
ovaj mi je najdra`i: nijansama bogato zelenilo {irokog boulevarda postepeno
prelazi u pozadinske plavetnilo {umovite gore koja kao da ovdje, osobito u pro-
261
Hereticus, 1/2005
lje}e, svje`a i gizdava silazi u grad tragom presvo|enog Medvje{~aka, koji se rodio u njenom dubokom hladu. Svi prozori ku}a od podruma do tavana bijahu
otvoreni majskom suncu, koje je obijesno igralo s vunastim bijelim oblacima
prastaru djetinju igru skriva~a: Sada me vidi{, sada me ne vidi{! Iz svih prozora
snagom otvorenih radio-zvu~nika orile su se Titove rije~i na relativno tihu ulicu, rije~i uzbudljive, te{ke, ozbiljne, no{ene fascinantnom, li~nom temperaturom govornika. Mislim da nije bilo uha koje nije u njima osjetilo ozbiljnost trenutka. Tako govori kapetan, svjestan snage i otpornosti broda kojim upravlja,
svojoj mom~adi u kriti~nim ~asovima, mom~adi koja odgojena u njegovoj {koli
mo`e da podnese i gorku istinu. Dvije karakterne osobine, koje rese samo iznimne politi~are od historijskog formata, Tito nesumnjivo ima: sluh za narodne
potrebe i brige, i revolucionarno-smionu, svakom politikanstvu stranu istinoljubivost. Dok je Stjepan Radi}, kao jedini na{ politi~ar prvih decenija ovog stolje}a, posjedovav{i prvu osobinu, bio ~itavom svojom pa`njom okrenut prema
konzervativnoj na{oj ju~era{njici, Tito je sav u na{em vremenu s kristalno jasnom vizijom budu}nosti, za koju dana{njica gradi temelje. O~ito svjestan odgovornosti pred budu}no{}u, taj smioni arhitekt njenih temelja, temelja jednog
novog svijeta, taj kapetan koji se na{ao na komandantskom mostu broda balkanski dotrajalog i rastrovanog, da ga ulogom svoga ~itavog bi}a i svoje neiscrpive
energije u kratko vrijeme osposobi za revolucionarnu plovidbu prema kolumbovskim otkri}ima novih vrijednosti, taj banhnbrecher u nietzscheanskom smislu tog pojma, nikada se nije bojao istine i njenih posljedica.
Splitski njegov govor ovoga maja bija{e inspirirano no{en subjektivnom
temperaturom obih njegovih karakternih osobina: prve re~enice na novoj stranici kronike na{eg ju`noslavenskog socijalisti~kog razvoja su izre~ene. Re~enice koje izazivaju niz revolucionarnih odluka i djela.
Zbunio je taj govor mnoge inostrane, brzoplete komentatore navode}i
ih na potpuno krive zaklju~ke, zbunio i zapla{io mnoge na{e sugra|ane. Eh, da
je to bio samo govor koji se mo`e odslu{ati i otpljeskati – pa nikome ni{ta – da
on ne najavljuje neka djela, sve bi bilo dobro! Malo bismo se po{kropili autokritikom, profesionalno bismo se malo zabrinuli, u nekim postupcima bili bismo mjesec-dva malo oprezniji – i jovonanovo, briga moja pre|i na drugoga, ba{
me briga... Budu}i da je veoma brzo postalo op}e poznato da ba{mebriga-sistem ne vodi nikamo, da nojevsko guranje glave u pijesak predstavlja veoma slabu obranu za strah koji je hiperdimenzionirao i rije~ krizu, pretvoriv{i preko no}i niz brbljavaca u samodopadne stru~njake o krizi na{e vanjske trgovine, na{e
poljoprivrede, na{e industrije – po~ela je naglo da cvjeta hipokrizija, stalna pratilica svih panika{kih kriza u revolucionarnim vremenima, da buja u grotesknim
oblicima kao podivljala otrovna pe~urka, jalova za neumitni hod historije, zahvalni materijal za pero satiri~ara.
Marijan Matkovi}
O KORISNOST BORBE MI[LJENJA
Kada je saznao da su se kineski knji`evnici interesovali o borbi mi{ljenja, drug Tito je tim povodom izneo jo{ jedno svoje gledanje. “Mislim” – rekao
262
Pisci o Titu
je – “da je borba mi{ljenja kod nas veoma korisna, pokatkad je ona, mo`da,
samo malo pretjerana, tako da prijeti da pre|e na li~ni teren; ali je pozitivna i
iz nje mo`e da proizi|e samo bolji kvalitet literature”.
Kineski knji`evnici koji su, sa svoje strane, uglavnom uzdr`ijivi i konvencionalno govorili o svojim stvarala~kim ciljevima, a bili su o~igledno pod velikim utiskom posle ovog razgovora s drugom Titom. A i za nas, jugoslovenske
pisce koji smo imali prilike da ga ~ujemo, bio je to izvanredan doga|aj ...
Aleksandar Vu~o
NA POSTOLJIMA ZAHVALNOSTI
U OP[TE^OVE^ANSKOM PANTEONU
Takvi “mu`evi” stoje na postoljima zahvalnosti i divljenja u op{te-~ove~anskom Panteonu u Valhali heroja: oni su oli~enje svojih naroda, delovi
~ove~anstva, onih nacionalnih skupina koje su se poistovetile s celovitom prirodom svojih postojbina. Ti mu`evi su vi{e od narodnih heroja. Ti mu`evi su osniva~i, preci, kao ono starozavetnici, vidoviti praoci ispred plamena i rodova
koji su gledali obetovane zemlje, gdje se hleb nasu{ni bratski podjednako kr{i i
pru`a i gde su bistri izvori slobode i pravde.
Veljko Petrovi}
MI NISMO FETI[ISTI
Mi nismo feti{isti. Da smo bili to, mi ne bismo imali snage da se odupremo feti{u kakvog poslije papa i Cezara nije poznavala istorija. Ali mi poznajemo i volimo velike li~nosti progresa. Mi ih priznajemo i volimo zato {to shva}amo njihovu ulogu u istoriji, zato {to se danomice uvjeravamo u veli~inu njihovog djela, ~iji je smisao u stalnom pobolj{avanju i uljep{avanju na{eg `ivota,
u sre}nijem `ivotu onih koji }e do}i poslije nas. I zato se obi~an ~ovjek krvno
povezuje sa takvim li~nostima i ho}e zajedno s njima da izgra|uje samo jedno
jedinstveno djelo. Na{a istorija, koja je, u stvari, istorija neprekidnih zavojevanja na nas, istorija vjekovne tlake nad na{im ~ovjekom, morala je jednom
roditi, i rodila je ~ovjeka koji je okupiv{i oko sebe na{e snage napretka promijenio njen lik i hod. To je, eto, na{ Tito. Iz korijena takve spoznaje struji u
na{im du{ama jednostavna prirodna ljubav prema tom ~ovjeku. Iz tih korijena
struje i oni sokovi energije u nama koji nam daju snage da se dalje borimo svaki na svom radnom mjestu, za onaj dan kada }e nama i budu}im pokoljenjima
svi dosada{nji napori, sve na{e `rtve, sva na{a gr~enja, biti dostojno napla}eni
`eljenim ljepotama `ivota.
Skender Kulenovi}
263
Hereticus, 1/2005
POSTOJANA LENJINSKA VJERA U VI[I
MORALNI POTENCIJAL REVOLUCIJE
Orijentirati se u orkanima koji vitlaju trulim carstvima i dru{tvenim sistemima kao prestra{enim pti~jim jatom, gledati doga|ajima u o~i smiono, procjenjuju}i vlastite snage kriti~ki trijezno, sve je to tra`ilo izo{trenu nadarenost
za promatranje stvarnosti, smionost i postojanu snagu uvjerenja.
Postojana lenjinska vjera u vi{i moralni potencijal revolucionarnog ogor~enja, kao naj~istija inspiracija politi~ke svijesti, glavna je oznaka Tita kao ~ovjeka, kao stratega i kao politi~ara.
Ta je politika omogu}ila da na{a zemlja sa~uva svoju ugro`enu nezavisnost da se odlu~no i neopozivo odupre diktatima sa strane i da slijede}i njegove
direktive postane jedan od glavnih protagonista u zastupanju na~ela neuplitanja u tu|e poslove, pune ravnopravnosti me|u narodima i mirne koegzistencije me|u dr`avama. On je naro~ito jakim akcentom podvukao da se dosljednom
politikom mogu osujetiti, sprije~iti i izolirati sve one pojave koje usmjeravaju
svoju sveljubivu politiku spram rata kao jedinog sredstva da bi postigle svoje
mra~ne ciljeve.
(1976)
Miroslav Krle`a
SIMBOL POKOLENJA – ZNAMEN NAD ZVEZDANIM BARJACIMA
NA[E SUVREMENE POLITI^KE SVIJESTI
Ime Titovo postalo je danas dramatskim simbolom pokoljenja svih na{ih
naroda, otkad se pi{e historija krvlju i mesom na{ih naroda. U brodolomu, koji je od svih na{ih brodoloma bio najbeznadniji, pojavio se on sa lenjinskom buktinjom u mraku, i njegov put od Kumrovca i Jajca, do Beograda i do Zagreba,
put je na{ih naroda, da bi od sredovje~nog, zaostalog ~ovjeka postao gra|aninom budu}ih sretnijih stolje}a: to je pokret za na{om vlastitom civilizacijom pod
svaku cijenu. To je na{a historijska volja koja se objavljivala u mnogobrojnim
naporima kroz vijekove, i ako se mo`e tako re}i, to je volja za preobra`enjem i
oslobo|enjem u vi{im dru{tvenim oblicima. Tito, to je uspravan i smion stav
pred velikim, stranim silama ~itavog svijeta, na temelju iskustava iz prvog i drugog svjetskog rata i te{ke politi~ke borbe, koja je trajala decenijima i stajala bezbrojno mnogo `ivota. Tito, to je slavoluk izme|u mrkih i krvavih zidina na{e sredovje~ne pro{losti ! put do civilizacije, koja ne}e vi{e da bude robovanje tu|im
bankama, tu|im neistinama i predrasudama. To je karte~a koja se kroz dim i
maglu na{e zaostalosti probila kao usijan! znamen nad zvjezdanim barjacima
na{e suvremene politi~ke svijesti.
U igri opasnih politi~kih sila koje poreme}uju ravnote`u trajnim ugro`avanjima svjetskog mira, on se nepokolebljivo i dosljedno kre}e na magnetskom
polju ~ovjekoljubive ideje skladnih i koncilijantih me|unarodnih odnosa. Njegova vjera u moralno neoborivu konstantu pacifi~ke misli trajnog mira me|u
narodima, bila je i ostala jedina smjernica njegove diplomatske politike.
(1976)
264
Miroslav Krle`a
Pisci o Titu
[email protected] JUGOSLAVIJE SLEDI]E NEPOKOLEBLJIVO
TITOV VIZIONARSKI PUT
Knji`evnici svih na{ih naroda i narodnosti, okupljeni na Komemorativnoj sednici Predsedni{tva Saveza knji`evnika Jugoslavije koja je posve}ena delu i li~nosti druga Tita, s bolom i ponosom odaju po{tu najve}em sinu Jugoslavije, revolucionaru, heroju, dr`avniku, humanisti, i neimaru `ivota u
samoupravnom socijalisti~kom dru{tvu.
Titovo delo ostaje zauvek svetionik za sve ljude ove zemlje, za sve budu}e graditelje slobodnog `ivota, za sve stvaraoce novog i progresivnog.
Knji`evnici Jugoslavije sledi}e nepokolebljivo Titov vizionarski put koji
je na{u zemlju uveo u svetske prostore slobode i socijalizma.
Predsedni{tvo Saveza knji`evnika Jugoslavije
ODE TITO PREKO ROMANIJE
(Napustio nas je idealni barjaktar Kantovske zamisli svjetskog mira)
Kada je rije~ o Titovoj smrti treba re}i da nema takve posmrtne po~asti
koja bi znala odraziti simboli~no zna~enje njegove pojave me|u nama .
Bio je sretan ~ovek. Ni jednog trenutka nije posumnjao u svoje ideale, a
ostvario ih je vi{e od svega o ~emu su pokoljenja na{ih pjesnika, politi~ara, vladara i vojskovo|a ma{tale vjekovima.
Za dugom kolonom svojih mrtvih divizija ode Tito preko Romanije. Ode
on na daleke nedogledne poljane narodne pjesme, odakle kao da je i stigao.
Nije na{ svijet toliko neuk te ne bi umio razlikovati, vulkanski slijepu i
surovu stvarnost kojom smo okru`eni od vlastitog toplog krova nad glavom. Da
je taj na{ krov Titovo djelo, to se objasnilo svima, te nije, bilo ~ovjeka koji u
mislima nije probdio no}i i no}i za njegove ljubljanske agonije.
Prigodom Titove {ezdesetogodi{njice (1952), re~eno je sve {to se mo`e
re}i o `ivotu jednog ~ovjeka koji se s ponosom mo`e osvrnuti na svoj `ivotni put:
– Kada netko sa svojih {ezdeset godina mo`e da ka`e: borio sam se po
crti svog moralnog uvjerenja ~etrdeset punih godina, vidio sam mnoge zemlje i
gradove, vojske i ratove i civilizacije, dru{tvene sisteme i revolucije, pro`ivio sam
`ivot, zara|uju}i hljeb svojim vlastitim rukama, bio sam robija{ i ratnik, politi~ar i organizator masovnog pokreta za oslobo|enje proleterijata, digao sam ustanak protiv slijepe stihije, o~istio sam zemlju od tu|inaca u te{kom i krvavom
ratu, vratio sam svojoj domovini oteto more, njene otoke i njene gradove, oslobodio sam svoj narod od klasnog izrabljivanja, polo`io sam temelje socijalizmu
i danas di`em zemlju iz njene zaostalosti u red civiliziranih naroda, onda takav
~ovjek mo`e s punim pravom da ka`e: izvr{io sam svoju ljudsku i gra|ansku du`nost...
Od onda pa do dana dana{njeg, za punih dvadeset osam godina, on je na
planetarnoj pozornici razvio djelatnost historijskih razmjera. Kao organizator
me|unarodnog pokreta nesvrstanosti on je svojom nesalomljivom voljom izvoj-
265
Hereticus, 1/2005
{tio priznanje ~itavog svijeta – da nas je napustio – idealni barjaktar kantovske
zamisli Svjetskog Mira.
Miroslav Krle`a
MAGI^NA SPREGA RE^I, EMOCIJA, SNOVA I MA[TANJA
Kada neko kao Tito nikne iz naroda i poistoveti se s njim u najtragi~nijim trenucima njegove istorije, onda nije nikakvo ~udo {to su pesnici i pisci,
ljudi koji svoje vi|enje svega izra`avaju na poseban na~in, magi~nom spregom
re~i, emocija, slobodom snova i ma{tanja, dogra|ivanja stvarnosti i oplemenjivanja budu}nosti, na{li svoju re~ i misao za ~oveka koji je jedinstvo stvarnosti i
legende i sa kojim smo zajedno po~eli u stvarnost da pretvaramo svoje snove,
sakupljene, pre~i{}ene i oplemenjene zajedni~kom borbom.
