H E R E T I C U S
-
-
-
-
Casopis za preispitivanje proslosti
Vol. 1V (2006), No. 3- 4
[email protected]
Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
[email protected] MAPE, BETON, JERETI^KE INICIJACIJE
PRE BETONA
Sa{a ]iri}
Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sa{a ]iri}
Carski rez, antisemitizam i savremena srpska knji`evna scena . . .
BETONSKI DISKURSI I OSVRTI
Sa{a ]iri}
Recepcija Betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tomislav Markovi}
Jeba}emo se jo{ (kriti~ka parodija
poeme Matije Be}kovi}a) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milo{ @ivanovi}
Dnevnici komesara (auto-biografska
ispovest urednika Betona) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
POLEMIKE
Aleksandar Pavlovi}
Oko Betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sa{a ]iri}
Namigivanje ili Sauronova osveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Pavlovi}
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a . . . . . . . . . . . . . .
9
12
18
34
44
49
68
74
Istra`ivanja
Goran Markovi}
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije
u modernom dru{tvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Branko Nadoveza
Politi~ka misao Krste Cicvari}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Ogledi
Predrag Vukasovi}
[vedsko, ne na{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Tokovi
Rade Drainac
Demokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Zbivanja
Vladimir Vodineli}
Za{tita podataka o li~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovi}, Sa{a Gajin
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Pogledi
Dejan A. Mili}
Ne ubij! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Marinko Vu~ini}
Dva lica tranzicione Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Branko Ljuboja
Uzlet autsajdera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Intervju
Poruke i pouke srpskog oktobra (6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milja Jovanovi}
“Otpor, stoko!” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Danijela Maljevi}
Unaza|ivanje generacija bez perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Branko Ru`i}
Za rat je potrebno dvoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vuk Fati}
Prodali veru za ve~eru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
171
172
203
212
249
Cenzurisani tekstovi
Jelena Reljin
Bog je ljut – o crkvi i veri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
Dosije: Bo`idar Todorovi}
Jovica Trkulja
Usud nepodobnosti Bo`idara Todorovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dokumenti
Presuda Okru`nog suda u Ni{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odluka Zbora radnih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Re{enje direktora ^etvrte gimnazije u Beogradu . . . . . . . . . . . . . .
Odluka Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu . . . . . . . . . . .
281
287
292
293
294
Odluka Suda udru`enog rada Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odluka Ustavnog suda Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odluka Ustavnog suda Jugoslavije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kazna zatvora Bo`idaru Todorovi}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Odluke evropskog Suda za ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sr|an Simeunovi}
Ovde nema Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dejan Mili}
Savest mi nije dozvoljavala da budem
moralno-politi~ki podoban . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
288
300
302
302
306
308
315
Osvrti, recenzije, prikazi
Lino Veljak, Poku{aj pomirenja jednakosti i liberalizma
(Dragica Vujadinovi}, Politi~ka filozofija Ronalda Dvorkina) . . . . 321
Marinko Arsi} Ivkov, Anatomija represije
(Jovica Trkulja, Usud nepodobnosti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
Vesti iz redakcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
................
UVODNIK
................
Cilj ~asopisa Hereticus je, izme|u ostalog, novo vrednovanje kulturne pro{losti i sada{njosti. U tom smislu redakcija je nastojala da osvetli progon intelektualaca od strane autoritarnih re`ima u Srbiji i da pod
kriti~ku lupu stavi stvaraoce u razli~itim oblastima koji su promovisali diktatorske re`ime na ovom tlu i tako odlu~uju}e doprineli marginalizaciji i ostrakizmu autenti~nih stvaralaca iz na{e kulture.
Na`alost, uprkos demokratskim promenama u politi~kom sistemu
Srbije, mi se jo{ uvek nismo suo~ili sa zlom autoritarne pro{losti, nismo
izvr{ili prevrednovanje i ponovno ~itanje pravnih spisa i umetni~kih dela. Lestvica vrednosti je ostala ista, ni{ta nije pomereno u odnosu na partijska i ideolo{ka vremena. Otuda je kategori~ki imperativ na{eg doba –
savladavanje autoritarne pro{losti: pro{lost se mora savladati da se ne bi
ponovila! Re~ je o slo`enom procesu u kome valja iza}i na kraj s minulim mra~nim vremenima: zagospodariti, ovladati pro{lo{}u koja je gospodarila nama, i koja }e to ~initi i dalje ako mi ne ovladamo njome.
U oblasti kulture to, pre svega, zna~i novo vrednovanje u pravu,
umetnosti i svim drugim oblastima stvarala{tva. Na klju~nim mestima na
kojima se vr{e takva vrednovanja ostali su ili isti ljudi ili njihovi u~enici i
sledbenici. Malo je ko spreman da povu~e radikalniji korak. U takvoj situaciji Hereticus poku{ava da skine mitske velove sa obrazine autoritarne
pro{losti, da objasni za{to se ni{ta nije izmenilo u poluvekovnoj dominaciji ratni~kih pohoda na autenti~ne i autonomne autore i institucije kulture u Srbiji. Istovremeno, on poku{ava da skine i maske sa lica mnogih
intelektualnih poslenika, dojako{njih “vrlih ratnika na idejnom i nacionalnom frontu” koji su se isticali u gu{enju autonomije stvarala{tva i stvarala~kih sloboda, a koji danas va`e kao ljudi demokratske orijentacije i
borci za ljudska prava.
Zna~ajan doprinos tim nastojanjima daje i grupa mladih knji`evnika i knji`evnih kriti~ara okupljena oko projekta “Beton” – dodatka za
kulturu pri dnevnom listu Danas. Oni svojom radikalnom kritikom nastoje da detektuju i dekonstrui{u nacionalisti~ku ideologiju i umetni~ku
jalovost u proizvodima srpske kulture. Stoga temat u ovom broju posve}ujemo jereti~kim inicijacijama grupe “Beton”. Cilj temata je da savremenu kulturnu i knji`evnu scenu u Srbiji osvetli iz ugla reakcija te sredine
na radikalnu kritiku koju “Beton” objavljuje.
Kao dominantna obele`ja sada{njeg trenutka u srpskom dru{tvu i
kulturi, “Beton” isti~e izbegavanje suo~avanja sa ratnom pro{lo{}u 90-ih,
5
oportunizam, nedostatak po{tene i kompetentne negativne kritike, ruiniranje ~asopisa i kulturnih institucija. Ovaj temat je sastavljen iz `anrovski heterogenih tekstova, koji se kre}u od analiti~kih (Sa{a ]iri}, Sa{a Ili})
i polemi~kih (Aleksandar Pavlovi}, Sa{a ]iri}), do satiri~ko-parodijskih
priloga (Tomislav Markovi}, Milo{ @ivkovi}). Temat demonstrira, tako|e, kako se mo`e voditi u~ena i o{tra, a istinska polemika o krupnim pitanjima estetike, kritike i ideologije koje “Beton” pokre}e.
Objavljuju}i po prvi put temat koji su priredili spoljni saradnici,
podse}amo da je redakcija ~asopisa Hereticus od prvog broja zauzela stav
da je ~asopis otvoren za sve ideje, osim onih koje vre|aju nacionalna, verska i rasna ose}anja ~italaca. Ali na{a otvorenost ne podrazumeva i slaganje sa svim {to je na stranicama ~asopisa od prvog broja objavljeno.
Ocene izre~ene u prilozima li~ni su stavovi njihovih autora i ne izra`avaju nu`no mi{ljenje ni redakcije ni izdava~a. Rukovode}i se dosledno tim
na~elom, ali i na~elom slobode mi{ljenja i izra`avanja, redakcija Hereticusa u tematu objavljuje u neizmenjenom obliku i autorski prilog u kojem }e mnogi, zbog prenagla{ene upotrebe verba obscena, videti preteranu banalizaciju.
Nakon temata slede uobi~ajene rubrike Hereticusa. U rubrici Istra`ivanja objavljujemo tekstove Gorana Markovi}a o korupciji i Branka Nadoveze o politi~koj misli Krste Cicvari}a. U Ogledima Predrag Vukasovi}
kriti~ki pi{e o pojedinim re{enjima i slabostima Zakona o spre~avanju diskriminacije prema osobama sa invaliditetom, su~eljavaju}i odredbe ovog
Zakona sa re{enjima u pravnim aktima [vedske. Rubrika Zbivanja posve}ena je ovog puta za{titi podataka o li~nosti. U rubrici Pogledi su prilozi
Dejana Mili}a o uklanjanju spomenika \uri Jak{i}u, velikom srpskom
pesniku i slikaru, iz porte jednog manastira, Marinka Vu~ini}a o protivre~jima tranzicije u Srbiji i Branka Ljuboje o politi~kim autsajderima. U
rubirici Intervju nastavljamo sa objavljivanjem serije razgovora na temu
“Poruke i pouke srpskog oktobra 2000. godine”. Ovog puta to su razgovori Silvie Nadjivan sa Miljom Mijanovi}, Danijelom Maljevi}, Brankom
Ru`i}em, Vukom Fati}em. Besedu Jelene Reljin, koju je `iri takmi~enja
u besedni{tvu u Sremskoj Mitrovici zabranio, objavljujemo u rubrici Cenzurisani tekstovi. Rubrika Dosije prikazuje su|enje i izgon Bo`idara Todorovi}a zbog moralno-politi~ke nepodobnosti. I kona~no, u rubrici Osvrti, prikazi, recenzije prikazani su: monografija Dragice Vujadinovi} o
politi~koj filozofiji Ronalda Dvorkina (Lino Veljak), i knjiga dokumenata o procesima Bo`idara Todorovi}a (Marinko Arsi} Ivkov).
Beograd, januara 2007.
6
Uredni{tvo
.......................
TEMA BROJA
.......................
Knji`evne mape, Beton,
jereti~ke inicijacije
Mi}a Popovi} – Graditelj, 1976.
8
UDK 821.163.41.09:2006"(05)
821.163.41.09:316.75(497.11)"2006"(049.2)
PRE BETONA
Rezime: Temat o “Betonu”, dodatku za kulturu pri dnevnom listu “Danas”, ima za cilj da savremenu kulturnu i knji`evnu scenu u Srbiji osvetli iz ugla
reakcija te sredine na radikalnu kritiku koju “Beton” objavljuje, a koja detektuje i dekonstrui{e nacionalisti~ku ideologiju i umetni~ku jalovost u proizvodima kulture. Kao dominantna obele`ja sada{njeg trenutka u srpskom dru{tvu i
kulturi “Beton” isti~e odsustvo suo~avanja sa ratnom pro{lo{}u 90-ih, oportunizam, odsustvo po{tene i kompetentne negativne kritike, ruiniranje ~asopisa i
kulturnih institucija. Ovaj temat je sastavljen iz `anrovski heterogenih tekstova, koji se kre}u od analiti~kih do satiri~ko-parodijskih priloga. Temat demonstrira, tako|e, kako se mo`e voditi u~ena i o{tra, a istinska polemika o krupnim
pitanjima estetike, kritike i ideologije koje “Beton” pokre}e.
Klju~ne re~i: knji`evne mape, negativna kritika, kriti~ka recepcija, veza ideo
logije i knji`evnog vrednovanja, vrednost i odgovornost, kulturni
milje postmilo{evi}evske Srbije, oportunizam, ignorancija i nacionalizam.
Uvodne napomene
Savremena srpska knji`evnost, kao i savremena knji`evna periodika u Srbiji, skoro da su pusto polje, neistra`eno sa stanovi{ta ne toliko
utvr|ivanja poeti~ke fizionomije i tendencija vode}ih autora, koliko ispitivanja ure|iva~kih politika kulturnih ~asopisa i ustanova kulture, pona{anja esnafskih udru`enja i umetni~kih grupa, odnosa knji`evnosti i
savremenih politi~kih prilika... Dakle, nedostaje nam sociologija knji`evnosti i kulture, istinska kritika recentne umetni~ke proizvodnje, kao {to
nam nedostaju pobo~ne kriti~ke i knji`evno-teorijske discipline koje pri
~itanju knji`evnih i umetni~kih dela tra`e/istra`uju samo odre|ene njihove aspekte (svejedno da li je re~ o feminizmu ili dekonstrukciji ideolo{kih kodova dela/teksta).
U takvoj situaciji svaki pojedina~ni poku{aj stoji umesto institucionalno organizovanog i sistemati~nog prou~avanja, neminovno ostav{i na
nivou nekakve infantilne `udnje i po`eljne utopije/utopije po`eljnog. Ozbiljno istra`ivanje moralo bi da podrazumeva stru~ni timski i, po prirodi stvari, vi{egodi{nji rad, a njegov cilj trebalo bi da bude mapiranje na{e knji`evne i kulturne scene. Pod pojmom mapiranja podrazumevam
uo~avanje i definisanje umetni~kih grupa, grupnih poetika i strategija javnog nastupa, istra`ivanje kulturnih i esnafskih institucija, ~asopisa i stru~nih publikacija, njihovog esteti~kog, kulturolo{kog i ideolo{kog profila,
9
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
ispitivanje odnosa koji pojedinci i grupe uspostavljaju prema politici, dru{tvenoj savremenosti, ideologiji itd.
S druge strane, uzimanje samo jednog fenomena, makar imali ose}aj da je on kao nov i marginalan bez dubljeg kulturnog uticaja a mo`da
i bez budu}nosti, kakav bi recimo bio Beton1, ima zna~aj po~etnog trasiranja tog kapitalnog projekta sociologije knji`evnosti kakav je istra`iva~ki poduhvat mapiranja savremene knji`evne scene u Srbiji. Prednost
govora o Betonu (teme koje pokre}e, reakcije koje izaziva, tipovi diskursa koje konstitui{e, vrste rubrika i profil saradnika koje neguje), jeste
u tome {to on `eljeno a ipak neo~ekivano otkriva neuralgi~ne ta~ke na{e knji`evne i dru{tvene stvarnosti.
Na prvom mestu svedo~i o zemlji, njenoj intelektualnoj i politi~koj
eliti, jo{ uvek nespremnoj da bez predrasuda i be`anja od li~ne odgovornosti pristupi analizi raspada SFRJ, karakteru ratova 90-ih i fiksiranju
svake vrste krivice. Drugo, Beton putem rubrike za kritiku otkriva postojanje novih svetih krava savremene knji`evnosti, odnosno nedodirljivih autora o kojima niko kriti~ki ne pi{e. Odsustvo negativne kritike
upu}uje na postojanje guste mre`e nepotizma, ignorancije, usluga i interesa, te na atmosferu oportunizma i konformizma kriti~ara/intelektualne elite. Na~elno, mogu}u pristrasnost i tendencioznost ovog temata
u “Heretikusu” (izbor tema, na~in njihove obrade), te propratni pozitivni marketin{ki efekat za Beton, a koju pristrasnost inspiri{e ~injenica
da o Betonu pi{u njegovi urednici, treba prepustiti ~itaocima da procene
ima li je, da je stave u zagrade kada je prepoznaju, ostavljaju}i izvan zagrada ono {to vredi.
Na ovaj na~in preko Betona mogu se bar nazreti konture jedne
mape, tlocrt jedne kulturne scene u Srbiji. Tekst Sa{e Ili}a o Neboj{i Vasovi}u, kao i sudbina tog teksta pripada rubrici “Pre Betona”, ukazuje
na jedan motivacioni mehanizam nastanka Betona. Ili}ev tekst govori tako|e o odsustvu hrabrosti da se vodi prava polemika, da se jednoj strani
u polemici pru`i mogu}nost da obelodani svoje gledi{te (upravo strani
koja proziva tzv. naci-elite i naci kritiku Ki{a Neboj{e Vasovi}a), te svedo~i o opasnoj ure|iva~koj politici najve}e srpske izdava~ke ku}e, “Narodne knjige”, da se delo jednog od najve}ih pisaca srpske knji`evnosti
druge polovine 20. veka meri ar{inima pau{alnosti, antisemitizma i nacionalizma.
U rubrici “Betonski diskursi i osvrti” nalaze se tekstovi koji demonstriraju razli~ite tipove/stilove govora i pristupa koje Beton neguje,
1
10
^etvorostrani~ni dodatak dnevnog lista “Danas”, koji se prvi put pojavio
tre}eg utorka u mesecu junu 2006. godine, izlazio jednom mese~no do novembra meseca iste godine kada po~inje dvonedeljno pojavljivanje. U trenutku pisanja ovog teksta objavljeno je 8 brojeva Betona.
Pre Betona
kao i iscrpnu analizu dosada{nje negativne recepcije Betona. Popravljena i parodirana, notorna poema Matije Be}kovi}a “]era}emo se jo{”, u
modifikovanoj verziji Tomislava Markovi}a glasi “Jeba}emo se jo{”,
izvr}e na komi~ki lascivno nali~je etnokolektivisti~ku poeziju omraze i
prizivanja nasilja. Dnevnici komesara Milo{a @ivanovi}a predstavljaju
odgovor na nesuvisle napade na Beton, reaktiviraju}i stil i duh “revolucionarne proze”, ukazuju}i na ironiju, satiru i humor kao mo}na defanzivna sredstva Betona, kojima se posredno slika igriv, u~en i samoukidaju}i duh pisanja i namera ovog kulturno-propagandnog kompleta
(dakle, daleko od samrtne ozbiljnosti i revolucionarnog totaliteta koji
se Betonu po~esto imputira).
Na kraju, rubrika ovog temata “Polemika”, donosi istinsko su~eljavanje stavova o Betonu i povodom njega izme|u prijatelja, jednog samodeklarisanog po{tovaoca Betona i jednog od urednika ~etvorostrani~nog dodatka. Re~ je o realno odigranoj psiho-drami koja je otkrila
prisutne i mogu}e strategije kriti~kog preispitivanja i odbrane.
Pritajene `elje (i skrivene namere) ovog temata ~asopisa “Heretikus” mo`da jeste da se vaskrsne duh neke od me|uratnih avangardi,
da se iznova pribavi ozbiljnost ~itanja i ocenjivanja knji`evnosti, podstakne njeno samopromi{ljaju}e stvaranje i njena nau~na kontekstualizacija u {ire ideolo{ke i dru{tvene nizove, na na~in na koji su to videli
ruski formalisti. Pored mapa i ovaj temat ima `elju da pokrene obuhvatni dijalog o knji`evnim i kulturnim prilikama kod nas i u regionu, te da
(sasvim prosvetiteljski, naravno) u~ini da se oni razre{e i prevazi|u.
Sa{a ]iri}
BEFORE “CONCRETE”
Summary
Abstract: The theme on “Concrete” in the cultural section of the daily
magazine “Danas” has the aim to shed light on the contemporary and literary
scene in Serbia from the angle of reactions of this part of society to a radical criticism published in “Concrete”; this criticism identifies and deconstructs the nationalistic ideology and the artistic unproductiveness in the sphere of culture.
As the dominant characteristics of today in Serbian society and culture “Concrete” emphasises the lack of confronting with the war of the 1990s, the opportunism, the lack of fair and competent negative criticism, the destruction of magazines and cultural institutions. This theme is composed of generic heterogeneous texts which go from analytical to satirical texts. The theme demonstrates
in which way knowledgeable, sharp and true debates on serious issues of aesthetic, criticism and ideology which are initiated by “Concrete”.
Key words: literary maps, negative criticism, critical reception, link between ideology and literary evaluation, value and responsibility, cultural environment of post-Milosevic Serbia, opportunism, ignorance and nationalism.
11
Sa{a ]iri}
knji`evni kriti~ar, Beograd
CARSKI REZ, ANTISEMITIZAM I SAVREMENA
SRPSKA [email protected] SCENA
Ovaj tekst je nastao marta 2005. godine kao odgovor na objavljivanje knjige Neboj{e Vasovi}a La`ni car [}epan Ki{ u izdanju Narodne
knjige. Tekst sam ponudio tada{njem uredniku lista Danas – Grujici Spasovi}u, zatim redakciji Vremena, Glasu javnosti, Letopisu matice srpske,
kao i Koracima. Jedino je urednik kragujeva~kih Koraka pokazao zainteresovanost za njegovo objavljivanje. Me|utim, sutradan je tekst odbijen
na sastanku redakcije Koraka uz obrazlo`enje da se “bavi politikom a ne
poetikom”, tj. da je previ{e novinski i da mu nije mesto u knji`evnom ~asopisu. U narednom broju je, uprkos takvom stavu, u pomenutom ~asopisu objavljen intervju sa Vasovi}em u kome je on obrazlagao svoj stav
prema demokratiji, promenama u Srbiji i NATO intervenciji, ali to se savr{eno uklapalo u estetski koncept redakcije. Ovim ne `elim da omalova`im napore ~lanova redakcije Koraka, niti da prozivam urednike kulturnih rubrika kojima sam ponudio “Carski rez”. Naprotiv, to mi je samo
potvrdilo uverenje da se nalazimo u tamponiranoj kulturi u kojoj je protok kriti~kog diskursa smanjen kao kod dial-ap konekcije na pulsnoj centrali, uz rizik neprestanog diskonektovanja. Stoga je i “Carski rez” naposletku objavljen u virtuelnom prostoru, u rubrici “Moj ugao” na sajtu B92
(1. april 2005). U tom trenutku sam mislio da je to najgora solucija, ali se
ispostavilo da bolje mesto nisam ni mogao da na|em.
Nedavno su tzv. intelektualci beogradske palanke dobili svoju knjigu. Radi se o knjizi koja je izgleda dugo ~ekana. O knjizi koja je dugo
najavljivana. Ta knjiga je integrisala sve rasute glasove raznih Kurira,
Nacionala, Identiteta, ne~asnih svedoka koji su godinama poku{avali da
artikuli{u problem svoje palana~ke izuzetosti iz istorije. Radi se o knjizi
njego{evskog naslova (La`ni car [}epan Ki{), koja je u izdanju Narodne
knjige, ba{ kao i njena prete~a (Gvozdeni rov) koju pojedini intelektualci stavljaju u rang Vijona ili Brodskog, objavljena i promovisana pod
geslom “prve polemi~ke knjige koja se posle smrti Danila Ki{a bavi preispitivanjem njegovog dela”. Plejmejker uredni~kog tima snova Narodne
knjige – Vasa Pavkovi}, potpisao je ovo izdanje i krenuo u medijsku kampanju. Tako je Danilo Ki{ o sedamdesetogodi{njici svoga ro|enja dobio
jednog neo~ekivanog tuma~a u liku namr{tenog Neboj{e Vasovi}a, ko-
12
Carski rez, antisemitizam i savremena srpska knji`evna scena
ji se u nedavnoj pro{losti beogradske palanke proslavio epitafom za B.
M. Mihiza.
“Imperija” uzvra}a udarac
Gvozdeni rov i La`ni car, osim izdava~a, imaju jo{ jedan zajedni~ki imenitelj. Neko }e odmah re}i, pa to je tr`i{te, ali ne, to nije tr`i{te
ve} politi~ki program koji sada zadobija sasvim jasne konture, a koji se
mogao slutiti svih ovih godina. Najpre je taj izdava~ stupio na scenu kao
primitivna manufaktura jeftine hartije na kojoj su {tampani roto romani
kao i knjige dvaju velikih imena – Ljiljane Habjanovi} \urovi} i Gorana
Petrovi}a – oko kojih danas nema spora u beogradskoj palanci. Oni su
stubovi za koje }e se svi u~esnici polemike oko La`nog cara, kako potvr|uju u svojim tekstovima, zalagati i ubudu}e.
Posle oktobra 2000, Narodna knjiga je polako po~ela da pomera svoj javni politi~ki registar od opskurnog ali bogatog JUL-a, ka trapavom ali nacionalisti~ki rigidnom DSS-u. Po tome }e ova ku}a pokazati vanrednu adaptivnu mo} koja se mogla registrovati na srpskom tr`i{tu
knjiga nakon pada njihovog gospodarskog para Milo{evi} & Markovi}.
No tu nije bio kraj. U me|uvremenu je Narodna knjiga narastala kao
najve}a ku}a sa edicijama za savremenu srpsku prozu i ne-prozu, vi{e
puta je uzastopno progla{avana za izdava~a godine, a od oktobarskog
prevrata do danas njeni pisci su dobili ~etiri NIN-ove nagrade. Solidan
bilans jednog izdava~a na ~ije ~elo je tokom devedesetih postavljen D`aba Hat srpskog izdava{tva, koji je pokazao izuzetnu vitalnost i ume{nost
u vo|enju ove ku}e. Dakle, za poslednje ~etiri godine, Narodna knjiga
je napravila vi{e tranzicijskih pomaka. Slede}i korak je na~injen nakon
atentata na premijera \in|i}a, kada je uredni~ki tim snova shvatio da je
vreme da se ide dalje. Narodna knjiga je svoj javni politi~ki registar po~ela da pomera ka DS-u, u kome su do 12. marta 2003. videli svog politi~kog protivnika. Potom su odlu~ili da pokrenu ediciju pod naslovom
“Demokratija” i da promovi{u svoj kvaziliberalni stav koji }e im poslu`iti kao okvir za naporedno objavljivanje knjiga pokojnog premijera \in|i}a i njegovog atentatora, te knjiga Danila Ki{a i njegovog napada~a
Neboj{e Vasovi}a. Pa {ta u svemu ovome ne {tima, zapita}e se neko. Ne
{tima to {to se u pomenutom periodu menjao samo javni politi~ki registar ovog izdava~a, dok intimno Narodna knjiga nikada nije napustila
politi~ke premise koje je zastupala tokom devedesetih, a koje je u javnosti uspe{no amortizovala objavljivanjem dela Davida Albaharija, na
primer.
La`ni Odisej i pravi Eumej
Sve je po~elo Kod konja, opominje nas Vasa Pavkovi} u svojoj kratkoj ispovesti datoj redakciji Glasa. Dakle, tamo gde po~inju sve palana-
13
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
~ke pri~e, verovatno u nekoj kafanici gde je pesnik Vasovi}, nakon deset odisejskih godina, sreo svog Eumeja. Tu je i prepoznavanje svetskih
duhova: jednog koji je ratovao protiv Kundere i drugog koji je trpeo despotske stege Danila Ki{a, koga je do nedavno zvao svojim “u~iteljem”.
Nastavak ove pri~e bi mogao prerasti u srpski derivat legendarne Odiseje kada se tu ne bi radilo o palana~kom pozori{tu u kome su se dvojica knji`evnika od formata (Vasovi} & Pavkovi}) namerila na “delo i ideje Danila Ki{a”. Jer dobro je poznato da je u biti duha palanke “nagon
za ismevanjem svega nerednog, svega {to ispada iz uobi~ajenog”.
Uskoro se pojavila knjiga Neboj{e Vasovi}a i to u najboljoj tradiciji likovnog oblikovanja Narodne knjige. Njen naslov i naslovna strana
nespretno pose`u za intertekstom koji dana{nji ~italac tek dopola mo`e
da pro~ita. Naime, svakome }e biti jasno da je u pitanju neko “veliko”
demaskiranje u devetanestovekovnoj tradiciji, {to puk mo`e lako da razume, dok je likovno re{enje upu}eno senzibilnijem knji`evnom esnafu
koji bi to trebalo da podseti na jedan stari, ali dobro zapam}eni naslov
koji glasi Narcis bez lica. Dakle, odmah se vidi da je plodna saradnja izme|u la`nog Odiseja i pravog Eumeja donela ne{to merkantilno. Ona
je mobilisala {iroke narodne mase preko kodiranja srpske tradicije u naslovu i pozvala ki{ologe da se spreme na dolaze}u oluju, jer se duh Dragana M. Jeremi}a tobo`e po drugi put obreo me|u nama.
Vasa Pavkovi} nas jo{ podu~ava u Glasu da postoje dve vrste emigrantskih pisaca, oni ostvareni i oni neostvareni. Na policama ostvarenog
pisca Ki{a znamo da su stajali: Adi, Andri}, Babelj, Crnjanski, D`ojs,
Kafka, Krle`a, Isidora Sekuli} i dugi, dok na policama neostvarenog Vasovi}a stoje izgleda: Ljoti}, Jeremi}, opat Baruel i ko jo{...? Rekonstrukcija pesnikove emigrantske police mogla bi da doprinese razumevanju
njegove srd`be, ali i izdava~ke politike iza koje stoji urednik Pavkovi},
ina~e visoki funkcioner Srpskog knji`evnog dru{tva.
Poziv na Dialogue aux Enfers
Urednika La`nog cara pozdravili su mnogi kriti~ari i novinari, kao
i javne li~nosti, isti~u}i njegovu hrabrost i kona~no iskora~enje u vrednovanju Ki{ovog dela. Ti pozdravi sti`u iz ~asa u ~as i kre}u se u rasponu
od prepoznavanja srpskog softvera za dekonstrukciju knji`evnosti (RTS,
Evropa) do Kalezi}eve i Kalaji}eve zadivljenosti umom kakav je “onaj
u Neboj{e Vasovi}a” (Kurir, Svedok). Rekao bih da se tu ne radi ni o
kakvoj hrabrosti, ve} o kukavi~luku. Naime, urednik se sakrio iza jedne
knjige podr`avaju}i napola(?) njene stavove, ube|uju}i javnost da se radi o knjizi “koja se isklju~ivo bavi knji`evno{}u i likom jednog pisca”.
Urednik Pavkovi} je verovatno mislio na Vasovi}eva izvanumi{ta kojim
je ovaj poku{avao da doka`e kako Ki{ “nema ni osnovno ~ulo za mate-
14
Carski rez, antisemitizam i savremena srpska knji`evna scena
rnji jezik”. Me|utim, olako je pre{ao preko osnovne teme ove knjige, osnovnog stvarala~kog postupka, kako je to voleo da govori njihov voljeni
profesor Jeremi}. Vasovi} se dakako bavio likom Danila Ki{a, ali koriste}i metodu, leksiku i formulacije koje u mnogo ~emu podse}aju na one
koje se mogu na}i u antisemitskim spisima. Od prve re~enice, kojom nas
vra}a na Ki{ovu sahranu, Vasovi} nam kao ozbiljan teoreti~ar i polemi~ar otkriva svoj vokabular i metodu kojom }e se slu`iti do kraja svog raskrinkavanja jednog od “Jevreja sveta”. On ka`e da je Ki{ “jo{ jednom
izmanipulisao na{u javnost” i da }e on – Vasovi} – poku{ati da nam otkrije kako je to Ki{ okrenuo stvar u “svoju korist”. Jedina razlika koju
bih mogao da uo~im u tipu diskursa La`nog cara i Protokola sionskih
mudraca je u preimenovanju “jevrejske finansijske mo}i” u “knji`evnu
mo} Jevreja sveta”. Dakle, tako ovaj neostvareni pisac vidi globalna knji`evna strujanja i iz te pozicije nastoji da demistifikuje ne lik i delo, nego
politiku Danila Ki{a. Jer njegova literatura, prema Vasovi}u, ni ne postoji. To je skup “besmislica i ki~erskih stereotipa”. (N. V) Stoga se on
njome i ne bavi, jer kada bi to `eleo da u~ini, on bi najpre valjano pro~itao Ki{ovo delo, pa bi nau~io da se na po~etku Ranih jada (koji nisu roman nego zbirka pri~a) u Bemovu ulicu ne vra}a Eduard Sam, da se de~ak u Ki{ovoj prozi zove Andreas Sam, da je roman Ba{ta, pepeo (1965)
prethodio Ranim jadima (1969), a ne obratno. To nije video ni urednik
Pavkovi} koji je knjigu pripremio za {tampu i kome je, kako sam priznaje, Ki{ bio veliki “u~itelj”. No, jasno je da se Vasa Pavkovi} proteklih
godina vi{e bavio delom Ljiljane Habjanovi} \urovi} nego li Ki{om, Peki}em ili, daleko bilo, Kova~em. Stoga je njemu Paunovo pero danas reper profesionalnog pisma, a Ki{ je u me|uvremenu postao pisac “ki~erskih stereotipa”. Interesantna je ambicija ovog urednika, koji je odlu~io
da pokrene mali dijalog u paklu. Tako je sintagma “kle~anja pred ikonama”, toliko draga Vasovi}u (“Knji`evna kritika i kle~anje pred ikonama”, Re~ br. 28) i Ljiljani Habjanovi} \urovi} (Petkana), postala glavna Pavkovi}eva argumentacija. On “ne `eli da kle~i pred ikonom”, ve}
namerava da nam poka`e kako funkcioni{e njena semiotika, koju je sam
“papagajisao” (stru~ni semiolo{ki termin V. P.) sa svojim saborcima iz
raznih kvazipoeti~kih bitaka poslednjih petnaest godina. Me|utim, u La`nom caru je nemogu}e prona}i ijednu metodu poznatu savremenoj nauci o knji`evnosti ili filozofiji. Radi se tu o ne~emu drugom.
Istina i metoda
Evo ukratko rekonstrukcije Vasovi}eve “nau~ne” prolegomene
za novo ~itanje Danila Ki{a. On polazi od premise da je Ki{ pred smrt
“jo{ jednom izmanipulisao na{u javnost” u~iniv{i jo{ jedno “presvla~enje”. Danilo Ki{ se, prema Vasovi}u pre toga “sprdao sa pravoslavljem”
15
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
i “vukao srpsku publiku za u{i” dok je u Parizu nizao uspehe zahvaljuju}i “jevrejskom lobiju”. Tako su ga “Jevreji sveta” izabrali za svog pisca. Ki{ je ina~e “prodavao kli{e o namu~enom Jevrejinu” i to njegovo
“kameleonstvo se odrazilo i na njegovu umetnost”. Iz ~itave ozbiljne knji`evne rasprave, Vasovi} ustanovljava slede}e poeti~ke odlike dela Danila Ki{a: on je manipulant, samoreklamer, kameleon, u`ivalac podr{ke
raznih jevrejskih lobija i Jevreja sveta, ~ovek koji se mnogo puta presvla~io (menjao svoj identitet), pisac koji je trgovao jevrejskim imid`om, te
da je sve to ~inio kako bi prevario knji`evnu javnost i pribavio veliku
korist za sebe. Ovako Vasovi} markira Ki{ovu eksplicitnu poetiku, da bi
potom te iste knji`evno-teorijske stavove poku{ao da potkrepi primerima iz Ki{ovog teksta. Postoje tri teme koje ozbiljno ljute Vasovi}a. To
je tema holokausta, kao i Ki{ova kritika nacionalizma i antisemitizma.
Nasuprot Danilu Ki{u, on smatra da nije Staljin kriv za stradanje Jevreja u SSSR-u nego sami Jevreji koji su radili za njega. On ide toliko daleko da tvrdi da su Jevreji Amerike “zgrtali pare” na nesre}i evropskih
Jevreja. Ovakav stav amnestira naciste za holokaust, relativizuju}i pojam odgovornosti.
Gotovo identi~ne argumente koristila je Gebelsova propaganda
koja je nastojala da objasni nema~kom narodu kako je rat koji se vodio
bio u stvari rat “svetskog jevrejstva” protiv nacionalsocijalisti~ke Nema~ke. Takvo izvrtanje teza uticalo je na mobilisanje dru{tva u opse`noj
akciji protiv evropskih Jevreja. Ukoliko ta propaganda i nije uticala na
bu|enje otvorenih antisemitskih stavova koji bi podr`ali Hitlerovo “kona~no re{enje”, ona je uticala na porast ravnodu{nosti kod nema~kog
naroda spram onoga {to se preduzimalo protiv Jevreja.
U tom smislu je simptomati~an Vasovi}ev govor o neosnovanosti
pitanja odgovornosti koje je Ki{ stalno postavljao. Navode}i “nevidljive
svetske re`isere” kao glavne krivce, on prepoznatljivim jezikom Protokola zahteva odstupanje od zvani~ne istorijske verzije, tra`e}i vinovnike
zla s onu stranu zdravog razuma. Na pitanju odgovornosti se, rekao bih,
slama ~itava ova knjiga, ali sa poricanjem tog pitanja ona pronalazi klju~
uspeha u beogradskoj palanci. Stoga se Vasovi}evo negiranje Ki{ove literature svodi na poricanje problema odgovornosti, u ~emu }e Vasovi},
bez sumnje, prona}i mnogo istomi{ljenika u srpskim intelektualnim krugovima. Jer kao {to se pokazalo da Jeremi}ev atak na Grobnicu za Borisa Davidovi~a nije bio motivisan problemom plagijata, tako se i ovaj palana~ki pamflet ne odnosi na “genitivne metafore” ve} na opravdanje
zlo~ina. Radi se tako|e i o zloupotrebi imena Danila Ki{a da bi se napala ona pozicija u savremenoj srpskoj knji`evnosti koja je sa Ki{ovom
i Peki}evom smr}u, te odlaskom Mirka Kova~a i Bore ]osi}a iz zemlje,
izgubila svoje prave protagoniste.
16
Carski rez, antisemitizam i savremena srpska knji`evna scena
Me|utim, ono {to je zaista novo u nacionalisti~kom diskursu, ono
{to se tokom vremena prelilo iz mra~nih rezervoara Kurira i Nacionala
u javni knji`evni govor, a za {ta se urednik Pavkovi} posredno zala`e,
predstavljaju otvoreni antisemitski stavovi kojima se nastoji objasniti proma{aj evropske knji`evne opcije u Srbiji. Sve se to ovih dana doga|a pred
na{im o~ima, u re`iji uredni~kog tima Narodne knjige.
Ukoliko takvi stavovi budu prevladali, izgubi}emo {ansu za popravni ispit, a neostvareni pisci iz emigracije mogu da ra~unaju na svoje kona~no ostvarenje.
Mi}a Popovi} – Autoportret u ateljeu, 1978.
17
BETONSKI DISKURSI I OSVRTI
Sa{a ]iri}
knji`evnik, Beograd
RECEPCIJA BETONA – ANALIZE I KOMENTARI
POKLON – DANAJSKI DAROVI ILI
P(R)OKAZIVANJE AKTERA
Anketa u Politici (petak 21. jul i subota 22. jul)
Povod
Pojavu Prvog broja Betona pratio je pove}i intervju objavljen istog dana u Politici sa Sa{om Ili}em, gde se jednim pitanjem i odgovorom posredno najavljuje nastup nove generacije kriti~ara i procenjiva~a prilika na na{oj knji`evnoj sceni. Tik posle Drugog broja Betona
zatekla nas je informacija da je redakcija za kulturu lista Politika kontaktirala 20-ak pisaca mla|e i srednje generacije sa nekoliko pitanja o
Betonu. Prva pomisao bila je da sledi lin~, raspinjanje, ogra|ivanje, pacifikacija... Me|utim, pove}i prostor, dvodnevno trajanje, afirmativni naslovi sugerisali su poruku o ne~em novom i va`nom u kulturnoj ponudi
na{e scene. Opet, letnje doba, tradicionalno bez kulturnih de{avanja (Beton nije tempirao svoj izlazak za jun mesec, jer su{a je zamka i za malo
ki{e), ostavljalo je prostora u novinama za ve}e temate o bilo ~emu, pa
i o Betonu. Bilo kako bilo, anketu Politike vidim kao podr{ku. O drugoj
va`nijoj funkciji te ankete, kao i emisiji “Trougao” Nata{e Odalovi} na
Radiju Slobodna Evropa (u~esnici: Gojko Bo`ovi}, Vesna Triji}, Sa{a
Ili}), pisao sam u “redakcijskom” uvodniku za tre}i broj Betona – otkrili
su nam da intelektualna korumpiranost u srpskoj kulturi ide mnogo dublje i dalje nego {to smo u prvi mah verovali. Tako }e i polje delovanja
i nala`enja novih saradnika biti bitno su`eno, i to ne samo iz razloga njihovog kukavi~luka koliko zbog temeljnog ideolo{kog neslaganja.
U ovom odeljku se analizira koji su to stavovi bili izneti i poku{ava prodreti iza njih. Iako svi anketirani ne zaslu`uju podjednaku pa`nju,
ipak }e im ona biti posve}ena u meri u kojoj su njihovi stavovi recepcijski indikativni.
Ljubica Arsi} je tu`na “kad pisac napadne pisca jer svi znamo kako je te{ko stvoriti ne{to dobro” (o~igledno misle}i na Ili}ev tekst o Go-
18
Recepcija BETONA – analize i komentari
ranu Petrovi}u, po{to Bata Jakovljevi}, koji je pisao o ]osi}u, pored toga {to nije posebno poznat na{oj sredini, nije pisac). Stvar elementarne
logike. Kad “pisac” pi{e kritiku ili se slu`i knji`evno-kriti~kim aparatom
interpretacije, da li je i dalje pisac ili je sada ~italac/tuma~, na~elno ni bolji ni gori, ni povla{}eniji ni uskra}eniji od svakog drugog ~itaoca? Naravno da nije vi{e pisac, odnosno da to {to pi{e i objavljuje spada u daleki drugi plan iza argumenata kojima se u kriti~kom tekstu slu`i i stavova
(~itanja) koje iznosi. Lj. Arsi} ose}a da nama nedostaje kriti~ar od autoriteta i integriteta “kao {to je nema~ki kriti~ar Ranicki”, koji polemi{e
sa delom a ne sa piscem (nije jasno odnosi li se ova natuknica i na tekstove u Betonu), “i kad gre{i, ima stav, estetski” (zanimljivo, gre{ka Ranickog i kada je ima ne kr{i dogmu o autonomiji knji`evno-umetni~kog
dela). Ali, za{to takvih kriti~ara kao {to je Ranicki, autoritativnih i integrativnih, nema na na{oj knji`evnoj sceni (a samim tim ih nema ni u
Narodnoj knjizi gde Lj. Arsi} objavljuje svoje pri~e i romane)? Da li je
mo`da Lj. Arsi} i svojim urednicima postavila to pitanje koje postavlja
javno na stupcima novina, kud se dede njihov autoritet i integritet? Odgovor je u paradoksalnoj suprotnosti sa Ranickim kako ga je opisala Lj.
Arsi}. U nas nema Ranickih jer se ne polemi{e ni sa kim i ni povodom
~ega, a nema i stoga {to se oportuno i ignorantski obdelava dogma o autonomiji dela (nedopustivo je sve {to nije postupak, lik, opis... Svaka vrsta zna~enja, poruke, strukturalne tendencije u tekstu koja ga nadilazi
je politizacija ili prljanje njegove nevinosti i ~istote. Verujem da bi francuski simbolisti do`iveli ekstazu da po~uju kakve nastavlja~e posle vek
i po imaju u dana{njim srpskim piscima i teoreti~arima). Lj. Arsi} strepi
od Vremena (njeno je po~etno veliko slovo, nije gre{ka) kao od jedinog
pravednog i kona~nog sudije. Ta strepnja, kalsicisti~ka i starmala do sr`i, jedna je od najbesmislenijih i naispraznijih floskula (pla{i se dok pi{e{ i za ono {ta/o ~emu pi{e{, a ne za budu}nost, koja }e se pla{iti sama
za sebe – moglo bi se re}i parafrazom poznatog mesta iz Biblije).
Vladimir Arsenijevi}, kome se najmanje mo`e zameriti odsustvo
javnog kriti~kog anga`mana i profilisanja scene sa pozicije alternativnog
izdava~a, ipak ne deli razumevanje medijskih prednosti sada{njeg koncepta Betona, kao dodatka pri dnevnom listu na 4 strane. On o~ekuje/
tra`i/smatra svrsishodnijim da Beton postane knji`evni ~asopis. ^asopisi
su za u`i krug ljudi, stabilnije izdava~ke prilike, ve}u kupovnu mo} i izgra|enu kupovnu naviku profilisane publike, akribi~ne analize i posve}ene ~itaoce... Ali, nastavimo razmi{ljanje V. Arsenijevi}a, za{to 20-ak
relativno redovnih i aktivnih knji`evnih ~asopisa, magazina, listova i novina, pa i dodataka za kulturu dnevnih novina, ne “zadovoljava” standarde Betona, drugim re~ima, ~emu jo{ Beton preko svega toga, odnosno, otkud ta potreba za Betonom koju nisu u stanju da zadovolje ostali
19
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
~asopisi? Upravo o tome govorimo sve vreme: ideologija, anahronost,
kukavi~luk, neznanje.
Druga primedba V. Arsenijevi}a, da su potrebni i afirmatvni prikazi, tako|e je dobronamerna ali ide mimo koncepcijske intencije Betona. Ovde nije re~ o nemanju prostora za afirmaciju, ve} o svesnoj programskoj restrikciji (da ne ka`emo o identitetu kulturno-propagandnog
kompleta). To je neka vrsta dobrovoljne humanisti~ke “`rtve” urednika i saradnika Betona – osudili su se na negativne emocije (delimi~no
nadome{tene satiri~nim pisanjem) i na nepisanje o omiljenim autorima
i o dobrim knjigama kojih ima i kod nas.
Sli~no, mada teorijski obrazlo`enije tvrdi Igor Marojevi}. Marojevi} zaziva kriti~ku instalaciju “pozitivnih re{enja” i smatra da bi takva
re{enja bila nu`nija za prelom ili promenu kulturnog modela. Ta~no, ali
u odnosu na {ta bi se ta promena obznanila: na hiperprodukcijsku gomilu
neobra|ene novine, na klanovske podele i neselektivnu hrpu afirmacije koje {tekta sa tribina i iz periodike, obrazlo`enja `irija i komercijalnog
presa izdava~kih ku}a. Kako bi se to pozitivno re{enje videlo od ovog
silnog {uma, simulacije kriti~kog govora i ~istog, nerecikliranog |ubreta? I drugo, za{to bi neko verovao u “pozitivna re{enja” mlade ekipe iz
Betona, kada bi to bio jedan od toliko stavova i ukusa koji se bezo~no
nude. Paradoksalno, ali ta~no i neophodno, tek negativna kritika stvara
integritet kriti~ara i otvara put, zapravo ~ini mogu}om i smislenom afirmativnu kritiku. Tamo gde je sve utopijski sjajno, ne postoji potreba ni
za kakvom kritikom, ni za kakvim pore|enjem, su|enjem, pa ni ukusom.
Zaista, prevodi kao takvi, ali i same prevedene knjige, poseban su
problem, ~iji zna~aj nadilazi Beton, jer mi pratimo samo doma}u radinost.
I. Marojevi} ka`e da prelom nije stvar jedne generacije, da nisu
dovoljni samo ljudi u Betonu, te da do smena treba do}i evolucijom a ne
revolucijom. Dobar misleni slalom. Beton ne tra`i da sam obavi dirty
job (fala na neumerenoj proceni novinarki Politike, ali mo} Betona nije
tolika), drugo – gde su predstavnici starijih generacija? Za{to sam I. Marojevi} ne pi{e negativnu kritiku, sem za pare, ali i tih honorisanih kritika se nismo na~itali ispod njegovog pera – a i kako da pi{e kada je trenutno ~inovnik, urednik jedne izdava~ke ku}e?
I najposle, otkud sad revolucija, iz kog bud`aka pozitivnih misli o
Betonu ispade. Da li to treba shvatiti kao dobronamerno upozorenje neiskusnima, {to bi bilo analogno kucanju na otvorena vrata i kad se jasno
vidi da su ona otvorena.
Iskazi Vase Pavkovi}a, kao i u nekoliko drugih tekstova i polemika (recimo raspra sa Tihomirom Brajovi}em o Ki{i i hartiji Vladimira
20
Recepcija BETONA – analize i komentari
Tasi}a), veoma su zanimljivi, pre svega psiholo{ki. On, kao i svi ostali,
napada Ili}ev tekst (on jo{ kao Petrovi}ev urednik), ali hvali tekstove S.
]iri}a i B. Jakovljevi}a, iz ~ega izvla~i zaklju~ak o dvojnoj perspektivi
Betona. Neki saradnici bude nadu, a neki drugi saradnici tu nadu uni{tavaju. Kao i obi~no, tu| napor navodi na svoju vodenicu, da napadne
kriti~are, ~lanove NIN-ovog `irija koji su glasali za roman Mira Vuksanovi}a ({to je stari megdan koji V. Pavkovi} deli sa ~lanovima ovog `irija u istom sastavu). Problem Vase Pavkovi}a je u tome {to niko ne veruje u njegovu principijelnost i knji`evni ukus. Neko ko {tampa pamflete
Neboj{e Vasovi}a kao prvorazredno polemi~ko {tivo, a hvali pripovedno
ume}e Ljiljane Habjanovi} \urovi} (bez obzira na mogu}e razloge za{to to ~ini), ne mo`e biti ba{ pouzdan arbitar u stvarima knji`evnim, uprkos ste~enom ugledu i ~itala~kom iskustvu.
“Ko nosi vodu, a ko sipa cement?”, V. Pavkovi} poru~uje da {to
pre odgonetnemo odgovor. Pa ko nosi a ko sipa, i za{to ne ka`e neko od
onih ko to znaju, recimo sam Vasa Pavkovi}; i nama i srpskoj kulturi }e
biti lak{e od toga. “Vreme za smenu mi{ljenja u srpskoj knji`evnosti je
davno do{lo, a tada i pro{lo”. Zbunt, {ta re~e magistar. Za{to se “mi{ljenje” stalno ne bi smenjivalo, a ne samo u jednom trenutku “davno”? Promene paradigme Milo{evi}evog doba nema uz uredni~ku, promotersku
kritiku i selektivan pristup: pisci na{e izdava~ke ku}e su sjajni, a od ostalih neki su dobri (posta}e sjajni kada nam se pridru`e), ostali su {it
(mada su im svima vrata na{e svenarodne ku}e uvek {irom otvorena).
Drugi dan ankete Politike o betonskom fenomenu u za~etku doneo je tekstove 2+1, licemerno sviranje Malaparteu o potrebi negativne
kritike (koju kritiku sami deklarativni hvalitelji ne opslu`uju) i lament
zbog “neobjektivne i nedobronamernog” teksta (zami{ljajte baba-devojke i figurine od drvenog gvo`|a objektivne i dobronamerne kritike). Tako|e, umesto fotografija odabranih u~esnika ankete, dakle Bojana Jovanovi}a, Mladena Veskovi}a i Aleksandra Stevi}a, uturene su sli~ice [ekspira i Njego{a, iako se Beton nije bavio ni jednim ni drugim (Njego{em
kao piscem doma}e literarne tradicije mo`da i ho}e, posebno na~inima
njegovog ~itanja; [ekspirom, dokle god po{tuje svoj koncept nikad ne}e).
Zanimljivo je i to da je naslov koji najavljuje drugi deo ankete glasio “Misliti druga~ije”, da bi se sutradan ~lanak sa pomenuta tri u~esnika ankete pojavio pod naslovom “Misliti druga~ije, ali...”. Kome je zasmetala neumerena afirmativnost prvog naslova, upu}ena “neprijateljima” onog kulturnog modela koji u svom subotnjem kulturnom dodatku
nudi upravo ova novinska ku}a, sasvim je svejedno. To “ali” je pokvarilo devoja~ku sre}u, te }e morati da bude prika~eno makar kao prirepak
betonskoj konstrukciji – mislite vi druga~ije (koliko i kako god ho}ete),
ali (stvari stoje druga~ije / nemate vi pojma ni o ~emu / ima tu i drugih
21
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
strana / zanemarujete persone sa bojadisanih sli~ica, vrednosti i tradicije koje oni oli~avaju...)
Jedini koji je razumeo poentu Betona bio je Aleksandar Stevi}.
Beton odista preispituje vladaju}i knji`evni kanon. Me|utim nije samo
re~ o kanonu vrednih dela ili kanonu knji`evne vrednosti kao takve, ve}
o delima koja su oblikovala ideolo{ke poruke i slu`ila kao ideolo{ki model komunikacija i transmisija zna~enja koja se emitovala sa pozicije mo}i, svejedno da li knji`evnost ima tu snagu da pokre}e i podu~ava mase.
Dakle, Betonu je va`niji nacionalisti~ki konzervativizam pre knji`evnog
kanona. A. Stevi} u pogledu Gorskog vijenca progovara iz srca Betona,
gotovo kao njegov pokreta~ ili aktivni u~esnik: “U ovoj zemlji ve}ina jo{
veruje da narodne pesme i Gorski vijenac sadr`e univerzalno primenjive moralne obrasce, {to je besmislica”, rekao je Stevi}, novinari to istakli u masnu glosu, odmah proradila fotodokumentacija za slike [ekspira i Njego{a... Ali, (ovo je pravi redosled: tri ta~ke, pa ali, pa zarez) to
jeste lepo, ali nije Beton. A nije ne zato {to takav stav ne bi mogao da
bude {tampan u Betonu, ve} zato {to Stevi} nije izrazio `elju da progovori o takvim besmislicama, bilo na tragu Grinblata o Njego{evom dobu,
bilo na tragu Vahtela o na~inima institucionalne upotrebe Njego{a u obrazovanju i na fakultetu.
Mladen Veskovi} je naveden kao knji`evni kriti~ar, {to je bio samo formalno kao najbolji u~enik najgore tradicije kritike koju su iznedrili Mihajlo Panti} ili Vasa Pavkovi} u svojoj drugoj, mili~ko-mijovi}evskoj fazi. Zapravo je urednik IK Filip Vi{nji}, sa kojom je ostao u neformalnoj ugovornoj vezi iako je za poslednjih nekoliko godina promenio
nekoliko izdava~kih ku}a (Evro, Gra|evinska knjiga, Klio) i jednu advertajzing agenciju, a trenutno je na polo`aju pomo}nika ministra kulture.
M. Veskovi} je ponudio kvintesenciju stereotipa, ignorancije i upotrebnog konformizma. Najpre dolazi starmalo, ni~im izazvano-ali-zatreba}e-zlu-ne-trebalo, dociranje sa pozicija blagog vonja zlatne sredine i
svespasavaju}eg razuma: “Mislim da je neka vrsta razumnog prihvatanja jednog dela tradicije i kritike onog {to nije dobro jedini uspe{an put
da do|emo do ne~eg boljeg”. “Radikalno osporavanje, pogotovo ako je
tu uneto mnogo gneva i li~nih frustracija, ne mo`e otvoriti neke bitno
nove i druga~ije horizonte”. Ne, on ne ka`e da je Beton uneo mnogo
gneva i li~nih frustracija. On je principijelan i govori sa nau~nom ozbiljno{}u – to se doga|a kada se to unese – ni{ta vi{e ni manje, a kakve veze
ima to sa pitanjem, anketom i predmetom ankete, zaklju~ite sami, niste
mali da vam crtam(o). “Samo mo`e doneti smutnju u na{ nedovoljno
stabilizovani kulturni sistem”. Uno{enje smutnje u na{ nedovoljno stabilizovan kulturni sistem? Aha, faktor stabilnosti u kulturi, pored poli-
22
Recepcija BETONA – analize i komentari
ti~ke, potrebna je i kulturna stabilnost, da bi krenule investicije, zemlja
postala turisti~ka oaza, bez kultur-kriti~kih terorista. Ali {ta ako je kulturni sistem u krizi – kako stabilizovati krizu; ili ako je lo{, za{to fiksirati i ~uvati ne{to {to je trulo i neupotrebljivo? Ali ne, sve je OK (suze su
OK), treba graditi a ne ru{iti, dozi|ivati i nadzi|ivati a ne kretati od novih temelja. Ovako se govori sa pozicija vlasti/mo}i (i pre funkcije pomo}nika ministra vo{tanih figura), ili jo{ gore, sa pozicija ulagivanja vlasti i podila`enja svakoj vrsti dominantnog modela, svejedno politi~kog
ili kulturnog – jer karusel profesionalnih mogu}nosti se vrti – uvek se
mo`e{ od nekoga ogrebati – samo ne talasaj, pona{aj se bez rizika i ne{to }e sigurno do}i. Dilema M. Veskovi}a je prose~nost intelektualnog
kapaciteta ili oportunizam intelektualnog lukavstva. Po malo od oboje.
“[to se ti~e prevrednovanja knji`evnosti, ono je hteli mi to ili ne,
ve} izvr{eno u proteklih 20 godina i mislim da ne postoje vrednosti koje su nedodirljive”. Prevrednovanje je gotovo, dakle, Beton razbija ve}
davno otvorena vrata, dakle, glup je, neobrazovan i nadasve neinformisan. Naravno, nema nedodirljivih (M. V. je li~no doprineo svrgavanju
la`nih veli~ina). To je posebno va`i za postmodernu, naravno. E, a za{to
ba{ za nju? Pa zato {to se kao takav okrunio roman Mira Vuksanovi}a
Semolj zemlja, objavljen u izdava~koj ku}i za koju je Veskovi} ostao vezan nevidljivim ~eli~nim nitima. Ako se napadne delo koje je proslavilo ku}u, donelo neke parice (dodu{e manje nego {to bi prihodovalo da
je roman pisan na klasi~an na~in, ali tada Ej D`ej ne bi glasao za takav
roman pa ne bi bilo ni ovolikog inke{iranja), ako se napadne dragi urednik Mika klonmejker Panti}, koji nalazi posao i patronski brine o egzistenciji mladog kobajagi kriti~ara, onda se neizostavno mora reagovati.
Ni ja “ne vidim neku posebnu ekskluzivnost u svemu tome” – podrepa{tvo mladih sa odre|enim potencijalom i sposobnostima ne{to mi je humano najgnusnije.
I za kraj, nemojte misliti da vas mali gra|anin ne}e sa~ekati na jo{
nekom mestu, dosoljavanje o “razumnoj kritici” - razum vredi, razum
vlada, povinuj se i ti sada – toplo krilo razumovo, meka ruka tutorova –
BANALNOST DNA.
OPSADNIK – biblijska sujeta i patologija
jednog umetni~kog narcizma
U istoj sedmici kada se pojavio prvi broj Betona, dvodnevna anketa Politike o Betonu, u rubrici dru{tvo ovog dnevnog lista objavljen je
{iri intervju sa Goranom Petrovi}em. U njemu je on zamoljen da prokomentari{e pisanje o Opsadi crkve Svetog spasa, kojim je “svrstan u model nazadnog i nacionalnog”, kako je novinarka protuma~ila tekst S. Ili}a. Ovo tuma~enje je tako|e zanimljivo. Ono nije tendenciozno, ono je
23
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
rezultat `elje da se optu`ba sa`me u dve re~i. Novinarka je izabrala re~
“nacionalno” (ta~nije bi bilo “nacionalisti~ko”, iako se tako ogoljen nijedan od ovih pojmova ne sre}e kod Ili}a) i “nazadno” (ovaj pojam priziva svoj antonim “napredno” ili “progresivno”, a sa tom dihotomijom
i poznato vrednovanje iz komunisti~kog doba gde se izme|u nacionalnog i nazadnog stavljao znak jednakosti. ^ime se posredno Betonu stavlja na teret deljenje istog ideolo{kog diskursa ili strukture mi{ljenja sa
tim dobom).
Odgovor G. Petrovi}a je vi{estruko zanimljiv, iako kratak. Najpre
konsultacije – za{to bi neko konsultovao bilo koga da odgovori na pitanje Politike; za{to bi neko konsultovao poznavaoca gra|evinskih radova kako se pravi beton da odgovori na pitanje o Betonu? (Eto kako savestan i skrupulozan pisac istra`uje gra|u da bi je upotrebio za metaforu.
Da li je ovo jedinstven slu~aj ili op{ta pojava?).
Drugo, savet prijatelja ka`e da je za dobar beton potrebna odgovaraju}a koli~ina vode. Sa previ{e vode dobija se kaljuga, uz premalo ne
dobija{ ni{ta. (Za{to se za premalo vode koristi slika i postupak “pljuvanja”? Za{to bi sada pljuvali kada smo za previ{e vode koristili usluge
vodovoda, dvori{ne pumpe, plasti~nog creva...?). Jasno je da G. P. tra`i
pravu meru u kritici (kao pravi anti~ki Grk i francuski klasicista), ali nije jasno da li smatra da u Betonu ima previ{e ili premalo vode. Da li je
Beton {teto~inski potop ili jalovo pljuvanje koje se ponavlja?
Tre}e, uz ~estitku za “po~etak izvo|enja radova”, G. P. “vidi” da
}e se raditi “temeljno i na{iroko”. Ali na osnovu ~ega on to vidi? Ili}ev
tekst pominje sem Opsade jo{ Semolj zemlju Mira Vuksanovi}a i Milorada Pavi}a en bloc, moj tekst se bavi likom, delom i poslednjom knjigom pri~a Milisava Savi}a, dva teksta su tu o SANU i akademicima,
CV-jem Brane Crn~evi}a, tu su i haiko stihovi o Ko{tunici – zar je to tako “na{iroko”? (Pre bi se reklo o~ekivano, sve u istom literarno-akademijskom krugu/stazi).
^etvrto, po prvi put se pominju urednici Betona kao politi~ki komesari u SSSR-u, koji uz trudbeni~ki trud te`e vi{ku proizvodnog u~inka. [ta to zna~i? Urednici Betona = politkomi ili izvr{ioci naloga nekih
drugih (pravih politkoma)? [ta zna~i “salivanje vi{e betona”? Nije vi{e
re~ samo o prekomernoj/neodmerenoj kritici, ve} je posredi `elja za dokazivanjem (pred kim) koja se javlja kao vid ispunjavanja naloga/radnih
zadataka.1
1
24
Ovde G. P. prvi sugeri{e dihotomiju strano – doma}e, slatka pena stipendi
ja – gorka plata fakulteta/instituta. Na tu dihotomiju “prirodno” }e se nadovezati otkri}e “nacionalnog nihilizma”.
Recepcija BETONA – analize i komentari
Peto, polisemne metafore: betonirano dvori{te ili strate{ki va`an
kosmodrom, sami ili eksponenti ve}e sile, sitno preduzima{tvo ili gra|enje lansirne rampe za sukob civilizacija. I dalje, dvojba G. P.-a, divlja
gradnja ili Beton kao koncesija.
Peto pod a) nedomi{ljenost metafora. Kosmodrom ne slu`i za lansiranje balisti~kih raketa. “Kad gradnja bude gotova” otkud odjednom
ni~e naselje, kad je alternacija bila dvori{te ili kosmodrom?
I poslednje, zbunt – ~emu opsadnikov milodar uzdarja za Beton.
Za{to bi nam sujetni G. P. doneo bilo {ta za kritiku kojoj je bio izlo`en
jedan njegov roman? Ironija, dakako, sarkazam, mo`da, ali kakav? Vide}emo. Da vidimo najpre {ta imamo u ponudi: ko{ulju, pe{kir ili maramicu. Dirljivo. Ko{ulja i pe{kir su tradicionalni narodni poklon za najmilije (fali jabuka). Zar je Beton toliko prirastao srcu G. P.-u? Maramica
je tu verovatno metonimija za mali poduhvat/vrednost Betona i za ubrisivanje od pljuvanja. Da li je milodar nazadan, pitao se daronu|a~. Pa
naravno da nije. To je lepo, plemenito i nadasve gra|anski pristojno.
Time se pokazuje da je, pod
a) G. P. pristojan mladi ~ovek;
b) da po{tuje najbolje manire gra|anskog dru{tva i srpske narodne tradicije.
Povratno, time se dokazuje, ili bar podrazumeva, da je mla|arija
Betona:
a) nevaspitana (anticipacija Mira Vuksanovi}a);
b) antinacionalna (neka stoji optu`ba, zlu ne trebalo – eto Marinka M. Vu~ini}a);
v) sitna riba, mo`da izvidnica ili isturena crvena marama za nekog
drugog, perfidnijeg, opskurnijeg i nadasve esencijalno zlog.
MARINKO EM – publicista u navadi
ili Pigeon ponovo ja{e
1. Nije krivica ovog recimo autora {to pi{e ono {to pi{e i onako
kako pi{e, odgovornost je urednika (jednako “Heretikusa” koliko i sajta Nove srpske politi~ke misli/NSPM) {to takvom slovoslaga~u dopu{taju da ono {to pi{e publikuje pod krovom njihovih izdanja. Za{to?
2. Marinko M. Vu~ini} je publicista u lo{em smislu te re~i. Nepronicljiv, stilski rogobatan i rudimentaran, po~esto sklon frazama i floskulama, povr{an a kvantitativno razliven. Ono {to uo~i, ne razvija i ne argumentuje dovoljno, ne rediguje i ne sa`ima svoje tekstove, {to bi bar
smanjilo nepotreban utro{ak vremena i dosadu ~itanja. To, o~ito, ne ~ine ni njegovi urednici. (Napomena za sve urednike sveta: na tekstu se
mora raditi, a ne pu{tati ga da gologuz slinavko tr~i kroz {ibe i koprive
kriti~ara, musav i odrpan izla`e se pogledima upara|enog i odraslog sve-
25
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
ta. Retki su autori kojima nije potreban ni zavr{ni frizeraj, a nekmoli
pomo} pri postavljanju strukturne armature). U tom smislu, njegov tekst
je korisno analizirati ponajvi{e stoga {to se iz njega mogu i{~itati nanosi
stereotipa i uo~iti konture odre|enih primedbi u nastajanju.
3. Goran Petrovi} je kuloarski na nekoliko mesta govorio da “iza”
teksta Sa{e Ili}a o njemu “stoji” LDP (Liberalno-demokratska partija),
t.j. da je ovaj tekst rezultat strana~ke narud`be. Nije jasno {ta LDP ima
protiv D`i Pia, koji je uvek otvoreno bio zatvoren prema svakom politi~kom stavu, ideji i nastupu. [tavi{e, sada{nji LDP-ovac, biv{i ministar
kulture, glumac Branislav Le~i} ga je pozvao da pi{e Skelu za obele`avanje 2 veka srpske dr`avnosti, {to je D`i Pi i u~inio. Isti ~ovek na istoj
funkciji hteo je da ga rukopolo`i na mesto direktora kraljeva~ke biblioteke {to je D`i Pi odbio uz izgovor da ne bi trebalo kr{iti Statut i postavljati na mesto direktora nekog ko nema zavr{en fakultet. Odjeke tog
stava ili uverenja nalazimo u uvidu Marinka Em: “Najzad smo pored politi~kog krila oli~enog u Liberalno demokratskoj stranci, dobili i literarnu sekciju za prezentaciju i preradu tzv. liberalnih gra|anskih ideja Druge Srbije u kulturi i knji`evnosti”. Eto, kona~no, hipoteza, hvala lepo,
idemo dalje. Ali nema dalje – to je sve. Da li su to kobajagi liberalnogra|anske ideje ili prave, koje bi to ideje bile, u kojim tekstovima Betona se one nalaze, kako tamo funkcioni{u – muk, nema odgovora. Jer Marinko Em nije u stanju da ih na|e i ponudi. Da jeste u stanju, to bi ve}
bio tekst koji zavre|uje pa`nju – ne zato {to postoji neposredna personalna ili strana~ka veza LDP-a i Betona, nego {to se mo`e govoriti o srodnosti njihovih kriti~kih odnosa prema pojavama u kulturi i u dru{tvu.
4. Ako izuzmemo zveketave, dakako isprazne ali tako iritiraju}e,
izraze kojih ima po pregr{t na svakoj stranici teksta MMV-a (nije OMV):
“literarni komesari”, “agitpropovski delatnici”, “propagandisti~ki juri{nici”...,2 ostaje tako|e gomila nesuvislih, ni na ~emu zasnovanih i malicioznih u~itavanja (borbenost, bojovni{tvo, evropejski zabran, eliminacija neistomi{ljenika, Sa{a Ili}e kao “vode}i ideolog ove propagandisti~ke
grupacije”, ru{enje odnosa u kulturi...)
5. Ru{iteljstvo, egzekucije, revolucije – bunt-mastilo, barut-giljotina (ah, vidi li ovo MMV, ovako se secira Beton). Jedan dobronamerni
bibliotekar iz Pirota rekao mi je da iza ispisanih redova u Betonu ose}a
metak. U oba slu~aja, dakle, i bona fide i mala fide, i bez obzira {to obojica pripadaju istom konzervativnom “ose}anju `ivota” ({to nije diskvalifikacija, samo dodajem da uz njihove razli~ite namere ide istovetnost
2
26
Derivaciona matrica koja proizvodi redundancu ({um, tamninu) u polju komunikacije a koja i sama ima ulogu etiketiranja i propagande, a ne analize
i argumentacije.
Recepcija BETONA – analize i komentari
Weltanschauung-a), stoji slutnja prevrata i krvi. Za{to? Tekstovi u Betonu odista nisu pisani ni ne`no ni prijateljski, niti sa namerom da se
svide onome o kome se pi{e, posebno ne da budu op{teprihva}eni. Slobodno se mo`e tvrditi da je kritika zastupljena u Betonu tip izrazito radikalne kritike koja mo`e biti na granici ukusa, argumenata, ideologije.
Ali nikada se ne sme gubiti iz vida i zanemariti osnovna namera Betona:
ako se i pretera (li~no ne mislim da je bilo preterivanja koje bi zaslu`ivalo ispravku i epitimiju), to je neuporedivo sa balastom izopa~enosti
i konformizma sa kojim se tekstovi Betona suo~avaju. Opet, ta radikalnost betonske kritike predstavlja izvesnu novinu na na{oj aktuelnoj kulturnoj sceni i, pretpostavljam, onoj populaciji koja je `ivela u le`ernom
trbuhu socijalisti~kog kita predstavlja ne{to jako strano, neshvatljivo i
opasno. Na osnovu svog straha, projektivnog u~itavanja i r|ave savesti
oni “vide” revoluciju. Te{ko je opovrgnuti uverenje koje se ne temelji
na racionalnim razlozima ve} na li~noj uobrazilji i veri. Na kraju, svakome je dopu{teno da ostane kod svojih hipoteza i predvi|anja – nekakva budu}nost }e kazati svoje, ako se iko tada bude pouzdano se}ao koju je stranu zastupao, sem pobedni~ke.
6. Jo{ samo 2 stava ovog smu{enog i neinventivnog teksta (neka
stoji po strani neuka Vu~ini}eva analiza tekstova S. Ili}a i Dragoljuba
Stankovi}a, ne Stojanovi}a, po strani i “herostratski napori” u “Augijevoj {tali” Vu~ini}evog stila ili nadripsiholo{ki uvidi tipa: autori Betona
su “ustreptali i besomu~ni” propagandisti i diskvalifikatori (kako milozvu~no skovana domestikalna re~). “Da li se do kriti~kog mi{ljenja mo`e do}i tako {to }e se koristiti moralna i ideolo{ka diskvalifikacija onoga ko ne deli ideolo{ki i literarni svetonazor ove propagandisti~ke grupe”.
(nema upitnika jer se MMV ne pita, po{to od samog po~etka zna odgovor). Opet, sve i da Beton koristi diskvalifikacije te vrste3 – da li to zna~i
da su takve diskvalifikacije dozvoljene kriti~aru Betona (juri{nici, komesari...)? Ali ~emu doslednost kada se bije boj protiv mo}ne a bezopasne,
marginalne i anonimne alternative koja postavlja neugodna pitanja i hipoteze? “Ne radi se kada je u pitanju (kakav uzoran stil, kakvo oneobi~avanje sintakse; o Vukadine, o Ivane Ivanovi}u i Marinko Arsi} Ivkovu, o!) ova ideolo{ka grupacija4 okupljena oko podlistka Beton samo
3
4
Zanimljivo je da se “moralne i ideolo{ke diskvalifikacije” ne tra`e u rubrici Betona “Bulevar zvezda”, tim prilozima svoje vrste za Re~nik pisaca Milo{evi}evog doba, ve} u rubrikama knji`evne kritike (~iste, negativne) i u rubrici “Mixer”, gde se iznova ne razume da nije re~ ni o svim delima savremene srpske knji`evnosti, ni o knji`evnosti kao takvoj, ve} samo o onim delima koja sama sobom, iznutra proizvode ideolo{ka zna~enja, i to u jednom
vrlo eksplicitnom i bazi~nom smislu te re~i.
[ta }ete, u glavi su stalno neke zavereni~ke grupe i urotni~ki planovi, a ne
pojedinci i projekti sa ograni~enim skupom javno deklarisanih ciljeva.
27
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
o golom presti`u5 i unosnim sinekurama,6 ve} o jasno i nedvosmisleno
(kakav inventivan frazeolo{ki stil) da se onoj drugoj strani (ali njih ima
mnogo vi{e nego dve, a Beton je u ratu sa svima) stavi betonska kragna7
i tako definitivno zbri{e8 iz kulturnog i knji`evnog `ivota”.9
Jedan obespokojavaju}i zaklju~ak: MMV kritiku poima kao sudsku presudu i poziv na pogubljenje, a ne na dijalog o delu, njegovim zna~enjima i vrednostima.
HUMOR, [ALA, BALA – Bakra~eve vedomosti
Sasvim posebne vrste je reakcija na pojavu Betona koju donosi 4.
broj (jesen 2006.) “Beogradskog knji`evnog ~asopisa” (u daljem tekstu
BaKra^). Posebno je mesto objave reakcije (Zanimator, rubrika satiri~nog i parodijskog skeniranja knji`evnih prilika), tip govora (satiri~ki i
alegorijski), duh reakcije ({aljiv i u osnovi afirmativan), opseg reakcije
(prevazilazi Beton, dotakav{i ga sasvim ovla{no i fragmentarno). Strogo
govore}i (gde strogost podrazumeva rigidno po{tovanje `anrovskih modela i njihovih limita), “Obave{tenje” (str. 204) ne bi trebalo razmatrati
ujedno sa tekstovima M. M. Vu~ini}a i M. Vuksanovi}a. Ja mislim pak
da bi izostavljanje Bakra~evog “Obave{tenja” bilo pogre{no.
Parodija knji`evnog oglasa, navodno reklama za nepostoje}u knjigu postoje}e li~nosti (Sa{e Ili}a, pisca i urednika Betona), nepotpisana
kao i drugi prilozi u “Zanimatoru” koje pi{u mnogi (& mirni Milovan),
a koje svi pripisuju M. Rai~evi}u, ~oveku mnogih imena, s jednim identitetom a bez svojstava, va`na je iz vi{e razloga.
1) Ona je znak da su Beton primetili urednici Bakra~a i procenili
da je dostojan da se na|e u tom listu, po zasluzi – u delu za odoj~ad, nedono{~ad, ispu{tene slu~ajeve i specimene za {aljivi odstrel.
5
6
7
8
9
28
Koji je naravno greh jer je go, dok je presti` afirmisanih, recimo D`i Pia, ili
Gojka Te{i}a u ~iju navodnu odbranu MMV pi{e svoju pa{kvilu, obu~en, te
je pristojan i po`eljan.
Recimo kojim? Honorar u dnevnim novinama koji u prvih 6 meseci izla`enja jo{ i ne postoji. Uzgred, otkud opet taj dubinski psihijatrijski uvid: autoprojekcija, iskustvo afirmisanih, recimo glavnog {apta~a ili podstreka~a za
ovaj tekst ~ija se ~ast njime brani, ili je re~ o nu`nom stanju. A ako je stvar
nu`nosti, onda nema krivice ni za koga, pa ni za Beton, te nema ni kritike.
Pad sa stolice, prvi put. Ne ni {panska ni kruta ili inkviziciona kragna, ve}
betonska – mo`da za fiksiranje izme{tenog vratnog pr{ljena. Opet, kragna
nekoga ulju|uje, ~ini gospodinom, pa makar i rigidnim.
A, tome slu`i betonska kragna?
A kako to bilo ko zami{lja da se iko, uklju~iv i D`i Pia, zbri{e iz tog `ivota.
Zar je jedna, makar i krajnje negativna, pristrasna i ideolo{ki tendenciozna
kritika u stanju da nekoga zbri{e? Zar nije upravo obratno? Ba{ zato {to je
pristrasna i pro~im, ona nije u stanju da opravda svoje postojanje, ba{ kao
ni frivolna kritika MMV-a.
Recepcija BETONA – analize i komentari
2) Ona je znak posebnog tipa kritike Betona, te posebnog pristupa na{oj knji`evnoj sceni.
Prav za prav, op{tost alegoreze, nu{i}evske {aljakave, bez bodlji ali
sa smislom za satiri~ko peckanje i dobacivanje za astalom, jednim delom
kritikuje vi{e samu knji`evnu scenu u nas nego li Beton, a drugim delom,
svojim vedrim jezi~kim kalamburima izla`e ne poruzi, ve} rableovskoj
autonomnoj komi~koj transformaciji imena stvarnih pisaca i sintagme publicisti~kog i knji`evno-kriti~kog diskursa. Sa te strane, “Obave{tenje”
se {ali i igra, daju}i neku vrstu posredne podr{ke Betonu.
Me|utim, problem nastaje malo dalje i malo pre. Najpre pre: {ta
zna~i parodirati uzvi{enost Betona ili ignorisati salve pseudokriti~ke difamacije koje se upu}uju na njegov ra~un? Mene taj pristup podse}a na
postupak Radivoja Lole \uki}a koji u toku polemike oko Grobnice za
Borisa Davidovi~a a pre ^asa anatomije, pravi TV-ske~eve o mladom
piscu koji se jako dere ne bi li se probio i stekao knji`evnu slavu. Sme li
se iko “neozbiljno pona{ati” pred komesarima, Kmerima i kineskom
bandom kada se ve} ista grupa (betonijera) me}e u “Zanimator” Bakra~a?
Naravno da sme, i to pominjanje u Bakra~u pokazuje da urednici Beton shvataju kao ne{to u su{tini i pre svega neozbiljno i mo`e biti
infantilno (po~etni~ka detinjarija prejakih ambicija). To mo`da. Ali “Obave{tanje” nosi i konkretne kriti~ke zamerke. Osnovni je u satiri~kom
apostrofiranju borbenog zaleta Betona i Sa{e Ili}a. Ta juniorska borbenost je bezobalna i naivno prpo{na (naslov Ili}evog romana po Bakra~u
je Potepaj sve i vrati se sam) – dakle, radikalni obra~un sa svim postoje}im. Satira kao da pokriva ube|enje ne samo o osnovnoj besmislenosti takvog poduhvata (otuda se pominje Sizif), ve} se sugeri{e da je re~
o uzaludnom a nepotrebnom, pa i opasnom poslu koji je Ili}, alias Beton, krenuo da radi. Neke natuknice “Obave{tenja” pokazuju da se Beton ne bavi samo kulturom ve} i dru{tvom i nasle|em 90-ih u {irokom
rasponu (od doseljenja Slovena na Balkan). Zanimljivo i pohvalno je {to
nema ni u primesama natuknica o ideolo{koj poziciji ovog rata Ili}a/Betona sam vs. svih ili autooktroisanim komesarskim prerogativima, iako
se pominje (zagonetno, ali zato dvosmisleno) Ili}eva `elja da zameni nekog kalifa.
Opet, “Obave{tenje” je u onom kriti~kom delu mogu}e ~itati tako da se ~as odnosi samo na Sa{u Ili}a, realnu istorijsku li~nost, a ~as na
ne{to {ire, odnosno na Beton. U tom slu~aju, nije najjasnije kako se samo on izdvaja u toj sizifovski perspektivnoj borbi protiv celog sveta, odakle je do{la ta kalifofilna tendencija i {ta bi ona ozna~avala, koju vrstu
arbitra`e ili gospodarstva – esteti~ku i/ili moralisti~ko-ideolo{ku? Tu Bakra~ }uti.
29
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
Sve u svemu (nije za~in C), veselo i posprdno, sa nerazumevanjem
metoda beton-juno{ke borbe, sa distancom prema dosada{njem izvo|enju radova i bez-ose}anju da su takvi radovi neophodni. Bakra~ tako|e
proizvodi jednu atmosferu stabilnosti i vere u poredak.
Jo{ bolje od “Obave{tenja” i rubrike “Zanimator”, njih reflektuje koncept knji`evnog ~asopisa koji ne ljubi kulturolo{ke analize ni primese divlje negativne kritike. Dakle, razmimoila`enja Bakra~a i Betona
su delom stvar ukusa a delom zaparlo`enosti Bakra~a, pad Bakra~a u
stanje neuznemirenih ~uvstava i gra|ansku pristojnost kritike. Sem ako
nije ne{to dublje od toga – o ~emu ~ak i duhovi teksta }ute, da bi kuloarski i posredno progovorili neki od onih koji ne pripadaju Bakra~u,
ali pripadaju istom krugu onih dokazanih srpskih autora koje smo dugo
percipirali kao “koalicione partnere” – antinacionaliste, a koji su tokom
godina, uz spisateljski sta` koji je te{ko omalova`iti, razvili i posebno ~ulo za detektivanje prisustva nacionalnog nihilizma u dru{tvu, pa i u Betonu.
OTOK MIRA I SRE]E, vratiti se nikad ne}e
Jedna od zanimljivijih reakcija, i za sada poslednja od javnih, do{la je od Mira Vuksanovi}a, direktora Biblioteke Matice srpske i laureata NIN-ove nagrade za 2005. godinu za roman Semolj zemlja (Filip Vi{nji}, edicija “Albatros”, urednik: Mihajlo Panti}).
Najpre, ona je zanimljiva zato {to je te{ko precizno re}i na {ta se
ona odnosi, i drugo, {to glavni pasivni akter, ili glavni izvor kriti~areve
frustracije, te stoga i meta njegovog napada, nije Sa{a Ili}, odnosno odbrana “lika i dela” Gorana Petrovi}a. Vuksanovi}eva reakcija se naravno odnosi na Beton kao na celinu, ali je fokus onoga koji iznu|eno reaguje sveden na uredni{tvo Betona koje ga asocira na ~etvoro~lanu bandu,
vide}emo kakvu i kojeg porekla, a vide}emo i kome takva asocijacija
dolazi na um. Ali, i ovde kao u tradicionalnoj filozofiji i kinder-jajetu –
iza/ispod pojave drema su{tina i vreba pronicljivog posmatra~a (igra~ka
ispod ~okoladne oplate koja prekriva plasti~nu kutijicu), su{tina nije ni
u Betonu ni u “bandi” (bez obzira na broj njenih ~lanova – naravno, bila bi ve}a ~ast da je broj protivnika ve}i), ve} u cementu koji opasno (i
kao re~ i kao kriti~ki postupak) sli~i lapotu. Miro nije pesnik i sloj zvu~anja ove izrazito nepesni~ke re~i cement samo u njegovom sofisticirano poetskom sluhu zvu~i kao lapot.
A otkud cement i za{to lapot? Jednostavno, u rubrici “Cement”
koja je namenjena knji`evnoj kritici u Drugom broju Betona, dakle jula meseca, pojavila se najo{trija kritika u nas NIN-ovog {ampiona pod
nazivom “Erazmov tro{ni Vavilon”, autora S. ].-a. Dakle, Miro ~eka vi{e od tri meseca i odgovara na negativnu kritiku (NIN – br. 2913, od 26.
30
Recepcija BETONA – analize i komentari
10.2006.). ^emu taj zastoj i otkud toliko oklevanje? Nebitno, snage su
prikupljene, meta fiksirana i strela odapeta. Da li je to te{ko palo ~oveku koji lobira za nagradu po mu{kom toaletu ili telefonski apeluje S.
Ugri~i}u povodom fusnote Ili}evog teksta u kojoj je je tek ovla{ pomenut? Verovatno da. Jer treba iza}i na dnevnu svetlost, na novinsku agoru, ostaviti trag, dokument koji pripada svima, nastupiti pod punim i pravim imenom i prezimenom i re}i svoj stav. I eto “iznu|enog ~itanja” pod
naslovom “Podse}anje na lapot”. Ali, ne lezi vra`e u brazde na{eg podmuklo logi~nog o~ekivanja. U sasvim onom maniru koji zaudara na naftalin minulih vremena,10 nema nikakvih imena. Ne pominje se ni Beton
kao takav, kamoli imena ~etvoro~lane bande ili ime prikaziva~a Semolja. Dakle, re~ je o jednoj polupitijskoj a providnoj alegorezi za posve}ene u stvar, a zapravo o kukavi~luku i nepo{tenju svoje vrste. Ne dati
imenovanom pravo na repliku, ne pridati mu na zna~aju a ipak ga nekako javno ka{tigovati, tek o~it je trijumf korisne nejasno}e neodre|enosti. Urednicima NIN-a neodre|enost ne smeta – po~e{a}e se onaj koga svrbi, strela }e pogoditi cilj ma koji on bio, a mi }emo ispuniti svoju
svetu du`nost: uzeti u za{titu nosioca nagrade sa na{im ~asnim imenom.
Kao {to je te{ko bilo, tvrdio sam u svojoj kritici – nemogu}e, pro~itati Semolj do kraja, tako je nemogu}e razumeti do kraja sve metafore, sva zna~enjska namigivanja i govore u stranu autora koji ne poseduje elementarnu kura` da precizno imenuje stvari koje kritikuje. Jer to je,
pretpostavljam, za njega literarni stil, a kritika bez imena ili bar nedvosmislenih aluzija, manir otmenosti i (ku}nog) vaspitanja. Kad je re~ o
stilu kriti~ko-polemi~kog govora, takve nejasno}e su pogibeljne i provociraju parodiju. Sakrivanje iza op{tosti i neodre|enosti manir je malogra|anskog/palana~kog kukavi~luka i licemerja: {atro govori se principijelno, a zapravo jer se te{ko guta jedina negativna kritika o svom
romanu, docira se sa visina na kojima se nikad nije boravilo, niti se zaslu`uju u literarnom i na~nom smislu. Od blata (ili manje mirisne tvari)
grade se stra{ne ale i bauci mladih i nevaspitanih bandita od ~ijih }e ruku srpsku kulturu sna}i, ili je ve} snalazi, neo~ekivano, nezaslu`eno i
apokalipti~no zlo.
I na ovom mestu o~itava se Mirov dvostruki, ki{ovski re~eno, {vindleraj: ono o bandi (4-~lana kineska sa redenicima od re~i) i o obnovljenim knji`evnim bolj{evicima nije izrekao Miro – ma ne, ne bi on to, on
samo citira. E sad, za{to ne bi on to rekao? Isuvi{e je gadno i vulgarno
za njega (ali to je uvreda za one koje citira, njegove prijatelje i istomi10 Sa kojim naravno ni onaj ko reaguje, ni svi najmanje sredove~ni difamatori
Betona nemaju nikakve veze, tek pod tim re`imom su stekli titule, socijalne
pozicije, materijalna dobra, a sve to brane}i politi~ke slobode, ljudska prava i pozitivnu selekciju kadrova.
31
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
{ljenike), isuvi{e je nedosti`no za njegovu kriti~ku imaginaciju (ali to je
uvreda za njegov talenat). Drugo, ne napada Miro samo Beton, Beton je
samo jedna, deminutivna (bezna~ajna i bezopasna, iako po sebi jako lo{a) ekstremisti~ka grupa. Miro apostrofira i drugu, istu takvu grupu “onih
koji stalno gledaju unazad i ne razumeju zna~aj promene”. Ali, ko su oni?
Mo`da pacijenti iz rubrike “Mixer” (da li je i Miro mo`da mislio na takve posledice – da posredno kritikuje Dobricu, Matiju i Branu)? A mo`da takva grupa i ne postoji. U svakom slu~aju, s obzirom na to da se
prvima posve}uje nesrazmerno ve}a pa`nja, tu le`i ipak ve}a opasnost,
iako u deminutivu prave opasnosti nema. Dakle, iznova politika sinteze
i tre}eg puta, “umerenosti – mere svakog korisnog posla”. Sam po sebi,
u mirnodopskim okolnostima ovakav neoaristotelijanizam ima svoje mesto i sociopsiholo{ko i generacijsko opravdanje (sredini su vi{e skloni
starci, imu}ni i sre}ni). Posle 90-ih i neraspravljene pri~e o krivici i odgovornosti, tre}i put je u prvom redu odbrana zlo~ina i sau~esni{tvo u
njegovom potiranju. U knji`evnoj kritici to je uravnilovka i podela apana`a po godini knji`evnog sta`a, bez raspre o vrednostima i knjigama
(otud ~uvanje generacijskog reda). Uostalom, ako nekog reda ima, Miro ne putuje prvom klasom, valjda je toga svestan.
Indikativan je broj metafora i slika koji opisuju ono zlo i opasno
{to dolazi od nadr{kanih jungera. Kao i obi~no, u polemi~kim napisima
koji ne misle krajnje konsekvence svojih optu`bi, javlja se osnovna kontradiktornost izme|u retori~ke bujice o opasnosti i eksplicitnog stava da
je takva opasnost nepostoje}e ili zanemarljivo mala. Zlo i naopako koje Beton donosi nije samo:
– u nedostatku doma}eg vaspitanja (zaista originalan Vuksanovi}ev doprinos popisu nu`nih preduslova za knji`evni kritiku),
– u manifestovanju verbalnog nasilja (pesnica u re~enici, poziv na
juri{...) koje uvek mo`e da isprovocira i ono fizi~ko,
– u tome da se koristoljubivo i vandalski te`i sticanju vlastitog imena u kulturi, neargumentovanim ru`enjem i neduhovitim osporavanjem
zaslu`nih imena (stereotip i mo`da projekcija),
– u tome da se poni{tava pravo na razli~itost, intelektualnu i poeti~ku, tako i na odgovor (jer odmah povuku za uvo svakog ko poku{a
da im odgovori),11
– u tome da Beton tra`i i promovi{e zabrane svega “druga~ijeg”,
ve} u tome {to Beton cementira12 se}anje na bolj{evi~ki zlo~in (kako to ~ini?), odnosno na srpsku nacionalnu tradiciju, koju u Vuksanovi11 Na stranu “povla~enje za uvo”. Pristojnost bi verovatno u ovoj interpreta-
ciji nalagala da se pogne glava i pokunjenog repa polje istine prepusti svakom ko odgovori, posebno ako je stariji i ugledan, bez obzira na to {ta saop
{tava. [to bi svakako bilo paradoksalno poimanje polemike.
32
Recepcija BETONA – analize i komentari
}evom tekstu oli~ava vavilonski spisak srbo-neologizama ili neo-srbologizama (opet, koja je to tradicija i kako to Beton ~ini?). Ipak, cementiranje je jasno kao dan, jer urednike/saradnike Betona vodi mr`nja prema jeziku na kojem pi{u i prema knji`evnosti kojoj pripadaju (da mi je
bar na 5 minuta prodornost takve intuicije, koja sasvim ciljano nosi optu`bu za tzv. anacionalnost). Autori i urednici Betona ne razumeju to
{to ~itaju; ono {to pi{u, pi{u zlonamerno; i u dobrom tra`e lo{e, a ako ga
ne na|u, fabrikuju ga. Oni bi da ru{e sve ustanove od ugleda, tradicije i
va`nosti u na{em dru{tvu. Oni su strana~ki instruisani, vole samo knjige
o srpskim zlo~inima i, razume se, kao svi ovejani sujetnici i naivni narcisoidi, vole svoje knjige, sekta{ki isklju~ivci vole samo svoj pokret i kriti~ki metod. Oni su i protiv reda (u smeni prirodnih generacija svakoj
pripada svoje, nema me{anja i me|usobnog osporavanja) i protiv mudrosti, protiv civilizacije i protiv nacije, protiv istorije i protiv svake vrednosti ({tavi{e, napadaju ba{ one, pre svega i samo one sa vi{egodi{njim
ugledom i dobijenim nagradama (prepoznaje li tu neko Mira – ja ne), a
prvenstvo imaju autori ~ija su priznanja uticajna i s dugom tradicijom (a
sad? Pa naravno, sve vreme je re~ o NIN-u i neprebolu zbog lo{eg prikaza – tugo sujetni~ka!)). Povrh svega i to {to rade, rade neznala~ki, nestru~no i pau{alno; ga|aju nasumice, u masu – pa kog pogode.
Divan spisak. Ima li i{ta {to Miro nije spomenuo, {to bi ostalo za
druge ozbiljne kriti~are Betona i ne manje difamatore istog (bi}e im ispod ~asti podra`avati dobitnika uticajnog priznanja sa dugom tradicijom), ima li i{ta {to valja? Ne, reklo bi se da ne, i po dva puta ne.
Ono ni prikaziva~ Semolja nije prona{ao ne{to posebno dobro u
tom romanu, ali kako to da se autor nije zadovoljio onim silnim udvori~kim i ignorantskim kritikama, pisanim ili kao lan~ana reakcija na sadr`aj saop{tenja NIN-ovog `irija ili po narud`bini ili kao naklon prijatelja
Mati~inom godfather-u? NIN kao totem obavezuje u toj meri da se zaboravlja jako tesan rezultat, ~injenica da se Semolj izvukao na penale
(3:2), uz o~it defanzivan stav Aleksandra Jerkova – po{to Albahari nije
napisao remek-dela, onda Miro. [to }e re}i da Albahari jeste napisao remek-delo, osta Miro sa srebrom. Dakle, ipak je {ampion rezerva i talac
Pijavica, koje nisu remek-jerkovelo.
Sumarno, reakcija Mira Vuksanovi}a sugeri{e da svi moraju duvati u istu kriti~ku tikvu. Miro {vercuje vlastiti sujetni jal zbog lo{eg prikaza iza principijelne reakcije zabrinute po{tenja~ine koja zbori u ime
op{teg interesa, pri tom fabrikuju}i stereotipe i prete}i govnjivom motkom kvarnim i nezahvalnim unucima.
12 Pre}utkuje, prekida, zabranjuje, omalova`ava – {ta od svega toga? Sve u is-
to vreme?
33
Tomislav Markovi}
satiri~ar, Beograd
JEBA]EMO SE JO[
(kriti~ka parodija poeme Matije Be}kovi}a)
Be}kovi}evoj nekrofiliji (koja je svoju zlo}udnost pokazala i u istorijskom kontekstu) treba suprotstavljati rableovsku zajebenciju, igru,
karnevalsku razuzdanost. Stran mi je taj arhai~ni, patrijarhalni, br|anski, arhikonzervativni, rodovski, epski, plemenski, ratni~ki, gor{ta~ki, u
levibrilovskom smislu primitivni, rudimentarni, organski duh koji provejava gotovo iz svega {to Be}kovi} pi{e, “besedi” ili ~ini. Be}ku se vredi suprotstavljati bez mr`nje ili osvete, a to zna~i smehotvornom igrom
na na~in detronizacije, plebejske sprda~ine (pokazivanja nosa Kralju).
Be}kovi}ev kobajagi uzvi{eni svet mudrolija seoskih zatucanih proroka
i okamenjenih kvaziepskih fraza, “ve~nih istina” i gnoma mo`e se pretvarati u svet psovki i onog najuniverzalnijeg tj. seksa, onog {to Bahtin
naziva “materijalno-telesno dole”. Gola skarednost se suprotstavlja opscenosti Be}kovi}evog jezika i zapravo ga razobli~ava, dekonstrui{e i razara mu sveta~ku auru.
Be}ku treba re}i: CAR JE GO! Epski ki~er Be}kovi} samo je ki~er i ni{ta drugo. Ma koliko kle~ali pred njim i ma koliko se on krio iza
Naroda i narodnih umotvorina (iza onog Mi u ~ije ime govori).
Milan \or|evi}
Beton ekskluzivno otkriva fragmente originalne verzije ~uvene poeme Matije Be}kovi}a. Ovo je sve {to je ostalo od originala kojim je na{
pesnik, opona{aju}i Gogolja, podlo`io vatru u svom vekovnom pradedinjskom ognji{tu.
Jeba}emo se jo{
........
Jeba}emo se jo{
Da je moglo bez jebanja
Ne bismo se jebali
To nam je su|eno
To nam je zave{tano
To nas je odr`alo
34
Jeba}emo se jo{
To nam je jedino preostalo
To je najmanje {to mo`emo
Ako smo se dosad jebali
Da bismo sad prestali
D`abe smo se jebali
Jeba}emo se jo{
Kome se ne jebe
Neka se ne jebe
Ne}e ga niko terati
Da se jebe
Blago tome ko mo`e
Da ne jebe
Kad svi jebu
Da zaboravi ko se sve jebao
I za{to se jebao
Da pljune na svetinju jebanja
Pa da `ivi
Kao da se niko nikad nije jebao
Da gleda sa strane
Kako se svi jebu
I crkavaju jebu}i se
A on se jedan na{ao
Da ne jebe
Samo je va`no
Da njega ne jebu
Jeba}emo se jo{
Na Jebani}a polju
Pod Jebani}a mostom
Niz Jebani}a glavice
Kroz Jebani}a goru
Uz Jebani}a vlake
Do Jeba~koga vr’a
Ko je Jebani}
I potomak Jebov
[to je du{u pu{tio jebu}i
A poslednje {to je izustio
Bilo je jeba}emo se jo{
Od njega je ostalo dvoje siro~adi
Jebana i Jebo
Od kojih su svi Jebani}i
Jebkovi}i i Jebojevi}i
Jebovi}i i Jebi}i
(I Jebimagi}i u Jebistanu)
35
Hereticus, 3-4/2006
Tomislav Markovi}
Svi koji slave Svetu Jebanu
Koja pada
Izme|u Male i Velike Jebanije
........
Jeba}emo se jo{
Na{e je da se jebemo
A ne da mislimo
Za{to se jebemo
Ima ko misliti
Da se mi ne zamaramo
Jebi i }uti
Tvoje je da jebe{
Ima}e{ kad misliti
Da sad ne dangubi{
Ne mo`e oboje
Za mi{ljenje nikad nije dockan
A za jebanje jeste
Ko bi se jebao
Da svi po~nu misliti
Lako je misliti
Ali ajde lezi
Pojebi ne{to
Nije va`no {ta
Da vidimo ko si
Priterani do duvara
Moramo se jebati
I dalje od duvara
Sad nemamo kud
Ni tamo ni ovamo
Pata karte
Nazad ne mo`emo
Dockan je za sve
Sem za jebanje
Misli unapred
A jebi otpozadi
Malo smo se jebali
Koliko smo trebali
A da smo znali
Ono {to sad znamo
Jebali bismo se sve u {esnaest
........
Jeba}emo se jo{
Ko je jebao nije se kajao
36
Jeba}emo se jo{
Jedan se zajebo
I oti{ao da se ispovedi
Pa kad je ispri~ao
Koga je sve jebo
Za{to ga je jebo
Kako ga je jebo
Ko ga je zajebo da ga jebe
Popu je suze naterao
Samo ga je pomilovao
I rekao
Neka si
I ja sam jebo
Bog te ne jebo
Jeba}emo se jo{
Jedan nije hteo nikoga da jebe
Pa su svi jebali njega
I kome se jebalo najmanje
Morao ga je jebati najvi{e
A ko se nije pridru`io da ga jebe
On ga je pitao
[to me ti ne jebe{
I prijavljivao
Dr`ite ovoga on ne}e da me jebe
Jeba}emo se jo{
Iskreno i od srca
Bratski ko i dosad
Mi i ne znamo druk~ije
Ne zna~i da ga mrzi{
Ako ga jebe{
Pla~e{ i jebe{
@ao ti je {to ga jebe{
Zna to i on
Da ga ne jebe{ ti
Jebo bi ga neko drugi
Da ne jebe{ ti njega
Jebo bi on tebe
Jebe{ koliko mora{
Ne daje{ sve od sebe
Jebe{ ga
Taman da ne svr{i
Jebe{ ga za njegovo dobro
Ne jebe{ ga {to ti se jebe
Neko nekoga mora
37
Hereticus, 3-4/2006
Tomislav Markovi}
........
Jeba}emo se jo{
Jebali smo se kad smo manje mogli
Kad nemasmo ni{ta
Sem `elje da jebemo
A da ne jebemo sad
Kad nema ni{ta lak{e
Nego se jebati
Kad se mala deca jebu
Kad mo`e{ da jebe{
A da nikud ne mrda{
Sedi{ i jebe{
Le`i{ i jebe{
Ne di`e{ ni{ta te`e od olovke
Su~e{ brke i jebe{
Jebe{ se e-mailom
Ili preko `ice
........
Jeba}emo se jo{
Ima jebanja i jebanja
Jebanja i bez jebanja
Jebanja pre jebanja
Jebanja usred jebanja
Jebanja iznad jebanja
Jebanja pored jebanja
Jebanja protiv jebanja
Kad te tobo` ne jebu
A jebu te `e{}e
Nego da te jebu
Jebanja na Trome|i
Koja su postala tradicionalna
Tragom slavnih jebanja
Jeba~kih odreda i brigada
Od Jebilovca do Jebilovca
Od Jebipolja do Jebipolja
Od Jebiboja do Jebiboja
Od Jebovdana do Jebovdana
Povodom vekovnih jebanja
Bez dana nejebice
........
Jeba}emo se jo{
Ali se vi{e ne}emo jebati
38
Jeba}emo se jo{
Napamet i nasumice
Na brzaka i kako bilo
Na pola srca nadvoje-natroje
Svako na svoju stranu
Nazor i kao od bede
Tek onako od duga vremena
Na znaju}i {ta bi drugo
Pa ajd da se jebemo
Nego }emo se jebati pametnije
Hladne glave
Po planu jebanja
Koji smisle najumniji jebolozi
S katedri za jebologiju
Onaj ko danas ho}e da jebe
A ne prati razvoj jebizma
I domete postjebizma
Ne poznaje klasike jebalizma
I ne izu~ava osnove jeboslovije
Od jebani{ta do jebiliteta
Nema {ta da tra`i
Na jebi{tima i jebijadama
........
Jeba}emo se jo{
Ovo je vek jebanja
Zlatno Jebomanovo doba
Jebomana II Jebi~anstvenog
Sve ima svoj kraj
Sem jebanja
I sve mo`e biti
Sem da se ne}emo jebati
Sve {to smo se dosad jebali
Samo je uvodno jebanje
Predgovor glavnom jebanju
Predigra i zagrevanje
Izvod iz velikog vasionskog jeba
Jeba nad jebovima
Stare i nove ere
Jeba mikrokozma
I jeba makrokozma
Iz raja smo isterani
Ali iz pakla nije niko
I niko nije jebao toliko
Da ne bi mogao jebati vi{e
39
Hereticus, 3-4/2006
Tomislav Markovi}
A koliko god jebao
Nije jeba~inu do kraja doterao
Na mla|ima jebanje ostaje
........
Jeba}emo se jo{
Sa Bogom i ljudima
Svaki u Boga dan
S Bogom se jebati i rvati
To je pravo jebanje
A s kim god se jebe{
S Njim se jebe{
Ima On obi~aj da se presvu~e u ponekoga
Koga svi jebu
Pa kad se siti najebu
Tek onda vide koga su jebali
........
Jeba}emo se jo{
Nikom ne}emo ostati du`ni
To jedino ne slagasmo
Kad god obe}asmo
Pa ne}emo ni sad
Evo koliko smo se jebali
I dokle smo stigli
Sve }e se zaboraviti
Koliko }emo tek da se jebemo
Kako se niko nikad nije jebao
Pa kad bi nam to bilo zadnje jebanje
Jeba}emo se dok traje i |evojke
Jeba}emo se kad smo rekli
Da ko ne bi reko da smo slagali
Jeba}emo se do ku~kina sina
I do kumine ku}e
Dok je glagola od glagola jebati
Makar vi{e nikad ne jebali
Jeba}emo se dok doznamo
Za{to se jebemo
A kad doznamo
Onda pogotovo
Ako ne doznamo
Ni{ta zato
Jebali bismo se i tako i tako
Jebanja ima
Ako razloga nema
40
Jeba}emo se jo{
Bilo ga je
Ako nije
Mo`da }e ga biti
Ovako ili onako
Ne mo`e nam niko prigovoriti
Da se nismo jebali
A za{to se jebemo
Ako se ne setimo jebu}i
Druk~e ne}emo
Ne}e se dati setiti
A to mo`e biti samo jedno
Va`nije od svega
I pre~e od i~ega
[to niko ne zna
I ne mo`e znati
Zato se i jebemo
S kolena na koleno
To je malo ve}e jebanje
I malo dublja jeba~ina
Iz Donjega u Gornji Jebe`
Vrati}emo se na polazno polje
Na po~etnu zemlju
Na za~etnu ta~ku
Obnoviti iz noktiju
I jebati do utira
Druge nam nema
Zapamti {ta sam ti rekao
........
Jeba}emo se jo{
Ne mo`emo do~ekati
Hvata nas nedr`
Nama je itanje
Sve je u nama uzigralo
Sperma na u{i udarila
Ustala svaka dlaka
Ukrutili smo se i udrvenili
Samo ~ekamo pokli~ s Jebi~nika
Da zalepr{a ~ipka na Jebavici
Da o`ivi jebena strana
Da se podovatamo
Da se poigramo turi-vadi i namicaljke
I rupice-boce
Da krenemo u poto~ i pretije~
41
Hereticus, 3-4/2006
Tomislav Markovi}
I dignemo stojka na nakaradu
A Jebegovi}i a Jebiba{e
Jebisinovi}i i Jebikumovi}i
Jeb Jebni}i od Jebiboja
Had`i Jebe iz Jebkalovi}a
Dr`nedajebi}i Ku{trimjebi}i
Bogojebi Jebikrstovi}i
A Jebezi a Jebalji a Jebepu{ani
A jebislovi a jebipopi a jebiknjige
A jebivode a jebimrve a jebigore
A Jebane a Jebimire a Jebivoje
A Jebiljube a Jebislave a Jebivu~e
A Jebirode a Jebidome a Jebivero
Jebjebi}i i Jebiku}i}i
Jebomrzci i Jebomilci
Jebibo`ji jebotvori
Sera{jebi i Obersera{jebi
A jebaljkine jebaljke
I jebaljkinih jebaljki jebaljke
I jebaljke pored jebaljki
Sva{tojebi nad Sva{tojebima
Ni{tojebi da bi Ni{tojebi
Jebimajkovi}i od Jebimajkovi}a
Jebitrice s Jebitricama
Dugojebe govnojebalice
Aj pojebi
Jebitragom po jebitragu
Jebioca kroz jebioca
Jebisinovog jebisina
Jebca im jebinog
Da im jebca jebinog
I jebca pored jebca
A stan polako
A stan poitaj
A stoj ne mrdaj
A sagnaj sagnaj
A br`e a dublje
A jeb a dr`
A pojebi pojebi
A tuc-muc
A ~ekaj stani
A dr` ne daj
A okreni-obrni
42
Jeba}emo se jo{
A spreda a zguza
A porebarke
Tamte vamte
Prsa u prsa
A skoleti skoleti
A ko }e koga
A ~ik ti ga
Udri po pi~ki
Opuc opuc
A {ta nemoj
Moj bogami
Jagma jagma
Okroj okroj
Opleti o`e`i
^asa ne ~asi
Sreda u sredu
Stani kreni
Makse ne makse
Sve jebke
Jebo ih Bog }uskijama
Jebi jebi
Jeb pojeb
Jeb tamo
Jeb ovamo
Jeb jeb
Jeb za jeb
Jeb im jebavi
Do jeb dotle
Jeba}emo se kao ljudi
43
Milo{ @ivanovi}
knji`evnik, Beograd
DNEVNICI KOMESARA
(auto-biografska ispovest urednika Betona)
Uvodna re~
Reakcijama se, po{tovani ~itao~e, u stvari ne treba baviti. [ta te
se ti~e percepcija ovoga ili onoga u javnosti, stru~noj javnosti, kriti~koj
javnosti, tajnoj javnosti... Radi i }uti. Na liniji autor – ~italac postoje bezbrojne mogu}nosti za nesporazum. A na liniji autori Betona – ~itaoci, te
mogu}nosti se rado i namerno fabrikuju i eventualno mogu da budu dovoljno dobra tema za specifi~nu obradu. Produkcija nesporazuma se, dodu{e, pre svega obavlja kuloarski, ili {to bi ]ira rekao – oralno, napismeno re|e, ali mo`e da se na|e. Te “nesporazumalne’’ reakcije potekle
su (navodim samo najzanimljivije) sa Instituta za knji`evnost, od Gorana Petrovi}a, Marinka Vu~ini}a, Mira Vuksanovi}a... Sa Instituta je poru~eno da je to {to se u Betonu radi ~ist `danovizam, Goran misli da su
ljudi iz Betona sovjetski komesari koji betoniraju lansirne rampe, Marinku se ~ini da su oni Crveni Kmeri, a Miro mni da je to ~etvoro~lana
banda kineskih komunista kojoj je `ivotni cilj da mu stavi poga~u na glavu i zvekne maljem po njoj. Iz neimenovanih-bezimenovanih-jebozovno-takti~ko-razme{tenih-ma-kad-ti-ka`em izvora (-mladosti-i-pameti),
saznajemo da bi se Betonu sve moglo oprostiti, ali to {to ih LDP finansira... nikada! Prime}ujemo, po{tovani ~itao~e, da razne umne glave daju razli~ite vizuelizacije svojih promisli, ali ideja-vodilja-pantlji~ara, koja kroza sve prolazi i sve okuplja (kao neki instrument sabornosti), glasi:
Oni su levi~ari, oni su komunisti, oni su zlo! ^udno neko vreme, ~im ka`e{ ne{to razumno, stave ti etiketu – eno ga levi~ar! (To je otprilike prvi
stupanj moralne propasti, `idov je drugi, homoseksualac fatalni tre}i.)
Borba protiv komunizma je ne{to samorazumljivo, neophodno i neodlo`no, jer komunizam je trenutno najve}a opasnost za Srbe, te ako dobije{ etiketu, odvojen si za odstrel. Umne glave se redom zala`u za suo~avanje sa pro{lo{}u, ali se pod tim podrazumeva isklju~ivo Drugi svetski
rat i re`im Josipa Broza. Eto, po{tovani ~itao~e, izme|u dana{njeg dana
i smrti Josipa Broza ne postoji ni{ta sa ~im treba ra{~istiti i suo~iti se.
Lov na komuniste je stalno otvoren, a ako bi senator Makarti mogao da
bira zemlju u kojoj }e se povampiriti, izabrao bi Srbiju. [ta, dakle, da radi{ kad ti ka`u da si komunjara, Kinez, Crveni Kmer? Tim etiketama je
44
Dnevnici komesara
re~eno i da si zlo~inac, ili bar neko ko se zala`e za dru{tvene okolnosti
koje }e mu pru`iti priliku da vr{i zlo~ine. U kao te{ki metali te{koj atmosferi oko su|enja za ubistva, masovna ubistva (okrivljeni su listom
deklarisani antikomunisti), oko vre|anja dostojanstva i zdravog razuma, oko knji`evnih nagrada dodeljenih delima koja pozivaju na klanje
ili pokazuju zadovoljavaju}u dozu indiferentnosti, re}i redakciji Betona
da je zlo~ina~ka te`ak je apsurd, gotovo zaumna stvar. Mo`da bi te Makarti-Zombije trebalo jednostavno pitati: Pa kako te nije sramota? Ali,
ba{ me briga kako ga nije sramota. Zato, po{tovani ~itao~e, dohvatio
sam onu ideju-vodilju-pantlji~aru i od nje napravio alternativnu mitologiju Betona, pi{u}i Betonski dnevnik u ime cele ~etvoro~lane bande. Slu`io je uveseljavanju sastanaka redakcije, a sada su izvodi iz tog dnevnika pred tobom (nadam se da mogu}nosti za nesporazum ne postoje). I...
~itao~e, ~itaj Beton!
Izvod br. 1 iz Ilegalnog Betonskog Dnevnika
(pisano iz ugla Druga Komesara, tj. mene, Josifa Sa{e Ilji~a)
Jutros, kona~no, sastanak ure|iva~ke }elije Betona. Treba da sklopimo novi broj, ~etvrti (posle petog o~ekujem da krenemo u preuzimanje Albatrosa). Vru}e je, danas, a smrz’o sam se jutros. Hram zvoni kao
Erikson. Dugo }utimo, ne mo`emo da pri~amo od zvonjave. @ulja me
tetejac na le|ima. Stavljam ga na sto, masnog od znoja. Ubrzo, tri masna tetejca i jedan CZ99 (Kiri~ev), gledaju na stolu jedan u drugog, znaju {ta im je ~initi, znaju {ta }e biti, mo`da bolje od nas samih. Vrelo je,
danas, a jutros hladno}a. [to li sam se vra}ao iz Boke. Mogao sam da
sa~ekam taj gliser iz Barija, ionako mi se prestonica smu~ila. Posle da
li~no transportujem robu, ^eda i Proka mi ke{iraju na ruke i zatvoren
krug. Ovako, ~eka}emo da se novac izvrti po ra~unima, a vremena nema. Sovjeti dali neku crkavicu, nije dovoljno ni za ru~ne baca~e, a kamoli za lansirne rampe. Dok sam mislima u gliseru, Josif Kiri~ rovari po
Kosovskom Boju, Josif Toma seje ~varke a `anje prasce, Josif Mi{ko na
saboru minira sofa-sporazum. Erikson zvona kona~no u}ute. Uvek kad
zvona stanu, upla{im se da }e hram poleteti i prozboriti, na rableovskom
francuskom. Stanem kraj prozora, bli`e stolu i tetejcu, za svaki slu~aj,
da me levitacija ne iznenadi. Migrena - saputnica svakog po{tenog komesara... i znoj... imam fla{u loze ispod stola, dobra je. Spremamo agitatorska putovanja po zemlji. To nije lo{e, daju pare za na{u stvar, ponekad. Ali, recimo, kako da u pono} preko telefona objasni{ `eni {ta
radi{ u Kragujevcu, a omladinke iz Crvene Zastave ~ekaju gladne znanja. Ba{ bi mi sada valjala jedna loza. Ne znam da li da je vadim dok su
Drugovi tu. Vazda je to gladno i `edno. A kad popiju, stave ka~kete i
uve`bavaju strelja~ki vod, he-he, kopilad @danovljeva. Josif Toma lista
45
Hereticus, 3-4/2006
Miroslav @ivanovi}
monografiju Radni~ka stra`a, napalio se. Josif Kiri~ psuje bur`oasku instituciju mleka u kafi. Josif Mi{ko ho}e da betonira gara`u i ka`e da
moram ja da mu me{am malter, a posle da farbamo gara`u u crveno. Mislim se, otkud njemu pare da pravi gara`u. Od pro{log sovjetskog paketa ja dinara nisam video, mora da su njih trojica to lepo podelili. A verovatno se i Drug Direktor Du{ko malko ogreb’o.
Eh, Urlike, Urlike, otkad si ti pala, samo mi je loza preostala.
Izvod br. 2 iz Ilegalnog Betonskog Dnevnika
(pisano iz ugla Druga Komesara, tj. mene, Josifa Tome Markjevi~a)
Drugovi Komesari, ka`em, mi se konsenzusom moramo slo`iti
kako da iskoristimo sredstva pristigla od politi~kog krila. Na to mi Josif
Kiri~ dobacuje da }e me streljati ako mu jo{ jednom sipam mleko u kafu, ili objavim tekst protiv njegove volje, jer njegova volja je Narodna
volja. Drugovi, ka`em odlu~no, moramo se slo`iti oko prioriteta. Josif
Ilji~ gladi cev tetejca i po nebu tra`i levitiraju}u arhitekturu. Ko`a mu
se na jagodicama zategla, li~i mi na nekog Kmera. Komesari, ka`em jo{
odlu~nije, ja mislim da prvo kupimo naftu za paljevine, svi znaju da mi
volimo da palimo knjige i nema {ta sad da se snebivamo. Josif Mi{ko dobuje prstima po stolu i pevu{i: u no- u no-vembru / ~etr-deset tre}e / zado- zado-bismo / bolo-ve naj-ve}e. Da li je stigla najavljena sovjetska
pomo}, pitam, ne tako odlu~no. Josif Ilji~ se samo naka{lje. Josif Kiri~
stavlja ka~ket na glavu i ka`e mi: A ti bi samo o tim sredstvima da pri~a{. Hm, ne zovu ga tek tako Kira Skalpel. Kad smo kod Sovjeta, ka`em,
{ta bi sa prethodnim paketom? Ja ga nisam video. Drugovi se }utke zagleda{e u mene, pogledima {to gore ispod ka~keta. Stavim i ja ka~ket, i
jeste, odmah mi je lak{e, ose}am silu, i svega se se}am. Ah, Urlike, samo
si ti bila uvek orna za akciju, samo si ti imala precizne odgovore na komplikovana pitanja (recimo: Da li se sveta zemlja mo`e uzorati?). Kraji~kom oka vidim kako Drug Ilji~ nogom gura fla{u loze skrivenu ispod
stola dublje u senku. Nastrana vrana.
Svi ustajemo. Vreme je Komesarske odluke. U podrumu imamo
vezanog kriti~ara. Kriti~are ne treba trovati, ali sa njima ne{to mora da
se radi.
Izvod br. 3 iz Ilegalnog Betonskog Dnevnika
(pisano iz ugla Druga Komesara, tj. mene, Josifa Sa{e Kiri~a)
Kakav odvratan dan. Odr`ali smo ju~e propagandnu tribinu na
neprijateljskoj teritoriji, i jedva se `ivi vratili u Beograd. Mislim da su
poku{ali da nas otruju hranom. Mi ina~e ne jedemo, bar ne svaki dan,
ali oni lokalci nas saleteli, te Drugovi nemojte tako, te uvredi}ete nas,
te Drugovi op{tina vas voli... I eto, dijareja mi rasturi stomak, sasvim
46
Dnevnici komesara
rableovski, ne mogu da mislim, da radim. Ali, to je samo mala `rtva za
na{u stvar. Pa koji po{teni komesar nije patio od dijareje? Mogu samo
da zamislim kako je to bilo na Predsedni~kom brodu, u ono vreme. No,
problem je {to me ova muka omela u va`nom poslu. Pravio sam nacrte,
pravio i nacrtavao, nizao preambulu za preambulom i ~lan za ~lanom i
unapred spremao amandmane, godinama, jo{ od svoje {esnaeste. Ostalo je samo da prekucam kona~nu verziju – i onda se jutros probudim,
uko~en za radnim stolom, sa pau~inom od uha do }o{ka sobe, rasto~enog
stomaka, i ~ujem sa radija: oktroisan novi ustav! O, Vladimire i Josife i
Crveni Tr`e, pa gde mi ode minuli rad?! O, Urlike, ljubavi jedina, vidi
{ta su mi uradili! Meni, Komesaru dera~u tvorova, meni, stra{nom Skalpelu, kome se klanjaju ~ar{ijski kriti~ari. Ja nisam mogao da znam {ta se
doga|a, ja sam danono}no radio i gurao prema cilju. Ali, kako to da
Drugovi Komesari nisu znali? Oni uvek sve saznaju. Za{to me nisu upozorili? Eh, za{to... znam za{to. Josif Mi{ko bi majku prodao za polovnu
raketu, onu dvojicu kopilana @danovljevih da ne pominjem (Josif Ilji~
je dugo bio u Boki, prikupljao pomo}, od koje ja dinara nisam video).
Po le{evima takvi gaze, znao sam ja, pa makar i preko mog le{a, i mog
ustavnog ~eda. Briga njih za ustav, i za ovaj moj i za onaj oktroisani. A
ni dijareju nisu dobili, niko, samo ja. Da li je to po~ela ~istka u redovima? Gledam Josifa Tomu, pravi se lud, pi{e Kora~nicu za decu. Josif Ilji~
uporno pridikuje kako nije u redu da ja imam CZ99, a njih trojica imaju stare tetejce. He-he, nije u redu, ali ja sam ovde Skalpel. Josif Mi{ko
markira fla{u loze skrivenu ispod stola i pravi se da prvi put ~uje da sam
ja uop{te radio na ustavu.
Dobro Drugovi, neka bude borba surova, a ~iji je diskurs suroviji od mog. Umesto vode, krv }u sipati u cement, pa }emo videti ~ija }e
penzija biti ve}a.
Izvod br. 4 iz Ilegalnog Betonskog Dnevnika
(pisano u tre}em licu, o Drugu Komesaru,
tj. meni, Josifu Mi{ku @ivukovu)
Josif Mi{ko je bio gladan. Danas je mrzeo leto, jer `eleo je da mu
bude hladno. I ne bi bilo lo{e da je bolestan, to daje o{trinu. Kad je gladan, bolestan, kad mu je hladno i kad stavi ka~ket, on je uzorni Komesar, on je... juri{nik spreman na jeziva dela (recimo: u|e u izdava~ku ku}u, ka`e apoliti~nom uredniku da je Elvis upravo napustio zgradu i nevini
urednik sko~i s prozora da stigne Elvisa). Pored toga {to nije bolestan i
nije mu hladno, Josif Mi{ko danas mrzi i po{tu. Po{ta je donela crva sumnje, zbog kog ne mo`e da prati razgovor Drugova o svetoj zemlji. Zloslutni crv ka`e da su svi oni, Drugovi Komesari, njihovi saradnici i simpatizeri, u stvari – Crveni Kmeri. Komesar Josif Mi{ko nikada nije video
47
Hereticus, 3-4/2006
Miroslav @ivanovi}
Crvenog Kmera, ali slu{ao je o njima i oni su, u neku ruku, bili daleki
ideal, za koji se nadao da }e biti dostignut u dalekoj neodre|enoj budu}nosti. Ali, ako je ideal ve} dostignut, ako su postali Crveni Kmeri,
ho}e li uop{te biti budu}nosti? Ili je vreme Kona~ne Revolucije do{lo,
ve} posle 6 godina, svo|enje ra~una na betonskim zidovima, onim {to su
bili zidovi srama, a sada }e postati zidovi smrti. Kad taj kotur krene, ne
zna se ko sve mo`e da zavr{i na zidu. Kroz `ile Druga Mi{ka kolao je juri{ni~ki adrenalin sa barikada, pome{an sa zebnjom i, priznao je to sebi,
sa istinskim strahom. Iz kovitlaca neizvesnosti trgao ga je Drug Toma
vizionarskim re~ima: Prenesi dalje, Vjazma je pala. Tu`an je bio Drug
Josif Mi{ko, {to je dopustio strahu i sumnji da ga obuzmu, i `estoko se
samokritikovao. Samo jednom bio je tako tu`an: kad je u predgra|u pala voljena Urlike. Mada, po{teno je re}i i da je bio tu`an, skoro kao pingvin, {to nije znao gde je novac iz sovjetskog paketa.
Komesari su ustali, stavili ka~kete i krenuli na agitatorske zadatke. Drug Mi{ko se uz dovitljiv izgovor vratio i dohvatio fla{u loze ispod
stola, da utopi onog crva i svoje brojne tuge. Pa dobro, rekao je sebi (onako, rableovski), bolje Crveni Kmeri nego Crveni ^meri.
Mi}a Popovi} – Gvozden spasava pudlice ili
Op{ta i posebna teorija relativiteta, 1978.
48
POLEMIKE
Aleksandar Pavlovi}
knji`evni kriti~ar, Beograd
OKO BETONA
^ega zajedni~kog ima to pisanje
sa interesima na{eg naroda ili dr`ave?
A. A. @danov,
Referat o ~asopisima “Zvezda” i “Lenjingrad”
(posveta politi~kim komesarima)
Dvosmislenost u naslovu ovog teksta treba da uka`e na moju dvostruku nameru da, s jedne strane, istaknem ono {to vidim kao oko, `i`u,
poeti~ko sredi{te tekstova objavljenih u Betonu, kao i da, sa druge, razmotrim neke pojave koje su oko(lo) Betona, poput dosada{njih reakcija na ovaj podlistak ili njegovog mogu}eg uticaja na prou~avanje knji`evnosti kod nas.
Formulisanje poeti~ke paradigme Betona mo`e biti samo uslovno,
po{to radovi objavljeni u njemu obuhvataju aforizme, humoristi~ke i satiri~ne sadr`aje, knji`evnu kritiku i tekstove koji se ti~u op{teg kulturnog
i intelektualnog miljea, koji nisu jednostavno svodivi na nekakav jedinstven poeti~ki okvir. Ipak, najve}u pa`nju javnosti i najve}i broj reakcija izazvali su tekstovi posve}eni knji`evnim temama, koji su objavljeni
u rubrici Mixer, i ovde }u se ograni~iti na razmatranje zna~aja i poeti~ke
utemeljenosti tih radova.
1. Ideologija i close reading
U tekstu “Memorija, ideologija, (re)konstrukcija: roman Opsada
crkve Sv. Spasa Gorana Petrovi}a”, koji predstavlja integralnu verziju
rada objavljenog u prvom Betonu, Sa{a Ili} sme{ta Petrovi}ev roman u
politi~ko-kulturni kontekst koji sam opisuje preko memoranduma SANU, osme sednice CK SKS i proslave {estogodi{njice Kosovske bitke.
Sa{a ]iri}, u radu “Fama ili zavera, Milutin na k(o)rovu sveta”, jasno pokazuje sve literarne slabosti Knjige o Milutinu Danka Popovi}a, konstatuju}i da su razlozi popularnosti ovog romana “vanliterarne prirode”. U
drugom svom tekstu, “Ubiti mitsku rugalicu”, ]iri}, analiziraju}i dve verzije Simovi}eve drame “Boj na Kosovu” (iz 1988. i 2002. godine), dolazi
49
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
do zaklju~ka kako, nasuprot Simovi}evom uverenju da je “u tretiranju
kosovskog mita bio podjednako udaljen i od onih koji pred mitom kle~e,
i od onih koji ga bacaju pod noge”, drama(e) daje jedno nekriti~ko, istorijski neutemeljeno i u izvesnoj meri retrogradno vi|enje (tuma~enje) kosovskog mita. O vulgarnom i militantnom nacionalizmu pesni~ke zbirke
“Nedremano oko” govori rad Milo{a @ivanovi}a “Oko srpskog boga Saurona”, a u ovom kontekstu bih pomenuo i belgijskog slavistu Stejna Vervata, koji je, porede}i shvatanje istorije u Nogovom “Nedremanom oku”
i romanu “Kona~ari” Nenada Veli~kovi}a, ukazao na jednostrano i nacionalisti~ko-apologetsku predstavu rata kod Noga i pacifisti~ko-gra|ansko vi|enje bosanskog sukoba (opsade Sarajeva) kod Veli~kovi}a.
Ve} na osnovu ovakve skice jasno je da su pitanja ideologije, politike, konteksta, odgovornosti, mesta i uloge knji`evnosti u dru{tvu, klju~na za pomenute autore. Me|utim, po mom mi{ljenju, osnovni podsticaj prou~avanju knji`evnosti kod nas predstavlja ne toliko “vru}a” tematika kojom se ovi autori bave, koliko analiti~ki postupak koji prethodi
povezivanju knji`evnosti sa ovim referentnim ta~kama (ideologijom, politikom, devedesetim godinama…). Najupadljivija zajedni~ka osobina
tekstova iz Betona (i oko Betona, kao {to su Vervatov rad, ili neke ranije ]iri}eve kritike) jeste {to se zasnivaju na detaljnoj i preciznoj tekstualnoj analizi. Ta se analiza sprovodi prvo na mikronivou, na kom se istra`uju pripovedne strategije upotrebljene u nekom delu, potom prenosi
na makronivo, tako {to se ispituje zna~aj primenjenih strategija na ukupno zna~enje dela da bi se, na kraju, tekstualno zna~enje smestilo u odre|eni ({ire dru{tveni, ideolo{ki ili politi~ki) kontekst. ^ak i kada se taj
kontekst formuli{e pre same tekstualne analize, kao {to je slu~aj u Ili}evom tekstu, to ostaje samo kompoziciono re{enje, a logi~ki sled izvo|enja zaklju~aka ostaje isti. Pre nego {to se posvetim problemu kontekstualizacije knji`evnosti, ukaza}u na analogije ovakvog tipa analize sa
lingvistikom, kako bih jednu implicitnu poetiku (mo`da) u~inio eksplicitnom, i razmotri}u mogu}nosti detaljnijeg i preciznijeg razvijanja ovakvih knji`evnih istra`ivanja.
Sedamdesetih godina pro{log veka u francuskoj i anglosaksonskoj
lingvistici nastaje pristup poznat kao analiza diskursa (discourse analysis, analyse du discours).1 Sasvim upro{}eno, analiza diskursa podrazumeva lingvisti~ku analizu koja se prote`e preko granica re~enice. Otvorite bilo koji ud`benik gramatike, i vide}ete da je podeljen na fonetiku,
morfologiju i sintaksu, i da je re~enica najop{tija kategorija koja se uzi1
50
Na{i lingvisti preveli su ovu sintagmu kao diskurs analiza (vidi: Savi} 1993).
Bez upu{tanja u adekvatnost jedne ili druge sintagme, izraz analiza diskursa koristim prevashodno iz stilskih razloga.
Oko Betona
ma u razmatranje. Koriste}i analogiju sa strukturom re~enice i njenim
konstituentima, u analizi diskursa pretpostavlja se da elementi iznad nivoa re~enice poseduju sli~ne strukture (Mills 2004: 126). Jednostavan
primer za ove tvrdnje predstavljali bi, recimo, izrazi: misli{, u redu, va`i,
~ija se uloga ne ograni~ava na nivo re~enice, ve} podrazumeva ispitivanje interakcije sa sagovornikom i konteksta u kom se javljaju. Nasuprot
sosirovskom izu~avanju jezika kao sistema znakova, analiza diskursa, dakle, podrazumeva prou~avanje jezika u njegovoj upotrebi. Mnogozna~an
pojam diskursa, u ovom smislu, odnosi se na bilo koji tekst i govor (ili
deo teksta ili govora) koji poseduje neki oblik unutra{nje organizacije,
povezanosti ili celovitosti (Mills 2004: 7). Dok su francuski analiti~ari od
samog po~etka pokazali interesovanje za odnose izme|u razli~itih diskurzivnih oblika i ideologije, u anglosaksonskoj tradiciji ideolo{ka pitanja uglavnom izostaju sve do kraja osamdesetih godina pro{log veka
(Malrieu 1999: 93), a uzroci ovog razlikovanja mogli bi se dobro opisati
upravo ideolo{kim i politi~kim razlozima. U poslednjih petnaestak godina, ispitivanje odnosa izme|u diskursa i ideologije postaje dominantno
kod jednog broja anglosaksonskih analiti~ara diskursa, a njihovi pristupi odre|uju se kao posebne discipline prou~avanja diskursa – kriti~ka
analiza diskursa (critical discourse analysis, u daljem tekstu CDA), odnosno ideolo{ka analiza diskursa.
Pojam ideologije u ovom pristupu treba razlikovati od njegovog
tradicionalnog ili uobi~ajenog zna~enja, koje podrazumeva postojanje
jednog, zvani~nog sistema vrednosti ili pogleda na svet (kakav je, recimo, bio marksizam u zemljama Isto~nog bloka), ili negativnog shvatanja ideologije kao “la`ne svesti” ili “pogre{nog uverenja” (detaljnije u:
Beaugrande 1999, Van Dijk 2003, 2004). Po{to odre|enje ideologije znatno varira u radovima CDA u zavisnosti od autora na koje se pozivaju
(kao referentne ta~ke mogu se uzeti Fuko, Altiser, Iglton i Burdije), za
ovu svrhu mo`e poslu`iti lingvisti~ka definicija ideologija kao najop{tijih tipova konteksta koji odre|uju vrednosno zna~enje re~i, fraza, re~enica i diskursa (Malrieu 1999), ili {ire socijalno odre|enje ideologija kao
osnova dru{tvenih predstava koje dele ~lanovi neke dru{tvene grupe
(Van Dijk 2004). Za prou~avanje knji`evnosti posebnu va`nost imaju
Bahtinovsko shvatanje da znak (zna~enje) nije mogu}e bez ideolo{kog
sadr`aja, i da je “re~ ideolo{ki fenomen par excellence” (Bahtin, 1980:
14) i primena ove koncepcije na prou~avanje ta~ke gledi{ta (~uveni primer imenovanja Napoleona u Tolstojevom Ratu i miru kod Uspenskog
[1979: 42-48]). Shva}ene u ovom najop{tijem smislu, ideologije nisu nu`no “negativne” ili “la`ne”, niti je njihovo postojanje karakteristi~no samo za dominantne grupe koje ideologiju (zlo)upotrebljavaju radi legitimacije svoje mo}i ili uspostavljanja jednoumlja ili konsenzusa (Van Dijk
51
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
1996: 139). Kao {to dominantne grupe mogu imati ideologiju koja uspe{no povezuje razli~ite dru{tvene grupe zarad postizanja nekog zajedni~kog ili op{teg cilja, tako i marginalne ili manjinske grupe mogu imati
seksisti~ka, rasisti~ka i druga negativna ili diskriminatorska ideolo{ka
uverenja. Isto tako, pojam kriti~ki u CDA ne odnosi se toliko na “otkrivanje” negativnih ideolo{kih sadr`aja kod dru{tvenih grupa ili procesa,
koliko na traganje za slo`enim i celovitim obja{njenjima, i podrazumeva samosvest istra`iva~a o tome da su njegova sopstvena uverenja i namere neizbe`no prisutni u samoj analizi (Wodak 1999: 186).
Pretpostavka kod ideolo{ke analize diskursa jeste da ideologija pisca (ili govornika) mo`e biti “razotkrivena” preko pa`ljivog ~itanja, razumevanja ili sistematske analize, po{to se ideolo{ka pozicija eksplicitno ili nehoti~no izra`ava kroz jezik i komunikaciju (Van Dijk, 1995a:
135).
Dva primera poslu`i}e nam kao ilustracija ovakvog tipa analize.
Po mi{ljenju Sare Mils, jedna od osnovnih ideolo{kih odlika diskursa jeste da se oni principijelno organizuju kroz razli~ite oblike isklju~ivanja
ili izostavljanja (exclusion). Tako, na primer, ~ini se sasvim o~iglednim
da o menstruaciji treba govoriti u negativnim terminima, opisuju}i je kao
ne{to {to sputava ili ograni~ava. Dovoljno je pogledati reklame za tampone ili ulo{ke, u kojima se menstruacija predstavlja kroz pojmove slobode ili diskrecije, pa da se uo~i diskurzivni pritisak koji polazi od pretpostavke da je menstruacija ne{to {to osoba `eli da sakrije ili ~ega `eli
da se oslobodi. Ovo na prvi pogled izgleda samorazumljivo, po{to mnoge Evropljanke do`ivljavaju menstruaciju kao bolnu, ograni~avaju}u i
optere}uju}u u pore|enju sa “normalnim” `ivotom. Ali, dodaje Mils,
~injenica da su iskustva nekih `ena bliska ovom shvatanju ili uslovljena
diskurzivnim pritiskom ne zna~i da te poruke imaju izvorno ili stvarno
zna~enje. Ovakvo specifi~no vi|enje i do`ivljaj menstruacije omogu}eno je time {to su drugi oblici znanja o menstruaciji izostavljeni. Taj na~in gledanja na funkcionisanje `enskih tela mo`e se posmatrati kao deo
medicinskog diskursa o `enskom zdravlju, koji doga|aje poput menstruacije ili poro|aja svrstava u patolo{ke u odnosu na normu kako je shvataju mu{karci. Ovo ne treba razumeti, isti~e Mils, tako da `ene treba
nadalje da slave menstruaciju, ve} vi{e kao poziv na preispitivanje isklju~ivih stavova o na~inu na koji funkcioni{u `enska tela (Mills 2004: 10).
Izlaganje Sare Mils bio bi primer deduktivnog pristupa, odnosno skiciranja nekog op{teg ideolo{kog okvira koji se dalje mo`e pratiti u razli~itim diskurzivnim oblicima (osim reklama, i u knji`evnosti, filmu…).
Za Tojna Van Dijka, osnovu ideolo{ke matrice ~ini polarizacija
na NAS i NJIH i pozitivno samovrednovanje. Analiziraju}i, 1993. godi-
52
Oko Betona
ne, 23 ~lanka iz Va{ington Posta i Njujork Tajmsa u kojima se pominju
re~i “teror” i “terorizam”, Van Dijk zaklju~uje kako ve}ina ~lanaka povezuje ovakve ~inove politi~kog nasilja sa Muslimanima, muslimanskim
fundamentalistima, Arapima ili Bliskim Istokom, i to u kontekstu op{te
slike o Muslimanima i Arapima. Ni u jednom se ~lanku terorizam ne dovodi u vezu sa drugim vinovnicima politi~kog nasilja u svetu (na primer
u Salvadoru), dodaje Van Dijk, posmatraju}i ovaj oblik topolo{ke i leksi~ke isklju~ivosti kao svojevrstan izraz ideolo{ke pozicije. Jedna od najupadljivijih ideolo{kih struktura koja se opa`a u bukvalno svim ~lancima, ka`e on, jeste otvoreni nacionalizam i etnocentrizam.
Tako se osnovna podela na NAS (Amerikance, “zapadnjake”) i
NJIH (teroriste, Arape, muslimanske fundamentaliste i druge) prenosi
na jo{ uop{teniju polarizaciju izme|u Amerikanaca i ostatka sveta. Osnovni diskurzivni markeri su zamenice (“mi”, “oni”, “nas”, “njih”, “na{e”, “njihovo”), ali i deikti~ki izrazi poput “ovde” i “tamo”. Glorifikovanje NAS nije potpuno li{eno samokritike, ali, ironi~no, ~ak i takva kritika
~esto podrazumeva pozitivne karakteristike – suo~eni sa svetskim terorizmom, MI smo “previ{e dobri”, “previ{e demokrati~ni”, “previ{e blagi”. Masovna ubistva po~injena od strane “prijateljskih re`ima”, poput
teroristi~kih odreda smrti ili vojnih diktatura u Salvadoru i Gvatemali,
dodaje Van Dijk, ne opisuju se kao “terorizam” (nego eventualno kao
“gra|anski rat”), a jedna od glavnih ideolo{kih strategija jeste nagla{avanje da je nasilje “njihovo”, dok se ne nagla{ava, ili prosto ignori{e ili
pori~e NA[A upletenost u inostrani dr`avni teror (Van Dijk 1995a: 150
-152).
Teoreti~ari CDA razvili su, pored pomenutih, ~itav niz stilisti~kih
i retori~kih sredstava preko kojih se uspostavlja odre|ena ideolo{ka pozicija na razli~itim nivoima (leksi~kom, sintaksi~kom, nivou globalne semantike ili topike itd.), kao {to su metafore, hiperbole, eufemizmi ili
emfaze kojima se izra`ava osnovna polarizacija, upotreba posesiva i demonstrativa, leksika (npr. “teroristi” vs “borci za slobodu”), aliteracija
(kod nas je verovatno najpoznatiji primer “doma}i izdajnici i strani pla}enici”), uop{tavanje, kolebljivost, viktimizacija, konkretizacija, vrednovanje, glorifikovanje i drugo (Van Dijk 1995b, 2004, De Beaugrande
2003, Fairclough 2003).
Kakve su, najzad, mogu}nosti primene ovakvih lingvisti~kih analiza na prou~avanje knji`evnosti? Iako su neki od klju~nih podsticaja
teoriji knji`evnosti kroz ~itav dvadeseti vek do{li upravo iz lingvistike,
u okviru koje se knji`evnost nije posmatrala (bitno) druga~ijom u odnosu na druge oblike jezi~ke upotrebe, ranija iskustva ukazuju da se ova
preno{enja ne mogu vr{iti bez izvesnih metodolo{kih modifikacija. Sa-
53
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
svim u skladu sa lingvisti~kom tradicijom, Sara Mils konstatuje kako prou~avaoci diskursa ne prave razliku izme|u onih tekstova koji su odre|eni kao knji`evni i onih koji su odre|eni kao neknji`evni, i smatra da
izme|u ove dve grupe tekstova postoje samo “institucionalne razlike”
(Mills 2004: 20). U poku{aju da napravi sintezu izme|u prou~avanja
knji`evnosti i savremenih lingvisti~kih prou~avanja diskursa, Bogrand
ukazuje da lingvistika, odvojiv{i se od sosirovskog posmatranja jezika
kao apstraktnog sistema, mora da uklju~i i pitanja koja tradicionalno
spadaju u prou~avanje knji`evnosti, kao {to su tip ili `anr teksta, njegova produkcija i recepcija, procena, vrednovanje, kao i niz kulturnih, dru{tvenih i psiholo{kih ~inilaca. Sa druge strane, novija knji`evno-teorijska interesovanja odvajaju se od imanentizma, prou~avanja “literarnosti”
i neutralne tekstualne analize i fokusiraju se na dru{tvene, kulturne i kognitivne aspekte knji`evnosti. Pribli`avanje dva pristupa Bogrand vidi
u objedinjavanju samorefleksivne i empirijske orijentacije (Beaugrande
1993).2 Analiza knji`evnoumetni~kih tekstova predstavljala bi ogledni
slu~aj i proveru valjanosti ovakvog pristupa, jer se upravo u njima sve
diskurzivne karakteristike i pripovedne strategije upotrebljavaju u najbogatijem i najslo`enijem obliku. Radovi iz, recimo, zbornika “Diskurs
i ideologija u Nabokovljevoj prozi” (Larmour 2002), na koji }u se pozivati i kasnije, predstavljaju zanimljiv primer kako zbog primene ovakvog
tipa analize, tako i zbog ~injenice da su Nabokovljevi romani, kako ka`e
prire|iva~ Dejvid Larmur, uglavnom bili posmatrani kao dela samosvesnog majstorstva koje je ideolo{ki neutralno.
Da zaklju~im – analogije koje postoje izme|u tekstualnih analiza
primenjenih u najambicioznijim knji`evnih tuma~enjima iz Betona i aktuelnih knji`evno-teorijskih strujanja upu}uju na promi{ljanje i upotpunjavanje budu}ih interpretativnih i teorijskih izu~avanja na{e knji`evnosti. Ipak, tekstovi ]iri}a, Ili}a i @ivanovi}a ne iscrpljuju se u analogijama
sa analizom diskursa, kriti~kom analizom diskursa i ideolo{kom analizom
diskursa, i idu i korak dalje, mada taj korak mo`e biti i korak unazad ili
korak u prazno. Osnovnu razliku vidim u tome {to u analizi diskursa postoji opreznost u povezivanju tekstualnih ~injenica sa strukturama dru{tva ili konkretnim institucijama. “Na ovom nivou razvoja teorije”, priznaje Van Dijk, “jo{ uvek nismo u mogu}nosti da sistematski opi{emo
strukture i strategije uklju~ene u stvaranje, menjanje i prilago|avanje
kontekstualnih modela, i na~in na koji one uti~u na stvaranje i prihvatanje diskursa” (2000: 38), a u novijim radovima dodaje da “mi ~ak ne
2
54
Bogranova predvi|anja ostvaruju se, ~ini mi se, u prvom redu kroz sna`an
razvoj kognitivne poetike, ali to sasvim izlazi iz okvira ovog rada (vidi, npr.
Peter Stockwell, Cognitive Poetics, Routledge, 2002).
Oko Betona
znamo ni kako da predstavimo ideolo{ki kontekst” (2004a), kao i da, uprkos obimnoj literaturi o ideologiji, nema nijedne monografije koja detaljno istra`uje veze izme|u diskursa i ideologije (2004b). Na~inu na koji
se ova praznina popunjava u tekstovima Ili}a, ]iri}a i @ivanovi}a vrati}u se u tre}em delu ovog rada.
2. I pre Betona, Beton
Iako su u naj`e{}im reakcijama na pisanja u Betonu ovi tekstovi
(i njihovi autori) okarakterisani kao nihilisti~ki, neokomunisti~ki i neobolj{evi~ki, mislim da ne postoji supstancijalna razlika izme|u ovakvog
pristupa, koji knji`evnu analizu sme{ta u neki politi~ki, ideolo{ki ili istorijski kontekst, sa radovima drugih autora koji su se bavili nekim vidom odnosa izme|u knji`evnosti i ideologije.
Nikola Milo{evi} se u vi{e navrata bavio odnosom izme|u ideologije i knji`evnog stvarala{tva, posebno ideolo{kom pozicijom Dostojevskog (1972, 1990). Mada kod njega knji`evna analiza nije cilj, nego sredstvo za otkrivanje autorove ideologije, a za njeno rekonstruisanje koristi
i dnevni~ke zabele{ke Dostojevskog i biografske podatke, nije te{ko uo~iti srodnost ovih analiza sa nekim tuma~enjima iz Betona. Petar D`ad`i}, sa druge strane, polazi od tekstualne analize, uo~avaju}i razlike izme|u zavr{etka pesme Banovi} Strahinja u verziji Starca Milije sa razre{enjima motiva o neveri `ene u starijim varijantama ove epske pesme,
tuma~e}i ta odstupanja u osnovi dru{tvenim (i u izvesnoj meri psiholo{kim i istorijskim) razlozima, dakle tako {to pesmu sme{ta prevashodno
u sociolo{ki kontekst (D`ad`i} 1987). U knjizi Knji`evnost – kritika ideologije (1991) Predrag Palavestra opisuje takore}i sva zna~ajna knji`evna dela na{e knji`evnosti iz perioda 1970-1990 kao svojevrsnu kritiku i
otpor ideologiji, pod kojom podrazumeva ne samo vladaju}u, zvani~nu
ideologiju, nego i sve oblike ideolo{kih i istorijskih zabluda.
Ako je veza izme|u tekstova u Betonu sa predistorijom ideolo{kog pristupa kod nas samo posredna, niz nedavnih radova jo{ sna`nije
pokazuje tendenciju istra`ivanja ideolo{kih sadr`aja knji`evnog dela i
sme{tanje knji`evnosti u {iri dru{tveni kontekst. Feministi~ka kritika sistematski se bavi odnosom izme|u knji`evnosti, sa jedne, i patrijarhalne
ideologije i diskursa mu{ke dominacije sa druge strane (npr. Ne{i} 2005:
33-41, 2006: 83-107, Rosi} 2005, 2006). Raznovrsne mogu}nosti ovakvog
pristupa, kao i aktuelnost doma}ih radova u me|unarodnom kontekstu,
mogu se videti preko paralele izme|u nedavnog teksta Tatjane Rosi} i
jednog rada iz pomenutog zbornika o Nabokovu. U eseju “Gledanje
kroz Humberta, sa fokusom na feministi~ko saose}anje u Loliti” (Larmour 2002: 111-132), Toni Mur ukazuje na suprotstavljene diskurse u
55
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
ovom romanu i izdvaja one koji su feministi~ki intonirani. Mur smatra
da ovaj postmoderni tekst zahteva neprestano “fokalno prilago|avanje”,
i da roman destabilizuje konvencije mu{kog vlasni{tva iz Humbertovih
se}anja i omogu}ava Dolores slobodu od njegove retorike, a da ta retorika, zapravo, sputava samog Humberta. Mur konstatuje da, kako se
pri~a razvija, kriti~ki odnos prema pripoveda~u biva sve o~igledniji, {to
dovodi u vezu sa ideolo{kom pozicijom samog Nabokova. Tatjana Rosi} u tuma~enju Andri}eve Gospo|ice polazi od ideje da je lik Rajke Radakovi} “jedna od retkih figura u istoriji srpske knji`evnosti i kulture
koja u jednom izri~ito patrijarhalnom poretku ‘dobija pristup statusu subjekta’ a time i pristup statusu aktivnog, odgovornog aktera u {irem istorijskom procesu” (2006: ?). Kod Andri}evog sveznaju}eg pripoveda~a
u tre}em licu kao glasnogovornika patrijarhalne trgova~ke ~ar{ije, Rosi}
uo~ava i prisustvo me|usobno opre~nih sociolo{kih i kulturolo{kih vrednosnih sistema (kao izraz inherentne polifonosti pripovednog glasa),
~ime se ostvaruje i pri~a o istinskoj `enskoj sudbini koja dovodi u pitanje ideolo{ku poziciju sa koje se ogla{ava pripoveda~. Ipak, posmatrano u celini, “opredeliv{i se za pripovedanje u tre}em licu, Andri} je glavnoj junakinji uskratio pravo na ‘ja’ poziciju koje bi je legitimisalo u
svojstvu istinskog subjekta”. Iako su, dakle, u pitanju dva naizgled sasvim razli~ita dela, gde je u Loliti dominantna mu{ka a u Gospo|ici `enska figura, kod Andri}a se `enska figura, za razliku od Lolite, ne osamostaljuje u punoj meri od pripoveda~eve retorike. U ovom sasvim proizvoljnom izvodu iz prou~avanja knji`evnosti kod nas treba pomenuti
Vladimira Gvozdena, koji, u okviru knji`evne imagologije, ukazuje na
zavisnost knji`evnosti od {irih kulturnih konteksta,3 i ispituje nacionalne i etni~ke stereotipe o drugim kulturama i “drugome” uop{te. On se
neposredno bavi i pitanjem ideologije (kao veze izme|u knji`evnosti i
dru{tva) i oblikovanjem nacionalnog identiteta. Element konstruisanja,
ka`e Gvozden pozivaju}i se na Hobsbauma, posebno je jasan u slu~aju
nacije, jer istorija koja je postala deo ideologije nacije nije ono {to se istinski ~uva u narodnom se}anju, ve} ono {to je izabrano, pisano, slikano, popularizovano i institucionalizovano od onih ~ija je funkcija bila da
to ~ine (2005: 40). Cilj savremene imagologije Gvozden vidi u dekonstruisanju strategija prikazivanja kako bi se ispitala dinamika mo}i koja rukovodi na~inom na koji posmatramo svet (2005: 41).
U projektu u kojem predla`u formiranje podlistka, osniva~i Betona ukazuju na urgentnu potrebu za negativnom kritikom i kriti~kim
3
56
Prou~avanje konteksta u teoriji “novog istorizma” predmet je magistarske
teze Aleksandra Stevi}a i od ovog istra`ivanja, koje bi uskoro moglo da postane dostupno, treba o~ekivati zanimljive rezultate.
Oko Betona
preispitivanjem knji`evnih i drugih pojava, novije i najnovije pro{losti, i
isti~u nameru da uspostave novu kulturnu paradigmu kroz te`nju ka urbanom, dekonstrukciju malogra|anskih, palana~kih vrednosti i konzervativizma i svake autoritarne ideolo{ke paradigme, i zala`u se za pravo
na razli~itost.
U ~emu bi, dakle, bila razlika izme|u ciljeva Betona i, recimo, ciljeva knji`evne imagologije kako ih defini{e Gvozden? Su{tinske razlike u tom smislu, kako sam rekao, nema. Jedina razlika, i to treba posebno ista}i, jeste u tome {to, nasuprot uop{tenoj i neutralnoj retorici kod
drugih autora, urednici Betona smatraju da ove ideolo{ke, nacionalisti~ke, diskurzivne strategije imaju ime i prezime, adresu, izdava~ku ku}u
i instituciju, i u svojim tekstovima te li~ne podatke otvoreno iznose u javnost. Kada su se, sa polemi~kim `arom, Radivoj Radi} i Aleksandar
Loma u duhovitim i elokventim tekstovima “obra~unali” sa “autohtonisti~kom srpskom istoriografskom {kolom”, tu se radilo o napadu istori~ara i etimologa sa vode}ih polo`aja i iz zvani~nih institucija na jednu
marginalnu grupu, dok je u slu~aju Betona (ako donekle izuzmemo Sa{u Ili}a) situacija obrnuta. Ali, ~ak i u knjizi “Srbi pre Adama i posle njega”, koja ukazuje na zna~aj prou~avanja i vrednovanja i lo{ih (istorijskih) knjiga, mehanizmi koji su doveli do popularizovanja ove kvaziistorije, li~na odgovornost pojedinaca u tom procesu, i dru{tvene i politi~ke
posledice koje su njihova dela imala devedesetih godina ostavljeni su po
strani. U tom nastojanju da se knji`evnim delima, njihovim autorima i
izdava~ima pripi{e odgovornost i krivica Beton za sada ostaje gotovo bez
ikakve zvani~ne i institucionalne podr{ke, i bez, makar i pre}utnog, priznavanja “prava na `ivot”.
3. Otvaranje Pandorine kutije
U svojim kritikama Vidojkovi}evog romana “Kand`e”, Popovi}eve “Knjige o Milutinu” i Vuksanovi}eve “Semolj-zemlje”, Sa{a ]iri}
ukazao je na literarne slabosti ovih dela. Vidojkovi}eve “Kand`e” su, tako, “dosadno (a ne uzbudljivo) {tivo, sa dozlaboga ponovljivim odnosima, situacijama i pojavama (a ne adrenalinom i inovacijom), sa plitkim,
plo{nim, nemu{to skiciranim, likovima od kartona”, “Knjiga o Milutinu” neuspe{na je na planu tehnike, `anrovski neosmi{ljena, neuverljiva
i nedosledna u izboru pripovednog stanovi{ta, a “Semolj-zemlja”, kao
roman-re~nik, “samo tralja nekada{nje senke, neinventivno rutinerstvo
i autorov li~ni renesans”, knjiga koja “ne mo`e da se ~ita”, “neprevodiva i nerazgradiva drugim smislom”. Milo{ @ivanovi} o jeziku Nogovog
“Nedremanog oka” ka`e da je “doveden do ruba neprepoznatljivosti”,
a da se invokacije i molitve “mahom gube u uop{tenim, besmislenim i
povremeno bizarno-komi~nim iskazima”. Osporavanje knji`evne vred-
57
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
nosti knji`evnim argumetima je, dakle, jedan vid procene koja se primenjuje u Betonu.
Drugi oblik ocenjivanja, koji se me{a i/ili stapa sa ovim prvim, podrazumeva vrednovanje u odnosu na ideolo{ku pozadinu koju delo ima.
Tako @ivanovi}, pored pesni~kih slabosti Nogove poezije, ukazuje i na
“zloupotrebu tragi~nih doga|aja” u ovoj zbirci, njen nacionalizam i militantizam, i uspostavlja, dodu{e posredno, analogiju izme|u figure vu~jeg pastira iz “Nedremanog oka” i amblema raznih paravojnih formacija na kojima se ~esto sre}e lik vuka. I Vervat se, u pore|enju izme|u
Noga i Veli~kovi}a, opredeljuje za ovog drugog upravo zbog njegove progresivne i pacifisti~ke ideolo{ke pozicije. Iako za Popovi}ev roman ka`e
da je “jedna dosledno antiratna knjiga”, “protiv rata uop{te, protiv svih
ratova”, Sa{a ]iri} je smatra opasnom zbog ideolo{kog okvira koji izra`ava “dogmati~ku selja~ku nepoverljivost prema idealizmima svake vrste”, “ksenofobiju prema susednim narodima”, “etni~ku generalizaciju”.
Ove etni~ke predrasude, ka`e ]iri}, “idealno nale`u na mi{ljenje koje
}e se uvre`iti tokom devedesetih da je srpski narod zloupotrebljen, a njegove pobede i ratna `rtva nezahvalno iskori{}eni u svrhe svojih nacionalnih interesa a potom grubo odba~eni, da su Srbi isklju~ivo stradalni~ki
narod…”. Opasnost i odgovornost ove knjige je u tome {to se “njeni poklonici nisu inspirisali njenim oportunim pacifizmom, ve}, mo`da pokrenuti i Milutinovom re~ito{}u, re{ili da isprave istorijske nepravde i da
svakom naplate svoje”. U tekstu o “Opsadi crkve Sv. Spasa”, Sa{a Ili}
uop{te ne govori o slabostima ove knjige na, recimo, kompozicionom i
stilskom planu, ili o nedostacima u primeni pripovednih strategija i postupaka. [tavi{e, on se literarnim kvalitetima Petrovi}evog romana i ne
bavi. Njega zanima kako (zbog ~ega, pod kojim uslovima) je ovo delo
prihva}eno na na{oj knji`evnoj sceni kao “najzna~ajniji roman devedesetih godina”, i uzrok takvog statusa vidi u tome {to knjiga govori o nacionalnom programu i nacionalnoj istini “koja nas je amnestirala od svake odgovornosti”, i koji artikuli{e dominantnu politi~ku i medijsku sliku
koja nam je servirana tokom devedesetih godina.
Dakle, dobar deo tekstova objavljenih u Betonu i oko Betona kritikuje dela sa nacionalisti~kom ili nacionalnom tematikom, me{aju}i (ili
brkaju}i) osporavanje vrednosti tim delima na knji`evnom i na ideolo{kom planu. Klju~no pitanje kod ovakvog tipa analize glasi – da li, i u
kojoj meri, ideolo{ke pozicije koje se iznose u knji`evnom delu uti~u na
njegovu knji`evnu vrednost? Ili, da problem sasvim uprostim, u ovom
korpusu dela koja su autori Betona do sada razmatrali, imamo lo{u knjigu sa ne nu`no lo{im ideolo{kim bekgraundom (“Kand`e”), lo{e delo sa
nacionalisti~kom ideologijom (“Nedremano oko”), lo{e delo sa pacifisti~kom ideologijom, ali podlo`no nacionalisti~ko-ideolo{koj zloupotrebi
58
Oko Betona
(“Knjiga o Milutinu”), te dobru knjigu bez nacionalisti~ke ideologije (Veli~kovi}evi “Kona~ari”). U ovom “slu~ajnom uzorku” javljaju se sve varijante osim jedne – dobra knjiga sa nacionalisti~kom ideologijom. Da li
je mogu}a ovakva knji`evnost?
Klju~ni tekst u ovom smislu predstavlja rad Sa{e ]iri}a o Simovi}evoj drami “Boj na Kosovu”, koji implicitne pretpostavke ostalih autora jasno artikuli{e i argumentaciju izvodi do kraja. Ideologiju Kosovskog
boja ]iri} opisuje na tri nivoa: pragmati~kom (“boj ima odbrambeni karakter”), eti~kom (iako su {anse za pobedu minimalne, “insistira se na
borbi”) i metafizi~kom (“nacionalno postojanje sti~e smisao tek kroz ~in
kolektivne `rtve u ratu”, “svetinja se brani samim postupkom odbrane”).
U ]iri}evom tekstu ne pravi se razlika izme|u ideologije kosovskog mita i ideologije tog mita u Simovi}evoj drami, jer razlike i nema, po{to Simovi} repetitivno i nekriti~ki preuzima mitsku matricu. ]iri}eva kritika,
zato, odnosi se koliko na dve verzije Simovi}eve drame, toliko i na kosovski mit per se, “koji fiksira duh etno-crkvenog srpstva”, i izra`ava “nomadski hermetizam tribalnog identiteta”, kojem ]iri} kao protivte`u odre|uje “duh otvorenosti koji po~iva na pluralizmu svake vrste”. Ukoliko
je ovde re~ o kritici samog kosovskog mita (koji je formiran u pro{losti,
kroz crkvene spise, narodne pesme i tradiciju) sa liberalno-demokratskih
pozicija, onda se argumentacija zasniva na anahronizmu. U literarnom
smislu, smatra ]iri}, ovo doslovno preuzimanje mitske matrice dovelo
je do gubljenja efekta multiperspektivnosti, koji je Simovi} `eleo da postigne. U drugoj verziji, “izostavljanjem pojedinih grupa likova dobilo
se na izvo|a~koj funkcionalnosti komada”, ka`e ]iri}, a “odstranjivanjem mnogih simboli~kih ~vori{ta drame ubla`ena je ideolo{ka poruka
prve verzije”. Izme|u na~ina upotrebe mita i umetni~ke vrednosti Simovi}evog komada ]iri} uspostavlja blizak i obrnuto proporcionalan odnos. Slabosti prve verzije direktna su posledica doslovnog preuzimanja
mitske matrice, a neke od tih slabosti u drugoj verziji su ubla`ene, ali ne
i otklonjene, upravo zbog toga {to je “su{tina mita ostala netaknuta”.
Problem obe verzije drame, implicitan je zaklju~ak, nije u Simovi}evom
nepoznavanju dramske ve{tine, koja se ne osporava, nego u samom kosovskom mitu i njegovoj ideolo{koj sadr`ini, od ~ega, bez kriti~kog preispitivanja, nije mogu}e napraviti vredno umetni~ko delo.
Pre}utani odgovor na pitanje o mogu}nosti dobre knjige sa nacionalnom (nacionalisti~kom) tematikom, dakle, po mi{ljenju urednika Betona, bio bi negativan, a delimi~an izuzetak predstavlja Svetlana Slap{ak, koja tvrdi samo toliko da “nacionalisti~ka poetika vi{e (kurziv A.P.)
nije mogu}a”, i ostavlja mogu}nost da se, dodu{e sa “mnogo dobre volje”, ovakav poeti~ki okvir nekada “mogao videti kao inovacija”. Uzmimo, bez problematizovanja i preispitivanja, kao istinitu tvrdnju da je sva-
59
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
ki nacionalizam nu`no pogre{an i {tetan i da podrazumeva la`na i pogre{na uverenja ({to nije, ili ne mora biti, razumljivo samo po sebi). Da li
iz toga proizlazi da }e svako delo koje ~vrsto zastupa neku ideologiju,
koje se oglu{i o eti~ku ili istorijsku istinu, nu`no biti u umetni~kom smislu neuspe{no? Ili, kako ka`e Sa{a Ili} na kraju svog teksta:
“Postavlja se pitanje da li je [ta] umetni~ka istina, koja se oglu{ila
o osnovne eti~ke norme odr`iva kao istina knji`evnosti. Ukoliko bi neko jednog dana napisao pri~u o tome kako je Zoran \in|i} ubio Milorada Ulemeka, ali onako lepo, sa dosta metafora, da li biste je vi prihvatili kao odr`ivu knji`evnu tvorevinu, iako vrlo dobro znate da se u
realnosti dogodilo suprotno. Ja mislim da ne biste”.
Ovaj bismo citat, ne samo zbog zamenice prvog lica iz poslednje
re~enice, mogli uzeti kao Ili}evo izlaganje vlastite literarne poetike. Istina (u) knji`evnosti ne mo`e se oglu{iti o eti~ke norme, sa jedne strane,
i ne mo`e biti druga~ija od “realnosti”, od onoga {to se “stvarno” dogodilo. Odgovor ~ak nema vrednosni, nego ontolo{ki karakter – takva
knji`evnost je neodr`iva, ona nema pravo na postojanje kao knji`evnost.
Dakle, samo ono {to se mo`e videti kroz “berlinsko okno” jeste knji`evnost. Ali, {ta se “stvarno” dogodilo, {ta uzimamo kao eti~ku normu, i
da li se na{e znanje o stvarnosti i eti~ke norme menjaju ili mogu promeniti? Da li je kosovski mit nekada imao eti~ku i istinosnu vrednost, i treba li ga ukinuti ako se na{a etika i na{a istina ne sla`u sa njim (ili on sa
njom, svejedno)? Da li zlo~in u Srebrenici i srpska krivica u ratu u Bosni
ukidaju “Na Drini }upriju” i ~ine je neodr`ivom, po{to o srpskim zlo~inima ne govori? [klovski (1984) je, u svojoj poznatoj studiji, jasno pokazao u kojoj je meri Tolstoj neta~no i tendenciozno prenosio istorijske
izvore i koliko se njegova istina o ratu iz 1812. razlikuje od istorijske istine (koja je i sama jedan diskurzivni oblik, i neodvojiva od ideolo{ke
pozicije istori~ara, pa utoliko pojam istine i istorijske istine ima jo{ problemati~niji status). U tekstovima o Tolstoju Lenjin isti~e kako je Tolstojevo stanovi{te klasno i stale{ki obojeno, i neosetljivo za potrebe i prava ni`ih klasa. Ni [klovski, pa ~ak ni Lenjin, ne osporavaju “Ratu i miru”
umetni~ku vrednost, a ponajmanje mu odri~u pravo na postojanje.
Ne mislim da Sa{a Ili}, a pogotovo ostali urednici Betona, zaista
ima(ju) ovako radikalne stavove o prirodi knji`evnosti. Ali ova analiza
pokazuje barem to da oni iste zahteve koje postavljaju drugima moraju
postavljati i sebi, a to je da budu svesni svoje ideolo{ke pozicije i da paze
{ta pi{u i kako pi{u.
Ne postoji, dakle, jednostavan i jednozna~an odgovor na pitanje o
odnosu izme|u ideologije i knji`evne vrednosti. Ako samo nacionalisti~ka ideologija nu`no uzrokuje lo{e knjige, {ta je to u nacionalizmu ili sa
nacionalizmom {to ga ~ini tako neprikladnim za knji`evno modelovanje?
60
Oko Betona
Statisti~ki gledano, nemogu}e je da samo jedna, od bezbroj ideologija,
bude knji`evno neupotrebljiva. Ukoliko odgovorimo da je svaka ideologija lo{a po knji`evnost, zanemarujemo {iroko shvatanje ideologije kao
op{tih uverenja i stavova – po{to knji`evni tekst podrazumeva prisustvo
pripovednog glasa, a svaki je glas ideolo{ki, “neideolo{ka” knji`evnost
je nemogu}a. Najzad, ako samo lo{e i la`ne ideologije uzmemo kao “kvarljive” po knji`evnost, gde povu}i granicu? Nijedna ideologija nije apsolutno dobra ili apsolutno lo{a – i najhumanija ideologija mo`e se zloupotrebiti. Sve to, opet, ne zna~i da je knji`evno delo potrebno ili mogu}e
abolirati od bilo kakve eti~ke i politi~ke odgovornosti. Odnos izme|u
ideologije, odgovornosti i vrednosti predstavlja jedno od su{tinskih pitanja u prou~avanju knji`evnosti. Taj odnos, me|utim, ne mo`e se opisati nekakvom “Pitagorinom teoremom”, ili tako {to }e se izme|u ovih
pojmova staviti znaci =, <, >.
Najzad, nekoliko re~i i o tre}em klju~nom pitanju koje postavljaju tekstovi iz Betona, o pitanju odgovornosti. Nasuprot (pustim) `eljama dela na{e knji`evne elite (i ovu bih re~, kada oni ne bi predsedavali
`irijima i katedrama, rado stavio pod navodnike) da porekne postojanje
odgovornosti svog (ne)rada, stav da knji`evna dela, pisci i njihovi promoteri snose odgovornost za doga|aje iz devedesetih godina ne podle`e
osnovanoj sumnji, i besmisleno ga je preispitivati. Ali, na koji na~in uspostaviti tu vezu, koji su mehanizmi preko kojih se ona ostvaruje, su{tinska su pitanja. Kod Milo{a @ivanovi}a, veza izme|u vu~jeg patira iz
Nogove poezije i vuka kao amblema paravojnih formacija samo je posredna i asocijativna. Modalnost i potencijalnost osobine su i ]iri}eve retorike o ovom problemu – preuzimanje pesme koja je kod Simovi}a namenjena srednjovekovnim vitezovima kao himne paravojnih formacija
“omogu}ila je na ideolo{koj ravni ista vrsta poruke…” Omogu}ila, dakle, ne zna~i i prouzrokovala ili sprovela. Poklonici “Knjige o Milutinu”
su, ka`e ]iri}, “mo`da (kurziv A.P.) pokrenuti i Milutinovom re~ito{}u”,
krenuli “da isprave istorijske nepravde i svakom naplate svoje”. Milutinova re~itost je mogu}i, ne nu`no i stvarni, i, sude}i po vezniku, svakako
ne jedini i ne glavni uzrok militantizma. “Ko zna”, pita se na kraju ovog
teksta Sa{a ]iri}, “kolika je odgovornost za taj sentiment upravo ‘Knjige o Milutinu’, a kolika nikad dovr{enog Memoranduma SANU, fasciniranosti srpske intelektualne elite Slobodanom Milo{evi}em u drugoj
polovini 80-ih…”
Zna, ili misli da zna, Sa{a Ili}:
“Pro{lo je ta~no devetnaest godina od objavljivanja Memoranduma SANU (1986), osamnaest godina od VIII sednice CK SKS (1987) i
{esnaest godina od ‘doga|anja naroda’ na Gazimestanu (jun 1989). Kra-
61
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
jem osamdesetih godina imali smo dva jubileja: dva veka Vuka i {est vekova Kosovske bitke. Zbog ~ega sam ovo naveo na po~etku rada koji
pretenduje da se bavi recepcijom jednog romana kao i njegovim memorijskim potencijalom. Najpre zbog toga da bismo utvrdili pozicije sa kojih su se generisali glavni tokovi diskursa politike i kulture devedesetih
godina, a samim tim i literature koja je pisana i kanonizovana u knji`evnim institucijama […]
Odnos prema kategoriji nacionalne istine, koja je ustanovljena u
ovom periodu, od Memoranduma, preko politi~kih doga|aja, proslavljanih jubileja, te ‘progovaranja naroda’ na stranicama Politike, u glasovitoj rubrici ‘Odjeci i reagovanja’, bi}e u ovom radu jedna od glavnih
smernica za razumevanje razvoja knji`evnog i kriti~kog pisma tokom
devedesetih godina. Naravno, dr`a}u se pravila da dru{tveno-politi~ki
kontekst i te kako ima uticaja na knji`evnu klimu u jednoj kulturnoj zajednici i da su me|usobno povezani te da ih odvojeno ne mo`emo posmatrati. [tavi{e, moje uverenje je da pomenuti kontekst ima direktni
udeo u pisanju knji`evnog teksta, u kome se on potvr|uje ili se opovrgava odgovaraju}om narativnom strategijom”.
U prvom odlomku, te`i{te je na generisanju tokova diskursa. [ta
zna~i generisati? Re~ni~ka odre|enja bila bi proizvesti, uzrokovati. U tehni~kom `argonu, generisati bi zna~ilo, otprilike, unapred odrediti i upisati neki kod – kompjuter mo`e neograni~eno da “izbacuje” proste brojeve, ali pod uslovom da je prethodno generisano da su prosti samo oni
brojevi deljivi sa 1 i sa samim sobom. Ako kompjuteru generi{emo da
su prosti brojevi oni koji po~inju sa 1, on }e “izbacivati” druga~ije nizove. Izgleda mi smisleno da, generalno uzev{i, postoje “glavni tokovi diskursa politike i kulture”, ali i da se oni ne moraju poklapati, kao {to je
slu~aj sa ameri~kom kulturom u doba rata u Vijetnamu. Zna~ajni istorijski doga|aji iz devedesetih godina, Milo{evi}ev totalitarni re`im, komunisti~ko nasle|e, neki su od glavnih, ne i jedinih razloga homogenizacije
i militarizacije dominantnog politi~kog i kulturnog diskursa devedesetih.
Ako, dakle, uzmemo da postoji dominantni diskurs politike i kulture devedesetih, i to zajedni~ki, jasno je da je taj diskurs generisan iz centara
mo}i. Ali, kada odre|uje te pozicije Memorandumom Sanu, VIII sednicom i gazimestanskim mitingom, Sa{a Ili}, bez dokazivanja ili obrazlaganja, jednostavno sam generi{e te pozicije mo}i. [ta predstavljaju ti doga|aji u ovom kontekstu? Uzroke nastanka tih pozicija mo}i, sami po
sebi pozicije mo}i, ili relativno slobodan i metafori~an izbor iz doga|aja
koji su doveli do konstituisanja odre|enih pozicija mo}i?
U drugom pasusu Ili} razvija tri ideje:
1. Ovako opisan dru{tveno-politi~ki kontekst zna~ajno uti~e na
knji`evnu klimu,
62
Oko Betona
2. knji`evnost (ili knji`evna klima) se ne mo`e posmatrati nezavisno od dru{tveno-politi~kog konteksta,
3. dru{tveno-politi~ki kontekst ima direktni udeo u pisanju knji`evnog teksta, u kome se potvr|uje ili opovrgava.
Ova tri iskaza data su u obliku silogizma (koji kod Ili}a odgovara
modelu [1. = 2.] => 3.). Nije, me|utim, re~ o silogizmu, nego o tri razli~ita zaklju~ka. Prvi stav je najop{itiji, i najmanje podlo`an kritici. ^ak i
naratolo{ka i stilisti~ka prou~avanja knji`evnosti ne spore postojanje veze izme|u knji`evnosti i dru{tveno-politi~kog konteksta u kom nastaje.
Ali iz toga ne proizlazi da se knji`evnost ne mo`e posmatrati izvan ovog
konteksta. U prou~avanju ili opisu bilo ~ega mo`emo zanemariti ne{to
{to je va`no, da bismo ne{to istakli ili ukazali na druga~ije vi|enje. U prvom delu teksta poku{ao sam da poka`em kako kontekstualizaciji knji`evnosti u radovima iz Betona prethodi ve{ta i utemeljena knji`evna analiza, izu~avanje jezika, stila, pripovedne tehnike. Ovakva vrsta analize
kasnije mo`e, ali i ne mora, biti stavljena u odre|eni dru{tveno-politi~ki
kontekst. “Kand`e” i “Semolj-zemlja” lo{e su napisane bez obzira u koji ih dru{tveno-politi~ki kontekst stavili.4 Ni iz drugog stava ne proizlazi
nu`no tre}i stav. Ako se X ne mo`e posmatrati nezavisno od Y, to ne
implicira da Y ima (direktan) uticaj na X? Kosmos ne mo`emo posmatrati nezavisno od na{ih perceptivnih i kognitivnih sposobnosti, ali to ne
zna~i da one imaju uticaja na njega. ^ak i kada bi drugi stav bio univerzalno prihvatljiv, tre}i zaklju~ak ne bi nu`no sledio iz njega. Deikti~ki izraz koji Ili} koristi (“moje uverenje”) ponovo me upu}uje da ovaj tre}i
zaklju~ak, izdvojen iz konteksta, posmatram u svetlu njegove spisateljske poetike. Tekst se mo`e potvr|ivati ili osporavati u odnosu na kontekst u kom je nastao, sasvim sigurno, ali kroz posteriorni interpretativni ~in. Ne{to sasvim druga~ije od toga je re}i da se ovo potvr|ivanje
ili osporavanje vr{i u samom ~inu pisanja. Ovaj dokazni postupak, dakle, ne izvodi se implikacijom, nego selekcijom i redukcijom. Nemam,
naravno, ni{ta protiv Ili}eve eti~ki i politi~ki anga`ovane knji`evnosti,
dokle god se ovi poeti~ki zahtevi ne formuli{u kao univerzalni i normativni, jer onda govorimo ne o izmeni, nego o zameni jednog normativnog
i monisti~kog kulturnog modela nekim drugim, svakako boljim, ali tako|e normativnim i monisti~kim, a to je u suprotnosti sa proklamovanim
na~elima Betona. Stavljen u kontekst sa prvim pasusom, tre}i zaklju~ak
4
Iz ovoga bi se dalo zaklju~iti kako ja zastupam stav da se knji`evne vrednosti mogu opisati na nivou tehnike nezavisno od drugih ~inilaca. No, ovde
moj stav nije bitan – urednici Betona, osporavaju}i vrednost pominjanim
knjigama kori{}enjem, da upotrebim starinski izraz, “formalnih” kriterijuma, omogu}avaju ovakvu argumenatciju.
63
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
daje, kako mi se ~ini, jedno upro{}eno i mehanicisti~ko vi|enje veze izme|u dru{tva, ideologije i knji`evnosti.
Ukratko, Ili}ev prvi sud bih opisao kao umeren sociolo{ko-kulturolo{ki pristup knji`evnosti, drugi sud kao jak sociolo{ko-kulturolo{ki
pristup, a tre}i kao pozitivisti~ki, odnosno “vulgarno” marksisti~ki ili kvazimarksisti~ki, po{to se i u ozbiljnoj marksisti~koj teoriji veze izme|u
knji`evnosti i dru{tva shvataju kao slo`ene.5 Nema, dakle, lakih i jednostavnih odgovora na pitanja koja postavljaju autori Betona.
U dva svoja teksta Sa{a ]iri} upotrebljava sintagmu “Pandorina
kutija”. Otvaraju}i ovu kutiju na na~ine na koje to opisuju ]iri}, Ili},
@ivanovi} i drugi, srpska knji`evnost devedesetih postala je sau~esnik u
zlu i zlo~inu. Ali, u poku{aju da opi{e veze knji`evnosti sa tim zlom, Beton je tako|e otvorio “Pandorinu kutiju”, iz koje, in ultima linea, izlazi
povampireni duh marksizma. Kao ni pojam ideologije, ni termin marksizam ne treba razumeti u uskom i pe`orativnom smislu. Markizam, kao
filozofija ili knji`eva teorija, slo`en je pristup, i treba ga odvojiti od njegove (zlo)upotrebe u politi~ke svrhe. Ono {to je nestalo sa Sovjetskim
Savezom bilo je marksizam samo u smislu u kom je Inkvizicija hri{}anska, ka`e Iglton. Beton je mogu}e, i u pozitivnom smislu, povezati sa
marksizmom. “Do sada su filozofi samo razli~ito tuma~ili svet, a re~ je
o tome da se on promeni” (“Teze o Fojerbahu”). Ova se re~enica mo`e
parafrazirati u kontekstu na{e knji`evne scene. Do sada su kriti~ari (uklju~uju}i i mene) mahom samo tuma~ili knji`evnost, pisali neutralne i
opisne prikaze i kritike, i uzdr`avali se od suda i su|enja, iako ga pojam
kriti~ara podrazumeva i u uobi~ajenom, i u etimolo{kom zna~enju re~i
(krisis zna~i su|enje, a kritikoi su oni koji su jo{ u arhajsko doba na sve~anostima odlu~ivali o nagra|ivanju pesnika). Ideologija, smatra Iglton,
nije samo bezobli~na masa plutaju}ih ideja, nego ima i izvesnu strukturnu koherenciju, i kao takva mo`e biti predmet nau~ne obrade (2002:
18). Goldmanov geneti~ki strukturalizam dobar je primer kako se mo`e
pokazati, “na nau~an i pozitivan na~in, jedinstvo umetni~kog dela, vizija sveta kojoj delo odgovara i povezanost te vizije sa izvesnim dru{tvenim grupama ~iji je ona izraz” (Goldman 1986: 44), a uop{tavanje koje
polazi od zajedni~kih odlika Rasinovih tragedija i, preko njegovog pogle5
64
Obratite pa`nju na opreznost i neisklju~ivost Igltonove retorike: “Knji`evna
dela nisu misteriozno nadahnuta, ili obja{njiva jednostavno preko psihologije njihovih autora. Ona su oblici percepcije, posebni na~ini pogleda na svet;
i kao takva su u vezi sa dominantnim na~inom pogleda na svet koji ~ini ‘dru{tveni mentalitet’ ili ideologija nekog doba. Ta je ideologija, s druge strane,
proizvod konkretnih dru{tvenih odnosa u koje ljudi stupaju u odre|enom
trenutku i na odre|enom mestu” (Eagleton 2002: 6).
Oko Betona
da na svet, povezuje ih sa jansenizmom, koje Goldman izvodi u knjizi
“Skriveni bog”, najbolja je ilustracija njegovog metoda (Goldman 1980).
U dobrim marksisti~kim radovima o ideologiji (Eagleton, 1991), kao i u
marksisti~koj knji`evnoj teoriji, za razliku od drugih pristupa, nagla{ena
je te`nja ka osloba|anju i menjanju postoje}ih okvira, i zbog toga mislim
da je ovaj pravac razmi{ljanja mogu}e reaktuelizovati.
Najve}i doprinos adekvatnim obja{njenjima problema koje pokre}e Beton mogu dati, po mom mi{ljenju, tzv. “sistemski” ili “sistemi~ni”
pristupi knji`evnosti. Shvataju}i knji`evnost kao sistem, ovi pristupi posmatraju je kao otvoren dinami~ki skup odnosa koji se ostvaruju izme|u “knji`evnih” aktivnosti koje ga konstitui{u i relacija u kojima ti elementi sti~u svoju vrednost. U okviru ovog pristupa ja~aju i funkcionalisti~ka gledi{ta, koja se interesuju za na~in na koji tekstovi funkcioni{u u
dru{tvu u konkretnim situacijama. To zna~i da se knji`evnost shvata kao
sociokulturni sistem i komunikacijski fenomen, koji se defini{e odnosima izme|u uzajamno zavisnih parametara, odnosno strukturisanom mre`om relacija me|usobno zavisnih elemenata. Ovim relacijama bave se
polisistemska teorija Itamar Iven-Zohara (Zohar 1978, 1990 i drugo),
Pjer Burdije i njegova {kola “knji`evnih polja” (champ littéraire) i srodna teorija “knji`evne institucije” (institution littéraire) @aka Diboa (vidi pregled u: Runer 2004). Pjer Burdije odre|uje knji`evno polje kao sistem odnosa proizvo|enja, prometa i kori{}enja simboli~nih dobara, ali
ne kao prost skup izolovanih elemenata, ve} porede}i knji`evno polje sa
poljem sile. Knji`evno polje je konstruisan prostor, a sâmo delo se sastoji od dva ~inioca: “ekonomske” (uslovi ditribucije) i “simboli~ke” vrednosti, i njegova Pravila umetnosti (2004) pokazuju, na primeru Bodlera i
Flobera, odnos izme|u umetnosti i dru{tvenog konteksta, polja knji`evnosti i polja mo}i.
Zanimljivo je, u smislu ovih teorija, osvrnuti se na reakciju jednog
uglednog profesora i knji`evnog kriti~ara koji jednom od urednika Betona (imena ne pominjem jer se radi o privatnoj prepisci) poru~uje kako
}e, i kad u Betonu ka`u bobu bob i popu pop, knji`evnost ostati manjevi{e ista. Ovakav pilatovski eskapizam neodr`iv je sa teorijskog stanovi{ta. Prvo, nije svejedno da li }e, pod uticajem negativne knji`evne kritike, knji`evnost ostati manje ili vi{e ista. Mnogo je va`nije odgovoriti
na pitanje {ta zna~i izraz knji`evnost u ovom kontekstu. Ako se pojam
knji`evnost ovde odnosi na kvalitet knji`evne produkcije, sklon sam da
se sa ovom izjavom delimi~no slo`im. Ne}e negativna kritika proizvesti
srpskog [ekspira ili D`ojsa, mada ga njeno odsustvo mo`e spre~iti da
svoja dela objavljuje, da javno nastupa ili da osvaja zaslu`ene nagrade.
Ako promovisati prave vrednosti a kritikovati povr{nost ne}e stvoriti
[ekspira, svakako }e mu omogu}iti da br`e i lak{e postane to {to jeste.
65
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
Knji`evnost se ne svodi samo na kvalitet knji`evne produkcije. Pojam
knji`evnosti postoji u dana{njem smislu otprilike od kraja osamnaestog
veka, i izgra|ivan je kroz {kolstvo, {tampu i institucije. U antici, srednjem
veku i renesansi nije se izu~avala “knji`evnost”, nego retorika, a jedan
deo ovog obrazovanja podrazumevao je ~itanje, tuma~enje i u~enje napamet tekstova koji su smatrani kao zna~ajni u vaspitnom smislu, ali ne
i u ne~emu su{tinski druga~iji od ostalih tekstova. Uprkos mojim naratolo{kim sklonostima, “knji`evnost” se ne mo`e, na ravni formalnih karakteristika, odeliti od drugih diskurzivnih oblika. Ona ne postoji u onom
smislu u kojem postoje insekti, i vi{e je nalik korovu – korov nije odre|ena biljka, ve} pre ono {to ba{tovan iz ovog ili onog razloga plevi, ka`e
Iglton. Knji`evnost je ono {to mi, u masi diskurzivnih oblika, prepoznajemo kao knji`evnost, i to tako {to mu pridajemo nekakvo svojstvo “knji`evnog”, i knji`evnost (nam) je bitna upravo zbog onih, statisti~ki malobrojnih, dela koja se izdvajaju iz beskona~nog korpusa svih pro{lih,
sada{njih i budu}ih izdanja. Bez pitanja vrednosti, nema ni knji`evnosti
– ne re}i bobu bob i popu pop, zna~i ne baviti se knji`evno{}u. Druga
o~igledna slabost ovog gledi{ta (ako je to gledi{te) je, dakle, {to pojam
knji`evnosti su`ava do neprepoznatljivosti, kao ne{to {to postoji izvan
nas i mimo nas (koji je predajemo, vrednujemo i odlu~ujemo o nagradama). Sistemske teorije jasno pokazuju u kojoj meri institucije, izdava~i, kriti~ari, profesori, pisci i ~itaoci zajedno u~estvuju u oblikovanju
knji`evnosti. ^ak i knji`evnoj margini tu pripada (mada kol’ko na zub)
jedan deo ovog kola~a.
Mislim da je, najzad, mogu}e jasno odgovoriti na neka pitanja vezana za Beton, i predlo`iti naziv za njegovu poeti~ku paradigmu. Iako nije li{ena ideolo{kih predrasuda, kritika u Betonu nije ideolo{ka kritika,
jer ideolo{ka kritika podrazumeva osporavanje dela i pisaca sa neke fiksirane pozicije, i to tako {to knji`evnoj vrednosti pretpostavlja stepen saglasnosti sa odre|enom ideologijom i politi~kim ciljevima i svrhom. Ideolo{ki kriti~ari su, na primer, Bjelinski, Dobroljubov, Plehanov, @danov.
Uredni{tvo Betona, dalje, ne predstavlja grupu autora sa jedinstvenom
ideolo{kom pozicijom; iako oni polaze od srodnih, liberalno-demokratskih shvatanja, njihove me|usobne razlike su velike. Zbog svega toga,
Sa{a Ili} nije i ne mo`e biti ideolog ovog pokreta, oba{ka {to su njegovi
stavovi zapravo dogmati~ni u pore|enju sa ]iri}evim, za kojeg je jedina dogma odsustvo bilo kakve dogmati~nosti i isklju~ivosti. Po{to mislim
da transfer iz lingvistike ni iz stilskih, ni iz poeti~kih razloga, nije prikladan, umesto pojmova analiza diskursa, kriti~ka analiza diskursa i ideolo{ka analiza diskursa, radove iz Betona opisao bih kao kritiku ideologije.
Ova sintagma, otvoreno to priznajem, nema samo deskriptivan nego i normativan karakter. Ona upu}uje, kao {to sam u ovom radu poku-
66
Oko Betona
{ao da poka`em, na potrebu da analiti~ki postupak bude izveden precizno i dosledno, kao i da se sme{tanje teksta u ideolo{ki kontekst teorijski zasnuje. Normativan zahtev tipu kritike koja treba (da zaslu`i) da
nosi ovo ime je i da bude nedogmati~na i neselektivna, i otvorena za
promi{ljanja ili osporavanja bilo kojih ideolo{kih stavova.
Na kraju, dodao bih da su, uprkos mojoj `elji da “teoretisanje” ograni~im na uvodni deo rada, pitanja i problemi koja tekstovi iz Betona
postavljaju, provociraju i name}u zahtevala, makar i u uop{tenom obliku, uklju~ivanje niza razli~itih teorijskih radova. koji su, znam, (pre)opteretili ovaj tekst. Ali upravo zbog tih pitanja koja postavlja, vi{e nego
zbog odgovora koje (za sada) daje, Beton zaslu`uje puno priznanje.
Mi}a Popovi} – Prisustvovanje, 1979.
67
Sa{a ]iri}
knji`evni kriti~ar, Beograd
NAMIGIVANJE ILI SAURONOVA OSVETA*
Moto kriti~ke recepcije A. Pavlovi}a, Oko Betona, vi{estruko je
aktivan.1 (^ega zajedni~kog ima to pisanje sa interesima na{eg naroda ili
dr`ave?, pitao je, ako je verovati kriti~aru, A. A. @danov u jednom svom
referatu.)
On je ponajpre provokacija. Provokacija ove vrste mo`e imati dva
vida: vid satiri~ke optu`be i vid neutralne rekontekstualizacije sa komi~kom funkcijom.
Prvi vid bi, u stvari, tragao za nasle|em ili korenima opisanog fenomena, pri tom se ne zadovoljavaju}i samo pukom konstatacijom. @danov kao predak, ujak ili deda-stric ruskih formalista, inspiracija i uzor
Betona, pod pretpostavkom da je i @danov i ruska bolj{evi~ka uprava
(teror) pod (opravdanom) stigmom jednodu{ne osude na{eg doba, jeste
*
1
68
Komesarska reakcija na tekst Aleksandra Pavlovi}a Oko Betona, ~asopis
“Hereticus”, Beograd, sigurno; nekad u budu}nosti.
Za{to A. Pavlovi} koristi ba{ ovaj moto? Paradoksalno, ali nije va`no {ta
su njegovi izvorni i pravi motivi. Va`an je kontekst, sled kriti~kih komentara pro et contra Betona, mogu}i smisao prizvanih ideolo{kih i simboli~kih
aveti. Opet, moto nije slu~ajan, pa sve i da ga protuma~imo i do`ivimo kao
“{tos” koji je nezavisan od ostatka teksta. Jer Oko Betona po~inje @danovom a zavr{ava marksizmom. Kao {to nacionalisti jednostranim revizionizmom istorije prizivaju revan{izam (videti tekst S. ]iri}a o Knjizi o Milutinu D. Popovi}a), tako i Betonijeri otvaranjem kriti~arske i esteti~ke Pandorine kutije (a od kad je ona zatvorena?) prizivaju ili re-uspostavljaju marksizam (ali kada je on prestao da bude `iv i prisutan na na{oj teorijskoj sceni?).
Tako bi Beton nepravedno preuzeo ulogu jednog ambicioznog ~asopisa kakav je Prelom, izdanje [kole za teoriju i istoriju umetnosti. Sa druge strane,
ako je glavno merilo A. Pavlovi}u za detektovanje prisustva marksizma u
Betonu igltonovsko nagla{avanje te`nje ka osloba|anju i menjanju postoje}ih okvira, kojom se navodno odlikuje savremeni, nedogmatski marksizam,
sa mnogo vi{e razloga bi se za ~asopis Dveri ili Dveri serbske moglo re}i da
promovi{u marksizam, s obzirom na to da je njihova kritika savremenog
srpskog dru{tva direktna, obuhvatna i sa neskrivenom te`njom ka nekoj vrsti konzervativne re-evolucije ili srednjovekovnog renesansa (kakav divan
oksimoron). Pored do`ivljaja li~ne uvrede da se meni kao liberalu spo~itne
marksizam, te{i me “~injenica” kriti~arskog otkrovenja A. Pavlovi}a da se
na marksisti~koj platformi sa mnom/nama/Betonom nalaze i Bo{ko i Bocko
i urednici Preloma. Uvek je lak{e u Nojevoj barci proizvoljno i olako sklepane teorije.
Namigivanje ili Sauronova osveta
vrednosno karakterisanje prirode betonskog projekta, te priziv, projekcija, podse}anje-predskazanje kuda, istorijski i prakti~no, Beton vodi.
Taj vid satiri~ke optu`be koji sugeri{e moto A. Pavlovi}a optimalno nale`e na sada ve} dugu povorku, nazovimo ih radikalnih negativnih komentara na Beton. Urednici i saradnici Betona okarakterisani su kao
politi~ki i sovjetski komesari (Goran Petrovi}), odnosno Crveni Kmeri
savremene srpske kulture (Marinko M. Vu~ini}). Sami ti komentari po~ivaju na nekoliko nedokazanih premisa: namera (javna/tajna?) i/ili ospoljena te`nja Betona je da zavede red na srpskoj kulturnoj sceni (da se
svima na~estita ro|endana, kako je u privatnoj i-mejl prepisci napisao
jedan biv{i knji`evni kriti~ar), da uspostavi novi poredak na isklju~ivo
ideolo{kim a ne esteti~kim merilima, da se obra~una sa neistomi{ljenicima, pri ~emu ove istorijske reminescencije komesara i Crvenih kmera
sugeri{u nasilje, zlo~in, genocid kao legitiman metod borbe koji Beton
priziva, a mo`da ve} sada i predstavlja.
Drugi vid provokacije koju donosi @danovljeva re~enica, mimo
komike, stala bi u red onih postupaka postmodernog doba koje se uzimaju iz istorijske ropotarnice a bez izvornog bekgraunda, prvobitne svrhe, pa ~ak ne nude}i identifikaciju bilo koje vrste. Crvena zvezda tako
ne bi bila simbol komunisti~kog pokreta ili ideologije, i kao takva, recimo: realna pretnja kapitalizmu, poziv na uspostavljanje vlasti radnika,
ukidanje privatne svojine i dr`ave, ve} je simbol “Hajnekena”, jedna od
mnogih geometrijskih i umetni~kih formi ili puka pomodna {ara bez bilo kakve dubine ili asocijativnog duplog dna. U tom kontekstu, umesto
@danova mogao bi da stoji bilo ko, Ruzvelt ili Paja Patak.
Druga dimenzija navo|enja @danovljeve re~enice jeste kontraindikativna, odnosno gubi iz vida nefunkcionisanje prizvane analogije.
@danov nastupa kao kulturtreger sa pozicija vlasti, kome sem retorike
stoje na raspolaganju i druga sredstva ube|ivanja i delovanja, i iza kojeg je dr`ava/partija/mo}, dok je Beton subverzivan govor sa pozicija deklarisane margine, kome je re~/pisani tekst jedino oru|e delovanja i koji ne te`i reprezentaciji “totaliteta istine”.
Tre}a, @danov uspostavlja vezu pisanja sa interesima na{eg naroda i dr`ave. Njegova veza je neposredna i sna`na, obavezuju}a i opasna.
Ne mo`e se opet re}i i da Beton ne misli o interesima na{eg naroda i dr`ave, ali kroz domen i domet kritike koja kao glavni problem na{eg dru{tva isti~e njegove prljave ruke: ratnog zlo~ina, nefiksirane odgovornosti, neprekinutog kontinuiteta sa politikom zlo~ina i nacionalisti~kom
ideologijom koja je zlo~in omogu}ila i proizvela, sa onim kulturnim proizvodima koji su tu politiku porodili, podr`avali, delili, koji to ~ine i dalje, kao i kroz kritiku same kulturne i knji`evne scene. Interes naroda,
69
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
odnosno gra|ana svake zemlje uvek je bio u tome da im se pisanjem predo~i neiskrivljena istina, a da kulturna kritika slu`i svojim posebnim ciljevima negovanja razli~itosti u proizvodnom polju kulture; cilju argumentovanog i dovitljivog pristupa u razvijanju subjektivnosti vlastitog
knji`evnog i umetni~kog suda i ukusa; u spre~avanju promocije interesa privatnih klanova, dogmati~nosti, neznanja, povr{nosti. U takvom slu`enju interesima ~oveka kao gra|anina i racionalno-estetskog bi}a, @danovljeva avet je ne samo nebitna i nesuvisla; ona je nepostoje}a.
Postoje dve krupne gre{ke u ~itanju Betona A. Pavlovi}a i jedna
metodolo{ka neutemeljenost.
Skraja, ako se A. P. opredelio da analizira “Mixer” kao tematski
i poeti~ki najhomogeniji deo Betona, koji je uz to izazvao najve}u pa`nju javnosti i najve}i broj reakcija, za{to onda izostavlja dva podu`a i
instruktivna teksta Bratislava Jakovljevi}a i Svetlane Slap{ak? Ako bi
odgovor bio da se oni ne bave konkretnom analizom pojedina~nih knji`evnih dela, {to jeste ta~no na jedan na~in (vi{e kod Slap{akove nego
kod Jakovljevi}a), to ne ~ini ni sam kriti~ar u svom “premeravanju” Betona. Naime, A. P. ne ispituje, a trebalo bi, u kojoj meri precizna i detaljna analiza teksta, koju prepoznaje kao primarnu i jaku odliku samog
Betona, odnosno autora i tekstova zastupljenih u njemu, kod Ili}a, @ivanovi}a i ]iri}a, odgovara semanti~kom potencijalu analiziranih knjiga, t.j. Opsade crkve Svetog spasa G. Petrovi}a, Nedremanog oka R. P.
Noga i Boja na Kosovu Lj. Simovi}a. Njemu je va`no da prodre iza ispisanog i da najpre vidi vezu betonske kritike i ideolo{kog diskursa, te
da teorijski razmotri zasnovanost, prirodu i domete kritike koju Beton
sadr`i. Ako se tako limitirao, ~emu i otkud pominjanje onih tekstova koji nisu {tampani u Betonu (]iri} o Kand`ama i Knjizi o Milutinu, tekst
Svena Vervata), odnosno, koji ne pripadaju rubrici “Mixer” (]iri} o Semolj zemlji)? To je ipak manji problem.
Ve}i problem dolazi od definisanja glavnog istra`iva~kog zadatka
Oka Betona. A. Pavlovi} izvla~i kao osnovno za “Mixer” pitanje odnosa
ideologizovanog knji`evnog dela i knji`evne vrednosti, i time pravi bazi~an recepcijski proma{aj. Takvo pitanje autori “Mixera” ne postavljaju uop{te. Oni ne ispituju da li su dela koja analiziraju knji`evno dobra
ili lo{a, odnosno da li su lo{a zbog ve}eg inputa ideologije, i posebno
zbog ve}eg prisustva tzv. lo{e ideologije. Osnovna intenca autora “Mixera” je da poka`u ogroman stepen zasi}enosti na~elno ~istih knji`evnih
tekstova jakom i tendencioznom ideolo{kom sadr`inom, da utvrde kojom (re~ je o ideologiji mitomanskog, paganskog, agresivno-militaristi~kog srpskog nacionalizma) i na koji na~in se takve ideolo{ke poruke i
zna~enja uspostavljaju u delu/tekstu (simboli, postupci, strategije), od-
70
Namigivanje ili Sauronova osveta
nosno kojim mehanizmima prenose “poruke” na ~itaoca svog i potonjih
doba. Pitanje knji`evnih vrednosti ne da se ne podrazumeva,2 ono se ne
pominje, dakle, nije ~ak ni drugorazredno.
Druga bitna gre{ka ti~e se toga kako A. Pavlovi} razume pojam
ideologije. Iako na po~etku svog rada navodi {irok opseg interpretacije
ovog pojma, ne samo da nije jasno za koji se pojam kao operativni u
analizi Betona opredelio, ve} kao da se uop{te nije opredelio, iako eksplicitno na jednom mestu pominje tuma~enje pojma ideologije koje mu
je najbli`e. Problem je samo u tome {to se to zna~enje ideologije kasnije nigde ne koristi da bi se detektovala takva vrsta ideolo{ke strukture
ili sadr`aja kako u tekstovima Ili}a, @ivanovi}a i ]iri}a, tako ni u knjigama kojima su se ovi Betonijeri bavili. ^emu, onda, takav teorijski uvod
i okvir koji treba da razradi kriti~ko i analiti~ko oru|e, kada, kad napunimo skladi{te te{ko ste~enim teorijskim arsenalom, skladi{te dr`imo pod
klju~em i van doma{aja potonje analiti~ke rabote? Da li Pavlovi} pravi razliku izme|u pojma i vrste ideologije koju autori “Mixera”/Betona
pronalaze u knji`evnim delima koja analiziraju i eventualne ideologije
koju sadr`e same njihove kritike?
Samo neiskusan kriti~ar koji nije dovoljno promislio pojam ideologije, kome u osnovi nikada nisu bile posebno duhovno i emotivno bliske rasprave o ideologijama i opredeljivanje za neku od njih, mo`e da
napi{e da nijedna ideologija nije apsolutno dobra ili apsolutno lo{a,3 od2
3
U neku ruku ideolo{ki tendenciozne knjige su samo to, nisu ni knji`evnost,
kamoli vredna knji`evnost, i to je nekakvo moje aksiomatsko polazi{te ili
konvencija koju u vrednovanju po{tujem.
Igraju}i se ne-dokono ali korisno, u ovom stavu A. Pavlovi}a bismo mogli
ne tako komplikovano da detektujemo uticaj ne{to zaostalog marksizma iz
(srednjo){kolske klupe, i to, da paradoks bude ve}i, marksizma ba{ onog tipa koji navodi, dodu{e ne iz Marksovih spisa, ve} iz teksta izvesnog Bogranda. Kada govori o ideologiji kao la`noj ili iskrivljenoj svesti, dakle, tako ne{to samo po sebi ne mo`e biti apsolutno dobro; a po{to kada govorimo o
ideologijama govorimo o predstavama svesti, a ne o politi~kim programima,
istorijskim praksama ili sudovima vrednosti i dru{tvenom in`injeringu, koji
se mo`e kritikovati sa ~isto empirijskog stanovi{ta, onda nijedna ideologija
ne mo`e biti apsolutno lo{a, otprilike kao SF-filmovi, jer nijedan nije stvarnost, ili nije jo{ uvek stvarnost.
Posebno je pitanje, koje mora da rodi ~u|enje i zabrinutost, otkud takav u
su{tini relativizuju}i odnos prema ideologijama zla, u koje se nesumnjivo
ubraja i nacionalizam, dodu{e kao varijanta politi~kog konzervativizma, koji se manifestuje razli~ito u razli~itim zemljama u zavisnosti od kulturnih tradicija i aktuelnog politi~ko-pravnog sistema. [to }e re}i da nije svaki nacionalizam me|usobno isti, odnosno podjednako agresivan, nasilan prema drugom, zadrt, masovan, sa podr{kom nekih jakih politi~kih partija i va`nih tradicionalnih institucija dru{tva. Upravo, sva pobrojana podr{ka nacionalizmu
postoji u Srbiji, te je i aktuelni nacionalizam, ne samo onaj iz 90-ih godina
71
Hereticus, 3-4/2006
Sa{a ]iri}
nosno da u svakoj ima pone{to dobro i prihvatljivo. Na stranu ovo aristotelovsko cinculiranje na mejn strimu zlatne sredine, i potpuna neodre|enost {ta bi to bilo dobro ili lo{e u jednoj ideologiji, i te kako ima
ideologija koje su apsolutno lo{e upravo imaju}i u vidu ostvareno iskustvo istorije u 20. veku i sude}i sa stanovi{ta mirnodopske organizacije
dru{tva. Apsolutno lo{e bi bili svi ideolo{ki derivati ideologija levog i
desnog ekstremizma ili totalitarizma, recimo bolj{evizam/komunizam i
fa{izam/nacional-socijalizam. Tu nipo{to nije re~ o zloupotrebi ideologije u lo{e svrhe, ve} o ideologijama zla. Jer promovisanje i sprovo|enje
revolucionarnog terora, dirigovanog sudstva (odsustva pravne dr`ave),
partijsko-policijske strahovlade, ~istki, jezika mr`nje i obrazovanja u duhu mr`nje, odnosno antisemitizam, rasizam, korporativizam, rat kao osnovni metod spoljne politike, teritorijalna osvajanja, legitimnost masovnih zlo~ina i koncentracionih logora, sve je to ne{to apsolutno lo{e, i to
lo{e po sebi.
Tako, pitanje da li postoji tipolo{ki i logi~ki varijetet dobro umetni~ko ili knji`evno delo sa lo{om ideologijom i za{to nedostaje, za mene
je ne samo pogre{no postavljeno. Ono je jednostavno izli{no.
Put kojim Betonijeri dolaze do knji`evne vrednosti je obrnut od
uobi~ajenog puta kojim se slu`i knji`evni kriti~ar. On je deduktivan, jer
polazi od postoje}eg burdijeovskog knji`evnog polja, od sistema institucija, nagrada i sastava `irija. Recimo, Nedremano oko je pre dve godine
ponelo sijaset nagrada, Vitalovu i Vukovu, nagradu Svetozar ]orovi}.
A u Oku, reklo bi se u njegovoj slepoj mrlji, sakrio se Hrist travestiran
u pagansko nacionalisti~ko bo`anstvo, kojim postupkom pesnik dr Nogo
tra`i opravdanje za zlo~in koji su po~inili pripadnici kulta bratstva belog vuka, da ka`emo metafori~no. Dodeljene nagrade dr Nogoovom Oku
obezbe|uju mu status prvorazrednog kulturnog proizvoda. Ni kritika ni
`iri nisu pomenuli nijednu od dominantnih linija zna~enja ove knjige, na
koje je ukazao komesar @ivanovi}. O ~emu je tu re~: o lo{oj knji`evnosti ili o nepro~itanoj knjizi, ili o poeziji ~ije je zlo zna~enje pre}utano i zata{kano, {tavi{e pozla}eno i izvitopereno. Nije re~, vele nagradodavci i
kanon-mejkeri, ina~e vrsni hermeneuti~ari, o zloj naci-ideologiji, ve} o
dubljim mitskim i biblijskim slojevima zna~enja vrsnog poetskog teksta,
kojima se zapravo “promovi{e” tragizam ali i humanizam, ako ne{to uop{te promovi{e ili mo`e da promovi{e umetnost ~ista kao suza (ili kao
detinja guza). Dakle, vrednost se uzima/izvodi iz nagrada, obrazlo`enja
`irija, recentne knji`evne kritike, apologetske i ignorantske, te kulturnog
sa kojim postoji neprekinuti kontinuitet, veoma opasan i predstavlja krupnu civilizacijsku prepreku na putu evropskog preobra`aja Srbije i modernizacije srpskog dru{tva.
72
Namigivanje ili Sauronova osveta
statusa koji se dodeljuje ovoj knjizi, a ne izvodi se iz/uprkos prisustva/
odsustva ove ili one ideologije.
U slu~aju S. Ili}a, re~ je o usamljenom i originalnom nala`enju indikativnih simboli~kih kodova proze G. Petrovi}a, koji imaju jak ideolo{ki naboj; dok S. ]iri} razgra|uje tzv. matricu Kosovskog mita koju
(mitsku matricu) stvara sam dramski tekst Lj. Simovi}a (na stranu sva
tradicija knji`evnih i inih dela koja sadr`e isti tip Kosovskog mita/zaveta u sebi). Dakle, ne ideologija uop{te, ve} konkretna ideologija (srpskog) nacionalizma sa svojim konkretnim manifestacijama i simbolima
u tekstu (beli vuk, ugro`ena re~/narod, tur~enje, odbrana nacionalnog
identiteta, imperativni izbor smrti i nebeskog carstva...)
Ostaje nejasno otkud se A. Pavlovi}u marksizam javio iz Pandorine kutije (mo`da je to bila kugla vidovite Pandore?) kao zajedni~ki
ideolo{ki imenitelj ova tri teksta u “Mixeru”, pa i u Betonu, kao {to postaje o~ito da je A. Pavlovi} u svom opse`nom ali pre-opse`nom radu,
koji se rasuo a nije se usredsredio na glavni problem (koji nije odnos
ideologije i knji`evne vrednosti, kao {to u “Mixeru”, pa i Betonu nije re~
o marksizmu i~), izgubio iz vida da “Mixer” svojoj komesarskoj kritici
nije izlo`io svu knji`evnost, ili Knji`evnost kao takvu, ve} samo ona dela “sklona” takvoj vrsti dekonstrukcionog ~itanja, dela bliska cajtgajstu,
Milo{evi}u, Memorandumu, ratovima, nacionalisti~koj ideologiji. Tako
pada u vodu tro~lana shema koju Pavlalex izvodi na primeru teksta S.
Ili}a (za{to se nije dotakao njegovih tekstova iz “[trafte”: “Kosovo – jedini pravi taster”, ili “Albatrosove premijere”, gde se govori o knji`evnim vrednostima; a mogao je da pomene i Pavi}a i Vuksanovi}a, Mira,
koje Ili} trpa u isti ko{ sa Petrovi}em na fonu knji`evnih simbola/figura
ugro`ene re~i/nacije?). Jer Pavlu je toliko bilo stalo da sve pomenute
tekstove iz Betona odmeri shodno njihovom odnosu prema (marksisti~koj) ideologiji da je izgubio iz vida da su neki (o Semolju i Kand`ama)
pisani kao klasi~na negativna knji`evna kritika, dakle da su drugi tip kriti~kog diskursa. Ne samo esteti~ki, razume se (kako bi se neko u Betonu
provukao samo sa esteti~kim pristupom?), ali ni malo ideolo{ki, pa ne
prolaze ~ak ni kao kritika ideologije, ve} su dekonstrukcija i osuda ideologije srpskog nacionalizma u pseudokanonskim delima savremene srpske knji`evnosti, koja su bila u neposrednom dosluhu sa istorijskim i politi~kim kretanjima svoje epohe.
73
Aleksandar Pavlovi}
knji`evni kriti~ar, Beograd
KAKO SAM SISTEMATSKI ZABETONIRAN
OD SA[E ]IRI]A
Napomena: Kada sam Sa{i ]iri}u poslao radnu verziju mog teksta, o~ekivao sam da on o tom tekstu izrekne sud, da iznese primedbe i
sugestije koje bi dovele do njegovog pobolj{anja (ne ]iri}a nego teksta), a nisam o~ekivao da taj sud bude preki sud, da umesto `utog kartona zaradim diskvalifikaciju, i da njegovo mi{ljenje bude formulisano
u obliku zvani~nog saop{tenja. Izlazim u susret njegovoj `elji (pretpostavljaju}i je svojim `eljama) da se tekst objavi u onakvom obliku, uz
njegovu reakciju i polemiku, sa napomenom da se rad Oko Betona ima
smatrati, dakle, radnom verzijom teksta, i na njegovo citiranje i kasapljenje ima pravo samo i isklju~ivo Sa{a ]iri}.
1. O marksizmu i drugim demonima
Dragi ]iro,
Budu}i da nikada nismo (ni u radijskim emisijama) bili na Vi, biram drugo umesto tre}eg lica jer mi tako sve ovo, ipak, manje bljutavo
zvu~i. Od svih tvojih primedbi na moj tekst, od kojih mogu samo da profitiram (iako bih vi{e voleo da sam ih dobio off the record, ali ne mo`e
~ovek sve da ima), mu~i me samo jedna. Kako sam, od Projekta Beton
(ne smem da ga zovem Manifestom, da opet ne pomisli{ kako sam ti spo~itnuo Marksizam), u kom sam potpisan kao prijatelj Betona, postao radikalni kriti~ar istog. Ali ~ak me ni to ne bi toliko grizlo da i jedan i drugi tekst nisi napisao upravo ti. Utehu bi trebalo da mi predstavlja ne{to
suzdr`anija formulacija – ne ja li~no, nego “odre|eni vid satiri~ke optu`be koji sugeri{e moto” sa po~etka mog teksta. U fusnoti stoji da nije
va`no kakvi su izvorni ili pravi motivi uvo|enja tog citata, po{to zna{ da
je moja namera bila sasvim druga~ija. Nije, dakle, u pitanju intentio auctoris, nego intentio operis. Ali, u prvoj fusnoti stoji da ti do`ivljava{ kao
li~nu uvredu {to je Aleksandar Pavlovi}, li~no, (ne operis), tebi, kao liberalu, spo~itnuo markzizam.
Dr`im da, ipak, nije sve tako crno, ni {teta nenadoknadiva: “Va`an je kontekst, sled kriti~kih primedbi”. Nije, dakle, re~ o tome da se
iza mojih “izvornih i stvarnih motiva” nalaze skriveni motivi, {to bi ukazivalo da se ja, recimo, la`no izdajem za tvog i va{eg prijatelja, a da sam
74
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a
u stvari neprijatelj, zavrbovan, recimo, u ranoj mladosti od DB-a (KGBa, BIA, CIA, Al Kaide…). Nije u pitanju ni to da ja na javi mislim da
verujem kako vi niste “`danovisti”, a moja podsvest ka`e obrnuto. Stvar
je, dakle, u sledu kriti~kih primedbi. Stoga, iako si ukazao na slabost te
moje argumentacije, moram da joj se detaljno posvetim.
Marksizam je u Oku Betona (ostavimo zasad moto) prvi put pomenut na kraju mog tuma~enja Ili}evog teksta (kojem }u se, tuma~enju,
pokajni~ki vratiti), gde sam rekao da bi, u najekstremnijem obliku, njegovi zaklju~ci sugerisali jedan mehani~ki odnos izme|u teksta i konteksta. Zatim sam pomenuo dva pristupa kod kojih se takav mehani~ki odnos uspostavlja, a to su pozitivizam (rasa, sredina, trenutak) i vulgarni
marksizam (baza i nadgradnja). U slede}oj re~enici, ja ka`em da, naravno, ne mislim da Sa{a Ili}, a pogotovo ostali urednici Betona, zaista tako misle. Dakle, taj hipoteti~ki mehanicizam u njegovom tekstu bio bi
nalik mehanicizmu kakav postoji u pozitivizmu i vulgarnom marksizmu.
To je metafora. Re}i nekome da je ru`an k’o lopov ne zna~i optu`iti ga
za kra|u. Drugim re~ima, sam Sa{a Ili} je tu optu`en da je (vulgarni)
marksista isto toliko koliko je optu`en i da je pozitivista. Dakle, nikoliko. Nije, naravno, stvar u tome, jer u slede}em pasusu sledi obrt – iz
Betonove-Pandorine kutije izlazi marksizam. Na tvom primerku teksta,
na margini si pored ove re~enice napisao kako? Pa nikako. Iz zaklju~ka
da je veza izme|u teksta i konteksta, u najekstremnijoj interpretaciji Ili}evog rada, mehani~ka, nikako ne proizlazi da u Betonu ima marksizma,
niti se takav zaklju~ak logi~ki mo`e izvesti. I, na kraju, poslednji pomen
marksizma, u slede}em pasusu: Beton je mogu}e, i u pozitivnom smislu,
povezati sa marksizmom. Na tom mestu prvo sam napisao ne{to u stilu:
“Kad ve} pominjem marksizam, evo {ta bih predlo`io za further reading
– Igltona i Goldmana”. Igltona zbog njegovog uticajnog shvatanja ideologije, koje ide dalje od Van Dijkovog, Bograndovog i A. Pavlovi}evog
relativizma, i misle}i da vam njegova `elja za promenom postoje}ih odnosa mo`e uliti svojevrstan élan vital, a Goldmana zbog veze sa Burdijeom i sistemskim pristupima knji`evnosti. Ako vam se to svidi, dobro
je; ako ne, nikom ni{ta (ne mislim, naravno, da je marksizam jedini koji te`i promeni, nego da je ta te`nja kod njega najizra`enija, i prisutna
po default-u). I da si mi prosto rekao da ti se to ne svi|a, bilo bi “nikom
ni{ta”, bilo bi kat, dilit, empti risajkl bin. Tako|e, to je bila spona za kritiku teze “bobu-bob i popu-pop” koja je ra|ena u osnovi prema Igltonovom tekstu “[ta je knji`evnost”.
Za{to sam promenio formulaciju, i za{to sam je uop{te uveo? Ona
je namerno neodre|ena: “Beton je, i u pozitivnom smislu, mogu}e povezati sa marksizmom…”; pa sve je mogu}e povezati sa svim na neki na~in, ali to ne zna~i da u tom povezivanju zaista ima jednog u drugom.
75
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
Taj “sled kriti~kih primedbi” je, dakle, bofl, fal{, kvarljiva roba, i {upalj
k’o |ev|ir. To je mo`da sled, ali bez koherencije, bez izvo|enja, proizvoljan i neutemeljen. Stvaraju}i taj suspens, ja sam u tu kvazi-argumentaciju istovremeno ugradio hermeneuti~ki ~ip za njeno samouni{tenje. Uvo|enje marksizma bilo je, dakle, namigivanje i cinculiranje, igrarija, i da
sam znao da }e{ je shvatiti kao svinjariju ne bih se ni igrao. Mislio sam
da je dobra fora proizvesti taj suspens – da li su “komesari” marksisti i
da li se moto odnosi na “komesare”, uz preporuku “komesarima” da ~itaju marksizam. Bilo bi mi, me|utim, drago da me je neko drugi “pohvalio” za otkri}e marksizma u Betonu, jo{ vi{e da je u svom tekstu zaista krenuo tim putem, ali vic je bajat i sada svi znaju za jadac. I rekao
bih glasno i jasno kako se, vo vjeki vjekov, odri~em bilo kakve optu`be
da u Betonu ima marksizma, ali kako da se odreknem ne~ega {to mi ne
pripada. Svoje optu`be da u Betonu ima marksizma ja se mogu odre}i
koliko i veridbe sa Ksenijom Paj~in i prava na polovinu Majkrosoftovih
akcija. A koliko dr`im do tog “sleda kriti~kih primedbi” vidi se iz zaklju~ka mog teksta, koji se ne zavr{ava marksizmom, kako ti ka`e{, nego sintagmom “Beton zaslu`uje puno priznanje”. I kako to ja li~no ka~im marksizam tebi li~no, liberalu, kada u zaklju~ku ka`em da je za tog
]iri}a “jedina dogma odsustvo bilo kakve dogmati~nosti”? Ovo je ~ista
parafraza, mo`da pateti~na, liberalizma. I na koji na~in se @danov odnosi na Beton, kada u zaklju~ku ka`em da “Beton nije ideolo{ka kritika”, a u slede}oj re~enici, da bih bio sasvim jasan, dodajem da su “ideolo{ki kriti~ari… @danov”. To se, dakle, ima smatrati mojim mi{ljenjem
i mojim stavom – to zaista predstavlja sled kriti~kih primedbi, i to je jedino mogu}e izvo|enje zaklju~aka:
a) Beton nije ideolo{ka kritika
b) @danov spada u ideolo{ke kriti~are
Ergo: Beton nije @danov, odnosno moto se ne odnosi na Beton.
^isto kao suza (ili kao detinja guza, da ne ka`em Guza).
Evo jo{ malo Aristotelovog cinculiranja: “istinito je re}i za ono {to
jeste da jeste, a za ono {to nije da nije”.
Po{to si ti odli~an ~italac, ni na koji na~in nije mogu}e da si ti zaista pro~itao da sam ti ja spo~itnuo marksizam; i da si to hteo da mi prizna{, povoda za polemiku izme|u mene i tebe, naravno, ne bi ni bilo.
[ta je onda posredi? Stvar je u tome da ti silno `eli{ polemiku, makar i
sa mnom. A da bi ta polemika bila mogu}a, trebalo je na}i nekakvu uvredu i provokaciju s moje strane preko koje ti, iako se zala`e{ za liberalizam i pluralizam mi{ljenja, ne mo`e{ da pre|e{. Ja sam, dakle, prebeg, poturica koji je stupio u red radikalnih kriti~ara Betona, i po{ao u
osvetu Noga, Mladi}a i Legije, i stoga je tvoja du`nost, i sveta obaveza,
76
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a
da mi se na~estita{ ro|endana. Samo, tvoja osveta je osveta niza{ta, i,
ako si u Betonu buntovnik s razlogom, ovde si osvetnik i buntovnik bez
razloga. Navla~e}i na glavu masku osvetnika, zaboravio si da ostavi{ prorez za o~i, i u svom “jedu i toj muci ljutoj” juri{a{ na vetrenja~e, isklju~ivo zato {to “komesaru nema ko da pi{e” ({to re~e onomad Basara).
Zato, kad ve} nema neprijatelja koji bi ti “iza{li na crtu”, a i dosadno je
na ovom svetu gospodo, daj da nekog prijatelja unapredimo u neprijatelja. U to kakve ideologije i sistemi po~ivaju na la`nom fabrikovanju
neprijatelja ne}u ni da ulazim, jer ovde nije u pitanju ideolo{ki, nego li~ni failure. Zato i samo zato, amigo, {to ne verujem da se radi prosto o
lo{em ~itanju, tvoju osvetu do`ivljavam kao pakost i li~nu uvredu par
excellence, a ne kao ja tebi-ti meni.
[ta je, najzad, taj nesre}ni moto. On jeste “vi{estruko aktivan”, on
jeste “provokacija”, “satiri~ka optu`ba”, traganje za nasle|em i korenima, i za onim gde sve to vodi, i podrazumeva optu`bu za kulturtregerstvo sa pozicija vlasti, tu si u pravu.1 Ali se moto ne odnosi na Beton,
nego upravo na radikalne kriti~are Betona. Iza optu`bi za “nacionalni
nihilizam” ({ta god ta rogobatna formulacija zna~ila) stoji stav da je utvr|ivanje istine i odgovornosti nepo`eljno, jer je to protiv interesa naroda i dr`ave. Zato se knji`evna dela koja nas osloba|aju od odgovornosti nagra|uju, a dekonstrukcija ideolo{kog sadr`aja takvih dela smatra
“tu`no besmislenom” ({ta god ta rogobatna formulacija zna~ila). Zbog
toga {to se pitanju knji`evne vrednosti pretpostavlja saglasnost sa odre|enom ideologijom, takva je kritika ideolo{ka kritika. I zato moj moto
ne mo`e da potpi{e Ruzvelt ili Paja Patak, nego @danov. On je ogledalo i simbol za takvu vrstu diskvalifikacija, i pokazatelj kakva literarna i
politi~ka ideologija stoji iza toga – `danovizam. I smatram da takva ideologija nije u interesu na{eg naroda i dr`ave i na{e knji`evnosti, a da Beton jeste. Eto, dakle, to bi bilo to, bez namigivanja i cinculiranja.
2. Intentio auctoris i intentio operis
Mo`e li ova razmena mi{ljenja biti od nekakve koristi po Beton?
Mislim da mo`e.
1
Mada mi je nejasno ~emu takvo “opse`no ali pre-opse`no” traganje za svim
`ivim zna~enjima ovog citata, koje je odnelo tre}inu reakcije na tekst od 23
{lajfne. Usput, kako to @danov mo`e da bude “predak, ujak ili deda-stric”
ruskih formalista, kada je njegov tekst pisan pedesetih godina, a ruski formalizam se kao pokret gasi po~etkom dvadesetih? A ugasio se upravo zbog
ja~anja socrealisti~ke poetike koja }e dovesti do “`danovizma”, sa kojim for
malisti nemaju, u teorijskom smislu, nikakvih dodirnih ta~aka. Tako @danov ne mo`e biti njihov predak kao {to ni ~ovek ne mo`e biti predak neandertalcu. Odnosno mo`e, ali u Nojevoj barci ]irine teorije evolucije.
77
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
Tvoje dve su{tinske zamerke su:
a) ja smatram osnovnim pitanjem odnos ideologizovanog knji`evnog dela i knji`evne vrednosti, i time ~inim bazi~an recepcijski proma{aj, po{to takvo pitanje autori Betona ne postavljaju uop{te. Pitanje
knji`evnih vrednosti ne samo da se ne podrazumeva, ono se ne pominje,
dakle, nije ~ak ni drugostepeno;
b) moje pitanje da li postoji dobro umetni~ko delo sa lo{om ideologijom za tebe je ne samo pogre{no postavljeno. Ono je jednostavno
izli{no.
Sa ovim zamerkama povezana je (dis)kvalifikacija sa po~etka da
A.P. “ne ispituje, a trebalo bi, u kojoj meri precizna i detaljna analiza
teksta, koju prepoznaje kao primarnu i jaku odliku samog Betona… odgovara semanti~kom potencijalu analiziranih knjiga”, i ocena iz slede}e
re~enice: “njemu je va`no da prodre iza ispisanog…”
S kraja, ako se A. Pavlovi}, iako neiskusan kriti~ar, op{irno ali
pre-op{irno, sa proizvoljno i olako sklepanom teorijom, ipak prihvatio
zadatka da govori o Betonu sa teorijske strane, onda to podrazumeva
nekoliko zahvata. Prvi je usvajanje nekakvih aksioma. I, po{to sam na
po~etku, kurzivom, istakao da se tekstovi u Betonu zasnivaju “na detaljnoj i preciznoj tekstualnoj analizi”, ja ne bi trebalo da to dokazujem ni{ta vi{e nego {to se u euklidovskoj geometriji dokazuje da je ta~ka element bez dimenzija ili da dve paralelne prave nemaju zajedni~kih ta~aka.
Ili ti mo`da misli{ da je moj aksiom pogre{an?
Teorija, theoría, i zna~i nad-gledanje, ona sadr`i vi{e nego {to pokazuju empirijski rezultati, i baviti se teorijom ba{ zna~i prodreti iza
napisanog.
Evo ti jedne pri~ice:
X: Za{to se Pavle naljutio na ]iru?
a)Y: Po mom mi{ljenju, zato {to ga je ]ira svrstao u radikalne kriti~are Betona.
Ovako mo`e.
b)Y: Po mojoj teoriji, zato {to ga je ]ira svrstao u radikalne kriti~are Betona.
Ovako ne mo`e. To nije nikakva teorija, to je o~igledno.
Ali, ako Y ka`e da je, po njegovoj teoriji, razlog Pavlove ljutnje u
tome {to je ]iri dra`a polemika od prijateljstva, onda je to ve} neka teorija, ba{ zato {to se ide iza napisanog i tvrdi ne{to {to nije o~igledno i
empirijski lako proverljivo.
Izgleda da je ovde re~ o onome {to ti smatra{ da treba da bude, i
o onome {to ti smatra{ da ne treba da bude, predmet rasprave. “Bazi~an
recepcijski proma{aj” ja pravim zato {to odre|eno pitanje autori Betona
78
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a
ne postavljaju uop{te. Pitanje knji`evnih vrednosti se ne pominje, pitanje odnosa izme|u lo{e ideologije i knji`evne vrednosti, za tebe, jednostavno je izli{no. Ovo se zove intentional fallacy, i to shvatanje da je zna~enje teksta jednako autorovoj nameri kritikovano je i napu{teno pre,
cirka, pola veka. Kritikuju}i Pavlovi}a, ka`e{: “Paradoksalno, ali nije va`no {ta su njegovi izvorni ili stvarni motivi”. Nema tu ni~eg paradoksalnog; intentio auctoris je jedno, a intentio operis drugo. Ono {to je zaista paradoksalno je {to ]iri} mo`e da kritikuje Pavlovi}a bez obzira na
Pavlovi}eve “izvorne ili stvarne motive”, dok Pavlovi} ne mo`e da postavlja odre|ena pitanja po{to ih ne postavljaju autori Betona i po{to su
ona, za tebe, izli{na. Sve su `ivotinje jednake, samo su neke jednakije od
drugih.
Postoji mno{tvo pozicija sa kojih mo`emo postavljati pitanja: nivo autorove namere (]iri}a, Ili}a i inih), nivo teksta, nivo konteksta Betona u celini, nivo implicitnog ili podrazumevanog ~itaoca kojeg autori
Betona uvode ili podrazumevaju, nivo stvarnog ili empirijskog ~itaoca…
Stoga, tvoja namera da kritikuje{ moj rad sa pozicije Betona tako {to }e{
podeliti sa mnom i ~itaocima tvoje mi{ljenje o tome koja se pitanja postavljaju a koja ne, ili koja pitanja autori Betona postavljaju a koja ne,
ne samo da je pogre{na. Ona je izli{na. Ako si reagovao da bi rekao {ta
se po tvom mi{ljenju ima pitati a {ta ne, nisi imao ra{ta ni reagovati.
“Samo neiskusan kriti~ar koji nije dovoljno promislio pojam” teorije, “kome u osnovi nikada nisu bile posebno duhovno i emotivno bliske rasprave o” teorijama “i opredeljivanje za neku od njih, mo`e da napi{e” ono {to si ti napisao. Nemojmo, dakle, ograni~avati krug pitanja
koja Beton postavlja, ili ga postavljaju ~itaoci Betona, jer sam, ukazuju}i
na {irinu i slo`enost tih pitanja, dao Betonu na zna~aju. Nemojmo, isto
tako, aktuelne teorijske pristupe koje sam pomenuo kao relevantne odbacivati kao olako sklepanu Nojevu barku, jer time tako|e umanjujemo
zna~aj Betona i ograni~avamo njegov mogu}i uticaj na prou~avanje knji`evnosti.
Apsolutno je ta~no da Beton nije izlo`io kritici svu knji`evnost, niti Knji`evnost kao takvu, ve} samo odre|ena dela. Me|utim, u va{im
tekstovima se javljaju iskazi koji bi mogli biti shva}eni tako kao da se
odnose na knji`evnost kao takvu, ili koji po svojoj op{tosti ukazuju na
shvatanje knji`evnosti kao takve. Smatram da bi se tu mogla “lomiti ki~ma” Betonu, i da ne treba dopustiti tom ~iru da raste i da se razvija na
Betonovom telu.
Od dosada{njih pet tekstova u Mixer-u, tri su posve}ena analizi
konkretnih knji`evnih dela (sjajan Jakovljevi}ev rad, i dalje dr`im, o ]osi}evoj knji`evnosti govori u jednom {irem kontekstu, i ne prvenstveno
79
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
o njoj). U dva od ta tri teksta nalaze se iskazi koji bi se mogli odnositi
na knji`evnost kao takvu. To je, u statisti~kom smislu, podosta.
Ne dam(o) Ili}a ]iri}u
Moje ~itanje Ili}evog teksta bilo je redukcionisti~ko, i u njemu se
nisam bavio Ili}evom izvrsnom analizom Petrovi}evog romana, i povezivanjem pera, opsade i jezika sa ugro`eno{}u jezika u Memorandumu
SANU, niti sam rekao i{ta o tome u kojoj meri smatram da Ili} adekvatno opisuje prelom koji je nastao po~etkom devedesetih godina u srpskoj knji`evnosti. Dakle, kriv sam. Jedino ~ime sam se bavio jesu po~etak i kraj njegovog teksta, gde su formulisane odre|ene pretpostavke i
odre|eni zaklju~ci. Ekonomi~no tuma~enje Ili}evih zaklju~aka glasilo
bi da se oni odnose isklju~ivo na Petrovi}ev roman, i optu`uju tu istinu
da nije istorijski utemeljena i da se oglu{ila o osnovne eti~ke norme. I ja
sa te strane nemam i~ da mu zamerim, da mu dodam ili da mu spo~itnem, naprotiv. Ali, kada to ilustruje i potkrepljuje primerom o \in|i}u
i Legiji, onda je to izvesno uop{tavanje. Dok prvi put ka`e da ta falsifikovana istina nije “odr`iva” kao istina knji`evnosti, u slede}oj re~enici
dodaje da delo u kom bi \in|i} bio Legijin ubica nije “odr`iva tvorevina”. Ovo je mnogo ja~a formulacija. Zaklju~ak, dakle, nije aksiolo{ki
(ne radi se o vrednosti dela), ~ak ni `anrovski (ne radi se o knji`evnom
delu), nego ontolo{ki – nije odr`ivo kao tvorevina. U svom tuma~enju
ja sam napravio razliku izme|u intentio auctoris, i rekao da Sa{a Ili} tako ne misli, i intentio operis, po{to je iz ove formulacije mogu}e izvesti
jedno restriktivno shvatanje knji`evnosti. I, kada polazim od toga da je
pristup induktivan, ja dopu{tam da Ili} do dru{tvenog i politi~kog konteksta dolazi preko analize Petrovi}evog romana, i u njemu pronalazi
elemente koji upu}uju na dominantne tokove diskursa devedesetih, koje onda povezuje sa odre|enim stvarnim doga|ajima relevatnim za taj
roman. To {to se taj kontekst formuli{e pre same analize ja sam opisao
kao kompoziciono re{enje, a ne kao logi~ki sled zaklju~aka. Ali, Sa{a ]iri} pravi Ili}u medve|u uslugu kada insistira da je taj pristup deduktivan. Dakle, po Sa{i ]iri}u, Ili} polazi od dru{tveno-politi~kog konteksta, a ne od teksta. Na koji na~in Ili} dolazi do tog konteksta? Da li se
Ili} poziva na neke radove, studije, istorijske spise, koji na osnovu prou~avanja raznoraznih dominantnih i perifernih doga|aja sa kraja osamdesetih dolaze do pozicija sa kojih se konstitui{u dominantni tokovi diskursa politike i kulture devedesetih? Ne. Ili} sam formuli{e te pozicije,
i povezuje ih sa tekstom Petrovi}evog romana. Ali, onda je to prejudiciranje odgovora, odnosno petitio principii. U tom slu~aju, Petrovi} se
oglu{io ne o istorijsku istinu i eti~ke norme u odnosu na istorijsku stvar-
80
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a
nost koju sam taj roman priziva, nego na ono {to je na{a, apriorno i proizvoljno izabrana istina.
Ne dam(o) Kosovo ]iri}u
Drugi slu~aj je vezan za tvoju kritiku ideologije kosovskog mita u
kontekstu Simovi}eve drame. Po{to je ideologija samog kosovskog mita identi~na sa ideologijom kosovskog mita u Simovi}evoj drami, onda
se tvoja kritika odnosi i na sam kosovski mit, “koji fiksira duh etnocrkvenog srpstva”, i izra`ava “nomadski hermetizam tribalnog identiteta”, a kojem kao protivte`u odre|uje{ “duh otvorenosti koji po~iva na
pluralizmu svake vrste”. U reakciji, dodu{e, ka`e{ “na stranu sva tradicija knji`evnih i inih dela koja sadr`e isti tip Kosovskog mita/zaveta u
sebi”. Ali to ne mo`e tek-tako “u stranu”. Ako je a=b, i ako je b lo{e,
onda je i a lo{e sve dok tu vezu, u tekstu, eksplicite ne ukine{. A nisi
hteo da je eksplicitno ukine{ jer si i samom kosovskom mitu `eleo da
“spo~itne{” {to{ta. Ka`e{ na jednom mestu: “Problem je u mitu, a ne u
neobjektivnosti njegovog tuma~enja. U mitskoj tradiciji ima i Pandorinih
kutija, a ne samo cvetnih vrtova remek-dela i ~inova herojstva”. Veli{,
isto tako: “U mitsko-epskom klju~u dostojanstvo se sti~e jedino borbenim otporom napasniku i osvaja~u. Ali, ako je vojni~ki poraz neizbe`an,
svejedno da li je otpora bilo, pokoreni postaju sluge i poturice. Rigidni
eti~ki ideal neuzmicanja pred silom ne razvija odgovornost za dan posle
boja, posle poraza. On postavlja putokaz i di`e lestvicu visoko, veruju}i
da je dovoljna predohrana i podstrek kao uzor u danima neslobode”.
U {estom pevanju Ilijade Andromaha pita Hektora upravo za taj
dan posle, i, po{to je sudbina Troje izvesna, predla`e mu da spase sebe
i svoju porodicu. Hektor odgovara:
“To mi zabranjuje srce, jer navikoh uvek da ~estit
budem i hrabro se borim med prvim Trojancima svagda,
veliku teku}i slavu i ocu i samome sebi […]
pa kad moradne{ `ive}’ u Argu tu|inki tkati,
il’ vodu nosit’ iz Hiperije il’ Meseide
u muci veljoj i ljutoj, al’ nu`da te primora silna,
onda }e kazat kogod kada vidi te suze gde lije{:
‘To je Hektoru ljuba, {to najbolji be{e u borbi
me|u Trojcima me|u konjokrotama pod Trojom’.”
Jaka predohrana i uteha!
Da ne du`im vi{e, sve Pandorine kutije koje ima kosovski mit na}i }emo i u Ilijadi, Eneidi, Epu o Rolandu i mnogim drugim delima ~iji
ideolo{ki sadr`aj tako|e podrazumeva “nomadski hermetizam tribalnog
81
Hereticus, 3-4/2006
Aleksandar Pavlovi}
identiteta”, a ne “duh otvorenosti koji po~iva na pluralizmu svake vrste”.
Ne mo`e, dakle, problem biti u samom mitu, ili u njegovoj ideologiji (jer
onda taj problem ima i ~itava epska, i ne samo epska, knji`evnost), nego
u onome {ta mi, danas, sa tim mitom radimo i kako i za {ta tu ideologiju (zlo)upotrebljavamo. “Gre{ka, mili Brute, nije u na{im zvezdama, nego u nama samima”.
U reakciji ka`e{ slede}e: “U neku ruku ideolo{ki tendenciozne
knjige su samo to, nisu ni knji`evnost, kamoli vredna knji`evnost, i to je
nekakvo moje aksiomatsko polazi{te ili konvencija koje u vrednovanju
po{tujem”.
Danteova Bo`anstvena komedija je izrazito ideolo{ki tendenciozna po{to insistira na tome da je Rim predodre|en da vlada svetom.
Rimska svetska monarhija predstavlja nagove{tavanje bo`anskog carstva, i ve} se Enejin silazak u podzemlje odigrava u odnosu na svetsku i
duhovnu pobedu Rima.. Hristos se pojavljuje u trenutku kada je vreme
ispunjeno, kada se, naime, nastanjeni svet nalazi u miru u Avgustovim
rukama. Brut i Kasije, kao ubice Cezara, ispa{taju pored Jude u ~eljustima Lucifera. Cezar Tiberije je, recimo, osvetnik praroditeljskog greha, Tit je legitiman izvr{itelj osvete nad Jevrejima, rimski orao je bo`ja
ptica, a raj se na jednom mestu naziva “Rima, po kojem Hrist Rimljanin
be{e”. Osim toga, Vergilijeva se uloga u ovom spevu samo tako mo`e
adekvatno objasniti.
Dakle, ako bismo tvoju izjavu zaista uzeli zaozbiljno, onda bi Bo`anstvena komedija imala da se ~isti iz knji`evnosti! Ukoliko bi to zaista
bilo tvoje aksiomatsko polazi{te, onda ono nije “nekakvo” nego nikakvo i mora}e{ pod hitno da ga promeni{.
I kada bi zli jezici povezali u celinu Ili}eve i tvoje iskaze iz Betona,
i dodali im tvoje izjave iz reakcije, dobili bismo jednu ideologiju koja
proteruje, ne iz vredne knji`evnosti, ne iz knji`evnosti, nego iz svemira
sva dela koja ne odgovaraju istorijskoj istini i etici kako je mi vidimo i
opisujemo, i koja su ideolo{ki tendenciozna, i smatra lo{im sve {to ne po~iva na duhu otvorenosti i pluralizmu svake vrste.
Odo{e Ilijada, Rat i mir i Bo`anstvena komedija u vazduh, oba{ka
{to bi ta ideologija morala da ukine i sebe samu po{to ne po~iva na pluralizmu, a “komesari” bi bili osu|eni na kolektivno samoubistvo zbog
izneveravanja sopstvenih ideala.
Paradoksalno, u `elji da odbrani Beton od mene, Sa{a ]iri} ograni~ava krug pitanja koja Beton postavlja, umanjuje teorijski zna~aj i relevantnost onoga {to se u Betonu pi{e, podme}e Ili}u petitio principii,
preispituje moj aksiom da se tekstovi u Betonu zasnivaju na detaljnoj i
preciznoj tekstualnoj analizi, i proteruje iz knji`evnosti sve {to nije ideo-
82
Kako sam sistematski zabetoniran od Sa{e ]iri}a
lo{ki ~isto kao suza (ili kao detinja guza), pa makar knji`evnosti ostalo
koliko i u Platonovoj idealnoj dr`avi. Vu~ini} je malo dete, Pavlovi}
majka Mara u pore|enju sa ]iri}em. Ova radikalna kritika Betona je
najradikalnija od svih radikalnih kritika Betona, i kada bi bila jo{ samo
malo radikalnija, ne bi uop{te mogla da postoji!
Zato sam u Oku Betona pravio razliku izme|u va{e namere i namere teksta, i zato sam rekao, i opet vam ka`em, da budete svesni svoje ideolo{ke pozicije i da pazite {ta pi{ete i kako pi{ete. Re~i imaju nezgodnu osobinu da mogu da odu i tamo gde ih ne po{alje{, i ja sam to,
u komesarskoj reakciji, najbolje osetio na svojoj ko`i. Zato se uop{tavanja u Betonu moraju izvoditi oprezno, da izjave ne bi bile stavljane u
kontekst knji`evnosti kao takve.
I odri~em se, na kraju, onoga da vi treba da odgovorite na neka
pitanja. Ali, pitanja o odnosu ideologije i knji`evne vrednosti se postavljaju pa se postavljaju. Da li ideolo{ka tendencioznost nu`no uti~e na
knji`evnu vrednost dela, i da li bi Ilijada, Rat i mir i Bo`anstvena komedija bili bolja i vrednija dela da su ideolo{ki nezasi}enija? Beton, barem meni ako nikome drugome, (a znam ih s kojima sam u kafani o tom
pri~ao), postavlja takva pitanja i zato sam na kraju teksta rekao da “Beton zaslu`uje puno priznanje”.
Knji`evnost je nespojiva sa bilo kakvom normativno{}u, i, ako sam
pravio metodolo{ke gre{ke, ~inio sam to jer sam, u tvom slu~aju, imao
kriti~nu masu tekstova, objavljenih i neobjavljenih, iz kojih se vidi da
kod ]iri}a dogmati~nosti nema, a u slu~aju ostalih tu sam nedogmati~nost podrazumevao na nivou intentio auctoris.
Kako, dakle, na koncu konca, ide Aleksandar Pavlovi}, sa sve njegovim tekstom, u Heretikus? Pa, isto kao {to Kanjo{ ide u Mletke – i
kao najgori i kao najbolji. Kao najgori, jer je u njegovim tekstovima mogu}e na}i slaba mesta, pau{alne iskaze, metodolo{ku nepreciznost. Kao
najbolji, jer je do sada jedini koji se iole ozbiljno pozabavio Betonom u
teorijskom smislu. I makar samo zbog toga, ako ni zbog ~eg drugog, A.P.
mo`e biti samo i jedino prijatelj Betona.
83
Mi}a Popovi} – Gvozden je zavirio u kupleraj I, 1973.
84
..........................
-
-
ISTRAZIVANJA
..........................
UDK 343,97: 343,352
328.185
Goran Markovi}
publicista, Bjeljina
EKONOMSKI I POLITI^KI UZROCI KORUPCIJE
U MODERNOM DRU[TVU
Rezime: Uzroke korupcije je mogu}e tra`iti u razli~itim sferama dru{tvenog sistema, ali se oni u osnovi nalaze u prirodi i na~inu funkcionisanja ekonomskog i politi~kog sistema. Institucije i mehanizmi svojinskog monopola u ekonomskoj sferi, odnosno predstavni~ke demokratije elitisti~kog tipa u politi~koj
sferi stvaraju odnose mo}i koji omogu}avaju pojedinim dru{tvenim grupama
kontrolu dru{tvenih procesa, {to one koriste i za dodatno materijalno boga}enje i u~vr{}enje pozicija mo}i zloupotrebom polo`aja koji im pripadaju. Korupcija je naro~ito izra`ena u dru{tvima koja prolaze kroz proces privatizacije, koji omogu}ava koncentraciju ekonomske mo}i u rukama malog broja pripadnika
dru{tva, jer se vr{i u uslovima ~vrste povezanosti centara ekonomske i politi~ke
mo}i. Politi~ke uzroke korupcije treba tra`iti u: povezanosti politi~ke elite sa
nosiocima ekonomske mo}i putem finansiranja politi~kih stranaka; (su)vlasni{tvu pripadnika politi~ke elite nad privatnim kapitalom; njihovom u~e{}u u dobiti i upravljanju privatnim kompanijama kojima ~ine usluge dok su na vlasti.
Efikasan sistemski okvir za suzbijanje korupcije zahtijeva {to ravnomjerniju raspodjelu dru{tvene mo}i me|u dru{tvenim grupama, postojanje institucija participativne demokratije i alternativnog civilnog sektora koji ne bi bio elitisti~ki
i ~iji bi izvori finansiranja i na~ini djelovanja bili transparentni.
Klju~ne re~i: korupcija, dru{tvena mo}, politi~ka elita, privatizacija, civilni sektor, demokratsko odlu~ivanje.
“Najve}i zlo~ini nisu izvr{eni radi
pribavljanja nu`nog nego suvi{nog.”
(Aristotel, Politika, II, 4,1)
Korupcija je jedan od najkrupnijih problema sa kojima se suo~avaju dru{tva u tranziciji, a u ne{to manjoj mjeri i razvijena zapadna dru{tva. Da bi se dru{tvo moglo organizovano boriti protiv ovog fenomena, potrebno je upoznati njegove uzroke. Brojni autori su se bavili ovim
85
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
problemom, pa su, u skladu sa svojim saznanjima, predlagali i odgovaraju}e metode borbe protiv korupcije. Ono {to se ~ini kao zajedni~ki zaklju~ak je uvjerenje da borbu protiv korupcije ne mo`e voditi i dobiti samo dr`ava, ve} se u nju moraju uklju~iti i drugi dru{tveni subjekti (tako
se govori o civilnom dru{tvu kao va`nom subjektu u toj borbi). ^ak se
mo`e postaviti opravdano pitanje u kolikoj mjeri je dr`ava zaista zainteresovana za efikasno suzbijanje korupcije.
Problem nije tako jednostavan kako ga pojedini autori, mo`da i
nehotice, prikazuju, naj~e{}e polaze}i od vlastitih ideolo{kih samoograni~enja. Bilo bi prirodno o~ekivati da dr`ava bude zainteresovana za suzbijanje korupcije kao dru{tvenog zla koje nanosi {tetu i njoj samoj. Takav zaklju~ak odgovara shvatanju da je dr`ava servis u slu`bi gra|ana,
da je potrebno i dovoljno da ona postane pravna dr`ava i da se precizno
reguli{u ovla{}enja njenih slu`benika, pa da suzbijanje korupcije bude
izvr{eno skoro samo od sebe. Ovaj formalisti~ki i apologetski pristup ne
uzima u obzir “sociologiju dr`ave”. On, naime, ne polazi od ~injenice da
je dr`ava organizacija mo}i ~iji najvi{i funkcioneri ~ine poseban socijalni sloj ili dio vladaju}e klase (o ~emu u sociologiji i politi~koj teoriji postoje razli~ita mi{ljenja), ve} od stava da su dr`avni ~inovnici samo javni
slu`benici kojima pravna dr`ava odre|uje obim ovla{}enja. Ako se dr`ava shvati kao organizacija mo}i, onda je sasvim mogu}e zamisliti da
njeni najvi{i funkcioneri nemaju poseban interes da se bore protiv korupcije. Na~elno govore}i, dva su mogu}a razloga za to: prvi je oportunizam, koji se ogleda u nespremnosti da se pozivanjem na suzbijanje korupcije rizikuje politi~ki polo`aj, a time i u~e{}e u diobi mo}i; drugi je jo{
prizemniji i ti~e se namjere da se zloupotrebom polo`aja u dr`avnoj hijerarhiji do|e do materijalnog bogatstva. Da bi se detaljnije analizirali
ovi i drugi uzroci korupcije, potrebno je prethodno dati definiciju fenomena i sumarno ukazati na njegove osnovne oblike. Va`no je ukazati na
sljede}u metodolo{ku napomenu: u ovom tekstu se insistira na ekonomskim i politi~kim uzrocima korupcije. Time se ne `eli re}i da korupcija
kao dru{tveni fenomen nema svoje korijene i u drugim dru{tvenim podsistemima, pa da se ne mo`e posmatrati i sa pravnog ili kulturolo{kog aspekta, posebno uklju~uju}i u analizu problem odnosa morala i sistema
vrijednosti u dru{tvu, s jedne, i korupcije, s druge strane. Ta pitanja nisu
uklju~ena u ovu analizu zato {to autor smatra da su ekonomski i politi~ki uzroci odlu~uju}i za pojavu i odr`anje korupcije, a vezani su za ~injenicu postojanja i djelovanja dru{tvenih subjekata koji su nosioci mo}i u
dru{tvu. Dakle, kategorija mo}i, i to u klasno podijeljenom dru{tvu (socio-ekonomski aspekt dru{tvenog totaliteta) i dru{tvu podijeljenom na
politi~ku elitu i masu (politikolo{ki aspekt dru{tvenog totaliteta), predstavlja temeljnu kategoriju od koje se polazi u raspravu.
86
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
Pojam i oblici korupcije
Korupcija se naj~e{}e defini{e kao zloupotreba slu`benog polo`aja radi sticanja li~ne koristi.1 Kako vidimo, ova definicija vezuje fenomen
korupcije za djelovanje javne uprave (dr`avne ili lokalne). To zna~i da
se javna uprava smatra glavnim, iako ne i jedinim, subjektom odgovornim za pojavu, opstanak i/ili {irenje korupcije, iz ~ega logi~no slijedi da
je suzbijanje korupcije mogu}e kroz reformu javne uprave i smanjivanje njenih ovla{}enja.
Nedostatak ove definicije je u tome {to uop{te ne isti~e, ili barem
to ne ~ini eksplicitno, dvostran odnos u slu~aju postojanja korupcije, a
time i dva razli~ita subjekta koja proizvode korupciju. Na jednoj strani
je nosilac slu`benog polo`aja koji ga mo`e i `eli zloupotrijebiti radi sticanja li~ne dobiti, ali se na drugoj strani nalazi neki drugi subjekt u ~ijem
je interesu ta zloupotreba slu`benog polo`aja i bez ~ijeg u~e{}a nema korupcije. To mogu biti privatno-pravni ili javno-pravni subjekti, a ukoliko je rije~ o korupciji vi{eg nivoa, oni su uvijek stvarni ili potencijalni
nosioci mo}i u ekonomskoj ili politi~koj sferi.
Jednostrano odre|enje pojma korupcije, koje insistira na tome da
je njen nosilac neki pripadnik javne uprave, ideolo{ki je ograni~eno, jer
svoju krajnju konsekvencu ima u zahtjevima za op{tom deregulacijom
u sferi ekonomije, navodno s ciljem stvaranja institucionalnih preduslova za suzbijanje korupcije. Time se legitimnost odre|enog polit-ekonomskog programa nastoji u~vrstiti tvrdnjama da samo njegova realizacija mo`e voditi smanjivanju korupcije na razuman i prihvatljiv nivo, ~ime
se potpuno zanemaruje ~injenica da u korupciji u~estvuju i oni koji treba da budu glavni beneficijari te deregulacije.
1
“Korupcija je zloupotreba javnog polo`aja, javnog ovla{}enja u cilju ostvarivanja privatnog profita, a na ra~un nekog drugog!” (Veselin Vukoti}, “Ekonomski sistem i korupcija”, Sistem i korupcija, Institut dru{tvenih nauka –
Centar za ekonomska istra`ivanja, Beograd, 2000, str. 15); “Korupcija se obi~no defini{e kao zloupotreba javnog polo`aja radi ostvarivanja privatnih dobitaka, {to je i definicija Svetske banke.” (Danilo [ukovi}, “Privatizacija i
korupcija”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 58); “Tako je mogu}e korupciju u politi~kom `ivotu definisati kao svako pona{anje dr`avnih slu`benika na bilo kojem nivou, koje odstupa od prihva}enih normi i u cilju ostvarivanja li~nog interesa.” (Bo`o Stojanovi}, “O institucionalnim uzrocima korupcije”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 104); “U naj{irem smislu, korupcija se odre|uje kao zloupotreba javne slu`be radi sticanja privatne dobiti.” (Nata{a [o{ki}, Oblici i na~ini suzbijanja korupcije, Akademska {tampa, Zemun, 2004, str. 19); “Prema mi{ljenju Milutinovi}a korupcija predstavlja skup svih ka`njivih radnji kojima nosilac odre|ene dr`avne ili druge javne funkcije, zloupotrebljavaju}i svoj polo`aj i instituciju u kojoj radi, {kodi javnom interesu” (isto, str. 24).
87
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
Imaju}i sve to u vidu, potrebno je pro{iriti i precizirati definiciju
korupcije tako {to bi se ona odredila kao zloupotreba slu`benog polo`aja u cilju sticanja li~ne koristi kako onog ko je nosilac tog polo`aja tako i sa njim povezanog privatno-pravnog ili javno-pravnog subjekta koji
u~estvuje u radnji koja se smatra korupcijom. Ovakva definicija omogu}ava da se potpuno utvrde socijalni nosioci korupcije, a time i njeni uzroci, jer se ograni~avanjem samo na jednu vrstu subjekta kao nosioca
korupcije ne mogu do kraja sagledati njeni uzroci, pa ni metodi njenog
suzbijanja.
Jedna od mogu}ih podjela korupcije je na centralizovanu i decentralizovanu: “U literaturi se ~esto spominje centralizovana i decentralizovana korupcija. O decentralizovanoj korupciji govorimo kada se korupcijom bave dr`avni slu`benici, za svoj ra~un i u sopstvenom interesu,
pri ~emu dr`ava nije naklonjena njihovoj delatnosti, dok je osnovno obele`je centralizovane korupcije ~injenica da dr`avni vrh postaje generator ove pojave.”2 Razlikovanje centralizovane i decentralizovane korupcije je zna~ajno najvi{e zbog dru{tvene uloge i zna~aja njenih nosilaca i
zbog dru{tvene opasnosti koju sobom nosi. Decentralizovana korupcija
se po svojoj prirodi javlja kao pojava protiv koje se lak{e boriti, i to ne
samo zato {to su njeni nosioci subjekti koji nisu koncentrisali veliku koli~inu dru{tvene mo}i, ve} i zato {to ona ne mo`e biti {iroko ra{irena pojava, jer joj to ne dozvoljava dr`avni vrh, koji u osnovi nije korumpiran.
Te{ko se mo`e govoriti o korupciji kao ozbiljnoj bolesti dru{tva ili jednoj od glavnih opasnosti za njegov opstanak u uslovima kad se ona javlja samo ili prete`no na ni`im nivoima hijerarhijske ljestvice dr`avnog
aparata, po{to relativna nekorumpiranost dr`avnog vrha ukazuje na nepostojanje dovoljno uslova za njenu pojavu koji bi izvirali iz prirode samog sistema. Te{ko bi bilo objasniti da je dr`avni vrh kao nesumnjivi nosilac i reproducent postoje}eg sistema “zdrav” u uslovima kad su njemu
podre|eni slojevi birokratije, pa i {iri slojevi u dru{tvu van birokratije,
“bolesni” od korupcije.
Druga mogu}a podjela oblika korupcije je na sitnu, srednju i krupnu. Sitna korupcija je ona ~iji je nosilac ni`i slu`benik javne uprave (dr`avne ili lokalne) ili slu`benik neke javne slu`be. Redovno je rije~ o slu`beniku koji uop{te nije nosilac dru{tvene mo}i i koji mo`e biti nosilac
korupcije zato {to, obavljaju}i odre|enu djelatnost, naj~e{}e kao profesionalnu, ima mogu}nost da zloupotrijebi radno mjesto na kome se nalazi. Takva korupcija proizvodi malu materijalnu {tetu za dru{tvo, a mo2
88
Nata{a [o{ki}, Oblici i na~ini suzbijanja korupcije, Akademska {tampa, Zemun, 2004, str. 20.
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
gu}e je i da {teta uop{te ne bude materijalna (npr. ako se slu`beniku za
u~injenu “uslugu” uzvrati simboli~nim znakom pa`nje ili protivuslugom).
Korupcija je, ipak, dru{tveno opasna i {tetna i u takvom slu~aju, jer naru{ava politi~ki ili moralni legitimitet slu`bi u kojima se javlja. Srednja
korupcija se naj~e{}e javlja u privrednoj sferi, a po nekim autorima, sastoji se uglavnom u primanju i davanju mita i zloupotrebi slu`benog polo`aja po tom osnovu. Najopasnija je krupna korupcija, ~iji nosioci su
najvi{i politi~ki funkcioneri i krupni biznismeni, odnosno politi~ka elita
i vlasnici krupnog kapitala.3 Zna~aj krupne ili velike korupcije nije samo u tome {to nanosi najve}u materijalnu {tetu dru{tvu, ve} i u tome {to
njeni nosioci, u `elji da svoju mo} u~ine neograni~enom, prelaze institucionalne granice koje im sistem postavlja.
Ekonomski uzroci korupcije
Korupcija proizlazi iz prirode ekonomskog sistema i odnosa mo}i
koje on produkuje. Zato se suzbijanje korupcije kao ozbiljnog dru{tvenog problema mora povezati sa reformom ekonomskog sistema. Ve}ina
autora, me|utim, tu reformu shvata jednostrano. Oni se opredjeljuju za
odre|eni ekonomski model i, uzimaju}i u obzir principe, mehanizme i
institute na kojima po~iva, ispituju u kojoj mjeri on predstavlja pogodan
osnov za borbu protiv korupcije. Taj ekonomisti~ki pristup ne mo`e dati adekvatan odgovor na pitanje ekonomskih uzroka i metoda borbe protiv korupcije, jer ne uzima u obzir sociolo{ki aspekt problema – ~injenicu da svaki ekonomski sistem stvara odre|ene odnose mo}i i subjekte
koji dominiraju tim odnosima, zbog ~ega im je lako da budu nosioci korupcije. Kad bismo se htjeli spustiti do nivoa fatalizma, rekli bismo da
je nosiocima ekonomske mo}i “su|eno” da budu miljenici korupcije.
Ekonomisti~ki pristup analizi uzroka korupcije polazi od uobi~ajene definicije korupcije kao zloupotrebe slu`benog polo`aja u privatne
svrhe. Po ovom mi{ljenju, borba protiv korupcije treba da se odvija uporedo sa uvo|enjem neoliberalnog ekonomskog modela. Uzroci korupcije se nalaze u velikim diskrecionim ovla{}enjima dr`avnog aparata u
ekonomskoj sferi, iz ~ega nu`no proisti~u velike mogu}nosti za razli~ite
zloupotrebe. Ako dono{enje neke odluke ekonomskog karaktera zavisi
od dr`avnih organa, realno je o~ekivati da }e njihovi slu`benici iskoristiti svoja diskreciona ovla{}enja da zloupotrebom polo`aja ostvare li~nu
dobit tako {to }e svojom odlukom favorizovati onog ko je spreman da
3
“Za razliku od sitne, velika, ili krupna korupcija predstavlja najopasniji oblik korupcije, koji nanosi ogromnu {tetu dru{tvu, a podrazumeva spregu sa
organizovanim kriminalom, ‘poslove’ vredne milione i milijarde dolara. Za
nju se vezuju visoki dr`avni slu`benici, politi~ari, ‘biznismeni’.” (isto, str. 22).
89
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
im obezbijedi najve}u materijalnu korist. Ta mogu}nost je izra`enija ukoliko je neka oblast djelovanja dr`ave slabije pravno ure|ena, pa ima vi{e
mogu}nosti za diskreciono odlu~ivanje. Po{to su dr`avni slu`benici glavni nosioci korupcije, potrebno je suziti njihova ovla{}enja kako bi se
stvorile su{tinske i sigurne prepreke korupciji. Suzbijanje korupcije }e,
stoga, biti mogu}e smanjivanjem ovla{}enja dr`ave u ekonomskom sistemu, odnosno smanjivanjem dr`avnog intervencionizma i omogu}avanjem nesputanog djelovanja tr`i{ta.
Djelatnosti kod kojih postoje najpovoljniji uslovi za pojavu korupcije su: javne nabavke, dr`avno regulisanje cijena u uslovima nedovoljne ponude na tr`i{tu, razli~iti kursevi valute (ni`i za povla{}ene i vi{i
za sve ostale subjekte), uvozno-izvozna ograni~enja, krediti po ni`im kamatnim stopama, diferencirana poreska politika koja stimuli{e privilegije pojedinog privrednog subjekta ili socijalne grupe. Ukoliko bi dr`avni
intervencionizam bio radikalno smanjen ili ukinut, smatraju ekonomisti, omogu}ilo bi se nesmetano djelovanje tr`i{ta i konkurencije, {to po
svojoj prirodi otklanja korupciju.
Problem je, me|utim, u pronala`enju pravog odnosa tr`i{ta i dr`avne intervencije, a ne u izboru samo jednog od njih. Ekonomski sistem ne mo`e po~ivati na stihijnom i spontanom djelovanju tr`i{ta, a deregulacija vr{ena u zadnjih dvadesetak godina nije dala rezultate kojima
je opravdavana. Ona je dovela do pove}anja nezaposlenosti, recesije i
smanjivanja bud`etskih sredstava za finansiranje socijalnih programa,
dok je spoljnotrgovinska liberalizacija ozbiljno ugrozila manje razvijene
privrede. ^ak i ako bi vladaju}e snage u jednom dru{tvu insistirale na
maksimalnom ograni~avanju dr`avne intervencije misle}i da je to neophodno za borbu protiv korupcije, socijalni sukobi koji bi proistekli iz
novih socio-ekonomskih problema (nezaposlenost, pove}anje socijalnih
razlika, siroma{tvo, spor tempo ekonomskog oporavka) uticali bi na pove}anje korupcije. Ekonomski model koji postoji u modernim dru{tvima }e i dalje morati da kombinuje elemente dr`avne intervencije i tr`i{ta, pa izgleda, kre}u}i se u ideolo{kim koordinatama zagovornika neoliberalizma, da }e ekonomski uzroci korupcije jo{ dugo ostati. Potrebno
je, me|utim, analizirati da li prelazak na sistem u kome je dr`avna intervencija svedena na najmanju mogu}u mjeru zaista obezbje|uje preduslove za efikasno suzbijanje korupcije.