Nije ni ~udo {to su toliki pisci po{li u NOB i {to je mnoge ova borba inspirisala i kasnije, u slobodi.
Kada smo Branko ]opi} i ja, u tek oslobo|enom Beogradu (dok se jo{
vodila bitka u Sremu), poveli delegaciju dece i omladine Titu, on im je rekao:
“Tu su va{i pisci. Molite ih da vam pi{u lepe knjige”.
Nije ~udo ni {to je svet uvek poistove}ivao jugoslovenske pisce sa Titom.
To sam osetila i onda kada me na omladinskoj pruzi tada mladi vijetnamski
pisac To Hoai, nestrpljiv da vidi Tita, pitao o njemu i grozni~avo bele`io stihove
narodne poezije o Titu koje sam mu na brzinu prevodila na francuski. Tako se
kasnije dogodilo da je na{a pesma “Dru`e, tvoja ku}a gori”, postala vijetnamska narodna pesma i kao takva nam se vratila u Antologiji vijetnamske poezije.
Se}am se dana kada su na{i prijatelji Francuzi, Kasu, Manuel, Verkor,
Dornanah, Avlin, Lefevr i toliki drugi, pozdravljali po nama Tita kada smo se
vra}ali u Jugoslaviju, kao da }emo ga odmah po dolasku sresti na ulici, i imali
su pravo. Mi smo te poruke odmah isporu~ivali.
Pre dve godine @anis Grpva, veliki latvijski pisac, komandant ~ete u internacionalnoj brigadi u [paniji, kojom je komandovao na{ Marko Krsmanovi}, jednostavno je rekao: “Pozdravite mi Tita”. A pre dosta godina gradona~elnik Firence, Latira, ~iju je nagradu na{ Tito nedavno primio, po`eleo je da
se sretne u bolnici s nekoliko jugoslovenska pisaca: kada nas je ispratio pogledom, dodao je: “Pozdravite Tita i recite mu da ga neobi~no cenim”.
Ovakve pozdrave prenosili smo i od obi~nih ljudi iz sveta: ja sam ih prenela s Bajkala, iz Indije, iz Al`ira, a evo ju~e dobih telegrame iz Francuske i
Norve{ke, a danas iz Al`ira, od pisaca koji preko mene izjavljuju sau~e{}e na{im knji`evnicima.
Oduvek mi se ~inilo da je svet svakog od nas Jugoslovena poistove}en sa
Titom i njegovom Jugoslavijom, a danas, u ovim za nas najtu`nijim trenucima,
s nama se poistove}uje }eli svet.
Mira Ale~kovi}
266
Pisci o Titu
NAROD JE I[AO ZA NJIM KAO ZA OSNIVA^IMA RELIGIJA
@ao mi je na{eg Tita kako ga sad `ale u krajevima gde je uz narod ratovao, gde mu je poklonjena ljubav i vera. Ni o jednom vojskovo|i i dr`avniku,
nijednom velikom ~oveku, otkako je sveta, nije toliko pesama ispevano kao o
drugu Titu. Opevao je i narod i niz na{ih pesnika njegovu dobrotu, hrabrost i
mudrost. Osobito su pesme ispevane u narodu ne`ne, pune ljubavi i divljenja.
A niko bolje od naroda ne mo`e da oseti vrednost nekog ~oveka i nekog podviga. Narod je za njim, u vreme na{e borbe za oslobo|enje, po{ao listom kao
{to se u drevna vremena i{lo za osniva~ima religija. Pored naroda i pesnika, deca i omladina ose}aju sad najiskreniji, najdublji bol – kud }e{ ve}e slave i ve}eg
priznanja.
Desanka Maksimovi}
MLADI I DECA ]E ZA NJIM NAJBOLNIJE ZAPLAKATI
– Jo{ mi je nemogu}e verovati da nemamo vi{e svoga velikog savremenika kome je sav na{ narod, pa i sav svet, `eleo zdravlja i `ivota. Jo{ ne verujem
da je zauvek oti{ao dobri prijatelj na{e dece pod ~ijim su okriljem mirno rasla.
Znam jutros }e svaka mati sa zebnjom svom detetu saop{titi ovu tu`nu vest. Jutros }e mladi i deca za Titom najbolnije zaplakati i ponovo mu zadati ~asnu re~
da ne}e zaboraviti obe}anja koja su mu dana, da }e i dalje pevati pesme o njemu koje mu je narod u borbi za slobodu ispevao.
Desanka Maksimovi}
“SA OVOGA MJESTA”
NA VRELU OTVORENE JEDNOSTAVNOSTI
Video sam sino} u autobusu, vra}aju}i se ku}i, ~oveka koji pla~e i ne krije svoje suze. Znao sam da je umro Tito: on nas je nau~io da ni{ta ne krijemo.
On je u~itelj otvorenosti. Za njim, ~ovek pla~e bez stida. Sa njim, ~ovek je na
samom vrelu otvorene jednostavnosti.
Ko je, stvarno, govorio kao on jednostavno i smireno, i u najslo`enijoj situaciji, kao da ne `eli ni za jedan jedincati stepen suvi{ne re~itosti i intenzivnijega tona da se odvoji od stvarnosti? Pateti~noj retorici, tako ~estoj u ovoj epohi u kojoj su lu|aci poku{avali da nam, od na{e sopstvene ko`e, skroje kapu, on
je suprotstavljao neizmerne sile jednostavnosti. Ko se ne se}a kako je voleo da
ka`e, i to upravo u tim najte`im ~asovima, u vreme sukoba sa Staljinom: “Sa
ovoga mjesta”, kao da ho}e da se utvrdi, svakom svojom re~enicom, u samo
mesto te stvarnosti?
Svakako, “ovo mjesto” je stvarnost ove zemlje; ali to je i svet, jer biti “na
ovome mjestu” zna~i biti stvarno ili univerzalno, i akcija i misao imaju univerzalno zna~enje ako su stvarni. Stvarnost je eksplozivna, ili nije stvarnost; ona jeste na “ovome mjestu” samo ako apsolutno stvarno jeste: samo ako je apsolut-
267
Hereticus, 1/2005
no, ili univerzalno. Titov univerzalizam jeste marksisti~ki, zato {to je “sa ovoga
mjesta”, i on je fundamentalno hegelovski upravo zbog toga: jedna hegelovska
istorijska lekcija, u `ivoj marksisti~koj praksi, koja zna da je svako udaljavanje
od ovoga iskustva jedinstva stvarnog i univerzalnog, posebnog i op{teg, neposredno-egzistencijalnog i pojmovnog, udaljavanja od marksisti~kog internacionalizma.
Nije li Titov sukob sa Staljinom dosegao svetsko-istorijski nivo, postaju}i prekretni~ki univerzalan, upravo zato {to je “sa ovoga mjesta”? Titovo Ne
Staljinu, u stvari je NE koje stvarnost “sa ovoga mjesta” ka`e apstrahuju}im tendencijama sile. Uvek je sila (svaka sila) ona koja bi egzistencijalno da nas apstrahuje. Sila bi da nas pretvori u simbole.
Tito je staljinizmu suprotstavio stvarnost, i on ne prestaje da suprotstavlja stvarnost svakom dogmatizmu, ali ne stvarnost stati~noga empirizma, nego
`ivu i otvorenu stvarnost: stvarnost kao radnika koji je stvaran jer je li~nost: koji je tvorac, jer sam odlu~uje o svome radu. On suprotstavlja dogmatizmu (onome pseudo-levom, i onome “klasi~no” desnom – nacionalisti~kom) ovu otvorenu stvarnost kao stvarnost socijalisti~ke demokratije. “Sa ovoga mjesta” stvarnosti, jeste “sa ovoga mjesta”; ove `ive stvarnosti: ove stvarne demokratije, ili
ovoga kriti~kog, i autokriti~kog, socijalizma.
Titov socijalizam jeste kriti~ki i autokriti~ki socijalizam stvarno pravo zato {to je stvarna obaveza, data samom su{tinom njegove otvorenosti. Ona je
neotu|iva komponenta metodologije svakida{njice. Ona ~uva veru u socijalizam,
vra}aju}i nas dostojanstvu, ta~no u onoj meri u kojoj nas vra}a otvorenosti.
Taj smisao za otvorenost, “sa ovoga mjesta”, i za samopouzdanje u njoj,
to je na{a jedina istorijska {ansa: to je Tito. To je ono {to, duguju}i sebi, “sa
ovoga mjesta”, dugujemo svetu. To je otvorenost u ekspanziji, nezaustavljivoj,
i na svakoj ravni: otvorenost u radu, otvorenost u mi{ljenju, ali i otvorenost tako veli~anstveno otelotvorena u onome ~oveku, sino}, u autobusu, koji pla~e i
ne krije svoje suze, i koga sad pozdravljam: pla~i samo, ~ove~e, svaka tvoja suza
je dragocena kap u sjaju slobode, sve ve}e, za tebe samoga: za Tita. Pla~i i
gledaj nas. Mi te gledamo. Mi se vidimo: mi smo zajedno.
Radomir Konstantinovi}
TITOVSKO DJELO ]E @IVJETI DOK TRAJE ^OVJEK NA ZEMLJI
Treptimo od tuge i bola za Titom, velikim ~ovjekom koji nam je svima
najdra`i drug i najve}i prijatelj, bri`ni dobri mudri otac domovine.
Suze nam naviru i ponos nas uspravlja. Tita su uvijek pratile na{e suze
radosnice. Sad ga prate na{e suze `alosnice. Ali, i u radosti i u tuzi, Tito nas je
uvijek uspravljao.
Prije svega bio je ~ovjek. Zra~io je hrabro{}u, pouzdanjem, odlu~no{}u,
humano{}u. Oslu{kivao je bilo ~ovjeka i naroda, izra`avao radnikove misli, ukazivao puteve, pokretao mase. Bio je uspravan i slobodan, neumoran i nadahnut.
Nikad nije ustukao pred silnicima, srce mu je bilo plamno i plemenito. Gradio
je mostove me|u ljudima i narodima, ru{io granice otu|enosti, afirmirao ljudsku dimenziju revolucije, uzajamnost, bratstvo i jedinstvo, ravnopravnost na-
268
Pisci o Titu
roda i narodnosti u Jugoslaviji, zidao me|unarodne odnose na dostojan i dostojanstven na~in. Rije~ mu je bila zanosna, duboka i topla i odlu~na, nikla u
dubini narodne du{e, klijala, u vjekovnim borbama za ~ovje~no{}u, no{ena vizijom `ivota i rada, mira i slobode. Titovska sinteza ozna~avala je i ozna~avat }e
ne samo revolucionarnu epohu u prevladavanju materijalne i kulturne bijede
nego i ljudsko upisivanje u povijest svijeta.
Tito je bio i ostat }e pojam neprekinute revolucionarne epohe jugoslavenskih naroda i narodnosti. Tito je bio i ostat }e drag i ponosan simbol, rije~ i
djelo. Tito je bio i ostat }e oli~enje ljudskih ideala, stremljenja i stvarala~ke mo}i. Tito je bio i ostat }e socijalisti~ka samoupravna demokratska nesvrstana Jugoslavija. Tito je bio i ostat }e bedem na{e slobode i nezavisnosti, svjetionik mira i miroljubivog ~ovje~anstva.
Vode}a li~nost, vo|a revolucije, gra|anin svijeta. Tito je u svojoj punoj
revolucionarnoj i ljudskoj mjeri zadr`ao u `i`i svoje ljubavi i privr`enosti ~ovjeka, radnika, narod. A oni su u svojoj du{i, u svojoj svijesti, u svom najdubljem
osje}anju prigrlili Tita, okru`ili ga povjerenjem i ljubavlju.
Ranjen u ratu, Tito nije gledao svoju ranu nego op}u ranjenost oko sebe.
Sretan, u pobjedi, on je zario radi op}e radosti oko njega. Umro je Ponosan na
titovsku snagu koja je osvojila na{e ljude i miroljubivo ~ovje~anstvo. U tom uzajamnom tkanju isprela se i rasti }e legenda o drugu ‘’tu, legenda koja izvire iz
povijesti i uvire u budu}nost ljudsku kao vje~na poruka odr`avanja i nade. Tito
je umro, titovsko djelo }e `ivjeti. Dok mi `ivimo, dok traje ~ovjek na zemlji.
Mirko Bo`i}
TITOVA RIJE^ KAO SAM @IVOT
[email protected] je ~udo, a smrt – apsurdna ~injenica, ne{to poput izvanjske granice slobode. Sreo sam Tita u dva navrata. Sa~inio sam i antologiju jugoslovenskog pjesni{tva “Tito u poeziji”. Rekao je da mu je to bio najdra`i poklon za osamdeseti ro|endan. Uvijek iznova pronalazio je pravu rije~ za konkretnu
dru{tveno-historijsku situaciju. Titova rije~ je ne{to kao sam `ivot, gotovo ~udo.
Ona je u svjetskim omjerima veoma zna~ajan dio na{eg i njegovog revolucionarnog naslje|a. Od 4. maja 1980. godine na{a zbilja }e, u danima koji pridolaze, biti odre|ena i saznanjem da je ba{ to rekao Tito”.
Husein Tahmi{~i}
UZORAO DUBOKU BRAZDA U SVJETSKOJ ISTORIJI
Umro je jedan od izuzetnih i velikih revolucionara i dr`avnika savremenog svijeta, koji je uzorao duboku brazdu svojih aktivnosti ne samo na njivi na{e nego i svjetske savremene istorije: bore}i se neumorno za dostojanstvo ~ovjeka, za njegovu slobodu i trajnu i sre}nu egzistenciju ...
Knji`evnici Jugoslavije imaju razloga da budu trajno zahvalni Titu {to
im je svojom {irokom kulturom i razumijevanjem omogu}io da njihov stvarala-
269
Hereticus, 1/2005
~ki rad bude slobodan i da se nesmetano i stimulativno razvija u kontekstu na{ih savremenih stremljenja.
Sait Orahovac
POSTOJE LJUDI NA^INJENI OD SVETLOSTI
TITO JE MUDROST BRATSTVA I LEPOTA JEDINSTVA
Postoje ljudi na~injeni od svetlosti. Oni su tu, me|u nama, di{u i misle, a
ipak sjedinjuju u sebi i pro{lost i sada{njost i budu}nost... Te{ko je imati dostojanstveniju re~, te{ko je na}i mu{kiju, bolju i humaniju re~, u ovom stole}u, u
jeziku bilo kog naroda ove kugle zemaljske, nego {to su ta ~etiri jednostavna i
zlatna slova: Tito.
Tito je mudrost bratstva i lepota jedinstva.
Miroslav Anti}
IMAO SE RA[TA I RODITI
– Prepi{ite u istoriju celu biografiju druga Tita i, vide}ete – nijedno slovo ne}e biti suvi{no.
Od svega {to je on stvorio za svog veka, moglo bi nekoliko nara{taja pro`iveti tako ~asno i delotvorno da im pesnik prizna: ima li se rasta i roditi.
Takvog slobodara i takvog neimara smrt ne odnosi ni u zaborav ni u jubilarne uspomene. Za `ivota se on uzneo do legendarnog simbola pobede nad
smr}u – da nas nadahnjuje i bodri u ve~noj borbi za slobodu i dostojanstvo svih
naroda i svakog ~oveka.