Ekonomisti~ki pristup nudi argumente za tvrdnju da }e sistemska
eliminacija korupcije (a to je najsigurniji na~in njenog eliminisanja) biti
mogu}a tako {to }e se dati {to vi{e prostora djelovanju tr`i{nih mehanizama i konkurencije. Tako, na primjer, va`an sistemski uzrok korupcije }e biti eliminisan ukoliko se sa sistema uvozno-izvoznih ograni~enja i
90
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
dozvola pre|e na spoljnotrgovinsku liberalizaciju. U sistemu uvozno-izvoznih ograni~enja i dozvola dr`ava odobrava bavljenje uvoznim ili izvoznim djelatnostima nekim subjektima, {to po svojoj prirodi omogu}ava korupciju, jer dr`avni organ mo`e iskoristiti diskreciona ovla{}enja,
koja se ne mogu izbje}i usled op{tosti pravnih propisa, da ova odobrenja da onom subjektu koji mu ponudi mito. Ovaj argument nesumnjivo
va`i ako dr`avni organ zaista ima ~estu i veliku mogu}nost da se bavi davanjem uvoznih ili izvoznih dozvola pojedinim subjektima. Me|utim, politika ograni~avanja uvoza i izvoza se ne mora sprovoditi na takav na~in.
Ona se mo`e sprovoditi na vi{em, na~elnijem nivou, u kom slu~aju su
mogu}nosti za korupciju bitno smanjene. Dr`ava mo`e svojim propisima ograni~iti ili onemogu}iti uvoz odre|enih roba u cilju za{tite doma}e
proizvodnje (na primjer, ona mo`e ograni~iti uvoz `itarica ili mlije~nih
proizvoda u cilju za{tite doma}e poljoprivredne proizvodnje tako {to }e
uvesti posebne poreske i carinske obaveze za uvoznike ovih roba). U takvim slu~ajevima dr`avni organi nemaju {irok manevarski prostor za korupciju, jer su op{tim pravnim propisima regulisani svi slu~ajevi odre|ene vrste pod jednakim uslovima (svi uvoznici ta~no odre|enih roba }e
biti dodatno optere}eni da`binama prema dr`avi bez mogu}nosti bilo
kakvih olak{ica). Realna je i suprotna tvrdnja – da liberalizacija spoljne
trgovine bude “potpomognuta” korupcijom. To }e biti slu~aj onda kad
ekonomski mo}nim uvoznicima odgovara da dr`ava utvrdi ili odr`ava liberalni spoljnotrgovinski re`im kako bi se uvozom roba ostvarili {to ve}i profiti (u takvom slu~aju bi bilo mogu}e da predstavnici uvozni~kog
kapitala, preko svojih interesnih grupa, korumpiraju visoke vladine slu`benike koji bi lobirali za potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini).
Diferencirana poreska politika tako|e ne dovodi po svojoj prirodi do ve}eg nivoa korupcije, kako isti~u protivnici dr`avnog intervencionizma i distributivne pravde.4 Ako bi postojala mogu}nost da dr`avni
organi daju poreske olak{ice ili oslobo|enja od poreza pojedinim subjektima (na primjer, preduze}ima koja se bave odre|enim djelatnostima), mogu}nosti za korupciju bi bile vrlo velike. Ali poreska politika koja vodi ostvarenju parcijalnih interesa mo`e biti dru{tveno progresivna
4
“Ovo zna~i da svaki sistem koji ima ideal distributivne pravde ugro`ava vladavinu pravila i stvara ambijent pogodan za korupciju. Distributivna pravda
se ne zasniva na fundamentalnim pravima ve} na specifi~nim naredbama i
dekretima, koji se prilago|avaju okolnostima ili i pojedinim ljudima i odre|enim grupama. Iz ovoga proizlazi da je sa stanovi{ta korupcije veoma va`no da postoji institucionalni sistem u kome }e se dr`ava ograni~iti na uspostavljanje pravila koja se odnose na op{te tipove situacija (ne od slu~aja do
slu~aja) i da dozvole pojedincu slobodu u svemu.” (Veselin Vukoti}, nav.
djelo, str. 16-17)
91
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
i prakti~no imuna na korupciju. Mo`e, ali i ne mora, {to zavisi od toga o
~ijem parcijalnom interesu se radi. Ako se u nekoj zemlji uvodi progresivni sistem oporezivanja, koji, izme|u ostalog, zna~i da neke kategorije mogu biti potpuno oslobo|ene obaveze pla}anja poreza (na primjer,
svi ~iji je dohodak ispod odre|enog nivoa) ili da se prihodi i imovina oporezuju po razli~itim poreskim stopama, nesumnjivo je da od toga imaju
pogodnosti pojedine socijalne grupe. To jo{ uvijek ne zna~i da te grupe
do olak{ica dolaze putem korupcije. Ovakav poreski sistem (koji omogu}ava realizaciju principa distributivne pravde) ne mo`e voditi pove}anju
korupcije iz razloga {to povla{}eni poreski obveznici (ili korisnici poreskih beneficija) nisu pojedinci, ve} ~itave socijalne grupe ~iji je povla{}eni tretman predvi|en preciznim op{tim pravnim normama (najvi{e
zakonima kojima se ure|uje oblast poreskog sistema), tako da dr`avnoj
upravi nisu ostala {iroka diskreciona ovla{}enja koja bi njeni slu`benici
mogli zloupotrijebiti.
^esto se ka`e da postojanje sna`nog dr`avnog sektora u privredi
doprinosi pojavi korupcije.5 Problem se ne vidi samo u diskrecionim ovla{}enjima dr`avne uprave, ve} i u kolektivnoj svojini kao takvoj.6 Ona
sama po sebi omogu}ava {irenje korupcije.7 Zato je njena zamjena privatnom svojinom vrlo va`an segment sistemske borbe protiv korupcije.
Potrebno je analizirati i ove argumente. Za razliku od autora koji zagovaraju ekonomisti~ki pristup i smatraju da osnov rje{enja problema korupcije treba tra`iti u ekonomskoj deregulaciji i privatizaciji, mogu}e je
zastupati i shvatanje koje ne prihvata te premise, a koje ipak ne prote`ira etatisti~ku ekonomiju i ne pridaje jednak zna~aj ni (anti)korupcioni
potencijal svim oblicima kolektivne svojine. ^ak i ako dr`ava posjeduje
zna~ajnu imovinu, novac i mo} da reguli{e ekonomiju, ne}e automatski
do}i do pove}anja korupcije. Empirijski se to mo`e dokazati na primjeru skandinavskih zemalja, u kojima dr`avni sektor, dodu{e, nikad nije
dominirao, ali je u drugoj polovini XX vijeka bio izuzetno zastupljen, {to
5
6
7
92
“Jednostavno, {to Vlada ima vi{e izvora sredstava (uklju~uju}i imovinu, novac i mo} da reguli{e ekonomiju), to ima vi{e uslova za korupciju i mito. Sa
pove}anjem ekonomskih sloboda ta mogu}nost se smanjuje.” (isto, str. 19)
“Kolektivna svojina je zahvalna podloga za korupciju ve} samim tim {to je
odbojna prema tr`i{tu i {to izaziva mehanizme birokratske koordinacije ekonomskih odluka i privrednih procesa.” (Ljubomir Mad`ar, “Politi~ki i ekonomski koreni korupcije”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 31)
“Kako je korupcija jedan od tehni~ki najjednostavnijih i najmanje rizi~nih
na~ina pojedina~nog prisvajanja kolektivne imovine, lako je predvideti njenu veliku zastupljenost i brzo {irenje u svim aran`manima kolektivnog vlasni{tva. Iskustva socijalisti~kih zemalja bogato – u empirijskom smislu – potkrepljuju ovu propoziciju.” (isto, str. 32)
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
ipak nije svrstalo te zemlje u vrh ljestvice zemalja sa visokom korupcijom. Sli~no va`i za Veliku Britaniju i neke druge razvijene zapadne zemlje u kojima su poslije drugog svjetskog rata vr{ene relativno obimne
nacionalizacije i primjenjivane mjere dr`avnog intervencionizma. Teorijski, dr`ava sa svojim kapitalom mo`e u~estvovati u tr`i{noj utakmici
ravnopravno sa privatno-svojinskim privrednim subjektima (na primjer,
ukoliko proizvodnja robe ili pru`anje usluga ne predstavlja monopol dr`avnog sektora privrede, ve} je omogu}ena konkurencija). S druge strane, mjere dr`avnog intervencionizma koje su dio odre|ene vladine ekonomske i socijalne politike }e biti pogodno tlo za razvoj korupcije samo
ako se putem njih daju {iroka diskreciona ovla{}enja organima dr`avne
uprave i povla{}en polo`aj pojedina~nim interesima. Potencijalna opasnost od razvoja korupcije u ovakvim slu~ajevima ne mo`e biti valjan
argument za prihvatanje neoliberalnog koncepta, jer on, kako pokazuje praksa, proizvodi dodatne ekonomske i socijalne probleme, a jedan
od njih je i ve}a stopa siroma{tva, i to ne samo u dru{tvima u tranziciji,
ve} i u razvijenim zapadnim dru{tvima. Kako socijalna dr`ava (koja je
istovremeno i intervencionisti~ka) ne privileguje pojedina~ne, ve} posebne interese, mogu}nost arbitrarnog djelovanja dr`avnih organa nije tako izra`ena kako se ~ini njenim protivnicima.
Poseban problem predstavlja shvatanje po kome je samo jedan tip
svojine povoljan okvir borbe protiv korupcije. Ne mo`e se sporiti da je
korupcija najizra`enija u dru{tvima u tranziciji, u kojima privatna svojina jo{ nije postala dominantan svojinski oblik. Iz polaznih premisa se
ipak moraju izvu}i oprezniji zaklju~ci, kako se ne bi pomislilo da }e korupcija skoro odumrijeti ~im bude izvr{ena privatizacija. [to se ti~e kolektivne svojine, njeno odre|enje kao jednog od uzroka korupcije zavisi od toga o kom obliku kolektivne svojine se radi. ^ini se da je najbolje
napustiti ovaj pojam, jer se u njega uklju~uju oblici svojine koji su vrlo
razli~iti. U krupnim potezima, pod kolektivnom svojinom se naj~e{}e misli na dr`avnu svojinu, dru{tvenu svojinu u kojoj su svojinska ovla{}enja
podijeljena na najmanje dva subjekta i radni~ke kooperative, ~iji su vlasnici zaposleni, koji odlu~uju po principu “jedan ~ovjek – jedan glas”.
Ova tri svojinska oblika zasnivaju razli~ite proizvodne odnose, klasnu
strukturu dru{tva i, {to je za problem korupcije najva`nije, razli~ite odnose mo}i u dru{tvu. Osim toga, razli~it je i njihov odnos prema tr`i{tu.
Dok dominacija dr`avne svojine u velikoj mjeri ili potpuno negira tr`i{te i omogu}ava koncentraciju dru{tvene mo}i u rukama dr`avne birokratije, iz ~ega gotovo nu`no proisti~u i njena velika diskreciona ovla{}enja, pa i mogu}nost zloupotreba i korupcije, dotle to nije slu~aj sa
preostala dva oblika kolektivne svojine. Ona su spojiva sa tr`i{tem, jer
privredni subjekti u ovom obliku svojine nisu pod kontrolom dr`avne
93
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
birokratije, nego djeluju autonomno. Samim tim, nisu pot~injena diskrecionim ovla{}enjima dr`avne birokratije, ili barem ne vi{e nego {to je
slu~aj sa privrednim subjektima u privatnom vlasni{tvu.
Me|utim, ono {to dru{tvenu i kooperativnu svojinu razlikuje kako od dr`avne tako i od privatne svojine jeste da obje po~ivaju na principu ekonomske demokratije, koja zna~i demokratsko upravljanje imovinom od strane onih koji je koriste i to na principu “jedan ~ovjek – jedan
glas”. Takvo upravljanje omogu}ava ravnomjernu i demokratsku raspodjelu mo}i na one koji su u dodiru sa imovinom. Na taj na~in se spre~ava stvaranje socijalne grupe koja bi, na osnovu vlasni{tva i/ili kontrole
nad ekonomskim resursima, materijalno bila sposobna i zainteresovana
da, zajedno sa dr`avnom upravom, bude nosilac korupcije u dru{tvu.
Drugim rije~ima, ovi svojinski oblici omogu}avaju najsigurniju i najdalekose`niju sistemsku branu korupciji time {to }e onemogu}iti njenu materijalnu osnovu – koncentraciju imovine i bogatstva u rukama jedne socijalne grupe.
Empirijski podaci za SR Srbiju, koji su prikupljeni u periodu 19801989, pokazuju da dru{tvena svojina (kao “oblik kolektivne svojine”) nije sama po sebi generator korupcije kao ozbiljnog dru{tvenog fenomena. Na po~etku, nazna~imo hipotezu da je, uprkos nominalnom svojinskom monizmu, u SFRJ postojao fakti~ki svojinski pluralizam. ^ak i ako
za trenutak zanemarimo privatni sektor, ostaje ~injenica da je imovina
nominalno dominantno bila u dru{tvenosvojinskom re`imu, ali se svojinski pluralizam fakti~ki ogledao u tome {to je dru{tvenosvojinski re`im,
s obzirom na stvarne dru{tvene odnose mo}i u kojima je egzistirao, u ve}em broju slu~ajeva funkcionisao kao grupnosvojinski ili dr`avnosvojinski. Zanimljivo je da je na u`em podru~ju SR Srbije 1980. godine zabilje`eno 5.743 krivi~nih djela iz oblasti privrednog kriminaliteta, dok je
njihov broj u 1989. godini porastao na 11.510,8 uprkos tome {to se svojinski re`im u osnovi nije promijenio (krupne svojinske promjene su zapo~ele dono{enjem zakona iz 1988.). Ovi empirijski podaci pokazuju da
je porast korupcije i{ao uporedo sa porastom op{te dru{tvene krize, pa
i krize svojinskog re`ima.
Autori koji pi{u o korupciji se uglavnom sla`u da je proces privatizacije jedan od njenih glavnih uzro~nika.9 Dru{tva u tranziciji dolaze
8
9
94
Milenko Jela~i}, Korupcija. Dru{tveno-pravni aspekti i metodi suprotstavljanja, MUP Srbije, “Bezbednost”, “Milicionar”, Beograd, 1996, str. 46.
“U zemljama u tranziciji, globalno posmatrano, do{lo je do porasta korupcije sa realizacijom procesa privatizacije.” (Danilo [ukovi}, “Privatizacija i
korupcija”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 50); “Zemlje sa privredama u
tranziciji su pored uobi~ajenih vidova korupcije poznate i u drugim zemlja-
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
u red dru{tava sa izra`enom korupcijom.10 Analize povezanosti privatizacije i korupcije naj~e{}e isti~u nekoliko razloga zbog kojih je tako: slabost institucija koje se u tranzicionom periodu uspostavljaju paralelno
sa tokom privatizacije (odsustvo vladavine prava); nerazvijena demokratska politi~ka kultura; siroma{tvo; neprofesionalna javna uprava; arbitrerno i nezakonito postupanje dr`ave u procesu privatizacije.11
ma suo~ene i sa velikim izazovima vezanim za transformaciju privreda u tr`i{nu i posebno sa privatizacijom.” (Dragana M. \uri}, “Korupcija destimuli{e privredni razvoj”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 121); “Me|utim, sam
proces privatizacije nosi velike mogu}nosti za cvetanje korupcije.” (Predrag
Jovanovi} – Danijel Panti}, “Korupcija kao ekonomski fenomen: uzroci, posledice i reforme”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 154); “Stru~njaci se sla`u da je centralna i isto~na Evropa u poslednjih desetak godina bila vrlo podlo`na korupciji. Brojna regionalna istra`ivanja u jugoisto~noj Evropi pokazuju da su problemi ovih zemalja sli~ni. Me|u vode}im problemima u regionu je korupcija, a centri korupcije u svim zemljama su carina i Agencije
za privatizaciju.” (Nata{a [o{ki}, Oblici i na~ini suzbijanja korupcije, nav.
djelo, str. 37); “U pripremnoj dokumentaciji za 10. kongres Ujedinjenih nacija za prevenciju kriminaliteta i tretman u~inilaca, istaknuto je da se zemlje centralne i isto~ne Evrope od 1990. godine sistematski susre}u sa korupcijom na nivou privrednog sektora i na visokom politi~ko-finansijskom nivou, {to su prate}e pojave prelaska na tr`i{nu ekonomiju i sprovo|enje privatizacije.” (Nata{a Mrvi}-Petrovi} – Jovan ]iri}, Sukob javnog i privatnog
interesa: u trouglu mo}i, novca i politike, Vojnoizdava~ki zavod i Institut za
uporedno pravo, Beograd, 2004, str. 34); “Programi privatizacije su u ~itavom regionu (isto~ne i centralne Evrope – prim. G.M.) bili uzrok korupcije. U najnaprednijim zemljama regiona, poput ^e{ke Republike, ovi programi su skoro potpuno izvedeni. Ali u mnogim zemljama biv{eg sovjetskog
bloka vlade su iskoristile privatizaciju kao priliku da pribave koristi za svoje prijatelje. Tako je kontrola ekonomskih dobara ostala u rukama nekolicine. Novi vlasnici, koji su do preduze}a do{li sistemom patrona`e, su te`ili
njihovom sporom restrukturiranju; dr`ava je zato davala jemstvo za mnoga takva preduze}a. Ovaj problem je doveo do velikih izdataka u ~e{kom
bud`etu sredinom 90-ih, a uvjerljivo zvu~e tvrdnje da su brojne nepravilnosti u ~e{kom privatizacionom programu dovele do pada vlade Vaclava Klausa 1997. godine” (Liz Barrett, “Corruption in Eastern Europe”, Centre For
European Reform Bulletin, Issue 10, February 2000, http://cer.org.uk/articles/n_10_2.html).
10 Izvje{taj Transparency International-a o percepciji korupcije za 2005. godinu pokazuje da se dru{tva u tranziciji u pogledu stepena razvijenosti korupcije nalaze u dru{tvu sa zemljama kapitalisti~ke periferije i poluperiferije Azije, Latinske Amerike i Afrike (http://www.transparency.org/policy_
research/surveys_indices/cpi/2005/media_pack).
11 “Zainteresovani za kupovinu dr`avnih preduze}a nastoje da, podmi}ivanjem funkcionera, do|u do {to povoljnije pozicije u nadmetanju za firme
za koje su zainteresovani. (...) Osim toga, potencijalni kupac mo`e mitom
da poku{a da do|e do neke va`ne informacije o firmi za koju je zainteresovan da kupi.” (Predrag Jovanovi} – Danijel Panti}, “Korupcija kao ekonomski fenomen: uzroci, posledice i reforme”, Sistem i korupcija, nav. dje-
95
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
Nema sumnje da naprijed navedeni faktori, na kojima se naj~e{}e
insistira, u velikoj mjeri opredjeljuju ra{irenost korupcije u dru{tvima u
tranziciji. ^ini se, ipak, da oni ne obja{njavaju osnovni faktor komplementarnosti privatizacije i korupcije, njen prauzrok. Njega treba tra`iti
u odnosima mo}i u datom dru{tvu. Specifi~nost dru{tava u tranziciji je
u tome da su se odnosi mo}i koji su postojali u prethodno postoje}em
birokratsko-kolektivisti~kom dru{tvu po~eli uru{avati, ali su se odr`ali
ne samo zahvaljuju}i velikoj prilagodljivosti birokratije, ve} i ~injenici da
se ona objektivno mogla uklopiti u institucije mo}i koje su uspostavljene promjenama krajem 80-ih godina XX vijeka. Kako ka`u pojedini autori, u zemljama u tranziciji nije izvr{ena antinomenklaturna revolucija,
niti je objektivno mogla biti izvr{ena, po{to je birokratija iskoristila pozicije mo}i da se prilagodi dru{tvenim promjenama, a ponekad ~ak i da
direktno upravlja njima. Tako se moglo desiti da je ona, barem jednim
dijelom, ostala vladaju}a klasa, uprkos promjeni ekonomskog sistema.12
Druga bitna karakteristika dru{tava u tranziciji je potpuno odsustvo uslova za organizovanje dru{tvenih subjekata koji bi se mogli suprotstaviti nosiocima mo}i i na taj na~in barem do odre|ene granice dovesti
u pitanje njenu totalnu koncentraciju. Ovaj problem nije i{~ezao nakon
zapo~injanja procesa dru{tvenih promjena, po{to se koncentracija mo}i
vr{i u okviru kvazidemokratskih institucija i djelovanja ultra-tr`i{nog mehanizma. Ne samo da demokratija nije postala integralan dru{tveni fenomen koji dominira svim sferama dru{tvenog organizovanja i djelovanja, nego se ~ak nije u~vrstila ni kao politi~ka demokratija. Samim tim,
civilni sektor dru{tva, onaj koji zna~i organizovanje i djelovanje razli~itih dru{tvenih subjekata mimo i protiv politi~ke elite, nije dobio odgovaraju}i zna~aj, niti je ostvario kontrolu i mo} uticaja nad klju~nim dru{tvenim procesima. Zato u ovim dru{tvima nema vladavine prava niti
mogu}nosti za uspostavljanje profesionalne dr`avne uprave, {to negativno uti~e na mogu}nost suzbijanja korupcije.
12
96
lo, str. 154); “Na primer veliki podsticaj korupciji imaju javne prodaje (prodaja nacionalnog bogatstva ili privatizacija javnih preduze}a). Sam mehanizam vrlo je jednostavan i krajnje jasan. Manipuli{e se kako samom cenom
(njenim nivoom) tako i izborom vremena i mesta na kome se ove aukcije
odvijaju.” (Bo`o Stojanovi}, “O institucionalnim uzrocima korupcije”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 106-107)
“Korupcija u postsocijalisti~kim zemljama u kojima je na djelu privatizacija dru{tvenog kapitala, koja predstavlja danas najve}u rasprodaju na svijetu, posebno je izra`ena u zemljama u kojima nije do{lo do antinomenklaturne revolucije, ve} nova biznis-klasa nastaje, prvenstveno, od stare nomenklature, kako to zapa`a Jano{ Kornai” (Marko Sekulovi}, “Smutno vrijeme, kakistokratija i korupcija”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 260).
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
Privatizacija dr`avne i dru{tvene imovine ima karakter prvobitne
akumulacije kapitala. Kako iskustva svih dru{tava u tranziciji pokazuju,
ona nije izvr{ena na zakonit na~in.13 To se nije ni moglo o~ekivati u uslovima kad je mala grupa ljudi koncentrisala cjelokupnu dru{tvenu mo}.
Tu se ne misli samo na pripadnike biv{e nomenklature, ve} i na vo|e
gra|anske opozicije i one koji su s njima bliski, a koji su iskoristili tek
ste~enu mo} da postanu novi kapitalisti.14 Orijentacija politi~ke elite na
{to br`u i temeljniju privatizaciju im je u tome pomogla, jer je stvoren
ideolo{ki i psiholo{ki ambijent {to br`eg uni{tavanja dru{tvenosvojinskog i dr`avnosvojinskog sektora. Kontrolni mehanizmi u procesu privatizacije nisu mogli biti efikasni zato {to grupe koje su zainteresovane
za sprovo|enje privatizacije imaju ekonomski i politi~ki interes da izostane kontrola zakonitosti samog procesa. One dru{tvene grupe koje su,
pak, zainteresovane za kontrolu zakonitosti procesa privatizacije, nemaju ni ekonomska sredstva ni poluge politi~ke mo}i da bi vr{ili pritisak na
rad kontrolnih organa. Korupcijom koja se u procesu privatizacije ostvaruje na relaciji dr`ava – potencijalni kupci dr`avnog kapitala, ovi drugi ostvaruju u{tedu, jer dr`avni kapital pla}aju po cijeni ni`oj od stvarne,
dok politi~ka elita, koja politi~ki i administrativno kontroli{e proces privatizacije, sti~e saveznike koji }e joj kasnije pomagati u odr`avanju na
vlasti. Poseban slu~aj postoji kad su pripadnici politi~ke elite zainteresovani da istovremeno u~estvuju u privatizaciji.
Korupcija u procesu privatizacije se javlja prvenstveno stoga {to
u~esnici u njoj `ele iskoristiti svoju dru{tvenu suprematiju kako bi {to
jeftinije do{li do nacionalnog bogatstva. Na izvjestan na~in se i ovdje radi o interesu za ostvarenje ekstra-profita. Dr`avni slu`benici koji sprovode proces privatizacije rado prihvataju pru`enu korupciona{ku ruku
potencijalnih ekstra-profitera, jer znaju da u postoje}em rasporedu dru{tvene mo}i nema nikakvih izgleda da }e biti pravno sankcionisani. Korupcija u procesu privatizacije postoji, na primjer, kad potencijalni kupci dr`avne ili dru{tvene imovine, daju}i mito dr`avnim slu`benicima, `ele
do}i do informacija koje su im potrebne za dono{enje odluke o tome ho13
14
“Nedavna analiza procesa privatizacije u Hrvatskoj otkrila je da se od 99
analiziranih firmi, samo njih 19 pridr`avalo propisa i zakona koji su bili na
snazi za vreme njihove privatizacije. Sli~ni su primeri Bugarske, BiH i drugih zemalja u regionu.” (Nata{a [o{ki}, nav. djelo, str. 87)
Izvje{taji srpskog Saveta za borbu protiv korupcije o okolnostima privatizacije pojedinih velikih sistema u Srbiji, kako za vrijeme re`ima SPS-a, tako i re`ima DOS-a poslije 5. oktobra, pokazuju da nosioci mo}i u oba re`ima nisu prezali od nezakonitih i korupciona{kih radnji u cilju ostvarivanja li~ne dobiti. (Korupcija, vlast, dr`ava, Drugi deo, priredili Verica Bara} i Ivan Zlati}, Res Publica, Beograd, 2005. – posebno izvje{taji o “Sartidu”, “Mobtelu” i izvozu {e}era.)
97
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
}e li kupiti odre|eno preduze}e. Va`niji slu~ajevi korupcije postoje kad
potencijalni kupac podmiti dr`avnog ili drugog slu`benika da vrijednost
imovine koja se privatizuje prika`e po vrijednosti koja je ni`a od stvarne, ili kad se imovina kupuje na namje{tenim tenderima. U procesu privatizacije korupcija se ostvaruje i na relaciji strani kupac – dr`avna uprava, jer se strani kupac u principu pona{a kao i doma}i, s tom razlikom
{to su mogu}nosti korupcije ovdje jo{ i izra`enije.15 Dva su razloga za
to: prvi, zato {to su strani kupci, u cjelini posmatrano, finansijski mo}niji od doma}ih; drugi, politi~ki, koji se ogleda u spremnosti doma}e politi~ke elite da omogu}avanjem u~e{}a stranih kupaca u privatizaciji po
svaku cijenu poka`e spremnost na saradnju sa centrima politi~ke (i ekonomske) mo}i u svijetu.16
Autori koji pi{u o odnosu privatizacije i korupcije uglavnom smatraju da }e se korupcija bitno smanjiti nakon {to proces privatizacije bude okon~an i za`ive mehanizmi i institucije tr`i{ne ekonomije.17 Nema
~vrstih dokaza koji bi a priori opravdavali takav zaklju~ak. Ta~no je da
je korupcija najmanja u razvijenim kapitalisti~kim zemljama Zapadne
Evrope. Ipak, ona je i u njima jako prisutna, a njeni glavni nosioci su
politi~ka elita i poslovni sektor privatnog kapitala.18 Ako su razvijena
dru{tva uspjela da se dobrim dijelom izbore protiv korupcije, onda je to
15
16
17
18
98
“Ovaj tip korupcije posebno je prisutan u zemljama u razvoju i u nekim
zemljama u tranziciji gde preduze}a iz razvijenih dr`ava nastoje da se tr`i{no etabliraju. Do prodora na ova tr`i{ta prosto nije mogu}e do}i ukoliko
se ne potkupi neko od establi{menta. Tako da strane firme nemaju mnogo izbora. Mogu da se odlu~e da ne pla}aju mito i da tada prostor prepuste
konkurentima ili da prihvate ura~unavanje mita u sastavni deo tro{kova.”
(Bo`o Stojanovi}, nav. djelo, str. 107)
Sli~no mi{ljenje je dao i Savet za borbu protiv korupcije u analizi privatizacije smederevskog “Sartida”: “Da li su dr`avni funkcioneri primili materijalnu naknadu za zloupotrebu svog polo`aja manje je bitno u celoj stvari.
Prema savremenom shvatanju korupcije, korist ne mora uvek biti u materijalnom obliku, jer se zloupotreba polo`aja vr{i i radi sticanja politi~ke prednosti (~lan 18 Konvencije UN protiv korupcije govori o trgovini uticajima). Mogu}e je da su na{i politi~ari dali privilegovan polo`aj zna~ajnom
preduze}u iz najmo}nije zemlje dana{njice radi sticanja politi~ke koristi. To
je, me|utim, i{lo na u{trb interesa gra|ana koji su im poklonili poverenje.”
(Korupcija, vlast, dr`ava, nav. djelo, str. 42)
“Nedostatak privatizacije i ekonomskih reformi uop{te mo`e pomo}i da
korupcija postane stalna sve dok interesi elite ne postanu potpuno u{an~eni kao njihova finansijska mo} akumulirana kroz monopolisti~ke strukture.” (Danilo [ukovi}, nav. djelo, str. 54); “Zna~ajna za{tita protiv korupcije bi}e forsiranje privatne svojine i nastojanje da ona dobije preovla|uju}e mesto u panorami vlasni~kih oblika.” (Ljubomir Mad`ar, nav. djelo,
str. 31-32)
Na primjer, ameri~ke kompanije su 1995. godine zbog podmi}ivanja slu`benika u inostranstvu izgubile 11 milijardi dolara. (Dragana M. \uri}, nav.
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
zato {to u njima postoje odnosi mo}i koji se u odre|enoj mjeri razlikuju od onih u dru{tvima koja prolaze kroz tranziciju. Kad se u razvijenim
dru{tvima govori o demokratskoj politi~koj kulturi i pravnoj dr`avi, ima
se na umu da su ove tekovine postignute kroz du`i vremenski period i
u vrlo o{troj dru{tvenoj borbi u kojoj su se sukobljavala dva dobro organizovana, mada ne i jednako mo}na, protivnika. Na kraju, razvijena
dru{tva su davno pro{la kroz proces prvobitne akumulacije kapitala, a
odnosi mo}i koji su u tom procesu uspostavljeni su donekle izmijenjeni,
makar ne i su{tinski. Ove pretpostavke nisu ispunjene u dru{tvima u tranziciji, koja, osim toga, predstavljaju dio kapitalisti~ke (polu)periferije.
Ve}e su {anse da }e ova dru{tva, po bitnim odlikama polit-ekonomskog
sistema, li~iti na latinoameri~ka, u kojima je korupcija, uprkos decenijskog iskustva sa tr`i{tem, vrlo izra`ena.19
Postoje jo{ neki uzroci koji produkuju korupciju, a koji ne mogu
ili ne moraju biti uklonjeni ekonomskim reformama koje se provode u
dru{tvima u tranziciji. ^esto se isti~e da monopolski polo`aj privrednih
subjekata olak{ava korupciju, zbog ~ega je potrebno izvr{iti njihovu brzu privatizaciju. Monopolski polo`aj, me|utim, ne zavisi od tipa svojine
u kome se nalazi monopolist. Sasvim je mogu}e, pa i o~ekivano, da kupac nekog dr`avnog monopolista (na primjer, kupac kompanije za telekomunikacije ili proizvodnju i distribuciju elektri~ne energije) putem
korupcije obezbijedi sebi monopol i nakon privatizacije. U takvom slu~aju }e tro{kovi korupcije biti sasvim opravdani za privatnog monopolistu, jer }e biti manji od ekstra-profita koji se ostvaruje zahvaljuju}i monopolskom polo`aju.
Jo{ jedan uzrok korupcije koji je sistemskog karaktera i u neposrednoj vezi sa odnosom u raspodjeli dru{tvene mo}i jesu nedostaci u
realizaciji pojedinih podsistema pravnog sistema, kao {to su sistem radnih odnosa i poreski sistem. Nepostojanje sna`nih radni~kih organizacija koje su zainteresovane za primjenu propisa o radnim odnosima je
dovelo do njihovog ~estog kr{enja. “Rad na crno”20 i nametanje radnog
19
20
djelo, str. 119); “Od razvijenih zemalja, najve}u sklonost ka obezbe|ivanju
poslova putem mita pokazale su: italijanske, japanske, ameri~ke i francuske multinacionalke (...)” (Nata{a [o{ki}, nav. djelo, str. 58).
Indikativan je primjer ^e{ke Republike, koja se smatra jednom od najuspje{nijih zemalja u tranziciji, a koja jo{ nije ~ak ni zapo~ela rje{avanje problema korupcije: “Najnovija istra`ivanja korupcije u ^e{koj pokazuju da se
ni za 13 godina tranzicije korupcija u ovoj dr`avi ne smanjuje, ve} je samo
poprimila druga~ije forme.” (isto, str. 107)
“Rad na crno” je naro~ito veliki problem u dru{tvima u kojima su radni~ke organizacije slabe i nesposobne da za{tite interese svojih ~lanova (tako, prema nekim podacima, 40% radne snage u Bosni i Hercegovini radi
“na crno”). U razvijenim kapitalisti~kim dru{tvima je ovaj problem manje
99
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
vremena du`eg od zakonom predvi|enog su izvor velike zarade za poslodavca, a podmi}ivanje inspekcijskih organa koji treba da vode ra~una o ovim kr{enjima zakona je ~esto jer ovi organi nisu zainteresovani
da zakonito i profesionalno obavljaju svoj posao. Sli~no je sa korupcijom koja se javlja u vezi sa izvr{enjem poreskih obaveza. Sprega politi~ke elite i nosilaca ekonomske mo}i je ovdje jo{ izra`enija.21 Poreska
evazija omogu}ava veliku u{tedu vlasnicima kapitala i, uop{te, imovine
velike vrijednosti. Da bi ona bila mogu}a, uspostavlja se “korupciona{ka tripartitna koalicija” na relaciji politi~ka elita – poreski organi – vlasnici imovine i kapitala velike vrijednosti. Za politi~ku elitu, koja je prihvatila koncept upravljanja dru{tvima kojima u svjetskoj podjeli tr`i{ta
i mo}i nije dodijeljena uloga nosilaca razvoja, prirodno je da svoju mo}
vr{i u siroma{nom okru`enju. Po{to demokratska svijest i kultura otpora nisu razvijene, politi~ka elita ne osje}a i nema odgovornost prema
gra|anima, koji su, u stvari, polugra|ani. Ona osje}a odgovornost samo
prema onima koji joj stvarno omogu}avaju opstanak na vlasti, a to su nosioci ekonomske mo}i na nacionalnom i globalnom nivou. U takvim uslovima, poreski sistem i poreska evazija predstavljaju specifi~an oblik
preraspodjele dru{tvenog bogatstva, koja je omogu}ena ne samo institucionalnim aran`manima, ve} i nepostojanjem efektivne dru{tvene kontramo}i.
Politi~ki uzroci korupcije
Uzroke korupcije u politi~koj sferi treba tra`iti u nepostojanju ili
nedovoljnosti demokratske kontrole politi~ke elite i u povezanosti ekonomske i politi~ke mo}i. Nedostatak demokratske kontrole politi~ke elite nije uslovljen samo nedovoljnom razvijeno{}u demokratske politi~ke
kulture, ve} i sadr`inom postoje}eg tipa politi~ke kulture, kao i postoje}im institucionalnim rje{enjima (demokratski elitizam) koja garantuju dominaciju politi~ke elite.
Bez obzira na to {to se politi~ki korijeni korupcije nalaze u djelovanju u okviru razli~itih institucija i organizacija (organi dr`avne vlasti,22
21
22
100
izra`en, a visoka cijena radne snage je jedan od njegovih specifi~nih uzroka. S druge strane, rast nezaposlenosti i siroma{tva u ovim dru{tvima tjera
radnike da prihvate rad pod nepovoljnim uslovima, {to bitno ote`ava borbu protiv “rada na crno” i korupcije koja se povodom njega javlja.
Sa ovim problemom se naro~ito suo~avaju dru{tva u tranziciji. Prema podacima organizacije CAFAO, na primjer, bud`et Bosne i Hercegovine godi{nje bude o{te}en za milijardu konvertibilnih maraka (oko 500 miliona
eura) zbog nepla}anja poreza i carina.
Indikativan je primjer Bosne i Hercegovine: “Oko 52% gra|ana smatra da
je Predsjedni{tvo BiH korumpirano, 54,9% to isto smatra za Vije}e mini-
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
politi~ke stranke23 itd.), njen socijalni supstrat ~ini posebna socijalna grupa koja se u organizaciono-politi~kom smislu ispoljava kao oligarhijsko
vo|stvo u okviru politi~kih organizacija i dr`avnih institucija. Ma koliko
korupcija na ni`im nivoima organizovanja bila {tetna i dru{tveno opasna (korupcija u javnim slu`bama, lokalnim organima, javnim i privatnim preduze}ima itd.), ona ne mo`e postati ozbiljan dru{tveni fenomen
ukoliko politi~ka elita mo`e ili `eli uspostaviti efikasne mehanizme njenog suzbijanja.24
Politi~ke uzroke korupcije treba tra`iti u nepostojanju efikasnih
mehanizama kontrole djelovanja politi~ke elite. Po{to ni mediji uop{te
nisu stvarno nezavisni,25 mogu}nost da oni uti~u na suzbijanje korupcije i otkrivanje njenih nosilaca je ograni~ena. Sli~no va`i za politi~ku opoziciju u dru{tvima u kojima je korupcija razvijena. Politi~ke stranke vlade i opozicije se rukovode principom “ruka ruku mije”, tako da je jedan
od glavnih ciljeva dolaska na vlast mogu}nost u~e{}a u korupciji. Poseban problem predstavlja na~in na koji su moderne politi~ke stranke ustrojene. Po{to su hijerarhijske i, u osnovi, autoritarne organizacije, neki
njihovi pripadnici nisu spremni `rtvovati vlastitu politi~ku karijeru i mogu}nost (makar i legalnog) materijalnog probitka tako {to bi iznijeli u
javnost saznanja o korupciji ~iji su nosioci pojedini strana~ki lideri. Na
sli~an na~in se pona{a ~itava parlamentarna ve}ina26 ili vlada kad je ri-
23
24
25
26
stara BiH, dok entitetske vlade kao korumpirane do`ivljava 57,9% gra|ana.” (“Prema mi{ljenju gra|ana najkorumpiranije politi~ke stranke, dr`avni i entitetski nivo”, www.ti-bih.org/documents/21-09-2004/Press%20izvjestaj%2017.09.04.doc)
“Ve} drugu godinu za redom, politi~ke stranke su vi|ene kao najkorumpiraniji sektor. Ove godine su ispitanici u 45 od 69 zemalja rangirali politi~ke institucije na vrh tabele. Sa prose~nom ocenom 4.0 na skali od 1 to 5,
na kojoj 5 ozna~ava ‘ekstremno korumpirano’, politi~ke stranke predstavljaju dominantan razlog za zabrinutost ispitanika na svetskom nivou. Za
njima slede parlamenti (3.7) i policija (3.6).” (“Transparency International
Global Corruption Barometer 2005”, www.korupcija.org/source/prevod_
barometra.doc).
Kao potvrda ove teze neka poslu`i istra`ivanje u Hrvatskoj, koje je pokazalo da politi~ka korupcija predstavlja ozbiljniji i opasniji dru{tveni problem nego administrativna korupcija: “Podaci upu}uju na relativno nizak
nivo administrativne korupcije, ali veoma visok nivo korupcije u politi~kim
telima i sudstvu. Pored toga, istra`ivanje upozorava na slabu dru{tvenu i
politi~ku odgovornost, ali i na postojanje jakih grupa koje su spremne ko~iti dru{tvene reforme.” (Nata{a [o{ki}, nav. djelo, str. 43-44)
Inspirativnu analizu funkcionisanja medija u modernom dru{tvu dao je Moris Diver`e u svom radu Uvod u politiku.
“U svakom slu~aju, postavlja se i pitanje da li parlament ima dovoljno volje i `elje da ra{~isti sa ‘mangupima iz svojih redova’, odnosno da izglasavanjem politi~ke osude pojedincima, de facto izglasa politi~ku osudu vla-
101
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
je~ o za{titi pojedinih njenih ~lanova koji su upleteni u korupciona{ke
afere. Na kraju, ~ak ni bira~i ne vode dovoljno ra~una o ~injenici utvr|ene korupcije ~iji su nosioci kandidati njihovih politi~kih stranaka. Ta
~injenica mo`e biti od nekog zna~aja kod neopredijeljenih bira~a, ili onih
koji nemaju ~vrstu strana~ku identifikaciju. Me|utim, kod bira~a ~ija je
strana~ka identifikacija postojana, kao i kod bira~a koji smatraju da izme|u politi~kih stranaka nema su{tinskih razlika u pona{anju, eventualna saznanja o upletenosti u korupciju ne igraju veliku ulogu u izbornom
opredjeljivanju. To zna~i da su mogu}nosti politi~kog ka`njavanja korumpiranih partijskih lidera na izborima vrlo ograni~ene.
Poseban problem predstavlja povezanost ekonomskih i politi~kih
interesa.27 Ona se javlja u vi{e oblika. Prvi oblik je finansiranje politi~kih
stranaka od strane privatnog kapitala. Podrazumijeva se da i ono predstavlja oblik investiranja. No, kako se tim investiranjem u kasnijem periodu `eli obezbijediti neka protivusluga, po pravilu, na {tetu poslovne
konkurencije i zakonitog i savjesnog obavljanja slu`be od strane nosilaca javnih funkcija, to se istovremeno radi o jednom obliku korupcije. Zato zakoni predvi|aju ograni~ene mogu}nosti ove vrste finansiranja. Time se, me|utim, ne mo`e rije{iti, ve} samo ubla`iti, problem, po{to su
sume koje politi~ke stranke mogu primiti i dalje visoke.28 To je ~ak i nu`no, po{to su tro{kovi izborne kampanje izuzetno visoki, a ona je osnovni i najdinami~niji oblik djelovanja politi~kih stranaka.29
27
28
29
102
di, odnosno vladaju}oj ve}ini, odnosno, na kraju krajeva i samom sebi.”
(Nata{a Mrvi}-Petrovi} – Jovan ]iri}, nav. djelo, str. 71)
“Ipak, bez obzira na prepreke i ograni~enja, nije preterano tvrditi da partije u svim zemljama sistematski ostvaruju transfer izme|u politi~ke i ekonomske mo}i.” (Vladimir Goati, “Partijsko anga`ovanje i ekonomske privilegije”, Sistem i korupcija, nav. djelo, str. 284)
“Finansiranje izbora u demokratiji ne treba da zavisi od ekonomske elite.
Kada bogati pla}aju izborne kampanje, su{tina politike je u pitanjima za
koja su zainteresovani bogati sponzori. (...) Dominacija bogatih (na izborima u SAD – prim. G.M.) je sada tako o~ita, da se toga stide i politi~ari
koji od toga imaju koristi.” (Jay Mandle, Financing Elections Democratically, web site DemocracyMatter, http://www.democracymatters.org/ResearchCenter/Articles/financingelections.php)
Istra`ivanja sprovedena u ameri~kom Institute on Money in State Politics
o u~e{}u industrije nafte i gasa u finansiranju ameri~kih stranaka su pokazala da su demokrati i republikanci 2006. godine primili 5.276.603 dolara,
2004. godine 13.747.110, a 2002. godine ~ak 20.464.936 dolara. Isti institut
je iznio podatak da je kompanija Enron u izborima 1997, 1998. i 2000. godine, prema nepotpunim podacima koji obuhvataju samo 29 ameri~kih saveznih dr`ava, partijskim odborima i kandidatima na dr`avnom nivou uplatila 2,1 milion dolara. (Podaci uzeti sa web site-a http://www.followthe
money.org)
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
Drugi oblik korupcije se javlja u ekonomijama sa dominantnom
privatnom svojinom, naro~ito u SAD. To je lobiranje, koje pretpostavlja da politi~ari prije nego {to uzmu aktivno u~e{}e u politi~kom `ivotu
budu anga`ovani u mo}nim kompanijama. Za vrijeme trajanja mandata oni vode politiku koja odgovara interesima tih kompanija, ~ime “zaslu`uju” da se po isteku mandata vrate u te kompanije kao savjetnici ili
~lanovi upravnih odbora.30 Tako se de{ava da su kompanije sa kojima
su povezani istaknuti pripadnici politi~ke elite dobijale prioritet u procesu privatizacije, koncesije u izvo|enju odre|enih poslova, dok su mo}ne kompanije povezane sa nosiocima globalne politi~ke mo}i dobijale
najunosnije poslove na biv{im svjetskim `ari{tima, {to pokazuje ne samo
povezanost nosilaca ekonomske i politi~ke mo}i, ve} i primat ovih prvih.
U svim ovim slu~ajevima postoji korupcija najvi{eg nivoa, jer politi~ka
elita ostvaruje li~nu (i to prvenstveno materijalnu) korist zahvaljuju}i
vo|enju odre|ene unutra{nje i/ili spoljne politike. Sli~ni problemi nastaju kad pripadnici politi~ke elite istovremeno pripadaju ekonomski dominantnoj klasi kao (su)vlasnici kapitala, pa se nalaze u mogu}nosti da
svom preduze}u obezbijede prednost na tr`i{tu, monopolski polo`aj ili
izbjegavanje zakonskih obaveza prema fondovima ili bud`etu.
Sistem predstavni~ke demokratije stvara dodatni izvor korupcije
ukoliko omogu}ava da mandatom raspola`e sam poslanik, a ne politi~ka
stranka na ~ijoj je listi izabran. Slobodan mandat poslanika je dio predstavni~ke demokratije. Po{to su politi~ke stranke preuzele kontrolu nad
politi~kim, a time i parlamentarnim, `ivotom, smatra se prirodnim da
one raspola`u mandatom svojih poslanika, koji su ga zahvaljuju}i njima
i dobili. Ako bi se prihvatilo rje{enje po kome bi poslanik bio slobodan
ne samo od svojih bira~a, ve} i od politi~ke stranke kojoj pripada, mogu}nost politi~ke korupcije bi znatno porasla. Istina, to nije tako izvjesno u ve}inskom sistemu, kao i u proporcionalnom sistemu u kome vlada u`iva podr{ku stabilne parlamentarne ve}ine. Treba primijetiti da u
situaciji u kojoj su parlamentarne snage vlade i opozicije pribli`no jednake, ili kad je parlamentarna ve}ina sastavljena od {iroke koalicije, postoji mogu}nost kupovine glasova pojedinih poslanika. To }e naro~ito
30
Upravo je sistem ameri~kog aktivnog lobiranja inaugurisao praksu da pre
postavljenja na neke politi~ke funkcije kandidat treba najpre da bude na
nekoj va`noj funkciji u privredi. Tako|e, nakon {to zavr{i aktivnu politi~ku karijeru, on prona|e ‘aktivno umirovljenje’ upravo na raznim savetni~kim funkcijama u privredi (u ranijoj ili nekoj drugoj korporaciji). Za jednu privatnu korporaciju, koja `eli da uti~e na dru{tveno-politi~ka i na ekonomska zbivanja ili bar da pre drugih korporacija do|e do odre|enih korisnih informacija, veoma je va`no da ima ‘dobre veze’ u politi~kom vrhu
ili administraciji.” (Nata{a Mrvi}-Petrovi} – Jovan ]iri}, nav. djelo, str. 55)
103
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
biti slu~aj kad parlament odlu~uje o va`nim politi~kim pitanjima. Tada
je najlak{e korumpirati poslanike koji nisu istaknuti partijski prvaci i koji nisu sigurni u obnavljanje poslani~kog mandata u narednom sazivu,
zbog ~ega `ele da iskoriste trenutnu situaciju i steknu materijalno bogatstvo. Sistem predstavni~ke demokratije se, tako, nalazi pred te{kom
dilemom – u~initi poslanike zavisnim od svojih partija i time bitno umanjiti vlastiti demokratski kapacitet i legitimitet, ili im dozvoliti punu slobodu djelovanja i odlu~ivanja, istovremeno im pru`aju}i velike {anse da
u~estvuju u politi~koj trgovini.
U svim naprijed navedenim slu~ajevima politi~ki sistem kao takav
stvara mogu}nosti za korupciju. Problem nije u moralno iskvarenim politi~arima, ve} u politi~koj eliti kao takvoj, koja po prirodi svog dominantnog dru{tvenog polo`aja i fakti~ke nedodirljivosti, mo`e u~estvovati u korupciji i biti njen nosilac bez opasnosti od pravnog ili politi~kog
sankcionisanja takvog pona{anja. Pored onih mjera koje su formalnopravne i organizaciono-tehni~ke prirode (dono{enje pravnih propisa koji bi dovoljno {iroko i precizno regulisali materiju suzbijanja korupcije,
osnivanje i adekvatno ustrojstvo nezavisnih institucija za borbu protiv
korupcije, edukacija javnosti u cilju lak{eg prepoznavanja slu~ajeva korupcije i na~ina borbe protiv nje, itd.), neophodno je preduzeti sistemske mjere za suzbijanje korupcije. Kako korupcija poti~e iz samog sistema i uslovljena je ne samo i ne toliko njegovim lo{im funkcionisanjem,
ve} samom njegovom prirodom, potrebno je izvr{iti dublje institucionalne promjene u ekonomskom, politi~kom i pravnom sistemu. Te promjene }e, me|utim, biti mogu}e samo kao posljedica fakti~ke preraspodjele
dru{tvene mo}i, njene horizontalne raspodjele u mjeri u kojoj je to mogu}e, promjene odnosa snaga socijalnih grupa sa razli~itim interesima i
stvaranja vi{e centara dru{tvene mo}i koji }e biti u stanju da djelimi~no
kontroli{u i ograni~avaju jedan drugog. Na institucionalnom planu, to
zahtijeva pro{irenje kruga subjekata koji imaju ne samo pravo ve} i mogu}nost u~e{}a u dono{enju klju~nih odluka i reforme koje bi, nasuprot
sada{njim, spre~avale koncentraciju ekonomskih i politi~kih resursa kod
manjine pripadnika dru{tva.
Posebnu ulogu u borbi protiv korupcije treba da igra civilni sektor. Da bi bio sposoban da ostvari tu ulogu, i sam mora da se temeljito
promijeni. Civilni sektor kakav trenutno postoji u dru{tvima u tranziciji, a u manjoj mjeri i u razvijenim zapadnim dru{tvima, je ekskluzivisti~ki, jer uklju~uje mali broj pripadnika dru{tva koji u organizacijama civilnog sektora zauzimaju monopolski polo`aj i vrlo brzo se integri{u u
sistem. Razlozi takvog njihovog pona{anja su vi{estruki, a mogu se svesti na tri osnovna: civilni sektor slu`i pojedincima kao priprema za ulazak u politiku, on slu`i za pobolj{anje li~nog materijalnog polo`aja ({to
104
Ekonomski i politi~ki uzroci korupcije u modernom dru{tvu
mo`e izgledati kao eufemizam kod analize pona{anja pojedinih istaknutih aktivista ovog sektora), ili je pogodno oru|e za li~nu promociju i ja~anje vlastitog ega. U svakom slu~aju, svaki od ovih skrivenih ciljeva monopolisanja civilnog sektora vodi u oportunizam, ~ime se onemogu}ava
efikasna borba protiv korupcije.
Ova kriti~ka analiza ne zna~i da je civilni sektor bezna~ajan za borbu protiv korupcije. Naprotiv, njegova uloga je nezaobilazna, ali samo
ako se on javlja kao realna dru{tvena alternativa nosiocima mo}i i etabliranom oportunisti~kom civilnom sektoru. Da bi mogao ostvariti svoju ulogu u borbi za suzbijanje korupcije, alternativni civilni sektor treba
da ispuni nekoliko uslova: da bude masovan, a ne elitisti~ki; da obuhvati pripadnike razli~itih socijalnih grupa i da djeluje u razli~itim oblastima dru{tvenog `ivota (uklju~uju}i i oblast ekonomije i radnih odnosa);
da onemogu}i jurnjavu svojih aktivista za materijalnim privilegijama; da
bude strukturiran demokratski; da ima izvore finansiranja koji su transparentni (tako da uliva povjerenje gra|anima) i koji ne poti~u od subjekata kojima nije u interesu da se problemi poput korupcije nagla{avaju
iznad odre|ene granice.
Postojanje jednog ovakvog civilnog sektora, uz istovremeno uvo|enje institucija participativne demokratije, smanjilo bi mogu}nosti za
korupciju, mada, zbog postoje}eg odnosa socijalnih snaga, ne bi moglo
predstavljati mnogo vi{e od da{ka svje`eg vazduha i nade da }e se stvari
pobolj{ati tek sna`nim razvojem ovih sektora i institucija koje su van zvani~nih struktura mo}i.
Goran Markovi}
ECONOMIC AND POLITICAL CAUSES OF CORRUPTION
IN A MODERN SOCIETY
Summary
Abstract: The causes of corruption may be found in different spheres of
the social system, but in general they lie in the nature and the way the economic
and political system functions. The institutions and the mechanism of the property monopoly in the economic sphere, namely representative elite democracy in the political sphere create relationships of power which enable certain social groups to control social processes; these groups use this to get richer and to
strengthen their positions by misusing their positions. Corruption is especially
manifested in societies that are undergoing a privatisation process which enables the concentration of economic power in the hands of few members of the
society. The process is performed in conditions of firm links between the economic and political centres of power. The political cause of corruption should
be found in the following cases: when there is a connection between the politi-
105
Hereticus, 3-4/2006
Goran Markovi}
cal elite and the stakeholders of economic power by financing political parties;
co-ownership of members of the political elite over private capital; the participation of the political elite in the management of private companies (using companies for granting favours while in power). The efficient systematic framework
for the prevention of corruption requires an equal as possible division of powers
between the social groups, the existence of the institutions of the representative
democracy and the alternative civil society which would not be elitist and whose
sources and manners of management would be transparent.
Key words: corruption, social power, political elite, privatisation, civil sector, democratic decision-making.
Mi}a Popovi} – Ne, hvala, 1977.
106
UDK 32:929 Cicvari} K.
Branko Nadoveza
Institut za noviju istoriju Srbije,
Beograd
POLITI^KA MISAO KRSTE CICVARI]A
Rezime: Novinar i publicista Krsta Cicvari} u svojim politi~kim spisima
bavio se problemom dru{tvenih procesa, organizacijom dr`ave i dr`avne vlasti,
sindikalizmom i anarhizmom. Pisao je o istaknutim li~nostima iz novije srpske
istorije (Skerli}), o srpskim pravnim piscima (Slobodan Jovanovi}, @ivojin Peri}) i raznim dru{tvenim problemima svoga doba. Njegovo ideolo{ko opredeljenje kretalo se od anarhizma do socijalizma, ali je ~esto bilo nejasno i protivure~no. Zanimljivo je naro~ito njegovo razmatranje problema “birokratskog”
i “slobodnog” socijalizma, kao i ideja da su demokratija i socijalizam neodvojivi, da se pro`imaju. Cicvari} sindikalizam kao vid politi~kog udru`ivanja suo~ava sa politi~kim partijama. Bave}i se problemom nacionalnog oslobo|enja Srba, nagla{ava da je jedini na~in oslobo|enja Srba op{ta revolucija. Iako nije dao
originalan nau~ni doprinos, zna~aj njegovog javnog delovanja je u ~injenici da
se bavio gotovo svim socijalnim fenomenima svog doba.
Klju~ne re~i: novinar i publicista Krsta Cicvari}, anarhizam, socijalizam, sindikalizam, op{ta revolucija, nacionalno oslobo|enje Srba.
Krsto Cicvari}, novinar, vlasnik i direktor Beogradskog dnevnika
(14/9.1875, Nikojevi}i kod U`ica) spada u red poznatijih srpskih intelektualaca s po~etka XX veka. Od redovne {kole zavr{io je {est razreda gimnazije, a zatim je bio vanredni |ak na univerzitetima u Be~u i Beogradu.
U politi~koj borbi kao revolucionarni socijalista (Radni~ka Borba 1907.)
bio je osu|en na vi{e godina zatvora zbog politi~kih krivica, ali je za aneksione krize pomilovan. Kasnije se vi{e bavio knji`evno{}u i `urnalistikom, kao saradnik mnogih beogradskih listova i direktor Novog vremena (1911.) i Stra`e (1912-1913). U Balkanskom ratu u~estvovao je kao
borac. Za vreme Prvog svetskog rata bio je u ropstvu tri godine. Po oslobo|enju bavi se `urnalistikom. Osniva~ je i direktor Beogradskog dnevnika. Najva`nija su mu dela: Osnovni problemi filozofije; Idealizam i
materijalizam; Darvin i Lamark; Kami~ki eseji; Demokratija i socijalizam. Od oslobo|enja rad mu je posve}en Beogradskom dnevniku.1
1
Narodna enkciklopedija (St. Stanojevi}), Zagreb, 1929, I knjiga, str. 382.
107
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
K. Cicvari} je napisao mnogo ~lanaka o dru{tvenim pitanjima u
novinama u kojima je bio urednik ili direktor, kao na primer u Balkanu;
ali je su{tinu i dubinu svojih misli dao u bro{urama i knjigama. Njegova
misao u savremenom shvatanju se mo`e podeliti na politi~ku, pravnu i
filozofsku misao; mada u njegovo vreme ta razlika nije bila jasna te su
se me{ale jedne sa drugima. Ideolo{ko opredeljenje K. Cicvari}a kretalo se od anarhizma do socijalizma, ~esto je bilo nejasno i protivure~no.
Ciljna grupa obra}anja K. Cicvari}a bili su radnici i omladina, mada je takvih u Srbiji bilo vrlo malo u njegovo doba.
Svoja anarhisti~ka shvatanja Cicvari} daje u jednom ~lanku u listu Radni~ka borba iz 1907. godine, gde pi{e: “Mi u dr`avi vidimo najreakcionarniju i najodvratniju dru{tvenu ustanovu kakva je ikada postojala, zato svaku vezu s dr`avom smatramo za najve}i zlo~in prema narodu
i u tome vidim najve}u opasnost po napredak socijalizma i otpo~inuv{i
novu borbu za socijalisti~ke ideje, mi ne}emo nikakve kompromise s dr`avom, mi ne tra`imo da s bur`oazijom delimo vlast, mi ne tra`imo od
nje ni{ta, mi joj ne nudimo ni{ta. Mi ho}emo socijalizam bez dr`ave i
smatramo za svoju najve}u politi~ku du`nost da se ~vrsto dr`imo principa: ni{ta s dr`avom, sve protiv dr`ave! Socijalizam ne sme zauzimati
prema dr`avi polo`aj lojalne opozicije, ve} se mora s njome boriti na `ivot i smrt. Zato }emo i mi voditi protiv dr`ave nepomirljivu borbu, slu`e}i se svima dopu{tenim i nedopu{tenim sredstvima”.2
K. Cicvari} nije razumeo ~injenicu da je dr`ava tvorevina ljudske
civilizacije, da poti~e od anti~kih vremena; on je dr`avu gledao kao isklju~ivo klasnu tvorevinu, povr{no interpretiraju}i Karla Marksa, {to je
bilo jedno od polazi{ta njegove misli. Sa druge strane, on poistove}uje
partijsko organizovanje i sindikalizam, ~ak govori o organizovanju sindikalisti~ke stranke. Pi{e: “Cilj je sindikalisti~ke stranke ukidanje kapitalisti~kog stale`a, ukidanje koje }e se sastojati u tome {to }e proletarijat otkazati rad svojim poslodavcima i uzeti sredstva za proizvodnju u
svoje ruke i ekonomsku organizaciju dru{tva izvesti na komunisti~koj osnovi”.3
Dr`ava je “su{tina zla” jer zlo le`i u bi}u same dr`ave, smatra Cicvari} kao i Marks. Za razliku od socijaldemokrata, anarhisti se bore
protiv dr`ave, socijaldemokrati “ulaze u dr`avu, a aktivno u~estvuju u
njenim poslovima i rade zajedni~ki sa bur`oazijom”, stoga demokratizacija ide nasuprot dezorganizaciji dr`ave.
Zanimljiva je teza K. Cicvari}a o razli~itosti socijalizma. On razlikuje radni~ki socijalizam od ministarskog socijalizma; ovi drugi “ho}e
2
3
108
Krsta Cicvari}, Iz anarhisti~kog programa, Beograd 1905, str. 6.
Isto, str. 9.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
samo da optu`e dr`avu”, stoga je takav socijalizam stvoren za inteligenciju a ne za radnike, “...anarhisti stoje na sasvim drugom stanovi{tu. Oni
proklamuju dva neobi~no zna~ajna principa: prvo, da proizvodnja treba
da pre|e iz ruku privatnih kapitalista ne u ruke dr`ave koja je najsuroviji kapitalista na svetu, ve} u ruke samih radnika i drugo, da je oslobo|enje radnika ne delo inteligencije, ve} delo samih radnika. Oba ta principa stoje u ~vrstoj uzajamnoj vezi: bez jednoga nema drugoga”.4
Krsta Cicvari} razlikuje slobodni socijalizam i birokratski socijalizam; ovaj drugi `eli da deluje iz jednog centra, dirigovano, ali birokratija ne trpi slobodu mi{ljenja, ni slobodu delanja; Cicvari} konstatuje, sa
`aljenjem, da se birokratski socijalizam nametnuo vi{e od slobodnog socijalizma, zato se i dalje pojavljuju “u`asne” posledice u socijaldemokratskoj organizaciji dr`ave kao uzrok prethodnih re`ima, a to su: korupcija i tiranija. Slobodni socijalizam “pola`e” sve na slobodnu inicijativu
i individualizam. Revolucionarni sindikalizam se razlikuje od socijaldemokratije jer te`i “ukidanju svih oblika kapitalizma”, oni se razlikuju “po
svome cilju”. Parlamentarizam je osnovna politi~ka odrednica socijaldemokratije. Postavlja se samo pitanje da li je bitnija politi~ka korupcija
ili ekonomska korupcija. Stoga se Cicvari} pita: je li socijalna demokratija bur`oaska stranka? On to potvr|uje mi{lju da “socijalna demokratija zaogr}e se pla{tom socijalizma, ali je ona kao stranka zakonitosti u
stvari samo jedna bur`oaska politi~ka frakcija koja se od drugih politi~kih grupa bur`oaskih razlikuje samo svojom beskrajnom demagogijom”. Krsta Cicvari} analizira socijaldemokratiju i izvodi zaklju~ke da
se ona u odnosu na sve dr`avne i dru{tvene institucije pona{a kao bur`oaska stranka.
On ukratko analizira delovanje socijaldemokratije u pojedinim evropskim dr`avama. Za srpski proletarijat pi{e “da je pretrpeo u borbi
protiv bur`oazije veliki broj poraza”, i da bi socijaldemokratija mogla
ugu{iti “svaku te`nju za revolucionarnom akcijom”. Osim udru`enja tipografskih radnika, sve ostale radni~ke organizacije u Srbiji pale su pod
uticaj bur`oazije, te “da pobedonosno sredstvo jeste generalni {trajk”.
Cicvari} proletarijatu Srbije predla`e slede}e mere: “reorganizacija na
federalisti~koj osnovici, usvajanje taktike generalnog {trajka za sve ciljeve proleterske borbe, kao i usvajanje taktike antimilitarizma, to bi bile
tri krupne reforme kojima bi se dana{nji radni~ki pokret u Srbiji mogao
osloboditi u`asnog trule`a, koji danas u njemu postoji i postaviti se na
zdravu i pouzdanu revolucionarnu osnovicu.”5
4
5
Isto, str. 16-17.
Isto, str. 99.
109
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
On isti~e da “vlast i glad” uvek destruktivno uti~u na radnike i da
ih primoravaju na poslu{nost prema bur`oaziji, te identifikuje tri najve}a neprijatelja radni~ke klase: “siroma{tinu, vlast i glupost”.
Cicvari} analizira fenomen radikalne stranke u Srbiji. Smatra da
se ona po dolasku na vlast sasvim izopa~ila, navodi program radikala iz
1881. godine, u kome se oni zala`u za socijalizam, jednakost za sve ~lanove dru{tva, uni{tenje klasa. Narod je od njih o~ekivao da ih oslobodi
“Obrenovi}a tiranije”, no dolaskom na vlast oni su “od ljudi postali lupe`i”. Cicvari} se pita: “kako je to moglo biti da na{i radikali postanu
od socijalista lopovi, od slobodnjaka tirani”. (On to tuma~i starim principom vlasti kojim je ona obja{njava od anti~kih vremena pa sve do XX
veka: “To se da lako objasniti: vlast ima tako mo}an koruptivni uticaj
na sve ljude u ~ijim se rukama nalazi, da se ona nikad ne mo`e upotrebiti u korist naroda, ve} uvek protiv naroda, a u korist klike koja vlast
poseduje.”6
U tome radikalima zdu{no poma`u socijaldemokrati, koji samo
glume opoziciju, a u stvari su veliki legitimisti i ulaze u sve pore sistema.
Cicvari} isti~e ruske socijaliste, koji su ostali dosledni svojoj pro{losti i
svojoj izvornoj ideologiji.
Cicvari} smatra da }e se sindikalizam pro{iriti ~itavom Evropom,
ali i da “sindikalizam nije isto {to i sindikalni radni~ki pokret”. Socijalna
demokratija svojom nesposobno{}u da pridobije radnike i krila bur`oaskog sistema ja~a sindikalizam. “Revolucionaran po upotrebi generalnog {trajka, revolucionaran po svome antimilitarizmu, sindikalizam je
ve} samim tim antiparlamentaran: ko pribegava revoluciji taj gazi parlamentarni red u zemlji”.7
Sindikalizam ne pretenduje samo na akciju, on }e izgraditi ~itav
sistem, novi dru{tveni poredak. “Sindikalizam je jedan ~isto prakti~ni
pokret: to je proletarijat koji se revolucionarnim putem bori za svoje
prakti~ne zahteve, bez ikakvog obzira na to, da li ti njegovi zahtevi i ta
njegova borba stoje u saglasnosti sa principima ove ili one socijalne doktrine”.8
Sindikalizam je produkt jednog vremena koje je donelo napredak
u nauci i tehnici, ali je izostao napredak u novom organizovanju dr`ave
i dru{tvenih odnosa. “Sindikalizam je produkt `ivota: gde god postoji
proletarijat on mora voditi borbu protiv bur`oazije, a ta borba neminovno mora biti organizovana i revolucionarna.”9
6
7
8
9
110
Isto, str. 79-80.
Krsta Cicvari}, Preobra`aj socijalizma u Evropi, Beograd, str. 23.
Isto, str. 29.
Isto, str. 30.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
Cicvari} smatra da su demokratija i socijalizam neodvojivi, da se
pro`imaju, da moraju ~initi i sadr`inu i formu i da demokratiju najvi{e
ugro`ava kapitalizam. Demokratija u kapitalizmu je samo formalna, u
su{tini i ne postoji, zbog toga takav sistem treba sru{iti. Zato pi{e: “Po
mome najdubljem uverenju, naslednik demokratije mo`e biti samo sindikalizam, koji kao pokret predstavlja sobom najinteresantniju politi~ku pojavu na{ih dana. Ali, po{to pored sindikalisti~kog, danas postoje
i drugi socijalisti~ki pravci, ja sam kao sindikalist te pravce podvrgao kritici i dr`im da sam uspeo dokazati da samo sindikalizam mo`e biti oslobodilac proletarijata, tj. pot~injene i ugnjetene narodne ve}ine. I po{to
sindikalizam kao pokret mora imati i svoju teoriju, koja se u dana{nje
vreme tek po~inje razra|ivati, ja sam u kratkim i ovla{nim potezima poku{ao da dam skicu jedne takve teorije, po{to sam prethodno kriti~ki
razmotrio i odbacio druge socijalisti~ke doktrine”.10
Cicvari} analizira celokupnu situaciju XIX veka u Evropi, posebno analiziraju}i pojavu li~nosti Karla Marksa i marksizma, koji je imao
veliki upliv me|u proletarijatom. U jednom trenutku izgledalo je da }e
marksisti izvesti socijalisti~ku revoluciju u razvijenim evropskim dr`avama, ali su na~inili mnoge pogre{ke. Marksisti nisu znali da stvore saveznike, posebno su pogre{ili {to su odbacili selja{tvo: “Marks je pogre{io
kad je socijalnu revoluciju vezivao za ekonomske knjige”, isti~e Cicvari}. Socijaldemokratija je bila trojanski konj bur`oazije, potpuno je razvodnila borbu radnika, stoga je budu}nost u sindikalizmu, na ~ije ~elo
treba da stanu anarhisti.
Cicvari} ukazuje i na pojavu Bizmarkove Nema~ke, kao ne~eg osobenog u razvoju dr`ave i organizacije dru{tva. “Demokratija je bila sebi postavila za zadatak da obezbedi narodu punu politi~ku vlast, ali njoj
to nije moglo po}i za rukom: ona je, kao {to smo ranije utvrdili, narod i
dalje ostavila u polo`aju podanika, a obezbedila mu je samo pravo da bira li~nosti koje }e nad njim vladati i kojim se narod za vreme trajanja
njihova mandata mora pokoravati isto onako bezuslovno kao i vladaocu u monarhiji”.11 Zbog toga demokratija mora biti odba~ena, a demokratija }e biti odba~ena skupa sa svojinom i dr`avom, jer u ekonomiji
dolazi komunizam, a “anarhija u oblasti politike”. Vra}a se izvorni anti~ki smisao demokratije, a to je da demokratija zna~i vladavinu naroda, a nikako manjine, kako to odre|uje bur`oaski sistem.
Cicvari} je smatrao da je anarhizam re{enje svih dru{tvenih protivure~nosti, isto kao {to su marksisti smatrali da je komunizam re{enje
10
11
Krsta Cicvari}, Demokratija i socijalizam, Beograd, 1910, str. 3-4.
Isto, str. 258.
111
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
istorijskih procesa i dru{tvenih konflikata. “Anarhizam je danas postao
jedna realna dru{tvena sila, jedan ozbiljan politi~ki faktor o kome se mora voditi ra~una, jedna politi~ka stranka koja se {iri, napreduje, osvaja”.12
Anarhisti imaju svoje organizacije, novine, strukturu. Bur`oazija anarhiste smatra “odmetnicima od zakona”, ali od zakona dr`ave koja je u
interesu jedne klase. Dr`ava je prevazi|ena, ona se slu`i nasiljem a ne
anarhisti. “Narodu tada ne ostaje ni{ta drugo nego da se vlasnicima silom odupre, da ustane protiv dr`ave, da zagazi u revoluciju ili da postane anarhist” – pi{e Cicvari}.
U pro{losti, pot~injenu klasu ~inili su seljaci, ali oni nisu bili sposobni za revoluciju. Vremenom se industrija odvaja od zemljoradnje i
koncentri{e po gradovima, te tako nastaje proletarijat, klasa koja je sposobna da izvr{i revoluciju. Cicvari} naro~ito analizira radni~ki pokret u
Engleskoj, koji je od pozicija lumpenproletarijata do{ao do dobro organizovanih radni~kih udru`enja; “po primeru engleskih radnika po~eli su
se malo po malo buditi i radnici na evropskom kontinentu” – ka`e.
Sredinom XIX veka i kasnije pojavljuje se socijaldemokratija, za
koju se poverovalo da predstavlja interese radnika. Pojavljuje se i Internacionala, me|unarodno udru`enje radnika. Socijaldemokratija se utapa u bur`oaski sistem, 1872. godine socijaldemokrati ulaze “na kaljavi i
ku`ni teren bur`oaskog parlamentarizma i time potpisuju smrtnu presudu radni~koj internacionali”.
Cicvari} smatra da anarhizam treba da kroz sindikalizam preuzme vode}u ulogu. Sindikalizam mora biti oslobo|en od centralizma i
organizovan na “federalisti~koj osnovici”. Revolucija zavisi od objektivnih uslova i nikada ne mo`e pridobiti ceo proletarijat. U vezi sa tim pi{e: “Ali da bi se masa mogla pridobiti za revoluciju, mora se voditi ra~una o jednoj njenoj veoma zna~ajnoj osobini: masa je skroz prakti~na,
ona se mo`e pokrenuti samo za prakti~ne zahteve”.13
Anarhisti smatraju da je dru{tvo podeljeno na manjinu i ve}inu;
prva je vladaju}a a druga pot~injena grupa. “Masa je polazna ta~ka anarhizma, ovaj je upravo sinonim mase, on je masa koja se kre}e i misli sama. Prema tome za anarhizam postoji samo ono {to ulazi u masu, u proletarijat. Ljude koji se nalaze van proletarijata anarhizam ne smatra za
ljude ve} za parazite, ~ija egzistencija nema nikakve moralne vrednosti.
Stoje}i na stanovi{tu masa, anarhizam pridaje pojedincu sasvim sporedan zna~aj. Individua ima za njega izvesnu vrednost samo kao deo mase, kao njen ~lan, a nikako van mase i na ra~un mase.”14
12
13
14
112
Krsta Cicvari}, Anarhizam i anarhisti, Beograd, 1909, str. 3.
Isto, str. 54.
Isto, str. 60-61.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
Anarhizam nije samo revolucija, on `eli da izgradi i jedan autenti~an dru{tveni sistem. Stoga Cicvari} analizira sve dru{tvene institucije.
Likvidira se privatna svojina, koja ima veoma “opasne socijalne posledice”, ali anarhisti su “najodlu~niji protivnici dr`avnog kolektivizma”,
tek on zadr`ava podelu dru{tva na klase. Dr`ava uvek u sebi ima apsolutisti~ki karakter, bez obzira u kojoj se formi javlja i koja je ideologija
predstavlja. Svejedno je da li narodom vlada pojedinac ili grupa, narod
je uvek pot~injen. Stoga “taj monopol treba ukinuti, vlast treba ponovo
dati narodu, narod treba da bude suveren”. Odr`avanje reda u dr`avi
vr{i se nasilnim putem, ali dru{tvene reforme koje izvode anarhisti ukinu}e privatnu svojinu, a samim tim i uspostaviti red: “Kao i pitanje o
svojini i dr`avi, tako i pitanje o porodici privla~i osobitu pa`nju anarhisti~kih teoreti~ara”. Emancipacija `ene je osnova izgradnje porodice po
anarhisti~kim principima.
Anarhisti i Crkvu podvrgavaju “o{troj kritici”. Cicvari} pi{e: “Ali
vremenom dru{tvo u tom pogledu sve vi{e pre`ivljava jednu metamorfozu: iz mase se sve vi{e i vi{e izdvajaju izvesni ljudi, odlikuju svojim osobitim razumevanjem u pitanjima religije i koji zbog toga u`ivaju u masi
osobito po{tovanje”.15 Dru{tvo se sve vi{e deli na “proste i u~ene”. Cicvari} posve}uje pa`nju vaspitanju ~ija je osnova moral, a izvor morala
je u samom ~oveku, u njegovoj prirodi. Po pitanju umetnosti anarhisti
smatraju da ona mora biti u interesu masa “za njih umetnost ima samo
onoliko vrednosti ukoliko slu`i masi”. Anarhizam je pokret masa, “istorija anarhizma jeste pre svega istorija mase”, a izvesne li~nosti koje se
svojim vrednostima uzdi`u iznad masa jesu “apostoli anarhizma”. Pri
tom Cicvari} analizira neke li~nosti va`ne za anarhizam, ali to je njegov
subjektivan stav, jer, na primer, i Lava Tolstoja navodi kao li~nost koja
zastupa anarhisti~ke ideje.
Ovaj anarhisti~ki mislilac smatra da je u osnovi organizacije dr`ave i dru{tva odnos individue i dru{tva; individua mora biti slobodna, ali
ta sloboda mora imati granicu. U tom smislu Cicvari} analizira roman
ruskog pisca Arciba{eva: “Sanjin”, koji je izazvao velike polemike: “ono
{to jedni u njemu smatraju kao veoma dobro drugi progla{avaju za veoma r|avo”. U romanu “Sanjin” najja~e je istaknut protivre~an odnos pojedinca i zajednice. “Zbog toga ovo nije obi~an roman, on sadr`i u sebi
~itavo gledi{te na svet, ~itavu filozofiju, te je otuda on sasvim prirodno,
morao izazvati jo{ ve}e nesuglasice i diferencije u mi{ljenju”.16 Individualizam je osnova bur`oaskog sistema, on dovodi jedinku u konflikt
15
16
Isto, str. 86.
Krsta Cicvari} – O Sanjinu - odbrana i kritika, Beograd, 1910. str. 6-7.
113
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
sa zajednicom, stoga se anarhisti suprotstavljaju tom odnosu i ho}e da u
anarhisti~ko dru{tvo uvedu “izvestan red”, individua se mora ograni~iti,
zbog toga je anarhija “prinuda za svakoga ko anarhiju ne}e”. Savremeni
anarhizam ima “protivindividualisti~ki karakter”, on ima u vidu interese jedne grupe individua “jedne klase, ili mase proletarijata”. Anarhizam
vodi borbu protiv bur`oazije za sasvim prakti~ne ciljeve. “Prakti~ni, savremeni anarhizam, poznat pod imenom revolucionarnog sindikalizma,
predstavlja sobom jednu krupnu i sna`nu socijalnu silu, koja je uperena
protiv bur`oazije”.17 Teorija je ispod metoda i prakse, jedino su anarhisti saveznici proletarijata, jer samo oni ho}e da uni{te dr`avu a svi ostali
da je oja~aju, uklju~uju}i i socijaldemokrate. Revolucija je sklop i teorije i prakse i ona je jedini metod ru{enja dr`ave. Cicvari} pi{e: “Nema prava bez sile, socijalno pitanje mo`e re{iti samo sila, udru`ena, organizovana sila proletarijata, revolucija je jedini pouzdan metod u socijalnoj
borbi za opstanak, zato savremeni anarhizam proklamuje na~elo: za proletarijat mimo socijalnu demokratiju kroz socijalnu revoluciju.”18
U tom smislu je Cicvari} kritikovao srpsku socijaldemokratiju. On
smatra da srpska socijaldemokratija nema izvori{te u srpskoj tradiciji i
istoriji. Ona nije prihvatila ideje Mite Ceni}a nego ideje nema~ke socijaldemokratije, ~iji su izvori Marks i Lasal. Ubrzo je do{lo do suprotnosti izme|u “revolucionarne teorije i antirevolucionarne prakse”, {to je
bila odlika i nema~ke socijaldemokratije. Srpska socijaldemokratija je
zapadala u sve protivure~nije situacije.
“Ulaskom u Skup{tinu srpska je socijalna demokratija ubrzo podlegla jednoj slabosti kojoj neminovno podle`e svaki parlamentarni socijalizam: ona je identifikovala interese bur`oaske dr`ave s interesima
proletarijata, demokratiju sa socijalizmom”.19
Za delatnost partije merodavna je samo praksa, smatra Cicvari},
kritikuju}i pitanja socijaldemokratske {tampe kao licemerna, smatraju}i da se u praksi vodi sasvim druga politika. Socijaldemokrati vode u unutra{njoj politici “bur`oasko-demokratsku” a u spoljnoj politici “bur`oasko-nacionalisti~ku” politiku. Isti~u}i primer podr{ke vladi po pitanju
aneksione krize 1908. godine u vezi sa Bosnom i Hercegovinom, K. Cicvari} pi{e: “O~evidno je da se srpska socijalna demokratija nalazi na preokretu, jer postaje jednom potpuno revizionisti~kom, tj. radikalno-demokratskom partijom. Usvajanjem taktike kompromisa i odlaskom u selo,
{to }e biti delo najbli`ih kongresa njenih, potpuno }e se dovr{iti njena
17
18
19
114
Isto, str. 34.
Isto, str. 35.
Krsta Cicvari}, Srpska socijaldemokratija na preokretu, Beograd, 1910, strana 10.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
bur`oaska revolucija. Kao parlamentarna partija socijalna demokratija
radi {to i bur`oasko-demokratske partije, tako da gola teorija ostaje kao
jedina razlika izme|u nje i tih partija. Ali, kao {to smo ranije naglasili,
teorija je u jednoj partiji sasvim sporedna stvar: su{tinu svake partije ~ini njena praktika.”20
Od istih principa po{le su i radikalna i socijaldemokratska stranka, prakti~no se me|usobno pribli`iv{i, bez obzira na to {to se ideolo{ki
razlikuju! S tim u vezi K. Cicvari} osu|uje ideju balkanske konfederacije. Cicvari} pi{e: Na{i “socijalni demokrati Balkansku konfederaciju
shvatili su sasvim bur`oaski: oni su je shvatili kao konfederaciju balkanskih dr`ava radi odbrane balkanskog kapitala”.21 Cicvari} smatra da
“revolucionarni socijalizam, treba da ukloni svaku vlast, dr`avnu tiraniju, bez obzira ~ija bila”. Umesto balkanske konfederacije treba stvoriti
“balkansku proletersku organizaciju” i “balkansku revoluciju”.
Srpski narod od ugnjetavanja Austrije ne}e osloboditi ni Englezi
ni Rusi, u koje se “najvi{e veruje”, ve} revolucija, pogotovo revolucija
u samoj Austriji, koja mora pote}i iz “same narodne mase”. Srbija, po
njemu, nije sposobna da sama oslobodi svoj narod u Austriji. Cicvari}
pi{e: “No specijalno u ovome momentu Srbiju naro~ito guraju na put osvaja~ke politike tri faktora koji sada upravljaju Srbijom: radikali, vojska
i dinastija”.22 Samo uspeh revolucije mo`e osloboditi sve narode.
Zanimljive su kritike Cicvari}a upu}ene na ra~un Slobodana Jovanovi}a; on delimi~no uva`ava akademikov nau~ni doprinos, ali smatra
da “on nije uspeo da postane nau~nik u pravom smislu te re~i”, i tvrdi
da on ulazi u oblasti koje mu “nisu dovoljno poznate”. Cicvari} kritikuje shvatanja S. Jovanovi}a o Svetozaru Markovi}u, smatraju}i da ga ovaj
precenjuje, te shodno teoriji istori~ara Karlajla o ulozi li~nosti u istoriji
ka`e: “Naivnim posmatra~ima Markovi} izgleda kao genije koji je svojom duhovnom snagom stvorio nov period u srpskoj istoriji, koji je srpsku istoriju odjedanput okrenuo drugim pravcem. Me|utim, stvar stoji
druk~ije: Markovi} je samo odigrao jednu istorijski sporednu ulogu, a da
njega slu~ajno nije bilo, tu bi ulogu odigrao neko drugi.”23 Srbija je tada
bila u prelaznom stanju “iz birokratije u demokratiju”, a Svetozar Markovi} se kolebao izme|u radikala i socijalista i pre{ao na put demokratije i reforme. Vodio je borbu protiv birokratije i bio je izraz “celog na20
21
22
23
Isto, str. 26-27.
Krsta Cicvari}, Socijalizam i Balkanska konfederacija ili jedan krupan uspeh srpske socijalne demokratije, Beograd, 1910, str. 10.
Krsta Cicvari}, Kako }emo pobediti Austriju, Beograd, 1909, str. 20.
Krsta Cicvari}, Svetozar Markovi} i birokratski sistem pred sudom Slobodana Jovanovi}a, Beograd, 1910, str. 6.
115
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
roda”. Ali, po mi{ljenju Cicvari}a, kritikuju}i misli Svetozara Markovi}a
Jovanovi} nije izgradio svoj sistem, on je smatrao da birokratija ostaje u
socijalizmu, da ~inovnik nije eksploatator. Osim toga, Markovi} je `iveo
“pre trideset godina, kada je Srbija tek napustila turske okove”. Svetozar Markovi} je eklekti~ar i utopista, smatra Krsta Cicvari}, a Jovanovi}
to nije uo~io. Po njegovom mi{ljenju, Markovi} je umnogome nesavremen, kao i marksizam po~etkom XX veka: “Nema nijedne teorijske marksisti~ke ideje koju moderna socijalisti~ka kritika nije potkopala i oborila”, ka`e on. Zamera Jovanovi}u {to poku{ava da afirmi{e ideju dr`avnog
socijalizma, iako je to samo “novo izdanje kapitalizma”, to je “dr`avni
kapitalizam” koji “monopoli{e” svu dru{tvenu proizvodnju i svi ljudi postaju “njeni slu`benici”.
U Beogradu 1912. godine Cicvari} je izdao knjigu “Kriti~ki eseji”,
u kojoj pi{e o delatnosti slede}ih srpskih intelektualaca: Slobodana Jovanovi}a, @ivojina Peri}a, Branislava Petronijevi}a, Mihaila Petrovi}a,
Koste Stojanovi}a, Bogdana Popovi}a, Stojana Proti}a, Aleksandra Petrovi}a, Ja{e Prodanovi}a, Jovana Skerli}a, Nedeljka Ko{anina i srpskih
marksista.
O Jovanovi}u pi{e da u`iva ugled “najboljeg sociolo{kog pisca u
Srbiji i kritikuje njegova dela “Dvodomni sistem”, “Osnovi pravne teorije o dr`avi”, “Milan Piro}anac” i druga. Osu|uje Jovanovi}ev “strah
od donjeg doma” i nerazumevanje za u~e{}e masa u dr`avnim poslovima. “Kad se uzmu u obzir svi nedostaci S. Jovanovi}a kao mislioca, kad
se saberu sve teorijske pogre{ke njegove, od kojih sam naveo samo manji broj, onda se dobija ovaj zaklju~ak: S. Jovanovi} kao mislilac nema
vrednosti s evropske ta~ke gledi{ta; u Engleskoj, Nema~koj ili Francuskoj on bi ostao kao mislilac neopa`en, ostao bi jedna bezna~ajna pojava”.24
O @ivojinu Peri}u autor pi{e da je “visoke nau~ne kulture”, ali
“pravi i ekskurzije” u druge nau~ne oblasti. Cicvari} analizira sukob izme|u nacionalisti~ke i istorijske pravne {kole. Istorijska {kola unela je,
po njemu, i evoluciju prava, a tu se @. Peri} nije sna{ao, jer je uneo fizi~ke zakone u razmatranje dru{tvenih pojava. Esej je u su{tini analiza
Peri}evog dela “Jedan pogled na slavnu evolucionisti~ku {kolu”. Po mi{ljenju Cicvari}a, Peri} nije uzeo u obzir ~injenicu da se “`ivot razvija
mnogo br`e nego zakonodavstvo i da stari zakonski okvir ~esto postaje
tesan i nesnosan”. Zatim autor analizira odnos intelektualca i dru{tva, i
konstatuje da Peri} favorizuje intelektualce. “Kad bi moral i inteligencija bili nerazdvojni, onda bi intelektualci morali biti najmoralniji ljudi u
24
116
Krsta Cicvari}, Kriti~ki eseji, Beograd, 1912, str. 79.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
dru{tvu; me|utim, stvar u dana{nje vreme stoji sasvim obrnuto: intelektualci u moralnom pogledu stoje ni`e nego narodna masa”.25 (Redakcijsko podvla~enje)
Cicvari} kritikuje i Peri}evo shvatanje konzervativizma, demokratije i njegovu kritiku socijalizma. Po njemu manifestuju se dve pojave:
“te`nja da se odr`i postoje}i dru{tveni red i te`nja da se on promeni u
smislu socijalizma”. Peri} kao konzervativac sve promene smatra negativnim.
Cicvari} kritikuje i shvatanje demokratije Stojana Proti}a, mada
se on “mo`e danas smatrati kao prvi i najmerodavniji doktrinar celokupne srpske demokratije”. Proti} je pogre{no identifikovao narod s parlamentarnom vladavinom, pome{ao je formu i sadr`inu. Proti} uo~ava
razlike izme|u formi vladavine, mada tu nema razlike, jer “kao i u konzervativnim, i u parlamentarnim dr`avama vlast nije u rukama naroda,
ve} u rukama vlade”. Proti} je favorizovao engleski parlamentarizam kao
primer demokratije: “On nije mogao na}i ni{ta bolje i savr{enije od engleskog parlamentarizma! No Engleska aristokratska oligarhija” je daleko od “istinske demokratije” kao i “nebo od zemlje”, smatra K. Cicvari}.
U eseju o knjizi Aleksandra Petkovi}a, izdatoj u vreme vladavine
socijalizma u Berlinu 1906. godine, Cicvari} pi{e: “Ona je napisana s jednim retkim poznavanjem socijalizma u njegovoj pro{losti i sada{njosti
i odlikuje se veoma o{troumnom analizom socijalnog pitanja i raznih poku{aja njegovog re{enja.”26
U eseju o Ja{i Prodanovi}u, ministru privrede, Cicvari} pi{e: “Su{tinu istorije na{ih dana ~ini pokret za socijalno preure|enje dru{tva”.
Prodanovi} se zalagao protiv “male svojine”, a autor isti~e da ve}inu srpske svojine ~ine “ba{ mali seoski sopstvenici”, i da osim “ekonomskog
momenta” to pitanje ima i dru{tvenu dimenziju. Cicvari} analizira sve
“zna~ajne strane” krupne proizvodnje, pi{e da “veliko gazdinstvo ima i
svojih nedostataka”, stoga su argumenti J. Prodanovi}a o prednosti krupne svojine “slabi i nenau~ni”.
Zatim je tu esej o knjizi Jovana Skerli}a “Svetozar Markovi}, njegov `ivot, rad i ideje”, koju Cicvari} opisuje kao “visoko interesantnu”,
i ka`e da sadr`i “masu novog materijala”, da je pisana “lepim i lakim jezikom”. Knjiga je Skerli}ev “krupan uspeh”, Skerli} je pokazao da u njemu “imamo najboljeg izme|u svih dosada{njih radnika na polju knji`evne istorije”. Cicvari} isti~e da ima “prijatnu konstataciju”, koju je istakao
u radu o odnosu S. Jovanovi}a prema S. Markovi}u, a navodi i mi{lje25
26
Isto, str. 110.
Isto, str. 207.
117
Hereticus, 3-4/2006
Branko Nadoveza
nje J. Skerli}a “da Svetozar Markovi} kao prakti~ni politi~ki radnik nije bio socijalista, ve} radikal.” S. Jovanovi} je Markovi}a smatrao anarhistom koji ru{i “osnove dr`avne organizacije”, dok Skerli} smatra da je
S. Markovi} utopista.
U eseju “Jedan teorijski poku{aj na{ih marksista” kritikuje delo
koje je “nedavno iza{lo” pod naslovom “Akcija i taktika”, koje nije veliko po obimu i predstavlja “duhovni elaborat trojice prvaka” srpske socijaldemokratije. Knjiga, iako ambiciozna, ne predstavlja veliki doprinos ni nauci ni teoriji marksizma, smatra K. Cicvari}. “Bur`oazija vodi
politiku svojih klasnih interesa i njoj u tom pogledu proletarijat nije naravno ni najmanje izmakao” – pi{e Cicvari}. “Bro{ura o kojoj je re~ napisana je u nameri da se odbrani taktika kompromisa socijalne demokratije sa izvesnim bur`oaskim frakcijama”.27 U delu se naro~ito kritikuje
Bern{tajn, ali srpski marksisti nisu u{li u su{tinu njegovih shvatanja, njegovog revizionizma, smatra Cicvari}.
Povodom izrade prvog Ustava Kraljevine SHS, Cicvari} kritikuje
Proti}ev nacrt Ustava; “...analiziraju}i ih, ja sam na{ao da su misli S. Proti}eve mahom pogre{ne i protivne duhu i shvatanjima savremene demokratije”. Osnova je odnos centralizacije i decentralizacije u organizaciji dr`ave; “Centralna uprava ima mo} zapovedanja: to je ono {to, po
tradicionalnoj teoriji o dr`avi, dr`avnu vlast ~ini suverenom; op{tinska
uprava nema mo} zapovedanja; ona samo izvr{ava zapovest centralne
dr`avne vlasti”,28 pi{e K. Cicvari}, odbacuju}i Proti}ev nacrt Ustava, analiziraju}i ostale oblike odnosa centralne vlasti i lokalne samouprave u
Evropi.
Cicvari} opisuje borbu darvinizma i lamarkizma: dru{tvo i organizam se razlikuju “i dok u dru{tvu jedan ili vi{e ~lanova mogu otpasti, a
da to dru{tvo ni malo ne oseti, dotle je u organizmu svaka povreda ma
koga dela njegova u isto vreme povreda celog organizma”,29 isti~e Cicvari}; zbog toga dru{tvo nije organizam, ve} jedan “agregat naro~ite vrste”; socijalna evolucija je “prilago|avanje socijalnoj sredini” koja je nesvesnog karaktera.
Ostala dela su prete`no filozofskog karaktera. U jednom od njih
K. Cicvari} pi{e: “^ove~anstvo ne ide u svome razvitku uvek napred, ima
trenutaka koji zna~e zastoj, i koji slu`e kao .... primeri o~iglednog nazatka u razvoju kulture”. No ipak “...progres civilizacije, iako neizbe`no
27
28
29
118
Isto, str. 279.
Krsta Cicvari}, Stojan Proti} i na{ novi ustav, Beograd, 1919, str. 35.
Krsta Cicvari}, Darvin i Lamark – pad darvinisti~ke doktrine, Beograd,
1910, str. 60.
Politi~ka misao Krste Cicvari}a
trpi izvesne manje ili ve}e prekide i poreme}aje, ipak se nikada ne da
kona~no zaustaviti; ne mo`e dakle biti govora o kakvom apsolutnom zakonu progresa, ali se slobodno mo`e kazati da ~ove~anstvo u svome razvitku po pravilu ide putem progresa”.30 Naro~ito je XIX vek bio vek
“`urbe i grozni~avosti” i velikog napretka na svim poljima. K. Cicvari}
smatra da filozofija nije samo profesija “pesnika i sanjalica”, subjektivna stvar pojedinih misaonih ljudi, “kolekcija gluposti i sufistelija”, ve}
treba da postane obavezna dru{tvena disciplina, “da bude sinteza celokupnog znanja ljudskog”.
Iako Krsta Cicvari} nema originalan nau~ni doprinos, njegov zna~aj je u ~injenici da ima {irok dijapazon razmatranja svih socijalnih pojava svoga vremena, kao i da je budno pratio rad drugih politi~kih i socijalnih mislilaca u Srbiji toga doba.
Branko Nadoveza
THE POLITICAL THOUGHT OF KRSTA CICVARIC
Summary
Abstract: The journalist and essayist Krsta Cicvaric dealt with the problem
of social processes, organisation of the state and state power, trade unions and
anarchism in his political papers. He wrote about famous persons from recent
Serbian history (Skerlic), about Serbian legal writers (Slobodan Jovanovic, Zivojin Peric), and various social problems of his time. His ideological beliefs spread from anarchism to socialism, although they were often unclear and contradictory. His views on the problem of “bureaucratic” and “free” socialism as well
as the idea that democracy and socialism are inseparable and interlinked are very interesting. Cicvaric confronts trade unions as the form of political gathering
with political parties. By dealing with the problem of national freeing of Serbs
he emphasises that only the general revolution is the way to free Serbs. Although he did not make an original scientific contribution, the importance of his
public work lies in the fact he examined almost all social phenomena of his time.
Key words: journalist and essayist Krsta Cicvari}, anarchism, socialism, trade
unions, general revolution, the national freeing of Serbia.
30
Krsta Cicvari}, Osnovni problem filozofije, Beograd, 1909, str. 4.
119
Mi}a Popovi} – Urbanizam, 1975.
120
..............
OGLEDI
..............
UDK 340.134:342.734-056.24(485)
Predrag Vukasovi}
Institut za uporedno pravo,
Beograd
[VEDSKO, NE NA[E
Rezime: U ovom radu autor kriti~ki pi{e o pojedinim re{enjima i slabostima Zakona o spre~avanju diskriminacije prema osobama sa invaliditetom, su~eljavaju}i odredbe ovog Zakona sa re{enjima u pravnim aktima [vedske. Predmet njegove kritike su odredbe Zakona koje se odnose na zabranu diskriminacije osoba sa invaliditetom na radnom mestu i u vezi sa zapo{ljavanjem. Kao
posebnu slabost Zakona autor isti~e ~injenicu da on nije razradio sistem sankcija, da nije definisao koga treba smatrati invalidom, {ta je sve zabranjeno kao vid
diskriminacije, kao i nepostojanje poverenika (ombudsmana) za prava osoba sa
invaliditetom.
Klju~ne re~i: prava osoba sa invaliditetom, Zakon o spre~avanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom, pravo na rad, ombudsman, {vedsko pravo.
Stariji ~itaoci PreOKRETa mo`da se jo{ se}aju obe}anja nedavno
upokojenog Predsednika (a ne vampira) glede {vedskog socijalizma. Obe}anje je dato, ako me pam}enje jo{ slu`i, izme|u dve istorijski dalekose`ne Predsednikove opaske, opomene da niko ne sme da nas bije i upozorenja da mi i te kako umemo da bijemo druge. Ni njegovi sabesednici
s druge strane tada{njih (da li i sada{njih?) ideolo{kih rovova nisu mu
ostali du`ni: smesta nam obe}a{e ni{ta manje no {vedsku monarhiju. Tako je po~etkom devedesetih daleka skandinavska zemlja postala i ostala
deo ovda{njeg politi~kog folklora. Toga sam se setio dok sam ovih dana, bez {engenske vize i {trapaca neizbe`nog na svakom pravom putovanju, po slu`benoj du`nosti plovio virtuelnim prostranstvom {vedske birokratije. Doma}ini behu vi{e nego ljubazni: neuvre|eni mojim krajnje
neuvi|avnim neznanjem {vedskog jezika, u~tivo mi se obrati{e na engleskom. Politi~ari k’o politi~ari: odmah mi ponudi{e svoje taze ispeglane
biografije, svoje najnovije izjave o opasnostima globalnog zagrevanja,
~ak i svoje sve`e u{tirkane fotografije sa kojih zra~i nepomu}eni optimi121
Hereticus, 3-4/2006
Predrag Vukasovi}
zam zemlje koja je poslednji rat vodila po~etkom XVIII veka. Uzvratih
so~nom psovkom, za{ti}en kako dvostrukom virtuelno{}u koju Internet
pru`a nekom ko dolazi iz jedne virtuelne dr`ave, tako i neosvojivim bedemima doma}eg BHS jezika. Nemam vremena za va{e napirlitane egzibicije; ja sam agent na supertajnom zadatku – pomislih; moja misija je
toliko tajna da pojma nemam ni ko me {alje, ni {ta taj neznanac zapravo ho}e od zakona po koje me je poslao. No kad sam se tu ve} nekako
obreo, nije zgoreg da u~inim ne{to i za invalidski pokret, kojeg se svojevremeno odrekoh zbog idejnih neslaganja oko Zakona o spre~avanju
diskriminacije prema osobama sa invaliditetom, onog istog koji je Narodna skup{tina upravo usvojila. Ili je mo`da re~ o ne~em drugom, {to sa
predlogom re~enog Zakona ima zajedni~ko samo ime. Ko u onom {to
sledi bude video ono ~uveno “Eto, vidi{ da sam bio u pravu”, proma{i}e
temu. Ovo je samo pri~a o tome kako to rade [ve|ani.
[vedski zakonopisci su skromni ljudi, koji ne sanjaju da svojim delima pomra~e slavu Justinijana ili Napoleona. Njihovi zakoni ne te`e normiranju celokupne dru{tvene stvarnosti; to nisu knji`urine koje je te{ko
vu}i sa sobom. ^ak bi i pomenuti Zakon o spre~avanju diskriminacije
prema osobama sa invaliditetom, nastao – da podsetim one koji su skloni lakom zaboravljanju – kao rezultat kompromisa izme|u zahteva za
kodifikacijom celokupnog invalidskog zakonodavstva i stava da u postoje}e zakone treba unositi odredbe koje omogu}avaju efektivnu ravnopravnost osoba sa invaliditetom, delovao nezgrapno poput poslovi~nog
slona u prodavnici predmeta od porculana. Zakon po meri ~oveka. Pada mi na pamet skorojevi}ko razo~aranje bogatih i dokonih ameri~kih,
japanskih ili emiratskih turista suo~enih sa firentinskom renesansom li{enom monumentalnosti kula-bliznakinja ili kuvajtskih vodotornjeva.
Akt o kojem je ovde re~ zove se Zakon o zabrani diskriminacije
prema osobama sa invaliditetom na radnom mestu i u vezi sa zapo{ljavanjem. Kako odavno nisam ljubitelj doslovnog prevo|enja engleskih
fraza, prili~no omiljenog kod onih koji su svetski jezik u~ili na skra}enim kursevima, bio sam slobodan da podvu~enim opisnim izrazom prevedem englesko the working life. Ako je nekom ipak stalo do “radnog
`ivota”, neka mu bude. Bitno je da se Zakon odnosi na diskriminaciju
na radnom mestu i prilikom zapo{ljavanja, da nema veze sa arhitektonskim preprekama, trajnim zbrinjavanjem ili polo`ajem invalidskih organizacija. U velikom svetu ne upra`njavaju zbrajanje baba i `aba.
Zadatak Zakona (cilj, svrha, razlog zbog kojeg je donet) jeste borba protiv diskriminacije pomenute u njegovom nazivu. Nema pozivanja
na Ustav ili na me|unarodne pravne akte; nema lo{ih prevoda slu`bene
frazeologije me|unarodnih humanitarnih organizacija, ni ove{talog vo-
122
[vedsko, ne na{e
kabulara doma}ih humanisti~kih glasnogovornika. Ako neko misli da je
diskriminacija invalida koji ho}e da se zaposle ili onih koji ve} negde rade prava stvar, ovaj ga zakon ne}e ubediti u suprotno. Vaspitavaju nas
u~itelji, a ne zakonopisci. Ako se neko ne povinuje odredbama Zakona,
slede sankcije. [vedskog ministra pravde tamo{nje invalidske organizacije nisu morale da ube|uju kako zakon bez sankcija nije zakon. Niti bi
tamo neko od mene tra`io da o tome pi{em re~enom ministru.
Koga treba smatrati invalidom? Invalidnost je svako trajno ograni~enje ~ovekovih fizi~kih, mentalnih ili intelektualnih funkcionalnih sposobnosti, koje je usled povrede ili bolesti nastalo prilikom ro|enja ili u
kasnijem `ivotu, kao i takvo funkcionalno ograni~enje sposobnosti koje jo{ nije nastalo, ali za koje se opravdano mo`e o~ekivati da }e nastati. Ova relativno jednostavna definicija jedino je uputstvo koje Zakon
daje poslodavcima i zaposlenima kojima se name}u ozbiljne obaveze u
njihovom pona{anju prema invalidima. Nema nikakvog spiska bolesti
i/ili stanja koje mogu prouzrokovati invalidnost, pri ~emu su retke, egzoti~ne bolesti prirodno izostavljene, pa se pacijenti, organizovani po dijagnozama, bore izme|u sebe ~ija }e dijagnoza dospeti na ~arobni spisak, na op{te uveseljenje zdravstvene birokratije. Jo{ manje ima mesta
~inovni~kom nasilju nad `ivotom, izra`enom u stavu da je invalid samo
onaj ko ima potvrdu odgovaraju}e lekarske komisije.
[ta je zabranjeno? Zakon razlikuje dve vrste diskriminacije: neposrednu (direktnu) i posrednu (indirektnu); oba oblika su, naravno, zabranjena. Neposrednu diskriminaciju vr{i svaki poslodavac koji osobu
sa invaliditetom koja tra`i zaposlenje ili zaposlenoga sa invaliditetom stavlja u nepovoljniji polo`aj, postupaju}i prema njima manje susretljivo nego {to bi u sli~noj situaciji postupio prema licima bez invaliditeta, sem
ukoliko poslodavac ne doka`e da nepovoljniji polo`aj u koji stavlja invalida nema veze sa invalidno{}u. [vedski zakon, dakle, nala`e poslodavcu da se prema svima koji se na|u u analognim situacijama odnosi
na isti na~in; na poslodavcu le`i teret dokazivanja da u konkretnom slu~aju analogija ne postoji. Takvo re{enje, naravno, odstupa od na~ela klasi~nog gra|anskog prava, koje po svaku cenu nastoji da izbegne dokazivanje negativnih ~injenica. Za [ve|ane, me|utim, takva visokoparna
pravnofilozofska razmatranja imaju manju te`inu od prakti~ne i pragmati~ne potrebe da se spre~i diskriminacija uz istovremenu za{titu legitimnih interesa poslodavca. Na{ zakonodavac, o~ito, ima neke druge
prioritete. Sem toga, {vedski zakonopisac se na jo{ jedan na~in obezbedio od zloupotrebe zabrane diskriminacije: zabrana se ne odnosi na slu~ajeve u kojima je diskriminatorsko pona{anje opravdano s obzirom na
ideolo{ke ili druge posebne interese koji su o~igledno va`niji od spre~avanja diskriminacije prema osobama sa invaliditetom na radnom mestu
123
Hereticus, 3-4/2006
Predrag Vukasovi}
i u vezi sa zapo{ljavanjem. Priznajte da ovo ipak niste o~ekivali od prosve}enih Skandinavaca. Nije li jednom jedinom re~enicom obesmi{ljen
~itav Zakon? Kod nas bi nesre}ni zakonodavac koji bi uneo takvu odredbu navukao pravedni~ki gnev naj{ireg fronta organizovanih demokratskih snaga na ~elu s nevladinim organizacijama kao avangardom. S
pravom, jer bi takva jeres neodgovornim politi~arima, u kojima – hvala
Bogu – ne oskudevamo, dala smrtonosni torpedo kojim bi bez muke potopili sve dobre namere predlaga~a takvog zakona. Ipak, ne prenagljujmo; pre nego {to osudimo, poku{ajmo da razumemo. Svi }emo se slo`iti
da postoje stvari beskrajno va`nije od spre~avanja diskriminacije. Ljudski `ivot, bezbednost imovine, nesmetano obavljanje privredne delatnosti, ~ak i maksimizacija profita – na u`as de`urnih humanista, primeri su
koji mi trenutno padaju na pamet. U redu, ali za{to uva`eni {vedski zakonopisac nije taksativno naveo sve interese va`nije od spre~avanja diskriminacije? Zato {to nije imao poverenja u sopstvenu ma{tu, smatraju}i da zami{ljanje svih situacija u kojima se spre~avanje diskriminacije
povla~i pred va`nijim, dru{tveno prihva}enijim ciljevima i vrednostima
prevazilazi ljudske mo}i. Uostalom, na dalekom Severu ne znaju za dra`i ideolo{ki pravdane strahovlade, institucija koje postoje da bi bile izvrgnute ruglu, vlasti kao najunosnije privredne delatnosti i poslu{ni~kog
mentaliteta koji se nije odmakao dalje od kolektivne mudrosti da “{ut s
rogatim ne mo`e”. Severnja~ki pravnici u`ivaju tu lagodnost da mogu
pomenuti ideolo{ke interese, a da ne budu osumnji~eni za komunizam.
Kako bi rekli stari Rimljani, “{to prili~i Jupiteru, ne prili~i volu”. Zabranjena je i posredna diskriminacija: poslodavac ne mo`e invalidno lice koje tra`i zaposlenje ili zaposlenog invalida staviti u nepovoljniji polo`aj
primenom odredbe, kriterija ili proceduralnog pravila koji va`e za sve,
ali koji prakti~no dovodi invalida u nepovoljniji polo`aj u odnosu na lica bez invaliditeta. Sli~no zabrani direktne diskriminacije, ni ova zabrana se ne primenjuje u slu~aju kad je cilj doti~ne odredbe, kriterija ili proceduralnog pravila opravdan razumnim razlozima i kada je ta mera podobna i neophodna za ostvarenje takvog cilja. Da bi, dakle, mera koja
se odnosi na sve ali koja poga|a invalide u ve}oj meri nego druge bila
dozvoljena, ona mora:
– imati za cilj ne{to {to je “razumno”, dru{tveno prihva}eno, odnosno ostvarivati interes va`niji od spre~avanja diskriminacije;
– biti adekvatna, odnosno zaista ostvarivati postavljeni cilj, te
– biti neophodna, to jest da se postavljeni cilj ne mo`e ostvariti
merama koje ne spadaju u posrednu diskriminaciju.
Definicijom neposredne i posredne diskriminacije ostavljen je dovoljan prostor ostvarivanju poslodav~evog jedinog opipljivog interesa –
124
[vedsko, ne na{e
maksmizacije profita (ne vidim {ta bi se drugo moglo kriti iza “razumnih, opravdanih razloga” ili “interesa va`nijih od spre~avanja diskriminacije”), ali je istovremeno pru`ena za{tita od li~nog maltretitiranja invalida. Konkretno, poslodavac }e bez posebnih problema, u skladu s
drugim delovima {vedskog radnog zakonodavstva, otpustiti invalida ~iji
radni u~inak ne zadovoljava njegove potrebe, ili onoga ~iji su materijalni tro{kovi rada ve}i od standardnih, ali nikad ne mo`e otpustiti radnika zato {to ne mo`e da gleda njena/njegova invalidska kolica.
Na koje postupke poslodavca se odnosi zabrana diskriminacije?
Definicija diskriminacije nu`no mora biti uop{tena; iz nje ne mora svako na prvi pogled uvideti koje pona{anje Zakon zabranjuje. Da bih je
u~inio razumljivijom, stalno sam morao dopunjavati zakonopisca, do{aptavati mu ono {to bi i sam morao eksplicitno re}i da je imao posla sa
zaostalim Balkancima. Sre}om, mom {vedskom doma}inu je i samom
palo na um da tamo{nji prezauzeti biznismeni ne}e imati dovoljno sluha
za logi~ko-jezi~ke vratolomije pravni~kog cepidla~enja. Zato se postarao
da stavi ta~ku na i, te sam ka`e ono {to je hteo da ka`e u prethodno
analiziranim definicijama. Dakle, zabrana diskriminacije odnosi se na
slu~ajeve kad poslodavac:
1. odlu~uje o uslovima za zaposlenje novih radnika, me|u prijavljenim kandidatima bira one koje }e pozvati na razgovor i sprovodi druge mere u okviru postupka zapo{ljavanja (provera znanja, psihofizi~kih
sposobnosti i sl.);
2. odlu~uje o napredovanju u slu`bi ili bira zaposlene koje }e poslati na profesionalno usavr{avanje;
3. primenjuje odredbe zakona i kolektivnih ugovora o plati i drugim pravima iz radnog odnosa (poslodavac, dakle, odlu~uje o zaposlenju,
ali ne i o platama i drugim pravima zaposlenih, jer je u tom pogledu vezan zakonom i kolektivnim ugovorom, {to je ne~uveno za na{e, balkanske prilike);
4. odre|uje poslove i radne zadatke zaposlenih, te
5. jednostrano raskida radni odnos, daje trenutni otkaz, vr{i smanjenje radne snage na drugi na~in ili preduzima druge mere znatnog obima protiv interesa zaposlenih.
Sad je ipak ne{to jasnije, zar ne?
Zar samo to? – mogu da ~ujem razo~arane uzdahe ~italaca. Ipak
smo od [vedske, bila ona socijalizam ili monarhija, o~ekivali vi{e. Podsetio bih nestrpljivce da to prezreno “samo”, formalna ravnopravnost
koja ne obezbe|uje stvarnu jednakost mogu}nosti invalida i neinvalidne
ve}ine, deluje kao nedosanjani san u zemlji u kojoj svakako imate pravo na rad, ali ne i pravo da `ivite od svog rada, u kojoj je va{a sloboda
125
Hereticus, 3-4/2006
Predrag Vukasovi}
kretanja uslovljena ne samo famoznim arhitektonskim barijerama ve} i
radnim vremenom lokalne plja~ka{ke bande, u kojoj parlament obara
rekorde u broju donetih zakona koje dr`ava prva kr{i jer se za njihovu
primenu nisu “stekli uslovi”. Tek kad bude zadovoljena forma elementarne uljudnosti, mo`emo po}i dalje, u potragu za Svetim Gralom jednakosti. Uostalom – skromno dodaje moj ljubazni {vedski doma}in – to
ipak nije sve. Zabrana neposredne diskriminacije prekr{ena je i u slu~aju da poslodavac prilikom zaposlenje osobe sa invaliditetom, njenog napredovanja u slu`bi ili profesionalnog usavr{avanje posebnim merama
podr{ke i adaptacije radnog mesta ne pru`i uslove za rad sli~ne uslovima koje ima osoba bez invaliditeta, ukoliko je opravdano od poslodavca zahtevati preduzimanje takvih mera. Dakle, poslodavac je du`an da
preduzme mere organizacione i tehnolo{ke prirode kako bi zaposleni sa
invaliditetom radili u pribli`no istim uslovima kao i njihove neinvalidne
kolege. Ta du`nost je, me|utim, kao i sve ostalo u ovoj prozai~noj zemlji, uokvirena razumnim granicama; ipak ne mo`ete tra`iti od svog poslodavca, makar on bio [ve|anin, da postavi fabriku naglava~ke samo
zato {to je vama tako zgodnije da u|ete u nju.
Osoba koja tra`i zaposlenje – bila ona zdrava kao dren, invalid ili
vanzemaljac – i ne bude primljena, kao i zaposleni koji ne dobije unapre|enje u slu`bi ili ne bude poslat na profesionalno usavr{avanje, mo`e zahtevati od poslodavca koji nije ispunio njena o~ekivanja pismeno
obave{tenje o stru~noj spremi, radnom iskustvu i drugim profesionalnim kvalitetima sre}nika koji je primljen na posao, dobio unapre|enje
ili poslat na profesionalno usavr{avanje. Naoko bezna~ajno pravo. [ta,
za ime Bo`je, mo`ete raditi s pismenim obave{tenjem? Ovde na scenu
stupa psihologija. Lako }e se na}i, ne samo ovde nego i u umivenoj Skandinaviji, poslodava~ki dripac koji }e vam odbrusiti da ne prima kljakave, da onaj bez noge ne mo`e biti {ef pogon ili da kurs za poslovnog
sekretara nije za slepice. Me|utim, kad takvo remek-delo uvi|avnosti i
u~tivog opho|enja treba staviti na papir, ne{to zapne. Ne mo`ete napisati ba{ sve ono {to pomislite ili izgovorite. To je samo ambala`a – ve}
~ujem gnevni uzvik nevidljivog sabesednika. Ta~no; ali za{to potcenjujete ambala`u? Kao {to radije kupujete ukusno upakovanu sitnicu nego
isto to ni{ta bez svog {lja{te}eg omota, prijatnije vam je da budete odbijeni uz ljubazan osmeh i gomilu komplimenata nego uz balkansko sikter.
Sem toga, pi{u}i vam obave{tenje, poslodavac ima priliku da jo{ jednom
razmisli o opravdanosti svog izbora; ma koliko mala bila mogu}nost da
se on tom prilikom predomisli, ne treba je unapred odbaciti.
Poslodavac se ne sme svetiti zaposlenom koji ga prijavi zbog kr{enja ovog Zakona. Morao sam dva puta pro~itati ovu re~enicu ne bih
li se uverio da je moj {vedski doma}in ozbiljan. Ne zato {to mislim da je
126
[vedsko, ne na{e
pravo na osvetu fundamentalno ljudsko pravo, no stoga {to pretpostavljam da je zabrana odmazde zbog kori{}enja prava op{te pravno na~elo,
da je nepotrebno ponavljati ga u svakom posebnom zakonu. Kako ipak
ne verujem da je {vedskom zakonopiscu bilo posebno stalo do broja ~lanova u zakonu, mora postojati razlog {to je re~enu zabranu uvrstio u
svoju umotvorinu. Ko, svete}i se, u~ini krivi~no delo, pada pod udar krivi~nog zakonodavstva; ko nedozvoljenim ~injenjem ili ne~injenjem nanese drugome {tetu, podle`e gra|anskopravnoj odgovornosti, kako }emo uskoro videti i na primeru ovog Zakona. Dakle, ovom zabranom nisu
obuhva}eni delikti, sankcionisani na drugom mestu. Ovde se imaju u vidu poslodav~eve radnje, ina~e dopu{tene drugim zakonima, kojima on
nanosi {tetu zaposlenom koji ga je prijavio zbog kr{enja Zakona. Kako
dokazati da je u pitanju osveta, a na dopu{teno vr{enje sopstvenih prava? Pretpostavimo da poslodavac na osnovu zakona i kolektivnog ugovora mo`e, pod odre|enim uslovima i u odre|enoj meri, smanji platu
zaposlenima. Ako on to u~ini svima koji ispunjavaju uslove, nije re~ o
odmazdi, bez obzira {to je plata smanjena i vama koji ste ga prijavili. Ali
ako je plata smanjena samo vama, to predstavlja odmazdu zabranjenu
ovim Zakonom, iako je sve ura|eno u skladu sa drugim propisima. Elem,
ni ova odredba nije suvi{na, kako mi se ~inilo u prvi mah.
Do sada smo imali posla sa zlim poslodavcem, likom tako omiljenim levi~arskim aktivistima svih boja. On je uistinu najopasniji – ne zato {to je posebno zao, ve} zato {to ima najve}u vlast u kapitalisti~kom,
htedoh re}i slobodnotr`i{nom preduze}u. Ali {ta je s na{im zdravim kolegama? Zar oni tako|e ne mogu biti bahati, bezobzirni, preponosni na
sopstvenu neinvalidnost? Moj {vedski doma}in zami{ljeno klima glavom;
takvo nedoli~no pona{anje zaposlenih obuhva}eno je pojmom uznemiravanja. Pod njim se u smislu ovog Zakona podrazumeva takvo pona{anje kojim se naru{ava integritet zaposlenog invalida na radnom mestu
ako je doti~no naru{avanje integriteta vezano za ~injenicu da je uznemiravana osoba invalid. Ako osoba sa invaliditetom smatra da je uznemiravana na radnom mestu zbog svoje invalidnosti, poslodavac je du`an
da ispita okolnosti pod kojima se uznemiravanje dogodilo i da preduzme mere koje se od njega s razlogom mogu tra`iti da se uznemiravanje
prekine. Poslodavac je pred Zakonom odgovoran za pona{anje zaposlenih prema radniku sa invaliditetom; u slu~aju uznemiravanja on kr{i Zakon, jer nije spre~io uznemiravaju}e pona{anje svojih zaposlenih. Nije
lako biti poslodavac u [vedskoj; mo`da se zato Predsedniku ova zemlja
u~inila socijalisti~kom.
To je sve. Ostatak, vi{e od dve tre}ine Zakona, predstavlja sankcioni{u}e-proceduralne trice i ku~ine, nedostojne pa`nje jednog po{tenog ministra pravde posve}enog reformama i ulasku u EU. Ali |avo per-
127
Hereticus, 3-4/2006
Predrag Vukasovi}
verznosti mi ne da mira; re{ih se da zavirim i u tu kutiju. Kad je mogla
Pandora, {to ne mogu ja?
Najpre naleteh na invalidnost (ni{tavost) pravnih poslova koji sadr`e klauzule suprotne odredbama Zakona. Poni{tavaju se sve ugovorne odredbe kojima se nala`e ili dopu{ta diskriminacija zabranjena Zakonom. Prevedeno na jezik uli~nih grafita: d`abe ste pisali. Za pravna
zanovetala ima i dodatak. Na Zapadu se, naime, ne odri~u odve} lako
ugovora; on je tamo za ugovorne strane stvarno zakon, otprilike ono {to
je kod nas ~lanstvo u vladaju}oj partiji; za njegovo izvr{enje se bore dokle god je takva borba pravno mogu}a. Ukoliko se ugovor koji sadr`i neku nepodop{tinu mo`e popraviti uklanjanjem iste, on se popravlja. Ako
je zaposleni diskriminisan odredbom ugovora sa poslodavcem (pojedina~nog ugovora o zasnivanju radnog odnosa) na na~in zabranjen Zakonom, takva odredba }e se na zahtev zaposlenog izmeniti ili proglasiti
neva`e}om. Ako je osporena ugovorna odredba od bitnog zna~aja za
ugovor u celini tako da se u slu~aju njenog ukidanja ne mo`e s razlogom
zahtevati da drugi delovi ugovora ostanu nepromenjeni, takvi delovi }e
se izmeniti ili }e se ugovor u celini poni{titi. Ako je zaposleni diskriminisan na na~in zabranjen Zakonom time {to mu je poslodavac uru~io
obave{tenje o raskidu radnog odnosa ili drugim takvim pravnim aktom
poslodavca (koji ima za posledica raskid radnog odnosa – dopuna moje
malenkosti), takav poslodav~ev pravni akt }e se poni{titi.
Zatim dolazi naknada {tete, koju na Zapadu sudovi shvataju malo ozbiljnije nego kod nas. Ako neko (~itaj: poslodavac) izvr{i neposrednu ili posrednu diskriminaciju zabranjenu Zakonom, odgovara za {tetu pri~injenu diskriminisanoj osobi sa invaliditetom i du`an je da je naknadi. Odgovara tako|e i za {tetu nastalu ~inom odmazde prema osobi
koja je prijavila diskrimini{u}i postupak, kao i za {tetu izazvanu propu{tanjem da ispuni svoje obaveze iz ovog Zakona. Jednostavno, nepristrasno i efikasno. To jest, bilo bi efikasno, kad bi sudovi u ovoj zemlji radili
svoj posao, kad parnice za naknadu {tete ne bi trajale decenijama i kad
sudski tro{kovi ne bi vi{estruko prema{ivali iznos dosu|ene od{tete. Tada se, gospodine ministre pravde, pisci propalih zakonskih projekata ne
bi dovijali da raznim, priznajem nezgrapnim, prekr{ajnim i krivi~nim
sankcijama nadomeste nedopustiv nerad redovnih sudova u gra|anskim
sporovima. Tada bismo mogli pokrasti mog {vedskog doma}ina, pozajmiv{i njegova re{enja bez gorkog saznanja da nepodno{ljivom lako}om
elegantne jurisprudencije ~inimo medve|u uslugu onima radi kojih je
zakon donet. Tada svakako ni ovaj tekst ne bi bio napisan. Bogata, mo}na, pravno ure|ena, [vedska mo`e sebi dopustiti da bude i velikodu{na;
u opravdanim slu~ajevima obaveza naknade {tete mo`e biti umanjena
ili potpuno izostati. Mo`ete li zamisliti haos koji bi nastao da neki suvi{e
128
[vedsko, ne na{e
revnostan prepisiva~ evropskih zakona unese sli~nu odredbu u na{e zakonodavstvo?
Najlep{e dolazi na kraju. [lag na torti. Moj {vedski doma}in je toliko zaostao da jo{ nije ~uo za epohalni pronalazak na{ih eksperata –
pravni perptuum mobile, zakon koji se sprovodi sam od sebe. Zato je,
isklju~ivo radi sprovo|enja ovog Zakona (a on se – podse}am zaboravne – odnosi samo na spre~avanje diskriminacije prema osobama sa invaliditetom na radnom mestu i prilikom zapo{ljavanja), stvorio posebnog
ombudsmana. Lako je [ve|anima s ombudsmanom; kod njih je ta biljka obi~an korov, koji raste bukvalno svuda; za{to ne bi uspevao i me|u
invalidima? Uostalom – {apu}e mi advocatus diaboli – po{to su nam uvalili svoje stare vozove, verovatno nisu bez para. [ta, dakle, radi ombudsman za invalidnost (jo{ jedan bukvalizam sa engleskog za ve`banje jezi~kog ~ula)? Pre svega, ube|uje poslodavce da se dobrovoljno
povinuju Zakonu. Oni su du`ni da mu dostave sva obave{tenja zna~ajna za vr{enje nadzora nad sprovo|enjem Zakona. Ako ne dostave, sledi nov~ana kazna. Me|utim, moj {vedski doma}in nemo mnogo poverenja u birokratsku pamet, bila ona i ombudsmanska. Zato dodaje da
se poslodavci ne smeju optere}ivati davanjem nepotrebnih obave{tenja.
Poslodavac ne mora pru`iti tra`enu informaciju ako postoje posebni razlozi za takvo uskra}ivanje. Ponovo odmahujem glavom: kod nas bi
takve odredbe vrlo delotvorno poni{tile obaveznost davanja obave{tenja iz prethodnog paragrafa. Valjda moj {vedski doma}in zna {ta radi.
Nisam ba{ siguran, jer on upravo vadi iz rukava slede}eg keca: Upravu
za borbu protiv diskriminacije (Bord protiv diskriminacije za one koji
govore novosrpski). Smejem se: jedina analogna doma}a ustanova koje
mogu da se setim jeste Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. O~igledno postoji izvesna nepodudarnost izme|u na{ih i {vedskih
prioriteta. Dakle, protiv odluka ombudsmana nezadovoljna strana
mo`e se `aliti re~enoj Upravi ({vedskoj, ne na{oj), ~ija su re{enja
kona~na. Pre dono{enja odluke pred Upravom (mo`da bi je, bar u
ovom slu~aju, trebalo pre nazvati Sudom) odr`ava se rasprava kojoj
prisustvuju ombudsman i poslodavac koji se `alio na njegovu odluku,
odnosno njegov pravni zastupnik. Rasprava se ne dr`i kad Uprava
proceni da je ona nepotrebna.
Vratimo se ombudsmanu. Pored toga {to zagor~ava `ivot poslodavcima tra`e}i razne izve{taje, on mo`e u ime o{te}enog pojedinca – diskriminisane osobe sa invaliditetom podneti tu`bu nadle`nom sudu ako
na to pristane o{te}eni i ako ombudsman smatra da je takav spor va`an
za primenu ovog Zakona. Na sporove vezane za diskriminaciju prema
osobama sa invaliditetom na radnom mestu i prilikom zapo{ljavanja primenjuju se odredbe zakona koji reguli{e postupak u sporovima o prav-
129
Hereticus, 3-4/2006
Predrag Vukasovi}
ima iz radnog odnosa; oni su, dakle, izuzeti iz nadle`nosti redovnih sudova, {to doprinosi efikasnijem sprovo|enju Zakona.
Napu{taju}i virtuelni prostor Kraljevine [vedske, setio sam se beogradskog grafita iz na{ih olovnih godina: “Bolji svet je mogu}.”
Predrag Vukasovic
SWEDISH, BUT NOT OURS
Summary
Abstract: In this paper the author critically writes about certain solutions
and weaknesses of the Act on the Prevention of Discrimination of People with
Disabilities by comparing the provision of this act with the Swedish legal act.
The subject matters of his criticism are statutory provisions referring to the prohibition of discrimination of people with disabilities in their job position and in
regard to their employment. The author emphasises the following weaknesses
of this act: the penalty system is not developed, the act did not define who is considered to be a disables person, what forms or discrimination are forbidden, as
well as the lack of an ombudsman for the rights of persons with disabilities.
Key words: rights of disabled persons, the Act on the Prevention of Discrimination of People with Disabilities, the right to employment, the Ombudsman, the Swedish law.
130
...............
TOKOVI
...............
Rade Drainac
DEMOKRATIJA
Treba isklju~iti zauvek li~ne sukobe iz na{eg javnog `ivota. Na{e
novinarstvo, vo|eno jednom starinskom tradicijom partizanskih borbi,
na{u javnost bilo je zatrovalo li~nim a ne ideolo{kim sukobima. U na{em savremenom politi~kom `ivotu jo{ uvek, mada ne u tolikoj meri kao
pre, dobija se utisak da su u pitanju samo li~nosti a ne ideologije, pojedina~ni interesi a nikako op{ta narodna korist. Uvek su se isticale samo
li~nosti, kao da su iz njih zra~ile ideologije i kao da te li~nosti, u stvari,
nisu bile posledica dru{tvene stvarnosti u datom momentu, {to je takav
na~in na{ politi~ki `ivot odvajalo od jedne ideolo{ke narodne borbe. Dodu{e za politiku su potrebne i li~nosti, ali kako politika ne zna za sentimentalnost, {to vi{e treba na{u javnost upu}ivati ideologijama da jednom,
kao u mnogim uzdignutim zapadnim zemljama, javno mnjenje postane
najzna~ajniji faktor celokupnog na{eg dru{tvenog ure|enja. Treba potkrepljivati svest u na{em dru{tvu vi{e o kolektivnim nego o pojedina~nim
koristima, i, u svakoj prilici, narodno kretanje odvajati od sitnih pojedina~nih partijskih strasti.
Na javno mnjenje malo se u nas obra}ala pa`nja. Glas javnog mnjenja li~io je glas vapiju}eg u pustinji. Izvesni politi~ari namerno su stvarali ve{ta~ko javno mnjenje, ~iji je glas porazno i nenarodski odjekivao
{irom celokupne dr`ave. Re~ naroda, i najpotrebnija, nije smela da se
~uje. Ona se jedno vreme pretvorila u mukli {apat i pretila je da postane
jezikom mra~ne konspiracije. To je period najcrnje reakcije, od koje se,
sada probu|eno javno mnjenje ~isti u purgatorijumu, koji bi mogli nazvati dana{njim intermecom demokratizma.
Proces normalizacije politi~kog `ivota u nas treba rapidno ubrzati. Mi stojimo pred te{kim me|unarodnim doga|ajima i celokupan na{
narod treba da bude slo`an, naro~ito u jednom – da je Evropi najpotrebniji mir i da i na{ narod, kao va`an ~inilac u srednjoj Evropi u saglasnosti demokratskih i kulturnih naroda zapada, mo`e da u~estvuje u stvaranju ve}ih vrednosti za ~ove~anstvo no {to su krvoproli}a i ratovi. Nama
131
Hereticus, 3-4/2006
Rade Drainac
je potreban mir i demokratski poredak u zemlji, i na tome treba raditi
svim silama, ma po cenu najve}ih `rtava. Kad god Evropom krstare te{ki i tamni oblaci, vi{e no ikad potrebna nam je jednodu{nost opredeljenja. Dok je u na{oj unutra{njoj politici preovla|ivala puna narodna volja i svest, pravilna orijentacija prema inostranstvu donela nam je velike
blagodeti, a na prvom mestu teritorijalno ostvarenje Jugoslavije ovakva
kakva je. Mi ne smemo zaboraviti stare prijatelje, ni biti uskogrudi da
nove, saobrazno na{em tradicionalnom gostoprimstvu, odbijemo. U tome treba da u~estvuje jednodu{no celokupan na{ narod. Bez njegove volje i `elje ni{ta ne treba raditi. A da se narodna volja ostvari, treba {to
pre dopustiti da narod tu svoju volju afirmi{e kroz demokratiju, kroz punopravnu selekciju najkonstruktivnijih na{ih dru{tvenih snaga.
Jedan deo na{e “inteligencije” zatrovan je fa{isti~kim idejama, i
to onim ku`nim idejama Jefti}a i njegovih kobnih satelita, koji bi hteli
pod grlo narodne volje da stave svirepi politi~ki no` autokratije i uzurpacije.
Bacite pogled samo na legiju skribenata od Velmara Jankovi}a do
misti~no pla~ljivih {aputanja Ive Andri}a, Veljka Petrovi}a, ]orovi}a
(koji se te{ko zamerio na{oj studentskoj omladini) i drugih, pa }ete videti da su svi ti dotrajali intelektualci, u stvari, sumorni seja~i pani~ne
svetlosti jednog pre`ivelog umovanja, kome nema mesta u dana{njoj dru{tvenoj stvarnosti. U ~asu kad se proklamuju parole integralne demokratije, jedino spasonosne po na{ unutra{nji razvoj, ti fosilni intelektualci,
tu i tamo, prosipaju feudalno trnje fraza i pojmova, zaga|uju}i na{a svetili{ta, od pozori{nih dvorana do tribina sa kojih su, u nas, uvek govorili
samo napredni i konstruktivni elementi.
Tim slepim fa{istima treba prepre~iti put po svaku cenu.*
*
132
Slika aktuelnih doga|aja, I/4, 23.4.1936, str. 1.
..................
ZBIVANJA
..................
Vladimir Vodineli}
Pravni fakultet univerziteta Union
Beograd
POVODOM MODELA ZAKONA
O ZA[TITI PODATAKA O LI^NOSTI
1. Va`e}i Zakon o za{titi podataka o li~nosti (“Slu`beni list SR
Jugoslavije” br. 24/1998) donet je znatno nakon {to je ve}ina zemalja
ve} uveliko primenjivala zakone o za{titi podataka o li~nosti i umnogome izmenila po~etne zakone. Ve} {ezdesetih godina XX veka SAD su
po~ele sa zakonodavnim zahvatima u ovoj oblasti, a u slede}oj deceniji
zakone su imale mnoge evropske zemlje. Donet u vreme kada su drugde na sceni bile ve} tre}a i ~etvrta generacija zakona o za{titi podataka o li~nosti, doma}i zakon o za{titi podataka o li~nosti sam, ipak, nije
nadi{ao karakteristike zakona druge generacije.
Na nastojanje nekih sektora dr`avne vlasti {ezdesetih godina da,
primenom automatizovane obrade podataka, stvore centralne nacionalne banke podataka o licima, pravni poredak je odgovorio u vidu prvih
zakona o za{titi podataka, koji su izrazito nastojali da obradu podataka
podvrgnu dr`avnoj kontroli, bave}i se i te kako tehni~kom dimenzijom
stvari. Nova tehnologija obrade podataka, nagla{eno do`ivljavana kao
nehumana, kada je drasti~nim pojeftinjenjem ure|aja i tro{kova obrade
prestala da bude privilegija samo najmo}nijih sektora vlasti i privrede i
po~ela {iroko i decentralizovano da se primenjuje u svakodnevici u raznim segmentima dru{tva, bila je propra}ena u drugoj generaciji propisa opremanjem gra|anina na koga se obra|ivani podaci odnose nizom ovla{}enja u vezi sa obradom podataka o njemu, kako bi se za{titila
njegova privatnost. Pravo na li~ni podatak, {to bi bio skupni izraz za niz
takvih pojedina~nih ovla{}enja, priznatih licu o kome se obra|uju podaci povodom obrade podataka o njemu, koncipirano je, tako, kao odbrambeno i za{titno pravo, ne samo spram dr`ave ve} i spram drugih
obra|iva~a podataka. Takvo shvatanje izmeni}e se i izmenjeno izraziti
u tre}oj generaciji propisa. Predvo|ena idejom da je gra|anin neko ko
133
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}
ima potrebu da aktivno u~estvuje u informacionim tokovima li~nih podataka o njemu, neko ko je zainteresovan da bude centar prikupljanja
podataka i da mo`e da zna za ceo njihov tok i da ga nadzire, kao i da interveni{e u njemu – ta generacija propisa gra|aninu je stavila na raspolaganje sva ovla{}enja koja takvu participaciju omogu}uju. Ova koncepcija aktivnog subjekta informacionog procesa na snazi je i danas, kada
va`i najnovija generacija propisa koja nije nastala iz neke nove, druga~ije predstave o polo`aju lica u procesu obrade podataka o njemu, nego
iz spoznaje da nije dovoljan samo jedan jedini nacionalni zakon o za{titi
podataka o li~nosti, nego da su potrebna dodatna posebna ure|enja za
obrade podataka na pojedinim podru~jima kakva su, recimo, oblast telekomunikacija, slu`bi bezbednosti, ili direktnog reklamiranja.
2. Odredba o za{titi podataka o li~nosti u Ustavu Srbije od 1990.
(“Slu`beni glasnik RS”, br. 1/1990) pisana je tako kao da je jedina potreba ~oveka o kome se obra|uju podaci – tajnost podataka o njemu.
^lan 20. mu jedino to garantuje: “Zajem~ena je za{tita tajnosti podataka o li~nosti” (st. 1). Kao {to je to ve} bilo u raznim evropskim ustavima ili u praksi ustavnih sudova, tako je i Ustav SR Jugoslavije iz 1992.
(“Slu`beni list SR Jugoslavije”, br 1/1992) pro{irio garantiju (~lan 20)
na na~in na koji je susre}emo i u aktuelno va`e}oj Povelji o ljudskim i
manjinskim pravima i gra|anskim slobodama od 2003. godine. (“Slu`beni list Srbije i Crne Gore”, br. 6/2003). ^lan 24. Povelje odre|uje:
“Za{tita podataka o li~nosti je zajem~ena. Njihovo skupljanje, dr`anje i
kori{}enje ure|uje se zakonom. Zabranjena je i ka`njiva upotreba podataka o li~nosti van svrhe za koju su prikupljeni. Svako ima pravo da
bude obave{ten o prikupljenim podacima o svojoj li~nosti, u skladu sa
zakonom” (st. 3).
Pravu na li~ni podatak obezbe|en je tako dovoljno {irok ustavni
osnov. Radi se, me|utim, o tome da i zakonodavac, izvr{avaju}i ustavotvor~ev nalog iz garantije za{tite podataka o li~nosti, obezbedi pravu
na li~ni podatak zakonsku razradu koja odgovara evropskom standardu. Dodu{e, Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava i osnovnih
sloboda ne sadr`i ovo pravo, jer ono, jednostavno, predstavlja jedno pravo koje je mla|e od te konvencije. Ali, Savet Evrope je putem 108. Konvencije za za{titu pojedinaca prilikom automatske obrade podataka o
li~nosti 1981. godine postigao me|unarodnopravno obavezivanje svih
dr`ava ~lanica potpisnica da putem nacionalnog zakonodavstva ostvare
na~ela, sadr`ana u ~lanovima 5. do 11, i time ostvare jedno zajedni~ko
tvrdo jezgro, evropski minimum. Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta Evrope 95/46 o za{titi pojedinaca u vezi sa obradom podataka o li~nosti i o slobodnom protoku podataka, oslonjena pre svega na Konven-
134
Povodom Modela zakona o za{titi podataka o li~nosti
ciju iz 1981, i na nema~ke i francuske zakone o za{titi li~nih podataka,
stvorila je obavezu za dr`ave potpisnice da je preto~e u nacionalno pravo koje je u skladu sa nacionalnim ustavom. Usledili su, potom, i drugi
akti, me|u njima Direktiva 97/66 o obradi podataka o li~nosti i za{titi
privatnosti na podru~ju telekomunikacija, Direktiva 2002/58 o obradi podataka o li~nosti i za{titi privatnosti u elektronskoj komunikaciji i Uredba 2001/45 za obradu podataka koju vr{e organi Evropske zajednice i
Unije. Povelja osnovnih prava Evropske unije (Nica 2000) u ~lanu 8, na
putu ka Evropskom ustavu (~lan 50), sadr`i tako|e pravo na za{titu podataka o li~nosti.
Va`e}i Zakon o za{titi podataka o li~nosti iz 1998. ne obezbe|uje
ovo, ustavom zajam~eno pravo na li~ne podatke na nivou evropskog standarda. On jeste, dodu{e, donet na osnovu ratifikovane Konvencije za za{titu pojedinaca pri automatskoj obradi podataka o li~nosti, od 28. januara 1981. godine. Ali, tek je direktiva Evropskog parlamenta i Saveta
o za{titi pojedinaca u vezi sa obradom podataka o li~nosti i o slobodnom
protoku podataka, od 24. oktobra 1995. godine (Official Journal L 281,
23/11/1995 P. 0031 - 0050), uspostavila evropski standard u domenu za{tite podataka o li~nosti. Nekolike vrednosti spadaju me|u osnovne koje ona afirmi{e: najve}a mogu}a transparentnost obrade podataka – svo|enje obrade podataka na neophodnu meru – {to efikasniji nadzor nad
obradom podataka. Direktiva je tako nametnula i zemljama sa mnogo
razvijenijim propisima nego {to je va`e}i doma}i Zakon da uvedu znatne izmene i dopune, koje su usledile najkasnije u prvim godinama XXI
veka. Mada je ta Direktiva doneta (1995) pre na{eg Zakona (1998), on
nije realizovao niz njenih zahteva. Da bi se oni sproveli, izmene i dopune va`e}eg Zakona morale bi biti tolike, da izrada posve novog zakona ostaje kao jedina smislena mogu}nost. Po{to nije bilo mogu}e da se
sa~uva konstrukcija va`e}eg Zakona, i da se posao obavi tek njegovim
mestimi~nim pobolj{anjima, opredelili smo se za izradu Modela posve
novog zakona.
3. ^injenica je da Zakon o za{titi podataka o li~nosti iz 1998. godine nije primenjen nijednom: niko nikada nije zatra`io za{titu koju taj
zakon pru`a. To nikako ne svedo~i o sjajnom stanju po{tovanja pravila
toga zakona u na{im `ivotima, ve}, naprotiv, svedo~i kako o nedostatku
svesti gra|ana o ugro`enosti uprkos povredama njihovih prava li~nosti
pri obradi podataka, tako i o nepoznavanju priznatih im prava. Autori
Modela zakona ra~unaju da bi prevazila`enju takvog stanja mogao, uz
ostale, doprineti Poverenik za za{titu podataka o li~nosti, ta nezavisna
institucija, izdanak ~etvrte vlasti u dr`avi koja bi se na{la gra|anima u
vezi sa ostvarivanjem njihovih prava u pogledu obrade podataka o nji-
135
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}
ma, izme|u ostalog i deluju}i na podizanje svesti o ovom ljudskom pravu. Re~ je o istom onom Povereniku kome je po Zakonu o slobodnom
pristupu informacijama od javnog zna~aja od 2004. godine (“Slu`beni
glasnik RS”, br. /2004) zadatak da gra|anima omogu}i za{titu u ostvarivanju njihovih prava u pogledu informacija od javnog zna~aja u posedu vlasti, a kome Model posve}uje svoje ~lanove 40. do 52, a poverava
mu se i nadzor nad primenom i po{tovanjem zakona (~l. 62).
Institucija Poverenika i njegova uloga ne predstavlja jedinu razliku i novinu ovog Modela u pore|enju sa va`e}im Zakonom o za{titi
podataka o li~nosti. Model zakona je nekoliko puta obimniji i po broju
~lanova ve}i od va`e}eg Zakona (66 njegovih ~lanova nasuprot 27 ~lanova va`e}eg Zakona), {to nije posledica samo nastojanja da se ova materija preciznije i jasnije uredi nego do sada, jer je ona takva da se samo
na taj na~in mo`e posti}i potrebna sigurnost, ve} je posledica i druga~ijih polaznih na~ela. Evo nekolikih novina.
Zakon bi va`io u svakoj situaciji obrade podataka o licu koje je
odre|eno ili makar odredivo (ma i posredno, bez znatnog utro{ka vremena i sredstava – ~l. 3. st. 1), dok anonimizovani i pseudonimizovani
podaci, koji ne dopu{taju prepoznatljivost lica na koje se odnose, ostaju van njegovog domena primene. Zakon se primenjuje na svaku obradu podataka o li~nosti, bez obzira na formu podatka, nosa~ podatka,
na~in obrade, elektronski ili druga~iji, cilj obrade i ostalo (~l. 3. st. 2).
Obuhva}ene su sve faze obrade podataka, po~ev od prikupljanja, preko
obrade u u`em smislu, do preno{enja drugima (~l. 3. st. 3). Obrada je
dopu{tena samo uz pristanak lica (starog bar 16 godina) na koje se podaci odnose, a bez pristanka, jedino po zakonskom ovla{}enju u odre|enim situacijama (~l. 7), i to samo ako je svrha obrade jasno odre|ena,
ako nije izmenjena, ako je dopu{tena ili nije ve} ostvarena, ako se lice
na koje se podaci odnose ne mo`e odrediti nakon {to se postigne svrha
obrade, ako je obrada savesna i po{tena, ako je na~in obrade dopu{ten,
ako je podatak koji se obra|uje potreban i podesan za ostvarenje svrhe
obrade, ako je koli~ina i vrsta podataka koji se obra|uju u srazmeri sa
svrhom obrade, ako je obra|ivani podatak istinit, potpun i nezastareo
(~l. 5). Dr`avni organ sme da obra|uje podatke o li~nosti isklju~ivo ako
je obrada neophodna za neku od svrha navedenih u zakonu (~l. 8). Podaci o licu mogu se prikupljati od tre}eg a ne od njega samog jedino u
nekoliko taksativno navedenih slu~ajeva (~l. 9). Lice na koje se podaci
odnose ima pravo da zna ko ih obra|uje, koje podatke, odakle oni poti~u, za koje se svrhe upotrebljavaju, kome se prenose, kao i da se isprave
neistiniti, upotpune nepotpuni a zastareli a`uriraju, te da se bri{u ako je
obrada nedopu{tena, {to podrazumeva precizno odre|enje odgovaraju}ih obaveza obra|iva~a, a ~emu je posve}ena glava III, ~l. 15. do 30, sa
136
Povodom Modela zakona o za{titi podataka o li~nosti
neuporedivo razra|enijim odredbama od va`e}ih. Smatra li da je uskra}en u kojem pravu, obrati}e se Povereniku, ~ije postupanje je detaljno
odre|eno (~lanovima 34. do 39). Potpuna novina je i regulisanje tzv. medijske privilegije: zbog javnog zadatka mas-medija, prirode njihove delatnosti i potrebe da se sloboda izra`avanja ne ograni~i vi{e nego {to je
dovoljno za ostvarenje opravdanih interesa lica na koje se obra|ivani
podaci odnose, obrada podataka za `urnalisti~ke svrhe podvrgnuta je
posebnom re`imu, koji ukida i ograni~ava neka prava lica na koje se podaci odnose kada se radi o obradi pre objavljivanja (~l. 31. do 33). Kako
bi gra|ani imali mogu}nost da se orijenti{u u svetu obrade podataka o
njima, bilo je neophodno omogu}iti, efikasnije nego {to va`e}i Zakon to
~ini, da mogu}i tokovi podataka o li~nosti budu {to transparentniji, ~emu, izme|u ostaloga, slu`e podrobne odredbe o evidenciji i registraciji
obra|ivanja i obra|iva~a podataka (~l. 55. do 60). I kaznenim odredbama (~l. 63) nastojalo se, u ve}oj meri nego {to je to po va`e}em Zakonu
da se doprinese po{tovanju propisanog pravnog re`ima.
4. Ako Model postane zakon, budu}i da je on spravljen kao osnovni zakon za obradu podataka o li~nosti, osta}e i dalje prostor za
posebne, dodatne propise, koji su potrebni radi ure|enja pojedinih sektora obrade podataka o li~nosti, na na~in propisa ~etvrte generacije. Kao
legi speciali, ovi propisi }e imati, na svom podru~ju primene, primat u
odnosu na op{ti zakon.
5. Prva ovda{nja demokratska vlast posle promene iz 2000. godine uvrstila je Zakon o za{titi podataka o li~nosti me|u prioritetne u procesu harmonizacije sa evropskim pravom. Ipak, ni za te vlade, a ni za sada{nje ni{ta u dr`avnoj strukturi nije ura|eno u tom pravcu. Htenje je
Centra za unapre|ivanje pravnih studija (CUPS) da u tom poslu, koji
dr`avnoj vlasti neizbe`no predstoji, bude od pomo}i izradom ovog Modela zakona, kao {to je nevladin sektor, uklju~uju}i i CUPS, u~estvovao
na razne na~ine i u pripremi znatnog broja drugih propisa u Srbiji posle
2000. godine. Rad na Modelu zapo~et je uz podr{ku Fonda za otvoreno
dru{tvo (Beograd). Interes da pred nadle`no ministarstvo iza|emo sa
najkvalitetnijim tekstom CUPS-ovog Modela zakona, bitno su podr`ale
na{e koleginice i kolege iz Media Integration and Communication Center Univerziteta (MICC) u Firenci – ekspertizom i evaluacijom Modela
zakona na~injenim u okviru zajedni~kog projekta Support to the reform
of Serbian Media Legislation towards EU standards and strengthening of
legal and technical skills of media professionals, koji se realizuje uz podr{ku Evropske komisije.
Tekst Modela potpisuju kao autori Vladimir V. Vodineli}, Aleksandar Resanovi} i Sa{a Gajin.
137
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
ZAKON O ZA[TITI PODATAKA O LI^NOSTI
– Model –
I. OP[TE ODREDBE
Predmet Zakona
^lan 1.
(1) Ovim zakonom se ure|uju uslovi za dopu{tenost obrade podataka o
li~nosti, prava lica i za{tita prava lica, ograni~enja za{tite podataka radi slobode
izra`avanja, postupak po `albi pred nadle`nim organom i nadle`ni organ, obezbe|enje podataka, evidencija, izno{enje podataka iz Republike Srbije i nadzor
nad izvr{avanjem zakona.
(2) Radi za{tite podataka o li~nosti, ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za za{titu podataka o li~nosti (dalje: Poverenik)1, kao samostalan dr`avni organ, nezavisan u vr{enju svoje nadle`nosti.
Cilj Zakona
^lan 2.
Cilj ovog zakona je da svakom fizi~kom licu osigura ostvarivanje i za{titu
prava na privatnost i ostalih prava i sloboda u obradi podataka o li~nosti.
Lice, podatak, obrada, zbirka,
rukovalac, korisnik
^lan 3.
(1) Fizi~ko lice iz ~l. 2. ovog zakona je pojedinac na koga se odnosi podatak o li~nosti, ~iji je identitet odre|en ili se bez znatnog utro{ka vremena ili
sredstava mo`e odrediti neposredno ili posredno, posebno na osnovu li~nog
imena, identifikacionog broja ili drugog obele`ja njegovog fizi~kog, psiholo{kog,
duhovnog, ekonomskog, kulturnog ili dru{tvenog identiteta (dalje: lice);
(2) Podatak o li~nosti iz ~l. 2. ovog zakona je informacija koja se odnosi
na lice bez obzira na oblik u kome je izra`ena i na nosa~ informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sli~no), na mesto pohranjivanja informacije, na to
po ~ijem nalogu, u ~ije ime, odnosno za ~iji ra~un je informacija pohranjena, na
datum nastanka informacije, na na~in saznavanja informacije (neposredno, putem slu{anja, gledanja i sli~no, odnosno posredno, putem uvida u dokument u
kojem je informacija sadr`ana i sli~no), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (dalje: podatak);
1
138
Poslove za{tite podataka o li~nosti i prava na pristup javnim informacijama
obavlja}e isto lice imenovano za Poverenika.
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
(3) Obrada podataka o li~nosti iz ~l. 2. ovog zakona je svaka radnja preduzeta sa podacima, bez obzira na to da li se vr{i automatski, poluautomatski
ili na drugi na~in, a posebno prikupljanje, bele`enje, prepisivanje, umno`avanje,
kopiranje, preno{enje, pretra`ivanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje,
ukr{tanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbe|ivanje, kori{}enje,
stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, {irenje i na drugi na~in ~injenje dostupnim, prikrivanje, izme{tanje i na drugi na~in ~injenje nedostupnim, brisanje, o{te}ivanje i uni{tavanje (dalje: obrada);
(4) Zbirka podataka o li~nosti u smislu ovog zakona je skup podataka
ustrojenih i dostupnih bar po jednom osnovu, li~nom, predmetnom ili drugom
i bez obzira na to da li su pohranjeni na jednom ili vi{e mesta (dalje: zbirka);
(5) Rukovalac zbirke podataka o li~nosti u smislu ovog zakona je fizi~ko
ili pravno lice koje je zakonom ili po pristanku lica ovla{}eno da obra|uje podatke sadr`ane u zbirci (dalje: rukovalac);
(6) Korisnik u smislu ovog zakona je fizi~ko ili pravno lice koje je zakonom ili po pristanku lica ovla{}eno da koristi podatke (dalje: korisnik).
Slobodni podaci o li~nosti
^lan 4.
Odredbe ovog zakona o uslovima za dopu{tenost obrade, kao i o pravima i obavezama u vezi sa obradom ne primenjuju se na obradu: podataka o li~nosti koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama
ili pristupa~ni u arhivima, muzejima i drugim sli~nim javnim organizacijama; podataka koji se obra|uju za li~nu ili porodi~nu svrhu; podataka koji se o ~lanovima politi~kih stranaka, udru`enja gra|ana, nevladinih i sli~nih organizacija obra|uju u tim organizacijama, ako ~lan dâ pisani pristanak za to da za obradu
podataka o njemu ne va`e odredbe ovog zakona.
II. USLOVI ZA DOPU[TENOST OBRADE
PODATAKA O LI^NOSTI
Nedopu{tenost obrade podataka o li~nosti
^lan 5.
Obrada podataka o li~nosti je nedopu{tena ako:
1. svrha obrade nije jasno odre|ena, ako je izmenjena, nedopu{tena ili
ve} ostvarena;
2. je lice na koje se podaci odnose odre|eno ili odredivo po{to je ostvarena svrha obrade;
3. obrada nije savesna ili po{tena;
4. na~in obrade nije dopu{ten;
5. podatak koji se obra|uje nije potreban ili podesan za ostvarenje svrhe
obrade;
6. je koli~ina i vrsta podataka koji se obra|uju nesrazmerna svrsi obrade;
7. podatak nije istinit, potpun ili je zastareo;
8. ovla{}eno lice nije dalo pristanak za obradu ili se obrada vr{i bez zakonskog ovla{}enja.
139
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
Odluka pomo}u automatizovane obrade
^lan 6.
(1) Odluka koja proizvodi pravne posledice za lice, ili pogor{ava njegov
polo`aj, ne sme biti isklju~ivo zasnovana na podacima koji su obra|ivani automatski i koji slu`e oceni nekog njegovog svojstva (radne sposobnosti, pouzdanosti, kreditne sposobnosti i sli~no).
(2) Odluka zasnovana isklju~ivo na podacima koji su obra|ivani automatski mo`e se doneti ako:
1. zakon to izri~ito odre|uje;
2. se usvaja tra`enje lica u vezi sa zaklju~enjem ili ispunjenjem ugovora.
(3) Licu se na njegov zahtev mora na op{terazumljiv na~in predo~iti postupak automatske obrade podataka i dono{enja odluke.
Obrada podataka o li~nosti sa pristankom
^lan 7.
(1) Pristanak za obradu podataka o li~nosti mo`e dati lice starije od {esnaest godina.
(2) Pristanak se mo`e dati preko punomo}nika, a punomo}je mora biti
overeno.
(3) Zakonski zastupnik daje pristanak za lice koje nije sposobno da dâ
pristanak.
(4) Pristanak za obradu podataka o licu koje je umrlo, odnosno nestalom licu koje je progla{eno za umrlo, daju supru`nik, deca od navr{ene {esnaeste godine `ivota samostalno, roditelji ili bra}a i sestre, odnosno lice koje je za
to odredio umrli, odnosno nestalo lice koje je progla{eno za umrlo.
(5) Pristanak se mo`e opozvati.
(6) Ako pristanak opozove, davalac duguje rukovaocu naknadu stvarnih
opravdanih tro{kova i {tete prouzrokovane opozivom pristanka, kad su ispunjeni uslovi odgovornosti za {tetu.
Zakonsko ovla{}enje za obradu
podataka o li~nosti
^lan 8.
Obrada podataka o li~nosti je dopu{tena bez pristanka ako je potrebna:
1. da bi se ostvarili ili za{titili `ivotno va`ni interesi lica ili tre}eg, naro~ito `ivot, zdravlje, fizi~ki integritet;
2. da bi se izvr{ile obaveze odre|ene zakonom, u skladu sa zakonom ili
ugovorom zaklju~enim izme|u lica i rukovaoca;
3. u drugim slu~ajevima kada je to odre|eno ovim zakonom ili drugim
propisom donetim u skladu sa ovim zakonom radi ostvarenja prete`nog opravdanog interesa.
Obrada podataka o li~nosti
koju vr{i dr`avni organ
^lan 9.
Dr`avni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave i organizacija kojoj je povereno vr{enje javnih ovla{}enja (dalje: dr`avni or-
140
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
gan) mogu obra|ivati podatke ako je obrada neophodna da bi ostvarili poslove
odre|ene propisom ili na osnovu propisa radi dr`avne bezbednosti, javnog reda i poretka, ekonomske dobrobiti zemlje, odbrane poretka, spre~avanja ka`njivih dela, za{tite zdravlja i morala, za{tite prava i sloboda drugih, a u drugim slu~ajevima, na osnovu pisanog pristanka lica, odnosno ovla{}enog lica.
Prikupljanje podataka o li~nosti
^lan 10.
(1) Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose.
(2) Od tre}eg lica podaci se mogu prikupljati ako:
1. je tako predvi|eno ugovorom zaklju~enim sa licem na koje se podaci
odnose;
2. je tako propisano zakonom ili drugim propisom donetim u skladu sa
zakonom;
3. je to neophodno s obzirom na prirodu posla;
4. prikupljanje podataka od samog lica na koje se odnose zahteva prekomerni utro{ak vremena i sredstava;
5. se prikupljaju podaci radi ostvarenja ili za{tite `ivotno va`nih interesa
lica na koje se odnose, naro~ito `ivota, zdravlja i telesnog integriteta.
Obave{tavanje o obradi podataka o li~nosti
^lan 11.
(1) Rukovalac koji podatke prikuplja od lica na koje se odnose, odnosno od tre}eg, pre prikupljanja predo~i}e licu na koje se podaci odnose, odnosno tre}em:
1. svoj identitet, bar ime, odnosno firmu, i adresu, odnosno identitet drugog lica koje je odgovorno za obradu podataka u skladu sa zakonom;
2. svrhu prikupljanja i dalje obrade podataka;
3. na~in kori{}enja podataka;
4. identitet lica ili vrste lica koja koriste podatke;
5. obaveznost i pravni osnov obaveznosti, odnosno dobrovoljnost davanja podataka i obrade;
6. prava koja pripadaju licu u slu~aju nedopu{tene obrade;
7. druge okolnosti ~ije bi pre}utkivanje licu na koje se odnose podaci,
odnosno tre}em, bilo suprotno savesnom i po{tenom postupanju.
(2) Obaveza iz stava 1. ovog ~lana ne postoji kada takvo predo~avanje
zahteva prekomerni utro{ak vremena i sredstava ili je o~igledno nepotrebno,
odnosno neprimereno s obzirom na okolnosti slu~aja, a naro~ito ako je lice na
koje se odnose podaci, odnosno tre}i, ve} upoznat s tim, ili ako lice na koje se
podaci odnose nije dostupno.
(3) Rukovalac koji je podatke o licu prikupio od tre}eg upozna}e sa okolnostima navedenim u stavu 1. ovog ~lana lice na koje se podaci odnose bez odlaganja ili najdocnije pri prvom prenosu podataka, osim kada takvo obave{tavanje zahteva prekomerni utro{ak vremena i sredstava ili je o~igledno nepotrebno,
odnosno neprimereno s obzirom na okolnosti slu~aja, a naro~ito ako je lice na
koje se odnose podaci ve} upoznato s tim, ako lice na koje se podaci odnose ni-
141
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
je dostupno, i ako je prikupljanje i dalja obrada podataka od tre}eg propisana
zakonom.
(4) Obave{tenje iz stava 1. ovog ~lana daje se u pisanom obliku u slu~aju
kada je za pristanak za obradu propisan pisani oblik, osim ako lice na koje se
podaci odnose, odnosno tre}i, pristane na usmeno obave{tenje.
(5) Rukovalac }e o izmeni, dopuni ili brisanju podataka obavestiti lice
na koje se podaci odnose, kao i korisnike tih podataka, bez odlaganja a najdocnije u roku od 15 dana od dana izmene, dopune ili brisanja podataka.
Naro~ito osetljivi podaci o li~nosti
^lan 12.
Obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti, rasnom poreklu, religijskom
uverenju, pripadnosti politi~koj stranci, sindikatu i udru`enju, politi~kom mi{ljenju, ideolo{kom i drugom uverenju, zdravlju, seksualnom `ivotu i drugim intimnostima dopu{tena je na osnovu pristanka lica na koje se podatak odnosi
samo ako je pristanak dat pod uslovima odre|enim ovim zakonom, a bez pristanka samo kada je to odre|eno ovim zakonom ili drugim propisom u skladu
sa ovim zakonom.
Pristanak za obradu naro~ito
osetljivih podataka o li~nosti
^lan 13.
(1) Naro~ito osetljivi podaci o li~nosti mogu se obra|ivati uz pristanak
lica na koje se podatak odnosi, odnosno ovla{}enog lica iz ~lana 7, osim kada
propis ne dopu{ta pristanak.
(2) Pristanak se daje u pisanom obliku.
(3) Pristanak mora da sadr`i podatak na koji se odnosi, svrhu obrade i
na~in njegovog kori{}enja.
(4) Ako davalac pristanka nije pismen ili iz drugog razloga nije u stanju
da svojeru~no potpi{e pristanak, pristanak je punova`an ako dva svedoka svojim potpisima potvrde da pismeno sadr`i izjavu volje davaoca pristanka.
(5) Davalac mo`e uvek opozvati pristanak.
(6) Ako pristanak opozove, davalac duguje rukovaocu naknadu stvarnih
opravdanih tro{kova i {tete prouzrokovane opozivom pristanka, kad su ispunjeni uslovi odgovornosti za {tetu, osim ako je druga~ije odre|eno u izjavi o pristanku.
Obrada naro~ito osetljivih podataka
o li~nosti bez pristanka
^lan 14.
(1) Obrada naro~ito osetljivih podataka o li~nosti je dopu{tena bez pristanka ako se radi o podacima:
1. ~ija je obrada potrebna da bi se ostvarili ili za{titili `ivotno va`ni interesi lica ili tre}eg, naro~ito `ivot, zdravlje, fizi~ki integritet, ako lice nije sposobno da dâ pristanak, a nije propisano da je tre}e lice ovla{}eno da pristanak dâ
u njegovo ime;
142
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
2. koje je lice u~inilo dostupnim javnosti ili ih je namenilo javnosti;
3. koji su va`ni s obzirom na javnu funkciju koju lice vr{i;
4. ~ija je obrada dopu{tena, uz obavezu ~uvanja tajne;
5. bez ~ije obrade ne bi mogla da se izvr{i pravna obaveza, odnosno nadle`nost, ili ostvari, odnosno za{titi pravo u sudskom i drugom ure|enom postupku;
6. ~ija je obrada potrebna radi ostvarenja va`nog javnog interesa koji se
ne mo`e ostvariti na drugi na~in ili bez prekomernog utro{ka vremena i sredstava.
(2) Pre otpo~injanja obrade podataka iz stava 1. ovog ~lana, Poverenik
}e izvr{iti proveru njene uskla|enosti sa zakonom, po slu`benoj du`nosti, odnosno na osnovu prijave koju je rukovalac du`an da podnese pre obrade podataka.
III. PRAVA LICA I ZA[TITA PRAVA LICA
1. Prava
Pravo na obave{tenje o obradi
podataka o li~nosti
^lan 15.
Lice ima pravo da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome:
1) da li rukovalac obra|uje podatke o njemu i koju radnju obrade vr{i –
da li podatke prikuplja, pohranjuje, prenosi drugima i dr.;
2) koje podatke obra|uje o njemu;
3) od koga su prikupljeni podaci o njemu, odnosno ko je izvor podataka;
4) u koje svrhe obra|uje podatke o njemu;
5) po kom pravnom osnovu obra|uje podatke o njemu;
6) u kojim zbirkama se nalaze podaci o njemu;
7) ko su korisnici podataka o njemu;
8) koje podatke, odnosno koje vrste podataka o njemu koriste;
9) u koje svrhe se koriste podaci o njemu;
10) po kom pravnom osnovu koriste podatke o njemu;
11) kome se podaci prenose;
12) koji podaci se prenose;
13) u koje svrhe se podaci prenose i
14) po kom pravnom osnovu se podaci prenose.
Pravo na uvid
^lan 16.
(1) Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke
koji se na njega odnose.
(2) Pravo na uvid u podatke koji se na njega odnose obuhvata pravo na
gledanje, ~itanje i slu{anje podataka, odnosno delova zbirke u kojima se podaci
nalaze, pravljenje rukopisnih bele`aka i kopiranje.
143
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
Pravo na kopiju
^lan 17.
(1) Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva kopiju podatka koji se na
njega odnosi, odnosno deo zbirke u kojem se podatak nalazi.
(2) Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi.
(3) Lice snosi nu`ne tro{kove izrade i predaje kopije podatka, odnosno
dela zbirke.
Prava lica povodom izvr{enog uvida
^lan 18.
Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva:
1) ispravku neta~nih podataka;
2) dopunu nepotpunih podataka;
3) a`uriranje zastarelih podataka;
4) brisanje podataka: ako svrha obrade podataka nije jasno odre|ena;
ako je svrha obrade podataka izmenjena, a nisu ispunjeni uslovi za obradu za
tu izmenjenu svrhu; ako je svrha obrade ostvarena, odnosno podaci vi{e nisu
potrebni za ostvarivanje svrhe; ako je na~in obrade nedopu{ten; ako podatak
spada u koli~inu i vrstu podataka ~ija je obrada nesrazmerna svrsi; ako je podatak neta~an; i ako se podatak obra|uje bez pristanka ili ovla{}enja zasnovanog na zakonu;
5) prekid obrade (prikupljanje, menjanje, preno{enje, objavljivanje, kori{}enje i druge radnje obrade) i privremenu obustavu obrade podataka, a ~iju
je ta~nost, potpunost i a`urnost ono osporilo, kao i njihovo ozna~avanje kao osporenih, dok se ne utvrdi njihova ta~nost, potpunost i a`urnost.
2. Ograni~enja
Ograni~enja prava
^lan 19.
(1) Lice nema pravo na obave{tenje, pravo na uvid i pravo na kopiju:
1) ako tra`i obave{tenje iz ta~aka 2. i 7 – 10. ~lana 15, a rukovalac je podatke o njemu uneo u javni registar ili ih je na drugi na~in u~inio dostupnim
javnosti;
2) ako nerazumno ~esto tra`i obave{tenje od rukovaoca;
3) ako ga je rukovalac ili tre}i, u skladu s ~lanom 11. ovog zakona, ve}
upoznao sa onim o ~emu tra`i da bude obave{ten, odnosno ako je izvr{io uvid
ili dobio kopiju i ako u me|uvremenu nije do{lo do promene podatka ili daljih
radnji obrade;
4) ako bi rukovalac bio onemogu}en u vr{enju poslova iz svog delokruga;
5) ako bi davanje obave{tenja ozbiljno ugrozilo finansijski interes dr`ave
u oblasti monetarne politike;
6) ako bi davanje obave{tenja ozbiljno ugrozilo dr`avnu i javnu bezbednost, ili radnje spre~avanja, otkrivanja, istrage i gonjenja krivi~nih dela;
7) ako bi obave{tenje ozbiljno ugrozilo privatnost ili `ivotno va`an interes, naro~ito `ivot, zdravlje, telesni integritet;
144
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
8) ako bi se obave{tenjem u~inio dostupnim podatak za koji je propisima ili slu`benim aktom zasnovanim na zakonu odre|eno da se ~uva kao tajna,
odnosno koji je dostupan samo odre|enom krugu lica a zbog ~ijeg bi odavanja
mogle nastupiti te{ke pravne ili druge posledice po interese za{ti}ene zakonom;
9) dok se podaci o njemu koriste isklju~ivo za nau~noistra`iva~ke i statisti~ke svrhe.
(2) Lice nema pravo na uvid dok traje obustava obrade podatka ako je
obrada obustavljena na njegov zahtev, s tim {to je rukovalac du`an da ga obavesti da obustava traje i dalje.
3. Zahtev
Zahtev za ostvarivanje prava
^lan 20.
(1) Zahtev za obave{tenje, uvid, kao i kopiju, podnosi se u pisanom obliku, osim kada je za rukovaoca prihvatljivo usmeno podno{enje, naro~ito iz razloga efikasnosti i ekonomi~nosti.
(2) Zahtev za ostvarivanje prava povodom izvr{enog uvida podnosi se u
pisanom obliku.
(3) Zahtev obavezno sadr`i: podatke o identitetu podnosioca (ime i prezime, devoja~ko prezime, ime jednog roditelja, datum i mesto ro|enja, jedinstveni mati~ni broj gra|ana), kao i adresu prebivali{ta, odnosno boravi{ta.
(4) Zahtev koji podnosi zakonski naslednik umrlog ili nestalog lica sadr`i i podatke o identitetu umrlog ili nestalog lica, a zahtevu se prila`e kopija izvoda iz mati~ne knjige umrlih, odnosno kopija sudske odluke o progla{enju nestalog lica za umrlo, kao i dokaz o srodstvu sa umrlim, odnosno nestalim licem.
(5) Lice koje usled nepismenosti, telesnih ili drugih nedostataka nije u
mogu}nosti da zahtev sa~ini u pisanom obliku mo`e svoj zahtev usmeno saop{titi u zapisnik.
(6) Rukovalac mo`e propisati obrazac za podno{enje zahteva, ali mora
razmotriti i zahtev koji nije sa~injen na tom obrascu.
(7) Ako zahtev ne sadr`i podatke iz stava 2. ovog ~lana, odnosno ako zahtev nije uredan, rukovalac je du`an da, bez nadoknade, pou~i podnosioca kako da te nedostatke otkloni, odnosno da mu dostavi uputstvo o dopuni.
(8) Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odre|enom roku, odnosno
u roku od 15 dana od dana prijema uputstva o dopuni, a nedostaci su takvi da
se po zahtevu ne mo`e postupiti, rukovalac }e doneti zaklju~ak o odbacivanju
neurednog zahteva.
(9) Zahtev je oslobo|en pla}anja takse.
4. Odlu~ivanje
Odlu~ivanje o zahtevu za obave{tenje,
uvid i kopiju
^lan 21.
(1) Obave{tenje se daje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od
dana podno{enja zahteva za obave{tenje.
145
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
(2) Rukovalac je du`an da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana
od dana prijema zahteva za uvid, odnosno za izdavanje kopije, omogu}i podnosiocu da izvr{i uvid, odnosno da mu preda kopiju.
(3) Ako rukovalac nije u mogu}nosti, iz opravdanih razloga, da u rokovima iz stavova 1. i 2. ovog ~lana obavesti podnosioca o posedovanju podatka,
da mu stavi na uvid podatak, odnosno da mu izda kopiju tog podatka, du`an je
da o tome odmah obavesti podnosioca i odredi naknadni rok, koji ne mo`e biti
du`i od 30 dana od dana isteka roka u kome }e podnosioca obavestiti o posedovanju podatka, staviti mu na uvid podatak, odnosno izdati mu kopiju tog podatka.
(3) Ako udovolji zahtevu, rukovalac ne}e izdati posebno re{enje, nego
}e o tome sa~initi posebnu bele{ku.
(4) Ako rukovalac odbije da u celini ili delimi~no udovolji zahtevu, du`an je da donese re{enje o odbijanju zahteva i da to re{enje pismeno obrazlo`i,
kao i da u re{enju uputi podnosioca na pravna sredstva koja mo`e izjaviti protiv takvog re{enja.
(5) Ako rukovalac ne odgovori na zahtev u rokovima iz stavova 1. i 2.
ovog ~lana, kao i ako odbije da u celini ili delimi~no udovolji zahtevu, podnosilac zahteva mo`e ulo`iti `albu Povereniku.
(6) Obave{tenje se daje u pisanom obliku, osim ako lice pristane na usmeno ili druga~ije obave{tenje.
(7) Rukovalac }e zajedno sa obave{tenjem o tome da }e podnosiocu zahteva staviti na uvid podatak, odnosno izdati mu kopiju podatka, saop{titi i vreme, mesto i na~in na koji }e mu podatak biti stavljen na uvid, iznos nu`nih tro{kova izrade kopije podatka, a u slu~aju da ne raspola`e tehni~kim sredstvima
za izradu kopije, upozna}e podnosioca sa mogu}no{}u da upotrebom svoje opreme izradi kopiju.
(8) Podnosilac zahteva iz stava 1. ovog ~lana mo`e iz opravdanih razloga tra`iti da uvid u podatke izvr{i u drugo vreme.
(9) Uvid u podatke vr{i se po pravilu u slu`benim prostorijama rukovaoca.
Odlu~ivanje o zahtevima povodom
izvr{enog uvida
^lan 22.
(1) Rukovalac dokazuje okolnosti iz kojih proisti~e da su ispunjeni uslovi za dopu{tenost obrade podataka iz ~lana 5, kao i ta~nost, potpunost i a`urnost podatka, osim ako je podatak pribavljen od lica na koje se odnosi.
(2) Rukovac je du`an da odlu~i o zahtevu povodom izvr{enog uvida iz
~lana 18. u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva i da o odluci obavesti
podnosioca zahteva bez odlaganja.
(3) Odluku kojom je usvojio, ili delimi~no usvojio zahtev, rukovalac izvr{ava bez odlaganja.
(4) U obrazlo`enju re{enja o potpunom ili delimi~nom odbijanju zahteva rukovalac navodi razloge za dopu{tenost obrade podatka.
146
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
(5) Podnosilac zahteva mo`e ulo`iti `albu Povereniku protiv odluke o potpunom ili delimi~nom odbijanju zahteva u roku 15 dana od dana prijema odluke.
(6) Oznaka osporenosti iz ~lana 18. ta~ka 5. ovog ~lana brisa}e se na osnovu odluke nadle`nog organa ili po pristanku lica na koje se podatak odnosi.
(7) Ako je rukovalac utvrdio da je zahtev iz ~lana 18. ovog zakona osnovan, a ne postoji tehni~ka mogu}nost da se bez odlaganja postupi po zahtevu, ili ako bi neodlo`no postupanje po zahtevu iziskivalo prekomerni utro{ak
vremena i sredstava, rukovalac }e i bez zahteva lica ozna~iti podatke kao osporene i privremeno obustaviti njihovu obradu.
(8) Rukovalac koji je dr`avni organ, organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave a koji je utvrdio da je zahtev iz ~lana 18. osnovan, ozna~i}e
podatak kao osporen i privremeno obustaviti njegovu obradu, ali ga ne}e ispraviti, dopuniti, a`urirati, brisati i prekinuti obradu: ako nije istekao rok za obavezno ~uvanje podataka; ako je o~igledno da bi postupanje po zahtevu ozbiljno
na{kodilo interesima lica; ako je zbog posebnog na~ina pohranjivanja podataka postupanje po zahtevu nemogu}e ili iziskuje prekomerni utro{ak vremena i
sredstava.
5. Na~in ostvarivanja prava
Na~in ostvarivanja prava na uvid
^lan 23.
(1) Rukovalac je du`an da podnosiocu u~ini dostupnim podatak koji se
na njega odnosi, odnosno delove zbirke u kojima se podaci nalaze, u razumljivom obliku.
(2) Rukovalac je du`an da podnosiocu u~ini dostupnim sve podatke u
stanju u kakvom se oni nalaze.
(3) Ako je podatak pohranjen u raznim oblicima (papir, audio, video ili
elektronski zapis i dr.), podnosilac ima pravo da izvr{i uvid u obliku koji sam
izabere, osim kada je to neizvodljivo.
(4) Ako rukovalac nema tehni~kih mogu}nosti da udovolji zahtevu podnosioca, upozna}e podnosioca da mo`e da izvr{i uvid upotrebom sopstvene opreme.
(5) Lice koje nije u stanju da bez pratioca izvr{i uvid u podatke mo`e to
da u~ini uz pomo} pratioca.
(6) Rukovalac }e, na zahtev lica kojem je potrebna stru~na pomo} radi
razumevanja sadr`ine podataka koji se na njega odnose, pru`iti takvu pomo}.
(7) Vr{enje prava na uvid u podatke rukovalac ne sme usloviti pla}anjem
naknade.
(8) Ako rukovalac raspola`e podatkom na jeziku na kome je podnet zahtev, du`an je da podnosiocu stavi na uvid podatak i izradi kopiju na jeziku na
kojem je podnet zahtev, osim ako je podnosilac odredio druga~ije.
Na~in ostvarivanja prava na kopiju
^lan 24.
(1) Rukovalac izdaje kopiju podatka (fotokopiju, audio kopiju, video kopiju, digitalnu kopiju i sl.) u obliku u kojem se informacija nalazi.
147
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
(2) Nu`ne tro{kove izrade i predaje kopije podatka, odnosno dela zbirke, snosi podnosilac.
6. Zajedni~ke odredbe
Prosle|ivanje zahteva Povereniku
^lan 25.
Kada rukovalac ne obra|uje podatak, prosledi}e zahtev Povereniku, osim
ako se lice tome protivi.
Postupanje Poverenika po prosle|enom zahtevu
^lan 26.
(1) Po prijemu zahteva Poverenik proverava da li rukovalac obra|uje podatak.
(2) Ako utvrdi da rukovalac ne obra|uje podatak, Poverenik }e dostaviti zahtev rukovaocu koji obra|uje podatak, osim ako je podnosilac zahteva odredio druga~ije, i o tome }e obavestiti podnosioca zahteva, ili }e ga uputiti na
rukovaoca koji obra|uje podatak.
(3) Odluku iz stava 2. ovog ~lana Poverenik donosi u zavisnosti od toga
na koji }e se na~in efikasnije ostvariti zahtev.
(4) Ako utvrdi da rukovalac obra|uje podatak, Poverenik }e nalo`iti rukovaocu da odlu~i o zahtevu.
(5) Rukovalac odlu~uje o dostavljenom zahtevu iz stava 2. ovog ~lana u
rokovima iz ~lana 21. stav 1. i ~lana 22. stav 2. ovog zakona od dana dostavljanja, a o zahtevu iz stava 4. ovog ~lana u roku od 7 dana od dana prijema naloga Poverenika.
Takse
^lan 27.
Vr{enje prava priznatih ovih zakonom oslobo|eno je pla}anja takse.
Punomo}nik
^lan 28.
(1) Vr{enje prava priznatih ovih zakonom mo`e se ostvariti li~no i preko
punomo}nika.
(2) Punomo}je mora biti overeno.
^uvanje i kori{}enje podataka
u slu~aju smrti
^lan 29.
(1) U slu~aju smrti i progla{enja nestalog lica za umrlo, li~ni podaci koji
su prikupljeni na osnovu ugovora, odnosno saglasnosti u pisanom obliku, ~uvaju se u skladu sa uslovima utvr|enim u ugovoru, odnosno saglasnosti, a li~ni podaci iz zbirke koji su prikupljeni na osnovu zakona – najmanje godinu dana od
dana smrti, odnosno progla{enja nestalog lica za umrlo.
(2) Saglasnost za kori{}enje li~nih podataka o umrlom licu i nestalom licu koje je progla{eno za umrlo daju supru`nik, deca od navr{ene {esnaeste go-
148
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
dine `ivota samostalno, roditelji ili bra}a i sestre, odnosno lice koje je za to odredio umrli, odnosno nestalo lice koje je progla{eno za umrlo.
Obaveza rukovaoca
^lan 30.
Ako je zbirka li~nih podataka uspostavljena ugovorom, odnosno na osnovu saglasnosti u pisanom obliku, u slu~aju raskida ugovora, odnosno povla~enja saglasnosti u pisanom obliku, rukovalac je obavezan da li~ne podatke bri{e iz zbirke u roku od 15 dana od dana raskida ugovora, odnosno povla~enja
saglasnosti.
Shodna primena odredaba zakona
o upravnom postupku
^lan 31.
Na postupak odlu~ivanja o zahtevima primenjuju se odredbe zakona kojim se ure|uje op{ti upravni postupak a koje se odnose na re{avanje prvostepenog organa, osim ako je druga~ije odre|eno ovim zakonom.
IV. MEDIJSKA PRIVILEGIJA: ZA[TITA PODATAKA
O LI^NOSTI I ZA[TITA SLOBODE [email protected]
Obrada podataka za delatnost javnih glasila
^lan 32.
Za obradu podataka koju vr{e novinari i drugi medijski poslenici koja
isklju~ivo slu`i publicisti~koj delatnosti javnog glasila, izuzimaju}i obradu koja
slu`i ogla{avanju, va`e odredbe ~lanova 3, 4, 5. ta~ke 1-7, i 54. i 55. ovog zakona.
Priklju~ivanje odgovora i drugih informacija
^lan 33.
Odgovor, ispravku, opoziv ili koju drugu informaciju koja se objavi na
zahtev lica na koje se odnosi podatak iz ~lana 32. ovog zakona, rukovalac priklju~uje obra|ivanom podatku i ~uva dokle i taj podatak.
Za{tita li~nosti
^lan 34.
Ako se objavljivanjem informacije u javnom glasilu povredi pravo na li~no dobro, povre|eno lice mo`e da zahteva od odgovornog urednika i izdava~a
javnog glasila obave{tenje o podacima koji se o njemu obra|uju, uvid u podatke i kopiju, osim:
– ako bi se time otkrili podaci u vezi sa izvorom informacije koje novinar
i drugi medijski poslenik nisu du`ni da otkriju, a novinar i drugi medijski poslenik nisu spremni da ih otkriju;
– ako bi se time otkrili podaci u vezi sa licem, odnosno licima koja su u~estvovala u pripremi i objavljivanja informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije;
– ako postoje okolnosti u kojima bi obave{tavanje, uvid ili izrada kopije
bitno omeli obave{tavanje javnosti o onome o ~emu ima pravo da zna.
149
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
V. POSTUPAK PO @ALBI PRED POVERENIKOM
Pravo na `albu
^lan 35.
Podnosilac zahteva mo`e ulo`iti `albu Povereniku, u roku od 15 dana od
dana dostavljanja re{enja rukovaoca, ako:
– rukovalac, suprotno ~lanu 21. i 22. ovog zakona, odbije, odnosno odbaci zahtev iz ~lana 15-18. ovog zakona, ili ako ne odlu~i o zahtevu u propisanom roku;
– rukovalac ne stavi na uvid podatak, ne izda kopiju podatka, na na~in
predvi|en ~lanom 21. stavovi 7-9. i ~lanovima 23. i 24. ovog zakona, odnosno ne
izvr{i svoju odluku u roku iz ~lana 22. stav 3. ovog zakona;
– rukovalac, suprotno ~lanu 24. stav 2. ovog zakona, uslovi izdavanje kopije podatka uplatom naknade koja prevazilazi iznos nu`nih tro{kova izrade te
kopije.
Re{avanje Poverenika po `albi
^lan 36.
(1) Poverenik donosi re{enje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana podno{enja `albe po{to omogu}i rukovaocu da se izjasni u pisanom
obliku, a po potrebi i podnosiocu `albe.
(2) Poverenik odbacuje `albu koja je nedopu{tena, neblagovremena i koju je izjavilo neovla{}eno lice.
(3) Rukovalac dokazuje da je postupao u skladu sa svojim obavezama
predvi|enim odeljkom III, pododeljak 4. i 5. ovog zakona.
Utvr|ivanje ~injeni~nog stanja
koje vr{i Poverenik
^lan 37.
(1) Poverenik preduzima radnje za utvr|ivanje ~injeni~nog stanja koje
su neophodne radi dono{enja re{enja iz ~lana 36. stav 1. ovog zakona.
(2) Povereniku }e, radi utvr|ivanja ~injeni~nog stanja, iz stava 1. ovog
~lana, biti omogu}en uvid u podatak, odnosno zbirku.
Pravni lek protiv re{enja
^lan 38.
Protiv re{enja Poverenika mo`e se pokrenuti upravni spor.
Obaveznost re{enja i zaklju~aka
^lan 39.
(1) Re{enja i zaklju~ci Poverenika su obavezuju}i.
(2) Izvr{enje re{enja i zaklju~aka Poverenika, u slu~aju potrebe, obezbe|uje Vlada Republike Srbije.
Ostale odredbe postupka
^lan 40.
Na postupak pred Poverenikom se primenjuju odredbe zakona kojim se
ure|uje op{ti upravni postupak a koje se odnose na re{avanje drugostepenog
organa po `albi, osim ako je druga~ije odre|eno ovim zakonom.
150
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
VI. POVERENIK
Sedi{te Poverenika
^lan 41.
Sedi{te Poverenika je u Beogradu.
Izbor
^lan 42.
(1) Narodna skup{tina bira Poverenika na predlog odbora Narodne skup{tine nadle`nog za informisanje.
(2) Za Poverenika mo`e biti izabrano lice koje je zavr{ilo Pravni fakultet i ima najmanje 5 godina radnog iskustva.
(3) Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stru~no{}u u oblasti
za{tite i unapre|enja po{tovanja ljudskih prava.
(4) Poverenik ne mo`e biti lice koje je zaposleno ili obavlja funkciju u dr`avnom organu ili politi~koj stranci.
(5) Poverenik se bira na vreme od 5 godina i isto lice mo`e biti birano za
poverenika najvi{e dva puta.
Prestanak mandata
^lan 43.
(1) Povereniku prestaje du`nost istekom mandata, na li~ni zahtev, kad
navr{i {ezdeset pet godina `ivota i razre{enjem.
(2) Odluku o razre{enju donosi Narodna skup{tina.
(3) Poverenik se razre{ava du`nosti ako bude osu|en za krivi~no delo na
kaznu zatvora, ako trajno izgubi radnu sposobnost, ako prihvati da obavlja funkciju ili se zaposli u dr`avnom organu ili politi~koj stranci, ako izgubi dr`avljanstvo Republike Srbije i ako nestru~no ili nesavesno obavlja svoju funkciju.
^lan 44.
(1) Postupak za razre{enje Poverenika pokre}e se na inicijativu jedne tre}ine narodnih poslanika.
(2) Odbor Narodne skup{tine nadle`an za informisanje utvr|uje da li postoje razlozi za razre{enje i o tome obave{tava Narodnu skup{tinu.
(3) Odbor Narodne skup{tine nadle`an za informisanje obave{tava Narodnu skup{tinu i o zahtevu Poverenika da mu prestane du`nost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak du`nosti zbog godina `ivota.
(4) Ako o zahtevu za prestanak du`nosti Narodna skup{tina ne odlu~i u
roku od 60 dana, smatra se da je istekom roka Povereniku prestala du`nost.
(5) U ostalim slu~ajevima Povereniku prestaje du`nost onog dana koji
Narodna skup{tina navede u svojoj odluci.
Polo`aj Poverenika
^lan 45.
(1) Poverenik je samostalan i nezavisan u vr{enju poslova iz svoje nadle`nosti.
(2) U vr{enju poslova iz svoje nadle`nosti Poverenik ne}e tra`iti, niti primati, naloge i uputstva od dr`avnih organa i drugih lica.
151
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
(3) Poverenik ima pravo na platu jednaku plati sudije Vrhovnog suda,
druga prava na osnovu rada, u skladu sa zakonom, kao i pravo na naknadu tro{kova nastalih u vezi sa vr{enjem poslova iz svoje nadle`nosti.
(4) Poverenik se ne mo`e pozvati na odgovornost za mi{ljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vr{enju poslova iz svoje nadle`nosti, a u postupku
pokrenutom zbog krivi~nog dela u~injenog u vr{enju poslova iz svoje nadle`nosti ne mo`e biti pritvoren bez odobrenja Narodne skup{tine.
Zamenik Poverenika
^lan 46.
(1) Poverenik ima zamenika, koga bira Narodna skup{tina, na predlog
Poverenika.
(2) Odredbe ovog zakona o izboru na du`nost, vremenu trajanja mandata, prestanku du`nosti Poverenika, shodno se primenjuju i na zamenika Poverenika.
(3) Postupak za razre{enje zamenika Poverenika pokre}e se na inicijativu Poverenika.
Stru~na slu`ba Poverenika
^lan 47.
(1) Poverenik ima stru~nu slu`bu koja mu poma`e u vr{enju poslova iz
njegove nadle`nosti.
(2) Poverenik donosi akt kojim ure|uje rad stru~ne slu`be.
(3) Poverenik samostalno odlu~uje, u skladu sa zakonom, o izboru lica i
prijemu u radni odnos u stru~nu slu`bu, rukovo|en potrebom profesionalnog i
delotvornog vr{enja poslova iz svoje nadle`nosti.
(4) Na zaposlene u stru~noj slu`bi Poverenika primenjuju se propisi kojima se ure|uju radni odnosi u Republici Srbiji.
Finansiranje
^lan 48.
(1) Finansijska sredstva za rad Poverenika i stru~ne slu`be obezbe|uju
se u bud`etu Republike Srbije, na predlog Poverenika.
(2) Poverenik samostalno i odgovorno odlu~uje o utro{ku sredstava koja su mu odobrena iz bud`eta Republike Srbije.
Nadle`nost
^lan 49.
Poverenik:
1. prati po{tovanje obaveza rukovaoca utvr|enih ovim zakonom;
2. daje inicijativu za izmenu ovog zakona i dono{enje drugih propisa kojima se ure|uje pitanje za{tite podataka;
3. dostavlja Narodnoj skup{tini godi{nji izve{taj o stanju u oblasti za{tite
podataka u Srbiji, o aktivnostima dr`avnih organa preduzetih u ovoj oblasti, kao
i o svom radu;
4. obave{tava javnost o sadr`ini ovog zakona, o stanju u oblasti za{tite
podataka u Srbiji, kao i o izve{tajima koje je podneo Narodnoj skup{tini;
152
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
5. obavlja druge poslove predvi|ene ovim zakonom.
^lan 50.
Poverenik ima pravo da pregleda, odnosno istra`i:
1. sadr`aj podataka i zbirki;
2. kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na prikupljanje podataka i
druge radnje obrade, kao i na ostvarivanje prava lica iz ovog zakona;
3. op{te akte rukovaoca;
4. prostorije i opremu koju koristi rukovalac.
^lan 51.
Poverenik }e narediti:
1. otklanjanje nepravilnosti u obradi podataka u odre|enom roku, kao i
ispravku, dopunu ili obustavu radnji obrade podatka, odnosno brisanje podatka ili cele zbirke, ako se nepravilnosti ne uklone u odre|enom roku;
2. otklanjanje nepravilnosti u sprovo|enju mera obezbe|enja li~nih podataka u odre|enom roku.
^lan 52.
Poverenik je du`an da podnese krivi~nu ili prekr{ajnu prijavu zbog povreda odredaba ovog zakona.
Izve{taji
^lan 53.
(1) Poverenik podnosi Narodnoj skup{tini godi{nji izve{taj o svom radu
i o stanju u oblasti za{tite podataka o li~nosti u Republici Srbiji do kraja prvog
kvartala teku}e godinu za prethodnu godinu.
(2) Kada oceni da je to potrebno, Poverenik podnosi Narodnoj skup{tini i druge izve{taje.
VII. OBEZBE\ENJE PODATAKA
Obaveza ~uvanja tajne
^lan 54.
(1) Poverenik, rukovalac i lice koje u radnom ili sli~nom odnosu obra|uje podatke, odnosno ima uvid u njih, du`ni su da podatke ~uvaju kao tajnu za
vreme i po prestanku svojstva u kome su podatke obra|ivali, odnosno saznali,
osim ako postoji pravni osnov za odavanje.
(2) Poverenik i rukovalac du`ni su da upoznaju lice koje obra|uje podatke, odnosno lice koje ima uvid u njih, sa pravilima o ~uvanju tajne i saop{tavanju podataka.
Organizacione i tehni~ke mere
^lan 55.
Rukovalac je du`an da obezbedi neophodne organizacione i tehni~ke mere za{tite podataka od slu~ajnog ili neovla{}enog uni{tavanja, uklanjanja, gubitka ili menjanja, neovla{}enog ~itanja, kopiranja, izmena, pristupa, otkrivanja i
153
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
prenosa, kao i od drugih neovla{}enih radnji obrade, kao i da obezbedi da se
razdvojeno obra|uju podaci ~ija se obrada vr{i za razli~ite svrhe.
VIII. EVIDENCIJA
Evidencija o zbirci
^lan 56.
(1) Rukovalac uspostavlja evidenciju sa osnovnim podacima o zbirci, naro~ito sa nazivom zbirke, datumom uspostavljanja, imenom, odnosno nazivom
rukovaoca i njegovom adresom, odnosno sedi{tem, svrhom obrade, pravnim osnovom uspostavljanja zbirke, kategorijom lica na koje se podaci odnose i vrstom
podataka, na~inom prikupljanja i radnjama obrade, vremenskim periodom u kome }e se podaci ~uvati, odnosno upotrebljavati, imenom, odnosno nazivom korisnika zbirke i njegovom adresom, odnosno sedi{tem, prenosom podataka iz
zbirke van granica Republike Srbije, imenom dr`ave, odnosno me|unarodne
organizacije u koju se vr{i prenos i imenom, odnosno nazivom korisnika kome
se vr{i prenos, njegovom adresom, odnosno sedi{tem, kao i sa zahtevima povodom obrade li~nih podataka.
(2) Rukovalac a`urira evidenciju o zbirci kada do|e do promene u vezi
sa osnovnim podacima iz stava 1.
^lan 57.
Obrazac za vo|enje evidencije iz ~lana 56. propisuje Vlada Republike Srbije na osnovu mi{ljenja Poverenika.
Obave{tavanje Poverenika
^lan 58.
Rukovalac obave{tava Poverenika o nameravanom uspostavljanju zbirke najkasnije 15 dana pre uspostavljanja.
Prethodna provera
^lan 59.
Po{to primi obave{tenja iz ~lana 58, Poverenik }e pre uspostavljanja zbirke izvr{titi proveru onih radnji obrade koje bi u zna~ajnoj meri mogle da dovedu do povrede prava lica.
Obaveza dostavljanja
^lan 60.
Rukovalac dostavlja Povereniku evidenciju o zbirci, odnosno a`urirane
podatke, najkasnije 15 dana od dana uspostavljanja, odnosno a`uriranja.
Registar zbirki
^lan 61.
(1) Poverenik uspostavlja i vodi registar zbirki.
(2) U registar se unose podaci iz evidencije o zbirci.
(3) Registar zbirki je javan.
(4) Poverenik jednom godi{nje objavljuje popis zbirki u slu`benom glasilu Republike Srbije.
154
Model zakona o za{titi podataka o li~nosti
(5) Poverenik }e uskratiti pravo na uvid u evidenciju o zbirci ako to zahteva rukovalac, pod uslovom da je to neophodno za ostvarivanje prete`nog interesa o~uvanja nacionalne ili javne bezbednosti, interesa nesmetanog rada dr`avnih organa, finansijskog interesa dr`ave u oblasti monetarne politike ili da
je propisima ili slu`benim aktom zasnovanim na zakonu odre|eno da se evidencija o zbirci ~uva kao tajna.
IX. IZNO[ENJE PODATAKA IZ REPUBLIKE SRBIJE
^lan 62.
(1) Podaci se mogu prenositi iz Republike Srbije u dr`avu ~lanicu Konvencije o za{titi pojedinaca u pogledu automatske obrade li~nih podataka Saveta Evrope.
(2) Podaci se mogu prenositi iz Republike Srbije u dr`avu koja nije ~lanica Konvencije, odnosno me|unarodnoj organizaciji, ako je u toj dr`avi, odnosno me|unarodnoj organizaciji, propisom, odnosno ugovorom o prenosu, obezbe|en nivo za{tite podataka u skladu sa Konvencijom.
(3) Poverenik utvr|uje da li su ispunjeni uslovi i sprovedene mere za{tite
podataka prilikom njihovog izno{enja iz Republike Srbije i daje dozvolu za izno{enje.
X. NADZOR
^lan 63.
(1) Nadzor nad izvr{avanjem ovog zakona vr{i Poverenik.
(2) Poverenik je du`an da nadzor vr{i stru~no, samostalno i blagovremeno.
(3) U vr{enju nadzora Poverenik postupa na osnovu saznanja do kojih je
do{ao samostalno ili od strane tre}ih lica.
XI. KAZNENE ODREDBE
^lan 64.
Nov~anom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazni}e se za prekr{aj:
1. ko obra|uje podatke bez pristanka protivno ~lanu 8;
2. lice u dr`avnom organu koje obra|uje podatke protivno ~lanu 9;
3. ko prikuplja podatke od tre}eg lica protivno ~lanu 10. stav 2;
4. rukovalac ako pre prikupljanja ne predo~i podatke protivno ~lanu 11.
stav 1;
5. ko obra|uje posebno osetljive podatke protivno ~lanovima 12, 13 i 14.
stav 1;
6. rukovalac ako u~ini dostupnim podatak protivno ~lanu 23. stav 2;
7. rukovalac ako ne stavi na uvid dokument i ne izradi kopiju dokumenta protivno ~lanu 23. stav 8;
8. rukovalac ako uslovi vr{enje prava pla}anjem takse protivno ~lanu 27;
9. rukovalac ako ne obri{e li~ne podatke iz zbirke protivno ~lanu 30;
10. ko postupi protivno obavezi ~uvanja tajne iz ~lana 54. stav 1;
155
Hereticus, 3-4/2006
Vladimir Vodineli}, Aleksandar Resanovic, Sa{a Gajin
11. rukovalac ako postupi protivno obavezi obezbe|ivanja organizacionih i tehni~kih mera iz ~lana 55;
12. rukovalac ako ne uspostavi evidenciju sa osnovnim podacima, odnosno ako ne a`urira evidenciju protivno ~lanu 56;
13. rukovalac ako ne obavesti Poverenika o nameravanom uspostavljanju zbirke protivno ~lanu 58;
14. rukovalac ako ne dostavi Povereniku evidenciju o zbirci, odnosno
a`urirane podatke, protivno ~lanu 60;
15. ko iznosi podatke iz Republike Srbije protivno ~lanu 62. stav 1. i 2.
XII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 65.
Narodna skup{tina }e izabrati Poverenika u roku od 45 dana od po~etka primene ovog zakona.
^lan 66.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Slu`benom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po~ev od 1. januara 2005. godine.
Mi}a Popovi} – Dve godine garancije, 1978.
156
................
POGLEDI
................
Äå¼àí À. Ìèëè
ïóáëèöèñòà, Áåîãðàä
ÍÅ ÓÁÈ£!
“Ìíîãî ¼å ãîðêèõ áèëî èñòèíà ...”
óðà £àêøè
Íåïîáèòíà ¼å ÷èœåíèöà äà ¼å Ñðïñêà ïðàâîñëàâíà öðêâà ó âåêîâèìà ðîïñòâà (îä ïàäà Äåñïîòîâèíå äî ñòâàðàœà ìîäåðíå ñðïñêå
äðæàâå) ñà÷óâàëà ëó÷ó Ñâåòîñàâšà ó ñðïñêîì íàðîäó, ÷èìå ¼å ñà÷óâàëà è ñàì íàðîä, òå äà ¼å ¼åäàí îä òåìåšíèõ ñòóáîâà ìîäåðíå ñðïñêå
äðæàâå. Àëè ...
Ó èñòîðè¼è ìîäåðíå Ñðáè¼å ìíîãå ñó óìíå è ÷àñíå ãëàâå èìàëå ÷åñòî ïðèòà¼åíå íåñóãëàñèöå, à êàòêàä äîñïåâàëå è ó îòâîðåíó çàâàäó ñà Ïðàâîñëàâíîì öðêâîì, êî¼à èõ ¼å äîæèâšàâàëà êàî ñâî¼å íåïðè¼àòåšå.
Ñêîðî ïî ïðàâèëó òå ñó íåñóãëàñèöå è çàâàäå áèëå ïîñëåäèöà
ðåàêöè¼å Öðêâå (òî ¼åñò, äåëîâà öðêâåíå îðãàíèçàöè¼å) íà ¼àâíî àíãàæîâàœå òèõ šóäè êî¼å ¼å, ïî ìèøšåœó íåêèõ öðêâåíèõ âåëèêîäîñòî¼íèêà, èç íåêèõ, œèìà çíàíèõ ðàçëîãà, áèëî îïàñíî ïî Öðêâó. Àëè
òó ñå ¼àâšà ¼åäàí ïàðàäîêñ. Ñàìî ïîáðî¼àâàœå èìåíà íà¼çíà÷à¼íè¼èõ
îä “ïðîòèâíèêà” Öðêâå ìîæå íàì ¼àñíî ïîêàçàòè äà ¼å œèõîâî àíãàæîâàœå ó íà¼âåî¼ ìåðè áèëî óñìåðåíî êà ïðîñâååœó ñðïñêîã íàðîäà.
Äèìèòðè¼å (Äîñèòå¼) Îáðàäîâè, Âóê ÊàðàŸè, Ñâåòîçàð Ìèëåòè, Ëàçà Êîñòè, Âàñî Ïåëàãè... (äà íå íàáðà¼àìî âèøå) ñó ñâî¼å æèâîòå ïîäðåäèëè ìóêîòðïíîì ïîñëó óâîåœà Ñðáà ó âåëèêó åâðîïñêó ïîðîäèöó ïðîñâååíèõ íàðîäà, ÷èìå ñó ïðîäóæèëè òðà¼àœå
ñðïñêîã ðîäà. Ïîñìàòðàíî èç óãëà îá¼åêòèâíîã ïîñìàòðà÷à, îíè è
Öðêâà ñó áèëè íà èñòîì ïëåìåíèòîì ïîñëó. Ïà çàøòî ñó îíäà îâè
âåëèêàíè íàøå ìîäåðíå èñòîðè¼å áèëè personae non gratae çà Öðêâó?
Çà œèõ ñå íå áè áàø ìîãëî ðåè äà ñó áèëè ¼åðåòèöè. Îíè, êîëèêî ¼å ïîçíàòî, íèñó íàïàäàëè Áîãà è âåðó ó ïîñòî¼àœå Òâîðöà.
157
Hereticus, 3-4/2006
Dejan À. Mili}
Äâî¼èöà îä œèõ ñó ó ìëàäîñòè áèëè è òå êàêî ïðåäàíè äóõîâíîì æèâîòó (Äîñèòå¼ ¼å áèî ìîíàõ, Ïåëàãè ¼å ñâðøèî áîãîñëîâè¼ó è ¼åäíî
âðåìå áèî ñâåøòåíèê), ñâè ñó áèëè êðøòåíè, ñëàâèëè ñó êðñíó ñëàâó, ñâè áèëè äàðîäàâöè, ÷àê è êòèòîðè öðêàâà è ìàíàñòèðà. Êàä ñå
ìàëî áîšå ðàçìèñëè, òåøêî ¼å äà ñó îíè áèëè ó çàâàäè ñà ñâî¼îì Ïðàâîñëàâíîì öðêâîì. Íàïðîòèâ. Ñâè ñó îíè âðëî äîáðî çíàëè êîëèêè
¼å çíà÷༠Öðêâå çà ïðîñâååœå ñðïñêîã íàðîäà, ïà ñó îä Öðêâå è òðàæèëè ïîìî è ïîäðøêó çà ñâî¼ó ïðîñâåòèòåšñêó ìèñè¼ó. Ïà èïàê,
òåøêå ñó ìó êëåòâå ìíîãè êàëóåðè óïóòèëè, à ñëàáà ¼å è íåèñêðåíà
áèëà ïîäðøêà êî¼ó ¼å ìèòðîïîëèò Ñòåôàí Ñòðàòèìèðîâè èç Ñðåìñêèõ Êàðëîâàöà äàâàî Äîñèòå¼ó çà œåãîâî ïðîñâåòèòåšñòâî. Íî Äîñèòå¼ ¼å èïàê ó îäíîñó ñà òèì (íà êðà¼ó XVIII è ó ïðâî¼ ïîëîâèíè XIX
âåêà) íà¼óòèöà¼íè¼èì Ñðáèíîì íåóïîðåäèâî áîšå ïðîøàî îä Âóêà
ÊàðàŸèà, êîãà ¼å ìèòðîïîëèò ãîíèî êàî Áîã àâîëà. Ïàòðè¼àðõ Ñàìóèëî Ìàøèðåâè (êîãà ¼å íà ñðïñêè äóõîâíè òðîí, êàî ñâîã ëè÷íîã
ïðè¼àòåšà, óñòîëè÷èî àóñòðè¼ñêè åñàð) ìíîãå å ÷àñîâå ñâîã ðàçìèøšàœà è ìíîãå ïîëóãå ñâî¼å âëàñòè ó äðóãî¼ ïîëîâèíè äåâåòíàåñòîã
âåêà óñìåðèòè íå êà äóõîâíîì ïàñòèðñòâó ñâîãà ðîäà, âå êó¼óè ïàêëåíå ïëàíîâå êàêî äà íà ¼àâíî¼ ñöåíè íåóòðàëèøå Ñâåòîçàðà Ìèëåòèà è Ëàçó Êîñòèà. Îä ñâèõ œèõ, ìåóòèì, íåñóìœèâî íà¼ãîðå
¼å ïðîøàî Âàñî Ïåëàãè, êîãà ¼å “çáîã íàïàäà íà Öðêâó” (ïðå å áèòè, íà áðî¼íå çëîóïîòðåáå óíóòàð öðêâåíå îðãàíèçàöè¼å è íà áåñïðèçîðíó ðàñêîø âèñîêîã êëèðà óñðåä ñèðîìàøíîã íàðîäà) îêîâàíîã ó
ëàíöå ôåáðóàðà 1895. ó Ñàáîðíî¼ öðêâè ó Áåîãðàäó ¼àâíî ðàø÷èíèî
ëè÷íî ìèòðîïîëèò áåîãðàäñêè Ìèõàèëî “óç ñàñëóæåœå ÷èòàâîã ñâåøòåíñòâà”, äà áè ãà ïîòîì ïðåêî íåêèõ ñâî¼èõ “êîíòàêàòà” ñìåñòèî
è ó ëóäíèöó. Áèå, äàêëå, äà ¼å Öðêâà áèëà ó çàâàäè ñà œèìà. Çàøòî?
Ìîãóå ¼å äà ¼å íåêîãà ó öðêâåíî¼ õè¼åðàðõè¼è çàáîëåëà ïîâðåäà ïðàâà åêñêëóçèâèòåòà ó âîåœó áðèãå î ñðïñêîì ðîäó. Èëè ñå íåêîìå íè¼å ñâèàî áðç òåìïî ïðîñâååœà Ñðáà (èàêî íè¼å áèî íèìàëî
áðç). Èëè ¼å äîçà òîãà ïðîñâååœà, ïî ìèøšåœó íåêèõ âåëèêîäîñòî¼íèêà, áèëà íåóìåðåíà à ïîñëåäèöå ïî Öðêâó îïàñíå (??!!!). (Ìîæäà
¼å íåêîìå óíóòàð öðêâåíå õè¼åðàðõè¼å ñìåòàëî íà ïðèìåð òî øòî ¼å
Ïåëàãè ïðåïîðó÷èâàî äà ñå ãðîçíèöà, áîãèœå, íàçåá, çóáîáîšà, øóãà... îñèì óç ïîìî ìîëèòâè, çàõâàšó¼óè Áîãó è ïðèðîäè, ìîãó ïîáåäèòè ëåêîâèìà è òðàâàìà àëè è ëè÷íèì õèãè¼åíñêèì íàñòî¼àœèìà
îáîëåëîã è ïîðîäèöå. Èëè ¼å ìîæäà ãíåâ íà ñåáå íàâóêàî ïðåäëîçèìà äà ñå óìåñòî ïîíåêîã âåëåëåïíîã âëàäè÷àíñêîã äâîðà èçãðàäè è
íåêî ñèðîòèøòå èëè øêîëà.) Èëè ... Èëè... Êî òî ìîæå çíàòè?
Ìíîãà ïèòàœà ìîãó ïðîèçèè èç ¼åäíîã äðóãà÷è¼åã, ïîòïóíè¼åã, òåìåšèòè¼åã, è ó íàóöè î äðóøòâó è ó âåðè óòåìåšåíè¼åã ðàçìàòðàœà î ðàçëîçèìà íåšóáàâè äåëà ñâåøòåíñòâà è ìîíàøòâà ÑÏÖ
158
Ne ubij!
ïðåìà îâèì âåëèêàíèìà, ó êî¼å àóòîð îâèõ ðåäîâà èç ðàçóìšèâèõ ðàçëîãà íåìà ñìåëîñòè äà ñå äóášå óïóñòè. Îí ñàìî ïðèìåó¼å.
Äîìàíîâè è Ìèëîâàí Ãëèøè òàêîå íèêàêî íèñó áèëè ïî
âîšè öðíîðèñöèìà. Ãðèìàñå íà ëèöèìà íåêèõ öðêâåíèõ âåëèêîäîñòî¼íèêà èçàçèâàî ¼å, êàæó, ñâàêè ïîìåí èìåíà £îâàíà Ñêåðëèà. Ó
öðêâåíèì êðóãîâèìà, âåëå, íè¼å áèî íèìàëî îìèšåí íè Áðàíèñëàâ
Íóøè, à ñâè çíàìî êî ¼å çà Ñðáå Áåí Àêèáà. Îñèì òîãà, îí ¼å ñâàêè
ñâî¼ ãðåõ ïðåìà ñâîì ðîäó è ïðåìà Áîãó (àêî ãà ¼å èìàî) îêà¼àî æèâîòîì ñâîã ¼åäèíîã ñèíà, êî¼è ¼å ïðèíåò íà Îëòàð ÎòàŸáèíå.
Ïàæšèâèì ïîñìàòðàœåì òîêà íåñóãëàñèöà òèõ šóäè ñà öðêâåíèì âåëèêîäîñòî¼íèöèìà ìîæå ñå ìîæäà èçâóè çà¼åäíè÷êè èìåíèëàö ñâèõ òèõ ñóêîáà.
Óç ðåçåðâó äà ¼å ìîæäà ïîãðåøíî ïðîòóìà÷èî ðàçëîãå íåñóãëàñèöà, êàî è óç íàïîìåíó äà œåãîâî ìèøšåœå (áèëî îíî èíòåðåñàíòíî èëè íå) íèêîãà íå îáàâåçó¼å, àóòîð îâèõ ðåäîâà êàî çà¼åäíè÷êè èìåíèëàö ñâèõ îâèõ íåñóãëàñèöà íàëàçè íåìèðåœå ïîáðî¼àíèõ
è ìíîãèõ äðóãèõ ñðïñêèõ âåëèêàíà ñà ìíîãèì òåøêèì îáîšåœèìà
ñðïñêîã äðóøòâà çà œèõîâèõ æèâîòà, ïà òàêî è ñà ñòàëíèì è áåñòèäíèì ôàðèñå¼ñòâîì íåêèõ äîñòî¼àíñòâåíèêà óíóòàð öðêâåíå îðãàíèçàöè¼å è ñà ðàçíèì çëîóïîòðåáàìà êî¼å ñó ÷èíèëè öðêâåíè âåëèêîäîñòî¼íèöè...
Ðåàêöè¼å Öðêâå (íå ñìåòíèìî ñ óìà: ïî¼åäèíèõ êðóãîâà óíóòàð
îâîã Áîæ¼åã äîìà àëè è äðóøòâåíå îðãàíèçàöè¼å) íà óïóåíå ïðèìåäáå áèëå ñó ïðèìåðåíå ïðîçèâêàìà. Øòî ñó æåøå ïðîçèâêå áèëå,
òî ¼å è ðóêà Öðêâå áèëà ñíàæíè¼à è ÷âðøà. Ïåëàãè ¼å, âàšäà, áèî
íà¼ãëàñíè¼è è íà¼óïîðíè¼è, ïà ¼å êàçíà ïðåìà œåìó áèëà è íà¼ðèãîðîçíè¼à. À, íàäàìî ñå äà å ñå ÷èòàîöè ñëîæèòè, îíàêâà îäìàçäà ïðåìà Ïåëàãèó íåìà áàø íàçíàêå áîãîóãîäíîã äåëà.
Íî èïàê ¼å òî áèî îáðà÷óí æèâå Öðêâå ñà ñâî¼èì æèâèì “ïðîòèâíèöèìà”.
Àëè çàøòî Öðêâà (íå ðåêîñìî ëè âå: ïî¼åäèíè êðóãîâè óíóòàð œå), ñàäà êàäà ñå áîðè çà èñïðàâšàœå òåøêèõ íåïðàâäè êî¼å ñó
¼î¼ äåöåíè¼àìà íàíîøåíå, îñåà ïîòðåáó äà ÷èíè îäìàçäó è íàä ñâî¼èì ìðòâèì “ïðîòèâíèöèìà”, ïîãîòîâî íàä íåêèì ÷è¼à ðå÷ îäáðàíå
íà, èíà÷å, ñóðîâ íàïàä âå 129 ãîäèíà íå ìîæå äà ñå ÷ó¼å.
Î ÷åìó ¼å ðå÷?
Äâàäåñåò è ïåòîã àâãóñòà 2004. ãîäèíå íåêàêî ñòèäšèâî ¼å ó íîâèíàìà (“Áëèö”) îá¼àâšåíî äà ¼å ñòàðåøèíà ìàíàñòèðà Ñâåòè îðå ó ñåëó Äîœà Ñàáàíòà êîä Êðàãó¼åâöà – àðõèìàíäðèò Ñàâà, ïåò
äàíà ðàíè¼å, êàî ñóäè¼à ïðåêîã ñóäà ïðåñóäèî äà ñå èç ìàíàñòèðñêå
ïîðòå èçáàöè ñïîìåíèê óðè £àêøèó, âåëèêîì ñðïñêîì ïåñíèêó è
159
Hereticus, 3-4/2006
Dejan À. Mili}
ñëèêàðó ðîìàíòè÷àðó, âåëèêîì è áðèòêîì íîâèíàðñêîì ïåðó è íèøòà ìàœåì íàöèîíàëíîì äåëàòíèêó. Äà ñå èçáàöè ñïîìåíèê êî¼è ¼å
ïîñòàâšåí ó ïîðòè ìàíàñòèðà 1936. ãîäèíå (ó âðåìå íåñïîðíå äóõîâíå è âåëèêå äðóøòâåíå âëàñòè ÑÏÖ ó ñðïñêîì íàðîäó), íåäàëåêî
îä øêîëå ó êî¼î¼ ¼å óðà £àêøè áèî ó÷èòåš. Íî, íàðîä ñå ïîáóíèî
è ñïîìåíèê ¼å óáðçî âðàåí, ïîñëå ëè÷íîã íàðååœà åïèñêîïà øóìàäè¼ñêîã £îâàíà. Àëè óïîðíè “çàøòèòíèê âåðå” àðõèìàíäðèò Ñàâà
íè¼å îäóñòàî îä ñâîã íàóìà.
Äâå ãîäèíå êàñíè¼å, 14. ñåïòåìáðà 2006. ¼àâíî ìœåœå ó Ñðáè¼è
øòóðî ¼å îáàâåøòåíî (òàêîå ó äíåâíèêó “Áëèö”) äà ¼å, çàõâàšó¼óè ÷èœåíèöè äà ¼å ïðîñòîð îêî öðêâå è øêîëå ïðîãëàøåí ìàíàñòèðñêîì çåìšîì, àðõèìàíäðèòó Ñàâè ïîøëî çà ðóêîì äà óðó £àêøèà ïðîòåðà ñà ñâîãà ìåòîõà. Àðõèìàíäðèò ¼å, óïðêîñ 40 ãîäèíà äóãî¼
òðàäèöè¼è, ¼åäíîñòàâíî çàáðàíèî íà ìàíàñòèðñêîì ïîñåäó îäðæàâàœå êóëòóðíå ìàíèôåñòàöè¼å “Ëèïàðñêè äàíè”, ïîñâååíå ñëàâíîì
ïåñíèêó è ñëèêàðó, ïîçíàòå è ïðèçíàòå è âàí ãðàíèöà Ñðáè¼å. Îâîã
ïóòà öðêâåíå âëàñòè ñó îñòàëå íåìå.
£îø îä àíòè÷êèõ âðåìåíà è ìíîãîáîøòâà ïîñòî¼è ¼àñíà öèâèëèçàöè¼ñêà ðåãóëà äà ñó ñêðíàâšåœå ñïîìåíèêà è òåæœà äà ñå ïîíèøòè óñïîìåíà íà íåêîã ïîêî¼íèêà ¼åäíàêè óáè¼àœó ÷îâåêà.
Êî¼è ñó òî ðàçëîçè âåðå, šóáàâè ïðåìà Áîãó, îäàíîñòè ÎòàŸáèíè è ðîäó, íàãíàëè îâîã Áîæ¼åã “óãîäíèêà” äà ïðåêðøè øåñòó Áîæ¼ó çàïîâåñò – “ÍÅ ÓÁÈ£!” è äà ñå îêîìè íà ìðòâîã óðó £àêøèà?
Êî¼è ñó, ïàê, ðàçëîçè âåðå íàòåðàëè öðêâåíå âëàñòè äà çàíåìå è ïðóæå ïðåóòíó ïîäðøêó ñâîì “àâàíãàðäíîì” áîãîáîðöó?
Àðõèìàíäðèò Ñàâà ¼å êàî ðàçëîã êàæœàâàœà ïîêî¼íèêà íàâåî
“÷èœåíèöó” äà óðè £àêøèó íè¼å ìåñòî ó ïîðòè ìàíàñòèðà ¼åð ¼å
îâ༠çà îâîçåìàšñêîã æèâîòà áèî “ðàçâðàòíèê”. Ïà, ¼å ëè áèëî òàêî? Äà ëè ¼å óðà £àêøè, ñèí ïðàâîñëàâíîã ñâåøòåíèêà èç Ñðïñêå
Öðœå, çàèñòà çàñëóæèî äà áóäå èçáðèñàí èç ïàìåœà ñðïñêîã íàðîäà?
Ðîåí 1832. ãîäèíå, ïîñëå çàâðøåíå îñíîâíå ñðïñêå è íèæå ãèìíàçè¼å, ó÷èî ¼å ñëèêàœå ó Òåìèøâàðó è Ïåøòè. Êàî øåñíàåñòîãîäèøœàê, ðåâîëóöèîíàðíå 1848. ãîäèíå äîáðîâîšíî å ïðèñòóïèòè
îñëîáîäèëà÷êîì ïîêðåòó Ñðáà ó ñðïñêî¼ Âî¼âîäèíè è ó÷åñòâîâàå ó
ñâèì çíà÷à¼íè¼èì áèòêàìà. Ïî îêîí÷àœó ðåâîëóöè¼å, ó Áå÷êåðåêó
(äàíàñ Çðåœàíèí) ó÷èî ¼å ñëèêàðñòâî êîä ÷óâåíîã ñëèêàðà Êîíñòàíòèíà Äàíèëà. Ñòóäè¼å ñëèêàðñòâà ïîêóøàâà äà íàñòàâè ó Áå÷ó, ãäå
îòïî÷èœå è ñâî¼å ïåñíè÷êî äåëàœå, àëè å ãà âåîìà òåøêå ìàòåðè¼àëíå ïðèëèêå óáðçî âðàòèòè êóè. Ó÷èíèå ¼îø ¼åäàí ïîêóø༠îáðàçîâàœà îäëàñêîì íà ñòóäè¼å ó Ìèíõåí, àëè å ãà áåñïàðèöà è îòóä
áðçî âðàòèòè. Ãîäèíå 1857. òðà¼íî ¼å ïðåøàî ó Ñðáè¼ó, ãäå ðàäè êàî
160
Ne ubij!
ó÷èòåš ó Ïîäãîðöó, Ñóìðàêîâöó, Ñàáàíòè, Ïîæàðåâöó è Ðà÷è Êðàãó¼åâà÷êî¼, òå êàî ãèìíàçè¼ñêè ó÷èòåš öðòàœà ó Êðàãó¼åâöó è £àãîäèíè. Çáîã ñàìîñâî¼íîã êàðàêòåðà êî¼è íè¼å òðïåî ïîäàíèøòâî, ëàæíè ìîðàë è ìåäèîêðèòåòñòâî, çáîã òåøêèõ êðèòèêà óïóåíèõ íà
ðà÷óí âëàñòè ó Ñðáè¼è òîãà äîáà, çáîã ñâîã áîåìñêîã æèâîòà, 1871.
ãîäèíå îòïóøòåí ¼å èç äðæàâíå ñëóæáå è ñà áðî¼íîì ïîðîäèöîì (èìàî
¼å ïåòîðî äåöå) èçáà÷åí íà óëèöó. Òàäà îáîëåâà îä òóáåðêóëîçå. Ãîäèíå 1872. óç ïîìî ¼îø ¼åäíîã âåëèêîã Ñðáèíà – Ñòî¼àíà Íîâàêîâèà íàëàçè ïîñàî ó Äðæàâíî¼ øòàìïàðè¼è. Òàìî å îñòàòè ñâå äî
ñâî¼å ñìðòè 1878. ãîäèíå.
Ó èñòîðè¼è ñðïñêîã ñëèêàðñòâà îñòàå óïàìåí ïî ìíîãèì áðèšàíòíèì ñëèêàìà, ìåó êî¼èìà ñå ïîñåáíî èçäâà¼à¼ó ñëèêå “Äåâî¼êà
ó ïëàâîì”, “Íîíà ñòðàæà” è “Àóòîïîðòðåò”. Ó èñòîðè¼è ñðïñêîã
ïåñíèøòâà îñòàå óïàìåí êàî ¼åäàí îä íà¼çíà÷à¼íè¼èõ ïåñíèêà ñðïñêîã ðîìàíòèçìà, êî¼è ¼å çà ñðïñêó êœèæåâíó áàøòèíó îñòàâèî ïåñíè÷êå äðàãóšå ïîïóò ïàòðèîòñêèõ ïåñàìà “ÎòàŸáèíà”, “Ñòðàæà”,
“Ïàäà¼òå áðàî”, “Äâå çàñòàâå” èëè ëèðñêèõ èñïîâåñòè “Íà Ëèïàðó”,
“Ïîíî”, “Ìèëà”... àëè è êàî ëóöèäíè ñàòèðè÷íè ïåñíèê, êî¼è ¼å ïðêîñíî è õðàáðî óäàðàî íà ñâàêó íåïðàâäó ó Ñðáè¼è ñâîãà âðåìåíà.
Êàêî ¼å óìðî?
óðà £àêøè ñå, èñòèíà, ðàçáîëåî îä òóáåðêóëîçå, êî¼ó ìó ¼å
äîíåëà íåìàøòèíà. Àëè îí íè¼å óìðî îä áîëåñòè. Ìàëî ñå ãîâîðè è
ìàëî êî çíà äà ¼å îí çàïðàâî óáè¼åí.
Ó òîêó îñëîáîäèëà÷êèõ ðàòîâà Ñðáè¼å 1876-1878. ãîäèíå ó ñðïñêî¼ âî¼ñöè èçáèëà ¼å ¼åäíà àôåðà. Ðàòíè ëèôåðàíòè – ñâè îäðåäà Ñðáè, ïðàâîñëàâöè, íàáàâšàëè ñó çà íàìó÷åíó ñðïñêó âî¼ñêó áðàøíî
ïîìåøàíî ñ ïåñêîì, âëàæàí è íåóïîòðåášèâ áàðóò, íåèñïðàâíå òîïîâñêå êàïèñëå, îïàíêå è öîêóëå ñà îíîâèìà îä êàðòîíà è âî¼ñöè
ïðîäàâàëè ïî áàñíîñëîâíèì öåíàìà, áîãàòåè ñå åíîðìíî íà íàðîäíî¼ ìóöè. Íàáàâêå ¼å çà âî¼ñêó ñïðîâîäèî êíåæåâ è êíåãèœèí ìèšåíèê, åíåðàë Ðàíêî Àëèìïè, íàäîáóäíè, ñó¼åòíè êèöîø ñëàáîã
âî¼íè÷êîã çíàœà è çå÷¼å õðàáðîñòè, äî ãóøå îãðåçàî ó êîðóïöè¼ó.
×àðøè¼à ¼å î œåãîâèì íåïîäîïøòèíàìà áðó¼àëà àëè íèêî ¼àâíî íè¼å
ïðîçâàî êîðóìïèðàíîã åíåðàëà. Óïðàâî, íèêî äî òåøêî áîëåñíîã
óðå £àêøèà. Ó ðåïîðòàæè “Ðàœåíèê”, îá¼àâšåíî¼ 1878. ãîäèíå ó
êàëåíäàðó Îðàî, óðà ¼å ó ïîòïóíîñòè ðàçîáëè÷èî åíåðàëîâå êðèìèíàëíå ðàäœå, õðàáðî ñòàâšà¼óè ñâî¼ ïîòïèñ èñïîä çàïàœó¼óå èñòèíå. Àëè åíåðàëà-êðèìèíàëöà íè¼å ñòèãëà çàñëóæåíà êàçíà. ×àê
¼å è íàïðåäîâàî äî ìåñòà ãëàâíîã èíñïåêòîðà âî¼ñêå.
Êàçíà ¼å ñòèãëà óðó £àêøèà. åíåðàë ¼å ïîòïëàòèî íåêå áåîãðàäñêå ìàíãóïå, êî¼è ñó ó ¼åäíî¼ ¼åñåœî¼ íîè 1878. ãîäèíå óðó ïðå-
161
Hereticus, 3-4/2006
Dejan À. Mili}
ñðåëè ó ìðà÷íèì îøêîâèìà Áåîãðàäà è ïðåòóêëè. Ïåñíèê ¼å îä ïîñëåäèöà òèõ áàòèíà óáðçî óìðî.
×èìå ¼å, äàêëå, ïåñíèê çàñëóæèî ãíåâ Öðêâå (êî¼ó íà òàêî “äîñòî¼àí” íà÷èí ïðåäñòàâšà àðõèìàíäðèò Ñàâà)? Äà ëè ñâî¼èì ïàòðèîòèçìîì è ñíîì î îñëîáîåœó è ó¼åäèœåœó ñâèõ Ñðáà? Äà ëè ñâî¼èì
ïðîñâåòèòåšñêèì ðàäîì êàäà ó Ñðáè¼è ¼åäâà äà ¼å áèëî ¼åäíîã ó÷èòåšà íà äâàäåñåò õèšàäà šóäè? Äà ëè ñâî¼èì ñëèêàìà è ñâî¼èì ïåñìàìà, êî¼å ìîãó äà ñëóæå íà ÷àñò è ïåñíèêó è œåãîâîì ðîäó? Äà ëè
ñâî¼îì áîðáîì ïðîòèâ óãœåòàâàœà ïîòëà÷åíèõ? Äà ëè ñâî¼èì ãëàñîì ïðîòèâ íåïðàâäå ó ñðïñêîì äðóøòâó, ïðîòèâ êîðóïöè¼å è ëîïîâëóêà? Ïà, íåå áèòè. £åð, àêî ñå íå âàðàìî, òî ñó óïðàâî îíå âðåäíîñòè çà êî¼å ñå çàëàæå è Ñðïñêà ïðàâîñëàâíà öðêâà.
Àðõèìàíäðèò Ñàâà âåëè äà ¼å ïåñíèê áèî ðàçâðàòàí. Àëè òåøêî äà å è òî áèòè ïðàâè ðàçëîã. £åð, øòà ¼å, íà ïðèìåð, ïàð ëèòàðà
óðèíîã âèíà, íåêîëèêî ïåñàìà è êîíîáàðèöà ó ñêóòó, ðàäè ãóøåœà
ñâàêîäíåâíîã î÷à¼à çáîã íåìàøòèíå è ñóî÷àâàœà ñà çëîáîì ñà êî¼îì
“ïîä ðóêó ïàêîñò ïóòó¼å” íà ìåñòó íà êîìå ñå “ëàæ óâåê íàõîäè”, íàñïðàì, íà ïðèìåð, êðàš-Ìèëàíîâîã öàðîâàœà áå÷êèì è áåðëèíñêèì
êîöêàðíèöàìà è áîðäåëèìà î òðîøêó ãëàäíèõ Ñðáà? À “ìóäðà” àðõèìàíäðèòñêà ãëàâà ñå íè¼å ñåòèëà äà ñå, ðåöèìî, ïðîñëàâè ñêèäàœåì
òàáëå ó ÷àñò êðàšà Ìèëàíà ñà ãëàâíå ïðåñòîíè÷êå óëèöå.
Äàêëå, øòà ¼å ïðàâè ðàçëîã ìîíàõîâîã ãíåâà íàä ìðòâèì ïåñíèêîì? Áèå äà ¼å òî áîëíà íåìî ïðåìà ïåñíèêîâîì âàçäà æèâîì
ïðåêîðó áåçîáðàçíîì è îäóðíîì ôàðèñå¼ñòâó ìíîãèõ öðíîðèçàöà.
Èçãëåäà äà ¼å ïðàâè ðàçëîã àðõèìàíäðèòîâîã ïîêóøà¼à ïîíîâíîã óáèñòâà óðå £àêøèà ¼åäíà äàâíà ïåñìà – ïðåêîð, óïóåíà ìîíàñèìà,
êî¼à ¼å ðåñêî ñâåäî÷åœå î êðèâîì ïóòó íåêèõ íàøèõ äóõîâíèõ ïàñòèðà, êî¼ó îâäå ó öåëîñòè ïðåíîñèìî.
“ÊÀËÓÅÐÈ
Ãëåä’î ñàì âàì ìåòàíè¼å, êàä âàðàòå Áîãà æèâà –
Ãëåäî ñàì âàñ ãäå ñå ïè¼å, ãäå ñå ¼åäå è óæèâà.
Ñëóø’î ñàì âàñ êàä êóíåòå ñâî¼å ñòàäî, ñâî¼å âåðíå,
è êàä òà¼íè ïðèçîâåòå ëèöåìåðíè, ëèöåìåðíå!
Ãëåä’î ñàì âàñ – íå äà íèñàì, êàä ðàçáëóäîì óñïëàìòèòå;
Ãëåä’î ñàì âàñ – íå äà íèñàì. Ëèöåìåðè, óïàìòèòå!”
Àëè èìà ó íàóìó è äåëó áîãîáîðöà Ñàâå íå÷åã èòåêàêî çëîêîáíîã, ïðèòîì ñèëíî ïîñâààíîã ñà Õðèñòîì, íå÷åã íåîäîšèâî ïîäñåòèâîã íà åíêàâåäåîâñêè áîšøåâèçàì. Ãíåâ, ò༠ñìðòíè ãðåõ, êî¼è
àðõèìàíäðèòà íàâîäè äà çàãàçè ó êðøåœå øåñòå Áîæ¼å çàïîâåñòè,
íè¼å óñìåðåí ñàìî êà ïåñíèêó, âå è êà œåãîâîì äåëó. Øòà ¼å ñëåäåå? Ìîæåìî ëè óñêîðî äà î÷åêó¼åìî äà ðàä’ íåêèõ âèøèõ ðàçëîãà
162
Ne ubij!
ïðàâîñëàâíå âåðå íåêè äóõîâíèöè ïîöåïà¼ó óðèíå ñëèêå èëè çàïàëå èíêâèçèòîðñêó ëîìà÷ó çà œåãîâå êœèãå? Äà ëè áè ñå ïåñìà “ÎòàŸáèíà” ìîæäà ïðâà íàøëà íà òî¼ ëîìà÷è, àðõèìàíäðèòå? È êî å áèòè ñëåäåè íà òî¼ ëîìà÷è äà ñàãîðè ó ïëàìåíó öðíîðèçà÷êîã ãíåâà?
Äà ëè, ìîæäà, Ñòåâàí Ñðåìàö çáîã “Ïîï èðå è Ïîï Ñïèðå” (òî ñó
îíà äâà ñâåøòåíèêà êî¼å ñó œèõîâè ïàðîõè¼àíè, àêî ¼å âåðîâàòè Ñðåìöó, ïðîçâàëè íå óëóäî “Ïîï Àëà è ïîï Êåñà”)?... Àëè ãíåâ ñå, ñèãóðíî, íè òó íå áè çàóñòàâèî. Îí ¼å, èçâåñíî, ñïðåìšåí äà ïîãîäè è
ñâå ïîøòîâàîöå óìíîã ðàäà îâèõ âåëèêàíà ñðïñêå êóëòóðå – äàêëå,
âåèíó ãðààíà Ñðáè¼å, ïîçàìàøíó âåèíó ïðàâîñëàâíîã ñòàäà ...
Ñà èçãðàäœîì ìîäåðíå ñðïñêå äðæàâå Ïðàâîñëàâíà öðêâà ¼å,
îñèì íåïðèêîñíîâåíå äóõîâíå âëàñòè ó Ñðáè¼è, çàäîáè¼àëà è ñâå âåó äðóøòâåíó âëàñò. Ïîëîæ༠âðõîâíîã è íåïðèêîñíîâåíîã äðóøòâåíîã àðáèòðà áåç èêàêâå (íàæàëîñò) îäãîâîðíîñòè ïðåìà äðæàâè è
äåìîêðàòñêîì äðóøòâó ó ïîâî¼ó, êî¼åì ¼å Öðêâà (èç ñâî¼èõ ðàçëîãà)
òåæèëà è äîñåçàëà ãà, ñòðîâàëèî ñå, ìåóòèì, êàî îãðîìàí òåðåò íà
ëåà Öðêâå, ÷èíåè äà Öðêâà, ïîñðóè ïîä òèì òåðåòîì, ïðåäóçìå
ìíîãå èñòîðè¼ñêè ¼îø íåïîòâðåíå êîðàêå. Ìîæäà ¼å ÷àê âåêîâíà
äèñòàíöà ïîòðåáíà çà ïðàâèëíî, òðåçâåíî ñàãëåäàâàœå îäíîñà Öðêâå ïðåìà Ñðáèìà êàòîëèöèìà è ìóñëèìàíèìà, ïðåìà êîíêîðäàòó,
ïðåìà ïèòàœó óïîòðåáå ¼óëè¼àíñêîã êàëåíäàðà, ïðåìà íàîïàêî¼ íàöèîíàëíî¼ ïîëèòèöè Àëåêñàíäðà Êàðàîðåâèà, ïðåìà îä ñòðàíå
èíîñòðàíèõ îáàâåøòà¼íèõ ñëóæáè èíñòðóèðàíîì äâàäåñåòñåäìîìàðòîâñêîì ïó÷ó, ïðåìà ïîòîœåì êðâàâîì ãðààíñêîì ðàòó... (Îïåò íàïîìåíèìî: íå òðåáà ñìåòíóòè ñ óìà – íå Öðêâå, íåãî ïî¼åäèíèõ êðóãîâà óíóòàð îâå îðãàíèçàöè¼å.)
Áðîçîâ òîòàëèòàðíè ðåæèì ¼å ó÷èíèî ìíîãå è òåøêå íåïðàâäå
ïðåìà Ïðàâîñëàâíî¼ öðêâè, êî¼å íåñóìœèâî è äàíàñ è ñóòðà è äîê
òðà¼ó òðåáà èñïðàâšàòè. È òå íåïðàâäå ñå ïîñëåäœèõ ãîäèíà, Áîãó
õâàëà, è òå êàêî èñïðàâšà¼ó. Öðêâà ó Ñðáà ïîíîâî çàäîáè¼à ïîëîæà¼
êî¼è ¼å íåêàäà èìàëà. Àëè...
Ðåöèìî äà èñïðàâšàœå ¼åäíå íåïðàâäå íå ñìå áèòè ïðàåíî
íàíîøåœåì äðóãèõ. Îñëîáîåœå ñà ¼åäíå ñòðàíå íèêàêî íå ïîäðàçóìåâà ïîò÷èœàâàœå ñà äðóãå. Áîã ¼å èñòèíà, àëè äà Õðèñòîñ íè¼å
ñâåäî÷èî è ïðàâî íà èçáîð ïóòà êà Èñòèíè, äà ëè áè áèëî Õðèøàíñòâà (ïà, ñëåäñòâåíî òîìå, è Ïðàâîñëàâšà)? Äà ¼å Áîã æåëåî äà
ñâè áóäåìî èñòè, ìîæäà áèñìî ñâè áèëè ìàãàðöè èëè êðàñòàâöè. Ïèñàö îâèõ ðåäîâà ¼å óâåðåí äà òî íàøè öðêâåíè âåëèêîäîñòî¼íèöè ðàçóìå¼ó è ïîäðæàâà¼ó.
Îòêóä îíäà, âðåäè ñå çàïèòàòè, ïîñëå òîëèêèõ òðíîïóà çà
ÑÏÖ, æåšà êîä íåêèõ Áîæ¼èõ ñëóãà äà ñâî¼ó âëàñò ïîòâðäå è íàíî-
163
Hereticus, 3-4/2006
Dejan À. Mili}
øåœåì íåïðàâäå äðóãèìà, ÷àê è äàâíî ìðòâèìà? Îòêóä îíäà è òîëèêî íåìî æìóðåœå Öðêâå íà ñâå òî?
Àêî ñâàêîã îä íàñ òðåáà äà çàáîëè (à òðåáà) ñâàêà öðíà íåïðàâäà íàíåòà ïðàâîñëàâöó îä áèëî êîã äðóãîã (ñàñâèì ñèãóðíî, íåâåðíîã) Áîæ¼åã ñòâîðà, êàêî äà ñå íå ïîáóíèìî ïðîòèâ øàìàðà êî¼è
¼å ïðàâîñëàâíè ñâåøòåíèê óäàðèî ¼åäíîì Ñðï÷åòó ó Òóòèíó øòî ¼å
êîìøè¼è ìóñëèìàíó ÷åñòèòàëî Áà¼ðàì?
Àêî ïðîëèñìî òîëèêî ñóçà îä áîëà øòî íàì íåáèà ðóøå ñâåòèœå è íà ¼óãó è íà çàïàäó, êóä, öðíè, ñìåòíóñìî ñ óìà äà ¼å Áîæ¼à
âîšà äà è áåîãðàäñêó è íèøêó Ÿàìè¼ó ÷óâàìî êàî î÷è ó ãëàâè?
Àêî ñâè çíàìî øòà ¼å ñà Ñðáèìà íåãäà ðàäèî óñòàøêè ôðàòàð
ôðà Ìà¼ñòîðîâè, êàêî ¼å £åëåíêî Ìèè (ó ìîíàøòâó “Šóáèòåš
âðëèíà”) ñìåî äà ñå ôîòîãðàôèøå ñ ìèòðàšåçîì ó ðóêàìà è êàêî ¼å
ñìåëî äà ñå äîãîäè äà çáîã òîãà íå áóäå îáðè¼àí? À îí ¼å ñàäà ¼åäàí
îä ÷ëàíîâà Öðêâåíå âëàäå.
Íåêàêî íè¼å íè ëîãè÷íî íè Áîãó óãîäíî äà ïðîòèâïðèðîäíè
áëóä íè¼å è ïðîòèâáîæ¼å äåëî è äà ñóçàìà íåêîëèêå äåöå è ðå÷èìà
íåêîëèêèõ ÷àñíèõ ñâåøòåíèêà è ìîíàõèœà ñóä (è öðêâåíè è äðæàâíè) íå âåðó¼å, íåãî îä Áîæ¼å è íàðîäíå ïðàâäå øòèòè íåñðåíîã Òîìèñëàâà Ãà÷èà?
Àêî íàøè ïàñòèðè òðåáà äà íàì áóäó óçîð çà ïîñòóïàœå ó æèâîòó, êàêî äà ðàçóìåìî òó÷ó äâî¼èöå ñâåøòåíèêà ó Êîñòîëöó çáîã
ïîäåëå ïàðîõè¼ñêîã “ïëåíà”, ó êî¼î¼ ¼å ¼åäíîì ñëîìšåíà ðóêà?
Àêî ¼å ëàêøå êàìèëè êðîç èãëåíå óøè íåãî ñðåáðîšóïöó êðîç
âðàòà ðà¼à, îòêóä òîëèêà ðàñêîø ó âëàäè÷àíñêèì äâîðîâèìà è õîòåëñêè öåíîâíèöè ó ìíîãèì öðêâàìà?
Àêî...
Ïðèïîâåñò î æåšè ¼åäíîã äîêîíîã, çëîáíîã è óìèøšåíîã, è
íå áàø ìíîãî ìóäðîã (âåðó¼åìî, íè îáðàçîâàíîã) êàëóåðà äà íàõðàíè ñâî¼ó ïðîñòó ñó¼åòó òèìå øòî å ñå î œåìó ÷óòè êàî î óáèöè ó ïîêóøà¼ó âå ïîêî¼íîã óðå £àêøèà, äà íå ïðåòè ñâî¼èì îçáèšíèì
ïîñëåäèöàìà ïî íàðîä è œåãîâó êóëòóðó, áèëà áè ñàìî ãðîòåñêíà.
Àëè Áîã ¼å îïåò áèî ìèëîñòèâ. Àðõèìàíäðèò Ñàâà ¼å ñàì ñåáè äîäåëèî ìåñòî êî¼å ìó ïðèïàäà ó èñòîðè¼è è îâîã íàðîäà è ÑÏÖ. È
óêàšàî îáðàç ÑÏÖ êàî âåêîâíå çàøòèòíèöå ñóøòèíå òîãà íàðîäà.
Ïèñàö îâèõ ðåäîâà ¼å, ìåóòèì, èñêðåíî óâåðåí äà àðõèìàíäðèò Ñàâà íè ó êîì ñëó÷à¼ó íå ñìå áèòè, íèòè ¼å ïðàâî ëèöå Ñðïñêå
ïðàâîñëàâíå öðêâå. Êàî øòî òî ñàñâèì ñèãóðíî íèñó íè £åëåíêî, íè
Òîìèñëàâ, íè ñâåøòåíèöè èç Òóòèíà è Êîñòîëöà, íè ìíîãè ïðîäàâöè
è ïðåïðîäàâöè îïðîøòà¼íèöà ãðåõîâà, ìåíàŸåðè è áàíêàðè ó ìàíòè¼àìà. È ñìàòðà äà Öðêâà è èìà ñíàãå, è ñìå, è ìîðà äà ñå ñàìà çàøòè-
164
Ne ubij!
òè îä òàêâèõ óíóòàð ñåáå. Ðàø÷èøàâàœå ñàìå Öðêâå ñà îíèì ñâî¼èì
÷àñíèöèìà êî¼è óðóøàâà¼ó œåí óãëåä íåå, ñàñâèì ñèãóðíî, óíèçèòè
Öðêâó, íåå ¼î¼ óìàœèòè óãëåä ìåó íàðîäîì, íåå ¼å ñòðîâàëèòè ó
áëàòî è ïðàøèíó. Íàïðîòèâ, èçäèè å ¼å èçíàä ñâåãà çëîã è íå÷àñíîã êî¼å ñàäà ïðèòèñêà Ñðáè¼ó, ïîâðàòèòè ¼î¼ íåñïîðíè óãëåä è ïðóæèòè ¼î¼ ñíàãó äà ñå èçíîâà ïðèáëèæè ñâîì îíåñïîêî¼åíîì è îáåçíàœåíîì âåðó¼óåì ñòàäó è çàóçìå ìåñòî êî¼å ¼î¼ îâäå èñòîðè¼ñêè
ïðèïàäà.
Öðêâà, íàðàâíî, èìà ìî è äà íèøòà íå ïîðàäè ðàäè óìèâàœà
ñâîãà ëèöà. Àëè òàäà...
Î òîìå äðóãîì ïðèëèêîì.
Mi}a Popovi} – Autoportret sa maskom, 1947.
165
Marinko Vu~ini}
publicista, Beograd
DVA LICA TRANZICIONE SRBIJE
Srbija je zemlja ~uda, i to je ~injenica u koju se svakodnevno uveravamo. Dru{tveno, socijalno i politi~ko stanje na{eg dru{tva vi{e ne
mo`e da se ocenjuje i promi{lja pomo}u racionalnih i osmi{ljenih kategorija. Realni `ivot i njegove svakodnevne manifestacije prevazilaze i
najrazigraniju literarnu ma{tu. Potvr|uje se po ko zna koji put ono poznato mi{ljenje Dostojevskog da je `ivot mnogo slo`eniji i ma{tovitiji od
svakog poku{aja da se on literarno uobli~i i osmisli. @ivimo u surovom
vremenu tranzicije i razaranja elementarnih ljudskih vrednosti, nestaje
jedan svet u kome smo do ju~e `iveli i za koji smo smatrali da je nepromenjiv. ^esto od na{ih liberalno orijentisanih teoreti~ara tranzicije mo`emo ~uti da je ona te`ak i surov proces i da su `rtve neminovne. Pri
tome se zaboravljaju i zanemaruju osnovna ljudska prava na `ivot i postojanje. Srbija se danas kre}e u sna`nom i razornom tranzicionom vrtlogu, nalazi se u surovom i bespo{tednom procesu prvobitne akumulacije i nastajanju socijalnih i ekonomskih odnosa koji sve vi{e dovode do
dubokog socijalnog i dru{tvenog raslojavanja. Nastaje dru{tvo u kome
se javlja sve dublji jaz izme|u sve bogatijih i sve bahatijih i obesnijih tranzicionih dobitnika i uspe{nih poslovnih ljudi, koji putem privatizacije
stvaraju sve bogatiji i mo}niji vladaju}i sloj, i siroma{nih i deklasiranih
slojeva, koji sve vi{e postaju nemo}ne tranzicione `rtve. Srbija je zaista
danas zemlja svakakvih ~udesa, jer se socijalne, ekonomske i dru{tvene
krajnosti javljaju kao gotovo normalan i prihvatljiv oblik postojanja. Najte`a posledica ovakvog iracionalnog stanja je {to se {iri i odr`ava na{e
mirenje sa ovakvim stanjem. Postajemo sve vi{e nemo}ni posmatra~i i
nevoljni svedoci.
Kako nam taj nepatvoreni i realni `ivot svedo~i o vremenu ~uda
i be{}a{}a u kome danas `ivimo. Nedavno je na{a javnost bila obuzeta
aferom kofer, ~ija je glavna zvezda bio biv{i viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simi}. On je osumnji~en zajedno sa funkcionerom SPS
Vladimirom Zagra|aninom za primanje, odnosno davanje mita u iznosu od 100.000 evra od Kreditno-eksportne banke. Nekoliko nedelja je
trajala spektakularna afera o korupciji u Narodnoj banci Srbije. Me|utim, po ve} poznatom scenariju, medijska pra{ina se ubrzo slegla i Dejan Simi} je pre nekoliko dana pu{ten iz pritvora i ve} se kao zabludeli
i razmetni sin vratio pod za{titni~ko okrilje Narodne banke Srbije, kao
166
Hereticus, 3-4/2006
Dva lica tranzicione Srbije
savetnik guvernera Radovana Jela{i}a. Zaista je dirljiva briga rukovodstva Narodne banke Srbije i li~no samog guvernera za njene istaknute
kadrove, bez obzira {to je biv{i viceguverner izgubio svaki legitimitet da
na bilo koji na~in predstavlja Narodnu banku Srbije. Ali na{i kadrovi su
na{e najdragocenije blago i moramo se brinuti o za{titi njihovih ljudskih
i statusnih prava. U saop{tenju Narodne banke Srbije povodom postavljenja Dejana Simi}a za savetnika guvernera se ka`e: “Simi} je na novo
radno mesto u centralnoj banci raspore|en u skladu sa propisima i on
ne}e obavljati izvr{nu ve} savetodavnu funkciju. Na tom radnom mestu
Simi} }e mo}i da pru`i zna~ajan doprinos u primeni nove regulative u
finansijskom sektoru”. Zaista je veoma ute{no saznanje {to je Dejan Simi} raspore|en u skladu sa zakonskim propisima i da ne}e obavljati izvr{nu ve} savetodavnu funkciju. Ovo je jo{ jedan dokaz da legalizam u
na{em dru{tvu nema alternativu. Me|utim, {ta je sa ose}ajem za moral
i da li smo mi u na{em dru{tvu nepovratno izgubili ose}aj za pristojnost,
moralnost, postojanje dobrih dru{tvenih obi~aja i pravila. Sude}i po tome kako }e se zavr{iti i ova afera, o~igledno je da su uru{ene osnovne
vrednosti na kojima treba da po~iva jedno stabilno demokratsko dru{tvo. Osnovno pitanje je i u ovom slu~aju upravo na terenu moralnosti,
jer kako je mogu}e da biv{i viceguverner Dejan Simi} sebe uop{te dovodi u situaciju da iz ruku visokog funkcionera Socijalisti~ke partije Srbije prima kofer u kome se nalazi sto hiljada evra i da posle tvrdi kako
je to bio neformalan i neobavezan prijateljski susret. Da li smo do te mere izgubili ose}aj za odgovornost i moralne vrednosti da vi{e ne mo`emo ni da razlikujemo zlo od dobra, pristojnost od bahatosti, odgovornost od neodgovornosti, licemerstvo od moralnosti, istinske vrednosti od
la`nih, hipokriziju od istinoljubivosti. Ovo postavljenje Dejana Simi}a
za savetnika je pouzdan znak da su ljudi koji bi morali da budu oli~enje
odre|enih ljudskih i dru{tvenih vrednosti izgubili elementarni ose}aj za
realni `ivot, da su dosegli dno amoralnosti i da pri tome demonstriraju
apsolutnu bahatost i neodgovornost. Na ~emu }e ljudi koji predstavljaju Narodnu banku Srbije graditi nezavisnost i ugled ove institucije ako
ne na neporecivoj moralnosti i neupitnom po{tenju i poverenju. U svemu tome je interesantna pozicija guvernera NBS Radovana Jela{i}a, jer
je upravo posle izbijanja “afere kofer” smenio Dejana Simi}a kako bi
o~uvao ugled centralne banke. A sada upravo on postavlja tog istog Dejana Simi}a za savetnika guvernera, verovatno da bi o~uvao svoju nezavisnu poziciju i povratio poljuljano poverenje i ugled Narodne banke
Srbije. Na|en je tako spasonosni kompromis i obezbe|eno po{tovanje
zakona. Zaista je dirljivo i potresno kako se po{tuje zakon o radu u na{oj najva`nijoj finansijskoj ustanovi.
167
Hereticus, 1/2006
Marinko Vu~ini}
Me|utim, kako izgleda druga strana medalje u tranzicionoj Srbiji.
U Fabrici FAD u Gornjem Milanovcu, Dragica Simovi}, radnica ove fabrike, nedavno progla{ena za najbolju metalostrugarku, izvr{ila je samoubistvo ve{anjem o radijatorsku cev u garderobi ove fabrike. Novinski
izve{taji govore da je ona svoje samoubistvo najavljivala nekoliko dana
menad`mentu fabrike, ali nije uspela da razgovara sa direktorom firme,
a niko od nadle`nih iz te nedavno privatizovane fabrike nije hteo da je
primi i saslu{a. Dragica Simovi} ima dvoje dece, }erku studentkinju i
sina na odslu`enju vojnog roka. Mu` joj je bolestan, a ona je jedina radila u porodici. Odluku o samoubistvu donela je kada je videla da se na{la
na listi tehnolo{kih vi{kova u fabrici i da }e ostati bez posla. Ova tragi~na i potresna vest o samoubistvu radnice u Gornjem Milanovcu re~ito
svedo~i o potpunom rasapu moralnih i ljudskih vrednosti u na{em dru{tvu, ali i o temeljnom razaranju principa solidarnosti u ovim tranzicionim vremenima. Niko o~igledno nije hteo da ~uje vapaj ove `ene, niko
nije `eleo da porazgovara o njenoj nesre}noj sudbini. Da li su ovo one
nu`ne `rtve o kojima tako zapenu{ano govore na{i neoliberali i zagovornici apsolutne tr`i{ne privrede. Ovo je u stvari surovo i neljudsko lice tranzicije Srbije, u kojoj tragi~ne i tegobne sudbine obi~nih ljudi ne
zna~e nikome ni{ta, jer predstavljaju samo statisti~ku rubriku u kona~nom saldu na{e ina~e uspe{ne privatizacije. Najbolja metalostrugarka
iz Fabrike FAD u Gornjem Milanovcu nije imala sre}e da radi u Narodnoj banci Srbije, u kojoj se o~igledno po{tuju ljudska i zakonska prava zaposlenih radnika, a pre svega onih izuzetno va`nih kadrova koji su
doveli u pitanje njen ugled i nezavisnost.
Ove dve razli~ite i suprotstavljene pri~e predstavljaju dva lica tranzicione Srbije. Jedno, bahato, obnevidelo od novca, vlasti, finansijskih
transakcija i osionosti i drugo, izlo`eno surovoj privatizaciji, eksploataciji, bezna|u i nedostatku solidarnosti. Kona~ni ishod ovakvih dru{tvenih
kretanja bi}e dalje {irenje apatije i rezignacije u na{em dru{tvu i narastanje socijalnog bezna|a kao pogodnog tla za razvoj populizma i socijalne demagogije. Istorijsko iskustvo nam daje dovoljno tragi~nih ~injenica o tome kako su se ovi procesi okon~avali. Dru{tvo u kome se ne ~uje
vapaj `ene koja je na najtragi~niji na~in dotakla samo dno socijalnog bezna|a nema puno izgleda da }e u dogledno vreme uspeti da se uklju~i u
savremeni svet, u kome vladaju jasno utvr|ena pravila zasnovana na demokratskim i moralnim na~elima. Dok se to definitivno ne desi, `ive}emo i dalje u zemlji ~uda, u kojoj se mo`e govoriti o zakonitosti a da to
ne podrazumeva da se pre svega govori o pravdi i moralnosti.
168
Branko Ljuboja
publicista, Kikinda
UZLET AUTSAJDERA
Me|u mnogobrojnim posledicama koje je re`im Slobodana Milo{evi}a ostavio na srpsko dru{tvo, jedna od tragi~nih je i to {to su i me|u
njegovim pristalicama, ali na`alost i me|u oponentima, neslu}ene visine
dostigli ljudi koji u normalnim okolnostima ni u kom slu~aju me bi mogli da predstavljaju elitu jednog ozbiljnog, organizovanog demokratskog
dru{tva.
U slu~aju vo`dovih sledbenika, re~ je o klasi~nom obrascu diktatorskog modela vladanja. Niko ozbiljan ne mo`e da spori da je u zlatnom
dobu Milo{evi}evog perioda (1989-1991) njegova partija privukla zna~ajan broj sposobnih ljudi u skoro svim oblastima, a naro~ito u privredi.
Me|utim, kao ni svim diktatorima pre njega, ni Milo{evi}u nisu trebali
sposobni, ve} poslu{ni. Tako su se vode}ih polo`aja i u dr`avi i u privredi, a bogami i u samoj partiji dokopali bezli~ni ljudi, ~iji je jedini intelektualni napor bilo takmi~enje u opona{anju samog Slobe. Kada se ovome jo{ pridoda i odluka dr Mirjane Markovi} da u svoju partiju uzme
ljude koji su kontrolisali samrtne trzaje srpske privrede, a ~emu se verni
suprug iz neobja{njivih razloga nije protivio, jasno je da je i pored svih
metoda za odr`avanje vlasti (kontrola medija, kontrola vojske i policije,
eliminisanje politi~kih protivnika) Milo{evi}ev sunovrat bio neizbe`an.
Me|utim, ono {to je opet karakteristika samo Srbije, jeste situacija da su najglasniju ulogu me|u Milo{evi}evim protivnicima (uz, naravno, nemali broj ~asnih ljudi), naro~ito u vanpartijskom delu Srbije, preuzeli ljudi kojima je re`im bra~nog para Milo{evi}-Markovi} bio idealna
prilika za izlazak iz do tada potpune anonimnosti. Dobija se utisak da
su postali Milo{evi}evi protivnici zbog toga {to nisu imali priliku da se
probiju u prve redove vladaju}e nomenklature. Naravno, takvim osobama treba odati priznanje za iskazanu hrabrost. Ali ostaje ~injenica da je
ne mali broj njih tu svoju hrabrost dobro naplatio, {to je doprinelo da
Milo{evi} puni u{i slu|enom narodu o “stranim pla}enicima i doma}im
izdajnicima”, koji rade o glavi srpskom narodu.
Ni{ta to ne bilo ~udno, da odre|eni pojedinci ne nastavljaju pri~u
o Srbima kao narodu koji nikad ne}e dosegnuti demokratiju, da je veliki deo srpske elite saradnik DB, BIA i ostalih tajnih slu`bi, da su Srbi
narod zlo~inaca i sl. Ovakvim nastupom posti`u se dve stvari:
169
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ljuboja
1. Zadr`ava se konstantno prisustvo u javnosti ovih autsajdera, njihovi iskazi dospevaju na prve strane {tampanih medija, gosti su na svim
televizijama. Njihovi titanski napori da ostanu u medijskoj `i`i sve vi{e
podse}aju na junaka ^ehovljeve humoreske “Sre}a”, u kojoj glavni junak, dospev{i u novine zbog toga {to je pijan pao pod ko~iju, sa primerkom novina ide po gradu od roditelja do poznanika i svima pokazuje ~lanak, do~epav{i se tako svog momenta slave.
2. U o~ima zapadnih tutora maloletnoj srpskoj demokratiji, oni
dobijaju sve atribute koje istan~ani i prora~unati zapadani vlastodr{ci
koriste za ljude koji tvrdokorno zastupaju sve njihove stavove (i dobre
i lo{e) u “nedovr{enim zemljama” (M. Ahtisari): “nezavisan”, “hrabar”,
“borac za istinu” i sl. Naravno, medijska podr{ka je skoro uvek pra}ena
i finansijskim sredstvima.
Takvo stanje je dovelo Srbiju do pora`avaju}e situacije. Obi~an
narod, koji je svoju neverovatnu vitalnost dokazao samim tim {to je opstao u proteklih 15 godina, pada u sve ve}u rezignaciju, o ~emu najbolje svedo~i izborna apstinencija, koja je me|u najve}ima u Evropi. A jo{
je stra{nija posledica {to se obrazovani i ~asni ljudi sve vi{e udaljavaju
od politike, logi~no procenjuju}i da je nivo na koji bi morali da se spuste
da bi uspeli da moralne autsajdere, a politi~ke mo}nike, istisnu sa zauzetih pozicija, nedopustivo nizak. Time ve}i deo politi~kih institucija u
Srbiji, a naro~ito predstavni~kih, ostaju tragikomi~no svedo~anstvo jednog dezorijentisanog dru{tva.
Naravno, preokret je ne samo neophodan, ve} i mogu}. Pamet Srbije iz dugogodi{nje defanzive mora nastupiti ofanzivno i bez ustru~avanja, kao prvi korak, ukazati mnogima koji nam kroje sudbinu na razmere njihovog neznanja. Mo`da }e to donekle uti{ati buku koju sami
prave, ali }e sigurno po~eti da menja svest prose~nog gra|anina Srbije,
te }e i oni kona~no postati politi~ki subjekti i prestati da budu podanici, na veliku `alost samoproklamovane srpske elite.
170
...................
INTERVJUI
...................