Vladimir Jovi~i}
POVERENJE U LJUDE I DOLAZE]I @IVOT
– Tito, to kratko ime od samo dva sloga, sadr`i u sebi ogromno prostranstvo ~vrstine, odlu~nosti, volje, potkrepe i poverenja u ljude. Video sam u
njegovom pogledu i poverenje u dolaze}i `ivot i odavno sam razumeo da je ovaj
veliki ~ovek jednako zagledan u budu}nost. Sve {to u nama raspaljuje strast za
slobodom i stvarala{tvom ima trajnog oslonca u njegovoj pojavi.
Milan \ur~inov
PO^INAK U [email protected]^NJAKU ODGAJANOM VLASTITIM RUKAMA
Dani oskudni suncem, ne proljetnji. Tuga. Bol. Muk.
Strepnja se ugnjezdila s prvom vije{}u da je Josip Broz podvrgnut intenzivnom lije~enju, lako svjesni tro{nosti ljudskog organizma razre|ivali smo strahovanja nadanjima koja smo s njima njivili. Zapravo `eljom da savlada i tu bo-
270
Pisci o Titu
lest kao {to je prebolio smrtonosni ubod koza~kog koplja, te ranu zadobijenu u
Petoj ofanzivi. Pri`eljkivali smo ~udo od njega navikavani da ostvarujemo i ono
{to je novo avangarde. Borbe su bile duge, krvave i – pobjedonosne. “Jo{ za `ivota legenda, Tito sada prelazi u legendu historije, me|u njene vrhove” – re~e
Bakari}. Legenda u koju su upredene i mnoge njegovih brojnih saboraca. Saboraca, ka`em, ne misle}i samo na u~esnike Oslobodila~kog rata. [ta su obnova i izgradnja zemlje, socijalisti~ko samoupravljanje, ako ne borba, i to ona neprestana. Ratnici su odlo`ili oru`je – dodu{e na dohvat ruke – i prihvatili se
oru|a za rad rade}i kao da }e mir biti vje~an. Ne hote}i vladati u ime klase
predali su, prvo, fabrike na upravljanje radnicima. Upravljaju}i svojim radom
radnici su ve} ostvarenim tekovinama svoje revolucionarne borbe dodali i pravo na samoupravljanje koje pripada svima koji rade. Ostvaruju}i to pravo – koje nije upisano ni u jednom do sada poznatom ustavu osim u Ustavu SFR Jugoslavije – radni ljudi konstitui{u socijalisti~ko samoupravljanje kao sistem
odnosa, na~in vlastitog `ivljenja i djelovanja da parola od svakog prema sposobnostima – svima prema radu – ne ostane propagandisti~kom frazom. Doprinos radom postaje mjerilo vrijednosti djelatnog ~ovjeka.
^ovjek koji nije priznao bur`oaski sud i odbio da prizna fa{isti~ku okupaciju nije mogao da prihvati osude Staljinove porote poznate pod imenom Informbiro. Ostao je dosljedan svojoj izreki da priznaje samo sud KPJ. Partiju je
u~io da svoj u~inak mjeri ostvarivanjem interesa svog naroda. Sa svojom partijom i klasom smogao je snage da krene novim i neprokr~enim putevima i ozna~i po~etak kraja zate~enih shvatanja o izgradnji socijalizma. Nije to te{ko
napisati danas kada je istorija potvrdila ispravnost izgradnje socijalizma putem
samoupravljanja. Snagom kojom smo istrajali na tom putu opovrgli smo osude
koje su izricane i razbijali poku{aje da se trajanje na{e revolucije svede na jugoslovenski eksperimenat. Kr~e}i ga vlastitim snagama i energijom radni~ke
klase i inicijative u~inili smo ga putem ostvarivanja interesa na{ih naroda i narodnosti. Ti interesi su nalagali da se Jugoslavija ne priklanja nijednom bloku.
Ako ka`emo da je socijalisti~ko samoupravljanje postalo alternativom njime
zate~enih shvatanja razvoja socijalizma mi samo konstatujemo ~injenicu da ga
takvim smatra sve ve}i broj partija i pokreta koji se bore za socijalizam. Nesvrstavanje je prihva}eno kao alternativa blokovskom dijeljenju svijeta. Tim alternativama ozna~ene su dimenzije Titovog djela.
Mnogi su mnogo rekli u ovim danima ovog sumornog maja. Pamtimo rije~i dje~aka iz Makedonije koji re~e da je veliki drug po~inuo. Tito je za taj svoj
po~inak izabrao ru`i~njak odgajan vlastitim rukama, i u tome je ostao dosljedan
sebi – da bude svoj na svome. Po~inuo je Josip Broz. Kolika bi tek praznina bila u nama i oko nas da nije ostalo njegovo i na{e djelo ~iji je naziv Tito.
Vuka{in Mi}unovi}
PLEDOAJE ZA PRAVO UMETNIKA I OTVOREN,
SLOBODAN KONCEPT KULTURE
– Godinu dana posle otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, 1966. godine posetio ga je drug Tito u pratnji svojih saradnike. Kao uprav-
271
Hereticus, 1/2005
nik pokazao sam mu sve izlo`bene sale, tuma~io stalnu izlo`bu Muzeja i dao
podatke o njegovom programu i radu.
Drug Tito je bio ljubazan i pa`ljiv. Rekao je, na primer, kako je ~uo glasove da zgrada Muzeja nije lepa i da je mala, ali da on misli druga~ije – da je u
svemu veoma uspela. Imao sam, moram priznati, izvesnu tremu pri pomisli da
}u sa Predsednikom pro}i kroz panoramu jugoslovenske umetnosti XX veka,
odnosno kroz sazve`|e toliko razli~itih poetika i ~esto divergentnih stavova koji ne moraju uvek biti bliski. Drug Tito je, me|utim, odmah nametnuo jedan
ljudski, prirodni i neusiljen kontakt, komentarisao je dela koja mu se svi|aju,
dok je pred drugima bio pa`ljiv posmatra~. Takvo njegovo pona{anje u meni je
neposredno potvrdilo ono {to svi znamo: da je drug Tito kao tvorac demokratskog samoupravnog socijalizma smatrao prirodnim pluralisti~ki otvoren, slobodan koncept kulture: da je, drugim re~ima, po{tovao pravo umetnika da stvara
prema sopstvenoj savesti, ose}anju i shvatanju.
Miodrag B. Proti}
HEROJ U RATU, GRADITELJ U MIRU
“Budu}nost je tu, samo je treba prepoznati i izdvojiti” – rekao je pesnik,
kao nepogre{ivi tuma~ vremena. A to vreme obele`io je Tito – “heroj u ratu,
graditelj u miru”, kako to ka`e svima nama poznata spontano sro~ena parola
koja – prepoznajemo to u ovom trenutku – ima jednostavnu veli~inu anti~kih
epitafa. Heroj u velikom ratu {to je po~eo kada je ~ovek svesno za`eleo da postane ono {to Marks naziva celovitim ~ovekom. Graditelj u jednom ugro`enom
miru, sa jasnom vizijom jedne pravednije, ljudskije organizovane planete. U istom kontekstu, prvi heroj na{e revolucije, heroj beskompromisnog otpora svim
pretnjama koje bi mogle da ugroze na{ put, Titov put, i prvi graditelj na{eg
samoupravnog socijalizma. Ali i graditelj, arhitekt na{e revolucije, i heroj izgradnje jednog dru{tvenog sistema koji zra~i u razmerama {to se ve} odre|uju
merdijanima i paralelama.
Re~ je, me|utim, o budu}nosti. Tito je jedna suma na{e istorije, bitna dimenzija na{e sada{njosti, ali i na{a budu}nost, koju je zasejao putokazima, uvjerljivim i nedvosmislenim. Evo jednog od tih putokaza u vremenu, po kojima
se kre}emo – re~i upu}ene nama piscima pre skoro trideset pet godina: “Knji`evnost treba da ima punu slobodu razvijanja”. Graditi budu}nost na{e socijalisti~ke zajednice zna~i dakle istrajati na jednom istorijskom putu, {to ga je Tito
zamislio i trasirao po meri oslobo|enog ~oveka.
Tito: istorija, sada{njost, budu}nost. A znamo da budu}nost ne umire.
Zato mi u ovom trenutku naviru na usne stihovi drugog jednog pesnika, na{eg
druga, Jure Ka{telana: “U ovoj zemlji `ivi ~ovjek i drug i vo|a Josip Broz Tito.”
Ivan V. Lali}
272
Pisci o Titu
NEKA @IVI TITOVO DJELO!
ALI TAKVOG ^OVJEKA VI[E NEMA ME\U NAMA
Oti{ao je drug Tito. Suvi{e se naglo to desilo da bismo mogli da razaberemo {ta se zapravo dogodilo, {ta je zadesilo na{e narode i na{u zemlju. Mogao
bih da nabrajam njegova velika djela od borbe predratne Komunisti~ke partije
za opstanak protiv neljudskog terora nekada{nje Jugoslavije, od oslobodila~kih
bitaka na{ih naroda pod njegovom komandom, pa do njegovog gesla o bratstvu
i jedinstvu i njegove realizacije, do ~itavog unutra{njeg puta njegove Jugoslavije, od Kominforma do samoupravljanja – {to je sve bilo posve}eno ~ovjeku –
pa ipak ne bih o njemu rekao sve ono {to je Tito bio kao mjerodavna politi~ka
i ljudska misao i {to je bio kao srce za na{e narode i narodnosti. Bio je osniva~
na{e sada{nje dr`ave. Ali, za nas nije izborio samo slobodu ve} je ~itavo vrijeme
poku{avao da toj slobodi da vi{i i ljudski sadr`aj. To je osje}ao svaki na{ ~ovjek i iz tog osje}aja i svijesti sama se po sebi razvila sasvim neponovljiva ljubav
na{ih ljudi prema Titu. Bio je njihov ~uvar i njihov junak.
S takvom svojom li~no{}u bio je uva`avan i u ~itavom svijetu i to do
takve mjere da na na{oj planeti nije bilo popularnijeg i narodima bliskijeg imena od njegovog, {to se tako potresno uo~avalo za vrijeme njegove bolesti kada
ga je svijet i to ne samo na{ – prosto zasipao izrazima po{tovanja, ljubavi, brige
i najboljim `eljama. Kao takav upravo je on mogao ne samo da zamisli, ve} i da
stvori pokret nesvrstanosti i da za njega ostvari ugled i uticaj koji u`iva.
Takvog ~ovjeka vi{e nema me|u nama. Bol zbog tog gubitka ne mo`e se
izraziti. Bez njega bi mnogima izgledalo da je na{a egzistencija ugro`ena. Ali
nije. @aliti je prirodno, a o~ajavati nikako. To nije u skladu sa duhom u kojem
nas je odgajao Tito. Istina je, njega vi{e nema, ali nam je ostavio veliko i bogato nasle|e, bogato nasle|e svoga duha, svoje misli i svoje hrabrosti. U skladu s
njegovim genijem i to nasle|e moramo preuzeti s punom odgovorno{}u i po{tovanjem i razvijati u pravcu u kojem nam je on pokazivao put.
Na{a `alost, pa i ovako velika, mora da bude onakva kakvo je bilo sve
{to smo od njega dobili i {to je bilo u vezi s njim. Mora biti stvarala~ka. To neka bude na{a svijest u ovim te{kim danima koje mo`emo i moramo preboljeti
u duhu njegove juna~ke `ivotne energije koja nam govori iz ~itavog njegovog
djela. Neka `ivi Titovo djelo!
Josip Vidmar
SMIONI ARHIKTEKTA KRISTALNO JASNE VIZIJE BUDU]NOSTI
U posljednjem broju prvoga godi{ta ~asopisa “Forum”, godine 1962. u
povodu Titovog splitskog govora, me|u ostalim sam napisao: “... Tito je sav u
na{em vremenu s kristalno jasnom vizijom budu}nosti, za koju dana{njica gradi temelje. O~ito svjestan odgovornosti pred budu}no{}u, taj smioni arhitekt
njenih temelja, temelja jednog novog svijeta, taj kapetan koji se na{ao na komandnom mostu broda balkanski dotrajalog i rastrovanog, da ga ulogom svoga ~itavog bi}a i svoje neiscrpive energije u kratko vrijeme osposobi za revolucionarnu plovidbu prema kolumbovskim otkri}ima novih vrijednosti, taj ban-
273
Hereticus, 1/2005
breher u ni~eanskom smislu toga pojma, nikada se nije bojao istine i njenih
posljedica” – a danas – svi smo mi suo~eni s istinom da nam je smrt ugrabila komandanta. No, zaista, ne bismo bili dostojni Titove epohe, kada ne bismo znali
nastaviti putem {to nam ga je on trasirao. To smo du`ni povijesti, na{oj i svjetskoj, svim ljudskim vrijednostima, pjesmama jo{ nedopjevanim – to smo du`ni
Titu.
Marijan Matkovi}
DETELINA SA ^ETIRI LISTA RE^E: “I UVEK @IV BI]E”
U detinjstvu, ~im su bitke prestale, bio je legenda. [to se jo{ u revoluciji
njihala, kao trave u prole}e, ovoga ~etvrtog maja, kao muzika, {to neprekidno
u talasima dolazi, sve ja~a, mo}nija, pa po~inje da obuzima, i da izrasta, kao i
trave, odozdo, i biva najednom glasovita, pa se ~uje, {irom zemlje, sve uzdignutija, ponositija, kao na krilima, zahvata i plamen nosi, daleko, visoko. Zapo~et
u gr~u, zatrajao u bolu, pa munjevito “kliknuo” uvis. Ljudi se sre}u, pogleduju,
}ute. Pogledi se kao plameni uzdi`u. U tome snopu, kao nekada, kao i uvek, revolucija. Glase se himne, zatim, uhiljadostru~ava: “da sa tvoga puta ne skrenemo”. Licem prema zemlji i ljudima – njegov se lik, u snopu munja, poistove}uje
sa glasovima pesme. To je, ponovo, kao i ju~e, kao i sutra, jedno isto. Zajedno
sloboda.
Mladi stoje u stavu mirno, a oko fotografije crna traka. Na stolu je knjiga `alosti. Ho}u ove re~enice, ovaj glas pesme i legende, da zapi{em u tu knjigu.
Iza mene su drugovi, narod – svedo~i. Pi{em, kratko: “Glasovi uzdrhta{e, ali na
licima i iza suza – svi}e. Pa, on je `iv, {apnu de~ak. A detelina sa ~etiri lista, koju ubra devoj~ica, re~e: “i uvek `iv bi}e”.
Rade Vojvodi}
KAD ISKAZI POJEDINCA BIVAJU ISKAZI MNO[TVA
– Tito nije bio ~ovek stilskih obrta, nego ~ovek ~injenica. Njegovi iskazi
nisu iznena|ivali, ni zadivljavali kao {to je slu~aj sa formulacijama oratora. Naprotiv, imali ste utisak da su ti iskazi ve} poznati, vi|eni, ~uti. Ali to je uvek bio
samo prvi utisak. Kasnije kada biste se nad tim iskazima zamislili, shvatili biste
da oni zato izgledaju i zvu~e tako poznato, ~ak obi~no, jer se oslanjaju na ~injenice koje ste svesno ili nesvesno ve} do`iveli. Na taj na~in ti iskazi pojedinca bivali su iskazi mno{tva i mno{tvo ih je upravo zato usvajalo kao svoje sopstvene.
Aleksandar Ti{ma
GRADITELJ BUDU]NOSTI ^OVEKA I SVETA
Smr}u duga Tita odlazi najzna~ajnija li~nost istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti. Veliki je bol kojim smo svi obuzeti u ovom trenutku. Me|u-
274
Pisci o Titu
tim, ostaju sa nama njegove misli, njegovo delo, zra~i u nama njegov lik. ^ovek
koji je umeo da tako odlu~no savlada mrak pro{losti, da iznad njegove tame
uzdigne visoko lik ~oveka, brigu o njemu, njegove lepote i vrednosti, taj mislilac i borac, postao je veliki graditelj budu}nosti, na{e i sveta u kojem `ivimo.
Vizionar novog dru{tva, u~itelj novog morala, graditelj sveta budu}nosti, u kome }e ~ovek kroz mir i socijalizam u potpunosti afirmisati i svoje pravo na slobodu i svoje neograni~ene stvarala~ke mogu}nosti, ~ovek koji je stvorio sada{njost socijalisti~ke Jugoslavije i istinski graditelj mira i ljudskosti u ovom nemirnom svetu, Tito je izrastao u one retke velikane istorije koji grade budu}nost,
on je prava li~nost budu}nosti, na{e i budu}nosti ~oveka i sveta.
Mateja Matevski
^OVEK KOJI JE HRANIO SVOJIM BI]EM
I PO KOJEM ]E SE RA^UNATI VREME
4. maja 1980. godine zavr{ilo se Titovo dugo putovanje kroz `ivot. Nije
putovao sam. Nikada. Putovali su radnici, seljaci, studenti, `elezni~ari i slikari,
visoko pismeni i nepismeni, putovali su na raznim jezicima ljudi s ritom, putovali su i pevali borbene pesme, putovali su i umirali, putovali su i padali od umora i zime da bi se opet digli, jer je Tito putovao dalje. Pa i mi dalje s njim, pa
makar i gladni, pa makar i smrznutih nogu, putovali su i putovali smo, makar i
u neizvesnost, ako se Tito tamo uputio, putovali smo opkoljeni od po~etka tvr|avom zaostalosti, putovali smo kroz `ice neslobode, iz mraka, spa{avaju}i se
od mr`nje, od zla. Straha je nestajalo {to je dalje odmicalo Titovo putovanje kroz
`ivot. Sve je vi{e bilo nasmejane dece, sigurnih `ena, odva`nih ljudi. Nastalo je
vreme sigurnosti. Predah, radost, ljubav me|u ljudima. Svi su se razumeti odjednom. Ako su ih i rastavljale prepreke razli~itih jezika, ljudi su se preko njih
dovikivali: “Tito”. Da bi se sa druge strane ~uo odgovor: “Tito”. I svi su osetili
veliku zahvalnost: najlep{e je kad te drugi razume, i ponavljali su ljudi u sebi:
“Tito”.
Da ima sile koja mo`e da nare|uje svima na ovoj planeti rekla bih joj:
u~ini da se kalendar promeni. S Titom je oti{la Titova epoha. Odsad }emo ovako ra~unati vreme: Prvi dan bez Tita. Drugi dan bez Tita, i tako godinama, decenijama, stotinama i hiljadama ljudskih godina.
Ne mo`emo da se spalimo na loma~i zajedno sa Titom, svi mi, koji u sebi nosimo kraj Titove epohe. Ne mo`emo jer su kraj nas, koji smo njegovi saborci, milioni novih putnika kroz `ivot, putnika koji su se Titu priklju~ili, mladi, a mnogi jo{ nejaki, tr~ali su za Titom, kora~ali s njim i za njim, grabili istoriju
iz njegovih re~i, iz njegovih pokreta, iz njegovih o~iju, iz njegovog osmeha. Oni,
mla|i od nas i oni sasvim mla|i, oni su tako|e Titova epoha, i oni }e je izneti
na svojim mladim ple}ima iz crne tuge koja nas je sve u o~aj bacila, tako da smo
gotovo u njoj iznemogli ... Da, ne}e biti dana bez Tita, mladi }e ga nositi u sebi. Ne}e biti meseca ni godina bez Tita, ne damo mi da budu dani bez Tita, neka se menjaju vekovi i mileniji, Titova epoha traje, mora da traje i traja}e dok
ima ljudi na ovome svetu!
275
Hereticus, 1/2005
Jednog dana }e stanovnici ove planete kazati: “Odavno, pre hiljadu godina, `iveo je i na dana{nji dan, 4. maja, umro jedan neobi~an ~ovek koji je
umeo da nahrani svojim bi}em stotine hiljada `ivih ljudi. Bio je to Josip Broz
Tito, iz Jugoslavije.
Jara Ribnikar
SUSRET SA EPSKIM DIVOM
Spadam u generaciju za koju je Tito bio legenda. Kao mladi} nisam verovao da `iv ~ovek mo`e da se sretne sa epskim divom. Sticajem za mene veoma sre}nih okolnosti desilo se da sam u posljednjih petnaest godina dosta ~esto smeo da radim u Njegovoj blizini, za Njega. Da vidim kako On radi, kakav
je. Ostao je za mene neuporediv sa bilo kojim velikim istorijskim likom. Ali istovremeno i tako jednostavan ~ovek pun `ivotne radosti. Da nije bio ba{ takav,
mislim da ni njegovo delo ne bi naraslo tako veliko i jedinstveno.
Ivan Ivanji
POLIFONI^NA KOMPOZICIJA DUHA
U KREATIVNOSTI JEDNOG ^OVEKA
Retki su takvi stvaraoci istorije ~ija je polifoni~na kompozicija duha bila sjedinjena u kreativnost jednog ~oveka, koja bi preko akcije `ivela uvek u sada{njosti. Ba{ takva je Titova li~nost. On je prisutan u eri dvadesetog veka sa
sve`inom ideja vanrednog mislioca, sa profinjenim osje}ajem za velikog dr`avnika, sa sposobnostima retkog vojskovo|e, koji u prvom vremenu povla~i pravi
potez, sa neenigmatskim vizijama, za postojano o~uvanje ~oveka – svojstvenim
velikim humanistima, i ni jedna od njegovih pomenutih osobina nije ome|ena
jedna drugom ve} se jedna u drugu preliva. I nijedna dobijena bitka nije zna~ila
kraj, ve} po~etak novih poduhvata da bi se postiglo nedosti`no ...
Vlado Maleski
TAKVI LJUDI NE UMIRU
Svima nam je u se}anju poslednja fotografija Tita sa sinovima, koja je 24.
januara obi{la celi svet. Takvog ga vidimo i danas, i takav }e za nas ostati zauvek: pun snage, vedrine, i neuni{tivog samopouzdanja. Svojim `ivotom i delom
uleva ih i nama, a uleva}e i svima budu}im nara{tajima socijalisti~ke Jugoslavije.
Takvi ljudi ne umiru.
Mladen Leskovac
276
Pisci o Titu
SPONA NA[E KOLEKTIVNE SVESTI
I NEIMAR LEP[E BUDU]NOSTI
U svesti gra|ana na{e zemlje lik predsednika Tita urezan je s takvim intenzitetom da predstavlja zna~ajnu sponu na{e kolektivne svesti. Ljudi koji rade u oblasti nauke i umetnosti dobro znaju koliko je njegova li~nost pridonela
stvaranju nu`ne klime za stvarala~ku delatnost u na{oj zajednici.
Vi{e od trenutne potrebe da podsetimo na to {to je za nas jedan ~ovek i
jedno delo, i vi{e od potrebe da izrazimo na{e po{tovanje, neka nam misli u
ovom trenutku pokre}e `ivo ose}anje za to da taj ~ovek i njegovo delo zra~e
trajnom porukom u istorijskoj svesti, naroda koji sa~injavaju na{u zajednicu.
“Dana{nja narodnooslobodila~ka borba i nacionalno pitanje u Jugoslaviji nerazdvojno su povezani” – pisao je Tito jo{ 1942. godine u ~lanku “Nacionalno pitanje u Jugoslaviji u svjetlosti narodnooslobodila~ke borbe”. “Na{a narodnooslobodila~ka borba ne bi bila tako uporna i tako uspje{na kada narodi
Jugoslavije, u njoj ne bi vidjeli, osim pobjede nad fa{izmom, i pobjedu nad onima koji su ugnjetavali i koji te`e daljem ugnjetavanju naroda Jugoslavije”.
Tito je mogao tada s pravom konstatovati da rat protiv okupatora “ne
vode razni generali, ministri itd ... ve} sam narod bez i protiv volje tih generala,
oficira i ostale izdajni~ke gospode”.
U samoj intonaciji ovih re~i izra`ava se Titov odnos prema {irokim narodnim masama i vera u njihovu konstruktivnu akciju. To je gledi{te koje, daleko
od toga da u narodu vidi samo objekt za politi~ke kombinacije, u njemu tra`i
one impulse koji ga ~ine graditeljem lep{e budu}nosti. Svakako }emo biti u pravu ako ovo gledi{te odredimo kao jednu od najhitnijih crta Titovog lika revolucionara i politi~ara.
Bla`e Koneski
BESMRTAN PRED TITOSLOVENIMA
Neko je rekao da je Titova smrt jedina bitka u kojoj je pora`en. Ali
pogledajte ove beskrajne kolone gra|ana koji ve} tre}i dan strpljivo ~ekaju da
bi pro{li kraj njegova odra. Sav taj svet koji u Beogradu ide od Zelenog Venca
do Skup{tine i od Pravnog fakulteta do Skup{tine, nije li to dokaz da Tito ne
mo`e da umre, da on stoji, pred svim Titoslovenima i svim ljudima koji vole ~oveka, slobodu, demokratiju, ravnopravnost, koji su spremni da se za vrhunske
ideale socijalizma bore do kraja pobede.
Oskar Davi~o
KADA PADNE GOLEMI HRAST, JE^I SVA [UMA
Ne znam govoriti o smrti. Smrt je dio `ivota, samo dio, jer je `ivot neuni{tiv. U smrti nestaje tro{ni, smrtni dio ~ovjeka, a duh, ideja, misao, djelo ljudsko `ivi i djeluje. Zar Sokratova misao i danas ne `ivi?
277
Hereticus, 1/2005
Zar mo`e umrijeti Titova vizija koja je na povijesnoj prekretnici podigla
na{u zemlju, svakog ~ovjeka, protiv smrti, protiv rata i razaranja? Kao prepla{ena jata ptica spopadaju me ta pitanja sada dok slu{am jednostavnu, ljudsku,
neumitnu ~injenicu: Umro je drug Tito.
Te{ka je spoznaja da vi{e nikada ne}emo ~uti njegov `ivi glas. Da vi{e ni
jedno slovo ne}e napisati. Ali zar poruka njegova razuma nije jo{ ja~a u na{oj
svijesti? Zar ikada vi{e mo`e mra~ni nagon staviti bratoubila~ku o{tricu u ruku
~ovjeka? Zar se slobodni narodi mogu okovati i vezati lancima nasilja i osvajanja? Zar mo`e nestati ~ovjek koji je otkrio putove razuma, pravde, i mira?
Ne znam govoriti o smrti.
Kada pada golemi hrast, je~i sva {uma. Kad nestaju stvari, ostaju slike.
Vrtlozi slika. Oluje. Ti{ine. Gube se granice vremena. U mome sje}anju sada
kru`e trenuci `ivota. Isprepli}e se pro{lo i sada{nje. Evo, preda mnom umire
moj drug ... ako pre`ivi{ ... ako vidi{ ... pozdravi ... Samo slike ... slike ... Upalili
smo vatru u planini... grijemo se... Iz daljine koraci i Pjesma: Tito, slobodo ...
Sve glasnija pjesma. Tito, slobodo ... ^ini mi se da te rije~i rastu i {ume kao veliko more, kao silni ocean koji me nosi.
Zaista, ima rije~i velikih kao ocean, nemirnih i tihih kao more. Tito, slobodo... I slu{aju}i jeku {ume i nemirnu ti{inu mora govorim s Titom i slobodom,
i oni govore iz svake stope ove zemlje, iz svake zrake sun~ana. Tito, slobodo.
Jure Ka{telan
@IV ME\U LJUDIMA, BIT ]E TITO DOVIJEKA
Rodio se samo jednom. Ali zauvijek, i ra|ao se cijeloga `ivota iz srca naroda, iz uma klase. Na kumrove~kim bre`uljcima, pred bijedom i nepravdom
koju je rano spoznao, pred pobunama. Ra|ao se iz sebe samoga, iz vlastitih vizija, iz lenjinskoga svjetla koje ga je obasjalo ve} u sibirskom zarobljeni{tvu. U
Zagrebu svoje mladosti, osmi{ljene borbom protiv tmine i zaostalosti. Pred sudom koji nije priznavao, pred licem zemlje koju je otkrivao sebe i njoj samoj.
U zatvorima i kazamatima kraljevskim. Na ~elu potla~enih, svjesnih, na ~elu
naroda koji se bore i za ravnopravnost i bratstvo ljudi. U Dubravi na Petoj zemaljskoj. U otporima uspravnih. U oblikovanju Partije koja ga je ra|ala i koju
je spremao i titovski spremio za ustanak, i bio je u trenucima velikih odluka.
Kad je rastao zajedno sa svojim suborcima i suradnicima. Tito koji se rodio i
koji }e se ra|ati uvijek i zauvijek. S nama i u nama svuda {irom svijeta, i bit }e
Tito dovijeka. U trajanju i rastu. Kao {to je bio. Jer se rodio zauvijek. Za svoje
narode, i za svijet mira i slobode. @iv me|u ljudima. Koji jest i koji }e biti Tito.
Jer Tito je Tito.
Marin Frani~evi}
278
Pisci o Titu
NJEGOV BROD PLOVI SMJEROM KOJIM GA JE ON
ZAPUTIO KROZ OLUJE VREMENA
Svoj `ivot i djelo Tito je uzidao u sva dostignu}a ove zemlje, u njene gor~ine i pobjede, u njenu vjeru i nadanja. Iz njedara puka izrastao, besmrtan kao
i zemlja koja ga je rodila, poveo nas je iz mra~nog grotla povijesne kobi i izdigao do svijetlih prostora slobode. Na svakoj stopi ove zemlje ostavio je neizbrisivi trag, obasjanu putanju {to osvjetljava puteve kojima smo stigli do dana{njih
razina, zna~enja i zra~enja, ali isto tako i puteve kojima kre}emo dalje, ne mijenjaju}i smjer na{ega hoda budu}i da to jeste i na{e htijenje i na{ dug Titu.
Titovo djelo ne mo`e umrijeti. Snagom svoga genija, neizmjernom ljubavlju prema zemlji i ~ovjeku, nepokolebljivo{}u revolucionara, Tito je dao trajno obilje`je ovom dramati~nom stolje}u, rastvaraju}i vidike `ivota budu}im pokoljenjima. Neprekidno zagledan u lice `ivota i u prostore sna, bio je stalno u
`ari{tima i virovima suvremene historije, ne samo na{ih naroda i narodnosti ve}
i ~itavog svijeta.