PORUKE I POUKE SRPSKOG OKTOBRA 2000. (6)
Gospo|a Silvia Nadjivan, saradnik Politikolo{kog instituta u Be~u, od aprila do avgusta 2003. godine boravila je u Beogradu i prikupljala gra|u za svoju disertaciju “Dobro planirana spontanost. Pad Milo{evi}evog re`ima kao inscenirana masovna demonstracija 2000. u Srbiji”.
Tom prilikom ona je uradila kvalitativne, polustandardizovane intervjue
sa tridesetak li~nosti iz politi~kog, nau~nog, medijskog i kulturnog `ivota
Srbije. Glavna pitanja su se odnosila na uzroke koji su doveli do 5. oktobra 2000, na ulogu masovnih protesta i glavnih aktera u tim zbivanjima, na karakter i doma{aj promena. Njen istra`iva~ki cilj bio je da iz
perspektive razli~itih aktera prika`e smisao istorijskih zbivanja, a na osnovu autenti~nog svedo~enja – tzv. govorne istorije. Kao {to se istorija
menja, tako se menja i percepcija pisane istorije. U tom smislu ova zbirka razgovora je svojevrsni istorijski dokument, koji se u razli~itim vremenima razli~ito percipira.
Svi prilozi koje objavljujemo u ovom i narednim brojevima u rubrici Intervju su u izvornom obliku u kome su bili izgovoreni. Nikakve
sadr`inske i stilske izmene nisu ~injene, kako bi razgovori sa~uvali dokumentarnu vrednost, autenti~nost i spontanost komunikacije.
J.T.
171
Milja Jovanovi}
aktivista OTPOR-a, Beograd
“OTPOR, STOKO!”
• Kako si ti do`ivela proteste ‘96. i ‘97 godine?
To je vrlo komplikovano za mene, zato {to ja nikada nisam bila
sklona veri u tako ne{to. Odrasla sam u jednoj vrlo cini~noj porodici.
Majka mi je profesor gr~kog i latinskog na Univerzitetu u Novom Sadu,
otac mi je pisac – profesionalni umetnik, i politika i ta vrsta anga`mana
su mi oduvek bili strani u onom smislu da verujem da postoje problem
vo|e i problem autoriteta. U tom smislu je to ne{to ~emu ja nisam mogla da se priklonim. Me|utim, kada je po~eo studentski protest, to je vi{e
bio moj li~ni revolt... Bile su duhovite akcije i sve je to meni bilo simpati~no bez obzira na to ko to vodi i kakvi su ti ljudi, da li }e se okoristiti,
da li }e se od toga obogatiti ili }e ukrasti pare – meni to nije bilo bitno,
nego mi je bilo bitno to {to se ne se}am da sam imala odre|en politi~ki
stav i da u onom trenutku kada se uka`e {ansa da se taj stav poka`e, makar samo i u masi ljudi, koji jesu bili poznatiji i jesu bili bitni u onom
vremenu, on treba da se poka`e. Moji prijatelji su odlazili, rapidno su
siroma{ili i onda mi je bilo bitno, jer sam shvatila da vi{e nikada ne}u
mo}i da kritikujem i da sam propustila priliku da budem u~esnik u jednoj takvoj stvari, bez obzira na posledice. I zbog toga sam u~estvovala
u protestu. Bila sam tamo svaki dan, kao i mnogi, mnogi ljudi i u tom
smislu nemam neku gor~inu, bez obzira na sve {to se de{avalo u vezi s
protestima i posle njih. Prosto, mislim da sam to shvatala kao odgovornost prema samoj sebi i du`nost same sebe, jer sam oduvek imala politi~ki stav, iako nisam bila svesna, to je nekako izbijalo iz mene i dosta
je oblikovalo moj `ivot. To je bio razlog, a iz istog razloga smo posle protesta napravili studentsku organizaciju na Filolo{kom fakultetu, koja je
trebalo da se bavi... Po{to sâm fakultet, po mom mi{ljenju, nije imao uticaj koji bi trebalo da ima – to nije fakultet koji proizvodi nastavno osoblje za srednje i osnovne {kole. To je fakultet koji treba da ima jako veliki dru{tveni zna~aj, jer to negovanje tradicije i kulture jezika i sl. je vrlo
va`no za ovu dr`avu, s tim {to mi je oduvek bila malo gadna i strana ta
nacionalisti~ka pozadina, koja se iza svega toga konstruisala, jer sam smatrala da je ve{ta~ki konstruisana i da dru{tvene nauke, odnosno humanisti~ke nauke, moraju da budu mnogo {ire nego samo da dokazuju da
hrvatski jezik ne postoji, da je to samo srpski jezik katoli~kih Srba. To
je bio neki moj revolt i smatrala sam da na lokalnom nivou treba, me|u
172
“Otpor, stoko!”
ljudima koji bi trebalo da se bave najvi{e tom tematikom – na koji na~in
se srpski jezik i pridev “srpski” zloupotrebljava – da bi upravo najmla|e
generacije i ljudi koji bi bili nosioci ne~eg novog i progresivnog, morali
da se bave time. Me|utim, ta organizacija se na kraju krajeva samo bavila odlaganjem ispitnih rokova i sli~no. U me|uvremenu je napravljen
Studentski parlament, u kome sam ja u drugom sazivu bila kao poslanik, {to je tako|e bilo iz istog razloga. Ako sam ja imala primedbe na
rad parlamenta u prvom sazivu, a imala sam – mislim da su me ljudi dosta raspoznavali po nekim principijelnim stavovima i u okviru fakulteta
sam bila gurana da se kandidujem i pro{li smo – nas troje... Ali me nikada nisu zanimale te igre iza kulisa, nego sam smatrala da je bitno da tu
bude {to vi{e razli~itih ljudi i da se prosto napravi neki konsenzus na tom
nivou {ta je interes studenata i koju ulogu treba studenti u dru{tvu da
igraju, jer biti student nije karakterna osobina – biti student je ne{to {to
je stvar vremenske koincidencije. To je ne{to {to si ti trenutno, ali to je
i ne{to {to tebe u tom trenutku odvaja od ostatka populacije i nametnuta ti je odre|ena uloga u dru{tvu i treba je prosto iskoristiti, tako da su
to bili neki moji po~eci. Posle tog studentskog parlamenta i iskustva koje sam ja imala u njemu onako prili~no groteskno. Taj studentski parlament, onakav kakav je bio, popri{te adolescentskih politi~kih borbi i natezanja, odmeravanja, nadmetanja i sl., meni je to ubrzo postalo izli{no
jer nije izlazilo iz poznatih okvira, nije imalo razlika koje su bile evidentne. Tu je bio veliki uticaj politi~kih stranaka, koje su tad bile opozicione. Kao da ste ih pustili da ve`baju negde budu}i politi~ki `ivot. Bilo mi
je jasno da od toga ne mo`e da bude ni{ta u dru{tvu kakvo je srpsko, kakvo je trenutno u Srbiji, kakva je ta atmosfera potpune netolerantnosti
– ne mislim na me|uetni~ku toleranciju i te inherentne nacionalisti~ke
motive i odlike pona{anja ljudi koje su tada bile vrlo jake, nego i na prosto bavljenje samo samim sobom i netolerantnost. Jer nikada se nije desilo da neko, makar i ponovio stavove prethodnog govornika, odustane
od tog, nego mora da iza|e za govornicu i da ka`e to {to misli, bez obzira {to se to mo`da ve} ~ulo. Zna~i, takve neke stvari. To su prosto “de~ije bolesti” i meni je u neku ruku razumljivo da smo ih mi imali, ali mi
je potpuno nerazumljivo da ih politi~ari i dan-danas imaju i da tu prave
komunikacije ne mo`e da bude... Tada je to bio neki vrh na{ih dostignu}a u dru{tvenom aktivizmu, svih nas, i nekako nismo mogli da iza|emo
izvan toga, da se na neki drugi na~in poku{a, da mi prvo sami defini{emo koje je na{e polje delovanja i da li }emo se baviti politikom u naj{irem smislu ili }emo se baviti studentskom politikom i na kojim principima }emo to raditi, kakva }e biti komunikacija sa zvani~nim telima. Ubrzo
je to postalo izli{no samim spolja{njim doga|ajima, jer je donesen zakon
o univerzitetu, zakon o informisanju, uticaj JUL-a i SPS-a je do te mere
173
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
po~eo da razara univerzitet da su sami profesori bili podeljeni. Najmanje su se bavili pro{irenjem nekih nastavnih i pedago{kih delatnosti i uop{te komunikacijom u tom smislu, nego je to postala neka rutina – oni
ne{to predaju, ti to nabuba{, iza|e{ i polo`i{ ispit. Nije tu bilo nikakve
interdisciplinarnosti i povezivanja ne samo s aspekta u~enja, nego i s aspekta stvaranja akademske javnosti, pa je samo funkcionisanje studentskog parlamenta samim tim bilo ugro`eno i na kraju krajeva prestali smo
da se vi|amo i prestali smo da imamo sednice. Pretpostavljam, kada bi
se sada formirao studentski parlament, da bi taj saziv predao novim poslanicima tu ideju na kori{}enje. Ja bih bila me|u njima. Bilo bi mi drago da vidim neke druge ljude koji bi se bavili nekim drugim stvarima.
Zna~i, postoje studentski parlamenti – dosta dobro funkcioni{u u Sloveniji, Nema~koj, ali se bave... Druga~iji kontekst podrazumeva da se druga~ije to sve odvija. Posle dono{enja zakona o univerzitetu, pogotovo
na mom fakultetu, bio je veliki lom. Na mojoj katedri, drugoj, jer na dve
katedre studiram – srpsku knji`evnost i ju`noslovenske knji`evnosti, i
svetsku knji`evnost. Na knji`evnosti, profesori nisu potpisali ugovor o
radu. Mi smo posle toga po~eli protest. Dve-tri nedelje posle na{eg po~etka pojavio se OTPOR. U toku tih 6 meseci koliko smo mi na Filolo{kom pravili probleme, pod znacima navoda, prosto se to fuzionisalo –
to neko jezgro Filolo{kog i OTPOR-a. Kad se zavr{io protest, neki od
nas su pre{li u OTPOR, odnosno priklju~ili se OTPOR-u, ali smo u su{tini sve vreme paralelno radili.
• Koja je bila tvoja motivacija da pravi{ “probleme” na Filolo{kom
fakultetu?
Ja ne mogu da ka`em da sam previ{e optere}ena pitanjem pravde
i pravednosti, ali nekako ne mogu da trpim da mi neko “bode o~i” i pona{a se kao da sam neki potpuni debil, koji ni{ta ne shvata i koga dovoljno “boli uvo” za bilo {ta sem za to da polo`i ispit, i prosto nisam htela
da budem ta koja }e kao student biti zloupotrebljena u politi~kim igrama i u su{tini “~istkama” koje su se desile na fakultetu. Osim toga, prema katedri i profesorima i studentima op{te knji`evnosti postoji neko
po{tovanje. Kad upi{ete svetsku knji`evnost, s tim ne mo`e da se postane profesor. Zna~i, ta svetska se upisuje zbog nekih drugih ciljeva – ili
zbog toga da biste nastavili akademsku karijeru ili zbog toga {to `elite
da imate zaista dobro, kulturolo{ki validno obrazovanje i to nije ne{to
{to se studira zbog diplome. Tako da smo se mi vrlo brzo dogovorili...
nemom saglasno{}u da mi ne}emo pristati na to, a moja li~na motivacija je bila to {to je to {to se desilo do te mere bilo bezobrazno. Ja sam to
shvatila kao da nam je neko lupio {amar, kao da nas je pljunuo i pustio
vodu posle nas. Ja nisam htela da to dopustim. Ne shvatam to li~no. Pro-
174
“Otpor, stoko!”
sto mislim da neke stvari prevazilaze zna~aj pojedinca, da smo mi tada
uradili veliku stvar za Filolo{ki kao takav zbog toga {to smo pokazali da
studenti ne moraju da se bore samo kada su neke velike politi~ke igre u
pitanju ili da budu instrument u igri politi~kih stranaka, nego da zaista
mo`e da se poka`e da taj fakultet ima jednu te`inu, da mi znamo za{to
smo na tom fakultetu... Fakultet ima stra{no puno studenata, od kojih,
ja sam sigurna, 80% ne zna za{to to studira, nego studira zato {to ne `eli
da u~i matematiku, jer im je previ{e zahtevno, pa im je lak{e da ~itaju
knjige. To je bila neka moja li~na motivacija – kao otpor celom fakultetu, na~inu na koji je taj fakultet funkcionisao i zbog poku{aja da se sa~uva ta katedra takva kakva je, jer je zaista bila vrlo kvalitetna u onom
{to je mogla da pru`i studentima... Kad me pita{ o li~noj motivaciji, ja
imam konflikt sama sa sobom zato {to znam da bi bilo najlak{e da ka`em neke klasi~ne rezone – smetala mi je nepravda, smetalo mi je ovo,
smetalo mi je ono, ali zaista se u su{tini probudio u meni neki inat, inat
da ne mo`e jedna Mira Markovi} to da uradi, a da to zbog nekog mog
li~nog konformizma ili indiferentnosti ostane tako. Nije stvar ~ak ni u tome da sam njoj li~no `elela da poka`em ne{to, nego svim onim ljudima
oko nje koji su bili ve}i katolici od pape, i taj na{ dekan koji je tada postavljen – Marojevi}. Pa da bi on sada bio ve}a Mira Markovi} od Mire
Markovi}, po~inje da radi takve stvari na fakultetu – menja programe,
ukida Hrvatsku kao dr`avu. To je prosto neki nonsens koji je meni bio
nedopustiv i jedna opcija je bila da se prosto ispi{em s fakulteta, ali to
je jedno idealisti~ko shvatanje, koje vezujem za ‘60-te godine i za razvijena gra|anska dru{tva, s razvijenom sve{}u, gde jedan li~ni ~in kao {to
je ispisivanje s fakulteta, koje ima neku javnost, ima neke reakcije. Ali
Srbija je bila toliko otupela da je takva vrsta ~inova bila potpuno izli{na,
samo meni li~no bi promenilo `ivot, a ne bih imala dovoljnu satisfakciju, jer meni li~no bi bila satisfakcija da nateram `enu koja je trebalo da
zameni 5 na{ih predava~a – oni su doveli jednu `enu, dekan je doveo neku svoju prijateljicu, mi smo njoj rekli sva{ta u lice na prvom ~asu koji
smo imali – i meni je ba{ bilo drago kada je po~ela da pla~e. Ona se rasplakala i zaista mislim da mi je drago {to se rasplakala, jer je njoj taj “reality bite” bio potreban, jer nisam `elela da oni sami poveruju da je to
{to rade dobro i da je to ne{to {to je u korist fakulteta, u korist na{eg
obrazovanja, u korist nekog na{eg razvoja ili sli~no. Mi smo tada imali
mnogo manje, 6-7 godina manje nego sad. I da je prosto to ne{to {to im
treba re}i, na li~nom planu im re}i i mi smo prestali da idemo na njene
~asove, svi, i ona `ena nije mogla da dr`i predavanja, nije imala kome
da dr`i predavanja i tu su sve ~etiri godine bile vrlo solidarne. To je bila neka moja li~na motivacija. Na onaj na~in na koji su oni nas li~no povre|ivali, a stavljali to u neke kolektivne imenice i zamenice, da se po-
175
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
ka`e da ja li~no u~estvujem u tome i da li~no smi{ljam i radim ne{to po
tom pitanju. U tom smisli sam verovatno prili~no agresivna, u tom beskrupuloznom smislu, {to je i normalno. Ja sam odrasla na takvoj muzici, takvoj kulturi, takvu knji`evnost sam ~itala, zbog toga sam po~ela da
studiram knji`evnost, zato {to je ona dovoljno davala tom individualnom
shvatanju sveta, tako da je to bio neki moj li~ni hir, mo`da da ga tako
nazovem, vi{e nego svest o tome. Tek posle dolazi svest o nekom {irem
zna~aju... Tu je sada ta ravnote`a – da jasno i razlo`no mogu da obrazlo`im to {to je bio moj li~ni stav, da je to dobro za generalnu situaciju na
mojoj grupi, na fakultetu i sl., i da je to jo{, {to je “{lag na torti”, u skladu s nekom pravedno{}u, legitimitetom i legalitetom.
• Kada je ta profesorka dovedena na posao? ‘98. godine?
Jeste, to je bilo odmah na po~etku. Ona je u oktobru trebalo da
odr`i prvo predavanje i to je bilo tada, u oktobru.
• Da li je taj Zakon o univerzitetu mogao biti spre~en?
Ne, nije mogao da bude spre~en. U tom smislu, u poslednje tri godine, posle 5. oktobra, do{lo je do ubrzanog shvatanja i sazrevanja koliko su takve stvari va`ne... one stvari od kojih smo bili digli ruke – po{tovanje zakona, zakona kao takvih, neka principijelnost, nepisana pravila
pona{anja u odre|enoj sferi, bilo profesionalnoj, bilo javnoj, bilo porodi~noj, a ne velike stvari kao {to je srpsko nacionalno pitanje. Shvatanje
da to srpsko nacionalno pitanje podrazumeva 200 problema i 200 na~ina
da se ti problemi re{e, odnosno verovatno i 400 na~ina da se ti problemi re{e, i da, prvi put u nekoj novijoj istoriji, nije sve crno-belo, da ne
postoji ta gr~evitost u shvatanjima {ta je va`no, {ta nije va`no, da polako
po~inje da se shvata da je sve va`no i da ako ne postoje jasno definisani
problemi i jasno definisane oblasti, nastavlja}e se ovaj haos i nastavlja}e
se zanemarivanje nekih stvari koje posle narastu u velike probleme. Tada nije postojalo takvo shvatanje. Odre|eni ljudi su shvatali, ali u javnosti koja je zatrpana ekonomskim problemima i nekvalitetnim `ivotom,
nije mogla da se spre~i... I sada je te{ko. Razni parametri pokazuju da i
sada postoji sklonost da se neke stvari zanemaruju kao manje va`ne, ali
da ne ka`em neku klasi~nu re~enicu – nekome je to od `ivotne va`nosti. Nije ~ak ni poenta u tome, nego je dru{tvu va`no da svi njegovi delovi funkcioni{u i o tome mora unapred, mora strate{ki, planski da se
razmi{lja, a ne da se spre~ava ne{to {to }e biti lo{e. U onom trenutku,
totalnoj politi~koj izolovanosti, jedne grozne retorike, mr`nje i ubijanja
svakog pitanja, sem pitanja odbrane Srbije od nekih neprijatelja, prosto
nije bilo na~ina da se dopre do tih ljudi, poslanika, opinion-makera, javnosti, medija i sl., i mislim da su oni zato mogli da proguraju sve te stvari tako lako.
176
“Otpor, stoko!”
• Ako sam te dobro razumela malo pre, ti si rekla da se tokom protesta ‘96. i ‘97. godine primetio nacionalizam?
Jeste... Ja nisam grozni~ava na onaj na~in na koji se izra`ava stav
o nacionalizmu u poslednjih 10 godina. Ja ne mogu ni sa mnogim gra|anski opredeljenim ljudima da delim stavove, iako bih mogla u principu da
se slo`im s njima, ja ne mogu da se slo`im s na~inom i formom na koji
se oni identifikuju nasuprot nacionalistima. Prosto smatram da je to pitanje toliko kompleksno i da se na potpuno pogre{an na~in u Srbiji o tome razmi{lja, da postoje dve neke suprotstavljene struje koje su u konstantnom ratu jedna s drugom i tu meni nema mesta. Ja tu ne vidim svoj
stav, ni u jednom ni u drugom ekstremnom shvatanju. Ono u ~emu je
studentski protest bio nacionalisti~ki je bilo vi{e u podleganju tom populizmu i shvatanju da je ipak potrebna podr{ka javnosti za tako ne{to,
i potreba da nam one bake i deke ma{u s prozora. Potrebno je da postoji podr{ka medija i sve je to potrebno da bi bilo uspe{no... Ja se bavim
marketingom – to mi je neko u`e opredeljenje u OTPOR-u i shvatam
da uvek morate da uzmete u obzir {ta je neko o~ekivanje javnosti i da
vi ne mo`ete potpuno da ga izneverite. Ne mo`ete da se suprotstavljate
na svim frontovima svima odjednom, a da se pogotovo tom pitanju nacionalizma i tog prokletog nacionalnog identiteta i nacionalnih interesa,
da se njemu mora pristupati vrlo posredno, sa velikom zadr{kom i velikim strpljenjem, i da ne mo`emo o~ekivati da }emo ne{to posti}i nekim
“popovanjem” – nema Mesija u sada{njem vremenu, Mesije su nemogu}e. Pogotovo {to mislim da u ovom dru{tvu ni{ta ne}ete posti}i ako se
pona{ate kao neko ko sve zna, a niko drugi ni{ta ne zna. I neke nevladine organizacije su se tako dugo pona{ale – kao neko ko nastupa iz vi{e
sfere saznanja i motiva, ne shvataju da ljudi u realnom `ivotu ne upijaju neku poruku tako i da se problem nacionalizma mora re{avati od malih nogu, uz obrazovanje, uz edukaciju, uz normalno pona{anje, a ne nenormalno pona{anje. Dok god postoje te dve ekstremne struje koje se
me|usobno gaze, to ne}e davati dobar rezultat, jer vi imate onda samo
vojnike, a nemate javnost. Nemate obi~ne ljude koji mogu da `ive bez
optere}enja da li su nacionalisti ili su gra|ani...
• Na koje nevladine organizacije konkretno misli{?
Pa, ne znam – Nata{a Kandi}, Sonja Biserko. Ja zaista imam puno
po{tovanje prema tim `enama, njima dvema, i drugim aktivistima nevladinog sektora, za razliku od Milo{evi}a i sli~nih prema kojima nemam
nikakvo po{tovanje... U nekom slu~aju bi bilo dobro {to postoje ekstremi, ali je lo{e {to nema ni{ta izme|u i lo{e je {to se u Srbiji, gde postoje
ekstremi, ne pravi atmosfera, da oni budu nekako manje vidljivi zato {to
postoji ~itava jedna sfera ljudi izme|u. E, sad, to je u Srbiji specifi~no
177
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
da postoje samo ekstremi, ne postoji ta neka siva zona ili ekstremi ne
dozvoljavaju da se napravi ta neka siva zona, jer ni{ta {to nije dovoljno
ekstremno oni ne mogu da shvate. I to nije samo u nacionalisti~kom pitanju, to va`i za sve. Ako pogledate bilo koji politi~ki problem ili bilo
koje socijalno pitanje, problem, dru{tveno pitanje, tu su uvek veliki animoziteti. Nema mesta za neku racionalizaciju tih animoziteta. Nacionalizam u studentskom protestu – to je bilo pa pro{lo. Nikada nisam bila
optere}ena time. Ja mogu da se ne sla`em s tim, ali me nikada ne bi spre~ilo, ne bi me nikada nateralo da bojkotujem zbog ekscesa ne{to {to sam
smatrala da ima prioritet u onom dobrom. Ni sada mi ta vrsta opredeljenja ne bi bila klju~na ograda da ne{to ne podr`im. Sada pri~am striktno
o politici.
• Ti si malo pre rekla da ste pokrenuli protest na Filolo{kom fakultetu, pa ste se onda pridru`ili OTPOR-u. Kako se taj kontakt ostvario?
Bilo je ljudi u OTPOR-u koji su bili studenti Filolo{kog i to je prosto bio neki li~ni kontakt... Prosto je na toj li~noj liniji do{lo do kontakta. Ja nisam tada imala previ{e poverenja u OTPOR, zato {to su to bili
ljudi koji nisu pre{li u stranke, gde su se nalazile vo|e studentskog protesta. To su bili ti ljudi... Bilo je tu raznih individua koje su bile pune sebe {to su u OTPOR-u, a ono {to je meni bilo privla~no, to je sama ta re~
i ideja koju sam ja vrlo brzo shvatila – individualni otpor, jer je to ne{to
{to sam ja uvek bila, tako sam sebe shvatala i opet to je taj isti razlog –
ako je ve} ne{to napravljeno sa ~ime ja mogu da se poistovetim, uop{te
nije va`no koji su ljudi tu, jer ja znam da ne mogu da budem zloupotrebljena ako ne dam da budem zloupotrebljena. Zna~i, ako sam svesna svih
lo{ih stvari koje se vezuju za to ime, i da li ima DB-a, nema DB-a, da li
neko uzima pare ili ne uzima pare, meni je bilo svejedno, bila mi je dovoljna ta re~ i sam znak – pesnica, da bih mogla da se osetim delom toga.
• [ta zna~i pesnica kao simbol OTPOR-a?
To je pitanje na koje sam najvi{e puta odgovorila u `ivotu... Pogotovo u po~etku. Po{to ja nisam direktno u~estvovala u pravljenju pesnice, ono {to je meni bilo primamljivo kod nje je muzika na kojoj sam ja
odrasla. To je alternativna muzika: nema~ka, ameri~ka, engleska, i pesnica u mnogo tekstova figurira kao znak otpora establi{mentu u mainstream-u i sli~no. U tom smislu je meni bilo zanimljivo... Sonic Youth,
Rapeman, Big Black... Cela noise ameri~ka scena. Swans-i, Nirvana. Ove
savremenije – Rage Against The Machine. Taj malo tvr|i zvuk. To je
muzika uz koju sam ja odrasla. To su pesme. Primals, recimo. Od Britanaca ima raznih – The Smiths. Vrlo razli~it senzibilitet, ali to je muzika
koja je definisala mene i moje prijatelje. Meni i mojim prijateljima je mu-
178
“Otpor, stoko!”
zika bila va`na, najva`nija stvar u `ivotu i ne{to {to je u tom estetskom
smislu samoidentifikacija s ne~im ~emu se mi po defaultu stalno opiremo. Taj autoritet, pa makar to bio... Ili neko od tih velikih imena. Uvek
ima{ vrlo dvojni odnos, vrlo kompleksan odnos, jer opire{ se li~no tome
da nekoga idolizuje{ ili idealizuje{, ali s druge strane oni ipak vr{e veliki uticaj i izvr{ili su veliki uticaj na nas. Tako da je meni OTPOR izgledao kao ideja (tada nije bio organizacija) gde bih ja mogla da pripadam
li~nim izborom, ne zbog nekog moranja, `elja ili ambicija da imam neku
karijeru u tom smislu, nego mi je to izgledalo dovoljno autenti~no i dovoljno subverzivno u onom smislu, tinejd`erski subverzivno, ~ak i zabavno, zato {to sam videla da to izaziva stra{ne reakcije, burne reakcije
kada bi ljudi videli i meni omiljeni slogan “Otpor, stoko!” To je bio stari
slogan, nismo ga mi smislili. To je slogan koji je stajao jo{ od ‘80-tih na
jednom mestu u Beogradu. To je slogan koji je meni s jedne strane bio
jako simpati~an, a s druge znam da ko god to vidi, ne mo`e da ostane ravnodu{an. Da li }e se pitati da li je on sam stoka ili nije stoka, treba sam
da razlu~i sa sobom. Ta imanentna uvredljivost slogana – ako odlu~ite
da ste stoka, onda to dosta govori o vama. I zato to meni ne bi nikada
moglo da bude uvredljivo, jer ja sebe ne bih nikada videla kao nekog kome se govori “otpor, stoko!” I ta nijansa pop-kulture koja se odjednom
pojavila u politici je ~esto bila pomiriteljska i most izme|u dva dela moga `ivota, za koji mi je izgledalo da nikada ne}e mo}i da budu pomireni
– ta opsesija muzikom, filmovima, stripom, i sl., u kojoj smo svi mi bili i
ta politi~ka realnost, koja je definitvno bila vezana sa mnom, ne realnost
kao takva u celokupnosti, nego kao politi~ka realnost. Taj jedan specifi~an deo politi~kog anga`mana koji mi je izgledao nemogu}e povezati,
odjednom je bilo mogu}e povezati, i to je bio jedan od klju~nih razloga
za{to sam ja mogla da se identifikujem s idejom, zbog ~ega i dan-danas,
bez obzira koliko se OTPOR svesno udaljava od te anarhi~nosti, revolucionarnosti, ja mogu i dalje da korespondiram s tom idejom, zato {to
znam gde je nastala i dokle god znam odakle je nastala, nadam se da nikada ne}e izneveriti taj background, taj uticaj koji nas je napravio.
• Kakav je koncept OTPOR imao od po~etka?
Koncepcija iza OTPOR-a je bila individualni otpor re`imu... Mi
smo nekako upotrebili sve svoje iskustvo, i `ivotno i politi~ko, odnosno
aktivisti~ko, da vrlo jasno napravimo OTPOR u neprofilisanu stvar, ali
u su{tini sa jakom ideologijom... Nije to ideologija – sa jakom pretpostavkom da to mo`e samo na li~nom nivou da bude prihva}eno i da na li~nom nivou postoji svest o tome {ta su uzroci, {ta su posledice, {ta je kontekst, {ta je tekst. Da nema nekih... ne mogu da ka`em da nema nekih
zadnjih misli, jer prosto se zna – mi sada radimo to i samo onoliko ko-
179
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
liko ti li~no radi{, koliko li~no mo`e{ da veruje{ da }e ne{to da se desi,
da }e se desiti ta promena i bez obzira koliko nas je malo, da mora{ da
istraje{ u tome. Od po~etka, OTPOR je zato i rastao, zato {to smo mi svi
bili tako razli~iti i dolazili smo iz razli~itih politi~kih shvatanja, razli~itih
obrazovnih struktura. Generalno, socijalni background nam je stra{no
razli~it, ali smo imali tu snagu i tu mudrost, moram to da ka`em bez obzira {to sam ja u~estvovala u tome – nemam razloga da budem sad ne{to
la`no skromna, mislim da smo zaista to dobro smislili da se na|e na~in
da se prevazi|u te stvari, da razlike budu ne{to {to poma`e i {to doprinosi boljitku i napredovanju, a ne ne{to oko ~ega se stalno stopira proces. I li~ni otpor je u tom smislu bio idealna pretpostavka, ose}aj da u
dru{tvu takvom kakvo je, da u sistemu ne{to grozno ne funkcioni{e i da
treba to promeniti iz korena, ali ne nekim ru{enjem, nego prosto davanjem druge perspektive ljudima i tim agresivnim imid`om, agresivnim
vizuelnim identitetom nadomestiti onu agresiju, zameniti agresiju, jer niko od nas nije bio spreman da se bije s policijom, ne zbog toga {to ne
umemo, nego prosto takvo razmi{ljanje u tom trenutku nam je bilo apsurdno. Time se samo vrti to~ak. Mi bismo mogli da pobedimo, ali prebije{ celu policiju i onda {ta dalje? Ni{ta nisi promenio, samo si zastranio potpuno od drugih ljudi, koji isto ne shvataju za{to bi se neko tukao
s policijom, za{to bi palio policijska kola i sl. Osim toga, svako je od nas
bio dovoljno obrazovan da zna do ~ega je doveo takav na~in pona{anja
u Irskoj, u drugim isto~noevropskim zemljama, i da to ne vodi ni~emu,
da to ne vodi u su{tini promeni dru{tvenoj, nego vas samo getoizira u jednu grupu – [panija i sl., i kada to ode izvan kontrole, da se onda de{avaju smrti, potpuno neshvatljive stvari. Nismo `eleli da budemo to... U
tom smislu, jeste vi{e marketing nego prava politi~ka delatnost, ali mislim da je u Srbiji, gde je bilo dosta ratovanja i svih ispoljavanja agresivnosti, dovoljno bilo imati agresivan imid`, agresivan vizuelni identitet,
da taj bes i inat – da mu se da odu{ka, a da u su{tini budemo pokret koji }e promovisati neke druge vrednosti, neki drugi na~in razmi{ljanja. U
tom smislu, mislim da smo dalekoro~no gledali... Kada smo videli koliko to mo`e da bude jako, svi smo shvatili da to mo`e da traje jako dugo,
da se to ne}e zavr{iti padom Milo{evi}a, jer smo bili svesni kakva nam
je opozicija. Tako da je to, i ovo sada – na{e prerastanje u stranku, odavno je imalo svoj za~etak, samo {to smo mi tada bili svesni da }e jo{ jedna stranka biti samo jo{ jedna stranka i da uop{te nije bila pogodna situacija za tako ne{to.
• Kada je po~ela saradnja sa Demokratskom strankom?
Ljudi koji su, izme|u ostalih, napravili OTPOR bili su ~lanovi DS
– Sr|a Popovi}, Dejan An|i}. Bilo je iz Gra|anskog saveza, bilo je lju-
180
“Otpor, stoko!”
di koji su bliski SPO-u. Zna~i, raznih stranaka je bilo. DS kao stranka
imala je najbolju infrastrukturu, u stvari jedina je imala zaista ozbiljnu
infrastrukturu... Se}am se, preko njih smo fotokopirali na{e prve letke,
oni su nam davali prostorije da ~uvamo sve te stvari... Ne mo`e policija
tek tako da upadne u DS. I oni su nam ~uvali materijal... Da, ‘98., kada
smo po~eli. Nisu oni nas ozbiljno shvatali. Nekoliko puta kada smo im
rekli kako mi mislimo da treba da uradimo i da mislimo da se pro{irimo
po celoj Srbiji i da }e svako hteti da stavi pesnicu protiv Milo{evi}a, oni
nisu verovali da mi to mo`emo da uradimo: “Vi ste ludi!Vi ste toliko neurazumljivi! Obi~nom Srbinu... On to ni{ta ne razume.” Vi{e je to bila
neka pomo} po nekoj rutinskoj liniji, u smisli “pa, daj, da pomognemo
deci!” Malo je to bilo nipoda{tavaju}e, ali OK. Mi smo samo }utali i rekli: “Ako ho}ete da nam fotokopirate, OK. To je dosta od vas.” Bilo je
komunikacije. Bez obzira na politi~ke preferencije bilo koga od nas, prevagnulo je shvatanje da DS jeste jaka stranka i da ima kvalitetne ljude i
da su to ljudi s kojima treba razgovarati, da prosto nema razloga da mi
s njima nemamo dobru saradnju. I bez obzira na sve li~ne animozitete
ili neslaganja prema rukovodstvu ili odre|enim ljudima, to je nama bilo a priori shvatanje da nijedna od tih stranaka ne mo`e da bude tek tako odba~ena i da sve drugo treba da stoji po strani, i da je cilj ujedinjenje opozicije – ne mo`ete vi da se zala`ete za ujedinjenu opoziciju i biti
u neprijateljskim i nikakvim odnosima sa u su{tini nosiocem te ujedinjene opozicije. A to je bila DS, tako da u tom smislu to je bila prili~no racionalna odluka... Ceo OTPOR, pogotovo tada u po~etku, nije funkcionisao na nekim velikim pri~ama – sada mi razmatramo da li DS ili ne.
Ako smo se tu na{li da bismo oborili Milo{evi}a, ne}emo ga oboriti sami, ali }emo biti nekako va`ni – to smo shvatili, a drugi neki va`ni ~inioci su bili DS, SPO. Mi smo i sa SPO-om imali dosta bliske odnose i redovne odnose, kao i sa DS, s tim {to... Oni nisu imali direktan uticaj u
tom smislu u kom bi moglo da se shvati da je DS imala direktan uticaj,
jer je imala svoje ~lanove u tom nekom telu koje je zapo~elo OTPOR.
Ali, svejedno, jer su ti odnosi bili jednaki, dok se nije desio taj slom, naravno, i kada smo mi isto prestali... Mi smo se s Dra{kovi}em videli mnogo vi{e puta nego sa \in|i}em, na primer, ako je to neko merilo.
• ... koji slom?
Trajali su sastanci opozicije ‘99., posle bombardovanja... ZAJEDNO je po~eo svoje mitinge, koji su bili u`asni, i onda su po~eli strana~ki sastanci 2000., kada je ve} bilo jasno da }e biti izbora i Vuk Dra{kovi} je dosta dugo u~estvovao u njima. Ne mogu ta~no da se setim koji je
bio momenat kada je Vuk definitivno iza{ao. On je iza{ao i mi smo rekli: “Nema problema. On je stvarno lud ~ovek.” U tom trenutku je stva-
181
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
rno bio neracionalan. Mi smo bili na svim sastancima, pratili smo sve {to
se de{ava na tom nekom nivou javnosti koji je postojao. Nismo u~estvovali u tim njihovim nezvani~nim dogovorima, pregovorima, ali je on postao stvarno... Ne mo`ete da ga razumete {ta pri~a, za{to pri~a. Onda,
kada je on iza{ao, mi smo podr`ali DOS, jer Vuk se zaista krajnje sumnjivo pona{ao – da li je bio upla{en za svoj `ivot ili {ta mu se ve} de{avalo, ja ne znam, ali odnosi sa SPO-om su tada prestali zato {to smo smatrali da je jedna takva stranka bila suvi{e dvoli~na u svakom trenutku
svog postojanja, da ona ne mo`e da bude tretirana kao nezamenljiva, i
mi jesmo stali na stranu DOS-a. Ali SPO nam je dao mnogo vi{e razloga da ostanemo pri toj odluci, nego da zbog nekog idealnog principa –
svi ili niko – izaberemo “nikog”.
• Sa kojim drugim organizacijama ste sara|ivali i kada su te saradnje po~ele?
Mi smo uvek poku{avali da sa svima budemo fer. ... Zaista smo
smatrali da to nije samo na{a stvar. Me|utim, uvek smo bili prili~no autonomni i u nekom smislu mo`da ~ak i nepristupa~ni za neke kontakte
i saradnju sa mnogim organizacijama, pa i sa DS. Ja opet ka`em, to je
bilo toliko nezvani~no i u su{tini nije imalo nikakvog uticaja na to {ta mi
radimo – tako je bilo sa svima, sa svim nevladinim organizacijama, pogotovo ovim ve}im. Ja sada govorim o Beogradu, na lokalu je bila druga~ija stvar, jer su na lokalu prosto ljudi bili upu}eni jedni na druge, saradnja je bila mnogo zvani~nija i mnogo direktnija nego u Beogradu. U
Beogradu smo mi bili vi{e neko autonomno, nezavisno telo, koje se u
jednom trenutku potpuno samo usagla{avalo. Mi ka`emo da }emo raditi to i to, tad i tad, a vi vidite {ta }ete, da li }ete nas podr`ati ili ne}ete.
Saradnja je bila najvi{e sa strankama kada su nas hapsili. Jedan deo njih
je zaista tada bio stra{no kooperativan i pomogli su nam mnogo puta,
time {to do|u u policijsku stanicu – to nije mala stvar kada do|u Goran
Svilanovi} ili \in|i}, neko od njih koji su bili poznatiji, pa do|u pravo
u policiju i pitaju “za{to ste ih uhapsili?” U svakom slu~aju, prave neki
pritisak. Tu su tako|e bile razne advokatske kancelarije, onda nevladine organizacije, koje su nam tako|e pru`ale tu vrstu pomo}i, i naravno
sindikati, koji su uvek bili neki prirodni saveznik.
• Kada si ti bila prvi put uhap{ena?
Ja nisam bila uhap{ena. Ne znam za{to, ali mene su uvek nekako
preskakali... Ja ne mogu da pretpostavim za{to. Ne mogu ~ak ni da ka`em zato {to sam `ensko, jer su mnoge devojke bile hap{ene. Ali, u principu, od, ne mogu da ka`em glave{ina, ali iz kruga ljudi za koje je policija definitivno znala da vodimo OTPOR, mi smo nekako bili pu{tani na
182
“Otpor, stoko!”
miru, u najve}em broju slu~ajeva. Najmanje smo bili hap{eni u onim ozbiljnim akcijama hap{enja. Mada, u principu, kada pogledam ovu strukturu, jedino ja i Neca nismo nikada bili uhap{eni. Svi drugi jesu u nekom
trenutku, ali tako su bile te apsurdne situacije i bili su vrlo brzo pu{tani.
Branko Ili} je bio dosta puta hap{en, ali on je bio hap{en u onim akcijama. Nikada posle mitinga ili kada je govorio. Dobro, mi smo ga dosta
pazili da ne bude uhap{en u tim trenucima, da ne bi nestao, po{to kada
te stvari govori javno, onda je mnogo ve}a tenzija i pla{ili smo se da mu
se ne{to ne desi. Pa smo imali posebne mere obezbe|enja za svakog ko
je govorio da ne bude uhap{en odmah posle toga, nego kad je bio uhap{en, bio je uhap{en u nekim akcijama – sprejenja, lepljenja plakata i sl.
Mada je meni bilo `ao nekako, mada nisam nikako mogla da uti~em.
• Ti si bila u tom u`em krugu koji nisu dirali?
Pratili su me, dolazili su kod mene ku}i da provere bira~ki spisak
nekoliko puta, onda moj otac ka`e: “Pa, dobro, ima nas petoro ovde u
ku}i koji glasamo. Za{to ne proveravate druge?” Policija se pravi luda.
Pratili su nas, prislu{kivali telefon. Ja imam dosije, a nisam i{la da ga vidim. Mislim da nas nisu hapsili zato {to su mislili da ne mogu nas da slome tako lako, zato {to je normalno da se o~ekuje od nas da smo malo
“tvr|e ko`e” i da }emo se sna}i lak{e, i da su i{li upravo na ljude za koje su mislili, aktiviste za koje su mislili da }e ih lak{e slomiti... i da }e imati manju podr{ku javnosti, jer se ne zna ko je to. Ali mislim da smo im
brzo pokazali da bez obzira ko se uhapsi, da }e taj biti heroj odmah, bez
obzira {to nije bio prethodno na TV ili {to nije dao nikakvu izjavu, {to
ga novinari nikad nisu videli u `ivotu, i da na{ stav da nema zvani~nog
predstavnika OTPOR-a i da nema predsednika, da nema zvani~nog tela, da nema zvani~nog vo|e i konstantno menjanje ljudi – to je ne{to {to
mi s novinarima nismo mogli da se ubedimo od po~etka, zna~i od ‘98.
godine. Nismo mogli uop{te da im objasnimo da je to potrebno, da je
mnogo lako oblatiti jednog ~oveka, namestiti mu {ta god. Znamo kako
su se re{avala ta pitanja i sa opozicijom i sa raznim pressure groups koje su postojale za vreme Milo{evi}a. Nismo prosto hteli da im damo prolaz na taj na~in – nismo imali portparola, nismo imali nekog zvani~nog
ili nezvani~nog vo|u, nego smo konstantno menjali ljude... A i zbog pritiska. Bilo je tu i roditelja koji su se pla{ili, plakali i zvali kada se neko
pojavi na TV. Tu prosto u|e strah, jer nije nimalo naivno videti svoju
}erku od 19 godina kako daje izjavu u nekoj akciji u majici OTPOR-a,
a sve vreme se pri~a OTPOR ovo, OTPOR ono. To je bila neka sigurnost, i s druge strane, mi smo takva organizacija – mi da izaberemo danas predsednika, mo`da smo mogli, ali svakako ne bi bio kao {to su predsednici stranaka. To svakako ne mo`e da bude ~ovek koji }e imati svu
183
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
mo}, jer ovde apsolutno ne postoji koncentracija mo}i u jednoj osobi.
Mo`da za odre|enu oblast, kao {to sam ja {ef marketinga, pa sad ja {ta
ka`em, to ipak ima ve}u te`inu u toj oblasti, ali da neko bude simbol OTPOR-a li~no, to je nemogu}e. Mi smo svi takvi, tako smo postavljeni. Tako smo po~eli i tako }e to biti verovatno du`e vreme.
• Po{to si rekla da je tvoja oblast marketing: koju funkciju si imala
u OTPOR-u od po~etka?
Nismo imali funkciju. Bili smo svi aktivisti, odnosno svi smo bili
vo|e. To je bila na{a interna {ala. Imali smo bed` “ja sam vo|a OTPORa”, koji su imali svi aktivisti, svi ljudi koji su hteli. Ja se jesam bavila marketingom. I drugi su se bavili marketingom, to je bio jako veliki tim i ne
mogu da ka`em da je bilo {ta li~no... Svi ovi plakati, osim kontraplakata, svi plakati, akcije, d`inglovi, svi spotovi – sve je to bilo produkt nekog
kolektivnog rada, zna~i jednog klasi~nog brain-storminga, koji posle samo neko odradi. Ja sam se bavila PR-om i strate{kim odlu~ivanjem, zna~i vrlo sli~no onome {to sada radim. Funkcija kao takva nije postojala
ni za koga, samo se znalo koja su neka u`a polja delovanja. Bavila sam
se univerzitetom, odnosno odnosom sa studentskim organizacijama i komunikacijom sa studentskim organizacijama i pool-om ljudi sa univerziteta, zna~i studenata koji bi postali ~lanovi OTPOR-a. Po{to smo mi
stalno imali edukacije, ja sam stalno pri~ala o toj nekoj ideologiji OTPOR-a. Time sam se bavila, tim nekim prvim razgovorom. Pozovemo
desetak ljudi i pri~amo {ta }emo da radimo, kako }emo da radimo. To
sam ja radila. Jedna od mnogih koja je to radila.
• Kako su onda izmi{ljani slogani?
Isto tako. De{avalo se da neko smisli neki slogan, pa se posle to
koristi, ali te{ko mogu da ka`em da je bila neka stvar koju je striktno
uradio jedan ~ovek. Tu je uvek bilo nekoliko ljudi koji su menjali, dodavali. Nije postojala striktna podela. De{avalo se da do|u razni ljudi i
ka`u “ajde da uradimo ovo” i vi{e je bila stvar u organizaciji, da se organizuje da se to odradi tako i tako, da se od{tampaju leci, da se polepe,
da se naplati distribucija i sl. Poslovi su bili dosta podeljeni izme|u nas,
ali apsolutno nismo bili optere}eni time da neko uti~e ili se bavi ne~im
drugim. Jedino je oblast finansija bila podeljena na dvoje-troje ljudi, i to
je bilo tako ustrojeno da su to bili ljudi od poverenja i ja, na primer, nikad nisam pitala odakle pare, kakve su pare i odakle su donesene i kako
su do{le u Srbiju, jer me nije zanimalo, a pri tome sam verovala da ta osoba nikada ne}e ukrasti pare, ako ih je dobila. I uvek je bilo dovoljno para. Samo te finansije su bile, zbog sigurnosti. Ono {to ne znam, ne mogu
da ka`em, jer ja nisam znala da li }e neko da do|e, da dr`i pi{tolj mom
bratu u glavu, a da ja moram da ka`em ko se bavi finansijama i kako fi-
184
“Otpor, stoko!”
nansije dolaze. Po{to su znali ko je, nisu znali neke druge stvari. Po{to
ja ne znam, zaista ne mogu da me... A znali smo da policija prati ko {ta
zna i bila je sigurnost i za ljude koji su se bavili parama i za nas koji se
nismo bavili parama da ne}emo mo}i da budemo ugro`eni zbog toga.
Ali sve te stvari su bile op{te dobro. Samo je neko bio odgovoran za njih,
da se odrede. Ja nisam imala apsolutnu nadle`nost nad marketingom, ali
sam bila odgovorna da se napravi akcija, da ta akcija izgleda dobro. Press
je bio odgovoran... Ja sam mogla da odem i ka`em press-u: “Treba da
po{aljete ovom novinaru ili da ga posebno pozovete”, ali s druge strane
press je bio odgovoran da kada oni naprave neku akciju, da po{alju saop{tenje, da to obrade na na~in na koji je trebalo da se obradi i sl... Nije
bilo mnogo razgovora o tome. Najvi{e smo vremena posve}ivali tome {ta
radimo i kako radimo. Mnogo vi{e nego koji su neki formalni odnosi izme|u nas.
• Koliko ljudi je bilo u OTPOR-u od po~etka?
U samom po~etku?... Bilo nas je negde pedesetak, pa onda posle
bombardovanja 30-ak... Jeste, zato {to su se za vreme bombardovanja
mnoge stvari promenile, naravno. Osim {to su ovi DB-ovci ra{~i{}eni,
zato {to su pokazali na odre|eni na~in svoje lice. Neki ljudi su oti{li u
stranke ili su bili vrbovani od strane stranaka za razli~ite funkcije i sl. Na
primer, Boris Kraj~i}, koji je bio vrlo poznat pre toga, a onda je oti{ao
kod Peri{i}a. Neki ljudi su odustali. Te{ko su podneli bombardovanje i
nisu mogli sebe vi{e da vide u bilo kakvom politi~kom anga`manu. To
je sve bilo jako neizvesno u tom trenutku, ali to je to. Dvadesetak ljudi
je otpalo. Nas trideset posle bombardovanja, iz Beograda. To je bio klju~ni momenat. Nas 30 je napravilo li~ni kontakt uglavnom s ljudima koji
su vodili proteste u svojim gradovima ‘96./‘97. i na~inili smo jedno vi|enje. Mislim da je bio avgust ‘99. godine, kad smo sve njih pozvali i rekli: “Ho}emo da pravimo OTPOR. Vi ste ti koji treba da u svom gradu
na|ete neke aktiviste, koji }e da imaju sve informacije.” Tako je napravljena ta mre`a, najva`nije telo, a sada je to upravni odbor. To je ekvivalent onome {to je danas upravni odbor. Mi smo ga u Srbiji delili na 16
regija i u svih 16 regija smo na{li ljude koji }e biti to seme OTPOR-a i
koji bi opet sa svoje strane na{li ljude i tako bi se pro{irili. To je bio plan.
Da se u tih 16 gradova – prvo su bila 4 univerzitetska grada, jer su tu bili
najve}i protesti, pa su ljudi iz Novog Sada, Kragujevca i Ni{a na{li ljude
u okolnim regijama i tako je napravljena mre`a od 16 regionalnih koordinatora, koji su danas upravni odbor.
• Kada je onda studentski pokret OTPOR postao masovni pokret
OTPOR?
185
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
Sada meni izgleda sve stra{no dugo, ali tada je sve izgledalo jako
dugo. Tih 6 meseci, od jula ‘99. do marta 2000. mi smo jako mnogo narasli. Mi smo 17. februara postali Narodni pokret OTPOR. Tada smo
imali 70 odbora, 70 kancelarija – ne fakti~ki kancelarija, nego 70 mesta
gde smo bili prisutni. I u tom periodu je bio najve}i rast. Od nas 100, 30
nas je bilo posle bombardovanja, pa stotinak sa ovim ljudima iz mre`e,
van Beograda. Od avgusta ‘99. do februara 2000. nas je bilo 6-7 hiljada.
I onda kada su po~ela ona hap{enja i maltretiranja, taj je broj porastao
na 50.000. Ali to nisam mogla da ra~unam. Aktivnih aktivista je uvek bilo oko 10-15 hiljada, onih koji su bili svaki dan u kancelarijama ili u nekom stanu, gde su se redovno vi|ali.
• Ti si malo pre pomenula seminare koje si dr`ala. Kako je to funkcionisalo?
Mi smo imali na tim akcijama spremljene neke kao regrutnice, gde
ljudi upi{u ime, prezime i broj telefona i onda ih mi pozovemo i napravimo taj neki inicijalni sastanak, objasnimo im {ta je OTPOR, {ta su neka tri principa koja nas vode – to je individualni otpor, nema kompromisa sa vla{}u i nema kompromisa sa opozicijom, treba da promenimo
sistem, da oborimo Slobu i dovedemo DOS, opoziciju na vlast, ali svejedno da se ne pona{amo kao oni – da nema vo|e kao takvog, jer ga ne}emo napraviti, da je pesnica ta koja je u su{tini klju~ni lik s kojim OTPOR treba da se vezuje, da radimo akcije i tako neke stvari, i da je sve
drugo podlo`no prosto nekom li~nom afinitetu. Ukoliko }e neko biti tu,
da li }e ili ne}e u~estvovati, ponudi se. Struktura svake te neke lokalne
organizacije je bila da ima press, marketing, mre`u, univerzitet, da imamo odnos sa nevladinim organizacijama i onda su ljudi nalazili svoje mesto u okviru te neke podstrukture i u su{tini se svodilo na to da budete
u kancelariji i pratite {ta se de{ava i da se reaguje na vreme. Sve se radilo tako, iz dana u dan su se radile razne stvari, smi{ljali razni slogani, akcije i sl. To je tako funkcionisalo. Prili~no neplanski, ali u su{tini sve je
imalo, ma kako labavo, imalo je neku strukturu, vi{e horizontalnu nego...
• Da li su pra}eni mediji ili {ta se de{avalo na ulicama?
Sve. Pri tome, kada je ta kancelarija u Knez Mihailovoj postala
poznata kao sedi{te OTPOR-a, onda su ljudi dolazili sami. Svaki dan po
50 ljudi pro|e kroz tu kancelariju sa raznim idejama, pri~ama, sugestijama... Kada ljudi shvate da su{tina OTPOR-a nije u tome da se napravi
neka li~na karijera, nego da se zaista timski uradi ne{to va`no i da se sve
informacije dele izme|u nas i da svako ko `eli da se slika za TV, mo`e
da se slika za TV. To je bio najmanji problem. To je na primer ono {to
je uni{tilo studentske proteste – to {to se samo ^eda slikao. ^eda i ^e-
186
“Otpor, stoko!”
da, {to nikom drugom u su{tini nije bilo dozvoljeno. Bez obzira na sve,
to su ipak mladi ljudi i vole da ose}aju li~ni zna~aj. Svima je bilo to omogu}eno, jer se ra~unalo na to da }e svako imati samokontrolu. Kada se
i{lo na neki duel ili ozbiljni intervju, onda se znalo. Ljudi su sami bili svesni da ne mogu da idu oni nego da }e i}i neko drugi, u zavisnosti od teme, u zavisnosti od gosta, od voditelja. Imali smo dosta dobru analiti~ku
slu`bu... Nije to bila slu`ba, ali deo press-a se bavio analizom i direktnom komunikacijom sa medijima, novinarima, tako da smo ~esto imali
vrlo pouzdane informacije o tome {ta je dobro re}i, {ta nije dobro re}i.
• Kakvo je interesovanje medija bilo za OTPOR. Da li su vas novinari pratili u po~etku?
Pa da. Zato {to smo u su{tini iza{li u javnost preko onog letka koji je bio objavljen na naslovnoj strani “Dnevnog telegrafa” i mediji su
nam uvek bili vrlo va`ni, ali ideja je bila toliko jaka, toliko neobi~na da
nismo morali ni mnogo toga da radimo, nego smo imali novinare koji su
nas posebno pratili i s njima smo se sprijateljili... Uh, mnogo ih je bilo.
“Glas”, “Blic”, “Danas”, naravno, “Na{a borba”, “Vreme”, Studio B,
B92, nisam se bavila time tako da ne znam konkretno ljude, ali znam da
su uvek isti ljudi bili, jer mi tada nismo imali pres konferencije, imali smo
akcije. Jako puno stranih novinara je bilo. Ja mislim da je dnevno 10 ljudi davalo intervjue i to najrazli~itijih ljudi, po{to je to bila neka velika
pri~a, ali sada kada razmi{ljam, sad mi to izgleda neobi~no, ali tada mi
nije izgledalo neobi~no, po{to su svi imali sve informacije, ni{ta se nije
krilo, sve se radilo prili~no javno, jer je to bila jedina za{tita – ako je ve}
policija bila na nekom sastanku ili neko ko }e da “drukne” to policiji,
nema razloga da se to krije, po{to }emo to ionako sutra da uradimo. Nema potrebe za mistifikacijom u tom smislu. Tako da je ve}ina ljudi mogla bez ikakvih rezervi da u ime OTPOR-a govori {ta su na{i stavovi po
tom pitanju, ili {ta }emo da uradimo sutra, za{to se zovemo OTPOR, ko
nas finansira i sli~no... To je jedina la` koju smo morali da govorimo, ali
dobro.
• Dobro, o tome uvek ima informacija.
Pa da. To je prosto moralo da bude tako. Prvo, nismo `eleli da damo bilo kakvog razloga da nas uhapse, tako nekog banalnog razloga, dok
se nije desilo ono sa terorizmom... Pa smo bili okarakterisani kao teroristi~ka organizacija 2000. To je bilo ba{ ono vreme posle ubistva Pero{evi}a u Novom Sadu. Oni su hteli da donesu zakon o terorizmu. Mi smo
shvatili da se to odnosi na nas... Bila je ~itava hajka – to je bilo tad. Po{to oni kao nose crne majice, crno ko{ulje, pesnica, oni su anarhisti, oni
su narkomani, to su teroristi, oni podme}u bombe, ubijaju zvani~nike –
187
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
potpuno ludilo. To se zavr{ilo time {to smo mi po~eli da se sprdamo na
tu celu ideju da je OTPOR teroristi~ka organizacija. Malo su zakasnili,
jer su ljudi ve} znali {ta mi radimo. To nije moglo da zvu~i normalno, ali
su ljudi bili upla{eni. Tada je bio najve}i priliv i ljudi i najve}i priliv straha u OTPOR. DB svaki dan ispred kancelarije sedi, po{to smo mi uglavnom sedeli u onim ba{tama po kafi}ima i pri~ali, ali nije bilo uop{te tajno to {to mi pri~amo. DB je dobro znao da mi nemamo nikakvo oru`je...
To je potpuni apsurd koji je konstruisan i onda smo mi po~eli da se sprdamo na tu temi i sami da govorimo “mi smo teroristi”. Nosili smo one
crne kape na glavama.
• Kako je to delovalo?
To je bilo psiholo{ko rastere}enje, jer mislim da niko od nas nije
bio svestan u kakvoj je opasnosti, i da uop{te nismo ni `eleli da budemo
svesni, jer je ~injenica da je nestao Ivan Stamboli} i sl. Mi smo uvek mislili da mi nismo tako bitni i da }e oni uvek pre da idu na \in|i}a i Vuka
Dra{kovi}a, ili tako neke poznatije ljude, ako ve} ho}e ne{to drasti~no
da urade. Ali su nam neki ljudi posle 5. oktobra, koji su bili u vrhu policije, rekli da smo imali grdno lo{u viziju, da smo bili – pogotovo nas petnaestak, dvadeset na nivou cele Srbije konstantno na tim listama mogu}ih velikih neprijatelja. Dr`avnih neprijatelja. I da smo bili pod strogim
nadzorom, da je Milo{evi} u nekom trenutku bio odlu~an da se na drasti~an na~in razra~una sa nama, da bismo mi sigurno bili me|u tim... Jer
smo u tom nekom trenutku fokusirani kao vrlo opasna organizacija, najvi{e zbog toga {to nisu imali kontrolu nad nama i {to nisu imali nikakvog
upliva i nisu znali {ta }emo slede}e da uradimo... Zbog cele te postavke
da je sve javno, a s druge strane da postoji takva vrsta poverenja izme|u
nas da one stvari koje nas mogu ugroziti nisu bile predmet razgovora, i
da je svako bio vrlo o~igledan ko je bio poslat od strane SPS-a ili od strane policije. U stvari je bilo jasno jer je postavljao suvi{e pitanja. Ima jako malo toliko radoznalih ljudi da moraju sve da znaju. Ako im se da
mogu}nost da urade sve {to `ele, onda ne moraju da se pitaju odakle, kako se prevozi materijal, ko prevozi materijal. [to bi nekoga uop{te bilo
briga ko prevozi materijal?! Ako nema neki drugi razlog zbog ~ega `eli
to da sazna. Ili, kad po~inje, kad se nosi materijal u Novi Sad. To znaju
ljudi koji to nose – neki obi~an aktivista. Neko ko je do{ao u OTPOR
danas ili pre nedelju dana nema razloga da to zna, njemu je va`no da }e
taj materijal biti u Novom Sadu sutra, ali mu nije va`no kako i kada, tako da su ti ljudi uvek bili tako o~igledni. Nismo ~ak ni imali neke mehanizme da ih izbacujemo. Mi smo njih pu{tali da budu tu... Po{to niko drugi ne postavlja takva pitanja, onda su vrlo brzo isplivavali, jer druga~ije
nisu mogli da saznaju.
188
“Otpor, stoko!”
• Kakvi su tu ljudi bili postavljeni od SPS? Da li su oni bili ista generacija?
Pa da... Prosto, kada je to li~no, postoji neki zazor da se tu sada
ne{to li~no obra~unavate. Moja pretpostavka je bila da ti ljudi nisu... da
su prosto ljudi na zadatku. I da oni sutradan mogu da rade ne{to korisno i da uop{te nije va`no da se mi s njima sukobljavamo ili ih isterujemo iz organizacije... Mi smo uvek shvatali da policija ne sme da veruje
da smo mi teroristi u su{tini. Ova obi~na policija. Ili da smo neko ko izdaje interese Srbije, ili da smo strani pla}enici. Mi jesmo dobijali pare iz
inostranstva i to je bilo ne{to {to je bilo o~igledno svakome ko je malo
u{ao u OTPOR. Ali, s druge strane, da ne radimo ni{ta {to je protivno
dr`avi i da svako ko ima minimum razuma }e shvatiti da u trenutku kada mu neko u vrhu policije naredi da nekog uhapsi ili ubije, povredi, da
}e on znati da radi lo{u stvar. Zbog toga nam je nekako i bilo va`no da
ta policija bude stalno tu, da znaju dobro kako razmi{ljamo, za{to to radimo, da niko od nas nije iz CIA – zna~i da ne radimo ni{ta {to je zaista
lo{e po ovu dr`avu, nego da mi prosto uzimamo te pare zato {to su to tada bile jedine ~iste pare. Mi smo izme|u nas to govorili vrlo otvoreno –
to su jedine ~iste pare. Mi da uzmemo pare koje su uzimale DS ili SPO
za svoje finansiranje, to su sve bili finansijeri koji su finansirali i Milo{evi}a. Biznis interes. Mi smo mogli da uzmemo, nama su nudili – mi nismo hteli, jer smo znali da to vodi tome da nekome ne{to dugujete. Mi
nikome od stranih finansijera ni{ta ne dugujemo. Nama su se interesi poklopili u tom jednom delu. Mi nismo bili za bombardovanje. Naravno da
je to bilo potpuno apsurdno i u svim prethodnim razgovorima smo insistirali da se to ne radi, da }e to uni{titi civilno dru{tvo i da }e uni{titi ono
{to smo mukotrpno radili od ‘96. godine. Me|utim, ti isti Amerikanci su
se na vrlo li~nom nivou obra~unali s Milo{evi}em, kroz bombardovanje,
da prosto ni{ta od dr`avnih interesa Amerike tu nije moglo da se ostvari, a mi opet, s druge strane, nismo zastupali dr`avni interes Amerike,
nego dr`avni interes Srbije. Tako smo to mogli da shvatimo, a shvatili
smo tako da je Milo{evi} lo{ za Srbiju ne zato {to ne ispunjava svaki }ef
Amerikancima, nego zato {to uni{tava svaki aspekt Srbije. Bilo nam je
va`no da to policija zna. Ta obi~na policija, ti ljudi koji su po zadatku
DB-a poslati, oni {ta god radili, koliko god voleli Milo{evi}a, ne bi mogli da ka`u: “Da, ono {to radi je u su{tini lo{e.” Oni to ne razumeju... Ljudi su tako nau~eni, imaju neki svoj sistem u glavi. Ipak postoje neki zakoni, postoje ti neki principi razumevanja {ta je ono {to zaista ugro`ava
bezbednost i gra|ana i dr`ave. Mi smo hteli da oni znaju da mi to ne radimo. To je bio najsigurniji na~in – da se oni ne izbace nikad. Ja sam komunicirala – meni je ~esto prilazio DB, jer je bilo nekoliko njih, ja sam
ih znala, pa oni ka`u: “Ja sam iz DB-a. Ja vas danas pratim. [ta }ete da-
189
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
nas raditi?” Ja ka`em: “Radi}emo to i to.” Kada sam mu tre}i put rekla
to, to i to, i tre}i put smo mi zaista i uradili ni{ta vi{e ni manje od toga,
oni po~nu da veruju. Otopila se ta... Nama je bilo va`no da nema mr`nje.
Oni su mogli po nare|enju da nas ne vole, ali je bilo va`no da nas ne mrze, jer je to bila za{tita za ono {to smo verovali da mo`e da do|e, a to je
zao{travanje odnosa na sceni, a onda znam da }e mu biti te`e da puca u
nas, ako ikada bude dobio to nare|enje, jer }e znati da radi ne{to lo{e.
S druge strane, mi smo uvek imali stav da su ljudi koji izdaju njima nare|enja na{i neprijatelji, da oni nisu na{i neprijatelji i da mi shvatamo
da je ustrojstvo DB-a i policije hijerarhijsko i da oni moraju da slu{aju
nare|enja, ali da mi sa izvr{iocima nare|enja nemamo ni{ta, da imamo
s onima koji daju nare|enja. Njih ima jako malo. U Srbiji ih je bilo 50,
recimo, a u su{tini ih je bilo 3-4. I da su to pravi neprijatelji, a da su ovi
ljudi neko koga mi po{tujemo zato {to rade svoj posao i da }e sutra mo`da uhvatiti lopova, koji je meni oteo kola ili koji mi je ukrao mobilni
na ulici. U tom smislu smo mi razradili jedan prili~no dobar odnos sa tom
pravom policijom, koja je nas nadgledala i sa DB-om, jer smo u isto vreme znali da ne}e Rade Markovi} da do|e da nas ubije, ve} }e narediti
nekome. Pogotovo pred 5. oktobar mi je to bilo vrlo va`no, da ne}e oni
sami to izvr{avati i isto smo znali za sudije – ne}e mene Rade Markovi}
ili Milo{evi} da osudi na 10 godina zbog terorizma, to }e neki sudija morati da uradi. Neki sudija koji ima kom{ije, koji ima `enu, decu ili mu`a,
ko }e morati da isprlja ruke u su{tini. To nam je bila neka taktika – da
je prava za{tita jedino mogla da postoji u tome da znaju da mi nemamo
nikakve poslove, da niko od nas nema nikakvu firmu, ni{ta od ~ega profitira li~no, da smo u tome vrlo iskreni, da je to na{ su{tinski stav, da ako
on bude u jednom trenutku odlu~io da treba da nas uhapsi, osudi ili ubije, povredi fizi~ki zbog toga, da to mora da bude na njegovoj savesti, ali
da }e imati sve informacije da to ne treba da uradi. Ta neka tiha kampanja prema policiji, opet ka`em bez la`ne skromnosti, mislim da je bila
vrlo va`na i za 5. oktobar, mo`da zato {to su obezbe|enje politi~kih stranaka, i opozicionih, isto sa~injavali kriminalci, kao {to se vidi danas. A
na{e obezbe|enje su bili normalni mladi ljudi. Mogla sam ja da budem
– nekada sam ja bila u obezbe|enju na{e akcije, nekada neko drugi, ali
to nikada nije bio neko ko je imao pi{tolj ili je imao bombu. To je prosto bilo vrlo va`no, obezbe|enje nije bio spremno da se bije. I nikada ne
bi pucalo u policajca. To su bile te neke su{tinske stvari koje javnost uglavnom nije znala, ali smo na to dosta obra}ali pa`nju – da se nikada ne
prekida komunikacija s policijom, makar ona bila iz te perspektive da
oni nas nadgledaju, da tra`e, da rovare – koju su ve} funkciju imali, ali
da oni moraju da znaju {ta radimo i kako razmi{ljamo.
190
“Otpor, stoko!”
• Da li je ta komunikacija sa policijom imala nekakve veze sa studentskim protestom ‘96./‘97. godine kada je policija upadala u studentske domove ili na fakultete?
Mislim da je studentski protest u onom svom vrhu bio vrlo ekskluzivan i stra{no ~este su bile te pri~e da li je neko policija ili nije policija.
Kod nas, tih pri~a uop{te nije bilo. Mi uop{te nismo ni u jednom trenutku upadali u paranoju ko je iz DB-a ili iz policije od svih nas. Nikada,
nikad se to nije spomenulo. U studentskom protestu se stalno raspravljalo o tome. Dovoljno je da “pustite buvu” da je neko ko radi za policiju, odmah se taj ignori{e, skloni i sl. Mi to nismo radili. Tako da u tom
smisli nije ba{ bilo isto. To je jedna od velikih razlika, {to je nama zaista
bilo svejedno. [to se igrati tajnovitosti kada nema potrebe?! Studentski
protest se u mnogo ~emu igrao tajnovitosti, {to uop{te nije bilo potrebno.
Uop{te nije potrebno da vi krijete kakvu ste akciju smislili ako }ete sutra uraditi. Ako }e neko da vas spre~i, spre~i}e vas. Mi se nismo pla{ili
da nam spre~e akciju, a studentski protest je bio oro~en nekim zahtevima. Mi nismo imali zahteve. I onda nam je bilo svejedno. Ako nas danas
spre~e, sutra }emo da uradimo. Ako }e da spre~e svaki dan – odli~no.
Neka spre~e svaki dan.
• Kako je ta komunikacija sa DB-om funkcionisala – kad neko iz
DB-a do|e i pita: “[ta }e biti slede}a akcija?” Da li je najava podrazumevala i lepljenje plakata?
Imali smo tajne akcije, kao {to su sprejenje. One su bile organizovane, potpuno onako... Na nekoliko mesta. To su ljudi sami radili. To nikada nije bilo dogovarano, samo je trebalo da se jave kada idu i kad se
vrate, da bismo znali da li je neko uhap{en... DB-u smo otkrivali ove javne akcije – kada smo imali. Pa smo imali po 100 akcija. Uvek ako pitaju ka`emo im {ta }emo raditi – deli}emo letke, i}i }emo u {etnju tamo,
tamo i tamo, ne}emo i}i na Dedinje – to je uvek bilo prvo pitanje: “Je l’
idete na Dedinje?” “Ne idemo na Dedinje!” “Dobro!”...
• Da li ste prijavljivali demonstracije?
Da. Prijavljivali smo uvek, ali to je klasi~no – samo odnesete policiji prijavu, ali smo uvek prijavljivali, po{to uvek mora da bude zvani~ni
potpis. Uvek je neka studentska organizacija, la`na, neka koja ne radi,
pe~at njihov, prijavimo policiji, a oni znaju da je to OTPOR. To nije bilo sporno, da {ta god se radilo, oni su mislili da je OTPOR...
• OTPOR u to vreme nije bio prijavljen kao organizacija?
Nije. Mi smo se registrovali u su{tini posle 5. oktobra, jer su nam
odbili registraciju kada je bio taj zakon o terorizmu. Mi smo napravili je-
191
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
dno veliko de{avanje u Medija centru. Tu su bile razne poznate li~nosti,
koje su nas podr`ale i potpisale se. Profesori univerziteta, bile su tu razne politi~ke stranke i sli~no. Uticajni ljudi. Onda je bilo i ono s Vojom
Brajovi}em u “Buretu baruta”, kada je skinuo bade mantil i publici pokazao OTPOR-ovu majcu. Vi{e je to bila neka tiha demonstracija sile s
na{e strane, da mi to moramo da uradimo i da od toga ne}emo da odstupimo. Mislim da je najvi{e bilo to da su ljudi vagali i videli da im se vi{e
isplati da nas puste da to radimo, nego da poku{aju na neki radikalan
na~in da nas zaustave i mislim da generalno nije postojala volja – ni radikala, ni svih tih instanca. I policija, i sudstvo, i tu`ila{tvo – svi bi morali
da se uposle da bismo mi bili na taj neki radikalniji na~in zaustavljeni. S
druge strane, moglo je da se pribegne samo tim nekim ekstremnim sredstvima, a s obzirom na to da smo vrlo brzo uspostavili neki ritam, onda
su onako rutinski po~eli da nas hapse, nikog ne biju, osim kada neko od
murije nema neki li~ni problem. Samo u tim slu~ajevima su bile tu~e i
sl. A ova neka policija koja je samo odra|ivala to, to je ve} bila neka rutina. Mi iza|emo na akciju, oni uhapse troje-~etvoro, odvedu ih. Mada
to jeste bilo kr{enje ljudskih prava – nema spora, ali mi smo vrlo brzo
pobedili u toj igri... mi smo toliko grakali, vikali i drali se, svi – i u nevladinim organizacijama, i spolja{njim, i ambasadama, svima, tako da bi pritisak uskoro bio toliko veliki da im se vi{e isplatilo da nas ne biju, jer su
shvatili da time ne}e dobiti ni{ta. Svaki put kada je neko bio fizi~ki ugro`en, mi smo pravili skandal od toga, {to je normalno. Do|e vam neko
sav u modricama ili devojka koju je i{amarao neki policajac i onda mi
napravimo toliku buku oko toga da im to uop{te nije bilo korisno.
• Odakle ideja za strukturu OTPOR-a?
Da, bili smo u nekim op{tinskim odborima. To je bilo ba{ na po~etku. Tamo kod SKC-a. Tamo smo imali sastanke, ali vrlo brzo smo
prestali, jer nismo hteli da budemo u tom smislu vezani za DS... Pa to je
bila vrlo jasno strukturna organizacija, ali nije imala ograni~enja. Ona
je nastala kada smo iza{li iz Beograda, jer kada su se uklju~ila ova razna
velika mesta, onda smo to nekako morali da strukturiramo tako da bude funkcionalno, da bude efikasno i da postoji neka komunikacija i koordinacija, jer je u su{tini na{a organizacija bila zasnovana na koordinaciji, svaki od tih gradova je imao autonomiju da radi {ta god je hteo, {to
je u skladu sa tim nekim bazi~nim interesima i principima OTPOR-a. S
druge strane, velike nacionalne kampanje su ra|ene po toj nekoj {emi –
smisli se kampanja, podele se zadaci, napravi se plan aktivnosti po gradovima, mediji, materijal i sl., same akcije i onda se to odradi. Ali nije
postojao neki poseban trenutak kada se to desilo. Najbli`e {to mogu da
ka`em je kada smo organizovali taj sastanak, kada smo potpisali dekla-
192
“Otpor, stoko!”
raciju – napravili smo deklaraciju za budu}nost Srbije... Tako je po~elo
u su{tini sve. Mi smo onda tu deklaraciju ponudili drugim strankama da
potpi{u, ponudili studentskim organizacijama, nevladinim organizacijama, sindikatima i tako je po~eo u su{tini taj neki ozbiljniji rad, time {to
smo morali da imamo redovne sastanke da bismo videli dokle smo stigli
s tom deklaracijom, kako se ona promovi{e, {ta treba uraditi u vezi s promocijom, kako postaviti te neke ciljeve, kako ih odraditi, ko ide da pri~a
sa strankama, ko sa sindikatima, ko s univerzitetom, tako da je vrlo prirodno iza{lo. A sama fakti~ka organizacija je na Prvom kongresu, kada
je bio i SPS, kada smo promovisali te lokalne organizacije i rekli “ko izda, pizda!” To je bio slogan tada. Mi smo tada, na tom kongresu, u su{tini odredili {ta su na{i zahtevi – ukidanje zakona o univerzitetu, ukidanje
zakona o informisanju i slobodni izbori. I to je bilo to – sve {to smo radili, ponavljala su se ta tri zahteva. Na `alost, mo`emo da ih ponavljamo
i danas. Potpuno stra{no! Nema zakona o univerzitetu, nema zakona o
informisanju, nema slobodnih izbora jo{ uvek. Makar nisu bili po nekom
novom ustavu, novom izbornom zakonu i sl., tako da je to vrlo zanimljivo. Kad me ljudi pitaju {to i dalje OTPOR, ja ka`em: “Pa, ne znam. Nisu jo{ ispunjena ova tri zahteva jo{ uvek.” Ako ho}emo da budemo dosledni, onda hajde da budemo dosledni, {to ne zna~i da }emo kada ta tri
zahteva budu ispunjena prestati da radimo. Najo~iglednija stvar je da nisu ispunjena na{a tri zahteva koja smo pomenuli sto hiljada puta na raznim mitinzima – i na{im i opozicije, i sindikata, itd. Nisu to bili zahtevi
samo za Milo{evi}a, nego su to bili na{i zahtevi. Nije va`no koja je vlast
u pitanju.
• [ta misli{ o ulici kao forumu protesta do 5. oktobra?
To je tada bilo zanimljivo, bilo je novo i u su{tini bilo je jedino sredstvo koje je uspostavljalo direktnu komunikaciju s obi~nim gra|anima.
Jesu nama obi~ni gra|ani uvek bili na nekom pijedestalu, {to je u su{tini pozitivno, pozitivan aspekt `ivota Srbije, ali s druge strane smo isto
hteli da ih prodrmamo i ulica je idealno mesto za to, zato {to je world u
malom, uvek bila ne{to u {ta verujemo. Nema medija koji mogu da zamene to kada nekih 100, 200, 300 ljudi pro|e i vidi nas na ulici... Kada
vidite na TV, vi mo`ete da verujete, mo`ete da imate odnos kao prema
ne~emu {to se ne de{ava tu, odmah pored vas, ali kada vidite na ulici,
znate da je to tu... Taj utisak je mnogo ja~i od utiska na TV, na TV se
ve} racionalizuje, posmatra se poruka, posmatra se ko to govori, akcenat – sve te neke partikularne stvari. A na ulici kada vidite, onda vam
to ostavlja op{ti utisak {ta je OTPOR, ko je OTPOR i u tom smislu su
te akcije na ulici bile vrlo va`ne – i da ih bude ~esto, i da ih bude u drugim gradovima, u drugim delovima grada, da prosto ljudi vide da smo mi
193
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
stvarni, da nismo nekih 10 ljudi koji su sad ne{to smislili, neka podgrupa, nego da su to mladi ljudi koji su spremni da naprave budalu od sebe
na ulici... To je bio kohezivni faktor. Po{to nismo imali te neke konkretne zahteve koji su direktno zavisili od nas ili su bili neki kratkoro~ni zahtevi, to je ono {to je pravilno ustrojstvo, vremensko ustrojstvo organizacije. Od jedne akcije do druge akcije i ose}ao se progres. Prva akcija
nam je bila vrlo neorganizovana, druga manje, tre}a manje, ~etvrta manje, peta je ve} bila odli~no organizovana. Svi su ljudi na{li mesto u tome ko {ta radi, ve} smo mogli da znamo da ne mora svaki put da se ka`e
ovo, ovo, ovo, ve} su ljudi sami znali – ja radim to, ja radim to... Ma koliko akcija bila mala, tu je uvek bilo u`asno puno ljudi koji rade i to je
bila osnovna jedinica toka vremena u OTPOR-u. Akcija ove nedelje, pa
akcija slede}e nedelje, pa {ta radimo u me|uvremenu. I to je bilo ne{to
{to nam je pomoglo da u celoj toj besciljnosti, neizvesnosti finala, cilja,
da opstanemo, da to pri tome bude zaista zanimljivo i za aktiviste i za
medije, i za javnost... Ne znam da li si o~ekivala neki drugi odgovor, ali
za mene je to ulica bila tada. Mitinzi i sl., to su uvek bile ekstremne akcije, ne{to u {ta je organizaciono bilo potrebno ulo`iti mnogo i {to je, ako
je dobro ura|eno, jednako dobro i vra}alo, jer je pa`nja onda usmerena vi{e. Prosto je ve}e o~ekivanje, ve}i je neki back, {to se vra}a – response. Uvek smo posle tih nekih velikih akcija imali vi{e ljudi koji su dolazili da se u~lane i mnogo se pri~alo o tome. Naravno, {to ve}i doga|aj,
ve}e je i interesovanje, ve}i je i zna~aj koji im se pridaje, ali ne vidim ja
to... Meni su jasne te sociolo{ke, kulturolo{ke studije koje se rade o tome {ta zna~i ulica i u izgradnji civilnog dru{tva, i u izgradnji identiteta i
na~ina na koji se opredeljuje za stavove, ali za mene, iz moje li~ne perspektive i perspektive OTPOR-a, to je bilo to... Ima smisla u tom ludilu,
ne{to {to je davalo tu strukturu, nekog daljeg cilja ka kojem se ide, jer
nije bilo nekog vrhunskog cilja. Mi smo znali da }e Sloba da padne kadtad, ali da li }e biti potrebno da uradimo 100, 1000 ili 100.000 akcija, to
nismo znali, ali lak{e je kad znate da slede}e nedelje imate ne{to. U su{tini su akcije bile to zbog ~ega su ljudi dolazili u OTPOR, jer neko je
imao neku suludu ideju i ne mo`e sam da je uradi i onda do|e u OTPOR
i ka`e: “Ja ho}u da uradim tu i tu akciju.” Mi ka`emo: “Va`i.”... Ne vidim ja to kao neko umetni~ko izra`avanje, ali kreativno svakako. Mo`da
nema tu funkcionalnost, kao umetnost, ali ima prosto... Kad ne znate vi{e {ta }ete od sebe, onda uradite ne{to i posle toga ste malo vi{e zadovoljni. Davalo je neki... Katarza je suvi{e velika re~. Ne}u da je upotrebim, ali na tom nekom nivou politi~kog opredeljenja i frustracije davalo
je neki odu{ak.
• Kako ste znali da ce Milo{evi} da padne?
194
“Otpor, stoko!”
Ne znam... Znala sam. Ne zbog toga {to sam verovala, verovala
sam, ali on je toliki idiot da nisam mogla da poverujem da mo`e da pobedi. Mo`da to sada izgleda “gledali smo mnogo filmova, pa znamo da
}e lo{i momci uvek da plate”, ali, s druge strane, filmovi na kojima smo
mi odrasli, nisu ba{ takvi. Mi smo ve} odrasli u vreme “pulp fiction-a” i
filma koji nisu garant da }e dobri momci da pobede. Ja sam zaista smatrala da je on toliko glup u su{tini i da vu~e toliko lo{e poteze da on ne
mo`e da pobedi, ~ak i sa ovakvom opozicijom. Valjda smo toliko ulo`ili
svi u OTPOR da nam pomisao o proma{aju nikad nije padala na pamet.
• Kako je bilo raditi tokom bombardovanja?
Nismo radili ni{ta. Mi smo samo bili u li~nom kontaktu, ali ni{ta
nismo radili, zato {to prvo nismo hteli da sebe stavimo u fizi~ki rizik, a
drugo nismo hteli sebe da stavimo u rizik da nas neko zloupotrebljava –
nismo hteli da nas zloupotrebi Milo{evi}, a jo{ manje Amerikanci ili NATO... Mi smo kao organizacija pro{li tako {to smo se razdvojili – svako
je radio ono {to misli da treba da radi – neki su pobegli iz vojske, neki
su oti{li u dobrovoljce – mu{karci. @enski deo OTPOR-a je bio uglavnom u Beogradu, odnosno tada – nas je bilo nekoliko i nismo znali {ta
}e se desiti. Prosto, OTPOR je tada ostavljen, zaklju~an. Niko ni{ta nije radio kao OTPOR, osim ovih DB-ovaca koji su ne{to tu poku{avali,
i{li na neke sastanke s vrhom i tako. Kao OTPOR, {to potpuno nije bilo svojstveno nama, jer smo se mi dogovorili da ne}emo ni{ta raditi kao
OTPOR, tako da svako ko je radio ne{to kao OTPOR nije `eleo dobro
OTPOR-u. I oni su bili neutralisani.
• U vezi me|unarodnih donacija: da li su te donacije imale uticaj na
sadr`aj va{eg delovanja ili ste mogli potpuno slobodno da delujete?
Pa, iskreno, po{to sam ja bila kao neko ko je smi{ljao kampanje,
u~estvovao u smi{ljanju i odre|ivanju, ja sam imala prilike da se vidim
sa nekim od tih donatora i sa strancima i oni jesu uvek bili dobronamerni. Problem je u tome {to niko od njih nije imao neku posebnu ideju
kako da radimo i oni su nas vrlo brzo zavoleli, da tako ka`em, zgotivili
nas, zato {to smo mi uvek dolazili sa specifi~nim zahtevima – ho}emo da
radimo kampanju, pravimo “OTPOR iz kom{iluka”, ho}emo da pu{tamo film Gorana Markovi}a, ho}emo da uradimo to tu i tu, u tom gradu,
tu i tu. Ho}ete da nam date pare? – Ho}emo. – Va`i. To se uglavnom
tako i zavr{avalo. Mi smo dobijali pare, ipak nisu bile zanemarljive pare, zato {to smo uvek znali {ta ho}emo da uradimo, ali oni kao takvi nikada nisu rekli: “E, treba da radite to i to”, osim ako to nije bilo iz nekog njihovog iskustva politi~kog aktivizma i grassroots aktivizma, {to su
bile neke metode koje daju najbolji rezultat, i prosto su nas usmeravali
195
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
u tom smisli: “Trebalo bi da obratite pa`nju na komunikaciju sa print
medijima, sa ovim, sa onim.” Zna~i, bukvalno takve neke... Ali, da su
oni do{li i rekli: “Ajde, radite kampanju! [ta god! “ Ako to nama nije
bilo u nekom interesu, u skladu sa onim {to smo hteli, mi to nismo morali da radimo. U principu je tako bilo. Oni su nama davali pare, ali nisu
znali za {ta nama trebaju pare. Ne zato {to su oni nama davali pare, pa
nam onda govorili {ta treba da radimo... [ta je u su{tini ono {to te zanima?
• Za{to su vas oni finansirali – sa kojom motivacijom?
Naravno da su nas finansirali zato {to su hteli da Sloba padne. On
je postao dovoljno neposlu{an njima, morali su da ga se otarase, nisu
mogli druga~ije. Finansirali su nas, nezavisne medije, opozicione stranke, jer im je bilo u interesu da on vi{e ne bude na vlasti, a za{to im je bilo u interesu? Naravno, bilo im je u interesu zbog njihovih ve}ih geopoliti~kih interesa koje oni imaju na ovom terenu. A i zbog toga {to je,
dok je Milo{evi} bio na vlasti, postojala realna opasnost od kriminala i
korupcije, da je prosto slom Milo{evi}a podrazumevao da }e se slomiti
i ta mre`a koja je ugro`avala i Bosnu, i Hrvatsku, i Makedoniju. I ono
{to je njima bilo u interesu je da ovo bude stabilan region, jer su to obe}ali svojim bira~ima i da su zbog toga davali velike pare poreskih obveznika iz Amerike, Engleske i Nema~ke da bi ovde bio stabilan region,
da ne bi morali vi{e ovde da {alju vojsku, jer su shvatili kolika je bila gre{ka Kosovo. Vi kada sada pri~ate s njima, oni bi voleli da sada nije tako,
ali tada nisu imali drugo re{enje. Na `alost, na Kosovu nikada nije bilo
grupica kao {to smo mi, koje su mogle da ponude drugo re{enje, i nije
bilo jake opozicije. Ni Srbija nije imala jaku opoziciju, tako da je njima
to bilo jedino re{enje, {to se ti~e Kosova i Bosne... Ali da nije bilo svega ovoga i da opozicija nije imala neku dozu razuma, da nije bilo nas i
nevladinog sektora, mi smo danas mogli isto tako da budemo pod okupacijom Amerike. Moglo je to da se desi. Ne bi imali drugog na~ina da
to re{e, osim da urade ovo {to su uradili u Iraku i Avganistanu. Mo`da
ne bi bilo toliko mrtvih, ali svakako bi bio neki rat i neki protektorat.
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
Milo{evi}. Ja vidim odgovornost i Klintona i Toni Blera i NATO
zemalja, ali ja nisam glasala za njih. Ja sam glasala za Milo{evi}a u stvari, jer on je bio taj legalno izabrani predsednik koji je morao, s opro{tenjem, ako su hteli da ga “naguze”, on je morao da se “naguzi”. On li~no,
zato {to je on li~no imao tu odgovornost. Ako su oni hteli da on podnese ostavku i da se skloni, on je morao to da uradi da bi spre~io bombardovanje. Ja vidim jedinu pravu odgovornost koja mo`e meni ne{to
196
“Otpor, stoko!”
kao gra|aninu tada SR Jugoslavije da zna~i – to je odgovornost predsednika i njegovih ljudi.
• Da li tako misli{ i u vezi sa ratom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Pa nije isto. Kontekst ratova u Bosni i Hrvatskoj je bio mnogo {iri. Na`alost, mislim da su ratovi u Bosni i Hrvatskoj vo|eni zbog kriminala... Nacionalizam koji je narastao – na to su se primili samo obi~ni
ljudi. Ovi koji su vodili rat i koji su u su{tini ratovali, to su obi~ni kriminalci koji su krali i samo profitirali iz toga – zna~i, pravi ratni profiteri.
Na`alost, jedini koji ose}aju posledice, koji su naseli na pri~u o nacionalizmu, to su obi~ni ljudi i ovde, i u Hrvatskoj, i u Bosni. Da cela ta pri~a
nije vo|ena tako, da su rekli: “Mi }emo da se bijemo zato {to ho}emo
da otmemo firme, pare, opusto{imo ku}e”, ljudi bi vrlo brzo prozreli to
i ne bi u tome u~estvovali. Bio je potreban taj nacionalizam, koji naravno ima svoju kulturolo{ku istoriju u Hrvatskoj jo{ od 19. veka... Ja razmi{ljam – da sam ja Hrvat, ja bih smatrala Srbiju hegemonisti~kom zemljom, hegemonisti~kom dr`avom. Bez obzira na to da li smo mi njih
oslobodili, da li ih nismo oslobodili, da li su oni bili na strani fa{ista, nisu
bili na strani fa{ista, ~ovek koji je `iveo u Hrvatskoj ‘90-tih godina svakako je imao razloga da misli da je Srbija hegemonisti~ka dr`ava i da ima
pretenzije da bude centar ~itavog sveta, ne samo Balkana. Tako da su
to neke normalne stvari, ali su meni samo politi~ari odgovorni. Ne mogu da ka`em da mi je za rat u Bosni ili za rat u Hrvatskoj odgovoran jedan Milo{evi}, ali opet, s druge strane, on je taj koji je bio moj zvani~ni
predstavnik i mo`e da mi bude krivo {to ljudi u Hrvatskoj nisu tako videli, i ljudi u Bosni, {to je moralo da do|e do tog rata. Ja nikada ne bih
o~ekivala da Ha{ki tribunal, po{to su uhap{eni Srbi, da treba da budu
uhap{eni Hrvati, ide na dostojanstvo jedne dr`ave, na ose}aju za neki
prioritet u jednoj dr`avi, da razmi{lja pre svega o sebi, a ne o drugima.
Nikada ne bih postavljala uslove, iz ove perspektive obi~nog gra|anina.
Kada bih bila politi~ar, druga~ije bih razmi{ljala. Rekla bih: “U redu, mi
}emo uraditi s na{e strane.” Onda bih sa~ekala 10 dana, meseci, a onda
bih rekla: “[ta je sa Hrvatskom?” Na primer, ako bih bila sigurna da je
to dobar put da se sa~uva dr`ava, dr`avni interes, ali smatram da je u
svakom slu~aju Srbija trebalo da bude prva koja }e da ka`e: “Da, mi
smo vodili rat i odre|eni ljudi su bili odgovorni za to.” I da se izvine i
naprave reparaciju svima kojima treba i da ne ~ekamo da oni urade to
nama. Jedini na~in da budete u poziciji gde se po{tujete i imate integritet je da se tako pona{ate. Dokle god se pona{ate kao neko malo dete,
koje o~ekuje od roditelja da ako kupi bratu lizalicu, kupi i njemu, ili ako
njemu uzme lizalicu, da uzme i njemu – u tom nekom reciprocitetu, to
197
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
je neozbiljno. Svaki roditelj koji ima decu zna da to nije tako jednostavno. Deca su razli~ita, svako ima svoje potrebe, a da se li~na odgovornost uliva svakom pojedina~no, a ne kao brat ili sestra. I da mi kao dr`ava treba da budemo dovoljno razumni i dovoljno zreli da ka`emo: “U
redu, mi imamo...” Ne iz nekog humanizma, nego prosto iz politi~ke potrebe, i zbog toga {to je to dobro za Srbiju. Ne zato {to }emo mi da u~inimo neki ustupak Hrvatskoj, ili Bosni, ili Makedoniji, nego prosto zato
{to je potrebno za svaku dr`avu da bude zrela, da bude svesna – i svaka
vlast pre svega – da bude svesna {ta je nasledila, da je to moralo potpuno druga~ije da se uradi. A da se nastavi sa, po meni, potpuno infantilnim nastupom... Prvo, mislim da to ~ini sramotu ljudima koji su pobegli
s Kosova u poslednjih 3 godine, da time {to se tra`i protivusluga – da bude uhap{en Ha{im Ta~i, samo se tim ljudima onemogu}ava da se vrate
svojim ku}ama i da tra`e za sebe pravdu. Jer ako imate neozbiljne politi~are, niko vas ne}e shvatiti ozbiljno... Mi smo bili ti koji smo morali da
budemo zreliji, po{to smo ve} potpisali sve te konvencije, po{to ve} pripadamo i ho}emo da pripadamo svetu, ho}emo da budemo Evropa. Ako
su mogli Nemci i Francuzi da budu zajedno u Evropi – ipak su to bili milioni ljudi koji su poginuli u Drugom svetskom ratu i nije to bilo tako
davno kao {to nama izgleda. Ako su oni mogli posle 10 godina da se dogovore i prevazi|u te stvari – tamo tako|e `ive porodice koje su ubijale
jedni drugima dede i babe ili o~eve i majke... I mo`da ni te rane nisu zaceljene, i u Francuskoj i u Nema~koj, ali politi~ari su bili dovoljno mudri da ka`u: za ekonomiju je dobro veliko tr`i{te... Nema~ka ima 80 miliona stanovnika, Francuska 60 miliona – ne znam koji je odnos. Ogroman broj ljudi koji ima neki bolji `ivot u interesu. Mi ovde ne govorimo
o tim nekim velikim brojkama, ali na nivou razvoja na kome smo mi,
Hrvatska, Albanija, Bosna, Srbija i na kojem su Francuska i Nema~ka,
to je otprilike jednako. Imamo vrlo jasan interes da se te stvari... I ako
Srbija `eli da bude najva`nija u regionu, {to svaka dr`ava ho}e, a Srbija
je to po svom nekom politi~kom prostoru, po{to se grani~i sa svima, onda mi treba da budemo ti koji }e da budu najzreliji. Ne najgluplji i najinfantilniji, nego najzreliji. Mi ka`emo: “U redu, mi smo u~inili zlo~ine
te i te. Poslali smo ljude u Hag. Prihvatamo to sve.” Nema veze {to Amerika ne}e – pa njima se mo`e! Nema veze {to Amerika ho}e da se izuzme iz toga – to je problem Amerike, nije na{ problem. Tako da je to
malo komplikovanije pitanje. [to se ti~e bombardovanja, mislim da je
to na{a krivica, Milo{evi}eva krivica i njegovih. Oni su znali da ne mogu
da poginu, ali nisu znali ni za koga drugog da ne}e poginuti sigurno. Oni
su svi imali bunkere, ali nisu znali da li iko drugi ima bunkere. Nisu znali
da li }e ovi da bombarduju ovako ili onako.
198
“Otpor, stoko!”
• Kako si do`ivela 5. oktobar?
Naravno, bila sam sre}na, ushi}ena, ali po{to je to bila stvar vremena, nemam neke posebne emocije po tom pitanju. Bilo mi je vi{e drago zbog najmla|ih ljudi u OTPOR-u i mojih prijatelja koji su prvi put
videli koliko je to bilo zaista va`no, kako se desilo ne{to va`no u Srbiji.
Vi{e mi je zbog toga bilo drago, nego zbog mene same. Ja li~no sam bila prili~no otupela. Kad `eli{ ne{to, o~ekuje{ ne{to, ~eka{ ne{to dugo,
onda se to desi... U fazonu si: “Pa, dobro. Tako je – eto, desilo se”... Ceo
5. oktobar sam ~ekala kada }u se sutra probuditi, da vidim kako }u se
ose}ati, jer to mi je bila ideja vodilja, samo da znam da je ovaj kreten
pao! Samo zbog toga – dan kada }u se probuditi i re}i: “Jebali smo mu
kevu!” Onda sam se razo~arala, po{to mu nismo jebali kevu... @ao mi je
{to moram da upotrebim taj izraz, ali zaista sam bila razo~arana, zato
{to sam htela i `elela da taj bes i frustracija i nesre}a kojoj su ljudi bili
izlo`eni, da na neki na~in imaju svoj kraj, ali oni nisu imali taj kraj. Nekako to nije bilo zavr{eno na primeran na~in. Ja sam imala razna vi|enja kako bi to trebalo da bude, ali se ni{ta od toga nije desilo i to je za
mene bilo veliko, veliko razo~arenje. U su{tini, po~elo je to jo{ 5. oktobra – Ko{tunica kada je iza{ao na Gradsku skup{tinu, kad se obratio ljudima, to je bilo deset uve~e, recimo. Kada je rekao: “Ne}e biti revan{izma”. Ja sam se pitala: “[to?” Zna~i, nema revan{izma. Nismo morali
da ih obesimo na Terazijama – ne treba to tako radikalno da se shvati,
ali... Nekako mi je izgledalo da smo vrlo lako zaboravili sve to {to se desilo i da smo lako bacili u vodu ceo taj trud, koji je u su{tini imao tako
mali rezultat. Nije bio uop{te veliki rezultat sru{iti Slobu... Troje ljudi
da su se odlu~ili, oni bi ga na{li i ubili ga – najmanje je to bio problem –
da se on skloni. Ali to {to on nije adekvatno ka`njen i {to mnogi ljudi
nisu adekvatno ka`njeni, dovelo je do toga da je sve to u su{tini bilo uzalud, jer je to bila najmanja stvar – skloniti nekoga. Velika stvar je bila
da to sklanjanje ima posledice, a ne da to bude razlog sam sebi... Kada
sam ~ula tada Ko{tunicu, prvi put kada se obratio, tada mi je ve} bilo
jasno da }e sva|e da se nastave, da oni nisu uspeli ni{ta da se dogovore
i da smo mi bili u prili~noj meri, ne mogu da ka`em zloupotrebljeni, ali
da }e nas brzo zaboraviti, da }e se brzo zaboraviti za{to smo mi ovo radili u stvari. I zbog toga smo mi u su{tini nastavili da postojimo, jer nismo hteli da se zaboravi to – {ta smo radili, za{to smo radili, a radili smo
zato ne samo da bi se ljudi kaznili, nego da bi ka`njavanje odre|enih ljudi spre~ilo dalje zloupotrebe od strane uticajnih nad svim ostalima. To
sada ide mnogo te`e nego tada... Tako da 5. oktobar shvatam kao li~nu
pobedu svakog od ljudi koji su tada bili na ulici. I da to mo`e da se ra~una tako... kao ro|endan nekog ku}nog ljubimca. Znate kada se neki
199
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
ku}ni ljubimac rodio, ne slavite, ali se tog dana setite. Tako ja to gledam.
Tu `ivotinju vi volite. To je, ipak, neki ljubimac, ne{to {to vam je bitno
u `ivotu. Izaziva odre|ene pozitivne emocije i vrlo vam je va`an, i volite i pazite ga, i mazite ga i starate se o njemu, ali ne mo`ete s njim da pri~ate. U tom nekom smislu.
• Za{to se 5. oktobar dogodio ba{ 2000. godine, a ne ranije ili kasnije?
Zato {to je toliko vremena bilo potrebno da se ljudi oporave od
bombardovanja... Ako pita{ za{to 2000., a ne ‘91., zato {to... tada nije bilo hrabrosti da se to uradi, zato {to je to tada izgledalo nemogu}e. Ljudima koji su organizovali proteste je izgledalo nemogu}e u su{tini, a nama je izgledalo mogu}e. Mislim da smo mi pro{irili onu bajalicu – neki
mit se bio napravio da }e to da se re{i i da smo mi u velikoj meri zaslu`ni
za to. Ne toliko da uti~emo na opoziciju – oni su i sami znali da u nekom
kratkom vremenu, od godinu-dve dana, to mora da se zavr{i, ina~e }e
biti potpuna propast, ba{ katastrofa – Latinska Amerika. I znali su da
moraju da imaju prelaznu ulogu. Mi smo bili va`ni ne samo zbog slogana “Gotov je!”, nego celim na{im radom koji je postao toliko brz da smo
nametnuli taj neki ritam da je moralo da se zavr{i u nekom trenutku.
^injenica je da su bili izbori i da je Milo{evi} grdno pogre{io i da sada
ja mogu da se pitam – ako ga je neko savetovao, onda ga je savetovao
o~igledno s namerom da se to zavr{i i da tu sada ~itava pri~a treba da se
ispri~a – koji su to su{tinski uticaji bili da on raspi{e izbore, da li je bio
ucenjen na ovaj ili onaj na~in, da li je me|unarodna zajednica ve} bila
dovoljno prodrla do njega, jer on je konstantno imao komunikaciju sa
odre|enim izaslanicima, tako da je to bio splet okolnosti pozitivnih po
nas. Mislim da nije bio 2000., mo`da bi bio 2001., ali je svakako to moralo da se desi kad-tad. Ina~e, da se nije desilo to, desila bi se Latinska
Amerika. To je sigurno.
• Da li misli{ da bi generalni {trajk ‘96/‘97. godine doveo do pada Milo{evi}evog re`ima?
Ne. Posle onakvih zahteva, ne. Oni su pou~eni 9. martom ‘91. tra`ili manje, pa su i dobili manje. Po{to je bila zima, ve} duboka zima, da
je ~ak i bio onaj generalni {trajk, ne bi se desilo ovo {to se desilo 5. oktobra, opet ne bi bilo ni{ta. Moram da ka`em da je vrlo va`na stvar {to
je on tada izgubio izbore. To je moglo da se desi na predsedni~kim izborima neke godine, ali nije moglo da se desi kada su bili lokalni izbori.
Ali on je fakti~ki izgubio izbore. To je su{tina. Tada je i su svi, i policija i vojska, znali da je izgubio izbore. Tu nema spora, zna~i da je to bio
su{tinski razlog za{to nije bilo krvoproli}a. Da on nije izgubio izbore, sa
na{e strane bi bilo veliko pitanje {ta bismo uradili. Verovatno ni{ta ra-
200
“Otpor, stoko!”
dikalno, jer ja moram da po{tujem tu odluku ljudi. Ali s obzirom na to
da smo mi sve uradili da on ne dobije na izborima, onda je to ipak bila
velika stvar. Su{tinski razlog koji razlikuje 2000. godinu od svih ostalih
godina je da je on zaista izgubio izbore. On li~no je izgubio izbore.
• To je sad hipoteti~ko pitanje: da li postoje stvari (do 5. oktobra),
koje bi ti iz sada{njeg ugla gledano, druga~ije – bolje uradila?
Ne, ni{ta. Ne mogu da ka`em ni{ta da bih volela da bude druga~ije. Prosto, mislim kada pogledam de{avanja 5. oktobra, mislim da je
sve bilo savr{eno. Volela bih da nije bilo bombardovanja, da nisu ljudi
poginuli – to bih zaista volela da se nije desilo. Ali {to se ti~e na{eg delovanja, ni{ta ne bih promenila. Mo`da zato {to smo uspeli, pa nema potrebe. Mislim da smo tome zaista pri{li toliko iskreno i toliko s velikom
`eljom i verom u to, potpuno nespornom verom, da ne mogu da relativizujem ni{ta. Volela bih da nismo radili kampanju “Samo vas gledamo”... To je bilo odmah posle 5. oktobra. To bih volela da nikada nismo
uradili... Zato {to je to velika gre{ka. Zato {to je to nas prvi put stavilo
u inferioran polo`aj u odnosu na nekoga. Milo{evi}u nikada ne bismo
rekli samo “samo vas gledamo”, “samo te gledamo”, nego bismo mu rekli “ma, treba da radi{ to i to!” Mislim da je to velika gre{ka koju smo
napravili i da je to na neki na~in uticalo na ono {to se de{avalo posle, jer
mi smo dve godine bili u nekom nonsens stanju. Polako se vra}amo iz
toga. Sada smo kona~no prona{li na~in na koji bismo mogli ponovo da
uti~emo pozitivno na ovo dru{tvo, ali smo dve godine prili~no lebdeli...
Kao da smo ignorisali ~injenicu koju smo svi znali, a to je da ne mo`e
da se uti~e na vlast time {to si watchdog. Tu uloga koju smo sami sebi
preuzeli – taj watchdog, ispravljanje “krivih Drina”, koje ne mogu da se
isprave, dok se ne izgradi tok reke. To je ve{ta~ka tvorevina. Ne treba
ispravljati reke tek tako, osim ako ne}ete da napravite branu ili tako ne{to. To nas je stavilo u neku poziciju da sam OTPOR dosta dugo videla
kao neko ku~e koje ima lanac, i koje laje i laje, samo u tom dvori{tu, tu
odmah, iza ograde. Sva{ta se radi – plja~kaju se ku}e, pri~a se sva{ta,
donose se zakoni, a mi lajemo, lajemo, ali imamo lanac. Ja shvatam da
je politi~ka stranka skidanje tog lanca i izla`enje iz tog dvori{ta, koje je
u su{tini stra{no konformisti~ko. Mnogo je lako s te moralisti~ke pozicije svima tako lajati i kritikovati, ali je mnogo te`e preuzeti odgovornost. Mislim da nam je bilo potrebno te dve godine da ka`emo: “Evo,
sada se stavljamo pred test javnosti da vidimo da li }emo ne{to uspeti,
da li ta pri~a ima nekog smisla ili ne “. Zato mislim da je to dobro.
• Da li pesnica ima neki dodatni znak, osim {to se o~igledno vidi pesnica?
201
Hereticus, 3-4/2006
Milja Jovanovi}
Ne, samo pesnica. Pesnica je uzeta... Zna{ {ta je bila direktna inspiracija za pesnicu? “Gospodar prstenova”, jer oni lovci imaju pesnicu
kao simbol na {titovima. Belu pesnicu i to je bila direktna inspiracija...
Iz te neke pop-kulture inspiracija, a druga inspiracija je bila, odnosno razlog, zato {to ekstremna desnica i ekstremna levica koriste pesnicu, a to
je bio na{ najve}i problem u Srbiji. Onda smo mi razmi{ljali i smislili da
nema ni{ta bolje nego da im taj simbol uzme{. To je neko obja{njenje
za{to ba{ pesnica. Nema skrivenih tuma~enja i sl. “Gospodar prstenova” je direktno... U prvom delu mislim da ba{ pi{e, i u filmu isto ima...
Ima i u filmu. Pesnica. Nije ovakva, ali sli~na.
Beograd, 18. jun 2003.
Mi}a Popovi} – Ovaj narod spava, 1975.
202
Razgovor vodila:
Silvia Nadjivan
Danijela Maljevi}
Demokratska stranka, Beograd
UNAZA\IVANJE GENERACIJA
BEZ PERSPEKTIVE
• Koji je bio prvi protest u kojem si u~estvovala?
To su bili protesti ‘92. na Terazijskoj ~esmi. Moja sestra je bila aktivni u~esnik, a ja sam vi{e statirala budu}i da sam tada imala 16 godina. Ono {to je ona radila za mene je bilo vrlo intrigantno i, za po~etak,
ona me je informisala {ta se zapravo de{ava. Po{to sam tek formirala
svoje politi~ke stavove, ona mi je objasnila ~itav logi~ki, sociolo{ki i politi~ki kontekst. Nisam bila sasvim osve{}ena {ta se zapravo de{ava, ali
se dobro se}am buntovni~ke atmosfere. Pre svega i{la sam da pratim nju,
a usputni efekat je bio taj da sam u~estvovala u demonstracijama.
• Rekla si da je to {to je tvoja sestra radila bilo intrigrantno?
U tom trenutku ja sam bila drugi razred srednje {kole. Stvari koje su se de{avale u politici, koja se nije ticala samo Srbije, ve} i Hrvatske, Bosne, itd., veoma su zbunjivale mene i moju generaciju. Odjednom
su svi insistirali na nacionalnoj osve{}enosti, {ta god to zapravo bilo, i na
nu`nosti nacionalnog deklarisanja. ^injenica da treba tra`iti tu vrstu identiteta, naro~ito u periodu kada se ina~e treba odrediti u svetu, stra{no
je uticala na mene i moje vr{njake. 1992. godine, kada je protest po~eo,
direktor je zaklju~avao vrata {kole, nije nam davao da izlazimo na ulicu.
U ime solidarnosti srednjo{kolaca sa studentima, mnogi iz {kole su onako kako su najbolje mogli propratili taj protest. I{la sam u Prvu beogradsku gimnaziju, koja je, ina~e, blizu Trga i Terazijske ~esme, gde su se de{avali skupovi, pa smo mi, malo iz upu}enosti u ono {to se de{avalo, a
malo i zbog energije koja prati taj uzrast, odlazili na celodnevna de{avanja. Se}am se da me je na stepeni{tu {kole direktor, jednom prilikom
kada je masa nas poku{avala da od{eta do ~esme, vukao za rukav kako
bih se vratila u u~ionicu.
• [ta je zna~ila ‘97. godina u odnosu na ‘92. godinu?
1997. ve} je bila mnogo jasnija slika {ta se u stvari doga|a jer su
akcije bile bolje organizovane i politi~ari su bili mnogo vi{e uklju~eni,
zapravo mnogo vidnije. Opozicija i njeni sledbenici su oti{li dalje u tra`enju alternative za postoje}i re`im i njegovu patologiju. Do ‘96./‘97. se
ve} znalo koje sve strane postoje, ko {ta zastupa, ~ime se barata...
203
Hereticus, 3-4/2006
Danijela Maljevi}
• Za{to si konstantno u~estvovala u protestima od po~etka ‘90-ih?
Uop{te nije postojao period kada sam mogla da razmislim da li je
ovo moja strana ili ona druga. Nisi morao da bude{ neki veliki politi~ki
mudrac pa da shvati{ kakvim su sve manipulacijama spremni da se slu`e
ovi iz vlasti i {ta su sve u stanju da ti urade ispred nosa i da o~ekuju da
je sve to normalno, a da ne po`eli{ da pru`i{ otpor, da stavi{ do znanja
{ta je tvoj stav. Svi ti ratovi u koje su nas uvukli, a da nas nisu ni pitali –
ne samo da nisu pitali, nego im nije bilo ni stalo da ~uju {ta mi o tome
mislimo, po{to se u na{e ime ipak ratovalo... Oni koji su praktikovali ovde politiku, pretvorili su je u ne{to o ~emu ljudi ne govore blagonaklono
i {to uvek asocira na korumpiranost, bahatost, divlja~enje i nedoslednost.
• [ta si konkretno radila u studentskom protestu ‘96./‘97. godine?
Ja sam bila u~esnik. U~estvovala sam onoliko koliko sam bila u
Beogradu. Tokom manje od mesec dana – dve-tri nedelje, radila sam sa
decom na Kopaoniku, pa se de{avalo da koleginice i ja, a radile smo animaciju za decu, svako ve~e kada po~ne Dnevnik po~nemo sa lupanjem
u {erpe – to su bile aktivnosti koje su pratile protest kako bi se anga`ovano bojkotovao ve~ernji Dnevnik RTS. Ljudi koji su mogli sebi da priu{te skijanje na jednom takvom mondenskom mestu redovno su u~estvovali u tim aktivnostima sve vreme trajanja protesta. To je, tako|e, momenat koji me je zbunjivao, jer su ti ljudi, naravno ne svi, ali ve}ina njih
koji su dolazili tu na skijanje, profitirali na stvarima protiv kojih su bili
ovi na ulicama. Zbunjivalo me je to {to njihova deca stoje na prozorima,
lupaju u {erpe, pi{te u pi{taljke od 19,30 do 20,00 h, ali, eto, taj duh je i
tamo bio prisutan. Te dve-tri nedelje koliko nisam bila u Beogradu, mi
smo to propratili tamo, na licu mesta, gde sam radila. Sve vreme dok sam
bila u Beogradu, po ki{i, snegu, ledu bila sam ~lan te povorke, te mase
koja je svoj aktivizam ispoljavala kroz {etnju. Mnogi od nas poneli su kao
uspomenu pone{to u svom zdravstvenom kartonu, pa sam se ja du`e patila sa upalom bubrega zadobijenom na {etnjama.
• Da li je taj slu~aj bio na neki na~in konflikt generacija?
Mo`da ima ne~eg u atraktivnosti samog pokreta. Da bi te taj duh
obuzeo, mo`da i nije bilo potrebno da skroz odredi{ stav, ali je sve bilo
tako pozitivno, toliko nabijeno energijom, toliko maskenbalskog tipa,
da je uvla~ilo u sebe i ljude koji nisu skroz kod sebe osvestili protivnika
i pravo stanje stvari.
• Kako si se informisala o Demokratskoj stranci?
Preko svojih drugara koji su ve} bili ~lanovi.
204
Unaza|ivanje generacija bez perspektive
• Kakvu koncepciju je imala Demokratska stranka i kako si je ti do`ivela?
Najbolje mi je poznat u tom momentu bio koncept Demokratske
omladine, koji mo`e da poslu`i kao svojevrsni odraz za situaciju u Demokratskoj stranci. Ideja je bila da Demokratska omladina proprati ono
{to su aktivnosti stranke, a sve je bilo upereno na to da se ~itava stvar
oko kampanje izbora odradi dovoljno dobro. Za izbore se spremalo ve}
kada sam ja do{la da radim u Centrali. Jo{ pre 2000. godine, to je bilo
ne{to o ~emu se pri~alo i na ~emu se radilo... Od po~etka 2000. godine
to je bila aktuelna pri~a.
• Zna~i, od po~etka 2000. godine su pripremani vanredni izbori. Da
li se znalo da }e izbori biti odr`ani u jesen 2000. godine?
Nije se znalo, ali bez obzira {to se nije znao ta~an datum, ta~an
period, radilo se na tome. Sa vrha stranke se uticalo na to da izbori budu
{to pre odr`ani, pa su i aktivnosti u stranci bile usmerene na to – da kada do|e do izbora stranka bude spremna da odgovori na takav izazov.
• Od kada si bila profesionalno zaposlena u DS?
Ja sam ve} od septembra ‘99. bila profesionalno anga`ovana i taj
moj anga`man je trajao do avgusta 2000. godine. Pred sam prevrat oti{la
sam iz Centrale Demokratske stranke da radim izbore na svojoj op{tini. Bila sam u izbornom {tabu na Starom gradu.
• Mo`e{ malo da mi objasni{ kakav je to posao bio u izbornom {tabu?
Cela izborna kampanja na nivou DOS-a bila je uniformna, sve letke koji su bili {tampani delili su aktivisti svih stranaka ~lanica koalicije
bez izuzetaka. Nije bilo potrebe da u tom smislu pravimo posebnu kampanju, ve} da ono {to je centralna kampanja sprovedemo na lokalu. Time smo se bavili i to smo radili zajedno sa DSS-om Starog grada. DSS
i DS su koordinirali de{avanja na Starom gradu, mada je to opoziciona
op{tina otkako postoje vi{estrana~ki izbori. Procenjuje se da ne mo`e
da se desi da opozicija ne dobije na toj op{tini, pa u tom smislu nije se
previ{e radilo na pridobijanju javnog mnjenja, ve} na podr{ci postoje}e
tendencije. Trebalo je ostvariti cilj da opozicija ponovo dobije i naravno
da se dobije {to ve}i broj glasova. Radilo se na pove}anju izlaznosti, {to
je kasnije i prelomilo te izbore na nivou Srbije.
• Kakav je plan postojao da se uti~e na javno mnenje?
Nama mediji nisu bili dostupni, {to je bitan nedostatak, i kampanja je ra|ena kori{}enjem svih ostalih elemenata... ^ak smo podr`avali,
konkretno iz moje kancelarije, neke akcije OTPOR-a. Tu su fizi~ki bili
205
Hereticus, 3-4/2006
Danijela Maljevi}
sme{teni neki njihovi materijali, pa smo u jednom trenutku dosta strepeli, jer je u svakom trenutku moglo da se desi da do|e milicija. Tako
je u jednom trenutku ~itav tira` novina “Reporter” za Beograd stajao u
kancelariji, a onda nikada nisi znao ko je taj koji informi{e. Ti d`akovi
su morali da budu preneseni kroz celu zgradu. Ko god je hteo mogao je
da prijavi, a to nije bajka, nije teorija zavere, ali ljudi koji ih informi{u
bilo je svuda dosta. Tako da se i znalo da oni imaju informaciju {ta se
nalazi u kancelariji i da je to njima dovoljno da upadnu, naprave premeta~inu, {to se nisu libili da rade... Njima je OTPOR bio atraktivniji, pa
to {to smo dr`ali OTPOR-ov materijal u kancelariji njima bi bio sasvim
dovoljan motiv da upadnu u kancelariju i urade ono {to obi~no rade. U
okviru kampanje, prvo {to je po~elo da se radi je kampanja “od vrata do
vrata” i to je po~elo prvo na Starom gradu. Tu kampanju “od vrata do
vrata” sam radila u januaru 2000. godine. To je bilo dosta dobro organizovano. Ne znam kako je bilo na drugim op{tinama, ali je to na Starom
gradu imalo efekta.
• Kako su ljudi reagovali na to?
Sre}na je okolnost {to je to opet bio Stari grad, na{a op{tina, pa
nije bilo ve}ih problema. Ponekad, {to nije moglo da se izbegne i iskontroli{e, bilo je ljudi razli~itog politi~kog stava i mi{ljenja, nisu ljubazno
odbijali da prime materijal i ~uju na{u pri~u. Reagovali su malo burnije, ali nije bilo ve}ih incidenata.
• Koje medije si pratila do 2000. godine?
Tu nema puno dvojbe, jer prosto nije bilo ni puno izbora. Radio
‘92 je pri~ao neku pri~u koja je meni bila bliska i Studio B, kada nije bio
rastrzan na sve strane. To je manje-vi{e-to! (...)
• Koje novine?
“Glas”, “Danas”, “Blic”. S tim {to ih je naravno trebalo uzimati s
rezervom, naro~ito “Blic”, ali “Glas”, “Danas” – to su bile novine... “Vreme”. Ja nisam bila fanati~ki upu}ena na pisane medije, ali “Vreme” je
non-stop bilo OK. Ljudi koji su se na taj na~in informisali, a bili su tog
opredeljenja, dosledno su ~itali sve {to je tamo pisalo.
• Kako si se jo{ informisala?
Na licu mesta – u stranci, gde je mo`da bilo informacija koje nisu
mogle da se na|u u novinama, a dosta su bile zna~ajne. To je bio jedan
legitiman na~in da se obavestim, od kolega na poslu i od nekih funkcionera stranke koji su tuda prolazili. Ina~e sam dosta oprezna kad su informacije u pitanju. Uvek razmi{ljam o kontekstu i alternativama za bilo {ta {to ~ujem.
206
Unaza|ivanje generacija bez perspektive
• Za{to je ulica bila forum protesta?
Prosto nije bilo mogu}nosti da se neka druga forma ostvari... Prvi
put kada se ulica pokazala kao dobar obrazac za demonstriranje nezadovoljstva, pretpostavljam da se vi{e nije postavljalo pitanje da li odustajati od te koncepcije. Taj vid organizovanja ima neke prednosti u odnosu na ostale – tu je retka prilika da si u direktnom kontaktu sa istomi{ljenicima i retka prilika za `ivu razmenu.
• Kako si ti do`ivela mobilizaciju ljudi 2000. godine da iza|u na izbore?
Ispostavilo se da je opozicija, kao nikada pre, u tom trenutku bila anga`ovana na tome da pridobije ljude da iza|u i glasaju, ali bez obzira {to su u tom trenutku opozicione stranke bile punim kapacitetom anga`ovane na tom projektu, ipak se najpre u glavama ljudi prelomilo da
nema nazad – ljudi bi iza{li po{to-poto ne samo na ulice, ve} i na glasanje. Ispostavilo se da je to ne{to {to je dovoljno bilo sazrelo, {to nije moglo da se izbegne, a {to je kampanja eventualno u nekom postotku podr`ala i mo`da u nekoj meri usmerila. Ljudi bi uradili to {to su uradili.
Situacija, okolnosti – sve se nekako podudarilo.
• Za{to se dogodio 5. oktobar ba{ 2000. godine, a ne ranije ili kasnije?
Zato {to se u me|uvremenu sva{ta desilo – prvo, raspad zemlje,
pa onda jedan rat, pa drugi rat, pa bombardovanje. U me|uvremenu,
raznorazne inflacije, neprimanje plata, otpu{tanje s posla i propadanje
dru{tva u svim mogu}im segmentima. To je bio vrhunac! Stvaranje kriti~ne mase... Dalje vi{e nije moglo. Ispostavilo se da je tolerancija kod
naroda jedna istegljiva kategorija do krajnjih granica, a 5. oktobra je ba{
bila krajnost. Milo{evi} je izgubio i ono malo stila u svojoj izgubljenosti za realnost i nije vi{e ni poku{avao da prikrije ono {to radi. Samo najnaivniji ~ovek je mogao da proguta ono {to on pri~a, ili je bar meni tako
izgledalo. Naravno da neki ljudi ne misle na taj na~in. Da su ga gledali
analiti~ki i kriti~ki, mislim da bi se sve to ranije desilo. Ali mislim da je
postao ba{ “providan”. I on i ~itava pri~a ispred koje je stajao!
• Da li misli{ da je bombardovanje bilo povezano sa tim?
Uglavnom ne. Ono {to je postignuto bombardovanjem nije bilo
srozavanje Milo{evi}evog uticaja i mo}i, ve} izazivanje op{teg besa i nezadovoljstva. Niko nije njega bombardovao, ve} nas. Reakcija je bila:
“Pa, dobro, radimo na tome da ga skinemo. Ili, mo`da neki ljudi ne rade, ali }emo ih i dalje ube|ivati. Ali {to nas sada bombardujete?! To je
totalno besmisleno i neprimereno i Milo{evi}u ide na ruku!” Naro~ito
se me|u svojim pobornicima jo{ vi{e u~vrstio posle svega toga. Ali posle
207
Hereticus, 3-4/2006
Danijela Maljevi}
bombardovanja... Mislim da imamo kratko pam}enje. Nismo ga zaboravili, ali smo nekako pre{li preko njega. Pre{li smo preko bombardovanja, ali vrednosti i sve ostalo... Sve je i dalje i{lo nadole. Odmarali smo
se nekako od toga da smo protiv njega, jer smo razmi{ljali kako }e da
izgleda naredni dan. Kako je prestalo bombardovanje, tako se nastavilo sa akcijama protiv njega, Mnogi koji su bili neodlu~ni do tada ve} su
se pitali mogu li nekako da doprinesu otvorenom frontu protiv Slobodana Milo{evi}a i njegove klike.
• [ta zamera{ Milo{evi}evom re`imu?
Ispri~ala bih ti to kroz pri~u s jednog nedavno odr`anog seminara. Ministarstvo prosvete ugostilo je predstavnike mre`e “European Youth Against Violence”, a ja sam kao zaposlena u Odseku za omladinu
bila jedan od organizatora. Bilo je predstavnika iz Evrope, izme|u ostalog iz Danske. ^ovek star oko 40 godina iz Danske upitao me je {ta
mislim o tome {to je Milo{evi} uhap{en i sada je u Hagu. Rekla sam (mo`da }u zvu~ati malo ekstremno) da nije trebalo da ode tamo, ve} da je s
njim trebalo zavr{iti ovde. S tim {to se taj na{ razgovor de{ava pet dana
nakon atentata na Zorana \in|i}a. On se totalno sablaznio, jer me smatrao borcem za ljudska prava i moja izjava mu se nije ~inila primerenom.
Rekla sam mu slede}e stvari: sa 15 godina, bila sam prvi put na ulici. Iz
zemlje sam prvi put iza{la 2000. godine, jer pre toga nije bilo mogu}nosti. 7 ili 8 godina zaredom nisam bila u mogu}nosti da odem na more. U
jednom trenutku smo se izdr`avali tako {to je mama prodala nasledstvo
koje je dobila od dede, pa je to bio novac koji smo koristili za pre`ivljavanje, jer je tada inflacija bila takva da od mamine i tatine plate nije moglo da se `ivi. Moj tata nije primao platu pet godina zaredom, iako je bio
direktor u jednoj firmi. Moja sestra nije mogla profesionalno ovde da se
ostvari i ve} tri godine `ivi u Nema~koj, gde radi svoj doktorat, jer dok
je radila ovde, u Institutu u Vin~i, primala je 700 dinara mese~no, {to nije bilo dovoljno da pokrije tro{kove za prevoz. Moj brat je prvi put iza{ao na ulicu da bi prodavao benzin, jer se od toga u jednom trenutku `ivelo, kada je imao 13 godina. Od svoje 13. godine on privre|uje. Nije ~ak
ni do{ao u situaciju da mo`e da razmisli {ta bi eventualno radio sa sobom, da li bi nastavio {kolovanje i sl., ve} je u 13. godini ~vrsto odlu~io
da ne}e da bude u situaciji da nema i da }e raditi. Takve okolnosti sam
mu ispri~ala nagla{avaju}i da je moja pri~a prose~na pri~a s ovih prostora. I dok se sve to de{avalo, meni nije padalo na pamet da li prema Slobodanu Milo{evi}u primeniti ekstremne mere, i kako se treba razra~unati s njim... Ali da se nakon promena desi ne{to tako drasti~no kao {to
je ubistvo \in|i}a, to me je sasvim pomerilo i zapitala sam se da li ba{
uvek treba insistirati na politi~kom sredstvu, jer nekako je moj utisak da
208
Unaza|ivanje generacija bez perspektive
je ono {to je u~injeno neminovno tokom Milo{evi}evog re`ima, to je unaza|ivanje generacija, oduzimanje perspektive u raznoraznim segmentima. Svako je u nekom segmentu, ako ne i u vi{e njih, fakti~ki uni{ten.
Mlade generacije su prevarene za jako bitan element u samoodre|enju
– vrednosni sistem koji im je ponu|en je {arena izduvana lopta koju je
nemogu}e zakrpiti.
• Kako si ti do`ivela vreme u kome se vodio rat u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini?
Jako te{ko. Nije mi bilo jasno da su ratovi ne{to {to treba da se
de{ava u vremenu u kome `ivim. Naravno da vaspitanje tu ima velikog
udela. Ja sam vaspitavana u onom duhu, u prilog moje naivnosti i naivnosti moje generacije, da verujem u mir kao re{enje, da verujem u solidarnost, saradnju, da je nasilje krajnost koja se ne}e desiti ako ne za mog
`ivota, a ono barem ne na ovim prostorima. Mene je to jako potreslo.
Nikako mi nije bilo jasno o ~emu se radi. Nije da sam u tom trenutku bila ba{ tako mala, pa da ne mogu da mi budu poja{njene okolnosti i da
ne mogu da ih shvatim. I oko rata u Bosni... Naravno, tek sada se rasvetljavaju neke okolnosti. Mnoge stvari sam tek posle rata osvestila kod
sebe.
• Da li su opozicioni mediji pri~ali o gre{kama srpske strane?
Opozicioni mediji su se stvarno trudili i stvarno su poku{avali, i
dok su se de{avale neke ru`ne stvari, da o njima pri~aju. B92 je to radila i neke nevladine organizacije su tamo gde su mogle pravile vidljivim
ono {to se de{ava. Sre}na okolnost je {to sam ja bila negde tu blizu i Univerzitet je mesto gde se razmenjuju informacije, utisci... Uvek je neko bio
u mogu}nosti da do|e do informacija, koje smo mi me|usobno prenosili
– ne oko konkretnih podataka: tu i tog dana je zapo~et napad, itd., ve}
oko toga da se razmotre mogu}nosti, da dajemo op{te karakteristike doga|aja i da nam je jasno da je pri~a o nacionalizmu samo pla{t za raznorazna druga de{avanja. To nam je u startu bilo jasno.
• Da li su se ratovi u to vreme tematizirali u Demokratskoj omladini?
Dok su se ratovi de{avali, ja nisam bila u stranci. Demokratska
stranka je bliska toj opciji da se zala`e za demokratiju, {to po sebi podrazumeva i za mirna re{enja i od tog stava nema odstupanja... Slobodan Milo{evi} je vodio ovu zemlju u ratove, pau{alno, kako mu se kad
htelo. [to se toga ti~e, naravno da smo kao stranka bili protiv rata.
• Kako si ti li~no do`ivela 5. oktobar?