Prestalo je kucati veliko toplo srce dragog nam druga i ~ovjeka. Ali, on
kao da je i dalje tu, kao zrak {to ga di{emo, kao svjetlost, kao da{ak zmorca i
razvigorca, kao kruh i pitka voda, kao ovo more sinje i visovi rodnih planina,
kao da je tu u `amoru ulica, u buci tvorni~kih hala nagnut nad strojem ili nad
mladim `ivotom, negdje tu na stra`i slobode bdi kormilar na{e revolucije, a negdje brod plovi i plovit }e smijerom kojim ga je on zaputio kroz oluje vremena.
Znamo da je smrt neumitna, ali znamo i to da ~ovjekovo djelo ostaje
`ivo u `ivotu {to traje, i ma {ta da izrekli u ovom trenutku, ostaje nam jedna jedina rije~, u kojoj je zgusnuto vi{e od mogu}nosti na{eg izri~aja, rije~ na{a, doma}a, draga, topla i ljudska rije~: Tito!
Tito – koji izabra revoluciju kao smisao svog `ivljenja i kojega revolucija
izabra za sav `ivot... i za `ivot!
Tito u na{em ju~er, Tito u na{em danas i Tito u na{em sutra.
Jure Frani~evi} Plo~ar
TITOV LIK NA PLAKATU KUKASTO-KRSTA[KIH OSVAJA^A
Lik druga Tita vidio sam prvi put na plakatu nema~kih kukasto-krstastih
osvaja~a koji su ucenili njegovu glavu. Bilo je to u mesecu julu 1943, na teretnoj
stanici u Be~kereku. U grupi interniraca gradio sam besmislene, d`inovske kocke od istovarenih dasaka.
Policajac – folksdoj~er poslao me na peron da donesem sa pumpe kantu
vode. Vrativ{i se, {apnuo sam drugu, pored kojeg sam radio: Video sam na{eg
Komandanta. [apat je oti{ao dalje, od usta do usta. Nikada nisu internirci bili
tako `edni kao tog zlatnog julskog dana. Svi su `eleli da vide Tita. Uve~e u logoru morali smo da odgovaramo drugovima na pljusak pitanja. Lep li je? [ta govori iz njegovih o~iju? Ima li zvezdu na celu?
Godinu dana posle ovog sanolikog vi|enja, imao sam sre}u da u oslobo|enom, rodnom Vr{cu, oktobra 1944, na ulici sretnem `ivog vo|u na{e revolucije. Kasnije sam Tita vi{e puta vi|ao. Jednom sam izmenio s njim nekoliko re~i.
279
Hereticus, 1/2005
Kroz sve ove godine nosio sam u sebi, i mislim da }u nositi do kraja svog
`ivota Titov lik iz Be~kereka. Odlu~an, plemenit lik ~oveka zagledanog nekud
u nedosti`nu-dosti`nu daljinu. Ta daljina je meni i ratnom pokoljenju kome pripadam, bliska. Kao da je na dohvat ruke. Mi zovemo tu rumenu daljinu: Komunizam.
Vasko Popa
LU^ONO[A REVOLUCIJE I SAVEST EPOHE
Svojom revolucionarnom mi{lju i delom drug Tito je bio lu~ono{a u svim
etapama na{e revolucije i socijalisti~ke izgradnje. Otvoren za sve novo i revolucionarno antejski vezan za zemlju i realisti~ki uvek okrenut ~oveku, drug Tito
je bio ujedno i vizionar i graditelj, koji je celog sebe ugradio u svaku poru na{e
socijalisti~ke zajednice. U njegovom imenu i u njegovoj svestranoj li~nosti prelama se na{a pro{lost, sada{njost i budu}nost, u njegovom `ivotnom i revolucionarnom putu savladana su vekovna rastojanja. Titovo ime oli~ava revoluciju i slobodu, nacionalni ponos i koegzistenciju, otpor svakom ne~ove{tvu, jer
Tito je bio savest ove epohe!
Vasa Milin~evi}
STRATEG KOJI JE RAZBUKTAO ISKRU SAMOUPRAVLJANJA
Drug Tito je idejni i politi~ki strateg o`ivotvorenja samoupravljanja, inicijator stvarala~ke primene marksizma u razvitku na{eg dru{tva, a i savremenog sveta. Iskra samoupravljanja, koja je zasvetlila u Pariskoj komuni, razbuktala se u na{oj praksi u neugasiv plamen.
Nandor Major
NEIZBRISIVI MILJOKAZI JEDNE ETI^KE POLITIKE
Tito je umro u svetskom trenutku velike neizvesnosti. Da li }e se mo}i
decenijama izgra|ene nade sa~uvanja mira me|u narodima odr`ati?
Ono {to je Tito izgradio – jednakost i ravnopravnost naroda i narodnosti
Jugoslavije i samoupravljanje radnog naroda kao ekonomskog i humanog re{enja otu|enja rada – to je velika ba{tina koja se mora sa~uvati i razvijati.
Postoji jedinstvo odla`enja i ostajanja. Tuga je velika i svi }e biti u bolu:
ne samo kod nas, mnogi }e plakati i u svetu. Ali je vi{e od suza potrebno nastaviti razgovor sa Titom. Bezuslovna vernost osnovnim njegovim postavkama
koje obele`avaju Titovu epohu.
Oto Bihalji-Merin
280
Pisci o Titu
VELIKI ^OVEK U SVEMU
Jednostavno re~eno, Tito je u svemu bio i ostao veliki ~ovek. U njegovoj
li~nosti su se stekle retke osobine: neizmerno ljudsko po{tenje, li~na hrabrost i
neiscrpna volja, kao i sposobnost da predvi|a doga|aje, da ih vidi realno i da
njima vlada. Kao retko ko, bio je sposoban da u prelomnim trenucima istorije
duboko oseti te`nje naroda i radni~ke klase, {to ga je u~inilo jednim od najve}ih
ljudi savremenog ~ove~anstva.
Risto To{ovi}
^OVEK @IVI ONOLIKO KOLIKO @IVI NJEGOVO DELO
“Umro je ~ovek koji je uvek gajio nadu u `ivot. Ugasio se Titov glas, koji je izvirao iz najdubljih ose}anja naroda da bi imenovao istinu o ~oveku, smisao `ivota, revolucije, ljudske slobode. Prihvatamo istinu, najbolniju, svesni da
je ~ovekova smrt zakon prirode. Ali, re~eno je ko zna koliko puta, ~ovek `ivi
onoliko koliko `ivi njegovo delo. Smrt je tuga – delo je pobeda. Ono ne priznaje smrt i ostaje da `ivi u ime `ivota, u ime istine”.
Rahman Dedaj
NEPRESU[AN IZVOR INSPIRACIJE
– Titova smrt za makedonski narod predstavlja posebno te`ak gubitak
jer je pod njegovim rukovodstvom u dugotrajnim bitkama ostvario nacionalnu
i socijalnu slobodu i svoju dr`avnost. Tito je ceo svoj `ivot posvetio borbi za
prava radni~ke klase, za slobodu svih porobljenih naroda. Ova njegova borba
inspiracija je ideje o pokretu nesvrstanih, pokretu koji je postao va`an ~inilac u
me|unarodnoj politici.
Titova dela imaju trajnu vrednost za ceo svet i nepresu{an su izvor inspiracije u tra`enju novih re{enja.
Mihajlo Apostolski
TUGA NJEGOVOG BORCA
Vijest o Titovoj smrti do`ivio sam kao jedan od boraca koji su se 1941.
godine nalazili pred njim u stroju Prve proleterske u Rudom. Kao jedan od onih
koji su se borili i pod njegovim rukovodstvom do`ivjeli najljep{e i najte`e ~asove u svojoj mladosti, pa i one za koje se samo i vrijedilo roditi. Do`ivio sam pobjedu nad fa{izmom. Do`ivio sam polet poslijeratne izgradnje. Do`ivio sam sa
njime u mislima sve {to jedan `ivot ~ini istinskim `ivotom. To je tuga njegovog
borca, i to je vi{e od rije~i i trajanja od ovog trenutka. To je ~itav jedan `ivot na
istom putu.
Radonja Ve{ovi}
281
Hereticus, 1/2005
VELIKANI NE NAPU[TAJU SVET, ONI PRELAZE
IZ VEKA U VEKOVE
Titova staza `ivota je neprekidno kretanje ka visini. Ta staza, granaju}i
se u bezbroj staza, kao da je ovu zemlju povezivala sa ostalim svetom, sa svim
njegovim te{ko}ama i isku{enjima, u isto vreme i sa svim `ivim barikadama za
otpor zlu.
Ta mogu}a slika o ~oveku, koga je samo stole}e svrstalo me|u najve}e,
nije se menjala ni kada bih bio u njegovoj blizini.
Susreta je bilo nekoliko. Obi~no ljudi, ovde, u Makedoniji, prilazili su
mu sa uzbu|enjem. Ali do promene je dolazilo brzo: neposredno{}u, re~ima
nekim prisnim i blagim, osloba|ao je sagovornika. Pa`ljivo je slu{ao, iako se
moglo naslutiti da nije voleo pripremljene izvje{taje. Omogu}avao je ljudski
razgovor.
U jednoj prilici mutavo mo`da, poku{ao sam da i pred Titom, ne bez uzbu|enja, objasnim svoje gledi{te o nemogu}em ili te{ko mogu}em, kako sam
mislio, povratku pe~albara iz Australije i Amerike. Rekao sam, ~ak, da je Toronto, iza Skoplja, mo`da drugi grad u svetu po broju Makedonaca. Dok sam
to govorio, o{inula me misao: kakve sam se to teme dokopao i za{to, kao pisac,
nisam pri~ao o prvoj i velikoj slobodi ove Makedonije? I kao da druk~ije i nije
moglo da bude, Tito me je slu{ao i, izme|u ostalog, vratio se i temi o pe~albarstvu. Obja{njavao je uzroke iseljavanja i odlaska na privremeni rad, i {to sve
bi moglo da se u~ini da se to ubla`i. Tito je `eleo i voleo da ljudi, ne ulep{avaju}i stvari i stanja, govore o onome {to ih mu~i – nije poznavao i nije priznavao
poraze. Bio je prijatelj ~oveka i ~ove~anstva, `ivota i slobode.
Susreti s Titom bili su uvek obi~ni i ljudski, da bi posle svega ostalo saznanje: u sva praskozorja, puna lepote i te{ko}a na dlanovima Njegovim le`ala
su i le`e dva sunca – sada{njost i sutra{njica. Iza nas, iz {kolskih klupa, dolaze
vi~niji, mo`da i ja~i. Titovi savremenici bili smo mi. Kao {to }e biti i oni u sutra{njici. Velikani ne napu{taju svet, oni samo prelaze iz veka u vekove.
Slavko Janevski
JEDINSTVEN I LEP KAO RA\ANJE DANA
Tita je nemogu}e porediti. On je jedinstven.
On je lep kao ra|anje dana i svega ~ega se dotakne postaje simbol koji
neguje misli.
@elje ponosnog naroda progorele su i osvetljavaju njegovu krasnu li~nost.
Jer, sve dobro na zemlji u kojoj `ivimo, desilo se nesebi~nim naporima
koje je ulo`io Tito.
Slobodan Markovi}
282
Pisci o Titu
VE[T KRMARO[ ZA KORMILOM [email protected]
NA [email protected] MIRA
Svi mi koji smo `iveli u Titovoj epohi, u razdoblju mira, saradnje me|u
narodima i slobode stvarala{tva, znamo da su trajne tekovine hiljade boraca izginulih za iste ideale – slobodu, bratstvo, jedinstvo, mir za sve.
U susretima s Titom uvek je dominirala njegova jednostavna, prijatna,
vedra i sna`na li~nost. Njegova prisnost s ljudima delovala je tako da su zaboravljali da on stoji za kormilom dr`ave. A on bio je vest krmano{: proveo je
brod na{e Jugoslavije kroz mnoge Scile i Haridbe da bi ga danas svrstao me|u
one vode}e zemlje u svetu koje su na predstra`i mira. Tako je Jugoslavija postala i ~uvar mira i simbol nezavisnosti.
Pe|a Milosavljevi}
ZALOG I PUTOKAZ NA[E BUDU]NOSTI
Ime i delo Titovo – to je dugi zalog na{e budu}nosti. Ujedinjuju}i nas,
narode i narodnosti Jugoslavije, u borbi za na{u sada{njost, koja nam je izborila mesto me|u slobodnim narodima vo|enim istorijskim interesom radni~ke
klase, Tito nam je i putokaz u budu}nost sveta, onu u kojoj svako treba da bude
svoj i istovremeno odgovoran za sudbinu ~oveka na svim merdijanima. Tito nas
je u~inio svesnim u svetu, s tim {to smo prvo postali svesni sebe, kroz bitke u
kojima nas je predvodio.
Dimitar Solev
ZIDAO JE DVORE ^OVJE^ANSTVA I [IRIO OBZORJA
PREKO SVIH MERIDIJANA
Nose}i u uhu svih ovih dana posmrtne mar{eve i tu`ne napjeve posmrtnih po~asti, javlja se, u kontrapunktu, prkosno, sve~ani motiv “Visokih jablana”, “ljudi svojih djela” iznad ove tu ni{tavne prolaznosti i smrti:
“Oni imaju visoka ~ela, vijore kose, {iroke grudi;
od gromova njina glasa {uma i more se budi,
a kad rukom mahnu, obzori svijeta se {ire ...”
Doista, “Njegova desna neprestano je zidala dvore ~ovje~anstva”, {irila
svjetska obzorja preko svih merdijana ...
Svakom narodu bila bi velika ~ast imati takvog ~ovjeka u svojoj povijesti.
Ranko Marinkovi}
283
Hereticus, 1/2005
PO\IMO ZA GLASOM KOJI ]E PRELETATI VEKOVE
U ovom ~asu velike ti{ine ove smrti ~uje se u nama i u svetu Titov glas
koji je i koji }e jo{, kako ka`e @upan~i~ preletati vekove. Ovaj glas ~ujemo i treba nam snage, uz volju koju imamo, da idemo za njim.
Tone Pav~ek
TITOV NAUK NAS IZBAVLJA IZ SAMO]E
Kad umre velik ~ovek, stamni se vek, i svakom od nas ponaosob u~ini se
da je ostao sam. Iz duboke samo}e u koju nas je bacila Titova smrt, upravo
Titov `ivi nauk svakog od nas i izbavlja: zver je sama, a ~ovek je zajednica i
bratstvo, i vrhovna, najljudskija je njegova misija da `ivi i za drugoga ~oveka, i
da takav, i kad je naizgled sam, sav bude zajednica, i da se dru`i sa svetom
ljudske naravi i namere.
Bo{ko Ivkov
PRIMER NEPONOVLJIVOG @IVOTA
Ostalo nam je }utanje i razmi{ljanje. Na{e delovanje }e biti obuhvatnije
i hrabrije ako se oslanjamo na primer tog neponovljivog `ivota, oli~enog u imenu Tito, koji je bio i deo na{eg `ivota. Ako nam je upotpunjavao `ivot, mi sada
treba da se zalo`imo da upotpunimo prazninu koja je ostala iza njega.
Pavle Ugrinov
TITOV @IVOT KAO ^ISTA ENERGIJA,
NEPRESU[NOG ZRA^ENJA
Titov `ivot ostaje za mene ~udo. Neverovatno obuhvatan i razu|en, a istovremeno krajnje zgusnut u svakom trenutku, kao ~ista energija, dobra energija, nepresu{nog zra~enja. Ne shvatam kako je toliko `ivota stalo u jedan
`ivot.
Judita [algo
TITOVA BORBA JE NAJSLAVNIJA PESMA ISPEVANA
IZ GLAVE CELOG NARODA
Tito je najvoljeniji voljeni lik u na{oj poeziji. On je od prvih dana ustanka neiscrpna inspiracija pesnika – jer njegova borba je najslavnija pesma, i najlep{a pesma, ispevana iz glave celog naroda. Tito – to je na{ `ivot, budu}nost.
Bo`idar [ujica
284
Pisci o Titu
IZ MRAKA NESLOBODE TITO NAS JE UVEO
U CARSTVO SLOBODE
Iz mraka neslobode Tito nas je uveo u carstvo slobode i otkrio nam da
je sloboda na{ dvojnik, na{e unutra{nje preosvetljeno lice, na{e pravo JA. Na{u
tvrdoglavu zaljubljenost u slobodu, koja nam je u krvi od pamtiveka, uspeo je,
prvi put u na{oj dugoj istoriji, da umiri i da joj da stamenost i vitalnost prakti~nosti. On je prvi od svih na{ih vo|a, koji su u pro{losti tukli bitke za slobodu, shvatio da nije dovoljno samo izboriti slobodu. On je prvi saznao da je ona
potonja bitka jo{ `e{}a, ona koja se name}e posle osvajanja slobode! Zadr`ati
je i oplemeniti, dati joj ljudsko lice, u~initi je sastavnim delom ljudskog bi}a,
navi}i svakog pojedinca da sraste sa slobodom – i to je njegovo uzvi{eno delo!
I, kona~no, uputio nas je za sva vremena kako da slobodu, a s njom bratstvo i
zlatno jedinstvo, u~inimo na{im prvim i istinskim doma}instvom, ve~no ga sve~ano dr`e}i u vrhu JUGOSLOVENSKE sofre.
Bo`idar Timotijevi}
TITO JE @IVEO, TITO JE @IV I @IV ]E TITO BITI
Stara anti~ka poruka ka`e: narodi koji vjeruju u ljude, ra|aju heroje. Na{i narodi, na{e narodnosti, bili su dostojni te anti~ke vere i svoga heroja Josipa
Broza Tita.
Tito je bio pastir i {egrt, metalac i izgnanik, oktobarski ustanik, ilegalac
u pokretu, nepomirljiv do samo}e, masovik do miliona, glava zagreba~ke komune, ~elik Kompartije, revolucionar ~eli~ne volje i o~ima plavim kao Sredozemlje, svenarodni ratnik, najve}i Hitlerov neprijatelj, najodlu~niji strateg gerile
i moderne armije, odsjaj uma i srca pred Staljinovom kvadrigom, prvi ~ovek obnove i izgradnje, dr`avnik na{ih decenija, rukotvorac radni~kog samoupravljanja, svegra|anin sveta, zajedni~ko ime poginulih boraca i sve mla|ih junaka
“koji rade kao da }e petstotina godina biti mira, a spremaju se kao da }e sutra
buknuti rat”.
Tito je radio za sve nas, i sa svima nama. Radio je do praskozorja, po{to
je ~itavu na{u zemlju u~inio bezmernom radionicom za ra~un radnika kao najvi{eg ljudskog bi}a. Darovit, ro|eni, nesebi~ni revolucionar, on je bio na ~elu i
za~elju svake na{e bitke, svake odva`ne borbe u kojoj je zra~io simbolima bratstva i jedinstva, ~ojstva i juna{tva, ~ove~nosti i ~ove~anstva. Ostaju}i dostojan
anti~ke izreke, Josip Broz Tito, zauvek s nama i me|u nama, dostojan je i lenjinske parafraze: Tito je `iveo, Tito je `iv, i `iv }e Tito biti!
Milosav Mirkovi}
METEOR KOJI JE OGREJAO MAPU ^OVE^ANSTVA
Tito je besmrtno sunce na{eg bratstva, napretka, snage, hrabrosti i prepoznatljivosti u svetu. On je najsvetliji Meteor koji je ogrejao Mapu ~ove~an-
285
Hereticus, 1/2005
stva. Tito je trajna Ku}a mira koja ima svoje milionske sledbenike. On je ispru`ena Ruka ljubavi svima koji su bez zla. Tito je Srce koje peva, Usta koja izgovaraju najprihvatljivije re~i za Napredak ljudi i ~ove~nosti. On je podupro
XX vek i nau~io ljude svih boja da {ire i neguju tu veliku re~ Nesvrstanost. Tito
je najsavesnije i najdra`e Ime na{e epohe, moja Otad`bina i pravo moje da viorno trajem u budu}im jutrima!
Milorad R. Ble~i}
TITOVOM DELU NIJE POTREBAN TUMA^
Hegel je govorio da delo postaje veliko tek kada ga narod usvoji i kada
mu za njegovo ~itanje nije potreban tuma~ – posrednik. Titovom delu nije potreban tuma~ – posrednik, ono je postalo deo naroda.
Radoslav Brati}
TITOVE DUBOKE BRAZDE U KOJIMA ]E SE
I UBUDU]E SEJATI
Delo Josipa Broza potvr|uje neprolaznost i nezamenljivost izvesnih ~vornih ta~aka na kojima se zasniva moderno ljudsko dru{tvo. Nezavisnost, sloboda, ljudska pravda i dostojanstvo, spremnost da se brani ono {to je postignuto i
osvaja ono {to je, koliko do ju~e, bilo nemogu}e, jesu duboke brazde u kojima
}e se i ubudu}e sejati. Godina 1941. ili 1948. ili neke druge, osta}e kao svetli
praznici svih slobodoljubivih naroda sveta.
Josip Broz je znao da bitka sa istorijom mora da se vodi `estoko i neprestano, da se uvek iznova moraju tra`iti bogatiji, druk~iji odgovori ne samo
na nova pitanja, nego i ona na koja smo ranije odgovorili. Stvarala{tvo nastalo
u na{em vremenu i na na{em prostoru, oslobo|eno sivila i stega raznih dogmi,
mnogim je nitima povezano s Titovim delom.
Simon Simonovi}
TVORAC ISTORIJE IZMA[TANE RUKAMA
I KRVLJU NA[IH NARODA I NARODNOSTI
Tito je velikan istorije, istorije koju je stvarao sa najprogresivnijim
snagama jednog vremena u svojoj zemlji i u svetu. Jer, kad je Tito u pitanju, istorija nije mogla sa svojim potencijama biti sila ~ijem smo {lepom diktatu prepu{teni na milost i nemilost, tek kao hrana kojom ona zadovoljava sopstvene
apetite. Apetiti ovakve istorije, apetiti su metafizike koja inauguri{e jednu nehumanisti~ku konstelaciju, jer ~oveka, naciju, klasu – jednom re~i smisao ljudskog prebivanja u svetu – svodi na goli instrument himeri~ke i transistorijske
volje koja radi svoje. Tito je takvu logiku, koja je ra~unala s nama bez nas, revo-
286
Pisci o Titu
lucionarnim delom doveo u pitanje. On je ispostavio i praktikovao revolucionarnu praksu koja je ra~unala, pre svega, sa ~ovekom kao subjektom istorije, istorije sa punim smislom, koja se, kao takva, po prvi put odvijala u na{im
prostorima, izma{tana rukama i krvlju na{ih naroda i narodnosti.
Veli~ina Titovog dela je u tome {to je on bio na ~elu revolucije, koja se
de{avala i de{ava se mimo svih onih logika {to su zahtevale da na{ put i na{a autenti~na borba budu tek odblesak jednog scenarija stvorenog za sve i za sva vremena od jednog i jedinog neporecivog uma okru`enoga mitolo{kom aurom
ve~nosti. Tito nije verovao u takve mitove, jer on nije do{ao iz mita, on je do{ao
iz sveta, iz jedne zemlje koja je do sopstvene slobode, do prava da odlu~uje o
sebi – da izgra|uje bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, da bude na istorijskom putu emancipacije radni~ke klase, da stvara uslove za sre}u svih svojih sinova – do{la kroz sudbinske potrese i kataklizme, i kroz koje su mnogi pro{li
daju}i vi{e od `ivota. I zato Tito i njegovo delo ne mogu `iveti u mitu, ne mogu
biti sa`eti u pri~i, jer onaj koji je na tako odgovoran i vizionarski na~in gradio
novi svet, ostaje da `ivi u svetu.
Jovan Zivlak
LI^NOST O KOJOJ ]E GOVORITI STOLE]A
Pro}i kroz pakao drugog svjetskog rata, razbiti njegov mrak u svjetlost,
podi}i zastave slobode za sve na{e narode i narodnosti, biti pobjednik u najkrvavijim bitkama, nastaviti osvajati slobodu i razgorijevati njenu vatru za svakog
~ovjeka na kugli zemaljskoj i u miru – to je mogao samo Josip Broz Tito... Zato
on i jeste ona li~nost o kojoj }e govoriti stolje}a koja su pred nama, s istim po{tovanjem ka {to o njoj govori stolje}e u kojem je `ivjela, obilje`iv{i ga za sva
vremena svjetlo{}u svog uma, vatrom svog velikog srca, pravedno{}u, hrabro{}u, istinoljubivo{}u.
Mirko Marjanovi}
[email protected] TITOVU EPOHU DO POSLEDNJEG ^OVEKA
Sve dobro, sve veliko po ~emu }e se ovaj vek pamtiti i pominjati vezano
je za Tita; ~ega nije bilo, stvoreno je; {to se nesvr{eno zametnulo, usavr{io je!
@ivotno delo mu je sa`eto kao re~, duboko kao misao, {iroko kao `ivot; sloboda i ljudska sre}a. Pripadati Titovoj epohi koju }e ovaj narod umeti da produ`i
do poslednjeg daha, do poslednjeg kamena, do poslednjeg ~oveka...
Milenko Vu~eti}
ON ]E KAO SUNCE VE^ITO SVETLETI
Tito je u na{ narod u{ao kao legenda i on }e kao Sunce ve~ito svetleti,
na ponos svih Jugoslovena. Vo|eni njegovim idejama, zapo~eli smo veliku bor-
287
Hereticus, 1/2005
bu slobode i stvarala{tva i stigli u predele mira i ljudske dostojanstvenosti, tamo gde mogu samo hrabri i smeli narodi. Titove re~i, kao naj~istiji zraci, trajno
}e obasjavati put na{im budu}im pokolenjima, kao i celom progresivnom ~ove~anstvu. Titov je put, put svih Jugoslovena, pretvoren u veliki hod revolucije
i ljudske svetlosti.
Manojle Gavrilovi}
TITO JE IDEJA KOJA ]E TRAJATI
Ni mi ni svet Tita nismo izgubili. Tito je ideja koja }e trajati. Mo`emo
biti ponosni {to smo uz njega i u njemu `iveli i {to nam je bio drug. Mi mu svojim bolom ljudskim, jugoslovenskim, samo uzvra}amo ljubav kojom nas je nau~io.
Pero Zubac
^OVEK = NAROD
U pisanoj istoriji ~ove~anstva nije zabele`eno da se jedan narod toliko
poistovetio s jednim ~ovekom i jedan ~ovek postao ~itav jedan Narod, kao {to
je to slu~aj s Jugoslavijom i Titom.
Miodrag Juri{evi}
ZLATNO DOBA HELADE SE ZVALO PO PERIKLU
– ISTORIJA SE KATKAD I PONOVI –
Za sve intelektualce sveta Tito }e ostati sinonim hrabrog i doslednog diplomate. Pla{im se da }e svet, na putu kojim danas hrli, duboko osetiti nedostatak jednog takvog ~oveka. [to se umetnosti ti~e, znam da se zlatno doba Helade
zvalo po jednom vojskovo|i: Periklu. Mo`emo posvedo~iti da se istorija katkad
i ponovi.
Ra{a Livada
NEUSTRA[IVI DIV IZ BAJKE
Tito je neustra{ivi div koji je do{ao iz narodne bajke, izvr{io besmrtno
delo oslobo|enja i ponovo se vratio u bajku.
Branko ]opi}
Priredio: Jovica Trkulja
288
................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
................................
Aleksandar A. Miljkovi}
DEJVID MEKENZI: JOVAN RISTI]
– EVROPSKI [email protected]
– Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd, 2004. –
Dejvid Mekenzi, Jovan Risti} –
evropski dr`avnik,
CUPS, Beograd, 2004.
Knjiga o kojoj ovde pi{emo je tre}a po redu monumentalna monografija gospodina Dejvida Mekenzija, po~asnog profesora Univerziteta Sever-
na Karolina u SAD, koja se pojavljuje na na{em jeziku. Gospodin Mekenzi se u svojoj nau~noj karijeri posvetio
izu~avanju istorije srpske dr`ave u
XIX veku, obuhvataju}i i razdoblje do
kraja Prvog svetskog rata. Dve ranije
objavljene monografije, o Iliji Gara{aninu i Dragutinu Dimitrijevi}u Apisu, donele su mu zaslu`eno priznanje
i predstavljaju izvanredno vredan doprinos na{oj nacionalnoj istoriografiji.
Za na{eg dr`avnika, politi~ara i
nau~nika Jovana Risti}a, gospodin Mekenzi se zainteresovao vrlo verovatno
iz dva razloga. Prvi je {to o Risti}u nije do sada napisana nijedna obuhvatna i iscrpna nau~na rasprava, a drugi
je {to je gospodin Mekenzi duboko
ube|en – i rekli bismo s pravom – da
je Risti} bio veliki dr`avnik i politi~ar,
i to u evropskim razmerama. To svoje
uverenje je izrazio, pored ostalog, i time {to je u naslovu, uz Risti}evo ime,
dopisao re~i “evropski dr`avnik”. I kao
{to je ranije, iz istih razloga, bio privu~en veli~inom lika i dela Ilije Gara{anina kao dr`avnika i politi~ara, tako isto je sada bio inspirisan delom
289
Hereticus, 1/2005
drugog velikog srpskog dr`avnika, Jovana Risti}a.
U svojoj monografiji – za koju se
bez dvoumljenja mo`e da ka`e, isto tako kao i za onu o Iliji Gara{aninu, da
je monumentalna – gospodin Mekenzi
prati Jovana Risti}a u svim razdobljima njegovog politi~kog i javnog `ivota, zapravo njegovo u~e{}e i njegov
doprinos u svim va`nijim politi~kim
doga|anjima njegovog doba. A Risti}
je zaista igrao, ukupno uzev, izvanredno zna~ajnu ulogu u politici Srbije
tokom druge polovine XIX veka, upravo od vremena kada je Ilija Gara{anin definitivno si{ao sa politi~ke scene.