Sve po~inje zapravo 24. septembra. Sada ve} mogu da otvoreno
pri~am o tome, tada je sve bilo napeto, pa mi po inerciji deluje kao ne-
209
Hereticus, 3-4/2006
Danijela Maljevi}
ka tajna pri~a. 24. septembra sam bila u timu koji je primao informacije sa izbornih mesta, u timu koji je bio sakriven na Starom gradu, blizu
Nu{i}eve ulice. ^ak su nas i fizi~ki zaklju~avali da bi nas {to bolje sakrili. Primali smo informacije iz mesta koja predstavljaju tzv “presek kroz
Srbiju”. Ideja je bila da opozicija prva objavi svoju pobedu i na tome se
gradila strategija opozicije. Nekoliko devojaka i ja smo primale informacije sa izbornih mesta u Srbiji, koje su nakon obrade davale konkretnu sliku o rezultatima. Podaci koje smo mi dobijali na reprezentativnom
uzorku odmah su i{li na obradu i neposredno nakon toga funkcioneri
stranke su ih ~itali na Radio Indeksu. Od 24. septembra, kako su se stvari de{avale, pa do 5. oktobra i te atmosfere, dani su bili posebni u odnosu na ostale. Sve vreme ~eka{ ne{to i sve vreme zna{ da }e se to ne{to
dogoditi. [ta, ne zna se ta~no, ali svakog dana kada ustanemo, pitamo
se da li je to dan kada }e se sve razre{iti. Konkretno, 5. oktobra smo svi
iz op{tinskog odbora, koji je fizi~ki jako blizu Savezne skup{tine, gde se
sve de{avalo, krenuli na protest. Sve je po~elo negde oko 15 sati. Izme|u 14,30 i 15 sati, stajali smo blizu “Fontane”. Ta tenzija – to se ne do`ivljava ~esto, mo`da ~ak i ne vi{e puta u `ivotu. To je bukvalno ne{to
{to je materijalizovano i prisutno u vazduhu. Tih pola sata je bilo ne{to
najneizvesnije {to sam do tada osetila u `ivotu. Kada smo postali svesni
broja ljudi koji se na{ao na ulici, sve je dobilo novu dimenziju. Postojala
je nada da }e biti toliko ljudi na ulicama, a onda kada smo to i videli, to
je bio potpuno novi momenat. I neverovatno... Za tu masu za~u|uju}a
ti{ina! Odnosno, ne ti{ina, nego pritajenost. Bukvalno se videlo kako svi
di{u, i s pa`njom ~ekaju {ta }e se dogoditi. Oko 15 sati, kada je krenulo
sa suzavcem... U tom trenutku, ja sam stajala blizu Goge Matkovi}, koja je sada ministar za socijalna pitanja. Ona nas je pozvala, a bila je ~lan
na{eg op{tinskog odbora, u njen stan, po{to `ivi u blizini. Ja sam ~itav
doga|aj gledala kroz prozor njenog stana i, u stvari, nisam skroz delila
sa masom uzbu|enje zbog svega {to se de{ava. Predsednik op{tinskog
odbora Stari grad u tom trenutku bio je Ivan Vuja~i}, sada{nji ambasador SCG u SAD, koji je sve vreme bio sa nama i zajedno smo komentarisali ono {to se de{ava. Strahovali smo da ne do|e do fatalnog ishoda.
To nam je bila preokupacija. U jednom trenutku smo uklju~ili TV, s idejom da sigurno neko ne{to pri~a o tome. Me|utim, neke stanice su prestale sa emitovanjem, a ni{ta zvani~no nije objavljivano. Savr{eno dobro se videlo iz tog stana sve {to se de{ava. Samih informacija nije bilo.
Tek narednih dana ljudi su otkrivali i saznavali {ta se de{avalo. Ali bilo
je ~ak i momenata koji su nas obradovali, po{to smo videli ljude koji ulaze kroz prozor u skup{tinu, iznose ve} {ta su iznosili, i tu smo ve} reagovali malo relaksirano. Suzavac se sve vreme ose}ao. Videli smo da je
puno suzavca ispaljeno. Bili smo zabrinuti {ta se de{ava tamo, u blizini,
210
Unaza|ivanje generacija bez perspektive
kada se taj suzavac tako ose}ao dalje od tog mesta. Oni koji su bili vizionari verovatno su imali bolju sliku o tome, ali nekako je sve i{lo u tom
smeru. Kada sam ve} pomenula vizionare, meni nije bilo izvesno da }e
se sve razre{iti tim izborima i to 5. oktobra. Dok se sve nije zavr{ilo,
prosto nisam mogla da prihvatim tu ~injenicu, da se sa`ivim s tim: “Pao
je!” To je bilo nevi|eno olak{anje u koje mi je bilo te{ko da poverujem.
Ali nisam mogla unapred da verujem da }e se to stvarno i desiti.
Beograd, 14. maj 2003.
Razgovor vodila
Silvia Nadjivan
Mi}a Popovi} – Planiranje pod~oveka, 1979.
211
Branko Ru`i}
Socijalisti~ka partija Srbije, Beograd
ZA RAT JE POTREBNO DVOJE
• Kada si i za{to po~eo da radi{ za SPS?
Formalno, ‘96. godine, po~etkom, u januaru ili februaru sam se
u~lanio u SPS. Ali su{tinski, ta ideja mi je bila srodna, zna~i socijalna pravda, ravnopravnost, solidarnost, ne{to {to program Socijalisti~ke partije
i u Srbiji i u svetu jednostavno propagira. Jedan humaniji svet za koji se
zala`e ta partija i jednostavno, da bi ljudi ovde, ophrvani problemima,
`iveli `ivot dostojan ~oveka. To je bio jedan od razloga. Drugi razlog je
bila politika, koja je po mom mi{ljenju ipak bila umerena u to vreme, za
ostvarenje na{eg dr`avnog interesa. Ne samo dr`avnog interesa srpskog
naroda u Srbiji i Saveznoj republici Jugoslaviji, sada u Srbiji i Crnoj Gori, ve} dr`avnog interesa kao dr`ave, uz sve prate}e elemente, kao {to je
o~uvanje ljudskih prava etni~kih zajednica koje `ive na ovim prostorima. Znamo da, na primer, u Vojvodini `ivi 28 etni~kih zajednica i da na
Kosovu i Metohiji `ivi veliki broj, ve}inom albanskog etniciteta. To su
dva elementa koja su mene prakti~no vezala za SPS. Mnogi su se vezivali za SPS ili neku drugu partiju u Srbiji shodno nekom liderskom principu, koji va`i na Balkanu. Zna~i, ako je neko lider, ljudi se identifikuju s njim. Zna~i, ja nisam imao taj problem, u psihologiji poznat proces
identifikacije s nekim, ne ulaze}i – zna~i nekriti~ka identifikacija – u program te partije. Nije to bio su{tinski razlog, mada je naravno i sam lider SPS-a, neprikosnoveni lider u tada{nje vreme i predsednik dr`ave,
Slobodan Milo{evi}, bio neko ko je simbolizovao tu politiku. Me|utim,
tu politiku su osmi{ljavali ~itavi timovi da bi se u to vreme, i u vreme od
‘90. pa naovamo, do ‘96.,‘97.,‘98, do{lo do nekih dekadentnih trendova,
koji su nas na kraju ko{tali i doveli do gubitka izbora. Ja sam se, dakle,
formalno po~etkom ‘96. u~lanio u SPS. Imao sam tada 21 godinu. Po na{em zakonu, a i u svetu je to va`e}e, samo punoletni gra|ani mogu da
se u~lane u neku politi~ku organizaciju. Ja sam u to vreme bio i studentski, da tako ka`em, funkcioner, odnosno student-prodekan na Fakultetu politi~kih nauka dve godine. Zna~i, ‘96, ‘97, ‘98. do ‘99, po~etkom. I
vi{e sam se zaista bavio studentskim pitanjima nego jednom klasi~nom,
prizemnom politikom. Dakle, vi{e sindikalnim organizovanjem studenata, odbranom njihovih prava na fakultetu, naravno nezavisno od toga
kojoj politi~koj opciji oni inkliniraju, jer na kraju krajeva to nije bilo dozvoljeno po na{em tada{njem zakonu na fakultetima. Politika je zabra-
212
Za rat je potrebno dvoje
njena na univerzitetu, s tim {to naravno to nikada nije u praksi tako i to
se vrlo brzo pokazalo ‘96, kada su po~eli prvi veliki protesti, nakon neregularnosti na lokalnim izborima u Srbiji. Prvi protest je trajao, ja mislim, u Beogradu nekih 80 dana. Konstantne {etnje. To je prvo po~elo
kao studentski protest, a zatim je preraslo u gra|anski protest, i to je za
mene li~no bio prvi veliki {ok, veliki udarac, jer sam bio student-prodekan na univerzitetu i najve}i broj organizatora tog studentskog protesta
upravo je bio s fakulteta gde sam ja bio – Fakulteta politi~kih nauka i
ono {to je bila njihova opcija jeste da se ide na te proteste, da se ne ide
na nastavu, da se bojkotuje nastava, itd. I oni su ~ak sazivali zbor studenata kako bi me smenili. To je za mene bio veliki {ok, ali ujedno i pobeda na tom zboru, na kojem je bilo vi{e od 250 studenata, kada je tra`ena moja smena. Posle sat vremena do{lo je do glasanja i ja nisam tada
izgubio, {to je bio veliki {ok za njih tada, po{to su me tada tretirali kao
socijalistu, itd. Dakle, to je po~etak nekog mog politi~kog delovanja, ne
svojom voljom, ve} voljom okolnosti koje su se izde{avale tada, jer zaista je bilo neregularnosti, a neko bi rekao i kra|e izbora. Kra|a ili neregularnost, ali to se jednostavno desilo. Odre|eni ljudi iz na{e partije
su tada sankcionisani. Gonzales je tada do{ao. Neki izbori su priznati.
Donet je taj “lex specialis”, koji je prakti~no neutralisao sve negativne
posledice tih neregularnosti na izborima i tada se ve} ose}ala jedna velika propu{tena {ansa upravo na{e partije i na{eg predsednika, koji je u
to vreme, nakon Dejtona, bio faktor stabilnosti na Balkanu, jedan od lidera balkanskih zemalja, koji je bio neprikosnoven. On je jednostavno
propustio veliku {ansu, ne svojom voljom, ve} mislim jednostavno tendencioznim ili nesposobnim delovanjem nekih struktura koje su bile zadu`ene za lokalne izbore, kako u Beogradu, tako i u nekim gradovima
po Srbiji, i nakon toga je napravljen veliki zaokret me|unarodne zajednice ne samo prema nama, ve} i prema Slobodanu Milo{evi}u. Taj trend
pada rejtinga i podr{ke gra|ana SPS krenuo je da ide nadole. Dakle, u
nekom periodu kada je SPS po~ela da opada, tada sam se aktivno uklju~io u neku politiku, mada u to vreme zaista niti sam bio poznat, niti sam
imao neku visoku partijsku funkciju. Bio sam obi~an ~lan Op{tinskog odbora op{tine u kojoj `ivim u Beogradu. To je bio po~etak. Sada, dalje,
kako su stvari tekle? Ja sam bio na fakultetu i dalje. Do{la je ‘99. Sve se
to prepli}e. Pre svega, teroristi~ke akcije na Kosovu, poku{aj na{ih legalnih snaga, pre svega policijskih snaga, da na Kosovu zavedu red, odnosno da te teroristi~ke akcije nazovu pravim imenom. To jesu teroristi~ke
akcije koje su, na `alost, finansirane od nekih zemalja iz me|unarodne
zajednice, i to vode}ih zemalja. To je samo bio poku{aj da se sa~uva teritorijalni integritet na{e dr`ave. Su{tinski, po~etak je tada. Do{la je ta
‘98, veliki broj teroristi~kih napada upravo na policijske snage na Ko-
213
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
sovu i Metohiji, veliki problemi sa sankcijama, koje nikada nisu prakti~no prestale da budu implementirane prema na{oj dr`avi i pored potpisanog Dejtonskog sporazuma. Slobodan Milo{evi} je jedan od tvoraca
Dejtonskog sporazuma. Razlog za veliki zaokret me|unarodne zajednice prema na{im vlastima u tada{nje vreme je bio Samit na Kritu, na
kome je Milo{evi} iza{ao s idejom da se napravi jedna mini-Evropska
unija u okviru balkanskih zemalja, gde bi mi prakti~no ustrojili i ekonomiju i na{e ekonomske i politi~ke odnose na na~in koji bi najvi{e odgovarao gra|anima balkanskih zemalja. Tada je do{lo i do razgovora s Fatosom Nanoom, koji je bio tada premijer Albanije, ako se ne varam, i
do jasno iznetog stava upravo gospodina Nanoa, koji je rekao da je pitanje Kosova i Metohije unutra{nje pitanje SRJ. Dakle, i taj trend je bio
pozitivan. Jednostavno, mo`da je taj pristup S. Milo{evi}a nekome pomrsio konce ili jednostavno povredio ne~iji strate{ki interes na Balkanu
i nakon tog Samita prestalo je da se govori o toj Balkanskoj uniji i vi{e
niko nije smeo ~ak to ni da pomene, a odnos prema Milo{evi}u se pretvorio od odnosa prema jednom lideru, lideru koji je doneo mir, u odnos prema jednom diktatoru, koji kr{i ljudska prava, koji ne da slobodu
medijima i jednostavno zavodi navodno neki jednopartijski sistem, {to
naravno nije ta~no... Tako|e, teza koja je pratila SPS da su to u stvari
pripadnici biv{eg komunisti~kog re`ima iz prethodne SFRJ nije ta~na, s
obzirom na to da je upravo SPS uvela vi{epartijski sistem u Srbiju, uvela
parlamentarne izbore, parlamentarnu demokratiju. Najve}i broj kadrova iz tog komunisti~kog vremena je upravo oti{ao u tada{nje opozicione
stranke – u DS, Novu demokratiju i neke druge stranke koje su sada na
vlasti. I to je ne{to {to je tako|e istorijska ~injenica. Ja li~no se ne ose}am komunistom. Ja sam u to vreme naravno bio mlad i nisam se bavio
politikom, ali se ne ose}am komunistom, niti smatram legitimnim da se
neko zala`e za neki komunisti~ki na~in ure|enja dru{tva jer smatram da
je to neostvarivo. Mo`da u teoriji to izgleda ostvarivo, ali je u praksi to
nemogu}e sprovesti u delo. Ta komunisti~ka ideologija, naravno, ima
svoje poklonike, fragmentarno u mojoj zemlji, ali se to jednostavno ne
mo`e identifikovati s nama. Bilo je poku{aja da se na osnovu toga spre~i
saradnja socijalista sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Najve}i broj ~lanova SPS veruje u boga. Tako|e, mi imamo jedan broj ateista, ali to nije razlog da neko tako slobodno tuma~i odnos SPS prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ono {to je tako|e istorijska ~injenica jeste da je u tom
periodu, od Gazimestana na Vidovdan ‘89. do 2000, 5. oktobra, izgra|eno toliko crkava ne samo SPC, nego su i rimokatolici gradili svoje crkve
kao i pobornici islama. Dakle, sve slobode koje su zajam~ene me|unarodnim konvencijama bile su inkorporirane u na{ Ustav, koji su tako|e
pisali stru~njaci koji su radili za SPS. Dakle, sve ono {to postoji u zapa-
214
Za rat je potrebno dvoje
dnim demokratijama, postojalo je kako na papiru, u Ustavu, tako i u
praksi, u Srbiji u to vreme. Ono {to se desilo nakon tog okretanja le|a
na{im vlastima, nakon tih studentskih i gra|anskih protesta ‘96./‘97, to
je da je jednostavno poku{ano, zarad ne~ijih strate{kih interesa, pre svega SAD, finansiranje opozicije, {to je poznato u svetu. Nije to prvi put
da neko spolja finansira opoziciju u nekoj dr`avi i, naravno, otvarani su
i osnivani mnogi fondovi i fondacije – Fond za otvoreno dru{tvo, Soro{,
itd., s ciljem da kroz finansiranje nekih stipendija, programa, projekata,
pomognu navodno razvoj demokratije u srpskom dru{tvu, i to je ne{to
{to je dobrodo{lo za svaku zemlju koja je u tranziciji, ali motivacija onog
ko je to pokrenuo je problemati~na. Uvo|enje demokratije ne zna~i kr{enje ljudskih prava, {to se nakon 5. oktobra de{ava na najbestijalniji
mogu}i na~in, iako u svetu, u medijima mo`emo da vidimo da je to jedna reformska vlada, koja je do{la nakon velikog diktatora, Slobodana
Milo{evi}a. Niko se ne se}a tog Dejtona, kada su ti isti Amerikanci upravo s njim sara|ivali i dogovarali se. Ono {to je neka istorijska konstanta, to je da su se uvek interesi velikih sila reflektovali upravo na zemlje
Balkana, pre svega na Srbiju i Crnu Goru, i na nacionalni interes srpskog naroda. Treba praviti razliku izme|u dr`avnog i nacionalnog interesa srpskog naroda, s obzirom na to da je tada{nja SFRJ posle Drugog
svetskog rata ustrojena tako da se prakti~no sa~uva pravo Austro-Ugarskoj da u nekom doglednom istorijskom momentu poku{a ponovo da
pove`e konce i ponovo egzistira kao velika sila. To se upravo i desilo.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, ta~no se videlo koje su to zemlje pokrenule jedno nelegalno, nelegitimno, priznavanje secesije odre|enih republika u SFRJ. Prvo je za tim posegnula Slovenija, zatim Hrvatska i
niko nije dovodio u pitanje njihovo pravo na samoopredeljenje, da li `ele da `ive samostalno ili ne, ali smo mi kao socijalisti tra`ili da se to pravo ispo{tuje i pripadnicima na{e etni~ke grupe, Srbima koji su `iveli u
Hrvatskoj, BiH i Makedoniji. To je, naravno, bio jedan od uzroka svih
ovih ratnih de{avanja na prostorima biv{e Jugoslavije i naravno jedan
od uzroka za{to je do{lo do ratnih zlo~ina, koji su sada sankcionisani u
Hagu, ali na jedan nepravedan i selektivan na~in. Mi kao socijalisti, a i
ja li~no sam uvek za to da se utvrdi da li je neko po~inio zlo~in i da on
bude sankcionisan, da odgovara za to {to je uradio i sigurno je da je toga bilo, na svim stranama. Dakle, i od strane Hrvata, i Muslimana, i Srba. To je neki Bo`ji usud koji prati ove narode, koji su pre svega narodi srodni jedni drugima, ali se uvek mo`e rasplamsati borba me|u njima
i to je uvek podsticano spolja. Nikada se ovi narodi nisu me|usobno sami sva|ali. Ono {to su SAD `elele ovim ratovima na Balkanu, jer sam
siguran i ube|en da su one dobrim delom uticale na rasplamsavanje ratnih sukoba, to je da imaju sukobe niskog intenziteta, gde }e jednostavno
215
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
Evropa i EU da ustuknu pred snagom SAD, {to }e tada pokazati da su
one jedine gazde u svetu. Zato je i do{lo do ovih ratnih sukoba.
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini?
Su{tinski, dakle, najve}a je odgovornost pre svega na me|unarodnoj zajednici, koja nije `elela da te probleme re{i na adekvatan na~in.
Dakle, mirnim sredstvima. Ve} je do{lo do toga da je ne~iji interes da
sukobe niskog intenziteta kontroli{e kako bi dokazao svoju supremaciju nad ostatkom sveta. Naravno, govorim o SAD. Deo odgovornosti le`i na politi~kim liderima, koji su u to vreme vodili Hrvatsku, BiH i, naravno, Srbiju. Pri tome, mislim i na Milo{evi}a. Dakle, za rat je potrebno dvoje. Nikada nije mogu}e sam i}i u rat protiv nekoga ako drugi ne
postoji. Ali, su{tinski, mislim da su se Milo{evi} i na{a dr`ava, na{ narod, borili za jednu ispravnu stvar. Borio se za to da imaju pravo na samoopredeljenje i da se u to vreme pripoje Republici Srbiji, i da formiramo jednu dr`avu u kojoj bi `iveli oni koji `ele da `ive u toj dr`avi. I to
ne bi bilo sporno da strate{ki interes SAD, a naravno i Nema~ke, u to
vreme u Evropi nije bio da se avnojevske granice sa~uvaju, konzerviraju, takve kakve su i da se tada{nja SFRJ rascepka na tih 6 republika i
dve pokrajine, koje su naravno postojale samo u Srbiji. Te avnojevske
granice koje su postojale bile su istorijski falsifikat, jer su pravljene administriranjem, a ne po{tovanjem nekih etni~kih prava i nacionalnih prava naroda koji su `iveli na tim prostorima. Ne vidim razlog za{to, recimo, nije postojala autonomna pokrajina u Hravtskoj, s obzirom na to da
je Srba tamo bilo mnogo vi{e nego {to ih sada ima. Do{lo je, naravno, i
do egzodusa 500.000 Srba iz Hrvatske. Oni su prakti~no bili etni~ki o~i{}eni, a o tome danas niko ne govori, mo`da se sporadi~no to pomene,
i Hrvatska je ostvarila svoj, kako oni ka`u, ‘tisu}uljetni san’. Stvorili su
svoju dr`avu i ja nemam ni{ta protiv da svako ko `eli svoju dr`avu, nju
i stvori, ali ne da je stvori preko le|a mojih sunarodnika. To je ono {to
se desilo u Hrvatskoj. Bilo je gre{aka i kod politi~kih lidera Srba, koji
su predstavljali Srbe u Hrvatskoj i Srbe u BiH. To je u mentalnom sklopu Srba: da vojni~ki osvoje mnogo i onda za zelenim stolom izgube to
{to su osvojili, i bilo je mentalnih problema da se tim politi~kim liderima objasni da se mora te`iti kompromisu i da u svakom kompromisu
obe strane dobiju pomalo onoga {to `ele, ali bi to dovelo do stabilizacije regiona. Dejtonski sporazum je bio jedan takav pomak, uz pomo},
naravno, administracije SAD, koje su odigrale u tome klju~nu ulogu, ali
i uz pomo} Milo{evi}a, tada kao lidera koji je predstavljao i bosanske
Srbe i koji je uspeo da kanali{e i interes srpskog naroda, ali i da ga uskladi sa geostrate{kim interesom SAD, pa je tako do{lo do te tvorevine,
Republike Srpske. To je prvi put u istoriji da preko Drine postoji jedna
216
Za rat je potrebno dvoje
srpska dr`ava. Dakle, nikada u istoriji to nije bio slu~aj i sada se poku{ava revizija Dejtonskog sporazuma, kako bi se Republika Srpska infiltrirala u BiH i da to bude jedna unitarna dr`ava, protiv ~ega se mi borimo kao socijalisti, ali i kao sunarodnici tih ljudi koji `ive preko Drine u
Republici Srpskoj. Dakle, odgovornost le`i na svima – na me|unarodnoj zajednici, jer ako je interes UN i me|unarodne zajednice da u svetu vlada mir, onda su oni mogli na mnogo bolji na~in to da re{e; odgovornost le`i na liderima kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj i BiH, ali i na
politi~kim liderima kako Srba, tako i Hrvata u BiH, itd. I ono {to ja kao
mlad ~ovek, kao socijalista, kao humanista pre svega, vi{e ne bih `eleo
da vidim na ovim prostorima, jeste da ponovo do|e do nekih ratnih sukoba. Mislim da je to besmisleno i da svaki problem mo`e da se re{i za
zelenim stolom, pa ~ak i ako traje 5 godina. Tada je, pre svega, bio interes Amerike da doka`e svoju supremaciju u Evropi, jer je Evropa, naro~ito Francuska i Nema~ka trebalo da poku{aju da doka`u na NATO
pakt vi{e nije potreban na prostorima Evrope, ve} da Evropa sama stvara svoju bezbednost na na~in na koji ona `eli. Amerika je iskoristila prvi
sukob niskog intenziteta da bi to dokazala i dovela svoje trupe u BiH i
na Kosovo i Metohiju. Ona ide za svojim geostrate{kim interesima, odnosno ka naftnim poljima. Ide ka Rusiji i jo{ dalje. To }e tako te}i. Ta
globalna politika, koja se vodi od najve}e sile, ovde se reflektuje na nama. Na{a gre{ka, na{ih lidera – mo`da i Milo{evi}a, ne mo`da, nego sigurno, jer je on tada nosio najve}u odgovornost, a svako ko radi taj i gre{i – i on je ~ovek, i on je morao da gre{i – jeste da nismo imali visprenu
diplomatsku aktivnost, gde bismo mogli da ostvarimo afirmaciju na{e
politike i da doka`emo svetu {ta je u stvari interes sveta na ovim prostorima, ali i interes na{eg naroda. Nismo imali svoju lobisti~ku grupu
ni u Senatu, ni u Kongresu u Americi, dok su predstavnici albanske etni~ke zajednice to uvek imali, ne samo u Americi, nego i u Evropi. Nismo uspeli da poka`emo svetu da se taj terorizam na Kosovu i Metohiji
finansira od prljavih para, od narko trafikinga, od seks trafikinga, od mafija{kih grupacija koje deluju i u Americi. Albanska mafija u Americi je
druga po snazi. Nismo uspeli na pravi na~in da to poka`emo, a taj novac se slivao ovde i najve}i narko centar u Evropi je ne na Kosovu i Metohiji, ve} 15 km od Kosova, na jugu Srbije, kod Bujanovca, a to je u`a
Srbija. To je jednostavno funkcionisalo i dok smo mi bili na vlasti.
• Ja sam mislila da je Kosovo narko centar...
Dakle, to je ne{to {to je ~injenica. ^injenica je i da su pripadnici,
oficiri Al Kaide dr`ali kampove za obuku albanskih terorista u Albaniji,
u~ili ih {ta treba da rade na Kosovu i Metohiji i ~injenica je da bombardovanja SRJ nije do{lo na osnovu odluke Saveza bezbednosti, i da je pre-
217
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
kr{eno me|unarodno pravo. Odluka je doneta pre svega od strane SAD.
Nije to bilo zbog ljudskih prava kosovskih Albanaca, ve} prosto zbog interesa SAD. Tu ja vidim gre{ku na{e diplomatije. Kosovo i Metohija i
kosovski Albanci, odnosno politi~ki lideri kosovskih Albanaca su oduvek kroz istoriju te`ili ka tome da steknu nezavisnost od Srbije. Njihova
stopa nataliteta je takva da u proseku imaju od 7 do 10 dece i godinama
su se mno`ili i niko to ne mo`e osporiti – to je esencijalno ljudsko pravo da mo`ete imati dece koliko `elite. To su Kinezi u~inili u Kini, ali kod
njih bi to zaista bila elementarna nepogoda ukoliko bi dopustili da svaki Kinez ima vi{e od jednog deteta. Me|utim, ovde je ta stopa nataliteta pra}ena i politikom, koja je trebala na osnovu te populacije da donese ne{to {to se zove ulaznica za nezavisnost. Bilo je dosta {ikaniranja,
pre svega Srba, od strane Albanaca za vreme SFRJ, kada su se mnogi
Srbi odselili sa Kosova i Metohije. Kada su socijalisti do{li na vlast, na
Kosovu i Metohiji je napravljena, da ka`em, jedna rokada. Deset godina su Srbi `iveli sigurno na Kosovu i Metohiji. Ne 10, 6 godina, uz neke
sporadi~ne napade. Me|utim, kosovski Albanci su se totalno izop{tili iz
dru{tveno-politi~kog `ivota. Ostvarivali su prava na penziju, dakle na
socijalna davanja – to su prihvatili, ali ni{ta drugo nisu prihvatali i nisu
priznavali Srbiju kao svoju dr`avu. Naravno, po nalogu svojih politi~kih
lidera. Do{lo je i do falsifikovanja, i pored tog nataliteta, koliko u stvari
kosovskih Albanaca ima na Kosovu i Metohiji. Dakle, govorilo se da ih
ima 90%, {to nije istina, to je la`. Njih je bilo 67% ‘99. godine... Na osnovu statistike koja je jedina validna. Druga statistika ne postoji. Popis
koji je ra|en, poslednji popis koji su oni prihvatili bio je mnogo ranije,
ali na osnovu stope nataliteta, na osnovu svih tih trendova migracije, itd.,
ustanovljeno je da je to taj procenat. 90% ih nikada nije bilo i nisu samo
Albanci bili nacionalna manjina na Kosovu i Metohiji, odnosno u Srbiji,
ve} je tu bilo i Egip}ana, i Turaka, i Muslimana, Roma, i svi su oni ostvarivali svoja prava. I mi smo u vi{e navrata pozivali Albance da svoju
politiku ustroje u smislu da su i oni gra|ani ove dr`ave, obzirom na to
da je albanski narod zaista vredan. Oni su vredni i radni i korist bi bila
obostrana, i za na{u dr`avu i za njih, da oni jednostavno krenu da rade
u interesu dr`ave u kojoj su ro|eni i ~iji su dr`avljani. Me|utim, nalog
njihovih politi~kih lidera je bio da se bore za nezavisnost. Formirana je
ta Oslobodila~ka vojska Kosova, koja je teroristi~ka organizacija, pomagana je dakle od tih prljavih para, bila je obu~avana i od strane pripadnika Al Kaide. I tu se vide ti dupli standardi. Do{ao je 11. septembar u Americi. One zgrade bliznakinje su sru{ene, Al Kaida je u celom
svetu prokazana organizacija, ali na Kosovu i Metohiji ti teroristi su se
preobukli u odela, postali politi~ari i njih Amerika i dalje poma`e. I pre
neki dan je Ha{im Ta~i uhap{en u Budimpe{ti, pa je posle dva sata pu-
218
Za rat je potrebno dvoje
{ten, dok ljude, Srbe naravno, koji su se borili protiv tih terorista na Kosovu i Metohiji tra`i Ha{ku tribunal, odvode ih u Hag, i govore o njima
kao o ratnim zlo~incima. Zato ka`em da taj Ha{ki tribunal pre svega nije utemeljen na povelji UN. Njega je osnovao Savet bezbednosti, a Savet bezbednosti nema taj pravni kapacitet da takvu jednu organizaciju,
odnosno taj tribunal osniva. To pokazuje da je to protivpravno ura|eno.
Tamo je zaista selektivna pravda, bez obzira na to {to mi mo`da nismo
uvek objektivni, subjektivno gledamo na to, ali smatram – ja sam li~no
bio u Hagu nedelju dana, pratio su|enje Milo{evi}u i video koliko je tu
u stvari falsifikovanih dokumenata, la`nih svedoka. Jednostavno, napisana je optu`nica koja treba da doka`e da smo mi maltene imali program
kao {to je Adolf Hitler imao program Nacional-socijalisti~ke partije u
ono vreme, pred Drugi svetski rat, i da smo prakti~no hteli da osvojimo
~itav prostor SFRJ, {to naravno nije ta~no. Niti smo ikada imali uop{te
u programu neku veliku Srbiju, koja se stavlja na teret i Milo{evi}u i ostalim politi~arima koji se trenutno nalaze u Hagu, a srpske su nacionalnosti. Jednostavno, postoje tu i neka istorijska vra}anja duga, s obzirom
na to da se zna {ta se desilo 1914. godine na Vidovdan u Sarajevu. Zna
se da je Srbin ubio austro-ugarskog cara. Tako|e se zna da smo uglavnom
mi Srbi odvukli pa`nju i velike vojne potencijale Nema~ke na samom po~etku Drugog svetskog rata i na taj na~in ote`ali prodor Nemaca u tada{nji Sovjetski Savez. Dakle, sve to ide uz onu maksimu da u politici
nema ni ve~nih prijatelja, ni ljubavi, ostaju samo ve~ni interesi. I to je
nama jasno. Bili smo saveznici u Drugom svetskom ratu s Britancima,
Amerikancima, Francuzima, ali nam se isto desilo ‘44. godine da nas
bombarduju isti ti Englezi i Amerikanci. Beograd su bombardovali svi
– ‘41. Nemci, ‘44. Amerikanci. Iz kog razloga, ne znam. Tako|e se desilo – kako se reflektuje ta globalna politika interesa velikih sila – nije
komunizam bio ideologija koja mo`e da pro|e, naro~ito ne u Srbiji u
vreme posle II svetskog rata, ali je bio ne~iji interes da se napravi jedna
takva dr`ava i to upravo interes ^er~ila, koji je `eleo da ta tvorevina sa~uva, konzervira, za neko budu}e pravo nema~kog interesa da se ostvari
ponovo Austro-ugarska, ali da to bude pod pla{tom komunisti~ke ideologije jedne zemlje, koja je posle vi{e sara|ivala s Amerikom, nego s tim
Sovjetskim Savezom. Dakle, to je ono {to se de{avalo...
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
Pre svega, odgovornost vidim na onima koji su pokrenuli toliku
vojnu ma{ineriju na jedan ovako mali narod, jednu malu dr`avu, kroz
pri~u o navodnom kr{enju ljudskih prava, koja mo`e u jednom segmentu da bude ta~na. Dakle, ja ne mogu da tvrdim da su ljudska prava kosovskih Albanaca bila po{tovana po svim... Ona jesu bila po{tovana po
219
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
svim me|unarodnim konvencijama, ali je u praksi mo`da dolazilo do nekih dekadentnih trendova i zaista kr{enja tih ljudskih prava, ali je ~injenica da je zaista postojala OVK, koja je teroristi~ka organizacija. Kako }e jedna dr`ava da se bori protiv terorizma? Ako [panija ima pravo
da se bori protiv ETA-e, ako Amerika ima pravo da se bori protiv Al
Kaide, za{to mi nemamo pravo da se borimo protiv OVK? Odgovornost dakle vidim isklju~ivo na SAD i UN, gde jednostavno nije doneta
odluka o otpo~injanju bombardovanja. Postojao je taj diplomatski poku{aj, ali je vi{e bio uvijen u jednu ambala`u ultimatuma, gde u Rambujeu jednostavno taj na{ poku{aj da ne{to re{imo nije mogao da urodi
plodom. Mo`da tu vidim odgovornost i na nama, jer nam je u mentalnom sklopu da, ne meni li~no, ve} na{em narodu, da smo se uvek nadali
da li u Rusiju, da li u Kinu, da li u neke druge dr`ave. Me|utim, Rusi su
nas u tom momentu zaista izdali. E, to je stvar diplomatije i to je ono {to
je nama uvek nedostajalo, jer jednostavno mislim da je do{lo do dosta
negativnih de{avanja, i po pitanju ratnih dejstava, i po pitanju NATO
bombardovanja. Dakle, smatram da je to moglo biti izbegnuto, dodu{e
vrlo te{ko, ali je moglo biti izbegnuto. Dakle, odgovornost le`i i na na{oj diplomatiji i na na{oj vlasti, jer jednostavno ako znate da je Amerika
najja~a sila na svetu i ako znate da nemate podr{ku ni od jedne druge
vojne sile i znate da ste sami, onda ste osu|eni da sedite i da ~ekate da
vas neko ubije. Ja li~no nikada ne bih tu poziciju prihvatio, po cenu bilo ~ega. Su{tina je da se sa~uvaju `ivoti gra|ana dr`ave koju vodite. To
je su{tina. Me|utim, tu je prevagnuo ose}aj za pravdu, s obzirom da smo
mi bili u pravu {to se ti~e ~injeni~nog stanja, ali sila boga ne moli. Do{lo
je do bombardovanja. Ono {to je nama zaista satisfakcija je {to su se svi
ujedinili, sve politi~ke partije, sem nekih, pre svega partija pokojnog premijera Zorana \in|i}a. U to vreme, \in|i} je bio van zemlje, ~ak je pozivao da se {to vi{e bombarduje da bi se sru{io diktatorski re`im Milo{evi}a, diktatorski re`im pod kojim se kr{e ljudska prava, demokratske
slobode, itd., {to naravno mnogo dobro zvu~i kada od nekoga medijski
napravite diktatora i onda se svi bore protiv tog diktatora... Istorija }e
pokazati koja je bila uloga Slobodana Milo{evi}a. Sigurno je imao negativnih strana. Mo`da je bio isuvi{e sujetan ili suvi{e tvrdoglav u ostvarenju dr`avnog interesu svog naroda. Mo`da je trebalo da popu{ta ranije, a ne kasnije, ali to su stvari koje su se jednostavno desile. Kada je
do{lo do bombardovanja, mi smo jednostavno pokazali svoj revolt, svoj
protest, ne kao pripadnici neke politi~ke opcije, ve} jednostavno kao narod, jer znamo da smo bombardovani neopravdano. To bombardovanje na Kosovu i Metohiji bilo je pra}eno i vojnim akcijama albanskih terorista. Ono {to je veliki, da tako ka`em, uspeh tada{nje vlasti je to {to
je i pored najave da }e bombardovanje trajati 7 dana, da }emo mi popu-
220
Za rat je potrebno dvoje
stiti – mi nismo popustili, bombardovanje je trajalo 78 dana i kada je obznanjen ultimatum, gde je re~no da }e po~eti da bacaju tepih bombe, {to
zna~i da bi ga|ali stambena naselja i da bi ginulo po 5 do 10.000 ljudi,
tada{nje rukovodstvo na{e dr`ave jednostavno nije moglo tako ne{to da
prihvati, jer mi smo pre svega ~uvali `ivote na{ih gra|ana. Odgovoran
je onaj koji posegne za oru`jem, a to su SAD, a odgovornost na nama
le`i samo u tome {to nismo bili dovoljno vispreni u tim diplomatskim
razgovorima. Me|utim, ono {to je uspeh je to da se ipak taj problem Kosova i Metohije, na osnovu te{kih razgovora na{e tada{nje vlasti i pregovara~a, pre svega Ahtisarija, ^ernomirdina i Milo{evi}a, vratio u okrilje UN. Potpisan je vojno-tehni~ki sporazum u Kumanovu, doneta je
rezolucija 1244 i ono {to je bio uslov u Rambujeu, da NATO snage u|u
na ~itavu teritoriju na{e dr`ave, jednostavno se nije na{lo u toj rezoluciji. Samo su snage UN, odnosno NATO snage, svi znamo da su to u
stvari NATO snage, u{le na Kosovo i Metohiju. Me|utim, {ta je tu problem? Problem je {to su odmah po povla~enju na{ih snaga, Albanci, pre
svega 400.000 Albanaca iz Albanije u{lo na Kosovo i Metohiju i niko ne
pri~a o tome. Dakle, totalno je poreme}en procenat zastupljenosti Albanaca na Kosovu i Metohiji. Mnogo je ve}i sada nego {to je bio. 400.000
ljudi je u{lo na jednu tako malu teritoriju, a svi Srbi su proterani, sem
na severu Kosova i Metohije. I nikakvu za{titu na Kosovu Srbi i ostali
ne-albanci ne u`ivaju od strane snaga UN, koje su po toj rezoluciji obavezne da pru`aju za{titu. Naravno, sve je to bila jedna situacija – i sankcije, i socijalne tenzije su vladale u na{oj dr`avi, mada mi kao SPS i vode}a partija u dr`avi, nikada nismo sami vladali, mada smo uvek bili
nose}i politi~ki faktor, mi smo poku{avali da uposlimo najve}i broj gra|ana u Srbiji, da im obezbedimo bar elementarna sredstva za `ivot, da
mogu da `ive, da mogu da rade i mi smo u tome dosta uspevali. Odmah
nakon, i jo{ za vreme bombardovanja, osnovana je Direkcija za obnovu
zemlje i mi smo od svojih snaga sproveli te javne radove, napravili 70 ili
80 mostova, koji su bili poru{eni za vreme NATO bombardovanja, bez
ikakve finansijske pomo}i spolja. Bio je i program da se napravi 10.000
stanova do kraja 2000. godine za pripadnike vojske i policije, za mlade
bra~ne parove. Dakle, to je bila jedna dobra konstrukcija s obzirom na
to da javni radovi upo{ljavaju najve}i deo populacije. Sve smo doma}e
firme uposlili, radnici su radili i primali su plate. To je bilo su{tinski va`no. Paralelno s tim, zna se da je ameri~ki Kongres svake godine odobravao odre|eni kvantum finansijskih sredstava za pomo} opoziciji u
Srbiji, odnosno za ru{enje Milo{evi}a. To je javna tajna, to mo`e i na internetu da se pro~ita – koliko je koje godine dato novca opozicionim prvacima u Srbiji da ru{e Milo{evi}a. Dakle, paralelno je i{la i ta kampanja. Opozicioni lideri su govorili da su ti mostovi koje mi gradimo od
221
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
stiropora, ali su i{li preko tih mostova u tu kampanju. U svako mesto u
koje su i{li, i{li su preko tih mostova. Dakle, ti mostovi nisu bili od stiropora. Dakle, nipodo{tavali su zna~aj jednog poleta nakon bombardovanja, gde su gra|ani zaista po~eli da rade. Me|utim, u to vreme, govorilo
se da nema demokratije, da se kr{e ljudska prava i da nema slobode medija. Dakle, postojalo je vi{e od 100 privatnih TV stanica, lokalnih TV
stanica. Ne samo privatnih, ve} i TV stanica ~iji je osniva~ na primer lokalna samouprava, neka op{tina. Vi{e od 100 takvih stanica je funkcionisalo i propagiralo upravo program opozicije. Mi smo kao vlast imali
samo direktnu kontrolu nad dr`avnom TV, isklju~ivo nad njom. TV Pink,
koja sad ima politi~ke emisije, u to vreme ih nije imala, a tada{nji i sada{nji direktor je tada bio u Jugoslovenskoj levici, savezni poslanik. Dakle, samo smo imali kontrolu nad dr`avnom TV i nad dnevnim listom
“Politika”, i u jednom periodu nad dnevnim listom “Ve~ernje novosti”.
Dnevni listovi poput “Blica”, “Glasa javnosti”, “Danasa”, bilo je tu i lokalnih listova, jednostavno su propagirali opoziciju i to je demokratija.
Ja nemam ni{ta protiv toga. To je ne{to {to je bio na{ kvalitet. To danas
u Srbiji ne postoji, toga nema, a neko je rekao da su uvedene demokratske promene. To nije ta~no, to je jedna velika la`. Dakle, paralelno je
tekla ta kampanja. Ono {to je tako|e bio program pre svega ambasadora SAD i SAD uop{te – kako sru{iti Milo{evi}a s obzirom na to da ovde
nije bilo ni pitanje ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, niti je bilo pitanje nedovoljne demokratije u Srbiji, jer svi znaju da je to postojalo u Srbiji, jednostavno je bilo pitanje geostrate{kih interesa SAD na ovom
prostoru i osvajanje sfera uticaja. Da bi to uradili, morali su da fragmentizuju Srbiju, a da bi fragmentizovali Srbiju, odnosno SRJ, da bi to u~inili, morali su da skinu taj ipak, narodni re`im, jer je na izborima – bilo
je 12 izbora za vreme Milo{evi}a, ve}inu uvek dobijala SPS i to je bio
njihov problem. Dakle, morali su da naprave plan kako to da u~ine. To
su u~inili tako {to su napravili trojanskog konja, moram da ka`em da ja
to tako nazivam, a to je Vojislav Ko{tunica, prema kome se narod odnosio benevolentno. Znali su da je opozicionar, ali nije imao nikakve mrlje, nije imao veze s kriminalom, va`io je kao po{ten politi~ar, po{ten
~ovek, intelektualac i on je prakti~no bio trojanski konj koga su oni iznedrili. Imao je tu pomalo nacionalisti~ku opciju i on je bio protivkandidat Milo{evi}u. Plan je bio da se ide direktno na Milo{evi}a, jer ukoliko njega skinete, sistem se ru{i kao kula od karata. Naravno, ~itavih
godinu-dve, strane tajne slu`be su radile na ovim prostorima svoj posao.
Veliki broj ljudi iz naju`eg rukovodstva, iz okru`enja Milo{evi}a, pri tom
ne ra~unam na manji broj nas iz SPS, radili su za strane tajne slu`be i
oni su bili ti koji su izdali Milo{evi}a. Problem u vladavini S. Milo{evi}a
je bio taj {to, pre svega, najva`nije odluke nije donosio u svojoj partiji,
222
Za rat je potrebno dvoje
ve} ih je donosio u naju`em krugu svoje porodice, sa suprugom, ~ija }e
istorijska uloga sigurno biti podvu~ena crnom bojom, s obzirom da je
uticala dosta negativno na politiku koja se vodila u ovoj dr`avi i na jo{
jedan broj ljudi koji su bili oko njega i koji su mu prakti~no govorili neke hvalospeve i neke nadrealne stvari koje u praksi nisu postojale. Dakle, takva je situacija bila u SPS, takva je bila situacija u dr`avi, narod
je bio gladan, sav novac je i{ao na obnovu zemlje, fri`ideri su bili prazni,
taj proizvodni ciklus nije bio zatvoren... Po{to su izbori bili raspisani 24.
septembra, a nisu morali da budu tada raspisani, mogli su da budu tek
u martu 2001. godine, tada bi se taj ciklus zatvorio, novca bi bilo i gra|ani to ne bi ose}ali na svojim ple}ima. Me|utim, neko je instruisao S.
Milo{evi}a da ipak treba tada da raspi{e izbore i taj neko je izdao Milo{evi}a i radio za interes nekoga spolja. Do{lo je do izbora. Ono {to je
~injenica to je da je S. Milo{evi} izgubio u prvom krugu. To je ~injenica. ^injenica je da nije vi{e bilo kandidata koji su bili zna~ajni, sem njih
dvojice, zna~i Ko{tunice i Milo{evi}a... Ono {to je tako|e ~injenica – on
jeste izgubio u prvom krugu, ali ni Ko{tunica nije dobio dovoljan procenat da bi bio progla{en za predsednika. Trebalo je da dobije 50 + 1%,
on je dobio 48,76% i to je jedan falsifikat te demokratske revolucije, gde
je Ko{tunica umesto da ode u drugi krug, on je odmah progla{en za pobednika, zato {to je 5. oktobra do{lo do one navodne demokratske revolucije. Me|utim, fakat je da je narod bio nezadovoljan, fakat je da je
`eleo neku alternativu, da dobije ne{to {to }e ga voditi nekom boljem `ivotu, jer mi smo prakti~no bili isklju~eni iz sveta, niko s nama nije hteo
da pri~a. To je bio jedan veliki pritisak, ne samo za gra|ane, nego i za
nas socijaliste. Dakle, i mi smo tra`ili izlaz. Imali smo problem sa koalicionim partnerom, dakle s Jugoslovenskom levicom, koja je vo|ena od
strane supruge Milo{evi}a. Pokaza}e istorija, ali ono {to ve} neki analiti~ari pri~aju, taj JUL je tako|e bila jedna od partija, odnosno jedan od
planova SAD kako uni{titi Slobodana Milo{evi}a... Oni su znali da SPS
mogu samo iznutra da uni{te. Znali su oni – sve te tajne slu`be: CIA, FBI,
MFI, itd. – svi oni rade profil nekog politi~ara koji im je interesantan u
jednom regionu. Dakle, ni{ta ne prepu{taju slu~aju. Nije ni Milo{evi}
bio slu~ajno na Gazimestanu ‘89. godine, a pre toga je bio u Njujorku,
radio kao predstavnik jedne banke iz Beograda i bio kod Rokfelera dva
puta na ve~eri. Dakle, nije to slu~ajno. Sve ima svoje razloge, sve ima
argumentaciju pro i kontra, ali znaju koliko je njegova `ena, iako intelektualka, profesor, itd., koliko je bila dominantna u nekim delovima kada je htela da sprovede ne{to {to ona ho}e. Zato je taj JUL napravljen.
Mi smo u predve~erje 5. oktobra imali problem kao partija s JUL-om...
Taj JUL je propagirao neki levi~arski program, me|utim tu su bili sve
ljudi koji su uglavnom – ta rukovode}a struktura –na neki sumnjiv na~in
223
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
stekli novac i ljudi koji nisu u`ivali poverenje gra|ana, a u tim nekim
me|upartijskim razgovorima, po{to smo imali zajedni~ku listu, oni su
uvek tra`ili da imaju 40% do 50% kandidata za odbornike i poslanike
{irom Srbije. Mi to kao partija nismo mogli da podnesemo, da dozvolimo. Me|utim, taj neki naju`i krug, koji je prakti~no donosio odluke nevezano od partije, oni su to sprovodili nasilno. Dnevnici na dr`avnoj TV
vi{e nisu li~ili ni na {ta, ja ih li~no nisam nikada gledao, s obzirom na to
da ih je prakti~no ure|ivala supruga Slobodana Milo{evi}a i ukoliko joj
se neko ne svidi, onda se taj u jednom Dnevniku vidi, u drugom ga ve}
nema... Neko od politi~ara. Ne iz opozicije, nego upravo iz SPS-a. Dakle, jedna situacija koja je ti{tila svakoga – i socijaliste, i opozicionare, i
iskrene gra|ane koji su zaista `eleli ne{to bolje. Koalicija DOS – Demokratska opozicija Srbije – napravljena je po nalogu Amerike. Dakle, na{li su se na Svetom Stefanu. Nikada opozicija nije uspela da se okupi –
tada je uspela, jer je bio ogroman pritisak i oni su to uspeli na Svetom
Stefanu. Izabrali su Ko{tunicu zato {to je on bio... Pokojni Din|i} nikada ne bi mogao da pobedi, jer je bio neomiljen u Srbiji. Tek je postao
omiljen, ali vrlo malo, na`alost, kada su izvr{ili atentat na njega. Tako
da su izabrali Ko{tunicu, tu je bilo 18 partija, koje fakti~ki... 14 od tih
partija nije imalo ni 500 ~lanova, ali su na toj masovnosti `eleli da poka`u da su zaista re{eni da pobede, i naravno Amerikanci su to podr`ali
i pratili svaki korak. I do{lo je do tih izbora 24. septembra, mi smo tu
do`iveli ogroman {ok. Mi smo bili nokautirani. Ja li~no sam predose}ao
da }emo da izgubimo... Kad pri~am o sebi, aktivno bavljenje politikom
u okviru stranke, u okviru rukovodstva stranke za mene je po~elo tek 1.
maja 2000. godine, kada je ve} sve po~elo da pada nadole. Tada sam
pozvan od rukovodstva partije i pitan, zamoljen, da li bih preuzeo vo|enje omladine, Socijalisti~ke omladine u partiji. Ja sam tada ve} dobio
posao, diplomirao sam. Dobio sam posao u rektoratu Beogradskog univerziteta i odbio sam taj posao da bih u partiji bio to – predsednik Mladih socijalista, oni su se tada zvali Mladi socijalisti. Za{to sam predose}ao? Zato {to sam se dru`io s narodom. Imao sam drugove, ose}ao sam
kako narod di{e i {ta narod `eli. Narod nije bio toliko za DOS koliko je
bio protiv Milo{evi}a i protiv socijalista, jer su i te lokalne televizije i
{tampani mediji dosta stvari izmi{ljali. Oni su o svima pri~ali kao da su
lopovi, kao da su... Jednostavno, ljudi su nas tako gledali. Ja sam `iveo
jedan sasvim normalan `ivot, onakav kakav `ivim i sada – niti sam dobio stan od partije, niti sam imao bilo kakve privilegije u to vreme. Video sam da }e to da se desi. Oni ljudi koji su bili u narodu, predosetili
su da }emo da izgubimo. Oni ljudi koji su bili gore, oko Milo{evi}a, oni
nisu `eleli da veruju da }e da izgube. Na silu su `eleli neke stvari da rade, a to nije uspelo. Jednostavno, mi smo dakle 24. septembra do`iveli
224
Za rat je potrebno dvoje
{ok i po~eo je sistem da se ru{i kao kula od karata. Izdali su ga najbli`i
saradnici. Da li su ga izdali zbog neznanja i svoje nesposobnosti, ili su
ga izdali zato {to su se obe}ali nekome ili radili za nekoga, to je ve} druga pri~a, ali od 24. septembra do 5. oktobra, to su bili mnogo te{ki dani.
Mi smo znali da Slobodan Milo{evi} nije dobio u prvom krugu, znao je
i on, ali znali smo i da Ko{tunica nije dobio dovoljan procenat glasova,
zato smo `eleli da idemo u drugi krug, iako smo znali da bi Slobodan
Milo{evi} izgubio. Dakle, to je bilo jasno. Me|utim, oni koji su spolja
`eleli da se to {to pre zavr{i, inicirali su proteste. Nije bilo te{ko inicirati
proteste, zato {to smo ve} jednom ‘96./‘97. imali neregularnosti na izborima i opozicija je to nazvala kra|om. Da li s pravom ili ne, to je ve}
stvar procene. Ja ne bih rekao da je to kra|a. To je bila neregularnost
koja nije dopustiva za bilo koju politi~ku partiju, pa ni za nas.
• A za{to ne kra|a, nego neregularnost?
Pa zato {to je bila neregularnost. Neregularnost u pravnom smislu,
a kra|a ako gledamo da je neko tehni~ki ukrao ne{to, ali sama tehnologija nije bila kra|a, nego je tehnologija bila da se obaraju neka bira~ka
mesta zbog toga {to je mo`da neko iz opozicije napao nekog na{eg ~lana
bira~kog odbora, odneo kutiju ili je ukrao neki listi}, itd... Ono {to je su{tinski va`no jeste da je politi~ka volja gra|ana bila vi{e na strani opozicije, na strani koalicije ZAJEDNO, nego na strani SPS, i to je fakat. To
ne mogu da osporim, ali je tako|e va`no da se to nazove pravim imenom,
da je bila neregularnost i poku{aj nekih na{ih rukovode}ih struktura da
na neki na~in izvuku ne{to {to nije moglo da se izvu~e. I ako ho}emo da
budemo banalni, mo`emo da ka`emo i da je bila kra|a. Ali, ta mrlja koja je ostala, a to jeste bila mrlja, bila je dovoljan povod da mi nismo mogli da objasnimo narodu da Ko{tunica nije dobio dovoljan procenat, jer
bi oni rekli jednostavno da mi ponovo la`emo i da `elimo da pokrademo izbore. Takva je bila situacija. Formalno pravno, Ko{tunica nije imao
50+1%, ali on je su{tinski dobio. Mi smo `eleli da idemo u drugi krug.
Ja li~no ne. Ja sam od prvog momenta bio ~lan naju`eg organa partije –
Izvr{nog odbora Glavnog odbora SPS-a kao predsednik omladine. Sve
to pome{ano – velika finansijska pomo} iz inostranstva, podr{ka SAD,
velika markenti{ka kampanja, pri~a da }e te}i med i mleko kada padne
re`im Slobodana Milo{evi}a, da }e problem Kosova i Metohije i problem s Crnom Gorom biti odmah, preko no}i, re{en, to je ulivalo narodu
neku viziju i veru da }e stvarno biti bolje. I ja bih tako mo`da poverovao.
Me|utim, do{lo je do tih tenzija, protesta, rudari u rudnicima su po~eli
da protestuju, itd. Jednostavno, videlo se da se sistem uru{ava, a da Slobodan Milo{evi} jo{ uvek ne shvata da je to tako. To je bilo jasno. I da
njegova supruga ne shvata da je to tako. On je to shvatio tek 5. oktobra
225
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
i ne samo {to je on shvatio. On bi to shvatio ranije da su mu oni koji su
mu bili najbli`i saradnici, da ga nisu lagali sve to vreme... Pre svega, po
hijerarhiji. Ko je tu mogao da ga informi{e o de{avanjima. Ako se de{ava neki protest, tu je nadle`no Ministarstvo unutra{njih poslova. Ako se
de{ava ne{to neplanirano {to mo`e da naru{i integritet dr`ave, a de{avalo se, s obzirom na to da je tu bilo i naoru`avanja ljudi koji bi, ukoliko
vlast ne dozvoli da se preda vlast ‘demokratskim’ snagama, u{li u sukob
s policijom i vojskom. Dakle, {ef Dr`avne bezbednosti. To su ljudi koji
su u to vreme s njim komunicirali. I naravno, supruga i ostali. Ono {to
je su{tinski va`no, 5. oktobar se desio. Bilo je naoru`avanja demonstranata. Dolazili su ~ak i ljudi sa strane, iz inostranstva, spremni da se uklju~e ako do|e do sukoba. Zna~i, plan nije bio da samo do|e do demokratskih, mirnih protesta, koji }e dovesti do smene vlasti, odnosno do
smene diktatora, kako bi neko spolja voleo da ka`e. Istina je uvek negde izme|u. Slobodan Milo{evi}, ne ka`em da je bio najbolji – imao je
svoje faze vrlo dobrog politi~kog rukovo|enja, ali je imao i faze kada je
radio neke stvari koje su se kasnije vrlo lo{e reflektovale po dr`avu i po
narod. [ta je bio plan? Plan je bio da do|e do krvoproli}a i da se ta pri~a
zavr{i kao {to je bilo u Rumuniji sa ^au{eskuom... Ali ne mo`e se staviti znak jednakosti izme|u Slobodana Milo{evi}a i ^au{eskua, niti se mo`e staviti znak jednakosti izme|u Srbije, u kojoj je ‘90. godine uvedena
parlamentarna demokratija, vi{epartijski sistem, demokratske slobode,
sloboda medija. Sve to je postojalo u Srbiji. Ne mo`e se ta dr`ava izjedna~iti s nekom Poljskom, s nekom Ma|arskom ili s nekom Bugarskom
iz vremena posle raspada Sovjetskog Saveza. E, to je bio plan Amerike
– da se poka`e kako je, navodno, poslednji bastion komunizma ugu{en
u Evropi, a mi uop{te nismo bili komunisti. Ali, to je opet bila na{a gre{ka {to mi to svetu nismo umeli da objasnimo. Nije bila moja gre{ka, nego je bila gre{ka ljudi koji su to trebali da rade. Zna~i, desio se 5. oktobar. To nisu bili demokratski protesti. Veliki broj ljudi koji su tu do{li,
`eleli su zaista i ne{to da promene... Po{to oni nemaju svest {ta je demokratija – tek sada imaju svest {ta je onda bila demokratija a {ta je sada,
i vide da je u ono vreme, {to je paradoksalno za svet – kada bi znao svet
{ta smo imali od demokratskih sloboda u ono vreme, a {ta sada imamo
– oni bi se za~udili. I o slobodi medija pri~am, i o po{tovanju ljudskih
prava i o pritvaranju, zatvaranju politi~kih protivnika. I dan-danas imamo najvi{e funkcionere SPS-a koji su bili poslati u zatvor bez ikakvog
obrazlo`enja. I to je navodno demokratija. Dakle, jednostavno, to je paradoks. To jednostavno nije ta~no. Me{avina uticaja spolja, velike aktivnosti stranih, tajnih slu`bi, velike `elje gra|ana da se promeni ne{to,
jer smo pritisnuti sa svih strana. Dakle, iskori{tena je jedna energija koju je narod imao, ne Beogra|ani, ve} narod iz Srbije, energija koju je na-
226
Za rat je potrebno dvoje
rod imao da se jedna meta, koja je postavljena vrlo perfidno, sistematski ukloni. Protiv toga ta meta, odnosno Slobodan Milo{evi}, nije umeo
da se bori, nije imao ljude koji treba da osmisle akciju kako da se bori
protiv toga, jer je to trajalo vi{e od 2 godine. Jednostavno, ta meta je uklonjena i mislili su da je spas da se on ukloni.
• Na {ta misli{ kad ka`e{ dve godine?
Na kampanju protiv Slobodana Milo{evi}a. Oni su smatrali da ukoliko njemu skinu glavu da }e sve ostalo da se sru{i samo po sebi i to je
ta~no. To se i desilo. On je iza{ao 5. oktobra i rekao da je informisan da
je Ko{tunica dobio, iako nije, ali je to tada bilo jedino politi~ki pragmati~no i racionalno. Zahvalio se i rekao da vi{e ne}e da se bavi politikom
i to je to. Naravno, za{to su gra|ani glasali? Su{tinski je zna~ajno da priznamo da su gra|ani glasali za DOS, mnogo vi{e nego za SPS. I to je jasno. Glasali su zato {to smo bili u izolaciji. Glasali su zato {to je maltene
~itavo rukovodstvo zemlje bilo ha{ki optu`enik, ali to je ogroman pritisak jedne velike sile koja je htela da ostvari svoj interes. Desio se 5. oktobar. Na{a partija deset dana nakon 5. oktobra prakti~no nije funkcionisala. Bilo je mnogo pretnji, mnogo lin~a. Paljene su ku}e na{im funkcionerima, ali po{tenim funkcionerima. Bilo je nekih ljudi, pre svega u
JUL-u i nekih u SPS-u, koji jesu na jedan nelogi~an i pravno neutemeljen na~in do{li do velike koli~ine novca. Ali takvi ljudi se obi~no sna|u
i pre|u u redove onih koji do|u na vlast. Velika ve}ina je to uradila. Po{teni ~lanovi SPS-a su ostajali bez posla, isterivani su iz firmi. Direktori
nekih firmi, iako uspe{ni, isterivani su zato {to su socijalisti. Samo u tom
jednom talasu, 40.000 ljudi je ostalo bez posla ili su stavljeni na neko
ni`e radno mesto, samo zato {to su... Nisu morali da budu ~lanovi SPSa, mo`da su bili simpatizeri ili su u tom mestu bili poznati kao socijalisti.
I to je ta demokratija koja je uvedena. Pitanje Kosova i Metohije nije re{eno do dana dana{njeg. Pitanje kriminala nije re{eno do dana dana{njeg. Premijer je, iako se mi nikada nismo politi~ki razumeli, ubijen od
strane onih koji su mu pomogli da do|e na vlast, a pripadnici su kriminalnih grupa. Dakle, kriminal nije pobe|en u Srbiji. Jedan premijer je
ubijen, {to je paradoksalno za jednu demokratsku dr`avu. Bilo je mnogo politi~kih ubistava i u vreme Slobodana Milo{evi}a, ali mnogo vi{e
posle njega. Sloboda {tampe ne postoji. Politi~ki neistomi{ljenici, naro~ito iz najve}e opozicione partije, a to smo mi – SPS, zatvaraju se neosnovano i dr`e u zatvorima. Pritvaraju se neosnovano ljudi koji mo`da
imaju novac da u~estvuju na tenderima za privatizaciju nekih firmi, pa
ne mogu da u~estvuju, nego neko od favorita aktuelne vlasti. I tako. Dakle, demokratije nema.
227
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
• Rekao si da ste vi do 2000. godine imali uticaj na medije kao {to su
“Politika” i “Ve~ernje novosti”. Kad je to ta~no bilo?
Pred kraj. To je bio neki period mo`da s prole}a 2000. “Politiku”
smo imali. Ne mi, nego dr`ava. Dakle, dr`ava je direktno odre|ivala ure|iva~ku politiku dnevnih listova “Politika” i “Ve~ernjih novosti”, a u tom
poslednjem periodu i dr`avne TV. I to je jedino {to smo imali. Nije mala
stvar imati dr`avnu TV, ali je velika stvar znati kako kanalisati informacije, kako prezentovati javnosti. Mi smo na najbolji mogu}i na~in to
radili, odnosno po nalogu tih ljudi iz JUL-a, koji su jednostavno predstavljali jedan nadrealan svet. Isto ono {to sada radi i aktuelna vlada, samo {to to radi na mnogo perfidniji, zapadnja~ki na~in, koji je ~ak i pitak
za gra|ane, pa ~ak i poveruju u ne{to {to nije ta~no... Kad ste imali takvu ure|iva~ku politiku na dr`avnoj TV, imali ste i pregr{t – preko 100
lokalnih TV stanica koje su bile umre`ene, dakle re-emitovale program
u okviru te mre`e ANEM, koja je propagirala opozicioni program. Naravno, opozicija je uvek `rtva. To je normalno u svakom dru{tvu. Naravno da gra|ani, pored svih pritisaka – bombardovanje je bilo ‘99. godine, ide obnova zemlje, narod nema novca da jede, da `ivi, da se {koluje
– jednostavno nisu mogli da `ive normalno. Fri`ideri prazni, posla ima,
ali plata nedovoljna. Jednostavno, ljudi su bili nezadovoljni i prepoznali
su u toj prozapadnoj politici, prodemokratskoj navodno, neku alternativu i sada je velika ve}ina shvatila da se prevarila, jer nema socijalne
pravde. Nije je ni tada bilo, ali tada smo bili pod sankcijama i te`ili smo
da bar elementarno ono {to je osnovno za `ivot omogu}imo svakom ~oveku. Obi~nom ~oveku, i to smo uspeli. To niko ne mo`e da nam ka`e
da nije ta~no. Sada imamo {kolarine koje se pla}aju, zdravstveno osiguranje koje se pla}a. [kolarine se pla}aju od 500 do 5.000 evra. Mi smo
se zalagali da svako mo`e i da studira i da se bavi sportom shodno svom
znanju, svom talentu, a ne shodno bud`etu koji njegov roditelj ima. I to
je ono za {ta se mi zala`emo i sada. Mi jesmo zadovoljni {to je ova vlast,
to jest {to su njenim dolaskom na vlast skinute sankcije. Ali nismo zadovoljni za{to su likvidirane na{e banke na kojima je po~ivala proizvodnja. Nismo zadovoljni {to je industrijska i svaka druga proizvodnja prestala da postoji. Nismo zadovoljni {to se privatizacija vr{i na socijalno
nepravedan na~in – radnicima se ne daju nikakve akcije, samo formalno, navodno 20%, a to nije ta~no. Za{to je otpu{teno 500.000 radnika s
posla? Mi jesmo zemlja u tranziciji, to nije sporno, ali mi smo te privredne potencijale sa~uvali pod sankcijama, a vlast koja je sada do{la, krenula je u potpuno suprotnom pravcu i napravila veliku gre{ku.
• Rekao si da je socijalna nepravda postojala pre 5 oktobra...
228
Za rat je potrebno dvoje
Ne socijalna nepravda. Postojala je insuficijencija sredstava za pokrivanje socijalnih potreba, ali u vreme na{e vlasti, ako neke `ene iz neke robne ku}e do|u ispred zgrade vlade da {trajkuju, mi smo obezbe|ivali kao vlada novac da se tim `enama isplate plate, itd. A sada, otpusti
se po 100.000 radnika i ni{ta se ne de{ava. Vlada ne reaguje. “To je sve
u redu. To je tranzicija, reforma.” Dakle, socijalna davanja mo`da jesu
bila minimalna, ispod nivoa, ali su postojala. Mi smo to davali. [kolarine nisu bile ovolike. Svako je mogao da studira. Studentski domovi u
univerzitetskim centrima, pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, konstantno su bili renovirani. Uslovi za studiranje su bili idealni, mo`da ~ak
bolji nego u nekim delovima u Evropi. A pri tome se nije pla}ala tolika
cena koliko se sada pla}a... To je jednostavno odraz na{eg programa. Ja
ne osu|ujem aktuelnu vlast, jer njihov program nije socijalisti~ki, nije levi~arski i ne mo`e to da se o~ekuje od njih, ali jednostavno mora da postoji jedan nivo i da ne do|e do tolikog raslojavanja ljudi. Da 5% ljudi
mo`da ima milione, a da 95% nije ni srednja klasa, nego je ona najni`a
mogu}a klasa. I jo{ pri tom nema zaposlenje, proizvodnje nema, privreda je uni{tena, strani investitori kupuju na{e fabrike i zatvaraju ih, radnike otpu{taju da bi tr`i{te osvojili za svoj proizvod, koji se proizvodi negde u Tajvanu ili Vijetnamu, nije bitno gde, gde je jeftina radna snaga.
Nema subvencioniranja na{e poljoprivredne proizvodnje i to je ono {to
je veliki problem za ovu dr`avu i to je ono {to }e dovesti... Ne}e dovesti
do novog 5. oktobra, ako ova vlast bude pametna, a ako ne, ponovo }e
do}i do 5. oktobra.
• Da li vidi{ u sankcijama i nezadovoljstvu ljudi razlog {to se 5. oktobar dogodio 2000. godine, a ne ranije ili kasnije?
Ne. Pre svega, on je mogao da se dogodi i ranije da je dinamika
re{avanja problema na prostorima biv{e SFRJ, shodno interesu SAD,
bila br`a. Tajming njima nije bio bitan elemenat. Njima je bilo bitno da
se cela dr`ava atomizuje, da se deli na te republike po avnojevskim granicama i da se u jednom trenutku i Srbija i Crna Gora razdvoje. Najte`i
kamen spoticanja je bio upravo Srbija i Crna Gora. Nama je bilo nelogi~no i dan-danas nam je nelogi~no za{to bi se mi razdvajali, to nije jasno, za{to je va`no Americi. Va`no je geostrate{ki. Ta dr`ava – SRJ, koja sada vi{e ne postoji, sada je to dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore,
koja ne verujem da }e kroz koju godinu i uop{te postojati. Ta dr`ava,
zajedno s Kosovom i Metohijom, imala je vi{e od 100.000 kvadratnih
metara povr{ine, imala je izlaz na more, bila je na vrlo va`nim strate{kim
pravcima, i vojnim, trgova~kim i ekonomskim i vojna sila koju smo imali bila je respektibilna u okvirima Evrope, a nije bila pod kontrolom NATO pakta. I to je interes Amerike. Dakle, atomizirati teritorije, imati su-
229
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
kobe niskog intenziteta, kako bi sutra, navodno kroz neku pri~u o integracijama, ponovo svi zajedno u{li u EU, ali pod patronatom NATO pakta. Da u|emo u NATO pakt, da kupujemo njihovo oru`je, da uzimamo kredite od njih za kupovinu njihovog oru`ja i da vojna industrija
Amerike opet ima razloga da pravi profit, jer to je su{tina... Mo`da je to
moralo da se desi ba{ 5. oktobra 2000.
• Rekao si da su postojale veze izme|u JUL-a i CIA...
Pa ne. Ne mo`e se to tako re}i. CIA je prisutna u svakoj dr`avi, i
ne samo CIA, ve} svaka druga tajna slu`ba i to je ne{to {to je normalno
u svetu. Nije sporno. Oni osmi{ljavaju plan kako da jednostavno ostvare
svoj interes u odre|enom regionu. Njihov interes je bio da se sru{i re`im
S. Milo{evi}a, s obzirom na to da je taj re`im propagirao pre svega vrednosti slobode, solidarnosti, nezavisnosti te dr`ave. Da li je to bilo pitko
za narod? Jeste. Narod voli slobodu, naro~ito srpski narod. Uvek smo
se borili za slobodu. Da li je to mogu}e u datim okolnostima, u datom
okru`enju? Pokazalo se da to nije bilo mogu}e. Jer evo vidimo {ta se desilo. Mi smo prakti~no postali... Imamo jedan marionetski re`im, koji je
prakti~no servis stranih vlada i koji ~ini neke stvari koje oni od njih i ne
tra`e... To je moje mi{ljenje, i ne moje mi{ljenje, nego i mi{ljenje nekih
analiti~ara. Ne mogu da tvrdim da je tako. Ali mislim da jeste, da je upravo Ri~ard Holbruk do{ao s tom idejom da se napravi jedna takva partija. Ta Jugoslovenska levica je trebalo da okupi predstavnike pre svega nacionalnih manjina i da bude projugoslovenska, da bude ne{to {to
jednostavno nije mogu}e napraviti u ovoj konstelaciji snaga u Srbiji. Dakle, da okupi albansku etni~ku zajednicu... Takva jedna partija koju vodi supruga Slobodana Milo{evi}a, to jednostavno nije bilo mogu}e. Dakle, takva mogu}nost ne postoji. U startu je takav poku{aj bio osu|en
na propast, ali su oni znali da im ta propast koristi. Druga stvar koja im
koristi, to je veliki uticaj na odlu~ivanje Slobodana Milo{evi}a koji je
imala njegova supruga. To je fakat. To ne mo`e niko da ospori i sigurno
da bi svaka `ena volela da bude toliko voljena od strane svoga mu`a.
Takva ljubav jednostavno ne postoji, ali ljubav ne mo`e da se reflektuje na pragmati~nu sferu kakva je politika, jer ljubav je iracionalna sfera.
To jednostavno nije dobro. Nije to nepoznato u svetu. Mi znamo da je
Bil Klinton bio predsednik, Hilari Klinton tako|e uspe{na u politici. To
nije ni{ta sporno, ali ono {to je poku{ala supruga S. Milo{evi}a to je da
bude ideolog leve ideje, levi~arskih tih parija i ona je za sebe smatrala
da je predvodnik levice u Evropi, u okvirima Evrope, da je toliko bitna
i jaka, {to meni naravno vi{e li~i na neki socijalutopizam. To je u teoriji obra|ivao, u stvari pisao Tomas Mor... pa Tomazo Kampanela. To jednostavno nije mogu}e. Grad sunca. Prakti~no mi je li~ilo na neki hipi
230
Za rat je potrebno dvoje
pokret iz ‘60.-tih, ‘70.-tih godina. Nije mogu}e to sprovesti ovde, u Srbiji. Ljudi iz CIA-e su znali, znali su da narod u Srbiji, gra|ani, bez obzira koje su nacionalnosti, zbog jednog patrijarhalnog duha, tradicionalnosti koja postoji ovde, ne smatraju da je dobro da se `ena predsednika
bavi politikom, ve} bi bilo dobro da se bavi humanitarnim radom, da se
bavi profesurom – ona je bila profesor sociologije, profesor univerziteta, ona je bila inteligentna `ena. Zna~i, ona je bila intelektualka, samo
{to je, po meni, imala vizije izglobljene od realnosti. I jednostavno, ne
samo {to se bavila politikom, ona je bila i predsednik zvani~no, odnosno nezvani~no. Ona nije bila predsednik zvani~no, ona je zvani~no bila vo|a ili lider te druge partije. Zna~i, imate predsednika jedne partije
i njegovu suprugu koja je predsednik druge partije, {to jednostavno nije prirodno, nije obja{njivo, ne mo`ete to narodu da objasnite. I ono {to
je tako|e bio problem, politiku i vlast obi~no prati novac, to je normalno. Svako ko `eli da ostvari svoj finansijski interes, ekonomski, poslovni, on mora – ne mora, ali to je neko pravilo koje postoji u svetu – da
finansira donacijama odre|enu politi~ku partiju ili politi~ara, ili da ga
na fin na~in vezuje za sebe finansiranjem mo`da i ~lanova njegove porodice. Ono {to je prirodno u svetu jeste da politi~ari svoju decu {alju
na Kembrid`, na Harvard, Kolumbiju, bilo gde, da studiraju, nije bitno
da li }e da zavr{e te fakultete, va`no je samo da nisu u dr`avi iz koje
poti~u, jer zaista je te{ko objasniti u zemlji u kojoj vlada socijalna tenzija i beda da ne~ije dete ima novca da otvara diskoteke, da otvara radio stanice. To je ono {to je tako|e bilo gre{ka, to je ono {to je odnelo
mnogo glasova S. Milo{evi}u i SPS-u. Mladi jednostavno nisu mogli tako ne{to da podr`e. Ja sam bio predsednik podmlatka SPS-a... Omladine. Socijalisti~ke omladine. Te{ko je bilo objasniti nekome ko je `iveo
normalno kao i ja, dakle studirao normalno kao i ja, da glasa za SPS, a
zna da na primer sin Milo{evi}a ima diskoteku, zna da }erka ima radio
stanicu, zna da }erka ima televiziju. Dakle, jednostavno, nije ukusno. I
neobja{njivo je. Da su oni neki veliki biznismeni, da su i ranije bili poznati u nekim poslovnim strukturama, da su bili uspe{ni, to ne bi bilo
sporno, ali je jednostavno veliko breme biti dete predsednika. Imamo
decu nekih bogata{a ovde, na primer Kari}a, koji su tako|e do{li do novca na jedan nelogi~an na~in, a imaju mnogo novca. Imaju predstavni{tvo
u Londonu, Americi, firme u Rusiji, itd. Njihovu decu niko ne napada
{to imaju televiziju, kola, itd., mnogo novca i kompanije, itd. Ali, ~im ste
dete nekog politi~ara, odmah vas gledaju kroz lupu i mnogo je pametnije... Ja njih ne osu|ujem {to su to radili. Njihove televizije, radio stanice su vrlo uspe{no radile – to nije sporno, ali je te{ko obja{njivo ljudima odakle to njima, jer ni jedno ni drugo nisu zavr{ili fakultete. Odakle
njima taj novac?! To je neobja{njivo. Neobja{njivo je politi~ki. Ne mo-
231
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
`ete da o~ekujete da }e neko mlad sada da do|e i da ka`e: “Sad }u ja da
glasam za njih”, a on nema, vozi se gradskim prevozom, autobusom, dok
oni voze ferari ili por{e. To je problem bio. Mentalni...
• Rekao si da je bilo te{ko motivisati ljude da glasaju za SPS...
Dakle, bilo je te{ko ubediti one koji nisu bili ube|eni socijalisti.
Moram da preciziram. Oni koji su bili socijalisti i kojima je bila srodna
ta ideja, oni su glasali za SPS. To uop{te nije bio problem. Ali meni je
bilo va`no da mi kao partija steknemo neko novo bira~ko telo, da mladi krenu da glasaju za program koji mi promovi{emo, koji je idealan program i koji je upravo program koji treba da zadovolji mladu populaciju.
Ali nam je veliki problem bio kako objasniti – mi se zala`emo za socijalnu pravdu, za solidarnost, itd., a toga nema u naju`oj porodici na{eg
predsednika. To su gre{ke u pedagogiji, u podizanju dece.
• Kada si onda po~eo da u~estvuje{ u izbornoj kampanji?
Pa dobro... Ja sam u~estvovao i ‘96., ali to je bilo ono ‘low profile’,
po{to sam tada bio samo ~lan Op{tinskog odbora, dakle, lepio sam plakate, organizovali smo `urke za mlade socijaliste, bio sam kandidat za
odbornika Skup{tine op{tine i tu sam izgubio za 2%... Onda sam 2000.
u~estvovao u kampanji partije. Tu sam bio ~lan rukovodstva, pa sam i{ao
po Srbiji na tribine, na promocije, itd., i bio sam kandidat za odbornika
za grad Beograd. To je bilo u izbornoj jedinici gde sam ja `iveo – tu je
bilo iza{lo 10.000 glasa~a. 15.000 je upisano, ali je 10.500 iza{lo da glasa
i taj dan se glasalo za odbornike u gradu, za odbornike op{tina, za predsednika dr`ave, zna~i Slobodan Milo{evi} ili Ko{tunica, za savezne poslanike, itd. I na primer, na tom mestu je iza{lo 10.500, ja sam dobio 3.850
glasova. Izgubio sam, jer je kandidat iz DOS-a dobio 5.000, a Milo{evi}
je isti taj dan, na istom mestu, dobio 1.200 glasova. Zna~i, ja sam kao
kandidat SPS-a dobio 3.850, on je dobio 1.200 kao kandidat SPS-a za
predsednika dr`ave. I to je jednostavno odslikavalo koliko je ta kampanja uticala na mentalni sklop bira~a, da su oni svi protiv Milo{evi}a.
Samo glasati protiv, nije va`no da li glasamo za DOS ili ne. Zna~i, ti izbori su bili protiv ne~ega, a ne za ne{to. Tek }e slede}i izbori biti pravi
izbori, demokratski, gde }e se gra|ani, ja se nadam, opredeljivati prema
programu koji partije ponude. Bilo koja stranka – da li DS, DSS, SPS.
Nije va`no, ali to }e biti neki nulti izbori, koji }e ozna~iti neku prekretnicu. To je ono {to ja o~ekujem.
• Dok si putovao po Srbiji jesi li primetio razliku u kampanjama izme|u 1996. i 2000. godine?
Pa, 2000. je bilo te`e, jer se ose}ao kraj. ‘96. je bilo mnogo te{ko,
jer svako ko je ~estit, po{ten, ne voli te neregularnosti, ne voli poku{aj
232
Za rat je potrebno dvoje
da se na silu osvoji vlast. To je lo{e, to gra|ani ne vole, to se vrati i to
nam se vratilo 2000. godine. Bilo je te{ko, ja sam u~estvovao u kampanji
i uglavnom sam govorio ono {to sam iskreno i mislio, a neki su govorili
ono {to ne misle. To je bio veliki problem. Do{ao je taj 5. oktobar. Mnogo najvi{ih funkcionera, najvi|enijih, koji su najvi{e privilegije u`ivali u
tom sistemu, odmah posle 5. oktobra su oti{li. Ja sam posle 5. oktobra...
prakti~no, u decembru su bili vanredni izbori, postao poslanik u parlamentu... Da, da, posle 5. oktobra. Posle sam izabran, sad na poslednjem
kongresu, i za potpredsednika partije i pre toga sam bio potpredsednik
partije. I tako, posle 5. oktobra, bio je jedan trend da se uni{ti SPS. Da
se atomizuje, ako ne mo`e da se uni{ti: predsednik je bio Slobodan Milo{evi}. Odmah nakon 5. oktobra, mi smo imali V vanredni kongres, gde
je on ponovo izabran za predsednika, mada je najavio da }e se povu}i iz
politike. Me|utim, to obe}anje nije odr`ao. Onda je na jedan nelegalan
na~in kidnapovan, odveden u Hag. Paralelno s tim, neki na{i funkcioneri, koji su po~inili neka krivi~na dela, do{li su pod lupu vlasti i jednostavno su ih ucenili da rade po njihovom nalogu, pa sada imamo Baneta
Ivkovi}a, koji prakti~no obezbe|uje ve}inu vladi i vlada samo zbog njega prakti~no opstaje i zato nema izbora. Ukradeni su nam mandati u parlamentu... Pa da. Zato {to su jednostavno, po tada va`e}em zakonu, bila tri osnova da nekome prestane poslani~ki mandat – jedan je da, ne
daj bo`e, neko umre; drugi je da prestane ~lanstvo u partiji na ~ijoj listi
je izabran, a to se desilo sa svima iz te Banetove stranke, njima je prestalo ~lanstvo; i tre}i je da podnesu ostavku. Svi su imali i ostavke potpisane i prestalo im je ~lanstvo, ali aktuelna vlast nije htela to da uva`i.
Njima je potrebna neka fingirana ve}ina, ~isto da bi do nekih redovnih
izbora zavr{ili taj proces privatizacije i to {to ve} ~ine. I to je ono {to se
trenutno de{ava. 5. oktobar je, ja mislim, velikoj ve}ini gra|ana – meni
li~no ne, jer ja sam bio na drugoj strani, ja sam bio prakti~no poti{ten
tog 5. oktobra, bilo mi je mnogo te{ko, mada sam imao razumevanja za
te ljude koji su hteli neke promene, jer jednostavno bila je te{ka situacija i mnogo smo gre{aka mi pravili – ali 5. oktobar je bio za veliki broj
populacije u Srbiji neki dan nade u bolje sutra i sada je veliki broj tih
ljudi razo~aran i oni sada tra`e alternativu. Ono {to mi nudimo kao socijalisti, ali sasvim promenjeni socijalisti – u rukovodstvu je uglavnom
mla|a struktura ljudi i ljudi koji nemaju nikakve mrlje, dakle nemaju nikakve pronevere, kra|e, itd. I ono {to je najva`nije, ostalo je ono ~lanstvo koje je pravo ~lanstvo SPS. To su pre svega radnici, ima dosta intelektualaca, ima mladih, ima porodi~nih ljudi, ljudi koji su navikli da
`ive od svog rada i mi kao takvi ho}emo da se predstavimo javnosti i da
ponudimo alternativu. Svesni smo da vi{e niko u Srbiji ne}e samostalno
vladati. Trenutno je ovo jednopartijska dr`ava, jer DS prakti~no sve dr-
233
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
`i pod svojom kontrolom, ali na slede}im izborima }e figurirati tri ili ~etiri politi~ke opcije. Evo, sada su bili lokalni izbori, u nedelju, mi smo
prakti~no, pojedina~no kada gledamo, tu negde sa DOS-om, DSS-om i
to su tri najja~e snage u Srbiji trenutno. To }e biti tri najja~e snage i na
tim izborima, uz SPO, SRS i neke manje stranke, koje }e pro}i cenzus i
u}i u parlament i to }e biti ta kombinacija koja }e formirati vlast. I kako
koja koalicija bude formirana, tako }e se ostvarivati program svake te
stranke koja je u koaliciji. To je ono {to mi o~ekujemo.
• Kako si do`iveo 5. oktobar 2000. godine?
Pa, ja sam znao {ta }e biti 5. oktobra. Znao sam da se ljudi organizuju, da policija ne}e mo}i ni{ta da uradi, da vojska ne}e intervenisati.
To se jednostavno znalo. Ose}alo se u vazduhu da je to dan D, da se tu
sve zavr{ava. Ja sam bio u partiji. Nama je sedi{te partije bilo na Novom
Beogradu. Oti{ao sam negde oko dva sata i onda sam se vratio u grad
kada je Skup{tina ve} bila zapaljena. Do{ao sam, i{ao sam s jednim bratom, ro|akom. On je ina~e policajac. Radio je u obezbe|enju u jednoj
dr`avnoj zgradi. I{ao sam s njim na posao, kod njega na pi}e. S tom namerom. ^isto da sednemo, jer sam bio nervozan, jer nisam znao {ta }u
i kako }u. Neki od tih huligana... Tu je bilo dosta ljudi koji su bili u alkoholisanom stanju, {to je i normalno za revolucije, jer mora uvek da se iskoristi taj... Dosta fudbalskih navija~a, itd. I neki su me prepoznali i hteli maltene da pucaju u mene iz pi{tolja. To je bio plan CIA-e i tih drugih, da se napravi neko krvoproli}e. To sam osetio na svojoj ko`i. Nisam
ja bitan u celoj ovoj pri~i, ali bilo je dosta revan{izma, ve} 5. oktobra. Ja
tada nisam bio toliko poznat. Bio sam mo`da malo u medijima, ali nije
bilo razloga da se opet proliva srpska krv, a to je bio ne~iji plan. Sre}om
da toga nije do{lo. I dobro, ja sam tada oti{ao na kafu s tim bratom. Onda su do{li jo{ neki prijatelji. Jednostavno, svi su o~ekivali, pri~ali su navodno: “Evo, sad }e vojska da rastera to sve, sad }e policija, sad }e Milo{evi} da sve to re{i, itd.” Ja sam znao da od toga nema ni{ta kad sam
video da me prepoznaju ljudi, upla{io sam se za svoj `ivot, jer je zaista
bilo neprijatno. Onda sam zvao jednog druga, koji je bio na tim demonstracijama s devojkom. Bilo je dosta mladih tu, podr`ali su te promene
i on je do{ao po mene kolima, sa zastavama DOS-a, ja sam u{ao u kola
i oti{ao s njim u jedan stan. Nisam oti{ao ku}i, jer su onda dolazili dosta
po ku}ama da se svete, ne znam {ta da rade, jer je to bilo totalno iracionalno. Zna~i, nisu imali razloga, jer nikome ja nisam ni{ta na`ao uradio
i 90% ljudi koji su bili napadnuti nisu nikome ni{ta na`ao uradili, ali jednostavno to je neka frustracija, kompleks, itd. Dva dana sam bio kod
tog prijatelja u stanu, naravno poti{ten, nisam znao {ta je, ali u jednu ruku mi je bilo drago da se te muke prekrate. Ali, nisam voleo da se na taj
234
Za rat je potrebno dvoje
na~in prekrate, voleo sam vi{e da se to demokratski re{i, da ako je Milo{evi} izgubio, on jeste izgubio, ali na saveznom nivou mi smo u koaliciji sa ovima iz SNP-a iz Crne Gore imali ve}inu. Mi smo mogli da vladamo na saveznom nivou, ali to nije bilo mogu}e. Su{tina je razru{iti
sistem jasno je za{to ka`em da je to bilo inicirano spolja. Da je to bilo
demokratski, to ne bi bilo na taj na~in zavr{eno. Posle smo imali sastanke u partiji, spremali taj Peti kongres, digli se polako iz pepela, dosta ljudi je oti{lo, dosta ljudi je tada htelo da Slobodana Milo{evi}a smeni, odnosno ne da smeni, nego da on ne bude ponovo predsednik.
• Ti si se u isto vreme u~lanio u SPS i po~eo sa aktivnostima na Fakultetu politi~kih nauka?
Pa, ne u isto... Zna~i, ja sam na fakultetu bio to {to sam bio zato
{to sam bio izabran na to mesto. Dakle, nevezano od politi~ke pripadnosti. Da je neko zlonameran, rekao bi da je to zbog SPS-a, zato {to je
SPS bio tada na vlasti. To jednostavno nije ta~no... Studenti su birali.
Jednostavno, pravo predlaganja imala je svaka studentska organizacija.
Moglo je da bude vi{e kandidata, mada ne mogu da ka`em da je to bilo
dovedeno do perfekcije, {to se ti~e demokrati~nosti i demokrati~nih na~ina izbora, ali mogu da ka`em da sam ja posle taj posao radio OK i pomagao svima i niko se nije `alio, s obzirom na to da sam ja na fakultetu
sara|ivao s profesorima, a oni su ve}inom bili opoziciono nastrojeni, a
ne ka SPS-u. Tako da je saradnja i sa studentima i sa profesorima bila
na jednoj krajnje korektnoj osnovi. Nisam ja imao nikakvih problema
nikada ni sa kim. Oni jesu mene malo posle, dok su trajali protesti, oni
su mene... te studentske organizacije koje su bile ispolitizovane, koje su
bile finansirane spolja i prakti~no opoziciono nastrojene, one su mene
na jedan onako fin, {aljiv na~in napadale kako sam ja ~ovek re`ima, itd.,
ali po{to su to uglavnom moji drugari, ja sam ih znao i znam i dan-danas
sam dobar s njima, to uop{te nije sporno. Mislim da je najva`nije biti ~ovek nevezano koje je nacionalne i politi~ke pripadnosti, ako je neko ~ovek s njim mo`e da se sara|uje. Ja tako gledam i zato imam puno prijatelja i u ostalim strankama i nemam nikakav problem u komunikaciji.
I to je ono, a politika je |avolska stvar i to treba razumeti. Politika je jedno, a privatni `ivot ne{to sasvim drugo.
• [ta si konkretno radio u studentskoj organizaciji?
Ja nisam bio u studentskoj organizaciji... Bilo je tri ili ~etiri studentske organizacije, koje su imale svoje rukovodstvo, koje su organizovale tribine, studijska putovanja. I{li smo ~ak i u UN. Bio je jedan
klub UN pri fakultetu. Bili smo u Njujorku, u UN... Pa, ja sam i{ao dva
puta. Svake godine je to bilo organizovano, a ja sam i{ao ‘97. i ‘98... Mo-
235
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
ja uloga kao prodekana-studenta je bila pre svega definisana statutom
fakulteta. Zna~i, ukoliko je neki student imao problema, ukoliko je njegovo pravo bilo suspendovano, ukoliko je bio {ikaniran na ispitu od strane profesora, ukoliko nije ostvario pravo na stipendiju na koju ima pravo, ukoliko nije dobio studentski kredit, jer je na{a dr`ava davala i studentske kredite, mislim na{a vlast, sve te probleme sam ja bio du`an da
re{avam... To je otprilike to {to sam radio. Naravno, kada do|u bruco{i,
studenti koji prvi put upisuju fakultet, prvu godinu, pa prvi dan krenu
da studiraju, imao sam svoju kancelariju, gde sam primao studente, obja{njavao im od onih najbanalnijih stvari – gde su slu{aonice, gde idu u
amfiteatar, koji je profesor kakav. Zna~i, jedan drugarski, korektan odnos da im se pomogne. To je bilo to.
• Ti si bio prodekan za studente do 2000. godine, pa si onda postao
funkcioner SPS-a?
Ne do 2000. Do ‘99., negde po~etkom, s obzirom na to da taj mandat valjda traje dve godine i onda je izabran drugi prodekan. Ja sam zavr{io fakultet ‘99. godine i naravno upisao postdiplomske i hteo da se
zaposlim i zaposlio se u rektoratu. Mislim, zaposlio se, dobio posao i tada su me poslali u partiju da preuzmem omladinu u celoj Srbiji. Razmi{ljao sam dva-tri dana i preuzeo omladinu. Nisam uzeo onaj posao i tako sam i dan-danas tu. To je bilo kada sam zavr{io fakultet. Naravno,
`elja mi je da magistriram, da to zavr{im, ali nemam vremena, jer ~ovek
kada po~ne da se bavi politikom, ovom prizemnom, prakti~nom, to jednostavno iziskuje mnogo vremena, tu se radi po 18-20 sati, radi se s narodom, gra|anima, ide se u selo, ide se svuda. Jednostavno, zato {to su
mediji umnogome zatvoreni za nas i mi moramo da idemo u narod, i to
je najbolji metod rada. Ta~no je da ko kontroli{e medije, ima i vlast, i to
je sve u redu, ali je ta vlast onda oro~ena. Ta~no je da narod po~inje da
prepoznaje sve negativnosti te vlasti upravo kroz medije, kroz tu la`nu
sliku, a mi idemo u narod i obja{njavamo {ta oni u stvari rade. To je ono
{to je su{tina i to radim i dan-danas. ‘99. sam to zavr{io, 2000. sam po~eo
ovo da radim u partiji, posle 5. oktobra sam ostao predsednik te omladine, i do ovog [estog kongresa, koji je bio 18. januara, bio sam predsednik omladine. Oti{ao sam u vojsku u decembru, tada je izabran moj
naslednik, predsednik omladine, a na Kongresu sam, zna~i, izme|u vi{e
kandidata izabran za potpredsednika partije ponovo, po{to sam bio i
potpredsednik stranke i predsednik omladine u prethodnom periodu. I
sada imamo to novo rukovodstvo, radimo dalje, izvla~imo pouke iz gre{aka koje smo pravili, ali smo i ponosni na ono {to je bilo kvalitetno. Tako u procentima, 70% onoga {to smo radili je bilo dobro, 30% nije valjalo. Ali izdr`ali smo veliko breme i jedan mnogo te`ak period od tih
236
Za rat je potrebno dvoje
10 godina, gde smo se borili za ispravnu stvar, nismo se borili za ne{to
{to je lo{e, niti nau{trb bilo ~ijeg interesa, zna~i interesa bilo kojeg drugog naroda u okru`enju, ali dobro, desilo se {ta se desilo.
• [ta si konkretno radio kao potpredsednik i predsednik?
Postao sam 2001. godine potpredsednik partije, a predsednik omladine sam bio 2000. Zna~i, omladina SPS-a je imala ustrojstvo kao i partija – u svakoj op{tini smo imali svoju organizaciju. Zna~i, pre svega smo
kroz te programe animirali mlade, dr`ali promocije, pravili `urke, tribine, dovodili stru~njake, profesore, koji bi pri~ali na odre|enu temu, koja je tada bila va`na i jednostavno smo pravili mre`u da bi pomogli partiji u celini. Zna~i, nije ta samostalnost bila toliko izra`ena. Nismo mi bili
toliko samostalni kao omladina da smo mogli ne{to konkretno sami da
uradimo, kao {to je PASOK u Gr~koj, gde oni imaju svoju listu za poslanike. Omladina PASOK-a ima svoju listu. Zna~i, 30% poslani~kih mesta dr`i omladina. Mi tu samostalnost nismo imali. Dosta je to bilo lo{e
ustrojeno kada sam ja do{ao. Ja sam to malo razdrmao, ali je ve} bilo
kasno. To je bilo u maju 2000. Septembar je, zna~i, bio posle 4 meseca.
To je bilo ve} gotovo. Mladi tu nisu imali zaslu`enu poziciju, nisu imali
poziciju koju zaslu`uju. Vi{e su predstavljali neku, kada je bila neka tribina, vi{e su sedeli kao neki prate}i element nego {to su imali mogu}nost
dono{enja nekih va`nih odluka. Jer su se va`ne odluke donosile na pogre{nom mestu. To je bila su{tina na{eg problema, jer smo mi zaista bili
jaki, imali smo i poverenje gra|ana i jednostavno uru{avali smo se polako, ru{enjem autoriteta partije, ali ru{enjem i autoriteta Slobodana Milo{evi}a, ~emu je na`alost i on dosta doprineo, ne razmi{ljaju}i o posledicama... Ali, u svakom slu~aju, on zaslu`uje, ima svoje mesto u ovoj
partiji, ima svoje mesto u istoriji i mnogo je zna~ajnija i pozitivnija njegova uloga u istoriji ovog naroda nego {to se to sada ~ini, trenutno. Za
50 godina }e mo`da, s tom istorijskom distancom, biti jasnije koja je bila njegova uloga i da je njegova ideja i namera bila dobronamerna, da
nije bila zlonamerna, niti je bila negativno kanalisana prema nekom drugom narodu, za {ta ga optu`uju. Radi se o jednom izuzetno inteligentnom
~oveku, o jednom tehnologu vlade, jer on zna da vlada – to je su{tina, i
o ~oveku koji je {armer – on je izuzetno {armantan, stabilan, jak, i psihi~ki. On je sada u Hagu. Ovo {to radi, on radi to iz inata i radi zato {to
se bori za istinu. Naravno, istina je samo jedna. E, sada, ko je tu subjektivan, a ko objektivan, to }e vreme pokazati. Sud, taj Tribunal, nije objektivan. To nema {anse! Nema {anse!
• Kako si do`iveo studentski i gra|anski protest ‘96. i ‘97. godine?
Pa, do`iveo sam ga u neku ruku kao zaslu`enu kaznu za nas, jer
mi smo tada bili mnogo jaki, imali smo veliko poverenje gra|ana, ne to-
237
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
liko u Beogradu koliko u Srbiji, i meni je bilo krivo da je uop{te do{lo
do ne~eg takvog, da smo mi izazvali te proteste. Taj protest je bio opravdan {to se ti~e tih neregularnosti, ali politizacija studenatskog protesta,
jer je to prvo po~elo kao studentski protest, i onda je ispolitizovano i preraslo u gra|anski protest. Dosta novca je i tada ulo`eno spolja, ali da bi
do{lo do neregularnosti, odnosno odluke da se neka bira~ka mesta ru{e,
da se ponavljaju izbori, tu odluku je morao da donese, odnosno da predlo`i Milo{evi}u, neko iz njegovog najbli`eg okru`enja. Taj neko iz najbli`eg okru`enja je opet radio za ra~un nekoga spolja ko je imao interes
da oslabi snagu Slobodana Milo{evi}a posle Dejtona, SPS-a, itd. Tako
da u neku ruku neki ljudi glorifikuju Slobodana Milo{evi}a, da je to jedan natprose~no inteligentan ~ovek, da je jedan vudu vra~ ili ne znam
ni ja {ta, a drugi govore o njemu kao o nekom tehnokrati koji nije za politiku. Istina je negde izme|u. On je mnogo verovao ljudima, to je veliki problem kod njega. Mnogo je verovao ljudima. Nekada je i hteo da
veruje ljudima, iako je znao da to nije ta~no, i taj gra|anski protest je
ne{to {to nam nije bilo potrebno. I to je dovelo do 5. oktobra. I bolje da
smo tada izgubili vlast, onda bismo se vratili. Ne bi Slobodan Milo{evi}
bio u Hagu i ne bi pola na{eg rukovodstva bilo u Hagu, i ne bi pola na{eg rukovodstva, koje je u`ivalo privilegije, oti{lo od nas, pa sada pravi
novac s ovom sada{njom vla{}u. Dakle, o~uvanje nekog digniteta, dostojanstva dr`ave i naroda ne mo`e da se ~ini tako {to }ete ranijeg predsednika da izru~ite nekom Tribunalu, koji nije ni priznat, jednostavno
ne crpi pravno utemeljenje iz Povelje UN-a. Zna~i, nije pravno konstituisan. Jeste to sila Amerike, ali nije to na~in. Dosta smo uru{ili dostojanstvo. Nije va`no da li je Slobodan Milo{evi} pravio neke gre{ke, da
li je neko pravio ratne zlo~ine, nije on ratni zlo~inac, on je bio predsednik, nije konkretno on ~inio ratne zlo~ine. Ali neka se utvrde sve ~injenice, a to je moglo da uradi sudstvo ovde, u ovoj dr`avi. Jednostavno da
se barem nau~imo na tim gre{kama, jer kada je i Jeljcin, koji je ~inio ogromne pronevere u Rusiji, koji je bio povezan s kriminalnim strukturama, oti{ao s vlasti, doneta je bukvalno uredba. Putin je rekao da se od
tog dana ni{ta vi{e ne}e otvarati po pitanju njegovih zloupotreba, zloupotreba Borisa Jeljcina, i da }e se on od tog dana oslovljavati “predsednik Jeljcin”. I time je ta pri~a zatvorena i da li je Amerika pitala za{to
je to tako? Nije niko pitao. Tako se ~uva dostojanstvo dr`ave, bez obzira na gre{ke koje su u~injene. ^ine ih i drugi. Svako ko do|e na vlast,
polako se kvari. To je normalno. Tako da su ti protesti bili uvod u ne{to
{to se posle desilo i ti protesti su prakti~no udahnuli `ivot opozicionim
partijama, jer u to vreme – ‘96., DS, SPO, oni su bili na marginama. Ako
su imali 15% bira~kog tela, i to zajedno, to je bilo ~udo, koliko su bili
slabi. Ali to se desilo i do{lo je do pomeranja bira~ke volje i onda je sve
238
Za rat je potrebno dvoje
ovo usledilo. Lo{a diplomatska aktivnost po pitanju Kosova i Metohije.
To je tako.
• Nemanja \or|evic je organizovao tzv. “kontra-miting” u Beogradu u decembru ‘96. godine. Da li si i ti u~estvovao na tom mitingu?
Ne, Nemanja \or|evi}e je bio predvodnik Nezavisnog studentskog pokreta, koji nije podr`avao SPS, nego je jednostavno bio pokret
koji je te`io nekoj studentskoj borbi, ne politizaciji, koliko sam ja to shvatio. Ja u tome nisam u~estvovao. Jesam bio pozvan, ali ne bih nikada
u~estvovao, jer sam obavljao funkciju prodekana-studenta svih studenata na mom fakultetu. Zna~i, ako bih se stavio na jednu stranu, to bi bilo lo{e po mene i ne bi zna~ilo da vi{e mogu da obavljam tu funkciju. Ja
bih podneo ostavku i onda bih se svrstao na jednu stranu. Taj Nezavisni
studentski pokret je verovatno bio iniciran od strane JUL-a i mo`da nekih ljudi iz SPS-a, koji su bili bliski Miri Markovi}, poput Baneta Ivkovi}a. I mislim da se jednostavno tako ne rade stvari i mislim da su svi ti
lideri Studentskog protesta dobili garancije od Nema~ke i Amerike da
}e dobiti politi~ki azil ukoliko im se ovde ne{to desi. Dakle, ume{ala se,
uvek se ume{a Nema~ka, Amerika, itd., ako se ovde ne{to desi, {to je
problem nas Srba bez obzira na politi~ku opciju. Zna~i, uvek su nam dra`i neki ljudi spolja nego... To je uvek problem.
• Kako si do`iveo tzv. “kontra-miting”?
To sam do`iveo kao poku{aj koji je po meni bio fijasko... To je legitimno u politici, ali to je za mene manipulacija i uzimanje ljudi, koji iskreno veruju u neku ideju, uzimanje ljudi kao talaca, koji su posle do{li
u poziciju da se tuku s ovim drugim demonstrantima da bi se, eto, Slobodan Milo{evi} pojavio sa svojom suprugom na bini da poka`e kako je
on sna`an i jak. I to je politi~ki, da ka`em, racionalno bilo, jer je morao
da vrati poverenje koje je izgubio na osnovu gre{aka njegovih najbli`ih
saradnika u to vreme, koji su tra`ili da se ta mesta obaraju, bira~ka. On
je jednostavno imao dosta takvih gre{aka. I{ao je iz gre{ke u gre{ku, pa
je onda hteo da napravi neki “salto mortale”, pa da povrati to i uspevao
je on dosta puta da se vrati iz mrtvih, ali nije to politi~ki, pragmati~no
gledano, i racionalno, ne treba ~ovek da do|e u poziciju da napravi takvu gre{ku. On je napravio gre{ku koja ga je ko{tala mnogo. Ti izbori
su bili mnogo va`niji, po~etak ne~ega, njegovog ru{enja, nego {to je bio
5. oktobar. 5. oktobar je samo kraj, koji se samo naslu}ivao. Ali ovo, ti
gra|anski protesti, koji su bili finansirani spolja, tu je bilo dosta narkotika, droge, svega, jer jednostavno ljudi ne mogu da izdr`e 80 dana na ulici, gde je hladno. Lupanje u {erpe, pi{taljke. To je postao trend u svetu
i to je bilo pod pla{tom demokratskih promena, itd. I, ono {to je bilo pa-
239
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
radoksalno, ti ljudi koji su se borili za demokratske promene sada vladaju i uglavnom kr{e te demokratske vrednosti, a te demokratske vrednosti je uveo upravo S. Milo{evi}, ali on nije umeo to da materijalizuje,
da profitira na tome, nego napravi jednu takvu gre{ku koja je totalno
iracionalna. Mo`da mu je neko rekao: “Daj da ovo sru{imo. Mo`emo
mi to da uradimo, pa }emo da sru{imo ovde vlast. To }e biti u redu”.
Mo`da mu je supruga rekla. Ko zna?! Zna~i, nije politi~ki racionalno
odlu~ivao u tim trenucima i uvek kada je tako odlu~ivao, uvek je pravio
kardinalne gre{ke i posle je morao da se vadi, a rejting mu je stalno padao. To je neki moj utisak. Taj kontramiting je bio, mislim, lo{a stvar i
jednostavno pravljenje problema. Onda dovo|enje stranog faktora, kao
{to je bio bio Gonzales, koji je prakti~no arbitrirao i presudio, to je jednostavno govorilo da gubimo tle pod nogama, bez razloga... Mi smo osvojili glasove na republi~kom nivou, sada na lokalnom nivou – u redu,
izgubili smo, nema problema. Tada je Ivica Da~i}, koji je sada predsednik Glavnog odbora, u stvari on je predsednik partije, on je prakti~no
~estitao u ime SPS-a pobedu na lokalnim izborima koaliciji ZAJEDNO.
I onda je do{lo do preokreta. I to je taj problem – nema koordinacije.
Partija je uvek radila dobro, ali odluke je donosio neko drugi i to je najve}i problem.
• Da li je ta~no da su ljudi sa radnih mesta u celoj Srbiji bili dovedeni autobusima na kontra-miting?
Ne. To je... Postavlja{ pitanje kao da je to zloupotreba...Ne, ne.
Ljudi jesu dovo`eni autobusima. Nisu mogli da do|u kolima. Dovo`eni
jesu, uglavnom svojom voljom su dovo`eni. Verovatno neko i nije hteo
da do|e, ali kada do|e cela firma, {ta }e? I on }e da do|e. Ne mo`e da
ka`e ne}u... Zna~i, ako neko nije hteo da do|e, mogao je da ostane kod
ku}e, ne bi mu se ni{ta desilo... Ali to su uglavnom bili socijalisti, ~lanovi
SPS-a, jer mi smo imali na papiru 700.000 ~lanova, a na onom prostoru
mo`e da stane, ne mo`e da stane 20.000... 10.000 i jo{ ima onaj deo gde
su bili drugi demonstranti, tako da to nema... Mnogo ljudi je tada do{lo
s Kosova, vozovima, autobusima. Tako da ta pri~a da je neko teran da
dolazi na mitinge SPS-a jednostavno ne stoji. To je za mene sme{no. Mo`da je bilo nekih... [ta je tu problem? Problem je {to su neki direktori
da bi ostali direktori pri~ali kako su kod njih svi radnici ~lanovi SPS-a.
Do|u kod Milo{evi}a i ka`u: “Moja fabrika – to su sve ~lanovi SPS-a”.
Ka`u ovo, ka`u ono i da bi oni ti dokazali, mo`da su oni ~inili takvu zloupotrebu, pa su terali te radnike da idu na neke mitinge na koje oni nisu
hteli da idu. Ja to nikada ne bih uradio. Ja to ne podr`avam. Jednostavno, ne mo`e{ ~oveka da tera{, bilo kog pojedinca, da politi~ki razmi{lja
kako ti ho}e{. To je totalno pogre{no. Tako da je toga bilo. To znam da
240
Za rat je potrebno dvoje
je bilo, ali to je sporadi~no, fragmentalno, mali procenat. Nije to ni{ta
opasno. To je na~in isti. I DOS je pravio proteste, pla}eni autobusi, dovo|eni ljudi, davanje... Neko je dolazio zbog sendvi~a, neko je dolazio
da vidi Beograd, neko je dolazio zbog fla{e {ljivovice... Neko dolazi zato {to mu je dosadno. Neko }e da do|e zbog droge, neko }e da dobije
drogu. To se tako radi... Mi to nismo radili, nismo delili drogu, {ljivovicu
i ostalo. Ne. Ali, oni su radili. Oni su sve radili da bi okupili i da bi ljudi bili agresivniji, da bi napravili neki eksces, incident, itd. Ali u svakom
slu~aju je lo{a ta polarizacija, jer to je isti narod. Su{tina je da se demokratski su~eljavaju argumenti, da se dogovorimo – u redu, mi imamo
ovaj program, vi imate onaj program, hajde da vidimo {ta je u interesu
gra|ana i da se dogovorimo. I tako }e, ja se nadam, sada biti u Srbiji, jer
ako bude druga~ije, ja li~no }u da prestanem da se bavim politikom, jer
to nije na~in. Ima mnogo lep{ih na~ina, mnogo boljih na~ina da se svaki problem re{i, bez ikakvih tenzija, sukoba, itd.
• Za{to je policija poku{ala da u|e na Filozofski fakultet tokom protesta ‘96./‘97. godine?
Zna~i, policija po zakonu nema pravo pristupa na fakultet, kao {to
po zakonu niko nema pravo politi~kog delovanja na fakultetu. E, sada,
po{to i jedni i drugi time kr{e zakon, bilo je tog upada. Toga je bilo, ali
su ti koji su bili na tim fakultetima bili – nisu oni bili ispolitizovani nego
su oni politi~ki delovali. I sada, to mo`e da se tuma~i na razne na~ine,
jer kada neko gasi vatru benzinom, samo je jo{ vi{e raspaljuje. Tako da
su to neki sporadi~ni slu~ajevi... Su{tina je da je studentski protest ispolitizovan, da su odmah na ~elo stali ovi opozicioni lideri, da je posle ovaj
^eda Jovanovi}, koji je “kao” bio studentski lider, pre{ao u DS – zna~i,
to je samo dokaz da je to ta~no bilo, da to nije bio gra|anski protest, nego je bio politi~ki protest, odnosno iskori{}en gnev gra|ana da bi neko
politi~ki profitirao. Do{lo je do sva|e Vuka Dra{kovi}a, \in|i}a i ovih
ostalih. Tako da to je jedna gorka pilula bila u to vreme, a to {to je policija intervenisala, to je samo nusproizvod, to nije va`no. Va`no je mo`da samo za ove koji su dobili batine. I ja to ne podr`avam. Ne podr`avam bilo kakvu represiju. Podr`avam borbu protiv terorizma, kriminala,
protiv svega... To {to smo mi radili i {to su ti protestanti radili, ni{ta od
toga nije u interesu ovog naroda i dr`ave. E, to je ono {to je problem.
Zna~i, Srbi ne mogu nikada da se dozovu pameti, to je veliki problem.
• Kako si do`iveo protest 9. marta ‘91. godine?
Dobro, ja sam tada bio mlad. Bio sam u gimnaziji tada. U stvari,
‘90., kada su bili prvi vi{epartijski izbori, odnosno i predsedni~ki, ja sam
ose}ao simpatije, ne toliko simpatije, ali nekako ~ovek kada je mlad, on
241
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
je buntovan, voli da bude protiv. Ja sam zna~i tada imao 14-15, 15 i po
godina i ose}ao sam simpatije pre svega ka nekom uvo|enju demokratije, ka nekom da ka`em opozicionom delovanju Vuka Dra{kovi}a i tako
tih ljudi, koji su svi pre svega potencirali to srpstvo. Svi su neki nacionalisti~ki pristup imali i po{to je u komunizmu bila ugu{ena svest da smo
Srbi, bilo je lo{e re}i da si Srbin, i}i u crkvu, {to je bila tragedija za na{
narod, onda je ta frustracija tada izletela. Ja sam ~ak i bio na tom predizbornom mitingu Dra{kovi}a, 1990., pred predsedni~ke izbore. On je,
kao knji`evnik koji je napisao dosta knjiga koje su tada bile proskribovane, u`ivao popularnost i bio je interesantan, ali mnogo dalje od Slobodana Milo{evi}a, dosta ispod... I dobro, Slobodan Milo{evi} je tu pobedio i ‘91. je bio taj 9. mart. [ta je tu bilo? Ja sam to tek kasnije shvatio.
Ja sam i te demonstracije intimno podr`avao, interesovalo me je {ta }e
se desiti, mlad sam, ho}u da vidim {ta }e da bude. Tu sam bio kratko i
oti{ao. Tu se ume{ala britanska obave{tajna slu`ba. Interes je bio... Jo{
je postojala SFRJ, predsedni{tvo SFRJ je postojalo i, jednostavno, kamen spoticanja je opet bio Milo{evi}, odnosno njihov interes se nije poklapao s interesom Srba preko Drine. I zato je to do{lo. Nije to do{lo
zbog televizije. Znamo da je bilo zbog televizije, a u stvari nije. Nego je
do{lo zbog toga, ali ja to tada nisam znao, bio sam mnogo mlad. Posle
je krenuo protest studenata i srednjo{kolaca... Slu~ajnost, {ta ~oveku mo`e da se desi. Ja sam u gimnaziju i{ao s Nemanjom \or|evi}em...I mi
smo zajedno oti{li na taj studentski protest. To je bilo kod one ~esme na
Terazijama. Naravno, opet iz neke znati`elje – da vidim {ta }e da se desi, da li }e tu da bude ne{to. Bilo je tu poleta, bilo je svega, ali je posle
preovladala ta opcija i meni je drago {to je preovladala ta opcija, jer se
videlo da se tu opet ume{ao taj strani faktor i ‘92. godine, i pre ‘92. godine. Ja vi{e nisam ose}ao nikakve simpatije, ni prema toj nazovi opoziciji, jer sam video o ~emu se tu radi. Tako sam ja to do`iveo... Imao sam
neke simpatije, politi~ki jo{ uvek nisam bio profilisan, nisam razmi{ljao
ni ovako ni onako... Tad je bilo moderno da se razmi{lja onako prosrpski i pomalo nacionalisti~ki, itd., ali ja nikada nisam vaspitavan da mrzim neku naciju. To je za mene prosto nepojmljivo. @iveo sam u Australiji, `iveo sam na zapadu, gde ima sto nacija, imao sam prijatelje strance,
i dan-danas ih imam, tako da ne mogu da mrzim, jednostavno nije mi to
u mentalnom sklopu. Tada se neposredno dve godine pre toga de{avalo ono u Rumuniji, pa ru{enje Berlinskog zida. To je bio kao neki trend.
Verovatno je taj trend poku{an da se preslika ovde, ali to nije uspelo,
jer je jednostavno ovde bio jedan ozbiljan dr`avnik. U odnosu na sve
ove ostale, Slobodan Milo{evi} je ozbiljan dr`avnik. I Zoran \in|i}, bez
obzira {to ga ja nisam politi~ki podr`avao, bio je ozbiljan mo`da ne dr`avnik – imao je neke elemente pravog dr`avnika – ali je bio dobar poli-
242
Za rat je potrebno dvoje
ti~ar. I retki su u Srbiji takvi ljudi, da budu pronicljivi, itd. Milo{evi}a je
na`alost, po meni, najvi{e opteretilo to naju`e okru`enje. Ali to ne mo`e da bude opravdanje. Ja ne tra`im nikome opravdanje. U politici nema opravdanja, nego se gleda efekat, {ta si uradio i to je to – da li je pozitivan ili negativan.
• [ta misli{ o ulici kao forumu protesta?
Pa, mislim da bih najsre}niji bio da se na ulici vlast ne osvaja, jer
protest kao vid politi~ke ili sindikalne borbe je ne{to {to na ulici mora
da se kanali{e. To je normalno. Zna~i, protest se pravi na ulici. Protestna {etnja je legitimna. Mi smo to radili sada, kada smo u opoziciji, vi{e
puta – 10, 15, 20, 50.000 ljudi smo okupljali u Beogradu, ali je to ne{to
{to ne treba da rezultira nekim nasilni~kim pona{anjem, ru{enjem, paljenjem, kao {to je DOS uradio paljenjem Savezne skup{tine. Jednostavno je to tada trebalo da se ozna~i kao neki radikalni rez, raskid sa pro{lo{}u, da je sve to spaljeno, da su nama Amerikanci veliki prijatelji, itd.,
{to naravno nije ta~no. Oni mogu da nam budu partneri. Ja nikada ne
bih be`ao ni od razgovora s Amerikancima, Nemcima, ni sa svima, ako
mi imamo interes obostrani, ali uvek treba da gledamo prvo sebe, svoje interese. Ali {to se ti~e uli~nih protesta, to je ne{to {to je dobro, ali
nije dobro da se vlast osvaja na ulici. Zna~i, da se prekraja narodna volja, {to radi i ova sada{nja vlast na jedan vrlo perfidan na~in, kra|om
mandata u skup{tini. Njima rejting opada konstantno, iako oni po istra`ivanjima javnog mnjenja navodno imaju veliku podr{ku – oni je nemaju. Ali takvim prekrajanjem izborne volje, kra|om, vre|a se inteligencija, vre|aju se gra|ani, a gra|ani su po ustavu nosioci suvereniteta ove
dr`ave i svake druge dr`ave. I to je ono {to ne}e valjati ako opet do|e
do nekog 5. oktobra. Ja iskreno ne bih voleo da Srbija opet do`ivi tako
ne{to, ve} da se na izborima na pravi na~in utvrdi volja bira~a i da se
posle stvore koalicije postizborne, ko s kim bude mogao i procenio da
mo`e da ostvari neki interes, neka vlada, ko ne mo`e, neka bude u opoziciji i neka kontroli{e tu vladu. To je jasno. To je legitiman na~in, ali ne
za konkretno osvajanje, ne za revoluciju. Jer, ni ovaj 5. oktobar nije bio
revolucija... To se predstavlja kao revolucija, ali jednostavno to je imalo elemente pu~a, revolucije, elemente protesta, i to je sve bila jedna velika me{avina. I sre}a da nije do{lo do krvoproli}a.
• Za{to su bili uvedeni novi Zakon o univerzitetu i novi Zakon o informisanju?
Pa, to je jedna od politi~kih rezultanti koalicija, koje su poznate u
politici... Dakle, mi smo bili u koaliciji sa strankama s kojima smo mogli
da postignemo kompromis i da postignemo zajedni{tvo oko nekih veo-
243
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
ma va`nih, su{tinskih dr`avnih pitanja, jer smo mi u to vreme imali borbu s terorizmom i to je nama bilo najva`nije pitanje, kao i o~uvanje teritorijalnog integriteta. Najve}i broj profesora, ~lanova SPS, uop{te nisu
odobravali taj zakon o univerzitetu... Neke odredbe. Taj zakon nije bio
mnogo lo{. Imao je neke odredbe iz Francuske. Zna~i, inkorporirane su
neke odredbe iz zapadnja~kih zakona. Ali je imao neke delove koji su
zaista bili politi~ke prirode i veliki broj socijalista to nije podr`avao. Zakon o informisanju u odnosu na ovaj zakon o informisanju koji je sada
donet je, na`alost bio bolji, ali je bio lo{. Bio je lo{. Imao je tu funkciju
da spre~i, ali samo nov~anim kaznama – sada se predvi|a i kazna zatvora i prakti~no se to i sprovodi, jer su neki ljudi bili u zatvoru za vreme
vanrednog stanja, neki urednici, itd. – zna~i, prakti~no je imao funkciju
da spre~i bla}enje ili degradaciju neke dr`avne politike u segmentima
koji su mnogo va`ni. Naravno, ka`em, to je bio plod ili rezultanta te
koalicije zato {to su inicijatori zakona bili predstavnici SRS i JUL. Naravno, ne ka`em da bi se ti zakoni izglasali da smo mi bili protiv, ali to
je bio rezultat te potrebe i politi~ke pragmatike. Jednostavno, oni su to
uslovljavali time, `eleli su takav zakon. Zauzvrat, mi nismo `eleli da gubimo vlast, jer je bilo mnogo va`no da se borimo protiv terorizma. Da
se vlada raspadne sada, {ta bismo onda radili? Onda bi svi Srbi dole, na
Kosovu, bili ugro`eni. Naravno, to nije bila nikakva ucena. Mi smo glasali za taj zakon, mada oko zakona o univerzitetu, ne toliko oko zakona
o informisanju, ali oko zakona o univerzitetu bilo je sporenja u SPS-u i
dosta profesora je bilo protiv takvih odredbi, ali naravno ta dva zakona
su usvojena i ono {to je tragi~no i paradoksalno, ova vlast se ne mo`e pohvaliti boljim zakonima u tim sferama, ni oko univerziteta, a naro~ito ne
oko informisanja. I to je sramota za neke demokratske vrednosti, koje
su proklamovali kao vrhunske, da }e se boriti za njih, itd. Tako da ispada da je svaka stranka ista kada do|e na vlast, a to ne valja. To nije ni
moja vizija nekog politi~kog delovanja. Jednostavno, treba inkorporirati sve va`e}e demokratske principe i vrednosti, koji postoje u svetu, i biti odgovoran i biti sposoban da se to sprovede u delo. Ko to ne mo`e,
jednostavno neka to plati na izborima, pa neka do|e neko drugi ko to
mo`e. Ako ne mo`e, neka do|e tre}i. Va`no je da se stalno neko menja
da bismo do{li do nekog kvaliteta. To je ono {to je su{tina.
• Da li je novi Zakon o univerzitetu uticao na tvoj posao – kao potpredsednika omladine?
Ne... U vreme kada je taj zakon donet, ja nisam bio predsednik
omladine. Predsednik omladine sam postao 2000., u maju mesecu, i tada sam ve} bio zavr{io fakultet. Ali kada sam bio student-prodekan, taj
zakon je ve} bio donet. Ja sam bio u to vreme student-prodekan, po tom
244
Za rat je potrebno dvoje
zakonu. Ono {to se de{avalo to je da je dolazilo do rigidnog i ponekad
politi~kog tuma~enja tog zakona, zato {to su neki profesori, koji su bili
kriti~ki nastrojeni prema vlasti, bili otpu{tani s posla. Toga je bilo. Ne u
velikoj meri kako se to poku{avalo predstaviti, ali toga je bilo, jer se tra`io formalni osnov da se takvi ljudi otpuste, a formalnih osnova je bilo.
Ja znam na mom fakultetu, neki profesori, odnosno asistenti, itd., ostali
su docenti, nisu doktorate zavr{ili na vreme, nisu napisali nijednu knjigu. Zna~i, postojao je formalni osnov da se oni otpuste s posla. Naravno,
ja se s tim nisam slagao, nisam video razlog za{to to da se ~ini. Jednostavno, nije bilo potrebe. Univerzitet je funkcionisao, studenti su, {to je
najva`nije, studirali, nisu bili uskra}eni za neko znanje, koje treba da dobiju od profesora, jer je to su{tinski va`no. Zna~i, taj zakon nije bio politi~ki, imao je neke politi~ki motivisane odredbe i imao je u nekim segmentima primenu tih odredbi koja je bila politi~ki motivisana, ali pre
svega od strane onog dela vlasti koju su predstavljali predstavnici JUL,
{to ne zna~i da mi skidamo sa sebe breme. Mi smo za taj zakon glasali,
ali to je mnogo tragi~no predstavljeno od strane opozicije. To nije bilo
toliko tragi~no. Jednostavno, tu ima i nekih profesora koji misle da su
bogom dani, koji su mislili da ne moraju nijednu knjigu da napi{u, da ne
moraju ni{ta da rade, ali da sede i da primaju platu. Mislim, i toga je bilo. To je jedna me{avina, ali u svakom slu~aju ne opravdavam neke odredbe tog zakona. To je nama bilo lo{e, kontraproduktivno. Ina~e, {to
se ti~e samog zakona, zakon nije bio toliko lo{, jer univerzitet je dr`avna institucija, od nacionalne va`nosti. Privatni univerziteti su ne{to drugo. Na{ zakon je predvi|ao osnivanje privatnih univerziteta, a ukoliko
se nekome nije svi|alo da radi na dr`avnom univerzitetu pod re`imom
S. Milo{evi}a, ako mu je to osnovni razlog, a nije lenjost, nesposobnost,
njegovo neznanje, mogao je svako da pre|e na privatni univerzitet. Tako da nije taj zakon bio toliko lo{, nego je toliko lo{e predstavljen u javnosti i u nekim delovima je lo{e primenjen prema nekim ljudima, prema kojima su se i ogre{ili tada{nje vlasti. To je to.
• Za{to je SPS u{la u koaliciju sa SPO-om, sa radikalima i JUL-om?
Pa, dobro, sa SPO-om smo u{li u koaliciju za vreme bombardovanja. Dra{kovi} je postao potpredsednik savezne vlade. Kada je trebao
naj{iri nacionalni konsenzus po pitanju toga – branimo zemlju. Zna~i,
{ta }e ti ve}i problem i ve}a ~ast od toga da brani{ svoju zemlju i slobodu. To je ne{to {to iziskuje da svi oni koji su odgovorni politi~ari prihvate da u~estvuju u tome i to je plod toga. JUL je bio jedan polufabrikat, jedna organizacija interesno ustrojena, organizacija koja nikada nije
samostalno iza{la na izbore, organizacija koja je nas – ta koalicija koja
je bila sasvim neprincipijelna, koja je nas ko{tala u velikom delu i gubi-
245
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
tka vlasti. Snaga JUL-a se najbolje videla u decembru, kada su samostalno iza{li na izbore posle 5. oktobra. Dobili su 0,48% glasova, a dr`ali su
vlast, toliki kvantum vlasti da to nije bilo normalno. Tako da ja ne podr`avam {to smo bili u koaliciji s JUL-om, ali u tom momentu i tom vremenu, ja nisam mogao da uti~em na to, a i oni koji su mogli, a rekli su
da to nije dobro, uglavnom su odstranjivani iz SPS-a, ili smenjeni i skrajnuti, po nalogu supruge Slobodana Milo{evi}a. To je jedna od velikih
gre{aka koje smo napravili i koje vi{e nikada ne}emo napraviti. Sada je
novo rukovodstvo, donosimo odluke. Sa Slobodanom Milo{evi}em imamo korektan odnos. Poma`emo mu oko su|enja, jer mislimo da je to nacionalni interes i dr`avni interes da se tamo zaista utvrdi istina, ukoliko
je mogu}e u onom selektivnom sudu, ali u svakom slu~aju odluke donosimo mi ovde, a ne on tamo... Pa, s radikalima, mi smo programski sasvim razli~ite stranke. Zna~i, ono {to nas je u tom momentu spojilo s njima je bila ta platforma nekog patriotizma, nekog ose}aja odgovornosti
prema dr`avi, a {to se ti~e programa, mi imamo dijametrijalno suprotne
programe – mi se borimo za socijalnu pravdu, za socijalno pravednu privatizaciju, oni se bore i zala`u za sasvim druge stvari. Ali mi smo u tom
momentu imali borbu protiv terorizma. Zna~i, ~uvamo integritet zemlje. Naravno da }emo izabrati partnera koji }e u tome da nas podr`i. I
to je bila SRS. To je mogao da bude i SPO, jer je on prvi figurirao kao
koalicioni partner. Me|utim, u tim koalicionim pregovorima su tra`ili
mnogo, vi{e nego {to bismo im dali. Radikali su se pojavili, prihvatili {ta
smo im ponudili i tako su postali koalicioni partner, a ne SPO. Eto, to
je tako bilo. Trgovina – klasi~na politi~ka, ni{ta drugo. S tim {to, naravno, i SPO i radikali po toj patriotskoj osnovi zaista zavre|uju i odobravanje i bili su korektni, u svakom slu~aju.
• Kako se finansirala Socijalisti~ka omladina, a kako SPS do 2000.
godine?
Ono {to je tragi~no i paradoksalno, tako smo se finansirali da smo
posle 5. oktobra ostali sa dugom od 10 miliona DM. Zna~i, svi oni koji
su odgovorni za te dugove su uglavnom oti{li, a nama je ostalo da platimo tih 10 miliona DM... Partije se ovde finansiraju od ~lanarina i donacija. Opozicione partije su dobijale novac u d`akovima iz inostranstva,
od Amerike, preko Budimpe{te, Rumunije, itd. SPS je svoju kampanju
finansirao tako|e od donacija i od ~lanarine i od onoga {to nam je pripadalo po zakonu o finansiranju politi~kih stranaka, shodno zastupljenosti u parlamentima, tako da smo se na taj na~in finansirali. Socijalisti~ka omladina se nije separatno finansirala, ve} za potrebe socijalisti~ke
omladine se odvajao odre|eni deo, kada se napravi neka akcija – da li
je neko savetovanje ili neka `urka, ili se pojavi donator iz tog mesta gde
246
Za rat je potrebno dvoje
se to pravi i on to isfinansira. Ali, to pitanje je vrlo va`no i zavre|uje pa`nju. To treba da se re{i u Srbiji. To finansiranje stranaka je vrlo va`no
pitanje, jer je va`no ko finansira, jer taj time {to finansira mo`e i da ostvari neki politi~ki uticaj. Zato je to va`no definisati. Mada je po na{em
zakonu, tada va`e}em, zabranjeno iz inostranstva dobijati novac. Svi su
opozicioni lideri dobijali novac iz inostranstva, a mi smo imali formalni
osnov ne da zabranimo partiju, nego da zatvorimo te {to to ~ine, me|utim Slobodan Milo{evi} je bio demokrata. On nikoga nije hteo da hapsi, sem {to je uhapsio Vuka i Danicu Dra{kovi}. To je poslednji put da
je nekoga uhapsio, a imao je mnogo puta razlog da bi sa~uvao dr`avu,
ne svoju partiju, nego dr`avu, da uhapsi neke ljude koji su ~inili neke lo{e stvari.
• A donacije za SPS su isklju~ivo dolazile iz Srbije?
SPS nije dobijala ni{ta iz inostranstva, nikada, ni posle 5. oktobra.
Ja bih voleo da mi dobijamo. Po{to smo sada opozicija, voleo bih da dobijamo one pare koje su dobijali opozicioni lideri u tada{nje vreme. To
bi bilo divno. Mi bismo mogli da isfinansiramo partiju, ali jednostavno
nama niko ne}e da dâ novac. Niti bi nam sada{nje vlasti dozvolile da te
pare primamo.
• Koje medije si pratio do 5. oktobra?
Sve. Uglavnom nisam gledao dr`avni Dnevnik, jer mi je bio te`ak.