Njegov uspon zapo~inje pod knezom
Mihailom, kada je kao srpski poslanik
na sultanovom dvoru u Carigradu bio
jedna od klju~nih figura u pregovorima o povla~enju turskih garnizona iz
utvr|enja u gradovima Srbije. Posle
smrti kneza Mihaila, Risti} je postao
kne`evski namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenovi}u sve do njegovog punoletstva. On je bio taj koji ga
je sa {kolovanja u inostranstvu doveo
u Srbiju da bi postao njen vladar (na
predlog Milivoja Blaznavca). Tada je
prvi put postao namesnik jednog srpskom maloletnom vladaocu. Dok je
vr{io namesni~ku du`nost, donet je takozvani Namesni~ki ustav od 1869. godine, u ~ijem je stvaranju njegova uloga bila takore}i odlu~uju}a. U ratovima Srbije za nezavisnost, oslobo|enje
srpske raje ispod turskog iga i teritorijalno pro{irenje srpske dr`ave, u godinama od 1876 do 1878, Risti} je bio
ministar inostranih dela, a posle sklapanja primirja bio je glavni srpski pregovara~, a specijalno u Be~u i, ne{to
kasnije, na Berlinskom kongresu, kada se re{avala sudbina srpskog naroda i srpskih zemalja. U to vreme pada
tako|e i njegovo anga`ovanje u borbi
koju je Srbija bila prinu|ena da vodi
290
Aleksandar A. Miljkovi}
protivu bugarskih pretenzija, a koje su
dobile podsticaj Sanstefanskim ugovorom izme|u Rusije i Turske. Da s
ovim u vezi napomenemo da ne treba
izgubiti iz vida da se tada Rusija otvoreno zalagala da Bugarskoj pripadnu
sve teritorije ju`no od Ni{a, to jest Ju`na i Stara Srbija. Risti} je zna~ajnu
ulogu imao i u doga|ajima oko abdikacije kralja Milana, a posle njegovog
silaska s prestola postao je prvi kraljevski namesnik maloletnom kralju Aleksandru Obrenovi}u, poslednjem vladaru iz ove dinastije. To je bilo njegovo drugo namesni{tvo. Me|utim, dr`avnim udarom kojim se Aleksandar
Obrenovi} proglasio punoletnim i preuzeo kraljevsku vlast, namesnici su, a
s njima i Risti}, protiv svoje volje, bili
prinu|eni da podnesu ostavke. Ovim
se ~inom zavr{ava Risti}eva dr`avni~ka i politi~ka karijera.
Me|utim, Jovan Risti} je ~itavog
svog `ivota radio i na nau~nom polju,
kao istori~ar, i taj je njegov istori~arski rad bio tako|e veoma zapa`en, mada za samog Risti}a nije bio od prvorazrednog zna~aja. Ali posle penzionisanja, on se vi{e posvetio knji`evnoj i
nau~noj aktivnosti, da pred smrt bude
~ak izabran i za predsednika Srpske
kraljevske akademije.1
Gospodin Mekenzi nije izostavio
da uka`e i na ovu knji`evnu i nau~nu
delatnost Risti}evu, ne zaobi{av{i ni
dugu i mu~nu polemiku koju je Risti}
vodio s Milanom Piro}ancem, predsednikom srpske vlade u vreme sklapanja tajne konvencije s Austrougarskom
od juna 1881. i prvakom Naprednja~ke stranke, a koja se odnosila na pitanje da li je knez Mihailo u poslednjoj godini svog `ivota nameravao da
1
Risti} je izabran za predsednika SKA
11. januara 1899, a umro je 23. avgusta iste godine.
Dejvid Mekenzi: Jovan Risti} – evropski dr`avnik
povede oslobodila~ki rat protivu Otomanskog carstva za oslobo|enje porobljene bra}e i za ostvarenje svoje ideje o savezu slobodnih balkanskih dr`ava, ili je od te namere upravo te godine odustao, to jest odlu~io da taj rat
odlo`i za neko kasnije vreme.2
Gotovo da nije potrebno isticati
koliko je gospodin Mekenzi duboko
proniknuo u su{tinu Risti}eve dr`avni~ke i politi~ke delatnosti, a i same
srpske nacionalne istorije. On je – da
navedemo primera radi – savr{eno shvatio su{tinu Namesni~kog ustava od
1869. i njegov zna~aj za vreme u kome
je donet, sa svim njegovim prednostima, ali i slabostima. Namesni~ki ustav
je nesumnjivo ozna~io napredak u pogledu politi~ke liberalizacije prilika u
Srbiji, a naro~ito posle autokratske vladavine kneza Mihaila, ali napredak u
kome su dana velika ovla{}enja vladaocu i u kome je sama narodna skup2
Tu je polemiku zapo~eo Milan Piro}anac svojim radom Knez Mihailo i
zajedni~ka radnja balkanskih naroda.
Me|utim, Piro}anac nije bio jedini Risti}ev kriti~ar iz redova naprednjaka.
Na bro{uru Milutina Gara{anina Dva
namesni{tva, koja je tako|e bila uperena protivu Risti}a, ovaj je odgovorio bro{urom Jedno namesni{tvo, dok
je M. Piro}ancu odgovorio bro{urom
Poslednja godina spolja{nje politike
kneza Mihaila. U razmeni me|usobnih optu`bi pojavila se i jedna “bezimena bro{ura” pod naslovom Srpska
narodna misao i M. Piro}anac, za koju je Piro}anac optu`io Risti}a da, ~ak
i u slu~aju da ju je pisao neko drugi,
ona “bez g. Jov. Risti}a nije pisana”.
Razume se, gospodin Mekenzi se nije mogao da upu{ta u detaljno raspravljanje ovog specijalnog pitanja, mada je u svojoj knjizi navodio poneko
mesto iz Risti}evih polemi~kih spisa;
na primer iz Poslednje godine spolja{nje politike kneza Mihaila, ili upu}uju}i ~itaoce na neki od njih.
{tina ostala pod kontrolom izvr{ne vlasti i krune, dok je sloboda {tampe i dalje bila ograni~ena strogo{}u vlade. Po
Namesni~kom ustavu je izvr{na vlast u
svakom slu~aju imala veliku mo}. Napomenimo uzgred da je Namesni~ki
ustav u Srbiji najdu`e bio na snazi tokom druge polovine XIX veka, du`e
od svih ostalih ustava koji su bili dono{eni posle njega. No gospodin Mekenzi je isto tako dobro razumeo – i
to bismo naro~ito podvukli – razne politi~ke situacije u kojima bi se Srbija
na{la na spoljnopoliti~kom planu kad
bi se, na primer, postavilo pitanje Bosne i Hercegovine, odnosno prava Austrougarske na aneksiju tih zemalja,
zatim odnosa s Bugarskom, s Rusijom
i drugim velikim silama, kao i svih interesa i raznoraznih pogodbi i sporazuma s njima u vezi. Sve slo`enosti raznih politi~kih situacija je gospodin
Mekenzi odli~no sagledavao i obja{njavao. Ilustracije radi, uputili bismo
posebno na{e ~itaoce na njegovo izlaganje o zbivanjima posle zavr{etka Srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine,
to jest na ono u vezi sa Sanstefanskim
ugovorom i Berlinskim kongresom, na
kome je Srbiji priznata potpuna nezavisnost. Gospodin Mekenzi je tu situaciju sagledao u svoj njenoj slo`enosti
i vrlo precizno, razmotriv{i s dubokim
razumevanjem sve politi~ke poteze koji su povla~eni, kao i zakulisne radnje
velikih sila na me|unarodnom planu i
u koje je Srbija bila upletena silom prilika. Mnogim svojim odli~nim razmatranjima u ovoj knjizi gospodin Mekenzi je jo{ jednom potvrdio ozbiljnu
reputaciju koju u`iva ne samo kao dobar poznavalac srpske istorije druge
polovine XIX veka, nego i kao istori~ar ~iji je doprinos na{oj nacionalnoj
istorijskoj nauci znatan.
Ukazali bismo i na jednu osobenost u samoj kompoziciji knjige, koja
291
Hereticus, 1/2005
svakako doprinosi sistematici izlaganja i time je ~ini jo{ vrednijom. Naime,
gospodin Mekenzi ~esto na zavr{etku
pojedinih poglavlja kao da rezimira Risti}ev udeo u doga|anjima o kojima
je u tom poglavlju re~, a ~ime se naj~e{}e opravdavaju njegovi politi~ki stavovi i politi~ki potezi u vezi s pitanjima koja se razmatraju. Primera radi
navodimo zavr{ni stav poglavlja u kome se izla`u razlozi zbog kojih je Srbija zaratila protivu Porte 1876. godine.
“Srpska objava rata Turskoj nije proisticala iz drskosti ili slepog precenjivanja snage Srbije”, pi{e gospodin Mekenzi i nastavlja: “Risti} je vi{e puta
pokazao da zna kako da iskoristi najpovoljniji trenutak da bi ne{to po~eo,
istovremeno predvi|aju}i neo~ekivane doga|aje i ishode. Do tog trenutka
elementi koji su ukazivali na raspad
Otomanskog carstva postali su toliko
sna`ni da bi se ~ak i najmo}nije zemlje raspale. Ipak, Risti}eva diplomatska inicijativa za Bosnu i Hercegovinu nesumnjivo je bila manevar, jer nije bilo primera u otomanskoj istoriji
da je Porta mirno prepustila bilo koji
deo teritorija kojih se domogla, izuzev
tvr|ava u Srbiji 1867. Me|utim, da je
Porta u maju 1876. poslu{ala Risti}a
kao pre deset godina, izbegla bi negativne posledice dva rata sa Srbijom.
Posle neuspeha Risti}evog poslednjeg
diplomatskog poku{aja, dve srpske dr`ave3 objavile su rat Porti i pre{le granice Turske”.4
Iz ovih re~i gospodina Mekenzija jasno se vidi ne samo Risti}ev udeo
u ovim doga|ajima, nego i njegova politi~ka ume{nost i mudrost u poku{ajima re{avanja ovog pitanja. Na ovaj na3
4
292
To jest Srbija i Crna Gora.
Navedenim tekstom zavr{ava se poglavlje Balkanske pobune i dve “akcione vlade” (1875-1876).
Aleksandar A. Miljkovi}
~in je gospodin Mekenzi zavr{io vi{e
poglavlja u svojoj knjizi.
Prevashodno nau~ni karakter ove
monografije potvr|uje se i obuhvatno{}u izvorne gra|e koju je gospodin
Mekenzi koristio, kao i nau~ne i stru~ne knji`evnosti koju navodi. Gotovo
da nema dela niti autora koji se bavio
istorijskim zbivanjima u kojima Risti}
nije imao zna~ajnijeg udela a da ga gospodin Mekenzi nije na neki na~in pomenuo. Kao i svaki savestan istori~ar,
i on se u nekim svojim tvrdnjama oslanja na arhivsku gra|u. Oslanja se i
na proverene autore koji su pisali o
tom razdoblju srpske istorije, a specijalno one koji predstavljaju velika i
poznata imena; pre svega na Slobodana Jovanovi}a, ali i na Grgura Jak{i}a, Vojislava Vu~kovi}a, @ivana @ivanovi}a, od novijih na Vasu ^ubrilovi}a, ili od savremenih na Slavenka
Terzi}a. No neke knjige i autore je
propustio da navede.5
Gospodin Mekenzi koristi i
memoarsku knji`evnost, ali u ne{to
manjem obimu. On se, na primer, na
nekoliko mesta poziva na Zapise
Jevrema Gruji}a. Me|utim, na podatke o Jovanu Risti}u nailazi se i u
mnogim drugim memoarskim delima,
na primer u uspomenama Dimitrija
Marinkovi}a, a koje gospodin
Mekenzi izgleda da nije koristio. Ali
se zato obilato slu`io podacima o
Risti}u – i, ~ini nam se, sasvim opravdano – iz se}anja Branka Petrovi}a,
koja su, koliko nam je poznato, drugi
istori~ari do sada manje koristili kao
5
Jedna od njih je, na primer, knjiga: Srbija 1878, Priredili Mihailo Vojvodi},
Dragoljub R. @ivojinovi}, Andrej Mitrovi} i Radovan Samard`i}, SKZ, Beograd, 1978. Ova knjiga je prire|ena i
izdata na stogodi{njicu Berlinskog kongresa i nezavisnosti Srbije.
Dejvid Mekenzi: Jovan Risti} – evropski dr`avnik
istorijski izvor u svojim razmatranjima
o ovom na{em dr`avniku i politi~aru.
Kao zna~ajan izvor podataka poslu`ila mu je i prepiska Ilije Gara{anina,
Jovana Marinovi}a i drugih vi|enijih
politi~kih li~nosti, ve}inom u izdanjima Srpske kraljevske akademije.
Posebno bismo spomenuli da se
gospodin Mekenzi, kad pi{e o Namesni~kom ustavu, otvoreno protivstavio
kriti~kim razmatranjima i oceni Dragoslava Jankovi}a kad pi{e o razdoblju prvog Risti}evog namesni{tva kao
i osnovnih postavki na kojima je po~ivala ova ustavna reforma, konstatuju}i pritom da je D. Jankovi} “komunisti~ki nau~nik iz vremena Titovog
re`ima”. On se jo{ jednom protivstavio komentarima i ocenama Dragoslava Jankovi}a kada ovaj kritikuje slobodu {tampe u Srbiji u vreme Risti}evog Namesni~kog ustava od 1869. godine. Ovog puta je D. Jankovi}a nazvao “titoisti~kim kriti~arem”.6
Ina~e, gospodin Mekenzi ove i
ovakve sudove ne izri~e ~esto. Zapravo, ne izri~e ih gotovo uop{te. Na primer, on na knjigu Vase ^ubrilovi}a
Istorija politi~ke misli u Srbiji XIX veka, koja je objavljena u doba Titove
komunisti~ke diktature, gleda kao i
na svako drugo nau~no delo. Me|utim, nema sumnje da je i Vasa ^ubrilovi}, bez obzira na svoju nau~nu reputaciju, u ovoj svojoj knjizi tako|e
~inio ustupke Titovom re`imu, i to zna~ajne. To je vidljivo naro~ito kad ovaj
na{ istori~ar pi{e o pojedinim srpskim
dr`avnicima i politi~arima, kao na primer o Nikoli Pa{i}u, ili o srpsko-hrvatskim suprotstavljanjima i nesuglasicama u vezi s ujedinjenjem u zajedni~ku
6
Kasnijih godina se Dragoslav Jankovi} donekle oslobodio sovjetskog, to
jest politikantskog na~ina raspravljanja ozbiljnih nau~nih tema.
dr`avu. No s ovim u vezi posebno bismo uputili ~itaoce na poglavlje u ovoj
^uburilovi}evoj knjizi pod naslovom
Razvoj gra|anske politi~ke misli u Srbiji i Jugoslaviji 1918-1941, kao i na ~itav taj odeljak pod naslovom Razvoj
politi~ke misli u Srbiji posle 1918-1941.
Nije zadatak ovog kriti~kog osvrta da dokazuje tezu da je Vasa ^ubrilovi} tako|e pravio ustupke re`imu, ali se ipak ose}amo obaveznim da
uka`emo na potrebu izvesne rezerve
koju je potrebno imati prema svim autorima koji su objavljivali pod komunisti~kim re`imom u Srbiji i Jugoslaviji, pa i prema ^ubrilovi}u. Takav ustupak u navedenom delu Vase ^ubrilovi}a predstavlja, na primer, tvrdnja
da su za Nikolu Pa{i}a i njegovu Radikalnu stranku, uprkos tome {to su
oni Jugoslaviju zami{ljali kao ustavnu
i parlamentarnu monarhiju, ona bila
dr`ava s “jakom upravnom vla{}u”, i
to upravo iz razloga, kako ^ubrilovi}
izri~ito navodi, “da bi se preko dr`avnog aparata moglo vladati drugim zemljama i drugim narodima” (str. 558).