Gledao sam dr`avnu TV, ne mogu da ka`em da nisam, ali su mi Dnevnici postali neukusni. Zna~i, ove informativne emisije u 19,30 h. To mi
je bilo neukusno, jednostavno nisam mogao da gledam, jer se toliko propagiralo ne{to {to nije postojalo. Propagirao se JUL, propagiralo se ne{to {to je odbijalo, ja sam znao da }e to odbiti na{e glasa~e. To je mene
li~no nerviralo i zato to nisam mogao da gledam. Ovi opozicioni su isto
to radili s koalicijom DOS. Oni su njih promovisali, tako da je to bilo podeljeno. Novine sam ~itao sve, zna~i “Politiku”, “Novosti”, “Glas javnosti”, “Blic” – sve {to je postojalo. “Danas”. To sam sve ~itao.
• Na koji si se na~in – osim medija – informisao?
Sve mogu}e na~ine sam koristio – {tampani mediji, elektronski
mediji, internet. Tada je sajt DS bio naja`uriraniji i najpose}eniji u Jugoslaviji. Zato {to su oni imali sve apdejtovano – tad i tad desilo se to i
to, malo sla`u, malo ka`u sitinu, itd., ali svi su to pose}ivali. Mi to ne koristimo sad, u ovo vreme, na pravi na~in, jer su i na{ sajt po~eli da pose}uju. Sajt DS su prakti~no ukinuli kada su do{li na vlast, a na{ sajt su
ljudi po~eli da pose}uju. Me|utim, mi ga ne punimo informacijama. To
je gre{ka.
247
Hereticus, 3-4/2006
Branko Ru`i}
• Za{to si se u~lanio u SPS ‘96. godine, dok su se drugi mladi ljudi
distancirali, a ~ak i protestvovali protiv vlade?
Su{tina je da je meni ta ideja i taj program na srcu. Zna~i, mene
to interesuje. Mene interesuje da taj program ostvarimo u praksi, u obimu koliko je to mogu}e i da gra|anima bude bolje i da stvarno postoji
ta socijalna pravda. Meni je to interes. Sva{ta se izde{avalo, ali jednostavno program je ostao. Mi smo inovirali taj program na ovom kongresu. Zna~i, uskladili ga s trendovima sada postoje}im, jer je program pisan ‘90/‘91. I jednostavno, mislim da imamo veliku {ansu, mislim da mo`emo i u Evropu s ovakvim programom i s ovakvom partijom. Naravno,
dok paralelno s tim re{avamo i neke probleme koji su breme za na{u
partiju. Zna~i, i neke odnose i neke probleme s Milo{evi}em, itd., ali u
svakom slu~aju, ovo je partija koja je ozbiljna, koja }e biti parlamentarna partija – ne ju~e, ne danas, nego i slede}ih 10, 20, 30 godina. Odgovorno se odnosimo prema toj partiji. Zna~i, danas sam u rukovodstvu,
sutra mo`da ne}u biti, ali }u biti u toj partiji. Mislim, to je su{tina. Nisam
ja neki vizionar, nisam vizionarski ulazio u tu partiju, ali sam znao da }u
u njoj biti dugo. Zna~i, ako u|em tu, odlu~io sam se da tu radim, zavr{io
sam taj fakultet, od malih nogu me je politika interesovala, otac mi je
bio diplomata, i samim tim izabrao sam, shodno mojim afinitetima, pravu partiju. To je to.
Beograd, 3. jul 2003.
Razgovor vodila:
Silvia Nadjivan
Mi}a Popovi} – Idila, 1978.
248
Vuk Fati}
Srpska radikalna stranka
Beograd
PRODALI VERU ZA VE^ERU
• Ti si se ‘93. godine u~lanio u SRS.
Da, 28. decembra 1993.
• Za{to si se u~lanio u SRS ‘93. godine?
To je bilo neposredno nakon parlamentarnih izbora za Skup{tinu
Srbije 1993. godine, koji su protekli u neverovatno nekorektnoj atmosferi, jer je tada vladaju}a Socijalisti~ka partija Srbije biv{eg predsednika Milo{evi}a poku{ala na sve na~ine da uni{ti na{u Srpsku radikalnu
stranku. Sve to su ~inili iz jednog jedinog razloga – zato {to su radikali
mesecima pre toga ukazivali na pogubnu politiku vlade Nikole [ainovi}a, koja je u Srbiji napravila nezapam}enu inflaciju. Mislim da nigde u
svetu nije zabele`ena takva inflacija. Bukvalno se de{avalo da u radnjama nema elementarnih namirnica, ljudi su se snalazili, plate su bile oko
pola tada{nje marke, bilo je gladnih, sirotinje. Rat je jo{ uvek trajao. Radikali su poku{ali ne{to da urade, a socijalisti su poku{ali na svaki na~in
da ih onemogu}e. Po~ela je represija protiv Srpske radikalne stranke.
Hap{eni su i proganjani lideri radikala, a pravljeni su i montirani sudski
procesi. Navodno su im pronala`ena silna oru`ja po kolima i stanovima.
Onda je u meni proradila neka vrsta inata protiv svega {to se de{avalo i
torture kojoj je bila izlo`ena SRS. Izbori su do{li i pro{li. Radikali su otprilike pro{li sa polovinom poslani~kih mandata u odnosu na to koliko
su ranije imali. Me|utim, opstali su i nastavili da se bore. Uz sav onaj
inat koji se u meni rodio tada, odlu~io sam da se u~lanim u SRS i pomognem u borbi protiv Milo{evi}evog re`ima. Izabrao sam radikale, jer sam
pratio politi~ki `ivot u Srbiji godinama. To me je interesovalo. Ovde je
politi~ki pluralizam obnovljen tek ‘89., ‘90. godine i to je sve bilo novo
i neo~ekivano za nas. Vremena su bila takva da su se doga|aji smenjivali jedan za drugim neslu}enom brzinom. Do{ao je rat. Ja sam imao porodi~nu ku}u u tada{njoj Socijalisti~koj Republici Hrvatskoj. Do`iveo
sam na svojoj ko`i {ikaniranja od strane Hrvata. @iveli smo u Beogradu,
a u Hrvatsku smo i{li preko leta. Ta ku}a nam je bila kao vikendica.
Do`iveo sam, recimo, da su mi ulazna vrata ku}e zapalili, maltretirali su
nas. To je bilo ‘90. godine. Na hrvatskoj TV izve{taji su naravno bili druga~iji. Tada je bila ona “Balvan revolucija” u Kninu i ja sam znao da tu
249
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
ne}e biti dobro, da su Srbi tu ponovo ugro`eni. Znao sam {ta se de{avalo tokom Drugog svetskog rata. Intimno sam ose}ao da moja politi~ka
opcija mora da naginje na tu stranu kako bi se za{titio srpski narod. De
facto, u to doba sve politi~ke stranke u Srbiji propagirale su tu neku za{titu srpskog naroda – SPO, Srpska narodna obnova (jedna od tada prvih stranaka), SRS, Demokratska stranka, koja je sada na vlasti, tada{nja Narodna radikalna, skoro sve stranke. ^ak i Milo{evi}ev SPS. Ali,
kako je vreme prolazilo, neke od tih stranaka su videle da ba{ i nije uputno da se svrstavaju na tu stranu, jer su one igrale na kartu novca, koji
je nesumnjivo stizao iz inostranstva, a inostranstvo nam definitivno nije
bilo naklonjeno. Tako su jedna po jedna odustajale od tih opcija, od te
nacionalne opcije. SRS nije. Kod nas postoji izreka “Prodao veru za ve~eru”. Ja nisam bio u tom fazonu, da tako ka`em. Izabrao sam radikale.
Nisam se pokajao ni dan danas.
• Da li si se ti – prate}i medije – sam odlu~io za ~lanstvo u SRS ili je
tu bilo uticaja nekog drugog?
Ne. Nije bilo nikakvog uticaja sa strane. Niko meni nije rekao:
“Ajmo u Radikalnu stranku!” Niti me je iko nagovarao. Ja sam do{ao
ovde sam 28. decembra. Ovo je op{tinski odbor gde sam se u~lanio. Zato sam tra`io da ovde obavimo pri~u. Pokucao sam na vrata. Oni su me
lepo primili. Popunio sam pristupnicu. Sam sâm se u~lanio. Bez ikakvog
uticaja.
• Zna~i, ti si se u~lanio ~im si napunio 18 godina?
Ne ba{ tog dana. Ja sam ro|en 13. marta 1975. godine. 13. marta
te godine, napunio sam 18 godina. Pro{lo je malo vi{e od 6 meseci i tada sam se u~lanio.
• Kako je po~ela tvoja aktivnost u SRS?
Kada sam se ve} u~lanio u SRS, rekao sam sebi da, ako sam ve}
hteo da se u~lanim, glupo je da sedim kod ku}e i ~ekam da se ne{to desi. Bolje je da se aktiviram u okviru stranke. Stalno sam dolazio u ovaj
op{tinski odbor. Bile su tu sitnije, lokalne aktivnosti, kao {to je lepljenje plakata, zakazivanje i odr`avanje tribina, izbori kad zatreba, itd. Prve
izbore sam imao pred kraj ‘94. godine. To su bili dopunski izbori za jednog odbornika u op{tini Savski Venac. Bira~ko mesto je bilo na Senjaku i tada sam video kako to izgleda. Bio sam u izbornom {tabu. Na{
kandidat je bio Dra{ko Markovi}. Te izbore smo “slavno” izgubili. On
nije pro{ao dalje, niti je postao odbornik. Ali satisfakcija je do{la posle
dve godine, kada sam tako|e bio u njegovom izbornom {tabu i kada je
pobedio. Imao sam prilike da se upoznam, da vidim kako izgleda izbor-
250
Prodali veru za ve~eru
na kampanja jedne politi~ke stranke, kako izgleda biti u izbornom {tabu, kako izgleda propaganda za jednog kandidata na izborima, i sl.
• [ta si onda jo{ radio?
Zbog svih tih aktivnosti koje sam obavljao, mene je odbor izabrao
za potpredsednika op{tinskog odbora... Mislim da je to bilo negde pred
te lokalne izbore, 1994. godine. Tada sam postao potpredsednik. Dra{ko Markovi} je bio predsednik op{tinskog odbora. Ali zbog pritiska tada{nje vlasti, Milo{evi}eve vladaju}e partije, ovde je zaista bilo mnogo
posla. Po{to u Srbiji nije bilo demokratije od zavr{etka Drugog svetskog
rata, nema je ni danas. Mi smo svu te`inu politi~ke borbe osetili na svojim le|ima. Ja sam ukupno 4 puta privo|en. Od toga, dva puta od strane
Milo{evi}eve policije i dva puta od strane DOS-ove policije. Do`iveo
sam da su mi brata izbacili s posla, jer je ~lan SRS. Odmah posle “oktobarske revolucije”. On je radio u Ministarstvu za informacije, koje je kasnije preimenovano u Biro za komunikacije. Pod nekim sme{nim izgovorom, a samo zato {to je moj brat, on je ostao bez posla. A majku su
mi pro{le godine (radila je u istoj firmi kao i moj brat) oterali u penziju, jer vi{e nije mogla da izdr`i pritiske od strane DOS-a. Prili~no sam
to osetio i na svojoj ko`i.
• Iz kojih razloga si ti ta ~etiri puta bio privo|en?
Prvi put je to bilo 13. juna 1995. To je godina najve}ih pritisaka
Milo{evi}eve vlasti na SRS, koja je u to vreme bila i njegov najve}i kriti~ar. [e{elj je bio uhap{en krajem ‘94. godine i bio osu|en na {estomese~nu robiju. Po~etkom februara ‘95. godine, pu{ten je. Tada je ve} bila zategnuta situacija. Ho}e pasti Krajina, ne}e pasti Krajina. Te 1995.
bila je akcija “Bljesak”. Nakon te usta{ke akcije, po~eli smo da organizujemo niz tribina kako bismo pozvali narod Srbije da pomogne Srbima
preko Drine, pogotovu u Krajini, jer su zaista bili u okru`enju. Tokom
jednog mitinga u Gnjilanu na Kosovu, [e{elj, Tomislav Nikoli} i nekoliko strana~kih vo|a uhap{eni su. Zbog tog njihovog hap{enja, stranka
je u znak protesta organizovala miting ispred Savezne skup{tine na Trgu
Nikole Pa{i}a, 13. juna 1995. Dolaze}i na taj miting sa kolegom Zoranom Mi{i}em, koji je tako|e iz ovog op{tinskog odbora, mene je privela policija koja je obezbe|ivala Predsedni{tvo Srbije, ~ija zgrada se nalazila u neposrednoj blizini mesta gde }e miting biti odr`an. Nas dvojica
smo privedeni zato {to smo nosili ~etni~ku zastavu, koja nije bila ~ak ni
klasi~na ~etni~ka zastava, ve} je imala strana~ko obele`je – dvoglavog
belog orla, ali je bila na crnoj pozadini umesto na plavoj, koja je strana~ka. Oni su to shvatili kao provokaciju, da }emo dizati pobunu, da }e padati krv, i sl. Priveli su nas. Na svu sre}u, nisu nas dugo dr`ali, jer razlog
251
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
je bio sme{an. Otprilike, dr`ali su nas par sati, negde do po~etka mitinga. Propustili smo po~etak mitinga, nekoliko govornika, ali su nas pustili nakon toga. Sve se svelo na pretnje. Nismo dugo ostali. Sli~no se ponovilo 17-18. septembra iste godine. Ne znam ta~no datum. Tih dana je
trebalo da se odr`i miting SRS povodom pada Krajine. Gost na mitingu je bio Vladimir @irinovski iz Rusije. Da bismo obavestili gra|ane da
}e miting biti odr`an, mi smo lepili plakate. Desilo se jedne ve~eri da sam
ja, zajedno sa jo{ dvojicom-trojicom strana~kih aktivista, lepio plakate
u blizini policijske stanice na op{tini Savski venac. Stra`ar ispred policijske stanice priveo nas je zbog lepljenja plakata. Dr`ali su nas nekih sat,
sat i po vremena. Niko nas nije maltretirao niti ispitivao. Samo smo stajali tamo pod stra`om. Ispalo je da su policajci uglavnom nama naklonjeni, tako da nam se koli~ina plakata prepolovila, jer svaki od njih je tra`io plakat da ga zalepi kod ku}e. Mi smo im davali, jer to je na{a praksa.
Kada do|e neki simpatizer i tra`i plakat, mi mu ga damo, jer to je bolje nego da skida neki plakat koji smo mi zalepili. Kada nas je napokon
primio na~elnik, tj. komandir koji je bio de`uran to ve~e, rekao mi je:
“Veruj mi, ja bih vas odmah pustio, ali ne mogu jer }e stra`ar da ka`e –
ja ih priveo, a komandir ih odmah pu{ta!” Dr`ali su nas, dakle, ni zbog
~ega i ni zbog ~ega smo tamo sedeli sat i po vremena. Pu{teni smo bez
ikakvih problema i bez ikakvih posledica.
• Da li je to bio i informativni razgovor?
Ne, to je bilo samo privo|enje, a informativne razgovore sam imao
samo u okviru privo|enja od strane DOS-a. To je bilo krajem novembra pro{le godine. Dakle, prvi put su me priveli 2002. godine i to u stanicu policije u Zemunu. Jedno vreme sam bio pomo}nik urednika strana~kog lista “Velika Srbija”. Oti{ao sam u vojsku i onda sam razre{en
zbog objektivnih razloga i nemogu}nosti da obavljam taj posao. Nisam
se prakti~no ni vratio iz vojske – falilo mi je jo{ nekih mesec dana do
odslu`enja vojnog roka, a oni su poslali patrolu policije na moju adresu.
Desilo se slu~ajno da sam tada bio na odsustvu, ali naravno nisam bio
kod ku}e. Bilo je negde oko 23 ~asa, a po{to imam 28 godina, u to doba
se ne vra}am ku}i. Naleteli su na moje roditelje, koji su bili upla{eni njihovom pojavom, jer policija ume da bude neprijatna kada dolazi po nekoga. Ostavili su mi poziv da se javim. Javio sam se nekoliko dana kasnije. Nisu mi, naravno, mogli ni{ta, jer dok god sam vojnik na{e vojske
ne podle`em zakonima koji va`e za civile, ve} isklju~ivo vojnim zakonima. Zato sam i oti{ao, jer sam znao da mi ne mogu ni{ta. Njih je interesovalo oko pisanja tog lista “Velika Srbija”. Bio je tu ~lanak koji im je
zasmetao. Bio sam priveden na informativan razgovor da bi oni saznali
ko je napisao taj ~lanak, u kom broju novina je iza{ao, ko je odgovoran
252
Prodali veru za ve~eru
za to, itd. To je bilo prvo privo|enje, a drugo privo|enje je bilo 22. aprila ove godine. Po{to sam jedno vreme bio zaposlen u preduze}u “Zemunski informativno-poslovni sistem”, pomo}u tog informativnog razgovora oni su `eleli da do|u do saznanja da li sam ja tamo fiktivno bio
zaposlen ili sam zaista tamo radio. To je, naravno, bio formalni razlog.
Radilo se o zastra{ivanju ~lanova stranke. Osim mene, bilo je privedeno jo{ oko 130 ljudi. Na kraju su direktora tog javnog preduze}a, koji je
tako|e ~lan na{e stranke, uhapsili i dr`e ga ve} nekih mesec dana u zatvoru.
• Da li to ima veze sa atentatom na premijera Zorana \in|i}a?
Ne, nema nikakve veze. Navodno krivi~no delo zbog kojeg je on
uhap{en i zbog kojeg smo mi privo|eni na te informativne razgovore desilo se mnogo pre toga, tako da nema nikakve veze sa atentatom na \in|i}a.
• Koje su bile tvoje funkcije u SRS do 5. oktobra?
Bilo je tu mnogo funkcija. Da se vratim na tu 1994. godinu, kada
sam postao potpredsednik op{tinskog odbora. Ja sam bio potpredsednik
odbora od 1994. pa sve do bombardovanja 1999. Onda sam iz li~nih razloga podneo ostavku i jedno vreme sam bio obi~an ~lan. Ali po{to smo
mi u stranci kao jedna velika porodica, tu svako zna svakog. Nije bitno
{ta si po funkciji, bitno je da samo dobro obavlja{ svoj posao. SRS je tada u~estvovala u republi~koj vlasti. Bila je u koaliciji sa JUL-om i SPSom. Kada je po~elo bombardovanje, moj brat i ja smo se prijavili u vojsku Jugoslavije kao dobrovoljci da bi nas poslali na Kosovo da branimo
zemlju. Me|utim, desilo se to da se zaista veliki broj njih prijavljivao, pa
vojska nije imala kapacitete sve da primi. Onda su oni doneli naredbu
da se kao dobrovoljci mogu primati samo oni koji su ve} odslu`ili vojni
rok, a oni koji nisu (ni ja ni moj brat jo{ uvek nismo tada odslu`ili), nisu
mogli da budu primljeni. Ve} su imali regrute martovske klase, koji su
tek stigli i nisu mogli dodatne regrute da obu~avaju. Po{to za mene nije dolazilo u obzir da sedim dokon, a vojska nije htela da me primi, onda sam razmi{ljao kako bi bilo najbolje da u~estvujem. Majka mi je radila u Ministarstvu za informacije pri republi~koj vladi, gde je ministar
bio Aleksandar Vu~i}, pa sam ja odlu~io da tamo budem dobrovoljac,
volonter. Poznajem engleski jezik i ruski dosta dobro, a tamo se tih dana desila prava oseka kadrova. Mnogi su se popla{ili, pa su uzimali bolovanja, odsustva, godi{nje odmore, itd., samo da bi bili van Beograda,
jer su nam dojavljivali iz NATO pakta da }e bombardovati Ministarstvo
informacija. Po{to nije bilo toliko kadrova kao u mirnodopsko vreme,
oni su nas do~ekali “ra{irenih ruku”. Po~eo sam da radim tamo. Vu~i}
253
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
je kao ministar bio upoznat s tim. Primio je mene i mog brata bez ikakvih problema. Imali smo zadatak da pratimo izve{tavanje inostranih
TV stanica. Ja sam bio zadu`en da pratim informativne emisije TV CNN,
BBC, Sky News i EuroNews. Te ~etiri televizije sam ja pokrivao i nedugo zatim sam imenovan za ~lana generalnog sekretarijata SRS. To je
funkcija koju sam dobio 1999. i dan-danas, posle dva reizbora, jo{ uvek
sam to. To sam radio sve do kraja rata – juna, jula. U stvari, realno to
sam radio sve do kraja avgusta. Rat se zavr{io kako se zavr{io. Ja sam i
dalje to radio...
• ... i dalje si pratio izve{taje?
Da, da. Mi smo to radili, tj. ja sam to radio sve do kraja avgusta.
U avgustu, po{to smo do{li na ideju da napravimo strana~ku video produkciju, krenula je emisija “Radikalski talasi”. Aleksandar Vu~i} je izabrao mene i mog kolegu Neboj{u Stefanovi}a da vodimo ceo taj projekat. To je krenulo. U po~etku je i{lo jednom nedeljno na beogradskoj
TV Palma, s tim {to su bile dve reprize u toku nedelje. Posle toga je krenulo dva puta nedeljno... Dva puta nedeljno je bio redovni termin, pa
jo{ plus prema potrebi... Pred izbore, i{le su emisije svakog dana, ponekad ~ak dve-tri emisije dnevno. To je bila produkcija “jeziva”. Za godinu dana, imao sam dva slobodna dana. To je bila katastrofa. Onda smo
pokrenuli emisiju “Zemunska hronika”...
• “Radikalski talasi” – kakva je to emisija bila?
To je bio politi~ki magazin. Teme su bile raznovrsne – od spoljnopoliti~kih odnosa do doga|aja u svetu, preko unutra{njih politi~kih odnosa do izbora... Naravno, izbori su bili glavna tema. Neka de{avanja na
doma}oj politi~koj sceni. Bilo je i privrednih priloga. Recimo, poljoprivreda je bila vrlo zastupljena. Mislim da je ~ak jedno vreme u svakoj epizodi “radikalskih talasa” i{ao bar jedan prilog vezan za poljoprivredu.
Industrija, obnova zemlje posle rata... Ceo spektar najraznovrsnijih tema. Kada bi se desila neka ekolo{ka katastrofa, kao {to je bio onaj izliv
otpadnih materijala 2000. godine, u Rumuniji ili Bugarskoj, pa nam je
Tisa bila zaga|ena dve nedelje... To je bila katastrofa... I to je bio prilog.
Pa onda socijalni prilozi o nezbrinutoj deci, nacionalnim manjinama. Mislim da sam imao ~etiri, pet priloga samo o Slovacima. O Romima sam
prestao da brojim. Bilo je priloga o izbeglicama s Kosova... Bilo je najraznovrsnijih tema. Onda je do{la “Zemunska hronika”... Dok smo “Radikalske talase” radili Neboj{a i ja, to nije bio jo{ uvek neki problem.
Onda je krenula “Zemunska hronika”, kao informativna emisija op{tine Zemun, u kojoj su tada na vlasti bili radikali. Vu~i} je odlu~io da Neboj{a preuzme “Zemunsku hroniku”, a meni je natovario na vrat, da ta-
254
Prodali veru za ve~eru
ko ka`em, kompletne “Radikalske talase”, koji su ba{ bili masivna emisija, masivan projekat. To je bio jeziv posao!... To je bio po~etak 2000.
godine. Februar, mart... Znam da je jo{ uvek bilo prohladno, ali ne toliko... Neboj{a je radio “Zemunsku hroniku”, ja “Radikalske talase” sve
do maja, juna 2000. godine, kada je dr`ava preuzela kontrolu na TV Studio B. Neboj{a je ponovo morao da menja svoje radno mesto, pa je postao urednik Informativnog programa TV Studio B, a meni su “na grba~u dali” jo{ i “Zemunsku hroniku”. Vodio sam dve emisije. Izlazio sam
na kraj sve do avgusta 2000. godine, a onda je krenula predizborna kampanja SRS, pa sam pored “Zemunske hronike” i “Radikalskih talasa”
morao da pravim jo{ gomilu propagandnih emisija pred izbore, putovanja strana~kih lidera po raznim mestima Srbije i tada su mi emisije i{le
bar jednom dnevno. De{avalo se i dve, tri emisije dnevno. I ~etiri ponekad. Spotovi i sve {to je trebalo... Da, na TV Palma.
• Koliko su te emisije trajale?
Specijalne predizborne emisije su trajale otprilike po pola sata.
“Radikalski talasi” su trajali izme|u sat i sat i po vremena. “Zemunska
hronika” je trajala televizijskih sat vremena, zna~i oko 55 minuta. Spotovi onoliko koliko obi~no traju – najvi{e 30 sekundi i to je bilo mnogo.
• Da li si ti imao neki medijski trening ili si direktno iz {tampanih medija pre{ao na audiovizuelne?
Meni je taj televizijski, novinarski trening trajao “u hodu” od po~etka “Radikalskih talasa” pa do dan-danas. Mene su obu~avali moj prvi, tada{nji monta`er, koga smo zvali Boske, jer je bio izbeglica iz Bosne, i doajen snimateljstva na RTS-u, ^edomir Filipovi}, koji je svojevremeno snimao Tita. Tito ga je svuda vodio sa sobom. Onda je snimao
Milo{evi}a i potom smo ga mi uzeli da radi “Radikalske talase”. On me
je u~io po~ev{i od najsitnijih finesa – kada radim prilog, kako treba da
stojim, kako se rukuje kamerom, kako se dr`i mikrofon, koju ruku smem
da okrenem a koju ne. Bukvalno sitnice. Ako ti i ja ovako pri~amo, a on
je tamo, ja ne smem da dr`im mikrofon u desnoj ruci, jer kamera snima
da ja gledaocima pokazujem lakat, a to je nepristojno. Da mikrofon mora da bude na istoj razdaljini u odnosu na mene i na tebe... To je bilo
sveobuhvatno gradivo. Kasnije, uz snimatelja Marka Kosti}a sam po~eo
vi{e da se zanimam za kameru, pa sam pro{ao taj skra}eni kurs za snimatelja, za rukovanje kamerom... [to se ti~e novinarskog dela posla, kako se pravi prilog, tonski delovi, pokrivalice, itd. to sam u~io od Mir~eta, Bosketa – mog prvog monta`era i od profesionalnih novinara koji su
bili tu da pomognu pri osnivanju “Radikalskih talasa”. To su bili Nata{a
Savi} sa BK Televizije, Jasna Popovi}, koja je sada na Info 24, Ksenija
Vu~i}, supruga Aleksandra Vu~i}a...
255
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
• Sa kojim medijima ste sara|ivali – u smislu dobrih kontakata?
SRS ima kontakte sa svim nacionalnim televizijama koje postoje
u Srbiji. Ima kontakte sa televizijama u Crnoj Gori, sa skoro svim dnevnim listovima u ovoj zemlji i sa nekim radio stanicama. Nekad su ti odnosi bolji, nekad su gori. Mo`emo da probamo kod svih da plasiramo
neku informaciju koja je nama bitna, a pitanje je da li }e je oni objaviti.
Kontakti postoje, sve zavisi od ure|iva~ke politike. Kada su i{li “Radikalski talasi”, emisija je emitovana na TV Palma. Tu je bila premijera,
ali se emitovala i na preko 30 lokalnih televizija po Srbiji. Skoro cela Srbija je bila pokrivena, osim jednog dela Kosova i Metohije i to iz objektivnih razloga, jer je tamo okupacija od strane KFOR-a.
• Kako si ti do`iveo studentski protest ‘96./‘97. godine?
... Da krenemo od izbora. Kada su se zavr{ili lokalni izbori, ja sam
bio u Izbornom {tabu na{eg kandidata Dra{ka Markovi}a, koji je pobedio i prvi put je SRS postala parlamentarna u op{tini Savski venac. Me|utim, o~iglednim prevarama na izborima, Milo{evi}ev re`im je poku{ao da poni{ti narodnu volju iz jednostavnog razloga {to su po prvi put
u istoriji, od zavr{etka Drugog svetskog rata, oni izgubili Beograd. To
nisu smeli da dozvole sebi. Poku{ali su da prevare narod. Ja sam bio sre}an {to je SPS izgubio, jer sam pomalo naivno gajio nadu da }e, ako opozicija do|e na vlast u Beogradu, sve i}i mnogo bolje i da }e sve biti mnogo demokratskije. Mi smo do{li na vlast u op{tini Zemun. To mi je bilo
jo{ dra`e, ali mi je bilo najdra`e {to smo u{li u op{tinu Savski venac, jer
je to bio direktni proizvod mog rada. Onda se desilo poni{tavanje izbornih rezultata i bio sam vrlo iritiran time. Prvo su krenuli protesti koalicije “Zajedno”. Odmah sam znao da nema ni{ta od na{eg pridru`ivanja
protestima koalicije “Zajedno” zbog njihovog odnosa prema nama, koji je zaista bio poni`avaju}i. Hteli su da nas predstave kao divljake za
koje se ne zna uop{te {ta rade u Srbiji. Njihova predstava je bila otprilike: oni su fini, dobri, lepi, ovakvi-onakvi, a mi smo idioti koji su ju~e
si{li s grane, pretvorili se od majmuna u ~oveka i sada ni sami ne znaju
{ta ho}e. Znao sam da od na{ih protesta zajedno s njima nema ni{ta.
Stranka je osudila poku{aj prevare od strane SPS-a, ali nije htela da ide
zajedno u proteste s koalicijom “Zajedno”. Onda je navodno spontano
krenuo studentski protest i u po~etku, dodu{e ne javno, jer mi se nikada ne izle}emo s izjavama, on je nai{ao na simpatije u okviru stranke.
Ali onda smo saznali da je lokalna ispostava ameri~ke CIA-e delimi~no
finansirala taj studentski protest i to nam je bio razlog da promenimo
stavove u odnosu na njih. Nismo ih ni{ta specijalno napadali, ali nismo
hteli ni da ih podr`imo. Ja sam imao tu sre}u, tokom deset godina provedenih u SRS, da se zaista nikada nije desilo da neki strana~ki stav odu-
256
Prodali veru za ve~eru
dara od mog li~nog. Zaista nikada. Kada se desi bilo {ta u ovoj zemlji,
bukvalno onaj moj prvi ose}aj ili prva misao koja mi padne na pamet u
vezi s tim, ja mogu da potpi{em da }e to biti zvani~ni stav stranke. Zaista sam imao tu sre}i i nikada se nisam pokajao.
• Kako ste saznali da je studentski protest bio finansiran od CIA?
Zato {to smo imali odli~nu informativnu slu`bu. I dan-danas je
imamo. Bili smo u stanju da dolazimo do podataka do kojih drugi nisu
mogli do}i, jer imali smo svuda svoje ljude i danas imamo svuda svoje
ljude, hrabre ljude koji nas na vreme obave{tavaju o svemu {to se de{ava i koji imaju petlju da nam ~ak i nabave dokaze za to {to tvrde. Do{li
smo do nekih njihovih dopisa. Dostavljeni su nam od strane ljudi koji su
bili bliski studentskom protestu. Tako smo znali {ta se de{ava. Kasnije su
se oni potukli oko te pomo}i. Izbila je tu~a izme|u sada{njeg potpredsednika vlade, ^edomira Jovanovi}a i njegovog imenjaka ^edomira Anti}a, koji su tada bili vo|e studentskog protesta. ^edomir Jovanovi} tada jo{ uvek nije bio zvani~no pristupio Demokratskoj stranci. Oni su se
potukli oko nekih mobilnih telefona i pejd`era, pa je ^eda Jovanovi}
“{etao” masnicu ispod oka dobrih desetak dana... Kasnije su se oni i razdvojili. ^edomir Anti} je pokrenuo Studentski politi~ki klub, a ^eda Jovanovi} je pristupio \in|i}evoj Demokratskoj stranci i sada je potpredsednik tamo i potpredsednik vlade. Napredovao ~ovek!
• Koji odnos je SRS imala prema OTPOR-u, zna~i prvo prema studentskom pokretu a onda prema masovnom pokretu OTPOR?
Nemoj da brka{ ta dva pojma. Izme|u kraja studentskog protesta
do nastanka OTPOR-a postoji vremenska distanca. [to se OTPOR-a ti~e, prema njima sam oduvek imao odbojan stav. Bilo je jasno da je OTPOR stvorila Demokratska stranka, a ako postoji stranka koja mi je odvratnija od Demokratske stranke, onda je to Gra|anski savez Srbije, a
i za njih sam ~uo da su u~estvovali u stvaranju OTPOR-a. Tako da ~im
sam to saznao, sve mi je bilo jasno.
• Za Gra|anski savez Srbije sad prvi put ~ujem da su u~estvovali u
formiranju OTPOR-a...
Gra|anski savez Srbije je stranka koja ima najmanje upori{ta u
bira~kom telu u Srbiji, koje se ne meri procentima, ve} promilima, ako
mo`e i time. Uprkos toj mizernoj podr{ci u bira~kom telu, Gra|anski
savez Srbije je uvek uspevao nekom svojom igrom da prigrabi sebi najzna~ajnije funkcije. Na primer, Goran Svilanovi}, ministar spoljnih poslova dr`avne zajednice, predsednik je Gra|anskog saveza. Nata{a Mi}i}, koja je predsednica Skup{tine Srbije i v.d. predsednika Srbije, tako|e
257
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
je uticajan ~lan Gra|anskog saveza. Radmila Hrustanovi}, gradona~elnica Beograda, tako|e je iz Gra|anskog saveza. Zna~i, sve same bitne
dr`avne funkcije, a stranka bez ikakvog uticaja u narodu. To je neverovatno, ali de{ava se!
• Za{to je SRS vi{e puta tokom ‘90-ih i{la u koalicije sa SPS-om?
SRS je samo jednom bila u koaliciji sa SPS-om. To je bilo posle republi~kih izbora 1997. Ta koaliciona vlada je formirana po~etkom 1998.
Januar ili februar, ne se}am se ta~no. A oni nama poku{avaju da la`no
nametnu koaliciju sa SPS-om 1991., 1992. i 1993., {to u su{tini nije bilo
ta~no. 1992., na nivou savezne dr`ave, Demokratska stranka je bila u
koaliciji sa SPS-om, pa je onda ~ak ‘92. ili ‘93. bila i na republi~kom nivou. Tu su bili pregovori i tada ~uveni \in|i}ev zakon o privatizaciji kojim je poni{tena sva prethodna privatizacija i unaza|ena za nekoliko godina. Prva zvani~na koalicija sa SPS-om desila se 1992. godine i to ba{
na Savskom vencu. Tu su u lokalni parlament u{li SPO i SPS. To su bile
koalicije koje su zaista bile takve kakve jesu. SRS je imala svoju odluku
1992. i 1993. da podr`i manjinsku vladu SPS. Ne da pristupi koaliciji, ve}
da podr`i manjinsku vladu, ali pod odre|enim uslovima. Ti uslovi su da
se nastavi pru`anje pomo}i Srbima u ratom zahva}enim podru~jima, u
Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, da se nastavi dr`avna politika na Kosovu i Metohiji – zna~i, politika koja }e spre~iti otcepljenje
ju`ne pokrajine, i da se poku{a ostvariti neki ekonomski oporavak zemlje. SPS je tada pristao na to i SRS je podr`avala manjinsku vladu sve
do trenutka dok SPS nije prekr{io obe}anje, tj. kada je katastrofalnom
ekonomskom politikom Nikole [ainovi}a do{lo dotle da mi dobijemo inflaciju kakvu svet ne pamti, gde nam je najve}a nov~anica bila od 500
milijardi dinara, a mislim da nije vredela ni jedan dolar. U privredi su
bili katastrofalni odnosi. Tada je SRS ukazala socijalistima da je dogovor prekr{en. Nismo mi hteli odmah da im uskratimo podr{ku, ve} smo
im rekli da smene Nikolu [ainovi}a i njegovu vladu, a mi }emo podr`ati
novu vladu. Rekli smo da je smene do tad i tad, jer nismo ni mi mogli
unedogled. “Ako ih ne smenite do tad i tad (mislim da je rok bio nekih
mesec dana), mi idemo na ru{enje vlade.” Milo{evi} je da bi se spasao,
a nije hteo da ru{i [ainovi}evu vladu na taj na~in, raspustio Skup{tinu i
zakazao izbore, koji su trebali, prakti~no, da se odr`e tek za tri godine,
a on ih je zbog toga zakazao ranije. Krenula je ta haranga protiv SRS.
Ja sam se u~lanio u stranku iz inata i tako je sve po~elo.
• Iz kojih razloga je formirana koalicija ‘98. godine?
1998. godine po~eli su napadi {iptarskih terorista na Kosovu i Metohiji. Tu je bila opcija posle izbora... Socijalisti su hteli da u|u u koali-
258
Prodali veru za ve~eru
ciju sa SPO-om. A situacija na Kosovu je postajala sve gora i gora. SPO
je po~eo da ih ucenjuje. Njihovi zahtevi su postajali sve vi{i, vlada nije
bila formirana dobrih jedan, dva meseca i nije imao ko da reaguje na tu
{iptarsku pobunu. Mi smo tada iza{li sa idejom da ~etiri najja~e stranke
u Skup{tini Srbije naprave koncentracionu vladu – vladu narodnog jedinstva. Tu bismo bili mi, SPS, JUL i SPO, a da prioritet i osnovni program te vlade bude re{avanje situacije na Kosovu i Metohiji. SPO nije
hteo ni da ~uje za to, jer su oni tako|e i{li na koalicionu vladu, ali u njoj
ne bi bili mi, ve} Nova demokratija, koja je sada tako|e ~lanica DOS-a,
samo {to su promenili naziv – sada su Liberali Srbije. Njihov predsednik je sada ministar policije. On je tada, ~ini mi se, bio potpredsednik
vlade. Biv{e vlade. Onda je SPO i{ao na tu kartu. Me|utim, socijalisti
su bili skloniji da u|u u koaliciju sa SPO-om, dok on nije po~eo da ih
ucenjuje. U jednom trenutku im dozlogrdilo to ucenjivanje. Obavili su
razgovore s nama. Ti razgovori su uspeli. Mi smo jo{ jednom ponudili
SPO-u da u|e u koncentracionu vladu. Naravno, to nismo hteli sa Novom demokratijom, jer je to bila stranka koja je samo pravila afere. ^uvena afera oko “Lutre”, firme Du{ana Mihajlovi}a. SPO nije hteo i mi
smo u{li u vladu sa SPS-om i JUL-om, s tim {to nam je glavni prioritet
bio re{avanje situacije na Kosovu i Metohiji i samo zbog Kosova i Metohije smo u{li u vladu.
• Kakva je koncepcija bila za re{avanje problema na Kosovu?
Osnovni problem na Kosovu su bile te teroristi~ke bande. Otprilike te godine, osnovana je tzv. Oslobodila~ka vojska Kosova i krenuli
su sa maltretiranjem srpskog `ivlja tamo, sa teroristi~kim akcijama, ubistvima, itd., a po{to dr`ava nije reagovala, jer nije imao ko da reaguje s
obzirom na to da nije formirana vlada, ljudi su se sami organizovali – bile su seoske stra`e... Bilo je obra~una kao na Divljem zapadu. [iptarska
banda se okupi i napadne selo, bez problema. Poubija celo selo. Moralo
se ne{to preduzeti. Za po~etak, mi smo hteli da poka`emo narodu tamo
da je dr`avno rukovodstvo uz njih. Bila je cela jedna turneja predstavnika Vlade republike Srbije po Kosovu i Metohiji. Kada su videli [e{elja
tamo, to je bilo neverovatno. Retko ko se usu|ivao da ide tamo. Mislim
da je, od Milo{evi}a 1989. godine, kada je oti{ao na Gazimestan, retko
koji visoki dr`avni funkcioner, kao {to je potpredsednik vlade, obilazio
pokrajinu. Onda se krenulo i sa ozbiljnijim akcijama policije na uni{tavanju tih teroristi~kih bandi, koje su okon~ane za vreme NATO agresije. Tada su u jednom trenutku potpuno razbijene bande OVK-a. Me|utim, posle dolaska KFOR-a ponovo je o`ivela njihova aktivnost, ~ak su
i legalizovani u Kosovskom za{titnom korpusu. Na{e vojske i policije nije bilo tamo i de{ava se {ta se de{ava.
259
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
• Za{to je bio uveden novi Zakon o javnom informisanju ‘98. godine?
Pa, u stvari, te mere koje su bile obuhva}ene zakonom nisu po~ele tada, ve} su po~ele zajedno s ratom. Propaganda je vrlo va`an ~inilac
u ratnoj ma{ineriji. Tada je postojao jedan plan da se dr`ava Srbija napadne, da tako ka`em, propagandno putem velikog broja predajnika –
televizijskih, radijskih, itd., koji su podignuti na granici Srbije. Bilo ih je
na Dunavu, s hrvatske strane. Bilo ih je u BiH – njih je podigao SFOR.
Bilo ih u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji. U Albaniji ih nije bilo, jer
oni i ne znaju {ta to zna~i, kako to izgleda. U koordinaciji sa odre|enim
brojem lokalnih TV i radio stanica, koje su bile naklonjene tada{njoj opoziciji, a finansirane izme|u ostalog i donacijama iz inostranstva, navodno radi ru{enja Milo{evi}evog re`ima, po~ela je da se vr{i propaganda
protiv akcija na{e policije na Kosovu. To je trajalo mesecima. Do agresije je trebalo da do|e ve} u oktobru 1998. Ali tada je do{ao Holbruk.
Ne{to su pregovarali. Bila je posmatra~ka misija na Kosovu sa Vokerom.
Nastalo je jo{ 300 problema. To je odlo`ilo agresiju do prole}a. Otprlike
po~etkom 1999. godine, kada je postalo izvesno da ne}e pro}i bez bombardovanja, da oni svoju NATO vojsku `ele po{to-poto da postave na
Kosovu, Zapad je po~eo da se priprema za rat i to upravo uz pomo} tih
njihovih emisija na srpskom jeziku. “Glas Amerike” i “Doj~e Vele” su
imali takve emisije. Da bi im se dr`ava Srbija suprotstavila na neki na~in, zabranjeno je reemitovanje tih emisija. Naravno, to nije uspelo da
spre~i da one budu gledane, ali je makar spre~eno da one budu reemitovane na na{oj teritoriji. Efekat nije bio bogzna kakav, ali se ne mo`e
re}i da nismo ni{ta poku{ali. Onda su jedno vreme, mislim ba{ za vreme
rata, bili anga`ovani i ~itavi lete}i studiji koji su emitovali program sa
Avaks aviona NATO pakta, koji su leteli iznad BiH i Jadranskog mora.
Emitovali su program koji je bio ograni~enog karaktera – trajao je samo
6 sati dnevno – u kome su obja{njavali ciljeve agresije i “prosipali mudrosti” narodu u Srbiji kako ih Amerikanci vole i kako ih upravo zbog
toga bombarduju. To nije imalo nekakvog uticaja. Po{to je planom iz
Rambujea kao krajnji cilj predvi|eno da NATO ne bude samo na Kosovu, ve} da ima slobodu prolaza i zadr`avanja na celoj teritoriji Jugoslavije, mi smo smatrali da agresija na na{u zemlju nije okon~ana ni posle
potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dolaska KFOR-a na Kosovo,
jer su i te emisije nastavile da imaju takav karakter. Po{to je ta zabrana
reemitovanja bila regulisana vladinom uredbom, mi smo re{ili da donesemo novi zakon o javnom informisanju koji }e, izme|u ostalih uredbi,
imati i tu. Nije to bila su{tina tog zakona. Su{tina se uglavnom svodila
na ispravljanje gre{aka, ukoliko se desi da neko la`no okleveta nekog.
Tada je izlazila dnevna novina “Dnevni telegraf”, koja se kod nas zove
260
Prodali veru za ve~eru
“`uta {tampa” i koja bukvalno nije imala milosti. “Lupala” je raznorazne gluposti, pa su ~ak jednog dana na naslovnoj strani objavili sliku starice koja je vr{ila veliku nu`du iza nekog `buna na Kalemegdanu. Sa sve
imenom i prezimenom. Osnovna svrha zakona o javnom informisanju je
bila da se to izbegne.
• Nisam sad dobro razumela to u vezi sa staricom...
Njihov foto-reporter je snimio staricu kako vr{i veliku nu`du na
Kalemegdanu i to je iza{lo na naslovnoj strani, {to je stvarno bilo van
svakog ukusa i kriterijuma. Tekst je otprilike bio: “Evo, vidite kakav
smo mi narod!”. Da bi se izbegli takvi slu~ajevi, mi smo re{ili da donesemo taj zakon o javnom informisanju, koji se nije mnogo razlikovao od
prethodnog zakona. Jedina razlika je bila u tome {to je sudu nalo`eno
da mnogo efikasnije obavlja svoj posao. Zna~i, da se ranije desio takav
slu~aj, o{te}ena strana – tj. ta starica imala bi pravo da tu`i “Dnevni telegraf”. Me|utim, po tada{njim zakonima, sudstvo je bilo vrlo neefikasno. Taj proces bi mogao da se odugovla~i niz godina, pa bi moglo da se
desi da konkretno ta starica umre u me|uvremenu i nikom ni{ta. Taj
novi zakon je ubrzao sudske procese i to fantasti~no. Mislim da je spor
morao da bude re{en u roku od 24 ili 48 sati. Oni su poku{ali da predstave taj zakon kao gu{enje slobode medija, {to naravno nije bilo. Sloboda je i dalje bila zajam~ena, ali je bila mnogo nagla{enija i odgovornost. ^im je DOS do{ao na vlast, ukinuli su zakon o javnom informisanju,
ali se ispostavilo da su ukinuli samo mali broj ~lanova tog zakona. Veliki broj ~lanova je ostao na snazi, upravo zbog toga {to pojedina glasila ne bi mogao da bude registrovan kada bi se ukinuo taj zakon, i mnoge
norme normalnog `ivota ne bi mogle da budu po{tovane ukoliko bi taj
zakon bio u potpunosti ukinut. Tako da je do{lo do jedne ~udne pravne
situacije, gde je zakon o ukidanju zakona o javnom informisanju glasio
“Zakon se ukida, ali se ne ukida.” Da bi mogli da ka`u da je [e{eljev i
Milo{evi}ev zakon o javnom informisanju ukinut. Ostale su neke odredbe, ali to nije ni bitno. Sli~na situacija je bila sa ~uvenim zakonom o univerzitetu.
• Kako je mogu}e da su novinari, odnosno redakcije odgovorni za
izjave koje su n. pr. politi~ari dali, a ne osobe koje su te izjave dale?
Zavisi kako oni to iskoriste. Ba{ po zakonu. Ako bi oni naveli da
je to rekao taj i taj, onda nema odgovornosti na njima. Ali, ako oni ne
navedu da je to rekao taj i taj, nego to uzmu kao “lead”, kao informaciju... Mogu da do|em, recimo, ja kod tebe i ka`em: “Silvija, sutra bra{no
poskupljuje 150%”, i ti napi{e{ u novinama: “Vuk Fati} je rekao da sutra bra{no poskupljuje za 150%” i to nije ta~no, onda ti ne odgovara{
261
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
niza{ta. Ali, ako ti stavi{ na naslovnu stranu samo “bra{no poskupljuje
150%”, onda je novina kriva.
• Zato {to se ne zna izvor...
Naravno. Ako ti upozori{ nekoga da je to kr{enje zakona, a on
ipak prekr{i zakon, ti nisi kriv, nema tvoje odgovornosti. Ali ako ne navede{ izvor, tj. ispadne da si ti prekr{ila zakon, kriva si.
• Zna~i, uglavnom se radilo o tome da se navedu izvori odakle su informacije dolazile.
Otprilike. Premda nije ba{ tako “sirovo” kao {to si ti sada to predstavila. Manje-vi{e to je to. Ako se da naznaka odakle ne{to poti~e, to
mo`e, ali i ne mora da bude 100% pouzdano. Onda nema problema. Ali
ako se informacija postavi kao 100% pouzdana, to je ve} problem.
• To je bio problem u prethodnim godinama, da su informacije objavljivane bez dokaza?
Apsolutno. Drugo, zakon je {titio pravo na privatnost. Ne mo`e{
da napadne{ nekoga tek tako. Potrebni su ti dokazi. Slu~aj starice na Kalemegdanu. Ista pri~a je bila sa Zakonom o univerzitetu, gde je dr`ava
kao osniva~ fakulteta preuzela kontrolu nad njim, {to je sasvim logi~no.
Oni, tj. opozicija, odnosno sada{nja vlast, digli su halabuku oko toga... I
ranije su postojale tri kategorije studenata. 1. Studenti koji se finansiraju iz bud`eta, kojima dr`ava pla}a tro{kove studiranja; 2. tzv. sufinansiraju}i studenti, kojima dr`ava delimi~no pla}a, a delimi~no pla}aju oni
sami; 3. samofinansiraju}i studenti – to su bili studenti koji su uglavnom
dolazili iz inostranstva i koji su kompletne tro{kove studiranja sami pla}ali. Mislim da na Zapadu otprilike i postoji samo ta kategorija – da sam
pla}a{ tro{kove, sem ako nisi sponzorisan od strane neke firme. Tako
ne{to je bilo predvi|eno i tim Zakonom o univerzitetu. U ~emu je bio
problem? U takozvanim “ve~itim” studentima. Ako meni studije traju
4 godine, de{avalo se da postoji gomila njih koji studiraju fakultet i po
20, 30 godina. Jednostavno ne}e da u~e, otaljavaju, pola`u jedan ispit godi{nje, a to dr`ava pla}a i to je jako skupo. Tim Zakonom o univerzitetu, kategorija samofinansiraju}ih studenata nije bila obavezna samo za
inostrane studente, nego je predvi|eno, recimo, da student ima pravo
dva puta da padne jednu godinu – student koji je na dr`avnom bud`etu.
Dva puta padne godinu, ne daje godinu za godinom... Ako se to desi, onda postaje sufinansiraju}i student, {to zna~i da mora jedan deo tro{kova da plati iz svog d`epa. Ako mu se i tu ponovi da jednu {kolsku godinu padne dva puta, onda ga prebacuju u samofinansiraju}e studente i
onda pla}a kompletne tro{kove sam za naredne godine, nema retroak-
262
Prodali veru za ve~eru
tivnosti. Oni su na osnovu toga “napujdali” studente protiv tog zakona.
Me|utim, {ta se onda desilo? Kada su do{li na vlast, nisu ga ukinuli, ve}
su ga ostavili. A {kolarine, za koje su pri~ali dok smo mi bili na vlasti da
}e biti enormno visoke, a nisu bile, jo{ vi{e su uve}ali. Tako da sada godina studija na Pravnom fakultetu, gde sam ja, ko{ta 42.000 dinara, a
prose~na plata u Srbiji je izme|u 10.000 i 12.000 dinara mese~no. Tebi
su prakti~no potrebne tri i po plate da bi mogao da studira{. Ukinuli su
kategoriju sufinansiraju}ih studenata i ostavili samo bud`etske i samofinansiraju}e. Zna~i, nisu na~inili korak napred po toj njihovoj pri~i, ve}
korak unazad. Samo su napravili jo{ goru situaciju, ali sada to ne spominju, a tada su spominjali “na sva zvona”.
• Kako je trebalo da bude organizovan Glavni savet univerziteta na
osnovu tog zakona, po{to je novi zakon predvi|ao restrukturisanje
fakulteta?
Svaki fakultet kod nas ima Upravni odbor i Nadzorni odbor. Upravne odbore su, pre dono{enja Zakona o univerzitetu, imenovali sami
profesori, tj. zaposleni na tom fakultetu. Kod nas je dugo bio “u igri”
tzv. samoupravni sistem. U jednom preduze}u – banci, fakultetu, medicinskoj ustanovi, “radni ljudi” su, a to je floskula iz socijalisti~kog vremena, odlu~ivali o svemu. To su bili samoupravni saveti. Okupe se svi
zaposleni, od direktora do sprema~ice, od ~oveka sa doktoratom do ~oveka bez ikakve {kole i njihov glas vredi podjednako. Titular svojine je
nepoznat, dru{tvo je titular svojine – {to se ka`e “sva~ija i ni~ija”, i zaposleni odlu~uju bukvalno o svemu. Po{to smo mi smatrali da se sa jednom takvom koncepcijom ne mo`e u svet, ne mo`e se pridru`iti Evropi,
da je socijalisti~ki sistem i pogotovo samoupravni socijalizam neizvodljiva kategorija u ekonomskom smislu, da se mora uvesti tr`i{na privreda,
zakoni tr`i{ta, ponuda i potra`nja i da, naravno, mora upravljati onaj ko
je vlasnik svojine i da svojina mora da ima vlasnika, fakulteti su prevedeni pod dr`avnu svojinu, dr`ava je bila titular nad fakultetima. Naravno, to je bilo pre nas, pre nego {to smo mi stupili u vladu i mnogo godina pre nego {to je taj zakon uop{te donet. Dono{enjem tog zakona,
mi smo poni{tili taj samoupravni sistem na fakultetima i zaklju~ili da
ukoliko je dr`ava vlasnik fakulteta, onda dr`ava mora imati pravo i da
imenuje ljude u Upravni odbor. Naravno, zbog autonomije fakulteta –
kulturne, nau~ne, itd., mi smo `eleli da se, ipak, ~uje i glas profesorskog
kadra sa tog fakulteta, jer ako oni predaju studentima i tako dugo su zaposleni na tim fakultetima, onda je valjda i logi~no da najbolje znaju koji su problemi tog fakulteta, univerziteta i da svojim u~e{}em u tim upravnim i nadzornim odborima nekako doprinesu da ti problemi budu
uklonjeni. Tako da je, u stvari, Upravni odbor svakog fakulteta, odnos-
263
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
no univerziteta imao jedan broj ~lanova koje je imenovala vlada, jedan
broj iz redova zaposlenih na tom fakultetu i jedan broj ~lanova koje je
imenovalo Nastavno-nau~no ve}e, tj. profesori, doktori nauka, koji su
zaposleni na tom fakultetu, i bilo je nekoliko mesta ~lanova upravnih i
nadzornih odbora koje su birali sami studenti koji u~e na tom fakultetu
i kojima je logi~no stalo da fakultet i nastava funkcioni{u besprekorno,
a sami su se suo~avali sa problemima tog fakulteta. Samo to je promenjeno – nije mogla sprema~ica da odlu~uje ukoliko je radnici ne izaberu
za delegata Upravnog odbora. Nije mogla da bude ista re~ doktora nauka i ~oveka sa osnovnom {kolom.
• Za{to je bilo protesta na raznim fakultetima?
Bilo je... Najve}i protest je bio na Pravnom fakultetu...
• Ja sam mislila na Filozofskom i na Elektrotehni~kom.
Na Pravnom je bio najve}i protest. De{avalo se to od kraja Drugog svetskog rata pa negde do po~etka ovih na{ih ratova da je Komunisti~ka partija poku{avala na svaki na~in da fakultete okrene sebi. Pa je
onda bila upotrebljavana ona ~uvena Marksova izreka: “Koje su to progresivne snage? Radnici, seljaci, po{tena inteligencija”... Ti si iz Austrije. Vi ste imali sre}u da niste imali komunizam. Mi smo ga imali... Me|utim, onda su se 1987/1988, na 8. sednici Komunisti~ke partije, sukobile
dve strane komunista – tzv. komunisti koji su bili uz pokojnog Stamboli}a i komunisti koji su podr`avali tada{njeg predsednika Komunisti~ke
partije Srbije, Slobodana Milo{evi}a. Taj sukob izme|u dve komunisti~ke struje je zavr{en tako {to je Stamboli}eva struja pora`ena, a Milo{evi}eva je pobedila. Milo{evi}eva struja je postala svemo}na u zemlji, preuzela je bukvalno sve. Kasnije je promenila ime u Socijalisti~ka partija
Srbije, a struja koja je podr`avala Stamboli}a se razbila u vi{e politi~kih
stranaka, dolaskom pluralizma u Srbiju. Tako da je, recimo, jedna od
glavnih struja te Stamboli}eve politike bio Savez reformskih snaga u Srbiji, koji je kasnije promenio naziv u Gra|anski savez Srbije. Iako su izgubili u toj unutarkomunisti~koj borbi, oni su zadr`ali neke pozicije na
univerzitetima, do kojih im je bilo vrlo stalo. ^ak su i zna~ajan broj profesorskih mesta zadr`ali. Naravno, to su uglavnom bili profesori koji su
postavljeni u doba komunizma po sistemu ne stru~nosti, ve} lojalnosti
prema Komunisti~koj partiji. Kada je komunizam propao u Srbiji, oni
su promenili dres i samo pre{li na stranu, da tako ka`em, gra|anske opcije. Naravno, to nije gra|anska opcija u klasi~nom politi~kom smislu,
gde ima{ gra|ansku i radni~ku opciju, desnicu i levicu. Ovde se gra|anska opcija vezuje uz anacionalni deo naroda. Odnosno, ono {to mi volimo da zovemo “izdajnici”... Zna~i, veliki deo profesorskog kadra je bio
264
Prodali veru za ve~eru
uz Gra|anski savez Srbije i uz blok takvih stranaka. Zahvaljuju}i tom
svom polo`aju na fakultetima, oni su stvorili jednu la`nu sliku u Srbiji
da je veliki deo te inteligencije na strani tog bloka u kome je bio i Gra|anski savez Srbije, a zahvaljuju}i samoupravnom sistemu, koji je do dono{enja Zakona o univerzitetu i dalje va`io na univerzitetima, oni su na
fakultetima radili {ta im je padalo na pamet. Iako bi fakulteti trebalo da
ostanu van politike, apoliti~ni. Iako je to te{ko mogu}e. Upravo zbog toga je do{lo do tih nekih stvari – da se stvori privid mnogo ve}eg uspeha
studentskog protesta koji si pomenula, jer su fakulteti masovno podr`avali taj protest. On je i pokrenut na fakultetima, jer je tamo Gra|anski
savez dr`ao sve konce. Po dono{enju zakona o univerzitetu, te upravlja~ke poluge koje su oni imali po fakultetima su im oduzete i zato je nastala cela ta gu`va oko Zakona o univerzitetu, jer su oni izgubili tle pod
nogama, nisu vi{e imali fakultete u svojim rukama, nisu mogli da predstave gra|anima kako inteligencija podr`ava samo tu opciju. Isklju~ivo
tu opciju i nijednu drugu sem te. A bilo je intelektualaca na svim stranama. Recimo, Ratko Markovi} je bio istaknuti ~lan SPS-a. Potpredsednik vlade. Profesor Zurovac je bio na na{oj strani. Profesor Sreten Soki} sa Fakulteta organizacionih nauka, tako|e jedan briljantan um, bio
je na na{oj strani. Oskar Kova~ je bio na strani SPS-a. Otprilike kakav
je bio odnos me|u stanovni{tvom u Srbiji, takav je bio odnos i me|u inteligencijom. Bilo je ljudi koji su bili naklonjeni njihovoj opciji, bilo je
onih koji su bili naklonjeni opciji SPS-a, a bilo je i onih koji su bili uz
nas. Jednostavno, nisu se oni nimalo razlikovali od ostalih slojeva dru{tva, ali su ovi probali da stvore sliku kao da su svi na njihovoj strani, a
na na{oj strani samo nepismeni, {to nije bilo tako.
• Za{to je SRS i{la u koaliciju sa SPS-om – rekao si zbog Kosova i
Metohije – i za{to je SRS podr`avala manjinsku vladu SPS-a, kad
nije sa njom formirala koaliciju? Ipak su SPS i SRS imali vrlo razli~ite koncepcije.
... Mi smo podr`avali manjinsku vladu SPS-a samo do septembra
1993. Dve, dve i po godine. To smo ~inili iz pragmati~nih razloga, najvi{e zato {to je bio u toku naj`e{}i rat u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Zato {to je postojalo obe}anje tada{njeg re`ima da }e
pomagati srpskom narodu preko Drine. Pored toga, i taj element da }e
odr`ati kakav-takav standard u Srbiji i nivo ekonomskog prosperiteta.
Tada smo podr`ali tu manjinsku vladu, jer nam je prvenstveno bilo stalo da se te tri stvari po{tuju. Da ni srpski narod preko Drine ne bude ugro`en time {to }e Milo{evi} da im “zavrne slavinu”, kao {to je uradio kasnije, ili da }e ih naterati na neka re{enja koja im ne bi ogovarala i koja
realno ne bi bila dobra, a na koja bi on mogao da ih natera samo da bi
265
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
mogao da sa~uva svoju vlast ovde, {to se na kraju i desilo – Dejtonski
sporazum. Zato smo podr`ali. Da ne bi oni imali problem kao: “Imamo
nestabilnu vladu. Nas }e da ru{e svaki ~as. Ne mo`emo da se usmerimo
na pomaganje naroda s druge strane Drine.”
• Ko je odgovoran za rat u Hrvatskoj i kasnije u Bosni i Hercegovini?
Ja sam odgovornost za rat u Hrvatskoj osetio na sopstvenoj ko`i...
Ne mogu ja da ka`em da mi je Milo{evi} kriv {to su mi Hrvati palili ku}u. Definitivno nije on kriv. Ne mogu ja da ka`em da je on kriv {to su
naoru`ane usta{e upale usred Plitvica i krenule da ubijaju ljude. Ne verujem da je Milo{evi} kriv za to. Jedini krivac za rat u biv{oj Jugoslaviji
je separatisti~ka koncepcija prvo Slovenije, a zatim i Hrvatske... 1990.
godine, bila je neverovatna propaganda u Hrvatskoj protiv Srba. Zaista
neverovatna. Ja sam imao sre}u da je ta na{a vikendica bila u delu Hrvatske gde uglavnom `ive Italijani, koje je bilo ba{ briga {ta Hrvati pri~aju. Oni su imali svoj na~in `ivota. Bili su dobri i sa Hrvatima i sa Srbima, koji su tamo `iveli... To je 40 km ju`no od Rijeke. Mesto se zove
Seoce. Jedino ve}e mesto je Crikvenica. To je op{tina Crikvenica, koja
je udaljena 3 km od Seoca. Seoce je mesta{ce uz samu obalu, gleda na
Krk. Tu su ljudi prostodu{ni, `iveli su od ribarenja i turizma. Mesto je
van sezone imalo hiljadu stanovnika, a kada do|e sezona 10.000 stanovnika. Neverovatan odnos! Tu je, na svu sre}u, bilo malo Hrvata. Me|utim, ja sam dolazio tamo uglavnom u turisti~koj sezoni. Onda se, naravno, desi da se sjate Hrvati iz Zagreba i drugih mesta, jer su i oni imali
vikendice u istom mestu. ^im vide Srbe... Uuu! Kao me~ki na rupu! Ovce za klanje. Bilo je provokacija. Hrvatski nacionalisti su koristili situaciju... Se}am se ba{... Bilo je upe~atljivo. Prodavali su konzerve, kao one
s koka-kolom. Me|utim, nije bila koka-kola unutra nego je na konzervama bilo ispisano: “^isti hrvatski zrak. Donet sa Zagorja.” Nije bio zaga|en Srbima, pa su mogli da ga konzumiraju. Otvore limenku i udahnu. Na limenkama je bila iscrtana {ahovnica, njihov grb. To je bilo vrlo
nezgodno. Malo mesto, pa se znaju svi. Znaju ko si i odakle si i onda ti
nije ba{ prijatno. Pa ti crtaju {ahovnicu na zidu, pa natpisi: “Zaklat }emo Srbe!”, itd. Meni Milo{evi} nije za to kriv. U potpunosti mi je jasno
za{to su Srbi u Krajini postupili onako kako su postupili, odnosno samoorganizovali se. Oni su znali da ako se Hrvatska odvoji od ostatka Jugoslavije, za njih `ivota tamo nema. Tako je i bilo, samo sa nekoliko godina zaka{njenja.
• ... a odgovornost u vezi sa Bosnom?
Krenulo je samo, po inerciji. Ceo taj ciklus koji je zapo~et u Sloveniji, pa se preneo u Hrvatsku, gde je ba{ dobio u intenzitetu i kao la-
266
Prodali veru za ve~eru
vina se stu{tio na BiH, to je u stvari jedna ista stvar. U Bosni je to bio rat
Bo{njaka, kako se sada zovu, i Hrvata protiv srpskog naroda. Imao sam
ja drugaricu koja je izbegla iz Konjica, koji su bili pod Hrvatima. Njoj
su isto ~uda ~inili. Zaista! Otprilike, da je zakasnila nekoliko dana, zaklali bi i nju i njenu porodicu. Zvala se Ana Jovanovi}. Posle se udala
za jednog de~ka, koji je tako|e bio izbeglica, i oti{li su u Kanadu da `ive. Ona mi je pri~ala {ta su im radili i kako su ih maltretirali. Za nju tamo nije bilo `ivota. Tako da ne mogu da ka`em da je Milo{evi} ili bilo
ko sa srpske strane odgovoran za to. Jednostavno, u~inili su ono {to su
morali – branili su se. Ko nije mogao da se brani, pobegao je. Srbija je
sada zemlja sa najve}im brojem izbeglica u Evropi.
• Ko je odgovoran za NATO bombardovanje ‘99. godine?
To je duga pri~a. U su{tini, ja tu mogu da krivim Milo{evi}a, ali ne
za ono za {ta krive ovi – da je on navodno naredio neke zlo~ine. Krivim
ga za njegovu uzdr`anost u re{avanju tog problema. On je mislio da ako
formalno, republi~kim ustavom, stavi Kosovo i Metohiju pod ingerenciju dr`ave Srbije, da je re{io problem. On je uradio to, {to je dobar po~etak, 1989, 1990. godine i onda je stao. A [iptari se razmahali, nabavili
oru`je i po~eli da ~ine ~uda. Tu je morao mnogo ranije i mnogo energi~nije da postupa. U tome je njegova odgovornost, a ostala odgovornost
je na [iptarima, jer taj projekat nezavisnog Kosova i nezavisne zapadne
Makedonije, nezavisne ju`ne Srbije sve do Ni{a je projekat koji je star
vi{e od 100 godina. Takozvana Prizrenska liga je jo{ donela taj plan. I
re{ila da ga sprovede u delo. Dodu{e, tada se Kosovo nalazilo u sastavu
Turske, pa nema veze. Onda je izbila pobuna. Stvorena je Velika Albanija pod protektoratom Italije, za vreme Drugog svetskog rata. Posle sloma Italije, tamo su do{li Nemci i oni su pu{tali [iptare da rade {ta im padne na pamet, jer su imali pametnija posla... To je jedna albanska igra
koja traje dugi period, manjim ili ve}im intenzitetom. Kada su oni to po~eli, Milo{evi} nije bio ni ro|en, a kamoli ne{to drugo. Jedina njegova
odgovornost je to {to to nije sasekao kada je mogao. Da je terao do kraja, da je do kraja razbio taj separatisti~ki pokret, kada je bio u najve}oj
snazi 1990/1991. godine, ja mislim da do svega ovoga ne bi ni do{lo... Celokupna njegova vladavina je obele`ena taktikom koju smo mi na po~etku rata nazvali “stani-kreni”. On taman krene, taman preduzme neke
dobre poteze, a onda stane, dozvoli neprijatelju da se konsoliduje i onda bude jo{ gore. Tako je bilo u Sloveniji, tako je bilo u Hrvatskoj, tako
je bilo u Bosni, a tako je bilo i na Kosovu. S tim {to na Kosovu je to “stani” trajalo nekih dobrih sedam, osam godina. Da bi tek krenuli odlu~nije po formiranju OVK-a i po procvatu teroristi~kih akcija. Zna~i, moralo je da pogine nekoliko hiljada Srba da bi oni odlu~nije krenuli u
267
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
obra~un sa teroristima. A to, po meni, prili~no je lo{ motiv. Mogao je to
da uradi mnogo ranije, odlu~nije i mnogo efikasnije.
• Da li je to ne{to konkretno {to ti zamera{ Milo{evi}evoj politici?
Da, definitivno.
• Da li postoji jo{ ne{to {to bi ti zamerio Milo{evi}evom kadru?
Da, naravno. Postoji pregr{t stvari. Ja li~no, {to se mene ti~e, zamerio bih mu {to su me dva puta privodili. Da krenem od toga. Zamerio
bih mu {to nije odlu~nije sa~uvao te srpske teritorije, jer rat uop{te nije
morao da traje nekoliko godina. On je mogao odmah da preuzme kontrolu nad vojskom, da Sloveniju odmah pusti, bez ikakvog problema, jer
tu zaista, sem te neke slovena~ke pobune, a i njegovog po{to-poto nastojanja da brani Jugoslaviju, nikakvog problema nije bilo. Slovenci su
mogli komotno da idu. Tu bi, naravno, postojali jo{ neki sporovi po pitanju imovine na{ih i njihovih preduze}a ovde, ali mislim da se to moglo pregovorima srediti. Taj rat uop{te nije bio potreban. Kada je ve}
do{lo do njega, onda je mogao da naoru`a vojsku kako je trebalo, a ne
da im svaki {esti metak bude bojev, a ostalih pet manevarski i da ih bukvalno po{alje na klanje. U Hrvatskoj, kada je Slovenija ve} oti{la, mogao je da postavi vojsku na etni~ku granicu srpskog naroda i da im ka`e:
“Ako ve} Hrvati ho}e da se otcepe, neka idu! Ali oni gra|ani koji `ele
da `ive u Jugoslaviji, mogu da ostanu”. Jer tada je bio referendum ne samo me|u Hrvatima, ve} i me|u Srbima, a Srbi su bili konstitutivan narod u Hrvatskoj dok Hrvati nisu na silu promenila Ustav. Oba naroda
su imala pravo da se izjasne. Ako Hrvati nisu hteli da ostanu u Jugoslaviji, molim lepo! Daleko im lepa ku}a! Ja ne bih voleo da ostanem s njima. Nek idu! Mo`emo mi da sara|ujemo ekonomski, kako god... I do
svega ovoga nije moralo da do|e. Da nisu oni po{to-poto i{li na tu ratnu opciju i da nije Milo{evi} bio toliko neodlu~an. Da je postavio vojsku
na etni~ku granicu srpskog naroda, ja mislim da Hrvati ne bi imali petlju
da krenu oru`jem protiv Srba. Ali on je probao da sa~uva to komunisti~ko bratstvo i jedinstvo, komunisti~ku Jugoslaviju i to je najve}a zamerka njemu – {to nije vi{e brinuo za svoj narod, ve} je vi{e brinuo za komunizam. Onda, mogu da mu, naravno, zamerim sporost ekonomskih
reformi, sporost tranzicije, {to nije odlu~nije i{ao u te neke promene, koje je vi{e puta najavljivao, pa od toga nije bilo ni~ega. Mogu da mu zamerim na nedostatku demokrati~nosti, na tome {to se nije setio da ide
makar toliko u tim promenama da promeni simbole koji su ostali komunisti~ki i koji su komunisti~ki i dan-danas, osim zastave. Mogu mnogo
toga da mu zamerim. Mogu da mu zamerim {to nije eliminisao koncept
dru{tvene svojine. Mogu da mu zamerim {to je gledao da, umesto u pri-
268
Prodali veru za ve~eru
vatizaciju, ide {to vi{e u dr`avnu svojinu, {to je ne samo dr`avnoj privredi “namaklo om~u oko vrata”. Mogu da mu zamerim mnogo stvari. Ali,
sve to mu je zamerala i SRS. To smo mu zamerali dok nije oti{ao u Hag.
E, sada ne}emo, zato {to je on sada tamo mu~enik!... U tom smislu {to
kada ima{ protiv sebe neprijatelja koji je jak i silan i kada se ti bori{ protiv njega iz bilo kog razloga. Neprijatelji ste – on zna da si mu ti neprijatelj, ti zna{ da ti je on neprijatelj. Kada se vi borite, to je juna~ki. Ali kada se ti bori{ protiv slabijeg od sebe, koji nema mogu}nosti da se brani,
onda to nije juna{tvo, to je kukavi~luk. Milo{evi} je sada u toj situaciji.
Mu~enik. On nema mogu}nost da se odbrani, ostavljen je od svih, njemu niko ne poma`e, a ogromna aparatura je protiv njega i mi smatramo
da je on mu~enik. Plus {to ga optu`uju za ne{to za{ta nije kriv. To je na{e vi|enje. Ja bih ga li~no optu`io za druge stvari, ali ono za{ta ga oni
optu`uju, za to bih ga ja odlikovao. Oni nemaju nijedan konkretan dokaz. Imaju pri~u “rekla-kazala” i sada kada su mu svi okrenuli le|a, mi
ne}emo da ga napadamo, jer ne bi bilo ljudski. On je u te{koj poziciji, a
kada je neko u te{koj poziciji, ne}emo da ga napadamo. Ne}emo. Jednostavno, to nije ni po pravoslavnim kanonima. U tome je stvar. Zato ka`em da je mu~enik.
• Po{to si rekao da je Milo{evi} “mu~enik”, kako vidi{ ulogu Vojislava [e{elja u Den Hagu?
Pa [e{elj je u malo druga~ijoj ulozi, jer Milo{evi}a su lovili kao divlju zver. Se}a{ se upada u njegovu ku}u, utamni~enja od mesec dana u
Centralnom zatvoru ovde da bi ga, bukvalno preko no}i, prevezli tamo.
A [e{elj ne. [e{elj je godinama znao da }e ga kad tad pozvati u Hag, jer
ih je jednostavno “pro~itao”. On je bio spreman na to i oti{ao je u Ha{ki
tribunal bukvalno da bi ih raskrinkao, da bi raskrinkao njihovu vezu sa
zapadnim silama i njihovu ulogu protiv srpskog naroda. Oti{ao je dobrovoljno tamo i gleda na to kao na bitku, koju je re{io da dobije. Ovi iz
tu`ila{tva Ha{kog tribunala svesni su na {ta on ide. Ne mogu da ka`em
– nama je bilo vrlo te{ko zbog toga. Znamo da dobio – ne dobio, on }e
tamo biti osu|en. I da jeste i da nije kriv. Ne}emo ga videti bar pet-{est
godina. A, on je stvorio ovu stranku, svima nam je drag, radili smo sa
njim. On je dobijao batine zbog nas. Bio je tu`en zbog nas. I jo{ sva{ta.
Mi smo bukvalno ovde kao neka porodica i kada neko iz na{e porodice
ode u zatvor, nije ni malo prijatno. Nije lako ni njemu. On se smeje sve
vreme i {ali se, ali videlo se da mu nije lako. Nije to mala stvar. Tako da,
u su{tini, on ide tamo kao vitez, a ne kao mu~enik. Za razliku od Milo{evi}a, koji je bukvalno transportovan tamo protiv njegove volje i koji
sada poku{ava da spasi {ta se spasiti mo`e u njegovom slu~aju. A [e{elj
ne, [e{elj je u drugoj ulozi.
269
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
• Ja bih sad pre{la opet na “Radikalske talase”: Kako je do{lo do ideje da se pravi takva vrsta emisije? Ako sam te dobro razumela, ti si
imao tu ideju.
Nije to konkretno samo moja ideja, ve} je to ideja Generalnog sekretarijata, tj. tog partijskog tela u kome sam i ja. Apsolutno je jasno da
je televizija najmo}niji medij. Stranka je ve} imala svoju novinu “Veliku
Srbiju”, a i mnoge stranke ovde imaju svoje {tampane medije – novine,
~asopise. U toj politi~koj utakmici, da tako ka`em, mi smo zaklju~ili da
jednostavno moramo nekako da ovladamo i medijem kao {to je televizija. Naravno, kada neko ho}e da vodi svoju televiziju, to iziskuje ogromnu koli~inu novca, koju mi nismo imali. Zato smo morali da nekako
ograni~imo taj vid na{e prezentacije samo na tu skromniju video produkciju, koju bismo emitovali preko nekih privatnih TV stanica, gde bismo
imali svoj termin. Da nas {to ve}i broj ljudi vidi i da bismo ih upoznali
sa na{im stavovima. Situacija je bila takva... SPS je tada bio na vlasti, a
SPS i JUL su bili, da tako ka`em, bratske stranke. Oni su se trudili da,
{to se ti~e dr`avnih medija, ostvare potpunu kontrolu. Iako smo mi bili
u koaliciji sa njima, njima ba{ i nije odgovaralo da i nas ima na tim dr`avnim medijima iz prostog razloga {to su znali da }emo se kad tad sukobiti. Tako da su hteli da nas isklju~e iz igre i na dr`avne medije nismo
mogli da ra~unamo. S druge strane, veliki broj privatnih medija je bio
naklonjen tada{njoj opoziciji, a sada{njoj vlasti, i delimi~no finansiran
od njih, pa smo znali da nema {anse ni tu da se probijemo. Jedino re{enje su nam bile one privatne televizije koje poku{avaju da izgrade neki
svoj profesionalni stav, ali koje nisu ba{ u takvim finansijskim uslovima
da mogu da se vide bolje, da imaju ve}i domet, ve}u pokrivenost teritorije. Tako smo zavr{ili na TV Palma i jo{ tridesetak lokalnih televizija, koje su, naravno, bile ograni~ene pokrivenosti, ali kada se skupi tako
veliki broj televizija i kada se napravi jedna mre`a od svega toga, onda
to ima neki efekat. Nekako smo uspeli da probijemo tu blokadu kojoj
smo bili izlo`eni od strane i jednih i drugih upravo pomo}u emisije “Radikalski talasi”. To je, naravno, posle pre{lo u hiperprodukciju... Zavr{ilo se krajem 2000, kada je tim televizijama zabranjeno da nas emituju.
• Po{to si pomenuo finansiranje: kako se Srpska radikalna stranka
finansirala do 5. oktobra 2000. godine?
Finansirala se otprilike kao {to se finansira i sada. Po zakonu o politi~kim organizacijama, svaka parlamentarna stranka shodno svojoj snazi, odnosno broju poslanika u parlamentu i procentu bira~a koji su im
poklonili poverenje, dobija svakog meseca odre|eni novac iz dr`avnog
bud`eta, jer ti poslanici ~ine dr`avni aparat. Predstavnici stranaka ~ine
dr`avni aparat. Odatle se ve}im delom finansira SRS. I pre i sada. Os-
270
Prodali veru za ve~eru
tatak sredstava koje stranka dobija su ~lanarine. ^ak mogu da se pohvalim da je SRS najorganizovanija politi~ka organizacija u Srbiji {to se ti~e
pitanja naplate ~lanarina. Svaki ~lan pla}a ~lanarinu SRS koja iznosi za
2003. godinu 1 evro, tj. 60 dinara godi{nje. Svi to pla}amo. SRS ima oko
350.000 ~lanova i to, kada se skupi, nije zanemarljiva svota. Tre}i vid finansiranja su donacije od strane imu}nijih ~lanova SRS. Ima ~lanova koji su uspe{ni industrijalci, uspe{ni privrednici. Za njih nije nikakav problem da izdvoje, recimo, 500 ili 1.000 evra mese~no za stranku. Nikakav
problem, a stranci to zna~i. Naravno, njih niko ne prisiljava na tako ne{to, ve} sami dobrovoljno izdvajaju taj novac, koji je za njih malo, a za
stranku mnogo. SRS sve svoje aktivnosti, sve svoje zaposlene, sem volontera, pla}a od tog novca. Zna~i, od novca iz bud`eta, od ~lanarine i
od donacija privrednika koji su joj privr`eni.
• Za{to se 5. oktobar dogodio ba{ 2000. godine?
Pa, ja mislim, a to je moj li~ni stav, da je 5. oktobar refleksija poraza na Kosovu i onoga {to se de{avalo pre toga. Generalno, zahvaljuju}i svojoj nesposobnosti, stvarima na koje biv{i re`im nije mogao da uti~e, a ti~u se odnosa me|unarodne zajednice prema Srbiji i interesa velikih sila, re`im je postao vrlo nepopularan u Srbiji. Mislim, pre svega,
zbog manjka demokratije. A kap u prepunoj ~a{i bio je gubitak Kosova,
jer je dosta ljudi izginulo, velika {teta je napravljena. Svi koji su ro|eni
pre tog 24. marta 1999. godine nose neke traume iz celog tog perioda, iz
ta tri meseca. Konkretno, moja majka se i dalje trgne kada ~uje avion
kako prele}e, pa makar bio i “boing”. To su traume – zvuk motora, probijanje zvu~nog zida, itd. Velike traume. Na kraju, koji je bio rezultat
{to se Kosova ti~e? Ostali smo bez njega. U celom jednom nizu – prvo,
pad Republike Srpske Krajine, za koju je, tako|e, veliki broj ljudi izginuo, pa onda nepovoljan mir koji je proistekao Dejtonskim sporazumom
za Republiku Srpsku, gde je tako|e mnogo ljudi izginulo. Pa sve ono {to
su ovde ljudi pre`iveli – sankcije, nema{tinu, inflaciju 1993., gladovanje,
besparicu, itd. U isto vreme dok su se lideri SPS-a i JUL-a i`ivljavali na
najmonstruoznije na~ine. U zemlji gde je plata bila nepunih 100, 150 maraka, prolazi sin predsednika Milo{evi}a u skupim kolima i hvali se po
novinama kako je slupao njih 14. To izaziva odre|eni revolt u ljudima,
nezadovoljstvo. “Oni mogu tako, a mi nemamo elementarne uslove za
`ivot.” I, povrh svega, Kosovo. Za Kosovo je svaki Srbin intimno vezan.
Nema Srbina kome nije stalo do Kosova. Ono je i u pesmama i u celokupnoj srpskoj istoriji. To je jedan pojam koji se ne mo`e tek tako opisati. Mogu da pri~am ceo dan, ali ne bih mogao da ti opi{em {ta Srbi ose}aju prema Kosovu. To je bio vrhunac. Onda, kada je ve} “dogorelo do
nokata”, po~elo je da se tra`i neko alternativno re{enje. Tada se Milo-
271
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
{evi} smu~io svima, ali zaista svima. On jednostavno vi{e nije mogao da
ostane na vlasti. Kada su do{li izbori 2000. godine, uz pomo} neverovatne medijske kampanje, DOS je uspeo da celo to narodno nezadovoljstvo usmeri na svoju stranu i da iskoristi tu mr`nju prema Milo{evi}u da
do|e na vlast. Gra|ani to nisu posmatrali kao: “Idemo da glasamo za
DOS”, ve} su svi govorili: “Idemo da glasamo protiv Milo{evi}a”. Tako
da je on tada dobio nekih 38% kao kandidat za predsednika dr`ave, a
Ko{tunica 51%. Zna~i, bilo je “tesno”, ali ipak dovoljno po zakonu za
pobedu. Mi smo bili na tre}em mestu. Dobili smo mnogo manje, nekih
sedam, osam posto. Ostali nisu ni iza{li na izbore. Zna~i, apstinenti. Iskoristiv{i to narodno nezadovoljstvo, DOS je pobedio. Tu je postojala
jedna varijanta koju Milo{evi} tvrdoglavo nije hteo da iskoristi, a mislim
da je nije ~ak ni video. Njemu je bilo po{to-poto stalo da bude predsednik dr`ave, pa makar SPS izgubio vlast. Ni{ta mu nije bilo bitno, samo
da on bude predsednik dr`ave. Zbog toga je ponovo krenuo, kao 1996.,
da masovno poni{tava izbore po bira~kim mestima i da falsifikuje broj
onih koji su iza{li na izbore, poku{avaju}i da predstavi da nije iza{ao dovoljan broj gra|ana i da mora da se ide u drugi krug. ^injenica je da je
tada SPS na saveznom nivou bio u koaliciji sa JUL-om i sa Socijalisti~kom narodnom partijom Momira Bulatovi}a, crnogorskom, a do izbora je bio i sa nama. Nakon izbora je rezultat bio takav da bi SPS, i SNP
Crne Gore imali ve}inu u parlamentu. Neverovatna scena! [to se ti~e
parlamentarnih izbora, DOS nije pobedio, ve} je izgubio. Bio je pojedina~no najja~i, ali kao koalicija ne. Izgubio je izbore. Me|utim, to Milo{evi}u nije bilo dovoljno. Mogao je da ka`e: “Evo, poslednji akt koji
ja izdajem kao predsednik je to da }u izabrati novog mandatara.” Izabere nekog svog ~oveka da Skup{tina izglasa novu vladu i da prepusti
predsedni~ku poziciju Ko{tunici. DOS ne bi uradio ni{ta, jer je kod nas
predsednik, pogotovo predsednik savezne dr`ave, ~isto protokolarna
funkcija. Celu vlast ima vlada – kancelarski sistem, kao u Nema~koj. Ni{ta ne bi uradio. Ali on je `eleo po{to-poto da bude predsednik, dodatno je iritirao gra|ane o~iglednom kra|om izbora i sve to je dovelo do
5. oktobra.
• Kako si ti li~no do`iveo 5. oktobar?
Znao sam da do toga mora da do|e, jer zaista se svima bio smu~io. Meni se neverovatno smu~io, a mi smo jo{ uvek bili u koaliciji s njim,
pa kad sam ja, kao pripadnik stranke koja je u koaliciji s njegovom strankom, bio toliko iritiran, mogu da mislim kako je bilo drugim ljudima, obi~nim gra|anima. Mnogi moji prijatelji su bili na ulici 5. oktobra... Moji
prijatelji koji su glasali za radikale, koji su bili za nas na izborima i koji
nisu bili uz DOS. Ali njima se on smu~io i hteli su po{to poto da ga ski-
272
Prodali veru za ve~eru
nu. To je jednostavno bilo tako. Ja sam njih razumeo, ali sam znao da iz
toga ne}e ni{ta dobro iza}i, jer sam znao ko predvodi te demonstracije.
Zbog toga sam bio vrlo skepti~an {to se toga ti~e, a jedna re~enica koju
je DOS forsirao tokom predizborne kampanje i neposredno nakon pobede na izborima, a koja je glasila “ne}e biti revan{izma”, ubedila me je
da sam u pravu. Revan{izma je bilo i to neverovatnih razmera. Jedino
{to me te{i je {to vidim da se i DOS smu~io narodu. Pogotovo ju~e, posle hap{enja [ljivan~anina. Jezivo su se smu~ili. Mogu}e je da }e i oni
pro}i, ako ne i gore, kao Milo{evi}. To je ono {to mi je drago. Po{to uvek
volim da sam na licu mesta, a hvala bogu `ivim u blizini, prolazio sam ja
5. oktobra Trgom Nikole Pa{i}a, ispred Savezne skup{tine i video sam
{ta se de{ava. Prolazio sam to ve~e, 4. i 6. oktobra. Uvek kada je neka
ve}a gu`va u gradu ima i onih koji gledaju da se okoriste. Gledao sam
kako iznose televizore i raznu drugu tehni~ku robu iz Savezne skup{tine. Gledao sam kako su je zapalili. Tu robu su unosili u autobuse koji
su bili parkirani u blizini. Neverovatna jedna scena! Jedan “majstor” je
bio toliko uporan i toliko dokon da je... Pored fontane na Trgu Nikole
Pa{i}a su dve ~esmice, gde ljudi piju vodu kada su `edni. “Majstor” je
uspeo da i{~upa celu ~esmu i da je odnese ku}i, {to je po meni bilo potpuno ludo. [ta }e to njemu?! Pola grada je bilo demolirano, pola grada
je bilo zapaljeno. Za RTS mi i nije toliko `ao. Premda moj otac ima izreku: “To }emo na kraju svi mi platiti.” Jer, tako i jeste. Za Skup{tinu
mi je bilo `ao, jer nju ni Nemci nisu bili zapalili kada su okupirali Beograd, a sada je bila zapaljena. Bilo mi je krivo, a po{to sam znao ko je
time do{ao na vlast, nimalo se nisam radovao.
• [ta misli{ o ulici kao forumu protesta?
Pa, ako mo`e da se izbegne, utoliko bolje. Ja sam, ipak, za to da
se politi~ke razlike, kao u svim normalnim zemljama, iznose u skup{tini... Kao {to sam rekao, ovde demokratija nije bila ba{ u nekom usponu
od Drugog svetskog rata, a nije ni pre toga. Ovde je ulica kao vid politi~ke borbe neminovna. Postoji ulica, tj. demonstracije i postoji revolucija. Dva razli~ita pojma. Mi nekako nikada nismo bili pobornici toga da
se vlast osvaja revolucijom, jer nam je to neprirodno. Svaka revolucija
je jedan vid nasilja, a mi nismo tome skloni. [to se ti~e demonstracija, u
situaciji kada te nema u medijima, kada ne mo`e{ da ka`e{ {ta misli{, kada te optu`uju i {ta jesi i {ta nisi a ne daju ti mogu}nost da odgovori{ na
te optu`be, onda je mo`da ulica jedino re{enje. To je otprilike sada situacija. Evo, ju~e... Sino} je ulica bila metod odbrane, jer druga~ije nije
moglo. Krenuli su silom, gra|ani su se organizovali, branili su se silom
kako su jedino mogli.
273
Hereticus, 3-4/2006
Vuk Fati}
• Koje medije si ti pratio? Kako si se jo{ informisao osim preko medija?
Pa, na svu sre}u, u Beogradu su uglavnom pokrivene sve televizije od ve}eg zna~aja u Srbiji. Zna~i, BK, sva tri dr`avna kanala, Studio
B, koji je dodu{e lokalna TV, ali ve}a lokalna TV. PINK tada nije imao
Informativni program. TV Politika, koja je tako|e nacionalna. Kada gleda{ sve, onda izvu~e{ neku sredinu. Naravno, televizije, sa izuzetkom BK,
uglavnom su bile pod kapom re`ima. I dan-danas je tako. BK nekad ho}e, nekad ne}e, nekad jeste, nekad nije. Tu jo{ mo`e ne{to da se provu~e. Ali ako je ~ovek `eleo da dobije neku celovitiju sliku, onda uzme da
~uje {ta misli i druga strana. [to se ti~e {tampanih medija, situacija je bila obrnuta, jer tu je bio vrlo mali broj {tampanih, dr`avnih medija. Samo
“Ve~ernje novosti” i “Politika” su bile pod rukom dr`ave, a sve drugo
je bilo opoziciono. “Glas javnosti”, “Blic” i trista novina po unutra{njosti. I to novina sa velikim tira`om. Tako da je postojala fina mogu}nost
da ~ovek bude informisan. Sa te dve strane. [to se ti~e tre}e strane, izvla~i{ neku sredinu. Postoji, tako|e, kao sredstvo informisanja i internet.
Ako `eli{ da se upozna{ sa ne~im ve}im, sa nekim {irim opsegom, onda
krene{ pa surfuje{ po internetu. Uvek mo`e{ da se informi{e{.
• Kakav odnos je tvoja stranka imala prema dr`avno nezavisnim medijima? Tu mislim jo{ na “Evropljanina”, B92, Radio Indeks npr,
a naveo si ve} “Dnevni telegraf”.
Mi smo ta~no znali koji je medij kakav. Imali smo jasnu sliku prema svakom mediju. Imali smo i dobru i r|avu saradnju sa svakim od njih,
u zavisnosti od trenutka. Ali, uvek smo se trudili da budemo maksimalno korektni i profesionalni. I dan-danas. Naravno, to nije uvek bilo tako, ali o~ekivanja su bila. Konkretno, za B92 ta~no znamo kakvi su oni.
Oni su bili ~lan ANEM-a, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.
O njima imamo brojne podatke da su finansirani od Amerike. Ali, i pored svega toga, uvek smo se trudili da imamo korektnu saradnju sa njima, prvenstveno korektnu saradnju sa novinarima. Bilo je tu i nekih za|evica i ovoga i onoga... I sa [e{eljom i sa novinarima. Ali generalno smo
se uvek trudili da imamo korektnu saradnju.
• ... i sa Radio Indeksom npr.?
Kako da ne. [to se ti~e Radio Indeksa, oni su nam dostavljali masu podataka o kojima sam ti pre govorio. Stizali su nam sa Radio Indeksa. Konkretno, kada je Vu~i} kao ministar informacija govorio da je taj
i taj medij, novina ili televizija dobila toliko i toliko novca od Soro{a,
recimo, pa poka`e papir... To je nama sve stizalo sa Radio Indeksa. Oni
su znali sve to, pa su nam dostavljali sve podatke.
274
Prodali veru za ve~eru
• Zna~i, oni su imali dobra istra`ivanja ili dobre kanale za informacije?
Ne, nego su oni bili u istoj toj igri, pa su imali neki svoj interes da
nas upoznaju s tim podacima. Verovatno su sedeli na dve stolice, igrali
na vi{e karata, na vi{e takmi~ara. Jer, ko zna {ta ovde donosi no}, a {ta
donosi dan. Bili su oprezni. Dobijali smo podatke od njih i ne samo od
njih. Od gomile medija, gomile novinara, mi smo dobijali podatke. Oni
su jedan primer. ^udo jedno!
Beograd, 13. jun 2003.
Razgovor vodila:
Silvia Nadjivan
Mi}a Popovi} – Gvozden vr{i veliku nu`du pre polaska na put, 1970.
275
Mi}a Popovi} – Jovan, 1970.
276
.......................................
CENZURISANI TEKSTOVI
.......................................
Jelena Reljin
u~enica Pravno-birotehni~ke {kole “9. maj”
Beograd
BOG JE LJUT – O CRKVI I VERI
Ovom svojom autorskom besedom Jelena Reljin, u~enica Pravnobirotehni~ke {kole “9. maj” iz Beograda, jednoglasnom odlukom peto~lanog `irija (prof. dr Milentije \or|evi}, prof. dr Milivoje R. Jovanovi},
prof. dr Vojislav \ur|i}, ass. mr Slavi{a Kov~evi} i Dejan A. Mili}) osvojila je prvo mesto na Desetom republi~kom takmi~enju u besedni{tvu
u~enika srednjih {kola, odr`anom u Ni{u 13. maja 2006.godine.
Nepunih mesec dana kasnije, 2. juna 2006. godine, na takmi~enju
u besedni{tvu “Sirmium – Lux verbi” koje se tradicionalno odr`ava u
Sremskoj Mitrovici, drugi `iri diskvalifikovao je mladu besednicu i njenu
besedu bez ikakvog zvani~nog obrazlo`enja, uz ‘dobronamernu’ primedbu jednog od ~lanova `irija (prof. dr Obrad Stanojevi}) da “nije zgodno
da se tako govori o Crkvi”.
Kako ovo nije prvi slu~aj da se mladi govornici na samom po~etku
svojih govorni~kih stremljenja cenzuri{u, redakcija ~asopisa “Hereticus”
prenosi integralni tekst besede.
U ljudskoj prirodi je da traga, preispituje se. Jedno od mnogih pitanja koje sebi postavljamo je: Kakav to ~ovek treba da bude da bi ga
Crkva smatrala vernikom?!
Imam druga, studira na Bogoslovskom fakultetu i smatra me nevernicom zato {to tvrdim da ~ovek mo`e biti vernik i ako se ne ispoveda sve{teniku i da mu on nije neophodan da bi ostvario svoju vezu sa
Bogom.
Nakon osude da sebe stavljam iznad Crkve i sve{tenih lica, ja se
pitam: „Za{to se ~ovek koji postupa samo po ‘Bo`ijim zapovestima’ a
ne po ‘Crkvenim’ smatra nevernikom, a vernicima se smatraju oni koji
gre{e a pravdaju se time {to redovno poste, pri~e{}uju se, ispovedaju i
kaju za one grehe koje }e, nakon toga, ponovo ~initi?“
... jer, ako je tako, koja je onda svrha opro{taja?
277
Hereticus, 3-4/2006
Jelena Reljin
U tom slu~aju svi bismo mogli biti najve}i bludnici, ubice, preljubnici, mnogobo{ci, a u isto vreme i pravi vernici ako po{tujemo “crkvene zapovesti”!
Zar je to vera?!
Zar je to ono ~emu svaki ~ovek treba da te`i?!
Svako odstupanje odnosno druga~ije tuma~enje vere od zvani~no
priznatog, za Crkvu je neprihvatljivo.
Me|utim, ima primera koji su njoj prihvatljivi, ali meni nisu!
Ja `ivim u malom mestu, gde postoji samo jedna crkva i jedan sve{tenik. Osim njega postoji jo{ jedan mladi} koji ve} dugo radi u crkvi,
ali nije o`enjen. Taj “mladi pop”, kako ga u mom mestu zovu, psuje Boga, opija se i ima seksualne odnose sa vi{e devojaka.
Zar to nije odstupanje od zvani~no utvr|enog `ivota budu}ih sve{tenika?
Mo`e li takav ~ovek biti posrednik izme|u Boga i ljudi?
Na`alost, on nije jedini!
Vladika Filaret je bio optu`en za proneveru novca i bespravnu
gradnju turisti~kih objekata i ribnjaka u okviru manastira Mile{eva, a
crkveni sud ga je oslobodio svih optu`bi i jo{ ga nagradio ~inom vladike!
Ne `elim da sudim – nemam dovoljno iskustva, ni znanja, a ni dovoljno podataka o tome, ali se bojim da materijalno ne prevagne nad duhovnim i u toj sferi `ivota!
Crkveni velikodostojnik – vladika Pahomije, insistirao je da ljudi
redovno dolaze u crkvu, poste, ispovedaju se, daju priloge crkvi, a istovremeno bio optu`en od svetovnog suda za pedofiliju!
Sud ga je oslobodio svih optu`bi, ali ne zato {to krivica nije dokazana, ve} zato {to su odre|eni rokovi protekli, a dokazi zastareli.
KO JE ZA TO ODGOVORAN? Kako je mogu}e da ta pri~a ima
takav kraj s obzirom na te`inu krivi~nog dela koje mu se stavljalo na teret i s obzirom na njegov polo`aj?!
Ho}emo li prihvatiti takav kraj?
Ja ne}u! Zato danas o tome govorim javno! ...Govore i drugi... Jeste li videli grafit u Ulici kneza Milo{a: “Pahomije, Bog je ljut!”?
Ali, {ta je sa ostalima? ]ute!
... pla{e se da sumnjaju u ~oveka iza kojeg stoji Crkva,
... nije im bitno, jer nisu u pitanju njihova deca,
... ravnodu{ni su! Ravnodu{ni su ...
Jo{ CICERON je tra`io: „Odstranite ovu svirepost iz dru{tva, sudije, ne dopustite joj da se i dalje {iri zlo od nje, ona je ugu{ila ose}anje
278
Bog je ljut – o crkvi i veri
milosr|a kod najblagorodnijih ljudi, stvoriv{i kod njih naviku na stalne
nesre}e.“
To nije dobro! Zato, nadle`ni moraju u~initi sve kako bi do{li do
istine koja nam je svima potrebna!!!
A da li se iz svega mo`e zaklju~iti da je Crkva iznad dr`ave a crkveni sud iznad svetovnog; da je Crkva svoje zakone postavila iznad dru{tvenih i Bo`ijih?! Mislim da jeste, i to onog trenutka kada je pored Bo`ijih dopisala svoje zapovesti po kojima danas odre|uje “prave vernike”.
Oprosti im Bo`e, jer mo`da i ne znaju {ta ~ine!
Oprosti i meni jer mo`da nisam u pravu!
Najmanje {to `elim je da dovodim u pitanje veru – vera ~oveku
pru`a jedan od na~ina na koji mo`e moralno da `ivi!
Zar nije dosta isklju~ivosti i svih tih podela na crkveno i Bo`ije,
na vernike i nevernike?!
Dokle }emo raspravljaju}i se zanemarivati su{tinu:
Da svojim delima i verom, iz srca, o`ivimo Njegove zapovesti?!
Mi}a Popovi} – Eventualni izlaz, 1982.
279
Mi}a Popovi} – Manipulacija, 1979.
280
...............
DOSIJE
...............
Jovica Trkulja
Pravni fakultet, Beograd
USUD NEPODOBNOSTI
[email protected] TODOROVI]A
1. – Bo`idar Todorovi} ro|en je 5. januara 1930. godine, u selu Boji}, srez [abac, od oca, u~itelja, Borka i majke, u~iteljice, Ljubice, ro|.
Vujatovi}. Majka mu je umrla 1937. godine, ostavljaju}i petoro dece na
teret ocu. Borko Todorovi}, socijalista po ube|enju i ~lan Zemljoradni~ke stranke Dragoljuba Jovanovi}a, bio je ugledan u~itelj u svom kraju.
Zbog slobodoumlja i “dugog jezika” nije bio u milosti prosvetnih vlasti.
Su|eno mu je po~etkom pedesetih godina zbog “ru`enja narodne vlasti”, jer je nakon pobede fudbalske reprezentacije FNRJ nad reprezentacijom Sovjetskog Saveza javno izjavio da “na{i fudbaleri igraju glavom
a politi~ari vode politiku nogama”. ^etrnaest puta je preme{tan kao u~itelj, tako da su njegova tri sina i dve k}eri zavr{avali {kole u razli~itim
mestima Srbije.
Mladi Bo`idar se izdvajao marljivo{}u, {irokim interesovanjima,
posebno za knji`evnost i istoriju, kao i odli~nim uspehom u {koli. Sa velikim odu{evljenjem je ~itao ruske klasike (Dostojevskog, Turgenjeva,
Tolstoja), “socijaliste” Gorkog, Ilju Erneburga, zatim Krle`u i srpske
pisce (Lazu Lazarevi}a, Boru Stankovi}a, V. P. Disa, Stevana Sremca,
Milana Raki}a). Nadahnut socijalisti~kim idejama, postao je ~lan SKOJ
-a kao napredan gimnazijalac. Ali ubrzo se razo~arao, jer nije bio spreman da u~estvuje u ne~asnim akcijama protiv ~lanova opozicionih partija i pripadnika tzv. kulaka i drugih neprijatelja radni~ke klase i komunisti~ke vlasti.
Nakon zavr{ene gimnazije, po `elji oca upisao je Veterinarski fakultet u Beogradu i uspe{no zavr{io tri semestra. Me|utim, ubrzo je pre{ao na Filozofski fakultet, grupa za istoriju, koji je uspe{no zavr{io 1954.
godine. Posve}en studijama, on se nije uklju~ivao u politi~ki `ivot i aktivnosti na Univerzitetu, koje su u to vreme isklju~ivo vodili komunisti.
To je vreme njegovog idejno-politi~kog formiranja, ~iju }e okosnicu od
281
Hereticus, 3-4/2006
Jovica Trkulja
tada pa do kraja njegovog `ivota ~initi slede}a tri vrhunska postulata: 1)
anti~ki ideal povezanosti i pro`imanja etike i politike, 2) moderna demokratska i pravna dr`ava, i 3) temeljne vrednosti srpske tradicije (nacionalna nezavisnost, sloboda i socijalna pravda).
2. – Posle odslu`enog vojnog roka 1954/55. godine u Leskovcu,
predavao je istoriju u osnovnoj {koli u Aleksincu. U slu`bi je bio samo
sedam meseci. Prekinuo je radni odnos, jer je Okru`no tu`ila{tvo u Ni{u
podiglo protiv njega optu`nicu zbog neprijateljske propagande, koja }e
se ubrzo pokazati neosnovanom. Ova nepravda ga je duboko povredila
i on se, razo~aran, 1955. godine vra}a u svoj zavi~aj, gde je ~etrnaest godina radio kao profesor u [apcu.
Godine 1970. pre{ao je u Beograd, gde je do 1977. godine radio
kao profesor istorije u ^etvrtoj gimnaziji na Dedinju. U to vreme okon~ao je poslediplomske studije na Fakultetu politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu, odbraniv{i magistarsku tezu na temu “Kategorije rada u
programskim dokumentima dru{tveno-politi~kih organizacija od uvo|enja samoupravljanja”.
Bio je vredan, odgovoran i revnosan nastavnik, pa su ga kolege iz
^etvrte gimnazije izabrale za predsednika Samoupravne radni~ke kontrole. U tom svojstvu otvorio je u tom kolektivu mnogo tabu-tema. Tra`io je utvr|ivanje odgovornosti svojih kolega koji su neredovno dr`ali
nastavu i nisu ispunjavali svoje radne obaveze. Time je do{ao u sukob
sa mo}nim profesorskim klanom ^etvrte gimnazije, koji je bio u bliskoj
porodi~noj i prijateljskoj vezi sa tada{njom vojno-politi~kom elitom Jugoslavije. Da bi se oslobodio neugodnog protivnika, ovaj profesorski klan
je prijavio Bo`idara Todorovi}a Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu kao “narodnog neprijatelja”, koji sva{ta pri~a o {koli i najvi{im jugoslovenskim rukovodiocima, a direktor i partijska organizacija Saveza
komunista ^etvrte gimnazije zahtevali su od Disciplinske komisije da
protiv predsednika Samoupravne radni~ke kontrole pokrene disciplinski postupak.
Iako je Okru`no javno tu`ila{tvo odbacilo krivi~nu prijavu, a Disciplinska komisija oslobodila profesora Todorovi}a, nastavljena je hajka protiv njega od strane profesorskog klana i rukovodstaa ^etvrte gimanzije na ~elu sa Milicom Babi}, @ivojinom Mirkovi}em i ^aslavom
Jovanovi}em. Koriste}i “samoupravne lavirinte”, Savez komunista i druge dru{tveno-politi~ke organizacije, samoupravno pravosu|e, posebno
sudove udru`enog rada, i uticajne politi~ke faktore, oni su uspeli da profesora Todorovi}a proglase moralno-politi~ki nepodobnim za obavljanje du`nosti profesora u {koli i da mu daju otkaz. Tada po~inje hod po
mukama moralno-politi~ke nepodobnosti Bo`idara Todorovi}a, u kojem
282
Usud nepodobnosti Bo`idara Todorovi}a
su se preplitale scene iz Nu{i}evih drama, Kafkinog “Procesa” i Ki{ove
“Grobnice za Borisa Davidovi~a”.
3. – U ovim procesima Todorovi}u je stavljeno u greh da je: 1)
jednoga dana, vode}i |a~ku ekskurziju kroz Hrvatsko zagorje, izjavio:
“Ovim krajevima je protiv Nemaca ratovala vojska barona Minhauzena”; (2) jednoga dana (opet bez navo|enja datuma, ~ak ni godine) rekao: “Drugi svetski rat je kratko trajao”, bez obja{njenja ni kojim povodom, ni u kom kontekstu je to rekao, ako je uop{te i rekao; (3) na
~asu istorije izjavio: “Da je Hitlerova vojska u Drugom svetskom ratu
nosila konfekciju ‘Vu~je’, istorija bi izgledala druga~ije”; (4) “omalova`avao” neke najvi{e rukovodioce, nepovoljno se izra`avao o samoupravljanju, (5) “fa{ista”, zbog jedne krilatice koju je izmislio na ra~un potro{a~kog dru{tva; i (6) vulgaran i da se nedoli~no pona{a u {koli (“`vakao `vaka}u gumu”, igrao odbojku sa u~enicima pri ~emu je “vulgarno
delovao”, da je “u~enicima koji su mu psovali majku odgovarao istom
merom” i sl.).
Na`alost, iza moralnog pada profesorovih tu`ilaca, sledio je i moralni pad njegovih sudija. Sud udru`enog rada u Beogradu, verovatno
zapla{en te`inom aluzija svaljenih na ple}a Bo`idara Todorovi}a, prihvatio je sve optu`be i bez dokaza osudio profesora, nakon ~ega je on
bio izba~en na ulicu. Nisu pomogle ni peticije u~enika ^etvrte gimnazije, koji su stali na stranu svog progonjenog profesora.
Zanimljivo je da je protiv Todorovi}a bila podneta i jedna krivi~na prijava, ali ju je tu`ilac odbacio kao ni~im dokazanu i neosnovanu,
tako da on nije odgovarao po Krivi~nom zakoniku.
4. – Profesor Bo`idar Todorovi} izricanjem presude Suda udru`enog rada u Beogradu 18. oktobra 1977. izgubio je ne samo nastavni~ki
posao, ve} i mogu}nost da kao “moralno-politi~ki nepodoban” na|e bilo kakvo zaposlenje. Postao je persona non grata, obele`en, `igosan, prokazan.
Sud i {kola nisu uzeli u obzir odredbe tada{njeg Zakona o radnim
odnosima SR Srbije, prema kojima “radnik za koga se utvrdi da ne ispunjava posebne uslove u pogledu podobnosti za rad na odre|enim poslovima, odnosno radnim zadacima koji su utvr|eni posebnim zakonom,
raspore|uje se na druge poslove, odnosno radne zadatke u istoj ili drugoj osnovnoj organizaciji udru`enog rada ili radnoj zajednici koji odgovaraju njegovoj stru~noj spremi, odnosno radnoj sposobnosti ste~enoj
radom”.
Sedam godina je Bo`idar Todorovi} bezuspe{no dokazivao svoju
nevinost: od Suda udru`enog rada Beograda, Vrhovnog suda Srbije i Ustavnog suda SFRJ, do predsednika Republike, Slobodana Milo{evi}a i
283
Hereticus, 3-4/2006
Jovica Trkulja
Evropskog suda za ljudska prava. Sud udru`enog rada Srbije potvrdio
je presudu Suda udru`enog rada Beograda. Sve `albe ili tu`be profesora Todorovi}a vra}ene su mu sa oznakom – “odbijeno”! Na tome se sve
zavr{avalo. Niko nije hteo ni da ~uje za njegovo ime, iz razloga {to je
zvani~no ustanovljeno da je moralno-politi~ki nepodoban.
Profesoru nisu pomogle ni izmene koje su tokom 1978. i 1979. godine unete u Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakon o prosvetno-pedago{koj slu`bi SR Srbije. Tim izmenama Skup{tina Srbije je
odlu~ila da se kruta formulacija “moralno-politi~ka nepodobnost” zameni opisnom. Do izmene nije do{lo slu~ajno. Bila je to `elja i potreba
da se otklone mnoge nedoumice koje su proizlazile iz termine “nepodoban”, kao i gre{ke u njegovom tuma~enju. Re~ je o mogu}im zloupotrebama i diskriminaciji do kojih je dolazilo u tuma~enju i primeni
odredaba o “moralno-politi~koj podobnosti”. Zato je re~ “podobnost”
zamenjena “opisnom ocenom”. Na taj na~in su pomenuti zakoni uskla|eni sa odredbama Konvencije Me|unarodne organizacije rada br. 111.
o zapo{ljavanju, ~iji je potpisnik bila i SFRJ. U Konvenciji se, izme|u ostalog, ka`e: “Izraz diskriminacija podrazumeva svako pravljenje razlike,
isklju~enje ili davanje prvenstva zasnovanog na politi~kom mi{ljenju... u
pogledu zapo{ljavanja ili zanimanja”.
O slu~aju profesora Todorovi}a novinari su napisali na stotine
tekstova. Za razliku od tu`ilaca i sudija, strpljenja, hrabrosti i volje da
ga saslu{aju, imali su novinari “Politike Ekspres” (Dragoje @arkovi} i
Vladimir Mandi}), “Politike” (R. ]irkovi}), “Ve~ernjih novosti” (S. Krstaji}, M. Vukoje), “Mladosti” (Vuk Dra{kovi}), NIN-a (Petar Ignja),
“Oka” (Vuk Dra{kovi}), “Reportera” (Olga Stojanovi}), ”Duge”, “Novosti 8” (Zorica Kordi}), NON-a (Milovan Brki}). Oni su korektno i
profesionalno izve{tavali o slu~aju Bo`idara Todorovi}a i nedvosmisleno su stali na njegovu stranu, tra`e}i skidanje anateme.
Profesor Todorovi} se obra}ao na stotine adresa tra`e}i pravdu,
ali bez uspeha. Moralno-politi~ka nepodobnost je postala njegova sudbina. Zbog nje su mu sva vrata bila zatvorena. Vi{e od deset godina Todorovi} je i{ao od nemila do nedraga. Konkurisao je za sve poslove. Nisu ga primili ni za ba{tovana. Zapravo, primili su ga a onda odbili, jer je
“moralno-politi~ki nepodoban za rad na poslovima ba{tovana”. Radio
je Todorovi} razne fizi~ke poslove sa “vukovcima” Albancima, me|u
kojima je na{ao najiskrenije prijatelje, nosio kofere beogradskoj gospodi, me{ao malter i fizikalisao po beogradskim gra|evinama, prao stepeni{ta, radio kao magacioner, “spoljni momak” na va{arima i sli~no.
5. – Godine 1985. Jefta Jeftovi}, direktor Narodnog muzeja u Beogradu, prekinuo je ovo potucanje i stradanje profesora Todorovi}a zbog
moralno-politi~ke nepodobnosti. Primio ga je na posao no}nog ~uvara.
284
Usud nepodobnosti Bo`idara Todorovi}a
Konkurs je bio javan. Todorovi} je bio prvi na listi i Jevtovi} je to po{tovao. Profesor istorije je napokon dobio stalan posao i vratio se normalnom `ivotu. Vratio se i svojoj velikoj ljubavi iz mladosti – knji`evnosti.
U sve~anoj ti{ini Narodnog muzeja, nakon obavljenih poslova no}nog
~uvara, otiskivao se u imaginarni svet knji`evnosti, gde je nalazio izbavljenje i sigurno uto~i{te. Po~eo je da pi{e, da svoje bolno i tragi~no iskustvo sublimira u literaturu. Pisao je, imaju}i na umu Andri}evu misao: “Sve {to taknem, sve je bol i sve je pesma”. Tako su nastale njegove
knjige “Dedinjski sindrom”, “Roman o Srbiji” i “Gre{na Srbija”. Te knjige su ostale van optike knji`evne kritike i uglavnom pre}utane.
Za sve to vreme Todorovi}eve “podobne kolege” iz ^etvrte beogradske gimnazije, kao i sudije, pomo}nici ministara i partijski funkcioneri, i dalje su u~ili |ake moralu i kao moralni `reci izricali presude bez
priziva u ime naroda i radni~ke klase. Mnogi od njih su do`iveli ekspresnu profesionalnu i politi~ku promociju, materijalne i druge privilegije.
Na drugoj strani, bilo je me|u njima i onih koji su smogli snage
da ka`u istinu i stanu na stranu progonjenog kolege. Svetozar Bendi},
profesor filozofije i marksizma, u vreme isklju~enja Todorovi}a sekretar Osnovne organizacije Saveza komunista ^etvrte beogradske gimnazije, o svom progonjenom kolegi javno je govorio sve najbolje: “Kao
njegov dugogodi{nji kolega, mogu da tvrdim da on nije ni moralno-politi~ki nepodoban niti bilo kakav neprijatelj da ne bi mogao da vaspitava
mlade. Naprotiv! Todorovi} je izuzetan profesor, vrstan znalac svog predmeta, odli~an predava~ koji je pratio literaturu, mnogo ~itao i svoj predmet predavao na najbolji mogu}i na~in. I ja sam ga ~esto konsultovao.
Mnogi na{i |aci su na fakultetima polagali sociologiju i marksizam po
predavanjima profesora Todorovi}a, {to govori o tome kakav je on bio
stru~njak. Uz to, on je te`io, kako je to ocenio jedan na{ kolega, perfekcionizmu u poslu, u smislu rada, reda, discipline. Nikada nije zakasnio na posao, nikada nije izgubio ~as. O~ekivao je da i drugi imaju takav
odnos prema poslu, a s posla su ga isterali oni kojima se zamerio {to je
javno rekao da rade nedozvoljene stvari. Prvo su hteli da ga proglase za
psihi~kog bolesnika, pa su odustali... I glasanje za njegovo udaljavanje s
posla bilo je neslobodno i neiskreno”.
U odbranu profesora Todorovi}a stali su i njegovi |aci, koji su plakali kad je on isklju~en i pisali peticiju protiv takve odluke. Ta generacija maturanata oti{la je iz {kole zbunjena postupkom prema profesoru
Todorovi}u. Jedan od njih, Radovan Bulatovi}, deset godina kasnije uklju~io se u novinske polemike o ovoj “samoupravnoj aferi” slede}im re~ima: “Ve} desetak godina ~itamo u raznim novinama o na{em biv{em
profesoru Bo`idaru Todorovi}u. Svi ti ~lanci, a bilo ih je mnogo, govore
o bezakonju i nepravdi koja mu je u~injena. Mi smo bili i `ivi svedoci i
285
Hereticus, 3-4/2006
Jovica Trkulja
dobro se se}amo Bo`idara Todorovi}a kao ~estitog ~oveka, dobrog radnika i profesora, koji je voleo svoj poziv i nas |ake... Mi se dobro se}amo op{teg nezadovoljstva |aka, roditelja i gra|ana u vreme kada je
ovaj zlo~in pripreman. Se}amo se kako su na{i roditelji bili pozivani na
razgovor i zapla{ivanje u kancelariji drugarice Babi}, koja je, o tome se
govorilo, sve ovo i organizovala. Se}amo se i tog roditeljskog sastanka
u slu{aonici Vojne akademije, jedinog takvog u istoriji {kolstva. Roditelji su se vra}ali sa gnevom”.
Tom prilikom gospodin Bulatovi} je postavio javno nekoliko te{kih pitanja, koja su do danas ostala bez odgovora: “Pitamo se, dakle,
kako je mogu}e da se pored niza li~nih imena pomenutih u {tampi i njihovih zlodela za sve ove godine niko nije na{ao da odgovori {tampi. Zlo~inci se ve} godinama brane samo }utanjem i ~ekaju da prah zaborava
padne na njihova zla dela. Ovim ho}emo i mi, Todorovi}evi u~enici, da
prozovemo sve one koji su ve} prozvani u va{em listu i da ih opomenemo da je njihova du`nost da o ovome javno polemi{u. Mi samo mislimo da bi na ovaj na~in pomogli na{em biv{em profesoru, koji je sada
no}ni ~uvar”.
Danas u Gimnaziji na Dedinju nema nijednog profesora od onih
koji su bili protagonisti ove “(ne)podobne moralisti~ke afere”. Nema ni
onih koji su branili Bo`idara Todorovi}a. Neposredno posle “afere Todorovi}” oti{li su na razne strane. U ladicama redovnih sudova i arhivama Sudova udru`enog rada stoje uredno “protokolisani” i zavedeni “predmeti” o nepodobnom profesoru Bo`idaru Todorovi}u.
A profesor Todorovi}, nakon svega {to je pro`iveo, na kraju svog
tegobnog `ivotnog puta, `ivi svoje zemaljske penzionerske dane na Vra~aru, u skromnom stanu ro|aka, “sam bez igde ikoga”, “sa o~ima iznad
svakog zla”, sa Raki}evim “Dolapom” na usnama i nadom da, ipak, nije sve bilo uzalud.
286
DOKUMENTI
PRESUDA [email protected] SUDA U NI[U
U IME NARODA
Okru`ni sud u Ni{u kao krivi~ni prvostepeni sud u ve}u sastavljenom od
sudija ovoga suda Stankovi}-Brki} Milivoja, kao predsednika ve}a, sudije ovog
suda dr Dimitrija Mar~eti}a i sudija porotnika @ivojina Simonovi}a i Vasilija
Kri`anovi}a, u krivi~nom predmetu protivu Bo`idara Todorovi}a, nastavnika
Gimnazije iz [apca, zbog dela iz ~l. 118 stav 1. KZ, prema optu`nici Okru`nog
javnog tu`ila{tva u Ni{u KTo-209/37 od 24. septembra 1957. godine, na osnovu
glavnog javnog pretresa, odr`anog pred ovim sudom 30. oktobra 1957. godine,
na kome je pretresu optu`bu zastupao zamenik Okru`nog javnog tu`ioca @ivota \oki}, u prisustvu opt. Bo`idara Todorovi}a i njegovog branioca Ratomira
Nikoli}a, advokata iz Ni{a, a po{to su stranke dale svoju kona~nu izjavu, sud je
dana 30. oktobra 1957. godine izrekao i javno objavio slede}u:
PRESUDU
[email protected] TODOROVI], zvani “KOKA”, profesor iz [apca, ulica Crmiljska br. 4, ro|en 5. januara 1930. godine, u selu Boji} srez [abac, od oca Borka i majke Ljubice, ro|. Vujatovi}, neo`enjen, pismen, svr{io Filozofski fakultet, vojsku slu`io 1954/55 godine u JNA u Leskovcu, vodi se u vojnoj evidenciji
Vojnog odseka u ^a~ku, srednjeg imovinskog stanja, nalazi se na slobodi po ~l.
329 ta~. 3. ZKP OSLOBO\AVA SE OD [email protected]:
da je u prvoj polovini 1956. godine u nameri da podrije vlast radnog naroda i razbije ekonomsku osnovicu socijalisti~ke izgradnje, pred vi{e lica vr{io
propagandu protiv dr`avnog i dru{tvenog ure|enja, na taj na~in da je govorio:
“Odslu`enje vojnog roka u JNA smatram kao neko maltretiranje, Armija je glupa i suvi{na stvar, na{i oficiri su glupi i ograni~eni ljudi i nesposobni za svoju
struku, a u oficirske {kole odlaze samo propali |aci: planinarska i strelja~ka dru{tva i ostale organizacije u na{oj zemlji ne predstavljaju ni{ta, ve} su to neke trutovske organizacije od kojih nema nikakve koristi; otad`bina je za mene svuda
i na svakom mestu, ja bih vi{e voleo da umrem od sifilisa nego da poginem na
bojnom polju; na{i nacionalni heroji su budale {to su poginuli, uzalud su izgubili `ivote; spomenici na Kosmetu nemaju nikakvog zna~aja, a Kosmet treba dati Arnautima, da je Pu`ar najve}i ~ovek u Francuskoj i da je Hitler bio najve}i
~ovek i da je uzdrmao ceo svet” – te da bi time u~inio krivi~no delo neprijateljske propagande iz ~l. 118 stav 1. KZ.
Tro{kovi krivi~nog postupka padaju na teret bud`etskih sredstava NR
Srbije.
O B R A Z L O @ E NJ E
Po zavr{enom glavnom javnom pretresu, bri`ljivo ocenjuju}i ~injenice i
dokaze, iznete na istom, sud je na{ao:
287
Hereticus, 3-4/2006
Da se ni~im ne utvr|uje da je optu`eni Bo`idar izvr{io krivi~no delo neprijateljske propagande u vreme i na na~in iz dispozitiva ove presude.
Naime, sud je usvojio odbranu optu`enog Bo`idara da on ukoliko je izgovorio neka od inkriminisanih izraza, te izraze nije upotrebio u nameri ozna~enoj u ~lanu 118. stav 1. KZ.
Tako iskazima svedoka predloga Stoiljkovi}a i Miladina Stojanovi}a utvr|uje se da je optu`eni razgovarao sa njima o vojsci, te da se izra`avao u tom
smislu, da je vojska kao takva nepotrebna stvar, iz ~ega izlazi da optu`eni upotrebljavaju}i ove izraze nije spominjao na{u Armiju,1 ve} je uop{teno govorio
o vojsci. Prema iskazima ovih svedoka optu`eni se pred njima `alio na postupak podoficira i oficira prema njemu u vreme kada je on bio na odslu`enju svoga vojnog roka, ali po oceni suda to se ne odnosi na sve oficire i podoficire na{e
JNA, ve} se optu`eni u pogledu svoga bavljenja u vojsci ovako izra`avao u vezi
sa postupcima prema njemu, a on je neposredno iz Armije do{ao na slu`bu u gimnaziji u Aleksincu. Miladin Stojanovi} izjavio je i to da je optu`eni pred njim
govorio da su na{i oficiri ograni~eni i glupi ljudi, te da on – svedok smatra da se
to odnosilo na sve na{e oficire uop{te, jer se i on – svedok, kao rezervni oficir
na{ao ovakvim razgovorom optu`enog, uvre|en. Me|utim, svedok Miladin izjavljuje da ne mo`e precizno da reprodukuje re~i koje je optu`eni upotrebio u
razgovoru sa njim a te re~i nije mogao precizno da reprodukuje ni u prethodnom postupku. Svedok Miladin izjavljuje da ne zna sigurno ali misli da je optu`eni prvo poveo razgovor o njegovom `ivotu u vojsci, `ale}i se na pojedine
nepravilne i nekorektne postupke prema njemu li~no, a da je posle toga vodio
uop{teni razgovor o svim na{im oficirima.
Prema napred iznetom, sud zaklju~uje da je svedod`ba Miladina Stanojevi}a nepouzdana i neodre|ena, jer se ne vidi da li su ta dva posebna razgovora o na{im oficirima, ili se pak optu`eni izra`avao nepovoljno o oficirima, kao
u dispozitivu ove presude, u vezi sa njegovim odslu`enjem vojnog roka u doti~noj vojnoj jedinici, u kojoj su se prema njemu oficiri i podoficiri r|avo pona{ali, te se on zbog tih r|avih postupaka, o tim oficirima izrazio kao u dispozitivu ove presude. Po oceni suda, logi~no je da se optu`eni izrazio nepovoljno o
onim oficirima, koji su sa njim, po njegovom mi{ljenju, r|avo postupali, kada je
on bio na odslu`enju vojnog roka. Sud je dalje konstatovao da je optu`eni tako|e zauzimao nepravilan stav, te smatrao da su ljudi sa fakultetskom spremom
vi{e inteligencije, a da su ljudi koji su zavr{ili vojnu akademiju neke ni`e inteligencije. U tom smislu on je govorio nastavniku predvojni~ke obuke da on ima
“vojni~ku inteligenciju”, da bi time naglasio, da je taj nastavnik ni`e inteligencije od njega – optu`enog, koji je zavr{io Filozofski fakultet. Sve je to nepravilno, ali se iz toga ne mo`e izvesti zaklju~ak da je optu`eni ove izraze upotrebio
u nameri da podrije odbrambenu mo} zemlje, jer se ta namera ne vidi u upotrebljenim inkriminisanim izrazima. Upotrebljeni izraz da je vojska kao takva nepotrebna stvar mo`e se shvatiti kao jedan uop{ten izraz, bez ikakve veze sa postojanjem na{e Armije. Optu`eni u vezi sa ovim izrazom nije ni{ta rekao o na{oj
1
288
Zna~aj Jugoslovenske narodne armije je bio toliko velik za Titov re`im da se i
u obrazlo`enju sudskih presuda re~ „armija“ morala pisati velikim slovom, suprotno pravopisnim normama.
Dokumenti
Armiji, niti se ono {to je govorio o na{im oficirima odnosi na na{u Armiju kao
odbrambenu snagu na{e zemlje, on je trebao da upotrebi drugi izraz, odnosno
ni~im nije utvr|eno da je on upotrebio i druge re~i sa kojima bi doveo u vezu
ono {to je govorio o oficirima, sa na{om Armijom.
U vezi prednjeg Predrag Stoiljkovi} je posvedo~io da mu se jednom prilikom optu`eni obratio sa re~ima da je on propali u~enik i da je zbog toga oti{ao
u oficirsku {kolu i da tamo uglavnom takvi i odlaze. Iz ovoga se vidi da je ovo
bio li~ni sukob izme|u optu`enog i Predraga, pa je u takvom sukobu i do{lo do
toga da optu`eni upotrebi ovaj izraz, ali iz ovoga sud ne mo`e zaklju~iti da je
kod optu`enog postojala namera iz ~l. 118. st. 1. KZ.
Prema iskazu Dobrivoja Nedeljkovi}a optu`eni je upotrebio izraz “da bi
on vi{e voleo da umre od sifilisa, nego da pogine na bojnom polju” kao i da je
Otad`bina svuda i na svakom mestu, tj. da je upotrebio izraz “Ubi bene, ibi patria”. Taj razgovor vo|en je u sobi svedoka Dobrivoja. U vezi sa ovim optu`eni
se brani da on nije u ovom smislu upotrebio ovaj izraz o sifilisu, ve} da je rekao
da je neki “bandit” tako govorio pred njim, a priznaje da je upotrebio poznatu
latinsku poslovicu “Ubi bene, ibi patria”. Dalje, on se brani da je ovaj razgovor
vodio sa svedokom Dobrivojem u vezi predavanja profesora Ljubi{e Stojanovi}a o vaspitanju omladine, u kome je predavanju istaknuto, da se uo~ava pomanjkanje ideala kod na{e omladine i da treba razviti vi{e ambicije kod omladine i
da se on – optu`eni slagao sa ovim izlaganjem profesora Stojanovi}a. On navodi da je povodom ovoga predavanja, u razgovoru sa svedokom Dobrivojem, i
upotrebi inkriminisane izraze, tj. da je reprodukovao ono {to je onaj bandit rekao, kao i da je izgovorio onu latinsku poslovicu.
Svedok Dobrivoje Nedeljkovi} tako|e dopu{ta mogu}nost da je ovaj razgovor vo|en u vezi predavanja profesora Ljubi{e.
Po oceni suda logi~na je odbrana optu`enog da je razgovor o otad`bini
vodio sa Dobrivojem u vezi predavanja profesora Ljubi{e, jer je te{ko pretpostaviti da bi optu`eni odjednom, iz nebuha, upotrebio ove inkriminisane izraze.
I ovi inkriminisani izrazi predstavljaju uop{tene fraze, a ni~im nije utvr|eno da
je optu`eni izgovorio i druge re~i, sa kojima bi ove inkriminisane izraze doveo
u vezu sa na{im dr`avnim ure|enjem. Prema tome, ti izrazi su ostali uop{teni.
Optu`eni priznaje da je za planinarska i strelja~ka dru{tva rekao da su
to trutovske organizacije, brane}i se da je on u pogledu fiskulture za ~isti amaterizam. Miladin Stanojevi} posvedo~io je da je jednom prilikom bio u nastavni~koj kancelariji i da su se optu`eni Bo`idar i Predrag Stoiljkovi} ne{to razgovarali, ali da on – svedok Miladin nije ~uo taj njihov razgovor, jer je bio zauzet
pregledanjem zadataka. Posle toga doga|aja Predrag se svedoku Miladinu obratio sa re~ima: da li je on ~uo da je Bo`idar u onoj prilici, u nastavni~koj kancelariji, rekao njemu – Predragu da su Narodni front i ostale dru{tvene organizacije sranje, pa kada mu je Miladin rekao da on to nije ~uo, Predrag je izrazio
svoje ~u|enje kako on to da ne ~uje.