Drugim re~ima, on u ovom navodu
tvrdi o nesumnjivom postojanju srpskog imperijalizma pod vladom Pa{i}a i radikala, zapravo ono isto {to su
tvrdili i komunisti na vlasti – i to uprkos tome {to u programima Radikalne stranke o tome nema ni re~i, a o
~emu ni u prakti~noj politici koju su
u Jugoslaviji vodili Nikola Pa{i} i Radikalna stranka tako|e nema o tome
~injeni~ke potvrde. Srpski imperijalizam je bio komunisti~ka izmi{ljotina.
U stvari, jedino pitanje koje su radikali postavljali bilo je ujedinjenje svih
Srba u jednu dr`avnu zajednicu, a {to
je prakti~no bilo i ostvareno stvaranjem Kraljevine Jugoslavije. Pri tom
skre}emo pa`nju na to da centralisti~ko ure|enje Kraljevine Jugoslavije,
koje je bilo zavedeno jo{ prilikom nje-
293
Hereticus, 1/2005
nog stvaranja i koje produ`ilo da `ivi
i posle podele jugoslovenske dr`avne
teritorije na banovine, sve do 1939. godine, ne mo`e biti smatrano posledicom izmi{ljenog srpskog imperijalizma, to jest vladavinom srpskog naroda, pa, ako se ho}e, i srpske bur`oazije nad drugim narodima.
Koristimo ovu priliku da skrenemo pa`nju – ne znamo da li autoru, izdava~u, redaktoru, prevodiocu ili lektoru – da u knjizi ima izvesnih pogre{aka za koje ne znamo od koga poti~u. Na primer, na vi{e mesta se spominje ime “Stojan ^uki}”, nepoznato
u srpskoj istoriji tog doba, iza kojeg se
besumnje krije zna~ajna politi~ka i istorijska li~nost Stojana Cuki}a, a koji
se pod svojim pravim imenom u knjizi
nigde ne pominje. Sli~no prezimenu
Koste Cuki}a, i prezime poznatog opozicionog narodnog tribuna tog doba
Ranka Tajsi}a od{tampano je kao
“Taj{i}”. Zatim, u fusnoti na strani
340. uz ime Jovana Mi{kovi}a stoji da
je bio “ministar rata” u vladi Jovana
Risti}a, mada se iz samog teksta mo`e
da zaklju~i da je taj podatak preuzet
iz druge knjige Politi~ke istorije Srbije
u drugoj polovini devetnaestog veka
@ivana @ivanovi}a. No u @ivanovi}evoj knjizi jasno stoji da je Jovan Mi{kovi} u toj Risti}evoj vladi bio postavljen za ministra vojnog, a tako pi{e i
u tekstu samog gospodina Mekenzija
na narednoj, 341. strani. Da uzgredno
napomenemo da u Srbiji nikada nije
postojao naziv “ministarstvo rata”. O
Ujedinjenoj omladini srpskoj gospodin Mekenzi pi{e uglavnom u poglavlju u kome govori o prvom Risti}evom
namesni{tvu. Me|utim, on je navodi
samo kao “Omladina”, tako da mo`e
da se desi da ~itaoci pod tom re~ju ne
prepoznaju da je re~ o Ujedinjenoj omladini srpskoj kao nacionalnom pokretu. S njom u vezi da pomenemo i to da
294
Aleksandar A. Miljkovi}
je gospodin Mekenzi kao njenog predvoditelja imenovao samo Alimpija
Vasiljevi}a, ne spominju}i uop{te ni
Milana Kujund`i}a Aberdara, ni Mihaila Polit-Desan~i}a kao ni druge omladinske prvake, ~ija uloga u ovom pokretu nije bila ni{ta manje zna~ajna
od Vasiljevi}eve. A kad bi neke od
znamenitih “omladinaca” i spomenuo
na nekom drugom mestu, on ne spominje da su oni tako|e bili i predvoditelji omladine (na primer Vladimira
Jovanovi}a, Svetozara Markovi}a i jo{
neke). Isto tako se ime poznatog istori~ara Vase ^ubrilovi}a u knjizi pi{e ~as “Vaso”, a ~as “Vasa”.
Naravno, sve su ove primedbe uglavnom bez zna~aja po nau~nu vrednost samog dela, mada se ipak trebalo postarati da se one otklone pre davanja knjige u {tampu. Tako|e mislimo da nema valjanog razloga da knjiga o Jovanu Risti}u bude {tampana
latinicom, s obzirom na to da je namenjena skoro isklju~ivo srpskim ~itaocima, a i da se u njoj govori o ljudima i dobu kada je u Srbiji }irilica bila
jedino pismo.
Knjiga gospodina Dejvida Mekenzija o Jovanu Risti}u popunjava veliku prazninu u na{oj istorijskoj knji`evnosti. On je u njoj osvetlio lik velikog
srpskog dr`avnika i politi~ara Jovana
Risti}a, jednog od nekoliko najzna~ajnijih, ~ije je delo ugra|eno u same temelje srpske dr`ave koja je stvarana
do 1914. godine. Gospodin Mekenzi
je to isto bio uradio i kad je na{oj nau~noj javnosti prezentovao svoju studiju o Iliji Gara{aninu, ~ije se dr`avni~ko i politi~ko delo zavr{ilo tokom vladavine kneza Mihaila Obrenovi}a, upravo onda kad je Jovan Risti} zapo~eo da gradi svoju dr`avni~ku i politi~ku karijeru. Tako je ispalo – namerno ili nenamerno – da je gospodin
Mekenzi obradio dve od nekoliko naj-
Dejvid Mekenzi: Jovan Risti} – evropski dr`avnik
zna~ajnijih li~nosti srpske istorije XIX
veka,7 koje su delovale u politi~kom
`ivotu srpske dr`ave u kontinuitetu jedna za drugom, u vreme kada se stvarala ona Srbija koja je posle Prvog svetskog rata ujedinila skoro sve Srbe i ve}i deo Ju`nih Slovena u jednu dr`avnu
zajednicu, a koju su srpski i jugoslovenski komunisti, u duhu nastojanja Kominterne u vreme Staljinove despotske vladavine, za pola veka svoje totalne dominacije uspeli potpuno da rasture.8
Kao {to su graditelji srpske dr`ave bili Ilija Gara{anin, Nikola Pa{i},
7
8
knezovi Milo{ i Mihailo i kralj Milan,
a u Prvom svetskom ratu i po njegovom zavr{etku graditelj dr`ave Ju`nih
Slovena kralj Aleksandar Kara|or|evi} – tako je graditelj srpske dr`ave bio
i Jovan Risti}. On je van svake sumnje svojim delom obele`io ~itavu epohu u srpskoj istoriji. Ali do sada na to
niko od na{ih istori~ara nije tako eksplicitno i tako ubedljivo ukazao i to
dokazao.
Zahvaljuju}i upravo knjizi gospodina Dejvida Mekenzija, pred na{im
o~ima izrasta gorostasna figura velikog
srpskog nacionalnog i evropskog dr`avnika i politi~ara Jovana Risti}a.
U 20. svesci Biblioteke “Politika i dru{tvo” Milan Vladisavljevi} je u tekstu pod naslovom Razvoj ustavnosti u Srbiji naveo nekoliko velika{a “koji su se najvi{e uzdigli
i ~ija imena stoje na ~elu politi~ke i dru{tvene istorije Srbije”; me|u tim imenima on
navodi i ime Jovana Risti}a.
Poznato je insistiranje Kominterne da Jugoslavija kao dr`ava mora da se rasturi po
svaku cenu. Ne{to od materijala koji potvr|uju da je to za Kominternu bilo centralno pitanje kad se radilo o Kraljevini Jugoslaviji mo`e se na}i u knjizi: Sima Markovi}, Tragizam malih naroda (Beograd, 1985). Uostalom, verujemo da je jedini razlog
zbog ~ega je Sima Markovi} bio likvidiran u staljinskim ~istkama bilo njegovo opiranje da se povinuje ovoj bezumnoj kominternovskoj direktivi.
295
Slobodan Bjelica
KULTURA POLISA
– Kultura polisa, br. 1, Novi Sad 2004, 438 strana –
U na{em kulturnom `ivotu ve}
du`e vreme je primetan nedostatak jednog kvalitetnog stru~nog ~asopisa,
humanisti~kog usmerenja, u kome bi
svoja gledi{ta na najaktuelnije dru{tvene probleme iznosili eminentni stru~njaci iz razli~itih nau~nih disciplina.
Kona~no, zahvaljuju}i grupi entuzijasta na ~elu sa glavnim i odgovornim
urednikom Ljubi{om Despotovi}em,
nedavno se u izdanju novosadskog ogranka Udru`enja za politi~ke nauke
SCG i “Stylosa” pojavio ~asopis Kultura polisa, koji je na najboljem putu
da popuni tu prazninu. Naro~ito treba
pozdraviti volju uredni{tva da stranice ~asopisa otvori za mla|e saradnike, koji }e se na taj na~in predstaviti
{iroj nau~noj javnosti, kao i za autore
nau~no-popularnih priloga ili tekstova iz lepe knji`evnosti i drugih oblasti.
Centralna tema prvog broja je,
danas veoma aktuelni, Evropski identitet Srbije. Ovom prilikom o njemu su
razmi{ljali: Milan Tripkovi} (“Odr`anje bez dr`ave – slu~aj Srbije”), Ljubi{a Despotovi} i Radivoj Stepanov
(“Identitet Evropske unije”), Nenad
\ureti} (“Civilni identitet Srbije – daleki topos ili sudbinsko okreti{te dru{tva u tranziciji”), Zoran Avramovi}
(“Raznoliko evropsko nasle|e srpske
kulture”), Valentina Sokolovska (“Kulturni ~inioci etni~kog identiteta”), Pavle Boti} (“Raspinjanje ozna~itelja”),
296
Miroljub Radojkovi} (“Mediji i kulturne razli~itosti u Srbiji”), Predrag J.
Markovi} (“Koncept evropeizacije i
modernizacije u novijoj srpskoj istoriji: odbaciti ili preispitati”) i Mirko Mileti} (“Srbija bez ‘^etvrte vlasti’“).
Veoma interesantan temat o srpsko-slova~kim kulturnim vezama donosi priloge iz pera: Zorana \eri}a
(“Filozofski i politi~ki aspekti slovenskih emigracija u XX veku”), Neboj{e
Kuzmanovi}a (“Susretanje kultura”)
i Samuela Boldockog (“Istorijska svest
i savest”). Povodom dva veka Srpske
revolucije prigodne radove su napisali
dvojica mla|ih saradnika sa Odseka
za istoriju novosadskog Filozofskog
fakulteta, Vladan Gavrilovi} (“Stvaranje moderne srpske dr`ave”) i \or|e \uri} (“Rana novovekovna srpska
istoriografija i formiranje gra|anske
svesti kod pre~anskih Srba uo~i prvog
ustanka”). Zna~ajnim nau~nim i dru{tvenim fenomenima pa`nju su posvetili Aleksandar Joki} (“Gde je gre{ka
postmodernisti~kog me{anja u filozofiju nauke”) i Dragan Todorovi} (“Rituali u vezi sa smr}u kod Roma u ni{kom regionu”), a povodom dvestogodi{njice Kantove smrti o njegovom
filozofskom sistemu pi{e Aleksandar
M. Petrovi} (“Kant i kultura filosofiranja o prirodi”). Temama iz srednjevekovne pro{losti bavili su se mladi
istori~ari Milena Medi} (“Srednjeve-
Kultura polisa
kovni gradovi u Sremu”) i \ura Hardi (“Isto~noslovenski grad IX – XIII
veka”), a politi~kom ba{tinom XX stole}a Neboj{a Petrovi} (“Vojvo|anski
radikali i autonomija Vojvodine 1918
- 1929”). Na kraju, tu je i rubrika posve}ena prikazima i recenzijama, bez
koje se nijedan ozbiljan nau~ni ~asopis ne da zamisliti.
I{~ekuju}i pojavljivanje narednog
broja Kulture polisa, sa najavljenom
glavnom temom Konzervativna misao
u Srbiji u 19. i 20. veku, `elimo izdava~ima da istraju i da u dana{njim te{kim uslovima odr`e jedan na{oj
kulturi toliko neophodan ~asopis. Istovremeno se nadamo da }e Kultura polisa, u skladu sa te`njama svog uredni{tva, uspeti u plemenitom zadatku
da “otpo~ne sa stvaranjem i negovanjem nove civilne i demokratske politi~ke kulture”.
297
H E R E T I C U S
Journal for Re-examination of the Past
Vol. 1II (2005.), No. 1
CONTENTS
Introduction . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
DEIFICATION OF TITO’S CULT
Kosta Nikolic
“As there are More Lies and Defamations, Tito Becomes
the Dearest and Cherished”
– Contribution to the history of the creation of Tito’s cult
in the time of Yugoslav-Soviet conflict 1948-1949 . . . . . . . . . . . . . . 7
Slobodan G. Markovic
Josip Broz – The Use of Scientific Institutions in Serbia
for the Deification of the Yugoslav Dictator . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Milojica Sutovic
Death of Charisma (Tito) and/or Farewell
from Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Nikola Sujica
Party Rupture - on Traces of Destruction
of Sovereign’s Person . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Marinko Arsic Ivkov
Contribution of Serbian Poets to the Deification
of Josip Broz Tito . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Research
Zeljko Stepanovic
Jesus on Trial - Legal Aspects . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Essays
Srdjan Simeunovic
Silence after Silence . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Developments
Danilo Basta
Hegel in the Tito’s Shadow . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Events
Marinko Vucinic
Reductionism and the Enemies of the Democracy . . . . . . . . . . . . . . 161
Views
Branko Ljuboja
Serbian Political Clones . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Ljubisa Ivanovski
NATO Bombing or Showing Red Rag to the People . . . . . . . . . . . . 167
Branislav Guzina
An archos vs. Simulatio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Interview
Messages and Moral of the Serbian October (2) . . . . . . . . . . . . . . . 179
Stasa Zajovic
Openly and Consequentially against the War . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
Zoran Mihailovic
Myth on Independent Journalism . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Controversies
Vuk Draskovic
Dawning of 6 October . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237
Diana Ivosevic
Dawn and the Tree . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Dossier: writers about Tito
Jovica Trkulja
Writers about Tito – Selection of Texts . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Retrospectives and Review Article
Aleksandar A. Miljkovic, Jovan Ristic as European Statesman
(David Mackenzie, Jovan Ristic - European Statesman) . . . . . . . . . 289
Slobodan Bjelica, Culture of Polis
(Culture of Polis, Overview of the Journal) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
Objavljivanje ovog broja ~asopisa Hereticus pomoglo je
Ministarstvo kulture Republike Srbije
CIP – Êàòàëîãèçàöè¼à ó ïóáëèêàöè¼è
Íàðîäíà áèáëèîòåêà Ñðáè¼å, Áåîãðàä
1
HERETICUS: ~asopis za preispitivanje
pro{losti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. - Vol. 3, No. 1 (2005) . - Beograd (Danijelova 32/II) : Centar za
unapre|ivanje pravnih studija, 2003-. - 23
cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004
Download

Hereticus 2005/1