U vezi prednjeg, sud je pre svega konstatovao da ni sam Predrag Stoiljkovi} nije posvedo~io da se optu`eni onako izrazio o Narodnom frontu kao {to
to posvedo~ava Miladin. Da se optu`eni zaista ovako nepovoljno izrazio o Narodnom frontu, sigurno je da bi do{lo do ve}eg sukoba i raspravljanja izme|u
Predraga i optu`enog, te da bi tu raspravu ~uo i svedok Miladin, koji je tada bio
289
Hereticus, 3-4/2006
prisutan, a i Predrag bi se jo{ tada obratio svedoku Miladinu, da je zaista optu`eni upotrebio ovaj banalan izraz. Predrag Stoiljkovi} je samo posvedo~io da je
optu`eni rekao za strelja~ka i planinarska dru{tva da su trutovska, ali nije posvedo~io da se optu`eni r|avo izra`avao o Narodnom frontu. Upotrebljeni izraz o ovim dru{tvima mo`e se tretirati kao uvreda naneta istima, ali se ne mo`e
podvesti pod ~l. 118. stav 1. KZ.
Prema iskazu Dobrivoja Nedeljkovi}a optu`eni je govorio da su pojedini ljudi uzaludno se `rtvovali za op{te ideale te je svedok iz toga izveo zaklju~ak
da se to odnosilo na na{e nacionalne heroje. Me|utim, to je zaklju~ak svedoka,
ali to opt. nije rekao, pa tada je svedok Dobrivoje spomenuo narodnog heroja
Stevana Filipovi}a, optu`eni na to ni{ta nije reagirao. Prema tome, ni~im nije
utvr|eno da je optu`eni izgovori inkriminisane izraze iz dispozitiva u pogledu
na{ih narodnih heroja.
Prema iskazu @ivka Jeli~i}a, direktora Gimnazije u Aleksincu, a povodom ekskurzije |aka na Kosmet, koju je ekskurziju trebao da vodi optu`eni, optu`eni je rekao: “Kakvi spomenici na Kosovu, kakvo Kosovo”, te da Kosmet
treba dati Arnautima, ali svedok smatra da je optu`eni ovo izgovorio ne razmi{ljaju}i, u cilju obi~nog oponiranja, jer je on hteo da |ake vodi na Jadransko more, pa je tako nepromi{ljeno upotrebio inkriminisane izraze, mada je on po struci istori~ar i on je u prvom redu pozvan da ceni na{e istorijske spomenike na
Kosovu. Po oceni suda i ovako upotrebljeni izraz ne mo`e se podvesti pod ~l.
118. stav 1. KZ.
Prema iskazima Dobrivoja Nedeljkovi}a, Miladina Stanojevi}a i Dra{ka
Milojkovi}a, optu`eni je zaista govorio o Pu`aru i Hitleru da su veliki ljudi u tom
smislu {to su oni okupili masu oko sebe i uspeli da tu masu povedu za sobom,
ali da se optu`eni nije izra`avao za Pu`arov pokret, te kada su pojedini nastavnici izjavili da je Pu`arov pokret nastavak fa{izma u Francuskoj i da je Hitler
i Hitlerova politika izazvala tolike neda}e i dovela do krvoproli}a u Drugom
svetskom ratu – optu`eni na to nije reagirao, niti je osporavao ovakvim obja{njenjima koja su pojedini nastavnici dali u vezu sa Hitlerovom politikom i Pu`adovim pokretom u Francuskoj. Prema tome, po oceni suda, optu`eni kao istori~ar nije trebao da se ovako besmisleno izra`ava o Pu`adu i Hitleru, ali s druge
strane upotrebljeni inkriminisani izrazi ne mogu se podvesti pod ~l. 118. st. 1.
KZ, jer se ni~im ne utvr|uje da je optu`eni ovo govorio u nameri iz ~l. 118. st.
1. KZ.
Ina~e, najbolju karakteristiku o optu`enom dao je njegov direktor svedok @ivko Jeli~i}, koji je izjavio da je on pimetio da optu`eni ~esto gubi kontrolu nad svojim re~ima, a to usled uro|ene tendencije da stalno haje da oponira. Ina~e, svedok nije primetio da je optu`eni nepravilno govorio pred |acima
iako je svedok kontrolisao da li se optu`eni ovako nepravilno izra`ava pred |acima. I sam optu`eni rekao je svedoku da se on pred u~enicima dr`i kao nastavnik, da pravilno predaje, a da se nekada slobodnije izra`ava samo u nastavni~koj kancelariji.
Optu`eni je bio mlad nastavnik, koji je odmah posle vojske do{ao u ovu
gimnaziju. Prema iskazu prof. Vere Milovanovi} optu`eni nije po{tovao starije
kolege, te se prema njima pona{ao kao prema sebi ravnima. Dalje je na pretresu utvr|eno, da je optu`eni drugovao sa u~enicima u~iteljske {kole, za koje je
290
Dokumenti
imao naro~ite simpatije i govorio da su oni plebejci, tj. deca siroma{nih roditelja, a da su gimnazijalci patriciji. U razgovoru sa nastavnicima govorio je da on
pozdravlja to {to se jedna u~enica porodila. Jednom na ~asu, a kada je primetio da se |aci smeju, on je neumesno ukorio |aka, da oni ne treba da se smeju
bezrazlo`no, jer }e on pomisliti da mu je otkop~an {lic ili da mu je neko ne{to
prika~io na le|ima. Jednom prilikom naro~ito upadne, na utakmici ko{arka{koj
izme|u gimnazije i u~iteljske {kole, navijao je za u~enike u~iteljske {kole, koji
su u poslednjem momentu utakmice dali ko{ gimnazijalcima. Sam optu`eni priznaje da se nepedago{ki i nekorektno dr`ao na toj utakmici i da nije trebao tako
da navija za u~itelje. Sutradan jedan razred gimnazije izvr{io je bojkot prema
optu`enom zbog ovakvog njegovog pona{anja na utakmici, tako da optu`eni ni
jednog od u~enika nije zatekao na ~asu, jer su u~enici napustili u~ionicu pre nego {to je on do{ao na ~as. Sa ovakvim pona{anjem na utakmici on se zamerio i
nastavnicima gimnazije. Posle toga, odr`ana je sednica nastavni~kog saveta na
kojoj su sednici pojedini nastavnici iznosili njegove neprijateljske istupe, o ~emu je napred bilo re~i. Direktor Jeli~i} je izjavio da se optu`eni i pre ove utakmice neprijateljski izra`avao, ali da je pona{anje optu`enog na utakmici jo{ vi{e
okrenulo stvari protivu njega. Po oceni suda, njegovo pona{anje na utakmici,
uticalo je da pojedini nastavnici iznesu razgovore koje su vodili sa optu`enim u
o{trijem obliku i u ne{to druk~ijem smislu, nego {to je te razgovore vodio optu`eni o ~emu je napred bilo re~i.
U svakom slu~aju optu`enom ne mo`e slu`iti na ~ast ono {to je govorio
u nastavni~koj kancelariji ili u razgovoru sa pojedinim nastavnicima, naro~ito
obzirom na to da je on istori~ar i da on kao takav nije trebao i nije smeo da se
tako izra`ava. Po oceni suda, zbog navedenih upotrebljenih izraza on je mogao
i danas mo`e da bude uzet na disciplinsku odgovornost, te treba da bude disciplinski ka`njen, ali s druge strane ni~im nije utvr|eno da je on inkriminisane
izraze, ukoliko je za pojedine izraze utvr|eno da ih je izgovorio, upotrebio u nameri iz ~l. 118. stav 1. KZ, o ~emu je napred bilo re~i. Pored toga, sud konstatuje, da optu`eni, kao mlad nastavnik, naro~ito od mla|ih nastavnika nije prihva}en kao {to treba, a stariji nastavnici trebali su vi{e da uti~u na njega, da se
popravi i da mu uka`u na r|ave posledice ovakvog njegovog neispravnog i nekorektnog pona{anja i nepromi{ljenog izra`avanja.
Sa iznetih razloga po ~l. 329. ta~. 3. ZKP sud je odlu~io kao u izreci ove
presude i optu`enog oslobodio dela neprijateljske propagande iz ~l. 118. st. 1.
KZ.
Ostali deo presude zasniva se na ~l. 91. stav 1. ZKP.
Od Okru`nog suda u Ni{u, 30. oktobra 1957. godine K-260/97.
POUKA O PRAVNOM LEKU
Nezadovoljna stranka ima pravo `albe u roku od 8 dana od dana prijema presude
Predsednik ve}a:
sudija Milivoje Stankovi} Brki}, sr.
Zapisni~ar, Smilja Sto{i}, sr.
Za ta~nost otpravka:
Upravitelj Kriv. Pisarnice
Krsta \or|evi}
291
Hereticus, 3-4/2006
ODLUKA ZBORA RADNIH LJUDI
ZBORU RADNIH LJUDI ^ETVRTE GIMNAZIJE
Ovde
PREDMET: Predlog za suspenziju sa du`nosti
druga Todorovi}a Bo`idara
Osnovna organizacija SK ^etvrte gimnazije na sastanku od 6.12.1976. godine jednoglasno je odlu~ila da predlo`i Zboru radnih ljudi da druga Todorovi}
Bo`idara, profesora istorije odmah suspenduje sa du`nosti zato {to nije podoban da dalje vr{i funkciju vaspita~a mlade generacije.
O B R A Z L O @ E NJ E
Ve} du`e vreme u Gimnaziji se i me|u nastavnicima i me|u u~enicima
govori o pona{anju i radu druga Todorovi} Bo`idara. Naj~e{}e je isticano da on
ne obavlja, u skladu sa dru{tveno-prihva}enim normama i va`e}im propisima,
funkciju profesora istorije i vaspita~a u~enika. OOSK je dobijala prijave protiv
druga Todorovi}a u kojima se iznose primeri koji govore da on nije podoban
da i dalje ostane na polo`aju profesora struke koja pored znanja treba u~enike
da vaspitava u duhu na{e socijalisti~ke samoupravne zajednice.
Po{to je prijave protiv druga Todorovi}a razmatrala u vi{e navrata, osnovna organizacija SK je, na ve} pomenutom sastanku, konstatovala da je drug
Todorovi} svojim pona{anjem i izjavama okaljao lik prosvetnog radnika i vaspita~a. On je ispoljio takav stav prema sopstvenoj i {iroj dru{tvenoj sredini koji nisu i ne mogu biti svojstveni ljudima koji treba da vaspitavaju mladu generaciju.
Kao prosvetni radnici i kao ~lanovi SK ocenjujemo da odgovornu dru{tvenu funkciju vaspita~a mladih ne mogu obavljati oni pojedinci koji su naneli
{tetu ugledu pojedinaca iz strukture u na{em dru{tvu koji su dali i daju od sebe
za izgradnju humanih odnosa u na{oj samoupravnoj socijalisti~koj zajednici. Ilustracije radi obave{tavamo Zbor radnih ljudi da se osnovano sumnja da je drug
Todorovi} u njegovim izjavama datim u raznim prilikama i bez povoda vre|ao
Predsednika Republike, tvrdio da su borci d`abalebaro{i, da su komunisti privilegovani, da se u {koli na sekcijama u~enici zaglupljuju uzvikuju}i parole o Titu, da se nepotrebno mnogo ~asova u programu posve}uje samoupravljanju, da
su pojedini profesori re`imski psi, da neki od njih, zajedno sa drugom Titom,
predstavljaju najgore ljude, itd.
OO SK IV gimnazije ocenjuje da je ovakvo pona{anje druga Todorovi}a
neprihvatljivo, da nanosi ogromnu {tetu ugledu na{e {kole i svih njenih radnika, da negativno uti~e na vaspitanje mladih i da je nespojivo sa uzvi{enim pozivom prosvetnog radnika.
Imaju}i sve ovo u vidu, OO SK je jednoglasno odlu~ila da predlo`i Zboru radnih ljudi IV gimnazije da druga Bo`idara Todorovi}a suspenduje sa du`nosti profesora istorije i na taj na~in se ogradi od njegovog pona{anja koje je
usmereno u prvom redu protiv radnih ljudi ove {kole i koji omalova`ava na{e
napore u vaspitanju mlade generacije u duhu samoupravnih socijalisti~kih dru{tvenih kretanja.
292
Dokumenti
OO SK ne sumnja da }e Zbor radnih ljudi odlu~no osuditi pona{anje druga Todorovi}a i spre~iti ga da i dalje nanosi {tetu ugledu [kole, svakog njenog
radnika i u~enika.
Beograd, 9.12.1976. god.
OO SK IV GIMNAZIJE
RE[ENJE DIREKTORA ^ETVRTE GIMNAZIJE
U BEOGRADU
RE[ENJE DIREKTORA O UDALJAVANJU
SA RADNOG MESTA
Na osnovu ~lana 96. i 97. Zakona o pravima i obavezama radnika u udru`enom radu, ~lana 94. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, ~lana 160,
161. i 272. Statuta ^etvrte gimnazije u Beogradu, ~lana 16, 17. i 18. Samoupravnog sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciji radnih mesta u IV
gimnaziji u Beogradu, Odluke Zbora radnih ljudi IV gimnazije u Beogradu, donete na skupu od 10. I 1977. godine, a u vezi predloga Osnovne organizacije Saveza komunista IV gimnazije od 6. 12. 1976. godine, donosim slede}e
RE[ENJE
Da se Bo`idar Todorovi}, profesor istorije ove Gimnazije udalji sa radnog mesta do okon~anja postupka za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti za rad u vaspitno-obrazovnom procesu.
Kako u {koli nema drugih poslova koje mo`e imenovani da obavlja, to
istovremeno zna~i udaljenje sa rada.
Za vreme trajanja ove mere radniku pripada pravo na naknadu u visini
jedne polovine prose~ne akontacije li~nog dohotka ostvarenog za poslednja tri
meseca.
Zahtev za preispitivanje odluke o udaljenju sa rada ne odla`e njeno izvr{enje.
O B R A Z L O @ E NJ E
OO SK ^etvrte gimnazije u Beogradu, podnela je Zboru radnih ljudi
predlog da se profesor istorije Bo`idar Todorovi}, udalji sa radnog mesta, zbog
osnovane sumnje da svojim radom i pona{anjem {tetno uti~e na radne ljude u
kolektivu a posebno na u~enike. Osnovano se sumnja da je Bo`idar Todorovi}
neodgovorno i zlonamerno vre|ao pojedine ~lanove kolektiva, a posebno li~nost
Predsednika Republike. Omalova`avao je rad omladinaca u vannastavnim aktivnostima. Stvorio je uznemirenost u radnom kolektivu i skrenuo ga od osnovne delatnosti ~ime je naneo {tetu radu i ugledu radnih ljudi {kole. Delovao je
i stalno deluje me|u u~enicima, koriste}i svoj polo`aj vaspita~a, ~ime je stvorio
nezdravo stanje u u~eni~koj zajednici, predstavljaju}i svoj polo`aj ugro`enim u
radnoj zajednici.
Na Zboru radnih ljudi odr`anom 10. I 1977. godine, Bo`idar Todorovi}
nije izmenio stav. Na samom Zboru je omalova`avao delegate dru{tveno politi~kih zajednica, pokazao upornost u ignorisanju stava kolektiva, apostrofiraju}i
strah ljudi da govore istinu.
293
Hereticus, 3-4/2006
Na istom Zboru sa 37 glasova od ukupno 44 radnika, doneta je Odluka
da se Bo`idar Todorovi} udalji sa radnog mesta profesora istorije do okon~anja
postupka za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti za rad u vaspitno-obrazovnoj ustanovi, a time da se udalji i sa rada jer u {koli nema poslova koje bi
mogao da obavlja.
Na osnovu ovih podataka re{eno je kao u izreci ovog re{enja.
Pouka o pravnom leku: Radnik ima prava da podnese zahtev za preispitivanje ovog re{enja u roku od 15 dana od dana prijema istog. Zahtev se podnosi Zboru radnih ljudi ^etvrte gimnazije u Beogradu, preko sekretarijata Gimnazije.
U ^etvrtoj gimnaziji u Beogradu,
Delovodni broj: 13 od 11. I 1977. g.
Direktor ^etvrte gimnazije:
Du{an Milojkovi}, prof.
ODLUKA OSNOVNOG SUDA [email protected] RADA
U BEOGRADU
Osnovni sud udru`enog rada u Beogradu, u ve}u sastavljenom od sudija: Ra{kovi} Mom~ila, kao predsednika ve}a, Tijani} Nedeljka i Tasi} Miroslava, kao ~lanova ve}a, u pravnoj stvari predlaga~a Todorovi} Bo`idara iz Beograda, Ratka Mitrovi}a br. 131, koga zastupa punomo}nik Trnini} Dragoslav,
adv. iz Beograda, ul. Kralja Milutina br. 37 i u~esnika ^etvrte gimnazije u Beogradu, ulica Teodora Drajzera br. 25, koju zastupa Gradsko javno pravobranila{tvo u Beogradu, ul. Slobodana Penezi}a-Krcuna br. 17-a, radi poni{taja odluke o udaljenju i isklju~enju iz Radne zajednice, kao i isplate li~nog dohotka,
po odr`anoj raspravi na dan 18. oktobra 1977. godine, u prisustvu predlaga~a,
njegovog punomo}nika i zastupnika drugog u~esnika u sporu – Zekovi} Tomislava, pomo}nika Gradskog javnog pravobranioca, doneo je
ODLUKU
I.
Odbija se zahtev predlaga~a Todorovi} Bo`idara iz Beograda, kojim je
tra`io da se poni{te odluka Zbora radnih ljudi ^etvrte gimnazije iz Beograda
od 10. januara 1977. godine i Re{enje direktora iste Gimnazije br. 13 od 11. januara 1977. godine, kojima je udaljen sa radnog mesta i iz radne zajednice do
okon~anja postupka za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti za dalji rad u
vaspitno-obrazovnom procesu.
II.
Odbija se zahtev predlaga~a Todorovi} Bo`idara iz Beograda, kojim je
tra`io da se poni{ti odluka Saveta ^etvrte gimnazije iz Beograda od 17. marta
1977. godine i Re{enje direktora iste Gimnazije br. 183 od 25. marta 1977. godine, na osnovu kojih mu je prestalo svojstvo radnika u udru`enom radu, te da
se u~esniku ^etvrtoj gimnaziji u Beogradu nalo`i da ga vrati na ranije radno mesto profesora istorije i sociologije, kao i da mu naknadi tro{kove ovog spora.
III.
Odbija se zahtev predlaga~a Bo`idara Todorovi}a iz Beograda, kojim je
tra`io da se poni{ti Re{enje direktora ^etvrte gimnazije u Beogradu br. 699/1
294
Dokumenti
od 23. novembra 1976. godine zbog toga {to mu je istim re{enjem pogre{no utvr|en osnov obra~una li~nog dohotka, te da se u~esniku ^etvrtoj gimnaziji u
Beogradu nalo`i da mu isplati obustavljeni deo li~nog dohotka od 5% po~ev od
1. septembra 1976. godine pa do dana pravosna`nosti ove Odluke.
O B R A Z L O @ E NJ E
U predlogu i tokom rasprave predlaga~ Todorovi} Bo`idar iz Beograda
je naveo i tvrdio da mu je bli`e opisanim odlukama nadle`nog organa u izreci
ove Odluke izre~ena mera udaljenja sa radnog mesta i iz Radne zajednice i da
mu je prestalo svojstvo radnika u udru`enom radu, kao i pogre{no utvr|en osnov obra~una li~nog dohotka. Za izricanje mere udaljenja nije bilo stvarnih potreba niti pravnog odnosa u op{tim samoupravnim aktima ^etvrte gimnazije u
Beogradu. U postupku za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti u~injeno
je vi{e bitnih povreda odredaba op{tih samoupravnih akata i zakonskih propisa. Nije na na~in predvi|en zakonom ispitivano i utvr|eno stvarno ~injeni~no
stanje, zbog ~ega je na osnovu datog ~injeni~nog stanja pogre{no izveden zaklju~ak o njegovoj moralno-politi~koj podobnosti za dalji rad u vaspitno-obrazovnom
procesu rada. Dalje je naveo da je kod tako date pogre{ne ocene, pogre{no primenjeno materijalno pravo, ~ime je u su{tini povre|eno njegovo pravo na rad i
povodom radnog odnosa, pa je sa svih ovih razloga predlo`io da Sud osporene
odluke poni{ti i ^etvrtoj gimnaziji u Beogradu nalo`i da ga vrati na ranije radno mesto /.../, kao i isplati mu obustavljeni deo li~nog dohotka i naknadi tro{kove ovog spora.
U odgovoru na predlog i tokom rasprave zastupnik 4. gimnazije u Beogradu je osporavao prednje tvrdnje predlaga~a kao neosnovane, i to sa razloga,
{to je u Radnoj zajednici nadle`ni organ, na na~in predvi|en zakonom, pokrenuo i vodio postupak za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a
za dalji rad u vaspitno-obrazovnom procesu rada i {to je u ovom postupku pravilno i potpuno utvr|eno ~injeni~no stanje, te data ocena o njegovoj moralnopoliti~koj podobnosti, zbog ~ega je potom usledila odluka nadle`nog organa o
prestanku svojstva radnika u udru`enom radu. Sa istih razloga i u smislu zakonskih propisa, kao i odredaba op{tih samoupravnih akata, predlaga~u je pravilno izre~ena mera udaljenja sa radnog mesta i iz Radne zajednice. U spornom
periodu predlaga~ nije obavljao du`nost razrednog stare{ine, pa mu je zbog toga u smislu odredaba samoupravnog sporazuma pravilno Re{enjem od 23. novembra 1976. godine utvr|en osnov obra~una li~nog dohotka i isti ispla}ivan od
1. septembra 1976. godine.
Na osnovu rezultata izvedenih dokaza, ocene pismenih podnesaka i navoda u~esnika u postupku ovaj je Sud utvrdio:
Po predlogu OOSK-a ^etvrte gimnazije u Beogradu od 6. decembra 1976.
godine Zbor radnih ljudi iste Gimnazije je na dan 10. januara 1977. godine doneo odluku kojom je predlaga~a Todorovi} Bo`idara udaljio sa radnog mesta
profesora predmeta istorije i sociologije i iz Radne zajednice. Ova odluka Zbora radnih ljudi izvr{ena je od strane direktora Gimnazije dono{enjem Re{enja
br. 13 od 11. januara 1977. godine. Istovremeno je oformljena Komisija i pokrenut postupak za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a za dalji
rad u vaspitno-obrazovnom procesu rada. Na re{enje direktora predlaga~ je bla-
295
Hereticus, 3-4/2006
govremeno podneo zahtev za preispitivanje istog. U periodu od dana dono{enja napred ozna~ene odluke Zbora radnih ljudi, pa do 14. februara 1977. godine, na zakonit na~in sproveden je postupak i usvojen predlog dopune Samoupravnog sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta
u ^etvrtoj gimnaziji u Beogradu. Po usvajanju prednjeg samoupravnog sporazuma Zbor radnih ljudi je odlu~ivao o podnetom prigovoru predlaga~a na re{enje od 11. januara 1977. godine i isti je prigovor odbijen odlukom tog organa od
28. februara 1977. godine. Komisija za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a odr`ala je javnu raspravu na dan 3. marta 1977. godine na kojoj
je bio prisutan i predlaga~ sa svojim punomo}nikom. Na raspravi su pro~itane
prispele pismene izjave ve}eg broja ~lanova radne zajednice i biv{ih u~enika. U
podnetim pismenim izjavama podnosioci istih su izneli svoja zapa`anja u vezi
rada predlaga~a i njegovog pona{anja. S obzirom na sadr`inu ovih izjava Komisija je utvrdila ~injeni~no stanje u vezi rada i pona{anja predlaga~a za poslednjih
nekoliko godina i dala svoju ocenu o moralno-politi~koj nepodobnosti predlaga~a za dalji rad u obrazovno-vaspitnom procesu rada u ^etvrtoj gimnaziji u
Beogradu. Nakon napred date ocene Savet Gimnazije je 17. marta 1977. godine
doneo odluku o prestanku svojstva radnika u udru`enom radu predlaga~a i ista
je odluka izvr{ena od strane direktora Gimnazije, re{enjem br. 183 od 25. marta 1977. godine.
Na napred ozna~enu odluku Saveta i re{enje direktora Gimnazije predlaga~ je blagovremeno podneo zahtev za preispitivanje istih i ovaj njegov zahtev je odbijen odlukom Zbora radnih ljudi od 26. aprila 1977. godine.
U postupku utvr|ivanja moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a za dalji rad u vaspitno-obrazovnom procesu rada utvr|eno je:
/.../
U odnosu na prigovor predlaga~a da je odluka o njegovom prestanku
svojstva radnika u udru`enom radu doneta na osnovu pismenih izjava a ne i saslu{anjem svedoka Sud je u postupku saslu{ao skoro sve2 podnosioce pismenih
izjava Komisiji za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a i oni su
u svemu ostali pri navodima i tvrdnjama iz svojih datih pismenih izjava. Ve}inu
izjava svedoka predlaga~ nije osporavao u pogledu samog doga|aja, ali je tvrdio
da je sve napred re~eno, re~eno u drugom kontekstu nego {to je to shva}eno od
strane prisutnih i saslu{anih svedoka, /.../
Po oceni Suda nema bitnih povreda sprovedenog postupka za utvr|ivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a, po{to je sproveden u skladu sa odredbama ~lana 94. Zakona o srednjem obrazovanju i u smislu odluke Zbora radnih ljudi i ~lana 30, 31. i 90. Statuta, kao i ~lana 18. Samoupravnog sporazuma
o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta 4. gimnazije u Beogradu.
Stoji ~injenica da su u toku postupka u~injene neke neznatne povrede,3
ali iste povrede nemaju obele`je bitnih povreda. Uo~eni nedostaci neznatnih povreda nisu uticali na utvr|eno ~injeni~no stanje i datu ocenu, jer su otklonjeni
2
3
296
Podvukao prire|iva~.
Isto.
Dokumenti
u postupku pred ovim Sudom. Pored toga, ostale su iste ~injenice, a uo~eno ~injeni~no stanje je potvr|eno, odnosno ostalo onako kako je to utvr|eno u prethodnom postupku.
Imaju}i u vidu zna~aj prosvetno-obrazovne i vaspitne delatnosti, kao i nastavne predmete predlaga~a, njegovo pona{anje u tom procesu rada i u prisustvu ~lanova kolektiva i u~enika, Sud smatra, da je u konkretnom slu~aju izre~ena mera udaljenja sa radnog mesta i iz Radne zajednice bila opravdana,4 jer
u su{tini nije protivna odredbama ~lana 96. stav 3. i ~l. 97. stav 3. Zakona o pravima i obavezama radnika u udru`enom radu, odredbama zakona o srednjem
obrazovanju i odredbama samoupravnih op{tih akata ^etvrte gimnazije u Beogradu, radi ~ega se pokazalo da je postavljeni zahtev predlaga~a za poni{taj odluke o udaljenju neopravdan i neosnovan. /.../
S obzirom na utvr|eno ~injeni~no stanje u postupku za ispitivanje moralno-politi~ke podobnosti predlaga~a za dalji rad u obrazovno-vaspitnom procesu rada ovaj Sud smatra da je ocena o moralno-politi~koj podobnosti predlaga~a pravilno data od strane nadle`nog organa i da je predlaga~u na zakonit na~in
prestalo svojstvo radnika u udru`enom radu na osnovu napred ozna~enih zakonskih propisa i odredaba op{tih samoupravnih akata, radi ~ega je doneo odluku onako kako to stoji u stavu 2. izreke ove Odluke.
^lanom 197. Statuta ^etvrte gimnazije u Beogradu je utvr|eno da nastavni~ko ve}e donosi odluke o odre|ivanju razrednog stare{ine za svako odeljenje
u toku godine. Predlaga~ odlukom prednjeg organa nije odre|en za razrednog
stare{inu {kolske 1976/ 77. godine. Odlukom Zbora radnih ljudi br. 274/1 od 16.
maja 1977. godine usvojena je dopuna Samoupravnog sporazuma o utvr|ivanju
elemenata i kriterijuma za raspodelu sredstava za li~ne dohotke radnika po kojem se Sporazumu radniku umanjuje li~ni dohodak za 5% ukoliko ne obavlja du`nost razrednog stare{ine. Osporeno re{enje, koje je doneto na osnovu prednjeg
samoupravnog sporazuma, nije u suprotnosti sa sadr`inom prednjeg Samoupravnog sporazuma, zbog ~ega se zahtev predlaga~a za poni{taj ovog re{enja
pokazao neosnovan, pa ga je Sud kao takvog i odbio onako kako to stoji u stavu
3. izreke ove Odluke.
Pri dono{enju prednjih odluka Sud je imao u vidu i cenio je i ostale navode u~esnika, ali je na{ao da isti nisu od bitnog zna~aja za donetu ili druk~iju
odluku u ovoj pravnoj stvari, radi ~ega ih posebno i ne obrazla`e.
OSNOVNI SUD [email protected] RADA U BEOGRADU
18. oktobra 1977. god.
PRAVNA POUKA: Protiv ove Odluke mo`e se izjaviti `alba u roku od 15
dana od dana prijema iste a preko ovog Suda, Sudu udru`enog rada Srbije
Predsednik ve}a – sudija:
Ra{kovi} Mom~ilo
4
Podvukao prire|iva~.
297
Hereticus, 3-4/2006
ODLUKA SUDA [email protected] RADA SRBIJE
SUD [email protected] RADA SRBIJE
Odluka broj 779/78
I. Todorovi} Bo`idar iz Beograda, pokrenuo je postupak pred Osnovnim
sudom udru`enog rada u Beogradu sa zahtevom da se kao nezakonita poni{ti
odluka Zbora radnih ljudi od 10. januara 1977. godine i re{enje direktora IV gimnazije u Beogradu od 11. januara 1977. godine kojima je udaljen sa radnog mesta iz radne zajednice do okon~anja postupka za utvr|ivanje moralno politi~ke
podobnosti za dalji rad u Vaspitno obrazovnom procesu, zatim odluka Saveta
Gimnazije od 17. marta 1977. godine i re{enje Direktora od 25. marta 1977. godine na osnovu kojih mu je prestalo svojstvo radnika u udru`enom radu i da se
nalo`i Gimnaziji da ga vrati na njegovo ranije radno mesto profesora istorije i
sociologije i naknadi tro{kove ovoga spora. tako|e da se poni{ti re{enje direktora Gimnazije od 23. novembra 1976. godine kojim mu je utvr|en osnov obra~una li~nog dohotka i da se nalo`i Gimnaziji da mu isplati obustavljeni deo li~nog
dohotka od 5% po~ev od 1. septembra 1976. godine, pa do dana pravosna`nosti odluke.
II. Osnovni sud udru`enog rada u Beogradu svojom odlukom Dn. 32/77
od 18. oktobra 1977. godine odbio je u celosti kao neosnovan zahtev Todorovi}
Bo`idara.
III. Protiv navedene odluke Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu
`albu je u blagovremenom roku podneo Todorovi} Bo`idar zbog bitne povrede
postupka, pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~injeni~nog stanja i pogre{ne primene materijalnog prava. U `albi navodi da je prvostepeni sud propustio da da u
svojoj odluci razloge o bitnim ~injenicama. U prvostepenoj odluci se ka`e da su
u postupku sprovedenom u Gimnaziji u~injene neznatne povrede ali da one nemaju bitnih povreda i nisu uticale na ~injeni~no stanje, jer je prvostepeni sud tokom postupka otklonio te povrede. Naprotiv, prvostepeni sud je sproveo isti postupak kao i onaj koji je sproveden pred disciplinskim organima u Gimnaziji, a
prvostepeni sud je odbio da saslu{a svedoke koje je `alilac predlagao. Na taj na~in mu je onemogu}eno da dokazuje ono {to je tvrdio u ovom predlogu. Ne spori da je sa Jelisavetom Nikoli}, Nevenkom Hamovi} i jo{ nekim nastavnicima
raspravljao o stanju u Gimnaziji i izjavio da su najgori ljudi direktor {kole i prof.
@ika Mirkovi}, ali kategori~ki pori~e da je tom prilikom pominjao ime predsednika Republike. U `albi dalje pobija da je po~inio radnje koje mu se stavljaju
na teret i navodi da odluka kojom je utvr|ena njegova moralno politi~ka nepodobnost ne mo`e opstati. Optu`be na njegov ra~un su bez osnova i neta~ne a
sra~unato na to da bude udaljen iz radne zajednice u kojoj ina~e caruje familijarnost. Zbog toga {to je ukazao na negativne pojave u radnoj zajednici snosi
posledice i do`iveo je da ga pojedinci udru`enim snagama proglase moralno politi~ki nepodobnim za nastavu. Predla`e da Sud udru`enog rada Srbije napadnutu odluku preina~i i sva tri njegova zahteva usvoji ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlu~ivanje.
IV. @alba je neosnovana.
Tokom prvostepenog postupka je utvr|eno da je na osnovu predloga
OOSK-a, IV gimnazije u Beogradu od 6. decembra 1976. godine Zbor radnih
298
Dokumenti
ljudi Gimnazije svojom odlukom od 10. januara 1977. godine udaljio Todorovi}
Bo`idara sa radnog mesta profesora istorije i sociologije i iz Radne zajednice.
Ta odluka je izvr{ena re{enjem direktora od 11. januara 1977. godine. Istovremeno je oformljena komisija i pokrenut postupak za utvr|ivanje moralno politi~ke podobnosti Todorovi}a za dalji rad u vaspitno obrazovnim ustanovama.
Nakon sprovedenog postupka komisija za utvr|ivanje moralno politi~ke podobnosti i javne rasprave odr`ane od 3. marta 1977. godine u prisustvu `alioca i
njegovog branioca dala je ocenu o moralno politi~koj nepodobnosti `alioca za
dalji rad u Obrazovno-vaspitnom procesu rada u IV gimnaziji u Beogradu. Na
osnovu date ocene Savet gimnazije je 17. marta 1977. godine doneo odluku o
prestanku svojstva radnika u udru`enom radu i ta je odluka izvr{ena re{enjem
direktora Gimnazije od 25. marta 1977. godine. Zbor radnih ljudi svojom odlukom od 26. aprila 1977. godine odbio je njegov zahtev za preispitivanje odluke
Saveta gimnazije.
Neosnovan je navod `alioca da je odluka o njegovom prestanku svojstva
radnika doneta samo na osnovu pismenih izjava. Prvostepeni sud je na raspravi
saslu{ao skoro sve davaoce pismenih izjava komisiji za utvr|ivanje moralno politi~ke podobnosti i oni su u svemu ostali pri navodima i tvrdnjama iz svojih datih pismenih izjava. Ve}inu izjava svedoka `alilac nije osporavao, u pogledu samog doga|aja, ali je tvrdio da sve {to je re~eno re~eno je u drugom kontekstu
nego {to je shva}eno od strane prisutnih i saslu{anih svedoka, te se njegove re~i
ne mogu shvatiti kao uvreda ve} isklju~ivo kao {ala.
Pravilno je prvostepeni sud na{ao da je ceo postupak za utvr|enje moralno politi~ke podobnosti `alioca u Gimnaziji sproveden u skladu sa ~l. 94. Zakona o srednjem obrazovanju, ~lanova 30, 31. i 90. Statuta Gimnazije kao i ~lana 18. Samoupravnog sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciji
radnih mesta IV Gimnazije u Beogradu.
Pravilno je tako|e prvostepeni sud na{ao da je i odluka o udaljenju `alioca sa radnog mesta i iz radne zajednice doneta u skladu sa ~l. 96. i 97. Zakona
o pravima i obavezama radnika u udru`enom radu, s obzirom da bi njegov rad
u Gimnaziji izazvao uznemirenje ostalih radnika.
Sud je ocenio i ostale navode `albe ali je na{ao da nisu od uticaja za druga~ije re{enje ove pravne stvari. Sud u celosti usvaja razloge koje je dao prvostepeni sud, i tako|e nalazi da je ocena o moralno politi~koj podobnosti za njegov
dalji rad u obrazovno vaspitnom procesu rada pravilno data od strane komisije,
da je Savet Gimnazije a potom i Zbor radnih ljudi doneli zakonitu odluku o prestanku radnog odnosa postupaju}i u skladu sa zakonskim propisima i odredbama samoupravnih op{tih akata Gimnazije.
Neosnovan je tako|e zahtev `alioca da se poni{ti re{enje direktora IV gimnazije od 23. novembra 1976. godine na osnovu koga mu je navodno pogre{no utvr|en osnov obra~una li~nog dohotka od 5% po~ev od 1. septembra 1976.
godine pa nadalje. Tokom prvostepenog postupka je utvr|eno da `alilac nije u
{kolskoj 1976/ 1977. godini bio odre|en za razrednog stare{inu. Prema usvojenim izmenama i dopunama samoupravnog sporazuma o utvr|ivanju elemenata i kriterijumima za raspodelu sredstava za li~ne dohotke radnik ima pravo na
5% vi{e li~nog dohotka ukoliko obavlja du`nost razrednog stare{ine. Kako nije obavljao du`nost razrednog stare{ine u spornom periodu to je ovaj njegov zahtev neosnovan.
299
Hereticus, 3-4/2006
Sa svega izlo`enog, a na osnovu ~lana 23. ta~. 2. Zakona o sudovima udru`enog rada SR Srbije, Sud udru`enog rada Srbije doneo je
ODLUKU
Odluka Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu Dm. br. 32/77 od 18.
oktobra 1977. godine se potvr|uje.
V. Odluku je donelo ve}e Suda udru`enog rada Srbije u sastavu: sudija
Dmitrovi} ^edomira, predsednik ve}a, i sudija: \okovi} Sini{e i Bjegovi} Marije ~lanova ve}a.
U Beogradu,
15. maja 1978. godine
Predsednik ve}a – sudija:
Dmitrovi} ^edomir, s.r.
Za ta~nost otpravka:
Sekretar ve}a
ODLUKA USTAVNOG SUDA SRBIJE5
Ustavni sud Srbije u sastavu predsedavaju}i sudija Vladan Bojani} i sudije Simeon Zatezalo, Adem Lukaj, prof. dr Pavle Nikoli}, dr Vera Petri}, Rado{in Rajovi} i Du{an Ru`i}, na osnovu ~lana 401. Ustava SR Srbije i ~l. 29. i
49. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Srbije na sednici odr`anoj 27. maja 1982. godine, doneo je
ODLUKU
1. Utvr|uje se da je odredba stava 2. ~lana 18j. Dopune Samoupravnog
sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta u ^etvrtoj gimnaziji u Beogradu, od 14. februara 1977. godine, bila nezakonita za vreme svog va`enja.6
2. Ne prihvata se inicijativa za pokretanje postupka za ocenjivanje zakonitosti ostalih odredaba osporenog akta iz ta~ke 1. ove odluke.
O B R A Z L O @ E NJ E
I. Predstavkom je osporena zakonitost odredaba Dopune Samoupravnog
sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta u ^etvrtoj
gimnaziji u Beogradu, od 14. februara 1977. godine, koja je prestala da va`i stupanjem na snagu Pravilnika o sistematizaciji radnih zadataka i uslovima za rad
radnika – 3. novembra 1978. godine. Inicijator je posebno istakao nezakonitost
odredaba stava 3. ~lana 18b, stava 2. ~lana 18j i ~lana 18k, na osnovu kojih je /.../
prestalo svojstvo radnika u udru`enom radu u ovoj gimnaziji.
II. Po zavr{enom prethodnom ispitivanju, na osnovu uvida u osporeni akt,
spise Osnovnog suda udru`enog rada Dn. Br. 37/ 77 i Po-1098/81 i uvidom u celokupnu dokumentaciju ^etvrte gimnazije u Beogradu koja se odnosi na slu~aj
inicijatora, Sud je konstatovao da je osporenim aktom ure|en postupak za utvr|ivanje ispunjenosti uslova za rad u obrazovno-vaspitnom procesu, koji su pre5
6
300
“Slu`beni glasnik SRS” br. 10, 14.08.1983, str. 1364.
Podvukao prire|iva~.
Dokumenti
dvi|eni odredbama ~l. 16. i 17. prvobitnog teksta Samoupravnog sporazuma od
18. decembra 1975. godine, a odnose se na moralno-politi~ku podobnost za obavljanje nastavni~ke funkcije.
Odredbama ~lana 18a do 18l, osporene Dopune Samoupravnog sporazuma utvr|uje se ko sve mo`e biti inicijator za pokretanje ovog postupka, organi koji sprovode postupak i izri~u mere, odnosno donose odluke o tome da li
nastavnik ispunjava uslove za obavljanje nastavni~kog poziva, kao i prava radnika u toku trajanja postupka.
Sud je, pre svega, zaklju~io da je mogu}nost procenjivanja uslova moralne i politi~ke podobnosti predvi|ao i tada va`e}i Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju u odredbi stava 2. ~lana 44 (“Slu`beni glasnik SRS”, broj 19/74)
za nastavni~ko osoblje i stru~ne saradnike, odnosno ko mo`e podneti zahtev za
utvr|ivanje tog uslova, s tim da je nadle`ni organ du`an da utvrdi ~injeni~no stanje i donese odgovaraju}u odluku (stav 2. ~lana 94), o ~emu odlu~uju i predstavnici dru{tvene zajednice (~l. 101. i 102).
Ovaj uslov utvr|uje i kasnije donet Zakon o usmerenom obrazovanju i
vaspitanju u odredbi ~lana 121. (“Slu`beni glasnik SRS”, br. 29/79 i 30/81), a
mogu}nost utvr|ivanja posebnih uslova u pogledu podobnosti za rad, odnosno
prava i polo`aj radnika za koje se utvrdi da te uslove ne ispunjava, u udru`enom radu u ~lanu 42. (“Slu`beni glasnik SRS”, br. 6/74 i 18/74), kao i Zakon o
radnim odnosima u ~lanu 34. (“Slu`beni glasnik SRS” – pre~i{}eni tekst u broju 56/81).
Prema odredbama ~lana 42. Zakona o pravima i du`nostima radnika, posebni uslovi u pogledu /.../ za rad i na~in i postupak utvr|ivanja nepodobnosti,
utvr|uju se samoupravnim op{tim aktom o me|usobnim odnosima u udru`enom
radu, ~ime je ovaj postupak u celini odvojen od postupka utvr|ivanja odgovornosti radnika za povredu radne obaveze, te se njegova na~ela ovde ne primenjuju.
/.../ zna~i, o posebnom postupku, koji se ne mo`e identifikovati sa disciplinskim postupku, /.../ po oceni Suda, nema mesta ocene /.../ stava 3. ~lana 18b
(koja predvi|a /.../ u postupku utvr|ivanja moralno-politi~ke nepodobnosti), sa
odredbama ~lana 95. tada va`e}eg Zakona o pravima i obavezama radnika.
/.../ stava 1. ~lana 18k, utvr|uje se da /.../ sa rada predstavlja trajno udaljenje /.../ obaveze da se radnik rasporedi na /.../ radno mesto), a u stavu drugom da u toku /.../ postupka radnik mo`e biti privremeno /.../ rada. Sud nije na{ao osnova za svoju /.../ ni u odnosu na ove odredbe, jer ni /.../ Zakon o pravima
i obavezama radnika /.../ radu nije predvi|ao obavezu ve} samo /.../ raspore|ivanja na drugo radno mesto, /.../ koji ne ispunjava uslove podobnosti /.../ stav
2), s tim da ako odgovaraju}eg mesta /.../ radnik ne prihvati ponu|eno radno
mesto – prestaje mu svojstvo radnika u udru`enom radu. Stoga se, po oceni Suda, osporenim aktom nije morala ni predvideti obaveza raspore|ivanja nastavnika koji ne ispunjava uslove /.../ na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stru~noj spremi.
Privremeno udaljenje radnika /.../ je vrsta fakultativne /.../ u ~lanu 46. i
tada /.../ odnosima radnika u /.../ (“Slu`beni list SFR”, broj /.../ slu~ajevima utvr|enim u /.../ predvi|a je i Zakon o /.../ za vreme /.../ li~nog dohotka).
301
Hereticus, 3-4/2006
Sud je, me|utim, na{ao da odredbe stava 2. ~lana 18j, po kojoj pri /.../ re{enja, nije bila u saglasnosti sa /.../ 4. ~lana /.../ Zakona /.../ u udru`enom radu.
Iz iznetih razloga odlu~eno je kao u izreci.
IU broj 641/79
Zamenik predsednika
Ustavnog suda Srbije:
Vlada Bojani}
ODLUKA USTAVNOG SUDA JUGOSLAVIJE
USTAVNI SUD JUGOSLAVIJE
Br. U. Br. 113/83
8. novembra 1983. godine
Beograd
[email protected] TODOROVI]U
Beograd
Had`i Ruvimova br. 2
Ustavni sud Jugoslavije, na sednici od 2. novembra 1983. godine, po Va{oj inicijativi, razmotrio je odredbe ~l. 18b, 18j. i 18k. Dopune Samoupravnog
sporazuma o utvr|ivanju uslova za rad i sistematizaciju radnih mesta u ^etvrtoj
gimnaziji u Beogradu od 14. februara 1977. godine, u kojima je bila predvi|ena
moralno-politi~ka podobnost kao uslov za rad u obrazovno-vaspitnom procesu
u ovoj {koli i utvrdio da nema procesnih uslova za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti osporenih odredaba navedenog pravilnika.
Naime, prema ~lanu 375. stav 2. Ustava SFRJ, Ustavni sud Jugoslavije
mo`e ocenjivati ustavnost i zakonitost samoupravnog op{teg akta koji je prestao
da va`i ako od prestanka njegovog va`enja do pokretanja postupka za ocenu
njegove ustavnosti i zakonitosti nije proteklo vi{e od jedne godine. U ovom slu~aju, inicijativa za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti
osporenog samoupravnog sporazuma primljena je u Ustavnom sudu Jugoslavije 29. aprila 1983. godine, a osporeni samoupravni sporazum je prestao da va`i
3. novembra 1978. godine, stupanjem na snagu novog pravilnika o uslovima za
rad i sistematizaciji zadataka i poslova u navedenoj gimnaziji, pa prema navedenim odredbama Ustava SFRJ, Ustavni sud Jugoslavije ne mo`e ocenjivati ustavnost osporenog samoupravnog sporazuma jer je od prestanka njegovog va`enja do podno{enja ove inicijative proteklo vi{e od jedne godine.
SUDIJA IZVESTILAC:
Dr Vasil Griv~ev
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA JUGOSLAVIJE:
Vojislav Raki}
KAZNA ZATVORA [email protected] TODOROVI]U
Op{tinski sudija za prekr{aje op{tine Vra~ar u Beogradu, u prekr{ajnom
postupku protiv okr. Todorovi} Bo`idara, zbog prekr{aja iz ~lana 2. stav 1. ta-
302
Dokumenti
~ka 7. Zakona o prekr{ajima protiv javnog reda i mira, na osnovu ~lana 80, 203,
207. i 212. Zakona o prekr{ajima, dana 14. 9. 1984. godine, donosi
RE[ENJE
Okr. TODOROVI] (Borka) [email protected], ro|en 1930. godine u mestu
Boji}i [abac, profesor, III stepen, neo`enjen, nezaposlen, `ivi od povremene zarade, sa stanom u Had`i Ruvimovoj br. 2, neka`njavan7
ODGOVORAN JE
zato {to je dana 22.6.1983. godine u Beogradu u prostorijama Osnovnog
suda udru`enog rada u Bulevaru revolucije br. 70, ~ekaju}i raspravu u vezi izjavljene `albe u prisustvu nastavnika Beli} Olge i Baji} Radenka, na pitanje za{to je u molbi naveo da je moralno politi~ki nepodoban izjavio: “zbog toga {to
sam izjavio, a i sada stojim na tome, jer sam principijelan ~ovek, da je Tito govno, da je samoupravljanje sranje i da su generali d`abalebaro{i”, te je na taj na~in na javnom mestu omalova`avao socijalisti~ko-patriotska i nacionalna ose}anja gra|ana,
~ime je u~inio prekr{aj iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 7. Zakona o prekr{ajima
protiv javnog reda i mira,
pa mu se na osnovu istog propisa
IZRI^E
KAZNA ZATVORA u vremenskom trajanju od 40 (~etrdeset) dana,
koja }e se izvr{iti po pravosna`nosti re{enja.
UTVR\UJU SE tro{kovi prekr{ajnog postupka u iznosu od 300 (tristotine) dinara, koje je okrivljeni du`an da plati u roku od 15 dana po pravosna`nosti re{enja, prema prilo`enoj uplatnici, u protivnom isti }e se prinudno naplatiti.
[email protected]
OUP Vra~ar podneo je zahtev br. 214.1-410/84 dana 14. 6. 1984. godine,
protiv okrivljenog, zbog prekr{aja opisanog u izreci re{enja.
Po zahtevu Sudija je pro~itao zapisnik, pokrenuo prekr{ajni postupak i
u toku dokaznog postupka izveo slede}e dokaze: izvr{io uvid u izve{taj o proveri lica kroz kaznenu i prekr{ajnu evidenciju, pro~itao prijavu, izjave svedoka
Baji}a i Beli} od 7.6.1984. godine, ispitao okrivljenog, saslu{ao svedoke Baji}
Radenka, Jeremi} Du{ana, Stojanovi} Olgu, Beli} Olgu, te izvr{io suo~enje izme|u okrivljenog i svedoka Baji} Radenka, te suo~enje izme|u svedoka Jeremi}a i Stojanovi} Olge.
Okrivljeni u odbrani izjavi: da su ~injenice koje mu se stavljaju na teret
izmi{ljene, da re~i koje se pominju nikad nije nigde kazao, niti te ljude poznaje, da oni la`u, da je odbijen prilikom konkursa za profesora istorije u {koli “Josif Pan~i}” sa obrazlo`enjem da je nepodoban, zbog istih re~i koje se pominju
u zahtevu, ali to je sasvim nelogi~no jer je, ako je to kazao, rekao tek po{to je
odbijen, i kada je do{lo do su|enja, ~ak da je to i mislio nije lud da to ka`e, da
se ose}a kao politi~ki mu~enik, da mu se to uvek lepi, da je pre 7,5 godina, dok
7
U krivi~nom ili prekr{ajnom postupku – prim. ure|iva~a.
303
Hereticus, 3-4/2006
je radio kao profesor u IV beogradskoj gimnaziji bio ~lan samoupravne radni~ke kontrole, na kraju mandata dao pismenu izjavu i izneo konkretne nezakonitosti, pominju}i imena ljudi, da je predat Okru`nom javnom tu`ila{tvu zbog
navodnog krivi~nog dela iz ~lana 174. KZ, me|utim krivi~na prijava je odba~ena, da je posle direktor {kole pokrenuo disciplinski postupak zbog istog dela,
ali je prijava odba~ena, da je Milica Babi} formirala komisiju od 6 ljudi koji su
bili predmet njegove najo{trije kritike u izve{taju, i da ga je Komisija prakti~no
izbacila iz {kole, da posle svega {to mu se desilo zaista ni~emu ne veruje, jer je
izgubio poverenje u dru{tvo u kojem `ivi, a ako je to nepodobnost, onda je nepodoban. Nije ~lan SKJ, nikad nije ni bio. Da drugarica Milica Babi}, predsednik Komiteta za obrazovanje Beograda, nije odgovarala zbog stvari koje je on
uo~io dok je radio u IV gimnaziji, te onda on mo`e da ide i u aps, jer ako su oni
ispravni gra|ani, onda je njemu mesto sa suprotne strane barikade, iako mu se
stalno prilepljuju politi~ke aplikacije, borci, Tito, te izjavi: “dajte onda i to da
odrobijam, pa da onda budem slobodan ~ovek i steknem neko poverenje”. Predlo`io je da se saslu{a Olga Stojanovi} kao svedok.
Prilikom suo~enja sa svedokom Baji} Radenkom okrivljeni je ostao kategori~an da inkriminisane re~i nikad nije izgovorio, niti je bilo s kim takav razgovor vo|en, da je svedok moralna nakaza i da la`e, da je ~injenica da je tom
prilikom u hodniku bila drugarica Olga i drug Jeremi} koji je primljen za profesora istorije, ali da se prisutnog svedoka ne se}a iz hodnika, da je svedok bio
neoficijelno prisutan, te da je zainteresovan da pomogne la`nom svedo~enju.
Svedok je ostao kategori~an pri ranije datom iskazu, a okrivljeni je predlo`io da
se saslu{a i stru~ni saradnik koji je prisustvovao ro~i{tu u Osnovnom sudu udru`enog rada, mada misli da razgovor pred sudom nije u{ao u zapisnik.
Svedok Baji} Radenko u iskazu 2.7.1984. godine izjavi: da je slu~ajno bio
prisutan 22.6.1983. godine u hodniku sa drugaricom Olgom Beli} i drugom Jeremi} Du{anom, da se u jednom trenutku Olga slu~ajno obratila drugu Todorovi}u, po{to je on u molbi napisao da je izgubio posao kao politi~ki nepodoban,
ona mu je u tom smislu uputila pitanje, a on je odgovorio da je izgubio posao,
zato {to je izjavio da je Tito govno, da je samoupravljanje sranje i da su generali d`abalebaro{i, te dodao, da to i sada isto misli. Nije primetio da li je on bio
u dru{tvu sa nekom `enskom osobom, da su o ovoj izjavi okrivljenog obavestili
Savet {kole, Savet je doneo odluku da se obrate nadle`nom supu.
Svedok Jeremi} Du{an izjavi da je stajao u hodniku Osnovnog suda sa
drugaricom Olgom i Bjeli} Radenkom kada je pri{ao okrivljeni Todorovi} i obratio mu se re~ima: “ko ste vi”, a odmah potom “ja znam, vi ste samnom u sporu”, on nije obra}ao pa`nju na njega a drugarica Olga mu se obratila re~ima:
“mi vas nismo primili zato {to ste u molbi naveli da ste nepodobni i da ste izba~eni iz jedne {kole”. On je na to odgovorio da je izba~en iz {kole zbog svog li~nog stava i mi{ljenja koje je i danas zadr`ao, pa je potom nastala mala pauza,
pa se drugarica Olga odva`ila i upitala ga koje je to mi{ljenje, on je odgovorio
doslovno “moji stavovi, zbog kojih sam ja izba~en su da je Tito najve}e govno,
da je samoupravljanje najve}e sranje, a da su svi generali d`abalebaro{i”, potom je nastao strahoviti tajac, stranke koje su ~ekale ro~i{te oko njih su se povukle, tako da je prosto izme|u njih napravljena jedna tampon zona.
304
Dokumenti
Stojanovi} Olga izjavi prvobitno 13.7.1984. godine da misli da je kasnila
na ro~i{te 22.6.1983. godine, mada nije sigurna, da je zatekla druga Bo`u u hodniku, da je uo~ila jednu stariju drugaricu sekretara {kole i Jeremi}a, nije zatekla
u razgovoru, niti u bilo kakvoj fizi~koj blizini druga Todorovi}a u odnosu na
drugaricu sekretara {kole.
Prilikom suo~enja svedoka Stojanovi} Olge sa svedokom Jeremi}em, svedok Stojanovi} Olga izjavi: da je jedan jedini put bila na ro~i{tu i da se sad se}a
po garderobi da je bila jesen, i da to nije bio 22.6.1983. godine, a svedok Jeremi}
izjavi: da drugaricu Olgu Stojanovi} poznaje, da nije bila prisutna u hodniku suda 22.6.1983., da je ona zaista samo jednom bila na ro~i{tu u jesen u septembru
1983. godine, kada je i upoznao.
Svedok Beli} Olga, sekretar {kole izjavi: na ro~i{tu 23.7.1984. godine, da
je sa kolegom Baji} Radenkom i drugom Jeremi}em ~ekala u hodniku Suda 22.
6.1983. godine, kada je pri{ao profesor istorije, i po{to je u svojoj molbi napisao
da je politi~ki nepodoban, pitala ga je za{to je to napisao, a on je odgovorio: “da
je Tito govno, da je samoupravljanje sranje, da su generali d`abalebaro{i” i da
je zbog toga nepodoban, ali da je on principijelan ~ovek i da ostaje pri tome, da
je ona bila zgranuta, te da je odmah po zavr{etku ro~i{ta obavestila Savet, te joj
je nalo`eno da podnese prijavu GSUP-u, prijava je podneta u julu 1983. godine.
Cene}i sve izvedene dokaze, svaki posebno i sve zajedno, kako one koji okrivljenom idu u prilog, tako i one koji ga terete, Sudija je na{ao da je okrivljeni u~inio prekr{aj koji mu se stavlja na teret, da je za isti prekr{aj kriv i odgovoran, te mu je izre~ena kazna zatvora kao u dispozitivu.
Sudija je re{enje zasnovao na iskazima svih saslu{anih svedoka, posebno
svedoka Baji} Radenka, Jeremi} Du{ana i Beli} Olge, ~iji iskazi se podudaraju
u potpunosti u pogledu bitnih elemenata u~injenog prekr{aja, odn. izre~enih inkriminisanih re~i kojima je okrivljeni omalova`avao nacionalna ose}anja gra|ana na javnom mestu, vre|anjem imena druga Tita, kao i temelje dru{tveno-politi~kog sistema – samoupravljanja, a na na~in opisan u zahtevu.
Iskaz svedoka Stojanovi} Olge, koja je saslu{ana po predlogu okrivljenog, Sudija nije uzeo u obzir jer je bez zna~aja u odnosu na konkretan prekr{aj,
jer svedok, {to je utvr|eno pri suo~enju sa svedokom Jeremi}em, nije ni bila prisutna u hodniku dana 22.6.1983. godine.
Odbranu okrivljenog Sudija je odbacio kao neosnovanu, jer je po mi{ljenju ista neiskrena i smi{ljena na izbegavanje odgovornosti zbog u~injenog prekr{aja.
Sa izlo`enog re{eno je kao u dispozitivu.
Odmeravaju}i vrstu i visinu kazne, Sudija se opredelio za kaznu zatvora, kao te`u sankciju, u skladu sa ~lanom 37. zakona o prekr{ajima, polaze}i od
te`ine konkretnog prekr{aja, izrazito {tetnih posledica po za{titni objekat, direktnog umi{ljaja okrivljenog i dr`anja okrivljenog posle u~injenog prekr{aja i
na ro~i{tu, a imao je u vidu, kao olak{avaju}u okolnost ~injenicu da isti do sada nije prekr{ajno ni krivi~no ka`njavan, te se opredelio za vremensko trajanje
kazne zatvora kao u dispozitivu, sa uverenjem da }e se izre~enom kaznom posti}i svrha ka`njavanja, te da }e se okrivljeni ubudu}e kloniti vr{enja ove vrste
prekr{aja.
305
Hereticus, 3-4/2006
Odluku o tro{kovima postupka Sudija je doneo shodno ~lanu 116. i 117.
stav 1. Zakona o prekr{ajima, s obzirom na ishod i slo`enost postupka.
Protiv ovog re{enja mo`e se izjaviti `alba Gradskom ve}u za prekr{aje
Beograd, preko ovog Sudije, u roku od 8 dana od dana prijema re{enja.
SUDIJA ZA PREKR[AJE:
Jasna U~ajev
ODLUKE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
COUR EUROPEENNE
DES
DROITS DE L’HOMME
CONSEIL DE L’EUROPE
EUROPEAN COURT
OF
HUMAN RIGHTS
COUNCIL OF EUROPE
STRASBOURG
STRASBOURG
Gospodin Bo`idar TODOROVI]
Had`i Ruvimova br. 2/10
SCG-11010 Beograd
Serbie-Montenegro
DRUGO ODELJENJE
ECHR-LSer1.1
Strazbur, 10. oktobra 2005.
BP/mim
Broj predmeta: 36351/04
Todorovi} protiv Srbije i Crne Gore
Po{tovani,
Potvr|ujem prijem Va{eg podneska od 19. avgusta 2005. godine s prilozima, te popunjenim obrascem predstavke. Va{em predmetu je dodeljen gorenavedeni broj na koji se morate pozivati u svim svojim budu}im podnescima.
Sud }e razmatrati Va{u predstavku ~im to bude mogu}e i to na osnovu
podataka i dokumenata koje ste dostavili. Postupak pred Sudom se prvenstveno vodi u pisanoj formi, s tim da }ete biti li~no pozvani da se pred Sudom pojavite samo ukoliko Sud tako odlu~i. Bi}ete tako|e obave{teni i o svim odlukama ovoga Suda.
Molim Vas da me obavestite o svakoj promeni adrese. U Va{em je interesu da sami redovno obave{tavate Sud o promenama u Va{em predmetu i da
dostavljate Sudu kopije svih bitnih odluka doma}ih organa.
Molim Vas da imate u vidu da ne}emo slati potvrde o prijemu Va{ih budu}ih podnesaka. Tako|e Vas molimo da nas ne kontaktirate telefonom. Ukoliko `elite da budete sigurni da je Sud primio Va{ podnesak, po{aljite ga preporu~eno i zahtevajte potvrdu o uru~enju po{iljke.
S po{tovanjem,
za sekretara Suda
B. Ple{e, pravni savetnik
306
Dokumenti
COUR EUROPEENNE
DES
DROITS DE L’HOMME
CONSEIL DE L’EUROPE
EUROPEAN COURT
OF
HUMAN RIGHTS
COUNCIL OF EUROPE
STRASBOURG
STRASBOURG
Gospodin Bo`idar TODOROVI]
Had`i Ruvimova br. 2/10
SCG-11010 Beograd
Serbie-Montenegro
DRUGO ODELJENJE
ECHR-LSer1.1
BP/mim
Broj predmeta: 36351/04
Todorovi} protiv Srbije i Crne Gore
Strazbur, 23. mart 2006.
Po{tovani gospodine,
`elim da Vas obavestim da je Evropski sud za ljudska prava 16. marta
2006. godine, na sednici odbora sa~injenog od troje sudija (K. Jungvirt, predsednik, M. Ugrenelidze i A. Mularoni) kako je to predvi|eno ~lanom 27 Konvencije, odlu~io da, u skladu sa ~lanom 28 Konvencije, gorenavedenu predstavku
proglasi neprihvatljivom jer ista ne ispunjava uslove navedene u ~lanovima 34
i 35 Konvencije.
Sud je utvrdio da se predstavka ti~e ~injenica koje su se dogodile pre nego {to je Konvencija stupila na snagu u odnosu na Srbiju i Crnu Goru, dok se
Konvencija primenjuje isklju~ivo na ~injenice koje su se desile nakon njenog stupanja na snagu u odnosu na doti~nu dr`avu ugovornicu. Predstavka je, stoga,
van nadle`nosti ovog Suda ratione temporis (vremenska nenadle`nost) u smislu
~lana 35 stav 3 Konvencije.
Ova odluka je kona~na i protiv nje ne postoji mogu}nost `albe Sudu, uklju~uju}i i Velikom ve}u, kao ni bilo kojem drugom telu. Sud, stoga, ne}e biti u
mogu}nosti da Vam da bilo kakve detalje o razlozima odluke odbora vezano za
ovaj predmet, niti da vodi dalju prepisku s Vama vezano za odluku u ovom slu~aju. Sud Vam tako|e ne}e vi{e slati dokumente koji se ti~u ovog predmeta, a
Va{ spis }e, u skladu s uputstvom Suda, biti uni{ten godinu dana nakon datuma
dono{enja ove odluke.
Ovo obave{tenje se {alje u skladu sa pravilom 53 stav 2 Poslovnika Suda.
S po{tovanjem,
za odbor,
S. Nejsmit
zamenik sekretara odeljenja
307
Sr|an Simeunovi}
knji`evnik, Beograd
OVDE NEMA BOGA
Hristovljevskim stradalnicima izniklim
na ovom tlu ili o jednom od njih
Stradalni{tvo se meri snagom propasti onog koji strada, `rtvom
koju ula`e u ~ove~anstvo. Isus Hrist ostao je zapam}en po svojoj vaseljenskoj `rtvi, u kojoj je podneo najve}e mogu}e torture po telu i du{i i
to za one koji ne zaslu`uju, odnosno, za celo ~ove~anstvo. Zato je i njegovo iskupljenje najve}e.
Iz generacije u generaciju, iz veka u vek, godine u godinu, u razli~itim vremenima, dru{tvenim uslovima i dr`avnim ure|enjima, pod
strahovladom ili demokratskim ustrojstvom, u najvi{im dru{tvenim institucijama ili u prosvetnim i nekim drugim ustanovama, javljaju se njegovi sledbenici, blude pod ogromnim teretom nepravdi koje su spu{taju
na njihova i tu|a ple}a, podi`u sa zemlje krst, prisvajaju}i ga, i odnose
do mesta gde je stradanje najve}e, a to je Golgota.
O njima retko ko ima pravo da govori i pi{e. Zato i ja sada, dok
i{~itavam sudbinu jednog od njih, ~oveka ro|enog u ranokapitalisti~kom
dr`avnom ure|enju, u zemlji koja se zvala Kraljevina Jugoslavija, da bi
svoj svestan put nastavio u Socijalisti~koj Federativnoj Republici Jugoslaviji, sa potpuno novim dr`avnim ustrojstvom i Komunisti~kom partijom na ~elu, koja se zalagala za “najve}u mogu}u pravdu u celom univerzumu”, a starost je do~ekao do`ivev{i, te{ko vidljive, demokratske
pro- mene, ostajem zate~en strahotama i vavilonskim nepravdama koje
je pro`iveo Bo`idar Todorovi}, ~ovek i pre svega ~ovek. Veliku sramotu u ovom trenu ose}am, iako sam se i ja na neki na~in suprotstavljao
bestijalnostima i sunovratima ljudske etike i profesionalizma, ali uvek
do neke mere i uvek – spreman na kompromise. Onda kada bi ih u~inio,
i moja sudbina bi bila izvesnija, a stradanje u velikoj meri smanjeno.
Dok stojim pred `rtvom ljudskih gluposti i licemerja, ~ovekom sna`ne
emocije i neiskori{}enog talenta, koji svoje razlikovanje dobrog i zla,
mudrog i nemudrog, uvek glasno i pred svima iznosi, ba{ pred Bo`idarom Todorovi}em, ~ije ime }u ponavljati i ponavljati, jer ono mora da
se ~uje i za njega mora da se zna, ose}anja se prepli}u.
Ne, nisam dostojan da o njemu govorim, ali mnogi drugi su jo{ manje. Ve}ina, svesna svoje hipokrizije i ne sme da progovori ijednu re~,
308
Ovde nema Boga
jer bi na taj na~in raskrinkala sebe. Zato je i veo ti{ine oko svega {to ga
okru`uje, neprekidan i neprovidan, ~vrst i ujedinjen, ba{ prigodan za demokratsko ustrojstvo. Ovde postoje pisci disidenti, ali naravno, oni koji su u nekom ranijem periodu u{li na velika vrata, pod pokroviteljstvom
istih od kojih bi kasnije pobegli, ostavljaju}i iza sebe malo zapu{tene korene, spremne da kroz izvesno vreme oja~aju i opet stablom rascvetaju.
Nekada su bili urednici u najve}im izdava~kim ku}ama, najzna~ajnijim
knji`evnim novinama, pripadali grupama koje su odlu~ivale, da bi se sa
tom grupom, ili sami, s vremena na vreme udaljavali od centara mo}i, a
onda opet vra}ali. Zato u ovoj zemlji pravog disidentizma, potpune rehabilitacije i reinkarnacije odba~enih i poni`enih, nije ni bilo. Oni pravi,
a jedan od njih je i Bo`idar Todorovi}, nemaju pravo da do`ive ponovno bu|enje, sa`imanje iz pepela, reinkarnaciju zato~enog stvarala{tva
i duhovne zaostav{tine, ne smeju da stanu na pokretnu traku javnog `ivota, jer na njoj nema mesta za takve. Oni predstavljaju stra{no upozorenje da su ovde naj~e{}e isti bili sunovra}ani i opet vra}ani, ba{ oni
– deca najvi{ih funkcionera, porodi~ni naslednici direktora najzna~ajnijih institucija, bliski ro|aci i prijatelji glavnih i odgovornih urednika.
Ovde je sve jedna ve~ita vrte{ka, za koju nije dovoljan samo novac, ve} i pedigre. Da bi se u{lo u taj “tramvaj zvani `elja”, mora se poznavati, pre svega, ministar saobra}aja, a onda direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a, dok za jednu vo`nju mo`e pomo}i i voza~ istog
tramvaja, jer na kraju krajeva i on je postavljen od nekog iznad. Karta
se, naravno, mo`e i kupiti, ali po ceni koja je 1.000.000 puta ve}a od
stvarne. Bo`idar Todorovi} je hteo da kupi kartu po redovnoj ceni, od
konduktera ili prodavca na trafici i da u`iva u lepoti vo`nje, ravnopravno sa svim ostalima. Zato je i izba~en posle prve stanice. Vrlo brzo je
pro~itan, prosto u njegovom pogledu koji se zariva u ljudsko srce i du{u,
na|eni su svi elementi da je ba{ on taj koji uni{tava ovo dru{tvo svojim
beskrupulozno normalnim stavovima o `ivotu i ljudima, a koji su u tom
istom vozilu ve} odavno ukinuti. U svakoj normalnijoj dr`avnoj i dru{tvenoj zajednici, posle svih muka koje je pro`iveo i nadvladao ih, Bo`idar, bo`iji sin, morao bi biti vra}en na mesto koje mu pripada, a njegovo postojanje i delo ostavljeno u zalog budu}im pokoljenjima, da se nad
njegovom sudbinom u~e i stasavaju u normalne ljude, ba{ kakav je i on
bio. Ali…
…Ovde nema Boga
Ili je mo`da taj isti, svemogu}i i natkriljuju}i, onaj {to bdi nad svakim od nas, u ovoj zemlji ukinut dekretom, nekim radni~ko-samoupravlja~kim aktom, koji je zapisan u jednom od slu`benih glasnika Srbije i
Jugoslavije, samo se ne zna u kojem i kada. Pravnici moraju pod hitno
309
Hereticus, 3-4/2006
Sr|an Simeunovi}
da zasu~u svoje rukave, dr`avne institucije odr`e vanredne sastanke, godi{nje i mese~ne skup{tine, predsednik dr`ave potpi{e vanredne uredbe.
Mora se na}i kada je i za{to u ovoj zemlji Bog ukinut, jer je to jedini na~in da se, opet, vrati nazad. Tek tada bi}e nade za ovu zemlju. Prave ljudske vrednosti opet }e zagospodariti ovim prostorima, a samim tim vrati}e se i Bo`idar, bo`iji sin, i sva druga deca koja nisu imala pravo na
postojanje u zemlji bez svoga oca. Bog nije mrtav, samo ga treba na}i.
Bo`idar Todorovi} je pisac pre svega jednog dela, svog `ivotnog,
koji otkako zna za sebe svakodnevno ispisuje, nekad kroz razgovor sa
samim sobom, a nekad u bele`nicu {to ~uva za ne daj bo`e. Moraju ljudi znati ko je on. Glavni junak njegove knjige “Dedinjski sindrom” je,
isto tako, u ve~itom strahu da }e ostati obele`en opisom samoupravnokomunisti~kog rukovodica, bestelesno zle i potonule u sopstvenu trule`,
generalice Bebi}, jer ako ona bude pisala istoriju, onda nema nade ni za
njega, a bogami, ni za ovu zemlju. Pavle Pavli~i}, heroj jednog vremena,
pre svega, zbog svoje normalnosti i obi~nosti, a znamo da u najsurovijim dru{tvima takvi najvi{e i stradaju, jo{ u ranim godinama uputio se
putevima uzno{enja i neprekidnog razvitka, kako duhovnog, tako i moralnog. Ba{ kao galeb D`onatan Livingston. A taj galeb nije `iveo u komunizmu i samoupravljanju. To je i dokaz da takvo dr`avno ure|enje
ne predstavlja glavni razlog za ne~ije stradanje, ve} je stradanje naj~e{}e
univerzalno. Sve ptice u pomenutoj knjizi bile su, pre svega, okrenute
sopstvenom opstanku, a D`onatan je hteo ne{to vi{e. Isto tako i Pavle,
na{ galeb najvi{ih visina, sanjao je o normalnom – ba{ kao o normalnom
i o ljudskom – ba{ kao o ljudskom.
Dr`avni sistem u kojem je `iveo ipak je bio za nekoliko nijansi
stra{niji od nekih drugih, jer se u njemu nije ose}ala u potpunosti direktna represija i uni{tavanje ~oveka, ve} je sve nekako bilo odlo`eno i usporeno – parcijalno. Zato je i stradanje Srbije du`e nego kod ostalih isto~noevropskih zemalja, u kojima je sve bilo jasno. Za razliku od njih,
mi smo `iveli u humanom dru{tvu, a vladali su najnehumaniji, samoupravnom – a rukovodili su najgori tirani, udru`uju}i se iza le|a svih ostalih,
prave}i spletke koje su nas dovele do ovog stupnja bezizlaza. Ti isti ljudi, beskrupulozno zli i u su{tini krajnje bolesne psihe, u velikom broju
slu~ajeva i danas gospodare na{im du{ama, jer su se toliko izdresirali u
Titovoj oligarhiji da su u svakom momentu spremni da se prilagode novoj situaciji i druga~ijoj vlasti. Oni su apsolutno nesmenjivi i nedodirljivi. Iz dana u dan, iz sata u sat, kroz svaku svoju re~, kontinuirano uni`avaju druge, koji imaju jo{ uvek nekih ljudskih vrednosti u sebi, i na taj
na~in stvaraju krivu sliku o njima i ne dozvoljavaju im da isplivaju na
povr{inu. Ba{ kao u knjizi ”Dedinjski sin- drom”. Ma{inerija je razvijena do savr{enstva. Pavle Pavli~i} je bio jedan od onih koji bi u demokra-
310
Ovde nema Boga
tskom dr`avnom ustrojstvu imao sve {anse da napreduje i svojim kvalitetima poma`e razvoju dr`avne zajednice.
Ali u dru{tvu u kojem je `iveo mogao je imati samo kontinuirane
probleme. Prvo kao profesor u [apcu, a zatim i u Beogradu, elitnoj dedinjskoj {koli, iz kraja odakle je sve i po~injalo, ali gde se sve i zavr{avalo. Jedini lek za njega je bio da nosi neprovidne nao~are, zapu{i oba uha,
pa ~ak, za~epi i usta. Ali i onda bi bio sumnjiv. On, onako “nakrivo” nasa|en, osetio bi nekim novim ~ulom {ta se tu de{ava, i ko kome kroji ili
kopa jamu. I obi~nom gestikulacijom postao bi krajnje sumnjiv. Ipak, sistem u kojem je `iveo, gde se ta~no znalo ko }e napredovati, a ko dobijati nagrade, kome je obezbe|en put u neku od zapadnoevropskih zemalja, bio je nepredvidivo jasan, odnosno, podmukao na duge staze.
Vreme je ovde znatno sporije teklo, ali uvek lo{e po dobrog i dobro po
lo{eg. Kao da je Osmanlijsko carstvo ostalo u na{im glavama, iako su ga
srpski ustanici potisnuli jo{ u XIX veku.
Pavle Pavli~i} – jedna strana medalje
Pavle Pavli~i}, glavni junak romana, a mo`da u ve}oj meri i pisac
istog, kao {to sam ranije rekao, predstavljao je sve {to je normalno. Dobrih radnih kvaliteta, posve}enog odnosa prema poslu – profesorskom,
u su{tini dobar u komunikaciji sa ljudima, spreman za {alu na svoj i tu|
ra~un, stabilnih moralnih kvaliteta. Kada se sve sabere, u normalnim uslovima, on mo`e samo napredovati i bivati prihva}en od u`e i {ire dru{tvene sredine. Ali, ovde, sve biva suprotno. Upozorenja koja kontinuirano dolaze, tajne poruke prenesene od drugih ljudi, pritisak na najrazli~itije na~ine, pre svega kao na profesora i moralno-politi~ku li~nost.
Zna~i, pucanje na mesta u kojima je on najsigurniji. Ulazak u ma{inu za
mlevenje mesa, koja je ve} toliko istro{ena da treba bar tri dana za mlevenje istog, te{kog svega 100 gr. To je, mo`da, i najbolji opis za polo`aj
Pavla, ali i svih drugih koji nisu bili spremni da ustuknu ni za milimetar
od svojih `ivotnih i profesionalnih ube|enja.
Ovo je bila kraljevina neradni{tva, podmuklosti i licemerja, u kojoj su, naravno, vladali ba{ takvi, a svi drugi morali da igraju po njihovim notama. Nije Pavle jedini video {ta se u njegovoj mikro sredini de{ava, ali je jedini o tome jasno i glasno govorio, upozoravao, molio. Kad
su te kritike po~ele da se konkretizuju, ma{ina za mlevenje je naglo proradila i po~ela za kra}e vreme da ~ini dobar posao. Zlo, iako je u manjini, na najperfidniji na~in je po~elo da se udru`uje, zbija redove i sve ubrzanije vr{i isterivanje nepodobnog lica iz zajednice, ostavljaju}i ga bez
posla koji je jako dobro radio, imenuju}i ga u moralnu nakazu, a on je
bio – suprotno. Birokratski aparat u liku gospo|e Bebi} i njenih {rafo-
311
Hereticus, 3-4/2006
Sr|an Simeunovi}
va, na krajnje uve`ban na~in u~inio je ne{to na ~emu bi i sam Staljin pozavideo.
Prikaz dru{tva kroz mikro zajednicu, ovog puta jedne srednje {kole, gimnazije, u~inio je mnogo vi{e nego stotine sociolo{kih, pedago{kih,
psiholo{kih radova, koji su imali ambicije da uobli~e makro sredinu. Ova
knjiga sadr`i mnoge elemente jednog studioznog i ozbiljnog {tiva, pa se
iz nje mo`e uvek iznova u~iti. Kao da smo u ruku uzeli lupu i stavili je
na Jugoslaviju, da bi nam ona uveli~ala Srbiju, Beograd i stigla do osnovnog dela na{eg upropa{}avanja, kome se jo{ uvek ne vidi kraj. U toj lupi na jednoj strani zatekli bi Pavla, a na drugoj sve ostale. Sistemu su,
voljno ili nevoljno, pri{li ba{ svi, neko zbog uro|ene ili nau~ene podlosti, neko zbog interesa, a neko iz straha da ne izgubi ve} dobijeno. Kao
kad bi te{koj bolesti utvrdili osnovni uzrok, u vidu bakterije ili virusa. U
ovom slu~aju bakteriju predstavlja u`a zajednica, ili grupa koju vezuje
interes opstanka na talasu privilegija, a virus generalica Bebi}, odnosno
zlo koje pokre}e svaki sistem u kojem nema {anse za ~oveka.
Generalica Bebi} – druga strana medalje
I naravno, ona je druga strana medalje. Izme|u nje i Pavla nalazi
se ~itav kosmos de{avanja, u kojem se mnogo toga mo`e desiti. U komunizmu na{eg tipa, ceo taj kosmos je privu~en silom bezgrani~ne patologije, uvu~en u crnu rupu iz koje nema izlaza. Podstaknuti Bebi}kom,
ljudi jedan za drugim gube osnovne karakterne i ljudske osobine, padaju}i iz svakog `ivotnog ispita, bez nade za popravni. Ali ne istom brzinom i istim intenzitetom. Ma{inerija je tako i postavljena, odnosno prilago|ena, za sve koji se nalaze u njenoj blizini. Za slabiji, ~vr{}i, ili neki
karakter izme|u, za profesionalca, laika, i nekog u sredini, za moral koji biva rastegljiv, zna~i korak po korak padaju ~ak i oni koji su do ju~e
imali u sebi ~ove~iji izgled. Ali, zbog svog radnog mesta, mese~ne plate,
stana, porodice, odustaju od donkihotovske vizije sveta. Manje ili vi{e se
`deru u sebi, a onda popu{taju, i opet popu{taju. @ivot je ipak jedan.
A me|u njima je sami \avo, naravno, Milica Bebi}. Centrifuga se
okre}e na njenu stranu i usisava sve pred sobom. Od Bebi}ke se taj sistem {iri na slede}e instance, kao {to su: sudovi, partija ili partije, koje
odlu~uju o mnogo ~emu, organi upravljanja, ministarstva i na kraju sam
predsednik.
Dolazimo do klju~nog mesta na{e pro{le i sada{nje propasti. Taj
sistem u liku imenovane, obezli~io je ve}inu stanovni{tva, normalne sabijaju}i u male grupice ili pojedince, jo{ uvek spremne da podignu svoj
glas. Pojedinci su stali naspram celog dru{tva. Svi ostali, sa ve}om ili manjom krivicom, nisu spremni da stanu pred ogledalo i izvr{e katarzu izmenjene du{e. To ogledalo je ba{ Pavle Pavli~i}, i {to ga vi{e gledaju
312
Ovde nema Boga
bivaju sebi sve vi{e ru`niji i nesnosniji. ^esto dolaze u isku{enje da ogledalo polupaju, jer na taj na~in ne}e morati da se suo~avaju sa samim
sobom.
Kako je nekada bilo, manje-vi{e, nije se ni sada promenilo. Ogromna ve}ina, koja je kontinuirano privla~ena Bebi}kinoj centrifugi, krajnje postepeno se razilazi i vra}a tamo, gde treba da bude. Mo`da tek po
jedan ili jedna, svakog dana. Ali jedan po jedan, ve} su dva, dva po dva
– ~etiri. I tih ~etvoro u ovom momentu mo`e da se pridigne i stane iza
Pavla ili mo`da Bo`idara. To je, na`alost, jedini put koji }e dati {ansu
ovom na{em sistemu da iz mo~varnog brloga krene nekim normalnijim
tokovima. Evropske demokratske zemlje sa dugom tradicijom imaju svoje Bebi}ke i Bo`idare, ali situacija je kod njih mnogo jasnija. Bebi}ka je
sve vi{e eksponat iz pro{losti, dok je ovde susre}emo na svim mestima
od kojih `ivot zavisi.
Jo{ pone{to o knjizi Bo`idara Todorovi}a
“Dedinjski sindrom”
U stvari, ve} mnogo toga sam izgovorio o ovoj knjizi. Jedino o ~emu bi se moglo jo{ pisati svakako je njen tehni~ki kvalitet, odnosno, jasnije vrednovanje kao umetni~kog dela. Bez obzira na podr{ku koju pisac skoro da nije ni imao u smislu pomo}i mo}nih izdava~a i njihovih
stru~nih slu`bi, postignut je zna~ajan nivo tehni~kog kvaliteta. Iako u
po~etku knjiga previ{e podse}a na dokumentaristi~ko {tivo, koje zahteva temeljitiji prilaz i dodatnu nadgradnju, kako pri~a odmi~e, pisac je
sve sigurniji. Vodi radnju na dobar na~in, stvaraju}i likove kroz njihove
psiholo{ke i sociolo{ke drame. Na momente ulazi duboko u psihu poput
Dostojevskog, a dramatiku {ekspirovski razvija. Svemu mo`da nedostaje malo vi{e postmodernizma, ve}eg preplitanja radnje, vremenskih i svih
drugih neo~ekivanih skokova, ali moramo imati razumevanje za polo`aj
u kojem je sve pisano.
Intimnost se sluti u prevelikim koli~inama, dnevni~ki karakter nadja~ava literarni. Sve se to moglo neutralizovati, a mo`e jo{ uvek, u slede}im izdanjima, uz dobru pomo} lektora, dobronamernih pisaca koji
su mogli svoj talenat tehni~ki nadgra|ivati, uz pra}enje svih tokova savremene svetske knji`evnosti. U slede}em izdanju, uz nekoliko rezova,
ova knjiga mo`e zauzeti mesto koje joj i pripada. U njoj se sluti Tomas
Man na na{ srpski na~in, koji razgra|uje i opet sjedinjuje du{e glavnih
junaka, o njima i svemu drugom nekako bezazleno, ~isto pi{u}i. Sa svim
drugim dimenzijama, humanisti~kim porukama, prikazom totalitarnog
dru{tva, koje jo{ uvek, na neki drugi na~in, kod nas postoji, ova knjiga
bi trebalo da se na|e u rukama u~enika srednjih {kola (i pisac je bio pro-
313
Hereticus, 3-4/2006
Sr|an Simeunovi}
fesor), jer je to uzrast kada se li~nost na najdubiozniji na~in formira, stasavaju}i u du{evno i duhovno zdravog ili nezdravog ~oveka.
Svakako, u~enici treba da ~itaju i izgra|eno postmodernisti~ko {tivo, zbog intelektualne nadgradnje, ali moraju i realisti~ko – kao {to je
ovo, jer za normalne uslove knjiga “Dedinjski sindrom”, u stvari, govori o nadrealnoj stvarnosti. O nestan- ku na{ih du{a i li~nosti pod torturom jednog autoritarnog sistema, koji je bio toliko opak da jo{ uvek ne
mo`e i{~ileti iz nas, ostaviti nas da se napokon okrenemo samima sebi i
daljem napretku. Kao {to su isto~noevropske zemlje imale svoje pisce
disidente koji su ma{ineriju totalitarnog dru{tva raskrinkavali iz sto i jedne vizure, tako mo`emo i mi u svojim redovima prona}i isto tako hrabre i talentovane pisce, pre svega ~estite ljude. Kada to po~ne na pravi
na~in da se de{ava, postoja}e nade i za nas. Dru{tvo svoju normalnost
pokazuje ukoliko je spremno da prizna gre{ke iz pro{losti, menjaju}i strahotne kadrove koji su doveli do totalnog ili malo manjeg uni{tenja, sve
Bebi}ke odvode}i u zatvor na dugogodi{nju robiju, one malo manje kobne odvajaju}i od svake vrste javnog i politi~kog `ivota, izvr{avaju}i totalni obra~un sa svojom istorijom.
Kod nas se malo toga de{ava, a zemlja tone, tone, tone… Sve republike biv{e SFRJ odlaze svojim putem glavom bez obzira, pa ~ak i na{a bratska republika Crna Gora. Kosovo je na vidiku, a Vojvodina sa sve
manje strpljenja. Verovatno, u pitanju je toliko puno krivaca, koji su i
dalje na mestima odakle mogu punom snagom da udaraju u sam centar,
i toliko malo pravednika, spremnih da se ujedine i napokon ka`u svoju
re~.
Bo`idar Todorovi} je svoje govorio celog `ivota, a onda i kroz knjige. I to, kroz prvu, “Dedinjski sindrom”, zatim i kroz druge dve: “Pri~a
o Srbiji” i “Gre{na Srbijo”. U vreme najgore strahovlade Slobodana Milo{evi}a dao je slikoviti prikaz na{ih zabluda, koje nikako ne posustaju,
potvr|uju}i da je u ovoj zemlji biti disident trajno stanje, a ne faza.
Ipak verujem da se ne{to i menja, i to ne zbog nas, ve} zbog propasti koja nas odvodi do samog pepela. Sve smo mu bli`e, raskomadani,
razjedinjeni, razo~arani, hrlimo na taj na~in i samima sebi. Kad napokon
budemo stali pod jednu {ljivu i ostane nas onoliko koliko je dovoljno za
katarzu, nadmudri}emo i nadja~ati zlo {to `ivi u nama.
Podignu}emo nove temelje, a na njima i nas same. Druga~ije i normalnije. Hrabrije i ~asnije. Manje licemerne i iskrenije. Sve drugo }e biti
ve} lak{e. Do}i }e na red i nove institucije, organi vlasti i upravljanja, obrazovne i sve druge ustanove, udru`enja koja }e {tititi svoje ~lanove.
Vi{e ne}emo morati da se stidimo.
Naprotiv, ponosi}emo se…
314
Dejan A. Mili}
publicista, Beograd
SAVEST MI NIJE DOZVOLJAVALA DA
BUDEM MORALNO-POLITI^KI PODOBAN
– ^ak i najrigorozniji zakon, kad se primenjuje podjednako na sve
gra|ane, zna~i neku pravdu i mogu se podneti njegove sankcije. Stra{no
je kad ~ovekova sudbina ne zavisi od zakona nego od zlovolje opakih,
pokvarenih ljudi – ka`e mr Bo`idar Todorovi}, profesor istorije i magistar politi~kih nauka, negda{nji izgnani predava~ istorije u ^etvrtoj
beogradskoj gimnaziji na Dedinju, rezimiraju}i svoju trodecenijsku donkihotovsku bitku sa vetrenja~ama “samoupravnog socijalizma”.
Upoznat sa svim aspektima kafkijanskog procesa koji je dr`ava
vodila protiv ovog iskrenog i otvorenog profesora istorije sredinom sedamdesetih godina pro{log veka, posmatram umornog sedamdesetpetogodi{njaka, koji jo{ uvek crpi `ivotnu snagu iz svojeg osnovnog ljudskog uverenja, da ~ovek mora hodati uspravno kako bi ostavio dublji
trag.
• Profesore Todorovi}u, zagazili ste u trideset i tre}u godinu svoje
bitke za istinu i pravdu. Objektivni posmatra~ ne mo`e se oteti utisku da ste tu bitku izgubili i da ste u svom porazu surovo ka`njeni.
Izgubili ste posao, prekinuta Vam je surovo lepa nau~na karijera,
dovedeni ste skoro do prosja~kog {tapa. Je li Va{a borba vredela
toliku `rtvu?
Ne znam {ta bih Vam rekao. Iako ne verujem u predestinaciju, izgleda da sam zbog svog karaktera bio predodre|en da ratujem i “poginem”. Iako jesam izgubio bitku sa komunisti~kim levijatanom, ne smatram sebe pora`enim. Cena ljudskosti je nekad preskupa. Ja sam mnogo
platio svoju “licencu” da jesam ~ovek. Znam {ta sam sve `rtvovao, ali
druga~ije, mislim, nisam mogao.
• Recimo, da `murite i }utite, kao i mnogi drugi tada.
Da, bila bi to korisna solucija, ali korisno ne mora uvek biti i pravo. Nisam mogao da `murim i }utim. Ne bih mogao ni sada. Jedino, mo`da, `alim {to sam bio naivan da poverujem kako je zakon brana svakom zlu. A to je velika prevara koju sebi mogu da “priu{te” mnogi.
• Kako je sve po~elo?
Tako {to je jedan ~lan Samoupravne radni~ke kontrole naivno poverovao da je njegova du`nost da javno uka`e na sve anomalije u kolek-
315
Hereticus, 3-4/2006
Dejan A. Mili}
tivu u kojem radi. Taj kolektiv, ^etvrta beogradska gimnazija na Dedinju, bio je, me|utim, pravo osinje gnezdo komunisti~kih belih medveda
i njihovih podguznih muva. Tu je bilo ne samo te{kog nerada, ve} i prili~nog kriminala. Mo`da ~ak organizovanog, ne preterujem. A akteri su
bili ro|aci, bra~ni drugovi i prijatelji visokih komunisti~kih funkcionera
i njihovi poltroni i ulizice. Oni nisu dr`ali nastavu, a la`no su prikazivali
da je dr`e, oni su bili razredne stare{ine svojoj deci, oni su krali, zapravo, otimali dnevnice, stipendije za odlazak u inostranstvo, stanove..., sve
{to im je bilo dostupno. ^inilo su to bezobzirno, drsko, bez ve}e `elje da
i{ta prikriju. Bili su sigurni u svoju nedodirljivost. Bio je to pravi scenario za film o Divljem zapadu u jednoj “socijalisti~koj samoupravnoj obrazovnoj ustanovi”. Posebno su bili zlo~inci prema deci, jer su stvarali
moralne invalide. Drugi su }utali, ja nisam mogao ...
• Ko su glavni akteri toga zapleta?
Bilo je vi{e aktera kako u {koli, tako i van nje. Sve sam ih pobrojao u svojim se}anjima za koja se nadam da }e uskoro biti objavljena.
No, svakako bih od kolega izdvojio direktora {kole Du{ana Milojkovi}a
i profesore @ivojina Mirkovi}a, ^aslava Jovanovi}a, Jelisavetu Nikoli}...
I, naravno, zamenicu direktora Milicu Babi}, glavnog organizatora mojih progona, koju su njene ulizice od milo{te zvali Lola.
• Za{to su ti ljudi bili tako oholi i ostrvljeni?
Bili su mo}ni. Mo} je bila uzrok njihove oholosti. @ika Mirkovi}
je ro|eni brat Titovog generala Stevana Mirkovi}a, nekada{njeg na~elnika General{taba JNA i osniva~a Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju u vreme vi{estrana~ja. Milica Babi} je supruga generala Petra
Babi}a, {efa kabineta Josipa Broza Tita iz vremena kad je ovaj ve} bio
izabran za do`ivotnog predsednika. Samo to je dovoljno da se shvati njihova oholost. Ovi drugi su, kao klasi~ni poltroni, kupili mrvice sa njihovih stolova, koje (istini za volju) nisu ni bile tako male. A ja sam se
usudio da javno uka`em na njihove mahinacije i ujdurme i bio sam dovoljno lud da i pored svih “dobronamernih upozorenja” istrajem u svojoj nameri da stvari u {koli isteram na ~istac.
• Onda su usledili napadi na Vas.
Upravo tako. Jedan uzoran ~lan kolektiva, kome je bila poverena (bio sam uveren) ~asna du`nost ~lana Samoupravne radni~ke kontrole, odjednom je postao nedostojan da dr`i nastavu. Optu`be ljudi koje sam ja optu`io bile su apsurdne, la`ne i besmislene do imbecilnosti.
Ti ljudi su mi bili i tu`ioci i svedoci optu`be i sudije i egzekutori. Kao u
inkviziciji. Od pet ~lanova disciplinske komisije ~etvoro su bili i svedoci optu`be. Samo se tako mafija obra~unavala sa svojim protivnicima.
Izmislili su da sam vre|ao Tita, omalova`avao narodno-oslobodila~ku
316
Savest mi nije dozvoljavala da budem moralno-politi~ki podoban
borbu i veli~ao fa{izam, da sam ismevao dostignu}a “samoupravnog socijalizma”... Me|u kolegama i u~enicima mogli su na}i dovoljan broj onih
koji su prodali svoju savest i la`no svedo~ili protiv mene. Mene i ljude
koji su me podr`avali nisu hteli ni da ~uju. No, i to im je bilo malo nego
su falsifikovali svedo~enja nekih ljudi, koja su sami akteri optu`be “~itali”, a, ne}ete verovati, pred {kolskim disciplinskim organima je “svedo~ila” ~ak i majka profesora @ike Mirkovi}a, tada jedna osamdesetogodi{nja starica. A u~enici su pisali peticije da se vratim u nastavu... Nije
pomoglo. Iz {kole sam izba~en kao {ugavo pseto, nezakonitim odlukama {kolskih organa, na osnovu falsifikovanih, antidatiranih {kolskih akata i dokumenata, bez prava na `albu i bez ispunjenja zakonske obaveze
kolektiva da mi se na|e drugi adekvatan posao.
• Ali Va{e su muke zapo~ele tek pred sudovima.
O, kako je bilo gorko moje spoznanje istine da su tada{nji tzv.
“sudovi udru`enog rada” samo instrument prisile nad nepokornima, nad
moralno-politi~ki nepodobnima. Godine su mi bile potrebne da shvatim
kako nije bilo pravde za mene pred sudovima. Duga~ka i mo}na ruka je
bila ruka mojih progonitelja, pre svih Milice Lole Babi}. A iz njene ruke
jeli su i tada{nja predsednica Osnovnog suda udru`enog rada u Beogradu Mikaina Savi}, kao i sudije Pantelija Lazarevi} i Mom~ilo Ra{kovi}
Onda ni ne ~udi {to su i sudske odluke listom bile na moju {tetu. A one
su dono{ene nezakonito... Bio sam ozna~en kao neprijatelj sistema i moralno-politi~ki nepodoban. To je bio vid smrtne presude bez prava na
`albu.
• [ta je zna~ila ta moralno-politi~ka nepodobnost?
To je, ka`em, bila najgora mogu}a presuda za jednog ~oveka u
onom sistemu. Nepodobni su imali tretman gubavaca u dru{tvu. Samo
zato {to su se usudili da kritikuju sistem, ali jo{ vi{e pojedince koji su se
busali u svoja lopovska “moralno-politi~ki podobna” prsa. Ali ko je ocenjivao podobnost “podobnih” i davao im onoliku vlast, to je retko ko
smeo da priupita. Ta je podobnost zna~ila bezpogovorno pot~injavanje
ne samo Titu i Partiji, ve} i, mo`da jo{ i vi{e, lokalnim mo}nicima, koji
su sebe bezobrazno identifikovali i sa Titom i sa tom Partijom. E, meni
SAVEST NIJE DOZVOLJAVALA DA BUDEM MORALNO-POLITI^KI PODOBAN. Zato sam i bio ka`njen.
• Posao vi{e ni u jednoj {koli u tada{njoj Jugoslaviji niste mogli na}i.
Jeste li tra`ili druge poslove?
Za svaki posao za koji je iza{ao oglas u novinama blagovremeno
sam konkurisao. Ne samo da se nisam mogao baviti profesurom, nego
mi je u jednom slu~aju “moralno-politi~ka nepodobnost” presudila da
ne budem primljen na rad u jednoj {koli kao ba{tovan. Otad sam hleb
317
Hereticus, 3-4/2006
Dejan A. Mili}
zara|ivao rade}i kao ~ista~, no}ni ~uvar, magacioner, a naj~e{}e kao “vukovac” (na divljoj berzi rada kod Vukovog spomenika).
• Koji su uslovi, osim op{tih, tra`eni za prijem u radni odnos tada?
Moralno-politi~ka podobnost, opredeljenost za samoupravljanje,
afirmisanost u dru{tveno-politi~kom radu, zalaganje za ja~anje SKJ i radni~ke klase, rad u skladu sa politikom SKJ, “posedovanje stvarala~kog
odnosa prema dru{tvenim pitanjima”, marksisti~ko-dijalekti~ki pogled
na svet... Sva mogu}a pau~ina idiotskog poimanja dru{tveno korisnog
~lana zajednice. Obilje licemernih obmana, kojim je umivana smrdljiva
stvarnost. Znate {ta je potom sledilo.
• Dakle, progon nije prestao ni posle izgona iz {kole.
Na`alost, tada je pravi progon tek zapo~eo. ^ujte, ja sam kasnije
uspeo da dobijem razne presude u svoju korist i pred samoupravnim i
pred redovnim sudovima. Ali te sudske odluke, da se izrazim prosto,
niko nije zarezivao. Pa i sam Broz je bio jednom prilikom kazao da se
ne}emo dr`ati zakona kao pijan plota. Zakon i pravda nisu postojali.
• O Vama su pisale mnoge novine u celoj biv{oj velikoj Jugoslaviji.
Bilo je hrabrih novinara koji su poku{ali da javnosti skrenu pa`nju na patnje jednog malog ~oveka. Mnogo se pisalo o meni. Ljudi su
se zgra`avali, ljudi su me sa`aljevali, ali niko nije mogao da pomogne.
Savest ljudi u onda{njem re`imu je ve} bila eutanazovana. Tako sam,
progonjen kao zver, sa~ekao i vi{estrana~je. Ali se ni tada ni{ta promenilo nije, jer su se komunisti samo preodenuli i opet zajahali narodu na
grba~u.
• O Vama je u vi{e navrata pisao i Vuk Dra{kovi}.
Jeste, i on. Dobro je pisao.
• ^udo da mu se 1990. godine niste politi~ki priklju~ili?
Ve} sam bio star, istro{en li~nom borbom i poprili~no beskoristan.
Politika ne trpi beskorisne. A osim toga, onako “lajav” mo`da bih i njemu bio opor.
• Kako su pro{li va{i progonitelji?
Dobijali su razne benificije u toku karijere i skoro svi su penzionisani sa svim po~astima. @ika Mirkovi} je, pobrao sav kajmak koji je
tada mogao pobrati, pa je “vratio iz protesta” partijsku knji`icu. Babi}
Milica je postala predsednik komiteta za obrazovanje grada Beograda.
Mikaina Savi} je avanzovala za sudiju Republi~kog suda udru`enog rada. Tako|e su avanzovale i njene kolege Ra{kovi} i Lazarevi}, koji su
postali sudije Okru`nog suda u Beogradu, kad je Sud udru`enog rada
ukinut.
318
Savest mi nije dozvoljavala da budem moralno-politi~ki podoban
• Koji Vam se detalj tokom tih godina mu~ne borbe za istinu i pravdu najvi{e urezao u se}anje?
Najpre, te{ko razo~aranje posle saznanja da je Milica Babi} strategiju razra~unavanja sa mnom – malim ~ovekom osim u svojoj kancelariji i {koli razra|ivala i na Vojnoj akademiji u Beogradu. Ej, zamislite,
ona je tamo organizovala roditeljski sastanak na kome je vr{en pritisak
na roditelje i |ake da svedo~e protiv mene. Na Vojnoj akademiji mo}ne
JNA se raspravljalo o meni!
Sa druge strane, dok sam `iv pamti}u susret kod Vukovog spomenika (gde sam ~ekao da budem anga`ovan za manuelne radove) sa
predsednikom Drugog op{tinskog suda u Beogradu u vreme mog progona. ^ovek mi se, na ivici suza, izvinjavao i molio da mu oprostim {to
je u~estvovao u ~injenju jedne takve nepravde prema meni. Skoro da
me je rasplakao zbog svoje skru{enosti. Istovremeno sam osetio satisfakciju kao ~ovek i te{ko sa`aljenje prema njemu. Poziv preduzima~a da
se prihvatim posla do{ao mi je kao spas.
• Na {ta ste u svojoj borbi naro~ito ponosni?
Jao, nemojte to. Na {ta da budem ponosan? Mo`da na to {to sam
skupio hrabrost da me|u prvima uka`em kako je dru{tvo po~elo da truli
i da se raspada najpre na Dedinju. Ali to je vama mladima, kao da sam
izmislio toplu vodu.
• Da ste ponovo u istoj situaciji kao u prole}e 1974. godine, da li biste isto postupili?
Izvinite, ali pitanje Vam je neumesno. @ivot mi je pro{ao u borbi
sa vetrenja~ama... No, dobro. Ne bih `eleo da dospem u takvu situaciju,
ali sigurno bih u istoj situaciji isto postupio.
• @ivot ide dalje.
Ide. I ja ga tro{im samo zbog `elje da posvedo~im o nedore~enim
i zlim ljudima u jednom opakom vremenu.
• Jedna od optu`bi na Va{ ra~un bila je i optu`ba da ste jednom prilikom pred svojim u~enicima u negativnom kontekstu izjavili kako
je {teta {to Drugi svetski rat nije trajao du`e. [ta sada mislite o toj
svojoj izjavi?
Izjava je izvu~ena iz konteksta. Kazao sam da je {teta za neke
ljude, jer bi sigurno postali heroji, {to su izuzetno `eleli da budu. Bilo je
u tome ironije. No, vidim na {ta ciljate. Da je sre}e, tog rata ne bi ni bilo. A nema sile ni nesre}e koja mo`e da po~isti sav ljudski bezobrazluk.
319
Mi}a Popovi} – Otkrivanje Brojgela, 1974.
320
................................
OSVRTI, PRIKAZI,
RECENZIJE
................................
Lino Veljak
POKU[AJ POMIRENJA
JEDNAKOSTI
I LIBERALIZMA
Dragica Vujadinovi}
Politi~ka filozofija Ronalda Dvorkina
Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu / “Slu`beni glasnik RS”,
Beograd 2006.
Beogradska filozofkinja Dragica
Vujadinovi}, profesorica Pravnog fakulteta (predmeti: politi~ke i pravne
teorije i studiji roda), objavila je zanimljivu i izvrsnu monografiju o filozo-
fiji politike jednoga od vode}ih predstavnika liberalne filozofije politike i
prava u 20. stolje}u Ronalda Dworkina. Knjiga obasi`e 192 stranice i sastoji se od: uvoda, pet osnovnih poglavlja
(1. “Filozofska interpretacija – temelji
Dvorkinove politi~ke filozofije i liberalne teorije pravde” s potpoglavljima
o eti~kom individualizmu i dvije kardinalne vrijednosti humanizma, moralnom utemeljenju liberalizma, tj. liberalnoj etici i individualnoj moralnosti,
statusu i integriranosti vrijednosti, te
karakteru i mogu}nosti objektivne istine u polju vrijednosnih sudova; 2. “Politi~ka interpretacija – pravda kao 'jednakost resursa'”, s potpoglavljima o
sredi{njosti jednakosti u Dworkinovoj
politi~koj filozofiji pravde, o tuma~enju pravde kao “jednakosti resursa”, o
normativnom principu neutralnosti dr`ave, neutralnosti dr`ave i perfekcionisti~koj etici; 3. “Dvorkinovo shvatanje o moralnim osnovama liberalizma”;
4. “Smisao objektivnog va`enja vrednosnih sudova u moralu i pravu”; 5. “Zaklju~na razmatranja – Ronald Dvorkin
i savremena politi~ka filozofija”) te znanstvenog aparata.
Do osnovnih teza o karakteru Dworkinova koncepcije, a to su odredba
pravde kao suverene vrline liberalne
politi~ke zajednice, istovremeno razumijevanje pravde kao parametra individualne etike, suglasnost pluralnih liberalnih individualnih etika s liberalnom etikom u cjelini i suglasnost pluralizma s liberalnom teorijom i praksom jednakosti resursa ili koncepcijom
321
Hereticus, 3-4/2006
pravde, autorica dolazi posredstvom koliko minuciozne toliko i suverene analize i rekonstrukcije relevantnih dimenzija Dworkinova opusa, oslanjaju}i se
prije svega na djela Suverena vrlina,
Bit individualnih prava, Stvar principa, Carstvo prava i Temelji liberalne
jednakosti. Naglasak le`i na kasnijim
Dworkinovim radovima (tzv. druga i
tre}a Dworkinova faza), kada on poku{ava filozofijski (eti~ki, aksiologijski i epistemologijski) utemeljiti politi~ku teoriju liberalizma. Motivi Dworkinova filozofijskog utemeljenja teorije politi~ke moralnosti (njegovim rije~ima, nu`nosti uvo|enja vi{e filozofijske razine argumentacije, kako bi se
ta teorija locirala u op}enitijem obrazlo`enju ljudske vrijednosti etike i moralnosti, statusa i integriranosti vrijednosti, te karaktera i mogu}nosti objektivne istine) le`e u nadi da }e takvim
utemeljenjem teorija dobiti na uvjerljivosti. Pri tom Dworkin pod etikom podrazumijeva s jedne strane moralnost
(koja nije odvojena od filozofijske koncepcije moralnosti bazirane na dvije fundamentalne vrijednosti humanizma), a
s druge strane, posredstvom razine “politi~ke moralnosti”, individualnu dobrobit (“individualne etike”). Razliku etike od moralnosti on }e, ne ba{ posve
konzekventno, na jednom mjestu odrediti tako {to }e etici pripisati prou~avanje toga kako da se `ivi dobro, a
moralnosti prou~avanje ispravnih i pogre{nih ~injenja. Etika se u svakom slu~aju temelji na dva neupitna fundamentalna principa humanizma, a to su princip jednake va`nosti i princip posebne
odgovornosti, koji u cjelini rezultiraju
koncepcijom jednakosti.
Ujedno su vezani i uz pojam samopo{tovanja, koje obuhva}a moralni odnos pojedinca spram drugih, kao
i spram vlastite dobrobiti. Prema autorici, smisao takve koncepcije le`i u
322
Lino Veljak
shva}anju prema kojemu individua ne
mo`e voditi dobar `ivot a da ne uzima
u obzir op}e dobro, odnos spram drugih i kvalitetu politi~ke zajednice u kojoj `ivi (a koja sa svoje strane utje~e na
individualnu etiku i individualnu dobrobit).
Na tim pretpostavkama Dworkin
razvija i svoju koncepciju liberalne dr`ave, koja je, dodu{e, neutralna (kao
{to je i tolerantna u odnosu na vrijednosni pluralizam), ali zauzima stranu
u situacijama nepomirljivih sukoba individualnih vrijednosnih opredjeljenja,
i to s pozicije fundamentalnih principa
humanizma i vrijednosti liberalne etike. Koncepti pravde, jednakosti, slobode i demokracije name}u potrebu rasprave o vrijednostima i za suo~avanjem
razli~itih vrijednosnih tuma~enja, i to
u svrhu uspostavljanja refleksivne ravnote`e i integriranja glavnih politi~kih
vrednota, {to je suprotstavljeno tezama (kakve zastupa npr. John Rawls)
o diskontinuitetu izme|u etike i politike. Demokracija se tu javlja kao najpogodnije tlo za otjelotvorenje temeljnih na~ela humanizma, a pitanje njezina legitimiranja ne rje{ava se konsensusom (koji nije mogu}e posti}i), ve}
posredstvom jedinstva kardinalnih vrijednosti humanizma ugra|enih u temelje na{ih politi~kih vrijednosti, {to se
profilira kao uspostavljanje refleksivnoga interpretacijskog pristupa u cilju izgradnje refleksivne ravnote`e. Odatle
proizlazi i unutarnja povezanost pitanja o institucijama s eti~kim pitanjem.
Na temelju ovakve eti~ko-politi~ke aksiologije (~ije pretpostavke ni sam
Dworkin ni autorica ne dovode u pitanje, niti problematiziraju njihov iskon
ili utemeljivost) gradi se i odgovaraju}a epistemologija, koju Dworkin oblikuje kao poziciju internog skepticizma
(a to je stajali{te prema kojemu u polju vrednota nije niti mogu}e niti op-
Poku{aj pomirenja jednakosti i liberalizma
ravdano biti skepti~an od po~etka do
kraja). Vjeruju}i da su temeljne vrednote politi~kog sistema liberalne demokracije institucijski i normativno toliko integrirane u civilizaciju da posjeduju karakter objektivne istine, Dworkin
}e oblikovati svoju sredi{nju koncepciju filozofije politike i prava, koja se
sastoji u razumijevanju pravde kao jednakosti resursa. Na djelu je poku{aj
idealnog pomirenja ideje jednakosti (dakako, hipostazirane u vrednotu, {to nije li{eno problemati~nosti) s liberalnom
tradicijom i suvremeno{}u liberalnodemokratskog poretka. Nasuprot koncepcijama (koje su posebice svojstvene i staroj i novoj desnici) prema kojima sloboda ima primat u odnosu na
jednakost, Dworkin zastupa postavku
o neodvojivosti slobode od jednakosti, pri ~emu sama jednakost tu posjeduje specifi~an prioritet. Svjestan raznovrsnosti tuma~enja pojma jednakosti, on ga na prakti~ko-politi~koj razini de facto izjedna~ava s nastojanjem
da se smanje fakti~ke socijalne i ekonomijske nejednakosti, te vjeruje da takva koncepcija posjeduje teorijski i prakti~ki emancipacijski potencijal, kao i
mobilizacijsku snagu. Na osnovi moralne jednakosti svih ljudskih bi}a artikuliraju se pravna, politi~ka i ekonomijska dimenzija jednakosti. Rezultat
te artikulacije o~ituje se u postavci prema kojoj poredak mora osigurati jednaku skrb za svakog gra|anina, u ~emu se i iskazuje istovjetnost suverene
vrline s pravdom i s jednako{}u resursa. Dakako, pretpostavka tog identiteta jest razrada distribucijske sheme jednakosti resursa, u kojoj se pomo}u
principa razlike nastoji uspostaviti pravedna raspodjela, neosjetljiva na okolnosti, ali i vrlo osjetljiva na odabir svake osobe. U tom sklopu autorica pa`ljivo razmatra Dworkinov odnos spram
Rawlsovih teorija, kao i spram konce-
pcija klasi~nog utilitarizma, te nakon
toga posve}uje (mo`da i pomalo pretjeranu) pozornost idejama neutralnosti i perfekcionisti~ke etike u elaboraciji J. Kisa, uo~avaju}i njihovu supstancijalnu kompatibilnost s Dworkinovom
strategijom kontinuiteta (dakako, kontinuiteta etike i politike).
Eti~ki liberali, dr`i Dworkin, koji pravdu vezuju uz jednakost u resursima a ne uz individualnu dobrobit zasnovanu na egoisti~kom interesu ne mogu prihvatiti nijednu teoriju koja dobrobit smatra odvojenom od pravde.
To zna~i da resursi ulaze u etiku kao
normativni parametri, pa se stoga imaju odbaciti sve neegalitarne teorije pravde. Nastoje}i otkriti moralne osnove
liberalizma, on isklju~uje ono tuma~enje liberalizma koje prvenstveno vodi
ra~una o ispravnosti i pravednosti, te
pitanje o dobrom `ivotu ostavlja individualnim moralnim odabirima. A sastavno pitanje individualne moralnosti
jest pitanje pravednih odnosa u zajednici, jer ne mo`e se individualno `ivjeti
dobro ukoliko izostaje pravda, shva}ena kao jednistvo slobode, jednakosti i
tolerancije, s naglaskom na socijalnoj
jednakosti resursa. Naime, upravo je
pravda u navedenom smislu parametar
etike. Drugim rije~ima, Dworkin je nakon onih autora koji su nastojali oko
obnove odavno izgubljena aristotelovskog jedinstva etike i politike (a nasuprot onima koji i dalje ustrajavaju
na odvojenosti ovih dviju sfera) u~inio
jo{ jedan korak: poku{ao je uspostaviti potpuno jedinstvo Aristotelove prakti~ke filozofije (u koju, uz etiku i politiku, spada i – pre~esto zaboravljana
ili, jo{ ~e{}e, iz prakti~ke filozofije protjerivana u sferu umije}a stjecanja profita – ekonomika). Autorica ne eksplicira ovakav zaklju~ak (ograni~avaju}i
se na nagla{avanje sna`na jedinstva etike i politike kod Dworkina), ali jedno-
323
Hereticus, 3-4/2006
zna~no upu}uje na nu`nost njegova izvo|enja. U eksplicitnom bi obliku zaklju~ak glasio: Ronald Dworkin je prvi prakti~ki filozof po samorazumijevanju liberalne orijentacije koji je uspostavio jedinstvo etike, ekonomike i politike.
Iako se Dragica Vujadinovi} uglavnom ograni~ava na imanentnu interpretaciju i analizu Dworkinovih koncepcija, te njihovu povremenu historijsku
i socijalno-politi~ku kontekstualizaciju, u ovom se djelu mogu na}i i momenti njezina kriti~kog odmaka u odnosu
na predmet istra`ivanja. Kao primjer
mo`e poslu`iti njezin uvid u to da Dworkin problematici vrijednosti pristupa
Lino Veljak
zdravorazumski, {to me|u ostalime rezultira i njegovom tezom prema kojoj
su i u pravu (a pravo Dworkin smje{ta
unutar polja vrijednosti) mogu}i supstantivni sudovi neodre|enosti.
Ova knjiga nedvojbeno spada me|u najbolje monografije posve}ene liberalnoj teoriji i filozofiji politike i prava, i to njezinu (uz Rawlsa) najzna~ajnijem predstavniku. Svima koji se produbljenije ho}e pozabaviti djelom ameri~kog mislioca koji je poku{ao (i to ne
bez uvjerljivosti niza svojih izvoda i zaklju~aka) pomiriti egalitaristi~ku ideju jednakosti s onim najboljim u tradiciji liberalizma, djelo Dragice Vujadinovi} slu`it }e kao pouzdan vodi~.
Mi}a Popovi} – Gvozden u preno}i{tu na putu za SR Nema~ku, 1970.
324
Marinko Arsi} Ivkov
ANATOMIJA REPRESIJE
Jovica Trkulja
Usud nepodobnosti
Centar za unapre|ivanje pravnih
studija, Beograd 2006.
Ovo je, slobodno mogu re}i, jedna
od najmra~nijih knjiga koju sam pro~itao.
A u njoj ni{ta nije izmi{ljeno. Sve
je stvarno, sve su dokumenti. Sve se de{avalo me|u nama i u na{e dane.
Bilo je, u komunisti~kom re`imu,
ve}ih stradalnika i `rtava od Bo`idara
Todorovi}a. Bilo je nemilosrdnije represije. Bilo je ubijanja, zatvaranja, progona.
Veli~ina ove knjige nije ni u veli~ini prestupa, ni u veli~ini kazne. Njena veli~ina je u tome {to su njeni akteri mali, obi~ni ljudi. Ona je svedo~an-
stvo o tome kako mali ljudi progone
male ljude.
Velika imena i javne li~nosti udarale su na li~nost, na re`imski vrh, na
ideologiju. I obra~un sa njima vr{en je
na najvi{em, dr`avnom nivou. Obi~ni
ljudi udarali su na nepravde u svom okru`enju i na po~initelje tih nepravdi. Ni
Bo`idar Todorovi} nije udarao na li~nost, na visoke predstavnike vlasti, na
Partiju. On je udario na minores. Oni
su mu udarili `ig moralno-politi~ke nepodobnosti.
Taj `ig je bio namenjen malim ljudima koji su mislili svojom glavom i koji su kritikovalii. Za njih su izmi{ljeni
sudovi udru`enog rada, disciplinske komisije, zborovi radnih ljudi, saveti i pro{ireni saveti, socijalisti~ki savezi, bora~ke organizacija, ogranci Komunisti~ke
partije, mesne zajednice... Za njih je u
jednom trenutku razvoja socijalisti~kog
samoupravljanja izmi{ljen i greh nazvan
moralno-politi~ka nepodobnost. Pre svega, imalac takvog `iga nije mogao da
se zaposli. Ako je bio zaposlen, isterivan je s posla.
Bo`idar Todorovi} je `rtva moralno-politi~ke (ne)podobnosti. Ova knjiga je anatomija tog monstruoznog instituta. Po{to su njegove `rtve uglavnom
bili obi~ni gra|ani, o njemu kao oru`ju re`ima za obra~un sa neistomi{ljenicima malo se zna. Stradalnici nisu ~inili “pompezne” prestupe, oko njihovih slu~ajeva nije se podizala pra{ina,
u ve}ini slu~ajeva o njima nisu pisale
novine niti je {ira javnost uop{te znala
za njih. (Todorovi} je izuzetak, {tampa je pisala o njegovom izgonu.) Oni
nisu bili predmet javnih su|enja i javnih
napada. Niko im nije priticao u pomo}.
O stradanju javnih li~nosti pod komunisti~kim re`imom pisane su knjige,
njihovi slu~ajevi danas su manje-vi{e
poznati. Knjiga Bo`idara Todorovi}a
popunjava prazninu. Ona raskrinkava,
za {iru javnost gotovo neprimetan, si-
325
Hereticus, 3-4/2006
stem represije moralno-politi~ke nepodobnosti, uperen pre svega protiv “obi~nih” gra|ana.
Obra~un sa srednjo{kolskim profesorom li~i na generalnu probu, paradu svih {raf~i}a represije prema neposlu{nim gra|anima. Svaka }elijica op{tenarodne odbrane i dru{tvene samoza{tite odra|uje svoj posao, svaki njen
atom `eli da se doka`e.
Ni u jednoj knjizi nije prikazana
na tako slikovit i dokumentovan na~in
anatomija tog bazi~nog sistema progona. Progona za po~etnike. “Svi smo mi
jedna armija”, “Dru`e Tito, mi ti se kunemo” – to uop{te nisu sme{ne, udvori~ke parole. Slu~aj Bo`idara Todorovi}a i njegova knjiga pokazuju da je to
bila istina.
Mehanizmi kontrole i progona gra|ana bili su savr{eniji i stravi~niji nego u Orvelovom romanu, jer su ih sa~injavali samo ljudi a ne i tehnika (jer
je ona kad su mehanizmi savr{eni nepotrebna). I to bliski ljudi, poznanici,
ljudi iz okru`enja, ali i ljudi nepoznati, kako iz vlasti, tako i oni koji sa obele`enim profesorom nemaju ni{ta i koji od njegovog progona nemaju nikakve koristi. Kao u nekoj od homicidnih kompjuterskih igrica.
Sama hajka je “rimejk” narodne
pri~e o dedi i repi. Pokrenuli su je direktor i pomo}nik direktora ^etvrte
gimnazije na Dedinju, zatim |a~ki roditelji, disciplinska komisija, partijska
organizacija, zbor radnih ljudi, savet i
pro{ireni savet – svi iz iste gimnazije i
gotovo svi `ene i mu`evi generala i visokih oficira, naseljenih na Dedinju. Ali
po{to nisu sami mogli da izvade repu,
pozvali su u pomo} mesnu zajednicu,
predstavnike dru{tveno-politi~kih organizacija, tre}erazredne funkcionere
(~itaj: karijeriste) raznih “nadle`nih”
slu`bi. Iza njih se hvataju pojedinci-dobrovoljci – prvoborci, roditelji oficiri,
326
Marinko Arsi} Ivkov
perspektivni |aci. Onda sudovi udru`enog rada, redom od najni`eg do najvi{eg.
I na kraju, umesto mi{a iz narodne pri~e u socijalisti~koj pri~i pojavljuje se – Uprava groblja iz ^a~ka. Ona
je nalo`ila da se nadgrobni spomenik,
koji je profesor Todorovi} podigao sebi za `ivota na porodi~noj grobnici, tajno ukloni, sa usmenim obrazlo`enjem
da vre|a socijalisti~ki moral pokojnika. Tako su budni ~a~anski “grobari”
i{~upali repu i spre~ili {irenje moralnopoliti~ke nepodobnosti na onaj svet.
Metodi koji primenjuju ovi {raf~i}i osnovnog sistema represije su zastra{uju}i. ^etvrta gimnazija falsifikuje svoje akte. Ima nekoliko verzija Dopuna samoupravnog sporazuma o uslovima rada – jednu za zaposlene, drugu za sud udru`enog rada, tre}u za Ustavni sud. Profesor Todorovi} se dopisuje sa kolegom iz gimnazije, koji je
privremeno oti{ao u Norve{ku. Ovaj
mu u pismima postavlja razli~ita, politi~ki provokativna pitanja. I dobro ~uva ta pisma. Ona }e biti jedan od dokaza Todorovi}eve moralno-politi~ke
nepodobnosti. Umesto punoletnog sina, pred sudom udru`enog rada pojavljuje se njegov otac, visoki oficir, i svedo~i u sinovljevo ime. Sud prihvata navode “svedoka”. Na svim instancama,
od disciplinske komisije ^etvrte gimnazije do republi~kog Suda udru`enog
rada, odbijeno je saslu{anje svedoka odbrane, a optu`enom je uskra}eno pravo na suo~avanja sa svedocima optu`be.
Jedina svetla ta~ka u “slu~aju” Bo`idara Todorovi}a, {to je tako|e nesvakida{nje kad su u pitanju represije re`ima protiv neistomi{ljenika, bila je {tampa. Ve}ina listova bila je na njegovoj
strani. Ti novinski tekstovi ~ine organski deo knjige i zaokru`uju anatomiju
stradanja profesora istorije u vremenu
koje je, nadamo se, oti{lo u istoriju.
VESTI IZ REDAKCIJE
Ove godine ~asopis Hereticus ulazi u petu godinu svoga trajanja.
Pre`ivev{i poro|ajne muke, sti~emo utisak, ~asopis je stasao u ozbiljnu
publikaciju za preispitivanje dru{tvene pro{losti, sa zna~ajnim ugledom
kod ~italaca. Takvom ugledu ~asopisa, bez sumnje, doprineli su kako
~lanovi redakcije, tako i mnogobrojni saradnici koji su svojim ~lancima
pomagali da Hereticus bude izgra|en u sigurnu branu slobodne re~i. Za
prethodne ~etiri godine ostvaren je iskren i plodan dijalog i u samoj
redakciji i me|u saradnicima. To je ne{to {to redakciji Hereticusa mo`e
slu`iti na ~ast.
Sa druge strane, ne treba smetnuti s uma da su se ~lanovi redakcije ozbiljnim poslom ure|ivanja ~asopisa bavili volonterski, uz svoje
druge obaveze, podre|uju}i ~esto te obaveze samom ~asopisu. Ali protiv profesionalnih obaveza se nekad nije moglo. Knji`evnik Predrag ^udi}, ~lan redakcije, ve} dve godine je ambasador Srbije u Budimpe{ti, a
knji`evnik Ivan Ivanovi} je tek nedavno prestao da obavlja du`nost pomo}nika ministra za kulturu. To su poslovi koji zahtevaju celog ~oveka
i ne ostavljaju mu mnogo ni vremena ni prostora za rad u Hereticusu. I
profesor Nikola [ujica je zbog profesionalnih obaveza u poslednje vreme bio spre~en da u~estvuje u radu redakcije.
Suo~eni sa ozbiljnim smanjenjem broja ~lanova redakcije, {to je
bitno uticalo na pripremu pojedinih brojeva, ostali urednici bili su prinu|eni da uredni{tvo poja~aju “novim snagama”. Na sastanku redakcije
odr`anom 22.11.2006. godine doneta je odluka da Ivanu Ivanovi}u, Predragu ^udi}u i Nikoli [ujici prestane ~lanstvo u redakciji dok traju njihove obaveze, a da se za nove ~lanove izaberu dosada{nji saradnici ~asopisa, istori~ari dr Slobodan ^. Markovi} i mr Sr|an Cvetkovi}.
S nadom da }e Ivanovi}, ^udi} i [ujica, u skladu sa svojim mogu}nostima, nastaviti saradnju sa Hereticusom, redakcija im najsrda~nije
zahvaljuje na dosada{njem anga`ovanju.
U Beogradu,
8.1.2007.
Redakcija
327
328
H E R E T I C U S
Journal for Re-examination of the Past
Vol. 1V (2006), No. 3- 4
TABLE OF CONTENTS
Introduction . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
LITERARY MAPS, “CONCRETE”, HERETIC INITIATIONS
BEFORE “CONCRETE”
Sasa Ciric
Introductory note . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sasa Ciric
Caesarean Birth, Anti-Semitism and Contemporary
Serbian Literary Scene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“CONCRETE” DISCOURSES AND REMARKS
Sasa Ciric
Reception of “Concrete” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Tomislav Markovic
It will get worse (critical satire
of Matija Be}kovic’s poem) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milos Zivanovic
Dairies of Commissars (autobiographical confession
of the editor-in-chief of “Concrete”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
POLEMICS
Aleksandar Pavlovic
Around “Concrete” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sasa Ciric
Winking or Sauron’s vengeance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Aleksandar Pavlovic
How was I systematically blocked by Sasa Cirica . . . . . . . . . . . . . .
9
12
18
34
44
49
68
74
Research
Goran Markovic
Economic and Political Causes of Corruption
in a Modern Society . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Branko Nadoveza
Political Thought of Krsta Cicvaric . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Essays
Predrag Vukasovic
Swedish but not Ours . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Developments
Rade Drainac
Democratic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Events
Vladimir Vodinelic
Personal Data Protection . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Vladimir Vodinelic, Aleksandar Resanovic, Sasa Gajin
Personal Data Protection Model Act . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Views
Dejan A. Milic
Do not Kill! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Marinko Vucinic
Two Faces of Serbia in Transition . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
Branko Ljuboja
Arise of Outsider . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Interview
Messages and Moral of the Serbian October (6) . . . . . . . . . . . . . . .
Milja Jovanovic
“Resistance, you Cattle!” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Danijela Maljevic
Retrograding the Generations without Future . . . . . . . . . . . . . . . . .
Branko Ruzic
It takes Two to Make a War . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Vuk Fatic
Sold their Faith for a Dinner . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
171
172
203
212
249
Censored Texts
Jelena Reljin
God is Angry - About Church and Religion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277
Dossier: Bo`idar Todorovic
Jovica Trkulja
Destiny of Unsuitability of Bozidar Todorovic . . . . . . . . . . . . . . . .
Documents
Judgement of Nis District Court . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Decision of the Gathering of Working People . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ruling of the Director of the Fourth
Secondary School of Belgrade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
281
287
292
293
Decision of the Basic Court of Associated Labour . . . . . . . . . . . .
Decision of the Associated Labour . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Decision of the Constitutional Court of Serbia . . . . . . . . . . . . . . . .
Decision of the Constitutional Court of Yugoslavia . . . . . . . . . . . .
The Prison Sentence of Bozidar Todorovic . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Decisions of the European Court of Human Rights . . . . . . . . . . . .
Srdjan Simeunovic
Here there is no God . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dejan Milic
My Conscience did not Let Me to be
Politically and Morally Suitable . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
294
288
300
302
302
306
308
315
Retrospectives and Review Articles
Lino Veljak, The Attempt of Reconciling of Equality
and Liberalism (Dragica Vujadinovic, Political
Philosophy of Ronald Dworkin) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
Marinko Arsic Ivkov, The Anatomy of Repression
(Jovica Trkulja, Destiny of Unsuitability) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
News from the Editor-in-chief . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
3-4/2006
HERETICUS: ~asopis za preispitivanje
pro{losti / glavni i odgovorni urednik
Jovica Trkulja. - Vol. 4, No. 3-4 (2006) . - Beograd (Goce Del~eva 36): Centar za
unapre|ivanje pravnih studija, 2006-. - 23
cm
ISSN 1451-1582 = Hereticus
COBISS.SR-ID 109429004
Download

Hereticus 2006/3-4